Psenica Preko 70% stanovnistva na zemljinoj kugli hrani se psenicnim hlebom.

Hleb je visokokalorican (oko 9000 J), sa visokim sadrzajem belancevina 16 17%, ugljenih hidrata do 78%, masti 1 1.5%. Kada se ocenjuje kvalitet brasna znacajna je kolicina I kvalitet lepka. Psenicni hleb sadrzi jedinjenja kalcijuma, fosfora, gvozdja I kompleks b vitamina. Psenica je veoma znacajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj I industriji dekstrina, a nus proizvod slama sluzi kao prostirka zatim za izradu predmete razlicite upotrebne vrednosti u domacinstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stocna hrana, a u novije vreme da poprave kvalitet hleba. Psenica ima veliki agrotehnicki I privredno ekonomski znacaj jer ostavlja zemljiste odlicnih fizickih osobina, tako da predstavlja odlican predusev za veci broj njivskih biljaka. Ima veliki aeral rasprostranjenosti, a u pogledu nadmorske visine gaji se I do 4000m (Azija), a kod nas I u Evropi uspeva na 1100 mnm. Ovakva rasprostranjenost je moguca zbog postojanja velikog broja vrsta, varijateta I sorata, sa osnovnim tipovima ozima I jara. Hemijski sastav zrna psenice sadrzaj vode u zrnu krece se od 10 14%, masti 1 1.5%, najvise u klici, celuloza se nalazi u omatacu ploda I semena 2 3%, ugljeni hidrati I BEM (bezazotne ekstraktivne materije) cine 64 69% (u endospermu), mineralne materije su uglavnom u omotacu ploda I cine 1.7 2%, od cega su najvise zastupljeni fosfor 50% I kalijum 20 30%, belancevine zastupljene kao albumini, globulini, glijadin I glutein, cine 13 15%, glutenini I glijadini cine skrobni lepak (elastican, rastegljiv) I hleb se smatra dobrim pri odosu ovih belancevina 3:1, vitamini su skoncentrisani u klici (B1,B2,E,K ii pp). Kvalitetne osobine zrna kvalitet obuhvata fizicke I hemijske osobine, kao I zdravstveno stanje I svezinu, te sadrzaj I kvalitet lepka I tehnoloski kvalitet. Sadrzaj I kvalitet lepka u zrnu psenice su veoma vazni pokazatelji kvaliteta zrna. Bitno je da lepak poseduje osobinu da testo dobro zadrzava ugljen dioksid, te da time obezbedi veliku zapreminu I supljikavost hleba. Za ocenu belancevina u zrnu psenice primenjuje se metod sedimentacije, koji se zasniva na sposobnosti belacevina (lepka) da bubre u slabim rastvorima kiselina I da se taloze. Ako je procenat talozenja I bubrenja veci, onda je brasno boljeg kvaliteta. Postoj vise metoda odredjivanja fizickih osobina lepka, ali sve one razvrstavaju psenicu u A,B i C kvalitetne grupe odnosno: vrlodobar, dobar I slab. Meljivost psenicnog zrna je sortna karakteristika I razlikujemo: prostu poluvisoku I visoku metodu izmeljavanja. Prosta metoda izmleveno celo zrno, poluvisoka I visoka ukljucuju medjuproizvode (geiz, mekinje), pri cemu se iz griza dobija brasno razlicitih tipova (400,600,1000). Ocenjivanje kvaliteta testa I hleba prilikom mesanja I posle fermentacije razlikujemo: lepljivo, suvo elasticno, neelasticno, propustljivo I naknadno stvrdnjavajuce testo. Dobit ili randman: ovi elementi se izracunavaju na 100gr brasna sa 3% vlage: a) Dobit u testu (g) b) Dobit u hlebu (g) c) Dobit u zapremini (ml) d) Gubitak pri pecenju (%)

Brasno se smatra dobrim ako uspe da upije 60cm 3 vode na 100gr brasna, smatra se da je dobra ona psenica koja od 100 gr brasna daje 136 gr hleba, psenica se smatra dobrom ako 100 gr brasna (sa 13% vlage) daje zapreminu hleba od 400 cm 3. Povecanje kvaliteta zrna psenice manifestuje se: poboljsanjem kvaliteta oplemenjivanjem novih sorata, povecanjem kvaliteta fiziolosko biohemijskim nacinima, uticajem agrotehnickih mera. Kvalitet psenice prvenstveno je uslovljen sortimentom. Da bi se psenica svrstala u jednu od pet kvalitetnih klasa potrebno je laboratorijski utvrditi I sledece elemente: Meljivost u % Prinos hleba Zapremina hleba VBS vrednosni broj sredine hleba SV sedimentaciona vrednost Sadrzaj proteina

