1.

POJAM MEUNARODNE POSLOVNE OPERACIJE

Odnos meunarodne poslovne operacije i MTP korespondira odnosu koji postoji
izmeu privrednog posla i domaeg trgovinskog prava. Razlika je u elementu
inostranosti kod meun poslovne operacije. Element nacionalnosti uzrokuje pitanja
koja se obino ne javljaju kod privrednog posla u granicama jedne drave.
Meun poslovna operacija je sloen pravni odnos koji se deli fazno uz primenu 2
kriterijuma: a) hronolokog prema vremenu preduzimanja faznih operacija i
b) teleolokog prema ciljevima preduzimanja faznih operacija.
-Prema Hronolokom, meun poslovna operacija se deli u 3 faze: a) trgovinska
operacija u uem smislu (trg ug sa aneksima i poslovnom prepiskom), b) meun
plaanja i c) meun transport.
-Faze posmatrane kroz prizmu teleolokog kriterujuma: a) uvoz, b) izvoz c) tranzit.
Uvoz i izvoz robe su uzajamno uslovljene operacije. U konkretnom sluaju interesi
drava i ugovaraa ne moraju se meusobno podudarati. Tako drava moe zavesti
restrikcije u pogledu uvoza ili izvoza odreene robe u zavisnosti od interesa u
konkretnom sluaju. Tranzit predstavlja meun opraciju koja se sastoji u prelasku
robe ili dr ekon vrednosti preko teritorije treih drava s ciljem realizacije izvoza
odn uvoza. U dravi preko ije se teritorije obavlja tranzit vre se uslune privredne
delatnosti prevoza, servisa na transportnim sr i dr vrste usluga. Ovo je posebno
izraeno kod tranzita sa zadravanjem.
Dokumenti koji prate meun poslovnu operaciju
a) Prepiska zainteresovanih strana
Poslovni partneri kod meun robne razmene esto nisu u linom kontaktu, pa se
neposredno pre zakljuenja vodi odgovarajua prepiska. Rezultati prepiske su
dokumenti kao ponuda za zakljuenje, prihvat, specifikacija robe, fakture, aneksi
ugovornih odredbi
b) Dokumenti meun plaanja
Dokumenti kod gotovinskog plaanja su isplatni nalog (rei sluaj) odn razne vrste
akreditiva. Naroit znaaj ima dokumentarni akreditiv. Plaanje se moe vriti i dr
instrumentima plaanja.
c) Transportna dokumentacija
Zavisi od vrste transportnih sr i vrste ug o prevozu. Najei je tovarni list. U
pomorskom pravu su karakteristini konosman i ug o arteru, odn ug o zakupu
broda. U vazdunom postoji vazduni tovarni list
d) Isprave koje se zahtevaju prinudnim propisima zainteresov drava
Br i vrsta ovi dokumenata varira u zavisnosti od drave i posla u pitanju: izvozna i
uvozna dozvola, izvozna i uvozna dekleracija vrednosti, dekleracija za izvozne
carine, dekleracija za uvozne carine, certifikat o sanitarnom pregledu, konzularna
faktura vizirana od konzulata zemlje uvoznice.

2. PREGOVORI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA


Pojam pregovora
Pregovori se u najirem smislu definiu kao proces u kome 2 strane nastoje da
otklone meusobne razlike i psotignu sporazum.
Imaju 3 osnovna obeleja:
1) kontradiktornost jer se odvija izmeu strana sa suprotnim interesima..
2) Aleatornost ishod pregovora nije mogue predvideti sa apsolutnom sigurnou,
svaka strana moe prekinuti kad hoe
3) Privremenost. Pregovori su prolazno, privremeno stanje i nestabilan odnos.
Pravni znaaj pregovora
U kontinentalnim pravima je izraena tenja za pravnim ureenjem perioda
pregovaranja, ali i ovu fazu ne treba potpuno prepustiti slobodnom i
nekontrolisanom ponaanju strana.
U anglosaksonskom pravu strane zadravaju potpunu slobodu sve do zakljuenja
ugovora.
Pismo o namerama (letter of intent, letter of understanding)
U odreenom momentu u toku pregovora se postigne saglasnost po odreenim
pitanjima i formulie se u vidu pismena koje se najee naziva pismo o namerama.
Po pravilu usaglaena su osnovna pitanja budueg ugovora, ali jo ima mesta
pregovorima o nizu detalja koji e se urediti prilikom zakljuenja ugovora.
Pregovara koji je zlonamerno ili iz grube nepanje (culpa lata) pregovarao sa ciljem
obmanjivanja dr str ili iskljuivo radi dobijanja nekih pogodnosti u pregovorima sa
3.licima i u tom smislu potpisivao ili slao pismo o namerama, mogao biti podvrgnut
predugovornoj odgovornosti i obavezi naknade tete dr savesnoj strani. Predmet i
obim naknade se moe odnositi na trokove u vezi pripreme projekta, putovanja i
boravka predstavnika i angaovanih strunjaka,kao i tete zbog gubitka u vremenu i
nemogunosti da se zakljui povoljan aranman sa 3.licima.
Pismo o namerama kao pravni termin je u MTP ulo preko prakse meun finans org,
u prvom redu Meun Banke za obnovu i razvoj i MMF-a.












3. PREDUGOVORNA ODGOVORNOST (culpa in contrahendo) i
MERGER KLAUZULA



Pravni sistem common law ne regulie culpa in contrahendo. Kontinentalna pava
uglavnom zasnivaju predugovornu odgovornost na povredi optih naela, npr da se
drugome ne nanosi teta, odn obaveza potovanja naela savesnosti i potenja.
Culpa in contrahendo oznaava nepanju kao stepen krivice u toku pregovaranja.
U pravnom reimu predugovorne odgovornosti dolazi do sukoba 2 fundamentalna
pravna naela. Jedno je da je svako duan da naknadi tetu koja je nastala
skrivljenom radnjom (neminum laedere). Dr je naelo autonomije volje. Ako bi
odgovornost za culpa in contrahendo bila suvie rigorozna, mnoga lica ne bi ni
uestvovala u rizik pregovaranja.
ZOO ustanovljava slobodu pregovaranja kao opte pravilo. Krivica za prekid
pregovora pojavljuje se u 2 sluaja. Prvo kada je namera za zakljuenje ug
nedostajala od samog poetka pregovora, drugo kada je namera postojala od trenutka
stupanja u pregovore, ali je pregovara od nje docnije odstupio. Tekou predstavlja
diferenciranje neosnovanog od osnovanog razloga za prekid pregovora.
Neosnovanim se smatra svaki prekid koji nije izazvan ekonomskim razlozima.
Osnovan razlog za odustajanje se moe javiti na strani jednog pregovaraa koji je
prekinuo pregovore zbog saznanja da nee moi odrati rokove, isporuiti traene
koliine robe..ili na strani dr pregovaraa insolventnost, nepostojanja bankarske
garancije. Razlozi za prekid mogu biti i okolnosti izvan kontrole pregovaraa
(zabrana uvoza ili izvoza)
Predugovorna odgovornost u optim izvorima meun trgov ug prava
UCP i PECL sadre norme kojima se regulie predugovorna odgovornost, dok u
Bekoj K takvih pravila nema. Po BK predugovorna odgovornost se zasniva na
obavezi potovanja principa ponaanja u skladu sa naelom savesnosti i potenja.
PECL i UCP usvajaju naelan princip da pregovori ne obavezuju, pa je culpa in
contrahendo izuzetak a ne pravilo. Izvode institut culpa in contrahendo iz prinicpa
savesnosti i potenja. Drugi osnov za culpa in contrahendo u PECL i UCP je krenje
obaveze poverenja: ukoliko je tokom pregovora jedna strana dala dr str poverljivu
informaciju, str primalac obavetenja ima obavezu da tu informaciju ne otkriva ili da
je ne koristi za sopstvene potrebe bez obzira da li je ug zakljuen.
Tako, o postojanju osnova za culpa in contrahendo treba suditi restriktivno.
Beka K nema odredbe o predugovornoj odgovornosti, pa se culpa in contrahendo
ustanovljava na 3 naina: a) primenom principa dobre vere, b) primenom pravila
UCP o predugovornoj odgovornosti i c) primenom nacionalnih pravila o
predugovornoj odgovor odreenih kolizionim normama Meun privatnog prava.
Merger klauzula
Pravnici iz zemalja anglosaksonske pravne civilizacije prilikom sastavljanja nacrta
ugovora unose klauzulu prema kojoj sve prethodne radnje i pregovori u trenutku
zakljuenja ug gube pravnu vanost. Ovom odredbom se precizira koje isprave i
dokumenti ulaze u sadrinu ug uz iskljuenje vanosti prethodnih sporazuma.




4. PONUDA ZA ZAKLJUENJE UGOVORA U MEUN PROMETU



Pregovori najee zapoinju ponudom jednog lica dr licu da zakljue odreeni
ugovor. Ponuda moe biti pismena ili usmena, saoptava se neposredno ili preko
svog zastupnika, trgovinskog agenta ili preko sr veze. Bitno je da takva izjava volje
ima sve elemente valjane ponude i da je uinjena u nameri da se ponudilac obavee
da pod uslovima sadranim u ponudi zakljui ugovor.
U veini tipskih ug i nizu optih uslova o meun prodaji ustalile su se formulacije
iz kojih je jasno da je ponuda uinjena bez obaveze na zakljuenje ugovora. U
savremenoj meun trg praksi ponuda je izgubila stari vrsti karakter, ranije je
predstavljala ultimatum na koji ponueni u kratkom odgovoru treba da odgovori sa
da ili ne. U tipskim ugovorima ona je vie poziv na pregovore. Tako se razlikuje 2
vrste ponuda a) vrsta (ultimativna) i b) ponuda poziv na pregovore.
vrsta je obino rezultat manje ili vie uspenih pregovora.
Ponuda u formi poziva na pregovore ne obavezuje jer se zapoeti pregovori mogu
svakog trenutka prekinuti bez pravnih posledica.
Trajanje razumnog roka faktiko je pitanje. Naa sudska praksa oslanjajui se na
opte Uzanse za promet robom smatra da je ponudilac ako nije odredio rok za
prihvat vezan ponudom za vreme koje prema redovnom toku stvari potrebno da
ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava ponuenog stigne
ponudiocu, uz uraunavanje vremena potrebnog za razmatranje ponude. Duina
vremena zavisno od okolnosti moe biti jedan dan, nekada 2 ili 3 pa i vie. Vreme
potrebno za razmatranje ponude podrazumeva vreme za ispitivanje ponude, za
izvrenje kalkulacija rentabilnosti, uporeenja sa dr ponudama, konsultovanje
eksperata.
Ponuda za zakljuenje ug je predlog ponudioca uinjen dr licu ili veem, br lica u
cilju zakljuenja ug.
Karakteristike ponude
Da bi se jedna izjava volje smatrala ponudom potrebna su 3 uslova:
a) da je uinjena u nameri da se lice koje ini ponudu obavee ukoliko lice koje je
ponuda upuena prihvati uslove sadrane u predlogu
b) da je njena sadrina dovoljno definisana
c) da je upuena jednom ili veem br lica
- Namera obavezivanja
Da bi volja mogla stvoriti pravna dejstva ona mora dobiti spoljnu manifestaciju.
Manifestacija volje moe biti izriita ili preutna i direktna ili indirektna.
Izriita je ona koja je jasno i precizno izraena reima, dok se preutna utvruje
tumaenjem radnji ili ponaanjem lica koje ini preutnu izjavu.
Ima radnji i ponaanja koja poput plaanja cene ili odailjanja robe jasnije nego rei
iskazuju volju za zakljuenje ug, pa je pogodnije razlikovati direktnu i indirektnu
izjavu volje. Direktna je uinjena sa primarnim ciljem zakljuenja ug, a indirektna sa
dr ciljem, ali iz nje proizilazi volja izjavioca da se obevee ugovorom.
- Sadrina ponude
Prema veini kontinentalnih pravnih sis bitni elementi ug o prodaji su predmet i
cena. U anglosaksonskim, italijanskom, skandinavskim i naem pravu cena ne
predstavlja bitan element. Beka K predvia da su predmet i cena bitni elementi, to
ne ine UCP i PECL.
- ponuda kao predlog za zakljuenje ug upuen odreenim licima
Potrebno je da pored postojanja animus contrahendi i odreene sadrine bude
upuen odreenim licima.
Postavlja se pitanja da li javni oglasi, slanje cenovnika, kataloga i sl predstavljaju
ponudu. Veina prava smatra da ne predstavljaju ve poziv na ponudu zbog
neodreenosti objekta ponude (koliina nije odreena).
Beka K predvia da ponuda upuena neodreenom br lica ne predstavlja ponudu
osim ukoliko lice koje takav predlog ini jasno ne ukae na suprotno.
PECL pak predvia da ponuda moe biti uinjena jednom ili veem br lica ili
javnosti.



5. OPOZIV PONUDE



Izvesna zakonodavstva dozvoljavaju opoziv dok ga dr iskljuuju.
U zemljama anglosaksonskog podruja ponuda se moe opozvati jer u njihovoj
pravnoj teoriji postoji pojam consideration (razmatranje) koji je neophodan uslov
nastanka ug. Veina evropskih zemalja je svojim pravnim sis usvojila reenje prema
kome je ponuda neopoziva, pa obavezuje ponudioca od momenta kada je saznao za
nju. Francusko pravo prihvata srednje reenje, dozvoljavajui da se ponuda opozove
uz obavezu ponudioca da ponuenom nadoknadi tetu ako je time nastala.
Opoziv ponude u optim izvorima meun trg ug prava
Prema Bekoj K u naelu je opoziva. Pravilo o opozivosti ponude koriguje se na 2
naina
a) ogranienjem vremena u kome se ponuda moe opozvati
b) ustanovljenjem kriterujuma za odreivanje ponude kao neopozive.
Opoziv je mogu do momenta odailjanja prihvata ponuenog
Pretpostavlja se da je ponuda neopoziva :
- ukoliko je u njoj odreen rok za prihvat ili je na dr nain oznaena kao neopoziva
- ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno
tome.
Sve dok se ug ne zakljui ponuda moe da se opozove, ukoliko opoziv stigne
ponuenome pre nego to je on otposlao svoh prihvat.




6. PRIHVAT PONUDE



Prihvat ponude naelno mora u svemu odgovarati ponudi. Prihvat mora ispuniti
odreene uslove:
a) komplementarnost sadrini ponude
b) izraz volje ponuenog da pristaje zakljuiti ug pod predloenim uslovima
c) Blagovremenost
d) Da potie od ponuenog.

Sadrina prihvata
Saglasnost postoji kada odstupanja uslova prihvata od uslova ponude nisu takve prirode
da menjaju njenu sutinu. Razlike izmeu ponude i prihvata mogu biti verbalne i
stvarne. Verbalne nisu same po sebi dovoljne da se prihvat ostavi bez dejstva kada se
u prihvatu koriste izrazi kojih u ponudi nema, ili su prevod odn tehnika obrada teksta
loi. Stvarne se odnose na sadrinu i uslove ug koji se namerava zakljuiti, a ne na
upotrebljene formulacije. Ukoliko se te razlike odnose na sutinske elemente ug one
oduzimaju izjavi karakter prihvata.
Kako odrediti razliku izmeu stvarnih i verbalnih razlika? Stvarne razlike postoje ako:
a) ponueni prihvata ponudu ali iskazuje da nije sasvim zadovoljan ugovorom i da je
oekivao bolji posao
b) ponueni u prihvatu izraava nade, elje ili sugestije kojima ne menja uslove
predloenog ugovora.
c) Prihvat sadri ponudom doputene dodatke
d) Prihvat sadri uslove koji nisu izriito utvreni ponudom, ali su u njoj preutno
sadrani
U gotovo svim pravnim sistemima izmenjeni prihvat predstavlja protivponudu.
Germanska pravo polazi od principa da iz svrhe prihvata proizilazi da on mora u svemu
odgovarati ponudi i da ne sme menjati njene uslove i imati dodatke ili ogranienja.
Englesko pravo zahteva da prihvat bude saglasan sa uslovima ponude, u protivnom
nema ugovora naziva se principom odraza u ogledalu.
Kako def sutinsku izmenu uslova ponude?
Beka K tretira sutinsku izmenu kao pravni standard. U odreivanju sadrine ovog
pojma slui se egzempflikativnom enumeracijom. Sutinskom promenom uslova
ponude BK smatra dopunske ili razliite uslove u izjavi o prihvatanju koji se odnosi na
plaanje, kvalitet i koliinu robe,mesto i vreme isporuke.
Problem bitke formulara nastaje kada ponueni slanjem sopstvenih optih uslova,
prihvataa ponudu koja je uinjena upotrebom optih uslova ponudioca. Ovaj problem
reava se primenom 2 koncepta:
A) doktrine poslednjeg udarca ug je zakljuen u skladu sa uslovima koji su poslednji
otposlati. Ova teorija prihvatljiva je u situacijama kada strane jasno uslove
zakljuivanje ug inkorporacijom svojih optih uslova.
B) Knock-out doktrina ug je zakljuen ukoliko str postignu sporazum, osim u pogledu
njihovih optih uslova.

Namera ponuenog da zakljui ugovor
Ponueni se moe ponaati na 1 od 3 naina: prihvatiti ponudu i time zakljuiti ug,
odbiti ponudu ili u potpunosti uskratiti za odgovor. Prihvat se moe uiniti ne samo
izriito ve i konkludentnim radnjama, Ponuda se moe prihvatiti svakim ponaanjem
dvoljnim da pokae volju ponuenog za obavezivanjem.

Blagovremenost prihvata
Izjava o prihvatu uinjena posle isteka roka obaveznosti ponude ne stvara ug, smatra
se novom ponudom. Mo prihvata je vremenski ograniena.
Ponueni esto nije svestan zakanjenja svog prihvata, veruje da je ug zakljuen i
ponaa se shodno tome. Postoji zatita ponuenog kada je prihvat poslao na vreme ali
je on bez njegove krivice stigao sa zakanjenjem, tako zakasneli prihvat uz ispunjenje
odre uslova dovodi do nastanka ugovora (kontinentalni pravni sistemi). Common law
sistemi za odreivanje trenutka zakljuenja ug usvajaju teoriju odailjanja. Ug je
nastao u momentu u kome ponueni poalje svoju izjavu o prihvatu.
Osnovno pravilo optih izvora meun trg ug prava je da takav prihvat ne dovodi do
zakljuenja ug uz 2 izuzetka: a) ukoliko je ponudilac bez odlaganja obavestio
ponuenog da se obavezuje zadocnelim prihvatom b) ako je zakasneli prihvat otposlat
blagovremeno. Moe se rei da se ovde vodi rauna o ostvarenju naela in favorem
contractus.



7. MOMENAT ZAKLJUENJA UG U ME PROMETU



Prema mestu i vremenu zakljuenja ug odreuju se i pravna pravila koja treba
primeniti u sluaju sukoba zakona u vremenu i prostoru.
Vreme zakljuenja ug je vrlo znaajno za odreivanje roka isporuke robe, a s tim u
vezi za utvrivanje cene kada je u ug predvieno da e vaiti srednja trina cena u
odre mestu na dan isporuk.
U pogledu utvrivanja momenta zakljuenja ug izmeu odsutnih lica postoje 4 t:
- teorija izjave, ug izmeu odsutnih lica je zakljuen u trenutku kada je ponueni, na
bilo koji mogui nain izjavio da prihvata ponudu.
- teorija otpreme vezuje nastanak ug za momenat predaje poti ili odailjanja preko
nekog dr teh sr veze
- teorija prijema: je trenutak u kome ponudilac primi saoptenje o prihvatanju ponude
od ponuenog
- teorija saznanja, merodavan je momenat saznanja ponudioca o prihvatu.
Opti izvori meun trg ug prava usvajaju teoriju prijema za odreivanje momenta
zakljuenja ug.
Kod prihvata ponude konkludentnim radnjama UCP i PECL smatraju ug
zakljuenim u momentu u kome obavetenje o prihvatu stigne ponudiocu. Prema BK
kda je prihvat izvren konkludentnim radnjama, ug je zakljuen u momentu
preuzimanja takve radnje.




8. POJAM, VRSTE KLAUZULA EGZONERACIJE (NEODGOVORNOSTI)



Moe se rei da je klauzula Egz deo teksta u ug kojim jedna ili obe ugovorne
strane, s obzirom na vrstu ug i njegovo zakonsko regulisanje, na povoljniji nain
ureuju svoju odgovornost timeto iskljuuju ili modifikuju sopstvene obaveze ili
ograniavaju svoju odgovornost pozivajui se na odreene okolnosti ili bez.
Kriterijumi podele klauzula egzoneracije
- prema obimu osloboenja od odgovornosti vri se podela na klauzule o:
iskljuenju i ogranienju odgovornosti
- prema stepenu odreenosti oslobaajuih okolnosti na specijalne i generalne.
Kod prvih se te okolnosti nabrajaju (rat, poplava, poar, trajk..) dok kod dr na
uopteni nain predvia osloboenje ili ogranienje odgovornosti.
- Prema kriterujumu vremenskog trajanja koje: trajno oslobaaju i b) odlau
dejstvo odgovornosti (elementarna nepogoda ogranienog trajanja)
Postoje i klauzule neodgovornosti kojima se ograniava odgovornost do odreenog
iznosa npr za svaki dan docnje sa isporukom prodavac plaa ugovornu kaznu od
o.o5%, ali ne vie od 8% od vrednosti predmeta isporuke.
Poseban vid se sree kod tzv ugovornog proirenja pojma vie sile tako to
pojam vie sile ugovorne strane izmeniti i za njeno dejstvo e vezivati i obine,
svakodnevne pojave (poledica, kia, sneg, tekoe u transportu).
U domaoj literaturi zapaena je podela na:
1) kaluzule o iskljuenju i suavanju ug obaveza omoguavaju ekonomski jaem
partneru da pojedine svoje obaveze koje bi prema prirodi posla trebalo da duguje,
izbegne, a samim tim i ogranii svoju odgovornost.
2) klauzule o okolostima koje spreavaju izvrenje ugovora i iskljuuju odgovornost
su postale najraireniji nain ugovaranja osloboenja od odgovornosti.
Klauzule o iskljuenji i ogranienju odgovornosti za krivicu se smatraju
klauzulama egzoneracije u uem odn pravnom smislu.



9. KLAUZULE EGZ U IZVORIMA MEUN AUTONOMNOG TRG
PRAVA


U BK ureeno je pitanje osloboenja od odgovornosti, ali se te norme ne mogu
primeniti na klauzule egzoneracije. Najbolje je da ugovorne strane predvide
sluajeve osloboenja od odgovornosti samim ugovorom. K e se primeniti jedino
ako u ugovoru nije nita ni izriito ni preutno predvieno u tom smislu.
UCP i PECL za razliku od BK ureuju pitanje pravnog dejstva klauzule
egzoneracije, razlog je taj to su one uobiajne u meun ugovornoj praksi iizvor
kontroverzi izmeu strana.
Prema UCP klauzula koja ograniava ili iskljuuje odgovornost jedne str za
neizvrenje ne moe imati dejstvo ukoliko bi to bilo veoma nekorektno s obzirom na
svrhu ugovora.
Prema PECL, pravna sr poverioca protiv dunika koji nije izvrio svoju
obavezu,mogu se iskljuiti ili ograniiti osim ukoliko bi to bilo suprotno prinicpu
dobre vere i potenog poslovanja.
U meun poslovnoj praksi posebno su karakteristine klauzule o neodgovornosti
brodara klauzule nemarnosti. Njima se moe iskljuiti odgovornost brodara za
radnje zapovednika, za radnje brodske posade i lica koja brodar angauje.
Meun K za izjednaavanje nekih pravila o odgovornosti vlasnika pomorskih
brodova Briselska K iz 1924 sa dopunama iz 1957 izriito je zabranila neke
klauzule kao to je klauzula o pravu brodara na korist iz osiguranja koje plaa
krcatelj, zatim klauzula kojom se odreuje najnii iznos od sto eng funti na ime
novane naknade tete.
Nacionalna zakonodavstva i meun org koje se bave unifikacijom prava s jedne i
sudski i arbitrani organi s dr str trebalo bi da budu najbolji uvari savesnosti i
potenja u prometu i zatitnici od zloupotrebe priznatih egzeneratornih klauzula.




10. UGOVOR O MEUN PRODAJI ROBE (POJAM, KRITERIJUMI DEF I
IZVORI PRAVA)



Ug o meun prodaji robe je osnovni posao meun poslovnog prava i pravni
instrument regulisanja neposrednih pravnih odnosa izmeu prodavca i kupca.
30-ih god prolog v zapoet je rad na donoenju univerzalnog zakona meun
prodaje. Napori su urodili plodom 1980.g kada je usvojena K UN o ugovorima u
meun prodaji robe na diplomatskoj Konferenciji u Beu marta meseca. SFRJ je
ratifikovala K 1984.god.
Teorijski kriterijumi def ug o meun prodaji robe.
Iskristalisala su se 3 kriterijuma odreivanja pojma meun prodaje:
- subjektivni polazi od subjekta pravnog odnosa, razliita nacionalnost kupca i
prodavca dovoljan su uslov
- objektivni uzima u obzir pitanje transfera prodate robe. Ukoliko je transfer
vrednosti izvren sa teritorije jedne na teritoriju dr drave.
- Meoviti zahteva kumulaciju subjektivnog elementa sa jednim od 3 alternativno
postavljena objektivna uslova i to: a) da se u asu zakljuenja ug stvar prevozi ili
e biti prevezena sa teritorije jedne drave na teritoriju dr b) radnje koje ine
ponudu i njen prihvat budu izvrene na teritorijama razli drava c) isporuka
stvari bude izvrena na teritor neke dr drave od radnji sainjavanja ponude i
njenog prihvata.
Kriterijumi konvencijskog prava def ug o meun prodaji robe.
BK prihvata subjektivni kriterijum odreivanja pojma meun prodaje robe i njena
pravila se primenjuju na ug o prodaji izmeu strana sa seditem na teritor razliitih
drava ako su:
-te drave potpisnice K ili
-kada pravila meun privatnog prava upuuju na primenu pravila jedne od
potpisnica K.
Usvajanje subjektivnog kriterijuma u f-ji je uspostavljanja irokog kruga drava
koje prihvataju K.
Izvori prava meun prodaje
Osnovni izvor je BK. Prethodni pokuaji harmonizacije prava meun prodaje injeni
u okviru UNIDROIT rezultirali su Jednobraznim zakonom za meun kupoprodaju
telesnih pokretnih stvari i Jednobraznim zakonom o zakljuenju ug o meun
kupoprodaji robe. Oba zak usvojena su na diplomatskoj Konferenciji u Hagu 1964.
Stupili su na snagu 1972. ali zbog dominacije reenja evropske pravne civilizacije
nisu bili iroko prihvaeni.
Od znaaja je i K UN o zastarelosti potraivanja iz oblasti meun prodaje usvojena
u Njujorku 1974. Ona ustanovljava jedinstvena pravila za regulisanje perioda
vremena zastarelosti potraivanja iz ug o meun prodaji, ustanovljavajui ga na
period od 4 godine.
Za pravno ureivanje prodaje pojedinih vrsta robe od znaaju su i Opti uslovi i
tipski ug Evropske ekonom komisije. Osnovna svrha enevskih ug je smanjenje
stepena nesigurnosti u me prometu. Oni su:
-meun dokumenti, - akti koje u jednakoj meri vode rauna o interesima i kupaca i
prodavaca, - dobrovoljni su pravni instrumenti.
Pravni aspekti zastupanja kod ug o meun prodaji robe predmet su ureivanja
UNIDROIT K o zastupanju u meun prodaji robe iz 1983.



11. KONVENCIJA UN O UG U MEUN PRODAJI ROBE BK



Usvojena je u Beu 11.apr 1980., na snagu je stupila 1.jan 1988.
Direktna primena K u odnosu na ug o meun prodaji robe postoji ako prodavac i
kupac imaju svoja sedita u dravama koje su ratifikovale. Indirektna dolazi u obzir
ukoliko kolizione norme upuuju na primenu prava drave koja je ratifikovala K.
Ako bilo prodavac, bilo kupac imaju vie sedita,relevantno je ono mesto koje ima
najbliu vezu sa ug i njegovim izvrenjem.
K u pogledu prava ug strana da iskljue ili ogranie njenu primenu usvaja princip
opting out- primena K se pretpostavlja osim ukoliko strane nisu iskljuile njeno
vaenje za konkretan ugovorni odnos. Suprotan princip optin out znaio bi da strane
ugovornice moraju izriito optirati za primenu K kao merodavnog mater prava.
U l2. K se iskljuuje primena u odnosu na prodaju:
a) robe koju kupuju potroai za linu ili porodinu upotrebu izuzev ako prodavac
nije znao niti je mogao znati da se roba kupuje za takvu upotrebu
b) na javnoj drabi
c)u sluaju zaplene ili dr postupka od str sudskih vlasti.
d) hartija od vrednosti i novca
e) brodova, glisera na vazduni jastuk i vazduhoplova
f) elektrine energije.
Smatramo da bi od primene K trebalo izuzeti i prodaju krupnih industrijskih
postrojenja. Odredbe K su nedovoljne za reavanje sloenih pravnih situacija koje
nastaju u vezi prodaje krupnih investicionih sr.
l.3 iskljuena je primena njenih odredbi na tzv Lohn poslove u kojima je strana
koja je robu naruila preuzela obavezu da isporui bitan deo materijala potrebnog za
njenu izgradnju.
Primena K se iskljuuje u odnosu na ug u kojima se preteni deo obaveze str koja
isporuuje robu sastoji u izvravanju rada ili pruanju usluga

Punovanost ug o prodaji prema BK
BK prema l 4 se ne odnosi na:
-punovanost ug, bilo koje od njegovih odredaba ili obiaja
-dejstvo koje bi ug mogao imati na svojinu prodate robe.
Meun karakter BK i obaveza potovanja savesnosti
Uvoenje meun karaktera BK ukazuje da meun ima prednost nad nacionalnim
pravom. Obaveza potovanja naela savesnosti i potenja prilikom interpretacije
odredaba K znai da se one ne mogu tumaiti na nain kojim se titi nesavesno ili
nepoteno ponaanje ug strane u konkretnoj pravnoj situaciji.
Utvrivanje namere ug strana prema BK
Sadrano je u l 8: izjave i dr ponaanja jedne strane tumaie se u skladu s njenom
namerom kada je dr str znala tu nameru ili joj ta namera nije mogla biti nepoznata.
usvaja se kriterijum formalnog tumaenja.
Ukoliko navedeno pravilo ne moe da se primeni, primenie se dr pravilo: izjave i
dr ponaanja tumaie se onako kako bi ih razumno lice istih svojstava shvatilo u
istim okolnostima.
U st.3 istog l dati su dopunski kriterijumi za utvrivanje namere jedne str koje bi
razumno lice moglo imati u tom pogledu.. Vodie se rauna o svim relevantnim
okolnostima, na kojoj praksi su meusobno uspostavile, obiajima i svakom
docnijem ponaanju strana.. Pod izrazom o svim relevantnim okolnostima se
mogu podvesti: trgovaka praksa i poslovanje strana, obiaji u trgovni, ponaanje
obe strane pre, za vreme i posle zakljuenja posla.
Primena obiaja prema BK
Obiaj ima znatno vei znaaj u meun trgovini nego to je tosluaj u domaem
prometu robe i usluga. Strane su vezane bilo kojim obiajima na koje su pristale kao
i praksom meu njima.
Odreivanje sedita ug strana prema BK
U l 10 dato je nekoliko kriterijuma odreivanja sedita strana iz ug o meun prodaji
robe:
-ako jedna strana ima vie sedita uzima se u obzir sedite koje ima najtenju vezu sa
ug i njegovim izvrenjem imajui u vidu okolnosti koje su bile poznate stranama
-ako jedna strana nema sedite, uzee se u obzir njeno redovno boravite.
U pogledu pojma redovno boravite koje se odnosi na fiz lice moglo bi se prihvatiti
da se radi o prebivalitu u smislu naeg prava.




