Kulturna Politika

1
2
1AVNA I KULTURNA
POLITIKA
I:davac.
MAGNA AGENDA, 2002.
Za i:davaca.
Mijat Damjanovic
Lektor i korektor.
Irena Popovic
Di:afn korica.
Dusan Damjanovic
Priprema i stampa.
Tira.
1500
ISBN 86-83775-08-9
3
Priredila
Milena Dragicevic Sesic
1AVNA I KULTURNA
POLITIKA
- socio-kulturoloski aspekti -
Beograd, 2002.
4
5
SADRZAJ
UVOD.................................................................................................................. 7
POLITIKE RAZVO1A GRADA
GRADSKI RAZVO1 I 1AVNE POLITIKE
UNESCO
GRAD DANAS I SUTRA...................................................................... 15
Institut Evropske akademije za urbanu sredinu
GRAD U DIJALOGU ............................................................................. 21
KVALITET ZIVOTA U GRADU
Sreten Vujovic
URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIH GODINA............................. 31
Vesna Bjegovic, Snezana Simic i Rajko Kosanovic
MESTO DECENTRALIZACIJE U ZDRAVSTVENOJ POLITICI ................. 75
Vuk Stambolovic
ZDRAVLJE U ZAJEDNICI .............................................................................. 93
GRAD - PROSTOR POTROSN1E I DOKOLICE
Milos Sekulic
OD AGORE DO ROBNE KUCE I TRZNOG CENTRA............................... 107
Slobodan Danko Selinkic
GDE SU TRGOVI? ......................................................................................... 115
Lars Gemze
JAVNI PROSTOR JAVNI GRAD................................................................ 121
Dragana Bazik
SCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA .............................................. 125
6
KULTURA I GRAD
PLANIRAN1E KULTURNOG ZIVOTA
KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNI MENADZMENT KULTURNIH
DELATNOSTI ................................................................................................. 139
Inez Bogarts
INVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU ............................................ 149
Zak Leveje i Benoa LaIortin
KULTURA U OPSTINI ILI OPSTINSKA KULTURA ................................. 167
UMETNOST I GRAD
STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKA SPEKTAKLA....................... 173
Irina Subotic
SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMA GRADA.......................... 189
STUDI1E SLUCA1A
Benoa LaIortin
KULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU, BARSELONI I
MONTREALU ................................................................................................ 195
Fil Vud
UMETNOST REGENERACIJE KIRKLIS ................................................. 217
Rista Paligoric
SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADU................................................... 225
RECNIK TERMINA ................................................................................. 231
RECNIK OPSTIH MESTA...................................................................... 239
LITERATURA ............................................................................................ 243
WEBOGRAFI1A ........................................................................................ 244
EVROPSKE MREZE KULURE ............................................................ 245
7
UVOD
U razvoju opstine nesumnjivo najvecu ulogu imaju oni koji u njoj imaju
najvecu moc odlucivanja politicke i ekonomske elite. Koliko na nivou drzave i
neke druge elite bivaju ,pitane, takode je pod znakom pitanja, no nesumnjivo je
da u kljucnim trenucima institucije poput Akademije nauka, univerziteta, naucnih
instituta itd. preuzimaju svoju odgovornost i ulogu ucesnika u procesu kreiranja
novih, posebno razvojnih politika i programa. U opstinama, najcesce pod
izgovorom da nema dovoljno sredstava, uspostavljanje modela odlucivanja koji
bi se zasnivao na najsiroj javnoj raspravi, ili bar na koriscenju ekspertskih grupa,
gotovo da ne postoji. Promena koja je nastala nakon 5. oktobra 2000. dovela je u
lokalne organe vlasti mnoge ljude cesto i strucnjake, koji nikada ranije nisu
imali iskustva u radu u javnim sluzbama, a posebno u organizovanju procesa rada
u razlicitim domenima od interesa za lokalnu zajednicu. Stoga se retko moze naci
opstina u kojoj se, pored sveobuhvatne analize i evaluacije, uspostavljaju uslovi
za kreiranje razvojne politike, strategijskog plana i permanentnog monitoringa
postizanja maksimalnog kvaliteta rada svih javnih sluzbi, a da je jos ceo taj proces
pracen istinskim ucescem javnosti.
Ovo je utoliko vaznije sto je, posebno u drustvenim delatnostima (kultura,
obrazovanje, zdravstvo) ostvaren konsenzus da bi bilo dobro da se u narednom
periodu nadleznost, tj. podrska i kontrola nad ovim delatnostima svuda gde je to
moguce, vrati opstinama. S druge strane, drustvene delatnosti se najcesce optuzuju
za opterecivanje opstinskog budzeta, a da se pri tome potpuno zanemaruje znacaj
ovih delatnosti i njihovog postojanja upravo u lokalnoj sredini.
U dokumentu Svetske banke
1
najmanje paznje (manje od desetak strana)
posveceno je upravo ovim delatnostima socijalnoj zastiti, zdravlju i obrazovanju.
Simptomaticno je da o kulturi nema ni reci. Pa, i kada se govori o ove tri delatnosti
1
Breaking with the Past. The Path to Stabilitv and Growth, June 12, 2001, World Bank.
8 Milena Dragicevic Sesic
napominje se da postoji ,visak zaposlenih, da su osnovni zadaci racionalizacija,
eIikasnost, potom konsolidacija i rekonstrukcija skola, a tek na kraju podizanje
kvaliteta i uspesnosti samog obrazovnog procesa (str. 6063).
No, nije samo svetska zajednica ta koja namece nove obrasce i norme ponasanja.
Ocito je da se vise ne moze ziveti od godine do godine, prenoseci parametre i
instrumente delovanja. Svaki domen javne politike zahteva uspostavljanje strategijskog
pristupa, koji podrazumeva prevashodno evaluaciju postojeceg stanja, odredivanje
prioriteta i donosenje programsko-politickih okvira buduceg delovanja, a zatim izradu
preciznog visegodisnjeg strategijskog plana. Pri tom, taj plan mora da se uradi ne
samo za svaku delatnost pojedinacno, vec i ,uskladeno, horizontalnim ukrstanjima
na teritoriji opstine, ali i vertikalnim ukrstanjima, ugovaranjem podele odgovornosti
i sa vlastima na visim nivoima odlucivanja, da bi razvoj opstine mogao da se osloni i
na okrug i na region, a i da bi mogao da prede granice, u direktnom komuniciranju sa
partnerima iz drugih zemalja Balkana i Evrope.
Tako je i opstinska vlast u sustini u situaciji da uvodi menadzment, pa i
marketinske metode (PR itd.) u svoj sopstveni rad, kao i u rad svih ustanova u
javnom sektoru koje podrzava. Medutim, tu novu poslovnu politiku i IilozoIiju,
cije su kljucne reci eIektivnost i eIikasnost, ne treba shvatiti kao model koji ce
resiti sve probleme samom svojom primenom. Cesto se doslovna primena
menadzment koncepata sukobljava sa zahtevima uspostavljanja dugorocne
uskladene strategije razvoja opstine jer rezultati rada jos dugo nece biti vidljivi,
a to lose utice na imidz i popularnost vlasti.
Ono na cemu u svakom slucaju treba raditi jeste uspostavljanje pravila i
procedura za donosenje odluka, sistematsko koriscenje javnih debata ne samo za
plasman, vec i za proveru ideja razvoja.
Dakle, zadatak opstinskih vlasti u domenu drustvenih delatnosti mogao bi
se rezimirati kao:
Iormiranje ekspertskih grupa za analizu stanja u opstini u odgovarajucem
domenu (socijalne i zdravstvene politike, obrazovanja, kulture, ekologije.);
organizovanje javnih rasprava o rezultatima da bi se doslo do konsenzusa
o pravcima buduceg razvoja opstine (policv paper);
brojne zainteresovane ustanove i nevladine organizacije, kao i pojedinci,
ucestvuju u pisanju programskog razvojnog dokumenta;
gradska skupstina usvaja programski dokument;
izrada trogodisnjeg strategijskog plana u svim domenima (uz medusobnu
konsultaciju radnih grupa.);
nadgledanje (monitoring) implementacije;
organizovanje procesa edukacije (u domenu proIesionalnog razvoja con-
tinuous professional development) za zaposlene u ustanovama javnog sektora itd.
Javna i kulturna politika 9
Tek nakon zavrsenog prvog trogodisnjeg plana moglo bi se pristupiti
istinskom procesu evaluacije, od koga bi na pravi nacin zapoceo novi strategijski
ciklus, koji bi u punoj meri mogao uzeti u obzir ono sto je istinski opsti drustveni
interes jedne sredine.
No, najvaznije je kako doci do postulata razvojnog plana, kako deIinisati
strategijske pravce, utvrditi realne strategije i instrumente razvoja, koji mora biti
ne samo ,odrziv vec pluridisciplinaran, sinkreticki, koji ce voditi istinskom
zadovoljavanju interesa i potreba ljudi u zajednici. Taj razvojni plan mora da
vodi racuna o opstem interesu, ali i o partikularnim interesima zajednice, sve do
mogucnosti pojedinca da slobodno i svestrano razvija svoju licnost.
Ova publikacija je komponovana u dva dela u prvom poglavlju nalaze se
tekstovi koji pokusavaju da sagledaju Ienomen grada u svetlu danasnjeg
tehnoloskog i ekonomskog razvoja, s posebnim osvrtom na znacaj participacije u
procesu donosenja odluka. Smatramo da se ne moze ozbiljno baviti pitanjima
lokalne uprave, a da se ne sagledaju speciIicnosti teritorije koju ta lokalna uprava
pokriva, Ienomene urbaniteta, sto znaci i gradskog i prigradskog podrucja, svakog
pojedinog naselja u opstini, ali i potencijala koji pruzaju nenastanjena podrucja
opstine.
Sva ta ispitivanja vode ka jednom cilju vodenju javne politike kojoj ce na
prvom mestu biti kvalitet zivota u opstini. Iako je sam pojam kvaliteta zivota
viseznacan, smatramo da se pod njim podrazumeva sve ono sto omogucuje da se
u svakodnevici zivi potpuno, da su uslovi za obrazovanje, zdravstvenu zastitu,
rekreaciju, potrosnju, razvoj privrednih aktivnosti. itd. na takvom nivou da svaki
covek ne samo sto moze da ostvari svoje licne interese, vec i da oseca zadovoljstvo
sto pripada toj i takvoj sredini.
Dakle, objavljeni su tekstovi koji se bave ne samo opstinom kao ekonomskim
ciniocem, vec pre svega opstinom kao prostorom potrosnje i dokolice prostorom
zadovoljavanja najrazlicitijih potreba i interesa. Urbanisticki razvoj, planiranje
gradova, njegovih ulica i trgova, komunikacija ta ,scenograIija javnog prostora
samo je prethodni uslov daljeg razmisljanja i projektovanja aktivnosti u cilju
podizanja kvaliteta zivota jedne sredine.
Drugi deo knjige bavi se pitanjima kulture i kulturnog razvoja, s posebnim
akcentom na potrebu strategijskog pristupa planiranju kulture. Iako nasa nauka
nije poklonila veci znacaj tzv. teritorijalnom uredenju zemlje, pitanjima
decentralizacije, kako iz ugla politikologije, tako i ekonomije, ipak smo smatrali
da treba ponuditi i jednu viziju prostornog menadzmenta kulturnih delatnosti,
akcentujuci potrebu da od lokalne zajednice susedstva, pa do najsireg prostora
republike, kulturnim delatnostima treba pristupati na razlicit, teritoriji i potrebama
primeren nacin.
Iako su kulturne delatnosti svrstane u potrosnju, ovde su izabrani tekstovi
koji pokazuju da je investiranje u umetnost i kulturu orude revitalizacije jedne
opstine, uslov njenog uduceg ekonomskog razvoja. Tako se na primerima
kulturnih politika kanadskih gradova, a zatim posebno San Franciska, Barselone
i Montreala, kao i engleskog grada Kirklisa, pokazuje da se ubrzano razvijaju
samo oni gradovi cije su vlasti ucinile i kulturu sastavnim delom integralnih
razvojnih planova.
Malo potpoglavlje posveceno je i temi odnosa umetnosti i grada, posebno u
svetlu stvaranja kulturnog (politickog, ekonomskog itd.) identiteta jedne sredine,
kao preduslova njene komunikacije sa okruzenjem, njene prepoznatljivosti i
atraktivnosti, kako za potencijalne investitore, tako i za turizam, pa i za kadrove
koje u tu sredinu treba privuci.
U prilozima nastojali smo da kroz bibliograIiju i ,webograIiju damo uslove
za dalja istrazivanja svima onima koji bi zeleli ne samo da se inIormisu, vec i da
ucine nesto konkretno na istinskom uspostavljanju razvojnih projekata i njihovom
vezivanju za slicne svetske tendencije i projekte. Otuda i lista evropskih mreza
kulture relevantnih za gradske uprave u Srbiji. Cinjenica da, osim pojedinacnih
umetnika ili ustanova kulture, do sada nismo znacajnije ucestvovali u evropskim
mrezama, ukazuje vise na mogucnosti nego na nedostatke.
I na kraju recnik termina, veoma raznorodan i po okviru koji obuhvata i
stilom koji je napisan, odgovara ovoj temi koja nastoji da podjednako pokrije i
menadzment totalnog kvaliteta unutar javne uprave, razvojnu politiku (policv
papers), kulturnu politiku regija, kao i evropske mreze kulture. Stoga je klasicnom
glosaru dodat i pojmovnik Dzona Pika, koji ironicno deIinise nacin kako se u
recniku politicara i javne uprave nekada precizni tehnicki termini menadzmenta,
poput planiranja ili evaluacije, deIormisu i prazne od osnovnog znacenja.
POLITIKE RAZVO1A
GRADA
12
13
Gradski razvoj i javne
politike
14
15
UNESCO
Glasnik UNESCO-a, mart 1985.
GRAD, DANAS I SUTRA
Od 1900. do 1975. godine broj milionskih gradova se udesetostrucio, a
gradova sa preko 5 miliona stanovnika danas je dvadeset puta vise. U istom periodu,
ukupno stanovnistvo 25 najvecih gradova je vece za vise od cetiri puta i bice za
jos 8 ili 10 puta 2000. godine. Njihova prosecna velicina ce se od 2 popeti na 16
miliona stanovnika, tako da ce prakticno gradovi okupljati 6 svetskog stanovnista
i 12 urbanog stanovnistva. Godine 2000. vise od polovine od 25 gradova sa
preko 10 miliona stanovnika i blizu polovina gradova sa preko 4 miliona stanovnika
ce se nalaziti u Aziji.
Univerzalizacija urbanizacije je cinjenica novog datuma. Prvi put u istoriji
covecanstva svet ce oko 2000. godine imati vise gradskog nego seoskog
stanovnistva. Ukoliko se kao metropole naznace naselja sa preko milion
stanovnika, one ce okupljati 60 gradskog stanovnistva, znaci vise od 1 milijarde
i 500 miliona ljudi.
Jos jedna promena. Univerzalizaciju urbanizacije ce pratiti promena u
relativnom znacaju metropola i u trecem svetu i u razvijenim zemljama. Veliki
gradovi u industrijski razvijenim zemljama su u stagnaciji ili opadanju (London
je izgubio 2 miliona stanovnika tokom 40 godina); u zemljama u razvoju,
visemilionski gradovi se naglo sire. Godine 1975. u metropolama razvijenih
zemalja je zivelo 262 miliona ljudi, a 244 miliona u velikim gradovima treceg
sveta; oko 2000. godine, u njima ce biti 914 miliona, sto je skoro dvostruko vise
od 444 miliona stanovnika, koliko se predvida da ce ih biti nastanjeno u
metropolama razvijenih zemalja.
Ovaj demograIski i urbani razvoj ce se odvijati u kontekstu privredne krize.
Neuravnotezenost raspodele stanovnistva ce biti, prema tome, pracena sve vecim
razlikama u raspodeli bogatstva. I to u svetu koji je sve vise objedinjen zahvaljujuci
sve vecim mogucnostima za prevoz ljudi i robe, povecanju obima trgovine,
otvorenosti granica i kultura za sirenje inIormacija.
16 UNESCO
Povecana pokretljivost ljudi je nesporna. Putuje se iz jedne oblasti u drugu, iz
jedne zemlje u drugu, sa jednog na drugi kontinent. Pokretljivost ce postati jos veca pod
uticajem privlacne moci stvarnih ili pretpostavljenih mogucnosti metropola, savladujuci
barijere koje se danas uzdizu na granicama. Primer KaliIornije koja na Juznu Ameriku
deluje kao svemocni magnet, moze se vec sada posmatrati kao predskazanje.
U metropolama razvijenih zemalja, koje vec danas neznatno rastu i cije se
stanovnistvo osipa, glavni problemi su obnavljanje delatnosti, bolje iskoriscavanje
nasleda, borba protiv obezvredivanja izvesnih cetvrti da se ne bi pretvorile u
geta, optimalnije koriscenje postojecih inIrastruktura.
Nasuprot ovome, metropole zemalja u razvoju se bore za kontrolu demo-
graIskog rasta, za organizovanije sirenje gradova po odredenim potezima, za
popunjavanje nedovoljnih postrojenja i opreme i usluznih delatnosti, za produ-
ktivniji obuhvat raspolozive radne snage.
Odgovorni ljudi u metropolama zemalja u razvoju suoceni su sa problemima
rasta koji su zabrinjavajuci upravo zbog brzine samoga rasta. U ovim zemljama,
gradska naselja rastu u proseku po stopi od 4 do 7 godisnje, sto dovodi do
udvostrucavanja svakih 15 godina. Iz godine u godinu, broj pridoslica iznosi
nekoliko stotina hiljada (350.000 u Kairu, 300.000 u Bangkoku, 750.000 u
Meksiku), dok se hiljade hektara oduzimaju od poljoprivrede, cesto u najplodnijim
poljoprivrednim oblastima zemlje.
Svi elementi kojima raspolazemo pokazuju da ce se ovaj brzi rast nastaviti
tokom mnogih godina. Seosko stanovnistvo i dalje ostaje veoma brojno. Stopa
nataliteta, veca na selu nego u gradovima, izvor je demograIskog rasta koji je
znacajno iznad onoga sto poljoprivreda moze da obuhvati (1,5 godisnje, kazu
strucnjaci). Ukoliko je iz kulturnih razloga natalitet u gradovima slabiji, smrtnost
je jos manja. Prirast gradskog stanovnistva je zbog toga brza nego na selu, o
cemu svedoce primeri Meksika, Indije ili Kine.
Suoceni sa ovakvim stanjem, mnoge zemlje i metropole ulazu napore da
svim sredstvima kontrolisu rast gradova: putem politike stanovnistva koju
sprovode i podsticanjem kontrole radanja, za sta Kina pruza najizrazitiji primer;
poboljsanje poljoprivrednih aktivnosti i razvoj pridruzenih delatnosti u seoskim
naseljima; razvoj gradova srednje velicine.
Svi se, medutim, slazu da ce se tokom sledecih decenija rast gradova odrzati
na nivou koji ce biti slican danasnjem. Odgovorni ljudi u velikim gradovima
treceg sveta ce morati da predvide i da organizuju prihvat tog ogromnog priliva
novih stanovnika.
Odabrana resenja su razlicita i cesto se dopunjuju: stvaranje gradevinskih
zona, novih cetvrti, novih gradova; prosirenje inIrastrukturne mreze, industrijska
gradnja ili licna gradnja itd. Medutim, postoji raskorak izmedu ritma moguceg
Grad, danas i sutra 17
ostvarivanja takvih poduhvata i ritma koji bi trebalo postici upravo zbog
demograIskog pritiska. Svemu ovome treba pridodati nizak nivo platezne
sposobnosti stanovnistva, sto sadasnja privredna kriza samo jos vise naglasava.
Svuda se istice cinjenica da privredni razvoj, pa prema tome i zaposljavanje,
ne napreduju u saglasnosti sa potrebama. Upravo zbog teskoca u oblasti zapo-
sljavanja, problema siromastva, visemilionski gradovi treceg sveta pruzaju duboko
potresne prizore: od zabrinutosti radnika kome stanarina sve vise nagriza budzet,
pa do strepnje onih koji su svesni privremenosti svog trenutnog zivota.
Zaposljavanje je izazov broj jedan. Ono je istovremeno put ka resavanju
svih pomenutih problema, bilo da se pojavljuju u velikim gradovima ili drugde.
Tome treba pridodati i visoku cenu urbanizacije u velikim naseljima.
Nacionalna sredstva su ogranicena u zemljama u razvoju. A poznato je da nije
lako deIinisati politiku razvoja gradova koja bi omogucila zadovoljavajuci rast
ovih visemilionskih naselja, a da pritom zalog ne bude privredni i drustveni razvoj
celokupne zemlje.
Metropole razvijenih zemalja su tokom ovog veka prosle kroz Iaze brzog
rasta koje su vecina odgovornih pokusali da ogranice razlicitim merama. Danas
je stanje znatno drugacije. I ukoliko neka naselja jos uvek napreduju (Los Andeles,
Moskva, Madrid), za druga se moze reci da se stabilizuju (Il-de-Frans, Randstat
Holand) ili da se u njima smanjuje broj stanovnika (London, Njujork, Brisel).
Granica kojoj se tezilo je postignuta, a ipak i dalje ostaje izvesno nezadovoljstvo.
Drugim recima, cak i kada se stanovnistvo u naseljima ne povecava, pa cak
i smanjuje, zauzeti prostor se i dalje siri, sve do granica prihvatljivog posebno
kada je rec o raznim gradskim mrezama i opremi pri danasnjem dobro poznatom
stanju privrede.
Istovremeno, pod uticajem krize, problemi kvaliteta se umnozavaju: dru-
stveno-strukovne promene povezane sa industrijskim preobrazajima, osiromasenje
vecih delova stanovnistva u velikim gradovima i porast drustvenih problema kao
sto su prestupnistvo, narkomanija, kriminal. Porast broja onih koji su u oskudici,
znak je loseg zdravlja celog drustva. U gradu, ovo ugrozeno stanovnistvo se
koncentrise, naglasavajuci na taj nacin drustvena prostorna raslojavanja.
No, steceno iskustvo proteklih pedesetak godina omogucilo je da se izvede
jedna ,urbana tehnika sa kojom se mnogi slazu. Sprovedena u razlicitim oblicima
u vecini zemalja, mogli bismo kao njene glavne karakteristike da navedemo
sledece:
Policentri:am. Nametnula se ideja po kojoj urbana organizacija moze da se
zasniva samo na mrezi hijerarhijskih centara putem kojih ce se umnozavati usluge
koje se nude stanovnicima; o tome svedoce iskustva Il-de-Fransa, Randstat
Holanda, Londona ili Los Andelesa.
18 UNESCO
Pofam diskontinuiteta. Zeleni pojasevi omogucavaju da se razbije sled
jednoobrazne urbanizacije koju danas svi odbacuju; Montreal, Los Andeles,
Moskva, Brisel, Kopenhagen, Il-de-Frans, Randstat Holand mogu da posluze kao
takvi primeri.
Znacaf obnavlfanfa ugleda gradova. Danas se on pojavljuje kao sustinski
cinilac boljeg ,usadivanja u gradove.
Optimali:acifa poduhvata u oblasti uredenfa prostora. Obim ovih poduhvata
se znatno smanjio, sto omogucava da se uvedu i sprovedu izostrenije tehnike
intervenisanja u gradove, intervencije koje ce samim tim biti i prilagodenije,
ljudskije i bolje uklopljene u gradski okvir.
Briga da se stedi energifa. Posle preokreta koji smo doziveli u sedamdesetim
godinama, potreba energetske stednje je promenila perspektive urbanizacije;
preterano rasipanje postaje skupo: privilegovane ose, tacke preraspodele,
objedinjavanje usluznih delatnosti, sve su to teme o kojima se danas govori kada
je rec o uredenju zemljista.
Iskustvo nam isto tako mogucava da istaknemo ogromnu slozenost pojava
na koje nailazimo u velikim gradovima. Metropola milionski grad nije vise
statican organizam, izolovana tvrdava. Ona odrzava mnogostruke odnose sa
okolnim oblastima. Cak i kada gubi svoje stanovnike, metropola i dalje prihvata
desetine, stotine hiljada novih. A i unutar nje se odvijaju mnogostruki odnosi i
promene: u nekim delovima naselja se stanovnistvo smanjuje cesto u centrima
u drugima se ono povecava. Stoga su sirenje gradova i preuredenje njihovih
centara cesto problemi kojima bi se trebalo istovremeno baviti.
Da li nam razlicitost stanja dozvoljava da ponudimo skupna resenja.
DemograIske, drustvene, privredne i kulturne, razlike medu kontinentima su
ocigledne. Uz to je i svako stvarno stanje kao plod lokacije i date istorije
jedinstveno.
Svuda se dostignuti stupanj velikih gradova namece kao problem o kome
treba razmisljati i preduzeti odredene poduhvate. Ukoliko obrisi metropole ostanu
neodredeni i preobrazajni, ukoliko metropola mora da udruzuje svoju akciju sa
akcijom mesnih, oblasnih, saveznih i zajednica na nivou cele zemlje, jasno je da
urbana regija, oblast grada mora biti posmatrana i shvacena u celini.
Za to je bitno pitanje tehnicke, kulturne i Iinansijske ostvarljivosti razlicitih
urbanih politika. Svetsko iskustvo nam dobro pokazuje ono sto razlikuje uspele
pokusaje od neuspeha: to nije urbanisticki ili estetski kvalitet projekata, njima
svojstvene unutrasnje vrednosti, vec njihovo uskladivanje sa odredenim mesnim,
tehnickim, upravnim i Iinansijskim kontekstom. Upravo u toj oblasti treba napraviti
ogroman napredak, koji je vise nego potreban u svetlosti privredne krize, slabih
plateznih mogucnosti gradskog stanovnistva treceg sveta.
Grad, danas i sutra 19
Zato je sve znacajnije ucestvovanje gradana u izborima koji se postavljaju
prilikom uredenja odredene teritorije. Brzina rasta, razlicitost kultura, brojnost
zainteresovanih stanovnika, slozenost procedura sve su to prepreke koje treba
prevazici da bi se obezbedilo stvarno ucestvovanje gradana... i najbolji uspeh za
buduce poduhvate.
20
21
Institut Evropske akademife :a urbanu sredinu
GRAD U DIJALOGU
Podi:anfe stepena svesti favnog ucesca u centralnof i
istocnof Evropi
Medure:ultati
Ovde iznete preporuke su deo preliminarnih rezultata procesa dijaloga izmedu
gradova u zemljama kandidatima centralne i istocne Evrope. U toku daljeg razvoja
projekta, ove preporuke ce se ponovo obradivati i preciznije deIinisati pogotovo
imajuci u vidu princip subvencionisanja. Medutim, posto se projekat bavi
centralnom temom u okviru procesa demokratizacije i stvaranjem gradanskog
drustva, ovi medurezultati mogu dodatno pomoci Iormulaciji buducih projekata i
programa Evropske zajednice koji su osmisljeni da pomognu zemljama
kandidatima.
PRISTUP 1: Unaprediti ucesnicku demokratiju u centralnoj i istocnoj Evropi
Namera: Uzevsi u obzir da postoje mnogobrojni nacini na koji se demokratska
teorija izrazava u praksi, demokratske institucije i drustva bi trebalo da podstaknu
maksimalno ostvarljivo ucesce svih gradana u pravljenju izbora u vezi sa
sadasnjoscu i buducnoscu. Uz demokratiju dosla su i prava i obaveze za sve
pojedince, organizacije i institucije. Samo kroz eIikasno ucesce i rad javnosti svi
zainteresovani mogu da ostvare svoja prava i ispune svoje duznosti na nacin koji
ce pomagati ostvarenju ciljeva drustva.
Moguci postupci lokalnih politicara.
Da ucine da ucesce javnosti u odlucivanju postane znacajan subjekat lokalne
politike, ukljucujuci ucesce javnosti na svim nivoima odlucivanja od
strategijskog planiranja do implementacije i nadzora.
22 Institut Evropske akademife :a urbanu sredinu
Da usvoje princip da je ucesce javnosti obaveza lokalne politike i lokalne
drzavne administracije.
Da stvore pravne i zakonske okvire koji ce ovu obavezu podrzati.
Da objavljuju politicke namere tako da budu jasni uslovi pod kojima se
ostali ucesnici pridruzuju i preduzimaju inicijative.
Da povecavaju otvorenost prema promeni gledista, namera, pristupa,
prioriteta i planova na osnovu onoga sto se sazna putem ucesca i rada javnosti.
Da u ovim procesima budu ucesnici a ne da pokusavaju da kontrolisu
rezultate.
Da u platIorme politickih partija ukljucuju izjave kojima se podrzava
otvoreno i transparentno ucesce javnosti kako bi se javnosti poslali signali da
vlada ozbiljno shvata ove procese.
Prilikom donosenja odluka, treba jasno obelodaniti razloge zbog kojih je
neka alternativa prihvacena a neka odbacena.
Da uzmu u obzir zakonodavstvo kako bi se obezbedilo pravo na javne
reIerendume i inicijative.
Da osnuju nadzorne Iunkcije kako bi se obezbedilo postovanje svih prime-
njivih pravila i regulativa pri izvodenju javnih projekata.
Moguci postupci lokalne dravne administracife.
Da koristi nezavisne organizacije u procesu javnog ucestvovanja.
Da ukljucuje osnovni obrazovni sistem u procese politickog odlucivanja
sto je vise moguce, tako da se ucvrscuju demokratski principi individualnih prava
i odgovornosti a i zato da bi javna politika i akcije uzimali u obzir potrebe dece i
mladih.
Da pretpostavi da je tvoja duznost da te drugi razumeju umesto da pretpo-
stavljas da su slusaoci duzni da te razumeju.
Da stvara interne radne grupe/ grupe za usmeravanje/ operacionalne grupe
za poboljsanje pristupa inIormacijama.
Da javnosti jasno saopstava ko je odgovoran za individualne programe i
aktivnosti.
Da prihvati stav ,usluga klijentu zasnovan na shvatanju da je ona tu samo
zato da bi zadovoljila potrebe javnosti.
Da u sistemima plata i napredovanja za javne sluzbenike doda i kriterijum
njihove spremnosti i sposobnosti da zadovolje potrebu javnosti za inIormacijama
i uslugama.
Budzet za javno ucestvovanje mora biti obavezno ukljucen u sve programe
i projekte bez obzira na izvor Iinansiranja.
Grad u difalogu 23
Moguci postupci NJO.
Da objavljivuju primere losih ili neadekvatnih procesa organizacije ucesca
javnosti koje je izvela vlada.
Da pokazuju prednosti ucesca javnosti kroz pozitivne primere i studije
pojedinih slucajeva.
Pojedinacne NVO treba da se udruzuju u koalicije koje prevazilaze interesne
granice i granice sektora.
Moguci postupci na nacionalnom i/ili nivou Evropske unife.
Podsticati Evropsku uniju da zahteva da ucesce javnosti bude obavezno za
PHARE/ISPA Iondove.
Ukljuciti zahteve za javno ucesce u nacionalne pravne sisteme.
RatiIikovati Konvenciju iz Arhusa.
2
Obezbediti da nacionalni investicioni projekti ,ekoIonda ukljucuju javno
ucesce na strategijskom nivou.
PRISTUP 2: Povecavati znanje i iskustva svih u vezi sa ucescem javnosti u
centralnoj i istocnoj Evropi
Namera: Za eIikasno ukljucivanje neophodno je povecati relevantno znanje
svih ucesnika. Ni najbolji proces ne moze dati dobre rezultate ako je neophodna
inIormacija nedostupna ili netacna zbog jezickih barijera ili neodgovarajuce Iorme.
Posle mnogo godina tokom kojih je vlada odlucivala sta je to korektna inIormacija,
misao i odgovor, sada je neophodno ukljuciti gledista svih zainteresovanih. Svima
koji su ukljuceni potrebno je vise boljih inIormacija.
Da upute osoblje na kurseve za razvoj vestina vodenja i upravljanja
procesima.
Moguci postupci lokalne administracife.
Da razvija kooperaciju izmedu vlade i zajednice kroz otvoreniju komu-
nikaciju i deljenje inIormacija.
Da obezbedi obuku personala o orudima i tehnikama ucestvovanja javnosti.
Da poveca transparentnost i vidljivost administrativnih odluka.
2
Convention on access to information, public participation in decision-making and access
to fustice in environmental matters, The ECE Committee on Environmental Policy, United Na-
tions Economic Commission Ior Europe.
Da razvijaju nove, interaktivnije modele komunikacije.
Da razvijaju i sprovode javne inIormacione kampanje koje uzimaju u obzir
razlicite nivoe ekspertize i razlicite stilove ucenja.
Da stvaraju inIormacije i obuku za lokalne politicare i administraciju o
instrumentima, tehnikama, cenama i dobicima vecih i eIikasnijih napora za
ukljucivanje javnosti.
Da povecaju publikovanje (clanci/radio/TV) o koristima od ucestvovanja
javnosti.
Da budu primeri ,najbolje prakse lokalnim samoupravama.
Da sire inIormacije ciljnim grupama i zajednici.
Programi Evropske zajednice treba da su stvarani tako da stimulisu ucesce
javnosti u gradovima centralne i istocne Evrope, ukljucujuci aktivnosti kao sto
su: programi obuke, baze podataka ,najboljih praksi, aktivnosti bratskih gradova
za implementiranje javnog ucesca u partnerskim odnosima Evropske zajednice i
centralne i istocne Evrope i razvoj centara za podrsku obuke za ucesce javnosti u
procesima donosenja odluka u svakoj drzavi centralne i istocne Evrope.
PRISTUP 3: Povecati kolicinu i pravovremenost inIormacija
Namera: U granicama prakticnog, bolje je imati vise nego manje inIormacija.
Iako je ovo jednostavna misao, ona predstavlja radikalnu promenu za mnoge
institucije centralne i istocne Evrope koje su, pre politickih revolucija prosle
decenije, uslovljavane da inIormacije kriju sto je vise moguce. Relevantna inIo-
rmacija bi trebalo da bude dostupna na vreme kako bi pomogla pri donosenju
odluke. Takode je vazna i inIormacija kojom se proslavljaju vec postignuti uspesi.
Potkrepljivanje pozitivnih eIekata ucesca javnosti ce dovesti do vise ucesca
u buducnosti.
Da povecaju neIormalnu transparentnu javnu raspravu o razlicitim perspe-
ktivama, razmisljanjima i interesovanjima kako bi se stvorili kompromisi koji
mogu lakse proci sve Iormalne procedure.
Da ukljucuju javnost u preliminarne Iaze planiranja.
Da povecaju transparentnost odlucivanja vlade.
Izabrani zvanicnici bi trebalo da ucestvuju na redovnim javnim Iorumima
kako bi inIormisali javnost o predlozima i razlicitim pitanjima i kako bi culi kome-
ntare.
Grad u difalogu 25
Javni Iorumi bi trebalo da budu organizovani uz koriscenje svih intera-
ktivnih sredstava komunikacije ali bi neophodno trebalo da ukljucuju i zakazane
javne skupove licem u lice sa birackim telom.
Da inIormise ljude na samom pocetku nekog procesa na mestima i preko
izvora koje oni vec koriste.
Da obezbedi javno isticanje inIormacija kojima se proslavljaju uspesi
zajednice.
Da pruza ljudima povratnu inIormaciju o tome kako njihov doprinos utice
na proces donosenja odluka.
Da objavljuje javne inIormacije na lokalnim internet stranama i daje ljudima
priliku da komentarisu.
Da ljudima omoguci pristup internetu u kancelarijama lokalne admini-
stracije.
Da koristi medije masovnih komunikacija (novine, radio, TV, internet).
Da obezbedi, preko ugovora i tendera, da kada privatno preduzetnistvo deluje
kao vladin agent, mora da zadovolji iste zahteve za transparentnoscu kao i vlada.
Javni Iorumi bi trebalo da budu organizovani uz koriscenje svih intera-
ktivnih sredstava komunikacije, ali bi bili neophodni i zakazani javni skupovi
licem u lice sa birackim telom.
Da pomazu lokalnoj administraciji pruzanjem pozitivnih argumenata za
vece ucesce javnosti.
Da pruzaju dodatne inIormacije o instrumentima, tehnikama i beneIicijama.
Da nadgledaju perIormanse procesa ucesca javnosti.
Da evaluiraju i dokumentuju ishode procesa ucesca javnosti.
Da koriste neIormalne kanale inIormisanja u javnim institucijama.
Stvaranje baze podataka o programima, metodama, orudima i tehnikama i
tehnologiji za pomaganje javnom ucescu.
Prihvatanje Strategijske direktive EIA i obavezivanje zemalja kandidata
na njeno prihvatanje.
PRISTUP 4: Povecati resurse dostupne za ucesce, ukljucujuci i resurse za evaluaciju
Namera: EIikasno javno ucesce namece mnoge troskove, kao sto postoje i
troskovi koji nastaju zato sto javnog ucesca nema. Verovatno je da su troskovi
kasnjenja, sudskih sporova i gubljenja poverenja javnosti i vere u svoju vladu
daleko veci od troskova programa eIikasnog ucesca. Medutim, verovanje u
vrednost ucesca ne eliminise potrebu za evaluacijom. Procese ucesca treba redovno
procenjivati kako bi se odredila njihova relativna eIikasnost i kako se mogu
poboljsati.
Da povecaju javno investiranje u aktivnosti javnog ucesca.
Da dovedu do toga da javno ucesce bude obaveza vlade.
Da zahtevaju javno ucesce od ranih Iaza svakog projekta.
Da organizuju okrugle stolove izmedu svih nivoa implementacije projekta.
Da dodele resurse (novac, koriscenje prostorija, koriscenje administrativne
ekspertize i drugo) za podrsku NVO, bez obzira na to da li podrzavaju vladu i
njene programe ili ne.
Da ukljuci troskove javnog ucesca kao veoma vaznog troska u budzetu
projekta, bez obzira na izvor Ionda.
Da obezbedi da ima dovoljno resursa za obavljanje konkretnog zadatka
(vremena, novca, personala).
Da obezbedi da zainteresovane strane ucestvuju u raspravama na okruglim
stolovima.
Da obezbedi Iinansiranje nevladinih organizacija kako bi mogle da iznajme
vlastite eksperte.
Da obezbede inIormacije o mogucim izvorima Iinansijske podrske za
procese javnog ucesca (Iondacije, subvencije i drugo).
Finansiranje i podrska javnim istragama i javnom ucescu.
PRISTUP 5: Razvijati oruda za podrsku javnom ucescu
Namera: EIikasno javno ucesce ne nastaje samo od sebe. Ovo je pogotovo
tacno u centralnoj i istocnoj Evropi, gde je otvorena diskusija o javnim poslovima
bila zabranjena barem pedeset godina. Potrebno je da uzajamne obaveze i prava
budu jasni, potrebno je mnogo rada, obrazovanja i dobrog oruda.
Da obrate paznju na publikacije nevladinih organizacija.
Grad u difalogu 27
Da budu aktivni i asertivni u razvoju i uvodenju oruda i tehnika javnog
ucesca.
Da nastoje na tome da vodstvo u promociji eIikasnog javnog ucesca postane
elemenat politickih programa zato sto bi tako trebalo da bude i zato sto takva
pozitivna akcija moze da poveca slavu i identitet tvog grada.
Da odlaze tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljavaju da dodu njima.
Svi zakonodavni sastanci bi trebalo da budu javni.
Da isproba siroki spektar modela participacije i sazna prednosti i mane
svakog od njih u vlastitim speciIicnim okolnostima.
Da demonstrira nove instrumente i metode pristupa inIormacijama i ucesca
javnosti.
Da iskoristi nove inIormacione tehnologije kao sto je internet.
Da odlazi tamo gde su ljudi a ne da ih prisiljava da oni dodu njoj.
Da stvaraju prirucnike o oblicima i procesima ucesca javnosti.
Da daju kontaktne inIormacije (imena, adrese, brojeve teleIona i drugo
ljudi koji zive u zajednici) koje pomazu organizatorima u zajednici u kampanjama
za ucesce javnosti.
Da demonstriraju nove instrumente i metode pristupa inIormacijama i
ucesca javnosti.
Da pristupe novoizabranim zvanicnicima i razgovaraju sa njima o
uzajamnim koristima od pomoci da se stvori pozitivni imidz i dobar poslovni
odnos sa nevladinim organizacijama.
Podstaci i podrzati razmenu inIormacija o eIikasnim modelima participacije
putem postojecih publikacija.
Dodati temu ucesca javnosti na svim vecim evropskim konIerencijama.
Odati javno priznanje lokalnim samoupravama koje ostvaruju nacionalne i
ciljeve Evropske unije pomocu eIikasnog ucesca javnosti.
Utvrditi program priznanja/nagradivanja za individualna i timska posti-
gnuca u koriscenju javnog ucesca i inovacija medu izabranim zvanicnicima, u
vladinoj administraciji i u privatnom sektoru.
28
29
Kvalitet zivota u gradu
30
31
Sreten Jufovic
URBANA SVAKODNEVICA DEVEDESETIH
GODINA
Sadasnje razdoblje jedno je od onih u kojima nestaje sve ono sto se cini
pravim razlogom zivota i koje zahteva da se sve preispita da se ne bismo
izgubili u neredu i nesvesti.
Simon Jef
Promene u globalnom drustvu, promene drustvenog sistema i njegovih
institucija, kao i promene grada kao globalnog oblika drustvenog zivota, imaju
smisla ako dovode do promena u svakodnevnom zivotu, tj. ako doprinose njegovoj
humanizaciji ili smanjenju njegove alijenacije i reiIikacije. Ovakav cilj drustvenih
promena bi mogao da se odredi kao kvalitet svakodnevnog zivota koji je u znaku
slobode i zivota, odnosno ,jednake slobode za sve i ,jednakih zivotnih sansi za
sve.
Hegelijanski marksizam, kriticka teorija drustva (Irojdo-marksizam), kritika
svakodnevnog zivota iz pera autora kakvi su Anri LeIevr i Anges Heler, pojedini
radovi cikaskih sociologa, kritika svakodnevice u prozi i poeziji, i umetnosti uopste,
predstavljaju plodne teorijske podsticaje za analizu ,dijalektike konkretnog
odnosno svakodnevnog i njegovog moguceg preobrazaja.
Moderni drustveni pokreti (mirovni, ekoloski, Ieministicki, urbani...) i njihova
teorijska obrazlozenja, kao oblici demokratske participacije i traganja za identi-
tetom, takode su vezani za svakodnevni zivot i njegove promene.
IstoriograIija, narocito drustvena istorija
1
(analitisti i drugi), takode se bave
svakodnevnim drustvenim zivotom i to u okviru nekoliko ,skola. Prve od tih
1
Od 1994. godine objavljene su cetiri sveske casopisa ,Godisnjak za drustvenu istoriju,
FilozoIski Iakultet, Katedra za opstu savremenu istoriju, Beograd, glavni urednik Milan Ristovic.
Ovaj casopis predstavlja novi znacajni trend u domacoj istoriograIiji koji sociolozi mogu samo da
pozdrave.
32 Sreten Jufovic
skola primenjuju sve soIisticiranje statisticke analize u proucavanju svakodnevice.
Druge proucavaju dozivljaj istorije, narocito tzv. ,malog coveka, odnosno njegove
stavove, raspolozenja, stanja svesti. Trece se usredsreduju na ideje i pojmove,
tacnije na razvoj pojedinih politickih, naucnih i umetnickih ideja i njihovih aktera
intelektualnih i politickih elita. Zavisno od predmeta istrazivanja svaka od ovih
skola koristi odredene vrste izvora. Tako, istrazivaci skloni kvantiIikaciji barataju
statistickim pregledima, izvestajima vladinih i drugih institucija, specijalizovanim
strucnim casopisima. Oni koji se bave istorijom mentaliteta proucavaju umetnicka
dela, pisma citalaca, zenske i decje podlistke, tekstove kojima klasicna istori-
ograIija nije pridavala znacaj, kazivanja zivih svedoka itd. Istoricari koji se
interesuju za ideje i pojmove koriste naucne i umetnicke casopise, programske
deklaracije i polemike, esejistiku, memoare i tome slicno (Markovic, 1995: 4-5).
Ovo sto smo dosad naznacili trebalo bi da pokaze da je svakodnevica slozen
nivo drustvene stvarnosti koji nije moguce obuhvatiti jednom naukom, jednim
teorijskim pristupom i jednom metodom. To, drugim recima, znaci da je u
proucavanju svakodnevnog zivota neophodan disciplinarni, teorijski i metodoloski
pluralizam, a u svakom slucaju metodoloska gipkost.
Sta je, zapravo, svakodnevni ivot? Njegovo razlicito deIinisanje svedoci o
teskocama u odredivanju ovog pojma.
Prema LeIevru, svakodnevni zivot je splet postupaka u okviru proIesionalnog
zivota, porodice i dokolice. U njemu se bogatstvo, siromastvo i beda, sreca i
nesreca, romanticno i izuzetno suceljavaju sa trivijalnoscu, slucaj i sudbina i
njihove iznenadujuce kombinacije, ostvarenja i otudenja ljudskog bica, mogucnosti
i nemogucnosti, radost i dosada.
2
Svakodnevno je odredeni nivo drustvene
stvarnosti. Razmrvljen karakter rada, privatizovani porodicni zivot i racionalno
organizovana dokolica doveli su do degradacije savremenog svakodnevnog zivota
i ucinili ga ,povlascenim mestom otudenja.
Svakodnevno je, veli LeIevr, ,totalni pojam koji omogucava da se otkriju
parcijalne odredbe: ekonomsko, sociolosko, istorijsko itd., ono je nit vodilja za
istrazivanje ,jednog razbijenog i razdvojenog totaliteta savremenosti. Ono u
isti mah zahvata realno i moguce. Da bi se svakodnevni zivot razumeo, prema
njemu treba zauzeti kriticki stav: istaci grube i banalne elemente u njemu, ukazati
na mogucnost nemistiIikovane stvarnosti.
Predmet naseg rada jeste da ukaze na osnovna obelezja svakodnevnog zivota
u gradovima SRJ, pre svega u Beogradu, u tragicnom vremenu raspada drzave,
rata, krvavih deoba i seoba. Pred citaocem je jedna skica, opis i komentar, hronika
2
U dela La vie quotidienne dans le monde moderne (Gallimard, Paris, 1968, p. 9) Anri
LeIevr navodi da je Dzojsov tretman jednog dana u zivotu Bluma, Moli i SteIana Dedalusa u Ulisu
postao simbol univerzalnog svakodnevnog zivota.
Urbana svakodnevica devedesetih godina 33
ili svedocanstvo o sivilu svakodnevice, prevenstveno o ,psihopatologiji svako-
dnevnog zivota i socijalnoj patologiji svakodnevice buduci da joj ovakve oznake
najvise pristaju. Sintagme koriscene u dosadasnjim socioloskim radovima o
drustvenoj situaciji devedesetih kao sto su ,anomijsko drustvo, ,razoreno
drustvo i njima slicne samo potvrduju karakter zivljenog, tacnije prezivljenog.
Jugoslovensku urbanu svakodnevicu devedesetih godina obelezava sivilo
pogorsanja uslova zivota i pretezno retrogradno ponasanje i misljenje najveceg
broja glavnih drustvenih aktera, politike i intelektualne elite pre svih. Mucna
svakodnevica i opste propadanje su, najopstije uzev, rezultante antimoderni-
zacijskog, regresivnog odgovora na izazov drustvene krize i konIlikata osamdesetih
godina koji se izrodio u vec cetvorogodisnji svirepi gradanski rat.
Poznato je da je grad, a osobito veliki grad, projekcija globalnog drustva u
prostoru. U okviru urbanog, gledano sinhronicno, postoje tri nivoa: globalni nivo
(vlast, drzava, institucionalni prostor i institucionalni urbanizam: velike javne
gradevine, ministarstva, veliki urbanisticki projekti, novi gradovi, gradska
inIrastruktura...), mesoviti speciIicno urbani nivo kao posrednik izmedu drzave,
moci i znanja, s jedne, i stanovanja, s druge strane (ulice, trgovi, avenije, opstinske
zgrade, skole, parohijalne crkve...) i privatni nivo ili nivo stanovanja (stambene
zgrade, kuce, vile, barake...). Drugim recima, grad se moze shvatiti kao mezocelina
ili posrednik izmedu globalnog drustva kao makroceline i pojedinca kao
mikroceline.
Analiza brojnih i raznovrsnih pojava iz gradskog svakodnevnog zivota mora
biti povezana sa zivotom gradskog kolektiviteta u njegovoj celini, s njegovom
organizacijom, njegovim Iunkcionisanjem i sa njegovim kolektivnim dinamizmom.
Dakle, grad nije samo skupina ljudi i gomila zgrada. Za postojanje gradskog
kolektiviteta, socioloski gledano, mnogo su vaznije institucije nego broj i gustina
stanovnika. Da bi se razumeo kolektivni poredak svojstven jednom gradu i moguci
modeli akcije, neophodno je prouciti postojece odnose izmedu drustvenih aktera,
distribuciju drustvene moci, drustvene grupe i institucije. Tipovi gradske organizacije
zavise u odredenoj meri od broja i gustine stanovnika, od odnosa sa okolinom,
karaktera aktivnosti i Iunkcija, heterogenosti ili homogenosti stanovnistva. Ako je,
socioloski posmatrano, sustinska osobina jednog kolektiviteta njegova relativna
autonomija i njegov unutrasnji poredak koji obezbeduje integraciju delova elemenata
u celinu, snage kohezije mogu se menjati prema karakterima unutrasnje i spoljasnje
sredine (Ledrut, 1968: 3). Otuda je zadatak sociologije da se bavi poretkom
svojstvenim gradskim kolektivitetima i oblicima koje oni mogu poprimiti. Uz to, u
proucavanju grada vazno je povesti racuna o vremenitosti, jer su istorija i vreme
sadrzani u gradu. Proslost grada, razlozi njegovog osnivanja, njegovog razvoja,
ponekad sjaja, dominante njegovih prostornih i Iunkcionalnih struktura, isto kao i
34 Sreten Jufovic
buducnost koja se iskazuje njegovim unutrasnjim dinamizmom, njegove geograIske
karakteristike ili projekti orijentacije koje mu odreduju regionalne, centralne vlasti,
ili medunarodni Iaktor, takode su cinioci koji uslovljavaju aktuelno stanje
svakodnevice i njene perspektive.
Iz skiciranog socioloskog pristupa gradu proizlazi, pored ostalog, da grad
treba ,citati kontekstualno. Kontekst moze biti, i najcesce jeste, regionalni
nacionalni i internacionalni. U vezi sa internacionalnim kontekstom stanje u
jugoslovenskim gradovima je pod uticajem raspada istocnoevropskih drustveno-
-politickih sistema i poraza komunizma kao ideologije. Komunisticki
univerzalizam je zamenjen etnocentrizmom. Medunarodna zajednica u celini je
jos siri kontekst koji svojim delovanjem sankcijama, pogresnim politickim
potezima, dvostrukim arsinima prema stranama u gradanskom ratu i, u najnovije
vreme (septembar 1995), masovnim bombardovanjem srpskih civilnih i vojnih
ciljeva u Bosni, primenjujuci ,zakon tomahavka znacajno odreduje gradsku
svakodnevicu u bivsoj Jugoslaviji i u SRJ. Svet nije kriv za jugoslovensku ratnu
dramu, ali nije ni neduzan za njeno dugo trajanje i sopstvene protivrecne akcije.
Kad je rec o raspadu SFRJ i razaranju njenog drustva u kontekstu stanja u
gradovima, smatramo da su u tom pogledu presudnu ulogu odigrali unutrasnji
razarajuci cinioci sistemsko-strukturalne prirode. Pri tom, pre svega mislimo na
razorno delovanje (sukobe) etnokratskih, odnosno nacionalisticki orijentisanih
elita vlasti u republikama bivse Jugoslavije. Etnicki nacionalizam ili nacionalizam
identiteta, koji je bio njihova udarna ideologija, jeste moderna vrsta nacionalizma
koji moze da dovede, kao sto je kod nas slucaj, do opasnih ratova.
Nas opis i komentar domace urbane svakodnevice obuhvatice nekoliko
dimenzija. Pocecemo osvrtom na deIormisanu urbanizaciju, ukazivanjem na ,tegobe
tranzicije u preduzetnicko drustvo, tacnije na tegobe svojinske transIormacije koja
se odnosi na gradski prostor i stanove, preko prikaza ,agonije gradskih Iunkcija,
analiza promena u materijalnom standardu i nacinu zivota drustvenih slojeva do
osvrta na opsti drustveni bilans i protektivni multikulturalizam.
DEFORMISANA URBANIZACIJA
Preobrazaj u urbanoj ekonomiji je znacajan deo ekonomskih i drustvenih
promena, kojima se u nasoj sredini ni teorijski ni prakticno ne poklanja dovoljno
paznje. Ovde se prvenstveno misli na odredene promene u prostornoj ekonomiji:
karakter svojine nad gradskim gradevinskim zemljistem, privatizacija stanova,
preduzetnistvo u gradevinarstvu i prometu stanovima i nekretninama itd. Uocljivo
je da se vise i temeljitije proucavalo preduzetnistvo u oblasti trgovine (gde je
najzastupljenije), zanatskih, bankarskih i slicnih usluga (Bolcic, 1994), nego
preduzetnistvo u gradevinarstvu, komunalnoj delatnosti, stanovanju i tome slicno.
Ekonomski i, sire uzevsi, razvojni znacaj ovog sektora nije neophodno posebno
isticati kada se zna da, recimo, samo gradevinski i stambeni Iond cine ogroman
ako ne i najveci deo nacionalnog bogatstva.
U nasoj analizi urbane svakodnevice nastojacemo da prostorno-svojinske
promene povezemo sa promenama u drustvenoj strukturi, odnosno sa pojavama
novih drustvenih aktera. Novi oblici prostorne organizacije se tesko mogu shvatiti
bez uvida u njihovu vezu sa promenama u drustvenoj strukturi.
Osim toga, da bi se socioloski aspekti najnovijih svojinskih promena u
urbanizmu i stanovanju bolje razumeli, neophodno je, barem u najkracim crtama,
ukazati na osobine nase urbanizacije posle Drugog svetskog rata. To je potrebno
zato sto je grad prostor-vreme, sto su istorija i vreme sadrzani u gradu.
Posmatrajuci dijahronicno u prostorno-vremenskom razvoju naseg drustva
mogu se razlikovati: ruralno, industrijsko i urbano.
Ucesce gradskog stanovnistva u ukupnom stanovnistvu SRJ (53), kao i
bivse SFRJ (58), tek je pocetkom devedesetih godina (poslednji popis 1991)
preslo polovinu. Po stepenu urbanizacije i dalje smo na zacelju liste
srednjoevropskih i istocnoevropskih, odnosno bivsih socijalistickih zemalja
(Bugarska 69, Madarska 66, Cehoslovacka 79, Poljska 63,
Rumunija 55, Sovjetski Savez 67.
3
Ipak, od nedavno smo, barem
demograIski gledano, urbano drustvo. Ova cinjenica povecava vaznost urbanog
pitanja u tranziciji.
Zajednicke osobine planiranja urbanizacije u bivsim evropskim socija-
listickim zemljama, ukljucujuci i Jugoslaviju, bile su: 1. ekonomski i ideoloski
uticaj Sovjetskog Saveza; 2. etatisticko planiranje; 3. nevaznost zemljisne rente i
trzista; 4. izraziti rast metropola, nedostatak srednjih i malih gradova i 5. drzavna
izgradnja novih naselja (French, Hamilton, 1979). S tim u vezi, tacna je Kastelsova
tvrdnja da se ,socijalisticka urbanizacija odlikuje odlucujucom ulogom politicke
linije partije u organizaciji odnosa u prostoru (Castells, 1975: 92). Nasi sociolozi
se slazu da je glavni subjekt nase urbanizacije posle Drugog svetskog rata drzava,
i to partijska drzava. Gradovi nosioci opstinskih i regionalnih, tj. drzavnih Iunkcija
su bili razvojni Iavoriti. Usmeravanje investicija vrsila je drzava i paradrzavne
institucije raspolazuci bez drustvene kontrole drustvenom, tacnije drzavnom
partijskom svojinom. Gradsko zemljiste i privatne stambene i druge zgrade su
eksproprisane, konIiskovane i nacionalizovane; cetvrtina stambenog Ionda,
pretezno u vecim gradovima, bila je u drustvenoj svojini. U Beogradu (16 opstina)
oko 52 stambenog Ionda je bilo u drustvenoj svojini, a na Novom Beogradu
88.
3
Izvor: The State of World Population 1994, UFPA, New York, 1994, p. 5758.
36 Sreten Jufovic
U gotovo svim bivsim socijalistickim zemljama seljastvo je pre revolucije
cinilo vecinu stanovnistva. HipertroIirana drzava u zemljama ,realno postojeceg
socijalizma i kod nas prisiljava seljastvo da prihvati teske zahteve koje namece
,skraceni put industrijalizacije. Industrijalizacija je bila pretezno zasnovana na
ekstenzivnom zaposljavanju nekvaliIikovane i polukvaliIikovane radne snage sa
sela.
U periodu od 1948. do 1981. godine u Jugoslaviji je iz sela u gradove preslo
oko 6,5 miliona migranata. Bio je to ,jedan od najburnijih ruralnih egzodusa koje
pamti ekonomska istorija. Za takve seobe tolikog broja ljudi sadasnjim evropskim
zemljama je svojevremeno bilo potrebno znatno duze vreme. U jugoslovenskim
selima je to dovelo do depopulacije, senilizacije i Ieminizacije stanovnistva, tj.
do ,sumraka seljastva. Pored toga, sto je izazvala masovni beg sa sela,
industrijalizacija je izazvala i brojne cirkulacije (dnevne migracije) na relaciji
selo-grad, varosice-srednji i veliki gradovi. Udeo dnevnih migranata u ukupnom
broju zaposlenih osoba iznosio je 1971. 34, a 1981. godine 40. Osamdesetih
godina migracije selo-grad opadaju, ali jos preovladuju, dok cirkulacije jacaju i
postaju strukturalno sve slozenije (Vujovic, 1990: 22-46).
Urbani sociolozi pisu o ruralizaciji nasih gadova kao posledici masovnog
doseljavanja seljaka (vise od trecine stanovnistva nasih najvecih gradova je rodeno
na selu) koji sporo prihvataju urbane obrasce ponasanja. To utice na Iormiranje
razlicitih stilova zivota, potkultura, kao i masovne ,novokomponovane kulture
(sund, kic, imitacija i pasivna recepcija) koja nove stanovnike grada udaljava od
urbaniteta. Pomanjkanju urbaniteta i deIormisanoj modernizaciji u nasoj sredini
najvise doprinosi cinjenica da je u razvoju gradanstva bilo drasticnih disko-
ntinuiteta, sto je ono malobrojno i nestabilno, odnosno sto ne predstavlja drustveno
konstituisan sloj.
Nasi gradovi imaju po pravilu dezurbanizovanu periIeriju dobrim delom
sacinjenu od ilegalno i poluilegalno sagradenih cesto podstandardnih kuca.
Bespravna stambena i druga stambena izgradnja su masovne pojave. Prema
evidenciji Stalne konIerencije gradova u periodu od 1976. do 1982. godine u
Jugoslaviji su u drustvenom sektoru izgradena 394.622 stana, a bespravno 149.502
ili 27,4, u Crnoj Gori i na Kosovu odnos bespravno izgradenih stambenih
objekata i izgradenih stanova u drustvenom sektoru je 45,1 : 41,3. Samo u
Beogradu danas ima oko 40.000 bespravno podignutih stambenih objekata. S
druge strane, usled odgadanja temeljite rekonstrukcije starih delova urbanog tkiva
i dalje postoje ,nehigijenska naselja i slamovi sa stanovnistvom koje zivi u
siromastvu i bedi. Prema anketi Skupstine grada Beograda iz juna 1995. godine,
u Beogradu (16 opstina) u 202 lokaliteta siromasnih zivelo je oko 113.000
stanovnika. Ako se racuna da je Beograd 1991. imao 1.620.000 stanovnika, onda
to cini 7 beogradskog stanovnistva. U stambenoj bedi (slamovi) zivi oko 38.000
stanovnika u 96 lokaliteta. Ali ovom anketom nisu obuhvaceni svi siromasni,
kojih je znatno vise, nego samo oni na lokalitetima povrsine od 1 ha i vise.
O stihijnosti kao izrazitoj dimenziji nase urbanizacije svedoce i podaci po
kojima je 1971. godine bilo uradeno 900 urbanistickih planova, a imali smo preko
3.556 naselja sa vise od 2.000 stanovnika. Druga Jugoslavija nije imala jedinstveni
prostorni plan. Imale su ga svaka republika ponaosob, osim Srbije. Srbija ga jos
nije usvojila ni u SR Jugoslaviji. Zapravo, krajem 1994. zavrsena je javna rasprava
o Prostornom planu Republike Srbije, ali on jos nije usvojen i nema snagu zakona.
I to je podatak koji govori o voluntarizmu u razvoju nasih gradova.
Kad je rec o novim stambenim naseljima koja su, u stvari, vece stambene
zone kolektivnog stanovanja sa elementarnom opremom, oivicene saobra-
cajnicama, podignutim na slobodnim terenima najcesce na periIeriji gradova,
urbani sociolozi su pokazali, a to je i stav najveceg dela stanovnika novih naselja,
da ona nisu ,adekvatan okvir za kvalitetan svakodnevni zivot na lokalnom nivou
(SeIeragic, 1985; 137).
Opste stanje u nasim gradovima bi se moglo nazvati podurbani:ovanoscu u
smislu nedovoljnog broja i neravnomernog prostornog i drustvenog rasporeda
objekata drustvenog standarda.
Moze se zakljuciti da je nasa posleratna urbanizacija bila pod zigom monopola
drzavne intervencije. Drugim recima, bila je tu uglavnom dirigovana ili komandna
urbanizacija jer je njene ciljeve odredivao hijerarhizovani kolektivitet vladajuce
klase. S druge strane, buduci da se zivot ne moze potpuno kontrolisati i
organizovati, nosioci stihijnog dela urbanizacije su bili pretezno pripadnici
siromasnih slojeva (NKV, PKV i KV radnici) koji su primenjujuci jednu vrstu
sive ekonomije ,divlje gradili. Istini za volju, divlje su gradili ,vikendice i
druge objekte i imucniji gradani, ali u manjem obimu.
Bilo kako bilo, u okviru nepotpune, bolje receno deIormisane modernizacije
globalnog drustva i urbanizacija je morala biti deIormisana. ,Tradicionalno
drustvo unisteno je nakon Drugog svetskog rata ubrzanom industrijalizacijom.
Razbijena je socijalna struktura na selu. Komunisticka modernizacija bila je
polumodernizacija, prebacivala je ljude iz agrarnog sektora u industrijski, ali je
bila antimoderna kada je ukinula trzisnu ekonomiju. Takva polumodernizacija
slomila se u celoj istocnoj Evropi (Zupanov, 1995: 30).
KOMUNALNO-STAMBENE PROMENE I DILEME
DEVEDESETIH
Devedesetih godina drustvena kriza kulminira: gradanski rat, medunarodna
izolacija, megainIlacija, pauperizacija, izbeglice itd. U takvim uslovima dolazi
38 Sreten Jufovic
do promene politickog sistema u pravcu kakvog-takvog visepartijskog parla-
mentarnog poretka i ustavnog sankcionisanja ravnopravnosti tri tipa svojine:
drzavne, drustvene i privatne. Dakle, u situaciji duboke drustvene krize javljaju
se elementi ,preduzetnickog drustva, stupaju na scenu novi drustveni akteri,
sporo, nedovoljno, uz otpore, sprovodi se svojinska transIormacija.
Sta se zbilo sa svojinom nad gradskim gradevinskim zemljistem i drustvenim
stambenim Iondom?
Gradsko gradevinsko zemljiste je jos uvek nacionalizovano. Posle 1945.
godine eksproprijacijom i nacionalizacijom je ukinuto privatno vlasnistvo nad
gradskim zemljistem i stambenim zgradama sa vise stanova. I danas je gradsko
zemljiste drzavna svojina kojom upravlja gradska vlast.
Drustveni stambeni Iond je bezmalo u celini privatizovan. Oko 95 stanova
u drustvenoj svojini je otkupljeno i postalo privatno vlasnistvo stanara.
Sadasnje stambene prilike su sledece. Od starog stanja i dalje traje: oskudica
stanova, osobito u velikim gradovima, postojeci stanovi ne odgovaraju velicini i
strukturi, tj. potrebama nasih domacinstava, znacajne razlike u stambenom
polozaju pripadnika pojedinih drustvenih slojeva, segregacija po mestu stanovanja.
Novo je: pojacana recesija u gradevinarstvu, ogromna vecina (94) od oko
400.000 izbeglica iz prvog, pretezno urbanog, talasa u stanovima porodica-
domacina, porast broja protivzakonito useljenih stanova i zajednickih prostorija
u stambenim zgradama, pojava prvih udruzenja gradana za zastitu vlastitih
stambenih i komunalno-urbanistickih interesa, javni protesti beskucnika,
privatizacija (otkup) stanova koja seze do rasprodaje drustvenog stambenog Ionda,
nemogucnost da se koriste sopstvene ,vikendice i stanovi van teritorije SRJ a i
na podrucju druge Jugoslavije, elementi sive ekonomije u stanogradnji i urbanizmu,
bujanje privatnih agencija za promet stanova i nekretnina, prve privatne Iirme u
gradevinarstvu... (Vujovic, 1994: 93-100).
Osnovna promena u odnosu na raniju stambenu situaciju jeste privatizacija
drustvenog stambenog Ionda, odnosno pretvaranje tzv. nosilaca stanarskog prava
u vlasnike stanova. Teorijski spor o stambenom pitanju izmedu Engelsa i Prudona
(prudonista) i kod nas je prakticno resen u korist Prudona. Pre privatizacije,
pripadnici visih drustvenih slojeva rukovodioci i strucnjaci proporcionalno
uzev, bili su najbrojniji nosioci stanarskog prava. Takav stambeni status je bio
svojevrsna privilegija s obzirom na niske (neekonomske stanarine), uglavnom
solidan kvalitet stanova i njihovu povoljnu lokaciju. Radnici i privatnici (zanatlije
i seljaci) bili su u vecini medu vlasnicima kuca, bilo da su ih podigli legalno,
polulegalno ili ilegalno. Medu vlasnicima ,vikendica preovladivali su pripadnici
visih i srednjih drustvenih slojeva, odnosno nosioci stanarskog prava (Vujovic,
1991: 292293). Privilegije u stanovanju su se, medutim, cinom privatizacije
odrzale, jer su stanovi o kojima je rec, zbog megainIlacije ali pre svega zbog
ocuvanja interesa nosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Doslo
je do diskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama.
Znacajno povecanje broja vlasnika stanova u gradovima otvorilo je
mogucnosti za prodaju stanova, za lakse izvodljivu i cescu zamenu stanova i
davanje pod zakup podstanarima, privatnim preduzetnicima za poslovni prostor
ili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetnistva. To je podstaklo bujanje
agencija za promet stanovima i nekretninama, kojih samo u Beogradu ima oko
600.
Malo je verovatno da ce privatizacija u domenu stanovanja dovesti do
poboljsanja stambenih uslova zrtava stambene krize: beskucnika i lose nastanjenih.
Ono sto je trenutno izvesno jeste da je, zbog nerasciscenih imovinskopravnih
problema i slabe platezne moci mnogih koji su otkupili stanove, dovedeno u pitanje
valjano odrzavanje zgrada, liItova, zajednickih instalacija u zgradi i sl. Na taj
nacin se pogorsavaju stambeni uslovi.
S obzirom na predmet nase analize postavlja se pitanje da li smanjivanje
drzavne regulative u korist trzista donosi pored vece mogucnosti izbora nacina
resavanja stambenog problema i vise drustvene (ne)jednakosti? U odgovoru na
ovo pitanje ne postoji saglasnost medu urbanim sociolozima. Tako su se o
drustvenim implikacijama privatizacije u Madarskoj izdvojila tri razlicita
stanovista (Mandic, 1986: 35).
Prvo stanoviste podrzava drzavnu regulativu. Prema tom stanovistu trzisni
zakoni povecavaju napetosti i nejednakosti medu platezno razlicitim drustvenim
grupama, dok drzavna intervencija pomaze siromasnima. Favorizovanje trzisnog
stambenog sektora stvorice socijalne i politicke sukobe, jer ce nizi drustveni slojevi
teze dolaziti do stana.
Drugo stanoviste pozitivno ocenjuje ulogu trzista kao cinioca koji smanjuje
nejednakosti koje prouzrokuje drzavna alokacija stanova. Zbog toga ce povecana
uloga trzista dolaziti do stana.
Trece stanoviste se takode zalaze za trziste, jer ono putem ,Iiltracije
poboljsava stambenu situaciju i tako eIikasno dopunjuje drzavnu regulativu.
Osnovna teza pristalica ovog stanovista jeste da je stambene prilike siromasnih
slojeva moguce poboljsati ,Iiltrizacijom kojom se oslobadaju stanovi koje,
preselivsi se u nove, napustaju srednji i visi slojevi i ostavljaju ih nizim slojevima
koji tako poboljsavaju svoj stambeni standard. To je moguce zato sto ce ispraznjeni
stanovi povecati stambenu ponudu, a to ce izazvati pad cena stanova do nivoa
pristupacnog nizim slojevima drustva. Pobornici ovakvog stanovista, sa odredenim
modiIikacijama, jesu urbani sociolozi Selenji i Tosic. Srna Mandic, koja je pisala
o ovoj problematici, pominje madarsku inovaciju pod imenom ,novac-kljuc koja
40 Sreten Jufovic
se sastoji u tome da lokalna vlast isplati nosiocu stanarskog prava odredenu sumu
novca da napusti drzavni stan, a ovaj tu sumu i svoju ustedevinu ulaze u novi
stan. Na taj nacin drzava jeItinije dolazi do praznog stana nego da gradi novi i
dodeljuje ga drugom korisniku.
Sociolog Hegedis je proucavao dejstvo trzisne i drzavne regulative na kvalitet
stanova odredenih drustvenih slojeva. Zakljucio je da drustvenim nejednakostima
u kvalitetu stanovanja doprinose i drzavna i trzisna alokacija. Grupe sa visim
primanjima, visom strucnom spremom, vecom imovinom i visim nivoom potraznje
raspolazu i kvalitetnijim stanovima. Takav je rezultat i u drzavnom i u trzisnom
sektoru, uz napomenu da trziste ipak rezultira vecim razlikama nego drzavni sektor.
Proveravajuci valjanost postavki teorije ,Iiltracije u Madarskoj, Hegedis
je cak ustanovio da u njegovoj zemlji drzava sve vise igra onu ulogu koju ova
teorija inace pripisuje trzistu. Hegedisovo istrazivanje je pokazalo da nejedn-
akostima u stanovanju doprinose i drzavna i trzisna regulativa i da u socijalistickim
zemljama ni trziste ne deluje u skladu sa teorijskim predvidanjima.
Ovakvih istrazivanja, na zalost, jos uvek nema u nasoj sredini.
Ovde cemo ukazati na jednu novu i zanimljivu pojavu vezanu dobrim delom
za interes ,vikendasa gubitnika. Zbog rata i raspada Jugoslavije nezanemarljiv
broj vlasnika vikendica iz SRJ (procena je oko 20.000 vlasnika) privremeno ili
stalno je ostalo bez tog dobra. Vikendice su, van SRJ, bile locirane uglavnom na
hrvatskom i slovenackom primorju. Sada su one ili srusene, ili oduzete ili su ih
naselili nevlasnici. Medutim, zilavost i snalazljivost nezanemarljivog broja
vikendasa-gubitnika brzo su dosle do izrazaja. Oni su se snasli tako sto su kupili
stanove za odmor, placeve ili poceli da grade vikendice na crnogorskom primorju
i na drugim privlacnim lokacijama SRJ. Akteri u ovom poslu su i gradevinski
privatni preduzetnici koji su dobro procenili konjunkturu i masovno grade
stambene zgrade za ovo trziste. Naravno, u tom poslu nalaze interes i s
preduzetnicima zdusno saraduju vlasnici placeva, odnosno lokalnog gradevinskog
zemljista. Cetvrti akteri u ovom poduhvatu su pojedini korumpirani sluzbenici
opstine. Sve je u znaku sive ekonomije. O cemu je, zapravo, rec? O tome da zbog
opstinske besparice gradevinski preduzetnici ponekad sami Iinansiraju izradu
urbanistickih planova i projekata, a to im ,daje za pravo da uticu na njihov
sadrzaj, a narocito realizaciju, odnosno da ,poludivlje grade (povecanje gabarita
i spratnosti, tj. povecanje broja stanova itd.), ne vodeci pri tome racuna o
ambijentalnim vrednostima naselja, o nedovoljnosti postojece komunalne
inIrastrukture, o prevelikim gustinama recju, o ugrozavanju odredenih delova
primorja koji su planovima viseg reda (prostorni plan, GUP) odredeni za visoki i
ekskluzivni inostrani turizam. Narucenim revizijama generalnih urbanistickih
planova se legalizuje ono sto je i golim okom, a kamoli uvidom u dokumentaciju
stetno i ruzno. Bilo kako bilo, stara praksa poludivlje i divlje izgradnje vikend-
kuca i vikend-stanova se nastavlja u novom ruhu, tacnije uz ucesce nesto drugacijih
aktera.
Na velegradskoj, narocito beogradskoj sceni desava se nesto slicno. Postoje
primeri da se decenijama cuvane i za drugu namenu odredene atraktivne centralne
i druge lokacije cudnovatim putem ustupaju prekonocno obogacenim privatnicima,
medu kojima ima i ,maIiozo-menadzera, za izgradnju njihovih prestiznih
poslovnih i drugih objekata. Samo na Dedinju bi trebalo srusiti oko 140 bespravno
podignutih objekata.
Kad je rec o novi akterima na gradskoj sceni treba reci da su se, u uslovima
kakve-takve demokratizacije, pored mnostva politickih stranaka, oIormila i brojna
udruzenja gradana ciji je cilj zastita vlastitih komunalnih i stambenih interesa:
Udruzenje sopstvenika stambenih zgrada i stanova Srbije, Udruzenje vlasnika
useljivih-neuseljivih stanova i porodicnih zgrada Jugoslavije, Udruzenje
podstanara, Odbor za zastitu i ocuvanje Savinca, Cubure, Neimara, Udruzenje za
zastitu ambijentalnih celina Beograda, Udruzenje za zastitu imovinskih prava
Srbije, Drustvo za bolji grad iz Budve... Ova udruzenja nemaju stepen
organizovanosti i snagu urbanih socijalnih pokreta i kvartovskih komiteta koji su
bili aktivni krajem sezdesetih i sedamdesetih godina u zapadnoevropskim i
svetskim metropolama, niti zasad imaju njihov ucinak, ali svedoce o novim
gradanskim inicijativama, o samoorganizovanju gradana i o sve vecoj slozenosti
i konIliktnosti u domenu urbanog potrosackog sindikalizma.
Napetostima i konIliktima na gradskoj sceni narocito doprinosi rivalstvo
republickih i opstinskih vlasti, ,opozicionih i ,pozicionih opstina unutar istog
grada, ili rivalstvo u opstinskim upravama medu pripadnicima razlicitih politickih
stranaka. AIere koje iz toga proisticu pocivaju na realnim interesima i
zloupotrebama vezanim za koriscenje gradevinskog zemljista, poslovnog prostora
i tome slicno.
Osnovni akteri, odnosno interesne grupe su politicari (politicke stranke),
investitori u nekretnine (drzavni i privatni), stanovnici lokalnih zajednica
(udruzenja gradana...), urbani planeri (drzavno-gradski i privatni zavodi i biroi),
ustanove za zastitu graditeljskog nasleda (republicki i gradski zavodi) i javno
mnjenje, odnosno mediji (drzavni i ,nezavisni).
Iz dosadasnjeg izlaganja proizlazi da se odlucivanje o urbanom razvoju i
ostvarenje tzv. javnog interesa u urbanoj politici zasniva na medusobnom odnosu
interesnih grupa, odnosno na njihovoj politickoj i/ili ekonomskoj moci, kao i na
vladajucem sistemu vrednosti.
U republickom parlamentu se lome koplja u vezi sa zakonskim predlozima o
urbanizmu. Vlast, odnosno vladajuca stranka, htela bi da ,nacionalizuje
42 Sreten Jufovic
nacionalizovano, tj. da ono sto je dosad bila drustvena svojina pretvori u drzavnu.
Procena arhitekte Miodraga Ferenceka da je ,gradevinsko zemljiste poslednja
moneta u rukama vlasti, koje se ona nece lako odreci, dobro pogada sustinu
stvari. Buduci da je proizvodnja roba drasticno opala (industrija radi sa 30
kapaciteta), gradevinsko zemljiste i nekretnine su jos vise dobile na vrednosti. To
je jedan od glavnih sadasnjih izvora novca i moci. ,Posto je ocigledno rec o
ogromnim proIitima, dolazi do sprege onih koji pribavljaju lokacije sa
arhitektonskim biroima, gradevinskom operativom i Iinansijerima. Tamo gde je
rezim to omogucavao dolazi do maIijasenja, odnosno odlucivanja daleko od
pogleda i kontrole javnosti (Prodanovic, 1995).
Sredinom 1995. godine gradonacelnik Beograda je napao beogradsku
,urbanisticku maIiju i govorio o ,urbanistickom haosu u glavnom gradu. Sta je
po sredi? Urbanisticke sluzbe u Beogradu su dugi niz godina decentralizovane po
opstinama. Da stvar bude slozenija pojavile su se i opozicione opstine. Na
gradskom popristu su investitori i izvodaci ne samo iz drustvenih vec i iz privatnih
Iinansijskih, gradevinskih i arhitektonsko-urbanistickih Iirmi. Jagma za
gradevinskim zemljistem na najatraktivnijim lokacijama je prevelika. Nema
valjano organizovane brige o gradu u celini. Na delu je samo ,opstost sebicnih
interesa. Dugovanja investitora gradu Beogradu, tacnije Fondu za gradsko
gradevinsko zemljiste, odnosno Direkciji za gradevinsko zemljiste i izgradnju,
iznosi vise stotina miliona dinara. Rec je o investitorima koji su duzni posto su
izgradili i prodali objekte za lokacije na kojima grade i za lokacije na kojima
gradnja jos nije pocela. Trebalo je medijski dobro plasiranim politickim pritiskom,
posto pravna drzava slabo Iunkcionise, naplatiti pomenute dugove novcano ili
izvodenjem odredenih radova na javnim objektima. Ova akcija sa neizvesnim
ishodom pracena je sprovodenjem ponovne centralizacije urbanisticke sluzbe.
Naime, ponovo se uspostavlja gradski Zavod za urbanizam, ali i to ide sporo i
tesko. Taj je Zavod kadrovski oslabljen, strucnjaci u njemu su bedno placeni i
pitanje je kad ce se zaista politicka volja ostvariti.
Sve u svemu, pokazuje se da je urbanizam mesavina ideologije i prakse pod
patronatom drzave i trzista (LeIevr). Da, ali kada drzava nije pravna, a trziste je u
znaku sive ekonomije, onda ima mesta i za delovanje ,novokomponovane maIije.
4
U nesavrsenost drzavno-partijskog monopola smo se kao drustvo i kao
pojedinci dovoljno uverili ali, kako pokazuje iskustvo trzisno orijentisanih
drustava, i trziste gradskog zemljista karakterisu razliciti vidovi nesavrsenosti.
4
,Korupcija i organizovani kriminal se vide golim okom. Ne bih mogao nikako vjerovati da
se do bogatstva, o kojem govorimo, moze doci bez neke veze sa onima koji odlucuju ili imaju
uticaj na odlucivanje. Ovo je porazavajuca izjava Urosa Klikovca, potpredsednika Savezne vlade
i ministra pravde (!), NIN, 27. oktobar 1995, str. 27.
,To dovodi do umanjenja eIikasnosti alokacije resursa, odnosno do umanjenja
blagostanja, sto otvara prostor za alokativnu drzavnu intervenciju, tj. intervenciju
u cilju poboljsanja alokacije resursa, odnosno uvecanja blagostanja. Kao
najznacajniji vidovi nesavrsenosti pomenutog trzista identiIikovani su eksterni
eIekti, neodgovarajuca ponuda lokalnih javnih dobara i nepotpuna inIormisanost
i rizik (Begovic, 1992: 31). Korektiv za nesavrsenost trzisnog sistema koriscenja
gradskog zemljista je, pored ostalog, urbanisticko planiranje koje ima i distributivni
i alokativni karakter.
Doneti odluku o tome kojim putem krenuti, koje modele izabrati je mnogo
teze u slucaju jednog iz temelja uzdrmanog, zavisnog i periIernog drustva kakvo
je nase sadasnje.
U svakom slucaju, tegoban prelazak na eIikasniju privredu, tj. na stvarnu
trzisnu privredu, mora da bude pracen ispunjenjem zahteva elementarne socifalne
pravde. U suprotnom bi u uslovima konkurencije i slobodnog preduzetnistva
najmanje sposobni i obezbedeni gradani zapali u bedu, siromastvo i socijalnu
nesigurnost. To znaci da je u sistem slobodnog trzista neophodno uvesti mehanizme
tzv. drzave blagostanja. Pored gradanskih i licnih sloboda neophodno je svim
pojedincima priznati i odredena socijalna prava, odnosno ,pravo na grad i ,pravo
na stan. Tako bi se zahtevi za socijalnom pravdom izmirili sa zahtevima
ekonomske racionalnosti.
Buduci da je stambeni sektor urbanisticki i komunalno veoma slozen i
povezan sa mnogim drugim sektorima, neophodno je stvoriti i odrzavati takav
drustveni, institucionalni okvir koji ce omogucavati i stititi politicku demokratifu
(slobodu misljenja i izrazavanja, slobodu politickog i privrednog delovanja i
udruzivanja, visestranacki sistem, parlament sa opozicijom, odnosno kontrolu i
smenjivost politickih predstavnika), socifalnu pravdu, nacionalnu trpelfivost,
protektivni multikulturali:am i mir, kao pretpostavke za racionalnu trzisnu privredu
sto bi stvorilo ujednacenije urbane, stambene i druge razvojne sanse pojedinaca i
drustvenih grupa. Suprotni drustveni trendovi vode u ,blokiranu tranziciju.
(DIS)FUNKCIONALNOST
GRADSKIH FUNKCIJA
Ovdje je rijec preivfeti sasvim zamijenila rijec ivot.
Dubravka Ugresic
Ako se grad odredi kao mesto susreta potreba i aspiracija individua i grupa
koje u njemu zive, s jedne, i Iunkcija koje ispunjava da bi odgovorio na te potrebe
44 Sreten Jufovic
i aspiracije, s druge strane, onda bi prema predlogu Rajsera i Remona trebalo
uzeti u obzir sledece Iunkcije: 1. stanovati, 2. uciti (obrazovanje); 3. ra:umeti
(kultura); 4. ra:onoditi se (dokolica); 5. odravati dobro :dravlfe (zdravstvo); 6.
biti :asticen (sigurnost); 7. biti pove:an (komunikacije); 8. biti usluen
(administracija); 9. imati posao i prihode (proizvodnja); 10. biti snabdeven
(potrosnja) i 11. ne biti sam (solidarnost) (Reichert, Remond, 1980; 80-81).
Posto je o stanovanju bilo reci u prethodnom, a bice i u narednom odeljku,
prikazacemo ukratko kako je (ne)ispunjavanje ostalih gradskih Iunkcija uticalo
na urbanu svakodnevicu. U nasem opisu primenicemo drugaciji redosled Iunkcija
od malocas izlozenog. Uz to, napominjemo da najveci broj pojava i cinjenica
imaju urbani karakter i da je u posmatranim teskim godinama 1993. bila annus
horibilis.
1. Proi:vodnfa. drastican pad industrijske proizvodnje (u prvoj ratnoj 1991.
godini industrijska proizvodnja je opala na 16), realan pad drustvenog proizvoda,
pad bruto nacionalnog dohotka sa 2.330 dolara po stanovniku u 1991. na 1.225
dolara u 1993, porast nezaposlenosti uz pretvaranje prikrivene u otvorenu
nezaposlenost (procenjuje se da je od 2,3 miliona radno sposobnih ljudi milion
bez posla, a oko 700.000 na prinudnom odmoru), opadanje udela investicija u
drustvenom proizvodu, nerealna amortizacija, negativna akumulacija, zanemarljive
mogucnosti zaduzivanja u inostranstvu, nestimulativan ambijent za razvoj
privatnog sektora, usporena privatizacija uz istovremeno podrzavljenje velikog
dela privrede (up. Posarac i dr., 1992: 1718), hiperinIlacija, od januara 1992. do
januara 1994. godine, koja je rasla do ,samoubilacke inIlacije (60 dnevno),
retke u istoriji slomova monetarnih sistema XX veka, razvijeno crno devizno
trziste uz podrsku drzave i banaka i procvat ostalih vidova sive ekonomije,
uravnilovka u raspodeli i to na nivou pukog prezivljavanja, brojni strajkovi radnika,
sluzbenika i strucnjaka, dve vrste sindikata samostalni (paradrzavni) i nezavisni
sindikat...
2. Potrosnfa. drastican pad kupovne moci stanovnistva, ogroman rast cena
proizvoda i usluga, prazne i poluprazne prodavnice nestasice robe, ukljucujuci
i osnovne (brasno, zejtin, secer, mleko...) uvodenje bonova i kupona za
snabdevanje, masovni sverc, redovi, guzve, svade uvek i svuda, panicno stvaranje
kucnih zaliha osnovnih namirnica, porast ,snabdevanja siromasnih u ulicnim
kontejnerima za smece...
Od pocetka 1994. godine, zahvaljujuci monetarnoj reIormi koju je izveo
akademik Avramovic, stanje se nesto popravilo, ali je za vecinu to stanje i dalje
pre stanje prezivljavanja nego zivljenja. Probojem sankcija preko susednih zemalja
radnje, osobito privatne, pune su svakovrsnom robom, ali malo je ljudi koji to
mogu da kupe.
3. Komunikacifa. getoizacija, bitno smanjena i otezana pokretljivost ljudi,
inIormacija i dobara unutar zemlje i u inostranstvu,
5
debakl vazdusnog i pomorskog
saobracaja, haos i guzve u gradskom i medugradskom javnom prevozu (nestasica
benzina, naIte i rezervnih delova za prevozna sredstva), drzavno-partijski monopol
nad televizijom (TV je glavno sredstvo obavestavanja za 69 stanovnistva) i
radiom koji jedino emituju program na celom drzavnom prostoru, monopol nad
najtiraznijom stampom uz postojanje nezavisnih medija sa ogranicenim prostorom
gledanosti i slusanosti, rezimsko gusenje nezavisnih medija (slucajevi ,Borbe,
,Pancevca, ,Svetlosti...), politizacija masovnih medija u pravcu etnocentrizma,
ksenoIobije, ratne propagande,
6
rascep medu novinarima i osnivanje, pored
postojeceg, nezavisnog udruzenja novinara...
4. Administracifa. neeIikasnost, voluntarizam, nepotizam, korupcija,
kriminalizacija drzavnih usluga, pljacka deviznih stedisa od drzavnih i
paradrzavnih banaka (neokoncane aIere vezane za ,Jugoskandik banku Jezdimira
Vasiljevica i ,DaIiment banku DaIine Milanovic), nestasice novca, dotad nevideni
redovi ispred banaka i u bankama, ograniceni iznosi isplata prihoda gradana preko
bankovnih tekucih i ziro-racuna, isplata licnih dohodaka i penzija gradana u ratama
i sa zakasnjenjem, jedno vreme (1993) isplata dela plata u zivotnim namirnicama,
osnivanje raznih udruzenja opljackanih stedisa i njihovi javni protesti...
5. Zdravstvo. oskudica lekova, medicinskog materijala i opreme, prilican
broj poginulih, Iizicki i dusevno ranjenih osoba u ,zemlji koja nije u ratu, porast
broja samoubistava medu starijim osobama, veci mortalitet od nataliteta u
Beogradu (stopa nataliteta u gradu je oko 10,6), pad nataliteta sirom zemlje,
smrtnost odojcadi je bila najvisa 1993. godine 18 promila, 1994. 15,9, a u
prvoj polovini 1995. oko 13 promila, epidemije zaraznih bolesti, slaba
ishranjenost velikog dela stanovnistva, protesti i strajkovi zdravstvenih radnika
zbog niskih primanja i situacije u zdravstvenim ustanovama, porast broja privatnih
medicinskih ordinacija...
5
,Jer oni, gospodari rata, u moje ime, ne pitajuci me, odlucuju u kojoj cu drzavi zivjeti,
kojim cu jezikom pisati, kojoj cu kulturi pripadati, odlucuju hoce li pokloniti ili oduzeti zivot
mojim bliznjima, mojim prijateljima, hoce li srusiti moje gradove, odlucuju o nazivu moje ulice,
brisu moju proslost, odreduju moju sadasnjost, ucrtavaju moju buducnost, mijenjaju moje osobne
dokumente, odlucuju o tome hoce li mi zabraniti ili dopustiti susret s prijateljima u donedavno
zajednickoj zemlji, odlucuju kamo i kako cu putovati, gde ce biti nove granice, nove drzave u
kojoj cu zivjeti, odlucuju o tome koje cu novine citati, kamo mogu, a kamo ne mogu teleIonirati,
odlucuju o tome sta ce biti istina, a sta laz, odlucuju o tome koga cu voljeti, a koga mrzeti, koje cu
rijeci ubuduce smjeti upotrebljavati, a koje necu. Vid.: Dubravka Ugresic, Americki fikcionar,
Plavi jahac, Beograd, 1995, str. 135.
6
Vid. knjigu Marka Tompsona, Proi:vodnfa rata, Medija centar, Beograd, 1995.
46 Sreten Jufovic
6. Sigurnost. anomija, porast straha, teskobe, dosad kod nas nezabelezene
stope rasta imovinskih i krvnih delikata, a narocito organizovanog kriminala
(Beograd cini jednu petinu stanovnistva zemlje, a 42 ucesca u kriminalitetu),
7
ucestalije ulicno i kaIansko nasilje, stanje pravne nesigurnosti, povecanje broja
pripadnika policije, porast siromastva i bede...
7. Kultura. besparica, pokidane kulturne veze sa inostranstvom od 1991. do
1995. godine, negativna selekcija upravnika nekoliko kljucnih kulturnih institucija
u Beogradu i drugde, znatan broj iz zemlje izbeglih umetnika i knjizevnika,
politizacija kulturne ponude u smislu retradicionalizacije, desekularizacije
nacionalne romantike i retorike, memorandumsko ,sumnjivo prosvecivanje
naroda, ,anahronisticko-parastosni kulturni kod, promena semantike signala,
znakova i simbola (novi natpisi, zastave, grbovi, himne, spomenici), promene
naziva ulica i trgova u znaku nacionalnog.
8
Izlozba mrtvih i iznakazenih ljudi u
Muzeju primenjene umetnosti (!),
9
osnivanja udruzenja intelektualaca raznih
idejnih orijentacija od Iasistickih
10
do liberalnih, organizovanje skupe i uzaludne
kampanje Ministarstva za kulturu Srbije (1995) pod gestom ,Lepse je sa kulturom
s ciljem da se suprotstavi sundu i kicu.
11
7
,Od svih krivicnih dela sa elementima nasilja najveci porast se javlja kod broja prijavljenih
i optuzenih lica za krivicna dela protiv imovine (...) Za ova krivicna dela u periodu 1990-1993.
godine prijavljeno je (u Srbiji S. V.) 4.040 lica. Broj optuzenih lica u istom periodu u odnosu na
1990. godinu u 1991. veci je za 106,98, u 1992. za 466,2, u 1993. za 377,48. Broj prijavljenih
lica za iznudu (`reket`) u 1994. godini veci je u odnosu na 1990. za 1.480. Vid. clanak: U
obracunima naoruanih grupa stradafu i nevini, Politika, 6. oktobar 1995, str. 15.
8
U publikaciji Skupstine grada Beograda Obeleavanfe memorife u Beogradu kriterifumi
:a odredivanfe na:iva ulica i trgova u Beogradu, radni tekst, Beograd, septembar 1993. godine,
izmedu ostalog pise: ,Preimenovanje ulica izvrseno posle 1945. godine u starim jezgrima Beograda
i Zemuna po ideoloskim kriterijumima i prema imenima tada aktuelnih politickih licnosti treba
preispitati uz vracanje neopravdano promenjenih starijih naziva. i ,Preispitivanje naziva prema
licnostima i dogadajima prevazidenih politickih trenutaka, koji nisu ni u kakvoj vezi sa srpskom
sredinom i Beogradom.
9
,O zlocinu se ne sme cutati, ali se zlocin ne sme upotrebljavati za izazivanje novog zlocina,
vid.: Ljiljana Durdic, Beograd bv mv mind, Rad, Beograd, 1995, str. 24.
10
,RaIinirani Iasizam, kojim danas operisu neki njegovi mladi zagovornici u Beogradu
direktno se oslanja na Iini kic, Marinetija i Eni Ion RiIenstal, jedino se menjaju simboli naciona:
moda ovde nalaze nosenje kika, belih vezenih kragnica, uz obavezno koriscenje nacionalnog kolorita
ali sa osnovnim Ionom koji vise nije crvene vec crne boje, Lj. Durdic, cit. delo, str. 2829.
11
,Kljucni simboli socijalistickog kica bili su vezani uz rad i progres (otuda u ikonograIiji
sva ona sila zeljeznica, vlakova, rudnika, cesta, bolnica i skulptura zagrljenih radnika i seljaka).
Kljucni simboli nacionalistickog kica vezani su za nacionalni identitet (otuda u ikonograIiji sva
ona sila grbova, vitezova, katolickih i pravoslavnih krizeva, skulptura pojedinih junaka). Oba kica
sluze se pri tom istom strategijom zavodenja.
Postoji, dakako, jos jedna bitna razlika. Socijalisticki drzavni kic stvaran je u miru, u zemlji
pred kojom je bila buducnost. Ovaj novi kic poput secernog premaza prekriva jezivu ratnu zbilju.
8. Obra:ovanfe i nauka. oskudica, strajkovi prosvetnih radnika zbog niskih
primanja,
1 2
tehnoloski viskovi u srednjim skolama, masovni strajkovi maturanata,
masovni antirezimski pokret studenata (,plisana revolucija 1991. i Studentski
protest 1992. godine), imenovanje direktora srednjih skola i rektora univerziteta
po volji vladajuce stranke, provincijalizacija obrazovanja i nauke zbog nedostatka
opreme, strucne periodike i literature, izbacivanje iz nastavnih planova predmeta
kao sto su marksizam i opstenarodna odbrana i drustvena samozastita, osnivanje
policijske akademije i uciteljskih Iakulteta, nezanemarljiv broj iz zemlje izbeglih
daka, studenata, nastavnika, istrazivaca i naucnika zbog rata, mobilizacije i
pauperizacije (procenjuje se da je Srbiju napustilo blizu hiljadu istrazivaca, doktora
nauka i magistara od 1991. na ovamo)
13
...
9. Dokolica. prevaga pasivne dokolice, smanjen broj koriscenja godisnjih
odmora van mesta boravka, prekid sportske saradnje sa inostranstvom i skorasnje
ponovno uspostavljanje ove saradnje, dobra posecenost pozorista, drasticno
smanjenje broja bioskopa, ,piraterija video kaseta sa stranim Iilmovima, kreati
koncerti novokomponovane narodne muzike i primat slusanosti te vrste muzike
nad svakom drugom,
14
zapazeno prisustvo pripadnika elite vlasti na takvim
Nacionalisticki kic u ratnom kosmaru pojacava strategiju zavodenja i poput virusa prodire u sve
pore dnevnog zivota, pretvarajuci zbiljski uzas u uzas proslosti. Tuzni glasovi reportera, dugi
kadrovi, slike mrtvih tijela, pokopi, lesevi omotani u nacionalne zastave, ritualna primanja ratnih
odlikovanja, tako nalik na primanje hostije, uzasi praceni balkanskim novokomponiranim
drudanjem, slageri koji Iolklornom dernjavom prete neprijatelju da ce biti unisten, sav taj
novokomponirani rodoljubivi cilik, ta kicerska propagandna industrija rata sve se to krcka u
balkanskom loncu izmedu tragedije i Iarse, patnje i ravnodusnosti, suosecanja i cinizma, jeze i
parodije. Dubravka Ugresic, Americki fikcionar, Plavi jahac, Beograd, 1995, str. 34.
12
Rezultati ankete Sindikata prosvetnih radnika Srbije (uzorak 1.313 zaposlenih u osnovnim
i srednjim skolama u 17 gradova u Srbiji) pokazuju da 93 nastavnika smatra da im plata nije
dovoljna ni za najnuznije potrebe. Dopunske prihode ima 18 ispitanika, 14 ima zemljisni posed
ali samo 2 prodaje proizvode sa svog imanja, privatne casove drzi 11 nastavnika, pomoc od
rodbine prima 18, a 17 priznaje da razmenjuje devize kao dopunu za troskove u toku meseca.
Videti sire o ovome u clanku U. Komlenovica Ta i deca :nafu, Vreme, 23. oktobar, 1995. str. 26.
13
U junu 1995. svim naucnim institutima i univerzitetima Ministarstvo za nauku i tehnologiju
je dostavilo konkursni materijal za predlaganje projekata u oblasti osnovnih istrazivanja u periodu
do 2000. godine. U tom dokumentu ima karakteristicnih preporuka ili ,teza za dokazivanje. O
pristupu novijoj istoriji, na primer, pise i ovo: ,Jedan od dodatnih ciljeva ovih istrazivanja bice
dodatno isticanje pijemontske uloge srpske drzave u XIX i XX veku, kao i procesa nacionalne
homogenizacije na osnovi oslobodilackih akcija i demokratskih teznji srpskog naroda kao bitnog
Iaktora balkanske i srednjoevropske istorije.
14
Videti sire o ovome u solidnoj inIormativnoj knjizi Milene Dragicevic Sesic, Neofolk
kultura, IK Zorana Stojanovica, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994.
,Sasvim u duhu postmoderne, Ceca, Dzej and Company su izmesali i spojili sote, moravac,
pop-rok, kantri i rep i dobili srpski pop-rok-Iolk. I lokalna i globalna katastroIa lakse se podnose
uz pop-rok-Iolk nego uz zvuke gusala, njeno ubrzanje gusle ne mogu da prete - Ùspori malo
sudbino, sestro...`, Lj. Durdic, Beograd bv mv mind, str. 7879.
48 Sreten Jufovic
koncertima, erupcija Iolklorne svesti u rimama, sloganima i parolama prepunim
primitivnog populizma,
15
porast broja proroka, prorocica i vidovnjaka, sirenje
glasina o skrivenom blagu, rehabilitacija i ekranizacija pravoslavnih praznika i
obreda (slave, krstenja, vencanja, liturgije, itd.), stvaranje raznih omladinskih
,muzickih potkultura, novi detalji u odevanju i modi (nosenje upadljivih zlatnih
i drugih krstova na ogrlicama zena i muskaraca, itd.), novine u dokolici poput
organizovanih borbi pasa za uzitak bogatasa skorojevica...
10. Solidarnost. pomoc Srbima van Srbije, distribucija paketa sa hranom,
sredstvima za licnu higijenu i lekovima od drzave, a zatim od stranih i domacih
humanitarnih organizacija nedovoljna, neredovna i slabo organizovana domaca
i strana pomoc velikom broju izbeglica i prognanika iz ratom zahvacenih prostora
bivse Jugoslavije...
Od preko dva miliona gradanskim ratom raseljenih i prognanih lica, u SRJ
ima oko 650 hiljada izbeglica; oko 400 hiljada iz prvog i oko 150 hiljada iz drugog
pretezno ruralnog, masovnog talasa (etnicko ciscenje Srba Krajisnika iz Hrvatske
u avgustu 1995. jedan od najmasovnijih egzodusa u Evropi posle Drugog svetskog
rata). Velika vecina izbeglica je smestena u gradovima i to kod porodica-domacina.
Ovo poslednje svedoci o solidarnosti nasih porodica sa nevoljnicima, ali i o
nespremnosti drzave da organizovano resava teski i slozeni problem izbeglistva.
Ova tragicna pojava je, izmedu ostalog, pracena i strahovima od ,demograIskog
debalansa u etnicki mesovitim sredinama, kao i predrasudama, tj. slucajevima
odbojnosti prema izbeglicama zbog nekoliko ratnih proIitera i bogatasa medu
njima. ,Nisu u stresu samo oni koji su doziveli rat i egzodus, u stresu su i svedoci.
Cela nasa populacija je pod hronicnim, a povremeno i pod akutnim stresom duze
od cetiri godine (Popovic, 1995: IX).
Ovaj opis (dis)Iunkcionalnosti gradskih Iunkcija je samo okosnica
Ienomenologije mucne svakodnevice, koju cemo izneti i u svojstvu istrazivaca-
ucesnika. Smatramo, naime, da sociolosko svedocanstvo u olovnom vremenu
izbor karakteristicnih segmenata iz svakodnevice prezivljavanja, sazeta semiotika
izdrzljivosti gradana, ,razaranja drustva moze biti komplementarno statisticko-
-socioloskoj analizi koja sledi.
15
Videti o ovome u zanimljivoj knjizi Ivana Colovica, Bordel ratnika, Biblioteka XX veka,
Beograd, 1993.
PROMENE U MATERIJALNOM STANDARDU
I NACINU ZIVOTA DRUSTVENIH SLOJEVA
16
Imajuci na umu nasu temu, osnovno pitanje jeste: dokle se srozao materijalni
standard i na sta se sveo nacin zivota u uslovima dekonstrukcije jugoslovenskog
drustva, odnosno kakve su i kolike promene materijalnog standarda i nacina zivota
pojedinaca i drustvenih grupa u ,razorenom drustvu (S. Bolcic)?
Nacin zivota je pojavni oblik ukupne svakodnevne prakse pojedinaca i
drustvenih grupa (izraz ukupne re/produkcije njihove egzistencije) koji se moze
sagledati kao proces zadovoljavanja, menjanja i razvijanja potreba. Dosadasnja
socioloska istrazivanja u nasoj sredini ukazuju na hijerarhizovanje drustvenih
grupa prema nacinu zivota: u gornjem delu drustvene piramide su bili politicki
rukovodioci, te direktori u privrednim i neprivrednim ustanovama, koji su imali
statusni i ekskluzivni nacin zivota (vidljive i skrivene privilegije); nacin zivota
srednje klase je manje ili vise u znaku prestiza i privatizma; dok se u donjem delu
piramide nalazilo radnistvo i ,cisto seljastvo ciji je nacin zivota bio obelezen
nesigurnoscu i lisavanjem. Nacin zivota uslovljen je polozajem slojeva u datoj
drustvenoj podeli rada. Ono sto najpre stvara razlike u nacinu zivota pojedinih
drustvenih slojeva jeste njihov materijalni standard, a to znaci i potrosnja.
Namera nam je da citaoca upoznamo sa materijalnim polozajem i nacinom
zivota pojedinaca, domacinstava i drustvenih slojeva u Jugoslaviji, u vreme
kulminacije ekonomske i politicke krize u drugoj polovini 1993. godine. Da bismo
pokazali da je 1993. doslo do zestokog osiromasenja, tj. do realnog opadanja svih
redovnih izvora prihoda gradana, odnosno porasta broja osoba koje svojim
prihodima ne mogu da zadovolje ili sa velikim teskocama zadovoljavaju
egzistencijalne potrebe, vrsili smo, koliko su nam to podaci omogucavali,
poredenja sa situacijom iz 1990. i ranijih godina, pre ,meganesrece u vidu raspada
bivse Jugoslavije, gradanskog rata i medunarodne blokade.
Pitali smo se da li ubrzano i masovno osiromasenje smanjuje i brise
distinktivne statusne osobine pripadnika pojedinih drustvenih slojeva. S druge
strane, interesovalo nas je da li pauperizacija produbljava jaz izmedu sjaja manjine
i bede i siromastva vecine clanova drustva.
17
S tim u vezi je i pitanje da li se usled
16
Istrazivanje je sprovedeno 1993. godine na uzorku od 1.200 ispitanika u gradovima i
selima SRJ bez Kosova. Rukovodilac istrazivanja je bio M. Lazic. Detaljnije o uzorku videti u
prilogu Slobodana Cvejica ,Plan uzorka u knjizi Ra:aranfe drustva, Filip Visnjic, Beograd, 1994.
U ovoj knjizi je objavljen i upitnik za ovo istrazivanje.
17
Postoji misljenje da ,siva ekonomija razara socijalnu strukturu drustva, dovodi do
ogromnog raslojavanja stanovnistva. Srednji sloj kao nosilac privrednog razvoja potpuno iscezava
i utapa se u siromasne najnize slojeve drustva koji zive u bedi i nemaju mogucnosti da svoje
prihode uvecavaju Iinansijskim, ratnim i drugim spekulacijama. Na drugoj strani, sve uzi sloj ljudi
se sve vise bogati spekulisuci. To vodi u sve vecu kriminalizaciju drustva, i u sve vece socijalne
tenzije sa mogucim nesagledivim posledicama (Bozovic, 1993: 20).
50 Sreten Jufovic
smanjenja stepena zadovoljenja egzistencijalnih potreba promenio nacin zivota
pojedinih drustvenih slojeva u smeru pomanjkanja licne inicijative i akcionog
kapaciteta njihovih pripadnika, odnosno u smeru povecanja zavisnosti od sve
oskudnije drzavne pomoci. Da li je svodenje svakodnevice na napor da se zadovolje
elementarne egzistencijalne potrebe glavni uzrok odsustva artikulisanog socijalnog
protesta, jedno je od pitanja koje se takode namece.
U situaciji pukog prezivljavanja, karakteristicnog za vecinu stanovnistva,
najvise ima smisla govoriti o drustvenoj distribuciji oskudice i bede. Zbog toga
nismo tragali za kvalitetom zivota u svim njegovim dimenzijama. U postojecoj
nekvalitetnoj svakodnevici tek treba stvoriti uslove za ono sto se zove kvalitet
svakodnevnog zivota, a koji podrazumeva da su brojne i razlicite ljudske potrebe
zadovoljene u pozeljnom stepenu i to na trajan i adekvatan nacin, primeren
vladajucim civilizacijsko-kulturnim standardima datog drustva i njegovog okru-
zenja. Usredsredili smo se na analizu aktuelnog nivoa zadovoljavanja elementarnih
potreba pojedinaca i drustvenih grupa. U zizi naseg interesovanja su eg:istencifalne
potrebe cije zadovoljenje podrazumeva potrosnju odredenih materijalnih dobara.
U drugom planu su kulturno-rekreativne potrebe koje se zadovoljavaju u slobodnom
vremenu i, na kraju, potrebe drustvenosti pod kojima se podrazumeva neIormalno
i Iormalno opstenje i udruzivanje ljudi (Pesic, 1977: 123). Drugim recima, najvise
su nas interesovale materifalne potrebe ili potrebe nedostajanja: oskudica/izobilje,
dakle one koje spadaju u sIeru ,imati. Na drugom mestu su, ili se samo
pretpostavljaju, ,socijalne potrebe ili potrebe odnosenja: anomija/ljubav,
prijateljstvo, solidarnost, akcija, kao i treca vrsta potreba, tj. personalne potrebe ili
potrebe samorealizacije: otudenje/razotudenje (Alartd, 1976; Lay, 1991: 298).
Buduci da je siromastvo postalo stvar primarnog iskustva prilicnog broja
ljudi, potrebno je pokazati njegov obim i razlicite medusobno povezane dimenzije
u kojima se ispoljava. Zato se nismo zaustavili na proucavanju tzv. apsolutnog
siromastva (indikatori kvantiteta i kvaliteta stanovanja, ishrane itd.), vec smo
donekle zasli i u relativno siromastvo, u smislu osecanja vlastitog siromastva
nekog pojedinca ili drustvene grupe.
18
Interesovalo nas je, dakle, i subjektivno
vrednovanje materijalnog standarda, odnosno kako ispitanici deIinisu vlastitu
situaciju u smislu samostepenovanja ne/zadovoljstva odredenim dimenzijama
socijalnog ne/blagostanja i misljenja o zivotnom standardu, uzrocima njegovog
18
,Subjektivna je bijeda tijesno povezana s relativnom bijedom, buduci da ce se oni koji su
prema trenutnoj normi deIinirani kao siromasni, zacijelo i osjecati siromasnima. Medutim, to ne
mora biti pravilo. Na primjer, nekad bogati pojedinac, kojega su okolnosti svele na skroman dohodak
i nacin zivota nize srednje klase, mozda se osjeca siromasnim, ali ga ostali pripadnici drustva
takvim ne smatraju. Obratno, pojedinci i skupine koje prema normama vecine zive u siromastvu,
ne osjecaju se siromasnim. (...) Pojam subjektivne bijede vazan je stoga sto, do neke mjere, ljudi
postupaju na temelju vlastite predodzbe i deIinicije u sebi (Haralambos, 1989: 145).
pada i mogucnostima njegove promene. Kada se ove samoocene i stavovi povezu
sa analizom vrednosnih orijentacija nasih ispitanika, onda se tacnije moze oceniti
situacija pojedinaca i drustvenih grupa, kao i njihov ,akcioni kapacitet i, s tim u
vezi, ne/mogucnost da se postojece stanje stvari promeni nabolje.
Da bismo utvrdili stvarni nivo zadovoljavanja materijalnih i drugih potreba,
kao i osnovnih elemenata nacina zivota nasih ispitanika, vodili smo racuna o
sledecim indikatorima:
1. Ishrana (broj, vrsta i struktura obroka).
2. Stanovanfe (stambeni status, broj soba, broj m
2
po clanu domacinstva,
postojanje tusa ili kupatila, WC-a sa ispiranjem, centralnog grejanja, posedovanje
vikendice itd.).
3. Prihodi (redovni i neredovni, siva ekonomija itd.).
4. Opremlfenost domacinstava raznim aparatima i predmetima, od
uobicajenih do luksuznih.
5. Posedovanfe automobila i potrosnja benzina.
6. Potrosnfa raznih stvari i koriscenje usluga.
7. Slobodno vreme pasivna i aktivna dokolica.
8. Godisnfi odmor broj korisnika i vid smestaja.
Potpunije slike radi, i sa teznjom da zabelezimo neke speciIicnosti nase
svakodnevice, dotakli smo i probleme otvorene i prikrivene nezaposlenosti,
prinudnih odmora, izbeglica, vikendica nasih gradana na teritoriji izvan SRJ itd.
Isto tako, trazili smo da nam nasi sagovornici odgovore na pitanja o uzrocima
pada zivotnog standarda, o stepenu njegovog pada, o mogucnostima poboljsanja
itd.
Polazeci od Ienomenoloske skice jedanaest segmenata (Iunkcija) tegobne
svakodnevice i uvida u ne/razvojne potencijale drustva koje nastaje na
razvalinama urusenog socijalizma, prihvatljiva je ocena Silvana Bolcica koji
smatra da je ,stvorena `strukturna osnova` za duze trajanje jednog anomicnog
drustva, izrazito segmentiranog, bez izgleda da se u njemu u duzem razdoblju
uspostavi dovoljno sirok, mocan i integrativno delatan `socijalni blok` koji bi
bio oslonac stabilnoj politickoj, ekonomskoj i duhovnoj ìnstitucionalizaciji`
svakodnevnog zivota ljudi u jugoslovenskom prostoru. Umesto svojevremeno
obecane `skandinavizacije` drustva u jugoslovenskom prostoru, posle svega
sto se zbilo u poslednje tri godine, u najvecem je izgledu svojevrsna `latino-
amerikanizacija` vecine novih drustava nastalih iz òstataka` razorenog
dojucerasnjeg jugoslovenskog drustva (Bolcic, 1993: 36).
52 Sreten Jufovic
Ishrana
Podimo od egzistencijalne potrebe prvog reda. Koliko se i kako stanovnistvo
hrani u ,mrsavim godinama? Do kakvih je promena doslo u kolicini i kakvoci
ishrane u 1993. godini u odnosu na predratno vreme?
Da bismo mogli da odgovorimo na ova pitanja, posli smo od broja obroka.
Rezultati istrazivanja pokazuju da vecina ispitanika (67,1) ima tri obroka dnevno,
a manji broj (27) dva obroka. Prema studiji Srbifa krafem osamdesetih, odnosno
istrazivanju koje je sprovedeno 1988. godine, velika vecina ispitanika (80,3)
imala je tri obroka dnevno, a njih 15,3 dva obroka (Bogdanovic, 1991: 248).
Dakle, situacija je tada, sto se i moglo ocekivati, bila bolja.
Jedan od znacajnijih kriterijuma svakodnevnog materijalnog zivota moze se
izraziti recenicom: ,Reci mi sta jedes, pa cu ti reci ko si (Braudel, 1992: 101).
Raznovrsnost i kvalitet hrane dokaz je covekovog drustvenog polozaja, pa i
civilizacije i kulture koje ga okruzuju. PreIinjenost, raznolikost, ponekad sitost,
samo su za bogate. Sta o tome kazu nasi podaci (up. tabelu 4 u prilogu)?
Smatramo da se neko kvalitetno i raznovrsno hrani ako redovno (svaki dan u
nedelji) jede meso, mleko i mlecne proizvode, povrce i voce. Rezultati ankete
pokazuju da se mesom ,redovno hrani samo 16 ispitanika, mlekom i mlecnim
proizvodima 41,5, povrcem 68, i vocem 52,4 ispitanika. Meso retko trosi
(jednom nedeljno) ili vrlo retko 30,6, mleko i mlecne proizvode 27,5, povrce
4,5 i voce 14,8 ispitanika. Poredenjem ovih rezultata sa rezultatima istrazivanja
iz 1988. godine uocava se da je doslo do smanjenja upotrebe mesa i mlecnih
proizvoda i povecanja upotrebe povrca i voca. Tako je 1988. godine meso
,redovno jelo 33,2 ispitanika, mleko i mlecne proizvode 46,5, a voce i povrce
49,7.
Ocigledno je da je za prilican broj ljudi ishrana jednolicna. Jednolicnost se
pokazuje svaki put kada udeo gluteina daleko premasuje 60 obroka izrazenog u
kalorijama. U tom slucaju je udeo mesa, ribe, mleka i mlecnih preradevina dosta
ogranicen. Smatra se da je jednoj odrasloj osobi ,danas potrebno od 3.500 do
4.000 kalorija dnevno, ako pripada bogatoj zemlji i povlascenoj klasi (Braudel,
1992: 129).
Postavlja se pitanje da li se nepovoljna struktura ishrane podjednako odnosi
na sve drustvene slojeve, ili u tome izmedu njih ima razlike. Povezanost potrosnje
mesa, mleka i mlecnih proizvoda, kao i povrca i voca, sa slojnom pripadnoscu,
merena koeIicijentom kontingencije krece se oko 0,34. Najveca je u vezi sa mesom
(0,38), a najmanja u vezi sa povrcem (0,30). Kada je rec o redovnoj upotrebi
mesa, izdvajaju se poljoprivrednici (mogucnost naturalne potrosnje), koji najcesce
trose meso, a najmanje penzioneri i NKV radnici. Srednji i visi sloj su gotovo
izjednaceni u pogledu redovne ishrane mesom. S druge strane, medu onima koji
veoma retko (rede od jednom nedeljno) koriste meso u ishrani najmanje je
rukovodilaca, a najvise penzionera i NKV radnika.
Sto se tice upotrebe mleka i mlecnih preradevina, stanje je povoljnije. Dosta
je zastupljena ,redovna upotreba, ali i dalje u njoj najmaje ucestvuju penzioneri
i NKV radnici, a najvise poljoprivrednici. Mleko i mlecni proizvodi su postali
zamena za meso, jer su bili nesto jeItiniji i dostupniji na trzistu. Medu apstinentima,
kada je o mleku i njegovim preradevinama rec, najcesci su penzioneri i NKV
radnici, a najredi poljoprivrednici i strucnjaci.
Nalaz da poljoprivrednici imaju najpovoljniju strukturu ishrane moze se
objasniti okolnoscu sto su oni na samom izvoru naturalne ekonomije, sto je u
situaciji siromastva i ekonomskog haosa ogromna prednost. Ali, to istovremeno
govori o drasticnom padu zivotnog standarda gradskih drustvenih slojeva,
ukljucujuci i najvise, koji su pogorsali strukturu svoje ishrane. No, ipak, ostaje
pravilo da je sto bogatih raznovrsniji od stola siromaha, jer je kakvoca, vise nego
kolicina, znak razlikovanja. O tome svedoce novinska i televizijska obavestenja
o lukulskim gozbama koje prireduju ,maIiozo-menadzeri, vodeci egzekutori
gospodara rata, zvezde Iolk muzike i njima slicni u svojstvu protagonista ,trece
prvobitne akumulacije kapitala na nas nacin. U vremenu sive ekonomije kontrast
izmedu naduvane raskosi i crne nemastine je jos izrazeniji.
Vratimo se nasoj anketi, da vidimo koliko se prosle godine trosio hleb nas
nasusni. Polazeci od cinjenice da je struktura ishrane losija ukoliko je u njoj veci
udeo skrobne hrane (hleb, kasa, krompir itd.), hteli smo da saznamo da li je 1993.
u odnosu na prethodne godine doslo do povecanja potrosnje hleba. Dobili smo
sledece odgovore: najvise ispitanika dnevno trosi od / do kg hleba (40,1),
zatim kg i vise (36,3), 100 gr do / kg (21,6) i manje od 100 gr (2,1
ispitanika). Moglo bi se reci da se samo oko jedne cetvrtine nasih sagovornika
hrani prema prihvatljivim normativima, a to su ispitanici koji dnevno pojedu do
/ kg hleba.
Kada malocas iznete rezultate uporedimo sa rezultatima istrazivanja iz 1989/
90. godine,
19
pokazuje se da je 1993. godine doslo do povecanja potrosnje hleba,
odnosno do pogorsanja strukture ishrane, i to je u kategoriji onih ispitanika koji
dnevno pojedu preko kg hleba. Naime, takvih je 1990. bilo 26,6. Udeo
ispitanika koji trose od / do kg hleba je isti kao i 1993. (oko 40), dok je
ucesce onih koji trose od 100 do 250 gr i manje od 100 gr hleba nesto vece nego
1993. godine (26,1 i 6,9).
19
Rec je o istrazivanju Drustvena struktura Jugoslavife, statisticka evidencija, Konzorcijum
Instituta drustvenih nauka Jugoslavije.
54 Sreten Jufovic
Da bi se oskudna i jednolicna ishrana ucinila podnosljivijom i raznovrsnijom,
pobrinula se masta i snalazljivost domacica i urednika kulinarskih rubrika u
novinama. Izmisljeni su ,embargo i ,sankcije recepti, tj. recepti za jeItinu
pripremu testa, kolaca, torti (sa jednim jajetom), sokova. Mnoga gradska
domacinstva, koja to nisu radila od vremena posle Drugog svetskog rata, pocela
su da peku hleb kod kuce, itd. Da, to su trivijalnosti, ali od njih se dobrim delom
sastojao svakodnevni zivot u kuhinji i za trpezom.
Stanovanfe
Kod nas jos postoji stambena kriza koja se ispoljava u cetiri osnovna
medusobno povezana vida: stambenoj oskudici, neprilagodenosti stambenih uslova
individualnim i porodicnim potrebama, nefednakosti stambenog polozaja
pripadnika pojedinih drustvenih slojeva i segregacifi po mestu stanovanja.
Postavlja se pitanje da li je stambena kriza u ratnim godinama menjala oblik i
stepen ispoljavanja. Sta o tome kazu rezultati naseg istrazivanja?
O stambenoj oskudici svedoce podaci o podstanarima kojih, prema nasoj
anketi, ima 5. Najveci broj podstanara je medu strucnjacima (11) i NKV
radnicima (8,4), a nema ih medu poljoprivrednicima i penzionerima. Sto se tice
ispitanika koji stanuju kod roditelja, tu posle nezaposlenih ispitanika, kojih ima
cak 60, dolazi bezmalo trecina (30) strucnjaka.
Na nivou uzorka, vlasnika kuca ima 46,7, vlasnika stanova 21,4, nosilaca
stanarskog prava 4,2, kod roditelja stanuje 22,4, podstanara je 4,8, a ostalih
0,6. U ovakvoj strukturi stambenih statusa nalazi se najznacajnija promena
stambene situacije u odnosu na predratni period (pre 1991. godine). U stambenoj
oblasti je pobedio prudonizam. Naime, zbog privatizacije drustvenog stambenog
Ionda (otkupa stanova) bitno je smanjen broj nosilaca stanarskog prava. Otuda i
osnovna promena u odnosu na rezultate ranijih socioloskih proucavanja stanovanja
koji su pokazivali da su rukovodioci i strucnjaci najzastupljeniji medu nosiocima
stanarskog prava. Takav stambeni status je bio svojevrsna privilegija, s obzirom
na niske (neekonomske) stanarine, solidan kvalitet, pa i lokaciju stanova (odabrani
delovi velikih i srednjih gradova). Ove privilegije su se na odreden nacin odrzale,
jer su stanovi o kojima je rec, zbog inIlacije, ali pre svega zbog cuvanja interesa
nosilaca stanarskog prava, otkupljivani gotovo u bescenje. Doslo je do
diskontinuiteta u tipu svojine, ali do kontinuiteta u privilegijama.
Trenutno, nosilaca stanarskog prava najvise ima medu NKV radnicima
(8,4), dok ih je pre privatizacije bilo najmanje. Sada najmanje nosilaca
stanarskog prava ima medu srednjim i visim drustvenim slojevima (oko 3).
Uvid u sastav vlasnika stanova pokazuje da je najmanje NKV radnika (10), a
najvise strucnjaka i rukovodilaca (32 i 30). Vlasnici kuca su, prirodno, najcesce
poljoprivrednici, slede NKV radnici, rukovodioci, KV radnici i sluzbenici (48,
47, 40 i 38), a najmanje je strucnjaka (24). Naravno, kuce o kojima je
rec, a to ce se kasnije videti, razlicitog su kvaliteta, odnosno opremljenosti.
Povecanje broja vlasnika stanova (homogenizacija drustvenih slojeva u
pogledu imovinskopravnog stambenog statusa) otvorilo je mogucnosti za prodaju
stanova, za cesce zamene i davanje pod zakup privatnim preduzetnicima u razne
svrhe ili, pak, za razvoj vlastitog privatnog preduzetnistva.
Struktura stanova po sobnosti u SR Jugoslaviji je nepovoljna, jer u ukupnom
stambenom Iondu preovladuju jednosobni i dvosobni stanovi (62,4; Bilten br.
319, RZS, 1987). Po prosecnoj stambenoj povrsini i prosecnom broju soba u
prednosti su kuce u privatnoj svojini, dakle one koje pretezno koriste seljastvo i
radnistvo. Prema nasoj anketi, na selu ima 41 cetvorosobnih i petosobnih kuca,
a u srednjim i velikim gradovima 18. Medutim, u pogledu stambenog Ionda na
selu, kao i na gradskoj periIeriji, posebno u brojnim polulegalno i ilegalno
podignutim kucama (svojevrsna siva ekonomija), treba skrenuti paznju na nekoliko
cinjenica koje relativizuju vecu sobnost i povrsinu: seoske porodice i domacinstva
su brojnija od gradskih (prema anketi: na selu ima 58,5 a u gradu 41,5
sestoclanih domacinstava), pored starih oronulih kuca vlasnici imaju i koriste
nove kuce, a broj soba i povrsina se racunaju i u jednim i u drugim, zbog nacina
zivota, neke sobe (tzv. gostinske) retko se koriste ili se uopste ne koriste mada su
ponekad, prestiza radi, opremljene skupocenim ,stilskim namestajem, postoje
prazne kuce koje cekaju ,povratnike iz inostranstva, a koji su zbog lose situacije
u zemlji opet odgodili svoj povratak itd. Ali, ono sto najvise umanjuje prednost
stanova i kuca na selu i u mnogim delovima gradske periIerije jeste njihova znatno
slabija opremljenost instalacijama i komunalnom inIrastrukturom. Tako, prema
nasoj anketi, svaki peti poljoprivrednik (21) nema kupatilo, dok su ostale socio-
-proIesionalne grupacije u boljem polozaju.
Radi boljeg razumevanja nasih podataka, navodimo nekoliko podataka
zvanicne statistike (Bilten br. 319, RZS, Beograd, 1987) o stambenoj situaciji u
Srbiji sa pokrajinama (koji, dakle, ukljucuju i Kosovo): prosecna povrsina stana
61 m, broj stanovnika na 1 sobu 1,42, prosecan broj soba po stanu 2,34,
udeo dvosobnih stanova u ukupnom stambenom Iondu 40,4, udeo stanova
bez kupatila 52,2, udeo stanova bez WC-a sa ispiranjem 52,5 i udeo
stanova bez centralnog grejanja 85,2. Ovi podaci svedoce o veoma niskom
stambenom standardu u Srbiji u (bivsim) jugoslovenskim razmerama, da ne
pominjemo evropske, kako zapadne tako i istocne razmere.
Uprkos iznetim kvantitativnim i kvalitativnim obelezjima stanovanja,
pokazalo se, kao i u ranijim slicnim socioloskim istrazivanjima, da je velika vecina
nasih sagovornika (cak 87,5) zadovoljna vlastitim stambenim uslovima,
ocenjujuci da su oni zadovoljavajuci, dobri i veoma dobri. Medu onih 12,5 koji
56 Sreten Jufovic
smatraju da su im stambeni uslovi losi najcesci su NKV radnici (23), a najredi
strucnjaci (8). Buduci da je vecina stanovnistva stambeno pitanje resavala tesko
i sporo, bilo kakav krov nad glavom stvara zadovoljstvo i otupljuje kriticku svest
o stvarnim stambenim uslovima. To je jedno od mogucih tumacenja stambenog
samozadovoljstva nasih ispitanika.
Analizu stambenih uslova dopunili smo pitanjem o vikend-kuci, odnosno o
dodatnom stanu koji je zavrsen ili je u izgradnji. Petnaest procenata nasih ispitanika
poseduje vikendicu ili dodatni stan. Medu njima prednjace strucnjaci (28), a na
zacelju su NKV radnici (6). Od interesa za nasu temu je da se pomene da su u
sadasnjim uslovima neregistrovano prihodovanje sa basta ,vikendasa, kao i
neprijavljeno iznajmljivanje soba od ,vikendasa, rasireniji vidovi sive ekonomije
nego sto je to ranije bio slucaj.
S obzirom na raspad SFRJ i prostornu distribuciju vikend-kuca, interesovalo
nas je koliko je medu njihovim vlasnicima bilo onih koji su posedovali takvu
kucu izvan SRJ, a na podrucju bivse Jugoslavije. Pokazalo se da je rec o jednoj
petini ,vikendasa i da ih je najvise medu strucnjacima. Vikendice izvan SRJ,
uglavnom na hrvatskom primorju i u Dalmaciji, srusene su ili oduzete i privremeno
naseljene. I to je jedna od posledica zestokog medunacionalnog sukoba i
gradanskog rata. Imovinskopravni problemi u vezi sa vikendicama gradana SRJ u
Hrvatskoj resavace se kada dode do stvarne normalizacije odnosa izmedu dve
drzave. Verovatno ce se ostvariti odredena materijalna potrazivanja ostecenih, ali
je pitanje da li ce se ikad nadoknaditi moralna i emocionalna ulaganja u te
vikendice.
Problem i:beglica smo pre svega povezali sa stanovanjem, jer su izbeglice
vecinom smestene u kucama i stanovima gradana i seljana. Otuda ce o izbeglicama
biti reci u ovom odeljku.
Jedna od najtragicnijih posledica gradanskog rata jesu 3.766.000 izbeglica i
raseljenih lica na prostoriam bivsih jugoslovenskih republika. Prema poslednjim
podacima Visokog komesarijata UN, od tog broja u Hrvatskoj ima oko 532.000, u
Srbiji oko 415.000, u Sloveniji 31.000, u Makedoniji 32.000 i u Crnoj Gori 33.000
izbeglica. Prema podacima Republickog komesarijata za izbeglice Srbije, od 415.000
izbeglica, koliko ih trenutno ima, iz BiH su 195.000, iz Hrvatske 186.000, iz Slovenije
37.000 i iz Makedonije 3.000.
20
Ogromna vecina izbeglica (94,1 ili 391.000) u
Srbiji smestena je u stanovima i kucama svojih rodaka, prijatelja i drugih privatnih
lica dobre volje, a 5,9 ili 24.000 u objektima kolektivnog smestaja.
20
,Od ukupnog broja izbeglica u Srbiji na decu (od novorodencadi do 18 godina) otpada
42,1 ili 175.000. Dece bez roditeljskog staranja je 1.200, a medu njima najvise je dece od tri do
sedam godina 725, pa potom od sedam do 15 godina oko 20, preko 15 godina 350. Do sada
je, inace, u izbeglistvu rodeno oko 10.000 malisana. Za ove i druge podatke o izbeglicama vid.
clanak: Mile Jankovic, Be: doma, be: krova, Borba, 910. april 1994.
U nasem uzorku bilo je 3,3 domacinstava koja su u trenutku anketiranja u
svojim domovima imala izbeglice. Najvise izbeglica je bilo u domacinstvima
strucnjaka (10,5) i rukovodilaca (7,6), a najmanje u domovima nizih drustvenih
slojeva (oko 2). Preko polovine domacinstava (56,4), koja su primila izbeglice,
dobija za to povremeno ili redovno pomoc.
Mali broj izbeglica u ustanovama za kolektivni smestaj znaci, s jedne strane,
nepripremljenost i nedovoljnu organizovanost drustvenog sistema da reaguje na ovakve
nepredvidljive i masovne pojave i, s druge strane, dodatnu i produzenu spremnost nasih
porodica da amortizuju i resavaju posledice drustvene krize i besmislenog rata, tj. da
budu glavni akteri socijalne pomoci i zastite. Smatramo da ovoliki stepen solidarnosti
ovdasnjih porodica sa izbeglicama ima veze i sa jos uvek cvrstim krvnosrodnickim i
primarnim vezama, odnosno patrijarhalnim vrednostima stanovnistva.
Prvi prihvat izbeglica u domove srodnika, prijatelja i dotad nepoznatih
dobrocinitelja je u nasoj sredini pojava koja je, izgleda, sama po sebi razumljiva.
Sam izraz ,prvi prihvat govori o privremenosti, u svakom slucaju o vremenskoj
ogranicenosti izbeglickog smestaja. Privremeno se, medutim, u dosta slucajeva
pretvara u relativno trajno, sto za sobom povlaci stambenu teskobu, ugrozavanje
privatnosti gostiju i domacina, kao i latentne i maniIestne sukobe koji iz toga
proizlaze. Naravno da se problem usloznjava i zaostrava povecanim troskovima
stanovanja, ishrane, odevanja itd. Opsta pauperizacija dovodi do toga da sirotinja
sirotinji ne moze pomoci. Iako se, zbog pomoci Crvenog krsta i ostalih
humanitarnih organizacija, ekonomska izdrzljivost pomenutih porodica produzava,
mnoge su na ivici emotivne izdrzljivosti. Ovo se, naravno, jos vise odosi na same
izbeglice. Ukazali smo na samo jedan vid izbeglicke drame. Problem zaposljavanja
izbeglica je takode veoma zaostren, i to narocito u situaciji masovne nezaposlenosti
autohtonog stanovnistva. U Srbiji je medu izbeglicama 1991. godine evidentirano
5.000 nezaposlenih osoba, odnosno osoba koje traze posao (Posarac, 1992: 115).
Raspolozivi prostor nam ne dozvoljava da se vise bavimo izbeglicama.
Ocigledno je da su ovi nevoljnici, ne svojom krivicom, pogorsali stambenu i
uopste materijalnu situaciju u proucavanoj sredini. Objektivnosti radi treba reci
da je zbog rata, pauperizacije i drugih nevolja, prilican broj ljudi izbegao iz SRJ,
ali je njih ipak manje nego sto je prispelih izbeglica.
S tim u vezi je i pitanje da li ce se, koliko ce se i kada ce se osobe koje
pripadaju obema kategorijama izbeglica vratiti u svoje domove.
Opremlfenost domacinstava pokucstvom
Broj, vrsta i kvalitet aparata za domacinstvo su vazan element materijalnog
standarda. Njihovom upotrebom se lakse podnosi sivilo i ponovljivost u
58 Sreten Jufovic
svakodnevnom zivotu koji narocito pogadaju zene zbog jos uvek preovladujuce
bioloske podele rada u obavljanju domacih poslova. Radi ocene materijalnog
polozaja, aparate i predmete za domacinstvo smo podelili na uobicajene
(standardne) i luksuzne (dodatne). U uobicajene smo svrstali: masinu za pranje
vesa, zamrzivac i televizor, a u luksuzne: masinu za pranje sudova, muzicki stub,
kucni kompjuter, umetnicke predmete (slike, namestaj i slicno) i biblioteku sa
vise od 100 knjiga. Bodujuci zastupljenost pojedinih aparata i predmeta u
domacinstvu dobili smo trostepenu skalu: slaba, osrednja i dobra opremljenost
domacinstava. Uocili smo da je u pogledu uobicajenih aparata i stvari opremljenost
domacinstava u velikoj vecini slucajeva dobra. Kada se porede drustveni slojevi,
pokazuje se da su uobicajenim sredstvima najcesce opremljeni rukovodioci (95),
a najrede poljoprivrednici i NKV radnici (79). Sto se tice stepena opremljenosti
domacinstava luksuznim sredstvima, preovladuju domacinstva koja su slabo
opremljena (62).
Rang-lista pripadnika drustvenih slojeva koji su osrednje i dobro opremljeni
luksuznim sredstvima izgleda ovako: strucnjaci (72), rukovodioci (62,5),
sluzbenici i tehnicari (56), KV radnici (36), NKV radnici (21,5) i
poljoprivrednici (21). Povezanost osrednje i dobre opremljenosti domacinstva
sa slojnom pripadnoscu, izrazena koeIicijentom kontingencije, krece se oko 0,35.
Nema bitnih razlika u slojnom rasporedu uobicajenih i luksuznih stvari u odnosu
na rezultate ranijih istrazivanja. Rec je o stvarima koje su ranije nabavljene i koje
mogu da traju i po dve decenije. Tvrdimo da su ranije nabavljene, zato sto je
zanemarljiv broj ljudi, zbog ogromnih cena, bio u stanju da ih kupi 1993. godine,
a ni 1994. nije narocito bolja situacija.
Posedovanfe automobila
Preko polovine anketiranih domacinstava (53) poseduje jedan automobil,
a 4,4 domacinstava dva automobila. Medu vlasnicima automobila najcesce su
rukovodioci (74), a najrede penzioneri i NKV radnici (1,7 i 1,9).
Danas kod nas imati automobil, pored poznatih prednosti, znaci i niz
nepogodnosti, medu kojima izdvajamo pojacan rizik od krada, i to uglavnom
organizovanih krada luksuznih automobila, i otezanu kupovinu benzina, kako
zbog njegove nestasice (dugo i konIliktno cekanje u redovima) tako i s njom
povezane skupoce (sverc i tome slicno). Zbog ovog poslednjeg, kao indikator
materijalnog statusa, interesovalo nas je koliko su vlasnici automobila prosecno
mesecno trosili benzina u tromesecnom periodu koji je prethodio pocetku naseg
istrazivanja. Rezultati pokazuju da znatan broj vozaca, gotovo jedna cetvrtina
(24), nije potrosio nijednu litru benzina, jedna petina je potrosila 610 litara
benzina, njih 17 vise od 20 litara benzina, a onih koji su trosili 15, 1115 i 16
20 litara benzina ima podjednako, oko 13. Pomenute kolicine utrosenog benzina
svedoce o proredenoj upotrebi kola (u slucaju preke potrebe) i malim distancama
koje se automobilom savladuju. NKV i KV radnici su najcesci medu vlasnicima
automobila koji uopste nisu trosili benzin (36), a ostali slojevi su u tom pogledu
izjednaceni (oko 18).
Gotovo svaki vlasnik automobila bi mogao da isprica dugu i zamrsenu pricu
o tome kako se dovijao da nabavi benzin i kako to jos uvek cini. Svercerske price
o krijumcarenju i prodaji benzina u uslovima medunarodne blokade su jos
zanimljivije i napetije.
Akumulisani resursi
Zbog zbirne analize dobijenih rezultata, sacinili smo posebne indekse za
nekoliko dimenzija materijalngo standarda. Ovde cemo izloziti kakav je drustveni
raspored (indeksa) akumulisanih resursa.
21
Tabela 1.
Indeks akumulisanih resursa i drustveni slojevi (u )
Resursi
Slojevi veoma mali mali srednji veliki veoma veliki N
rukovodioci 10,0 15,0 38,8 23,8 12,5 80
strucnjaci 11,6 16,8 41,1 16,8 13,7 95
sluzbenici i
tehnicari 9,3 21,2 47,5 13,6 8,5 118
KV radnici 21,5 18,8 45,5 7,9 6,3 191
NKV radnici 31,8 25,2 33,6 5,6 3,7 107
poljoprivrednici 9,6 14,2 37,4 18,7 20,1 219
penzioneri 22,1 20,8 43,3 8,3 5,4 240
nezaposleni 19,7 15,8 48,0 9,9 6,6 152
Ukupno 17,4 18,4 42,3 12,3 9,7 1202

