1.

UVOD
Nar jedna je od najstarijih vrsta voa poznatih oveanstvu. Zapisi o njemu mogu se pronai u mnogim kulturama i religijama. Nar ili ipak mogranj !Punica granatum" je voe koje su jo u antiko do#a koristili kao lek a z#og velikog #roja semenki smatrao se sim#olom plodnosti koji donosi sreu u kuu. $oznat je i pod drugim imenima % dalmatinski ipak ja#uka zrnata granat mogran mogranj krletni pomagrane itd. Njegovo ime u prevodu sa latinskog znai ja#uka puna koti&a to ga zapravo i opisuje. 'noge legende su vezane za ovo drvo i njegov plod. (gipani !prona)ene slike voa u kamenu jo *+,, godina pre -rista" su ga smatrali eliksirom #esmrtnosti u .ini se smatra jednim od tri najzdravija voa #udizma i voem u kome je skon&entrisana /ivotna snaga. $ostoje i miljenja da je nar u stvari Drvo /ivota u raju kojim je (va zavela 0dama. $lod nara se esto spominje i u 1i#liji gdje se /enski o#razi upore)uju s njim. $otie iz predela koji se prote/e od 2rana do severne 2ndije odakle su ga stari 3r&i preneli na 'editeran. Odatle je sa 'avarima stigao u 4paniju a 3ranada je po njemu do#ila ime. Drevni (gipani sahranjivani su sa ovim vokama jer su verovali da sim#olizuje nadu u novi /ivot. Nar je #io o#o/avano voe i kod proroka 'uhameda a verske slike esto prikazuju i Devi&u 'ariju ili malog 2susa kako u ru&i dr/e nar.

5lika 1. % Unutranjost ploda nara Od imena ploda granatum izvedeni su neki nazivi. 6ako se sok od nara zove grenadin i koristi se u pravljenju raznih koktela. 3ranada grad u 4paniji i 3renada ostrvo i dr/ava u
1

.aripskom moru do#ili su ime po granata ja#u&i. U sastavu gr#a grada 3ranade ima u&rtan nar. 7una #om#a do#ila je ime granata jer se rasprskava kao zreo nar kada pada sa drveta. Danas se najvie uzgaja u 6unisu 6urskoj (giptu 4paniji 'aroku 2ranu 0vganistanu 2ndiji .ini 8apanu .ali9orniji !50D" i 7usiji. $ro&enjuje se da je svetska godinja proizvodnja oko :,, hiljada tona plodova. U ;rnoj 3ori nar ili ipak morganj kalinka uzgaja se od davnina i zajedno sa smokvom i maslinom jedna je od najstarijih gajenih vrsta. $o kvalitetu ploda poznat je ipak u okolini 1ara koji je dugo #io znaajan izvozni artikal. 'noge studije potvrdile su da se radi o jednom od najlekovitijih voa na svetu z#og #lagotvornog ute&aja na kardiovaskularni nervni i kotani sistem.

*. O$25 12<8.(

Nar se gaji kao grm ili manje sta#lo. 'o/e da naraste do visine od pet metara. Z#og oso#ine da pri osnovi sta#la razvija dosta izdanaka ee se gaji kao /#un. Otporan je na niske temperature i do minus *, stepeni to mu znaajno proiruje mogunosti uzgoja. .isele i slatko=kisele sorte koje dozrevaju kasnije od slatkih otpornije su na niske temperature.

carstvo: razdeo: klasa: red: porodica: potporodica: rod: vrste

Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Myrtales Lythraceae Punicoideae Punica

Punica granatum L. Punica protopunica Balf. 6a#ela 1. 6aksonomija nara 5pada u grupu listopadnog suptropskog voa. U prolee se nakon pojave listova otvaraju &rveni &vetovi a iz njih se stvaraju plodovi koji dosti/u maksimum svoje veliine u avgustu i tada poinju polako &rveneti kako #i u potpunosti dozreli u septem#ru ili okto#ru. $lodovi
*