12. FORMA UGOVORA U REIMU BK



Postoje 2 osnovna shvatanja u pogledu forme ug uopte. Prvo da se radi o
konsensualnom ug gde je kao i za sve ostale ug dovoljna samo prosta saglasnost
volja. Suprotno, u eng pravu se ug dele na pismene koji se potvruju i ugovore na
re. Meutim ug na re su ipak u izvesnom smislu formalni, pa prema tome za eng
pravo je forma ne neki nain uvek nuna.
U SAD se takoe zahteva pismena forma za dokazivanje postojanja ug za sve ug
ija vrednost prelazi iznos od 5oo dolara.
Opti izvori meun trg ug prava naelno usvajaju princip slobode forme. Kada je
re o BK naelo solo consensu je jedno od osnovnih principa na kome ona poiva. U
tekst je uneta rezerva ijim stipulisanjem drave mogu iskljuiti primenu pravila o
slobodi forme drave izjave rezervu na odrede.
Osnovne obaveze prodavca iz ugovora
Prodavac ima 3 osnovne obaveze:
a) da isporui robu
b) da garantuje kupcu da je roba saobrazna ugovoru
c) da garantuje kupcu da roba nema pravnih mana.
Predmet predaje robe moe biti sama roba ili robni dokumenati koji prate robu.
BK predvia 3 osnovne obaveze prodavca: isporuku robe, predaju dokumenata koji
se na robu odnose i prenos svojine na robi.
Pored osnovnih prodavac moe imati i dr obaveze,najee obezbeenje transporta
i osiguranja robe.



13. OBAVEZA ISPORUKE ROBE (rok, mesto, nain)



Isporuka robe u meun prometu je skup svih neophodnih radnji i mera koje je
prodavac duan prema ug da preduzme kako bi omoguio kupcu da primi isporuku i
raspolae sa kupljenom robom ili robnim dokumentima koji preds ili prate robu.
Zavisno od naina predaje razlikuju se:
- Ug o prodaji uz dispoziciju je takav pravni posao na osnovu koga se roba odmah
pri zakljuenju ug stavlja na raspolaganje kupcu. Potrebno je da je roba
proizvedena, da nije suvie udaljena pa se isporuka vri odmah ili u kratkom roku
od trenutka zakljuenja ug-
- Prodaja sa isporukom je ug na osnovu koga se isporuka robe odlae do momenta
koji ug strane sporazumno odrede.
U naem pravu pojam isporuke je vrlo jasno dat u Optim uzansama za promet
robom. Isporukom se smatraju sve radnje koje je prodavac duan obaviti prema ug i
prirodi posla da bi kupac mogao primiti isporuku.
Rok vreme isporuke robe
U ug o meun prodaji robe moe biti oznaen taan dan isporuke. ee se predvia
okvirno: nrp u roku od 15 dana. Postavlja se pitanja kada tee rok isporuke?
Najprirodnije je da se datumom poetka roka smatra dan zakljuenja ug.
Odreivanje roka u ug o meun prodaji vri se esto i upotrebom termina prompt,
hitno ili odmah. Prompt bi znaio kratak rok. Shvatanje o tome ta je hitno zavisi od
vrste robe.
U autonom meun trgovniskom pravu, postoje vrlo razliita reenja pa su esti
sudski i arbitrani sporovi o ovom pitanju.
U pogledu vrste rokova, autonomno MTP predvia vrste i gipke rokove.
Specifinost pitanja roka isporuke je kada se isporuka vri predajom robnih
dokumenata, za nju vae posebna pravila o prenoenju i datiranju. Prilikom prenosa
predvieno je da se stavlja datum koji se uzima kao dan isporuke, npr datum
izdavanja konosmana kod nekih vidova prodaje se smatra danom isporuke.
Neizvrenjem isporuke robe prodavac pada u duniku docnju, ali ako kupac
neopravdano odbije prijem isporuke koju mu prodavac nudi, on zapada u
poverilaku docnju. Meutim skoro svi tipski ug i opti uslovi za pojedine vrste
poslova predviaju mogunost davanja naknadnih rokova.
Postoje i tehniki termini za odreivanje rokova kao to su: roba u vonji,
plovea, putujua, na putu.. Znae da e roba biti isporuena im prispe prevozno sr
u koje je ona utovarena i nalazi se na putu.
BK predvia 3 pravila za odreivanje roka isporuke:
-prvo pravilo se primenjuje ukoliko je ugovorom odreen ili uinjen odredivim.
Rokom isporuke se tada smatra onaj utvren ugovorom
-drguo vai ukoliko je ug odreen ili uinjen odredivim okvirni rok. Potrebno je da
prodavac izvri isporuku bilo kog dana unutar ugovorom utvrenog perioda.
-tree ako rok isporuke nije ug o prodaji odreen precizno ili okvirno, prodavac je
obavezan da robu isporui u razumnom roku nakon zakljuenja ugovora.
Kupac nije duan da isporuku prihvati pre utvrenog roka isporuke.
Mesto isporuke robe
Po pravilu mesto isporuke je odreeno samim ugovorom. Kada to nije sluaj mesto
isporuke se vezuje za neku dr injenicu iz ugovora. mesto do koga prodavac plaa
vozarinu; mesto prelaza trokova i rizika. Tekoe nastaju ako ova navedena mesta
nisu odreena ugovorom ni na koji nain. esto se navodi u ug da jedna str zadrava
pravo izbora mesta isporuke.
Nae Opte uzanse za promet robom su precizno uredile pitanje mesta isporuke i
podudaraju se sa navedenim reenjima u Jednobraznom zakonu i trgov praksi meun
prodaje. Izriit znaaj imaju uzanse koje reguliui pitanje mesta isporuke robe u
sluaju smetnji, npr zbog obustave saobraaja. Prodavac je duan da o tome obavesti
kupca. Kupac tada ima pravo da zahteva isporuku robe u mestu u kome se ona
nalazi, ali o tome mora odmah obavestiti prodavca.
BK u sluaju da mesto isporuke nije precizno odreeno razlikuje 3 situacije:
-prvo kada ug ima distancioni karakter. Tada je prodavac svoju obavezu isporuke
ispinio kada je robu predao prvom prevozniku.
-drugo kada ug ne ukljuuje prevoz kao samostalnu obavezu. Ako je predmet
individualno odreena stvar ili odreena po rodu koju treba izdvojiti iz odreene
mase ili je treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zakljuenja ug str su znale da je
roba u odreenom mestu ili je treba izraditi, prodavac je obavezu ispunio ako je robu
stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome se roba proizvodi ili nalazi.
-u svim dr sluajevima, prodavac je obavezu ispunio ukoliko je robu stavio na
raspolaganje kupcu u mestu u kome je prodavac imao sedite u momentu zakljuenja
ugovora.
Nain isporuke robe
Po pravilu ugovorom utvruju nain isporuke. Ukoliko u ug nema odredaba o
nainu isporuke, a ne postoje ni obiaji kojima se ovo pitanje ureuje, nain
isporuke zavisie od prirode posla i vrste robe koja je predmet.- izdvajanje generine
robe iz mase, pakovanje, obeleavanje, predaja robe na prevoz, plombiranje.
Ubrajaju se i sve one radnje i postupci koje je duan da izvri kupac npr prijem
transportnih dokumenata, preuzimanje robe, pregled robe.
Ukrcavanje i iskrcavanje robe najei su naini otpremanja.
Isporuka robe moe biti efektivna (kada se predaje sama roba) ili dokumentarna
(predaja dokumenata koji daju pravo raspolaganja robom).
BK posebno ureuje dokumentarnu isporuku robe. Prodavac je svoju obavezu
ispunio ukoliko je dokumenta predao u vreme, na mestu i u obliku koji su predvieni
ugovorom. Ako dokumente preda pre roka isporuke, prodavac moe sve do
njegovog isteka popraviti svaki nedostatak saobraznosti u dokumentima pod
uslovom da to kupcu ne prouzrokuje nerazumne trokove.
BK predvia 3 obaveze prodavca kod isporuke robe na osnovu meun
distancione prodaje.
-prvo ukoliko prodavac prevoziocu preda robu koja nije jasno obeleena kao roba
namenjena za izvrenje ug. Tada je duan da kupcu poalje obavetenje o otpremi
kojim se blie odreuje roba.
-drugo ako je prodavac preuzeo obavezu da obezbedi prevoz robe, obavezan je da
zakljui sve ug potrebne za prevoz do odreenog mesta
-tree obaveza prodavca je da ukoliko nije duan da robu u prevozu osigura, kupcu
e na njegov zahtev dostaviti sve raspoloive podatke koji su mu potrebni da bi on
sam mogao osigurati robu. (ee se primenjuju incoterms klauzule od K).




14. AMBALAA ROBE



U meun prometu robe vai opte pravilo da je prodavac duan da obezbedi
odgovarajuu ambalau, da obezbedi tzv uzuelnu ambalau koja titi robu od fiz
oteenja u toku transporta i pogodna je za identifikaciju robe.
U sluaju prevoza robe i isporuke u rinfuznom stanju (itarice) ne postoji ni potreba
za ambalaom. Moe se posebno radi bezbednosti broda ugovoriti da se odreena
koliina rasute robe mora uvreiti, na ijem troku e pasti zavisi od obiaja koji
vae u mestu utovara robe.
Ug strane obino reguliu na iji troak se obezbeuje ambalaa ugovorom. Ako to
nije sluaj smatra se da je prodavac duan da da uobiajnu ambalau (za neto teinu).
Za bruto teinu prodavac najee naplauje njenu vrednost uraunavanjem bruto za
neto.
Kod ambalae koju prodavac daje kupcu na poslugu (cisterne, buradi, spec sanduci)
se obino ugovara rok za vraanje ambalae i odreuje do kog mesta kupac treba da je
vrati o svom troku. Ponekad se ostavlja pravo izbora kupcu da vrati ambalau ili da je
plati.
Posebne odredbe vae za ambalau kod prekomorskih poiljki koje su izloene
prekrcavanju i jaem uticaju vlage i vode. Ovde je uobiajno pakovanje koje se naziva
prekomorskim.
Prema obiajima u meun prodaji ako strane nisu posebno ugovorile nain
pakovanja, ambalaa mora ispunjavati zahteve da:
- uspeno titi upakovanu robu i pogodna za manipulaciju
- omoguava primenu najnieg vozarinskog stava
- omoguava primenu najnieg stava carinske tarife u zemlji opredeljenja
- odgovara propisima o uvozu, naroito sanitarnim i zdravstvenim propisima
zemlje opredeljenja.
U sluaju da je ambalaa oteena ili da ne odgovara uslovima transporta, prodavac
nee moi da dobije istu teretnicu (konosman).
BK predvia da je prodavac duan da robu isporui pakovanu i zatienu na
nain utvren ugovorom. K najpre preputa volji ug strana da odrede vrstu i kvalitet
ambalae. Za sluaj da ug ne sadri odredbu o ambalai zahteva se uobiajno odn
adekvatno pakovanje. Uobiajno znai da je u skladu sa poslovnim obiajem koji
postoji za prodaju te vrste robe.
Nacionalna zakonodavstva po pravilu samo tee sluajeve povrede pravila o
ambalai tretiraju kao razlog za prigovor na kvalitet robe. Kupac mora istai
prigovor u tano predvienom roku i formi koja vai za prigovore na kvalitet robe.
Tee mane su one koje onemoguavaju ili oteavaju dalju prodaju robe ili one
povrede koje kre pravila o vrsti ambalae koja je sastavni deo opisa kvaliteta robe
(limene kutije u koje se pakuje neki proizvod, prigovor na teinu buradi u kojoj se
isporuuje mast.
Manji nedostaci ne daju pravo kupcu na prigovor na kvalitet robe, ve moe
zahtevati naknadu tete u vidu izvesne bonifikacije.







15. OBAVEZE PRODAVCA NA PREDAJU ROBNIH DOKUMENATA



Pored dokumenata o transportu robe (konosman, tovarni list, otpremnica) veliki
znaaj imaju i dokumenti kao to su:
- Uverenje o poreklu je dokument koji se esto zahteva. Trae ga carinske vlasti
radi primene carinske tarife prema trgov sporazumima ili da bi se na uvoz odn izvoz
robe mogle primeniti pogodnosti ili spec uslovi, nekad i zbog primene odredaba o
kontigentima. Ne trae ga sve zemlje.
Da bi se roba smatrala da je domaeg porekla treba da je proizvedena (ubrana) ili
isfabrikovana (graevine) na teritoriji odreene zemlje. Proizvodi stranog porekla
preraeni u dr zemlji ako su pretrpeli stvarnu transformaciju mogu se smatrati kao
da su nastali u toj zemlji.
- Trgovinske fakture su po pravilu namenjenu kupcu, treba da sadri: preciznu
specifikaciju da bi se olakalo prepoznavanje robe, cenu robe, eventualno
specifikaciju cene, oznaku, broj i prirodu poiljke, nain ekspedicije, uslove
plaanja.
- Konzularne fakture se nekad zahtevaju pri uvozu strane robe. Obino se
trae da bi se odredila zemlja ekspedicije i zemlja porekla, utvrdila cena robe,
realizovala laka evidencija i naplatile odgovarajue takse i ostali prihodi koje
drava ubire od spoljnotrgov razmene.
Od znaaju mogu biti i dr vrste dokumenata (polise osiguranja, skladini list,
uverenje o kvalitetu, uverenje o teini, o izvrenoj analizi).




16. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU SAOBRAZNO UGOVORU



Prodavac je duan da isporui koliinu i kvalitet robe koji je ugovoren.
Odstupanja prema auton trg pravu mogu biti doputena ili nedoputena. Po naim
uzansama za promet robom najvie do 2% od ugovorene koliine, a ako je koliina
ugovorena priblino do najvie 5%..
Formularni i tipski ug u rasponu od 1 do 10%. Ukolika nema odstupanja iznad
predvienih granica kupovna cena se obraunava za stvarno isporuenu koliinu.
Ukoliko su odstupanja znatnija, kupac vikove stavlja na raspolaganje prodavcu, a
za manje isporuenu koliinu kupac zahteva naknadnu isporuku uz pravo na
naknadu nastale tete.
Mogue otkupiti drva dobijena seom ili poljoprivredne proizvode dobijene sa
tano odreenog poseda. Tada je re o globalnoj isporuci odn kupovini i prodaji
uture.
Do odstupanja u pogledu koliine robe dolazi i zbog kapaciteta prevoznog sr
(brod).
Smatra se da je kvalitet robe dovoljno odreen ako je odreena: a) vrsta robe,
b) stepen u vrsti, c) stanje u kome se nalazi. Posebno se vodi rauna i o cilju njene
upotrebe (krompir za jelo ili krompir za setvu), zadovoljenju razliitih ukusa,
poreklu, starosti.
U Tipskim ug pitanje kvaliteta robe se reava standardom. Kvalitet se esto
odreuje izrazom FAQ (fair average quality) proseno dobar kvalitet. U ovom
smislu ureuju i enevski tipski ugovori, Londonski ugovori. esto se ako nije nita
ugovoreno trai uobiajeni (merkantilni) kvalitet robe odn proizvoda.
Prema BK ako se strane nisu drukije sporazumele smatra se da roba nije
saobrazna ugovoru ukoliko a) nije podobna za svrhe za koje se uobiajeno koristi b)
nije podobna za naroitu svrhu c) ne poseduje kvalitete koje je prodavac kupcu
predoio u vidu uzorka ili modela d) nije pakovana ili zatiena na nain uobiajen
za takvu robu.
Da bi se kupac koristio pravom na prigovore duan je da pregleda robu ili je da na
pregled u to kraem roku. Ako je predvien prevoz robe pregled se moe odloiti
do stizanja robe u mesto opredeljenja.
Kupac takoe mora da poalje obavetenje prodavcu o prirodi nedostatka u
razumnom roku od trenutka kada ga je otkrio (najkasnije 2 god od dana stvarne
predaje robe kupcu.
Da bi kupac mogao da istakne prigovor prodavcu neophodno je da utvrdi koliinu
odn kvalitet isporuene robe.
Utvrivanje koliine vri sam kupac ili org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta.
Mnogo ee na osnovu robnih dokumenata, uz prisustvo obe strane odn njihovih
predstavnika. Koliina naznaena u dokumentu smatrae se utovarenom koliinom
odreene robe.
Utvrivanje kvaliteta robe vri se po pravilu u momentu prijema isporuke,
moe se odloiti do prispea dokumenata neophodnih za taj postupak. Znaajan je
nain odreivanja kvaliteta. Najbolje je kada se ug tano predvide sva bitna svojstva
robe. Kvalitet je mogue odrediti po mustri ili uzorku.
Kada je odreen specifikacijom ili uzorkom roba mora u potpunosti odgovarati
specifikaciji ond uzorku. Postoje razni naini utvrivanja kvaliteta: struni pregled,
hemijska analiza, fiziki pregled, vaenje uzorka, organoleptiki pregled,






17. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU BEZ PRAVNIH MANA



Prema BK prodavac je duan da isporui robu slobodnu od prava ili potraivanja
3.lica, izuzev ako se kupac sloi da primi robu pod tim uslovima.
Uslov odgovornosti prodavca je da ga je kupac u razumnom roku obavestio o
postojanju prava i potraivanja 3-lica na robi. Razuman rok rauna se od momenta
kada je kupac saznao ili morao da sazna za postojanje takvih prava ili zahteva.
K posebno predvia obavezu prodavca da isporui robu slobodnu od svakog prava
ili potraivanja 3.lica na industrijskoj ili intelektualnoj svojini, a bila su mu u
trenutku zakljuenja ug poznata odn nisu mu mogla biti nepoznata. Da bi se kupac
pozvao na obavezu prodavca, potrebno je da pravo 3.lica postoji alternativno: a) po
pravu drave u kojoj e roba dalje da se prodaje ili na dr nain koristi ako su to
starne imale u vidu b) u svakom dr sluaju po pravu drave u kojoj kupac ima svoje
sedite.



18. OBAVEZA KUPCA DA PLATI CENU



Plaanje je odreeno mestom, rokom i nainom plaanja.
Mesto plaanja je ono u kome se o roku dospelosti mora izvriti plaanje. Za mesto
plaanja vezuje se nadlenost suda za utuenje kupca, prema mestu plaanja se
odreuje postupak pri plaanju, valuta plaanja.
BK predvia da se mesto plaanja odreuje ugovorom, ako nije odreeno
predvia 2 pravila: 1)kupac je duan da cenu plati u mestu sedita prodavca, b) ako
se isplata vri uz predaju robe i dokumenata, u mestu predaje. Ako prodavac ima
vie sedita, onda u ono koje ima najtenju vezu sa ug i njegovim izvrenjem, Ako
nema sedite, njegovo boravite.
K predvia i da prodavac snosi svako poveanje trokova vezano za plaanje
zbog promene njegovog sedita posle zakljuenja ug.
Vreme plaanja. Modaliteti roka plaanja dele se u 3 grupe: plaanje pre isporuke,
plaanje istovremeno sa isporukom i posle isporuke robe. Pre isporuke moe i samo
njen deo (avans).
Ako ug nije odreeno vreme isplate cene, kupac plaa cenu kad prodavac stavi
kupcu na raspolaganje bilo robu, bilo dokumente na osnovu kojih se robom moe
raspolagati. Prodavac moe usloviti predaju robe ili dokumenata plaanjem cene.
Kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunosti pregledati robu.
Nain plaanja cene u velikoj meri zavisi od naina isporuke (efektivna ili
dokumentarna). Kod efektivne isporuke kada se robe preda kupcu i kada je on
pregleda. Kod plaanja uz predaju robnih dokumenata roba se plaa pre pregleda i
prijema. Po pravilu prodavac predaje banci dokumenta da ih ona preko svog
korespondenta u mestu kupca prezentira kupcu uz naplatu. Kod prekomorske
kupovine tak kada brod prispe u luku i kada mu buud prezentirana robna dokumenta.
Pri prodaji na poek kupac plaa cenu posle izvesnog vremena po prijemu robe.
Visinu cene strane najee ugovaraju u jednom tano odreenom iznosu
(fiksna cena), ali mogu i tako to e ona biti odrediva (najee kada se isporuka vri
posle izvesnog dueg vremena posle zakljuenja ug). Ukoliko je cena utvrena
prema teini, uzima se njena neto teina.
Ug strane mogu predvideti da e cena zavisiti od visine trokova proizvodnje ili
od promena vrednosti valute (klizne cene).
Prema BK ako strane nisu ni izriito ni preutno odredile cenu, smatrae se da su
str pristale na cenu koja se u trenutku zakljuenja ug redovno naplaivala za takvu
robu.



19. OBAVEZA KUPCA DA PRIMI ISPORUKU



Kupac je duan da primi isporuku robe koju mu nudi prodavac to podrazumeva
preduzimanje odreenih radnji i priprema.
Prema BK kupeva obaveza preuzimanja isporuke ukljuuje: 1. obavezu
obavljanja svih radnji kako bi omoguio prodavcu da izvri isporuku (obezbeenje
neophodnih uvoznih dozvola ili specifikaciju robe) i 2. obavezu preuzimanja robe.



20. POJAM BITNE POVREDE UG PREMA BK



Smatrae se bitnom ukoliko se njome prouzrokuje takva teta dr strani da je
sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ug izuzev ako takvu posledicu
nije predvidela strana koja ini povredu. Ukoliko je povreda bitna, dr strana je
ovlaena da raskine ug, u suprotnom moe zahtevati samo naknadu tete odn
izvrenje ug.
Dva su uslova postojanja bitne povrede:
a) sutinsko liavanje dr strane onoga to je sutinski oekivala od ug
b) da je strana koja je povredu izvrila mogla predvideti da se njome dr strana
sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ug ili mogla predvideti.
Kod vremena predvidljivosti sutinskog liavanja dr str u teoriji ima miljenja da bi
bilo opravdano kao vreme predvidljivosti utvrditi vreme zakljuenja ug.




21. PRAVNA SR KUPCA ZA SLUAJ PRODAVE POVREDE UGOVORA



Ukoliko prodavac ne izvri bilo koju obavezu iz ug, kupac prema BK moe
zahtevati od prodavca: Izvrenje ug, smanjenje cene ili raskid ug. Pored toga moe
zahtevati i naknadu tete. Kupac moe birati koja e od tih prava koristiti (ius
varandi). Ne moe koristiti nespojiva prava npr, ako bira da raskine ug mora robu
vratiti. K izriito iskljuuje pravo sudova i A da produe rok izvrenja obeveze
prodavca kada kupac optira za odreeno pravno sr.
Pravo kupca da trai izvrenje ug.
Pretpostavke su da a) ispunjenje ug nije u suprotnosti sa dr pravnim sr kojim se
koristi kupac (raskid ug, ili smanjenje cene) b) da je zahtev kupca mogu po
domaem pravu zemlje suda koji to pitanje reava.
Kupac moe zahtevati isporuku robe kao zamenu. Zahtev mora biti uinjen bilo
istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti robe koje kupac alje prodavcu, bilo
u razumnom roku posle tog obavetenja.
Kupac moe zahtevati otklanjanje nedostatka opravkom osim ako bi to bilo
nerazumno uzimajui u obzir sve okolnosti (istovremeno sa obavetenjem o
nesaobraznosti robe ili u razumnom roku posle tog obavetenja). Nerazumno bi bilo
ako stvara previsoke trokove prodavcu, tada moe traiti samo nadoknadu tete ili
smanjenje cene.
Pravo kupca na smanjenje cene
Ovo je racionalno reenje kada je necelishodno ili oteana realizacija za otklanjanje
nesaobraznosti zamenom ili opravkom stvari odn nisu ispunjeni uslovi za raskid ug.
Cena e se smanjiti u srazmeri izmeu vrednosti isporuene robe u trenutku isporuke
i vrednosti koju bi u to vreme imala roba saobrazna ug o prodaji.
Smanjenje cene nije sankcija nego mera uspostavljanja realne ekvivalencije
vrednosti uzajamnih inidbi.
Pravo da trai smanjenje trpi 2 ogranienja:
-prvo kupac ima pravo na smanjenje ne samo u sluaju nesaobraznosti ug, ve i kada
na robi postoje prava 3.lica zasnovana na indust ili intelektualnoj svojini
-kupac nema pravo da zahteva ukoliko je prodavac otklonio nesaobraznost.
Pravo kupca da raskine ugovor
Krajnja je mera kojom se kupac moe koristit. K razlikuje 2 situacije:
Prvo kada roba nije isporuena
a) ako neizvrenje bilo koje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovora
b) u sluaju neisporuke, ako nije isporuena u dodatnom roku koji je kupac odredio
ili je prodavac izjavio da je nee isporuiti u odreenom roku.
Drugo, kupac gubi pravo da raskine ugovor kada je roba isporuena ukoliko to nije
uinio:
a) u razumnom roku u odnosu na zadocnelu isporuku
b) u odnosu na bilo koju dr povredu u razumnom roku nakon to je saznao ili morao
saznati za povredu, zatim po isteku svakog dodatnog roka koji je kupac odredio
ili poto je prodavac izjavio da nee izvriti svoje obaveze.
K ne predvia automatski raskid ug, ve kupac mora o tome obavestiti dr stranu u
razumnom roku.
Posebna pravila vae za raskid kod ug o uzastopnim isporukama.
Kupac moe raskinuti ug u odnosu na neizvrenje jedne od uzastopnih isporuka od
str prodavca ako neizvrenje takve isporuke preds bitnu povredu ug. Ako kupac na
osnovu povrede obaveze izvrenja jedne od vie uzastopnih isporuka moe zakljuiti
da e doi do bitne povrede i u odnosu na budue isporuke, moe u razumnom roku
izjaviti da raskida ug za budue isporuke.




22.PRAVNA SR PRODAVCA ZA SLUAJ KUPEVE POVREDE
UGOVORA



Ako kupac ne izvri bilo koju svoju obavezu iz ug ili K,prodavac moe zahtevati
ispunjenje obaveze kupca ili raskinuti ug.
K izriito iskljuuje pravo sudova i A da produe rok izvrenja kupca u sluaju kada
prodavac optira za odreeno pravno sr raspoloivo u sluaju povrede ug dr strane.
Pravo prodavca da zahteva ispunjenje ugovora
I to: preuzimanje isporuke, isplatu prodajne cene i ispunjenje dr obaveza. U cilju
izbegavanja raskida ug prodavac moe odrediti kupcu dodatni rok razumen duine.
U okviru tog roka prodavac se ne moe koristiti sr predvienim za sluaj povrede
ug, ali ne gubi pravo naknade tete.
Pravo prodavca da raskine ugovor
U 2 sluaja:
- kada neizvrenje bilo koje obaveze predst bitnu povredu ug npr kada je kupac u
docnji sa plaanjem, a prodavac zbog inflatornih tokova trpi gubitke ili sluaj kada
je prodavcu neophodno da isprazni skladite kako bi primio novu robu
- kada se iz ug ne moe utvrditi da li je povreda bitna u smislu K. U cilju otklanjanja
nedoumica oko karaktera povrede obaveze kupca moe dati dodatni rok kupcu za
ispunjenje ug.
Pod odreenim uslovima prodavac moe ug raskinuti ak i kada je kupac platio
prodajnu cenu. Ako se povreda sastoji u docnji sa izvrenjem obaveze, a cena je
plaena, prodavac ima pravo na raskid pre nego to je saznao za takvo zadocnelo
izvrenje. Dalje, ako je kupac povredio bilo koju dr obavezu pri emu je cena za
robu plaena prodavac moe raskinuti ug u razumnom roku: nakon to je saznao ili
morao saznati za povredu ug ili nakon isteka dodatnog roka odn nakon to je kupac
izjavio da nee izvriti svoje obaveze u dodatnom roku.
Prava prodavca za sluaj neispunjenja obaveze specifikacije robe
Ako je prema ug kupac duan odrediti specifikaciju robe, prodavac moe tu
specifikaciju sam izvriti u skladu sa kupevim potrebama koje su mu mogle biti
poznate. Ako to uini duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti
mu razuman rok u kome kupac moe uiniti neku dr specifikaciju. Ako to ne uini
obavezna ostaje ona koju je prodavac sainio.
Prodavac koji je samostalno sainio specifikaciju zadrava dr prava koja su mu na
raspolaganju (zahtev za ispunjenje, raskid ug..)




23. ODGOVORNOST PRODAVCA I KUPCA ZA ANTICIPATIVNU
(PRETPOSTAVLJENU) POVREDU UGOVORA



Mogue je da jedna str pre dospea obaveze dr str proceni (anticipira) da ta dr
str nee biti u stanju da izvri svoje obaveze iz ug. Ova eventualna povreda ug
naziva se pretpostavljenom (anticipativnom) povredom. Strana anticipator ima na
raspolaganju 2 mogunosti:
Pravo na suspendovanje izvrenja
Postoje 3 pretpostavke koje daju pravo jednoj od strana da suspenduje izvrenje
sopstvene obaveze.
1. da je oigledno da dr str nee izvriti bitan deo svoje obaveze, kriterijum mora
biti objektiviziran (kriterijum razumnog lica), subjektivni stav nije dovoljan.
2. tie se vremena anticipiranja povrede. Da je pretpostavljeno neizvrenje
postalo oigledno nakon zakljuenja ug.
3. da anticipirano neizvrenje nastaje zbog ozbiljnog nedostatka sposobnosti za
izvrenje i kreditne sposobnosti ili zbog njenog ponaanja u pogledu izvrenja.
Nedostatak sposobnosti za izvrenje ili kred sposobnosti na strani prodavca moe
postojati ako je verovatno da e doi trajka, zabrane izvoza, embarga. Kada je re
o kupcu: ako je bio duan da prvi izvri svoju prestaciju, a to nije uinio (da otvori
dokum akreditiv u odre vreme).
Ponaanje u pogledu izvrenja ili pripreme kada str ne ispunjava obaveze
preuzete dr ug zakljuenim u svom poslovanju.
K izriito ustanovljava obavezu stra koja ima nameru da odloi izvrenje zbog
anticipiranja povrede ug da o tome odmah obavesti dr stranu. Ako dr str prui
odgovarajue obezbeenje da e uredno izvriti svoje obaveze, str koja je odloila
izvrenje mora nastaviti sa ispunjenjem ug.
Pravo na anticipativni raskid ugovora
Prema BK str moe izjaviti da raskida ug ako je pre roka za izvrenje ug jasno da
e dr str uiniti bitnu povredu ug. Uslov je da str koja namerava da raskine ug
poalje razumno obavetenje dr str kako bi ova dr mogla da prui odgovarajue
obezbeenje da e izvriti svoje obaveze i to kada joj to raspoloivo vreme doputa
(nije potrebno ako je str ve izjavila da nee izvriti)
Odgovarajue obezbeenje moe se smatrati npr garancija izvrenja eminetne
banke ili otvaranje akreditiva kod takve banke.
Pravo na raskid ug sa uzastopnimisporukama
Str koja anticipira povredu ug na raspolaganju je mera raskida ug u odnosu na
jednu isporuku, na budue isporuke i raskid itavog ug (u odnosu na budue i ve
primljene).



24. PRAVO NA NADOKNADU TETE KOD UG O MEUN PRODAJI



Cilj naknade tete je da se oteena str stavi u istu imovinsku poziciju u kojoj bi
bila da je dr str izvrila svoje obaveze saglasno ugovoru. Visina naknade tete jednaka
je pretrpljenom gubitku i izmakloj dobiti koji su usled povrede nastali za dr str.
Iz BK mogu se izvesti 4 karakteristike ureivanja nadoknade tete.
Prvo, naknada tete realizuje se u monetarnoj formi
Drugo, nije od znaaja vrsta povrede, da li se radi o bitnoj povredi ug, da li je povreda
izvrena sa umiljajem ili je posledica grube ili obine nepanje. Dovoljna je samo
injenica nastupanja tete.
Tree, naknada obuhvata stvarnu tetu i izgubljenu dobit.
etvrto, str je duna nadoknaditi samo tetu koju je predvidela ili morala predvideti u
momentu zakljuenja ug. Kriterijum predividljivosti je meovitog karaktera i obuhvata
subjektivni elemenat (tetnik predvideo tetu) i objektivni elemenat (tetnik morao
predvideti tetu).
Kada se radi o tetama koje mogu nastati na imovini treih lica zbog nesaobraznosti
robe, ta lica mogu zahtevati nadoknadu. S dr str to ne vai za tetu nastalu smru ili
telesnim povredama koje je roba prouzrokovala bilo kom licu.
Metode obrauna nadoknade tete
BK def nain odreivanja visine nadoknade tete u 2 sluaja: kod kupovine ili prodaje
radi pokria i u situaciji kada postoji tekua cena za robu koja je predmet ug o meun.
Prodaji.

