SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

E-BANKING

2 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

Sadrzaj: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Elektronsko bankarstvo Prednosti utede koje nudi elektronsko bankarstvo Bankomat POS terminali SWIFT Digitalni novac Digitalni ek Digitalni potpis i digitalni sertifikat .9 9. Kreditne i debitne kartice 9.1 Istorijski razvoj kreditnih/debitnih kartica 10. Smart kartice 11. Virtuelne kartice 12. ON-LINE bankarstvo 13. Kucno bankarstvo (HOMEBANKING) 14. Internet bankarstvo 14.1 Razvoj Internet bankarstva 14.2 Oblici pojavljivanja i najei poslovi banaka na Internetu 14.3 Prednosti i nedostaci Internet bankarstva 14.4 Sigurnost na Internetu 15. Elektronsko bankarstvo kod nas 16. Mobilno bankarstvo 17. Zakljuak 18. Literatura ..3 .4 .4 .5 .6 .7 .8 .....9 ...10 11 12 13 14 15 16 16 ....17 17 18 20 ............21 22

3 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

1.Elektronsko bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking), kao pojam posmatran sa informatike strane gledita, jednostavno predstavlja korienje raunara u bankarskom poslovanju. Pruanje mnogih bankarskih usluga odvija se uz podrku raunara, odnosno, elektronski transfer sredstava obuhvata elektronske sisteme koji transferiu novana sredstva i digitalne zapise, bez papirne dokumentacije, koristei kompjuterske komunikacije. Podaci se dakle, automatski primaju, obrauju i dalje prosleuju. Jako bitno je to banin klijent, nezavisno od baninog altera, u bilo kom trenutku moe da obavi svoje bankarske poslove. Isto tako, bankarski informacioni sistemi imaju za cilj da vrenjem tih, tehnikih usluga, obezbijede pored vee brzine i tanosti obavljanja finansijskih transakcija, i sigurnost transakcija. Obezbjeenje potrebnog nivoa sigurnosti transakcija, samo po sebi ukljuuje i tajnost, to je nuna pretpostavka za prihvatljivost elektronskih metoda za nebankarske uesnike. Elektronsko bankarstvo, dakle, omoguava postepeno eliminisanje papirnog naina plaanja, to je uz kvalitetnu marketinku prezentaciju veoma brzo prihvaeno u praksi. Iako izdaci za uvoenje kompjuterske informacione tehnologije zajedno sa trokovima marketinga predstavljaju znaajnu stavku za banke, ipak uvoenje i primjena elektronskog bankarskog poslovanja je, dugorono gledano, ekonominije. Do pojave elektronskog bankarstva po prvi put je dolo u Sjedinjenim amerikim dravama poetkom sedamdesetih godina, i, ova tehnologija oznaena je kao elektronski prenos sredstava - EFT (Electronic Funds Transfer). To je elektronsko prenoenje, uvanje i razmjena oblika finansijskih sredstava izme u subjekata plaanja. Prema opisnom definisanju Komisije za meunarodno trgovako pravo pri UN, Elektronski prenos sredstava (Electronic Funds Transfer - EFT) se kao termin koristi za oznaavanje transfera u kome su jedan ili vie nivoa, u procesima koji su ranije bili obavljani putem tehnike bazirane na papiru, sada prevedeni na elektronsku tehniku. Elektronsko bankarstvo omoguava obavljanje bankarskih transakcija putem Interneta uz korienje personalnog raunara, mobilnog telefona ili razliitih runih prenosnih raunara. Elektronsko bankarstvo prati elektronski novac pri emu se pod tim najee podrazumijeva iskljuivo, finansijska transakcija bez obavezne papirne dokumentacije. Elektronski novac se moe definisati kao specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmedju transaktora koji obavljaju plaanje. Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuce, bez fizikog prisustva u banci, danas je uobiajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste razliite naine da klijentima omogue to efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kue. Brojni su nazivi koje banke koriste za obavljanje ovih bankarskih aktivnosti, a najcee korieni su: Internet bankarstvo ( Internet Banking), onlajn bankarstvo On-line Banking i bankarstvo iz kue Home ( ) ( Banking).

4 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

2. Prednosti utede koje nudi elektronsko bankarstvo Saeto kazano, prednosti korienja kompjuterske tehnologije i uvoenja elektronskog transfera novca, sa gledita finansijskih institucija, ogledaju se u sledeem: mogunost smanjenja trokova alterskih operacija jer je dolo do smanjenja radno intenzivnih poslova na bazi protoka papira, brzom, pouzdanom, ekonominom i racionalnom prenosu sredstava izmenu uesnika i nosilaca u obavljanju finansijskih transakcija, obezbijeivanju interesa i sve ve potreba u ih esnika u bankarskim transakcijama, kreirajui nove izvore prihoda prodajom sve raznovrsnije palete usluga, proirenje obima odgovarajueg trita finansijskih usluga teritorijalno na itavom prostoru zemlje, i mogunost da se ostane konkurentan bankarske transakcije se obavljaju tokom dvadeset-etvoro-asovnog radnog vremena, odnosno van uobiajenog radnog vremena - tokom noi, usklaivanju servisiranja korisnika u zemlji sa nivoom i kvalitetom usluge u razvijenom svijetu, jedinstvenoj raunarsko-komunikacionoj mrei za elektronski prenos novca i podataka. Zakljuak je da su prednosti korienja kompjuterizovane tehnologije za obavljanje finansijskih transakcija bitne kako za banke - pruaoce finansijskih usluga, tako i za stanovnitvo i pravna lica kao korisnike usluga. Graani su do skoro vrili plaanja keom i ekovima. Danas to istovremeno rade i bankovnim karticama. Pravno lice, vodi svoje finansije elektronski na raunaru, i umjesto ekovnom knjiicom, ili virmanskim nalogom, plaa elektronskim nalozima. Banka razmjenjuje sredstva sa granaima, pravnim licima, drugim bankama i finansijskim institucijama, bilo direktno, bilo preko specijalizovanih institucija za EFT. Svi subjekti plaanja trebaju biti elektronski povezani raunarskom mreom. Istovremeno treba napomenuti i neke faktore koji su ograniavali ili ak onemoguavali bri razvoj elektronskog transfera novca. Osim visokih inicijalnih trokova za uvoenje informacione tehnologije, mogu se navesti i sporost promene i usklaivanja zakonskih propisa, neadekvatan razvoj tehnologije u ovoj oblasti, spore promene steenih navika klijenata to iziskuje dodatna ulaganja u marketing aktivnosti. 3. Bankomat Bankomat (ATM-Automated Teller Machines) inteligentni interaktivni je raunarski terminal, dislociran i povezan u bankarsku mrezu. To su ustvari klasini bankarski automati kakve moemo videti svuda oko nas. Slue za povezivanje

