| 1

Dragoslav Simi}
RASKOL U ETERU
2 |
Urednik
Milena Stojsavqevi}
| 3
DRAGOSLAV SIMI]
RASKOL
U ETERU
@IVOT SRPSKE EMIGRACIJE U AMERICI KROZ
RADIO PROGRAM NIKOLE KOSI]A
(MILVOKI, 19521982)
Kwiga sadr`i dva CD
sa najstarijim tonskim zapisima
na srpskom jeziku na~iwenim u SAD
BEOGRAD 2006
4 |
| 5
SADR@AJ
\or|e Malavrazi}: Polet i tragizam emigrantskog radija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Dragoslav Simi}: Uz ovu kwigu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
@IVOT PRED DRUGI SVETSKI RAT
Situacija u zemqi uo~i 27. marta 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Pu~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Osvajawe kratkotalasne radio-stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Objavqena je kapitulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Raskol u logoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Obra~uni u logoru, Limski odred . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Zlatnici od Dra`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Kako je kupqen i unet u logor radio-aparat? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
U NEMA^KOJ POSLE OSLOBO\EWA
Ratni zlo~inac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Kako je proradila razglasna stanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Englezi i komunisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Radio slu`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Radio slu`ba Komande III centra Kraqevske jugoslovenske vojske, u okupiranoj
Nema~koj, slu{aju}i emisije Radio Beograda i drugih radio-stanica,
i agencijske vesti, bele`i ih ovako: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
AMERIKA
Odlazak u Ameriku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Emigrantski radio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Kako je nastao Kosi}ev Radio ~as . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Posao u fabrici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Pisma i ~lanci o Kosi}evom radiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Srpski radio program u Americi pre Drugog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Sa~uvani zapisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Titovi agenti. Sukob preko radija sa Vojvodom \uji}em.
Plo~a sa himnom Bo`e pravde. Guerila songs iz Londona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Istrage u Titovim kazamatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Kako je izgledao doma}i radio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101
Pobednici i emigracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102
Rat na radio talasima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103
Jedno lepo pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
Rat u eteru. Jedna polemika: Prota Toza i Kosi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106
RASKOL
Vladika Dionisije i dr Slobodan Dra{kovi}. Mesto i uloga radija . . . . . . . . . . . . . . . . .127
Mere protiv kraqevi}a Tomislava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142
Vo`wa mrtvog Mihajla Miqkovi}a od Milvokija do Libertvila i natrag . . . . . . . . . . . .143
Kraq i raskol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146
Patrijarh German . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147
6 |
Pi smo koje je Patrijarh Srpski uputio 24. decembra 1964. godine, Beograd . . . . . . . . .149
Nekomercijalne radio-stanice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
Aparat za presnimavawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155
Sadr`aj emisija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157
Gosti i stalni ~lanovi redakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .161
O na{em vremenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163
Radoje Kne`evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167
Va`no saop{tewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174
Sa~uvane emisije. Radio drama Cerska bitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175
Datumi iz istorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179
IZBOR TEKSTOVA
Dr Bora Trifkovi}: General Ajzenhauer i na{ srpski narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181
Dr Slobodan Jovanovi}: Me|unarodni zna~aj Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184
Nikola Kosi}: O Titovoj poseti Londonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186
Stanislav @ugi}: Budu}e ure|ewe Srpske teritorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188
Selimir Popovi}: Slu~aj Milovana \ilasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190
Nikola Kosi}: Ukidawe Kominforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .192
Selimir Popovi}: Osvrt na su|ewa u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194
Nikola Kosi}: Proslava crkve u Rasini i komunisti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196
Vojvoda Mom~ilo \uji}: Bratskom Srpskom antikomunisti~kom
komitetu u Milvokiju, SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .199
Vojvoda Mom~ilo \uji}: Srbi i Srpkiwe, br}o i sestre! Sa puta po Evropi . . . . . . . . . .199
Nikola Kosi}: O Mihajlu Mihajlovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204
Pavle Jovanovi}: Uklawawe sa vlasti Aleksandra Rankovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206
Mom~ilo Ili}: Wego{ev hram-kapela na Lov}enu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209
Nikola Kosi}: Smrt Dragi{e Cvetkovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211
Nikola Kosi}: \eneral Mihailovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212
Mom~ilo Ili}: @ivan govori Eks privata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217
Pavle Jovanovi}: O na{em tu`nom i crnom Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219
Nikola Kosi}: Smrt kraqa Petra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221
Milan Radovi}: Program Stjepana Radi}a iz 1921. godine aktuelan i danas . . . . . . . . . .224
Nikola Kosi}: Jugoslavija kao konfederacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .226
Nikola Kosi}: Re~ opozicije u Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228
KOSI]EV RADIO I JUGOSLOVENSKI
ANTIKOMUNISTI^KI KOMITET (JAK)
Glas Amerike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .245
PO^ETAK I KRAJ KOSI]EVOG RADIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247
[umadija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .252
Kolo srpskih sestara na pikniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256
Kola~i, prase i rakija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257
Srpska plo~a na ameri~ki na~in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258
Srpski peva~ki savez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .258
Titova smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .262
Kraj programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267
Pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .270
Kakvi su bili me|usobni odnosi u srpskoj politi~koj emigraciji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .272
Desimir To{i}: Nikola A. Kosi} nacionalna figura van zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .277
Poseban dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .280
Dr prof. Qubodrag Stojadinovi}: Mi{qewe o rukopisu Raskol u eteru.
Srpski radio program Nikole Kosi}a (1952-1982) autora Dragoslava Simi}a . . . . . .287
Post scriptum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .291
| 7
\or|e Malavrazi}
Polet i tragizam emigrantskog radija
Kwiga Raskol u eteru plod je dokumentarno istra`iva~kog rada Dragoslava Si-
mi}a, autora koji ve} decenijama daje veliki doprinos beogradskoj dokumentar-
noj radiofoniji i publicistici. U osnovi svih wegovih poduhvata, pa i ovog,
jeste redak dar da se trenutno prepozna i oseti dok je jo{ u anegdoti, nagove-
{taju ili slu~ajnoj, u prolazu uhva}enoj informaciji tema iza koje }e se, po-
stepenim udubqivawem, otkriti jedinstvene qudske sudbine i zanimqive, neo-
bi~ne, pa`we vredne, a do sada neuo~ene dokumentarne povesti od op{teg i
trajnog zna~aja. Tako je, verovatno, neki uzgredni podsticaj odveo Dragoslava Si-
mi}a i do Nikole Kosi}a, biv{eg majora jugoslovenske kraqevske vojske koji, u
ve} dubokim godinama, sumira iskustva politi~kog emigranta i osniva~a srp-
ske radio stanice u Milvokiju, na Sredwem Zapadu Amerike.
Jedna od realnosti koje nam autenti~no predo~ava Simi}eva kwiga jeste
upravo `ivotni put Nikole Kosi}a, sav obele`en borbenim javnim delova-
wem i `rtvovawem za stvar srpstva i jugoslovenstva. I koliko god da se ova
kwiga oslawa na pisana dokumenta i uredno vo|enu arhivu Srpskog radio pro-
grama, `ivo, neposredno, nedavno Kosi}evo kazivawe za emisije simboli~nog
naziva Govori da bih te video (Drugi program Radio Beograda, urednik Dra-
goslav Simi}), ovde preneto na papir, jo{ jednom potvr|uje ni~im nadoknadi-
vu vrednost li~nog pripovedawa, koje slu{aocima prenosi ne samo suve ~iwe-
nice nego i qudske emocije i literarno upe~atqive detaqe, ~ijim se nizawem
oblikuju dela specifi~ne usmene kwi`evnosti. Na toj govornoj pla{tanici
nalazimo otisak cele Kosi}eve li~nosti. Vidimo ~oveka koji je, iznad svega,
vatreni patriota, no{en osnovnim ose}awem slobodarstva i pravde. U inten-
zivan dodir sa radio svetom on je prvi put do{ao upravo za vreme jedne rodo-
qubive akcije, u no}i 27. marta 1941. godine, kada je, kao istaknuti u~esnik dr-
`avnog prevrata, zauzeo kratkotalasnu stanicu, namewenu inostranom
auditorijumu, koja se nalazila na uglu ulica Nemawine i Kneza Milo{a.
(Dana{wi Radio Beograd, tada sme{ten u zgradi SANU, preuzeo je iste no-
}i, sa pet vojnika, dr Stevan Jakovqevi}, pisac Srpske trilogije. Re~eno uzgred,
ali ne bez podteksta koji nam indirektno govori o va`nosti masovnih medija
za savremeno dru{tvo, jedina `rtva celog beskrvnog pu~a od 27. marta bio je,
na drugom kraju grada, jedan `andarm, ~uvar predajnika u Maki{u.)
Od tih presudnih dana, put Nikole Kosi}a sve se dubqe useca i u predele
radija, civilizacijske tekovine koju je on shvatao utilitarno, kao spravu za
preno{ewe nacionalno-demokratskih ideja i uverewa. Takvo medijsko anga-
`ovawe sasvim je razumqivo, jer se za vreme Drugog svetskog rata, pa i dece-
nijama posle wega, odvijao u globalnom eteru pravi rat talasa (Francuzi su
8 |
| 9
govorili: la guerre des ondes.) Radio je bio glavni masovni medij jo{ od svog ra-
nog, zlatnog doba, tokom tridesetih, pa sve do pojave i nezadr`ivog uspona
televizije, a u vanrednim okolnostima, zahvaquju}i svojoj brzini, pokretqi-
vosti i bezgrani~nom prostirawu, on je uvek dobijao i, do danas, zadr`ao
posebno zna~ajnu ulogu.
Pripovest Nikole Kosi}a vodi nas, zatim, u Nema~ku, gde su srpski ofi-
ciri, zarobqeni posle kratkog aprilskog rata, nastojali da po svaku cenu
naravno, nelegalnim, te{kim i veoma rizi~nim putevima do|u do be`i~-
nog aparata kako bi mogli da slu{aju, bele`e i {ire vesti slobodnog Radio
Londona. U logorima Nirnberg i Osnabrik, to je bila predana aktivnost Ni-
kole Kosi}a, koju on izvanredno plasti~no o`ivqava u svojim se}awima, za-
bele`enim na tonskim trakama, a zatim i na stranicama Simi}eve kwige.
Ali, te slike, koje `ivo teku pred na{im unutra{wim okom, kao da ih i
sami sada neposredno do`ivqavamo, ne donose nam samo privla~na dokumen-
tarna svedo~ewa iz prve ruke nego i neke neo~ekivano gorke spoznaje. U ne-
ma~kim zarobqeni~kim logorima vladala je o{tra ideolo{ka podvojenost na
nacionaliste i komuniste. Stepen uzajamne mr`we i{ao je visoko, sve do pot-
kazivawa logorskoj upravi, uni{tavawa radio opreme i fizi~kih obra~una,
koje su Nemci morali da spre~avaju. Ta opora istina, sa ~ijim se raznim vari-
jacijama suo~avamo do dana dana{weg, sen~i Kosi}eve usmene memoare, i celu
Simi}evu kwigu, tonom prigu{ene, potisnute, ali duboko prisutne tragike.
Tragika je verovatno neadekvatna re~ za sudbinu ~oveka koji i danas, u de-
vedeset sedmoj godini `ivota, zra~i vitalnim aktivizmom. Me|utim, ~iwe-
nica je da je ovaj iskreni rodoqub 1945, posle oslobo|ewa Jugoslavije, bio
progla{en za ratnog zlo~inca i da se u zemqu, kona~no, vratio tek pola veka
kasnije, 1994. godine, dakle, cinizmom sudbine, u vreme novoga narodnoga i
dr`avnog sloma. Kao i ve}ina politi~kih emigranata, on se preko Okeana
otisnuo sa mi{qu da je to privremeno, za kratak period, a niti je bilo pri-
vremeno niti su istorijske okolnosti, koje su ga odvele u izgnanstvo, presta-
le da budu surove za wegov narod potkraj dvadesetog veka.
Ali, zadr`imo se na Kosi}evoj vezi s radiom. U prvim godinama posle rata,
u Nema~koj, kojom su upravqale savezni~ke snage, on se prihvatio organizovawa
stalne radio slu`be, namewene slu{awu svetskih stanica i istinitom obave-
{tavawu na{eg svega o idejama za novo ure|ewe Evrope i, naro~ito, o Jugoslavi-
ji. A kada je do{lo vreme emigracije, najboqi deo Kosi}evog novog `ivota, u
Americi, pripao je pravom radio novinarstvu, delatnosti u kojoj je on video mo-
gu}nost da sistematski i efikasno nastavi svoju borbu protiv komunizma.
U tom ciqu, po~etkom pedesetih godina pro{log veka, Nikola Kosi} po-
krenuo je, u Milvokiju, Srpski radio program. Ovu politi~ko-kulturnu sta-
nicu on je zatim, punih trideset godina, od 1952. do 1982. godine, ure|ivao,
vodio, a dobrim delom i bojio svojim prilozima, deluju}i kao wen po`rtvo-
vani i do kraja posve}eni spiritus movens. ^inio je to nesebi~no, sa `arom pro-
sve}enog i nadahnutog amatera. Posle redovnog radnog vremena u fabrici, on
je neumorno, otkidaju}i od privatnog `ivota svakoga dana pripremao svoj ne-
deqni radio program, na kojem je bio pokreta~ svih aktivnosti, spiker i
glavni tekstopisac. Stanica je finansirana dobrovoqnim prilozima slu{a-
laca, na{ih qudi u rasejawu. To nije bilo ni prvo ni jedino radiofonsko gla-
silo Srba u Americi, ali je, svakako, imalo nezanemarqiv zna~aj i uticaj.
[to je posebno va`no, kroz sudbinu Nikole Kosi}a prelama se i `ivot
cele na{e politi~ke emigracije u Americi posle Drugog svetskog rata. Ta~-
nije, prelama se sva wena tragika, jer kako bi se druk~ije nego tragi~nim mo-
gao nazvati polo`aj qudi raspetih izme|u ideala ameri~ke demokratije i gru-
be stvarnosti, koja je, godinama i decenijama, potvr|ivala zna~aj me|unarodne
politi~ke orijentacije Josipa Broza Tita za dr`avne interese Amerike. Ru-
{ewe komunizma i Titove li~ne vladavine bili su najpre~i ciqevi srpskih
10 |
politi~kih emigranata, ali ne i zemqe koja im je dala uto~i{te i generalnu
ideolo{ku podr{ku. To je bio usud cele Kosi}eve generacije emigranata, ko-
ja je, prema jednom lucidnom zapa`awu Dragoslava Simi}a, mentalno `ive-
la u zemqi, a samo fizi~ki u Americi.
Druga, sredi{wa linija kwige, vodi nas postepeno ka potpunom uvidu u na-
~in funkcionisawa i sadr`aj delovawa Srpskog radio programa u Milvoki-
ju. Ova detaqna rekonstrukcija celine bila je mogu}a samo zahvaquju}i Kosi-
}evom bri`qivom bele`ewu svih relevantnih podataka i wegovom jo{
dragocenijem ~uvawu izvornih dokumenata i zvu~nih materijala. Obimnu pisa-
nu gra|u (najave, satnice emisija, tekstove objavqenih ~lanaka i predavawa i
pisma slu{alaca) Kosi} je predao SANU 1991. godine. Uz wegovu usmenu ispo-
vest pred Simi}evim mikrofonom, snimqenu za Radio Beograd, to je ve} bio
pravi majdan verodostojnih dokumenata, na osnovu kojih se mogla pisati kwi-
ga. Me|utim, kako je Kosi} sa~uvao i snimke pojedinih svojih emisija, Simi-
}evu kwigu prati}e i kompakt disk sa veoma vrednim tonskim zapisima: to su
ne samo besede istaknutih srpskih intelektualaca, koji su posle Drugog svet-
skog rata `iveli u Americi i Velikoj Britaniji, nego i satiri~ni ske~evi,
narodne pesme u gluma~kim interpretacijama, pa i zanimqiva ogledawa na po-
qu jedne tako slo`ene akusti~ke forme kao {to je radio drama.
Kada je o sa~uvanim radio predavawima i komentarima re~, wihov prvi
smisao bila je, nesumwivo, bespo{tedna kritika komunizma i Titove despo-
tije. Me|utim, ~italac Simi}eve kwige brzo }e, na svoju `alost, otkriti da
se velika snaga srpske politi~ke emigracije u Americi umnogome iscrpqi-
vala i u me|usobnim obra~unima. To posebno va`i za dugi, `estoki, sva|ala~-
ki sukob izme|u pristalica Srpske pravoslavne crkve u otaxbini i vernika
okupqenih oko vladike Dionisija u Americi. Jedni su druge, naj~e{}e, optu-
`ivali za izdaju i slu`ewe komunizmu, a taj mu~ni raskol samo je jo{ vi{e
potcrtavao wihov zajedni~ki i evidentni istorijski tragizam. Sam Nikola
Kosi}, deluju}i nasuprot raskolni~koj Radio Rasini, dosledno je branio in-
tegritet patrijarha Germana i crkve u zemqi.
Ovom sporu Dragoslav Simi} je s razlogom posvetio znatnu pa`wu u svo-
joj kwizi priredio je autenti~na dokumenta koja o wemu svedo~e. Me|utim,
wegov izbor tekstova ~itanih na Srpskom radio programu u Milvokiju mno-
go je {iri i reprezentativniji. Tu }emo na}i, na primer, i oglede Sloboda-
na Jovanovi}a i Desimira To{i}a, na koje vaqa posebno ukazati, jer se izdva-
jaju po svom istinski demokratskom duhu i i sluhu za modernost, koji je, ina~e,
nedostajao mnogim drugim autorima, preterano okrenutim idejama tradicije
i restauracije. Ali, bez obzira na ton i nu`na razlikovawa, posebna je atrak-
cija {to }e na{ ~italac prvi put, mo}i, zahvaquju}i izboru Dragoslava Simi-
}a, da upozna, u autenti~nom obliku, {ta je na{a prekookeanska inteligenci-
ja zaista mislila i pisala na primer, o Ajzenhaueru, Titovoj poseti
Londonu, slu~aju Milovana \ilasa, o Mihajlu Mihajlovu, uklawawu Rankovi}a,
ru{ewu kapele na Lov}enu, crnoj kosovskoj stvarnosti, pretvarawu Jugoslavi-
je u konfederaciju i ogla{avawu opozicije u Beogradu 1982. godine. Sam Ni-
kola Kosi} mo`da je bio najefektniji u individualnim portretima i
opro{tajnim re~ima: Smrt kraqa Petra, \eneral Mihailovi} i Opro-
{taj od emisije (1982). Sve su to danas dragoceni dokumenti, koji }e za na{u
~itala~ku publiku imati karakter otkri}a.
Dragoslav Simi} je veoma dobro komponovao kwigu od sopstvenih komenta-
ra i uvoda, Kosi}evih kazivawa i izvornih tekstova, kojima se ilustruje delo-
vawe Srpskog radio programa. Na taj na~in, on je ispisao jedno interesantno
i va`no poglavqe, koje je u svim dosada{wim pogledima na ukupan razvoj na{eg
radija ostajalo potpuno prazno. Ono {to je bilo za nas sasvim nepoznato, i ~ak
skloweno od mogu}nosti spoznavawa, sada je, zaslugom Dragoslava Simi}a, do-
{lo do punog glasa i pravog mesta u istoriji srpske radiofonije.
| 11
Uz ovu kwigu
Za ime Nikole Kosi}a, majora vojske Kraqevine Jugoslavije, saznao sam prvi put
iz novina 1995. godine. Upoznali smo se u jesen 1996, u wegovoj ku}i u ^a~ku.
Otada, pa sve do pojave ove kwige, neprekidno smo sara|ivali. Od wega sam pri-
kupqao razna obave{tewa koja su mi pomogla da jasnije sagledam vreme i poli-
ti~ki `ivot u jugoslovenskoj vojsci pred Drugi svetski rat, `ivot u zarobqe-
ni~kim logorima, zatim u Nema~koj, posle oslobo|ewa, i, kasnije, `ivot
emigracije u Americi: dakle, veliki period koji je Kosi}, svojim dugim vekom
obuhvatio. U arhivu SANU detaqno sam pregledao Kosi}evu dokumentaciju ko-
ja se odnosi na Srpski radio program, odnosno emigrantski radio.
Prva verzija kwige na~iwena je hronolo{kim redom, a doga|aji su pra}e-
ni onako kako su se zbivali. Godinu dana kasnije pro~itao sam taj rukopis, i
u~inilo mi se da mu nedostaje vi{e autenti~nih podataka. Tako je uneta seri-
ja novih dokumenata, a hronologija de{avawa je pro{irena. Tuma~ewa su sve-
dena na minimum. Ponekad su to samo najave doga|aja, a centralno mesto zau-
zeo je jezik ~iwenica. U pisawu je kori{}ena forma koja se upotrebqava
prilikom izrade scenarija za dokumentarni radio. Stvorena dramaturgija
ostavila je ~itaocu slobodu da donese samostalno sud o delu Nikole Kosi}a.
Moglo bi se re}i da je kwiga slo`ena od niza slika koje se, kao `iva istori-
ja, kre}u pred o~ima ~italaca.
Za{to je kwiga ovako obimna?
To je skra}eno izdawe pola veka `ivota srpske emigracije u Americi ko-
ji je bele`io lokalni srpski radio.
Nikola Kosi} nije imao privatni `ivot, na na~in kako se to obi~no shva-
ta; kroz ono {to je ostavio ogleda se wegova strast i potreba za u~estvovawem
u javnom `ivotu. Kosi}eva arhiva pru`a istra`iva~u dodir sa prohujalim
`ivotom na najneposredniji na~in. Ta zbirka dokumenata nije nastala u vidu
li~nih pisama, jer je Kosi} vr{io samo javnu delatnost, a smisao tog `ivo-
ta u zarobqeni{tvu, posle zarobqeni{tva u Nema~koj i kasnije boravka u Ame-
rici, jeste antikomunisti~ka borba, borba za pravdu i slobodu. Wegov medijum
za iskazivawe bio je radio koji je autor najpre otkrio i koristio u logoru u
Osnabriku, zatim radio preko kojega se obra}a, posle oslobo|ewa, biv{im za-
robqenicima, vojnicima i oficirima vojske Kraqevine Jugoslavije u Nema~-
koj, i definitivno, Srpski radio u Americi. Da je u svim tim akcijama bio
sam, li~io bi na ~udaka. Ali iza rata koji je vo|en u logorima me|u neka-
da{wim pripadnicima iste vojske, kasnije u Americi, u srpskoj emigraciji,
rata koji je vo|en izme|u zvani~nog re`ima u zemqi i emigracije van zemqe
Kosi} je bio deo tkiva jedne generacije istog naroda, s druge strane gvozde-
ne zavese. Taj javni `ivot, nama malo poznatog sveta, ~ini sr` ove kwige.
12 |
Jo{ ne{to. Kosi} nije bio partijski lider, niti omiqeni vo|a nekog srp-
skog nacionalisti~kog pokreta. Ve{to je koristio radio da preko wega, on i
wegovi politi~ki istomi{qenici, saop{te svoja gledi{ta i ideje ~iji je
ciq bio ostvarewe slobodne i demokratske Jugoslavije.
Ova kwiga dobila je naslov prema ~lanku Raskol u eteru Mom~ila Ili}a,
bliskog Kosi}evog prijateqa i saradnika. Taj tekst objavqen je i emitovan
1965. godine i simboli~no odre|uje odnose koji su vladali u samoj emigraci-
ji, wihovu neslogu i podvojenost, posebno u intelektualnim krugovima, kao i
odnos komunisti~ke vlasti u zemqi prema emigraciji u celini.
Podnaslov Srpski radio program, u Milvokiju, definisao je sam Kosi},
jo{ u Americi, u vreme kad je taj radio emitovao svoje emisije onako kako je
to u ovoj kwizi i opisano.
D. S.
| 13
@ivot pred Drugi svetski rat
1
Svi tekstovi u kojima Kosi} govori u prvom licu, izgovoreni su za seriju emisija
Radio Beograda 2 Govori da bih te video u periodu od 1996. do 2001. godine. Kwiga
donosi skra}enu verziju wegovih se}awa. Napomena D. S.
14 |
Rodio sam se u Kraqevu 22. febru-
ara1907. godine
1
. Prvo moje slu-
`bovawe bilo je: IV pe{adijski puk
Stevan Nemawa u U`icu. U ~in
pe{adisjkog podporu~nika un-
apre|en sam kraqevim ukazom po za-
vr{etku Vojne akademije 1. oktobra
1925. godine.
Slu`io sam u IV pe{adijskoj
podoficirskoj {koli Kraqica
Marija u Zagrebu tri godine. Bio sam
u ~inu poru~nika u beogradskoj {koli
Kraq Aleksandar kao komandir, dve
godine. Zatim sam bio {est godina po-
mo}nik odeqewskog stare{ine u Vojnoj
akademiji, u Beogradu i pomo}nik nastavnika
i nastavnik nekih predmeta.
Disciplina je zauzimala najva`nije mesto u
vojni~kom vaspitawu oficirskog podmlatka.
Komandno osobqe ~inele su klasne i odeqenske stare{ine i wihovi po-
mo}nici. Oni su imali trajan i najve}i uticaj u pogledu disciplinovawa
pitomaca ta~nost, ispravnost, urednost.
Du`nosti odeqenskih stare{ina i wihovih pomo}nika odre|ivane su
nastavnim programom: obuka u pe{adijskim egzercirnim pravilima, opis
pe{adijskog naoru`awa i municije i wihovo rukovawe, nastava ga|awa, bor-
bena obuka, zatim: pravila slu`be, moralna nastava, stra`arska slu`ba, di-
sciplinksa uredba, ratna slu`ba.
Sve navedene du`nosti vr{io sam po potrebi. Moji predmeti bili su:
ratna slu`ba i moralna nastava.
Kako smo bili organizovani?
U Podoficirskim {kolama svaki bataqon imao je 4 ~ete, svaka ~eta ko-
mandira, jednog ili dva vodna oficira, narednika ~ete i 46 podoficira,
podnarednika.
Nastavni program sastavqala je Pe{adijska inspekcija Ministarstva
vojske i mornarice.
| Milka i
Nikola Kosi},
U`ice, 1929
| 15
Vodni oficiri nisu bili vodnici, kako bi se to danas protuma~ilo, ve}
svr{eni slu{aoci Vojne akademije. Prema nare|ewu komandanta bataqona
(major ili potpukovnik) i po nare|ewu i dogovoru sa komandirom ~ete, pre-
davali su pitomcima: uredbu o vojnoj disciplini, pravila slu`be (stra`ar-
ska slu`ba), matematiku, geografiju, bojne otrove, ~itawe karata i planova,
slu`bu veze, itd.
Ja sam, pak, predavao sve {to mi je bilo dodeqeno. Najvi{e vremena
utro{io sam, kao komandir i vodni oficir, u predavawu geografije, mate-
matike, ~itawu karata i planova i slu`be veze.
Moralnu nastavu kod pitomaca dr`ao je, skoro uvek, komandir ~ete.
Slu`bovao sam, najvi{e u Beogradu, tako da sam beogradski garnizon po-
znavao vrlo dobro. Oficiri iz cele zemqe izabrali su me za ~lana uprav-
nog odbora Oficirske zadruge, 1939. godine. Predsednik glavnog odbora
bio je general Milan Nedi}, a radnog odbora divizijski general Aca Stoja-
novi}. Kapetan @ivan Kne`evi}, major Jovan Buzdomovi} i ja, u ~inu kape-
tana, bili smo ~lanovi tog odbora. Tu se nisu raspravqale samo stvari od
interesa za Oficirsku zadrugu, ve} se tu debatovalo i o stvarima op{te
prirode, kao {to je na primer bio dolazak Hitlera na vlast. Imao sam pri-
liku da upoznam i slu{am starije generale koji su u mladosti kao ofici-
ri, komandanti pukova ili komandanti brigada, ratovali u Prvom svetskom
ratu, u probijawu Solunskog fronta.
Situacija u zemqi uo~i 27. marta 1941
Mi, oficiri posleratne generacije, stekli smo utisak da su se na{i sta-
ri, islu`eni, ~estiti oficiri borili, ali su se i umorili. Jer politi~ke
prilike mewale su se neprekidno. Smr}u kraqa Aleksandra, izgubili smo
mnogo. Izgledalo je da smo ku}a bez krova. Neko }e se ~uditi kad ka`em da
je odlazak jednog ~oveka, kao {to je bio kraq Aleksandar, mogao zaista da do-
vede do toga da se qudi ose}aju nesre}no i bez ikakve za{tite u zemqi, ali
je to bio fakat. Kraq Aleksandar stvorio je oko Jugoslavije obru~ pomo}u sa-
veza sa Francuskom, Malom Antantom, i Balkanskim sporazumom u koji je
u{la i Turska. Wegovom smr}u i dolaskom kneza Pavla, sve se promenilo.
Knez Pavle je bio fini ~ovek, ali se nije mnogo zanimao politikom, a po-
gotovo nikada nije bio u ratu ni blizu. On je bio, za nas, gospodin koji je
raspolagao lepim slikama, ~ovek umetni~kog ukusa, cewen kao blagorodan.
Ali, prilike u Evropi i u na{oj zemqi zahtevale su druga~ijeg ~oveka.
Posle generala Petra @ivkovi}a koji je bio predsednik vlade za vreme
kraqa Aleksandra, dolazi Milan Stojadinovi}, politi~ar, radikal, u koga
se polagala velika nada, kao radikala i ~oveka. On je bio vrlo dobar matema-
ti~ar. Kao ministar finansija, ka`u, vrlo uspe{an. Stojadinovi}ev potez
bio je ru{ewe svih onih kanala, sve one za{tite koju je stvorio kraq Alek-
sandar, koji je to uradio da bi osigurao zemqu od italijanskih, nema~kih, ma-
|arskih i austrijskih nasrtaja.
1
(lat. concordatum) sporazum, nagodba, naro~ito: sporazum izme|u pape i jedne sve-
tovne sile o odnosima i pravima rimokatoli~ke crkve u toj dr`avi.
16 |
| Po~etak vojni~ke
karijere:
potporu~nik
Nikola Kosi} sa
grupom oficira
4. pe{adijskog
puka Stevan
Nemawa (tre}i
s leva)
| 17
Knez Pavle je svemu tome kumovao, a Stojadinovi} po{to je napravio
r{um sa konkordatom
1
u zemqi, priklawao se uz \ana, ministra spoqnih po-
slova Italije i, Musolinija. I{ao je toliko daleko da je po~eo da imitira
Du~ea. Imao je kao pratwu grupu mladih qudi u plavim ko{uqama. Kad on
sedne, oni stanu iza wega. Nosio je maramicu sa svojim likom. Sam knez uvi-
deo je kuda to vodi. Odbacio je Stojadinovi}a i za predsednika vlade dola-
zi Dragi{a Cvetkovi}. Treba znati da je general Milan Nedi} tada u`ivao
veliki ugled i u gra|anstvu, ne samo u vojsci. Apstrahujem wegovo kasnije po-
na{awe, jer nisam bio prisutan; sve {to daqe znam o wemu je iz novina i iz
pri~a drugih qudi.
Godine 1941, narod je bio u dilemi {ta da se radi. Cvetkovi} i knez Pa-
vle tra`e da se, po svaku cenu, pri|e paktu. Srpski narod to ne mo`e da
razume. Za{to? Zato {to smo smatrali da je la` svako obe}awe koje je Hitler
dao jugoslovenskoj vladi i knezu. Hitler je obe}ao i Norve`anima i Poqaci-
ma da ih ne}e napasti, ali je sve to na kraju pogazio. Me|utim, knez Pavle i
vlada Cvetkovi}a, naro~ito Ma~ek, Kulovec i Krek, na tome insistiraju. Sve
vri.
Li~no sam to posmatrao ovako. Bio sam predava~ u Vojnoj akademiji, dr-
`ava me izdr`avala, sve mi je davala. Unapre|en sam, dobio sam zlatne epo-
lete, sabqu, mamuze, ~ast. [ta je tra`ila ta dr`ava od mene? Ni{ta drugo
| Malo poznata
fotografija.
Knez Pavle
(prvi s leva)
18 |
nego to da joj budem veran kad bude u opasnosti. Tako sam shvatao svoj poziv,
a isto tako i moji drugovi. ^vrsto smo bili ube|eni revolucija }e izbi-
ti u zemqi.
Pu~
Docnije, kad je pakt potpisan, nekoliko bataqona bilo je spremno za odla-
zak u {umu. Komandant jednog celog kowi~kog puka organizovao je sve svoje
vojnike da idu u Gr~ku. Tri oficira iz kraqeve garde, klasni drugovi ve} su
pobegli! Zvonko Vu~kovi}, Smiqani}, Sava Kovalinka... Ostavili su pismo
knezu Pavlu iz koga se vidi za{to su oti{li. U takvom raspolo`ewu, moj
prijateq, major @ivan Kne`evi} do{ao je jednog dana k meni. Ka`e: Ja sam
razgovarao s generalima Du{anom Simovi}em i Borom Mirkovi}em, i mo-
jim bratom, profesorom Radojem Kne`evi}em. Do{li smo do zakqu~ka da mi
mla|i oficiri, sa ovim generalima, moramo da u~inimo ne{to, da spre~imo
da se neutralnost koju imamo pretvori u zavisnost od Musolinija i Hitle-
ra...
Prekliwali smo patrijarha Do`i}a da uti~e na kneza Pavla da ne pot-
pi{e pakt. Svi smo ga savetovali da ostane neutralan. Hitler neka preduzme
{ta ho}e, ali nas bi trebalo da na|e zajedno, nepodeqene, slo`ne u odbrani
zemqe. Ni knez, ni vlada nisu imali sluha, nisu ose}ali narod, nisu ose}a-
li da su im slaba politi~ka ple}a, i pali su pod udarcima narodne pobune.
@ivan Kne`evi} bio je odre|en za organizovawe pu~a u Beogradu, a Ra-
doje Kne`evi} za razgovor s politi~arima. Simovi} je bio autoritet, po-
znat kao ~ovek koji je nekoliko puta ispoqio svoje neslagawe s politikom
kneza Pavla, iako je bio na~elnik General{taba. @ivan Kne`evi} bio mu
je {ef kabineta. Simovi} je oti{ao sa polo`aja na~elnika general{taba na
vrlo nepopularan na~in. Opisa}u to.
Kakve su bile politi~ke prilike? Op{te uzajamno nepoverewe Srba i
Hrvata u vojsci. To je iskazivao na neki na~in i sam Simovi}. Kao na~elnik
General{taba, sastavio je ratni plan i podneo ga vrhovnom komandantu kne-
zu Pavlu, ali je u tom ratnom planu napisao: Trupe pod brojem (tim i tim)
u slu~aju rata ne}e se boriti. To su sve bile hrvatske trupe. Kad je to dobio,
knez je pozvao predsednika vlade Cvetkovi}a i potpredsednika Ma~eka i re-
kao: Evo {ta ka`e na~elnik General{taba. I Cvetkovi} i Ma~ek bili su
saglasni da na~elnik General{taba mora da se razre{i du`nosti. To mi je
pri~ao @ivan Kne`evi}, {ef kabineta generala Simovi}a. Iza|e Vojni
list pri~a daqe @ivan Pro~itam: na~elnik General{taba Du{an Si-
movi} smewen. Dolazim Simovi}u na referisawe: Gospodine generale, vi
niste vi{e na~elnik General{taba. Evo vam Vojni list, a Simovi} }e: Ja mo-
joj kuvarici Mariji dajem otkaz, na {est nedeqa, a oni meni ovako...
Da se vratim na doga|aje iz meseca marta 1941. @ivan dolazi k meni i
pita {ta mislim, pristajem li na u~e{}e u pu~u. [ta imam da mislim ka-
`em mu, sla`em se potpuno u svemu.
Od po~etka razgovora sa @ivanom imao sam na umu ono {to su uradili
crnorukci 1903. godine, kako su se organizovali i postali kao neka izdvo-
jena grupa, {to je podelilo oficirski kor. To se ose}alo u Balkanskim ra-
tovima 1912, 1913. i u Prvom svetskom ratu. To je nanelo velike {tete kom-
paktnosti oficirskog kadra. Zato sam rekao: @ivane, pazi dobro! Nema
| 19
| Nikola Kosi},
kapetan I klase.
Snimak na~inio
uli~ni fotograf
na Kalemegdanu
ispred
umetni~kog
paviqona
Cvijeta
Zuzori}, 1939.
godine
20 |
unapre|ewa i odlikovawa ako sre}no zavr{imo posao, jer radimo narodnu
stvar i to nam je du`nost. Drugo, niko ne sme da bude ubijen, osim ako to za-
datak specijalno ne zahteva. Tre}e, kad izvr{imo stvar, svako treba da se
vrati u svoju jedinicu.
Ve} 2. aprila 1941. krenuo sam u moju ratnu jedinicu, oti{ao u selo Ko-
moran, na{ao moj puk, organizovao bateriju i ~ekao rat.
Osvajawe kratkotalasne radio-stanice
Da se vratim na doga|aje oko pu~a. Primio sam zadatak da sa svojom jedinicom
obezbedim Ministarstvo vojske i General{tab kao mesta sigurna za konfe-
rencije i sastav nove vlade. Uspeo sam da u|em bez ikakvih nereda. Svi su, po-
~ev od de`urnog oficira, de`urnog podoficira, odmah pristali na sarad-
wu sa mnom. Predali su sve kqu~eve od pojedinih zgrada. Ja sam imao potpuno
u rukama ministarstvo, kad je @ivan Kne`evi} do{ao oko dva sata u zoru s
trupama. Vojnike, gardiste, postavio sam na svako stra`arsko mesto, a stare
stra`are koje je davala Kowi~ka podoficirska {kola iz Zemuna, povukao da
spavaju. Qudi su jedva do~ekali da se odmore. Tako je osigurano ministarstvo.
Pri planirawu imali smo u vidu da postoji radio-stanica u Maki{u.
Niko nije znao da postoji stanica i na petom spratu Ministarstva {uma i
ruda u Nemawinoj ulici. Po{to sam obavio zadatak, do|em do Danila Zobe-
nice, koji je bio sa tenkom na raskrsnici ulica Kneza Milo{a i Nemawi-
ne i sa wim razgovaram. Pri|e mi jedan poru~nik gardista i prenese da ne-
ki gra|anin pita da li znamo da se gore nalazi kratkotalasna radio-stanica,
koja uskoro treba da po~ne sa emitovawem. Ta kratkotalasna stanica davala
je vesti za ceo svet na razli~itim jezicima. Bili su zastupqeni engleski,
francuski, talijanski, gr~ki itd. Imao sam nekoliko gardista kao pratio-
ce. Na dan 27. marta, izjutra oko 4 sata, u vreme kad je tek po~elo da se razda-
wuje, do|emo do Ministarstva {uma i ruda. (Danas se tu nalazi Ministar-
stvo spoqnih poslova; to je zgrada na uglu ulica Nemawine i Kneza Milo{a.
Primedba prire|iva~a) Na vratima ove velike zgrade stoji div od ~oveka,
`andarmerijski narednik-vodnik, brka, naoru`an. Pri|emo mu. Ko ste vi?
pita. [ta ho}ete? Ja mu odgovorim: Vlada Cvetkovi}a je smewena,
obrazovao je vladu general Simovi} itd. Taj ~ovek samo odhuknu, prekrsti
se i veli: Hvala Bogu, gospodine majore. Otvori mi vrata i mi pro|osmo.
Ubaci nas ~ovek u lift. Do|osmo do petog sprata. Pritisnem zvonce. Poja-
vi se jedna gospo|a. Kad je ugledala mene i vojnike, ho}e da zatvori vrata. Ja
podmestim nogu, ona ode. Otvorim, unutra je bilo tamno. Vidim desno neki
aparat zvr~i, jedna sijalica. Odjedanput, iz svih susednih soba, levo-desno,
iza|o{e qudi i `ene spikeri za pojedine jezike. Gledaju oni mene, gle-
dam ja wih. Oni se ~ude {ta }e vojnici ovde. Objasnim im, a oni po~e{e da
se qube me|u sobom. Bilo je interesantno. Posmatram lica tih pametnih qu-
di, inteligentnih, da bih video kakav je utisak napravila vest o pu~u. Saop-
{tim im {ta je bilo i ka`em: Ne}ete po~eti rad do mog daqeg nare|ewa!
Objavqena je kapitulacija
Doga|aji su se odvijali muwevitom brzinom.
| 21
| Kapetan Nikola
Kosi} (snimak iz
1939. godine)
22 |
Petog aprila do~ekao sam u Drenici naredbu ministra vojske Bogoquba
Ili}a da se hitno vratim jer sam postavqen za komandanta III bataqona II pu-
ka Kraqeve garde. Dolazim k mom komandantu Vu~kovi}u i ka`em: Gospodi-
ne pukovni~e, ja ne}u da idem, ostajem tu. On mi ka`e: Gospodine majore, ja
vas razre{avam du`nosti i vi ste u tom slu~aju ratni begunac. Morao sam
sa Kosova da se vratim u Beograd. Voz iz Skopqa, koji ide za Beograd, sti`e
oko osam sati na stanicu Kosovo Poqe. Masa naroda, tu naslagana neka arti-
qerijska municija, na drugoj strani neke benzinske kante, op{ta gu`va. Od-
jedanput, dok ~ekamo prele}u {tuke. Jo{ ne znamo ni{ta. Na{ pomo}ni ae-
rodrom bio je u blizini. Sravni{e sve. Sad mo`ete da pojmite paniku koja
je nastala na stanici. ^ekamo voz do ~etiri sata posle podne. Ulazim u kupe
| Sleva na desno:
Krsta Leovac,
u~iteq, rezervni
pe{adijski
poru~nik;
Miodrag Sekuli},
artiqerijski
potporu~nik iz
Trstenika, major
Nikola Kosi},
kapetan
Uro{evi},
Vojislav
Popovi},
artiqerisjki
potporu~nik
u zarobqeni{tvu
| 23
prve klase, koja mi sleduje kao vi{em oficiru. Narod je u ratu, a u na{im
predvi|awima i na to smo ra~unali, i to smo o~ekivali, to i nije iznena|e-
we za nas. Odjedanput se vrata moga kupea otvaraju. Ko ulazi unutra? Moji kla-
sni drugovi Zvonko Vu~kovi}, Smiqani} i Sava Kovalinka. Oni su pobe-
gli u Gr~ku i sad se vra}aju iz Gr~ke da se pridru`e svojim trupama po{to
je izvr{en pu~.
Kad je objavqena kapitulacija, dobio sam nare|ewe od komandanta puka
Simi}a da to saop{tim vojnicima i oficirima. Nare|eno je i potpisano
da se vojska razoru`a. Nema~ke vlasti naredile su da im se jugoslovenski
oficiri prijave. Kako sada da to saop{timo vojnicima koji su bili re{e-
ni da se bore. Kapitulacija je bila grom iz vedra neba. Naravno, nismo im
rekli da treba da predaju oru`je. Rekli smo im da idu u svoje srezove i da,
na licu mesta, sa svojim drugovima i oficirima koji su tamo, re{e taj pro-
blem. Naravno, obi~an vojnik te{ko je to mogao da shvati, a da ne govorim o
podoficirima i oficirima. Ali, tako je moralo da bude...
Nije bilo lako ni meni, ni mojim drugovima, da podnesemo to degradira-
we. Ali smo bili svesni da nismo ni{ta prokockali, da nismo ni{ta uradi-
li ~ime bismo opteretili svoju savest, nego smo postali `rtve Nema~ke, kad
je nastupila okupacija, a zatim `rtve saveznika. U borbi samo jedan pobe|uje,
ne pobe|uju obojica. Mi smo pobe|eni, i morao sam da zaboravim da sam bio
komandant bataqona kraqeve garde. Morao sam da zaboravim da sam bio nastav-
nik u Vojnoj akademiji, morao sam da zaboravim da sam slu`io kraqa Aleksan-
dra, da sam imao reputaciju. Sve sam to morao da zaboravim i da prihvatim no-
vu situaciju. Sve sam izgubio li~no, ali me nada nije nikad ostavila
Raskol u logoru
Pao sam u nema~ko zarobqeni{tvo 25. aprila 1941. godine, a kapitulacija
je potpisana 15. aprila. Na{ao sam se na beogradskoj `elezni~koj stanici u
jednom furgonu, u kojem je bilo sme{teno nekoliko stotina na{ih ofici-
ra i vojnika. Kada smo stigli u Nirnberg zatekao sam veliku grupu na{ih
oficira, koji su pristigli pre nas. U Nirnbergu, Nemci su napravili lo-
gor na onom velikom prostoru, gde je firer dr`ao govore. To je bio logor
sastavqen od sedam razli~itih blokova. Nemci su nas podelili. U prvom
bloku bili su na{i generali: na~elnik {taba vrhovne komande, general Da-
nilo Kalafatovi}, armijski general @ivkovi}, armijski general Nikola-
jevi} i ostali divizijski i brigadni generali. Jedan deo tog wihovog logo-
ra bio je ispuwen jugoslovenskim oficirima Jevrejima, koje su Nemci
zarobili. Prijatno sam se iznenadio kad sam me|u wima sreo jednog potpu-
kovnika, Jevrejina, ne se}am mu se sada imena, koji je bio nosilac Kara|or-
|eve zvezde s ma~evima.
Na{a podvojenost, koja je ~uvena, ispoqila se jo{ prvog dana u vozu. Pr-
vi koji je to po~eo, bio je Milo{ Rakowac, profesor iz u`i~ke gimnazije.
S wim je bio i kompozitor \or|e Karaklaji}. Po~ela je velika diskusija me-
|u nama ko je kriv za rat. Naravno, ko je kriv kriva je bur`oazija za rat,
krivi su aktivni oficiri i oni rezervni oficiri koji su slepo slu{ali
aktivne oficire, koji su i doveli do ovoga.
U nirnber{kom drugom bloku, u kojem sam i ja bio, bilo je 1200 rezer-
vnih i aktivnih oficira. Po konvenciji, imali smo pravo na svoje povere-
24 |
nike. Poverenike biraju oficiri. U tome bloku od 1200 oficira, ja sam
izabran za poverenika. Ali za na{eg glavnog komandanta bio je u to doba iza-
bran me|u generalima neki @ivko Stanisavqevi}, armijski general, zvani
@ivko Fuksa. Taj nadimak dobio je od drugova, jer je u mladosti bio kole-
bqiv. Sve poverenike Nemci su priznali, sem mene. Za{to? Zajedno sam sa
ostalim poverenicima i jednim brigadnim generalom oti{ao kod tog na-
{eg komandanta da pitamo za{to me nisu priznali.
@ivko Stanisavqevi} obra}a se meni: Gospodine majore, Nemci se ~u-
de da smo mi imali takvog oficira kao {to ste vi. A ja pitam: Gospodine
generale, za{to? Odgovara: Znate vi za{to, vi znate za va{ 26. i 27. mart.
Ka`em: Sramota gospodine |enerale. Tog momenta on je pritisnuo zvonce.
Pred vratima se pojavio Nemac, koji je do{ao da me uhapsi. Odveo me u ba-
raku. Uzeo sam ~etkicu za zube i pe{kir i odmah me sproveo u aps.
Deset dana le`ao sam tamo; naravno po optu`bi mog generala.
Vreme prolazi, me|u nama sve ve}a podvojenost. Pristalice Marksa ve}
imaju svoje pozori{te, ostali pripremaju svoje peva~ke grupe. Ba{ onako kao
| 25
{to na{ narod ka`e svaka va{ka oba{ka. Tu je definitivno puklo izme-
|u nas. Za{to? Ni zbog ~ega drugog nego zato {to je jedna grupa htela da odr-
`i situaciju istu kakvu smo imali u zemqi Jugoslaviju i demokratski si-
stem, a drugi da na vlast do|u komunisti. Ja sam bio taj koji sam 26. i 27.
marta taj demokratski sistem stvarao. Druga~ije nisam hteo.
U Nirnbergu sam ostao do 15. maja 1942. Tog dana, odjedanput, Nemcima
padne na pamet da grupu oficira, uglavnom aktivne i generale, koji su se is-
takli (Nemci su imali i svoje {pijune folksdoj~ere koji su ta~no znali ka-
kvo je kretawe i raspolo`ewe bilo u na{em logoru), prebace u Osnabrik.
Mene prozivaju dvaput. Prvo zato {to je po nekom wihovom redu trebalo da
idem, a drugo zato {to sam bio ka`wen. Sve ka`wenike su pokupili. Stigli
smo u Osnabrik istog dana, 15. maja 1942. U tom logoru zatekao sam mnogo na-
{ih rezervnih oficira, qudi iz kulture, posebno iz Beograda. Bilo je do-
sta profesora, lekara, in`ewera. Tu je ve} bio ure|en kulturno-prosvetni
`ivot. Izme|u ostalih, bila je tu i velika grupa intelektualaca marksi-
sta.
Tada je po~ela intelektualna borba. Nemci su dozvolili da mi imamo
svoje pozori{te, svoj orkestar, svoj hor, svoju crkvu. Sve je to, po Me|unarod-
noj konvenciji o ratnim zarobqenicima bilo dozvoqeno. Samo smo crkvu
imali jednu, sve ostalo bilo je podvojeno. Marksisti nisu imali crkvu!
Imali smo dve grupe za ovo, dve grupe za ono, i tada je po~elo to vozawe po
logoru. Osvanula bi velika plakata na zgradi na{eg glavnog poverenika, gde
je pisalo: odr`a}e predavawe taj i taj, tema ta i ta. Vidite, jednu grupu, ide
na to predavawe. Drugoj grupi neki general dr`i drugo predavawe. Onda
imate neke starije qude koji nose stolice i trono{ce na le|ima i idu da
slu{aju predavawe. Bilo je i onih koji su bili vrlo aktivni u propagandi,
i onih koji su bili, tako da ka`em, malo suptilniji u toj propagandi, bilo
jednoj ili drugoj, suma sumarum ceo logor je v r i o, podeqen na dva tabo-
ra. Kako smo se tad posva|ali, nismo se pomirili ni onda kada je do{lo vre-
me da se odvoje marksisti i odu u Jugoslaviju, a mi da ostanemo. Jedan gene-
ral{tabni major, koji je bio marksista rekao mi je ovo: Kad mi odemo, vi
}ete me|u sobom da se posva|ate. I nije pogre{io. Za{to? Zato {to smo mi
ostali sami i tu je sada trebalo izvagati snage. (Sve se to tako odigravalo u
svim mestima gde smo bili posejani, do crkvenog raskola u Americi 1963.
godine.)
U doba mog logorovawa u Osnabriku, jedno vreme bio je komandant logo-
ra neki Miloje Popadi}, artiqerijsko brigadni general. Zvali smo ga Mi-
lojica Tobruk. Za{to, Tobruk? Kad je Tobruk pao (Tobruk je grani~no mesto
u Africi, koje je palo u vreme Romelove ofanzive) Milojica je pitao: a {ta
}ete vi sada, vi koji ste protiv Nemaca (iako smo svi bili protiv Nemaca).
Svi smo bili protiv Nemaca i oni koji su za Marksa i oni koji su protiv
wega.
Pomiwem ime Milojice Tobruka kako bih ispri~ao jedan vrlo intere-
santan doga|aj. On je ro|en negde u okolini Kragujevca. Veliki broj seqaka
iz tog kraja bio je u logoru. Kad su nas Englezi oslobodili, wegovi zemqaci
pozvali su ga kao {kolovanog ~oveka, koji poznaje situaciju, da im ka`e {ta
da rade. Postavqa se pitawe da li da se ide u zemqu, ili ne. [ta nas ~eka ako
odemo, a {ta ako ne odemo. Mi stariji znali smo {ta je bilo sa ruskom emi-
gracijom iz vremena dolaska boq{evika na vlast 1917. U blizini se nalazi-
la crkva sa torwem u gotskom stilu. Pozvali zemqaci svoga generala: Go-
26 |
spon generalu, ti si pametan ~ovek, {kolovan si ~ovek, ka`i nam {ta da ra-
dimo. A on, onako uobra`en, odgovori sa visine: Dabome, ja sam {kolovan
~ovek. Ja znam. Ja vidim. E, generale, ali ka`i {ta vidi{. Odgovara:
Pogledajte vi onaj zid. [ta vidite? Ne vidimo ni{ta, odgovaraju se-
qaci. Eto to ste vi. Avidite li ovaj toraw gore? Ka`u, vidimo. E,
ja sam gore! Ja vidim {irinu, a vi ne vidite. Drug mar{al oslobodio je na-
{u zemqu, drug mar{al je doneo slobodu, drug mar{al }e da ure|uje `ivot,
drug mar{al }e da napravi da vi vi{e ne morate da kopate, da ne morate da
radite A me|u wima jedan otresitiji seqak }e wemu: Gospon generale,
ti si gore, je li? Zna{ {ta je gospon generale, ostani ti gore da nam ne smr-
1
Citirani tekst iz Ravne gore Kosi} je naveo autenti~no u svom ~lanku objavqenom
u Glasu Kanadskih Srba 1960. godine pod nazivom Aktivni oficiri i komunizam u ko-
jem opisuje kako su prokomunisti~ki oficiri izvr{ili napad u logoru na svoje kolege
iz Limskog odreda. Napomena D. S.
di{ dole! Tebi sre}an put. Oni odo{e u Ameriku, a general ode za Jugo-
slaviju.
Te{ko je bilo zamisliti da je mogu}e da divizijski general koji je bio
ratnik, i to dobar ratnik, dobar komandant, odjedanput do|e na tu ideju da
se prikqu~i Titovoj Jugoslaviji.
Podela je postojala u Osnabriku i u okviru gimnazije. Direktor gimna-
zije, bio je profesor univerziteta. Bilo je raznih stru~waka. Formirane su
{kole jezika. Tako su mnogi qudi nau~ili nema~ki ili engleski. Ali sve su
u~ionice bile podvojene. Jedni su bili za Marksa, drugi su bili protiv. Jed-
| Ravna gora
~asopis izlazio
ilegalno
u logoru
u Osnabriku
1944. godine
| 27
| Srpska vlada pod predsedni{tvom generala Milana Nedi}a koju su u okupiranoj Srbiji po-
dr`avali Nemci, vr{ila je propagandu me|u jugoslovenskim zarobqenicima u Nema~koj da se
ovi vrate u zemqu i stupe u odrede generala Nedi}a u borbi protiv komunista.
Kapetan Mile Markovi}, potpisnik ovog pisma, bio je jedan od onih koji se po nagovoru Kosi}a
vra}a u zemqu, s tim da pri|e odredima Dra`e Miahailovi}a. Me|utim, kapetan Markovi},
zavr{io je kao qoti}evac, a pismo je {ifrovano.
28 |
| I potporu~nik
Stojadinovi},
potpisnik
pisma, u
Kosi}evoj
verziji, vra}a
se u zemqu na
poziv
Nedi}eve
vlade, ali
i da se po
nagovoru
Kosi}evom,
prikqu~i
odredima
Dra`e
Mihailovi}a.
Me|utim, i
Stojadinovi}
zavr{ava
vojni~ku
karijeru u
Srbiji kao
qoti}evac.
Pismo je
{ifrovano.
| 29
ni su tu {kolu nazvali {kola Sveti Sava, drugi Marksisti~ka predava-
wa, itd.
Obra~uni u logoru, Limski odred
Od marta 1944. godine pojavqivao se u logoru povremeno ~asopis Ravna
gora, pisan }irilicom, na jednoj staroj ma{ini. Pokreta~i ~asopisa bili
su mla|i oficiri, ali ~asopis je odmah okupio najboqe intelektualne sna-
ge me|u nacionalno orijentisanim logora{ima. Prirodno, ~asopis je mo-
rao ostati tajna za nema~ke logorske vlasti i nije smeo pasti u wihove ruke,
s obzirom na probleme o kojima se raspravqalo u wemu. Sam wegov naziv bio
je dovoqan razlog da ga Nemci zabrane i uni{te. Organizaciju oko ure|iva-
wa ~asopisa, prekucavawa ~lanaka i nabavke materijala za wegovu izradu, vo-
dio je, pored pe{adijskog poru~nika Miodraga Radulovi}a, mlad i vrlo
energi~an artiqerijski poru~nik Milan Derok. Iza{lo je sedam brojeva
tog ~asopisa na ukupno 324 stranice. Prema prilikama i uslovima pod ko-
jima je ~asopis izdavan, to je bio napor svoje vrste i zaslu`ivao je svaku po-
hvalu. Prekucavan je u nekoliko primeraka, preno{en iz ruke u ruku i ~i-
tan po barakama.
U prvom broju ~asopisa Ravna gora, uredni{tvo je dalo svoju re~, tj. svoj
program. Napisano je i slede}e: Pojava ovog ~asopisa potrebna je na{im
redovima ba{ danas, kada su pojedinci dostigli maksimum u takmi~ewu da
prika`u stawe koje je bilo, i koje je danas u na{oj napa}enoj Otaxbini, na
najtendenciozniji na~in, ne prezaju}i u tome ~ak ni od prokletstva milio-
na koji su pali, i koji ovoga trenutka krvare i ginu
1
.
U ovakvu duhovno potpuno razrivenu sredinu stanovnika osnabri~kog lo-
gora, iznenada, 23. juna 1943. godine, dovedena je jedna grupa od dvadeset i
{est jugoslovenskih oficira. Ovi oficiri, pripadnici Limskog odreda,
sukobili su se s Nemcima i u borbi bili zarobqeni u toku nema~kog upada
u isto~nu Crnu Goru 14. maja 1943. godine. Tom prilikom Limski odred je
{titio {tab i li~no |enerala Mihailovi}a od nema~kog opkoqavawa (Mi-
hailovi} i wegov {tab bili su tada u Crnoj Gori). Najstariji oficir me|u
novodo{lim oficirima bio je pe{adijski major Milorad Joksimovi}. Iz-
vestan broj ovih oficira sme{ten je u baraku broj 30, u sobu sedam. Wihov
dolazak izazvao je veliko interesovawe i kod nacionalista i kod komunista.
Wihove pri~e i izjave o stawu u otaxbini i o borbama koje su se vodile iza-
zivale su razli~ite reakcije. Kako su te pri~e bile na {tetu komunista, oni
su ubrzo podigli veliku hajku na pripadnike Limskog odreda. Ali, ovoga pu-
ta nisu se zadr`ali samo na usmenoj i pisanoj propagandi. Re{ili su da se
sa ovim borcima sa terena fizi~ki obra~unaju i tako zapo~nu teror u logo-
ru.
[esti broj Ravne gore, od 6. septembra 1944. godine, umesto logorske
strane, pod naslovom Godi{wica tridesetog avgusta
1
opisuje fizi~ki na-
pad koji su komunisti, pre godinu dana, izveli na sedmu sobu tridesete ba-
rake. Prema tom opisu, slu~aj se odigrao ovako:
30. avgusta oko 18 ~asova, kada je ceo logor qu{tio baren krompir koji
je primqen za ve~eru, divqaci sa motkama, no`evima i kamenicama vr{e cer-
nirawe (opkoqavawe) 30. barake. Odre|ene stra`e staju na sredwi i severni
ulaz barake, a artiqerijski kapetan I kl. Kiti} Miodrag kuca na vrata sedme
30 |
sobe, otvara ih, ulazi i naziva Boga: Dobro ve~e, prijatno. Odmah za wim upa-
da vazduhoplovni kapetan I kl. Arsenijevi} Pavle i potr`e no` na potporu~-
nika Baki}a, koji je, ni{ta ne slute}i, ba{ sedeo za stolom Za Arsenijevi-
}em na vrata kuqaju i drugi, a sa pravca 28. barake ruqa otpo~iwe borbu
bacawem kamenica i napadom na isto~ne prozore sedme sobe. Prekaqeni ~et-
nici, vi~ni partizanskom verolomstvu i komunisti~kim podlostima, snala-
ze se za tren oka. Oprobani borci sa terena bore se kao jedan. Odmah zauzima-
ju busiju u prolazima izme|u kreveta, a sredinu sobe prepu{taju napada~ima,
koji tako upadaju pod unakrsnu vatru hrastovih stolica, dasaka i svega {to se
na{lo pri ruci. Pr{te tek primqene stolice, leti te{ki poklopac od ka-
zana za jelo. Krv, krompiri, psovke, krevetske daske, kamenice i cigle Sve
se izme{alo. Napad se vr{i u talasima: verovatno je tako bilo predvi|eno u
planu, radi uvo|ewa sve`ih boraca; me|utim, `ilav i odlu~an do~ek od stra-
ne Limaca nateruje ih (komuniste) da smewuju talas za talasom, po{to uvek
polovina ostaje da le`i na zemqi. Komunisti gaze preko tela svojih drugova.
Isprepletale se ruke i noge, bori se na `ivot i smrt. Komunisti mole za mi-
lost. Vapaj je ispunio sobu. Jedni be`e kroz prozor, koga mogu izvla~e na vra-
ta, a zadwi redovi potiskuju napred.
Izobli~eni tipovi ispunili su hodnik 30. barake, ispunili su sav pro-
stor oko barake. Bez epoletu{ki, razdrqeni, neo~e{qani i drowavi. Stra-
`are i paze da nacionalisti ne pritr~e u pomo} napadnutoj baraci, a jedno-
vremeno slu`e svojima kao op{ta rezerva Komunisti iz 30. barake,
ukoliko nisu imali raspored u samom napadu, ve}im delom su iza{li u hod-
nik, da tako ometu skupni otpor cele barake, a drugi su bili po sobama, u
pripravnosti. Ipak im sve to nije pomoglo. U sobama koje su susedne sedmoj,
komunisti su ~im se za~ula larma po~eli da govore: Pobili se Crno-
gorci izme|u sebe. To je bila prva vest za koju je baraka saznala. To im lu-
kavstvo ipak nije pomoglo da zadr`e nacionaliste po wihovim sobama, ve}
| 31
su ovi izleteli u hodnik. Tu je ~ekala nova neprilika. U mraku se nije mo-
glo odmah raspoznati ko je oficir, a ko razbojnik
Za to vreme u svojoj sobi osamnaest hrabrih Limaca herojski vode borbu.
^etnik potporu~nik Baki}, rawen no`em u ~elo vi{e desnog oka, daje doka-
za da je epoletu{ke zadobio na ma~u.
Komandant napada, vazduhoplovni poru~nik Milo Rako~evi}, izdaje po-
sledwu zapovest: Odstupaj! kojom se sau~esnici pozivaju na kolektivno
bekstvo, u ~emu su ga svi bez pogovora poslu{ali. Be`ali su iz barake vuku-
}i svoje motke opu{tene po pra{ini. U sedmoj sobi ostavili su sedam {aj-
ka~a Tri te{ko rawena vukli su sobom kao svedoke svoga zlo~ina. Komuni-
sti~ka krv me{ala se sa prqavom vodom umivaonika i nu`nika. ^eli~na
nacionalna pesnica stizala je tu ruqu i po glavi, i po le|ima, i po zadwi-
ci. Lekari ambulante previli su zvani~no sedmoricu napada~a, a broj
onih koji su le`ali po sobama Kulturni odbor (komunisti~ki) je gledao na
sve na~ine da sakrije. Po pretrpqenoj katastrofi komunisti desetak dana
nisu smeli da izlaze na ulicu. Pla{ili su se sopstvene senke
U propagandnom ciqu, osim predavawa i usmenih novina, komunisti su
neprekidno operisali sa izvesnim saop{tewima logorskoj javnosti i pam-
fletima svake vrste. Najzad se pojavilo i neko kajmak-pismo, tj. pismo ko-
je je stiglo komunistima iz Jugoslavije u kajmaku.
U petom broju ~asopisa Ravna gora sumirani su neki stavovi i obja{we-
wa logorskih komunista, a citati su uzeti iz wihovog junskog pamfleta
(1944. godine) i kajmak-pisma. Evo nekih od wih:
Na{ stav je: treba u~initi sve da se okupe svi oni koji se nisu odrekli
na{e Otaxbine Jugoslavije i du`nosti jugoslovenskih oficira i vojnika
Mi ne pravimo razliku izme|u ni`ih i vi{ih, |enerala i onih koji ni-
su |enerali
U na{em n a c i o n a l n o m frontu na{ao je mesto svaki onaj koji
se nije odrekao svoje zemqe, bez obzira na politi~ku, versku, nacionalnu,
ideolo{ku pripadnost
Mi smo za narodnooslobodi~aki pokret, gde su mnogi do{li do visokih
polo`aja, pa i |eneralskih
Mi se radujemo prilasku svakog
[to se ti~e budu}eg ure|ewa zemqe, pa prema tome i pitawa monarhije
re{ava}e narod posle rata slobodnom voqom
Klawe 700.000 Srba baca mrqu na hrvatski narod, ali su oni tu mrqu
sprali sa sebe u~estvuju}i u borbi sa ostalim narodima Jugoslavije.
Dra`a je izdajnik i krvolok srpskog naroda. Rad Dra`in i na{e vlade je
izdajni~ki
Polarizacija masa vr{i se u levo
Ako Englezi i Amerikanci upadnu u Balkan, Jugoslaviju nai}i }e na ot-
por narodnooslobodi~ake vojske i svih rodoquba
Na{e namere su iskrene i plemenite a ciq ~astan i veliki.
Dokle je i{la ta podvojenost?! Nastavqa Kosi}. Nemogu}e je bilo
organizovati se u takvom stawu. Posle te tu~e, qudi su se naoru`ali, i pre-
ko Nemaca, kupovali no`eve! Unosili su ih u logor. To je bilo 1943, naro-
~ito 1944. godine. Kad se bli`io kraj rata, {to smo znali, svaka grupa ko-
ristila je sve mogu}e na~ine da se obezbedi da ne do|e do krvi i me|usobnog
kasapqewa. Jer niko nije znao ko }e doneti slobodu, Rusi ili Englezi.
32 |
| 33
Zlatnici od Dra`e
Intendantski pukovnik Vlasta Ivanovi}, posle izvesnog posmatrawa
logorske situacije, odlu~no je pri{ao nacionalnoj grupi. Do{ao je jednog
dana u moju sobu i dogovorili smo se da zajedni~ki radimo. Imao je ideju, od
prvog dana, da se izvu~e iz logorskih `ica i ode u Beograd, s tim da se pri-
dru`i generalu Mihailovi}u. Za vreme Prvog svetskog rata, kao artiqerij-
ski oficir, rawen je u ruku, zbog ~ega je docnije odre|en za intendantsku
struku.
Kada su izgledi za wegovo otpu{tawe iz logora, kao obolelog invalida,
bili realni, dogovorili smo se da pripremim iscrpan izve{taj o stawu u
na{em logoru, kao i o stawu drugih logora, po{to sam i daqe imao vezu s lo-
gorom u Nirnbergu. General @ivkovi} bio je sa tim upoznat i dao je i svo-
je sugestije. Pre polaska pukovnika Ivanovi}a, 26. jula 1944. godine, ugovo-
rili smo {ifru.
Pukovnik Ivanovi} sre}no je stigao u Beograd. Odmah je stupio u vezu sa
|eneral{tabnim brigadnim generalom Miodragom Damwanovi}em, {efom
kabineta generala Nedi}a. U prvoj vesti iz Beograda, on javqa da putuje u
{tab generala Mihailovi}a, odakle treba da o~ekujem daqe vesti i jedan pa-
ket. I zaista, u septembru 1944. godine, stigao je najavqeni paket. Pretpo-
| Pismo intendantskog pukovnika Vlastimira Ivanovi}a, dobijeno 1944. godine u paketu iz
Beograda, zajedno sa dvadeset tvrdih poga~ica, a u svakoj po jedan zlatnik sa likom kraqa
Aleksandra I. Janko je {ifra Ivanovi}evog imena.
[ifra D. = |eneral Damwanovi}; To{a = |eneral Nedi}; Aca = |eneral Dra`a; Mangupi
= komunisti; Lekari = propagatori; Zaposleni na `eleznici = zaposleni kod Nemaca; Dr.
Novak = Slovenci; Nixa = major Nikola Kosi}; D. S. = Dr`avna stra`a; Z = Zajednica ju-
goslovenskih oficira u logoru; M = potpukovnik Moji} qoti}evac; Moju familiju = odre-
di Dra`e Mihailovi}a
34 |
stavqao sam da je sadr`aj paketa interesantan, pa sam bio preduzeo mere da
paket dobijem bez pregleda. U to doba, na{ glavni poverenik bio je pe{adi-
ski brigadni general ^edomir Gu`vi}, a kao pomo}na snaga u paketnom ode-
qewu, sa na{e strane bili su major Stanimir Mi{i} i kapetan Veqko Go-
stiqac. Wih dvojica udesili su, kod nema~kog podoficira koji je pregledao
pakete, da mi preda raspakovan, ali nepregledan paket. Tako je i bilo.
U paketu, pored drugih bezna~ajnih stvari, bio je venac suvih crvenih pa-
prika i dvadeset tvrdo pe~enih poga~ica. U jednoj paprici, koja je bila otva-
rana a zatim zalepqena, na{ao sam pismo pisano rukom pukovnika Ivanovi-
}a, a u svakoj poga~ici po jedan zlatnik sa likom kraqa Aleksandra I. U
pismu, pukovnik Ivanovi} javqa: da general Damwanovi} poma`e svim sred-
stvima snage generala Mihailovi}a; da je generalu Mihailovi}u predao do-
neti pismeni elaborat i usmeno ga dopunio o stawu u logorima; da se jedi-
nice generala Mihailovi}a bore, odolevaju neprijateqima, a da mi treba da
nastavimo rad koji sada radimo. Pukovnik Ivanovi} naglasio je da treba
{to vi{e oficira uputiti u zemqu, a daqu vezu s wim da nastavimo prema
mogu}nostima. Novac u paketu namewen je akciji koju vodimo u logoru.
Posredstvom poru~nika Ivanovi}a bio je nabavqen prvi pi{toq, od jed-
nog nema~kog podoficira, koji je radio u nema~koj mena`i, gde je bio zapo-
slen i kalu|er Vlada. Taj nema~ki podoficir nije mogao pi{toq da unese u
logor, pa je kapetan Marko Savi} pridobio kalu|era Vladu da primi pi-
{toq od Nemca i unese ga u logor. Odre|enog dana kapetan Savi} i ja ~eka-
li smo Vladu pred logorskom kapijom, u vreme kad se na{i vojnici, zaposle-
ni izvan logora, vra}aju u logor. ^ekaju}i Vladu i gledaju}i ga kroz `ice
kako nervozno ~eka na pretres nema~kog stra`ara, zakqu~ili smo da Vlada
nosi pi{toq. Dan ranije bili su kapetan Savi} i on utvrdili gde i kako da
sakrije pi{toq sa dva {ar`era metaka. Najzad, posle pretresa, kalu|er Vla-
da jedva je, iznemogao, pri{ao nama. Pi{toq s municijom bio je kod wega. U
| 35
sobi sam primio pi{toq i municiju, a uve~e ga je odre|eni komandir na{eg
bataqona zakopao, na unapred odre|enom mestu u krugu logora.
Za drugi pi{toq sam, preko poru~nika Ivanovi}a, pregovarao s drugim
nema~kim podoficirom, koji je, kao neka kontrola, ulazio u logor. On mi ga
je, jednog jutra dok sam jo{ bio u krevetu, stavio pod jastuk i odmah iza{ao.
Ostala tri pi{toqa unesena su na sli~an na~in. Najzad, trebalo je da stigne
i jedna pu{ka, koja je bila isporu~ena pred na{ odlazak za Pomeraniju.
Kako je kupqen i unet u logor radio-aparat?
U takvoj situaciji, ja sam uputio apel oficirima da mi moramo da bude-
mo obave{teni o svemu.
Poru~nik Veli~ko Ivanovi} dobio je od mene zadatak da stupi u vezu sa
Nemcem Hopkeom koji je u logor, u velikim kolima, uvozio nov name{taj i
izvozio polomqen i nepotreban, i da poku{a da, za novac, kafu, cigarete i
~okoladu od wega dobije jedan radio-aparat. Hopke je bio podmitqiv ~ovek.
Veli~ko je stupio u vezu sa Hopkeom, a ovaj je odredio koliko aparat da
platimo u novcu, koliko u kafi, cigaretama i ~okoladi. Ugovorili smo pre-
daju aparata i pla}awe u baraci broj 28, u prvoj sobi pri ulazu s desne stra-
ne. U woj su bili na{i qudi, a soba je bila zamra~ena i ispra`wena. Hopke
je, u odre|eno vreme, doneo aparat. U prisustvu poru~nika Veli~ka isplatio
sam aparat Hopkeu i iza{ao iz sobe. Veli~ko je ostao u sobi s Hopkeom da se
prepire, jer je Nemac tra`io, u zamenu za prodati, jedan stari aparat, koji
mu je Veli~ko bio obe}ao ali koji mi nismo imali. Mesto za aparat ispod
kreveta bio je pripremio u~iteq Krsta Leovac, jer je on imao testeru za
strugawe dasaka. Telefunken je bio sme{ten ispod na{eg kreveta na kojem
sam ja bio na gorwem le`i{tu.
Odvalimo dasku ispod kreveta. Jedan me|u nama, in`ewer Vojislav Popo-
vi}, sklopio je radio-aparat i otada smo svake ve~eri slu{ali Radio London.
Ta~no smo znali situaciju. Napravili smo mape. Pomerali smo front i zna-
li kud se kre}u Nemci, kuda Rusi. Naro~ito nas je interesovao ruski front,
glavni front gde su dve velike sile bile me|usobno sukobqene. Ono nelogi~-
no nastupawe Engleza i Amerikanaca u Italiji od ~izme nagore je za nas
oficire bilo ~udo jedno. Mislili smo da je to vi{e politi~ka nego strate-
gijska akcija. Mogli su da idu i drugim putem pa da, recimo, do|u do tog re-
zultata. Tako smo, slu{aju}i radio, imali celokupan pregled na frontu.
Jedan oficir koji je umeo da pi{e kaligrafski, ispisivao je u nekoli-
ko primeraka, svakog dana, vesti koje smo slu{ali i onda bi ih razdelio.
Znali smo da i druga strana to radi, kao {to su i oni znali da mi imamo ra-
dio. Ali kakvo je bilo slu{awe? Ja slu{am i govorim, a Popovi} pi{e. Ili
obratno, on slu{a i govori, a ja pi{em. Tako napravimo izve{taj. Za to vre-
me imamo stra`u ispred sobe. Ko ~ini tu stra`u? Samo na{i. Ja sam bio
u 31. baraci. Znali smo brojno stawe qudi koji nisu marksisti. Bilo ih je
otprilike 30 do 35, a marksista je bilo vi{e od 60. Svi smo bili oficiri
i znamo {ta zna~i obave{tajna slu`ba i znamo {ta zna~e uhode. Jedni druge
smo {pijunirali! Sve je bilo tako, dok, jednoga dana, Nemci nisu saznali da
i jedna i druga strana imaju aparate i stupili u akciju goniometrima da to
otkriju. Tom prilikom prona{li su i iskopali no`eve i boksere, koje smo
dobavili radi eventualnog, obra~unavawa me|u nama.
36 |
U Nema~koj, posle oslobo|ewa
| 37
Ratni zlo~inac
Do~ekali smo oslobo|ewe, a od tada po~iwe drugi deo na{eg `ivota: od
1945. do vremena rasejawa 1948, 1949, 1950. godine.
Postavilo se pitawe, {ta bi sad trebalo ~initi. Na{a zemqa pala je pod
Titov re`im, a nas je klasifikovao general Ajzenhauer kao prona|ena save-
zni~ka lica. Zadr`ali smo uniforme i sva ona vojni~ka i oficirska obe-
le`ja.
Prvo mesto gde su nas na{i saveznici smestili bilo je Borghorst, i to
20. maja 1945. godine.
Skoro redovno slu{ao sam Radio Beograd i, jednog dana, ~uo sam da je no-
vi re`im proglasio grupu jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira,
biv{ih nema~kih zarobqenika, za izdajnike. Docnije sam pro~itao u listu
Narodna armija u broju 12, od 1. decembra 1945. godine, na str. 6, koji izla-
zi u Beogradu, da sam izdajnik ratni zlo~inac, te, kao takav, moram biti
izveden pred narodni sud, zajedno s drugim oficirima navedenim u optu-
`nici Dr`avne komisije, koju su sa~iwavali dr Du{an Nedeqkovi}, dr
Ivan Grgi} i drugi.
Saznav{i ovo, pitao sam se: kakvo sam zlo naneo svom narodu? Ko me op-
tu`io? Niko me nije saslu{avao: pa na osnovu ~ega je na{a Dr`avna komisi-
ja sa~inila optu`nicu protiv mene? Koji je to narodni sud pred kojim tre-
ba da odgovaram za izdajstvo i po~iweni ratni zlo~in? Koga sam izdao i
kakav sam ratni zlo~in po~inio?
Odgovor na ova pitawa dobio sam saznav{i da su se ~elnici logorskih
komunista ve} nalazili u Beogradu, da su oni bili moji tu`ioci; da su u Be-
ogradu qudi novog re`ima saslu{ali i likvidirali mnoge vi|ene Srbe,
mnoge biv{e ministre, advokate, glumce, profesore, u~iteqe, trgovce, i
druge, koji bi tom re`imu mogli biti potencijalni neprijateqi.
Ovakve postupke nove vlasti u Jugoslaviji, iako je rat bio zavr{en, ofi-
ciri, podoficiri i vojnici, biv{i ratni zarobqenici, shvatili su kao
produ`etak bratoubila~kog rata, koji je besneo za vreme okupacije. I, kad je
do{lo vreme da se vratim u svoju otaxbinu, pod teretom svih saznawa o po-
stupcima nove vlasti u Jugoslaviji, doneo sam prete{ku odluku da se ne vra-
tim svojoj porodici i svom narodu, sve dok u Jugoslaviji traje diktatorski
re`im komunisti~ke partije. Treba napomenuti da su ovakvu odluku doneli
38 |
1945. i 1946. godine, slobodnom voqom, u najve}em broju, aktivni i rezer-
vni oficiri i podoficiri, biv{i ratni zarobqenici u Nema~koj, {to se
moglo i o~ekivati. Ali, bio je iznena|uju}e veliki broj na{ih vojnika (ze-
mqoradnika, zanatlija, radnika) koji su odbili povratak u zemqu sa sli~nom
motivacijom koja je opredelila i {kolovane qude da privremeno ostanu u
tu|em svetu.
| Gore: iz lista
Narodna Armija,
1. decembra
1945; dole: iz
Politike,
9. februara 1947.
| 39
Kako je proradila razglasna stanica
Novi re`im u Jugoslaviji, koji su priznale pobedni~ke dr`ave, odmah je po-
slao svoje predstavnike u mesta, na okupiranoj Nema~koj, gde su se nalazile
ve}e grupe jugoslovenskih oficira i vojnika, biv{ih ratnih zarobqenika.
To je dovelo do odvojenog razme{taja komunista i nekomunista u svim ofi-
cirskim, podoficirskim i vojni~kim grupama.
Englezi su se starali o na{oj ishrani i drugim neophodnim potrebama,
naro~ito o cigaretama. To je bilo mo}no plate`no sredstvo, jer u to doba
cigareta nije bilo.
Selo Borghorst bilo je udaqeno od prvog ve}eg naseqenog mesta Minste-
ra (Mnster) 30 km. Za vreme rata nije bilo bombardovano. Pored stalnih sta-
novnika (1516.000 du{a) bilo je prenaseqeno izbeglicama iz Isto~ne Ne-
ma~ke. Nas su Englezi razmestili po {kolama, praznim dru{tvenim
ustanovama, magacinima itd. Vesti, naro~ito Radio Beograda, prepri~avane
su ~esto po `eqi slu{alaca, a prema tome da li je bio marksista ili ne. Ras-
prave o vestima su izazivale sva|e i sukobe. Da bi se to izbeglo, nametala se
potreba stalnog slu{awa vesti, naro~ito Radio Beograda; umno`avati ih
prepisivawem i deliti ih oficirima, podoficirima i vojnicima. O tome
sam razgovarao sa najstarijim oficirom me|u nama, armijskim |eneralom
Dimitrijem @ivkovi}em i, me|u oficirima popularnim, divizijskim |ene-
ralom Uro{em Te{anovi}em. \enerali su se slo`ili i tra`ili su obja{we-
we: kako to omogu}iti? Rekao sam im da su s nama, u Borghorstu, oficiri
moji sobni drugovi iz osnabri~kog logora, gde sam bio tajno instalirao ra-
dio-aparat i u odre|eno vreme naizmeni~no s potporu~nikom Vojislavom
Popovi}em slu{ao Radio London. Sa wima sam diskutovao o mogu}nosti or-
ganizovawa na{e permanentne radio slu`be. Trebalo je kupiti radio-apa-
rat, pisa}u ma{inu, ge{tetner i farbu za wega, a koristiti ispra`wenu
prostoriju seoske kafane u kojoj sam imao svoju sobu. Sve {to treba da kupi-
mo, platili bismo cigaretama. Svi smo zakqu~ili da nam je stalna radio
slu`ba neophodna i radi}emo na wenom ostvarewu. \enerali su prihvatili
ovo obja{wewe.
Odmah se postavilo pitawe: kako prona}i i kupiti potreban materijal
da bi se organizovala radio slu`ba?
Na{i mla|i oficiri, zalaze}i u nema~ke ku}e, brzo su saznali {ta se u
wima interesantno nalazi i kako se to mo`e kupiti. Nemci su mnoge stva-
ri sakrili od o~iju Engleza. U to doba, za cigarete, za ~okoladu, za kafu, vi
ste od Nemaca mogli da dobijete {ta god ho}ete. Englezi su nam dali valu-
tu s kojom smo mogli da kupujemo sve.
Imaju}i ovo u vidu, sastao sam se sa nekoliko mla|ih oficira koji bi
mogli da pomognu da se organizuje na{a radio slu`ba. Na tom sastanku za-
kqu~eno je da se u selu Borghorstu mo`e nabaviti sav potreban materijal.
Tako sam organizovao radio slu`bu s onim {to sam mogao na licu mesta da
prona|em kod Nemaca. Sve to, za cigarete. Mi smo imali cigarete i dobro
snabdevawe.
Na spratu kafane stanovala je porodica sopstvenika ku}e.
U istom mestu bila je i druga grupa na{ih oficira i vojnika, marksista.
Wihov najstariji oficir bio je Ivan Bo`i~, Slovenac, ranije a|utant kraqa
Aleksandra. Wegov pomo}nik bio je Nenad Popovi}, rezervni poru~nik, prav-
nik.
40 |
| S leva na desno:
potporu~nik
Voja Popovi};
major Nikola
Kosi}; major
Dobrosav Krsti},
major Vilim
Ogorelec
i poru~nik Gaji}
| 41
U Borghorstu bili smo sme{teni odvojeno, i imali smo retke me|usob-
ne kontakte. Brojno stawe jugoslovenskih oficira, podoficira i vojnika
ta~no ne znam. Cenim da je bilo oko 1.500 qudi.
Engleski komandant mesta bio je major Grin, po politi~koj orijentaci-
ji, levi~ar.
Na dowem spratu kafane jednu prostoriju uzeo sam za radio slu`bu, tj.
slu{awe svetskih radio-stanica i preno{ewe na{im qudima svih intere-
santnih vesti o ure|ewu Evrope, a naro~ito, o Jugoslaviji. Slu{awe Beogra-
da bilo nam je prevashodna potreba. Organizator posla bio je potporu~nik
^edomir Popovi}. A mesta rukovodioca prihvatio se potporu~nik, student
tehnike, Vojislav Popovi}.
Svi oficiri anga`ovani u ovom poslu obavili su prihva}ene du`nosti
vrlo brzo, pa je potporu~nik (ni`i vojni ~inovnik) Jovan Jankovi}, krajem
meseca juna 1945. godine, otkucao na pisa}oj ma{ini prvi tabak najva`ni-
jih vesti Radio-Beograda, Pariza i Londona. Vesti o na{em povratku u otax-
binu nisu bile povoqne. Zato smo re{ili da vesti moraju biti ta~no onako
napisane kako su ih prenele radio-stanice. Ovo je bilo veoma va`no da bi
svaki oficir, podoficir i vojnik, koji pro~ita te vesti, mogao svoju odlu-
ku o odlasku u Jugoslaviju, ili ostanku u tu|em svetu, da donese sam. Prvi ta-
bak vesti umno`en je u 100 primeraka i podeqen qudstvu u Borghorstu.
Ovim je uspostavqena permanentna radio slu`ba. Slede}e vesti umno`ava-
ne su u 400 primeraka i deqene, osim u Borghorstu, i u drugim mestima u ko-
jima su bile grupe na{ih podoficira i vojnika. Odmah po pojavi na{ih pr-
vih vesti, komunisti su organizovali radio slu`bu.
Englezi i komunisti
Napad na moju sobu i radio slu`bu izvr{ili su Englezi sa tri tenka, kra-
jem jula meseca 1945. Sa sobom su poveli, kao tuma~a, rezervnog poru~nika
Nenada Popovi}a, saradnika pukovnika Ivana Bo`i~a.
Me|utim, treba ovo objasniti. Dr Slobodan Jovanovi} poslao je iz Lon-
dona pismo generalu @ivkovi}u s molbom da mu op{irno odgovori kakvo je
stawe u logoru u kojem `ivimo. General @ivkovi} pozvao me je, predao mi
celu logorsku arhivu i zatra`io od mene da pripremim taj izve{taj. Ve}
sam bio napisao 40 stranica, kao odgovor Jovanovi}u. Komunisti koji su bi-
li u Borghorstu znali su, pribli`no, {ta ja radim. U vreme dok sam to pi-
sao proradila je i na{a radio-stanica, po principu davawa ta~nih vesti ka-
ko sam to ve} opisao. Program je po~iwao ta~no u 4 sata po podne. Kolima,
biciklima, kamionima, dolazili su na{i qudi iz obli`wih logora da ~uju
vesti i raznesu biltene. Me|utim, na{e vesti i vesti koje su davali komuni-
sti, potpuno su se razlikovale. Oni su se bavili propagandom u korist Ti-
ta. Englezi su u to vreme vr{ili jak pritisak da se mi, ratni zarobqenici,
vratimo u zemqu; wima je to odgovaralo. Svi na{i vojnici koji su `eleli da
znaju pravo stawe u zemqi uzimali su na{e vesti. Ta razli~ita informativ-
na delatnost nije mogla, na istom prostoru, da potraje. Komunisti su tra`i-
li na~ina da na{ rad uni{te. I, jednog dana, kad sam s generalom Te{anovi-
}em oti{ao da obi|em jedan na{ vojni logor, Englezi su, u zoru, sa majorom
Grinom, opkolili ku}u gde sam radio, razbili prozor pod kojim je bio moj
krevet, ali me nisu zatekli na spavawu, kao {to su o~ekivali. Preturili su
sve i na{li izve{taj koji sam izradio. Izve{taj je nestao, kao i ceo materi-
42 |
jal koji mi je slu`io da ga napi{em. Sve ono {to je bilo vezano za radio-sta-
nicu pisa}e ma{ine, mikrofoni, zvu~nici, radio-aparati, ge{tetner
uni{teno je. Vratili smo se sutradan, ne znaju}i {ta se dogodilo u Borg-
horstu. Na ~etrdesetom kilometru ispred sela, sa~ekao nas je moj prijateq,
vazduhoplovni poru~nik Borislav Popovi}. Zaustavili smo kola, a on je re-
kao generalu Te{anovi}u da mo`e da nastavi put, ali da je stiglo nare|ewe
da Kosi}a uhapse Englezi po naredbi majora Grina, a na tra`ewe komuni-
sti~kog komandanta pukovnika Bo`i~a. Tu no} prespavao sam kod generala
Te{anovi}a. Engleskog obave{tajnog oficira iz drugog mesta, koga sam ra-
nije obavestio o radu na{e radio stanice, sada sam obavestio o tome {ta je
uradio major Grin.
Me|utim, jo{ ranije, kad sam primetio da me prate, slutio sam {ta mo`e
da mi se desi, pa sam napisao pismo majoru Grinu na engleskom jeziku i osta-
vio adresovano na wegovo ime na vrhu moga rubqa u sobi. Kada su Englezi
u{li u sobu, na{li su pismo upu}eno svom komandantu. Napisao sam mu da
o~ekujem da }e sa svojim prijateqima do}i i zakqu~io: Ja verujem, jednoga
dana Engleska }e se stideti {to je imala takvog oficira kao {to ste Vi.
[ta sam uradio daqe?
Komunisti su mislili da su ugasili na{u radio-stanicu. Pozvao sam mo-
je mla|e oficire. Ponovo je sakupqen sav materijal i ve} sutra dan stanica
je po~ela sa radom. Otada sam tu radio-stanicu uvek nosio sa sobom .
Posledwi transport biv{ih ratnih zarobqenika prikupqenih u ma-
lom vestfalskom mestu Borghorstu, koji su odlu~ili da se vrate krenuo je
za Jugoslaviju sa `elezni~ke stanice Borghorst u sredu, 29. avgusta 1945.
Uo~i toga dana, 28. avgusta, wihov komandant, pukovnik Ivan Bo`i~ izdao
je saop{tewe o odlasku i jo{ jednom se obratio svim jugoslovenskim biv{im
ratnim zarobqenicima. U tom saop{tewu, izme|u ostalog, naveo je i ovo:
Ja posledwi put predo~avam svima onima koji se kolebaju ili sumwaju,
da je te{ka sudbina svakog Jugoslovena koji ostane u Nema~koj. Isto tako tvr-
dim svima i svakome da su sve r|ave vesti o na{oj zemqi samo zlonamerne i
izmi{qene. Ostajawe u Nema~koj pretstavqa najpre te`ak udar za porodice,
zatim te`ak `ivot za onoga koji ostaje i najzad izdaju prema Otaxbini a
izdaja ne mo`e ostati neka`wena.
Onda su nas Englezi poterali u mesto Ferde. To je bilo ve}e selo odakle
su Englezi isterali sve Nemce. Nemci, me{tani, mogli su sa sobom da po-
nesu samo zave`qaj, a sve drugo je ostalo.
Radio slu`ba
U Ferde smo stigli 20. septembra 1945.
Ja sam postavqen za na~elnika {taba, komandanta na{ih vojnika, zapra-
vo biv{ih zarobqenika vojske Kraqevine Jugoslavije. General @ivkovi},
kao najstariji armijski general, i ostali generali koji su tu bili, kao i svi
mi ostali, smatrali smo da svaki na{ vojnik treba da se sa~uva od nereda i
rasula, jer je Nema~ka bila prepuna Rusa, Poqaka i Engleza, kao i drugih za-
robqenika koji jo{ nisu oti{li svojim ku}ama. Oni su po~eli da sprovode
nasiqe. Bili su tu i oslobo|enici iz koncentracionih logora, Dahau i
sli~nih, koje smo zvali {arci. Ti qudi nisu imali obzira ni prema kome.
Ozloje|eni, `ive}i po logorima te dve-tri godine, kako ko, izgubili su bu-
| 43
kvalno sve qudsko u sebi. A mi smo se pla{ili za na{e vojnike jer me|u wi-
ma je moglo biti i ovakvih i onakvih. To je bila velika masa qudi. Nas je
ostalo oko 15 hiqada. Trebalo je organizovati `ivot, i uspostaviti neki
red da ne bi do{lo do haosa.
Radi lak{eg odr`avawa me|usobne veze, general @ivkovi}, u dogovoru s
ostalim |eneralima, organizovao je na{a tri centra. Prvi centar bio je u
Hanoveru, a komandant je bio divizijski |eneral Ilija @ugi}; drugi centar
bio je u Osnabriku, a tre}i u Ferdeu. Komandant drugog centra bio je divi-
zijski |eneral Jovan Anti}, a tre}eg divizijski general Uro{ Te{anovi}.
Ferde je bio i glavno sedi{te na{ih vojnih lica u Vestfaliji. U wemu su
organizovane sve za nas neophodne ustanove: verske, kulturne, ekonomske,
sportske i tzv. Redakcija tre}eg centra. Ovde je bila koncentrisana celo-
kupna na{a radio slu`ba, preneta iz Borghorsta i pro{irena za izradu ve-
sti na ge{tetneru, bro{ura i potrebnog {tampanog materijala za kancela-
rije generala @ivkovi}a i Te{anovi}a. Po{to sam bio zauzet poslovima
Komande tre}eg centra, kao na~elnik {taba, Redakciju je vodio major Do-
brosav Krsti}, ali je bila pod Komandom tre}eg centra.
| Ferde: Redakcija
VESTI, srpski
`andarm pred
Redakcijom
19451946
Re{io sam se da organizujem srpski garnizon. Podelim prvo ulice i dam im
nazive: Cara Du{ana, Stepe Stepanovi}a, Svetog Save, i tako imenujem sve uli-
ce redom. Selo je imalo dva ulaza. Napravimo na{e stra`arnice i obojimo ih
bojama na{e jugoslovenske zastave. Te stra`arnice pove`emo telefonom s mo-
jim {tabom. Sem toga, odmah je formirana pozori{na grupa. Imali smo na{eg
sve{tenika kome je evangelisti~ka crkva predata za slu`bu. Organizovana je am-
bulanta sa tri na{a lekara, redakcija sa ekonomskim odeqewem i zatvor.
Na raspolagawu sam imao 75 na{ih `andarma s pu{kama. Dolaze qudi,
gledaju {ta ima novo, ~itaju novosti iz redakcije, a `aca je tu. Ja sam imao
44 |
i zatvor. Za koga? Pa, za one koji su po~eli da prave nered kod Nemaca. Mi
nismo hteli na{ srpski ugled da damo ni za {ta, jer mi nismo divqaci, mi
nismo zlo~inci, mi nismo ubice, kako su nas oni krstili.
Zato smo se organizovali. Za{to je postojala komanda? Zato jer je svaki
oficir zadu`en za grupu, dr`ao ~asove moralne nastave, obave{tavao ih za-
{to su sada tu, ostavqaju}i im otvoren izbor ho}e li ili ne da idu ku}i.
Zgrada u kojoj je sme{tena redakcija bila je ranije seoska {tamparija sa
neupotrebqivim ma{inama. Za na{e potrebe odmah su nabavqeni: 2 ge{tet-
nera i 5 radio-aparata. Odmah smo po~eli da slu{amo vesti Londona, Pari-
za, Va{ingtona, Beograda, Moskve, Hamburga, Rima i dr. Osim {efa Redakci-
je bili su tu, u prvo vreme, zaposleni art. poru~nici Branislav Stani{i}
i Selimir Popovi}. Vesti su preslu{avali: Pavle Alfejev Moskvu, Pe-
tar Flajsig Beograd, Bon, Hamburg. Oba po ~inu potporu~nici. Potporu~-
nik Ilija Luki} Beograd, a Trivunac Hamburg i London. Vremenom, po-
mo} Redakciji stizala je i brzo se popela na 27 zaposlenih osoba.
Vesti su {tampane svakodnevno na 4 do 6 stranica, u 600 primeraka i do
dva sata po podne bile bi razaslate po{tom za sve na{e logore na britanskoj
okupacionoj zoni, kao i pojedincima koji nisu `iveli u logorima. Po~ev od
{efa Redakcije, majora Dobrosava Krsti}a, svi ~lanovi redakcije radili su
besplatno i savesno. Me|utim, poru~nik Branislav Stani{i} bio je kreativ-
niji i, snagom voqe, razgranavao je rad redakcije. Wegova je ideja bila, osim
vesti, izdavawe raznih bro{ura i ~asopisa, kao {to su Otaxbina, Qudi i
doga|aji, Vidovdan, Govorimo otvoreno, Ispovest jednog dr`avnika
(Vinston ^er~il), Oko Svesrpskog kongresa u ^ikagu o Vidovdanu 1947. go-
dine, Istina o |eneralu Mihailovi}u, Sv. Sava, Na{i problemi,
Istina o Katinskoj {umi, Te{ko}e sa Titom Mi smo ih tra`ili. Re-
dakcija se izdr`avala dobrovoqnim prilozima, kao i ve}im nov~anim poklo-
nima od na{ih malih trgovaca ili zaposlenih qudi. Pisci ~lanaka i prevo-
dioci u ~asopisima, pored ostalih, bili su Du{an Popovi}, {kolski
nadzornik, Voja Dragutinovi}, profesor, dr @arko Peci}, pravnik, Dragu-
tin Lazovi}, advokat. Redakcija je {tampala i sve grafi~ke zahteve Narodnog
univerziteta, koji je vodio profesor univerziteta Stanoje Nedeqkovi}.
Na{i in`eweri instalirali su u logoru nekoliko zvu~nika za slu{awe
vesti, saop{tewa i hitnih nare|ewa. Centrala je bila pod kontrolom {ta-
ba Tre}eg centra.
Na ekspediciji u redakciji radile su Vera Sav~i} i Ivana Sibnkovec.
Daktilografkiwe su bile Jelena Pupavac, Ivana \or|evi} i Helena Muhanov.
Redakcija je funkcionisala sve do 27. jula 1947. godine. Toga dana Engle-
zi su iznenada rasturili logor Ferde i razvejali oficire i vojnike na sve
strane. Delovi redakcije su podeqeni, tako je jedan deo, sa poru~nikom Sta-
ni{i}em, prenet u novi logor na{ih |enerala [los Farlar, u neposred-
noj blizini varo{ice Koesfeld. Tu je obnovqen rad umawene redakcije, ~i-
ji je {ef bio |eneral{tabni major Vlastimir Vuk~evi}.
Izvesno vreme, na vojni~koj du`nosti, po nalogu kraqa Petra Drugog, a
po `eqi armijskog |enerala Dimitrija @ivkovi}a, bio sam sa |eneralom
Uro{em Te{anovi}em u Italiji, docnije u Gr~koj, sa izvesnom grupom mla-
|ih oficira na obave{tajnim zadacima. Po povratku u [los Farlar, kra-
jem 1950. godine, do{lo je vreme kad sam morao da emigriram. \eneral @iv-
kovi} naredio je da opet uzmem du`nost {efa redakcije i na toj du`nosti
sam ostao kao wen posledwi ~lan.
| 45
Radio slu`ba Komande III centra Kraqevske jugoslovenske
vojske, u okupiranoj Nema~koj, slu{aju}i emisije Radio
Beograda i drugih radio-stanica, i agencijske vesti,
bele`i ih ovako:
Evo, kako je Nikola Kosi} u Amerikanskom Srbobranu od 2. marta, 9.
marta, 16. marta, 23. marta i 6. aprila 1988. godine autenti~no opisao i
na primerima pokazao kako su on i wegovi saradnici zapisivali i objavqi-
vali biltene sa nekim govorima jugoslovenskih komunisti~kih rukovodi-
laca od 1946. do 1949. godine.
Va{ington: (20.00 ~asova), 15.
februar 1946: Ambasador Sjediwe-
nih Ameri~kih Dr`ava Paterson
zvani~no je protestvovao kod Titove
vlade u Beogradu zato {to je Titova
policija razbila, pre nekoliko da-
na, prozore i vrata na vi{e ameri~-
kih automobila u Beogradu. Pater-
son je tra`io da mu se Titova Vlada
izvini zbog ovog vandalizma i plati
od{tetu;
1
London: (BBC), 8. 30 ~asova, 19.
avgust 1946: Oborena su dva ameri~-
ka aviona. Tom prilikom poginula
su petorica Amerikanaca i, docnije,
prona|ena su tela ~etvorice u selu
Koprivniku kod Bleda. Ovo se, od
strane Amerikanaca, smatra kao pro-
vokacija, koju je Tito naredio. Po-
mo}nik ameri~kog ministra spoq-
nih poslova Din Aceson izjavio je da
je ovaj slu~aj uzbudio ameri~ko javno
mwewe i sve listove;
Wujork: (22. 30 ~asova), 28. sep-
tembra 1946: Ameri~ki ambasador u
Beogradu Richard Paterson-Mla|i morao
je, po Titovom tra`ewu, da zatvori
Ameri~ki informativni ured, i tom
prilikom izjavio je: Ja sam zgranut
postupkom Jugoslovenske vlade, kojom
se onemogu}ava rad kulturnoj ustano-
vi jednog od glavnih saveznika.
A New York Times je povodom
ovog slu~aja, pisao: Zatvarawe Ame-
ri~kog informativnog ureda u Beo-
gradu je jo{ jedan vi{e dokaz da tota-
litarni sistemi i demokratije ne
mogu `iveti zajedno tamo gde ima
slobodnog disawa.
Beograd: (23. 00 ~asova), 25. okto-
bar 1946: Tito je u Postojni odr`ao
govor i tom prilikom je rekao: Na-
{i biv{i saveznici, Anglo-Ameri-
kanci tra`ili su od nas da se za vre-
me rata borimo, i mi smo poveli
na{u oslobodila~ku borbu. Sad ti
isti Anglo-Amerikanci ho}e da nam
nature imperijalisti~ki mir.
Beograd: (20.45 ~asova), 1. novem-
bar 1946: Govore}i u Zagrebu pred
predstoje}e izbore za Ustavotvornu
skup{tinu, kao kandidat u Tre}em
izbornom okrugu Zagreba, Tito je go-
vorio o spoqnoj politici Jugoslavi-
je, i tom prilikom napao je ameri~ke
i engleske kapitalisti~ke reakcio-
narne krugove, kojima se ne svi|a da-
na{wa Jugoslavija.
Beograd: (20.00 ~asova), 4. novem-
bar 1946. godine: Na zboru Narodnog
fronta Srbije, u prisustvu dvestape-
deset hiqada Beogra|ana, Tito je re-
kao i ovo: Ogromno je prijateqstvo
svih slovenskih zemaqa na ~elu sa
Sovjetskim Savezom. Reakcionarni
su elementi u Engleskoj i Sjediwe-
nim Dr`avama, svi slu`beni krugo-
vi, na ~elu sa ^er~ilom. Daqe je do-

