1

Grupa Ametist predstavlja:

U okviru izlobe grupe Ametist Sazvuje savremenog, antikog i ranovizantijskog
mozaika u Galeriji Stara Kapetanija aprila 2004. odrana je radionica na kojoj su
lanovi grupe Ametist predstavili dve metode rada u mozaiku. Nakon radionice
odrano je ekskluzivno predavanje arheologa Gordane Jeremi o antikom mozaiku.

Gordana Jeremi

RADIONICE ANTIKOG MOZAIKA

Istorijski razvoj mozaika

Mozaici i mozaika umetnost se smatraju kraljicom i Pepeljugom umetnosti,
Kraljicom, zbog svoje raskoi, Pepeljugom zbog svojih skrivenih kvaliteta, koji se
uvek iznova otkrivaju i koji uvek iznova plene svojom lepotom i sveinom.
Mozaik je imao vie roenja i vie kolevki. Prva je u Sumeru, u 4. milenijumu stare
ere, u kulturi Uruk-Varka, odakle potiu glineni klinovi sa dugmetastom glavom za
oplaivanje stubova. Nekako u isto vreme, na Kritu prvi sedelaki narod neolitskog
perioda poinje da koristi raznobojne oblutke uronjene u glinu za poploavanje
objekata.
Nezavisno otkrovenje javilo se Minojcima i Mikenjanima, koji su koristili
ljunak za podove, da bi tehnika potom ponovo pala u zaborav, kroz "tamno doba
Grke", i vaskrsnula u arhajsko doba, kada se iz perioda 7. i 6. veka stare ere sreu
jednostavni mozaiki podovi koji krase uvena grka svetilita, meu njima Artemide
Ortije u Sparti i hram Atene Pronaje u Delfima.
Neto ranije, u 9. i 8. veku stare ere, nezavisno od Grka, korienje mozaika
bilo je poznato i Frigijcima u Maloj Aziji i stanovnicima istone Anadolije, koji su
koristili oblutke crvene, plave i bele boje za stvaranje jednostavnih geometrijskih
oblika, koji su unosili sveinu u dekoraciji privatnih objekata.
Za ponovni poetak mozaike umetnosti uzima se period poznog 5. veka stare
ere u Grkoj. Bogati graani grkih polisa, kao znak prestia, u svojim domovima
imaju mozaike podove sa geometrijskim, floralnim i figuralnim motivima . Podloga
je crne boje, motivi bele i taj trend e se razvijati i kasnije, u helenistiko i ranorimsko
doba. Mozaici najee krase trpezarije (andrones), gde je vlasnik kue gostio zvanice
na bogatim veerama. Funkcija mozaika je bila da impresionira posetioca, da mu se
gosti dive, moda i zavide, prepriavaju svojim prijateljima, belee u hronikama, da
se pokae ukus i bogatstvo vlasnika, kao i vetina angaovanog mozaiara. Meutim,
time nije zavrena slojevitost sagledavanja mozaika. Osim estetske funkcije mozaik
moe da sadri i drugu, simboliku poruku. On moe da ukae na religijsko ili
filozofsko opredeljenje naruioca, da ukae na njegovo sujeverje, na prizivanje dobre
sree i zatite od negativnih uticaja u domu. Notu impresivnosti i simbola prestia i
filozofsko-religioznog karaktera mozaici e zadrati i u kasnijim epohama.
Sledea etapa u razvoju mozaike umetnosti je period helenizma, kada dolazi
do pomaka u tehnikoj izradi. Osnovna karakteristika helenistikog mozaika je
predstava u panelu, u emblemi, to e biti opte prihvaeno na mozaicima rimskog
doba, a o emu emo rei neto vie kasnije. Akcenat je na pokretu, dinamizmu,
polihromiji i tenji za trodimenzionalnou, elementima koji svoje uzore imaju u
grkom slikarstvu 4. veka stare ere. Iz ovog perioda potie prvi potpis autora dela , to
ukazuje da je izrada mozaika uznapredovala od zanatstva do prave priznate umetnosti.
Svoj potpis ostavio je izvesni Gnosis, tvorac mozaika sa scenom lova na jelena iz
Pele, iz poznog 4. veka stare ere .