5 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

korisnika i host raunara u cilju obavljanja preteno rutinskih bankarskih transakcija kao sto su: podizanje i ulaganje gotovine, polaganje depozita, transfer sredstava (sa rauna na raun), postavljanje upita i dobijanje informacija, korienje kredita (u limitiranoj granici).

Slika 1. Bankomat Delta banke Pristup se obezbeuje preko male tastature automata (keypad) i naravno identifikacije bankarske kartice koja se mora ubaciti u automat. Magnetni zapis koji postoji na toj kartici identifikuje vas kao korisnika i predstavlja ovlaenje za pristup. Izlazna funkcija obezbeena je preko malog otvora za izdavanje gotovine ili neke priznanice, kao i malog displeja na samom automatu. Ovakvi automati su vrlo popularni u svetu jer su na raspolaganju 24 asa dnevno i predstavljaju jedan od polaznih koraka u razvoju elektronskog bankarstva. Bankomati se danas postavljaju na svim frekventnim mestima poslovanja, kretanja i ivota klijenata, obrazujuci tako brojne x-terminal mreze sa izuzetno niskim troskovima. 4. POS terminali POS terminal (Point of Sale) terminal specifine namene opremljen OCR je itaima koji prvenstveno slui u trgovini, tj. vele i maloprodaji za registrovanje ulaznih i izlaznih transakcija. Zadatak ovih terminala je da omogue praenje robe od proizvoaa tj. momenta proizvodnje do njene prodaje krajnjem potroau. Ovo se obezbeuje jedinstvenom identifikacionom ifrom svakog artikla (meunarodni standard) i njenim predstavljanjem u obliku BAR koda (detaljnije o tome u glavi V). Podvrsta ovakvih terminala su tzv. elektronske ke registar kase kakve moemo

6 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

videti u gotovo svakom maloprodajnom objektu a koje omoguavaju i trenutnu kreditnu verifikaciju kupca zahvaljujui on line povezanosti sa odgovarajuim host sistemom. Na kraju se izdaje raun u dva primerka, koji korisnik kartice potpisuje, pri emu jedan ostaje trgovcu, a drugi uzima korisnik za svoju evidenciju.

5. S W I F T SWIFT (Society for Word Wide Interbanking Financial Telecomunication) je svetsko udruenje za interbankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je istovremeno sinonim za WAN mreu. Osnovan je 1973. godine, sa ciljem da postavi standard u automatskom transferu podataka izmedju banaka, a od 1987. godine je proiren delokrug i na transfer podataka izmedju finansijskih, nebankarskih organizacija: investicione institucije, brokerske i dilerske kompanije, klirinke organizacije, berza itd.Danas je SWIFT svetski lider u transferu podataka banaka i ostalih finansijskih organizacija. Mrea ima dve centrale koje se nalaze u Americi i Holandiji. Centri za podrku postoje na tri kontinenta i oni su na raspolaganju korisnicima 24 asa dnevno. Pored toga SWIFT mrea ima svoja regionalna predstavnitva u svim veim zemljama u svetu. Poetkom 2000. godine to je znailo oko 7.000 korisnika SWIFT-a iz 190 zemalja. SWIFT je vlasnitvo banaka i finansijskih institucija lanica a korienje mree se plaa kvartalno prema obimu korienja. Visoki stepen sigurnosti u SWIFT mrei utie i na proces ulaska novih korisnika u mreu. Proces je dugotrajan, i zna da traje i po nekoliko godina, ali njegovim zavravanjem se garantuje visoka obuenost i osposobljenost kadrova novog korisnika i sigurnost starih korisnika. Ulaskom novog korisnika u SWIFT mreu on postaje punopravan lan i korisnik mree. Takav nain organizovanja i voenja mree ju je uinio najboljom i najsigurnijom mreom ove vrste u svetu i skoro sav promet u meunarodnom bankarstvu i finansijama se odvija preko nje. Ono to je obavezno pri korienju SWIFT-a je standardizovana struktura dokumenata i kriptografija, odnosno ifriranje poruke. Svaki korisniki server, preko koga se pristupa SWIFT mrei treba da je opremljen itaem kartica koje e obezbediti identifikaciju korisnika, a svi PC-i korisnikoj LAN mrei moraju imati instalisane klijent-SWIFT aplikacije. Te aplikacije slue za kreiranje, itanje, prijem i slanje poruka. Veliku popularnost SWIFT-a, kao WAN mree koja obezbeuje implementaciju Internet tehnologija u svet finansijsko bankarskih usluga ima svoje polazite u sledeim mogunostima (24 asa/dnevno): sve vrste transfera sredstava korisnika i banaka prenos poruke (izmeu svih lanica) menjaki poslovi