1
U dokumentima i ~lancima sa Kosi}evog radija koje donosi ova kwiga
nisu vr{ene lektorske intervencije ve} samo korektura tekstova i to samo
tamo gde je to bilo neophodno. Napomena D. S.
46 |
dao: ^er~il je najve}i neprijateq,
jer `eli da vrati Kraqa i reakciju.
Vojni~ka pomo} od strane zapadnih
saveznika bila je vrlo mala. Jugosla-
vija je dobila najefikasniju pomo}
od sovjetske armije, u momentu kada
su se dve armije sastale na Dunavu.
Beograd: (7.00 ~asova), 21. novem-
bar 1946: Celokupna beogradska
{tampa, po diktatu Vlade, zapo~ela je
kampawu protiv zapadnih saveznika.
Komunisti~ki listovi Seqa~ka bor-
ba i Borba nisu birali izraze upu-
}ene na adresu Engleza i Amerikana-
ca, kao: Oni misle da su svi okeani i
sva mora stvoreni za wih, da bi pqa~-
kali Prqava hajka protiv Albanije
potpuno je razgolitila pqa~ka{ke i
razbojni~ke akcije Anglo-Amerikana-
ca.
Luksemburg: (11.45 ~asova), 12.
decembar 1946: [ef za britansko
snabdevawe u Julijskoj krajini izja-
vio je: da je jugoslovenska Vlada nare-
dila da se blokira anglo-ameri~ki
kapital u Puqi;
London: (BBC), (17.15 ~asova), 1.
april 1947: Optu`uju}i zapadne sa-
veznike Tito je rekao: Zapadna reak-
cija kleveta Sovjetski Savez, kako je
on stavio svoju ruku uticaja na male
zemqe u Isto~noj Evropi, me|u koji-
ma je i Jugoslavija. Me|utim, Sovjet-
ski Savez je jedina zemqa, koja ne
ugro`ava nezavisnost Jugoslavije
Mi vidimo da ameri~ki imperijali-
sti otvoreno prete ratom zemqama,
koje ne}e da se pokore wihovoj fi-
nansijskoj i ekonomskoj diktaturi
Obi~no se govori da je svet podeqen
u dva bloka: zapadni i isto~ni. To go-
vore oni koji `ele rat Danas u sve-
tu postoje dva fronta i to, ne u geo-
grafskom smislu isto~ni i zapadni,
ve} front demokratije, koji obuhva-
ta sve narode koji ho}e mir, na ~elu
sa Sovjetskim Savezom, i drugi, iako
malobrojni ali opasni front, impe-
rijalisti~kih ratnih hu{ka~a.
Beograd: (20.30 ~asova), 15. april
1947: Na Cetiwu je odr`an zbor pri-
padnika Narodnog fronta. Na zboru
je govorio Milovan \ilas. Osvrnuv-
{i se na spoqnu situaciju, \ilas je
optu`io Sjediwene Ameri~ke Dr`a-
ve, da one pretstavqaju novog imperi-
jalisti~kog bauka na me|unarodnom
frontu, i da ti ameri~ki imperija-
listi `ele gospodarewe nad svima
Nasuprot ameri~kim imperijalisti-
ma, \ilas je istakao Sovjetski Savez
kao mo}nu socijalisti~ku dr`avu,
koja je po svojim miroqubivim pogle-
dima jedina u stawu da bude garancija
samostalnosti malih dr`ava.
Beograd (0.15 ~asova), 9. maj 1947:
Povodom Dana pobede, 9. maja, Tito
je izdao naredbu vojsci, u kojoj daje ve-
liko priznawe sovjetskoj armiji za
oslobo|ewe i za uni{tewe fa{izma
i, daqe, ka`e: Udarna vojna snaga fa-
{izma je pobe|ena na bojnom poqu,
ali su ostali jo{ `ivi oni koji podr-
`avaju taj fa{izam, kao i ratni pro-
fiteri Amerike i Velike Britanije
i drugih kapitalisti~kih zemaqa.
Beograd (23.00 ~asa), 28. septem-
bar 1947: Na zasedawu Drugog kon-
gresa Narodnog fronta Jugoslavije,
govorio je i predsednik kongresa Ti-
to. U svom govoru optu`io je svetsku
reakciju i anglo-ameri~ki svet da
spremaju borbu protiv novih narod-
nih i naprednih demokratija. Naro-
~ito je optu`io Ameriku da ponovo
zavodi fa{izam, i da ameri~ki pot-
paqiva~i rata ula`u sve napore da
do|e do novog krvoproli}a.
Beograd (20.00 ~asova), 30. sep-
tembar 1947: Na osniva~kom kongre-
su Saveza boraca narodno-oslobodi-
la~kog rata, osvrnuv{i se na doga|aje
u svetu, Tito je rekao: Takozvana Tru-
manova doktrina nije ni{ta drugo,
nego najgrubqi imperijalizam, koji
ima za ciq da oko Sovjetskog Saveza
stvori jedan obru~, i pod firmom
| 47
narodnih sloboda sprovede pokvare-
nu i la`nu demokratiju.
Beograd (22.00 ~asa), 20. novembar
1947: U Beogradu je odr`ano savetova-
we Pokreta radni~kih sindikata iz
Jugoslavije, Bugarske, Rumunije i Al-
banije. Posle savetovawa izdato je
SAOP[TEWE, u kome se ka`e: da }e
sindikalni pokret Jugoslavije, Bu-
garske, Albanije i Rumunije raditi na
tome da se organizuje {to {ira pro-
paganda protiv Sjediwenih Ameri~-
kih Dr`ava.
Beograd (19.00 ~asova), 10. febru-
ar 1948: U nedequ, 8. februara, odr-
`an je u Beogradu slet udarnika i
udarnica Narodne Republike Srbije.
Tom prilikom govorio je i Tito i re-
kao slede}e: Asada, da vam objasnim u
nekoliko re~i {ta je to Mar{alov
plan. Mar{alov plan je, drugovi,
plan za spasavawe ameri~ke finansij-
ske oligarhije od krajwe propasti do
koje je do{la Evropske fabrike ne
smeju da proizvode ni{ta bez odobre-
wa i bez uskla|ivawa sa Mar{alovim
planom Mar{alov plan je uvo`ewe
dolara u Evropu u malim koli~inama,
a izvo`ewe u velikim koli~inama
Mar{alov plan je plan politi~kog i
ekonomskog porobqavawa naroda
Evrope, i mi ga ne}emo.
Nave{}emo delove ~lanka Lice
boq{evizma {ta namerava Tito,
{vajcarskog ~asopisa Neue Poli-
tik, u izdawu na nema~kom jeziku od
27. maja 1948. godine. U po~etku
~lanka govori se o metodama i qudi-
ma koji sa~iwavaju vrhovnu vojnu
upravu u Jugoslaviji, koji vode vojsku;
o `ivotu i radu te vojske, pa se nasta-
vqa: Srbi su za vreme oslobodila~-
ke borbe ostali verni kraqu i tako
automatski ostali privr`eni idea-
lima zapadnih saveznika. Kao takvi-
ma, wima nije bilo mesta u Titovoj
vojsci i morali su da is~eznu
Kod organizovawa vojske Tito je u
svemu kopirao oprobani ruski uzor
Organizacija se vr{i sa najve}om taj-
no{}u. Svaki koji je `iv sumwiv je
Vo|i totalitarnih dr`ava ne ose}a-
ju se sigurni, ~ak i pod za{titom
svoje najmodernije naoru`ane voj-
ske Kod Tita je KNOJ ono {to su
kod Hitlera bile SS jedinice.
U ~lanku se daqe govori o ratnim
pripremama Jugoslavije. Podvla~e}i
grozni~ave pripreme, koje vr{i Ti-
to, pisac ~lanka postavqa pitawe:
{ta namerava Tito? Zatim, iznosi
wegove poglede, izra`ene na jednoj
tajnoj sednici komunista u Zagrebu:
Rat sa Sjediwenim Ameri~kim Dr-
`avama je neizbe`an i Jugoslavija
nema {ta da strahuje, jer Sovjetski
Savez, ~ija je proizvodwa ratnog ma-
terijala dostigla nezapam}enu visi-
nu, snabde}e je sa ratnim potrebama.
Daqe je Tito dodao: Sovjetska vojska
mo`e da bude u Parizu u roku od 48
~asova.
*
Kako je zapadni svet sa velikim
interesovawem pratio daqe razvija-
we odnosa izme|u KPJ i Kominfor-
ma, pokazuju}i izvesne simpatije
prema Jugoslaviji, to je Tito po~eo,
za svaki slu~aj, da okre}e oprezno
glavu prema wemu, ali, jo{ uvek, dr-
`e}i se nabusito.
Prva podr{ka Titu, u ovoj wego-
voj nevoqi, do{la je preko Radio-
Hamburga 30. juna, u 18.45 ~asova: Ka-
ko se javqa iz Vatikana, katoli~ki
krugovi kako u Jugoslaviji, tako i u
inostranstvu, obe}ali su podr{ku
Titu u slu~aju da poku{a da se odupre
Kominformu i Moskvi.
Zatim je Radio-Lozana javio, isto-
ga dana u 23.30 ~asova: U Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama kru`e glasovi
da }e, mo`da, Vlada Sjediwenih Ame-
ri~kih Dr`ava deblokirati tride-
set pet miliona zlata jugoslovenskih
nov~anih rezervi u Va{ingtonu.
U vezi gorwe izjave Radio-Loza-
ne, Radio-London 2. jula 1948. godi-
ne, u 7.45 ~asova emitovao je slede}e:
Kako se iz Va{ingtona javqa, po-
48 |
stignut je sporazum izme|u vlade Sje-
diwenih Ameri~kih Dr`ava i vlade
u Beogradu o deblokirawu jugoslo-
venskog zlata u Americi. Ovaj }e spo-
razum dobiti svoju snagu kada se jugo-
slovenska Vlada obave`e da plati
od{tetu za dva oborena ameri~ka
aviona 1946. godine, i kada da jem-
stvo za naknadu ameri~ke imovine u
Jugoslaviji, koja je potpala pod Zakon
o nacionalizaciji.
Kako su, daqe, Tito i istaknuti
~lanovi KPJ lavirali izme|u Mo-
skve i Zapada, i kakav je bio stav Za-
pada, nazire se iz slede}ih me|usob-
nih politi~kih poteza. Ali, odmah
treba re}i da su se i Zapad i Jugosla-
vija, u politi~kim i ekonomskim
ustupcima, rukovodili hladnom ra-
~unicom. Da vidimo {ta ka`u o tome
raspolo`ivi izve{taji:
London: (BBC), (21.45 ~asova), 11.
juli 1948: Po prvi put posle rata ju-
goslovenska delegacija nije se soli-
darisala sa Sovjetskim Savezom na
jednoj me|unarodnoj konferenciji.
Ovo se desilo na sednici Komisije
za slobodnu upotrebu radija, koja za-
seda u Kopenhagenu.
Wujork (9.45 ~asova), 16. juli
1948: Agencija Associated Press javqa:
Jugoslavija je molila Svetsku banku
u Wujorku da joj odobri kredit od
pet stotina miliona dolara.
Wujork (19.45), 27. Juli 1948:
Biv{i guverner Kalifornije Olson
je izjavio: Govore}i o gr~kom pita-
wu, Tito je pokazao zabrinutost. Ja
sam mu rekao da se mi, Amerikanci,
nalazimo u Gr~koj da bi osujetili so-
vjetsku ekspanziju i da je to jedini
razlog {to smo mi tamo. Na ove moje
re~i Tito nije dao odgovor.
Olson je prvi Amerikanac koga je
primio Tito, posle rascepa izme|u
Beograda i Moskve.
Beograd (20.30), 29.juli 1948: Pe-
ti kongres KPJ je zavr{io svoj rad
no}u 28/29 jula. Na Kongresu je done-
ta Rezolucija, kojom se odgovara Ko-
minformu na napad na Tita i vo|-
stvo KPJ i kojom se odobrava rad
Centralnog komiteta KPJ, kako pre,
tako za vreme i posle rata.
Dopisnik britanskog liberal-
nog lista Manchester Guardian, Alek-
sandar Welf, dostavio je svom listu
op{iran izve{taj sa Petog kongresa
KPJ i, izme|u ostalog, navodi:
KPJ je postala ravnodu{na pre-
ma svim optu`bama Kominforma. U
Jugoslaviji se postavqa pitawe, ne
kako da se re{i sukob sa Kominfor-
mom, ve} da li su druge zemqe u pravu
da se me{aju u unutra{wa pitawa dru-
gih zemaqa, ~lanica Kominforma
Mo{a Pijade, potpredsednik parla-
menta, rekao je na kongresu i ovo:
Na{e komunisti~ko u~ewe poti~e
15 godina ranije od ruskog
Wujork (19.45 ~asova), 30. avgust
1948: U Trstu se vode pregovori iz-
me|u Jugoslavije i britanske vlade o
liferovawu nafte za Jugoslaviju. Ve-
lika Britanija se obavezala da ispo-
ru~i 25.000 tona nafte, a Jugoslavija
}e ovo platiti sa novcem koji je ne-
davno dobila, posle oslobo|ewa jugo-
slovenskih zlatnih rezervi u Sjedi-
wenim Ameri~kim Dr`avama. Titova
Vlada se odlu~ila na ovaj korak po-
{to su Albanija i Rumunija obustavi-
le svaku isporuku nafte za potrebe
Jugoslavije.
Wujork (19.45 ~asova), 13. avgust
1948: Prema izve{taju iz Gr~ke, ju-
goslovenska Vlada donela je odluku
da zatvori svoju granicu prema Gr~-
koj, kako bi spre~ila prelazak geri-
laca na teritoriju Jugoslavije. Pre
kratkog vremena, jugoslovenske gra-
ni~ne stra`e vratile su sa Kajmak~a-
lana nekoliko grupa gr~kih bandita,
koji su poku{ali da se prebace u Ju-
goslaviju.
London (BBC), 30. septembar
1948: Na Glavnoj skup{tini UNO go-
vorio je i jugoslovenski delegat Kar-
| 49
deq. U svom govoru izlo`io je plan o
razoru`awu, koji je podneo Vi{in-
ski, zahtevaju}i me|unarodnu kon-
trolu atomske bombe. Kardeq je op-
tu`io Sjediwene Ameri~ke Dr`ave
zbog wihove politike u Gr~koj, a
Mar{alov plan okategorisao je kao
sredstvo ameri~kog imperijalizma.
Beograd (TANJUG), 6. oktobar
1948: Tito je primio ameri~kog in-
dustrijalca za filmove Vilsona. Ju-
goslavija je otkupila 20 do 25 ame-
ri~kih filmova.
London (BBC), 14. oktobar 1948:
Kako javqa dopisnik TIMES-a iz
Beograda, Tito je govorio radnicima
u Boru o ekonomskim te{ko}ama, po-
{to su zemqe Kominforma obusta-
vile isporuke materijala, i tom pri-
likom rekao: Mi }emo potrebna
sredstva, kao benzin i drugi tehni~-
ki materijal, nabaviti na drugom me-
stu, ali ne}emo pasti u ruke kapita-
listima.
London (BBC), 22. oktobar 1948:
Prema vestima sa nadle`nog mesta,
jugoslovensko-britanski trgova~ki
pregovori privode se kraju i o~ekuje
se potpisivawe ugovora. Ugovor tre-
ba da stupi na snagu odmah ~im se
potpi{e. A potpisan }e biti onda,
kada se postigne sporazum o pogledu
naknade britanske imovine, koja je
nacionalizovana u Jugoslaviji. Pre-
ma posledwim vestima, Titova Vlada
je spremna da povisi dosada{wu po-
nudu naknade od tri miliona funti,
prema britanskom zahtevu, na sedam
miliona funti. Po ovom ugovoru vr-
{ila bi se razmena robe u visini od
15.00.000 funti godi{we. Jugoslavi-
ja bi liferovala Velikoj Britaniji
drvo i `ivotne namirnice, a Velika
Britanija Jugoslaviji uqe, rezervne
delove za automobile i elektri~na
postrojewa.
Dopisnik Manchester Guardiana
komentari{e sklapawe ovog ugovora,
pa konstatuje, da se jugoslovenska
Vlada, najzad, morala na ovo da odlu-
~i, po{to je do{la u bezizlazan po-
lo`aj u privrednom pogledu. Dopi-
snik smatra da }e Tito sa ovim
uspeti da odr`i politi~ku nezavi-
snost, jer da je tra`io pomo} od Mo-
skve ona bi ga ucenila i postavila
bi mu neprihvatqive zahteve.
London (BBC), 1. novembar 1948:
Jugoslavija je ~lanica UNO, a do sada
nije izvr{ila ni jednu preporuku
Glavne skup{tine, koja se odnosi na
gr~ko pitawe.
London (BBC), 10. novembar 1948:
U politi~kom odboru Glavne skup-
{tine UNO nastavqena je debata po
gr~kom pitawu. Bebler, predstavnik
Jugoslavije u diskusiji nazvao je za-
padne predstavnike pogrdnim ime-
nima. Zbog ovoga je pretsednik Spak
opomenuo Beblera na red i pristoj-
nost, a Jugoslavija je pozvana da presta-
ne sa davawem pomo}i gr~kim gerilci-
ma. Delegat Dominikanske Republike
predlo`io je da se Jugoslavija iskqu-
~i iz Ujediwenih Naroda, prema ~l.
6 Poveqe.
Beograd, 10. novembar 1948: Iz
Beograda se demantuju sve vesti o
sklapawu tajnog pakta izme|u Tita i
Amerike.
London (BBC), 1. decembar 1948:
Glavna skup{tina Ujediwenih Naro-
da donela je Rezoluciju sa 47:6, po ko-
joj se osu|uju susedi Gr~ke: Jugoslavi-
ja, Bugarska i Albanija za pomagawe
gr~kih bandi.
Wujork (BCSC), 1. decembar 1948:
Povodom praznika 29. novembra, da-
na proglasa Republike, CK KPJ or-
ganizovao je proslavu. U Beogradu, u
Narodnom pozori{tu, na sve~anoj
akademiji, na kojoj su bili prisutni
Tito i svi ~lanovi CK KPJ govorio
je Mo{a Pijade, ~lan Politbiroa
KPJ, i tom prilikom odao je priznawe
Engleskoj i Sjediwenim Ameri~kim
Dr`avama za moralnu i materijalnu
50 |
pomo}, ukazanu Titovim partizani-
ma. A iznad svega, Mo{a se zahvalio
na politi~koj pomo}i, koju su ukaza-
le Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i
Velika Britanija partizanskom po-
kretu. Mo{a je podvukao, da je Velika
Britanija prva priznala partizan-
ski pokret, odmah posle Teheranske
konferencije 8. decembra 1943. go-
dine. Ameri~ki ministar spoqnih
poslova Kordel Hal izjavio je 9. de-
cembra 1943. godine da se Sjediwene
Ameri~ke Dr`ave u potpunosti sla`u
sa odlukom Velike Britanije o uka-
zivawu politi~ke, moralne i mate-
rijalne pomo}i partizanskom pokre-
tu u Jugoslaviji. Zatim je Mo{a
istakao, da je Sovjetski Savez pri-
znao partizanski pokret tek posle
odluke Velike Britanije i Sjediwe-
nih Ameri~kih Dr`ava.
London (BBC), 10. decembar 1948:
Titova Vlada zakqu~ila je ugovor sa
jednim londonskim preduze}em, po
kome je ovo preduze}e dobilo pravo
da u Jugoslaviji podigne metalurgij-
sku industriju, naro~ito fabrike za
~elik i gvo`|e.
Wujork (BCSC), 10. decembar
1948: Ameri~ko Ministarstvo spoq-
nih poslova izdalo je saop{tewe, po
kome su ubla`ena ograni~ewa trgo-
vine izme|u Sjediwenih Ameri~kih
Dr`ava i Jugoslavije.
London (BBC), 24. decembar 1948:
Posle 16 meseci pregovarawa izme-
|u Velike Britanije i Jugoslavije
potpisan je jedan kratkoro~ni spora-
zum. Po ovom sporazumu predvi|a se
razmena robe u iznosu od 15.000.000
funti sterlinga, u toku jedne godine.
Jugoslavija }e dobiti industrijske ma-
{ine, vunu, pamuk, oko 10.000 automo-
bilskih guma i 100.000 tona nafte.
Be~ (Reuter), 31. decembar 1948: U
Beogradu je zasedala Narodna skup-
{tina 27, 28, 29. i 30. decembra, na
kojoj su Tito i wegovi ministri dali
ekspoze o privrednim i politi~kim
problemima Jugoslavije. Tom prili-
kom, Tito je naglasio: da su komuni-
sti~ki saveznici Jugoslavije otkazali
svoju pomo} Jugoslaviji, i da je Vlada
prinu|ena da se okrene Zapadu i sa
wima je sklopila trgova~ke ugovore.
London (BBC), 17. januara 1949:
Kako javqa dopisnik Times-a iz Be-
ograda, jugoslovenska Vlada izdala je
nare|ewe svojim diplomatskim pret-
stavnicima u Sjediwenim Ameri~-
kim Dr`avama, da stupe u pregovore
oko zakqu~ewa jednog trgova~kog ugo-
vora sa ameri~kim privatnim firma-
ma. Jugoslavija je spremna da liferu-
je: bakar, olovo, antimon, a u zamenu za
ma{ine potrebne za rudnike i poqo-
privrednu industriju.
London (BBC), 24. januar 1949: Od
meseca decembra 1948. godine do da-
nas, Jugoslavija je izvezla u Sjediwe-
ne Ameri~ke Dr`ave bakra i drugog
lakog metala u iznosu od 4.000.000
dolara, {to pretstavqa mnogo vi{e
nego {to je Jugoslavija izvezla za sve
vreme u 1947. godine. Ameri~ka Vla-
da je razmatrala mere u pogledu ubla-
`avawa trgovine sa Jugoslavijom.
Luksemburg (UP), 24. januar 1949:
Saznaje se iz Va{ingtona, da Vlada
Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava raz-
matra predlog Jugoslavije, da joj se
ustupi ratni materijal, odnosno si-
rovine za wegovu izradu, iz Zapadne
Nema~ke, koji je pod kontrolom Sje-
diwenih Ameri~kih Dr`ava. A Jugo-
slavija se obavezuje da Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama liferuje ba-
kar i antimon.
London (BBC), 9. februar 1949:
Britanski ministar za spoqnu trgo-
vinu Nilson je objavio da }e izme|u
Velike Britanije i Jugoslavije, usko-
ro, do}i do razgovora o zakqu~ewu
dugoro~nog trgova~kog sporazuma.
London (BBC), 18. februar 1949:
U Beogradu su po~eli anglo-jugoslo-
venski trgova~ki pregovori u ciqu
| 51
zakqu~ewa jednog dugoro~nog trgo-
va~kog ugovora.
London (BBC), 28. februar 1949:
Dopisnik Times-a iz Gr~ke javqa da
Jugoslavija i daqe poma`e gr~ke ge-
rilce. Ovo su utvrdili ~lanovi Bal-
kanske komisije UNO, a potvrdili
su i zarobqeni gerilci.
London (BBC), 2. mart 1949: Po-
smatra~i UNO u Gr~koj konstatovali
su da je pove}ana pomo} koju gr~ki ge-
rilci dobijaju iz Jugoslavije.
London (BBC), 11. mart 1949:
Prema pisawu ameri~kog ~asopisa
Newsweek Vlada Sjediwenih Ame-
ri~kih Dr`ava odlu~ila je da uspo-
stavi normalne trgova~ke veze sa Ju-
goslavijom. Kao prvi korak ka ovome,
dozvoqeno je da se u Jugoslaviju izvo-
zi strategijski materijal, ~iji je iz-
voz, ina~e, zabrawen u Sovjetski Sa-
vez i wegove satelite. Ako ovo donese
povoqne rezultate, onda }e se nasta-
viti sa slawem retkih sirovina, ma-
{ina, aviona i municije.
London (BBC), 16. mart 1949: Ju-
goslovenska Vlada je pristala da sa-
op{ti UNO-u sve pojedinosti o na-
lazi{tima magnezita u Jugoslaviji.
Brisel (AP), 16. mart 1949: Unu-
tra{wa situacija u Jugoslaviji do-
stigla je krajwu napetost, zbog akcije
Kominforma protiv CK KPJ. Jugo-
slovenska Vlada se pita: kakve mere
treba preduzeti za odr`avawe reda i
poretka? Zato je Tito primio pred-
stavnike zapadnih dr`ava i sa wima
razgovarao o unutra{woj situaciji u
Jugoslaviji.
Wujork (BCSC), 19. mart 1949:
Novinski dopisnici iz Carigrada i
Trsta javqaju: Maxari, Rumuni i Bu-
gari skoncentrisali su sedam divi-
zija za upad u Jugoslaviju. Albanija
ima dve divizije spremne za upad na
Kosovo i Metohiju.
Brisel (AP), 18. mart 1949: Zbog
te{ke unutra{we situacije, Tito je
odr`ao jo{ jedan sastanak sa pred-
stavnicima zapadnih dr`ava. Sasta-
nak je odr`an na ostrvu u blizini
Puqa i na wemu je u~estvovao anglo-
ameri~ki komandant Slobodne teri-
torije Trsta.
Pariz (TP), 21. mart 1949: Dopi-
snici iz Beograda javqaju da je Tito
odr`ao nove sastanke sa diplomat-
skim predstavnicima zapadnih sila
u Beogradu. Situacija u Jugoslaviji
bli`i se vrhuncu napetosti, izazva-
na ratom nerava od strane Ma|arske,
Rumunije, Bugarske i Albanije. U ci-
qu suzbijawa mogu}e pobune u jugoslo-
venskom delu Makedonije, Jugoslavija
je u tom prostoru koncentrisala de-
set svojih najboqih divizija.
Hamburg (NDR), 25. mart 1949:
Britanski nedeqni ~asopis Obser-
ver zahteva da zapadne sile pomognu
Jugoslaviji da se odupre sovjetskom
pritisku i doslovno pi{e: Titov
otpor prema Kremqu je doga|aj koji
bi mogao da dobije veliki istorij-
ski zna~aj.
London (BBC), 1. april 1949: Or-
gan Komunisti~ke partije Jugoslavi-
je Borba donosi ~lanak u kome is-
ti~e da Atlantski savez pretstavqa
najve}u opasnost po mir i da zadaje
najte`i udarac presti`u UNO-a.
London (BBC), 4. arpil 1949: Ju~e
je u Beogradu odr`ana parada radni~-
kih brigada, na kojoj je u~estvovalo
oko 150.00 qudi. Na velikom zboru je
govorio i ministar finansija Rado-
savqevi} i izjavio: Zemqe narodnih
demokratija doprinele su da se u
pro{loj godini zapadne sile ujedi-
ne u vojni blok pod okriqem ameri~-
kog imperijalizma.
Be~ (Reuter), 11. april 1949: U pe-
tak, 8. aprila, u Beogradu je otvoren
Tre}i kongres Narodnog fronta Ju-
goslavije, na kojem je u~estvovalo oko
1.600 delegata. Kongres je otvorio i
goste pozdravio Tito, kao predsed-
52 |
nik Narodnog fronta. U svom govoru,
Tito se zadr`ao na odnosima Jugo-
slavije prema Kominformu i zemqa-
ma na Zapadu. On je optu`io Komin-
form da spre~ava privrednu obnovu
Jugoslavije i da radi na stvarawu ha-
osa u Jugoslaviji. U ovoj situaciji
rekao je Tito zapadne sile `e-
le da ovaj jaz jo{ vi{e prodube i upo-
trebqavaju za to sva sredstva. U svo-
jim akcijama rukovode se principom
politi~ke ucene, ali mi na to ne}e-
mo nikad pristati. Jugoslavija ne}e
skrenuti sa svoga puta i nastavi}e i
daqe da ide nezavisno. [to se ti~e
trgovine sa zapadnim zemqama, Jugo-
slavija }e trgovati sa wima, po{to
zemqe Isto~nog bloka ne dozvoqavaju
uvoz ma{inerija i drugih potreba.
Na kraju je Tito podvukao da je Jugo-
slavija bila i ostala veran saveznik
sovjetske Rusije.
London (BBC), 13. april 1949:
Izvestilac u parlamentu Xon Ed-
vard izvestio je Dowi dom da prego-
vori sa Jugoslavijom za zakqu~ewe du-
goro~nog trgova~kog ugovora jo{
uvek traju i da ne zna kada }e se isti
zavr{iti.
U daqem izlagawu Edvard je oba-
vestio Dowi dom da je Velika Brita-
nija, od zakqu~ewa kratkoro~nog spo-
razuma 23. decembra pro{le godine,
pa do kraja februara ove godine, iz-
vezla u Jugoslaviju robe u vrednosti
od milion i pedeset tri hiqade
funti sterlinga.
London (BBC), 15. april 1949:
Delegati Jugoslavije i Poqske su,
bez rezerve, podr`ali sovjetskog de-
legata u UNO-u Gromika u wegovom
napadu na Atlantski pakt. Delegat Ju-
goslavije je naglasio, da je pakt upe-
ren protiv Sovjetskog Saveza i svih
zemaqa Isto~ne Evrope.
London (BBC), 4. maj 1949: Dopi-
snik BBS-a iz Va{ingtona javqa da ju-
goslovenski predstavnici u Va{ing-
tonu vode pregovore da Svetska ili
Uvozno-izvozna banka odobre Jugo-
slaviji zajam od 50.000.000 dolara.
Engleski listovi kao The Daily
Telegraph i Morning Post, od 11. maja
1949, doneli su ~lanak pod naslovom
Tito kupuje oru`je na Zapadu. U we-
mu se ka`e:
Ekonomska blokada Jugoslavije
nametnuta od strane Kominforma,
prinudila je Titovu vladu da svoju
vojsku snabdeva sa ratnim materija-
lom raznovrsnog tipa. Ve}i deo ovog
materijala se nabavqa u zemqama Za-
padne Evrope.
Jugoslavija je, kako doznajemo, ot-
po~ela slede}e pregovore o kupovi-
ni za idu}ih nekoliko meseci:
Iz [vajcarske se kupuje 1.500
tona ~eli~nih oklopnih plo~a, po
ceni od 50 funti sterlinga za jednu
plo~u;
Preko agenata iz Austrije, a od
raznih isporu~ioca iz Zapadne Ev-
rope, Tito }e nabaviti bodqikavu
`icu i durbine;
Vode se pregovori sa trgova~-
kim agentima iz ameri~ke zone Ne-
ma~ke, radi kupovine 700 nema~kih
aviona. Ovaj materijal je bio ponu-
|en Rumuniji, po ceni od 1000 fun-
ti sterlinga za svaki avion;
Ide se ka tome da se pove}a is-
poruka nafte iz persijskih izvora,
koji su pod upravom Engleza i Ame-
rikanaca.
Oprema i naoru`awe, koje su Ru-
si dali Jugoslaviji jo{ 1945. godine,
nisu ni do danas obnavqani, a {to je
jo{ va`nije Sovjetska Rusija nije is-
poru~ila Jugoslaviji ni najpotreb-
nije koli~ine opreme ve} vi{e od
godinu dana. Zato se jugoslovensko va-
zduhoplovstvo osposobqava na ovaj
vrlo te`ak na~in. Ve}ina ruskih
tenkova i aviona, datih Jugoslaviji,
nije vi{e za upotrebu. Jedino {to
Tito ne mo`e, momentalno, da kupuje,
to je municija za oru`je malog kali-
bra. Svu ovu nabavku na Zapadu Tito
vr{i u zamenu za `ito i ostale arti-
| 53
kle, koje na milione tona nudi, samo
da bi do{ao do potrebnog oru`ja.
Pariz (AP), 18. maj 1949: Saznaje
se da uskoro treba da otpo~nu novi
trgova~ki pregovori izme|u Jugosla-
vije i Francuske i tom prilikom da
se reguli{e pitawe naknade za fran-
cusku imovinu, koja je nacionalizo-
vana u Jugoslaviji. Prvi pregovori
bili su prekinuti decembra meseca
pro{le godine.
London (BBC), 25. maj 1949: Bal-
kanska komisija UNO u svom posled-
wem izve{taju saop{tava da se pomo}
gr~kim pobuwenicima iz Jugoslavije,
u posledwe vreme, znatno smawila.
Ovo je do{lo zbog toga, {to su jugo-
slovenske vlasti pristale da stro`i-
je kontroli{u granicu i da ne dozvo-
qavaju prelazak pobuwenicima iz
jedne zemqe u drugu.
Pariz (AP) 25. maj 1949: Kako se
javqa iz Pariza, zakqu~en je trgova~-
ki ugovor izme|u Jugoslavije i Fran-
cuske, koji predvi|a razmenu robe u iz-
nosu od 6 milijardi franaka za
idu}ih 12 meseci. Jugoslavija }e li-
ferovati `ivotne namirnice u za-
menu za industrijske proizvode. Je-
dan drugi ugovor predvi|a razmenu
robe izme|u Jugoslavije i Francu-
ske, za idu}ih 5 godina, u iznosu od
1522 milijarde franaka.
Pariz (UP), 6. juni 1949: Jugoslo-
venski ambasador u Va{ingtonu Sa-
vica Kosanovi} je tra`io od Svetske
banke uslove pod kojima bi Jugosla-
vija mogla dobiti zajam od 20 milio-
na dolara.
Pariz (UP), 15. juni 1949: U Pari-
zu se vode razgovori o odnosima izme-
|u Jugoslavije i zapadnih zemaqa.
Ameri~ki ministar spoqnih poslo-
va A~eson primio je ameri~kog amba-
sadora u Beogradu Kenana i sa wim
ostao u du`em razgovoru. Posle ovog
prijema, Kenan je izjavio da je sa mi-
nistrom A~esonom raspravqao o tome
kako da se pove}a trgovina sa Jugosla-
vijom. Daqe je rekao da se jugosloven-
ska trgovina sa isto~nim zemqama
smawuje, a da se pove}ava trgovina sa
Zapadom. Ambasador Kenan je dodao,
da je wegova zemqa saglasna da se ova
trgovina pove}a koliko je to mogu}e
vi{e. Zatim je rekao da je vodio raz-
govore sa ambasadorom Harimanom,
po pitawu Mar{alovog plana u Evro-
pi, ali je odmah dodao, da nije u pita-
wu pro{irewe Mar{alovog plana na
Jugoslaviju. Kenan je izjavio da Jugo-
slavija nije tra`ila pomo} po Mar-
{alovom planu, po{to Jugoslavija
nema uni{tenu industriju koju treba
obnoviti, kao neke druge zemqe, ve}
poku{ava da dobije zajam od Me|una-
rodne banke, kao i zajam na drugim
mestima. Jugoslavija ima sirovina
koje su drugima potrebne.
Dopisnici nekih listova isti-
~u, da se ovi razgovori u Parizu od-
nose i na, eventualnu, pomo} Ameri-
ke Jugoslaviji, kao i na ukidawe
trgova~kih organi~ewa na ameri~ki
uvoz u Jugoslaviju.
Britanski ministar spoqnih po-
slova Bevan primio je svog ambasado-
ra u Beogradu ^arls Pika i sa wim
proveo du`e vreme u razgovoru. Oni
su raspravqali, pored pitawa trgo-
vine izme|u Jugoslavije i Velike
Britanije, i o drugim problemima.
Ne{to docnije, ministar Bevan pri-
mio je jugoslovenskog ambasadora Mar-
ka Risti}a.
Kao {to je poznato, pregovori iz-
me|u Jugoslavije i Velike Britanije,
po pitawu jednog dugoro~nog trgo-
va~kog ugovora, vode se ve} du`e vre-
mena i o~ekuje se da }e uskoro biti
pozitivno zavr{eni.
London (BBC), 20. juni 1949: U
Va{ingtonu je zvani~no saop{teno
da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave u
toku meseca maja izvezle u Jugoslavi-
ju raznih industrijskih postrojewa,
za 2 miliona i 600.000 dolara vi{e
nego u aprilu ove godine Isti~e se
54 |
da Jugoslavija nije dostigla u maju u
svom izvozu u Sjediwene Ameri~ke
Dr`ave ni onoliko koliko je bila
izvezla u mesecu aprilu, pa se zbog
toga ose}a veliki deficit u Jugosla-
viji u dolarima.
Wujork (BCSC), 24. juni 1949:
Ameri~ki general Van Flit, koji ru-
kuje ameri~kom vojnom pomo}i u
Gr~koj i koji je {ef Ameri~ke vojne
misije u Atini, izjavio je da }e vla-
dine trupe, zahvaquju}i ameri~koj
pomo}i, savladati gr~ke gerilce. On
je dodao, da bi Gr~ka odmah podlegla
pod komunisti~ku dominaciju, ako
bi joj bila uskra}ena ameri~ka vojna
pomo}. General Van Flit je, daqe, iz-
javio da u posledwe vreme gerilci ni-
su primali, kao ranije, pomo} od Jugo-
slavije.
London (BBC), 27. juni 1949: Bal-
kanska komisija UNO podnela je iz-
ve{taj u kome se optu`uju Jugoslavija,
Bugarska i Albanija za pomo} gr~kim
pobuwenicimaJedna druga grupa
Balkanske komisije saslu{ala je ve-
liki broj svedoka, biv{ih pobuwe-
nika u Florini, koji su izjavili da
su bili negovani i le~eni u bolni-
cama Jugoslavije, Albanije i Bugar-
ske.
Wujork (BSSC), 27. juni 1949: Iz
Beograda saop{tavaju da tamo nije
ni{ta poznato o tome da je Jugoslavi-
ja tra`ila zajam od sto miliona do-
lara od Svetske banke da bi sprovela
svoju industrijalizaciju.
Wujork (BSSC), 29. juni 1949:
Ameri~ka uvozno-izvozna banka i
Banka za preporod-obnovu razmatraju
davawe zajma Jugoslaviji Tako|e je sa-
op{teno da je Jugoslovenska Vlada po-
punila prijavu u kojoj tra`i kre-
dit od pet stotina miliona dolara.
London (BBC), 1. juli 1949: Jedan
zvani~ni predstavnik ameri~kog mi-
nistarstva spoqnih poslova izjavio
je da je ameri~ki ambasador u Beogra-
du Kenan uru~io protest kod Jugoslo-
venske vlade zbog toga {to Jugoslavija
poma`e gr~ke gerilce. Ovaj predstav-
nik je izjavio da ovaj protest ambasa-
dora Kenana nije dao rezultata, jer
Jugoslovenska Vlada i daqe potpoma-
`e gr~ke gerilce.
London (BBC), 3. juli 1949: Jugo-
slovenski ekonomski savetnik Milen-
ko Popovi} je predao ju~e u Va{ing-
tonu ameri~kom pomo}niku ministra
spoqnih poslova za ekonomska pita-
wa, jedan memorandum koji se odnosi
na jugoslovenske zahteve za zajam od
Uvozno-izvozne banke. Kao {to je po-
znato, nedavno je Jugoslovenska Vlada
stupila u dodir sa obe svetske banke
u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama
i tra`ila zajam.
London (BBC), 11. juli 1949: U go-
voru u Puli, koji je odr`ao povodom
navr{ene prve polovine Petogodi-
{weg plana, Tito se pozabavio odno-
sima izme|u Jugoslavije i Zapada u
trgova~kom pogledu. On je rekao:
Ako Istok odbija da trguje sa nama,
mi }emo trgovati sa onima koji ho}e
sa nama da trguju. Mi ne tra`imo po-
mo} od Istoka i mi }emo prodavati
na{ bakar, olovo i cink Zapadu, za to
}emo kupovati ma{ine i izgra|iva-
ti socijalizam.
Osvr}u}i se na uspehe Petogodi-
{weg plana, Tito je rekao da je Jugo-
slaviji potreban zajam od Zapada i da
je Jugoslavija tra`ila taj zajam, ali
bez ikakvih politi~kih koncesija.
Tito je, daqe, saop{tio da }e Jugosla-
vija uskoro zatvoriti granicu prema
Gr~koj u ciqu za{tite svojih gra|a-
na, jer se na toj granici de{avaju
stalni incidenti. On je demantovao
izve{taje gr~kih pobuwenika, da Ju-
goslavija sara|uje sa gr~kom vladom i
rekao je, da pobuwenici poku{avaju
da na ovaj na~in opravdaju svoje neu-
spehe.
London (BBC), 22. juli 1949: Jugo-
slovenski ambasador u Va{ingtonu
| 55
Savica Kosanovi} vratio se avionom
iz Beograda u Wujork. Po izlasku iz
aviona izjavio je prisutnim novina-
rima da je Jugoslavija tra`ila od
Amerike zajam od 280 miliona dola-
ra
Na pitawe jednog novinara da li
se Jugoslavija mo`e nadati odobrewu
tog kredita, po{to je zemqa sovjet-
ske sfere uticaja, Savica Kosanovi}
je odgovorio da Jugoslavija nije u so-
vjetskoj sferi uticaja, niti je sate-
litska zemqa. On je dodao: Mi radimo
da izgradimo na{ sopstveni socija-
lizam i mi smo nezavisna zemqa. Od-
nosi sa Sovjetima nisu dobri, ali ja
nisam pesimista. Verujem u mir i na-
dam se da }e biti o~uvan. Tito poku-
{ava da uspostavi ~asne i poslovne
veze sa Sjediwenim Ameri~kim Dr-
`avama i mi se nadamo da }e uspeti.
London (BBC), 25. juli 1949: Jugo-
slovenski ministar spoqnih poslo-
va Kardeq je saop{tio jugosloven-
skoj novinskoj agenciji TANJUG da
Jugoslovenska Vlada ne mo`e daqe
nastaviti sa davawem moralne i po-
liti~ke pomo}i gr~kim pobuweni-
cima. Svaka daqa pomo} Jugoslavije
pobuwenicima onemogu}ena je poli-
tikom Kominforma i neprijateq-
skim radom vo|a KPG prema Jugosla-
viji. Jugoslovenska Vlada je, radi
toga, prinu|ena da zatvori svoju gra-
nicu prema Gr~koj, kako za gr~ke vla-
dine trupe, tako i za pobuwenike.
Kardeq je istakao da Jugoslavija gaji
simpatije prema tzv. Oslobodila~-
kom pokretu gr~kih pobuwenika i
sli~nim demokratskim pokretima
u svetu. Ali je dodao, da su komuni-
sti~ki vo|i u Gr~koj zauzeli neprija-
teqski stav prema Jugoslaviji jo{
odmah posle objavqivawa rezolucije
Kominforma i da su se spletke gr~-
kih komunisti~kih vo|a, u odnosu na
Jugoslaviju, naro~ito izrazile po
pitawu Makedonije.
London (BBC), 29. juli 1949:
Svetska banka }e, u toku druge polo-
vine avgusta, uputiti jednu komisiju
u Jugoslaviju, koja }e ispitati uslove
za davawe zajma od 50 miliona dolara
za potrebe jugoslovenske privrede.
Hamburg (NWDR), 17. avgust 1949:
U Beogradu su, po prvi put, po~eli da
se daju u ve}em obimu ameri~ki i en-
gleski filmovi. U 11 beogradskih
bioskopa daju se sada devet anglo-ame-
ri~kih i samo dva sovjetska filma.
Wujork (BCSC), 17. avgust 1949:
Prema posledwim vestima objavqe-
nim u italijanskoj {tampi, treba
o~ekivati skori sastanak izme|u Ti-
ta i italijanskog premijera De Ga-
speri|a. Smatra se da je ovo delo an-
glo-ameri~ke politike u tom
prostoru.
London (BBC), 19. avgust 1949:
Ameri~ka Vlada je odobrila jednoj
firmi u Pitsburgu da mo`e u Jugo-
slaviju izvesti ma{ine, vaqaonice za
~elik, u vrednosti od 3 miliona do-
lara. Potpredsednik Svetske banke,
sa stru~wacima, stigao je u Beograd
sa ciqem da ispita uslove pod koji-
ma treba odobriti zajam Jugoslaviji.
London (BBC), 31. avgust 1949: Ju-
goslovenska Vlada je tra`ila od
Uvozno-izvozne banke, tj. od Ameri~-
ke vlade, zajam u iznosu od 25 milio-
na dolara za nabavku ma{ina za rud-
nike bakra, olova i cinka. To je
izazvano tim, {to Me|unarodna ban-
ka, ~ija se komisija nalazi u Jugosla-
viji, verovatno ne}e mo}i dati zajam
Jugoslaviji ranije nego kroz godinu
dana.
Jugoslovenska Vlada se obavezuje,
da }e ovaj zajam isplatiti u strategij-
skim sirovinama, olovu, bakru i
cinku, koje su od interesa za Sjedi-
wene Dr`ave.
Wujork (BCSC), 2. septembar
1949: U Wujork je stigao jedan brod
sa osam hiqada tona olova, cinka i
kalaja iz Jugoslavije. To je strategij-
ski materijal, potreban Sjediwenim
56 |
Ameri~kim Dr`avama, a zbog ~ega su
i dozvolile da se Jugoslaviji isporu-
~i jedna fabrika livnica ~elika.
Pariz (AP), 7. septembar 1949:
Prema vestima koje poti~u iz dobro
obave{tenih krugova u Londonu, taj-
ni trgova~ki pregovori, koji se u Be-
ogradu vode izme|u britanske i jugo-
slovenske vlade, zabele`ili su
veliki napredak. Saznaje se, da je Ve-
lika Britanija veoma raspolo`ena
da pomogne Jugoslaviji u sukobu sa
Kominformom, pa }e zato zakqu~iti
jedan petogodi{wi trgova~ki ugo-
vor, koji }e obuhvatiti razmenu robe
u iznosu od milijardu i po dolara.
London (BBC), 9. septembar 1949:
Sjediwene Dr`ave odobrile su Jugo-
slaviji zajam od 20 miliona dolara,
i to je prvi zajam koji je Jugoslavija
dobila od Zapada posle sukoba sa Ko-
minformom. Ovaj zajam je dala Uvo-
zno-izvozna banka iz Wujorka i iz
wega }e se nabaviti ma{ine za rud-
nike olova, cinka i kalaja.
Kamata na ovaj zajam iznosi 3,5%,
s tim da se isti otplati za deset go-
dina. Prva otplata }e se polo`iti
31. jula 1951. godine.
London (BBC), 9. septembar 1949:
Na Svetskoj interparlamentarnoj kon-
ferenciji, koja se odr`ava u Stok-
holmu, Jugoslavija u~estvuje kao jedina
isto~no-evropska zemqa. Wu predsta-
vqa Vladimir Simi}. Ciq ove kon-
ferencije je stvarawe jedne inter-
parlamentarne svetske organizacije,
kao baze za svetski mir.
Na konferenciji Simi} je zastu-
pao gledi{te da se ostvarewe svet-
skog mira mo`e jedino posti}i pre-
ko UNO. U jednoj izjavi dopisniku
agencije Associated Press on je rekao,
da je Jugoslavija nezavisna zemqa i da
vodi nezavisnu politiku. Na pitawe
ovog dopisnika da li ta jugosloven-
ska nezavisnost zna~i i neutralnost,
ne{to sli~no primeru [vajcarske
ili [vedske, Simi} je odgovorio:
Ne mo`e biti re~i o neutralnosti,
neutralnost je mrtva.
Wujork (BCSC), 14. septembar
1949: Britanska Vlada je odlu~ila da
odobri jugoslovenskoj vladi zajam u
iznosu od 9 miliona funti sterlin-
ga, ili 36 miliona dolara. Zajam }e
se dati pod uslovom da Jugoslavija
pristane na sklapawe jednog petogo-
di{weg trgova~kog ugovora, o kome
se sada vode pregovori u Beogradu.
Pariz (FP) 16. septembar 1949:
Agencija France Presse javqa da ame-
ri~ka banka Eksport-import namera-
va da odobri nov zajam Jugoslaviji od
25 miliona dolara. Razmatra se, ta-
ko|e, mogu}nost da se Jugoslaviji da
jo{ jedan zajam od 30 miliona dola-
ra, koji bi dale nekoliko ameri~kih
banaka. U ovom ciqu, ~uveni itali-
janski finansijski stru~wak Kasti-
lioni vra}a se iz Amerike i o~ekuje
se u Beogradu. On }e jugoslovenskoj
vladi podneti konkretne predloge.
Izgleda, da se za Ameriku ne posta-
vqa vi{e pitawe davawa zajma Jugo-
slaviji, ve} samo pod kojim uslovima
zajam treba dati.
U Beogradu se, pored ovoga, vode
pregovori o sklapawu jednog ugovora
sa Engleskom, o davawu zajma Jugosla-
viji u iznosu od 8 miliona funti
sterlinga.
London (BBC), 26. septembar
1949: Velika Britanija i Jugoslavija
pri{le su zavr{noj fazi pregovora
o sklapawu petogodi{weg trgova~kog
ugovora u vrednosti od 200 miliona
funti sterlinga (50 milijardi dola-
ra). Gospodin Peterson otputovao je
za Beograd u ciqu definitivnog re-
{ewa ovog pitawa. Nagla{ava se, da
}e ovo biti najve}i posleratni trgo-
va~ki ugovor izme|u jedne zemqe za-
padnog i jedne zemqe isto~nog bloka.
Wujork (BCSC), 28. septembar
1949: Komisija Me|unarodne banke
je napustila Beograd i svoj izve{taj
preda}e u Wujorku. Jedan finansij-
| 57
ski ekspert je izjavio da ne treba
o~ekivati davawe ve}eg zajma Jugosla-
viji, ali da }e se dati 20 miliona
dolara za izgradwu hidroelektri~-
nih centrala i drugih postrojewa.
London (BBC), 7. oktobar 1949:
Generalni direktor CARE organi-
zacije je izjavio da }e otpo~eti sa po-
{iqkama hrane i tekstila ove organi-
zacije za Jugoslaviju.
London (BBC), 12. oktobar 1949:
Svetski monetarni fond iz Wujorka
izve{tava da je odobrio Jugoslaviji
kredit u sumi od 3 miliona dolara.
Ova suma bi}e zamewena za odgovara-
ju}u vrednost u dinarima. Sada{wi
kurs dolara je 50 dinara.
Tvrdi se, da }e ovaj novac Jugosla-
vija upotrebiti za isplatu jedne liv-
nice ~elika, za koju je dobila odobrewe
da je nabavi u Sjediwenim Ameri~kim
Dr`avama.
London (BBC), 19. oktobar 1949:
U Va{ingtonu je objavqeno da je Svet-
ska banka odobrila zajam Jugoslaviji
u vrednosti od 2 miliona i 700 hi-
qada dolara, da bi omogu}ila Jugosla-
viji da pove}a kapacitet izvoza drve-
ta u zapadne zamqe. Ovaj zajam je na dve
godine i pod uslovom da Jugoslavija
mora prodavati drvo zemqama, glav-
nim izvoznicima drveta u Zapadnoj
Evropi, tj. Velikoj Britaniji, Fran-
cuskoj, Italiji i Holandiji.
Ovo je tre}i zajam koji je Ameri-
ka dala Jugoslaviji.
London (BBC), 24. oktobar 1949:
Tito je dao jednu izjavu uredniku bri-
tanskog nedeqnog lista RENOLDS
NEWS. Ovo je prva izjava koju je Ti-
to dao dopisniku jednog britanskog
lista, posle objavqivawa rezolucije
Kominforma protiv Jugoslavije.
U svojoj izjavi Tito je apelovao na
svetsko javno mwewe i zatra`io po-
dr{ku svih naprednih qudi u sve-
tu, da pomognu Jugoslaviji, koja je usa-
mqena u svojoj borbi za pravednu
stvar. Tito je naglasio, da ne mo`e
do}i do rata u Jugoslaviji, ako svet-
sko javno mwewe da podr{ku Jugosla-
viji.
[to se ti~e izbora Jugoslavije u
Savet bezbednosti Ujediwenih naro-
da, Tito je rekao, da }e to dati mogu}-
nost Jugoslaviji da iznosi svoja gle-
di{ta pred celim svetom.
Pariz (UP), 24. oktobar 1949:
Agencija France Presse javqa iz Wu-
jorka da vlade Sjediwenih Ameri~-
kih Dr`ava i Velike Britanije pro-
u~avaju mogu}nost liferovawa
vazduhoplovnog materijala Jugosla-
viji. U ovoj se vesti ka`e da se sada
vode razgovori izme|u ameri~kog mi-
nistarstva spoqnih poslova, mini-
starstva narodne odbrane i ministar-
stva trgovine o prodaji
vazduhoplovnog materijala Jugosla-
viji. Ne iskqu~uje se mogu}nost pot-
pisivawa jedne konvencije o civil-
nom vazduhoplovnom saobra}aju
izme|u Va{ingtona, Londona i Beo-
grada.
Wujork (BCSC), 24. oktobar 1949:
Ameri~ka {tampa donosi izve{taje
da je dosada{wi pomo}nik ministra
spoqnih poslova Xorx Alan posta-
vqen za novog ameri~kog ambasadora
u Beogradu.
London (BBC), 24. oktobar 1949:
Me|unarodna organizacija UNESCO,
koja radi pod pokroviteqstvom UNO,
objavila je da je Jugoslavija poklonila
hiqadu i pet stotina tona p{enice za
ishranu dece na Sredwem Istoku.
London (BBC), 24. oktobar 1949:
Australijski delegat pri UNO Evat
je izjavio, povodom izbora Jugoslavi-
je u Savet bezbednosti, da }e Savet
bezbednosti sada imati jednog neza-
visnog ~lana vi{e, a ne samo slepo
oru|e sovjetske politike. On je, me-
|utim, istakao da oni narodi, koji su
izglasali Jugoslaviju za ~lana Saveta
bezbednosti, s pravom o~ekuju da }e
sada u Jugoslaviji prestati zloupo-
treba vlasti.
58 |
London (BBC), 26. oktobar 1949:
U pravnom odboru UNO je otpo~ela
diskusija o jugoslovenskom nacrtu
Deklaracije prava i du`nosti poje-
dinih dr`ava. Jugoslovenski delegat
Milan Barto{ kritikovao je spoqni
pritisak koji velike sile vr{e na
male dr`ave, i osudio je ovo kao
ugro`avawe svetskog mira. On je zah-
tevao, da UNO jasnije istaknu suvere-
nitet malih dr`ava. Jugoslovenska
Deklaracija o pravima i du`nosti-
ma dr`ava, ka`e se u jugoslovenskom
predlogu, treba da bude jedna od do-
puna Poveqe UNO-a i treba da slu`i
interesima malih dr`ava, ~iju suve-
renost ugro`avaju velike sile.
London (BBC), 26. oktobar 1949:
Prvi zvani~ni jugoslovenski komen-
tar, povodom izbora Jugoslavije u Sa-
vet bezbednosti sadr`an je u jednom
~lanku, ~lana Centralnog komiteta
Komunisti~ke partije Jugoslavije, \i-
lasa, kojeg je Borba objavila u pone-
deonik. Ovaj ~lanak je izazvao veliko
interesovawe i komentare u svim za-
padnim prestonicama. \ilas u ~lan-
ku ka`e, da je Sovjetski Savez izgu-
bio bitku, po pitawu ulaska wegovog
kandidata u Savet bezbednosti, ne sa-
mo zbog svoje pogre{ne politike, ve}
u prvom redu zbog slabe procene me-
|unarodne situacije. Sovjetska Vlada
potcenila je javno mwewe sveta, koje
je, kroz doga|aje, u posledwem Svet-
skom ratu, postalo jedan sna`an fak-
tor za o~uvawe svetskog mira. Sovjet-
ski Savez je pokazao svetu, da jedna
zemqa mo`e da bude ugro`ena i od
jedne socijalisti~ke sile, koja ima
istu ekonomsku strukturu kao i ona,
ako ova sila pretenduje na svetsko go-
spodarewe Izbor Jugoslavije u Sa-
vet bezbednosti je pokazao, da se na
poqu me|unarodne politike pojavio
jedan novi problem: problem odnosa
izme|u socijalisti~kih dr`ava
Osvr}u}i se na va`nost svetskog
javnog mwewa, za o~uvawe mira u sve-
tu. \ilas ka`e, da danas u kapitali-
sti~kom svetu ne postoji ni jedan na-
rod, koji bi odobrio da se na silu i
terorom mewa re`im u jednoj drugoj
zemqi.
London (BBC), 28. oktobar 1949:
U svom govoru pred italijanskim
partizanima, koji su se za vreme rata
borili na strani Jugoslavije i do-
{li joj u posetu, Tito se zalo`io za
prisnije odnose sa Italijom i rekao,
da bi Jugoslavija rado primila neko-
liko desetina hiqada kvalifikova-
nog tehni~kog osobqa iz Italije.
London (BBC), 28. oktobar 1949:
Moskovski radio objavio je ~lanak
Kwi`evnog Glasnika, u kome se na-
pada Tito: da je za vreme rata napu-
stio svoje snage u vremenu opasnosti;
da je pokrao kraqa Petra i da mu
prijateqica mewa automobile kao
svoje toalete. U ~lanku se Tito nazi-
va najpogrdnijim imenima, kao: lu-
pe`, podlac, dezerter, brbqivi pa-
pagaj, glupan itd.
London (BBC), 31. oktobar 1949:
Kongres Pobornika mira, koji se sa-
stao u Rimu, odbio je da primi ~lano-
ve jugoslovenske delegacije i iskqu-
~io je Jugoslaviju iz svoga ~lanstva.
Kao sovjetski pretstavnik na ovom
Kongresu nalazio se i sovjetski pi-
sac Iqa Erenburg, koji je u ponedeo-
nik pozvao Italijane da ne dopuste
da budu iskori{}avani od sviwar-
skih trgovaca iz ^ikaga.
Vo|a jugoslovenske delegacije,
Vidmar, organizovao je konferenci-
ju pretstavnika {tampe i izjavio, da
su prvaci Kongresa oru|e sovjetske
politike i agresije, i osporio je
Kongresu pravo da iskqu~i Jugosla-
viju iz Saveza. Jugoslovenska delega-
cija do{la je, izjavio je Vidmar, u
ime milion i 700.000 mrtvih u pro-
{lom ratu i u ime osam miliona
~lanova Narodnog fronta, koji su
u~laweni u Nacionalnom komitetu.
On je novinarima saop{tio, da je
Georgi Dimitrov 1948. godine, pri
| 59
povratku iz Praga, odobrio stav Jugo-
slovena prema Sovjetskom Savezu.
Dimitrov je, u razgovoru sa \ilasom,
tom prilikom rekao: Budite ~vrsti
i ne popu{tajte, jer ste vi na pravom
putu.
I kongres Udru`ewa pravnika,
koji tako|e zasedava u Rimu, iskqu-
~io je jugoslovenske pretstavnike. I
ovde je jugoslovenska delegacija ulo-
`ila protest.
London (BBC), 2. novembar 1949:
Potpretsednik Prezidiuma i ~lan
Centralnog komiteta Komunisti~ke
partije Jugoslavije, Mo{a Pijade, iz-
javio je u jednom intervju-u dopisni-
ku italijanske agencije Astra, da je
Sovjetska Vlada najordinarnija bi-
rokratska diktatura. AKomunisti~ka
partija Italije ista je kao i ostale
komunisti~ke partije sveta, sovjet-
ska peta kolona.
Pariz (UP), 4. novembar 1949:
Ameri~ki novinar Pirson napisao
je u jednom ~lanku, da }e ameri~ki
brigadni |eneral Xon Ahors, uskoro
otputovati u Jugoslaviju. Izgleda, da
je on pozvan od Tita da obi|e jugoslo-
vensku vojsku, i da , eventualno, pod-
nese projekat za popuwavawe tehni~-
kom spremom jugoslovensku vojsku.
London (BBC), 4. novembar 1949:
Ministarstvo spoqnih poslova Sje-
diwenih Ameri~kih Dr`ava ukinu-
lo je zabranu o prodaji aviona i avi-
onskih delova Jugoslaviji Danas je
i Velika Britanija izdala ovakvo
odobrewe.
London (BBC), 4. novembar 1949:
U Beogradu je pomo}nik ministra
spoqnih poslova, Matas, izjavio, da
je Jugoslovenska Vlada spremna da
vrati decu Gr~koj, kad to roditeqi
ove dece zatra`e. Ali ne}e dozvoli-
ti misiji Crvenog krsta da prisu-
stvuje ovoj repatriaciji dece.
London (BBC), 4. novembar 1949:
Tito je, dopisniku Daily Herald-a dao
izjavu, u kojoj se zala`e za ekonomsku
saradwu sa Zapadom, i poziva britan-
ske radnike da u {to ve}em broju po-
sete Jugoslaviju.
London (BBC), 7. novembar 1949:
Potpretsednik Jugoslovenske vlade,
Mo{a Pijade dao je izjavu dopisniku
Daily Herald-a, u kojoj je optu`io
Moskvu, da je izdala socijalisti~ka
na~ela i da iskori{}ava male dr`a-
ve na kapitalisti~koj bazi.
Dopisnik Daily Herald-a javqa iz
Beograda, da je nemogu}e za onoga ko-
ji `ivi u Beogradu da ne uvidi kako
se drmaju temeqi svetskog komuni-
zma.
London (BBC), Beograd (TANJUG),
7. novembar 1949: ^lan Centralnog
komiteta Komunisti~ke partije Ju-
goslavije, Milovan \ilas, dao je izja-
vu dopisniku lista New York Times-
a i agenciji France Presse. \ilas je
ovom prilikom izjavio da vo}stvo
Komunisti~ke partije Jugoslavije ne
namerava da stvara novu komunisti~-
ku internacionalu.
Wujork (BCSC), 7. novembar 1949:
Novopostavqeni ameri~ki ambasa-
dor u Jugoslaviji, Xorx Alan, izjavio
je na konferenciji za {tampu u Va-
{ingtonu, da su te`we naroda Jugo-
slavije ka odr`awu svoje nezavisno-
sti, uvek nailazile na podr{ku i
razumevawe ameri~kog naroda. Mi
poma`emo danas Jugoslaviju, jer je
ona ugro`ena od sovjetske agresije, i
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su
spremne da se suprostave ovoj agresi-
ji isto tako kao i Nema~koj.
London (BBC), 11. novembar 1949:
Poqski dr`avni sud u Katovicama
osudio je Mili}a Petrovi}a, pret-
stavnika jugoslovenskog Ministar-
stva trgovine na 10 godina zatvora,
zbog {pijuna`e i titoisti~ke pro-
pagande u Poqskoj. Dr`avni tu`i-
lac je izjavio, dovode}i ovaj proces u
vezu sa su|ewem Rajku u Budimpe{ti,
da je ovaj proces demaskirao zlo~i-
60 |
na~ku aktivnost titoisti~kih agena-
ta u Poqskoj.
London (BBC), 14. novembar 1949:
Jugoslovenska Vlada je otkazala ugo-
vor o prijateqstvu i uzajamnoj pomo}i
sa Albanijom. U noti, u kojoj je saop-
{teno otkazivawe ugovora, Jugoslo-
venska Vlada optu`uje Albaniju za
otvorenu neprijateqsku politiku, ko-
ju ova sprovodi ve} dve godine prema
Jugoslaviji.
Svi dopisnici podvla~e, da je
ovo bio posledwi pakt, koji je vezi-
vao Jugoslaviju sa jednom od zemaqa
Kominforma i da je, izuzetno ovog
puta, Jugoslavija bila ta, koja je otka-
zala ugovor.
London (BBC), 16. novembar 1949:
Austrijska Vlada saop{tila je da je
Tito izjavio, da }e ispitati mogu}-
nost otpu{tawa svih austrijskih za-
robqenika, za koje se utvrdilo da ni-
su u toku rata izvr{ili zlo~ine
prema jugoslovenskom stanovni{tvu.
London (BBC), 16. novembar 1949:
Kongres Demokratske federacije
`ena, koji se sada odr`ava u Moskvi,
opozvao je svoje pozivnice, koje su
bile dostavqene jugoslovenskom Od-
boru ove organizacije, a koje su bile
dostavqene pretstavnicima Jugosla-
vije: Mitri Mitrovi}, Vidi Tom-
{i} i Vandi Novosel. Jugoslovenski
Odbor uputio je vrlo o{tar protest
Kongresu federacije.
Beograd (TANJUG), 23. decembar
1949: Istoga dana, kada je Staqin sla-
vio svoj ro|endan, Titova armija
proslavila je osmogodi{wicu obra-
zovawa Jugoslovenske armije. U dnev-
noj zapovesti Tito je napao kontrare-
volucionarnu Sovjetsku Uniju, i
pozvao oficire i vojnike da poja~aju
svoju borbenu gotovost u borbi pro-
tiv Sovjetskog Saveza, a za pobedu
istine u me|unarodnom radni~kom
pokretu.
London (BBC), 28.decembar 1949:
U prisustvu Tita i ve}ine pretstav-
nika Vlade, u ponedeonik je u Beogra-
du otvoreno zasedawe Narodne Skup-
{tine, u ciqu izglasavawa dr`avnog
buxeta za 1950. godinu.
Ministar za trgovinu i zamenik
ministra finansija, Milentije Po-
povi}, izneo je Skup{tini dr`avni
buxet, koji predvi|a sumu od 173.7
milijardi dinara, te je, prema tome,
za 12 milijardi dinara ve}i od pro-
{logodi{weg buxeta. Za Narodnu
odbranu predvi|en je utro{ak od 88
milijardi dinara.
Ministar spoqnih poslova Kar-
deq, u svom govoru o spoqnoj politi-
ci, izjavio je u Narodnoj Skup{tini:
da su se odnosi sa Amerikom, Brita-
nijom i Francuskom poboq{ali, ali
da to nije uticalo na unutra{wu i
spoqnu politiku zemqe Zemqe Ko-
minforma i daqe vode kampawu sa
ciqem, da Jugoslaviju privedu pod
svoj uticaj. Jugoslavija je, ipak,
spremna da sa ovim zemqama obnovi
prijateqske odnose, na bazi pune rav-
nopravnosti i potpunog suverenite-
ta. On je, daqe, naglasio da Jugoslavi-
ja ne krije svoje simpatije za gr~ke
pobuwenike, ali odnosi sa Gr~kom
mogli bi se poboq{ati, ukoliko se u
toj zemqi prestane sa terorom
Ministar unutra{wih poslova
Rankovi}, u svom govoru pred Skup-
{tinom, pobijao je tvrdwe Komin-
forma, da u Jugoslaviji postoje parti-
zani i da se bore protiv jugoslovenske
Vlade.
*
Belgijski list La Libre Belgique u
broju 347 od 13. 12. 1949. godine ob-
javio je ~lanak pod naslovom: Obno-
vqen kontakt izme|u Tita i Sovjeta.
^lanak glasi:
Prema komentaru ameri~kog ra-
dija g. Pirsona, ambasada Sjediwe-
nih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu
obavestila je Ministarstvo spoqnih
| 61
poslova u Va{ingtonu, da su dve so-
vjetske li~nosti, koje su do{le pro-
{le nedeqe u Zagreb, imale jedan sa-
stanak sa Titom. Po{to su razgovarali
~etiri sata sa {efom jugoslovenske
dr`ave, ove dve sovjetske li~nosti su
se vratile avionom.
Sa svoje strane radio Atina, ~iju
je emisiju u Trstu registrovala ita-
lijanska agencija Astra, objavio je
u ponedeonik da su Sovjetski emisa-
ri, u najve}oj tajnosti, razgovarali
vi{e ~asova sa Titom. Susret je bio u
Beogradu i to pretstavqa poku{aj iz-
mirewa u sukobu Kominforma i Ju-
goslavije. U gr~kim politi~kim kru-
govima smatra se, da su mogu}nosti
oru`anog sukoba izme|u Sovjetskog
Saveza i Jugoslavije ovim umawene, i
da treba dobro povesti ra~una o ri-
ziku zapadne pomo}i Titu, ~iji se re-
`im ni u ~emu ne razlikuje od onog u
Moskvi.
Prema atinskom radiju, koji saop-
{tava da ovo obave{tewe ima iz stra-
nih izvora, sovjetski emisari, ~iji se
broj ne precizira, treba da su stigli
krajem septembra na jugoslovenski ae-
rodrom u Pan~evu, jednim ~ehoslova~-
kim vojnim avionom. Prihva}eni od
strane ~lanova jugoslovenske tajne po-
licije, oni treba da su odvedeni u Be-
ograd u blindiranim kolima, a potom
su se opet vratili u ^ehoslova~ku na
isti na~in kako su i do{li.
Zasnivati ne{to na nekakvoj pri-
vr`enosti Tita idejama zapadwa~kih
nacija, zna~ilo bi prepustiti se
kriminalnoj naivnosti. Tito se sada
razlikuje od satelita samo obustavom
slepe poslu{nosti zapovestima Kre-
mqa. On se ni u ~emu nije odrekao
marksisti~ke ideologije, i ni u ~e-
mu nije napustio metode poni`avawa
qudskih bi}a, koje sa~iwavaju jedan
od najve}ih terora i tereta nacije
pod boq{evi~kim jarmom.
62 |
Amerika
| 63
Odlazak u Ameriku
Te 1951. godine bili smo prinu|eni da obustavimo rad na{e radio slu-
`be i informativne slu`be uop{te, jer vi{e nije bilo sredstava i malo je
bilo qudi kojima smo se obra}ali. Moji pojedini saradnici su se razilazi-
li. Jedan je oti{ao za Australiju, jedan za Ameriku, jedan ostaje u Nema~koj.
Nema vi{e grupe. Stojim ni na nebu ni na zemqi. Poku{avam da ostanem u
Francuskoj ali ne mogu. Odem u francusku prefekturu, tamo sam imao jed-
nog prijateqa, koji je bio za vreme rata kod De Gola na{ ata{e. Imao je ve-
ze i ka`e: Kosi} mora da ide u Ameriku. Za{to? Ne znam za{to su Ameri-
kanci zahtevali da emigriram u Ameriku. Mogu samo da pretpostavqam: Bio
sam svedok dva neuspela poku{aja ameri~ke i britanske obave{tajne slu`be
za rad sa jugoslovenskom emigracijom, koja je odbila da se vrati u komuni-
sti~ku Jugoslaviju 19481949. Zatim, moje aktivnosti u no}i 26. i 27. mar-
ta 1941. godine, mo`da su i to bili razlozi koji su odlu~ili da odem u Ame-
riku. Me|utim, zamerio sam se Amerikancima, a zamerio sam se i Englezima.
Do{lo je vreme da i ja napustim Evropu i krenem u Ameriku. Na{i |enera-
li ostaju}i sami, bez mla|ih oficira, sa nema~kom poslugom, bili su poti-
{teni i bespomo}ni. Jednog dana, pozvao me je |eneral @ivkovi}, i u pri-
sustvu svog oredonans oficira, predao mi celu ratnu-zarobqeni~ku arhivu,
da je nosim sa sobom ili uradim kako me Bog u~i. Primio sam arhivu. Da-
qe, kako sam wu, i ostatak Redakcije, sa~uvao i preneo u Ameriku, a iz Ame-
rike u Srbiju i predao SANU, to je druga pri~a. Kad sam do{ao u Bremens
Hafen nema~ko pristani{te, odakle se odlazilo za Ameriku, konzul vas pi-
ta bukvalno {ta ste radili {est meseci u utrobi maj~inoj! Pla{ili su se
{pijuna, bilo nema~kih bilo ruskih, bilo kojih, a naro~ito su se bojali na-
{ih qoti}evaca i komunista. Potpukovnik Ko`etinac bio je tuma~, a ja ni-
sam znao engleski. Do|e k meni, donese mi jedan veliki tabak hartije i ka-
`e: Konzul tra`i da mu ispi{ete {ta ste radili no}u 26. i 27. marta 1941.
godine u Beogradu. Ja gledam ovog Ko`etinca i velim: Gospodine potpukov-
ni~e, na kojem jeziku ja ovo da pi{em. Ka`e, pi{ite kojim ho}ete jezikom.
Pitam, kojim ho}ete slovima da pi{em. Bio sam ve} pomalo iznerviran.
Uvatim }irilicu, ovakva slova, bumbarska. I s jedne i s druge strane, suma
sumarum, najkra}e {to sam mogao da ka`em to sam napisao. Dolazi Ko`eti-
nac i ka`e: Gospodine majore, jeste li gotovi. Rekoh, jesam. Potom ulazi kon-
zul i obrati mi se: Gospodine majore, ovo je meni za uspomenu, a vama sre}an
put u Ameriku.
64 |
| Nema~ka
porodica Jozef
i Marijana
Pekedrat koji su
sa~uvali celu
Kosi}evu
logorsku arhivu
i sve uredno
vratili 1963,
kada je Kosi}
prvi put posle
1951. do{ao
na kratko
u Nema~ku
| 65
Morao sam da zaboravim da sam bio komandant bataqona Kraqeve garde,
morao sam da zaboravim da sam bio nastavnik u Vojnoj akademiji, da sam slu-
`io Kraqa Aleksandra, da sam imao reputaciju. Sve sam to morao da zabora-
vim. Sve me je ostavqalo, ali me nada nikad nije ostavila.
Kad su me Nemci poterali u Nema~ku u zarobqeni{tvo, intuitivno sam
ose}ao da to ne mo`e da bude rastanak zauvek. Ja moram da se vratim u moju
zemqu, da vidim moju zemqu. Prolazio sam kroz sve peripetije, rat i mal-
tretirawa.
Meni je prvo u Americi bio {ef jedan mlad inteligentan ~ovek, Nemac.
Drugi {ef je bio jedan Crnac, koji je znao samo dve-tri re~i na nema~kom,
da psuje i ni{ta drugo. Ali je imao pravo da mi naredi ono {to `eli i ja
sam to morao da uradim. Zato da zaradim koru hleba, da zaradim za moj radio
program, da zaradim da mogu da po{aqem koju crkavicu mojoj `eni i deci,
mom ocu i majci. To ose}awe da vi ipak radite za ideju, da }ete jednog dana
opet biti svoj ~ovek kako bilo da bilo. To me je rukovodilo, to me je hrani-
lo, to mi je davalo snagu da nikad ne zaboravim zemqu iz koje sam ponikao.
A bilo je qudi koji su zaboravili da su imali ~in, da su imali polo`aj
profesora, sudija, u~iteqa, pa i sve{tenika; bilo je i onih koji su se, jedno-
stavno, izgubili, a i onih koji su se, do kraja, ~asno dr`ali. Najve}i broj na-
{ih qudi bili su oni koji su ostali izvan svoje otaxbine, ra~unaju}i da ni-
su pravilno procenili, da su nepravedno zadr`ani da ne odu svojim ku}ama
i familiji; ti qudi su roptali u du{i. Sve su podnosili, radili su, ali
opet svesni da pati ceo na{ rod, pa patimo i svi mi.
Ja sam docnije stekao reputaciju, kao direktor Radio programa. Imao
sam drugu slu`bu. Bio sam sa Niksonom na ve~eri koju je on priredio. Bio
sam sa mnogima i dobijao pohvale predsednika Bu{a i guvernera. Ali, nikad
nisam zaboravio da sam Srbin, da sam bio oficir. Znam ko mi je otac, znam
ko mi je deda, znam da mi je otac bio na Solunskom frontu, znam da je zbog
mene bio hap{en.
U Ameriku sam stigao 4. aprila 1951. godine. Radio stanicu sam osnovao
1952. godine, na Vidovdan.
Taj radio-~as funkcionisao je punih 30 godina. A posledwa moja emisija
bila je opet na Vidovdan, 1982. godine.
*
Mnogo godina kasnije, kad sam se vratio u zemqu, zanimalo me, {ta se de{a-
valo u U`icu dok su ~etnici i partizani sara|ivali 1941. godine. Pregledao
sam komunisti~ku Borbu koja je u izlazila kratkotrajno u tom gradu, do novem-
bra 1941, dok Nemci ponovo nisu u{li u U`ice. Do{ao sam tada, slu~ajno, do
neverovatnog saznawa o politi~koj aktivnosti moga oca koji je bio rezervni
major Vojske Kraqevine Jugoslavije i prikqu~io se pokretu generala Mihailo-
vi}a. Devetnaestog oktobra, prema pisawu Borbe (broj 2, utorak 21. oktobar
1941) odr`an je u U`icu veliki manifestacioni miting koji je sazvao Na-
rodnoslobodila~ki odbor u ciqu mobilisawa ~itave pozadine sa transparen-
tima Sve za front, Dole fa{isti~ki okupator. Daqe, Borba pi{e:
Miting je sav bio u znaku jedinstva srpskog naroda u borbi protiv oku-
patora i to jedinstvo manifestovalo se jo{ i govorom majora Kosi}a, ~et-
ni~kog predstavnika iz ^a~ka. Masa je burno pozdravila brata ~etnika povi-
cima: @iveli po{teni srpski oficiri! @ivelo jedinstvo po{tenih

66 |
~etnika i partizana! U svom govoru major Kosi} ukazao je na potrebu zajed-
ni~ke borbe, osvrnuo se na pro{li svetski rat i `rtve koje je narod morao
da podnese i koje za wega nikad nisu bile prevelike kad su bili u pitawu
spas i ~ast otaxbine. Danas, rekao je major Kosi}, otaxbina se ne}e mo}i
spasiti ako ne budemo jedinstveni. Za mene su ~etnici i partizani isto {to
su nekad bili radikali i demokrati. Svi smo mi Srbi i svima nama je sveta
du`nost da se borimo za otaxbinu. Nedavno mi je jedan seqak ispri~ao pri-
~u kako su nekad bra}a htela da sagrade ku}u, ali pre nego {to su po~ela gra-
diti, stali su da se unapred sva|aju gde }e namestiti postequ, gde sliku, gde
astal, te ku}u nikada nisu ni po~eli. Ako bismo i mi nastavili kao ova ne-
slo`na bra}a, nikad okupatora ne bismo oterali. Sad nam je najva`nije da
proteramo [vabu, a ku}u }emo sagraditi u dogovoru, boqu nego {to smo je
imali.
Jo{ su o potrebi borbenog jedinstva Srpskog narodnooslobodila~kog
fronta i drugim pitawima danas govorili drug politi~ki komesar M. Ku-
{i}, partizanka M. Mitrovi}, i sekretar NOO Mi{a Kova~evi}.
Miting se zavr{io velikim manifestacijama. Klicalo se na{im juna~-
kim partizanima, vaqanim ~etnicima, Sovjetskom Savezu, Americi i Engle-
skoj, Komunisti~koj partiji, a recitovalo u horu: Sve za front!
(Borba, broj 2, utorak 21, oktobar 1941.)
Emigrantski radio
[ta je to radio?! Re~eno jezikom laika: ~ovek ispred mikrofona, predajnik,
gramofon, plo~e, kasnije magnetofon i eto slike Kosi}evog radija u Ameri-
ci. Sve to tu|e. On, biv{i oficir, sada radnik, novinar-amater.
Nikola Kosi} spada u na{e najzna~ajnije stvaraoce radio programa koji
su svoj vek proveli u emigraciji. Taj program trajao je onoliko decenija ko-
liko je u wemu postojalo stvarala~ke energije da posao zapo~ne i dovr{i do
kraja. Naravno, u saradwi sa qudima koji su sli~no mislili kao i on. To je
srpski radio na ameri~ki na~in, {to bi rekla koleginica Suzana Sudar
urednik u kanadskom listu na srpskom jeziku ^iode.
Za{to ime Nikole Kosi}a kao radio stvaraoca kod nas nije dovoqno po-
znato?
Razlog je jednostavan. Trebalo je, kako je Kosi} objasnio, da se u `ivotu
sretnu dva ~oveka. Kosi} je pokazuju}i prstom na prire|iva~a ove kwige, re-
kao: Tra`im ~oveka, koga nije uvek lako na}i!
Naravno, ovo tuma~ewe spada u one irealne prostore, ~esto nedoku~ive
qudskom saznawu. Me|utim, postoje stvarni razlozi koji su Kosi}a ubacili
u jedno drugo vidno poqe. To je wegova vi{eslojna biografija, iz koje se iz-
dvaja deo koji Qubi{a Stavri}, novinar NIN-a, stavqa u prvi plan upravo
onih godina kad se Kosi}, definitivno, iz Amerike vra}a u ^a~ak.
[ta je tada major vojske Kraqevine Jugoslavije, komandant bataqona Kra-
qeve garde, Nikola Kosi}, u svojoj Ispovesti rekao Stavri}u (NIN, 6.
septembar 1996): U meni je jo{ `ivo se}awe na doga|aje od 27. marta 1941.
godine; i dan-danas, ~esto ih pre`ivqavam u sebi. Mo`da zato {to sam u or-
O
| 67
68 |
| 69
| Prevod N. Kosi}
70 |
ganizovawu pu~a u~estvovao iz dubokog ube|ewa da postupam ispravno, da ra-
dim ono {to je za moj narod neophodno.
Dakle, Kosi} je sebe zapisao u istoriju, a Branko Petranovi}, istori~ar,
u svojoj obimnoj kwizi Tematska zbirka dokumenat 27. mart 1941 to i po-
tvr|uje. Petranovi} objavquje u celini Kosi}ev dnevnik pod nazivom Ma-
jor Nikola Kosi} o dr`avnom udaru.
Drugi, isto tako va`an, razlog {to se za Kosi}a, kao novinara, ovde ma-
lo zna je ~iwenica da je sve {to je uradio iz oblasti publicistike i novi-
narstva, radio sa one strane gvozdene zavese, u Americi, pa su tako do na{e
javnosti te vesti stizale retko ili nikako. Emigrantska {tampa i radio
bili su u zemqi decenijama zabrawena zona. Osim toga, vreme koje prola-
zi je najzna~ajniji faktor u funkciji zaborava. Kad neko kao {to je sada slu-
~aj sa Kosi}em, u|e u desetu deceniju `ivota, on ima pravo da vi{e ne bude
profesionalni organizator predstavqawa svog javnog rada. To treba da ura-
di neko drugi. Kada je ova kwiga dovr{ena, Kosi} je imao 97 godina.
| Studio WRJN
(1952), s leva na
desno: Mom~ilo
Ili}, ~lan
Radnog odbora
i izvestilac za
amerik~u
{tampu; Antoni
[im~ak,
menaxer radio
stanice; Nikola
Kosi},
predsednik
Srpskog radio
programa;
Selimir
Popovi}, ~lan
Radnog odbora
i izvestilac za
jugoslovensku
{tampu; Xim
Bejker, operator
radio-stanice
| 71
Ta uloga drugog, po{tovani slu{aoci, odnosno ~itaoci, namewena je va-
ma. Kako? [ta }ete na}i u ovoj kwizi? ^ita}ete pisma koja je Kosi} dobi-
jao, ~ita}ete sve ono {to je ispri~ao, vide}ete zapisnike sa sastanaka ~lano-
va SRPSKOG RADIO PROGRAMA i Jugoslovenskog antikomunisti~kog
komiteta, istoriju crkvenog raskola, i, ono {to je najva`nije, pro~ita}ete
izbor tekstova koje su Kosi} i wegovi saradnici objavqivali na radiju. To
je bio politi~ki i kulturni radio, a izbor tekstova najboqe }e do~arati
`ivot srpske emigracije u SAD posle Drugog svetskog rata, pa skoro sve do
na{ih dana. Tuma~ewa koja su data, vi{e su putokaz za snala`ewe kroz pro-
store ju~era{weg sveta koji je Kosi} sa~uvao za danas.
Kako je nastao Kosi}ev Radio ~as
Po dolasku u Milvoki, 1951. godine, zatekao sam tamo nekoliko aktivnih i
rezervnih oficira, poznanike iz logorskog `ivota. Zatim, Srbe starosede-
oce, naseqene pre 20 ili 30 godina. Imali su razvijen verski, dru{tveni i
kulturni `ivot. Sve se to odvijalo uz pomo} crkve. Wihov radio program,
emitovan je svake nedeqe preko jedne ameri~ke radio-stanice. Milvoki je
imao vi{e ameri~kih radio-stanica, i na jednoj sam slu{ao program na poq-
skom, maxarskom, ukrajinskom, litvanskom i slovena~kom jeziku. [ef (me-
naxer) stanice bio je Poqak starosedelac Antoni-Toni [im~ak (Anthony
Szymczak). Slovena~ki program vodio je Frank Staut Slovenac starosede-
lac. Daqe, raspituju}i se za radio-stanice u Milvokiju i okolnim mestima,
utvrdio sam da na drugim stanicama nema emisija na stranom jeziku. Po mom
uverewu, nama novodo{lim Srbima je radio emisija na srpskom jeziku bila
neophodna, ako `elimo da se ne izgubimo u moru stranaca, odr`imo me|u-
sobne kontakte, i produ`imo posao radi kojeg smo u tu|ini. Da napomenem,
u ^ikagu je bila emisija na srpskom jeziku, kvaliteta ove u Milvokiju, sa sku-
~eno lokalnim programom, koji nas novodo{le nije mogao da zadovoqi. To je
bila emisija na{e crkve, kao i posebna emisija katolika u Milvokiju, oko
koje su se okupqali Hrvati.
Nisam prestao da tra`im mogu}nosti organizovawa jedne srpske radio
emisije. Prvo sam prona{ao Slovenca Stauta. Od wega sam saznao: menaxer
stanice na kojoj ima program Poqak [im~ak respektuje emigrante, borce
pro{log rata; jednosatna emisija ko{ta 60 dolara; on vodi slovena~ku emi-
siju skoro 10 godina, i, ako `elim, da}e mi 30 minuta od wegove emisije, za
30 dolara. Ja sam tada radio u fabrici, za 130 dolara nedeqno. To sam kazao
Stautu, i on je zakqu~io da je to za mene samog skupo. Daqe, u razgovoru, pred-
lo`io sam mu da po~nem rad na stanici sam, dva meseca, osam nedeqa. Ako,
za to vreme, ne dobijem podr{ku na{eg sveta, povu}i }u se, a Staut neka na-
stavi svoj puni program. Ovaj moj predlog baziran je na pretpostavci: da bi
pojava srpske radio emisije, mo`da, pozitivno delovala na novodo{lu srp-
sku emigraciju i da bi je mnogi pomogli materijalno i intelektualno.
Sa Stautom sam oti{ao u radio-stanicu, upoznao sam se sa menaxerom
[im~akom, ugla|enim i vrlo predusretqivim Poqakom. On je pristao na
Stautov i moj dogovor, saslu{ao moje `eqe, moj program rada i isprobao je
boju mog glasa na mikrofonu. Tom prilikom, upoznao me s vodi~em poqskog
programa, poru~nikom poqske armije, koja se borila na Monte Kasinu pod
komandom |enerala Andersona.
72 |
| Poqak Antoni [im~ak koji je pomogao Kosi}u. Snimak objavqen povodom 30 godina rada ovog menaxera Radio-stanice
u Milvokiju.
| 73
Smislio sam da prvi Srpski radio program po~ne rad 28. juna, kao se}a-
we na Kosovsku bitku, izginule srpske junake i propast dr`ave. Bez materi-
jala, rastr~ao sam se da kod starosedelaca prona|em koju plo~u na{ih boqih
narodnih pesama i pisa}u ma{inu da bih napisao program. Bez literature
napisao sam program i pozvao Srbe da pomognu materijalno i intelektualno.
Moje predvi|awe se obistinilo. Srbi su shvatili potrebu najavqenih
emisija.
Navedeni razlog za{to sam organizovao Srpski radio program, tokom
vremena dobio je svoju puno}u: obave{tavao je na{e qude o doga|ajima {irom
sveta, naro~ito o onima u Jugoslaviji; o borbi protiv totalitarizma le-
vog i desnog a za demokratiju; o sprovo|ewu komunizma u na{oj zemqi; o
teroru komunista u woj; o `ivotu, radu i stremqewima nekomunisti~kog de-
la na{eg naroda; o wegovom pro{lom i sada{wem otporu komunizmu. Osim
toga, na engleskom jeziku obave{tavan je narod Amerike o borbi na{eg naro-
da pod vo|stvom |enerala Mihailovi}a. Naro~ito podvla~im: pojava crkve-
nog raskola uticala je na pojavu nekoliko raskolni~kih emisija. Raskol nam
je zadavao mnogo posla i zavadio srpsku emigraciju, da posle Ve~eri Srpske
Sloge, 4. marta 1962, srpske sloge vi{e nije bilo. De{avalo se da na istoj
radio stanici dr`imo svoje programe raskolnici i mi.
U okviru Ujediwenih srpskih organizacija i Odbora porobqenih na-
roda, govorili su, kao gosti Srpskog radio programa, svaki na svom jeziku,
predstavnici srpskih, ukrajinskih, litvanskih, estonskih i letonskih or-
ganizacija.
Tako je Srpski radio program, po obimu i vremenu svog rada, po anga`o-
vawu qudstva razli~itih profesija, bio pretvoren u instituciju {irokog
zna~aja.
Posao u fabrici
Do penzije 1967. godine bio sam zaposlen u ALLIS CHALMERS industriji te-
{kih ma{ina! Imao sam dozvolu za vo`wu krana nosivosti do 60 tona. Taj
kran kretao se brzinom pu`a kroz halu u koju je trebalo prebaciti neki ko-
mad metala za obradu.
Svaki slobodan trenutak koristio sam za osmi{qavawe radio programa.
U odlasku na posao, ili sa posla, u autobusu, koristio sam vreme da skici-
ram pojedine teme ili da pro~itam {tampu i obele`im vesti.
Moja generacija emigranata du{om je `ivela u zemqi, a samo fizi~ki u
Americi. Dru{tveni `ivot odvijao se jedino na piknicima ili crkvenim
saborima, ili vikendom u nekoj srpskoj kafani. Ustvari, telefon je bio je-
dina veza, izme|u dve emisije na radiju, sa saradnicima. O tome svedo~i i ne-
koliko tonskih zapisa koje sam sa~uvao, sa svojim nekada{wim kolegama
oficirima. Taj zabele`en privatni `ivot otkriva koliko je na{ dru{tve-
ni `ivot bio opskuran.
O
74 |
| Lokalni list
u Molvokiju
pisao je vi{e
puta o Kosi}evom
radiju
| 75
Pisma i ~lanci o Kosi}evom radiju
Ogromno je Kosi}evo delo. Ako se ikada bude pisala istorija srpskog radi-
ja u Americi, onda }e srpski RADIO PROGRAM majora Nikole Kosi}a, za-
uzeti po~asno mesto. Integrisan u srpski nacionalni radio ~iji po~eci
zahvataju sredinu tridesetih godina pro{log veka (Radio Beograd, po~iwe
svoj rad 1924), Kosi}ev radio zaslu`uje mnogo vi{e pa`we, jer je, pored pi-
sanih tekstova, sa~uvao neke svoje emisije koje se mogu pratiti u originalu
na prilo`enim CD-ima. Ako se zna da je dr`avni Radio Beograd posle 1945.
u svojoj fonoteci ostavio samo mesta za govore Josipa Broza Tita i wegovih
saradnika sa raznih kongresa KPJ ili sa prenosa prvomajskih parada ({to
je tako|e sa~uvano dragoceno), onda je razumqivo da mala, Kosi}eva fonote-
ka odslikava paralelni svet u kojem su `iveli Kosi} i wegova generacija
u Americi, i ne samo tamo. Zahvaquju}i jednoj naopakoj ideologiji, u ta dva
sveta jednog istog naroda, ovog ovde i onog tamo, stvarale su se paralel-
ne kulture. Tako je Kosi}ev radio deo kulture koja je `ivela nezavisno od
matice, a stvorena je sa ciqem da emigraciju spase od komunizma, sa~uva se-
}awa na nacionalnu istoriju, jezik i obi~aje.
Wegov neobi~an putopis zavr{ava se 1982. godine kada Kosi} prestaje
sa emitovawem svojih radio ~asova. Sokolski vesnik, broj 3 za 1982, o Ko-
si}evom radiju, telegrafski pi{e:
Na Vidovdan ove godine navr{ilo se 30 godina od kako je na{ sokolski
brat Nikola A. Kosi} pokrenuo sa nekoliko saradnika prvi srpski kultur-
no-politi~ki radio ~as na ameri~kom sredwem Zapadu, koji je u toku ovih 30
godina odr`ao ni{ta mawe no 1545 radio emisija, {to zna~i da je za ove bi-
lo potrebno na hiqade dobrovoqnih radnih sati. Jedino onaj koji se bavi
time mo`e da zna, kakav je to posao i koliko se tu tra`i od ~oveka: punih se-
dam dana rada na sakupqawu vesti i predavawa a i gubqewe svih vikenda za
samu emisiju! Onaj koji poznaje majora Nikolu Kosi}a, velikog patriotu, za-
robqenog za vreme rata od Nemaca, organizatora organizacije Dra`a Miha-
ilovi} u zarobqeni~kom logoru, koji se sukobqavao sa komunisti~kim gru-
pama u tom logoru, mo`e da razume wegovu `rtvu oko toga radio ~asa, koji je
redovno obave{tavao na{u publiku o zbivawima u Jugoslaviji i svetu i o na-
{im kulturnim priredbama, ekskluzivno sa sokolskim obave{tavawima.
Kosi} je neprekidno, iz nedeqe u nedequ, vodio svoj radio od 1952. do
1982. Me|utim on je u~inio i ne{to vi{e. Sa~uvao je najave, ~lanke i pisma,
koje je objavio, a tako|e i delove snimqenog programa. Izmereni tekstovi
te{ki su 260 kilograma. Slo`eni su uredno u 9 kutija i predati na ~uvawe
Arhivu SANU 1991. godine, iste godine kad se Kosi} prvi put vratio iz
SAD, u svoju roditeqsku ku}u u ^a~ak. Ro|en 1907, tada je imao 84 godine.
Jo{ u Americi ru~no je slo`io 15 primeraka obimne kwige, neke vrste
vodi~a kroz svoje radio ~asove kojim je obuhvatio naslove tekstova svih
emisija i imena autora, datume emitovawa i pisma koja su stizala Srpskom
radio programu i wemu li~no u vreme proslave pojedinih jubileja koje je ra-
dio obele`avao tokom 30 godina postojawa.
Pismo koje sledi, uzeto iz vodi~a i datirano 2. jula 1972. godine u vre-
me proslave 20 godina SRPSKOG RADIO PROGRAMA, napisao je jedan slu-
{alac. Sadr`aj pisma potvr|uje ugled koji su u`ivali Kosi} i wegov radio
O
O

76 |
kod obi~nih qudi. Naslikana je i atmosfera u kojoj je `ivela razjediwena
emigracija.
Po{tovani i dragi Nikola,
Ovoga trenutka vratio sam se sa grajhundske basovske stanice. Tri sata
ranije sam tamo oti{ao da bih uzeo kartu i po{ao u Milvoki. Smatrao sam
da }u po}i blagovremeno i tamo do}i ranije, da porazgovaram sa nekim mo-
jim tamo{wim prijateqima, koje poodavno nisam sreo. Tolika je navala na
kasama za prodaju karata da sam tek u {est bio za 19 unazad, mislim, bilo je
jo{ devetnaestorica ispred mene. Ocenio sam da nikako ne bih mogao da
krenem pre 7 ~asova, pa sam odustao od daqeg ~ekawa i oti{ao ku}i, neveseo
{to se to tako desilo. Da nisam ovako ~vrsto obe}ao da }u do}i bilo bi mi
lak{e. Ali u pitawu ste bili Vi i Va{e delo, pa mi je zato izuzetno `ao. Ja
Vas mnogo cenim. Da nije Vas taj bi radio-~as bio odavno uga{en i, mo`da,
odavno zaboravqen, kao mnoga druga preduze}a i poku{aji u okviru na{e raz-
bijene emigrantske zajednice. Samo Va{a energija, retka preduzimqivost i,
iznad svega, va{a nesalomqiva istrajnost, kojoj se divim, doprineli su da
radio-~as tako dugo `ivi i da re|a sve ve}e uspehe i posti`e sve brojnija
priznawa. Uz to, i Va{a velika, ne samo `rtva u radu, nego naro~ito materi-
jalna, koje se u tako izda{noj meri retko gde susre}u, doprinele su jednu
stalnost i sigurnost, garanciju za nastavak rada ~ak i onda kad su mnogi mi-
slili da je tu kraj te na{e preko potrebne ustanove.
U ovom pismu {aqem i ovaj mali prilog Va{em Radio-~asu, sa `eqom da
nastavi svoj veoma zapa`en i uspe{an rad u dometu tamo{we radio-stanice.
Mi danas nemamo topova i tenkova, pa su nam neophodne pisane re~i u novi-
nama i ~asopisima i neposredno obave{tavawe na{eg zagrani~nog sveta pu-
tem radija. Potrebno je na{ svet obave{tavati o doga|ajima u zemqi, kao i o
politi~koj situaciji u svetu, a to oboje Vi ste do sada sa uspehom obavqali.
Znam da ne}ete klonuti, pa Vam `elim i u budu}e plodonosan rad i od
srca ~estitam.
Dragoslav Dragutinovi}
U pismu se nalazio prilog od 20 dolara.

O
| 77
Glas kanadskih Srba povodom petnaestogodi{wice postojawa, 1967.
godine, daje kratak istorijat nastanka SRPSKOG RADIO PROGRAMA u
Milvokiju. ^lanak je potpisan samo inicijalima M. R. Karakteristi~an je
podatak koji navodi tekstopisac koliko je do tada ko{talo emitovawe zaku-
pqenih srpskih radio ~asova.
U originalu, tekst glasi:
Srpski radio-program u Milvoki
Godine 1952. otpo~eo je rad na sredwem zapadu Amerike prvi srpski ~i-
sto politi~ki radio-program. Ciq mu je bio da upoznaje svoje slu{aoce sa
najnovijom svetskom situacijom, kao i sa stremqewima demokratskog dela ju-
goslovenske emigracije u borbi protivu komunizma i fa{izma.
Zasluga za osnivawe i vo|ewe Srpskog radio-programa pripada g. Niko-
li Kosi}u. On je svojim energi~nim upravqawem uspeo da rad radio-~asa
pro{iri, kvalitet emisija poboq{a i okupi veliki broj prijateqa, da svo-
jom materijalnom podr{kom radio-~as odr`e kroz petnaest godina. Ne ma-
wa zasluga pripada i stalnim saradnicima radio-~asa koji su taj posao tako-
|e prihvatili iz patriotskih razloga i program u~inili raznovrsnijim: g.
Selimiru Popovi}u, Vidoju Novakovi}u, Mom~ilu Ili}u i Bori Popovi}u.
Kasnije su se toj ekipi pridru`ili g. Pavle Jovanovi} i Milan Radovi}.
Uspe{nom radu Srpskog radio-programa mnogo su doprineli i wegovi bla-
gajnici g. Spasoje Dragovi} i Veqko Rajnovi}.
Godi{wa skup{tina 25. jula ove godine potvrdila je re{enost Uprave da
nastavi sa svojim radom kako u borbi protivu komunizma a za demokratiju, ta-
ko isto i u borbi za o~uvawe jedinstva sa Majkom Crkvom u zemqi. Za prote-
klih petnaest godina odr`ano je 780 radio-emisija. Za wih je utro{eno oko
4.020 ~asova radi pripreme, odnosno 585 radnih dana. Emisije su ko{tale u
tom periodu oko 30.000 dolara. Ove cifre same za sebe dovoqno govore o po-
`rtvovawu svih ~lanova Srpskog radio-programa da svoj ciq ostvare.
Za direktora Srpskog radio-programa ponovo je izabran g. Nikola Kosi}
aklamacijom.
Brojni prilozi u novcu od strane slu{alaca najboqe su potvrdili i wi-
hovu re{enost da program odr`e na sada{woj liniji i funkciji. To }e i da-
qe biti jedan sna`an glas u borbi za boqu sutra{wicu naroda Jugoslavije.
Domet zakupqenih ~asova na komercijalnim radio-stanicama bio je re-
lativno mali i kretao se u vazdu{noj liniji od centra trideset do ~etrde-
set miqa. Mo`e se re}i da je takav radio formirala ve}a grupa istomi{qe-
nika koja je svoju ideju mogla da stavi u slu`bu nacionalne propagande.
Politi~ko opredeqewe, ali i obrazovawe qudi koji su stvarali radio pro-
grame, bilo je vrlo razli~ito. Spiker je ponekad i tekstopisac, voditeq
programa i animator radio ~asa kao i producent programa.
Pedesetih godina pro{log veka srpska glasila objavquju vest da je zapo-
~eo s radom Radio ~as Nikole Kosi}a. Novinar Quba Markovi}-Grqanac o
tom doga|aju, izve{tava u dva navrata u listu Jedinstvo, organu Srpskog
narodnog saveza koji je izlazio u ^ikagu, i u Ravnoj gori, organu Glavnog
ravnogorskog odbora koji je izlazio u Londonu, i u Srpskoj zastavi, listu
Srba Ju`ne Amerike koji je {tampan u Buenos Airesu. O tome je pisano i u
Glasu kanadskih Srba, a Amerikanski Srbobran donosi ovaj op{iran
~lanak, bez potpisa autora, 21. januara 1953. godine:
O

78 |

Srpski radio program u Milvoki.

Velika i jaka srpska kolonija u Milvokiju, najve}em gradu severno-ame-
ri~ke dr`ave Viskonsin, ve} du`e vremena ima svoj Srpski radio ~as, koji
je danas postao jedna neophodna potreba u javnom `ivotu na{ih naseqenika
na ovim stranama.
Inicijativom i zaslugom g. Nikole A. Kosi}a, biv{eg majora jugosloven-
ske kraqevske vojske, dobijena je, na radio stanici WRJN 1400 kilosikla,
emisija na srpskom jeziku svake nedeqe od 11.30 do 12 ~asova u podne.
Uvodna emisija je bila 28. juna, 1952. godine. Tom prilikom je odr`ano
predavawe o Vidovdanu. Odmah, na po~etku rada, bio je formiran Odbor, ko-
ji je rukovodio radom Srpskog radio-~asa. Izra|ena su bila pravila i odre-
|en program ove kulturno-nacionalne institucije. Po wima, osnovni ciq
Srpskog radio-~asa je: nacionalna borba protiv komunizma u na{oj zemqi
i svetu; odr`avawe nacionalne svesti na{eg sveta u SAD; obave{tewa, na
srpskom i engleskom jeziku, o borbi na{eg naroda za demokratiju pod vo|-
stvom generala Dra`e Mihailovi}a u Drugom sveskom ratu; objektivno iz-
no{ewe ~iwenica o te{kom stawu srpskog naroda pod dana{wim re`imom
u komunisti~koj Jugoslaviji Osim toga, ustanovqen je stalni pregled na-
{e i strane {tampe i emitovawe srpske narodne muzike.
Kako je interesovawe za radio-emisije na srpskom jeziku brzo poraslo
javqali su se slu{aoci iz svih srpskih naseqa du` obala Mi~igen jezera, po-
~ev od [ibojgena, Alena, Medisona, Milvokija, Saut Milvokija, Rasine, Ke-
no{e, Zajona, Libertvila, Vokigena, pa sve do Ist ^ikaga bila je doneta od-
luka na jednom velikom sastanku ~lanstva, po~etkom novembra 1952. godine,
da se poja~a rad Srpskog radio-~asa i pro{iri wegov Upravni odbor. Sa tim
ciqem, krajem novembra iste godine, odr`an je sastanak, koji je pretvoren u
skup{tinu, na kojoj je dru{tvo nazvano Srpski radio program Milvoki.
Skup{tina je bila odr`ana u ^ikagu, i na woj su prisustvovali mnogi anti-
komunisti~ki borci, istaknuti javni radnici i poznati demokratski prva-
ci iz svih na{ih kolonija, po~ev od Milvokija pa sve do ^ikaga. Tom prili-
kom, potvr|ena su i usvojena stara pravila dru{tva i izabran Upravni odbor
od preko trideset lica. Iz ovog Upravnog odbora formiran je Radni odbor
u koji su u{la gospoda: Nikola A. Kosi}, Drag. D. Lazovi}, Dr Borivoje M.
Trifikovi}, in`. Milorad Vlahovi}, Quba Markovi}-Grqanac. Dr. Vuka-
{in Didi}, Ugqe{a Mihajlovi}, Milun Radi~evi}, Mr. F. Kazimir Stani-
{evski, Bo`idar @ivkovi}, Mom~ilo D. Ili}, Veqko Gostiqac i @ivota
Mati}. Za predsednika je izabran g. Nikola A. Kosi}, koji je stalni spiker i
anonser Srpskog radio ~asa a za sekretara g. Mom~ilo D. Ili}. Od te skup-
{tine, Radni odbor rukovodi radom Srpskog radio programa u Milvokiju,
koji se vremenom razvio u velikom opsegu, a na op{te zadovoqstvo na{e jav-
nosti. Tako je bio odr`an veliki broj predavawa, koja su sva uspela po mi-
{qewu ~lanstva i slu{alaca. Predava~i su bili na{i ministri, diplomate,
profesori i advokati, vi{i i ni`i oficiri, publiciste i novinari, kao i
mnogi javni radnici poznati na{oj staroj i novoj emigraciji.
| 79
Za nepune dve godine Srpski radio program u Milvokiju afirmirao se
kod na{e javnosti kao jako nacionalno-demokratsko dru{tvo, sa veoma pozi-
tivnom ulogom u na{oj zajednici, na tlu SAD.
Nikola Kosi} 1982. zavr{ava karijeru direktora i urednika Srpskog
radio programa. Tom prilikom pored mnogih zvanica pozvao je i svog mo`da
najdra`eg prijateqa iz predratnih dana u Jugoslaviji majora @ivana Kne-
`evi}a da u~estvuje na proslavi 30 godina Srpskog radio programa. Pu~i-
sti, bra}a, major @ivan i profesor Radoje Kne`evi}, ve} su upisali svoja
imena u istoriju. Major Kne`evi} {aqe 20. juna 1982. ovo pismo Kosi}u,
oslovqavaju}i ga sa Dragi deda Nikola:
I od svetle zore 27. marta 1941. pa kroz mu~eni{tvo u zarobqeni~kim
logorima, kroz krv, borbu i suze, ti nikada nisi pokleknuo. Kao {to Radoje
i Slobodan Jovanovi} i ja, nismo poklekli pred najve}im mo}nicima u to-
ku rata, jer smo pred o~ima imali svetao lik Otaxbine i herojsku borbu Sr-
ba pod neumrlim |eneralom Mihailovi}em. I vi u zarobqeni{tvu i mi u
takozvanoj slobodi tokom rata ostali smo na visini svojih du`nosti i svo-
je qubavi prema Otaxbini i srpskom narodu.
Sa nekoliko oficira, ti si krenuo o svome ruhu i kruhu, Srpski radio
program da i van mile nam Otaxbine produ`i{ da visoko dr`i{ sa osta-
lim oficirima, tvojim saradnicima, buktiwu slobode i govori{ Srbima
{ta se desilo i za{to. Taj rodoqubivi rad nije trajao tri dana ili tri me-
seca, ili tri godine. Trajao je TRIDESET GODINA!
Ako su i jedna grupa nacionalna i jedan pojedinac pokazali da se Otax-
bini slu`i do posledweg daha, to je nesumwivo pokazala grupa oko Srpskog
radio programa, na ~elu sa tobom.
Ja se duboko klawam va{im naporima i va{im uspesima!
Neka vas Svevi{wi sve blagoslovi, a srpski narod, kad se oslobodi jar-
ma, bi}e vam duboko zahvalan za sve va{e napore, nevoqe, neda}e, muke i pat-
we.
Vi }ete u}i u na{e pesmarice sutra, kada padne ovaj bezdu{ni i zliko-
va~ki komunisti~ki re`im i budu}a pokoqewa ima}e divan primer rodo-
qubqa i po`rtvovawa.
^estitam od svega srca dana{we slavqe zajedno sa mojim te{ko obole-
lim bratom Radojem, koji je sa po{tovawem i divqewem pratio va{ rad, a na-
ro~ito rad va{eg predsednika a na{eg brata Deda Nikole, kome `elimo sva-
ku sre}u i dug `ivot na dobro Srba i Jugoslavije.
@iveli, na mnogaja qeta.
Va{ odani major @ivan Kne`evi}.
O

| Na prethodnoj
strani:
Jedinstvo,
organ Srpskog
narodnog saveza,
^ikago;
na ovoj strani
Srpska zastava,
organ Srba
Ju`ne Amerike,
Buenos Ajres.
80 |
| Reklamni
materijal
Srpskog radio
programa koji
je sa~uvao
Kosi}
| 81
Ovo Kne`evi}evo pismo, sa~iweno u romanti~arskom zanosu, odslikava
na~in razmi{qawa jednog prohujalog sveta. Major je tada imao ve} 80 godi-
na, a svoje vojno obrazovawe stekao je kao i Kosi} pod zastavom vrhovnog ko-
mandanta kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Tokom rata bio je vojni ata{e ju-
goslovenske vlade u SAD, a posle uspostavqawa komunisti~ke vlasti u
Jugoslaviji, Kne`evi} je nastavio da radi u ameri~koj vojnoj slu`bi.
Srpski radio program u Americi pre Drugog svetskog rata
Vrlo su retki podaci koji uop{te govore o istoriji srpskog radija u SAD.
Pre Drugog svetskog rata postojao je srpski radio u Americi. O tome
svedo~i ~asopis Srpski svet. Izlazio je na engleskom jeziku Serb world. U
broju za jun/jul 1979. godine, Milan Radovi} daje kratku istoriju srpskih ra-
dio ~asova pre Drugog svetskog rata. Evo najzanimqivijih delova iz ~lanka
Srpski radio program u Americi i Kanadi
Etni~ki programi su danas najva`niji kanal komunikacije izme|u ~la-
nova mnogih nacionalnih grupa. Wihova informativna, kulturna i obra-
zovna vrednost prevazilazi ~itanost dnevnih i nedeqnih etni~kih novina.
Popularnost etni~kih radio stanica je tako rasprostrawena da se mo`e pu-
tovati od Sredweg zapada, Minesote do Menhetena u Wujorku i ostati u stal-
nom kontaktu sa nekim etni~kim programima, sve vreme, a naro~ito preko
vikenda.
O
O

Kako je sve to po~elo. Sada se ne}emo vra}ati na imena dvojice velikih

ameri~kih pronalaza~a srpskog porekla, Nikole Tesle i Mihajla Pupina ko-
ji su, sa svojom radio elektronikom, sve zapo~eli. Umesto toga po~e}emo sa
imenom Jovana Lupilova, koji je, prema na{em sada{wem istra`ivawu, zapo-
~eo prvi srpski etni~ki radio 26. aprila 1931. godine u Filadelfiji. On je
bio berberin i dirigent lokalnog srpskog `i~anog orkestra Orao. Vodi-
teq wegovog radija je bio tako|e Srbin iz Filadelfije, Du{an Boqani}.
Oni su zajedno vredno radili da bi se stvorio solidan muzi~ki i obra-
zovni program. Ne smemo zaboraviti da u to vreme nije bilo traka i mogu}-
nosti za snimawe zvuka. Sve je i{lo u`ivo. Sadr`aj prvog srpskog radio
programa bio je slede}i:
1. Uvodni govor. Stvarawe srpske dr`ave. Radoj~i}.
2. Muzika. Mladi kapetane. Vokal Kuhar.
3. Muzika. Devojko mala. Vokal Adamov.
4. Reklamne poruke.
5. Igra @ikino kolo.
6. Muzika. Ja sam sirota Kuhar.
7. Muzika. Ne luduj leno. Adamov.
8. Igra Mimikino kolo
| Zaglavqe
~asopisa Srpski
svet
82 |
Ubrzo su nastali i drugi srpski i jugoslovenski radio programi. Vida
Potkowak iz Pitsburga je zapo~ela, 13. juna 1931. godine polu~asovni me|u-
narodni program emituju}i srpsku muziku u izvo|ewu Perice Radoji~i}a i
wegovog `i~anog orkestra. Ona je tako|e koristila svoj program za religio-
zne, politi~ke i obrazovne ciqeve. Drugi sabor Srpske pravoslavne crkve u
Americi i Kanadi, odr`an u Libertvilu, Ilinois, 1931. godine, dodelio je
zahvalnicu Vidi Potkowak za usluge pru`ene sve{tenstvu na wenom radiju.
Vlajko Lugowa, osniva~ Srpske federacije peva~a u Americi, doveo je
~itav {ezdeseto~lani hor Kara|or|e iz Garija, Indijana, na lokalnu ra-
dio stanicu 19. novembra 1931. godine da bi promovisao srpsku muziku u
Americi.
Prvi jugoslovenski radio program u ^ikagu tako|e se pojavio istog me-
seca. Generalni konzul \or|e Kolombatovi} otvorio ga je govorom o ujedi-
wewu Jugoslavije 1918.
Sve vi{e programa uspostavqalo se du` obala Velikih jezera. ^ikago je
1937. godine imao dva srpska i jedan jugoslovenski etni~ki program. Kli-
vlend je 1938. godine dobio svoj prvi etni~ki program nazvan Srpske me-
lodije. Zora Nikolas zapo~ela je svoj prvi kulturni radio program u De-
troitu, na Uskrs 1939. godine. U isto vreme bra}a Palandi} iz ^ikaga
zapo~eli su svoj prvi sopstveni program. Kori{}en je, uglavnom, za rekla-
mirawe wihovog preduze}a ali bilo je i nekih politi~kih i kulturnih sa-
dr`aja.
U toku Drugog svetskog rata, 17. maja 1942. godine organizacija Srpska
narodna obnova otvorila je svoj regularni program u Gariju, Indijana, u or-
ganizaciji dvojice istaknutih Srba, Gli{e Rapaji}a i Luke Kristofera.
Posle rata, po dolasku nove politi~ke emigracije iz Evrope, nastale su
mnoge nove politi~ke, kulturne i socijalne organizacije. Novi radio pro-
grami pratili su taj masovni pokret, daju}i politi~ki podstrek, dru{tve-
nu informaciju i etni~ku zabavu qudima kojima je u tom vremenu najvi{e to
trebalo.
Odr`avawe i vo|ewe srpskih etni~kih programa nije bilo uvek lako.
Neke programe vodili su individualci na komercijalnoj osnovi. Veliki
broj je organizovala crkva. Posle 1940. godine najve}e eparhije, kao {to su
Milvoki, Detroit i ^ikago, uspostavile su sopstvene radio programe. Ve-
}inu drugih vodile su politi~ke organizacije ~iji su ih ~lanovi finansij-
ski podr`avali. ^esto su osnivani radio klubovi kao va`an izvor finan-
sijske i moralne pomo}i za radio stanice. U svakom slu~aju, da nije bilo
velike po`rtvovanosti i razumevawa direktora radio programa i wegovih
kolega ne bi bilo uspe{nog srpskog radija ili TV programa u Americi da-
nas.
Sa~uvani zapisnici
Ne zna se da li je sa~uvana dokumentacija prvih Srpskih radio ~asova o ko-
jima je pisao Milan Radovi}, ali, za razliku od svih ostalih, Nikola Kosi}
sa~uvao je sve zapisanike svog radio programa, koji su vrlo savesno vo|eni.
Kao {to je to ve} navedeno, 23. novembra 1952. godine, u ^ikagu je odr`an
dogovorni sastanak za pro{irewe radio programa. Evo izvoda iz zapisni-
ka tog sastanka, dragocenog svedo~anstva o nastanku jednog medija, instituci-
O
| 83
je koja treba da funkcioni{e van matice, na drugom kontinentu, koja ima
svoja pravila rada i pona{awa.
G. Drag. Lazovi} pita: da li Srpski radio ~as u Milvokiju ima za sobom
pojedince ili organizacije, na {ta g. Kosi} odgovara, da on za sobom ima po-
jedince, koji su mu postavili zadatak: borbu protiv komunizma, koju je srp-
ski narod vodio, koju i danas vodi. Pojedinci su ga pokrenuli, i oni su in-
teresantni samo kao pojedinci, a ne kao pretstavnici dru{tava, kojima
pripadaju.
G. Lazovi} predla`e organizaciju dru{tva Srpski radio ~as jer takva
dru{tva imaju i ostale narodnosti u SAD. Ali, pre svega je potrebno, po we-
govom mi{qewu, legalizovati ovo dru{tvo, dati mu formu, izraditi statu-
te, pa tek onda pozvati ostala srpska dru{tva i organizacije da mu pristupe.
Ovako, ako se dru{tvo ne bi legalizovalo ispalo bi da se legalizovana dru-
{tva pozivaju da u|u u nelegalizovano dru{tvo, organizacije u neorganiza-
ciju. Predla`e da se izabere odbor, koji bi pripremio dru{tvene statute.
G. Qub. Markovi}-Grqanac podupire predwi predlog.
G. Milutin Lili} izjavquje da dobijawe kartera ne pretstavqa neku ve-
liku te{ko}u. SBP(Srpska bratska pomo}) kojoj je on na ~elu, dobila ga je
vrlo lako.
G. dr Borislav Trifkovi} je mi{qewa da se politi~ke stranke ne me{a-
ju ovde, kao stranke, kao partije, ve} da tu budu pojedinci iz stranaka, kao
privatna lica. Srpskom radio ~asu je potreban novac za opstanak i rad i mi
smo tu da ga stvorimo. Radio ~as ne tra`i predstavnike i pretsednike ra-
znih organizacija, ve} li~nosti, intelektualce, eksperte. Po`eqna je sarad-
wa politi~kih stranaka i grupa, ali nije neophodna i prvenstvena.
G. Milovan \urovi} izjavquje da postoji ve} pravilnik, u ~ijem se okvi-
ru kretao do sada rad Srpskog radio ~asa, te moli g. Kosi}a da o tome refe-
ri{e.

