Slavica Maksi

Institut za pedagoka istraivanja

Beograd
Zoran Pavlovi
Institut drutvenih nauka
Beograd
Izvorni nauni lanak
UDK: 159.928-053.2
Primljeno: 06. 05. 2009.
DOI:10.2298/SOC0903263M
VREDNOVANJE DEJE MATE U EVROPSKOM
KULTURNO-ISTORIJSKOM KONTEKSTU
1

Evaluation of Child Imagination in European Cultural-Historical
Context
ABSTRACT Encouraging child imagination is a desirable for developing creativity in youth
and adulthood, and creativity is viewed as one of the solutions to the problems the
contemporary word is facing. The aim of this paper is to examine the linkage between
macro-social factors and evaluation of imagination as a characteristic that should be
encouraged in children. For analysis we used data on European countries encompassed by
the World Values Study (1999-2004). The results indicate that wealthier and more developed
countries and the citizens who are more postmaterialist oriented value imagination more.
However, once cultural-historical heritage of the country is included into the analysis,
evaluation of imagination changes, thus confirming the importance of living in the
communist regime and, on the other hand, the influence of socialization patterns defined by
the dominant religion (Orthodoxy, Catholicism, Protestantism or Islam). The concluding
part discusses the implications of these results for supporting creativity in young people and
contributing to the development of contemporary society which requires reliance on
individual abilities and responsibilities in order to progress.
KEY WORDS child imagination, GDP per capita, postmaterialist values, communist
regime, dominant religion, Europe

APSTRAKT Podsticanje deje mate je poeljan uslov za razvoj kreativnosti u
mladosti i odraslom dobu, a kreativnost se vidi kao jedno od reenja problema sa
kojima je savremeni svet suoen. Cilj rada predstavlja ispitivanje povezanosti
makrodrutvenih faktora i vrednovanja matovitosti kao osobine koju kod dece treba
razvijati. Za analizu su korieni podaci o stanju u evropskim zemljama koje su

