Univerzitet u Beogradu

ki fakultet Matematic

Metodika nastave matematike 1

Trigonometrijske funkcije

Student: Miroljub Spasic

2008.

Profesor: Gojko Kalajd zic

A Pisano u L TEX-u Crte zi uradeni kori s cenjem GCLC paketa. (http://www.matf.bg.ac.yu/~janicic/gclc/)

Uvod
Trigonometrija (lat. trigonon - trougao, metron - mera) je deo matematike koji izu cava zavisnost izmedu strana i uglova trougla (trigonometrija u u zem smislu), a takode i osobine trigonometrijskih funkcija i vezu medu njima (goniometrija). Sam naziv trigonometrija asocira na operacije s trouglovima. U po cetku je za cilj imala izra cunavanje vrednosti svih elemenata jednog trougla (visine, te zi snih du zi, simetrala, polupre cnika, povr sine i uglova) pomo cu podataka dovoljnih za odredivanje trougla. Njen prvobitni cilj je danas prevaziden, pa je njena osnovna uloga izra cunavanje trigonometrijskih funkcija.

1.1

Istorija trigonometrije

Po ceci trigonometrije le ze u svetu astronomije. Prvi koreni trigonometrije su nadeni u zapisima iz Egipta i Mesopotamije pre skoro 4000 godina. Egipatski papirus Rind (oko 1650. p.n.e.) sadr zi probleme sa odnosima stranica trougla primenjenim na piramide. Egip cani i Vavilonci nisu imali na se shvatanje mere ugla, a relacije tog tipa su smatrali osobinama trouglova, pre nego samih uglova. Prve primene trigonometrijskih funkcija bile su vezane za tetivu kruga (Slika 1.1) i za poimanje da je njena du zina razapeta nad datim uglom x = 2 bila (u dana snjoj terminologiji) 2 sin . Gr cki astronom i matemati car Hiparh sra cunao je prvu poznatu tablicu tetiva 140. godine p.n.e. Njegov rad je bio dalje razvijen od strane astronoma Menelaja (oko 100. godine n.e.) i Ptolemeja (oko 100. godine n.e.), koji su se oslanjali na vavilonska posmatranja i tradiciju.

B r O M C

Slika 1.1 Vavilonski i gr cki uticaji u zajednici s bogatom zbirkom sopstvenih matemati ckih dostignu ca doveli su do nastanka trigonometrije bliske dana snjoj formi u Indiji oko 500. godine n.e. Hindu matemati car Arjabata (Aryabhata) 499. god. pravi tablice polovina tetiva, poznatih pod imenom dja-arda (jya-ardha) ili samo dja (jya). One su u slede coj vezi s modernim pojmom sinusa: jya x = r sin. Na slici 1.1 dja (AM ) predstavlja polovinu tetive AB .

1.1 Istorija trigonometrije

S indijskim pojmom sinusne funkcije bivaju upoznati Arapi tokom 8. veka n.e., kod kojih se termin dja prepisuje kao diba (jiba) ili dib (jyb). Latinski prevodi sa arapskog pogre sno uzimaju ovaj termin kao arapsku re c dejb (jaib), s jednim od mogu cih zna cenja otvora na zenskoj ode ci oko vrata. Sledstveno tome, dejb biva preveden kao latinska re c sinus, jer ona mo ze da predstavlja prevoj na ode ci, grudi, zaliv, ili cak krivinu. Tako trigonometrija ulazi u Evropu tokom XII veka. Trigonometrijske funkcije, tangens i kotangens, razvile su se iz prou cavanja du zina senki koje bacaju objekti razli citih visina. Tales sa Mileta je oko 600. godine p.n.e. koristio du zine senki kako bi izra cunao visine piramida. Kako indijska tako i arapska matematika su obe razvile trigonometrijsku tradiciju zasnovanu na du zinama senki, koje su s druge strane ostvarile uticaj na evropsku matematiku. Funkcije sekans i kosekans su izvedene iz tablica koje su koristili pomorci tokom XV veka. Re c trigonometrija se prvi put pojavila kao naslov knjige Trigonometria(doslovce, merenje trouglova) objavljene od strane Bartolomea Pitiskusa (Bartholomeo Pitiscus) 1595. godine.

Trigonometrija pravouglog trougla

2.1 Trigonometrijske funkcije o strog ugla

Neka je trougao ABC pravougli, kod koga je ugao kod temena C prav (slika 2.1). Stranice naspram o strih uglova (CA i CB ) nazivaju se katete, a stranica naspram pravog ugla (AB ) hipotenuza. Neka je a du zina katete CB , b du zina katete CA i c du zina hipotenuze AB . Neka je mera ugla CAB i mera ugla CBA u stepenima. Mera ugla ACB je 90 .