84 |
G. Kazimir Stani{evski se ne sla`e sa predlogom g. dr Trifkovi}a. Po
wegovom mi{qewu bila bi stra{na tragedija odvojiti vojnike od oficira,
stranke od naroda, pojedince od organizacija, kada je svima jedan isti ciq:
rad za demokratiju i borba protiv komunizma. U ovom slu~aju, oficiri su
pokrenuli ovaj posao, oni pozivaju gra|ane, a gra|ani su du`ni da se odazovu
pozivu.
G. Ugqe{a Mihailovi} izjavquje da ovde ne treba da se predstavqamo kao
oficiri, jer svi smo mi vojnici vojska koja nije zavr{ila svoju borbu. Pu-
ka je slu~ajnost, {to su oficiri pokrenuli ovaj radio ~as.
G. Milovan \urovi} ka`e da se ne pita {ta je ko ranije bio i {ta je sa-
da, ve} {ta mo`e dati, kakav }e mu i koliki biti doprinos.
Pristupa se pretvarawu skupa u Osniva~ku skup{tinu Srpskog radio
programa u Milvokiju pod istim pretsedni{tvom.
Predsedavaju}i g. Nikola Kosi}, ~ita pravilnik Srpskog radio progra-
ma, koji je on sastavio, a koji glasi:
1. Srpski radio program u Milvokiju je potpuno samostalan i wegov
program rada, kao i wegovu liniju odre|uje Odbor, delegiran od onih lica
koja ga izdr`avaju.
| Dr Milan
Gavrilovi},
biv{i ministar
gost Srpskog
radio programa
govori na
sastanku
~lanova Srpske
bratske pomo}i,
u srpskom domu
u Milvokiju,
januara 1953.
Sleva na desno:
zapisni~ar,
Nikola Kosi},
dr Gavrilovi},
Lazar ]irkovi},
@ika @ivanovi}
| 85
2. Ciq Srpskog radio programa je: nacionalna borba protiv komuni-
zma u na{oj zemqi i komunizma u svetu, kao i odr`avawe nacionalne svesti
na{eg sveta u Americi.
3. Da bi se postigao ciq, preko Srpskog radio programa dr`e se pre-
davawa o demokratiji i komunizmu, posebno o sprovo|ewu komunizma u na-
{oj zemqi. Daju se podaci koji se ti~u na{e zemqe, kao o teroru komunizma
u woj, o `ivotu i radu nekomunisti~kog dela na{eg naroda, o wegovom pro-
{lom i sada{wem otporu protiv komunizma.
4. Osim obave{tewa, koja su namewena na{oj publici, po`eqno je dava-
ti obave{tewa i na engleskom jeziku za ameri~ki svet, u ciqu da se isti upo-
zna objektivno sa borbom na{eg naroda pod vo|stvom |enerala Mihailovi-
}a u pro{lom ratu, kao i o sada{woj jugoslovenskoj stvarnosti.
5. Preko Srpskog radio programa dr`e se predavawa o istorijskim da-
tumima na{e daqe i bli`e pro{losti, o danima na{eg uzdizawa i padawa.
6. Sastavni deo Srpskog radio programa je muzi~ki deo, koji se daje sa
plo~a ili li~nim u~estvovawem pojedinaca ili grupa. U me|uvremenu se da-
ju reklame i sportske vesti.
7. Saradnici Srpskog radio programa mogu biti svi nacionalno-demo-
kratski orijentisani qudi, koji imaju sposobnosti da pomognu u sprovo|e-
wu postavqenih ciqeva Srpskog radio programa u Milvikiju.
8. Srpski radio program nema za svrhu strana~ku politiku i iskqu~u-
je polemiku kao i saradwu pro-fa{isti~kih elemenata.
9. Materijalno izdr`avawe Srpskog radio programa sastoji se od oba-
veznih nedeqnih uloga pojedinaca, dobrovoqnih priloga i dobitaka od re-
klama.
10. Grupa qudi, okupqena sada oko ovog Srpskog radio programa u Mil-
vokiju, `eli da dosadawi rad Srpskog radio programa pro{iri na {to je
mogu}e ve}i opseg, uz saradwu svih demokratsko-nacionalnih elemenata.
11. Po`eqno bi bilo da se, po pro{irewu i stabilizaciji Srpskog ra-
dio programa u Milvokiju, stvore sli~ni radio programi i po ostalim me-
stima u SAD gde ima na{ih demokratsko-nacionalnih elemenata.
Ovaj pravilnik se prima jednoglasno.
G. Nikola Kosi} postavqa pitawe kako da se vr{i daqe finansirawe ra-
dio ~asa.
G. Milutin Lili} ka`e da bazu materijalnog izdr`avawa treba da ~ini
broj ~lanova. Treba obezbediti {to ve}i broj ~lanova. ^lanarina ne sme da
bude visoka, kako bi u~lawewe bilo pristupa~no {to ve}em broju qudi. Sa
ovim predlogom g. Lili}a sla`e se i g. Milovan \urovi}.
G. Dimitrije Muwi} izjavquje da treba voditi ra~una da nismo svi u is-
tim materijalnim prilikama.
G. Veqko Gostiqac predla`e da se ~lanovi-osniva~i obave`u da dadu ko-
liko ko mo`e, a poverenici da vide, tako|e, koliko ko mo`e dati, ali sve
to pod uslovom da bude dobrovoqno.
G. Veqko Gostiqac ka`e, da postoji mogu}nost odgovornosti za ono {to
se ka`e preko radija, te, kada g. Kosi} prima na sebe ovu odgovornost, onda
on mo`e i da donosi pravilan i objektivan sud o onome {to objavquje pre-
ko radio ~asa. On nalazi da je mnogo va`nija materijalna strana, te predla-
`e da se prisutni ve~eras i materijalno obave`u, kako ne bi ceo materijal-
ni teret pao samo na g. Kosi}a.
86 |
G. dr Borislav Trifkovi} predla`e da ova grupa ve~eras obezbedi dvo-
mese~nu emisiju, a to je 200 dolara.
G. Kazimir Stani{evski pita, da li treba upisivati ~lanove ili saku-
pqati dobrovoqne priloge.
G. Bo`idar @ivkovi} je za to, da se sakupqaju prilozi, a ne obavezivati
na ~lanstvo.
G. Kazimir Stani{evski pita opet, da li neko mo`e postati i ~lanom,
ako to `eli, a obave`e se da upla}uje kao i ~lanovi uprave? I ovo se prihva-
ta.
G. Nikola Kosi} predla`e, da se ~lanovi Upravnog odbora obave`u na
stalan nedeqni prilog, prema svojim mogu}nostima. Ovo se prima, te se
Upravni odbor materijalno obavezuje ovako:
1. Nikola Kosi} $ 1.00 nedeqno
2. Dr Vuka{in Didi} $ 1.00 nedeqno
3. Bo`idar @ivkovi} $ 1.00 nedeqno
4. Milovan \urovi} $ 1.00 nedeqno
5. Milun Radi~evi} $ 5.00 mese~no
6. Kazimir Stani{evski $ 1.00 nedeqno
7. Q. Markovi}-Grqanac $ 1.00 nedeqno
8. Drag. Lazovi} $ 1.00 nedeqno
9. Milutin Lili} $ 1.00 nedeqno
10. Jago{ Kondi} $ 1.00 nedeqno
11. Dr Borislav Trifkovi} $ 5.00 nedeqno
12. Veqko Gostiqac $ 1.00 nedeqno
13. Dr Dimitrije Muwi} $ 0.25 nedeqno
14. Dr \ura Radojevi} $ 1.00 nedeqno
15. Aleksandar Mi{i} $ 5.00 mese~no
16. Nikola Laki}
17. Ilija Oreq $ 5.00 mese~no
18. Mile Dragi{i} $ 1.00 nedeqno
19. Selimir Popovi} $ 1.00 nedeqno
20. Ugqe{a Mihajlovi} $ 0.25 nedeqno
21. Mom~ilo Ili} $ 1.00 nedeqno
22. @ivota Miti} $ 1.00 nedeqno
23. Lazar ]irkovi} $ 1.00 nedeqno
24. Miqko \akovi} $ 1.00 nedeqno
25. @ivota @ivanovi} $ 1.00 nedeqno
26. Vitor Pavlovi} $ 1.00 nedeqno
27. Bora Popovi} $ 1.00 nedeqno
28. Male{evi} $ 0.50 nedeqno
29. Surdilovi} $ 1.00 nedeqno
Ovim je predvi|eni dnevni red bio iscrpen, te je osniva~ka skup{tina
Srpskog radio programa, odr`ana u ^ikagu, zakqu~ena u 22.45 ~asova.
Naknadno, u Milvokiju, shodno re{ewu Skup{tine, da u radni odbor
ulaze 4 ~lana iz Milvokija, u{la su slede}a lica Nikola Kosi}, Ugqe{a
Mihailovi}, @ivota Miti} i Mom~ilo Ili}.
Prema tome, Radni odbor Srpskog radio programa je slede}i:
Nikola Kosi}, Kazimir Stani{evski, Qubomir Markovi}-Grqanac,
Drag. Lazovi}, dr Borislav Trifkovi}, dr Dimitrije Muwi}, Bo`idar
| 87
@ivkovi}, Veqko Gostiqac, Ugqe{a Mihajlovi}, @ivota Miti} i Mom~i-
lo Ili}.
Nikola Kosi} daje 27. septembra 1953. godine, saop{tewe u kojem navo-
di da se prijateqi i slu{aoci Srpskog radio programa ~esto interesuju za
podatke o radu radija, mogu}nostima li~nog u~estvovawa u emisijama i poma-
gawu Srpskog radio programa. Za ne{to vi{e od godinu dana postojawa srp-
skog radija, Kosi} je stekao zna~ajan broj slu{alaca kojima se tada, odgovara-
ju}i na wihova pitawa, obra}a ovom informacijom:
1.Srpski radio program u Milvokiju je potpuno samostalan. Wegov pro-
gram rada, kao i wegovu liniju odre|uje Odbor, delegiran od onih lica koja
ga izdr`avaju;
2.Srpski radio program izdr`ava se: obaveznim nedeqnim ulozima poje-
dinaca i dobrovoqnim prilozima;
3.Ciq Srpskog radio programa je: obave{tavawe na{eg sveta o borbi
protiv komunizma, koja se vodi u svetu, kao i u na{oj Otaxbini, i odr`ava-
we nacionalne svesti kod na{eg sveta u Americi;

O
| Dr Milan
Gavrilovi},
govori
~lanovima
Uprave Srpske
bratske pomo}i.
Sleva na desno:
Mom~ilo Ili},
Jovan
Radivojevi},
Vlada
Doj~inovi},
@ivorad
Jovanovi},
zapisni~ar,
Nikola Kosi},
dr Gavrilovi}
88 |
4.Preko Srpskog radio programa dr`e se predavawa o istorijskim datu-
mima na{e daqe i bli`e pro{losti, o danima na{eg uzdizawa i uzrocima
na{eg padawa. Zatim, o aktuelnim momentima na{e sada{wice, kao i kul-
turno prosvetna predavawa. Svaki predava~, prilikom predavawa, iznosi
svoje li~no mi{qewe i on je jedino odgovoran za wega. Srpski radio pro-
gram te`i da omogu}i da se pojavi {to ve}i broj predava~a, kako bi se ~ule
razli~ite teme i razli~ita gledi{ta o aktuelnim na{im problemima;
5.^lanovi i na{i saradnici mogu biti svi nacionalno-demokratski
orijentisani qudi, koji smatraju da je ovakav radio program nama koristan,
i ose}aju se sposobnim da mogu pomo}i sprovo|ewe postavqenih ciqeva
Srpskog radio programa;
6.Srpski radio program nema za svrhu strana~ku politiku i iskqu~uje
polemiku.
Titovi agenti. Sukob preko radija sa Vojvodom \uji}em.
Plo~a sa himnom Bo`e pravde. Guerila songs iz Londona
U ovaj pravilnik, koji se nije mewao tokom decenija Srpskog radio progra-
ma u Milvokiju, Kosi} je uneo sve elemente demokratskog dru{tva u kojem je
delovao, pa i vi{e od toga. Me|utim, prva ta~ka pragmati~no i jasno ka`e da
oni koji program izdr`avaju odre|uju program rada i wegovu liniju. To je
Kosi}u i wegovim drugovima omogu}avalo da dosledno sprovode programsku
politiku opisanu u ostalim ta~kama. Na primer ko je bio protiv patrijar-
ha Germana i crkve u zemqi, nije imao {ta da tra`i na Kosi}evom radiju.
Ni partijski lideri, tako|e.
Sa dolaskom novih emigranata u SAD posle Drugog svetskog rata, na{la
se u Americi kompletna politi~ka scena koju su nekada{wi gra|ani Kraqe-
vine Jugoslavije ostavili za sobom u zemqi do rata. Na{li su se tu lideri
i ugledni predstavnici politi~kih partija koji su sada `eleli da nekada-
{wu politi~ku aktivnost prenesu na svoje sunarodnike. Zato Kosi} s pra-
vom konstatuje da wegov radio ne sme da bude partijski radio jer bi time
izgubio svoj nezavisni polo`aj.
Predstavqawe neke politi~ke organizacije na radiju zna~ilo bi svrsta-
vawe ~lanova radio programa u te krugove, a time i ruinirawe ugleda koji
jedna ovakva medijska ustanova treba da ima.
Do pro{irewa Srpskog radio programa na druge gradove SAD u kojima
su `iveli Srbi nije do{lo jer nije bilo jedinstvene `eqe da se tako ne{to
ostvari. Zavist i slavoqubqe kao i druga~iji politi~ki odnosno program-
ski pogledi i ovog puta su trijumfovali u odnosu na korist koju bi ostvare-
we ideje jednog radija donelo na svet.
Ina~e, postojawe svog radio programa Kosi} je uredno prijavio ameri~-
kim vlastima i, sa wihove strane, nije imao nezgodnih pitawa ili proble-
ma.
Cenzura tekstova nije vr{ena jer je, kako sam Kosi} ka`e, imao povere-
wa u svoje saradnike. Samo je jednom vojvodu \ui}a zamolio da mu tekst po-
{aqe unapred.
U tematskom smislu jedina zajedni~ka crta svih srpskih radio ~asova u
SAD bio je antikomunizam. Sve ostalo {to ~ini program radio-stanice,
razlikovalo ih je. Sadr`aj je zavisio od stepena obrazovawa, smisla da se
O
| 89
razume kontinent i vreme u kojem su se na{li, mogu}nost da se prati novo-
nastali `ivot i da se slu{aocima objasni sve ono {to je moglo da bude bli-
sko srpskom mentalitetu, sada novokomponovanim Amerikancima. Emito-
vale su se `eqe slu{alaca, oglasi i vesti, po slobodnoj voqi i ukusu
voditeqa programa. Jedino su teme Tito i komunizam imale tekstopisce
i glasnogovornike iz svih slojeva. Za razliku od ostalih, Kosi}ev radio de-
lovao je vrlo ure|eno, a programska {ema nije mewana godinama. Posle ve-
sti uvek je dolazio na red udarni komentar, a tek na kraju ne{to malo muzi-
ke, najmawe `eqe slu{alaca.
Na primer, godine 1955. spiker je iz pera Nikole Kosi}a, najavio sle-
de}i prilog: Danas dajemo na{im slu{aocima jedan kratak osvrt na komu-
nisti~ku propagandu u Americi. Ova zanimqiva slika koju daje Kosi} uvo-
di nas u politi~ki miqe u kojem je `ivela mala srpska zajednica u Americi.
Intrige i podmetawa svake vrste su carovali. Bez uplitawa komunisti~ke
propagande iz zemqe nije se moglo ni u Americi.
Svi mi, koji se nalazimo u emigraciji, odbili smo, posle rata, da se vra-
timo u komunisti~ku Jugoslaviju i pored bezo~ne komunisti~ke propa-
gande o budu}em raju u Jugoslaviji. Isto tako, nismo se bojali komuni-
sti~kih pretwi o teroru, koji }e se preduzeti nad na{im porodicama.
Izabrali smo slobodu, po svaku cenu.
Pre}i }emo preko pritiska, koji je nad nama vr{en, po raznim logo-
rima u Nema~koj, Austriji i Francuskoj, jer ni to nije pomoglo komuni-
stima da nas se do~epaju.
| Nikola Kosi}
(1975.)
90 |
Mnogi su od nas verovali, da dolaskom u slobodan svet, naro~ito u
Ameriku, zauvek smo se oslobodili komunisti~kog uticaja, wihove pro-
pagande, terora i pritiska. Ali, u tome smo se prevarili.
Komunisti su istrajni i svoju `rtvu gone neprekidno, uvek u nadi da
}e, kad-tad, ista pasti. Oni se u svojoj pretpostavci nisu varali, jer su i
nama poznati slu~ajevi istina malobrojni da su se neki iz slobod-
ne Amerike vratili u Titov obor.
Komunizam nema svojih granica, on prelazi sva mora i okeane i neu-
moran je u zarobqavawu du{a i savesti qudske. Wegovi agenti, prevu~e-
ni su svim mogu}im bojama i pokazuju se u onoj, koja odgovara `rtvi na ko-
ju su se okomili.
^esto }ete ih ~uti, kako govore, kao vatreni nacionalisti; nekada su
samari}ani, da vas to dira u srce, do suza a vrlo ~esto oni su va{i do-
bro`eleteqi i stoje vam na usluzi u svakoj va{oj nevoqi. Sve ovo oni ~i-
ne sa jednom jedinom namerom, da zadobiju va{e poverewe. A kada ga jed-
nom zadobiju, onda po~iwu sa svojim la`nim teorijama. I vi, slu{aju}i
ih, sumwate u svoje dosada{we principe i zakqu~ujete: verovatno da je
ta~no ovo {to govori ovako dobar ~ovek i osvedo~eni moj prijateq, itd.
Propagandom svih komunisti~kih agenata u Americi diriguju diplo-
matski pretstavnici komunisti~kih zemaqa. Specijalno za osobe iz Ju-
goslavije, tu ulogu vr{e razni Titovi konzuli. Oni pose}uju ~ak i pik-
nike, kao {to je to bio slu~aj, da je Titov konzul posetio piknik u
Milvokiju, koji je priredila jedna ovda{wa organizacija, a na kome je
bilo i na{ih qudi.
Ono, {to nas ovde interesuje jeste, na koji na~in Titovi agenti uti-
~u na na{e qude? Daleko bi nas odvelo, kada bi sve to nabrajali, ali jed-
na od wihovih glavnih parola jeste: Komunizam }e, neminovno, pobedi-
ti u svetu i Amerika }e se brzo komunizirati. Kada se komunizira
Amerika, onda je gotov ceo svet. Iz Evrope se moglo emigrirati u Ame-
riku. Ali, kada komunizam do|e u Ameriku, {to je sigurno, onda, kuda }e-
te vi, emigranti?
Ovu komunisti~ku besmislicu ponavqaju Titovi agenti neprekidno,
i kod stare i kod nove emigracije, kao peva~ pesmu.
Oni od svoje `rtve tra`e: da se ne me{a ni u {ta i da ne prilazi na-
{im organizacijama. Ili, ako su unutra, da u na{e redove unose pomet-
wu i razdor, svojim neprekidnim zamerkama, nezadovoqstvom i prote-
stima.
Svaka na{a organizacija je Titovim agentima trn u oku. Bila ona i
najneznatnija, ona smeta komunistima, jer svako na{e okupqawe, poja~ava
na{e redove i predstavqa pozitivnu stvar. Takav je slu~aj i sa na{im
Srpskim radio programom.
Od pojave ovog radio programa, pre tri godine, komunisti su, na ra-
zne na~ine i preko razli~itih qudi, poku{ali da ometu wegov rad. Ko-
liko je rad Srpskog Radio programa {tetan po komuniste, vidi se po to-
me, {to se, najzad, u rad na wegovom ru{ewu ume{ao i Titov konzul iz
^ikaga.
U ~emu je Srpski radio program {tetan po komunisti~ku propagan-
du?
Komunisti, u svojim la`ima, neprekidno govore o slabosti demo-
kratskog sveta i pobedi komunizma. Srpski radio program obave{tava-
| 91
ju}i slu{aoce o onome {to se stvarno de{ava u svetu pobija komunisti~-
ku teoriju o propasti demokratije.
Komunisti se ubi{e la`u}i o raju u Titovoj Jugoslaviji, a Srpski
radio program neprekidno razgoli}ava tu wihovu la`, iznose}i stvar-
ne prilike i `ivot porobqenog naroda u Jugoslaviji.
Koja je najnovija komunisti~ka la` u vezi sa Srpskim radio progra-
mom?
Komunisti tvrde da Srpski radio program po~iwe svoju emisiju
plo~om, koja glasi:
Spremte se, spremte, ~etnici,
Bacajte bombe, banditi
A kako, u istini, glasi plo~a kojom otvara svoju emisiju Srpski ra-
dio program?
Ona glasi:
^etni~ka truba zatrubi
Na staroj, suroj planini,
Spremte se, spremte ~etnici,
Silna }e borba da bude
Za{to komunisti tvrde ovu la`? Zato, {to bi hteli da ubede na{
svet, da je Srpski radio program protiv ~etnika, jer ih naziva bandi-
tima, i protiv pokreta |enerala Mihailovi}a. Na ovaj na~in hteli bi
92 |
da odbiju slu{aoce i li{e ih istine, kako bi oni sami ostali sa svojom
zlo~ina~kom propagandom.
Na `alost, ovu komunisti~ku la` prihvatili su i neki na{i osvedo-
~eni nacionalisti. I oni su po~eli da tvrde da su i sami gore navedenu
neistinu ~uli svojim u{ima
Mi, sa ovoga mesta, skre}emo pa`wu na{im slu{aocima da ne naseda-
ju Titovim agentima. Nije preporu~qivo dru`iti se sa wima i verovati
da nam oni mogu biti prijateqi.
Danas, specijalno, zavr{i}emo na{u emisiju sa plo~om, kojom smo je
i otvorili, u ciqu, da na{im dobronamernim slu{aocima pru`imo jo{
jednu priliku da ~uju da na{a plo~a glasi:
^etni~ka truba zatrubi
Na staroj, suroj planini,
Spremte se, spremte, ~etnici,
Silna }e borba da bude
Ako ova ne~asna javna kampawa protiv Srpskog radio programa ne
prestane, bi}emo prinu|eni da za{titimo wegov ugled merama, koje do-
zvoqavaju zakoni ove zemqe.
Bi}e nam `ao, ako tom prilikom budemo stavili u neugodan polo`aj
i one na{e qude, koji su se, svojom nesmotreno{}u, poveli za komuni-
sti~kim la`ima.
Neko od slu{alaca koji je po svojim uverewima pripadao grupaciji Sr-
ba okupqenih oko vojvode \ui}a, javio je \ui}u da se u {pici emisije emi-
tuje tekst: Spremte se, spremte ~etnici, bacajte bombe banditi
To je izazvalo Vojvodino ogor~ewe i on se Kosi}u obra}a qutitim pi-
smom. Kosi} je znao da nije dobro zamerati se \ui}u i zato mu odgovara 25.
decembra 1955. godine. U svom pismu on iznosi i neke nepoznate podatke o
plo~i sa himnom Bo`e pravde, {tampanoj u Londonu za vreme rata. Evo tog
pisma:
Predsedniku Centralne uprave Organizacije srpskih ~etnika
Po{tovani gospodine \ui}u,
Primio sam Va{e pismo od 10. decembra teku}e godine. Dobro je da ste
se li~no obratili za informacije, koje se odnose na sadr`aj plo~e, kojom
po~iwe, a ne zavr{ava (kako ste Vi to naveli) svoje emisije Srpski radio
program u Milvokiju.
Srpski radio program u Milvokiju po~eo je svoj rad pre tri godine i
sedam meseci. Prvu svoju emisiju otvorio je plo~om, o kojoj je re~, i sve do
dana{weg dana, tu plo~u nije mewao.
U na{im pravilima, u odeqku, koji govori o ciqevima Srpskog radio
programa pi{e i ovo:
Ta~ka 2. Ciq Srpskog radio programa je: nacionalna borba protiv ko-
munizma u na{oj zemqi i komunizma u svetu, kao i odr`avawe nacionalne
svesti na{eg sveta u Americi.
Ta~ka 3. Da bi se postigao ciq, preko Srpskog radio programa dr`e se
predavawa o demokratiji i komunizmu, posebno o sporovo|ewu komunizma u
na{oj zemqi. Daju se podaci, koji se ti~u na{e zemqe, kao: o teroru komuni-
O

| 93
| Studio WRJN AM
WRJN FM.
Sleva na desno:
Majk operator,
Nikola
Kosi},Antoni
[im~ak
menaxer radio
stanice.
94 |
zma u woj, o `ivotu i radu nekomunisti~kog dela na{eg naroda, o wegovom
pro{lom i sada{wem otporu protiv komunizma.
Ta~ka 4. Pored obave{tewa, koja su namewena na{oj publici, po`eqno je
davati obave{tewa i na engleskom jeziku za ameri~ki svet, u ciqu, da se isti
upozna objektivno sa borbom na{eg naroda pod vo|stvom |enerala Dra`e
Mihailovi}a u pro{lom ratu, kao i o sada{woj jugoslovenskoj stvarnosti,
itd.
Dakle, Srpski radio program je postavio sebi za ciq, uglavnom, borbu
protiv komunizma.
S obzirom na ovo, bilo je prirodno da i okvir Srpskog radio progra-
ma, tj. pesme, kojima se otvaraju i zatvaraju programi, odgovaraju postavqe-
nom ciqu. Zato smo uzeli da otvaramo programe pesmom, koja glasi:
^etni~ka truba zatrubi,
Na staroj, suroj planini,
Sprem te se, spremte, ~etnici,
Silna }e borba da bude,
a zatvaramo na{u emisiju pesmom: Tamo, daleko
Za{to smo uzeli da ba{ ovom pesmom otvaramo na{ program? Za vreme
posledweg rata, 1942. godine, kada je propaganda za |enerala Dra`u Mihai-
lovi}a u Americi bila u velikom jeku, od onih koji su tu propagandu vodi-
li, izra|en je jedan album od 3 plo~e, a {est pesama, koje su poznate pod ime-
nom Gerila songs. Naslovna strana albuma pokazuje srpskog vojnika, u punoj
ratnoj spremi, sa amblemom na {ajka~i. A propratni tekst tih pesama napi-
san na engleskom i na{em jeziku, potpisao je li~no W. V. Kraq Petar Drugi.
Jednom od tih plo~a, iz takvog albuma, mi otvaramo na{e emisije, a sa go-
re navedenim tekstom.
To je, {to se ti~e porekla i sadr`aja te plo~e.
Kako je do{lo do toga da se izvr}e tekst ove plo~e, pro~ita}ete u na{im
saop{tewima koja Vam prila`em u kojima smo upozorili na{e slu{a-
oce na ovu pojavu. Nadam se, da }e Vam ova saop{tewa re}i sve.
Iz svega {to sam gore naveo, vide}ete da je nama potpuno poznata i jasna
re~ bandit. Znamo, da ona nikada nije bila u upotrebi, ni kao pojam mawe
gerilske jedinice, jer su na{a sva vojni~ka pravila i uputi bili jasni, a
upotreba termina bila je logi~na. Re~ bandit i banda su se mogle pro~i-
tati u novinama i bro{urama, i ozna~avale su teroriste i razbojnike. Pre-
ma tome, mi nismo nikada mogli dozvoliti da se takvim izrazima krste qu-
di, koji su se borili za svoju Otaxbinu, a stvarno protiv bandi i bandita,
bilo komunisti~kih, usta{kih itd.
Jo{ ne{to. Nadam se da ne mo`ete pretpostaviti, da qudi, koji su pra-
vili te propagandne plo~e, nisu bili u stawu da saznaju pravi sadr`aj iste,
i da ih tako nekontrolisane podnesu Kraqu na potpis? Ili, da li je mogu}e
da mi, za tri godine i sedam meseci, ne otkrijemo pravi wihov sadr`aj? Ne-
mogu}e je, po na{em mi{qewu, i jedno i drugo.
Ali, radi Va{eg li~nog osvedo~ewa o svemu ovome, {to Vam napisah,
predla`em Vam: Vi li~no, ili koga budete odredili, neka do|e jedne nede-
qe po podne kod mene, u moj stan, gde }e dobiti na uvid sve: i plo~e, i album,
i ~uti wihov sadr`aj.
Ako prihvatite ovaj moj predlog, molim Vas, da se na 34 dana ranije oba-
vestim, kako bih regulisao svoje druge obaveze, i ozna~enog dana bio slobodan.
| 95
Molim Vas, vratite mi priloge, jer su mi potrebni za arhivu Srpskog
radio programa.
Sa bratskim pozdravom,
Za Srpski radio program,
Predsednik,
Pe{adijski major Kraqeve Garde,
(Nikola A. Kosi})
Nikola Kosi} je i ovo saop{tewe, naravno, preneo preko svog radija. Voj-
voda je, po ovom pitawu bio zadovoqan i u svom pismu Kosi}u izrazio se vr-
lo pohvalno o Srpskom radio programu. Javqao mu se kasnije iz Kalifor-
nije u kojoj je `iveo.
Ina~e, koju deceniju kasnije, \or|e \eli}, rodom iz Gaja kod Kovina, koji
je emigrirao u Ameriku {ezdesetih (umro 1995. godine), u Klivlendu vodio je
vrlo agilno svoj radio ~as i redovno je, prema li~nom saznawu autora ove kwi-
ge, emitovao sve \ui}eve poruke namewene javnosti. Uzgred, radio \or|a \e-
li}a, koji i danas emituje svoj program (Radana Radakovi}), zastupao je, u kasni-
jem crkvenom sporu, stanovi{ta grupacije oko vladike Dionisija. Bez obzira
na to, \eli}eva aktivnost na stvarawu radio programa zaslu`uje posebno is-
tra`ivawe, posebno, sadr`aj emisija na kasetama koje je, kao produ`enu ruku
svog radija, slao {irom Amerike i na odre|ene adrese u Jugoslaviju.
A{to se ti~e vojvode \ui}a, on je u~estvovao na Kosi}evom radiju 10. de-
cembra 1961. I taj tekst sa wegovog puta po Evropi i razgovora sa Srbima,
donosi ova kwiga u izboru tekstova sa Kosi}evog radija.
Tek krajem pedesetih godina {pica emisije je zamewena himnom Bo`e
pravde. O ovome Kosi} ka`e:
Plo~u sa himnom Bo`e pravde dobio sam iz Londona od poqskog po-
ru~nika koji je za vreme rata bio spiker na londonskom BBC. Na{a him-
na je emitovana kada je BBC radio stanica imala prete`no jugoslovenski
sadr`aj. Tu plo~u, mislim da sam dobio 1958. ili 1959. godine. Od tada
pa do kraja Srpskog radio programa, sa wom sam otvarao program.
Istrage u Titovim kazamatima
Po`eqne za objavqivawe bile su sve vesti iz zemqe, posebno one koje bi sli-
kale `ivot politi~kih neistomi{qenika. Zato tekst pod naslovom Istra-
ga u Titovim kazamatima zaslu`uje posebnu pa`wu. Emitovan je u dva nastav-
ka 27. maja i 3. juna 1962. godine ^itao ga je Petar Buli}, za koga Kosi} ka`e
da je bio sin prote Buli}a, streqanog u Kragujevcu 1941. Kosi} pretposta-
vqa da je Buli} koristio kwigu Titov{tina dr Kajice Milanova, profe-
sora filozofije na Beogradskom univerzitetu, koji je napustio katedru i ze-
mqu pedesetih godina. Prema listu Poruka, London, broj 22, od 1. avgusta
1954. godine, kwiga je {tampana u Pertu, Australija, a predgovor je napisao
dr Slobodan Jovanovi}.
Odgovornost za sadr`aj teksta nastavqa Kosi} pro~itanog u emisi-
jama Srpskog radio programa snosi g. Buli}. Da li je `iv i gde se nala-
zi, nije mi poznato. Ali odgovornost snosim i ja, kao direktor Srpskog
radio programa. Sadr`aj je osetqiv jer pomiwe mnoge osobe koje su, pret-
postavqam, jo{ u `ivotu. Emisija je data i to je gola istina.
O
O
96 |
| Dr Slobodan Jovanovi} posredno je u~estvovao na radiju Nikole Kosi}a 31. maja 1953. kada je spiker pro~itao Jo-
vanovi}ev tekst Me|unarodni zna~aj Jugoslavije. Ovaj ~lanak donosimao u celini na 182. strani
| 97
^ita Buli}:
U na{oj nesre}noj zemqi, poga`en je svaki moral , poga`eno je sve ono
{to ~ini ~oveka ~ovekom, i iz tog op{teg mraka, ne vidi se vi{e lik ~ove-
ka, ni lik Bo`iji. Mu~eni{tvo srpskog naroda, to je glas vapiju}eg u pusti-
wi, koji ne}e da ~uju oni, koji zbog svog nemara, dr`e bezmalo polovinu ~o-
ve~anstva u komunisti~kom paklu.
U celom mom izlagawu nema ni~eg kwi{kog, nema ni~eg izmi{qenog, ne-
ma nijedne fraze, nijedne re~i koja nema `ivotnu podlogu. Sve je sam samcat
goli `ivot, koji se isuvi{e te{ko `ivi u Titovim zatvorima, a pogotovu u
istra`nim zatvorima gde se provodi dve i vi{e godina. To je krvavo koma-
|e `ivota, iz koga curi topla qudska krv. Ovo su samo u`asni odlomci se}a-
wa, koji jo{ neprestano traju. Samo oni, koji su ovo po nesre}i do`iveli i
nekim ~udom jo{ ostali u `ivotu, mo}i }e na}i sebe i vide}e da je sve {to
se izla`e bilo daleko gore, nego {to je ikad re~eno.
Komunisti su u najve}em broju slu~ajeva ro|eni zlo~inci, psihi~ke, fi-
zi~ke i moralne nakaze, deklarisani i degradirani qudi. Znaju}i da su ni-
`e vrednosti, otrovani mr`wom prema svemu {to je plemenito, lepo i uz-
vi{eno, oni su iskqu~ivo demonska, ru{ila~ka stihija. Kad im god po|e za
rukom da prodru, oni unose poraz, tiraniju i zlo~in. Otuda se jedino ~uje ja-
uk izbezumqenih qudi, koji, polomqenih kostiju umiru u najve}im mukama
ili pak zavr{avaju u ludnicama.
Kod komunista ne poma`u nikakve molbe, svaki je razgovor izli{an, jer
svaku dobronamernost, komunisti tuma~e kao slabost i koriste je do maksi-
muma.
Mi koji smo osetili wihovu tiraniju i videli svu razornost wihove na-
jezde, uverili smo se, da ta otrovna komunisti~ka biqka, ni~e samo iz qud-
ske krvi i mora se ugu{iti jedino u qudskoj krvi. Mo`da }e mnogi pomisli-
ti da su ovo isuvi{e o{tro izgovorene re~i, ali {ta }emo, drugog izlaza
nema, {to pre to boqe. Kobri treba nemilosrdno razmrskati glavu, jer wen
otrov uveliko ugro`ava ~ove~anstvo.
Mogu se na}i pojedinci me|u emigrantima, koji ka`u da su pro{le kri-
ti~ne godine i da je sada `ivot u{ao u normalni kolosek u komunisti~koj
Jugoslaviji. Nije iskqu~eno da se neki qudi zavaravaju, a neki bilo svesno
ili nesvesno, rade ono {to godi komunistima, zloupotrebqavaju}i najrazli-
~itije re~i o humanizmu i o qudskoj samilosti. Kod komunista nema, ni po-
~etne ni zavr{ne godine, oni su stvoreni kao moralne qudske nakaze pozna-
te po svojim nedelima od postanka i takvi }e ostati sve dotle dok ne do|e
wihovo potpuno uni{tewe.
U komunisti~koj Jugoslaviji sve je obespravqeno, osim Titove komuni-
sti~ke partije i wenih belosvetskih mangupa. Te{ko je videti dan da neko-
ga ne proteraju ulicom u zatvor. Pojedinac je najmawi broj, a najvi{i je ~e-
sto i celo selo; i zato nije ~udo {to je pro{lo kroz komunisti~ke zatvore
75% qudi.
U mojim ranijim ~lancima u srpskoj {tampi osvrnuo sam se, uglavnom,
na neprekidnu borbu srpskog naroda protiv komunizma i izneo sam niz pri-
mera o pojedinim ~etni~kim borcima koji hrane goloruki narod i nasta-
vqaju neostupnu borbu protiv Tita i wegovih komunisti~kih kriminalaca.
Kada je centralna UDBAza Jugoslaviju vr{ila ~i{}ewe terena po srezo-
vima zapadne Srbije, na ~ijem su ~elu bili Radenko Mandi} i neki potpu-
kovnik Truso, u ovim komunisti~kim ka`weni~kim ekspedicijama su u~e-

98 |
stvovali delovi ^etvrte kraji{ke brigade, sve UDBAi stanice milicije iz
u`e Srbije. U tim pretresima bio je napadnut Sre}ko Nikoli} sa svojim
~etnicima kod sela Vi~a na Todoricu 13. marta 1945. godine. Borba je po~e-
la u 6 ~asova ujutru i trajala je do kasno u no}. Komunisti su uspeli da opko-
le Sre}ka Nikoli}a i wegovu grupu sa tri obru~a svojih snaga. Uprkos tome,
Sre}ko se posle krvave borbe probio kroz sva tri komunisti~ka obru~a i
povukao se prema Troglavu.
Besni zbog ovog svog neuspeha, komunisti~ki zlo~inci su pokazali neo-
pisivu svirepost nad stanovni{tvom toga kraja. Odmah je pohap{eno 620 li-
ca iz gorweg kraja Draga~eva. Zatvori u Gu~i nisu mogli primiti sve pohap-
{ene, pa su i podrumi privatnih ku}a bili upotrebqeni kao zatvori. Me|u
pohap{enima bilo je mnogo omladine, qudi od 20 do 30 godina starosti.
Bio sam tom prilikom i ja uhap{en. Progla{en sam krivim zato {to se
u mom kraju jo{ nalaze i bore ~etnici. I zato je trebalo provesti pod is-
tragom 22 meseca. Ovo je bilo moje ~etvrto hap{ewe, sva ranija hap{ewa ni-
su trajala vi{e od 10 dana. Po{to se komunisti pla{e i svoje senke, hap{e-
wa ovakve vrste su slu`ila obi~no kao kontrola nad nacionalno ispravnim
familijama; uhapse vas na nekoliko dana i ni{ta vas ne pitaju; pro|e neko-
liko dana, puste vas iz zatvora i zaprete da ne sme{ nikome kazati da ste bi-
li u zatvoru (metod zastra{ivawa).
Bio sam uhap{en po nalogu Mila Toromana, tada{weg {efa okru`ne
UDBE u ^a~ku. Uhapsio me je udba{ Milo{ Savi} sa 12 milicionera.
Savi} je bio UDBIN islednik za gorwi kraj Draga~eva. Uhapsio me je u
Vi~i, 16. marta 1954. godine, u 12.30 ~asova. Pola sata posle li{avawa slo-
bode odveden sam u ku}u N. N. gde su se nalazili udba{i centralne UDBE za
Jugoslaviju. U dvori{tu se ~ula stra{na vriska i kukwava. [tala iza ku}e je
bila puna zatvorenika, ve}inom su to bile `ene, sve sakupqene iz okolnih
ku}a. Udba{ Slobodan Plazini} je svaku od wih svla~io, previjao preko ne-
kog brvna na vratima {tale i nemilosrdno tukao pendrekom po golom telu;
tukao je sve dotle dok `ena kuka, a kad od batina prestane kukati prestane i
on tu}i, a onda je ~izmom odgurne od sebe i tra`i slede}u `rtvu.
Udba{ Truso je bio prislowen na jedno jabukovo stablo u dvori{tu. Ka-
da sam se pribli`io upitao je Savi}a Je li to taj gospodin~i}. Jes, odgo-
vori Savi}. Istog trenutka me je udario pesnicom po desnoj strani obraza i
izbio mi zub iz gorwe vilice. Kako sam bio vezan sa lisicama i dr`an na
lancu pao sam na zemqu, a na mene je sko~io udba{ki pas i po~eo me cepati.
Truso je viknuo psa i pas je prestao. Posle su me uveli u ku}u i po~elo je ono
{to nikada ne bih pomislio da mo`e da se primeni nad ~ovekom: To je bi-
la elektri~na stolica. Ukqu~ili su mi dvofaznu struju na u{i i pu{tali
struju dotle dok ne padnem u nesvest; posle ovih elektri~nih udara obi~no
sam dolazio svesti posle 1520 minuta; ~im se priberem udba{i su daqe na-
stavqali svoj posao. Da bi cinizam bio ve}i dali su mi ogledalo da mogu da
gledam sebe i svoje grimase na licu koje nastaju pod pritiskom struje. Bio
bih priseban dotle dok ne izbacim jezik napoqe, do polovine grudi, i tu je
onda bio kraj mojoj prisebnosti. To su mi ponovili osam puta, otprilike.
Sve ovo mu~ewe je trajalo oko 67 sati. Tom nequdskom zlo~inu prisustvo-
valo je {est udba{a. Jedino sam poznavao Trusa, a ostali su bili sve vi{i
oficiri iz beogradske UDBE, znam po tome {to su jedan drugog oslovqava-
li sa pukovni~e, potpukovni~e, majore itd. Nosili su obi~na vojni~ka ode-
la da ih narod ne bi raspoznavao i sumwao da su to glavni udba{i.
| 99
Primenom ovakve metode komunisti~kih zlostavqawa bio sam fizi~ki
slomqen. Tada je Truso izdao nare|ewe da me sprovedu za Gu~u, tvrde}i da }u
tamo navodno sve re}i. Razmi{qao sam o tome {ta treba da ka`em, jer me za
sve ovo vreme mu~ewa nisu ni{ta upitali osim, kada sam zadwi put bio u Be-
ogradu.
Odre|ena su ~etiri milicionera da me sprovedu za Gu~u. Po{li smo pe-
{ke. Bilo je uzaludno. Ja nisam mogao hodati, noge su mi otkazale i nisam
bio u tim momentima kontrolor svoga tela. Mi{i}ni sistem uop{te nisam
ose}ao da je moj.
Hodali smo jedan kilometar. Vukli su me kao drqa~u i batinali kundaci-
ma. Jedan od wih uzviknu: Ne mo`emo mi ovako da stignemo na vreme. Veli-
ko je 12 kilometara, a sutra treba da smo na zasedi u Gorwem Dupcu. U tom
momentu do{ao je jedan {ofer sa xipom, re~e Truso me poslao da vas preba-
cim do Gu~e. Taj zlikovac je dobro znao da ja ne mogu da hodam jer je sigurno
da nisam bio prva `rtva s kojom je tako postupao, pa je stekao dobro iskustvo.
Kasnije, u Gu~i mi je rekao Eto kakvi smo ti mi narodni za{titnici, po-
slao sam ~ak i xip za tebe da ne ide{ pe{ke. Da bi ironija bila ve}a, u po-
stizawu udba{kih ciqeva, sva~im se slu`e ne birau}i sredstva.
Usput do Gu~e, na mostu zaustavi se xip koji je bio pokriven ciradom. ^u-
jem kako neko pita koga ima unutra i je li dobar lov pao? Za trenutak, tajac.
Nasta {aputawe. Na kraju ~u se glas: Zna}e on ko je Mile Toroman. Pita
{ofer Ho}ete li vi sa nama? Ne, odgovori Toroman. Imam sada va`an
posao, naredio sam ovde u selu da se ispe~e jedno prase i spremi dobar ru-
~ak. Zna{, to je najsla|e kada se naredi. Ina~e sva ova sela treba uni{titi,
ne samo opqa~kati. Kasnije, kada sam iza{ao iz zatvora saznao sam da je To-
roman li~no zaklao prase jednoj sirotoj `eni koja nije imala pet godina ni-
kakve stoke u ku}i, po{to joj je sve oduzela radna zadruga. Ovo jedino prase
je hranila za slavu \ur|evdan. Sva prekliwawa ove sirote `ene da joj Toro-
man ne dira prase ostala su uzaludna i na kraju Toroman je dodao: Boqe ti
da slavi{ u budu}e na{e narodne za{titnike. Uostalom {ta me se ti~e,
na{ Tito pla}a terenski dodatak da mu slu`imo verno.
U Gu~u smo stigli oko 9 ~asova. Kancelarije UDBE su bile sme{tene u
jednoj privatnoj ku}i koja je pre nekoliko godina bila oduzeta od sopstveni-
ka Desimira Bugar~i}a i pretvorena u UDBU. UDBA se nalazila na samom
ulazu u Gu~u sa desne strane dolaze}i od Vi~e. Xip se zaustavio pred istom.
Neko je od udba{a povikao Dajte wega ovamo. Sudski zatvori su bili puni
i nekoliko privatnih ku}a se koristilo za privatne zatvore.
U|oh u jedno malo predsobqe. Iza|e pred mene kao zver de`mekast ~ovek
veoma zbijenog vrata, znam da se zove Milun, prezimena se ne se}am i uzvik-
nu: Sada }e{ ti sve da mi plati{. Ja zamalo da izgubim `ivot pre {est me-
seci od ~etnika. (Taj Milun i Slobodan Plazini} bili su raweni na iva-
wi~kom drumu kada su hteli da preseku odstupnicu jednoj ~etni~koj trojci
da se prebaci preko Moravice, ali su proneli vest u Gu~i da su pali sa mo-
torcikla {to i on sam posvedo~i ovog puta).
Namignu Milun na jednog ko{~atog i visokog milicionera: Vlado, do-
nesi pendrek. Ovaj, sav sretan, sko~i i re~e Ba{, Milune, nisam odavno ni-
koga tukao, ni pola sata nije pro{lo. Ruke su mi vezali za vrat a noge do do-
wih ~lanaka lancima, stavili me potrbu{ke i po~eli udarati po tabanima.
Ubrzo su tabani popucali od udaraca i pretvorili se u rane. Za nepunih po-
100 |
la sata le`ao sam u lokvi krvi. Vodi ga, treba drugi da do|e, dodade Mi-
lun. Povede me niz stepenice koje vode u podrum.
Od ovog privatnog podruma UDBA je napravila nekoliko }elija, koje su
se nalazile na desnoj strani kada se u|e u hodnik. Meni je pripala }elija
broj 3. U hodniku je bilo puno zatvorenika izme{anog pola, tako kada su me-
ne hteli da zatvore u }eliju, komandovali su da se svi okrenu ka zidu i da ni-
ko ne okre}e glavu. Na prvi pogled, prepoznao sam {est osoba.
]elija br. 3 bila je potpuno mra~na i memqiva. Uz wene zidove dopira-
la je ustajala mokra}a do 15 cm visine. Ova }elija je imala }eliju u }eliji
takozvani kafez u koji ubace zatvorenika i zatvore te{kom polugom. Ove
}elije su izgra|ene od jakih metalnih {ipki. Kafezi su toliki, da ~ovek ne
mo`e da se uspravi, nego je stalno pognut ili u ~u~e}em stavu i svako mu je
kretawe onemogu}eno itd.
Krv je iz mojih tabana jo{ uvek curela, na noge nisam mogao da se oslo-
nim, amonijak je nemilosrdno trovao rane i gu{io me.
Ovo je bio ulazak u novo du{evno stawe i svet Tri dana i tri no}i ni-
su se otvarala }elijska vrata, dawu je bila grobna ti{ina, a no}u se mogao ~u-
ti jauk i vrisak jadnoga naroda, koji postado{e plen komunisti~kih kasapa;
saslu{awa su vr{ena samo no}u.
Tre}e no}i, oko 23 sata, ~u se {tropot kqu~eva, kojima se otvori{e vra-
ta bijedne }elije.
Na pragu }elije staja{e jedan udba{, a iza wega staja{e izroga~enih o~i-
ju {ef gu~ke UDBE, Milo{ Popovi}, sa nekolicinom kasapa. Pogledav{i
me, o{tro re~e: Di`i se. Digoh se posve miran. Istog trenutka lisi~ina-
ma mi je stisnuo ruke na le|ima, ali tako jako da sam sav pretrnuo. Srce mi
se probudilo i usplamtalo, ose}aju}i uznemirenost vlastite krvi. U bolo-
vima ve} su mi krvarile ruke. Nisam se mogao maknuti sa mesta. Na glas:
Idi jedva sam se pomicao mra~nim hodnikom, u kome ne be{e nikoga od ap-
{enika. Kasnije sam se sreo sa nekima u ~a~anskom zatvoru.
Idem iz hodnika uza stepenice, ulazim u posebne odaje, ude{ene za naj-
intimnije razgovore: dvostruka tapacirana vrata i prozori, veliki obli
sto i na wemu revolver. Kraj toga {efovi udba{ke policije ~eka{e jednoga
jadnika, vezanog.
Jedan udba{ uz grupe upita me da li sam se ikada sastajao sa kojim ~etni-
kom posle 1945. godine? Odgovorih da nisam.
Isti udba{ mi naglo rastvori ko{uqu i podera je kao snop. @estoko me
odgurnu i na pod baci. U tom iznenadnom pokretu i padu, lisice su se ve}
zabile u meso, do samih kostiju. Bolovi postado{e tako neizdr`ivi da sam
glavom udarao o pod. Tada je sledilo udarawe po prsima, prvo pesnicama a
kasnije i revolverom. Iako sam znao da je tek po~etak mu~ewa i ubijawa, po-
sle tridesetak udaraca viknuo sam dosta. Moja prva re~ je samo razbesnila
komunisti~ke xelate, da su me sve ja~e i br`e udarali po celom telu.
Posle, otprilike tri sata mu~ewa, vratih se u }eliju: ukru}en, modar, ob-
liven krvqu, isprebijan, pun vidqivih i unutra{wih rana U }eliji sam
ostao jo{ 10 dana bez i~ega, ni leba ni vode. Sa strane nije mogao niko ni-
{ta da vam donese i do|e, niko nije smeo da pri|e, nije slu~ajnost da su qu-
di obilazili drugim putem samo da ne pro|u pored zgrade gde je sme{tena
UDBA
| 101
Treba re}i da ni pre ni posle emitovawa Iz Titovih kazamata na Ko-
si}evom radiju nije objavqen nijedan prilog koji je sadr`ao toliko svedo-
~anstva o ostra{}enosti pobednika. I dana{weg ~itaoca podi|e jeza kad se
suo~i sa ovim, reklo bi se, dokumentarnim tekstom.
Kako je izgledao doma}i radio
S druge strane, iz Jugoslavije tog vremena, treba navesti jedno se}awe Pqevqa-
nina Vojkana Bojovi}a o nepo`eqnom radiju: Otac je dugo godina zabrawi-
vao da radio u|e u na{u ku}u. Koliko je samo glava on odneo i za vreme i po-
sle rata, govorio je otac. Ipak jednog qeta kupili smo i mi radio marke
Tesla Pored mnogih drugih stanica slu{ali smo i Glas Amerike. Ovde
Grga Zlatoper. E, velika je Amerika! Prvo je bilo, ~ije je nebo, toga i zemqa,
a posle, ~iji mediji toga i vlast. Pevalo se: Ameriko zemqo sveta, o`eni nam
kraqa Petra A otac nas je opomiwao i po stoti put nam pri~ao {ta je sve
bilo sa onima {to su slu{ali London i Moskvu. Majka je boja`qivo otvarala
i zatvarala prozor, navla~ila zavjese i govorila: I duvar ima u{i!
Slu{alac je unapred mogao da zna kakav }e biti javni nastup ~elnih qu-
di KPJ ~ija bi tema bila emigracija. Tu nije bilo suptilne dramaturgije.
Znalo se, na primer, kad se pomenu ~etnici, da su to koqa~i, sada pod okri-
qem Amerike, izbegli pravednu kaznu u Jugoslaviji. Oficiri kraqevske
jugoslovenske vojske koji se nisu posle zarobqeni{tva vratili, nazivani su
izdajnicima i ratnim zlo~incima, sa obrazlo`ewima kako su se pona{ali
u nema~kim zarobqeni~kim logorima i za koga su tamo agitovali. Ideolo-
{kog mira nije moglo biti.
[tampa i radio u Jugoslaviji nisu propu{tali priliku da, u slu`bi
zvani~ne politike, svojim informacijama seju strah od kapitalisti~kog Za-
pada gde se tla~e ~itavi narodi. Stvarana je mra~na slika `ivota tamnice
naroda na Zapadu u kojoj su Amerikanci, po utvr|enoj recepturi, oli~ewe
zla i mraka. Ko bi im u tome pomogao nego jugoslovenska, to jest srpska po-
liti~ka emigracija. Po toj jasno prepoznatqivoj komunisti~koj dramaturgi-
ji o likovima zlikovaca i ratnim zlo~incima koje su vlastodr{ci imali
pri re~i i peru, formiran je ukus doma}e javnosti.
S tim u vezi, zanimqivo je kao svedo~ewe jedno pismo iz tog vremena, koje
je Kosi} sa~uvao, a poslala ga je wegova `ena Milka iz ^a~ka. Wihov prijateq
O
M. Staji}
1
1
Odlomak iz teksta Titov{tina, objavqeno u Poruci broj 13. London, 16. jun
1953.
102 |
bio je prota Milan Smiqani}, Zlatiborac, rodom iz Sirogojna, poznatiji u
narodu kao crveni pop, ina~e vrlo ugledan ~ovek me|u svojim zemqacima.
Jo{ za vreme rata pridru`io se partizanskom pokretu, a odmah posle ra-
ta biran je za narodnog poslanika pa je tu du`nost obavqao u dva mandata. Ko-
si} ka`e: I kad sam ve} bio u Americi, supruga mi napi{e pismo: Do{ao
prota Smiqani}, predla`e da se vrati{, da ure|ujete zemqu... A neposred-
no pre toga u Politici, u nastavcima pi{u o meni kao ratnom zlo~incu.
Pa dobro, proto, a {ta je sa ovim {to pi{e u novinama, pita ga ona. Ma,
pusti novine, samo neka on do|e, pi{e meni moja supruga: Ja ti ovo rekoh,
a ti vidi {ta }e{.
Pobednici i emigracija
S druge strane, uzroci svih nesre}a i patwi koje su pre`iveli emigranti u
naj{irem smislu re~i, bili su Tito i komunizam.
Prema svemu tome srpska crkva imala je svoj stav zvani~an, pomirqiv, u
zemqi, i nezvani~an, jasan antikomunisti~ki. Naravno, nijedan doga|aj koji
se odnosi na javni `ivot naroda nije mogao da pro|e, a da na to ne reaguje cr-
kva. Ukidawe veronauke u {kolama, izbacivawe popova iz svake zvani~ne in-
stitucije u kojoj su oni imali tradicionalno mesto, politika komunisti~-
ke dr`ave koja je dekretima ukidala Boga, nije moglo da ostane bez reakcije
Srba u emigraciji.
Tako je stvoren vi{edecenijski jaz izme|u pobednika, to jest komunisti~-
ke partije u zemqi, i emigracije koja je u svojim se}awima na otaxbinu sa~u-
vala neke druge qude i politi~ko vreme, a ne {umce kako su nazivali Ti-
ta, Kardeqa, Rankovi}a i druge. Stvorena su dva paralelna sveta i `ivota
jednog istog naroda, onog u zemqi i onog u emigraciji, i ta dva sveta, ideo-
lo{ki, politi~ki, moralno i materijalno nisu vi{e imali nikakve veze.
Isti jezik i pismo slu`ili su im da se razlike jo{ vi{e u~vrste.
Tito je, kao slavodobitnik, na belom kowu, putovao po celom svetu, na op-
{ti u`as raseqenih Srba. Sticao je ugled na Zapadu, a Dra`a Mihailovi}, kao
nosilac jedne druge ideologije, i gubitnik, sve vi{e je odlazio u legendu. Dok
su u zemqi ne{tedimice delili nazive ulicama, fabrikama, trgovima i grado-
vima, imenima izginulih partizanskih heroja dotle su na Zapadu, posebno u
SAD, kao zemqi sa najve}im brojem raseqenih lica iz Jugoslavije, nacionalna
udru`ewa, sportski klubovi i organizacije boraca iz otaxbine nosili imena
nacionalnih simbola, Dra`e Mihailovi}a, vojvode \ui}a, kraqa Petra, Sve-
tog Save, Kara|or|a, Ravne gore. Tako se gra|anski rat, zapo~et u Jugoslaviji
1941. godine, preneo sada na komuniste u zemqi i politi~ku emigraciju koja se
raselila po ~itavom svetu. Dvema nepomirqivo zava|enim stranama nisu sme-
tali kontinenti da, preko svojih novina i radija, nastave rat.
Do podele je do{lo i me|u samim emigrantima. Tra`eni su uzroci pora-
za i u tim jalovim istra`ivawima, okrivqavali su jedni druge. Kosi} ka`e:
Na{e podele po~ele su jo{ u vozu 25. aprila 1941. godine kada su nas
Nemci sa beogradske `elezni~ke stanice furgonima transportovali za
Nema~ku. Tu je definitivno puklo izme|u nas. Jedna grupa je htela da
odr`i Kraqevinu Jugoslaviju i demokratski sistem. Drugi su bili za
Tita i komunisti~ku partiju.
O
| 103
Takve razmirice prenele su se i u emigrantsku {tampu i na radio ~aso-
ve. Jedni su bili za kraqa i monarhiju, drugi za demokratsku Jugoslaviju, bez
komunista. Tre}i su bili quti nacionalisti koji su prezirali sve jugoslo-
vensko i svakoga koji u svom imenu nije imao pridev srpski. Nekada{wi
pripadnici vojnih i politi~kih formacija Dra`e Mihailovi}a, Nedi}a i
Qoti}a, na{li su se na neutralnom terenu okrenuti sada jedni protiv dru-
gih.
Rat na radio talasima
ISKRA, organ Qoti}evog Zbora u rubrici Odgovori uredni{tva, povo-
dom teksta Kragujeva~ka tragedija koji Kosi} objavquje na svom radiju, od-
govara:
15. novembar 1967.
|eneral-{tabnom majoru gospodinu Nikoli Kosi}u, (Milvoki)
Gospodine,
Na dan 21. oktobra o.g., u tri ~asa po podne, preko Srpskog radio ~asa u
Milvoki vi ste, pored ostalog, rekli i slede}e:
Ali bio je na na{u veliku nesre}u, jedan izuzetak, gde su Srbi poma-
gali neprijatequ u izvr{ewu zlo~ina. U glavnom gradu srcu [umadije Kra-
gujevcu, pala je u ruke zlo~incima mladost toga grada, |aci gimnazije i u~i-
teqske {kole, zatim wihovi profesori i veliki broj hrabrih golorukih
gra|ana svih stale`a. To je bilo nesretnog 21. oktobra 1941. godine. Da bi
do{li do svoga plena, nacisti su tra`ili i dobili pomo} od Srba. Zlogla-
sni Marisav Petrovi}, komandant jednog dobrovoqa~kog puka, pristao je da
sa izvesnim dobrovoqcima pomogne okupatoru u prevari i hvatawu kraguje-
va~kih |aka i wihovih profesora i drugih gra|ana, a pod izgovorom da im
preti opasnost od uli~nih borbi, te je potrebno da se sklone na sigurno me-
sto Za kratko vreme masovni zlo~in je izvr{en nad Srbima uz pomo} Srba.
I ovo je to {to ovaj zlo~in odvaja od ostalih zlo~ina po~iwenih od na{ih
neprijateqa i ~ini ga izuzetnim. Kragujeva~ki zlo~in nose na du{i nacisti
i Srbi wihovi pomaga~i Zato smo wega, i dan kada je ovaj zlo~in u~iwen,
izabrali da se pognute glave i sa bolom u srcu setimo svih Srba, Srpkiwa i
Srp~i}a, nevino pobijenih {irom na{e Otaxbine i da uka`emo na kolabo-
raciju sa neprijateqem srpskog naroda koja je dobrovoqce odvela u te`ak
zlo~in
Govore}i ovo, i ovako, vi ste, gospodine, svesno ili nesvesno, rekli jed-
nu veliku neistinu. Sramota je ako pravu istinu ne znate, a jo{ je ve}a sra-
mota ako pravu istinu znate, pa neistinu govorite.
Istina je slede}a: za vreme hvatawa i odvo|ewa talaca po kragujeva~kim
ulicama i domovima, dobrovoqci su bili blokadom otse~eni od ostalog gra-
da. Ni jedan dobrovoqac nije u~estvovao u hvatawu i odvo|ewu taoca. Tek ka-
da je hvatawe i odvo|ewe izvr{eno, uspeo je Marisav Petrovi} da izi|e iz
opsednute {kole, gde su se dobrovoqci nalazili, i da ode kod Nemaca u `e-
qi da interveni{e, da moli i prekliwe, kako odmazda ne bi bila izvr{ena.
O

104 |
I kada sve wegove molbe nisu pomogle da se odmazda ne izvr{i, Marisav
Petrovi} je pristupio spa{avawu pohap{enih, u prvom redu ba{ najmla|ih,
koliko je to, u datom trenutku uop{te bilo mogu}e. Sami komunisti~ki pi-
sci tvrde da je Marisav spasao 600 qudi, dok je on spasao preko hiqadu qudi
koji su na belom hlebu bili, pa je, uz to, otimao od Nemaca iz kolona vo|e-
nih na streqawe, koliko je vi{e mogao, i koliko je to u qudskoj mo}i bilo.
To je istina i to su ~iwenice, za koje imate u emigraciji vi{e desetina
`ivih svedoka.
Ali jedna stvar pada u o~i povodom ovog va{eg govora i na{e stra{ne i
`alosne stvarnosti.
Vi, reklo bi se, nesvesno, `elite da umirite svoju nemirnu savest zbog
stra{ne nesre}e koja nas je sustigla i zbog ogromnih `rtava koje je pretr-
peo srpski narod, pa vam je `eqa da na dobrovoqce i Marisava Petrovi}a
prebacite svoju odgovornost, zaboravqaju}i da ste vi li~no jedan od glavnih
prouzrokova~a i na{e nesre}e i tih orgomanih `rtava. Jer va{a uloga, pa i
odgovornost, kao |en-{tabnog majora u pu~u od 27. marta, nije bila ni mala
ni bezna~ajna. Vi zaboravqate, da je 27. mart bio uzrok svom na{em zlu: i
propast dr`ave, i weno raskomadavawe, i okupacija, i kaznene ekspedicije,
pa i Kragujevac, do{li su samo i jedino kao posledica pu~a, u kome ste vi
u~estvovali. Vi ste ku}u zapalili, pa ste pobegli, ili ste se mirno skloni-
li u zarobqeni{tvo. A kada se peva: Padajte, bra}o i bacajte sami u ogaw
decu, onda se primerom slu`i, pa se me|u prvima i gine. U doba kada se
stvarala dr`ava tako su radili Srbi, a pogotovu oficiri, a ne kao vi. Do-
brovoqci, sa Marisavom Petrovi}em, ginu}i, samo su gasili po`ar koji ste
vi podmetnuli, kako bi se izbeglo jo{ ve}e zlo od onog koje se dogodilo va-
{om zaslugom.
To je za sada na{ odgovor po ovoj stvari.
| Ve~e Srpskog
radio programa,
27. septembra
1967. godine:
Nikola Kosi}
i Milan Radovi}
u razgovoru
| 105
Na temu Kragujeva~ka tragedija Kosi} je objavio istoimenu bro{uru u
kojoj je nedvosmisleno izneo svoje neslagawe sa dobrovoqcima u Americi
okupqenim oko Zbora. Wegova presuda bila je jasna: krivi su! Ali to,
naravno, nije zna~ilo da u {tampi qoti}evaca nije dobio dostojan odgovor.
Uop{te Kosi} je imao potrebu da javno nastupa i van svog radija pa }e osta-
ti zabele`eno da je pisao ~esto i za druge listove u SAD i Kanadi, ~esto u
Glasu kanadskih Srba. Wegova }erka Jelena objavila je opse`nu bibliogra-
fiju radova svoga oca Nikole Kosi}a u ^a~ku 1998. godine.
Jedno lepo pismo
Rasplamsavala se me|unacionalna mr`wa do neslu}enih razmera. Hrvati su
okrivqavani za sve usta{ke zlo~ine, po~iwene u Drugom svetskom ratu nad
Srbima. Na tapetu je svaki Srbin imao svog Hrvata, a svaki Hrvat svog
omrznutog Srbina. Sakupqeni po svojim katoli~kim i pravoslavnim cr-
kvenim op{tinama, ga|ali su jedni druge nemilice tro{e}i ogromnu
energiju da doka`u da je ba{ onaj drugi kriv za sve nacionalne poraze koji
su se dogodili tim narodima u ovom veku. Haos, ludilo gra|anskog rata pre-
nelo se tako i na Ameriku koja je, preko emigrantskih listova i radio ~aso-
va, postala novo razboji{te. Tako je prva Jugoslavija jo{ jednom bila uni-
{tena, ali u Amerci. Zajedni~ka nesre}a gubitka sopstvene nezavisne
dr`ave 1941, duh smrti i uni{tewa pora`enih, nije mogao biti otklowen
kod oba naroda.
Na svom radiju Kosi} je zadr`ao liberalnu orijentaciju, o ~emu svedo~i
pismo Alije Kowhoxi}a koje je ovaj uputio Kosi}u 13. novembra 1956. godine:
O

| Zaglavqe
mese~nog lista
Bratstvo iz
Toronta
Iako li~no nepoznat Vam, uzimam slobodu da Vas zamolim slede}e:
Uskoro }e biti 4 godine kako sam pokrenuo Bratstvo, mese~nik za je~awe
nacionalno-politi~kog jedinstva Srba pravoslavnih i muslimana u emigra-
ciji, u ciqu da mojim skromnim snagama poradim, da se stvore boqi i traj-
niji uslovi za zajedni~ki rad i za zajedni~ku borbu protiv srpskih neprija-
teqa, u prvom redu Hrvata, koji nasr}u na srpske pokrajine Bosnu i
Hercegovinu, a nas Muslimane svojataju i nazivaju Hrvatima. Koliko sam u
tome uspeo, to prepu{tam srpskoj javnosti u slobodnom svetu, koja je ~asopis
prihvatila i svojim doprinosima ga odr`ala.
U `eqi, da i `ivom re~ju poradim na tome, imam nameru da u ve}im me-
stima SAD priredim predavawa o srpskom karakteru Bosne i Hercegovine.
Prvo predavawe ove vrste bi}e u ^ikagu, 1. Decembra o.g., na kojem }e uzeti
u~e{}a skoro sve srpske organizacije u ^ikagu, da {to jednodu{nije podvu-
~emo istovetnost na{ih interesa i na{u spremnost da branimo na{e krvqu
ste~ene tekovine.
106 |
Ja Vas molim, i kao brata Srbina i kao pretstavnika na{e hrabre vojske,
da preko Srpskog radio-~asa Milvoki, ~iji ste predsednik, objavite ovde
prilo`eni program priredbe, kao i poziv za istu. Po`eqno bi bilo, da se
i jedno i drugo objavi u nedequ 18. i u nedequ 25. novembra, ako imate ~as u
nedequ. Ako ne onda u dan kada imate emisiju.
PS. Prila`em dve po~asne ulaznice za Vas i Va{eg saradnika.
Ovakva pisma, s ovakvim sadr`ajem, stizala su retko, ali su postojala. Mi
ne znamo kakva je bila daqa politi~ka sudbina potpisnika Alije Kowhoxi-
}a i da li je uop{te uspeo sa svojim Bratstvom, ali je o~evidno da kasniji
razvoj doga|aja u Jugoslaviji krajem XX veka, gra|anski rat u Bosni i raspad
zemqe, govore o tome kakvo su mogli da imaju politi~ko ishodi{te pro-
gramske `eqe Kowhoxi}eve izra`ene u pismu radiju Nikole Kosi}a.
Rat u eteru. Jedna polemika: Prota Toza i Kosi}
Crkveni raskol, definitivno promovisan 1963. godine, sa crvenom cr-
kvom, kako su nazivali raskolici patrijarha Germana, to jest lojalno sve-
{tenstvo u Beogradu, i s pristalicama Dionisija, to jest raskolnicima, bi-
li su nezamisliv udarac i onako labavom jedinstvu srpske emigracije.
O
| Selimir
Popovi}
u studiju
| 107
Govore}i o tim odnosima, Kosi} ka`e:
Oni su nas zvali germanovci, mi smo wih zvali raskolnici. Oni
su nam jo{ pridevali komunisti~ke sluge itd. Bio je neki sve{tenik,
Svetozar Radovanovi}, divan basista, kad peva, kad dr`i slu`bu, to je
milina da slu{ate, sa wim sam imao jedan duel preko radija.
Sa stanovi{ta istorije radija, ova polemika pored ostalog zanimqiva je
i zato {to Kosi} upotrebqava magnetofon da bi snimio protivni~ki ra-
dio, ali i da bi te snimke kasnije montirao. To snimawe i monta`a, treba-
lo je da stvore utisak kod slu{alaca o verodostojnom radiju.
Uklopio je pitawa prote Toze sa naknadno snimqenim odgovorima. Tako
je, prvi put kod nas, sa~uvana jedna polemika snimqena na radio talasima.
Dakle, prvo je snimqen razgovor, a potom je skinut sa magnetofonske trake
i sa~uvan u pisanoj formi, u integralnom obliku ne po se}awu. Upravo
ova ~iwenica potvr|uje da je Kosi} bio savr{eno svestan mo}i radija i tu
mo} radija koristio je da bi drugoj strani dokazao svoje teze, odnosno oku-
pqao oko svojih ideja zna~ajan broj pristalica.
Ovde treba podsetiti da doma}i radio u zemqi iz tog vremena nije do-
nosio nikakve polemike. Ta~nije, nije mogao da ih ima jer je u svakom obra-
}awu javnosti uvek odlu~uju}u re~ imala partija na vlasti, to jest weni pred-
stavnici koji su, u ime KPJ, donosili sudove i izricali presude. Na vrhu
piramide nalazio se Josip Broz Tito, a wegovi pipci stizali su, kroz repu-
bli~ke, gradske i rejonske partijske organizacije, do posledweg ~oveka. To
potvr|uju razni kongresi KPJ na kojima je, samo jednom pre toga, 1954, javno
osu|en Milovan \ilas.
Kosi} se se}a da su se slu{aoci pitali, ne znaju}i za efekat monta`e,
odakle sada na istom radiju Kosi} i prota Toza kada se zna da su bili na raz-
li~itim stranama. Bile su to ideje u sukobu koje je monta`nim zahvatom
ostvario i prvi ostavio Nikola Kosi} na svom radio programu u SAD. Da
li su u to vreme mo`da i drugi urednici srpskih radio ~asova u drugim gra-
dovima Amerike primewivali ovu vrstu monta`e za svoje emisije, ne zna se.
Takvih materijalnih dokaza nema.
Srpski radio program 8. i 15. avgust 1965. god.
Dragi slu{aoci,
Pre nekoliko nedeqa paroh crkve u Rasini, gospodin Svetozar Radova-
novi}, preko jedne ovda{we radio-stanice uputio mi je, direktno, nekoli-
ko pitawa. Povod je bio jedno na{e izlagawe, koje je tangiralo gospodina Ra-
dovanovi}a, mada ga ja nisam dao. Ali, g. Radovanovi} ima pravo kada ka`e,
da sam odgovoran za emisije. Ja }u dodati samo jo{ ovo: u Srpskom radio pro-
gramu svi smo odgovorni jedan za drugoga.
Mi nemamo obi~aj da odgovaramo na postavqena nam pitawa raskolni~-
kih krugova, jer su ona, obi~no, neumesna i tendenciozna. Ali, s obzirom na
li~nost g. Radovanovi}a, kao i na postavqena pitawa i na na~in na koji su
postavqena, re{ili smo da g. Radovanovi}u damo odgovor na ona pitawa, ko-
ja se na nas odnose. Zato molimo na{e slu{aoce da nam ne zamere {to }e da-
na{wa emisija biti ispuwena pitawima g. Radovanovi}a i na{im odgovori-
ma wemu.
Hvala!
O