21
Indeks akumulisanih resursa Iormiran je na osnovu podataka o stanovanfu (povrsina
stana u m po clanu domacinstva, ukupna stambena povrsina, lokacija stana, vikend-kuca),
:emlfisnom posedu u ha i opremlfenosti domacinstva instalacifom i pokucstvom (kupatilo, WC sa
ispiranjem, centralno grejanje, teleIon i aparati za domacinstvo).
60 Sreten Jufovic
Na nivou uzorka se pokazuje da najveca grupacija ispitanika ima srednji
obim resursa, zatim mali i, najzad, veoma mali. Povezanost izmedu indeksa
akumulisanih resursa i pripadnosti drustvenom sloju je niska (koeIicijent
kontingencije iznosi 0,29), ali statisticki znacajna. Taj je nalaz u skladu s ranijim
istrazivackim uvidima, prema kojima razlike izmedu materijalnog polozaja
drustvenih slojeva, izrazene individualnim vlasnistvom, nisu bile drasticne (up.
Popovic i dr., 1991; Lazic, 1994). Posto ovaj sinteticki pokazatelj govori o
relacijama uspostavljenim pre aktuelnog zaostravanja krize, on je u skladu s nasim
ocekivanjima. Iz tabele 1. se, takode, vidi da najbolje stoje poljoprivrednici i
rukovodioci, a najgore NKV radnici, penzioneri i KV radnici. Taj neocekivani
skok poljoprivrednika posledica je tehnickog postupka kojim smo, zbog speciIicnih
uslova zivota u poslednje vreme, jace naglasili vrednost zemljisnog poseda.
Potrosnfa
U ovom odeljku analiziracemo potrosnju koja se odnosi na siri spektar potreba
i na njihove meduodnose. Nase istrazivanje pokazuje ono sto je velika vecina
stanovnistva iskusila, ukljucujuci i nas istrazivace, a to je da je tokom 1993, a
narocito u drugoj polovini te godine, doslo do masovnog delimicnog ili potpunog
prestanka zadovoljavanja mnogih ranije uobicajenih potreba. Tako je, recimo,
izmedu polovine i dve trecine ispitanika prestalo da trosi novac na dnevne novine,
nedeljnike, revije, casopise, bioskope, pozorista, koncerte i izlaske u kaIanu.
Skrecemo paznju da je rec o ispitanicima koji su ranije kupovali novine, isli u
bioskope i kaIane itd. (tabela 5. u prilogu).
Karakteristicno je da se nasi sagovornici najmanje odricu onoga cega bi iz
zdravstvenih razloga i trebalo: duvana i pica, sto na svojevrstan nacin potvrduje
da su zla vremena. Ovom nalazu ide u prilog sledeci podatak i komentar. Od
1989. do 1991. godine ,jedino proizvodnja alkoholnih pica i duvanska industrija
beleze rast proizvodnje, sto se sasvim uklapa u sliku krize koja razara Jugoslaviju
i njene Iederalne jedinice (Posarac, 1992: 17).
Podaci iz tabele 6. pokazuju da su se najmanje odricali strucnjaci, tj. srednja
klasa, a najvise penzioneri, NKV i KV radnici. Rukovodioci su ,prepustili
prvenstvo strucnjacima, a poljoprivrednici su se bolje ,plasirali od radnika. Kada
se onima koji su potpuno prestali da kupuju novine i casopise, kao i da odlaze u
bioskope i kaIane, dodaju oni koji su smanjili troskove za te svrhe, onda dobijamo
ogromnu vecinu ispitanika (od 82,5 do 92,5). Drugim recima, pokazuje se da
pauperizacija obuhvata sve drustvene slojeve, ali ipak razlicitim intenzitetom tako
da ne brise slojne razlike.
Kako izgleda struktura potrosnje (upotrebljena sredstva) prema anketi
Saveznog zavoda za statistiku pokazuje tabela 6 (u prilogu). Ova tabela potvrduje
da se domacinstva u trosenju svojih prihoda ponasaju po modelu zavisnosti izmedu
velicine prihoda porodice i intenziteta potrosnje pojedinih dobara i koriscenja
pojedinih usluga. Konkretnije, ova zavisnost pokazuje da je ,udeo izdataka za
nabavku hrane u ukupnim rashodima utoliko veci, ukoliko je porodica
siromasnija, odnosno sa porastom prihoda smanjuje se udeo izdataka za ishranu,
tako da je u ucescu ovih troskova Engels jos davno video ,tacno i pouzdano
merilo za blagostanje ljudi (nav. pr. Berkovic, 1981: 88). Dakle, od udela troskova
ishrane, kao egzistencijalne potrebe prvog reda, zavisi intenzitet zadovoljenja
drugih potreba. Smatra se da je izdvajanje trecine prihoda za ishranu (izdatak iz
1990. godine) uobicajeno za domacinstva srednje razvijenih zemalja kojima smo
tada pripadali. Kada udeo izdataka za ishranu prede polovinu, ili vise od dve
trecine prihoda, kao sto to pokazuju podaci za 1993. (tabela 6), onda je doista rec
o svodenju ljudskog zivota na tesko zadovoljavanje egzistencijalnih potreba prvog
reda, odnosno o siromastvu i bedi. Poznato je da gladan covek potiskuje i zapusta
kulturno-rekreativne potrebe, odnosno potrebe samorealizacije. Ili, da
paraIraziramo Dzona Galbrajta (Galbraith): nijednog gladnog coveka, koji je
istovremeno normalan i trezan, niko ne moze da nagovori da svoj poslednji dinar
potrosi za bilo sta osim da bi kupio hranu.
Minimum eg:istencife koji je predvidela Svetska banka (obavestenje iz juna
1993. godine) jeste dolar dnevno po clanu domacinstva. U socijalnom programu
Instituta ekonomskih nauka iz Beograda taj minimum je sredinom prosle godine
u Srbiji iznosio 0,80 nemackih maraka dnevno po clanu domacinstva. Marija
Ratkovic, saradnica pomenutog Instituta, smatra da ,posto su nase mogucnosti
male, imajuci u vidu drustveni proizvod, minimum egzistencije je za 50 posto
manji nego u svetu. On za sada obezbeduje kupovinu hrane i placanje usluga i
dela rezije. Iskljucena je nabavka masina za domacinstvo, odece i obuce, iako to
po svetskim standardima ulazi u minimum egzistencije (Ratkovic, Gde fe nama
dolar dnevno?, Borba, 2. juni 1993: 13). Eto kako se i minimum egzistencije
moze minimalizovati i, sto je u prvi mah jos neobicnije, dugo podnositi. Otuda
nije cudno sto je u ovom narodu nastala izreka: ,Ne daj boze sto se trpeti moze!
Indeks potrosnfe,
22
kao sinteticki pokazatelj Iormiran za potrebe naseg
istrazivanja, pokazuje da na nivou uzorka preovladuje mala (veoma mala i mala)
potrosnja, zatim srednja i, na kraju, velika potrosnja (velika i veoma velika).
22
Indeks potrosnfe je Iormiran na osnovu podataka o redovnim i dodatnim prihodima
ispitanika i domacinstava u nemackim markama i podataka vezanih za opskrblfivanfe (ishrana,
teskoce u podmirivanju egzistencijalnih potreba, nabavka goriva za automobil i nacin smestaja
prilikom letovanja).
62 Sreten Jufovic
Tabela 2.
Indeks potrosnje i drustveni slojevi (u )
Povezanost indeksa potrosnje sa drustvenom slojevitoscu je znacajna
(koeIicijent kontigencije iznosi 0,38). Pokazuje se da je jaca povezanost drustvene
slojevitosti sa indeksom potrosnje nego sa indeksom akumulisanih resursa
(C0,29). Ako, po pretpostavci, prvi indikator govori o aktuelnoj diIerencijaciji,
a drugi o ranijim razlikama u materijalnom standardu, onda je nas nalaz suprotan
rasirenim ocekivanjima o homogenizujucem delovanju krize na drustvenu
stratiIikaciju. Prema ovom nalazu, ono sto se dogada nije samo izdvajanje uskog
sloja bogatih, vec i povecanje razlika izmedu slojeva (zahvaljujuci u prvom redu
drasticnijem osiromasenju stratiIikacijski najnizih grupa stanovnistva). Ali,
ocigledno je i da je raslojavanje praceno izmenama u pre rata ustanovljenom
poretku drustvene slojevitosti. U tom smislu strucnjaci su ugrozili primat
rukovodilaca. S druge strane, poljoprivrednici su za razliku od njihovog polozaja
u vezi sa indeksom akumulisanih resursa ovde nesto ispod strucnjaka i sluzbenika
i tehnicara, ali su zadrzali veoma visok rang.
Slobodno vreme
Ponasanje u tzv. slobodnom vremenu je jedan od bitnih vidova nacina zivota
pojedinaca i drustvenih grupa. Hteli smo da saznamo da li postoje i kolike su
razlike u provodenju slobodnog vremena izmedu pripadnika pojedinih drustvenih
slojeva i da li je, zbog svodenja zivota na puku borbu za opstanak, doslo do promena
u ovom domenu.
Pod slobodnim vremenom se obicno podrazumeva skup neobaveznih
aktivnosti, koje ne donose materijalnu nadoknadu, a koje covek upraznjava prema
svojim sklonostima, trenutnim zeljama i mogucnostima. Prema Dimazdijeu
Potrosnja
Slojevi veoma mala mala srednja velika veoma velika N
rukovodioci 2,5 36,3 43,8 16,3 1,3 80
strucnjaci - 25,3 46,3 17,9 10,5 95
sluzbenici i
tehnicari 1,7 41,5 34,7 14,4 7,6 118
KV radnici 10,5 44,5 31,4 12,0 1,6 191
NKV radnici 19,6 52,3 19,6 8,4 - 107
penzioneri 31,7 44,2 17,9 4,6 1,7 240
nezaposleni 7,9 30,9 41,4 17,8 2,0 152
Ukupno 13,6 39,0 31,4 12,3 3,7 1202