7 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

pozajmice depozita i sredstava plaanje kamata izvodi i potvrde stanja rauna postavljanje pitanja (upita) i dobijanje odgovora korienje Internet servisa. Procenjuje se (2000. godine) da se godinje SWIFT-om prenese oko 1 milijarda transakcija. Bitno je rei i to da SWIFT stalno razvija nove servise u skaladu sa novim zahtevima finansijsko-bankarskog poslovanja. 6. Digitalni novac Digitalni novacje jedan od najreklamiranijih Internet koncepata. Brojni mediji najavljivali su revoluciju elektronskog novca. No i pored buke u medijima, stvarna prisutnost digitalnog novca na tritu je marginalna. Novina u oblasti elektronskog novca jeste pokretanje modela elektronskog novca od strane Citicorpa. Na bazi vlastite tehnologije Citicorpa, direktor odeljenja za nove tehnologije u ovoj banci, Shlomo Rosen, 1995. godine razvio je i patentirao ovaj ambiciozni poduhvat pod isto tako ambicioznim nazivom elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary System EMS). Namera je da se stvori jedan sveobuhvatan platni sistem koji e moi da obavlja kako transakcije na veliko tako i transakcije na malo, a koji e biti podran od strane najveih amerikih banaka. Meutim, uslov za to jeste ire prihvatanje i upotreba njihovog sistema. mogunost

Slika 2. Upotreba digitalnog novca u evro-zoni (u procentima u odnosu na banknote i kovani novac) Digitalne nov anice sastoje se od izvesnog broja bitova. Prema tome, postoji mogunost kopiranja ovih novanica i njihovog putanja u opticaj. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom problem dvostrukog troenja. Prema tome, platni sistem mora da poseduje mehanizme za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaanja istim digitalnim novanicama. Sistemi zasnovani na digitalnim nov anicama imaju problem u vezi s nominalnom vrednou. Da bi se platio izvestan iznos moraju postojati digitalne novanice sa odgovarajuom vrednou, ili sistem mora biti sposoban da vrati kusur u obliku novih novanica. Alternativno reenje je da sve novanice imaju istu, najmanju moguu nominalnu vrednost (npr. jedan cent, pa ak i manje). U tom sluaju bilo bi potrebno da se u opticaju nalazi ogroman broj digitalnih novanica, iju autentinost treba neprestano proveravati.

8 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

Veoma je bitno omoguiti konvertibilnost elektronskog novca u pravi novac uvek kada potroa to eli. Poverenje u neku elektronsku valutu znai da treba da postoji stabilan devizni kurs izmeu elektronske i realne valute. Elektronski novac se skladiti na ra unarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom medijumu. U sluaju kvara na konkretnom medijumu moraju postojati mehanizmi za povratak na originalno stanje pre kvara. Predstavljanje realnog novca u el obliku nuno zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca, kao to su anonimnost, autenti i mogunost sitnih nost plaanja. U zavisnosti od na ina implementacije digitalnog novca, postoje razliite kriptografske metode i organizacioni preduslovi za izbegavanje upotrebe falsifikovanog novca. Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema elektronskog novca zasnovanih na digitalnim nov anicama (digitalni novac). Najpoznatiji online sistemi su ECash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu June Kalifornije. Najpoznatiji oflajn sistemi su Mondex i VisaCash. 7.Digitalni ek Dostojanstveni ek, kako trenutno stvari stoje, nije ni blizu svoje penzije. Naprotiv, ekovi su platni mehanizam koji najbre osvaja trite u poreenju sa svim ostalim negotovinskim (noncash) platnim mehanizmima. To potvruju sledei podaci: 65 milijardi ekova je ispisano 2000-te godine, a broj se uveava za oko 1 milijardu godinje, to je tri puta vea stopa rasta u odnosu na stopu rasta kreditnih kartica, kartica zaduenja i ostalih oblika elektronskog transfera sredstava (FSTC, 2001.) Na alost, trokovi obrade ekova su svuda u svetu izmeu 0.75$ i 3.00$, to je na ogromnu koliinu ispisanih ekova, zaista suma za potovanje. Banka dravnih rezervi SAD procenjuje da proces obrade ekova kota ameriku ekonomiju 44 milijardi dolara godinje. ekovi su platni mehanizam koji je spor za plaanje a sam proces plaanja ekovima je poprilino nezgrapan i zahteva korienje koverte i markice. Sistemi digitalnog plaanja ekovima tee da proire funkcionalnost postojeih ekovnih rauna, te da omogue da se ovi rauni koriste kao platni mehanizam prilikom online kupovine. sistemi mogu se posmatrati kao proirenje Ovi postojee infrastrukture banaka i ekova. Sistemi digitalnog pla anja ekovima imaju niz prednosti: ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom raunu drugim pojedincima, prilikom uestvovanja na online aukcijama ne zahtevaju da kupci neprestano alju vrlo povereljive finansijske informacije putem Web-a, jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica, transakcije digitalnim ekovima su mnogo bre od transakcija baziranih na papirnom.

9 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

IME SISTEMA godina stvaranja / opis sistema 1998. Konzorcijum sainjen od 15 banaka, dravnih organa i kompanija koje se bave savremenom tehnologijom (Echeck.org). Siguran sistem elktronskog plaanja ekovima. Zahteva se digitalni novanik. x Inc. Ach 1999. Jednostavno proirenje postojeeg sistema ekova. Nema digitalnog novanika. 1999. eBay, WellsFargo izlaze na trite Checks online digitalnih ekova. Koriste se samo za eBay. Nema digitalnog novanika.

eCheck

BillPoint Elektronic (elektronski ekovi)

Tabela 1 Sistemi digitalnog plaanja ekovima 8. Digitalni potpis i digitalni sertifikat Po definiciji, digitalni potpis je skup podataka u elektronskom obliku koji su pridrueni ili povezani sa elektronskim dokumentom i slue radi identifikacije korisnika. Po Zakonu, on ima isto pravno dejstvo kao i svojeruni potpis odnosno potpis i peat u odnosu na podatke u papirnom obliku. Ukratko, elektronski potpis je ekvivalentan svojerunom potpisu. Digitalni potpis je skup razliitih tehnologija. Pre svega, u postupak ifrovanja su ukljueni algoritmi koji se ve koriste u elektronskom poslovanju: asimetrini algoritmi se koriste prilikom ifrovanja podataka, a za zatitu podataka se koriste simetrini algoritmi. Takozvana HASH funkcija, promenjena kroz asimetrine algoritme i zakljuana privatnim kljuem poiljaoca, obezbeuje ifrovanje digitalnog potpisa. Posao verifikacije odrauje softver koji takoe koristi HASH transformaciju. Ove vrednosti tite integritet poruke, a istovremeno proveravaju potpis. Inae, digitalni potpis ne garantuje tajnost poruke, on samo verifikuje poiljaoca. Sadraj poruke se titi tzv. digitalnom kovertom (eng. digital envelope) to jest simetrinim algoritmom. Digitalni sertifikat je lina karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti / sertifikaciona tela dokazuju va identitet. Sertifikat mora da sadri: Naziv vae organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Va javni klju Datum do kog vai va javni klju Ime CA koji je izdao sertifikat Jedinstveni serijski broj. Ovi podaci se na kraju ifruju tajnim kljuem CA.