A b c B a . C C1 C2b C3 C4 B1 B2 c B3 B4 A B a . C

Slika 2.1 Neka je trougao A B C (Slika 2.1) pravougli sa pravim uglom u C i uglom CAB = . Kako su pravougli trouglovi sa jednakim o strim uglom medusono sli cni (i obratno), trougao ABC je sli can trouglu A B C . Za sli cne trouglove va zi i da su im odgovarajuce stranice proporcionalne. To zna ci da je kod trouglova ABC i A B C koli cnik naspramne katete ugla i hipotenuze jednak. Va zi: a a = c c Neka su, dalje, u trouglu ABC ta cke B1 , B2 , B3 , B4 , C1 , C2 , C3 , C4 takve da su uglovi ACi Bi (i = 1, 4) jednaki uglu ACB , tj. neka su ovi uglovi pravi (Slika 2.1). Trouglovi A1 B1 C1 , A2 B2 C2 ,

2.1 Trigonometrijske funkcije o strog ugla

A3 B3 C3 , A4 B4 C4 , ABC su sli cni medusobno. Neka su ai , bi du zine odgovaraju cih kateta i ci du zina hipotenuze trougla Ai Bi Ci (i = 1, 4). Tada je i: a1 a2 a a = = = = b1 b2 b b Sli cno je i sa koli cnikom nalegle katete i hipotenuze, kao i sa koli cnikom kateta. Odnosi su ne b a b menjaju ukoliko se ne menja ugao . Dakle, u pravouglom trouglu ABC koli cnici a c , c , b , a su zavisni od ugla , tj. oni su odredjene funkcije ugla , tzv. trigonometrijske funkcije o strog ugla i mogu se imenovati. Denicija 1. Trigonometrijske funkcije o strog ugla 1. Broj 2. Broj 3. Broj 4. Broj
a c b c a b b a

zove se sinus ugla i obele zava se sin , sin = a c. zove se kosinus ugla i obele zava se cos , cos = a c. zove se tangens ugla i obele zava se tg , tg = a c. zove se kotangens ugla i obele zava se ctg , ctg = a c.

Ovim su denisane cetiri nove funkcije: sin , cos , tg , ctg , ciji su domeni brojevi koji su veli cine svih o strih uglova. Kako je kateta pravouglog trougla uvek manja od hipotenuze i na osnovu denicije lako se zaklju cuje da za bilo koji o star ugao va ze slede ce nejednakosti: 0 < sin < 1, 0 < cos < 1, 0 < tg , 0 < ctg . pa je kodomen funkcija sin i cos interval (0,1) , a za funkcije tg i ctg (0, ) (1)

C1 C .

A O

Slika 2.2
a2 1 Neka su 1 i 2 uglovi iz domena funkcije sin. Onda iz sin 1 = sin 2 a c1 = c2 se dobija da su i uglovi 1 = 2 pa je sin injektivna (1-1) funkcija. Sli cno se dobija da su i ostale funkcije (cos , tg , ctg) injektivna preslikavanja. Ako je m realan broj, takav da je 0 < m < 1 i sin = m, m= a star ugao pravouglog trougla, sa katetom a i hipotenuzom c, c , a = mc, postoji ugao (o naspram katete a) za koji je sin = m, pa je funkcija sin i surjektivna (na ) na svom intervalu. Takode su i ostale funkcije surjektivne. Trigonometrijske funkcije pravouglog trougla su bijekcije. Ove funkcije su i monotone i to sin i tg su rastu ce, a cos i ctg opadaju ce. Neka je BAC1 = 1 , tada je > 1 i BC > BC1 (ve cem periferijskom uglu odgovara i ve ca tetiva(Slika 2.2)). Kako je BC1 sin = BC cno se pokazuje da je cos < cos 1 , ctg < AB , sin 1 = AB , onda je i sin > sin 1 . Sli ctg 1 . Dakle,

< 1 sin < sin 1 , cos > cos 1 , tg < tg 1 , ctg > ctg 1

(2)

2.2 Va zniji trigonometrijski identiteti

2.2

Va zniji trigonometrijski identiteti

Osnovni trigonometrijski identitet Teorema 1. Ako je 0 < < 90 , onda je:

sin2 + cos2 = 1

(3)

tg =

sin cos

(4)

tg ctg = 1

(5)

Dokaz. Neka je o star ugao pravouglog trougla cija je naspramna kateta a, nalegla kateta b, a 2 2 hipotenuza c. Iz Pitagorine teoreme dobijamo ( a ) + (b = 1, odakle se, stavljaju ci a c c) c = sin b i c = cos dobija (3). Na osnovu dencije 1 se dobija tg = kao i tg ctg = a = b
a c b c

sin cos

a b =1 b a

Primer 1. Trigonometrijske funkcije ugla od 45

D C

Slika 2.3 U kvadratu ABCD , gde je AB = a (Slika 2.3), iz Pitagorine teoreme se dobija du zina dijagonale d = AC , d = a 2 2 . Ugao BAC = 45 . Iz pravouglog trougla ABC , na osnovu denicije trigonometrijskih funkcija dobijaju se vrednosti: 2 2 sin 45 = , cos 45 = , tg 45 = 1, ctg 45 = 1, 2 2

2.2 Va zniji trigonometrijski identiteti

Trigonometrijske funkcije komplementnog ugla Ugao je komplementan uglu (i obratno) ako je + = 90 . Ovo zna ci da su o stri uglovi u pravouglom trouglu medusobno komplementni. Zato va zi i slede ca: Teorema 2. Za svako , 0 < < 90 va zi: sin(90 ) = cos , cos(90 ) = sin tg(90 ) = ctg , ctg(90 ) = tg (6) (7) 2 Primer 2. Vrednosti trigonometrijskih funkcija za uglove od 30 i 60