(Dumazedier) slobodno vreme ima tri osnovne Iunkcije: odmor, zabavu i razvoj
licnosti. Dokolica je najznacajniji segment slobodnog vremena. Ali, postoji i tzv.
,poluslobodno vreme, u koje spadaju razne druge obaveze izvan radnog vremena,
koje imaju mesovit i ambivalentan karakter: porodicne i drustvene obaveze. Rec
je o ,trecim aktivnostima u kojima se prozimaju pojedini segmenti slobodnog
vremena, o problemu prerastanja dokolice u poluslobodno vreme ili neku obavezu.
Imajuci to na umu, mi smo 16 aktivnosti, navedenih u pitanju koje se odnosi
na slobodno vreme, podelili na: pasivnu dokolicu (posete bioskopima, koncertima
narodne, zabavne i slicne muzike, koncertima pop, rock i slicne muzike,
pozoristima, izlozbama, muzejima, koncertima ozbiljne muzike, citanje novina,
slusanje radija i gledanje televizije), aktivnu dokolicu (pisanje, sviranje, slikanje
i slicno, lov i ribolov, sport i hobi) i obave:e poluslobodno vreme (rodacke
posete, prijateljske posete, odlazak u crkvu).
Nasa anketa je pokazala da postoji povezanost izmedu provodenja pasivne
dokolice i pripadnosti drustvenom sloju (koeIicijent kontingencije 0,37). Rang
pripadnika pojedinih slojeva koji upraznjavaju pasivnu dokolicu je sledeci: 51
nezaposlenih, 44 strucnjaka, 33 sluzbenika i tehnicara, 29 rukovodilaca,
15 penzionera, 14 KV radnika, 10 NKV radnika i 5 poljoprivrednika.
U poredenju sa rezultatima ranijih istrazivanja ove vrste vidljivo je da je
doslo do smanjenja broja ,izlazaka na mesta razonode kod svih drustvenih slojeva,
kao i do smanjenja izdataka za obrazovanje i kulturu (videti tabelu 6). Ovakav
trend istovremeno svedoci o krizi u zadovoljavanju socifetalnih potreba, odnosno
o proredenosti neIormalnog opstenja, o krizi prijateljstva, druzenja ili moralne
gustine u Dirkemovom (Drkhaim) smislu reci. Meduljudski odnosi su postali
segmentarniji, povrsniji, bezlicniji. Porast broja sekundarnih grupa u vidu
politickih stranaka i raznih udruzenja nije dovoljna drustvena nadoknada za krizu
u zivotu primarnih grupa. Svakom je znano, nezavisno od istrazivanja, da je doslo
do hladenja, napetosti sukoba u mnogim dugo negovanim prijateljskim, rodackim,
i bracnim vezama zbog razlika u politickim stavovima. I to je jedna od bolnijih
pojava ukljucenih u drustvenu cenu tragicnog raspleta krize u dojucerasnjoj
Jugoslaviji.
Pasivna dokolica je bila i ostala preovladujuci vid provodenja slobodnog
vremena za sve drustvene slojeve. Zastupnika aktivne dokolice je znatno manje.
Bezmalo dve trecine nasih sagovornika ne upraznjava aktivnu dokolicu, 34 je
upraznjava retko, a samo 5 cesto. Medu onima koji nikada ne upraznjavaju
aktivnu dokolicu postoji sledeci redosled: 78 penzionera, 76 poljoprivrednika,
64 sluzbenika i tehnicara, 59 NKV radnika, 50 KV radnika, 47
nezaposlenih, 42 strucnjaka i 39 rukovodilaca. S druge strane, medu onima
koji su cesto (12 puta nedeljno) protagonisti aktivne dokolice najcesce su
64 Sreten Jufovic
rukovodioci i strucnjaci (14 i 12), a najrede su sluzbenici i tehnicari, NKV
radnici i poljoprivrednici (od 3 do 4). Moze se zakljuciti da postoje razlike u
stilu zivota koje poticu od razlika u upraznjavanju aktivne dokolice.
Kada je rec o obaveznim (poluslobodnim) aktivnostima, pokazuje se da ih
47 ispitanika cesto obavlja, 45 retko, 4,1 nikada i 3,6 redovno. Nema
znacajnih razlika medu pripadnicima najveceg broja drustvenih slojeva u pogledu
cestog ispunjavanja obaveznih aktivnosti.
U vezi s prethodnom temom zanimalo nas je i da li se letovanje izvan mesta
stalnog boravka, kao masovan i najduzi vid godisnjeg odmora koji se odavno ne
smatra luksuzom, proredilo s obzirom na pad zivotnog standarda i nesigurnost.
Zato smo postavili pitanje: ,Da li je ispitanik, ili neki drugi clan domacinstva, u
toku 1993. godine, bio negde na letovanju, i dobili odgovor da je to ucinilo njih
20. U odnosu na rezultate prethodnih istrazivanja nasi rezultati su znatno
nepovoljniji, jer pokazuju da velika vecina ispitanika nije isla na godisnji odmor.
Istrazivanje u Srbiji 1974. godine je pokazalo da 36 ispitanika nije koristilo
godisnji odmor (Popovic i dr., 1977: 166), a prema istrazivanju iz 1988, takode u
Srbiji, 40 ispitanika nije islo na godisnji odmor (Popovic i dr., 1991: 258). Bila
su to, sto se letovanja tice, a i mnogih drugih stvari u vezi sa materijalnim
standardom, ipak bolja vremena.
MISLJENJA O ZIVOTNOM STANDARDU
Ogromna vecina ispitanika (94) smatra da se njihov zivotni standard za
poslednjih godinu dana pogorsao. Preko dve trecine (69) smatra da im se zivotni
standard veoma pogorsao, a jedna cetvrtina da je delimicno losiji. Samo je oko
5 onih koji ocenjuju da im je standard ostao isti, zanemarljivo je malo onih ciji
je standard delimicno ili mnogo bolji. Poredenja radi, u slicnom istrazivanju u
Srbiji, 1988. godine, 52,3 ispitanika je smatralo svoj materijalni standard
nezadovoljavajucim, 32,5 zadovoljavajucim, a 26,5 veoma dobrim. Treba
reci da je ovo poredenje uslovno zbog donekle razlicito usmerenih pitanja.
Rang pripadnika pojedinih drustvenih slojeva ciji je standard, prema njihovoj
izjavi, najvise opao je sledeci: 87 NKV radnika, 77 penzionera, 75 KV
radnika, 72 rukovodilaca, 66 nezaposlenih, 64 strucnjaka te sluzbenika i
tehnicara i 54 poljoprivrednika. Treba uociti da ovaj redosled ne odstupa
znacajnije od ,tvrdih podataka koje smo dobili o materijalnom polozaju
pripadnika drustvenih slojeva. Prema malocas pomenutom istrazivanju, iz 1988.
godine, najcesce su standardom bili nezadovoljni radnici (63,4), srednji sloj
(47,2), poljoprivrednici i zanatlije (46,9) i rukovodioci (37,2).
Rezultati nase ankete u izvesnoj meri pokazuju da onda kada se zivot svede
na brigu za zadovoljavanje egzistencijalne potrebe prvog reda, dolazi do izrazaja
stara istina da ,selo moze bez grada, a grad ne moze bez sela. Drugim recima,
onaj kome je najdostupnija hrana nesto bolje prolazi. Da je na selu nesto
podnosljivije stanje pokazuje podatak da 61 seljaka ocenuje da im je standard
veoma opao, a to isto tvrdi 73 stanovnika grada. Oko 7 seljaka smatra da im
je standard ostao isti, a tako misli 5 stanovnika grada.
Interesovalo nas je, takode, koji su, po misljenju nasih ispitanika, glavni
uzroci pogorsanja njihovog zivotnog standarda. Odgovori su se podelili na tri
osnovna medusobno povezana uzroka: sankcije (37), sadasnja politika nase
vlade (35) i rat (18). Oko 4 ispitanika smatra odgovornim naslede bivseg
komunistickog rezima, a 6 ukazuje na razne uzroke kao sto su: vlastito
neslaganje, inIlacije, pomoc Srbima van Srbije itd. Nismo pitali nase sagovornike
zbog cega misle da su sankcije, politika nase vlade i rat glavni uzroci pogorsanja
njihovog standarda. Nismo ih pitali sta misle o uzrocima tih uzroka. Ne znamo
sta misle o tome da li su sankcije ,nepravedne i nicim izazvane, da li se njima
postize ono sto se navodno htelo postici. Nezavisno od odgovora na ova vazna
pitanja, cinjenica je da sankcije, politika vlade i rat imaju snazno dejstvo na
siromasenje. Po nasem misljenju, sankcije nisu prouzrokovale privrednu krizu,
odnosno osiromasenje, vec su je ubrzale, pojacale i iskomplikovale. Ozbiljna
ekonomska kriza je starija od sankcija, a njen osnovni generator se nalazi u prirodi
sistema i u delovanju drzave. S druge strane, politika nase vlade pocetkom
devedesetih godina, a to se moze reci i za politike vlada nekoliko drugih republika
bivse Jugoslavije, u sustini je ratna, preskupa, nepromisljena i utopisticka. Logicno
je da prevelika drustvena cena takve politike ugrozava ne samo nasu sadasnjost
vec i nasu buducnost. Sudeci po izbornom ponasanju nasih gradana, ovakvo
misljenje nije preovladujuce.
Odgovori na pitanje o tome sta bi najvise moglo da doprinese poboljsanju
njihovog materijalnog polozaja ukazuju na to da je najmanje ucesce onih gradana
koji nadu polazu u licnu inicijativu: svega 7. Ovaj podatak svedoci o osecanju
velike zavisnosti ljudi od unutrasnjih i spoljasnjih makrocinilaca, tj. o pomanjkanju
akcionog kapaciteta gradana, a kvalitetno zadovoljavanje osnovnih potreba je
moguce postici samo ako postoji proIesionalna i personalna autonomija. Najveci
broj gradana smatra da se njihov materijalni polozaj moze poboljsati ukidanjem
sankcija UN (41), zatim prestankom rata (32,4) i, najzad, dolaskom opozicije
na vlast (14).
* * *
Privodeci kraju nasu analizu, pokazacemo sta smo dobili primenom indeksa
materifalnog poloafa kao zbirnog indeksa sacinjenog od indeksa akumulisanih
resursa i indeksa potrosnfe.
66 Sreten Jufovic
Tabela 3.
Indeks materijalnog polozaja i drustveni slojevi (u )
Rezimirajuci osnovne rezultate naseg istrazivanja, zakljucujemo da je
pauperizacija zahvatila vecinu gradana, a da je oko jedne petine u stanju ozbiljne
egzistencijalne ugrozenosti, tj. u bedi (ispitanici koji imaju velike teskoce da se
prehrane i da zadovolje nekoliko drugih elementarnih potreba). Ali, masovna
pauperizacija nije dovela do brisanja slojnih razlika, do iscezavanja i utapanja
srednje klase u najnize drustvene slojeve. Za takvu vrstu slojne homogenizacije
vremenski period nije bio dovoljno dug, sve rezerve za prezivljavanje jos nisu
iscrpljene, samopomoc putem sive ekonomije cini svoje. Na delu je, dakle,
pauperizacija uz socijalnu diIerencijaciju. Umesto slojne homogenizacije, doslo
je do promena, tacnije pomeranja odredenih drustenih slojeva pa se nova drustvena
lestvica razlikuje donekle od one predratne: srednji slojevi se primicu vrhu
hijerarhije, rukovodioci su pali zbog materijalnog polozaja nizeg ,esalona ovog
sloja koji je rasut po provinciji, dok je u Beogradu i drugim velikim gradovima
koncentrisana njegova elita. Medutim, kada se uzmu u obzir nouveaux riches, u
smislu nove ekonomske elite koja ima otvorenu ili skrivenu podrsku elite vlasti
ili s njom cini personalnu uniju, onda postoje indicije da je ekonomska kriza
probudila jaz izmedu luksu:a manfine i apsolutnog i relativnog siromastva vecine
gradana. Poljoprivrednici su doziveli relativan materijalni uspon, jer je u situaciji
zestoke krize najlakse preziveti (pitanje ishrane i sl.) na samom izvoru naturalne
potrosnje. Radnici, narocito nekvaliIikovani, bili su i ostali na dnu, u zatvorenom
krugu lisavanja i nesigurnosti. Zbog drzavne nebrige njima se najvecim delom
pridruzuju penzioneri. Materijalni polozaj nezaposlenih iz naseg uzorka, znatno
bolji od ocekivanog, moze se objasniti njihovom pretezno visom skolskom
spremom te cinjenicom da im pomazu njihove isto tako obrazovanije, imucnije
Materijalni polozaj
Slojevi veoma nizak nizak srednji visok veoma visok N
rukovodioci 7,5 33,8 27,5 22,5 8,8 80
strucnjaci 5,3 31,6 23,2 30,5 9,5 95
sluzbenici i
tehnicari 7,6 41,5 22,0 21,2 7,6 118
KV radnici 10,2 49,2 18,3 12,6 3,7 191
NKV radnici 30,8 48,6 11,2 8,4 0,9 107
penzioneri 29,6 43,8 13,3 11,7 1,7 240
nezaposleni 14,5 38,2 21,7 22,4 3,3 152
Ukupno 16,8 40,5 18,4 19,0 5,3 1202

porodice, koje uz to imaju i razvijenije neIormalne drustvene veze. Sve to je, u
stvari, samo povoljna osnova za kakvo-takvo samosnalazenje nezaposlenih u
okviru siroko rasprostranjene sive ekonomije. Za razumevanje materijalnog
polozaja sluzbenika i tehnicara od znacaja je i karakter njihovih bracnih veza.
Naime, jedan deo pripadnika ovog sloja je u braku sa pripadnicima istog sloja,
drugi deo je u braku sa radnicima, a treci sa strucnjacima. U tom smislu se i
diIerencira polozaj njihovih domacinstava.
Pauperizacija je, manje ili vise, zahvatila sve dimenzije materijalnog
standarda i nacin zivota. O odredenoj homogenizaciji drustvenih slojeva moze se
govoriti u vezi sa osecanjem vlastitog siromastva, odnosno u vezi sa tzv.
subfektivnim siromastvom. To ima drustveni znacaj, jer ljudi, do izvesne mere,
postupaju na osnovu vlastite deIinicije i predstave o sebi. Snazno i masovno
izrazeno osecanje vlastitog siromastva i socijalne nesigurnosti (94 ispitanika
smatra da im se zivotni standard pogorsao) ne ispoljava se u vidu artikulisanog
suprotstavljanja onima koji su najodgovorniji za pauperizaciju, niti u vidu
socijalnih pokreta iz domena ,potrosackog sindikalizma, vec se ogranicava
interiorizovano nezadovoljstvo ili gundanje, ali se zato dobrim delom projektuje
u nacionalizam jer su ,ocaj i zebnja od ekonomske krize uvek podsticali
nacionalizam i traganje za zrtvenim jarcem (Moren).
Homogenizacija drustvenih slojeva se ocitovala i u suprematiji privatno-
svojinskog stambenog statusa gradana. Teorijski spor izmedu Engelsa i Prudona
(prudonista) o stambenom stanju i kod nas se prakticno resio u korist Prudona
(Proudhon). Medutim, izjednacavanje stambenog statusa u imovinskopravnom
smislu ne znaci ukidanje privilegija i drustvenih nejednakosti u oblasti stanovanja.
Slojna diIerencijacija je izrazita u pogledu opremljenosti domacinstva
luksuznim predmetima, posedovanja automobila, kupovine benzina i tome slicno.
Kada je rec o ishrani, najbolje stoje poljoprivrednici, a najgore radnici i penzioneri.
Znak ekonomske krize je cinjenica da su se povecale razlike u zadovoljavanju
osnovnih potreba izmedu radnistva i srednjih i visih drustvenih slojeva, dok su
razlike u zadovoljavanju sekundarnih potreba bile i ostale velike.
Kakve su perspektive? Razloga za optimizam, nazalost, nema mnogo. Znaci
pocetnog uspeha programa ekonomske i monetarne reIorme, obnarodovane krajem
januara 1994. godine, ne garantuju njen uspeh na duzi rok. Nema izgleda za skoro
ukidanje sankcija UN, a tesko je poverovati u opstanak i prosperitet samodovoljne
i uz to razorene privrede na kraju XX veka. Prica o tome da smo dosadasnjim
eIektima reIorme ,umakli sankcijama podseca na ulogu zeca u basni o trci
kornjace i zeca. Prognoze su crne. Centar za razvoj Saveznog ministarstva za
nauku i tehnologiju procenjuje da cemo za osamnaest godina ziveti kao 1990. Od
1991. do 1994. godine SRJ je, prema istom izvoru, zbog sankcija i raspada bivse
68 Sreten Jufovic
Jugoslavije izgubila 45,117 milijardi, a do 2011. godine taj gubitak ce se uvecati
na cak 147,3 milijarde dolara. Do ovih brojki doslo se procenom gubitaka na
osnovu neostvarenog drustvenog proizvoda (38,136 milijardi dolara), placanjem
radnika na prinudnim odmorima (436 miliona) i usled vanekonomskog odliva
(5,13 milijardi dolara). Vanekonomski odliv znaci humanitarnu pomoc izbeglicama
i stanovnistvu u Krajinama. I pod uslovom da ove brojke smatramo preteranim,
skora buducnost nam je daleko od svetle.
Ako se i kada se zivotni standard poboljsa, ako za razumno vreme budemo ziveli
normalno, odnosno kada ova kriza jednoga dana bude proslost, smatramo da ce moci da
se kaze: ,Same po sebi, materijalne teskoce i nestasica robe siroke potrosnje nisu bile
zlo (pre su bile nevolja), ali su to postajale utoliko sto su jasno proizlazile iz drugih
karakteristika tog rezima i bile tako reci njegova znamenja (Todorov, 1994: 8).
UMESTO ZAKLJUCKA
Da bi se Iormulisao opstiji, socioloski odgovor na pitanje o tome kakav je
bio kvalitet svakodnevnog urbanog zivota u prvoj polovini devedesetih godina i
da li je, recimo, ispravnije govoriti o njegovom kvalitetu ni kvantitetu, kao polaziste
moze da posluzi i ideja o opstem drustvenom bilansu. Ovom idejom se daje celovita
predstava o karakteru drustvenog sistema koji kroz svoje podsisteme utice i na
gradski drustveni zivot. U drustveni bilans, prema Vojinu Milicu, ulaze sledeci
elementi: 1. proizvodnost rada i podela zivotnog vremena na vreme neophodno
za pribavljanje sredstava za zivot, Iizicki odmor i slobodno vreme; 2. ukupni
dohodak, nacin njegove raspodele i zivotni nivo; 3. prosecno trajanje ljudskog
veka i struktura bolesti; 4. rasprostranjenost i kvalitet obrazovanja; 5. intenzitet
teorijske naucno-istrazivacke delatnosti i tehnicke primene naucnih rezultata; 6.
plodnost i drustvena rasprostranjenost umetnickog stvaralastva i IilozoIske misli;
7. karakter drustvenih odnosa, meren stepenom drustvene udaljenosti izmedu
pojedinih delova strukture i stepenom unutar drustvene napetosti; 8. karakter
drustvenog odabiranja i vertikalne drustvene pokretljivosti; 9. obim i oblici
prinudnih mera i unistavanja ljudi, materijalnih i kulturnih vrednosti; 10.
rasprostranjenost drustveno-patoloskih pojava (pauperizam, kriminal, nervne
bolesti, samoubistva itd.); 11. stav pojedinaca prema drustvenom poretku i njihovo
subjektivno osecanje zadovoljnosti vlastitim drustvenim polozajem (Milic, 1965:
271). Najveci broj navedenih elemenata drustvenog bilansa smo obuhvatili opisom
gradskih Iunkcija i analizom promena u materijalnom standardu i nacinu zivota.
Kada se uzmu u obzir materijalni standard raznih drustvenih slojeva, razvijenost
dinamickih snaga u drustvu, karakter drustvenih odnosa, rasirenost socijalno
devijantnih pojava, stepen ogranicenja ljudske spontanosti i unistavanja ljudi i
plodova ljudskog rada, kao i subjektivne psiholoske posledice drustvenog zivota
i polozaja koji u njemu zauzimaju pojedinci, grupe i teritorijalni kolektiviteti,
onda se moze zakljuciti da posledice delovanja drustvenog poretka, ukljucujuci i
eticko-kulturne vrednosti na kojima se temelji (,antibirokratska revolucija,
populizam, etnicki nacionalizam...), uspostavljenog od 1987. godine na ovamo,
jesu negativne. Drugim recima, nas drustveni bilans je u celini uzev negativan, a
u mnogim svojim aspektima i porazavajuci. Sumorna urbana svakodnevica je
sastavni deo takvog bilansa. ,Siromastvo postaje dominantno urbani Ienomen
(Posarac, 1995: 22).
U vrednosnom smislu ,uskogrudi vrednosni etnocentrizam, odnosno
etnonacionalizam ili sovinizam je preovladujuce idejno jezgro drustvenog poretka.
To znaci da je elita vlasti u sprezi sa najuticajnijim delom intelektualne elite u
sustini odbacila svaki drukciji pokusaj oblikovanja drustvenog zivota ili pojedinih
njegovih delova i svaku drukciju tablicu vrednosti od one koja postoji u sopstvenoj
kulturi. O izrazitom etnocentrizmu i pojacanoj meduetnickoj distanci u
analiziranom periodu dokumentovano svedoce istrazivanja Bore Kuzmanovica
(Kuzmanovic, 1994: 225244) i drugih autora.
Multietnicka koegzistencija i multikulturalizam se suprotstavljaju etnickoj
cistoti i segregacionizmu. Ali, postavlja se pitanje o kakvom je multikulturalizmu
rec? S tim u vezi, vredno je, na kraju, zabeleziti glediste Agnes Heler.
Multikulturalizam je, kako pise Agnes Heler, ideologija koja stiti i promovise
visestrukost kultura. Helerova razlikuje protektivni i oIanzivni multikulturalizam i
daje prednost prvom. Protektivni multikulturalizam je ideologija koja brani svaku
kulturu od diskriminacije, bilo da je sprovodi drzava ili drustvo. On brani pravo i
mogucnost javnog pokazivanja i izrazavanja svih grupa, brani kulture od
asimilacionih pritisaka, a moze postati oIanzivan u slucaju ispoljavanja sovinizma
i rasizma. Najcesci argument protektivnog multikulturalizma jeste ,da visestrukost
kultura jednu zemlju cini sarolikijom, lepsom i zanimljivijom (Heler, 1995: 76).
Tamo gde postoji visestrukost etnickih kultura multikulturalizam je oIanzivan ako
protivreci sam sebi, tj. ako zagovara secesiju i etnicku cistotu segregacionizam.
Onda je to monokulturalizam, koji je komunitaran i neliberalan. Njegov slogan bi
se, prema Helerovoj, mogao odrediti kao ,ono sto je dopusteno, to je obavezno.
,Opsti stav koji deIanzivni multikulturalizam zeli da stvori i ucvrsti medu
clanovima razlicitih kultura je da oni mogu istovremeno sacuvati i negovati svoje
korene, religiju, karakteristike porodicnog zivota i prijateljstva, svoju kuhinju,
ponasanje, nacin na koji se sale i tako dalje, i da sve to ne treba shvatiti kao nesto
strano i razlicito, vec kao nesto zanimljivo, privlacno i bogato. (...) Buducnost
moderniteta zavisi od mnogih stvari, ali izmedu ostalih takode i od sposobnosti
kultura da saraduju, da se uzajamno razumeju i da se do izvesnog stepena integrisu
(Heler, 1995: 77). Protektivni ili deIanzivni multikulturalizam, doista, nudi
odredene puteve prema ovim ciljevima.
70 Sreten Jufovic
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
R
u
k
o
v
o
d
i
o
c
i
1
8
,
8
2
2
,
5
4
2
,
5
1
3
,
8
2
,
5
4
0
,
0
1
0
,
0
2
1
,
3
1
1
,
3
1
7
,
5
5
6
,
3
1
8
,
8
6
,
3
7
,
5
S
t
r
u
c
n
j
a
c
i
2
0
,
0
2
8
,
4
3
6
,
8
1
0
,
5
4
,
2
3
6
,
8
2
0
,
0
2
7
,
4
7
,
4
8
,
4
7
2
,
6
1
1
,
6
1
3
,
7
2
,
1
S
l
u
z
b
e
n
i
c
i

i

t
e
h
n
i
c
a
r
i
2
0
,
3
2
2
,
0
4
4
,
9
9
,
3
3
,
4
4
5
,
8
8
,
5
2
0
,
3
8
,
5
1
6
,
9
7
2
,
0
1
2
,
7
1
1
,
9
3
,
4
K
V

r
a
d
n
i
c
i
1
4
,
1
1
7
,
8
4
4
,
0
1
7
,
8
1
4
,
1
3
1
,
1
1
3
,
2
2
4
,
7
1
0
,
5
2
0
,
5
5
7
,
6
1
8
,
3
1
9
,
9
2
,
1
N
K
V

r
a
d
n
i
c
i
1
1
,
2
5
,
6
3
6
,
4
2
6
,
2
2
0
,
6
2
8
,
0
5
,
6
1
6
,
8
1
9
,
6
2
9
,
9
6
1
,
7
1
8
,
7
1
2
,
1
4
,
7
P
o
l
j
o
p
r
i
v
r
e
d
n
i
c
i
2
7
,
4
1
6
,
0
2
9
,
2
1
8
,
3
9
,
1
7
4
,
4
8
,
2
7
,
3
3
,
2
6
,
8
8
9
,
5
5
,
9
4
,
1
0
,
5
P
e
n
z
i
o
n
e
r
i
7
,
1
5
,
0
3
0
,
4
2
7
,
5
3
0
,
0
2
4
,
2
1
0
,
8
2
5
,
0
1
0
,
0
3
0
,
0
5
1
,
7
2
4
,
6
1
5
,
4
3
,
8
N
e
z
a
p
o
s
l
e
n
i
1
3
,
2
2
2
,
4
4
4
,
1
1
4
,
5
5
,
9
4
4
,
7
1
2
,
5
2
1
,
7
7
,
2
1
3
,
8
7
5
,
0
1
4
,
5
7
,
9
0
,
0
U
k
u
p
n
o
1
6
,
1
1
6
,
0
3
7
,
4
1
8
,
5
1
2
,
1
4
1
,
5
1
0
,
9
2
0
,
1
9
,
1
1
8
,
4
6
8
,
0
1
5
,
8
1
1
,
7
2
,
9
S
L
O
J
E
V
I
M
E
S
O
M
L
E
K
O

I

M
L
E
C
N
I

P
R
O
I
Z
V
O
D
I
P
O
V
R
C
E
S
T
R
U
K
T
U
R
A

I
S
H
R
A
N
E
T
a
b
e
l
a

4
.D
r
u
s
t
v
e
n
i

s
l
o
j
e
v
i

p
r
e
m
a

s
t
r
u
k
t
u
r
i

i
s
h
r
a
n
e

(
u

)
1

s
v
a
k
o
d
n
e
v
n
o
;
2

4

d
o

6

d
a
n
a

n
e
d
e
l
j
n
o
;
3

2

d
o

3

d
a
n
a

n
e
d
e
l
j
n
o
;
4

j
e
d
n
o
m

n
e
d
e
l
j
n
o
;
5

r
e
d
e

o
d

j
e
d
n
o
m

n
e
d
e
l
j
n
o
.
Slojevi Cigarete Pice Dnevne
novine
Nedeljnici
i casopisi
Kozmeticka
sredstva
Bisokop,
pozoriste,
koncerti
Izlazak
u
kaIane
rukovodioci 18 27 47 26 26 64 66
strucnjaci 14 21 37 22 22 50 56
sluzbenici i
tehnicari 11 27 44 64 25 63 63
KV radnici 20 36 57 72 45 80 76
NKV radnici 27 43 74 81 50 86 74
poljoprivrednici 19 14 63 57 37 85 155
penzioneri 36 50 68 85 60 87 82
nezaposleni 11 19 45 54 25 61 46

Tabela 5.
Pripadnici drustvenih slojeva koji su potpuno
prestali da trose novac za zadovoljavanje odredenih potreba (u )
72 Sreten Jufovic
T
a
b
e
l
a

6
.
S
t
r
u
k
t
u
r
a

p
o
t
r
o
s
n
j
e

-

u
p
o
t
r
e
b
l
j
e
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

(
p
r
o
s
e
k

p
o

c
l
a
n
u
d
o
m
a
c
i
n
s
t
v
a
)

(
u

)
1
9
9
0
.
I

t
r
o
m
e
s
e
c
j
e

1
9
9
3
.

I
I

t
r
o
m
e
s
e
c
j
e

1
9
9
3
.
1
9
9
0
.
I

t
r
o
m
e
s
e
c
j
e

1
9
9
3
.
I
I

t
r
o
U
p
o
t
r
e
b
l
j
e
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a
1
0
0
,
0
1
0
0
,
0
1
0
0
,
0
1
0
0
,
0
1
0
0
,
0
I
s
h
r
a
n
a
3
4
,
6
4
7
,
0
5
0
,
2
3
1
,
7
4
1
,
9
P
i
c
e
3
,
8
4
,
2
4
,
4
3
,
4
3
,
9
D
u
v
a
n

i

p
r
i
b
o
r

z
a

p
u
s
e
n
j
e
2
,
1
3
,
7
3
,
3
1
,
9
4
,
7
O
d
e
c
a

i

o
b
u
c
a
8
,
3
8
,
2
8
,
6
8
,
0
4
,
8
S
t
a
n
o
v
a
n
j
e
1
,
9
0
,
9
1
,
6
2
,
3
1
,
0
O
g
r
e
v

i

o
s
v
e
t
l
j
e
n
j
e
7
,
2
6
,
7
4
,
2
6
,
8
9
,
0
P
o
k
u
c
s
t
v
o
4
,
1
0
,
9
1
,
2
4
,
0
1
,
0
H
i
g
i
j
e
n
a

i

n
e
g
a

z
d
r
a
v
l
j
a
3
,
2
5
,
1
6
,
7
3
,
0
5
,
8
O
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
u
l
t
u
r
a

i

r
a
z
o
n
o
d
a
4
,
6
2
,
0
1
,
7
4
,
3
1
,
2
S
a
o
b
r
a
c
a
j

i

P
T
T

u
s
l
u
g
e
8
,
0
5
,
6
4
,
7
7
,
2
3
,
5
O
s
t
a
l
a

r
o
b
a

i

u
s
l
u
g
e
3
,
2
1
,
9
1
,
1
2
,
7
3
,
5
C
l
a
n
a
r
i
n
e

i

s
l
i
c
n
o
0
,
3
0
,
2
0
,
3
0
,
3
0
,
0
P
o
r
e
z
i

i

t
a
k
s
e
1
,
3
0
,
8
0
,
9
1
,
8
1
,
1
G
u
b
i
c
i
,

p
o
k
l
o
n
i
,

p
r
i
l
o
z
i

i

s
l
i
c
n
o
0
,
5
0
,
0
0
,
0
0
,
7
0
,
4
I
z
d
a
c
i

z
a

s
t
a
n
-
k
u
c
u

i

i
m
a
n
j
e
4
,
1
3
,
7
1
,
9
4
,
3
6
,
5
O
t
p
l
a
t
a

k
r
e
d
i
t
a

i

z
a
j
m
a
1
,
4
0
,
2
0
,
0
2
,
4
0
,
1
O
t
p
l
a
t
a

k
r
e
d
i
t
a

p
o
t
r
o
s
a
c
k
i

i

d
r
u
g
i
1
,
2
0
,
0
0
,
0
2
,
2
0
,
1
V
r
a
c
a
n
j
e

p
o
z
a
j
m
i
c
e
0
,
2
0
,
4
0
,
0
0
,
2
0
,
0
S
t
e
d
n
j
a
1
1
,
4
9
,
0
9
,
3
1
5
,
2
1
1
,
5
C
E
N
T
R
A
L
N
A

S
R
B
I
J
A
V
O
J
V
O
D
I
N
A
I
z
v
o
r
:

A
n
k
e
t
a

o

p
o
t
r
o
s
n
f
i

d
o
m
a
c
i
n
s
t
v
a

1
9
9
0
,

R
a
s
p
o
l
o
i
v
a

i

u
p
o
t
r
e
b
l
f
e
n
a

s
r
e
d
s
t
v
a

p
r
o
c
e
n
t
i

p
o

c
l
a
n
u

d
o
m
a
c
i
n
s
t
v
a
,

S
t
a
t
i
s
t
i
c
k
i

b
i
l
t
e
n

1
9
9
1
,

B
e
o
g
r
a
d
,

s
t
r
.

2
8
.

i

6
0
.

P
o
d
a
c
i

z
a
p
r
v
a

d
v
a

t
r
o
m
e
s
e
c
j
a

1
9
9
3
.

d
o
b
i
j
e
n
i

s
u

o
d

S
Z
S
.
Literatura:
1. Allardt, E. (1976), Dimension of Welfare in Comparative Scandinavian Stalv, Acta
sociologica, No 3.
2. Begovic, B. (1992), Urbanisticko planiranfe kao oblik dravne intervencife, Centar
za ekonomske studije, Beograd.
3. Berkovic, E. (1984), Mesto licne i :afednicke potrosnfe u preobraafu porodice, u: A.
Milic i dr. Domacinstvo, porodica i brak u Jugoslavifi, ISI FF, Beograd.
4. Bogdanovic, M. (1991), Materifalni standard drustvenih slofeva, u: M. Popovic i dr.,
Srbifa krafem osamdesetih, ISI FF, Beograd.
5. Bolcic, S. (1993), Sociologifa i ,fugoslovenska svakodnevica` pocetkom devedesetih,
Socioloski pregled, 1-4, Beograd.
6. Bolcic, S. (1994), Tegobe prela:a u predu:etnicko drustvo, ISI FF, Beograd.
7. Bozovic, G. (1993), Siva ekonomifa i raspodela, Ekonomski trend, SZS, Beograd.
8. Braudel, F. (1992), Strukture svakidasnfice materifalna civili:acifa, ekonomifa i
kapitali:am od XJ do XJII stolfeca, August Cesarec, Zagreb.
9. VolI, G. (1994), Za osamnaest godina ivecemo kao 1990, Politika, 23. marta, Beograd.
10. Vujovic, S. (1990), Lfudi i gradovi, Mediteran Budva, FilozoIski Iakultet Beograd,
Beograd.
11. Vujovic, S. (1991), Stanovanfe i drustvene nefednakosti, u: M. Popovic i dr., Srbifa
krafem osamdesetih, ISI FF, Beograd.
12. Vujovic, S. (1994), Promene u materifalnom standardu i nacinu drustvenih slofeva,
u: M. Lazic i dr., Ra:aranfe drustva, ,Filip Visnjic, Beograd.
13. Vujovic, S. (1995), Urbano i stambeno pitanfe u svetlu svofinskih promena, Luca, 1
2, Niksic; Dragicevic Sesic, M. (1994), Neofolk kultura, IK Zorana Stojanovica,
Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Novi Sad.
14. Durdic, Lj. (1995), Beograd bv mv mind, Rad, Beograd.
15. Encesberger, H. M. (1994), Gradanski rat, Beogradski krug, Beograd.
16. Zupanov, J., Zastave nove, odnosi stari, NIN, 7. april, Beograd.
17. Jankovic, M. (1994), Be: doma, be: krova, Borba, br. 9697, Beograd.
18. Kuzmanovic, B. (1994), Socifalna distanca prema pofedinim nacifama, u: M. Lazic i
dr., Ra:aranfe drustva, Filip Visnjic, Beograd.
19. Castells, M. (1975), La question urbaine, Maspero, Paris.
20. Labus, M. (1993), Javni deficit, sankcife i triste novca, Ekonomski trend, SZS, Beograd.
21. Lay, V. (1991), Kvalitet ivota stanovnistva Hrvatske, Sociologija, 3, Beograd.
22. Lazic, M. (1994), Sistem i slom, Filip Visnjic, Beograd.
23. Ledrut, R. (1968), La sociologie urbaine, PUF, Paris.
24. LeIebvre, H. (1968), La vie quotidienne dans le monde moderne, Gallimard, Paris.
25. Mandic, S. (1986), Obe:bedenfe stana kao ogranicenog dobra, Socioloski pregled,
3-4, Beograd.
26. Markovic, P. (1995), Drustveni ivot Beograda 19481965, doktorska disertacija,
FilozoIski Iakultet, Beograd.
27. Milic, V. (1965), Socioloski metod, Nolit, Beograd.
74 Sreten Jufovic
28. Pesic, V. (1987), Drustveni slofevi i stil ivota, u: M. Popovic i dr, Drustveni slofevi i
drustvena svest, IDN, Beograd.
29. Popovic, M. (1995), Pravi problemi tek nastafu, Nasa borba, 23, Beograd.
30. Posarac, A. i dr. (1992), Socifalni problemi Srbife siromastvo, ne:aposlenost, socifalni
transferi, IEN, Beograd.
31. Posarac, A. (1995), Urbana agonifa, Vreme, 30. decembar, Beograd.
32. Prodanovic, M. (1995), Ra:orni furis novih bogatasa, Nasa borba, 2627. avgust,
Beograd.
33. Ratkovic, M. (1993), Gde fe nama dolar dnevno? Borba, 2. juna, Beograd.
34. Reichert, H.; Remond, I. D. (1980), Analvse sociale de la ville, Masson, Paris.
35. SeIeragic, D. (1985), Kvaliteta ivota u novim stambenim naselfima, HSD, Zagreb.
36. Todorov, C. (1994), Mi i drugi, Biblioteka XX vek, posebno izdanje, Beograd.
37. Tompson. M. (1995), Proi:vodnfa rata, Medija centar, Beograd.
38. Ugresic, D. (1994), Americki fikcionar, Plavi jahac, Beograd.
39. French. R. A., Hamilton, I. F. E. (1979), The Socialist Citv, John Villy and Sons, London.
40. Haralambos, M. (1989), Uvod u sociologifu, Globus, Zagreb.
41. Heler, A. (1995), Lica multikulturali:ma, Rec, 1112, Beograd.
42. Colovic, I. (1993), Bordel ratnika, Biblioteka XX vek, Beograd.
Jesna Bfegovic, Sneana Simic, Rafko Kosanovic
MESTO DECENTRALIZACIJE U
ZDRAVSTVENOJ POLITICI
U okviru mera reIormi zdravstvene politike u vecini evropskih zemalja, a
posebno u zemljama u tranziciji, pitanje decentralizacije zauzima kljucno mesto.
Pod decentralizacijom, najopstije govoreci, podrazumevamo prenosenje ovlascenja
i odgovornosti sa visih na nize organe vlasti. Prenosenje ovlascenja sa centralne
administracije na organe uzih i lokalnih zajednica ne znaci ujedno i lisavanje
centralne administracije svih ovlascenja. Naprotiv, ona i dalje zadrzava znacajne
Iunkcije, kao sto su legislativa, Iinansijska, regulatorna i ostale.
Najvazniji ciljevi koji se ostvaruju decentralizacijom u oblasti zdravstva su
sledeci (20):
stimulisanje unapredenja u pruzanju zdravstvene zastite,
bolja alokacija resursa prema potrebama korisnika,
smanjenje nejednakosti u zdravlju,
ukljucivanje zajednice u donosenje odluke o prioritetima,
brze i adekvatnije reagovanje na potrebe korisnika i dr.
Decentralizacijom se otklanjaju sve one slabosti koje nuzno prate centra-
lizaciju, kao sto su: neeIikasnost, sporost u prihvatanju promena i inovacija, sporost
u reagovanju na Iaktore koji ugrozavaju zdravlje ljudi, podloznost politickim
manipulacijama i brojne druge slabosti.
Decentralizovane institucije imaju mnogo prednosti. Fleksibilnije su nego
centralizovane institucije i eIikasnije u identiIikovanju problema i mogucnosti za
njihovo resavanje. Generisu visi moral i vecu produktivnost. Takode,
decentralizovana struktura podrzava partnerstvo zdravstvenih politicara sa
gradanima i lokalnim grupama i na taj nacin uvecava demokraticnost pri donosenju
politickih odluka u vezi sa zdravljem na lokalnom nivou. Uspesna decentralizacija
zahteva speciIicno drustveno i kulturno okruzenje. Pre svega, neophodni su lokalni
administrativni i menadzerski kapaciteti, kao i spremnost da se prihvati nekoliko
interpretacija istog problema.
76 J. Bfegovic, S. Simic, R. Kosanovic
Ostalo -
53.6
Socijalna zastita -
2.2
Kultura i umetnost -
2.7
Obrazovanje -
7.3
Zdravstvena zastita -
11.9
Ostale vanprivredne delatnosti -
20.0
Pitanje decentralizacije veoma je slozeno i prilikom njenog uvodenja
potrebno je naci pravu meru. Svako preterivanje, u pogledu totalne centralizacije
ili totalne decentralizacije, negativno deluje na valjano odvijanje procesa
zdravstvene zastite. Iskustvo mnogih zemalja sa decentralizacijom pokazuje da
odredene oblasti donosenja odluka ne bi trebalo decentralizovati, a to su (20):
osnovni okvir zdravstvene politike,
strategijsko odlucivanje o razvoju resursa zdravstvene zastite,
regulacija u vezi sa javnom bezbednoscu,
placanje, procena i analiza zdravstvenog stanja populacije i pruzanja
zdravstvene zastite.
Sadasnje stanje zdravstvene politike u Republici Srbiji: sta drzava radi a ne
bi trebalo, i sta drzava ne radi a trebalo bi?
Prema pokazateljima zdravstvene politike koju zemlja vodi, stanje u
Republici Srbiji ukazuje na to da postoji deklarativna saglasnost o dostizanju
zdravlja za sve sa delimicnim ugradivanjem u konstitutivna akta zemlje. Medutim,
kada se ima u vidu deIinicija zdravstvene politike, ne postoji serija akcija
orijentisanih prema cilju koju bi trebalo da preduzimaju ucesnici sa autoritetom
vlasti. Na ovo ukazuju drugi pokazatelji zdravstvene politike, medu kojima su:
alokacija resursa u zdravstvu, stepen jednakosti u distribuciji resursa i postojanje
mehanizma za ucesce zajednice u dostizanju zdravlja za sve.
Pored naizgled velike proporcije nacionalnog dohotka koji se izdvaja za
zdravstvenu zastitu i izuzetno male sume u apsolutnim iznosima (videti poglavlje
o Iinansiranju), proporcija nacionalnog dohotka koji se izdvaja za aktivnosti
povezane sa zdravljem (obrazovanje, stanovanje, vodosnabdevanje, nauka, kultura)
apsolutno je nedovoljna (graIikon broj 1).
GraIikon broj 1.
Proporcija narodnog dohotka koji se trosi na aktivnosti povezane sa
zdravljem u 1ugoslaviji 1997.
Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisticki godisnfak Jugoslavife 1998, Beograd,
1999, strana 157.
Mesto decentrali:acife u :dravstvenof politici 77
Pokazatelji stepena jednakosti u distribuciji resursa u zdravstvu, kao sto su
troskovi za zdravstvenu zastitu po stanovniku i odnos bolnickih kreveta, lekara i
drugih zdravstvenih radnika prema broju stanovnika, pokazuju velike
neujednacenosti po geograIskim oblastima. Primera radi, u centralnoj Srbiji na
384 stanovnika dolazi jedan lekar, ali medu teritorijama u samoj centralnoj Srbiji
ovaj odnos varira i do preko dva puta (graIikon broj 2).
Zajednica nije ukljucena u donosenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj
zastiti i pored Iormalnog zalaganja za takav koncept, jer ne postoje mehanizmi
koji omogucavaju svim ljudima da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvenom
zastitom. Takode, ne postoji uspesna komunikacija izmedu razlicitih
organizacionih nivoa i odeljenja zdravstvenog i drugih relevantnih sektora, sto
ukazuje na manjkavosti upravljackog procesa kojim se podrzava strategija zdravlja
za sve.
GraIikon broj 2.
Izvor: Savezni zavod za statistiku, Statisticki godisnfak Jugoslavife 1998,
Beograd, 1999, izracunato iz podataka na stranama 446448. i 455457.
Jedna od karakteristika sistema zdravstvene zastite u Republici Srbiji jeste
njegova izrazita centralizacija. Proces centralizacije zapocet je donosenjem Zakona
o zdravstvenoj zastiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju 1992. godine, a do
kraja je doveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zastiti
iz 1996. godine (25, 26). Ova centralizacija, bez obzira na to cime je motivisana,
predstavlja ne samo nepotrebnu vec i stetnu meru.
Pravna situacija u ovoj oblasti regulise da je vlada osnivac svih zdravstvenih
ustanova u Republici, osim zanemarljivo malog broja zdravstvenih ustanova ciji
su osnivaci druga pravna i Iizicka lica i koje, po pravilu, nisu ukljucene u obavljanje
zdravstvene delatnosti kao javne sluzbe. Takode, vlada odnosno ministarstvo
nadlezno za poslove zdravlja imenuje i razresava direktore i zamenike direktora i
clanove upravnih i nadzornih odbora svih zdravstvenih ustanova i daje saglasnost
na njihove statute i kolektivne ugovore. Ovome treba dodati i to da ministarstvo
nadlezno za poslove zdravlja kontrolise zakonitost rada i strucnost rada u svim
zdravstvenim ustanovama. Sve to, uz inace neospornu regulativnu Iunkciju
republickih organa, cini da danas u ovoj oblasti postoji potpuna centralizacija na
nivou republike. Takva centralizacija ima visestruke negativne posledice. Pre
svega, nije moguce iz jednog centra eIikasno i dobro raditi sa velikim brojem
ustanova na teritoriji cele Republike (prema Uredbi o planu mreze zdravstvenih
ustanova, u Republici Srbiji nalazi se 291 zdravstvena ustanova) (27). Osim toga,
takvo opredeljenje Zakona ostavlja lokalne zajednice (opstine i gradove) bez
ikakvih ovlascenja, pa samim tim i bez ikakvog uticaja na zdravstvene ustanove
na njihovom podrucju, za ciji su rad i poslovanje gradani izuzetno zainteresovani.
Takvo opredeljenje nespojivo je sa zalaganjem da primarna zdravstvena zastita
postane osnov celokupnog sistema, da se ukljuci lokalna zajednica u odlucivanje
o svim aspektima unapredenja zdravlja i da se stimulise njeno ucestvovanje.
Istina, navedenim zakonskim izmenama utvrdeno je da ,opstina prati
zdravstveno stanje stanovnistva na svom podrucju i stara se o unapredivanju uslova
kojima se doprinosi ocuvanju i unapredenju zdravlja gradana u opstini. Medutim,
takvo ovlascenje opstine, bez ikakvih instrumenata za stvarni uticaj na organizaciju
i rad zdravstvenih ustanova na svom podrucju, svodi se na puku proklamaciju,
bez realnog znacaja.
Nepotrebna centralizacija zdravstvene delatnosti jedan je od najvecih
nedostataka vazeceg Zakona o zdravstvenoj zastiti. Ukoliko je cilj te centralizacije
bio da se ostvari veci uticaj republickih organa na organizaciju, rad i poslovanje
zdravstvenih ustanova, to se moglo postici merama nadzora i kontrole a ne
razvlascivanjem organa lokalne zajednice.
Kako je tekao pomenuti proces razvlascenja ukratko se moze opisati na
primeru grada Beograda. Analiziracemo tri perioda.
U periodu do 1992. godine, odnosno do donosenja vazeceg Zakona o
zdravstvenoj zastiti, nadleznosti Skupstine grada Beograda, odnosno njenog
Sekretarijata za zdravstvo, bile su utvrdene tada vazecim Zakonom o zdravstvenoj
zastiti, Statutom grada Beograda i Odlukom o Iunkcijama i organizaciji gradskih
organa (28).
Sekretarijat za zdravstvo u ovom periodu imao je veoma siroka ovlascenja:
imao je osnivacka prava za sve zdravstvene ustanove koje su se nalazile na
teritoriji grada (56 ustanova);
nadzirao je strucni rad svih zdravstvenih ustanova u Beogradu;
obavljao je upravni nadzor nad svim zdravstvenim ustanovama, ukljucujuci
i inspekcijski nadzor;
utvrdivao je postovanje propisa u pogledu gradevinsko-tehnickih uslova,
kadrova i opreme za rad zdravstvenih ustanova.
U navedenim poslovima Sekretarijat za zdravstvo je saradivao sa tadasnjim
republickim organima koji su i u ovom periodu bili zaduzeni za resavanje pitanja
iz oblasti Iinansiranja, organizovanja i kreiranja politike razvoja zdravstvene
sluzbe. Uticaj grada na pomenute aktivnosti republickih organa bio je znatan.
Drugi period nastaje donosenjem vazeceg Zakona o zdravstvenoj zastiti,
koji je stupio na snagu 1. aprila 1992. godine (25). Nadleznosti grada se stupanjem
na snagu ovog Zakona, u oblasti zdravstva, znatno suzavaju i njih cine:
osnivacka prava koje grad (Beograd) ima za 34 ustanove od ukupno 55
njih (osnivacka prava podrazumevaju: imenovanje i razresavanje organa
zdravstvenih ustanova, davanje saglasnosti na statute i kolektivne ugovore i
obavljanje ostalih aktivnosti u skladu sa Zakonom o javnim sluzbama);
utvrdivanje postovanja propisanih uslova kada su u pitanju kadrovi, oprema,
prostor ustanove u drzavnoj svojini i zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanja
zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini.
Na nivou republike centralizuju se sve ostale nadleznosti, slabi saradnja sa
republickim organima, a svi napori da se gradu vrate nadleznosti ostaju bez
rezultata.
Donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zastiti,
maja 1996. godine, pocinje treci period, koji i danas traje (25). Sva dotadasnja
ovlascenja grada u oblasti zdravstva preneta su na republicke organe. Gradu jedino
ostaje da prati zdravstveno stanje stanovnika na svom podrucju i obezbeduje
sredstva za pregled umrlih lica i strucno utvrdivanje vremena i uzroka smrti za
lica umrla van zdravstvene ustanove.
Interesantno je da se promene koje je doneo Zakon o zdravstvenoj zastiti
1992. godine, a posebno njegove izmene iz 1996. godine, oznacavaju kao ,prva
Iaza sprovodenja reIorme u zdravstvu i zdravstvenom osiguranju u Republici
(29). Takode, kao jedna od Iaza aktuelne reIorme sistema zdravstvene zastite,
pocetkom 2000. godine, usvojeno je 35 ciljeva zdravstvene politike u Srbiji do
2010. godine (30). Medutim, pored narocito velikog broja ambicioznih ciljeva za
predstojeci desetogodisnji period, u ovom dokumentu nisu precizno odredeni
resursi za njihovo dostizanje.
Ocito je da, za sada, ne postoji namera Republike da u vezi sa nadleznostima
u oblasti zdravstvene zastite bilo sta izmeni. Najbolji dokaz za ovu tvrdnju
verovatno je krajem prosle godine usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi (31). U
ovom Zakonu na nadleznosti opstine u oblasti zdravstva odnosi se jedan clan,
koji je doslovno prepisan clan 15b Zakona o zdravstvenoj zastiti (25).
Pored navedenog, postoje oblasti koje bi drzava trebalo da pokriva, a ne
pokriva ih. Tako se ne nadzire strucni rad zdravstvenih ustanova i ne kontrolise se
Iinansijsko poslovanje zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova. Umesto
da sama vodi jedinstvenu politiku nabavke skupe medicinske opreme, drzava je
tu znacajnu Iunkciju prepustila direktorima zdravstvenih ustanova.
PREPORUKE ZA PROMENU ZDRAVSTVENE POLITIKE
Preporuke za promenu zdravstvene politike u procesu reIorme sistema
zdravstvene zastite u Republici Srbiji odnose se na:
redeIinisanje uloga drzave i ministarstva zdravlja,
decentralizaciju na svim nivoima,
regulisanje procesa privatizacije (razradeno u poglavlju o privatizaciji),
odrzivo Iinansiranje sistema zdravstvene zastite (razradeno u poglavlju o
Iinansiranju),
primena savremenog menadzmenta na sistemskom i institucionalnom nivou
(razraduje se i u poglavlju o menadzmentu u zdravstvenom osiguravanju),
razvoj zdravstvenog inIormacionog sistema kao podrske menadzmentu u
sistemu zdravstvene zastite (razradeno u posebnom poglavlju),
edukaciju menadzera u zdravstvenom sistemu.
REDEFINISANJE ULOGA DRZAVE I MINISTARSTVA
ZDRAVLJA
Drzava i njeni organi treba da imaju vaznu ulogu u sistemu zdravstvene
zastite, medutim, znatno drugaciju od one koju imaju danas i primerenu ulogama
koje isti organi imaju u drugim modernim zemljama.
U reIormisanom sistemu zdravstvene zastite u Republici Srbiji drzava, preko
svog resornog ministarstva zdravlja, mora biti angazovana bar u sledecim oblastima:
Donosenje dokumenta na nivou Vlade o javno-zdravstvenoj politici,
odnosno o politici koja vodi ka zdravlju. Ovakav dokument trebalo bi da postavi
zdravlje visoko na listu prioriteta u zemlji i da trazi preduzimanje konkretnih
aktivnosti u tom pravcu uz primenu pristupa promocije zdravlja. Ove mere ne
ukljucuju samo zdravstveni sektor vec su obavezujuce za sve segmente zajednice
koji mogu doprineti zdravlju, ali ga i ugroziti. Takode je neophodno preciziranje
uloga nevladinih organizacija koje se direktno i indirektno bave promocijom
zdravlja, a mogu da pruze znatnu podrsku vladinim institucijama u sveobuhvatnim
intervencijama vaspitanja za zdravlje.
Donosenje dokumenta na nivou ministarstva za zdravlje o zdravlju nacije u
kome se deIinisu prioriteti u zdravstvenom sistemu u oblasti same zdravstvene zastite,
ali i organizacionih Iormi. Ovakav dokument trebalo bi da je u saglasnosti sa navedenim
dokumentima evropske zdravstvene politike, koji su strategijska osnova za Iormulisanje
speciIicnijih ciljeva na osnovu dokaza iz istrazivanja zdravstvenih potreba, Iinansiranja
i Iunkcionisanja celokupne zdravstvene sluzbe u nasoj sredini. SpeciIicni ciljevi moraju
imati zadat rok, njihovo dostizanje mora biti Ileksibilan proces u kojem se promena
testira lokalno ili u pilot okruzenjima pre nego sto se prosire na celu zemlju (32).
Regulativno-zakonodavna uloga. Pored niza regulativa i zakona koji su
obaveza drzave, posebno je vazno regulisati privatni sektor zdravstvene zastite u
pogledu deIinisanja aktivne privatizacije (vidite poglavlje o privatizaciji).
Strategijsko planiranje usmereno na realizaciju deIinisanih ciljeva
zdravstvene politike, posebno na obezbedivanje zajamcenih prava gradana i opsteg
interesa u zdravstvenoj zastiti.
Iniciranje i Iinansiranje programa zdravstvene zastite od strategijskog
znacaja (zastita dece, planiranje porodice, programi promocije zdravlja,
sprecavanje sirenja nekih bolesti, kako inIektivnih tako i hronicnih, zdravstvena
zastita neosiguranih lica, kapitalne investicije).
Osnivanje zdravstvenih ustanova koje se bave zdravstvenom zastitom na
tercijarnom nivou i pravom koja iz toga proizlaze.
Kontrolna uloga koja podrazumeva niz zadataka razlicitog nivoa i znacaja.
Pored vec poznatog nadzora i kontrole zakonitosti rada zdravstvenog osiguranja,
zdravstvenih ustanova u svim oblicima vlasnistva, potrebno je uspostaviti nadzor
nad kvalitetom rada, mehanizme za akreditaciju zdravstvenih ustanova, kako
drzavnih tako i privatnih, zatim pojedinaca u njima, kako generalno tako i za
pojedinacne usluge. Znacajno je uvodenje mehanizama za procenu i uvodenje
novih tehnologija (health technologv assessment), kao i kontrole koriscenja
visokospecijalizovane zdravstvene zastite (utili:ation review).
DeIinisanje strategije za razvoj zdravstvenog inIormacionog sistema i
njegova izgradnja (vidi poglavlje o zdravstvenim inIormacionim sistemima).
Iniciranje strategijskih istrazivanja od interesa za donosenje odluka u
zdravstvenoj politici.
Osnivanje Nacionalnog saveta za zdravstvo, kao nezavisnog strucno-
savetodavnog tela za pitanja iz oblasti zdravstvene zastite koje cine eksperti
istaknuti strucnjaci iz odredenih oblasti.
OBEZBEDIVANJE PROCESA DECENTRALIZACIJE
NA SVIM NIVOIMA
Posebno mesto u reIormi sistema zdravstvene zastite u Republici Srbiji
zauzima decentralizacija. Zalaganje za primarnu zdravstvenu zastitu kao osnovu
celokupnog sistema zdravstvene zastite, nuzno namece obavezu da se znatan deo
ovlascenja prenese sa centralnih na lokalne organe vlasti.
U decentralizovanom sistemu, opstina i grad u oblasti zdravstvene zastite
treba da:
Prate zdravstveno stanje stanovnistva na svojoj teritoriji i s tim u vezi
predlazu i preduzimaju potrebne mere.
Donose i sprovode programe za unapredenje zdravlja stanovnistva na svojoj
teritoriji koji nisu obuhvaceni odgovarajucim republickim programom.
Obezbeduju sprovodenje higijensko-epidemioloske, zdravstveno-statisticke
i socijalno-medicinske delatnosti na svojoj teritoriji koje nisu obuhvacene
odgovarajucim republickim programima.
Donose i sprovode programe zadataka za ocuvanje zdrave zivotne sredine
koji nisu obuhvaceni odgovarajucim republickim programom.
Osnivaju zdravstvene ustanove cijom se delatnoscu obezbeduje ostvarivanje
zakonom utvrdenih prava gradana u oblasti zdravstvene zastite (dom zdravlja,
apoteka, zavod za zastitu zdravlja i bolnica).
Utvrduju ispunjenost propisanih uslova za pocetak rada i obavljanje
zdravstvene delatnosti u pogledu kadrova, opreme, prostora, zdravstvenih ustanova
u drzavnoj svojini ciji su osnivaci i zdravstvenih ustanova i drugih oblika
obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj svojini.
Pored nadzora nad zakonitoscu rada, obavljaju spoljnu proveru kvaliteta zdravstvene
zastite koja se pruza u saradnji sa nadleznim republickim organom i komorama.
Obezbeduju sredstva u svojim budzetima za navedene i druge namene u
sistemu zdravstvene zastite.
Opstini, odnosno gradu, na navedeni nacin bila bi vracena znatna ovlascenja
u oblasti zdravstvene zastite, koja su im oduzeta vazecim zakonodavstvom. Ovakav
oblik decentralizacije, ukljucujuci i onu koja je predlozena u poglavlju o
Iinansiranju sistema, u velikoj meri bi doprineo stalnom unapredenju kvaliteta
PRIMENA SAVREMENOG MENADZMENTA NA
SISTEMSKOM I INSTITUCIONALNOM NIVOU
Zdravstvena politika podrazumeva kako odredivanje IilozoIije menadzmenta
na sistemskom i institucionalnom nivou tako i primenu menadzmenta u imple-
mentaciji reIormskih zahvata. Takode, danas je u mnogim evropskim zemljama
nezamislivo da su u procesu odlucivanja u zdravstvenoj politici angazovani
pojedinci koji ne pokazuju odgovornost i proIesionalne menadzerske vestine.
U sistemu menadzmenta u procesu reIorme izuzetno je vazno da se ne
ponavljaju greske pravljene u dosadasnjim reIormama zemalja centralne i istocne
Evrope. Najcesce su se ove greske odnosile na prenebregavanje potrebe za
kvaliIikovanim i eIikasnim upravljanjem, kao i na angazovanje inosstranih
eksperata koji najcesce nisu imali dovoljno znanja o lokalnim okruzenjima, socio-
ekonomskim i politickim sistemima ovih zemalja. Medutim, kao dobra strana,
prepoznato je partnerstvo sa visokorazvijenim zemljama u smislu dugorocne
podrske u programima ,edukacije edukatora za menadzment i organizacioni
razvoj (33).
Pozeljno je da se savremeni i sistemski i institucionalni menadzment u
Republici Srbiji, u uslovima stalnih promena u okruzenju, narocito u procesu
reIormi, zasnivaju na IilozoIijama menadzmenta prema ciljevima i menadzmenta
totalnog kvaliteta.
Menadzment prema ciljevima, ciji je koncept uveo Peter Drucker jos
pedesetih godina dvadesetog veka prvo u industrijskim preduzecima, danas cesto
nalazi primenu u sistemu zdravstvene zastite. To je proces u kojem i nadredeni i
podredeni zajedno identiIikuju opste ciljeve, deIinisuci polje odgovornosti za
dostizanje ocekivanih rezultata, kao i kriterijume na osnovu kojih se prati i
procenjuje individualni doprinos u dostizanju ciljeva (34). Dostizanje deIinisanih
ciljeva centralni je proces svakog menadzmenta. Generalni ciljevi zdravstvene
politike u procesu reIorme treba da se oslanjaju na obavezujuce dokumente
medunarodne zdravstvene politike, a postavljanje speciIicnih ciljeva mora da se
zasniva na dokazima iz naseg zdravstvenog sistema i odvija korak po korak u
deIinisanju prioriteta. Neosporno je da na sistemskom nivou u ovom procesu
moraju da ucestvuju sve zainteresovane grupe, a narocito javnost, jer se time
povecavaju spremnost, motivacija i zalaganje za uvodenje promena (34).
Na institucionalnom nivou, ciljevi mogu imati ogroman uticaj na participaciju
zaposlenih u menadzmentu, sto je neobicno vazno za uspeh reIorme. Ciljevi
institucije trebalo bi da Iavorizuju znanje, javnu zdravstvenu orijentaciju i kvalitet
rada, sto bi podstaklo vecu participaciju i vecu odgovornost lekara u procesu
menadzmenta. Glavne karakteristike ovog procesa su:
Rukovodilac i zaposleni razumeju glavne obaveze i odgovornosti zaposlenih
i obostrano se slazu sa njima.
Zaposleni postavljaju kratkorocne i ponekad dugorocne ciljeve u izvodenju
posla zajedno sa menadzerom koji obezbeduje da ovi ciljevi budu u skladu sa
ciljevima organizacije.
Rukovodilac i zaposleni slazu se oko kriterijuma za merenje i evaluiranje
dostignutih rezultata.
Menadzeri i zaposleni periodicno procenjuju napredovanje u dostizanju
ciljeva i menjaju ih ukoliko to dogadaji zahtevaju.
Menadzer ima aktivnu ulogu u svim mehanizmima koordinacije i
obezbeduje resurse neophodne za postizanje ciljeva.
Procena se sastoji od merenja rezultata rada i identiIikovanja dostignutih
ciljeva vremenski i prema prethodno odredenim kriterijumima.
Sledeci vazan instrument novog sistema zdravstvene zastite jeste menadzment
totalnog kvaliteta princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike ima
eIektivnost, eIikasnost i ispravno reagovanje na potrebe klijenata. Podrazumeva
aktivno ukljucivanje svih zaposlenih u organizaciji u proces poboljsanja poslo-
vanja. Sustina menadzmenta totalnog kvaliteta je ostvarivanje vrsne poslovnosti
i organizovanosti (35).
Priroda upravljanja kvalitetom kao i mehanizmi za uvodenje programa
menadzmenta totalnog kvaliteta (sinonim je pojam ,stalno unapredenje kvaliteta)
u sistem zdravstvene zastite zbog svoje slozenosti znatno se razlikuju od onih
koji se srecu u drugim poslovnim i industrijskim oblastima (36). Same zdravstvene
ustanove poznate su u teoriji menadzmenta kao najkompleksnije, sa najko-
mpleksnijim menadzmentom, a moderna bolnica je na vrhu liste kompleksnosti
(37). Prisutna je trostruka raspodela moci odgovornosti i ovlascenja (upravni odbor,
direktor i lekari), ekstenzivna diIerencijacija i specijalizacija radnih aktivnosti je
ocigledna, a radne zadatke obavlja veliki broj ucesnika razlicitih stepena
obrazovanja, uvezbanosti i Iunkcija.
Stoga, osnovna karakteristika menadzmenta totalnog kvaliteta u sistemu
zdravstvene zastite jeste da ima sistem, odnosno instituciju, kao osnovnu jedinicu
analize i da naglasava unapredenje kvaliteta Iokusiranjem na prevenciju, a ne na
korekciju loseg kvaliteta, potom na korisnike zdravstvenih usluga, na sistem i
njegove procese, kao i na organizacionu kulturu (38). Na ovaj nacin unapreduje
se i kvalitet i produktivnost, dok se troskovi smanjuju.
Na nacionalnom nivou menadzment totalnog kvaliteta Iokusira se na merenje
perIormansi i stalno unapredenje kvaliteta celokupne zdravstvene zastite (23).
Ovo podrazumeva postavljanje nacionalnih ciljeva perIormanse u odnosu na
izabrane speciIicne oblasti kvaliteta, ustanovljavanje minimalnih standarda za
pristupacnost i kvalitet, podrsku istrazivanjima, proceni tehnologija i razvoju alata
za merenje rezultata, evaluaciju delovanja reIorme na kvalitet zdravstvene zastite,
godisnje izvestavanje o perIormansama sistema zdravstvene zastite, preporuke
za godisnje promene mera kvaliteta i ustanovljavanje petogodisnjih lista prioriteta
i koriscenje nacionalne mreze regionalnih centara za dobijanje podataka u vezi sa
kvalitetom zdravstvene zastite. Nacionalni program unapredenja kvaliteta trebalo
bi da nadgleda savetodavno telo na nivou ministarstva zdravlja.
Glavni procesi u okviru menadzmenta totalnog kvaliteta na institucionalnom
nivou su (39):
Transormisanje organizacione kulture tako da je ona potpuno usmerena na
korisnika i njegovu satisIakciju.
Podsticanje zaposlenih na svim nivoima da unapreduju organizacioni proces.
Integrisanje sistema i metoda podrske radi motivisanja i nagradivanja
zaposlenih na osnovu kvaliteta i produktivnosti njihovog rada.
Angazovanje sistemskih i institucionalnih menadzera na kulturalnoj
transIormaciji, decentralizaciji u donosenju odluka, podsticanju zaposlenih i
sistemskom pristupu rukovodenju organizacionim promenama.
Tako, na primer, bolnica koja ima program menadzmenta totalnog kvaliteta
postavlja speciIicne ciljeve kvaliteta, bira prioritetne oblasti (projekte) za una-
predenje kvaliteta, unosi u opis posla svakog zaposlenog podatke o aktivnostima
na unapredenju kvaliteta, planira vreme za tu aktivnost, obezbeduje neophodne
resurse (Iinansijske i druge) kao i edukaciju za clanove tima koji ce Iormalno biti
ukljuceni u aktivnosti na unapredenju kvaliteta.
U ovom procesu sve se vise govori o ,menadzerima kvaliteta u zdravstvenom
sistemu i zdravstvenim ustanovama, a medu kljucnim Iaktorima koji karakterisu
,menadzera kvaliteta isticu se: sposobnost da motivisu, pronadu optimalnu
podsticajnu strukturu, kreiraju poverenje, delegiraju i decentralizuju. Vazna je
zelja da se uvaze zahtevi korisnika zdravstvenih usluga, da se saslusaju saradnici,
kao i osecanje za suptilne dimenzije meduljudskih odnosa. Menadzer ima vaznu
ulogu i kao kreator imidza i vizije u programu menadzmenta totalnog kvaliteta
(40). Menadzment treba da bude katalizator procesa stalnog unapredenja kvaliteta,
a kvalitet deo vrednosti koje stvaraju svi zaposleni u sistemu zdravstvene zastite.
Rezultati su vazni, ali osnovni naglasak je na analizi procesa i njegovom
unapredenju (41).
Razlicite barijere u organizacionoj strukturi zdravstvenog sistema moraju
da se prevazidu da bi program menadzmenta totalnog kvaliteta bio eIikasan. Jedna
od primarnih je resavanje postojeceg konIlikta izmedu menadzmenta i proIe-
sionalne autonomije (34). Lekari, sa svojom proIesionalnom autonomijom, imaju
vaznu ulogu s obzirom na to da su odgovorni za bazicnu delatnost ustanove
pruzanje zdravstvenih usluga i za vecinu odluka koje stvaraju troskove. Lekari uz
privilegiju medicinskog znanja imaju najvecu organizacionu snagu, jer priroda
njihove proIesije podrazumeva polje sire od klinicke dijagnoze i tretmana pa oni
teze neogranicenoj vlasti nad ekonomskim i socijalnim aspektima svoga posla,
pored vlasti nad klinickim aspektima dijagnoze i tretmana. Medutim, kako najcesce
nisu zainteresovani za poslove institucije izvan domena njihove proIesije, lekari
doprinose organizacionim slabostima. Uprkos visokom obrazovanju iz oblasti
medicine, vecina lekara zna veoma malo o stvarnom radnom okruzenju, jer vecinu
radnog vremena provode u radu sa pacijentom ili u sopstvenom usavrsavanju. O
ovoj pojavi se govori kao o Ienomenu razdvajanja proIesionalne autonomije i
interesa institucije koji ometa ne samo program menadzmenta totalnog kvaliteta
vec i program reIorme (36). Potencijalna polja konIlikta su (42):
Odgovornost model klinicke proIesije stavlja naglasak na pojedinca,
model menadzmenta totalnog kvaliteta na proces.
Vodenje model klinicke proIesije podrazumeva aktivnosti u zastiti
pacijenta koje obavlja proIesionalac, a model menadzmenta totalnog kvaliteta
lekara ukljucuje u procese menadzerskog odlucivanja i resavanje problema
kvaliteta, dok je inicijativa na menadzmentu.
Autonomija i odgovornost model klinicke proIesije ukljucuje potpunu
autonomiju i odgovornost lekara za svoj rad, a model menadzmenta totalnog
kvaliteta odgovornost lekara i za proces i za rezultat zastite, ali uz postovanje
Iinansijskih ogranicenja.
Bez obzira na navedena ogranicenja, prihvatanje modela menadzmenta
totalnog kvaliteta izazov je za sve proIesionalce da razmisljaju o kvalitetu, da
vrednuju i regulisu svoj rad i zastite svoju proIesionalnu autonomiju. Lekari lako
usvajaju ovaj model ukoliko menadzment obezbedi neophodne podatke i kada se
od lekara trazi da se koncentrisu na klinicke aktivnosti.
Primena IilozoIije menadzmenta promena u procesu implementacije reIormi
na svim nivoima u Republici Srbiji neizostavna je, buduci da se ocekuje otpor
svih onih koje promene najvise pogadaju (lekari i rukovodioci pojedinacnih
zdravstvenih ustanova), a bez cije saglasnosti i ucestvovanja sustinskih promena
i ne moze biti. Menadzment promena je proces koji obezbeduje eIikasno
Iunkcionisanje ustanove u uslovima uvodenja promena (43). Za eIikasan
menadzment promena neophodno je temeljno planiranje, potpuna komunikacija,
ubedivanje zaposlenih u vrednost i korist predlozene promene, ukljucivanje
zaposlenih u ove procese kad god je to moguce i pracenje izvodenja promene.
Kljucni Iaktori za uspeh promene su:
Motivacija postojanje kljucnih razloga da se menja postojeca
nezadovoljavajuca situacija.
Vizija jasna i prakticna predstava zeljenog buduceg stanja.
Sledeci koraci razumevanje svih sukcesivnih koraka potrebnih za
napredovanje u dostizanju vizije.
Sva tri Iaktora su neophodna i potrebno je da se medusobno multipliciraju
da bi se desile promene:
promena motivacija x vizija x sledeci koraci
U svakom menadzmentu promena, kao grupnom procesu, mora se narocito
voditi racuna o otporu svih aktera ukljucenih u promene koji se javlja kao poricanje
da je promena uopste potrebna, kao pasivan otpor neukljucivanjem u aktivnosti i
kao aktivan otpor tamo gde postoji konkretno angazovanje na blokiranju uvodenja
promene (44). U nasoj situaciji moze se racunati sa svim oblicima otpora
promenama. Stoga je neobicno vazno da se prioriteti postave sto jasnije i svima
predoce, kao i da se ima u vidu da su sve rane reakcije, pozitivne ili negativne,
dobar znak. Glavni nacini ukljucivanja zaposlenih su: inIormisanje (razlozi za
promene, kuda promena vodi, kako ce se dostici promena uloga zapolsenih),
sopstveno planiranje aktivnosti i pokazivanje empatije i podrske rukovodilaca.
Kljucne aktivnosti za eIikasan menadzment promena prikazane su u Tabeli 1.
Tabela 1.
Aktivnosti kljucne za efikasan menadzment promena
UKLJUCIVANJE ZAPOSLENIH
Povezivanje promene sa potrebama zaposlenih.
Dozvoljavanje sopstvenog planiranja aktivnosti.
Primena zaposlenih za zadatke koji im se dodeljuju.
Primena zaposlenih da ovladaju stresom.
Prihvatanje ,otpora kao znaka licne borbe, ne opozicije promenama.
Proslavanjanje progresa.
VODENJE
Ustanovljavanje jasne vizije zeljenog buduceg stanja.
Omogucavanje menadzerima da budu model uloge.
Regulisanje sistema prepoznavanja i nagradivanja.
Pretvaranje procesa promene u timski napor.
Obezbedivanje tekuceg, otvorenog, dvosmernog protoka inIormacija.
STRATEGIJE PODRSKE PROMENI
Izgradnja partnerstva u kojem se nalaze kljucne osobe.
Odrzavanje podrske pridobijenih sponzora.
Teznja za malim ranim uspehom.
Fokusiranje napora tamo gde je najeIikasnije.
Ucvrscivanje promene neutralisanjem prikrivenih protivnika.
MENADZMENT PROJEKTA
Dodeljivanje odgovornosti u procesu.
Razvoj plana koji obuhvata i ljudske i tehnicke resurse.
Ustanovljavanje strukture za vodenje i podrsku procesu.
Ustanovljavanje pouzdanih sistema zamerenje, pracenje, povratne inIo-
rmacije i ucenje.
Izvor: Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23).
Available Irom URL: http:/www.dhutton.com/change.html
Kad se ima u vidu da ce u slucaju reIorme sistema zdravstvene zastite u
Republici Srbiji u pojedinim slucajevima morati da se smanje odredeni kapaciteti,
potrebna je posebno opreznost u ovom specijalnom slucaju promene u literaturi
poznatijem kao ,redukcija (34,45). Osnovne aktivnosti redukcije su sledece (45):
redukcija osoblja (otpustanje, osipanje, transIer),
organizaciono restrukturiranje (eliminacija),
redukcija tehnickih kapaciteta (brojkreveta, operativnih sala, prodaja
opreme),
promena namene (bolesnicka soba za poliklinicku ambulantu).
Problemi koje su udruzeni sa redukcijom jesu gubitak kredibiliteta
rukovodioca, uvecanje ,politikantstva i borbi izmedu menadzera razlicitih nivoa
za pozicije u redukovanoj organizaciji i pad motivacije i povecanje dobrovoljnih
otkaza. Moguca resenja u ovakvim situacijama jesu eliminisanje dvosmislenosti
koje redukcija stvara medu zaposlenima i jacanje komunikacije rukovodilaca sa
zaposlenima.
EDUKACIJA MENADZERA ZA NOVI SISTEM
ZDRAVSTVENE ZASTITE
ReIormi sistema zdravstvene zastite u Republici Srbiji, narocito decentra-
lizacijom i Ileksibilnoscu menadzmenta, vecom autonomijom za davaoce
zdravstvenih usluga i uvodenjem aktivne privatizacije, naglasava potrebu za
edukovanim menadzerima koji ce biti daleko soIisticiraniji nego sto je to bio slucaj
prilikom rukovodenja hijerarhijskim administrativnim sistemom u proslosti (15).
Takode, odgovornost za prepoznavanje potreba za zdravljem u speciIicnoj
populaciji i njihovo zadovoljavanje na nizim reIeralnim nivoima zahteva od
menadzera i edukaciju u oblasti javnog zdravstva, ukljucujuci epidemiologiju. Oni
bi trebalo da poznaju metodologiju procene zdravstvenog stanja, programiranja za
zdravlje i tehnike monitoringa i evaluacije. Menadzeri u zdravstvu sada moraju da
vladaju kako vestinama strategijskog menadzmenta tako i vestinama rukovodenja
pojedinacnim institucijama. Istovremeno, smatra se da i svi drugi proIesionalci u
zdravstvu moraju biti edukovani da vode, pregovaraju i komuniciraju (15).
Uvecanje kapaciteta menadzmenta zahteva ne samo inicijalnu akciju, vec
srednjorocne i dugorocne projekte edukacije (33):
Inicijalna i hitna edukacija menadzera podrazumeva osposobljavanje za
rukovodenje institucijama u kompleksnom periodu tranzicije (narocito glavnih
rukovodilaca ustanova). Kratki kursevi treba da obezbede savladavanje vestina
iz sledecih oblasti: koncepti menadzmenta, strategijski i operativni menadzment,
Iinansijski menadzment i racunovodstvo, menadzment inIormacija, menadzment
u meduljudskim odnosima i konIliktima i menadzment promena.
U srednjorocnom projektu edukacije neophodno je obezbediti kontinuirane
programe edukacije za sve postojece i potencijalne rukovodioce u sistemu
U dugorocnom projektu potrebno je ustanoviti Iormalne programe edukacije
koji podsticu koncept proIesionalizma i menadzmenta visokog kvaliteta u okviru
postdiplomskih magistarskih studija iz menadzmenta u zdravstvenom sistemu na
univerzitetskom nivou.
Posebna potreba postoji da se podstakne razvoj menadzerskih aktivnosti
koji se zasniva na radnom mestu rukovodioca, a ne u ucionici.
Za potrebe edukacije mogu se koristiti bogata iskustva Evropskog udruzenja
za menadzment u zdravstvu (European Health Care Management Association
EHMA), koje je vec pruzalo slicnu pomoc evropskim zemljama u tranziciji.
Preporuke ovog udruzenja odnose se pre svega na razvoj edukacije za menadzment
u javnom zdravstvu kao menadzment u svim resursima u okviru javnih Iondova,
a usmerenih na unapredenje zdravlja populacije (46). Vestine koje se sticu u okviru
ove edukacije odnose se na kreiranje i rukovodenje promenama koje vode
unapredenju zdravlja, vestine razgovaranja i slusanja korisnika zdravstvene zastite,
razvoj inIormacionog sistema koji podstice oblast javnog zdravstva integrisuci
epidemioloske podatke i podatke iz socioloskih istrazivanja, primenu marketinga,
razvoj organizacionih Iormi i menadzment projekta. Radi postizanja potpune
eIikasnosti, menadzeri javnog zdravstva treba da vladaju specijalnim tehnickim i
opstim menadzerskim vestinama. Izazovi koje namece novo javno zdravstvo
zahtevaju takav pristup u edukaciji menadzera koji naglasava dinamicke dimenzije
,organizacije koju uci i menadzmenta promena (47). Principi menadzmenta koji
poticu iz konvencionalne birokratije u sistemu zdravstvene zastite vise nisu ni
relevantni ni odgovarajuci ukoliko su to ikada i bili.
Literatura:
1. Schulpher M.J., Watt i, GaIni A., Shared decision making in a publiclv funded health
care svstem, BMJ 1999; 319: 725726.
2. Holst E., Comparative Analvses of Health Policv, Belgrade, SANU 1999.
3. Letica S., Zdravstvena politike u doba kri:e, Evropsko iskustvo kao fugoslovenska
perspektiva, Zagreb, Naprijed 1989, p. 916.
4. Foltz A. M., The policv process, In: Janovsky K, ed. Health policv and svstem
development, Geneva, World Health Organization 1996. p. 207224.
5. Wiewora-Pilecka D., Management of Health Politics in Poland (cited: 1999, November
14). Available Irom URL: http//www.atm.com.pl/cdanapil/hpolpol.htm.
6. Nutbeam D., Health Promotion Glossarv, Health Promotion International 1998, 14(4):
34964.
7. Lee P. R., Silver G. A., Benjamin A. E., Health Policv and Politics for Health, In: Last
J. M., Wallace R. B., ed. Public Health and Preventive Medicine, 13th ed. Norwalk,
Connecticut, Appleton and Lange 1992, p. 116572.
8. Jonovsky K., Cassels A., Health policv and svstems research: Issues, Methods, Priorites,
In: Janovsky K, ed. Health policv and svstem development, Geneva, World Health
organization, 1996. p. 1123.
9. Gabbay J., Our healthier nation, BMJ 1998, 316: 487488.
10.WHO, Terminology Ior the European Health Policy ConIerence, A Glossary with
equivalents in French, German and Russian, Copenhagen, Regional OIIice Ior Europe,
1994.
11. Boissoneau R., Health Care Organi:ation and Development, Rockville, Maryland:
And Aspen Publication, 1986. p. 343.
12. Barr N., Economic Theorv and the Welfare State. A Survev and Reinterpretation
Welfare State Programme, Discussion Paper No 54. London, London School oI
Economics and political Science 1990.
13. McKee M., Fulop N., On target form health? Health targets mav be valuable, but
context is all important, BMJ 2000, 320: 327328.
14. WHO, Targets or health for all, Targets in support oI the European regional strategy
Ior health Ior all, Copenhagen, WHO Regional OIIice Ior Europe 1986.
15. WHO, Health 21, The health Ior all policy Iramework Ior the WHO European Region,
European Health Ior All Series No. 6. Copenhagen, World Health Organization,
Regional OIIice Ior Europe 1999.
16. Chrvala C.A., Bulger R.J., ed., Leading Health Indicators for Healthv People 2010.
Final Report, Washington, Institute oI Medicine, Division oI Health Promotion and
Disease Prevention, National Academy Press, 1999.
17. European Foundation Ior the Improvement oI Living and Working Conditions, The
Health Sector in the European Community 1992 and beyond, Discussion Paper.
Doublin, Ireland, Loughlinstown House, Shankill, Co. 1991.
18. Van Herten L.M., Van de Water HPA, New global health for all targets, BMJ 1999,
319: 700703.
19. Fulop N., Elston J., Hensher M., McKee M., Walters R., Evaluation of the
implementation of the Health of the Nation, In: Department oI Health, ed: The health
of the nation a policv assessed, London, Stationery OIIice, 1998.
20. WHO Regional OIIice Ior Europe, ReIorm Strategies (cited 1997, December 2).
Available Irom URL: http://www.who.dk/hcs/chap 02.htm.
21. Richards T., New EU health commissioner airs his priorities, BMJ 1999, 319:662.
22. European Health Forum Gastein, Health Policv in the Year 2000 Global Challenges
and European Answers, Issues in European Health Policy 1999; May.
23. The White House Domestic Policy Council, The Presidents Health Securitv Plan,
New York, Times Books, Random House 1993. p. 5259.
24. Institute Ior Health Sector Development, Health Sector Reform. Separating Public
Financing from Provision of Services (cited 1999, December 12). Available Irom
URL: http://www.ihsd.org/ online/img001.htm
25. Zakon o :dravstvenof :astiti, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, brojevi 17/1992, 50/
1992, 52/1993 i 25/1996.
26. Zakon o :dravstvenom osiguranfu, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, brojevi 18/
1992, 26/1993, 25/1996, 46/1998 i 54/1999.
27. Uredba o planu mree :dravstvenih ustanova, Sluzbeni glasnik Republike Srbije,
brojevi 13/1997, 58/1997, 31/1998, 1/1999 i 37/1999.
28. Zakon o :dravstvenof :astiti, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 4/1990.
29. Prvulovic M., Misic I., Dordevic Z., Strategifa Ministarstva :a :dravlfe na
unapredivanfu :dravstvene :astite, Novi Sad, Pravo teorija i praksa, 1999, p. 710.
30. Institut za zastitu zdravlja Srbije ,Milan Jovanovic Batut, Cilfevi i mere :dravstvene
politike u Srbifi do 2010. godine, Program aktivnosti za ostvarivanje ciljeva zdravstvene
politike u Srbiji do 2010. godine, Beograd, Institut za zastitu zdravlja Srbije 2000.
31. Zakon o lokalnof samoupravi, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, broj 49/1999.
32. WHO, The Process oI Implementing ReIorms (cited 1997, May 5). Available Irom
URL: http://www.who.dk/hcs/chap03.htm.
33. Guntert B. J., Berman P. C., Management Training in Health Service Organi:ation in
Central and Eastern Europe (C.E.E.), in: Chytil M. K., Eimeren W. V., Flagle Ch. D.,
ed. Fifth Int. Conf. On Svstem Science in Health Care, Prague, Ommnipress Publishing
1992, p. 144042.
34. Rakics J. S., Longest B. B., Darr J. K., Managing Health Services Organi:ations, 3rd
ed. Baltimore, Maryland, Health ProIessions Press 1993. p. 407438.
35. International Organization Ior Standardization, ISO 9004 Qualitv Management and
Qualitv Svstem Elements Guidelines, Geneva, ISO 1991.
36. Moss F., Garside P., The importance of qualitv. sharing responsibilitv for improving
patient care, in: Simpson J., Smith R., ed., Management for Doctors, London, BMJ
Publishing Group, p. 152163.
37. Drucker P., Managing for the future, The 1990s and bevond, New York, Triman Talley
Books/Dutton, p. 100108.
38. Berwick D., Health services research and qualitv of care, Medical care 1989, 27(8):
763771.
39. De Geyndt W., Managing the Qualitv of Health care in developing Countries, World
Bank Technical paper, 1995, 258: 1730.
40. Borgenhammar E., Qualitv of management in the health care svstem, Quality Assurance
in Health Care, 1990, 2(3/4): 297307.
41. Casalou R. F., Total qualitv management in the health care svstem, Hospital & Health
Services Administration, 1991, 36: 135.
42. McLaughlin C. P., Kaluzny A. D., Total qualitv management in health, Making work,
Health Care Management Review, 1990, 15: 714.
43. Hutton D., Managing Purposeful Change (cited 1998, decembar 23). Available Irom
URL: http://www.dhutton.com/change/change.html.
44. HirshIield R., Strategies for Managing Change (cited 1999, December 10). Available
Irom URL: http://huntergroup.com/thg/art/art10.htm.
45. Cameron K. S., Sutton R. I., Whetten D. A., Readings in organi:ational decline,
Cambridge, MA, Ballinger Publishing, 1988.
46. Hunter, Public Health Management. Implications for Training, HFA 2000 News,
1993, 23: 57.
47. Forster D. P., Acquilla S., Halpin J., Hill P., Watson H., Watson A., Public Health
Medicine Training and NHS Changes, Public Health, 1994, 108: 457462.
Juk Stambolovic
ZDRAVLJE U ZAJEDNICI
Klasican pristup zdravlju u zajednici kod nas je podrazumevao potpuno
oslanjanje na lokalne zdravstvene ustanove, podrzane regionalnim i centralnim
specijalistickim sluzbama.
Ovaj se model, medutim, nije pokazao zadovoljavajucim ni u najnormalnijim
prilikama. I to ne samo zbog toga sto nikada nije bilo dovoljno sredstava, nego i
zato sto raspoloziva medicinska tehnologija nikada nije bila dovoljno eIikasna.
1
Danas i ovde medutim, u uslovima tranzicije, svaki angazman u vezi sa
zdravljem u zajednici mora da racuna i sa tri dodatne otezavajuce okolnosti.
To su: strukturalno prilagodavanje, sledstvena zdravstvena kriza i razvoj
naknadnih zdravstvenih posledica, proisteklih iz cetrnaestogodisnjeg svakovrsnog
propadanja drustva i zemlje u celini.
Strukturalno prilagodavanje podrazumeva ravnanje prema merilima
multilateralnih organizacija i ekonomskih ugovora kao sto su Svetska banka i
Medunarodni monetarni Iond, odnosno Svetska trgovinska organizacija i Evropska
zajednica.
Zajednicki sadrzatelj velikog broja ovih merila jeste pruzanje prema guberu,
sto Iakticki znaci smanjenje javnih troskova. U domenu zdravstvene zastite ovo
je pruzanje prema guberu u prilicnoj meri odredeno dokumentom poznatim pod
imenom Investiranfe u :dravlfe.
2
U tom dokumentu prihvata se da zdravlje ima vaznu ulogu za drustveni razvoj.
Medutim, smatra se da javni sektor treba da obezbeduje samo ograniceni
niz intervencija, onih koje imaju objektivan i eIikasan uticaj na sprecavanje
prevremene nesposobnosti i smrti. Sve ostalo, a to znaci najveci broj slozenih
1
The Illness Narratives: SuIIering, Kleinman A., Healing and Human Condition, Free Press,
New York, 1986.
2
World Bank, World Development Report 1993, Investing in Health, OxIord University
Press, Ior the World Bank, New York, 1993.
94 Juk Stambolovic
usluga kod hronicnih stanja i manjeg stepena nesposobnosti, tehnicki se smatra
nevaznim i smatra se brigom privatnog sektora.
Prakticna posledica ovog pristupa jeste redukcionisticko deIinisanje zdravlja
i distribucija zdravstvenih usluga prema trzisnoj pravdi.
Paralelno sa time, kao drugi Ienomen tranzicije javlja se zdravstvena kriza.
Zdravstvena kriza je izraz hronicnog stresa nastalog usled masovnog
suocavanja clanova zajednice sa psihosocijalnim, kulturalnim i bihejvioralnim
promenama tranzitornog perioda.
Rezultat zdravstvene krize je takozvana epidemioloska polarizacija usled
koje se, sa jedne strane, maniIestuje veca ucestalost hronicnih poremecaja zdravlja,
narocito kod pripadnika visih drustvenih slojeva, a sa druge strane povecanje
zdravstvenih zahteva vulnerabilnih grupacija kao sto su deca, stari i siromasni.
Pri tom, posebno je karakteristicna povecana ucestalost