25. NADOKNADA KONKRETNE I APSTRAKTNE TETE



Odreivanje visine tete kod kupovine ili prodaje radi pokria (nadoknada
konkretne tete)
To je situacija kada kupac posle povrede ug od str prodavca kupi robu u cilju zamene
one koju nije dobio ug, ili prodavac posle povrede od str kupca proda robu 3.licu. Str
koja je izvrila kupovinu odn prodaju radi pokria moe dobiti razliku izmeu ug cene
i cene kupovine kao i svaku dr naknadu tete koja je pretrpljena.
Za kupovinu radi pokria uslovi su:
1. da je ug raskinut
2. da se kupovina odn prodaja radi pokria uini na razuman nain (kupac kupi po
najnioj ceni, a prodavac proda po najvioj moguoj ceni).
3. da se uini u razumnom roku. Da je izvri lice u istim ili slinim okolnostima, istih
svojstava kao str koja takvu transakciju vri neposredno. Poetak trajanja
razumnog roka je kad je oteena str raskinula ug.
Odreivanje visine tete za robu sa tekuom cenom (nadoknada apstraktne tete)
Str koja je povredila ug duguje tetu u visini razlike u ceni koja je predviena ug i
tekue cene u trenutku raskida (market prica rule). BK poznaje 3 kumulativna uslova:
1. da je ug raskinut.
2. da pre obrauna apstraktne tete nije izvrena kupovina ili prodaja radi pokria
3. da za robu koja je predmet raskinutog ug postoji tekua cena. Za Robu
proizvedenu po posebnoj narudbini ne moe se korisiti metoda odreivanja
apstraktne tete.
Za utvrivanje visine tekue cene od znaaju su nain, vreme i mesto njenog
odreivanja.
Za nain odreivanja tekue cene koriste se slubene kvotacije robe na berzama,
cene sline ili iste robe na tritu, podaci trgovinskih komora.
Kao vreme K utvruje vreme raskida ug. Ovakvim reenjem se oteenoj str
omoguava da pekulie i eka najpovoljniji trenutak da ug raskine (prodavac kada je
roba najskuplja, kupac kada je najjeftinija). Da bi se ovo predupredilo str koja zahteva
nadoknadu, a ug je raskinula nakon preuzimanja robe ima pravo na razliku izmeu
ugovorene i tekue cene koja je vaila u trenutku preuzimanja robe, a ne u trenutku
raskida.
Mesto odreivanja tekue cene je mesto u kome se isporuka trebala da bude
izvrena.
Kada ne postoji tekuza cena u mestu isporuke, strane treba da odrede razumnu
zamenu za ovu cenu uz uvaavanje razlike u trokovima isporuke i transporta.



26. PRAVO NA KAMATU KOD UG O ME PRODAJI



Nakon vie predloga usvojena je sledea odredba: Ako jedna str ne plati cenu ili
neki dr iznos sa kojim je u zaostatku, dr stra ima pravo na kamatu na takav iznos, pri
emu ne gubi pravo na naknadu tete koja joj pripada. Iz ove odredbe BK izvode se
sledee karakteristike pravnog regulisanja prava na kamatu.
1. pravo na kamatu nezavisno je od prava na naknadu tete, ova osobina prava na
kamatu se naziva apsolutnou kamate.
2. BK uti o visini i nainu odreivanja kamatne stope. Kupac i prodavac bi trebalo
sami da odrede visinu kamatne stope. Ako ne uine, tendencija je da se odredi u
skladu sa lex contractus-om odn pravom koje bi bilo merodavno u sluaju da se na
njega ne primenjuje BK. K ne utvruje poetak roka od kada poinje da se rauna
kamata (trebalo bi dan dospevanja obaveze)
3. BK ne utvruje pravo obrauna kamate na kamatu iz 2 razloga: takva kamata je
esto zabranjena javnopravnim propisima nacion zakonodavstava, drugi da se ona
retko javlja u praksi meun poslovnih transakcija.



27. OSLOBOENJE STR OD ODGOVORNOSTI PO BK


Opti uslovi osloboenja od odgovornosti
3 kumulativno ispunjena uslova: da je smetnja bila izvan kontrole str koja je povredila
ug; da od te str nije bilo razumno oekivati u vreme zakljuenja ug da smetnju uzme u
obuzir; da ta str smetnju nije mogla izbei i savladati.
Ugovarai mogu samim ug def okolnosti koje su izvan njihove kontrole. U
suprotnom smatra se da je smetnja izvan kontrole ukoliko bi to bilo u skladu sa
oekivanjima i namerama razumnog lica u istoj situaciji. U teroiji se navode primeri:
prirodni dogaaji (poplave, poari, zemljotresi), dogaaji polit ili soc karaktera
(ratovi, revolucije, trajkovi), pravne smetnje (embargo, eksproprijacija robe, zabrana
transfera novca iz zemlje kupca, zabrana ili ogranienje uvoza, izvoza).
Smetnjom se ne smatraju dogaaji sa polja line odgovornosti i rizika (likvidacija,
bankrot, hapenje, bolest, smrt).
Da bi smetnja bila osnov osloboenja potrebno je da ona bude nepredvidljiva.
Sudska i A praksa odreuju znaenje nepredvidljivosti ukoliko je verovatnoa
njegovog nastupanja toliko mala da razumne str ne moraju izriito da odrede ko snosi
rizik njegovog nastupanja, ali u sluaju vee verovatnoe pregovarale bi o njegovom
ureivanju.
Potrebno je da se smetnja nije mogla ni izbei ni savladati. Savladavanje se postie
kontrolom nad pripremama za izvrenje, organizacijom svojih aktivnosti, takoe
postojanje odgovarajue opreme kojom se fabrika titi od nepogoda. Kada je smetnja
ve nastala str mora pokuati da njene posledice prevlada, npr protiv mere zabrane
izvoza odreene robe treba pokuati pravni sr protiv takve odluke pod uslovom da
imaju anse za to.
Ugovara koji usled smetnje nije izvrio obavezu duan je da dr str obavesti o
smetnji i njenom uticaju. Ako obavetenje ne stigne u razumnom roku ta str odgovara
za tetu koju je dr ugovara pretrpeo zbog neprijema obavetenja. Za momenat
utvrivanja dejstva obavetenje koristi se teorija prijema.
Osloboenje od odgovornosti za povredu ug od strane 3.lica
Str iz ug moe se osloboditi odg za neizvrenje ug obavezaa ako je to neizvrenje
posledica neizvrenja nekog 3.lica koje je ta strana angaovala da izvri ug u celini ili
delimino.
K ne def kriterijume odreivanja 3.lica.
U teoriji se istie da kod osloboenja odg u reimu BK mogu razlikovati 3 situacije:
Prvo, str je uvek odgovorna za rad svog personala odn lica iji rad organizuje i
kontrolie. To nisu 3.lica koja uestvuju u izvrenju, za njihov rad odgovara kao za
sopstveni.
Drugo, str iz ug moe se osloboditi odg za rad 3.lica samo ukoliko bi i ona sama i
3.lice bili osloboeni od odgovornosti kad 3.lice direktno ispunjava obavezu glavne
strane.
Posebna situacija nastaje kad 3.lice ne ispunjava direktno obavezu prema glavnoj str
iz ug ve je njegovo ispunjenje samo pretpostavka ispunjenja glavne ug obaveze
(snabdeva prodavca). Ne bi bilo opravdano da prodavac odgovara u ovakvom
sluaju.



28. PRETPOSTAVKE ZA RASKID, DEJSTVO I OBAVEZE STRANA NAKON
RASKIDA UGOVORA



BK predvia kao pretpostavku prava kupca da izjavi raskid njegovu mogunost
da robu vrati u sutinski istom stanju u kome ju je primio. Ne znai da kupac mora
vratiti identinu robu onoj koju je dobio od prodavca.
Kupac koji je izgubio pravo na raskid zbog toga to nije mogao vratiti robu u
sutinski istom stanju zadrava dr prava koja moe koristiti zbog povrede ug od str
prodavca (naknada tete, otklanjanje nedostataka, zahtev za snienje cene).
ak i ako ne moe da vrati robu u sutinski istom stanju ima pravo na raskid ukoliko:
a)nije kriv to se roba ne moe vratiti u sutinski istom stanju; b) ako je roba propala
ili bila oteena u toku pregleda obavljenog, C) ako je roba u celini ili delimino
prodata u redovnom toku poslovanja, ili je kupac potroio ili preradio u toku normalne
upotrebe pre nego to je otkrio ili je morao otkriti nedostatak saobraznosti.
Kupac ne gubi pravo na raskid i kada roba ne moe biti vraena u sut istom stanju
ako je prodavac uinio bitnu povredu ugovora.
Dejstvo raskida ug
Osnovno je pravilo da se raskidom ug obe strane oslobaaju svojih ug obaveza,
izuzev eventualne nadoknade tete. Raskid takoe ne utie na ug odredbe koje ureuju
reavanje sporova.
Obaveze str nakon raskida ug
Str koja je izvrila ug u celini ili delimino moe zahtevati od dr str povraaj datoga.
Uzajamna vraanja vre se istovremeno. Str vraaju ne samo ono to su primile ve i
koristi koje su imale od primljene robe. Za prodavca to su kamate, za kupca sve koristi
od robe ili njenih delova.



29. POSEBNE VRSTE MEUN PRODAJE


meun prodaja investicija
Posebnu ulogu u pravnom regulisanju ovih ug odigrala je Evropska ekonomska
komisija OUN. Ug o meun prodaji investicija im anekoliko karakteristika koje se
razlikuju od klasinog ug o prodaji robe.
Prvo, predmet je nepotrona roba, to nije obina serijska masovna proizvodnja ve
vrlo sloenih i skupih objekata.
Pored toga, ovaj ug prate pojedini akcesorni ug kao to je ug specijalizaciji i
obuavanju strunog kadra za rukovanje investicionom opremom.
Izvoenje investiocionih radova u inostranstvu
Ovo je poseban vid meun prodaje investicija. Meovit je ug koji sadri elemente ug o
prodaji stvari i ug o graenju.
Za izvoenje investicionih radova u inostranstvu ovlaena su preduzea i dr pravna
lica upisana u registar za obavljanje takvih usluga. Ovakvo preduzee moe uvoziti
deo opreme i materijal za ugradnju u opremu koju izvozi u inostranstvo radi izvoenja
investicionih radova. Na kupovinu ove opreme ne primenjuju se propisi koji se odnose
na uvoz te vrste opreme i materijala u zemlju.
Prema zak o spoljno-trg poslovanju zakljuuje se u pismenom obliku i upisuje se u
registar koji se vodi kod posebnog nadlenog dravnog organa.
Karakteristike ug o meun prodaji investicija
enevski opti uslovi za nabavku i montau investicione opreme ureuju ovu materiju
na dispozitivan nain, osim kada ih ug str ne iskljue izriitim pismenim sporazumom.
Ug se smatra zakljuenim kada isporuilac-izvoa posle prijema porudbine poalje
pismenim putem svoj prihvat i to u roku koji je kupac eventualno odredio, ug je u
pisanoj formi.
Opti uslovi predviaju osnovno pravilo da podaci o teini, dimenziji, ceni i ostali
podaci u katalozima, prospektima,listama cena..imaju karakter priblinih podataka. Ti
podaci dobijaju obavezni karakter samo ako se ug na njih izriito poziva.
Drugo, planovi i teh dokumenti koji omoguavaju potpunu ili deliminu proizvodnju
ili montau ureaja, koji su predati kupcu posle zakljuenja ug ostaju iskljuiva
svojina isporuioca-izvoaa. Kupcu je zabranjeno da se sa planovima i teh dok
koristi bez ovlaenja isporuioca-izvoaa, ne sme ih saoptiti 3.licu.
Izuzeci: ako je izriito predvieno ug da postanu svojina kupca; ako se odnose na
prethodni ug o prouavanju, razliit od ug o izvrenju; i ukoliko kupac predaje
planove i teh dokumente isporuiocu-izvoau.
Cena u listama i cena u katalozima se odnosi uvek na neupakovanu robu. Cene u
vrstim ponudama i ug obuhvataju ambalau ili zatitna sr potrebna da bi se spreilo
oteenje robe u normalnim uslovima trasnporta.
Kupac investicija ima pravo na kontrolu kvaliteta upotrebljenog materijala i
njegovih delova preko svojih predstavnika i to bilo za vreme izvoenja radova, bilo
posle. I ukoliko na osnovu kontrole zakljui da su materijali ili neki delovi neispravni,
isporuilac je duan da izvoau uputi pismeni obrazloene prigovore. Sve probe,
izuzev probe radi preuzimanja postrojenja vre se u radionicama isporuioca-
izvoaa.
U pogledu plaanja vai ono to su ug str predvidele. U sluaju da plaanje ne bude
izvreno za isporuenu robu i opremu, isporuilac-izvoa e i dalje ostati vlasnik te
opreme sve dok cena ne bude plaena ako to dozvoljava zakon zemlje u kojoj se
materijal isporuke nalazi.
U pogledu privremenih radova, po pravilu njih izvodi kupac u skladu sa nacrtima i
obavetenjima koja mu je dao isporuilac-izvoa. Ako bi usled greke ili propusta u
nacrtima za izvoenje pripremnih radova dolo do nepredvienih trokova pre
preuzimanja snosie ih isporuilac-izvoa.
Rok za poetak-zavretak. Po pravilu predvia se rok za poetak radova koji poinje
tei obino u toku 30 dana po prijemu pismenog naloga ininjera da izvoa otpone
sa radovima. Predvia se i rok zavretka i to obino sa tano odreenim datumom, s
tim to se stavlja rezerva u pogledu osposobljavanja investicionog objekta za
normalno funkcionisanje.
Meunarodne licitacije
To je sloen postupak koji ima za cilj da investitor doe do najpovoljnijeg ponuaa.
Postupak se obino sastoji iz 2 dela. U prvom, pretkvalifikacionom postupku treba
utvrditi elemente na osnovu kojih se moe zapoeti licitacija. U drugom delu postupka
prikupljanju ponuda izabira se najpovoljniji ponua radi zakljuenja ugovora. U
postupku meun licitacije kao ravnopravni uesnici javljaju se: privredne org,
udruenja, grupacije udruenja oformljene za konkretan sluaj. Uspeh meun licitacije
dobrim delom zavisi i od dokumenta investicionih planova koje na uvid daje
investitor.
Uesnici u P me L su Investitor i Izvoa. Investitor je lice koje raspisuje me L, a
Izvoa je privredna org ili gr privred org koje u toku L budu izabrane kao
najpovoljniji ponuai. Pojavljuju se i 3.lica (projektanti odn gr projektanata).
Projektanti su lica koja z araun investitora izrauju idejni projekt objekta ije je
izgradnja predmet me L. Ako ih ovlasti investitor, mogu vriti f-ju stalnih ili
privremenih nadzornih organa. S dr str i na strani izvoaa moe se pojaviti 3.lice, a to
je agent ili zastupnik u zemlji realizacije me L.
Meunarodna prodaja energije
Na razmenu energije, naroito elektrine naroito su upuene susedne zemlje iji se
energetski izvori po pravilu prirodno dopunjuju, pa u cilju boljeg i racionalnijeg
korienja prirodnih resursa za dobijanje energije dolazi do meudravnih sporazuma.
Po svojoj pravnoj prirodi ug o me prodaji E su ee ug o razmeni nego ug o
prodaji. Ug se predvia da e jedna str u odreenom roku isporuiti tano utvrene
koliine el energ i to ba u periodu kada se dr str nalazi u tzv picu potronje ili u
optem nedostatku elekt energ, tada je dr str upuena na uvoz elek energ. S dr str
druga str je ba u tom vremenskom periodu u mogunosti ne samo da zadovolji svoje
potrebe, ve i da ima izvesne vikove za izvoz. Ovde se u stvari radi o razmeni
energije. Isporuene koliine se uzajamno obraunavaju i vri se prebijanje, a samo se
razlika naplauje. Ima i takvih meun ug gde se jedna str pojavljuje iskljuivo kao
kupac, a dr kao prodavac energije. Tada se radi o istom ug o prodaji.
Kod isporuke elek energ moe se postaviti pitanje docnje i odg za mane stvari. Slab
kvalitet struje (raspadanje elek sistema) moe da nanese ogromne tete itavoj privredi
zemlje uvoznice i da prouzrokuje kvarove i oteenja na dr instalacijama i
postrojenjima, pa je pitanje odg za prouzrokovanu tetu jedno od najdelikatnijih. U ug
valja predvideti obaveze kupca energije da i on sa svoje strane preduzme
odgovarajue mere npr iskljuenje energ sistema i sl da bi se tetne posledice umanjile
ili izbegle.
to se tie nuklearne energ i njene razmene, re je o materiji koja nije u obiajnom
robnom prometu, ve se nalazi u administrativnom reimu.
Meunarodna prodaja transportnih sredstava
S obzirom da se radi o sr od izuzetnog privrednog znaaja i ogromne materijalne
vrednosti BK se ne primenjuje na prodaju brodova, glisera na vazduni jastuk i
vazduhoplova. U veini zemalja se tretiraju kao nepokretnosti po pravnom reimu. Na
njih se primenjuje poseban pravni reim kao to je upis u odgovarajue registre i
knjige, stavljanje hipoteke i sl.
Predvien je poseban postupak oko preuzimanja ovih objekata, gde glavnu re imaju
odgovarajue strune, teh komisije koje nakon pregleda transportnog sr daju
odobrenje za registraciju i upotrebu.
Za brodove je od velikog znaaja da se utvrdi njihova klasa. Klasa se odreuje
prema sigurnosti broda za pomorsku plovidbu. Posebne komisije strunjaka
osiguravajuih zavoda pregledaju ne samo izgraen brod ve i pojedine elemente u
toku izrade. Tek na osnovu certifikata koje daju ovlaeni strunjaci moe doi do
odreivanja klase broda. Slino je i u pogledu modernih vazduhoplova.


30. PRELAZ SVOJINE, RIZIKA I TROKOVA KOD UG O ME PRODAJI


Prenos prava svojine
Francusko shvatanje prelaz svojine vezuje za momenat zakljuenja ug, pod uslovom
da je ug o prodaji predviena cena za robu bez obzira da li je plaena ili ne.
Srednje-evropsko sledi tradiciju rimskog prava. Prodavac ostaje sopstvenik stvari sve
dok je na odreeni nain ne preda kupcu.
Anglosaksonsko usvaja opti princip da se nain prenosa svojine moe regulisati ug.
Ovde je odluujua volja ug strana.
Razlike izmeu pravnih sis nemaju vei praktian znaaj za pravni reim meun
prodaje. Razlog je to se transportnim klauzulama precizno odreuje vreme i mesto
prelaska rizika i trokova sa prodavca na kupca. Prelazak svojine je za njih (poslovne
ljude) teorijsko pitanje jer im je osnovni interes predvideti trenutak od koga snose
rizik i trokove za prodatu robu.
BK predvia obavezu prenosa svojine kao jednu od osnovnih obaveza prodavca s
ciljem da se naglasi priznanje ove obaveze, pri emu se naini njene realizacije
razlikuju i predmet su regulative nacionalnih zakonodavstava.
Prelaz rizika i trokova
va, pa, zemlje June Ame prihvataju srednjeevropski sis a rizik prelazi na kupca u
trenutku zakljuenja ug o prodaji
Skandinavska prava - rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u trenutku
isporuke. Shvatanje skandinavskog prava imalo je znatan uticaj i na reenja
prihvaena najpre u Jednobraznom zakonu o meun kupovini i prodaji robe, zatim i u
BK. BK ureuje prelaz rizika i trokova kada:
a) postoji obaveza prodavca da preveze robu, ali nije duan da je preda u odre mestu
b) prodavac ima obavezu da preveze robu iz nekog dr mesta i isporui je prevoziocu u
tano odreenom mestu
c) kada se prodaja robe deava u prevozu.
U prvom sluaju rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu kada
prodavac robu preda prvom prevoziocu. U situaciji pod B rizik prelazi na kupca tek u
momentu kada je proba predata prevoziocu na tako odreenom mestu. Trea situacija
je est sluaj u meun trgovini. Mada kod ovakve prodaje pregled robe esto nije
mogu, a i kada jeste oduzima mnogo vremena i novca.
U kontinentalnim pravima prihvaeno je reenje po kojem se kao trenutak prelaska
rizika smatra momenat kada je roba predata prevozniku: poslendji kupac stupa na
mesto prethodnog i snosi rizik retroaktivno. Prema eng pravu rizik na kupca prelazi u
momentu zakljuenja ug.





31. PRELAZ RIZIKA I TROKOVA UZ PRIMENU INCOTERMS PRAVILA



U cilju izbegavanja eventualnih sporova izazvanih razliitim interpretacijama trg
termina, Me Trg Komora je u Parizu 1936. donela Me pravila za tumaenje
ugovornih termina uobiajnih u trgovini, poznata pod skraenim nazivom
Incoterms 1936. Izvrena je revizija ovih pravila i 1953. doneta su revidirana pravila
Incoterms 1953. Usledilo je vie revizija od kojih je poslednja izvrena 2000.god.
Prilikom revizije predloeno je da se trg termini radi lakeg itanja i razumevanja
prezentiraju na nov nain. Klauzule su grupisane u 4 fundamentalno razliite
kategorije oznaene sa E, CF,C i D.
U gr E spada samo klauzula EXW-franko fabrika po kojoj rizik prelazi na kupca u
vreme kada mu je roba individualizovana, stavljena na raspolaganje u prostorijama
prodavca
Klauzule F tipa (FCA, FAS i FOB) predviaju da je prodavac duan da robu
isporui prevozniku koga je odredio kupac. Od tog momenta rizici i trokovi prelaze
na kupca.
Prema klauzulama C tipa (CFR, CIF, CPT i CIP) prodavac je duan da ugovori
prevoz, ali ne preuzima rizik nakon predaje prevoziocu.
Prema klauzulama D tipa (DAF, DES, DEQ, DDU i DDP) prodavac je duan da
snosi sve trokove i rizike za dopremu robe kupcu u odreenu zemlju opredeljenja.
U svim odredbama odgovarajue obaveze ug strana grupisane su u 10 naslova:
obaveze prodavca obeleene oznakama od A1 do A10, a kupca oznakama od B1 do
B10.
Od znaaja za prelaz rizika i trokova mogu biti i luke uzanse ili uzanse odreene
trgovinske struke. Poto je klauzulama nemogue precizirati sve obaveze ug strana
zato je u odreenoj meri potrebno pribei primeni uzansi vaeih u odreenommestu.




32. VRSTE I KARAKTERISTIKE KLAUZULA INCOTERMS



EXW franko fabrika (ex works..named place)
Franko fabrika znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu
stavio kupcu na raspolaganje u svojim pogonima. Prodavac nije odgovoran za utovar
robe na vozilo koje obezbeuje kupac kao ni za carinjenje robe radi izvoza ukoliko
nije drugaije ugovoreno. Kupac snosi sav rizik i troak u vezi sa otpremom robe do
eljenog mesta opredeljenja. Odredbu ne treba koristiti kada kupac direktno ili
indirektno ne moe da obavi izvozne formalnosti. U tom sluaju treba koristiti
odredbu FCA

FCA franko prevoznik (free carriernamed place)
Franko prevoznik znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada preda robu
ocarinjenu radi izvoza prevozniku odreenom od str kupca na naznaenom mestu ili
taki. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i
multimodalni.
Ako kupac naloi prodavcu da isporui licu npr pediteru koje nije
prevoznik,prodavac je valjano izvrio svoju obavezu isporuke kada je ista u
nadlenosti tog lica.
Transportni terminal znai elezniki terminal, teretnu stanicu, kontejnerski terminal
ili stovarite ili neko dr slino prijemno mesto.
FAS Franko uz bok broda (free alongside shipnamed port of shipment)
Franko uz bok broda znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada
robu postavi uz bok broda ne keju odnosno u maonu u naznaenoj luci otpreme. To
znai da kupac snosi sve trokove i rizik od gubljenja odn oteenja robe od tog asa.
Odredba FAS trai da kupac obavi izvozne formalnosti.
FOB- franko bord (free on board..named port of shipment)
Franko brod znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada isporui robu preko
ograde broda u naznaenoj luci otpreme. Kupac mora da snosi trokove i sav rizik od
gubljenja odn oteenja robe od te take. Odredba FOb zahteva od prodavca da obavi
sve izvozne formalnosti (koristi se samo za pomorski i reni saobraaj)
CFR Cena sa vozarinom (cost and freight.named port of destination)
Cena sa vozarinom znai da je prodavac duan da snosi trokove i vozarinu
potrebne da dopremi robu do naznaene luke ali rizik od gubljenja ili oteenja kao i
svako poveanje trokova nakon asa kada je roba isporuena na brod prelazi sa
prodavca na kupca kada roba pree ogradu broda u otpremnoj luci.
Prodavac je duan da obavi carinjenje robe radi izvoza (za pomorski i reni
saobraaj). Kada ograda broda nema praktinu svrhu bolje je da se koristi odredba
CPT.
CIF Cena sa osiguranjem i vozarinom (cost, insurance and freight..named port
of destination)
Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod klauzule CFR ali uz dodatak da je
duan da obezbedi za kupca pomorsko osiguranje protiv rizika, gubitka ili oteenja
robe za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja.
CPT Vozarina plaena do.. (carriage paid to named place of destination)
Znai da prodavac plaa trokove prevoza do naznaenog mesta opredeljenja. Rizik
za gubitak ili oteenje robe kao i za naknade trokove zbog dogaaja koji su se
odigrali nakon to je roba isporuena prevozniku, prelazi sa prodavca na kupca kada je
roba predata na raspolaganje prevozniku.
Ako se za prevoz do ugovorenog odredita koriste dalji prevoznici, rizik prelazi kada
je roba isporuena prvom prevozniku. Prodavac treba da ocarini robu radi izvoza.
CIP Vozarina i osiguranje plaeni do..
Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod odredbe CPT ali uz dodatak da prodavac
obezbeuje osiguranje tereta od rizika kupca za izgubljenu ili oteenu robu za vreme
prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja. Prodavac carini
robu radi izvoza. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i
multimodalni prevoz.
DAF Isporuena granica (delivered at frontiernamed place)
Isporueno granica znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je
roba stavljena na raspolaganje, ocarinjenja radi izvoza, na naznaenom mestu na
granici, ali pre carinske granice susedne zemlj. Odredba granica moe se koristiti za
svaku granicu ukljuujui granicu zemlje izvoza. Stoga je od bitnog znaaja da se
granica o kojoj se radi precizno odredi time to se e u odredbi uvek naznaiti taka i
mesto. Ova odredba je prvenstveno namenjena sluajevima kada se roba prevozi
eleznicom ili drumom.
DFS Isporueno franko brod (delivered ex ship..named of port of dest.)
Isporueno franko brod znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je
roba neocarinjena radi izvoza stavljena kupcu na raspolaganje na brodu, u ugovorenoj
luci opredeljenja. Prodavac snosi sve trokove i rizike vezane za dopremu robe do
ugovorene luke opredeljenja.
DEQ Isporuena franko obala (delivered ex quaynamed of port of des.)
Isporueno franko obala (ocarinjeno) znai da prodavac ispunjava svoju obavezu
isporuke kada je robu ocarinjenu za uvoz stavio na raspolaganje kupcu na obali (gatu)
u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sav rizik i trokove ukljuujui
carinske, poreske i dr dabine.
Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac ne moe direktno ili indirektno da
dobije uvoznu dozvolu.
Ako ug str ele da se iz obaveze prodavca iskljue neki od trokova plativih pri
uvozu (npr pdv) ovo treba jasno naznaiti, dodajui u tu svrhu rei: isporueno franko
obala, pdv naplaen.
Odredba moe da se koristi samo za pomorski i reni prevoz.
DDU Isporueno, neocarinjeno (delivered duty unpaid)
Isporueno, neocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada
je roba stavljena na raspolaganje na naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je
duan da snosi sve trokove i sav rizik vezan za dopremu robe do tog mesta
iskljuujui carinske, poreske i dr zvanine dabine koje se plaaju pri uvozu, kao i
trokove i rizike obavljanja carinskih formalnosti.
Ukoliko ug str ele da prodavac obavi carinske formalnosti i snosi trokove i rizike
koji iz to nastanu ovo treba jasno naznaiti dodavanjem odgovarajuih rei.
DDP Isporueno i ocarinjeno (delievered duty paid named place of dest.)
Isporueno i ocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je
roba stavljena na raspolaganje na naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je
duan da snosi rizike i tr ukljuujui i carinske, poreske i dr da
Bine vezane za isporuku robe. Dok EXW preds minimalnu obavezu prodavca, DDP
predstavlja njegovu maksimalnu obavezu.
Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac direktno ili indirektno ne moe da
pribavi uvoznu dozvolu.
Odstupanje od mesta prelaska rizika prema transportnim sredstvima
Mora se jasno i izriito ugovoriti i to na 2 naina:
Prvo, str mogu u uobiajenoj transportnoj klauzuli dodati razne termine kojima se
modifikuje transportna klauzula u pogledu prelaska rizika.
Drugo, odgovarajue termine o prelasku rizika se mogu uneti u neku dr taku
ugovora, najee u odredbe o kvalitetu.
Termini koji modifuikuju transportnu klauzulu su: teina pri ukrcaju, teina pri
iskrcavanju, kvalitet pri ukrcavanju, kvalitet pri iskrcavanju, takoe i rye terms,
sound delivered.



33. ZASTARELOST POTRAIVANJA IZ UG O ME PRODAJI



U Njujorku je 1974.god usvojena K o zastarelosti potraivanja u oblasti meun
prodaje robe, biva SFRJ je ratifikovala 1978.
K se primenjuje ukoliko su ispunjena 2 uslova: Prvo, da u momentu zakljuenja ug
str imaju sedita u razliitim dravama ugovornica K i drugo da ugovarai nisu izriito
iskljuili njenu primenu.
Postojanje ili nepostojanje zastarelosti se ne vodi rauna po slub dunosti ve
samo po prigovoru zainteresovane str.
Zastarelost eliminie pravo poverioca da zahteva prinudno ostvarivanje svog
potraivanja. Meutim, svaka od str se bez obzira na istek vremena zastarelosti moe
pozvati na sopstveno potraivanje iz ug i istai ga protiv dr str kao sr odbrane ili
kompenzacije uz ispunjenje jednog od 2 alternativna uslova:
a) da su oba potraivanja nastala iz istog ug ili vie ug zakljuenih u toku jednog
posla
b) da su potraivanja mogla biti predmet kompenzacije u bilo koje vreme pre isteka
roka zastarelosti.
Rokovi zastarelosti redovni i apsolutni
Redovni je 4god, a apsolutni iznosi 10 god. Poetak oba roka zastarelosti odreen je
identino: momentom dospelosti prava na potraivanje, odn kod povrede ug od dana
kada je povreda uinjena.
Zastarelost poinje da tee od momenta dospelosti prava na potraovanje:
- kada se radi o potraivanju zasnovanom na prevari pre , za vreme zakljuenja ug
odn njenog izvrenja, rok poinje da tee od dana kada je prevara bila otkrivena
ili je razumno mogla biti otkrivena
- ukoliko je prodavac za prodatu robu dao izriitu, vremenski ogranienu
garanciju, od dana kada je kupac obavestio prodavca o injenici na kojoj se
zasniva njegova tuba, a najkasnije od dana isteka garancije.
- Kod ug sa sukcesivnim ispunjavanjem obaveza, od dana kada je izvrna povreda
obrone obaveze, i to za svaku obronu obavezu posebno ako nije data izjava o
raskidu ugovora, ako jeste od dana kada se ta izjava uputi dr str.
Postoje mogunosti da se rokovi zastarelosti skrate ili produe. Dunik obaveze
koja zastareva moe produiti rok pisanom izjavom upuenom poveriocu bilo kada u
toku zastarelosti. Produenje je pak mogue tek kada je rok zastarelosti poeo da
tee (u suprotnom izjava je nitavna).
Rok zastarelosti se moe skratiti u sluaju da je klauzulom o reavanju sporova
ugovorena nadlenost arbitrae, kojom se predvia da pravo pokretanja arb postupka
zastareva u roku kraem od onog koji je predvien K.