1
Ovaj lanak je rezultat rada na projektima koje finansijski podrava Ministarstvo za nauku i
tehnoloki razvoj Republike Srbije (2006-2010): Obrazovanje za drutvo znanja (br. 149001) i
Demokratski modeli unapreivanja drutvene kohezije, ljudskih prava i privrednog razvitka u
politikim i institucionalnim procesima evropskih integracija Srbije (br. 149017).
264 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
obuhvaene Svetskom studijom vrednosti (1999-2004. godine). Rezultati ukazuju da
bogatije i razvijenije zemlje i graani koji su vie postmaterijalistiki orijentisani
vie vrednuju matovitost. Meutim, kada se u analizu ukljui kulturno-istorijsko
naslee drave, vrednovanje mate se menja, potvrujui znaaj ivota u
komunistikom reimu, odnosno uticaj socijalizacijskih obrazaca koje definie
dominantna religija (pravoslavno hrianstvo, rimokatoliko hrianstvo,
protestantizam i islam). U zakljunom delu razmatrane su implikacije rezultatata
ispitivanja za podrku kreativnosti mladih i razvoj savremenog drutva koje trai
oslanjanje na individualne sposobnosti i odgovornosti kako bi napredovalo.
KLJUNE REI deja mata, GDP per capita, postmaterijalistike vrednosti,
komunistiki reim, dominantna religija, Evropa
Uvod
Sve to je ovek napravio, sav svet kulture je proizvod ljudske mate i
stvaralatva zasnovanog na mati. Mata je stvaralaka delatnost koja proistie iz
sposobnosti ovekovog mozga da kombinuje, prerauje i od elemenata ranijeg
iskustva stvara nove predstave i novo ponaanje (Vigotski, 2005). Stvaralaka
delatnost mate zavisi od bogatstva i raznovrsnosti ranijeg iskustva oveka, poto
ono daje materijal iz kojeg se stvaraju proizvodi mate. Podsticanje deje mate
predstavlja poeljan uslov za razvoj kreativnosti u mladosti i odraslom dobu
(Maksi, 2006). Ispitivanje statusa mate meu vaspitnim ciljevima ukazuje na
podrku koju ona moe dobiti u podizanju mladih i njen mogui razvoj u sluaju
pojedinca i ire u drutvenoj zajednici. tavie, savremeni svet vidi kreativnost kao
jedno od reenja problema sa kojima sesuoava. Stvara se rizino drutvo koje
trai oslanjanje na individualne sposobnosti i odgovornosti u cilju reavanja
drutvenih problema (Inglehart, 2000).
Odnos prema deci i njihovom vaspitanju ispituje se kao deo vrednosnih
sistema graana u okviru evropskih i svetskih studija koje su zapoele krajem
sedamdesetih godina XX veka (Arts, Hagenaars & Halman, 2003; Inglehart &
Welzel, 2004). Do sada su realizovana etiri, a u toku je peti ciklus Svetske studije
vrednosti, kojom je pokriveno vie od 80% svetske populacije. Kao najznaajniji
pokazatelji vrednosnih sistema modernog sveta definisane su dve dimenzije:
tradicionalno/ sekularno-racionalne vrednosti i vrednosti preivljavanja/
samoizraavanja (Inglehart, 2000). Tradicionalne vrednosti ukljuuju, izmeu
ostalog, stav da deca kroz vaspitanje, pre svega, treba da se naue poslunosti i
potovanju starijih. Ovim vrednostima se suprotstavljaju sekularno-racionalne, koje
podrazumevaju da je vaspitanjem najvanije razviti odgovornost, odlunost i
tedljivost. Glavna komponenta vrednosti preivljavanja i blagostanja jeste
polarizacija izmeu materijalistikih i postmaterijalistikih vrednosti, koja se kree
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 265
od naglaska na ekonomskoj i fizikoj sigurnosti do isticanja samoizraavanja i
kvaliteta ivota. Uz vrednosti oskudice ide uverenje da deca vaspitanjem primarno
treba da se naue marljivosti, a uz vrednosti blagostanja da vaspitanjem treba da se
podstie deja mata i kreativnost.
Sve bive komunistike zemlje
2
koje su uestvovale u treem ciklusu Svetske
studije vrednosti grupiu se u kvadrantu koji kombinuje vrednosti preivljavanja i
sekularno-racionalni autoritet, sa izuzetkom Poljske (koja je pomerena znaajno ka
tradicionalnom autoritetu). I u etvrtom ciklusu, bive komunistike zemlje ostaju u
kvadrantu koji kombinuje vrednosti oskudice i sekularno-racionalni autoritet, izuzev
Poljske i Slovenije (koja ide meu bogatije zemlje). U celini, graani bivih
komunistikih zemalja oseaju se manje sreno i zadovoljno od svih ostalih grupa,
ak manje od onih u najsiromanijim zemljama. Oni su manje tolerantni od graana
razvijenih zemalja, imaju manje bazino poverenje u ljude, manje se oseaju
slobodno i imaju neto veu tenju za jakim voom. Takoe, utvreno je da postoji
slinost vrednosnih konflikata meu bivim komunistikim zemljama, tako da
izraena anomija ne predstavlja odsustvo, ve zbirni izraz sukoba mnogih
suprotstavljenih vrednosti.
U etvrtom ciklusu Svetske studije vrednosti, koji je u Srbiji izveden 2001.
godine, osrednje je izraena orijentacija na preivljavanje i orijentacija ka sekularno-
racionalnom autoritetu (Panti, 2005). Redosled ovih vrednosti je u visokoj
korelaciji sa vrednosnim prioritetima graana svih bivih komunistikih zemalja. U
odnosu na druge bive komunistike zemlje, u Srbiji je manje bazino poverenje u
ljude i parlament, posebno u Ujedninjene nacije, ali je manja potreba za jakim
liderom i vea tolerantnost stanovnitva prema devijantnim osobama. Procenat
graana Srbije koji doivljavaju da nemaju kontrolu nad svojim ivotom je vii od
bilo koje druge zemlje u okruenju, izuzev Makedonije (Pavlovi, 2006). tavie,
nijedna evropska zemlja nema tako nisko poverenje u dravne/ graanske institucije
i tako visoko poverenje u institucije tradicionalnih autoriteta kao Srbija.
Vrednosti graana Srbije moraju se posmatrati u kontekstu vrlo nepovoljnih
drutvenih kretanja u vreme izvoenja istraivanja (raspad SFRJ, ratna dejstva,
osiromaenje, NATO bombardovanje). Pavlovi (2007) ukazuje na matricu koja
ukljuuje visoko homogeno vrednovanje porodice, porodinog autoriteta i visok
stepen portvovanosti za decu. Srbija zajedno sa zemljama biveg Sovjetskog
Saveza, ekom, Slovakom, Bugarskom, Poljskom, Rumunijom i Albanijom, tvori
grupu bivih komunistikih zemalja koju karakterie slian obrazac porodinih

