www.alnari.rs office@alnari.

rs
E-MAIL

ON-LINE

Naziv originala: J. R. R. Tolkien THE CHILDREN OF HRIN

Map, Preface, Introduction, Note on Punctuation, Appendix, and List of Names Copyright by Christopher Reuel Tolkien, 2007 The Tale of the Children of Hrin copyright 2007 by the J. R. R. Tolkien Copyright Trust and Christopher Reuel Tolkien Illustration copyright by Alan Lee, 2007 All Rights Reserved - Sva prava su zadrana Copyright za srpsko izdanje Alnari d.o.o. 2007

ISBN 978-86-7710-562-4

D. R. R. Tolkin

NARN I HIN HURIN

Pria o deci Hurinovoj
Priredio Kristofer Tolkin Ilustrovao Alan Li III izdanje
Preveo Sran Ajdukovi

Beograd, 2010.

PReDgovoR
Nema sumnje da postoji mnogo italaca Gospodara Prstenova kojima su legende iz Starijih Dana (kakve su ranije izdate u razliitim oblicima u Silmarilionu, Nezavrenim priama i Istoriji Srednje Zemlje) potpuno nepoznate, osim po svom glasu da su neobinog i nerazumljivog oblika i stila. Stoga mi se dugo inilo da postoji dobro opravdanje za predstavljanje due oeve verzije legende o deci Hurinovoj kao nezavisnog dela, meu sopstvenim koricama i minimumom urednikog rada, a povrh svega u neprekidnoj naraciji bez jazova ili prekida, ukoliko bi ovo moglo da se uini bez izobliavanja ili izmiljanja uprkos nedovrenom stanju u kojem je ostavio neke njene delove.

Mislio sam da, ukoliko bi pria o sudbini Turina i Nienore, dece Hurina i Morvene, mogla da se predstavi na ovakav nain, otvorio bi se prozor ka prizoru i prii smetenim u nepoznatoj Srednjoj Zemlji, koji su ivotni i neposredni, a ipak zamiljeni kao da su preneti iz davnih vremena: poto-

D. R. R. Tolkin

pljene zemlje na zapadu iza Plavih Planina u kojima je Drvobradi hodio u svojoj mladosti, i ivot Turina Turambara u Dor-lominu, Dorijatu, Nargotrondu i umi Bretil. ova knjiga je stoga prvenstveno namenjena onim itaocima koji se seaju da je koa elobina bila tako strahovito jaka da se nije mogla prosei nikakvom snagom Ljudi, ak ni kada bi vilovnjak ili Patuljak iskovao elik, ili ruke Berena ili Turina njime upravljale, ili da su elrond Frodu i Rivendalu imenovali Turina za monog vilin-prijatelja od starine, ali da ne znaju nita vie o njemu. Kada je moj otac bio mladi, tokom godina Prvog svetskog rata i dugo pre nego to je postojao bilo kakav nagovetaj pria koje e sainiti pripovedanje Hobita i gospodara Prstenova, poeo je da pie zbirku pria koju je nazvao Knjiga izgubljenih pria. To je bilo njegovo prvo delo imaginativne knjievnosti, i sutinski bitno, i iako je zbirka ostala nedovrena, etrnaest pria je zavreno. U Knjizi izgubljenih pria se prvi put pojavio pomen o Bogovima, to jest valarima; vilovnjacima i Ljudima kao Deci Iluvatarovoj (Tvorevoj); Melkoru-Morgotu, velikom neprijatelju; Balrozima i orcima, i zemljama u kojima su smetene Prie: valinoru zemlji bogova iza zapadnog okeana, i velikim zemljama (kasnije nazvanim Srednja Zemlja, izmeu istonih i zapadnih mora). Meu Izgubljenim priama su tri mnogo due i celovitije, i sve tri se pored vilovnjaka bave i Ljudima. To su: Pria o Tinuvijeli (koja se u kraem obliku pojavljuje u Gospodaru
6