ipka su slatki i izuzetno osve/avajui. $lod je okruglasta ili spljotena #o#i&a mase >,, = :,, grama. $oko/i&a je glatka i vrsta razliite de#ljine koja zavisi od sorte /uta do &rvena. Unutranjost ploda je tankim pregradama podeljena na segmente s mnogo sonih zrna. 8edu se samo zreli plodovi tako to se kaikom iz#ui kora i iz sredine se vade zrna. .ao vrsti za ugoj odgovaraju mu vrua leta i #lage zime. Optimalna srednja dnevna temperatura za rast kree se do 1* ?;. Zimske temperature od 11 do 1+ ?; su tetne a smrzava pri *, ?;. $ro#lem predstavljaju i kasni jesenji kao i rani proleni mrazevi. Nar je helio9itna #iljka to znai da mu je potre#no mnogo svetlosti. Do#ro osvetljena sta#la imaju vei #roj &vetova i plodova veu krupnou i #olju o#ojenost plodova te su manje skloni pu&anju. Vegeta&ija poinje u drugoj polovini marta i traje 1:, do *1+ dana. ;vate dugo a dozrevanje poinje ovisno o sorti 1*, do 1@, dana iza &vetanja. Vrlo je va/no da u zemljitu ima dovoljno vlage za vreme intenzivnog rasta korenja u jesen i prolee kao i za vreme vegeta&ije u 9azama rasta ploda i mladi&e. Z#og toga je potre#an ravnomeran raspored /#unova a ako nije mogue iza#rati takve polo/aje onda tre#a osigurati navodnjavanje. Nar naj#olje uspeva u du#ljim do#ro dreniranim peskovito=ilovastim zemljitima koja sadr/e dosta organskih materija !humusa" i #iogenih elemenata. 'e)utim ne podnosi teka glinena i jako vla/na tla.

*.1. 70Z'NOA0V0N8( N070

4ipak se uzgaja na vlastitom korenu pa ne dolaze u o#zir podloge niti &epljenje. Najee se razmno/ava korenovim rezni&ama. 7ezni&e du/ine *, = *+ &m i de#ljine , + do 1 * &m dvogodinjih iz#oja re/u se posle opadanja lia u poetku zime. U kasnu jesen uzete rezni&e uvaju se u hladnom i vla/nom pesku. U rasadniku se u prolee do#ro pripremi tlo i otvore #razde na razmak od B, &m a u njih se na razmak od 1, = *, &m postavljaju rezni&e i to malo ukoso. 7ezni&e se zatrpaju rastresitom zemljom tako da na povrini ostane pup iz kojeg e krenuti mladi&a od kojeg e se razviti sadni&a. 6akvo razmno/avanje omoguava da se ve u iduoj godini do#iju sadni&e pa govorimo o dvogodinjim sadni&ama. $onekad se praktikuje da se sadni&e ostave u rasadniku jo godinu dana kako #i se do#ile trogodinje sadni&e. Vrlo se retko razmno/ava semenom iako se potomstvo gotovo ne razlikuje od majki s kojih je seme uzeto.

*.*. $OD2Z0N8( N050D0 42$.0

$re podizanja nasada potre#no je uklanjanje postojee vegeta&ije ravnanje terena du#oko oranje meliorativno )u#renje !analiza tla" tanjiranje zemljita pravljenje redova i sadnih rupa. 8esenje oranje o#avlja se na >, &m du#ine proljena o#rada na 1, 1+ &m du#ine a praenje tj. kultiviranje tokom leta na + : &m du#ine.
>

5mer redova je sever = jug a razmak sadnjeC +D> m !@+, sta#alaEha" ili @DF m !F,, sta#alaEha". Vreme sadnje je u jesen i rano prolee. $rilikom zasnivanja komer&ijalnih zasada potre#ne su sve agrotehnike mere predvi)ene za vonjake. U toku mirovanja preporuuje se jedno du#lje oranje a u vegeta&iji nekoliko pliih o#rada da #i se unitili korovi i smanjila potre#a za navodnjavanjem. Ukoliko se sadi u vrtu preporuuje se mesto zaklonjeno od vetra. 5adni&a ipka se sadi u sve/e iskopanu rupu u do#ro pripremljeno tlo !do du#ine , G m". Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje i *, kg stajskog )u#riva i , + kg N$. GC*,C>, u sloju iznad korenja. 5va dodana )u#riva prekriju se zemljom pa se voka do#ro zalije vodom. Hormiranje uzgojnog o#lika o#avlja se prve dve godine nakon sadnje. Oda#iru se > F izdanaka i prikrauju na +, @, &m. Nakon tree godine o#avlja se rezid#a tj. prore)ivanje. Orezuje se svake godine. 6ako se posti/e 9ormiranje /eljenog o#lika i kasnije uskla)uje odnos porasta i rodnosti. Hormiranje uzgojnog o#lika traje > = F godine. 6re#a te/iti da se do#ije lepo raspore)ena kronja iji e svi delovi #iti do#ro osvetljeni. 7od se 9ormira na vrhovima tankih grani&a nastalih u prethodnoj vegeta&iji na rodnom drvetu. Ova voka malo ili uope ne ra)a u unutranjosti kronje. $o/eljno je svake tree godine dodavati stajnjak i svake kompleksna mineralna gnojiva do 1 + kg po sta#lu u zavisnosti od njegove veliine i starosti. $rehrana azotom mora #iti pa/ljiva jer prekomerna upotre#a mo/e izazvati pu&anje plodova u punoj zrelosti. Najee se koristi .0N u dva navrata pola kilograma po sta#lu u punom rodu.