Tehnike izrade rimskih mozaika
Materijali
2
Stari Grci su za izradu mozaika koristili rene i morske oblutke, bele i crne
boje, ree uto-braonkaste, veliine od 1,0 do 2,0 cm. Za finije detalje korieni su
obluci prenika do 5,0 mm. Veliki pomak u razvoju mozaika odigralo je otkrie tesera
- obraenih kockica.
Sa Rimskim Carstvom gotovo da se briu granice trita i sve je dostupno,
materijal za skulpture, arhitekturu, nadgrobna obeleja i sarkofage, mozaike, doprema
se iz najrazliitijih delova Carstva. Naroito su bili cenjeni mermeri i granit u boji,
meu kojima posebno mesto zauzima egipatski porfir. Meutim, najvei broj tesera
izraivan je od lokalnog materijala. U pojedinim oblastima nije bilo na raspolaganju
kamena zelene boje, pa su u zamenu koriene sive, plave ili ak crvene tesere.
Ukoliko bi mozaiaru, ponestalo odreene boje, nastavljao bi rad nekom drugom. U
Kartagini je postojala mozaika radionica ili nekoliko njih, koje su radile u rimsko
carsko doba, koristei odreene vrste kamena, meutim tokom 4. i 5. veka ti
kamenolomi nisu vie eksploatisani, pa su upotrebljavane druge vrste kamena, koje
nisu davale tako bogat kolorit kao kod prethodnih mozaika. Osim od kamena, u
upotrebi su bile i kockice od peene gline, poludragog kamenja i staklene paste.
Staklena pasta bila je naroito pogodna za mozaike koji su pokrivali zidove i svodove,
u upotrebu ulazi sredinom 1. veka nae ere.
Arheoloki podaci i istorijiski izvori ne govore o organizovanom snabdevanju
radionica sirovinama, a znamo da je u mnogim gradovima postojala intenzivna
potreba za mozaikim delima.
Na jednoj nadgrobnoj steli iz Ostije sa poetka 4. veka nae ere , prikazana je
jedna mozaika radionica sa majstorima koji pripremaju tesere. Dva radnika sede i
ekiima prave tesere na drvenoj podlozi, pored nogu jednog je kamen pripremljen da
se see na kocke. Druga dva radnika odnose gotove tesere dalje, a sve pod budnim
okom nadzornika ili samog mozaiara, kako pojedini istraivai tumae ovu scenu.
Tehnologija izrade tesera se nije bitnije promenila do dananjih dana . Alat koji je
korien za izradu kockica sastojao se prvenstveno od raznih vrsta dleta i ekia .
Mozaiari su nezavisno pripremali panele sa figuralnim scenama, dok su ostali delovi
raeni kada i podovi objekata. Dela su se stvarala na licu mesta.
Vitruvije, poznati pisac dela o arhitekturi, savremenik Avgusta, 30-20. godine
stare ere ostavio nam je podatke o nainu izrade mozaika. Podloga se sastojala od
etiri sloja: prvi je statumen, koji ini kamen-trpanac veliine ljudske pesnice, koji se
nivelie slojem zvanim rudus, a koji ini kamen vezan krenim malterom, debljine
oko 20 cm, potom dolazi nucleus ili gornji sloj, debljine 15 cm, od finijeg krenog
maltera, kome se dodaje mrvljena opeka u odnosu 3:1, zbog vodootpornosti.
Naposletku dolazi sloj sveeg maltera, debljine nekoliko milimetara, u koji se uranjaju
tesere. Za nijansiranje podloge korien je mermerni prah.
Iskustva su pokazala da je ova Vitruvijeva preporuka samo idel iz udbenika,
koji se u praksi nije u potpunosti primenjivao. Umesto prva tri pomenuta sloja,
koriene su jedna ili eventualno dve podloge, debljine svega 5-8 cm, preko koje je
stavljana malterna podloga za tesere. Poto postavljanje tesera iziskuje dosta vremena,
ova podloga je raena u etapama, u onoj meri koliko su mozaiari mogli da postignu u
toku radnog dana, isto kao to su radili umetnici u fresko-slikarstvu. Obino se
uzimala povrina od jednog kvadratnog metra za ispunjavane kockicama.
Pre nego to e mozaiar postavljati tesere u malter, on mora da ima koncept
motiva koji e koristiti. Potrebno je oblike i njihove veliine prilagoditi povrini koja
se dekorie. Traku koja je uokviravala mozaiki pod uglavnom je majstor ostavljao
svom pomoniku da uradi i ona se sastojala od nizova istovetnih kockica. Ostali
detalji morali su briljivo da se planiraju. Geometrijski oblici bili su ralanjeni na
ortogonale, dijagonale i krune iseke. Iskusni mozaiar je za stvaranje oblika koristio
konac, eksere, estar i stilus, kojima je povlaio linije. Ovakav nain rada poznat je od
doba helenizma. Najstariji ouvani rad sa iscrtanim poljima potie iz sredine 2. veka
stare ere sa grkog ostrva Samos, gde se jasno vide povuene linije u malteru koje su
3
potom ispunjene motivom meandra. Kao ilustracija mogao bi da poslui delimino
oteeni mozaik iz Stabija u Italiji, iz sredine 1. veka nae ere, gde se vide jasno
izvuene linije za formiranje motiva . Osim urezivanja, mozaiar je mogao da bojom,
poput fresko-slikara iscrta motiv na sveem malteru i potom ga ispuni kockicama.
Ovaj metod je naroito korien kod figuralnih scena i kod zidnih mozaika. Jedan
ovakav preliminarni rad otkriven je u plavoj boji ispod predstave Odiseja i Polifema
na svodu Neronove palate poznate kao Domus Aurea u Rimu. Za skice figuralnih
predstava imamo ouvane primere iz Pele, to je mozaik" Lov na lava", gde su figure
iscrtane crvenom bojom. Jedan drugi primer govori nam da su se skice na licu mesta
menjale i esto nisu bile identine konanom proizvodu. Takav sluaj je sa
predstavom Posejdona na mozaiku skromnih umetnikih dometa iz okoline Agrigenta
na Siciliji, iz perioda kraja 1. - poetka 2. veka nae ere (lokalitet Durreli di
Realmonte). Naravno, bilo je i sluajeva da se bojom potcrtava polihromija i
oivljavaju boje tesera.
Komplikovane figuralne scene morale su da se planski i paljivo rade. Skice
su najverovatnije pravljene na pergamentu ili koi. Na pojedinim mozaicima
pojavljuju se potpisi slikara, iji je rad odvojen od rada onih koji polau tesere u
malter. Normalno bi bilo zakljuiti, da se posebno angauju slikari koji osmiljavaju
kompoziciju i iscrtavaju i oni koji je izvode u mozaiku. Pitanje je samo koliko je
uobiajeno da priprema ovakvih crtea predstavlja rad nekog drugog umetnika, a ne
onog koji stvara mozaik i pitanje je koliko je uobiajeno da isti umetnik
jednovremeno bude i slikar i mozaiar. Tako jedan mozaiar iz okoline Enfidavilla u
Tunisu oglaava da je napravio mozaik bez pomoi slikara. Natpis na mozaiku iz
Tebe pravi razliku izmeu osobe koja je uradila crte i osobe koja je izvela mozaik.
Meutim, najvei broj radionica verovatno je imao jednog glavnog mozaiara koji se
starao o svim etapama izrade dela.
Moemo samo da nagaamo koliko je mozaiara moglo da radi u isto vreme
na jednom mozaiku i kako su delili posao. Pretpostavljamo da je glavni mozaiar
izvodio najkomplikovanije delove, a da su pomonici ispunjavali ostale delove polja.
esto se na mozaiku sreu, na primer, dva ili tri reda belih tesera koje uokviruju
figuru , dok je ostatak polja ispunjen nepravilnim nizovima belih kockica. Ponekad je
mogue na jednom mozaiku uoiti razliku u kvalitetu izrade pojedinih motiva, to bi
moglo da upuuje na injenicu da su ga izraivala dva majstora. Takoe je ponekad
mogue uoiti greke koje nastaju kada mozaiar ili dva mozaiara krenu iz razliitih
uglova, pa se motivi ne preklope, kakav je sluaj sa mozaikom iz Thurbo Maiusa .
Vie ruku radilo je i mozaik sa scenama Velikog lova u koridoru dugom 6 metara u
vili na Pjaci Armerini na Siciliji.
Za izradu mozaika, majstor je morao da ima neku prostoriju u kui ili poseban
objekat, gde je mogao da deponuje sve to mu je potrebno, organizuje izradu tesera i
malternih podloga, dri alat, predloke, kre i kamen na jednom mestu. Na nekoliko
lokaliteta su pronaeni takvi ostaci koji govore o prirunim radionicama. Jedna od
njih otkrivena je u vili u Aholi u Africi, u jednoj prostoriji pored ulaza, gde je
otkrivena koncentracija otpadaka od tesera koje su na licu mesta pravljene. Jo
indikativniji je nalaz s kraja 19. veka u Pon d Ensiju (Pont d'Ancy) u provinciji Gallia
Belgica, gde su u jednoj vili pronaeni nakovanj, veliki broj pripremljenih tesera,
malter i agregat u obliku polomljenih opeka.
Kod emblema, naravno, situacija je bila neto drugaija. Najverovatnije su
raene u radionici mozaiara i odatle transportovane. Mnogi podovi sadre panele ili
delove koji se razlikuju u tehnici izrade, ponekad i u materijalima, od ostalih
elemenata. Oni su raeni posebno, na odvojenim privremenim podlogama od drveta
ili grubog platna, koje su se kasnije uklanjale. Dokazi za ovaj nain rada otkriveni su
u jedoj vili iz doba Republike u Frankolizi, iji se mozaik sastojao od 15 pojedinanih
heksagona izraenih posebno i kod kojih je nukleus bio drugaije izveden. Vreme je
pokazalo da su ovi heksagoni uraeni loije od okolnog dela mozaika, pa su postali
4
veoma troni i na mozaiku su se pojavila ulegnua na mestima njihovog postavljanja.
Razlike u izradi postoje na mozaiku sa predstavama 12 meseci i 4 goinja doba iz El
ema, gde je 16 panela uraeno na veoma tankom sloju maltera i postavljeno u
prethodno uraene ramove sa drvenim daskama, iji tragovi su ostali ouvani.