Slika 2.4 U jednakostrani cnog trouglu ABC sa stranicom du zine a i visinom CD (Slika 2.4), primenom Pitagorine teoreme se dobija da visina CD ima du zinu h = a 2 3 , pri cemu je ugao ACD = 30 , pa se na osnovu denicije 1 dobijaju i vrednosti trigonometrijskih funkcija za ugao cija je mera 30 : 1 3 3 sin 30 = , cos 30 = , tg 30 = , ctg 30 = 3 2 2 3 Kako su uglovi 30 i 60 komplementni, na osnovu Teoreme 2, za ugao 60 se dobija: 1 3 3 , ctg 60 = , tg 60 = 3 cos 60 = , sin 60 = 2 2 3

U slede coj tabeli date su vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih brojeva: 0 0 1 0

6 1 2 4 2 2 2 2 3 3 2 1 2 3 3 2

sin cos tg ctg

3 2 3 3

1 1

1 0 0

Ugao
3.1 Jedini cna kru zna linija

Neka je u ravni zadat Dekartov pravougli koordinatni sistem sa koordinatnim po cetkom O i medusobno normalnim jedini cnim vektorima i i j , pri cemu se vektor j dobija rotacijom oko zajedni ckog po cetka O u pozitivnom smeru (smer suprotan od smera kazaljke na satu) vektora i. Ako ta cka M pripada ravni , onda vektor OM nazivamo vektorom polo zaja ta cke M . Ako je OM = xi + y j , onda x i y zovemo koordinatama ta cke M i pi semo M (x, y ).
y

(0, y ) j O

M (x, y )

i (x, 0)

(1, 0)

Slika 3.1

Teorema 3. Jedna cina kru zne linije u Dekartovom pravouglom sistemu xOy , u ravni , polupre cnika 1 i sa centrom u O je: x2 + y 2 = 1 (1) Dokaz. Neka je k (O, 1) kru zna linija u ravni sa centrom u O i polupre cnikom 1 i ta cka M (x, y ). Kru zna linija k je skup svih ta caka koje su na rastojanju 1 od O, a rastojanje d(O, M ) = |OM | = x2 + y 2 , pa ta cka M (x, y ) pripada kru znoj liniji ako i samo ako je d(O, M ) = 1. x2 + y 2 = 1 tj. x2 + y 2 = 1

3.2 Radijanska mera ugla

3.2

Radijanska mera ugla

U ranijim matemati ckim izu cavanjima, stepen je bio glavna mera ugla. Prav ugao je ugao koji iznosi 90 , mera opru zenog ugla je 180 i mera punog ugla je 360. Broj 360 uzet kao mera punog kruga jer ima dosta delioca (2,3,4,5,6,8,...), krug se deli na delove koji se lako mogu meriti celim brojevima, ili zato sto je 360 je pribli zno jednak broju dana u jednoj astronomskoj godini (365). Medutim, nova mera ugla, koja se naj ce s ce koristi u trigonometriji, je radijan. Radijan je lu cna mera ugla tj. merenje radijanom je merenje lukom. Slika (3.2) Denicija 2. Neka je k (O, r) kru zna linija polupre cnika r. Mera centralnog ugla koji odgovara luku du zine r te kru zne linije je jedan radijan.

k O

r r

Slika 3.2

Kako je obim kruga jednak 2r , jasno je da pun ugao ima 2 radijana, kao i da je mera u stepenima ugla od jednog radijana: 1rad = ( 360 ) 57 17 45 2

3.3

Pojam kru znog luka

Neka su ravni xOy k jedini cna kru zna linija sa centrom O i AB du z du zine 2 u uzajamnom polo zaju kao na slici (Slika 3.3) i neka je orijentacija du zi u smeru od A prema B i orijentacija kru zne linije pozitivna (smer suprotan od smera kretanja kazaljke na satu). Du zina du zi AB jednaka je du zini kru zne linije k . Obavijanjem du zi AB sa ksiranim po cetkom u A, bez istezanja i sakupljanja du z se mo ze namotati na krug pri cemu ce se ta cka A poklopiti sa ta ckom B. Ako se pretpostavi da ta cka B ne pripada odse cku AB dobija se preslikavanje : [0, 2 ) k, (t) = Ft

k O

Slika 3.3

gde je t du zina du zi AF , a du zina kru znog luka AFt jednaka t. Dakle, pozitino orijentisani ugao AOF ima radijansku meru t radijana. Ako na kru znoj liniji k treba da predemo iz ta cke A u ta cku P, koje su ta cke kru zne linije, u pozitivnom smeru, to zna ci da se prelazi pozitivno orijentisani kru zni luk AP, du zine l, kru zne linije k , ali se, takodje mo ze i obi ci kru znica m broj puta (m N) u pozitivnom smeru, a zatim i pozitivno orijentisani luk AP . Svaki od ovako dobijenih puteva je uop steni kru zni luk kru zne linije k od ta cke A do P u pozitivno orijentisanom smeru. Du zina uop stenog kru znog luka jednaka je 2m + l. Uop steni kru zni luk u negativno orijentisanom smeru je putanja iz ta cke A u P u negativno orijentisanom smeru, kao i svako od od kretanja iz A u P u za du zinu kru zne linije uz negativno