DECA HURINOVA

Prstenova kao pria o Berenu i Lutijeni koju je Aragorn ispriao Hobitima na Bregu vetrova; ovo je moj otac napisao 1917), Turambar i Foaloke (Turin Turambar i Zmaj, koja je sigurno nastala do 1919, ako ne i ranije), i Pad Gondolina (191617). U esto citiranom delu dugog pisma koje opisuje njegov rad a koje je moj otac napisao 1951, tri godine pre objavljivanja Druine Prstena, on pria o svojim ranijim tenjama: Nekada davno (moja ambicija je od tada odavno opala) nameravao sam da nainim glavninu manje ili vie povezane legende, koja se protee od velike i kosmogonijske, do nivoa romantine (vee, zasnovane na manjoj koja je kontaktu sa zemljom, i manje, koja crpi bogatstvo iz velikog tkanja u pozadini)... eleo sam da sastavim velike prie u potpunosti, a mnoge samo umetnem i skiciram.

Iz ovog seanja se vidi da je deo njegove koncepcije za ono to e dobiti ime Silmarilion odavno bilo to da Prie treba da budu ispriane u mnogo potpunijem obliku. I, zaista, u tom istom pismu iz 1951, on izriito napominje da su tri prie koje sam pomenuo ubedljivo najdue u Knjizi izgubljenih pria. ovde je priu o Berenu i Lutijeni nazvao najvanijom od svih pria u Silmarilionu, i za nju je rekao: Pria je (mislim predivna i mona) herojsko-vilinsko-romantina, sama po sebi prihvatljiva samo sa optim, nepotpunim poznavanjem pozadine. ona je takoe osnovna karika u ciklusu; van njega liena je svog punog znaaja. Postoje druge prie gotovo jednako celovito sastavljene, nastavlja on, i jednako nezavisne, ali opet povezane sa optom istorijom. ovo su Deca Hurinova i Pad Gondolina.
7

D. R. R. Tolkin

Tako se iz samih rei moga oca ini neosporno da ukoliko je uspeo da postigne konane i zaokruene naracije u stepenu koji je eleo, video je tri velike prie Starijih Dana (Beren i Lutijena, Deca Hurinova i Pad Gondolina) kao dela sama po sebi dovoljno potpuna da ne zahtevaju znanje glavne celine legende poznate kao Silmarilion. A opet, kako je moj otac na istom mestu primetio, Pria o deci Hurinovoj je kljuna za istoriju vilovnjaka i Ljudi u Starijim Danima i, neizbeno, postoji mnogo uputa na dogaaje i okolnosti iz te vee prie. Bilo bi potpuno suprotno koncepciji ove knjige kada bi se njeno itanje opteretilo obiljem napomena koje daju podatke o osobama i dogaajima koji su veoma retko od stvarnog znaaja za neposredno pripovedanje. Meutim, moda bi bilo korisno ukoliko bi se ponegde ponudila takva pomo, tako da sam u Uvodu dao veoma kratku skicu Belerijanda i njegovih naroda pred kraj Starijih Dana, kada su Turin i Nienora roeni. Pored mape Belerijanda i zemalja na severu, stavio sam i listu svih imena koja se pojavljuju u tekstu sa veoma saetim objanjenjem za svako od njih i pojednostavljenim rodoslovima. Na kraju knjige se nalazi dodatak iz dva dela: prvi se bavi pokuajem mog oca da postigne konaan oblik ove tri prie, u drugom je zbirka tekstova iz ove knjige koji se u mnogim pogledima razlikuju od onih u Nezavrenim priama. veoma sam zahvalan svom sinu Adamu Tolkinu za njegovu nezamenljivu pomo oko sreivanja i predstavljanja materijala iz Uvoda i Dodatka, kao i oko prebacivanja knjige u (za mene) zastraujui svet elektronskih podataka.
8

UvoD
Srednja Zemlja u Starijim Danima
Lik Turina je za mog oca imao veliki znaaj, i direktnim i neposrednim dijalogom uspeo je da naini potresan portret njegovog deatva, koji je sutinski bitan za celinu; njegova ozbiljnost i nedostatak veselosti, njegov oseaj za pravdu i saaljenje. Takoe je to postigao i za Hurina, brzog, veselog i ivahnog, i Morvenu, njegovu majku, suzdranu, hrabru i ponositu, i ivot domainstva u hladnoj zemlji Dorlomin tokom godina pre Turinovog roenja, ve ispunjenih strahom, nakon to je Morgot razbio opsadu Angbanda. Ali sve ovo bee u Starijim Danima, Prvom razdoblju sveta, u vremenu nezamislivo dalekom. Dubina vremena do koje ova pria see verno je preneta u jednom odeljku Gospodara Prstenova. Na velikom savetu u Rivendalu, elrond je govorio o Poslednjem savezu vilovnjaka i Ljudi i Sauronovom porazu na kraju Drugog razdoblja, pre vie od tri hiljade godina:

D. R. R. Tolkin

Tu elrond pouta neko vreme i uzdahnu. Seam se dobro krasote njihovih stegova, ree on. To mi je prizvalo u seanje slavu Starijih Dana i trupa iz Belerijanda, toliko mnogo velikih prineva i zapovednika bee okupljeno. Ali ipak ne tako mnogo i ne tako krasnih kao kad je Tangorodrim skren i vilovnjaci drali da je zlo okonano zauvek, a tako nije bilo. vi se seate? ree Frodo, izgovarajui misao naglas od preneraenosti. Ali ja sam mislio, on zamuca kada se elrond okrenu ka njemu, ja sam mislio da je pad gil-galadov bio pre mnogo vremena.

Tako je i bilo, doista, odgovori elrond. Ali moje pamenje see nazad ak i do Starijih Dana. earendil bejae moj otac, koji se rodi u gondolinu, pre njegovog pada; a mati mi bee elvina, ki Diora, sina Lutijene od Dorijata. Ja sam video tri razdoblja na Zapadu sveta, i mnoge poraze, i mnoge besplodne pobede.

Nekih est i po hiljada godina pre nego to je odran elronov savet u Rivendalu, u Dor-lominu se rodio Turin, u zimu godine, kako je zabeleeno u Letopisima Belerijanda, sa alobnim predskazanjima. Ali tragedija njegovog ivota nikako nije predstavljena samo portretom njegovog karaktera, jer je on bio osuen da ivi zarobljen pod prokletstvom ogromne i misteriozne moi, kletvom mrnje kojom je Morgot prokleo Hurin i Morvenu i njihovu decu, zato to mu je Hurin prkosio i odbijao da mu se povinuje. A Morgot, Crni neprijatelj, kako
10

DECA HURINOVA

je nazvan, po poreklu bee, kako je obznanio zarobljenom Hurinu dovedenim pred njim: Melkor, prvi i najmoniji od valara, koji je postojao pre sveta. Sada trajno otelotvoren u obliju gigantskom i velianstvenom, ali uasnom, kralj severozapada Srednje Zemlje, fiziki je bio prisutan u svojoj ogromnoj tvravi Angband, gvozdenom paklu. Crni dim koji je kuljao sa vrha Tangorodrima, planina koje je nainio iznad Angbanda, video se iz daljine kako kalja severno nebo. U Letopisima Belerijanda je reeno da kapije Morgotove bejahu samo stotinu pedeset liga udaljene od mosta Menegrota, daleko, a opet previe blizu. ove rei se odnose na most koji je vodio do prebivalita vilovnjakog Kralja Tingola koji je usvojio Turina: ono se zove Menegrot, Hiljadu peina, daleko na jugoistok od Dor-lomina. Ali poto bee otelotvoren, Morgot se plaio. Moj otac je napisao o njemu: Kako je njegova zloba rasla i on odaslavao iz sebe zlo kojim je tvorio lai i rava stvorenja, njegova mo je prelazila u njih i rasipala se, a on sam je postao vie no ikada vezan za zemlju, nevoljan da izbiva iz svojih mranih utvrda. Tako kada je Fingolfin, Uzvieni Kralj noldorskih vilovnjaka, sam dojahao do Angbanda da izazove Morgota na boj, na kapiji je viknuo: Istupi, kukaviki kralju, da se sopstvenom rukom bori! Jazbinaru, goniu robova, laove i vrebau, neprijatelju Bogova i vilovnjaka, doi! elim tvoje plaljivo lice da vidim. onda (reeno je) Morgot izae. Zato to nije mogao da odbije takav izazov pred svojim zapovednicima. Borio se velikim ekiem grondom, koji je svakim udarcem pravio ogromnu jamu, i kojim je oborio
11

