Sunteți pe pagina 1din 8

DIN Deutsches Institut fr Normung e.

STANDARDI KVALITETA
U CONTROLLINGU
DIN SPEC 1086
Sadraj:
Predgovor 2
1 Preambula

2 Definicija procesa controllinga i funkcija controllera

2.1 Proces controllinga


2.2 Funkcija controllera (po uzoru na IGC)
3 Naela

4
4
5

3.1 Fundamentalna naela


3.1.1 Controlling kao menaderska funkcija
3.1.2 Controller kao biznis partner

5
5
5

3.2 Strukovna naela


3.2.1 Zahtevi za contollingom kao menaderskom funkcijom
3.2.2 Zahtevi za controlling alatima
3.2.3 Zahtevi za controllera

6
6
7
8

3.3 Osiguranje kvaliteta

Predgovor
DIN SPEC 1086 treba da prui orijentacioni okvir za dobar controlling. Pri tom nisu propisana detaljna pravila. Radi
se o formulisanju naela dobrog controllinga, kao i o napomenama o struci, formalnim aspektima i proceduri.
Za DIN SPEC 1086 su, na inicijativu udruenja ICV Internationaler Controller Verein (Meunarodno udruenje controllera) zasluni sledei uesnici:









Dr. Walter Schmidt, ICV


Rainer Weichbrodt, Brhne Gruppe
Conrad Gnther, Controller Akademie CA
Mike Seeboth, DB Mobility Logistics AG
Olaf Stuka, Deutsche Gesellschaft fr Qualitt e.V. (DGQ)
Simon Straub, Hansgrohe AG
Dr. Lukas Rieder, International Group of Controlling (IGC)
Rainer Vieregge, RVA GmbH
Heiko Knocke, SAP AG
Walter Schlegel, TV Rheinland

Za izradu DIN SPEC 1086 je konsultovano jo dvanaest preduzea i naunih ustanova.


ICV, kao najveem udruenju aktivnih controllera, i International Group of Controlling (IGC), kao meunarodnoj interesnoj zajednici organizacija koje se bave daljim razvojem controllinga, u interesu je da naprave odgovarajuu normu.
Udruenja ICV i IGC u potpunosti podravaju standarde koji su ovde definisani.
Izrada ove DIN specifikacije je izvrena pod okriljem odeljenja inovacije i standardizacije DIN-a. Za sadraj su odgovorni samo gore navedeni autori.
DIN Deutsches Institut fr Normung e.V.
3. april 2009.

Za prevod na srpski odgovorni su:





Natalija Mihajlovi, head of controlling, Siemens


Lucija Vesi, head of controlling, Henkel
Bojan epanovi, predsednik ICV Srbija
Darko Vlajkovi, konsultant, MCB Menadment Centar Beograd

MCB Menadment Centar Beograd


Beograd, februar 2014. godine

DIN SPEC 1086

02

1 PREAMBULA
Controlling na nemakom govornom podruju oznaava menadment proces definisanja poslovnih ciljeva, planiranja
i upravljanja nekim preduzeem, koji je usmeren na osiguravanje trajne ekonominosti preduzea (procesualni nain
posmatranja). U ovom procesu rukovoenja, controlleri su biznis partneri, i u tom smislu imaju funkciju pruanja usluga.
Tu funkciju moe obavljati takoe i sam menader. Ako rukovoenje postane previe kompleksno ili obimno, onda je
svrsishodno da se funkcija controllera obavlja posebno i samostalno. DIN SPEC 1086 se tako odnosi na oba aspekta.
DIN SPEC 1086 se u istoj meri ravnopravno odnosi, kako na controllera tako i na controllerku. U daljem tekstu e se
koristiti skraeni oblik controller radi lakeg itanja. To takoe vai i za menaderke i menadere i sve ostale osobe
unutar DIN SPEC 1086.
Svrha DIN SPEC 1086 je da se controllingu kao menaderskoj funkciji, i usluzi controllera, povezivanjem pojedinanih miljenja u jednu opteprihvaenu konvenciju, da primenjivi pravilnik. Ovaj standard predstavlja orijentaciju za
praksu, a ne normativne smernice za nauku. Preduzeima koja koriste ovu specifikaciju se preporuuje da opti pravilnik prilagode svojim specifinim karakteristikama i da dopune sadraj. Uoblienje sadraja je odluka menadmenta
dotinog preduzea u saglasnosti sa controllerima. Istovremeno se sledi ideja da se ovaj pravilnik unese u meunarodni proces normiranja.
Ciljna grupa DIN SPEC 1086 su svi ljudi koji se bave controllingom ili ga omoguavaju, prate ga ili procenjuju, naroito u:




privatnim preduzeima,
javnim preduzeima i dravnim institucijama,
drugim neprofitabilnim organizacijama,
naunim i obrazovnim ustanovama,
organizacijama za ispitivanje privrede i sertifikaciju.

DIN SPEC 1086 je od pomoi za sledee aspekte:






orijentacija pri uvoenju, formiranju i daljem razvoju controllinga,


formulisanje naela i glavnih zadataka funkcije controllera,
isticanje znaaja controllinga za strateki i operativni upravljaki proces preduzea,
podrka pri definisanju neophodnih kompetencija controllera,
pruanje pomoi za odreivanje mesta poslovanja i polazna osnova za strukturalne okvire poreenja uinaka
(benchmarks) controllinga i rada controllera,
integracija u druge sisteme (npr. menadment kvaliteta, menadment ivotne okoline ili menadment rizika).

DIN SPEC 1086

03

2 DEFINICIJA PROCESA CONTROLLINGA I FUNKCIJE CONTROLLERA


2.1 Proces controllinga
Controlling je ukupan proces definisanja poslovnih ciljeva, planiranja i upravljanja nekim preduzeem.
Controlling je usmeren na osiguravanje trajnog ekonomskog razvoja preduzea i bazira se na naizmeninoj smeni
jasno definisanih ciklusa, kao to su utvrivanje ciljeva, planiranje, implementacija, merenje i poboljanje.
Controlling pri tome poiva na proaktivnom i prema budunosti orijentisanom radu na:
osiguravanju racionalnosti i koordinaciji u nalaenju i utvrivanju preduzetniko-politikih, stratekih,
operativnih i finansijskih ciljeva,
formulisanju strategija i operativnih planova u vidu ciljeva koji se mogu izmeriti i proveriti,
celovitom posmatranju ansi i rizika nekog preduzea,
osiguranju finansijske stabilnosti i poveanju profitabilnosti nekog preduzea.
U tom smislu, controlling je povezan sa razvojem i primenom korporativnog upravljanja nekog preduzea.

2.2 Funkcija controllera (po uzoru na IGC)


Controlleri su partneri menadera i daju znaajan doprinos odrivom uspehu kompanije. Controlleri:
dizajniraju i razvijaju menadment proces definisanja ciljeva, planiranja i kontrole
tako da svaki donosilac odluke moe da postupa u skladu sa dogovorenim ciljevima,
obezbeuju stalno bavljenje budunou i stoga omoguavaju da se iskoriste anse
i da se upravlja rizicima,
integriu organizacione ciljeve i planove na holistiki nain,
razvijaju i odravaju sve menadment kontrolne sisteme. Obezbeuju kvalitet podataka
i obezbeuju donosiocima odluka relevantne informacije,
ekonomski su savesni i odani dobrobiti cele organizacije.
Da bi obavljali ove funkcije, controlleri:
deluju kao biznis partneri,
razumeju delatnost svog preduzea i imaju pregled okruenja, trita,
konkurencije i lanca stvaranja vrednosti,
brinu o prevoenju strategije u ciljeve, kao i o kljunim indikatorima uinka (KPI)
koji su za menadere razumljivi, laki za korienje i bitni,
doprinose usmeravanju na inovativne poslovne procese,
rastereuju, dopunjuju ili ograniavaju upravljaku funkciju menadera, povezuju injenino stanje sa
aktivnostima (delovanjem), stavljaju informacije u odreeni kontekst na osnovu kog menadment deluje
i ukazuje na potrebe za delovanjem.