mentalnih i degenerativnih
poremecaja zdravlja.
3
Uz zdravstvenu krizu i smanjenu mogucnost da se izade u susret povecanim
zdravstvenim zahtevima i potrebama ovde ce se svaka zajednica suociti sa jos
jednim nepovoljnim Iaktorom: sa posledicama stresogenog dejstva svakovrsnog
visegodisnjeg propadanja.
Naime, teske okolnosti se ne reIlektuju na zdravlje samo neposredno, nego
i posle odredenog perioda, putem dinamike takozvanog generalnog adaptivnog
sindroma. To znaci da u nepovoljnim okolnostima (kod onih najosetljivijih) najpre
dolazi do Iaze burnog reagovanja, sa ucestalim akutnim poremecajima, zatim
(kod daleko veceg broja ljudi) sledi Iaza odrzavanja kada odbrambene snage
organizma uspevaju da odrze ravnotezu sa stetnim uticajima, a potom (prakticno,
kod vecine stanovnistva) nastupa Iaza iscrpljenosti kada prevladavaju nepovoljni
uticaji uz nagli porast raznih vidova bolesti i nesposobnosti
Prosecno trajanje ovog ciklusa iznosi oko pet do deset godina, a to znaci da
ce u ovoj zemlji, jos sledecih desetak godina, u svim zdravstvenim planovima,
biti potrebno da se uzimaju u obzir i masovne zdravstvene posledice drustvene
katastroIe koju je doneo prethodni rezim.
Sta sve ovo znaci?
Jednostavno to da svaka zajednica mora da planira dodatne angazmane da
bi se, u uslovima tekuce tranzicije, uspesnije suocila sa nizom pritisaka proisteklih
iz zdravstvenih potreba, pritisaka koji zbog svoje urgentne prirode mogu da ometu
ispunjavanje ustanovljenih prioritetnih ciljeva.
Naravno, postoje strategije medicinske prirode kojima se mogu ublaziti
eIekti tranzicije.
3
Murray C. J., Lopez A. D., Global Burden of Disease, Harvard University Press (Ior WHO
and World Bank), Boston, 1996.
Zdravlfe u :afednici 95
To su najpre strategije koje obuhvataju siroke zdravstveno-vaspitne programe,
kontrolu zaraznih i nezaraznih bolesti, promociju zdravih stilova zivota, posebno
zbrinjavanje vulnerabilnih grupacija stanovnistva, kao i niz mera strukovne
prirode, sve do posebnih edukativnih i organizacionih promena kakva je
orijentacija na porodicnog lekara.
4
Postoje, dakako, i strategije koje se mogu razvijati na nivou drzave, od
principa solidarnosti i posebnih mera u okviru socijalnog zakonodavstva, pa do
raznih programa javnog zdravlja.
Ipak, vecina pomenutih zdravstvenih strategija i do sada nije bas bila
popularna medu zdravstvenim poslenicima, mahom orijentisanim samo na lecenje.
Nedostatak sredstava, uz to, kao i zavisnost od sponzora jos vecma ce naglasiti
njihovu selektivnu primenu.
Sto se pak tice drzave, karakteristicno da je ona, kada treba da daje, prilicno
daleko i da gotovo uvek ima prece potrebe.
Lokalne zajednice, dakle, i u domenu zdravlja, treba da se u vecoj meri
samoorganizuju. Naravno, ne putem samoizolacije, nego putem iznalazenja raznih
kreativnih nacina kojima ce otvoriti mogucnosti da se lakse i uspesnije suoce sa
vremenom tranzicije.
U nizu mogucih strategija kojima se putem lokalnih inicijativa i organizacije
moze unaprediti zdravlje gradana isticu se tri: povezanost zdravlja i ljudskih prava,
ocuvanje i unapredenje socijalnog kapitala i produktivnost resursa.
ZDRAVLJE I LJUDSKA PRAVA
Izmedu zdravlja i ljudskih prava postoji duboka medusobna povezanost.
Sustina ove povezanosti je u tome sto zdravlje i ljudska prava jedno drugom
cine determinisuci kontekst.
Ljudska prava, tako, odreduju dominantnu zdravstvenu intervenciju, a
zdravlje opet determinise elemente ljudskih prava na koje treba staviti naglasak.
To takode znaci da je delovanjem u smislu ljudskih prava moguce poboljsati
zdravstvenu situaciju, kao sto je i delovanjem u smislu zdravlja moguce unaprediti
ljudska prava.
Pri tom je, dakako, potrebno voditi racuna o nivou psihosocijalne egzistencije
odredene sredine, odnosno populacije.
5
Sta to prakticno znaci?
Za ovdasnje uslove karakteristicno je preplitanje tri bazicna nivoa psiho-
socijalne egzistencije. To su: nivo prezivljavanja, nivo medusobne udruzenosti i
nivo oslobadanja ega.
4
Health 21 Health for All in the 21st Centurv, World Health Organization, Copenhagen, 1999.
5
Beck D.E., Cowan C.C., Spiral Dvnamics, Blackwell, OxIord, 2000.
96 Juk Stambolovic
Svakome od ovih nivoa, naravno, odgovara speciIicni pristup.
Sto se tice nivoa prezivljavanja, on je ovde karakteristican za veci deo
izbeglica, za ljude koji su netom izgubili posao, za usamljene stare, kao i za
porodice koje zive ispod granice siromastva.
Njihovo prioritetno ljudsko pravo, sa stanovista zdravlja kao determinisuceg
konteksta, jeste zadovoljavanje imperativnih bioloskih potreba, odnosno
obezbedivanje hrane, toplote, to jest stanista, kao i obezbedivanje neophodnih
lekova i intervencija radi odrzavanja ugrozenih vitalnih Iunkcija.
Sa stanovista ljudskih prava, medutim, nije dovoljno sve te populacije drzati
na nivou prezivljavanja, uz zadovoljavanje njihovih imperativnih potreba.
Neophodna je intervencija iz domena vertikalne dimenzije zdravlja, odnosno
intervencija putem koje ce se stimulisati razvoj pojedinaca i pomenutih speciIicnih
populacija ka visim nivoima psihosocijalne egzistencije. Za najveci broj njih to
je nivo za koji je karaktericno medusobno povezivanje i udruzivanje.
S obzirom na to da je, usled usredsredenosti na zadovoljavanje svojih
imperativnih potreba, najveci broj ljudi koji opstaje na nivou prezivljavanja
atomiziran i psihicki, a ne samo Iizicki, neophodno je raditi na njihovom
povezivanju. Najpre na povezivanju sa onima koji su im na razne nacine blizi, a
zatim i na njihovom povezivanju uopste, oko raznih zajednickih poslova korisnih
za njih same, kao i za zajednicu. U istom smislu, potrebno je raditi i na podrsci
pojedincima koji su se, tokom akcija povezivanja, pomolili kao potencijalne vode,
odnosno zajednicki predstavnici...
Uz nivo prezivljavanja, za ovdasnju sredinu je karakteristican i nivo
medusobne udruzenosti. Ovaj nivo psihosocijalne egzistencije obuhvata daleko
vecu populaciju, a karakterise ga Iormiranje grupa koje su pod uticajem manje ili
vise Iormalnih voda i u cijim se okvirima obezbeduju medusobna podrska i osecaj
sigurnosti.
Na ovome nivou, misljenjem i ponasanjem pojedinaca dominira potreba za
pripadanjem grupi. S obzirom na to da u okvirima grupa kljucni element
predstavljaju odnosi, osnovni problemi proisticu iz sIere emocija. Sa stanovista
ljudskih prava, stoga, potrebno je da se osnovni naglasak stavi na psihicko zdravlje.
Sa stanovista zdravlja pak, potrebna je intervencija koja ce, u smislu osnovnih
ljudskih prava, stimulisati dalji razvoj i pojedinaca i zajednice. Dakle, intervencija
koja se nece zaustaviti na brizi o psihickim problemima ljudi zavisnih od svoje
grupe i njenog vode, nego ce i pojedince i zajednicu podstaci da iz stanja zavisnosti
krenu ka samostalnosti.
Intervencija zajednice, otuda, treba da bude usmerena ka stimulisanju licnog
angazmana i licne autonomije, odnosno ka podrsci pojedincima da se iskazu i
van postojecih grupa, i van kontrole nadredenih voda...
Treci nivo psihosocijalne egzistencije karakteristican za ovdasnju sredinu
jeste nivo oslobadanja ega.
To je nivo koji se brojcano uvecao posle nedavne promene rezima.
Svojstveno mu je oslobadanje energije pojedinaca koji su se istrgli iz kontrole
svojih zajednica i njihovih voda. Paralelno sa time, medutim, veoma je rasirena i
izgubljenost ljudi koji su raspadanjem relevantnih kontrolnih grupa ostali bez
zastite.
Na tom nivou psihosocijalne egzistencije potrebe zdravlja, kao prioritetno
ljudsko pravo, nalazu obezbedivanje odgovarajuce socijalne organizacije. Ova
socijalna organizacija sa jedne strane treba da obezbedi sigurnost onih koji su
zbog raspada njihovih grupa ostali bez potpornog okruzenja, dok sa druge strane
treba da ogranici egocentricna preterivanja onih koji su se oslobodili stega
nametnutih od grupa i nadredenih voda kojima su se doskora pokoravali.
Ljudska prava pak, sa svoje strane, nalazu da se na tom nivou socijalne
egzistencije zdravstvena intervencija usredsredi na socijalno zdravlje. A to znaci
da se socijalna organizacija ne svede na gusenje ljudskih impulsa i na ponovno
vracanje i pojedinaca i zajednice u stanje pokornosti. Naglasak treba da bude na
intervenciji koja bi clanovima zajednice omogucila da iskazu svoju kreativnost,
hrabrost i radoznalost, kao i potrebu za oprobavanjem licnih granica, na
konstruktivan nacin, izmedu ostalog i u Iunkciji opste dobrobiti.
Ovde je jos potrebno dodati da, u perspektivi, nivo psihosocijalne egzistencije
ka kome treba da bude orijentisana ova sredina u celini jeste nivo stabilnosti.
To je nivo na kome potrebe zdravlja nalazu da se od svih ljudskih prava
glavni naglasak stavi na zajednicku nadu, nadu da ce licnim angazmanom svako
biti u stanju da obezbedi bolje uslove zivota za sebe i svoju porodicu.
To je takode nivo na kome ljudska prava, opet, usmeravaju na zdravstvenu
intervenciju koja se odnosi na duhovno zdravlje, sto podrazumeva intervenciju
koja treba da omoguci pobudivanje dubokog zivotnog smisla, a u okviru toga i
razvoj zajednickog cilja koji bi (zbog svog znacenja) naveo ljude da odgode
zadovoljavanje licnih zahteva radi dobrobiti zajednicke celine.
SOCIJALNI KAPITAL
Najjednostavnije receno, socijalni kapital je mera pozitivne socijalne
kohezije.
Njegova povezanost sa zdravljem je prvi put naucno dokazana u ,Prici o
Rozetu.
6
6
Lynch J.J., The broken heart. The medical consequences of loneliness, Cambridge, Basic
Books, 1977.
98 Juk Stambolovic
Naime, pocetkom sezdesetih godina proslog veka, grupa kardiologa je
istrazivala ucestalost inIarkta u pet malih gradova u Pensilvaniji, u SAD. Prethodno
su ustanovili da je stanovnistvo tih gradova veoma slicno po rasirenosti rizicnih
Iaktora (od pusenja do nedovoljne Iizicke aktivnosti) koji doprinose ucestalosti
ishemicnih srcanih oboljenja. U jednom od tih gradova, medutim, u Rozetu,
ucestalost inIarkta je bila upola manja. Posto su obavili dodatna ispitivanja,
istrazivaci su ustanovili da se Rozeto razlikovao jedino svojom vecom socijalnom
kohezijom. Kratko receno, Rozeto je bio grad u kome su vecinom ziveli
Amerikanci italijanskog porekla. Za razliku od anglosaksonaca koji su bili u vecini
u druga cetiri grada, mestani Rozeta su ziveli sa svojim sugradanima: uz zajednicke
proslave i zajednicke tuge, uz medusobnu potporu i medusobne prepirke, uz bogate
i bliske porodicne i druge socijalne veze.
Od objavljivanja rezultata ovog istrazivanja, u strucnoj literaturi se govori o
,Rozeto eIektu, uz podatak da povecanje socijalne kohezije, na svakih hiljadu
muskaraca, sprecava tri smrti od srcanog udara.
7
Tokom sledece dve decenije obavljena je serija daljih epidemioloskih
istrazivanja kojima je pokazano da su nacin na koji je organizovana socijalna
zajednica, obim u kome su podrzane ili ohrabrene socijalne interakcije medu
gradanima, kao i stepen njihove povezanosti i medusobnog poverenja vazna
determinanta zdravlja.
8
Obnovljen je i interes za Dirkemove nalaze, prema kojima veliki udeo u
takozvanim anomickim samoubistvima ima erozija drustvenog kapaciteta za
integraciju.
9
Pokazana je, takode, povezanost povecane prevremene smrtnosti uopste sa
slabom razvijenoscu socijalnih mreza.
10
Isto tako, strazivaci angazovani u oblastima obrazovanja, nezaposlenosti,
narkomanije, kao i prevencije zlocina ustanovili su (u nizu studija) da su uspesni
ishodi raznih korektivnih akcija vise izrazeni u zajednicama sa visokim civilnim
angazmanom.
11
7
Bruhn J.G., Chandler B., Miller C. and WolI S., Social aspects of coronarv heart disease
in two adfacent ethnicallv different communities, American Journal oI Public Health, 1966, Vol.
56: 1493-1506.
8
Lomas J., Social Capital and Health. Implications for public health and epidemiologv,
Social Science & Medicine, 1998, Vol 47:11811188
9
Durkheim E., Suicide, A studv in Sociologv, New York, Free Press, 1961.
10
House J., Robbins C. & Metzner H., The association of Social relationships and activi-
ties with mortalitv. Prospective evidence from Tecumseh Communitv Health Studv, AJE, 1982,
Vol. 116:123140.
11
Putnam D.R., Bowling alone. Americas declining social capital, Journal oI Democracy,
1995, Vol. 6:6578.
Ustanovljeno je, osim toga, i da angazmani koji razvijaju koheziju u zajednici
(oko nekih posebnih zajednickih problema), mogu da dovedu do visestrukih dobiti,
odnosno do napretka i u drugim potrebama zajednice.
12
Sve ove (uglavnom epidemioloske) studije pratila su i istrazivanja o
,mehanizmima delovanja, odnosno o putevima kojima socijalne mreze deluju
na Iizicko i mentalno zdravlje.
13
Danas, tako, preovladava misljenje da je tu rec o veoma slozenom nizu
interakcija, odnosno da socijalna kohezija utice na zdravlje putem kauzalnog
procesa koji pocinje sa makrosocijalnim uslovima (kulturnim, socijalno-
-ekonomskim, politickim), nastavlja se mezosocijalnim uslovima (izrazenim
raznim tipovima socijalnih mreza), pa se preko psihosocijalnih mehanizama
(socijalne podrske, socijalnog angazmana, socijalnog uticaja, kao i raspolaganja
resursima), okoncava psihobioloskim procesima (od psiholoskih obrazaca kao
sto su samopostovanje, osecaj dobrobiti, sposobnost suocavanja sa teskocama,
pa do Iizioloskih obrazaca kakvo je pre svega Iunkcionisanje imunog sistema).
14
U kom smislu se razvija ovaj niz interakcija u ovdasnjoj tranziciji?
U principu, u tranzicijama poput ovdasnje, pozitivni socijalni kapital se
tesko uspostavlja u nekim vecim razmerama.
Pored toga, na nivou psihosocijalne egzistencije na kome je ovdasnje drustvo
postoji tendencija za stvaranjem maIijaskih i zavisnickih socijalnih mreza.
Stoga, politika koja promovise zdravlje treba da pospesuje razvoj drustvene
atmosIere u kojoj ce, i u domenu socijalne kohezije, zdrav izbor biti laksi izbor.
Postoji, pri tom, nekoliko elemenata koje je uputno imati stalno na umu.
Najpre, potrebno je raditi na ocuvanju i poboljsanju strukturalnih uslova
socijalne kohezije, od obezbedivanja prostora gde clanovi zajednice mogu da se
nalaze (ukljucujuci tu i menjanje urbanistickih planova), pa do olaksavanja
procedura oko Iormiranja raznih klubova, udruzenja, sportskih liga i drugih vidova
udruzivanja koji bi mogli da omoguce razmenu misljenja, vrednosti i razvoj
medusobnog poverenja.
Potrebno je, takode, podrzavati socijalnu koheziju i direktno.
To moze da bude podrska lokalnim rubrikama ili emisijama u lokalnim
glasilima, zatim organizovano stvaranje prilika za interakciju sa raznim povodima,
12
Eng E., Briscoe J. & Cunningham A., Participation effect from water profects, Social
Science & Medicine, 1990, vol. 30: 13491358.
13
Cassel J., The contribution of social environment to host resistance, AJE, 1976. Vol. 104:
107123; Cobb S., Social Support as a moderator of life stress, Psych. Med., 1976, Vol. 38: 300
314.
14
Berkman L.F., Glass T., Brissette I. & Seeman T.E., From Social Integration to health.
Durkheim in the new millennium, Social Science & Medicine, 2000, Vol, 51: 843858.
100 Juk Stambolovic
kao i otvaranje mogucnosti za licno iskazivanje kreativnih rezultata pojedinaca i
lokalnih grupa.
Pri svemu tome, ne sme se remetiti tradicionalna lokalna ,ekologija
postojece medusobne podrske.
Drugim recima, interventna promocija socijalnog kapitala ne sme se nametati
potiskivanjem lokalnih kohezivnih elemenata.
Od posebne su vaznosti i neki principi politicke prirode.
Pre svega to je obezbedivanje socijalne pravde.
Velike socijalne razlike naime, zbog sloma socijalne kohezije, direktno vode
rastu mortaliteta.
15
Stoga je, u uslovima tranzicije, narocito vazna institu-
cionalizacija principa solidarnosti, odnosno redistribucija dohotka putem davanja
za obrazovanje, kulturu, socijalnu pomoc i zdravstvo.
Vazno je, dalje, imati na umu i da socijalni kapital produktivan u socijalnom
smislu stvaraju samo horizontalne veze, odnosno veze u okviru kojih se (uz
postojanje medusobne podrske i osecaja pripadanja) razvija i osecaj samo-
postovanja i kontrole sopstvene sudbine; u okviru kojih integrisanost, odnosno
uronjenost u odgovarajucu sredinu ili grupu, ne ometa autonomiju, odnosno
slobodu interakcije pojedinca sa grupama i pojedincima koji su njihovoj sredini
ili grupi potpuno strani.
Sto se pak tice ljudi koji su (kao izabrani predstavnici lokalne zajednice)
preuzeli odgovornost da u svojoj lokalnoj sredini pospese razvoj socijalne kohezije,
od pomoci im mogu biti dva iskustva poslenika koji su se slicnih angazmana bili
latili u nekim drugim zajednicama.
Prvo je iskustvo da intervencije u vezi sa socijalnim kapitalom ne mogu biti
uspesne ukoliko ljudi koji ih vode nisu spremni da menjaju svoj pogled na svet,
svoj sistem vrednosti i etiku koja usmerava njihove odluke.
16
A drugo, da su na makronivou, odnosno na nivou zajednice, vazan uslov za
razvoj socijalnog kapitala sinergija i integritet.
Sinergija je pokazatelj povezanosti drustva i drzave, odnosno odgovarajuce
politicke zajednice, i ukazuje na to da u konkretnoj zajednici postoji usaglasenost
politicke aktivnosti sa interesima gradana.
Integritet pak govori o kredibilitetu drzavnih ustanova, a to znaci o njihovoj
sposobnosti da deluju nezavisno od raznih specijalnih, pojedinacnih ili grupnih
interesa.
17
15
Kawachi I. & Kennedy B.P., Health and social cohesion. whv care about income in-
equalitv?, British Medical Journal, 1997, Vol. 314: 10371040.
16
Minkler M., Communitv organi:ation and communitv building for health, New Brunswick,
Rutgers University press, 1997.
17
Hawe P., Shiell A., Social capital and health promotion. a review, Social Science &
Medicine, 2000, Vol. 51:871885
PRODUKTIVNOST RESURSA
Osnovni cilj vrhunskih tehnoloskih procesa, danas, nije vise povecanje
produktivnosti rada nego povecanje produktivnosti resursa.
Produktivnost resursa je, dakako, povezana sa idejom odrzivog razvoja i
zasniva se na istom sistemu vrednosti.
Bitni zahtev ove vrste produktivnosti je, najpre, sprecavanje rasipanja.
Pri tom, princip je da se sa manje ulozenog uradi vise, ali ne uz odricanja,
zakidanje i neprijatnosti, nego uz poboljsanje kvaliteta zivota i angazovanje koje
ima duboki smisao.
Isto tako, prednost nemaju nove tehnologije, nego bolje razumevanje celog
spektra postojecih, uz njihov racionalni odabir i nove kombinacije.
Bitan je, uz to, i nacin razmisljanja.
Produktivnost resursa, naime, podrazumeva razmisljanje koje je motivisano
principom ukljucivanja, a ostavlja po strani bespogovornu sektasku kategorizaciju
koja sa jedne strane vodi u igre moci, a sa druge u odbacivanje mnogih vrednih
potencijala.
Danas se koncept produktivnosti resursa siroko i uspesno primenjuje, od
povecavanja produktivnosti energije, pa do povecavanja produktivnosti sirovina.
18
No, osnovni su principi primenjivi i na takozvane neproizvodne delatnosti,
pa tako i na domen zdravlja.
U domenu zdravlja, naravno, osnovni je resurs zdravstveni sektor.
Tu su, kada je rec o produktivnosti resursa, osnovne promene u angazmanu
drzavne administracije.
Naime, ulazak trzista u zdravstveni sektor nije potisnuo ulogu drzave nego
je nametnuo potrebu za njenim povecanim angazovanjem.
Pokazalo se, pre svega, da je taj angazman neophodan radi obezbedivanja
solidarnosti, odnosno radi konIrontacije negativnih posledica trzista.
19
No, uz ovu tradicionalnu kontrolu ulogu, koncept produktivnosti resursa je
drzavnoj administraciji otvorio nove mogucnosti. Pre svega u smislu rekon-
ceptualizacije njenih obaveza prema gradanima.
Naime, decenijama, zdravstveni sektor se nije bavio zdravljem nego lecenjem
bolesnih, a drzavna je administracija to lecenje na razne nacine obezbedivala.
Medutim, prevencija rasipanja, racionalan odabir tehnologija i princip ukljucivanja
su, umesto lecenja, na centralno mesto stavili zdravstveni status i takozvani
18
Weizsacker E. von, Lovins A.B., Lovins H.L., Factor Four (The New Report to the Club
oI Rome), Earth-scan Publications Ltd, London, 1997.
19
Saltman R., Figueras J. & Sakellarides C., Critical Challenges for Health Care Reform in
Europe, Open University Press, Buckingham, Philadelphia, 1999.
102 Juk Stambolovic
zdravstveni pomak, odnosno ,zdravstveni dobitak.
20
Kljucna uloga admini-
stracije, prema tome, sve vecma postaje da zdravstvenim poslenicima placa
rezultate rada. A to zapravo znaci da, umesto obezbedivanja zdravstvenih usluga,
administracija pocne da ,kupuje zdravlje, odnosno da tezi da maksimalno
unapredi zdravlje gradana.
Saobrazno tome, naglasak se i zvanicno (a ne samo proklamativno) stavlja:
umesto na lecenje pojedinaca, na unapredenje zdravlja i dobrobit zajednice,
umesto na proIesionalnu autonomiju zdravstvenih poslenika, na njihovu
proIesionalnu odgovornost i standarde,
umesto na opste zdravstvene budzete, na zdravstvene budzete koji
odgovaraju strukturi stanovnistva kao i speciIicnim vrstama rizika,
umesto na centralizovanu zdravstvenu administraciju, na znacajno lokalno
odlucivanje.
21
Drugi kljucni resurs zdravstvenog sektora su gradani.
To je resurs ciji je razvoj (sto se tice zdravlja) gotovo potpuno zanemaren.
No, nije rec o zanemarivanju takozvanog nematerijalnog bogatstva, odnosno
resursa zasnovanog na zadovoljavanju nematerijalnih potreba kao sto su ljubav,
nega i paznja koji su tako vitalni za zdravlje.
22
Gradani, odnosno clanovi zajednice koji nisu neposredno angazovani u
zdravstvenom sektoru, mogu da imaju i daleko speciIicniju ulogu.
Naime, saobrazno principima produktivnosti resursa, danas je (doduse, vise
neIormalno nego Iormalno) siroko razvijen i koncept integrativne medicine.
23
Integrativna medicina podrazumeva da je za unapredenje zdravlja i
ublazavanje i otklanjanje ljudske patnje neophodan kombinovan pristup. To pak
znaci da svaka zajednica treba da koristi sve svoje zdravstvene potencijale i
kapacitete. Dakle, uz zvanicnu medicinu, potrebno je razviti i metode alternativne
medicine, kao i razne tehnike samopomoci i medusobne pomoci.
Alternativna medicina je zajednicki naziv za niz terapijskih stanovista i praksi
(od narodne medicine do sijacua i homeopatije), zasnovanih na modelu prema
kome je ljudski organizam visedimenzionalni sistem medusobno prozetih zivotnih
cinilaca, u stalnoj interakciji sa svojom svakovrsnom okolinom.
24
20
Kindig D. A., Purchasing population health. Paving for results, Ann Arbor, MI, USA:
University oI Michigan Press, 1997.
21
Light D.W., Comparative institutional response to economic policv, managed competi-
tion and governmentalitv, Social Science & Medicine, 2001, Vol. 52:1151-1166.
22
Clark M., Ariadnes Thread. The Search for New Modes of Thinking, London, Mackmillan,
1989.
23
Peters D. & Woodham A., Integrated Medicine, Dorling Kindersley, London New York,
2000.
24
Stambolovic V., Alternativna medicina. pristupi :dravstvene politike, Zdravstvena zastita,
1989, Vol 18:2528.
Prema svojim glavnim osobenostima, alternativne terapije predstavljaju vazan
potencijal za povecanje produktivnosti resursa. Uz znacajan potencijal za pobo-
ljsanje kvaliteta zivota, kao i uz delotvornost (sto su im osnovne karakteristike),
one i daleko manje kostaju od tehnologija klasicne medicine.
U lecenju jednog pacijenta obolelog od angine pektoris, na primer, godisnja
usteda samo u lekovima, u proseku, iznosi 340 dolara.
25
Alternativne terapije su, inace, delotvorne i kod drugih hronicnih oboljenja
i stanja za cije se zbrinjavanje, ukupno, trosi najveci deo sredstava koja se odvajaju
za zdravstvenu zastitu. Naime, uobicajena razmera je da se za lecenje najbolesnijih
10 pacijenata trosi oko 70 ukupnih ,zdravstvenih sredstava.
26
Alternativne terapije su, uz to, pogodne i zbog nekih drugih speciIicnih
svojstvenosti:
pristup pacijentu je kod njih individualan, a ne standardizovan,
deluju, zatim, na organizam u celini, a ne samo na njegove delove,
nisu ni toksicne ni agresivne, tako da prakticno nemaju stetnih posledica,
neki njihovi osnovni elementi su ,prijateljski prema korisnicima, tako da
otvaraju bezbroj mogucnosti za samonegu i za uzajamnu pomoc.
27
Tehnike, postupci i aktivnosti samonege i uzajamne pomoci su posebno vazan
deo koncepta integrativne medicine.
No, njihov je okvir mnogo siri od klasicnog medicinskog poimanja zdravlja.
Naime, ove tehnike, postupci i aktivnosti mogu se primenjivati na raznim
nivoima, od onih privatnih, pa do komunalnih, a mogu se odnositi na razna pitanja
koja vaznim smatraju sami gradani od ishrane, do ekologije i ljudskih prava.
Posebno je znacajno ukoliko se oko ovih tehnika, postupaka i aktivnosti
gradani okupe na organizovani nacin.
Institucionalizacija mreza civilne solidarnosti, naime, olaksava razvoj
sposobnosti da se resavaju zajednicki problemi.
Na taj nacin, zapravo, ljudi iz zajednice mogu da budu nosioci promena u
smislu boljeg kvaliteta zivota.
25
Ukoliko bi se u obzir uzele i druge intervencije, usteda bi bila jos veca. Na primer, uz
homeopatsko lecenje smanjila bi se i ucestalost zahvata poznatog kao stent, odnosno perkutana
koronarna revaskularizacija. Po jednom pacijentu ovde bi usteda iznosila 3.300 dolara, uz
izbegavanje mogucih neposrednih i odlozenih komplikacija. Vidi: Montani M., Novak I., Miklic
M., Klinicki i ekonomski ucinci homeopatskog lifecenfa angine pectoris, Kvalitetna suradnfa :a
:dravifeg covfeka, Zbornik radova 2. hrvatskog kongresa o suradnji klasicne i nekonvencionalne
medicine, Zagreb, 2001.
26
Berk M. L., Monheit A.C., The concentration of health expenditures. An update, Health
AIIairs 145, 1992. vol. 11.
27
Stambolovic V., Medicina nadlenost i alternativa, Prosveta, Beograd, 1986.
104 Juk Stambolovic
Naravno, ne sami, nego uz komunikaciju sa raznim institucijama i organiza-
cijama, kako u okviru lokalne zajednice, tako i van nje.
Pri tom, uz postojanje institucionalizovane mreze solidarnosti, postoji veca
sansa da ova komunikacija sa centralnim i medunarodnim nivoima ne bude
manipulativna, nego participativna.
Omogucava da zeljena promena postane proces, a ne kampanja.
Da bude zajednicka stvar, a ne interes odabranih pojedinaca.
Da odgovara lokalnim potrebama, a ne interesima centralne politicke
birokratije ili takozvanom ,sindromu godisnjeg izvestaja karakteristicnom za
razne donatorske organizacije.
28
Omogucava, pre svega, da angazman clanova zajednice proistice iz njihovog
svesnog uverenja, a ne iz adaptabilnog podleganja nagovorima ili primoravanju.
VISE OD UPRAVLJANJA
Ovde se uopste, pa i kada je rec o zdravstvenom sektoru, ne samo striktno
primenjuje, nego i idealizuje princip vladanja, i to kao princip apsolutne volje
suverena.
Princip vladanja je, medutim, razvojem demokratije, zamenjen principom
upravljanja, odnosno vodenjem i kontrolisanjem konstelacije institucija i politickih
grupacija koje cine dominantni deo drzavnoga korpusa.
Zdravstveni je sektor, medutim, pogotovo u tranziciji, suvise slozen i za
upravljanje.
Da bi se produktivno organizovao, neophodan je jos slozeniji pristup.
To je pristup u okviru koga se clanovi zajednice upucuju, stimulisu i
podrzavaju da se, u meri u kojoj im odgovara, late angazmana koji mogu doneti
dobrobiti i njima i njihovoj zajednici.
U okviru takvog pristupa pitanjima zdravlja, ljudska prava, socijalni kapital
i produktivnost resursa mogu da predstavljaju zahvalne polazne tacke i zajednicke
inspiracije.
28
Dagron A. G., Making Waves, The RockeIeller Foundation, New York, 2001.
Grad - prostor potrosnje
i dokolice
106
107
Milos Sekulic
OD AGORE DO ROBNE KUCE I TRZNOG
CENTRA KAO PROSTORA ZABAVE I
SPEKTAKLA
ODNOS IZMEDU TRGA I TRZNICE KROZ ISTORIJU
Sumerski ideogram Y (ipsilon) za bazar, centar trgovine, trznicu, pijacu,
simbolicno ukazuje na to da se bliska veza izmedu trga, prostora koji je nastao
ukrstanjem puteva, i trznice, odavno prepoznavala. Verovatno je da su u preanticko
doba sire raskrsnice i planirane za potrebe trgovine. Rani nastanak trgovinskog
centra za trampu ili razmenu lokalne robe nastao je mnogo ranije nego sto je
doslo do ,trzisne ekonomije zasnovane na robno-novcanoj transakciji. Dva
najstarija oblika trznice, otvoreni prostor ili pokriveni bazar, niz botega ili ulica
puna ducana, verovatno su stekli svoju urbanu Iormu oko 2000. godine stare ere.
Ali, moguce je da im je prethodio jos drevniji oblik trznice unutar hrama. Anticka
grcka agora prvobitno je stvorena kao deo kompleksa svetilista, ali vec u V veku
pre nase ere agora se moze smatrati trznicom gde su okupljanje i razgovor bili
isto toliko vazni kao i razmena dobara. Rana agora je imala amorIni i nepravilan
oblik u vidu trga, a ponekad je bila samo prosirenje glavne ulice.
U rimskom carstvu ,standardni urbanizam za svaki novoplanirani grad od
20.000 stanovnika, bio je resetkasti plan pravougaonog oblika, sa setalistem pod
arkadama i radnjama, Iorumom, pozoristem, arenom, javnim kupatilom. Slicne
Iorme su se ponavljale sa kraja na kraj imperije.
Otvoreni trg mesovitog sadrzaja trgovine i stanovanja nastavio je svoje
postojanje sve do baroka kada je trg, narocito u zapadnoj i severnoj Evropi, prvi
put dobio cisto rezidencijalnu Iunkciju. U latinskim zemljama otvoreni prostor je
zadrzao svoju prvobitnu drustvenu Iunkciju kao pla:a, campo, pia::a, nastavljajuci
108 Milos Sekulic
direktno tradiciju agore. Cak i sportske i dramatske Iunkcije originalne agore
nikada nisu sasvim zamrle. Setimo se samo palia u Sieni.
STVARANJE TRZNICE KAO ZATVORENOG PROSTORA
Ekspanzija trzista je jedan od glavnih atributa trzisne ekonomije. Vec su u
XVIII veku male zanatske radnje pretvorene u specijalizovane radnje. U Parizu,
jos u vreme vladavine Luja XV, bankar Krom osnovao je robnu kucu koja je
zaposljavala oko tri stotine osoba. Takode u Parizu 1844. godine, otvara se moderna
robna kuca, Ville de France, sa sto pedeset zaposlenih.
Ako se vitalnost neke institucije moze oceniti po njenoj arhitekturi, onda je
robna kuca jedna od najvitalnijih institucija trzisne ekonomije. Jedna od prvih
velikih gradevina koja je koristila gvozdene stubove jeste robna kuca A.T. Stjuart
u Njujorku, dok je Sinkelov projekat za berlinsku robnu kucu iz 30-tih godina
XVIII veka, mada nikada realizovan, svojim avangardnim stilom daleko premasio
sve sto se do tada videlo u arhitekturi.
Jedan od oblika trznice ili trznog centra koji se razvio nezavisno od robnih
kuca u toku XIX veka, bile su zastakljene arkade sa radnjama. To je bio pokusaj da
se kreira nova arhitektonska Iorma koristeci dostignuca moderne tehnologije gvozda
i stakla. U ranom XIX veku ovi primeri nicu u svim velikim gradovima, od Napulja
i Denove do cuvene Berlington arkade podignute u Londonu 1819. g. Trzna arkada
u Briselu bila je medu najvecima mada je najvelicanstvenija arhitektura ostvarena
u Milanu. Jedan od retkih prezivelih primera trznih arkada je sjajni GUM u Moskvi,
podignut 1893. godine, obnovljen i restaurisan pre dve godine.
Zanimljiv je i stariji Iormat trzne arkade u njegovoj osamnaestovekovnoj
inkarnaciji pariskog Pale Rojala. Vojvoda od Sartra odlucio je da koristi vrt svoje
porodicne kuce u Parizu kao komercijalni prostor u kome je centralni sadrzaj
projekta bio park za javno uzivanje po ugledu na tadasnju englesku modu, sa
pokrivenim amIiteatarom Le Sirk Rojal koji je koriscen za javne priredbe,
koncerte i balove. U jeziku savremene arhitekture, Pale Rojal bi se mogao opisati
kao luksuzni ,soping mol i moze se zakljuciti da je on prethodio danasnjem
Irancuskom hvpermarche-u.
SAVREMENA ROBNA KUCA: NJENO PLANIRANJE I ODNOS
IZMEDU ROBNE KUCE I TRZNOG CENTRA
Planiranje robne kuce potice iz istog izvora kao i planiranje trznog centra
iz evropskih arkada sa nizom radnji. Vazno je napomenuti da je robna kuca kao
nezavisna struktura nastala mnogo ranije nego trzni centar i da je kompleksni
Od agore do robne kuce i trnog centra 109
trzni centar kakvog ga danas znamo proizvod naseg vremena. Robne kuce su
tradicionalno bile smestene u sredistu grada kao deo njegovog trgovinskog cen-
tra, ili na glavnim trgovima i raskrsnicama sa dobro deIinisanom mikrourbanom
i trgovackom strukturom. Njihova visespratna arhitektura bila je diktirana
skupocom gradskog zemljista. Pojavom pokretnih stepenica one rastu u visinu do
8-10 spratova. Kako su se gradske robne kuce razvijale tako su njeni planovi
postajali sve slozeniji sa zanimljivim arhitektonskim detaljima, pjacetama i drugim
elementima koji privlace posetioce u dubine prostora. Pocinju da se upotrebljavaju
nove tehnike koje stvaraju veci dramski eIekat u prezentaciji, koji ce zauvek da
izmeni izgled robne kuce. Prostor oko pokretnih stepenista postaje simbolicni
centar. On se prosiruje, otvara, osvetljava odozgo, postaje monumetalan. Pocinje
da se koristi za tematske priredbe, promocije, modne revije, koncerte. Robna
kuca postaje pozornica.
Najuspesnije robne kuce pocele su da svom sadrzaju dodaju nove servise,
restorane, kaIee, salone za vazne licnosti, prostore za igru i cuvanje dece.
Razvoj trznih kompleksa kao zamene za gradske trgovacke centre doveo je
po prvi put do ujedinjenja trznog centra i robne kuce u pokusaju da se sadrzaj i
struktura trgovackog centra rekreira u manjoj skali i sa umanjenim replikama
originala. Dominatne robne kuce iz gradskog centra kao umanjene replike postaju
magneti ili ,sidra (anchors), kao glavni zakupci novog kompleksa sa nizom
manjih radnji oko njih i u tom kontekstu nezamenljiva komponenta trznih centara.
Sa pomeranjem trznih centara na periIeriju, visespratne robne kuce u SAD
postaju objekti sa jednim ili dva nivoa koji se lakse i brze planiraju i jeItinije
izvode. Od ranih posleratnih divova koji su imali 30-40 000 kvadratnih metara,
savremeniji primeri imaju znantno manji obim od nekih 15-25 000 koji eliminisu
marginalne i neproIitabilne servise. Telemarketing i kataloska prodaja ispunjavaju
vakuum koji nastaje osipanjem velikih americkih robnih kuca. Dok su se americke
robne kuce smanjivale u visini i obimu i bezale u suburbiju, u Evropi, a narocito
na PaciIickom rubu Dalekog istoka, desavali su se suprotni trendovi robne kuce
su rasle u sadrzaju i visini uporedo sa brzim razvojem novih urbanih centara.
RAZVITAK SAVREMENOG TRZNOG CENTRA
(SHOPPING MALL) I NJEGOVO PLANIRANJE
Uspeh prvih americkih trznih centara kasnih 20-ih godina XX veka bio je
uslovljen pojavom velikih samoposluga. Licna mobilnost je uticala na pomeranje
Iokusa iz centra grada u predgrada i na promene u urbanizmu kakve se nisu desile
u Evropi. Razvoj trznih centara usporen je u vreme velike depresije i II svetskog
rata, tako da je 1946.g. postojalo samo osam velikih trznih centara u Americi.
110 Milos Sekulic
U posleratnom periodu Amerika i Evropa su tezile da sto brze predu iz ratnog
stanja u mirnodopski zivot. U tom periodu, srednja klasa napusta americke gradove
i suburbani trzni centri pocinju da se razvijaju velikom brzinom u novoj
arhitektonskoj strukturi suburbije.
U periodu 50-tih godina izgradnja trznih centara uzima maha. Od 100 centara
u 1950. godini, za nepunu dekadu broj se povecao na 3700. Ne samo sto ih je bilo
vise, nego su istovremeno bivali sve vece i kompleksnije arhitektonske strukture.
Gradski centar je i dalje bio utociste izvesnom broju tradicionalnih poslova, ali
ce pojavom trznih centara svi ti poslovi moci da se obave u suburbiji, bez potrebe
odlaska u grad. Glavna privlacnost ranih, prigradskih trznih centara, koji su obicno
ukljucivali i samoposlugu, bila je koncentracija trgovina na jednom mestu.
Godine 1956. u predgradu Mineapolisa, otvoren je Sautdejl, trzni centar
koji ce predstavljati model za sve takve centre. Svi pesacki prostori, sve prom-
enade bile su pod krovom, sa klima uredajima za letnje vrucine i grejanjem tokom
zime. Arhitekta je kao svoju inspiraciju naveo galerije Milana i Napulja. Pokrivene
ulice sa radnjama su privlacne svuda gde postoje klimatski ekstremi. Tako je od
1960. do 1970. g. u SAD podignuto 8 000 novih pokrivenih trznih centara sa
vestackom klimom. Prvi megacentar od 150 000 kvadratnih metara podignut je
1970. g. u Hjustonu po imenom ,Galerija. Tokom 80-tih godina XX veka trzni
centri postaju jos veci, kao na primer, modni centar Del Amo u Toransu,
KaliIornija, koji ima 300 000 kvadratnih metara. A ,majka svih soping centara
Vest Edmonton Mol u Alberti, Kanada, prostire se na povrsini od 520 000
kvadratnih metara. Ukratko, od 1970. do 1990. godine u SAD je podignuto jos 25
000 novih trznih centara, ili, u proseku, svakih sedam sati otvorio je svoja vrata
neki novi mega centar!
Onda se pojavio novi trend. Sve do sredine osamdesetih godina americki
centri su imali apsolutnu dominaciju, i nije se moglo ni naslutiti da ce nove
ekonomske sile, tzv. ,tigrovi Dalekog istoka, poceti polako da preuzimaju vodstvo
u izgradnji na nacin koji je ostao uglavnom nepoznat u Evropi. Sa izuzetkom
Japana i donekle Singapura i Hong Konga, zemlje kao sto su Koreja, Tajland,
Filipini, Malezija i Indonezija nisu imale arhitektonski razvijene savremene
trgovinske Iormate nalik na one na Zapadu. Secam se kada sam pre nekih sedam
osam godina bio glavni projektant za tada najluksuzniju robnu kucu u Seulu
Galerija dizali smo je na pustoj ledini; danas je ona u centru superluksuznog
seulskog Rodeo Drajva. To je samo jedan primer. Sa naglim razvojem paciIickih
ekonomija od sredine 80-tih godina do danas, iznenada su pocele da nicu prvo
robne kuce, zatim trzni centri, po ugledu na zapadne megamodele. Nedovoljno
iskusni graditelji i biznismeni iz ovih zemalja se okrecu iskljucivo americkim
arhitektima i trznim planerima sa odredenim i jasnim ciljem da u svojoj zemlji
razviju trgovinske Iormate americkog stila bez obzira na sve kulturno-
-potrosacke razlike. Tako su od 80-tih godina sva najuglednija imena americke
arhitekture, dizajna i trznog planiranja pocela da se pojavljuju kao autori novih
centara na Dalekom istoku : od Grand Dute i Mate Hari u Indoneziji, KL Citi
centra u Kuala Lumpuru, u Maleziji, Robinsona i Centrala u Bankoku, Isetona i
Mega Mola na Filipinima, Sinsege i Lote u Koreji, do Daimaru i Ivataje u Japanu
robne kuce i trzni centri Dalekog istoka poceli su da izgledaju isto kao Mejsi ili
Saks FiIt Avenju u SAD. Prosle godine je Dzon Dzerdijev Kanal Siti Soping
kompleks u Fukuoki, Japan, dobio nagradu za najbolji medunarodni trzni centar
godine, a godinu dana pre toga su projekti Voker grupe za dve robne kuce pod
mojim neposrednim rukovodstvom: Ivataja u Japanu i Robinson-Sikon u
Bangkoku, dobile medunarodnu nagradu za najbolji dizajn robne kuce u svetu
1995. godine.
Najvece trziste sa najduzom trgovackom tradicijom tek pocinje da se otvara.
Kina je tek odskrinula vrata. U Sangaju se zavrsava najveci trzni centar u Aziji sa
preko 600 000 kvadratnih metara trgovackog prostora. A to je samo pocetak.
Savremeni trzni centri su postali skoro potpuno autonomne celine gde
posetioci mogu da nadu sve sto im treba u smislu komunikacije i kolektivne zabave.
Ovo prosirenje Iunkcije imalo je jasan uticaj na njihovu arhitekturu. Arhitektonsko
planiranje sada mora da povede racuna o mnogo vecem broju sadrzaja nego sto
su samo tradicionalne trgovacke aktivnosti, a i okviru njih javljaju se i neki novi
oblici.
TRZNI CENTAR, MESTO ZA ZABAVU I SPEKTAKL
I sami trzni centri 90-tih godina prolaze kroz novu Iazu u kojoj se dovodi u
pitanje koncept glavnog zakupca (,sidra) i ispituju alternativne Iunkcije kulturnih
i zabavnih aktivnosti kompleksa kao novih prigradskih sredista.
Galerija u Hjustonu, Teksas, ciji je sredisnji deo klizaliste otvoreno preko
cele godine, dodala je niz sadrzaja koji nisu u Iunkciji trgovine. Gost hotela, koji
je takode deo ovog kompleksa, ili sluzbenik koji radi u obliznjoj kancelarijskog
zgradi mogu direktno sa recepcije da udu u ,soping mol jednostavna promena
od velikog znacaja. ,Mol nije vise samo trzni centar on je gradski centar,
urbani prostor u pravom smislu te reci. Mada trgovacke Iunkcije nastavljaju i
dalje da dominiraju, graditelji trznih centara pocinju da stvaraju prostor za razlicite
klijente kao sto su sportski i atletski klubovi, banke, predstavnistva, medicinski
centri. Trzni centri postaju i sedista kulturnih institucija kao sto su biblioteke,
muzeji, pozorista, bioskopi ili gradanskih servisa kao sto su ogranak gradske,
savezne i drzavne uprave, posta i slicno.
112 Milos Sekulic
Uvodenjem nekomercijalnih zakupaca, trzni centri po sadrzaju sve vise
postaju nalik na tradicionalne gradske centre i njihovi vlasnici prestaju da budu
samo trgovci i postaju graditelji novih urbanih centara, koji imaju prednost nad
ulicama centra grada zato sto pruzaju veci red, cistocu i sigurnost, kao i idealnu
klimu bez mraza, kise ili zege.
Rad i igra, kupovina i rekreacija, javni protesti, kultura i zabava, sve veci
broj aktivnosti vezanih ranije za tradicionalne sadrzaje centra grada, prenose se u
,mol, ukljucujuci i najnoviji oblik gradske industrije turizam. Sa svojim
klizalistem i promenadom pod staklenim krovom, Galerija u Hjustonu postala je
turisticka atrakcija. Graditelji Vest Edmonton Mola, koji ukljucuje i hotel, dodali
su ovom kompleksu veliko klizaliste, zooloski vrt sa egzoticnim pticama, bazen
sa delIinima, vestacku morsku lagunu sa podmornicom i replikom Kolumbovog
broda ,Santa Maria, zabavni park i najveci na svetu vodeni park pod krovom,
zajedno sa vestacki izgradenom plazom i talasima za serIere.
Svecani spektakl otvaranja robne kuce Ivataja u bogatoj Fukoki od 2 miliona
stanovnika na jugu Japana, u cijem sam planiranju ucestvovao, posetilo je 500
000 ljudi prvog dana. Posetioci su dosli iz Japana i susednih zemalja, Amerike i
Evrope.
Spektakl pod nazivom ,Magija je zapoceo na gradskom trgu koji smo
projektovali kao deo ove robne kuce. Ucestvovali su madionicari, gutaci plamena,
odrzan je rokenrol koncert i 50 000 balona i 500 golubova pusteno je u vazduh na
zvuk gonga koji je odjeknuo gradom oglasavajuci da su kapije otvorene. Glumci,
pesnici, pisci, muzicari, slikari iz Japana i celog sveta pozvani su da prisustvuju i
ucestvuju u spektaklu. Stotine madionicara prikazivalo je svoje trikove posetiocima
na 8 spratova robne kuce, a kompletan personal je bio obucen u crne Irakove i
cilindre sa belim zecevima u rukama.
Veliki broj posetilaca Mola Amerike velicine 420 000 kvadratnih metara,
otvorenog u Blumingtonu, Mineapolis, 1992. godine su turisti. Mol Amerike je
racunao da moze da privuce oko 100 000 ljudi na dan; ovaj broj je daleko
prevaziden samo za prva tri meseca. Posle njegovog otvaranja poseta je bila oko
milion ljudi nedeljno!
Mol Amerike je ogroman, najveci u Americi, a vec sada se planiraju nove
dogradnje. U njemu se nalaze 4 dominantne robne kuce, oko 160 specijalizovanih
radnji, vise od cetrdeset restorana i prodavnica gotove hrane ali taj prostor nije
narocito zanimljiv sa arhitektonskog aspekta on je samo veci od drugih. Ono
sto je neobicno je da su radnje grupisane oko ogromnog, skoro 3 hektara velikog
parka u kome se nalaze luna park sa dvadesetak raznih tobogana, dva pozorista i
tuce drugih manjih atrakcija, sto na neki nacin moze da evocira na Pale Rojal u
Parizu iz XVIII veka.
Megacentar moze da zadovolji najrazlicitije ukuse i potrebe. On je
kontrolisana urbana celina. Po ugledu na tradicionalne gradske trgovacke centre
koji se sastoje od otvorenih i zatvorenih prostora, senovitih arkada i suncanih
trgova, u velikim gradovima Amerike su se razvile tzv. Iestivalske trznice na
obalama reka, u luci, na dokovima i u starim luckim skladistima. Tako su u Fanej
Holu, Harbor Plejsu i Saut Strit Siportu komercijalni prostori uglavnom pod
krovom, a javna setalista uglavnom otvorena. Ovakvi otvoreno-zatvoreni trzni
centri postali su veoma popularni i komercijalno uspesni. Tako je trgovacki deo
njujorskog Bateri Sitija pokriven staklenim krovom koji podseca na Kristalnu
palatu i vizuelno je i Iizicki povezan sa otvorenim prostorom i rekom. Horton
Plaza u centru San Dijega potpuno odbacuje zasvoden prostor u korist otvorenih
dvorista i arkada. Dzon Dzerde, arhitekta ovog centra, projektovao je po istom
pricipu, takode i poznati Siti-vok u Juniverzal Sitiju u KaliIorniji, otvoren pre tri
godine.
Pitanje da li trzni centri mogu ili treba da zamene gradske centre je akademsko
pitanje. Prema podacima americkog Biroa za istrazivanje krajem 1992. godine, u
SAD je bilo oko 39 000 operativnih trznih centara, od kojih je 1800 regionalnih.
Oni opsluzuju siroku srednju klasu. Ucestvujuci kao arhitekta u velikim
medunarodnim projektima trznih centara cesto sam mogao da primetim da u
svakom takvom centru postoji veliki otvoreni prostor za sedenje koji je okruzen
raznim standovima sa velikim neonskim Iirmama koje nude hranu iz celog sveta:
meksicku, kinesku, italijansku, marokansku. Posto nema granice izmedu dela gde
se jede i dela za trgovinu koji ga okruzuje, stice se utisak da se nalazimo u nizu
kaIea na nekom velikom gradskom trgu.
Mozda moje sedenje na klupi u vestackoj realnosti nekog trznog centra
nije nista neprirodnije nego sedenje na klupi u parku. To me dovodi do drugog
zakljucka postmodernizam, ciji su principi na njegovu nesrecu bili primenjeni
samo na arhitektonskim objektima manjeg Iormata, i koji je vise doprineo urbanom
planiranju nego arhitekturi, verovatno je nasao svoju jedinu arhitektonsku potvrdu
u vecoj meri u vreme kulminacije razvoja velikih trznih centara Amerike 80-tih
godina. Danasnji ,novi urbanizam manje Ietisizira stare stilove i vise se okrece
humanizovanju prostora. I tako ,novi urbanizam trznih centara ruku pod ruku
sa novom ,arhitekturom svetla (light architecture), svojim otvorenim pjacetama,
balkonima, mostovima, zastakljenim paviljonima, Iontanama, sadrzajima za
zabavu i rekreaciju postaje mikrokozmicki simulakrum (kopija kopije) zapadne
civilizacije, ali isto tako njen repozitorijum.
114
115
Slobodan Danko Selinkic
GDE SU TRGOVI?
Razvoj gradova u Srbiji nije rezultirao stvaranjem naselja sa trgovima. Deo
Iunkcija koje podrazumeva ovaj pojam prenet je na ulicu i raskrsnicu ulica. Zbog
toga se vaznije javne gradevine, pozorista, crkve, opstinske kuce i tome slicno,
vrlo retko mogu identiIikivati sa trgom ciji su sastavni deo, onako kako je to
uobicajeno za kolektivnu memoriju o gradu.
Trg je prisutan u nasoj svesti i mi ga koristimo kao pojam, ali ga prepoznajemo
preko iskustva koje smo doziveli na nekom drugom mestu, trgu nekog drugog
grada, u pozoristu, na Iilmu, ili imaginarno, u knjizevnosti.
Danas u nasoj arhitekturi postoji tendencija izgradnje trznih centara cija
projektantska resenja imaju semu nastalu iz modela u kojem dominiraju ulice i
mali trgovi; tako prostor i Iunkcije trga ulaze u nasu svakidasnjicu kao metaIora
nepostojeceg.
U evropskoj kulturi gradski trg je viseznacni simbol civilizacije, ekonomskog
i politickog zivota gradana; na odredeni nacin trg je instrument demokratije
gradanskog drustva. Zasto se u nasoj arhitekturi i urbanizmu ne planira izgradnja
trga?
,Potrebno je sacekati da buducnost razvije slike koje je deponovala proslost.,
kaze Bendzamin u jednom svom tekstu, i to je delimicni odgovor na moje
postavljeno pitanje o trgovima.
Ako to malo bolje analiziramo i podsetimo se da je srednjevekovni trg u
evropskoj kulturi do te mere razvio svoje Iunkcije da je doslo do identiIikacije
trga kao mesta sa odredenim Iunkcijama zajednice: religiozni zivot predstavljen
je crkvom na trgu, komercijalni pijacom a drustveni gradskom palatom (u manjim
gradovima to je cesto ostajalo objedinjeno na jednom mestu), postavlja se pitanje
da li je tako bilo i na nasem tlu pre otomanske invazije.
Analizom arhitektonskog nasleda na tlu Srbije iz perioda pre turskog osvajanja
i onim za vreme njihove okupacije necemo dobiti siguran odgovor na pitanje gde su
116 Slobodan Danko Selinkic
bili i kako su izgledali trgovi nase proslosti. Ostaci gradova i vecih naseobina koji
nisu pretrpeli vece promene za vreme turske vlasti i kasnije nakon oslobadanja od
rusilackog zanosa gotovo da ne postoje, ili do sada nisu dovoljno istrazeni. Istina je
i to da smo uvek vise skloni istrazivanju antike nego srednjeg veka.
Pazljivim posmatranjem planova Beograda kroz vekove moze da se ustanovi
postojanje odredenih ,praznih mesta u raznim epohama. Jedno od takvih ,mesta
je danasnji Studentski trg u centru grada. Nakon oslobadanja od Turaka vlast u
Srbiji opredelila se za evropski oblik grada, ali je zadrzala mnoge gradske Iunkcije
na tradicionalnim mestima.To se posebno odnosilo na pijace: tako je i ovaj prostor
zadrzao svoju prvobitnu namenu.
Kasnije, u doba nove Kraljevine Jugoslavije, taj trg je urbanizovan, nazalost
ne vise kao trg, vec kao park. U naslovu ispred imena i dalje stoji pojam trg. Brzi
prelazak na novi drustveni sistem, komunizam, tek izgradenog gradanskog staleza,
nakon drugog svetskog rata, ponovo usmerava drustvo na odredene tekovine
evropske kulture koje odgovaraju toj politickoj ideji. Evropom tada vec dominira
ekstremni internacionalizam kao pravac u arhitekturi moderne, koji najradikalnije
eliminise sve tradicionalno, od ideje do materijala, i usmerava ka ,novom kao
simbolu razvoja tehnike i tehnologije. Trg kao gradski prostor sve vise postaje
metaIora: ako nije porusen u ratnom razaranju postao je nevazan u brzoj
rekonstrukciji zemlje. U novoj arhitektonskoj ideji o gradu u kojoj je ,kuca u
slobodnom prostoru on gubi svoj smisao, tako da ga na Novom Beogradu,
gradenom sa tim sloganom, uopste i nema. Trg se sve se rede pojavljuje kao
samostalni projekat. Pojavljuje se u nazivima odredenih prostora na urbanistickim
planovima, obicno u spletu saobracajnica i gotovo uvek ,ispunjen parkovima.
Ako pomislimo da decenijama nisu postojale odredene delatnosti kao npr.
antikvarnice ili pijace antikviteta, cesto a negde i uobicajeno vezane za trgove, a
koje je bilo vrlo lako realizovati, namece se pitanje o postovanju tradicije i starog
uopste, koje usmerava na samo jedan odgovor: proslost se vidi samo kao tekst i
kontrolisani muzejski eksponat.
Sa druge strane, svakidasnjica je dobila odredene oblike i sadrzaje koji su
nekim drugim drustvima bili i ostali nepoznati: dom kulture, kulturni centar,
radnicki dom, spomenik revolucije, memorijani kompleks.
Trg kao vitalni prostor grada izostao je u komunizmu. Namerno ili slucajno,
na nama je da ustanovimo. Platoi ispred gradevina koje sam gore naveo dobijali
su ponekad slobodne povrsine koje su kasnije nazivane platoi jer nemaju obodnih
gradevina i vise sluze kao podloga novoj gradevini u smislu monumentalnijeg
pristupa nego sto asociraju na trg i njegovu Iunkciju okupljanja.
Odsustvo trga u arhitekturi za vreme dominacije komunisticke ideologije
postalo je toliko radikalno da se maniIestacije koje se po prirodi svog nastanka
Gde su trgovi? 117
odrzavaju na trgu, kao npr. vojne parade i okupljanja povodom vecih mitinga,
odrzavaju na ulici. Ulica je dinamican prostor, komunikacija; covek je na trotoaru
zasticeni posmatrac dogadaja na ulici koji se odvijaju u prolazu, oticanjem, skoro
kao na Iilmskoj traci. Na trgu je gradanin sastavni deo dogadanja, na tom mestu
ulica se siri i dinamika oticanja se smiruje; stvara se odnos izmedu gradana i
izgradenog prostora grada, kuca na trgu i praznog prostora trga ispunjenog ljudima.
Sve prvomajske parade smo posmatrali nepomicni sa trotoara ispred
Skupstine, ledima okrenutim Pionirskom parku trgu, dok su dogadaji oticali sa
Bulevara prema Trgu Marksa i Engelsa.
Na mitinzima u Beogradu 1997, 1998, i kasnije, na protestnim okupljanima,
kada su mase gradana stremile ka Trgu Republike ili trotoaru ispred Skupstine,
bili smo primorani da se vrtimo oko palate Albanije, ironija imena i sudbine,
podeljeni u gomile koje nisu u stanju da komuniciraju medu sobom i koje
dogadanje ciji su protagonisti zajedno sa svom masom prisutnih i liderima na
bini ne mogu da osete jedinstvom prisustva u prostoru i vremenu, sto je sustina
takvih maniIestacija i sto osmisljava postojanje trga kao izgradenog prostora.
Energija mesta, energija mase tela koja se vekovima tiskaju na prostoru
istovetnog trga stvaraju, izmedu ostalih komponenti, ono sto se zove genius loci,
snaga mesta. Ako u gradovima postoje mesta takvog karaktera, onda su to pre
svega trgovi.
U Parizu je doslo do radikalne promene ulica za vreme vlasti Osmana, koji
je stvorio bulevar iz cisto militaristickog razloga. Nije imao potrebe da dira u
trgove, jer mu je problem bio lako kretanje velikih masa gradom; ko zna kako bi
danas Pariz izgledao da je zeleo da zabrani svako okupljanje.
Trgovi koji su ostali na bilo koji nacin da zive do danasnjih dana doziveli su
razne promene. Najcesce, kako sam vec pomenuo, trg je pretvaran u zelene
parkovske povrsine; Studentski trg, trg ispred crkve Svetog Save nazvan
svetosavski plato zbog velike udaljenosti obliznih gradevina. Slavija, trg koji je
tako snazno deIinisan svojim oblikom, nastao po volji jednog Engleza po ugledu
na TraIalgarski u Londonu, ostao je decenijama neresen iz razloga koji sigurno
nije kreativne prirode. Poznati okrugli trg u Kraljevu postao je muzej samoga
sebe i skoro ostao bez vitalnih Iunkcija. Bilo je pokusaja da se resi konkursom trg
tamo gde ga mozda nije nikada bilo; na Trgu Marksa i Engelsa, danas Pasicevom
trgu, gde zavrsava Balkan i gde pocinje Bulevar Revolucije, ali ni tada ni danas
nijedno resenje nije uspelo da stvori trg od tog prostora, izmedu ostalog i zato sto
se uglavnom trazilo njegovo ,punjenje raznim Iunkcijama.
Trg Republike resavan je sedamdesetih godina, ali ni posle toga ne znamo
gde on pocinje a gde se zavrsava. Ostao je zapamcen kao napor na resavanju
partera i zelenila jedne razudene povrsine dva ili tri trga sa spletom ulica, resene
na nacin pesackih ulica i trznih centara severnoevropskih zemalja koje su tih
godina kod nas i u Evropi bile primer moderne arhitekture i urbanizma.
Na svim teoretskim raspravama i konkursnim zadacima govorilo se o trgu i
gradu ali se sve zavrsavalo bez trga ili sa megalomanskim plato povrsinama na
kojima je decentrirano, jer je simetrija bila tabu moderne arhitekture, lezala
usamljena robna kuca, kao npr. u Podgorici.
Beograd, koji mi je najblizi kao grad za takvu tvrdnju, uvek je imao cudan
odnos prema trgu, cak i oni prostori koji bi bili idealni trgovi, kao npr. okretnica
trolejbusa kod Kalemegdana, nikada to nisu postali.
U provinciji, situacija je bila i u vecini slucajeva ostala teska, mahom i zbog
zastarelih urbanistickih planova ciju radikalnu promenu nema ko da Iinansira.
Poznajem primer Petrovca na Mlavi, gde je raskrsnica dve jake saobracajnice
decenijama sa malim parkovskim prosirenjem imala Iunkciju trga i centra mesta.
Novoizgradeni prostori su samo uvecali dimenzije kuca i parkovskog prostora,
blokirale obliznji prostor pijacne povrsine sistemom ,prepunjavanja tako da je
neophodan prostor za okupljanje ponovo ostao neresen dok ga sam gradanin nije
stvorio na malom platou nekad zelene povrsine ne vece od 50 sa 50 metara.
Postoje i oni primeri gradova (Novi Sad, Karlovci, Pancevo) gde je trg
prisutan u tradiciji dominantne kulture vec vekovima i nije bilo lako zanemariti
ga kao Iunkciju iako je cesto ,punjen sadrzajima, ako ne parkovskim, onda
kioscima i tezgama, kao u Zemunu.
U mojim radovima trg je prisutan kao metaIora i kao realnost, nastala iz
slika detinjstva, mozda jer sam roden na obodu nepostojeceg trga u Vlajkovicevoj
ili zato sto sam kasnije u detinjstvu, na Zvezdari, posmatrao raskrsnicu ulica
Ustanicke i Radojke Lakic iz kuce na uglu, dovoljno i simetricno povucene u
odnosu na ulicu da se ima utisak praznog prostora, na kojem se nalazio i glavni
ulaz u Dom kulture Zvezdara, a mozda i zbog slika sa putovanja po Dalmaciji i
zemljama Evrope; tek odavno nosim u sebi uverenje da je trg jedan od
najuzvisenijih dometa gradskog zivota, i od kada se bavim arhitekturom trg je, na
neki cudan nacin, sustina svih projekata.
Prvi moj konkursni rad koji je bio nagraden bio je ,trg u Pljevljima.Taj rad
je bio anticipacija mojih buducih radova kao tema. Trg je posvecen jednoj licnosti
iz NOB-a. Po svom polozaju izmedu hotela, sa neobicno naglasenim kosim krovom
i dugacke stambene zgrade na koti nizoj za citavu spratnu visinu, taj prostor nazvan
trg to uopste nije bio po svom urbanistickom crtezu. Brzo sam shvatio da je u
urbanizmu nasih gradova za trg proglasavano mesto koje nema poreklo, nema
etimologiju pojma, vec se stvara ex novo, kao sto ce kasnije u Nju Orleansu biti
stvorena Pia::a DItalia (Carls Mur), kao simbol potrebe da se jednim modelom
arhitekture, bezdusnom prostoru neke anonimne periIerije udahne neki od
elemenata grada iz kolektivne memorije o njemu.
Gde su trgovi? 119
Projektom za ,Buducnost Novog Beograda, koji nema trgove, htelo se
simulacijom slike grada, sa trgovima, inspirisane Venecijom i slikom ,Idealni
grad Luciana iz Lovrana, pokazati realisticnim crtezom u boji kako je moguce u
semu Novog Beograda ubaciti jedan ,stari crtez grada sa novom arhitekturom
bez traumaticnih posledica. Na tom prostoru je danas izgradena nova sportska
dvorana, prica o trgu je i dalje neuslisena.
Vila u Stanicima citava se razvija oko male kruzne pjacete koja sluzi za
ulaz, odmor, parkiranje u obliznjim garazama i razvrstavanje svih komunikacija
ka jako strmom terenu koji se spusta ka moru sistemom kaskadnih vrtova.
Hotelski kompleks za budvansku plazu Jaz resen je jednim trgom kruznog
oblika koji simulira malo mediteransko naselje. Na taj nacin je resen problem
ulaska, preko dvospratnih gradevina na obodu trga, u gigantski hotel zamisljen
kao polukruzno kameno utvrdenje.
Projekat ,porodicne kuce za tri generacije raden za izlozbu ,Arhitektura
Zemlja bavi se problemima vangradske arhitekture. Inspirisan je trgom kao
mestom posebne vrste komunikacija. Porodicna kuca za tri generacije na selu sa
pratecim zgradama resena je kao dialog tri generacije na jednoj uzdignutoj povrsini,
koja ima Iunkciju trga, a u nizoj koti spremista za stoku. To je ideja koju koriste
seljaci u istocnoj Srbiji kada grade niz kuca oko dvorista gde zive razne generacije
okupljene oko zajednickog proizvodnog procesa, koji danas podrazumeva i jedan
visi stepen tolerancije i dijaloga kao novog kvaliteta zivotnog prostora na selu, za
sta je Iorma mikrotrga izgledala idealna.
Pozoriste BITEF u crkvi na Bajlonijevoj pijaci je projektantsko resenje kojim
je trebalo da se ostvari dinamican pozorisni prostor izmedu gledalista i scene u
kojem bi odnos glumca i publike bio u stalnom odnosu preispitivanja preko
jedinstvenog prostora jednog dvoznacnog trga. Po vertikalnim zidovima zdanja
zamisljene su galerije za kretanje publike iste kao u delu scene za vertikalno
kretanje glumaca, koje su kao prozori na kucama zamisljenog trga bile orijentisane
ka povrsini dogadanja na sceni i platou gledalista.
Na televiziji, jednom drugacijem mediju okupljanja, radeci scenograIije za
razne emisije na novosadskoj televiziji, smestio sam u scenski prostor trga emisije
kao sto su ,Od naseg stalnog dopisnika i ,Nedeljno popodne.
Izlozba kao posebna kategorija direktnog i vremenski ogranicenog
komuniciranja vec u svojoj sustini kretanja i posmatranja ukazuje na odredene
slicnosti sa tokom ulica i rasporedom trgova. ,Domus Sapientie, izlozba arhite-
kture koju sam postavio u vise gradova Jugoslavije izmedu 1986. i 1987. godine
bila je opremljena panoima za izlaganje inspirisanim elementima arhitekture sa
Konaka Knjeginje Ljubice u Beogradu i krovovima pijace Zeleni Venac u oblicima
hrama saznanja i barokne arhitekture Rima.
U nedavnom projektu za Jugoslovensko dramsko pozoriste, zadrzan je ulazni
deo pozorista. Arhitekta Belobrk je pored drugih vrednosti ovog zdanja decenijama
ukazivao koliko je bilo vazno to otvaranje ka atrijumskom ulazu koji je imao
oblik male mediteranske pjacete, a koje je poslednjih godina dobilo dva nuzna
nova sadrzaja (knjizaru i kaIic), koji su jos vise oziveli i upotpunili svrsishodnost
i snagu autorove ideje. Ironijom neke urbanisticke sudbine i ovo beogradsko
pozoriste nalazi se na trotoaru, iako na obodu velikog parka koji bi mogao biti
trg, i preko puta jednog mesta terase na krovu javnog toaleta koje od vajkada
nosi poeticni naziv Cvetni trg. Mojim resenjem za rekonstrukciju i dogradnju tog
kultnog beogradskog pozorista predlozio sam da se taj prostor mikrookupljanja
kao na nekom malom trgu grada zadrzi, sto su i propozicije konkursa predvidale,
ali kao i mnogo ranije sa gradskim trgovima, tako je i ovde nasa sredina, kao i
ziri, bila vise sklona nekim novim resenjima: Bez onoga cega nema moze se.
Duboko sam uveren da ce se, vremenom, kako to vec citirana Bendzaminova
misao deIinise, stvoriti uslovi za izgradnju trgova i kod nas. Vec sada postoje
odredene promene u arhitekturi i na trzistu koje su doskora bile nezamislive, u
smislu da je gradanin sve vise direktno ucesnik izgradnje grada. Sada jos uvek
vecina primera govori o negativnim posledicama tog prelaznog stanja, ali sa
deIinitivnim resavanjem pitanja privatne svojine uveren sam da ce doci i do
promene tog odnosa. Zato zelim da zavrsim ovaj tekst podsecajuci na deIiniciju
pojma trg. DeIinicija pojma moze da bude dobra projektanska indikacija.
,Slobodan prostor okruzen kucama u koji se uobicajeno stice vise ulica
(Ilustrovani italifanski recnik, Soc. Ed. Int. Torino, 1979).
Gde su trgovi? 121
Lars Gem:e
JAVNI PROSTOR JAVNI GRAD
Kopenhagen kao primer humani:ovanog favnog prostora
Kako je intenzitet saobracaja u gradskim centrima vremenom narastao, u
mnogim gradovima donosene su odluke da se sagradi vise puteva i parking
prostora, cime su javni gradski prostori postajali zone parkinga i saobracaja. To
je cesto imalo za posledicu nepodnosljive uslove za pesake.
U Kopenhagenu je doneta odluka da se ogranici pristup gradskom centru
automobilom korak po korak uklanjanjem kolovoza i redukcijom parkiranja
za 2-3 godisnje, da bi se javni prostori pretvorili iz parkiralista i saobracajnih
zona u prostore namenjene ljudima. Za poslednjih 35 godina ovo je promenilo
celokupnu ideju o upotrebi javnih prostora u Starom gradu. To je u stvari promenilo
stanovnike Kopenhagena.
Gotovo svaki grad na svetu ima precizne podatke o broju parkiralista i protoku
automobila u njemu. Kopenhagen je verovatno jedini grad koji ima sistematizovane
podatke i o tome kako se koristi prostor Starog grada i kako se u njemu razvijao
javni zivot. Tri velike studije iz 1968, 1986. i 1995. uradene na Skoli arhitekture
u Kopenhagenu snabdele su politicare, proIesionalce i javnost inIormacijama o
izvanrednoj promeni u nacinu koriscenja javnog prostora u Starom gradu
Kopenhagena.
Sezdesetih godina nije postojala tradicija u koriscenju javnih otvorenih
prostora koju poznajemo iz juzne Evrope, pa ipak se tokom godina dogodila
Iundamentalna promena u javnom zivotu grada. Javni prostori koji su nekada bili
zatrpani automobilima postepeno su se transIormisali u zivotne i Iunkcionalne
javne ,dnevne sobe, gde se ljudi zadrzavaju sve duze i duze. Broj ljudi koji
provode vreme u javnim gradskim prostorima povecao se 34 puta od kasnih
sezdesetih do danas, dok je broj automobila koji ulaze u Stari grad zadrzan na
istom nivou od sedamdesetih godina, iako se vlasnistvo nad automobilima
konstantno povecava u ovom regionu, kao i u ostatku Evrope.
122 Lars Gem:e
Sve je pocelo sa ,invazijom automobila i reakcijom protiv nje koja je dovela
do ,nove urbane kulture koju danas prozivljavamo.
AUTOMOBILSKA INVAZIJA
Nakon Drugog svetskog rata, a narocito u vreme ekonomskog uspona 50-tih i
60-tih godina XX veka, Stari grad Kopenhagen postepeno je zatrpavan automobilima.
Ulice i trgovi pretvarani su u parkiralista za sve veci broj novih modela automobila.
Planirani su novi autoputevi u centru grada, a postojece saobracajnice su prosirivane,
dok je sve vise i vise automobila prodiralo u centar grada.
San sezdesetih bio je prakticno san o automobilu i jednoporodicnoj kuci za
svakoga. Ali protestni pokreti protiv pogorsanja uslova za pesake i bicikliste sve
vise su narastali.
NOVA URBANA KULTURA
Sve je to rezultovalo sustinskim promenama u nacinu na koji ljudi u
Kopenhagenu shvataju saobracaj i javni zivot promenama u saobracajnoj kulturi
i promenom nacina zivota u javnim prostorima Kopenhagena. Sezdesetih godina,
popularni pokreti polako su poceli demonstracijama protiv zagadenja i opsteg
pogorsanja uslova za stanovnike grada koje je izazvao rastuci broj automobila.
Mladi ljudi sa sloganima poput ,automobili napolje iz grada blokirali su
glavne ulice u saobracajnom spicu, protestujuci protiv zagadenja i planiranja novih
autoputeva usred gradskog centra. U 70-im i 80-im godinama i biciklisti su
zahtevali poboljsanje uslova za ,meki saobracaj. Siguran saobracaj i vise
biciklistickih traka, molimo!
Medunarodna naItna kriza izazvala je paniku medu vlasnicima automobila
u 70-tim, a odnos prema automobilu menjao se u javnosti, dok su u isto vreme
uvodene nove ideje o integraciji saobracaja koje su usporile automobile.
Godinama kasnije, u 80-tim, ideja ,automobili napolje iz grada lansirana
je kao zvanicna kampanja nacelnika za saobracaj i planiranje ciji je polozaj u to
vreme drzala jedna od manjih partija levog krila u gradskoj vladi Kopenhagena.
Kampanja je ukljucila i sugestije za poboljsanje javnih prostora za ljude umesto
za automobile.
Danas postoji opsti politicki konsenzus o ideji da je dobro unapredivati javne
prostore, cak i po cenu ogranicavanja parkiranja na ulicama i trgovima.
Kampanju sada cvrsto sprovodi novi nacelnik za saobracaj i planiranje, koji
u ovom trenutku potice iz desnog ili liberalnog krila politickog spektra.
Javni prostor favni grad 123
DUGACKI POSTEPENI PROCES
Ra:vof mree pesackih ulica od 1962. do 1973.
Godine 1962, stara glavna ulica Str`get u Starom gradu Kopenhagena bila je
kao svojevrsni eksperiment pretvorena u pesacku ulicu. Pre donosenja te
odluke desile su se mnoge rasprave, a silno su se zabrinuli politicari, autobuski
prevoznici i, narocito, vlasnici radnji. ,Mi nismo Italijani, ,Nemamo tradiciju
javnog zivota, ,Bez automobila nema musterija i ,Sve vreme pada kisa,
zaboravite na javni zivot napolju bili su neki od argumenata. Ali vec na pocetku
to je bio veliki uspeh. Hiljade ljudi setalo je uz i niz ulicu od prvog dana i to se
ispostavilo kao veliki ekonomski uspeh za prodavnice i robne kuce. Uskoro je
ovo postalo permanentno resenje i jos dve ulice pretvorene su u pesacke.
U pocetku, soping i razgledanje izloga bile su glavne aktivnosti, ali ovi
prostori bez automobila, izduvnih gasova, saobracajnih nezgoda i buke ispostavili
su se kao izuzetna mesta za mnoge druge aktivnosti. Vlasnici radnji dozivljavali
su ih kao nastavak prodajnog prostora na ulici, ali mladi ljudi bi poceli ovde da
sviraju gitare i pevaju ili prodaju nakit domace proizvodnje i druge stvari. Prvih
godina to je bilo zabranjeno i hapsili su ih, ali je kasnije muzika na ulici
legalizovana.
Mirne pesacke ulice i trgovi imali su mnogo vise potencijala nego sto je
soping. Roditelji su mogli da puste malu decu da na miru trckaraju okolo bez
straha od saobracajnih udesa. Mogla se cuti klasicna muzika, na Ilauti, pa sve do
dzez saksoIona, ili videti mala lutkarska predstava iza coska. Ovde su se mogle
izrazavati politicke ili verske poruke i postepeno su se ovi prostori razvili u
svojevrsni Iorum kulture.
Ra:vof trgova kao favnih ,arena` od 1973. do 1997.
U vreme 70-tih i 80-tih godina Stari grad se pretvorio u veliki ,dom kulture
gde se covek mogao zabavljati, pokusati da bude zabavljac ili bi samo dolazio da
posmatra druge. Bez potrebe da rezervise mesto!
Stari grad se pretvorio iz mesta pasivne potrosnje u aktivnu kulturnu arenu
sa mnostvom Ileksibilnih aktivnosti. Niz Iestivala nastao je tokom godina koristeci
nove javne prostore kao arene: ,Dzez Iestival Kopenhagena, ,Noc kulture, ,Noc
sporta, Karneval i mnogo drugih poduhvata, ali najuzbudljivije je to da ljudi
spontano otkrivaju nove nacine da koriste grad. Proslave pre i posle Iudbalskih
utakmica i polterarbend (verenicke proslave), na primer, razvile su se tokom godina
i prerasle u predstave u centralnim javnim prostorima.
124 Lars Gem:e
Tokom 80-tih vecina gradevina u Starom gradu bila je obnovljena, ali u
istom periodu popularni, zivi javni prostori bili su iscrpljeni, dok je potreba za
renoviranjem i daljim prosirenjem javnih zona opste uvazavana, uz uvodenje viseg
kvaliteta dizajna i urbanih detalja. Nije bilo dovoljno da prostori budu dobri za
kupovinu i da su zive kulturne arene trebalo je da budu i znacajni arhitektonski
spomenici. Mesta sa dignitetom, gde je vredelo boraviti, cak i po kisnom
decembarskom danu.
Tako se danas Stari grad i njegovi javni prostori ne smatraju samo glavnom
trgovackom zonom ili centrom javnog zivota oni se posmatraju i kao arhitektonski
prostor velikog znacaja.
Naglasena okrenutost ka coveku usaglasena je sa karakterom Starog grada
kao glavnog trgovackog, univerzitetskog i stambenog podrucja.
Napomena:
Izmedu 1962. i 1996. sest puta vise kvadratnih metara ustupljeno je pesacima.
Do 1996. imali su na raspolaganju ukupno 96 000 m2 bez automobila. Sve pesacke
ulice nastale su izmedu 1962. i 1973. Nakon toga dominirao je razvoj trgova.
40 kvadratnih metara pesackih zona su pesacke ulice, a 60 su trgovi namenjeni
predahu i uzivanju u zivotu. Setnja gradom je postala izuzetno sigurna od kada su
uvedene prve pesacke ulice, a od tada su one prepune svakog suncanog letnjeg
dana.
Prevod sa engleskog: Irena Sentevska
Javni prostor favni grad 125
Dragana Ba:ik
SCENOGRAFIJA GRADSKOG PROSTORA
PUT DO LJUDSKE SVESTI
OKVIR RAZMATRANJA
Tkivo grada je dinamican organizam koji emituje bezbroj poruka o prostoru
i ljudima, pulsirajuci kroz vreme. Prostorni, drustveni i vremenski milje integralno
Iormiraju kontekst odvijanja zivota u gradu. Samim tim, stepen raznovrsnosti
prizora koje nam grad nudi (nudio je ili ce nuditi) gotovo je nesaglediv.
Gradski prostor obavlja istovremeno komunikacijsku, inIormacijsku i
saznajnu Iunkciju, a kao takav uslovljava i nacin naseg strucnog delovanja. Fizicke
tvorevine usmeravaju tokove, sadrzaji deIinisu ciljeve, dispozicija Iormira
orijentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu predstavu, sekundarna plastika
identitet, a opremanje uslovljava dozivljaj i ponasanje. Prostorna Iorma predstavlja
artikulaciju znanja i umeca. Kao takva, ona postaje poligon poimanja i saznavanja,
odnosno potencijal za Iormiranje prostornih predstava i asocijacija. Za najmlade,
neposredno okruzenje predstavlja direktan izvor elementarnih iskustvenih spoznaja
o prostoru i trajno utice na Iormiranje licnosti i pravila ponasanja. Gradski prostor,
kao javna prezentacija znanja, moze da obrazuje, kultivise, animira i oplemenjuje.
Znanje se prenosenjem ne unistava vec uvecava. Kako je znanje neiscrpan razvojni
resurs, saznajna Iunkcija gradskog prostora, kao kvalitativna nadgradnja njegovog
osnovnog Iunkcionisanja, postaje jedna od prioritetnih opcija teorijskog
razmatranja i strucnog delovanja.
Svesni smo cinjenice da sadasnji trenutak na nasim prostorima nije plodno
tlo za navedenu promenu prioriteta. Egzistencijalni problemi nasih gradova nisu
prevazideni, vec, naprotiv, narastaju. To nas ne sprecava da verujemo u evolutivni
razvoj i nastupajuce kvalitativne promene, sto zahteva i obrazovno-pedagoski
okvir u kome delujemo.
126 Dragana Ba:ik
U domenu saznajne Iunkcije gradskog prostora i temu savetovanja ,Spektakl-
grad-identitet sagledavamo kao veoma podsticajnu i inspirativnu. Ona otvara
niz pitanja u odnosu na pojam spektakla, konteksta u kome se on odvija, njegove
prostorne dimenzije ili interakcije s Iizickom Iormom. Prezentiracemo pristup i
videnje nekih elemenata pomenute teme bez pretenzija da dajemo konacne
odgovore. Okvir za razmatranje obuhvata sledeca polazna opredeljenja:
Pod pojmom spektakla ne podrazumevamo samo organizovanu maniIestaciju
razlicitih domena, vec spektakularan dozivljaj kao intenzivnu (pozitivnu ili
negativnu) impresiju nekog dogadaja. On moze biti rezultat: (1) neocekivanih
promena u svakodnevnom zivotu grada; (2) posebnih situacija i vremenskih
trenutaka; ili (3) specijalno organizovane maniIestacije.
Zasto smatramo da svakodnevni zivot moze spontano da ponudi elemente
spektakla? Zato sto na intenzitet dozivljaja pored dimenzionalnih karakteristika
prizora moze da utice i Iaktor iznenadenja i nepredvidljivosti. U nasoj sredini, u
neposrednoj proslosti, proziveli smo period neocekivanih, ,spektakularnih
dogadaja, od kojih su mnoga prevazisla margine predvidljivog, cesce u negativnom,
ali ponekad i u pozitivnom smislu. Neki od prizora su: masovno i gotovo uzaludno
cekanje javnog prevoza, ulice na pragu XXI veka pune pesaka i biciklista, ulicna
berza robe i novca, upaljene svece pored ugasenih kompjutera, spektakularna
personalizacija prostora u stambenim naseljima kao ekspresija novostecenih
,moci, mitinzi, dostojanstveni protesti, spontane proslave nacionalnih trijumIa i
sl. Da li onda mozemo pojam spektakla svesti na organizovan i smisljen dogadaj?
Da li se on ponekad odvija i spontano, nastajuci kao znacenje u ljudskoj svesti?
Spektakularan dozivljaj nije uslovljen samo emisijom poruka organizovanog
dogadaja (velicina prostornog okvira, brojnost aktera i posmatraca, zastupljenost
tehnoloskih eIekata), vec i potencijalima prijema/prijemnika. On ne zavisi samo
od ponude, vec se kristalise u ljudskoj svesti, odnosno u poimanju dogadaja samog
posmatraca. Skup objektivnih ,stvari prerasta u podskup subjektivnih ,predmeta
misljenja i spoznaja u skladu s licnim preIerencijama posmatraca (uzrastom,
obrazovanjem, potencijalima za saznavanje i dozivljavanje, kao i odnosom
individualnog ponasanja i reagovanja publike).
Da li treba izdvojeno razmatrati prostore namenjene spektaklu kao
organizovanoj maniIestaciji? Da li spektakl pronalazi adekvatan prostorni okvir
u paleti gradskih ambijenata u skladu s njihovom komunikacijskom, inIorma-
cijskom i saznajnom Iunkcijom? Da li prostorna Iorma posredstvom svojih
navedenih Iunkcija inicira i stimulise spektakularne dogadaje i dozivljaje (spontane
ili organizovane). U domenu oblikovanja gradskih prostora opredeljujemo se za
razmatranje trece navedene mogucnosti. Zasto? Zato sto uocavamo da (1) mirna
stambena ulica ,poziva na komsijsku prodaju starih stvari, zajednicku proslavu,
Scenografifa gradskog prostora 127
ili maniIestaciju ,Lice u lice u organizaciji CEP-a; (2) atrijumsko, skolsko ili
stambeno dvoriste prihvata ,vasar ili dvorisnu amatersku predstavu; a (3) u
pesackoj zoni centra grada, parkovskom ili izletnickom prostoru odigravaju se
promocije Iilmova, predstave lutkarskog pozorista ili maskembali, koji nude
razlicito stepenovane spektakularne dozivljaje.
Navedena polazna opredeljenja ukazuju na potrebu za inoviranjem samog procesa
oblikovanja javnih gradskih prostora koji nam moze ponuditi vise nego sto je to ucinilo
nase dosadasnje strucno delovanje. Nije nam cilj da istrazujemo uzroke takve situacije.
Jasno je da oni nisu samo u domenu strucne savesti i saznanja. Okrecemo se ka
cinjenici da aktuelni trenutak tranzicije ,prelazni period ka trzisnom privredivanju
i drugacijoj konstelaciji interesa zahteva promene procesa planiranja i uredenja prostora
kao osnove obnove i razvoja gradova na nasem tlu. Razliciti vlasnicki odnosi otvaraju
nova interesna podrucja i speciIicne motivacije u domenu marketinga i potpunije
primene savremenih tehnologija. Ona aktiviraju strucno delovanje u okviru do sada
zapostavljenih tema. Medu njima je i kvalitativna nadgradnja osnovnih Iunkcionalnih
zahteva gradskih prostora izrazena u njegovoj saznajnoj Iunkciji, odnosno ,spektar
poruka artikulisanog grado-graditeljskog znanja i umeca.
ANALOGIJA
Gradski prostor po:ornica
Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava sustinu svog postojanja.
Svaka intervencija u zivotnom okruzenju ljudi ima za posledicu promene drustvenog
miljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosti, dozivljaje, utiske). Ne
mozemo navedenu problematiku izmestati na podrucje sociologije i projektovati
samo u skladu s licnim videnjem i preIerencijama. Formiran prostor je pretezno
trajnog karaktera i generacije stasavaju u njemu. ,Umetnost arhitekture nije da
stvara samo lepe tvorevine niti samo korisne, vec oboje kao krojac koji pravi
lepu i udobnu odecu.
1
Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnu
teorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanistickog oblikovanja. Ona
objedinjuje Iizicku i drustvenu dimenziju prostora. Pojam ,totalne arhitekture i
urbanizma zamenjuje se pojmovima inviting form (animirajuca, atraktivna Iorma
koja aktivira delovanje korisnika podsticajna Iorma, prevod autora) i responsive
environment
2
(zivotna sredina puna razumevanja za korisnike, odgovarajuca,
prijemciva primereno okruzenje, prev. autora).
1
Hertzberger, H., Lessons for Students in Architecture, Uitgeverij O10 Publishers, Rotterdam,
1993, 2nd ed., str. 174.
2
Bentley I., Alcock A., Murrain P., McGlynn S., Smith G., Responsive environments. A
manual for designers, The Architectural Press, London, 1985.
128 Dragana Ba:ik
U navedenom kontekstu, autor teksta sagledava i nudi jos jedno poredenje.
Usvojimo da je eksterijer, Iizicki prostor pod otvorenim nebom, pozornica. Ona
nije sama sebi svrha. Sluzi za odvijanje predstava svakodnevnog zivota u gradu.
Predstavu cini niz prizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine,
odnosno scena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje Iizicki okvir (gradski
prostor pozornicu) i korisnike tog prostora (gradane i njihove aktivnosti), ili
aktere u predstavi. I, najzad, usvojimo da je scenograIija
3
(podrucje naseg
delovanja) skup aktivnosti u vezi sa uredenjem pozornice (eksterijera) na kojoj
se odvijaju predstave (svakodnevni zivot).
Zasto se predlaze pomenuta analogija? Ona recito potencira sledeca obelezja
naseg delovanja: (1) neraskidivu povezanost pozornice i predstave bez pozornice
nema predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu; (2) kompleksnost
problematike kojom se bavimo svakodnevni zivot (predstava) odvija se spontano,
bez scenarija i rezije, u dinamicnom i gotovo nesagledivom sledu scena; akteri su
razlicitog uzrasta, preIerencija, obrazovanja i bez naucenih uloga. Aktivnosti
scenograIa (urbaniste, arhitekte, inzenjera, umetnika) usmerene su na Iormiranje
gradskog prostora kao demokratskog okvira koji korisnicima nudi maksimalan
stepen izbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti, medu kojima su i
spontani ili organizovani spektakularni dogadaji; i (3) visok stepen zastupljenih
razlicitosti: klimatske, morIoloske, ekonomske, ideoloske, socijalne i kulturoloske.
Tu nam recepti i sabloni ne pomazu. Mozemo samo istaci okosnicu scenograIije
gradskih prostora, ne kroz staticnu speciIikaciju primera ili obrazlaganje uticajnih
Iaktora, pojedinih elemenata i tehnika, vec redosledom koraka u samom procesu.
Scenografifa gradskih prostora
U nasoj praksi, posao projektanata podrazumeva izradu delova elaborata, u
kojima se deIinise zadatak, analizira obradivana lokacija, Iormira program i opisuje
Iaza projektovanja. Urbanisticko-arhitektonsko resenje radi interdisciplinarni tim
strucnjaka za poznatog investitora s deIinisanim zahtevima, a u skladu s planskim
aktima viseg nivoa. Konacan projekat uslovljen je, pre svega, karakteristikama
lokacije i vrednosnim stavovima narucioca posla. Krajnji korisnici su uglavnom
nepoznati, i u njihovo ime neko drugi odlucuje. Zastupa ih strucni tim. Da li ce im
realizovan prostor odgovarati u domenu je strucne savesti projektanata i njihovog
nastojanja da uticu na odluke investitora. To je jedini nacin da se izbegnu rutinirana
resenja s osetnom dominacijom politicke i ekonomske moci, i nije nimalo lak.
3
Micunovic Lj., Savremeni leksikon stranih reci, KZNS Univerzitetska rijec, Novi Sad,1988.
ScenograIija, grc. slikarski i drugi poslovi u vezi sa uredenjem pozornice za pozorisne i druge
predstave.
Potrebna je razradena strucna argumentacija i izrazita sposobnost ubedivanja.
Odustajanje od ovih napora i usluzno obavljanje radnih naloga vodi ka rutinskom
ispunjavanju komercijalnih i administrativnih zahteva. Dominiraju razrade
,aktivnih prostora koji donose proIit i kvantitativno iskazivanje programa bez
kvalitativne nadgradnje. Najcesce se Iormiraju konvencionalni prilozi elaboratu,
bez daljeg pracenja realizacije i upotrebe prostora, uocavanja i priznavanja gresaka
da bi se one korigovale u buducem radu.
S druge strane posmatrano (u skladu s pomenutom analogijom), scenograIija
gradskih prostora, kao proces njihovog nastajanja i skup aktivnosti za njihovo
uredenje, sadrzi umetnicke i strucne, odnosno kreativne i tehnicke elemente. Ona
objedinjuje delovanje urbanista, arhitekata, umetnika, sociologa, inzinjera
tehnickih struka, komunalnih sluzbi odrzavanja i razlicitih korisnika gradskih
prostora. Tek tada se otvaraju mogucnosti za kvalitativnu nadgradnju osnovnog
Iunkcionisanja gradskog tkiva i ponudu razlicito stepenovanih dozivljaja.
Proces nastajanja gradske scene u Iazi projektovanja, izgradnje i koriscenja
sagledavamo kao niz osnovnih ,koraka, s logicnim sledom od celine ka detalju,
uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraka ne predstavlja zakonitost,
vec moguc pristup i prakticno uputstvo (pomagalo). Pojedini ,koraci nisu cvrsto
deIinisane celine. Oni su konstantno ciklicno povezani. Moguce je da izrazene
kreativne motivacije i inspiracije, kao i problemske speciIicnosti obradivanog
podrucja, izmene njihov redosled. ,Koraci u ovom tekstu sistematizovani su na
osnovu odnosa izmedu: (1) stepena delotvornosti postupaka u procesu
projektovanja, gde je dominantan eIekat delovanja strucnjaka presudan za osnovno
Iunkcionisanje gradskog tkiva; i (2) stepena ponude uticaja gradskog prostora,
gde se javlja dominacija preIerencija samog korisnika bitna za kvalitativno
unapredenje gradske sredine
4
. Analiza ovog odnosa deIinise znacaj preduzimanja
pojedinih koraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradske
sredine. Ujedno, on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko je neki korak
preskocen ili ima neadekvatno resenje. U ovako razmatranom scenograIskom
procesu nastajanja gradskih prostora jasno se izdvajaju dve grupe aktivnosti:
ScenograIske aktivnosti na nivou plana projekta i realizacije koje uslovljavaju
osnovni scenario zivota u gradu i deIinisu:
Komunikacijsku Iunkciju gradskog prostora uspostavljanjem Iizickih
prepreka ili mogucnosti (urbanisticko saobracajni i inIrastrukturni koncept) koje
ostvaruje kvalitet gradskog tkiva pod nazivom protocnost prostora. Komuni-
kacijska Iunkcija gradskog prostora moze se porediti s Iunkcijom sistema krvotoka
4
Bazik D., Scenario ivota u gradu proces nastafanfa gradske scenografife, kolo
Arhitektonske sveske br. 13. i Ponuda gradske scene potencifali mikroprostora grada, Arh.
sveske br. 16, edicija Arhitektonika, Arhitektonski Iakultet Univerziteta u Beogradu, 1995.
130 Dragana Ba:ik
i nerava zivog organizma. Ona obuhvata transmisiju i distribuciju talasa, energije,
vode, tokove ljudi, vozila i robe, i predstavlja preduslov ukupnog zazivljavanja
gradskog tkiva.
InIormacijsku Iunkciju prostora, odnosno njegovo delovanje u domenu
akumulacije i selekcije poruka koje emituje posredstvom prostornih Iormi. Fizicki
oblik inIormise korisnike o: (1) mogucnostima i svrsi kretanja, kontakata i susreta;
(2) sadrzaju; i (3) uslovima snalazenja u gradskom prostoru. Za lociranje i raspon
razlicitih sadrzaja vazno je strucno delovanje urbanista, arhitekata i ekonomista,
uz sve aktivniji mehanizam trzista, cime se gradsko tkivo cini kvalitetnijim
raznovrsnoscu sadrzaja. Uz dominaciju strucnog delovanja urbanista i arhitekata
Iormira se perceptivna struktura grada deIinisana stepenom razumevanja Iizicke
strukture grada i lakocom orijentacije gradana u njemu. Navedeni kvalitet gradskog
tkiva moze se nazvati citljivost prostora. InIormacijska Iunkcija gradskog prostora
predstavlja prvi stepen nadgradnje inIrastrukturnog potencijala grada kao direktna
dopuna i svrha njegovog postojanja.
Skup scenograIskih aktivnosti koji Iormira ponudu gradske scene i cija
delotvornost zavisi, s jedne strane, od strucnog delovanja i, s druge strane, od
preIerencija samih korisnika prostora. One uslovljavaju:
Saznajnu Iunkciju gradskog prostora izrazenu kroz (1) intenzitet upotrebe
prostora za odvijanje razlicitih aktivnosti (zavisnost eIekata strucnog delovanja
od licnog opredeljenja svakog pojedinacnog korisnika) kvalitet gradskog prostora
pod nazivom upotrebni potencijal prostora; (2) identitet prostora koji utice na to
da korisnik stekne prostorne predstave i prepozna mogucnosti izbora (ravno-
pravnost projektantske ponude i sposobnosti uocavanja samih korisnika) kvalitet
gradskog prostora pod nazivom oblikovni potencijal prostora; (3) raznovrsnost
viseculnog dozivljaja prostora i mogucnost ,zazivljavanja prostora licnim
delovanjem korisnika (dominacija mogucnosti opazanja i delovanja korisnika nad
ponudom projektanata) kvalitet gradskog prostora pod nazivom bogatstvo
prostora. Saznajna Iunkcija gradskog prostora sledeci je nivo nadgradnje zivotne
sredine. Ona ne uslovljava osnovno Iunkcionisanje grada, ali je od sustinskog
znacaja kao poligon za poimanje i saznavanje generacija koje u njemu stasavaju.
Zasto ,ponuda gradske scene? Zasto ne projektantsko delo, arhitektonsko
ostvarenje? Zato sto scena podrazumeva deo predstave, prizor (spektakularan ili
svakodnevni), zaustavljeni trenutak koji objedinjuje Iizicki okvir pozornice i
aktivnosti aktera, odnosno javni prostor grada i njegove korisnike, i nije samo
rezultat delovanja interdisciplinarnog tima strucnjaka. U sredinama gde presudnu
ulogu ima potraznja, uz odgovarajucu ekonomsku moc i slobodu izbora, kvalitet
i prilagodenost prostora krajnjim korisnicima znacajno dopunjuju njegovu
primarnu Iunkciju i Iormiraju adekvatnu ponudu gradske scene.
Transformacifa
Teziste klasicnog projektantskog postupka je na deIinisanju Iizickog prostora
i njegovom Iunkcionalno-oblikovnom tretmanu. Koriscenje izgradenog prostora
koje nije staticno i ne ostaje samo na projektantskoj i graditeljskoj ponudi nije
dovoljno razmatrano. Svaki prostor se transIormise i modiIikuje. Kada je u pitanju
eksterijer, transIormacija nastupa vremenom: ako ne na neki drugi nacin, onda
bar bujanjem rastinja. Kao sto ima neku svoju proslost, prostor ima i buducnost,
delimicno sagledivu. Projektantsko videnje zaustavlja samo jedan trenutak
kontinualnog odnosa korisnika i prostora u bliskoj buducnosti. I ta buducnost
ima svoju buducnost koju ne mozemo u potpunosti da kontrolisemo. Mozemo
ponuditi samo obrazac organizacije okruzenja primerenog ljudskom ponasanju u
prostoru i vremenu, kao predmet kontinuiranog menjanja i usaglasavanja.
Na raspolaganju su nam bogata istrazivacka i prakticna iskustva iz domena
kompozicije i oblikovanja Iizicke strukture gradskih prostora. Oblikovnim sklopom
vizuelnih obelezja (silueta prema nebu, horizontalna i vertikalna proporcija,
raspored otvora, dnevna i nocna slika prostora, pravci i Iorme partera) stvara se
poligon za Iormiranje znacenja i simbolike prostora. Odgovarajuci rezultati se
postizu uz objedinjavanje (1) kontekstualnih i Iunkcionalnih speciIicnosti
obradivanog prostora; (2) korisnickog iskustva u poimanju prostora; (3)
imaginacije i kreativnosti projektanata. U kontekstu teme ovog teksta potenciramo
da scenograIska ponuda gradskih prostora zazivljava u spontanom ili organizo-
vanom odvijanju ,predstava samo ukoliko kod ,aktera izazove odgovarajuce
asocijacije.
Time nismo sagledali sve dinamicne potencijale gradskog prostora, posebno
kada je u pitanju kontekst spektakularnih dogadanja. Pozornicu ne cini samo sklop
vizuelnih obelezja, vec su zastupljene i zvucna, svetlosna i kineticka oprema.
Scena zazivljava tek uz aktere, govor, kostime i ponasanje. Istovremeno, covek je
,zaronjen u gradski prostor svim svojim culima i njima ga dozivljava. On to ne
cini sa distance, vec uronjen u gradsku scenu, odnosno kao akter predstave koja
se izvodi po scenariju zivota u gradu. Prostor se prvenstveno poima culom vida.
Vizuelne inIormacije mogu se najlakse kontrolisati, kako u Iazi projektovanja,
tako i u Iazi koriscenja. Pogled usmeravamo, dok miris i zvuk primamo iz okruzenja
bez mogucnosti selekcije, osim sposobnosti koncentracije. Pokret i dodir se samo
delimicno kontrolisu izborom brzine kretanja, promenom nivoa, teksture plocnika
ili staze (ukoliko je poplocavanje raznovrsno). S druge strane, iz okruzenja ne
mozemo izolovati zvuk, miris, vetar, temperaturu, a od njih znatno zavisi sveukupni
dozivljaj prostora (pozitivan ili negativan). Klizavost plocnika sprecava nas da
sagledavamo remek-delo arhitektonskog stvaralastva, dok nam zvuk crkvenog
zvona podize pogled u pravcu zvonika.
132 Dragana Ba:ik
Bogatstvo prostora i mogucnosti njegove transIormacije najizrazeniji su u
okviru teksture gradskih prostora koja obuhvata kratkorocne i povremene promene
gradske scene. One su pretezno locirane u domenu eIekata viseculne percepcije,
primene tehnoloskih dostignuca i personalizovanja gradskog prostora od njegovih
korisnika (stanari, vlasnici lokala, umetnici, organizatori spektakularnih
dogadanja). Ovim otvaramo temu koja nije dovoljno zastupljena ni u teorijskim
istrazivanjima, niti kao implikacija projektantskog procesa. Istovremeno,
nepobitno je da nasi projekti docaravaju odredeni prostor grada, da ga izgradnja
vec delimicno transIormise, a tek zivot i upotreba ga u potpunosti deIinisu i
vremenom menjaju. Brojni su nacini potenciranja eIekata viseculne percepcije i
ukupnog bogatstva prostora: sagledavanje oblika, velicine, boje, teksture, svetlosti,
senke, promene pravca i ugla sagledavanja; uvodenje prirodnog i stvorenog zvuka,
mirisa, dodira, kinetickih eIekata; podsticanje ponasanja ljudi i ostavljanje okvira
za njihovo delovanje. Korisnici personalizuju gradski prostor utiskivanjem ,licnih
pecata (prozori, lode, ulazi, predbaste, ograde, perde, pokretni mobilijar restorana,
reklame, tehnoloski eIekti spektakla i sl.). Potrebno je dosledno ugraditi ova
saznanja u projektantski proces i ostaviti, s namerom, okvir za osmisljeno delovanje
samih korisnika. Umerena spontanost i raznovrsnost doprinose ,atmosIeri
gradskih ambijenata; kao i da identiIikacija korisnika s prostorom koji ,stvara
istovremeno znaci i pozitivan odnos prema njegovom ocuvanju i odrzavanju.
Savremena inIormacijska tehnologija i njen ubrzan razvoj uslovljavaju promene
tradicionalnih obrazaca komuniciranja, ponasanja i saznavanja, ukljucujuci i
izmestanje tezista aktuelnih istrazivanja gradskog prostora. I u nasem okruzenju
vec se uocava da desetogodisnjaci crtaju kuce na monitoru kompjutera pomocu
3D-home programa i sve rede prave kolibe na drvecu; igraju Iudbal ili kosarku na
treningu ili u okviru kompjuterskih svetskih takmicenja, dok je teren u stambenom
okruzenju prazan; druze se i komuniciraju posredstvom modema bez potrebe za
direktnim kontaktom. Deca se pripremaju za nastupajuci komunikacijski kod, ali
im nedostaju (1) vazduh i kretanje radi sticanja imuniteta organizma bez upotrebe
vitaminskih preparata; (2) kontakti i druzenje radi pravilnog razvoja psihe i
neophodne socijalizacije. Upravo organizovanje dogadaja, dovoljno animirajucih,
speciIicnih, pa i spektakularnih, moze da stvori neophodnu ravnotezu.
STAV
Da li najave jedne sasvim drugacije buducnosti nagovestavaju da ce put do
ljudske svesti voditi kroz virtuelnu realnost; da cemo ziveti u sopstvenim iluzijama
i subjektivnom videnju prostora? Da li ce automobili na vazdusnim jastucima
ukinuti pozornicu za caskanje na komsijskom plotu i ,spektakularne zabave u
ulici? Da li ce spektakl traziti prostorni okvir, ili ce biti dovoljne specijalne naocare,
kaciga i silikonski cip?
Desetogodisnjak se jos uvek odvaja od kompjutera i pritrcava prozoru na
zvuke decjih glasova iz dvorista; jos uvek opstaje scenograIija gradskog prostora
i njegova saznajna Iunkcija kao najdirektniji put do ljudske svesti. Potrudimo se
da to potraje. U nadi da ce se, i u nasem okruzenju, dostici odgovarajuci ekonomski
uslovi i aktivirati mogucnost izbora, zalazemo se za: (1) oblikovanje primerenog
gradskog prostora kao demokratskog okvira koji nudi maksimalan stepen izbora
korisnicima za odvijanje aktivnosti i zadovoljavanje potreba; (2) stvaranje uslova
i motiva za povecanu mobilnost gradana; (3) deIinisanje okvira za personalizaciju
prostora sticanjem prava na koriscenje, opremanje, ocuvanje i odrzavanje prostora
grada s razlicitim stepenom javnosti. Uz strucno usmeravanje delovanja svih
korisnika gradskih prostora, raznovrsne medijske prezentacije i ekonomske
olaksice, gradski prostor dobija na identitetu i privlacnosti i doprinosi bogatstvu
palete ambijenata grada. Medu njima vidimo i sasvim javne prostore: ogradene
parkove s identitetom (park skulptura, rozarijum, zabavni park ili park spektakla),
ili specijalizovane trgove koji pogoduju odvijanju permanentnih spektakularnih
dogadanja (,pozorisni trg ili trg multimedijalnih umetnosti na Crvenom krstu
aktuelni zadatak studenata trece godine u okviru predmeta urbanisticka tehnika i
kompozicija, Arhitektonski Iakultet Univerziteta u Beogradu). To onda vise nisu
,pasivni prostori koji ne ostvaruju ekonomski eIekat, jer lepo pakovanje bolje
prodaje proizvod i element izbora prevodi estetiku u ekonomsku kategoriju.
UMESTO ZAKLJUCKA
Kompleksnost i bogatstvo gradske scene otvara gotovo neiscrpno podrucje
scenograIskog delovanja, ne svodeci ,put do ljudske svesti samo na, vec
odomaceno, kreiranje vizuelnih eIekata. Gradski prostor moze da raduje,
oplemenjuje, obrazuje, iznenaduje, animira i motivise, ili da pritiska, rastuzuje,
deprimira i podstice devijantne pojave. Kao takav, on moze da stimulise ili
destimulise najrazlicitije vrste dogadaja: spontana, organizovana, svakodnevna,
povremena, uobicajena ili spektakularna.
134
135
KULTURA I GRAD
136
137
Planiranje kulturnog zivota
138
139
KULTURNI RAZVOJ I PROSTORNI
MENADZMENT KULTURNIH DELATNOSTI
KULTURNI RAZVOJ
Razvoj kao opsta socioloska kategorija podrazumeva proces napretka u svim
domenima ljudskih aktivnosti i zivota. Proucavanje razvoja danas je postalo
posebna naucna disciplina (development studies). Covek zeli da utice na razvoj,
da ga usmerava, jer svaki proces promena, pored pozitivnih, ima i negativne
cinioce. Kulturni razvoj kao svetski proces, u kome dolazi do homogenizacionih
procesa, ujednacavanja oblika i stila zivljenja ljudi sirom sveta i stvaranja
zajednickih, novih svetskih kulturnih obrazaca, namece potrebu proucavanja u
najsirem, svetskom kulturoloskom kontekstu. S druge strane, kulturni razvoj je
uslovljen i kulturnim tradicijama, nasledenim obrascima i drustveno-politickim i
ekonomskim okolnostima. Stoga proucavanje kulturnog razvoja namece
interdisciplinarni pristup i koriscenje metoda razlicitih disciplina: sociologije,
istorije, antropologije, ekonomije i dr., jer kulturne potrebe i kulturni razvoj mogu
biti posledica medusobnih uticaja razlicitih kultura, ekonomskog prosperiteta,
tehnoloskog razvoja, promene drustveno-politickog sistema itd. Tehnoloski razvoj,
zatim promene u drustveno-politickom ustrojstvu, bitne su odrednice kulturnih
promena kada se nastoji da se ostvare zeljene, a suzbiju nezeljene komponente
razvoja. Studije razvoja, tako, imaju dve osnovne komponente: (a) proucavanje,
analizu i predvidanje i (b) planiranje, usmeravanje, projektovanje.
PLANIRANJE KULTURNOG RAZVOJA
Planiranje kao instrument ekonomskog i drustvenog razvoja pocelo je da se
primenjuje u XX veku, najpre u socijalistickim drustveno-ekonomskim sistemima,
da bi pedesetih godina bilo uvedeno u mnogim zemljama sveta. Planiranje
kulturnog razvitka, kao izraz teznje da se upravlja razvojem jednog domena
drustvenog zivota, postaje neophodan deo opstih planova tek sezdesetih godina
ovog veka. Tada sirom sveta dolazi do osnivanja ministarstava za kulturu i njihovih
planskih sluzbi.
Cinjenica je da su za Iunkcionisanje kulturne politike neophodni odgovarajuci
instrumenti. Plan kulturnog razvitka (desetogodisnji i petogodisnji) jedan je od
bitnih instrumenata, kroz koji se moze izraziti kulturna politika u odnosu na
opstedrustvenu politiku.
Plan razvoja kulture stoga se moze deIinisati kao pokazatelj kulturne situacije,
jer podrazumeva analizu aktuelnih i opstih problema kulturnog zivota, kao
pronalazenje mogucih resenja, posebno u odnosu na kulturnu politiku. Stoga je
proces donosenja plana kulturnog razvoja izuzetno dug i slozen. On sadrzi sledece
osnovne Iaze:
1. Odredivanje i usvajanje koncepta kulturne politike.
2. Analiza situacije (kulturnog zivota i kulturnih potreba).
3. Utvrdivanje razvojnih mogucnosti.
4. Izbor pokazatelja kulturnog razvoja (kvantiIikacija podataka).
5. Izrada plana kulturnog razvoja i instrumenata realizacije plana.
6. Vrednovanje ostvarenih rezultata tokom planskog perioda.
Odredivanfe i usvafanfe idefa kulturne politike
Osnovna, globalna koncepcija plana kulturnog razvoja mora da se zasniva
na koncepciji opstedrustvenog razvoja, shvatanju politickog proIila drzave,
vrednosti koje zele da se promovisu itd. (Jugoslavija kao Iederalna zemlja,
problemi dalje decentralizacije, privatizacije itd.). Opsti koncept vrednosti koji
promovise Savet Evrope kulturna demokratija lezi u postovanju ljudskih prava,
pa dakle i prava naroda na sopstveni kulturni identitet, uvazavanju demokratije,
manjinskih prava itd. i on predstavlja polaziste za deIinisanje kulturne politike,
koja mora biti u osnovi planskog koncepta.
Anali:a situacife
(kulturne prakse i kulturnih potreba stanovnistva)
Odredivanje metodologije i kriterijuma analize situacije, istrazivanje
kulturnih potreba i predvidanje njihovog buduceg razvitka uzeto je gotovo svuda
kao osnova programiranja i planiranja kulturne akcije. Pored empirijskog
istrazivanja koriste se i ostali izvori saznanja koji, manje ili vise precizno, izraza-
vaju potrebe i stavove ljudi.
Kulturni ra:vof i prostorni menadment kulturnih delatnosti 141
Izvori podataka:
studije o stilu i oblicima zivljenja (raspolozivo vreme, aktivnosti u slobodno
vreme, ucestalost poseta institucijama kulture, ucesce u potrosnji itd.);
ankete kojima se ispituje javno mnjenje;
statisticki podaci (kulturna industrija, potrosnja, promet kulturnih dobara,
rad institucija kulture...);
intervjui sa strucnjacima, debate, razgovori.
Utvrdivanfe ra:vofnih mogucnosti
Kako planiranje podrazumeva ne samo poznavanje trenutne situacije, vec i
naucno zasnovane hipoteze o buducem drustvenom razvitku, to se koriscenjem
previzionisticke i komparativne metode dolazi do zakljucaka o ciniocima koji ce
uslovljavati drustveni zivot u svetu i Jugoslaviji. Ti cinioci su delom isti za ceo
svet stepen i razvoj urbanizacije, rasporedivanje izdataka za kulturu unutar
privatnih budzeta, odnos radnog i slobodnog vremena, produzenje zivotnog veka
itd., a delom su speciIicni, kao posledica razlicitih kulturnih tradicija, drustvenih
i ekonomskih okolnosti (demograIska ekspanzija u Trecem svetu, povecanje
nezaposlenosti u odredenim sredinama itd...).
Istraivanfe buducnosti. Da bi planiranje u kulturi bilo uspesno, nije dovoljno
analizirati samo sadasnjost. ,Covek mora da igra na kartu buducnosti ako ne zeli
da postane njenom igrackom misao je jednog Irancuskog IilozoIa. Zato svako
iole dugorocnije planiranje mora da racuna sa buducim situacijama na primer,
da pretpostavi buduce kulturne potrebe i buduce nacine njihovih zadovoljavanja.
Takva istrazivanja nisu vise samo predmet knjizevno-naucne Iantastike vec i
prospektive naucne discipline koja razvija metode naucnog predvidanja pravaca
buduceg razvoja. Pored ostalog, prospektiva koristi saznanja nastala u okviru
teorije strategijskih igara. To omogucuje stvaranje simulacionih modela, koji
pokazuju ponasanje slozenih sistema, ili odredenog Iaktora u nizu alternativnih,
uistinu nepostojecih situacija. Tako se stvaraju tzv. scenarifi buducnosti, na osnovu
kojih je moguce uociti razvojne mogucnosti u pojedinim oblastima drustvenog,
ali i kulturnog zivota. Sto je sistem (koji je sluzio kao osnova za stvaranje
simulacionog modela) slozeniji, uspesnost predvidanja je manja.
Znacajan je primer predvidanje u oblasti novih komunikacionih tehnologija,
koje sustinski uticu na razvoj i mogucnosti zadovoljavanja kulturnih potreba.
Ideja Marsala Mek Luana o ,svetu svedenom na dimenzije sela s pojavom
satelitske televizije prestala je da bude predvidanje i postala stvarnost, koju bitno
odreduje opsta dostupnost velikog dela svetske proizvodnje kulturnih dobara.
Indikatori kulturnog ra:vofa
(kvantifikacifa podataka)
Ova Iaza kvantiIikacije podataka i brojcanog izrazavanja pozeljnih i
najverovatnijih tendencija, obuhvata najslozenija pitanja planova kulturnog
razvitka i stoga se prilazi ukrstanju vise osnovnih indikatora: broja i mreze
(prostornog rasporeda) institucija, objekata kulture, zanimanja i specijalizacija
kadrova, njihovog broja i rasporeda, pozeljnog broja umetnickih i kulturnih
produkata (od knjiga, ploca i drugih proizvoda industrije kulture, do predstava,
maniIestacija, Iestivala itd.) i, na kraju, brojcanih pokazatelja u vezi sa publikom
odredenih grana umetnickog stvaralastva.
Svi indikatori kulturnog razvoja moraju se znalacki odabrati, da bi se njima
prikazala sredstva ulozena u realizaciju ciljeva kulturne politike, ali i njihovi
eIekti. EIekti kulturne politike mogu biti izrazeni brojem realizovanih programa
(predstava, izlozbi, Iilmova...) ili procentualno, u odnosu na kulturne potrebe
stanovnistva (na primer, broj poseta pozoristu na 1000 stanovnika ili postotak
clanova javnih biblioteka u odnosu na ukupno stanovnistvo).
I:rada plana kulturnog ra:vofa
Iako su planovi u kulturnim delatnostima u pocetku bili prakticno svedeni
na planove izgradnje objekata kulture, danas pored organizaciono-institucionalnog
segmenta obuhvataju i planiranje zadataka buduceg razvoja i metoda koje je nuzno
primenjivati. Instrumenti planiranja identicni su sa instrumentima kulturne politike,
jer se plan razvoja realizuje kroz:
planiranje Iinansijske raspodele (budzet, prioritetna ulaganja itd.);
normativna akta zakonska resenja kojima se utvrduje status odredene
kulturne delatnosti;
organizaciono-administrativno uspostavljanje odnosa izmedu pojedinih
ustanova kulture, posebno kada su u pitanju javne ustanove, javni mediji itd.
Jrednovanfe evaluacifa
Planiranje razvoja polazi od vrednovanja (ocene) dostignutog. U okviru
ekonomskih nauka, posebno u ekonometriji, razvijen je citav niz postupaka ciji
je cilj merenfe dostignutog stepena razvoja koje raspolaze veoma razvijenom
metodologijom. Za razliku od ekonomije, u oblasti kulturnih delatnosti nema, jos
uvek, sustinskih pokazatelja koji bi omogucili egzaktno pracenje razvoja kulture.
Ukratko, plan treba da odredi i precizira sredstva (materijalna, Iinansijska, pravna
i organizaciona) kojima se vodi i realizuje kulturna politika u narednom planskom
periodu. Medutim, kako najcesce kulturna politika nije precizno deIinisana,
strucnjaci, planeri, nastoje da istovremeno deIinisu i ciljeve kulturne politike.
Plan tako postaje vise orijentacioni okvir institucijama kulture i njihovim
menadzerima, na osnovu koga ce, koristeci se argumentima plana, u svojoj sredini
obezbediti uslove za realizovanje planskih zadataka. Neistrazenost podrucja kulture
i kulturnih delatnosti, kao i nerazvijenost socioloskih metoda predvidanja,
onemogucila je punu naucnu zasnovanost planova kulturnog razvitka, ali je svest
o potrebi planiranja na naucnoj osnovi dala podsticaj stvaranju naucno-
istrazivackih institucija i modela statistickog pracenja kulturnog razvoja.
PROBLEMI U PLANIRANJU KULTURNOG RAZVOJA
Problemi u planiranju razvoja kulture javljaju se i u centralizovanim i u
decentralizovanim sistemima, ali se ispoljavaju na razlicite nacine.
U centralizovanim sistemima previse naglasena uloga centralnih drzavnih
organa vodi birokratizmu i inerciji. Inicijativa i inventivnost na nizim nivoima se,
po pravilu, ne podsticu, sredisnja vrednost je sprovodenje planskih odluka iz cen-
tra i redovno slanje Iormalnih izvestaja.
Kod nas, mnostvo centara odlucivanja u oblasti kulture, tj. cinjenica da su
neke institucije kulture u nadleznosti republickih, neke pokrajinskih, a neke
gradskih vlasti, kao i da nevladine organizacije i privatne ustanove kulture potpuno
nezavisno planiraju svoj razvoj, onemogucuje stvaranje centralnog plana, i
podrzavljenje kulture, te je zadatak svih nivoa vlasti da konsenzualnom kulturnom
politikom omoguce bolje pozicioniranje svih ustanova, uskladivanje njihovog
rada, sve u cilju postizanja sto boljih rezultata u skladu sa opstim interesom drustva.
Problem pri planiranju kulturnog razvitka predstavlja i raznolikost oblika
umetnickog izrazavanja i diIuzije umetnickih dela, tj. slozenost organizovanja
kulturnih i umetnickih delatnosti, te njihova zavisnost od razlicitih zakonskih
uredbi i normi (od kinematograIije kao privredne delatnosti, estrade kao
visokoproIitne, do bavljenja stvaralastvom u domenu vizuelnih umetnosti, sto ne
daje mogucnost za egzistenciju na nivou minimalnog licnog dohotka i zahteva
izuzetne mere socijalne politike).
Zavisnost planiranja od Iinansijskih mogucnosti i Iinansijske politike drzave
je ocigledna. Sredstva namenjena kulturi ranije su bila ogranicena visinom stope
izdvajanja za kulturu, a danas odlukom o raspodeli budzeta, te se sve vise postavlja
zahtev da u plan ulaze samo postojece institucije, a da se manje planiraju nove
institucije i nove investicije.
Zahtev za rentabilnoscu investicija prenosi se sa privrednog i na kulturni
domen. No, iako ekonomski kriteriji mogu biti prihvatljivi nekim granama
industrije kulture, potpuno su neodgovarajuci u pozorisnoj delatnosti, na primer,
u kojoj dovode do gasenja brojnih pozorista i nemogucnosti osnivanja novih, sa
jasnim posledicama po kulturni razvoj i razvoj pozorisne kulture. (Tako je
postepeno doslo do nestajanja dramskih pozorista na Vest Endu u Londonu, a
njihovo mesto zauzeli su mjuzikholovi.)
PROSTORNI MENADZMENT KULTURNIH DELATNOSTI
Prostorni menadzment i planiranje jedan je od bitnih Iaktora u stvaranju
uslova za pozeljan ekonomski i kulturni razvoj drustva. Iako su prvi prostorni
planovi Iormulisani pocetkom veka, kao posledica potreba izazvanih naglom
urbanizacijom i ugrozavanjem zivotne sredine, tek poslednjih dvadesetak godina
ukljuceni su kulturni sadrzaji kao delovi prostornih planova. Prostorni
menadzment, iako ponikao iz urbanistickog planiranja, daleko je siri pojam, jer
se odnosi na velika podrucja regije koje cine geograIsku, privrednu i
administrativno-politicku celinu.
Pod njim se podrazumeva obezbedivanje skladnog odnosa i:medu
demografskog, privrednog i kulturnog ra:vofa sto se postize planiranjem, u
skladu sa prirodnim potencijalom, odgovarajucih industrijskih kapaciteta, oblika
stanovanja, zdravstvene zastite, rekreacije, turizma, kulturnog zivota itd. Prostorno
planiranje uspostavlja se na nivou drzava, a detaljni prostorni planovi sacinjavaju
se i na nivoima regiona, okruga i opstina.
Koncepcija prostornog planiranja kod nas zasniva se na konceptu decentra-
lizacije Iunkcija, koji podrazumeva rasporedivanje i planiranje gustine stano-
vnistva, mreze naselja, privrednih potencijala i radnih mesta, obrazovnih,
zdravstvenih, kulturnih, sportsko-rekreativnih i drugih Iunkcija, ravnomerno na
celoj teritoriji, u skladu sa prirodnim potencijalima i postojecim drustveno-ekono-
mskim uslovima.
Nivoi prostornog menadzmenta kulturnih delatnosti:
lokalni,
opstinski,
okruzni,
regionalni,
pokrajinski/nadregionalni,
drzavni/nacionalni.
Pre nego sto pristupimo daljem proucavanju centara organizovanja kulturnih
delatnosti, moramo konstatovati da svaki centar viseg nivoa sadrzi Iunkcije svih
prethodnih. Tako ce Beograd kao nacionalni kulturni centar imati i institucije lokalnog,
opstinskog, regionalnog, nadregionalnog i, na kraju, nacionalnog/drzavnog znacaja.
Kulturne delatnosti na lokalnom nivou
Kulturne sadrzaje neophodno je planirati i realizovati ne samo na lokalnom
nivou, vec i u svim speciIicnim mikrosredinama, u kojima ljudi provode veci deo
svoga vremena i koje zahtevaju drugacije sadrzaje od onih koje lokalna zajednica
nudi. Tako veliki broj studentskih naselfa u svetu ima svoje kulturne centre;
turisticko-rekreativni centri planiraju kulturne sadrzaje da bi turistima obogatili
boravak kulturnim dozivljajima. Prostorni planovi nacionalnih parkova ukljucuju
drugacije kulturne sadrzaje od onih koji postoje u seoskim domovima kulture na
tom podrucju. Skole sacinjavaju speciIicne programe za svoje ucenike. Znaci
cilj organizacije kulturnih delatnosti na lokalnom nivou je da odgovori posebnim
zahtevima kulturnog zivota odredene drustvene grupe i da u mikrosredini stvori
uslove za razvijanje i zadovoljavanje kulturnih potreba.
Kulturne delatnosti u opstini
Opstina, kao prostorna, ekonomska, obrazovna i kulturna jedinica, ima
visestruke Iunkcije u domenu kulture. Opstinski centar (sediste) predstavlja jezgro
kulturnih aktivnosti na teritoriji cele opstine. Ova Iunkcija naziva se maticnom
Iunkcijom i pod njom se podrazumeva obaveza institucija kulture u opstinskom
sedistu da mrezom svojih ogranaka ili distribucijom svojih programa obezbedi
ravnomerni razvoj kulturnog zivota u svim naseljima opstine.
Opstinski kulturni centar treba da bude centar svih umetnickih, proIesionalnih
i amaterskih delatnosti; da obezbedi kadrovske, programske, Iinansijske, materijalne,
prostorne uslove (ateljea, Iondove: rekvizita, tehnoloske opreme i uredaja), kao i
strucne usluge u okviru biblioteke (teorijska literatura, dramska literatura, note i
partiture...), koje ce moci da koriste amateri, ali i proIesionalni umetnici.
Pored toga, maticna Iunkcija nalaze opstinskom kulturnom centru da stvara
nove oblike veza, koje se nece zasnivati iskljucivo na diIuziji sadrzaja, vec i na
stvaralackoj razmeni i nacelu komplementarnosti. To znaci da se aktivnosti
organizovane na nekom od lokalnih nivoa (u radnim organizacijama, skolama,
seoskim naseljima...) distribuiraju preko maticne institucije kulture u druge lokalne
zajednice u opstini, ili se o tim programima inIormise javnost putem lokalnih
sredstava inIormisanja ili mesecnog biltena kulturnog centra.
Kulturne delatnosti na nivou okruga
Prostornim planom kulturnih delatnosti predvideno je da se neke od Iunkcija
kulture razvijaju u jednom opstinskom centru, ali da programski pokrivaju teritoriju
nekoliko susednih opstina.
Tako se u opstinskim centrima razvija neka od oblasti kulturnog zivota i
stvaralastva, u skladu sa tradicijom, kadrovskim potencijalom i ekonomskom moci:
amatersko pozoriste, radio-stanica, nedeljni list, muzej ili arhiv institucije koje
zahtevaju visoku strucnost, prostorno-tehnicku opremljenost i materijalna sredstva,
sto na sadasnjem stepenu razvoja nije moguce obezbediti u svakoj opstini.
Danas postoje dva sistemska modela organizovanja kulturnog zivota na
okruznom nivou:
kada se sve institucije kulture okruznog znacaja nalaze u jednom okruznom
centru koji tako postaje centar susednih opstina (centrali:ovani model) i
kada se institucije kulture okruznog znacaja nalaze u razlicitim opstinskim
centrima (decentrali:ovani model).
Kulturne delatnosti na regionalnom nivou
Za razliku od pretezno polivalentnih institucija kulture u lokalnim, opstinskim
i okruznim centrima, koje obezbeduju organizovanje i ostvarivanje dela kulturnih
Iunkcija, regionalni centri grade potpuni institucionalni sistem u kulturi, sa
oslanjanjem na pokrajinske i nadregionalne kulturne centre samo u oblasti gde je
to neophodno (naucna i visokoskolska delatnost u kulturi). Pored institucija koje
vec postoje i na opstinskom i na okruznom nivou, regionalni kulturni centar treba
da ima i: proIesionalno pozoriste, simIonijski orkestar (ili drugi proIesionalni
muzicki ansambl), kompleksan muzej, izdavacku delatnost i casopis, zavod za
zastitu spomenika kulture, preduzece za prikazivanje Iilmova...
Nacionalni kulturni centri
Nacionalni kulturni centri objedinjavaju i unapreduju rad u svim oblastima
kulturnog i umetnickog zivota, a institucije u njima su ustanove najviseg ranga i
cesto se nazivaju narodnim. Za svaki domen umetnosti organizovane su maticne
sluzbe, zajednice ustanova kao i ustanove zastite i ocuvanja kulturnog nasleda.
Stoga se moze reci da se socio-kulturni ciklusi zaokruzuju u potpunosti tek
na nacionalnom/drzavnom nivou. Osnovna karakteristika institucionalnog
organizovanja na nivou drzave proizlazi iz cinjenice da se na ovom nivou Iormiraju
najznacajnije ustanove nacionalne kulture.
DECENTRALIZACIJA KULTURE
U razradi mreze institucija kulture postoji dilema: disperzija ili koncentracija
ustanova kulture. Postavlja se pitanje: da li sve institucije nacionalnog znacaja
locirati u sedistu drzave ili osnivati institucije u razlicitim gradovima i naseljima,
uz precizno odredivanje podrucja njihovog rada? Slicna dilema postavlja se i na
sledeci nacin: da li graditi jedan veci ili vise manjih kulturnih objekata istog tipa;
veliku gradsku biblioteku ili desetak manjih biblioteka u vecim naseljima u opstini?
Stoga pojam decentralizacije kulture, iako semanticki precizan, ipak u
razlicitim zemljama ima razlicita znacenja, zavisno od kulturne politike i
drustveno-ekonomskog sistema.
U najvecem broju zapadnih zemalja pod decentralizacijom kulture podra-
zumeva se aktivnost kojom se ostvarenja u oblasti kulture prenose iz prestonice
(ili grada metropole koji je kulturno srediste zemlje) u sto veci broj regionalnih
kulturnih centara, u kojima se istovremeno stvaraju mogucnosti i obezbeduju
uslovi za prijem tih kulturnih sadrzaja. Stoga se cesto upotrebljava i termin
demetropolizacija kulture.
Na taj nacin, mogucnosti za razvoj kulturnog zivota u unutrasnjosti i
obogacivanje tog zivota zavise od odluke i organizacionih aktivnosti ,centra.
Ipak, jedini decentralizovani sistemi kulturnih delatnosti postoje u zemljama
takve kulturne i drzavne tradicije koja je omogucila postojanje vise medusobno
nezavisnih gradova kulturnih i univerzitetskih centara: u Nemackoj i Italiji na
primer. ,Skala u Milanu, Iirentinske galerije, Venecijanski bijenale, Bolonjski
univerzitet nacionalne su institucije znacajnije od odgovarajucih institucija u
Rimu. U zemljama u kojima se ne moze govoriti o jedinstvenoj nacionalnoj kulturi,
kakve su Belgija, Velika Britanija i Kanada, uspostavljaju se institucionalni sistemi
unutar svake nacionalne kulture ponaosob. Tek dalje razvijanje institucionalnog
sistema u manjim gradovima i naseljima i stvaranje uslova za okupljanje stvaralaca
i kulturnih radnika u njima, omogucuje da se govori o istinski decentralizovanim
oblicima kulturnog zivota.
U Francuskoj je dom kulture simbol politicke decentralizacije kulture.
Dvadesetak velikih domova kulture sirom Francuske svedoce, pre svega, o
decentralizaciji kao metodu uniIikatorske kulturne politike, a ne kao o mogucnosti
za razvijanje lokalnog kulturnog zivota u unutrasnjosti, na bazi sopstvenih tradicija
i sopstvenih kadrovskih potencijala. Ipak, domovi kulture, kao centri umetnickog
stvaralastva, pruzili su mogucnost stanovnicima gradova u kojima su izgradeni
da dobiju vrhunske pozorisne trupe i pozorisne stvaraoce, a u nekim sredinama
(Bretanji) da, uprkos svemu, postanu glavni cinilac ozivljavanja posebnih
(bretonskih) nacionalnih kulturnih tradicija.
148
149
Ine: Bogarts
INVESTIRANJE U UMETNOST I KULTURU
ORUDE REVITALIZACIJE GRADA
Nedavno su gradski planeri i administracija otkrili da umetnost i kultura
mogu biti resenja za mnoge unutrasnje probleme grada. U proslosti je odnos izmedu
kulture i grada uvek posmatran kao jednostran: kulturi je potreban grad. Ova
ideja je uglavnom izrazena u konceptu Evropskih gradova prestonica kulture.
Medutim, noviji koncept, koji cesto citira gradska administracija, podrazumeva
da je gradu potrebna kultura.
Opsta ideja na kojoj se zasniva ovaj relativno novi pristup jeste verovanje
da ce umetnost i kultura ponovo uciniti gradove pogodnima za zivot. Kultura ce
takode obezbediti novu, cvrstu ekonomsku osnovu i doprineti porastu prestiza,
privlacnosti i imidza grada. Stoga su mnogi gradovi poceli da razvijaju (nove)
kulturne i turisticke atrakcije. Sve vise se kultura i umetnosti posmatraju kao
sredstva ili instrumenti urbanog planiranja.
Ocekuje se da investiranje u pozorista, opere, muzeje i arhitekturu donese
proIit na mnogo nacina.
Dok razmisljam o temi ,nova oruda za urbano planiranje gledam kroz prozor
i sve bolje shvatam da radim u jednom od najupadljivijih rezultata starijih oruda
planiranja sa kraja sezdesetih. Nece vas iznenaditi da je univerzitetski oblakoder
na rubu starog istorijskog grada. A dok radim i razmisljam o novoj metropoli,
projektima razvoja centra grada, gradskoj revitalizaciji, kulturi i umetnosti, cini
mi se da je apsurdno sto gledam u drvece, crno-bele krave i autoput. Posle vise od
petnaest godina, jos uvek nema nijedne prodavnice, nijedne poste, kaIea, restorana
pa ni doka u krugu od deset milja. Za ovo su delimicno odgovorna i stara oruda
urbanog planiranja. A sta je sa novim orudima urbanog planiranja? Ovaj rad ce
dati kratki pregled urbanog planiranja i rezultate u gradovima. Stavise, Iokus
150 Ine: Bogarts
rada ce biti na novim instrumentima planiranja i ulozi kulture i umetnosti u
gradovima.
GRADSKI RAZVOJ I ORUDA URBANOG PLANIRANJA
Neophodno je dati pregled urbanog planiranja u poslednjih trideset godina
u kontekstu urbanog razvoja i realnosti svakodnevnog zivota u gradu u istom
periodu. U zapadnoj Evropi u ovom periodu razvoj gradova je uglavnom bio
rezultat urbanog planiranja.
Industrifali:acifa
Sezdesetih godina je zavrsena rekonstrukcija posledica razornog Drugog
svetskog rata. Brza industrijalizacija je dovela do toga da je sve vise ljudi moglo
da uziva u prosperitetu. Bilo je vise novca i vremena za Irivolne stvari. Ljudi sa
nizim i srednjim prihodom su poceli vise da zaraduju i mogli su vise toga da
urade u sve vise slobodnog vremena: porodice su odlazile van grada za vikend.
Godisnji odmori su postajali duzi i ljudi su leteli u inostranstvo.
Kao rezultat sirenja industrijalizacije i rasta prosperiteta, gradska admini-
stracija je pocela da uvida da je doslo vreme za kvalitativnu obnovu gradova. Ali,
ljudi su tada vec poceli da napustaju gradove. Prosperitet, rast zarada i veca
pokretljivost krajem sezdesetih su sirim slojevima omogucavali da napuste
gradove. Naravno, predgrada i projekti razvoja gradova su ih docekali dobro-
doslicom.
Kri:a u gradu
Pocetkom sedamdesetih, prosperitet vecine ljudi je bio visi nego ikada.
Medutim, cene i zarade su rasle podjednako brzo kao i cene naIte i takozvana
,naItna kriza 1974. zaustavila je ,beskonacni ekonomski razvoj. Zivot u centru
gradova pogorsan je jos brze. Jedan od najupadljivijih primera za ovo bilo je
bankrotstvo Njujorka.
Skoro u isto vreme stupili su u dejstvo programi gradskih veca za rekonstru-
kciju gradova te su u zamasnim akcijama ruseni citavi blokovi i susedstva.
Posledica toga je, opet, bila da su mnogi stanovnici napustili grad ili se odselili
na periIeriju, gde su preseljeni i poslovi.
U pocetku je u nekim evropskim gradovima nacionalna i lokalna uprava ovo
cak i podsticala. Stanovnici koji su ostali uglavnom nisu imali prilike ili novca da
odu pa se nakupilo mnogo problema: beda, napustene kuce, nedostatak stambenog
prostora, los javni saobracaj i sve veca nezaposlenost.
Investiranfe u umetnost i kulturu 151
Planiranje tokom sedamdesetih moze se okarakterisati kao prilicno
Iormalisticko i tipicno za vlade: lokalno vece je preuzimalo inicijativu za resavanje
problema, Iormulisanje gradske politike i implementaciju planova.
Medutim, krajem sedamdesetih, nije se moglo vise oglusivati o zahteve za
boljom zivotnom i radnom sredinom. Pocelo je vise da se obnavlja i ozivljava,
umesto da se rusi, ali su se centri gradova ipak polako pretvarali u konglomerat
visokih poslovnih zgrada napustanih posle sedam sati.
Strategifsko planiranfe
Od pocetka osamdesetih stvari u gradovima polako pocinju da se menjaju.
Ekonomski rast i veci prihodi, promene zivotnog stila i druge potrebe koje se nisu
mogle lako zadovoljiti u predgradima, dovode do porasta potraznje nekretnina.
Japiji i baIiji, dinkiji i vuIiji, ali i manje srecni jaIiji i ,deca bez buducnosti
ostaju ili se vracaju u centar grada. Izgleda da se grad delimicno oporavio od
negativnih eIekata ekonomske stagnacije.
Sredinu osamdesetih karakterise regeneracija grada i povecanje broja
partnerskih odnosa javnog i privatnog. Gradska veca vise ne procenjuju njihove
probleme vec vise naglasavaju mogucnosti grada i centra u vezi sa pogodnim
polozajem, prezentiraju lokalne kvalitete i specijalitete (prednosti) i pokusavaju
da prodaju grad turistima i novim biznisima. Roden je marketing grada i koriste
se razna oruda, instrumenti i marketinske tehnike kako bi se grad prodao. Gradsko
planiranje u zapadnoj Evropi tokom osamdesetih karakterise upotreba novih,
prilicno neIormalnih strategijskih ,oruda za predvidanje onoga sto se desava u
gradu. Ovi novi instrumenti se koriste samo za povrsno skiciranje novih planova
sa vise prostora za lokalno privatno preduzetnistvo. Lokalno vece sada vise
podrzava a manje zacinje planove.
Novo orude :a gradsko planiranfe.
gradski marketing i druge tehnike
Neke promene u drustvu su posebno znacajne za grad i verovatno mogu
Iundamentalno izmeniti strukture: promene na polju telekomunikacija, logistickih
sistema, transporta, kompjuterizacija, ali takode i vise slobodnog vremena, vise
posla u usluznom sektoru, globalni bankarski sistem, institucionalno organizovanje
japija i promene zivotnog stila.
Najupadljiviji primeri ,duha vremena osamdesetih i devedesetih mogu se
naci u siroko obuhvatnim projektima obnavljanja gradova i planiranju prostora
namenjenog kulturi u vecini gradova zapadnog sveta.
152 Ine: Bogarts
Osnovna tema ovog rada je da identiIikuje i opise promene u gradovima, da
otkrije kakva je njihova Iunkcija i sta se od njih ocekuje.
Sveobuhvatni profekti obnavlfanfa grada
Prvi znaci ovih velikih projekata poceli su da se pojavljuju u Sjedinjenim
Americkim Drzavama vec krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina,
na primer u Baltimoru (the Inner Harbour/ Charles Centre Project) ili Njujorku
(Southstreet Sea Port), gde je obnavljanje starih dokova postalo glavno gradsko
pitanje. Ovaj trend se prosirio zapadnom Evropom i zarazio gradove kao sto su
London (the Docklands), Amsterdam (Y-oevers), Roterdam (Kop van Zuid/
Waterstad), Barselona i Antverpen. Brisel, Glazgov, Pariz i Berlin su takode imali
velike integrisane projekte sa stambenim i poslovnim oblakoderima, prodavnicama
visokog kvaliteta, rekreacionim sadrzajima i prostorima namenjenim kulturi. Svi
oni su promovisali pogodne uslove lokacije kao sto je blizina centra, vise
obrazovanje, visokorazvijeni sistem prevoza, dobre stambene prostore i bezbednu
okolinu.
Planovi u ve:i sa kulturom i investicife
U mnogim gradovima u SAD i zapadnoj Evropi gradska veca su shvatila da
umetnost i kultura mogu pomoci resavanju mnogih problema grada kao sto su
negostoljubivost, kriminal i beda. Stoga su brojni gradovi poceli da razvijaju
(nove) kulturne i turisticke atrakcije, da investiraju u razvoj pozorista, opera,
muzeja, galerija, skulptura i arhitekture. Prave se planovi u vezi sa kulturom i
razvijaju kulturni delovi grada kako bi se privukli turisti i biznismeni naveli da
osnivaju sedista u visokokvalitetnom i kulturnom okruzenju.
Dobrobit grada se ne posmatra vise naprosto kao kombinacija ekonomskog
rasta, povoljnih materijalnih uslova i geograIskih Iaktora. Medutim, tek u poslednje
vreme se ozbiljnija paznja obraca na obezbedivanje pogodnih prostora za
obrazovanje, rekreaciju i procvat kulturnog zivota.
Ovo se ne desava samo u dobro poznatim centrima kulture kao sto su Rim,
Firenca, Bec i Pariz, vec se i u Nemackoj otvaraju nova pozorista i operske dvorane.
Hamburg, Keln, FrankIurt, Stutgart i Berlin se izmedu sebe nadmecu za titulu
nemacke prestonice kulture. Cini se da novac ne igra ulogu u ovom takmicenju.
Amsterdam, Roterdam i Hag su rivali u tome ko ce vise novca dobiti od nacionalne
vlade za umetnost i pokusavaju da privuku najvaznije medunarodne kulturne
izlozbe.
CVRSTO UVERENJE U MOGUCNOSTI NOVIH ORUDA
Prisustvo kulture i umetnosti u centru grada samo po sebi nije neobicno. Tu
se moze zateci najveci broj umetnika i kulturnih lokacija, a lokalne samouprave
odavno potpomazu umetnost Iinansiranjem, upravljanjem i odrzavanjem javnih
prostora, skulptura, parkova i trgova. To nije novo. Nije nova ni cinjenica da
gradovi zele da se predstave posredstvom umetnosti, kulture, arhitekture i
kulturnog nasleda. Medutim, nova je cinjenica da gradovi koketirafu uz ocito
davanje prednosti sa umetnoscu. Nema vise debata o estetici, etici i socijalno-
demokratskim ciljevima umetnosti, vec o njenoj potencijalnoj Iunkciji. Kao in-
strument revitalizacije, kao metod ulepsanja gradova ili kao uslov za manipulaciju
lokacijom: ,. i sama kultura se predstavlja kao Iaktor proizvodnje, sama
prestonica kulture je postala kulturni kapital, muzeji, koncertne dvorane parkovi
su pretvoreni u inIrakstrukturu industrije znanja.
Umetnost i kultura u novof svetlosti
Jos nije potpuno jasno sta gradska administracija ocekuje ili zeli od umetnosti
i kulture. Stoga je zanimljivo istraziti osnovu ove zaokupljenosti umetnoscu. U
,Mocartu u metropoli se tvrdi da su ,izvodacke umetnosti vazan deo masinerije
urbanog rasta . Umetnosti su sada politicki prihvatljiva i korisna strategija
urbanog rasta.
U ovoj ranoj Iazi procene moze se uci u trag tri osnovne vrste ocekivanja u
vezi sa podsticanjem umetnosti i ojacavanjem sektora kulture u gradu: ekonomski
uticaj kulture u gradu; umetnost i kultura i planovi u vezi sa kulturom ce doprineti
boljem kvalitetu zivota i umetnost pomaze stvaranju boljeg imidza grada. Ipak,
skoro da niko iz gradske administracije i planiranja ne pokusava da u svom planu
objasni sta se od njega na prvom mestu ocekuje.
Nasuprot tome, bivsi holandski ministar kulture je bio veoma jasan; on je
umetnost nazvao ,vazelinom izvoza.
SKRIVENA OCEKIVANJA
Ekonomska vanost
Od kulture i umetnosti se ocekuje da zaigraju vaznu ulogu u proizvodnom
zaposljavanju u okviru i van sektora kulture, u razvoju prosperiteta i dobrobiti
gradova. Dalje, umetnost ce podstaci zaradu i investicije u drugim sektorima.
Zatim, umetnost i kultura predstavljaju vazan uslov za samu lokaciju. Na primer,
Pitas tvrdi da je ,umetnost postala osnov nove krupne industrije koja upumpava,
154 Ine: Bogarts
na primer, skoro sest milijardi dolara godisnje u Njujork.