Bioloske osobine psenice po vremenu setve razlikujemo ozimu (seje se u jesen) I jaru (seje se u prolece), a postoje I fakultativne sorte (poluozime do jare). U zrnu psenice klica se nalazi u latentnom stanju. Psenica je biiljka dugog dana tako da su joj za razvoj generativnih organa potrebni uslovi dnevne osvetljenosti duzi od 12 h. U toku vegetacionog perioda koji je kod ozimih sorti 250 280 dana I jarih sorti 120 dana biljke prolaze dva stadijuma: I stadijum razvica je toplotni ili stadijum jarovizacije I odvija se pri temperaturama 0 7 stepeni I biljke prolaze kroz 4 faze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje I bokorenje. Klijanje se manifesuje pojavom klicinih korencica koji nastaju razrastanjem klicinog korenka. Klijanje je aeroban proces za koji su potrebni vlaga, toplota I vazduh. Proces klijanja pocinje kada seme upije 20 25% vode od svoje ukupne mase pri minimalnooj temperaturi od 1 stepen celzijusa. Nicanje je faza u kojoj se na povsini zemljista pojavljuje prvi pravi list (I on je zelene boje). Pri povoljnim uslovima nicanje nastupa 6 8 dana posle setve po temperaturama od 15 17 stepeni. Ukorenjavanje podrazumeva razvoj I porast zila I zilica korenovog sistema. Prvo se razvija primarni koren koji raste u dubinu, a potom sekundarni korenovi koji se azvijaju iz cvora bokorenja. Ustvari ukorenjavanje predstavlja obrazovanje sekundarnih korenova koji se javljaju u vreme kad psenica formira treci list. Bokorenje specificno podzemno grananje primarnog stabla psenice I obrazovanje izdanaka ili sekundarnih stabala iz cvora bokorenja. Ovaj proces se odvija u predzimskom periodu pri T od 6 do 20 stepeni, I pocinje 2 3 nedelje posle setve. U cvoru bokorenja smesteni su svi delovi buduce biljke. II stadijum razvica psenice ili fotoperiodski stadijum odvija se po dnevnoj svetlosti duzoj od 12 h, I tu biljka prolazi sledece faze: vlatanje, klasanje, cvetanje, oplodnja I zametanje ploda I faze zrelosti. Vlatanje nastupa pri kraju bokorenja. Clanci se izduzuju I stablo se pojavljuje nad povrsinom zemljista. Stablo psenice obicno ima 5 clanaka. Clanak najblizi zemlji ima duzinu od 4 10cm, zatim se izduzuju ostali clanci, svaki tanji I duzi od predhodnog. U periodu bokorenja odnos povrsine lista