34. PREKID I ZASTOJ ZASTARELOSTI PREMA K



Pod prekidom zastarelosti podrazumeva se nastupanje takvog dogaaja usled
koga razmak vremena koji je ve protekao gubi sav znaaj za zastarelost, a ona
poinje tei od momenta kada je dogaaj nastupio. Uzroci se dele na 2 kategorije:
a) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom poverioca
Rok zastarelosti prestaje kada poverilac pokrene neki sudski postupak; takoe u
svakom postupku u kome poverilac istakne svoje potraivanje u cilju njegovog
priznanja ili izvrenja (ostavinski, steajni ili postupak likvidacije udruenja ili privr
drutva). Tok zastarelosti moe biit prekinut i podnoenjem tube arbitrai ili
izabranom sudu, i u sluaju da poverilac u zemlji sedita dunika pre isteka roka
preduzme radnju razliitu od onih koje K normira kao podobne da izazovu prekid roka
zastarelosti.
b) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom dunika
Osnovni uzrok je priznanje duga dunika koja mora biti data u toku zastarnog roka u
pisanoj formi, Od zahteva pisane forme se odstupa u sluaju isplate kamate ili
deliminog izvrenja obaveze dunika (koknludentne radnje priznanja duga)
c) posebni sluajevi prekida zastarelosti
Mogue je da na str poverioca ili dunika budu 2 ili vie lica.
U prvom sluaju kada za obaveze iz ug odgovara vie solidarnih dunika, pokretanje
postupka protiv jednog od solidarnih dunika dovodi do prekida zastarelosti u odnosu
na sve dunike samo ukoliko poverilac pre isteka roka tim dunicima poalje pisano
obavetenje o pokretanju postupka. Usituaciji kada nisu ispunjeni uslovi za prekid
zastarelosti prema dr solidarnim dunicima, nakon okonanja p protiv jednog poverilac
ima pravo na dodatni rok od 1 god za pokretanje p protiv dr solidarnog dunika. Rok od
1god od momenta okonanja postupka.
Dr sluaj kada se na str poverioca moe nai vie lica, to e biti sluaj kada je kupac
predao stvar 3.licu. Ukoliko kasniji pribavilac pokrene P protiv kupca, zastarelost
potraivanja kupca prema prodavcu prestaje da tee u sluaju kada kupac prodavcu
poalje pisano obavetenje o postupku koji je protiv njega pokrenut. Ukoliko takvo
obavetenje nije poslato, onda kupac po okonanju postupka koji je protiv njega
pokrenuo kasniji pribavilac raspolae produenim rokom od 1 god za pokretanje P
protiv prodavca pod istim uslovima koji vae za poverioca.
c) zavretak roka zastarelosti posle prekida
Ukoliko je P ijim je pokretanjem zastarelost prestala da tee okonan bez konane
odluke o sutini potraivanja, smatra se da zastarelost nije ni prestala da tee odn da do
prekida nije ni dolo. Poverilac u ovom sluaju ima pravo na produenje roka
zastarelosti od 1 god pod uslovom da je u vreme okonanja postupka rok zastarelosti
istekao ili je do njegovog isteka ostalo jo godinu dana.
Zastoj toka roka zastarelosti
Nastaje kada rok zastare prestane da tee usled nastupanja zakonom predvienih
okolnosti. Prestankom tih okolnosti tok roka se nastavlja uz uraunavanje vremena koje
je proteklo do nastupanja zastoja zastarelosti. Te okolnosti mogu biti subjektivne
prirode ( maloletstvo, duev zaostalost poverioca, postojanje branog, roditeljs,
starateljs ili sl odnosa), ali i objektivnog karaktera (moratorijum odn opti zastoj sud
rokova izazvan naroitim okolnostima poput zemljotresa, rata itd..)
K o zastarelosti ureuje institut zastoja na sledei nain: rok Z se produava za 1 god
ukoliko je poverilac usled okolnosti koje su van njegove kontrole spreen da ita
preduzme kako bi vreme Z prestalo da tee. 1 god od dana kada su okolnosti koje su
izazvale zastoj Z prestale da postoje.




35. Ug O MEUN TRG ZASTUPANJU



Ug koji se jedno lice, trg agent obavezuje da e u ime i za raun dr lica svog
vlastodavca iz dr zemlje ili domaeg vlastodavca u dr zemlji zakljuiti jedan ili vie
trgovinskih pravnih poslova.
Trg zastupnici u me pravnom prometu mogu zastupati jednu ili vie inostranih firmi
ili sve firme iz jedne zemlje, a isto tako i jednu ili vie naih privr org u inostranstvu.
Ug se zastupnik obavezuje da pripremi zakljuenje ug; pripremi i zakljui ug ili da
zakljui trgovaki ug sa 3-licem u ime i za raun dr str-vlastodavca. Vlastodavac se pak
obavezuje da isplati zastupniku odreenu naknadu (proviziju).
Znaajne su razlike u pojmovnom shvatanju ovog posla izmeu konitentalnog i
anglosaksonskog pravnog podruja. Kontinentalni razlikuju zastupanje od komisiona,
dok u common law takve razlike nema, ve je agency jedinstven oblik delovanja za
raun nalogodavca.
Izvori prava za ureivanje ug o zastupanju
a) nacionalni pravni izvori
U pojedinim zakonodavstvima nije napravljena razlika izmeu zastupanja i
posredovanja. Posrednik svoje poslove obavlja ad hoc i u interesu svih lica koja mu se
obrate dok zastupnik za istu vrstu poslova i na istom podruju moe zastupati pa i
posredovati u ime i za raun ne samo jednog nalogodavca. Stalni posredniki poslovi
ak ulaze u pretpostavljeni delokrug rada zastupnika, a zastupnike poslove zastupnik
moe obavljati samo po osnovu ug i uz ovlaenje nalogodavca.
Prema Ukazu Francuske o trg zastupnicima, trg zastupnik ima pravo da zastupa i
nove prinicipale, bez obaveze obavetavanja svojih klijenata o tome. Ali on to pravo
nema u odnosu na firmu koja je konkurent nekog od njegovih principala, osim ukoliko
nije obezbedio odgovarajuu saglasnost.
b) meunarodni izvori
Najvaniji meun akt je K o zastupanju u meun prodaji robe doneta pod okriljem
UNIDROIT u enevi 1983. (enevska K). Njen je poseban doprinos u ureivanju
odnosa koji se uspostavljaju izmeu zastupnika i prinicpala sa 3.licima to je od
posebnog znaaja za meu prodaju robe.
U vezi sa primenom K izdvajaju se 2 kriterijuma i to: predmetni i teritorijalni.
Predmetni: K se primenjuje kada je zastupnik ovlaen ili tvrdi da je ovlaen da istupa
za raun dr lica i da zakljui sa 3.licem u svoje ime ili u ime zastupanog lica ug o
prodaji robe.
Teritorijalni, njime se predvia njena primena samo u sluajevima kada principal i
3.lice imaju mesto obavljanja delatnosti u razliitim dravama i ukoliko: agent ima
mesto obavljanja delatnosti u dravi potpisnici K i pravila meu privatnog prava
upuuju na pravo drave potpisnice K.
Savet Evropske zajednice u Briselu 1986. doneo Pravilo (direktivu) za
ujednaavanje zakonodavstva zemalja-l o nezavisnim trg zastupnicima. Ureuju se
odnosi izmeu agenta i principala.
K zemalja Beneluksa o ug o trgovakom zastupanju iz 1973 i njen znaaj se ogleda u
doprinosu procesa ujednaavanja normativne osnove za regulisanje ovog posla.








36. UGOVORNE STRANE, VRSTE UG O ME TRG ZASTUPANJU I
ZAKLJUENJE UGOVORA



Ug str su zastupnik i nalogodavac. Prvi put se u nacionalnim pravnim sis poloaj
zastupnika ureuje u Nemakoj. Nemako pravo je izvrilo znatan uticaj i na reenje u
pravima pojedinih evropskih zemalja.
Trgovaki zastupnik je lice koje nezavisno obavlja svoju privrednu delatnost. Prema
nem pravu zastupnik je nezavistan ako je u stanju da slobodno obavlja poslove iz svog
delokruga rada i da samostalno odreuje sopstveno radno vreme.
Prema naem zakonu o spolj-trg poslovanju usluge u meun prometu mogu da
obavljaju preduzea i dr pravna lica koja su registrovana za obavljanje tih usluga.
Na me planu je za odreivanje pojma i statusa trg zastupnika od posebnog znaaja
Pravilo saveta EEZ za ujednaavanje zakonodavstva zemalja l u odnosu na nezavisne
trgovake zastupnike Trgovaki zastupnik je samostalni posrednik koji ima pravo na
viestruke pregovore o prodaji i kupovini robe za raun prinicipala kao i pravo da
priprema i izvrava takve ug u njegovo ime. Trg zastupnikom ne moe se smatrati lice
koje po osnovu zaposlenja preduzima radnje u ime org u kojoj radi, kao ni partner iz
zajednike firme koji preduzima radnje u ime osnivaa takve firme.
Vrste trgovinskog zastupnitva
a) prema kriterijumu podruja , odreuje se podruje na kome e trgovaki zastupnik
vriti zastupanje vlastodavca. To je jedna ili vie zemalja, a ponekad ak i itav
kontinent. Prema podruju razlikujemo: mesne, oblasne (npr u pokrajini) i generalne
trg zastupnike.
b) Prema kriterijumu obima ovlaenja, me trg zastupnitvo moe biti specijalno ili
generalno.
Generalni je ovlaen da zakljuuje sve pravne poslove u ime i za raun vlastodavca,
dok specijalni za jedan ili vie pravni poslova odreene vrste.
c) po nainu vrenja delatnosti razlikuju se stalni i putujui trg zastupnici. Oni koji
kombinuju ova 2 metoda poslovanja nazivaju se meovotim zastupnicima.
d) Prema obimu garancije vlastodavcu da e 3.lice savesno ispunitii zakljueni pravni
posao, razlikujemo obino trg zastupanje i zastupnitvo del credere. Kod obinog
zastupnik e odgovarati samo za eventualnu nesavesnost u pogledu izbora 3.lica sa
kojim je zakljuio ug, dok kod zastupnitva del credere zastupnik garantuje da e
3.lice savesno ispuniti obaveze iz zakljuenog posla.
Zakljuenje ugovora o meun trgovisnkom zastupnitvu
Zakljuuje se na taj nain to zastupniko preduzee dobije nalog od str nalogodavca-
vlastodavca da u njegovo ime i za njegov raun zakljui ili da stalno zakljuuje
odreene pravne poslove, a trg zastupnitvo to prihvati. Opte je prihvaeno pravilo da
se trg zastupnik o dobijenom nalogu izjasni, ako bi to propustio odgovarae za nastalu
tetu. Trg zastupnik duan je i da vrlo briljivo i odgovorno postupa u svim poslovima i
kontaktima sa poslovnim partnerima, u suprotnom odgovoran je nalogodavcu za nastalu
tetu.
Za zakljuenje ug nije predivena posebna forma, znai moe i usmeno, ali najee u
me trg praksi je u pisanoj formi.
Kada je re o nalogu za zastupanje, razlikuje se specijalni nalog koji se odnosi samo
na odreeni pravni posao i generalni nalog iji su predmet svi pravni poslovi odreene
privr delatnosti.



37. OBAVEZE I PRAVA UG STR I PRESTANAK UG ODNOSA



Vlastodavac i trg zastupnik samostalno regulieu svoje odnose. Za sve to nije
posebno ugovoreno vae opta pravna pravila prema kojima je trg zastupnik obavezan
da: a) pri zakljuenju pravnih poslova postupa kao dobar privrednik; b) da se pridrava
naloga koji mu je dao vlastodavac i da ga bez odlaganja obavetava o svakom poslu koji
je za njega zakljuio; c) da titi interese vlastodavca i da savesno ispituje kred
sposobnost 3.lica sa kojima zakljuuje ug; d) da bez pristanka vlastodavca ne radi za
konkurenta koji je u utakmici sa vlastodavcem; e) da uva poslovnu tajnu vlastodavca;
f) da vlastodavcu poloi raun o obavljenom poslu.
Naim propisima se predvieno da su trg agencije dune da o zakljuenim poslovima
sastave zakljunicu i da je potpiu u ime vlastodavca, sastavljaju se u 3 primerka. Trg
agencija poto potpie zakljunice alje ih ug str da ih ona potpie, s tim da joj 2
potpisana primerka vrati, od toga jedan zadrava za sebe, a drugi alje vlastodavcu. U
sluaju da dr ug str odbije da potpie zakljunicu, agencija o tome mora neodlono
obavestiti vlastodavca. Meutim nepotpisivanje zakljunice nema znaaj odbijanja
zakljuenja, ona ima karakter dokaza o zakljuenju ug i njegove sadrine.
Pored obaveza, trg zastupnik ima i odreena prava: a) pravo na proviziju; b) pravo na
naknadu trokova; c) pravo na predujam; d) pravo pridraja (uzorke, mustre, hart od
vrednosti koje dri na osnovu ug o zastupanju).
Prestanak ugovornog odnosa
Ako je ug zakljuen na odreeno vreme, prestae istekom tog vremena, i kod ovog ug
postoji pretpostavka o preutnom produenju ug. Meutim ug o trg zastupnitvu u
prometu sa inostranstvom je trajnijeg karaktera i zakljuuje se na neodreeno vreme.
Prema naim propisima ug o zast inostr firme se zakljuuje na vie god.
Ug odnos moe prestati i pre proteka predvienog vremena u sluaju da: trg zastupnik
postane nesposoban da ispunjava svoje obaveze; da jedna str dr str nanese povredu
asti; ako trg zast postupi protivno izriitim uputstvima vlastodavca, nad imovinom trg
zast bude otvoren steajni postupak.


38. MEUNARODNO TRG POSREDOVANJE



To je privredni posao kojim se jedno lice trg posrednik obavezuje da dovede u vezu
str koje ele da zakljue ug o nekom meun trg poslu i da im pomogne pri njegovom
zakljuenju uz odgovaraju naknadu (proviziju).
Trg posrednik u toku pregovora mora biti neutralan, ne sme delati u interesu bilo koje
str. U toku pregovora ne sme da zastupa nijednu ug str kao to je to sluaj sa
zastupnikom inostr firme, isto tako ne zakljuuje ug u svoje ime kao to to ini
komisionar.
Ekonomski znaaj: Prodavac i kupac bi usled svoje neobavetenosti na inostr tritu
gubili mnogo vremena dok bi nali saugovaraa i stupili s njim u kontakt to je
povezano sa znatnim mater izdacima.
Od posebnog znaaja je razlikovanje posrednika na: obine trg posrednike i berzanske
posrednike.
Berzanske posrednike bira odgovarajui organ berze koji je prema statutu berze
ovlaen da vri njihov izbor i oni se ne mogu baviti nekim dr trg poslovima. U praksi
to su velika posrednika preduzea. Nasuprot ovome obini trg posrednici nisu vezani
za odre berzu ili mesto, ve svoje poslove mogu vriti na bilo koji zakonom dozvoljeni
nain.
Berze su takva stalno organizovana trita za standardnu i masovnu robu ili za
kupovinu i prodaju deviznih sr i raznih vrsta hartija od vrednosti. Berze za svaku vrstu
robe donose berzanske uzanse, one se uzimaju u obzir kao pretpostavljena pravila u
sluaju da doe do spora pri ispunjenju ug. Poto se radi o velikim koliinama robe
uobiajeno je da se berzanski poslovi zakljuuju na zaokrugljene koliine- lotove.
Prema tome da li se na berzi prodaje roba ili hart od vrednosti razlikujemo 2 osnovne
vrste berzi: a) produktne i b) efektne berze.
Berze posluju na berzanskim sastancima na kojima se vri javna licitacija. Cena
postignuta na licitaciji preds berzansku cenu i prema njoj se prave zakljunice izmeu
ovlaenih lica, uesnika berze. Berze izdaju i odgovarajue zvanine izvetaje (biltene)
sa podacima o kotiranju odreenih proizvoda za dotian dan.
Berze za svoje usluge naplauju proviziju prema tarifi berze (kurtaa-promil od vredn
zakljuenog posla). Za pristup sastanku ne kome se vri nadmetanje naplauje se
ulaznica, izuzev ako se radi o stalnim l berze koji plaaju godinju lanarinu.
Zakljuenje ug o me trg posredovanju
Za zakljuenje nije predviena forma. esto se zakljuuju preko teh sr veze: telefona,
teleprintera. Zato su trg posrednici obavezni da vode knjigu tel razgovora, jer moe
imati znaaj dokaznog sr. Postoji i dunost trg zastupnika da na svaki nalog komitenta
odgovori. U sluaju da u jednom kratkom razumnom roku ne izvesti komitenta da
odbija primljeni nalog smatrae se da ga je prihvatio.
Obaveze i prava meun trg posrednika
Obaveze:
-postupa kao dobar privrednik briljivo i savesno. Duan je da komitentu nadje
odgovarajueg poslovnog partnera i odgovara za lo izbor. Zbog objektivnosti i
nepristrasnosti posrednika ne sme primati nikakvu posebnu nagradu od jedne ug str da
bi se za nju vie zaloio u pregovorima. Za povredu ove obaveze pored naknade tete
predviena je i novana kazna koju izrie sud i to u znatnim iznosima. Pored toga
postoje i zabrane uestvovanja u administrativnim odborima i nadzornim organima trg
drutava, kompanija..
-da od 3.lica uva u tajnosti izvreno posredovanje i to posebno naloge koje je dobijao i
uslove zakljuenog trg posla.
-da saini pismeni dokaz o zakljuenom trg poslu i vodi uredan posredniki dnevnik,
koji mora biti zvanino overen od nadlenog organa.
Prava:
-na ugovorenu proviziju. Stie pravo im dodje do valjano zakljuenog posla izmeu str
za koje je posredovao.
-pravo na naknadu posebnih izdataka, samo ako je to izriito predvieno ugovorom, u
suprotnom smatra se da su svi izdaci i trokovi u vezi sa posredovanjem uraunati u
proviziju.



39. KOMISIONI POSAO U ME PROMETU (pojam i vrste)



To je ug kojim se jedno lice, komisionar obavezuje da e u svoje ime a za raun
komitenta iz dr zemlje ili domaeg komitenta u dr zemlji zakljuiti jedan ili vie
pravnih poslova, a komitent se obavezuje da mu za to plati odreenu nagradu
(komisionu proviziju). Komisionim poslom se bave posebna komisiona preduzea. To
su samostalni trgovci iji je osnovni posao zakljuivanje ug u svoje ime a za tu raun,
mada pojedine komisione poslove mogu obavljati i dr spoljno-trg preduzea.
Predmet ugovora su: meun prodaja robe, investicija, krupnih saobraajnih sr, hart od
vrednosti, vrenje berzanskih poslova, poslovi osiguranja, prevoza,skladitenja robe.
Privr org preko komisonara mogu nabavljati robu neposredno od velikih
proizvoakih firmi. Komitenti tako dobijaju robu po proizvoakim-fabrikim
cenama. Zahvaljujui komisionom poslu mogu stupiti u poslovne odnose i sa onim
preduzeima sa kojima iz bilo kog razloga ne bi eleli da posluju javno.
Vrste komisionih poslova
a) prodajni komision
Komisionar se obavezuje da uz nagradu (proviziju) u svoje ime a za raun komitenta
proda robu inostranom kupcu. Radi se o izvozu robe pa komisionar ima prema 3.licu
sve one obaveze i prava koje inae ima prodavac u me prodaji. Postoji i posebna vrsta
prodajnog komisiona ako je roba predata komisionaru u konsignaciju na uvanje. U tom
sluaju komisionar se obavezuje da uva i osigura primljenu robu i da je proda 3.licu.
Sve do konane predaje robe komitent je vlasnik predate robe.
Po pravilu komisionar ne moe prodati robu jeftinije od cene koja je utvrena
konsignacionom fakturom. (u suprotnom potrebna saglasnost od svog komitenta).
b) kupovni komision
Komisionar se obavezuje uz nagradu da e u svoje ime a za raun komitenta kupiti
odreenu robu od inostranog prodavca. Ovde se neto drugaije postavlja pitanje
svojine na kupljenoj robi. Postoje 2 suprotna miljenja. Prema prvom kod kupovnog
svojinu na robi najpre stie komisionar pa je posle prenosi na komitenta. Po dr
shvatanju komisionar uopte ne stie svojinu na kupljenoj robi ve svojinu stie
neposredno komitent. Postoji i srednje reenje prema kojem je komisionar u momentu
isporuke naelno postao sopstvenik kupljene robe, ali ako on prilikom prijema jasno i
nedvosmisleno izjavi svoju volju 3.licu da stie svojinu za komitenta, onda komitent
stie svojinu neposredno u trenutku isporuke robe od str 3.lica.
c) komision sa pogodbom star del credere
Komisionar odgovara komitentu samo za one greke koje se ne bi mogle potkrasti
urednom i valjanom trgovcu. Tako on odgovara u pogledu izbora 3.lica sa kojim stupa u
pravni odnos. Da bi se komitenti obezbedili i mogli sa sigurnou raunati da e
zakljuen posao biti stvarno ispunjen, oni u ug unose klauzulu star del credere. Dejstvo
ove klauzule je pootravanje odgovornosti komisionara: jer on ne garantuje samo za
pogrean izbor poslovnog partnera, ve garantuje da e 3.lice uredno ispuniti zakljueni
ug. Klauzula star del credere po svojoj pravnoj prirodi predst jedan vid osiguranja
komitenta. S dr str komisionaru pripada i znatno vea provizija, ponekad u dvostrukom
iznosu od redovne.




40. KOMISIONI POSAO (zakljuenje, prava i obaveze komisionara i odnosi
izmeu komitenta i 3.lica)



Za zakljuenje ug o komisonu nije predviena posebna forma, obino se zakljuuje
tako to komitent upuuje komisionaru komisioni nalog. Za sluaj da komisionar
odmah ne odbije komisioni nalog koji je dobio od komitenta, smatra se da je zakljuen
ug o komisionu.
Obaveze i prava komisionara
a) obaveza da se naloeni posao izvri briljivo i u svemu prema nalog komitenta
S obzirom na sadrinu, komisioni nalog moe biti: limitativan, demonstrativan
(indikativan) i fakultativan.
Limitativnim komiosionim nalogom komitent zahteva da se komisionar strogo
pridrava svih bitnih elemenata naloenog posla. Ipak komisionar je ovlaen da cenei
situaciju na tritu odloi izvrenje dobijenog naloga i da o tome neodlono obavesti
komitenta zahtevajui i odgovarajua uputstva. Limit moe biti dvojak. Ako je komitent
u nalogu odredio cenu preko koje komisionar za njegov raun ne sme kupovati robu re
je o gornjem limitu. Ukoliko je odredio da komisionar ispod odreene cene ne sme
prodavati robu koja mu je ustupljena u komisionu prodaju, radi se o donjem limitu.
Kod konsignacije postoji i posredan limit. Ovaj limit se utvruje tako to komitent
predajui robu u konsignaciju komisionaru daje njenu cenu i odgovarajui dobit, a
komisionar na tu cenu dodaje sve trokove do prodaje (pedicija,
uskladitenje,osiguranje, sortiranje,pakovanje) i odreeni procenat zarade.
U sluaju da komisionar ne postupi po limitativnom nalogu, komitent nije duan
prihvatiti taj posao.
Indikativnim ili demonstrativnim nalogom komitent odreuje uslove pravnih poslova.
Fakultativni komisioni nalog (trini nalog) se sastoji u tome da komitent uglavnom
proputa komisonaru da za njegov raun sa 3.licem zakljui pravni posao prema svom
najboljem znanju i umenju. To se u nalogu obino formulie reima kupite najjeftinije
ili prodajte najpovoljnije.
b) obaveza zatite interesa komitenta i samostalnog izvrenja naloenog posla
Komisionar je duan da vodi rauna o kreditnoj sposobnosti 3.lica sa kojima
zakljuuje pravne poslove za raun komitenta, odgavara takoe za pogrean izbor
3.lica. Komitent ne bi mogao izvrenje naloenog posla da poveri nekom dr licu jer bi
izgubio svoje osnovno svojstvo a to je da dela u svoje ime a za raun komitenta.
Meutim postoje odstupanja u 2 sluaja: kada komitent izriito ili preutno odobri da se
povereni posao preda drugom komisionaru; i u sluaju da je komisionar neotklonjivo
spreen da posao izvri sam, a zbog prirode posla ne bi smelo biti odlaganja.
c) obaveza podnoenja izvetaja o izvrenom poslu i izvrenju konanog obrauna sa
komitentom
Komitent treba da zna ishod izdatog naloga, da je upoznat sa stanjem na tritu i da mu je
pruena mogunost da oceni odnos komisionara prema njemu kao poslovnom partneru.
d) obaveza voenja odgovarajuih knjiga
Komisionar vodi posebne knjige u koje se unose svi podaci o robi koju prima na
komision. Komisionar izdaje komitentu pismenu potvrdu o robi i stvarima koje je
primio radi prodaje. Kada robu proda, komisionar je obavezan da izda kupcu
odgovarajuu priznanicu na iznos naplaene cene za tu robu.
Prava komisionara
a) pravo na proviziju (nagrada, provizion, komison)
Visina provizije se po pravilu utvruje ug, a moe i obiajem ili tarifom. U sluaju
spora odredie je sud ili A prema kriterijumu pravinosti. Rauna se u procentima od
vrednosti prodate ili kupljene robe, a moe se ugovoriti i odsekom. Kada se odreuje u
procentu od vrednosti prodate robe, onda se obraun po pravilu vri prema vrednosti
prodajne cene pre odbitka trokova koji pripadaju komisonaru. Kod kupovnog
komisiona osnov obrauna provizije je kupovna cena kojoj su dodati trokovi na koje
komisionar ima pravo. U praksi visina provizije zavisi od vrste robe, kod robe vee
vrednosti i provizija je via.
b) pravo na naknadu trokova u vezi sa obavljanjem posla.
Uobiajeni trokovi poslovanja komisionara po pravilu ulaze u iznos ugovorene ili
uobiajene provizije.. Sve trokove kao to su trokovi transporta robe, plaanja carine,
premije osiguranja, trokovi skladitenja. Pored toga na ove izdatke komisionaru
pripada i odgovarajua ugovorena ili uobiajena kamata. Takoe komisionar stie pravo
i na naplatu i naknadu svih avansa, akontacija ili pozajmica koje je uinio u toku
trajanja poslovnog odnosa
Odnosi izmeu komitenta i 3.lica
Na pitanje da li se izmeu komitenta i 3-lica uspostavlja direktni pravni odnos
samim zakljuenjem ug o me prodaji ili se najpre uspostavlja samo posredna veza koja
posle prerasta u direktnu i to na osnovu cesije potraivanja..anglosaksonsko pravo
smatra da postoji direktna veza, prema kontinentalnom pravu ne postoji direktna veza
komitent- 3.lice.


41. SPORAZUM O ME DISTRIBUCIJI



Ovlauje kupca strano lice da moe trgovati na odreenoj teritoriji robom
odreene vrste, a za kupca je prodavac jedini snabdeva robom za ugovorenu teritoriju.
Tako, ako ekskluzivni distributerski ug zakljue junokorejski proizvoa elektr ureaja
i srpski uvoznik, prvi ovlauje dr za distributera svojih proizvoda u Srb ili ak na iroj
teritorji, s tim to distributer nema pravo da kupuje elektroniku od konkurentskih firmi.
Ponekad, u distributerskom ug uopte nema odredbi o ekskluzivitetu, tako da na istom
tritu deluje vie distributera koji su u meusobnoj konkurenciji.
Distributer je deo prodajne mree proizvoaa. On kao i svaki dr trgovac radi u svoje
ime i za svoj raun.Distributer prodaje proizvode trgovcima na malo ili krajnjim
potroaima.
Ug o iskljuivoj distribuciji stavlja na raspolaganje inostranoj firmi, kupcu,
jedinstvena prava trgovanja odreenim proizvodima na dogovorenoj teritoriji., kupci
mogu kupovati te proizvode jedino kod distributera.
Distributeri kao prodajni medijatori i lokalni snabdevai stranim proizvodima
odgovorni su za veliki deo ukupne izvozne aktivnosti irom sveta. U meri u kojoj raste
obim meun razmene poveava se i prisustvo reprezenata stranih proizvoda.
Postoje i pravni razlozi za korienje usluga lokalnih distributera. Zakonodavstva
niza zemalja esto zabranjuju stranim firmama direktnu prodaju na domaem tritu bez
angaovanja domaih distributera koji su odgovorni za snabdevanej rezervnim
delovima, organizaciju neophodne servisne slube. Takvi distributeri su podvrgnuti
kontroli nadlenih organa domae drave i njima su odgovorni za delatnost koju
obavljaju.
Karakteristino je da sporazum o distribuciji sadri: odreivanje teritorije,
opredeljenje robe i proizvoda, nain odreivanja cene za robu, iskljuiva prava u vezi sa
kupovinom i prodajom, reklame, zatitu robnih znakova i sl.
Odreivanje teritorije
Stranama je doputeno da odrede geografsko podruje na koje e se odnositi njihov
sporazum, doputeno je i proirenje teritorije ukoliko na prvobitno dogovorenoj dodje
do prezasienosti potreba potroaa. Posebno od znaaja je i stipulacija obaveze
prodavca da on sam nema pravo neposredne prodaje proizvoda potroaima sa teritorije
koja je predmet ug o distribuciji.
Odreivanje robe i proizvoda
Po pravilu se ug o iskljuivoj distribuciji moe odnositi samo na neke proizvode, a ne
na celokupan asortiman njegove proizvodnje ili trgovine. Pogodan nain utvrivanja
konkretne vrste robe je spisak takve robe. U praksi se nailazi i na dr nain odreivanja
robe npr celokupan proizvodni asortiman sanitarnog i hirukog materijala
Ukoliko prodavac prestane sa proizvodnjom ili prodajom robe koja je predmet ug, ta
okolnost je razlog prestanka dejstva zakljuenog ug o distribuciji.
Pravo na iskljuivu prodaju i kupovinu
Za punovanost posla dovoljno je da bude predvieno samo jedno od ova 2 prava.
Kako e se u praksi postupiti zavisi od saglasnosti ug strana.




42. PRAVNO DEJSTVO SPORAZ O DISTRIBUCIJI I RAZLIKE OD
POSLOVA ZASTUPANJA



Razgranienje trg zastupnika i distributera je posebno karakteristino za ug o
zastupanju koji daju pravo zastupniku da od principala moe kupovati robu u svoje
ime i za svoj raun, umesto da ih prodaje 3.licima u ime i za raun svog zastupnika.
Za razliku od zastupnika ili agenta u smislu anglo-saks prava, distributer sa
ekskluzivitetom iskljuivosti na odreenom tritu ne istupa u ime i za raun dr
ugovorne str. Njegova zarada se ne sastoji u proviziji, ve on ostvaruje dobit iz
preprodaje odn razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni. Tako kod preprodaje robe nema
nikakve ugovorne veze izmeu kupca i inostranog partnera iz ug o distribuciji. Takoe
izvoznik proizvoda nema tekoe sa kupovnom moi neposrednih potroaa ili
trgovaca na malo, nema rizika.
Sporazum o iskljuivoj distribuciji nije ug o prodaji konkretnih proizvoda. Njime se
samo utvruju opti uslovi za zakljuenje pojedinanih ug o isporuci proizvoda
odreene vrste.