Medutim, ova ideja je
jos uvek relativno nova u zapadnoj Evropi. Ovakav pristup su radikalno promenili
ekonomski oporavak, opsta komercijalizacija javnog zivota i preovladujuci ,duh
vremena.
Kvalitet ivota u gradu
Jos jedno skriveno ocekivanje u vezi sa ulogom umetnosti u gradovima
primecuje Biancini C. S.: ,Kvalitet zivota u nasim vecim i manjim gradovima, je,
iznenada, postalo glavno politicko pitanje. Moglo bi se pokazati da su najbolji
strategijski programi za poboljsanje kvaliteta zivota zasnovani na razvijanju
sveobuhvatne i koherentne kulturno-umetnicke politike.
Mnogi gradovi su pretvoreni u trgovacke centre sa kancelarijama i parki-
nzima. Stoga su mnogi gradski centri napusteni posle sedam sati.
Sada grad mora da obezbedi pogodnosti i kvalitet kako bi pridoslice i njihov
novac zadrzao u gradu. Zato nije cudno da postoji ozbiljan zahtev da se poboljsa
kvalitet zivota u gradu. Stavise, novi stanovnici centra grada sada zahtevaju usluge
visokog nivoa: specijalne prodavnice i restorane, usluge u domacinstvu, bezbednost
i visoku kulturu. Umetnicki prostori mogu biti sredstvo da se ljudi privuku na
neke lokacije u gradu u razlicite sezone i u razlicito doba dana i noci. Umetnicke
atrakcije stoga mogu doprineti javnoj bezbednosti i pruziti osnovu za drustvenu
rekonstrukciju.
Imid i identitet grada
Ocekuje se da ce umetnost i kultura takode povecati i prosiriti ,prepo-
znatljivost grada. Stoga mnogi gradovi zele da pojasne, pojacaju ili povrate svoj
imidz, uglavnom putem marketinga i promocije grada. Nekoliko kulturnih planova
naglasava cinjenicu da se imidz grada mora promeniti zato sto on nema ,prirodni
identitet ili zato sto mu je imidz los (ili, sto je jos gore uopste nema imidz).
U proslosti, gradanski identitet vecine malih i velikih gradova poticao je
jedino od javnih objekata kulture veliki gradski holovi, javne biblioteke, gradske
umetnicke galerije, parkovi, javna pozorista i koncertne dvorane. Ali ako nema
ovih objekata ili kulturnog nasleda ukoliko su oni unisteni ili ako nikada nisu ni
sagradeni a postoji zelja i potreba za razlikovanjem od drugih gradova, vecina
gradova zeli jasan identitet. Umetnosti i kultura mogu biti korisni u ovome procesu.
Do sada je diskutovano koja su to skrivena ocekivanja od umetnosti u gradovima.
Kada ta ocekivanja ispitujemo, logicno se postavlja pitanje: sta se od ovih
ocekivanja ostvarilo ili se ostvaruje u realnosti (u gradskom zivotu)? U sledecem
odeljku bice ukratko pregledani i procenjeni rezultati istrazivanja.
ISTRAZIVANJE ULOGE UMETNOSTI I KULTURE
U GRADSKOM PLANIRANJU
U poslednjih deset godina objavljeno je nekoliko americkih izvestaja na osnovu
istrazivanja ekonomske vaznosti kulture. Uopste, cilj ovih istrazivanja je da se dokaze
da ce kultura i umetnost visestruko povecati potrosnju u celom kulturnom sektoru i
u isto vreme generisati dodatni dohodak i zaposljavanje u drugim ekonomskim
granama kao sto su hoteli i restorani. Stavise, u vecini ovih izvestaja, istrazivaci
tvrde, uopsteno govoreci, da ce umetnost i kultura uciniti da se u gradovima ponovo
moze ziveti i da ce pomoci da se centar grada obnovi, da postane privlacniji,
sigurniji, da ozivi. Medutim, ne izvestavaju svi samo o pozitivnim eIektima paznje
koja se obraca na umetnost i kulturu u gradu. Neki istrazivaci sumnjaju u naveliko
proklamovan uticaj umetnosti: oni su skeptici. U ovom odeljku ukratko cemo
pogledati i proceniti obe grupe.
Argumenti
Mnoga proucavanja uticaja umetnosti i kulture ili speciIicnih oblasti umetnosti
su sprovodena uglavnom u Sjedinjenim Americkim Drzavama krajem sedamdesetih
i tokom osamdesetih. Ova proucavanja imaju snaznu ekonomsku orijentaciju.
Ekonomski efekti
Vecina istrazivanja imaju oblik proucavanja konkretnog slucaja i demo-
nstriraju jednu ili vise sledecih tacaka: proIil kulturne inIrakstrukture, tipologiju
posetilaca i turista i njihovih troskova, volumen i troskove lokalnih biznisa,
troskove i dohodak vlade i uticaje na licne zarade i radna mesta direktno ili
indirektno u kulturnom sektoru. U isto vreme, cesto je dat proIil publike i njihovih
troskova. Ekonomski argument se cesto predstavlja u kontekstu multiplikatorskog
eIekta ili ,turistickog umnozioca.
Rezultati istrazivanja eIekata su uglavnom predvidljivi. Istrazivanja
demonstriraju impresivan porast broja radnih mesta i (sve veci) prihod u umetnosti i
kulturi i u povezanim ekonomskim aktivnostima, kao sto su: restorani, prodavnice,
hoteli, kaIane.
Medutim, teze je pronaci ova proucavanja uticaja u kontekstu urbanog planiranja.
Ekonomska vanost umetnosti :a urbano planiranfe
Tomas Bender, istoricar iz Njujorka, tvrdi da ce poznati umetnici biti toplo
docekani u Njujorku. ,Oni mogu da rade u okviru Iantasticne kulturne
156 Ine: Bogarts
inIrastrukture muzeja, umetnickih galerija i koncertnih dvorana. Umetnost je
`veliki posao`, industrija koja godisnje stvara 5,6 milijardi dolara, 117 000 radnih
mesta i privlaci milione turista.
Vit u svom clanku ,Mocart u metropoli navodi mnoge pozitivne eIekte
umetnosti, mada je on relativno oprezan i vecina njegovih tvrdnji je u buducem
vremenu jer je ta strategija relativno nova. Upecatljivo je kada on citira
gradevinskog preduzimaca koji neke zgrade u pornograIskoj oblasti Cetrdeset
druge ulice u Njujorku pretvara u legitimna pozorista: ,Otkrivamo da glumci koji
hodaju ulicama, pozorisne aktivnosti uopste, odaju dobre vibracije; zbog njih je
lakse obnoviti oblast. Kada bi to radile cementare, mi bismo njih podizali.
U Evropi su relativno nova istrazivanja ekonomskog uticaja umetnosti.
Relativno sire poznati su, na primer, MajerskoIovi izvestaji. On tvrdi da su u
Britaniji umetnosti deo ekonomskog sektora u ekspanziji i da stimulisu
zaposljavanje i turizam. Snazna kulturna inIrastruktura trebalo bi da bude
ekonomska prednost poslovne zajednice.