Repertoar
Najvei deo repertoara sastoji se od ornamentalnih motiva, meu kojima
dominiraju geometrijski oblici . Novijim analizama, utvreno je postojanje oko 1600
razliitih ornamentalnih formi, zastupljenih na mozaicima od 1. veka stare ere do 6.
veka nove ere. Pojedini motivi su bili opti, u upotrebi u svim vremenima i oblastima,
druge su koristili mozaiari u pojedinim oblastima ili centrima, neki motivi su bili
ogranieni na odreeni period.
U grubim crtama uzeto, u doba klasine Grke i helenizma, postoji ogranien
broj ornamentalnih motiva, stvorenih prema uzorima iz arhitekture i drugih umetnosti.
Kao ivini motivi koriste se talasaste linije i meandri. U helenizmu omiljeni postaju
trodimenzionalni iluzionistiki motivi, koji su takoe derivat iz arhitektonskih formi.
U Italiji, sa pojavom mozaika u crno-belom stilu, koji je predstavljao brz i
jeftin nain izrade, dolazi do stvaranja niza ornamentalnih formi. Pojedini oblici se
preuzimaju iz slikarstva i tuko-dekoracije i prilagoavaju mozaikoj umetnosti.
Kombinacija crno-belih polja stvara sofisticirane optike efekte, kakav je motiv tita
od radijalnih troglova. Ovaj motiv korien je i kasnije, poznat je primer iz kompleksa
triklinijuma palate u Gamzigradu. Sa razvojem lokalnih radionica i korienjem
polihromije, broj motiva je sve vei i raznovrsniji .
Kod figuralnih scena koriste se razliiti izvori inspiracija. U svim epohama
omiljeno je prikazivanje ivotinja, ptica i morskih bia. Pravu riznicu predstavlja
klasina mitologija. S jedne strane, javljaju se predstave pojedinanih boanstava,
samih ili sa pratiocima, a s druge mitoloke prie. Meu boanstvima posebno mesto
zauzima Dionis, bog vegetacije, prikazan sam ili sa svojom pratnjom. Zastupljen je u
mozaikoj umetnosti u svim provincijama i na svojoj popularnosti nije gubio kroz
period antike. Predstave sa ovim boanstvom javljaju se kao:
1. scene iz dionizijskog kulta i procesije u njegovu ast. Ovde se uglavnom pojavljuje
Dionis kao dete koje jae na leima tigra ili neke druge divlje ivotinje ;
2. trijumf Dionisa, koji jae u dvokolicama, okruen sledbenicima ;
3. razliite scene iz dionizijskog mita;
4. mozaici na kojima je Dionis predstavljen statino, sa bistom ili u punoj veliini,
sam ili okruen pratnjom. Ovi mozaici su najbrojniji, njima pripada i Dionis iz
Gamzigrada.
U kasnoj antici, od doba tetrarhije u poslednjim decenijama 3. i prvim
decenijama 4. veka i kasnije, predstave Dionisa evoluiraju, naroito u umetnosti
istonomediteranskog basena, gde raskalani, razuzdani bog terevenki postaje mirni,
uzvieni bog prirode. Njega je poljski prouavalac mozaika profesor Viktor Daevski
nazvao Spasiteljem paganizma. Na Nea Pafosu na Kipru, u drugoj etvrtini 4. veka
nae ere, stvoren je mozaik sa "itijima" Dionisa. Ovaj mozaik se tumai kao in
uvoenja u dionizijske misterije, shodno uenjima neoplatoniara, neopitagorejaca i
stoika, mistiara dionizijskog i orfikog kulta. U pet panela prikazani su Leda i labud-
Zevsa, koji ukazuju na dvojnu prirodu ovekovu, telesnu i duhovnu; Kupanje Dionisa
novoroeneta na sledeem panelu predstavlja in purifikacije pred uvoenje u
misterije. Panel sa Kasiopejom i nereidama u takmienju po lepoti znai pobedu due
(Kasiopeje) nad telom (nereidama). Takmienje Marsije sa Apolonom , njegov poraz i
osuda na smrt da bude iv odran, tumai se kao osloboenje due od telesnog
omotaa. Poslednji panel je sa trijumfom Dionisa, to ini krajnji ishod inicijacije.
Osim Dionisa, omiljene su predstave i Posejdona-Neptuna i Venere. Mozaika
umetnost je moda jedina vrsta umetnosti gde se lokalna boanstva i lokalne teme ne
obrauju. Na mozaicima Britanije i Galije nema ni jednog keltskog boanstva, dok ih
5
u skulpturi ima u veem broju. Egipatska boanstva javljaju se samo u Italiji, vie kao
odraz mode i da bi se bolje doarala predstava o toj zemlji.
Literatura, pozorite, filozofija, odnosno poznate linosti iz ovih sfera, bili su
uzori za stvaranje jednog broja mozaika, preteno u zapadnim provincijama Carstva.
Poznate istorijske teme nisu naile na interesovanje mozaiara i njihovih naruilaca.
Velike teme iz rimske monumentalne umetnosti ne pojavljuju se na mozaicima. Na
mozaicima nema poznatih rimskih bitaka protiv varvara, nema prikaza carskih
ceremonija i jubileja. Meutim, odreene teme iz privatnog i javnog ivota bile su
opte prihvaene. Svet igara i zabave dao je zanimljiv materijal, tako imamo mozaike
sa atletama, to je odraz stare grke tradicije, dok su motivi amfiteatra i cirkusa
rimska invencija. Uobiajene su scene lova i ruralni ivot, bogati zemljoposednici
prikazuju arhitekturu svojih vila, glorifikuje se udoban i bogat ivot na latifundijama .
Alegorijske predstave su takoe uivale veliku popularnost, naroito na Istoku.
Meseci u godini, godinja doba, atmosferske prilike prikazivani su u ljudskom obliju
sa odgovarajuim atributima i natpisima koji su ih identifikovali.