DIN SPEC 1086

04

3 NAELA
3.1 Fundamentalna naela
3.1.1 Controlling kao menaderska funkcija
U controllingu vae sledea fundamentalna naela, koja se naizmenino proimaju i dopunjuju:



transparentnost
istinitost
prihvatljivost/pouzdanost
konzistentnost

Transparentnost se odnosi na izbor pretpostavki, sistem provere i vrednovanja,


stepen realizacije ostvarenja ciljeva ili uporedivost podataka.
Istinitost se odnosi na autentinost i pouzdanost analiza ili korienih metoda i pokazatelja.
Prihvatljivost se odnosi na razumljivost i konzistentnost planskih podataka ili na vidljivu vezu izmeu rezultata,
pretpostavki i sluajnih uticaja.
Konzistentnost se odnosi na kontinuitet u stratekoj orijentaciji ili na ciljno orijentisano iskoriavanje potencijala
za unapreenje, na iniciranje efekata uenja ili u konkretizaciji mera.
3.1.2 Controller kao biznis partner
Controller primenjuje fundamentalna naela u svom radu.
Transparentnost: Controller priprema informacije vane za donoenje odluka u odreenom kontekstu, koji definie
zadatke menadera. Viak informacija stvara netransparentnost.
Istinitost: Controller je pouzdan biznis partner. Zato on oblikuje svoju delatnost tako da je u kontaktu sa svakim pojedinanim menaderom, da izgrauje razumevanje i uspostavlja poverenje. U to spada i povezanost rada controllera
sa drugim finansijskim funkcijama, kao i sa funkcijama strunih sektora kao to su npr. informacione tehnologije (IT)
ili ljudski resursi (HR).
Prihvatljivost: Controller jasno i razumljivo predstavlja vezu izmeu stratekog razvoja potencijala i operativnog iskorienja raspoloivih potencijala, izmeu planiranja i izvetavanja ili materijalne i nematerijalne investicije.
Konzistentnost: Controller samostalno uoava probleme u osiguranju operativne efikasnosti u implementaciji stratekih i operativnih ciljeva. On u saradnji sa menaderima pronalazi odgovarajua reenja i aktivno ukazuje na potencijale za unapreenje i podrava projekte za poboljanje efikasnosti.

DIN SPEC 1086

05

3.2 Strukovna naela


3.2.1 Zahtevi za contollingom kao menaderskom funkcijom
Controlling poiva na sledeim strukovnim naelima:
holistiko povezivanje svih nivoa upravljanja (menaderskih funkcija),
od definisanja poslovne politike do tekueg, operativnog upravljanja
integrisano planiranje koje pokriva i povezuje sve sektore/divizije
odgovornost za rezultat
razumljivost, prikladnost, relevantnost
raspolaganje konzistentnim podacima
Hoilistiko povezivanje svih nivoa upravljanja (menaderskih funkcija) predstavlja vezu izmeu delatnosti preduzea,
njegovog poslovnog modela, njegovih ciljeva vezanih za rast, razvoj i profit, kao i konkretnih mera za implementaciju
stratekih i operativnih ciljeva, po svim stepenima hijerarhije.
Integrisano planiranje koje pokriva i povezuje sve sektore/divizije predstavlja vezu izmeu odluka koje treba da se
donesu, vremenskog okvira njihovog sprovoenja i analitikih osnova odluivanja.
Odgovornost za rezultat osigurava da menader moe da sagleda svoju odgovornost za veliine na koje utie i da
razume odnos izmeu oekivane produktivnosti odnosno prihoda i odgovarajuih trokova. Odgovornost za svaki
objekat knjienja je jasno regulisana. Planski i ostvareni podaci mogu se jasno uporediti i dodeliti. Vri se sistematsko merenje performansi.
Razumljivost, relevantnost predstavlja odnos izmeu raspoloivih informacija za upravljanje i ureivanje preduzea
i menadera, koji koriste te informacije. Razumljivost se odnosi na sadraj informacija i njihovu praktinu primenu.
Prikladnost se odnosi na postupanje sa informacijom u zavisnosti od kompetencija i znanja (know how) primaoca.
Vanost (znaaj) se odnosi na relevantnost informacije za primaoca. Od usklaenosti ovih faktora zavisi da li se controlling preduzea doivljava jednostavno ili komplikovano.
Raspoloivost konzistentnih podataka predstavlja odnos izmeu ciljeva i realnosti ekonomskog (finansijskog) upravljanja preduzeem. Menaderi na svim upravljakim nivoima su, u saradnji sa controllerima, odgovorni za obezbeivanje
konzistentnih podataka. Konzistentnost pri tome oznaava da struktura, kvalitet sadraja i vremenska uporedivost
podataka odgovaraju zahtevima za donoenje odluka.