a." 5lika *. % Nar a." grm sa F = @ izdanaka #." sta#lo

#."

*.>. (nergetska i nutritivna vrednost nara

F

$lod nara sadr/i od G@ = G: I vode 1 * % 1 + I #elanevina : = *1 I eera , > % , B I organskih kiselina masti , GI G, mgEkg vitamina ; i drugih vrednih sastojaka. 5to miligrama nara sadr/i 1@ posto preporuene dnevne koliine vitamina ;. 5ok pitomog nara sadr/i 1>=1+ pro&enata eera i , > = > > odsto organskih kiselina.

Nutriciona vrednost u 100 g Energetska vrednost gl!eni hidrati "e#eri $i!etna vlakna Masno#a Proteini %ita&in B1 ' (ia&in %ita&in B) * ri+oflavin %ita&in B, ' Niacin %ita&in B- * Pantotenska kiselina %ita&in B. %ita&in B/ * 0olna kiselina 1olin %ita&in 2 %ita&in E %ita&in 3 3alci!u& 4vo56e Magnezi!u& Mangan 0osfor Natri!u& 2ink >F@ k8 !:> k&al" 1: G g 1> @G g Fg 1 1G g 1 @G g , ,@G mg !@I"J , ,+> mg !FI"J , *B> mg !*I"J , >GG mg !:I"J , ,G+ mg !@I"J >: Kg !1,I"J G @ mg !*I"J 1, * mg !1*I"J , @ mg !FI"J 1@ F Kg !1@I"J 1, mg !1I"J , > mg !*I"J 1* mg !>I"J , 11B mg !@I"J >@ mg !+I"J *>@ mg !+I"J , >+ mg !FI"J

6a#ela *. % Nutri&iona vrednost nara u 1,, g % !J $DU % preporueni dnevni unos" $ose#no je #ogat vitaminom ; = 1G,, mgE1,, g i on se kod nara prilikom kuvanja ne unitava kao kod drugih ajeva. Od vitamina sadr/i vitamine 11 1* 1> !nia&in" 1+ i 1@ i karotene !provitamin 0" vitamin (.
+

Vrlo je znaajan i sadr/aj mineralnih materija naroito kalijuma. Odlikuje se i #ogatim sadr/ajem gvo/)a magnezijuma kal&ijuma 9os9ora i sumpora zatim sadr/i prirodne 9enole % 9lavonoide i elagitanin tanin vone kiseline i pektine *+I. 5eme nara sadr/i tragove vitamina ; dekstrin vanilin vone kiseline i oko BI ulja. U ulju do#ivenom iz kli&e nalazi se FG mg al9a i #eta toko9erola !vitamina (" na 1,, grama. 5adr/i 9itohemikalije koje potiu stvaranje serotonina za #olje raspolo/enje i estrogena za odr/avanje kotane mase. ;rvenu #oju plod do#ija od anto&ijanida i tanina. $oseduje i dve vrste poli9enolnih jedinjenja kojima se pripisuje ak B* odsto antioksidansnog delovanja. Za sok nara dokazano je da ima vee antioksidansno delovanje ak i od &rnog vina i zelenog aja.