108 |
Asada ~u}ete po redu prvo pitawe g. Radovanovi}a, zatim moj odgovor we-
mu. Uzeli smo ovaj na~in kao najzgodniji zato, {to se slu{aoci ne se}aju ta~-
no postavqenih mi pitawa od strane g. Radovanovi}a, pa im moj odgovor ne
bi bio jasan i potpun.
Zbog obimnog materijala na{a dana{wa emisija traja}e 60 minuta.
Prota Toza: Dragi slu{aoci, slu{ali ste nekoliko puta, preko radio
aparata te{ke optu`be g. Nikole Kosi}a protiv mene. Istina, nije on li~-
no govorio, ali sa wegovim dopu{tewem sricao je neki drugi gospodin ne-
~ije izmi{qotine. Ne slu{am radio ~as g. Kosi}a, ne znam tekstualno {ta
je sve re~eno i kako je re~eno. Ali sam, preko prijateqa, dosta doku~io. Ne-
{to sam ~uo i snimqenog na tejp-rekorderu. Ne odgovaram gospodinu spike-
ru, ve} samom g. Kosi}u. G. Kosi} je odgovoran kao urednik emisije svoga ra-
dio-~asa. Wegovim intelektualnim luftbalon~i}ima nemam nameru da
odgovaram. Wihova je intelektualna vrednost u ma{nama, ispeglanim pan-
talonama. A mo`da ni to nije. Ne znam ih, bar mislim da ih ne znam.
Prvo bih uputio g. Kosi}u pitawe: Vi ste mnogi, g. Kosi}u, u ovom ne-
sre}nom mete`u }urak prevrnuli, ali zaista ispreturaste sve principe, ko-
ji Vas rukovodi{e godinama u borbi protiv bezobzirnog komunizma. Neka-
da ste osu|ivali i bezna~ajne pione na {ahovskoj komunisti~koj tabli, koji
su se tu iz neznawa na{li, a danas hvalite krupne figure, koje su se tu na{le
po znawu i voqno upregle u ovu vra`iju istorijsku igru.
Kosi}: O~e Tozo, prvo odgovori}u Vam o prevrnutom }urku i ispretura-
nim principima. Naravno, ovde mislite na moj stav po crkvenom pitawu.
Malo je ~udno ovo Va{e pitawe, jer smo nas dvojica ~esto govorili o na{oj
emigraciji, o na{oj otaxbini, o na{em verskom i kulturnom `ivotu ovde,
pa i o na{em sve{tenstvu u porobqenoj nam otaxbini. Anaravno, vrlo ~esto
bio je predmet na{ih razgovora i biv{i episkop. Vi ste znali moje gledi-
{te, moje principe, kako Vi to nazvaste. Mi se nismo mnogo razlikovali. A
sada, po Vama, sve je to ispreturano. Dodu{e i jeste. Vi vi{e ne mislite ka-
ko ste ranije mislili. Vi vi{e ne govorite kako ste ranije govorili; ne pi-
{ete kako ste ranije pisali. Se}ate li se onog na{eg razgovora uve~e u Rasi-
ni, u trpezariji crkvene zgrade bila je neka priredba a kada se ve}
uveliko govorilo o smeni biv{eg episkopa, podeli eparhije i postavqawu
novih episkopa? Tom prilikom, uhvatili ste me ispod ruke rekav{i mi:
Gospodine Kosi}u, savetovao sam Beogradu da odavde odredi episkope, da ih
ne {aqe otuda, a ja sam Vam, o~e Tozo, doslovno odgovorio: Za mene je sve-
jedno koga }e da postave, jer ja verujem u na{ Sveti arhijerejski sabor i u na-
{e episkope u zemqi. Vi ste mi na to, o~e Tozo, odgovorili: I ja verujem u
wih, ali je boqe odrediti episkope odavde, da im se ni{ta ne bi moglo pre-
baciti. Iz ovih Va{ih re~i zakqu~io sam, da se i ovde sla`emo, tj. biv{i
episkop zna~i mora da ide, a Vas mu~i briga da ne po{aqu episkope iz Beo-
grada. I Va{ je savet Beograd prihvatio. Mo`da je i on bio presudan na od-
luku Svetog arhijerejskog sabora, jer ste Vi, kako ka`ete, poznavali Patri-
jarha i sve na{e vladike. A kada ste savetovali da se odrede odavde vladike,
najverovatnije da ste tom prilikom i mislili na ove, koji su i odre|eni, a
koje je bio predlo`io i biv{i episkop. Vaqda niste onda imali u kombina-
ciji Bala}a i Kova~evi}a, s obzirom na ve} postoje}e mi{qewe o wima, koje
nije bilo boqe od onog koje ste ve} imali o biv{em episkopu. Kao {to vi-
dite, ja prihvatih odluku Svetog arhijerejskog sabora, a koju ste Vi savetova-
| 109
li, dok se Vi, svojih sopstvenih saveta odrekoste. Sad se pitam: ko prevrnu
}urak i ko ispretura principe? Vi, o~e Tozo, Vi i glavom i bradom.
Mnoge, koji su Vas ovde upoznali, iznenadio je Va{ sada{wi stav. Svi mi
nismo mogli da do|emo do pravog zakqu~ka, za{to okrenuste le|a Srpskoj
crkvi. I raspitivali smo se o Vama. Najzad, postali ste mi obja{wivi kada
sam saznao tok sastanka sve{tenika, juna meseca 1963. godine, u Kongres-ho-
telu u ^ikagu, a kome ste i Vi prisustvovali. Taj sastanak je bio sazvan zato,
da se svaki sve{tenik izjasni: da li je za ili protiv odluke Svetog sinoda?
Zapisnikom je utvr|eno Va{e dr`awe na tom sastanku. Ono Vas ni malo ne
ilustruje kao Hristovog vojnika. Va{a kolebqivost nije odavala borca, ve}
~oveka koji nije znao kako da se izvu~e iz neprijatne situacije, a da iz we iza-
|e li~no neo{te}en. Prvo, niste hteli da se izjasnite. A kada ste bili pri-
nu|eni da ne{to ka`ete, rekli ste da ne mo`ete da se izjasnite, stavqaju}i
do znawa svim prisutnim sve{tenicima, da znaju, da Vi ne branite biv{eg
episkopa. A kada Vam je postavqeno pitawe za{to ne mo`ete da se izjasnite,
odgovorili ste: da i Vi imate stomak, da ne}ete da pasete travu, da ne}ete da
nosite xakove i ko }e Vam dati hleba kada ostanete bez parohije. O~e Tozo, i
sami vidite nisu tada bili kod Vas u pitawu ni principi, ni qubav prema
crkvi, ni komunizam, ni patrijarh German. Ve} u pitawu je bio Va{ strah za
Va{ goli `ivot, bio je u pitawu stomak. Krive su trave, xakovi i parohija
{to po|oste sada{wim putem. Zato, bilo bi boqe da niste ni pomiwali
principe.
Osu|ivao sam, osu|ujem i osu|iva}u i bezna~ajne pione i glavne figure
na komunisti~koj {ahovskoj tabli. Ali, u te figure ne spadaju srpski Patri-
jarh i srpski arhijereji u Otaxbini. Ni Vi ih, o~e Tozo, nigde, kao takve,
pre ovog na{eg mete`a, kako se izraziste, niste pomiwali. Da su oni ono,
kako ih grdite, i Vi onakav kakvog sada sebe predstavqate, borcem i Hristo-
vim vojnikom, Vi bi na onom sve{teni~kom skupu u ^ikagu zagrmeli, pro-
tiv komunizma i komuniste Germana. Ali, nije ni jedno ni drugo, o~e Tozo.
Vi tada u odbranu svog stava navedoste samo trave, xakove, hleb i parohiju.
Gde Vam be{e, srpska sve{teni~ka antikomunisti~ka hrabrost, koju nam sa-
da bogato servirate? Zato, moj je, na `alost, zakqu~ak, o~e Tozo, da ste podle-
gli strahu i `rtvovali Istinu i savest, dok je parohija, vo|ena duhom biv-
110 |
{eg episkopa, glasala i za Vas i odvela Vas na stranputicu. A priznajte, tre-
balo je biti obratno. Vi ste bili pozvani da pastvu vodite po cenu svega, a
ovako ona Vas je opredelila i protiv Va{e savesti.
Prota Toza: Nekada ste meni pred svedocima, sa retkim odu{evqewem
hvale upu}ivali i govorili, da sam ja retko ispravan sve{tenik, a za Va{eg
biv{eg sve{tenika da je satansko oli~ewe. A danas? Po Vama ja sam samo ne-
ki katinski prota, a nekada{we oli~ewe satane postao je Gospodwi an|eo.
Ne vidim, da je katinski prota, tj. Svedok boq{evi~kog masakrirawa, neki
porok, a satansko oli~ewe neka vrlina.
Kosi}: Jeste, o~e Tozo, ja sam imao uvek zadovoqstvo kada sam sa Vama raz-
govarao. Vi ste na mene napravili lep utisak. Ja sam Vam verovao. Protiv-
nik sam onog makijavelisti~kog u~ewa: Svaki je ~ovek r|av, dok nas u pro-
tivno ne uveri. Ja, pak, svakog ~oveka smatram dobrim, dok me u protivno ne
uveri. Takav je slu~aj i sa Vama. [to se ti~e biv{eg sve{tenika, tu }u Vas
podsetiti na Meksikansku ekspediciju, koju ste Vi ~uli od biv{eg episko-
pa i meni ispri~ali. Kao {to znate, ~lanovi te Meksikanske ekspedicije,
koju je predvodio biv{i episkop, podelili su se u ovom na{em sporu. Dve
tre}ine su kod Vas, a jedna je na mojoj strani. Svi su se oni vratili iz Mek-
sika isti onakvi kakvi su bili i pre polaska. Mo`da optere}eniji jednim
vi{e grehom, ali to nije izmenilo wihovo op{te stawe. Prema tome, moje
opredeqivawe nije do{lo prema wihovom opredeqivawu, a kao {to vidite
kod Vas je ve}ina. Ne smatram da je iko od wih postao an|eo, niti sam to ika-
da tvrdio.
Moram da priznam, o~e Tozo, jednu gre{ku. Zaista, Vi niste katinski
prota. Jer, Vi, kako izgleda, niste prota. Preda mnom imam jednu Potvrdu
izdatu od strane Patrijar{ije, od 29. maja 1964. godine, koja glasi:
Ovim se od strane kancelarije Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke
potvr|uje slede}e:
1) Da je jerej Svetozar Radovanovi} ro|en 14. januara 1901. god. u Trnov-
ci, srez smederevski, od oca Milivoje, mehani~ara i majke @ivane.
2) Da je zavr{io Bogosloviju Svetoga Save u Sremskim Karlovcima 1922.
godine.
3) Da je rukopolo`en u ~in |akona 6. novembra 1924, a u ~in prezvitera
3. marta 1929. godine.
4) Da je bio klirik Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, kao paroh
pri hramu sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu.
5) Da je odlikovan crvenim pojasom 5. februara 1934. godine.
6) Da od 1945. godine, do kada je boravio u Jugoslaviji, nije odlikovan
protojerejskim ~inom.
Episkop moravi~ki
Vikar w. Sv. Patrijarha srpskog
Sava s.r.
[ta ka`ete Vi na ovo? ^udno je, da ste dozvolili da Vas kroz tolike go-
dine oslovqavamo sa O~e proto. Mada Vi ne bi bili ni{ta boqi i da ste
prota, a niste gori i {to niste. Samo ovo je karakteristi~no, ili mo`da
oni u Patrijar{iji nemaju podataka o Va{em unapre|ewu. Ko li Vas je una-
predio, o~e Tozo? Ali, kako bilo da bilo, Srpska crkva Vas jo{ nije li{i-
la sve{teni~kog ~ina, bilo da ste jerej ili protejerej, pa }ete za mene biti
i daqe otac Toza.
| 111
Prota Toza: Da li znate g. Kosi}u, da satana nikad ne mo`e postati an-
|eo Gospodwi? Satana mora biti satana i ni{ta drugo, bez obzira na prome-
nu toalete i farbawa fizionomije.
Kosi}: Znam ja dobro, o~e Tozo, ali an|eo mo`e postati satana, kojim ste
imenom ~esto ~astili biv{eg episkopa. Sla`em se sa Vama, da mu ne poma-
`u ni toaleta, ni preru{avawe fizionomije.
Prota Toza: Vi{e sam puta govorio na Va{em radio ~asu, i to po Va{oj
`eqi, a ne po mome nu|ewu. Hteli ste, po Va{im nekada{wim re~ima, da Va-
{i slu{aoci ~uju re~i pravog srpskog sve{tenika. Onda ste preterivali,
kao {to i danas preterujete. I onda, kada sam govorio preko Va{eg radio-~a-
sa, bio sam, tobo`wi, katinski prota. Za Vas sam bio onda pravi svetosavski
sve{tenik, a danas sasvim ne{to obrnuto. A verujte mi, g. Kosi}u, da se ni-
sam promenio od onog vremena do danas, ni za jednu tananu dlaku. Ne samo od
onda. To je bilo takore}i ju~e, nego do dana mobilizacije 1919. godine, bio
sam u Prvom svetskom ratu dobrovoqac. Onda sam otpo~eo borbu protiv ko-
munizma i vodi}u je do kraja moga `ivota. Onda sam, kao mladi}, napisao svoj
prvi antikomunisti~ki ~lanak, i evo pi{em i govorim protivu komunizma
punih 46 godina. Nisam {tedeo ni najtawu ~esticu kroz koju prolazi bezbo-
`ni~ki otrov, a kamoli kanalske cevi.
Kosi}: Ta~no je to, o~e Tozo, da je sve ono {to ste govorili preko na{eg
Radio-programa bilo lepo, bogougodno i srpski i sve{teni~ki. Nisam, o~e
Tozo, onda preterivao, jer takvim ste se pokazali. Mora Vam se odati prizna-
we, da ste majstor u prikazivawu svoje li~nosti. Kako ste dobar u ceremoni-
jalu u oltaru, jo{ ste boqi pred publikom. Ko Vam ne bi poverovao, kada ste
onako ubedqivo i sa gnu{awem pri~ali zla dela biv{eg episkopa, a plasti~-
no iznosili vrline, koje treba da krase srpskog pravoslavnog sve{tenika, a
naro~ito srpskog episkopa? Ko ne bi poverovao, kada ste ganutqivo iznosi-
li Va{e muke i te{ko}e, za vreme dok ste bili sekretar biv{eg episkopa?
Te{ko je bilo ne verovati Vam, o~e Tozo. Eto, i ja sam Vam verovao, mada mi
je jedna gospo|a iz Beograda, a sada na Va{oj strani, govorila da ste Vi odli-
~an glumac, frazer i pozer. Ako Vam poverujem, o~e Tozo, da se niste izmeni-
li, zna~ilo bi da sam se ja prevario. Rekao bih, opet, da ste se Vi promeni-
li pred strahom za nasu{ni hleb. A, opet, to je prete{ko za jednog
sve{tenika, kada nije imao snage da se odupre Satani, nego udari po obrazu
svoju sabra}u i svoje prijateqe.
[to se ti~e Va{e antikomunisti~ke borbe, verujem Vam da niste komu-
nista, ~ak i da ste wihov ogor~eni protivnik. Nadam se, da Vi tako misli-
te i o meni. Ali, objekti na{e borbe nisu potpuno isti. Ja, moj antikomuni-
zam upravio sam ka ru{ewu komunisti~kog re`ima u Jugoslaviji, a Vi, o~e
Tozo, ka ru{ewu Srpske crkve. Ovo je vrlo te{ko {to Vam rekoh. Ne ru{i-
te Vi srpsku crkvu zato {to stvarno mislite da je treba sru{iti, {to je Pa-
trijarh komunista i {to su se srpski arhijereji u Jugoslaviji upregli u ko-
munisti~ka kola, Vi sada Va{ antikomunizam prodajete za uhlebqe, jer
ne}ete da pasete travu, kako rekoste na sastanku sve{tenika u ^ikagu, juna
meseca 1963. godine. Najzad, ~ovek mo`e Va{u slabost da objasni i shvati,
ali ne mo`e da je odobri. Ne bi Vi, o~e Tozo, pasli travu, mada i to nije naj-
gore, ako je u pitawu `rtva za jednu svetu stvar, u Va{em slu~aju `rtva za
Istinu i odbranu crkve, one crkve, koja Vas je na~inila sve{tenikom. Ne pa-
su travu ni ona velika ve}ina Va{e sabra}e, koja ostade uz crkvu u Jugoslavi-
ji. Ali, oni su imali vi{e hrabrosti od Vas. Bog sveti zna, i Vi i biv{i
112 |
episkop, da po sredi nije i neka tre}a stvar. Mo`da su Vas i ucenili, sa ne-
~im {to bi Vama bilo vrlo neprijatno da iza|e na svetlost dana. Ako je ta-
ko, onda vi{e od polovine Va{eg greha pada na ucewiva~e, a Va{ postupak
treba drugom merom meriti. Jer, i Vi ste, najzad, ~ovek, mo`ete i da padne-
te. Ali, treba na}i snagu i di}i se, o~e Tozo. Ja Vam takvu snagu `elim, pa da
iz Va{ih usta pote~e Istina i pokajawe. Onda bi bili ve}i, nego {to bi
ikada mogli biti. Bog je veliki, mo`da }e se i to jednog dana desiti.
Prota Toza: A da li znate, g. Kosi}u, {ta je Katin? Katin je ruglo savre-
menog ~ove~anstva.
Kosi}: Znam, o~e Tozo, {ta je Katin. Jeste, to je ruglo savremenog ~ove-
~anstva, ali, koliko je jo{ takvih rugla stvoreno u toku Drugog svetskog ra-
ta? Zar takva rugla nisu: Kragujevac, Dahau, Au{vic, Ko~evqe, Zenica, Pasje
jame, Bawica, Jajinci i mnoga druga mesta, gde su nevino robovali i ubijani
srpski arhijereji, srpski sve{tenici, srpska omladina, srpski o~evi i maj-
ke? Ako treba kukati nad Katinom, onda treba naricati i nad ostalima.
Prota Toza: A da li znate {ta bi zna~io katinski prota, kako me Vi ne-
zaslu`eno nazivate? Da sam ja katinski prota ne bih se stideo. Ali, na ne-
~iju sramotu nisam katinski, nego srpsko-pravoslavni. U Katinu su boq{e-
vi~ke horde pobile jedanaest i po hiqada poqskih vitezova, cvet poqske
inteligencije. A da li znate za{to? Zato, i samo zato, {to su ovi oficiri
vodili borbu protivu boq{evizirawa svoje rodne grude i uni{tewa wiho-
ve pradedovske vere.
Kosi}: O~e Tozo, po nama katinski prota ne zna~i onaj duhovnik koji je,
ne daj Bo`e, trebalo da bude `rtvovan zajedno sa jedanaest i po hiqada poq-
skih vitezova. Ne! Vi ste nazvani katinski prota, ovo posledwe gre{kom, za-
to i samo zato, {to ste za vreme nacisti~ke okupacije i{li, kao srpski pra-
voslavni sve{tenik, da utvrdite ne nacisti~ke zlo~ine, ve} drugi, zlo~in
Sovjeta, koji su taj zlo~in i po~inili. Ali, Va{e svodo~ewe trebalo je, u tom
momentu, da koristi nacistima. Svakako, kada ste bili odre|eni za taj po-
sao, mo`da po tra`ewu i Crvenog krsta iz @eneve, okupator Vas je poslao
da svr{ite wegov posao, a ne savezni~ki, jer su Sovjeti tada bili u savezu sa
demokratijama protiv nacizma i fa{izma. Kao {to vidite, pod okupacijom
morali ste vr{iti okupatorski posao. Sila Boga ne moli, a Bog silu ne vo-
li. Tako je bilo i sa Vama, o~e Tozo. Odre}i poslu{nost okupatoru, pretpo-
stavqam da se niste svojevoqno ponudili da mu poslu`ite, zna~io bi veli-
ki rizik za Vas. Za{to i Vi da postanete nepotrebna `rtva nacizma, kada su
komunisti zlo~in u Katinu ve} izvr{ili, i Vi im ne mo`ete pomo}i? To je
bilo merilo, kojim ste merili sebe i svoje postupke pod privremenom na-
cisti~kom okupacijom, jer sigurno niste verovali u nema~ku kona~nu pobe-
du. Prema tome, ne treba se stideti {to ste morali u~initi ne{to mimo
svoje voqe. Ali, morali ste, o~e Tozo, biti pravedni i prema onima, koji su
sada pod du`om i te`om, komunisti~kom, okupacijom. Ta dva Va{a merila,
jedno prema sebi, a drugo prema srpskom Patrijarhu i srpskim arhijereji-
ma pod komunisti~kom okupacijom u Jugoslaviji, dala su mnogima povoda da
Vas okategori{u kao: krajwe sebi~nog, nedoslednog i nepravednog ~oveka.
Prema ovome, katinski prota je postao sinonim za: nepravdu, bezobrzirnost,
neistinu i kukavi~luk. Va{a dva ar{ina, jedan za Vas pod nacistima, kada ste
im zaista i poslu`ili, a drugi za Sveti arhijerejski sabor, koji se bori da
| 113
114 |
sa~uva crkvu i pastvu pod komunistima, stvorila se izreka: Ne meri kao ka-
tinski prota. Nepravda je te{ka stvar, o~e Tozo, ona se dugo pamti.
Prota Toza: Nekada ste tra`ili, preko va{ih emisara, a mo`da i li~no,
ne se}am se, g. Kosi}u, da dr`im predavawe pred nekim skupom o katinskoj
tragediji, a danas ismejavate tobo`weg katinskog protu.
Kosi}: Ta~no je, o~e Tozo, jednom prilikom u Va{em stanu, pri rastanku,
napomenuli ste mi da znate kako se odigrala tragedija u Katinu. Li~no sam
Vas tada pozvao, a ne preko emisara, jer ja nemam ni emisara, ni komesara, da
prvom zgodom odr`ite predavawe o tom sovjetskom zlo~inu. Docnije, kada
sam od prijateqa ~uo, da ste pod nacisti~kom okupacijom bili poslani tamo,
odustao sam od prvobitne namere. Bilo bi nezgodno, da preko na{eg Radio-
programa, koji je izrazito protiv nacizma, fa{izma i komunista, govori o
tome zlo~inu neko, koji je od okupatora bio delegiran ili bar wegovim pri-
stankom oti{ao na lice mesta da utvr|uje zlo~in koji je, de facto, izvr{en.
Asada, o~e Tozo, ne ismejavamo katinskog protu, ve} iznosimo ~iwenice.
Prota Toza: Nije bilo davno, kada sam preko Va{eg radia govorio o Slo-
bodi kao Bo`jem daru. Tom sam prilikom dokumentarno utvrdio, da je u ko-
munisti~koj Jugoslaviji Srpska pravoslavna crkva u ropstvu. Vi ste sa mo-
jim izlagawem bili potpuno zadovoqni i saglasni. Ostao sam na toj liniji.
A vi, g. Kosi}u? Pripitajte sebe i sami sebi odgovorite: da li ste Vi napu-
stili svoju liniju, ili, takozvani, katinski prota?
Kosi}: O~e Tozo, kao {to Vam ranije napomenuh, Va{a predavawa preko
na{eg Radio-programa bila su na svome mestu. I onda sam se slo`io sa Va-
ma, a i sada se sla`em, da je u komunisti~koj Jugoslaviji Srpska pravoslavna
crkva u ropstvu, ali, o~e Tozo, ovo nema veze sa Va{om i mojom linijom. Na-
{e su linije postale divergentne onda kad je biv{i episkop odstrawen od
eparhije i ~inodejstva, potom su|en i li{en ~ina. I to ne ba{ odmah, ve}
kada je Arhijerejski sabor usvojio Va{ predlog da se nove vladike odrede
odavde. Sve do toga doba na{e linije i{le su paralelno. Vi i ja znali smo
da je Srpska pravoslavna crkva u ropstvu i da ima te{kih dana, ali, nije bi-
lo ni re~i, nijednog slova, o~e Tozo, da su na{ Patrijarh i na{i arhijere-
ji, ne daj Bo`e, komunisti i komunisti~ke sluge. Naprotiv, imali ste mno-
go razumevawa za wihove te{ko}e. Podseti}u Vas na jedan momenat. Bio je
ne~iji piknik u Libertvilu, Vi, gospodin Branko Popovi} i ja {etali smo
predve~e manastirskim imawem. U razgovoru, pomenuo sam, da na{ Komitet
ima nameru da preduzme akciju prema sve{tenicima u Jugoslaviji, koji su se
u~lanili u Sve{teni~ko udru`ewe, a koje poma`e re`im. Tra`io sam Va{
savet. Vi ste me, o~e Tozo, odvra}ali od ma kakve akcije prema tim sve{te-
nicima, tvrde}i da u tom Titovom Sve{teni~kom udru`ewu ima dosta do-
brih i po{tenih sve{tenika. Ali, da su ih nema{tina i mnogobrojna deca,
koju treba {kolovati i izvesti na put, naterali da pri|u Udru`ewu, a u pr-
kos toga ostali su dobri pravoslavci. Razmi{qao sam o ovoj Va{oj primed-
bi i pretpostavqao sam da ste Vi, mo`da, i u pravu. Poznavali ste na{e sve-
{tenike, a, kako ste tvrdili, imali ste i veze sa svima. Dakle, nije bilo ni
pomena o Germanu komunisti, o komunistima arhijerejima, pa ~ak, imali ste
razumevawa i za one sve{tenike koji su se javno deklarisali za Tita.
Prema tome, o~e Tozo, kad je re~ o napu{tenoj liniji, Vi ste je nedvosmi-
sleno napustili, a ja sam ostao ~vrsto na svojoj, ~ijoj ste ~vrstini i Vi do-
prineli.
| 115
Prota Toza: Ovakva nagla promena na Va{em putu nerazumqiva je za mno-
ge Va{e prijateqe. Ako je mr`wa prema jednome gospodinu okrenula tumbe
celu Va{u li~nost, to onda baca vrlo ru`nu senku na osnovno svojstvo karak-
ternog ~oveka, na stabilnost uverewa i pravolinijskog u `ivotu. Zar ste,
kao ~ovek, dopustili da Vam mr`wa zameni principe? Ja znam da su takvi
qudi vrlo krti u `ivotu i vrlo opasni kao vodi~i. Takvi qudi nikada ne vo-
de, nego zavode. Takvim se qudima ni{ta ne poverava od zna~aja. Ne mogu da
verujem da Vi, g. Kosi}u, spadate u ovu negativnu vrstu qudi. Nedovr{enih
ima dosta, lelujavih jo{ vi{e, ja imam boqe mi{qewe o Vama uprkos Va{im
mrzosnim ispadima. Nadam se, da je kod Vas samo epizodno inaxijsko stawe
ro|eno u mr`wi prema g. Dionisiju. U vezi ovoga, da Vam ka`em ne{to. Na-
pisao sam negde, od prilike, ovako: Da sam se u ovoj ne`eqenoj borbi opre-
deqivao prema raspolo`ewu, simpatijama i antipatijama, pri{ao bih mome
voqenom drugu Germanu, a ne Dionisiju. Ali, srce me nije rukovodilo, nego
princip. Nisam pri{ao episkopu Dionisiju ni po diktatu qubavi ni mr-
`we, nego smo se na{li u istom borbenom frontu protivu komunisti~ke
najezde i komunisti~kog instrumenta, moga druga Hranislava \ori}a, a da-
nas naopakog makedonsko-srpskog Patrijarha. Da je moje ro|eno dete na li-
niji sada{weg makedonsko-srpskog Patrijarha, bacio bih prokletstvo na
wega. Ada je ubica mojih roditeqa na liniji Dionisija, ja bih ga blagosiqao.
Kosi}: Zaista, zaista, o~e Tozo, izgovoriste sada mnogo koje~ega krupnog
i neistinitog.
Moji me prijateqi poznaju dobro. I sada znaju da je moj stav rezultanta
celokupnog mog dosada{weg rada, ali, u slu~aju biv{eg episkopa, wihovi ra-
~uni bili su pomu}eni. Ja `alim [to se tako dogodilo i ne mogu pomo}i,
ba{ iz razloga {to ostajem dosledan. A sada, o~e Tozo, ne{to o mr`wi. Va-
rate se ako zaista mislite da to ose}awe postoji u meni. Ne, o~e Tozo! Mno-
go sam boqi hri{}anin, nego {to pretpostavqate. Ja znam da je mr`wa smrt-
ni greh i blagodarim Bogu da me je wega li{io. A qudi nisu mogli da mi ga
u srce usade. Na prvom mestu Vi, kad je re~ o biv{em episkopu. Da je na mom
mestu bio neko koji ose}awe mr`we nosi u sebi, slu{aju}i sve ono o biv{em
episkopu {to sam ja slu{ao od Vas, morao bi da ga zamrzi do besvesti. Jer sve
najgore {to sam o wemu ~uo, ~uo sam od Vas. Sa ogor~ewem ste mi pri~ali ko-
liko ste puta morali da napu{tate ~estite srpske domove zbog nedoli~nog
pona{awa biv{eg episkopa. Meksikanska ekspedicija Vas je zgra`ala. Ja
sam Vas tada, o~e Tozo, slu{ao i delio Va{e mi{qewe. Ali, nikada ni{ta
nisam preduzeo protiv biv{eg episkopa. Nisam ga zamrzeo, sa`aqevao sam
ga i prezirao, to ose}awe i sada imam za wega. Definitivan obra~un sa wim
izvr{io sam, javno, preko na{eg Radio-programa 3. marta 1957. godine, i to
zbog wegovog nesrpskog, nepatriotskog i defetisti~kog govora u Kenosi. On
je ve} tada za mene i moje prijateqe u Srpskom radio-programu izdahnuo, a
pokojnici se, o~e Tozo, ne mrze. Kada ga Vi ne zamrzeste, kao svedok svih we-
govih nedolikuju}ih postupaka, za{to bih ga morao ja mrzeti? Za{to bih ja
bio gori od Vas, o~e Tozo? Mr`wa nije mogla da okrene tumbe moju li~nost,
kako mi Vi inputirate. O tom tumbarawu moglo bi se govoriti, da sam, Bo-
`e ne daj, si{ao sa uma, pa po{ao Va{im putem i prigrlio onoga koga sam
prezirao, kako Vi to u~iniste. To, onda, ne bi samo bacilo ru`nu sliku na
moj karakter, ve} bi ga potpuno zamra~ilo i pretvorilo u crno bez imalo
belog. Uveravam Vas mr`wa nije zamenila moje principe. Samo moja saznawa
i duboko uverewe da Sveti arhijerejski sabor vodi Srpsku crkvu, u ovim te-
116 |
{kim danima po wu, jedinim mogu}im putem, opredelila su me da se supro-
stavim biv. episkopu i svima vama, wegovim pomaga~ima u ru{ewu, ru`ewu
i klevetawu Srpske crkve.
Sla`em se sa Vama, da su qudi koji mrze krti, opasni kao vo|i i da mogu
da zavedu. Ta~no je da nedovr{enih i lelujavih ima dosta. Kao kroz zube ka-
`ete, da ne verujete da ja spadam u ovu vrstu negativnih qudi. Ali, o~e Tozo,
boqe je da ostavimo vremenu da poka`e ko zavodi, ko je lelujav, ko je krt, a ko
nedovr{en.
O~e Tozo, pored najboqe voqe ne mogu da prihvatim ovu teoriju o Va{em
opredeqivawu. Va{ voqeni drug German, da je zaista od Vas voqen, kako re-
koste, ne bi do`iveo od Vas ove klevete. Sla`em se sa Vama utoliko, da pri-
likom Va{eg opredeqivawa nisu igrale ulogu ni simpatije, ni antipatije,
ulogu je igrao Va{ strah da ne izgubite parohiju, stomak je bio posredi, jer
niste bili spremni da za Va{eg voqenog druga Germana pasete travu, kako
izjaviste na sastanku sve{tenika u Kongres-hotelu u ^ikagu juna meseca
1963. godine. Ali, Vas je biv. episkop ne~im primorao da se za wega oprede-
lite. Va{e paradirawe sa nekakvim principom je groteskno i neozbiqno. U
te Va{e principe niko Vi{e ne veruje, o~e Tozo. Oni nisu, u ovom slu~aju,
ni bili prisutni.
Asada dolazi, o~e Tozo, ono {to je najnerazumqivije: Vi i biv. episkop u
istom borbenom frontu! Kada li taj front stvoriste, protiv koga i na ko-
joj bazi? Ka`ete da je taj front protiv komunisti~ke najezde i komunisti~-
kog instrumenta Va{eg druga Hranislava \ori}a. Za ime Boga, gde Vam je ta
komunisti~ka najezda? Koga oglasiste za komuniste? Kako }e biti komuni-
sti~ke najezde u ovoj slobodnoj zemqi? Kada Vam Va{ drug Hranislav \ori}
izdade ma kakvu instrukciju, koja bi Vam govorila, da on navija za komuni-
zam? Kada Vam izdade naredbu da se vezujete za Titove konzule ili organiza-
cije prokomunisti~ke, ili, pak, da stupite u vezu sa Titovim `birovima,
kojih ima u ovoj zemqi? Kada Vam zabrani da slavite Slavu, da pomiwete
Kraqa u crkvi, da dr`ite pomene Dra`i Mihailovi}u, da budete ~lan na-
cionalnih i ~etni~kih organizacija? Kada Vam naredi ma {ta {to bi bilo
protiv interesa i ugleda crkve i Srpstva uop{te u ovom stranom svetu? Ni-
kad, o~e Tozo, i nikad! Afront antikomunisti~ki, ka`ete, stvoriste sa biv.
episkopom. Ka`ite mi, molim Vas, kada on postade antikomunista? Pa, po-
red wegovog zaposlewa, Vi znate, on nije imao vremena za tako ne{to. Ne ka-
`em da je komunista. Ali, on je oduvek bio indiferentan prema svakoj akci-
ji, koja je i{la u tom pravcu. Kada napisa ne{to protiv komunizma? Kad
odr`a ma kakvo predavawe o toj temi? Nikad, i slovom nikad! Poznata je
stvar, o~e Tozo, da kada se ide u borbu biraju se ~vrsti qudi, a ne vrbovina,
koja se najvi{e upotrebqava za ciganska korita. Abiv. vladika je `estoka vr-
bovina. Nema borca bez ~vrste vere i solidnog morala, a u tome je biv. vla-
dika gola sirotiwa, ubogi prosjak. Sve optu`be protiv biv. episkopa, kao
{to znate, potekle su odavde. Jedna je potekla indirektno i od Vas. Se}ate
se one na{e Srpkiwe iz St. Luisa, koja je dovela decu u Libertvil na leto-
vawe, pa se posle dva dana sa svom decom vratila nazad. Mu`u nije smela da
ka`e {ta joj se desilo u Libertvilu, sve do dana wihove Krsne Slave. A to-
ga dana, ispovedila se tamo{wem sve{teniku i ispri~ala mu sve. Sve{tenik
je tu wenu ispovest pismeno dostavio biv. episkopu, a Vi ste taj akt, kao se-
kretar eparhije i Va{eg sada{weg saborca na novom frontu, pokazali tamo
gde treba, te je i taj slu~aj u{ao je u kolekciju krivica, zbog kojih je, i jedi-
| 117
no zbog wih, biv. vladika udaqen iz eparhije i li{en ~ina. Najverovatnije,
o~e Tozo, postupaju}i ovako, serviraju}i krivice svog episkopa, Vi ste to ra-
dili mirne savesti, sa uverewem da ~inite dobro delo Srbima i Srpkiwa-
ma u Americi i Kanadi, i kao svoj dug prema Svetom arhijerejskom saboru,
Va{em qubqenom drugu Germanu i Srpskoj crkvi. Vi niste tada vodili ra-
~una o antikomunizmu i bora~koj sposobnosti svog vladike. Ili ste, mo`da,
tek sada otkrili wegova svojstva i svrstali se sa wim u zajedni~ki front.
Jo{ ne{to. Vi ste bili, o~e Tozo, prete~a Svetog arhijerejskog sabora. Dale-
ko pre ovog na{eg crkvenog sukoba, napisali ste pismo jednom gospodinu u
kome ga izve{tavate, da ste spremili za {tampu kwigu o prestupima episko-
pa Dionisija. Taj Vas je gospodin zamolio da to ne ~inite, jer nam je dosta
bruke i sramote, nego da se obratite onima, koji su nadle`ni da po wegovim
krivicama re{avaju. Tek dugo, posle Vas, Sveti arhijerejski sabor raspra-
vqao je o krivicama biv. episkopa, ~emu ste i Vi, o~e Tozo, doprineli. Ni
Vi, ni Sveti arhijerejski sabor ne dadoste krivice biv. episkopa javnosti,
samo svaki iz razli~itih motiva. Vi zato {to na pre~ac otkriste u biv. epi-
skopu antikomunisti~kog borca, a Sveti arhijerejski sabor zato da ne bi sa-
bla`wivao ~estiti srpski narod u slobodnom svetu. A predwa~ili ste, o~e
Tozo, jo{ u jednoj stvari. Niko pre Vas, a ni posle Vas, nije manastir u Li-
bertvilu nazvao javnom ku}om. Nekako, bilo je svakome te{ko da tu na{u bo-
gomoqu krsti tim prqavim imenom. Ali, eto, to vi u~iniste. Najverovatni-
je pri tom imali ste pred o~ima sve ono {to se na manastirskom imawu u
Libertvilu doga|alo. Polaze}i sa te ta~ke, mo`da ste Vi u pravu. Ali, na
tom imawu, u najve}oj ve}ini, dolazio je ~estiti srpski narod da se pomoli
Bogu, duhovno osve`i i vidi sa prijateqima. On je odvajao sabla`wive po-
stupke nedostojnih smrtnika od svetiwe, i te{ko bi bilo onom koji bi ma-
nastir u Libertvilu javno ovako osramotio. Ali, Vi to niste javno govori-
li. Govorili ste tamo, gde Vam je izgledalo da to treba re}i. Tako ste, u
^ikagu, `enu jednog sve{tenika upitali: da li misli da ide sa decom u
Kamp u Libertvilu? Ona Vam je odgovorila: Ne, o~e proto, imam ja kamp
ku}i. AVi ste joj rekli: I ne treba da idete, gospo|o, to nije manastir, to
je javna ku}a. Mogu da Vam prika~e kantu, pa {ta }ete posle. Posle ovoga, go-
spo|a Vam je donela kafu, ne odgovaraju}i Vam na ovo. A sada, o~e Tozo, taj
Va{ zajedni~ki front sa biv{im episkopom, koji je bio, i sada je, protiv
tobo`weg komunizma i Va{eg voqenog druga Germana, nalazi se u toj i takvoj
ku}i. O~e Tozo, pa Vi znate kakav je front mogu} u javnoj ku}i.
Vi znate, {ta iz we mo`e da iza|e. Vi znate kakva se tu borba vodi i ka-
kvi mogu da budu rezultati te borbe. I takvu borbu `elite da nametnete ~e-
stitom srpskom narodu. Da li je mogu}e da ste i Vi u tom frontu? Koji li
su Va{i principi ume{ali svoje prste u tu ku}u? Li~no verujem da Vi ni-
ste pogodni za taj front, iako tvrdite da ste u wemu. Ni antikomunizam, ni
voqeni drug German, ni srpski arhijereji, koji su po Vama zaplivali u ko-
munisti~ke vode, nisu Vas nagnali da se svrstate tamo gde ste. Ve}, ako ste ta-
mo, posredi su, da opet ponovim, strah od no{ewa xakova i pasewa trave,
strah za stomak ili velika ucena. Tu je taj Va{ front, o~e Tozo. AVa{a pri-
~a o liniji, detetu i oceubici je besmislica. To je pri~a u koju ni Vi sami
ne verujete. Toliko snage i odlu~nosti nema u Vama. Da ih je bilo, Vi bi to
mu{ki skresali u brk svoj Va{oj sabra}i, na pomenutom sastanku sve{teni-
ka u ^ikagu, a ne bi se izgovarali travom, xakovima itd.
118 |
Prota Toza: Znajte i utuvite, g. Kosi}u, g. Dionisije nije me voleo ju~e, a
ne voli me ni danas. Zar to sme biti razlog da pre|em u bogobora~ki tabor,
kao {to vi u~iniste?
Kosi}: Ne rekoste, samo, koliko ste Vi wega voleli ju~e, a koliko ga vo-
lite danas. Znam, znam, o~e Tozo, i bez Va{e napomene. Znao je on za sve epi-
tete kojima ste ga po~astvovali. Znao je koliko ste mu bili verni i odani.
Imao je on svoje obave{tajce, nije ni on pasao travu. Ali Vas je ipak prido-
bio. Vi odoste u wegov tabor. Ne bih rekao bogobora~ki tabor, ali svakako u
tabor za za{titu sopstvene ko`e i sopstvenih interesa. Vi i on grlato do-
zivate u pomo} i Boga, i sve svece i Sv. Savu. Vama nisu krivi ni Bog, ni sve-
ci, pa ni Sv. Sava, Vama je kriva Istina. Ona Vas optu`uje, i kada je ve} re~
o taborima, onda se mo`e re}i da ste biv. episkop i Vi, pored ostalog, za-
jedno u istinomrziteqskom taboru. A ja, o~e Tozo, ostadoh uz onu crkvu koju
i Vi slu`iste, skoro, do ju~e.
Prota Toza: Ni German, ni Dionisije nisu crkva. Svi mi veruju}i i u Ju-
goslaviji i u emigraciji ~inimo crkvu.
Kosi}: Jeste, o~e Tozo. Svi smo mi i to `iva crkva. Zato, nije va`no ko
ima vi{e crkava zgrada: ko ima vi{e imawa. To je sekundarno, ali je mno-
go va`no ko ima vi{e u srcu verskog `ara, ko je u stawu da za svoju crkvu pod-
nese vi{e `rtava: ko je grli i kada je u dobru i kada je u nevoqi. A na{a je
Svetosavska crkva, sada, u golemoj nevoqi, o~e Tozo. Wu nema ko da {titi.
Nije pod okriqem nikakve mo}ne sile, kao {to je to katoli~ka crkva u na-
{oj otaxbini. Ostavqena sama na uzburkanom moru, mora sama da se bori da
se ne razbije o mr`wu i osvetu komunista i mnogih drugih neprijateqa. Srp-
ska crkva ima samo nas u slobodi. Pa ako joj i mi okrenemo le|a, ona ne}e,
istina, zbog toga propasti, ali }e je to boleti kao bolesnu majku kada je na-
pu{taju wena zdrava deca. Eto, o~e Tozo, ne}emo da budemo nezahvalna deca,
ostajemo uz majku crkvu, ba{ zato {to je u nevoqi. Agde ste Vi, o~e Tozo? Raz-
mislite boqe!
Prota Toza: Neko je pro~itao, sa Va{im izvoqewem, 18. aprila ove godi-
ne, neko pismo mojih Rasiwana. Znam, da to Rasiwani nisu napisali. Mo`da
su potpisali, ali nisu napisali. Pismo je skuvano u nekoj intrigantskoj kuj-
ni. Lako je kova~u lagarija manipulisati sa naivnim elementima, a pogoto-
vo sa zavedenim qudima u ovom nesre}nom crkvenom okr{aju.
Kosi}: Da, pro~itano je pismo na{ih qudi, koji `ive u Rasini, a ostali
su uz Srpsku crkvu. O~e Tozo, oni su to sami napisali. Pismo je kod mene i
mo`ete ga videti i pro~itati. Nemamo mi intrigantsku kujnu. Sve do sada
{to rekosmo, preko na{eg Radio-programa, su{ta je istina, ali ako li~no
ne{to nismo ~uli i videli, mi navodimo izvore, koji su odgovorni. U kon-
kretnom slu~aju, za ceo sadr`aj tog pisma, odgovaraju oni koji su ga napisa-
li. Ako smatrate da su u pismu navedene neistine i klevete, Vi znate put. A
mi smo spremni da Vam, u svako doba, pru`imo zadovoqewe. Mi se borimo za
Istinu, a ube|eni smo da se la`ima ne slu`i Istini.
Prota Toza: Dodu{e, do{lo je, g. Kosi}u, i do nereda. Nered su u~inili
komunisti. Jedan komunisti~ki provokator, tada{wi zet jednog advokata u
^ikagu, prepoznat od nekih crkvenih upravnika, najuren je iz crkvene zgra-
de. Ovaj slu~aj uneo je pometwu u na{e redove. Jedan Va{ saradnik pro{irio
je ovu pometwu. Mi smo mu, na Va{ predlog, zajedni~ki oprostili, ali mu ja
| 119
| Studio WRJN AM
WRJM FM, sedi
advokat
Dragutin
Lazovi}, pred
mikrofonom
Nikola Kosi}
120 |
nisam zaboravio. Drugu pometwu, opet, su napravili komunisti, Vi ste joj
bez rezerve pri{li, g. Kosi}u. i verovatno uticali na ovu pometwu. Jer da
niko nije ume{ao svoje prste, mi bismo ostali kompletni u duhu donesene
rezolucije od svih ~lanova na{e crkveno{kolske op{tine. Vama je, svakako,
poznato, da je Uprava hitno pozvala sve ~lanstvo na sednici da odlu~i o svo-
me stavu prema desetomajskim nezakonitim odlukama u Beogradu. Tada je jed-
noglasno donesena znamenita rezolucija i dala pravnu legitimaciju i Upra-
vi i parohu o daqem vo|ewu borbe u ime ~lanstva, protivu komunisti~kog
me{awa u na{e emigrantske poslove. [to je docnije nekolicina prekr{i-
la svoju re~, mo`da biste Vi mogli da date neko obja{wewe, kao wihovo
opravdawe.
Kosi}: Ta~no je, o~e Tozo, da su prvu pometwu napravili komunisti. Mi
smo tada prisno sara|ivali, i bilo je ploda. Ali, ne sla`em se sa Vama, da
su i drugu pometwu napravili komunisti. Komunisti su je samo iskoristi-
li, jo{ je iskori{}uju i iskori{}ava}e je sve dotle, dok mi svi, zajedno, ne
uvidimo da je ova na{a crkvena raspra terawe vode na komunisti~ki mlin,
u kome oni `ele da nas sve samequ.
Komunisti nisu: biv{i episkop, ni kraq Petar, ni advokat g. Stepano-
vi}, ni doktor Seferovi}, ni gospo|a Poli}, ni Vi, o~e Tozo. Prvi je biv.
episkop izazvao pometwu, a Vi ostali mu sekundirate. Jeste, ja sam bez rezer-
ve, odmah, ukazivao na izaziva~e mete`a, jer za mene nisu nezakonite odluke
Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Smena biv. episkopa
nije komunisti~ko me{awe u na{e emigrantske poslove. To je bila zakoni-
ta i neophodno potrebna odluka, kojoj ste i Vi doprineli. [to se, pak, iz-
vestan broj ~lanova Va{e crkveno{kolske op{tine nije saglasio sa ostali-
ma, to se mo`e pripisati samo wihovom zdravom rasu|ivawu, o potrebi
jedinstva Srpske crkve, i {to su bili otporni prema razbija~kom vetru, ko-
ji je duvao iz Libertvila. U svakom slu~aju, Va{a zasluga nije {to se ve}ina
odlu~ila za biv. episkopa. Ali je wihova zasluga {to ste se Vi odlu~ili pro-
tiv Srpske crkve.
Prota Toza: Preko Va{eg radio-~asa veli se, da sam okru`en trutovima.
^ini mi se, da je ovo re~eno po onoj narodnoj: @iv mi Todor, da se ~ini go-
vor. Trutovi ne odlu~uju, ve} p~ele radilice. Rezultati na{ih stremqewa
boqi su posledwih godina, nego ranije. Zar trutovi imaju u rezultatu plodo-
ve? Do|ite u Rasin, do|ite slobodno, ni dlaka sa glave ne}e Vam faliti, ja
odgovaram za Vas, pa vidite lepotu, koju su tobo`wi trutovi izvajali. Zavi-
rite u nov~ane kwige, pa }ete se uveriti, da nikada toliko prihoda nije bi-
lo kao posledwe dve godine.
Kosi}: O~e Tozo, za trutove kojima ste okru`eni, odgovorni su oni, koji
to napisa{e. Oni to boqe znaju, mo`da boqe i od Vas. Mo`da }e Vas to nate-
rati da malo boqe pogledate one koji Vas okru`uju. Vi, o~e Tozo, Va{e napo-
re i rezultate merite prema prihodima u kasi. Ako su prihodi u tome, a ras-
hodi u moralnom pogledu i otpadni{tvu od Srpske crkve, onda tu p~ele
radilice nisu imale nikavog udela.
Hvala Vam, o~e Tozo, na pozivu da do|em u Rasinu, i na garanciji koju mi
dajete. Ja se ne pla{im na{ih qudi. Mnoge od wih znam odranije. Ai oni me-
ne znaju. Robovali smo zajedno nacistima, a posle rata odupreli smo se zajed-
no komunisti~kim nasrtajima. Sve doskora radili smo taj posao zajedno. Iz-
vesni od nas, pogre{no orijentisani, udaqili su se od Srpske crkve. Ali, u
| 121
osnovi, to su dobri qudi. Do}i }u, o~e Tozo, da Vas posetim, ako mi obe}ate
da }ete mi posetu vratiti.
Prota Toza: Rasinska crkvena op{tina nema trutova, ima p~elica koje
znaju samo jedno: raditi za dobro na{e zajednice. Rasiwani rade za svoju cr-
kvu i juna~ki stoje na braniku duhovnog nasle|a od svojih vite{kih o~eva.
[to Rasin ima, to niko nema: qubav prema Bogu i svom rodu, me|usobno raz-
umevawe i bratsku slogu, a mr`wu prema neprijateqima crkve i svete srp-
ske zemqe. I oni, koji su oti{li od nas i okrenuli naopako opakliju, bili
su veoma vaqani ~lanovi i vredni trudbenici na srpskoj i pravoslavnoj wi-
vi. Ali, eto, vetar otpirio ih je od nas, ali ne potpuno i odvojio. A ima i
takvih, koji nikada nisu bili sa nama, a sada su sa Vama, g. Kosi}u. To je neka
wihova ra~unica, a mo`da i rebus. Svetosavski sinovi ne re{avaju rebuse.
Neka ga re{avaju, {to rekao dr Justin Popovi}, glavari |avoimanih qudi.
Ako imate dobru voqu, ovaj rebus re{avajte i Vi, g. Kosi}u.
Kosi}: Ova Va{a pesma Rasiwanima mo`e se primeniti na ve}inu od
wih. Ali, ne na sve, i ne i na Vas, o~e Tozo. Ne bar sada, u ovom momentu. Ne
stojite, o~e Tozo, Vi na braniku duhovnog nasle|a svojih predaka. Vi ste s
one strane barikada. Vi to duhovno nasle|e rasta~ete i ubijate qubav Va{ih
Rasiwana prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i wenim duhovnim pastirima.
Na`alost, svetosavski sinovi prinu|eni su danas da re{avaju i rebuse. Je-
dan od tih rebusa, doskora, za mnoge, bili ste i Vi. Trebalo Vas je odgonet-
nuti. Savetujete Beogradu da zameni biv. vladiku sa vladikama odavde, pa ka-
da se to dogodilo, Vi ste protiv tog Va{eg predloga, govorite o ~vrstini i
hrabrosti, a ne smete da se odlu~ite za ili protiv biv. vladike, navode}i
vulgarne razloge. Patrijarh German Vam je voqeni drug, a klevetate ga gde
stignete; biv. vladiku ~astite najgorim pogrdama, a sada ste uz wega; borac
ste protiv komunizma, a svojim radom idete mu na ruku; kunete se Svetim Sa-
vom, a wegovog naslednika ne priznajete. Priznajte, nije Vas bilo lako upo-
znati. Pa ni sada nije sve kod Vas jasno, iako se mnogo toga zna. Ali, uzdajmo
se u vreme, koje }e Va{u sliku upotpuniti. Istina je, o~e Tozo, ima qudi ko-
ji su sa nama, a koji nikada nisu bili sa Vama. Ai obratno, koji su sada sa Va-
ma, a nikada nisu bili sa nama. Mi takve znamo, a bilo bi mi milo kada bi
i Vi znali te qude, koji su kod Vas. I jedni i drugi izgubi}e se, i od Vas i
od nas, kada uvide da za wih nema posla. Ato }e biti onda, kada slobodni Sr-
bi do|u do zakqu~ka da se borba protivu komunizma ne vodi na ru{evinama
Srpske crkve.
Prota Toza: Pri~awe, da sam ru~avao sa konzulom u Libertvilu jeste naj-
obi~nija izmi{qotina ~oveka s onu stranu istine, neozbiqan prostakluk,
kome ne treba nijedan prekor u~initi, prezir, preziran osmeh srdite nemo-
}i i ni{ta vi{e.
Kosi}: Ovo, o~e Tozo, mi nismo izmislili. Ovo su napisali na{i qudi
iz Rasine, i navode da ste im Vi to li~no pri~ali. Kao {to ranije rekoh,
Vama stoji na raspolo`ewu pismo, ako smatrate da to nije istina. Ja li~no
mislim, o~e Tozo, da ste Vi `eleli da budete u dru{tvu Titovog konzula.
Ali, mo`da Vas je biv. vladika doveo u tu nezgodnu situaciju, kao {to Vas je
dovodio i u mnoge druge nezgode.
Prota Toza: Napisao sam dosta ~lanaka o Germanovoj izdaji i wegovoj {i-
zmi. Otpo~eo sam jo{ dezerterstvom wegovog vikarnog episkopa i stvarawem
122 |
makedonske {izme, sa Germanovim odobrewem, pa sve do Germanovog otpad-
ni{tva od hri{}anstva. Pisa}u i govoriti sve dotle dok mi Gospod daje mo-
}i za ovu vrstu poslova. O tom velikom jeretiku i otpadniku uvek sam pisao
i dokazivao nepobitnim dokumentima. To sam uradio i ~lankom Germanova
apostazija. Svetim pismom sam dokazao, da je German jeretik i bogoborac.
Kosi}: ^itam redovno, o~e Tozo, sve Va{e ~lanke i zaista, ne mogu se do-
voqno na~uditi Va{oj nedoslednosti, bar kad je u pitawu patrijarh German,
ili, kako ranije rekoste, Va{ voqeni drug German. Nikada i slovom nikada,
u na{im ranijim razgovorima Vi niste postupke patrijarha Germana kriti-
kovali. Naprotiv, imali ste mnogo razumevawa za wegove te{ko}e. Se}am se
jedne Va{e pri~e, a i Vi je se se}ate, iz doba kada je episkop German dolazio
u Ameriku, posetio biv. vladiku i sastao se sa drugim na{im qudima. Epi-
skop Nikolaj bio je tada u `ivotu. Posle jednog diskretnog sastanka, se}ate
se kako ste mi taj sastanak dirqivo opisali, episkop Nikolaj Vam je rekao:
Tozo, ne brini! Na{a Crkva je u dobrim rukama. Ovo su veliki mu~enici,
wih treba pomo}i. Verovatno da je, pored ostalog, i ovo mi{qewe pok. Epi-
skopa Nikolaja, o tadawem episkopu Germanu uticalo na Vas, te ste prili-
kom izbora episkopa Germana za patrijarha, poslali wemu li~no Va{u to-
plu ~estitku. Nije bilo tada ni pomena o Germanu jeretiku, {izmatiku i
bogoborcu. Posle ovoga, re|ali su se razni ~lanci u na{oj {tampi o patri-
jarhu Germanu. Svi odreda bili su u superlativu. U ovome je predwa~io biv.
vladika, ~iji ste Vi bili sekretar. Se}ate li se wegovog ~lanka u kome on
stvarawe Makedonske crkve naziva mudrim aktom, iako je ona stvorena na-
silno i bez odobrewa i u~e{}a Svetog arhijerejskog sabora. A Vi ste tada,
o~e Tozo, sve to ~itali i }utali. Za{to tada ne ustadoste protiv tog otpad-
nika Germana? Protiv jeretika, bogoborca i {izmatika Germana? Za{to,
o~e Tozo? Zar Vam nije bila du`nost da jo{ tada otvorite o~i svojoj pastvi,
za{to dozvoliste da biv. vladika, onim pune hvale pisawem o Germanu, zavo-
di svoj dobri srpski narod?
Daqe, kada ste meni u Rasini rekli da ste savetovali Beogradu da odavde
odredi episkope, ni tada, o~e Tozo, patrijarh German nije bio jeretik, ni
bogoborac, pa ~ak, ni juna meseca 1963. godine na sve{teni~kom sastanku u
Kongres-hotelu u ^ikagu patrijarh German nije bio otpadnik ni {izmatik.
Ne rekoste tada ni jednu jedinu re~ protiv patrijarha. Izjasniste se, da ne
branite biv. vladiku, ali navedoste stomak kao razlog {to ne smete biti
protiv wega. Pa kad, o~e Tozo, po Vama, patrijarh German posta: bogoborac,
jeretik, otpadnik i {izmatik? Na pre~ac, o~e Tozo, kad se na|oste u vrzinom
kolu. Onda, kada Vas odvedo{e u otpadni{tvo od Srpske crkve, onda kada bo-
jazan za goli `ivot, ili neka prinuda, savlada{e Va{u savest. I onda kada
Vi padoste, o~e Tozo, patrijarh German posta za Vas i biv. vladiku sve ono
{to ste, ustvari, Vi sada.
O~e Tozo, Vi mo`ete nastaviti Va{e pogrdno pisawe o patrijarhu Ger-
manu. Ali, to je Sizifov posao. Juna meseca 1958. godine napisaste jedno pi-
smo istaknutom ~lanu Zbora g. Karapanxi}u. U wemu, pored ostalog, izne-
ste: kako je neki prota Aleksa Ili} napadao {aba~kog Vladiku Sergija. A
kada su ga upitali za{to iznosi neistine, kada i sam zna da to nije ta~no {to
je napisao, taj je prota Aleksa rekao: Znam, ali ja ho}u da ga unizim, da pum-
pam svet protivu wega. Ja sam wemu privezao kantu, a sada kanta za wim tan-
dr~e. Izgleda, o~e Tozo, da ste Vi pristalica ove kante. Wu pomenuste i
onoj gospo|i koju ste odvra}ali da ne ide sa decom u kamp u Libertvil, zato
| 123
{to tamo nije manastir, ve} javna ku}a. Ali, o~e Tozo, verujte mi, ako misli-
te da mo`ete privezati kantu i srpskom Patrijarhu, onda ste se nesre}no
prevarili. Ceo srpski narod u Jugoslaviji zna: ko je i {ta radi Patrijarh;
celo pravoslavno vo|stvo u svetu, po~ev od Vaseqenskog patrijarha, zna {ta
radi patrijarh Srpske pravoslavne crkve. I najzad, sve hri{}anske crkve u
svetu, po~ev od katoli~ke crkve, znaju {ta radi srpski Patrijarh. I, o~e To-
zo, svi uva`avaju, hvala Bogu, srpskog Patrijarha i imaju mnogo i mnogo raz-
umevawa za wegov te`ak polo`aj. AVi i biv. vladika, ne}ete mo}i Va{im na-
karadnim pisawem ubediti nijednog Srbina, koji misli svojom glavom, da je
srpski Patrijarh ma {ta drugo, nego ono {to jeste. Ao ostalom svetu i da ne
govorimo. Va{im nedostojnim pisawem o srpskom Patrijarhu ne dokazujete
razumnom svetu ni{ta. Samo, Vas slikate, o~e Tozo. Razmislite o ovome.
Prota Toza: Samo jo{ jedno, g. Kosi}u, kakva Vas je golema nevoqa natera-
la da preko Va{eg radio-~asa ~itate izdajni~ku Iskru? Zar Iskra nije
ono {to je ju~e bila? Zar nije vi{e matica srpskih izroda i izdajnika? Za-
{to ste do ju~e ogor~enu borbu vodili protiv svih pristalica minhenske
Iskre? Kada je Va{a borba bila ~asna, a kada ne~asna? Ju~e ili danas? Bi-
lo bi vrlo interesantno kada biste imali kura`i da nam to objasnite. Ova-
ko, do Va{eg obja{wewa `ivim, mo`da, u iluziji. Do{lo je vreme da svaki
na|e svoje dru{tvo. @ig srama, kojim ste nekada obele`ili sada{we prija-
teqe i sami }ete imati na svome obrazu.
Kosi}: O~e Tozo, o~e Tozo, nikakva Vas nevoqa ne natera na ovo, ve} Va{a
voqa. Nismo mi preko na{eg Radio-programa ~itali Iskru. Mi smo pro-
~itali jednu vest, koju je donela Iskra iz italijanskih novina, a koja je, ka-
ko mi mislimo, bila interesantna za na{e slu{aoce. Preko na{eg Radio-
programa dajemo vesti iz celog sveta, iako ka`ete da ne slu{ate na{
program, Vi to vrlo dobro znate, o~e Tozo. Tom prilikom navodimo izvore,
kao: Londonski Tajms, Va{ington Post, Wujork Herald Tribjun, Poli-
tiku, Borbu, Moskovsku pravdu, Izvestija, Narodni dnevnik, Figa-
ro, Limanite, Kanadski srbobran, Slobodu, Srpsku borbu, Glas ka-
nadskih Srba, Na{u re~, Ravnogorsko pismo, itd. Pa da li je ~udno {to
smo naveli i Iskru, o~e Tozo, kao i ono pismo koje su nam uputili Srbi iz
Rasine i tra`ili da ga objavimo. Ali, Vas interesuje ne{to drugo, o~e Tozo.
Vas interesuje na{ sada{wi stav prema Qoti}evom Zboru. Prikupi}u ne-
{to kura`i da Vam objasnim i to. Moglo bi se objasniti to i jednom re~e-
nicom: stawe nepromeweno. Ali, re}i }u i vi{e. I pristalice Zbora i
mi, oko Srpskog radio-programa znamo, da se ne sla`emo i vodimo `estoku
polemiku oko 25. i 27. marta, kolaboracije Pokreta otpora u zemqi, koji je
vodio |eneral Dragoqub-Dra`a Mihajlovi}. Mi smo svoju tezu dokazivali
dokumentima, a oni wihovu wihovim izvorima. I po tim pitawima, mi osta-
jemo nepomirqivo podeqeni. To su glavni momenti koji nas, kao politi~ku
i antikomunisti~ku emigraciju, dele. Te zbog toga, niti mi sa wima, niti
oni sa nama, mogu u}i u politi~ku saradwu. Ali, pred crkvenim vratima
ostavqamo oru`je i u wu ulazimo kao hri{}ani. Prema tome, sa ovim nema
veze ni ~asna ni ne~asna borba, kako mi Vi to podme}ete. Ja u Va{u ~ast ne-
}u da diram, o~e Tozo. Ovo je jasno i razgovetno svakom dobronamernom, a to
je jasno i Vama. Nadam se, od sada ne}ete `iveti u iluziji, o~e Tozo. Ka`ete:
Do{lo vreme da svako na|e svoje dru{tvo. To je vreme do{lo ve} odavno i
skoro svako je i na{ao svoje dru{tvo, ali {ta je sa Vama, o~e Tozo? Kome dru-
{tvu Vi pripadate? Mnogi ka`u, da ste Qoti}evac. Du{anovci Vas optu`u-
124 |
ju da ste u Eboliju jednu besedu u crkvi po~eli sa: Na{ veliki u~iteq Di-
mitrije Qoti}, umesto sa: Na{ veliki u~iteq Isus Hristos. Pri dolasku
u Ameriku, ameri~kom konzulu ste izjavili da niste pripadnik nijedne dru-
ge organizacije, sem Rotari kluba. U Americi ste {iroko davali izjave: da
ne bi hteli ni mrtav da pripadate Qoti}evcima. U pismu od juna 1958. go-
dine, istaknutom ~lanu Zbora g. Karapanxi}u, pored ostalog, ka`ete i ovo:
Treba uporno braniti svoj stav pod okupacijom. Re}i nije jo{ vreme neo-
prostiv je greh To treba da znate svi vi, koji razmi{qate o taktici prav-
dawa, strategiji odbrane i o apologiji Zbora, i dobrovoqa~koj ulozi u gra-
|anskom ratu. Daqe nastavqate: Slu~aj u Kragujevcu nisi dobro postavio.
[to je Marisav Petrovi} odigrao svetu ulogu wemu treba Kragujeva~ani,
ako ne Srbi iz celog Srpstva, spomenik da podignu za `ivota.
U pismu sve{teniku g. Miodragu \uri}u, 21. aprila 1958. godine, govo-
re}i o dr`awu jednog mla|eg sve{tenika, izme|u ostalog ka`ete: Jedina mu
je mana, ili, ako neko `eli, jedini mu je greh nije pripadao ~etni~koj or-
ganizaciji. Nisam ni ja pripadao. Ako bi opet bila sli~na situacija, kao
{to je bila za vreme pro{le okupacije ja li~no opet ne bih pripadao;
pripadao bih opet onima, kojima sam pripadao. Za mene su ~etnici bili i
ostali ono {to jesu: na{ nacionalni balast i uzrok mnogim srpskim krva-
vim neda}ama. Prema ovome, o~e Tozo, ne bi se moglo da odredi Va{e dru-
{tvo. I jeste Qoti}evac i niste Qoti}evac. Marisav Petrovi} odigrao je
u kragujeva~koj tragediji svetu ulogu, a ~etnici su nacionalni balast, a za
jednog Va{eg raskolni~kog lidera ~etnici su za vreme rata samo ru{ili ka-
toli~ke crkve. To Vam, ipak, nije smetalo da zajedno sa biv{im episkopom
osve}ujete spomenik |eneralu Mihajlovi}u, koji je bio glava, kako Vi reko-
ste, tog balasta i da neiskreno lijete suze i deklamujete tirade, bacaju}i
pra{inu u o~i svim Srbima, koji su se za vreme rata borili pod komandom
|enerala Mihailovi}a. Mislim da Vam ova dvoli~nost ne}e jo{ dugo uspe-
vati. ^etnici, taj balast, kako ga nazvaste, uvide}e, ako ne kome ste pripada-
li i kome pripadate, a ono sigurno zna}e kome niste pripadali i kome ne-
}ete nikada pripadati. Sve doskora, znali smo, pripadali ste Srpskoj
crkvi. A sada, ne priznajete Srpski arhijerejski sabor ni srpskog Patrijar-
ha, pa vi{e ne pripadate ni Srpskoj crkvi. Mo`da onom Gr~kom sinodu u
Australiji, u koji Vas uvede biv. vladika. Ali, ni u to nismo sigurni. Kao
{to vidite, skoro svi imaju svoje dru{tvo, a Vi se, o~e Tozo, lelujate, na ~ar-
daku ste, ni na nebu, ni na zemqi.
Nikoga, o~e Tozo, nisam obele`io sramotnim `igom. Mi smo iznosili
dela, a ako su ona sramotna bila, to je ne{to drugo.
Prota Toza: Vi ste, g. Kosi}u, pogre{no okrenuli skretnicu Va{eg voza,
pa Vas je doveo u zemqu Nedo|iju. Vratite se svojoj ku}i. Imate ovamo svoju
bra}u, svoje sestre, vole Vas i qube. Ovde su o~evi i majke, a tamo su o~usi i
ma}ehe, dragi moj g. Kosi}u.
Kosi}: Ne, o~e Tozo, nema kod mene skretnice. Da sam sa Vama, zaista, bio
bih u Nedo|iji. Ja sam kod svoje ku}e. Ne mogu Vas poslu{ati. Moj stav nije
odre|en prema prijateqima, ni prema Janku ni prema Marku. Da je tako bi-
lo, ja bih, kao Vi, lebdeo u vazduhu, jer zbog recimo, Marisava, ne bih mogao
biti sa Vama. Zbog ostalih lidera Qoti}evog Zbora, ne bih mogao biti na
ovoj strani. Pa gde bi onda trebalo da sam?
Ne sla`em se, o~e Tozo, ni sa ovom Va{om teorijom o bra}i i sestrama,
majkama i ma}ehama, o~evima i o~usima. Ne, i ovamo i tamo su i bra}a i se-
| 125
stre, majke i o~evi, tako je bilo, skoro, do ju~e. Ova Va{a nesrpska, nehri-
{}anska i ve{ta~ka podela je vrlo {tetna i ide u prilog samo na{im ne-
prijateqima. Vi to, naro~ito kao sve{tenik, morate znati. Veliki je greh
razdvojiti prijateqa od prijateqa, brata od brata, sina od oca, sestru od bra-
ta, majku od }erke, kuma od kuma itd. I to zbog li~nih, i jedino li~nih in-
teresa.
Pre kratkog vremena zavr{io sam jedno moje izlagawe, recimo, koje }u i
sada ponoviti: Iako smo zava|eni, nismo neprijateqi. Na{ zajedni~ki
smrtni neprijateq je komunizam.
Dragi o~e Tozo, razmislite o ovome, sagledajte boqe Va{ greh i mo`da
}ete na}i snage da se vratite i svojoj crkvi i svojim prijateqima, a da zava-
|ene mirite.
126 |
Raskol
| 127
Vladika Dionisije i dr Slobodan Dra{kovi}.
Mesto i uloga radija
Nikola Kosi}, pouzdani svedok doga|aja, iznosi svoju verziju i opisuje kako
je raskol po~eo, mnogo pre 1963. godine:
Ja li~no nikada nisam stupio u kontakt sa vladikom Dionisijem ne-
go sam imao priliku da posredno pratim celokupan wegov rad. Ali kao
najo~igledniji bio je wegov govor koji je odr`ao u Rasini u subotu, 3.
marta 1957. godine. Rasina je mesta{ce u blizini grada Milvokija, uda-
qeno nepunih 40 miqa. Na prostoru Rasine, Milvokija i mesta Keno{a
`ivelo je oko 40 hiqada na{ih qudi. Srpski radio program je ve} delo-
vao i pokrivao ceo taj prostor. Moglo je da me slu{a oko trideset hiqa-
da qudi. Oni su docnije imali svoj radio u Rasini. Uspostavqen je upra-
vo kada je do{lo do raskola. Wihov radio je bio ~isto lokalni. Tetka
Juca, prija-Persi ~estita unu~e, o{trikala ~arape itd. ^estita ovo, ~e-
stita ono. Dok su na{i qudi bili `eqni vesti, da ~uju {ta se radi u na-
{oj zemqi. To su mogli da dobiju preko Srpskog radio-programa u Mil-
vokiju.
[ta se desilo u subotu, 3. marta u Rasini? Tom prilikom je govorio
gospodin Dionisije. S obzirom na prilike u kojima smo se nalazili, a
kako je episkop Dionisije bio odranije u Americi, svi su bili `eqni
da ~uju {ta }e da ka`e. On nije bio voqan da ~uje za nas zato {to mi po-
ma`emo majku crkvu.
Nisam mogao da se uzdr`im, a da episkopu ne odgovorim preko mog
radija. Jer je on govorio u ime srpske crkve u dijaspori. Moj komentar,
emotivan, nosio je naziv
Govor Vladike Dionisija, 3. marta 1957.
Dragi slu{aoci,
Hteli, ne hteli, moramo da se danas osvrnemo na jedan deo govora, koji je
u pro{lu subotu odr`ao vladika g. Dionisije u Rasini, pred punom dvora-
nom na{eg sveta, a prilikom zabave koju je priredila Narodna odbrana i
Crkveno-{kolska op{tina.
Ono o ~emu `elimo da govorimo jeste onaj deo govora g. Dionisija, u ko-
me ka`e, od prilike, i ovo: Amerika, ova lepa i bogata zemqa, pru`ila vam
O

128 |
je sve udobnosti, itd. Zatim nastavqa: Mi svi treba da se borimo protiv
komunizma, ali, ako i bude neke promene u Jugoslaviji, ne}e se tamo vratiti
vi{e od 10% qudi. Tamo nema ovih udobnosti i, kada nekoga pritera nu`da,
onda mora da ide u {qivar itd. Ove re~i vladike Dionisija nisu steno-
grafski uhva}ene, ali smisao wihov je ta~an.
Dragi slu{aoci, {ta da se ka`e na ove re~i g. vladike? Kako da se obja-
sni za{to ih je izgovorio? Otkuda to da srpski vladika ovako misli o onom
delu srpskoga naroda, koji je napustio svoje najmilije, svoju grudu i svoje re-
dovno zanimawe i potuca se 16 godina po svetu, ba{ radi toga {to on voli
svoju porodicu, svoju otaxbinu i taj i takav {qivar, koga spomenu g. Dioni-
sije? Da li je mogu}e da vladika g. Dionisije ne poznaje svoj, srpski narod?
Mi, ovoga puta, ne}emo da ulazimo u motive koji su vladiku g. Dionisija na-
veli da gore navedene misli sru~i na glave ove wegove sada{we pastve, koja
~eka slobodu kao ozebao sunce. Ali, moramo da objasnimo svima, pa i g. Di-
onisiju, da mi svoj koren i put znamo.
Za Srbe drugi narodi ka`u da spadaju me|u vitalno najja~e i najizdr`qi-
vije narode. Najja~i dokumenti srpske vitalne snage jesu: u pasivnom trpqe-
wu bede i oskudice i, uop{te, svih neda}a u `ivotu. Srbin mo`e da trpi i
trpi i tu je wegov najdubqi i najistrajniji heroizam, u kome ga je cela wego-
va istorija tvrdo i granitno izgradila. I ta snaga patwe i svesnog izdr`a-
vawa najte`ih trenutaka u `ivotu, sadr`i u sebi moralnu potporu. Srbin
zna {ta je `rtva i stradawe za neki vi{i ciq. A da li je toga svestan g. Di-
onisije? Ako jeste, onda on ne bi pretpostavqao da smo mi ovde uspavani
udobnim ameri~kim `ivotom, i da smo prezreli na{u lepu zemqu, koja ni-
je ure|ena kao Amerika, ali nam je dra`a od svega.
Istorija Srba ispuwena je krvqu u tolikoj meri, da se retko koji narod
mo`e sa wim, u tolikoj meri, uporediti. Izuzetno nesre}an narod, ka`e
na{ kwi`evnik Dragi{a Vasi}. Fizi~ki je nemogu}e, ma i pribli`no, na-
brojati i opisati {ta je sve i od koga sve morao Srbin da propati u du-
gim i krvavim stole}ima. Nema te epske {irine koja bi mogla sve to do~a-
rati na{oj fantaziji. Te{ko }e se u istoriji na}i primer da je jedan ~itav
narod, prosto kao celina, formalno osu|en na smrt. Takva sudbina zadesila
je ustani~ku [umadiju 1813. godine i celo Srpstvo 1941. godine, od vi{e-
strukih neprijateqa. Vekovima se {irom srpskih zemaqa bez golema jada
umiralo. Izme|u mnogih i mnogih primera, evo jednog: Na po~etku 1914.
godine, u okolini Sarajeva, izvedo{e jednog optu`enog Srbina seqaka
da ga streqaju. Kada su austrijski vojnici ispalili plotun i pri tom ne-
spretno proma{ili, isprsio se taj ~ovek otvorenih o~iju, sav raskrvavqen,
ali jo{ ne smrtno pogo|en, i doviknu stra{nim glasom svojim zapawenim
krvnicima: [vabo, ne zna{ pucati Pucaj jo{, evo prsa! Mi pitamo: da li
je svestan vladika g. Dionisije, da je me|u wegovim slu{aocima, pro{le su-
bote u Rasinu, bilo mnogo i mnogo potomaka ovog srpskog seqaka, i {ta li
su oni mislili kada im je vladika govorio o nepovratku u otaxbinu, za koju
oni onako hrabro mogu umirati.
Te{ko je oceniti koji je oblik vitaliteta kod Srba u prevazi: aktivna
borba ili pasivno trpqewe. Mi Srbi ~esto li~imo na mrtav vulkan, za ko-
ji se nikad ne zna ho}e li se i kada }e se probuditi. To prividno mrtvilo
je na{a specijalna oznaka. I u istoriji na{oj, kada je na nas ceo svet bio za-
| 129
boravio, mi smo ustajali iz mrtvih i preduzimali na{u staru ulogu na Bal-
kanu.
Izgleda, da je vladiku g. Dionisija prevarilo na{e prividno mrtvilo u
emigraciji. Prevarile su ga ma{ne oko seqa~kih vratova, kupqene ku}e i au-
tomobili. Prevarili ga fri`ideri i hladwaci u na{im ku}ama. Ali, g.
Dionisije morao je znati, da, i onda kada se kod Srba pokazala prividna ne-
zainteresovanost ili apatija, u du{i oni su ostali nepokolebqivi i sprem-
ni na borbu do posledweg daha. Takvi Srbi, mi tvrdimo, vrati}e se svojim
{qivacima, pa makar ovde ostavili palate.
Po na{em mi{qewu, vladika g. Dionisije mnogo je pogre{io {to se
ume{ao, ovim svojim govorom, u na{u politi~ku emigraciju. Na{i proble-
mi su druge prirode, nego {to on to pretpostavqa. Nas ne mu~i pitawe: ko-
liko }e biti parohijana ovde? I, koliko }e se sazidati crkava i domova po
srpskim kolonijama? Na{e su o~i uprte u pravcu na{e otaxbine Jugoslavi-
je, i smatramo da je du`nost svog iseqeni~kog Srpstva, zajedno sa vladikom
g. Dionisijem, da pomogne srpskom narodu i Srpskoj crkvi da se {to pre
oslobode i podignu.
Govoriti nam da se ne}emo vratiti svojoj Otaxbini iz vulgarnih mate-
rijalnih razloga zna~i nanositi nam najve}u uvredu, i vre|ati na{a najple-
menitija ose}awa, koja gajimo prema svojim porodicama i srpskoj zemqi.
Na kraju, dragi slu{aoci, re}i }emo jo{ ovo: ne slu{ajmo takve besede i
idimo svojim putem onako kako ka`e na{ pesnik Petrovi}:
Za~epte usta mudrih grosi~ara!
Dignite srca! Zgazite sumwe zmiju
I borte se za uspeh bez {i}ara.
Sa gospodinom Dionisijem i kad mi se ukazala prilika, nikada ni-
sam hteo da stupim u vezu. Nedequ dana po{to sam odgovorio gospodinu
Dionisiju ovako, on je odr`ao jedan drugi govor u blizini i tom prili-
kom kazao: Poru~ujemo onome u Milvokiju, da ni on nikada ne}e videti
svoju porodicu.
Da li je on na taj na~in hteo da prokliwe, ili, pak, da svoju tvrdwu
koju je izgovorio u Rasini, jo{ potvrdi, to ja ne znam. Ali, eto, u svemu
drugome se pokojni Dionisije prevario, pa se prevario i u tome, ja sam
do{ao u moju zemqu.
U tom razdoru godine su prolazile, vladika Dionisije se sve vi{e osa-
mostaqivao, ali nije mogao da ima kontrolu nad na{om patrijar{ijom. Qu-
di iz patrijar{ije nisu mogli ni da dolaze ovamo u to doba, da ga opomiwu
li~no, sve je to i{lo pismeno. Vladika Dionisije ve} je po{ao svojim pu-
tem, ili stranputicom. Pogazio je odavno zakletvu koju je polo`io prili-
kom hirotonisawa i napisao je svoju va`nu objavu i to wegovo pisanije iza-
{lo je u Glasu kanadskih Srba. To je bilo 1960. godine. U toj svojoj va`noj
objavi (objava postoji u mojoj arhivi) on je stavio ultimatum srpskoj crkvi
da ovu crkvu u dijaspori podignete na stepen arhiepiskopije.
Nikola Kosi}, da bi dokumentovao svoju pri~u, pokazuje novine Glas ka-
nadskih Srba i ~lanak Radoja Kne`evi}a, ~ije se ime u ovoj kwizi vi{e pu-
ta pomiwe, datiran 12. juna 1962. godine, koji nosi naziv Ka raskolu. Taj
tekst, ne samo da potvr|uje Kosi}eve navode, ve} i nagove{tava {ta }e se do-
goditi. Profesor Kne`evi} pi{e:
O
130 |
Spor bi bio u ovome. Crkveno-narodni sabor Ameri~ko-kanadske epar-
hije, odr`an 1956. godine, bio je odlu~io na podstrek Vladi~in neko-
liko stvari koje su stajale izvan wegove nadle`nosti i za koje je bila po-
trebna saglasnost Svetog arhijerejskog sabora: (1) da se teritorija Ju`ne
Amerike i Afrike izuzme iz ruku Patrijarhovih i prikqu~i Ameri~ko-ka-
nadskoj eparhiji; (2) da se Ameri~ko.kanadska eparhija podigne na stepen
mitropolije, i u skladu s tim episkop Dionisije proizvede za mitropoli-
ta; (3) da, ako nastupi slu~aj obudovqewa ove Eparhije, Sveti arhijerejski
sabor mo`e izabrati za novog episkopa samo jednog od tri kandidata koja bi
mu predlo`io eparhijski Crkveno-narodni sabor. Ovaj posledwi zahtev bio
je propra}en otvorenom ucenom, ~ija je drskost bez primera u letopisima
Srpske crkve. Svako oglu{ewe ovoga zahteva (~itaj: ovaj zahtev) i prenebre-
gavawe prava pastve ove Eparhije mo`e da dovede u pitawe jedinstvo ove
Eparhije sa svojom Patrijar{ijom.
Koliko su osnovani razlozi kojima preosve}eni gospodin Dionisije
brani svoje zahteve, to }emo ra{~laniti drugom prilikom. Zasad istaknimo
samo to, da Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve nije pred
tim ultimatumom pokleknuo. [to se ti~e zahteva u vezi s izborom ameri~-
ko-kanadskog episkopa (jedno pitawe koje dosad nije bilo aktuelno), Sabor
ga je otklonio s obrazlo`ewem da je u suprotnosti sa ~l. 105 Ustava Srpske
pravoslavne crkve. To je bilo u junu 1958.
Tu stvar, koja je mirovala ~etiri godine u pra{ini crkvenih arhiva,
preosve}eni Vladika odjednom pokre}e ponovo i daje joj ogroman publici-
tet. To je ve} zlo. Jo{ ve}e zlo je kavgaxijski duh kojim je Vladika nadahnut
i pretwa wegova upu}ena Crkvi svetoga Save. Nije mu zazor bilo izustiti
ove re~i: i ja danas skidam sa sebe svaku odgovornost za posledice koje mo-
gu da nai|u! Odgovornost za {ta? Za to {to Sveti arhijerejski sabor, ~ije
se odluke on zavetovao da }e po{tovati, ne nalazi za umesno da mu podari

| 131
~in mitropolita? Za to {to Sveti arhijerejski sabor odbija da se odrekne
vekove~nog prava Crkve da episkope bira po sopstvenoj proceni i savesti, s
pogledom na op{ti moralni stav kandidata kao i na wihovu bogoslovsku po-
godnost? Preosve}eni Vladika, bojimo se, po{ao je klizavom strminom.
Wegovo dana{we dr`awe prema celini Srpske crkve nadahnuto je pagan-
skom oholo{}u. Kao mnogi borci, on je sklon da preceni i svoju snagu i svoj
upliv na du{e. Sveti Sava je, me|utim, ve}i i ja~i nego episkop Dionisije.
Ako je birati izme|u wih dvojice a preosve}eni Vladika u svojoj oholo-
sti poverenu mu pastvu vodi tome izbor ne}e biti u sumwi.
Tako je pisao Kne`evi}, a Kosi} nastavqa:
Doktor Slobodan Dra{kovi} je jo{ u logoru podelio biv{e ratne za-
robqenike. Doktor Dra{kovi} je vrli Srbin, sin je ministra Dra{ko-
vi}a, koga su ubili komunisti 1921. godine. Dra{kovi} je bio pre rata
u Srpskom kulturnom klubu sa dr Slobodanom Jovanovi}em. Do{ao je k
nama u zarobqeni{tvo iz italijanskog ropstva. Slu~aj je hteo da prvi
razgovor sa wim obavim ja. Slobodan Dra{kovi} imao je ~in rezervnog
poru~nika. Pri{ao mi je kao takav, ja sam ga znao i odranije iz wegovog
delovawa ba{ u Srpskom narodnom odboru. Hteo je da sazna kakvo je sta-
we u logoru. Ja sam mu rekao ta~no kako jeste. Podele su ve} postojale. On
je pitao da li tu ima Jugoslovena? Ja mu ka`em da smo mi svi Jugoslove-
ni. Dra{kovi} je odmah rekao: Znate {ta, ja sam Srbin. Ka`em mu I
ja sam Srbin. Znate, za mene je jugoslovenstvo ubistvo za Srbe, za srp-
stvo, itd. Rekoh: Gospodine, da mi to pitawe ne potr`emo sada, jer nam
je va`nije da budemo jedinstveni, koliko je mogu}e, s obzirom na to da
marksisti vr{e preobra}awe na{ih mladih oficira. Dr`e razna pre-
davawa. Mi ho}emo ovde da zadr`imo na{ ~isto vojni~ki stav, da sa~eka-
mo kraj rata, pa da onda narod u slobodi ponovo ka`e ho}e li Jugoslavi-
ju, ili ne, ho}e li zajednicu, ili ne. On je mene zamolio tada, s obzirom
na to da sam poznavao situaciju u logoru i ve} bio u akciji, da napravi-
mo jedan sastanak na kojem bi bilo nekoliko renomiranih intelektuala-
ca iz logora, koji se bave logorskim `ivotom i rade u logoru, aktivnih
ili rezervnih oficira.
Jednog dana mi smo odr`ali taj sastanak. Na tom sastanku gospodin
Dra{kovi} plasirao je svoje ideje. Me|utim, moram da ka`em da nijedan
od prisutnih nije mogao da prihvati ideje gospodina Dra{kovi}a za ak-
ciju u logoru. Ja sam se trudio da na tom sastanku koliko-toliko, dovedem
do toga da se Slobodan Dra{kovi}, wegova inteligencija i wegovo znawe
iskoristi prosto za odbranu na{eg demokratskog stava, da bismo tako za-
jedno sa~ekali slobodu. Kao primer naveo sam ovo: Pazite, mi }emo se
ukrcati svi oko na{e i slovena~ke granice u isti voz i sada idemo vo-
zom daqe. Neko se iskrcava u Qubqani, neko u Zagrebu, neko u Beogradu.
Ko }e do [tipa da do|e, vide}emo, i kako }e da do|e. Ali je glavno da svi
po|emo istim vozom i da ovde do~ekamo slobodu kao demokrati, a posle,
mili moji, kuda koji. Svaki slobodan ~ovek neka zauzme stav koji `eli.
Dra{kovi} je na to pristao i po~eo da radi vrlo konstruktivno. On je
bio jak intelektualac. Moram da ka`em, retko koji dan da mi nismo pro-
veli jedan do dva sata u razgovoru o situaciji i {ta bi trebalo uraditi.
O
132 |
| Original u Kosi}evoj dokumentaciji. Sve viwete, pozivnice i letke ovog tipa crtao je za Kosi}ev radio vazduhoplovni
narednik Ratko Popovi}.
Me|utim, jednog dana, on je do{ao k meni, pa ka`e: Znate, gospodine ma-
jore, ja bih hteo da osnujem ovde jednu grupu. Pitam, kakvu grupu? Ka`e
srpsku grupu. I zaista, on je obrazovao jednu ~istu srpsku grupu. To nije bi-
lo nezgodno, nisam smatrao da je {tetno; jer, naposletku, u toj srpskoj gru-
pi on je po~eo da dr`i predavawe o srpskoj istoriji. Aon je bio ~ovek ver-
ziran u tan~ine, mada nije bio profesor istorije, ve} profesor prava.
K meni su dolazili moji prisni prijateqi, mladi qudi. Pitali su
me: Gospodine majore, da li da idemo kod gospodina Dra{kovi}a. Rekao
sam: Idite. Tako, da su se mladi qudi, koji su zaista bili `eqni znawa,
okupili oko Dra{kovi}a. On je to radio vrlo konstruktivno, bez obzira
{to je postojala ta odvojena srpska grupa. Sve je to bilo tako dok nije do-
{ao kraj na{em zarobqeni{tvu. Krajem rata, mene su Nemci, s jednom gru-
pom, oterali na krajwu poqsko-rusku granicu, na Severno more, i veliki
broj Dra{kovi}evih pristalica bio je sa mnom. Me|utim, Dra{kovi} je
pogre{io jer je od armijskog generala Dimitrija @ivkovi}a tra`io da
mu preda ovla{}ewe komandanta logora, kad je do{la sloboda u osnabri-
{kom logoru u kojem ja nisam bio tog momenta. Tvrdio je da, navodno, ima
veliki broj Srba koji nisu za Jugoslaviju. I tako nas je podelio. Meni je
bilo krivo. Uglavnom, on je stvorio svoju jaku grupu. To pomiwem zato da
bih do{ao na po~etak raskola. Prvi je stupio uz Dionisija Srpski kultu-
rni klub Sveti Sava, koji je vodio Slobodan Dra{kovi}.
Prvi letak koji su izdali Srbi protiv srpske crkve u Beogradu i pa-
trijarha Germana, pojavio se 1962. godine, pod naslovom Slobodni Sr-
bi i Srpkiwe, i glasi:
Jugoslovenski komunisti, koji tla~e srpski narod u porobqenoj Otaxbi-
ni, sad su se drznuli da poku{aju da pro{ire svoje nasiqe i na nas cepawem
Srpske Pravoslavne Eparhije ameri~ko-kanadske, akcijom protiv episkopa
Dionisija i postavqewem tri komesara za Ameriku i Kanadu. Teror koji nad
srpskim narodom sprovode zlo~inci u ko`nim kaputima i ~izmama treba da
se pro{iri na srpsku emigraciju preko agenata u mantijama.
Bestidnim komunisti~kim ubicama i zlo~incima srpska emigracija mo-
ra dati dostojan odgovor.
Srpske pravoslavne crkve u Americi su na{e, ne Titove i Germanove.
Sva pitawa na{eg crkvenog `ivota ima da re{avamo mi, slobodni Srbi u
Americi, a nikako ne jugoslovenski komunisti iz okupiranog Beograda. Mi,
a ne Titov German, imamo da odlu~ujemo ko }e nam biti episkop, ko sve{te-
nik a ko u upravi crkveno-{kolskih op{tina.
Kad srpski narod i Srpska Pravoslavna Crkva budu slobodni, slu{a}e-
mo srpskog Patrijarha.
Komunisti~kog patrijarha Germana ne priznajemo, kao {to ne priznaje-
mo Tita.
Srpska emigracija mora Titovim i Germanovim agentima da poka`e vra-
ta, da se vrate odakle su do{li.
Na{a srpska svest i svetosavska savest nala`u da borbu za oslobo|ewe
srpskog naroda i Srpske Pravoslavne Crkve vodimo jo{ mnogo odlu~nije
nego do sada, neumitno, do potpunog uni{tewa komunizma i kona~ne pobede
srpskog naroda.
Predsednik dr Slobodan Dra{kovi}.
Srpski kulturni klub
Sv. Sava.

| 133
134 |
| 135
Ovaj letak rasturan je me|u Srbima Amerike, Kanade, Evrope i Australi-
je. Ovo je prvi raskolni~ki sastav.
Sukob se zao{trava, sa neizvesnim posledicama. Drugog juna 1963. godi-
ne. Kosi} na svom radiju emituje tekst pod nazivom Izjava episkopa Dioni-
sija. Iz teksta koji nije episkopova izjava ve} je samo naslov, o~ituje se {ta
episkop Dionisije `eli, Kosi} prepri~ava wegove zahteve, ali savetuje slu-
{aocima da mirno i bez `u~nosti prate razvoj doga|aja. On uo~ava besmi-
slenost podela koje su na vidiku.
Dragi slu{aoci,
^uli ste saop{tewe Svetog arhijerejskog sinoda. Povodom ovog saop{te-
wa g. Dionisije dao je i svoju javnu izjavu, a koju su doneli mnogi ameri~ki
listovi; pored ostalih i ^ikago San Tajms. Tu je g. Dionisije izjavio:
1) Da on odbija da izvr{i ma kakvo nare|ewe Sv. arh. sinoda;
2) Da je Sv. arh. sinod podlegao komunisti~kom uticaju;
3) Da je wegovo, privremeno, suspendovawe u~iweno po komunisti~kom
tra`ewu;
4) Da on priznaje jedino odluke Eparhijskog sabora, koga je on pozvao za
septembar ove godine.
5) Da je on poznat kao borac protiv komunizma jo{ iz wegovih mla|ih
dana;
6) Da je on demokrata i
7) Da je ameri~ki dr`avqanin.
Iz navedene izjave g. Dionisija vidi se: da on namerava da i daqe, i po-
red odluke Sv. arh. sinoda o wegovom privremenom suspendovawu, vr{i epi-
skopske du`nosti. Zatim, g. Dionisije bori}e se za svoj polo`aj i tra`i po-
dr{ku ovda{weg naroda, tj. Eparhijskog sabora. Na ovaj na~in, u spor izme|u
wega i Sv. arh. sinoda, g. Dionisije uvla~i i nas Srbe pravoslavne vere.
Svakako, bi}e od ogromne {tete po na{ verski `ivot u ovom tu|em sve-
tu i odve{}e u na{e daqe raspar~avawe, ako nas g. Dionisije bude primorao
da se odlu~ujemo: za wega ili za Sv. Arh. Sinoda i na{u maticu crkvu u po-
robqenoj otaxbini, koja krvari od nanesenih joj rana; prvo Paveli}evim
odvajawem Srba od Srpske svetosavske crkve, stvarawem Hrvatske nezavisne
pravoslavne crkve a koje sre}om nije uspelo; zatim, stvarawem Makedonske
pravoslavne crkve, koju Sv. arh. sinod nikada nije priznao i ako je pod ne-
prekidnim komunisti~kim pritiskom. U poku{aju daqeg ~ere~ewa na{e
Svetosavske crkve mi, Srbi u slobodnom svetu, ne bi smeli da sau~estvujemo.
Nadamo se, da }e i g. Dionisije i pored predwe wegove izjave jo{ jednom do-
bro razmisliti i odustati od borbe i odre}i se zabadawa no`a u srce Srp-
ske pravoslavne crkve, koja ga je na~inila episkopom i koja neprekidno kr-
vari od komunisti~kih udaraca.
Na{im slu{aocima, pak, savetujemo: da bez `u~nosti i mirno prate da-
qi razvoj odnosa izme|u Sv. arh. sinoda i g. Dionisija. A mi }emo ih o svim
novim momentima obave{tavati.
Ve} 1963. godine Mladen Kosti}, sa drugog srpskog radija, u Rasini, za-
po~iwe ovako svoju emisiju o patrijarhu Germanu. Kosi} je sa~uvao autenti-
~an tonski zapis:
O
O

136 |
Gospodin German je verni komunisti~ki sluga, jer je od strane komuni-
sta na taj polo`aj i postavqen i od wih obilato nagra|en. Kao jo{ jedan do-
kaz vi{e pro~ita}emo vam pojedine delove pisma protojereja gospodina Vo-
jina \or|evi}a, koji je on svojeru~no pisao 22. avgusta 1965. godine iz
Pariza, jednom svom prijatequ, klasnom drugu iz Bogoslovije. Fotokopiju
toga pisma dobili smo od na{e eparhije, i evo ona se nalazi pred nama. Pro-
ta, gospodin Vojo \or|evi} bio je paroh u Desimirovcima u [umadiji. Do-
{ao je u ovu zemqu po afidelitu na{e eparhije i stavio se na raspolagawe
episkopu gospodinu Dionisiju. Evo {ta ka`e prota gospodin \or|evi}:
Za{to ja na ovo ovoliko udaram glasom kad se to samo po sebi razume. Za-
to {to ho}u brate moj dragi ne{to da reknem pre nego se bratski zagrlimo
{to ja jedva ~ekam. Ima mnogo ~ega da ti pri~am, a pismo je isuvi{e uzak
prostor za iskreno i dugo ispovedawe, ali jo{ pre na{eg susreta, dok sedim
ovde i ~ekam, ipak `elim da dotaknem jednu bolnu temu. To je, brate moj ro-
|eni, i qubqeni, moj i tvoj sada{wi odnos prema patrijarhu Germanu i sa-
da{woj crkvi u Jugoslaviji. Svestan sam da se tamo razbuktala `estoka bor-
ba izme|u Dionisijevaca i Germanovaca. E da li smo Pavlovi ili Kaifini,
nismo ni Hristovi i da borba vrlo sku~ava vidike i potiskuje objektivnost.
Svestan sam ~ak i toga da se mo`e {to{ta i ovoj prvoj strani prigovoriti,
ali na~elni stavovi su primarna stvar, a sve je drugo sekundarna stvar, koja
se sa malo vi{e voqe mo`e da ispravi i reguli{e. Do{ao sam ovde pre me-
sec dana na paso{ i ostao bez kanonskog otpusta. Dakle, ilegalno i za crkvu
i za dr`avu tamo{wu, tj. ilegalno za Jugoslaviju, po{to tamo, odmah govorim
osnovno, ima samo jedno Jugoslavija i ni{ta vi{e. Objasni}u ti to po{to
mnogi ne znaju da je i u Jugoslaviji, srbovawe {ovinizam, a verovawe su-
jeverje. Vi tamo kanda niste uo~ili neke stvari koje same po sebi govore
mnogo.
Titova diplomatska predstavni{tva u toj zemqi vode `ilavu i upornu
borbu, da ameri~ka vlada ne prizna pokret tamo{wih Srba za odvajawe u cr-
kvenom pogledu od matice crkve.
Ali, dva meseca kasnije Kosi} donosi ovaj komentar koji jasno pokazuje
gde je ko.
Saop{tewe o na{im odnosima posle uklawawa episkopa Dionisija
4. avgusta 1963.
Dragi slu{aoci,
Volter, ~uveni francuski pisac, pesnik, filozof i revolucionar osam-
naestog veka, kada je primio kwigu @an-@ak Rusoa Rasprava o poreklu ne-
jednakosti, u kojoj se Ruso zala`e za vra}awe ~oveka prirodi, odgovorio mu
je: Primio sam, Gospodine, Va{u novu kwigu protiv qudskog roda, i hvala
Vam Niko nije sa vi{e duha preduzeo da nas u~ini `ivotiwama, nego Vi
Ali, kada su {vajcarske vlasti spalile tu kwigu, napisao je Rusou slede}e:
Ja se ne mogu slo`iti ni sa jednom od Va{ih re~i; ali, dok sam `iv, brani-
}u Va{e pravo da ih iskazujete.
Tako je pisao veliki Francuz, koga mnogi zovu i ocem francuske revo-
lucije. Po wemu, Istina, koja je }erka uma, mora da trijumfuje, pa bio u pi-
tawu wegov jednomi{qenik ili ne. Pre Voltera, a i posle wega, svi istin-

| 137
ski, pravi qudi branili su i naturali svoje ideje re~ima, koje su za docnija
pokolewa bile obrasci: kako se ~ovek mo`e suprotstaviti idejama wemu
stranim, a pri tom ne uvrediti ~oveka: ne izustiti re~ koja poni`ava i ko-
ja je izraz zla. Jer, vreme prolazi, ali kazana re~ ostaje. Zato se pristojni
qudi ~uvaju re~i koje razjediwuju qude. Mi se mo`emo u ne~emu slo`iti ili
ne, ali niko nema pravo da svoga nejednomi{qenika kleveta i ru`i, samo za-
to {to on ne deli wegovo mi{qewe. Pravo je svakoga da svoje ideje brani i
natura pristojnim ube|ivawem. A ubediti mo`ete nekoga samo onda, ako se
ne `estite i ne ka`ete nijednu r|avu ili uvredqivu re~. Samo pristojne re-
~i, a jaki dokazi, mogu ubediti na{eg protivnika. Naprasitost, gnev i `e-
stina su neumesni i oni slabe i pomra~uju na{u pravednu stvar. Ali, na `a-
lost, u na{oj sredini ima qudi koji navedene misli ne mogu da shvate; koji
svog neistomi{qenika uzimaju kao svog li~nog neprijateqa. Te otuda siro-
vost i surovost izbija iz svake wihove re~i. Konkretno, u ovoj na{oj pode-
qenosti: za g. Dionisija ili za Srpsku crkvu i srpski narod, do{la je do iz-
ra`aja sva jetkost, neistina, zloba, zavist, podmuklost, neobrazovawe i
nevaspitawe, a umesto po{tovawa sva~ijeg gledi{ta i stava, objektivnosti i
istine. Padaju re~i, koje uni`avaju one koji ih izgovaraju; koje raskidaju
| Jedno od
sa~uvanih pisama
koje je Patrijarh
German uputio
Nikoli Kosi}u
138 |
prijateqstva, odvajaju ~oveka od ~oveka. Sve je ovo odraz na{e sredine, koja je
heterogena, sastavqena od vrlo razli~itih qudi po shvatawu, obrazovawu i
vaspitawu. A najve}i razlog tome je to, {to se neobrazovanim i neupu}enim
qudima, a pri tome oslobo|enim stida, dala prilika da diskutuju o proble-
mima o kojima pojma nemaju, sa qudima koji znaju {ta je diskusija, koji po-
{tuju ~oveka i koji poznaju probleme u tan~ine. Ovakvi, svoju intelektual-
nu inferiornost, u diskusijama, zamewuju uvredama, neistinom i o~itom
mr`wom. Wihova neskromnost prelazi sve granice. Oni, koji su u Otaxbi-
ni jedva mogli da biraju seoskog kmeta, `ele da, danas, biraju vladike. Aoni,
koji su nekada temenali srpskim vladikama, `ele, sada, da ih podu~e kako se
vladikuje. U~e nas srpstvu i pravoslavnoj veri oni, koji svoju ku}u, ovde, ni-
su mogli srpski i pravoslavski da urede i u ~ijoj se ku}i, skoro, srpski i ne
govori. Pozivaju nas na patriotizam oni, ~iji se patriotizam sastojao, a i da-
nas se sastoji, u praznim re~ima, a ustvari odavno su raskrstili s wim. Bra-
ne Kraqa od nas oni, koji mu ve} davno ne pripadaju. Ali, emigrantski `i-
vot je doveo do ovih anomalija. Ina~e, svaki bi bio na svome mestu i u svom
dru{tvu i odgovarao bi za svaku iskazanu re~, a ovde neodgovorno rasipa mr-
`wu i neistinu. Zato, mi apelujemo na na{e slu{aoce, da brane Istinu,
Srpsku pravoslavnu crkvu u Otaxbini i ovde, a i na{e arhijereje, a da pri
tome budu tolerantni i ne seju mr`wu prema nejednomi{qenicima. Mudri
qudi ka`u: Kad Vas neko okrivquje za ne{to, {to nije istinito, ili za ne-
{to {to niste u~inili, nemojte se qutiti na wega. On nije u mogu}nosti da
odvoji Istinu od La`i. Taj nedostatak je bo`ja kazna za neka nedela, pa ga ne-
mojte i Vi ponovo ka`wavati. Ali, zatim, ti mudri qudi dodaju: ^uvajte se
onih qudi iz ~ijih usta ne~istota izlazi.
Na{i se slu{aoci se}aju kakav je stav bio zauzeo Srpski radio program
prema onom nesrpskom, nepatriotskom i defetisti~kom govoru g. Dionisi-
ja, 3. marta 1957. godine, u kome nam je poru~io da se mi nikada ne}emo vra-
titi u na{u Otaxbinu. Nama je tada bilo jasno ko je on. Kroz ceo ovaj peri-
od sve do danas, mi ni za dlaku nismo promenili na{ stav. A {to su mnogo
godina docnije i drugi po~eli da dele na{e gledi{te o g. Dionisiju, to sa-
mo potvr|uje da smo mi jo{ 1957. godine bili u pravu. Srpski radio pro-
gram ima odre|en srpski, pravoslavno-svetosavski, demokratski, a iz koga
izlazi i antikomunisti~ki stav. Branili smo, branimo i brani}emo srpski
narod, i wegovu Svetosavsku crkvu, wegov demokratski i ni~im nepomu}eni
slobodarski put. Svaki ko od nas ne{to drugo o~ekuje, morao se prevariti.
Niko od nas ne bi trebalo da se zanosi, da }e posle ovog na{eg me|usob-
nog hrvawa iza}i kao pobednik. Ne! Uklawawem g. Dionisija sa dosada{weg
polo`aja pobedi}e Srpska pravoslavna crkva kao celina. A mi }emo, kao
emigracija, za izvesno vreme biti na gubitku, jer }emo posle odlaska g. Di-
onisija ostati me|usobno zava|eni i jo{ vi{e rascepkani. A to }e biti we-
govo pastirsko delo, koje nam ostavqa. Zato, mi ukazujemo samo na jednog
krivca, za sve ovo, na g. Dionisija. Posle wegovog odlaska, nama }e trebati
mnogo snage, dobre voqe i truda da uspostavimo normalne me|usobne odno-
se, kako bi se ponovo zajedni~ki posvetili onom poslu zbog kojeg se i nala-
zimo u emigaciji. Pretpostavqamo, da }e ovom sre|ivawu pomo}i i sada{wi
privr`enici g. Dionisija, jer }e i oni brzo uvideti da ni{ta ne mogu zapo-
~eti i uraditi sa jednim rashodovanim vladikom.
| 139
Da li }emo u sebi na}i tu snagu? Koliko }e nam trebati vremena da nor-
malizujemo na{e odnose? Na ova pitawa vreme }e dati svoj odgovor. Ami, je-
dino mi, mo`emo u~initi da ono bude kratko.
[ta se to wih ti~e {to se srpska crkva raspada i propada. Za{to te kro-
kodilske suze, wihovo je da se samo tome raduju.
Kraq Petar je nekoliko puta bio uz Dionisija, pa se vra}ao, pa po-
novo uz Dionisija, pa se ponovo vra}ao, dok nije definitivno ostao sa
nama, sa Srpskom crkvom ka`e Kosi}.
Najbli`i Kosi}ev saradnik i prijateq, Mom~ilo Ili}, u emisiji od 18.
oktobra 1964, ~ita tekst Divanxije sa radija i oslikava atmosferu koja je
nastala u srpskoj emigraciji posle raskola 1963. godine. On svoju pri~u za-
po~iwe Zmajevim epigramom: Otkada je Hristos mazgu jahao na Cveti otad
mnogi mazgov~i}i, misle da su sveti.
Ovaj Zmajev epigram izgleda da se dopadao Kosi}u i wegovim saradnici-
ma pa su ga ~esto koristili kao moto svojih tekstova ~ija su tema bila ras-
kolnici.
Evo tog teksta:
Na nekoliko posledwih emisija Srpskog radio programa, osvrnula su se
izvesna lica iz raskolni~kog tabora anonimno, razume se, re~nikom ala-
sa sa Save i piqarica sa Cvetne pijace. Naro~ito su se okomili na qude, ko-
ji su komentarisali Kraqevu ro|endansku poruku srpskoj emigraciji i na
W. Svetost Patrijarha srpskog G. Germana. Od trojice ovih komentatora
neki ^ika Mi{a (~iji je on ^ika i ko mu dade ovaj prirepak?) jednoga
je nazvao velikim naiv~inom za drugoga re~e da lupa ka Maksim po di-
viziji, a za tre}eg: da je nenormalan. Me|utim sve pomenute osobine, ko-
je treba da poseduju ova trojica ima on sam.
Napadnut je na{ monarhizam, na{a kritika Kraqevih postupaka i na{a
ni~im nepokolebqiva vernost Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Svi na{i navodi, sve zamerke Kraqevim postupcima ili Dragoqubovom
raskolu, nazvani su pogrdnim stvarima. Ali, ako su to pogrdne stvari, za
wih mi ne snosimo odgovornost, jer ih mi nismo ~inili, nego smo samo na
wih, kao na takve: po na{ narod, crkvu i zemqu ukazali. A da ne umemo da
milujemo i radimo to dobro zna celo to {areno dru{tvo, okupqeno
oko raskolni~ke sekte Svetog Nikole. Ako se Kraq vozi automobilom javno
sa Marisavom Petrovi}em
1
po Minhenu, prilikom svoje posete srpskim
emigrantima u Nema~koj mi to osu|ujemo: jer ne mo`emo da oprostimo
Marisavu {ta je bio Marisav za vreme pro{le nema~ke okupacije na{e ze-
mqe, niti da zaboravimo kragujeva~ki Oktobar. Raskolnici to mogu (kao {to
i ~ine). Oni razre{avaju grehova svakog onog koji im pri|e.
Kada je ve} re~ o monarhizmu, da vidimo ko su ti monarhisti i od kad su
to?
Oni su monarhisti otkad su postali raskolnici i otkad im je Milivo-
jevi} iz Rabrovca postao W. Preosve{tenstvo vladika Dionisije, a Petar
Kara|or|evi} W. Veli~anstvo Kraq Petar Drugi. A Dragoqub Milivojevi}
im je postao vladika tek onda, kada, u stvari, to vi{e nije bio. Postav{i ras-
kolnici, prekono} su postali i monarhisti i dinastiri, jer je Kraq dao po-
O

1
Marisav Petrovi}, istaknuti ~lan Qoti}evog Zbora, organizacije koja je sara|i-
vala sa Nemcima u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.
140 |
| ^lan redakcije
Srpskog radio programa
Mom~ilo Ili}
| 141
dr{ku Dragoqubu i wegovom raskolu. Velika ve}ina od wih su qudi, nespo-
sobni da sami donesu odluku u nastaloj crkvenoj krizi. Oni nisu pitali gde
je istina, ve} gde je Kraq. A ovo Kraqevu odgovornost samo pove}ava.
U toj {arenoj gomili Svetonikolaca glavnu re~ vode oni, ~ija je xada
ulica Beri u ^ikagu, a organ Srpska Borba. U toj Srpskoj Borbi od 1953.
pa sve do Desetog libertvilskog va{ara, za vi{e od 10 godina, bili su stal-
na miro|ija Petar Kara|or|evi} i nekakav Milivojevi}. Za Srpsku Borbu
i one oko we, za posledwih 10 godina, niti je Kraq bio wegovo Veli~anstvo,
niti Dionisije wegovo Preosve{tenstvo Episkop ameri~ko-kanadski. Ta
Srpska Borba je jo{ davno pre 5. marta 1964. ras~inila Dionisija.
Do raskola on za wu nije bio ni srpski, ni svetosavski, ni vladika ni Di-
onisije pa ~ak ni Dragoqub, ve} samo neki Milivojevi}. (Vidi Srpske
Borbe od 1953. do 1963.)
Postav{i, kroz raskol, neka vrsta Verske Komisije u sektorskoj op-
{tini Sv. Nikole u Kadahi, oni su potpuno kopirali komunisti~ku Ver-
sku komisiju iz Beograda. Oni optu`uju, klevetaju, vre|aju, postavqaju pita-
wa i bezobzirno na wih tra`e odgovore; vr{e isle|ewa, investigacije,
stavqaju protivnike na indekse i proskripcione liste, imaju spremne xe-
late i konopce.
Ko su oni i ko im dade to pravo? Kako smeju i da pomisle da smo svi mi,
koji imamo svoje glave (koji nismo vo|eni u ludnice da nas posmatraju ili
da mi koga posmatramo) i ne mislimo onako kako nare|uje ulica Beri iz ^i-
kaga du`ni da se osvr}emo na wihova benavqewa.
Ako ^ika Mi{in go{a mo`e da dr`i pridike biv{em Dionisiju u
svome strogo poverqivom pismu na 24 stranice, od 27. jula 1964. i ako Mi-
livojevi} ulovqen u kquse raskola mora te pridike da esapi, mi, hva-
la Bogu, ne moramo, i ne}emo. Za nas su dve razli~ite stvari: Sv. Sava ^ika-
{ki i Sveti Sava Srpski
Da bi dokazali da je srpski patrijarh ~as komunista, ~as samo komuni-
sti~ki poslu{nik, navode da je Patrijarh German odlikovan komunisti~-
kim ordenom. Tim istim ordenom odlikovan je i katoli~ki biskup Aksamo-
vi}, pa niko od katolika ne re~e ni da je komunista, ni da je komunisti~ki
poslu{nik. Patrijarh German je odlikovan i najve}im pravoslavnim odli-
kovawem Vaseqenske Patrijar{ije u Carigradu, po~a{}u i priznawem i naj-
ve}im gr~kim kraqevskim odlikovawem pa ipak zato nije ni fanariota
ni Grk.
Crkva u Jugoslaviji (kao i u drugim komunisti~kim zemqama) nije slo-
bodna da svoje verske i prosvetne manifestacije pro{iri i prenese van zi-
dina svojih hramova i mesta ograni~enih joj komunisti~kim zakonima. Pa i
tamo, komunisti~ka ruqa razbija kamewem crkvene prozore, napada vernike,
rastura litije.
Ovde, kod nas verska ube|ewa su slobodna i zakonom zagarantovana, nema
komunisti~ke ruqe. Pa, i ovde, crkve se piketiraju, razbijaju se crkveni pr-
ozori, skrnave oltari. Ko to ~ini? Raskolnici, sledbenici rabrova~kog
vra~a. Mnogi su na{li svoje pravo mesto u raskolu i na wega se sami posta-
vili, kad ih ve} nismo mogli mi, iz poznate srpske bole}ivosti, jo{ rani-
je tamo postaviti. Sada kada su se sami postavili, neka tamo i ostanu. Mi ih
ne `elimo vi{e u svojim redovima.
Komunizam je pocepao srpski narod na {est jedinica; raskolnici srp-
sku crkvu u slobodnom svetu na dva dela. Oni su se opredelili. Mi nema-
142 |
mo potrebe da se opredequjemo. Na{i preci su se jo{ pre vi{e od deset ve-
kova opredelili i za nas i mi ostajemo na tom opredeqewu.
Mi i Oni smo: dve ideologije, dva mentaliteta, a sada i dva sveta i dve
vere.
Sadr`aj ovog `estokog Ili}evog komentara ne predstavqa samo razgled-
nicu stawa svesti, sliku `ivota srpske emigracije u Americi druge polovi-
ne 20 veka, ve} svuda, u raznim zemqama, na svim kontinentima gde su `ive-
li Srbi zahva}eni crkvenim raskolom.
Srpska {tampa i radio, zavisno od toga u ~ijim su rukama bili, udarili
su iz svih oru`ja jedni na druge. Nekada{wi najboqi prijateqi, kumovi, ~i-
tave porodice, rasturile su se na pitawu: Da li ste za Germana ili Dioni-
sija? Podeqena su grobqa i crkvene op{tine na raskolni~ke i lojalne srp-
skoj crkvi u Beogradu. Podeqena su nacionalna udru`ewa, {tampa i radio,
a crkvena imovina {irom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, zbog deobe do-
{la je na sud. Srpski pravoslavni hramovi i imawa, ~ija vrednost nije bila
mala, nastali uglavnom novcem darodavaca, na{li su se pred o~ima ameri~-
ke javnosti. Svaka strana tvrdila je da je ba{ ona u pravu.
Mere protiv kraqevi}a Tomislava
Ukoren je i princ Tomislav.
Kanadski Srbobran, nedeqni list koji izlazi u Hamiltonu (Kanada),
donosi, u broju od 18. novembra 1965, slede}e neverovatno saop{tewe, pod
naslovom:
Iz Kancelarije W. V. Kraqa Petra Drugog:
Postupaju}i po Najvi{em nalogu, Kancelarija wegovog Veli~anstva Kra-
qa daje slede}e
S A O P [T E WE :
1. Istupawa wegovog Kraqevskog Viso~anstva Princa Tomislava u poje-
dinim prilikama, po pitawu borbe za o~uvawe slobode Srpske pravoslavne
crkve van Otaxbine, u o~iglednoj su suprotnosti sa zvani~nim stavom i po-
litikom, inaugurisanim od strane wegovog Veli~anstva Kraqa, i kao dr`av-
nog poglavara i kao {efa Kraqevskog Doma. Kao takva spomenuta istupawa
su te{ko o`alostila sve prave atikomunisti~ke borce i sinove Svetosavqa
i izazvala wihove opravdane proteste.
2. U vezi sa tim, wegovo Veli~anstvo Kraq, postupaju}i saglasno odred-
bama Porodi~nog Pravilnika za ~lanove Kraqevskog Doma Kraqevine Jugo-
slavije od 5. aprila 1930. godine (Slu`bene Novine Br. 92 XXXVI od 24.
4. 1930), naredio je odgovaraju}e mere, kako bi se ista istupawa u budu}no-
sti otklonila.
Monako, 11. oktobra 1965. [ef Kancelarije,
|eneral T. K. Mili}evi}
O
O

| 143
Vo`wa mrtvog Mihajla Miqkovi}a od Milvokija
do Libertvila i natrag
Svedo~ewa o ovom srpskom crkvenom ratu koji }e u Americi, ali reklo bi
se i uop{te, obele`iti srpsku emigraciju u drugoj polovini 20. veka, ima
puno. Me|utim, neumoqivi Kosi} ostavqa i ovu bele{ku koju je objavio na
svom radiju 8. marta 1964. godine:
Kako saznajemo, telo pokojnog Mihajla Miqkovi}a nije moglo biti sa-
hraweno na srpskom grobqu u Libertvilu.
Biv{i episkop biv{e ameri~ko-kanadske eparhije, Dionisije Milivo-
jevi}, nije dozvolio pristup sve{teniku na srpsko grobqe u Libertvilu, a
koji je trebalo da izvr{i sahranu. Prijateqi pokojnog Mihajla Miqkovi}a,

O
144 |
pak, nisu mogli da ga sahrane bez sve{tenika, pa je telo pokojnikovo vra}e-
no u mrtva~nicu.
Tako se mrtvi Srbi vozaju kroz Viskonsin, na zaprepa{}ewe srpskog sve-
ta i na{u veliku sramotu.
Pitamo: gde je ovde hri{}anstvo, ~ove~nost. Ovakav slu~aj ne mo`e nika-
ko da se opravda. U pitawu je bio mrtav ~ovek na posledwem putovawu na ko-
je svi idemo. Ali, ima Boga.
Ovakav odnos samih Srba prema Srbima, na~inio je nenadoknadivu {te-
tu srpskoj emigraciji, a posledice tog raskola ose}a}e se i u 21. veku.
Prema svim ovim doga|ajima, Kosi}ev radio imao je stav, {to }e se jasno
videti iz tekstova koji, kao dokumentarni materijal Srpskog radio ~asa iz
Milvokija, ~ine prilog istoriji srpskog radija u Americi.
Prebogata je Kosi}eva radio arhiva ove vrste dokumenata. Wegov radio,
koji je tako|e vodio rat s raskolnicima, kako je to ve} vi{e puta prikazano,
hranio je srpski svet svojim intrigama, tu~ama, razbijenim crkvama, oskr-
navqenim srpskim grobqima. U komentaru datiranom 4. jula 1965, koji je na-
pisao i ~itao Kosi}, vidi se wegov poku{aj, iako koristi epitete tipa sek-
ta Dragoquba Milivojevi}a da u celu pri~u o raskolu unese i malo
pomirqivih tonova.
Dragi slu{aoci,
U na{oj emisiji od 20. juna o. g. zavr{ili smo izlagawa re~ima:
Iako smo zava|eni, nismo neprijateqi. Zajedni~ki nam je smrtni nepri-
jateq komunizam.
Ove re~i primqene su sa negodovawem od izvesnog, istina, maweg, broja
qudi sa obe zava|ene strane. Oni smatraju da je me|u nama nepremostiv jaz; da
su raskinuta prijateqstva, kumstva i raskinute ro|a~ke veze za uvek; da ne mo-
`e me|u nama biti vi{e nikakve saradwe, pa ni zajedni~kih akcija prema ko-
munizmu uop{te, a posebno prema komunisti~kom re`imu u Jugoslaviji. Oni
ne smatraju na{u sva|u prolaznom, oni je, ~ak, ne smatraju ni sva|om, ve} ne-
prijateqstvom, koje treba da od nas stvori dva ratoborna tabora, koji }e se
me|usobno boriti bez kraja i konca i to preneti na na{ podmladak. Oni ne
smatraju da treba, i ne `ele, da prepuste vremenu da ono definitivno poka-
`e ko je u pravu. Oni nas guraju jedne protiv drugih i kada postoje izvesni
razlozi za umereniji i razumniji stav jednih prema drugima. Oni `ele defi-
nitivnu na{u versku podelu, koja je trajnija i te`a od politi~ke podele.
Po na{em mi{qewu, prema ovim qudima, ma kojoj zava|enoj strani oni
pripadali, ne mo`e se stajati skr{tenih ruku i ne opomenuti ih da je takav
wihov stav skroz i skroz pogre{an. Ka`emo pogre{an, kada su u pitawu ro-
doqubi i nacionalno ispravni qudi, jer oni to ~ine iz pogre{no shva}enog
na{eg crkvenog spora. Ovakvim svojim dr`awem oni koriste komunistima
i svim ostalim, ne malobrojnim, neprijateqima Srpske pravoslavne crkve
i jedinstvenog Srpstva. Ali, kod ovoga moramo odmah da konstatujemo da uvu-
~eni komunisti~ki provokatori imaju isti takav negativan stav po zadatku
i ulozi koju treba da odigraju u razbijawu politi~ke emigracije. Sem ovih,
raspaquju mr`wu i podgrevaju razdor izvesni glavari, pristalice sekte
Dragoquba Milivojevi}a, koji su i poveli borbu protiv Srpske crkve, ne iz
verskih i nacionalnih pobuda, ve} iz svojih li~nih interesa, ~uvaju}i svo-
O

| 145
je pozicije u hijerarhiji wihove sekte, ili iz bojazni da wihove prqav{ti-
ne ne iza|u na svetlost dana.
U vestima ste ~uli kako je sud u Indijana Harboru odlu~io u tamo{wem
crkvenom sporu. Ovo je svakako odlu~uju}i momenat, koji }e odvesti ka okon-
~awu spora i na{oj pobedi u tom prostoru. Ali, verovatno ste ~uli i za op-
tu`be koje je, u toku su|ewa, izneo advokat Nikola Stepanovi} protiv qudi
koji su se za vreme rata borili pod komandom |enerala Mihailovi}a. On je
javno optu`io ~etnike da su po Jugoslaviji, u toku rata, palili katoli~ke
crkve. Ovaj ~ovek je na sudu branio svoje nakaradno gledi{te o Srpskoj cr-
kvi, ne biraju}i sredstva, i tom prilikom javno okaqao pokret koji je, jedan
od zaloga, na{e srpske boqe budu}nosti. Gde je ovde princip? Gde je ovde
srpska svest? Gde je ovde rodoqubqe?
Moramo biti oprezni prema svima koji, radi opravdawa svog negativnog
stava prema Srpskoj crkvi, uzimaju argumente mr`we i neistine; koji ne
prezaju od bla}ewa nacionalnih svetiwa, uzimaju}i upomo} kao svedoke
osvedo~ene neprijateqe Srpske crkve i srpskog naroda. Najzad, na{i nadle-
`ni crkveni organi su ti koji nam ukazuju na put kojim treba i}i u ovom na-
{em crkvenom sporu, i kakav treba da je na{ odnos prema onim hrabrim Sr-
bima, koji su bili na stranputici, a ho}e da se vrate na jedini ispravan
srpski i svetosavski put.
Kao {to ste ~uli u vestima, slu~aj u Hamiltonu i Dulitlu pokazuje, da su
Srbi i ovde hrabri i da nije uvek ta~na ona stara izreka: Srbin }e se za
inat i potur~iti. Inat Srbi ispoqavaju u li~nim stvarima i momentima,
a ne u verskim i nacionalnim. Vrata Srpske crkve su svakom iskrenom sve-
tosavcu {irom otvorena. U wu on mo`e i treba da u|e kad za to oseti potre-
bu. A niko nema pravo da ga u tome spre~ava. Na{i episkopi daju nam divan
primer pra{tawa prema onim hrabrim Srbima koji svoju gre{ku `ele da
isprave.
Kosi} komentari{e ove doga|aje u emisiji Radio Beograda 2 Govori da
bih te video, datiranoj oktobra 1998. godine.
Raskol je uspeo iz ovih razloga: Prvo zato {to je episkop Dionisi-
je uspeo da nekoliko sve{tenika pridobije za sebe. Sve{tenici, Srbi iz
stare generacije, ve}ina koja je do{la mnogo ranije, koji su se bili ve}
odelili mawe-vi{e od srpskog naroda, po{tovali su Crkvu na svoj na-
~in, po{tovali vladiku na svoj na~in, sva|ali se s vladikom na svoj na-
~in, ali u ovom momentu stali su uz wega. Pored tih bilo je i drugih sve-
{tenika koji su do{li docnije, ali `ivot srpskog sve{tenika je bio
dobar samo onda ako ima eparhiju. Ako nema eparhiju, on mora da argatu-
je. Znam sa tog sabora koji su oni odr`ali, gde su govorili: Ja ne}u da
nosim xakove. Bi}u uz Dionisija. Ti sve{tenici su u svojim parohijama
zadobili izvestan broj qudi koji nisu mnogo znali o crkvenom `ivotu i
hijerarhiji u crkvi. Ako je to bio prota, po{tovali su ga, qubili u ruku.
A {to je najglavnije, kraq Petar stao je uz Dionisija. Kraq Petar je
dao vojsku Dionisiju. Prema tome, za raskol su krivi vladika Dioni-
sije, sve{tenici koji su mu pri{li i kraq Petar. Ja sam jednom mom do-
brom prijatequ majoru postavio ovakvo pitawe: Za{to si ti oti{ao? Ka-
`e: Kraq je tamo. Ja sam oficir, ti si oficir. To je tvoja du`nost, rekoh.
Dobro. Postavi}u ti drugo pitawe. Za{to ti ne izvr{i{ kraqevo nare-
O
146 |
|ewe kada te je pozvao da ide{ kod Tita 1944. godine. (Govor Kraqa pre-
ko BBC septembra 1944.) Za{to nisi oti{ao? On je stao pa me gleda. Re-
kao sam mu Srpska crkva je Srpska crkva. Kraqeve mewamo, a ckrvu ne
mewamo, veru ne mewamo. Umiru nam patrijarsi, smewuju se ako treba pa-
trijarsi, a srpska crkva ostaje. Ovde nije u pitawu patrijarh German, ne-
go je u pitawu srpska crkva i srpski narod, koji je tamo. Mi svi govori-
mo: borimo se za srpski narod, a on je tamo, nije ovde. ]utao je taj moj
prijateq. Posle se vratio tamo gde treba. Bilo je dobronamernih qudi.
Primer majora Milivoja Vuksanovi}a: ^etnik uz ]uji}a za vreme rata,
Ravnogorac, koji moli qude i prekliwe da se ne cepaju; da ne prave raz-
liku izme|u Srba i Srba. Qudi koji su do{li s wim po{tovali su ga.
Imao je uticaj i mnoge je spasao. Bilo je i takvih koji su toliko oti{li
u taj na{ raskol da se ume{ao i ameri~ki senator, Dod. Kao i ameri~ki
sud, oko podele imovine.
Kraq i raskol
Povodom stava kraqa Petra, pro~itana je ova deklaracija na Kosi}evom ra-
diju: Crkveno narodni sabor u Americi i Kanadi, odr`an u Detroitu od
14. do 15. maja 1964. godine pozdravqa i Va{e veli~anstvo ali sa dubokim
`aqewem za stav koje je Va{e veli~anstvo zauzelo po crkvenom sporu, sta-
vqaju}i se na stranu raskola. Molimo se Bogu da se Va{e veli~anstvo umudri
i vrati pod okriqe srpske pravoslavne crkve.
Povodom raskola, Kraq tek 1967. daje ovo pokajni~ko saop{tewe:
Svim Srbima i Srpkiwama u slobodnom svetu.
Pre ~etiri godine, 15. juna 1963. po savetu nesavesnih nazovi prijateqa
i saradnika uputio sam svoju poruku i pozvao sve Vas da pri|ete odmetniku
srpske crkve i osudio sve na{e arhijereje. Oni koji su me savetovali da osu-
dim na{u crkvu u zemqi uneli su ustvari politiku u ovu bo`ansku ustanovu.
Time su na`alost neki hteli da kroz crkvu i u crkvi ostvaruju svoje poli-
ti~ke ciqeve i da pridobiju ve}inu u nekim nacionalnim organizacijama.
Jedan od takvih, ubaciv{i ugarak u srpske redove u emigraciji, vratio se u
Jugoslaviju iako je u na{im redovima igrao ulogu jednog od najve}ih antiko-
munisti~kih boraca i danas se slobodno {eta po Jugoslaviji. Od tada pa do
danas izvestan broj qudi odanih monarhiji i meni li~no, slao mi je svoje va-
paje i pru`ao dokaze da na{a crkva u zemqi vr{i svoju bo`ansku misiju.
Zahvaquju}i uglavnom nekim stranim prijateqima na{ega naroda, koji su
temeqno prou~ili prilike u na{oj zemqi, ja sam definitivno stekao do-
voqno dokaza da na{a svetosavska crkva, pod uslovima koji su nam svima do-
bro poznati, uspe{no ispuwava svoju misiju. Uvi|aju}i jasno koliko sam po-
gre{io ja imam dovoqno moralne hrabrosti kao va{ Kraq, da svoju gre{ku
prema vama prema srpskoj crkvi, javno priznam i da se iskreno pokajem.
I ovo saop{tewe sa druge strane, sa~uvano u Kosi}evoj arhivi, govori
o dubokoj krizi u kojoj su se na{li crkva i emigrantski svet.
O

O
| 147
Patrijarh German
Ideja da se Kosi} obrati pismom Svetom sinodu u Beogradu to jest li~no pa-
trijarhu Germanu, nastala je ba{ zahvaquju}i raskolu. On je dobro osetio da
je radio mo}no propagandno sredstvo za utemeqewe Beogradske crkve me|u
razbijenim srpskim slu{aocima koji su mogli da prate wegov program i pro-
gram srodnih radio ~asova. Na Kosi}evu molbu da mu se {aqu Patrijarhove
poslanice, Patrijarh je, o~evidno vrlo zadovoqan, odgovorio li~no.
Kosi}eva prepiska s patrijarhom Germanom trajala je od 1966. do 1987.
Od mnogih pisama izdvaja se jedno upu}eno patrijarhu 29. aprila 1970. godi-
ne iz Milvokija.
O
| Patrijarh German (18991991)
| 149
Va{a Svetosti,
Dobili smo magnetofonsku traku na kojoj ste Vi pro~itali i snimili
uskr{wu poslanicu Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve.
Tako|e, primili smo i Va{e pismo od 17. aprila ove godine.
Poslanica je na Uskrs emitovana. Mnogobrojni Srbi do~ekali su ovaj
praznik sa ve}om rado{}u, jer su kroz vrlo sadr`ajnu i divno izgovorenu
Poslanicu bli`e osetili svoju Otaxbinu i neprekidnu brigu svoje Crkve o
srpskom narodu u zemqi i van we.
Va{a Svetosti, sve Va{e poslanice imaju dubokog smisla i ostavqaju sna-
`an utisak na na{e slu{aoce. Ali je ova posledwa potresla svakog od nas
ukazuju}i nam, vrlo korisno, na niz problema sa kojima su narod i Srpska
crkva suo~eni.
Molimo se Bogu da Vama, ostalim na{im ota~enstvenim arhijerejima,
sve{tenstvu, mona{tvu i svima drugima, {kolovanim ili ne{kolovanim,
okupqenim oko na{e Crkve, pomogne da te{ko}e sre}no prebrodite i sa~u-
vate srpski narod da duhovno i moralno ne posrne.
Mnogo smo Vam zahvalni na Va{em li~nom trudu oko snimawa i slawa
poslanica. One su nam, zaista, tako dobro do{le i poma`u nam da, u okviru
na{ih mogu}nosti ovde, ubla`imo razmimoila`ewa me|u Srbima i uka-
`emo na zablude, koje su odvele jedan deo na{eg sveta na pogre{an put.
Patrijarhova pisma Kosi}u bila su kratka, crkveno oficijelna, ali do-
voqno va`na i saglasna sa ciqem koji je Kosi} postavio: emitovawe patri-
jarhovih poslanica kao blaga preporuka za mir i slogu zava|enim Srbima u
Americi. Bilo je to jasno opredeqewe politike wegovog radija da zastupa
interese matice crkve u crkvenom sporu u Americi.
Iz Kosi}eve dokumentacije izdvaja se jedno od retkih pisama koja je pa-
trijarh German nekome uputio javno u Americi. Bilo je to pismo An|i Po-
li}, udovici bogatog starosedeoca koja je iz Kalifornije oti{la u Beograd
da vidi {ta se to doga|a u crkvenom sporu. Po povratku, a po sistemu re-
kla-kazala, opawkavala je svog svetog doma}ina iz Beograda. Ova, jo{ uvek
dobro dr`e}a `ena, prema Kosi}evom svedo~ewu, imala je emotivne veze s
nekim sve{tenicima srpske crkve u Americi koji su bili na strani rasko-
la. To pismo An|i Poli}, sa potpisom patrijarha Germana, upu}eno iz Beo-
grada 24. decembra 1964. Kosi}, po odobrewu, emituje u celini na svom ra-
diju 26. septembra 1965. godine.
Pismo koje je Patrijarh Srpski uputio
24. decembra 1964. godine, Beograd
Gospo|a An|a Poli}, San Marino, Kalifornija SAD
Po{tovana gospo|o Poli},
Posle Va{eg odlaska iz Jugoslavije u SAD ja sam Vam pisao u dva maha: 16.
oktobra 1963. i 15. novembra 1963. godine. U oba pisma poku{ao sam da Vam,
s roditeqskom brigom i qubavqu, uka`em da Va{e mesto nije me|u raskol-
nicima koji ru{e jedinstvo Srpske crkve. Na`alost, iz tamo{we {tampe,
koja donosi Va{e izjave, kao i iz zvani~nih izve{taja na{ih tamo{wih ar-
hijereja: Stefana, Firmilijana i Grigorija vidim, da Vi ne branite jedin-

150 |
| 151
152 |
stvo Srpske crkve, nego ste na strani raskolni~ke grupe, koju predvodi ra{-
~iweni Dionisije, koji ru{i Srpsku crkvu i sve {to je sveto svakom dobrom
Srbinu. To me je mnogo o`alostilo i pokrenulo da Vam napi{em ovo pismo
i poku{am jo{ jednom da Vam otvorim o~i. Pre svega, molim Vas, da uzmete
ta moja dva pisma i da ih ponovo pa`qivo pro~itate.
U pismima mojoj sestri Radmili, Vi se odri~ete Dionisija. To je do-
bro i za pohvalu. No pri svem tom, Vi poma`ete re~ju i delom, wemu i ras-
kolnicima, kojima on stoji na ~elu kao vo|a. On ne priznaje svoj zakoniti
Sud i wegovu presudu po svojim te{kim i dokazanim prestupima. On ne pri-
znaje odluke Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, a Vi mu
se pridru`ujete i isto tako ne priznajete kao i on odluke Sv. Arh. Sabora.
Za{to? Zato, ka`ete Vi, {to je jedna Ameri~ko-kanadska eparhija pocepana
na tri eparhije. Nije ona pocepana nego samo reorganizovana. Onako isto
kao {to je i Sv. Sava 1219. godine sa svojim Saborom, od ranije dve, osnovao
novih osam episkopija. Nije on time pocepao ni Crkvu ni Srpski narod,
ve} im samo dao vi{e duhovne snage kroz boqu organizaciju. Ne}e se vaqda
tvrditi da su i wemu, Sv. Savi, naredili komunisti da na taj na~in pocepa
srpski narod? I na{ Sv. Arh. Sabor sa mnom na ~elu, samo je oja~ao duhovne
sile Srpske crkve na tome kontinentu, jer je umesto jednog uga{enog kandi-
la u`egao tri nova, da svetle svemu tamo{wem rodu srpskom. Ja Vas molim
da pro~itate makar samo stranu 9799 u kwizi Istorija Srpske pravoslav-
ne crkve od profesora dr \oke Slijep~evi}a. Kwiga je {tampana u Minhe-
nu 1962. godine. Onda }e Vam biti potpuno jasno, za{to su umesto kanadskoj
eparhiji dodata jo{ i cela Ju`na Amerika, Centralna Amerika i Ju`na
Afrika. Verujem da Vi ovo niste ni znali.
^ujem da svoju akciju protivu tri eparhije u Americi branite kao da
time sprovodite moje `eqe i uputstva. Ne mogu da verujem da ste toliko
pogre{no shvatili i razumeli moja pisma od 16. oktobra i 15. novembra
1963. god. Pre verujem da ih niste ni pro~itali. Kako bih ja mogao biti
protiv odluka Sabora kome predsedavam. Od takvog greha neka me Gospod sa-
~uva. Ja i ovi ~lanovi Sabora potpisali smo istorijske odluke o pove}awu
teritorije biv{e Ameri~ko-kanadske eparhije, pripajawem istoj Ju`ne i
Centralne Amerike, Ju`ne Afrike i o podeli te tako ogromno uve}ane
oblasti na tri eparhije, za koje smo izabrali i dostojne episkope. Biv{eg,
nedostojnog episkopa, suspendovali smo od du`nosti eparhijskog arhijere-
ja, predali ga kanonskome sudu, i strogo se dr`e}i kanona, sudili i jednodu-
{no, bez i jednog jedinog glasa protiv, osudili na li{ewa ~ina. Tu svoju pre-
sudu dostavili smo Vaseqenskom Patrijarhu i svima drugim pravoslavnim
patrijarsima i dobili wihovu saglasnost i potvrdu. O tome sam Vam pisao
16. 10. 1963. godine. Kako bih ja sada, posle svega toga, mogao biti protiv
svoga Sabora i protiv samoga sebe? Ne i nikada. Mi smo vr{ili samo delo
Bo`je i izdvojili kukoq od p{enice. Mi smo branili Crkvu Hristovu, Cr-
kvu Svetosavsku, Crkvu na{ih slavnih i svetih predaka od satane u qudskom
obliku. I sada svi mi, Arhijereji Srpske crkve, odlu~no stojimo iza svojih
odluka o formirawu tri eparhije za SAD, Kanadu, Ju`nu i Centralnu Ame-
riku i Ju`nu Afriku i o ra{~iwenu nedostojnoga. Mi smo pozvali i pozi-
vamo ceo Pravoslavni narod srpski da te odluke primi. Svaki onaj ko ih ne
primi, protivi se samome Gospodu Hristu Glavi Crkve.
U pismima mojoj sestri, Vi ka`ete da Vam je potreban savet? Ponovo me
dovodite u sumwu da moja pisma ili niste ni pro~itali ili niste shvatili.
| 153
U svome pismu od 15. novembra 1963. rekao sam Vam: Va{e mesto nije na
strani okorelih gre{nika, razvratnika, raskolnika i izdajnika Va{e me-
sto je u krilu svoje mu~eni~ke i svete Majke Crkve Srpske. A Majka Crkva
Srpska je: Sv. Arh. Sabor sa Patrijarhom na ~elu, kanonskim sve{tenstvom
i narodom. Ko nije s wima raskolnik je i otpadnik od vere svetosavske.
Veruju}i Va{im re~ima iz pisama, upu}enih mojoj sestri Radmili, da }e-
te re~ svoga Patrijarha slu{ati ja Vam se obra}am kao Va{ Patrijarh i kao
duhovni roditeq i molim da prestanete pomagati bezbo`nike i raskolni-
ke koji radi svojih politi~kih ciqeva, zabadaju no` u srce svojoj ro|enoj
Majci Srpskoj svetosavskoj crkvi. Vi ste mudri, Vi ste odlu~ni i ener-
gi~ni. Slobodno i hrabro zaustavite se kao {to bi stao svaki pametan ~ovek
kad na svome putu nai|e na ambis. Otidite smelo svome zakonitome kanon-
skome Arhijereju, W. Preosve{tenstvu g. Grigoriju i ispovedite mu da ste
Vi za jedinstvo Srpske crkve, da priznajete srpskog Patrijarha, Sveti arhi-
jerejski sabor i wihove odluke. A mene odmah obradujte svojim pismom. Bu-
dite uvereni da }e se tome obradovati i an|eli i srpski svetiteqi na nebu.
Znajte da }ete odmah posle toga osetiti neobi~no spokojstvo i mir du{ev-
ni, radost }e ispuniti srce Va{e, jer se Milost Bo`ja bogato i sigurno iz-
liva na one koji Boga qube i wemu slu`e. Ne slu{ajte politikante koji sa
verom i Crkvom nikada nisu imali veze niti je danas imaju. Vratite se svo-
joj Majci Crkvi i u~inite sve {to mo`ete da joj se zale~e te{ke rane koje
joj nanose wena ro|ena deca.
Neka bi Gospod Hristos, molitvama Sv. Save prosvetio Va{ um i srce,
radi spasewa Va{eg i Va{e porodice, a radi dobra mnogostradalne Srpske
crkve.
S po{tovawem,
AEM PATRIJARH SRPSKI,
Kopija ovog pisma poslata
w. Pr. Ep. Grigoriju.
Prvi put posle 1941. Kosi} se, vra}a u zemqu 1991. godine, u kratku po-
setu. Odmah se raspituje za tada ve} te{ko obolelog patrijarha Germana.
@eleo je da ga vidi i da se zahvali kao vernik patrijarhu za sve {to je ovaj
uradio za srpsku crkvu.
Nekomercijalne radio-stanice
Naravno, nije samo raskol zanimao Kosi}eve slu{aoce ve} i druge teme ko-
je su bile van doma{aja zava|ene bra}e. Tridesetog marta 1974. godine, izdva-
ja se Kosi}ev tekst informacija Nekomercijalne radio-stanice:
Dragi slu{aoci,
Pro{le nedeqe, u Va{ingtonu bili su se okupili urednici, tehni~ari
i spikeri nekomercijalnih radio stanica, radi diskusija o progresu i pro-
blemima wihovih radio stanica.
Prene}emo prikaz ovog sastanka, jer i na{a stanica pripada nekomerci-
jalnim radio stanicama.
O