3.4 Uop stenje pojma ugla

orijentisani luk AP linije k i njegova du zina je 2n + l gde je l du zina negativno orijentisanog kru znog luka AP i n N. Za dva orijentisana luka kruga k ka zemo da su jednaka, ako i samo ako imaju istu du zinu i istu orijentaciju. p y Dva isto orijentisana luka se nadovezuju ako se kraj prvog i po cetak drugog luka poklapaju. Nadovezivanjem vi se pozitivno (negativno) orijentisanih lukova nastaju pozitivno (negativno) orijentisane putanje na krugu k . k x Putanja je potpuno odredena ako je O A poznata njena po cetna ta cka, du zina i orijentacija, te ne zavisi od na cina na koji je sastavljena. Neka je u ravni xOy k jedini cna kru zna linija sa centrom O i neka je p prava u toj ravni koja sadr zi ta cku A(1, 0) i normalna je na osu Ox (Slika 3.4). Neka je p osa realnih brojeva sa Slika 3.4 po cetkom A cija se orijentacija i jedinica mere poklapaju sa osom Oy . Ta cka T (1, t), t R podgovara uop steni kru zni luk duzine t i to ako je t > 0 pozitivno orijentisan, a ako je t < 0 negativno orijentisani. Broju t = 0 odgovara ta cka A. Na ovaj na cin denisano je preslikavanje :Rk skupa R na jedini cnu kru znu liniju. ovo preslikavanje nastaje obavijanjem brojevne prave oko kruga i to bez istezanja i skupljanja. Tako je npr. (0) = (0, 0), ( 2 ) = (0, 1), ( ) = (1, 0) Primer 3. Odrediti na jedini cnoj kru znoj liniji realnih brojeva koordinate ta cke koja se dobija preslikavanjem (t) gde je t = 32
Pri preslikavanju ( 32 ) dobija se kru zni luk cija je du zina jednaka P (0, 1) 3 2

pa se dobija ta cka

3.4

Uop stenje pojma ugla

Neka je u ravni xOy k jedini cna kru zna linija sa centrom O i A(1, 0) Rotacijom Dekartove ravni xOy , u bilo kom smeru za neki ugao , < 360 ta cka A opisa ce kru zni luk du zine t, gde je t radijanska mera ugla . Pri rotaciji za + m 360 ta cka prolazi uop steni kru zni luk du zine t, a osa Ox m puta sve ta cke ravni i dalje do polo zaja OA gde je A zavr sni polo zaj ta cke A. Du zina kru znog luka AA odreduje ugao. Uop steni kru zni luk jedini cne kru zne linije odreduje uop steni centralni ugao te kru zne linije i njegova mera je realan broj koji odreduje odgovaraju ci uop steni kru zni luk.

Trigonometrijske funkcije ma kog ugla

4.1 Denicije trigonometrijskih funkcija ma kog ugla

Denicija 3. Neka je u ravni dat Dekartov pravougli koordinatni sistem xOy i neka je k jedini cna kru zna linija sa centrom u ta cki O i na njoj ta cka Ft (x, y ) takva da je (t) = Ft (Slika 4.1). Apcisa x ta cke Ft je kosinus (cos t = x), a ordinata sinus (sin t = y ) realnog broja t (uop stenog ugla t) Kako je jedna cina jedini cne kru zne linije k, x2 + y 2 = 1, a ta cka Ft (cos x, sin x) pripada k , dokazana je Teorema 4. Za svaki realan broj t je sin t + cos t = 1
2 2

y B

(1) 2

Ft (x, y )

Y (0, y )

C X (x, 0) k

(1) je osnovna trigonometrijska identi cnost Iz nje neposredno sledi ograni cenost kosinusa i sinusa 1 cos x 1 (2) 1 sin x 1
3 2 Kako je ( 32 ) = A(0, 1) dobija se cos 32 = 0 i sin 32 = 1

(3) Slika 4.1

Primer 4. Odrediti cos i sin uop stenog ugla

Denicija 4. Neka je t realan broj i cos t = 0. Tangens broja t, (tg t) je koli cnik tg t = sin t cos t (4)

Neka je t realan broj i sin t = 0. Kotangens broja t (ctg t) je koli cnik ctg t = Iz denicije tangensa i kotangensa dobija se cos t sin t (5)