D. R. R. Tolkin

Fingolfina na tle. Ali dok je umirao prikovao je veliko Morgotovo stopalo za zemlju, i krv iknu crna i ispuni jame koje grond bee napravio. Morgot je posle toga neprestano hramao. Isto tako kada su Beren i Lutijena u oblijima vuka i slepog mia uli u najdublju dvoranu Angbanda u kojoj je Morgot sedeo, Lutijena je bacila na njega in, i iznenada on pade, kao brdo koje klizi u lavini, i hitnut kao grom sa svog prestola leae niice na podovima pakla. gvozdena kruna se odjekujui otkotrlja sa njegove glave. Kletva takvog stvorenja, koje moe da tvrdi da senka moje namere lei na Ardi (Zemlji), i sve to na njoj jeste polako i sigurno povija se mojoj volji, nije ni nalik kletvama ili proklinjanjima bia daleko manjih moi. Morgot ne priziva zlo ili nesreu na Hurina i njegovu decu, on ne moli viu mo da bude izvrilac, zato to on, gospodar Sudbine Arde, kako je sebe nazvao pred Hurinom, namerava da svom neprijatelju donese propast snagom svoje gigantske volje. Tako on tvori budunost onih koje mrzi, pa zato kae Hurinu: Na sve koje voli moja misao e se obruiti kao oblak Usuda i odvee ih u tamu i oaj. Muka koju je namenio Hurinu bila je da vidi Morgotovim oima. Moj otac je objasnio ta ovo treba da znai: ako bi neko bio primoran da pogleda u Morgotovo oko, on bi video (ili primio u svoj um iz Morgotovog uma) neodoljivo uverljive slike dogaaja, izopaenih Morgotovom beskrajnom zlobom; a ako je zaista neko mogao da odbije Morgotovu zapovest, Hurin nije bio jedan od tih. ovo je bilo delimino, rekao je moj otac, zato to su njegova ljubav prema porodici i njegova muna zabrinutost za njih uinili
12

DECA HURINOVA

da eli da sazna sve to moe o njima, bez obzira na izvor. A delimino i iz ponosa poto je verovao da je pobedio Morgota u raspravi i da moe da pobedi Morgotov pogled ili barem zadri kritiki razum i razazna injenice od zlobe. Celog Turinovog ivota, od trena njegovog odlaska iz Dor-lomina, i ivota Nienore koja nikada nije videla svog oca, ovo je bila sudbina Hurina, da sedi nepomino na visokom mestu na Tangorodrimu u sve veoj ogorenosti koju je izazivao njegov muitelj. U prii o Turinu, koji je sebe nazvao Turambar gospodar Sudbine, kletva Morgotova izgleda kao mo osloboena da ini zlo, traei svoje rtve; tako je reeno da je pali vala i sam strahovao da e Turin dostii takvu mo da e kletva koju bee na njega bacio postati nemona, i da e izbei sudbini koju njemu bee namenio. I nakon toga, u Nargotrondu, Turin je sakrio svoje pravo ime, tako da ga je obuzeo gnev kada ga je gvindor otkrio: Ti mi uini zlo, prijatelju, to odade moje pravo ime, i to time priziva na me moju kob, od koje bih se skrivao. gvindor je bio taj koji je rekao Turinu za glasinu koja je kolala Angbandom, gde je gvindor bio zarobljenik, da je Morgot bacio kletvu na Hurina i ceo njegov rod. Ali sada je odgovorio Turinovom besu: Kob lei u tebi, a ne u tvom imenu. ovaj sloeni motiv je toliko znaajan za priu da je moj otac ak predloio i alternativni naslov za nju: Narn e Rach Morhoth, Pria o kletvi Morgotovoj. A njegovo miljenje o tome vidi se u ovim reima: Tako se zavri pria o Turinu nesrenome; najgore od svih dela Morgotovih meu Ljudima drevnog sveta.
13