Ovaj kratak pregled uvodi nas u temu specifinih stilskih karakteristika u
pojedinim delovima Rimskog Carstva, o kojima emo rei neto vie rei.

Rimska Italija
Prvi mozaici u Italiji javljaju se u 3. veku stare ere, zahvaljujui fenikom
gradu Kartagini (Tunis), kao i grkim kolonijama u Junoj Italiji i na Siciliji, koje su
negovale helenistike tradicije. U mozaikoj produkciji 1. veka stare ere i 1. veka
nove ere dominirali su jednostavni geometrijski oblici, izvedeni od crnih kockica na
beloj osnovi. Od doba Avgusta omiljeni postaju zvezdoliki rombovi, kakvi e se 300
godina kasnije sa istom omiljenou sresti u dekoraciji palate u Gamzigradu. Omiljen
postaje i lavirint, koji posetioca vodi do centralnog panela sa prikazom kritske legende
kako Tezej ubija Minotaura. Jedan od najranijih lavirinata otkriven je u Pompeji iz
ranog 1. veka stare ere. Meu motivima ranorimskih mozaika na ceni su i prikazi
gradskih zidina, a sve te motive sreemo i na primeru Gamzigrada.
Tokom 2. i 3. veka i dalje dominira crno-beli stil. Za razliku od emblema-
mozaika uokvirenih geomterijskim tepisima, gde je centralni pano tretiran kao slika
na zidu, rimski mozaiari koriste celu povrinu kao jedinstveno polje za postavljanje
figura. U 3. veku nove ere crno-beli stil u Italiji biva zamenjen polihromnim. Ponovo
oivljava interesovanje za motive u perspektivi, kakvi su korieni u helenizmu. U 4.
veku mozaici Italije po svojoj izradi pribliavaju se mozaicima Severne Afrike i
Zapadnog Carstva.

Rimska Afrika
Rimska Afrika obuhvatala je provincije Africa Proconsularis (dananji Tunis i
Tripolitana), Numidia (istoni Alir) i Mauretania (Maroko i zapadni deo Alira).
Mozaici se pojavljuju od poznog 1. veka n.e, sa postepenom romanizacijom oblasti.
Prva dela stoje pod snanim italskim uticajem. Iluzionizam, kakav se sree na Istoku,
u Africi nije naiao na uporite. Geometrijski motivi se stvarajui pod uticajem Zapada.
Crno-beli stil je rano zamenjen polihromnim. Naroito u Tunisu je dolo do procvata
polihromije, umetnici su eksperimentisali sa crvenim, roze i utim mermerom
(marmor numidicum, savremeni naziv giallo antico) iz kamenoloma Chemtou-a. U 2.
veku sve je vea potreba za mozaikim delima na tritu. Naroiti procvat doivljava
Africa Proconsularis (Tunis) u drugoj polovini 2. veka, kada se podiu bogate javne
graevine ukraene mozaicima. Vrhunac provincija doivljava u vreme Septimija
Severa (193-211), koji potie iz tih krajeva. Dok u 3. veku evropske provincije
stradaju od varvarskih upada i politikih razmirica, u Africi je relativno mirno i
prosperitetno, zbog ekonomskog blagostanja, zasnovanog na proizvodnji i izvozu ulja
i itarica. Ovaj napredak nastavljen je i u 4. veku, kada se belei da je trei grad po
6
veliini u Rimskom Carstvu Kartagina, odmah iza Rima i Carigrada. Ovaj napredak
imao je udela na razvoj mozaike umetnosti, odnosno na rastuu potrebu za
dekorisanjem kua mozaikim podovima. Umetnici koji su stvarali u Kartagini
najverovatnije su radili mozaike uvene vile na Piazza Armerina na Siciliji.
Afrika je imala bogate gradove oko kojih su se prostirali veliki posedi -
latifunidije sa raskonim vilama, meutim, najvei broj mozaika potie iz gradskih
sredina, u pojedinim kvartovima su istraivane kue koje su imale raskone mozaike
podove, to je retkost u zapadnim provincijama Carstva.
Za afrike mozaike je karakteristian je takozvani "floralni stil", nastao pod
uticajem mozaika Hadrijanove vile u Tivoliju i mozaika Ostije 20-ih i 30-ih godina 2.
veka n.e. Figure i scene su postavljane slobodno, po ugledu na mozaike Zapadnog
Carstva. Omiljeni motiv su brljan, vinova loza, bogato izvedeni, koji odaju utisak
bujnosti i plodnosti. Izmeu stabljika su figure koje predstavljaju etiri godinja doba,
Kupidone, ptice, esto se sree i Dionis, bog vegetacije, ili scene povezane sa njim.
etiri godinja doba na mozaiku iz Haidre (Tunis) predstavljena su u obliku biljaka,
tako je simbol zime maslina, prolea - rue, leta - ito i jeseni groe. Personifikacije
se upotrebljavaju i za mesece u godini, dane u nedelji. Za podove u kupatilima (terme)
uglavnom su birane morske teme - svet riba i ribolova.