DIN SPEC 1086

06

3.2.2 Zahtevi za controlling alatima


Controller definie zahteve za controlling alatima, kako bi efektivno i efikasno oblikovao proces definisanja cilja, planiranja i upravljanja preduzeem. U okviru svoje nadlenosti davanja smernica, on odreuje interna pravila i tokove
procesa, koji su potrebni za obavljanje celokupnog procesa controllinga.
Tu pre svega spadaju sledee aktivnosti controllera:
Zahtevi i format stratekog planiranja
Struktura operativnog planiranja sa vrstim ciklusima planiranja i odgovornostima, kao i
definisani elementi planiranja, postupak odobrenja, periodi planiranja i budetiranja, periodi
za poreenja i ematski prikaz vremena odnosno toka planiranja
Potrebno detaljno planiranje i unos stvarnog stanja vezanog za prihode, uinke, trokove,
investicije, zaposlene i ostale pokazatelje
Struktura kontnog okvira i podela na konta Bilansa stanja i Bilansa uspeha
Struktura mesta trokova sa definisanom odgovornom osobom za mesto troka
Definisanje ekonomskih (finansijskih) zahteva pri izradi planova, radna lista materijala (sastavnica)
odnosno odreenih normi, ukoliko su to zahtevi odreenog poslovnog odeljenja
Metode obrauna trokova (full cost, marginal cost)
Razrada principa za alokaciju trokova po osnovu aktivnosti (Activity based costing)
Definicija metoda obrauna transfernih cena izmeu povezanih lica
Obraunski periodi sa poslednjim danom perioda i poslednjim danom knjienja
Lista izvetaja koji treba da se naprave sa ciklusima, odgovornostima i krugom primalaca
Metode i detalji za izradu projekcija (forecast)
Definicije pokazatelja sa formulama i pravilima za njihovo raunanje i metodama merenja,
kao i ekonomskih pojmova.
Ukoliko je potrebno, controller na ovim zadacima radi zajedno sa drugim sektorima, pre svega sa finansijama i raunovodstvom, kao i sa IT-sektorom.
U okviru svojih odgovornosti koje se odnose na primenu sistema, controller je zaduen za izgraivanje i primenu pouzdanog sistema za evidenciju i analizu trokova uinaka, prihoda i profitabilnosti, koji pomae pri donoenju odluka.
Ovaj sistem mora biti u stanju da pokae i uporedi sve vrste vrednosti (planske, stvarne, zadate, odstupanja i oekivanja). Prilikom donoenja oduka sistem treba da pokae sve one koliine i vrednosti na koje moe da se utie odlukama.