10 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

9. Kreditne i debitne kartice Kreditna kartica (credit card) je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija. Ona omogucuje vlasniku da kupuje i/ili podize gotovinu do prethodno utv rdjenog iznosa. Kreditna kartica se obino definie kao mali komad kartona ili plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (recimo potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog rauna, koji se periodino zaduuje. Debitna kartica (debit card) je kartica koja omoguava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduivanjem svog racuna. Kreditne/debitne kartice kao medijumi plaanja u tradicionalnom sistemu plaanja na malo, u razvijenim zemljama postoje i funkcioniu dugi niz godina. U naoj zemlji njihova upotreba bila je prilino skromna. Kreditne i debitne kartice sve vie dobijaju na znaaju kao metod obrauna za plaanja na malo pri kupovini odreenih roba i usluga.

9.1 Istorijski razvoj kreditnih-debitnih kartica Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Dravama tokom 1920ih godina, kada su pojedine firme, poput naftnih kompanija i lanaca hotela, poele da ih izdaju svojim potroaima. Ovakve kreditne kartice bile su zatvorenog tipa, tj. mogle su da se koriste samo u prodajnim/uslunim objektima kompanije koja ih je izdala. Njihova upotreba znaajno je poveana nakon II svetskog rata. Prvu univerzalnu kreditnu karticu, koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajnim/uslunim objektima, izdavao je Diners' Club, Inc., 1950. godine. Drugu znaajniju karticu ovoga tipa lansirala je American Express Company 1958. godine. Prvi bankarski sistem od nacionalnog znaaja bio je BankAmericard, koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. godine. Ovaj sistem licenciran je u drugim dravama poetkom 1966. godine, a od 197677 godine nosi naziv VISA. Ostale znaajne bankarske kartice su MasterCard i Barclay's. Mnoge banke koje su organizovale sisteme kreditnih kartica na lokalnoj ili regionalnoj osnovi odluile su da pristupe velikim nacionalnim sistemima poto se obim usluga irio. Zna kreditne kartice u svom i, dananjem obliku pojavile su se u Sjedinjenim Dravama ezdesetih godina. Meutim, tek nedavno je upotreba kreditnih kartica znaajno proirena izvan severne Amerike, budui da je nivo njihove upotrebe u Evropi bio vrlo mali. EFT POS terminali omoguavaju da se podaci sa kartice provere za manje od 15 sekundi u okviru mree koja povezuje trgovce irom sveta sa centrom za obradu kreditnih kartica i emitentom kreditnih kartica. Broj kreditnih kartica u upotrebi naglo raste irom sveta. U Evropi je krajem 1990. godine postojalo oko 200 miliona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima londonske konsultantske firme Battelle, ovaj broj je do kraja 1995. godine povean na 350 miliona. Pored toga, vlasnici kreditnih kartica sve ee koriste svoje kartice umesto tradicionalnih naina plaanja putem gotovine i ekova. U Battelleu tvrde da

11 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

je broj transakcija plaanja putem kartica iznosio 8 milijardi krajem 1995, odnosno 300% vise u odnosu na 1990. Platni sistemi s kreditnim/debitnim karticama pokazali su se krajnje neotpornim na zloupotrebu. Kreditne/debitne kartice mogu se ukrasti od njihovih vlasnika i onda zloupotrebiti, a trgovci koji primaju pla anja kreditnim/debitnim karticama mogu prevariti potroaa i ne isporuiti mu robu. Na naim prostorima najrasprostranjenija je DinaCard koja je promovisana kao nacionalna kartica Narodne Banke Srbijekoja ima kompletnu tehniku podlogu i za upotrebu na Internetu i omoguie razvoj elektronske trgovine u dinarima .

Tabela 2.Broj prodatih DinaCard Maj05-Oktobar05 10. SMART kartice

Tabela 3. Broj trasakcija u DinaCard sistemu Maj05-Oktobar05

Jo jedna veoma korisna vrsta obavljanja usluga elektronskog bankarstva je pomou smart kartica koja za razliku od obi , nih kreditnih ili debitnih kartica poseduje integrisano kolo iliip, na kome se nalaze procesor i memorija. Prvu smart karticu napravio je Francuz Roland Moreno, a patentirana je 1975. godine.

Slika 3.Arhitektura smart kartice Smart kartica je nita drugo nego PC u malom. To uklju procesor (CPU), uje: pomou koga se vre izraunavanja; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smeteni podaci