D. R. R. Tolkin

Kada je Drvobradi hodio umom Fangorn nosei veselog i Pipina u pregibu ruke, pevao im je o mestima koja je u davna vremena znao i o drveu koje je tamo raslo: Vrbacima Tasarinana sam hodao u prolee Ah! Izgled i miris prolea u Nan-tasarionu! I rekao sam da je to dobro. Lutao sam leti hrastovim umama Osirijanda. Ah! Svetlost i muzika u tom letu kraj Sedam reka Osira! I mislio sam da je to najbolje. Bukvama Neldoretan doao sam u jesen. Ah! Zlato i crvenilo i uzdasi lia u jesen u Taur-na-neldoru! To bee vie od moje udnje. Do borova na visiji Dortoniona uspeo sam se u zimu. Ah! Vetar i belina i crno granje zime na Orod-na-Tonu! Moj glas se digao i zapevao nebom. A sada sve te zemlje lee pod talasima. I ja hodim Ambaronom, Tauremornom, Aldalomeom, Mojom vlastitom zemljom, u Fangornu, Gde su koreni dugi, A godine lee gue no lie U Tauremornalomei.
14

DECA HURINOVA

Seanje Drvobradog, ent od zemlje roen, star kao planine, zaista je daleko sezalo. on se seao drevnih uma u velikoj zemlji Belerijanda, koja je unitena u buri velike bitke pred kraj Starijih Dana. veliko More se izlilo i poplavilo sve zemlje zapadno od Plavih Planina, zvane ered Luin i ered Lindon: tako da se mapa u Silmarilionu zavrava na istoku sa planinskim lancem, dok se mapa iz Gospodara Prstenova zavrava na zapadu istim tim lancem; a priobalne zemlje iza planina nazvane su na mapi Forlindon i Harlindon (Severni i Juni Lindon) i bile su sve to je u Treem razdoblju ostalo od zemlje zvane i osirijand, Zemlje sedam reka, i takoe Lindon u ijim brestovim umama je Drvobradi nekada hodao.

U Belerijandu i zemljama na severu odigrala se Turinova uasna sudbina; i zaista, i Dortonion i Dorijat kojima je Drvobradi hodio, bili su presudni u njegovom ivotu. on je roen u svetu rata, iako je jo uvek bio dete kada se odigrala najvea i poslednja bitka u ratovima Belerijanda. veoma kratka skica kako se ovo dogodilo odgovorie na pitanja koja bi se pojavila i reference koje su u prii nainjene.
15

Takoe je hodao meu velikim borovima na visoravni Dortoniona (Zemlja borova), koja je kasnije bila znana kao Taur-nu-Fuin, uma koju prekriva no, kada ju je Morgot pretvorio u predeo uasa i mranih arolija, lutanja i oaja, i iao je po Neldoretu, najsevernijoj umi Dorijata, kraljevstva Tingolovog.

D. R. R. Tolkin

Na severu su granice Belerijanda inile ered vetrin, Planine Senke, iza kojih je leala Hurinova zemlja, Dor-lomin, deo Hitluma; dok se na istoku Belerijand pruao do podnoja Plavih Planina. Dalje na istok su se nalazile zemlje koje gotovo da se i pojavljuju u istoriji Starijih Dana. Ali Ljudi koji su oblikovali istoriju doli su sa istoka i preli Plave Planine.

Ali nisu svi eldari, iako su preli Plave Planine, otputovali preko Mora; i oni koji su ostali u Belerijandu nazvani su Sindari, Sivi vilovnjaci. Njihov kralj bee Tingol (to znai Sivi plat), koji vladae iz Menegrota, Hiljadu peina, u Dorijatu. I nisu svi eldari koji preoe veliko more ostali u zemlji valara; poto se jedan od njihovih najveih rodova, Noldori (Mudri), vratio u Srednju Zemlju, i oni behu nazvani Izgnanici. glavni pokreta njihove pobune protiv valara bee Feanor, Duh vatre. on bee najstariji sin Finvea, koji je poveo vojsku Noldora iz Kuivinena, ali tada bee
16

vilovnjaci su se pojavili na zemlji daleko na udaljenom istoku, pored jezera koje se zove Kuivinen, vode buenja; i odatle su ih valari pozvali da napuste Srednju Zemlju i nakon to preu veliko more dou u Blaeno Kraljevstvo Aman na zapadu sveta, zemlju bogova. one koji su prihvatili poziv na veliki mar preko Srednje Zemlje od Kuivinena poveo je valar orome, Lovac, i oni se zovu eldari, vilovnjaci velikog putovanja, visokorodni vilovnjaci, da bi se razlikovali od onih koji su, odbivi pozive, odabrali Srednju Zemlju kao svoju zemlju i svoju sudbinu. oni su nii vilovnjaci, zvani Avari, Nevoljni.