154 |
Nekomercijalne radio stanice u Americi ne objavquju oglase, pa se, pre-
ma tome, izdr`avaju subvencijama, poklonima i privatnim prilozima. Te
stanice su obrazovane na osnovu zakona iz 1967. godine, kojim je ustanovqe-
na korporacija, ~iji je ciq da podsti~e razvoj nekomercijalnog prosvetnog
radija. Predstavnici radija se sla`u u jednom: uprkos zakora~ivawu televi-
zije u oblast sredstava informisawa, radio je jo{ uvek `ivo i sna`no sred-
stvo informisawa u Sjediwenim Dr`avama. Oni isti~u, da od svih radio
prijemnika u svetu, u Americi ima preko 50%, i da skoro 98% domova imaju
radio prijemnike. I {to mnogima nije poznato, Amerikanci vi{e slu{aju
radio nego {to gledaju televiziju. Ali, od pojave televizije radio emisije
su se u osnovi izmenile. Predstavnici nekomercijalnih radio stanica tvr-
de, da }e krupne novine tek biti izvedene u programima wihovih emisija.
Direktor Korporacije Tomas Vornoh prime}uje, da je statutom nekomerci-
jalnih radio stanica predvi|eno da emisije imaju da zadovoqe interes na-
roda, i da izra`avaju razna gledi{ta na visokom nivou. Vornoh ka`e, da se
pri formirawu planova, o razvoju nekomercijalnih radio stanica, po{lo
od glavne ~iwenice, da je ciq tih stanica da doprinesu zadovoqavawu potre-
ba qudi na prosvetnom, informacionom i kulturnom poqu. On je dodao, da
je u tome glavni smisao rada nekomercijalnih radio stanica.
Korporacija je pro{le godine dala preko tri i po miliona dolara, na
ime subvencija, nekomercijalnim radio stanicama {irom zemqe. Krajwi
ciq je stvarawe sistema radio stanica, koje bi zadovoqavale potrebe, najma-
| 155
we 90% Amerikanaca, za programima najvi{eg kvaliteta. Nekomercijalne
radio stanice slu{aju se sada u 67, od stotinu najve}ih gradskih centara.
Predstavnici nekomericijalnih radio stanica tvrde, da }e taj sistem do
1976. godine obuhvatiti svih stotinu centara. Bi}e potrebno jo{ mnogo da
se uradi, pre nego {to dejstvo nekomercijalnih stanica dostigne nivo, ko-
ji su osniva~i ovog sistema predvideli. Jedan stru~wak, nekomercijalne sta-
nice je okategorisao kao posledwe nedovoqno razvijeno sredstvo komunika-
cija. Ipak, emisije nekomercijalnih radio stanica sve su omiqenije u celoj
zemqi i, {to se ti~e slu{aoca, doprinose boqem razumevawu qudi i sveta u
kojem `ive.
Aparat za presnimavawe
Nije samo politika interesovala saradnike Srpskog radio programa. I
prakti~ne stvari zanimale su Kosi}a kao urednika radija. On predla`e da
se nabavi aparat za presnimavawe plo~a. Zapisnik sa godi{we skup{tine u
kojem nalazimo ovaj podatak, na~iwen je 19. maja 1957. Ali tu se govorilo i
o drugim stvarima o kojima dotle nije bilo re~i. Evo izvoda:
Referat o nabavci aparata za izradu plo~a podnosi g. Nikola Kosi}. On
nagla{ava da je aparat potreban mnogostruko i da bi ga trebalo nabaviti.
Wegova je cena izme|u 350 i 400 dolara. Predla`e da se ova cena postigne
me|usobnim oporezovawem svih ~lanova sa po 5 dolara.
Po ovome se pitawu otvara diskusija. G. Ugqe{a Mihajlovi}, \or|e Le-
~i}, Dragojlo ^uqkovi} su za kupovinu aparata, ali da se ovaj plati iz kase.
G. Selimir Popovi} predla`e da se aparat kupi, ali ne od novaca iz kase.
Iz kase se mo`e dati najvi{e 100 dolara a ostatak sakupiti me|u ~lanovi-
ma. Ostatak novca, koji bi se dao iz kase upotrebiti na produ`ewe emisije
bar jo{ za 15 minuta. Treba i aparat kupiti, ali: treba i emisiju produ`i-
ti. Tra`i da se donese na~elno re{ewe: da se aparat kupi, ali ako se mate-
rijalno stawe poboq{a, onda da se i vreme emisije produ`i. Ne bi zgoreg
bilo, obratiti se preko emisije: da nismo u mogu}nosti, usled malih priho-
da, da pove}amo emisiju. Mo`da bi se na taj na~in dobio prilog od slu{ala-
ca i qubiteqa.
G. Aleksa Grkovi} pita koliko je brojno stawe ~lanova i koliki broj qu-
di slu{a SRP. Odgovara mu se da je brojno stawe ~lanova 37, a da na{e emi-
sije slu{a, ili da mo`e da slu{a i razume, oko 75 hiqada qudi na terito-
riji koju pokriva mre`a na{e radio stanice. On predla`e da se pove}a i
broj ~lanova i broj slu{alaca. Srpski radio program je dobar, jak i kori-
stan i trebalo bi ga podr`ati. G. Grkovi} je za to, i da se aparat za izradu
plo~a kupi i da se produ`i vreme emisije, a po mogu}stvu, da se pove}a i do-
met radio stanice.
Predsednik Kosi} odgovara da ne veruje u mogu}nost pove}awa broja ~la-
nova. Srpski radio program je stekao vrlo veliki broj slu{alaca i simpa-
tizera, ali mali broj plati{a. To je wegov zakqu~ak na osnovu petogodi{weg
iskustva.
G. Le~i}, \urovi} i Mihajlovi} predla`u, da se, s vremena na vreme, i
preko na{ih emisija, obratimo slu{aocima i qubiteqima emisije, na pri-
mer, ovako: Ako vam se svi|a na{ radio program, jeste li wegov ~lan? Ako
O

156 |
niste i nemate mogu}nosti za to, da li bi ste ga, s vremena na vreme, pomo-
gli materijalno? On se, ina~e, sla`e i sa svakom drugom sugestijom u tom
smislu. Nije sramota tra`iti.
G. Aleksa Grkovi} je protiv toga da se tra`e prilozi preko emisije. Tre-
ba raditi stalno i misionarski na propagirawu ideja Srpskog radio pro-
grama.
G. Vladan Mari} predla`e da se odmah nabavi aparat, kao {to je to re-
{eno na pro{logodi{woj Skup{tini, a da se Upravi ostave slobodne ruke,
da ona sama mo`e da pove}a du`inu emisija jo{ za 15 minuta, ako na|e da to
materijalne prilike dozvoqavaju.
Po zavr{enoj diskusiji, re{ava se:
da se aparat kupi odmah;
da se Upravi ostave odre{ene ruke u pogledu produ`ewa emisije;
da se tako|e, ostavi Upravi, da ona sama na|e najpogodniji na~in na ko-
ji }e se obratiti slu{aocima za nov~ane priloge.
Op{ti izve{taj o radu Srpskog radio programa podnosi predsednik g.
Nikola Kosi}. Emisije Srpskog radio programa imale su svoj odre|en
okvir: vesti iz strane {tampe, vesti iz komunisti~ke {tampe i predavawa.
Pored toga, izvedene su i preko Srpskog radio programa izvanredne emisi-
je o velikim praznicima, o godi{wicama krupnih doga|aja iz na{e istori-
je itd. Emisije na engleskom jeziku nisu se mogle ostvariti, jer nije bilo
mogu}nosti za to. On otvara diskusiju s molbom, da se stave primedbe na rad
Uprave Srpskog radio programa i da se dadu sugestije.
G. Ugqe{a Mihajlovi} nalazi da je celokupan rad Srpskog radio progra-
ma za svaku pohvalu. Na primer Uskr{wi program je bio izvanredan. Kakav
on do sada nije ~uo. Samo, on preporu~uje da se izbegavaju polemike, sli~ne
onoj o komentarisawu govora Episkopa Dionisija u Rasini. Jednom re~i, iz-
begavati da Srpski radio program prvi po~ne polemiku. Predla`e da se na
osve}ewe kamena-temeqca nove srpske pravoslavne crkve po{aqe jedan mali
(simboli~an) prilog, ~ime bi se dokazalo da Srpski radio program, kao ce-
lina nije protiv Crkve.
Predsednik Kosi} odgovara: da je Srpski radio program jo{ na po~etku
svoga rada izjavio da odstrawuju svaku partijsku politiku i polemisawe.
Ali, na govor vladike Dionisija u Rasinu se moralo reagirati jer je on stvo-
rio jedno vrlo mu~no stawe. Srpski radio program je javno glasilo, i kao ta-
kav, morao je reagirati na vladikino tvr|ewe da je nu`ni~ko pitawe to,
{to srpsku emigraciju opredequje u wenom stavu. Zlonamerno, po~elo je da
se tvrdi, da je Srpski radio program zbog stava prema ovom vladi~inom go-
voru, protiv Crkve, {to nije istina. Mi, ne samo da nismo protiv Crkve,
ni ove ovde niti Pravoslavne Crkve uop{te, {to dokazujemo celim svojim
radom, ve} su sve na{e emisije o Bo`i}u, Uskrsu i drugim na{im velikim
verskim praznicima, sve u verskom duhu.
G. Mihajlovi} ka`e, da on osu|uje potpuno ovakav vladi~in govor, i da bi
on mirne du{e napisao i potpisao pismo takve sadr`ine upu}eno vladici.
On je samo protiv toga, {to su taj komentar vladi~inog govora slu{ali ne
samo na{i qudi, nego i na{i neprijateqi, kao i na{i prijateqi Poqaci.
Predsednik Kosi} odgovara: da je ba{ sam govor vladike Dionisija i{ao
u prilog i Hrvata i komunista. Vladika je na{u emigraciju bacio pod noge
i napravio je {qamom. Mi smo ovom svojom emisijom hteli da u~inimo to,
da vladika Dionisije ovako {to vi{e ne govori.
| 157
G. Trifun Vuki}evi} ka`e: da je vladika Dionisije, prilikom osve}ewa
srpske {kole u Milvokiju, rekao da su Srbi Amerike za vreme pro{log
rata kupili jedan avion i uputili ga da se bori protiv Nemaca. Samo, vla-
dika nije rekao da je taj avion poslat Titu, da ubija Srbe.
G. Vidoje Novakovi} se potpuno sla`e sa odgovorom vladici Dionisiju.
On je za to, da se i u budu}e svakome stavi do znawa, da nas ne shvataju i ne
prave onakvim, kakvi nismo. Mi se moramo boriti ne samo protiv komuni-
sta, ve} i protiv svih onih, koji ometaju tu borbu. Ako bi se sli~an slu~aj de-
sio u budu}nosti, opet treba tako postupiti.
Predsednik Kosi} predla`e da se sakupi dobrovoqni prilog me|u nama
za crkvu. Predlog se prihvata.
G. Vladan Mari} ka`e da, dar, koji se daje ne treba da se smatra kao neko
ulagivawe ili izviwewe vladici Dionisiju, ve} kao na{a svestnost i na{a
du`nost prema na{oj svetosavskoj crkvi. On se, u potpunosti, sla`e sa tom
emisijom. Ako se i u budu}e desi da se tako {to ponovi, treba dati odre{e-
ne ruke Upravi SRP da odgovori i za{titi na{e nacionalne interese.
Po{to je zavr{ena diskusija po ovome, predsednik Kosi} izjavquje za-
hvalnost G. Lazaru ]irkovi}u i @ivotu Kosti}u, dosada{wim blagajnici-
ma, koji imaju najve}u zaslugu za lep materijalni uspeh, i predla`e i u isto
vreme, ponovo za blagajnike, {to Skup{tina prima jednoglasno.
Sadr`aj emisija
Uvidom u sadr`aj Kosi}evog radija mo`e se zakqu~iti da su za sve vreme
funkcionisawa radio ~asova, postojale tradicionalno iste rubrike koje su
svake nedeqe ~inile zna~ajan deo programa. Tako je rubrika Kroz Titovu
{tampu bila pravi ventil za slu{aoce.
Slikan je bes i rasko{ `ivota vlastodr`aca i patwa naroda koji je ste-
wao pod partizanskom ~izmom. Nije propu{tena nijedna prilika da se po-
ka`e kolika je nesre}a komunizam.
Spoqna politika Amerike tako|e je bila zastupqena na Kosi}evom radi-
ju. Godinama, shodno doga|ajima, re|ali su se: rat u Indokini, Vijetnamu,
Kamboxi i Laosu, ^ang Kaj [ekova Kina i Formoza, komunisti~ka Kina, So-
vjetski Savez, arapsko-izraelski sukobi, englesko-francuska invazija Suec-
kog kanala 1956, sukob Ju`ne i Severne Koreje zapo~et 1951, odnosi Francu-
ske i wenih kolonija kao {to je to na primer bio Al`ir itd, re|ali su se
komentari bazirani na vestima onako kako ih je `ivot diktirao. U tom smi-
slu, ovaj radio, kad se danas gleda wegov sadr`aj, predstavqa pravi podsetnik
na sve ono {to se de{avalo u svetskoj politici minulih decenija HH veka.
U svom komentaru od 2. juna 1957, Kosi} se osvr}e na jedan govor Niki-
te Hru{~ova i ka`e:
Kada se Hru{~ov, pro{le srede, u Lewingradu `alio na one koji gajewe
kupusa smatraju problemom, on je ujedno primetio: Ja sam gledao kako moja
baba sadi kupus i mogu da ka`em, da slede}i wen primer, mi sigurno ne bi-
smo imali problema, ve} kupusa u izobiqu.
To je verovatno. Samo {to bi, povo|ewem za primerom Hru{~ovqeve ba-
be, moralo da se promeni mnogo {to-{ta {to Hru{~ov ne mo`e ni da zami-
sli. Moralo bi, na primer, da se prihvati mnogo toga {to je ve} odavno od-
ba~eno. A moralo bi se odbaciti mnogo od sada{weg, mo`da prvenstveno
O

158 |
Hru{~ova. Povode}i se za primerom Hru{~ovqeve babe zna~ilo bi pri-
hvatawe slobodne inicijative i stvarawe atmosfere u kojoj bi se ~ovek ose-
}ao slobodnim, da radi na poboq{awu svog sopstvenog `ivota, svog ekonom-
skog stawa socijalnog statusa.
Hru{~ov je verovatno zaboravio, da kada je wegova baba sadila kupus nad
wenom glavom nije visio ma~. Ona je mogla kupus da sadi slobodno, kakav ho-
}e i kada ho}e.
Na{i slu{aoci lako mogu zamisliti kako se radni ruski narod ose}ao
kada mu je Hru{~ov govorio o ovom mesno-kupusnom torpedu, i suprotsta-
vqao ga svetskom kapitalizmu.
Jedan primer, kako su izgledale vesti sa Kosi}evog radija emitovane 11.
maja 1975, dana{wem ~itaocu donosi duh vremena u kojem su nastale. Imaju
dokumentarnu vrednost i osvetqavaju deo me|unarodne scene iz posledwe
~etvrtine HH veka.
V E S T I
Pro{le nedeqe, na konferenciji za {tampu, ministar spoqnih poslo-
va Amerike dr Kisinxer, pored ostalog izjavio je: Votergejt i akcije komu-
nista, i ograni~ena vojna pomo} Vijetnamu omogu}ili su pobedu komunista
u Kamboxi i Vijetnamu. Na pitawe novinara da li }e Sjediwene Dr`ave us-
postaviti diplomatske odnose sa Hanojom, Kisinxer je rekao da }e Sjediwe-
ne Dr`ave morati prvo da vide {ta }e Severni Vijetnam preduzeti na me-
|unarodnim skupovima i na unutra{wem planu. On je naglasio, da se sada u
Kamboxi de{avaju tragi~na, nesvakida{wa i svirepa dela, i da Sjediwene
Dr`ave ne `ale {to nisu priznale sada{wu kamboxansku vladu. [to se ti-
~e ju`no-vijetnamskih izbeglica, koje sti`u u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave,
dr Kisinxer je rekao, da bi bila du`nost Amerike da ih pomogne i da sma-
tra da }e ekonomske posledice wihovog dolaska biti minimalne.
Jordanski kraq Husein je u jednom intervjuu, na ameri~koj televiziji, iz-
javio da su Arapske zemqe spremne da priznaju postojawe Izraiqske dr`ave u
odre|enim granicama, pod uslovom da se Izraiq povu~e sa okupiranih arap-
skih teritorija i prizna pravo Palestinaca na wihovu zemqu. Kraq Husejin
je situaciju na Bliskom Istoku okarakterisao kao vrlo kriti~nu, podvla~e}i
da bi moglo do}i do novog rata, ako za nekoliko meseci ne bude postignut na-
predak ka miru. On je, tako|e, izjavio, da su arapske zemqe uveliko iza{le u
susret zahtevima Izraiqaca, i da je sada na wima da u~ine korak ka miru.
U Jerusalimu, izraiqski ministar Odbrane Simon Perez je izjavio, u
Parlamentu, da Egipat sada ima mogu}nosti da svoju celu armiju smesti na
isto~nu obalu Sueckog kanala. Ministar Perez je, tako|e obavestio Parla-
menat o nastavqawu velikih isporuka sovjetskog oru`ja Egiptu, ukqu~uju}i
bombarder tipa Mig 23, pa do rezervnih delova.
Saznaje se iz Bele ku}e, da je izraiqski premijer Rabin pristao da se sa-
stane sa predsednikom Fordom 11. i 12. juna, u Va{ingtonu, da bi razgovara-
li, kako je re~eno, o problemima od zajedni~kog interesa. Predsednik Ford
}e se 1. juna sastati u Salcburgu sa egipatskim predsednikom Sadatom.
U toku pro{le nedeqe, u Va{ingtonu je odr`an sastanak izme|u kipar-
skog predsednika Makarijusa i ameri~kog ministra spoqnih poslova dr Ki-
sinxera. O~ekuje se, da je izme|u ostalog predmet razgovora bio pro{lone-
deqni sastanak u Be~u izme|u predstavnika dveju kiparskih zajednica
O

| 159
| Studio WRJN AM
WRJN FM, (prvi
s leva) Nikola
Kosi}, pred
mikrofonom
advokat Dragutin
Lazovi}
160 |
Kleridesa i Denkta{a kojem je prisustvovao i generalni sekretar Ujedi-
wenih nacija. Pre odlaska iz Be~a za Atinu, Klerides je izjavio, da kipar-
ski Grci ne `ele da prihvate jedan od kqu~nih zahteva kiparskih Turaka: Za-
jedni~ko Predstavni{tvo u federalnim ustanovama na Kipru. Prema
wegovom mi{qewu, kiparski Grci bi trebali da budu zastupqeni kao ve}i-
na, a kiparski Turci kao mawina, uz potrebne garancije tako da ve}ina ne bi
ugro`avala mawinu. Klerides je, tako|e, rekao da ne}e do}i do otvarawa ni-
kosijskog aerodroma, u ~emu je postignut na~elan sporazum, ako turska stra-
na bude insistirala na zajedni~koj upravi.
Dejvid Lend, iz Be~a, javqa o ovom problemu slede}e: Prvi razgovori u
Be~u poslu`ili su za re{avawe raznih problema. Predstavnici kiparskih
zajednica Klerides i Denkta{ su izjavili, da sada imaju boqe razume-
vawe za stav druge strane. Glavno je pitawe: Kako Vlada treba da upravqa
ostrvom? Kiparski Turci smatraju da Kipar treba da bude podeqen na dve
velike autonomne pokrajine Gr~ku i Tursku sa centralnom Vladom, ko-
ja bi imala ograni~enu vlast. Predstavnik kiparskih Grka je obrazlo`io za-
{to Grci smatraju da ovo pitawe treba prepustiti na re{ewe naro~itom
Odboru. Glavna pa`wa je sada, ponovo, sasre|ena na Nikosiju. Pregovara~i
su se slo`ili da obrazuju Odbor, koji bi prou~avao na~in da se Nikosijski
aerodrom otvori za civilni saobra}aj. Oni su se saglasili, da Ujediwene na-
cije preduzmu na sebe upravu aerodroma, koji je zatvoren pro{log leta, i
po~nu da ga koriste za svoje potrebe. Sekretar Ujediwenih nacija Valdhajm
je izjavio, da }e za opravku aerodroma koji je o{te}en za vreme pro{logodi-
{wih borbi, biti potrebno tri nedeqe. U~esnici u ovim razgovorima su,
tako|e, obe}ali da }e bri`qivo prou~iti sve predloge, kao: re{ewe pita-
wa izbeglica i geografske podele ostrva. Pregovara~i }e se vratiti u Be~
sa konkretnim predlozima za re{ewe ovih problema. Predstavnik Turaka
Denkta{ je, na kraju razgovora, rekao: Mir se mora posti}i.
Glavni sovjetski pregovara~ na grani~nim sovjetsko-kineskim pregovorima,
zastupnik sovjetskog ministra spoqnih poslova Leonid Ili~ev, otputovao je
pro{le nedeqe iz Pekinga za Moskvu. Prema sovjetskoj novinarskoj agenciji
Tas, Ili~ev je privremeno napustio Peking zbog zvani~nih poslova. Sovjetski
pregovara~ se vratio u Peking u februaru, posle prekida od {est meseci i odr-
`avao neprekidne pregovore sa kineskim predsednikom. Ovi se grani~ni raz-
govori odr`avaju od grani~nog sukoba dve zemqe jo{ od 1969. godine.
U @enevi je zapo~elo zasedawe predstavnika skoro {ezedeset zemaqa, da
bi razmotrili Ugovor o ne{irewu nuklearnog oru`ja, koji je zakqu~en pre
pet meseci. Na dnevnom redu ove Konferencije nalaze se zahtevi za ~vr-
{}im kontrolama za{tite nuklearnog materijala, da ne bi pao u ruke tero-
rista, i pove}anim naporima ka razoru`awu.
Koalicija Hri{}anskih demokrata i Slobodnih demokrata dobila je
dve tre}ine glasova na vestfalskim izborima, i zadr`ala kontrolu u Ze-
maqskom parlamentu Vestfalije.
Jedan dopis iz Bona daje ne{to vi{e podataka o ovim izborima: Na iz-
borima u Vestfaliji i Saru Hri{}ansko-demokratska stranka je dobila, dok
je Socijal-demokratska stranka Helmuta [mita izgubila izvestan broj po-
slani~kih mesta. U obe zemqe, stranka Slobodnih demokrata, na ~ijem se ~e-
lu nalazi ministar spoqnih poslova Hans Ditrih Gen{er najboqe je pro-
{la. Da li su rezultati izbora pokazali slagawe ili neslagawe sa
politikom Savezne Vlade, pitawe je o kojem }e nema~ki politi~ari, vero-
| 161
vatno diskutovati du`e vreme. Me|utim, te`wa koja se pokazala na izbori-
ma i u drugim nema~kim zemqama, pro{le i po~etkom ove godine, o~evidno
je potvr|ena i u Vestfaliji i Saru. Ekstremisti~ke stranke, i levice i de-
snice, pretrpele su velike gubitke. Na osnovu tih rezultata, vode}i nema~-
ki politi~ari sa zadovoqstvom isti~u: da ekstremisti~ke stranke u Zapad-
noj Nema~koj o~ekuje lagano odumirawe.
Izraiqski ministar finansija poseti}e krajem ovog meseca Va{ington,
radi zakqu~ewa dugoro~nog ekonomskog sporazuma izme|u Izraiqa i Sjediwe-
nih Dr`ava. O~ekuje se, da }e sporazumom biti obuhva}ena izporuka sirovina
za izraiqsku industriju, ameri~ke investicije i razvoj izraiqskog turizma. O
ovom sporazumu raspravqa se za vreme posete predsednika Niksona Izraiqu,
pre godinu dana. Sporazum nije povezan sa izraiqskim zahtevom za dve i po mi-
lijarde dolara, ameri~ke vojne i ekonomske pomo}i za idu}u buxetsku godinu.
Najnovija anketa londonskog lista Dejli Mejla, pokazuje da ve}ina bri-
tanskih glasa~a podr`ava daqe ~lanstvo Britanije u Zajedni~kom evropskom
tr`i{tu.
Misli se, da je ove nedeqe do{lo oko 80.000 izbeglica iz Ju`nog Vijet-
nama na Guam, na putu za Sjediwene Dr`ave.
Pro{le nedeqe, predsednik Ford, na sastanku sa novinarima, izjavio je:
Mi imamo sposobnosti da svoje obaveze po{tujemo. Imaju}i, verovatno, u
vidu raspravu o ameri~koj ulozi u svetu posle Vijetnama, predsednik Ford
je rekao i ovo: Da se nosa~ aviona Nimic pridru`uje ameri~koj floti u
jednom povoqnom trenutku, kada ~vrsta na{a re{enost da oja~amo veze sa na-
{im saveznicima, preko dva velika okeana, i da radimo za mir i stabilnost
u svetu, zahteva jedan jasan novi dokaz.
Wujork Tajms pro{le nedeqe doneo je u svom Uvodniku, pored ostalog:
Okon~awe ameri~ke borbe u Indokini nikako ne zna~i povla~ewe u izola-
cionizam. Saznawe da mo} ima svoje granice ne ~ini Ameriku slabom.
Gosti i stalni ~lanovi redakcije
Re|ali su se na Kosi}evom radiju ameri~ki predsednici i ministri. Izdva-
ja se jedan iz perioda hladnog rata. Xon Foster Dals. Zabele`eno je i Ke-
nedijevo ubistvo. Komentarisan je Mar{alov plan, posebno odnos Amerike
prema komunisti~kim zemqama, a naro~ito Sovjetskom savezu kao vode}oj ko-
munisti~koj zemqi. Sve {to je bilo iza gvozdene zavese, a to je izraz koji je
trebalo u svetu slu{alaca da razlu~i gde prestaje granica slobodnog sveta i
gde nastaje komunisti~ki mrak, ~inilo je tako|e posebne delove programa.
U~esnici programa nisu bili samo stalni saradnici, ~ija imena znamo, ve}
i gosti ~ija imena Kosi} svojeru~no navodi a prestajali su sa saradwom, kao
{to to obi~no u `ivotu biva, onda kad bi ih bolest ili smrt spre~ile u tome.
Gosti ne~lanovi u~estvovali jednom, ili vi{e puta u emisijama
Srpskog radio programa:
Patrijarh srpski German
Episkop dr Firmilijan
Protojerej Sava Vujkov
Jerej Janko Trbovi}
O
162 |
Dr Ilija [umenkovi}, ambasador u Ankari
Quba Markovi} Grqanac, novinar
Dr Borislav Trifkovi}, ekonomista
Protojerej Milan Brki}
Dr Milan Gavrilovi}, ambasador u Moskvi
Dr \ura Radojevi}, pravnik
Dr Kazimir Stani{evski, hemi~ar, rezervni oficir,
Dragutin Lazovi}, advokat,
Branko Ma{i}, kwi`evnik
Branislav @ugi}, sudija
Roman Kominski, novinar-u~esnik u bitci kod Monte Kasina (Poqak)
|eneral-{tabni major Vlastimir Vuk~evi}
Sta{a Miqkovi}, glumac @ivoti}evog pozori{ta
Bo{ko Vi{wi}, pravnik
Dr \or|e Male{evi}, pravnik
Milica Grkovi}, profesor
Radoje Kne`evi}, profesor, ministar Dvora, poslanik u Portugaliji,
kwi`evnik
Dr Lazar Brki}, profesor
Desimir To{i}, publicista iz Londona
Marko Mihailovi}, divizijski |eneral
Jovan Brati}, profesor
Stevan Trifunac, advokat
Milan Drobac, advokat
Desanka Dragovi}, u~iteqica
Nikola Kne`evi}, diplomata, spiker Glasa Amerike
^etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}
Bo`idar-Boka Vlaji}, advokat, ministar u vladi u Londonu
Milo{ Velimirovi}, profesor
Sve{tenik Mateja Matei} (pesnik)
Dr Milenko Karanovi}, profesor
Dr Ba~kowa, lekar
Profesor Wisconsin Universiteta Sapiro
Flojd Stakovski i Alidor Vandreport
Profesor Juris Veideminis, Litvanac
Xon Hvasta, ~lan kolektiva porobqenih naroda u Va{ingtonu
In`iwer Nahir Niak, Ukrajinac
Gospodin Vahi, Estonac
Gospo|a Gina Mickijevicus, Litvanka
Redakcija:
Kao ~lanovi Srpskog radio programa vrlo ~esto, svojim izlagawima, u~e-
stvovali su u radio emisijama tokom 30 godina.
Mom~ilo Ili}
Selimir Popovi}
Vidoje Novakovi}
Borislav Popovi}
Qubica Jovanovi}
Pavle Jovanovi}
Milan Radovi}
Kata Parker
| 163
Ime Desimira To{i}a vi{e puta se pojavquje na Kosi}evom radiju. In-
formacija koju Kosi} objavquje 29. avgusta 1976. odnosi se, u stvari, na To-
{i}evu politi~ku i publicisti~ku delatnost jer je, kao urednik Na{e re-
~i u Londonu, objavio bro{uru Za demokratsku alternativu. Najavu tog
doga|aja Kosi} po~iwe ovako:
Izdava~ka i publicisti~ka delatnost srpske politi~ke emigracije nije
zavidna. Tome ima mnogo uzroka. Akao najrealniji je taj {to je me|u nama sve
mawe qudi koji su u~estvovali u na{em predratnom, ratnom, i posleratnom
politi~kom `ivotu. Prore|uju se redovi onih qudi koji imaju {ta da ka`u
i ostave iza sebe generacijama koje dolaze, a koji umeju da to ka`u. Vreme te
qude odnosi i tome nema leka. Zato, uveliko deluje osve`avaju}e i od dobi-
ti je, kada se me|u nama pojavi neka nova kwiga ili bro{ura, od ozbiqnog pi-
sca sa ozbiqnim i interesantnim sadr`ajem iz oblasti politike, istorije,
na{e kulture i prosvete.
Pre izvesnog vremena prikazali smo vam vrlo interesantan rad g. Koste
Pavlovi}a @enidba kraqa Petra Drugog, prema britanskim dokumentima,
a sa predgovorom profesora g. Radoja L. Kne`evi}a. Danas, pak, `elim da
vas upoznamo sa jednom bro{urom pod naslovom: Savremene teme i sa pod-
naslovom Za demokratsku alternativu.
U woj su dali svoja gledi{ta o aktuelnim momentima iz sada{we Jugosla-
vije ~etiri istaknuta javna radnika jugoslovenske politi~ke emigracije, i
to: Hrvat Ilija Juki}, Srbi: Du{an V. Popovi} i Desimir To{i}, i Slove-
nac Frawo Sekulec.
Juki}eva tema je: Slo`nim radom i zajedni~kim naporima; Du{an V.
Popovi} pita: Da li Jugoslavija mo`e da pre`ivi prelazno stawe i odgo-
vara na to pitawe; Frawo Sekulec pod naslovom: Izgledi za evoluciju, raz-
matra mogu}nost iste; Desimir To{i} se pita: Ima li alternative? i uka-
zuje na neke mogu}nosti.
Mislimo da je ova bro{ura interesantna za svakog onog koji nije preki-
nuo vezu sa svojom otaxbinom Jugoslavijom i koga interesuje `ivot u woj.
Za bro{uru Savremene teme obratite se redakciji Na{e re~i ili ne-
kom od wenih poverenika.
(Sada{wi ~itaoci o Demokratskoj alternativi mogu vi{e doznati u
kwigama D. To{i}a.)
Prvi put se Desimir To{i} ogla{ava svojim tekstom O na{em vreme-
nu na Kosi}evom radiju, 13. jula 1958. Tonski zapis To{i}evih saop{tewa,
na `alost, nije sa~uvan.
O na{em vremenu
Mi `ivimo ne samo u burnom vremenu ve} i u vremenu vrlo ozbiqnih pro-
mena u svetu. Tehni~kih i dru{tvenih promena bilo je i u drugim epohama
i mo`da su one bile dubqe nego dana{we. Ali, ~ini nam se, da ni u jednoj
skora{woj epohi nije bilo toliko tehni~kih i dru{tvenih promena.
Do`iveli smo ra|awe jedne nove vrste energije atomske. Do`iveli
smo automatizaciju, sistem koji }e svoditi qudski napor na minimum. Do-
`iveli smo izum satelita koji putuju po dalekim nebeskim prostorima.
O

164 |
| Desimir To{i}
(levo) i advokat
Bo`idar Vlaji},
ministar
u izbegli~koj
Vladi Slobodana
Jovanovi}a,
u Parizu. Snimak
iz 1966. godine
| 165
Da li ovi pronalasci pripadaju samo jednom narodu? Da li ima mogu}-
nosti da ih samo jedan narod, bilo kako veliki i sna`an, ~uva samo za sebe?
Nema vi{e mesta uskim nacionalizmima, {ovinizmima, ni velikih a kamo-
li malih naroda. Svake godine i sve vi{e smawuju se ne samo nejednakosti
izme|u qudi ve} i nejednakosti me|u narodima. Proces je vrlo spor, ali on
postoji, i svi oni koji veruju u demokratiju, mogu da se raduju.
Nisu pred nama samo tehni~ke ve} i politi~ke promene, dru{tvene pro-
mene {irom sveta. U toku posledwih petnaest godina smrvqena su dva zlo-
~ina~ka totalitarna sistema, nacisti~ki i fa{isti~ki i sa wima ~itav niz
inferiornih fa{isti~kih ili profa{isti~kih sledbenika. U Aziji je
i{~ezao jedan `estoki imperijalizam japanski. Promene, me|utim, nisu
pogodile samo one koji su bili pobe|eni u Drugom svetskom ratu, i pobed-
nike su zahvatile. Preko {est stotina miliona qudi iz kolonijalnih obla-
sti postali su nacionalno, a ~esto i politi~ki, slobodni. Za pobedu demo-
kratije taj uspeh predstavqa vi{e nego jedan ili dva koraka.
Pred nama se zbiva jo{ jedna vrlo ozbiqna politi~ka i dru{tvena pro-
mena: ra|awe Evrope kao ekonomske i politi~ke zajednice naroda. Evropa
postaje stvarnost i pored svih slabosti. Evropa, ne samo dana{wa otaxbina
Srba ve} i postojbina onih na{ih predaka koji su pre nekih hiqadu ~etiri
stotine godina do{li na Balkan i ujezdrili se na ovoj me|unarodnoj stazi!
Ali, na`alost, sav ovaj na{, u neku ruku, svetao vidik zamra~ila je poja-
va komunizma. Ve} ~etiri decenije, taj sistem ~emera i grabe`i, sistem smr-
ti i straha vlada nad velikim ruskim narodom. U toku posledwih petnaest
godina, ovaj sistem i ovaj pokret uspeli su da porobe vi{e miliona qudi i
`ena nego {to ih je demokratija oslobodila kolonijalnog ropstva! Narodi
ne samo Rusije nego i narodi Koreje, Indokine, Kine na Dalekom Istoku,
kao i narodi Albanije, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Ma|arske, ^ehoslo-
va~ke, Poqske, Letonije, Litvanije i Estonije u Evropi tavore ve} godi-
nama pod jednim sistemom izgra|enim na politi~koj demagogiji i sovjet-
skom ma~u.
Na{ narod srpski, kao i ostali narodi Jugoslavije, na{li su se pred dvo-
strukim te{ko}ama. S jedne strane, pred komunisti~kim re`imom posle
pre`ivqenih strahota rata, okupacije i gra|anskog rata. S druge strane, na-
{li su se pred krupnim dru{tvenim i tehni~kim promenama u svetu. Zatvo-
renih granica, bez osnovnih sloboda, ekonomski eksploatisani, opkoqeni
politi~kim cinizmom nove klase vladaju}ih, zagu{eni jednom filozofijom
komunisti~kom koju ne samo da ne primaju ve} je i odbacuju srpski na-
rod, kao i drugi narodi Jugoslavije, stoje pred nemogu}no{}u da reaguju kao
slobodni narodi, stoje svakog jutra pred znakom pitawa nad svojom sudbinom.
Varqiva politika velikih akrobacija, ~as sa Istokom ~as sa Zapadom, stvo-
rila je od na{e zemqe na Zapadu trenutnu iluziju o nezavisnosti, a u na-
{em narodu ube|ewe da se nad wim vr{e politi~ki opiti.
Me|utim, iako komunizam predstavqa za na{ narod najte`i ispit, ~iwe-
nica je da je na{a zemqa optere}ena i drugim problemima, da se i sama na-
lazi pred promenama koje imaju posrednih veza sa komunisti~kim re`i-
mom. Na{a zemqa nije vi{e prete`no poqoprivredna zemqa; gradsko
stanovni{tvo predstavqa ve} danas preko ~etiri desetine od ukupnog broja
stanovnika. Industrijalizacija, koja se izvodila bez odgovornosti i siste-
ma, sa bezdu{nim iscrpqewem naroda, postaje ipak stvarnost dana{wih ge-
neracija Jugoslavije. @eqa za kulturnim stvarawem, za {irinom politi~-
166 |
kih vidika, `eqa za povi{ewem `ivotnog standarda, `eqa da se u|e u Evro-
pu i da se zdru`i sa evropskim novim generacijama velika je `eqa na{eg
prigu{enog pokolewa u Jugoslaviji. To je pokolewe ne samo nasledilo ve} i
danas do`ivquje nesre}e jednog vremena; ve} trideset generacija ne poznaje
ni delimi~no prosve}en politi~ki `ivot demokratije; ve} sedamnaest ge-
neracija poznaje samo rat, okupaciju, gra|anski rat i komunisti~ki totali-
tarizam. U Jugoslaviji `ivi jedan novi svet koji emigracija ne poznaje i ko-
ji, dosta ~esto, ne}e da upozna. Treba se zamisliti nad tim dubokim
dru{tvenim problemom srpskog naroda i Jugoslavije.
Preko stotinu hiqada Srba `ivi danas u slobodnom svetu, pored one
stotine hiqada Srba koji su ve} na izmaku ose}awa nacionalnog porekla.
Mogu li oni pomo}i svome narodu u tzv. Starom kraju?
Naj~e{}e i qudi u Jugoslaviji i emigranti po drugim zemqama gledaju u
Srbe na ameri~kom kontinentu i pitaju se: mogu li oni pomo}i svome naro-
du? Poma`u li ga? Kako ga poma`u?
Uzimamo slobodu da, posle dvadesetak meseci provedenih me|u Srbima
na ameri~kom kontinentu, damo jedan, bar relativno, negativan odgovor na
gorwe pitawe. I pored zna~ajnih uspeha na socijalnom, dobrotvornom pla-
nu, i pored zna~ajnih li~nih pomo}i porodicama u Jugoslaviji nigde slo-
bodni srpski ~ovek ne dejstvuje politi~ki slabije i neuspe{nije nego li u
Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama! Ni u jednoj emigrantskoj sredini ne vo-
di se tako `estoka kampawa protiv svake politi~ke akcije! Nigde se nije to-
liki broj nekada nacionalnih i politi~kih organizacija pretvorio u za-
bavno-dobrotvorne organizacije! Ni u jednoj sredini ne tiwa toliki broj
{ovinisti~kih i nedemokratskih tendencija kao {to je to slu~aj u srpskoj,
i naravno i hrvatskoj, emigrantskoj sredini u Sjediwenim Ameri~kim Dr-
`avama! Nigde tako uporno, kao na ameri~kom kontinentu, emigrantske gru-
pe ne vuku pro{losti, i to ~esto ne samo slavnoj pro{losti!
Dok su slobodni Srbi, izbavqeni komunisti~kog pakla, po logorima Gr~-
ke, Italije, Austrije i Nema~ke osu|ivali qude u zapadnim demokratskim ze-
mqama {to se i suvi{e predaju zabavi, a ne vode ra~una o politi~kim proble-
mima drugih naroda ni o ideolo{koj borbi protiv komunizma to je bila
kritika mo`da preka, ali i na svome mestu. Me|utim, zar se dobar deo ne sa-
mo Srba ve} i srpskih organizacija danas ne zabavqa? Zapadni narodi imaju
razloga mo`da da se zabavqaju, jer su jo{ uvek slobodni. Ali, Srbi ukoliko
`ele kao takvi da ostanu i opstanu, kao pripadnici naroda ras~ere~enog i po-
robqenog, nemaju razloga da sve politi~ke akcije svode na zabavne i mnoge
nacionalne i politi~ke grupacije preobraze u kafanska svrati{ta. Nije pro-
blem srpske ili jugoslovenske emigracije u tome {to nema la`nog ili stvar-
nog jedinstva ve} se problem nalazi u ~iwenici {to nema organizovane sku-
pine i dovoqno reprezentativne demokratske politi~ke akcije, akcije koja }e
odgovarati uslovima na{eg vremena, a ne akcije koja }e `iveti od emigrant-
skih zapevki i ridawa o srpskom jedinstvu, a ne akcije koja }e se svr{avati na
ve~erinkama, piknicima i besplodnim pute{estvijima.
Na{ narod u Jugoslaviji, pun bola i gneva, ~eka svoj ~as. Komunizam je
istorijska pojava koja je do{la i koja }e oti}i. Na{ }e narod sinuti kao i
sloboda mira. Grmnu}e slobodan ~ovek {irom porobqenog sveta.
Pomozimo da taj ~as do`ivimo, da ga do`ive i stari i mladi {irom srp-
stva i {irom Jugoslavije. Na{e vreme od nas taj napor o~ekuje!
| 167
Radoje Kne`evi}
Profesor Radoje Kne`evi} za koga Kosi} ka`e da je bio idejni tvorac pu~a
27. marta 1941, ministar dvora do 1943, zatim poslanik u Lisabonu do po-
~etka 1944, kad je penzionisan zbog neslagawa sa politikom Kraqa i vlade
predsednika Bo`idara Puri}a, prvi put se oglasio na Kosi}evom radiju
1956. godine, sa temom Problemi jugoslovenske politi~ke emigracije.
Kosi} je sa~uvao traku na kojoj je snimqen glas Radoja Kne`evi}a.
Radoje Kne`evi} (1901, Strugari), pisac vi{e uxbenika francuskog
jezika sa bratom majorom @ivanom Kne`evi}em, bio je jedan od najbli`ih
saradnika generala Du{ana Simovi}a. Sa bratom @ivanom napisao je dve
kwige: 27. mart 1941. i Sloboda ili smrt. Kao ~lan Demokratske stranke
Milana Grola do kraja se nije odrekao svojih politi~kih ideja. Kasnije u
Americi, bio je dugogodi{wi urednik Glasa kanadskih Srba. Umro je u
Montrealu 1983. godine.
Tekst Problemi jugoslovenske politi~ke emigracije sa~uvan je samo
kao snimak i za ovu priliku skinut je sa trake. Pored ostalog, Kne`evi}
predvi|a {ta bi se dogodilo ako se Jugoslavija rasturi i kakav bi haos iza-
zvao rat izme|u Srba i Hrvata. On je za Jugoslaviju, i iz tog stava ogleda se
wegov politi~ki pragmatizam. Kne`evi} je, zajedno sa bratom, majorom
@ivanom, Kosi}ev prijateq jo{ iz martovskih dana 1941.
To {to je Kosi} sa~uvao i snimak Kne`evi}evog glasa spada u apsolutne
raritete srpske radiofonije. Jer to je jedini integralno sa~uvan tonski za-
pis glasa jedne javne li~nosti koja je delovala pre Drugog svetskog rata. Sa-
mo u fragmentima, sa~uvani su glasovi kraqa Aleksandra, patrijarha Do`i-
}a, dr Milana Stojadinovi}a, generala Nedi}a i Dra`e Mihailovi}a (sa
su|ewa), ali to sa Kosi}evim radiom nema veze.
23. septembar 1956.
Problemi jugoslovenske politi~ke emigracije
Govori Radoje Kne`evi} (Prilog na CD-u):
Pro{le nedeqe na srpskom Narodnom univerzitetu u ^ikagu imao sam
~ast da govorim o problemima jugoslovenske emigracije. Istakao sam da je
osnovno pitawe svake politi~ke emigracije za{to je ona uop{te emigraci-
ja, a osnovni je wen problem kako otkloniti uzroke zbog kojih se nalazi iz-
van zemqe, kako stvoriti uslove za obnovu normalnog `ivota. Tome osnov-
nom problemu podre|eni su svi drugi. Oni su za nas ovde va`ni samo u onoj
meri u kojoj dodiruju osnovni problem.
Podvukao sam da ono {to emigracija mo`e da u~ini to je da u svojoj bor-
bi protiv Tita nastoji pridobiti i mobilisati simpatije javnog mnewa u
slobodnome svetu. To upravo i jeste, uglavnom, smisao emigracije kao {to je
na{a. Dosad, u tom pogledu, iz uzroka koje }emo analizirati nije postignu-
to ni izdaleka koliko bi za na{ uspeh bilo potrebno.
Tito ima stalno znatan ugled u svetu ne samo kod vlada nego i javnosti
demokratskih zemaqa. Wegov presti`, a to je uvek realna iako nemerqiva
sila, ne proisti~e samo iz suvih sebi~nih ra~unica me|unarodne politi~-
ke berze. Taj presti` nije i{~ezao ni danas. I pored toga {to je Zapadu pri-
li~no jasno da je Tito svoju spoqnu politiku opet doveo na liniju Moskve
obja{wewe te, za nas vrlo neprijatne, anomalije nije te{ko na}i.
O

168 |
Titov ugled zasniva se dobrim delom na trima velikim zabludama. Prva
je zabluda da je Titov re`im nastao kao posledica partizanske borbe, kao
spontan izraz narodnih masa u te`wi ka pravednijem i boqem `ivotu. To se
verovawe tako ~vrsto uvre`ilo u svetu pod uticajem savezni~ke propagande,
u zavr{nim godinama rata, da su mu podlegli i izvesni qudi u emigraciji.
Druga ukorewena zabluda je da je Titov re`im izvr{io u zemqi, za dobro
seqaka i radni{tva, krupne reforme kojima su se opirali predratni reak-
cionarni re`imi. Tako bi Titova diktatura predstavqala u socijalnom po-
gledu nesumwiv napredak u odnosu na stari sistem; a {to se ti~e politi~-
kih sloboda za kojima emigrantska reakcija lije krokodilske suze,
Jugoslavija nije ni ranije znala za demokratiju. U pohvalu Tita pomiwu se
tokom rata talamba{ene takozvane tekovine Narodne oslobodila~ke borbe.
Tre}a velika zabluda, tre}i kamen temeqac Titovog presti`a u svetu, to
je verovawe da je Tito spasao dr`avu. Postoji mi{qewe {ireno i me|u ogor-
~enim antikomunistima da se Jugoslavija ne bi obnovila da nije pobedio Ti-
tov pokret otpora, da Tito i danas spa{ava dr`avu od razornih sila pro-
{losti koje samo o~ekuju povoqan ~as da Jugoslaviju sru{e i da na wenim
razvalinama zaigraju krvavo kolo uni{tavawa.
Tako Tito sa svojom Komunisti~kom partijom stoji pred svetom kao spa-
silac Jugoslavije, bratstva svih wenih naroda, mira i napretka ili bar ~u-
vara reda u tome osetqivom prostoru jugoisti~ne Evrope. To je najopasnija
od triju zabluda koje smo spomenuli. Ne poma`e tu ta~no razlagawe o tome
da su federativnu Jugoslaviju htela oba pokreta otpora, i Mihajlovi}ev i
Titov, i da bi Jugoslavija ponovo o`ivela ma koji pokret pobedio. Ne poma-
`e to jer javno mnewe i vlade na Zapadu ve} deset godina gledaju na delu iz-
vesne grupe u emigraciji, ~ije pona{awe potkrepquje verovawe da bez Tita
i wegove Komunisti~ke partije ne bi ni bilo Jugoslavije. Kad spomiwemo
te grupe ne mislimo na qude kompromitovane za vreme okupacije i koji u
brodolomu jugoslovenske dr`ave vide za sebe jedinu mogu}u kotvu spasewa.
Te sluge Hitlera i Musolinija potpuno su bezna~ajne u ovom kontekstu. Re~
je, naprotiv, o izvesnim li~nostima od ugleda ili sa velikim titulama u na-
{em javnom i politi~kom `ivotu, na srpskoj kao i na hrvatskoj i slovena~-
koj strani. Te li~nosti su za{titu svojih u`ih zajednica zami{qale i, na-
`alost, jo{ uvek zami{qaju mogu}nom jedino na ru{evinama Jugoslavije.
Stoga su one vodile u praksi, mada ne na re~ima, ~isto separatisti~ku akci-
ju, previ|aju}i da jedna na{iroko shva}ena i dobro ure|ena federacija mo-
`e, i samo ona mo`e sve te interese da zadovoqi i izmiri.
Paradoks je da je jedan deo jugoslovenske emigracije, svojim negativnim
stavom prema dr`avi, nevoqno doprineo izgra|ivawu, i jo{ uvek doprino-
si, odr`awu Titova ugleda u svetu kao pobornika Jugoslavije bez premca. Da,
na`alost, doprinosi jo{ uvek. Jer, ako prve dve zablude o Titovom dolasku
na vlast i krupnim reformama mogu da opovrgnu ispravnim obave{tewima
razni pojedinci i grupe, dotle tre}a zabluda mo`e da bude razbijena samo
na{im delima, dokazom o suprotnom, stvarawem jednog politi~ki reprezen-
tativnog odbora koji bi se borio za slobodnu Jugoslaviju, za slobodu i Jugo-
slaviju. U o~ima mnogih u inostranstvu jugoslovenska emigracija je jedna re-
akcionarna bagra bez i~eg konstruktivnog u sebi.
Ova analiza izvr{ena je dosta op{irno. To je stoga {to nam samo takva
analiza ubedqivo ukazuje na puteve kojim treba da po|emo. Prvo, osnovno pi-
tawe koje na{a emigracija najzad treba da pre~isti u dubinama svoje savesti,
| 169
to je wen odnos prema jugoslovenskoj dr`avi. Srbi moraju znati, Hrvati mo-
raju znati, Slovenci moraju znati da li su wihov interes i `eqa da `ive za-
jedno, da se udru`enim snagama zala`u za zajedni~ku slobodnu dr`avu. Tu ne-
ma mesta rezervisanim mi{qewima. Kad su u pitawu opstanak dr`ave i
narodna sloboda ne mo`e biti pomoz Bog ~ar{ijo na obadve strane. Ima
sveta koji ho}e da prika`e, a poneki u to i veruju, da se interesi Srba ili
interesi Hrvata ne poklapaju sa interesima Jugoslavije. Da su `rtvovani
| Radoje L. Kne`evi}
170 |
ustvari interesima celine. Iz toga se onda izvodi zakqu~ak, da ko se zala`e
za Jugoslaviju taj prenebregava, ako ba{ i ne izdaje, srpske odnosno hrvatske
interese. Tako je u na{em emigrantskom `argonu nastala re~ jugoslavi
obi~no pisana malim po~etnim slovom da bi izgledalo gr|e za one Srbe ko-
ji odbijaju da Srpstvo sabiju u jednu testiju i ~ija misao qubavqu obuhvata svu
onu divnu zemqu koja se stere od predgra|a Trsta do pod Kajmak~alan i od
Timoka do Jadranskog mora.
Niko ne mo`e tra`iti od Srba i Hrvata ili Slovenaca da budu za Jugo-
slaviju iz nekih nedoku~ivih apstraktnih razloga. Ako pozivamo Srbe, Hrva-
te i Slovence da se svi okupe oko ideje jugoslovenske dr`ave kao demokrat-
ske i federativne, to je zato {to takva dr`ava najboqe {titi i uskla|uje
interese svakoga od wih.
Jedan srpski prvak iz ^ikaga, rodom iz zapadnih krajeva, zatra`io je
pre desetak godina od mene da mu navedem jedan ali vredan razlog
zbog koga bi trebalo da on i Srbi iz wegova kraja budu za Jugoslaviju.
Odgovorio sam mu od prilike ovako: Ja sam se rodio u selu Struga-
rima, negde na drumu izme|u Topole i Kragujevca, to je oblast na ko-
ju ne pola`e pravo niko od na{ih suseda. Ma koliko malena bila bu-
du}a Srbija, za slu~aj da se Jugoslavija raspadne, siguran sam da }e
moje selo biti u Srbiji, ali nisam siguran da }e va{e selo biti u Sr-
biji. Ja sam za Jugoslaviju, recimo gospodine iks, zato da bi va{e se-
lo i moje selo bili u istoj dr`avi.
Kad Srbi ili Hrvati govore o samostalnoj Srbiji odnosno Hrvatskoj,
razume se da oni tako zami{qaju da wome obuhvate svako srpsko, odnosno, hr-
vatsko selo. Me|utim, ta prirodna te`wa za jedinstvom svih Hrvata, ili
svih Srba, mo`e biti ostvarena samo u Jugoslaviji. Poku{aj da se to postig-
ne izvan zajedni~ke dr`ave doveo bi neminovno do krvavih sukoba izme|u
jednih i drugih u borbi oko oblasti gde `ivimo nerazmrsivo izme{ani. Ko-
liko su ti snovi o velikoj Hrvatskoj na vrbi svirala i koliko weni pro-
tagonisti `ive izvan stvarnosti pokazuje ovaj primer. Jedan ugledni prvak
hrvatske seqa~ke stranke, nesumqivo jedna od centralnih li~nosti u poli-
ti~kom `ivotu Hrvata, izjavio je u vi{e navrata da nezavisne Hrvatske ne
mo`e biti ako u wen sklop ne bi u{le Bosna i Hercegovina. Ta postavka we-
mu se ~inila kao dovoqan razlog zbog koga Bosna i Hercegovina moraju pri-
pasti Hrvatskoj, kao da bi se funkcija te dve pokrajine prosto svodila na to
da samostalnu Hrvatsku omogu}e. Za~udo, on sebi nije postavio ovo pitawe:
Kako bi milion i tri stotine hiqada bosanskih Srba i 7 stotina hiqada
Srba s teritorije dana{we NR Hrvatske mogli uop{te pristati da u|u u sa-
stav potpuno samostalne, izdvojene iz Jugoslavije, Hrvatske. Ne Bosnu sa
Hercegovinom, gde hrvatski `ivaq ne iznosi ni ~etvrtinu od ukupnog sta-
novni{tva, nego ni Liku, Kordun i Baniju ne bi takva Hrvatska mogla da ob-
uhvati. Srbi iz te tri oblasti mogu da budu u Hrvatskoj koja je sastavni deo
Jugoslavije. U tom slu~aju oni bi ostali ogranak velikog srpskog stabla, sa
ose}awem da su ravnopravni gra|ani. Ali kako bi se oni mogli pomiriti s
tim da me|unarodnom granicom budu odse~eni od ostalih Srba i kao mawi-
na uklopqeni u jednu dr`avu u kojoj bi se na wih gledalo kao na temeqno zlo
Hrvata. Iskustva sa Paveli}em `ivo su urezana u wihovom se}awu. Neka mi
se oprosti {to sam se zadr`ao na tom primeru. Bilo je potrebno ukazati na
nesavladive te{ko}e, pre bih rekao neprobojne bedeme sa kojima bi se suko-
| 171
bila u praksi svaka separatisti~ka akcija. Razuman ~ovek se pita za{to bi se
Srbi i Hrvati pokrvili oko me{ovitog pojasa gde vekovima `ive, ku}a do
ku}e, rame do ramena. Nije li primamqivije re{ewe da Bosna i Hercegovi-
na, u pro{lom ratu kleto razboji{te, vi{e no bilo koja druga pokrajina, po-
stanu za sva vremena ~eli~nom kop~om koja vezuje ivice jednoga jeleka. Bila
bi dobit ako bi taj ugledni politi~ar uvideo da se interesi Hrvata i inte-
resi Srba mogu da usklade i obezbede me|usobnim dogovorom o zajedni~koj
dr`avi. Saglasnost u tom pogledu utrla bi mnoge puteve i otvorila vedrije
vidike nama svima u borbi emigracije protiv Titovog re`ima.
Temi moga predavawa na srpskom Narodnom univerzitetu dat je naslov
Problemi jugoslovenske politi~ke emigracije. Jugoslovenska emigracija
to je izraz u nedostatku ta~nijeg. Politi~ka slabost na{e emigracije i le`i
u tome {to postoji nekoliko nepovezanih, ili vrlo slabo povezanih, delova,
{to smo mi skupina pre nego celina, konglomerat pre nego organizacija. Ako
nam je stalo da zadobijemo simpatije i poverewe javnog mnewa na Zapadu, da na
tome me|unarodnom demokratskom frontu tu~emo tiranina Tita i u izvesnoj
meri postanemo ~inioci u re{avawu o sudbini na{e zemqe, a to je jo{ uvek
mogu}no, mi moramo u~initi kraj dosada{wem `alosnom stawu.
S vremena na vreme u na{oj srpskoj emigraciji govori se o ve}em zbijawu re-
dova, o stvarawu jednog srpskog predstavni{tva. Vrlo je korisno {to se ta `e-
qa javqa u {irokim krugovima svuda gde ima Srba i {to se o tome raspravqa. To
zna~i da je sazrelo uverewe da ovo sada{we stawe ne vaqa, ali }e svaka inicija-
tiva u tom pravcu biti unapred osu|ena na neuspeh ako se ne bi zasnivala na ja-
sno odre|enom programu i na jasnim merilima o tome ko u takvo predstavni-
{tvo mo`e da u|e. Zbog toga {to se o tome nije vodilo ra~una na svima stranama
i propao je takozvani Svesrpski kongres odr`an u ^ikagu 1947. godine.
Dva na~ela koja se ne mogu mimoi}i su Jugoslavija i demokratski pore-
dak u woj. [to se ti~e izbora grupa i politi~kih i javnih li~nosti tome }e
se nesumqivo morati da pristupi bez tesnogrudih iskqu~ivosti. Iz svakog
okupqawa sami se izuzimaju, `ali Bo`e, grupe i pojedinci koji su slu`ili
neprijatequ ili koji danas svojim programima zastupaju totalitarizam u bi-
lo kom obliku. Dodao bih da se vrlo veliki broj Srba ve} okupio oko pro-
grama koji je formulisao pre vi{e godina Jugoslovenski narodni odbor u
Londonu sastavqen od gospodina Slobodana Jovanovi}a i {efova i prvaka
ve}eg broja politi~kih stranaka. Tu su ne samo radna ve}a pri Jugosloven-
skom narodnom odboru obrazovana u Velikoj Britaniji i Francuskoj, tu je
idejno od svoga postanka a i formalno od pre dve nedeqe i kanadsko-srpska
Narodna odbrana sa svojim predsednikom gospodinom Perom Bulatom, jed-
nim od naj`ilavijih i najsposobnijih boraca na{e demokratske emigracije.
Osim toga, na teritoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava po svim ve}im
gradovima ima puno pojedinaca koji zastupaju iste one principe koje i jugo-
slovenski Narodni odbor. One }e, kako ~ujem, pristupiti i svome organizo-
vawu radi {to uspe{nije borbe, kroz odbore za oslobo|ewe Jugoslavije. Ti
odbori, na ~ijem se osnivawu radi mo}i }e da okupe ne samo Srbe koji su za
jugoslovensku dr`avu i za demokratski poredak u woj, nego, gde god je to mo-
gu}no, i ostale gra|ane Jugoslavije koji zastupaju iste ideje. Hrvate i Slo-
vence, na{e takozvane neopredeqene muslimane, kao i one Makedonce, wih
u ovoj zemqi ima dosta, koji se ne kazuju Srbima ali ose}aju punu odanost
prema Jugoslaviji. U tome okupqawu na{lo bi svoje prirodno mesto, pored
ostalih grupa, i Udru`ewe boraca Kraqevske Jugoslovenske vojske Dra`a
172 |
| Pero Bulat
(levo), koga
Kne`evi} u svom
~lanku ozna~ava
kao borca za
demokratiju,
i Nikola Kosi}
Mihailovi}, jedna vrlo pozitivna i razgranata organizacija koja je nedav-
no imala `alost da izgubi svoga predsednika, |enerala Damjanovi}a.
Ali naporedo sa tim {irokim okupqawem potrebno je da se stvori je-
dinstveni odbor politi~kih predstavnika Srba, Hrvata i Slovenaca u emi-
graciji. Za to postoje izvesni povoqni uslovi. Sve politi~ke stranke iz na-
{eg predratnog `ivota imaju u Americi i Evropi svoje {efove bilo
ugledne prvake. Wihova razjediwenost ~ini Titovu snagu u javnom mi{qewu
slobodnog sveta. Stawe je od prilike ovo. Srpski politi~ki prvaci su svi
i bez kolebawa za zajedni~ku dr`avu sa Hrvatima i Slovencima. U glavnoj
hrvatskoj stranci, Hrvatskoj seqa~koj stranci, postojala su previrawa du`i
niz godina ali je tu nastupilo izvesno poboq{awe, jedan pozitivan proces
izjavom doktora Ma~eka da je politi~ki neozbiqno govoriti o potpunom
odeqewu Srba i Hrvata. ^ini se da je sad i sekretar Hrvatske seqa~ke stran-
ke, dr Krwevi}, prili~no blizak toj liniji. Tako bi vi{e nego {to je to bio
slu~aj ranijih godina izgledalo prili~no utrvenim put za stvarnije razgo-
vore o zajedni~koj akciji radi oslobo|ewa Jugoslavije od komunisti~kog re-
`ima. Politi~ki predstavnici Slovenaca u emigraciji ukqu~i}e se u spo-
razum koji bi Srbi i Hrvati postigli o zajedni~koj akciji protiv Tita.
Obavqawe toga posla, po svoj prilici, ne}e se izvr{iti preko no}i. Va`no
je da se taj posao preduzme i da bude, najzad, krunisan uspehom.
Svoje predavawe na srpskom Narodnom univerzitetu ja sam zavr{io re-
~enicom koja sa`eto kazuje i wegovu sadr`inu i koju }e ponoviti kao kraj i
ovde: Samo preispitivawem odnosa svakoga od nas prema dr`avi, postavqa-
wem zajedni~kih ciqeva i na{im grupisawem oko tih ciqeva, posta}emo ka-
dri da od ovog na{eg jadnog emigrantskog konglomerata na~inimo organiza-
ciju, organizaciju sposobnu za `ivot, za borbu, za pobedu.
Ni mudri i strogo moralni profesor Kne`evi} nije mogao da izbegne,
u svom javnom `ivotu, intrige emigracije, {to Kosi} ovom sli~icom koju
emituje na svom radiju, i potvr|uje. Neko je poku{ao da se osveti Kne`evi-
}u za wegovo analizirawe raskola u teksta iz 1962. godine, koji je u ovoj kwi-
zi ve} naveden.
Presuda u Torontu u slu~aju profesora Radoja Kne`evi}a
13. oktobar 1968.
A sada, dragi slu{aoci, osvrnu}emo se na jednu sudsku presudu, koja je
ovih dana izre~ena u Kanadi.
Mo`da se na{i slu{aoci se}aju, kada su pristalice ra{~iwenog episko-
pa, u oktobru 1966. godine, trubile, kako je urednik Glasa kanadskih Srba
profesor g. Kne`evi} bio u dosluhu sa titovim Konzulom u Kanadi. Tom
prilikom je Kanadski Srbobran, koji zagovara otpadni{tvo od Srpske cr-
kve, u svom broju od 6. oktobra 1966. godine rekao, ~itaocima, da donosi fo-
tokopiju originalnog pisma, koje je Titov konzul uputio poslovo|i lista
Jedinstvo, i u kome se profesor Radoje Kne`evi} ozna~ava kao wihov sa-
radnik.
Na dvodnevnom su|ewu, 7. i 8. oktobra ove godine, sudija i porota od 6
lica ustanovili su: da Kanadski Srbobran nema, niti je ikada imao origi-
nalno pismo o kome je re~, ozna~avaju}i to kao misteriju.
Porota je imala da odgovori na dva pitawa:
O

| 173
174 |
1. Da li tvr|ewa iznesena u Kanadskom Srbobranu predstavqaju klevetu
za tu`ioca g. Kne`evi}a;
2. Ako je odgovor na to pitawe da, onda koliku naknadu odre|uje tu`i-
ocu.
Porota je, na prvo pitawe odgovorila sa da, a kao naknadu za klevetu od-
redila je 500$ tu`iocu, s tim da tu`ena strana Kanadski Srbobran
1

plati i sve sudske i advokatske tro{kove. Prema proceni, tro{kovi izno-

se oko 7.000 dolara.
Sa ovom presudom dato je zadovoqewe g. Radoju Kne`evi}u. Ali, ona obe-
lodawuje i metode kojim se Kanadski Srbobran slu`i u svojoj nejuna~koj
borbi protiv Srpske crkve i onih koji Srpsku crkvu brane.
Na{i slu{aoci, sa obe strane, neka dobro upamte, da su klevete ne samo
nedostojne ve} i ka`wive.
Narod ka`e: Ko jednom sla`e, drugi put mu se ne veruje.
Va`no saop{tewe
Uop{te, mo`e se re}i da je Kosi}, kao novinar amater, stvorio jednu vrlo
ozbiqnu koncepciju radija. On se prilago|avao sredini kojoj je program bio
namewen ali nije pravio kompromise i tu ni{ta nije prolazilo {to ve}
nije imalo potvr|enu vrednost. On je bio svestan u kojoj se situaciji nalazi
emigracija, da su to izgnanici u tu|oj zemqi na ~iji se `ivot i mentalitet
tek treba navi}i. Te iskidane niti jednog malog balkanskog naroda trebalo
O
1
U to vreme urednik Kanadskog Srbobrana bio je Lazar Stoj{i}.
| 175
je, kroz medij koji je on kontrolisao, sabirati i emigrantski `ivot ~initi
sno{qivijim.
Novija istorija srpske emigracije u Americi ne mo`e se zamisliti bez
sadr`aja ovakvih obave{tewa koja je Kosi} emitovao na svom radiju i sa~u-
vao u arhivi, a koja govore o razli~itim srpskim organizacijama koje deluju
na tlu Amerike.
Tako, u nedequ, 15. novembra 1953, Kosi} objavquje va`no saop{tewe da
je u manastru Svetog Save u Libertvilu, na sastanku odr`anom 24. i 25. ok-
tobra iste godine, osnovan Savet srpskih nacionalnih organizacija u Ka-
nadi i SAD. Daqe se ka`e:
Savet sa~iwavaju slede}e srpske organizacije: iz SAD Srpska bratska
pomo}, Narodni Ravnogorski pokret, Srpski narodni univerzitet, iz ^ika-
ga; srpska zadruga Oslobo|ewe iz ^ikaga i Srpski radio program iz Milvo-
kija; iz Kanade Srpska narodna odbrana, Kolo srpskih sestara i srpska za-
druga Oslobo|ewe.
Ciq Saveta srpskih nacionalno-demokratskih organizacija u SAD i
Kanadi je: povezivawe srpskih op{te nacionalnih, demokratskih, versko hu-
manih i socijalno-kulturnih organizacija i ustanova, u svrhu uskla|ivawa
rada organizacija iste vrste poslova i zadataka i boqa kordinacija i boqe
razumevawe me|u organizacijama. Poja~avawe i pro{irewe rada svake poje-
dine organizacije, potporom svih ostalih organizacija i ustanova, ~lanica
Saveta.
Izvr{avawe, zajedni~kim naporom svih organizacija i ustanova, novih
zadataka i poslova, koji po svome zama{aju prema{uju snagu pojedinih orga-
nizacija i ustanova, a ~ije ostvarewe iziskuje od srpske emigracije potrebe
i interes srpske narodne borbe i to, kako na poqu op{te-nacionalnog, tako
i na poqu versko-humanog i socijalno-kulturnog rada. Borba protiv komuni-
zma i svih drugih oblika totalitarizma.
Iz kruga zadataka Saveta, iskqu~ena je svaka partijsko-politi~ka delat-
nost.
^lanom Saveta srpskih nacionalno-demokratskih organizacija i ustano-
va mo`e postati svaka srpska emigrantska organizacija u SAD i Kanadi, ko-
ja priznaje i usvaja na~ela Ba{ke
1
i Vidovdanske rezolucije. Svaka organiza-
cija ~lanica Saveta je, u svakom delokrugu rada potpuno samostalna.
Osnivawu Saveta srpskih nacionalno-demokratskih organizacija i usta-
nova prisustvovali su i u wegovom radu u~estvovali i delegati Udru`ewa
boraca Jugoslovenske kraqevske vojske Dra`a Mihailovi}, kao posmatra~i.
Sa~uvane emisije. Radio drama Cerska bitka
Kosi} sam tuma~i kada i kako su nastajale neke wegove va`ne emisije, ili sa-
mo prilozi u emisijama. On je sa~uvao sve tonske zapise priloga o kojima go-
vori. Arhiv je sa~uvan ba{ zbog ~iwenice da je te emisije ponavqao, ali se
O