*.F. <(.OV260 5VO856V0 N070

Nar prozivaju i novim super=voem. Nauni&i ka/u da mo/e pomoi ljudima kod sranih #olesti raka i pro#lema vezanih uz starenje % ima anti=aging uinak. Hitoestrogeni iz koti&a mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze ukljuujui valove vruine. 6o je jedna od malo#rojnih #iljaka koja sadr/i materije sline estrogenima. $rema novijim istra/ivanjima nar se uspeno primenjuje u leenju opekotina. Nedavno je otkriveno i da nar sadr/i izuzetno velike koliine 9enolne elagine kiseline. Ova 9itohemikalija je jak antioksidant i deluje protiv raka. 2stra/ivanja su pokazala da poma/e u preven&iji najranijih hemijskih reak&ija koje mogu dovesti do raka dojke. 2zraelski nauni&i su dokazali da jedna aa soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih #olesti. 5eme i sok od nara smatraju se tonikom za sr&e i grlo. .ora od voa i kora od sta#la se koristi kao tradi&ionalni lek protiv proliva dizenterije i &revnih parazita. 5ok od nara je #ogat antioksidativnim svojstvima sadr/i tri puta vie antioksidanta u 1,, ml nego &rno vino ili zeleni aj. .ao rezultat ovog visokog sadr/aja antioksidanta mo/e pomoi u #or#i protiv raka dojke i raka prostate. 6ako)e sok od nara do#ro razre)uje krv. .ao rezultat toga izvrstan je za #olji protok krvi u sr&e. 8edna studija pokazala je da pijenje +, ml soka od nara dnevno smanjuje sistoliki krvni pritisak za ak + posto. Nar i njegov sok poma/u spreavanje talo/enja masnoa u arterijama a tako)e mo/e smanjiti progresiju ove #olesti. Nakupljanje masnih naslaga mo/e dovesti do smanjenja protoka krvi to mo/e izazvati srani i mo/dani udar. Ovi korisni uin&i koriste i oso#ama s dija#etesom koji imaju povean rizik za aterosklerozu. Nova preliminarna studija pokazuje da su oso#e s dija#etesom koje su pile sok od nara tri mese&a imale manji rizik od ateroskleroze. $rema studiji ;ase Lestern 7eserve UniversitM 5&hool o9 'edi&ine o#javljenoj u septem#ru *,,+. godine sok od nar deluje kao inhi#itor na enzime odgovorne za oteenje hrskavi&e stoga je odlian za oso#e koje pate od osteoartritisa. Voe tako)e sadr/i antiupalna svojstva koja tako)er poma/u pri leenju ove #olesti.
@

2stra/ivanja pokazuju da pijenje soka od nara mo/e #iti prirodan nain da se sprei zu#ni plak jer nar ima anti#akterijska svojstva. 6o poma/e uklanjanja loeg daha i pospeuje zatitu od #olesti desni. Zagovorni&i tradi&ionalne medi&ine poruuju i da se redovnim konzumiranjem nara do#ijaju vrsti nokti lepa i zdrava ko/a i kosa kao i duevni mir. 1ritanski nauni&i dokazali su da svakodnevno konzumiranje nara usporava oksida&iju u DN. u elijama to usporava i pro&es starenja. 6re#alo #i uzimati ekstrakt od &elog voa u kome se nalaze i sr/ i kora i seme u vidu kapsula preporuuju strunja&i a po#oljanje opteg stanja mo/e da se oekuje ve posle mese& dana.

*.+. .O724N(N8( N070 U N07ODNO8 '(D2;2N2

U narodnoj medi&ini nar se koristi u velikom #roju napitaka ulja eliksira i slino a koriste se gotovo svi delovi #iljke. ;vet se koristi za negu usne upljine kao to je ispiranje kod raznih tego#a sa sluzni&om ili desnima. 5ok plodova do#ar je preventivni i kurativni napitak kod o#olelih od ateroskleroze kar&inoma tumora prostate povienih masnoa kao i za jaanje sla#e muke poten&ije. Ulje semenki nara ima antitumorsko !tumor dojke" i antiupalno delovanje. Ulje se s uspehom koristi u savremenoj kozmeti&i u tretmanu pomla)ivanja ko/e #ora rana i raznih ko/nih neistoa. $rema najnovijim istra/ivanjima nar predstavlja tra/eni antioksidans. Od ploda nara se pripremaju poznata #ezalkoholna pia kao npr. grenadine. 5emenke nara se kao ukusan zain dodaju raznim jelima kao to su marinade od mesa i ri#e razni uma&i i dr. Od kore se proizvode preparati za njegu kose. Zapadna narodna medi&ina koristi nar za leenje ame#a #olesti sr&a dizenterije gihta glavo#olje greva /elu&a &revnih parazita nonog znojenja #olesti usta. .ora sta#la koristi se u leenju raznih #akterijskih i virusnih in9ek&ija. ;vet se koristi u leenju proleva ukljuujui i dizenteriju #olnog /elu&a i kalja a ako se pomea s listom ili sa semenom delovanje se pojaava te se mo/e koristite i protiv parazita. $lod se koristi za leenje #olesti sr&a ko/e i /elu&a. 5eme se koristi u leenju #olesti /elu&a i ko/e. .ora korena se koristi za leenje raznih parazita.