DECA HURINOVA

mrtav. ovaj ogromni dogaaj u istoriji vilovnjaka moj otac je ukratko preneo u Dodatku A Gospodara Prstenova:
Feanor je bio najvei od eldara u umetnostima i uenju, ali i najgordiji i najsamovoljniji. on je nainio Tri Dragulja, Silmarile, i ispunio ih zraenjem Dvaju Drveta, Telperiona i Laurelina, koji su dali svetlost zemlji valara. Za tim Draguljima udeo je Morgot Neprijatelj koji ih ukrade, i poto je unitio Drvee, odnese ih u Srednju Zemlju i uvae ih tamo u svojoj ogromnoj tvravi Tangorodrim. Protivno volji valara, Feanor ostavi Blaeno Kraljevstvo i ode u izgnanstvo u Srednju Zemlju, vodei sa sobom jedan veliko deo svoga naroda, jer u svojoj gordosti on je ciljao da silom povrati Dragulje od Morgota. odatle je sledio beznadni rat eldara i edaina protiv Tangorodrima, u kojem oni naposletku behu potpuno poraeni.

Feanor je ubijen u bici ubrzo po povratku Noldora u Srednju Zemlju, a njegovih sedam sinova dralo je iroke zemlje na istoku Belerijanda, izmeu Dortoniona (Taur-nu-Fuina) i Plavih Planina; ali njihova mo bee unitena u uasnoj Bici Nebrojenih Suza koja je opisana u Deci Hurinovoj, i nakon nje Sinovi Feanorovi lutae poput lia na vetru. Drugi sin Finveov bee Fingolfin (Feanorov polubrat), koji bee smatran vrhovnim gospodarom svih Noldora, i on sa svojim sinom Fingonom vladae Hitlumom, koji je leao na severozapadu od velikog lanca ered vetrin, Planina Senke. Fingolfin obitavae u Mitrimu, pored velikog istoimenog
17

D. R. R. Tolkin

jezera, dok je Fingon drao Dor-lomin na jugu Hitluma. Njihova glavna tvrava bee Barad eitel (Kula Izvora) kod eitel Siriona (izvora Siriona), gde je reka Sirion izbijala sa istone strane Planina Senke. Sador, stari obogaljeni sluga Hurina i Morvene, sluio je tamo mnogo godina kao vojnik, kao to je rekao Turinu. Nakon Fingolfinove smrti u dvoboju sa Morgotom, Fingon umesto njega postade Uzvieni kralj Noldora. Turin ga je jednom video, kada je on sa mnogim od svojih velikaa projahao kroz Dor-lomin i preao preko mosta Nen Lalait, sijajui u srebrnom i belom. Drugi sin Fingolfinov bee Turgon. U poetku, nakon povratka Noldora, on obitavae u kui po imenu vinjamar, pored mora u predelu Nevrast, zapadno od Dor-lomina; ali on je u tajnosti izgradio Skriveni grad gondolin, koji je stajao na brdu u sredini ravnice Tumladen, potpuno opkoljen okruujuim planinama, zapadno od reke Sirion. Kada je gondolin izgraen, nakon mnogo godina rada, Turgon se preselio iz vinjamara i iveo sa svojim narodom, i Noldorima i Sindarima, u gondolinu, i vekovima je ova vilovnjaka utvrda velike lepote drana u najveoj tajnosti, a njegov jedini, strogo uvani ulaz bilo je nemogue pronai, tako da nikakav stranac nikada nije mogao ui u njega, a Morgot nije mogao da sazna gde se on nalazi. Sve do Bitke Nebrojenih Suza, kada je vie od tri stotine pedeset godina prolo od kada je napustio vinjamar, Turgon nije izaao iz gondolina sa svojom velikom vojskom. Trei sin Finveov, brat Fingolfinov i polubrat Feanorov, bee Finarfin. on se nije vratio u Srednju Zemlju, ali njegovi sinovi i ki otili su sa vojskom Fingolfina i njegovih sinova.
18