1
Svetosavski kongres 27. januara 1944. u selu Ba pod Suvoborom u organizaciji Ju-
goslovenske vojske u otaxbini pod komandom generala Mihailovi}a, okupio je sve one
napredne snage koje su prihvatale jugoslovensku izbegli~ku vladu u Londonu, bile na lin-
iji antifa{isti~ke borbe, a za demokratsku Jugoslaviju sa kraqem Petrom II na ~elu.
176 |
sa sigurno{}u mo`e re}i da je Kosi}, iako nije bio svestan toga, formirao
prvi tonski arhiv srpskog radija van zemqe. Godina utemeqewa te zbirke je-
ste 1953, kad je snimio svoju prvu informativnu emisiju na dve gramofon-
ske plo~e. O svojoj arhivi, Kosi} ka`e:
Svake godine, na Vidovdan, Srpski radio program davao je emisiju po-
sve}enu tom danu. Tragaju}i za prikladnom muzikom za taj dan, kod Srba
starosedelaca, upoznao sam gospo|u i gospodina Kvo~ku. Oni su bili u~i-
teqi, mislim iz Indijane, i ~uli su za emisiju Srpski radio program. Re-
kli su mi da poseduju jednu plo~u iz 1956. godine, na kojoj je recitovala iz-
vesna gospo|a Vuleti} Smrt majke Jugovi}a, na srpskom i engleskom
jeziku. Zamolio sam ih da mi ustupe tu plo~u, jer je dobrodo{la uz vidov-
danski program, i oni su se odazvali. Uvek, prilikom emitovawa te plo~e,
slu{aoci Srpskog radio programa izkazivali su nam svoje zadovoqstvo.
Srpski radio program je svaku godi{wicu smrti |enerala Dragoquba
Dra`e Mihailovi}a obele`avao emisijom u ~ast wegove mu~eni~ke smrti.
Pesmu U spomen |eneralu Mihailovi}u recitovao je wen autor Sta{a
Miqkovi}, predratni glumac i ~lan @ivoti}evog putuju}eg pozori{ta.
Pesmu Badwe ve~e napisao je M. Petrovi}. Petrovi} je bio na{ voj-
ni ~inovnik i zarobqeni{tvo je proveo sa mnom u osnabri~kom logoru, u
Nema~koj. Napisao je vi{e pesama iz na{eg zarobqeni~kog `ivota i posle
rata ih objavio. Kritike profesora i kwi`evnika Staji}a i drugih bile
su vrlo povoqne. Posle rata, mislim, umro je kao emigrant u Nema~koj.
Ske~ Badwe ve~e u selu Je`evici napisao sam u nameri da na{em
svetu, u tu|ini, prika`em kako je na{ zemqoradnik, u slobodi, prosla-
vqao taj veliki hri{}anski praznik. Na{ ~ovek u tu|em svetu `eqno je
~ekao da ~uje srpsku re~, srpsku pesmu, ispri~an neki doga|aj iz na{e pro-
{losti, da ~uje neki srpski obi~aj vezan za wegov porodi~ni, seoski ili
hri{}anski `ivot. Selo Je`evicu izabrao sam zato {to sam u wemu pro-
veo, kao |ak, dve nedeqe kod {umarskog dijurniste Bo`e Mihailovi}a.
Bio sam gost wegove porodice. Divan utisak, koji je napravilo selo Je`e-
vica, nosio sam u sebi vrlo jasno i posle mnogo godina. U ske~u igraju: Ni-
kola Kosi}, Dragana Radojevi}, Sa{a Miqkovi} i Selimir Popovi}.
Ro`destvo iz Patrijar{ije. Ruski crkveni hor, snimak iz SAD. Na-
pravili su Rusi emigranti, u Americi, a izdala je, mislim, Ruska zagra-
ni~na crkva. Raspolagao sam sa nekoliko ruskih i bugarskih plo~a sa cr-
kvenim pesmama, ali ruska produkcija najvi{e me je zadovoqavala.
Moje predavawe o |eneralu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, emitova-
no 1982. godine, bilo je napisano i na engleskom jeziku. Wega je ~itao
advokat Milan Drobac, sin starosedeoca, ugledan predstavnik prve srp-
ske {kolovane generacije u Americi. Po oceni mojih prijateqa slu{a-
laca, ovo predavawe obuhvatilo je stremqewa i rad pokreta |enerala
Mihailovi}a.
Predavawe profesora Radoja L. Kne`evi}a, posle najave gospo|e Br-
ki}, Problem jugoslovenske politi~ke emigracije, bilo je jedno od ~e-
tiri predavawa odra`ana preko Srpskog radio programa 23. septembra
1956. godine. Prvo predavawe profesora Kne`evi}a bilo je 15. jula
1956. godine sa temom: Pokret |enerala Mihailovi}a; 3. septembra
1971. godine profesor Kne`evi} odr`ao je predavawe: Dana{we stawe
| 177
| Nikola Kosi}, Milvoki, 1982
178 |
u Jugoslaviji i 3. jula 1977. godine tema je bila: Postanak i karakter
Titove Jugoslavije. Od ovih predavawa, samo su dva sa~uvana.
O radio drami, kao `anru, Kosi} nije znao ni{ta. Me|utim, razumeo je da
pojedine doga|aje treba na~initi popularno, prilagoditi ih za slu{awe, pa
je tako 1955. godine, prema kwizi Dani i godine Radoja Jankovi}a, adapti-
rao i re`irao ovo Jankovi}evo prozno delo pod nazivom Cerska bitka. Za
tri sata, u svojoj hotelskoj sobi, sa saradnicima, sada glumcima, potporu~ni-
kom Mom~ilom Ili}em i kapetanom Selimirom Popovi}em, uz muzi~ke
efekte sa ameri~kih plo~a, snimio je Cersku bitku. Ako se zna da je prva sa-
~uvana radio drama Lekcija Bogdana Popovi}a, pohrawena u fonoteci Ra-
dio Beograda 1954. godine, onda Kosi}eva Cerska bitka snimqena 1955. go-
dine, i sa~uvana, kada se danas slu{a, deluje naivno, amaterski. Ali je to prva
radio drama koju je neko snimio i sa~uvao van zemqe. Skra}ena verzija Cer-
ske bitke, uz Kosi}evo tuma~ewe danas, zastupala je u projektu Arhelogija
zvuka Radio Beograd, na takmi~ewu Prix Italia u Bolowi 2001. godine.
Ske~ Cincili bonboli, koji je sa~inio Milan Radovi}, adaptirao i
re`irao 1967. godine, ura|en je sa vi{e profesionalnog iskustva, tako|e sa
glumcima amaterima.
Ovaj ske~ emitovan je kao odgovor na napade raskolni~kog srpskog radi-
ja iz susednog grada Rasina, a prikazuje lansirawe vladike Dionisija, i we-
govih na Mesec. (Prilog na CD-u).
Sa~uvane su i bo`i}ne i uskr{we poslanice patrijarha Germana koje je
slala beogradska Patrijar{ija, a koje je Kosi} emitovao na svom programu i
srpskim radio ~asovima u drugim gradovima SAD koji nisu pripadali
raskolni~koj crkvi.
Sa~uvan je i niz celovitih emisija snimqenih povodom godi{wica Srp-
skog radio programa.
Glas jedinog profesionalnog glumca na Kosi}evom radiju, Sta{e Miq-
kovi}a, koji recituje ve} pomenutu pesmu Smrt Dra`e Mihailovi}a, kad
se danas slu{a, deluje pateti~no, ali je to dragoceno svedo~anstvo o tome ka-
ko su govorili glumci tuma~e}i pojedine uloge u tragedijama, tj. kako je iz-
gledala predratna {kola glume kod nas.
Vesti Glasa Amerike na srpskom jeziku, iz 1954. i 1955. godine, pouzda-
no se zna, ne poseduje stanica koja ih je emitovala. Kosi} je te vesti sa~uvao.
U ovoj grupi nalaze se i dva ske~a Glasa Amerike na srpskom jeziku Kult
li~nosti i Dve generacije, iz 1956. godine, koje je napisao i izgovorio
Nikola Kne`evi}.
Re~eno je ve} da su sve Kosi}eve emisije i{le, kako se to ka`e, u`ivo.
Ali samo je jedna snimqena na gramofonskoj plo~i i sa~uvana. Bilo je to
31. maja 1953. Ovaj datum u}i }e u istoriju srpskog radio novinarstva jer je
to prva informativna emisija tipa novosti dana koja je uop{te sa~uvana,
kod nas. Prve sa~uvane informativne emisije u fonoteci Radio Beograda
datiraju iz {ezdesetih godina. Iz vremena posle 1945. godine, fonoteka Ra-
dio Beograda sadr`i emisije koje se ne mogu svrstati kao celina u `anr in-
formativnih emisija, Titove govore, kongrese KPJ i prenose prvomajskih
parada.
Prema Kosi}evom svedo~ewu, emisija je snimqena na plo~i zato {to je
ba{ te nedeqe morao da ode na neki va`an sastanak van Milvokija. Snimak
je odli~nog kvaliteta, a udarna tema bila je tog 31. maja 1953. godine prikaz
upravo zavr{enog Sabora jugoslovenske demokratske emigracije, u Velikoj
O
| 179
Britaniji. Govor dr Slobodana Jovanovi}a Me|unarodni zna~aj Jugoslavi-
je, odr`an na tom saboru, Kosi} je pro~itao u celini (prilog na CD-u).
Datumi iz istorije
Tako su va`ni praznici, kao Badwe ve~e, Bo`i}, Uskrs, Sveti Sava, Vidov-
dan, obele`avani posebno sve~ano na radiju. Godi{wica 27. marta, Kosov-
ska bitka, 1. decembar 1918 Dan ujediwewa, ro|endani Kara|or|evi}a,
pogibija kraqa Aleksandra, srpske pobede u Prvom svetskom ratu, zatim
Kragujeva~ka tragedija streqawe |aka 21. oktobra 1941. Dra`a Mihailo-
vi} kao nacionalni heroj svi ovi naslovi kao posebne teme uz op{irne
komentare, ~ak ponekad i dramatizaciju doga|aja, naveden je primer Cerske
bitke, zatim recitacije o Svetom Savi ili pesma Smrt Dra`e Mihailo-
vi}a, Badwe ve~e u Je`evici i sli~no redovno su, prema datumima, tri-
deset godina, imali najsve~anije mesto u programu.
Veliku prednost istra`iva~ima Kosi}evog radija pru`io je sam Kosi}
~iwenicom da je delimi~no sa~uvao fonomaterijal koji jasno kazuje s koli-
kom su energijom, istrajno{}u i `eqom da formira svoju publiku, delova-
li Kosi} i wegovi saradnici. Oni su pisali ozbiqne tekstove koji, narav-
no, trpe sud vremena, kojima se mo`e zameriti, pre svega, lokalizam i
ideolo{ka ostra{}enost. Ali to ima svoje opravdawe u ~iwenici da je Ko-
si} delovao van mati~nog okru`ewa, van sopstvene zemqe, da je bio kao otrg-
nut list prepu{ten }udima orkana. On je, kao i drugi wegovi slu{aoci, bio
bez korena u Americi. Te `ilice je tek trebalo stvarati, a to je, u isti mah,
bilo i najte`e. U svem tom poslu zadr`ao je dostojanstvo ozbiqnog istra`i-
va~a vremena, prilika i situacija u kojima su se srpski emigranti u SAD na-
{li. Kad je trebalo, bio je i o{tar sudija i umeo je da se opredeli i da svo-
je mi{qewe hrabro iznese preko radija.
Od 1963. godine, raskolnici postaju skoro stalna tema svake emisije Ko-
si}evog radija. Sa~uvani su dragoceni snimci koji svedo~e o tome kako su de-
lovali jedni protiv drugih, dva zava|ena srpska tabora. Bila su to Kosi}ev
Radio Milvoki i raskolni~ka Radio Rasina. Zaboravqala se ~ast i dostojan-
stvo, a jezik preko radija pqu{tao je od uvreda i pretwi. U parodiji Milana
Radovi}a Cincili bonboli, dramatizovanoj i izvedenoj na Kosi}evom ra-
diju, lako su se mogli uo~iti cinizam i ironija koju tekstopisac ima prema
drugoj strani, lansirawe Dionisija i wegovih na Mesec.
O
180 |
Izbor tekstova
@eqa prire|iva~a kwige bila je da prika`e najzna~ajnije teme
emitovane na Kosi}evom radiju u vremenskom rasponu od 30 godina
koje mogu zanimati savremenog ~itaoca. Tekstovi profesora Radoja
L. Kne`evi}a Problemi jugoslovenske politi~ke emigracije
(1956), i Desimira To{i}a O na{em vremenu (1958) u prethodnom
delu ve} su navedeni u celini.
| 181
Me|u povremenim gostima Kosi}evog radija, kao {to je ve} re~eno, nalazi-
la su se ugledna imena srpske politi~ke emigracije, ali stalni saradnici
radija imali su ve} svoje mesto i wih je samo bolest mogla da spre~i da ne
u~estvuju u programu. Mo`e se sa sigurno{}u zakqu~iti da je u dru{tvenom
`ivotu emigracije ovaj radio predstavqao sve ono {to danas ~ine najrazli-
~itiji mediji u svetlu savremenih zbivawa. U decenijama iza nas, za malo-
brojnu emigraciju u Milvokiju postojali su samo piknici, crkveni sabori
ili Kosi}ev radio.
Pored imena autora i naziva teksta, navedeni su prema Kosi}evoj arhivi
i datumi emitovawa.
Dr Bora Trifkovi}
GENERALAJZENHAUER I NA[ SRPSKI NAROD
28. decembar 1952.
Na izborima, 4. novembra 1952. godine, pobedio je general Ajzenhauer. Po-
bedilo je veliko i zaslu`no ime, oli~ewe karaktera, hrabrosti, sposobno-
sti, morala, etike i pravde. Pobedio je dobar hri{}anin, poznavalac najin-
timnijih namera komunizma i najzamr{enijih svetskih politi~kih
problema, ~ovek ogromnog ratnog iskustva. Pobedio je ~ovek vrlo blizak na-
rodu, ~ovek koji je za vreme izborne kampawe govorio najobi~nijim narod-
nim jezikom jezikom maloga ~oveka govorio odlu~no, jasno, iskreno i
po{teno. Najzad, pobedio je ~ovek kroz koga je progovorio ogromni deo ame-
ri~kog naroda.
Pobeda ovog sina Amerike, mo}ne demokratske Amerike, te`ak je udarac
za crvenu despotiju, crveni feudalizam, jednom re~i komunizam. Zato su ga
napadali vlastodr`ci kako iz Moskve tako i iz Beograda. Vlastodr`ci Ju-
goslavije se boje generala Ajzenhauera jer su oni organski deo te crvene de-
spotije, tog crvenog feudalizma, tog svim komunistima zajedni~kog stabla
zla, mraka i tiranije. Jest, vlastodr`ci ga se boje jer imaju ne~istu savest
ali na{ srpski narod ne. Naprotiv, on iskreno pozdravqa wegovu pobedu.
Srbi, gra|ani ameri~ki, glasali su ovoga puta u ogromnoj ve}ini za gene-
rala Ajzenhauera. Srbi, novi useqenici a to }e re}i mi iskreno smo
`eleli pobedu Ajzenhauera. Sav na{ potla~eni narod u otaxbini `eleo je
O
182 |
pobedu generalovu, sav na{ narod sem komunista. A to zna~i sav na{ narod
sem neznatnog broja, vrlo malog broja, srpskih odroda-komunista.
Kako obja{wavamo ovu ~iwenicu?
General Ajzenhauer umeo je da na|e put ka na{em srcu, a mi smo narod sav
od srca, za na{e dobro a i za na{e zlo. On je na{ao put ka na{em srcu kad je
rekao, nasuprot tolikim drugim dr`avnicima, da on smatra i Jugoslaviju ze-
mqom iza GVOZDENE ZAVESE. Ana{ao je put ka na{em srcu naro~ito tada
kad je rekao, da savest ameri~ke nacije ne mo`e biti mirna sve dok zemqe
pod komunistima ne budu oslobo|ene. Velika i zna~ajna izjava, ali jo{ ve}a
i jo{ zna~ajnija, jer dolazi od predsednika najmo}nije zemqe na svetu.
Na{ narod u otaxbini saznao je, naravno, za ove izjave. Ovim svojim izja-
vama general Ajzenhauer izazvao je pravo odu{evqewe kod na{eg naroda. Na-
rod je, posle tih izjava, predahnuo jer je sada uveren da ima neko ko za wegov
polo`aj zna, o wemu vodi ra~una i poga|a wegove `eqe. U ovom slu~aju niko
drugi nego general Ajzenhauer.
Istina, ne{to malo kasnije, wegov onda{wi savetnik za spoqne poslo-
ve, a sada ve} odre|en da zauzme polo`aj dr`avnog sekretara u novoj Vladi,
gospodin Dalas, dao je obja{wewe ovim izjavama tj. da je General mislio na
oslobo|ewe mirnim sredstvima, ne ratom.
O~igledno, gospodin Dalas je morao ovo da ka`e. Ali je o~igledno i to
da ovo obja{wewe gospodina Dalasa nije nimalo izmenilo raspolo`ewe na-
{eg naroda prema generalu Ajzenhaueru. Narod je vrlo dobro razumeo i go-
spodina Dalasa!
Za{to na{ narod nepokolebqivo veruje u Ajzenhauera?
Zato {to je Ajzehnauer prvi dr`avnik, i to dr`avnik jedne velike demo-
kratske zemqe, zemqe ~ija je uloga u svetu danas presudna, prvi dr`avnik ko-
ji je javno rekao, onako kako ose}a i misli, da savest wegove velike nacije ne
mo`e biti mirna dok se porobqene zemqe ne oslobode. Ovim svojim izjava-
ma Ajzenhauer je, i pored Dalasovog tuma~ewa, javno otkrio svoju intimnu
misao. On je javno rekao da na oslobo|ewe zemaqa pod komunizmom misli, da
mu ovo oslobo|ewe le`i na srcu, da shvata va`nost ovog oslobo|ewa, i da }e
se truditi i svoju politiku upraviti u tom pravcu, ka tom krajwem ciqu.
Gde tu, sada, dolazi Tito? Jesu li nade u Ajzenhauera opravdane i u pogle-
du na na{u zemqu?
Mislimo da jesu. Ajzenhauer je u vi{e mahova o{tro kritikovao spoqnu
politiku vlade koja odlazi sada u januaru, samo za nekoliko dana. U tu spoq-
nu politiku ulazi i na{ sektor, na{a zemqa.
Ta je spoqna politika bila politika of containment. A to zna~i politika
da se Sovjeti spre~e da ne idu daqe u svojim zavojevawima, u navalama svojim
na slobodni svet. Ta je politika ostavqala svesno Sovjetima sve {to su oni
zgrabili dosad, a zgrabili su i Jugoslaviju jer je komunisti~ka Jugoslavija
tvorevina Sovjeta. Otuda i priznawe i saradwa i pomagawe takozvanog na-
cionalnog komunizma ili kako ga obi~no zovu titoizam. Otuda i mirewe
| 183
sa tim vidom komunizma, u osnovi istoga sa moskovskim, samo pod uslovom
da ne idu zajedno sa Sovjetima.
Ako se ta politika zadr`avawa Sovjeta i`ivela, ako se ta defanzivna
politika nije pokazala dobrom, ako je ona crpela ameri~ka sredstva a nije
dovodila ni koraka bli`e op{tem ciqu to jeste miru u svetu, ako je ona zna-
~ila ostavqati stalno inicijativu Sovjetima, i ako je to budu}i predsednik
demokratske Amerike uvideo, general Ajzenhauer, onda jedina alternativa
ostaje da se inicijativa otme iz ruku Sovjeta i da se od defanzivne politi-
ke pre|e na ofanzivnu. Naravno, prvo diplomatsku, prvo na tom poqu, prvo
o~igledno mirnim sredstvima, ali sredstvima sra~unatim na oslobo|ewe
od komunizma. I jednom kad se pre|e u ofanzivu, ma i mirnim sredstvima,
a kad se pri tom uvek ~vrsto ima na umu krajwi ciq, tj. potpuno oslobo|ewe
od komunista, onda se ve} nalazimo na sasvim dobrom putu, onda svakim da-
nom i sva druga sredstva postaju sve vi{e opravdanim ukoliko ona prva, mir-
na sredstva, ne dadu rezultata.
Bitno je, dakle, ispravno postaviti ciq kome se te`i.
General Ajzenhauer ga je sasvim ispravno postavio. U tome je na{a nada i
na{e uverewe, i ~vrsto verujemo da nam ta na{a nada i to na{e uverewe ne-
}e biti na prazno. Ajzenhauer je ~ovek od re~i i ~ovek od dela. Postavqeni
ciq je pad komunizma, oslobo|ewe sveta od komunizma, jer bez toga nema op-
{teg mira, bez toga nema kraja ovom opasnom, vrlo opasnom, iscrpqavawu i
ove najbogatije zemqe na svetu.
A {ta zna~i za nas, srpski narod, pad svetskog komunizma? Pad komuni-
zma u svetu zna~i i pad Titov, pad komunizma u na{oj otaxbini. Zato je Tito-
va {tampa bila protiv generala Ajzenhauera, jer oni vrlo dobro znaju da we-
gova pobeda zna~i wihovu propast i op{tu propast komunizma. Zato, mi
Srbi, pozdravqamo pobedu generala Ajzenhauera. Imamo puno razloga da to
~inimo.
Istina, mali narodi od velikih dr`avnika do`ivqavali su i velika
razo~arawa. Mi se nadamo da na{ narod to ne}e od Ajzenhauera do`iveti. Mi
se nadamo utoliko pre {to je on stalno isticao vrednost duhovnih vredno-
sti. Ajedna je od tih i ona stara: What is morally Wrong cannot be politically right
a to zna~i: [to nije moralno ne mo`e biti ni politi~ki ispravno.
Amerika, a sa wom ceo svet, nalazi se danas u rukama Ajzenhauera. Danas
je ime Ajzenhauera vezano za spas qudskih vrednosti. Od wegove misije u sve-
tu i u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama zavisi sudbina celog ~ove~anstva.
Interesi Amerike su interesi slobodnoga sveta. General Ajzenhauer svestan
je misije koju mu je istorija i providnost dodelila. On je odlu~no re{en da
uspostavi mir i slobodu u svetu. On je svestan da je sloboda nedeqiva. On je
svestan da je komunizam isti ma gde se on pojavio.
Mi, Srbi, idemo u susret lep{im danima. Danas je Ajzenhauer najpopu-
larnija li~nost kod srpskog naroda. Mo`emo se nadati da }e se ispraviti
gre{ke po~iwene prema srpskom narodu i da }e na{ narod kona~no do`ive-
ti slobodu, `iveti u slobodi i istinskoj demokratiji. Uvereni smo da }e Aj-
zenhauer pomo}i demokratske borce protiv komunizma. A takvi borci su
Srbi. Oni su dali za to primere i primere. Gledajmo vedro u budu}nost. U
o~ekivawu va`nih svetskih doga|aja budimo slo`ni. Borba je op{ta, zato je
i du`nost op{ta. To je danas nesumwivo op{ti zahtev celoga na{eg naroda
u zemqi. Budimo iskreno zahvalni naporima koje }e general Ajzenhauer vr-
{iti za ceo svet i za nas Srbe u wemu.
184 |
Dr Slobodan Jovanovi}
ME\UNARODNI ZNA^AJ JUGOSLAVIJE
London 1953.
Emitovano 31. maja 1953.
Datum 27. mart je jedan od najzna~ajnijih datuma u na{oj istoriji. Toga dana
na{a dr`ava odredila je svoj stav u jednom takvom sudbonosnom istorijskom
doga|aju kao {to je bio Drugi svetski rat. Na dva dana pre 27-og marta, Hi-
tler nas je bio prinudio, da se za wegovu stranu odlu~imo. Kad smo se ve} mo-
rali, pre ili posle, za ovu ili onu stranu odlu~iti, onda je bilo boqe u~i-
niti to po svom slobodnom izboru, nego po tu|em diktatu. To je narod dobro
razumeo i zato je, posle nametnutog odlu~ivawa od 25-og marta, do{lo slo-
bodno odlu~ivawe 27-og marta.
U Drugom svetskom ratu Jugoslavija je, kao i Srbija u Prvom svetskom ra-
tu stala na stranu zapadnih demokratija. Od nacizma i fa{izma nismo ima-
li {ta o~ekivati. Fa{isti su jo{ pre rata radili na razbijawu Jugoslavije.
Hitler je imao svoj plan o preure|ewu Evrope. U taj plan zajedni~ka dr`a-
va Srba, Hrvata i Slovenaca nije ulazila. Vojni doprinos Jugoslavije u Dru-
gome ratu ne treba precewivati, ali ne treba ga ni potcewivati. Sam taj fa-
kat da se Jugoslavija nije dala ukqu~iti u ratni napor Hitlera imao je svoga
dejstva. Po mi{qewu samih nema~kih vojnih stru~waka, Hitlerove operaci-
je protivu Jugoslavije izazvale su fatalno zaka{wewe wegovog pohoda na So-
vjetsku uniju. Po priznawu ameri~ke i britanske Vrhovne komande, gerila
generala Mihajlovi}a u~inila je velike usluge savezni~koj stvari. S vojnog
gledi{ta, dr`awe Jugoslavije u Drugom ratu nije, dakle, pro{lo bez posle-
dica.
Datum 27-mi mart bez sumwe stajao je na{ narod, a naro~ito nas Srbe, ve-
likih `rtava. Zato se neki put zaboravqa politi~ka dobit koja se od toga do-
ga|aja imala. Zahvaquju}i 27-om martu svr{etak rata zatekao nas je, ne kao ne-
utralce, ili kao Hitlerove satelite, ve} kao saveznike pobedni~ke strane.
Za razliku od onoga {to se desilo krajem Prvoga rata, Italija se nije za-
jedno sa nama na{la me|u pobediocima nego me|u pobe|enima. Ta ~iwenica
je bila od najve}e va`nosti. U Drugom ratu Italija je izgubila sve polo`a-
je na na{oj obali Jadrana, koje je u Prvom ratu bila dobila. Od tih polo`a-
ja, oni koji su etni~ki bili na{i pripali su Jugoslaviji. Spor izme|u nas i
Italije oko isto~ne obale Jadrana re{en je u na{u korist i Jugoslavija ima
danas na isto~noj obali Jadrana gospodarski polo`aj. @eleti je, me|utim,
da u budu}nosti odnosi izme|u Jugoslavije i Italije budu {to ve}ma prija-
teqski. S vojnog gledi{ta, Jadran je jedno celo. Wegova bezbednost iziskuje
saradwu obe obalske dr`ave, one koja dr`i wegovu isto~nu i one koja dr`i
wegovu zapadnu obalu. Ovim vojnim razlozima vaqa dodati i politi~ke. Za
Italiju je boqe imati u susedstvu slobodne balkanske narode nego satelite
bilo germanskog ili sovjetskog imperijalizma. Isto tako, balkanski naro-
di, uz potporu Italije, mo}i }e jo{ uspe{nije braniti svoju slobodu. Veli-
ka je Musolinijeva pogre{ka bila {to se na Balkanu hteo javiti kao osvaja~.
Pre svetskih ratova, Italija je branila slobodu Balkana. Ona se, na primer,
oduprla 1913-te godine kada je ova htela napasti Srbiju. Nadati se da }e no-
va demokratska Italija, odbacivawem fa{izma, odbaciti i Musolinijevu
| 185
balkansku politiku, od koje na kraju krajeva, ni sama Italija nije imala ko-
risti.
Dana{wi geografski polo`aj Jugoslavije daje joj veliki me|unarodni
zna~aj. Ona dr`i, s jedne strane Moravsko-Vardarsku dolinu, a s druge stra-
ne, isto~nu obalu Jadrana. U vezi s Gr~kom, ona predstavqa naj~vr{}e jem-
stvo mira na Balkanu. To je razlog {to se danas u stranoj {tampi toliko pi-
{e o Jugoslaviji, i {to se toliko pa`we obra}a na wene politi~ke prilike.
Razume se, komunisti~ka {tampa Jugoslavije, predstavqa stvari druk~ije,
kao da svoj me|unarodni zna~aj Jugoslavija duguje Titu li~no. U stvari, Mo-
ravsko-Vardarsku dolinu dobila je Srbija u Balkanskim ratovima. Dana{wi
polo`aj na isto~noj obali Jadrana Jugoslavija duguje svom pristajawu uz za-
padne demokratije u Drugom svetskom ratu, a na{e prijateqske veze s Gr~kom
datiraju jo{ iz doba kneza Mihajla.
[to se ti~e li~ne ve{tine Titove ona je imala da se poka`e prilikom
re{avawa onih pitawa koja su posle Drugoga rata ostala jo{ sporna izme|u
nas i Italije. Sva ta pitawa stoje i daqe nere{ena, a posebno u pitawu Tr-
sta. Tito je svojim dr`awem izazvao jednu formalnu izjavu velikih savezni-
ka u korist Italije. Prema tome, umesto {to se ka`e da u me|unarodnoj po-
litici Jugoslavija duguje svoj zna~aj Titu, treba re}i obrnuto da Tito svoj
zna~aj duguje Jugoslaviji. Ma ko da se na{ao na ~elu jedne dr`ave od takvog
me|unarodnog zna~aja kao {to je Jugoslavija morao bi od velike diplomati-
je biti uzet u obzir. S toga gledi{ta treba tuma~iti Titov dolazak u Lon-
don. Kao trenutni poglavar Jugoslavije, on se koristio svom va`no{}u koje
Jugoslavija ima za ovu zemqu a i onom uspomenom koja se ovde ~uva o ranijim
`rtvama, kako Srbije, tako i Jugoslavije, za stvar demokratije.
U britanskoj {tampi pomiwe se dr`awe Srbije u Prvom ratu, i dr`awe
Jugoslavije u Drugome ratu. Pomiwe se izri~no i 27-mi mart koji mi danas
svetkujemo. Sve su to dela u kojima Tito i wegova komunisti~ka stranka ni-
su imali nikakvog u~e{}a. Pred 27-mi mart jugoslovenski komunisti, veza-
ni Hitler-Staqinovim sporazumom, bili su protiv toga da se daje Hitleru
otpor. Drugi svetski rat prikazali su kao sukob kapitalisti~kih dr`ava,
izazvan u prvom redu britanskim imperijalizmom. Kad se desio 27-mi mart,
oni su hteli da prirede velike uli~ne demonstracije protivu toga doga|aja.
Ali ono odu{evqewe kojim je narod prihvatio 27-mi mart spre~ilo ih je da
to u~ine.
[to povodom Titovog dolaska u London mi kao emigracija mo`emo i
treba da ka`emo to je, da on nije pravi predstavnik na{ega naroda. Ceo svet
zna da su komunisti tek uz pripomo} Crvene armije, uspeli da prodru do Be-
ograda i da vladaju prestonicom. Ceo svet zna, da je Tito prekr{io sve spo-
razume koje je imao sa zakonitom vladom Jugoslavije, i samo tako postao jedi-
ni nosilac vlasti u na{oj zemqi. Ceo svet zna, da Skup{tina od 1945-e
godine, na ~ijim se odlukama zasniva dana{wi komunisti~ki re`im, nije
bila slobodno izabrana; to je u svoje vreme, kako Amerika tako i britanska
vlada, utvrdila. Ceo svet najzad zna, da je Jugoslavija danas pod komunisti~-
kom diktaturom, koja se, kao i u zemqama iza gvozdene zavese, odr`ava silom
i terorom. Pod takvim, diktatorskim, re`imom glas naroda ne mo`e da se
~uje. Utoliko vi{e mi koji se nalazimo van zemqe du`ni smo da javno ka`e-
mo da je Tito oduzeo narodu sve politi~ke slobode, jer se druk~ije ne bi mo-
gao odr`ati na vlasti. Tu du`nost prema narodu u zemqi mi treba na dana-
{wem skupu da ispunimo. Dana{wi skup nije delo nijednog posebnog
186 |
odbora, nijedne posebne organizacije. Ono je zajedni~ko delo, ako ne ba{
svih a ono gotovo svih va`nijih organizacija koje postoje u na{oj engleskoj
emigraciji. [to nas sve ujediwuje, to je ona ista vera u nacionalnu slobodu
i u demokratiju koja je na{ narod ujediwavala i 27-og marta. U toj smo veri
istrajali ve} 12 godina. Neka bi nam Bog dao snage da istrajemo do kraja.
Nikola Kosi}
O TITOVOJ POSETI LONDONU
26. april 1953.
Kao {to smo ranije obavestili na{e slu{aoce, narod u Velikoj Britaniji
nije se slo`io sa predsednikom vlade g. ^er~ilom u pogledu posete jugoslo-
venskog diktatora Engleskoj. Ali, kao disciplinovan, narod je primio tu
posetu, zadovoqavaju}i se da svoje negodovawe iska`e pismenim protestima,
demonstracijama i vicevima na ra~un Tita, g. ^er~ila i g. Idna.
Tito je do~ekan po svim propisima etikecije. Wegov do~ek osiguravalo
je nekoliko stotina uniformisanih i neuniformisanih policajaca. Sa
pristani{ta Tito je krenuo ulicama Londona u automobilu sa neprobojnim
staklom brzinom 30 miqa na sat. Ispred wegovih kola kretalo se je 30 po-
licajaca na motociklima. Sve ulice levo i desno, od wegovog pravca kreta-
wa, bile su ra{~i{}ene. Zgrada koja je pripremqena za wegovo stanovawe, do
posledweg momenta, bila je za publiku nepoznata. Program Titove posete
nije objavqen unapred. Ukupan broj organizovanih policajaca oko wegove po-
sete i bavqewa u Londonu iznosio je 6 hiqada. Ovakve mere predostro`no-
sti do sada su bile nepoznate u Engleskoj.
Materijalni izdaci oko Titove posete su slede}i: 12.000 funti za uqe
koje su potro{ili razara~i u Titovoj pratwi; 28.000 funti naknadni plat-
ni izdaci policajcima; 120.000 funti za pet nastradalih aviona (tri na Gi-
braltaru i dva u Engleskoj prilikom prikaza raketnih aviona), 1.450 funti
za banket i jo{ mnogi drugi, do sada neprora~unati tro{kovi prouzrokova-
ni zatvarawem mostova, ulica, zabranom saobra}aja itd. Kao {to se vidi, En-
glezi su odmah prora~unali {ta ih ko{ta Titova poseta. Donetim darovima
Tito, ni iz daleka, nije otplatio svoje gostovawe u Engleskoj, tako: engleskoj
kraqici i vojvodi doneo je crnogorsku narodnu no{wu; za decu je doneo lut-
ke u narodnim no{wama; princezi je dao zlatnu tabakeru i srebrnu mu{ti-
klu; mermernu statuu i burence {qivovice poklonio je g. ^er~ilu; {efu
policije i {oferu koji ga je vozio, za pretrpqeni strah, dao im je po srebr-
nu tabakeru. Jo{, Tito je velikodu{no dao g. ^er~ilu ~ek od 1.000 funti za
englesku ratnu siro~ad. Za{to je presko~io g. Idna nije nam poznato. Na ove
poklone, kraqica i vojvoda odgovorili su Titu, dav{i mu sliku sa posvetom.
Pitamo se sada na koji }e na~in g. ^er~il da nadoknadi ostatak utro{e-
nog novca na wegovog gosta? Bojimo se, da }e to biti na ra~un na{ih naroda,
a na koje je g. ^er~il jo{ u napred ra~unao.
Kako se Tito pona{ao u Engleskoj?
Geringa je imitirao vrlo dobro. Sedamnaest puta se presvla~io. G. ^er-
~ila je familijarno neprekidno tap{ao po le|ima tako, da je to bilo ne-
| 187
prijatno zvani~nim posmatra~ima, jer to nije bilo predvi|eno protokolom
za posetu, a g. ^er~il je morao, u neprekidnom o~ekivawu milovawa, jo{ vi-
{e da povije le|a i tako spreman da o~ekuje qubazne izlive svog prijateqa.
Posetio je, ovo li~i na {alu ali je istinito, crkvu u Vindzoru; zadr`ao se
u kapeli Henrika VIII, u dvorcu Hampton; i razgledao je rukopis Novog Za-
veta na kembrixskom univerzitetu.
Karikature koje su se pojavile u listovima, kao i pamfleti po ulicama
bili su: Jedan se Englez pita: ko }e da ~uva Skotland Jard kada je sva poli-
cija na du`nosti? Pojavila se slika, gde se gra|ani dr`e za ruke i odr`ava-
ju red da bi zadr`ali mnogobrojnu policiju. Jedna karikatura pokazuje De
Gasperija kako posmatra novo-komponovani Tr{}anski valcer koji, zagrqe-
ni, igraju g. Idn i Tito, itd. itd.
Pismeni protesti bili su mnogobrojni, upu}eni ~lanovima parlamenta
i novinskim agencijama. Daily Telegraph pi{e slede}e: Poseta mar{ala Tita
ovoj zemqi, koja po~iwe danas po podne, donosi izvesno jedan novi standard
u tehnici organizovanog protesta. Posledweg dana, ili tako ne{to, pristi-
`u znaci jednog dubokog organizovanog protesta. [tampane karte iz svih de-
lova Amerike i iz drugih zemaqa prispele su sa tekstom:
Protestujem protivu slu`bene posete komunisti~kog diktatora, Josipa
Broza Tita, Velikoj Britaniji, zato {to on ne predstavqa narod Jugoslavi-
je. Tito nikad nije bio, niti }e biti veran saveznik. @elim Jugoslovensko-
Britansko prijateqstvo bez Tita.
Sve karte, treba da dodam, snabdevene propisno markama i potpisane, sve
istog teksta protesta. Adresa ovog uredni{tva {tampana je i u Americi i u
ovoj zemqi.
Svi potpisnici su ~isto jugoslovenski emigranti.
Profesor g. Slobodan Jovanovi} dao je izjavu francuskim novinarima,
koja je donesena i od strane na{e {tampe.
Beogradski radio `ali se da je dr`avna radio stanica B.B.C. dala mali
publicitet Titovoj poseti. Ali su zato lokalne novine propagirale Tita
ovako: Tito je dobar ratni drug, za vreme rata jednom engleskom ~lanu misi-
je koja je bila pridodata partizanima poklonio je jedne pantalone. Daqe, Ti-
tova gospo|a Jovanka svako jutro ~ita engleske novine, koje joj donosi jedan
mlad gardista. Tito sam u~i gospo|u Jovanku engleskom jeziku. Pojavila se i
jedna slika Titova za klavirom i konstatacija da Tito voli pse, pa prema to-
me sumwa se u wegovu krvolo~nost, a jedan {aqivi engleski list dodaje: pre-
ma psima.
Incidenti koji su se desili u Londonu prilikom Titove posete
Engleska {tampa je zabele`ila vi{e protestnih mitinga u Hajd Parku.
Pri dolasku Titovom, eksplodirala je jedna dimna bomba. [ef Skotland
Jarda dao je odmah obja{wewe da je ova bomba bila namewena policiji a ne
gostu. U engleskim se krugovima smatra, da je, zbog ovakvog obja{wewa, {ef
Skotland Jarda stekao glas velikog diplomate.
U Dowem Domu desila se slede}a scena: jedan konzervativni poslanik
insistirao je da bude prisutan ru~ku izvr{nog odbora laburisti~ke stran-
ke. Upitan za razlog, odgovorio je da `eli da mu se uka`e ~ast da pozdravi
Tita koji je bio na tom ru~ku. Za vreme Prvog svetskog rata, ka`e on, borio
188 |
sam se zajedno sa Srbima, a oni su bili tako hrabar narod da sam `eleo da
Titu li~no stisnem ruku. Ali se konzervativni poslanik brzo ohladio kada
je ~uo da je Tito, za vreme Prvog svetskog rata, bio na suprotnoj strani we-
mu i Srbima. Od strane na{ih qudi, ovom dobronamernom narodnom posla-
niku, upu}ena su pisma sa prilogom istorijskih ~iwenica iz Prvog svetskog
rata, kao i slike na{ih starih |enerala u Nema~koj kako bi, ako ho}e, video
zaista stare ratne drugove.
Kada je Tito, u vo`wi, bio blizu kraqevskom dvorcu Buckingeham, jedan
Englez, bankarski ~inovnik uzviknuo je: Gle Tito, napoqe sa wim, neka ide
ku}i. Na sudu je izjavio: Setio sam se sve bede i u`asa koje je Tito naneo
svojim politi~kim protivnicima i dao sam odu{ke svojim ose}ajima. ^i-
novnik je ka`wen sa pet funti, a od na{ih je dobio veliki broj zahvalnih
pisama u znak priznawa i solidarnosti.
Na ~uvenom vise}em mostu u Bristolu, neko je oka~io ogromnu Titovu ma-
ketu sa om~om oko vrata. Sa velikom mukom su vatrogasci i policajci ski-
nuli obe{enog mar{ala.
Engleska {tampa sa velikom mukom je izvela neke prakti~ne koristi od
Titove posete.
Na{a {tampa u Engleskoj okategorisala je Titovu posetu ovako: Ko bude
i daqe smatrao da je Tito Jugoslavija i Jugoslavenski narod, zida}e na pesku
i ra~una}e sa nerealnim ~iwenicama. I ne}e dugo ~ekati da uvidi, na gole-
mu {tetu: da Jugoslavija izrasta iznad komunisti~kog re`ima i da nije Ti-
to taj koji dr`i Jugoslaviju, ve} da se Tito dr`i na ra~un Jugoslavije i na-
roda, i da otuda u`iva sve pomo}i za jedan nakazan i bankrotski re`im.
Prilikom opro{taja Tito je pozvao g. ^er~ila da poseti Jugoslaviju, ka-
ko bi imao prilike da se odmori na Jadranskoj obali i da sa Mo{om Pija-
dom izmewa slikarske portrete.
Zavr{eno je izlagawe o Titovoj poseti Londonu.
Stanislav @ugi}
BUDU]E URE\EWE SRPSKE TERITORIJE
13. septembar 1953.
Datum 27. mart 1941. godine i ustanak pod neumrlim ^i~om, su dva dopri-
nosa srpskog naroda u savezni~koj borbi protivu naci-fa{izma. To su u stva-
ri, dve neispla}ene menice od strane saveznika prema srpskom narodu i Ju-
goslaviji. To su dva moralna i stvarna zahteva, koje srpski narod ima u
budu}em re{avawu odnosa u delu gde Srbi `ive. Komunizam, koji je do{ao
na vlast u Jugoslaviji, ne voqom jugoslovenskih naroda, ve} pomo}u ruskih
bajoneta i pogre{nom politikom zapadnih saveznika, bi}e isto tako likvi-
diran u op{tem planu saveznika protivu komunizma. Mi iz slobodnog sveta
nismo u stawu da sami oslobodimo na{u otaxbinu od komunisti~ke tirani-
je, ali smo du`ni da sa svoje strane doprinesemo koliko to mo`emo tom
oslobo|ewu i da ubrzamo taj tok. Ovaj zadatak mi }emo ispuniti ako svuda i
u svakoj prilici, a naro~ito u razgovoru sa Amerikancima, isti~emo {ta je
komunizam, i kakva opasnost preti, slobodi, demokratiji i hri{}anstvu od
wega. Ali sa padom komunizma u Jugoslaviji, ne}e biti re{eni problemi ko-
ji su postojali u predratnoj Jugoslaviji, tako ni oni koji su nastali od 1941.
| 189
godine pa na daqe. Taj fakat }e pru`iti samo mogu}nost da se ti problemi
re{e. Zato je na prvom mestu du`nost emigracije, da se upozna sa tim pro-
blemima; da se stara da u su{tinu istih u|e i da putem diskusija i pretre-
sawa gleda da na|e na~in kako bi se ti problemi najlak{e re{ili. Kao {to
re{ewe prvog pitawa oslobo|ewe otaxbine ne zavisi od emigracije, ta-
ko isto i re{ewe ovih ~isto na{ih unutra{wih problema jugoslovenskih
ne zavisi od emigracije, ve} od naroda u zemqi koji je jedino ovla{}en,
da preko slobodno izabranih narodnih predstavnika, tajnim glasawem, re-
{i sva pitawa budu}eg ure|ewa na{e dr`ave. Ali u oba slu~aja emigracija
mo`e da u~ini da se ta re{ewa pravilno na|u.
Jedan od vrlo va`nih problema je: BUDU]E URE\EWE SRPSKE TE-
RITORIJE. Posle pada komunisti~kog re`ima u Jugoslaviji, pojavi}e se
pitawe budu}eg ure|ewa srpske teritorije, bez obzira da li }e ostati Jugo-
slavija kao me|unarodno-pravna zajednica Hrvata, Srba i Slovenaca, ili }e
se, pak, stvoriti tri zasebne dr`ave. Ovo pitawe budu}e zajedni~ke dr`ave
dolazi u re{ewu jugoslovenskog nacionalnog problema ili, kratko re~eno,
re{ewe srpsko-hrvatskog odnosa, a {to nije ciq ovoga predavawa.
Pitawe ure|ewa Srpske teritorije iziskuje zasebnu pa`wu. Pri re{ava-
wu ovoga pitawa trebalo bi da se izbegne pogre{ka koja je u~iwena 1918. god.
To je prvi i osnovni zahtev da se stvori Srpska nacionalna teritorija, koja }e
da obuhvati sve oblasti gde Srbi `ive u ve}ini u odnosu na ostalo stanovni-
{tvo. U koliko, pak, to nije mogu}no, onda primeniti princip reciprocite-
ta, tako da na Srpskoj teritoriji ostane onoliko Hrvata, koliko Srba ostane
na Hrvatskoj teritoriji. U slu~aju, pak, stvarawa posebnih nezavisnih dr`ava,
izvr{iti razmenu stanovnika. Kad se razgrani~ewem dobije Srpska nacional-
na teritorija, wu treba tako urediti, da zadovoqi op{te nacionalne potrebe,
da obezbedi egzistenciju srpstva, na wegovoj nacionalnoj teritoriji a da
pri tome ne vre|a posebne pokrajinske, ekonomsko-socijalne, nacionalno-et-
ni~ke i politi~ke potrebe. Ovaj problem da se zadovoqi op{ti nacionalni
interes, a da se pri tome sa~uvaju posebni interesi pojedinih pokrajina, po-
stao je naro~ito sad te`ak, posle stvarawa komunisti~kog re`ima. Jer je AV-
NOJ jo{ u Jajcu izr{io na ve{ta~ki na~in stvarawe 6 nacionalnosti u Jugo-
slaviji i tako srpski nacionalni problem ra{~lanio na ~etiri komponente:
Srbi, Crnogorci, Makedonci i Bosanci. Podgrejavaju}i posebne partikular-
ne potrebe pojedinih krajeva Srpske teritorije, komunizam je stvorio ~etiri
Srpske nacionalnosti.
Mi moramo pogledati istini u o~i, i priznati da u okviru Srpske naci-
onalne teritorije i ako ne postoji poseban nacionalan problem (jer nijed-
na od teritorija u kojima Srbi `ive nije pokazala te`wu za stvarawem ne-
zavisne nacionalne dr`ave) postoji izvesna slo`enost zemqe i qudstva.
Ta slo`enost zemqe i qudstva karakteri{e se u vi{e pravaca: etni~ka oso-
benost Makedonije, nacionalna pome{anost i specifi~nost Bosne i Herce-
govine; kulturno-privredni odnos u Vojvodini. Sve ove posebnosti su posle-
dica drugog na~ina `ivota Srba u tim krajevima jer sve do 1918. godine,
Srbi su `iveli podeqeni, pod Austro-Ugarskom, Turskom, nezavisnom dr-
`avom Srbijom i Crnom Gorom. Uslovi pod kojima su pojedini delovi Srb-
stva `iveli, stvorili su zasebne te`we, zasebne ose}aje, zasebne potrebe i
zasebno reagovawe na nacionalnu ugro`enost koje se osobine u nekoliko
razlikuju od op{tih srpskih nacionalnih osobina. Zato budu}a srpska jedi-
nica, u slu~aju postojawa Jugoslavije, kao dr`avne zajednice treba da bude
190 |
ure|ena, tako da postoji zasebna federativna jedinica SRBIJA, koja bi obu-
hvatila prostor dana{we federativne jedinice: Srbije, Crne Gore, Bosne
i Hercegovine i Makedonije. Ova federativna jedinica bila bi podeqena
na 5 zasebnih autonomnih pokrajina: Srbija, Crna Gora, Vojvodina, Bosna i
Hercegovina i Makedonija. Svaka od ovih autonomnih jedinica bila bi po-
deqena na odgovaraju}i broj samoupravnih jedinica, po~ev od op{tine, kao
osnovne samoupravne jedinice, pa daqe, na srezove i ve}e jedinice, do auto-
nomne pokrajine.
Pitawe delokruga rada Srpske jedinice bilo bi dvojako. U slu~aju posto-
jawa zajedni~ke dr`ave Jugoslavije, ona bi imala onaj delokrug koji joj odre-
di centralna vlada i parlamenat; a u slu~aju zasebne Srpske dr`ave Srpska
vlada u odnosu na pokrajine, autonomne jedinice, imala bi polo`aj central-
ne vlade u federativnoj dr`avi. No, u odnosu na autonomne jedinice u samoj
Srpskoj teritoriji, odnos se ne bi ni{ta izmenio pa bilo da postoji fede-
rativna Jugoslavija ili nezavisna Srbija. Po principu autonomije i samou-
prave, Ustavom bi se zagarantovalo autonomnim jedinicama po{tovawe wi-
hovih posebnih, etni~kih, nacionalno-kulturnih, prosvetnih i ekonomskih
potreba, ne vre|aju}i uop{te dr`avne i nacionalno-srpske potrebe. U duhu
samoupravnog principa, koji po~iwe s op{tinom, dati pravo samoupravnoj
jedinici da ona sama re{ava poslove koji se odnose na doti~nu jedinicu, a
koja pitawa li~no tangiraju samo stanovnike te jedinice. Nadzor centralne
ili federalne vlade svesti na najmawu meru i pravo da interveni{e samo
kad su povre|eni ili ugro`eni op{ti interesi. Da bi se pak izbegla samo-
voqa i zloupotreba vlasti od strane centralne vlade nad autonomnim jedi-
nicama i samoupravama, ima se ustanoviti Ustavni sud, ~ija }e nadle`nost
biti da se stara da zakoni, a u prvom mestu Ustav, budu od odgovornih vlasti
pravilno primewivani.
U ovako ure|enoj dr`avi ili Srpskoj teritoriji u kojoj }e biti zadovo-
qene te`we pokrajina za samoupravom i autonomijom, razviti vaspitawe na-
roda ka srpskoj nacionalnoj solidarnosti i qubav prema Srpskoj zajednici
i na taj na~in stvoriti qubav stanovnika za Srpsku teritoriju i te`wu da
se ona u odnosu na ostale pokrajine, poka`e kao jedan savr{eniji oblik na-
cionalne, demokratske orijentacije.
Selimir Popovi}
SLU^AJ MILOVANA \ILASA
14. februara 1954.
Titov potpredsednik vlade, predsednik Narodne skup{tine od 26. decembra
1953. godine i jedan od trojice sekretara SK, Milovan \ilas, pao je u nemi-
lost ba{ po starom komunisti~kom receptu, koji je \ilas najboqe poznavao.
Slu~aj Milovana \ilasa je najkrupniji doga|aj posle kominforma od 1948.
godine. To je doga|aj koji je uzdrmao ceo jugoslovenski komunisti~ki aparat.
On je neverovatno interesantan i po krivici, a i samom na~inu rasprave, ka-
ko u najvi{em komunisti~kom forumu, tako i u osnovnim komunisti~kim or-
ganizacijama sreskim komitetima. Celokupna komunisti~ka {tampa, po-
sle odluke od 16. januara, skoro samo pi{e o slu~aju \ilasovom. Prirodno je,
da ovaj doga|aj i nas interesuje. Zato }emo, u najkra}im crtama, izneti izjave
komunisti~kih rukovodilaca, sa na{im kratkim komentarima.
| 191
\ilasov slu~aj primorao je Centralni komitet da sazove vanredni ple-
num. Tito, kao sekretar Centralnog komiteta, pozvao je na plenum i \ilasa. U
uvodnoj re~i, Tito se pravda da je morao sazvati vanredni plenum. On odmah u
po~etku priznaje, da je CK kriv {to je do ovoga plenuma do{lo, jer nije spre-
~io \ilasa da pi{e. Izme|u ostaloga, Tito ka`e: Kada me je jesenas upitao
\ilas: Kako ti, stari, gleda{ na moje pisawe, rekao sam, zna{ {ta, ima izve-
snih stvari sa kojima se ja ne sla`em, ali u glavnome ima dobrih stvari i mi-
slim da ono drugo ne mo`e biti razlog da ne pi{e{, pi{i i daqe.
Na{ komentar: Tito sam nije bio sposoban da oceni \ilasove ~lanke,
{to docnije, kroz zube, i priznaje, kada ka`e, da }e o teoretskim pogre{ka-
ma govoriti drug Kardeq, {to zna~i, da je Kardeq taj koji }e dati ocenu.
Ali, \ilas je ovu izjavu iskoristio kao odbranu. U svome daqemu izlagawu,
Tito je veoma slabim argumentima napadao \ilasa. Glavna krivica \ilaso-
va, po Titu, jeste {to je \ilas hteo da likvidira Savez komunista i restau-
rira kapitalizam. Tito, daqe, ka`e: Zabriwava me neverovatno nizak idej-
no-politi~ki nivo mnogih ~lanova partije, koji su u tome gledali neku novu
teoriju. Tito misli na \ilasove ~lanke.
Posle Tita, dobio je re~ \ilas. U svojoj prvoj izjavi \ilas je bio dosta
neodre|en. Mnoge gre{ke je priznao, ali je, sa druge strane, neodre|eno os-
tao pri svome gledi{tu. Interesantno je gde ka`e: ^uo sam kako se okolo
pri~a, kako sam ja protiv druga Tita. Ja tako ne{to ne mogu da prihvatim ni
u kakvoj meri. Na kraju se ispoveda i obe}ava da }e u budu}em radu biti di-
sciplinovan. Izjavquje da je spreman da se odrekne objavqivawa svojih ~la-
naka. Posle \ilasa, dobio je re~ Kardeq. On je bio najdu`i govornik i sva-
kako i najglavniji, jer je imao zadatak da pobije sve \ilasove ~lanke, a
naro~ito one u kojima \ilas napada komunisti~ku birokratiju. Izme|u
ostaloga, Kardeq navodi razgovore sa \ilasom od 22 decembra, pa ka`e, da
je, na wegove primedbe, \ilas postavio ~etiri teze:
1. da je Tito branilac birokratije i da se on \ilas pre ili kasni-
je, mora sukobiti sa Titom;
2. da ovako misle Rankovi} i Kardeq, ali su oportunisti i }ute;
3. da }e nastati socijalisti~ka levica;
4. da se ne iskqu~uje mogu}nost obrazovawa dveju socijalisti~kih partija.
Posle Kardeqa, Tito je dao re~ wegovom la`nom biografu Dedijeru, ko-
ji je na sednicu CK do{ao pe{ke sa \ilasom. Dedijer je odmah izjavio, da je
krivica Milovana \ilasa i wegova krivica. On je bio najhrabriji \ilasov
branilac. Na zakqu~ku, Dedijer je kazao: Mi imamo malo qudi kalibra \i-
lasa. Ako budemo mudri u izricawu kazne M. \ilasu, mi mo`emo da spasemo
ovaj veliki i nemirni duh. Takvi se qudi ne ra|aju svake godine. Ali, odmah
posle Dedijerove izjave, uzeo je re~ \ilas i ogradio se od Dedijerovog izla-
gawa. Potom je govorila i Mitra Mitrovi}, biv{a \ilasova `ena. Ona ni-
je znala {ta je htela da ka`e i bila je najneodre|enija. Zatim je govorio Vuk-
manovi}-Tempo, koji izjavquje da je najintimniji prijateq \ilasov. On
priznaje da je tek pri kraju \ilasovih ~lanaka uvideo da \ilas napada CK,
ali se pravda da on slabo poznaje teoriju komunizma. Ipak, o{tro ga napada.
Interesantan je govor Milo{a Mini}a, zlo~inca i sudije sa procesa ge-
neralu Mihajlovi}u. On je op{iran i o{tar. Jo{ su govorili Milentije
Popovi}, Bla`o Jovanovi}, Miha Marinko, Josip ]azi, \uro Pucar, Peko
Dap~evi}, Osman Karabegovi}, Bebler, Pijade i drugi.
192 |
\ilas je dao i drugu izjavu, koja se malo razlikuje od prve. Na jednom me-
stu, ka`e, da je pro{lu no} mirno spavao jer je uvideo krivicu, a naro~ito
iz kritike Mini}eve, povezane sa Kardeqevom i Titovom.
Na{a primedba: Razume se kada Tito i Kardeq dr`e ma~ a Mini} ~eka da
bude sudija. Na kraju, \ilas je rekao: Ja }u, drugovi, da glasam za rezoluciju,
po{to imam pravo, ako imadnem pravo da glasam, ne znam. Samo ako bi neke
formulacije bile, a ja se nadam da ne}e biti, koje bi me previ{e vre|ale.
\ilas misli na rezoluciju kojom }e ga CK iskqu~iti. ^udno da ~ovek sam se-
bi donosi presudu. Zatim je dao zavr{nu re~ sekretar CK Tito, koja je bezna-
~ajna.
Za sada, cela ova komunisti~ka grmqavina, zavr{ila se odlukom CK, da
se Milovan \ilas iskqu~uje iz CK i wegov rad osu|uje. U istom dopisu se
ka`e da je \ilas podneo ostavku na polo`aj Predsednika narodne skup{ti-
ne. Na mesto Kidri~a i \ilasa, za ~lanove CK izabrali su Stamboli}a, Mi-
hu Marinka i Bla`u Jovanovi}a.
[tampa i daqe komentari{e slu~aj \ilasa. Tako Borba, od 21-og janu-
ara, donosi da mnogi komunisti osu|uju neprincipijelan stav Dedijerov i
smatraju da i wegovo dr`awe treba isterati na ~istinu. Oni tra`e da i \i-
lasova biv{a `ena Mitra jasno izlo`i svoj stav.
Iz Borbe se tako|e vidi, da je sekretar KP Hrvatske i urednik lista
Naprijed, Du{an Dimini}, tako|e izba~en iz KP.
[ta }e iz svega ovoga iza}i vrlo je te{ko re}i, ali su dve stvari odmah
upadqive da je u komunisti~kom vo|stvu velika kriza i podvojenost, {to
i sami priznaju.
Da je Milovan \ilas imao veliki broj prijateqa i saradnika, pa logi~-
no, i pristalica wegove teorije i da }e se sada mnogi na}i sa one strane bra-
ve. Sve je ovo razumqivo, kada se zna da su se doju~era{wi probisveti i skit-
nice dokopali vlasti i da se sada samo bore za vrhove i raskala{an `ivot,
kako je to i \ilas pisao, kada ka`e: o`enili se glumicama i studentkiwa-
ma i uselili se u najluksuznije vile, od dr`ave dobili najboqe limuzine,
stvorili klubove i zatvorili krug. Na kraju, slu~aj Milovana \ilasa jedan
je od niza eksperimenata sa nesre}nom Jugoslavijom, u kojoj komunisti ve}
10 godina eksperimenti{u. Ali, jednoga dana }e i taj eksperiment eksplo-
dirati i u~initi svemu kraj.
Nikola Kosi}
UKIDAWE KOMINFORMA
9. oktobar 1955.
Ovih dana navr{ilo se osam godina od osnivawa Kominforma. Istovreme-
no, pojavili su se glasovi o mogu}nosti wegovog rasturawa.
Mogu}nost rasturawa Kominforma, od pre nekog vremena, postao je
predmet diskusije u zapadnoj {tampi i politi~kim krugovima. U Beogradu
ta se mogu}nost o~ekuje sa sigurno{}u. Izvesno je da bi, takvim ~inom, for-
malno i{~ezla sa politi~ke pozornice jedna organizacija, ~ijom je delatno-
{}u obele`en ve}i deo hladnog rata. Me|utim, postavqa se pitawe kakav bi
zna~aj imalo rasturawe Kominforma?
| 193
Mnogi poznavaoci sovjetske politike i me|unarodnog komunizma sklo-
ni su da veruju, da bi raspu{tawe Kominforma, ustvari, predstavqalo samo
jo{ jedan nov potez u sovjetskoj politici. Drugi idu jo{ daqe podvla~e da
bi raspu{tawe Kominforma bilo, samo po sebi, malo va`no ako se ne pro-
mene i ciqevi me|unarodnog komunizma. Ova se mi{qewa mogu podkrepiti
jednim pogledom na rad Kominforma u toku pro{lih osam godina.
Delatnost Kominforma mo`e se podeliti na tri razdobqa. Prvo: od
osnivawa, u jesen 1947. godine, do juna 1948. godine; drugo: od juna 1948. go-
dine do Staqinove smrti 1953. godine, i tre}e razdobqe: od 1953. godine
do danas.
Me|u najzna~ajnijim potezima Kominforma, odmah posle wegovog osni-
vawa u jesen 1947. godine, isti~u se; komunisti~ki dr`avni udar u ^ehoslo-
va~koj i veliki talas {trajkova u Italiji i Francuskoj; gra|anski rat u Gr~-
koj, koji je po~eo pre osnivawa Kominforma, dobio je novi podstrek i novu
snagu u~e{}em balkanskih satelita, posle wegovog osnivawa. Me|utim, po-
sle ovog prvog zamaha Kominforma na svima frontovima u Evropi, ne{to
se desilo {to je kanalisalo wegovu akciju u sasvim drugom pravcu. Da li je
to prouzrokovala odlu~nost Sjediwenih Dr`ava u sprovo|ewu Trumanove
doktrine, ili prvi uspesi Mar{alovog plana na Zapadu? Ili je, mo`da, bi-
la posredi @danovqeva smrt, ili najzad, ocena Moskve o dotada{woj izuzet-
no agresivnoj politici me|unarodnog komunizma u Evropi? Na pomenuta
pitawa, mo`da, najsigurnije je odgovoriti: svi su ovi elementi odigrali
svoju ulogu.
Slede}i zna~ajan korak Kominforma bio je iskqu~ewe onog wegovog ~la-
na koji je najbr`e uvodio komunizam u svojoj zemqi, a pored toga radio na br-
zom {irewu komunizma u inostranstvu, pru`aju}i pomo} pobuweni~koj
strani u gr~kom gra|anskom ratu. To je bila komunisti~ka partija Jugoslavi-
je.
Koliko je mogu}e danas utvrditi, izbacivawe komunisti~ke partije Jugo-
slavije predstavqalo je posledwi odlu~ni korak Kominforma, kojim je
ozna~eno drugo razdobqe wegove delatnosti.
Stav i akcije prema Jugoslaviji ~inile su glavni deo aktivnosti Komin-
forma, tokom slede}ih pet godina.
U tome periodu do{lo je do zanimqivih promena u pogledu li~nosti ko-
je su stvarale Kominform 1947. godine. Ako bacimo pogled na listu u~esni-
ka iz Isto~ne Evrope, vide}emo slede}e: Andre @danov (Sovjetski Savez)
naprasno umro; Georgije Maqenkov (Sovjetski Savez) smewen sa polo`aja
predsednika vlade; Vladislav Gomulka (Poqska) potpuno i{~eznuo iz javnog
`ivota; Ana Pauker (Rumunija) smewena sa svih polo`aja; Rudolf Svanski
(^ehoslova~ka) obe{en; Stefan Ba{tovanski (^ehoslova~ka) i{~eznuo iz
javnog `ivota; Vladimir Kolsomov (Bugarska) umro; Mihaq Farka{ (Ma|ar-
ska) slu`beno degradiran i Milovan \ilas (Jugoslavija) uslovno osu|en. Iz
ovoga proizlazi: da su od 14 komunisti~kih prvaka iz Isto~ne Evrope, koji
su u~estvovali na osniva~kom zasedawu Kominforma, svega pet jo{ uvek na
vlasti, a ostali su pro{li kako smo naveli.
Iz svega izlo`enog, zapadni svet ne vidi, i ne o~ekuje, ni{ta dobro od
ukidawa Kominforma, sve dotle dok se ne izmene ciqevi me|unarodnog ko-
munizma. A to se ne}e nikada desiti. Jer, desili se to, to bi bio znak raspa-
dawa svetskog komunizma i likvidirawe komunisti~kih re`ima u svetu.
194 |
Selimir Popovi}
OSVRT NA SU\EWA U BEOGRADU
23. mart 1958.
Pro{log meseca komunisti~ki sud u Beogradu osudio je ~etvoricu veoma
uglednih politi~kih i javnih radnika predratne Jugoslavije, sa motivaci-
jom: da su radili na ru{ewu i obarawu dr`avnog i dru{tvenog poretka u Ju-
goslaviji. Osu|ena su ~etiri oprobana nacionalna borca, sa svestranim obra-
zovawem i najvi{om sve{}u o slobodi i demokratiji. Celokupna svetska
{tampa donela je op{irne komentare o ovom re`iranom procesu u Beogra-
du. Sasvim je prirodno, da je i na{a du`nost da sa ovim upoznamo i na{e slu-
{aoce i da im prika`emo ko su ti heroji slobode. Wihova imena su: Alek-
sandar Pavlovi} advokat i istaknuti socijalisti~ki radnik, dr Milan
@ujovi} profesor Pravnog fakulteta i brat istaknutog Ravnogorskog
borca, politi~kog emigranta dr Mladena @ujovi}a, dr Dragoslav Strawako-
vi}, profesor Bogoslovskog fakulteta, i Bogdan Kreki}, potpredsednik so-
cijalisti~ke partije predratne Jugoslavije. Svi iz Beograda. Ni{ta mawe ne
zaslu`uju divqewe i branioci ~ija su hrabrost i nacionalna svest na istoj
visini kao i optu`enih. A to su: Nikola \onovi} advokat, Vojin Aran|e-
lovi} advokat i g-|a Qubica Markovi} (po vestima LIFE-a Popovi}).
Pre svega, da vidimo {ta je komunisti~kom sudu poslu`ilo kao materi-
jalni dokaz da bi inscenirao ovo su|ewe i doneo ovakvu divqa~ku presudu,
kako se to doslovno ka`e u protestu socijalisti~ke internacionale. Kako
komunisti javqaju, wihova tajna policija otkrila je, da su se, navodno, ova ~e-
tvorica optu`enih, sastajali svakoga ponedeonika u odre|eno vreme u stanu
advokata Pavlovi}a i tu dogovorno spremali zaveru za ru{ewe komunisti~-
ke vlasti, ili kako se to u komunisti~koj {tampi doslovno ka`e: Niz do-
kumenata i ~iwenica govore da su optu`eni Kreki}, Strawakovi}, Pavlo-
vi} i @ujovi}, kao pripadnici ~etni~ke organizacije Dra`e Mihailovi}a,
nastavili i posle oslobo|ewa neprijateqsku delatnost sa namerom da se na-
silno obori vlast radnog naroda Jugoslavije i razbije nacionalno jedinstvo
na{ih naroda. Na sastancima koji su svakog ponedeonika odr`avani oni su
obrazovali grupu koju su nazvali Narodno predstavni{tvo u zemqi, u ile-
galnosti, izradili svoj program rada i povezivawa sa neprijateqskim izbe-
gli~kim grupama u inostranstvu. U isto vreme oni su napravili pismeni
program u kome su kao svoj ciq ozna~ili ru{ewe nenarodnog komunisti~kog
re`ima u Jugoslaviji. Optu`eni su napisali kako su komunisti pomagali
okupacionim trupama aprila 1941. godine da {to pre okupiraju Jugoslavi-
ju, time {to su pucali u le|a jugoslovenskoj vojsci.
Prema komunisti~kim novinskim izve{tajima najte`a optu`ba pala je
na Bogdana Kreki}a. Wega komunisti~ki sud tereti da je napisao apel g.
Slobodanu Jovanovi}u u kojem je tra`io ujediwewe emigracije. Iz {tampe
se, daqe, vidi da je navodno, Kreki} izjavio pred sudom kako je s prole}a
1957. godine ~uo neku usta{ku radio stanicu iz inostranstva, pa je iz stra-
ha tra`io u pomenutom apelu ujediwewe srpskog dela emigracije u borbi
protivu usta{a. Zatim, da je izradio program predstavni{tva i napisao me-
morandum, kao da je i pro{le godine napisao kwigu: Lik Titove Jugoslavi-
je i bro{uru Pruga BeogradBar. Za kwigu Lik Titove Jugoslavije, ko-
munisti ka`u da je imala za ciq da dana{wu Jugoslaviju prika`e u najcrwem
svetlu. Komunisti~ki sud tereti Kreki}a i za saradwu sa ~etnicima. Ka`e
| 195
se, da je Kreki} pisao 1944. godine pismo |eneralu Mihailovi}u, kao i da
je to Kreki} priznao na procesu. Me|utim, dopisnici sa Zapada, a i drugi,
govore sasvim suprotno. Sli~na optu`ba je i protiv advokata Pavlovi}a ko-
ji se, pored zajedni~ke krivice, tereti da je odmah 1945. godine bio osu|en
na 10 godina robije i po izlasku sa iste produ`io borbu protiv komuni-
sti~kog re`ima. Po tvr|ewu komunista, Pavlovi} je izjavio da nije bio ~lan
Centralnog komiteta Dra`e Mihailovi}a.
Dr Milana @ujovi}a komunisti~ki sud tereti da je i on bio ~lan komi-
teta Dra`e Mihailovi}a, kao i da je, pre dve godine, prilikom puta u Pa-
riz, nosio materijal, koji je pisao dr Strawakovi}, namewen g. Slobodanu
Jovanovi}u, kao i da je program ove akcije dostavio preko profesora Prav-
nog fakulteta u Parizu Francuza g. Gastona Lediha, jednoj emigrantskoj gru-
pi. Iz {tampe sa Zapada vidi se da su sva priznawa dr @ujovi}a iznu|ena za
vreme istrage, kako je on to sam na sudu izjavio. Po{to je {tampa nekoliko
dana donosila op{irne ~lanke pod krupnim naslovima: Su|ewe ~etni~koj
grupi Dra`e Mihailovi}a u Okru`nom sudu u Beogradu, najzad je, na kraju
ovog divqa~kog procesa, sud doneo presudu, tzv. javni tu`ilac dao je svoju
re~, i izme|u ostalog, rekao: Iz sveg izlo`enog materijala i iskaza optu-
`enih vidi se da se pred sudom nalaze ~lanovi ~etni~ke organizacije Dra-
`e Mihailovi}a. Posle 13 godina na{li su se da nastave svoju neprijateq-
sku delatnost u ciqu okupqawa svojih jednomi{qenika u zemqi kao i
povezivawa sa emigracijom u inostranstvu. Na ovom procesu ~itane su bez-
o~ne i sramne klevete istorije na{ih naroda. Oni su svim silama i{li na
to, da razbiju bratstvo i jedinstvo na{ih naroda, navode}i da je partizanski
pokret stvoren zbog toga da bi se sa~uvale usta{e. Ova grupa preko optu`e-
nog Pavlovi}a poku{ala je i povezivawe sa pretstavni{tvom jedne strane
zemqe u Beogradu, tra`e}i sastanak u ime neke opozicije, itd. itd.
A sada da vidimo {ta, u stvari pokazuje ovaj komunisti~ki proces, kao i
zbog ~ega je on insceniran. Pre svega, on predstavqa jedan nepobitan dokaz da
se jugoslovenski komunizam nije ni u ~emu izmenio ni posle skoro 14 godi-
na svog krvavog terora, iako se neprekidno slu`i perfidnim obmanama o to-
bo`wem jugoslovenskom socijalizmu, koji se razlikuje od ~istog sovjetskog
komunizma. Zatim, ovaj tipi~no diktatorski proces otkrio je o~iglednu i
krajwu komunisti~ku nesigurnost i strah, ~ak i od najobi~nijih sastanaka i
izmena misli. On pokazuje, da je ogroman komunisti~ki aparat tajnih agenata
primoran da prati rad i kretawe bez malo ve}ine qudi, dana{we Jugoslavi-
je. Stra{na drhtavica, koja je obuhvatila jug. komuniste posle poznatog klawa
i kasapqewa komunista u Ma|arskoj, i danas formalno trese KPJugoslavije.
Daqe, ako se dovede u vezu vest, da }e u slu~aju Titove smrti i eventual-
ne kontrarevolucije sovjetske trupe u}i u Jugoslaviju i zavesti svoju vlast,
ovaj bi se proces mogao uzeti kao neka vrsta ~i{}ewa terena. Pretpostavka
je i logi~na, kada se ima u vidu, kako je Jugoslavija u po~etku ma|arske revo-
lucije nedvosmisleno bila na strani revolucionara, ali kada je videla da
}e masovna revolucija zbrisati i posledweg ma|arskog komunistu, preko no-
}i se predomislila, {to je i Tito, obuzet strahom, izjavio u Puli odobrava-
ju}i ulazak sovjetskih tenkova i krvavo ugu{ewe ma|arske revolucije. Pre-
ma svemu ovome, ima mesta i pretpostavci da bi jugoslovenski komunisti
radije primili i sovjetsku okupaciju, nego li demokratsku Jugoslaviju, za ko-
ju su se borila ova ~etvorica istaknutih srpskih politi~ara. I jo{ ne{to.
Rad pomenute ~etvorice nije otkrila tajna policija pre dva meseca, {to se
jasno vidi iz komunisti~kog materijala. Za{to je onda ba{ proces re`iran
196 |
u ovom momentu. Svakako ste obave{teni da se danas u Jugoslaviji odr`avaju
izbori za narodne poslanike. Iako ne postoji priznata opozicija, komuni-
sti savr{eno znaju wenu snagu. Ovaj proces u predizbornoj kampawi, treba-
lo je da prika`e osu|ene kao jednu vrstu izrazito srpskih politi~ara, koji-
ma nije stalo do Jugoslavije, {to je, u svom montiranom predizbornom
govoru, i rekao predsednik Skup{tine komunisti~ke Jugoslavije Petar
Stamboli}. On je prosto potr~ao da to ka`e Slovencima, znaju}i da su oni
zaista iskreni Jugosloveni.
I na kraju, da vidimo da li se iz tragedije ove ~etvorice nacionalnih bo-
raca mo`e izvu}i neka pouka za nas politi~ke emigrante. Po na{em skrom-
nom mi{qewu pouka i to neizmerne vrednosti. Jer, wihov slu~aj pokazuje
da borba za slobodom i demokratijom bez prekida greje srca i onih qudi, ko-
ji su svesni da su wihovi ovozemaqski `ivoti, stvar godine ili dve godine da-
na. Wihova visoka nacionalna svest svetli magi~nom svetlo{}u i obasjava na-
{e emigrantske redove i trepti pred o~ima ~ak i onih zabludelih pojedinaca
izme{anih sa raznim {i}arxijama, koji su se prosto pustili niz vodu i pod-
legli komunisti~koj propagandi, koja tvrdi da je na{a nacionalna stvar,
stvar oslobo|ewa na{e otaxbine, zauvek zape~a}ena. I daqe wihovi zreli po-
liti~ki pogledi, wihovo najdubqe poznavawe narodnog raspolo`ewa, kao i
wihove politi~ke veze i ugled u slobodnom svetu, jesu na{a najboqa nada kako
uspeha tako i kontrole na{e borbe, a ujedno i na{e saznawe o nedeqivosti po-
gleda porobqenog naroda i nas, svesne politi~ke emigracije.
Navukli bi veliki greh ako bi u ovom slu~ajno prenebregli da posebno
ne u~inimo bar i najmawi osvrt na slu~aj branioca, neustra{ivo hrabre
Srpkiwe Milice Markovi}, koja je, odu`uju}i se svojoj savesti, smelo i do-
stojanstveno bacila istinu u lice komunisti~koj partiji, ubediv{i i wu a
i ceo slobodan svet da je po komunisti~kom ustavu ~ak i sloboda misli zlo-
~in. Ona je to priznawe dobila i od celokupne {tampe. Wena hrabrost i
prethodna sigurna o~iglednost, da je po izlasku iz komunisti~ke sudnice
~eka UDBA, kao i da su joj ve} pripremqeni: }elija, robija{ko odelo i broj,
treba da nas opomenu, da Milica Markovi} nije imala na{e slobode niti
na{ih materijalnih mogu}nosti, pa je ipak nesebi~no i hrabro `rtvovala
sve {to je imala ra~unaju}i i svoj goli `ivot i slobodu svog naroda. Najzad,
neka ovaj epilog poslu`i, nama politi~kim emigrantima kao dokaz da na{a
borba protivu komunizma nije malaksala u naj{irim slojevima na{ega na-
roda, pa razumqivo da ne sme ni da malak{e ni kod nas. Treba svaki pojedi-
nac dobro da zna, da je jedini smisao na{eg emigrirawa borba za oslobo|e-
we otaxbine, a neka nam primeri ovih heroja budu uvek pred o~ima, jer }e
oni svoje kosti ostaviti po komunisti~kim tamnicama robuju}i slobode ra-
di, a {to, u krajwoj liniji, zna~i i nas samih radi.
Nikola Kosi}
PROSLAVA CRKVE U RASINI I KOMUNISTI
14. maja 1961.
Komunisti~ki agenti, svuda u svetu, rade razli~ito za iste ciqeve i za is-
tog gospodara: svetski komunizam. Ako se sretnete sa sovjetskim, ma|arskim,
poqskim, bugarskim, jugoslovenskim ili Kastrovim ili ma kojim drugim
komunisti~kim agentom primeti}ete, da svaki od wih, i ako se razlikuju po
| 197
spoqwem izgledu, odi{e istim smradom komunisti~ke propagande; otu`an
je u dokazivawu a drsko i nasilni~ki progoni svoju `rtvu. Mi smo o tome go-
vorili u pro{lim na{im emisijama pod naslovom: Vr{qawe komunisti~-
kih agenata po na{im kolonijama. Tada smo govorili na~elno i u op{tim
potezima ne imenuju}i one, a koje smo i tada znali, koji su podlegli isku{e-
wima i la`nim obe}awima Titovih agenata. Mi smo znali da je, pro{le go-
dine, Milomir Romanovi} iz Rasine primio u svoju ku}u, na ve~eru, osobqe
Titovog konzulata iz ^ikaga. Mi to nismo u na{im pro{lim izlagawima
naveli, jer tada tome nije bilo vreme.
Danas }emo, pak, da uka`emo na jedan slu~aj, koji mora da zainteresuje
svakog od nas.
U subotu, 6. maja ove godine, crkva Sv. \or|a u Rasini slavila je svoju sla-
vu. Pre podne je bila sve~ana slu`ba u crkvi, zatim je obavqeno se~ewe ko-
la~a i ru~ak za doma}e i goste. Atmosfera je bila, zaista, bratska i prijateq-
ska, tako da su se svi prisutni vrlo prijatno ose}ali. Uve~e, istog dana,
predvi|ena je zabava sa programom. Najverovatnije, da bi i ona protekla ve-
selo da nije pomu}ena od strane Titovaca iz ^ikaga, a pomo}u nekoliko ~la-
nova crkveno-{kolske op{tine iz Rasine, a evo kako: u subotu uve~e, oko 8.30
~asova, tek {to je program po~eo, u salu crkveno-{kolske op{tine u{la su
dva komunisti~ka agenta i to: Veli~kovi}, na slu`bi u Titovom konzulatu u
^ikagu, a koji obavqa spoqnu agentsko-provokatorsku slu`bu me|u emigrant-
skim grupama, u dru{tvu jednog tipa koga je Veli~kovi} predstavio kao Gr-
ka i koji, navodno, ne govori na{ jezik. Tek {to su ova dvojica po~ela da ski-
daju kapute, mnogi na{i qudi, prepoznav{i ih, odmah su o wihovom dolasku
obavestili predsednika crkveno-{kolske op{tine. Predsednik i potpred-
sednik pri{li su Veli~kovi}u i wegovom pratiocu i upitali ih: [ta }ete
vi ovde? Veli~kovi} je odgovorio, da su oni u konzulatu pozvani od Milana
Pavlovi}a, pred Milutinom Sedlanom, Krstom Mari}em i Bogosavom Mi-
lovanovi}em, svi iz Rasine. Na to, predsednik im je saop{tio, da odmah na-
puste zgradu crkveno-{kolske op{tine. Veli~kovi} je po~eo da protestvuje,
ali vide}i da mo`e dobiti i batina, jer se na{ svet po~eo da prikupqa i
protestvuje, re{io je da napusti zgradu. U tom momentu pojavio se i Milan
Pavlovi}, o~igledno upla{en, izveo je ova dva Titova agenta iz zgrade i od-
veo pravo u wegovu ku}u. Odmah zatim, u ku}u Milana Pavlovi}a do{li su,
na razgovor, sa ovim tipovima, i Dragan Pali} sa `enom Qiqanom, Milu-
tin Milovanovi}, Milomir Romanovi}. Veli~kovi} se, sa pratiocem i go-
re pomenutim, zadr`ao u ku}i Milana Pavlovi}a oko jednog sata.
Naravno, posle ovog slu~aja, celo je ve}e na zabavi govorilo o ovom skr-
navqewu crkvene slave od strane Titovaca i wihovih pomaga~a. Mo`e se
pretpostaviti, da je ovaj drski upad Titovaca planiran da se izvede ba{ na
dan crkvene slave, kada }e biti najvi{e na{ih qudi na okupu. Titovci su ra-
~unali, da }e svojim dolaskom uneti nered u na{e redove, a potom }e se oni
izvu}i. Mo`e se re}i, da su oni delimi~no i uspeli, jer je crkveno slavqe,
unekoliko, pomu}eno raspravama koje su, prirodno, posle odlaska komuni-
sti~kih agenata, nastale. Ali, sre}om, nije do{lo do te`ih incidenata, te
Titovci iz ^ikaga i wihovi pomaga~i iz Rasine nemaju mnogo razloga da se
raduju. Ceo ovaj doga|aj je neprijatan za na{e qude u Rasini, kao i za sve nas
ostale. Ali, on nam vrlo jasno daje do znawa, da moramo biti neprekidno
budni, jer na{ neprijateq vreba iza svakog ugla.
198 |
Pogre{no bi bilo pretpostaviti, da }e ovo biti posledwi poku{aj ko-
munisti~kih agenata da se uvuku u na{e redove i stvaraju situacije sli~ne
ovoj, koju smo opisali, ili jo{ gore. Ne, oni ne}e mirovati. Oni }e i daqe
nastaviti da tra`e, me|u na{im svetom, korisne budale, koje }e im pomaga-
ti u wihovom razbija~kom radu, iako dobro znaju da }e te qude izlo`iti ve-
likoj, ako ne i smrtnoj opasnosti.
Mo`da mnogima nije poznato da je ameri~ki kongres na sednicama sena-
ta i poslani~kog doma, jo{ 18. avgusta 1954. godine izglasao zakon, po kome
}e biti ka`weni svi oni za koje se doka`e da su ~lanovi ili da sara|uju u
komunisti~koj stranci ili u komunisti~kim organizacijama.
Navodimo glavne odredbe tog zakona:
1. Iako se komunisti~ka stranka Sjediwenih Dr`ava predstavqa kao po-
liti~ka stranka, Kongres smatra i izjavquje, da je ona stvarno sredstvo jed-
ne konspiracije koja ima za ciq ru{ewe vlade Sjediwenih Dr`ava.
2. Komunisti~koj stranci ili bilo kakvom wenom nasledniku, koji ima
za ciq ru{ewe vlade sjediwenih Dr`ava, odri~emo sva ona prava, povlasti-
ce i imunitet, koja priznajemo pravnim telima osnovanim u skladu sa zako-
nodavstvom Sjediwenih Dr`ava.
3. Svaki koji zna ili `eli da ostane ili postane ~lan komunisti~ke
stranke ili bilo koje druge organizacije, koja ima za ciq nasilno ru{ewe
vlade, i svestan je te namere, bi}e ka`wen po propisima Zakona o unutra-
{woj sigurnosti iz godine 1950, koji se odnosi na ~lanove Komunisti~kih
udarnih grupa.
Po zakonu o unutra{woj sigurnosti, ~lanovi organizacija, koje Odbor za
suzbijawe prevratni~ke aktivnosti prona|e da pripadaju Komunisti~kim
udarnim grupama ne mogu biti name{teni u dr`avnoj slu`bi ili preduze-
}ima narodne odbrane, a osporava im se pravo dobijawa paso{a.
U koliko ova preduze}a svoje ~lanove ne prijave Vrhovnom dr`avnom tu-
`iocu mogu biti ka`weni zatvorom u trajawu od pet godina i globom u iz-
nosu od 10.000 dinara.
4. Zakon navodi 14 primera koji imaju da slu`e porotnicima kao uputi
za prosu|ivawe da li je ko pripadao ili sudelovao u komunisti~koj stranci.
Ovi primeri nisu ni jedini ni zakqu~ni.
5. Radni~kim sindikatima i organizacijama poslodavaca za koje se usta-
novi da su infiltrirani komnisti~kim elementima odri~e se pravo zakon-
skog zastupawa pred Dr`avnom komisijom za radni~ka pitawa. O ovome }e
odlu~ivati Komisija za kontrolu prevratni~ke aktivnosti na predlog Vr-
hovnog dr`avnog tu`ioca.
Dragi slu{aoci, po na{em mi{qewu, ovaj zakon, ovaj protivkomunisti~-
ki potez predstavqa dokaz odlu~nosti i jednodu{nosti ameri~kog naroda da
se svim raspolo`ivim sredstvima suprotstavi komunizmu, koji predstavqa
me|unarodnu konspiraciju za ru{ewe, nasilnim putem, zakonitih vlada i
dr`avnih demokratskih institucija.
Prema ovome, lako je uo~iti u kakvoj su opasnosti oni na{i qudi koji
{uruju sa Titovim {pijunima, a koji su tesno povezani sa mre`om me|una-
rodne komunisti~ke {pijuna`e. Titovim {pijunima u Americi nije glavni
zadatak emigracija, to im je uzgredni posao, a glavna im je stvar {pijunira-
we ove zemqe {to im je mnogo olak{ano preko na{ih qudi zaposlenih u ra-
znim preduze}ima. Prema tome, svaki na{ ~ovek, saradnik Titovih organa,
ma na kojem poqu, automatski se kategori{e kao {pijun me|unarodnog komu-
| 199
nizma. Jer, kao {to smo u po~etku napomenuli, svi komunisti rade za jednog
gospodara: svetski komunizam.
Nije te{ko pretpostaviti, {ta }e se desiti svim ovim qudima u momen-
tu otvorenog obra~una izme|u komunizma i slobodnog sveta. Me|utim, izgle-
da, da oni nisu svesni ove opasnosti i ne znaju u kakvo su se vrzino kolo
uhvatili.
Mi sve ovo izla`emo, da bi pomogli na{im svesnim qudima da se dobro
~uvaju onih koji su izgubili svoju du{u. A onima koji su zalutali, da se bla-
govremeno trgnu, dok onima koje je komunizam otrovao nema pomo}i.
Preporu~ujemo svima, bez obzira da li su dr`avqani ove zemqe ili ne,
da shvate, da je ova zemqa glavni bastion u odbrambenom sistemu slobodnog
sveta i da smo du`ni da je svim sredstvima branimo od komunisti~kog nasr-
taja. Zato, otvorimo dobro o~i i u{i i na svakom koraku otkrivajmo komuni-
sti~ke {akale.
Mi }emo, pak, ovu borbu produ`iti do kraja i razgoliti}emo, u pravom
momentu, jo{ i ostale koji su se uvukli u na{e redove kao Titovi {pijuni.
Vojvoda Mom~ilo \uji}
BRATSKOM SRPSKOM ANTIKOMUNISTI^KOM KOMITETU
U MILVOKIJU, SAD
10. decembar 1961.
Moja bra}a saborci obavestili su me iz Milvoke da ste se sporazumeli da ja
{to ka`em preko radio ~asa va{eg Komiteta o mojim utiscima sa puta po
Evropi. I da to unapred po{aqem napisano zbog cenzure radio stanice.
Odazivam se tom pozivu i {aqem ovde u 2 primerka ono {to bi `eleo da ka-
`em. Bilo bi mnogo boqe da ste mi postavili niz pitawa koja vas interesu-
ju i na koja bih ja odgovorio. No i ovako, nadam se, ne}e biti bespredmetno
ovo {to napisah. Mo`da bi bilo boqe, kad tamo do|em, da ovo predhodno
skinemo na tejp pa da emitujete sa tejpa. Ja bih to vi{e voleo. No kako bi-
lo da bilo, ako smatrate da je korisno, uzmite pa }emo ili preko tejpa ili
neposredno emitovati.
Sa bratskim pozdravom, do skorog vi|ewa, Va{
Vojvoda M. \uji}
Vojvoda Mom~ilo \uji}
SRBI I SRPKIWE, BRA]O I SESTRE! SA PUTA PO EVROPI
10. decembar 1961.
Ja sam se veoma rado odazvao pozivu svojih saboraca komiteta u Milvoki da
vam danas ka`em ne{to o mojim zapa`awima sa tromese~nog puta po Evro-
pi, gde sam oti{ao u obilazak na{e bra}e saobraca. I ja sam zahvalan ovom
Komitetu {to mi je omogu}io da vam ka`em ne{to iz `ivotnih uslova, ra-
da i borbe na{e bra}e rasejane u iseqeni{tvu po evropskim zemqama.
200 |
Ja sam, bra}o i sestre, za posledwih 12 godina otkako sam se doselio u
Ameriku, putovao 4 puta u Evropu. Ciq tih mojih putovawa bio je i ostao va-
zda: uspostavqawe veza izme|u srpskih izbegli~kih grupa, ja~awe srpske slo-
ge i jedinstva, objediwavawe srpskih ravnogorskih snaga u antikomunisti~-
koj borbi za slobodu Srpstva, i iznala`ewe novih formi i na~ina u
antikomunisti~koj {tampi i propagandi radi spre~avawa komunisti~kih
la`i i obmana me|u onima koji komunizam nisu susreli prakti~no ni u bor-
bi ni u wegovoj krvavoj primeni u svom li~nom `ivotu ili `ivotu svog na-
roda. Rade}i tako, ja sam nastojao i nastojim sa bra}om saborcima da se oja-
~a op{ti srpski antikomunisti~ki front u slobodnom svetu zasnovan na
idejama i pod vo|stvom kojem je kona~no pri{lo vi{e od 30 srpskih rodo-
qubivih organizacija i ustanova pod vo|stvom jednog od najistaknutijih srp-
skih nacionalnih prvaka i dr`avnika u emigraciji dr Milana Gavrilovi-
}a.
U prvim poratnim godinama i jo{ dugo posle wih, izbegli~ke mase Sr-
ba u Evropi, jo{ su previrale po logorima, odmerale svoje snage, pregrupi-
savale se i probijale puteve u slobodne zemqe sa ciqem da stvore materijal-
ne `ivotne uslove, obezbede li~nu egistenciju i tako obezbe|eni nastave
borbu za slobodu svoje Otaxbine, kao slobodni gra|ani slobodnog sveta. U
tim godinama Srbi izbeglice pre`iveli su velika isku{ewa, poni`ewa,
uvrede i nerazumevawa zapadnih naroda za wihovu te{ku sudbinu za koju su
ti narodi bili najodgovorniji. Ube|eni antikomunisti, `ilavi i otporni
po rasi i krvi, Srbi su brzo prebrodili sve te{ko}e i sna{li se u novim
| 201
prilikama. Izna{li nove puteve u staroj i ve~noj te`wi i borbi za slobo-
du. Obezbe|eni materijalno, po{tenim i savesnim radom po fabrikama i
raznim preduze}ima, oni su stekli glas i ugled ~estitih qudi i savesnih,
prvoklasnih radnika u svim zemqama gde su doprli. Oni su odmerili i zau-
zeli i svoj stav u antikomunisti~koj borbi, na{li svoj krug, grupu ili po-
kret kroz koji tu borbu ispoqavaju. Tako danas mi novoizbegli Srbi u slo-
bodnom svetu imamo 36 svojih srpskih rodoqubivih, prosvetno-kulturnih i
humanih ali vazda antikomunisti~kih organizacija i ustanova. Od tih 36
organizacija 31 je stala uz Srpski Nacionalni Odbor pod predsedni-
{tvom dr Milana Gavrilovi}a, odre|enim jednim stavom i jednim progra-
mom u borbi za slobodu na{e Otaxbine. Taj stav i taj program odraz je na-
{e borbe sa Ravne Gore, odraz slobodarskog demokratskog i upornog
antikomunisti~kog stava i borbe srpskog naroda.
Ja sam, bra}o i sestre, imao i sre}u i zadovoqstvo da se u taj i takav stav
uverim za vreme mog skora{weg putovawa po Evropi gde sam u 4 evropske ze-
mqe odr`ao 60 masovnih zborova Srba i Srpkiwa, gde sam im govorio o na-
{im oprobanim putevima borbe za slobodu, o potrebi sloge i okupqawa na
tim putevima, o potrebi i borbe i `rtve da se sloboda izvojevuje i sru{i
krvavi komunisti~ki re`im u Otaxbini. Svugde, na svim tim masovnim zbo-
rovima Srba, taj stav na{ao je punog odjeka u wihovoj du{i, i svesti punoj
razumevawa za potrebu sloge i okupqawa i pune gotovosti da se u borbi za
slobodu `rtvuje do kraja, do pobede.
Nije mogu}e nikad ta~no utvrditi koliko na{e bra}e Srba `ivi u izbe-
gli{tvu u evropskim zemqama. Nije, zbog toga {to se broj izbeglica iz Jugo-
slavije danono}no pove}ava, sa jedne strane, a sa druge izvestan broj wih na-
pu{ta Evropu i seli u vaneropske zemqe. Jedan deo nije nigde ni
registrovan u tra`ewu boqih `ivotnih uslova i politi~ke slobode u tu-
|im zemqama. Pa ipak, i pored toga, zna se za vrlo pribli`an broj izbeglih
Srba u slobodnim evropskim zemqama: ima ih ukupno oko 34.000 i to raspo-
re|enih ovako:
U skandinavskim zemqama . . . . . . 1.000
u Danskoj i Holandiji . . . . . . . . . . 100
u Begliji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
u Austriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.000
u Gr~koj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.500
u [vajcarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.000
u Italiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.500
u [paniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
u Nema~koj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.000
u Engleskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14.500
Ja sam obi{ao najve}i broj wih, i to u Engleskoj, Belgiji, Nema~koj i
Francuskoj, gde `ivi ukupno 25.300 srpskih izbeglica. Od tog broja, prisu-
stvovalo ih je na zborovima koje sam zakazivao oko 20.000. Na te zborove mi
smo pozivali sve Srbe i svima iznosili potrebu borbe za slobodu i obele-
`avali puteve u toj borbi i potrebu sloge na tim putevima i `rtve u borbi
da se sloboda postigne. Posle svakog mog govora, koji je vazda trajao preko je-
dan sat a negde i po dva, bila je potrebna i korisna diskusija. I posle svega,
svuda i na svakom zboru prisutni Srbi pozdravili su izlo`ene borbene ci-
qeve i te`we da se sloboda postigne na onim putevima koje je i pro{logo-
202 |
di{wi Drugi svetski kongres obele`io u ^ikagu i ovogodi{wi Tre}i sve-
srpski kongres na Vidovdan. Nema skoro vi{e me|u na{om bra}om u Evro-
pi neutralnih.
Ima ne{to {to mo`e da obraduje svakog istinskog rodoquba u stavu i
postupcima na{e bra}e u Evropi. To je wihova odlu~nost da ostanu u borbi
protiv komunizma do pobede i wihova spremnost da se `rtvuju, okupqaju i
srpski zboruju. (Na mase srpskih izbeglica ne mogu vi{e da uti~u razne sa-
mozvane vo|e niti se te mase vi{e povode za wihovim narodima.) U 16 godi-
na izbegli~kog `ivota, ocrtao se sva~iji trag u nacionalno-politi~koj bor-
bi, a {iroke mase srpskih izbeglica nau~ile su da razlikuju re~i od dela pa
su za wih postala dela merilo i qudi i karaktera (i ideologija primewenih
u praksi i vo|a, onih koji `ele da vode, zvanih i nezvanih).
(Upravo zbog tog merila, propali su svi poku{aji da mi se u raznim gra-
dovima Evrope, od strane odro|enih i odnaro|enih na{ih politika{a i
wihovih prista{a spre~e zborovi, ili smawi broj prisutnih na tim zbo-
rovima.) Srpske mase u Evropi tra`e slugu i `ele borbu za slobodu. Stoga
one odbacuju od sebe i iz svoje sredine sve one koji, iz bilo kojih razloga,
gaze to osnovno ose}awe tih masa i bezuslovni zakon na kojem ta borba mora
da po~iva.
Me|u na{im izbeglicama u Evropi, sada se zapa`a veliki broj srpske
omladine, one koja je izrasla u krilu na{ih porodica u izbegli{tvu ili
one koja svakodnevno be`i iz komunisti~kog pakla Jugoslavije i slobodu
tra`i. One na ~iju du{u i rodoqubivo ose}awe nije niko mogao da nakale-
mi komunizam, i ~iji uro|eni duh slobodarstva razbija i gvozdene zavese da
slobodom di{e.
Ja sam susreo na zborovima i proslavama veliki broj te i takve na{e
omladine koja se svrstava u na{ antikomunisti~ki front u slobodnom sve-
tu, i po Evropi raznosi i antikomunisti~ku propagandu i na{u srpsku pe-
smu, muziku, igru i folklor kroz peva~ke horove, diletantske zabavne grupe
i folklorne grupe koje se sa uspehom pojavquju i na me|unarodnim festiva-
lima. Omladinu koja je zagazila i u fabrike na rad i u razne {kole na nau-
ke, gde tako|er predwa~i i ~ini ~ast Srpstvu. Ja sam imao i sre}u i zadovoq-
stvo da govorim na jednom masovnom zboru Srba u Engleskoj gde je bilo
slovom i brojem prisutnih 3648 Srba i Srpskiwa, me|u kojima 480 srpskih
omladinaca i omladinki svrstanih u Pokret Srpskih ^etnika Ravne Gore,
kojem imam ~ast da stojim na ~elu i da ga pretstavqam u slobodnom svetu. To
veliko srpsko zborovawe bilo je zna~ajno i zbog tolikog broja prisutnih i
radi istorijskog obele`ja kojem je taj skup posve}en, ali je on jo{ zna~ajni-
ji i po tom {to ga je nosila u srcu i du{i srpska omladina tu sabrana.
Omladina koja je jednom od najve}ih srpskih zborova i proslava u Engle-
skoj dala svoju snagu i polet i svu dra` srpske lepote i mladosti, srpske pe-
sme, igre i muzike, i srpske zavetne misli u borbi za slobodu.
Ja sam se na putu po Evropi susreo sa mnogima koji su tek stigli iz Jugo-
slavije, sa nekima koji su privremeno bili po raznim potrebama izvan Jugo-
slavije i morali da se vra}aju domu. Iz sveg {to sam neposredno od wih ~uo
i doznao d se sagledati te{ko stawe u na{oj Otaxbini, kao i ono ~emu ona
te`i i ~emu se nada.
Narod je u te{koj materijalnoj bedi, jer i ono {to se mo`e nabavati, sku-
po je i nema materijalnih sredstava da se kupi. Ogromni porezi i prisilno
oduzimawe privrednih i poqoprivrednih proizvoda, prisilni otkup od
| 203
strane komunisti~kih vlastodr`aca, koji svemu i cenu odre|uju ~ini pot-
punom materijalnu bedu koja je sve ve}a. Za pola godine ovde nije bilo ki{e,
skoro i u celoj Jugoslaviji. Usevi su propali i sasvim podbacili, letine
nema, nema hrane ni za qude ni stoku. Sada, u jesen jo{ dok je stoka mogla {to
da na|e i na pa{wacima, kilo sena je 40 dinara. Zbog toga, u nedostatku hra-
ne za stoku, seqaci u masama gone stoku na prodaju, negde im je komunisti~-
ka vlast oduzela i na silu. Ali, stoka je stoka, ako je ko ima i ko je ima mo-
`e je i rashodovati zbog nedostatka hrane, no ~eqad se ne mogu rashodovati.
[ta }e biti za prehranu tolikog naroda, kojeg je Titov re`im sveo na pro-
sja~ki {tap i bez su{e i ostalih nepogoda koje su se sru~ile na narod. Ka`e
se, ako hrana ne stigne iz Amerike, narod }e propasti. I onda je podeqeno
mi{qewe u tom: jedni ka`u boqe je da hrana ne stigne od nikud, a da bi pu-
klo kud bilo i kako bilo, jer je ina~e stawe nesnosno u zemqi. Drugi ka`u
treba pre`iveti, trpeti i ~ekati boqe dane za udare, preokrete i ustanak,
~ekati promenu u me|unarodnoj situaciji, sudar kona~ni koji }e obele`iti
Tre}i svetski rat koji je neizbe`an.
I dok narod tako stoji pred novim isku{ewima, mukama i stradawima
koja ga ~ekaju u sve ve}oj meri, dotle komunisti~ki vlastodr{ci dele vlast
i {epure se po dvorovima u koje su zaseli. Tito je bolestan i `ivi od leko-
va ve{ta~ki produ`uju}i `ivot. On ni sa Jovankom vi{e ne mo`e. Sad je za-
bavqa |eneral @e`eq za kojeg se tvrdi da je wen stari jaran jo{ iz ratnih
dana, pa da je pomo}u Jovanke i po wenoj `eqi i napravio karijeru do |ene-
rala, i postao Jovankin tjelohraniteq. Kao siguran naslednik Titov pomi-
we se krvolok Rankovi}, Kardeqeve su la|e potonule, kao i \ilasove u kojeg
su se mnogi nadali da }e Tita oboriti, pa se zatim razo~arali jer bi wegova
vlast bila komunisti~ka kao i Titova, a zemqa bi se preko no}i pretvori-
la u kolhoze, {to bi na{e seqa~ke mase kona~no oteralo u prosjake a tim sa-
mim slomilo ki~mu otpora komunizmu koju je masa sa~iwavala svojom neve-
rovatnom pasivnom rezistencijom kojoj nema ravna u narodima pod
komunisti~kom vla{}u.
Hri{}anstvo je u Jugoslaviji progoweno vi{e nego igde pod komunisti~-
kom vla{}u. Najvi{e Pravoslavqe, jer Tito smatra, i sa pravom, da na{a Cr-
kva, koja nosi obele`je koliko pravoslavqa toliko i srpstva, ~ini opasnu
branu komunizmu. Stoga su u srpskim zemqama u Jugoslaviji ne samo slobod-
ne nego i od vlasti pomognute i za{ti}ene sve razne sekte, kao {to su bap-
tisti, subotari, nazareni i drugi. Verski se obredi gde god mogu zabrawuju,
a onim ~iji hleb nasu{ni zavisi od dr`ave, zabraweno je da pose}uju bogo-
slu`ewa i da dozvoqavaju verske obrede u porodici kao {to su kr{tewa,
ven~awa, slave, vodi~arina ili sahrana ~lanova porodice uz u~e{}e sve{te-
nika.
No svemu tome jadu i nevoqi narod jo{ uvek odoleva mu{ki i juna~ki,
tamnuje, gladuje, strada, trpi i nada se slomu komunizma i vaskrsu slobode i
dr`ave.
Sa tom verom narod gleda i na svoje izbegle sinove u slobodi u slobod-
nom svetu. I prati sav rad kako na{ih organizacija i ustanova tako i poje-
dinih srpskih vo|a, od kojih se misli da zavisi i sloga i uspesi u borbi. I
prosto je neverovatno koliko narod zna {ta se sve me|u nama u emigraciji
de{ava i sa kakvom merom pravde meri i qude, i vo|e i pokrete i postupke
svih.
204 |
U Otaxbini na{oj na {iroko i veliko, pored Kraqeva imena, zna se i
svud se pomiwe na ime Dr Milana Gavrilovi}a. I narod pola`e mnogo na-
de u rad svih nas ovamo, ponajvi{e u Srpski Nacionalni Odbor pod pret-
sedni{tvom Dr Milana Gavrilovi}a, jer taj Odbor smatra svojom vladom u
slobodnom svetu.
Poruka tog na{eg mu~eni~kog naroda upu}ena i svakodnevno upu}ivana
svima nama po izbeglicama koje be`e iz Jugoslavije, svodi se ukratko na ove
re~i:
Budite zahvalni Bogu {to ste u slobodi. Ne zaboravite ni ~asa da je va-
{a Otaxbina u najcrwem ropstvu kaje su ikada Srbi do`iveli. Budite slo-
`ni i ujediweni i kao takvi budite glas svoje porobqene Otaxbine u slo-
bodnom svetu. Borite se za wenu slobodu i ne zaboravite da svoje `ivote woj
dugujete. Ona je zemqa va{ih predaka i va{a. Ona vas o~ekuje da joj se vrati-
te sa slogom i slobodom. Ona vas prekliwe da ostanete verni Bogu i svom
rodu i da do kraja ispunite va{e zavete i amanete va{e pale bra}e. Da osta-
nete verni slobodarskom duhu srpstva i da se `rtvujete do kraja u borbi za
slobodu koja mora do}i.
Toj poruci, bra}o i sestre, Srbi i Srpkiwe, pridru`ila se sva srpska
emigracija u evropskim zemqama i ona je postala zakon borbe i `ivota te
emigracije. Ta poruka mora da postane zakon i na{eg delovawa, na{eg vero-
vawa, na{e borbe za slobodu. Jer mi za na{u otaxbinu postojimo samo ono-
liko koliko se za wu `rtvujemo, koliko se za wenu slobodu borimo i koli-
ko smo spremni da za tu slobodu i umremo. Koliko u wu verujemo i koliko
je ~asno i dostojno po stranim zemqama pretstavqamo i kao qudi, i kao Sr-
bi, i kao hri{}ani i kao antikomunisti~ki borci. Kao oni koji su verni i
polo`enim zavetima prema woj, i amanetima na{e mile bra}e i predaka, i
svetim na~elima ispisanim na zastavama na{im, izra`enim u nekoliko re-
~i, osve}enim i posve}enim stotinama hiqada grobova na{e bra}e koji do
posledweg daha ostado{e verni Bogu i Srpstvu, i polo`i{e svoje `ivote na
oltar slobode ostvaruju}i ono ~emu se zavetova{e i {to je tim zastavama
slave ispisano:
Sa verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu!
Sloboda ili smrt! Ravna Gora pobediti mora!
Srbi i Srpkiwe, bra}o i sestre, ostanimo i mi svemu tome verni, slo-
`imo se, borimo se, `rtvujemo se. ^ujmo glas na{e Otaxbine i ispunimo
svoju du`nost prema woj tako nam Bog pomogao!
Nikola Kosi}
O MIHAJLU MIHAJLOVU
25. sept. 1966.
Posledwih nekoliko dana, a kao {to ste ~uli iz na{ih vesti, ceo svet je oba-
ve{ten o jednom ~oveku u Jugoslaviji, koji se zove Mihajlo Mihajlov. Taj Mi-
hajlo Mihajlov, profesor zadarskog univerziteta, ve} je po drugi put na me-
|unarodnoj sceni. Jednom je ve} bio hap{en od vladaju}e klike u Jugoslaviji.
Zatim je pu{ten na slobodu, da bi ponovo bio uhap{en i prekju~e su|en i
osu|en na godinu dana zatvora.
| 205
Kakve su krivice Mihajla Mihajlova? Njegova krivica je wegova hra-
brost i wegova duhovna snaga. Mihajlov nedvosmisleno, javno, sa predumi-
{qajem, ide na ru{ewe jednopartijskog komunisti~kog re`ima, a to, u stva-
ri, zna~i ru{ewe komunisti~ke partije i cele vladaju}e strukture.
Mihajlov tra`i re{ewe savremene krize ~oveka ne u politi~koj, ne u soci-
jalisti~koj i ne u ekonomskoj sferi; on to re{ewe vidi u dubinama qudske
li~nosti, u vra}awu Bogu. On podvla~i, da je sada{we stawe u Jugoslaviji
neodr`ivo i da mora do}i do dubokih promena. Komunisti~ka partija }e se
na}i pred problemom: Ili da dobrovoqno ide sa vlasti, posle slobodnih
izbora, ili da zavede staqinisti~ku diktaturu. Tre}eg puta nema. Mihajlov
smatra, da je Jugoslavija do{la do odlu~ne raskrsnice, i ako politi~ke opo-
zicione tendencije nisu povezane, i da je vreme da se osnuje jedan nezavisan,
opozicioni organ, koji }e biti jezgro budu}e legalne opozicione dru{tve-
no-politi~ke organizacije. Ali, uslov za uspeh, Mihajlov vidi u aktivnoj
moralnoj pomo}i svetskog javnog mnewa, jer bi tada ceo opozicioni pokret
rastao kao lavina. Mihajlov veruje, da razli~iti elementi po te`wama i
shvatawima, koji sa~iwavaju opoziciju, su ve} ujediweni u `eqi za ostvare-
wem realne dru{tvene snage, koja bi se mogla suprotstaviti totalitarnoj
diktaturi u trenutku odlaska Tita sa vlasti. Mihajlov zahteva po{tovawe
ustavnih prava, koja garantuju slobodu rada sviju dru{tveno-politi~kih or-
ganizacija, ~ak i otvoreno opozicionih prema Savezu komunista; on tra`i
organizovawe i rad qudi, koji ni u kojem slu~aju ne stoje na idejnim pozici-
jama komunista. Mihajlov je koncentrisao svu svoju energiju protiv glavnog
zla, koje pritiskuje jugoslovenske narode, pa ka`e: Nama, nekomunistima je
ve} preko glave toga da ~itamo iskqu~ivo komunisti~ku {tampu, da doznaje-
mo o odlukama i namerama jedino Centralnog komiteta i da `ivimo u jed-
nom dru{tvu nepravednom, gde je samo qudima sa komunisti~kom ideologi-
jom omogu}eno javno politi~ko delovawe. Ako je nepravedno vr{iti
diskriminaciju prema qudima druge boje ko`e, a Crnci u SAD imaju barem
pravo slobodnog politi~kog udru`ivawa, jo{ je mawe pravedno nama, qudi-
ma koji stojimo na demokratskim i socijalisti~kim, ali nekomunisti~kim
idejama i verskim pozicijama onemogu}avati legalno politi~ko delova-
we u dru{tvu u kojem `ivimo. Mihajlov se obra}a omladini ovim re~ima:
Treba imati na umu da sada na scenu dru{tvenog `ivota stupa mlada gene-
racija, koja se za razliku od starijih NI^EGA NA SVETU NE BOJI i koja
}e otvoreno govoriti ono {to misli, a ~initi ono {to ose}a da je pravo.
Mihajlov je progovorio odva`no i vi{e za}utati ne}e. I ako je sada uhap-
{en on }e i daqe govoriti kroz usta wegovih mnogobrojnih sledbenika iz
svih krajeva na{e Otaxbine. On poru~uje komunistima i svim drugim tota-
litarcima: Svaki totalitarizam, svaki jednopartijski sistem je vrsta dru-
{tvene {izofrenije. A sve je vi{e qudi koji po~iwu shvatati, da je }utawe
o onome {to se misli i ose}a, pa ma koliko to bilo u suprotnosti sa zvani~-
no priznatim stavovima, ne samo bolesno ve} i sramno, kao {to je biti rob
sramno, isto toliko je sramno biti xelat.
Da, zaista dragi slu{aoci, u na{oj Otad`bini izrastaju snage koje }e, ~u-
vaju}i na{u Crkvu, iza}i na barikade da se bore protiv komunisti~ke nema-
ni. A na{a je du`nost da pomognemo borbu svih demokratskih snaga u na{oj
zemqi, pa i Mihajla Mihajlova.
206 |
Pavle Jovanovi}
UKLAWAWE SA VLASTI ALEKSANDRA RANKOVI]A
12. Februar 1967.
^asopis ORBIS koji izdaje Foreign Policy Reasearch Institut University of Pensil-
vania, u svome broju od novembra 1966, sveska X, jesen 1966, broj 3, donosi na
strani 665 do 669 ~lanak ^I[]EWE ALEKSANDRA RANKOVI]A.
Isti prenosimo u doslovnom prevodu za slu{aoce na{eg radio programa.
U Jugoslaviji, ^etvrti plenum Centralnog komiteta Lige komunista,
na svome sastanku na ostrvu Brionima, 1. jula primio je ostavku zakonitog
Titovog naslednika, potpredsednika Aleksandra Rankovi}a. Wegova ostavka
bila je iznu|ena nedequ dana ranije, 22. juna, na sednici Politbiroa, kada
ga je komisija, koja je vr{ila istragu Rankovi}evih aktivnosti, optu`ila da
je: poku{ao da uzurpira vlast; da uti~e na jugoslovensku spoqnu politiku; da
je postavqao mikrofone u privatnim ku}ama vi{ih funkcionera, da je ome-
tao napredak jugoslovenske ekonomije i za razna druga dela.
U svetlosti Rankovi}evog polo`aja, postoji malo razloga da se veruje da
su optu`be protiv wega bile la`ne. U vreme wegovog izbacivawa iz slu`be,
Rankovi} je bio na ~elu mo}ne policije bezbednosti (UDBA) i Sekretar
Partijskog kontrolnog komiteta u ~iju nadle`nost spada naimenovawe na
partijske polo`aje. Ova jedinstvena kombinacija polo`aja dala mu je mogu}-
nost da postavi svoje qude na kqu~ne partijske i vladine polo`aje i da vr-
{i temeqnu kontrolu nad wima. Ili, kao {to je izrazio Ministar trgovi-
ne Svetozar Vukmanovi} Tempo: Za sve prakti~ne svrhe, Rankovi} je imao
celu partiju u svojim rukama.
Jugoslovenski Ustav od 1963. predvi|a obavezno smewivawe sa polo`aja
svake ~etiri godine, {to zna~i da bi Rankovi} imao da se povu~e sa svoga po-
lo`aja Potpredsednika u prole}e 1967. Ovaj polo`aj se smatra odsko~nom
daskom za predsedni~ki. Mo`da je Rankovi} bio odlu~io da ne ~eka dok se
Tito skine sa pozornice pa da sko~i na ~elo. Ali dubqi razlozi wegovog
uklawawa dovode se u vezu sa dva problema koje Beograd nije bio u stawu da
re{i, problemi nacionalnosti i ekonomije.
U Jugoslaviji koegzistira jedan broj etni~kih grupa iz dana u dan unutar
federalnog sastava: Srbi (7.770.000), Hrvati (4.225.000) i Slovenci
(1.650.000) {to otprilike predstavqa 75 procenata stanovni{tva. Srbi is-
povedaju Pravoslavnu veru, Hrvati i Slovenci su prete`no Rimokatolici.
Slovena~ka je najja~e industrijski razvijena oblast zemqe, dok je Srbija re-
lativno nedovoqno razvijena. Tradicionalno, Srbi su potpomagali u~eqi-
vawe raznih ju`noslovenskih nacija, sa politi~kom mo}i centralisanom u
Beogradu. Slovenci su potpomagali jugoslovenski federalizam, ali unutar
sklopa koji }e dozvoliti {iroku autonomiju svakoj sastavnoj republici, i
ostaviti svakoj slobodu da razvije svoje sopstvene nacionalne ustanove. S
druge pak strane, Hrvati su ~uveni zbog wihovih separatisti~kih te`wi;
oni bi, u najboqem, potpomogli labavu konfederaciju nacionalnih terito-
rija.
Mo`da su etni~ke razlike i surevwivost bile faktor u naimenovawu
tri Srbina, na upra`wena mesta Rankovi}eva, koji je i sam Srbin: Mijalko
Todorovi} na ~elo Sekretarijata, gde je Rankovi} bio {ef UDBE i Organi-
zacije Partije; Milentije Popovi} u Politbiro i Ko~a Popovi} za pot-
predsednika. Mo`da su, opre~na ose}awa vladaju}ih nacionalnih grupa, sva-
| 207
ka radi za{tite svog sopstvenog polo`aja unutar federacije, doprinela vi-
{e no ijedan drugi faktor, razvoju komunizma u Jugoslaviji, posle iskqu~e-
wa te zemqe iz Sovjetskog bloka 1948.
Komunisti~ki sistemi su okarakterisani politi~ki i ekonomski par-
tijskom vla{}u u svim oblastima nacionalnog `ivota. Bez bezmalo apsolut-
ne kontrole zemqe, komunisti~ko dr`avno ure|ewe je nesigurno. Pa ipak, u
Jugoslaviji, Hrvati, Slovenci i druge nacionalne mawine (komunisti i ne-
komunisti podjednako) doveli su u vezu komunisti~ki napor da centrali-
zuju vlast sa srpskim {ovinizmom pa su energi~no i stavili otpor svakoj ak-
ciji radi postignu}a tog ciqa. Kao rezultat toga, komunisti~ka partija
Jugoslavije u upadqivoj suprotnosti onoj Sovjetske unije i drugih komuni-
sti~kih dr`ava izgradila je jedinstveno decentralizovanu federalnu
strukturu.
Dr`e}i kombinovane kancelarije {efa Dr`avne bezbednosti i sekre-
tara Partijske organizacije, Rankovi} je bio idealno postavqen u polo`aj
da {titi oboje, i partiju i dr`avu, od raspadawa. Centralista po ube|ewu,
on se skrupulozno trudio da odr`i (ako ne i uve}a) partijsku kontrolu nad
zemqom i da pove`e razne nacionalnosti u ujediwenu dr`avnu celinu cen-
tralisanu u Beogradu. U ovome naporu, on se susreo sa otporom politi~ke
elite nacionalnih grupa ~iji je ciq bio podboden stalnim ekonomskim
problemima zemqe.
Ekonomski problemi koji mu~e jugoslovensko vo|stvo su u`asni, jer pro-
izilaze iz ~udne politi~ke okoline, a sprovodi ih Beograd izvode}i dva
o~ito opre~na ciqa: decentralizacija ekonomije i odr`avawe partijske
kontrole.
Od 1950. industrijsko vo|stvo formalno pripada fabri~kim radni~-
kim savetima, ~ije ~lanove biraju radnici. Ovi pak saveti, biraju direkto-
re i menaxere preduze}a, koji kontroli{u aktivnosti istih. Unutar ovog
sklopa, centralno ekonomsko planirawe dr`ave ne igra vi{e bitnu ulogu:
jugoslovenski ekonomski plan je skup planova formulisanih na lokalnom
nivou, jedan proces koji je potpuno obrnut onima koji preovla|uju u drugim
komunisti~kim zemqama.
Ova vrsta decentralizacije mogla je odvesti Jugoslaviju prosperitetu da
nije bilo jedne prepreke: komunisti~ke partije, koja nikako nije u stvari
napustila vlast i kontrolu po pitawu ekonomskih odluka. Partijski aparat-
~iki na svim nivoima produ`ili su da uti~u na odluke, ~esto protiv boqeg
rasu|ivawa menaxera i stru~waka. Ve}ina neekonomski ulo`enog novca u
posledwim godinama pripisana je partijskom me{awu u vo|ewe ekonomskih
poslova. ^lanovi partije ~esto su progurali projekte koji im se svi|aju bez
obzira na mogu}nost zarade. Fondovi za novac koji se ulagao dolazili su od
poreze ubrane od preduze}a i li~nih zarada.
U Jugoslaviji, radnikova zarada zavisi uveliko od dobiti preduze}a za
koje on radi. Dobit varira sa radnikovom proizvodwom. Da su fondovi ras-
polo`ivog novca za ulagawe efikasno upotrebqeni, onda bi se mogla pove-
}ati proizvodwa i radnikova zarada. No, kao {to je bilo, preovla|ivala je
obrnuta situacija: jugoslovenska ekonomija je stalno opadala i nezaposle-
nost je uveliko porasla. Na po~etku 1966. bilo je izme|u 200.000 i 250.000
jugoslovenskih radnika koji su, da bi `iveli, zara|ivali u inostranstvu.
Jugosloveni su priznali da se ova situacija ne mo`e produ`iti neodre-
|eno. Dva suprotna gledi{ta, kako da se re{i ovaj problem, borila su se za
208 |
Titovu naklonost: (1) pove}ana centralizacija ekonomije u Beogradu, tj. po-
ve}ana partijska kontrola; ili (2) daqa decentralizacija ekonomije, tj. li-
{iti partiju wene mo}i ukoliko se ti~e dono{ewa ekonomskih odluka.
Dok je partija bila diskreditovana zbog wenog me{awa u ekonomsko
upravqawe, partijske centraliste jo{ su mogle preovladati da nije bilo
mo}ne poststruje nacionalizma. Po{to su partijski centralisti skoro is-
kqu~ivo identifikovani sa Srbima, to je povratak na centalizaciju pret-
skazivao srpsku hegemoniju i istovremeno gubitak autonomne vlasti partij-
skih vo|a sastavnih republika. Posledwi su bili gotovi da protiv ovoga
odlu~no istupe.
Me|u propovednicima decentralizacije bili su intelektualci. Wiho-
va, ume{na upotreba sredstava za {irewe vesti specijalnih `urnala dove-
li su do ogor~ene debate protiv centralizma. Postepeno, wihova se pa`wa
sasredila na ulogu partije u jugoslovenskom komunisti~kom sistemu. U po-
~etku obazrivo, potom sa uve}anom snagom i re~ito{}u, oni su doveli u pi-
tawe mogu}nost slagawa partijskog monopola vlasti sa samoupravqawem rad-
ni~kog sistema. Na{li su mo}nu podr{ku u vi{im partijskim krugovima,
na primer, Slovenca Edvarda Kardeqa, predsednika narodne skup{tine i
najboqeg jugoslovenskog partijskog teoreti~ara i Vladimira Bakari}a, vo|e
hrvatske komunisti~ke partije.
Do 1965. godine, Tito, glavni arbitar, izgleda da je zakqu~io, da decen-
tralizacija obe}ava jedini na~in da se zemqa izbavi iz ekonomskih te{ko-
}a. Prema novom programu, tr`i{ni uslovi imali su da odigraju prete`nu
ulogu ne samo u odre|ivawu cena, ve} i u odlukama ulagawa novca. Razvoj do-
ga|aja se potpuno okrenuo protiv centralista. Ali po{to je Rankovi} ostao
da i daqe kontroli{e partiju i aparat sigurnosti, to se wihova mo} nije
znatno umawila. Planovi reforme bili su nekoliko puta ranije objavqeni
u Jugoslaviji; ali wihovo sprovo|ewe u delo bilo je uspe{no ometeno od
strane partijskih aparat~ika na strategijskim polo`ajima.
Ali se politi~ko raspolo`ewe prili~no izmenilo. Na tre}em zaseda-
wu Centralnog komiteta partije 25. februara 1966. godine, Tito je nedvo-
smisleno izrazio svoje neraspolo`ewe zbog nedovoqnog napretka u sprovo-
|ewu predvi|enih reformi. Za ovo je on izri~no optu`io visoke partijske
funkcionere i opomenuo da }e biti preduzete drasti~ne mere protiv onih
koji su istrajali u spre~avawu ekonomske decentralizacije u Jugoslaviji. Ti-
to nije imenovao nijednog krivca, ali su Rankovi} i wegova grupa bili jasno
ozna~eni.
Imaju}i u vidu napred re~eno, mogu}e je poverovati da je Rankovi} zai-
sta poku{ao da ukloni Tita pre no {to je on bio sam za to spreman, ali ne
samo da su se doga|aji okrenuli protiv centralista, ve} se i wegovo li~no
vreme Titovog naslednika izmenilo. Mo`da je on poku{ao da to sve ubrza.
Ure|aji za prislu{kivawe, na primer, prona|eni u kancelarijama i stano-
vima visokih partijskih funkcionera, pa ~ak i u Titovoj letwoj rezidenci-
ji, mo`da su bili postavqeni po nare|ewu Rankovi}a u ciqu okrivqavawa
~lanova vladaju}e elite, ili da ga opomenu o predstoje}oj opasnosti za we-
gov polo`aj.
Uklawawem sa vlasti Rankovi}a i izvesnih najva`nijih wegovih prista-
lica, put bi sada izgledao ~ist ne samo za stvarnu decentralizaciju ekono-
mije ve} i za preispitivawe same partije o wenoj ulozi u jugoslovenskom po-
liti~kom sistemu. Po prijemu Rankovi}eve takozvane ostavke, Centralni
| 209
komitet je 2. jula izabrao specijalnu komisiju za reorganizaciju partije, ko-
ja je imala da u~ini prve korake za preispitivawe uloge partije.
Nesagla{qivost partijske kontrole sa ekonomskom decentralizacijom u
Jugoslaviji momentalno je priznata. Kona~no Tito mora da se odlu~i za jed-
no ili drugo. Sada{wa debata sasre|uje se na predlog da od sada pa u budu}e,
uloga partije bude pre prosvetna no upravna. Ipak, do sada, nijedna vladaju-
}a komunisti~ka partija nije nikad poku{ala da odr`ava sebe a da nema or-
gane upravqawa u svojim rukama.
Da li }e Liga komunista ispustiti svoju vlast uveliko zavisi od Tita,
~ije dr`awe ostaje neodre|eno. U oktobru, tri meseca po Rankovi}evom pa-
du, Tito je opet promenio kurs. Na petom zasedawu partijskog plenuma Cen-
tralnog komiteta on je naredio oja~avawe komunisti~ke partije i slu`be
dr`avne bezbednosti. Wegov govor je bio tako prosta~ki da je Tanjug (zvani~-
na jugoslovenska novinarska agencija) bila prinu|ena da izostavi izvesne
`estoke pasuse. Izme|u ostalih svojih meta, Tito je napao jugoslovensku
{tampu zbog objavqivawa sada{we debate o privilegovanom polo`aju koji
partija sada u`iva i pripretio je takozvanim administrativnim merama
protiv onih koji istrajavaju u {irewu ove vrste jevtine demagogije.
Pitawe odnosa izme|u komunisti~ke partije i jugoslovenskog ekonom-
skog sistema tako i daqe ostaje nere{eno. Partijske vo|e imaju jo{ uvek da:
uravnote`e partiju sa pokrajinskim razmatrawima i da uravnote`e prosvet-
nu i administrativnu ulogu iste.
Po{tovani slu{aoci, ~uli ste ovo izlagawe iz ~asopisa ORBIS o tira-
nima komunistima u na{oj otaxbini Jugoslaviji. U wemu ima puno ~iweni-
ca koje nas raduju, jer vidimo da komunisti-tirani, iako imaju svu mogu}u po-
mo} inostranstva nisu u stawu da donesu zemqi blagostawe i mir. Isto tako
ima puno ~iwenica koje kad ~ujemo nanose nam bol kao sinovima one zemqe.
Svemu tome je uzrok izdaja naneta nam u toku Drugog svetskog rata i neprav-
da koja nam se i do danas (ne~itko prim. D. S.) od strane onih koji poma`u
na{e tirane, a svoje neprijateqe-komuniste. Ali, od kako je sveta, postoji
status izdatog i izdajnika. I ako bih imao da biram izme|u ova dva ne`eqe-
na i nemila statusa, uvek bih izabrao status izdatog, jer po neumitnoj prav-
di Bo`ijoj i Zakonu reda u istoriji, posle izdaje za izdatog dolazi nagrada,
a za izdajnika kazna.
Mom~ilo Ili}
WEGO[EV HRAM-KAPELA NA LOV]ENU
4. maja 1969.
Ovih dana jugoslovenska komunisti~ka {tampa mnogo pi{e o podizawu no-
vog spomenika Wego{u, ali se pitawe spomenika postavqa vrlo pogre{no:
da li to treba da bude hram-kapela (a ovakav spomenik ve} postoji na Wego-
{evom grobu) ili mauzolej.
Komunisti~ka javnost se zala`e za podizawe mauzoleja, dostojnog Wego-
{eve veli~ine.
Srpska pravoslavna crkva je odlu~no protivna tome.
Dve suprotne teze se o{tro sukobqavaju u ovom pitawu: teza komunisti~-
ke javnosti i teza Srpske Pravoslavne crkve.
210 |
Mauzolej, koji komunisti `ele da podignu Wego{u, izradio je vajar
Ivan Me{trovi}.
Srpska Pravoslavna crkva se ne protivi podizawu samog mauzoleja, nego
se protivi mestu, na kome mauzolej treba da se podigne, a to je vrh Lov}ena.
Na vrhu Lov}ena ve} postoji hram-kapela, u kojoj po~ivaju wegove kosti. To
mesto za svoj grob izabrao je i na wemu, jo{ za `ivota, podigao hram-kapelu
sam Wego{, 1845. godine, i pokazuju}i ga svojim Crnogorcima, rekao je:
Crnogorci, kada umrem onde da me sahranite. Ovaj amanet vladi~in je is-
puwen. Wegove kosti su po~ivale u ovoj kapelici, sve do 1916. godine, kada
su Austrijanci kapelicu sru{ili, a wegove kosti preneli u Cetiwski ma-
nastir.
1925. godine, bla`enopo~iv{i Kraq Aleksandar je ponovo podigao
hram-kapelu, i tada su, sve~ano, 21. septembra, Wego{eve kosti iz Cetiw-
skog manastira prenete na vrh Lov}ena.
Da bi se podigao mauzolej, potrebno je da se sru{i hram-kapela na Lov-
}enu, a to je ono, {to Srpska Pavoslavna crkva ne dozvoqava.
U odbrani svoga stava o podizawu mauzoleja, komunisti~ka {tampa posta-
vqa ovakvo pitawe: Da li je va`nije ono, {to `eli crkva za Wego{a, ili
ono, {to je jedan od najve}ih jugoslovenskih vajara u~inio za jednog od najve-
}ih jugoslovenskih pesnika i: da se Srpska pravoslavna crkva u ovoj disku-
siji oko mauzoleja sama name}e kao sagovornik.
Srpska Crkva se nikom ne name}e, ve} se woj name}e ru{ewe jednog we-
nog hrama i obesve}ewe groba jednog od wenih najistaknutijih i najzaslu-
`nijih arhijereja. Crkva je du`na da ~uva i brani religiozna uverewa i ose-
}awa svih svojih `ivih i mrtvih ~lanova. Ona ovde postupa u duhu svojih
osnovnih na~ela, koja niko ne mo`e mewati. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je
va`no religiozno uverewe i ose}awe miliona wenih vernika u srpskim ze-
mqama, koje bi bilo pogo|eno nasilnim ru{ewem hrama i skidawem krsta
sa Wego{evog groba.
Na vanrednom zasedawu Sv. Arh. Sabora Srpske pravoslavne crkve, do
pro{log marta, doneta je odluka: da se kapela na Lov}enu ne mo`e ru{iti.
Ona je stekla svoje pravo Wego{evim amanetom i svojom dramati~nom isto-
rijom. Neka se mauzolej Wego{u podigne na Cetiwu, Ivanovim Koritima
ili Wegu{ima. O tome se mo`e odlu~ivati i pregla{avati u cetiwskoj op-
{tini, dok o ru{ewu kapela ne mo`e. Ru{ewe kapele prema{a kompetenci-
ju bilo koje instance, dr`avne ili verske. Ni crkva ne bi imala pravo da
ru{i kapelu. Nema toga mitropolita na svetu, koji bi smeo dati blagoslov
za to. Kapela na Lov}enu se sme, mo`e i mora ~uvati.
Srpska pravoslavna crkva govori u ime miliona svojih vernika.
Cetiwska op{tina, koja je donela odluku o ru{ewu kapele, osporava pra-
vo srpskoj crkvi, da se me{a u ovo pitawe. Ona smatra da pitawe Wego{evog
mauzoleja, spada u wenu iskqu~ivu nadle`nost, u wena ustavna prava. S jed-
ne strane se tvrdi: da Wego{ nije samo nacionalni, nego op{te jugosloven-
ski, pa i op{te qudski genije, kada se ho}e da se istrgne iz domena crkve
dok, s druge strane, posmrtni spomenik, kao simbol, su`ava toga istog geni-
ja u usku cetiwsku kompentenciju, kad ho}e wegov hram-kapelu, da sru{e bez
pitawa crkve.
Vladika Wego{ i wegova kapela na Lov}enu, pripadaju Crkvi. Wego{ je
ne samo filozofski i poetski, ve} i religiozni, crkveni, genije. Mnogi su,
istina, i tra`ili pronalazili ne{to svoje. Filozof Brana Petronijevi}
| 211
je u wemu video darvinistu; dr Nikolaja Velimirovi} dualistu, komunista
Radovan Zogovi} marksistu. Wego{ je, me|utim, u osnovi ortodoksni crkve-
ni mislilac. On, u ono vreme, sve i da je hteo, ne bi mogao biti drugo. Seti-
mo se samo wegovih posledwih re~i: Bo`e i Sveta Trojice, pomozi mi! Bo-
`e i Sveta Gospo|o, predajem Vam u amanet sirotnu Crnu Goru. Sveti
Arhan|ele Mihailo, primi moju gre{nu du{u.
Kapelu na Lov}enu je, prvobitno, podigao sam Wego{ za svoju grobnicu.
To je wegova posledwa voqa, wegovo zave{tawe, amanet.
Ako se bude po{tovao Wego{ev amanet, kao {to se po{tuje wegova veli-
~ina, lako }e se do}i do zakqu~ka kako ka`e Mitropolit crnogorski Da-
nilo da Wego{ ima dovoqno spomenika i da wemu ne treba ni~iji mauzo-
lej. Treba samo izgraditi put, da se mo`e pri}i wegovom grobu i kapeli
spomeniku. Ako se, pored toga `eli podi}i i mauzolej, neka se podi`e na
nekome drugom mestu, pogodnijem i pristupa~nijem svima onima koji ga `e-
le posetiti i videti. Kapela, kao spomenik Wego{u na Lov}enu, apsolutno
je neprikosnovena i ona se ne sme ru{iti.
Ima jo{ ne{to {to komunistima smeta na ovoj kapeli, nekom smeta, kao
{to pobornici mauzoleja ~esto pomiwu, to je bar lako uraditi. Platiti
jednog klesara i on }e jedno do podne sve izravnati, kada ne mogu shvatiti da
to pripada istoriji.
Va`no je u celoj ovoj stvari to, da se zna o ~emu se zapravo radi: o eufo-
riji ru{ewa ili o patosu podizawa. Ako se `eli prvo, onda tu nema leka: po-
ni}i}e jo{ jedna setna tu`balica, sli~na onoj sestre Batri}eve u Wego{e-
vom Gorskom vijencu nad ponovo sahrawenim Vladikom Wego{em. Ako je,
pak, drugo, onda je lako: na}i }e se, uz o~uvawe kapele, mesto i za mauzolej. To
je re{ewe, koje mo`e da zadovoqi i entuziaste za podizawe mauzoleja, i da
ne ogor~i nas, po{tovaoce i poklonike Wego{eve kapele na vrhu Lov}ena.
Nikola Kosi}
SMRT DRAGI[E CVETKOVI]A
23. februar 1969.
Dragi slu{aoci,
U posledwe vreme, ~esto, jedan deo na{ih emisija posve}ujemo izgnani-
cima iz na{e Otaxbine, koji nevoqno zavr{avaju svoj ovozemaqski `ivot i
ostavqaju svoje istro{eno i namu~eno telo u tu|ini. Kako vreme bude odmi-
calo tako }emo se ~e{}e sretati po mrtva~nicama, nego na drugim skupovi-
ma. A tragi~no je i to, {to smo sebe doveli u polo`aj: da nam je nemogu}e da,
nekog, nekada dobrog prijateqa, sretamo ma gde na nekom drugom mestu osim
u nekoj kapeli, kada su mu o~i ve} za navek zatvorene, ruke prekr{tene a vi-
{e glave mu dogoreva vo{tanica. Tada, smatramo da smo se prijatequ odu`i-
li ako ne~ujno pro|emo pored wegovog odra i prekrstimo se iznad wegovog
vo{tanog lica.
Dobro je da smo hrabri da i to u~inimo, i da se bar toga momenta podse-
timo {ta je ~ovek, i na tom mestu pred mrtvim prijateqem ugledamo na{e
zablude, i, daj Bo`e, da tada sagledamo i wihov kraj.
212 |
Od zavr{etka Drugog svetskog rata, u na{oj Otaxbini i u izbeglom Srp-
stvu, tri se generacije zajedno zlopate, robuju ili se po tu|em svetu potuca-
ju, i to: Otac, sin i unuk, a kao posledica prete{kog stawa u koje je Srpstvo
zapalo. U emigraciji, prve dve generacije bile su izlo`ene najve}im isku-
{ewima, najvi{e su propatile i one nas br`e i napu{taju i odlaze na ve~-
ni po~inak.
The Milwaukee Journal od 20. februara ove godine, doneo je jednu malu no-
ticu o smrti biv{eg pretsednika kraqevske jugoslovenske vlade Dragi{e
Cvetkovi}a. Wegov brat od strica g. Nikola Cvetkovi}, koji `ivi ovde u
Milwaukee, skrenuo nam je pa`wu na taj napis u Journal-u i dopunio podatke o
pokojnom Cvetkovi}u.
Smatramo za svoju du`nost, da se osvrnemo na umrlog Dragi{u Cvetko-
vi}a, koji je svoj `ivot dokraj~io izvan svoje Otaxbine, koju je sigurno vo-
leo i slu`io joj dugi niz godina, kako je znao i umeo. Mnogi su se u Jugosla-
viji slagali sa wegovim politi~kim radom i wegovim pogledima na na{u
unutra{wu i spoqnu politiku. Mnogi su se, opet, sa wim politi~ki razila-
zili i o{tro ga kritikovali.Ali, i jedni i drugi, ne mogu pore}i pokojnom
Dragi{i Cvetkovi}u patriotizam. Slu`io je Otaxbini onako, kako je vero-
vao da je za wu najboqe. A kada vreme bude jo{ i vi{e poodmaklo, pravedan
sud istorije oceni}e i wegov politi~ki rad i postavi}e ga na mesto koje mu
bude pripadalo.
Dragi{a Cvetkovi} je ro|en u Vrawu, a umro je u svojoj sedamdesetoj go-
dini. Otac mu je bio aktivni oficir pe{adijski potpukovnik a stari-
ji brat Du{an potporu~nik bio je prva na{a `rtva koja je pala u Bal-
kanskom ratu.
Politi~ku karijeru Cvetkovi} je zapo~eo kao predsednik ni{ke op{ti-
ne. Potom je bio poslanik sreza ni{kog; zatim nekoliko puta ministar i
najzad, predsednik Vlade, koja je potpisala 25. marta 1941. godine Trojni
pakt sa Nema~kom, Italijom i Japanom.
U toku posledweg rata Cvetkovi} se nalazio u Jugoslaviji. Nemci su tra-
`ili wegovu saradwu, ali ju je on odbio, i prihvatio je pokret |enerala
Dra`e Mihailovi}a. Po tom poslu bio je poslat u Bugarsku i odatle je pre-
{ao u Carigrad. 1946. godine je do{ao u Pariz, gde je i preminuo 18. febru-
ara ove godine, u prisustvu supruge i sina.
Neka mu je laka zemqa, i neka Bog podari mira wegovoj du{i. A, sa na{e
strane, sau~e{}e wegovom bratu g. Nikoli i snaji gospo|i [tefici.
Nikola Kosi}
\ENERAL MIHAILOVI]
10. juli 1969.
Kad je re~ o qudima koji stvaraju istoriju, savremenici ostavqaju gra|u o
wihovim delima, a budu}i nara{taji daju pravu ocenu o wima.
Do sada, o |eneralu Mihailovi}u napisane su mnoge rasprave i kwige, a
wegovo ime nalazi se u svim enciklopedijama sveta. I svi oni koji su hteli
da daju upotpuwenu sliku savezni~kog ratovawa, u toku Drugog svetskog rata,
protiv nacizma i fa{izma, nisu mogli da mimoi|u wegovo svetlo ime.
Istina, nisu svi pisali o wemu i wegovom radu korektno i istinito. Bilo
je tu redova ispisanih sa puno qubavi i po{tovawa prema ovom heroju, a i
| 213
napisanih sa prezrewem i mr`wom. Bilo ih je i suvoparnih sa cini~nom
ravnodu{no{}u. Ali, iz svih tih napisa nedvosmisleno i reqefno je izra-
stao ~ovek, ratnik, hrabar i odlu~an, koji je znao {ta je hteo i {ta nije hteo.
Istorija zverskog klawa i bezdu{nog utamawivawa qudi u Drugom svet-
skom ratu pisa}e i o nedu`noj pogibiji na{eg naroda, koji je bio kriv pred
obesnim zavojeva~ima samo zato {to je i on polagao pravo na `ivot i slobo-
du. A i istorija ratne ve{tine pozabavi}e se ve{tim i hrabrim potezima
Prvog gerilca u Evropi, predvodnika jednog odva`nog naroda.
Mnogi koji su pisali o |eneralu Mihailovi}u prenebregli su onu po-
stojanost i ~vrstinu sa kojom je bio sro|en, koja mu je davala maha i snage da
odoli svim isku{ewima u koja je dolazio u toku borbe, a u su`awstvu do po-
gibije. Mnogi su izvitoperili wegov pravi lik, wegove ideje i namere. Svi
nisu mogli i nisu hteli da se pomire sa wegovom realnom li~no{}u.
Ali, vremenom, kroz svestrano prou~avawe i kristalizovawe svih doma-
}ih i stranih dokumenata bi}e izvajan pravi lik |enerala Mihailovi}a,
{to }e biti dragoceno ne samo narodu iz kojeg je ponikao, za koji se do po-
sledweg daha `rtvovao, ve} i za svakog pravdoqubivog ~oveka, pa ma kojoj na-
ciji pripadao.
\eneral Mihailovi} je poveo borbu protiv zavojeva~a wegove Otaxbine
u momentu kada je ceo svet bio u pani~nom strahu od zahuktale naci-fa{i-
sti~ke ratne ma{ine. U to doba, Evropa je stewala pod Hitlerovom ~izmom;
| Razglednica
{tampana u SAD,
Legion of Merit,
posmrtno
odlikovawe
predsednika
Trumana
|eneralu Dra`i
Mihailovi}u
214 |
sva srca su bila prepla{ena, panika je zahvatila i umne i hrabre qude. Nig-
de nije bilo ohrabrewa, nigde nade, a tiranija zavojeva~a je pirovala. I, na
tako zamra~enom evropskom nebu, posle varvarskog naci-fa{isti~kog nale-
ta na Jugoslaviju, posle podle usta{ke izdaje i stra{nog vojni~kog sloma ju-
goslovenske vojske, |eneral Mihailovi} je ukresao muwu otpora protiv svih
zavojeva~a wegove rodne grude. Podigao je, samo trenutno palu, dr`avnu za-
stavu i, poput svih pro{lih zato~nika Pravde i Slobode, uneo je beskrajnu
nadu u poti{tena srca i svih onih naroda koji su prepla{eno i bespomo}-
no gledali naci-fa{isti~ku a`daju. Pru`io je iskreno ruku svima koji su
se borili za slobodu; tra`io je od wih samo ono {to je i on wima obe}ao:
Uzajamno poverewe i vernost do pobede. Wegova pru`ena ruka bila je obe-
ru~ke prihva}ena od Saveznika. Pa je sa pravom, poput Xona Ratlixa, mogao
re}i: Polo`io sam sve~anu zakletvu da }u ve~no vr{iti svoju du`nost, a vi
ste dali sve~anu izjavu da }ete me podr`ati u tome. I tako je sklopqen jav-
ni ugovor izme|u nas. I do posledweg daha |eneral Mihailovi} je odr`ao
svoju re~. Ali, na`alost, druga strana nije odr`ala sklopqeni ugovor.
Na teritoriji Jugoslavije okupiranoj od mnogostrukih neprijateqa,
stranih i doma}ih, |eneral Mihailovi} je vodio borbu inspirisan quba-
vqu, a ne nasiqem. Ukazivao je na budu}u slobodu zasnovanu na pravdi za sva-
koga, na redu i zakonitosti, a ne na ubijawu, paqewu, zlostavqawu. Bio je is-
puwen qubavqu prema narodu, a ne mr`wom prema bilo kome. ^uvao je ~ast
narodu i znao je da se ona nalazi samo u delima pravde. I wegova veli~ina je
bila ba{ u tom ose}awu. Neprijateqeva nepravda, svirepost i osionost, pre-
ma nedu`nom, neza{ti}enom i golorukom narodu, dovodili su hrabre duho-
ve wegove vojske do o~ajawa, ali nikada do obeshrabrewa. Neprijateq, koji je
ose}ao samo svoju mo} a zaboravio na pravdu, pokretao je protiv sebe nove
snage i hrabrost, svojstvenu slobodnim qudima kada brane slobodu, ujediwe-
ni jednim srcem i jednom voqom.
Namere |enerala Mihailovi}a pokretane su ~istim idealizmom patri-
ote i vojnika, i bile su: Osloboditi zemqu; izgraditi je na ~vrstim temeqi-
ma op{te narodne slobode, sa zakonskom odgovorno{}u za sve one koji su po-
~inili krivice ili zlo~ine. I tu su se wegove ambicije zaustavqale. Po
duhu demokrata, prihvatio je saradwu svih onih koji su hteli da pomognu;
prigrlio je svaku ideju koja je i{la za unapre|ewem zajedni~kih napora da
se sru{i omrznuti okupator. Smelo je, pak, ru{io sve prepreke koje su sta-
jale na putu osnovnom ciqu borbe, zbog kojeg je narod davao mnoge `rtve; ~vr-
sto se dr`ao svega onoga {to bi pomoglo pobedi, obnovi razorene dr`ave,
ispunilo nade naroda da se ostvari obe}ana sloboda i pravda za svakoga.
\eneral Mihailovi} bio je vojnik koji se u Prvom svetskom ratu poka-
zao kao ratnik bez razmetawa, junak bez poze. Au Drugom svetskom ratu, uzdi-
gav{i se iznad raznih struja u wegovoj bli`oj i daqoj okolini, postao je naj-
popularniji i najslavniji Srbin na{eg doba. Vaskrsao je stare srpske
pobede, stari srpski duh i staru srpsku slavu, izazivaju}i strah kod nepri-
jateqa a sti~u}i mnogobrojne pohvale, divqewa, odlikovawa i druga prizna-
wa od strane Saveznika. Li~no je posedovao nepokolebqivu hrabrost, du{u
obdarenu humano{}u i u wemu su bile sjediwene vrline na{eg naroda.
Nikada se ne mogu meriti potezi revolucije merilima obi~nog vreme-
na. Ali, ne mogu se meriti ni potezi vo|a gerile merilima komandanata u
drugim vidovima borbe, a naro~ito kada je jednovremeno u toku i unutra{wa
revolucija. Au slu~aju |enerala Mihailovi}a to su neki poku{ali. Ta poseb-
| 215
| Grafi~ki izgled jednog teksta emitovanog na Kosi}evom radiju
216 |
nost i uspe{nost gerilskog ratovawa otpor prema spoqnom zavojeva~u i
unutra{wim pobuwenicima u momentu kada je porobqena Evropa }utala,
u~inili su |enerala Mihailovi}a slavnim gerilcem u Evropi. Na prosto-
ru gde je vladao teror neprijateqa i doma}a tiranija |eneral Mihailovi} je
pravilno cenio vojni~ku i politi~ku situaciju. Zadatke svojim hrabrim
trupama odmeravao je prema wihovoj snazi i koordinirao je rad prema zajed-
ni~koj savezni~koj stvari.
Iako otvoren i iskren saveznik, sa mnogo savezni~kih priznawa i odli-
kovawa, vremenom nai{ao je |eneral Mihailovi} na nerazumevawe, sebi~-
nost i nepo{tenu kalkulaciju kod onih sa kojima se bio udru`io u borbi
protiv neprijateqa slobode. Bio je saveznik koji je savezni{tvu hteo da `r-
tvuje sve, sem svoj narod i slobodu, jer je iznad svega bio slobodar. Ta wegova
odanost narodu i slobodi doveli su ga u sukob sa neopravdanim i neskrupu-
loznim zahtevima nekih Saveznika, koji su tra`ili o~igledno samouni{te-
we jednog celog naroda, {to je bilo ne samo ne~ove~no, ve} i u suprotnosti
sa vojni~kim i politi~kim ciqevima Saveznika. A{to je vreme docnije, ne-
dvosmisleno, pokazalo.
Najzad, sebi~nost i kratkovidost su nadvladali. Izdani su jedan verni
saveznik i jedan narod koji se hrabro, `ilavo, istrajno sa po`rtvovawem bo-
rio za svoju slobodu i savezni~ku stvar. Gurnuti su u ruke wihovih krvnih
neprijateqa. Nad glavom |enerala Mihailovi}a i nad narodima Jugoslavije
prelomqen je {tap. A epilog ove grube izdaje bio je: Novi tiranin je zago-
spodario na{om Otaxbinom i u~inio kraj `ivotu |enerala Mihailovi}a,
mnogim wegovim borcima i pomaga~ima.
Istine radi, treba spomenuti da je, dve godine posle ubistva |enerala
Mihailovi}a od strane Komunisti~ke partije Jugoslavije, jedan od Savezni-
ka Amerika, u licu pretsednika Trumana odao priznawe |eneralu Mi-
hailovi}u i wegovim hrabrim trupama, za u~iwene usluge Saveznicima i za
prolivenu krv wegovih vojnika.
[ta je navelo pretsednika Trumana na ovo pozno posmrtno priznawe? Da
li uznemirena savest, zbog neispuwenih savezni~kih obaveza? Ili je pobe-
dila qubav prema Istini i Pravdi? Bilo jedno ili drugo, treba ~estitati
Pretsedniku {to se, ipak, pri svo|ewu ra~una, posle pro{log svetskog uni-
{tavawa, uzdigao iznad la`i i kleveta i priznao {ta je i koliko je jedan
brojno mali narod, pod vo}stvom hrabrog Komandanta, doprineo savezni~koj
pobedi. Ali, taj dokumenat je Pretsednik obavio tajnom, sakrio ga je od sve-
tlosti dana i o~iju qudi. Aza{to? Da li zato {to nije hteo za `ivota da obe-
lodani te{ku savezni~ku zabludu? Ili, zato {to nije hteo da se zameri kle-
vetnicima i xelatima |enerala Mihailovi}a i wegovih boraca? Bilo jedno
ili drugo, ili mo`da i ne{to tre}e, Pravda nije htela vi{e da ~eka, i{la
je svojim poznatim putevima i razbila je tamu. Sudbinom je bio predodre|en
narodni poslanik Dervinski (Edward J. Derwinski) da je izvede na svetlost da-
na, za {to }e mu zauvek biti blagodarni sledbenici |enerala Mihailovi}a
i svi wegovi po{tovaoci {irom sveta. Srpstvo je vodilo neprekidne i du-
ge borbe za svoj opstanak. Zato smo i imali mnoge junake. Najhrabrije Otax-
bina nije zaboravqala. Ukazivala im je po{tovawe; cenila wihovo mu~eni-
{tvo; `alila polo`ene `ivote za dobro naroda i dr`ave; divila se, uvek,
onima koji su prolili krv za svoje ogwi{te.
I ovih dana, pred tu`nom godi{wicom smrti |enerala Mihailovi}a
stojimo pognute glave i stegnuta srca. Sa nama }e, u bolu i mislima na wega,
| 217
biti milioni qudi i `ena u na{oj Otaxbini. Mi tugujemo nad zlim udesom;
ali bi nam jo{ te`e bilo da se Heroj nije pojavio, da ga nismo imali i da
svojim mu~eni{tvom nije zadu`io dolaze}e nara{taj.
Mom~ilo Ili}
@IVAN GOVORI EKS PRIVATA
7. juni 1970.
Apostate i renegati
1
ne znaju za granicu svoje mr`we prema doju~era{wim
svetiwama. Oni nemaju obraz, a ukoliko ga i imaju, on je debeo i neosetqiv,
moral toliko tanak i rastegqiv, da mo`e, prema potrebi, biti i ar{in i
ar{in i po. Jednu istinu oni mogu i da napadaju i da brane, prema potrebi
da li od toga imaju koristi ili {tetu.
Najboqi primer za ovo je neki @ivan, biv{i proto|akon, ~ovek vi{e
poznat po svome `ivotu eks privata, nego eks katedra. Napadaju}i tu|e
grehove, on brani svoje. A ima {ta i da brani. Vaqda jedna ukradena tu|a `e-
na, vredi nekoliko gadnih ~lanaka. Jer, da ne vredi: zar bi se krala i prevo-
zila preko Okeana?
U svome ~lanku German govori eks katedra u ~ika{koj Slobodi od 13.
maja 1970. on napada na srpskog patrijarha zbog govora u Svetskom savetu cr-
kava u @enevi.
Taj patrijarhov govor @ivan inkrimini{e po svojoj voqi, tuma~i na
svoj na~in, daje mu smisao kakav nema, sa jedinom namerom: da doka`e ne sa-
mo da je srpski patrijarh komunista, nego da nije pravoslavac.
Da je sre}e i pameti, da @ivan ima iole obraza, on bi se zavukao u neki
kut, pokrio u{ima i }utao, da se wegovi gresi ne potr`u i ne iznose na pa-
zar, a ne bi tra`io grehe drugih tamo gde ih nema. Ko je bez greha, neka
se prvi baci kamenom na gre{nika, rekao je Isus. U Isusovo vreme ovo
niko nije smeo da ~ini. U na{e napredno vreme ovo ~ine samo razni @iva-
ni. Niko nije bez greha, ali niko ne odgovara za tu|e grehe, nego samo za svo-
je.
^lanak je pun svega i sva~ega. @ivan je potrgao i Sv. Savu, i rimskog pa-
pu i dr Justina Popovi}a i episkopa Nikolaja, sve srpske patrijarhe i epi-
skope, pa ~ak i nekog Nestora Kova~a, da bi dokazao da je srpski patrijarh
odstupio od pravoslavqa, i da je rimokatoli~ko u~ewe eks katedra prisvo-
jio i primenio na sebe.
Ili @ivan ne zna {ta je eks katedra i pored zavr{ene teologije, ili
misli da oni za koje pi{e i koji to ~itaju ne znaju.
Katedra je gr~ko-latinska re~ i zna~i: predikaonica, {to sa koga se neka
nauka predaje. U prenosnom smislu zna~i: javno, zvani~no u~ewe. Od toga je po-
stala re~ katedrala, zgrada u kojoj se predaje, propoveda nauka o Bogu, vera,
jednom re~i op{ta, zajedni~ka, javna bogomoqa. Suprotno od toga je eks pri-
vata, privatno, svoje sopstveno, {to ne mora da bude obavezno za drugoga.
Rimokatoli~ko eks katedra je u~ewe o papskoj nepogre{ivosti. Po to-
me u~ewu, papa je nepogre{iv u svojim postupcima po pitawu vere i morala
i ti wegovi postupci su obavezni za sve katolike, bez diskusije i oponira-
Apostat otpadnik; renegat odrod. Prema Leksikonu Milana Vujaklije, Napomena D. S.
218 |
wa. Zasnovano je na tome, da je papa, kao naslednik Sv. Petra, namesnik Bo`-
ji na zemqi. Jer Isus je rekao apostolima: [togod ve`ete na zemqi, bi}e
vezano i na nebu, a {to razdre{ite na zemqi, bi}e razdre{eno i na nebu.
Zbog toga pogre{nog tuma~ewa ovih Hristovih re~i od strane rimokato-
li~ke crkve do{lo je do indulgencija gde se za novac moglo dobiti
opra{tawe, biv{ih, sada{wih, pa ~ak i budu}ih grehova, a time, posredno
do reformacije, odvajawa i rascepa u katoli~koj crkvi. Sve to nema nikakve
veze sa pravoslavqem, niti sa srpskim patrijarhom.
Ovaj biv{i proto|akon, sekretar Patrijar{ije, jedan od najbli`ih sa-
radnika srpskog patrijarha dugi niz godina, koji je pred wim metanisao i
klawao, judinski mu qubio ruku, a u isto vreme, preko tr{}anskog Vurdeqe,
izdavao tajne srpske crkve wenim neprijateqima, skidaju}i masku, pokazao
je svoje pravo lice. On bezobrazno napada, jer zna, da se napadnuti ne mo`e
braniti. A i kada bi mogao, ne verujemo, da bi se hteo spustiti na moralni
nivo jednog kradqivca tu|ih `ena i bigamiste @ivana.
Po @ivanu, navodno, srpski patrijarh je, u svome govoru pred upravom
Svetskog saveta crkava rekao slede}e:
Svaki pravoslavni episkop, kad god propoveda javno, on govori eks ka-
tedra. Ako propoveda pravilno, to zna~i da je on tada kanal crkvene nepo-
gre{ivosti, koja, u krajwoj liniji, pripada iskqu~ivo Presvetoj Trojici. U
slu~aju da propoveda pogre{no sva sramota pada na wega li~no, a Pravoslav-
na crkva ostaje uvek neokaqana.
Gde je ovde rimokatoli~ko eks katedra? Gde je ovde, u ovim re~ima srp-
skog patrijarha, @ivan na{ao, da je srpski patrijarh isticao svoju nepogre-
{ivost? On uop{te nije govorio o sebi, ni kao pojedincu, li~nosti, niti o
svome polo`aju. On je govorio o pravoslavnim episkopima. Za gre{ke pogla-
vara ne odgovara zajednica, kojoj su na ~elu, nego oni li~no, sramota ne pada
na zajednicu, koja ostaje i daqe neokaqana, nego na poglavara. To je patrijarh
German hteo da istakne i tako je to trebalo i shvatiti. I tako su svi pamet-
ni i shvatili, sem @ivana i wemu sli~nih.
Evo {ta jo{ ka`e u svome ~lanku ovaj @ivan: Dva komunisti~ka agenta
posetila su centar Svetskog saveta crkava. Jedan od wih je patrijarh German,
a drugi zloglasni episkop Visarion.
Patrijarh German, opijen vla{}u, pod Presvetom Trojicom, Bo`e
mi oprosti, podrazumeva: komunisti~ku partiju, dr`avnu versku komisiju i
Udbu. Wegova crkva nije bo`anska ustanova, nego politi~ka ujdurma. Izdaj-
nik German je ustrojio crkvu bez Boga, kako to tra`e wegovi komunisti~ki
protektori.
Pre svega, ne postoji Germanova crkva, nego postoji Srpska pravoslav-
na crkva, koju je ustrojio Sveti Sava, i ona je bo`anska ustanova, a ne poli-
ti~ka ujdurma. U woj su jo{ uvek Bog i Sveti Sava, bez obzira na sve verske
komisije, raskole i @ivane. I to je ba{ ono, {to je srpski patrijarh hteo
da podvu~e i naglasi i stranom svetu: da srpska crkva ostaje ono {to je uvek
bila, ostaje onakva, kakva je nasle|ena od predaka, bez obzira na sve nevoqe,
kroz koje prolazi, na sva poni`ewa, koja trpi, ili na pakosti, koje joj ~ine
qudi iz Skopja i Ohrida, Libertvila i Rabrovca, razni bigamisti, otpad-
nici, odmetnici i apostate.
Jer: Mo`e sviwa da rije biser i gazi po wemu, pa niti }e se ona obiseri-
ti, niti }e se, opet, biser osviwiti. Biser }e uvek ostati biser, a sviwa,
sviwa
| 219
Pavle Jovanovi}
O NA[EM TU@NOM I CRNOM KOSOVU
31. avgusta 1970.
.
U vekovnim stradawima srpskog naroda i Kosovo je prite{weno, kad vi{e
kada mawe, ali nikada kao danas. Odraz tog prite{wivawa je narodna:
Oj davori, ti Kosovo ravno,
{to si danas do~ekalo tu`no,
da arapi sad po tebi sude!
Ta `alost izra`ena u davori va`i danas vi{e no ikada ranije, s tim
{to bi re~ arapi bila zamewena sa Arnauti.
Po{tovani slu{aoci ovog radio programa ~uli su do sada vi{e puta,
preko ovog radio programa, a i ~itali iz na{e emigrantske {tampe, o ~udi-
ma i nepravdi koja se doga|aju na Kosovu. Tu nepravdu ~ine komunisti i ona
je samo i jedino posledica wihovog rada, bez obzira da li su to komunisti
Enver Hoxe, Tita, Maocetunga ili Staqina.
Radi boqeg razumevawa i shvatawa celog zbivawa na Kosovu, ho}emo da sa-
op{timo u doslovnom prevodu tri ~lanka objavqeno u dnevnim novinama
The Ohristian Scince Monitor od 8, 12. i 23. juna ove godine. Pisac je specijalni
dopisnik tih novina g. Eric Bourne. Pored toga {to }emo na kraju izlagawa
tre}eg ~lanka dati i na{ zakqu~ak, ostaje na po{tovanim slu{aocima da do-
nesu i svoj zakqu~ak i razmisle {ta zna~i jedno ovako pisawe novina Christi-
an Science Monitor-a, koje se ~itaju {irom sveta.
Prvi ~lanak g. Eric-a Bourne glasi:
Albanska mawina eksplodira PREOBRA@AJ U KOSOVSKOM REJO-
NU
^ista~i cipela crnooki de~aci koji neprestano udaraju ~etkama o me-
singom prekrivene kutije da bi privukli mu{terije jo{ uvek sede u redo-
vima na trotoaru i hladu kestena.
Tu su bili pre deset godina, kada je ovaj pisac tu bio. ^ovek ose}a da }e
oni, ili wihovi naslednici, jo{ uvek biti tu posle deset godina.
U malim bistroima (a{~inicima) sa dra`e}im mirisom koji poziva da
se u|e, mo`e se jo{ uvek jesti }ufta, ukusni ostaci seckanog mesa ispe~eni
na ugqu i piti boza, hladan neobi~an bezalkoholni napitak isce|en iz `i-
ta.
Ovo je na~in `ivota u kosovskom rejonu, ku}i 800.000 albanske mawine
u Jugoslaviji, koja se nije promenila. Ostali jesu.
Vidniji znak promene vidi se u blokovima zgrada visoko izgra|enih na
ivici varo{i, velike radwe samoposluga, i mnogo drugih radwi cipela,
odela, radio i televizijskih aparata i uop{te potro{a~kih potreba, koje tu
nisu postojale pre deset godina.
Ogromna kulturna promena
Ili mali automobili koji su od seqa~kih kola preuzeli ulicu Mar{a-
la Tita, glavnu saobra}ajnu arteriju.
220 |
Ili nasmejani studenti u kratkim sukwama i pantalonama izme{ani na
korzou. Korzo, ve~erwa parada je jo{ uvek sastavni deo `ivota ma kog bal-
kanskog grada sa `enskiwem iz okoline obu~enim u tradicionalne {are-
ne velike muslimanske pantalone ({alvare).
Ovo su spoqni znaci normalnog progresa (pisac re~ progres stavqa
pod znake navoda) dvadesetog veka. Ali stvarna promena je u nastavnoj i kul-
turnoj eksploziji koja se odigrala u rejonu, gde pre dvadesset pet godina
velikoj (albanskoj) ve}ini nije bilo dozvoqeno da upotrebqava svoj jezik.
Nije bio dozvoqen za pet vekova turske dominacije. Zabrana je trajala i pod
Srbima. Sve do Drugog svetskog rata sve kwige su bile na srpskom jeziku. Al-
banci nisu imali {kola na svom ro|enom jeziku. Oni su pose}ivali osnov-
ne {kole koje su bile na srpskom, a imali su nekoliko vi{ih {kola.
Albanstvo se razvija
Sopstvenici radwi oslovqavali su svoje mu{terije na srpskom, {to je
bilo normalno. Sada je obrnuto. Do~ekuju ih na albanskom, pa ako ne odgovo-
re, kako izgleda da ne}e, onda ih izbacju: Ej! nau~i albanski vi ste na{i
gosti!
Sve je ovo deo ogromne i duboke nastale promene. A ona je unela ogrom-
no ose}awe ponosa u Albanstvo sa politi~kim nagla{avawima koja su pro-
uzrokovala na ostale delove Jugoslavije da ovo primete i usprave se u neko-
liko posledwih godina.
Ose}awe oslobo|ewa
Srpski nije izba~en kao jezik. Srbi koji su protkali gro rejona stanov-
nika od 400.000 nealbanaca jo{ su uvek potrebni (dok se jo{ vi{e Albana-
ca {koluje) i dr`e mnoga vi{a upravna i nastavna mesta.
Ali kod wih nema sumwe da su mesna mawina i da svi oni, tako zvani ko-
lonisti koji su se doselili pedesetih nisu dobrodo{li.
Ne marimo za ove koji imaju svoga korena ovde od pre rata, ka`e savre-
meni mladi Albanac. Ali ovi koji su do{li posle ovi koji posle skoro
dvadeset godina ne mogu da ka`u Zdravo, kako ti je otac? na albanskom, oni
ovde nemaju mesta. Stvarno, mnogi su se iselili.
[ovinisti~ki? Da, u izvesnom stepenu. Ali nacionalna ose}awa nisu
bila na jednoj strani, i povrh svega, ovaj novi nastup albanskog ponosa izla-
zi iz ose}awa oslobo|ewa, od starih te{ko}a, iz srpskih ruku.
1945. godine, kada je preko 80% stanovni{tva Kosova bilo nepismeno,
otvorene su {kole na oba jezika prema stanovni{tvu. I tada su postojale
ogromne te{ko}e, specijalno da se na|u i obu~e u~iteqi Albanci.
Danas, pak, nepismenost je svedena na 40% i ona u sebi sadr`i mnogo al-
banske dece, koja su otpala posle ~etiri godine {kolovawa, sa mo`da osnov-
nim znawem ~itawa i pisawa, i oti{la u neobu~eno radni{tvo.
Sada ima 240.000 |aka i 13.000 studenata 10.000 upisanih u novi uni-
verzitet u Pri{tini. Nekih 90% procenata dece rasturene u okolini sada
imaju pristup osnovnom {kolovawu.
Univerzitetska nastava do pre tri godine, jo{ uvek je bila na srpskom.
Od tada i sa otvarawem prvog nezavisnog univerziteta ovde, dobio se novi
potstrek da se unaprede studenti Albanci.
| 221
Stariji svet upore|uje svoje dane, sa onim {ta se danas doga|a.
Pre rata, ka`e moj prijateq, albanske familije ovde sa Kosova, slale
su svoju decu u Albaniju, ako su mogle. Mnogi nisu bili u stawu. Posle rata,
do{li su ovamo albanski u~iteqi i sada su profesori u~iteqskih {kola.
Imali smo vi{e generacija maturanata i na{ stariji svet je ponosan na to,
zavr{ava se prvi ~lanak g. Eric-a Bourne-a, sa napomenom da je ovo prvi ~lanak
o jugoslovenskoj albanskoj mawini. Slede}i: Za{to je Jugoslavija Kosovo na-
zvala specijalnom obla{}u?
Mi ovaj prvi ~lanak g. Erica Bourne-a zavr{avamo sa: nastavi}e se i Oj da-
vori, ti Kosovo ravno, {ta si danas do~ekalo tu`no!
Nikola Kosi}
SMRT KRAQA PETRA
8. novembra 1970.
Dragi slu{aoci,
Ameri~ka dr`avna radio stanica Glas Amerike, donela je u pro{li ~e-
tvrtak, slede}u vest: U Los An|elesu, u Kaliforniji, preminuo je od zapa-
lewa plu}a, u 47. godini `ivota, biv{i jugoslovenski kraq Petar Drugi Ka-
ra|or|evi}. On je preminuo u utorak, ali vest o wegovoj smrti nije bila
objavqena da bi najpre bila obave{tena wegova najbli`a rodbina.
Ovako je zvani~na Amerika objavila vest o smrti jednog Kraqa Kraqevi-
ne, koja je u toku Drugog svetskog rata dala milionske `rtve u borbi za svo-
ju slobodu, a protiv zajedni~kih neprijateqa naci-fa{ista, i koga je ame-
ri~ki predsednik Ruzvelt, a sa wim i cela Amerika, primio u to ratno doba,
sve~ano i sa pompom. Ali, vremena se mewaju tempi pasati bilo pa pro-
{lo, kako ka`u Talijani.
Ju~e, pak, u subotu Glas Amerike obavestio je svet o slede}em: U Los
An|elesu danas }e biti odr`an pomen biv{em jugoslovenskom kraqu Petru
Drugom. Biv{i jugoslovenski monarh, koji je preminuo u utorak u Los An|e-
lesu, bi}e sahrawen 14. ovog meseca na grobqu kod manastira Sv. Sava u Li-
bertvilu, u dr`avi Ilinoj.
Da, dragi slu{aoci, umro je jo{ jedan ~ovek, ugasio se prerano jo{ jedan
`ivot, koji je `eleo da `ivi, sa mnogim nadama i mnogim do`ivelim razo-
~arewima; umro je jedan kraq.
Na{ razum nam govori i nesumwivo znamo da nas sve ~eka smrt, jer `i-
vot ~ove~iji je kao lasta koja proleti kroz sobu. Mi dolazimo neznano od-
kuda i odlazimo neizvesno kuda. I kada do|e na{ posledwi ~as nema za nas
nikakvog zna~aja da li smo ostavili veliki imetak ili smo oti{li sa ovog
sveta ne ostavqaju}i ni{ta. Ili: da li smo u `ivotu ubirali lovorike ili
smo bili prezreni; da li smo smatrani u~enim ili neznalicom. Sve ovo bi-
}e tako bezna~ajno u upore|ewu sa odgovorno{}u kako smo upotrebili svoj
talenat koji nam je dao Gospod.
Kakvu }e vrednost sve to imati onoga momenta kada se ugase na{e o~i i
postanu gluve na{e u{i? Jedino, spokojni u na{em posledwem ~asu mo`emo
biti, ako smo u toku `ivota neprestano ~uvali `ari{te na{eg duhovnog `i-
222 |
vota i ako smo ga pove}avali do onog stepena na kojem uni{tewe tela presta-
je da bude stra{no.
Mnogi su qudi razmi{qali o `ivotu i smrti; mnogi razmi{qaju a mno-
gi }e razmi{qati. To je ve~ita tema oko koje }e se qudi neprekidno okreta-
ti, i to }e tako biti dokle god bude bilo qudskog roda na ovoj na{oj plane-
ti. ^ak i jedan meksikanski car, oko 1460. godine pre Hrista, ostavio je
svom narodu jedno zave{tawe, pred smrt, koje glasi:
Sve na zemqi ima svoje granice, i najmo}niji i najradosniji ru{e se u
svojoj veli~ini i radosti i padaju u prah. Sva zemqina lopta samo je velika
grobnica, i nema na wenoj povr{ini ni{ta {to ne bi moglo da se sakrije
pod humkom u zemqi. Vode, reke i potoci teku prema svom opredeqewu i ne
vra}aju se svome sre}nom izvoru, i svi hitaju napred da sahrane sebe u dubi-
ni beskrajnog okeana. Onoga {to je bilo ju~e danas ve} nema; i ovoga {to je
sada ne}e biti sutra. Grobqe je ispuweno prahom onih koji su nekad bili
odu{evqeni `ivotom, koji su bili carevi, upravqali narodima, pretseda-
vali u saborima, predvodili vojske, osvajali nove zemqe, tra`ili da im se
klawa, razmetali se slavom, rasko{i i vla{}u.
Ali, slava je pro{la kao crni dim {to izbija iz vulkana, i nije ostavi-
la ni{ta osim spomena na stranici letopisa.
Veliki, mudri, hrabri, prekrasni, avaj! gde su oni sada? Svi oni po-
me{ani su sa glinom, i to {to je wih postiglo posti}i }e i nas; posti}i }e
i one koji do|u posle nas.
Ali, budite hrabri svi vi: i ugledni na~elnici, i istinski druzi, i ver-
ni podanici! Te`imo onom nebu gde je sve ve~no i gde nema ni trule`i
ni propadawa!
Pomr~ina je kolevka sunca, i da bi zvezde mogle da sjaju, potreban je no}-
ni mrak.
Mnogi }e od nas re}i: pa mi sve ovo znamo. Ali, ima momenata kada ne-
stanak jednog ~oveka izaziva tugu i bol. U na{em slu~aju danas, smrt kraqa
Petra Drugog izaziva kod nas ose}awe tragedije ne jednog ~oveka, ve} se}awe
na niz tragi~nih momenata srpskog naroda, nas Srba bilo onih u na{oj
Otaxbini ili nas razvejanih i rasutih na sve ~etiri strane sveta, na svim
kontinentima.
U na{em je se}awu neprekidno 1934. godina, kada su nam neprijateqi uklo-
nili sa ovog sveta kraqa Aleksandra Prvog, jednog od graditeqa i stubova mi-
ra u Evropi i svetu. Te sudbonosne godine zapo~eo je uvod u dolaze}e tragedije
celog sveta, Jugoslavije, na{eg srpskog naroda, na{e slavne dinastije Kara|or-
|evi}a i posebno svakog od nas. Neposredno najvi{e je bio pogo|en kraq Petar
Drugi, ostav{i bez oca, oca sa preobilatim iskustvom u vo|ewu rata i gra|ewu
mira, sa iskustvom u vo|ewu jugoslovenskog broda, na uzburkanom evropskom
moru. Kao god {to mi u smrti kraqa Aleksandra, sa pravom, gledamo kao na po-
~etak tragedije i svr{etak mira u Evropi i svetu, tako i za daqu budu}nost kra-
qa Petra Drugog smrt wegovog oca bio je vi{e nego tragi~an.
Navu~eni oblaci nad Evropom te nesretne 1934. godine izru~ili su
uskoro iz svojih nedara vatru i naj`e{}e gromove i u~inili tako pusto{ u
Evropi i svetu.
Kao i uvek kroz na{u istoriju narodna dinastija Kara|or|evi}a delila
je sudbinu svog naroda kojim je vladala, sa kojim je padala, krvavila se, pono-
vo se uzdizala, idu}i sa narodom iz tragedije u slavu i iz slave u tragediju.
| 223
| Slikarka Milena Pavlovi}-Barilli,
sa portretom W. V. Kraqa Petra II,
Wujork, 1942
224 |
Tako je po~ela i 1941. godina, kada su nacisti doveli Jugoslaviju do sudbo-
nosne odluke: za ili protiv wih. I opredeqeni Srbi protiv wih, odmah su
na svojim le|ima osetili krvavu nacisti~ku osvetu. Sudbinski vo|en, srp-
ski narod povukao je za sobom u novi ogaw i sina velikog kraqa Aleksandra
Prvog, kraqa Petra Drugog, kome je kao de~aku, na wegova mlada i neiskusna
ple}a, natovaren strahovit teret vladaoca jedne zemqe koja je ve} bila ratom
ugro`ena, i koja }e odmah zakora~iti u stra{an nametnuti joj rat.
Potomak slavne srpske dinastije kraq Petar Drugi, morao je odmah ose-
titi veli~inu, ali i tragediju svog polo`aja, vladaoca zemqe raspar~ane,
strahovito uni{tene i od neprijateqa okupirane. Tragedija je bila kom-
pletna kada su Vlada Jugoslavije i wen monarh morali napustiti Otaxbinu
i oti}i u naru~je Saveznika, koji su bili saveznici samo onoliko koliko je
to bilo u wihovom interesu. U to vreme, u tu|ini, od kraqa Petra Drugog
zahtevani su kvaliteti koji bi mu pomogli da prihvati savete iskrenih-do-
bronamernih a suprotstavi se te{kom pritisku tu|ih dr`avnika, koji su se-
bi~no gledali svoje ra~une.Tragi~ne dileme u tim momentima davale su tra-
gi~ne rezultate po dr`avu, narod i onda vrlo mladog kraqa Petra Drugog.
Najzad, tragi~an zavr{etak Drugog svetskog rata po srpski narod bio je u
punom smislu te re~i i tragedija cele dinastije Kra|or|evi}a, a naro~ito
kraqa Petra Drugog, kao ~elnika dinastije.
Ostaju}i u emigraciji, sa izvesnim delom biv{ih ~lanova Vlade, diplo-
matskog kora, |enerala, vi{ih i ni`ih oficira i vojnika, kraq Petar Dru-
gi je sa promenqivom sre}om ispoqavao svoj uticaj na emigraciju. Ali, neu-
spesi i propusti ne mogu se pripisivati samo wemu. I pored toga, On je
me|u Srbima bio prvi emigrant.
Momenat dolaska kraqa Petra Drugog na presto, okolnosti pod kojima je
radio sa ratnim jugoslovenskim vladama, te{ko}e sa kojima se borio i ra-
dio u emigraciji ukazuju na wegov tragi~an `ivotni put, tesno vezan za srp-
ski narod i sve nas.
Za `ivota kraqa Petra Drugog mogli smo i imali smo pravo da merimo
wegove dobre poteze i propuste. Ali sada, posle wegove smrti, Gospod }e o
svemu tome voditi ra~una i dati mu po zasluzi. Istori~ari i docnija poko-
lewa, bez strasti i predrasuda oceni}e li~nost kraqa Petra Drugog i dati
mu mesto koje mu u istoriji bude pripadalo. Ana{a je du`nost, sada, da sa pu-
no razumevawa i molitvama preporu~imo wegov duh u ruke onoga koji ga je i
sazdao, jer on od sada pripada drugom svetu.
Neka se Bog smiluje du{i kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a.
Milan Radovi}
PROGRAM STJEPANA RADI]A IZ 1921. GODINE
AKTUELAN I DANAS
16. maja 1971.
Vi{e od pola stole}a vrtimo se u krugu nacionalnih sukoba, trzavica, pogod-
bi i nagodbi, nadmudrivawa, podmetawa, ucewivawa, ugovora sumwivih izjava
lojalnosti, bratstva i la`noga jedinstva i genocida. Prihvatqivih re{ewa
nema. Ne}e ga biti sve dok i srpski i hrvatski narod ne bude pretstavqan od
| 225
pravih narodnih pretstavnika. Za sada kao i pre izgleda da su interesi pret-
stavnika bili prioritetniji od narodnih. Uz mawu rezervu mo`emo re}i da
se i Levi i Desni Hrvati, bar oni koji sami sebe nazivaju narodnim predstav-
nicima, danas uporno zala`u za razbijawe Jugoslavije i wenog integriteta. I
Levi i Desni Srbi poku{avaju da dr`avnu celinu o~uvaju iako neki pod ne-
kim drugim imenom. Marseq i Brioni imaju isti sadr`ateq. 1939. i 1971.
ukazuju na fakat da Srbi ne ~uvaju Srbiju da bi o~uvali Jugoslaviju. U isto vre-
me kada su Frankovci likovali po stvarawu Banovine Hrvatske, pre nego {to
ih je [uba{i}eva policija po~ela hapsiti kao destruktivne elemente, hrvat-
ski komunisti stvaraju svoju Komunisti~ku Partiju Hrvatske, {to je ve} onda
bio presedan svoje vrste i akt protivu odluka Kominterne. Srbi i Slovenci
u to vreme mogu biti ~lanovi samo Jugoslovenske komunisti~ke partije. Dana-
{wa hrvatska oslobodila~ka inteligencija o~ekuje od Moskve ono {to je ne-
kada o~ekivala od Berlina. Dok ona Leva u zemqi poku{ava da napravi neku
nezdravu simbiozu eksperimentalnog karaktera izme|u federacije i konfe-
deracije i ne~eg jo{ nepostoje}eg. To ve{ta~ko nametawe novih dr`avnih ob-
lika, bilo kako oni bili prikazani dove{}e do tragi~nih rezultata. Ako da-
nas u federaciji Socijalisti~koj Srbi u Hrvatskoj nisu sigurni u svoju
sigurnost, opstanak ili se ose}aju diskriminisani u odnosu na zapo{qavawe,
odr`avawe imetka, religije, onda tek {ta bi bilo u konfederaciji koja se da-
nas nasilno name}e. Ovoga puta moramo podvu}i da je veoma pozitivno za jed-
nu celu naciju, u ovom slu~aju Srbe, da se nigde do danas nisu poneli lo{im
primerima Splita ili [ibenika, gde su {ovinisti~ke grupice unele dosta
nemira u lokalno i ne malobrojno stanovni{tvo i Hrvata i Srba. To ipak ne
zna~i da su se Srbi potpuno izle~ili od te opake bolesti. Ipak, kao masa de-
luju pozitivno. Romanti~ni nacionalizam, nekad svojstveni Srbima, danas je
ideologija Hrvatske komunisti~ke partije prava. Me|utim sama ta svojstve-
nost i ne bi bila toliko zabriwavaju}a da se odnosi u zemqi, bar u drugim sek-
torima, poboq{avaju. Ekonomija Jugoslavije nalazi se na najni`em mogu}em
stepenu svetskog standarda. Jugoslavija danas duguje Bugarskoj, Gr~koj, Rumuni-
ji, Poqskoj, Sovjetskom Savezu da ne pomiwemo Zapad. A, da ima i potra`i-
vawa. Pola miliona dolara od Albanije, ne{to od Kamboxe i mnogo od Gvija-
ne. I u jednoj i drugoj zemqi nema vi{e na vlasti Titovih prijateqa. Gde sve
to vodi? Dana{wi komunisti~ki aparat, sa svojom politikom unutra{weg na-
cionalnog rata, poku{ava da odgovornost zbaci sa jednog nacionalnog kraja na
drugi. Tragedija svih tih na{ih naroda je u tome {to nemaju pretstavnika ono-
ga kova kakvi su bili u svoje vreme Radi} i Ma~ek, kod Hrvata, ili Davidovi},
Jovanovi}, kod Srba u vreme Prve Jugoslavije. Danas gotovih re{ewa nema. Ve-
}ina kombinacija polazi od megalomanskih pretpostavki, pozivaju}i se na
plebiscit u tu|im teritorijama. Hrvati tra`e plebiscit na Kosovu, granice
na Drini i Kopar. Srbi, opet ne uvek neopravdano, radije idu pod okupaciju
Italijana ili Rusa nego {to ho}e da vide novu Nezavisnu. Gde je tu mogu}e
re{ewe i kakvo? Stjepan Radi} je pre 30 godina u programu svoje stranke iz-
lo`io svoj stav. Wega u ovoj situaciji iznosimo kao jednu od alternativa pra-
vilnog gledawa na problem dana{wice. Radi}eva formula za Neutralnu Se-
qa~ku Republiku Hrvatsku nije bila ni megalomanska ni rasisti~ka ni
nedemokratska, {to ne mo`e biti re~eno za ijednu drugu dosada{wu formulu
u istoj meri. Evo teksta tog programa.
Taj program je po~ivao na zdravim temeqima. Po~ivao na priznavawu izvesne
samostalnosti Dalmacije, pune samostalnosti Bosne i Hercegovine i eventu-
226 |
alnog pove}awa nacionalnog teritorija putem plebiscita narodnog u pogra-
ni~nim srezovima. ^ak {ta vi{e program wegove stranke le`ao je na demo-
kratskim principima priznavaju}i ~ak izvesno izla`ewe pojedinih srezova
iz u`e Hrvatske i Slavonije ako narod tako ho}e. U principu, ~ini nam se da
je takav program bio zaista vredan pa`we i da ga nisu nadma{ili, u svoje vre-
me, ni srpski ni drugi hrvatski programi. Danas nam isti mo`e poslu`iti
kao primer i na duh vremena Stjepana Radi}a. Ako ga uzmemo kao primer onda
samo kao prvi stepen re{avawa grani~nog problema u okvirima Jugoslavije a
nikako van we. Samo nam ona svima mo`e pru`iti u pravilnom re{ewu unu-
tra{wu harmoniju, mir i napredak. Zavr{i}emo ovaj prikaz sa re~ima Stjepa-
na Radi}a Posqedica ~itave dosada{we borbe mora biti trajno i iskreno
zbli`ewe pravih Hrvata i Srba jer Hrvati i Srbi nisu danas vi{e dva ple-
mena, nego dva nerazdru`iva dijela, dvije narodnosti jednog te istog naroda.
(Stjepan Radi}, Politi~ki spisi, Zagreb, Znawe 1971. str. 272.)
Nikola Kosi}
JUGOSLAVIJA KAO KONFEDERACIJA
4. jula 1971.
Dragi slu{aoci,
Iz na{ih dana{wih vesti ~uli ste da je Jugoslavija od federativne, pre-
tvorena u konfederativnu dr`avu. Vest je potekla iz ameri~kih izvora, ba-
zirana na dopisu iz Jugoslavije. U woj se, pored ostalog, ka`e: da jugosloven-
sku konfederaciju sa~iwavaju {est suverenih dr`ava i dve autonomne
pokrajine. Svaka suverena dr`ava brinu}e se o svom sopstvenom ekonomskom
razvitku, a centralna vlada ima}e u svojoj nadle`nosti: spoqnu politiku,
vojsku i odlu~iva}e o drugim glavnim stvarima u zemqi. I pored ovako {tu-
rih informacija mo`emo sa sigurno{}u re}i, da su {est republika: Srbi-
ja, Hrvatska, Slovena~ka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. A
autonomne pokrajine su: Vojvodina i Kosovo sa Metohijom, koje pripadaju
Srbiji. Ali, koja su i kakva prava i nadle`nosti pojedinih suverenih dr`a-
va; dokle se prote`e wihova suverenost; koje su to druge glavne stvari u ze-
mqi koje su ostale u nadle`nosti centralne vlade, o tome podataka nema.
Mo`e se, samo, o svemu tome naga|ati, ali mi smatramo da je logi~nije sa~e-
kati konkretne podatke pa ih onda, eventualno, razmotriti.
Ne}e biti naodmet ako na{e slu{aoce, danas, upoznamo sa osnovnim poj-
movima slo`ene dr`ave, koja se zove konfederacija. Naravno, to }e biti in-
teresantno za one koji, do sada, nisu imali priliku da se sa ovim bave. Pri
ovome slu`i}emo se izlagawima profesora na Beogradskom Pravnom fa-
kultetu, po~iv{eg Slobodana Jovanovi}a, ina~e vrlo dobro poznatog na{oj
{iroj emigrantskoj javnosti.
Pravna nauka smatra konfederaciju kao udru`ivawe dr`ava u Savez, ili
kao Savez dr`ava sklopqen na du`e vreme.
Sude}i po svemu {to do sada znamo, jugoslovenska konfederacija bi}e da
je udru`ivawe suverenih dr`ava. Za ovu vrstu slo`ene dr`ave Slobodan Jo-
vanovi} ka`e:
| 227
Kod dr`avnog saveza, saveznu vlast ~ine delegati koje su naimenovale
vlade posebnih dr`ava, i koji glasaju po obaveznim uputsvima. Wihove se
odluke donose jednoglasno, i obavezuju samo vlade, a ne i narod posebnih dr-
`ava. Tek kada ih, u svakoj posebnoj dr`avi, doma}e vlasti narede, one posta-
ju obavezne i za tamo{wi narod. Centralna vlast dr`avnog saveza li~i na
diplomatski kongres ili konferenciju. Ona je, u punom smislu re~i, organ
posebnih dr`ava i zato se one mogu woj pot~initi, a da ni{ta ne izgube od
svoje samostalnosti
Savezna vlast mo`e biti sastavqena ne samo od vladinih delegata, ve} i
od narodnih poslanika, koji glasaju po slobodnom uverewu
Ako se posebne dr`ave ne bi slagale u pitawu o organizaciji savezne vla-
sti, svaka od wih koja ne bi odobravala novu organizaciju imala bi pravo da
istupi iz saveza; wu niko ne bi mogao naterati na jednu promenu osnovnog
ugovora koju ona ne prima dragovoqno
U praksi, dr`avni se savez pokazao slabo traja{na organizacija Iz tog
razloga, neki pisci govore o dr`avnom savezu kao o izumrlom obliku dr-
`avnih zajednica.
Pi{u}i ovako o dr`avnom savezu, profesor Jovanovi} je podrazumevao
slobodno udru`ivawe slobodnih demokratskih dr`ava, koje su se svojevoq-
no udru`ivale radi postignu}a zajedni~kog ciqa. Me|utim, jugoslovenski
slu~aj je sasvim druga~iji. U Jugoslaviji je komunisti~ka vlast silom razde-
lila narode Jugoslavije u republike i autonomne pokrajine, bez obzira na
wihovu voqu, wihove etni~ke, istorijske i kulturne granice. I posle dva-
deset i {est godina eksperimentisawa, tako neujedna~ene republike, opet
silom, proglasila suverenim iako se ne zna u ~emu su one suverene i
najzad, opet, mimo `eqe gra|ana, Jugoslaviju je uobli~ila u konfederaciju,
mada se ne zna kakva }e ona biti. U svakom slu~aju, to ne}e biti konfedera-
cija klasi~nog tipa, ve} neka komunisti~ka tvorevina. Ali, prema svemu
{to se do sada saznalo, nova dr`avna komunisti~ka vlast, koja treba da se po-
rodi u toj konfederaciji, treba da pomogne daqem u~vr{}ivawu nasilno
stvorenih republika i autonomnih oblasti, a sve na {tetu srpskog naroda.
Da je ovo ta~no, znamo iz dosada{wih izjava najve}ih pravnih autoriteta
profesora i kwi`evnika u zemqi. Svi se oni ne sla`u sa novim uobli~a-
vawem Jugoslavije, i predvi|aju velike posledice po budu}nost zajedni~ke
dr`ave. Mnogi misle, da je Jugoslavija ve} danas gotovo samo geografski po-
jam, a da je za srpski narod u ovom ~asu od najve}e va`nosti pitawe wego-
vog identiteta i integriteta, dakle pitawe wegovog politi~kog, wegovog dr-
`avno-pravnog objediwavawa.
Pred te{ko}ama sa kojima se bori u Jugoslaviji, te{ko}ama izazvanim
spregom komunisti~ke vrhu{ke sa neprijateqima srpskog naroda, srpski na-
rod ne stoji zatvorenih o~iju i skr{tenih ruku. On misli o svom te{kom
polo`aju, u koji je doveden i zabludom mnogih svojih sinova, koji su pomaga-
li da komunisti zavladaju jugoslovenskim prostorom i onemogu}e vaskrs
slobodne demokratske Jugoslavije, u kojoj bi svi weni narodi na{li mogu}-
nosti za slobodan zajedni~ki `ivot i slobodan razvitak.
Srbi su svesni da su oni najmnogobrojniji narod u Jugoslaviji po no-
vom popisu stanovnika Jugoslavija ima dvadeset i po miliona gra|ana, a od
toga su jedanaest i po miliona Srbi. Ali, izvan Srbije `ivi 40% Srba, ili
gotovo toliko koliko je Hrvata u S. R. Hrvatskoj, odnosno koliko ima Slo-
venaca, Makedonaca i Muslimana zajedno.
I pored ove svoje brojne nadmo}nosti, Srbi su do{li u te`ak polo`aj,
jer svoj problem, ako je mogu}e, ne `ele da re{avaju svojom snagom, ve} dogo-
vorom. Ali, te{ko}a je u tome {to sada{wa sprega komunisti~ke vrhu{ke i
srpskih neprijateqa silom je stavila srpski narod pred svr{en ~in.
A gde je izlaz iz ove srpske te{ko}e?
Mo`da, u postavqawu srpskog pitawa u konfederativnoj Jugoslaviji; po-
stavqawe srpskog dr`avnog i narodnog programa za daqu budu}nost celog
Srpstva, bilo u okviru jugoslovenske zajednice ili izvan we. I to ne prvo
sa pozicija snage, ve} prvo sa pozicija pravde i prava. Jer, po re~ima dr
@ivomira \or|evi}a, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu: Mo`e se
o~ekivati u dogledno vreme (a to se i desilo) formirawe {est ili osam ne-
zavisnih dr`ava na ovom tlu. Razume se, ja to ne `elim, i mislim da mnogi
ne `ele, ali to je mogu}e, ne treba to iskqu~iti. Zbog toga, nema niko pra-
va, bez obzira na zasluge svoje u pro{losti, da zanemari interes Srbije. Jer
Srbija je postojala i pre wih, i postoja}e i posle wih. Srbija je postojala i
pre socijalizma i postoja}e posle socijalizma. Klase i dru{tvena ure|ewa
se mewaju, ali narod i zemqa ostaju
Srbi nemaju vi{e prava da budu ni naivni ni idealisti
Ovo sve na razmi{qawe svima nama Srbima. A naro~ito onima, koji iz
li~nih razloga ometaju na{u slogu.
Nikola Kosi}
RE^ OPOZICIJE U BEOGRADU
13. i 15. marta 1982.
Dragi slu{aoci,
U jednoj od pro{lih emisija preneli smo iz Na{e re~i Protest beo-
gradske opozicije. Danas, pak, opet iz Na{e re~i prene}emo Re~ opozici-
je, upu}en
Skup{tini Srbije i drugima.
23. i 23. februara 1982. konstituirao se je u Londonu
Akcioni odbor za Demokratsku alternativu.
Tom prilikom ustanovqeno je:
Da je jednopartijski re`im u Jugoslaviji nemo}an da rije{i politi~-
ke, socijalne i ekonomske probleme i da je do`ivio potpuni neuspjeh
u rje{avawu me|unacionalnih problema.
Da re`im nema snage da po|e putem reforme i nu`nih izmjena. Pored
policije i vojske, i sudovi postaju sredstvom nasiqa.
Da se opozicija, kako u zemqi tako i u emigraciji, nalazi u polo`aju u
kojemu je organizirani rad veoma ote`an. U zemqi, u zadwe vrijeme po-
novo poja~ane mjere nasiqa onemogu}avaju ne samo akciju nego i svako
artikulirawe opozicionog stava. U emigraciji, nacionalne i ideolo-
{ke rascjepanosti i geografska udaqenost ote`avaju dodire koji bi
mogli dovesti do jedne efikasne opozicije.
228 |
| 229
230 |
Jugoslaviji nema izlaza bez jedne konstruktivne alternative koja bi de-
mokratskim putem pristupila rje{avawu wenih goru}ih problema.
Akcioni odbor odlu~io je da:
reorganizira aktivnost Demokratske alternative;
izradi jedan nacrt koji dovodi u sklad suverenitet naroda i Zajednicu
koja im omogu}ava i garantira slobodan `ivot i nacionalni identi-
tet;
doprinosi aktivnosti demokratske opozicije {irom zemqe u ciqu za-
jedni~kog nala`ewa mogu}nosti za miran prelaz iz dana{we diktatu-
re jedne partije u jedan sno{qiviji odnosno liberalniji poredak.
Re~ opozicije:
Skup{tini SR Srbije
U Beogradu je, izme|u 18. decembra pro{le i 7. januara ove godine osam-
naest osoba, prete`no studenata, slu`ba bezbednosti privodila, pretresa-
la, saslu{avala, a neke dr`ala pritvorene i po vi{e dana, sve to na osnovu
sumwe da navedeno lice poseduje peticiju upu}enu V. Jaruzelskom
1
, kao i
potpise gra|ana na istoj, o ~emu je slu`ba u vi{e slu~ajeva izdala i pisani
dokument. Usmeno je ve}i broj lica zvani~no opomenut da su dr`ava i vla-
da Jugoslavije iskazale svoj stav prema doga|ajima u Poqskoj i nikakvo daqe
istupawe gra|ana povodom toga ne}e se tolerisati.
da li je u SR Srbiji izra`avawe mi{qewa zabraweno; ako jeste na
osnovu ~ega, od koga i kada?
ko, s kojim pravom i kako me|u vi{e stotina potpisnika raznih pisa-
ma Jaruzelskom i sindikatu Solidarnost iz ovog grada, vr{i izbor
li~nosti prema kojima }e se primeniti represija?
radi li se ovo da se gra|ani zastra{e i odvrate od javnog izno{ewa svo-
jih stavova, ili da se neko zainteresovan uveri da se stav jugoslovenske
vlade ne podudara sa stavom znatnog broja wenih gra|ana?
Tra`imo da se prona|u i imenuju krivci za pomenute represije i da se
sudski gone za povredu qudskih, samoupravnih i politi~kih prava gra|ana.
Tra`imo da Skup{tina spre~i da se bilo {ta sli~no ponovi ubudu}e.
U Beogradu, januara 1982. godine
dr Svetozar Stojanovi} Biqana Ga}anovi}
Jelka Im{irovi} Gordana Petrovi}
dr Qubomir Tadi} Dragan Dangubi}
dr Zagorka Golubovi} Dijana Ko`ovi}
Radmila Karajovi} Duwa Ivanovi}
Nade`da Nikoli} Smiqana Kudi}
dr Neboj{a Popov Branko Markovi}
1
General Voj}eh Jaruzelski, predsednik Poqske vlade, u nameri da smiri pobuwene
sindikate u Poqskoj,zavodi vanredno stawe. Zvani~na politika SFRJ u to vreme podr`a-
vala je generala Jaruzelskog. (Napomena D. S.).
| 231
Mata Jelu{i}
Odboru Savezne skup{tine za nadzor rada organa unutra{wih poslova
Odboru Savezne skup{tine za nadzor rada organa pravosu|a
Predla`emo da preispitate rad organa unutra{wih poslova i rad orga-
na pravosu|a zbog kr{ewa ustavnih prava gra|ana koji su ovih dana izra`a-
vali svoje stavove povodom najnovijih doga|aja u Poqskoj. Koriste}i svoja
Ustavom zagarantovana prava i slobode, gra|ani su istupali na javnim tri-
binama, potpisivali peticije protesta generalu Jaruzelskom i podr{ke
poqskom narodu, a i na druge na~ine izra`avali svoj stav.
Organi unutra{wih poslova, grubo kr{e}i pravo na slobodu mi{qewa
i govora i prelaze}i preko svojih kompetencija, izvr{ili su pritisak na
jedan broj u~esnika u ovim protestima. Trinaest qudi bilo je izlo`eno
pritisku i pretwama. ^etiri stana su bila pretresana zbog osnovane sum-
we da se u stanu nalazi tekst peticije generalu Jaruzelskom sa potpisima li-
ca (gra|ana) iz SFRJ. Troje qudi je uhap{eno i zadr`ano u pritvoru zbog
osnovane sumwe da su izvr{ili delo povrede ugleda {efa strane dr`ave,
odnosno ugleda strane dr`ave. Dva druga su posle tri dana pritvora pu{te-
na, dok je Zastavnikovi} Veselinki, studentkiwi Fakulteta politi~kih na-
uka, uo~i isteka pritvora delo prekvalifikovano u prekr{aj iz ~lana 24
Zakona o prebivali{tu i boravi{tu gra|ana. Od 15 dana, na koliko je bila
osu|ena, nakon wene `albe, bila je u zatvoru 10 dana.
Protestujemo zbog ovakvih postupaka i o~ekujemo:
1. Da se pozovu na odgovornost lica koja su prekora~ila svoja ovla{}ewa
i time ugrozila kori{}ewe elementarnih prava gra|ana Ustavom i za-
konima ove zemqe zagarantovanih;
2. Da se oduzeti tekstovi peticija sa potpisima vrate onima od kojih su
oduzeti;
3. Da se preduzmu mere koje }e ubudu}e onemogu}iti ponavqawe sli~nih
postupaka organa unutra{wih poslova.
Samo garancija slobode svakom pojedincu zna~i garanciju slobode za sve.
Svaki izuzetak ugro`ava sam princip. Po{to principijelno stojimo na
stanovi{tu socijalizma kao slobodnog dru{tva, dozvolite nam i omogu}ite
da ostanemo u tom uverewu.
Beograd, januara 1982.
232 |
Kosi}ev radio i Jugoslovenski
antikomunisti~ki komitet (JAK)
| 233
Osnivawe Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta saop{teno je preko
Srpskog radio programa 14. avgusta 1958. godine. Ovo nije bila bezna~ajna vest.
U hronici ovog radija ideje iznete tada predstavqale su, u su{tini, Kosi}ev
li~ni stav koji je on tokom 30 godina iskazivao u svojoj ure|iva~koj politici.
Uo~qiva je veza politi~ke misli koju je profesor Kne`evi} plasirao u svo-
jim tekstovima, i onoga {to je prakti~no, kroz svoj medij, uradio Kosi}.
Povodom osnivawa Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta
U na{oj emigraciji odavno se ose}ala potreba za jednom grupom qudi, ko-
ja }e primiti na sebe iskqu~ivo borbu protiv komunisti~kog re`ima u Jugo-
slaviji i komunizma uop{te, i koja }e, ujedno, pred strancima dokumentova-
no, pobijati sve komunisti~ke neistine, a tra`iti prijateqe na{e borbe.
Qudi oko Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta pripadaju ra-
znim na{im nacionalnim, kulturnim i verskim organizacijama. A, u Jugo-
slovenskom antikomunisti~kom komitetu, bave se samo antikomunisti~-
kim radom. Izgleda, da je ovakva podela rada potrebna, ba{ s obzirom na
slo`enost borbe protiv komunizma.
Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet ne treba uzeti kao neku novu
na{u organizaciju, koja je sli~na ma kojoj dosada{woj. Wega treba tuma~iti
kao jednu radnu demokratsku ekipu, koja je sav svoj rad usmerila protiv na{eg
glavnog neprijateqa, a u sporazumu sa merodavnim i odgovornim licima u na-
{oj emigraciji. Uzev{i kao svoju politi~ku platformu na~ela Jugosloven-
skog Narodnog Odbora u Londonu, qudi oko Jugoslovenskog antikomuni-
sti~kog komiteta opredelili su jasno svoj nacionalni i demokratski stav.
Poznato je, da su ta na~ela potpisana od Jugoslovenskog Narodnog Odbora iz
Londona i Centralnog Odbora Narodnog Demokratskog Otpora, u zemqi, za
vreme rata, pod komandom |enerala Dragoquba-Dra`e Mihailovi}a.
Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet tra`i saradwu i sara|iva}e
sa svakim pojedincem i svakom organizacijom demokratski orijentisanom,
koji `ele i ose}aju potrebu da ga pomognu. Rad je mnogostruk, te`ak i skop-
~an sa mnogim naprezawima. Me|utim, nema ~oveka, `ene, ili odraslog de-
teta, koji ne mogu, u ovoj borbi, biti od koristi. Zato preporu~ujemo svima,
da se zainteresuju radom Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta i za
sva bli`a obave{tewa obrate se na adresu, koja je data u Saop{tewu.
Sve su na{e organizacije korisne, ma koliko ih bilo, ako su demokrat-
ske i ako me|u wima postoji prijateqska veza i sporazumna podela rada. Tu
O