5lika *. % 2zgled delova #iljke

*.@. 5O76( N070

5orte nara najee se klasi9ikuju u tri grupe prema ukusu tj. odnosu eera i kiselina u soku na slatke slatko=kisele i kisele. Divlji nar je ni/i trnovitiji grm sa manjim i kiselim plodovima !Punica Granatum var. Spontanea". Od poznatih uzgojnih sorti to su C #arski slatki konjski zu# sladun kiparski er#eta glava slatki &rveni mojdeki sitnozrni du#rovaki kasni slatki tankokora& dividi pastun zamorski i dr.

*.@.1. 5O760

1075.2 5<06.2

Ovu sortu nazivaju jo i slatki mekokora&. Odlikuje se okruglastim plodom sa izra/enim re#rima krupnog ploda !>++=F++ grama". .ora mu je /utozelene #oje na osunanoj strani &rveno % ru/iasta de#ljine od > + % F mm. Zrna ploda su srednje krupna tamno &rvene #oje a randman je ++=@: I. 5ok je tamno&rvene #oje !randman G*=G: I". Ukus je sladak.

5lika >. 2zgled ploda sorte #arski slatki

*.@.*. 5O760 .ON85.2 ZU1

Ova sorta odlikuje se okruglastim plodom srednje krupnog do krupni !*+,=>+, grama". .ora mu je /utoru/iaste #oje sa izra/enim &rvenilom de#ljine > G=+ F mm. Zrna ploda su krupna #ledo &rvene #oje a randman je +>=@* I. 5ok je ru/iaste #oje !randman G,=:, I". Ukus je sladak.

5lika F. % 5orta .onjski zu#

*.@.>. 5O760

5<0DUN

Ova sorta ima jo nekoliko imena % her&egovaki sladun sladuna& domai slatki. Ova sorta odlikuje se okruglastim plodom srednje krupni do krupni !*+,=>:+ grama". .ora mu je svetlo/uto #oje sa &rvenim prelivom de#ljine * G=+ @ mm. Zrna ploda su srednje krupna svetlo &rvene #oje a randman je ++=@> I. 5ok je ru/iaste #oje !randman @F=G: I". Ukus je sladak.

*.@.F. 5O760 .2$075.2

Ova sorta naziva se jo i kiparski rani. Odlikuje se okruglastim plodom srednje krupni do krupni !*B>= F11 grama". .ora mu je svetlo/uto #oje na osunanoj strani &rvene #oje de#ljine > > = F G mm. Zrna ploda su krupna &rvene #oje a randman je @,=@+ I. 5ok je &rvene #oje !randman @:=G* I". Ukus je sladak.

5lika +. % 5orta .iparski

*.@.+. 5O760 4(71(604

Ova sorta ima jo nekoliko imena % er#etlija #arski zeleni. Ova sorta odlikuje se okruglastim krupnim plodom !>*,=>@, grama". .ora mu je zeleno/uto #oje na osunanoj strani #ledo&rvene #oje de#ljine > +=F mm. Zrna ploda su srednje krupna tamno &rvene #oje a randman je +:=@* I. 5ok je tamno &rvene #oje !randman @@=:* I". Ukus je sladak.

5lika @.% 5orta 4er#eta

*.@.@. 5O760 3<0V04

Ova sorta ima jo nekoliko imena % her&egovaki glava du#rovaki glava. Ova sorta odlikuje se veoma krupnim plodom s9erinog o#lika !FB,=B,, grama". .ora mu je /ute #oje sa intenzivnim &rvenim prelivom de#ljine F @=@ mm. Zrna ploda su krupna &rvene #oje a randman je F*=+F I. 5ok je svetlo &rvene #oje !randman @*=GF I". Ukus je slatko=kiselkast.