4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

11

Teorema 5. tg x ctg x = 1 (6) 2 Primer 5. Odrediti tg i ctg broja

) = A( ( 34 2 2 2 , 2 ) 3 4 3 4

i onda je tg

sin 34 cos 34

= 1, a na osnovu Teoreme 5 se dobija i ctg = 1

4.2
4.2.1

Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

Periodi cnost i parnost funkcija kosinus i sinus. Svodenje na prvi kvadrant

Denicija 5. Za realnu funkciju f : Df R, Df R ka zemo da je periodi cna na domenu Df ako postoji realan broj T, T = 0 takav da za sve t Df va zi: t + T Df , t T Df , f (t + T ) = f (t). Broj t se zove period funkcije f , a najmanji pozitivan period (ukoliko postoji) zove se osnovni period. Teorema 6. Broj 2 je osnovni period funkcija sin i cos Dokaz. Kako je (t + 2 ) = (t 2 ) = (t) dobija se da je 2 period kosinusa i sinusa. Neka je 0 < T < 2 osnovni period sinusa. Onda je: sin T = sin(0 + T ) = sin 0 = 0 Kako je sin2 T + cos2 T = 1 dobija se cos T = 1 , a to je mogu ce za T = 2k (k Z ), a takvo T ne pripada datom intervalu, pa je T = 2 osnovni period sinusa. Sli cno se dokazuje za cos Denicija 6. Funkcija f : Df R, Df R je: 1. parna, ako je za svako t Df ispunjeno t Df i f (t) = f (t), 2. neparna, ako je za svako t Df ispunjeno t Df i f (t) = f (t). Teorema 7. Kosinus je parna, a sinus neparna funkcija. Dokaz. Neka je t R i neka je P ta cka jedini cne kru zne linije realnih brojeva data sa (t) = P . Onda je ta cka (t) = Q simetri cna ta cki P u odnosu na apcisu. (Slika 4.2). Ta cke P (cos t, sin t) i Q(cos(t), sin(t)) imaju jednake apcise pa je cos(t) = cos t sto zna ci da je kosinus parna funkcija. Kako je | sin t| = | sin(t)|, a ordinate su suprotnog znaka dobija se sin(t) = sin t

4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

12

Neka je t R i neka je P ta cka jedini cne kru zne linije realnih brojeva data sa (t) = P . Onda je ta cka Q = (t + ) simetri cna ta cki P u odnosu na koordinatni po cetak, njena apcisa i ordinata je suprotnog znaka od apcise i ordinate ta cke P , a jednake su po apsolutnoj vrednosti. P (cos t, sin t), Q(cos(t + ), sin(t + )) pa za svaki realan broj t va zi cos(t + ) = cos(t) sin(t + ) = sin(t) (7) (8) ( 2

Slika 4.2 t) su simetri cne u odnosu

Ta cke jedini cne kru zne linije realnih brojeva P = (t) i Q = na pravu y = x odakle je cos t = sin(

t), sin t = cos( t) (9) 2 2 Na osnovu ovih osobina kosinusa i sinusa, oni se mogu izraziti i pomo cu kosinusa i sinusa iz intervala [0, ] svodenje na prvi kvadrant 2
Primer 6. Odrediti sin( 43 6 ) sin( 43 6 ) = sin(6 + + 6 ) = sin( + 6 ) = sin 6 = 1 2

Teorema 8. Broj je osnovni period tg i ctg 2 Teorema 9. Funkcije tg i ctg su neparne. 2 Primer 7. Odrediti tg
37 6 6

tg 37 6 = tg(6 + 6 ) = tg

3 2 1 2

3 2 (10) (11)

Teorema 10. sin x < x < tg x, 0 < x < | sin x| |x|, x R

4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

13

y C B

Slika 4.3

Dokaz. U jedini cnom trigonometrijskom krugu, (Slika 4.3) povr sina trougla AOB je manja od povr sine ise cka AOB , a ona je manja od povr sine trougla AOC odakle je 1 1 1 sin x < x < tg x 2 2 2 pa sledi da je jednakost (10) Za 0 x < 2 nejednakost (11) sledi iz (10). Zbog neparnosti funkcija sin x i x nejednakost (11) va zi za < x< 2 2 . Za |x| 2 je trivijalna, jer je tada | sin x| 1 < |x|. Trigonometrijska kru zna linija. Trigonometrijske funkcije uop stenog ugla denisane su pomo cu jedini cne kru zne linije i zbog toga se ona mo ze zvati i trigonometrijskom kru znom linijom. Za svaki realan broj t apcisa ta cke (t) odreduje vrednost kosinusa i dobija se u preseku prave paralelne sa osom Oy , koja sadr zi ta cku (t), i ose Ox, a ordinata vrednost sinusa, koja se dobija u preseku prave koja je paralelna sa osom Ox, koja sadr zi ta cku (t), i ose Oy . Neka je (t) = M (cos t, sin t) ta cka trigonometrijske kru zne linije, M1 (cos t, 0), M2 (0, sin t), osa realnih brojeva koja sadr zi y ta cku A(1, 0) paralelna je osi Oy , a osa realnih brojeva paralelna osi Ox i sadr zi ta cku Q B B (0, 1). Ta cke P i Q su ta cke preseka prave OM sa i . (Slika 4.4). M P M2 Trouglovi OM M1 i OP A su sli cni (M / Oy ) |M M1 | |P A| = |OM1 | |OA|
O M1 A x

tj. tg t = p, gde je p ordinata ta cke P u xOy . Takode su sli cni i trouglovi OM M2 i OQB (M / Ox) |M M2 | |QB | = |OM2 | |OB |

tj. ctg t = q , gde je q apcisa ta cke Q u xOy .

Slika 4.4

4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

14

Postoje jo s dve osnovne trigonometrijske funkcije, kosekans (csc ili cosec) i sekans (sec): csc t = 1 , sin t = 0 sin t 1 , cos t = 0 cos t

sec t =

Na trigonometrijskoj kru znici kosekans za t predstavlja du z |OQ|, a sekans |OP |.