43. UGOVOR O FRANIZINGU



Franizing je dugoroni ug kojim se jedna str (davalac franize) obavezuje da vri
sukcesivne isporuke robe i da prua odreenje usluge, prenosi svoja znanja i iskustva
u poslovanju na dr str (primaoca franize) koja se obavezuje da za to plati odreenu
naknadu. Postojbina savremenog franizinga je SAD.
Izvori prava Na nivou EU, Komisija Unije je 1988. usvojila pravila o franizingu, a
odnose se na zabranu naruavanja slobodne konkurencije i razbijanja monopola. Kod
nas se regulie primenom optih naela ZOO i odredbama Zakona o spoljno-trg
poslovanju, odn normama ovog zakona o ug o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji,
kao i odredbe o pribavljanju i ustupanju prava indus svojine, znanja i iskustva.
Karakteristike franizing posla
- davalac franize ima svojinu nad odreenim imenom, idejom, teh postupkom ili
opremom, poseduje goodwill i know-how. Svojina davaoca franize je conditio sine
qua non ugovornog odnosa
- davalac franize mora izvriti prenos prava na dr str da u svom poslovanju moe
koristiti ime, ideju, teh postupak
- franizing odnos podrazumeva jednobraznost u ponudi robe i usluga krajnem
kupcu odn standardizaciju proizvoda i usluga u skladu sa koncepcijom poslovanja.
- Uspostavlja se nadzor davaoca franize nad poslovanjem primaoca franize
- Primalac franize plaa ugovorene naknade davaocu franize na ime prenos
prava
- Franizing je ug i ekonomski odnos koji ima karakter trajne saradnje dva
pravno nezavisna i samostalna pravna subjekta. Zakljuuju se na period od 5 do 10
god, a nisu retki ni oni na 20 god. Zakljuenjem ug stvara se fudicijarni odnos
izmeu ug str: lina svojstva ugovaraa su od znaaja za zakljuenje ug.
Obeveze i prava ug strana
-obaveze davaoca franize su: ustupanje prodaje nekog proizvoda i prava na
korienje trg imena, znaka, formule poslovanja primaocu franize, ukljuujui
jednobrazni kvalitet, pakovanje proizvoda, ustupanje znanja, iskustva. Davalac
franize obezbeuje uniformnost svih sedita primalaca franize, obuaanje
primaoca franize i njegovog osoblja radi uspenijeg poslovanja sa proizvodom,
pruanje pomoi u upravljanju preduzeem primaoca franize, reklama..
-obaveza primaoca franize su: da svoja sedita odn radnje uredi po uputstvima
davaoca franize, nabavlja robu od davaoca franize ili lice koje davalac franize
naznai, plati naknadu davaouc za ustupljena prava i usluge, da dozvoli kontrolu
davaocu franize, da ne otvara filijale koje bi se bavile istim ili sl tipom poslovanja,
zakljui uobiajena osiguranja od rizika poslovanja.
Vrste ugovora o franizingu
a) podela na operativni i teritorijalni uinjena je s obzirom na to da li primalac
franize moe na svojoj teroitoriji da zakljui nove ug i da tako prenese primljeni
franizing na 3.lice (subfranizing), ona postoji kod teritorijalnog, ne kod
operativnog
b) tradicionalni i franizing novog tipa. Tradicionalni podrazumeva primenu ug u
njegovim inicijalnim oblicima. Franizing novog tipa je poznat i pod imenom
franizing poslovnog prometa obuhvata i pravo na upotrebu robnog i uslunog
iga, metoda poslovanja, pomo u organizovanju, rukovoenju, marketingu..
c) najzastupljenija je podela na franizing proizvoda (robni), prometni (poslovni) i
industrijski (tehnoloki) franizing.
Kod franizing proizvoda, proizvoa ustupa trgovcu pravo prodaje izvesnog
proizvoda ili gr proizvoda na tritu. Prometni se sastoji u pruanju paketa usluga koje
davalac prua primaocu, a industrijski se razlikuje od robnog po tome to prodrazumeva
i deliminu proizvodnju robe na osnovu usvojenog teh postupka koji davalac prenosi na
primaoca.
U praksi se zakljuuje na obrascima (formularia, tipskim ug) koje priprema davalac
franize.


44. MEUNARODNI POSAO USKLADITENJA



Ug o meun skaldinom poslu skladitar se obavezuje prema deponentu da uz
nagradu uva njegovu robu i da je na zahtev deponenta ili dr ovlaenog lica preda. (U
Eng, 18.v, pomorske luke)
Vrste skladita u me prometu
Javna skladita
To su privr org koje u vidu stalnog i redovnog zanimanja vre smetaj i uvanje
robe deponenta u svojim skladinim prostorima, naplaujui svoje usluge prema
odreenoj tarifi. Skladitenjem velikih koliina roba obezbeuje se ravnomernost u
snabdevanju trita to povoljno utie na stabilizaciju cena. Javna skladita mogu biti
specijalizovana-podeena samo za uskladitenje odreene vrste robe (itarice, rude,
voe, povre, pamuk).
JS su duna: da primaju robu od svakog komitenta i to do punog iskoriavanja
kapaciteta; da primljenu robu uvaju kao dobar privrednik, da sa njom manipuliu; da
po nalogu deponenta vade i peate uzorke i da dozvole eventualnim kupcima da
pogledaju robu; da po potrebi osiguraju robu od poara i dr rizika; da vre nadzor u
pogledu stanja robe i ukoliko opaze njeno kvarenje da obaveste deponenta.
JS imaju pravo: da prodaju uskladitenu robu ako se roba ne podigne do odreenog
roka, ako postoji opasnost da roba propadne ili ako deponenti ne plate na vreme
odgovarajue dabine.
Ug izmeu javnog skladita i vlasnika robe je po pravilu realan i formalan.
Zakljuuje se na posebnom standardnom obrascu.
Predviena je obaveza JS da na zahtev deponenta izdaju skladinicu koja moe
glasiti na ime ili po naredbi.
Slobodna carinska skladita
Organizuju se u velikim lukama, saobraajnim raskrsnicama u kojima ne postoje
slobodne carinske zone. Skladita primaju robu koja eka na odgovarajue transportno
sr. U njima se mogu vriti poslovi prapakivanja, sortiranja, ienja robe. Specijalna
povlastica slobodnih carinskih skladita je u tome to se u njih moe smestiti kako
inostrana roba odreena za uvoz ili izvoz, tako i domaa roba odreena z aizvoz bez
naplate bilo kakvih carinskih dabina. SCS su pod stalnom kontrolom carinskih
organa koji po pravilu imaju svoje prostorije u samom skladitu.
Za robu primljenu u SCS plaa se provizija po tarifi, a ako se roba eli uvesti u
zemlju naplauje se redovna carina koja vai za robu iste vrste u momentu uvoza. Na
robu u tranzitu se ne naplauju carinske dabine.
Carinska smetita
Carinski organi mogu odobriti osnivanje sopstvenih carinskih smestita u privr org
koje se bave poslovima uvoza i izvoza robe. U njima privr org mogu da uvaju
uvezenu robu do carinjenja kada u blizini ne postoje SCS, a organi carine nemaju
svojih magacina za uvanje robe.
Prema naim propisima roba u carinskom smestitu moe se uvati nadjue 90 dana.
Sopstvenik smestita je duan da vodi urednu evidenciju o unoenju i iznoenju robe
iz smestita. Evidenciju overava carinski organ koji po pravilu prisustvuje unoenju
robe. U momentu iznoenja robe iz carinskog smestita vri se carinjenje i naplata dr
dabina.
Konsignaciona skladita
Odreenim zastupnikim preduzeima u me robnom prometu odobrava se dranje
konsignacionih skladita za robu inostranih firmi koje zastupaju. Kod nas odobrava
Sekretarijat za spoljnu trgovinu na osnovu odgovarajueg zahteva zainteresovane
privr org. Roba iz KS prodaje se kupcima koji raspolau deviznim sr i tek u tom
momentu vri se carinjenje robe. Naplata carine za prodatu robu vri se po mesecima
jednokratno na kraju meseca.
Kod KS roba je svojina inostrane firme, nalazi se u poslovnom lokalu, a carinski
organi na kraju svakog meseca vre kontrolu pregledom odgovarajue
knjigovodstvene evidencije.
Slobodne zone i slobodne luke
Izdvojene su od carinske kontrole nadlenih organa zemlje u kojoj se nalaze.
Promet u tim lukama je slobodan bez obzira odakle roba dolazi i gde se zatim
isporuuje. Carinska kontrola se primenjuje tek na prelazu robe iz slobodne luke u
unutranjost dotine zemlje.
U zoni se moe vriti skladitenje uvozne neocarinjene robe, domae robe namenjene
izvozu kao i robe koja je u tranzitu. Takoe mere oplemenjivanja robe, pakovanja,
sortiranja, prepakivanja, popravljanja. U sluaju da se roba ne proda do odreenog
roka moe se vratiti vlasniku u inostranstvo.
Obaveze i prava skladitara
a) donoenje optih uslova poslovanja koji e biti dostupni javnosti
b) prijem i uvanje robe sa panjom dobrog privrednika
Posledica ove obaveze je i njegova odgovornost za sve tete koje nastanu na robi od
momenta predaje deponentu. Ako rok nije ugovoren, uvanje traje do krajnjeg roka
koji za tu vrstu robe predvien optim uslovima poslovanja dotinog skladita.
c) izdavanje robe na zahtev deponenta
U svako doba pod uslovom da je deponent ispunio sve svoje obaveze prema
skladinom preduzeu.
Prava skladinog preduzea
a) pravo na nagradu (uvarinu)
prema odobrenoj tarifi ili utvrena ug o skladitenju
b) pravo na naknadu trokova
ukoliko ovi trokovi nisu bili uraunati u nagradu skladitara. Po pravilu priznaju se
samo korisni i neophodni trokovi koji su bili nuni da se roba sauva od neke tete ili
dr oteenja.
c) pravo retencije (zadravanja) u cilju obezbeenja potraivanja prema komitentu
d) pravo prodaje robe na javnoj prodaji u sledeim zakonom predvienim
sluajevima: ako deponent ne podigne robu u odreenom roku; u sluaju kvara na
robi i opasnosti da robe propadne a deponent ni posle upozorenja nije preduzeo
potrebne mere da opasnost otkloni; kada deponent ne podmiri svoje obaveze prema
skladinom preduzeu; da na zahtev imaoca varanta koji je podigao uredan protest
kod nadlenog suda zbog neisplate dugovane sume od str deponenta.



45. POSAO KONTROLE KVALITETA I KVANTITETA



Ovim ug kontrolna privr org se uz naknadu obavezuje da za raun svojih komitenata
izvri kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe kod me prodaje sa ili bez preuzimanja robe.
Prema Zak o spolj-trg poslovanju preduzee i dr pravno lice vri kontrolu vri kontrolu
prvenstveno radi utvrivanja da kvalitet, kvantitet i dr svojstva robe ispunjavaju uslove
iz ug zakljuenog izmeu kupca i prodavca robe i propisane delatnosti u vezi sa tom
kontrolom kao npr: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara,
pretovara, transporta, kontrola skladinog prostora, kontrola transp sr. Preduzee koje
vri kontrolu kvaliteta, kvantiteta i dr svojstava robe odgovorno je za tanost podataka
sadranih u ispravi koju je u vrenju kontrole izdalo korisniku usluge.
Ekonomski znaaj ugovora
Poto u me prometu kupac i prodavac imaju razliita sedita prinueni su ili da
sami prime ugovorenu robu ili da se oslone na 3.lice koje e za njihov raun pregledati
robu. To je rentabilnije jer putovanja predstavnika te firme u udaljene zemlje iziskivala
bi velike trokove. Lica koja obavljaju posao neposredne kontrole kvaliteta i kvantiteta
robe se obino nazivaju inspektori. Po izvrenoj kontroli robe inspektori izdaju poseban
pismeni dokument o izvrenoj kontroli certifikat.
Preduzea za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe
Posao ugovorene kontrole kvaliteta i kvantiteta robe rezervisan je za jedan relativno
uzak krug privr org jer se radi o delikatnim i odgovornim poslovima koje mogu
obavljati samo privr org sa posebno strunim osobljem i velikim strunim i poslovnim
iskustvom. Kod nas se tim poslovima bavi uglavnom preduzee Jugoinspekt (BG) i
naa najkrupnija pediterska preduzea kao npr Jugoped (BG).
Jugoinspekt se uglavnom bavi: a) kontrolom robe pri izvozu; b) kontrolom robe pri
uvozu (za raun domaeg uvoznika); c) kontrolom robe za raun inostranih firmi.
Predmet rada Jugoinspekta sastoji se u sledeem: a) obavljanje preuzimanja robe kao i
predaja te robe u zemlji i u inostranstvu; b) kontrola teine, broja i koliine uopte pri
predaji, preuzimanju.. c) davanje garancije o teini i kvalitetu i izdavanje certifikata; d)
vaenje i peaenje uzoraka; e)vrenje ekspertize za raun nalogodavca; f) vrenje
posrednikih poslova u vezi sa radnjama oko kontrole robe.
Za svoje usluge Jugoinspekt naplauje proviziju po tarifi koja se obraunava u
procentu od ukupne vrednosti robe; u odreenom fiksnom iznosu od jed mere ili
paualno po nagodbi.
Zaklkuenje ug o kontroli kvaliteta i kvantiteta robe
Regulisano je optim uslovima rada preduzea za kontrolu robe. Smatra se da je ug
zakljuen:
-kada je preduzee za kontrolu robe primilo potvrdu o prihvatanju njegove ponude
-kada je preduz za kontrolu robe otposlalo svoju potvrdu o prihvatanju prispelog naloga.
To znai da se ovaj ug zakljuuje prostom saglasnou volja bez ikakve forme. U
pogledu momenta zakljuenja ug vai teorija prijema koja je inae opte prihvaena u
naem pravu. U praksi se ovi ug zakljuuju na odreenim formularima koje dostavlja
kontrolna org svojim buduim komitentima.
Prava i obaveze org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe
Utvruju se ugovorom,, pored ug veliki znaaj imaju opti uslovi poslovanja
odreene kontrolne org, pa se mogu izvesti sledee obaveze:
-obaveza izvrenja ugovorene usluge.
-izdavanja certifikata o izvrenju usluge
-obezbeenje robe od zamene
-uvanje uzorka
-kreditiranje nalogodavca za trokove izvrenja usluga
-podnoenje rauna.
Prava kontrolne org su sledea: pravo da joj se plati ugovorena provizija ili
ustanovljena tarifom; pravo da joj se obezbedi pristup robi radi kontrole kvaliteta i
kvantiteta; pravo da zahteva davanje naknadnih ili dopunskih instrukcija u toku vrenja
usluge
Certifikat o izvrenoj ugovornoj kontroli
Pismeni dokument o izvrenom radu,odn nalaz moe biti izvetaj ili certifikat
Izvetaj se izdaje kada se obavlja posao po naelima ug o delu, a certifikat kada se
usluga obavlja odn posao vri po naelu ug o punomostvu.
Certifikat ima dvostruko pravno dejstvo: kupcu slui kao isprava kojom moe da se
dokazuje da prodavac nije izvrio svoju obavezu u pogledu kvaliteta i kvantiteta;
prodavcu slui kao dokaz da je uredno isporuio robu. Pored toga certifikat ima veliki
znaaj kod naplate dokumentarnog akreditiva. esto se kao uslov plaanja zahteva i
podnoenje certifikata.



46. UG O OSIGURANJU I REOSIGURANJU



To je pravna veza uspostavljena ugovornom saglasnou volja izmeu lica koje
prua uslugu osiguranja (osigura) i lica koje za to plaa odgovarajuu sumu novca na
ime premije osiguranja (osiguranik) kojom se utvruju uslovi pod kojima se osigura
obavezuje da e stranom ili domaem osiguraniku isplatiti odgovarajuu naknadu pod
uslovom nastupanja osiguranog sluaja.
Ug o reosiguranju je trg posao kojim reosigura preuzima obavezu da osigurau plati
deo iznosa ili ceo iznos koji je on platio ili je duan da plati osiguraniku ili
osiguranicima, a osigura je obavezan da za to reosigurau plati odreenu premiju.
Meunarodna uloga osiguranja ostvaruje se na 2 naina: zakljuenjem direktnog ug
osiguranika o osiguranju na teritoriji strane drave sa domaim osiguraem i uz portfelj
stranih rizika ili; sklapanjem ug o reosiguranju kojim se deo rizika iz ug o domaem
osiguranju prenosi na stranog osiguraa.
Kod ug o direkntom osiguranju ree se pojavljuje strani element, uz izuzetak
osiguranja o transportu.
Istorijski razvoj osiguranja
Jo u starom v za vreme vavilonskog vladara Hamurabija.oko 2200 pne, svi uesnici
u transportnim karavanima su se meusobno obavezivali da e nadoknaditi tetu koja bi
na putu usled razbojnitva zadesila bilo kog od njih. U grkoj su postojale zajednice
Koinonia koje su na uzajamnoj osnovi naknaivale gubitke nastale u pomorskom
prevozu. Prava istorija osiguranja datira iz Srednjeg v kroz razliite oblike osiguranja
prisutne u okviru gildi i cehova. U najstarijoj islandskoj Zbirci zakona iz 1721 nalaze se
propisi o prinudnom udruivanju seljaka u zadruge radi uzajamnog uea u naknadi
tete. U oblasti pomorskih osiguranja prvi ugovori se pojavljuju u Dubrovniku u 13.v,
gde je 1562. donet Zakon o pomorskom osiguranju.
Prvi pisani ug o osiguranju je sainjen 1347. u enovi u formi notarskih isprava, a
krajem 14.v umesto njih izdaju se posebne isprave o osiguranju polise sainjavane uz
posredovanje berzanskih posrednika ili pomorskih konzula. Prva pisana zbirka
pomorskih obiaja o osiguranju izdata je u Barseloni krajem 18.v.
Osnovna karakteristika osiguranja u Novom v je njegova komercijalizacija. Ona je
nastala kao posledica nemogunosti pruanja efikasne zatite novonastalim velikim
radionicama, industrijskim postrojenjima. To je uslovljavalo i stvaranje veih zajednica
osiguranika. U Nem se osnivaju poarne blagajne, u Fra poarni biroi, U Eng je posle
velikog poara u Londonu 1666. u kome je izgorelo preko 3000 zgrada 1681.osnovan
Ured za poarna osiguranja.
Veliki i poznati matematiari Galilej, Paskal i dr dali su matematiku osnovu
izraunavanja verovatnoe nastupanja rizika kod osiguranja ivota, na kojoj ono poiva
i danas.



47. TRANSPORTNO OSIGURANJE U MEUN PROMETU



Transportno osiguranje jedno je od najstarijih na svetu. U antikom pravu postojao
je Lex Rodia de Iactu. Ovaj zakon sa ostrva Rodos bio je primenjivan u pomorskoj
trgovini po Sredozemlju. Po ovom zakonu Zapovednik broda je imao pravo da u sluaju
pomorske nezgode izbaci teret sa broda radi spasavanja broda i posade, a tako nastalu
tetu snosili su svi uesnici u pomorskom poduhvatu.
Poseban vid pomorskog osiguranja u Rimu prenet je iz grkog pravnog prometa, bila
je jedna vrsta kredita faenus nauticum ili pecunia traiectica. Poverilac je davao na
zajam odreenu sumu novca brodaru, a brodar se obavezivao da e taj novac vratiti
samo ako brod odn tovar sreno stigne u odredinu luku. U sluaju da brod i tovar u
toku plovidbenog poduhvata propadnu, dunik nije bio obavezan ita vratiti. Kod ove
vrste zajma, ulogu premije osiguranja imala je kamata.
U Dubrovakoj rep primenjivano je osiguranje u pomorskoj trg i to kako za odreeni
vremenski period tako i za pojedina putovanja. Donela je poseban zakon o pomorskom
osiguranju 1562. Zakonom je ustanovljena posebna kancelarija koja je iskljuivo radila
na poslovima osiguranja i utvrivala premije u skladu sa procentom rizika. Takoe je
bio ostvaren dravni nadzor nad osiguranjem.
Poseban znaaj za razvoj savremenog transportnog osiguranja ima londonski Lojd.
Osnivanjem Lojda u Londonu 1779. poeo je intenzivan razvoj pomorskog osiguranja.
Lojd je sainio svoju polisu koja je postala standardna polisa osiguranja u itavom
svetu. Ona je uz neznatne izmene u upotrebi i danas.
Ekonomski znaaj meunarodnog transportnog osiguranja
Ako bi tete uvek pogaale ugovorne strane koje uestvuju u savremenom transportu,
onda bi ti pojedinani subjekti mogli da budu ekonomoski potpuno uniteni. To bi
moglo da utie i na aktivnost dr privrednika. U savremenim uslovima skoro i da ne
postoji neki ozbiljniji meun privredni posao bez osiguranja.
Velika osiguravajua preduzea zahvaljujui naunim metodama dola su priblino do
tane procene rizika i visine naknade , pa srazmerno tome dodajui i svoje znatne
zarade odredila i premiju za svaki vid osiguranja.
Vrste transportnog osiguranja
Stvar na koju se najee odnosi osiguranje je roba i transportno sr, pa se deli na:
a) kasko osiguranje iji je predmet osiguranje transportnog sr od raznih rizika i
b) kargo osiguranje.
Osiguranje se deli na pomorsko, elezniko, osig u renom i jezerskom saobraaju i
osiguranje u vazdunom saobraaju. Za MTP od veeg znaaja je kargo osig
Potreba za transportnim osiguranjem
Prvo, transporter po osnovu ug o prevozu nije uvek odgovoran za naknadu tete.
Odgovara samo za one sluajeve koji se mogu njemu ili licima u njegovoj slubi upsiati
u krivicu. Ali odgovarae za sluaj koji je u vezi sa funkcionisanjem prevoznog sr i
njegovog pogona uopte i kada nema krivice (iznenadna bolest mainovoe, kada se
via sila mogla izbei sredstvima koja razuman ovek u takvoj situaciji treba da
upotrebi). Tako da bi transporter bio osloboen u sluaju nastupanja apsolutno
neotklonjivih okolnosti, kada se i pored dune panje ne moe izbei tetna posledica.
Drugo, vozar ne odgovara za punu vrednost imovinskog interesa. Procedura oko
naknade tete od vozara obino dugo traje. Vozar nije toliko finansijski jak kao
osiguravajue preduzee.

Zakljuenje ug o me transportnom osiguranju
Nain zakljuenja ovog ug je pismena forma. Kod pojedinanih osiguranja
pismenim putem se ini ponuda i prihvat, a samo kod optih ug o osiguranju sastavljaju
se jedinstveni pismeni ugovori.
U praksi ima sluajeva da osiguranici pre sklapanja osiguranja trae od osiguraa
obaveznu ponudu za osiguranje (kvotaciju) na osnovu koje bi mogli videti pod kojim
uslovima i premijskim stopama su osigurai spremni da prihvate osiguranje.
Prihavtanje ponude koje vre osigurai moe biti izriito i preutno. Izriito se obino
vri ispostavljanjem polise osiguraniku, a preutno kod osiguranja koja su inae
obavezna za naa preduzea. Ima sluajeva u praksi da osiguranik nije u stanju da u
nalogu za osiguranje da sve potrebne podatke, moe se sklopiti osiguranje i na bazi
deliminih podataka o osiguranoj osobi. Nalog koji sadri samo delimine podatke o
robi nazivamo privremenim nalogom. Osiguranik je duan da naknadno dostavi sve one
podatke koji nedostaju u privremenom nalogu.
Polisa osiguranja
To je isprava koja preds dokaz da je zakljuen ug o osiguranju. Kod transportnog
osig izdaje se ili n aime ili po naredbi. Polise se ne mogu izdavati na donosioca.
Polisa je pismeni dokument kojim se osigura obavezuje da e ispuniti ug o
osiguranju. Ima poseban znaaj kod naplate dokumentarnog akreditiva. Ug str kada
odreuju plaanje dokumentarnim akreditivom odreuju da je za naplatu putem
akreditiva pored ostalih dokumenata potrebno prezentovanje odgovarajue polise o
osiguranju tereta.
Postoji vie vrsta polisa osiguranja:
a) polisa za jedan konkretan transport robe spec polisa. Po pravilu premija se plaa
odmah
b) otpisna polisa, koja se izdaje za sve budue transporte neke vrste robe ili odreenih
vrsta roba kod jednog korisnika do potpunog iscrpljenja odreene osigurane sume.
Premija se isplaa odmah prilikom izdavanja polise.
c) Generalna polisa se odnosi na sve budue transporte izvesnog osiguranika koji treba
da zaponu u okviru utvrenog roka, a bez utvrivanja ukupne osigurane sume.
Premije se ne naplauju odmah, ve nakon prijave pojedinih transporta ili krajem
svakog meseca.
Likvidacija transportnih teta u me osiguranju
Pod tetom se u transportnom osiguranju podrazumevaju sva oteenja i gubici
osiguranog predmeta nastali realizacijom rizika tj osiguranim sluajem. Po pravilu se ne
nadoknauje celokupna nastala teta, ve se ugovaraju franize. Franiza je deo tete
koji nije pokriven osiguranjem. Ugovaranjem franiza, osigura eli da izbegne
naknadu za sitne tete odn sprovoenje procedure koja bi bila skuplja od tete. Franize
mogu biti integralne i odbitne. IF podrazumeva obavezu osiguraa da tetu plati u celini
ako iznos tete pree visinu ugovorene franize, a nije duan da plati nita ako je teta
manja. Kod OF osiguranik e dobiti naknadu tete u visini koja se utvruje tako to se
od njenog ukupnog iznosa odbije jedan deo. (1&, 2%, 3% po poiljci, vagonu..).
Likvidacija tete vri se na zahtev osiguranika koji on podnosi osigurau. Uz odtetni
zahtev podnosi i sva dokumenta koja su potrebna za utvrivanje prava na naknadu tete:
polisu u originalu, original prevoznog dokumenta, original zapisnika, certifikate,
fakture.
Osigurae je kada primi uredna dokumenta obavezan da izvri likvidaciju tete u
jednom razumnom roku i da isplati odgovarajuu naknadu osiguranika. Za isplatu
nastale tete zahteva se ispunjenje odreenih uslova:
a) da je teta nastala kao posledica osiguranih rizika
b) da je osiguranik u momentu osiguranog sluaja imao interes na osiguranom
predmetu i pretrpeo odgovarajuu materijalnu tetu.
c) Da je osiguranik ispunio svoje obaveze davanja tanih podataka prilikom sklapanja
ug o osiguranju.
d) Da do tete nije dolo krivicom osiguranika ili lica za koje je on odgovoran
e) Da je osiguranik preduzeo sve mere predviene uslovima osiguranja u sluaju
natupa osiguranog sluaja
f) Da je osiguranik preduzeo mere za izbegavanje eventualne tete, ili ako je do tete
dolo da je preduzeo mere za predupreenje nastanka vee tete.
g) Da je bez odlaganja obavestio osiguraa o nastanku tete.
h) Da je obezbedio dokaze za ostvarivanje regresnog prava prema licima odgovornim
za tetu.



50. UGOVOR O GRAENJU U ME PROMETU




Ug o graenju se jedno lice (izvoa, graevinar, preduzima) obavezuje da dr licu
u inostranstvu (investitoru, naruiocu) izgradi graevinski objekat ili da izvede
odreene graevinske radove na ve postojeem objektu u cilju popravke, prepravke ili
adaptacije, a investitor se obavezuje da mu za to plati ugovorenu cenu.
Po svojoj prirodi je ug o delu. Katkada se ova materija prouava kao posebna grana
prava pravo urbanizma i graenja.
Izvoenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova
stranom licu u zemlji smatra se uslugama u spoljno-trg prometu. Ug se zakljuuje u
pismenom obliku i upisuje se u poseban registar koji vodi nadleni dravni organ. Ug,
njegove izmene i dopune kao i prestanak prijavljuju se u roku od 30 dana od dana
potpisivanja, dana nastale promene.odn prestanka vaenja.
Meunarodna licitacija
Prema Zak o spoljno-trg poslovanju izvoenje investicionih radova odn izvoenje
pojedinih radova na investiocionom objektu moe se ustupiti stranom izvoau na
osnovu prethodno odranog javnog nadmetanja ili izvrenog prikupljanja ponuda
odreenog najmanjeg br ponuaa, u skladu sa propisima kojima se ureuje javno
nadmetanje i prikupljanje ponuda. Da bi radovi mogli biti ustupljeni stranom izvoau
potrebno je da on:
-podnese garanciju banke za naknadu tete koju bi investitor mogao pretrpeti zbog
neurednog ispunjenja ug od str izvoaa
-prihvati primenu domaih standarda i normi kvaliteta odn primenu me standarda i
normi kvaliteta ili standarda stranih drava ako nisu doneti propisi domae drave
-angauje domae izvrioce, a rukovodilac radova i strunjaci neophodni za izvrenje
tih radova mogu biti i strani dravljani.
Dokumenta koja ulaze u pripremljeni elaborat za me licitaciju su:
Preliminarna informacija i instrukcije za pretkvalifikaciju
Investitor obavetava eventualne ponuae da namerava da raspie me licitaciju za
izvoenje radova na izgradnji odreenog objekta. Obavetenje sadri: pun naziv
objekta, opis radova koje treba obaviti. Investitor zatim upuuje na ugovornu
dokumentaciju, a u tekstu informacije se nalazi i poziv svim zainteresovanim
preduzeima da do odreenog roka podnesu svoje reference. Slede podaci o
projektantu, vremenu poetka i zavretka i pribline vrednosti radova.
Uputstvo ponuaima
Cilj je da prui izvesna objanjenja tako da nema karakter ug dokumenta.
Uslovi ugovora
Sastoje se iz optih i posebnih uslova
U optim se prvo daju tumaenja-znaenja rei koje su u ug upotrebljene, zatim se
detaljno ukazuje na prava i dunosti nadzornog organa, ovlaenjima u sluaju nude
radi zatite ivota,materijala i radova. Ukazuje se i na mogunost prenosa ug i prava iz
ug..
U posebnim sadrane su odredbe o pravima i dunostima nadzornog organa, o pravu
izvoaa da angauje podizvoaa, o ugovornim dokumentima. Taksativno se navode
svi ugovorni dokumenti, podaci o strunom rukovodstvu izvoaa, o korespondenciji i
transportu, o saradnji izvoaa i njihovoj meus pomoi nadzornomorganu.
Specifikacije
To su obimni dokumenti teh prirode i po pravilu se sastoje od: teh izvetaja investitora,
opisa radova, teh uslova za izgradnju. Ove dok sainjava projektant.
Ponuda
U njoj se izraava spremnost da se za odreenu cenu izgradi objekat za koji je
obavljena meun licitacija. Uz ponudu se prilae i garancija banke i potvrda o odluci
nadlenih organa preduzea o ueu na me licitaciji. Ponudu prate iodreeni prilozi
koje je investitor zahtevao: spisak gra mehanizacije koju ponua predvia da
angauje na izvrenju radova iz predloenog ug; struktura strune radne snage koju
ponua namerava da zaposli.
Ugovor
Ovo je zavrni dokumenat koji je posledica me licitacije. Predmet ug o graenju
valja jasno odrediti i on moe preds izvoenje graevinskih radova u skladu sa
investiociono-teh dokumentacijom ili prepravku, adaptaciju, rekonstrukciju ili opravku
na ve postojeim gra objektom.
Bez pripremnih radova ne bi se moglo uspeno pristupiti neposrednoj izgradnji
objekta. Oni obuhvataju izgradnju prilaznih puteva, izgradnju skladita za gra
materijal, magacina, radionica, podizanje ograde i obezbe zemljita za izgradnju.
Pod zavrnim radovima se podrazumeva obavljanje niza radova posle zavretka
investicionog objekta kao npr: odnoenje preostalog materijala, uklanjanje skela,
raiavanje okoline objekta, ureenje zemljita.
Cena je dr bitni element ug. Bez odredbe o ceni ug o graenju ne bi mogao da vai.
Ona moe biti i odrediva. Odreivanje cene putem klizne skale sasvim je dovoljno.
Postoje i dr elementi u ug: rok poetka i zavretka radova, nain naplate izvrenih
radova; nadzor nad izvoenjem radova; obaveza izvoaa da se pridrava odreenih
uslova graenja; ugovorna kazna u sluaju neizvrenja odreenih obaveza ili
zakanjenja u izgradnji; premija koja pripada izvoau ako izgradi objekat pre
odreenog roka; takoe premija ako ostvari utedu materijala i energije; garantni rok
koji se odnosi na tzv nebitne nedostatke u izgradnji objekta.







51. OBAVEZE UG STRANA I TEH PRIJEM I PRIMOPREDAJA
GRAEVINSKOG OBJEKTA


Obaveze izvoaa
Osnovna je da u skladu sa investicionom teh dokumentacijom izgradi objekat.
Duan je da radove izvodi prema vaeim teh propisima, normativima i obaveznim
standardima. Izvoa je duan ugraivati materijal koji odgovara propisanim
standardima ili za koji postoji potvrda o kvalitetu.
Druga obaveza je da po zavretku preda investitoru izgraeni objekat, u suprotnom
pada u duniku docnju. Ako str ovo nisu regulisale primenie se dispozitivna norma po
kojoj su investitor i izvoa duni da u roku od 60 dana od dana prijema reenja o
korienju objekta izvre primopredaju i konaan obraun za izvrene gra radove.
Ako nastane neka teta usled vie sile ili dr okolnosti koje se izvoau ne mogu staviti
na teret, posledice tete snosi investitor. Vai klasino pravilo res perit domino.
Obaveze investitora
Prvu gr ine obaveze obligaciono-pravne prirode. Drugu gr ine obaveze
administrativno-pravnog karaktera.
Obaveze investitora su sledee: obezbeenje investicionog programa i investiciono-teh
dokumentacije za izgradnju objekta; pribavljanje odobrenja za graenje objekata i
obezbeenje fin sr za izgradnju.
Drugu grm obaveza ine one koje se neposredno zasnivaju na ugovoru., a to je
obaveza plaanja ugovorne cene i primanje izgraenog objekta. Po pravilu plaanje
cene je postepeno u vidu akontacije. Definitivan obraun a samim tim i definitivno
plaanje kupovne cene vri se na kraju posle izvrene primopredaje objekta.
U ug moe biti predvieno da je investitor duan da nabavi odreeni gra i dr
materijal ako je ug izriito predvieno.
Tehniki prijem i primopredaja gra objekta
Po zavrenoj izgradnji a pre poetka korienja mora se izvriti teh pregled objekta u
cilju proveravanja njegove teh ispravnosti. Pregled obuhvata: pregled gra radova; teh
pregled instalacija i teh pregled opreme i postrojenja. Pregledom se utvruje da li
objekat odgovara u svemu teh dokumentaciji, bezbednosti u pogledu poara, ivota i
zdravlja ljudi, susednih objekata i da li je u skladu sa propisima, normativima i
standardima koji su obavezni.
Ako se teh pregledom utvrdi da su nedostaci izgraenog objekta neotklonjivi i postoji
opasnost po stabilnost objekta, ivot ili zdravlje ljudi, organ nadlean za izdavanje
odobrenja za upotrebu donee reenje da se investicioni objekat porui. Ako su svi
propisani uslovi ispunjeni donee odobrenje za upotrebu investicionog objekta.
Po naem pravu investitor i izvoa duni su u roku od 60 dana po teh prijemu da
izvre primopredaju objekta (kolaudaciju), u tom roku su duni i izvriti konani
obraun. Takoe mogu ovaj rok i same odrediti. O primopredaji se sastavlja zapisnik u
koji se unose sva zapaanja, primedbe i prigovori. U sluaju da postoje neke primedbe u
pogledu izvedenih radova, izvoa je duan da u odre roku te nedostatke otkloni. U ug
se redovno predvia garantni rok za tzv nebitne nedostatke gra objekta posle ijeg
isteka se vri jo jedan pregled objekta superkolaudacija.