12 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

od interesa (broj tekueg rauna, sertifikati, kljuevi i sl.). Zatim tu je Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se komunicira ca okolinom (itaem). Tipina smart kartica moe imati 8-bit procesor koji radi na 5 MHz, 256 do 1024 B RAM-a, 6 do 24 KB ROM-a, 1 do 16 KB EEPROM-a. Daleke 1986. godine Philips-ova smart kartica sadrala je DES algoritam na ipu, koristei ne vie od 700 bajtova za to. Malo blie 1999. godine IBM-ova multifunkcionalna kartica na 16 KB EEPROM-a sadri DES i triple-DES algoritam, koja omoguava RSA generisanje kljua (do 2048 bita), implementiran je SHA1 hash algoritam kao i mogunost za DSA kao i RSA potpisivanje (standardi vezani za smart kartice). Kao to personalni raunari imaju svoj operativni sistem takoe i smart kartica poseduju svoj, smeten u ROM. Iako su sve smart kartice u principu u saglasnosti sa ISO 7816 standardima, operativni sistemi se obino razlikuju u zavisnosti od toga ko ih je napravio (jedan primer je MPCOS koji je patentiran od strane firme Gemplus). Zahvaljujui inteligenciji kartice, mogue je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao to su: zatita pristupa raunaru ili mrei, identifikacija, mobilna telefonija, el. novac, vozaka dozvola, zdravstveni karton, zatita podataka, digitalni potpis, kuponi, zatita aut orskih prava, elektronska trgovina itd. Trenutno su u opticaju desetine miliona smart kartica u raznim oblastima sa tendencijom daljeg razvitka. 11. Virtuelne kartice Virtuelizacija novca dovela je do stvaranja digitalnog novca. Virtuelizacija bezgotovinskih sistema plaanja dovela je do stvaranja elektronskog eka. Sada je na redu virtuelizacija platnih kartica, pa se po prvi put javlja virtuelna kartica (Virtual account). Tanije reeno ovo i nije kartica, pre se moe govoriti o virtuelnom raunu sa kojim se postupa tehnoloki isto kao i sa karticom, ali je jedino mogue primeniti ga na Internetu. Na taj nain Internet je dobio svoj ekskluzivni sistem plaanja razvijen jedino za njegove potrebe. Virtuelna kartica je ponuena kao reenje koje omoguava da se trgovac i kupac meusobno identifikuju i autentifikuju i da bi transakcija mogla da se obavi u zatienom obliku, a da se realna kartica ne koristi za obavljanje transakcije na otvorenoj mrei. Poto uvek postoji jedan mali procenat mogunosti da podaci sa kartice budu pokradeni to je ovakva kartica dobar metod da se realna kartica sauva od moguih zloupotreba a da se ponudi jednostavno reenje koje je lako za upotrebu. Osim toga korisnici su radije spremni da rizikuju sa karticom koja nije direktno vezana za njihov racun u banci. Ovo je i bio osnovni motiv da se ovakav proizvod izbaci na trite. Virtuelne kartice predstavljaju trenutno poslednji korak u razvoju kartiarskih sistema. Internet je stvorio uslove da se od realne kartice pree na virtuelnu iz prostog razloga to za internet realna kartica nije ni bitna. Virtuelne kartice mogu se javiti u dva oblika i to: Reference card i WEB card. Reference card se najpre moze definisati kao vizitkarta ili kao priruna memorija da korisnik jednostavno kada zaboravi podatke ima gde da ih proveri na nekom fizikom medijumu. Moe biti plastina, na papiru ili nekom slinom materijalu

13 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

i sadri naziv Banke izdavaoca kartice, ime korisnika, broj kartice, datum vanosti kartice. Ovo su podaci koji se i unose prilikom svake transakcije. Na Reference card-u neizostavno mora da staji "For Internet use only" i ne moe se koristiti ni na koji drugi nain osim na Internetu. Web card se jednostavno moe definisati kao zatiena e-mail poruka sa podacima koji bi se inae nalazili na reference card. Preuzimanje WEB card-a je mogue i sa zatienog dela sajta banke izdavaoca kartice Posebno je interesantan "pripeid raun" koji se sada po prvi put javlja. Ovo se ini kao jedan od najsigurnijih metoda za korienje putem Interneta. Korisnik kupi karticu - "pripeid raun" u visini iznosa za koji misli da mu je potreban, sa njim plaa do iznosa koji je na kartici. Ukoliko dodje do toga da je neko otkrio raun i poeo da ga koristi, najvie to moe da oteti vlasnika "prepaid rauna" je iznos koji je ostao na samom raunu. Korisnik je maksimalno zatien, trgovac takoe.

12. ON-LINE bankarstvo On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoc specijalizovanog softvera. Dakle potreban je poseban softver instaliran na klijentovom raunaru sa kog se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome e se nalaziti podaci o izvrsenim promenama. Pri obavljanju bankarskih transakcija u on-line bankarstvu : -potreban je specijalan softver (Microsoft Money, Manage Your Money, Quicken) koji se instalira na raunar klijenta, -klijent je ogranien na obavljanje transakcija sa sopstvenog raunara; -klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku o nisu otporni na eventualne napade iz okruenja; -potreban je novac za kupovinu softvera i vreme za njegovu instalaciju.

14 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

Slika 4. MicrosoftMoney 13. Kuno bankarstvo (HOMEBANKING) Homebanking se definise kao sistem za direktno korienje bankarskih usluga od kue, posto omoguava neposredan trensfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreze, dakle bez pisanja pratecih dokumenta. Cilj ovih sistema je pribliziti uslugu klijentima i omoguiti im komunikaciju sa bankom ili drugom finansijskom institucijom od kuce, bez dodatnih napora u smislu odlaska na alter banke ili posredne komunikacije. Globalizacija telekomunikacionih sistema, odnosno razvoj Interneta, stvorila je preduslov za razvoj virtuelnog bankarstva od kue. Potanska dedionica na YU prostoru nudi usluge on-line bankarstva. Potanska tedionica a.d. Internet Homeb@nking Prijava Stanje ekovi Prenos Plaanje Nalozi Osnovana Kursna Inic. Debl. Zahtevi Kalkulator Odjava 1921. lista tokena tokena .NIKADA NEMOJTE OTKRIVATI SVOJU LOZINKU - AK NI NEKOME KO KAE DA RADI KOD NAS!