DECA HURINOVA

Najstariji sin Finarfinov bee Finrod, koji je, inspirisan velianstvenou i lepotom Menegrota u Dorijatu, osnovao podzemnu tvravu Nargotrond, zbog koje je nazvan Felagund, to u prevodu znai gospodar peina ili Klesar peina na jeziku Patuljaka. Kapije Nargotronda gledale su na klisuru reke Narog u zapadnom Belerijandu, gde je ta reka prolazila kroz visoka brda zvana Taur-en-Farot, ili visoki Farot; ali Finrodovo kraljevstvo se daleko protezalo, na istok do reke Sirion, i na zapad do reke Nening koja je stizala do mora kod luke eglarest. Ali Finrod bee ubijen u tamnicama Saurona, Morgotovog glavnog sluge, i orodret, drugi Finarfinov sin preuze krunu Nargotronda: ovo se dogodilo u godini nakon roenja Turina u Dor-lominu.

Preostali Finarfinovi sinovi, Angrod i Aignor, vazali svog brata Finroda, iveli su na Dortonionu, gledajui na sever ka velikoj ravnici Ard-galen. galadrijela, Finrodova sestra, ivela je dugo u Dorijatu sa kraljicom Melijanom. Melijana bee Maja, duh velike moi koji je uzeo ljudsko oblije i iveo u umama Belerijanda sa kraljem Tingolom: ona je bila majka Lutijene i predak elronda. Malo pre povratka Noldora iz Amana, kada su velike armije Angbanda dole na jug u Belerijand, Melijana (kako je reeno u Silmarilionu) upotrebi svoju mo i opasa ceo taj predeo (ume Neldoreta i Regiona) unaokolo jednim nevidljivim zidom od senki i opsena: Pojasom Melijaninim, koji niko od tada nije mogao da pree protiv njene volje ili volje Kralja Tingola, sem ako ne bi doao neko ko ima mo veu od moi Melijane Maje. Nakon toga je zemlja nazvana Dorijat, Zatiena zemlja.
19

D. R. R. Tolkin

ezdesete godine nakon povratka Noldora, okonavajui mnoge godine mira, velika vojska orka se spustila od Angbanda, ali Noldori ih behu potpuno porazili i unitili. ovo se zove Dagor Aglareb, Slavna bitka; ali vilovnjaki gospodari su iz nje shvatili upozorenje i postavili opsadu Angbanda koja je trajala skoro etiri stotine godina. Reeno je da su se Ljudi (koje vilovnjaci zovu Atani Drugi Narod i Hildor Pratioci)pojavili daleko na istoku Srednje Zemlje pred kraj Starijih Dana. Ali o svojoj najranijoj istoriji Ljudi koji su doli u Belerijand u danima Dugog mira, kada je Angband bio opsednut a njegove kapije zatvorene, nikada ne govore. voa ovih prvih Ljudi koji su preli Plave Planine zvao se Beor Stari, i Finrodu Felagundu, Kralju Nargotronda, koji ih je prvi sreo, Beor kaza: Neki mrak lei iza nas, i mi mu okrenusmo lea, i ne elesmo da mu se vratimo ak ni u mislima. Naa srca se okrenue ka zapadu, i verujemo da emo tamo nai Svetlost. Sador, stari sluga Hurinov, govorio je na isti nain Turinu u njegovom deatvu. Ali kasnije je reeno da je Morgot, kada je saznao za pojavu Ljudi, poslednji put napustio Angband i otiao na istok, i da su se prvi Ljudi koji su uli u Belerijand pokajali i pobunili protiv Mrane Moi, i da behu okrutno lovljeni i ugnjetavani od onih koji su je oboavali, i njenih sluga. ovi Ljudi su pripadali trima kuama, poznatim kao Kua Beora, Kua Hadora i Kua Haletina. Hurinov otac, galdor visoki, bio je od Kue Hadora, bejae njegov jedini sin; ali njegova majka bee od Kue Haletine, dok je Morvena, njegova ena, bila od Kue Beora i u rodu sa Berenom.
20