2
Uestvovalo je deset istonoevropskih zemalja, odnosno drutvenih zajednica (iz SFRJ samo
Slovenija). Termini zemlja i drava u daljem tekstu koriste se kao sinonimi, uz napomenu da ne
odgovaraju uvek politikom statusu koji su zajednice imale u vreme ispitivanja: na primer,
Slovenija nije bila posebna drava. Ovakvo opredeljenje nije rezultat politikih stavova autora
lanka, ve namere da se tekst ne optereuje objanjenjima koja nisu neophodna.
266 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
stavova i vrednosti baziran na nekritikom odnosu prema roditeljskom autoritetu,
preferiranju marljivosti i odgovornosti kao najvanijih osobina i blagom
(ne)prihvatanju institucije braka i izmenjene uloge ene (kao, na primer, samohrana
majka, zaposlena ena). Slinosti u vrednosnim obrascima mogu se objasniti
komunistikim zaleem, stepenom ekonomskog razvoja, religijskom pripadnou,
procesima uspostavljanja parlamentarne demokratije i principa trine ekonomije.
Klaster analiza preferiranih osobina koje treba razvijati kod dece dozvoljava
definisanje dve grupe osobina koje su imenovane kao autonomne i konformistike
(Joksimovi, Maksi i Pavlovi, 2007). Tipini predstavnici autonomnih osobina su
nezavisnost, tolerancija i odgovornost, a konformistikih poslunost, religioznost i
tedljivost. Utvreno je da srpsko javno mnjenje znaajno veu prednost daje
razvoju osobina autonomne linosti u odnosu na konformistike osobine. Prema
preferencijama osobina autonomne linosti, Srbija se nalazi na nivou proseka
evropskih zemalja kao jedne celine. Podatke, ipak, treba uzeti s rezervom, zbog
socijalne poeljnosti osobina koje govore o autonomiji. Autonomne vaspitne ciljeve
preferiraju mlai i obrazovaniji, stanovnici veih gradova, oni koji su
postmaterijalistiki orijentisani, drugim reima, nosioci modernizma. Iako se u
drutvu proklamuje vrednost autonomije, odgovornosti i tolerancije, praksa to ne
potvruje. Ova injenica vraa nas na dominaciju materijalistikih drutvenih
ciljeva, koja se moe objasniti niskim materijalnim standardom, tranzicijom i linom
nesigurnou.
Neoekivano, deja mata se nije nala meu osobinama autonomne linosti u
pomenutom ispitivanju. Pretpostavljeno je da mogui razlog lei u vrlo niskom
vrednovanju mate u odnosu na ostale procenjivane osobine. Matovitost je na
poslednjem mestu po vanosti u svetu, Evropi i Srbiji na osnovu podataka
prikupljenih u treem i etvrtom ciklusu Svetske studije vrednosti (Maksi i
Pavlovi, 2008). Preferiranje matovitosti u periodu od 1994. do 2004. godine
znaajno raste na nivou svetske i evropske populacije, dok u Srbiji stagnira.
Stagnacija vrednovanja deje mate razumljiva je u okviru drutvene krize koja se
deavala u vreme kada je ispitivanje sprovedeno. Preferiranje mate je pozitivno
povezano sa postmaterijalistikom orijentacijom i obrazovnim nivoom ispitanika, a
negativno sa njihovim godinama. U celini, obrazovaniji i mlai ispitanici vie
podravaju podsticanje mate kod dece.
Predmet interesovanja u ovom radu je vrednovanje deje mate u evropskom
kulturno-istorijskom kontekstu. J edan od razloga zato se deja mata u pricipu
nisko vrednuje u odnosu na druge osobine koje deca treba da razviju moe biti njeno
laiko tumaenje. U svakodnevnoj upotrebi, matanje se doivljava kao nekorisna i
nepotrebna aktivnost, gubljenje vremena, o emu je jo Vigotski (1996) govorio. Isti
autor, u svojoj jo uvek vodeoj teoriji o dejem razvoju, upravo mati dodeljuje
kljunu ulogu u razvoju kreativnosti. Makroekonomski i drugi drutveni uslovi
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 267
oblikuju vrednosni sistem graana, odnos prema deci i njihovom vaspitanju, kao i
obrazovni sistem u okviru kojeg se podrava odreeni vaspitni stil. Kao relevantni
pokazatelji drutvenog konteksta izdvojeni su ekonomsko bogatstvo zemlje, njeno
kulturno-istorijsko naslee (koje obuhvata iskustvo sa komunistikim ureenjem i
religijsko opredeljenje graana), kao i rairenost materijalistikih i
postmaterijalistikih vrednosti meu graanima.
U evropskom kulturnom nasleu dominira hrianska religija, a zastupljen je i
islam. Sve bive komunistike drave imale su iskustvo sa potiskivanjem religije.
Na isprepletanost religijskih uticaja ukazuju svi pokuaji klasifikacija dravnih
zajednica prema dominantnoj religiji. U jednoj klasifikaciji novijeg datuma (Barrett,
Kurian & Johnson, 2001) razlikovano je ak jedanaest grupa. Veinsko
protestantsko stanovnito ivi u Danskoj, Finskoj, vedskoj i Islandu, katoliko u
Austriji, Hrvatskoj, Irskoj, Italiji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Portugalu i paniji, a
pravoslavno u Grkoj i Rumuniji. Protestanti i katolici su izmeani u Nemakoj, a
katolici i neopredeljeni u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Sloveniji i Slovakoj.
Meano pravoslavno i neopredeljeno je stanovnitvo Bugarske. Meani
neopredeljeni i katolici su u ekoj i Maarskoj, meani neopredeljeni i protestanti u
Estoniji, meani neopredeljeni i pravoslavni u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini, a meani
neopredeljeni i pola/pola, katolici i protestanti u Holandiji i Letoniji.
Postavljeno je pet istraivakih pitanja sa ciljem da se ispita povezanost
makroekonomskih i drugih drutvenih faktora sa vrednovanjem matovitosti kao
osobine koju kod dece treba razvijati:
1) Kako vrednuju deju matu graani Evrope s obzirom na visinu
nacionalnog dohotka i rairenost materijalistike orijentacije u zemlji u
kojoj ive?
2) Da li se znaajno razlikuju u vrednovanju deje mate graani bivih
komunistikih i nekomunistikih drava?
3) Kakva je povezanost izmeu zastupljenosti (post)materijalistikih
vrednosti i vrednovanja matovitosti kao osobine koju kod dece treba
razvijati u bivim komunistikim i nekomunistikim zemljama?
4) Kako vrednuju deju matu graani Evrope s obzirom na dominantnu
religiju u dravi (pravoslavne, katolike, protestantske i muslimanske