Provincije Zapadnog Carstva
U zapadne provincije Rimskog carstva (Galiju, Germaniju, Britaniju, paniju,
alpske i dunavske provincije) uvedena je mozaika umetnost sa procesom
romanizacije. Otuda i ne iznenauju bliske stilske veze sa Italijom i crno-belim
stilom, koji se sree na nizu lokaliteta. Tokom 2. veka geometrijski motivi postaju sve
komplikovaniji, a postepeno se uvode tesere crvene i ute boje. Vremenom centri i
umetnici postaju sve nezavisniji od italskih uzora. Za mozaike od 2. do 4. veka
karakteristine su pletenice od pet redova tesera, koje uokviruju heksagonalna polja,
ispunjena pojedinanim figurama ljudi ili ivotinja, ili floralnim motivima. Pozadina
je neutralno bela. Za razliku od orijentalnih mozaika sa sredinjom emblemom koja
dominira, ovde ne postoji dominantna scena ili figura. Slika je razbijena na vei broj
pojednanih panela, rasporeenih tako da se mogu gledati iz vie uglova.
U ovom periodu razvijaju se lokalne kole i radionice koje neguju sopstveni
stil. Meutim, nedovoljna istraenosti pojedinih oblasti, kao i nepublikovana graa,
oteavaju zadatak istraivaima da steknu jasniju sliku o radionicama, njihovom
trajanju i meusobnim uticajima. Meu najbolje istraene spadaju oblasti Francuske,
doline Rajne i Britanija. Krajem 2. i tokom 3. veka na ceni su bile radionice u dolini
Rone, Lion (Lugdunum) i Vijena, sa karakteristinim emama, koje su ukljuivale
figure u kvadratnim panelima, uokvirenim razliitim motivima: riblje kosti, meandra,
povezanih trouglova ili nizova pletenica.
U Britaniji se jasno odvajaju dva kruga mozaikih radionica, koje su radile na
dekoraciji uglavnom privatnih graevina: u istonim delovima provinicije (Sent
Albans, Kolester) uobiajeni raspored mozaikog polja sastojao se od centralnog
polja sa bonim poljima i manjim panelima u uglovima. Centralno polje moglo je da
bude kvadratno ili kruno. Za zapadne britanske radionice (Glouester, Dorset)
karakteristian je niz od devet povezanih oktagona, sa apstraktim i floralnim
motivima.
Nova ulaganja u mozaiku umetnost dola su krajem 3. i tokom 4. veka, kada
su bogati zemljoposednici naruivali dela za svoja poljska imanja. U ovom periodu
postojalo je vie radionica, koje su se meusobno razlikovale u izboru tema i motiva.
Pojedine radonice izmeu sebe su razmenjivale kataloge sa motivima, tako da imamo
i kombinacije razliitih stilova na jednom primeru.
Veliki broj otkrivenih mozaika u Triru i Kelnu omoguio je lokalizovanje
delatnosti jedne radionice koja je svoj procvat doivljavala krajem 2. i poetkom 3.
veka nae ere. Osnovnu karakteristiku mozaika iz Trira ini kruni ili oktogonalni
7
medaljon sa glavnom figuralnom scenom, okruen poljima sa figuralnim predstavama
sekundarnog znaaja. Sve ove scene su gotovo smanjene i zatrpane geometrijskim
ornamentima, koje dominiraju na mozaiku. Omiljene teme su prikazivanje devet
Muza, linosti iz literature i umetnosti ili likova iz dionizijskog kulta ili gladijatorskih
igara. Mozaici sa predstavama lova i cirkusa javljaju se u 4. veku, pod uticajem
Severne Afrike.
Kod zapadnocarskih mozaiara i njihovih naruilaca malo je interesovanja za
predstavljanje apstraktih pojmova, to se sree na mozaicima Antiohije i Istoka. Jedini
izuzetak ini mozaik iz Meride (Augusta Emerita u paniji) sa kosmolokom scenom,
koja predstavlja veliku alegoriju civilizovanog sveta. Na polju dimenzija 4,68 x 3,68
m, prikazano je oko 50 personifikacija, polazei od najviih zona, koje simbolizuju
Nebo i Vreme, preko niih sfera koju ine izlazak i zalazak Sunca, oblaci, vetrovi,
sneg, planine, priroda, godinja doba, najvee reke Nil i Eufrat, kao i personifikacije
okeana, tiine, navigacije, obilja. Sredinji deo mozaika, koji je oteen,
najverovatnije je zauzimala personifikacija venosti. Prema svom iluzionistikom
klasinom stilu, kao i natpisima iznad personifikacija, iako su one na latinskom, ovaj
mozaik bi mogao da bude rad nekog od orijentalnih mozaiara 3. veka nae ere.