Stavise, on smatra da su umetnosti mocan
i jeItin nacin otvaranja novih radnih mesta.
Biancini je nedavno izneo ovakvo glediste: ,Jedna polazna tacka je da su
ekonomski sektori slobodnog vremena, turizma, emitovanja programa, teleko-
munikacija i maloprodaje medu onima koji najbrze rastu u modernoj ekonomiji.
Stoga ne iznenaduje da je Glazgov svoj program regeneracije grada zasnovao na
umetnosti, muzejima, javnim prostorima i turizmu. Godine 1984. u gradu je boravilo
samo 700 000 posetilaca, a 1987. g. vec cetiri miliona. EIekat umnozavanja radnih
mesta u umetnosti je 1,6 za radna mesta u dopunskim uslugama.
Mnogi izvestaji na osnovu istrazivanja pruzaju impresivne brojeve, cinjenice
i ciIre. Istrazivaci koji su uradili ovakve studije su u stvari zagovornici ideje o
pozitivnom ekonomskom uticaju umetnosti.
Privlacnost, rehabilitacifa i marketing grada
Zainteresovanost za umetnost se danas uglavnom koncentrise na proucavanja
ekonomskog uticaja. Ipak, postoji i izvestan broj izvestaja koji pokusavaju da
demonstriraju ,druge eIekte umetnosti. Nazalost, jos uvek nema mnogo takvih
izvestaja i oni jos nisu tako temeljiti kao ekonomska proucavanja.
Iako neki izvestaji isticu sve vecu vaznost kvaliteta zivota u gradu i promenu
njegovog imidza uz pomoc umetnosti, taj aspekt nije dovoljno proucavan. Drugim
recima: ovo je mnogo teze ,dokazati nego ,dokazati ekonomski uticaj.
MajerskoI, na primer, iznosi takozvane ,tvrde cinjenice tako sto navodi ogroman
broj cinjenica u vezi sa troskovima, radnim mestima i publikom. Kvalitativniji
aspekti se prilicno lako predstavljaju. U stvari, to i ne bi trebalo da nas iznenadi
ako bolje pogledamo subjekte istrazivanja. Termini kao sto su ,prestiz ili
,ambijent su prilicno neodredeni i moguce ih je na vise nacina interpretirati.
PerloI pokusava da demonstrira kvalitativniji i urbaniji pristup u radu Ume-
tnosti u ekonomskom ivotu grada.

Iako izvestaj sugerise cisto ekonomski pristup
i takode prihvata ideju eIekta umnozavanja, on, u stvari, pruza nesto vise od
toga. U ovom radu Iokus je na ,institucionalnim zahtevima i potrebama zajednice
u okviru `sistema` umetnosti, kao i na promenama u drustvenoj i Iizickoj sredini
koji su pozeljni ako je cilj da umetnost i gradovi procvetaju zajedno u buducnosti.
On pokusava da ispita na koji nacin ekonomski doprinos umetnosti vecim
centralnim gradovima . moze da se poveca.
Neophodno je ovo posmatrati u kontekstu kasnih sedamdesetih kada (samo)
veliki deo gradske sirotinje i porodica nacionalnih manjina, kao i nezaposleni
zive u centru grada. On dalje tvrdi: ,Nije verovatno da umetnost moze postati
univerzalni lek za ekonomske probleme centralnih gradova. Ali ona ipak moze da
odigra znacajnu ulogu.
MajerskoI tvrdi da je umetnost katalizator obnavljanja grada i da se smatra
da su umetnosti neophodne prednosti neke zajednice. Ateljei (umetnicki) i
dizajnerska preduzeca, na primer, mnogo doprinose privlacnosti neke oblasti;
,nije najmanja korist od njihovog stalnog postojanja u zivosti koju oni dodaju
oblasti.