zemlje)?
5) Da li se znaajno razlikuju u vrednovanju deje mate graani evropskih
drava prema dominantnoj religiji (pravoslavni hriani, katolici,
protestanti, muslimani) izmeu i unutar grupe bivih komunistikih i
nekomunistikih drava?
268 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
Metodologija istraivanja
U analizi su korieni uzorci stanovnika 35 evropskih zemalja koje su bile
ukljuene u etvrti talas Svetske studije vrednosti (1999-2004. godine): Albanija,
Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, eka, Nemaka,
Danska, panija, Estonija, Francuska, Finska, Grka, Maarska, Italija, Irska,
Island, Luksemburg, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Makedonija, Moldavija,
Holandija, Portugal, Poljska, Rumunija, Srbija, Rusija, vedska, Slovaka,
Slovenija, Turska, Ukrajina. Ukupan broj ispitanika iznosi N=47251, a broj
ispitanika po pojedinim zemljama kree se od 968 (Island) do 4607 ispitanika
(Turska).
Uzorak za Srbiju broji N=1200 ispitanika, starosti od 18 do 86 godina,
priblino polovina mukih (48%) i enskih (52%). Veina ispitanika je u braku
(64%), veina ima dece (75%), najee dvoje (42%) ili jedno dete (22%). to se
tie obrazovanja, najvei broj ispitanika ima srednju strunu spremu (43%), a 19%
njih ima vie od srednjeg obrazovanja. Skoro 80% ispitanika je zaposleno.
Svi korieni uzorci na adekvatan nain odraavaju strukturu populacija
analiziranih evropskih drava. Reprezentativnost uzoraka za populacije
odgovarajuih drava ostvarena je korienjem odgovarajuih pondera dostupnih u
bazi podataka Svetske studije vrednosti iz koje su podaci preuzeti.
Podaci o poeljnim osobinama dece i karakteristikama ispitanika preuzeti su
iz Upitnika koji je korien u Srbiji.
Vrednovanje deje mate posmatrano je u okviru deset ponuenih osobina:
nezavisnost, marljivost, odgovornost, matovitost, tolerancija, tedljivost, odlunost,
religioznost, poslunost i nesebinost. Ispitanici su mogli da izaberu do pet osobina
za koje smatraju da ih treba razvijati kod dece.
Ekonomsko bogatstvo zemlje izraeno je preko drutvenog proizvoda koji je
definisan kao bruto domai proizvod po kriterijumu pariteta kupovne moi (GDP
per capita Purchasing Power Parity) i to vrednosti za konkretne zajednice u vreme
sprovoenja istraivanja (Human Development Report, 2003). GDP je iskazan u
amerikim dolarima, a kree se od minimalnih 2150 (Moldavija) do maksimalnih
53780 dolara po glavi stanovnika (Luksemburg). Prema ovom pokazatelju, bive
komunistike zemlje imale su u proseku 7890, a nekomunistike 25500 dolara GDP
per capita u 2001. godini.
Materijalistike i postmaterijalistike vrednosti merene su preko procene
ciljeva kojima drava treba da tei u narednih deset godina. Od ispitanika je traeno
da proceni etiri cilja, napravi izbor dva najvanija i izmeu njih rangiranje na
vaniji i manje vaan. Materijalistiki ciljevi su postizanje reda unutar drave i
borba protiv rasta cena, a postmaterijalistiki ciljevi vee uee naroda u vanim
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 269
odlukama Vlade i zatita slobode govora. Indeks postmaterijalistikih vrednosti
ima raspon od 1 (birana oba materijalistika cilja) do 3 (birana oba
postmaterijalistika cilja). Postmaterijalistike vrednosti su znaajno vie rairene u
nekomunistikim zemljama (u proseku 18% graana) nego bivim komunistikim
(6% graana).
Kulturno-istorijsko naslee obuhvata iskustvo sa komunistikim ureenjem i
religijsku pripadnost graana. Komunistiki reimi definisali su drutvene i
individualne faktore razvoja polovine evropskih drava i njihovog stanovnitva u
drugoj polovini XX veka. Drave su podeljene na bive komunistike (N=19) i
nekomunistike (N=16), a religijska pripadnost drave odreena je na osnovu
dominantne veroispovesti (prema broju stanovnika) na: pravoslavne (N=10),
katolike (N=14), protestantske (N=8) i islamske (N=3) zemlje. Detaljan prikaz
drava koje su ukljuene u ispitivanje dat je uz tabele i grafikone u delu teksta o
rezultatima.
Vrena je procentna i korelaciona analiza, dok su za ispitivanje znaajnosti
razlika korieni F test i t test.
Rezultati
Ekonomsko bogatstvo, postmaterijalistike vrednosti, komunizam i vrednovanje
deje mate
Na uzorku evropskih zemalja koje su uestvovale u etvrtom talasu Svetske
studije vrednosti, postoji znaajna povezanost izmeu GDP-a drave i vrednovanja
matovitosti, odnosno zastupljenosti postmaterijalistikih vrednosti i vrednovanja
matovitosti. Vii GDP je praen veim preferiranjem matovitosti (r=.465, p=.001).
Via zastupljenost postmaterijalistikih vrednosti je praena veim preferiranjem
matovitosti (r=.515, p=.001). Dobijeni podaci su u skladu sa Inglhartovim
(Inglehart, 2000) teorijskim pretpostavkama na kojima je zasnovao kulturnu mapu
sveta i prognoze o njegovom daljem razvoju. Na osnovu ovih podataka moemo
zakljuiti da uz vee materijalno bogatstvo zemlje, vii standard njenih graana i
veu rairenost vrednosti blagostanja, ide vee preferiranje deje mate kao
vaspitnog cilja.
Meutim, kada se evropske zemlje podele na osnovu iskustva sa
komunistikom vlau, dobijaju se znaajne razlike izmeu bivih komunistikih i
nekomunistikih zemalja u pogledu preferencija deje mate. Bive komunistike
zemlje manje vrednuju matovitost (M=13%) u odnosu na ostale nekomunistike
evropske zemlje (M=25%) koje su uestvovale u ispitivanju. Ve je reeno da bive
komunistike zemlje imaju znaajno nii GDP i niu postmaterijalistiku
orijentaciju. Moe se pretpostaviti da je iskustvo sa komunistikim reimom, koji je
270 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
zasnovan na idejama kolektivizma i egalitarizma, uz restriktivno dejstvo nieg
standarda i veu okupiranost obezbeivanjem bazinih potreba, imalo nepovoljan
efekat na vrednovanje mate, koja je zasnovana na individualnom pristupu,
oslanjanju na sopstvene kapacitete i slobodi izraavanja.