Rimski Istok
Pod pojmom Istok podrazumevamo oblasti koje odgovaraju dananjoj Grkoj,
Maloj Aziji, Levantu, Egiptu i istonom delu Libije, oblastima gde je govorni jezik
bio grki, administrativni latinski. U mnogim sferama ivota oseao se uticaj
helenizma, primetan i u mozaikoj umetnosti.
Osnovna karakteristika mozaika Istoka je rad u emblemama, a direktni
helenistiki uticaj ogleda se najvie na mozaicima jugoistone Anadolije i Levanta -
provincija Kilikije (Adana i Tars), Sirije (Antiohija, Filipopolj, Seleukija, Palmira),
Palestine, Arabije i Kipra. Najraskoniji mozaiki materijal potie iz Antiohije,
prestonice Sirije, gde je otkriveno preko 300 mozaika koje su krasile gradske kue,
vile u predgraima, kupatila, pa ak i mauzoleje, u vremenskom rasponu od 2. do 6.
veka nove ere .
Mozaiari ovih oblasti koriste sve mogunosti polihromije, motive crpe iz
mitologije, kada su u pitanju figuralne scene, a geometrijske iz arhitektonskih oblika
(meandri, blokovi, kasetirane povrine). Omiljeni su ramovi sa bogatim vegetabilnim
ornamentima. Mozaiari esto biraju teme iz mitologije i literature koje se izuzetno
retko obrauju, na primer mit o Semiramidi i Ninu, Menandru i Glikeri, Metiohu i
Partenopi. Postoji jasna tenja za trodimenzionalnou, koja dostie vrhunac u doba
dinastije Severa (193-238. godine). Veliku popularnost doivljavaju i predstave
personifikacija, etiri godinja doba, meseci u godini, personifikacije geografskih
pojmova postaju uobiajene (reke, gradovi, provincije). Akademizam carskog doba i
interesovanje za filozofiju doprineli su razvoju alegorijskih tema i predstavljanju
apstraktnih pojmova, kao to su ivot, Luksuz, Sigurnost, Uitak, Muevnost,
Plodnost. Filozofska rasprava neoplatoniara u 3. veku nala je svog odjeka na
mozaiku sa predstavom Ajona (Venost) sa tri hronosa, koji prezentuju tri nivoa
vremena - prolost, sadanjost i budunost.
Jedan od osnovnih manira orijentalnih umetnika je ispisivanje imena
mitolokih likova, bili oni dobro poznati kroz svoje atribute ili ne, i ova tendencija e
naroito biti izraena tokom 4. veka. Upravo je ovakva etikecija primenjena na
mozaiku iz Glavnika kod Podujeva, gde je Orfej, uz sve svoje pznate atribute,
potvren jo i natpisom, to kod oigledne identifikacije nije bilo neophodno.
Mozaika umetnost Grke i Anadolije pokazuje zanimljiv razvojni put. Ovde
kao da je dolo do potpunog prekida sa helenistikim tradicijama. Mitridatovi ratovi u
1. veku stare ere i stalni graanski ratovi doveli su do ekonomske stagnacije i do
opadanja mozaike proizvodnje, jer nije bilo dovoljno solventnih naruilaca. Tek od
2. veka nove ere stanje poinje da se popravlja. Mozaiari u to vreme okreu se
8
dometima italskih i zapadnocarskih radionica i inspiraciju trae na toj strani, tako da
se izrauju mozaici u crno-belom stilu. U 3. veku nove ere vraa se polihromija i
iluzionizam, ali i ovog puta uticaj nije doao sa Istoka, ve iz Italije, koja je takoe
bila zahvaena ovim stilom.
Bliski kontakt sa Rimom i Italijom, time i sa italskim mozaiarima imao je
Herod Veliki, koji je izvesno vreme proveo kao izbeglica u Rimu. Arhitektura i
umetnika dela koja je on naruivao bliska su italskim primerima. Mozaici koji krase
njegovu utvrenu palatu u Masadi u Judeji iz 30. godine stare ere izraeni su u
tipinom italskom crno-belom stilu, sa motivima karakteristinim za Italiju - mrea
crnih heksagona na beloj osnovi.

Antiki mozaici iz Srbije
Nedovoljna istraenost gradova kao to su Singidunum, Viminacium, Ulpiana
i drugih, ne ostavljaju mogunost za pretpostavku postojanja radionice na naim
prostorima. Takoe zbog nedovoljne istraenosti gradova i vila u okolini ne znamo u
kojoj meri su rimski privatni i javni objekti bili dekorisani ovim luksuznim
proizvodima.
U ovom naem pregledu osvrnula bih se na neke najznaajnije, koji su vam
svakako poznati: Romuliana-Gamzigrad, Medijana kod Nia i Glavnik kod Podujeva.
O mozaicima Sirmijuma, dananje Sremske Mitrovice, na ovom mestu nee
biti rei, s obzirom na to da nisu objavljeni u onoj meri koja bi omoguila njihovu
pravilnu interpretaciju. Pretpostavljam da su, sudei prema upotrebi heksagona sa
bistama boanstava, produkt neke od zapadnocarskih radionica, mogue i panonske,
ali bez detaljne stilske analize ne bi se moglo rei neto vie.
Takoe samo napominjemo postojanje mozaika iz dva najvea grada
provincije - Singidunuma-Beograda i prestonice Viminacijuma-Kostolca kod
Poarevca. U Beogradu su na lokalitetu Kosaniev venac, u uoj gradskoj zoni
antikog naselja, otkriveni ostaci graevine sa podnim grejanjem i mozaikim
podovima. Re je o fragmentima koji ne omoguavaju rekonstrukciju njegovog
izgleda. Hronoloki se vezuju za procvat grada u 2.-3. veku nae ere.Viminacium,
glavni grad provincije Gornje Mezije, iako se nalazi u slobodnom prostoru, arheoloki
nije dovoljno istraen, tako da o stambenoj kulturi i umentikim delima koja su
krasila privatne i javne objekte nemamo podataka. U okolini grada sluajno su
otkriveni ostaci jedne vile sa mozaikim podom. Prema publikovanoj slici, re je o
fragmentu na kom se vidi ivotinja na beloj pozadini, verovatno produkt neke od
italskih radionica.
U Narodnom muzeju u Beogradu se uvaju ostaci mozaikih podova sa
teritorije grada Beograda, iz Stojnika, koji pripadaju crkvenoj graevini, prema
istraivaima datovanoj u sredinu-drugu polovinu 4. veka. Ono to je zanimljivo za
ovaj mozaik su natpisi, koji govore o zajednikom skupljanju sredstava od strane
privatnih lica, da bi se crkva ukrasila.