Takode va zi i: sec t = csc( csc t = sec( kao i: sec t = tg t csc t 1 + tg2 t = sec2 t 1 + ctg2 t = csc2 t . t) 2 t) 2

Adicione teoreme trigonometrijskih funkcija

5.1 Adicione teoreme za sinus i kosinus

Teorema 11. Za proizvoljne realne brojeve t i s va zi: 1. cos(t s) = cos t cos s sin t sin s 2. sin(t s) = sin t cos s cos t sin s Dokaz. Neka je u ravni xOy data jedini cna kru zna linija, onda je vektor polo zaja ta cke M OM = i cos t + jsint. Rotiranjem ravni xOy za neki ugao s ta cka M se slika u ta cku N pri cemu je N = (s + t). Vektor polo zaje ta cke N je ON = i cos(t + s) + j sin(t + s) Neka x Oy pravougli Dekartov koordinatni sistem (Slika 5.1)takav da je njegova apcisna osa prava
y B A M O A x

Slika 5.1 koja sadr zi ta cke O i A gde je A = M , ordinatna osa prava koja sadr zi ta cke O i B = (t + 2 ). Apcisa je orijentisana pomo cu jedini cnog vektora i = OA = i cos t + j sin t , a ordinata j = OB = i cos(t + ) + j sin(t + ) = i( sin t) + j cos t 2 2

5.2 Adicione teoreme za tangens i kotangens

16

U koordinatnom sistemu x Oy vektor ON = i cos s + j sin s Tako se dobija ON = (i cos t+j sin t) cos s+(i( sin t)+j cos t) sin s = i(cos t cos ssin t sin s)+j (sin t cos s+cos t sin s) Dva vektora su jednaka ako i samo ako su im jednake odgovaraju ce koordinate i zbog toga je cos(t + s) = cos t cos s sin t sin s sin(t + s) = sin t cos s + cos t sin s (1) (2)

Ako se u (1) i (2) zameni s umesto s i iskoristi parnost kosinusa i neparnost sinusa dobija se cos(t s) = cos t cos s + sin t sin s sin(t s) = sin t cos s cos t sin s (3) (4)

5.2

Adicione teoreme za tangens i kotangens

sin t cos s cos t sin s sin(t s) = = cos(t s) cos t cos s sin t sin s cos t cos s sin t sin s cos(t + s) = = sin(t + s) sin t cos s cos t sin s
sin t cos s cos t cos s cos t cos s cos t sin s cos t sin s cos tg t tg s t cos s = sin t sin s 1 tg t tg s cos t sin s

Ako su t i s realni brojevi za koje je cos t = 0 ,cos s = 0, cos(t + s) = 0, onda je tg(t s) =

, ako za t, s R takvi da je sin t = 0, sin s = 0, sin(t + s) = 0, onda je ctg(t + s) = cime je dokazana Teorema 12. 1. Za proizvoljne realne brojeve t i s za koje je cos t = 0 ,cos s = 0, cos(t + s) = 0, va zi: tg(t s) = tg t tg s 1 tg t tg s ctg t ctg s 1 ctg t ctg s (5)
cos t cos s sin t sin s sin t cos s sin t sin s t sin s sin ctg t ctg s 1 sin t sin s = cos t sin s ctg t ctg s sin t sin s

2. Za proizvoljne realne brojeve t i s za koje je sin t = 0 ,sin s = 0, sin(t + s) = 0, va zi: ctg(t + s) = (6) 2

5.3

Transformacije trigonometrijskih funkcija

Funkcije dvostrukog ugla

cos 2t = cos2 t sin2 t sin 2t = 2 sin t cos t 2 tg t tg 2t = 1 tg2 t ctg 2t = ctg2 t 1 2 ctg t (7) (8) (9) (10)

5.3 Transformacije trigonometrijskih funkcija

17

Transformacija proizvoda u zbir i razliku

cos t cos s = sin t sin s = sin t cos s = 1 (cos(t + s) + cos(t s)) 2 1 (cos(t s) cos(t + s)) 2 1 (sin(t + s) + sin(t s)) 2 (11) (12) (13)

Transformacija zbira i razlike u proizvod

cos t + cos s = 2 cos x+y xy cos 2 2 x+y xy sin 2 2 (14) (15) (16) (17)

cos t cos s = 2 sin sin t + sin s = 2 sin sin t sin s = 2 sin

x+y xy cos 2 2 xy x+y cos 2 2

Trigonometrijske jedna cine i arkus trigonometrijske funkcije

6.1 Jedna cina cos x = a
cos t = a onda je t arkuskosinus broja a (t = arccos a) Re savanje jedna cine cos x = a, a R Ako je |a| 1 broj arccos a je jedno od re senja jedna cine. Kako je a = cos(arccos(a)) = cos(arccos a + 2m ), m Z onda su i svi brojevi oblika arccos a + 2m re senja jedna cine. Iz parnosti funkcije cos x dobija se cos( arccos a) = cos(arccos a) = a, pa su i brojevi oblika arccos a + 2m , takodje re senja jedna cine cos x = a

Denicija 7. Neka je dat realan broj a [1, 1] i neka je t realan broj t [0, ]. Ako je