Dijagram 1: Povezanost preferencije matovitosti i GDP per capita
u bivim komunistikim zemljama (n=19)
GDP per capita 2001 (US $)
18000 16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000
%

p
r
e
f
e
r
e
n
c
i
j
e

m
a
s
t
o
v
i
t
o
s
t
i
30
20
10
0
ME
RS
MK
UA
SLO
SK
RUS
RO
PL
MD
LT
LV
H
EST
CZ
BY
BG
BIH
AL

Napomena: AL - Albanija, BY Belorusija, BiH Bosna i Hercegovina, BG
- Bugarska, CZ eka, EST Estonija, H - Maarska, LT - Letonija, LV -
Litvanija, ME- Crna Gora, MK - Makedonija, MO - Moldavija, PL - Poljska, RO -
Rumunija, RS - Srbija, RUS - Rusija, SK - Slovaka, SLO - Slovenija, UA -
Ukrajina.

Izloeni podaci bili su podsticaj za ispitivanje veza izmeu GDP drave,
zastupljenosti postmaterijalistike orijentacije meu graanima i vrednovanja
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 271
matovitosti u dve posebne grupe: bivim komunistikim i nekomunistikim
zemljama. Na poduzorku bivih komunistikih zemalja u Evropi, veza izmeu GDP-
a drave i vrednovanja matovitosti ostaje znaajna, ali menja smer postaje
negativna: to je vei GDP drave, matovitost se manje vrednuje (r=-.493, p=.032).
Bive komunistike zemlje koje su bogatije su one koje su bre ekonomski
napredovale, gde je tranzicija bila blaa sa manje frustracija i stresova, za
ekonomski napredak im je bio potreban organizovaniji, priljeniji, marljiviji rad,
upornost, a to su postigli oni koji su manje vrednovali deju matu. Pozicija
pojedinih zemalja vidljiva je na dijagramu 1.
Veza izmeu postmaterijalistike orijentacije graana kod bivih
komunistikih zemalja i preferiranja matovitosti se gubi u odnosu na situaciju sa
svim evropskim zemljama, odnosno postaje statistiki neznaajna (r=-.070, p=.775).
Moe se pretpostaviti da je uoena veza delom posledica male varijabilnosti u
rairenosti postmaterijalistikih vrednosti u grupi bivih komunistikih zemalja, ali i
posledica nedovoljne utemeljenosti postmaterijalistikih vrednosti u ovim
drutvima, usled ega izostaje njihova povezanost sa varijablama sa kojima postoji
teorijska srodnost (poput preferiranja matovitosti).
Kada se evropske zemlje koje nisu iz komunistikog bloka posmatraju kao
posebna grupa, veza izmeu GDP-a zemlje i preferiranja matovitosti postaje
neznaajna (r=.093, p=.731), a isto se dogaa i sa vezom izmeu postmaterijalistike
orijentacije i preferiranja matovitosti (r=-.004, p=.987) (dijagram 2). Deo
objanjenja za nepostojanje veze moe biti mala varijabilnost GDP-a. Sa druge
strane, kada zemlja postigne visok GDP, onda moda postaju vanije neke druge
varijable za odnos prema dejoj mati, odnosno, kada se dostigne odreeni standard,
materijalno bogatstvo gubi znaaj za vrednovanje mate.
Takoe, ovo bi moglo da ukazuje na sloeniji odnos izmeu
postmaterijalistikih vrednosti i preferiranja matovitosti. Moda deja mata upravo
postaje ponovo vredna kada se postigne odreeni, visok nivo materijalnog bogatstva
i stabilnosti u zemlji. Na to indirektno ukazuje podatak da se znaajna pozitivna
veza izmeu GDP-a i preferencije matovitosti na uzorku svih zemalja ne
reprodukuje u dva izdvojena poduzorka (povezanost u zemljama komunistikog
bloka postaje negativna, a u zemljama nekomunistikog bloka neznaajna). To bi
moglo ukazivati na to da matovitost najvie vrednuju graani najsiromanijih i
najbogatijih evropskih drava, odnosno da veza izmeu GDP-a i vrednovanja mate
u uzroku svih zemalja, nije nuno najbolje opisana linearnim, ve nekim nelinearnim
modelom (na primer, oblik slova U).