52. UGOVOR O ININJERINGU


Jedna str,ininjering organizacija se obavezuje da izradi i preda investicioni
program i teh dokumentaciju, prenese pravo iskoriavanja teh znanja i iskustva,
organizuje i rukovodi poslovima oko realizacije, putanja u probni pogon i pogon radi
preuzimanja investicionog objekta, a dr str, investitor se obavezuje da plati odreenu
naknadu. Ovo je dvostrani, teretni, trajni , formalni ug. Javljaju se 2 oblika:
- ist ininjering (u uem smislu, pravi) ininjering org se obavezuje da izvri prethodna
istraivanja, izradi pretprojekt i generalni projekt, predraun trokova izvoenja i
pripremanje ug, usmeravanje radova i davanje uputstava izvoaima, nadzor nad
izvoaem radova
- ininjering klju u ruke (u irem smislu, kompletni) ininjering org se obavezuje da
pored radnji koje obuhvata isti ininjering do kraja realizuje investicioni objekat i
privede ga njegovoj svrsi.
Izvori prava za ug o ininjeringu
Osnovni izvor za regulisanje ovog ug u me privred prometu su pravila autonomnog
privrednog prava: enevski opti uslovi Ekonomske komisije OUN za Evropu. I meun
opti uslovi za izvoenje graev radova
Obaveze ug strana
Obaveze ininjering organizacije
Zavise od obima ininjering posla.
a) izrada investicionog programa, Duna je da se pridrava teh propisa, normativa i
obaveznih standarda za izgradnju ug vrste investicionog objekta
b) izrada investicione teh dokumentacije.
c) Izrada finansijskog plana. Njime treba predvideti izvore i visinu finans sr koja su
potrebna za graenje, kao i obrtna sr koja su utvrena investic programom.
d) Pribavljanej graevinske dozvole
e) Izvrenje radova na investicionom objektu. Na ugovoren ili uobiajen nain. Uz
glavne duan je da obavei i pripremne i zavrne radove. U suprotnom investitor ima
pravo da zahteva obustavljanje daljeg izvoenja radova.
f) Obezbeenje gradilita. Izvoa je duan da sprovede mere sigurnosti, u suprotnom
ini privredni prestup i moe odgovarati za naknadu tete.
g) Voenje knjiga. graevinski dnevnik i graevinsku knjigu
h) Nabavka opreme i instalacija
i) Stavljanje izgraenog objekta u pogon
j) Osposobljavanje kadrova
k) Odravanje objekta
Obaveze investitora
a) plaanje cene. Cena se utvruje u fiksnom iznosu, ali se esto predvia i mogunost
promena u sluaju nastupanja izvanrednih dogaaja koji se nisu mogli predvideti u
vreme zakljuenja ug. Moe i primenom klizne skale. Nain plaanja takoe
ugovorom. Pravilo je da se vri u ratama jer se radi o ug koji traju i po vie godina
b) uvoenje izvoaa u posao. Podrazumeva se predaja izvoau zemljita z agraenje,
davanje svih potrebnih podataka i obavetenja, pruanje dokaza oobezbeenju sr za
finansiranje izgradnje, kao i za sva plaanja po ugovoru
c) nadzor nad izvoenjem radova. Investitor kontrolie kvalitet radova, materijala,
opreme , ureaja, postrojenja, prati tok radova, proverava ispostavljene privremene
situacije, izvetaje izvoaa.



53. UGOVOR O LIZINGU



Izvesni slini pravni oblici su postojali ranije: prodaja sa zadravanjem prava
svojine, prodaja na otplatu.
Izvori prava za ug o lizingu
Na me planu K o finansijskom lizingu 1988. (unidroit). Cilj donoenja K je da se
uniformnim pravilima utie na balans interesa str lizing transakcije, kao i da se
postojea pravila upodobe potrebama unapreenja posla finans lizinga. K se primenjuje
ako str imaju sedita u razliitim dravama uz kumulaciju sa jednim od 2 alternativno
postavljena uslova:
a) da su te drave i drava u kojoj isporuilac lizing opreme ima sedite drave
potpisale i ratifikovale konvenciju ili
b) da je ug o isporuci i ug o lizingu ureen pravom jedne od drava ugovornica.
U naem pravu, zak o finansijskom lizingu stvara adekvatni pravni okvir za nabavku
opreme ili dr kapitalnih dobara u uslovima kada privredni subjekti takvu opremu zbog
nedostatka finans sr ne mobu sami pribaviti.
Pojam ug o lizingu
(leasing, lease zakup). Znai ug kojim se jedna str obavezuje da preda stvar dr strani
za odreeni vremenski period na upotrebu, a dr str se obavezuje da plati utvrenu
zakupninu. Nalazi se na granici izmeu zakupa i kredita.
Ug o L mogao bi se def kao posao kojim se davalac lizinga obavezuje da preda stvar
na korienje korisniku lizinga za odreeno vreme ili za odreeni posao, a korisnik se
obavezuje da plati odreenu naknadu u ratama, s tim to po isteku ugovorenog roka
vrati stvar davaocu lizinga ili produi korienje ili je otkupi.
Normativne def lizinga
Finansijski lizing se prema Zak o fin lizingu def kao posao u kome davalac lizinga:
a) sa isporuiocem lizinga odreenim od str primaoca zakljuuje ug na osnovu koga
stie pravo svojine na predmetu lizingapod uslovima koje odobrava primalac lizinga
(koristi se naziv ug o isporuci)
b) sa primaocem lizinga zakljuuje ug o fin lizingu kojim se obavezuje da na primaoca
lizinga prenese ovlaenja dranja i korienja predmeta lizinga na odreeno vreme,
a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratama (koristi se naziv ug o lizingu)
Prema zak o fin lizingu, ug o lizingu se smatra trgovinskim poslem ukoliko je primalac
lizinga pravno ili fiz lice koje obavlja registrovanu delatnost radi sticanja dobiti.
Ukoliko se ug o lizingu zakljuuje sa fiz licem koje ne obavlja takvu delatnost ne
smatra se trg poslom.




54. UGOVORNE STR, PREDMET I ELEMENTI ME LIZING POSLA



U prvom redu su davalac lizinga (lizing preduzee) i korisnik lizinga. Na odreeni
nain stupaju i proizvoa predmeta lizinga i finansijer poslovnog poduhvata
Davalac lizinga je firma koja ustupa odreene stvari na korienje uz naknadu
Korisnik je preduzee koje uzima na korienje izvesnu opremu za odreeno vreme.
Proizvoa predmeta lizinga moe biti davalac lizinga kod direktnog lizinga, ali moe
i lice koje posredno uestvuje u lizingu g.
Finansijer posla je finans ustanova (banka) koja se pojavljuje kod lizinga u irem
smislu i ona kupuje trabinu koju proizvoa ima prema primaocu lizinga.
Prema zak o finans lizingu, subjekti su davalac lizinga, primalac i isporuilac lizinga.
Predmet ug o lizingu
Predmet je ustupanje na korienje jedne ili vie odreenih stvari. Moe biti bilo koja
stvar pokretna ili nepokretna. Re je o vrlo skupoj opremi koju preduzee korisnik
lizinga ne bi moglo da kupi za gotovinu ili da obezbedi povoljan kredit za kupovinu
takve opreme. Prema zak o finans lizingu to je pokretna nepotrona stvar. Na isti nain
odreen je i u Unidroit K o fin lizingu
Bitni i nebitni elementi ug o lizingu
Bitni elementi su ustupanje odreene stvari ili zbira stvari na korienje i cena
korienja. Zak o fin lizingu takoe razlikuje bitne i nebitne elemente ug o lizingu.
Bitni su precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac
lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov br i vreme plaanja, kao i rok na koji je ug
zakljuen. Nebitni elementi su odredbe o: mestu, vremenu , nainu isporuke predmeta,
svojini na predmetu, strani koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizika od kojih
treba da bude osiguran, trokovima transporta, njegovoj montai, tekuem odravanju.
Ug o lizingu mora biti zakljuen u pismenoj formi ad solemnitatem. Minimalni rok
trajanja ug o lizingu je 2 godine od dana zakljuenja ugovora.




55. PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI SUBJEKATA M F L


p,o,o davaoca lizinga
Obaveze davaoca lizinga su da obavesti isporuioca predmeta lizinga da predmet
lizinga pribavlja radi izvrenja ug o lizingu i da oznai lice koje u tom ug ima svojstvo
primaoca lizinga. Obavetenje najkasnije do trenutka zaklju ug o isporuci.
Davalac lizinga ima pravo na naknadu od str primaoca u iznosima, rokovima i na
nain predvien ug o lizingu.
Davalac L moe traiti raskid ug ako primalac zadocni sa isplatom prve rate. Ako posle
isplate prve rate zadocni sa isplatom jedne ili vie uzastopnih rata iji ukupan iznos
dostie ukupne naknade, davalac moe da raskine ug ili da zahteva isplatu ostatka
naknade zajedno sa kamatom. Davalac je obavezan da mu za to ostavi odreeni rok za
ispunjenje.
Nakon raskida ug zbog neplaene lizing naknade, davalac ima pravo na povraaj
predmeta lizinga i pravo na naknadu tete.
K o finan L u sluaju da primalac ne plaa L naknadu, davalac ima 2 opcije: da
zahteva ubrzanu isplatu buduih rata uz obraun kamate i naknade eventualne tete i da
raskine ug i nakon toga zahteva povraaj predmeta L i nadoknadu tete koja bi ga
stavila u isti poloaj u kome bi bio kao da je uredno ispunjena obaveza.. Pretpostavka
ubrzane isplate odn raskida ug je obavetenje primaocu L o nameri korienja ovih
prava.
Davalac L moe preneti pravo svojine na predmetu L na 3.lice. 3.lice ne moe
zahtevati od primaoca predaju predmeta pre proteka roka na koji je ug o L zaklkuen.
Neophodna je saglasnost primaoca L za izmenu sadrine ug o isporuci.
Davalac odgovara za pravne nedostatke stvari prema primaocu. Primalac je duan da
obavesti davaoca o pravima i pretenzijama 3.lica na predmetu L, te da zahteva da ga
davalacu L u razumnom roku oslobodi od prava ili pretenzija 3.lica. Zakon predvia
nekoliko moguih situacija u odnosu na ovo pitanje:
a) ukoliko je primalac ne obavetavajui davaoca L pokrenuo i izgubio spor sa 3.licem,
moe se i dalje pozvati na odgovornost davaoca za pravne nedostatke
b) Primalac moe da pozove na odgovornost davaoca L za pravne nedostatke i kada je
bez obavetenja davaoca i bez spora priznao osnovano pravo 3.lica.
c) Ako davalac ne postupi po zahtevu primaoca L i predmet L bude oduzet od
primaoca, ug o L se raskida.
d) Ukoliko zbog nepostupanja davaoca po zahtevu primaoca bude umanjena ili
ograniena neometana dravina primaoca, on moe raskinuti ug ukoliko to
umanjenje, ogranienje spreava ostvarivanje svrhe ug.
p.o.o primaoca lizinga
a) da zahteva isporuku predmeta u skladu sa ug. Ako ne isporui ili sa docnjom ili ima
mater nedostatak, moe odbiti prijem isporuke i raskinuti ug i ima pravo nadoknadu
tete. Do ispunjenja obaveze davaoca da isporui predmet L, primalac ima pravo da
obustavi isplatu naknade.
b) ukoliko je to predvieno ug da otkupi predmet L po ceni koja je ugovorom odreena
ili da produi ug o L. Zakonska je pretpostavka da predmet L ne prelazi u svojinu
primaoca protekom roka na koji je ug zakljuen, ali to se moe izmeniti ugovorom.
Obavezno je obavetenje o tome najkasnije mesec dana pre isteka roka.
c) da preda predmet L na korienje 3.licu u celini ili u delovima. Za predaju je
potrebna pismena saglasnost davaoca.
d) da zahteva od isporuioca pod istim uslovima kao i davalac ispunjenje obaveze iz ug
o isporuci.
Zakon predvia sledee obaveze primaoca L:
a) da davaocu L plaa naknadu na nain predvien ug.
b) Da preuzme predmet L
c) Da predmet koristi u skladu sa ug ili njegovom namenom, sa panjom dobrog
privrednika.
d) Obavezu odravanja predmeta L u ispravnom stanju i vrenja popravki uz odg za
tetu
e) Da osigura predmet L od rizika predvienih ug.
p.o.o. isporuioca predmeta L
Osnovna obaveza je da predmet L isporui primaocu u ispravnom stanju na nain u
vreme i na mestu koje su predvieni ug o isporuci, osim ako je ug predvieno da
predmet L isporui davalac. Zak. Predvia solidarnu odg davaoca i isporuioca za tetu
koju trpi primalac usled mater nedostatka predmeta L, neisporuke ili isporuke s
docnjom.



56. UG O L U PRAKSI I RAZGRANIENJE OD SRODNIH POSLOVA



U dosadanjoj domaoj privrednoj praksi ug o L je uglavnom korien za nabavku
sloene elektr opreme; elek raunara, komputerskih sis raznih namena; opreme za
automatizaciju proizvodnih procesa. Radi se o tipskim ug koje lansiraju velike firme
koje se bave L poslovima.
Razgranienje ug o L od srodnih poslova
Postoje slinosti izmeu ug o L i ug o Zakupu. Kod ug o Z jedna str-zakupodavac daje
na korienje dr ugovornoj str-zakupcu neku stvar, s tim da joj ova plati odreenu
naknadu-zakupninu i da po isteku izvesnog vremena vrati stvar. Kod ug o L postoji
obaveza davaoca da ustupi odre stvar na korienje korisniku L koji se obavezuje da
plati cenu zakupa i da stvar ili vrati ili produi korienje pod dogovorenim uslovima ili
otkupi stvar. Pored znatnih slinosti postoje i odreene razlike: U ug o L se redovno
predvia obaveza davaoca da odrava ustupljenu opremu i vri odgovarajue servise, da
zamenjuje istroene delove, da obezbedi rezervne delove, da obui kadrove za
rukovanje opremom.
Razgranienje od ug o prodaji je neto lake. Kod ug o P predmet ug je prenos
svojine na odree nim stvarima, a kod ug o L ustupanje stvari radi korienja. Situacija
se komplikuje kod posebnim modalitetima prodaje kao to je prodaja sa zadravanjem
prava svojine, kupovina na otplatu i sl. Ipak i ovde postoji sutinska razlika jer je kod
ug o L bitno ustupanje na korienje stvari a ne prenos svojine. Kod kupovine sa
zadravanjem prava svojine, kupovina se vri uz raskidni uslov. Ako kupac ne izvri
svoju obavezu stvar se vraa prodavcu koji zadrava pravo svojine.
Slinosti i razlike L postoje i sa ug o Delu. Ug o D se jedno lice-poslenik obavezuje
da izvri jedan ili vie odreenih poslova za raun dr lica-naruioca koji se obavezuje
da plati odre nagradu. Slinosti se ogledaju u obavezama odravanja i servisiranja
opreme koja je predmet ug o L. Ipak radi se o dopunskom elementu koji ne mora biti
predvien.
Razgranienje ug o Zajmu je takoe jasno. Ug o Z je takav ug kojim se jedna str-
zajmoprimac obavezuje da dr str-zajmodavcu vrati u roku istu koliinu i kakvou
potronih stvari koje je primio u trenutku zakljuenja. Kod ug o L se radi o nepotronim
stvarima. Osim toga korisnik L nije duan da vrati istu kakvou, ve delimino
amortizovane stvari.



57. UGOVOR O FAKTORINGU



Ug o faktoringu se banka obavezuje da preuzme klijentova neplaena potraivanja i
da ih za svoj raun realizuje uz ngradu. Ona isplauje klijentu vrednost potraivanja
odmah u gotovu umanjenu za iznos ugovorene banine nagrade, a klijent prenosei
potraivanja na banku garantuje njihovu istinitost (veritet).
Ug se zakljuuje na neodreeno vreme ili na period od vie god (5-10). Obino se radi
o klijentima koji nemaju dobro razvijene sopstvene slube: raunovdstvenu, marketing i
pravnu slubu, te imaju potrebu za tim uslugama.. Njihovo poslovanje u vezi sa
naplatom preuzima banka.
Na me planu Unidroit je 1988. usvojio tekst K o Me faktoringu. K su do sada
ratifikovale 4 zemlje (fra, ita, nig i nem). Stupila je na snagu 1.sep 1995. Bitni pravni
izvori za regulisanje faktoring posla su:
- pravila autonomnog trg prava, u prvom redu tipski ug i opti uslovi poslovanja
izvesnih znaajnih banaka (first national bank of boston, first national city bank)
- praksa me i nacionalnih A i sudova u zemljama.
Poreklo faktoring posla
Smatra se da je u Vavilonu jo Hamurabijev zakonik iz 18.v pne regulisao izvesnu
slinu trgovaku praksu trg zastupnika. Kasnije se pojavi komisioni posao. Iz njega se i
razvio faktoring. U svom poslovanju faktor je sve vie preuzimao celokupno staranje o
prodaji i realizaciji potraivanja evropskih izvoznika u Americi, a zauzvrat je dobijao
poveanu proviziju. Naravno poveao se i obim usluga koje je vrio faktor za raun
klijenta. Kasnije se ovaj posao poeo koristiti i u unutranjoj trg praksi u anglosaks
zemljama. Posle 2.sv rata primenjuje se i u dr zemljama.


Ekonomski znaaj faktoring posla
F ima vel znaaj za razvoj me privr razmene i sigurnost pravnog prometa.
Zahvaljujui ovome mnogi mali i srednji proizvoai mogu bez tekoa da se ukljue u
me razmenu i da se njihovi proizvodi pojave na me tritu. Iznos nagrade koju faktor
prima za svoje kompletne usluge preds znatno manje nego trokovi koje bi imao
proizvoa da je neposredno vrio ove poslove. Uz to bi se izloio znatnom riziku a do
naplaene prodajne cene bi doao znatno kasnije.
Kreditiranje je posebno znaajna f-ja faktoring posla. Praktino dobija se besplatni
(beskamatni) kredit nasuprot vrlo skupim kreditima koje nude komercijalne banke za
me finansiranje. Kamata je u ovom sluaju uraunata u nagradu faktora.




58. VRSTE FAKTORING POSLA



a) otvoreni i neotvoreni faktoring
Otvoreni F se obavlja na sledei nain: Faktor zakljuuje ug sa izvoznikom koji se
saglaava da od izvoznika preuzme (kupi) kratkorona potraivanja koja izvoznik ima
prema prekomorskom kupcu. Prekomorski kupac obavezan je da dugovanu kupovnu
cenu isplati faktoru, a ne izvozniku. Kupac mora prethodno biti obaveten da cena nee
biti isplaena izvozniku ve faktoru. U praksi izvoznik izdaje duplikate rauna faktoru
kako bi mu omoguio obavljanje svih poslova oko naplate cene. U poslovima izmeu
faktora i izvoznika moguno je nekoliko razliitih aranmana. Najea su 2 oblika.
Izvoznik moe da zahteva od faktora samo naplatu cene, Isto tako izvoznik moe pored
naplate da zahteva i odobrenje kredita.
Ukoliko izvoznik eli da faktor finansira me poslovnu operaciju, pored obezbe
usluge naplate, faktor e odmah isplatiti izvozniku obino 90% od knjigovodstvene
vrednosti odobrenih rauna.
U sluaju neotvorenog f izvoznik prodaje faktoru za gotovinu robu namenjenu izvozu.
Faktor preprodaje robu preko izvoznika u svojstvu komisionara insotranom kupcu na
kredit. Cena robe kod preprodaje je znatno vea jer je u nju uraunata i faktorova
zarada.
b) starinski i faktoring o dospelosti
SF spada u poetne oblike faktoring posla,dominantne u 19.v. SF se faktor obavezuje
da izvozniku odmah posle ukrcavanja robe u brod isplati sumu novca. Tako izvoznik
odmah prima gotovinu od faktora. Iznos je najee 90% od naznaene, fakturisane
cene isporuene robe. Ovim oblikom faktoringa se koriste manji izvoznici koji ele
odmah da dobiju gotovinu rtvujui jedan deo kupovne cene.
Kod FoD faktor preuzima od izvoznika dospela potraivanja koja se mogu odmah
naplatiti ali ih izvoznik ustupa faktoru radi sigurnije naplate i redovnijeg prispea
plaanja za isporuenu robu. Faktor dobija naknadu iznmeu 0.75% i 2% od
kreditiranog iznosa vrednosti izvezene robe.
c) faktoring sa uslugama i faktoring sa uslugama i kreditiranjem
FsU se sastoji u uslugama oko naplate cene za izvezenu robu i eventualno preuzimanja
rizika za tu naplatu. Ne vri se nikakvo finansiranje niti obezbeuje kredit izvozniku.
FsUiK se sastoji u tome to faktor preuzima celokupno finan poslovanje oko naplate za
izvezenu robu koja zbog uslova na tritu ne moe biti odmah plaena.
d) pravi faktoring i kvazifaktoring
Kod PF pojavljuju se 3 ekonomske f-je: f-ja osiguranja plaanja; f-ja pruanja strunih
usluga i fja obezbeenja kredita. Kod KF mogu se obavljati jedna, dve pa ak i sve
navedene 3 fje. To znai da se KF posao postepeno pretvorio u PF posao.
Obaveze i prava faktora
Faktoring je ovlaen da: proda robu u svoje ime pri emu kod normalnog toka stvari
principali nisu naznaeni; izda garanciju da moe zaloiti robu; primi plaanje; izvri
naplatu i proda robu na kredit; osigura robu od uobiajenih rizika; zaloi robu.
Faktoring je obavezan da: posle odbitka svoje nagrade plati klijentu cenu izvezene
robe; kreditira izvoznika nepovratnim kreditima, vri odreene dopunske usluge; vodi
knjigovotstvo u cilju pravilnog obrauna uzjamnih potraivanja i dugovanja; prua
izvozniku strunu pomo..







59. UGOVOR O BARTERU



Barter je ug kojim se ug str iz razliitih drava obavezuju da jedna dr isporue robu
jednake vrednosti, a ukoliko u uzajamnim isporukama doe do razlike u vrednosti
isporuene robe, strana debitor nadoknauje razliku dodatnom isporukom ili isplatom u
odgovarajuoj valuti.
Naziv ug potie iz srednjevek trg prakse italijanskih gradova u kojoj se trgovanje
robom nazivalo commercio di baratto. U eng jez je nastao glagol to barter sa znaenjem
cenjkati se, trampiti. Barter ug preds razmenu robe za robu (trampu).
Po pravilu u svim pravnim sis je za barter poslove potrebna dozvola ili odobrenje
nadlenog dravnog organa (takoe i po naem zak o spolj-trg poslovanju)
Predmet ugovora
Predmet je uzajamna razmena robe i usluga ujednaene vrednosti. Kompenzacioni
poslovi se odobravaju ako su u skladu sa zakljuenim trg i me ugovorima i ako se
njime ne remeti redovan izvoz robe; ako se obezbeuje zapoljavanje slobodnih
domaih proizvodnih kapaciteta i ako se ostvaruje poveanje priliva



60. UGOVOR O LONU



Ug o Lonu se proizvoa iz jedne zemlje obavezuje da obavi poslove
oplemenjivanja robe koja je u svojini ug str iz dr zemlje, a vlasnik robe se obavezuje da
za to plati cenu i primi oplemenjenu robu. Potiu iz nemakog prava.
U naoj pravnoj teoriji se sreu razni nazivi: doradni poslovi, poslovi prerade, poslovi
vrenja usluga pri oplemenjivanju robe.
Prema Zak o spolj-trg poslovanju, preduzee i dr pravno lice moe da obavlja
poslove oplemenjivanja robe stranog lica ili preduzee koje obavlja poslove reeksporta
odn moe dati na oplemenjivanje robu stranom licu. Lon poslovi su takoe pod
odreenom kontrolom i nadzorom nadlenih dravnih organa, a posebno ako se radi o
elementima razmene roba za uslugu oplemenjivanja.
Ug o L je po svojoj pravnoj prirodi vrsta ug o delu, ali posotji i niz slinosti i
elemenata ug o prodaji, ug o razmeni, ug o kooperaciji i sl.
Obaveze naruioca lon posla
1) dostavljanje robe ili dr materijala koji je predmet oplemenjivanja-osnovna
obaveza. Na ugovoren nain i u ugovorenom roku. Roba odn materijal treba u
svemu da odgovara nameni i da bude podobna za odgovarajue oplemenjivanje.
2) isplata cene ili dr nadoknade izvriocu posla (bilo u novcu, bilo u naturi,
ugovorenu cenu ili po koliini oplemenjene robe)
3) prijem oplemenjene robe.
4) saradnja pri izvrenju lon posla. Naruilac posla daje uputstva u toku
oplemenjivanja, ispravlja uoene nedostatke.
5) ostale obaveze zavisno od konkretnog lon posla. plaanje osiguranja od
posebnih rizika, dostavljanje spec ambalae, etiketa, obezbeenje bankarskih garancija,
pribavljanje dozvola, certifikata, atesta i sl.
Obaveze izvrioca lon posla
1) oplemenjivanje robe. To ini prema strogim uputstvima, modelima nacrtima
naruioca.
2) isporuka oplemenjene robe. Rok i nain se ureuje ug. Za masovnu robu se utvruje
kvartalno, polugodinje ili godinje. U sluaju zakanjenja sa predajom predviene su
visoke ugovorne kazne (u odg procentimaod fakturne vredn oplemenjene robe. U ug se
predviaju izvesni dani tolerancije, toleriu se prva 3, 4 pa ak i 10 dana zadocnjenja
predaje.
3) uvanje materijala i oplemenjene robe. Izvrilac je duan da otkloni sve nedostatke
koji bi nastali na dobijenom materijalu ili oplemenjenoj robi. Duan je da uva materijal
odn da obezbedi adekvatne prostorije radi zatite od vlage, temperature i svetla.
4) izvrilac je odgovaran za kvalitet isporuene oplemenjene robe i koliinu. teta se
najee nadoknauje priznanjem odreene bonifikacije (srazmerno snienje cene
izrade) ako se roba moe prodati. Ako ne moe roba se stavlja na raspolaganje izvriocu
a od njega zahteva naplata tete u celini.
5) obaveza da osigura materijal, a isto tako i da osigura robu dobijenu postupkom
oplemenjivanja.




61. POJAM I VRSTE UG O PRUANJU TURISTIKIH USLUGA



Ug se davalac usluga obavezuje da uz naknadu prui odre tursitike usluge
(smetaj, ishranu,organizaciju turist putovanja i dr sl usluge) inostranim turistima ili
turistikim organizacijama.
Vrste ugovora o pruanju turistikih usluga
a) ug na osnovu zatraene i potvrene rezervacije
Turistika agencija se na osnovu hotelskog cenovnika obraa hotelu i trai
rezervaciju za tano odreeni br dana, odn pansiona za svakog klijenta pojedinano. U
sluaju da primi potvrdu rezervacije, agencija alje svog klijenta u hotel, a cenu
naruene usluge plaa agencija ili klijent. Moe biti ugovoreno da agencija primi od
klijenta naknadu i da je kasnije isplati hotelu. Karakteristika ovog ug je u tome to se
kao trenutak njegovog nastanka smatra momenat kada agencija primi potrvdu
rezervacije, to znai da ne postoji rizik ni za jednu ni za dr str. U stvari agencija ne
zakljuuje ug sa korisnikom sve dok nije sigurna da e klijent odre dana moi da bude
primljen u hotel i da e mu biti pruene traene usluge.
b) ug o alotmanu
Uvek se zakljuuje u pismenoj formi i to po pravilu u trajanju od 1 god ili 1 turistike
sezone. Hotel se obavezuje da putnikoj agenciji za tekuu sezonu ili tekuu god stavi
na raspolaganje tano odreeni br kreveta u svom hotelu, a agencija se obavezuje da e
nastojati da popuni hotelske kapacitete koji su joj stavljeni na raspolaganje. Pored
smetaja predmet ug je pansionska ishrana (3 dnevna obroka). Cena se utvruje za
kompletni pansion smetaj i ishranu. Za ostvarene usluge hotel priznaje agenciji
ugovrenu proviziju. Hotel ne sme ugovarati sa nekom dr putnikom agencijom.
Za putniku agenciju8 ne postoji striktna obaveza da stvarno popuni ugovorene
krevete, ve samo obaveza da u tano predvienom ug roku javi da nije u mogunosti
da popuni. Moe da otkae odre br kreveta, a ne i ug o alotmanu.
Ug o A moe da sadri i niz dr detalja. Npr ug moe biti predvieno da klijenti mogu
dolaziti u grupama ili pojedinano. Ukoliko dolaze u grupama moe biti predvieno da
voa puta preda hotelsku dokaznicu-priznanicu iz koje se vidi da se radi o klijentima
putnike agencije koja je sa hotelom zakljuila ug o turistikim uslugama. Ako gost
zahteva i neke dr usluge, on ih mora sam neposredno platiti hotelu.
Obaveza je putnike agencije da u sluaju otkaza korienja kreveta plati ugovorenu
kaznu ili predviene penale.
Opravdano je oekivati da e se agencija radi dobijanja ug provizije potruditi da
obezbedi hotelu goste i popuni rezervisani hotelski prostor. (aleatornost ug)
Ug o zakupu celog objekta
Poznat je i pod nazivom ug o fiksnom zakupu. Zakljuuje se izmeu TA i
ugostiteljske organizacije. Njima se TA obavezuje da e zakupiti odre kapacitete koje
je ugostitelj obavezan da stavi na raspolaganje, a zakupninu je duna da plati bez obzira
na to da li je ugovorene kapacitete popunila ili nije uspela u tome., pa je kompletan rizik
od neprodatog kreveta na str agencije. Agencija vidi svoj interes u znatno niim cenama
zakupa na ovaj nain i odgovaraju TA koje imaju veliki br klijenata.




62. UG O VREMENSKOM KORIENJU TURISTIKOG OBJEKTA
(TIME SHARING)



Imalac (korisnik) prava stie pravo vremenskog korienja turist objekta u skladju s
njegovom namenom, s tim to je duan da tajm ering org plati cenu tog vremenskog
korienja i nadoknadi trokove tekueg odravanja korienog objekta.
Imalac prava ne postaje vlasnik turist objekta ve stie pravo punog korienja i
raspolaganja u skladu sa ug za vremenske jed odre ugovorom, po pravilu na 7 ili 14
dana u toku god i to za period od 5 do 99 god.
Imalac prava duan je da plati cenu pre poetka kori objekta kao i periodine
trokove tekueg odravanja.
Po svojoj prirodi time sharing je meoviti ug koji sadri elemente ug o zakupu, ug o
delu, ug o pravu prodaje-ustupanja 3.licu, ug o kreditu i sl.
Time sharing org obavezna je: da koristi sr koja je primila od imaoca prava za tano
predviene namene. Sr imaju karakter investicionih sr; da omogui imaocu prava da
smetajnu jed koristi u odre vreme u toku god, za odre br god; da odrava turist
objekat. Ovo odravanje se odnosi na odravanje zgrada, popravku u objektima.
ienje i preuredjenje, osiguranje imovine, naplatu tekuih tr, lokalnih taksi i naknada.
Imalac prava ima sledee obaveze: da koristi turist objekat kao dobar domain; da
plati cenu vremenskog korienja i naknadi trokove tekueg odravanja; da se
pridrava pravila o korienju i redu u turist objektu; da na vreme oslobodi smetajne
jed dr imaocu prava koji ovlaeno nastavlja da koristi taj objekat.
Ukoliko imalac prava eli da svoje pravo ustupi zahteva se saglasnost time share org.
Korienje time share exchange privileges imaoca prava povezano je sa l u meun ili
domae exchange org. Ovo obavetenje se mora uputiti 10 ili 15 dana pre poetka
korienja vrem jed.