Stavise, umetnicki projekti radaju poverenje da je njihova neposredna
okolina pogodna za poslove, povecavaju prestiz regiona i daju pecat u poslovnim
i kulturnim krugovima van tog regiona. Investiranje u ovakve prostore je deo
novog duha takmicenja u gradovima Evrope i sveta.
Biancini ne samo da iznosi cinjenice o ulozi umetnosti vec takode citira da
su u americkim gradovima ,investiranja u umetnost najeIikasniji nacin da se
zapocne proces podizanja morala i stvaranja àtmosIere` u oblastima ciji je status
pao i koje su pocele da odumiru. Stoga je, na primer, Glazgov poneo titulu
,kulturne prestonice Evrope 1990, posle gradova kao sto su Pariz, Amsterdam
ili Berlin.
Holandski odsek za nacionalno planiranje je cvrsto ,uveren u mogucnosti
kulture za razvoj i revitalizaciju gradova i u svom godisnjem izvestaju (1988)
govori o vaznosti prozimanja objekata kulture i njihove okoline. ,Dobar ambijent
ce gradove pretvoriti u centre kulture. Ovaj ambijent cini kombinacija mnogih
Iaktora: razlicitih ljudi, mnogo umetnosti i visokog obrazovanja, mnogo zani-
mljivih atrakcija i prisustvo elita koje poseduju novac, moc, kulturni kapital i
medunarodne kulturne kontakte. Prostorno planiranje moze da pomogne (takode)
tako sto ce stvarati povoljne uslove i stimulisati inicijative koje ucvrscuju polozaj
gradova.
158 Ine: Bogarts
Uopste, vecina izvestaja se zadovoljava time da primeti da su naglasavanjem
ekonomske uloge umetnosti, investiranjem u umetnost ili mobiliziranjem zajednice
za umetnost kvalitet zivota i imidz gradova znatno poboljsani.
Skeptici
U ovom trendu podsticanja umetnosti nije lako naci u vecoj meri kriticke ili
trezvenije poglede na (promenljivu) ulogu umetnosti i kulture. To je posledica
cinjenice da su ove aktivnosti i promene relativno nove. Stavise, vecina ljudi u
gradovima na primer lokalna samouprava, poslovna zajednica, saveti za umetnost
i umetnici su vise ili manje zadovoljni ovim trendom. Veoma je vazna i cinjenica
da se prema umetnosti vise nego ikada postupa sa ozbiljnim postovanjem.
Bender, na primer, tvrdi da se osnovni Iokus kulturnog zivota pomerio sa
proizvodnje umetnosti i ideja na potrosnju. Metropola postaje muzej a umetnosti
ulaze u modu. On, takode, tvrdi da novac moze da stimulise umetnicku klimu ili
ambijent, ali da ne moze da ih stvori.
Ukupno investiranje u umetnost u Nemackoj pogotovo u muzeje, opere,
pozorista, druge objekte kulture podstaklo je kratak komentar Glazera od
Neurenberga: ,postmodernisticki mizanscen. Samo bogati gradovi sa prestizom
mogu se medusobno takmiciti u novcu i kulturi. On je izneo argument da se previse
novca trosi na zgrade i arhitekturu, ali da ne ostaje novca za aranziranje, upravljanje
i sakupljanje kolekcija.
Upecatljivo je, ali ne i neobicno, sto administracija u gradovima cesto govori
o novim ,blagajnama kada govore o pozoristima, operama ili balskim dvoranama.
Ovo je vec dalo osnova za primedbu, koju su stavili umetnici ili kriticari novih
planova, o ,praznim blagajnama bez programa.
Medunarodno cenjeni magazin Die Zeit takode je sumnjicav. U clanku o
umetnosti u gradovima, ,Die mibbrauchte KraIt des Schinen tvrdi se da je lazan
cesto navodeni sporedni eIekat nove uloge umetnosti Iunkcija demokratizacije
kao i tvrdnja da ce umetnost biti izvucena iz svoje sIere lart pour lart. Magazin
priznaje porast potrosnje umetnosti na primer megaspektakala, ali odrice
sposobnost diIerencijacije ili vecu ukljucenost publike.
Nedavno je u Holandiji objavljen izvestaj o ulozi umetnosti u Amsterdamu
i o doprinosu lokalne samouprave. Za razliku od prve studije o ekonomskom
uticaju umetnosti u Amsterdamu, uradene 1985. (,Vise od milijarde), ovaj novi
izvestaj ne ocenjuje tako pozitivno mogucnosti umetnosti i kulture u Amsterdamu.
Izvestaj iz 1989. jasno istice da je samo veoma mali deo budzeta za umetnost
(uglavnom subvencije) zasluzan za ekonomsko-turisticku vaznost umetnosti u
Amsterdamu. Istrazivac zakljucuje da ekonomska vaznost kulturnog zivota ne
nudi polaznu tacku za investicije. Stavise, takozvani znacaj umetnosti za
privlacenje biznisa nije potvrden cinjenicama. ,Stoga nije legitimno ulagati novac
i elan u umetnost, kada ona ne vraca tako mnogo. Cesto ponavljani argumenat
da su umetnost i kultura sastojci kreativne, tolerantne i inovativne klime je sasvim
tanak i koristi se u prilicno apstraktnom smislu kada se traze vladine subvencije i
investicije za umetnost.
Ponekad se tvrdi (uglavnom ekonomisti) da se ono sto strani turisti potrose
u drugim ekonomskim sektorima neopravdano pripisuje ekonomskoj vaznosti
umetnosti. Skoro svaki dolar potrosen u restoranima, hotelima ili kaIeima se
pripisuje umetnosti. Protivargumenat je: da u gradu nema hotela i restorana, ni-
jedan strani turista se ne bi mucio da u grad dode radi umetnosti.
Kao sto je u ovom odeljku pokazano, jos uvek je nemoguce predvideti novu
ulogu umetnosti i kulture u gradu kao novi instrument planiranja. U sledecem
odeljku postavice se i odgovorice se na jos neka pitanja i dati neke sugestije.
STARI TRIKOVI I NOVE STAZE: PRIMENA NOVIH ORUDA?
U medunarodnom okviru se vec dosta govorilo i pisalo o sve vecoj ulozi
umetnosti u gradovima i u okviru urbanog planiranja. Naravno, o svemu ovome
jos nije data poslednja rec. Iako se cini da su neke cinjenice iznete u prethodnom
odeljku verodostojne ili ,cvrste, jos uvek postoji mnogo toga mutnog i
nerazjasnjenog. Kako bi se procenio ovaj ,novi razvoj i rezultati u kontekstu
urbanog planiranja, neophodno je razluciti ulogu umetnosti i kulture u gradskom
zivotu i u istrazivanju.
Zivot u gradu i uloga umetnosti i kulture
Jedna od prvih izuzetnih stvari koje se mogu naci u gradu je prilicno
hipoteticna. Promene nisu tako realne kao sto se cini. Mnogo se prica o ,novoj
ulozi umetnosti i kulture u gradu, ali se cini da ima vise dima nego vatre. U stvari,
tesko je videti to o cemu se govori. Potrebno je kratko objasnjenje.
Nije tajna da je umetnost sada moderna tema i da je dosta novca u pitanju.
Takode, biznis je vec otkrio da umetnost moze da resi neke njegove probleme u
slucaju kada ima previse novca, ako je u pitanju nedostatak javnog priznanja ili
los imidz. Stavise, raznorazni umetnici kao sto su DzeI Kun, Kit Harings i ranije
Endi Vorhol, znaju kako da prodaju svoje proizvode. Uz malu pomoc prijatelja,
umetnost se prodaje i izlaze u slavnim svetskim muzejima. Neka autorska prava
zaista ometaju i umetnost i arhitekturu.
Sada, veliki gradovi ili metropole na globalnom nivou, ali i mali gradovi na
nacionalnom nivou, takode pokusavaju da se dokopaju neosporne casti da budu
160 Ine: Bogarts
,umetnicki grad broj jedan. Sacinjavaju se kulturni planovi (veca), na sve strane
se publikuju kulturne ,vizije na uvid siroj javnosti i mnogo novca se investira u
objekte kulture, u pozorista, opere i muzeje.
Bez izuzetaka, ovi planovi su veoma izriciti: ,umetnost i kultura kao nova
ekonomska baza za buducnost; umetnost i kultura ce pomoci revitalizaciji centra
grada, privuci biznis i uciniti da se u gradovima ponovo moze ziveti; oni ce resiti
probleme pa ce gradovi moci lakse da se takmice izmedu sebe i sa predgradima;
umetnost ce doprineti novom proIilu i stilu; primamljivost i elan umetnosti dace
gradovima vise prestiza i (novi) identitet te ce stoga vise ljudi turista i posetilaca
doci u grad i povecati proIit; umetnost i kultura daju bolji ambijent i inspirativnu
atmosIeru; to ce dovesti do vise posla, otvaranja novih radnih mesta, dohotka i
ekonomske aktivnosti u i van umetnosti; na kraju, sve ovo ce doprineti boljem
kvalitetu zivota (centra) grada.
Neobicno je to sto se cini da su svi u gradskoj administraciji i planiranju
jednoglasni. Preterivanje: svako, u svakom gradu koristi iste reci.
Ali ako i kada pokusamo da razmrsimo sve te planove ili price o uspehu,
veoma brzo zapnemo. Sa jedne strane, skoro je nemoguce shvatiti ili naslutiti sta
te reci zaista znace. Koriste se prazne reci ili u najboljem slucaju siIre. Sa druge
strane, stice se utisak da administracija i planeri uglavnom ni sami ne znaju sta
hoce da kazu. Cini se da oni dosta toga papagajski ponavljaju. ,Drugi gradovi
prave planove za kulturu i mnogo govore o vaznosti umetnosti. Tako, ako ne zelis
da zaostanes, moras da ih pratis. Stoga, samo treba imitirati druge gradove da bi
se sa njima takmicilo.
Cini se da samo mali broj ljudi zna da umetnost i kultura nisu isto sto i ma
koja druga ekonomska grana vec da postoji mnogo nepoznate volje u umetnosti i
oko nje koja se mora uzeti u obzir! Zatim, ima jos mnogo nepoznanica u vezi sa
potencijalnom ulogom umetnosti u gradovima. Postoje tri razloga za to.
Nedostatak fasne svrhe
U ovim planovima tesko je naci jasnu svrhu politike, a cesto se primecuje da
ni onima koji su ih pisali nije jasno sta se ocekuje, kao sto je ranije pokazano.
Mnogi u administraciji odaju utisak da ne znaju sta zele ili sta ocekuju od ovih
planova, niti sta mogu da ocekuju od umetnosti i kulture uopste. Relativno malo
se zna o ovome ,novom Ienomenu i dugorocnim rezultatima. Cini se da je mnogo
ovih planova u vezi sa kulturom izgradeno na zivom pesku a da su sami planovi
zamci u vazduhu. To ne bi bilo suvise strasno kada na taj nacin niko ne bi mogao
da bude povreden i da nije u pitanju i novac. Ali, naravno, to nije tako. Stoga je
veoma tesko u gradu analizirati i proceniti planove koji nemaju ni cilja ni svrhe.
Kontradikcife
Iako se cini da je ovo potpuni paradoks u odnosu na ono o cemu se do sada
govorilo, mnogi od tih planova moraju da ispune mnoge ciljeve i da posluze razlicitim
grupama ljudi, u isto vreme i na razlicitim nivoima u okviru grada. Stoga je nemoguce
predvideti ma kakve rezultate ili eIekte. Stoga, nije nezamislivo da su neki od tih
ciljeva kontradiktorni. Vecina planova, na primer, pokusava da privuce strane turiste
a u isto vreme i lokalno stanovnistvo u centar grada i u objekte kulture. Problem je
u tome sto nije verovatno da ce americki ili Irancuski turisti doci posebno u
Amsterdam ili Roterdam da vide produkciju lokalnog pozorista, ali ce verovatno
doci da vide Van Goga i Rembranta. Vecina ovih kulturnih planova je prilicno
prestizna i verovatno ce Van Gog dobiti vise Iinansijske paznje.
Predrasude u ve:i sa centrom grada
Iako ovi planovi cesto pominju znacenje i ulogu celog grada, pa su zasladeni
nekim prelivom od ,integrisanog pristupa, u stvari se cini da su im na umu samo
centar grada i bogatiji ljudi. Oni koji rade u oblasti umetnosti znaju koliko je
tesko ljude bez ,kulturnog ili ekonomskog kapitala privuci u pozorista ili muzeje
u centru grada.
Moguce je da snazno davanje prednosti (visokoj) umetnosti moze da ojaca
drustvenu i ekonomsku nejednakost medu stanovnistvom. Moze doci u pitanje
nekontroverzna priroda pristupa razvoju na osnovu umetnosti i politicko slaganje
koje sada uziva. Ovi privlacni i prestizni planovi, medutim, izgleda da nisu u
stanju da to brzo promene. Nece biti lako da se ponovo privuku strani turisti
cisto lokalnim (susedskim) umetnickim planom, niskim cenama ili lokalnom
izlozbom. U isto vreme, uopsteno govoreci, lokalno stanovnistvo nece moci da
plati cenu Nacionalnog baleta ili da dobije kartu za ,intimniju predstavu.
Mnoga pitanja se postavljaju, a morace da ih bude jos i vise.
Jos uvek nije moguc jasan odgovor. Cini se da ovi planovi, tek doneti ili vec
ostvareni mogu postati ne samo slucaj ,predskazanja koje samo sebe ostvaruje vec
cak i ,mita i Iantazije koji sami sebe ostvaruju. Cini se da je ovo drugo gore, jer ono
prvo makar ostavlja nadu, a ovo drugo se lako moze pokazati kao bajka ili ruzan san.
Izgleda da je adado po gradovima: ako i nije od koristi, makar nije stetno.
Moze se pokazati da je to potpuno pogresno.
Blii pogled na istraivanfa i re:ultate
Prilicno je kontroverzno diskutovati o tudim istrazivanjima u relativno novoj
oblasti. Jos je opasnije kada si i sam relativno ,nov u toj oblasti. Medutim, svez
pogled na stvari moze biti vazan.
162 Ine: Bogarts
Suvise uopsteno
Izgleda da su neka od proucavanja koja se sprovode veoma uopstena po
sadrzaju i uopstena po rezultatima i zakljuccima. Cilj i svrha ovih istrazivanja
nisu uvek jasni pa je nejasno i sta istrazivanja i rezultati zele da ,dokazu i ko ce
imati koristi od pozitivnih rezultata i kako ce se rezultati koristiti. Stavise, obicno
su nepoznati ciljevi aktera. Ponekad se cini da je vec a priori dat stav da je uloga
umetnosti u gradu uvek proIitabilna.
Dalje, u istrazivanjima se cesto govori o ,umetnosti i ,kulturi, a da nije
razjasnjeno sta se tu podrazumeva. Ovi termini se naprosto koriste kao takozvani
kontejneri i mogu da znace bilo sta. Stoga je najupadljivija stvar u ovoj diskusiji
prilicno uproscen nivo analize
32
. Svi objekti umetnosti i kulture se tretiraju kao jedan
te isti. Ne pravi se razlika izmedu zaliha i investicija a gradovi se veoma lako porede
jedan sa drugim. Van den Berg tvrdi da je ekonomski znacaj ,zastava kojom masu
subvencionirane umetnicke organizacije. Dalje, rezultati istrazivanja se ponekad
zloupotrebljavaju uprkos upozorenjima samih istrazivaca. Zatim, oni koji koji imaju
veze sa umetnoscu (i kulturom) znaju da iza te reci stoji citav jedan svet: pozoriste,
ples, pantomima, knjizevnost, dzez, pop i klasicna muzika, video i bioskop su neki od
elemenata. Oni imaju potpuno razlicite organizacione strukture, Iinansije, sindikate,
udruzenja i izvodace. Nemoguce je ne praviti razliku medu njima. Slicna tome je
pojava da se umetnost i posebne grane lako tretiraju kao mrtvi predmeti koji nemaju
licnu, umetnicku i vrednost samu po sebi.
Ko ce imati koristi?
Posto su ciljevi i svrhe prilicno nejasni, tesko je proceniti rezultate u
odgovarajucem kontekstu. Stoga, kada rezultati pokazu da postoji ,korist potrebno
je da znamo ko ima tu korist ako zelimo da procenimo njen direktni i indirektni
uticaj i njene eIekte. Na primer, mozemo ocekivati da su se stvari promenile za
prave zaljubljenike u umetnost koji pohadaju svaku predstavu a sada imaju vise
prilika za to; za gradevinske preduzimace jer okolina novog pozorista na trzistu
donosi vise novca; za poslovnu i upravljacku elitu jer lako mogu da se sastanu u
lepom okruzenju; za lokalno stanovnistvo; za strane turiste i tako dalje.
Preten:ife
Neka od objavljivanih istrazivanja ponekad pretenduju vise nego sto mogu
da dokazu. Stoga su, znaci, neka od vec obavljenih istrazivanja relativno ,tanka.
Dobro je poznato da se sprovodi relativno malo istrazivanja uopste u umetnosti i
da je kvalitet koriscenih i sakupljenih podataka los. Stoga, kada se istrazuje
umetnost, moraju se naci i sakupiti raznovrsni osnovni podaci. To ima barem
cetiri posledice.
Prvo, mnogo novca i vremena se ,traci na sakupljanje podataka i jednostavne
primarne statistike. Cesto ne ostaje dovoljno vremena da se obave teza i
vremenski zahtevna kvalitativna istrazivanja. U studijama ekonomskog uticaja
mnogo pozitivnih kvantitativnih rezultata je naprosto izrazeno radnim mestima,
dohotkom i eIektom umnozavanja. Ali kvalitativni aspekti, kao sto je kvalitet
zivota, prestiz, primamljivost, ambijent, nisu demonstrirani ili ,dokazani, vec se
naprosto tvrdi da oni postoje (bez dokaza). U stvari, to se ne sme raditi tvrditi
da nesto Iunkcionise a da nije ni bilo ispitivanja!
Drugo, istrazivanja su cesto proucavanje konkretnog slucaja. Iako se cini da
je neophodno tako postupati zbog nedostatka podataka i kompleksnosti problema
ti slucajevi su obicno veoma speciIicni i jedinstveni te se rezultati ne mogu lako
generalizovati.
Trece, vecina studija ekonomskog uticaja radena je metodom eIekta
umnozavanja. Cak i ako uzmemo zdravo za gotovo opste prigovore ovom metodu,
i dalje se cini da je kontroverzno tvrditi da nesto utice na nesto drugo. Cini se da
je bas tako rezonovano u slucaju postojanja male galerije i njenog uticaja na
soljicu kaIe. Mozda bi trebalo koristiti i druge metode, pogotovo ako treba porediti
ekonomski uticaj i kvalitativnije aspekte umetnosti. Indirektne rezultate je tesko
dobiti i ponekad tesko ,veriIikovati.
Cetvrto, cini se da su neki od koriscenih rezultata istrazivanja kontradiktorni.
Primer za ovo je eIekat umetnosti na takozvane uslove lokacije za privlacenje
biznisa. Holandska istrazivanja, koja je sproveo vec pomenuti Van den Berg
pokazuju da vlasnici biznisa ne smatraju da umetnost i kultura nisu vazni za njihovu
odluku o (re)lokaciji
34
. Samo nekoliko nedelja kasnije, holandski Iinansijski
ekonomski magazin (FEM) objavljuje rezultate jednog malog istrazivanja. Ovo
istrazivanje nalazi da kvalitet uslova lokacije za dobro stanovanje i intelektualno
stimulativni karakter okruzenja u kome su prisutni kulturni objekti ili univerziteti
ima vaznost za skoro 50 biznisa (n300).
Kao sto se iz ovoga moze videti, cinjenica da vecina gradova ne zna sta
zeli da postigne svojim planovima i da istrazivanja nemaju jasnu svrhu dodaje
mnogo nesigurnosti u ovu raspravu. Uz to, mnogo dugorocnih eIekata je jos
nepoznato. Nepoznati su i eIekti kulturne politike u gradovima na umetnost. U
ovom poslednjem delu odeljka, ukratko cemo pogledati nekoliko potencijalnih
eIekata.
Nepo:nati efekti kulturnog trenda
U ovom poslednjem delu rada dat je kratak pregled potencijalnih eIekata
,nove uloge umetnosti i kulture u gradovima. Neke od ideja su prilicno hipote-
ticne, ali se ipak moze pokazati da su vazne.
164 Ine: Bogarts
Moguce je zamisliti da:
Velika i ekskluzivna (Iinansijska) vladina podrska umetnosti moze biti na
ustrb novca za socijalne sluzbe i organizacije namenjene drugima.
Upumpavanje novca u umetnost ne vodi nuzno boljoj kulturnoj i gradskoj
okolini a kada ne postoji umetnicka scena, moze li se ona stvoriti novcem? Mozda
novac moze stimulisati umetnicku klimu, ali nije sigurno da je moze stvoriti.
Novac za umetnost se uglavnom investira u zgrade a ne u kulturne aktivnosti
i sluzbe. Stoga je moguce zamisliti da ne ostaje dovoljno novca za odrzavanje tih
zgrada i za dovrsavanje produkcija.
Ponekad gradovi otkupljuju umetnike i slavne muzicare iz drugih gradova
i inostranstva i dovode ih u svoj grad. Rezultat toga je da ,lokalni umetnici vise
ne mogu da nadu posao i osecaju da im je naneta nepravda (,nema novca za
gradske projekte a ima za velike budze) pa ce oni napustiti grad.
Kao rezultat rusenja, nadgradivanja i rasta cena nekretnina nestaju jeItina
potkrovlja. Druge zgrade u novim ,aktuelnim oblastima brzo postaju suvise skupe
za ljude iz susedstva i za (jos uvek) nepoznate umetnike. Sa tako velikom ulogom
novca u umetnosti, umetnici ce napustiti grad. Mladi umetnici vise ne mogu
priustiti sebi da placaju stanarinu u centru (,gde se sve desava).
Investira se samo novac za promovisanje takozvanih elitistickih umetnosti.
Samo vec ustanovljene grupe ili pozorista ili muzeji dobijaju subvencije od vlade
ili nalaze privatne sponzore. Gradska administracija i sponzori ne smatraju da
manja pozorista, muzeji ili ,marginalne umetnosti zavreduju promociju.
Krupne izlozbe su pracene ogromnim publicitetom i privlace toliko mnogo
ljudi da nije moguce nista videti. Medutim, vaznija je cinjenica da su ove velike
izlozbe cesto povrsne i bez dubine. U isto vreme, cene skulptura i slika su enormno
porasle pa je muzeju gotovo nemoguce da nesto kupi.
ZAKLJUCAK
Nije lako Iormulisati jasan zakljucak ili resenje ovog novog i kompleksnog
pitanja kojim se rad bavi. ,Nova uloga umetnosti i kulture se relativno nedavno
pojavila te jos nisu otkriveni mnogi problemi, eIekti i uticaji.
Medutim, u daljem istrazivanju i pravljenju planova u vezi sa kulturom treba
imati na umu nekoliko stvari.
Cinjenica da veliki broj gradova sada koristi ista oruda i instrumente za
svoje strategijsko planiranje ne mora da znaci da je u pitanju pravi izbor za svaki
grad. Potrebno je da grad poznaje svoje jake i svoje slabe tacke kada kreira
svoju politiku. To ne mora uvek i jedino biti sektor umetnosti i kulture.
Dalje, cini se da je nemoguce koristiti isto orude (na primer, kulturu i
umetnost) da bi se resilo toliko mnogo problema na toliko razlicitih nivoa. Kada
grad, na primer, zeli da osnazi svoju ekonomsku osnovu i da poboljsa zaposljavanje
i zarade, lokalno stanovnistvo verovatno moze da ima koristi od te politike. Ali, u
isto vreme, grad mora da se sa drugim gradovima nadmece u privlacenju biznisa
i osoblja koje vise zaraduje i mora uopsteno da ponudi vise ,prestiza. Kulturno,
ali i drustveno tkanje tada moze biti drugacije.
Medutim, ako se pokaze da investicije u umetnost i kulturu sluze samo da
ulepsaju grad i da sakriju prave strukturalne probleme, na duze staze se problemi
mogu nagomilati. Nije najmanja opasnost sto se to moze lose odraziti i na kulturu
i umetnost.
Verovanje u novu ,masinu urbanog rasta je snazno, ali postoje sumnje u to
da li je to zaista novo orude. Stoga je rano tvrditi da su umetnost i kultura nova
oruda za urbano planiranje i tvrditi da ce Iunkcionisati.
Ako je covek veoma cinican, reci ce da alati i kompleti alata nisu vise tako
neophodni. Ako se pokvari masina za ves, obicno je jeItinije kupiti novu. Takva
bi mogla biti i sudbina urbanog planiranja i indirektno u ovom kontekstu i
umetnosti i kulture takode, ako ne budemo pazili.
Poslednja primedba bi, stoga, trebalo da bude optimisticna. Kao rezultat
promena, temeljito prikazanih u ovom radu, vec je uocljiv jedan pozitivan eIekat:
umetnost i kultura se tretiraju sa vise ozbiljnosti i sa mnogo vise postovanja nego
ranije.
Literatura:
1. Bianchini, F., Citv Centres, City Cultures, Manchester, 1988.
2. De Swaan, A., Capital Cities as Achievements, Amsterdam, 1988.
3. Myerscough, J., Economic Importance of the Arts, PSI, 1988.
4. PerloII, H. S., The Arts in the Economic Life of the Citv, 1979.
5. Whitt, J. A., Mo:art in the Metropolis, VUQ, 1987.
166
167
Zak Levefe i Benoa Lafortin
KULTURA U OPSTINI ILI OPSTINSKA
KULTURA
OPSTINSKA KULTURA I ,MUNICIPALIZACIJA KULTURE
Administrativna kultura kvebeckih opstina nije omogucila lokalnim
administratorima u kulturi da se osecaju i ponasaju kao menadzeri kulture.
Tradicionalna podela zadataka vlade ih je vremenom sve vise usmerila ka
upravljanju zemljisnim Iondovima. Sa svoje strane, vlasti na svim nivoima,
smatrajuci se visim, podelile su odgovornosti u sluzbi pojedinaca. I kultura, koja
se nikad nije mogla bas dobro deIinisati, bila je ukljucena u tu siroku kategoriju
sluzbe usmerene ka pojedincima.
Vise okolnosti je doprinelo tokom ovih poslednjih godina da se dovede u
pitanje ova podela zadataka. Najpre su vlasti na visim nivoima bile naterane da
smanje svoja izdvajanja za kulturu. Izvori koji su bili neophodni da bi se
odgovorilo na sve vece i vece zahteve nisu vise bili na raspolaganju. Posto su se
uzaludno medusobno borili za dominaciju, na kraju su bili primorani da pozovu
i opstine da se ukljuce. I mnoge od opstina su se pokazale spremnim da prihvate
izazov i da se angazuju u jednom novom obliku na stvaranju novih Iormi u
sluzbi lokalnog stanovnistva. Stavise, brojne lokalne grupe pocele su da podsticu
opstinsku administraciju da igra sve vise i vise na kartu posebnosti lokalne
sredine, da bi stvorila takvu kulturnu politiku koja ce biti odgovarajuca i opstini
i lokalnoj kulturi.
Posmatrajuci razlicite tendencije koje se danas javljaju u razlicitim gradovima
sveta, uocavaju se cetiri karakteristicne dimenzije ovog procesa municipalizacije
kulture. Ove opservacije istovremeno dozvoljavaju da ukazemo na raznovrsna
sredstva i instrumente koje opstine stavljaju u sluzbu strategije razvoja kulture.
168 Z. Levefe, B. Lafortin
UREDENJE TERITORIJA
Odredeni gradovi i sela u celom svetu tragali su ili sada tragaju za
mogucnostima da se Iormira jedan opstinski projekt drustveno-ekonomskog
razvoja zasnovan na kulturnom identitetu. Mnoge opstine ce ici cak dotle da tvrde
da je kultura u centru, cak motor opstinskog razvojnog projekta. Iako nisu tek
pojedinacni slucajevi, ova iskustva ipak ne mozemo smatrati ni normom.
U savremenom trenutku, ucesce lokalne administracije na polju zastite
kulturne bastine i uredenja novih prostora za kulturu, ostaje ipak skromno. Opstine
oklevaju da preuzmu vodstvo u ovom domenu. Neki takvi usamljeni pokusaji
ostaju bez buducnosti. Kao posledica takve kulturne politike na lokalnom nivou,
opstine jos uvek nisu gospodari sopstvenog razvoja. One i dalje ostaju duznici
intervencija regionalnih i Iederalnih vlasti, kao i inicijativa jednog broja
organizama za odbranu i promociju kulturnih interesa.
Ovo oklevanje da se istinski prihvati vodstvo uvek je praceno i nedostatkom
pregovaranja i dogovora sa drugim zainteresovanim. Odatle i jasni znaci
improvizacije zbog toga sto svi partneri ne koriste dovoljno ekspertizu.
Time je takode ugrozeno mesto koje zauzima domen kulture u sistemu
opstinske uprave i ne moze vise da igra ulogu inicijatora, diIuzera i podrske
drustveno-ekonomskom razvoju opstine.
Da bi se izbegla takva situacija, ideal bi mogao da predstavlja pokusaj
objedinjavanja, pod zajednickom lokalnom, opstinskom jurisdikcijom, programe
zastite, uredenja zgrada i ustanova kulture i programa senzibilizacije i edukacije
u domenu kulturne bastine. Da bi se to ostvarilo u sto kracem ili bar srednjem
roku, opstine koje bi zelele da izvedu uredenje svoje teritorije u znaku kulture,
nece imati drugog izbora do da povedu oIanzivu koja ce sve partnere i u privatnom
i u javnom sektoru povezati da sve svoje ideje i sredstva uloze u zajednicko
ostvarenje cilja.
USTANOVE KULTURE
Na inicijativu nekoliko najvecih kvebeckih opstina, upravljanje ustanovama
kulture, osim upravljanja opstinskim bibliotekama, uspelo je da se aIirmise kao
poseban sektor nadleznosti opstina. Ima vise razloga zbog kojih je doslo do ove
promene tokom osamdesetih godina.
Na prvom mestu, moze se primetiti da su mnoge opstine u tom periodu bile
pod velikim pritiskom zahteva svojih stanovnika. U tim sredinama, opstinska
administracija se nasla pod velikim pritiskom ustanova kulture, ne bi li pokrila
onu prazninu u sistemu Iinansiranja koja je nastala smanjivanjem buidzeta i ucesca
centralne drzavne vlasti (kraj perioda drzave obilja). Tada je doveden u pitanje i
rezim ,opstinske dobrobiti u izgradnji i odrzavanju ustanova kulture.
Kultura u opstini ili opstinska kultura 169
Drugi razlog je tehnicke prirode. Zakoni i povelje na kojima pociva upra-
vljanje kvebeckim opstinama pokazali su se neodgovarajucim za racionalno
upravljanje ustanovama kulture, kada bi pojedini upravnici pokusali da istinski
odgovore na zahteve stanovnistva. Tako, popravljajuci svoje zakone, povelje i
uredbe, zakonodavci ce koristiti tu priliku da bi olaksali iskazivanje volje samih
opstina da se ukljuce u polje delovanja kulturnih ustanova.
Na kraju, decentralizacija kulturnih aktivnosti je stigla do najveceg broja
kvebeckih opstina i tako stavila opstinske vlasti u jednu novu situaciju, suocavajuci
ih sa sve razlicitijim proIesionalnim zajednicama kulturnih radnika, sve preciznijim
u zahtevima koje postavljaju. I izabrani politicari i administrativni aparat opstine
morace u najskorije vreme da odgovore ovom izazovu i preuzmu angazman.
Nije neophodno biti prorok pa kazati da opstine koje zele da u buducnosti
diversiIikuju svoje ustanove kulture i sopstvene programe podrske kulturnim
aktivnostima, moraju pratiti ove tendencije sa vecim sopstvenim angazmanom,
rigorozno i sa mnogo vise koordiniranja. Spirala troskova koja se uvek vezuje za
ovaj tip inicijativa danas je dobro poznata i drzavnoj i opstinskoj administraciji.
Oni se obicno stite tako sto sve vise preuzimaju ponasanje karakteristicno za
privatni sektor, ili sklapaju partnerstvo sa privatnim sektorom, ili namerno
ostavljaju u velikim projektima velike prostore za investicije kako za privatni
tako i za civilni sektor i njihove inicijative.
U svim ovim slucajevima, logika autoIinansiranja je vec prokrcila put. To
takode vazi i za paraopstinske organizme koji polako nastaju, sa vise razlicitih
administratora, kao perIidno resenje koje omogucava ulazak u jedan sektor
istovremeno i interesantan i zabrinjavajuci, a sve deleci dobre ideje i rizike sa
drugim partnerima na lokalnom nivou.
Sadrzaj koji se danas moze dati pojmu programiranja kulturnih aktivnosti
ne bi trebalo da se ogranicava. Vise nego bilo koji drugi koncept vezan za kulturu,
programiranje treba da se zasniva na postovanju otvorenosti ka sredini i na dinamici
inicijativa same zajednice. Takode, koncept je u permanentnom razvoju, i moze,
ako mu se pruze neophodni uslovi u samoj lokalnoj zajednici, da bude plodonosan
za strategiju ekonomskog razvoja opstine i njenih kvartova.
Medu brojnim uslovima koje treba da pruzi opstina, navescemo samo
najznacajnije:
Istinski napori uskladivanja i sporazumevanja o ciljevima razvoja
organizacija u domenu kulture na celoj teritoriji.
Jedno novo poimanje opstinske uloge i akcije, njenih orijentacija i ciljeva
pridruzeno politici podrske ustanovama kulture.
Ohrabrenje i stimulacija lokalnog stvaralastva, koje, stalno razvijajuci nove
oblike aktivnosti, daje nove odgovore na potrebe izazvane stalnim promenama,
posebno u sektoru vizuelnih i izvodackih umetnosti.
170 Z. Levefe, B. Lafortin
OPSTINSKA UPRAVA I FINANSIRANJE
Sve vise i vise polje intervencije opstina sagledava kulturni razvoj istovre-
meno kao aktivnost potrosnje, diIuzije i participacije, ucesca gradana. Ako bi se
ova tendencija produbila, opstinska uprava trebalo bi da osigurava ravnopravnu
zastupljenost razlicitih Iormi kulturnih aktivnosti.
Tako, opstina ce morati da preuzme mnogo znacajniju ulogu u harmonizaciji
akcija razlicitih nivoa vlasti na svojoj teritoriji u suprotstavljanju procesa prego-
varanja i dogovaranja sa sredinama gde se te akcije razvijaju i realizuju. Stavise,
opstine ce morati da pronadu i nove izvore prihoda da bi podrzale i odrzale kulturnu
akciju.
Promena rizikuje da bude onespokojavajuca, stoga sto se kulturne akcije
vise ne smatraju integralnim delom Iiskalnih strategija opstine. To, bez sumnje,
objasnjava lutanja koja cesto prate pokusaje uvodenja novih ustanova i organizacija
u kulturi, bilo da su proIitnog ili neproIitnog karaktera. To, takode, objasnjava i
zasto se budzetska sredstva rasipaju na kasicicu na sve veci i veci broj podsektora
i projekata u kulturi, bez ikakvog drugog razloga do same volje gradonacelnika
ili neke druge eminentne osobe.
U takvim okolnostima, cini se da je nemoguce da se unapred zna poreska
perspektiva koja treba da d okvir za upravljanje sluzbama koje pokrivaju razlicite
domene opstinskih aktivnosti. Takode, uoci odluke da se angazuju u kulturnim
tokovima, kvebecke opstine bi trebalo pre svega da popisu i prouce druge
inovativne aktivnosti koje se cine u opstinama sirom sveta.
Postoje zaokreti koje mozemo izbeci ako bismo to istinski hteli. Ima i drugih
koji se cine neizbeznima. Kulturni zaokret izgleda da pripada ovim drugim. Kako
ce se uzeti? Unutar koje strategijske opcije mu je mesto? Koji su prioriteti kulturne
akcije? Ko ce biti nasi partneri? Mnoga pitanja koja zahtevaju mnogo vise od
razmisljanja u jednom od uglova opstinskog saveta. Izgleda da su pozitivne cak i
proIitabilne posledice mnogo brojnije od losih iznenadenja. Pod uslovom da ne
pokusamo poslusnicki da imitiramo druge. Narocito pod uslovom da se oslonimo
na siroki krug lokalnih kulturnih poslenika.
Prevela: Milica Sesic
Kultura u opstini ili opstinska kultura 171
Umetnost i grad
172
173
STVARANJE MITA O GRADU I POLITIKA
SPEKTAKLA
Grad je pre stanje duha, zbir obicaja, tradicija i
utvrdenih stavova i osecanja koji su nerazlucivo
povezani sa ovim obicajima i prenose se tradicijom.
1
Robert E:ra Park
RAZVOJ GRADSKIH KULTURNIH POLITIKA GRADSKI
MARKETING
Svet je od predantickih vremena imao svoje metropole gradove na ciji bi
se pomen budila interesovanja, stvarale predstave i kod onih koji u njima nikada
nisu bili: Vavilon, Jerusalim, Atina... Pariz, Rim, Istambul, Moskva... Svaki grad
ima svoju sopstvenu kulturu, svoj moral, svoju osobenost, pa iako se grad danas
vise posmatra sa svog urbo-ekonomskog, geograIsko-prostornog, demograIskog,
kriminoloskog, psiholoskog i drugih stanovista, cini se da je kulturoloski pristup,
koji nije iskljucivo opredeljen tradicijom i istorijom, takode znacajan.
Moderni kulturni identitet grada, tj. mogucnost njegove izgradnje, posebno
kroz svet i prostore spektakla, bice centralno pitanje ovoga rada.
Brojne su knjige napisane o gradovima, a posebno o gradovima kao kultnim
mestima o Parizu je napisano na desetine hiljada knjiga a on sam predstavlja
pozornicu stotina romana, bekgraund hiljada i hiljada slika. Jos u srednjem veku
on je intelektualni centar Evrope
2
. Ali Pariz kao mit i kao kult nastaje u XIX
1
Robert Ezra Park, Grad. predlo:i :a istraivanfe lfudskog ponasanfa u gradskof sredini,
u: Sociologifa grada (priredio Sreten Vujovic), Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1988, str. 115.
2
Zak Le GoI, Intelektualci u srednfem vifeku, GraIicki zavod Hrvatske, Zagreb, 1982.
veku. Pariz u svojim razlicitim gradskim prostorima sazima istoriju spektakla -
ulicna dogadanja, kaIe koncerti, predstave u Oranzeri, Ze de Pom, a zatim Komedi
Fransez, Odeon, revolucionarni Pariz Marsovih polja, sve do ri MuItar i Vensenske
barutane...
Pariska boemija razvija kult sebe same i postaje stozer, okosnica privlacnosti
pariskog duha.
3
Danas, tragom tog pariskog duha dolaze hiljade turista, koje
pesackim turama stazama Balzakovih junaka ili tragom samih umetnika,
pokusavaju da vide ono sto u Parizu odavno objektivno ne postoji, ali je
mitologizacijom i dalje deo tog ,duha privlacnosti, duha mesta. Bodlerovi i
Benjaminovi eseji tek su misaona podrska onome sto je vec ustanovljeno kao
kult.
4
Svaki istinski veliki grad dobio je i svoje umetnicko paradigmaticno delo na
koje se odmah pomisli prilikom izricanja imena: Berlin ima Berlin Aleksanderplac
Deblina, Rim Iilm Rim otvoreni grad Vitoria de Sike, Peterburg Dostojevskog
i Puskina (Zapisi i: pod:emlfa i Bron:ani konfanik), Moskva Tolstoja, ali i
ceznje Tri sestre Cehova. Ceznja za velikim gradom stalni je motiv literature.
Grad olicava sve vrednosti modernosti, uspeha, pozeljnog nacina zivota.
Dvadeseti vek donosi Ienomen Njujorka kao kulturnog centra sveta.
Literatura, Iilmovi, likovna dela, a jos vise sve ono sto se desava oko i povodom
umetnosti, cini od Njujorka stvaralacku i diIuzionu scenu svetske kulture. Filmovi
Vudija Alena, romani Tame Janovic daju nam savremenu sliku ovog velegrada
koga smo vec upoznali kao moderni Vavilon.
Fenomen grada kao prostora kulturnog stvaralastva i kulturnog zivota uopste
potisnut je institucionali:acifom, zatvaranjem kulture u namenske, javne objekte
specijalno za nju podignute u XIX i XX veku. Tako umetnicko stvaralastvo biva
izdvojeno iz svakodnevice i uokvireno vremenom ,izvan rada i odredenim
prostorom zgradom pozorista, muzeja...
Pre toga, srednfovekovni grad (da ne idemo dalje u istoriju) - a posebno
njegovi otvoreni prostori: ulica i trg, imaju izuzetan komunikacioni, medijski
znacaj jer predstavljaju ne samo prostor vec i mogucnost komunikacije, razmene
inIormacije, stvaralackog dozivljaja. Ulica i trg su prakticno (pored crkve) jedine
,institucije kulture jedini prostori namenjeni kulturno-umetnickim delatnostima
izvan dvorova i manastira (zatvoreni i ekskluzivni), na kojima se odvijaju
najrazlicitije pozorisne i muzicke predstave, religijski spektakli, vasari i cirkusi,
zvanicni i nezvanicni prenosi inIormacija (dobosari i glasine)... Bogatstvo
desavanja na ulicama i trgovima srednjeg veka svakako da je posledica odredenih
3
Katica Ivanisevic, Bohemia i knfievno stvaralastvo, Izdavacki centar Rijeka, Rijeka,
1984.
4
Walter Benjamin, Esteticki ogledi, Skolska knjiga, Zagreb, 1986.
Stvaranfe mita o gradu i politika spektakla 175
drustvenih okolnosti u kojima se razvijalo gradsko stanovnistvo, kojemu je bio
nedostupan kulturni zivot dvora i manastira, a cije su se kulturne potrebe razvijale
sirenjem obrazovanja, trgovackih putovanja i intenzivnije meduljudske
komunikacije uopste.
Srednjovekovni gradski spektakli koji daju identitet gradu:
tradicionalne religijske procesije (litije...) izlazak van crkvenog dvorista,
obicajne gradske proslave, cehovske proslave itd. karnevali, maskarade,
predstave crkvenog pozorista na trgu misterije i mirakuli,
predstave putujuceg crkvenog pozorista (barok),
predstave putujucih zabavljaca, muzicara, zonglera, glumaca, artista,
predstave putujucih pozorisnih trupa,
spektakl pijacnog dana... (onako kako ga izvanredno oslikava Mnuskina u
svom Iilmu Molifer).
U svim ovim aktivnostima gradani ucestvuju neposredno (procesije,
karnevali, misterije itd.) ili kao posmatraci cija reakcija u velikoj meri utice na
kvalitet i duzinu zbivanja, pa i na karakter i predmet spektakla.
U svojim pocetnim Iazama Francuska buroaska revolucifa daje novi
podsticaj ozivljavanju ulicnog javnog zivota i posebno gradskog spektakla:
organizuju se proslave, demonstracije sve do javnih pogubljenja. Ponovnim
stvaranjem carstva taj revolucionarni polet i duh jednakosti koji se izrazavao u
euIoricnim ulicnim spektaklima i desavanjima, postepeno se gubio. Tada je po
prvi put jasno uocena veza izmedu koriscenja spektakla u gradu kao politickog i
socijalizatorskog instrumenta, iako je jasno da su i srednjevekovne gradske
proslave imale tu Iunkciju facanfa identiteta ili sirenfa ideologife (religije, kad
su u pitanju crkvene proslave).
Socijalisticka revolucija u Rusiji takode koristi otvorene prostore gradova
za stvaranje i organizovanje najrazlicitijih oblika spektakla koji ce dati novi,
socijalisticki identitet gradovima. Umetnici stvaraju predstave namenjene
masovnom izvodenju i ucestvovanju (Jevrejinov Napad na Zimski dvorac), te
razlicite propagandne i edukativne akcije. Tu je spektakl gotovo iskljucivo u sluzbi
ideologije, a ne u sluzbi stvaranja gradske zajednice kao takve.
Koriscenje ulica kao prostora spektakla u revolucionarnim drustvenim
preobrazajima proistice iz cinjenice da svi ulicni dogadaji, proslave, maniIestacije,
demonstracije, stvaraju izvanredan osecaf :afednistva, interstimulacijom podsticu
ljude na jos vece angazovanje, ucesce. Istovremeno, ti spektakli podrzavaju
odredeno videnje grada, njegovog identiteta, sustine, koje zeli da se nametne kao
opste i samim gradanima ucesnicima maniIestacije, ali i onima koji zive izvan
njega.
Otudenje gradskog prostora od coveka i prilagodavanje svih vizura
automobilskoj vizuri, doprinelo je gasenju grada kao prostora spektakla, a stvoreni
su novi oblici: drive in bioskop, drive in restoran, banka... Ipak, sezdesete godine
donose revolt... i novi urbanizam pokusava da ocuva vizure grada prema planinama,
rekama, moru, kao i da sacuva stare Iunkcije gradova i gradskih centara.
Spektakl se ponovo vraca u grad, odakle je bio proteran u zatvorene hale ili
stadione, parkovske prostore izvan grada, koji su obezbedivali bolju vidljivost,
dostupnost automobilom, laksu organizaciju i kontrolu.
Dakle, svaki istorijski period imao je drugacije organizovan prostor spektakla:
bilo da je to javni trg gde se postavljala scena, prostor ispred katedrale, sala u
dvoru ili posebna pozorisna sala za koju se kupuju karte itd. Modeli pozorisnog
prostora odgovaraju drustvenom sistemu odredenog perioda. Kako se u XX vek
uslo sa pozorisnom salom koja je zadrzala organizaciju prethodnog sistema
(odvojena scena od gledalista, sa prostorima dobre i lose vidljivosti i cujnosti,
gde se publika rasporeduje prema rangu ili kupovnoj moci, loze...), to su umetnici
poceli da tragaju za prostorima spektakla primerenim ovom vremenu.
Doduse, u traganju za novim, najcesce se islo ka ponovnom otkrivanju starih
zaboravljenih modela (1) scena u krugu, elizabetansko pozoriste, ulicno... ili su
vrsene modiIikacije organizacije gledaliskog prostora (2) ukidanjem numeracije
mesta, uklanjanjem loza...
Trecu mogucnost predstavljalo je traganje za publici bliskim prostorima koji
nisu ranije korisceni u teatarske svrhe. Tako su ostvarene brojne predstave u
cirkusima, na stadionima, u kaIanama, Iabrickim halama itd. Tim postupcima
nastoji se da se ostvari da pozorisni prostor koji je postao mesto segregacije ponovo
preuzme inicijalnu Iunkciju ostvarivanja zajednistva identiteta zajednice. Tako
je ponovo otkriven slobodni prostor grada, trgovi starih centara, dvorista zamkova,
ali i prostori napustenih i zivih Iabrika, rudnika (Labin), zeleznickih stanica
(Skopje)...
Sezdesetih godina ovog veka dolazi do prave renesanse ulicnih zbivanja u
zapadnoevropskim i americkim gradovima, do preispitivanja mogucih Iunkcija i
znacenja slobodnih prostora u urbanoj sredini. (Sve to je vezano za kontrakulturni
pokret mladih, zasnivanja novih kulturnih politika, ideju demokratizacije kulture,
drustvo obilja, drzavu blagostanja, kvalitet zivota, itd.)
U okviru ovih pokreta dolazi do revalorizacije slobodnog, neinstitucionalnog
umetnickog stvaralastva koje nastaje i prikazuje se u prostorima svakodnevice
grada na ulicama, gradskim obalama, trgovima, u parkovima, napustenim
placevima, vojnim objektima, a posebno u trenucima politickog angazovanja.
Prostor grada je rehabilitovan kao istinski komunikacioni prostor u kome se deluje
ne samo da bi se izaslo izvan (duhovnog i Iizickog) okvira ustanova kulture, vec
i da se ostvaruju razmene zabranjenih ili nepozeljnih inIormacija sa stanovista
vlasti. Stoga su ulicne akcije u pocetku sezdesetih godina bile istovremeno i
umetnicke i politicke akcife (perIormansi, hepeninzi, deljenje letaka, lepljenje
plakata...). Izabrani prostor ulice a priori fe podra:umevao demokraticnost,
otvorenost prema onima koji ne cine tradicionalnu publiku kulturnih maniIestacija.
Rehabilitacija gradskog prostora ulice, kao mesta izvodenja umetnosti
doprinela je i da se neke grane umetnosti koje su podrazumevale obicno samostalni
rad, izolaciju (slikarstvo, npr.) okrenu i drugim Iormama sa ucescem gradana.
Tako je ostvaren veliki broj hepeninga i akcija jednim delom ucesnicko-politickog,
a drugim delom umetnickog karaktera.
Spektakl, koji tako postaje deo svakodnevice marketinski, turisticki,
kulturni, mora da se razvija uz poznavanje identiteta proslosti grada, ali i
savremenosti, iskazane kroz uslovnosti gradskog prostora.
ULICNA POZORISNA DOGADANJA PARATEATAR
U sklopu opste kulturne Iunkcije ulicnog prostora danas, posebno se
naglasava mogucnost organizovanja razlicitih oblika spektakla: pozorisnih,
muzickih, zabavnih, sinkretickih...
Bogatstvo savremenog drustvenog i umetnickog zivota podrazumeva i
bogatstvo savremenih scenskih oblika: od tradicionalnih predstava ulicnih
zabavljaca, preko pozorisnih predstava na otvorenom, do akcija likovnih umetnika
i muzicara, reklamnih ulicnih akcija i proslava i maniIestacija koje imaju
spektakularni pozorisni karakter.
Sva ta desavanja polaze od slicnih premisa otvoriti svoje stvaralastvo prema
najsiroj publici narodu, omoguciti publici vece ucesce u samom umetnickom
cinu, u procesu nastanka odredenog dogadaja, te ukljuciti se u opsti pokret i
tendencije ka revitalizaciji i humanizaciji gradskog prostora. Medutim, i sadrzaji
i metodi organizovanja i izvodenja ovih ulicnih dogadaja sasvim su razliciti,
zavisno od umetnickih i politickih shvatanja umetnika autora i izvodaca,
organizatora tih dogadanja.
Tipologija gradskih spektakala na otvorenom:
proslave i manifestacife od Prvomajskih parada do Love parade u Berlinu,
demonstracife... antiglobalisticki pokret, studentski, gradanski protesti.,
predstave ulicnog politickog po:orista,
predstave po:orista animacife (kvartovsko pozoriste),
ambifentalno po:oriste: u spomenickim ambijentalnim (ritual, magija,
iluzija... predstave na Dubrovackom letu, Budva grad-teatar...) ili autenticnim
celinama (Oslobodenfe Skoplfa u obicnom gradskom dvoristu),
predstave na neteatarskim mestima (rehabilitacija objekata nove namene:
Secerana, barutana...),
predstave ulicnog putufuceg po:orista sa tradicionalnim repertoarom
Histrioni,
akcije ulicnih :abavlfaca artista, pantomimicara, muzicara, glumaca,
reklamne ulicne akcife - agencifa Havas,
ulicni govori - Muna, pariski alternativac, Hajd park korner itd.,
hepening In Ulm ... odrzan je na 24 mesta u gradu (gradska dubrista.),
performans grupe A3, OHO.jos u sedamdesetim izlaze na ulice
Beograda,
akcije land-arta i street-arta (Kristo - zavijeni Rajhstag, Pont neI.).
Ovde cemo navesti tek nekoliko znacajnijih primera izlaska i akcionog
angazovanja gradana u umetnickim projektima na javnim prostorima grada.
Ulicno politicko po:oriste oblik koji se razvija zajedno sa ulicnim borbama
i demonstracijama, a i sam po sebi predstavlja oblik borbe. Oblici studentskog
bunta 1992 g. : marsevi slepih i sl. kombinuju Iormu demonstracija i politickog
pozorista. Koriscenje gradskog prostora u procesu, jeste pravi nacin vezivanja
spektakla za grad odredivanje punktova za desavanja, koncentracije i rasipanja...
Mozda pravu predstavu ulicnog politickog pozorista u Jugoslaviji prvi put izvodi
1992. godine Dah teatar ova vavilonska pometnja pocela je u Kulturnom centru,
da bi izlaskom u Knez Mihajlovu uzbudila i politicki provocirala antiratnim
tekstom i publiku i slucajne prolaznike.
POZORISTE ANIMACIJE
,Vremenom svaki deo i svaka cetvrt grada preuzimaju ponesto od karaktera i
osobina svojih stanovnika. Pojedini delovi grada neizbezno su obojeni posebnim
osecanjima svoje populacije. Rezultat ovoga je da se ono sto je u pocetku bilo samo
puki geograIski izraz, pretvorilo u susedstvo, to jest, lokalitet s osecanjima,
tradicijom, sopstvenom istorijom.
5
I sve to ne vazi samo za boemske ili umetnicke
cetvrti grada, ili pak za etnicka geta, u kojima je mozda duh mesta najznacajniji i
najvazniji. Gradski programi urbane obnove, ali vezani za projekte socio-kulturne
animacije, upravo su stavljali akcent na to (Trgovci gradom, Jedan grad prica o
sebi - pozoriste Kampanjol). Tako Po:oriste istocnog Pari:a razvija ceo kompleks
programa namenjenih stanovnicima kvarta, polazeci od njihovih iskustava, stila
zivota, potreba.
Dan u ulici Luke Jukalovica, akcija koju je nekada u sklopu simpozijuma
Komunikacije organizovao CEP. Cilj akcije je da se kroz jedan dan desavanja
5
Robert Ezra Park, op.cit., str. 118.
spektakla, poboljsa kvalitet susedskog zivota, kroz druzenja uz kaIu, ali i umetnicke
programe, koji ce ostavljati krace (pozorisne predstave) i duze tragove u ambijentu
ulice (murali).
Tokom devedesetih, Beogradska umetnicka scena je iz politickih razloga
napustila ustanove kulture grupe Skart, Led art, Apsolutno, kao i brojni umetnici,
realizuju svoje projekte na otvorenim prostorima grada. Organizuju se i posebne
maniIestacije od Aeroplana bez motora, preko AlterImagea do BeleIa, unutar
kojih umetnici uspostavljaju dijalog sa gradom, socijalnim i politickim
problemima, i daju jasnije odgovore na stvarnost i okruzenje od onih koji u izolaciji
svojih ateljea takode nastoje da se distanciraju od zaglusujuce nacionalisticke
zloupotrebe umetnosti u javnim prostorima koje su u tom trenutku cinili mediji i
ustanove kulture pod javnom kontrolom.
6
RAZVOJ KULTURNE POLITIKE U EVROPSKIM GRADOVIMA
Kulturna politika gradskih uprava menjala se tokom druge polovine XX
veka, oscilirajuci od:
a) tradicionalno vodene brige o gradskim institucijama kulture u 50-tim
godinama, kada je njen znacaj marginalan u sklopu gradske politike, ili
ideologiziran (u socijalistickim zemljama) spektakl je zatvoren u tradicionalnim
objektima;
7
b) preko socio-kulturne politike u 60-tim demokratizacija, decentralizacija,
rehabilitacija ambijenata, objekata Teatar Baro-Reno, Orsej,
c) prestizne, glamurozne, umetnicke politike kasnih sedamdesetih godina
(Bobur, Vilet, piramida u Luvru, Muzej Orsej,
d) do trzisno usmerene, marketinske kulturne politike 80-tih (kultura u sluzbi
lokalne privrede i njenog imidza).
Gradska kulturna politika od ranih 60-tih pocinje da se vezuje za program
urbane obnove: pocelo je to od Pariza 60-tih i Malroa kao ministra kulture ciji je
prvi poduhvat bio ciscenje i Iarbanje Iasada simbolicki cin obnove tradicionalnih
vrednosti, uranjanja u proslost i vezivanja grada za svoju, ponekad zaboravljenu
i zanemarenu istoriju.
Ipak, tih 60-tih godina krece daleko znacajniji pokret za zasnivanje gradskih
kulturnih politika, posebno u sklopu razvoja ideologija demokrati:acife i
demetropoli:acife kulture, i kod nas i u svetu. U gradovima se posebno razvijaju
organi uprave u domenu kulture nova birokratska tela koja uglavnom imaju
6
V.: Curgus Kazimir i drugi, Deset godina protiv, Medija centar, Beograd, 2000.
7
Ciguli miguli, hrvatski Iilm iz 1952. godine ukazuje upravo na tu potrebu socijalistickog
drustva da institucionalizuje i ukalupi sva okupljanja gradana, pa tako i tradicionalne horove.
moc donosenja odluka u domenu Iinansiranja kulture i davanja podrske
institucionalnim razvojnim programima.
Pravi procvat gradske kulturne politike i prakse dozivljava se ranih
sedamdesetih, kao odraz bunta iz 68. godine. Jacaju drustveni pokreti. omladinske
potkulture, Ieministicke grupe, ekoloski pokret, pokret socio-kulturne animacije,
participacije u upravljanju lokalnom zajednicom itd. Svi ovi pokreti blisko su
saradivali sa umetnickom alternativom
8
razvijajuci programe umetnicke i socio-
kulturne animacije na otvorenim prostorima grada.
Potkulture mladih, kontrakultura i drugi omladinski pokreti, rok muzika,
andergraund Iilm, alternativne komune, Ianzini... sve to zivotima pojedinih gradova
daje nove sadrzaje, inovira socijalni prostor, stvara novi duh pojedinih gradskih
sredista, ali i gradova u celini. Murali, prvo spontano, a zatim i institucionalno
inicirani, daju novu dimenziju radnickim cetvrtima, prigradskim naseljima u
kojima se naseljavaju imigranti, bilo da imaju politicku ili cisto dekorativnu
dimenziju, jer u oba slucaja nastaju kao posledica licnog ucesca i inicijative
stanovnika kvarta.
U isto vreme Amsterdam
9
i San Francisko postaju sredista hipi putovanja:
od spontanog okupljanja bitnika sredinom pedesetih godina u San Francisku,
10
do hipi prestonice kraja sezdesetih i sedamdesetih godina. To donosi niz problema
gradskim vlastima, ali, po izmaku ,hipi ideologije same vlasti nastavljaju da
pothranjuju taj mit (mit otvorenog grada) pozivajuci umetnike da dolaze i
nastupaju na slobodnim gradskim prostorima, znajuci da ce to dovesti i mase
obicnih turista u grad. (Ova sloboda ponasanja na otvorenim gradskim prostorima
karakterise tek mali broj gradova. Cak i sredinom osamdesetih godina u mnogim
gradovima sveta umetnici su bili proganjani ako su izlagali svoje proizvode javno,
na ulici. U Parizu se za mesto na najatraktivnijim javnim trgovima mora posebno
da trazi odobrenje, pa je i kod nas svojevremeno, SIZ Knez Mihajlove ulice vodio
racuna da samo ,kvalitetni umetnici dobiju mogucnost izvodenja programa u
centru grada. Ova vrsta umetnicke predstavlja istovremeno i ideolosko/
kulturolosku kontrolu. Devedesetih, kad su mesta u Knez Mihajlovoj zauzeli
propagatori nacionalnog kica, Zavodi za zastitu spomenika i druge nadlezne,
ranije veoma glasne institucije, cutale su).
Novi ulicni umetnici nisu najcesce nastavljaci starih tradicija cirkuskih i
putujucih zabavljaca. Direktno proizisavsi iz kontrakulturnog pokreta sezdesetih,
8
Videti: Milena Dragicevic Sesic, Umetnost i alternativa, Institut za pozoriste, Iilm, radio
i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 1992.
9
Videti tekst: Drifteri u Amsterdamu, Kultura, br.60-61/1983.
10
Alen Ginzberg stize 1953. godine u San Francisko, gde mu se uskoro pridruzuju Vilijem
Barouz, Lorens Ferlingeti, Geri Snajder i drugi.
zainteresovani i otvoreni istovremeno i za umetnost, ali i za socijalna pitanja,
odbacujuci institucije, pravne regule, simbole potrosackog drustva, oni doprinose
da se u odredenim gradovima stvori nekonIormisticka atmosIera otvorenosti.
11
Nastojanja kulturnih radnika i politicara koji su sedamdesetih godina
oblikovali programe kulturne akcije u brojnim gradovima zapadne Evrope,
podrazumevala su da se kulturna akcija i politicka akcija ne mogu razdvajati.
Stoga pozorista poput teatra Bred end Papet, koja za svoj prostor delovanja biraju
ulicu, integrisu umetnicki, politicki i socijalni projekt unutar odredenog urbanog
konteksta.
Odatle i novi urbanizam kao prostor spektakla Irancuski arhitekta Emil
Ajo, projektuje naselje La grande borne, u blizini Pariza, kao svojevrsno umetnicko
delo, u kojem je svaka zgrada spektakl po sebi, sa razlicitim prozorima i stanovima
koji se ne ponavljaju po vertikali (da se izbegne, recimo, da samo vertikala dnevne
sobe svetli uvece, vec da je svetlo po Iasadi razbacano i sl.), a celo naselje sadrzi
trgove i skrivene kutke blize srednjovekovnom no modernom gradu.
Dalju renesansu gradske urbane politike u Evropi dozivljavaju sredinom
sedamdesetih godina, narocito u Italiji, Spaniji i Francuskoj
12
, posebno u odnosu
na procese regionali:acife vlasti. Ozvanicavanjem regija u Italiji, najvise su koristi
imali gradovi- sedista regija, kao sto su: Torino, Milano, Venecija, Denova,
Bolonja, Firenca, Napulj i Bari, posebno sto su od tada u mogucnosti da se za
Iinansiranje kulturnih programa obracaju i gradskim, ali i regionalnim vlastima.
Decentralizacijom vlasti u Francuskoj, nakon dolaska socijalista na vlast
takode se doprinelo naglom razvoju kulturne politike i kulturnog zivota u
gradovima sedistima departmana (95 departmana), koji su dobili u svoju
nadleznost pitanja vezana za socijalne sluzbe (drustvene delatnosti), a na 22
novostvorena regiona prenete su nadleznosti iz domena obrazovanja odraslih,
izgradnje skolskih objekata, turizma, kulture itd. Pored toga, Irancusko
Ministarstvo kulture je samo u 1982/83. sklopilo 91 spora:um sa gradovima i
varosima po celoj Irancuskoj stimulisuci razvoj speciIicnih gradskih kulturnih
politika i oblika institucionalnog delovanja u kulturi. Ovo iskustvo direktne
saradnje Irancuskog Ministarstva kulture i pojedinih gradova u cilju stimulisanja
kulturnih projekata imalo je svoju tradiciju jos od vremena Malroa, ali je u periodu
njegove uprave ta stimulacija bila davana samo malobrojnim, najzainteresovanijim
i najangazovanijim gradskim upravama. Ove rane osamdesete predstavljaju
11
Ipak, vremenom su se i ovi umetnici organizovali i institucionalizovali. Tako u Francuskoj
postoji Nacionalni centar za umetnosti ulice, kao i Evropski Iestival ulicnog pozorista u Orijaku,
veoma mnogo trupa koje stvaraju programe izmedu pozorista i cirkusa itd.
12
Franco Bianchini, Cultural policv and urban regeneration (The West European experi-
ence), Manchester University Press, Manchester, 1991.
istovremeno i ra:vof politike podsticanfa umetnosti, vrhunske kreativnosti i
profesionali:ma. Kulturna animacija i programi socijalne animacije ostaju u
delokrugu alternative, a zvanicna drzavna, a jos manje gradske kulturne politike
na njih ne obracaju paznju. To je vreme kada gradovi razvijaju ukoliko mogu,
umetnicke ili medijske centre, a pocinju da se gase lokalni socio-kulturni centri.
Postepeno idefa prestia, idefa glamura pocinje da ulazi u gradsku kulturnu
politiku.
Istovremeno, siroko razvijana mreza kulturnih centara i lokalnih gradskih
kulturnih institucija, uspostavljena 60-tih i 70-tih godina, postaje veliko opterecenje
za budzet grada, pa se razvijaju speciIicni oblici partnerstva izmedu drzavnog/
gradskog i privatnog vlasnistva, a institucije kulture se upucuju sve vise ka
samoIinansiranju.
Kraj osamdesetih godina donosi potpuno nove trendove: kulturni, socijalni,
sportski i turisticki motivi vodenja gradskih razvojnih programa, stavljaju se u
drugi plan, a prioritet dobijaju projekti koji lako mogu dokazati svoju ekonomsku
isplativost. Glavnu rec u razvoju gradova preuzimaju investitori, banke, privredne
komore, osiguravajuca drustva, ili gradske uprave resene da stvarajuci pozitivnu
sliku o gradu privuku ove organizacije, tj. grad postave u pozitivnu, konkurentnu
poziciju u odnosu na druge gradove. Tako se sada Iunkcija kulturne politike shvata
u Iunkciji ekonomskog razvoja, gradskog marketinga ili eventualno gradske
obnove.
Marketing po sebi postaje spektakl Benetonovi plakati vise ne reklamiraju
proizvod, oni skrecu paznju na sebe, oni su ,drustveno odgovorni.
Danas gradski marketing ili kako Nemci kazu stadtins:enierung, nastoji
da stvara i ra:vifa gradske mitove, bilo da su oni utemeljeni ili ne. Rec je o
nastojanju velikih gradova da budu priznati kao istinski kulturni centri i u tom
smislu razvijaju politiku ulaganja u kulturu, koja ima svoj eIekat ne samo u
ostvarivanju proIita iz kulturnih delatnosti, vec i u ostvarivanju razvojne
ekonomske politike u celini (privlacenje strucnjaka, investicija, razvoj inIra-
strukture, turizma...). Da bi mit kofi postofi opstao, ili da bi se stvorio u gradovima
kofi ga nemafu, on se stalno mora podravati sistematski vodenom kulturnom
politikom kofa fe deo opste ra:vofne gradske politike. Nije dovoljno realizovati
odredenu akciju, neophodno je da ta akcija dobije publicitet kroz masovne medije,
da bude prihvacena od stanovnistva, malih biznisa, u skolskom sistemu itd. Inace,
grad takode moze da dozivi sudbinu ,izlaska iz mode, ispadanja iz trenda, posebno
ako su i razlozi ,ulazenja u modu" bili skoro kreirani i relativno povrsni,
neutemeljeni istorijom i tradicijom.Tako se istrazuje identitet u istoriji,
predanjima, kolektivnom secanju, bojama grada.
Ljubljana za evropsku prestonicu Mesec kulture, bira zmaja za logo akcije,
a barokne kapije postaju bitan projekat vizuelnog identiteta.
Akcija Evropskog saveta Kulturna prestonica Evrope, koja nastoji da kulturno
srediste Evrope seli iz godine u godinu kroz razne evropske zemlje, podsetila je
javnost na vec poznate kulturne centre: Pariz, Madrid, Berlin i Amsterdam,
spomenicke gradove: Atinu, Firencu, ali nas je i vratila ka manje poznatim poput
Glazgova, Antverpena i Dablina. Odakle Glazgov, crni, industrijski grad, u ovom
drustvu? Gradska uprava Glazgova shvatila je znacaj projekta kao mogucnosti za
promovisanje svoga grada ne samo u kulturnoj, vec posebno u ekonomskoj
javnosti, koja zeli da investira u onim sredinama za koje se moze pretpostaviti da
su prosperitetne, moderne, otvorene... Stoga Glazgov i dalje vodi svoju marketinsku
kampanju recima: Mi nastavljamo da budemo kulturna prestonica Evrope!
Interesantno je da mnogi gradovi cija Iinansijska i privredna moc opada
pocinju vise da ulazu u kulturu, da rade na kulturnoj obnovi onoga sto je stvoreno
u vreme ranijeg Iinansijskog prosperiteta. Tako danas nekadasnji mocni hanzeatski
gradovi, decenijama odvojeni i Gvozdenom zavesom (Talin, Riga, Libek, Ham-
burg.), pocinju da se povezuju, radeci uzajamno na ozivljavanju proslosti koja
im je svima utisnula odredeni pecat i karakter. Posebno je uspesan primer Bremena,
danas mnogo znacajnijeg grada od Libeka, delimicno i zbog veoma dobro
osmisljene kulturne politike koju vodi. I sasvim mali gradovi, posebno turisticki,
ili oni koji u turizmu vide svoju buducnost, rade na stvaranju pozitivne slike o
sebi. Mnostva letnjih Iestivala u celoj Evropi, parkova skulptura na otvorenom
urbanom prostoru, likovnih kolonija, sajmova umetnosti, ulicnih dogadanja.
govore o ovom nastojanju.
Uglavnom, dakle, o gradovima danas imamo odredene predstave prvenstveno
prema njihovoj kulturnoj istoriji, ali i u odnosu na kulturnu politiku koju vode,
prema slici, dakle, koju zele da emituju o sebi, bilo kroz umetnicka dela, bilo kroz
realizovanje velikih umetnickih projekata (velikih Iestivala, kongresa,
maniIestacija i sl. razlicitih oblika spektakla).
IDENTITET SRPSKIH GRADOVA I NJIHOVA KULTURNA
POLITIKA
Sta su srpski gradovi uradili u ovom smislu? Koja znacenja, kakve predstave sobom
nose? Da li je njihov kulturni identitet jasan i onima koji ne zive u njima? Odgovori na
ova pitanja, sa manjim izuzecima uglavnom vojvodanskih gradova, bice negativni.
Slika koju u nama stvara pominjanje Cacka, Uzica, Valjeva, Sapca,
Kragujevca... vise se vezuje za tragicne istorijske dogadaje iz zivota gradova, no
za sustinu njihova duha, njihov identitet. Naravno, godinama stvarana slika
Kragujevca vezivana za Sumarice, Crveni barfak, ili Uzica za Kadinfacu, Krusevac
Slobodiste, a koju ni kulturni poslenici grada nisu nastojali da promene ili bar
dopune, obogate onim sto je postojalo u gradu i u vreme njegovog razvoja u
proslim vekovima, zahtevace danas mnogo vise truda, energije i kreativnosti da
bi se izmenila. Dakle, identitet gradova podrzavali su samo ideoloski oblikovani
spektakli i manifestacife.
Da nije bilo Bore Stankovica, nasa predstava o Vranju bila bi mnogo
siromasnija i sasvim nedistinktivna u odnosu na druge srpske gradove. Ako grad
nema svog pesnika, mora da se potrudi da ga stvori, a ako ga ima, da mitove
stvorene njegovim delom i dalje pothranjuje i podrzava.
Da su nasi gradovi prave provincijske varosi, bez posebnog identiteta,
pokazala je i TV serija Jarosarife prijatan i popularan niz emisija, koji je
pokazivao lepe strane zivota u provinciji, ne nastojeci da mitologizuje desavanja
u gradu, u nameri da od njega stvori kulturni centar.
Tek osamdesetih je u stvaranju vi:uelnog identiteta Beobanke po prvi put
koriscena silueta spektakularna silueta Beograda. Siluete, ili bar osnovne
vizuelne predstave nasih gradova, siroj javnosti nisu poznate. Naravno, dugo se
govori o nedostatku kvalitetnih razglednica, turistickih prospekata itd., ali je
cinjenica da ni institucije kulture (a ni druge) u svojim propagandnim materijalima
ne koriste sliku svoga grada. Cesto se i ne zna za koje mesto se vezuje neka
Iabrika, neki proizvod. (Izuzetno uspesna reklamna kampanja za keks Banini ne
otkriva nam gde se on proizvodi. Sad bi grad mogao da preuzme inicijativu, pa da
se povodom te reklamne kampanje i sam reklamira.)
Mnogi gradovi smatraju da je dovoljno sto su u blizini kulturnih spomenika,
manastira. Ali, to nije dovoljno. Koliko za jedan Arandelovac znaci Smotra
Mermer i :vuci ne moze se meriti bilo kakvim kvantitativnim pokazateljima, kao
ni cinjenica da se za Negotin bez Mokranfcevih dana verovatno ne bi ni znalo
sirom zemlje.
Da se kulturni razvoj poklapa sa privrednim razvojem, da mu daje sansu
vise, svedoce i primeri Subotice, Valjeva. Svojevrstan, obrnut primer pruza Gornji
Milanovac, grad koji u vreme svog najveceg privrednog prosperiteta gotovo nista
nije ulagao u kulturu. Danas, dva kulturna programa jedan vezan za porodicu
Nastasijevic, a drugi za izlozbu male plastike, takode izazivaju kontramarketinski
eIekat jer se oko prvog programa radi veoma malo, a u slucaju drugog se umesto
pohvalnih kritika, najpre culo za nestanak umetnickih dela.
Kulturna politika srpskih gradova nalazi se na margini (ako se uopste moze
reci da postoji) interesovanja gradskih uprava. Svojevremeno je na partijskim
kongresima stimulisan odredeni oblik kulturne politike, bilo je i pokusaja
zasnivanja Kongresa kulturne akcije (Kragujevac 1971), ali sve te akcije, ili vodene
u okviru krute ideologije, ili njome prigusivane i zabranjivane, prakticno su
onemogucavale gradove da razviju istinsku kulturnu politiku. S druge strane,
centralizacija kulturnog zivota i kulturnih institucija, delovala je destimulativno
na mlade ljude koji bi i pomisljali da se nakon studija vrate u svoje mesto i da se
ukljuce ili da podsticu nastajanje odredenih kulturnih projekata ili programa. Nije
postojalo ni toliko interesovanja da se kulturne politike ra:vifafu kao ,imid
strategife` (Bfankini), ili da se direktnije vezu turisticki projekti i kulturni projekti
(primer Smotre Mermer i :vuci u Arandelovcu).
KULTURNI IDENTITET BEOGRADA
Gde je u svemu ovome Beograd? Da li je to stvarno uzbudljiv grad
metropola u nasim okvirima, ili samo malo veca varos? Da li mi imamo te gradske
inenfere kulturne politike koji nastoje da dusu koju umetnici udahnjuju gradu
marketinski obrade i pretvore u vizuelni identitet turisticke i kulturno-umetnicke
propagande? Da osmisle Beograd kao prostor spektakla?
Beograd se, kao i drugi svetski veliki gradovi, suocavao i suocava u svom
razvoju sa brojnim dilemama.
Prostorna ra:vofna dilema: odnos centra prema periferifskim naselfima.
Kulturna politika Beograda je tokom godina oscilirala izmedu dve razlicite
razvojne tendencije: i:gradnfe prestinih kulturnih institucifa u centru, u sredistima
poslovnih i komercijalnih Iunkcija i/ili ra:vifanfa skromnih kulturnih obfekata u
prigradskim naselfima, u sredistima velike populacione gustine, ili sredistima sa
izrazitim socijalnim ili etnickim speciIicnostima. Prestizne institucije su samo
slucajno nastajale na obodu grada, i to kasnih pedesetih, u sklopu megalomanske
razvojne politike, koja je iz apstraktne vizure sagledavala grad i njegove potrebe,
pa je tako odredila mesta buducem Muzeju savremene umetnosti (realizovanom)
i Operi (nerealizovanoj). U Beogradu je ipak ustanovljen, danas krizom potenciran,
urbani kulturni centar na pote:u od Kalemegdana do Jugoslovenskog dramskog
po:orista (stvaranjem novog bankarskog centra oko Slavije potrosena je mogucnost
prosirivanja tog centra). Sve institucije kulture razvijane u sklopu politike
decentralizacije po prigradskim opstinama s vremenom su izgubile znacaj (Dom
omladine i pionira Vozdovac, Dom Pinki u Zemunu, Kulturni centar Rakovica,
NU Braca Stamenkovic...), pa cak i institucije poput Centra ,Sava zatvorene su
u odnosu na sredinu (sto je potencirano i njihovim arhitektonskim resenjem) i tek
izuzetno ozivljavaju tu vezu.
Spektakularni prostori: Hajducka cesma, Filmski grad, Ada Ciganlija,
Gardos, Kalemegdan, korisceni su sporadicno hepeninzi u Knez Mihajlovoj
(BiteI), Dvoriste Kapetan Misinog zdanja za BeleI, i ostaje novoj kulturnoj politici
grada da nade nacina trajne reanimacije i kreativne upotrebe ovih prostora kako
od postojecih institucija, tako i od udruzenja, nevladinih organizacija i privatnih
ustanova kulture.
Ekonomsko-kulturoloska dilema: podsticati razvoj potrosnje ili produkciju.
Dilema se najcesce razresava tako sto se, usled trenutno visokopozitivnog
ekonomskog eIekta potrosnje podsticu sve one aktivnosti u domenu kulture koje
je povecavaju, a zahtevaju znatno manje ulaganja od ulaganja u produkciju:
gradske kulturne atrakcije, spomenici kulture, Iestivali (sto se sve odmah odrazava
na razvoj hotelijerstva, turizma, saobracaja...). Veoma je riskantno za neki grad
da se dugorocno opredeljuje za potrosacki model kulture, vec bi trebalo
kombinovati obe strategife stvarafuci meduodnose i:medu kulturne produkcife i
potrosnfe. U Beogradu, gradu sa izrazitim umetnicko-institucionalnim
potencijalom, ova dilema ne bi ni trebalo da se postavlja, jer osnovni problem
nije nedostatak mogucnosti ljudi da ucestvuju, da recipiraju umetnicka dela, vec
nemogucnost umetnika da realizuju iole znacajnije programe po kojima bi Beograd
i dalje, u umetnicko-produkcionom smislu, bio konkurentan drugim gradovima
Evrope.
Ekonomsko-politicka dilema: Iinansirati institucije (trajnost aktivnosti) ili
inovacije (eIemerne, pojedinacne programe)?
Oko ove dileme beogradski kulturni radnici, umetnici i politicka i kulturna
birokratija iscrpljuju se vec godinama: da li Iinansirati zgrade ili programe, iako je
jasno da je neophodno i jedno i drugo, i da pravi problem jeste u evaluacifi programa
institucija, ali i pojedinih, sporadicnih projekata, koja se u sustini zavrsava najcesce
na kvantitativnoj evaluaciji (broj odrzanih programa, broj posetilaca itd.). O proceni
kvaliteta projekta, rada institucije, merenom i brojcanim pokazateljima kada je to
moguce, ali i pravom analizom umetnickog rezultata i njegovog kulturoloskog eIekta,
nikada nije bilo reci. Stoga bi zadatak buduce gradske kulturne politike, pored
utvrdivanja ciljeva, prioriteta i sl., morao biti i izgradnja instrumenata procene
projekata, ali i njihove analize sa stanovista ukupnog rezultata. Tek tada ne bi
postojala dilema zgrada ili program, jer bi se Iinansiranjem kvalitetnih programa
Iinansirala i zgrada, a istovremeno bi i svaki umetnik pojedinac ili grupa, ma kako
bili organizovani, imali mogucnost da ucestvuju u kreiranju kulturne politike grada
i ozivljavanju gradskog kulturnog prostora.
ZAKLJUCAK
Naravno, tesko je danas govoriti o ulozi kulture u urbanoj regeneraciji, u
osmisljavanju nove, humanije vizije zivota u gradovima, kulturnog identiteta grada,
u vreme kada se, bar u Beogradu, na najgrublji moguci nacin ruse stare cetvrti i
jezgra koja su vec izgradila neki svoj identitet i duh. Rusenje Cubure, Dorcola,
Slavije, preuredenje Banovog brda, nisu dokaz brige gradske uprave za bolji,
humaniji i oplemenjeni zivot grada, vec pokazatelj novih odnosa moci u drustvu,
u kojima novoosnazeni ratni i politicki proIiteri na juris zauzimaju centralne ili
njima drage gradske lokacije, ruseci sve pred sobom, bez obzira na arhitektonski
i urbanisticki strucni moral, etiku proIesije, pa i estetiku, tradiciju, kulturni
identitet. Sve ovo, prosli su i drugi gradovi u svetu, samo u neko ranije vreme.
Stoga bi tek danas kod nas pozorista animacije koja su svoj zenit dostizala
sezdesetih godina u Francuskoj, Nemackoj igrajuci predstave ,Trgovci gradom
i sl., mogla da imaju pravi znacaj. Tako se moze zakljuciti da je politicka
povlascenost Beograda u odnosu na druge gradove Srbije, premda je doprinela
brzem ekonomskom i demograIskom razvoju, u sustini najveci eIekat dala
gubljenju kulturnog identiteta, duha grada koji se lagano uspostavljao tokom XIX
i u prvoj polovini XX veka.
Danas, bez sacuvane gradske matrice, starog urbanog jezgra, sa ogromnim
odlivom u vise navrata pravog beogradskog stanovnistva, a istovremeno bez
istinske kulturne politike, Beograd je pravi odraz kulturne situacije Srbije ne samo
po svojim predgradima, vec i u svom sredistu. Ipak, on nije postao ,turisticki
simulakrum` grada (G. Stojanovic), i to mu je prednost u odnosu na mnoge druge
gradove zapadne, ali i centralne Evrope.
Beograd je izgubio svoju urbanu spektakularnost rusenjima i prekidima
vizura, a tradicionalni prostori spektakla, kao i oni privremeno uspostavljeni nisu
dalje korisceni, cak su i obesmisljeni losom ili nikakvom produkcijom (Narodno
i Krst).
A nas grad bi mogao, upravo kroz 30 godina spektakla na BiteIu i paralelne
istorije alternativnih prostora spektakla (videti Zombi town, posetiti REX, Paviljon
Veljkovic...) da stvori novi, obnavljajuci svoj identitet grada otpora, toplog grada
balkanskog duha (bez kic reinkarnirane Skadarlije) i kultivisanog srednjoevropskog
duha (sterilno obnovljenog u Knez Mihajlovoj). Tako bi sve scene spektakla od
onih tradicionalnih (Narodno pozoriste) do ovih socijalistickih (prostori Doma
omladine) dobile smisao u istorijskom gradu u kome razliciti prostori nose
razlicite elemente ovog plurikulturnog gradskog identiteta, koji su i danas zivi i
pulsiraju na razlicite nacine u umetnickim i zivotnim krugovima.
188
189
Irina Subotic
SAVREMENA UMETNOST U AMBIJENTIMA
GRADA
Polazeci od tumacenja teze Luisa MamIorda da se grad moze Iormirati i
dozivljavati kao skulptura za stanovanje, putujemo gradovima koji prostor
bivstvovanja osmisljavaju na kompleksan i nov smisaoni nacin, ziv i vise od
dvadesetak godina ne samo u planovima i idejama urbanista, vec konkretizovan i
realizovan. Umetnost, dakle, nije vise samo ponudena Gradu, ili uneta u njega
kao nedodirljivi Ietis predvidenda mu se dive; ona postaje sam Grad, ali i obrnuto
Grad prerasta u misljeno umetnicko delo.
Postavljajuci kao osnovni problem potrebu da se ostavi trag danasnjeg
likovno-vizuelnog senzibiliteta i da se osmisljeno prezentira ideja estetskog
zivljenja, pojedine uglavnom u civilizacijskom, ergo i ekonomskom smislu
najrazvijenije sredine sire pojem urbanog prostora, povezujuci, vec u pocetnim
zamislima, umetnost sa arhitekturom i prostornim planiranjem, ali i najtesnje
saradujuci sa gradskom upravom koja se u svojim strucnim timovima oslanja na
stavove psihologa, pedagoga, sociologa, isto koliko i istoricara, istoricara
umetnosti, arheologa, antropologa, turizmologa, ekonomista i planera svih drugih
disciplina. Tkivo savremenog grada, u najsirem smislu, uspostavlja tako dijalog
sa svim svojim proteklim slojevima, ali i sa buducim potencijalnim korisnicima.
A pre svega, novim umetnickim realizacijama nudi se poseban pogled na Grad,
novi saznajni nivo i izmenjena osecajnost, drukcija reagovanja i aktuelan estetski
Ienomen primeren savremenom bicu, aktivnoj, zivoj kulturi i neposrednim
potrebama, a sve kao nadogradnja arhetipskog pojma: genius loci. Pri tome se
podrazumeva da se u modernom gradu materijalizacija ideja oslanja pre svega na
pozitivnu energiju, na svetlost, na kosmogonijske pravce doticanja neba i sunca,
na reIlekse zivota i na susrete sa onim sto je vec prepoznato kao trag istorije i
njenih iskustava, a da se ulasci u htonske dubine, tmine i ponore prepustaju onim
drugim pojavama, na suprotnim stranama od zivotnih damara i zelja. Znaci, svesno
190 Irina Subotic
zaobilazenje nekadasnjeg kulta mrtvih, izbegavanje komemorativnog karaktera
ili obelezavanja znaka trijumIalne pobede i vlasti, a pri tom iznalazenje novih
struktura, duhovnih, materijalnih, prostornih, podstaknutih logikom, smislom i
znacenjem odredenog mesta, karaktera njegove istorije, mentaliteta stvaralaca i
onih kojima su ti ambijenti namenjeni. Drugim recima, stvaranje jedine drukcije,
danas aktuelne kategorije amalgama etickog i estetickog, uglavnom na principima
tradicionalnih iskustava Vremena i Prostora, ali sa novim pojmovnim odnosima
ili u smislu posebnih tumacenja zakona koji vladaju prirodom i pred kojima se
covek jos uvek (mora da) oseca nemocnim. Po onome sto ostavljamo danas kao
svoj trag, sudice se sutra o nasoj civilizaciji onako kako mi sudimo o grckim
hramovima i etrurskim grobnicama, Iajumskim portretima i kineskim pagodama,
gotickim katedralama i srednjovekovnim manastirima, baroknim dvorcima i
secesijskoj dekoraciji, kao nepogresivim belezima Vremena i ljudi iz tih vremena.
Da ne bude nesporazuma: nekoriscenje (neko bi to nazvao zloupotrebom, a
neko linijom manjeg otpora) tradicionalnih pozornica proslosti, poput nezaobilazne
Venecije, koja je i grad-scena, sama sebi dovoljna u svim epohama i za sve
generacije hodocasnika. Zbog toga, avaj, Venecija i ne oseca potrebu da zivi sa
novim zahtevima i ponudama danasnjice, pa samim tim, sem glamuroznih i po
grad eIemernih spektakala Iilmskih, likovnih, arhitektonskih ili tradicionalnih
karnevalskih svetkovina gotovo da i nema trajne belege naseg doba. Na
melanholican, pustolovski ili tomasmanovski nacin, Venecija umire od balasta
svoje raskosne proslosti ne osecajuci ni potrebu ni zelju da bude grad sutrasnjice.
Ne, ovde je rec o stvaranju novih ambijenata u gradovima koji imaju smelosti da
Iormiraju nova tkiva uprkos tome sto traju milenijumima, na primer Jerusalim
koji upravo proslavlja trihiljaditu godisnjicu svoga postojanja, ili poput Pariza,
koji bi zeleo da u svom aktuelnom okrilju odneguje nove Osmane. Rec je o velikim
poduhvatima i narudzbinama koje podsecaju na renesansne mecenate,
potpomognute logikom planskog rada na intervencijama u samom urbanom jezgru,
na trgovima i po ulicama, po parkovima ali i na autoputevima, u starim zamkovima
i, posebno, u novim arhitektonskim celinama u kojima se sistematski neguje novi
senzibilitet. Bez slucajnosti i hirovitosti, bez sitnih interesa i ustupaka bilo koje
vrste, postindustrijsko doba, sa razvijenom svescu o nagomilanim ekoloskim
problemima koje je covek sebi postavio, ocekuje da ce se preko umetnickih
ostvarenja prepoznati taj novi senzibilitet, da ce umetnici osvojiti nove Iunkcije i
dobiti znacajniju socijalnu ulogu. Drugim recma, da ce njihova dela izaci iz
zatvorenih (elitistickih?) krugova, dobiti na smislu, upotrebnoj vrednosti,
prosvetnoj ulozi, vecem, uocljivijem i trajnijem eIektu. Tako nekadasnji spomenici
bivsi objekti za gledanje danas postaju novi urbani predeli i prerastaju u
prave zivotne prostore ili prostore za zivljenje, odmor, igru, zabavu, uzivanje,
Savremena umetnost u ambifentima grada 191
opustanje. Tako se stvaraju nova memorija Grada, nova topologija, geograIija,
nadahnute nasledem mesta koje nudi sve sto poducava ili podrazumeva istorija i
sto su neponovljiva obelezja, na izvestan nacin bliska vec poznatoj strukturi grada.
Pedantni istoricari smatraju da je odlucan korak ka ozivljavanju Grada u
tom pravcu dosao sa 1968. godinom, kada su mladi u svom snaznom buntu uperili
strele protiv zatvorenosti i mrtvila muzeja, kada je Umetnost izasla na ulice, kada
se pocelo aktivnije brinuti o ekologiji i, najopstije receno o humanizaciji zivotnog
prostora. U tom smislu se moze povuci (ispresecana i svakako ne uvek direktna)
linija koja od Gaudija u jednom pravcu, a od Mondrijana i Vauhausa u drugom,
vodi ka Le Korbizjeu ili Henriju Muru, Kaldereu i Pikasu, Zanu DibiIeu i Sezaru,
Noguciju i Bojsu, a zatim, u sirem kontekstu, ka konceptualnoj i postkonceptualnoj
umetnosti, sa svim reIleksima land arta i arte povere, na kojima se napajaju
danasnja umetnicka trazenja. Da ovako visoki zahtevi postavljeni savremenoj
umetnosti nisu ostali samo u domenu projekata i idealno idealizovanih ideja,
potvrduju ostvarenja koja su umetnicima ponudile kulturne politike u Parizu i
njegovoj okolini, Tokiju, Jerusalimu, Tel Avivu, Njujorku ...
Citave ambijentalne celine, sasvim nove, ili uklopljene u postojeca zdanja,
celine koje premasuju puku spomenicku plastiku ma koliko ona monumentalnih
razmera bila, i ma koliko se navodila kao bitan (pa cak i najbitniji) stvaralacki
izraz danas, stvorili su tokom poslednjih decenija Agam, Denis Adams, Zan
Amado, Mari Buze, Danijel Buren, Dani Karavan, Aiko Mijavaki, Sol Le Vit,
Zan Le Gak, Fransoa Morele, Marta Pan, Lik Peir, Zan-Pjer Rejno, Klaus Rinke,
Ricard Sera, Takis, Nils Udo, Sarkis, Samaj Aber, Arakava, Ben, Pjotr Kovalski,
DzozeI Kosut, Klaes Oldenburg, Zan Tingeli, Toni Kreg, Lucijano Fabro, Alberto
Buri, Per Kirkebi, Jan Finli ... i ko zna koliko bi jos umetnika trebalo navesti ...
Ne povezuje ih nikakav zajednicki imenitelj, sem opsteg principa njihovog
stvaralastva: uneti znacenje u likovne preokupacije, ne zadovoljiti se Iormalnom
stranom rada, vec njegovom sustinom, smislom i idejom vidljivom iza pojavnog
i vizuelno citljivog i time uci u neke nove, jos neotkrivene umetnicke mogucnosti
i van stereotipnih znakova, van banalnih sadrzaja i sa jedinstvenim konceptom
izvedenim iz jedinstvenog dijaloga sa ponudenim tlom. U pravom smislu
stvaranje novog Grada.
192 Irina Subotic
Lewis MumIord
Gaudi
Mondrian
Le Corbusier
Henry Moore
Picasso
Calder
Jean DubuIIet
Cesar
Noguchi
Beuys
Agam
Dennis Adams
Jean Amado
Marie Bourget
Daniel Buren
Dani Kravan
Aiko Miyawaki
Sol Le Witt
Jean Le Gac
Originalna transkripcifa
Francois Morellet
Marta Pan
Luc Peire
Jean-Pierre Raynaud
Klaus Rinke
Richard Serra
Takis
Nils Udo
Sarkis
Shamai Haber
Arakawa
Ben
Piotr Kowalski
Joseph Kosuth
Claes Oldenburg
Jean Tinguely
Tony Cragg
Luciano Fabro
Alberto Burri
Per Kirkeby
Jan Finnley
Savremena umetnost u ambifentima grada 193
Studije slucaja
194
195
Benoa Lafortin
KULTURNA POLITIKA U SAN FRANCISKU,
BARSELONI I MONTREALU
Investicife, decentrali:acifa i participacifa
Sociologija grada vec desetak godina istrazuje sa sve vecim interesovanjem
razlicite aspekte kulture gradskog zivota. Kulturi se pristupa kao sistemu vrednosti,
stavova, ponasanja, ili jos kao masovnom Ienomenu sa nejasno deIinisanim
granicama. Nasuprot tome, evaluacija kulturnih politika gradova predmet je
uglavnom malobrojnih i nesistematicnih studija.
Koja je, dakle, uloga gradova u ovoj oblasti? Na koji nacin gradovi imaju
uticaja na tom posebnom polju novog urbanog menadzmenta? Koju ulogu
dodeljujemo kulturi u razvojnim gradskim strategijama razlicitih sektora? Da
bismo razumeli prirodu ovog problema i dobro pristupili ovim pitanjima,
neophodno je da ih postavimo u mnogo sire okvire novih politickih teznji, koje
su vazne za lokalni razvoj.
Dakle, da bismo prikazali istoriju opstinskih ulaganja u kulturni sektor, treba
posmatrati ta ulaganja u u kontekstu demokratizacije, decentralizacije i restru-
kturisanja lokalne politicke scene, koju su u proteklih dvadeset godina pokrenule
zapadne drzave, u razlicitim okolnostima.
Ova osnovna slika treba da nam pomogne da razumemo principe i ciljeve gradskih
kulturnih politika i ubuduce da istaknemo smisao njihovog iskustva i delanja.
Uostalom, vec i samo priblizavanje predstavlja odredeni izazov. Na kraju
krajeva, procenjivanje javne, narodne politike je u ubrzanom razvoju.
Ukljucivanje visestrukih varijabli koje su pogodne da uticu na Iormulaciju i
pokretanje delatnosti u javnim poslovima ocigledno nije postignuto.
Takode, u deIinisanju kulture, sto u sebi neminovno sadrzi iskazivanje i
uspostavljanje programa politike drustvenih delatnosti, vidi se koliko je
kompleksan ovaj proces.
196 Benoa Lafortin
Pokusacemo da razumemo glavne karakteristike kulturnih poduhvata u San
Francisku, Barseloni i Montrealu. Posto smo opisali opste tendencije zapadnjackih
kulturnih akcija u gradovima znajuci da ce ova akcija postati mnogo svesnija,
namernija, sirih domena i bolje isplanirana da zastiti, unapredi i siri kulturu u sto
vise slojeva populacije, mi cemo razmotriti iskustva koja su ova tri grada stekla.
Naravno, mi ne mozemo da smestimo sve kulturne programe ova tri grada u
okviru ovog teksta. Nas neposredni cilj je da pre svega pokazemo glavne rezultate
i probleme odredenih akcija koje su ovi gradovi sproveli.
KULTURNA AKCIJA GRADOVA: OPSTE TEZNJE
Kulturni identitet ljudi se ne ogranicava na odgovarajuce umetnicke izraze,
ili na arhitektonske Iorme nasledene iz proslosti. Kulturni identitet je takode, a
mozda i jedino, istorijski Ienomen utemeljen na svesti, navikama, obicajima i
tradiciji, sve u zavisnosti od uslova proizvodnje u svakidasnjem zivotu, od
politickih rezima, drustvenog uredenja i gradanskog drustva. Ovo je produbljeno
znacenje koncepta o autenticnoj kulturi.
Iz ovog ugla, odredeni ogranci vlade ne treba da zanemaruju ocuvanje,
obogacivanje i poboljsavanje kulturnog identiteta za koji se kaze da treba da
bude mnogo blizi narodu i lokalnoj vlasti. Pitanje je o kom kulturnom identitetu
je rec? Kako pomiriti kosmopolitizam i unapredivanje odredenog kulturnog
identiteta? Kako da se ovaj mnogoliki, raznovrsni kulturni identitet usaglasi na
jednoj teritoriji, da odrzi u isto vreme svoju jedinstvenost i speciIicnost, ali uz
ocuvanje identiteta nacionalne kulture, porekla, koje je isto toliko jedinstveno i
speciIicno?
Posto je kulturne modele opstinama diktirala Drzava, koja jos uvek upravlja
glavnim ekonomskim, kulturnim i drustvenim pitanjima urbanih sredina, gradovi
su do skora (Issel,1989) bili primorani da ucestvuju u produkciji kulturnih dobara,
bez mogucnosti da uticu na prioritete koji ce odgovarati njihovim kulturnim
speciIicnostima.
Odatle prvi zahtev nadleznih organa u opstinama upucen drzavi ima za cilj
da im se omoguci da ucestvuju u deIinisanju kulturne politike, kako bi odsada
mogle da se ukljuce u proces odlucivanja o lokalnim projektima, sto je sve
zasnovano na principima slobode, odgovornosti, pristupacnosti, ucestvovanja,
konsultacija, sporazumevanja, decentralizacije ukratko, sto bi omogucilo
autentican lokalni razvoj.
Ovaj zahtev politicke prirode podrzan je i ekonomskim zahtevima.
Blize upoznati sa problemima kulturne industrije i kulturnih tehnologija,
lokalni nadlezni organi zele da unapred uspostave kontrolu nad pojavljivanjem i
Kulturna politika u San Francisku, Barseloni i Montrealu 197
razvojem umetnicke produkcije, posebno u onim klasicnim Iormama kao sto je
masovna umetnost.
Na kraju, sve veci broj aktera u kulturi i slobodnih umetnika zahteva prizna-
vanje sopstvenog doprinosa kulturnom zivotu nacije i grada, zahtevajuci da budu
ukljuceni u sve etape i nacine demokratizacije kulture. U okviru lokalnih politickih
instanci, a nasuprot nadredenoj centralnoj vlasti, lokalne kulturne grupe zahtevaju
ucesce u odlucivanju o programima saradnje i razvoja, trosenju sredstava,
organizovanju koprodukcijskih projekata, jednom recju raspodelu odgovornosti.
Rezultat izveden iz ova tri zajednicka zahteva je nova koncepcija kulturne
akcije koja podvlaci ogranicenja drzavnog modela kulturne politike, isticuci
neophodnost bolje koordinacije javnog i privatnog sektora kulture u gradovima.
Cak i ako nije u potpunosti postignut prelaz sa drzavnog modela na lokalni
model kulturne politike, kulturna akcija gradova vec je rezultat odnosa snaga
izmedu razlicitih kulturnih praksi i modela ostvarenih na gradskim teritorijama.
U novom duhu kulturne dinamike, javni politicki Iunkcioneri igraju ulogu
prvog reda. Medu najrazlicitijim modelima kulturna dinamika podrzava, sama ili
sa privatnim ucesnicima, programe koje grupisemo u cilju analize u cetiri
kategorije:
Izgradnja i preuredivanje prostora namenjenog kulturi uredenje teritorija.
Stvaranje mreze kulturnih ustanova organizacija koje mogu biti povezane
ili nepovezane politikom kulturnog turizma.
Razvoj programiranja sadrzaja kulturnih delatnosti, sto ukljucuje
aktivnosti i programe drzavne uprave na svim nivoima i odgovarajucih ustanova
kulture, skolskog aparata i privatnih institucija kulture.
Institucionisanje Iiskalnih olaksica koje podsticu investicije u kulturi
poslovnog sveta, narocito velikih korporacija.
Da bi se pokazala njihova vaznost, neophodno ih je ukratko objasniti, pre no
sto se odslika lokalna dinamika koja se stvara oko ove cetiri Iunkcije u San
Francisku, Barseloni i Montrealu.
Uredenfe teritorife i organi:acifa kulture
Uredivanje teritorije kao nadleznost opstinskih vlasti par excellence,
istovremeno je i izuzetno vazan instrument kulturnog razvoja: oznacavanje i
vrednovanje urbane bastine, identiIikovanje svih ustanova i organizacija u kulturi,
obnavljanje nekoriscenih objekata i meduprostora, povezivanje umetnosti i
arhitekture to su mere koje se sve cesce upotrebljavaju.
Podvucimo napokon da su u poslednje vreme preduzeti posebni napori u
brojnim gradovima da se obnove stari gradski centri u saradnji ustanova i
198 Benoa Lafortin
organizacija u kulturi sa poslovnim sektorom. Tako je uredenje teritorija dobilo
zadatak da podstice ucesce u kulturnom zivotu, a u velikoj meri simbolise i kvalitet
kulturnog zivota jedne sredine.
Ustanove i obfekti kulture mree
Neophodni subjekti sirenja i promovisanja kulturnih aktivnosti, kulturne
ustanove, dopustaju pristup dobrima i uslugama koje podstice ucesce stanovnistva.
Razvoj opstinske kulturne politike koja se odnosi na kulturne ustanove, mora da se
zasniva na akcionim ciljevima koji su prilagodeni razlicitim kulturnim sektorima,
uzimajuci u obzir geograIsku podelu, demograIske raznolikosti i institucije koje na
toj teritoriji vec postoje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je podsticanje investicija
u kulturi i traganje za nacinima da se osigura bar delimicna ,rentabilnost spoljnjih
ulaganja, ali je isto toliko vazno i promovisanje partnerstva kako u upravljanju
ustanovama, animacionim projektima, tako i u odrzavanju zgrada.
Programiranfe kulturnih sadrafa
Programi kulturnih aktivnosti u gradovima svedoce o velikom porastu
ponude, koliko na planu sadrzaja toliko i na planu zahteva i sirenja publike. Ovo
bujanje kulturne ponude se realizuje kroz veliki broj usluga koje polaze od
inIormativnih (stvaranje inIormativnih svezaka, biltena.) do organizacije
kulturnih maniIestacija i svecanosti po kvartovima, Iinansiranja umetnickih
projekata, distribucije i prikazivanja umetnickih dela.
Programiranje u kulturi ne treba mesati sa manipulativnom akcijom.
Programiranje mora da izbegne rizik uvodenja standardizacije i niveliranja razlicite
kulturne prakse u sredini u kojoj se deluje. U isto vreme, programiranjem treba
da se razviju mehanizmi pripreme, senzibilizacije publike, kao i prepoznavanje i
priznavanje raznovrsnosti kulturnih aktivnosti. Ukratko, programiranje kulturnih
sadrzaja treba da preuzme dvostruki cilj da ukloni monopolizaciju kulturnih
aktivnosti od jedne iste javnosti publike, nastojeci da prikljuci sve one koji joj
tradicionalno ne pripadaju, dakle one koji jos uvek nisu publika kulturnih zbivanja
koje ustanove kulture u gradovima nude.
Poreska politika i novcana ulaganfa u kulturu
Dopunski aspekt citave kulturne politike opstinsko ulaganje novca, ako je
prilagodeno speciIicnostima stvaralastva, produkcije i diIuzije, moze da d podrsku
opstanku, kao i konsolidaciji institucija i kulturnih maniIestacija. Vec nekoliko
godina brojne opstine su pokrenule reviziju principa opstinskih poreza (zemljisnih
poreza, poreza na poslovanje, poreza na zabavu) na nacin koji Iavorizuje razvoj
kulturnih aktivnosti na njihovoj teritoriji.
SAN FRANCISKO: ULAGANJA U KULTURU
KAO FENOMEN PO SEBI
San Francisko je grad atmosIere. Prirodna lepota njegovih brezuljaka, strme
ulice, umerena klima, raznoliki kvartovi i bogata arhitektura sa kraja XIX veka
cine izvanredno odrediste za odmor tokom cele godine. No, koliko god da je
sarmantan, San Francisko zivi brzinom velikih centara u kojima se stvara
tehnologija sutrasnjice i u kojim se organizuju brojna okupljanja, kongresi i
dogadaji zahvaljujuci delovanju njegovih univerziteta, kao i drugih obrazovnih,
istrazivackih i usluznih ustanova.
Kao sto je dobro opisao Vilijam Isel (1989), ove drazi San Franciska su sve
cesce procenjivali poslovni ljudi kao veoma poduzetni i originalni pokrovitelji
umetnosti. Na njihovu inicijativu, ali i kao odgovor na poziv samog grada ili
americke vlade, Privredna komora, Udruzenje trgovaca, Udruzenje centra grada i
Privredni biro organizuju ili potpomazu svake godine, u San Francisku kao i u
inostranstvu, umetnicke i knjizevne maniIestacije visokog kvaliteta.
Ova udruzenja su prouzrokovala nastanak jednog organizma koji daje
posebno obelezje kulturnom delovanju San Franciska od svog ukljucivanja u
Povelju grada 1932. Rec je o Umetnickoj komisiji San Franciska. Povezujuci
unutar grada urbanu, Iiskalnu i obrazovnu politiku, Umetnicka komisija San
Franciska je bitan Iaktor za sve zainteresovane za istrazivanje mogucnosti akcije
gradova u domenu kulture.
Fiskalna politika u slubi sistema kulture
U San Francisku, opstinska Iiskalna politika i radovi na uredenju grada cine
deo ukupne strategije koja treba da pomiri mnogobrojne ciljeve, Iunkcije i potrebe.
Ako je na pocetku veka bilo ko mogao proizvoljno da spekulise gradskim
zemljistem, vec od 1966, a narocito u poslednjih pet godina, uspostavljen je
sistem stroge kontrole preduzimaca i graditelja, kontrole koja dobija podrsku od
javnog mnjenja veoma zainteresovanog za zastitu urbanog kulturnog nasleda.
Stalno osluskujuci zahteve svojih gradana, San Francisko je tako mogao da
kontrolise razvoj centra grada, zaustavljajuci izgradnju velikih poslovnih
kompleksa okrenutih sebi samima, bez ikakvog odnosa prema ulici. Zajednicko
prisustvo Urbanisticke sluzbe i Komisije za planiranje prostora, koje imaju istinsku
200 Benoa Lafortin
moc da prihvate ili odbace projekte izgradnje ili obnove, zahteva od preduzimaca
i graditelja da sto bolje prilagode nacrte svojih projekata kvartu u kome zele da
grade.
Sto se tice sredstava, pomenimo da urbanisticka sluzba broji vise od sezdeset
zaposlenih i izuzetno je aktivna. Njeni stavovi i njene akcije redovno je stavljaju
u srediste javnih rasprava. Njen autoritet i kredibilitet su istinski znacajni. Na
primer, pomenimo da odluke Komisije koje se ticu gradskih zona i planiranja,
opstinski savet moze da odbaci samo dvotrecinskom vecinom glasova. Na kraju,
Urbanisticka sluzba moze uvek da se osloni i na Umetnicku komisiju koja ima
pravo nadgledanja i kontrole nad opstinskim projektima u pitanjima vezanim za
urbani dizajn.
Medu osnovnim merama zastite gradskog kulturnog nasleda i promocije
investicija u kulturu kroz Iiskalnu politiku koja je nedavno prihvacena, navodimo
sledece:
Od 1969. program Umetnost u favnom prostoru zahteva od grada da dva
procenta opstih troskova vezanih za izgradnju novih javnih objekata i parkova
mora biti dodeljeno kupovini umetnickih dela.
Opstina je ogranicila porast vrednovanja objekata kulture u centru grada
na cetiri posto godisnje, tako da bi u njima ocuvala i razvila aktuelne aktivnosti
ustanova.
Privatne Iondacije, udruzenja i menadzeri u kulturi koji izaberu da se
registruju u San Francisku oslobodeni su placanja poreza za prvih pet godina
rada.
Svi veliki opstinski projekti izgradnje ili obnove treba da podnesu zahtev
Umetnickoj komisiji San Franciska radi kontrole i dozvole, u cilju razvoja
kulturnog nasleda grada.
Opstina nudi investitorima ,prava na prenos razvoja sto ce reci privilegije
za investitore koji pristaju da izgrade projekt na onom mestu koje opstina smatra
pozeljnim.
Opstina naplacuje godisnju taksu od petnaest dolara po kvadratnoj stopi
vlasnicima poslovnih zgrada: novac koji se tako prikupi ulaze se u Iond ciji je cilj
da stimulise izgradnju stambenih cetvrti.
Povecanje povrsine poslovnih zgrada je ograniceno u strogom centru
(750000 kvadratnih stopa godisnje), sto znaci da se projekti obavezno podnose
revizionom arhitektonskom birou koji daje svoju ocenu potencijalnih investicija.
Arhitekte su duzne da daju svoj potpis na osnove gradevine koju stvaraju.
,Fast-Iood restorani su zabranjeni u brojnim kvartovima, da bi se ocuvala
njihova osobenost; hoteli za duzi boravak su zasticeni i mora im se onemoguciti
prelazak u tranzicione hotele.
Na kraju, javno mnjenje je uvek unapred obavesteno o investicionim
projektima i sve te akcije stampa pazljivo preispituje.
Umetnicka komisifa San Franciska
Umetnicka komisija San Franciska je odgovorna za rukovodenje kulturnim
delatnostima grada i za saradnju grada sa drugim privatnim ili poluprivatnim
ustanovama u kulturi koje poseduju komplementarne ekspertize u odnosu na one
koje pruzaju gradske sluzbe.
Ona ima takode odgovornost da pokrene mehanizme za saradnju izmedu
razlicitih nivoa i poluga vlasti i privatnih organizacija i udruzenja u kulturi. Na
mnogo konkretniji nacin dvanaest komesara (koje bira gradonacelnik) imaju
zadatak da osmisle, razvijaju i rukovode politikom i institucijama kulture u gradu.
Kao sto precizira proglas o njenim teznjama ,Okrug San Franciska je ovlastio
Umetnicku komisiju San Franciska da obezbedi kljucnu ulogu umetnosti u
ostvarivanju kulturne, socijalne i ekonomske dobrobiti San Franciska. Komisija
inicira, pospesuje, zagovara i stiti umetnicke programe i usluge da bi ocuvala,
prikazala, unapredila i vrsila edukaciju radi postizanja umetnickog razvoja,
osvescivanja zajednice i sirenja umetnickih iskustava kako medu stanovnicima
grada tako i medu posetiocima.
Da bi izvrsila taj zadatak, Umetnicka komisija San Franciska je razradila
razlicite programe podrske umetnicima i kulturnim udruzenjima, od kojih je do
danas jos uvek najpoznatiji Fond hotelske takse.
Ovaj program je oIormljen 1961. godine sa ciljem da promovise Iinansiranje
umetnickih programa organizacija i pojedinaca, manje ili vise poznatih. Podlogu
ovog Ionda cine prihodi koji se ostvaruju tako sto hotelijeri obavezno daju deo
novca od iznajmljivanja soba. Ukupna svota novca koja se prikupi ulaze se u
produkciju kulturnog stvaralastva.
Pored ovakvog Iinansijskog programa kome mogu da zavide brojni gradovi,
Komisija je zapocela i pokrenula brojne programe, od kojih ukratko predstavljamo
samo najvaznije.
Umetnicki program na favnim prostorima
Jedan od glavnih programa Umetnicke komisije San Franciska je zasigurno
Umetnost na favnim mestima u koji se obavezno ulaze vise od dva posto budzeta
za izgradnju novih parkova, gradevina i projekata za obnavljanje opstinskih zgrada.
Taj novac se zatim ulaze u otkup umetnickih dela. Radeci to, opstinske vlasti
prihvataju jednu posebnu vrstu odgovornosti prema umetnicima i doprinose na
202 Benoa Lafortin
originalan nacin njihovom pojavljivanju i ucestvovanju na lokalnom, nacionalnom
i internacionalnom nivou, istovremeno stvarajuci uslove za izvodenje njihovih
umetnickih radova u okviru same opstine.
Rezultati ovih programa su mnogobrojni i veoma vazni. Dovoljno je da
spomenemo primer Internacionalnog aerodroma u San Francisku, gde je saradnja
Umetnicke komisije sa Komisijom za transport u San Francisku doprinela stvaranju
najznacajnije stalne kolekcije umetnickih radova ikad otvorenih na jednom
aerodromu.
U stvari, od 1997. vise od dva milion dolara je namenjeno kupovini sezdeset
sedam umetnickih dela svih grana umetnosti (slike, skulpture, keramika, graIika,
itd.).
Danas gradska umetnicka kolekcija grada San Franciska sadrzi vise od tri
hiljade radova koji su steceni poklonima i kupovinom u okviru programa Umetnost
na favnim mestima.
Umetnicki program namenfen kvartovima
Drugi znacajni program Umetnicke komisije San Franciska, Umetnicki pro-
gram u kvartovima, treba da ohrabri stvaraoce koji dolaze iz razlicitih etnickih
zajednica. U takvom duhu, ovaj program treba da stvori ili razvije u svakom