272 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
Dijagram 2: Povezanost preferencije matovitosti i GDP per capita u
nekomunistikim zemljama (n=19)
GDP per capita 2001 (US $)
60000 50000 40000 30000 20000 10000 0
%

p
r
e
f
e
r
e
n
c
i
j
e

m
a
s
t
o
v
i
t
o
s
t
i
50
40
30
20
10
TR
S
E
P
NL
L
I
IRL
IS
GR
D
F
FIN
DK
B
A

Napomena: A - Austrija, B Belgija, D - Nemaka, DK - Danska, E -
panija, F Francuska, FIN - Finska, G - Grka, I - Italija, IRL - Irska, IS - Island, L
- Luksemburg, NL - Holandija, P - Portugal, S - vedska, TR - Turska.
Dominantna religija u zemlji i vrednovanje deje mate
Kada se evropske zemlje grupiu prema dominantnoj religiji na pravoslavne,
katolike, protestantske i islamske, razlike meu njima s obzirom na vrednovanje
mate su statistiki znaajne (F (3)=228,50, p=.001). Izuzetak su protestantske
(M=.27) i islamske zemlje (M=.26) koje se meusobno ne razlikuju znaajno
3
.
Drave sa dominantnom protestantskom i islamskom religijom ujedno najvie
vrednuju deju matu. Znaajno manje preferencije mate ispoljavaju drave sa

3
Analiza je u ovom sluaju raena na individualnom nivou, pa se prikazane prosene vrednosti kreu
izmeu 0 i 1, i predstavljaju odnos ukupnog broja ispitanika i broja ispitanika koji matovitost
smatraju vanom osobinom.
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 273
dominantnom katolikom veroispoveu (M=.17), a najnie one sa pravoslavnom
(M=.14). Tumaenje povezanosti dominantne religije i vrednovanja deje mate
moe se traiti u socijalizacijskim obrascima koje svaka od verskih zajednica
definie, uz ogradu da se nacionalne i dravne granice ne poklapaju sa verskim
opredeljenjem graana, te da komentari ne moraju da vae na individualnom nivou.
Sledi kratak opis relevantnih obeleja, verovanja i zahteva prema vernicima svake
verske zajednice (Bulard i in, 1990).
Hriani se ue uzdravanju od ovozemaljskih uivanja, a vodi ih ljubav
prema drugima koji je mogu i ne biti vredni. Hrianstvo trai od vernika da budu
pokorni viim vlastima, a deca se poduavaju da budu posluna prema roditeljima.
Pravoslavno hrianstvo istie razboritost, duhovnu snagu, umerenost, pravinost,
veru, nadu i ljubav, dok rimokatoliki hriani insistiraju na prirodnom pravu i
autoritetu crkve, pokajanju, ispatanju i disciplini. I jedni i drugi veruju da su ljudska
bia pala i da potrebuju izbavljenje. Protestanti, meutim, istiu realnost blagodati u
hrianskom ivotu i veruju da niko ne moe iznuditi milost Boiju inei dobra
dela, ve Bog spasava po svom izboru. Protestanti tee raspodeli vlasti, a neki
savremeni naunici su im pripisali glavnu ulogu u razvoju sveta proizvodnje i
kapitalizma. Islam stavlja akcenat na nemar i ravnodunost kao osobine ljudskog
roda, potenje, ljubaznost, milosre, vrednou, postojanost u stavovima, stoiku
predanost sudbini i strogo potovanje zakona. Muslimani se zalau za revnosnu
pobonost i ne mogu odvojiti svoj nacionalni od verskog identiteta.
Kombinovanje dominantne veroispovesti u dravi sa komunistikim
ureenjem daje znaajne razlike izmeu grupe bivih komunistikih i
nekomunistikih drava, ali i unutar ove dve grupe - izmeu pravoslavnih,
katolikih, protestantskih i muslimanskih zemalja (tabela 1). U celini, pripadnici
katolike, protestantske i pravoslavne veroispovesti u grupi nekomunistikih
zajednica vie vrednuju matovitost nego analogne grupe ispitanika u grupi bivih
komunistikih zemalja. Izuzetak su islamske zemlje, gde je trend obrnut. Radi se o
samo tri drave, a kod svake od njih postoje ograniavaji faktori za tumaenje:
Bosna i Hercegovina je konglomerat naroda i religija, Albanija je imala
najrestriktivnije komunistiko ureenje, a Turska je samo jednim delom evropska.
Potrebna su dalja ispitivanja koja bi pomogla da se razjasni uloga islamske vere u
podravanju i podsticanju deje mate.
Sa druge strane, unutar dve grupe zemalja, pripadnici razliitih religija i vera
se znaajno razlikuju prema stepenu poeljnosti matovitosti, kako u grupi bivih
komunistikih (F(3)=254,83, p=.001), tako i u sluaju nekomunistikih zemalja
(F(3)=52,45, p=.001). Meu bivim komunistikim zemljama, pravoslavne zemlje
znaajno vie vrednuju matovitost od katolikih, a islamske najvie (u odnosu na
sve ostale grupe). Poreenje unutar nekomunistikih drava otkriva znaajnu razliku
izmeu katolikih i pretestantskih, u tom smislu da protestantske vie vrednuju
274 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
matovitost. Ista prednost protestantskih zemalja javlja se i u odnosu na pravoslavne
i islamske zemlje (uz napomenu da su ove grupe zastupljene samo sa po jednom
zemljom).

