Sastavili smo vam kratku listu 10 brodskih termina (pojmova), koji se koriste na jedrilici, za poetnike.

Ako ste
upravo krenuli na vae prvo jedrenje ovi korisni termini mogu da vam poslue za bolji pregled osnova jedrenja sa
kojima je neophodno da se upoznate. Dalje znanje ete lake stei, kao posada, uz praktino iskustvo tokom
plovidbe.
1. Krma Zadnji deo jedrilice se naziva krma. Ukoliko se neto ili neko nalazi na zadnjem delu broda kaemo da je
neto ili neko na krmi. Ili kada se, recimo, jedrilica kree unazad, ne koristimo termin koji se upotrebljava u vonji
automobila ide u rikverc ve kaemo ide krmom. Takoe i kada nam duva vetar u lea kaemo vetar u krmu.
2. Pramac Prednji deo nazivamo pramac. Poznavanje gde se nalazi pramac je vano i neophodno za spoznaju i
razumevanje druga dva najea brodska termina: port (leva strana od pramca) i starboard (desna strana od
pramca), odnosno levi i desni bok broda.
3. Port side Port je uvek leva strana broda kada ste okrenuti ka pramcu. Iz razloga to upotreba termina levo i
desno moe postati zbunjujua i stvoriti konfuziju u komunikaciji posade kada se koristi na otvorenom moru termin
port koristimo kako bi utvrdili koja je leva strana broda u odnosu na pramac, ili prednji deo broda.
4. Starboard je uvek desna strana broda kada ste okrenuti ka pramcu. Kao to smo ve naveli da termini desno
i levo na brodu mogu izazvati konfuziju, starboard je termin koji se upotrebljava da bi se definisala desna strana
broda. Primer: ukoliko se jedan lan posade nalazi na brodu okrenut ka pramcu i gleda u drugog lana posade koji
je okrenut ka krmi njihovo levo i desno nije isto tako da u komunikaciji moe doi do zabune korienjem tih termina.
Ali kad upotrabe termin starboard svima je jasno koja je to strana ili bok broda.
5. Zavetrina je pravac suprotan od pravca iz kojeg trenutno vetar duva (pravac vetra).
6. U pravcu vetra pravac iz kojeg trenutno dolazi vetar, termin u pravcu vetra je suprotno od zavetrine (suprotan
pravac od pravca vetra). Jedrilice su sklone da se kreu sa vetrom to ini pojam u pravcu vetra bitan jedriliarski
termin.
7. Bum (boom) je horizontalni deo jarbola koji se protee od donjeg dela glavnog jarbola ka krmi. Podeavanje
buma u pravcu vetra je nain na koji je jedrilica u stanju da iskoristi mo vetra u cilju da se kree napred ili nazad.
8. Kormilo (rudder) Smeteno ispod broda na krmi, kormilo je pljosnati ravan komad drveta, fiberglasa ili metala
koji se koristi za usmeravanje plovila (jedrilice). Vee jedrilice kontroliu kormilo preko volana, koji takoe nazivamo
kormilo, dok manje jedrilice imaju mehanizam upravljanja direktno na krmi.
9. enova/Genova (jib) je prednje roll jedro locirano na pramcu broda i protee se vertikalno od pramca do vrha
glavnog jarbola. Na jarbolu (mainmast) se nalazi glavno jedro (mainsail). enova se otvara na levu ili desnu stranu
odnosno na port ili starboard stranu u zavisnosti od pravca vetra.
10. Prelet ovaj osnovni manevar na jedrilici se odnosi na okretanje, menjanje pravca kroz vetar, tako da se pravac
vetra promeni sa jedne strane broda na drugi. Bum e se uvek prebaciti sa jedne strane na drugu stranu kada
menjamo pravac vetra i enova se prebacuje sa jedne na drugu stranu tokom ovog manevra tako da bude u pravcu
vetra.
Nadamo se da smo vam malo pojasnili ove osnovne termine jedrenja ali nemojte se optereivati previe, jer kada
isplovimo, otvorimo jedra, uhvatimo dobar vetar i krenemo da jedrimo i kada doivite taj neopisivi oseaj kao aktivan
lan posade, svi ovi termini e vam postati jasniji. Takoe, va skiper je uvek tu, raspoloen da vam da smernice i
ispuni vau radoznalost o jedrenju u cilju da steknete osnovno znanje i postanete iskusan lan posade.
nenad vujovi
http://jedrenjegrcka.com/osnove-jedrenja-za-pocetnike/

Ako se vae odredite nalazi uz vetar, kada vam vetar duva u pramac iz pravca ka kojem elite da plovite (2), kako
jedrite do tamo?

Ukoliko vam vetar ne duva direktno u krmu (6), jedra onda pokreu brod napred uz pomo stvaranja podizajueg
potiska (lift) koji vetar stvara duvajui preko jedra a ne duvajui u jedro kao kada duva u krmu. Potisak (lift) je skoro
identian podizajuem potisku koje stvara avionsko krilo, stvaranjem pojaanog pritiska sa jedne strane jedra i
smanjenog, sa druge strane.

Kako jedra zapravo funkcioniu?

Jedra funkcioniu hvatanjem vetra koji duva u njih samo onda kada brod jedri direktno niz vetar (kada vetar duva
pravo u krmu) a ostatak vremena, jedro je ustvari avionsko krilo smeteno vertikalno na centralnoj liniji broda.
Kada je jedro dobro trimovano, podeeno i pozicionirano tako da je unutranja vodea strana jedra okrenuta ka
vetru, stvara se smanjeni pritisak na spoljnoj strani jedra i pojaani pritisak na unutranjoj strani jedra. Tako
dobijamo potisak lift efekta odnosno jedro se kree prema zoni snienog pritiska povlaei brod sa sobom. Ovo
funkcionie zato to jedro nije samo ravan komad platna ve je zakrivljeno, kao to smo napomenuli poput
avionskog krila.
Brod ne vue napred ba svaki stvoreni lift potisak. S obzirom na to da je pravac potiska otprilike iz ugla od 45
stepeni, neto od tog potiska pokuava da vue brod i bono. Ali oblik korita i kobilica stvaraju jak otpor tim bonim
silama i brod se kree napred. Koliko od ukupnog lift potiska vue jedrilicu napred a koliko u stranu bono, zavisi
od pozicioniranja jedara i ugla izmeu jedrilice i vetra.

Pozicije jedara se odnose na ugao izmeu pravca plovidbe jedrilice, ili kursa, i pravca vetra. Imamo tri osnovna
kursa:

Kada plovimo u pravcu vetra orca (ili beating) (b)

Kada imamo boni vetar
(reaching) (c)
Kada nam vetar duva u krmu (running) (d,e)

Moderne jedrilice mogu jedriti do oko 35/45 stepeni od ugla vetra. Na primer, ako vetar duva sa severa, jedrilica
moe jedriti od, negde, severoistoka sa vetrom na port strani sve kroz istok, jug i zapad pa ka severozapadu sa
vetrom na starboard strani.
Dok upravljate vie u pravcu vetra (pravac iz kojeg duva vetar), trimujete jedra zateui ih da bi se odravala punim
i da bi stvarala lift. Ukoliko budete jedrili pramcem preblizu pravca vetra jedra e se izprazniti prednji rub jedra
e poeti da lepra, brod e izgubiti brzinu i usporie. Okrenete li se jo vie u vetar, celo jedro e se vrlo brzo
izprazniti i poeti da se vijori kao arav okaen na triku za suenje. Ali nastavite sa okretanjem pramca kroz vetar
i opet e se jedro napuniti sa druge strane broda. Ovaj manevar nazivamo prelet to smo vam ve pominjali u
ranijem tekstu: Osnove jedrenja za poetnike#1.

Kada plovimo u pravcu vetra, orcamo, progres se stie menjanjem pravca vetra sa jedne strane na drugu stranu
jedrilice takozvanim preletom, tako da nam vetar sa jedne strane duva u port stranu pramanog boka a nakon
preleta da nam duva sa druge strane, starboard, odnosno u desni pramani bok. Nakon preleta videete da jedrite u
pravcu koji je pod pravim uglom od prethodnog kursa, sa vetrom koji je i dalje pod uglom od 45 stepeni ali sada sa
druge strane broda. Napravite prelet ponovo, pa opet jo jednom i uz to cik-cak kretanje, jedrilica e ploviti uz vetar
(u pravcu vetra). Iako jedrilice ne mogu jedriti direktno u vetar, na taj nain ete stii na eljenu destinaciju koja se
nalazi na kursu iz kojeg vetar duva.

Jedriliari kau da je za efikasno izvoenje manevra prelet potrebno vie vetine i vebanja nego za bilo ta drugo
u jedrenju. Ali ako to dobro nauite i skroz savladate moete da plovite bilo gde!

Va skiper Neni
FacebookTwitterGoogle+Pinterest

mast - jarbol : glavna funkcija jarbola jest da na sebi nosi jedra

halyard - podiga: da bismo na jarbol podigli jedra koristimo se konopima koje zovemo podigaima.
Svako jedro ima svoj podiga.
main sail - glavno jedro: osnovno pogonsko sredstvo jedrilice je jedro trokutstog oblika kojeg je jedna
stranica sam jarbol, druga (kraa) prua se prema krmi broda, a hipotenuza tog trokuta spaja vrh jarbola
s dijelom na kojem se hvata kota glavnog jedra.
mainsheet - kota glavnog jedra: da bismo mogli kontrolirati i namjetati poloaj glavnog jedra u odnosu
na vjetar, jedro nam na neki nain mora biti dostupno. Konop koji nam to omoguuje zove se kota
glavnog jedra.
jib - prednje jedro: tako nazivamo jedro koje se nalazi ispred jarbola. Hipotenuza tog jedra povezuje
njegovo hvatite na vrhu jarbola s hvatitem na pramcu jedrilice.
jib sheet - da bismo mogli kontrolirati i namjetati poloaj prednjeg jedra u odnosu na vjetar, jedro nam
mora biti na neki nain dostupno. Konop koji nam to omoguava zove se kota prednjeg jedra.
winch - vitlo: kako su sile koje stvara vjetar pritiui na jedra vrlo velike, vitlo slui umnogostruavanju
sile ovjeka da bi mogao odgovoriti sili vjetra. Pomou vitla priteu se kote.
luff - prednji rub jedra: prilikom namjetanja jedara esto gledamo njegov prednji rub. Kod glavnog jedra
stranicu uz jarbol, a kod prednjeg jedra njegovu hipotenuzu. U oba sluaja radi se o prednjem rubu jedra.

Ako neto ne moe popraviti, moda ne bi trebalo biti na brodu. LARRY PARDEY

MAST (JARBOL) stup na koji se postavlja jedro

BOOM horizontalna greda na kojoj je donji rub glavnog jedra, najopasniji dio broda
SPREADERS (KRIEVI) ire kut pripona
SHROUDS (PRIPONE) pridravaju jarbol s lijeve i desne strane
FORESTAY (PREDNJI TRAJ) pridrava jarbol na pramcu
BACKSTAY (ZADNJI TRAJ) pridrava jarbol na krmi
MAINSAIL (GLAVNO JEDRO) veliko jedro iza jarbola
MAIN SHEET (KOTA GLAVNOG JEDRA) konop s kojim kontroliramo glavno jedro
JIB (PREDNJE JEDRO, GENOVA, FLOK) jedro na pramcu, privreno za prednji traj
JIB SHEET (KOTA PREDNJEG JEDRA) konop s kojim kontroliramo prednje jedro
KEEL (KOBILICA) privrena na trup zbog stabilnosti, sprijeava prevrtanje
HULL (TRUP) vanjski dio broda
DECK (PALUBA) pokriveni dio broda
BOW (PRAMAC) prednji dio broda
STERN (KRMA) stranji dio broda
PULPIT prednja ograda
PUSHPIT stranja ograda
LIFELINES (OGRADA) sigurnosna ograda oko broda
FENDERS (BOKOBRANI) tite trup broda od udaraca, stavljaju se gdje je brod najiri

COCKPIT (KOKPIT) prostor iz kojeg se upravlja brodom (najee na krmi)

RUDDER (KORMILO) koristi za upravljanje brodom
OUTBOARD ENGINE (VANBRODSKI MOTOR) koristi se za uplovljavanje i isplovljavanje iz marine
TILLER (RUDO) poluga koja kontrolira kormilo
TRAVELER (KLIZA) koristi se za odreivanje pozicije kote glavnog jedra
CLEAT (BITVA) okov na koji se veu konopi
HALYARDS (PODIGAI) konopi s kojima se podiu jedra
STOPPERS (STOPERI) koriste za blokiranje podigaa i kota
WINCH (VIN) koristi za namatanje konopa
STARBOARD SIDE desna strana broda
PORT SIDE lijeva strana broda

WINDWARD SIDE (PRIVJETRINA) strana broda (ili obale) izloena vjetru

LEEWARD SIDE (ZAVJETRINA) strana broda (ili obale) dalje od vjetra (zatiena od vjetra)

Na ilustraciji vidite klasian krsta koji se koristi u navigacijskom jedrenju,a moe izvrsno posluiti i na manjim klupskim regatama.Navedeno je
nazivlje osnovne palubne opreme koja se koristi u
jedrenju i upravljanju. Poet emo od pramca prema krmi i objasniti svaki bitni dio opreme.
PALUBA
1. Pramana ograda (pramanaili provena murada) prednji dio ograde, esto od inoksa, vrsto uvren za palubu, daje mornaru na pramcu
oslonac prilikom promjene letnog jedra.Ponekad ima nagaznu stopu na vrhu,ime se olakava ulaenje na pramac i izlaenje s pramca.
2. Sidreno spremite (provenigavun) sanduk ispod palube koji se koristi za pohranjivanje pramanog ili glavnog sidra. Na veim krstaima u
njemu je smjeteno sidreno vitlo. Mora postojati mogunost brtvljenja s gornje strane i odvod mora s donje.
3. Kljune ili bitve (katanjoli) - kako na pramcu tako i na krmi slue za privezivanje broda, sidra ili slabijeg teglja (ako je laganiji brod u pitanju).
4. Prednji otvor kabine (bukaporta i bokaporta) slui u nudi i za naputanje broda pa bi mu dimenzije morale biti najmanje irine ljudskog
tijela. Namjena mu je osvjetljavanje i provjetravanje
potpalublja. Kod veih krstaa razmjeteni su po palubi od pramca prema krmi.
5. Podigai (gindaci) konopi kojima podiemo jedra i koji prolaze kroz jarbol, a do jarbola dolaze preko vodilica i koloturnika na peti jarbola.
Uvruju se pomou razliitih vrsta stopera.
6. Rukohvati (paramani) obino se kod navigacijskih krstaa postavljaju na bonom rubu kabine da bi olakali posadi siguran prolaz od krme
prema pramcu i obratno.
7. Stupi ograde i ograda (murada) glavna zadaa im je da zatite posadu od pada u more. Na veim brodovima postoji i dvostruka linija ograde.
Najsigurnije su linije od sajle obuene u PVC. U novije se vrijeme upotrebljavaju i one s nitima kevlara, ali ih ne preporuujemo za duu upotrebu jer

na suncu postaju krhke i pucaju. Vodite rauna da visoke ograde smetaju genovi u jedrenju pa tada trebate postupati obzirno da ograda ne bi nanijela
tetu nemirnoj genovi prilikom manovri.
8. Klizai hvatita let nog jedra to su ine na palubi preko kojih se kreu glavni koloturnici kota letnih jedara, a slue za trimanje letnog jedra.
9. Krmena ograda (krmena murada) osigurava posadu u kokpitu prilikom jedrenja. Na jednoj njenoj strani najee postavljamo potkovu s
konopom za spaavanje ovjeka u moru i nonim svjetlom za oznaavanje utopljenika. Dio ograde se obino otvara da nam olaka izlaz ili se
ponekad produuje u morske ljestve.
10. Brodska vitla (vini, kriketi) slue za pritezanje uevlja na brodu. Veliina, odnosno broj, najee ovise o veliini i namjeni jedrilice. Vitla
postavljena na kabini slue uglavnom za rukovanje
podigaima, a ona na rubu kokpita koristimo za rad s jedrima (kote letnog jedra i spinakera). Za laki rad koristimo ruice vitla (manice), a vea
vitla imaju dvije i vie brzina rada.
11. Brodski zdenac (kokpit) posada koristi kao osnovni prostor u kojem boravi i upravlja jedrilicom u plovidbi. Sve kontrole, od podigaa i kota,
preko ruda kormila i ruice za upravljanje motorom, dolaze u kokpit.
12. Brodski ulaz (ulazna bukaporta ili bokaporta) sastoji se od horizontalnog kliznog dijela i vertikalnih vrata, koja takoer zatvaramo kod
jedrenja u tekim uvjetima, kada postoji opasnost
od prodora mora u brod.
13. Jarbol vertikalna oblica najee od drva ili aluminija (u novije doba kod regatnih jedrilica od karbona) na koju razapinjemo jedra. Jarbol se
sastoji iz glave jarbola na vrhu, tijela jarbola i pete
jarbola na dnu te pripadajuih elemenata u koje ubrajamo koloturnike, vodilice, nosae krieva i dodatnu opremu.
14. Krievi (kroete) dijelovi jarbola koji slue popravljanju kuta i smjera hvatanja pripona na jarbol. Moderne jedrilice, imaju visoke jarbole pa
irina broda nije dovoljna da se postigne kut koji bi odrao
jarbol uspravnim. Minimalan kut koji pripone trebaju postii s jarbolom da bi ga sigurno drale u vertikalnom poloaju je od 12 do 15 stupnjeva.
Jarbol moe imati i nekoliko krieva.
15. De blenjak (bum, lantina) horizontalna oblica koja se koristi uglavnom za razapinjanje glavnog jedra po donjem horizontalnom rubu. Prilikom
upravljanja jedrilicom preko vjetra prelazi s jedne strane na drugu i postaje opasan za posadu. Zato su ga engleski jedriliari i nazvali boom. Da
upamtite kako je to jedan od opasnijih dijelova opreme, dalje emo ga u naoj koli jedrenja nazivati bum, ali znajte da je na naziv deblenjak.
16. Tangun horizontalna oblica na prednjoj strani jarbola koja slui za razapinjanje spinakera i letnih jedara; nazivaju je i deblenjakom spinakera.
Uvrujemo ga prilikom jedrenja spinakerom uz pomo podigaa i pritega tanguna (karika alto i karika baso).
17. Glavno jedro bermudskog (krilnog) tipa sastoji se iz glave jedra (vrh s uivenom metalnom ploom), zadnjeg poruba jedra (ventama), na
kojemu su uiveni depovi za letvice, donjeg poruba ili baze jedra i prednjeg poruba.
18. Letna jedra, spinakeri i genakeri imaju gornji podizni rogalj (ojaan kraj jedra) i uzdene rogljeve te eventualno oglavni rogalj, kao i zadnji
porub (ventam), prednji ulazni porub te bazu jedra.

Oputa jedrilice
Oputa je uad jarbola i jedara. Dijelimo je na nepominu i pominu oputu ili vrv. Nepomina oputa slui za pripinjanje jarbola i kosnika.
Snast slupa
Jarboli i jedrilje broda zajedno s oputom tj. uadi jarbola i jedara za dranje krieva i sl. Na modernim jedrilicama itava je oputa zategnuta
stezalicama. Pomina, iva oputa ili vrv slui upravljanju
jedrima i ostalim to namjetamo tijekom jedrenja.
19. Prednje leto (pramani odnosno proveni traj) pritee jarbol prema pramcu i slui za razapinjanje letnih jedara, odnosno preki.
20. Pripone (sartije) dre jarbole s boka, a prema tome do kojeg dijela jarbola idu, nazivamo ih mala, srednja, velika i sl. Ovi nazivi ovise, naravno,
i o vrsti jarbola nae jedrilice (top mast, sedamosminski,
devet-desetinski, samonosiva oputa i sl.). Najee su to sajle krutog pleta i male rastezljivosti, a mogu biti i posebno izraene iz jednog komada
valjanjem (pa ih Englezi nazivaju rod-rigging, a mi tondini).
21. Zaputka (krmeni traj) pritee jarbol prema krmi, najee je fiksna. Umjesto uz pomo koloturnika, na veim brodovima natee se posebnim
navojem ili hidraulikom.

22. kota glavnog i letnog jedra njima namjetamo kut jedrilja u odnosu na vjetar
23. Pomine za putke (pataraci) pridravaju 7/8 (sedamosminske) regatne jarbole s krme
24. Priteg buma (vang) moe biti krut i pomian s dvostrukom funkcijom: pritezanje ili podizanje buma
Kormilo i kobilica
Za kraj smo ostavili dva bitna dijela kormilo i kobilicu.
25. Kormilo jedrilice (timun) slui usmjeravanju broda, a bez obzira na tip (balastno, s perajom, vanjsko) ima list, struk (osovina kormila) i rudo
(argolu).
26. Kobilica (kolomba ili kolumba) je podvodna peraja kojom zaustavljamo bono kretanje jedrilice; kod krstaa nosi oko 40% ukupne teine broda
te mu ne dozvoljava prevrtanje ni u najteim uvjetima.
Neka vam, dakle, uoi prve plovidbe ostane u sjeanju da se netreba bojati naginjanja. Istina, tzv. mali brodovi umjesto kobilice imaju pominu
peraju i prevru se zbog pogreaka posade, ali na prvom stupnju zajednikog uenja mi se ukrcavamo na brod s pravom kobilicom pa e vam repicu
smoiti samo prelijevanje mora po palubi. Uostalom, kakvo bi to jedrenje bilo kad bi pozadina ostala posve suha!
Na kraju, nadamo se da ovim dvoimeninim nazivljem nismo izazvali preveliku zbrku kod vas, nae budue posade. U svakom sluaju, ne dajte se
obeshrabriti, jer jedrenje je sport koji se svladava postepeno i u praksi.