234 |
| Po ideji Nikole Kosi}a ovaj grb nacrtao je u Milvokiju
vazduhoplovni narednik Ratko Popovi}
| 235
podelu rada smatramo vrlo va`nom i neophodnom, pa s toga pozdravqamo po-
javu Jugoslovenskog antikomunisti~kog Komiteta kao na{u potrebu.
Me|utim, uz prilo`eno, treba dati i kratku predistoriju osnivawa Ju-
goslovenskog antikomunisti~kog komiteta kroz izvode iz nekih dokumena-
ta iz kojih }e se videti kakvu je ulogu, u tom poslu, van radija, imao Kosi}.
Aopet, sve skupa, wegov politi~ki `ivot i radio, bili su stopqeni u celi-
nu koja je funkcionisala tako da je izgledalo da Kosi} i nema privatan `i-
vot. To je i razumqivo, ako se zna da je za generalnog sekretara JAK-a u SAD
izabran Nikola Kosi}. Ovde objavqujemo kratak pregled nastanka tog Komi-
teta jer su wegovi ~lanovi, uglavnom, bili i saradnici Srpskog radio pro-
grama. Na taj na~in Kosi} je imao podr{ku da stavove Komiteta pretvori u
programske ciqeve radija. I ovi zapisnici sa~uvani su u arhivi Kosi}evog
radija. Inicijator ovog politi~kog projekta bio je dr Slobodan Jovanovi}.
Kada se vojvoda \uji} svojim pismom, 1961. godine obra}a Srpskom ra-
dio programu, on ne priznaje Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet
ve} se obra}a bratskom Srpskom antikomunisti~kom komitetu.
Milwaukee, 2. decembar 1956.
Z a k q u ~ c i:
1. Osniva se Pokret za oslobo|ewe Jugoslavije
2. Pokret za oslobo|ewe Jugoslavije usvaja program Jugoslovenskog na-
rodnog odbora, izlo`en u Poruci od aprila 1950. i priznaje Jugo-
slovenski narodni odbor u Londonu kao svoje politi~ko vo|stvo.
Prisutni (cela redakcija Srpskog radio programa)
1. Nikola Kosi},
2. Aleksa Grkovi},
3. Branko Popovi},
4. Borivoje Radowi},
5. Selimir Popovi},
6. Branislav Stani{i},
7. Mom~ilo Ili}
Jugoslovenski narodni odbor
12. maj 1957. Chicago (^e{ka {kola)
Sastanku prisutni:
^eda Arsenijevi}
Borivoje Anti}
Bogdan Zari}
Raka Vrazali}
Sreten Gaji}
Brana Majstorovi}
Vidoje Novakovi}
Milutin Lili}
Du{an Trifunovi}
Vladan Mari}
Milan An|elkovi}
Dragi{a Qumovi}
O
236 |
Pavle Jovanovi}
Spasoje Dragovi}
Brana @ugi}
Du{an Hajdukveqkovi}
Kosta \uri~kovi}
Sastanak otvara g. Aleksa Grkovi} i predla`e za predsedavaju}eg g. Dra-
gi{u Qumovi}a
Predlozi i re{ewa:
1. G. Milutin Lili} predla`e, da Privremeni Sekretarijat uputi zva-
ni~no pismo Jugoslovenskom odboru u Londonu i obavesti ga, da smo
mi, po dosada{wim wihovim nezvani~nim sugestijama, pristupili
organizaciji rada u SAD s tim, {to u potpunosti prihvatamo program
Jugoslovenskog narodnog odbora u Londonu, objavqen u Poruci od
aprila 1950, i priznajemo Jugoslovenski narodni odbor za na{e po-
liti~ko vo|stvo.
2. G. Nikola Kosi} se sla`e s gorwim predlogom, s tim da se dopuni jo{
ovim:
S obzirom na doga|aje u svetu, a naro~ito u na{oj Otaxbini Jugo-
slaviji, potrebno je, {to pre, pristupiti hvatawu i produbqivawu ve-
za sa onim qudima u Jugoslaviji, koji rade na ru{ewu komunisti~kog
re`ima;
Ciq uspostavqawa veze sa tim qudima je: uzajamno obave{tavawe,
koordinirawe i pomagawe u radu izme|u wih i emigracije;
U inostranstvu treba sprovesti naj{ire obave{tewe celog demo-
kratskog sveta o pravom stawu u Jugoslaviji tra`e}i prijateqe, koji }e
pomo}i wenom oslobo|ewu;
U potpunosti se usvajaju na~ela, koja je objavio Jugoslovenski na-
rodni odbor u Londonu, u Poruci, meseca aprila 1950. godine;
Priznaje se, kao politi~ko vo|stvo, u emigraciji, Jugoslovenski
narodni odbor u Londonu, i wemu se ostavqaju potpuno odre{ene ru-
ke u vo|ewu politike, prikupqawu na{ih snaga i stvarawu narodnih
pretstavni{tava, u sporazumu sa ostalim grupama i organizacijama.
Oba ova se predloga usvajaju i Privremenom Sekretarijatu se stavqa u du-
`nost da uputi ovakvo pismo Jugoslovenskom narodnom odboru.
Chicago, 22. Septembar 1957.
Sastanak zatim re{ava da treba pre}i na formirawe organizacije, te se
pretvara u Osniva~ku skup{tinu:
G. Nikola Kosi} predla`e, da se sada izabere samo Generalni Sekretar,
koji bi stupio u vezu sa qudima i predlo`io idu}em sastanku potreban broj
svojih pomo}nika (23 sekretara, blagajnika i obrazovao Sekciju za rad sa
Zemqom), a docnije, kako se rad bude razgrawavao i potrebe se ukazale, vr{i-
ti popuwavawa.
G. Brana Stani{i} predla`e potpun izbor uprave, po {emi, koju je pred-
lo`io Privremeni Sekretarijat.
Najzad se skup slo`io u tome, da se prihvati {ema, koju je izradio Privre-
meni Sekretarijat, ali da se za sada, izvr{i samo izbor Generalnog Sekretara.
| 237
Pristupa se izboru, tajnim glasawem. Za otsutne, glasaju wihovi puno-
mo}nici.
Za Generalnog sekretara izabran je g. Nikola Kosi} sa 27 glasova.
Rezultat glasawa je bio slede}i:
Nikola Kosi} (27)
Milutin Lili} (3)
Aleksa Grkovi} (2)
Dragi{a Qumovi} (1)
Brana Stani{i} (1)
I jedan listi} prazan. Ukupno je glasalo 35 lica.
Re{ava se da se uzme ime: Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet.
Ideja za stvarawe Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta se-
}a se Kosi} nastala je, uglavnom kod qudi, koji su bili ~lanovi Srp-
skog radio programa. Skoro svi na{i ~lanovi Upravnog odbora bili su
i ~lanovi Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta. Postojala je po-
treba za stvarawem takve organizacije zato {to su komunisti imali svo-
je agente ovde koji su po~eli da prave nered me|u nama. De{avala su se i
politi~ka ubistva {irom kontinenta. Tako je, na primer, zverski ubijen
Dragi{a Ka{ikovi} u ^ikagu, i jedno dete koje je bilo sa wim. @eleli
smo da na{ svet odbranimo od komunisti~ke propagande i stupili smo
u vezu s na{im qudima koji su bili ~lanovi sli~nih organizacija u Au-
straliji, Americi, Engleskoj, Gr~koj., da bismo, tako, stvorili op{ti
odbrambeni sistem od komunizma, ne samo u jednom mestu ve} svuda gde se
on pojavi.
Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet `eleo je da stupi u vezu sa
sli~nim ameri~kim organizacijama koje su radile na suzbijawu komuni-
zma. Sa wima je ve} pre mene imao kontakte dr Slobodan Dra{kovi} ko-
ji je prihvatio wihove izvesne uslove koje ja nisam mogao da prihvatim.
Recimo, da takav odbor u isto vreme vodi borbu i protiv pojedinih ra-
sa, na primer, crnaca. Dra{kovi} je to prihvatio jer je wegovo geslo bi-
lo: Srbin svuda i svagda. Za wega je bila ispevana pesma:
Srpsko je nebo plavo,
Na wemu srpski Bog,
Samo za wega srpski an|eli pevaju,
Srpsku pesmu Srbinu Bogu svom.
To nisam mogao da prihvatim.
Sa ameri~kim odborima imao sam samo saradwu u tom smislu {to smo
koristili wihove antikomunisti~ke filmove kao i jednu odli~nu kwi-
gu Ideje u konfliktu u kojoj je obja{weno za{to demokratski svet nije
mogao da se slo`i sa komunisti~kim svetom.
Me|utim, nisam `eleo da se odvajam od Jugoslovenskog narodnog od-
bora u Londonu u ~ijem su sastavu bili ugledni qudi sa dr Slobodanom
Jovanovi}em na ~elu. To je onaj odbor koji je funkcionisao u toku rata.
Moj prvi kontakt s wima bio je onaj s Radojem Kne`evi}em. Me|utim,
pre toga, i nezavisno od toga, pismo je uputio dr Slobodanu Jovanovi}u
major Aleksa Grkovi} na koje mu je ovaj pozitivno odgovorio. Jugosloven-
238 |
ski antikomunisti~ki komitet slao je poruke ili saop{tewa pojedinim
qudima ili organizacijama u Jugoslaviji za koje smo znali da ih ne}e
kompromitovati, a pisci ovih tekstova bili su ugledni javni i politi~-
ki radnici Miha Krek, dr Milan Gavrilovi}, Radoje Kne`evi}, i dru-
gi. Srpski radio program slu`io je kao oslonac Jugoslovenskom antiko-
munisti~kom komitetu, s obzirom na to da smo prihvatili demokratske
principe Jugoslovenskog narodnog odbora u Londonu; i mi smo `eleli
da budemo wegov organ u Americi, samo pod drugim nazivom, da bismo na
taj na~in, okupili mnogo vi{e qudi, ne samo u Americi, ve} i u ostalom
svetu. Sve vesti koje je Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet davao,
sem onih dopisa koji su i{li u zemqu, prvo su objavqivane preko Srp-
skog radio programa.
Kad je nai{ao raskol, ogranak Jugoslovenskog antikomunisti~kog ko-
miteta koji je delovao u ^ikagu negodovao je i nije prihvatio stav Srpskog
radio programa koji nije hteo, ni u kom slu~aju, da se odvoji od matice cr-
kve u zemqi. Ogranak u ^ikagu podelio je i na{ komitet i dao sebi naziv
Srpski antikomunisti~ki komitet. Koliko i kako su oni delovali, ne
znam. Mi smo nastavili sa radom jo{ nekoliko godina. Davali smo, na
primer, oglase po novinama i na radiju i tra`ili od svakoga ko ne{to
zna o komunisti~koj propagandi u svojoj sredini, da nam to javi.
Srpskom radio programu stizale su i pretwe, od na{ih konzulata.
Sin popa Vitomira Vidakovi}a iz U`ica, koga sam ja poznavao kao {vr-
}u dok sam kao podporu~nik slu`io u U`icu, bio je konzul u ^ikagu. Slao
je pojedinim na{im ~lanovima prete}a pisma i tra`io da prestanemo sa
tom propagandom koju vodimo protiv naroda i Jugoslavije i pitao: Da
li znate da u zemqi imate familije i zato vodite ra~una {ta radite?!
Bilo je na{ih qudi koji su odlazili u konzulat i od wega primali
izvesne zadatke, da u svojoj okolini vode kampawu protiv politi~ke emi-
gracije, i Amerike, u kojoj smo na{li uhqebije.
Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet prestao je da radi kada su
se prilike u zemqi promenile. Osim toga, Jugoslovenski narodni odbor
u Londonu, posle smrti Slobodana Jovanovi}a, ne mo`e se re}i da je vi-
{e postojao, i wegovo idejno jezgro se rasturilo. Ostalo je sve na borbi
srpskih demokratskih elemenata u Jugoslaviji. Ali, Srpski radio pro-
gram i Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet, koji smo mi osnovali,
i{li su ruku-podruku.
Na~ela Jugoslovenskog narodnog odbora u Londonu Poruka, april,
1950
Demokratska opozicija komunisti~koj diktaturi u Jugoslaviji ne zahte-
va niti `eli prost povratak na predratni politi~ki, privredni i dru-
{tveni poredak u na{oj zemqi. Ona ho}e razvijawe i usavr{avawe politi~-
kih i socijalnih ustanova u pravcu savremenih te`wi, shodno slobodno
izra`enoj voqi narodne ve}ine. Dr`imo da slede}a na~ela, koja je Jugoslo-
venski narodni odbor i do sada zastupao, mogu najboqe da poslu`e za okupqa-
we na{e emigracije i organizovawe Dr`avnog pretstavni{tva Jugoslavije u
inostranstvu:
1. Otpor naroda u zemqi i svi napori slobodnih gra|ana Jugoslavije u
emigraciji moraju biti organizovano usretsre|eni za nepomirqivu

| 239
| Naslovna strana Poruke, iz 1958. godine
donosi vest o smrti profesora Slobodana Jovanovi}a
240 |
borbu protiv komunisti~kog re`ima i za vaspostavqawe slobode, so-
cijalne pravde i demokratije u Jugoslaviji.
2. Borbu protiv komunizma treba voditi u ime na~ela savremene demokra-
tije. Ta na~ela treba da nas rukovode i pri budu}em ure|ewu dr`ave.
3. Slobodna i ujediwena Jugoslavija bila je i danas jeste istorijska
stvarnost i me|unarodna potreba. Ona je naj~vr{}e jemstvo za slobodu
i napredak i srpskog i hrvatskog i slovenskog naroda, svih gra|ana bez
razlike. Odr`awe i solidarno ~uvawe jugoslovenske dr`avne zajedni-
ce od svih spoqnih i unutra{wih opasnosti `ivotna je potreba na{e-
ga naroda i du`nost na{eg pokoqewa.
4. Jugoslavija treba da bude organizovana na demokratskoj i federativnoj
osnovi, sa sredi{nim Narodnim pretstavni{tvom i zajedni~kom
Vladom za poslove cele dr`ave. Posebno narodni i dr`avni poslovi
federalnih jedinica treba da ostanu u punoj nadle`nosti pojedinih
federalnih Vlada i odnosnih Narodnih skup{tina.
5. Kona~na re~ o ure|ewu oslobo|ene Jugoslavije pripada narodu u slo-
bodnoj otaxbini, odnosno wegovoj suverenoj Ustavotvornoj skup{tini,
izabranoj op{tim, tajnim i jednakim pravom glasa.
Odluke Ustavotvorne skup{tine o ure|ewu Jugoslavije treba da budu do-
nesene tako, da nesumwivo odgovaraju slobodnoj voqi narodnih pretstavni-
ka ve}ine Srba, ve}ine Hrvata i ve}ine Slovenaca.
Iznose}i gorwa na~ela i program rada, mi smo re{eni da wihovom
ostvarewu posvetimo sve svoje snage, iskqu~uju}i, kao i dosad, svaki poseban
i partijski interes.
Mi se obra}amo, ovim putem, svima slobodnim gra|anima Jugoslavije u
emigraciji s pozivom i molbom da nas pomognu, te da zajedni~ki poslu`i-
mo narodnoj borbi za slobodu.
Jugoslovenski narodni odbor:
Slobodan Jovanovi}, predsednik Jugoslovenskog narodnog odbora, pred-
sednik svepartijske vlade za vreme rata; Jov. Bawanin, potpredsednik Jugoslo-
venske nacionalne stranke; Milo{ St. Bobi}, ~lan Glavnog odbora Radikal-
ne stranke; Be}ir \onlagi}, ~lan Glavnog odbora Jugoslovenske muslimanske
zajednice; dr Milan Gavrilovi}, predsednik Srpske zemqoradni~ke stranke;
Bogoqub Jevti}, ~lan Glavnog odbora jugoslovenske nacionalne stranke; Rado-
je L. Kne`evi}, ~lan Glavnog odbora Demokratske stranke; Krsta Q. Mileti},
~lan Glavnog odbora Radikalne stranke; Veceslav Vilder, predsednik Izvr-
{nog odbora Samostalne demokratske stranke.
^lanovi Centralnog odbora narodnog demokratskog otpora u zemqi za
vreme rata:
Dr Vladimir Belaj~i}, pretsednik Centralnog nacionalonog komiteta
Jugoslavije; Adam Pribi}evi}, po~asni Predsednik Samostalne Demokrat-
ske stranke, b.
1
~lan Centralnog nacionalnog komiteta Jugoslavije; dr @iv-
ko Topalovi}, predsednik Socijalisti~ke stranke Jugoslavije, b. Predsed-
nik Jugoslovenskog demokratskog kongresa Narodnog otpora.
Samo dva dana posle emitovawa Saop{tewa o osnivawu Jugoslovenskog
antikomunisti~kog komiteta, Kosi} se na Srpskom radio programu ovim
pismom obratio na slede}u adresu.
O
1
b. biv{i. Napomena D. S.
| 241
| Priznawe
Nikoli Kosi}u,
predsedniku
Srpskog radio
programa, za
wegov
petanestogo-
di{wi rad, od
~lanova i
slu{alaca, 20.
avgusta 1967.
godine, u
dru{tvu
najbli`eg
saradnika
Mom~ila Ili}a
242 |
G. Slobodan Jovanovi}, predsednik Jugoslovenskog narodnog odbora, Tu-
dor Court Hotel, 60, Cromwell Road, London, S.W.7.
Plan rada koji je Kosi} u svom pismu Jovanovi}u, objasnio, bio je, u tom
trenutku, i programska okosnica wegovog radija.
Po{tovani gospodine predsedni~e,
Grupa prijateqa iz ^ikaga i Milvokija, politi~kih emigranata iz Jugo-
slavije, izvr{ila je organizovawe rada {to uspe{nije borbe protiv komu-
nizma i oslobo|ewa Jugoslavije.
19. maja 1957. godine, Privremeni sekretarijat te grupe, obavestio je Ju-
goslovenski narodni odbor u Londonu o preduzetom organizovawu i molio
podr{ku toga odbora. Tom prilikom, naro~ito je podvu~eno, da smo saglasni
sa programom Jugoslovenskog narodnog odbora, objavqenim aprila 1950, i
da `elimo u na{oj akciji sara|ivati s wim.
Prema Va{em pismu od 25. juna 1956. upu}enom g. Aleksi Grkovi}u, mi
smo se saglasili da osnujemo Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet. Na
jednom na{em sastanku u ^ikagu, tajnim glasawem, izabran sam za Glavnog se-
kretara Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta. Iz Statuta Jugosloven-
skog antikomunisti~kog komiteta, koji Vam {aqem, vide}ete detaqnije na-
{e ciqeve i na~in organizovawa. Ali, iz Statuta se ne vidi kojim putem
na{u akciju `elimo da usmerimo.
Mi smo zamislili da na{ rad uputimo u tri pravca: 1) prema Jugoslavi-
ji; 2) prema stranom svetu i 3) prema na{oj emigraciji.
Prema Jugoslaviji rad bi bio direktan: hvatawe veze sa na{im qudima,
koji ve} rade na ru{ewu tamo{weg re`ima, a u ciqu uzajamnog obave{tava-
wa i koordinirawa u radu; ubacivawe pismenog materijala u Jugoslaviju, ko-
ji treba korisno da poslu`i nacionalnim elementima, i upu}ivawe poseb-
nih pisama onim komunisti~kim funkcionerima, koji se isti~u u
maltretirawu nacionalnog `ivqa. U ovom pravcu mi smo, do sada, ne{to
uradili i dva puta smo ubacili pisma bilten Slobodna {tampa. Prvo
se pismo odnosilo na Titov dolazak u SAD, a drugo na \ilasovu kwigu No-
va klasa. Pisma su upu}ivana sa raznih kontinenata i dr`ava, na adrese nad-
le{tava, raznih ustanova, radni~kih organizacija, zemqoradni~kih zadruga
itd. Pored ovoga, komunisti~kim funkcionerima slali smo na li~ne adre-
se. Za ovo smo koristili po{tu i kanale. Imamo potvrdu da su na{e po{iq-
ke stigle tamo. Koliko ih je stiglo, to ni pribli`no jo{ ne znamo. Prvo
slawe je bilo u 500 primeraka, a drugo u 1000. Adrese komunisti~kih funk-
cionera dobili smo ne{to preko na{ih prijateqa, a ne{to smo na{li u
adresaru, koji je dobavqen iz Jugoslavije. Ukupno, do sada raspola`emo sa
oko 25.000 adresa. Mu~imo se da dobavimo adrese sve{tenika u Sve{teni~-
kom udru`ewu, koje poma`e re`im. A neprekidno tragamo za adresama osta-
lih komunisti~kih, najve}ih i najmawih, funkcionera.

| 243
Za rad prema stranom svetu pokrenuli smo povremeni bilten na engle-
skom jeziku Free Yugoslavia. Preko ovog biltena imamo nameru da stranom sve-
tu upu}ujemo apele, proteste ili da dajemo obave{tewa, i na taj na~in upozna-
mo svetsku javnost o pravom stawu u Jugoslaviji. Bilten bi bio upu}ivan:
~lanovima vlada, narodnim poslanicima, senatorima, uredni{tvima listova,
bibliotekama, univerzitetima i svima onim licima, za koje smatramo da bi
se mogla za na{u stvar zainteresovati. Ne raspola`emo jo{ ni adresama onih,
kojima je bilten Free Yugoslavia namewen. Sem ovoga, prire|ivali bi, gde se za
to uka`e mogu}nost, javna antikomunisti~ka predavawa na engleskom jeziku.
Na{a emigracija je, na ovom delu sveta, mnogo na pojedine grupe izdeqe-
na. I pored ovog, mi imamo nameru, da u duhu na{eg Statuta u pojedi-
nim mestima, gde za to postoje uslovi, obrazujemo Mesne jugoslovenske anti-
komunisti~ke komitete. Mesni komiteti bi nam slu`ili da uti~u na
raspolo`ewe i aktivnost na{ih qudi, da prate lokalnu {tampu, da organi-
zuju antikomunisti~ka predavawa sa prikazivawem antikomunisti~kih fil-
mova, kao i za druge javne antikomunisti~ke manifestacije, i da prikupqa-
ju ~lanove. Sa antikomunisti~kim predavawima `elimo da postignemo
dvostruki ciq. Prvo, da na{e qude u~vrstimo ideolo{ki i pru`imo im
najnovija obave{tewa o radu svetskog komunizma; drugo, da tim predavawima
i prikazivawem filmova do|emo i do novca. Po{to smo organizacija koja
se ne bavi zaradom, zadovoqili bi se dobrovoqnim prilozima.
Mi ne mislimo da izdajemo list na na{em jeziku. Smatramo da je Poru-
ka na{a, a Glas kanadskih Srba, nadamo se, da}e nam gostoprimstvo. Za na{u
javnost publikovali bi: odr`ana predavawa, upu}ene apele ili proteste pu-
tem biltena Free Yugoslavia i, po potrebi, kratka obave{tewa.
Iznose}i Vam gospodine predsedni~e, gorwe na{e namere mi, Vas li~no,
i ostale ~lanove Jugoslovenskog narodnog odbora molimo, da nas prihvatite
i pomognete u radu. Va{a nam je pomo} vrlo potrebna. Mi bismo `eleli vi-
{e nego samo saradwu sa Jugoslovenskim narodnim odborom. Mi Vam stavqa-
mo na raspolo`ewe celu na{u organizaciju i omogu}avamo Jugoslovenskom
narodnom odboru da, preko predavawa, uputa ili obave{tewa, napisanih od
Jugoslovenskog narodnog odbora ili wegovih ~lanova, stupi u bli`i kontakt
sa emigracijom i uti~e na wu. Takva predavawa bi bila ~itana na na{im sku-
povima i najzad publikovana u na{oj {tampi, nazna~uju}i od koga su.
Putem biltena Slobodna {tampa Jugoslovenskom narodnom odboru se
ukazuje prilika, da se, po planu, obra}a narodu u zemqi. A preko Free Yugo-
slavia da obave{tava strani svet o pravom stawu u Jugoslaviji i tra`i prija-
teqe na{e borbe.
[to se ti~e predavawa na engleskom jeziku, za sada nemamo jasnu sliku o
tome: gde i kada bi ih mogli odr`ati. I o tome bih Vas docnije obavestio.
Kao {to vidite, mi bi `eleli da ceo intelektualni rad Jugoslovenskog
antikomunisti~kog komiteta predamo Jugoslovenskom narodnom odboru,
ili, pak, da ga radimo u naju`oj saradwi s wim i po wegovim sugestijama, a
sav organizacijski i materijalni deo toga rada, da primimo na sebe. Do ovo-
ga smo do{li jedino zato, {to smatramo, da, u ovim na{im najte`im momen-
tima, Jugoslovenskom narodnom odboru pripada duhovno i intelektualno
vo|stvo emigracije.
Smatram da je potrebno da Vam ka`em koliki nas se broj, do sada, okupio
oko Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta.
244 |
Za posledwu godinu dana bilo je razgovora sa mnogim na{im {kolova-
nim qudima. Pretpostavqali smo da }e oni lak{e uvideti potrebu ovakvog
rada. I najzad, na Statutu, slo`ilo se nas 46. Broj nije veliki. Ali, 96% su
{kolovani qudi, koji svojim dr`awem i dosada{wim radom daju nadu, da }e
svaki od wih mo}i da privede Jugoslovenskom antikomunisti~kom komite-
tu ve}i broj prijateqa. Nama, stvarno, tek predstoji rad na prikupqawu qu-
di. Ovde ra~unamo, naro~ito, na one koji se sla`u sa programom Jugosloven-
skog narodnog odbora i stoje po strani. Ipak, treba}e mnogo rada, dok ne
dobijemo jedan respektivan broj.
[to se ti~e na{eg materijalnog stawa, ono nije zavidno, ali nije ni ta-
kvo, da nam onemogu}ava rad. Za sada, na{ je ~lanski ulog 2.00 dolara mese~-
no, a kada treba podmiriti neki ve}i izdatak, tada svaki od nas da koliko je
jo{ potrebno.
Najzad, re{eno je da na{u javnost obavestimo o osnivawu Jugoslovenskog
antikomunisti~kog komiteta. Dostavqam Vam i jedan primerak Obave{tewa,
s molbom, da ga objavite u narednom broju Poruke sa komentarom, kakav na-
|ete za potrebno.
Gospodine Predsedni~e, u ime moje i svih ostalih ~lanova Jugosloven-
skog antikomunisti~kog komiteta, primite sa ostalim ~lanovima Jugoslo-
venskog narodnog odbora, na{e duboko po{tovawe.
Pomo}ni sekretar Glavni sekretar
Mom~ilo D. Ili} Nikola A. Kosi}
Radoje Kne`evi} odgovorio je u ime Slobodana Jovanovi}a Nikoli Ko-
si}u iz Londona. Ovde treba napomenuti da je Slobodan Jovanovi} u dubokoj
starosti, ne{to kasnije, umro u Londonu, iste godine kada je datirano
pismo.
12. septembar 1958.
Dragi g. Kosi}u,
G. Slobodan Jovanovi} primio je Va{e pismo, s prilozima, o osnivawu
Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta u SAD, i zamolio me je da vam
ja odgovorim u ime Odbora.
Nama je svima milo {to ste taj posao tako uspe{no priveli kraju, na je-
dinoj bazi koja mo`e doneti korisne rezultate u na{em radu me|u slobod-
nim narodima Zapada a to je, na bazi Jugoslavije i demokratije. [teta je
{to jo{ uvek u na{oj emigraciji ima qudi, i me|u Srbima i (jo{ vi{e) me-
|u Hrvatima, koji ne uvi|aju jalovost svake aktivnosti koja bi se zasnivala
na separatisti~kim te`wama. Razume se po sebi da }emo vas mi svesrdno po-
mo}i u va{em radu. U septembarskom broju Poruke, koja treba da iza|e kroz
sedam osam dana, donosimo ~lanak o osnivawu Komiteta. @eleti je da se
sli~ni odbori obrazuju i u drugim velikim gradovima gde ima dosta na{eg
sveta.
Sa srda~nim pozdravom va{im (i na{im) prijateqima i vama li~no va{
Radoje L. Kne`evi}

O
| 245
Glas Amerike
Vezu sa Glasom Amerike ostvario je Nikola Kosi} 1961. godine preko Ni-
kole Kne`evi}a, tre}eg brata Radoja i @ivana Kne`evi}a. Nikola Kne`e-
vi} bio je spiker Glasa Amerike. Te godine Kosi} prvi put emituje na svom
programu dva ske~a iz produkcije GA na srpskohrvatskom jeziku. On pi{e
Kne`evi}u 20. septembra 1961. godine:
Va{im posredovawem kod g. Bergersona i g. Vigina dobio sam dva ske~a,
i to: Kult li~nosti i Dve generacije. Kao poslasticu prikazao sam ih
preko na{eg radio programa i, kako sam i o~ekivao, narod ih je primio sa
velikim zadovoqstvom. Hvala Vam na zauzimawu!
Na{ Jugoslovenski antikomunisti~ki komitet ima mogu}nosti da ove
ske~eve, na nelomqivim plo~ama, ubaci u Jugoslaviju. Mi bi to rado u~ini-
li kada bi znali da to smemo uraditi. I po ovom pitawu, molim Vas, javite
mi {ta mislite.
Vama se prvo obra}am zato {to ne bi hteo da tra`im ne{to {to bi oni
odbili.
Nikola A. Kosi}
O

246 |
A 30. septembra iste godine Kosi} se obra}a gospodinu Viginu menaxe-
ru Glasa Amerike ovim pismom u kome indirektno, pored ostalog daje ne-
ke podatke o svom programu, neke sugestije i zahvaquje na dobijena dva ske~a.
Od svih slu{aoca, izuev komunista i komunisti~ki orijentisanih, sati-
re su primqene odli~no. One su odli~no prikazale suprotnosti izme|u ko-
munisti~ke zemqe, da ceo `ivot naroda stave pod svoje forme, i naroda ko-
ji ne mo`e da se prilagodi komunisti~kim imaginacijama.
Po mom mi{qewu, kao i advokata g. Drobca, ovakve satire su vrlo kori-
sne, jer uti~u na qude direktno.
Sve su emigrantske grupe izlo`ene neprekidnoj komunisti~koj propa-
gandi, kojom rukovode komunisti~ke vlade, preko svojih konzulata i agenata.
Emigrantske grupe brane se kako znaju i umeju. Ali, komunisti~ke obmane i
obe}awa u~inile su da su ~ak izvesni emigranti postali komunisti~ki {pi-
juni. Tako, u skoro svakoj nacionalnoj grupi komunisti imaju svoje agente ko-
ji {pijuniraju, stvaraju nered, neslogu, ometaju rad i tome sli~no.
Komunisti~ki rad prema emigrantima je perfidan, smi{qen i dirigo-
van sa jednog mesta. Komunisti su dobro uo~ili da su novi emigranti osta-
vqeni sami sebi. Ve}ina ne zna engleski jezik u dovoqnoj meri, da bi mogla
da prati ameri~ku {tampu, radio i televiziju. Za najve}i broj emigranata
izvori, iz kojih mogu ne{to saznati, jesu oskudni. Emigrantska {tampa je ne-
efikasna, a komunisti su vrlo grlati.
Amerika je dobro procenila va`nost obave{tavawa sveta u zemqama pod
komunisti~kom kontrolom. Emisije Glasa Amerike slu{ane su vrlo mnogo,
u svim zemqama pod komunisti~kom kontrolom. Ali, milioni novih emi-
granata, kao {to napomenuh, ostavqeni su sami sebi.
Iz gore navedenih razloga, 1952. godine organizovan je Srpski radio
program u Milwaukee, sa ciqem: da na{ svet bude obave{tavan od nas, o stawu
u svetu a naro~ito o prilikama u Jugoslaviji i zemqama pod komunisti~kom
kontrolom.
Do sada, na{ rad se pokazao korisnim, efikasnim i potrebnim. Ali, na-
`alost, ovo je jedini radio program, u na{oj emigraciji, ove vrste. Postoje
i drugi, ali su na komercionalnoj bazi, bez nacionalno-politi~ke i anti-
komunisti~ke tendencije.
Mo`da, sadawe prilike u svetu name}u potrebu da se i o emigrantskim
grupama, svih narodnosti, povede vi{e ra~una.
Organizovawe radio emisija u svim ve}im centrima emigranata, ~ije su
zemqe pod komunisti~kom kontrolom, samo jednom u nedeqi i to nedeqom,
mnogo bi doprinelo razbijawu komunisti~ke propagande me|u emigrantima
i odr`awu borbenog duha prema komunizmu.
Emigracija raspola`e, za ovakav rad, dovoqnim snagama u qudstvu, ali joj
nedostaju tehni~ka sredstva i materijalna.
Nikola A. Kosi}
Celu korespondenciju sa Glasom Amerike Kosi} je obavqao na engle-
skom jeziku, ali je prevode svih va`nih pisama sa~uvao na srpskom i ostavio
u svojoj arhivi. Podatke o ovim ske~evima kao i trake, dao mi je krajem 2000.
godine, u ^a~ku.
O

O
| 247
Evo i nekoliko kratkih biografskih podataka o Nikoli Kne`evi}u iz
nekrologa povodom Kne`evi}eve smrti 1975, a koji je napisao i objavio Ko-
si}.
Ro|en je 1903. Pravni fakultet je zavr{io 1925. u Beogradu. Ubrzo
je pre{ao u diplomatsku struku i tu proveo do 1944. pi{e Kosi}. Slu-
`bovao je u Var{avi, Berlinu, Istambulu, Londonu i Bejrutu. 1954, use-
qava se u SAD i zapo{qava u Glasu Amerike kao spiker, prevodilac i
pisac radio ~lanaka.
Kad sam zapisao ove podatke o Kne`evi}u, tokom boravka u ^a~ku krajem
2000. godine, upitao sam Kosi}a za{to nije uzeo ameri~ki paso{. Citiram
wegovu izjavu na ovom mestu, jer }e deo koji sledi, opet da nas vrati na po~e-
tak wegovog radija. Kosi} je rekao:
Srpski politi~ki emigrant, ili jugoslovenski, u vremenu od 1945.
do 1991, i wegov uspe{an patriotski rad, ne mo`e se zamisliti bez ve-
ze sa svojom zemqom. Sav moj rad u emigraciji, bio je trud da saznam {ta
se de{ava u mojoj zemqi, da li sam ja sa razlogom emigrant. Prema tome,
trudio sam se da se usmerim u onom pravcu koji bi koristio mome naro-
du i dao orijentaciju prijateqima i emigraciji u kojem pravcu da oni
usmere svoj rad, to jest samo u korist zemqe.
Za{to nisam prihvatio ameri~ko dr`avqanstvo?!
Jedino ose}awe koje sam imao: promeniti dr`avqanstvo, bio bi za
mene najte`i trenutak u `ivotu jer sam u zemqi ostavio `enu i troje de-
ce, staru majku i oca koji je ratovao za Srbiju u Prvom svetskom ratu, i u
Drugom ratu; da oni svi tamo budu Srbi, a ja da ne budem! Nikada nisam
zamerio prijateqima i drugovima koji su morali da promene dr`avqan-
stvo da bi dobili posao. Kad su od mene tra`ile ameri~ke vlasti da pri-
mim dr`avqanstvo, ja sam odgovorio: Vi ste mene primili kao gosta ov-
de i dali mi mogu}nost da zara|ujem svoj hleb, a ja sam se obavezao da }u
da po{tujem va{e zakone. Ja to i radim. Ako vam, kao takav, nisam potre-
ban, javite mi, a ja }u na}i drugu zemqu koja }e me primiti bez ikakvih
uslova.
Po~etak i rad Kosi}evog radija
Kao {to je ve} opisano, svaki program, do {ezdesetih godina, po~iwao je mu-
zi~kom {picom Spremte se spremte ~etnici. Tekst prve emisije 28. juna
1952. koji je pro~itao Kosi} glasio je:
Dragi slu{aoci! Dana{wim danom otvaramo novih 30 minuta radio
programa na srpskom jeziku. Od sada, pa ubudu}e, ~u}ete nas svake nedeqe od
11.30 do 12.00 ~asova, na radio Milvoki, WRJN, a na 1400 kilo cikla ili
WRJN FM na 100,7 mega cikla.
Program }emo po~iwati na{om pesmom koju ste ~uli. Ovo je pesma stvo-
rena u na{oj bliskoj pro{losti, u doba velike borbe srpskog naroda za oslo-
bo|ewe od tu|inske vlasti. Ova nas pesma i sada opomiwe da ne izgubimo iz
vida da smo, posle na{eg napornog rada za svakida{wi hleb, slobodni i ne-
O
O

248 |
pokolebqivi borci za na{e ideale, radi kojih i sada podnosimo velike `r-
tve, uvek sa opravdanom nadom da }e na{ narod opet do~ekati svoj Vaskrs.
Sada ~ujte pesmu sa plo~e: Celom svetu svi}e zora, nad Balkanom nema
dana.
Posle te pesme Kosi} ~ita svoje predavawe o Vidovdanu i Kosovskoj bi-
ci. Tako je zapo~ela wegova prva emisija.
Danas sa upaqenim vo{tanicama u srpskim slobodnim crkvama, srpski
sve{tenici pomoli}e se Bogu za sve znane i neznane srpske junake od Laza-
ra do |enerala Mihailovi}a, koji dado{e `ivote za slobodu svoje zemqe.
Neka im je hvala i ve~an pomen.
Kosi}, potom, ka`e da }e tenor beogradske opere @ika Tomi} pevati sa
plo~e Gospode, usli{i molitvu moju.
Hor beogradske opere peva: Za otaxbinu.
U koncertu sa plo~a koji sledi, pevali su: Mijat Mijatovi}: Divna si,
Qubi}: Oj kafano, kono moja, Bulatovi}: Oj Ni{avo.
Na kraju Kosi} dodaje da se sve odsvirane plo~e preko ove stanice mogu
ponoviti na zahtev na{ih slu{alaca. Prvi kome je ispuwena muzi~ka `e-
qa More vr}aj kowa bio je Milivoje Vuki} Vule iz Milvokija koji je po-
zdravio prijateqe u Keno{i, Crven~anina, Vasi}a, Kandi}a i Vlahovi}a.
U svakom radio programu muzika sa plo~a zauzima va`no mesto kao i
govor, ali, s obzirom na ~iwenicu kako je nastao Kosi}ev radio, nabavqawe
muzike Kosi} je opisao ovako:
Mi u Americi nismo imali na{u muziku iz Jugoslavije. Kad sam do-
{ao u Ameriku, i po~eo svoj radio program, nisam imao nijednu plo~u.
Tako sam muziku morao da prikupqam od na{ih starosedelaca koji su na-
{e plo~e dobijali iz Jugoslavije pre Drugog svetskog rata. To je, pre sve-
ga, bila srpska narodna muzika. Najvi{e je pesama Mijata Mijatovi}a.
Ipak, uspeo sam, u po~etku, da nabavim {est plo~a. Tada je emisija traja-
la svega pola sata. Tri plo~e bile su dovoqne da popune celinu. Posle,
kako se {irio program, trebalo je nabavqati i muziku. Kupovao sam plo-
~e od starosedelaca dok se moglo, a kasnije moja deca slala su mi muziku
iz Jugoslavije. Pojavili su se i na{i trgovci koji su prodavali plo~e.
Me|utim, moj program emitovao je samo odabranu, dobru muziku koja je za-
dovoqavala potrebe slu{alaca. Dve Amerikanke napisale su mi pismo i
molile da im ponovim plo~u Tamo daleko. To su bile retke `eqe slu-
{alaca. Osim nabavke, kako sam opisao, neki na{i starosedeoci su i po-
klawali plo~e na{em radio programu.
U stvarawu svog radio programa. Kosi} nije imao novac, agencijske izve-
{taje, doma}u biblioteku, sre|enu novinsku dokumentaciju. Na po~etku iz-
vori wegovih informacija bile su vesti Glasa Amerike na srpskom jezi-
ku, vesti ameri~kih radio i TV-stanica, ili ono {to je mogao da pro~ita u
ameri~koj {tampi. Evo {ta Kosi} ka`e kako se kasnije informisao:
Najpristupa~niji mi je bio NIN; po~eo sam da ga ~itam tek krajem
1967. godine. Dobijao sam i Borbu. U Borbi je, ~ak, bio jedan ~lanak
koji se osvr}e na moj sukob s Qoti}evcima u emigraciji Borba ga je
prokomentarisala na moju {tetu. Daqe, dobijao sam ~esto i Politiku.
O

O
O
| 249
Te ~lanke iz Politike prezentirao sam mojim slu{aocima sa mojim
komentarom, iznose}i sve ta~no onako kako je pisano, a ne kako sam ja
hteo, ili kako su drugi hteli, nego onako kako jeste. A moji komentari,
koje sam uz ~lanke davao, bili su li~no pisani po mom ube|ewu.
Vrlo brzo posle ustoli~ewa Srpskog radio programa, najave, vesti i
komentari, osim ponekad, kucani su pisa}om ma{inom, }irili~nim slovi-
ma, i to prete`no na papiru sa zaglavqem, kako je to prikazano. Latini~na
pisa}a ma{ina uzela je maha u zavr{nim godinama programa. Ovaj podatak
o kozmetici radija svakako je mawe va`an od ~iwenice da Kosi} ne uspeva
da finansijski stabilizuje svoj radio ni posle tri decenija rada.
O

Dragi slu{aoci,
U toku ovog dugogodi{weg rada promenili smo nekoliko radio stanica,
dok se nismo zadr`ali na ovoj WYMS FM, na kojoj nas sada slu{ate. Razlog
tih promena bio je taj {to su radio stanice, jedna po jedna, zatvarale pro-
grame etni~kih grupa. Tako, sada nam stoji na raspolo`ewe u Milwaukee samo
ova jedina, preko koje govorimo.
Uprava ove radio stanice WYMS FM ima u svom programu i rad sa etni~-
kim grupama, izlazi nam u susret u mnogim momentima i olak{ava nam rad.
Ali, usled op{tih ekonomskih nezgoda u zemqi, radio stanica WYMS FM
nije dobila od Federalne vlade, ni od dr`ave Wisconsin onu finansijsku
potporu, koja joj je neophodno potrebna, da bi mogla svoj rad da odr`i na do-
sada{woj visini. Pla}awe stru~nog osobqa, koje slu`i i nama, zamena i
opravka dotrajalih aparata, nabavka potro{nog materijala, jesu stalne poja-
ve, koje su nerazlu~no vezane za rad jedne radio stanice. Zbog ovih navede-
nih razloga, radio stanica WYMS FM zapo~ela je sa pronala`ewem Prija-
teqa radio stanice WYMS FM za 1982. godinu, koji shvataju wenu `equ da
sa istom stru~no{}u i kvalitetom nastavi rad i sa etni~kim grupama, i ko-
ji imaju mogu}nosti i `ele da joj finansijski priteknu u pomo}.
Radi va{e i na{e evidencije i pro{logodi{weg iskustva predla`emo
vam slede}e: Ako se odlu~ite da finansijski priteknete u pomo} radio sta-
nici WYMS FM, pozovite me telefonom i javite koju sumu novaca `elite
dati. Novac mo`ete uru~iti li~no ma kojem ~lanu Srpskog radio programa.
A mi }emo, sa potrebnim podacima, novac dostaviti radio stanici WYMS
FM, koja }e vam potvrditi prijem novca. Ako novac `elite da {aqete di-
rektno radio stanici, po`eqno bi bilo da nas najkra}e obavestite, da bi
vas i mi uvrstili u Prijateqe radio stanice WYMS FM za 1982. godinu.
Novac poklowen radio stanici mo`ete odbiti od takse.
Hvala!
250 |
Da bismo ilustrovali na kakve je sve te{ko}e nailazio zakupqeni ra-
dio, donosim deo izve{taja sa godi{we skup{tine Srpskog radio progra-
ma, 15. jula 1979. godine.
U toku meseca februara, direktor je ponovo pozvao g. Kosi}a i tom pri-
likom nam je otkazao gostoprimstvo, ali je izjavio da nam je na{ao drugu ra-
dio stanicu. To je stanica WYNS FM 89 talasne du`ine na kojoj se i danas na-
lazimo. Ova stanica je centar svih {kola u Milvokiju. Direktor nove radio
stanice nas je rado prihvatio, ali je dao i uslove pod kojima mo`emo da radi-
mo: da ne bude komercijalnih programa, nikakve verske stvari kao i reklama.
Dozvolio je da se pusti poslanica Svetog arhijerejskog sabora, ako nije
propaganda za veru.
^esto je voditeq Kosi} sa svojim saradnicima pokrivao buxetske rupe
svoga programa od li~no zara|enog novca. Kosi} rado isti~e ime gospodina
[in`aka, Poqaka, koji je bio menaxer navedene radio-stanice u Milvoki-
ju. Bez [in`akove bratske pomo}i i razumevawa finansijskog stawa u ko-
me se entuzijasta Kosi} nalazio, ne bi bilo ni wegovog radio programa. U
toj 1952. odnosno 1953. prilozi su se kretali od jednog do 57 dolara. Svaki
drugi ~ovek, na Kosi}evom mestu, mawe uporan i mawe svestan funkcije ra-
dija, davno bi odustao od ovog volonterskog mukotrpnog posla. Samo nekoli-
ko puta nije emitovan program i to onda kad je stanica imala tehni~ki re-
mont, {to je u popisu sadr`aja Kosi}eve radio-stanice posebno nagla{eno.
Me|utim, Kosi} za 1977. izdvaja jedno neverovatno obave{tewe, {to opet
svedo~i o tome kakvi su bili odnosi me|u Srbima u SAD. Evo tog teksta:
Advokat g. Milan Drobac obavestio me je, da su me neki ~lanovi cr-
kve u raskolu prijavili ameri~kim poreskim organima u Medisonu (Me-
dison) da: dugo godina vodim Srpski radio program u Milvokiju, napla}u-
jem reklame, primam dobrovoqne priloge i ne pla}am obavezni porez.
Ameri~ke poreske vlasti hitno tra`e da podnesem izve{taj o mate-
rijalnom poslovawu Srpskog radio programa, za posledwih pet godina,
19721977.
Moj izve{taj se vidi iz prilo`enog pisma advokatu Drobcu.
Sledi detaqan izve{taj o tome {ta je to Srpski radio program i nesre}-
ni Kosi} pravda se poreskim vlastima da je program, od samog po~etka, za-
snovan na dobrovoqnim prilozima slu{alaca i da od prvog dana postoje
kwige rashoda koje ta~no bele`e kako je novac u{ao i na {ta se tro{io.
Upravni i nadzorni odbor vr{e kontrolu prihoda i rashoda. Zatim su pri-
lo`ene kopije finansijskih kwiga za pet prethodnih godina. Posle dugog
procesa i dokazivawa, ameri~ke poreske vlasti osloba|aju Kosi}a i wegov
radio podnetih tu`bi i potvr|uju da je Srpski radio program poslovao kao
nekomercijalna organizacija.
Crkveni sabori i skupovi povodom zna~ajnih verskih praznika, naro~ito
slava, okupqali bi veliki broj na{ih qudi i iz udaqenih regiona. Bila je to
prava prilika da se u razgovorima informi{e i radio. Stvorene su razne na-
cionalne organizacije koje su imale interesa da se o wima pi{e i govori. Ta-
ko Srpski sokoli, organizacija stvorena po~etkom veka u Srbiji, uga{ena po-
sle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, na Kosi}evom radiju imaju svoje minute.
U Politici od subote 24. juna 2000, u rubici Me|u nama Kosi} o`i-
vqava svoja se}awa na Prvi jugoslovenski svesokolski slet odr`an u Qubqa-
ni 1215 juna 1922. godine.
O

O
O
| 251
Na tom sletu u~estvovao sam kao ~lan ve`ba~ na spravama ~a~anskog
sokolskog dru{tva, Predvodnik i stare{ina sokolskog dru{tva bio je
brat Ferdo Sekovani}, a predsednik dru{tva ~a~anski trgovac brat
[qivi}. Za vreme ve`bawa na sletu ~a~anskog dru{tva do{ao je na slet
kraq Aleksandar Prvi sa kraqicom Marijom. Na sletu je u~estvovalo 7
mu{kih ve`ba~a, 4 `enska i 2 iz redova podmlatka. Posedujem fotogra-
fiju u~esnika sleta ~a~anskog sokolskog dru{tva. Drugih podataka o
ovom sokolskom sletu nemam.
Ova izjava nema veze sa Kosi}evim radijom, ali je dobra prilika da se
upotpuni slika o glavnoj li~nosti nepo`eqnog radija.
Srpska bratska pomo}, osnovana u SAD sa ciqem da materijalno pomogne
novoprido{le emigrante, redovno je preko Kosi}evog radija obave{tavala
svoje ~lanstvo o razli~itim vidovima aktivnosti. Sve zabave koje su se de{a-
vale u Milvokiju i okolini, a koje su okupqale Srbe, sportske manifestaci-
je, piknici i sl., bile su najavqivane i ogla{avane besplatno.
Upravi: Srpski radio ~as
Milwaukee, Wisconsin
KLUB SRPSKIH EMIGRANATA 27. MART
Celokupna nova Srpska emigracija, nastala je iz politi~kog protesta
protivu komunisti~ke diktature u porobqenoj Otaxbini Jugoslaviji.
Srpski narod i Srpska emigracija su svesni ~iwenice, da se komunisti~ka
imperija mo`e sru{iti samo udru`enim naporima slobodnog sveta pod vo|-
stvom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. U tome ciqu a na dan 13. januara 1957.
godine osnovan je u Milwaukee Klub Srpskih emigranata 27. mart sa zadatkom:
a) da se odr`i na potrebnoj visini antikomunisti~ko raspolo`ewe i
ube|ewe kod Srpskih emigranata;
b) da se razvije ose}awe solidarnosti i zahvalnosti prema Americi, od
~ijih napora i `rtava zavisi sudbina celog ~ove~anstva, pa prema tome i
Srpskog naroda;
c) da se na Srpskom sektoru antikomunisti~ke borbe pru`i moralna po-
mo} W. V. Kraqu Petru Drugom, a materijalna potpora wegovoj kancelariji.
Klub kao ustanova ne}e se upustiti u aktuelnu politi~ku problematiku
Srpske emigracije.
Klub `eli iskrenu i prisnu saradwu sa svima nacionalnim, verskim,
humanim i kulturnim organizacijama u Milwaukee, ne me{aju}i se u unutra-
{we stvari tih organizacija.
Klub ima dozvolu za rad Dr`ave Wisconsin pod br. 366952. Adresa klu-
ba je: 1024 So. 18 th. Str. Milwaukee, Wisconsin, ili 1401 Missouri Ave, South Milwau-
kee, Wisconsin.
Predsednik,
Milovan Todorovi}
O

252 |
Srpski radio program Milvoki prire|uje na dan 1. novembra 1968. go-
dine u Srpskom domu sve~anu akademiju povodom 50 godina proboja Solun-
skog fronta. Glavni govornik na Akademiji bi}e profesor Radoje L. Kne-
`evi}. Posle akademije igranka. Svira orkestar Beograd.
Poslanica prestolonaslednika Aleksandra objavqena je nove 1978. godi-
ne, koju je pro~itao spiker na srpskom i engleskom jeziku. Sa~uvana je u
Kosi}evoj dokumentaciji o radiju.
MOM DRAGOM NARODU U OTAXBINI I SLOBODNOM SVETU
Ro|ewe Sina Bo`ijeg, na{eg Gospoda Isusa Hrista, puni rado{}u na{a
srca a wegovo u~ewe oplemewuje i bogati na{e du{e sve`im ose}awima i na-
dama ne samo za nas li~no ve} i na{e bli`we, na{ narod i na{u otaxbinu.
Ispuwen tim ose}awem, uo~i Bo`i}a i Nove 1978. godine, Ja se obra}am ce-
lokupnom mom rodoqubivom narodu sa najlep{im `eqama i pozdravom:
Mir Bo`iji, Hristos se rodi!
Ali na{e prazni~no raspolo`ewe nije ispuweno samo rado{}u. Ono je
pomu}eno o~ajnim stawem u kome se nalazi na{ narod u otaxbini, koga je ti-
ranija li{ila slobode i svih mukom ste~enih qudskih prava. No, to stawe
ne mo`e i ne}e ve~ito da ostane. O tome nam ubedqivo govori istorija na-
{eg naroda, u te{kim momentima, izlo`en velikim opasnostima, na{ na-
rod se uvek podizao kao Feniks iz pepela da ve~ito `ivi.
Nova 1978. godina je u znaku velikih doga|aja i promena u svetu. Na{a
otaxbina postaje sve vi{e centar pa`we i savesti dana{weg sveta. Ona tre-
ba da bude centar i na{e pa`we i savesti. Radi toga je potrebno da budemo
spremni, koji je u mnogim otsudnim ~asovima pomagao na{ narod.
Ovaj pozdrav upu}ujem celokupnom mom dragom narodu na koji apelujem
da se {to pre slo`i i ujedini.
Sre}na Nova 1978. godina!
A l e k s a n d a r
(Prestolonaslednik Aleksandar Drugi)
[umadija
U vezi sa muzikom, izdvajamo jednu informaciju iz vremena kad je Kosi}ev
radio postao institucija koja interesuje sav emigrantski svet. Datumi emi-
tovawa 19. i 22. septembra 1981.
U na{em Kulturnom centru, na 51. ulici i Oklahoma aveniji, imamo ~e-
{}e priredbe koje, unekoliko, zadovoqavaju kulturne potrebe Srba u Milwa-
ukee i okolnim mestima.
Te priredbe su naj~e{}e uz sudelovawe na{eg doma}eg hora, gostuju}ih
horova ili folklornih grupa. Ovakve priredbe su najpose}enije i pru`aju
najvi{e zadovoqstva mladima, ali i onima u poodmaklim godinama. Na wi-
ma se najvi{e peva na{a stara pesma i ~uju zvuci na{ih posko~ica i kola.
Za{to je to tako?
Zato {to mi duboko ose}amo na{u starinsku melodiju, nasle|enu od pre-
daka, koja je u{la u na{e nerve, u na{u krv. Ona izaziva u nama treperewe sa-

| 253
mo jednim muzi~kim taktom, treptaj srca i blesak o~iju. Dejstvom neke dale-
ke svesti, uz zvuke na{ih starih melodija i wihov ritam, noge se same od se-
be pokre}u, a srce razigra. Gete, koji je intuitivno ose}ao ~ovekovu priro-
du, navodi: Ne treba u muzici novosti; {to je starija i {to smo vi{e na wu
navikli, to joj je dejstvo ja~e. I mi ovo potvr|ujemo uvek kada ~ujemo samo i
kratku strofu na{eg kola. Ta muzika, wen ritam, otkriva u nama ose}ajne na-
vike na{ih starih, potstrekuje u nama temperamenat od davnina. To nam go-
di, donosi nam neko naro~ito u`ivawe i osloba|a nas svega onog {to nam
sputava temperamenat. Ona ulazi u nas, dejstvuje na na{e najdubqe nesvesno
JA, i pokre}e na{ `ivotni impuls.
254 |
U najnovije vreme, moderna medicina preporu~uje muziku kao lek. Pored
lekovitog, ~esto se isti~e i weno vaspitno i pedago{ko dejstvo. A na{ na-
rod govori da je muzika lek du{i, a igra zaborav svakodnevnih briga.
Zato, kad god nam se uka`e prilika posetimo priredbe na{ih horova i
folklornih grupa. Dajmo lek svojoj du{i i oslobodimo na{ temperament.
I ba{ sada, sa zadovoqstvom, obave{tavamo vas da na po~etku ove jeseni,
u Srpskom kulturnom centru, folklorna grupa [umadija, pri crkvi sv.
Save, prire|uje Veselo ve~e sa igrankom, u subotu 3. oktobra. Program po-
~iwe u 7 sati uve~e, a u wemu u~estvuje, kao gost, i folklorna grupa Soko
iz N. ^ikaga. Svira}e orkestar Morava, a hrana i pi}e bi}e slu`eni celo
ve~e.
Dragi slu{aoci, [umadija nas sve zove da zajedni~ki, uz igru i zvuke
na{ih melodija, provedemo Veselo ve~e.
| Nikola Kosi},
1982. godine
| 255
Ve} u prvim emisijama iz 1952. pojavila se i ova serija oglasa kojih je, u
kasnijim godinama, prema sa~uvanoj dokumentaciji, bilo sve mawe, ili ih uop-
{te nije bilo. Ogla{avale su se priredbe ili akcije pojedinih srpskih orga-
nizacija, kao {to je to ve} prikazano, ali li~nih oglasa ovog tipa nije bi-
lo.
1. Fotografski studio LAYTON 3115 W. Greenfiel Ave, izra|uje fotografi-
je svih vrsta i fotografije u bojama. G. Dragovi}, sopstvenik studija, stoji
na usluzi svojim zemqacima svakog dana od 96 ~asova. Zapamtite, fotograf-
ski studio LAYTON: 3115 w.Grenfield Ave, tel. Mitchell 5-3573 Milwaukee.
2. U na{oj kancelariji 830 So. 5
th
str. Mo`ete snimiti Va{ glas na gramo-
fonskoj plo~i koja se ne lomi, istu poslati Va{oj porodici u Jugoslaviju,
ili ma gde u svetu.
1
3. Gospodin Pavlovi} Xivxa raspola`e sa velikim stovari{tem upo-
trebqavanog ali potpuno o~uvanog name{taja uz to jevtinijom cenom od svih
drugih. Razgledajte stovari{te g. Pavlovi}a 925 So. 5
th
str. Milwaukee.
4. Kad u ove tople letwe dane po|ete nedeqom, ili uve~e posle rada na
izlet automobilom, sa svojim prijateqima, svratite kod brata Slovenca
Franka Hladnika i wegove `ene Kate, koja govori na{ jezik, u Twin City par-
ku kod Vaukigena.
Oni vode pod imenom Kej Kerols dajning rum, odli~an moderan resto-
ran sa prvoklasnim amerikanskim i doma}im jelima, a umerenim cenama.
Restoran se nalazi u sred divnog parka sa velikom hladovinom, a udaqen je
od Milwaukee oko 50 miqa.
Tamo }ete najbr`e sti}i iz Milwaukee sa hajvejom 41 do puta broj 120. Na
putu 120 krenite u levo prvo prema Vaukigenu do Luis Ave, a zatim desno do
Kej-Kerola Twin City parka.
Kod Hladnika mo`ete rezervisati prostorije, poru~iti ve~eru za svad-
be, bankete ili druge zabave, odli~no servirano i sa umerenim cenama. Zo-
vite samo Franka ili Katu telefonom Ontario 2-9566 i wima na na{em je-
ziku ka`ite za koji dan i za koliko gostiju treba da vam pripreme ve~eru.
Jo{ jednom, wihova je adresa: Kej-Kerols dajning rum u Twin City park, III 9 So.
Luis Ave Vaukigen, I11.
5. Good Help Gompany, sopstvenik g. Lecic preporu~uje svoje stovari{te
upotrebqavanog ali vrlo dobro o~uvanog name{taja. Posetite g. Lecica i
uverite se u kvalitet robe i solidnost cena. Good help Company SIO So 5
th
str.
Milwaukee.
O