Tabela 1: Znaajnost razlika u vrednovanju matovitosti unutar grupe bivih
komunistikih i nekomunistikih zemalja s obzirom na dominantnu religiju drave

Znaajnost razlika Dominantna
religija

M
Bive komunistike
zemlje
M
Nekomunistike
zemlje

t

df

p
Pravoslavna 0,14
(SD=,34)
0,22
(SD=,41)
7,13 9927 .001
Katolika 0,08
(SD=,28)
0,22
(SD=,42)
22,77 14932 .001
Protestantska 0,07
(SD=,26)
0,30
(SD=,46)
-5,75 4998 .001
Islamska 0,29
(SD=,45)
0,21
(SD=,41)
15,63 7975 .001

Napomena: Bive komunistike zemlje su: pravoslavne - 9 (Srbija, Rusija,
Rumunija, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina, Belorusija),
katolike - 6 (Slovenija, eka Slovaka, Poljska, Maarska, Litvanija),
protestantske - 2 (Estonija, Letonija) i islamske - 2 (Albanija, Bosna i Hercegovina).
Nekomunistike zemlje su: pravoslavne - 1 (Grka), katolike - 8 (Irska, panija,
Luksemburg, Francuska, Belgija, Austrija, Italija, Portugal), protestantske - 6
(Island, Finska, Nemaka, Danska, vedska, Holandija) i islamske - 1 (Turska).