6.2

Jedna cina sin x = a

sin t = a

Denicija 8. Neka je dat realan broj a [1, 1] i neka je t realan broj t [ 2 , 2 ]. Ako je

onda je t arkuskosinus broja a (t = arcsin a) Re savanje jedna cine sin x = a, a R Ako je |a| 1 broj arcsin a je jedno od re senja jedna cine. Kako je a = sin(arcsin(a)) = sin(arcsin a + 2m ), m Z onda su i svi brojevi oblika arcsin a + 2m re senja jedna cine. Na osnovu sin( t) = sin(t) dobija se sin( arcsin a) = sin(arcsin a) = a pa su i brojevi oblika arcsin a + 2m , re senja jedna cine sin x = a

6.3

Jedna cina tg x = a
tg t = a

Denicija 9. Neka je dat realan broj a i neka je t realan broj t ( 2 , 2 ). Ako je

onda je t arkustangens broja a (t = arctg a)

6.4 Jedna cina ctg x = a

19

Re savanje jedna cine tg x = a, a R Zbog periodi cnosti funkcije tg je a = tg(arctg(a)) = tg(arccos a + m ), m Z i svi brojevi oblika arctg a + m, m Z su re senja jedna cine. (1)

6.4

Jedna cina ctg x = a

tg t = a

Denicija 10. Neka je dat realan broj a i neka je t realan broj t (0, ). Ako je

onda je t arkuskotangens broja a (t = arcctg a) Zbog periodi cnosti funkcije ctg je a = ctg(arcctg(a)) = tg(arcctg a + m ), m Z i svi brojevi oblika arcctg a + m, m Z (2) su re senja jedna cine.

Graci trigonometrijskih funkcija i inverznih trigonometrijskih fukcija

7.1 Grak funkcije cos x

1. Domen funkcije f (x) = cos x je skup R svih realnih brojeva. Df = R 2. Funkcija je ograni cena, 1 cos x 1, x Df , pa se grak f (x) nalazi izmedu pravih y = 1 i y = 1 3. Funkcija je periodi cna sa osnovnim periodom T = 2 , sto zna ci da je dovoljno nacrtati grak u nekom intervalu du zine 2 , neka je to interval [, ], onda se ostali delovi graka se dobijaju translacijom za 2m, m Z du z ose Ox 4. Funkcija je parna: cos(x) = cos(x), x R. Grak je zbog parnosti simetri can u odnosu na osu Oy , pa je dovoljno nacrtati grak u intervalu [0, ]. Deo graka za x [, 0] dobija se simetrijom u odnosu na osu Oy . 5. Restrikcija funkcije cos : [0, ] [1, 1] je bijekcija
6. Za interval [0, ], cos x = 0 x = 2 , cos x > 0 0 < x < 2 i cos x < 0 2 < x < . Dakle grak za x [0, ] se ce osu Ox u ta cno jednoj ta cki x = 2 , iznad je ose Ox za x [0, ) i za x ( , ] ispod nje. 2 2

Na Df va zi:

f (x) = 0 za x = 2 + k f (x) > 0 za x ( 2 + 2k, 2 + 2k ) 3 f (x) < 0 za x ( 2 + 2k, 2 + 2k ). (k Z) 7. Iz bijektivnosti sledi monotonost funkcije na x [0, ]. Ako su x1 , x2 [0, ] takvi da je x1 < x2 tada je cos x1 > cos x2 i ona je strogo opadaju ca. Funkcija cos x je na R strogo rastu ca na svakom od intervala x ( + 2k, 2k ), a strogo opadaju ca na x (2k, + 2k ), gde je k Z Maksimumalnu vrednost 1 posti ze za x = 2k , a minimumalnu 1 za x = (2k + 1) , k Z 8. Funkcija je neprekidna. Grak funkcije je kriva (Slika 7.1)

7.2 Grak funkcije sin x

21

y 1 f (x) = cos(x) O 1 x

Slika 7.1

7.2
7.2

Grak funkcije sin x

2

Translacijom du z x ose za

dobija se grak funkcije sin x, jer je sin x = cos(x 2 ). Slika

y 1 O 1

f (x) = sin(x) x x) f (x) = cos(

Slika 7.2 Osobine funkcije sin x su: 1. Domen funkcije f (x) = sin x je skup R svih realnih brojeva. Df = R 2. Funkcija je ograni cena, 1 sin x 1, x Df . 3. Funkcija je periodi cna sa osnovnim periodom T = 2 . 4. Neparna je. sin(x) = sin(x), x R
5. sin : [ 2 , 2 ] [1, 1] je bijekcija

6. f (x) = 0 za x = k f (x) > 0 za x (2k, + 2k ) f (x) < 0 za x ( + 2k, 2k ), (k Z)

ca na svakom 7. Monotona je: Strogo rastu ca za x ( 2 + 2k, 2 + 2k ), a strogo opadaju 3 intervalu oblika x ( 2 + 2k, 2 + 2k )(k Z). Maksimumalnu vrednost 1 posti ze za x= + 2 k , a minimumalnu 1 za x = + 2 k 2 2