Mozaici Gamzigrada
Veliku sreu za istraivae predstavljaju precizno datovani arheoloki ostaci.
Zahvaljujui nalazu natpisa "Felix Romuliana" i prema antikim izvorima, bilo je
mogue Gamzigrad i njegove ruevine u okolini Zajeara identifikovati sa mestom
koje je rimski car Galerije (cezar 293-305 i avgust 305-311) izabrao za povlaenje od
oficijelnih dunosti, po ugledu na Dioklecijana, koji je podigao palatu u mestu svog
roenja u okolini Splita.
Po stupanju na dunost cezara istonog dela Rimskog Carstva, Galerije je
zapoeo izgradnju gamzigradskog kompleksa. Ovu arhitekturu je kao avgust dao da se
do temelja srui i podignu novi objekti, raskoniji od prethodnih i neto drugaije
orijentacije. Mozaici su pokrivali portik mlaeg utvrenja, palatu, hram u junom delu
kompleksa, a novijim istraivanjima je ustanovljeno da su i pojedine prostorije termi-
9
kupatila imale mozaike podove. Podovi palate I bili su ukraeni mozaicima na
povrini oko 1600m2. Mozaici u palati su postavljeni tako da se prati ema kretanja
ceremonijalih procesija, koja posetioce postepeno uvodi do najznaajnijih odaja za
prijem. Prvi hodnik u koji se stupalo sastojo se od trolanog mozaika - bono su bili
ornamentalni motivi rasporeeni u oktogone povezane meandrima-svastikama, dok je
sredinji niz bio podeljen na panele koji su takoe bili ispunjeni geometrijskim
motivima, meu kojima dominira lavirint. Gamzigradski lavirint pripada
geometrijskom tipu u obliku meandra, okruenog bedemima sa kulama, koji se javlja
na oko 40-ak mozaika irom Carstva. U hodniku paralelnim sa ovim dinamizam se
poveava postavljanjem panela sa figuralnim scenama, na kojima su predstavljeni lov
na egzotine ivotinje, lava i leoparda. S obzirom na to da su ove scene redukovane na
mali broj uesnika, to nas upuuje da majstora ovih panela treba traiti u istonim
delovima Carstva, odnosno na Bliskom Istoku, gde se ovakav stil negovao. Lov na
ove ivotinje imao je funkciju dokazivanja vojnike i lovake sposobnosti i
izdrljivosti, kakvu je negovao sam car Galerije, vojnik po vokaciji. Ove predstave
daleko su od neto mlaih primera sa Sicilije iz Pjaca Armerine, sa kojima ih mnogi
porede. Prvo, mozaici Pjaca Armerine su nastali deceniju kasnije od gamzigradskih.
Vlasnik vile je visoki dostojanstvenik, a Gamzigrada sam car. Mozaike na Pjaca
Armerini izradili su severnoafriki majstori, koji su koristili iste eme za figuralne i
geometrijske oblike kakvi se sreu u provinciji Africa Proconsularis, u dananjem
Tunisu, dok su programska reenja gamzigradskih mozaika bliska sa
istonomediteranskim.
Mozaici Gamzigrada uraeni su najverovatnije nakon zavretka radova na
dekorisanju Galerijeve palate u Solunu, tako da na oba mesta sreemo iste
geometrijske oblike. Jedinstvena je pak predstava Dionisa iz Romulijane, koji je
nastao prema helenistikim uzorima. Osnovna ideja ve se sree na mozaicima Delosa
(Kua maski, 130-88 g.s.e.) i Pele (pozni 4. vek stare ere). Na mozaiku iz Pele je
mladi bog nag, sa tirsom u levoj ruci, desnom rukom pridravajui se za vrat
ivotinje. Ovde je re o identifikaciji Aleksandra Velikog sa Dionisom, bogom koji je
stigao do Indije, kao i mladi vladar. Dionis sa Delosa deluje helenistiki raskono i u
mnogim elementima podsea na gamzigradsko boanstvo.
U pokuaju odreivanja radionikog porekla majstora gamzigradskog Dionisa,
u obzir smo uzeli predstavljane u emblemi, tretiranje lica i tela, nimb, ambijent,
predstavu ivotinje. Nae traganje zapoeto je od Grke, gde se na osnovu raspoloive
grae konstatuje da, iako je Dionis bio tematski zastupljen u mozaikoj umetnosti,
ipak ne moe govoriti o direktnim paralelama, jer je Grka rimskog doba - to se tie
umetnikog stvaralatva - provincija, ostala po strani velikih dometa na planu ove
vrste umetnosti. Put nas je odveo dalje i to u zapadnocarsku provinciju Gallia
Narbonnensis, u grad Arelate-Arl. Prilikom istraivanja jedne privatne rimske kue
otkriven je mozaik sa predstavom Ajona (Aion) i etiri godinja doba, datovanog
prema arheolokim nalazima u 180. godinu. Ova dva mozaika imaju dosta slinosti:
re je o nagim sedeim boanstvima, tri etvrtine okrenutim ka publici i glavom,
odnosno pogledom u blagom okretu na desno. Lepo modelovana lica uokvirena su
kovrdavom kosom i plavim nimbovima. Masivna muskulatura i nesklad u
proporcijama gornjeg i donjeg dela tela, gde su bedra i noge prikazane umanjene,
karakteristike su obe predstave, to bi moglo da upuuje na postojanje zajednikog
modela prema kom su dela mogla da nastanu. Ajon u umetnosti Zapadnog carstva nije
se predstavljao u sedeem poloaju, a pojava nimba takoe nije karakteristika ovih
radionica. Stilski, rad je pripadao sirijskom krugu majstora, to moe da se odnosi i na
gamzigradskog Dionisa. Najvei broj analogija za gamzigradskog Dionisa potie iz
Antiohije, njene okoline (Seleukeia, Daphne) i Philippopolis-a. Najveu slinost
gamzigradski Dionis pokazuje sa predstavom Narcisa iz Daphna-e, datovanoj u 3.
vek, kao i sa Apolonom sa Dafne.
10
U pokuaju razreenja zagonetke, zato je izabran Dionis za panel u
Gamzigradu, profesor Srejovi je ponudio jedno od moguih reenja za taj izbor. On
je tu video elju imperatora Galerija da se identifikuje sa Dionisom, sinom boanskog
Zevsa/Jupitera i majke-smrtnice Semele, kao to je i on smatran sinom boanskog oca
i smrtne majke. Preko Dionisa, Galerije se identifikovao sa Aleksandrom Velikim,
koji je kao i Galerije, ratovao na Istoku. No, Galerija su u izboru teme mogli da vode i
neki drugi motivi, moda sasvim razliiti od predloenog, car je mogao da ima
direktan kontakt sa umetnikim radionicama tokom svog boravka na Istoku i mogao
je u katalogu da pronae predstavu koja mu se najvie dopadala.