63. POJAM I VRSTE MEUN PLAANJA



Me plaanja se odvijaju izmeu rezidenata jedne i rezidenata dr zemalja,
sredstvima meun likvidnosti koja dovode do promena u platnom bilansu pojedinih
drava. U naim propisima obuhvaena su optimpojmom platni promet sa
inostranstvom.
Postoji nekolko osnovnih vrsta meun plaanja
a) slobodna devizna plaanja su ona kod kojih se pokrie obaveza vri deviznim
obraunom preko tekuih rauna koje banka jedne zemlje dri kod inostrane banke
svog korespondenta. Ako je posredi isplata duga, domae pravno lice daje nalog
domaoj banci da isplati odgovarajui iznos na tekui raun inostranog prodavca-
poverioca. U naim uslovima pravno ili fiz lice mora prethodno raspolagati deviznim sr.
Ovo je redovan nain plaanja izmeu zemalja sa konvertibilnom valutom. Izmeu
zemalja koje nemaju vrstu valutu plaanje se vri u nekoj vrstoj valuti.
b) klirinko plaanje. Kliring omoguava da se meun plaanja izvravaju u dom
valutama bez upotrebe deviza. Nezgodna str kliringa je u tome to se zahteva da se
uzajamna plaanja poklapaju, a to je ponekad u praksi teko ostvariti. Ovaj nedostatak
se na neki nain otklanja uzajamnim beskamatnim manipulacionim kreditima.
c) Kompenzacija je oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednou izvoza. Razlika
od kliringa je u tome to se kod kliringa celokupna plaanja izmeu 2 zemlje
kompenziraju dok se kod kompenzacije radi o neposrednom prebijanju vrednosti
izmeu uzajamnih potraivanja poslovnih subjekata. Kompenzacijom se izvoz
neposredno naplauje uvozom.
d)


64. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM



Pojam ug o kreditu
Ug o novanom kreditu je bankarski posao na osnovu koga jedno lice- zajmodavac
stavlja na raspolaganje dr licu, zajmoprimcu, inostranom pravnom ili fiz licu odreenu
sumu novca, a zajmoprimac se obavezuje da prema ugovorenim uslovima vrati iznos
kredita uvean za odgovarajuu kamatu ili dr nadoknadu za njegovo korienje.
Prema naem Zak o kred poslovima sa inostranstvom, re je o pravnom poslu
zakljuenom izmeu domaeg i stranog lica kojim se pribavlja ili odobrava kredit.
Domaa lica su banka, preduzee i dr pravno lice sa seditem u Srb i fiz lice koje
obavlja privrednu delatnost i koje ima prebivalite u Srb. Strano lice u smislu ovog
zakona je pravno lice sa seditem u inostranstvu i fiz lice sa prebivalitem u inostr.
Srb ne garantuje za izvrenje obaveze domaeg lica iz zakljuenog kred posla osim u
sluajevima predvienim zakonom. Zakonom je izriito zabranjeno da domaa lica
zakljuuju kred poslove sa inostranstvom kojima se stvaraju obaveze za Srb.
Banka u Srb moe zakljuiti ug o kreditu sa stranim licem i davati i primati garancije
ako ima ovlaenje NBS za obavljanje platnog prometa i kred poslova sa inostr. Banka
koja nije ovlaena za vrenje ovih poslova moe zakljuiti ug o uzimanju kredita u
inostr za plaanje uvoza robe i usluga iskljuivo za sopstvene potrebe.
Preduzee moe uzimati kred iz inostranstva, odobravati iste i davati garancije i dr
oblike jemstva za raun stranih lica ako ih koristi za obavljanje delatnosti za koju je
registrovano. Preduzee moe odobravati fin kredite str licu samo po osnovu ostvarene
dobiti u inostranstvu.
Vrste kredita u me bankarskoj praksi
a)eskont
Ovaj vid kred posla se odlikuje relativno visokom sigurnou garancija datih banci.
Svi potpisnici menice su lino i solidarno odgovorni banci za iznos zajma po pravilu
itavom svojom imovinom. Banka je u situaciji da izabere najsigurnijeg dunika i da od
njega naplati eskontovanu menicu. Dobra osobina je i velika brzina naplate.
Potraivanje se moe uvek naplatiti u mandatnom postupku i njega nije potrebno
posebno dokazivati osim menicom. Menica je lako prenosiva to omoguava davaocu
kredita da je reeskontuje.

b)lombard (lombardni zajam)
Nastaje na osnovu zalaganja pokretnosti. Zajmoprimac pri zakljuenju ug o zajmu
predaje poveriocu pokretnosti najee hart od vredn (konosman, skladinica, tovarni
list, akcije), dragocenosti ili neku dr robu radi obezbeenja. Odobreni kredit je uvek
manji od vrednosti zaloenih pokretnosti izuzev ako se radi o zlatu. Visina kredita se
kree u procentu 60 do 8o% vrednosti zaloenih stvari. Iznos kamate je znatno vei
nego kod eskonta. Banka ima pravo da ako zajam ne bude vraen u roku, pokretnosti
izloi javnoj prodaji i da naplati svoje potraivnje, a ostatak vrati duniku.

c)kredit po tekuem raunu
Banka dajui kredit zajmoprimcu otvara odgovarajui tekui raun. Zajmoprimc ne
mora odmah ili do odre roka iskoristiti sr, ve ih moe troiti kako nastaju njegove
obaveze. Isto tako sva odobrenja po tekuem raunu znae ujedno i otplatu duga. Pored
ovoga banka je u situaciji da ima stalnu kontrolu nad poslovanjem privr org kojoj je
odobrila sr i nad stanjem njene imovine.

d)akceptni kredit
Ovo je poseban vid garantnog kredita kod koga banka svom klijentu ne isplauje
iznos u gotovu, ve akceptira menicu koju klijent vue na banku i na taj nain postaje
glavni dunik po menici. Poto menica dospeva kroz izvesno vreme, to banka nije
obavezna trenutno da angauje svoja novana sr ve njima do dospelosti menice moe
neogranieno da raspolae. Ovom vrstom kredita mogu da se pokriju potrebe
kratkoronog kreditiranja i to po pravilu od 30, 60, 90 i 120 dana. Ovaj kredit je
povoljan i za klijenta. Klijent moe menicu koja je akceptirala banka eskontovati kod dr
banke, dobiti gotovinu i podmiriti svoje potrebe. Eskontovanu menicu druga banka
moe dalje reeskonotovati. Pogodnost ovog oblika kredita je u vrlo niskim provizijama i
trokovima banke ( u promilima).

e)rambursni kredit
Vrlo je slian akceptnom kreditu. Razlika je to banka otvara kredit u korist
prodavca na zahtev kupca-uvoznika, s tim to se taj kredit moe naplatiti samo uz
prezentaciju robnih dokumenata. Obuhvata elemente 3 pravna posla: a) akceptnog
kredita, b) lombarda i c) dokumentarnog kredita. Nedostatak ovog kredita je jer je
rezervisan za relativno ogranien krug banaka, a sve ostale banke mogu se koristiti
ovim sredstvom samo preko tih uvenih banaka, tj posredno.
Karakteristino je za rambursni kredit da: a) obezbeuje prodavcu da moe doi do
gotovine unovavanjem menice i pre roka dospelosti, tj moe reeskontovati i tako
podmiriti svoje potrebe; b) osigurava kupca u pogledu isporuke robe jer se roba moe
naplatiti odn menica dobiti samo ako je roba ukrcana na brod i ako su robna dokumenta
predata njegovoj banci.; c) obezbeuje sigurnost za banku jer se njima menina obaveza
na izvesni nain pokriva robnim dokumentima koji su joj urueni i koji glase na njeno
ime.
Tipovi ovog kredita su: a) opozivi nepotvreni ramburs, kada banka zadrava sebi
pravo da opozove ramburs prema prodavcu; b) neopoziv nepotvreni ramburs, kod
koga se banka neopozivo obavezuje na davanje akcepta uz predaju urednih robnih
dokumenata i c) neopozivi potvreni ramburs, gde se rambursna banka neopozivo
obavezuje da e akcept primiti u eskont, tj da e eskontovati menicu uz odgovarajua
robna dokumenta.
Ovaj vid kredtirianja ima znaajnu ulogu kod krupnih spolj-trg poslova.



65. BANKARSKE GARANCIJE



BG je posebna vrsta jemstva kojom banka preuzima odgovornost za pravilno
izvrenje obaveze svog komitenta prema njegovom ug partneru. Obaveza banka da
isplati potraivanje nastaje tek ako se to nije moglo realizovati od glavnog dunika. BG
je akcesorni pravni posao i bie punovana samo ako je punovana i glavna obaveza..
BG je pismeno obeanje banke da e dunik u ugovorenom roku i na nain predvien
u ugovoru izvriti svoju obavezu. S dr str banka se obavezuje da u sluaju ako dunik
ne ispuni obavezu u ugovorenom roku, to uini banka i to na prvi poziv i bez spora.
Izdavanje BG se vri po tano predvienom postupku:
a)preduzee koje zahteva garanciju obraa se banci s molbom u kojoj iznosi razloge za
izdavanje garancije.
b)banka ceni te razloge,proverava rokove, u pogledu plaanja i utvruje opravdanost
ovog zahteva.
c)po pravilu svaka garancija se izdaje u odre formi i glasi na valutu odre zemlje.
Pored toga, banka uvek zahteva podnoenje na uvid ug kojim su zasnovana prava i
obaveze izmeu glavnog dunika i poverioca ili ako ug jo nije sklopljen, nacrt ug.
Na me planu, Me trg komora u Parizu donela je 1978. jednobrazna pravila za
ugovorne garancije, ija je primena dobrovoljna i zasniva se na ugovornoj osnovi.
Komisija UN za me trg pravo je 1995 donela K o bankarskim garancijama i stand by
akreditivima. Stupila je na snagu 1.jan 2000.
Vrste bankarskih garancija
Uslovne i bezuslovne
Podela se zasniva na tome da li je banka u garanciji postavila neki uslov u pogledu
ispunjenja svoje obaveze ili ne.
Neposredne i posredne
Kod NG banka po nalogu svog komitenta garanciju izdaje neposredno korisniku, Kod
PG banka po nalogu svog komitenta izdaje takvu garanciju posredstvom korespodentne
banke u inostranstvu. Pravi se dalja podela na: dotificirane i sopstvene g baninog
korespodenta i na pokrivene, delimino pokrivene i nepokrivene g.
Garancije na plaanje i garancije za inidbu
Kod GzP banka ima obavezu da isplati dug u punom iznosu ako glavni dunik to
ne uini. Kod Gz banka se obavezuje da e korisniku garancije ispuniti neku inidbu
na koju se obavezao glavni dunik u sluaju da glavni dunik tu inidbu ne izvri u
odre roku. To moe biti garancija za preradu primljenih sirovina iz inostr i vraanje
odgovarajue koliine gotovih proizvoda, g za povraaj vagona, vagona cisterni,
ambalae, buradi.
Samodunika garancija
Kojom banka garantuje korisniku g da e mu isplatiti garantni iznos bez obzira da li
je prvo pokuao da putem izvrenja obezbedi naplatu od glavnog dunika. Kod ove g ne
primenjuje se pravilo beneficium ordinis, tj prigovor jemca da se poverilac dri
odreenog reda.



66. MEUN DOKUMENTARNI AKREDITIV



MDA je bankarski posao kod koga banka na zahtev svog komitenta izdaje
nalog da se kod iste ili neke dr banke 3.licu stavi na raspolaganje odre suma novca u
odre vreme, pod uslovom da to lice prezentira i preda banci uredna robna dokumenta
predviena kao uslov naplate. Uestvuje najmanje 3 lica: komitent, banka i 3.lice
(korisnik akreditiva). U me platnom prometu pojavljuje se i 4.subjekt banka
korespodent koja po nalogu vri isplatu.
Me Trg Kom u Parizu je donela Jednobrazna pravila i obiaje za dokumentarne
akreditive, poslednja revizija od 1993.
Vrste dokumentarnog akreditiva
Prema l.1 Jednobraznih pravila, mogu biti opozivi i neopozivi.
Opozivi se u svako doba sve do isplate akreditivnog iznosa ili do akceptiranja ili
negociranja komisionih trata moe opozvati ili izmeniti. Nije potrebna nikakva
saglasnost korisinika niti se zahteva obavetavanje korisnika.
Neopozivi akreditiv vrsto vezuje banku koja otvara akreditiv i stvara njenu obavezu
prema korisniku akreditiva da na osnovu tog akreditiva, vuenih trata i podnetih
dokumenata isplati odre sumu pod uslovom da su sve odredbe i uslovi akreditiva
ispunjeni.
Pored ove podele postoje i podele na odlazee i dolazee, potvrene i nepotvrene,
prenosive i neprenosive, domicilirane u zemlji i domicilirane u inostranstvu.






67. PRAVNI ODNOSI KOD MDA, PRAVNA PRIRODA I EKONOM ULOGA



Bilo je neophodno kreirati instrument koji bi otklonio tetne posledice
preuzimanja tzv rizika prvog ina: opasnosti da prodavac isporui robu pre plaanja
cene, uz rizik da to plaanje izostane, odn da kupac plati cenu za robu pre isporuke,
preuzimajui rizik da roba ne bude isporuena uopte, ili da isporuka ne bude u skladu
sa ug. MDA omoguava da prodavac im se lii robe na osnovu dobijenih rob
dokumenata dolazi do isplate. S dr str kupac je utvrujui akreditivnom klauzulom
osnovnog ug, uslove isplate akreditiva, siguran da e isporuka robe biti izvrena u
skladu sa ug.
Pravni odnosi izmeu lica koja uestvuju kao str DA
Prvo nastaju odnosi izmeu kupca i prodavca (izvoznika/uvoznika). Ovi odnosi se
reguliu ug o me prodaji u kome se posebnom klauzulom (akreditivnom klauzulom)
utvruje MDA kao nain plaanja ug obaveza. Akred klauzulom kupac se obavezuje da
kod akreditivne banke kod koje ima pokrie otvori akreditiv u korist korisnika
akreditiva i to po pravilu u visini iznosa prodajne cene.
Obaveza nalogodavca (kupca) je da otvori ugovoreni tip akreditiva kod banke
predviene ug i prodaji. Zakljuenje ug se vri na odtampanim formularima banke tako
da kupac ispunjava te formulare i prihvata sve obaveze koje se tamo predviaju. Kupac
e ispuniti svoju obavezu tek u momentu kada banka izvesti da je otvorila akreditiv.
Datim nalogom banci za otvaranje akreditiva kupac se ne bi mogao osloboditi preuzete
obaveze ako banka nije po njemu postupila. Prodavac mora pristati na otvaranje
akreditiva kod dr banke ako se ona u poslovnom svetu smatra sigurnom i solventntom.
Obaveze korisnika akreditiva se zasnivaju na ug o prodaji i ne dolaze do izraaja u
akred poslu. Njegova glavna obaveza je izvri isporuku robe i da za to dobije
odgovarajua robna dokumenta o isporuci robe,a da potom ta dokumenta blagovremeno
prezentira i preda akred banci ili korespondentnoj banci koja radi po nalogu akred
banke. Korisnik akred nema nikakvih obaveza prema akred banci, on ima samo pravo
da podnese akred dokumenta unutar roka vaenja akreditiva.
Odnosi nalogodavca i akred banke ureuju se ug. Akred banka je duna da odmah po
prijemu urednog naloga za otvaranje akred i odgovarajueg pokria od str nalogodavca
otvara akred. Kada primi dokumenta od korisnika, akred banka je duna da ih
prethodno ispita. Ukoliko dokumenta svemu odgovaraju uslovima utvrenim ugovorom
banke i nalogodavca izvrie isplatu (honorisanje). Ali ako ustanovi da dokumenta ne
odgovaraju akred uslovima ona ih moe odbiti i samim tim uskratiti isplatu.
Pravna priroda dokum akreditiva
Radi se o jednoj vrsti asignacije (uputa). Kod asignacije imamo 3 lica. Asignanta,
asignata i asignatara. Asignant isto kao i nalogodavac daje nalog dr licu asigantu da iz
njegovor pokria isplati 3.licu asignataru odre vrednost. U ovom sluaju akred banka
bi imala ulogu asignata, a korisnik akreditiva asignatara. Ali postoji razlika teh prirode:
kd akred se radi o isplati novca i honorisanju robnih dokumenta, eventualno negociranju
trata (menica), dok se kod asignacije moe radi o bilo kojoj prestaciji.



68. KLIRING



Od eng rei to clear toznai oistiti, urediti, Kliring je neutralni bankarski devizni
posao i sastoji se u prebijanju uzajamnih potraivanja izmeu 2 ili vie drava
zasnovanom na me zakljuenom klirinkom sporazumu.
Posle sv ekon krize 30.ih prolog v kliring je poeo da se koristi kao nain plaanja u
vezi sa brojnim odnosima povodom meun prometa robe i usluga. Naa zemlja je u
periodu posle 2.sv rata pobroju zakljuenih klirinikih sporazuma zauzimala jedno do
prvih mesta meu l MMFa. injenica je da je dobijao znaaj u periodima ekon kriza u
svetu i u pojedinim zemljama.
Karakteristike pravnih odnosa izmeu uesnika kliringa
K obuhvata 2 tipa odnosa i to: javnopravni i privatnopravni. Oni mogu biti brojni, a
najznaajniji su: a) odnosi izmeu drava ugovornica i njihovih klirinkih organa;
b)uzajamni odnosi poslovnih subjekata iz str potpisnica sporazuma i c) odnosi izmau
drava i banaka s jedne str i uesnika poslovnih odnosa s dr str.
Javnopravni odnos nastaje izmeu ugovornica meusobno i izmeu dravnih
klirinkih organa i poslovnih subjekata. Normam ius cogens drava zabranjuje isplate
stranim poveriocima iz zemlje klirinikog partnera, propisujui obavezu uplate
ugovorene sume svom obraunskom organu u nacionalnoj valuti.. Zbog toga je svaka
ispalta mimo utvrenog kliringa zabranjena pravno nevaljana i sankcionisana.
Privatnopravni odnos kod K ej izmeu poverilaca i dunika. Ogranien je i omeen
dejstvom javnopravnog odnosa izmeu drava.
Nedostaci i pozitivne str klirinkog naina plaanja
Prigovori koji se najee upuuju imaju ekonomsku sutinu. Istie se naime da:
a) Bilateralizam u razmeni kod K istovremeno znai diskriminaciju prema
3.zemljama budui da str ugovornice jedna dr mogu priznati povoljniji tretman u
odnosu na Povelju GATTa; b) Bilateralizam utie na restrikciju me trg posredstvom
cena i kontigenata. Cene su izvozu vee od trinih, a izvoznici na obe str dobijaju
premiju; c) U razmeni sa klirinkim nainom plaanja, suficit na klirinkim raunima
deluje na porast novane mase to moe imati inflatorno dejstvo, deficit do smanjenja
nov mase; d) postoji odsustvo prilagoavanja kretanja poizvodnosti i rentabilnosti na
svetskom tritu; e) privreda zemlje koja se koristi kliringom i konvertibilnim
plaanjem moe doi u situaciju da stvara potraivanje u nezamenljivim, a dugovanja u
konvertibilnim deviznim sr; f) Klirinki saldo se moe koristiti samo za izmirenje
obaveza prema strani ugovornici sa kojom je nastao.
A pogodnosti zbog kojih se pojavio i odrao u me razmeni su:
a) kliring omoguava spolj-trg razmenu i izmeu zemalja koje oskudevaju u
konvertibilnim sr; b) bilateralizam je opravdan ukoliko je unosniji od
multilateralizma; c) nepovoljne efekte bilateralizma moguno je korigovati
odgovarajuim multilateralnim klirinkim sporazumima; d) kako K preds dravni
posao on prua veu sigurnost i omoguava bolju kontrolnu fju za sluaj poremeaja u
konjukturi na sv tritu; e) tekoe u pribavljanju potrebnih proizvoda nunih za
normalno funkcionisanje domae privrede koje su rezultat nedostatka konvertibilnih sr
mogu se reiti preko klirinkog trita.
K dobija na znaaju u zemljama sa visokim deviznim ogranienjima, rastuom
inflacijom, niskoj produktivnosti rada, slabijem kvalitetu proizvoda.




69. POJAM I VRSTE STRANIH ULAGANJA



Pod SU se podrazumeva transfer mater vrednosti iz jedne drave u dr dravu sa
ciljem korienja sr u poslovanju preduzea u zemlji prijema radi direktnog ili
indirektnog uea u dobiti preduzea. U najirem smislu je transfer kapitala iz
privrede jedne u privredu dr drave.

Vrste stranih ulaganja
S obzirom na vrstu ekonom vrednosti koja se investira razlikuju se: investicije u
stvarima i investicije u pravima. Investicije u stvarima podrazumevaju ulaganje
opreme, zemljita, objekata. U pravima obuhvataju ulaganja finans resursa za
kupovinu akcija, ulaganje prava intelekt svojine.
Prema kriterijumu svojinskog karaktera uloenog kapitala privatne i dravne I.
Prema intenzitetu uticaja stranog investitora na upravljanje svojom investicijom
razlikuju se: strane direktne I, portfolio I i tzv Nove forme I.
Direktne strane investicije (fdi)
Pod dsi podrazumeva se dugoroni me transfer kap u dravu domaina
posredstvom preduzea koje posluje u toj dravi sa ciljem ostvarivanja ekonom dobiti
i uz neposredan uticaj investitora na preduzetniku delatnost kao i snoenje preduzet
rizika. Osnovni elementi fdi su: dugoronost, me transfer kap, ekon dobit, neposredni
uticaj na proizvodnju uz snoenje ekon rizika.
Dsi mogu realizovane osnivanjem preduzea, spajanjem sa postojeim preduzeem
domaeg investitora ili osnivanjem zajednikog preduzea sa domaim ulagaem.
Zako o deviznim poslovanju pod direktnim I smatraju se sva ulaganja rezidenta u
inostr i nerezidenata u zemlji koja ulaga obavlja s namerom uspostavljanja trajnih
ekonom odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem u skladu
sa Zak o spolj-trg poslovanjem i Zak o stranim ulaganjima.
Portfolio ulaganja
Pfi se realizuju na me tritu kap i kupovini hart od vred. U prvom planu je dobit
u vidu dividende pri emu ulaga ne stie svojinska prava nad preduzeem i ne vri
preduz aktivnosti. Takoe pfi ne ustanovljava trajan odnos kao to je to sluaj sa fdi.
Portfolio investitori su prevashodno zainteresovani za sigurnost njhovog kap, povraaj
uloga.
Nove forme investicija
Predmet nfi je prenos novih tehnologija i vrenje usluga u dravi domainu.
Ugovori kojima se realizuju su najee ug o licenci, ug o voenju preduzea, ug o
uslugama, ug klju u ruke. Kod ug o ilicenci, uslugama i klju u ruke radi se o
tehnikom, ako kod ug o voenju preduz o preduzetnikom know how.



71. TRETMAN STRANIH ULAGANJA I USLOVI UINKA INVESTICIJE



Realizacija stranih I obuhvata 2 faze: predinvesticionu i post-investicionu.
U predinvestic drava odluuje da li e i pod kojim uslovima dopustiti investiranje
na svojoj teritoriji. Post-invest poinje kada je I odobrena.
Tretman ulaganja u predinvest fazi: pravo stranaca na ulaganje
Drava ima pravo da propie mogunosti ulaganja, obim i vrste investiranja
uzimajui pri tome u obzir postizanje odre ekonom, soc i pol ciljeva. Ona moe
podravati, ograniavati, uslovljavati ili zabranjivati strane investicije.
U odnosu na mater-pravnu zatitu str invest u predinvest fazi iskristalisala su se
dva osnovna pristupa:
-liberalni koncept podrazumeva primenu relativnih standarda postupanja sa str I
(nacionalni i tretman najpovlaenije nacije)
-konzervativni koncept podrazumeva da drava ne garantuje nacionalni ili tretman
najveeg povlaenja u odnosu na slobodu investiranja. Ona zadrava pravo da odlui
da li e i pod kojim uslovima odobriti investiranje na svojoj teritoriji.
Liberalni koncept ide u prilog dravama izvoznicama kapitala.
Uslovi uinka investicije u predinvest fazi
Uslovi uinka su odreene obaveze nametnute investitoru determinisane
karakteristikama ulaganja, odn razliiit zahtevi koje drava namee stranom ulagau s
ciljem optimizacije efekata stranih I na domau privredu.
Ekonomski ciljevi drave domaina mogu se primenom enumeracije eqzempli causa
sistematizovati na sledei nain: a) razvoj indus osnove domae drave; b) poveanje
zaposlenosti, c) unapreenje izvoza, d) ravnotea spolj-trg bilansa i platnog bilansa, e)
transfer naprednih tehnolog u zemlju domaina, f) spreavanje monopolskog
ponaanja stranog investitora, g) ouvanje domaih prirodnih resursa, h) zatita
politike nezavisnosti. I razvijene drave takloe poznaju praksu nametanja odreenih
uslova investitoru
a) postupak odobravanja stranih investicija
Postupak odobravanja obino vode dravne agencije koje administriraju zahteve za
ulaganjem. Imaju dvostruku fju. Eksterna fja je promocija drave kao lokacije za strane
investitore. Interna fja je obezbeenje da potencijalna strana investicija nije u
suprotnosti sa ciljevima domaeg ekonomskog razvoja. Obino se stranim investitorima
omoguava ulaganje u industrije visokog tehnolokog nivoa, kod kojih domaa privreda
ne moe da napreduje bez pomoi sa strane.
Nasuprot koncepta odobravanja prijave, stoji postupak slobodne prijave stranog
investitora. Investitor se obavezuje jedino da prijavi investiciju nadlenog organu koji
kontrolie da li je I u skladu sa zakonskim normama.
Na zak o stranim ulaganjima prihvata sis slobodne prijave. Izuzetak od ovoga
ustanovljen je kod ulaganja u oblasti proizvodnje i prometa oruja, kao i u odnosu
ulaganja u podruja koja su u skladu sa zakonom proglaena zabranjenom zonom.
b) obaveza kapitalizacije
Znai da drave mogu zahtevati da strani investitor unese odreeni iznos utvren
procentom od vrednosti celokupne investicije ili na dr nain. Time se spreava da
stranci umesto angaovanja svog skupljaju kapital lokalnog porekla i usmeravaju ga u
projekte od interesa za stranog investitora. Ukoliko strani investitor ne ispotuje ove
uslove postoji pravo drave da raskine ili izmeni postojei ug o stranom ulaganju.
c) zahtevi u pogledu zatite ivotne sredine
Ovakvi zahtevi opravdani su s obzirom da multinacionalne kompanije izvoze opasne
tehnologije ija upotreba nije dozvoljena u njihovim dravama. Prema naem zak o
stranim ulaganjima strani ulaga je duan da u obavljanju delatnosti uvek postupa u
skladu sa propisima koje reguliu zatitu ivotne sredine.
d) izvozno-uvozna ogranienja
Zahtev koji se moe postaviti pred stranog investitora je da njegova investicija bude
izvozno orjentisana. Mogue je da drava predvidi i dr zahteve poput: a) obaveze
nabavke proizvoda domaeg porekla, b) ogranienja nabavke proizvoda dom porekla, c)
vezivanja uvoza proizvoda koji se koriste za proizvodnju koju vri investitor za
vrednost izvezene investicije, d) vezivanja prava na korienje strane valute za vrednost
prihoda u stranoj valuti koji ostvaruje investicija.
e) zahtevi u pogledu svojinskog udela domaih pravnih subjekata u stranoj I
Moe se postaviti uslov da deo kapitala koji ini investiciju bude u svojini domaih
lica, najee kada je re o stratekim ekonomskim granama ili vrstama proizvoda.
Prema naem zak o stranim ulaganjima u oblasti proizvodnje i prometa oruja strani
ulaga moe osnovati preduzee samo sa domain pravnim subjektom ili ulagati u
domae preduzee, s tim to ne moe stei pravo veinskog uea u upravljanju tim
preduzeem
f) drugi zahtevi
Odnose se na nivo zaposlenosti lokalnog osoblja, ime se postie transfer
menaderskih znanja na preduzetniku elitu zemlje domaina; obaveza prerade rude ili
mineralnih bogatstava u dravi domainu to doprinosi veoj uposlenosti domaih
kapaciteta. Itd.



72. STANDARDI POSTUPANJA SA STRANIM ULAGANJIMA, UG DRAVE SA
INVESTITORIMA I ZAKON KAO INSTRUMENT UTVRIVANJA STANDARDA




Investiciona zakonodavstva i me izvori predviaju odreene standarde
postupanja u stranim I koji se koriste kao metod utvrivanja sadrine i obima prava
stranog investitora. Sadrina standarda moe biti utvrena objektivno i subjektivno tj u
odnosu na tretman investicija pravnih subj 3.drava ili domaih investitora.
Objektivni standardi postupanja sa stranim ulaganjima obezbeuju odre prava
stranom invesititoru nezavisno od ovlaenja domaih ili stranih ulagaa. Ubrajaju se:
standard pravinog i jednakog tretmana; b) standard zatite i sigurnosti; c) standard
nediskriminacije i d) standard minimalnog tretmana.
Subjektivni (relativni) imaju za cilj da se korienjem prava domaih ili dravljana
3.drave kao predmeta poreenja obezbedi stranim ulagaima da tite svoja prava
zahtevom upuenim dravi receptoru kapitala da u postupanju sa njihovom I ove
standarde potuje. Ubrajaju se: a)standard najpovlaenije nacije; b) standard
nacionalnog tretmana i c) standard najpovoljnijeg tretmana
Ugovori drave i investitora i zakon kao instrument utvrivanja
est je sluaj da drave ili entiteti zakljuuju sporazume sa investitorima. Osnovna
karakteristika ovih sporazuma je asimetrinost pravnog poloaja ug str: drave kao
nosioca suvereniteta na svojoj teritoriji i str investitora, privatno-pravnog subjekta koji
ulae u privredu drave domaina. Drave receptori kapitala opozivale su ove ug
pozivanjem na princip promenjenih okolnosti. Ove zemlje smatrale su da drava mora
zadrati suvereno pravo u odnosu na mere realizacije ekonomskih, pol, i soc ciljeva te
da ovaj princip ima prednost nad obavezama preuzetim ugovorom sa str ulagaem. Str
ulagai su se pak zalagali za bezuslovnu primenu naela svetosti ugovora (pacta sunt
servanda)


73. STABILIZACIONA I REVIZIONA KLAUZULA



Stabilizaciona klauzula je odredba ug drave i investitora odn reenje u
investicionom zakonodavstvu kojim se drava domain obavezuje da se naknadne
promene legislative veae u trenutku zakljuenja ug ne primenjuju na odredbe ug
drave i stranog investitora. Kasnije izmene legislative nemaju dejstvo na prava,
obaveze i odgovornosti ugovaraa.
Prema kriterijumu naina formulisanja 3 tipa stabilizacionih klauzula:
a)klauzula kojom se zakoni drave domaina inkorporiraju u ug drave iinvestitora
(inkorporaciona klauzula).
b)K kojom se pravo drave domaina u vreme zakljuenja ug pozicionira kao nadleno
mater pravo (KL o izboru prava).
c)KL kojom se drava domain tokom trajanja ug odrie prava na sprovoenje svog
pravnog poretka u odnosu na prava, obaveze i odgovornosti zasnovane na ug drave i
investitora.
Reviziona klauzula (KL ponovnog pregovaranja)
KL ponovnog pregovaranja daje podstrek fleksibilnosti ug dok stabilizaciona kl
pojaava njegovu rigidnost. U tom smislu ona je izraz primene naela rebus sic
stantibus na pravni poloaj str investitora.
Pokreta pregovora
Bitan element revizione kl je okolnost ije se nastupanje smatra razlogom za
pokretanje novih pregovora. Ovajv okida moe biti odreen: primenom odre pravnog
standarda ili kriterijumom nastupanja tano odre okolnosti. Predmet pregovora moe
biti itav ug. Pregovaranje se moe ograniiti samo na odre pitanja kao to je fiskalni
reim.
Po pravilu reviziona kl ne konstituie obavezu strana da obavezno postignu sporazum
nakon pregovora. U pregovore svaka str treba da ue uz ulaganje napora za postizanje
prihvatljivog kompromisa. Ima situacija kada je str investitor prisiljen da ue u
pregovore i pristane na reviziju sporazuma ak i kada sporazum ne sadri revizionu kl.