1
Ako posedujete ovakve plo~e, dostavite ih dokumentarnoj redakciji Radio Beograda
2, Hilandarska 2, 11000 Beograd (za emisiju Govori da bih te video.) Napomena D. S.
256 |
6. Pomozite Va{e iznemogle ratne drugove u Evropi preko Srpske brat-
ske pomo}i.
Ovaj posledwi oglas daje priliku da se vi{e sazna o Srpskoj bratskoj po-
mo}i. Kosi} ka`e:
Na ~elu te organizacije bio je major Milutin Lili} (jedan od orga-
nizatora JAK-a, o kojem je ve} bilo re~i). Srpska bratska pomo} imala je
otvoren prolaz u sve na{e emisije. Ta organizacija jo{ uvek traje, i to je
bila jedna od najkonstruktivnijih srpskih organizacija jer je pomagala
sve one na{e vojnike i oficire koji su ostali u Evropi posle rata kao
te{ki invalidi i koje nijedna dr`ava nije htela da primi. Onda je bri-
gu o wima preuzela Srpska bratska pomo}, a ja sam bio u odboru onda kad
je ta organizacija stvorena.
Kolo srpskih sestara na pikniku
Doga|alo se da skoro ~itav sat programa bude posve}en izve{taju sa neke za-
bave. Time je {iren krug informacija i vesti iz zemqe koje su za slu{aoce,
ipak, bile najva`nije. Takvom politikom informisawa, gde }e se ukqu~iti
i vesti dobijane od razli~itih srpskih organizacija, radio je dobijao u ugle-
du i pove}avao broj slu{alaca. To nije bilo bez zna~aja jer srpski radio ~a-
sovi u SAD, a Kosi}ev radio tako|e, `ive od dobrovoqnih priloga svojih
slu{alaca. Etni~ke programe nije finansirala ameri~ka vlada. Tako Kosi}
ostavqa spisak prilo`enika za period od 30. 9. 1952. do 26. 12. 1953. godi-
ne iz koga se vidi da je bilo ukupno 40 darodavaca, a da prilo`ena suma iz-
nosi 996 dolara i 50 centi. Tom sumom jedva je mogao da se isplati jednogo-
di{wi zakup talasa na komercijalnoj radio stanici WPJH Milvoki koja je
jednom nedeqno prodala svoju talasnu du`inu u trajawu od 30 minuta Kosi-
}u. Prilo`ene su i priznanice o utro{enom novcu za te dve godine.
Prostor oko nas je prepun sveta. Sa radoznalo{}u svaki posmatra i raz-
gleda izlo`ene umetni~ke radove, i druge rukotvorine, raznih etni~kih
grupa. Mnogi probaju wihova omiqena nacionalna jela; mnogi kupuju neo-
bi~ne predmete, rukom izra|ene, pojedinih nacija. Uop{te govore}i, sve se
oko nas kre}e, vri, kao u ko{nici.
Na Folk Fair-u zastupqene su, gotovo, nacije svih kontinenata sveta. Jer,
u Americi, pa i u Milwaukee, nema nacije koja nema svoje organizovano dru{tvo.
I mi Srbi smo, danas, dostojno zastupqeni. Jer, ve} od 1939. godine pa do
danas, Kolo srpskih sestara, pri crkvi sv. Save u Milwaukee, u~estvuje svake go-
dine, a ovo je 43. Godina, na Folk Fair-u i smatra se utemeqa~em Folk Fair-a.
Kolo srpskih sestara ima ove godine na Folk Fair-u prostoriju sa hra-
nom, za razne umetni~ke ru~ne radove i izlo`bu kwiga. Glavni organizator na
Folk Fair-u, za srpsku grupu je gospo|a Dana Petrovi}, ro|ena Mileusni}.
O hrani se stara gospo|a Besi Ri~ards. Izme|u ostalog, posetiocima Folk
Fair-a stoje na raspolo`ewu: razni kola~i, srpske kobasice, burek i drugo.
Gospo|a Kani Suboti} koja se stara o umetni~kim ru~nim radovima, iz-
lo`ila je predmete {trikane, heklane i druge, a koji su darovi gospo|a srp-
ske zajednice.
Za izlo`bu Vuka Karaxi}a postarale su se gospo|e: Viktorija Gulan i
Mira Steji}. Izlo`eni predmeti ukazuju na doprinos Vuka Karaxi}a na{em
jeziku i na{oj kulturi.
O

O
| 257
Milo nam je, dragi slu{aoci, {to nam je radio stanica WYMS FM omogu-
}ila da vas danas, iako ukratko, obavestimo o Folk Fair-u i vidnom u~e{}u
Kola srpskih sestara na wemu.
Kola~i, prase i rakija
1. oktobra 1971.
Dragi slu{aoci,
Pro{le nedeqe Srpski radio program odr`ao je svoj piknik. Iako ni-
je bio sun~an dan, mnogi su nas prijateqi posetili, pa mo`emo re}i da je
piknik vrlo uspeo. Trud i rad organizatora i pomaga~a na pikniku bio je,
potpuno, u skladu sa materijalnim i moralnim uspehom.
Svoj trud su ulo`ili, jo{ u subotu, oko pripremawa mesa za pe~ewe go-
spoda: Rwak Simo, Mili{a Miliji}, Veqko Ranovi}, Jovo Stojsavqevi} i
Radoslav Jovanovi}.
U nedequ rano, jo{ u pet ~asova izjutra, po~eli su sa pe~ewem mesa gospo-
da: Vaso Mali} i Veqko Ranovi}. Mi ovom prilikom moramo da istaknemo
zalagawe i znawe g. Vasa Mali}a ~ija je zasluga, uglavnom, {to su na{i pri-
jateqi na pikniku dobili izvrsno pe~eno meso.
Znala~ki je, pak, sekao pe~ewe g. Ilija Dribac, a pakovali su meso i na-
pla}ivali gospoda: Jovo Stojsavqevi} i Nikola Cvetkovi}.
Gospoda: Dragan Vrani}, Dragi{a Rwak, Mili{a Miliji}, uslu`ivali
su, posetioce piknika, sa dobrim pi}em.
Asvaki na{ posetilac bio je pozdravqen i oki}en od strane gospo|e An-
ke \akovi}, koja se dobrovoqno prihvatila ove du`nosti i otpravqala ju je
bez predaha.
Materijalno su nas pomogle gospo|e, koje su nam poklonile: kola~e, gi-
banice i torbe, i to:
Gospo|e koje su dale pite Anka \akovi}, Milka Radi}, Nevena Godin,
Milica Eremija, Miqa Markovi}, Vida Zagorac, Qubica Jovanovi}, Jelena
Joji}, Milena Stojadinovi}, Dragica \ilas, Danica Petrovi}, Julija Popo-
vi}.
Gospo|e koje su dale torte Anka Novakovi}, Dobrila Leci}.
Gospo|e koje su dale kola~e Olga Vrani}, Nada Stefanovi}, Sofija
Milunovi}, Dara Luki}.
Gospo|e koje su dale po tri dolara umesto kola~a Slavka Tubi}, Qubi-
ca Vrlini}, Helena Miliji}.
A gospo|e Julija Popovi} i Milka Radi} postarale su se da se kafa,
kola~i, gibanice i torte rasprodaju.
Dali su nam po fla{u rakije slede}i prijateqi Aleksandar Radi~e-
vi}, Nikola Zori}, Brale \akovi}, Bo{ko Kresovi}, Mirko Eremija, Bran-
ko Stani}, Doroti Veber, Dago Savi} i Du{an Budimir.
Dobrovoqne priloge smo dobili od slede}ih prilog u novcu: David
Filipovi} ($30), Srpski familijani kl. ($20), Rodoqub Radi} ($20), Mita
Bo{kovi} ($10) Brale \akovi} ($10), Nikola Cvetkovi} ($10), Luka Baji}
($10), Helena i Mili{a Miliji} ($10), Milan Drobac ($10), Ilija Dobac
($10),Obrad Su~evi} ($10), Momir Ninkovi} ($10),Bo{ko Kresovi} ($10),
Milovan Todorovi} ($10), Spasoje Dragovi} ($6), Milan Priji} ($5), Mir-

258 |
ko Filipovi} ($5), Nenad Stojanovi} ($5), Markovi} Uro{ ($10), \or|e
Mileusni} ($5), Milan Stani} ($5), ^eda Gulan ($5), Prota M. Markovina
($5), Joji} Mihailo ($5), Dara Luki} ($5), Vida Zagorac ($5) (ne}e da joj se
ime objavi), |uro Kne`evi} ($5), Qubo Vu~i~evi} ($5), Stevo Kordi} ($5),
Branko Popovi} ($5), Nikola Milunovi} ($5), Milka Markovina ($3), Qu-
bica Vrlini} ($3), Petar [akovi} ($2), Dragica Kalas ($2), ^edomir Ri-
sti} ($2,50), ]irilo Stevanovi} ($5), Radoslav Jovanovi} ($10), Radoje Raj-
novi} ($5), \uro Tubi} dao jedno prase.
Srpski radio program se najtoplije zahvaquje prijateqima koji su pose-
tili piknik, svim pomaga~ima na pikniku i svim prilaga~ima u materijalu
i novcu. Pa, u ~ast sviju dajemo pesmu: Otvori mi belo Len~e.
Srpska plo~a na ameri~ki na~in
Emitovano 17. i 18. novembra 1979. godine.
Dragi slu{aoci,
Do kraja na{e emisije prove{}emo sa muzikom. ^u}ete prvo recitaciju
Strepwe, koju recituje beogradska glumica Divna \okovi}; zatim pesmu
Balalajka, koju peva Vladimir Todorovi}-Gara. Ovde }emo se malo zadr`a-
ti. Ova pesma je na gramofonskoj plo~i, izra|enoj ovde u Milwaukee. To je po-
duhvat na{ih qudi. Pored Vladimira Todorovi}a-Gare, koji peva uz pratwu
poznatog orkestra Avala, pri izradi ove plo~e, sa 14 pesama, sara|ivali su,
kao: snimateq Mi{a Duki}, producent Brana Dragutinovi}, tehni~ki savet-
nik Bab Miqkovi} i drugi.
Prvo izdawe ove plo~e je u 1.000 primeraka.
Za pohvalu je ovaj umetni~ki poduhvat na{ih qudi, i nadamo se da ne}e
na ovome stati. Treba o~ekivati slede}e i usavr{enije produkcije.
Glas Vladimira Todorovi}a-Gare je prijatan, a orkestar Avala ga je do-
sledno pratio.
Potom, da}emo vam malo {ale, tj. jedan ske~ pod naslovom Sarme. On
nas podse}a na na{e nailaze}e slave, kada se skoro na stolu svakog slavqeni-
ka, pored ostalog, nalaze i sarme.
A sada, ~ujte recitaciju Strepwe.
Srpski peva~ki savez
Hor Stevan [ija~ki poziva vas na ~etrdeseti peva~ki festival i pedese-
togodi{wicu Srpskog peva~kog saveza, u Sjediwenim Dr`avama i Kanadi.
Doma}in ove velike proslave bi}e hor Stevan [ija~ki iz Milvokija.
Proslava }e se odr`ati 22, 23. i 24. maja, na imawu katedrale sv. Save na 51.
ulici i Oklahoma aveniji.
U petak uve~e, 22. maja, bi}e igranka, svira}e orkestar Balkan Tamburi-
ca. Ulaz besplatan.
Oko 500 peva~a 15 horova u~estvova}e na koncertu u subotu 23. i ne-
dequ 24. maja. Koncert u subotu po~e}e u 6.30 ~asova, a u nedequ u 2.30 ~aso-
va po podne, u Srpskom kulturnom centru.

| 259
Posle koncerta bi}e igranka. Tri srpska orkestra svira}e za va{e zado-
voqstvo, i to: Lira iz Detroita i ovda{wi orkestri Sloga i Balkan
Tamburica.
Dobra srpska hrana bi}e vam na raspolo`ewu sva tri dana.
Sve~ani jubilarni banket odr`a}e se u Srpskom domu u 12.30 ~asova, od-
mah posle svete liturgije. Na banketu slu`i}e se: sarma, pe~ena {unka, po-
hovana piletina, krompir pire, zeleni pasuq, srpska salata, hleb, jagode i
sladoled, kafa, ~aj i torta pripremqena za ovu sve~anost.
Ako kupite karte za koncerat i banket unapred, u{tedi}ete novac. Jer,
ulaznice za svaki koncert i igranku, po osobi, je $ 5 ako je kupite pri ula-
zu. A ako je kupite unapred, za oba koncerta je cena samo $8.
Karta za banket je $12 po osobi, ako je kupite pri ulazu. A ako je nabavi-
te ranije, cena joj je $10.
Za rezervisawe mesta i kupovinu karata za banket zovite Ann Glumac na
telefon br. 384-4976, ili Dolly Oreskovich na broj: 543-1830.
Za karte za koncerat, pak, zovite Xejn Grubor na telefon 282-1120, ili
Tootsie Subotich na broj: 541-4510.
U nedequ, slu`be u na{oj crkvi bi}e: na engleskom jeziku u 9 sati, a na
slavenskom u 10 sati pre podne. Slu`i}e prota Milan Markovina, jerej Jan-
ko Trbovi} i gostuju}i sve{tenici. Na svetim slu`bama odgovara}e najsta-
riji hor u Peva~kom savezu Branko Radi~evi} iz ^ikaga.
Do|ite na ovu veliku proslavu pedesete godi{wice Srpskog peva~kog sa-
veza, u dane 22, 23. i 24. maja.
^estitamo peva~ima na pedesetogodi{wem pevawu, u slavu Boga i srp-
skog naroda!
Ko peva zlo ne misli.
Dovi|ewa i dobro nam do{li!
Vi pratite i daqe Kosi}ev radio. Evo nekih karakteristi~nih tekstova,
~iji sadr`aji obja{wavaju `ivo emitovawe uop{te, Radio je bio medij pre-
ko koga se sve prelamalo.
Mom~ilo Ili}
RASKOL U ETERU
Emitovan je 21. februara 1965.
Ovo ogledalo srpske du{e ba{ zbog svog naslova, ali i sadr`aja, spada u
prve polemi~ke tekstove uop{te emitovane na srpskom jeziku na radiju u
SAD. U zemqi, u to vreme, poznata je samo jednopartijska (komunisti~ka)
kritika. U emigraciji dogodio se jedan fenomen u modernoj istoriji na{eg
naroda. Srbi su jedni protiv drugih upotrebili radio da bi vodili rat.
Posledwe dve februarske subote raskol je bacio u etar more prqav{ti-
ne. Rabrova~ki sekta{i su otpo~eli veliku ofanzivu, besomu~nu i bespo-
{tednu, protiv Srpskog radio programa i qudi oko wega.
Za raskolnike nisu vi{e va`ni verski momenti i motivi. Na red su sa-
da do{li: nacionalna ispravnost Srpskog radio programa i qudi, koji ga
vode. I dok prva raskolni~ka garnitura, kao zalivena }uti (jer ne mo`e i
nema {ta nepovoqno da ka`e) dotle pu{ta drugu garnituru, razne repo-
O
O

260 |
ve i repi}e, da se do mile voqe razmahuju, di`u}i pra{inu i truju}i i ona-
ko raskolom zaga|enu srpsku emigrantsku atmosferu.
Pre{lo se na pretresawe qudi oko Srpskog radio programa, wihovih
li~nosti, wihove pameti, inteligencije i nacionalne ispravnosti jed-
nom re~i: wihovih moralnih, intelektualnih i nacionalnih osobina da
bi se zavr{ilo konstatacijom, da su oni: IZDAJNICI!
Samo neinteligentni, a po prirodi neuravnote`eni, uz to bezobrazni
qudi, imaju smelosti i obraza da mere tu|u pamet i inteligenciju i da o to-
me javno donose svoj sud. Ali da bi se tu|a pamet i inteligencija mogla me-
riti, potrebno je, pored smelosti, imati i svoju sopstvenu pamet i inteli-
genciju, {to ovde nije slu~aj.
Otvoreno smo nazvani izdajnicima. Zar mogu biti izdajnici qudi, koji
su ostali verni svome narodu, wegovoj borbi i svima ostalim osobinama i
obavezama: i krvnim i nacionalnim i verskim i moralnim, koje ih za taj na-
rod ve`u?
Izdajnik je te{ka uvreda i ona se neka`wivo ne baca u lice qudima, ako
ovi to nisu i ako im se to ne mo`e dokazati.
Koga smo mi izdali? Svoj srpski narod? Ne! Mi smo uvek bili sa svo-
jim narodom, i ostajemo uz svoj narod u wegovoj borbi za slobodu, daju}i toj
wegovoj borbi svoj doprinos, onoliki koliki mo`emo.
Ka`u da smo izdali Kraqa. Gde, kad i kako? I to je raskolni~ka la`.
Pre }e biti obratno. Nismo mi terali Kraqa da ide kod Tita, niti smo,
pak, mi tamo oti{li, kada nam je on to nare|ivao. (Primedba prire|iva~a:
odnosi se na govor kraqa Petra Drugog, septembra 1944. kada je on preko BBC
iz Londona pozvao pripadnike jugoslovenske vojske u otaxbini pod koman-
dom Dra`e Mihailovi}a, kao i sve ostale, da se pridru`e Mar{alu Titu u
borbi protiv Nemaca.) Nismo hteli da izdamo ni svoju crkvu, kada nam je on
to preporu~ivao. Jo{ mawe mo`e biti re~i o ga`ewu zakletve. Mi jo{ uvek,
bar formalno, stojimo iza svoje zakletve. Sem te jedne zakletve, nikome ne
polo`ismo drugu. Nismo je se ni odrekli, niti smo je pogazili. Mi smo jo{
uvek podanici Kraqevine Jugoslavije i pripadnici Srpske Pravoslavne
Crkve. Pa onda, u ~emu se sastoji ta na{a izdaja? U tome, {to ne}emo da bu-
demo skutono{e i amina{i nepodobnosti, samovoqe i nezakonitosti, koje
se vr{e neodgovorno sa prestola. Mi smo protiv toga danas, kao {to smo bi-
li i ju~e, kao {to }emo biti i sutra.
Ako se sve na{e izdajstvo sastoji u tome: {to smo ostali verni svome na-
rodu i wegovoj borbi protiv svih nasrtaja na wegovu slobodu, pa ma sa koje
strane dolazili ti nasrtaji: s leva, s desna, ozgo ili ozdo, ako ostajemo pri-
padnici svoje Majke-Crkve, kojoj pripada sav srpski narod sem rabrova~-
kih raskolnika. onda ne mo`emo biti nikako izdajnici. A oni, koji nas,
znaju}i sve to, iz svojih prqavih ra~una, nazivaju izdajnicima, najobi~niji su
klevetnici i, ako mo`e biti jo{ ne~eg goreg od toga, onda i to jo{ gore.
Ta raskolni~ka gospoda nemaju nikakve veze sa na{om zemqom, u kojoj su
samo ro|eni, niti sa srpskom pravoslavnom crkvom, niti sa Kraqem. Oni
nisu gra|ani na{e zemqe, nisu vernici srpske pravoslavne crkve, i oni ne-
maju Kraqa. Oni su strani podanici, vernici rabrova~ke sekte, oni su se od-
rekli zakletve, zbog koje napadaju nas, koji se te zakletve nismo odrekli.
Pa iako sve to tako stoji, mi ih nikada ne nazvasmo izdajnicima, niti im
to prebacismo. Ali im, zato, ne}emo dozvoliti da nam dele lekcije o legi-
timnosti, moralu i nacionalnoj ispravnosti. Mislim da nije potrebno da
| 261
im citiram kako glasi zakletva, koju su, tu skoro, polo`ili. Ne znam kako
oni smatraju zakletvu, ali za nas, zakletva nije ko{uqa, koja se mo`e mewa-
ti svake nedeqe.
Zavr{avaju}i ovaj osvrt na raskolni~ku bezo~nost, sa kojom se bacaju na
Srpski radio program i wegove saradnike, nave{}u im jedan citat iz Gor-
skog Vijenca, ako im ovaj mo`e, ubudu}e, slu`iti kao naravou~enije.
Ovaj tekst koji je pro~itao Mom~ilo Ili} zavr{ava se podu`im navodi-
ma stihova iz Gorskog vijenca koji treba da potvrde teze tekstopisca o
moralnim i qudskim vrednostima ~lanova Srpskog radio programa i nar-
avno o lo{im momcima iz protivni~kog tabora.
Iz iste serije je i tekst koji sledi, o klevetnicima.
Nikola Kosi}
JEDNO KRATKO OBJA[WEWE
6. juna 1965.
Dragi slu{aoci,
Prinu|eni smo da vam damo jedno kratko obja{wewe.
^esto nas na{i slu{aoci pitaju: da li je ova ili ona vest ta~na, bilo da
je ~uju preko na{e ili neke druge radio stanice. Ili tra`e obja{wewe po
izvesnim pitawima, a koja se odnose na na{ crkveni `ivot; ili `ele da zna-
ju kakav je na{ odgovor na neistine ili klevete vode}ih qudi u raskolu.
@elimo sve da upozorimo: ako pa`qivo pratite na{e emisije, sami }e-
te utvrditi koju vest dajemo kao kategori~ki ta~nu, a za koju navodimo izvo-
re, koji su za wu, prirodno, i odgovorni. Ali, ako smatramo da je izvesna vest
fantasti~na i da nema nikakve podloge, mi je na{im slu{aocima i ne ser-
viramo.
Prema tome, tako rade}i, mi do sada nismo imali razloga da se na{im
slu{aocima izviwavamo za neku vest, koja se docnije pokazala kao neta~na.
Na pitawa, koja se ti~u na{eg crkvenog `ivota, rado dajemo odgovore samo
onda ako smo sigurni da na to pitawe znamo odgovor.
Na neistine i klevete mi ne reagiramo histeri~no. Mi volimo debatu,
primamo kritiku, ali nerado ulazimo u polemiku. To su na{i slu{aoci mo-
gli da primete. Me|utim, trudimo se da svaki na{ kriti~ar, napada~ ili
klevetnik, dobije odgovor u vreme i u formi kada mi smatramo da je najpo-
godnije. Ali, svakako, samo u jednom ciqu: da ih ubedimo da su na pogre{nom
putu i da ih pobudimo na preispitivawe wihovog stava, wihovog pogre{nog
uverewa i nepravednog postupka. Tako smo radili ranije, tako radimo sada,
a tako }emo raditi i ubudu}e.
Jedan eklatantan primer, da je ovakav na{ postupak ispravan, jeste sena-
tor Dod. Mi smo od po~etka kritikovali wegove besmislene izjave o na{oj
Crkvi i predo~avali da wegove izjave poti~u iz neobjektivnog raskolni~kog
centra i wegovog subjektivizma. Tako se desilo da je senator Dod objavio iz-
ve{taj pod naslovom: Crkva i dr`ava pod komunizmom sveska 3 Jugo-
slavija. U kome nema traga o wegovim ranijim izjavama i optu`bama: o ko-
munisti~kom uticaju kroz Srpsku crkvu u Americi i Kanadi.
Ponavqamo: svako }e dobiti odgovor u svoje vreme!

O
262 |
Titova smrt
Prema prilikama i godinama, sve do 1982, program je trajao 30, 45 i 60. mi-
nuta, da bi pred kraj ovog perioda Kosi} emitovao svoj program dva puta ne-
deqno. Ina~e dani emitovawa bili su obi~no subota i nedeqa, a vreme emi-
tovawa mewalo se od prepodnevnih, podnevnih do ve~erwih ~asova. Svakako
su se mewale i frekvencije na kojima je program emitovan.
Tek 7. oktobra 1979. Kosi} uspeva da svoj radio ~as emituje dvaput nedeq-
no, subotom i nedeqom. Tako }e to biti sve do posledwe emisije, 28. juna
1982. godine.
Evo pregleda sadr`aja nekih emisija iz 1979.
Subota, 6 oktobar 1979. od 12.00 do 13.00 popodne. Emisije vodi Kosi}:
Smrt Kraqa Aleksandra Prvog, Vesti iz ameri~ke {tampe, Samostalna iz-
lo`ba na{ih slikara.
Zatim, prema datumima ra|aju se ove teme: Dr Milenko Karanovi}: Mi-
hajlo Pupin, Kosi}: Bre`wevqev predlog o povla~ewu sovjetskih trupa iz
Isto~ne Nema~ke, Kosi}: 1300 kaplara, ^ehoslova~ki disidenti, u Tehe-
ranu u ameri~koj ambasadi zatvoreno preko 60 Amerikanaca talaca, itd.
Najzna~ajnija vest 1980. bila je smrt Josipa Broza Tita. Tim povodom Ko-
si} je ispri~ao ovaj detaq.
Kada je stigla vest da je Tito umro do{ao je kod mene jedan novinar,
lokalnog lista Milvoki xornal, i postavio mi pitawe: Da li se radu-
jete {to je Tito umro?! Odgovorio sam mu: Ne! Jugoslavija }e i posle
Tita biti komunisti~ka, a ja bih se obradovao da je umrla komunisti~ka
Partija. Taj me je ~ovek gledao za~u|eno, oti{ao je, i nisam bio siguran
da me je odmah razumeo. Posle dva dana, navratio je, kod mene i kratko
rekao: Vi ste u pravu. Komunizam je `iv!.
Zato Kosi} u svom programu Titovoj smrti i nije pridavao neku ve}u va-
`nost. Sedmog maja je reprizirao ske~ Glasa Amerike Kult li~nosti iz
1956. godine. Tek 27. septembra 1980. Kosi} se jednim op{irnim komenta-
rom osvr}e na doga|aj decenije i emituje tekst Jugoslavija posle Tita.
Me|utim, istini za voqu, ka`e on, trebalo je i vremena da iz Jugoslavije
stignu razli~ite novine, ali i iz sveta, koje su wemu slu`ile kao autenti-
~an izvor za pisawe komentara. @eleo je da proveri ~iwenice pa da iznese
svoje vi|ewe doga|aja.
Nikola Kosi}
JUGOSLAVIJA POSLE TITA
27. i 28. septembar 1980.
Dragi slu{aoci,
U Jugoslaviji, posle Titove smrti, izgleda sve mirno kao da se ni{ta ni-
je ni desilo. Jer, pogrebna ceremonija je pro{la; jednonedeqna `alost pro-
hujala. Bili su do~ekani i ispra}eni prvaci gotovo celog sveta, koji su, po-
red posla za koji su bili do{li, iskoristili priliku da obave i poneki
politi~ki sastanak i razgovor. U to, isto doba jugoslovensko-bugarska i ma-
O

| 263
xarska granica bile su gusto posednute trupama i gotovo tenkom do tenka.
Razlog tome je bilo nepoverewe koje vlada me|u zemqama socijalisti~kog
bloka. Ali, i to je pro{lo. Bre`wev je bio dao izjavu da se ne}e me{ati u ju-
goslovenske stvari, a predsednik Karter je, pak, obe}ao da }e braniti jugo-
slovenski suverenitet i integritet. Me|utim, i jedno i drugo obe}awe Jugo-
sloveni nisu bili uzeli ozbiqno, zbog iskustva drugih, od Sovjeta
porobqenih, a od Amerike nebrawenih naroda.
Nestankom Predsednika, Jugoslavijom upravqa Predsedni{tvo, koje ima
8 ~lanova, a sastavqeno je od republi~kih i pokrajinskih predstavnika. Na
~elu Predsedni{tva je, za godinu dana, Cvijetin Mijatovi}, ro|en 1913. go-
dine u Loparima Bosna. Po struci je pravnik.
I pored, na izgled, mirnog jugoslovenskog neba novi upravqa~i nisu si-
gurni da wihova zemqa ne bi mogla da do`ivi sudbinu Avganistana. Zato se
odmah, 11. maja, u {tampi pojavio ~lanak o jugoslovenskoj snazi i re{enosti
da se zemqa brani. Ceo ~lanak sa`et je u re~enici: Nadmo}niji smo od sva-
kog agresora.
Zatim, da bi se podvukla politi~ka stabilnost (Nin od 18. maja) krup-
nim slovima je istaknuta nekada{wa Titova izjava: Ja mogu svakog dana oti-
}i, a da se ni{ta ne}e mewati. Ali, za svaki slu~aj, da nekome ne bi palo na
pamet da poku{a da ne{to mewa re~ima, istog dana je u jednom napisu
(Nin) istaknuto: Zloupotreba informacija se tretira kao krivi~no de-
lo.
Pred Titovu smrt stranci su zloslutno proricali da }e Jugosloveni, po
Titovoj smrti, u krv zaplivati, i tako dati povoda Bre`wevu da uleti u Ju-
goslaviju, da bi zaveo socijalisti~ki mir. Me|utim, opozicija re`imu, koja
je ne{to javna, a ne{to tajna, nije krenula tim predskaziva~kim putem. Ona
se zadovoqila sa izvesnim izjavama i legalnim tra`ewima.
U Beogradu grupa od 36 intelektualaca, po~etkom juna meseca, zatra`ila
je od Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije
amnestiju za sva lica koja su izvr{ila verbalna politi~ka (krivi~na) dela.
Me|u potpisnicima se nalaze advokati, in`iweri, asistenti univerziteta,
diplomirani filozofi, kwi`evnici, nau~ni saradnici, sociolozi i dru-
gi.
U julu mesecu, pak, grupa od 54 slovena~ka intelektualca uputila su pi-
smo Mitji Ribi~i}u, predsedniku Republi~ke konferencije, u kojem tra`e
osnivawe novog ~asopisa jer, kako tvrde, postoje}e publikacije ne odgovara-
ju potrebama duhovnog stvarawa.
Pored ovog, u jugoslovenskoj {tampi ima nagove{taja da nasle|eni jugo-
slovenski sistem, koji do sada nije mogao biti svestrano kriti~ki analizi-
ran, treba da pretrpi izvesne korekcije. Tako se u jednom napisu konstatuje
(Nin, 8. juna): Politi~ki sistem je tako izgra|en da se u wemu ispoqavaju
interesi nacija, grupa, udru`enih radnika, gra|ana, a o dru{tvenim protiv-
re~nostima i sukobima koji iz wih proizlaze, malo se govori, oni se nedo-
voqno prou~avaju.
I dva najistaknutija jugoslovenska disidenta \ilas i Mihajlov da-
vali su u inostranstvu izjave, koje je jugoslovenska {tampa kriti~ki, a poma-
lo i prete}i, propratila. Izjave su izra`avale nadu da }e, po Titovoj smr-
ti, novi upravqa~i krenuti putem pluralizacije.
264 |
Prvi, najzna~ajniji potez Predsedni{tva Jugoslavije, po Titovom ne-
stanku, bio je na ekonomskom poqu, jer Jugoslaviju davi inflacija od preko
30%.
Savezno izvr{no ve}e proglasilo je, 6. juna, devalvaciju dinara za tride-
set procenata. Za ovaj korak navedeni su spoqni i unutra{wi uzroci. Spoq-
ni, uglavnom, poskupqewe nafte, a unutra{wi: Svi vidovi potro{we su
znatno iznad raspolo`ivog dohotka; u nove objekte se ula`e skup pozajmqe-
ni novac iz doma}ih i inostranih banaka.
Devalvacija dinara dala je priliku nekim ekonomistima da se kriti~ki
osvrnu na Titovu ekonomsku politiku. U Nin-u, od 15. juna ove godine, dr
Ivo Peri{in, predsednik Saveznog dru{tvenog saveta za privredu i razvoj
ekonomske politike, navodi:
Ekonomisti i drugi poznavaoci na{ih privrednih prilika ve} su du-
`e ukazivali na neophodnost realnog te~aja dinara. Na `alost, na ova uka-
zivawa nije obra}ano dovoqno pa`we. Ako ne 1977. a ono 1978. godine jed-
nom radikalnom akcijom situacija se mogla jo{ i izmeniti. Izlaz je
postojao, on se mogao sastojati u onome da su se ve} od 1975. ili 1976. godi-
ne preduzele mere kresawa unutra{wih tro{kova. Nikakvo smawewe tro-
{kova nije mogu}e bez smawewa potro{we. Tro{ilo se bez pokri}a, a pokri-
}a su se tro{ila ve{ta~ka. Ni ova devalvacija dinara ne}e ni{ta zna~iti
ako, uz ostale mere, ne postane na{a dugoro~na orijentacija da tro{imo
onoliko koliko imamo. Naime, o~igledno je da se vi{e ne mo`e tro{iti
ono {to se nema. Sasvim je izvesno da se mnogo smawuju mogu}nosti za inve-
stirawe: mnoga zapo~eta gradili{ta osta}e nedovr{ena, a mnoga planirana
nezapo~eta. Svim gra|anima mora biti jasno da smo do{li do ivice. Nema
sumwe da ulazimo u fazu stezawa kai{a i to bez ikakve alternative.
Novinar Stevan Nik{i} pi{e: Mere Savezne vlade mogle bi se, mo`da,
uporediti sa poku{ajem da se pet minuta pre 12 sati pogleda istina u o~i.
Ukoliko bi se negativni ekonomski tokovi nastavili dosada{wim tempom,
lako bi bilo mogu}e da se udvostru~i sada{wa visina inflacije i bilansi
u galopu presko~e granicu izdr`qivosti. Drugim re~ima: sistem, zna~i
samoupravqawe, na{ao bi se na velikom isku{ewu.
Ekonomista, profesor dr Berislav [efer konstatuje:
Na~ini investirawa su glavni uzroci sada{wih ekonomskih te{ko}a:
Napravi se veliki kombinat za velike pare, zaposli se dve-tri hiqade qu-
di, a onda, svake godine mora da se odvoji 100 miliona starih dinara za po-
krivawe wegovih gubitaka. Tro{kovi zdravstva osobito rastu zbog bolovawa.
Jednostavno je nemogu}e da Jugosloveni sve vi{e boluju iako sve boqe `ive.
Sve navedeno pokazuje izvesna kretawa u Jugoslaviji posle Tita, ali ona
ne nagove{tavaju ni{ta dramati~no, {to bi poremetilo dosada{wi tok `i-
vota gra|ana Jugoslavije.
Na pitawe: Da li }e i kada nastupiti u Jugoslaviji radikalnije prome-
ne, moglo bi se samo naga|ati.
Nadamo se, bi}e interesantno za na{e slu{aoce da ~uju {ta o jugosloven-
skim problemima, posle Tita, misle strani novinari u Evropi, pa }emo za-
to dati i prikaz britanskog novinara Kruza OBrajana.
Londonski list Observer, od 21. avgusta doneo je podu`i ~lanak o Ju-
goslaviji. Napisao ga britanski novinar Kruz OBrajan, koji je nedavno bio
u Jugoslaviji. Kra}i osvrt na ovaj ~lanak:
| 265
Zapadne ~itaoce veoma zanima kako se odvija `ivot u Jugoslaviji posle
smrti predsednika Tita, pa se oni ~esto pitaju: ne}e li posle izvesnog vre-
mena neko poku{ati da zauzme wegov polo`aj i da se istakne kao jedan vrhov-
ni lider?
Kao odgovor na to pitawe novinar Kruz OBrajan po~iwe svoj ~lanak re-
~ima ~lana Predsedni{tva Socijalisti~ke Republike Slovenije Vide Tom-
{i~, koja mu je u razgovoru rekla: Mi moramo da se osposobimo da `ivimo
bez lidera.
Prvi deo ~lanka je posve}en ovom pitawu i britanski novinar ka`e, da
posle kontakata sa predstavnicima raznih slojeva Jugoslovenskog dru{tva,
od najvi{ih rukovodilaca do obi~nih gra|ana, sti~e se utisak da Jugoslove-
ni ne bi mogli da na|u drugog Tita, ali da oni to i ne `ele.
Posle kra}eg osvrta na odnose Crkve i dr`ave u Jugoslaviji, Kruz OBra-
jan postavqa pitawe: Koliki je stepen demokratije i slobode u Jugoslaviji?
Po wegovom mi{qewu, razlika izme|u jugoslovenskog i sovjetskog modela
socijalizma je u tome: {to destaqinizacija u Sovjetskom Savezu nije dozvo-
lila slabqewe mo}i centra, dok je razvoj u Jugoslaviji upravo garantovao de-
centralizaciju. Te{ko je zamisliti, ka`e ovaj novinar, kako bi u ovakvom
sistemu mogao da se pojavi neki civilni diktator. A jo{ mawe je mogu}e da
vojska preuzme vlast, jer je Jugoslavija sastavqena od toliko naroda i narod-
nosti da ni jedan lider ne bi mogao da ima podr{ku svih. Prema tome, za-
kqu~uje on, Federalni sadr`aj jugoslovenskog Ustava je dovoqno ~vrst, iako,
prema wegovom mi{qewu, ne treba sva wegova demokratska obe}awa uzimati
bukvalno, jer se u jednopartijskom sistemu mo`e o~ekivati prili~na mani-
pulacija demokratskim procesima. Ali, Kruz OBrajan, daqe, iznosi mi-
{qewe: da Komunisti~ka partija u Jugoslaviji nije ista kao u drugim soci-
jalisti~kim zemqama, jer je ona samom prirodom jugoslovenskog dru{tva
tako razdeqena da se ne mo`e, u potpunosti, smatrati kao jedna Partija. Ta-
kva jedna Partija ne mo`e lako da uni{ti izvesne demokratske procedure
ili institucije koje predvi|a Ustav. U zaostalim delovima zemqe mo`e da
se dogodi da lokalni {efovi uzurpiraju realnost samoupravqawa. Ali u na-
prednijim, kao {to je na primer Slovenija, obrazovani qudi koji znaju svo-
ja ustavna prava ne}e dozvoliti rukovodiocima da im ta prava oduzmu. Bra-
jan, daqe, ka`e da su ve}ina delegata, koje je upoznao bili inteligentni i
sposobni qudi.
U delu ~lanka u kojem se bavi slobodama, Brajan najpre ka`e da u Jugosla-
viji postoji najosnovnija sloboda, a to je sloboda kretawa, sloboda da se iza-
|e iz zemqe i ponovo vrati u wu. Zatim, tu je sloboda u nacionalnom smislu.
Sa izvesnim divqewem ovaj je novinar pisao o tome kako se, naprimer, iz bu-
xeta Federacije izdvajaju sredstva ne samo za obrazovawe italijanske mawi-
ne, ve} i za televizijske programe na italijanskom jeziku. To, ka`e on, stva-
ra povoqne uslove za rast individualnih sloboda. Ali, odmah stavqa i
ogradu. U Sloveniji je, na pitawe: kakva su ograni~ewa kritike u {tampi, do-
bio odgovor da to zavisi od onoga {ta se kritikuje. Najsigurnije je kritiko-
vati Saveznu vladu. Dok u nekim slu~ajevima mo`e da bude vrlo opasno kri-
tikovati predsednika lokalne op{tine.
OBrajan zakqu~uje, da u jugoslovenskom dru{tvu najve}a ograni~ewa kri-
tike ne dolaze odozgo, ve} odozdo. A naro~ito u zaostalim podru~jima. Ali
to nije sve. U svetlu jugoslovenske istorije i wenog fedralnog ure|ewa, si-
stem je, izgleda, podlo`an i spoqnim i unutra{wim opasnostima. Aovaj no-
266 |
vinar smatra da to, zaista, vi{e izgleda nego {to je istina. Ova podlo`nost
i osetqivost, po wegovom mi{qewu, slu`e u op{tem smislu kao razlog, ali
ponekad i kao pretek za organi~avawe slobode kritikovawa. Sve to nagove-
{tava da politi~ki disidenti mogu biti poslati u zatvor, a to se i de{ava,
ka`e ovaj novinar. Da li }e se ta situacija poboq{ati zavisi od sposobno-
sti Savezne vlade da poja~a stabilnost i samopouzdawa. A to, opet, zavisi od
me|unarodne situacije.
[to se ti~e nesvrstanosti, Brajan je stekao utisak da ona u Jugoslaviji
predstavqa ~vrsto ube|ewe i da se smatra uspehom. Ali, da to ne spre~ava qu-
de da se sa ve}im prijateqstvom odnose prema Zapadu nego prema Sovjetskom
Savezu. Uop{te ne sumwam ka`e Brajan, da }e poseta premijera Marga-
ret Ta~er predstavqati ogroman uspeh, ukoliko ona bude sve vreme imala na
umu da bi qudi, sa kojima razgovara, trebalo da se smatraju komunistima, i
ukoliko ih ne bude dovela u neprijatnu situaciju direktno pomiwu}i So-
vjetski Savez.
Qudi u Jugoslaviji, posle poqske krize, ose}aju krhkost me|unarodne si-
tuacije. Kao i to, da samo postojawe zemqe zavisi od mira, pi{e daqe Bra-
jan. On se malo zloslutno podse}a da je na tlu Jugoslavije zapo~eo Prvi svet-
ski rat. Ali, on smatra da nema sumwe da }e slobode, koje ve} postoje u
Jugoslaviji, a naro~ito nacionalna sloboda, biti dovoqno velike da se do-
zvoli ve}a sloboda izra`avawa bez opasnosti da }e do}i do haosa. Ali, raz-
voj situacije u tom pravcu zavisi od mira, ka`e on. Jer sloboda i mir su, na
neki misteriozan na~in, neraskidivo vezani.
Tako Kosi} zavr{ava svoj ~lanak Jugoslavija posle Tita.
Zanimqivo je videti koji su bili najzna~ajniji naslovi i sadr`aji
posledwe 4 emisije od 22. maja do 28. juna 1982. godine kada Kosi} prestaje
sa radom.
U prvom planu su Vesti iz ameri~ke {tampe. Zatim slede: Demonstra-
cije u Poqskoj, Jurij Andropov KGB, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i
razoru`awe. Zatim, predavawe dr Mateje Mateji}a: Hilandarski projekat,
Saop{tewe o zasedawu Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne cr-
kve, Nikola Kosi}, Osvrt na 30 godina Srpskog radio programa, Borislav
Popovi}: Opro{taj sa slu{aocima Srpskog radio programa.
Danas, skoro idili~no zvu~i ova najava, koja se odnosi na Slovence, emi-
tovana posledweg dana programa.
Dragi slu{aoci,
Me|u prijateqe Srpskog radio programa ubrajamo i ve}i broj bra}e Slo-
venaca, koji su, za vreme od trideset godina na{eg rada, bili na{i slu{ao-
ci i darodavci.
Se}aju}i ih se i danas sa blagodarno{}u, posve}ujemo im pesmu: Po je-
zeru bliz Triglava, koja je wima, a i nama, vrlo draga.
26. juna 1982. odr`an je banket u srpskom restoranu Town u Milvokiju
na kome je govorio direktor Srpskog radio programa Nikola Kosi}. Taj go-
vor je preneo radio u celini, a mi ovde donosimo odlomke, jer su neki de-
lovi ve} objavqeni. Bio je to opro{taj od radija.
O

| 267
Kraj programa
Gospo|e i Gospodo,
Veoma mi je milo {to ste se odazvali pozivu Srpskog radio programa, da
zajedni~ki pomenemo dan kada je Srpski radio program, pre trideset godi-
na, na Vidovdan, 28. juna 1952. godine, odr`ao svoju prvu emisiju preko ra-
dio stanice WRJN FM, u Milvokiju.
Srpski radio program, koji od prve svoje emisije, pa do danas, obave{ta-
va Srbe u Milvokiju i okolnim mestima o onome {ta se doga|a u Jugoslavi-
ji i ostalom svetu; potse}a na istorijske datume od presudnog zna~aja po na-
rodni razvitak; prikazuje srpske istorijske li~nosti; prikazuje srpsku
poeziju i prozu, staru i novu srpsku literaturu; o`ivqava najva`nije datu-
me ameri~ke istorije i `ivot qudi koji su te datume nosili; neguje srpske
verske i narodne obi~aje; upoznaje slu{aoce sa kompozitorima stranih kla-
si~nih i srpskih kompozicija. A sastavni deo svake emisije su: srpska kom-
ponovana i narodna muzika i {lageri.
U toku trideset godina neprekidnog rada odr`ali smo 1545 emisija. Da
smo za svaku emisiju utro{ili samo {est sati, onda smo na{im slu{aocima
dali 9270 dobrovoqnih radnih ~asova, ili 390 dana, neprekidnog rada da-
wu i no}u.
Radni odbor Srpskog radio programa je, vremenom, mewao svoj sastav,
zbog odlaska starih i dolaska novih ~lanova. Sada{wi Radni odbor, pored
mene, sa~iwavaju gospoda: Mom~ilo Ili}, Borislav Popovi}, Milan Rado-
vi}, a na{ blagajnik je, vrlo savesni, gospodin Veqko Rajnovi}.
Raniji na{i blagajnici su bili: prvi Miqko-Brale-\akovi}, zatim La-
zar ]irkovi} ^ika Laza, @ivota Kosti} i Spasoje Dragovi}.
A sada mi dozvolite da vam posebno obratim pa`wu na one na{e ~lano-
ve, koji su od prvog dana osnivawa Srpskog radio programa, ili skoro od pr-
vog dana, podnosili razne `rtve, da bi srpski radio program odgovorio po-
stavqenom zadatku.
U mom odsustvu put ili bolest emisije je vodio g. Mom~ilo Ili},
dugo godina sekretar Srpskog radio programa, ili g. Borislav Popovi}. Go-
spodin Ili} je, od po~etka, pa za nekih petnaest godina, pripremao i davao
vesti iz strane {tampe i Glasa Amerike. Pored toga, dao je mnoge komen-
tare i prikaze na{ih istorijskih li~nosti. Pri~inio je veliko zadovoq-
stvo na{im prikazom aforizama srpskih satiri~ara: Brane Crn~evi}a, Ma-
tije Be}kovi}a, Rastka Zaki}a i Vlade Bulatovi}a-Viba.
Pokojni Selimir Popovi} prikazivao je neprekidno, do svoje smrti, ju-
goslovensku {tampu.
Gospodin Vidoje Novakovi} prevodio je i ~itao odabrane ~lanke strane
{tampe i prikazivao je pobedonosne bitke srpske vojske, tokom Prvog svet-
skog rata.
Gospodin Borislav Popovi}, sada{wi sekretar Srpskog radio progra-
ma, davao je vesti kada je g. Ili} bio odsutan, i nastavio je sa tim radom uvek
kada je to bilo potrebno.
Pokojni Pavle Jovanovi} i gospodin Milan Radovi} naj~e{}e su davali
prikaz kwiga, a pored toga davali su i interesantne vesti i obave{tewa op-
{tije prirode.

268 |
Gospo|a Qubica Jovanovi} davala je portrete stranih kompozitora i
druga interesantna predavawa.
Pored gore navedenih saradnika, Srpski radio program je imao ve}i
broj gostiju, koji su, svojim raznovrsnim izlagawima, unosili raznovrsnost
i sve`inu, i na{e slu{aoce obogatili novim saznawima. Oni su bili iz
Amerike, Kanade, Francuske i Engleske. Neki od wih, na na{u `alost, ni-
su vi{e u `ivotu.
Sa zadovoqstvom u na{e goste ubrajamo:
Biv{e ministre: dr Iliju [umenkovi}a, dr Milana Gavrilovi}a, Bo-
`idara Vlaji}a, Radoja Kne`evi}a. Zatim, divizijskog |enerala Marka Mi-
hailovi}a, novinara Qubu Grqanca-Markovi}a, kwi`evnika Branka Ma{i-
}a, dr \uru Radojevi}a, dr Borislava Trifkovi}a, dr Kazimira
Stani{evskog, |-{tabnog potpukovnika Ugqe{u Mihailovi}a, advokata,
Dragutina Lazovi}a, Desimira To{i}a urednika Na{e re~i, Boru Rao-
wi}a, Branislava @ugi}a, Branislava Stani{i}a, majora Aleksu Grkovi}a,
profesora Milicu Grkovi}, majora Milutina Lili}a i potporu~nika Ran-
ka Igwatovi}a predsednike Srpske bratske pomo}i, Patrijarha srpskog
gospodina Germana (na tejpu svakog Bo`i}a i Uskrsa ~itao Poslanicu sv.
Arhijerejskog sabora), episkopa dr Firmilijana, Milana Brki}a, Svetozara
Radovanovi}a i Savu Vujkova protojereje, Jovana Brati}a urednika Sr-
bobrana, Milo{a Velimirovi}a profesora muzike, Shapiro-a univerzi-
tetskog profesora, advokata Milana Drobca, dr Milenka Karanovi}a, dr
Lazara Brki}a, advokata Stevana Trivunca, advokata Stevu Eni}a, ing. Vik-
toriju Gulan.
U posledwih nekoliko godina na{i gosti, koji su se slu`ili engleskim
jezikom u svojim izlagawima, bile su gospo|e: Kata Parker, Bosiqka Vujkov-
Grbi}, Dana Mileusni}-Petrovi} i Vera Budimir. Zatim, gospo|ica Neven-
ka Crnojevi}.
Kao gosti u na{em muzi~kom programu u~estvovali su: gospo|a Zlata Cu-
baqevi} solistkiwa i operski peva~ g. Milan Timoti}.
Svi navedeni u~estvovali su u na{em programu jedanput ili vi{e puta.
U okviru Ujediwenih srpskih organizacija i Odbora porobqenih na-
roda, govorili su, kao gosti Srpskog radio programa, predstavnici: srp-
skih, ukrajinskih, litvanskih, estonskih i letonskih organizacija.
Me|u nama su ovde ve~eras gospo|e i gospoda, koji su postali na{i ~la-
novi prvih dana na{eg rada, kao gospodin Ratko Popovi}, koji je na{ ~lan
punih 30 godina i koji je ukrasio prvu stranu pozivnice za ovaj na{ banket.
Zatim, me|u nama je ve~eras i gospo|a Milica-Miqa Todorovi}, koja je bila
postala na{ ~lan odmah po dolasku u ovu zemqu. Gospo|a Anka \akovi}, su-
pruga na{eg prvog blagajnika, pokojnog Brala \akovi}a, neumorno je, dugi
niz godina, do~ekivala goste na{eg piknika. Gospo|a Julija Popovi}, sa go-
spo|om Editom Mati} i drugim gospo|ama, svakog na{eg piknika uslu`iva-
la je goste kafom, kola~ima, pitama, tortama i gibanicama koje su kao dar do-
nosile gospo|e prijateqi Srpskog radio programa. A gospodin Mile
Zagorac, svojim aparatima je omogu}avao, ve} nekoliko godina, da se na na-
{im piknicima ~uje na{a lepa muzika.
Sem nabrojanih, ovde nema ve~eras ni jedne prisutne osobe, koja nije za
vreme tridesetogodi{weg rada Srpskog radio programa, u raznom vremenu
| 269
i u raznim momentima, pomogla, na neki na~in, Srpskom radio programu. I
mi smo vam, za to, veoma zahvalni.
Ceo rad u Srpskom radio programu bio je na strogo dobrovoqnoj bazi.
Kao {to sam napomenuo, Srpski radio program je po~eo svoj rad na ra-
dio stanici WRJN. Zatim, kada je ova stanica obustavila rad na stranim je-
zicima, pre{li smo na radio stanicu WMAL. A kada je i ova radio stanica
pre{la na emitovawe programa samo na engleskom jeziku, nastavili smo rad
na stanici WQ FM. I ova radio stanica posle tragi~nog zavr{etka wenog
sopstvenika, preuredila je svoj na~in rada, i posle dve godine rada na woj
pre{li smo na radio stanicu Wisconsin Univerziteta WUWM FM. Na ovoj ra-
dio stanici zadr`ali smo se malo du`e, ali i ona je bila otkazala gosto-
primstvo svim etni~kim grupama, pa smo, 24. februara 1979. godine, po~e-
li rad na stanici WYMS FM na kojoj se i sada nalazimo.
Pri pomenu ove radio stanice ho}u, gospo|e i gospodo da ka`em i ovo:
Iz predweg izlagawa primetili ste kako smo se selili od jedne stanice do
druge, kao ptice selice. Na svakoj stanici dobili smo du`nu pa`wu. Ali, na
radio stanici WRJN, na kojoj je bio menaxer gospodin [im{ak, i na ovoj
WYMS FMosetili smo i prijateqstvo. Za to ho}u, naro~ito, da zablagodarim
g. [im{aku i upravi radio stanice WYMS na ~elu sa dr Robertom Suchy-em,
menaxerom stanice Jim Ebnerom, {efom in`iwera Guy Morrisonom, Program
direktora Mrs. Maurie Saffarrans i in`iwerom Al Schamenauerom, koji snima
na{e emisije, kao i celoj upravi radio stanice WYMS FM.
Gospo|e i gospodo, ovo je, uglavnom, sumaran osvrt na ciq i struktural-
ni deo Srpskog radio programa. Koliko smo, pak, radom opravdali posta-
vqeni ciq; koliko smo vam dali nova saznawa i koliko smo zadovoqili va{
ukus, to vi, na{i slu{aoci, znate. Ali, ima ne{to {to mi sigurno znamo, a
to je: Da bez va{e tridesetogodi{we moralne i materijalne potpore ne bi
mogli da izdr`imo sa radom ovako dugo. Da, dugi su bili trideset godina.
Zato, mi, ~lanovi Radnog odbora Srpskog radio programa, mo`emo sada mir-
ne du{e re}i: Gospode, otpusti svog slugu.
Hvala vam, gospo|e i gospodo na pa`wi!
U istoj emisiji Borislav Popovi} obratio se slu{aocima.
Kao {to ste ~uli od gospodina Nikole Kosi}a, na Vidovdan se navr{a-
va trideset godina od neumornog rada Radnog Odbora Srpskog radio progra-
ma. Rad, koji smo mi radili, bio je na dobrovoqnoj bazi i mi, li~no za sebe,
nismo imali nikakve materijalne koristi. Naprotiv, mnoge nov~ane izdat-
ke sami smo iz svojih sredstava pokrivali. Smatrali smo da je to bila na{a
du`nost prema Vama, i mi smo je sa mnogo qubavi i truda obavqali. Rad u po-
~etku, zbog slabog poznavawa engleskog jezika, iziskivao je od nas vi{e vre-
mena i voqe da vesti prevedemo i napi{emo, ali tokom vremena i tu te{ko-
}u smo uspe{no savladali. Te{ko}e su za nas tako|e bile, da, posle osam sati
provedenih na poslu, umesto odmora, prihvatimo se pera i otpo~nemo sa
prevodom i pisawem vesti. Uvek smo se trudili da Vam damo vesti koje bi
vas najvi{e interesovale a {to nije bilo lako. Nadam se, da smo u tome uspe-
vali, jer mnoge vesti koje ste preko ovog radija slu{ali, niste mogli da ~u-
jete preko mesnih radio ili televizijskih stanica, a niti da ih pro~itate
u mesnim listovima. Verujemo da ste na{ rad cenili, te zato prema ovome

O
270 |
radiju niste bili ravnodu{ni i za sve vreme, u granicama svojih nov~anih
mogu}nosti redovno pomagali. Ta va{a pa`wa davala nam je snagu da na ovom
rodoqubivom radu trideset godina izdr`imo. Mo`emo slobodno da ka`e-
mo, da je ovo jedini radio ove vrste u slobodnome svetu, koji nije osnovan na
trgova~koj bazi, koji je uspeo, da se, i pored mnogih te{ko}a, odr`i. Svaka-
ko, dragi slu{aoci, za to je i va{a zasluga. Mi smo Vam na va{oj podr{ci i
pomo}i od srca zahvalni. Mi se nadamo, da }ete Vi i ubudu}e, kao {to ste to
do sada ~inili, nastaviti da ovaj radio program svesrdno poma`ete, kako bi
i daqe nastavio da sa uspehom radi i Vas redovno o doga|ajima u svetu obave-
{tava. Jo{ jednom hvala i `iveli.
Kosi} je bio realan ~ovek koji je znao {ta zna~e prohujale godine u jed-
nom `ivotu. Kada je po~iwao svoj radio, imao je 45, kad je taj posao okon~ao,
imao je 75 godina. Do{la je nova generacija slu{alaca koja je dobro znala en-
gleski jezik i koja je mogla da zadovoqi svoje interesovawe prate}i ameri~-
ke medije. Me|u wegovim starim slu{aocima, redovi su bili prore|eni.
Kosi} je ose}ao da mla|i tra`e druga~iji na~in rada. Posao vo|ewa ovog ra-
dio-programa preuzeo je dr Lazar Brki} sa svojim saradnicima. Autenti~an
Kosi}ev radio nije se vi{e nikada ponovio.
Istorija }e upamtiti one koji su ostavili neki trag iza sebe. Kosi} je
to, svojim `ivotom i radiom, u~inio.
Pismo
Nikola A. Kosi}
32000 ^a~ak
Kraqa Petra I 22
25. novembra 2001. godine
Dragi gospodine Simi}u,
[aqem Vam op{irniji osvrt na politi~ku emigraciju, on je sumaran iz
koga se vidi kakvi su bili odnosi me|u Srbima, u razli~itim politi~kim
i `ivotnim uslovima, pre, za vreme, i posle raskola. Iz mojih navoda Vi
}ete izvu}i zakqu~ak.
Iz kwige Srpski radio program 19521982 vide}ete da je Srpski ra-
dio program imao dve rubrike: Vesti iz ameri~ke {tampe i Titova {tam-
pa. Izvestilac je davao {to je smatrao da treba dati slu{aocima. Mo`da se
neko od wih i osvrnuo na pri~awa o atentatu na Tita i Nikolu Kavaju. Ali,
SRPnije na{ao za potrebno da se na neargumentovanu vest osvr}e. Ta vest je
bila data od jedne grupe emigranata tako neuverqivo da bi je SRP posebno
komentarisao.
Postojala je jedna mala grupa emigranata, koja je sama sebi pripisivala
podvige neverovatne i nedokumentovane. Vest za koju nisam bio siguran da je
ta~na nisam komentarisao. O Nikoli Kavaji ~itao sam i osim onoga {to je
op{te poznato, drugo ne znam.
Srda~no Va{,
Nikola A. Kosi}
O
| 271
| Nikola Kosi}, ^a~ak, 2000. godine
272 |
Kakvi su bili me|usobni odnosi
u srpskoj politi~koj emigraciji?
Moje opredeqewe da nastavim aktivnosti, usmerene protiv komunisti~kog
re`ima u Jugoslaviji, preko Srpskog radio programa, Jugoslovenskog an-
tikomunisti~kog komiteta i {tampe, dalo mi je mogu}nosti da do|em u kon-
takt ne samo sa lokalnim vo|stvom svih srpskih organizacija u Americi,
nego i sa onima u Evropi, Kanadi, Australiji i daqe gde je bilo srpskih
naseobina. Pored toga, moje aktivnosti su zahtevale kontakte i sa aktivnim
istaknutim li~nostima srpske politi~ke emigracije. Abilo je, u iznvesnim
momentima, veze i sa stranim uticajnim li~nostima.
Sve navedene moje aktivnosti bile su neprekidne do mog opro{taja sa
emigracijom, i povratkom u Beograd 25. juna 1991. godine. One su mi {iroko
pru`ile mogu}nost da steknem svoje mi{qewe O ME\USOBNIM
ODNOSIMA U SRPSKOJ POLITI^KOJ EMIGRACIJI.
Odmah mogu re}i: postavqen sebi ciq, srpska politi~ka emigracija ni-
je ostvarivala pod jednim vo|stvom, sa jednog mesta. Ali, i pored toga, radi-
la je u harmoniji. Vrhovi pojedinih borbenih srpskih organizacija imali
su isti stav prema jugoslovenskom re`imu, i ~e{}im sastancima dop-
uwavali se, {to se mo`e videti iz zapisnika wihovih sastanaka, ako su
sa~uvani. Awihovo ~lanstvo imalo je prijateqski me|usobni odnos, kao bor-
ci protiv istog neprijateqa.
Ovakav me|usobni odnos u srpskoj politi~koj emigraciji bio je, sa maw-
im pojedina~nim nesporazumima, ili ispadima netolerantnih i prepo-
tentnih osoba, sve do juna 1962. godine. Tada je episkop Ameri~ko kanads-
ki Dionisije objavio svoju Va`nu objavu, tj. ultimatum Srpskoj
pravoslavnoj crkvi.
Sa ovim po~iwe dvoboj sa Srpskom pravoslavnom crkvom, i uvod u dugu i
te{ku me|usobnu borbu Srba politi~kih emigranata. U wu odmah ulazi,
1962. godine, Srpski kulturni klub sv. Sava sa letkom SLOBODNIM
SRBIMA i SRPKIWAMA, protiv srpskog patrijarha Germana. Dionisi-
jevu snagu, daqe, poja~avaju sve{tenici, na sastanku juna 1963. godine, u ^ik-
agu u Kongresnom hotelu. Najzad, ovoj besomu~noj akciji protiv Srpske
crkve i patrijarha Germana pridru`uje se i kraq Petar, svojom odlukom 15.
juna 1963. godine, koja je bila od zna~aja kod mnogih oficira, podoficira
i vojnika, pri odluci: biti protiv Dionisija, ili protiv Srpske crkve i
Patrijarha. Istina, kraq Petar je 15. avgusta 1967. godine ovu svoju odluku
povukao i priznao re{ewe Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve, o sus-
pendovawu Dionisija i wegovog gubitka episkopskog ~ina.
U srpskoj politi~koj emigraciji bilo je razboritih qudi, ali niko ni-
je umeo, ili imao dovoqno snage zaustaviti, ili kanalisati neo~ekivano
o{tar sukob kod mnogih poznatih mirnih i kompromisnih qudi. Jer, razlog
sukobu nije trpeo kompromis, bilo je: biti za jedinstvo Srpske crkve, ili
biti protiv we.
Pi{u}i ranije o na{im me|usobnim nesporazumima, navodio sam na{e
i strane moraliste (Dositej Obrdovi}, Svetozar Markovi}, Bogdan Popo-
vi}, Bo`idar Kne`evi}, Jovan Cviji}, Jovan Skerli}), koji su podvla~ili:
nemamo dovoqno savla|ivawa, suvi{e nam je `iv temperamenat, ne vladamo
nad ose}awima, naprasitost koja nas pretstavqa gorim nego {to jesmo i dr.
| 273
Sve navedene na{e mane bile su prisutne kod mnogih od nas, kad smo
radili ono {to nismo smeli uraditi da se posva|amo. Iako smo se me|usob-
no dobro poznavali, izgleda, nismo podjednako ocewivali politi~ke mo-
mente, doga|aje, koji su se nezaustavqivo u na{oj zemqi doga|ali. Nismo
imali isti kriterijum pri ocewivawu postupaka qudi u de{avaju}im prom-
enama u zemqi. Sve te doga|aje u na{oj otaxbini i promene kod qudi nismo
posmatrali kao delove jedne celine. Ta razli~ita merila doga|awa u Ju-
goslaviji, bila su kod mnogih posledica nedovoqnog poznavawa `ivota i ra-
da gra|ana Srbije i drugih delova Jugoslavije nastawenih Srbima To je
dovelo do toga da nismo odvojili glavno od sporednog. I upali smo, pri kval-
ifikaciji doga|aja i qudi u preterivawe, {to nas je izbacilo iz ravnote`e.
O toj sudbonosnoj re~i PRETERIVAWE pro~itao sam dve razli~ite
definicije. [panski pisac i moralista Gracijan Morales Baltazar
(16011658) ka`e: Preterivawe je srodno la`i: wima gubi glas dobra ukusa,
a to je mnogo, i glas razboritosti, a to je jo{ vi{e. A francuski filozof,
diplomat i kwi`evnik @ozef Mestr (17531821) misli: Preterivawe je
la` po{tenih qudi.
Definicija re~i preterivawe filozofa Mestra, izgleda mi primenqi-
va na nastali crkveni nesporazum srpske politi~ke emigracije. Jer, u~esni-
ci nesporazuma su na{i prijateqi i ratni saborci sa terena Jugoslavije,
ili sapatnici iz zarobqeni~kih i koncentracionih logora tokom minulog
rata; ili oni koji su bili prinu|eni da napuste svoju zemqu i do|u u tu|inu
zbog progawawa i onemogu}ene egzistencije. Znam, poznati su mi mnogi
po{teni qudi u zava|enim taboru, koji nemaju mere, koji preteruju u me|u-
sobnom optu`ivawu i neobjektivnom gledawu stvarnog polo`aja srpskog na-
roda i Srpske crkve u Jugoslaviji. Mnogi Srbi emigranti neta~no su orijen-
tisani, namerno ili iz neznawa, od vode}ih qudi Dionisijeve grupe, o
pre`ivqavaju}im te{ko}ama Srba i Srpske crkve u Jugoslaviji. To su ti po-
{teni koji preteruju iz neznawa. Wih je bilo najvi{e u sukobu sa Srpskom
crkvom. Ali, bilo je nekoliko i visokoobrazovanih Srba emigranata, koji
nisu hteli iz nekih svojih li~nih razloga da ka`u Srbima ono {to su znali
i morali re}i:
Ovde naro~ito podvla~imo razna prilago|avawa, koja je crkva morala
prihvatiti radi samoodr`avawa. Adiplomata i kwi`evnik Kosta St. Pavlo-
vi} podse}ao je Srbe: Srpska crkva je morala, kao trska na vodi, da se pre-
ma zlim vetrovima povija, ali se nikada nije lomila
I ovo nikada ne lomqewe Srpske crkve trebalo je da ubedi ~estite
la`ove, da se Srpska crkva zlopati i ~eka svoj dan, kada }e prestati sve tor-
ture i sve zli vetrovi.
Pod ovakvim ote`anim prilikama Srpska crkva i srpski narod su
~ekali da se u vo|stvu komunisti~ke partije Jugoslavije, prema izvesnim
znacima, pojave pukotine. Na to se nije dugo ~ekalo. Jak i iznenadan potres
komunisti~ka partija dobila je pobunom beogradskih studenata 1968. go-
dine. Zatim, dolazi pravoslavni Bo`i} i pravoslavna Nova godina 1969. ka-
da se i ovi praznici proslavqaju ponosno i tajno uz pesme Tamo daleko, Oj
Srbijo mila mati, Mar{ na Drinu i dr. a na unutra{woj politi~koj
sceni, Kara|or|evu dolazi 1971. godine do cepawa jednodu{nosti Cen-
tralnog komiteta komunisti~ke partije Jugoslavije u prisustvu Tita: apri-
la 1972. godine, Marko Nikezi}, predsednik Centralnog komiteta Saveza
komunista Srbije, sa Latinkom Perovi}, napao je pojavu {ovinizma i sepa-
274 |
ratizma kod Srba, a u ime liberalizma; iste godine u oktobru Nikezi} i
Latinka Perovi} osu|eni su od Centralnog komiteta komunista Saveza Ju-
gosalvije zbog liberalizma. Tada je Marko Nikezi} podneo ostavku. Jer, up-
ravqa~i Jugoslavijom ve} po~etkom 1973. Godine smatrali su liberalizam
gori od {ovinizma i separatizma.
Srpski narod u zemqi i u rasejawu morao je jo{ dugo ~ekati na radosnu
vest da }e u Beogradu, na Vra~aru, po~eti radovi na dovr{ewu Svetosavskog
hrama. I, odmah, Srpska crkva se obratila Srbima u Otaxbini i u emi-
graciji, da materijalno pomognu izgradwu ovog hrama istorijskog, vekovnog
sna srpskog naroda. Mnogi Srbi i Srpkiwe, iz oba zava|ena tabora odazvali
su se pozivu srpskog patrijarha i pomogli zidawu svetosavskog hrama.
Preterivawa su malo malaksala. Mnogima je bilo jasno: da srpski patrijarh
nije komunista; da su Dionisijevci, ipak, ostali pravoslavci; da su veruju}i
politi~ki emigranti u svojoj du{i ispuweni svetosavqem; iako smo se pos-
va|ali, ipak je, najzad, iza{lo na videlo da smo ostali duhovna deca najve}eg
ro|enog srpskog sina.
U velikom odu{evqewu zbog po~etka radova na izgradwi svetosavskog
hrama, kod Srba u emigraciji po~iwe da malaksava crkveni sukob. Ipak, iz
vrhova raskola do{la je preporuka da se Srbi uzdr`e od davawa pomo}i
Srpskoj patrijar{iji za zidawe svetosavskog hrama. Kod najve}eg dela srpske
emigracije ova je preporuka shva}ena kao: tu|in{tina; izvitoperen pojam
svetosavqa; ne shvatawe probu|enog poleta srpske omladine, koja tra`i og-
wi{te na kojem }e zagrejati smrznutu du{u ateizmom, i drugim putevima
naslagana neshvatawa zna~aja svetosavskog hrama, za bli`u i daqu budu}nost
srpskog naroda; neshvatawe celokupne li~nosti sv. Save u svim pro{lim, sa-
da{wim i budu}im vremenima.
Zidawe svetosavskog hrama sti{avalo je strasti. Polako Srbi se prib-
li`avaju jedan drugom, ali preterivawa se pamte. Postepeno se prijateqi
izviwavaju za grubo upotrebqenu re~. Godine prolaze, posleratna politi~ka
emigracija stari; novodo{li iz Jugoslavije ne me{aju se u sukobe starih em-
igranata; prilaze jo{ uvek podeqenim crkveno-{kolskim op{tinama i
stvaraju zasebne krugove.
Mora se podvu}i ovo: Raskol nisu izazvali komunisti~ki agenti, kako su
to hteli mnogi da prika`u. Vinovnik raskola u Srpskoj crkvi je episkop-
Dionisije, Ameri~ko-kanadski episkop. Komunisti~ki agenti, koji su po-
jurili u emigrantske crkveno-{kolske op{tine brzo su bili prepoznati,
ali su uspeli u tom emigrantskom mete`u da ubiju nekoliko istaknutih em-
igranata. Podeqena srpska politi~ka emigracija nastavila je svoj poli-
ti~ki rad prema komunisti~kom re`imu u Jugoslaviji sa umawenom snagom
i izvesnom preorijentacijom, pode{enom prema promenama u Srbiji. Emi-
gracija je materijalno sama sebe izdr`avala, i veliki deo svog novca dala je
ameri~kim sudovima za parni~ewa.
Neobi~no, ali istinito! U vreme najo{trijeg crkvenog sukoba, poli-
ti~ka emigracija je delovala pozitivno u nekoliko pravaca: (1) sagra|eno je
u Americi, Kanadi, Australiji i Evropi ve}i broj pravoslavnih crkava; (2)
veliki broj politi~kih emigranata (oficira, studenata, raznih profesija)
po~eo je studije na univerzitetima, kolexima i drugim visokim {kolama;
(3) pojavila su se izdava~ka preduze}a kwiga i bro{ura; (4) {tampane su
kwige nau~ne sadr`ine, istorijske, kulturnoprosvetne, dnevnici, prozni i
pesni~ki sastavi, mnogi kulturnoprosvetni i politi~ki ~asopisi; (5) u
| 275
276 |
nekim mestima Ju`ne Amerike pojavile su se nedeqne, ili mese~ne emi-
grantske novine.
Napu{taju}i Ameriku 1991. godine, na ispra}ajnom banketu, bili su
prisutni Srbi politi~ki emigranti, iz svih tada postoje}ih organizacija
sli~no priredbi VE^E SRPSKE SLOGE 4. marta 1962. godine. Ali, na-
stale promene u Jugoslaviji, kada su borbu protiv komunisti~kog re`ima u
Jugoslaviji masovno preuzele novoformirane politi~ke stranke, srpska po-
liti~ka emigracija pomagala je ekonomski i nastavila da daje svoju pomo}
strankama prema svojim politi~kim ube|ewima. Pored svih nastalih prom-
ena, ne treba zanemariti posledice dugogodi{weg crkvenog raskola, jer one
jo{ nisu prevazi|ene, postoje i danas u blagom i sno{qivom obliku.
| 277
Desimir To{i}
Nikola A. Kosi} nacionalna figura van zemqe
Emigracija politi~kog karaktera posle Drugog svetskog rata predstavqa
novinu u na{em dru{tvu. Do tada bilo je pojedinaca emigranata koji su be-
`ali od na{ih doma}ih re`ima, ~ak i re`ima Srbije kao {to su bili oni
Obrenovi}a. Isti je slu~aj i sa re`imima Petrovi}a u Crnoj Gori pre Pr-
vog svetskog rata. Emigracija, obrazovana 1945. u zapadno-evropskim zemqa-
ma, posle Drugog svetskog rata, bila je masovna. Ne zna se ta~no koliko ih je
bilo ba{ te godine, ali se pretpostavqa da ih je bilo oko pedeset hiqada.
Iako je re~eno da je to bila masovna i politi~ka emigracija, to jo{ ni{ta
osobito ne govori.
Treba re}i odmah da je ta masa od pedesetak hiqada bila u toku prvih go-
dina raspr{ena po Australiji, Kanadi, Sjediwenim Dr`avama Amerike i
Velikoj Britaniji. U drugim zemqama, kao {to su Nema~ka, Francuska i dru-
ge, postojale su mawe skupine. Me|utim, ta se emigracija uve}avala tokom pr-
vih desetak godina, tako da je narasla na nekih 150.000 qudi. I onda je to
uve}avawe prestalo, jer su gra|ani Jugoslavije dobijali paso{e, izlazak iz
dr`ave bio je olak{an, a po~elo je, uglavnom, neometano, pose}ivawe Jugo-
slavije od strane emigranata.
Na{i qudi, posle dolaska u odre|ene zemqe, bili su odmah i ~esto si-
stematski zapo{qavani. Ulazak u Veliku Britaniju bio je vezan za uslov da
nema slobodnog birawa posla pre dve godine sta`a na prihva}enom rad-
nom mestu. Posle desetak godina `ivota i rada, na{i su qudi bili obezbe-
|eni, ne samo poslom ve} su bili u stawu, iako su, uglavnom, radili fizi~-
ke poslove, da sti~u neku minimalu imovinu (ku}e, stanove, automobile,
itd.) Me|utim, takav povoqan, egzistencijalni razvoj nije pratilo organi-
zovan i dru{tveno-politi~ki `ivot Srba u emigraciji. I to je bilo razu-
mqivo. Qudi su nosili te{ke uspomene iz rata i okupacije, nastajale su
mu~ne politi~ke frustracije u odnosu na pro{lost. Iako nije bilo kseno-
fobije, u dru{tvenom smislu, optu`be protiv Saveznika, posebno Engleza
i ^er~ila, bile su op{te. To je utoliko bilo lak{e {to je emigracija, uglav-
nom, bila nepoliti~ka masa: glavne skupine prvobitnih emigranata iz
1945. godine bili su seqaci-vojnici severne Dalmacije i zapadne Bosne, s
jedne, i s druge strane dvadesetak hiqada jugoslovenskih kraqevskih ofici-
278 |
ra koji nisu `eleli da se vrate u komunisti~ku Jugoslaviju, posle ~etiri go-
dine ropstva u nema~kim logorima. Bilo je i rezervnih oficira i vojnika.
Obe skupine, po svom poreklu, bile su apoliti~ne. ^etnici-seqaci nisu
mnogo znali, i nisu hteli ni{ta ni da znaju osim svog Vojvode. Nekada{wi
oficiri o~ekivali su svog Kraqa da ih povede u rat. U takvoj sredini, dru-
{tveni `ivot sveden je na aktivnosti mesnih crkava, i na zapevku da su za
na{u sudbinu svi krivi izuzev nas samih.
U takvoj sredini, u Sjediwenim Dr`avama, pojavio se ~ovek i poslenik
Nikola A. Kosi}, major nekada{we Kraqevske vojske i jedan od u~esnika u
dr`avnom udaru od 27. marta 1941, protiv jugoslovenske vlade Dragi{e
Cvetkovi}a koja je potpisala Trojni pakt s nacisti~kom Nema~kom, fa{i-
sti~kom Italijom i imperijalnim Japanom, u ciqu izgra|ivawa plana Hi-
tlerove Nove Evrope. Kosi} je bio dru{tveni radnik prvog reda. Organi-
zovati radio-~as u Milvokiju, u sredwoj Americi, bez ikakvih sredstava i
bez profesionalnog kadra, bila je velika ideja, ali je trebalo mnogo snage
da se ta ideja ostvari i da, bez prestanka traje ~etiri decenije. Ovde ne}e bi-
ti na odmet da se doda da Kosi} nije mogao da o~ekuje neku zna~ajnu pomo},
ako ne i odmo}, od starih iseqenika u Sjediwenim Dr`avama koji naseqa-
vaju ovu veliku dr`avu skoro ~itav vek. Ti su qudi, ili wihovi potomci, bi-
li vezani za stari kraj samo Crkvom i sa ne{to malo srpskog jezika. Bili
su skloni da pru`e humanitarnu pomo}, ali su politi~ki bili nepismeni,
i za Ameriku, a kamoli za na{e zamr{ene i nesre}ne me|unacionalne i po-
liti~ke prilike u Jugoslaviji. Pored toga {to su bili izuzetno konzerva-
tivni, oni su bili daleko od svakog masovnijeg kulturnog `ivota. Glasilo
Srpskog narodnog saveza, Amerikanski srbobran, koji je star stotinak go-
dina, u isti mah je, po pisanoj re~i, po mi{qewu autora ovih redova, siro-
ma{an i jadan list. Srpski iseqenici dolazili su iz nekada{we Trojedne
kraqevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, bili su protivnici Jugoslavi-
je i krajwi nacionalisti.
To je bilo Kosi}evo okru`ewe kojem se on nije povinovao, a jo{ se mawe
priklawao ekstremistima srpske emigracije. Postojale su dve vrste ekstre-
mista, jedna je bila nacionalno-politi~ka, a druga je nastala 1963, u krugu
Pravoslavne crkve, re~ je o pokretu za osamostaqewe srpske Pravoslavne
crkve u inostranstvu. Obe grupe bile su paranoi~no antikomunisti~ke.
Rekao bih da je ve}ina srpskih emigranata bila protiv vi{enacionalne
Jugoslavije. Kosi} je, me|utim, `estoko stajao uz politiku o~uvawa zajedni-
ce. Treba sada o~ekivati da jedan kraqevski oficir bude nepokolebqiv i u
pogledu monarhije, odnosno tada `ivog kraqa Petra Drugog. Ako je bio mo-
narhist, po svom ube|ewu, kakav je trebalo da bude kao oficir, Nikola A.
Kosi} nije se savijao pred neuravnote`enim stavovima Kraqa, koji se, u to-
ku crkvenog raskola, pokazivao izuzetno slabim i detiwastim. Verovatno je
na sve to uticao i wegov privatni, porodi~ni `ivot koji je nosio te{ke
probleme. Kraq je, jednog dana, bio s Crkvom, na ~elu s patrijarhom Germa-
nom, a drugog dana, s raskolni~kim i ra{~iwenim episkopom Dionisijem
Milivojevi}em. Nikola A. Kosi} hrabro je u{ao u ovu borbu i pripomogao
i svojim radio-~asom da raskol u Crkvi na ameri~kom kontinentu uzme {to
mawe maha. Da za Kosi}a te{ko}e budu jo{ ve}e, raskolu su prilazili uglav-
nom nekada{wi jugoslovenski oficiri jer su `eleli, istina bez trajnog
uspeha, da prate stav i re~ svog Kraqa.
| 279
Nikoli A. Kosi}u, s malim brojem prijateqa i radnika u Milvokiju su-
protstavila se u wegovom radu jo{ jedna, ~isto politi~ka, nepogoda, a to je
problem politi~kog stava prema dr`avnom udaru od 27. marta 1941. godine.
Najverovatnije je, da je ve}ina vi{ih oficira bila protiv dr`avnog udara,
iz mnogih li~nih i politi~kih razloga. Tu nije bilo pronema~kih ili pro-
nacisti~kih tendencija, ali je bilo nekakvog antidemokratskog nastrojewa
protiv politi~kih stranaka, i protiv parlamentarnog re`ima. Budu}i
da se za qude od 27. marta 1941. godine. Drugi svetski rat zavr{io izvesnim
porazom, lako je bilo ube|ivati qude u emigraciji da budu protiv dr`avnog
udara. Kosi}, i da je hteo, nije mogao da bude za politiku Trojnog pakta, bu-
du}i da je bio jedan od najuglednijih izvr{ilaca samog dr`avnog udara. Me-
|utim, Kosi} je bio vi{e nego to: wegov patriotizam nametao mu je i izve-
snu liberalnu ideju o unutra{wem ure|ewu dr`ave.
Me|utim, ovaj prirodni stav Nikole A. Kosi}a morao je da ga dovede u su-
kob s qoti}evcima koji su bili izraziti i glasni protivnici dr`avnog
udara, jer je to ru{ilo wihovu ideju o antikomunisti~kom ratu protiv So-
vjetskog Saveza. Qoti}evci nisu bili nacisti, niti su nacisti `eleli da
se povezuju s malim balkanskim imitatorima wihove politike, ali qoti-
}evski antiparlamentarni stav i wihova suluda borba protiv komunista,
koja ih je dovela u slu`bu okupatoru za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji,
odnosno wihova izuzetna antizapadna, pravoslavno-fundamentalisti~ka
psihilogija dovodila ih u neminovni sukob s radio-~asom Milvoki. Kosi}
im nije ostajao du`an. Kao i u sukobu s pravoslavnim raskolnicima, tako i
u sukobu s qoti}evcima, Kosi} se pokazao kao borac i kao sposoban polemi-
~ar. Treba dodati da su qoti}evci bili malobrojni izvestan broj je stra-
dao na granici jugoslovensko-austrijskoj maja 1945. godine kada su ih
saveznici predali partizanskim vojnim jedinicama zajedno sa drugim an-
tikomunistima, saradnicima okupatora. Qoti}evci su bili vrlo dobro or-
ganizovani, posedovali su jedan redovni list na intelektualnoj visini i
imali podr{ku izvesnih pravoslavnih sve{tenika, kao {to su sa sobom do-
vukli i jedan broj svojih sve{tenika koji su da paradoks bude, bar na pr-
vi pogled, ve}i kao i qoti}evci kao celina, bili i ostali na strani ko-
munisti~ke kako su je nazivali raskolnici Crkve u zemqi, pod
vo|stvom patrijarha Germana.
Nikola A. Kosi} nije bio samo organizator radio-~asa u Milvoki. On je
bio i novinar i polemi~ar, u neku ruku, i politi~ki borac. Sa svojim pri-
jateqima i saradnicima pomagao je mnoge ustanove i organizacije u emigra-
ciji, kao {to su bili Jugoslovenski narodni odbor na ~elu sa Slobodanom
Jovanovi}em ili uspe{nu humanitarnu organizaciju kao {to je bila Srpska
bratska pomo}. Svi qudi dobre voqe i patrioti, kao i svi slobodoqubivi
qudi, mogli su da dobiju gostoprimstvo na Kosi}evom radiju, da ka`u svoju
re~, i, da, na taj na~in, doprinesu razvijawu dru{tvene i politi~ke misli
na{e emigracije. U tom poslu Nikola A. Kosi} postao je nacionalna figu-
ra izvan na{e zemqe, mo`da u najte`im ~asovima na{e istorije. To je bio
wegov li~ni uspeh ali i uspeh svih onih koji su delili, s wima i wegovim
saradnicima, ideje i po`rtvovawe.
A nama, kao Srbima, ~esto nedostaju ideje i po`rtvovawa. Zato, Nikola
A. Kosi} treba da slu`i za primer na{im qudima u vanrednim prilikama,
kakve su i danas, u na{oj zemqi.
280 |
Poseban dodatak
U ovom delu donosimo popis dokumenta iz li~nog fonda majora Nikole
A. Kosi}a, koja se nalaze u Arhivu SANU u Beogradu. Popis je naveden po
kutijama, onako kako ih je Nikola Kosi} predao Arhivu, po svom povratku
iz Amerike. Ovaj popis donosimo u originalu, bez ikakvih izmena, lek-
torskih i korektorskih intervencija, latinicom.
Celokupna dokumentarna gra|a Nikole Kosi}a sme{tena je u 30
arhivskih kutija i zavedena u Istorijskoj zbirci Arhiva SANU, pod br.
14733.
Ovaj fond sadr`i , pored dokumenata direktno vezanih za temu, i dru-
ge materijale, kao {to su: Londonska Politika, Ratni dnevnik pe{adi-
jskog kapetana I klase Spasoja M. Dragovi}a ili izvode iz Slu`benih nov-
ina Kraqevske jugoslovenske vlade Ratno izdawe 19411945. i drugo.
Koristim priliku da se zahvalim direktoru Arhiva SANU, akade-
miku Vasiliju Kresti}u, {to mi je omogu}io uvid u ovu gra|u i weno kori-
{}ewe. Posebno se zahvaqujem arhivisti Zoranu @ivkovi}u na pomo}i
prilikom rada u Arhivu.
Autor
| 281
S a d r ` a j
Kutija broj 1 1945. godinaVesti (oktobar, novembar, decembar)
Otadzbina (Sv. 15) u Akademiji Arhiva
1946. godinaVesti (cela godina)
Ljudi i dogadjaji (juli-septembar; oktobar-decembar)
Otadzbina (za celu godinu)
1947. godinaVesti (za celu godinu)
Ljudi i dogadjaji (april-decembar)
1948. godinaVesti (za delu godinu)
Vidovdan (septembar-decembar)
Ljudi i dogadjaji (januar-april; maj-avgust; oktobar-decembar)
1949. godinaVidovdan (januar-juni)
Ljudi i dogadjaji (januar-maj)
Matrice prvih strana raznih casopisa
Zapisnik Otseka za javno obavestavanje i stampu
Govor dr Irineja \ordjevica, Episkopa Dalmatinskog
(2 primerka)
Spisak publikacija agencije Javor stari (3 primerka)
S a d r z a j
Kutija broj 2 1947. godina:Otadzbina (januar-juni; juli-novembar)
1948. godina:Otadzbina (januar-mart; juli-septembar)
1949. godina:Otadzbina (januar-juni)
Winston Churchill: Ispovest jednog drzavnika (sv. 14; sv. 4)
Narodni universitet: Oko Svesrpskog kongresa u ^ikagu o Vidovdanu
1947. godine (sv.1)
James Burnes: Govorimo otvoreno (1947. god.)
Prilog uz Otadzbinu: Istina o djeneralu Mihailovicu (V i VI deo)
Prilog uz Otadzbinu: Nj.V.Kraljica-majka Marija
Prilog uz Otadzbinu: Sv. Sava (1946. god.)
1949. godina: Nasi problemi (br. 1-6)
1950. godina: Nasi problemi (br. 7)
194950. godina: Vidovdan
19451949. godina: Brosure
1947. godina: engleski prevod vesti (1. Avgust 31. Decembr)
282 |
Wladislaw Anders: Istina o Katinskoj sumi (sv. 1 i 2)
Alvin E. O Konski: Teskoce sa Titom Mi smo ih trazili
Kartoni oficira i vojnih cinovnika
Logor Oflag VI C: Registar imena;
Naredbe staresine logora Of. VI C, za 1942. godinu;
Naredbe staresine logora Of. VI C, za 1943. godinu;
Naredbe i saopstenja staresine Of. VI C, za 1944. godinu;
Naredbe i saostenja Of. VI C, za 1945. godinu;
Ravna Gora, povremeni casopis br. 1; Of. VI C, 1III 1944. godinu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 2; Of. VI C, 27. mart 1944. god-
inu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 3; Of. VI C, \urdjevdan 1944.
godinu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 4; Of. VI C, Vidovdan 1944.
godinu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 5; Of. VI C, 26. avgust 1944.
godinu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 6; Of. VI C, 6. septembar 1944.
godinu.
Ravna Gora, povremeni casopis br. 1; Of. VI C, 9. oktobar 1944.
godinu.
S a d r z a j
Kutija broj 3 III Centar: Arhiva 13 8trinaest) omota
Arhiva Naredbe
Arhiva Civilna lica
Arhiva logorske policije
Izvestaj djenerala Brasica
Slucaj kapetana Ristica
S a d r z a j
Kutija br. 4 III Centar: Opsti imenik knjiga II, I
Zaposleno ljudstvo logora Voerde;
Spisak zaduzenja spreme oficira i vojnih cinovnika;
Spisak podoficira, kaplara i redova u stabu III centra za 1946. godinu;
Delovodni protokol 1945. God.; delovodni protokol sudskog odeljen-
ja; knjiga kaznjenih; delovodni protokol islednika staba III centra; ek-
spediciona knjiga referenta sudstva; izjava civilnih lica u logoru Vo-
erde;
Naredbe komandanta III centra i staresine logora;
Delovodni protokoli
Brojno stanje oficira, podoficira i vojnika I, II i III centra;
Spisak oficira po stanovima; izvestaj o glasanju oficira, podoficira i
vojnika;
Saopstenja, uputstva i naredba br. 1 djenerala Tesanovica za 5-VI-
1945. godine; saostenje pukovnika Ivana Bozica, komunistickog ko-
mandanta; naredba I kraljevske jugoslovenske brigade za 1945. god-
inu.
Saopstenje djenerala Tesanovica; pisma Kosica i D. Tosica.
Arhiva (dva omota)
Jugoslovenski logor: Arhiva (dva omota)
Jugoslovenski logor 2. Grupa: Arhiva
| 283
\eneral Lazar Tonic: Arhiva staresine Jugoslovenskog logora
Glavna uprava jugoslovenskih D.P. logora: Album fotografije pri do-
ceku lorda Bisopa (Lord Bishop) iz Gibraltara
Komandant jugoslovenskih logora na britanskoj okupacionoj zoni,
djeneral Dimitrije Zivkovic: Arhiva (pet omota)
S a d r z a j
Kutija broj 5 Komandant jugoslovenskih logora na britanskoj okupacionoj zoni,
djeneral Dimitrije Zivkovic:
Arhiva delovodni protokol br. 1 i delovodni protokol br. 2;
Poverljivi delovodni protokol;
Delovodni protokol;
Spisak studenata na engleskoj okupacionoj zoni;
Arhiva i poverljiv delovodni protokol;
Korespondencija na engleskom jeziku;
Korespondencija sa engleskom komandom na engleskom jeziku;
Iseljavanje logora Voerde;
Spiskovi oficira;
Originali naredaba;
Konferencija povodom odvajanja oficira od podoficira i vojnik; izvestaj
studenata o hapsenju studenata;
Razna nemacka originalna naredjenja izdata u raznim logorima na
nemackom i francuskom jeziku.
S a d r z a j
Kutija broj 6 Srpski radio program:Ukoricene emisije za godinu:
1952, 1953, 1954, 1955, 1956, 1957,
1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963,
1964, 1965;
Korespodencija Srpskog radio programa od 1972.-1984. godine.
S a d r z a j
Kutija broj 7 Srpski radio program:Ukoricene emisije za godinu
1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1973, 1974, 1975;
Srpski radio program 1952-1982. Uredio
Nikola A. Kosic.
S a d r z a j
Kutija broj 8 Srpski radio program:Ukoricene emisije za godinu: 1976, 1977,
1978, 1979, 1980, 1981, 1982.
S a d r z a j
Kutija broj 9 Potpukovnik Svetislav C. Vohoska: Prepiska logora;
prepiska sa Kostom Pavlovicem; prepiska sa Jovanom Djonovicem;
prepiska sa kapetanom Bukarom; brosure i legitimacije.
Raskol:Prepiska;
[tampa.
284 |
Jugosloven:Promemoria u spomen Zivana L. Knezevica;
Jugoslovenski narodni odbor London:Poruka 1950-1959
Radoje i Zivan L. Knezevic:Sloboda ili smrt.
Nikola A. Kostic:Ljoticevci i kragujevacka tragedija
Vindsor, Kanada 1968. god. (2)
Nikola A. Kosic:The Ljoticites and the tragedy of Kragujevac,
Milvoki, Viskansin, 1968. godina (2)
Pesadijski major Nikola A. Kosic:Dnevnik
17.mart-28. mart 1941. god., Milvoki,
Viskansin, 1984, god. (2)
Nikola A. Kosic, major:Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj
(kroz dogadjaje na srpskom, i engleskom jeziku), Milvoki, Viskansin,
1984. god. (2)
Nikola A. Kosic:Vojvoda Zivojin R. Misic 1855-1921.
Milvoki, Viskansin, 1988. god.
Pesadijski kapetan Prve klase Spasoje M. Dragovic:
Ratni dnevnik i licni podaci.
Divizijski djeneral Borisav M. Ristic, ministar u Subasicevoj vladi od 11.
septembra 1944. godine: Osvrti na dogadjaje br. 5,6,8 i 8.
Zivan L. Knezevic:Memorandum g. Cannon-u (na engleskom jeziku)
Prepiska na engleskom jeziku:Odlkovanje djenerala Dagoljuba Draze
Mihailovica.
Priznanica:Ministra Dvora Radoja L. Knezevica i
kraljevog adjutanta majora Svetislava C. Vohoske.
Richard L. Felman, Major U.S.A.F., Retired:Mihailovich and I, U
spomen djenerala Draze (na srpskom i engleskom jeziku) (2).
Bozidar Sokolovic:Ilija Desnica junak sa Ostrelja (2).
Bozidar Sokolovic:Borac i buntovnik Vojvoda Momcilo Djujic (2).
Bozidar Sokolovic:Izvodi Sluzbenih novina Kraljevske jugoslovenske
vlade Ratno izdanje 1941-1945. (2)
Americka stampa:A Nations Fight For Survival the 1941 revolution
and njar in Yugoslavia as repoted by the american press -
Izdanje Jugoslovenske ambasade u Vasingtonu 1942. godine.
Urednistvo Kroz stranu stampu: Beogradski proces 1946 -
Organizacija Srpskih cetnika Ravna Gora, ^ikago, Sjedinjene Amer-
icke
| 285
Drzave, 1985. god.: Spomenica cetrdesetogodisnjice ustanka na Ravnoj
gori,
1941-1945
Izdaju saradnici Politike: Mihailo s. Petrovic, Grga Zlatoper i
Radojka Petrovic: LONDONSKA POLITIKA
286 |
| 287
MI[QEWE
o rukopisu Raskol u eteru. @ivot srpske emigracije u Americi kroz
radio program Nikole Kosi}a, autora Dragoslava Simi}a
Dragoslav Simi} svakako predstavqa jednog od najpopularnijih is-
tra`iva~a i najboqih poznavalaca fono zapisa, dokumentarne radiofonije
i radio-publicistike na na{im prostorima. Rezultat wegovog
istra`iva~kog rada je i kwiga Raskol u eteru. @ivot srpske emigracije u
Americi kroz radio program Nikole Kosi}a.
U kwizi Raskol u etru progovaraju dokumenti - radio ~lanci koje je
Nikola Kosi} decenijama emitovao ure|uju}i i vode}i Srpski radio pro-
gram iz Milvokija (SAD), gde je `iveo emigrantske godine. Sa~uvani za
budu}nost ti izvori, snagom ~iwenica, autenti~no svedo~e o pola veka `iv-
ota srpske emigracije u Americi, tj. o onom ise~ku iz `ivota koji je u kon-
tinuitetu zabele`io lokalni srpski radio. Tom bogatom izvornom materi-
jalu kolega Simi} je podario dinami~nu formu scenarija, karakteristi~nu
za medijum ~ijem je istra`ivawu profesionalno posve}en. Na taj na~in
iskaz dokumenata oboga}en je `ivom re~ju samog Nikole Kosi}a i komen-
tarima prire|iva~a Dragoslava Simi}a.
@ivotna pri~a Nikole Kosi}a po~iwe doga|ajima koji su prethodili
27. martu 1941., a zavr{ava se doga|ajima koji su ispunili godine nakon sm-
rti Josipa Broza Tita. Autor progovara o raspolo`ewima koja su postojala
u vojsci, na~inu na koji su oficiri doulozi u tom prekretnom doga|aju, ka-
pitulaciji zemqe, nema~kom zarobqeni{tvu. Ideolo{kim podelama, `es-
tokim sukobima, animozitetima, qudskim slabostima i strastima koje su
obele`ili `ivot u logoru Osnabrik posve}ena je posebna pa`wa. Opisan je
na~in na koju su se oficiri u logoru, putem prokrijuma~arenog radio apara-
ta, sticali osnovne informacije o de{avawima na frontovima. Iznete su
dileme sa kojima se deo oficira suo~io nakon oslobo|ewa iz logora. Za
mnoge od wih privremeno ostajawe u emigraciji bilo je izbor koji je tra-
jno obele`io celokupni `ivot. Me|u wima je bio i Nikola Kosi}. Prema
wegovom kazivawu formirawe emigrantske radio slu`be bila je posledica
potrebe za ta~nim informisawem o stawu u zemqi i na~in politi~ke borbe
protiv komunizma.
Se}awe Nikole Kosi}a na dane provedene u redakciji radio slu`be
propra}ena su vestima iz zemqe (prevashodno govori jugoslovenskih ko-
288 |
munisti~kih funkcionera i vesti o razmerama sukoba sa Informacionim
biroom) koje je ta slu`ba objavqivala u godinama 1946-1949. Svojim propa-
gandnim sadr`ajima informacije koje su stizale iz Beograda, Moskve, Lon-
dona, Wujorka, Brisela svedo~anstvo su u vremenu u kome izba~ena krilati-
ca o gvozdenoj zavesi, izbio prvi do tada nezamislivi sukob izme|u
komunisti~kih partija i socijalisti~kih zemaqa, do{lo do blokovske
podele sveta. Iz wih se mnogo {ta mo`e saznati o stawu u Jugoslaviji, wenoj
spoqno-politi~koj orjentaciji, po~ecima ekonomske i politi~ke saradwe
sa Zapadom, pragmati~noj politici velikih sila spremnih da prihvate Ti-
ta i upotrebe ga u sopstvenom obra~unu sa SSSR-om i zemqama socijal-
isti~kog lagera.
Drugi deo rukopisa posve}en je `ivotu u SAD i radu Srpskog radio
programa. Taj deo `ivota Nikole Kosi}a, nekada{weg majora vojske
Kraqevine Jugoslavije, u~esnika u doga|ajima od 27. marta 1941, logora{a u
logoru Osnabrik, emigranta do sada je bio gotovo sasvim nepoznat. ^ini se
da Kosi}, anga`ovan svakodnevnim radom u fabrici i redakciji, gotovo i
nije imao privatan `ivot.Rezultat wegovog predanog rada u zagrani~nom
novinarstvu bio je izrastawe Srpskog radio programa u instituciji koja je
zadobila {iri dru{tveni zna~aj i zauzela va`no mesto u sistemu
obave{tavawa i informisawa srpske populacije u SAD o doga|awima u
otaxbini i prirodi titoizma.
Prire|iva~ kwige Raskol u etru prezentovao je dokumente koji svedo~e
o osnovnom ciqu Srpskog radio programa nacionalnoj borbi proti ko-
munizma, odr`avawu srpske nacionalne svesti u emigraciji, afirmisawu
srpske nacionalne kulture i ideala demokratskog dru{tva. Uporedo sa tim
prikazani su i brojni raskoli koji su postojali unutar srpske populacije na
tlu SAD. Istorija tih sukoba pokazuje da su se za~eli jo{ u godinama
Kraqevine Jugoslavije, dobili na o{trini u godinama Drugog svetskog rata
i da su sa nesmawenom `estinom delili srpstvo sve do 1982. godine, kada
prestaje sa radom Srpski radio program. Sukobi sa vojvodom \uji}em, rat
koji je na radio talasima poveden protiv ostatka Qoti}evog Zbora,
me|unacionalna mr`wa koja je delila srpsku i hrvatsku emigraciju, `es-
toke rasprave koje su pratile crkveni raskol i sukob vladike Dionisija sa
Svetim sinodom SPC samo su neki od sorovoga koji su, pra}eni intrigama,
podmetawima, pakostima, la`ima, delili i iscrpqivali zagrani~no srpst-
vo. Rukopis sa posebnom pa`wom rasvetqava podele unutar SPC, sporove
pristalica i protivnika Jugoslavije, ulogu dr Slobodana Dra{kovi}a u
crkvenom raskolu. Rukopis sa posebnom pa`wom rasvetqava podele unutar
SPC, sporove pristalica i protivnika Jugoslavije, ulogu dr Slobodana
Dra{kovi}a u crkvenom raskolu. Rukopis donosi zvani~ne dokumente
raskolni~ke i zvani~ne crkve, politi~ke komentare i predavawa istaknu-
tih srpskih intelektualaca (@. Kne`evi}, Sl. Jovanovi}, D. To{i}), anal-
iti~ke tekstove o na{em vremenu, ~lanke koji govore o problemima ju-
goslovenske politi~ke emigracije, poku{ajima da srpska, hrvatska i
slovena~ka politi~ka emigracija bude okupqena na projektu izvo|ewa poli-
ti~kih promena u Jugoslaviji. Teme su bila brojne i raznovrsne od
izve{taja sa putovawa vojvode \uji}a po Evropi, analiti~kih
promi{qawa o stawu u zemqi posle pada Aleksandra Rankovi}a, pra}ewa
| 289
slu~aja Mihajlov do obele`avawa smrti Dragi{e Cvetkovi}a i Kraqa Pe-
tra II, se}awa na delo Dragoquba Mihailovi}a, stradawu Srba na Kosovu i
Metohiji, analizama ustavno-pravnog polo`aja Srbije u jugoslovenskoj fed-
eraciji i delatnosti opozicije u Beogradu. Prezentovana dokumentacija sve-
do~i o razmerama sukoba, o{trini podela, tragici `ivota van otaxbine.
Nikola Kosi} svedok je tih i mnogih drugih de{avawa, a wegova arhiva i
se}awe dragoceno vrelo saznawa o `ivotu srpske politi~ke emigracije na
tlu Amerike.
Sadr`aj radio programa koji je ure|ivao Nikola Kosi} bio je natopqen
antikomunizmom. Otuda ne ~udi {to tre}i deo ovog rukopisa ~ine tekstovi
tematski vezani za rad Jugoslovenskog antikomunisti~kog komiteta (osnovan
14. avgusta 1958). Vesti o jugoslovenskom socijalisti~kom raju, stawu i
titovim kazamatima, zlo~inima komunizma su{tinski su doprinosile pro-
dubqivawu sukoba izme|u komunisti~ke partije u zemqi i politi~ke emi-
gracije. U isto vreme antikomunizam je bio jedini integrativni faktor ko-
ji je u emigraciji povezivao politi~ki podeqenu i posva|anu srpsku
emigraciju.
Imaju}i sve navedeno u vidu slobodni smo da potencijalnim
izdavva~ima preporu~imo tekst kolege Dragoslava Simi}a Raskol u eteru.
@ivot srpske emigracije u Americi kroz radio program Nikole Kosi}a,
za objavqivawe.
U Beogradu, 07.06.2005.
S po{tovawem,
Prof. dr Qubodrag Dimi}
290 |
POST SCRIPTUM
Nikolu Kosi}a posledwi put sam video u wegovoj ku}i u ^a~ku, po~etkom
oktobra 2004. Kao i uvek bio je elegantan i odmeren u svakoj svojoj re~enici,
u pokretu, u odevawu, u svakoj misli. Jednostavno , bio je to gospodin. Raz-
govarali smo kao i obi~no o kwizi. Preporu~io mi je da radim bar toliko
danas da bi mi snage i energije ostalo dovoqno da mogu da nastavim i sutra.
Tako je i on `iveo.
Znao je da ima dosta te{ko}a da se pribavi novac za {tampawe. Pred-
lo`io mi je da napi{em pismo sa kratkim sadr`ajem i napomenom da }e
kwiga ubrzo biti u {tampi. Tako napisano pismo on bi poslao na vi{e
adresa svojim prijateqima u Ameriku koji bi mo`da mogli da pomognu u
pribavqawu sredstava. Govorio je, u ostalom kao i uvek, od kada sam ga prvi
put sreo osam godina ranije, jezikom prakti~nog ~ovek kome je ciq da se
poslovi zavr{e.
Svojim `ivotom spojio je ~itav jedan vek, a svojom arhivom koju je
sre|enu predao SANU i velikim delom sopstvene arhive koja je ostala u
^a~ku, omogu}io je istra`iva~ima da tematskim celinama prodru u
neotkriven ju~era{wi svet. Velika radoznalost i energija mladosti
Kosi}a su dr`ale ~itavog `ivota. Izdvaja se arhiv wegovog radija kao aut-
enti~an dokaz nastanka jednog medija, izvor saznawa o pola veka `ivota
srpske migracije kroz radio program u Americi.
Kada je novembra 2004. oti{ao sa ovoga sveta imao je devetesedsedam go-
dina . Jesewa ki{a zalivala je ~a~ansko grobqe, na koje se slio silan sveta
da oda po{tu ovom vrednom ~oveku. Ja sam siguran kada je Nikola Kosi} od-
lazio, u~inio je to laka srca jer je sveo svoje intelektualne ra~une, svestan
da je srpskoj kulturnoj ba{tini ostavio jedan sasvim nesvakida{wi dar. Ali
Kosi} je imao i jednu manu. Nije pripadao nikakvim politi~kim strujama,
niti je imao veze sa politi~kim strankama na vlasti ni pored vlasti, niti
je imao svog ~oveka me|u stru~wacima koji odobravaju pare za kapitalne
projekte, pa je tako ova kwiga zakasnila da je vidi za `ivota.
Dragoslav Simi}
| 291
292 |
RASKOL U ETERU
SRPSKI RADIO PROGRAM NIKOLE KOSI]A
U AMERICI (MILVOKI, 19521982)
Izdava~
DRASLAR PARTNER
Dalmatinska 47, Beograd
Lektor i korektor
Miladin ]ulafi}
[tampa
Draslar partner, Beograd
Tira`
?
| 293