15 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

Dobrodoli! Virtuelni kuni alter Potanske tedionice, a.d. Ako nas poseujete prvi put, molimo Vas proitajte kako koristiti virtuelni kuni alter . Imate pitanje za nas? Slika 5. Virtuelni alter Potanske tedionice Internet kuno bankarstvo Potanske tedionice a.d. namenjeno je autorizovanim korisnicima usluga Potanske tedionice a.d.koji poseduju javnu i tajnu ifru za pristup sistemu (korisniko ime i lozinku). Virtuelni alter Potanske tedionice nudi sledee bankarske usluge: Uvid u stanje i promene tekueg, iro i deviznog rauna Uvid u stanje i promene dinarskog i deviznog tednog uloga Naruivanje ekovnih blanketa Podnoenje zahteva za isplatu deviza sa deviznog rauna ili devizne tedne knjiice na nekoj od ovlaenih pota u SRJ Prenos sa rauna na raun i to: Na drugi raun unutar Potanske tedionice a.d. Na raun drugog pravnog subjekta Plaanje redovnih mesenih obaveza / el.energija, stanarina, PTT usluge, osiguranje.../ Podnoenje zahteva za: Izdavanje kartice Potanske tedionice ,Zakljuenje trajnog naloga za plaanje mesenih obaveza Amortizaciju rauna, po osnovu izgubljenih dokumenata, privremeno blokiranje rauna usled reklamacionog postupka Dinarski i devizni kalkulator Kurna lista Kataloka prodaja robe i usluga sa mogunou elektronskog plaanja sa tekueg i iro rauna. 14. INTERNET bankarstvo Internet sve znacajnije uti na nain savremenog poslovanja i donosi nove e izazove pred dananje banke. Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kue posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu: nije potreban specijalni softver i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku, pa je vea sigurnost pri obavljanju transakcija, pristup banci i raunu je mogu sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom mestu postoji raunar prikljucen na Internet,

16 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

banka brine o odravanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zatite, mogue je i obavljanje on-line transakcija. Internet bankarstvo je nain da se bankarske transakcije (uplate, isplate i dr.) obavljaju putem Interneta bez prisustva bankarskih slubenika. Komitent banke putem svog linog rauna, programske podrke i komunikacijeske mree zadaje naloge banci. Osnovne karakteristike ovog servisa su: individualnost mobilnost nezavisnost vremena i mesta fleksibilnost interaktivni rad. Bankarsko poslovanje na Internetu je brzo, efikasno i ekonomicno. Otvaranje racuna u Internet bankame je potpuno besplatno, provizije za plaanje rauna elektronskim putem su minimalne ili u veini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale provizije za Internet bankarstvo su identine ili manje od provizija u tzv. Tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu. 14.1 Razvoj Internet bankarstva Pocetak Internet bankarstva datira iz 1980. godine. Medjutim, razvoj Internet bankarstva i rast broja korisnika bio je mali sve do maja 1995. godine kada banka Wells Fargo izradjuje prvi Web bankarski program za poslovanje na Internetu.Iste godine Michael C. McChesney je svojim saradnicima osnovao banku Security sa First Network Bank (SFNB), prvu pravu Internet banku sa sedistem u Atlanti (SAD). Ubrzo je sve vei broj banaka uvideo da popularnost kunog kompjutera i razvoj savremenih sredstava komunikacije predstavlja priliku, ali i izazov za njih. Tako je vec Aprila 1996. registrovan milioniti korisnik Internet bankarskih usluga u SAD, da bi u sledecih 18 meseci bio zabelezen porast broja korisnika na 4,2% americkih domacinstava. Krajem 1999. godine broj korisnika Internet bankarstva penje se na preko 10 miliona. Danas, veina velikih nacionalnih banaka, veliki broj regionalnih banaka, pa ak i neke manje banke nude neki vid Internet bankarstva. 14.2 Oblici pojavljivanja i najei poslovi banaka na Internetu Banke su po prirodi konzervativne institucije. U poetku su banke ostale po strani, ali sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u treem koraku i na transakcije. Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta samo predstavljaju svojim postojeim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter. Veina banaka je to uradila. Dvosmerna komunikacija korisnika i banke putem e-maila ili interaktivnim pristupom nekom servisu. Ovo su takoe podaci marketinkog karaktera, ali postoji

17 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

mogunost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise. Bankarske transakcije na Internetu su najvii nivo komunikacije banke i komitenta. Najcesce usluge koje pruzaju banke u svom Internet poslovanju su: Pristup i pregled stanja na raunima korisnika. Evidencija svih transakcija Plaanja Transfer novca sa rauna na raun Izmena informacija Naruivanje ekova Kontakti. 14.3 Prednosti i nedostaci Internet bankarstva Glavne prednosti Internet bankarstva su: Radno vreme Internet banaka osnovna prednost Internet banaka je njihovo neogranieno radno vreme (24 sata dnevno,7 dana u nedelji, 365 dana godinje) Prostorna neogranienost veina ljudi bira banku zbog blizine. Danas ljudi mogu imati banku unutar svog doma bez obzira gde ive, dovoljno je otvoriti raun u banci koja prua usluge Internet bankarstva i posedovati pristup Internetu Brzina obavljanja transakcija utede u vremene pri koriscenju usluga Internet bankarstva su znatne u odnosu na klasino bankarstvo. ekanje se svodi na vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje bankarske transakcije. Cena obavljanja transakcija otvaranje racuna je besplatno a provizije su identicne ili nize od provizija u klasicnom bankarstvu. Nedostaci Internet bankarstva su najvise odrazeni u odsustvu sigurnosti pri obavljanju poslovanja, nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otudjenosti i odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebne Internet bankarstva u kriminalne svrhe.

14.4 Sigurnost na Internetu Sigurnost predstavlja najveu brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najee je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zatite informacija od neovlaenog eksploatisanja. etiri su osnovna sigurnosna servisa: Tajnost podataka, ostvaruje se ifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih algoritama. Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Ovo se vri na razne naine: PIN-om / Personel Identification Number /, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.