prema aktivno upijajucoj povrsini korena je 1:75, a u vlatanju je taj odnos 1:35, pa se faza vlatanja smatra kriticnom fazom na nedostatak vlage. Ova faza traje od 20 40 dana za sta su potrebni temperatura preko 15 stepeni I duzina dnevne svetlosti preko 14h, I optimalna vlaznos zemljista ok 70% od MVK. Klasanje nastupa kada biljke dosegnu maksimalnu visinu a manifestuje se pojavom klasova u pazusima vrsnih listova. Broj klasica u klasu bice veci ukoliko su uslovi mineralne ishrane biljaka povoljni (pogotovo azotom). Moze se obrazovati 20 24 klasica po klasu, a takodje I do 7 cvetova od cega 3 4 mogu biti plodna. Cvetanje se manifestuje rasprskavanjem prasnih kesica I oprasivanjem posle cega prasnici izlaze izvan cveta (psenica je samooplodna biljka). Optimalne temprature nocu su 11 a danju oko 25 stepeni. Cvetanje je najintenzivnije u jutarnjim casovima I traje do sedam dana. Oplodnja I zametanje ploda pocinje 6 7 h posto polenova zrnca oprase zigove tucka, pocinje rzvoj klice, endosperma I omotaca ploda, formira se zrno pri optimalnim uslovima spoljne sredine (temp. 20 25 stepeni, umerena relativna vlaznost). Faze zrelosti su mlecna, testasta, vostana I puna zrelost. Formiranje zrna protice od oplodnje do mlecnog zrenja. Zrno je zeleno I sadrzi do 80% vode, duzina ove faze je 20 dana. Faza mlecne zrelosti traje 10 dana, u plodovima vode ima oko 60%. Testasta faza primecuju se znacajne morfoloske promene na plodu koje dobija svoju boju I sjaj a sadrzaj endosperma vise nije tecan vec je testaste gradje. Sadrzaj vode je oko 40% I ovaj period traje 5 10 dana. Faza vostane zrelosti nastupa 16 20 dana posle oplodnje I nalivanja ploda. Plodovi imaju jos oko 30% vode I u ovom periodu prestaje nalivanje plodova organskim materijama. Ovaj period u vlaznim uslovima traje oko 20 dana a u suvim I toplim oko 5 dana. Faza pune zrelosti plodovi naglo gube slobodnu vodu, dostizu normalnu velicinu, boju I hemijski sastav. Prema kolicini vode razlikujemo dva perioda pune zrelosti I to pocetak sa 20 16% vode I puna zrelost sa 16 11% vode. Svako kasnjenje u zetvi psenice moze uzrokovati da ona udje u fazu prezrelosti kada su stabla suva I krta, lome se I ispadaju plodovi.

Uslovi uspevanja - potrebe psenice za vodom u toku vegetacionog perioda su razlicite u zavisnosti od fenoloske faze. U pocetnim periodima psenica potrosi malo vode 30% od ukupnih potreba, a potrebe rastu sa porastom stabla u fazi vlatanja, a maximalne su u fazama klasanja I nalivanja plodova. Kritican period je u procesu klijanja. Ukoliko je vlaznost 30% MVK klijanje se prekida. U fazama klasanja I cvetanja nedostatak vode uslovljava sterilnost cvetova. Optimalna vlaznost zemljista za psenicu iznosi 70 80% MVK a u klijanju 80 85%, bokorenju 65 70%, nalivanju zrna 65 70%. Prirodni vodni rezim je takav da da u prvoj polovini vegetacije imaju optimalnu snabdevenos vodom u u drugoj polovini pate, sto resavamo obradom zemljista I sadnjom sorti kraceg vegetacionog perioda I sorti koje su otpornije na susu. Temeratura pri setvi psenice u optimalnim rokovima pri optimalnim uslovima usev se razvija do faze bokorenja, nakon toga temperatura opada ispod nule I nastupa prva faza kaljenja. Potrebe ozime psenice za toplotom su manje u ovom delu vegetacionog perioda. Optimalne temperature u I fazi (sve do faze vlatanja) su 10 15 stepeni, a u drugom delu vegetacionog perioda 15 25 stepeni, dok su optimalne temperature za faze klasanja, cvetanja I nalivanja plodova 20 25 stepeni. Otpornost psenice na mrazeve velike kolicine secera u biljkama su znacajne jer ih one koriste tokom zime za zivotne procese I otpornost psenice se smanjuje sa potrosnjom monosaharida

(zimski period). Na otpornost se moze delovati I dubinom setve I optimalna dubina na kojoj b trebao da bude cvor bokorenja je 2 cm.

Tehnologija proizvodnje psenice od posebne vaznosti su: pravilan izbor najpogodnijih agrotehnickih mera, nacin njihove primene, pravovremenost izvodjenja izbor poljoprivredne mehanizacije. Osnovni elementi tehnoloske proizvodnje su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Mesto ratarske biljke u plodoredu Sistemi obrade zemljista Ishrana biljaka Izbor sorte Setva Mere nege Berba I cuvanje proizvoda

Obrada zemljista nju mozemo podeliti na: osnovna obrada, dopunska obrada I fina redsetvena obrada. Osnovna obrada glavni zadatak je zahvatanje I prevrtanje sloja zemlje u kome ce biti izmesani I homogenizovani zetveni ostatci sa biljnim hranivima koje se u zemljiste unose neposredno pre oranja. Moze se izvesti na dva nacina: klasicna osnovna obrada ili oranje plugovima, sa prevrtanjem plastice I zaoravanjem zetvenih ostataka; obrada zemlje bez prevrtanja plastice, odnosno cizel plugovima.