Orfej iz okoline Podujeva
80-ih godina 20. veka otkriven je deo mozaikog poda jedne vile u rimskom
naselju Vindene u Glavniku kod Podujeva. Mozaik je u sredinjem delu sadravao
panel sa predstavom Orfeja koji privlai ivotinje svojom muzikom. U jednoj ruci dri
kitaru, u drugoj trzaljku, odeven u grku tuniku i frigijske pantalone, sa frigijskom
kapom i lovoromim vencem na glavi, sedei na jednoj od stena Rodopa, kraj palme,
koja ne odgovara podneblju, ali se to moe pripisati umetnikoj slobodi, koja bi mogla
da otkrije poreklo mozaiara. Oko njega su lav, leopard, ptica, slavuj i zmija. Sedea
figura Orfeja simbolizuje dominaciju nad prirodom i divljim instinktima. ivotinje
oko Orfeja deluju pitomo, koncentrisane na maginu muziku, uhvaene u momentu
napregnute panje. Na ovom mozaiku, kao i na mozaicima Istonog Sredozemlja,
ivotinje oko Orfeja su predstavljene u dekorativnoj funkciji, vezanoj za mit i
alegoriju, za razliku od ivotinja na severonoafrikim mozaicima, koje predstavljaju
deo realnog sveta, vezane za amfiteatar, lov i zabavu.
Orfej, mitski peva, kralj Traana, u periodu kasne antike je naroito bio
popularan meu mozaiarima i njihovim klijentima, tako da je do sada poznato preko
90 mozaika sa ovim boanstvom irom Rimskog Carstva. Njegova popularnost ima
nekoliko objanjena - on je donosilac mira i harmonije, nakon decenija nestabilnosti i
kriza u Carstvu, on je vien kao Dobri pastir i time je ostvarena veza sa hrianskom
umetnou i religijom. Ne postoje dva mozaika sa predstavom Orfeja koji su
identini, meutim, paralele potiu sa Kipra (Nea Pafos), Kosa, koje stoje pod jakim
sirijskim uticajem. Orfej iz Glavnika nastao je najverovatnije pod uticajem ili je
direktni rad nekog od mozaiara, koji je stvarao u tradiciji kiparske kole 3. veka. Da
umetnost nema granica i da se slini elementi koriste u veoma udaljenim delovima
Carstva, pokazuje i jedna freska iz katakombe Svetih Marcelina i Petra, iz 325. godine
nae ere, koja je nastala po istom uzoru kao Orfej iz Glavnika, i otprilike u priblino
vreme.

Medijana
Antiko naselje sa vilama Medijana kod Nia nastalo je u drugoj polovini 3. veka i
trajalo je, uz znatnu graevinsku delatnost, do provale Zapadnih Gota 378. godine.
Istraeno je nekoliko stambenih i privrednih objekata. Mozaici su otriveni u dve
manje vile, kao i u centralnoj vili sa peristilom i termama koje su bile sa njom
povezane.
Svakako najznaajnija graevina na Medijani vila sa peristilom, imala je najmanje tri
faze izgradnje, koje se poklapaju sa boravcima rimskih careva na ovom mestu -
Konstantina, njegovih sinova i Julijana Otpadnika.
Starijem sloju vile pripadaju takozvani nimfej, koji zapravo predstavlja triklinijum,
neto manjih dimenzija, za obedovanje cara. Mozaici sa floralnim i geometrijskim
motivima po svojoj izradi ukazuju na njihove zapadnocarske uzore. Mlaem sloju
mozaika pripadaju oni koji su dekorisali prijemnu salu sa apsidom, peristil i prolaz
izmeu vile i termi. Kroz trem je tekao geometrijski mozaik, dok je posetioce na ulazu
u salu sa apsidom doekivao panel sa figuralnom predstavom sa personifikacijom
neke, za sada nepoznate reke, i delovima nogu druge ljudske figure i barske ptice.
11
Rena boanstva uvek oznaavaju mesto odigravanja mitoloke scene. Pojedini autori
smatraju da je predstavljen Nil, smatrajui vlasnika vile visokim Konstantinovim
inovnikom koji je upravljao u Egiptu. Slinost se nalazi u predstavi boga Nila na
pomenutom mozaiku iz Meride u paniji. Meutim, postoji nekoliko analognih
mozaika, raenih u panelu, od kojih su dva primerka sa Kipra, gde su predstavljeni
mit o Piramu i Tisbe i Ledi i Labudu-Zevsu sa personifikacijom reke Eurota.