8. Funkcija je neprekidna. Kriva koja predstavlja grak sinusa i kosinusa zove se sinusoida

7.3

Grak funkcije tg x
2 + k

1. Funkcija f (x) = tg(x) je denisana na skupu Df = R { 2 + k : k Z}, tj prave x = ne seku njen grak.

7.4 Grak funkcije ctg x

22

2. Funkcija nije ograni cena

x 2 +k

lim

f (x) = i prave x =

+ k su vertikalne asimptote

3. Osnovni period funkcije je , dovoljno je nacrtati grak na intervalu ( 2, 2)

4. Neparna je, dovoljno je posmatrati [0, 2)

5. tg : ( 2 , 2 ) R je bijekcija. 6. Za x ( 2 , 2 ), tg x = 0 x = 0, tg x > 0 x ( 2 , 0) i tg x < 0 x (0, 2 ) Na Df : f (x) = 0 za x = k f (x) > 0 za x (k, 2 + k ) f (x) < 0 za x ( + k, k ), (k Z) 2

7. Funkcija je strogo rastu ca na Df . Grak funkcije tg je na slici 7.3

y

Slika 7.3

7.4

Grak funkcije ctg x

sin( x) 2

x 2 Iz ctg x = cos = tg( sin x = cos 2 x) simetrijom u odnosu na osu Oy i translacijom za 2 x ) du z ose Ox dobija se grak funkcije f (x) = ctg x (Slika 7.4).

Slika 7.4 Funkcija f (x) = ctg x ima slede ce osobine 1. Domen funkcije f (x) = ctg(x) je Df = R {x = k : k Z}. Prave x = k ne seku njen grak. 2. Funkcija nije ograni cena, njen kodomen je skup R

7.5 Funkcije arcsin x i arccos

23

3.

x k

lim f (x) = i prave x = + k su vertikalne asimptote

4. Osnovni period funkcije je 5. Neparna je 6. Restrikcija ctg : (0, ) R je bijekcija. 7. Za x (k, ckama x = 2 + k ) je pozitivna. Nule funkcije su u ta svakom od intervala x ( + k, + k ) , k Z 2 8. Funkcija je strogo opadaju ca na Df
2

+ k i negativna je na

7.5

Funkcije arcsin x i arccos

Neka je funkcija f (x) : [ 2 , 2 ] [1, 1] restrikcija funkcije sin, kako je ona bijekcija njena 1 1 inverzna funkcija f (x) : [1, 1] [ (x) = arcsin(x). Slika (7.5) 2 , 2 ] postoji: f

y 3 2 1 3 2 1 0 1 2 3 1 2 2 3x
2

Slika 7.5

Restrikcija funkcije f( x) : [0, ] [1, 1], funkcije cos, je bijekcija i njena inverzna funkcija f 1 (x) : [1, 1] [0. ] je f (x) = arccos(x) (Slika 7.5)
y 5 4 3 2 1 3 2 1 0 1 1 2 3x
2

Slika 7.6

7.6 Funkcije arctg x i arcctg

24

7.6

Funkcije arctg x i arcctg

Funkcija arctg i arcctg su bijekcije ogovaraju cih restrikcija funkcija tg i ctg.

y
2

O 2

Slika 7.7 arctg x

Slika 7.8 arcctg x

Bibliograja
[1] Mili ci c Pavle i ostali: Matematika za I razred srednje skole, Zavod za ud zbenike i nastavna sredstva Beograd. (2006.) [2] Mi ci c Vladimir i ostali: Matematika za II razred srednje skole, Zavod za ud zbenike i nastavna sredstva Beograd. (2004.) [3] http://www.wikipedia.org c: Matemati cka analiza 1, Nauka Beograd. (1998.) [4] Zoran Kadelburg, Du san Adnadevi [5] Karljikovi c Trigonometrija sa elementima sferne trigonometrije, Beograd. (1935.)

Sadr zaj
1 Uvod 1.1 Istorija trigonometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Trigonometrija pravouglog trougla 2.1 Trigonometrijske funkcije o strog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2 Va zniji trigonometrijski identiteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Ugao 3.1 Jedini cna kru zna linija 3.2 Radijanska mera ugla 3.3 Pojam kru znog luka . 3.4 Uop stenje pojma ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 3 3 5 7 7 8 8 9 10 10 11 11 15 15 16 16 18 18 18 18 19 20 20 21 21 22 23 24

4 Trigonometrijske funkcije ma kog ugla 4.1 Denicije trigonometrijskih funkcija ma kog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2 Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1 Periodi cnost i parnost funkcija kosinus i sinus. Svodenje na prvi kvadrant . 5 Adicione teoreme trigonometrijskih funkcija 5.1 Adicione teoreme za sinus i kosinus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2 Adicione teoreme za tangens i kotangens . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3 Transformacije trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Trigonometrijske jedna cine i arkus trigonometrijske funkcije 6.1 Jedna cina cos x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2 Jedna cina sin x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3 Jedna cina tg x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.4 Jedna cina ctg x = a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Graci trigonometrijskih funkcija i inverznih 7.1 Grak funkcije cos x . . . . . . . . . . . . . . 7.2 Grak funkcije sin x . . . . . . . . . . . . . . 7.3 Grak funkcije tg x . . . . . . . . . . . . . . . 7.4 Grak funkcije ctg x . . . . . . . . . . . . . . 7.5 Funkcije arcsin x i arccos . . . . . . . . . . . . 7.6 Funkcije arctg x i arcctg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

trigonometrijskih fukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .