7.

4 Dvojne I visestruke zvezde

Dvojne zvezde dele se na:
1.vizuelne-obe komponente se mogu odvojeno posmatrati
2.Astromeriske-samo glavna komponenta moze da se posmatra I na osnovu periodicne promene njenog
polozaja moze da se ustanovi postojanje para
3.spektroskopse-na osnovu periodicnih pomeranja spektralnih linija zakljucuje se da je to dvojna
4.fotometriske ili zaklanjajuce-komponente se uzajamno prividno zaklanjaju I otkrivaju sto dovodi do
promene ukupnog sjaja
Zvezde koje se vide odvojene u teleskopu a predstavljaju fizicki povezan dobile su naziv vizuelno dvojne
zvezde.One po pravilu imaju jednu sjajniju zvezdu,pa se ona obelezava kao komponenta A.U odnosu na
nju mere se ugaono rastojanje(p) I polozajni ugao(P) kao funkcija vremena.Putanja slabije zvezde oko
sjajnije projektuje se kao elipsa na nebesku sferu.Za ovakvu elipsu vaze Keplerovi zakoni,pa je
potvrdjena univerzalnost njih I Njutnovih zakona.Ovim je omoguceno izracunavanje zvezdanih masa.
Zadrzava se I masa pratioca:
M1+M2=(4pi^2*a^3)/(GT^2) vazi I M1r1=M2r2 r1,2 rastojanja od tezista sistema r1+r2 daje a,veliku
poluosu elipse.Izrazavanjem T u godinama,a u AJ dobija se masa u M0-suncevim masama.
Ako je B dosta slabog sjaja dvojnost se utvrdjuje preko sinusodine putanje prve,zato sto obe obilaze oko
tezista sistema.
Pomracujuce dvojne zvezde(zaklanjajuce,elipsoidne) jedna zvezda periodicno prividno zaklanja
drugu,javlja se specificna kriva sjaja.
Spektronske dvojne zvezde imaju zvezdanje spektre kod kojih se periodicno pomeranjeranje linija
preklapa.
Bliski parovi zvezda si znacajni za evoluciju zvezda.

7.5 Odredjivanje zvezdanih masa,precnika,temperature

Veza apsolutnog sjaja(M) I mase(M):
M=6,76-3,80log M M>7^m,5
M=4,62-10,03 log M za M=-0^m,3 do
Za najsjajnije spektralne dvojne mnozilacu uz log je oko 7.Mase od 0.0015 mase sunca do 60.
Odredjivanje temperature
Zakon zracenja crnog tela T=b/lambdamax , b=0.00289mK Vinov zakom pomeranja
Odredjivanje precnika
Vise nacin.Za Sunce merenjem ugaonog precnika I rastojanja-paralakse.Za bliske zvezde zvezdanim
interferometer.Za sve postupak na osnovu daljine r I sajaja,tj osvetljenosti E.

7.6 Zvezdana jata

Rasejana-zajednicko poreklo,kretanje,mala rastojanja,stotinak I zbijena jata-loptasta,do 100k.imaju jacu
gravitaciju,zvezda ne moze napustiti jato-gravitaciono zatvorena.Zbijena mladja(do par 100m
godina),rasejana I do 10 milijardi.Dvojne zvezde cesce u rasejanim,promenjivog sjaja u zbijenim.Za
rasejana jata zvezde u glavnom HR nizu,zbijena veliki deo pripada dzinovima.

7.7 Promenljive zvezde

Ni jedna zvezda nema savrseno konstantan sjaj.Stacionarne I promenljive zvezde.Promenljive menjaju
svoj sjaj veoma,oko 1%,nisu na glavnom HR nizu.
Pulsirajuce promenljive zvezde-pravilne promene sjaja.Period pulsiranja I amplituda rasut kako se temp
smanjuje.Naziv Cefeide po zvezdi,vise grupa.Sa sjajem se menja I vrednost radijalnih brzina,radijus I
efektivne temp fotosfere.
Nepravilno promenljive-mlade zvezde,za manje od minuta povecaju sjaj pa smanjuju.Pripadaju
rasejanim jatima I zvezdanim asocijacijama.Amplituda do 2^m,,niske temperature,apsolutne velicine od
1^m do -4^m.
Nove zvezde-brza promena sjaja za 8^m do 15^m prosek 13,oko 160k puta.Povecaju sjaj za nekoliko
dana,kasnije sporo varirajuce opada.U maksu apsolutni sjaj -7^m.
Supernove zvezde-retko je javljaju.Amplituda do 19^m ili desetak miliona puta.Supernova tipa 1 maks
-20^m za nedelju dana posle cega opada za 0.1 svaki dan 20,30 dana.Opadanje onda usporava dok se
sjaj ne ustali.Supernove tipa 2 maks manj sjaj 17^m I brze opada.
Za vreme erupcija energija prelazi 10^42j.Eksplozije u slojevima blize povrsini,odbacivanje gasa velikim
brzinama.Pulsari zrace radio zrake u kratkim vremenskim intervalima.Materija velike gustine kao
atomska jezgra 10^15-17 gm/m^3 I sastoje se od neutron-neutronske zvezde.Nastaju prilikom
eksplozija supernove,magnetna osa se ne poklapa sa osom rotacije.Magnetno polje ima veliki intenzitet
pa se nazivaju I magnetne zvezde.Zracenje se prima samo kada je jedan pol ka nama.
Akrecioni disk-bliske zvezde kod kojih jedna predaje materiju drugoj.

7.8 Medjuzvezdana materija

Medjuzvezdani proctor nije prazan,ima gravitaciono,magnetno polje,I materiju od
gasa,prasine,cestica.Gustina oko 10^-24kg/m^3.
Prasina-cestice oko 10 na -5 m mase 10^-16 kg.Najvise u ravni mlecnog puta
apsorbuje,rasejava,polarizuje svetlost zvezda.
Gas najvise vodonika ali I drugi molekuli NH3,H2CO,H2O,CH3OH.Neutralni vodonik ima dosta manju
energiju od jonizovanog.
Kosmicko zracenje-relativisticke cestice.Eksplozije supernovih izvor.
Srednja kineticka temperature cestica gasa je 10-100k a gustina energije oko 10^-13J/m^3.Gas I prasina
najcesce u oblastima koje se nazivaju magline.Difuzne magline mogu biti svelte I tamne.Svetle su u
blizini toplih zvezda pa su jonizovane.Svetle zbog jonizacije ili rasipanja svetlosti.Tamne uglavnom od
prasine,apsorbcijom pokazuju svoje prisustvo.Izgledaju kao oblasti bez zvezda.
Planetarne magline oblike elipsaste plocice ili prstena sa zvezdom u sredini.Ime zbog slicnosti sa
planetama koje imaju u malim teleskopima.Za obe magline postoji prisustvo zabranjenih linija,kao dva
puta jonizovanog kiseonika 500,7nm I 495,9nm.
Oblaci izmedju posmatraca I zvezde zbog vece apsorbcije I rasejanja plave svetlosti pomeraju spektar
zvezde ka crvenom.Ukoliko se ovo ne bi uzelo u obzir iz Vinovog zakona dobila bi se pogresna
temperature.

7.9 Izvori zvezdane energije

Izvori kao sto su sagorevanje,hemiske reakcije I fisija ne mogu da daju dovoljnu energiju zvezdi.samo 2
izvora daju dovoljno:gravitaciono sazimanje I termonuklearne reakcije.
Gravitaciono sazimanje daje energiju zvezdanoj materiji na osnovu promene potencijalne energije,tj
smanjenjem gravitacionog radijusa.Ovaj mehanizam je znacajan u pocetnoj fazi formiranja zvezda dok se
ne uspostavi ravnoteza sa hidrostatickim pritiskom itd.Ako se ostvari dovoljan pritisak I temperatura
otpocinje termonuklearna rja,I ako se potrosi gorivo,sazimanje opet moze da postane znacajno.
Termonuklearne rekacije nastaju ako je dovoljna temperatura 10^7 k I pritisak 10^5 kg/m3 u sintezi lakih
jezgara oslobadja se energija,najcesce vodonik u helijum.Moze I proton-protonski ciklus.
7.10 Evolucija zvezda
Smatra se da zvezde nastaju gravitacionim sazimanjem oblaka medjuzvezdane materije,koja pocinje
narusavanjem gustine a zavrsava se formiranjem protozvezda. Njihova temperature I gustina su
male.Kako process ide dalje otpocinju termonuklearne rje.Tada zvezda postaje stabilna I zauzima mesto
na HR dijagramu.Evolucioni put koji zvezda predje po dijagramu zavisi uglavnom od mase
protozvezde.Vreme na glavnom nizu: t=10^10(Msunca/M)^3
Kada se potrosi najveci deo vodonika nastaju burne promene zvezda se pomera ka gore na dijagramu
postaje crveni dzin.Zavrsna etapa zavisi od mase u kriticnom trenutku.
Kod malih zvezda(masa manja od 1.4 sunca).posle prestanka trosenja vodonika opet krece
sazimanje,pritisci u njima ne mogu dag a sprece,zvezda kolapsira.Donji levi ugao,beli patuljak,gustine
10^8 I mase manje nego sunce.Deluje paulijev princip,popunjeni su svi energiski nivoi do fermijevog-
degenerisani elektronski gas.Zvezda malo zraci,prilikom kolapsa kroz planetarnu maglinu odbacuju deo
omotaca.
Zvezde srednjih masa (1,4 do 3 sunca) po prestanku trosenja vodonika se sazimaju sve dok u jezgru ne
pocne nova TN reakcija na bazi trosenja helijuma t=10^8K.Postaje crveni dzin.Svaka naredna faza do
kolapsa traje kraca zbog vece temp I gustine.U zavrsnoj fazi dolazi do eksplozije,pritisak vise ne
uravnotezava gravitacionu silu.Zvezda kolapsira do gustine od oko 10^8kg/m3.Prilikom kolapsa javlja se
udar koji sagoreva povrsinski vodonik I mi to vidimo kao novu ili supernova.Elektroni I protoni se
pretvaraju u neutron pri toj gustini:
N+p+e=n+n+v
Formira se degenerisani neutronski gas ciji pritisak pri masi 1,4 sprecava dalji kolaps.Rezultat kolapsa je
neutronska zvezda,koje su manje od belih patuljaka,I imaju male radijuse 10ak km.Ukoliko su pre
kolapsa imale magnetno polje zrace znatnije.
Zvezde najvecih masa-(3 I vise mase sunca)delom prelaze put slican srednjim masama.Isto dolazi do
eksplozije supernove.Medjuzvezdana sredina se obogacuje teskim elementima,sa rednim brojem posle
gvozdja,koji bi bez supernovih ostali zarobljeni u ugasenim zvezdama.Tako nastali masovniji atomi mogu
biti gradja sledecih generacija zvezda kao sto je Sunce.
Zvezda trpi kolaps koji ne moze da se zaustavi u fazi degenerisanog neutronskog gasa,Ona postaje crna
rupa pri cemu je njen radijus R=2gama(M/c^2) gama gravitaciona konstanta
Ovaj radijus se naziva svarcsilderov radijus.Deo prostora unutar ovog radijusa ne daje informacije o sebi
jer zracenje ne moze dag a napusti.Svu materiju unutar 1,5R zvezda upija,a jako graivaciono polje menja
strukturu I porstora I vremena.