18 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

Integritet podataka Obezbeivanje razmene finansijskih i drugih podataka izmeu banke i korisnika tako da niko neovlaen ne moe iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se moe obezbediti tehnologijama zatite ( SSL Secure Socket Layer, S-HTTP Secure HyperText Transfer Protocol i dr.). Neporicanje poruka, servis koji spreava poiljaoca da porekne slanje i sadraj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadraj poruke. Veoma je bitna i zatita mree banke (firewall) i kontrola pristupa. ifrovanje je transformacija originalne poruke pomou odgovarajueg postupka u neitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za deifriranje. U postupku ifrovanja, u mehanizam ifrovanja ulazi originalna poruka i specifian sadraj koji se zove klju. Deifrovanje je inverzna transformacija kojom se od ifrovane poruke uz pomo kljua i mehanizma za ifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Simetrino ifrovanje Podrazumeva da su klju za ifrovanje i klju za deifrovanje isti. Tajnost se zasniva na tajnosti kljua. Kljuni problem je distribucija kljueva. Za vie korisnika mora postojati vie kljueva. Ovo nije pogodno za Internet. Asimetrino ifrovanje Podrazumeva dva kljua: javni i tajni. Postoji relacija izmeu njih. Javni klju se alje kroz mreu. Tajni se unosi samo kod deifrovanja. Postupak rada je sledei: javni klju se poalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam alje. Sa njim se ne moe dekriptovati poruka. Poruku moe dekriptovati samo vlasnik tajnog kljua. 15. Elektronsko bankarstvo kod nas Prelazak platnog prometa iz Zavoda za obraun i plaanje (ZOP) u banke poetkom 2003. godine omoguio je preduzeima u Srbiji da finansije vode po svetskim standardima. U svetu je Internet bankarstvo i elektronsko bankastvo uopte (kao iri pojam) odavno prihvaeno kao najefikasniji nain poslovanja. Niko u naoj zemlji nema prevelika iskustva sa elektronskim poslovanjem, ali su sve vodee banke u Srbiji odmah ponudile svojim klijentima ovu vrstu usluga. Elektronsko poslovanje nije kod nas potpuna novina, jer je jo SDK, a zatim i ZOP nudio elementarne mogunosti upravljanja sredstvima putem raunara, ali je tek 6. januara 2003. godine u potpunosti uzelo maha i to pre svega u vidu Internet bankarstva. Kao to je ranije ve reeno, korienjem elektronskoh usluga banke, praktino otvarate alter na svom raunaru. Na takvom alteru, teorijski, moete obaviti sve bezgotovinske poslove kao u banci. Domae banke krenule su u trku za komitentima, a ve se trude da postojee komitente privole na elektronski vid poslovanja. -Nacionalna tedionica ne naplauje elektronski pristup ni opremu, a proviziju za elektronski nalog je upola manja nego provizija na alteru. -Raiffeisen banka - vrlo slina situacija kao kod Nacionalne tedionice.

19 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

-Delta banka u prethodnom periodu takoe nije naplaivala instalaciju softverskog paketa i itaa, a provizija za elektronski nalog 20% je nia. -HVB banka naplauje svoje usluge po najviim cenama, ali su zato provizije i do pet puta manje nego za papirni nalog. Kod nas se koriste uglavnom dve vrste aplikacija: samostalni klijentskoserverski sistemi i mrene aplikacije kojima se pristupa pomou veb-itaa, odnosno Interneta. - Peksimov softver, koji koriste i Nacionalna tedionica i Delta banka omoguuje pristup i preko Interneta i rad u nezavisnom programu. - Halcom sistem se koristi iskljuivo iz namenske aplikacije (koriste ga HVB i Vojvoanska banka). -Sagin softver radi samo preko Interneta, a koriste ga Atlas i Raiffeisen banka. Prema istrazivanju "Saga" dri 27%, "Pexim" 21%, "Antegra" 14%, a slovenaka kompanija "Halcom" 9%. Procenti su izraunati na osnovu broja softverskih instalacija a ne na bazi vrednosti ugovora. Kod nas je vei deo korisnika Interneta jo uvek na dajl-ap linijama i to pre svega kao posledica monopolistikog ponaanja Telekoma i cenama povezivanja na Internet za ISDN, tj.DSL u poslednje vreme, koje su i do hiljadu puta vee nego kod susednih zemalja. U takvim uslovima, najvea prednost klijentsko-serverskog sistema jeste lokalna priprema naloga, bez trajne veze sa Internetom ili bankom, to smanjuje trokove komunikacije. Firmama koje imaju neprekidnu vezu sa Internetom, ova mogunost nije mnogo bitna, ali onima koji se povezuju na standardan nain i to jo preko starih centrala, ova stavka je jako bitna. U Atlas banci i Raiffeisen banci elektronski sistemi rade iskljuivo preko Interneta. Kod ove dve banke je, nakon povezivanja i preuzimanja osnovne stranice za popunu naloga, mogue prekinuti vezu i nakon popunjavanja mogue je opet se povezati i ponovo uspostaviti prethodno stanje. Delta banka i Nacionalna tedionica omoguuju klijentima da koriste i usluga apgrejdovanja njihovog internog softvera. Raiffeisen i Atlas omoguile su uklapanje platnog prometa u nezavisne programe definisanjem XML protokola za komunikaciju. Nacionalna tedionica se za sada istie pruanjem pune elektronske usluge i graanima. Koristi se sitem gde se umesto identifikacione kartice koristi sertifikat na mini kompakt disku, pa ne mora da se instalira ita kartica. Usluga je za sada besplatna za sve aktivne klijente. Delta banka privatnim licima nudi uvid u sve raune iz Veb-itaa, elektronskom potom, faksom i telefonom, ili protokolom WAP i mobilnim telefonom. Raiffeisen i Atlas banka e uskoro krenuti sa sitemom kunog bankarstva namenjenog upravo obinim korisnicima, tj. graanima. Preko 25% naloga koje obradi Raiffeisen banka stie elektronskim putem, a u HVB banci je ve svaki drugi nalog elektronski. 35% prometa nacionalne tedionice obavlja se kroz elektronske usluge, koje koristi 20 % njihovih klijenata. Iako nije sve tako savreno, nivo savremenog naina polovanja u Srbiji je u velikom zamahu.