DIN SPEC 1086

07

3.2.3 Zahtevi za controllera


Controller se samostalno brine o strunoj kvalifikaciji koja mu je neophodna za ispunjavanje zadataka u skladu sazahtevima u pogledu njegovih kompetencija i odgovornosti. Controller:
a) predstavlja finansijsku (ekonomsku) savest svog preduzea i zastupa njegove vrednosti.
b) je u svom razmiljanju i delovanju usmeren ka budunosti. Zbog toga on razvija metode za prepoznavanje i vrednovanje ansi i rizika. On tako daje znaajan doprinos menadmentu rizika preduzea i internom sistemu kontrole.
c) je u formiranju i primeni svojih sistema i smernica pre svega posveen uspenom upravljanju preduzeem.
d) primenjuje ekonomske pokazatelje, instrumente i metode tako da menaderi mogu da prepoznaju sopstvenu
odgovornost za trajni privredni uspeh preduzea i spremni su da budu ocenjeni na osnovu svog doprinosa.
e) oblikuje i aurira sisteme controllinga i brine se o jedinstvenoj bazi podataka. Kod uobiajenih problema controller radi sa standardizovanim, a kod specifinih situacija sa specijalno prilagoenim sistemima i instrumentima.
f) je u stanju da podri i upravlja izradom svih planova u kompaniji, i onih koji se odnose na aktivnosti i onih koji
su vrednosni. On pravi sisteme za merenje produktivnosti i performansi organizacionih jedinica preduzea. Ovi
sistemi se prilagoavaju delatnosti i zahtevima interesnih grupa. Za verifikaciju i relativizaciju informacija controller po potrebi koristi i podatke koji predstavljaju standarde za poreenje (benchmark). Utvrivanje sadraja
i visine ciljeva spada u dunost odgovornih menaderskih funkcija.
g) se interno brine o svrsishodnoj analizi i izradi izvetaja. Ukoliko se zahtevi eksternog finasijskog izvetavanja
razlikuju od internog izvetavanja, controller priprema podatke relevantne za eksterno izvetavanje u zasebnim
pregledima i analizama i brine o jasnom pregledu pravila za reklasifikaciju izmeu internog i eksternog izvetavanja.
h) je zaduen za proveru prihvatljivosti poslovnih planova i profitabilnosti (ekonomske efikasnosti) koje izrauju drugi.
i) definie odnosno koordinira razdoblje, sadraj, tok i metode procesa planiranja u preduzeu. On pravi neophodne analize poslovnog razvoja i odstupanja, odreuje uzroke i posledice i daje preporuke za dalje aktivnosti (ta
treba da se radi). On organizuje i dalje razvija informacioni sistem menadmenta.
j) prezentuje i interpretira podatke prikladne primaocima i usklauje od koga moe da dobije odreene podatke
u zavisnosti od uticaja odreene menaderske funkcije. On obuava menaderski kadar za primenu i interpretaciju podataka.
k) radi sa pouzdanim pokazateljima i vrednostima koje su standardi za uporeivanje (stvarne, planske, prognozirane vrednosti). Pri konsolidaciji informacija on uzima u obzir dotini nivo odluivanja i potrebu primaoca za
informacijama.
l) ne odaje poverljive informacije, niti ih koristi u nelegalne svrhe ili na tetu preduzea.

3.3 Osiguranje kvaliteta


Kako menadment proces controllinga, tako i rad controllera zahtevaju samoprocenu i procene od strane drugih.
Periodino treba ispitati u kojoj meri kvalifikacije, procesi, metode i instrumenti odgovaraju aktuelnim i u perspektivi oekivanim zahtevima celokupnog upravljanja preduzeem. Procene imaju za cilj da se povea kvalitet i da se
izbegnu strukturalne greke.
Controller se u osiguranju kvaliteta koncentrie pre svega na sledee:
a) procenjuje da li interne strukture i tokovi controllerorganizacije odgovaraju potrebama upravljanja preduzeem.
b) vremenom inicira izmene/prilagoavanja sistema i procesa sa ciljem da menaderima bude od vee koristi.
c) procenjuje delotvornost mera koje sprovodi i na osnovu toga poboljava proces controllinga.

DIN SPEC 1086

08