Moe se pretpostaviti da je komunizam snizio vrednovanje matovitosti
svojom ideologijom o zajednitvu i guenju individualizma. Taj uticaj je razliit u
zavisnosti od veroispovesti: najjae je pogodio protestante i katolike, a izgleda da je
vie kompatibilan sa pravoslavljem, gde je imao i manje efekte. Unutar grupe bivih
komunistikih drava, pravoslavne zemlje su siromanije, ali vie vrednuju matu od
katolikih, koje su bre napredovale u ekonomskom razvoju. Prema programu
verske nastave koja se ui u osnovnoj i srednjoj koli u Srbiji, katoliki vjeronauk
stavlja naglasak na odgovorno stvaranje boljeg sveta (Pravilnik o dopuni pravilnika
o nastavnom planu i programu predmeta verska nastava za srednje kole, 2004), dok
pravoslavni katehizis kae da uenik treba da stekne pojam o biu kao zajednici i
shvati da je izvor svakog greha egoizam, individualizam (Pravilnik o nastavnom
planu i programu verska nastava za etvrti razred osnovne kole, 2004).
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 275
Zavrno razmatranje
Ispitivanje vrednovanja deje mate u evropskom kulturno-istorijskom
kontekstu ukazuje na nelinearnost odnosa izmeu makrodrutvenih faktora i podrke
dejoj mati. Rezultati potvruju da postoji znaajna povezanost izmeu
ekonomskog bogatstva drave, odnosno postmaterijalistikih vrednosti graana i
preferiranja deje mate. Ali, kada se ukljui iskustvo sa komunistikim ureenjem,
veza izmeu GDP zemlje i vrednovanja mate postaje negativna, dok se izmeu
postmaterijalistikih vrednosti i vrednovanja mate gubi. Moe se rei da na scenu
stupa religijsko naslee, ali je i za njega znaajno iskustvo sa komunistikim
reimom. Podrka matovitosti u bogatim, razvijenim zemljama zasnovana je na
realno visokim mogunostima izbora. S druge strane, mogua je adaptivna vrednost
matovitosti u ekstremno nestabilnim i siromanim drutvima, kao ouvanje
integriteta linosti. Ispitivanje statusa mate u kontekstu vaspitnih stilova razliitih
geopolitikih i verskih zajednica (istorijski, ekonomski, kulturni faktori) svakako
treba nastaviti i ukljuiti individualne faktore.
Poremeaji koje je donela tranzicija razmatrani su kao faktori iji efekti
zahtevaju dalje ispitivanje. Preferencije odreenih osobina predstavljaju kontekst za
vaspitni stil koji e porodica i kola primeniti u podizanju mladih generacija. Koliko
taj model korespondira sa drutvenim promenama i u kom pravcu se kree drutveni
razvoj? ta odlikuje drutveni razvoj: prelazak sa dravne, planske ekonomije na
privatnu, trinu ekonomiju. Kakav graanin i radnik e biti uspean u takvim
uslovima? Koje osobine ga karakteriu: individualnost, samostalnost, nezavisnost,
tolerantnost na frustracije i na razliito, spremnost na rizikovanje, fleksibilnost,
spremnost na uenje u toku celog ivota (urii-Bojanovi i Maksi, 2007)? Ovo
su sve pretpostavke, uslovi ili elementi kreativnosti, bar one kakvu savremeni svet,
olien u vrednostima Zapadne Evrope i Severne Amerike, poznaje i trai.
Nema sumnje da rastu potrebe i zahtevi za kreativnou u svetu u kojem
ivimo. Ekonomski razvoj u pravcu uveanja GDP-a je neminovnost, globalni trend
kojem svi tee ili e biti tako klasifikovani, pozicionirani, ma kakve vrednosti te
drutvene zajednice budu proklamovale i sledile. Ako siromanije zemlje ekonomski
napreduju, oslanjajui se na marljivost, odlunost i tedljivost mladih generacija, da
li e mata preiveti privremeno odustajanje od podrke, kako bi se razvila
ekonomija koja e podii GDP drave? Da li e deca moi da budu matovita kad
porodica i kola procene da mogu to sebi da dozvole, kad mata bude u programu
drutvenog razvoja i ciljeva kolovanja? Da li u bogatim zemljama postoji lina
motivacija kod dece i roditelja da budu matovita? ta e se desiti sa matom mladih
iz siromanih drava, ako im ne obezbeuje ekonomski napredak i blagostanje? Da
li e zavriti kao nacionalna kultura u tragovima, koja je egzotina, prezentuje se
276 SOCIOLOGIJ A, Vol. LI (2009), N 3
fragmentarno u prigodnim prilikama (dravni praznici, neko meunarodno
priznanje) ili je pred nama neko novo, sada nepoznato reenje?
Neka dalja, ali ne manje vana pitanja, odnose se na to gde e se razreiti
konflikt izmeu individualne potrebe za kreativnim izraavanjem i efekata po
ekonomsko stanje koje takav izbor ima na ivot. Kao lina frustracija i tavorenje,
kao odustajanje od kreativnosti ili kompromisno (vie po pojedinca ili vie po
sistem) ili kao kreativno prilagoavanje sistemu u kojem se uestvuje? Na primer,
ovek radi jedan posao, a u slobodno vreme se posveuje svojim hobijima koji mu
pruaju zadovoljstvo, uivanje, oputanje, osmiljavanje ivota. Da li kreativna
orijentacija ima snage da prevazilazi nacionalne granice i bude doprinos napretku
oveanstva, bez obzira odakle dolazi ili je migracija iz siromane u bogatu sredinu
neophodna? U tom sluaju, vre se i druga pomeranja u okviru vrednosnog sistema,
prevrednovanja sopstvenih ciljeva, aspiracija i onoga to je oveku bitno. Ono to
znamo je da su nam kreativna reenja potrebna, a od toga kako bude odgovoreno na
pitanje koje su pretpostavke potrebne za kreativna ispoljavanja i doprinose, zavisie
budunost pojedinaca i drutvenih zajednica u kojima ive.
Literatura
Arts, Will, Jacques Hagenaars & Loek Halman (Eds.). 2003. The Cultural Diversity of
European Unity: Findings, Explanations and Reflections from the European Values
Study. Leiden-Boston: Brill.
Barrett, David, Kurian, George and Todd Johnson. 2001. World Christian encyclopedia. A
comparative survey of churches and religions in the modern world. Vol. I. Oxford:
Oxford University Press.
Bulard, Roder i Leri in. 1990. Enciklopedija ivih religija. Beograd: Nolit.
uriiBojanovi, Mirosava i Slavica Maksi. 2007. Pluralizam i multikulturalnost u
obrazovanju mladih u drutvu znanja, u Gai-Pavii, Slobodanka i Slavica Maksi (ur.).
Na putu ka drutvu znanja, Obrazovanje i vaspitanje u Srbiji u periodu tranzicije (str. 27-
38). Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
Human Development Report. 2003. Millennium Development Goals A Compact among
Nations to End Human Poverty, United Nations Development Programme (dostupno na:
http://hdr.undp.org/reports/global/2003)
Inglehart, Ronald. 2000. Globalization and Postmodern Values, The Washington Quarterly,
god. 23, br. 1: 215-228.
Inglehart, Ronald & Christian Welzel. 2004. What Insights Can Multy-country Surveys
Provide about People and Societies? Pretraivano 16. 03. 2006. god.
http://www.worldvaluessurvey.org.
Slavica Maksi, Zoran Pavlovi: Vrednovanje deje mate... 277
Joksimovi, Sneana, Slavica Maksi i Zoran Pavlovi. 2007. Attitudes of the Citizens of
Serbia towards the Goals of Family Upbringing, Zbornik Instituta za pedagoka
istraivanja, god. 39, br. 2: 225-242.
Maksi, Slavica. 2006. Podsticanje kreativnosti u koli. Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja.
Maksi, Slavica i Zoran Pavlovi. 2008. Serbian Public Opinion on Child Imagination and
Its Correlates, Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, god. 40, br. 1: 7-21.
Panti, Dragomir. 2005. Da li su vrednosti graana bivih komunistikih zemalja sline,
Zbornik Matice srpske za druvene nauke, sveska 118-119: 4-11.
Pavlovi, Zoran. 2006.. Vrednosti u Srbiji u drugom dobu modernizma, Socioloki pregled,
god. 40, br. 2: 247-262.
Pavlovi, Zoran. 2007. Porodine vrednosti u tranziciji Srbija u komparativnoj perspektivi,
u Polovina, Nada i Blanka Bogunovi (ur.). Saradnja kole i porodice (str. 40-54).
Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom planu i programu predmeta verska nastava za
etvrti razred osnovne kole. 2004. Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik, 23.
Pravilnik o dopuni pravilnika o nastavnom planu i programu predmeta verska nastava za
srednje kole. 2004. Slubeni glasnik RS Prosvetni glasnik, 23.
Vigotski, Lav. 1996. Problemi razvoja psihe, sabrana dela, III tom. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
Vigotski, Lav. 2005. Deja mata i stvaralatvo. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.