20 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

15. MOBILNO BANKARSTVO Mobilno bankarstvo predstavlja sva elektronska plaanja koja se obavljaju uz pomo mobilnog telefona. Ona spadaju u grupu elektronskih plaanja budui da se plaanje obavlja elektronskom tehnologijom, odnosno u podgrupu beinih plaanja koja se mogu obavljati preko mobilnih telefona i malih portabl kompjutera (palmtop). Mobilno bankarstvo prestavlja savremeni vid telebankarstva i Internet bankarstva. Mobilni telefoni mogu biti ureaj kojima se obavlja plaanje u sadejstvu sa drugim ureajima, kao to je sluaj kod plaanja mobilnim telefonom na POS terminalima ili uz upotrebu drugih elektronskih tehnologija u sloenijim el. plaanjima, ili se plaanje moe obaviti samo upotrebom mobilnog telefona (mobilna plaanja u uem smislu).

Tabela 4: Rast broja korisnika usluga mobilnog bankarstva u Z. Evropi Akteri u mobilnim pla anjima su mobilni operateri, banke i druge finansijske institucije, trgovci i potroai. Mobilni operateri pruaju tehnoloku podrku, jer organizuju i nadziru rad mree i pruaju podlogu za razvoj dodatnih usluga. Banke organizuju plaanja preko mobilne mree a u okviru svog redovnog bankarskog poslovanjem. Trgovci moraju imati ugovor sa bankom o omoguavanju beinih plaanja da bi se omoguila plaanja koja zaduuju raun potroaa u momentu kupovine. Potroai mogu realizovati plaanje ako imaju odgovarajui mobilni aparat, ako njihov operater mobilne telefonije omoguava primenu ovih dodatnih usluga, ako imaju raun u banci kojim je mogu beini pristup i ako trgovci imaju razvijen sistem kojim se primaju beina plaanja. Tehnoloki, mobilna plaanja se mogu organizovati uz primenu razliitih sistema i standarda. U poetku mobilna plaanja su se obavljala razmenjivanjem kratkih tekstualnih poruka (SMS) izmeu potroaa i banke i primenom sistema telebankarstva koji je podrazumevao da klijent sa svog mobilnog telefona zove

21 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

automatizovanu telefonsku sekretaricu i preko nje proverava stanje rauna i izdaje naloge banci. Razvojem WAP standarda koji je omoguio pristup Internetu sa mobilnog telefona bilo je mogue koristiti sve prednosti On-line bankarstva, to znai da su klijenti uz pomo mobilnog telefona, a putem interneta pristupali svom raunu u banci. Mobilni telefon, u odnosu na raunar povezan na Internet, je pruao jednu veoma vanu novinu - mobilnost. Pored svojih prednosti plaanja preko mobilnog telefona omoguen primenom WAP standarda imaju i svoje negativne strane oliene u loem protoku podataka.

Tabela 6. Sisemi digatalnog placanja u razvijenim zemljama i opis usluga Primenom tehnologija tree generacije u razvoju mobilnih mrea nastoji se reiti problem loe propusne moi Interneta omoguenog protokolom WAP. Beini Internet vee brzine poveae lagodnost, lakou i efikasnost klijenta prilikom mobilnih plaanja.

ZAKLJUAK Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u naoj zemlji doveo do mogunosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan zahvat

22 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

koji zahteva angaovanje strunjaka razliitih oblasti i znatne novane investicije. Privredni i finansijski subjekti u SCG su zainteresovani za elektronsko poslovanje radi lakeg komuniciranja sa domaim i inostranim partnerima i komercijalnih prednosti na tritu. Vrlo brzo su se irom sveta nale zainteresovane strane spremne za meusobno poslovanje elektronskim putem. Glavni cilj je prodati robu, sredstva su na dohvat ruke. Banke su malo kasnile sa ukljuivanjem u ceo taj proces, ali je elektronsko bankarstvo polako uzelo maha. Prednosti takvog vida bankarstva su ogromne, a korist je obostrana, gledano i sa strane komitenta i sa strane banke. Ako pogledamo sa informatikog aspekta, dolazimo do zakljuka da Internet nudi nepregledne mogucnosti. Firme, potroai i javni sektor uivaju u blagodetima brzog i jednostavnog pristupa eljenim informacijama. Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo kao vaan deo je sigurno jedan od sektora sa najvise potencijala. Taj potencijal e biti iskoren ako Internet plaanja budu sigurna, pouzdana i zatiena od zloupotreba. Razvoj Interneta je uslovio i postojanje nove vrste kriminala, sajber kriminala. Sa te strane, zatita prenosa i pohranjivanja podataka postaje jedan od glavnih problema banaka. Privatni i finansijski subjekti u Srbiji su itekako zainteresovani za mogunosti Internet bankarstva radi lakeg komuniciranja sa domaim i stranim partnerima, ali i radi komercijalnih prednosti na tritu i sada su vec sve banke poele da nude korisnicima svojih usluga razne oblike obavljanje bankarskih usluka preko Interneta.

Literatura: 2. Prof. dr. Nahod Vukovi, E-business, ppt prezentacija, specijalistike studije, 2001.-2002. 3. Dr Vojislav Vaskovi, Bankarstvo na Internetu, prezentacije sa specijalistikih studija, 2001-2002. 4. M. Ivkovi, B. Radenkovi, Internet i savremeno poslovanje, 1998. Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.

23 Elektronsko bankarstvo ________________________________________________________________ _

5. V. Pantovi, S. ini, D. Starevi, Savremeno poslovanje i internet tehnologije, 2002. 6. NetseT d.o.o., Tehnologije zatite elektronskog platnog prometa, Zbornik radova, Vrac, 2000. 7. Prof. Dr. Rade Stankic Poslovna Ekonomija, Beograd 2003. 8. Expertski grupa, Nacrt zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, april 2001. WWW lokacije: www.gov.yu www.e-trgovina.co.yu www.posted.co.yu www.deltabanka.co.yu www.posted.co.yu http://www.fon.bg.ac.yu http://www.ftn.ns.ac.yu http://www.vibilia.co.yu