5lika G.% 5orta 3lava

>. .O724N(N8( U 2NDU567282

U industriji se koristi pre svega kao sok i prera)uje se najvie u prehram#enoj industriji. $roizvodi se kao sve/i ili matini sok. 6ako)e veliki deo nara se prera)uje u pie odnosno sirup grenadin od koga se spravljaju alkoholna pia kokteli ili sirupu koji slu/e kao #aze za alkoholna pia. Druga znaajna primena koja je sve vie zastupljena jeste u 9arma&eutskoj industriji i za proizvodnju kozmetikih preparata. Ulje nara izrazito je #ogato i hranjivo te se mo/e primenjivati lokalno i oralno u kozmetike i medi&inske svrhe. Do#ija se &e)enjem semenki ploda. 2ma estrogenska antiupalna i antimikro#na svojstva. Hitoestrogeni iz koti&a mogu umanjiti sindrome menopauze i
1,

postmenopauze ukljuujui valove vruine jer sadr/i materije sline estrogenima. Od njega se izra)uju sapuni masa/na ulja luksuzna kozmetika za li&e i drugi proizvodi za lepotu.

5lika nara

:. % 2zgled 9lairanog soka od nara i kozmetikih preparata na #azi

$rema najnovijim istra/ivanjima nar se uspeno primenjuje u leenju opeko tina sadr/i izuzetno velike koliine 9enolne elagine kiseline. 'eajui sastojke iz kore ipka i druge prirodne proizvode nauni&i su stvorili sna/nu smesu u #or#i protiv in9ek&ija inae otpornih i na jake anti#iotike poput peni&ilina. <osion sa sastoj&ima nara nudi nadu u #or#i protiv super#akterija '750 !re je o #ilo kojem soju Staphylococcus aureus #akteriji otpornoj na veliku grupu anti#iotika #eta=laktama me)u koje spadaju peni&ilin i &e9alosporini". 6anin iz nara koristi se u sredstvima za linu higijenu pre svega amponima za #olje 9iksiranje #oje na kosi. 4ampon za o#ojenu kosu s ekstraktom nara pogodan je za pranje svih tipova o#ojene kose #ez o#zira na metodu #ojenja. O#ogaen zatitnim o#navljajuim i hranjivim sastoj&ima poma/e ouvanju prirodne ljepote kose. (kstrakt nara uvruje #oju kose a osnova za pranje titi od pre#rzog ispiranja #oje. .ora nara koristi se za u industriji prerade ko/e kao sredstvo za tavljenje. 6ako)e u kulinarstvu se koristi kao zain ili dodatak jelima u o#liku praha do#ijenog mlevenjem osuenih koti&a.

11

F. Z0.<8UO0.

Nar je #iljka koja se spominje u mnogim kulturama i religijama i smatra se da je nar jedna od prvih kultivisanih voki zajedno s maslinom gro/)em smokvom i datulom !F,,, do >,,, pne.". Nar je #ogat vitaminima mineralima i znaajnim 9itohemikalijama !tanini katehini anto&ijanidini i dr." koje pokazuju sna/no antioksidativno delovanje i lekovito delovanje pa se koristi u 9arma&iji i kozmeti&i za veliki #roj proizvoda. $oznate sorte nara su C 1arski slatki .onjski zu# 5ladun

.iparski

4er#eta i 3lava.

+. <26(706U70
1*

1. .emija mediteranskog voa i tehnologija prerade Dr Vinja .atalini .emijsko= tehnoloki 9akultet u 5plitu *,,@. *. PPP.zdravahrana.&om Q $rirodne terapije Q 1iljke kao lek >. PPP.#ezgluten.netE&ontentEjuzno=voce F. httpCEEalternativa=za=vas.&omEindeD.phpE&lanakEarti&leEnar +. httpCEEPPP.gospodarski.hrE$u#li&ationE*,1*E1>=1FEuzgoj=egzotinog=voa=i=povraEG@+F @. httpCEEPPP.lepotaizdravlje.rsEposaljire&eptEnar=&udotvorna=vo&ka=*E G. httpCEEPPP.&entarzdravlja.rsEzdrava=ishranaEvitaminiE+FBEsipak=vo&e=ljekovitog=ploda= soka=i=uljaEG@,E

1>