74. ZATITA STRANIH ULAGANJA



Predmet zatite str ulaganja je njihova zatita od posledica nastupanja
nekomercijalnih rizika. Rizici za str I se mogu podeliti na nekomercijalne (politike) i
komercijalne (poslovne).
Nekomercijalni rizik je mogunost da pravna situacija investicije bude izmenjena
protivno volji investitora sa posledicom liavanja njegovih prava nakon to je investirao
uz istovremeno smanjivanje vrednosti I. Mogu se podeliti na rizik eksproprijacije, rizik
transfera vrednosti, rata i graanskih nemira, krenja ug.
Komercijalni rizik su okolnosti iji uzrok lei izvan sfere politike volje drave
receptora kapitala.
Pravna zatita moe se podeliti primenom nekoliko kriterijuma. Prvi kriterijum je
poreklo pravnih pravila kojima se tite strana ulaganja, mogu se razlikovati: a) zatita
merama drave uvoznice kapitala, b) zatita merama drave izvoznice kapitala i c)
meun-pravna zatita str ulaganja.
Zatita str ulaganja merama receptivne drave postie se obezbeuje se putem naela
pravinosti, nacion tretmana, najveeg povlaenja, jednakosti itd. Pored toga od
znaaja su i stabilizaciona i reviziona kl. Takoe i zakljuenjeg ug privatno-pravne
prirode ijim zakljuenjem se str investitor moe osigurati od tetnih posledica
eventualnog nastupanja rizika.
Zatita merama zemalja izvoznica kapitala najee se realizuje izdavanjem
garancija investitorima domaeg porekla za ulaganja izvrena u inostranstvu. Ovde
spada i diplomatska zatita koju drava porekla prua svojim investitorima za sluaj da
je drava domain preduzela odreene mere protiv takvog investitora i njegovog kap
koje su u suprotnosti sa pravilima me javnog prava.
Me-pravna zatita str ulaganja ima za cilj postizanje odre standarda
univerzalnog znaaja u oblasti osiguranja efikasne zatite prava i interesa stranog
investitora. Pravni okvir ove zatite ini mrea me dokumenata razliitog pravnog
karaktera (K, multilateralni i bilateralni sporazumi, izvori mekog normativiteta) koje u
njihovoj ukupnosti nazivamo meun investicionim pravom.
Drugi kriterijum sistematizacije se deli na 3 segmenta: a) mater-pravnuz zatitu, b)
zatitu osiguranjem i c) procesno-pravnu zatitu.
Mater-pravna zatita se ogleda u obavezi receptivne drave da garantuje odreeni
tretman stranim I. Drugi segment zatite str ulaganja je osiguranje od posledica
nastupanja nekomerc rizika. Ostvaruje se izdavanjem garancija investitorima koji ulau
u drave sa visokim stepenom verovatnoe nastupanja pol rizika. A)osiguranjem I kod
dr agencija; b) kod privatnih osiguravaa ili c) obezbeivanjem garancija MIGA.
Trei oblik zatite je procesno-pravna zatita.Obuhvata proceduralne mehanizme kao
to su diplom zatita; zatita u postupcima koje vodi drava porekla investitora protiv
zemlje domaina I; zatita prava investitora u proceduri u kojoj drava porekla kapitala
istupa kao ravno-pravna procesno-pravna stranka sa dravom domainom I.



75. POJAM I VRSTE NEKOMERCIJALNIH RIZIKA



Nekomerc rizik je mogunsot da pravna situacija investicije bude izmenjena bez
saglasnosti odn protivno volji investitora sa posledicom liavanja njegovih prava nakon
to je investirao uz istovremeno smanjivanje vrednosti investicije. Deli se na:
Rizik eksproprijacije
Eksproprijacija je oduzimanje svojine investitora na imovini u dravi domaina koje
ini drava domain zbog realizacije javne svrhe. U najirem smislu je deprivatizacija
investitora i njegovih svojinskih i dr imovinskih prava od str drave domaina ili prenos
prava upravljanja i kontrole investicije sa investitora na dravu receptora kapitala. Za
razliku od E, nacionalizacija ima za predmet sve strane I u odreenoj vrsti industrije u
cilju sprovoenja ekon reformi.
Konfiskacija oznaava oduzimanje imovine koje vri drava bez kompenzacije. K ima
karakter sankcije za kriminal.
2 osnovna tipa E su: E u uem smislu i E u irem smislu.
E u uem smislu je oduzimanje imovine str investitora od str drave domaina, moe
biti praeno upotrebom sile protiv investitora.
De facto E je ona koja se realizuje kroz seriju akcija sa kumulativnim dejstvom
liavanja investitora od prava na I i smanjenja vrednosti. Investitor ostaje bez
mogunosti efektivnog vrenja prava svojine ak i kada je ona nominalno nepromenjena
npr kroz nerazumno poveanje nivoa poreza i taksi ime se oteava poslovanje
investitora s ciljem da proda I.
4 uslova su ije kumulativno ispunjenje daje za pravo dravi preduzimanje E mera:
a) uinjena u pravnom poretku uz kontrolu preduzetih mera.
Cilj obaveze utvrivanja i sprovoenja odgovarajueg pravnog postupka kontrole E
mera je eliminacija arbitrarnosti u ustanovljavanju i izvrenju E. U naoj zemlji taj
postupak sadran je u Zak o Eksproprijaciji koji ureuje uslove i postupak E
nepokretnosti.
b) nediskriminatorna
U sprovoenju mera ne sme se praviti razlika izmeu dravljana drave domaina ili
stranih dravljana.
c) preduzeta u cilju zatite javnog interesa
Ne definie se pojam javnog interesa ime se svakoj dravi ostavlja prostor da
sopstvenim propisima utvrdi obim i karakter interesa koji se smatra javnim. Javni
interes predvia i na Zak o stranim ulaganjima i Zak o eksproprijaciji.
d) praena promptnom, adekvatnom i realnom kompenzacijom
Kompenzacija je najvaniji uslov doputenosti . U veini izvora MIP prihvaeno je
da nadoknada ima monetarnu formu. Nadoknada u naturi nije mogua.
Prema naem zak nadoknda mora biti isplaena u stranoj valuti ime je prihvaen
princip novane kompenzacije.
U odnosu na visinu kompenzacije, standard me prava je da se duguje puna
kompenzacija. Vodii svetske banke uzimaju princip pravine trine vrednosti
korigovan kriterijumom razumnosti.
Uslov postojanja pune K ispunjen je ukoliko je nadoknada za eksproprisanu imovinu
hitna, adekvatna i stvarna. Hitna znai da mora da bude isplaena ili odreena pre ili u
momentu oduzimanja i isplaena bez odlaganja. Adekvatna pretpostavlja nadoknadu
pune vrednosti imovine u trenutku njenog oduzimanja. Stvarna postoji ukoliko je
naknada isplaena u konvertibilnoj valuti. Na zakon o stranim ulaganjima predvia da
se naknada za oduzetu imovinu mora isplatiti bez odlaganja u konvertibilnoj valuti, a
strani ulaga moe slobodno transferisati u inostranstvo.
Od principa isplate pune kompenzacije mogua su odstupanja u 3 sluaja:
1)postojanje meudravnog sporazuma o visini K za E imovinu (lump sum sporazum)
Lump sum sporazumi su ug izmeu drave porekla I i drave domaina kojima se
definie nadoknada u sluaju obimnih nediskriminatornih eksproprijacija sprovedenih u
u cilju opsenih soc reformi odn sprovedenih u okolnostima rata, revolucije i sl
vanrednim dogaajima. Receptivna drava je obavezna da plati fiksnu sumu dravi
porekla.
2)K u sluaju sprovoenja obimnih nacionalizacija
3)oduzimanje usled nepotovanja propisa drave domaina od str investitora
(konfiskatorne mere).




76. RIZICI TRANSFERA, POLIT NASILJA I KRENJA UG



Rizik transfera je mogunost da drava merama monetarnog suvereniteta obezvredi
vrednost imovine stranog investitora, iskljuenjem ili ogranienjem prava investitora da
raspolae svojim novanim sr. Verovatnoa nastupanja ovog rizika vea je u dravama
sa platnim deficitom, nestabilnim valutnim kursom i visokom inflacijom.
Pravo investitora na slobodan prenos novanih sr moe biti ogranien pasivnim
ponaanjem drave (formalna mogunost konverzije u konvertibilnu valutu uz faktiko
blokiranje zamene) ili njenim aktivnim merama (kontrola, zabrana konverzije).
Sporazum o MMFu je najvaniji meun instrument regulisanja monet odnosa i jedan
od ciljeva sporazuma je i liberalizacija me protoka kapitala.
Rizik politikog nasilja je mogunost nastupanja tete za investitora zbog dogaaja
poput rata, revolucije, terorizma, gra nemira i sabotaa. Nastupanje rizika moe biti u
formi konfiskacije imovine investitora ili faktika nemogunost daljeg iskoriavanja
investicije. Karakteristika rizika pol nasilja je to drava ne mora biti odgovorna za
tetu. Da bi se investitor obetetio duan je da dokae odgovornost drave domaina za
nastali gubitak
Rizik krenja ugovora je mogunost da drava jednostrano izmeni ili raskine ug
sa investitorom. Verovatnoa ovog rizika esta je kod ug o eksploataciji prirodnih
bogatstava. Ukoliko se ispostavi da resursi omoguavaju ekonomski odrivu
proizvodnju investitorovo uee u profitu moe se uiniti preteranim sa aspekta
receptivne drave i drava moe zapretiti krenjem ili raskidom ug.
Nivo zatite proiruje se i kiobran klauzulom inkorporisanom u multilateralne ili
bilateralne ug iji je predmet tretman i zatita str I. U skladu s tim drava domain ne
moe jednostrano izmeniti ili odustati od sporazuma sa stranim investitorom, a da mu
pri tom ne nadoknadi tetu zbog takvog postupanja.



77. ZATITA STRANIH ULAGANJA OSIGURANJEM



Sutina se zasniva na na mogunosti da fiz i pravna lica drave izvoznice kap imaju
Pravo osiguranja investicija u inostr kod dravnih fondova svoje zemlje. Pravni osnov
takvog osig je aranman o garanciji izmeu investitora i ovlaene org drave porekla
investitora (posebni fond).
Ukoliko doe do nastupanja predvienog osiguranog sluaja, investitoru tetu
nadoknauje osiguravajua org iz zemlje njegovog sedita. Drava izvoznica kap
primenom principa o subrogaciji preduzima pravna sr uticaja na meudravnom nivou
za povraaj sume koju je nadoknadila svom investitoru.
Prvi nacion program za osiguranje str I od pol rizika nastao je u SAD kao deo
Maralovog plana 1948.g s ciljem podrke investicijama u ratom unitene privrede
Evrope. Godine 1971. upravljanje programom u svojstvu ovlaene Agencije vlade
SADa preuzela je Korporacija za privatne prekomorske investicije. Korporacija
odobrava direktne zajmove, garancije za odobrene pozajmice, osigurava investicione
projekte od pol rizika.
Karakteristian je primer ug izmeu Vlade Ruske federacije i Vlade SAD o zatiti
investicija od 1992.g. Taj Sporazum daje mogunost amerikim investitorima da koriste
usluge OPIC-a u cilju finans podrke realizaciji svojih investicija u Rusiji, kao i
odobravanju direktnih pozajmica i garancija. Ameriki investitori su preko OPICa
osigurani za sluaj nacionalizacije njihove imovine; uvoenja zabrane konverzije
nacion valute u slobodno konvertibilna sr; zabrane repatrijacije uloga; graanskih
nemira i sl. Ruska Vlada se obavezala da e priznati OPICu sva prava amerikih
privatnih investitora ukoliko nastupi osigurani sluaj na osnovu koja je OPIC isplatio
kompenzacije investitoru (subrogacija).
Nacionalne agencije osiguranja mogu nastupati kao vladina tela ili biti nezavisne
agencije koje obavljaju poslove u ime i za raun drave na osnovu posebnog ovlaenja.
Sr za izdavanje garancija delom ili u celini se izdvajaju iz dravnog budeta. U
pojedinim programima se izriito naglaava da e prednost u izdavanju garancija imati
drave u razvoju.
Na globalnom planu, zadatak izdavanja garancija za str privatne investitore od
posledica nekomerc rizika pripao je Multilateralnoj agenciji za garantovanje investicija
MIGA.
Forum za razmenu info u kooperaciju razliitih osiguravaa je Meun unija
osiguravaa kredita i investicija, poznatija kao Bernska Unija. U okviru Unije ima
posebni Komitet za osigur I.
U Srbiji ova delatnost poverena je Fondu za osiguranje i finansiranje spolj-trg
poslova. Fond je pravno lice specijalizovano za osiguranje od nekomerc i komerc rizika
u spolj-trg poslovanju i finansiranje spolj-trg poslova radi podsticanja i unapreenja
izvoza i razvoja dr ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Srb ne odgovara za obaveze
fonda preuzete u pravnom prometu.

78. PROCESNO-PRAVNA ZATITA STRANIH INVESTICIJA



Pod procesno-pr zatitom str invest podrazumevaju se proceduralni mehanizmi
koji stoje na raspolaganju investitoru oteenom zbog nastupanja nekomerc rizika.
Zatita ima vie oblika:
a) do 2.sv rata osnovni metod reavanja invest sporova bila je akcija drave porekla u
pruanju zatite svojim investitorima ija prava i interese ugroava drava domain.
Naziva se diplomatskom zatitom: pokretanje postupka drave porekla investitora
protiv drave domaina, uvoenje recipronih mera protiv investitora, ekon blokade,
sankcije i sl.
b) drava porekla svom investitoru moe pruiti zatitu u postupcima pred nadlenim
meun forumima, najee pred Meun sudom pravde.
c) Od 2.sv rata, naroito od 60ih god prolog v, akcenat je stavljen na arbitrano
reavanje sporova pred nezavisnim tribunalima. Od posebnog znaaja za ovaj vid
zatite je osnivanje Centra za reavanje sporova izmeu drava l i dravljana dr drava
osnovanog K 1965.g ICSID. Cilj ICSID centra je stvaranje apolitinog arbitranog
reavanja sporova izmeu zemalja u razvoju i stranih investitora. Lociran je u
Vaingtonu pri grupi Svetske banke..(u prvu knjigu ostalo).




79. PRAVNI REIM STRANIH ULAGANJA U SRB




U periodu socijalistikog dru-ekonom sistema praksa i teorija zastupali su
jedinstveno gledite da strani ulaga ima samo pravo potraivanja uloene vrednosti u
domau privrednu org. I sva uloena sr stranog lica momentom ulaganja postajali bi
drutvena svojina.
Donoenjem Zak o str ulaganjima 1988.prevaziena je ideoloka barijera i stvoreni su
fomalno-pravni uslovi za svojinska ulaganja str investitora.
Tano je da inostr I znae i opasnost od neeljenih efekata koje one mogu imati u
smislu odliva dela profita iz zemlje, uspostavljanja tehnolo zavisnosti, plasmana
sumnjive tehnolog, ograniavanja slobodne konkurencije na domaem tritu. Meutim,
posmatrajui iskustva drugih, a delom i neka naa, moe se oceniti da zemlje koje su
uspeno primenile koncept favorizovanja inostr ulaganja imaju brz privredni razvoj, pa su
zahvaljujui tome i same postale izvoznice kapitala. Zak o str ulaganjima u znaajnoj
meri je usaglaen sa tendencijama u svetu u ovoj oblasti.
Za reim str ulaganja je znaajan itav set dr sistemskih zakona i podzak akata kao to
su: Zak o privred drutvima, Zak o deviznom poslovanju, Carinski zakon, Zak o spolj-trg
poslovanju, Zak o kred poslovima sa inostr, Zak o slobodnim zonama, Zak o
koncesijama, Zak o privatizaciji.
Pojam stranog ulaganja
a)ulaganje u nae preduzee kojim strani ulaga stie udeo ili akcije u osnovnom
kapitalu tog preduzea i b) sticanje svakog dr imov prava stranog ulagaa kojim on
ostvaruje svoje poslovne interese.
Pojam stranog ulagaa
Smatraju se: a) strano pravno lice sa seditem u inostranstvu, b) strano fiz lice; c)
domai dravljanin sa prebivalitem odn boravitem u insotr duimod god dana.
Predmet stranog uloga
Ulog stranog ulagaa moe biti u stranoj konvertibilnoj valuti, stvarima, pravima
intelekt svojine, hart od vrednosti i dr imovinskim pravima. Nenovani ulozi moraju biti
izraeni u novcu. Str ulaga moe konvertovati svoje utvreno potraivanje u udeoodn
akcije preduzea dunika.




80. PRAVA I OBAVEZE STRANIH ULAGAA



Prava stranih ulagaa
- strani ulaga ima pravo konverzije domae valute u stranu konvertibilnu valutu u
pogledu svakog plaanja za strano ulaganje. Preduzee moe str valutu drati na
deviznom raunu kod ovlaene banke i tim sr slobodno raspolagati.
- pravo na voenje poslovnih knjiga, sainjavanja finans izvetaja kako u skladu sa
dom propisima tako i u skladu sa meunarodno prihvaenim raunovodstvenim i
revizorskim standardima.
- str ulaga ima pravo transfera dobiti i imovine u inostranstvo. Pravo na transfer
strani ulaga stie nakon izmirenja obaveze plaanja poreza na dobit preduzea, poreza
na dividende i dr obaveza po osnovu javnih prihoda, vezanih za iznos koji se
transferie.
- posebno je vano pravo ulagaa da moe sticati svojinu na nepokretnosti u skladu sa
zakonom. U skladu sa Zak o osnovama svojinskopravnih odnosa, strana fiz i pravna lica
mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Srb pod uslovom
uzajamnosti i to na nepokretnostima neophodnim za obavljanje delatnosti. Istim ovim
zakonom je regulisano i pravo str lica na dugoroni zakup u trajanju od najmanje 5 god,
a najdue 3ogod sa mogunou produenja. Ovo pravo kupca se na njegov zahtev
upisuje u javnu knjigu sa dejstvom erga omnes.
- str ulagau se garantuje i odreeni podsticaj stranih ulaganja. Uvoz stvari koje
preds ulog str ulagaa slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji reguliu
zatitu ivotne sredine.
Strani ulaga uiva i poreske i carinske olakice u skladu sa zakonom. Zak o str
ulaganjima predvia da je uvoz nove opreme po osnovu uloga str lica osim putnikih
motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreu osloboen od plaana carina i dr
uvoznih dabina do konane izgradnje objekta odn otpoinjanja delatnosti u koju se
vri ulganje.
U Zak o porezu na dobit preduzea, ekskluzivne olakice za strane ulagae nema,
ve se za rezidente i za nerezidente predvia jednobrazna i proporcionalna stopa poreza
na dobit preduzea u iznosu od 14% kao i jedinstveni sistem poreskih podsticaja,
poreskih kredita i podsticaja kod ulaganja. Tako poreski obveznik koji uloi u svoja
osnovna sr vie od 600 miliona din koji ta sr koristi u registrovanoj delatnosti u
Republici i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreeno vreme najmanje 100 lica
oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea u periodu od 10 god.
Pored toga, ovim zakonom predvieno je otklanjanje dvostrukog oporezivanja
dobiti ostvarene u dr dravama. Ako rezidentni obveznik ostvari dobit poslovanjem u dr
republici na koju je plaen porez, u toj rep na raun poreza na dobit preduzea
utvrenog prema odredbama Zak o porezu na dobit korporacija odobrava mu se poreski
kredit u visini poreza na dobit plaenog u toj dr republici.
Obaveze stranih ulagaa
- moraju potovati domae zakonodavstvo kojim se ureuje org i rad pravnih subjekata
(zak o privr drutvima, poreske zakone, radnopravnog i dr zakonodavstva).
- Obaveza prijavljivanja i registracije str ulaganja (zak o registr str ulaganja)
- Pribavljanje saglasnosti organa nadlenog za poslove odbrane ukoliko ulae u oblast
proizvodnje i prometa orujea, odn ulae na podruje koje je odreeno kao zabranjena
zona.
- Svi ug kao i njihove izmene prijavljuju se Ministarstvu nadlenom za ekonomske
odnose sa inostranstvom,odn Ministarstvu trgovine u roku od 30 dana.



81. ZAKONSKA OGRANIENJA U ODNOSU NA STR ULAGANJA



Sloboda ulaganja podrazumeva ogranienja koja mogu biti: predmetna (stvarna),
vremenska i teritorijalna.
U pogledu predmetnih ogranienja vaei Zak o str ulaganjima liberalizovao je reim
str investicija u oblasti energetike, elez saobraaja, PTT usluga, umarstva i u
komunalnoj delatnosti i stranci mogu investirati u te privredne grane bez uea
domaih partnera. Bez investiranja u saobraajnu,informativnu i PTT mreu, naa
domaa privreda se moe nai u potpunoj izolaciji od evropskih i svetskih tokova robe,
znanja i kapitala. Kao uslovno ogranienje za samostalno ulaganje isto stranog kap
ostale su oblasti proizvodnje i prometa oruja (ali ne i vojne opreme).
Teritorijalna ogranienja u pogledu samostalnog investiranja inostr lica postoje u
odnosu na podruja koja su zakonom odreena kao zabranjene zone.
Vremenska ogranienja su posebno karakteristina za pravo iskoriavanja koncesija
koje se moe priznati za period do 30 god.




82. FORMALNO-PRAVNI OSNOV STR ULAGANJA



Postoje vie pravnih osnova str ulaganja. Najznaajniji su ug o osnivanju
preduzea i ug o ulganju. Osnov su nastanka ili izmena dr akata (odluka, ug, statuta).
Uslov njihove punovanosti je obavezna pismena forma.
Osnovni statusni oblici realizacije str ulaganja utvreni su Zak o privrednim
drutvima. Poseban oblik ulaganja je koncesija, regulisana je posebnim rep zakonom o
koncesijama, i prikladan je za izgradnju puteva, luka, pristanita, kao i za
eksploataciju uma i ums zemljita, izgradnju hidroelektrana i postrojenja.
Ug.o osnivanju preduzea
Preduzee moe osnovati jedno lice kome zak priznaje svojstvo str ulagaa. U tom
sluaju to lice donosi akt o osnivanju sopstvenog preduzea u Srb. Preduzee mogu
osnovati i vie str lica koja zakljuuju ug o osnivanju. Kada preduzee osniva str lice
jedno ili vie sa jednim ili veim brojem domaih ulagaa, osnivai su duni da najpre
zakljue ug o osnivanju meovitog drutva.
Ug o ulaganju
Za razliku od ug o osnivanju ne dolazi do stvaranja novog pravnog lica, ve se sr
ulau u ve postojei domai pravni subjekt, u kome samo dolazi do odreenih
promena u njegovim pojedinim supstratima.
Ovaj ug moe biti kako osnov vlasnikih, tako i osnov nevlasnikih oblika ulaganja
kada ulaga zadrava prava svojine na unetim predmetima uloga (maine, ureaji i
sl.). Zadravanje prava svojine ulagaa se najee sree po osnovu ug o zakupu,
lizinga, iskoriavanja know how i sl.
Strano pravno lice moe osnovati deo svog preduzea-ogranak (filijalu) u Srb koja
nema sopstveni pravni subjektivitet.
Ug o kupovini preduzea, dela preduzea ili akcija
Kada je re o kupovini preduzea u privatnoj svojini kupovina se sprovodi direktno
uz primenu Zak o stranim ulaganjima,Zak o privr drutvima i Zak o hart od vrednosti.
Tako prema Zak o hart od vred kao kupci akcija mogu se pojavljivati domaa i str
lica fiz i pravna lica, dok strana pravna lica mogu kupovati hart od vred koje glase na
stranu valutu samo preko berzanskih posrednika. Kada strani investitor eli da kupi
preduzee u drutvenoj ili meovitoj svojini, njegov deo ili akcije primenjuje se
poseban pravni reim. Zbog toga to dolazi i do svojinske transformacije jasno je da
postoji obaveza primene i propisa iz oblasti privatizacije.
Ulaganje stranih lica u org za osiguranje, fin org, banke i slobodne zone
Zakonom o Bankama i dr fin org predvieno je da banku mogu osnovati domaa i
str pravna i fiz lica pod uslovima uzajamnosti. Mogu osnovati najmanje 2 lica jedino u
formi akcionarskog drutva pa se primenjuju odredbe Zak o privr drutvima. Strana
banka moe obavljati poslove na teritoriji SRb preko svoje filijale sa statusom
pravnog lica. U oba sluaja potrebna je dozvola Centralne banke. Strani investitori
mogu ulagati i svoja sr u osiguranje i to u formi meovitog akcionarskog drutva.
Poseban oblik str investicija je osnivanje slobodnih zona sa ciljem obavljanja
delatnosti na odre podruju na teritoriji Srb koja je jasno obeleena. Domaa i str
pravna i fiz lica osnivaju posebno preduzee za upravljanje zonom. Osnivaki ulog str
lica u takvom preduzeu ne moe biti vei od 49%. To znai da strano lice nema
pravo na veinsko upravljanje u zoni, kao ni pravo da osniva sopstveno preduzee.




83. ULAGANJE PO OSNOVU UG O KONCESIJI



U najirem smislu, koncesija znai dozvolu koju javna vlast moe izdavati
domaim i stranim pravnim i fiz licima, saglasno zakonom utvrenim uslovima. Dakle
re je o pravnom odnosu izmeu drave (koncedenta) i pravnog ili fiz lica
(koncesionara) kojim se drava pbavezuje da ustupi koncesionaru pravo korienja
prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi ili vrenje javne slube uz odreenu
naknadu radi ostvarivanja javnih interesa.
Razliita su stanovita o pravnoj prirodi odnosa povodom koncesije. Postoje
shvatanja o privatno pravnom i javno pravnom karakteru koncesija, injenica je da
kod ovog posla postoje elementi i jedne i dr prirode. Ugovorom nastaje obligaciono
pravni odnos tj privatno pravni, a uslovi za njegovo zakljuenje su odreeni javnim
pravom.. U naem zakonodavstvu ureeno je Zak o koncesijama rep Srbije.
Koncesijom se u smislu Zak o Koncesijama smatra i koncesija po B:O:T sistemu
(build, operate, transfer) izgradi, koristi i predaj..a koji se zasniva na izgradnji ili
rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta, ureaja ili postrojenja, njegovom
korienju i predaji u svojinu Rep.Srb. Trajanje moe biti do 30 god. Istekom ovog
perioda objekat postaje dravna svojina. Primenjen je za izgradnju tunela Laman
(Eurotunel) i to sa 20% svojinskog kapitala i 80% zajmovnog kap.
Definicije koncesije i elementi koncesionog odnosa
Prema Zak o koncesijama se def kao pravo korienja prirodnog bogatstva,
dobara u optoj upotrebi ili obavljanja delatnosti od opteg interesa, koje nadleni
dravni organ ustupa domaem ili stranom licu na odreeno vreme pod uslovima
propisanim Zak o koncesijama uz plaanje koncesione naknade. Zakonom su
ustanovljena opta naela ureivanja uslova naina uslova, naina i postupka davanja
koncesije. Re je o naelima jednakog i pravinog tretmana, slobodne trine
utakmice i autonomije volje ug strana.
Predmet koncesije
Predmet K moe biti istraivanje i eksploatacija svih vrsta mineralnih sirovina;
izgradnja, obnavljanje, odravanje i korienje vodoprivrednih objekata, izgradnja i
odravanje i korienje javne eleznike infrastrukture o organizovanje i regulisanje
elez saobraaja ili rekonstrukcija, modernizacija, izgradnja, odravanje i korienje
objekata vazdunog saobraaja i aerodroma ili njihova rekonstrukcija,
modernizacija,odravanje, korienje, takoe objekata renog saobraaja i
luka..telekomunikacionih objekata, naftovoda, gasovoda, objekata za skladitenje,
transport i distribuciju gasa, komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih
delatnosti, energetskih i dr objekata radi proizvodnje, uvanja,prenosa i distribucije
elek i toplotne energ, zdravstvenih ustanova, korienje termalnih izvora u
zdravstvene i proizvodne svrhe, objekti turistike infrastrukture.
Ova lista ima karakter exempli causa. Predmet K mogu biti i dr delatnosti koje su
zakonom odreene kao delatnosti od opteg interesa.
Pojam koncesionara
Koncesionar moe biti domae ili str lice. Kriterijum odreivanja str pravnog lica
preuzet je iz Zak o str ulaganjima.
Trajanje koncesije (ne due od 30 god)
Rok trajanja odreuje se u zavisnosti od predmeta K i oekivane dobiti. Posebno
se uzima u obzir stepen preuzetog poslovnog rizika, potreba za izgradnjom objekata u
poetnom periodu, kao i potreba za razvojem trita.
Produenje roka mogue je ukoliko je predvieno ug o K, ali ni u kom sluaju ne
moe prei maksimalni rok od 30 god.
Koncesiona naknada
Naknada se plaa u skladu sa koncesionim aktom i ug o K. Sredstva ostvarena iz
koncesione naknade uplauju se na uplatni raun budeta Rep.Srb. Deo ovih sr (3o%)
izdvaja se za finansiranje razvoja i infrastrukture autonomne pokrajine na ijoj
teritoriji se obavlja koncesiona delatnost. Procenat od 5% za finansiranje razvoja i
infrastrukture jedinica lokalne samouprave na ijem podruju se obavlja koncesiona
delatnost.
Uslovi davanja koncesije
Faze: podnoenje predloga za davanje koncesije; donoenje koncesionog akta;
sprovoenje javnog tendera; podnoenje predloga o odreivanju koncesionara i
donoenje odluke o koncesionaru; zakljuenje ug o koncesiji; i osnivanje koncesionog
preduzea.
Prava i obaveze koncesionara
Najvanija obaveza je plaanje koncesione naknade, pored toga koncesionar ima
obavezu da gradi, odrava i koristi objekte i obavlja koncesionu delatnost odn koristi
dobra od opteg interesa.
Koncesionaru se garantuju prava utvrena zakonom, ugovorom o koncesiji.
Koncesionar koji je vrio istraivanja mineralnih sirovina, ima pravo prvenstva za
dobijanje koncesije za eksploataciju tih sirovina.
Na predmetu K koncesionar stie pravo korienja i upravljanja na nain i pod
uslovima predvienim koncesionim aktom i ug o K.
Koncesionar moe dobijenu K preneti dr licu uz saglasnost koncedenta.
Koncesionar ili koncesiono preduzee imaju pravo i na poreske i carinske olakice.
Prekid i prestanak koncesionog odnosa
Prekida se ako se vrenjem koncesione delatnosti ugroava ivotna sredina i
zdravlje to se u vreme davanja K nije moglo predvideti; u sluaju objave ratnog
stanja; u sluaju nemogunosti obavljanja delatnosti zbog znatnijeg oteenja objekta
K koje nije skrivio koncesionar ili koncesiono preduzee. Koncesioni odnos se
nastavlja kad prestanu navedene okolnosti.
Prestaje prestankom ug o K; otkupom K; oduzimanjem K, steajem ili likvidacijom
koncesionog preduzea; ako je pravosnanom presudom utvreno da je u postupku
davanja K izvreno kd koje je dovelo ili moglo dovesti do davanja K odreenom
koncesionaru;
Ug o K prestaje istekom roka na koji je zakljuen i raskidom saglasno odredbama
ugovara; otkupom K pod uslovima i na nain utvren propisima o eksporprijaciji u
kom sluaju e Vlada bez odlaganja koncesionaru isplatiti punu naknadu prema
trinoj vrednosti.
Po prestanku koncesionog odnosa, objekti izgraeni radi obavljanja koncesione
delatnosti i dr sr koja su u funkciji obavljanja koncesione delatnosti postaju svojina
RS.