kvartu prostore koji ce biti pristupacni svima, ne samo kao prostori za prikazivanje
i izlozbe, vec kao objekti koji otvaraju mogucnost svim gradanima da razviju
svoje kreativne sposobnosti.
Ideja ovog programa moze da se rezimira na uobicajen nacin (SFAC, 1988):
,Mnogi glasovi u San Francisku treba da se cuju, posebno ljudi koji
razmenjujuci svoje kulturno naslede i iskustvo mogu da daju znacajan doprinos
razvoju umetnosti u Sjedinjenim Drzavama i povecaju kvalitet zivota u nasem
gradu. Glavna svrha Umetnickog programa u kvartovima je da potrazi ove
stanovnike San Franciska i omoguci njihov doprinos.
Da bi ostvario svoje ciljeve, komitet stupa u saradnju sa cetiri nevladine
organizacije, tj. cetiri kulturna centra cije su Iunkcije da omoguce pristup stvaranju
i kulturnoj produkciji zajednice u celini. Umetnicki program u kvartovima nudi,
podjednako umetnicima kao i razlicitim organizacijama, graIicke i tehnicke usluge,
zalihe kostima, zalihe specijalne opreme, poput one za ozvucavanje, svetlosni
sistem, kamion za snabdevanje, kao i pomoc u ostvarivanju njihovih zahteva kod
opstinskih sluzbi za arhitekturu, urbanizam, urbani dizajn i javne radove.
Uostalom, u saradnji sa Umetnickim savetom KaliIornije, Umetnicki pro-
gram u kvartovima nudi i program Free Art classes (ili Individualni umetnici u
opstinskim zajednicama), ciji je cilj da pomogne razmenu izmedu priznatih
umetnika sveta i clanova umetnicke zajednice San Franciska.
Na kraju, Umetnicki program u kvartovima stampa besplatno godisnji katalog
koji treba da predstavi rad mladih proIesionalnih umetnika i umetnickih galerija
koje prihvataju te radove. On takode stampa Art Soup bilten koji prikazuje programe
umetnickih aktivnosti za decu i omladinu, otvorene posle skolskih casova (vizuelna
umetnost, igra, muzika, pozoriste, knjizevnost, mediji, multidisciplinarne aktivnosti).
Program Umetnici na ulicama
Ovaj program godisnje dovodi vise od sest stotina umetnika na ulice da
promovisu i direktno prodaju svoja dela i usluge. Umetnicima je potrebna
autorizacija da bi izvodili svoj program i prodavali svoja dela na mestima koja su
za to odredena. Svrha programa je jednostavna: ,Sto napravis sam, prodaj sam.
Program dravne i lokalne saradnfe
Ovaj program treba da zapocne i pokrene sistem za procenjivanje umetnosti
i kulture u saradnji sa Umetnickim savetom KaliIornije. Medu brojnim temama
koje se provlace kroz ovaj program pomenimo: planiranje prostora i kulturnih
ustanova; primena zakona i pravila drzave KaliIornije posebno u domenu
umetnickog obrazovanja, menadzmenta u kulturi i kulturnog razvoja; traganja za
novim oblicima partnerstva i subvencija u kojima ce biti ukljuceni svi nivoi vlasti
i privatni sektor.
Registar slafdova umetnicke komisife
Ovaj program stavlja na raspolaganje umetnicima arhivu vizuelnih zapisa
jednostavnog pristupa, sto olaksava istrazivanja i inovacije. Ovaj arhivski centar
organizuje razlicita predavanja i konIerencije strucnjaka, kustosa i rukovodilaca
umetnickih galerija, umetnika i ucenika.
Galerifa Umetnicke komisife
Ova galerija se nalazi u prostorijama za kulturu Gradske skupstine San
Franciska sa ciljem da omoguci mladim umetnicima iz regiona da predstave i
izloze svoj rad. Predloge za izlaganje, perIormanse ili predstave mogu da daju
pojedinci, korporacije ili grupe umetnika. Komisija isto tako moze da saraduje i
u ostvarivanju gostujucih maniIestacija.
Na kraju, Umetnicka komisija San Franciska jos od 1946. organizuje svake
godine dva glavna dogadaja: Godisnji simIonijski koncert i Godisnji Iestival
204 Benoa Lafortin
umetnosti na kojima se SimIonijski orkestar San Franciska i umetnici medusobno
upoznaju predstavljajuci svoje radove sirokoj publici. Podvucimo, na ovu temu,
da se proIit ostvaren na ova dva dogadaja ulaze kao podrska umetnickim
programima zajednice.
Demokrati:acifa kulture
Naravno, kulturna akcija San Franciska ne bi trebalo da se svede na ovih
nekoliko programa koje mozemo ukratko da predstavimo. Ali, nasa namera nije
ni bila da iscrpimo ciljeve kulturnih strategija San Franciska, vec da damo nekoliko
uopstenijih zakljucaka o tom iskustvu.
Koncepcija kulturne akcije San Franciska zasniva se na pojmovima investicija
u kulturi i smanjivanja poreza, koji udruzeni podrzavaju porast licnih inicijativa
gradana i umetnika u kulturi.
Cini se da ova koncepcija vodi ka odredenoj elitistickoj arbitrazi i netranspa-
rentnim odlukama. Tako, dobro etablirani sektor javnih ustanova kulture moze da
racuna na pomoc Umetnicke komisije San Franciska ili na Iinansijsku pomoc
velikih korporacija. Istovremeno, omladinske aktivnosti i umetnicki kursevi takode
dobijaju podrsku sa vise strana, iako ponekad neredovno. Sa druge strane, citava
mreza lokalnih proIesionalaca i umetnickih organizacija srednje velicine, proIitnih
ili ne, ne dobija nikakvu podrsku opstine. Ove organizacije se zale da ih opstina
sprecava da Iunkcionisu, iako u vecini slucajeva imaju regionalno, nacionalno,
pa cak i internacionalno priznanje.
Ova tendencija je vidna i u kulturnim maniIestacijama. U stvari, iako su
opstinske vlasti San Franciska prepoznale vaznost stvaranja kulturnih
maniIestacija koje su pristupacne celoj populaciji, ipak se kroz kriterijume
specijalizacije i komercijalizaciju ove maniIestacije cine mnogo homogenijim
i ekskluzivnijim, paradoksalno doprinoseci ponovo okupljanjima koja se
pojavljuju poput horova.
Sama Umetnicka komisija San Franciska posvecuje se stvaranju sve
preciznijih programa i zauzima sve uze prostore, odnoseci se sve vise ka malim
ciljnim grupama potencijalne publike. Oni koji sa strane posmatraju te aktivnosti
osporavaju ove ciljeve i praksu, sa sve vecim uspehom, posebno otkada su razlicite
kulturne zajednice grada (citaj zajednice ne-belog stanovnistva) zahtevale bolju
raspodelu kulturnih programa na nivou cetvrti. Ovaj pokusaj osporavanja je uspeo
da okrene smer delovanja ka demokratizaciji kulture u San Francisku u jednom
novom kulturnom kontekstu. Da li treba da promovisemo kulturnu dinamicnost i
zracenje San Franciska samo prema trzisnim zakonima? Zar se nije bolje vratiti
ka kulturnim zajednicama, stanovnistvu i okruzenju?
Pozitivan odgovor na poslednje pitanje bi u osnovi preokrenulo kulturni
razvoj ka putu naizmenicnog prozimanja koje bi dozvolilo da se obuhvate svi
zahtevi Iormulisani u saradnji razlicitih etnickih i drugih kulturnih zajednica i
kroz promenu polozaja poluproIesionalnih umetnika. Ni elitisticki, niti amaterski,
ovaj model se dopada onima koji inace saraduju sa gradovima kojima se poklanja
manje paznje. San Francisko se ocigledno jos nije odlucio. Snage koje rade u tom
pravcu su i dalje veoma aktivne.
BARSELONA: KULTURNA DECENTRALIZACIJA I
INTERNACIONALNO DELOVANJE
San Francisko je grad posebnog duha. Barselona, politicki centar Katalonije.
Ova distinkcija se vidi u organizaciji kulturnog prostora Barselone kroz celu njenu
istoriju. Jos i danas grad sledi ambiciozni projekt: nastoji da bude verni odraz
senzibiliteta i dinamike katalonske kulture i samog katalonskog drustva, a u isto
vreme projektuje i siri umetnicko stvaralastvo Katalonije na internacionalnom
planu.
Ovaj zadatak nije lak. Barselona se, kao i San Francisko, odlikuje velikom
raznovrsnoscu struja i tendencija. Ipak, Gradska uprava Barselone jos uvek ima
veliki uticaj na ekonomski i urbani razvoj Barselone. Sa druge strane, ostali sektori
svojim aktivnim delovanjem relativizuju ucinak ovog programa. Na primer,
slobodne lucke instalacije otvorene tokom cele godine, smestile su Barselonu u
prve redove mediteranskih luka. Pridruzene naporu turisticke promocije i javnog
i privatnog sektora, ove instalacije su dovele Barselonu u zavidnu poziciju kao
turisticku destinaciju i na mediteranskoj kao i na svetskoj marsruti. Stavise, dok
grad ne racuna mnogo na velike industrijske komplekse, njegovu teritoriju sve
vise zauzimaju srednja i mala preduzeca. Na kraju, kulturni sektor sam po sebi
obiluje muzejima, arhitektonskim radovima, nacionalnim i internacionalnim
kulturnim maniIestacijama, stamparijama i univerzitetskim zdanjima, sto sve
doprinosi raznolikosti Barselone. Ukratko, Barselona se ubrzano pretvara u
multidimenzionalni centar koji sadrzi i razvija i sva ogranicenja ali i potencijale
ove nove situacije.
Zabrane i pritisci spanske drzave postavljani s ciljem gusenja razlicitog
kulturnog identiteta Katalonije i Barselone proizveli su upravo suprotne eIekte.
Imajuci mocne temelje sopstvenog kulturnog identiteta, Barselona zivi u
ovom postIrankovskom periodu, na nacin koji podstice kreativnost i inovacije u
kulturi. Kao i San Francisko, Barselona predstavlja dobar primer za sve koji se
bave analizom uticaja kulturne politike na jedinstvo razvojnih strategija savremenih
gradova.
206 Benoa Lafortin
Arhitektura i rukovodenfe. tradicifa i napredak
Barselonska arhitektura stalno pokusava da pomiri tradiciju i napredak. Na
kraju XIX veka, Univerzalna izlozba (1888) se pojavila kao kruna ove teznje
sadrzane u prilagodavanju tradicije promenama koje se dogadaju u Kataloniji
vise od jednog veka: ,Arhitekte, zeljne da prikazu novu nacionalnu stvarnost
preuzeli su odgovornost da je predstave kroz progresivne ideje. To je bio pocetak
kulturnog preporoda moderne Katalonije (Camps, 1985:1986).
Nesto kasnije, za vreme druge Univerzalne izlozbe u Barseloni 1929,
nacionalna borba je na svoj nacin galvanizirala kreativnost katalonskih umetnika.
Prema T. Kempsu, ,velika Univerzalna izlozba iz 1929. zasniva jedan od
najznacajnijih arhitektonskih izraza ovog nacionalistickog pokreta, koji ukljucuje
tradiciju u moderne oblike. Prihvacena kao produkt kulturne aktivnosti koja je
autenticno katalonska, arhitektura jos uvek sobom nosi, vezujuci se i za zvanicnu
politiku, narodne i nacionalisticke zahteve.
Posle Drugog svetskog rata potrebe gradskog zivota su ponovo istakle
neophodnost kompromisa izmedu tradicije i modernizacije. Barselona jos uvek
pokusava da razresi ovaj izazov.
Danas, kao grad od milion i po stanovnika, Barselona je i dalje prethodnica
svih modela planiranja koji su se smenjivali tokom ovog veka. Pogledi su uprti
prema glavnom gradu Katalonije ne bi li se tu nasla inspiracija i smelost. Barselona
je jedan od prvih velikih gradova koji je stvorio autenticnu politiku javnog prostora.
U skorije vreme, Barselona je pokrenula akciju uredenja teritorije projektima,
sto treba ubrzano da dovede do vidljivih rezultata, uz postovanje arhitektonskih
i urbanih normi koji su i inace obelezje prodavnica u Barseloni. To je takode zbog
toga sto je, jos od 1980. godine, pedesetak projekata povereno velikom broju
nezavisnih arhitekata. Ti projekti odnose se na obnovu (sto ce reci ponovnu
izgradnju od onoga sto se nade) grada polazeci od praznih prostora, cineci od njih
bitne strukturne elemenate urbanog tkiva, nasuprot tendencijama moderne. U
stvari, arhitekte i urbanisti iz Barselone ne veruju ni najmanje u planove kao
instrumente planiranja, vec vise vole manje apstraktne vizije koje se zasnivaju na
slaganju autonomnih urbanih elemenata. Naravno, ova zamisao rada na
urbanistickoj osnovi pretpostavlja radikalnu promenu i zadire ne samo u minimalno
ucesce u obnovi basti, puteva i parkova, vec se takode odnosi i na preinacavanje
autoputeva, gradskih avenija i na sjedinjavanje delova grada.
Odbor :a kulturu. decentrali:acifa programa i cilfeva
Iako se brojna ovlascenja koja ima Odbor za kulturu gradske uprave odnose
pre svega na zastitu spomenika i ostale umetnicke bastine, ipak je u prvom planu
njegova uloga u izdavastvu i stampi, pozoristu, bioskopima, muzici, igri i u
lingvistickoj politici. Tako se Iormira jaka uloga Odbora u razvijanju i uspo-
stavljanju kulturne politike Barselone, cime se same opstinske vlasti sve vise
bave, jos od 1980, sto daje gradu jednu pravu kulturnu osobenost (Borga, 1985).
Da bi se to postiglo, predstavnici vlasti Barselone smatraju da citava kulturna
politika na lokalnom nivou treba da sadrzi cetiri osnovne ideje:
ukljucivanje gradana u decentralizovane organizacije;
u prvi plan staviti umetnike;
vaznost diIuzije kulture;
sporazumevanje izmedu razlicitih aktera u kulturi da bi se izbegla dupliranja,
kratkotrajni samostalni akti i beskorisno skupe akcije zbog loseg vezivanja za
druge programe i aktivnosti.
U stvari, kulturna politika se sastoji u promovisanju kulture a ne deIinisanju
kulture i nastoji da eIikasno podrzi stvaralacki cin umetnika, da planira, rukovodi,
organizuje, ulaze investicije i animira populaciju. Ova politika kulturne akcije,
treba da, na drugom mestu, napravi jasnu distinkciju izmedu stvaranja i ocuvanja
bastine. U ovom slucaju, lokalne vlasti smatraju da je preveliki deo opstinskog
budzeta posvecen ocuvanju vec postojece bastine nasuprot sredstvima koja se
ulazu za stvaranje novih dela.
Prema tome, Odbor za kulturu je zaduzen da postavi svoje ciljeve akcije
pocevsi od sledecih principa:
Opstina vidi kulturni razvoj kao podsticanje stvaralastva, obrazovanja,
diIuziju kulture i participaciju u kulturi.
Opstina treba da osigura pravedno predstavljanje razlicitih oblika kulturnih
praksi koje postoje ili se tek pojavljuju, i da omoguci pristup kvalitetnim kulturnim
aktivnostima citavom stanovnistvu.
Opstina treba da se obrati strucnjacima iz razlicitih kulturnih sredina i,
koliko god moze, pomogne razvoj kulturnih aktivnosti koje treba da se ostvare, u
meri u kojoj je to moguce, u saradnji sa grupama iz date sredine.
Opstina je uvidela da, uprkos tome sto je neophodna u odredenoj meri
celovita koncepcija teritorije, pristupi i metode koji se koriste moraju da se menjaju
od jedne do druge cetvrti, da bi se udovoljilo potrebama sredine.
Opstinska vlast ima obavezu da uskladi akciju razlicitih nivoa vlasti koje
se odnose na lokalni kulturni razvoj ili imaju uticaja i na teritoriji Barselone.
Predvidene su razlicite mere za ostvarivanje ovih principa akcije. Za potrebe
ovog rada, grupisacemo ih u tri domena: mere decentralizacije kulture, podrske
stvaralastvu i podsticanja promocije.
208 Benoa Lafortin
Pri:navanfe i podrska kulturnim organi:acifama u cetvrtima
Svesni brzine promena aktuelnih kulturnih praksi i osetljivi na pojavu novih,
organi vlasti Barselone su odlucili, 1982, da decentralizuju razlicite sluzbe po
cetvrtima i da povere odgovornost realizovanja odredenih programa
organizacijama iz tih sredina.
U okviru ove reIorme, da bi prepoznao svoje buduce partnere, Kulturni odbor
Barselone uspostavlja sledece kriterijume: pristupacnost organizacije, raznolikost
njenih aktivnosti, kvalitet produkcije, inIormisanje i ukljucivanje publike,
koriscenje resursa same sredine.
Drugim recima, iz svega toga sledi promovisanje trostrukog prava: prava
gradana na kulturne aktivnosti; prava gradana da ucestvuju u upravljanju tim
aktivnostima; i na kraju, da bi konkretizovali ovo ucestvovanje, pravo da oIormljuju
grupe i prestrukturisu se shodno svom ukusu i aIinitetima.
U nastavku ovih prava, barselonske vlasti su procenile da ova politika
priznavanja i legitimizacije lokalnih organizacija povlaci ocigledne posledice na
nivou opstinskih usluga:
Delegiranje kulturnim organizacijama prava da direktno sa gradanima vode
odredene akcije.
Mnogo manje uplitanje opstinske vlasti u zivot gradana.
Uredenje prostora samih organizacija.
Ovu politiku priznavanja prati direktna i indirektna politicka potpora. Pod
direktnim osloncem se podrazumevaju pristup instalacijama, raspolozivost
materijala i opreme, tehnicka i ekspertska pomoc. Indirektnu pomoc predstavljaju
brojne mere koje daju privilegije organizacijama vezane za poreze i tariIe koje
pripadaju samo gradu, kao na primer prava na troskove upisa u gradski registar,
troskove koriscenja, takse na prodajna mesta itd.
Na kraju, protokoli i medusobna ocekivanja organizacija po cetvrtima i
Odbora za kulturu mogu se realizovati na dva nacina:
Formalnim ugovorima sa odredenim organizacijama gde su uloge i
zaduzenja jasno postavljeni i podeljeni.
Nagodbom i mnogo jednostavnijim sporazumima koji se zasnivaju na
postovanju dogovora izmedu dva partnera.
Podrska kulturnom stvaralastvu
U ocima Odbora za kulturu, kulturni razvoj Barselone treba da podrazumeva
i podrsku kulturnom i umetnickom stvaralastvu. Ova politika zeli da ohrabri
inicijativu umetnika, podrzavajuci njihovo ukljucivanje i jasno prisustvo u
lokalnim, regionalnim, nacionalnim i internacionalnim programima. U tom
pogledu, Odbor za kulturu, u saradnji sa zainteresovanim pojedincima i organi-
zacijama, razraduje nacine senzibilizacije i edukacije u domenu kulture i podstice
razvoj lokalnih kulturnih maniIestacija da bi umetnici imali pristup opstinskoj
inIrastrukturi, ulicama i parkovima. To pretpostavlja kontinuiranu vezu sa
umetnicima, kao i adekvatna sredstva za postizanje takve saradnje. Sa druge strane,
smisao koji je dat konceptu kulturnog stvaralastva prevazilazi uobicajeni koncept
,intelektualne kulture jer se odnosi na Iormiranje celovite licnosti. Zbog toga je,
kao i u San Francisku, udeo privatnih inicijativa, narocito univerzitetskih, veoma
vazan za razvoj pedagoskih programa i metoda.
Posledice ovih napora prepoznao je T. Kamp (1985:1986). Njegova zapazanja
vaze kako za prethodnu deceniju, tako i za vek koji se priblizava kraju:
,Sa jedne strane, zapazamo prisustvo jakih licnosti koje je cesto tesko
klasiIikovati, a koje su bile pokretaci izuzetno znacajnih pokreta ili naprednih
struja na internacionalnom nivou. Sa druge strane, treba podvuci volju vecine
umetnika da se orijentisu i ponekad i emigriraju u Evropu, najcesce Pariz, na
pocetku veka, ili u Severnu Ameriku posle rata. Taj stav mozemo povezati sa
nastojanjem internacionalizacije, kako plasiranja u svet nasih umetnika tako i
njihove produkcije.
Podrska promocifi kulture
Mozda je i volja za internacionalizacijom pokrenula vlasti Barselone da
podsticu promociju kulturnih zbivanja. Po razlicitim kriterijumima, opstinska vlast
ohrabruje uvoz i izvoz umetnickih dela i kulturnih projekata, da bi se suceljavanje
razlicitih umetnickih struja ostvarilo koliko na sopstvenoj teritoriji, toliko i u
inostranstvu. Na mnogo prakticnijem nivou, racuna se da ce ova podrska diIuziji
umetnickih dela, individua ili grupa iz Barselone, narocito izvozom umetnickih
dela u inostranstvo, imati za posledicu povecanje interesa turista iz regiona, Spanije
i sveta za kulturne maniIestacije i programe Barselone, i to tokom cele godine.
Opstinske ustanove kulture u nastafanfu
Ukratko, kao sto smo mogli uvideti u ovom kratkom predstavljanju, traganje
za originalnim putem izmedu tradicije i modernizacije, bujanja decentralizacije i
zahteva za internacionalizacijom, izmedu postovanja samostalnosti pojedinaca i
grupa i ogranicenja koja namece turisticka ekonomija, nije karakteristican samo
za Barselonu. Sve ovo se uvek tu dozivljava sa posebnim intenzitetom.
210 Benoa Lafortin
Katalonsko drustvo sa Barselonom na celu, manjinska nacija ciji je kulturni
identitet bio ugrozen dominacijom spanske kulture, vodeci racuna o ovom
politickom hendikepu koji ga lisava svih prerogativa suvereniteta, obezbeduje
vitalnost svoje kulturne dinamike uspostavljanjem kulturne decentralizacije. No,
pod kojim uslovima moze da opstane i da se razvije takva politika u kontekstu
rastuce internacionaizacije problema i izazova? Da li je to danas moguce ili
pozeljno, napraviti korak vise u pravcu decentralizacije poveravajuci gradanima
celokupnu odgovornost za kulturnu akciju, pretpostavljajuci da ce tako ova akcija
bolje odgovoriti na potrebe drustvenog razvoja Barselone? Mi ipak ne mislimo
tako.
Barselona ne moze da ostvari sve zamisli o sopstvenom razvoju. Ona je
odgovorna da prepozna svoj udeo i preduzme konsekventne mere. Stavise,
opstinske vlasti treba vise da se usmere ka svojim partnerima-korisnicima u okviru
strategije koja povezuje internacionalizaciju (spoljasnji projekat) i turizam
(unutrasnja atrakcija).
Ali, iznad tih politickih opcija ili neposrednih ciljeva, izgleda da se javne i privatne
institucije bore sa veoma speciIicnim problemima. Iako vlasti cesto tvrde suprotno iz
ideoloskih ili interesnih razloga, akcija privatnog sektora ostaje ipak osnovna, a
Iinansiranje javnih projekata ima ozbiljne probleme. Upravo zbog toga, po recima
mnogobrojnih aktera, kulturna politika Barcelone treba ne samo da Iavorizuje javne
ustanove kulture, vec i da podrzi politiku investiranja u decentralizovane (kvartovske)
kulturne projekte, u kojima ce mladi umetnici i nevladine organizacije biti prepoznati
kao najvazniji i osnovni agenti kulturne promene.
MONTREAL: UCESTVOVANJE U KULTURI, KONTINUITET I
INOVACIJA
San Francisko, grad atmosIere. Barselona, centar politickih zbivanja.
Montreal, kulturni identitet u nastajanju. Nasuprot ostalih velikih gradova koji,
poput San Franciska i Barselone, vec duze vreme pridaju veliku vaznost tome da
budu prihvaceni kao centri kulturnog stvaralastva i koji priznaju uticajno mesto
umetnika u razvoju njihovog grada, grad Montreal je dugo vremena odbijao da
upotrebi stvaralacke moci svoje zajednice, da je podrzi i doprinese njenom razvoju
na jasan nacin.
Primeri koji ilustruju ovakvo uopstavanje su brojni. Od rusenja izlozbe
Corridart 1976. godine (cemu je trebalo deset godina da se ispravi pred sudom),
ukidanja Bijenala vizuelne ulicne umetnosti 1984. godine, do policijskog
maltretiranja cije su zrtve bili umetnici koji su prodavali svoje radove na odredenim
ulicama 1985. godine, vlasti Montreala su se dobro cuvale od toga da olaksaju
zivot i rad svojim umetnicima, ostavljajuci samo mesta za pojedinacne inicijative
svojih glavnih rukovodilaca.
Odsustvo celovite slike kulturnog razvoja Montreala, udvostruceno nedo-
statkom savetovanja i saradnje svih zainteresovanih, vodila je sve do skora ka
tome da je vlast Montreala donosila autoritarne, cak netolerantne odluke uz par
pojedinacnih izuzetaka (npr. Svetska izlozba 1967. i organizacija velikih izlozbi
o egipatskim Iaraonima i trezorima Kine). Ova nemogucnost da se predlozi jedna
istinita montrealska politika kulturnog razvoja, na planu rukovodenja, izgradnje
ustanova, stvaranja programa i odgovarajuce poreske politike, bila je karakterisana
i jos uvek je, doduse u nesto manjoj meri, odsustvom strucnih misljenja i ocitim
nedostatkom rukovodenja, sto je primoralo lokalne vlasti da kulturnu politiku u
velikoj meri prepuste drugim nivoima upravljanja (nivo regije, pokrajine i
Iederacije).
Ovo bez sumnje objasnjava zastrasujucu aktuelnu situaciju i propuste, lutanja
koja prate vecinu pokusaja izgradnje novih institucija, bilo da je njihov nosilac
zajednica ili proIesionalne, specijalizovane organizacije.
Tako je kulturni razvoj Montreala vec duze vreme prepusten brojnim
podsluzbama, nekim polusamostalnim organizacijama ili proizvoljnoj volji
gradonacelnika. Svaki put, od dolaska nove vlasti u skupstinu grada 1986. godine,
prave se pokusaji za pronalazak resenja da bi se izaslo iz ovog stanja oslanjajuci
se na malobrojna iskustva iz nedavne proslosti i posebno trazeci nove puteve.
Iskustva poticu iz rada prethodne vlasti i odnose se prevashodno na izgradnju
domova kulture, decentralizovani sistem sociokulturnih aktivnosti i izvesno
internacionalno priznavanje Montreala. Nove metode se nalaze, sa svoje strane,
u okviru razrade sadrzaja, meduzavisnosti i pokretanja nove kulturne politike.
Ra:vof i pokretanfe nove kulturne politike
Tek je 1986. godine, prvi put u Montrealu, jedna politicka partija koja je
zelela da obrazuje opstinsku vlast, predstavila u izbornoj kampanji pravce kulturne
politike za koje bi se zalagala kada bi bila izabrana. Ovakvo nastojanje ostalo je
jedinstveno po mnogo cemu. Najpre je Iomulaciji ciljeva i nacina intervenisanja
iskazanoj u dokumentu Unapred angaovani :a kulturu prethodilo obimno
savetovanje pred okupljenim organizacijama Montreala. Zatim, javno predsta-
vljanje dokumenta, sest meseci pre opstinskih izbora, pomoglo je javnosti
Montreala da sagleda ovaj iskaz o kulturnoj politici i preporuci adekvatna sredstva
i neophodne resurse.
Malo politickih partija na lokalnom nivou Kvebeka, ili cak u Kanadi,
zabelezilo je u javnom tekstu, dugorocne, srednjorocne i kratkorocne perspektive
212 Benoa Lafortin
sopstvene kulturne politike. Stanovnici Montreala su u ovom tekstu mogli da
pronadu mnogo precizniju konceptualnu osnovu, mnogo strozi prilaz i mnogo
eksplicitnije odrednice.
Tako je ova partija, odmah po dolasku na vlast odredila ovaj nacin kao novi
postupak za utvrdivanje interesa koje promovise u skladu sa svojom kulturnom
politikom, a taj nacin je potpuno nov za kvebecke opstine, pa i kanadske u celini.
Posle reorganizovanja struktura gradskih vlasti, posebno brojnih sluzbi (a nakon
amandmana na povelju koje su dali regionalni zakonodavci ili odluka opstinskog
saveta), vlasti su poverile jasne zadatke koji se ticu polja uticaja, sektora umetnosti
i regiona akcije, svakom od tri organa koji su zaduzeni za kulturnu politiku.
Stalna komisifa :a ra:vof kulture
Stalnom komisijom za razvoj kulture koja je osnovana u prolece 1987. godine,
rukovode ljudi koje bira Opstinski savet. Ona ima zadatak da postavi principe i
pravce koji treba da doprinesu Iormulaciji i sprovodenju kulturne politike. Ti
principi i pravci mogu ukratko da se pobroje: a) vlasti Montreala svoju kulturnu
politiku smestaju u okvire sireg politickog pokusaja da se ostvari priznanje na
internacionalnom nivou, vodeci racuna o glavnim ciljevima Ministarstva za
kulturna pitanja Kvebeka, izvrsavajuci te ciljeve u saglasnosti sa onim sto vlada
Kvebeka radi za celinu kvebecke zajednice; b) Montrealsko drustvo se zalaze za
odredeni kulturni pluralizam, smatrajuci da on treba da predstavlja stalni Iaktor
vodenja gradske politike, kao i odredivanja tipova odnosa koje vlast treba da
podrzava sa sagovornicima iz razlicitih kulturnih sektora.
Sa druge strane, iako je veza izmedu Stalne komisije za razvoj kulture i
Komisije za kulturne inicijative (CIDEC) implicitna, opstinske vlasti nisu
uspostavile odnos subordinacije medu njima; jedna nije produzetak druge. Zbog
toga su preporuke Stalne komisije za razvoj kulture cesto u sklopu velikih gradskih
projekata, tako da njihova najava vise lici na zdruzenu mrezu delovanja nego na
listu prioriteta.
Tako je u realnosti CIDEC bio glavni stozer kulturne politike Montreala.
CIDEC Komisifa :a kulturne inicifative
Principi delovanja CIDEC-a mogu da se predstave na sledece nacine: po
nacelima prava (kultura je pravo svih), politike (planiranje i saradnja sa
organizacijama, povezivanje sa nadredenim vlastima) i operative (racionalna
upotreba i eIikasnost resursa), vrseci uloge konsultovanja, posredovanja u
medusobnoj saradnji i ugovaranju i podrske kulturnim organizacijama Montreala.
Medutim, ciljevi akcije CIDEC-a nisu odredeni prema vaznosti: oni se odreduju
konkurencijom, jer odgovaraju Iaktorima meduzavisnog razvoja. Ciljevi koji
konkurisu u promociji sIera interesa u kulturi su sve cesce:
Osiguravanje vitalnosti i eIikasnosti kulturnih akcija na citavoj teritoriji
Montreala.
Planiranje opstinskih kulturnih aktivnosti podsticanjem zajednistva, u
saradnji sa razlicitim javnim i privatnim partnerima.
Podsticanje koordinacije medu opstinskim sluzbama da bi se omogucilo
investiranje u kulturu i razdvajanje aktivnosti.
Razvijanje tehnickog i Iinansijskog oslonca za rukovodenje ustanovama
kulture, za promociju i diIuziju njihovih proizvoda.
Najbitniji sektori akcije CIDEC-a su podrska razvoju menadzmenta, podrska
realizaciji i prikazivanju umetnickih dela, Iestivalima i posebnim dogadajima i
podrska audiovizuelnoj produkciji.
Podrska menadmentu
Ova podrska se oblikuje oko sledecih problema: podsticanje usavrsavanja i
obrazovanja, razvoj upravljanja kulturnim ustanovama, uspostavljanje
,inkubatora (eksperimentalnih centara) pri preduzecima i modernizacija
produkcionih sredstava sve do oblika razmene i saradnje izmedu umetnosti i biznisa
ili prenosa znanja i ekspertiza u domenu Iinansija, menadzmenta i planiranja.
Podrska produkcifi i promocifi
Potpora koju daje CIDEC moze da se javi u sledecim oblicima: za istrazivanje
trzista i stvaranje planova promocije, poboljsavanje tokova diIuzije i podrsku
intenzivnom razvoju internacionalne saradnje (razvoj novih trzista ovde i u
inostranstvu, ucestvovanje na sajmovima kulture itd.). Partneri su, sa druge strane,
jasno odredeni: tako dolazi do grupisanja ustanova koje dele iste preokupacije.
Podrska festivalima i posebnim dogadafima
Uz porast broja gradskih Iestivala, Montreal karakterise i sve veci i veci broj
posebnih dogadaja. Takode, nacini delovanja dopustaju da se ostvari maksimizacija
uticaja na regionalnom i nacionalnom nivou, kao i vidljivost Montreala na
internacionalnom planu, sto sve doprinosi poboljsanju kvaliteta zivota gradana
Montreala. Tako, mere podrske Iestivalima i posebnim dogadajima se iskazuju na
sledeci nacin: Iinansijska podrska i koordinacija u obezbedivanju tehnicke pomoci
214 Benoa Lafortin
koju obezbeduju opstinske sluzbe, narocito u pogledu javne bezbednosti (zastite,
protoka saobracaja i signalizacije), pozajmice i instalacija opreme.
Podrska audiovi:uelnof produkcifi
Ova podrska podrazumeva: uspostavljanje savetnicke sluzbe za Iilmsku
produkciju Montreala, Kvebeka i sveta; olaksavanje pristupa Iilmskim ekipama
razlicitim opstinskim sluzbama koje daju neophodne dozvole za Iilmska snimanja,
video ili televizijske emisije (izdavanje dozvola, neophodne autorizacije itd.);
istrazivanje mogucnosti za strana ulaganja.
Odbor :a rekreacifu i ra:vof :afednice
Sa svoje strane, Odbor za rekreaciju i kulturni razvoj zajednice bavi se
aktivnostima koje su ranije bile poverene Odboru za kulturne aktivnosti, Odboru
za sport i rekreaciju i Odboru za socijalna pitanja Montreala. Gradanima Montreala
ovaj program moze da ponudi brojne ustanove i usluge u domenu sociokulturnih
aktivnosti. Imenovacemo samo nekoliko: dvadeset osam opstinskih biblioteka,
osam domova kulture, brojni opstinski centri, vise akvarijuma, botanicka basta,
zooloski vrt i planetarijum.
Da bi podrzao organizacije na svojoj teritoriji (lokalnim zajmovima,
zajmovima za opremu, razmenom usluga itd.) i primenjujuci principe inicijacije
i opsteg obrazovanja, Odbor treba da promovise stvaranje programa cija je
okosnica socio-kulturna animacija. Ipak, bez predrasuda u odnosu na organizaciju
i njenu eIikasnost moramo se pitati o samom pojmu kulture koji sadrzi, jer je
ocita konIuzija koja postoji izmedu kulturnih i umetnickih, s jedne, i sportsko-
-rekreativnih aktivnosti, s druge strane.
Stavise, dode nam da se zapitamo da li jasna linija razdvajanja vise sluzi da
se smanji mesto umetnickih maniIestacija i cin stvaralastva uopste. U tom smislu,
ne bi li bilo bolje da se prenese dosije kulturnih aktivnosti Komisiji za kulturni
razvoj, sa ciljem da se pod istom upravom objedine inicijative, obrazovne akcije
i programi podrske kulturnim organizacijama.
Rukovodenfe i ustanove. neophodnost akcife
U nacelu, da bi se Iormirali instrumenti vlasti koji ce biti delotvorni, oni bi
trebalo da proizilaze iz zakona, analize ovlascenja i kulturne politike. Tako, kao
sto smo vec podvukli, tri navedene montrealske sluzbe treba da u medusobnom
odnosu, a na razlicit nacin, doprinesu ostvarivanju istih, Iundamentalnih ciljeva.
Medutim, interesovanja montrealske publike za kulturne aktivnosti i uticaj svih
ovih programa na zivot grada uveliko premasuju sama pitanja programiranja. Ili
upravo na tom pitanju treba vise raditi da bi se Montreal s pravom smatrao tackom
inicijacije ali i krajnjeg ishodista cele mreze kulturnih razmena, inovacija i
eksperimentisanja, na najsirem internacionalnom nivou.
Prema tome, dok skoro vecina stanovnistva Kvebeka zivi u Montrealu i
neposredno u ovom regionu, sta treba misliti o nekonzistentnosti montrealskih
vlasti u pogledu rukovodenja kulturom i stvaranju velikih kulturnih ustanova?
Naravno, upravo se pokusava da se u gradu realizuje mreza domova kulture,
uvecava se Muzej lepih umetnosti i premesta Muzej savremene umetnosti. Ali
sta ce pri tom biti sa malim pozorisnim i plesnim trupama koje su cesto nacionalno
priznate i dobro videne u inostranstvu zbog svojih umetnickih vrednosti, a koje
deluju u prostorima iz kojih mogu biti izbaceni svakoga casa? Koje prostore moze
da ponudi Montreal umetnicima i kulturnim organizacijama koje deluju u njemu
a koja mogu da doprinesu ugledu grada? Zar ne bi Montreal trebalo da se sam
zauzme za smestanje ovih organizacija, ili naprotiv, da na ispravniji nacin vodi
Iiskalnu politiku stimulisuci privatne investicije?
Koja god resenja da primeni, treba se nadati da ce se aktuelnoj volji
rukovodioca da se promeni centar grada, da se modernizuju i konsoliduju postojece
i stvore nove institucije, pridruziti istinski mehanizmi pregovaranja i dogovaranja
sa svim zainteresovanim organizacijama u kulturi, na takav nacin da se kulturni
razvoj uklopi u ekonomski i drustveni razvoj Montreala.
KULTURNA AKCIJA GRADOVA: NOVI PUTEVI
U BUDUCNOSTI
Tekst ove analize je suvise ogranicen trebalo bi uporediti na sto dublji
nacin tri grada koja smo proucavali, jedan naspram drugog, i svakog od njih sa
drugim gradovima iste nacionalne sredine, i tek onda bi se istinski stekla ideja o
nacinu na koji su ova tri grada angazovana u kulturnoj politici i praksi. Dosadasnja
istrazivanja nas navode na sumnju i dokazivanje da se kulturna politika gradova
ne razvija ni na linearan ni na univerzalan nacin. Izgleda da je razvoj kulturne
politike i akcije na opstinskom planu podreden razlicitim pravilima. Otuda nam
se nametnula obaveza da ponovo procenimo tradicionalnu politiku i praksu gradova
u domenu kulture, koja je jos i danas suvise cesto zavisna od liberalne ideologije
potrosnje.
Sigurno je da proucavanje lokalne kulturne politike dovodi u pitanje zapadna
proucavanja o prirodi razvoja uopste, sto se maniIestuje jos od 1970. godine i jos
vise od 1980. godine, da bi se sagledao znacaj i tehnologije i ekonomije. Narocito
216 Benoa Lafortin
u epohi kada intenzivno ispitujemo ulogu Drzave i prirodu njenih akcija, treba
uociti znacaj ove nove potrebe gradova da se zainteresuju i za taj domen aktivnosti,
da bismo otvorili nove puteve u buducnosti.
Prevod sa Irancuskog: Milica Sesic
Literatura:
1. Borga, Jordi (1985), Crisis v metropoli:acion en Espagna. El Caso de Barcelona,
Pensamiento ibero-americano, vol 7. juin,pp. 149182.
2. Camps, Teresa (1985), La production artistique dans la catalogne aufourdhui, Actes
du Colloque Quebec-Catalogne: Deux nations, deux modeles culturels, Montreal,
Universite du Quebec a Montreal, chapitre XV.
3. Conseil De LÈurope (1983a), Jilles et developpement culturel. une perspective locale,
Strasbourg.
4. Conseil De LÈurope (1983b), Jilles et vie culturelle dans les annees 80, Strasbourg.
5. Friedgerg, E. et P. UrIalano (1984a), La gestion des politiques culturelles municipales.
de linflation culturelle a levalution politique, Politique et management public, no 1,
hiver, pp.3-26.
6. Friedgerg, E. et P. Urgalino (1984b), Les municipalites et la culture, Esprit, mars, pp.
67-76.
7. Gaudibert, P. (1977), Action culturelle. integration ou subversion, Tournei, Casterman,
3. edition.
8. Issel, W. (1989), Business power and Political Culture in San Francisco, 19001944,
Journal oI Urban History, Sage Publications, vol.16, no 1, novembre, pp. 5257.
9. Rassamblement des cito:ens et cito:ennes de Montreal (1986), Un parti-pris pour la
culture, Montreal.
10. San Francisco Arts Comission (1988), Neighborhood Arts Program. A Program of
the San Francisco Art Comission, San Francisco.
11. Stone, C.N. et H.T. Sanders (dir.) (1987), The politics of Urban Development, Universitz
Press oI Kansas.
12. Whitt, J.A. (1987), The Arts Coalition in Strategies of Urban Development.
13. C. N. Stone et H. T. Sanders (dir.), The Politics of Urban Development, pp. 144156.
Fil Jud
UMETNOST REGENERACIJE KIRKLIS
Iako je tema nase konIerencije grad, ja zelim da vam predstavim drugaciji
model slucaj za male gradove i sve one amorIne, anonimne opstine nastale na
osnovu Reorganizacije lokalne samouprave iz 1974, koje niko ne moze pronaci
na mapi predstavljam vam Kirklis, koji se nalazi na severu Engleske izmedu
Mancestera i Lidsa.
Ponekad zavidim kolegama koji rade u upravama velikih gradova i koji mogu
stvari posmatrati iz perspektive velikog grada. Naravno, veliki gradovi mogu
predstavljati i velike probleme, ali kao veciti optimist, ja sam oduvek gradove
posmatrao kao mesta koja pruzaju dobre prilike. Cini se da se u gradovima radaju
politicari i ljudi sirokih vizija, a grad obezbeduje resurse i javne mandate koji
pomazu da se one ostvare. Kirklis je, pak, kada sam prvi put dosao tamo da radim
sredinom osamdesetih, bio provincija rastrzana Irakcijama, uskogruda,
odbrambena i mucena sumnjama u vlastitu vrednost. Moglo bi se reci
institucionalni ludak. Dijagnoza Instituta za proucavanje lokalne samouprave bila
je da se okrug nikada nije pomirio sa time sto je osnovan kao nepopularni amal-
gam jedanaest malih gradova i oblasti i da dok je sa svojih 380 000 stanovnika
trebalo da predstavlja pun pogodak, resursi su okretani na pogresnu stranu i za
negativne ciljeve. To je bila, rekli su, jedna od najproblematicnijih lokalnih uprava
koje su ikada sreli.
Kako smo, onda, za deset godina dostigli takvo stanje da mene i moje kolege
redovno pozivaju da govorimo na avgustovskim skupovima kao sto je ovaj o
ekonomskom i drustvenom oporavku? Kako je moguce da sada mozemo govoriti
o renesansi u umetnosti kada je 1985. predsednik Skupstine svoj prezir prema
umetnosti nosio ponosno kao heroj odlikovan Viktorijinim krstom svoj orden na
Dan borca?
Samo da vas podsetim, Kirklis je ono mesto koje vam je u poslednjih nekoliko
godina donelo:
218 Fil Jud
15 miliona Iunti vredan stadion AlIred Mek Alpin, koji je osvojio
nagradu za zgradu godine Ujedinjenog Kraljevstva prosle godine i koji je
domacin ne samo za sportove vec i za umetnost, ukljucujuci i koncert grupe
REM pred 70 000 obozavalaca, cime je stadion potvrden kao jedan od primarnih
otvorenih objekata u UK.
5 miliona Iunti vredno pozoriste ,Lorens Beitli sa 625 mesta, za koje je
,The Observer napisao da je njihovo omiljeno novo pozoriste koje se takode
prilicno svida i gradanima HadersIilda.
1,5 miliona Iunti vredan Kirkliski medija centar, koji ce 1998. biti domacin
nacionalnom Iestivalu Ujedinjenog Kraljevstva Godini IotograIije i elektronskih
slika.
HadersIildski Iestival moderne muzike, zivi dokaz da ozbiljna umetnost i
popularnost nisu nespojivi.
HadersIildsku Poetsku prestonicu Britanife kako je nazvana, zbog velikog
broja novih pisaca koji su odatle potekli u poslednjih deset godina, i koja ce
uskoro biti domacin Arkadiji Nacionalnom knjizevnom centru za sever.
Akciju Gradski i:a:ov i tri uspesne akcije Jedinstveni budet :a regeneracifu
tri godine za redom a mi mislimo da je to neka vrsta rekorda.
Nagradu Rad :a gradove 1995. koju dodeljuje Britanski umetnicki savet
kojom je HadersIildu odato priznanje kao gradu koji je najvise ucinio na integraciji
umetnosti u okviru urbane regeneracije.
I, to je mesto za koje je drzavni sekretar za nacionalno naslede rekao da je
ravnopravno Parizu! Jeste, Stiven Darel je zaista to rekao to je mozda i razlog
sto je on sada drzavni sekretar za zdravlje.
Kirklis je obnovljen nosen plimskim talasom razvoja kulture to se ne moze
poreci ali da li je on zapoceo razvoj sa ovakvim ciljem? Mislim da nije. Krajem
osamdesetih na vlast je dosao novi tim rukovodilaca sa mandatom da stvari
radikalno pretrese, ali ja sam siguran da su oni izasli pred skupstinu sa planom
koji sam ja upravo izrecitovao, kao svojim maniIestom, da bi bili ismejani i oterani
iz skupstinske dvorane. Kirklis nije krenuo na osnovu plana ,obnove pomocu
umetnosti a ja ne bih nikome ovde savetovao da tako nesto pokusa.
Ovim ne zelim da kazem da oni koji rade u oblasti umetnosti ne treba da
imaju strategije za drustveni i ekonomski oporavak u stvari, sasvim suprotno
ali bih rekao da, ako uopste zelite da iskoristite nesto od iskustva Kirklisa, onda
je to cinjenica da su od vitalnog znacaja bili pragmatican pristup, poznavanje
kljucnih lokalnih institucija i sposobnost da se deluje velikom brzinom kada se
ukaze prilika. Umetnici barem oni u Kirklisu vesto improvizuju, koriste
povoljne prilike i udruzuju se, i bas je ta sposobnost da se iskoristi povoljna
prilika donela korist i njima i opstini. Ako biste od mene trazili da navedem neki
Umetnost regeneracife Kirklis 219
lokalni primer za to, savetovao bih vam da proucite razvoj kompanije ,Dobri
pozorisni projekti, koja je nedavno proslavila desetogodisnjicu time sto je dospela
u uzi izbor za ,Nagradu za razboritost u umetnosti.
Novi lideri Kirklisa objavili su svoju Ji:ifu Kirklisa 1988. Zanimljiv je da-
tum jer koincidira sa Gorbacovljevom glasnoscu i perestrojkom i zato sto se
ponekad cini da medu njima ima slicnosti. Rukovodstvo je sebi postavilo za cilj
procvat ekonomije i zajednice, zdravu okolinu i objavilo je poziv partnerima sa
kojima moze da radi. Mnogi u privatnom i dobrovoljnom sektoru tog vremena su
pogledali dotadasnja dostignuca veca i rekli: ,Hvala, ali necemo, ali lokalni
radnici u oblasti umetnosti mozda zato sto su mislili da i nemaju sta da izgube
prihvatili su poziv.
Naoruzani primerkom MajerskoIovog Ekonomskog :nacafa umetnosti i uz
nesto poboznih nada, na prstima su presli stazu do skupstine i kucnuli na vrata
koja su ranije uvek bila cvrsto zakljucana. Zaprepastili su se kada su se vrata
sirom otvorila i kada su pozvani da udu i da sednu za sto. Oni su objasnili da je ta
nova kultura u koju je rukovodstvo pokusavalo da protiv njihove volje uvuce
skupstinu, njima, u stvari, druga priroda, i da, ako im se pruzi prilika, to mogu i
da dokazu.
Pa, priliku su dobili i odobren je Iond za grupu radnika u kulturi pod nazivom
Kulturne industrife u Kirklisu sa ciljem da podnesu sveobuhvatni izvestaj od
osamdeset strana Prilika da se ucestvufe, sa podnaslovom: ,Potencijal kulturnih
industrija i umetnosti zajednice za socijalnu i ekonomsku regeneraciju Kirklisa.
Izvestaj i pedeset preporuka u njemu iznetih su dobro primljeni i prihvaceni kao
deo strategije regeneracije. Smesta je pronadeno nesto novog novca kako bi se
inicirali neki projekti i poduprle neke siromasne umetnicke grupe, ali to u stvari
nije ono najvaznije. Daleko vaznije je to sto su radnici u kulturi i njihove
metodologije ukljuceni u osnovne tokove skupstinskog rada. Kada je jednom to
prihvaceno, pocele su da doticu ozbiljne svote novca.
Ideja o novom pozoristu, za koju se godinama trazila podrska medu lokalnim
politicarima, sada je prihvacena kao deo slagalice koji je nedostajao u planu za
obnavljanje oronulog dela grada. Tako je moglo da se dovrsi pozoriste ,Lorens
Beitli uz doprinos od tri miliona Iunti koji je dala Dzoint Vencr Kompanija, a
koji je osnovala skupstina sa gradevinskim preduzimacima Henri But.
Ideja o izgradnji medija centra je otpisivana kao nerazumna, ali kada je
usvojen plan o pesackim zonama i kada je skupstina uvidela da vladi treba da
vrati tri cetvrtine miliona Iunti namenjenih obnovi, to je bio jedini projekat spreman
za izvodenje. Tako je on dobio novac i vise nije bilo osvrtanja. Kada je ministar
iz senke za umetnost, Mark Fiser, zvanicno otvorio centar krajem prosle godine,
svih sesnaest radnih jedinica centra je vec bilo zauzeto, a u jednoj od njih bio je
i prvi sajber kaIe u Jorksiru.
220 Fil Jud
Grad Bejtli je izvukao glavni zgoditak 1993. kada je dobio 37,7 miliona
Iunti iz Ionda Gradski i:a:ov kao deo od planiranih cetvrt milijardi Iunti za pet
godina namenjenih za regeneraciju. Kao sto mozete da zamislite, pokrenuti toliku
aktivnost sa mrtve tacke u gradu koji je, po deIiniciji, obamro, jeste neverovatan
poduhvat, a birokratija se pokazala ogromnom i zamrsenom kao amazonska
dzungla. Ako se to uzme u obzir, sta mislite, koja dva projekta su prvo zapoceta i
koja su pocela da pomazu regeneraciju? Tigrovi privatnog sektora? Ne, bili su to
umetnici Artimedia i Bomont Strit Studios da odamo priznanje onome ko je
zasluzio.
Ono sto ovde pokusavam da pokazem jeste da kada jednom uspete da stvorite
klimu bez grubljih predrasuda u odnosu na umetnike, klimu u kojoj se podstice
preuzimanje rizika, stvaraju se i povoljne prilike da umetnost dokaze svoju vrednost
i, ako ste dobro uradili svoj posao, ti umetnici daju svoj doprinos i to sa kamatom.
Sada bih hteo da nesto kazem o tome kako ja vidim dalji put Kirklisa. Prosle
godine je odrzana konIerencija da bi se utvrdilo kako napreduje ostvarenje
skupstinske Ji:ife Kirklisa. Odrzana je na novom stadionu; bilo je to simbolicno
priznanje da smo zaista ispunili sve tacke prvobitnog plana i da je vreme da se
otvara novo poglavlje. Predsednik je u svom uvodnom govoru rekao: ,Moja kljucna
ideja je da je Iizicka regeneracija vazna ali sekundarna. Ona je spoljni znak
regeneracije, ali sama po sebi nije regeneracija. Regeneracija se mora oslanjati
na ljude.
Postigli smo impresivnu inIrastrukturu popularnih i novih kulturnih prostora
u Kirklisu koji su i samim svojim prisustvom potvrda naseg uspeha. Medutim,
podjednako je vazno ono sto ja mislim da su oni ucinili za kolektivnu psihu
opstine. Oni su omogucili ljudima da veruju u sebe i u viziju, a Kirklisu su pred
spoljnim svetom dali lik o kome se nije moglo ni sanjati pre deset godina.
Lako je izracunati ekonomske prednosti, ali mene takode interesuje i
istrazivanje drustvenih dobitaka koji pocinju da se pokazuju. Raste drustvena
kohezija izmedu razlicitih oblasti i izmedu razlicitih etnickih i kulturnih grupa.
Mnogo je manje stetnog prigovaranja koje je nekada bio automatski odgovor
lokalnih medija i poslovne zajednice na sve sto se odnosi na Kirklis.
Bez sumnje je gradnja prestiznih kulturnih palata dostignuce u ova vremena
koja inspirise lutrija, i prvo sto nam pada napamet. Kao sto rece nas predsednik
Skupstine, one pokazuju da se nesto dogada. Ali, mnogo teze je dokazati kako
umetnost moze da ima pozitivan uticaj na kvalitet ljudskog zivota, pa je to tema
kojoj cu se vratiti pred kraj rada.
Postoje cetiri teme koje za nas u Kirklisu osvetljavaju put napred. Rekao
sam da je prva regeneracija u cijem su centru ljudi. Druga je odrzivost a pod
ovim ne podrazumevam samo konvencionalno znacenje odrzivosti nekog projekta
u okruzenju, vec i njegov uticaj na lokalnu ekonomiju i drustveno tkivo. Ne
nameravam da o ovome mnogo govorim jer smatram da sada svi shvataju da su
razvojni programi bilo koje vrste, ukljucujuci i kulturnu regeneraciju, daleko od
toga da budu neutralni po svom uticaju na zajednicu. Na svoj nacin, lose planirani
kulturni projekat moze imati podjednako stetan uticaj na zajednicu kao i lose
planirana deponija. Lepo je videti koliko znacaja Umetnicki savet pridaje tome
da kandidati za Lutriju dobro promisle o sirim i dugorocnim implikacijama svojih
predloga.
Zeleo bih da se nesto duze zadrzim na trecoj temi kreativnosti. Kreativnost
je kao koncept prepuna raznovrsnih znacenja i okruzena misterijom pa se zbog
toga cesto ustezemo da koristimo taj termin kako nas ne bi pogresno shvatili i
kako ne bismo zvucali pretenciozno. U Kulturnoj politici Kirklisa Napravlfeno u
Kirklisu, mi postavljamo kao svoj primarni cilj koriscenje kreativnosti. Verujemo
da ce kreativnost postati osnovna prednost na prelazu u sledeci vek.
Kreativnost moze da resi naizgled neresive probleme modernog zivota; uz
njenu pomoc je moguce uciniti ono sto je izgledalo neizvodljivo. Strategije
obnavljanja guraju sve vise nase gradove u niz takmicenja za izbor lepotice u
kojima pobednik nosi sve. Hteli mi to ili ne, moramo se prikljuciti ako zelimo da
ostvarimo svoje snove a nista ne pokazuje da bi se stvari promenile promenom
vlade. Pobedivanje u ovom procesu sada nema toliko veze sa Iizickom lokacijom
ili blizinom prirodnih resursa. U ekonomiji zasnovanoj na znanju pobedivace oni
koji najbolje umeju da razviju privlacne slike i simbole i da ih eIikasno projektuju
povecavajuci im vrednost. Gubitnici ce verovatno biti oni ciji su sistemi i
organizaciona kultura suvise kruti i nesavitljivi da prime kreativne ljude i koncepte.
Mozda cete pomisliti da je ovo moj uvod za objavu da ce umetnici naslediti
carstvo zemaljsko. Pa, ja to u stvari ne tvrdim jer ne verujem da umetnici imaju
monopol na kreativnost. Podjednako je verovatno da ona postoji i u biznisu ili u
zajednici, cak i u administraciji lokalne samouprave. Britance ova ideja naprosto
uznemirava i vise vole da kreativnost podvode pod umetnost, gde je ekscentricnost
prihvatljiva. Sto se tice umetnosti, ja kazem da ona moze pomoci institucijama
kao sto je lokalna samouprava da prihvate i da se prijatnije osecaju u prisustvu
kreativnosti. Sto su vise planeri, saobracajni inzinjeri i socijalni radnici izlozeni
umetnosti, to im je lakse da sami u sebi primete tendencije ka inovaciji, i tek kada
mnogi, a ne samo mali broj ljudi pocne da ucestvuje u promenama, tek tada moze
doci do odrzive obnove. Sprega umetnika i lokalnih institucija kao sto se dogodilo
u Kirklisu bila je jedan od vaznih cinilaca koji su pomogli Savetu da pribere
svoje snage i da pocne eIikasno da radi i na poboljsanju kvaliteta zivota pojedinaca
i na podsticanju oblasti da zaigra svoju ulogu i na domacoj i na medunarodnoj
pozornici.
222 Fil Jud
Projekat na kome trenutno radimo se zove Hadersfild inicifativa :a kreativni
grad. Njime konkurisemo za dodelu sredstava od Evropskog Ionda za regionalni
razvoj, program Inovativni postupci, koji je osmislila EZ kako bi lokalne vlasti
podstakla da koriste nekonvencionalne pristupe za urbanu regeneraciju. Cilj nam
je da osmislimo radni model, baziran oko Kirkliskog medija centra i HadersIildskog
univerziteta, koji bi predstavljao ,rasadnik inovacija i u kome bi bile probijene
tradicionalne barijere izmedu umetnika, pronalazaca, akademskih istrazivaca,
preduzetnika, javne administracije, politicara i Iinansijskih institucija. A preko
Komedijine mreze Kreativni gradovi, moci cemo da podelimo pozitivna iskustva
sa drugima u svetu, sa kolegama medu kojima su i oni koji su danas ovde prisutni,
iz Helsinkija i Adelaide.
Neko bi mogao da pomisli da, kao lokalne vlasti, mi treba da se bavimo
samo svojim lokalnim poslovima a ne da se mesamo u medunarodna pitanja.
Naravno, nasa prva duznost je da ocuvamo i da negujemo jedinstvenost nase
vlastite kulture i ekonomije, ali smo zakljucili da se to ne moze uciniti ako smo
izolovani od spoljnih cinilaca. Mi verujemo da najveca opasnost zivotnosti neke
zajednice nije globalizacija vec povlacenje u izolaciju i protekcionalizam, i da je,
mada izgleda ironicno, najbolji nacin da neka zajednica ocuva lokalnu kontrolu i
identitet to sto ce postati uspesniji takmicar na globalnom nivou.
To me dovodi do poslednje od cetiri stvari koje Kirklis vuku napred: lokalni
procvat u okviru globalne ekonomije. Primer za ovo je nas pristup novoj
imIormacionoj tehnologiji. Umetnici u Kirklisu su predvodili u onome sto bi se
moglo opisati kao ,tehnologija sa ljudskim licem i ,tehnologija sa lokalnim
licem. Kirklis je brzo prihvatio telematiku, multimedije i internet tehnologiju,
shvativsi mnogobrojne drustvene i ekonomske koristi koje oni pruzaju; umetnici
su bili prvi koji su je prihvatili i prvi koji su je izveli iz sIere kompjuterskih
zaljubljenika i dali joj znacenje u opstoj populaciji i kod lokalnih politicara.
Inspirisan Artimedijom, Beitli je postao prvi grad u Ujedinjenom Kraljevstvu
cije su sve skole povezane sa internetom; ljudima u Beitliju je omoguceno da
zabeleze istoriju svoje zajednice zvukom, slikama i tekstom za Multimedijalnu
arhivu Beitlija; tehnologija je postala pristupacna raznim grupama, na primer
Hol elektronsko selo za hendikepirane; lokalni biznis je imao koristi od toga sto
je preko interneta obucavan za medunarodnu trgovinu. Na svoj nacin, nema boljeg
primera kako mozemo i moramo razresiti prividni paradoks lokalnog procvata u
okviru globalne ekonomije.
Voleo bih da na kraju nas pristup ilustrujem kratkom studijom pojedinacnog
slucaja. Kao sto sam vec pomenuo, Kirklis je od Ionda Gradski i:a:ov na konkursu
dobio 37 miliona Iunti za petogodisnji program obnove za grad Beitli.
Ono sto smo mi ovde postigli nije znacajno po tome sto je kultura igrala
znacajnu ulogu u Iizickoj obnovi u zemlji ima mnogo primera kako novi kulturni
prostori igraju znacajnu ulogu u programima regeneracije. Pre je, mislim, Beitli
znacajan po tome koliki je deo investicije koji je otisao direktno ljudima, a ne u
cigle i malter bila je to regeneracija u cijem centru su ljudi na delu.
U Beitliju smo zacrtali Kulturnu strategiju sa pet strategijskih ciljeva sa
namerom da se kultura integrise u opste ekonomske i drustvene ciljeve programa
Gradski i:a:ov. Predvidamo da ce, na kraju petogodisnjeg perioda, u ovom malom
tekstilnom gradu, biti ostvareno kulturnih aktivnosti u vrednosti od 4,9 miliona
Iunti. Veliki deo toga programa, kao sto ce vam posvedociti svako ko ima iskustva
u vezi sa programom Gradski i:a:ov i sa Jedinstvenim budzetom za regeneraciju,
mora biti povezan sa cvrstim ekonomskim postignucima kao sto su radna mesta,
centri za obuku, poluge privatnog sektora i Iizicka inIrastruktura, a mi u umetnosti
sa zadovoljstvom ispunjavamo svoj deo obaveze.
Ali, moramo se suociti sa time da niko od nas u umetnosti nije zapoceo karijeru
jedino u nameri da otvara nova radna mesta. Ja svakako ne lezim sanjareci o tome
koliko priznatih nedelja obuke mogu da postignem sledece Iinansijske godine, a
siguran sam, ni vi. Ono sto mi daje volje da nastavim je ono skoro magicno osecanje
koje vas obuzme kada znate da je umetnicki projekat zaista uspeo da ste pomocu
umetnosti pomogli nekome da obogati svoj zivot. To osecanje sam imao sve manje
i manje od kada sam dopustio da me menadzment odvuce od prakticnog rada, ali
sam ga od nedavno ponovo otkrio u Beitliju, kada je investiranje u umetnost pocelo
da pristize do stvarnih ljudi. To smo postigli pomocu Kulturnog Ionda Beitlija
subvencije od pola miliona Iunti i umetnickog programa zajednice.
Uspehom koji smo postigli prve godine Gradskog i:a:ova za postizanje nekih
teskih ciljeva obnove zasluzili smo poverenje Vladine kancelarije i dobili malo
slobodnog prostora za preuzimanje rizika. Dosada je Kulturni Iond podrzao 45
novih projekata i verovatno ce podrzati jos toliko dok se ne zatvori 1985.
Od tih 45 projekata, najznacajniji i kljucni za odredivanje da li je iskustvo
Beitlija u krajnjoj proveri uspesno jeste LUB Lokalna umetnost Beitlija. Ovaj
projekat predstavlja samo srce problema sposobnost lokalnog stanovnistva da
na sebe preuzmu obnovu svoje zajednice.
U ranim danima Gradskog i:a:ova, bilo je jasno da u Beitliju nema jezgra
proIesionalih aktivista ni tradicije ucestvovanja u zivotu zajednice. Zato smo
potpuno svesno intervenisali, pokusavajuci da animiramo lokalne i grupe iz sire
zajednice kako bi one delovale kao katalizatori. EIekat je bio zadovoljavajuci, ali
mi nemamo iluzija da, ako po zavrsetku petogodisnjeg programa Gradski i:a:ov
ove grupe i dalje budu na celu, to znaci da nismo uspeli. Projekat LUB stoga
koristi umetnost kao orude dok je cilj povecanje moci i kontrole lokalne zajednice.
224 Fil Jud
LUB je osnovala i vodi kompanija ,Dobri pozorisni projekti koja ima deset
godina iskustva u participativnom pozoristu. To je kurs od osamnaest nedelja sa
punim radnim vremenom o umetnosti i vestini zivljenja za nezaposlene. Na kursu
se nezaposleni postavljaju u situacije u kojima moraju saznavati o sebi kao
pojedincima i clanovima tima a zatim na tom temelju vezbaju dalje kroz situacije iz
stvarnog zivota, na primer planiraju i drze cas pravim skolskim ucenicima. Tako
treba da steknu siroki spektar interpersonalnih i organizacionih vestina, kvaliIikaciju
i otvoren put za dalje Iormalno skolovanje ili zaposlenje u oblasti umetnosti ili u
mnogim drugim oblastima. Medutim, mozda je najvaznije to sto sticu svest o vlastitoj
vrednosti i o svom potencijalu da igraju kljucnu ulogu u razvoju zajednice.
Do sada su odrzane dve probne nedelje kursa. Oba su bila popunjena i niko
nije odustao, sto mnogo govori ako uzmemo u obzir da je veliki procenat polaznika
ranije imao problema sa alkoholom, drogama i dolaskom na vreme. Takode je
upadljivo sto se polaznici medu sobom mnogo razlikuju mladi i stari, muskarci
i zene, crni i beli predstavljeni u jednakim srazmerama. Dok neki od njih vec
poseduju kvaliIikacije od ranije, neki nemaju nikakvih kvaliIikacija.
Lokalni Savet za obuku i preduzetnistvo se u pocetku sumnjicavo drzao po
strani, suocen sa programom zasnovanim na umetnosti, ali je sada sa odusevljenjem
pruzio svoje odobravanje i gotovinu te prvi kurs od osamnaest nedelja pocinje
u martu.
Nadamo se da ce svima koji uspesno zavrse kurs porasti ambicije i mada ce, bez
sumnje, neki zakljuciti da je za njih najbolji nacin da napreduju da se izgube iz Beitlija,
sigurni smo da ce ih dovoljno ostati i da ce svoje aspiracije povezati sa aspiracijama
grada, te da ce do 1998, kada se program Gradski i:a:ov zavrsava, oni biti deo kriticne
mase i da ce zauzimati kljucne uticajne polozaje u lokalnim institucijama.
Pa, kao sto sam rekao, mi koji se bavimo umetnoscu verujemo da nam instinkt
kaze kada je neki projekat uspeo, ali na polju regeneracije nasi partneri i investitori
obicno zele nesto opipljivije. Stoga je nas sledeci veliki projekat pokusaj da se
oslobodimo tiranije trke za cvrstim proizvodom koji je nametnula vlada i da
stvorimo mekse ili bi mozda trebalo da kazem osetljivije merne instrumente.
Veliko mi je zadovoljstvo sto mogu da vam saopstim da je Beitlijev program
kulturne regeneracije ukljucen kao studija pojedinacnog slucaja u istrazivanje od
nacionalnog znacaja pod nazivom Drustveni uticaf umetnickih programa.
Ja se, naravno, nadam da ce nam Komedija saopstiti da umetnost vrsi dubok
pozitivni uticaj na stanovnike Beitlija da je vladin novac korisno utrosen, i da
ce nam, stoga, dati jos. Ali, ja se takode nadam da time sto smo nacionalnom
programu doprineli vise nego sto je iko pre nas i pokusao, mozemo da pomognemo
i vama i celom umetnickom pokretu da jednom zauvek odgovori na pitanje: ,Mogu
li se gradovi obnoviti bez kulture? Ne mogu.
Rista Paligoric
SVETLOSNI SPEKTAKL U BEOGRADU
DOSADASNJA OSTVARENJA
U Beogradu je jos u godinama pred Drugi svetski rat pocelo ozbiljno da se
koristi spoljno vestacko osvetljenje da bi se istakle njegove osobenosti i istorijske
i likovne vrednosti. Iz tog perioda datiraju reIlektori za osvetljavanje spomenika
Neznanom junaku na Avali, procelja glavne Iasade zgrade Beogradske berze,
palate ,Riunione, kule na Starom sajmistu, delova Iasade zgrade Beogradske
zadruge i jos nekih objekata u pojedinim prigodnim prilikama. Najveci i najvazniji
objekt iz istorije Beograda Beogradska tvrdava dekorisan je nizom golih bistrih
sijalica, ugradenih u sijalicna grla postavljena na malim konzolama, Iiksno
ucvrscenim duz ivica postojecih starih zidina, cime su u nocnom izgledu naznacene
konture bedema tog starog utvrdenja. Slicno tome, horizontalnim nizovima bistrih
golih sijalica, razapetih izmedu stubova nosaca trolnog tramvajskog voda,
dekorisan je bivsi lancani most ,Kralj Aleksandar I. Na svoj nacin, primenom
neonskih cevi plave boje svetlosti, bile su oivicene konture krstova na kubetu
zgrade Patrijarsije i glavnom kubetu Crkve sv. Marka. U to vreme je i poznati
vodoskok na tadasnjim Terazijama bio osvetljavan reIlektorima postavljenim pod
vodom.
U posleratnom periodu, shodno tada raspolozivim Iinansijskim i tehnickim
sredstvima, takva praksa je nastavljena, u pocetku skromno, kasnije u sve vecem
obimu. Tako je, na inicijativu Tadasnjeg urbanistickog zavoda grada Beograda,
1967. godine izradena studija u kojoj su odredene zone grada u kojima ce se
postaviti svetlece Iirme i reklame na potezu Kalemegdan-Slavija. Na inicijativu
Turistickog saveza Beograda, 1968. godine izradena je i studija javnog osvetljenja
Skadarlije, koja je ukljucivala i osvetljavanje Iasada zgrada i dvorista u tom delu
226 Rista Paligoric
starog Beograda. Kasnije izvedeno osvetljenje tog prostora delimicno je ostvareno
na postavkama te studije.
Osvetljavanje Iasada zgrada postepeno je primenjivano u sve vecem broju.
U tu svrhu nije bio izraden poseban program koji bi obuhvatio ceo grad, odnosno
pojedine njegove delove. Po slobodnom izboru i razlicitom kriterijumu
pojedinacnih gradskih sluzbi i investitora odredivano je koje ce se zgrade
osvetljavati. Sada se u gradu osvetljava oko 24 zgrade, svakodnevno ili povremeno.
Ostvarena resenja su manje ili vise uspesna.
Beograd ima veliki broj skulpturalnih spomenika, najcesce postavljenih po
parkovima. Od tako velikog broja postojecih spomenika, oko 25 njih, odabranih
opet po slobodnom izboru, oplemenjeno je instalacijama za njihovo osvetljavanje.
Nazalost, neke od tih instalacija su ostecene i lose odrzavane. Zbog toga se neki
od tih spomenika ne osvetljavaju redovno. Mada se u osvetljavanju nije uvek
vodilo racuna i o eIektu koji se moze postici osvetljavanjem i okolnog prostora u
kome se spomenik nalazi, u pojedinim slucajevima nadena su dobra resenja.
U starom delu Beograda postoji nekoliko Iontana. U Novom Beogradu i
Zemunu su manje zastupljene. Vecina njih ima uredaje za osvetljavanje koji se u
pogodnom godisnjem periodu redovno koriste. Nazalost, najuspesnije
osvetljavanje Iontana Iontana ispred Palate Iederacije u Novom Beogradu
ima sistem dinamicnog osvetljavanja, sinhronizovan promenama mlazeva vode,
koji se vise uopste ne koristi.
Beogradska tvrdava, zajedno sa parkovskim delom Velikog i Malog
Kalemegdana, sa kojima cini jedinstven kompleks, u pogledu primene spoljnjeg
vestackog osvetljenja bila je predmet posebne paznje od 1961. godine do danas.
U Zavodu za zastitu spomenika kulture Beograda, uz saradnju Urbanistickog
zavoda grada, izradeno je nekoliko studija o osvetljavanju pojedinih delova tog
kompleksa. Godine 1979. izradena je posebna studija koja obuhvata osvetljavanje
celokupnog kompleksa, i zidina tvrdave i parkovskih staza, kao i dekorativnog
osvetljavanja ukrasnog rastinja. Sa manjim odstupanjima, na osnovu te studije,
na Arhitektonskom Iakultetu Beogradskog univerziteta i u Elektrodistribuciji
Beograd, izraden je 1980. godine projekat osvetljenja staze u Gornjem i Donjem
gradu Beogradske tvrdave, kao i na Velikom i Malom Kalemegdanu. Po njemu je
izvedena danasnja instalacija osvetljenja. Medutim, poslednjih su godina na
pojedinim delovima tog kompleksa pravljene parcijalne izmene postojeceg resenja
i to, nazalost, nekoordinisano i nedovoljno uspesno.
Uporedo sa nastojanjima da se permanentnom primenom vestackog
osvetljenja doprinese sto boljem utisku o nocnom izgledu Beograda, postepeno
se uvodilo povremeno koriscenje spoljnjeg vestackog osvetljenja da bi se dekorisao
grad u prigodnim prilikama, uglavnom o novogodisnjem prazniku, a poslednjih
Svetlosni spektakl u Beogradu 227
godina i za Bozic. Tako su u uzem centru grada pojedine glavne ulice i trgovi
ukrasavani bistrim, razlicito obojenim sijalicama, postavljenim u nizovima ili
grupisanim u vidu nekakvih Iigura, odnosno vesanjem razlicitih posebno
oblikovanih trodimenzionalnih ukrasnih elemenata, iznutra ili spolja osvetljavanih.
Prilikom odrzavanja velikih multimedijalnih priredbi na otvorenim gradskim
prostorima u Beogradu je retko primenjivano vestacko osvetljenje kao prateci
element. To se svodilo na rok koncerte ili slicne priredbe, odrzavane na sportskim
stadionima ili na nekom od malobrojnih gradskih trgova i u ponekoj ulici.
Postignuti rezultati su bili skromni, u meri koju je odredivao karakter priredbe i s
obzirom na tehnicku opremu koja je u takvim prilikama bila na raspolaganju.
Na inicijativu Turistickog saveza Beograda, koju je podrzala Skupstina grada
Beograda, i uz saradnju jos nekih gradskih sluzbi, izmedu 1963. i 1968. godine,
bilo je pokusaja da se na Beogradskoj tvrdavi organizuju priredbe Zvuk i svetlost.
U tom cilju vodeni su razgovori sa jednom specijalizovanom Irancuskom Iirmom
i sa holandskom Iirmom Phillips. Kao moguce mesto odrzavanja takvih priredbi
bili su razmatrani severozapadni bedemi Gornjeg i Donjeg grada, ukljucujuci i
Kulu Nebojsu, pri cemu bi gledaliste bilo na Velikom ratnom ostrvu, ili na
odgovarajucem splavu usidrenom uz obalu tog ostrva. Dolazile su u obzir Zindan
kapija i zidine sa kulom na okolnom prostoru. Zbog nedostatka Iinansijskih
sredstava i nedovoljne zainteresovanosti potencijalnih sponzora, ideja o organi-
zovanju ovakvog izuzetno atraktivnog svetlosnog spektakla nije se mogla
realizovati. Ni kasniji pokusaj dnevnog lista Politika ekspres da se ta ideja realizuje,
tokom sedamdesetih godina, nije bila bolje srece.
POTENCIJALNE MOGUCNOSTI BEOGRADA
Beograd, ukljucujuci i Novi Beograd, Zemun i siru okolinu, po svom znacaju,
velicini, karakteristicnom geograIskom polozaju, svojoj istoriji i objektima koje
ima zasluzuje da se koriscenju vestackog osvetljenja u isticanju njegovog identiteta
pokloni veca paznja. U tom smislu, moguce je mnogo toga uraditi na polju
osvetljavanja pojedinih njegovih delova koji imaju karakteristicne ambijentalne
vrednosti na primer kompleks Beogradske tvrdave sa Velikim i Malim
Kalemegdanom, Kosancicev venac, Skadarlija i sl. Postoji citav niz zgrada cije
bi Iasade, pojedinacno ili grupno, bilo pozeljno osvetliti. Slican slucaj je i sa
skulpturalnim spomenicima. Ima ih jos prilican broj koji bi po svojoj umetnickoj
vrednosti, istorijskom znacaju i, posebno, po polozaju u odredenom prostoru
trebalo da budu osvetljeni. Mada Beograd nema veliki broj Iontana, ima ih ipak
nekoliko cije bi osvetljavanje doprinelo opstem utisku prostora u kojem se nalaze.
S obzirom na znacaj koji parkovi imaju za izgled grada, u Beogradu bi
njihovom osvetljavanju trebalo posvetiti jos vise paznje. Narocito u slucaju Velikog
228 Rista Paligoric
i Malog Kalemegdana i Pionirskog parka, posebno kada je rec o mogucnosti
primene dekorativnog osvetljavanja njihove vegetacije.
Potencijalne mogucnosti Beograda nisu male ni kada je rec o izvodenju
svetlosnih spektakala razlicitog tipa. Za izvodenje multimedijalnih priredbi sa
pratecim koriscenjem vestackog osvetljenja, velike mogucnosti pruzaju sledeci
otvoreni prostori Beograda:
Vracarski plato ispred Hrama sv. Save,
Letnja pozornica u Topcideru,
Donji grad Beogradske tvrdave,
Centralni deo parka Tasmajdan,
Plato ispred Memorijalnog centra ,Josip Broz Tito,
Park Usce u Novom Beogradu,
Prostor iznad Gardosa u Zemunu.
Posebnu pogodnost za ostvarivanje svetlosnog spektakla pruza Ada Ciganlija,
narocito u delu pored postojeceg vestackog jezera, s obzirom na eIekte koji se
mogu postici na vodenoj povrsini.
Beogradska tvrdava sa okolnim parkovskim kompleksom idealna je za
odrzavanje priredbi tipa Zvuk i svetlost. Pored vec razmatrane dve prostorne
varijante, na njoj se nalaze delovi na kojima bi mogle da se organizuju takve
priredbe skromnijeg obima.
Koriscenje svih navedenih potencijalnih mogucnosti Beograda za primenu
spoljnjeg vestackog osvetljenja da bi se istakao njegov identitet i u priredivanju
svetlosnih spektakala zahteva odgovarajuca Iinansijska i tehnicka sredstva i vreme da
se ona obezbede. Medutim, postoje i mogucnosti da se sa relativno malim investicijama
i u kracim vremenskim rokovima ostvare resenja u nekoliko sledecih slucajeva:
Osposobljavanje sistema za osvetljavanje Iontane ispred Palate Federacije.
Ona je bila koriscena i osvetljavana i odgovarajuce instalacije verovatno nisu
potpuno demontirane.
TV toranj na Avali. U periodu zavrsetka radova na njegovoj izgradnji
obavljene su probe njegovog spoljnjeg osvetljavanja i u tu svrhu je izvedena
instalacija podzemnih elektricnih kablova.
Jugoistocni bedem rova iza Vojnog muzeja, ispod Sahat-kule, u Beogradskoj
tvrdavi. On je bio osvetljavan svojevremeno i Iiksna podzemna instalacija i
reIlektorska mesta jos uvek postoje.
Moguce je lako osposobiti vec postojece instalacije kod nekih 8-10
skulpturalnih spomenika koji su ranijih godina bili osvetljavani.
Osvetliti murale na kalkanima pet zgrada u uzem centru Beograda. Za
njihovo osvetljavanje je u Zavodu za zastitu spomenika kulture Beograda 1990.
godine izradena odgovarajuca studija.
Svetlosni spektakl u Beogradu 229
Imajuci u vidu sve izlozeno o onome sto je uradeno na primeni spoljnjeg
vestackog osvetljenja kao doprinos isticanju gradskog izgleda Beograda, kao i
potencijalne mogucnosti za poboljsanje i prosirenje takve primene, mora se
zakljuciti da je pozeljno i neophodno svemu tome pristupiti sistematicnije i
kompleksnije, u tesnoj saradnji sa gradskim i ostalim zainteresovanim institucijama
i u koordinaciji sa kompetentnim strucnjacima odgovarajucih struka.
230
231
RECNIK TERMINA
Definicije koriscene u projektu Saveta Evrope o kulturi i regiji:
ANIMATOR vrsta kulturnog poslenika koji se krece u svim nivoima
drustvene hijerarhije i svim oblastima delovanja. On pomaze da se komunikacija
medu raznim sistemima poboljsa, pomaze svojim partnerima da oblikuju identitet
i projekte, jednom recju usmerava akcije. Kulturne politike regija i opstina
proizvode citav niz animatora, kao sto su instruktori, menadzeri, medijatori,
komunikatori i sl. Njihova vitalnost je jedan od kljuceva uspeha kulturne politike
i kulturne demokratije. Mozemo, delimicno, i njima da zahvalimo sto kulturna
politika nije vise samo stavka koja sadrzi opremu, vec i investicija u ljude.
DRUSTVENA PROMENA jos od 60-ih godina, Evropa dozivljava velike
promene, koje su jos uvek aktuelne. Brzina i univerzalna priroda ovih promena
izaziva krize na svim poljima ljudske aktivnosti u ekonomiji, drustvenim
odnosima, etici, politici i kulturi. Posledice koje su vec postale primetne su apatija,
pokornost, interkulturalizam, individualizam, korporacijski duh i novi planovi za
drustvo. Po deIiniciji, promena je izazov za smisao i postojanje kulturnog nasleda.
Zato se mi i nalazimo u Iazi strukturne nesigurnosti, koja vodi, bar sudeci po
reakcijama, ka ugrozavanju programiranja zivota jednog drustva. U mnogim
regionima Evrope razliciti cinioci se opiru programiranju, njegovim uzrocima i
posledicama. Oni eksperimentisu sa resenjima po kojima autonomija, diskusija,
jednakost, solidarnost i postovanje razlika imaju prioritet. Takvi eksperimenti
pokazuju da se o stanovnicima, obicnim ljudima, sve manje razmislja kao o
poslusnim i pokornim. Oni zahtevaju aktivnost: pacijent ucestvuje u svom lecenju,
student uzima svoju obuku u svoje ruke, a gradanin potvrduje svoju kulturnu
kreativnost.
KULTURNA DEMOKRATI1A sastoji se u davanju prioriteta coveku,
njegovoj kreativnosti i znanju. Kulturna demokratija znaci progres, ali ima jos
mnogo stvari da se uradi u ohrabrivanju inicijativa odozdo i u olaksavanju spajanja
232 Recnik termina
visih i nizih kulturnih snaga. Rezonovanje, po merilima kulturne demokratije,
znaci da se kultura razmatra sto sire, da se svim akterima u oblasti kulture pomogne
da se ne zatvore u male sektore, a na kraju se svim oblicima saradnje mora odati
priznanje. Posto su tehnologija, razonoda i mediji medu dominantnim poljima
savremenih kulturnih snaga, oni se, takode, nalaze obuhvaceni kulturnom
demokratijom.
METROPOLIZACI1A I LOKALNI RAZVO1 jedna vrsta takvih
promena jeste i metropolizacija Evrope. Ona dovodi do Iormiranja sredista, koja
se sastoje od mreze metropola, koje postaju ekonomski, socijalni i politicki stubovi,
a dominiraju i kulturnom scenom Evrope, sa svojom sirokom lepezom svih vrsta
kulturnih pogodnosti (muzeji, univerziteti, biblioteke, pozorista i sl.),
predstavljajuci oltare kosmopolitizma. PeriIerne regije su daleko od toga da se
povlace; medu njima ima mnogih koje odolevaju nerazvijenosti promovisuci
sopstveni razvitak i ponudama iz oblasti kulture. Medutim, kulturna politika
periIernih regiona cesto je deIanzivna, mazirana na cuvanju vrednosti, bez
okretanja ka buducnosti. Demetropolizacija uvodi novu razvojnu strategiju kako
u centrima, tako i na periIeriji, a to je lokalni razvoj.
REGI1E (kao partneri u sprovodenju kulturnog razvitka) na svetlo dana
sve vise izlazi snaga regionalne kulture, tako da regije sve vise zahtevaju da ostanu
odgovarajuci partner u sprovodenju kulturne politike. Za to postoji nekoliko
razloga, ukljucujuci regionalnu decentralizaciju i cinjenicu da i sami regioni
stvaraju speciIicnu kulturu zasnovanu na sopstvenoj istoriji, jeziku, geograIiji,
drustveno-politickim odnosima i sl. Naravno da ovakav regionalni karakter ne
sprecava regije da se ukljuce u svetska kretanja iz oblasti kulture, kao i u
sprovodenje tranzicionog sistema. Ukratko, regije povezuju posebno i univerzalno,
mada ovakav zakljucak ne znaci da kulturna politika treba da ostane iskljucivi
prerogativ odredenih regiona. Oni predstavljaju idealan kanal preko koga se od
drzave moze zahtevati pravednija raspodela sredstava koja se dobijaju za kulturu.
Isto tako, regije su u polozaju da podsticu opstine (gradske i one druge) na
koordinisano sprovodenje aktivnosti iz oblasti kulture. Na taj nacin, regije su
povlasceni ucesnici u procesu kulturne demokratije i, jos uopstenije, imajuci u
vidu kulturne speciIicnosti evropskih regija, one predstavljaju najpogodniji
institucionalni nivo za razvitak kulturne politike u svim pravcima.
Termini vezani za menadzment, organizaciju i kontrolu
kvaliteta u javnom sektoru preuzeti i adaptirani za potrebe
ovog projekta iz knjiga:
Terminoloski recnik kvaliteta u :dravstvenof :astiti, Medicinski Iakultet,
Beograd, 2000.
Kultura Menadment, animacifa, marketing, CLIO, Beograd, 2000.
John Pick, Art in the State, London, 1988.
BAZA PODATAKA (Database) kolekcija uskladistenih podataka, po
pravilu organizovanih u polja (fields), zapise (records) i datoteke (files), pracena
opisom i shemom. Vise medusobno povezanih baza podataka cine banku podataka
(databank) (Marinkovic i sar., 1995).
BENCMARKING (Benchmarking) relativno nov termin i nov trend u
oblasti inicijativa vezanih za unapredenje kvaliteta. OksIordski recnik kao jedno
od znacenja ovog pojma navodi: ,standard ili ,tacka uporedenja. Moze se
prevesti i kao reper, uzor ili etalon.
Proces koji se ovim pojmom oznacava odnosi se na standarde koje
organizacija postavlja sebi kao ciljeve, uporedujuci se sa praksom (proizvodima,
uslugama, nacinom rada i organizacije) onih koje su vec prepoznate kao lideri u
toj oblasti. To je jedan od osnovnih principa menadzmenta totalnim kvalitetom,
kao i stalnog unapredenja kvaliteta.
BUDZET (Budget) Iinansijski plan izvodenja programa ili aktivnosti,
tokom odredenog vremenskog perioda (najcesce godinu dana). Sistematizovan
ekonomski plan za odredeni period. U menadzmentu budzet oznacava preciznu
raspodelu resursa ustanove koja pokazuje na koji ce nacin, ili za koju namenu,
sredstva biti upotrebljena, sastav izdvajanja i principe primenjene u obezbedivanju
resursa i njihovoj raspodeli.
Budzetiranje oznacava proces na osnovu koga se budzet realizuje u praksi.
CIL1 (Goal, Obfective, Target, Aim) moze da bude:
dugorocni cilf kome se stremi (goal), odnosno zeljeno stanje prema kome
su aktivnosti i sredstva usmereni, a koje se ne mora neizbezno i dostici;
cilf koji se moze delimicno dostici tokom planiranog perioda (obfective),
odnosi se na nesto speciIicnije stanje nego prethodni i obuhvata opis zeljenog
stanja, obim u kome bi to stanje trebalo dostici, vremenski period u kome se
ocekuje dostizanje zeljenog stanja, mesto i osobe na koje se to stanje odnosi;
intermedifarni re:ultat (target) tokom dostizanja dugorocnih i srednjorocnih
ciljeva (goal, obfective) speciIicniji je i obicno kvantiIikovan, s odredenim
vremenskim periodom u kome se ocekuje da bude dostignut.
Ciljevi na nivou opstine predstavljeni su planom koji izrazava kakvi ce biti
krajnji rezultati Iunkcionisanja i ostvarivanja. Oni nisu staticni i ne predstavljaju
samo deo planiranja, vec i svih drugih aktivnosti za koje javna uprava u opstini
nosi odgovornost. Tako se ciljevi mogu podjednako odnositi na razvoj opstine u
celini, ali (kroz bencmarking) i na postizanje kvaliteta usluga opstinske
administracije.
234 Recnik termina
DONOSEN1E ODLUKE, ODLUCIVAN1E (decision making)
upravljacka Iunkcija menazmenta i javne administracije, najvazniji deo svih drugih
Iunkcija menadzmenta. Donosenje odluke je izbor izmedu razlicitih mogucnosti
i odvija se nekoliko Iaza: identiIikovanje, evaluiranje mogucnosti te deIinitivan
izbor koji se materijalizuje odlukom. Za proces donosenja odluke u organima
javne uprave, koji se tice opsteg interesa, neophodno je uspostaviti javnost rada i
transparentnost samog procesa (mehanizme, komisije itd.).
EFEKTIVNOST (effectiveness) stepen u kome odredena intervencija i
akcija bilo kog nivoa vlasti ostvaruje cilj zbog koga se realizuje. Upecatljiv rezultat,
eIekat, ishod neke aktivnosti od velikog znacaja za stanovnistvo ili odredene
drustvene grupe.
EFIKASNOST (efficiencv) brzina i tacnost ostvarivanja ciljeva, dostignuti
zeljeni planski rezultati, posebno u odnosu na ulozena sredstva, kadrove, tehnicku
opremu, novac i vreme.
EKSPERTSKA GRUPA (Expert group, Task force) skup eksperata, istog
ili komplementarnih proIila, Iormiran za razmatranje mogucnosti strategijskog
razvoja, analize i evaluacije situacije, procene odredenih razvojnih mogucnosti i
sl. Formira se najcesce stoga da bi se postigla maksimalna objektivnost u procesu
donosenja odluka, te izbegli politicki ili licni uplivi koji ce voditi do pogresne
odluke.
EVALUACI1A (evaluation) kriticka procena, sistematska i objektivna,
stepena ostvarenosti zeljenih ciljeva organizacije, razvojnog projekta opstine ili
pojedinog programa njihove eIektivnosti, ali i eIikasnosti, te kvaliteta ukupnog
menadzmenta.
Stoga evaluacija obicno ima najmanje dve komponente evaluaciju kvaliteta
programa, njegovog sadrzaja i njegove eIektivnosti (dostizanje stepena pismenosti
stanovnistva kroz program opismenjavanja npr.), ali i evaluaciju menadzmenta
programa, njegove eIikasnosti (nacina trosenja budzetskih sredstava, kadrovskog
menadzmenta, vremena trajanja projekta u odnosu na postavljeni plan).
Dakle, evaluacija predstavlja ocenu realizacije projekta i programa, kako sa
stanovista organizatora, tako i sa stanovista korisnika programa (eIektivnost).
KONTROLA KVALITETA (Qualitv control) odnosi se na merenje
kljucnih procesa u oblikovanju, vodenju, organizovanju kako javne uprave tako i
njenog nacina delovanja u praksi. Glavni aspekt kontrole kvaliteta je redovno
merenje na osnovu unapred postavljenih indikatora, pokazatelja perIormanse, te
povratna inIormacija i analiza o samom karakteru prakse (recimo, procesa
donosenja urbanistickog plana), radi konstantnog rada na usavrsavanju i postizanju
maksimalnog kvaliteta.
Kvalitet rada opstinskih sluzbi merice se podjednako i kvalitetom programskih
i razvojnih dokumenata, te kvalitetom javnih servisa koji se na osnovu njih
uspostavljaju, kao i kvalitetom samih konkretnih usluga koje se pruzaju stanovnistvu.
MENADZMENT, RUKOVODEN1E, UPRAVL1AN1E (management)
skup upravljackih mera preduzetih za planiranje, organizovanje, Iunkcionisanje i
evaluaciju svih medusobno povezanih elemenata sistema. Od takvih mera se
ocekuje da prevedu politike u strategije, a strategije u planove aktivnosti za
odredivanje akcije potrebne za deIinisanje i izvrsavanje razlicitih programa
(zdravstvene zastite, kulturne politike, obrazovne politike i sl.), sto se konkretizuje
obezbedivanjem odgovarajuce inIrastrukture, kao i Iinansijske podrske iz budzeta,
koja omogucuje realizaciju programa i eIektivno i eIikasno.
U pogledu organizacije same opstinske uprave, menadzment oznacava proces
postavljanja ciljeva i Iormulisanja politike same organizacije, alokacije resursa i
usmeravanja zaposlenog kadra ka dostizanju tih ciljeva, ukljucujuci merenje
ostvarivanja rezultata usmereno ka stalnom unapredivanju kvaliteta rada.
MENADZMENT KVALITETOM (Qualitv Management) podrazumeva
napor da se unapred odredi zeljeni kvalitet rada, usluga i konacnih rezultata, da
se tokom realizacije primenjuje unapred uspostavljen program kontrole kvaliteta
i da se u ovaj proces ukljuce svi zaposleni u organizaciji sa maksimalnom
odgovornoscu za kvalitet svog dela posla.
MENADZMENT TOTALNIM KVALITETOM (Total Qualitv Manage-
ment) princip poslovanja koji kao osnovne karakteristike ima poboljsanje
eIektivnosti, eIikasnosti i drustvenu odgovornost. Kada su u pitanju organi javne
uprave, ovaj kvalitet se odnosi i na potpunu javnost rada, kao i na ucesce sto sirih
krugova javnosti u procesima razmatranja kljucnih pitanja razvoja zajednice.
MREZA (network) - grupisanje pojedinaca, organizacija, udruzenja,
agencija. organizovanih bez hijerarhije oko zajednickih problema, zadataka ili
izazova i koji obavljaju svoj posao aktivno i sistematski, na osnovu potpune
posvecenosti i medusobnog poverenja.
ODLUCIVAN1E (decision making) izbor jedne od mogucnosti.
Mnogobrojne su vrste odluka, a ovde su najznacajnije strategijske, takticke i
operativne odluke (Rajkov 1993).
Strategifske odluke su najznacajnije i sa dugorocnim posledicama; one se
najcesce odnose na planiranje i programiranje razvoja, a osnovni kriterijum
njihovog vrednovanja je eIektivnost.
Takticke odluke obezbeduju realizaciju strategijskih odluka, dok je osnovni
kriterijum njihovog vrednovanja eIikasnost (uspesnost) sistema.
Operativne odluke se donose svakodnevno, zavisno od situacije, cime se
obezbeduje osnova za realizaciju obaveza i promena iniciranih na svim nivoima
menadzerskog odlucivanja.
236 Recnik termina
Demokratsko odlucivanfe: prva pretpostavka u procesu demokratskog
odlucivanja je javnost u pripremanju i donosenju odluka. Svaki predlog i svaka
odluka moraju biti otvoreni javnom uvidu i javnoj reci, podvrgnuti sudu javnosti.
Dosledno postovanje nacela javnosti Iormira drugaciji stav gradskih i opstinskih
sluzbi prema pripremanju predloga i donosenju odluka nego u okolnostima
zatvorenosti, tajnosti i prikrivanja inIormacija (Ksenija Petovar).
OPSTI INTERES - opsti interes postoji samo ako se ciljevi deIinisu
najglobalnije, na primer, kao sloboda, ljudsko zdravlje, opste blagostanje, mir i
prosperitet. Drugim recima, ako takav cilj ima univerzalni karakter. Medutim,
cim se bilo koji od ovih globalnih interesa individualizira (na pojedinca ili primeni
na manje skupine ili ljudske zajednice), a sam cilj blize deIinise, ubrzo ce nestajati
opstosti i prihvatljivosti za svakog. Tada takav uzi opsti cilj, bez obzira na to sto
u principu znaci opstu saglasnost i motivaciju, ogranicava neko konkretno pravo
ili slobodu coveka.
Kad se govori o gradu znaci velikoj skupini ljudi, tesko je verovati da
postoji opsteprihvacen opsti interes, sem ako se ne Iormulise kao zelja i teznja
za lepim, cistim, prijatnim gradom, ali i tada ce svako od nas imati sopstveno
tumacenje prideva: lep, cist, zdrav itd. Jer, ako je nesto opste, moralo bi biti
prihvaceno od svih starih i mladih, zdravih i bolesnih, starosedelaca i dosljaka,
itd. I sto je jos vaznije, prihvatanje bi bilo dobrovoljno, izabrano a ne nametnuto,
ozakonjeno ili propisano od primarne ili sire zajednice. Znaci, ostvarivanje tog
opsteg interesa ne bi bilo samo neki eticki cilj, a neostvarivanje, odnosno ometanje
ostvarivanja praceno ,grizom savesti, vec bi vodilo i materijalnom blagostanju
pojedinaca. Odatle teza da je opsti interes u osnovi jedna drustvena konvencija, a
ne neka a priori prihvatljiva kategorija.
Uostalom, opsti interes i nije privlacan za razmatranje kao apstraktna
kategorija, vec kao pojam koji se cesto i normativno deIinise. Tu i nastaje osnovna
protivurecnost izmedu opsteg interesa zajednice (drzave, opstine) i mnostva
neusaglasenih pa i suprotnih grupnih ili pojedinacnih interesa gradana. Ili jos
konkretnije, u cemu se normiranje opsteg drustvenog interesa razlikuje od politicke
odluke vlasti? (Bozidar Popovic)
PLANIRAN1E donosenje odluka u svetlu njihovih eIekata u buducnosti.
Planiranje se stoga moze deIinisati kao proces odlucivanja o tome kako buducnost
uciniti boljom nego sadasnjost, deIinisanja promena potrebnih da bi se postigla
odredena poboljsanja i odredivanje o nacinu tih promena u praksi.
STRATEGI1A (Strategv) sirok spektar aktivnosti preduzetih kako bi se
dostigli postavljeni kratkorocni i/ili dugorocni ciljevi. Strategija obuhvata
identiIikovanje pogodnih momenata za intervenciju, utvrdivanje nacina pomocu
kojih se obezbeduje ukljucivanje drugih sektora, a posebno javnosti u celini,
utvrdivanje spektra politickih, drustvenih, ekonomskih, upravljackih i tehnickih
Iaktora znacajnih za dostizanje ciljeva, ogranicenja na koja se moze naici, kao i
pronalazenje nacina da se ona prevazidu.
TIMSKI RAD (team work) dostizanje zajednickih ciljeva udruzenim
naporima i odgovornoscu. On olaksava komunikaciju medu ljudima, donosenje
odluka i razmenu ideja i zapazanja. Svaki clan tima pruza praktican doprinos
njegovom radu.
238
239
RECNIK OPSTIH MESTA
John Pick, Art in the State, London, 1988.
Evo kratkog spiska nekih od termina koji su poslednjih godina prosto zatrpali
,kulturnu politiku. Spisak nije potpun i ne dovodi u pitanje cinjenicu da svaka
od reci koja se u njemu nasla moze da ima sasvim uobicajeno znacenje (ali ga u
mnogim dokumentima koji spadaju u kulturnu politiku nema).
EFIKASNOST garantovana osrednjost. Rec se uvlaci u govor planera u
trenutku kada se predlozi da birokratski umovi postave parametre unutar kojih
jedan stvaralacki um treba da deluje i da se unapred odredi sta su ,potrebe publike.
EVALUACI1A birokratska provera institucionalne ispravnosti. Rec je
nekada oznacavala kriticku ocenu umetnosti, ali se sada vise odnosi na upravne
postupke, bez obzira na umetnicku produkciju.
IZAZOV junacka rec koja se koristi da bi se opisao neki cilj menadzmenta
koji je ili do suza smesan ili sigurno nepozeljan. Misicavost reci cesto prikriva
mlitav pojam. (,Izazovan dobitak, ,Odbor je bio suocen sa uzbudljivim izazovom
kada je zgrada bila proglasena neupotrebljivom.)
ORGANIZACIONI nejasan poslovni termin koji se obicno koristi onda
kada je potrebno zamagliti cinjenicu da je proces koji se najpre bavio estetikom,
moralom, kritikom ili umetnickim vrednostima sada prerastao u cisto menadzersku
delatnost i bavi se ekonomijom i biznisom (vidi gore ,eIikasnost).
PARTNERSTVO ,burazerski termin nastao iz potrebe da se pokaze
kako su dugogodisnji suparnici potkupljeni da bi prividno nesto zajednicki uradili.
Ponekad se neinteligentno koristi da stvori lazno osecanje kucnog zajednistva u
kulturi (na primer ,partnerstvo u zajednici). Uvek se odnosi na nesto privremeno,
veoma sumnjivo, na nesto ciji ucesnici imaju ,prste u pekmezu.
PLAN planovi za kulturu su bespogovorno planovi za birokratiju obicno
su to planovi koji sadrze lagodan zivot, istrazivanja u cilju pisanja izvestaja,
240 Recnik opstih mesta
prekomorska putovanja radi sticanja neposrednog iskustva, davanje dobro
placenog saveta kolegama, savetovanja sa drugim birokratama uz beskrajne
ruckove tokom kojih se kuju planovi koji pretpostavljaju jos vise birokratskog
pisanja, planiranja itd.
POMAGAC izokola podseca da se cinilac koji je u pitanju nalazi u senci
i ponasa neutralno, ali u stvari prikriva agresivnu nameru da sve oblikuje, kontrolise
i svakome komanduje. (,Ucestvovacemo kao pomagaci povezujuci nacionalne
preduzetnike i odgovarajuce kulturne institucije.)
POTRAZN1A rec koja se normalno upotrebljava za opisivanje citave
skale potrosackih prioriteta, ali se koristi i u usko selektivnom znacenju kojim
birokrate u kulturi isticu delice interesovanja koje javnost pokazuje za
subvencioniranu kulturu. Ovom posebnom znacenju ,potraznje ne izlazi se u
susret, vec se one ,ispunjava na birokratski nacin, tj. zahtev se u potpunosti
prihvata tek posto su ga birokrate ispunile. (,1986/87. nije bila Iinansijski laka za
kulturu. Mnoge kulturne institucije su jedva izbegle Iinansijsku katastroIu koju
nije izazvao nedostatak potraznje, vec to sto im nedovoljne dotacije nisu omogucile
da potraznji udovolje.)
POTREBE stara levicarska rec koja je preneta u novu trzisnu svirepost,
jer je jos uvek veoma korisna razmetljivim birokratama. Daje na znanje da ljudi
imaju zelje kojih nisu svesni, a koje drzavna birokratija moze da spozna i registruje
(,stvarne potrebe, ,trazeci resenja za uocene potrebe, a ne samo za izrazene
zahteve). Naravno da ljudi nisu svesni osecanja potrebe za bilo kojom vrstom
umetnosti sve do trenutka dok delo ne nastane i bude im ponudeno. Zbog toga je
istinita tvrdnja da iskusni menadzeri u kulturi moraju da, u postupku nastajanja
dela, pokusaju da predvide sta publika zeli. Ali je istina i to, da posto su zelje
ispunjene, treba puno vremena i truda da se odredi da li je publici koja je zelela
neko umetnicko delo, to delo uistinu bilo potrebno. Ovo bi bila ozbiljna tvrdnja.
Stoga se mora istaci da jos nije roden birokrata koji moze da predvidi kakve su ili
kakve ce biti ljudske potrebe.
PREDUZETNISTVO rec koja se koristi da bi se dao odgovarajuci
pohvalni prizvuk aktivnostima koje su u saglasnosti sa desnicarskim shvatanjima
o odgovornosti pojedinca itd., ali se u praksi odnosi na prljave radnje birokratskog
kolektivizma sa parama poreskih obveznika. (,Ideja o umetnosti na otvorenom
prostoru ima podrsku. i predstavlja lep primer novog kulturnog preduzetnistva.)
PRISTUP upotrebljava se u maglovitom znacenju da bi se prekrili svi oni
poslovi koji se odnose na obrazovanje, saobracaj, ekonomiju, marketing i dizajn,
a ticu se ljudi koji ucestvuju u kulturnim aktivnostima. Jedna od niza reci koja je
povezana sa kompjuterima, te stoga ,maco i menadzerski zvuci (,grupa za
planiranje pristupa).
RAZVO1 rec cija je upotreba savrseno prihvatljiva u postkolonijalnim
zemljama u kojima je pozivanje na nju veoma cenjeno. Kulturne birokrate je
koriste da njome oznace ili ,upravljanje ili u jos rasplinutijem znacenju
,preduzetnistvo ili ,razvojni cinilac. Oni koje iskljucivo zanima zarada koriste
tu rec kao svoje pokrice.
STRATEGI1A vojni termin za ,plan odomacen medu visprenijim
kulturnim cinovnicima. Odnosi se, u stvari, na niz nejasnih nacela izlozenih unutar
korica jedne luksuzne knjizice. (,Strategija treba da razvija takvu kulturu koja ce
podsticati interes privrednika i nastaviti pozitivan oporavak oblasti.) Sve to
predstavlja kojestariju i korisno je samo zato sto prikriva cinjenicu da doticni
cinovnik ne razlikuje poeziju od proze i ne moze da prepozna dobru muziku cak
i kada ima vremena za nju. Ona opravdava mnogo toga sto rade cinovnici u kulturi
koji bi po svom temperamentu i sposobnostima vise odgovarali nekom
osiguravajucem zavodu.
UMETNOST kao ,vestina. Skoro uvek se zloupotrebljava pri podnosenju
nekog grandioznog i tesko branjivog zahteva. Nejasno implicira da su otprilike
isto ekonomski i stvaralacki procesi u pozoristu, brejk-densu, grncarstvu, operskom
pevanju, alternativnom kabareu, skulpturi na javnim prostorima i pijanizmu. U
praksi se obim pojma ,umetnost menja od jedne do druge recenice.
Primer: ,Umetnost moze da d sustinski doprinos revitalizaciji zapustenih
delova grada. Pozoriste, muzika i vizuelne umetnosti i sredstva koja uzivanje u
njima cine mogucim bitan su sastojak mesavine kulturnih, ekoloskih i
rekreacionih pogodnosti koji podsticu ekonomski rast i razvoj. Umetnost dovodi
turiste i otvara radna mesta. I jos vaznije, ona moze da posluzi kao glavni katalizator
za sveobuhvatnu regeneraciju nekog podrucja. Umetnost je zenica oka drustvenog
samopostovanja i identiteta. I jos nesto isto tako vazno ona povezuje zajednice
koje bi inace bile podeljene.
ZA1EDNICA toplo mrmorenje koje znaci samo ugodnu tvorevinu nastalu
u glavi onoga ko je koristi, a sadrzi sva mekana i nezna znacenja. Rec koja se
skoro uvek koristi kao postapalica, jer autor ne zeli da bude ozbiljno doveden u
pitanje. (,Kultura uvecava samopostovanje zajednice i razvija identitet
zajednice.)
242
243
LITERATURA
1. Bianchini, Franco, Cultural policv and Urban Regeneration. the West European
Experience, Manchester University Press, 1991.
2. Bonetti M, Conan M. & Allen, Development social urbain strategies et methodes,
Harmattan, Paris, 1991.
3. Dragicevic Sesic Milena i Stojkovic Branimir, Kultura, menadment, animacifa,
marketing, CLIO, Beograd, 2000.
5. Dragicevic Sesic Milena i Sentevska Irena (ured.), Urbani spektakl, CLIO i
YUSTAT, Beograd, 2000.
6. Evropske mree kulture, Balkankult, Beograd, 2001.
7. Goodey, Brian (ed.), Urban Cultural Life in the 1980s Report and Essavs from
Twentv-One Towns Profect, Council oI Europe, Strasbourg, 1983.
8. Goodey, Brian, ed., Urban culture at a Turning point? Council oI Europe,
Strasbourg, 1983.
9. Mennell, Stephen, Cultural Policv in Towns, Council oI Europe, Strasbourg, 1976.
10. MumIord, Lewis, Grad u historifi, Naprijed, Zagreb, 1988.
11. S.MacGregor, B.Pimlott (ed.), Tackling the Inner Cities (ed.), OxIord University
Press, 1990.
12. Pusic Ljubinko, Odrivi grad, ka fednof sociologifi okruenfa, NOVA 175,
izd. Slobodan Masic, Beograd, 2000.
13. Simic Snezana i dr., Osnove :a reformu sistema :dravstvene :astite u Republici
Srbifi, Centar za proucavanje alternativa, Samizdat B92, Beograd, 2001.
14. Terminoloski recnik kvaliteta u :dravstvenof :astiti, Medicinski Iakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000.
15. Urbana kultura i ekologifa, tematski broj casopisa Nissa, 14/1993.
16. Vujovic, Sreten (ured.), Sociologifa grada, zbornik, Zavod za izdavanje udzbenika
Srbije, Beograd.
17. Vujovic, Sreten, Grad u senci rata, Prometej, Novi Sad, 1997.
244 Webografifa
WEBOGRAFIJA
Comedia www.comedia.org.u
EGPIS European good practice inIormation service cities21.com-egpis
European Academy oI the Urban Environment www.eaue.de
European Commission Urban Pilot Projects www.inIoregio.org/urban/upp/
Irames.htm
European Sustainable Cities ourworld.compuserve.com/homepages/
EuropeanSustainableCities/homepage.htm
European Urban Forum www.inIoregio.cec.eu.int/urban/Iorum/
Forum on Creative Industries www.mmu.ac.uk/h-ss/sis/Ioci/welcome1.html
Global Ideas Bank (Institute Ior Social Inventions) www.globalideasbank.org/
HuddersIield Creative Town Initiative www.creativetown.com
The Innovation Journal www.innovation.cc/index.html
International Council Ior Local Environmental Initiatives www.iclei.org/iclei/
casestud.htm
International Institute Ior Sustainable Development iisd1.iisd.ca/deIault.htm
International Urban Development Association www.inta-aivn.org/Kao John,
Jamming www.jamming.com
Management www.links.management.org.uk
Megacities www.megacities.nl/Randers Urban Pilot Project
www.undervaerket.dk/
RSS (European Regional Development Fund and Cohesion Fund Projects)
www.inIoregio.org/wbover/overstor/stories/D/RETD/st100en.htm
SCN (Sustainable Communities Network) www.sustainable.org/casestudies/
studiesindex.html
United Nations Management oI Social TransIormations www.unesco.org/most/
bphome.htm#1
Evropske mree kulture 245
EVROPSKE MREZE KULTURE
Mreza gradova kulture Cultural City Network (CCN) cultural-city-
network(aon.at
Evrogradovi (Eurocities)- http://www.eurocities.org
Susreti (Les rencontres association oI european cities and regions Ior culture)
http://www.les-rencontres.org
Krug prijateljstva gradova-utvrdenja (Walled towns Iriendship circle http://
www.walledtowns.com
Evropska mreza kulturnih centara (European Network oI Cultural Centers) http:/
/www.encc.net
Evropski centar za kulturu (European Culture Center) http://www.europeans.ch
Udruzenje evropskih karnevalskih gradova (Foundation oI European Carnival
Cities) Amsterdam, Postbox 6615
Balkankult Balkanska kulturna saradnja http://www.balkankult.org
246
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
711.45:32(082)
316.334.56(082)
352.075.1(082)
JAVNA I KULTURNA POLITIKA :
socio-kulturoloski aspekti / priredila
Milena Dragicevic Sesic. - Beograd : Magna
agenda, 2002 (Beograd : Cigoja stampa). -
246 str. : graI. prikazi, tabele ; 23 cm
Tiraz 1500. - Str. 7-10: Uvod / Milena
Dragicevic Sesic. - Recnik termina: str.
231-237. - Recnik opstih mesta: str.
239-241. - Napomene i bibliograIske
reIerence uz tekst. - BibliograIija uz
pojedine radove. - BibliograIija: str. 243.
ISBN 86-83775-08-9
1. Dragi}evi} |ei}, Milena
a) Gradovi - Kulturni ìvot - Zbornici b)
Lokalna samouprava - Gradovi - Zbornici c)
Gradske zajednice - Zbornici
COBISS-ID 98542348

Kulturna Politika

Încărcat de

Informații document

Titlu original

Drepturi de autor

Formate disponibile

Partajați acest document

Partajați sau inserați document

Opțiuni de partajare

Vi se pare util acest document?

Este necorespunzător acest conținut?

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Kulturna Politika

Încărcat de

Drepturi de autor:

Formate disponibile

1

S-ar putea să vă placă și