,1 Jadranka Ahlgren

NIKO, NIKO, KAO JA

/No one like me! Belgrade painters; Generation 73-74; 13 years after school/

GENERACIJA BEOGRADSKIH SLIKARA

1973 1974
TRINAEST GODINA POSLE

Irena Bijeli Gorenjak na izlo bi Vladimira Antovi a, 2011

Samostalno alternativno izdanje Jadranka Ahlgren jadrankaahlgren@yahoo.com Beograd, Februar 2012

,2

posve eno Del i mo da nije va no koliko si toga uradio nego koliko si toga pogurao

Milan Del i /1960-2011/

Jadranka Ahlgren - NIKO, NIKO, KAO JA

Knjiga likovnih eseja i kritika, samostalno alternativno izdanje

Sadr aj: uvod/autor/ eseji/autor/:

3 4/11 12/20 21/28 29/40 41 42/53

rad /autor/

Toni Ani in Irena Bijeli Gorenjak Ivana Prlin evi Andrej Bunu evac Vladimir Antovi Nova srpska ikona

Meta-Exibition: Posle deset godina /2009,Power Point prezentacija/ 52/102 o autoru: 103

..........................................................................................................................................
Fotografije: Jadranka Ahlgren;Andrej Bunu evac, Irena Bijelic Gorenjak; Toni Anicin; Galerija Otklon, Mijalko Djunisijevi , Nikola Sari , Todor Mitrovi Fotografija na koricama: Irena Bijelic Gorenjak na otvaranju izlo be Vladimira Antovi a, galeriji Zvono, Beograd, okt..2011 Zabranjeno prestampavanje materijala bez dozvole autora

,3

Beogradski slikari generacije 73-74, individuacija

2009 godine u Beogradu, u galeriji FLU, bila je priredjena grupna izlo ba "Deset godina posle generacija FLU 93-98". Umetnici su bili du ni da za katalog ove izlo be daju par fotografija i kratak opis svog rada ili neku sentencu koja ga poja njava. Te sentence su me pokrenule da napravim jedan digitalni rad sa teoretskim konotacijama o tome ta je kreativno na ovoj izlo bi, a ta ne. Kasnije je ispalo da sam napisala vi e prikaza izlo bi umetnika koje sam u tom radu ozna ila kao kreativne, a u toku tog pisanja sam i shvatila koliko je ova generacijasu u stvari kreativna. Ne znam da je neko skoro u Beogradu pravio izlo bu jedne slikarske generacije, ovu je inicirao Toni Ani in sa par kolega, a za mene je ona bila inspirativna jer sam uo ila da su se kreacija mnogih umetnika, deset godina posle zavr ene akademije, smanjile, umesto da se pove aju, pa sam na osnovu motivacionih re enica datih u katolagu poku ala da analiziram ta je to u njihovom radu pogre no! Pretpostavila sam da su, kad su upisali akademiju svi bili kreativni, ina e ne bi pro li prijemni. Za to je taj potencijal kod nekih kasnije oslabio? U radu sam na osnovu sentenci umetnika, a neki put i samog rada, po to nisu svi umetnici hteli da daju izjave o svom radu, analizirala koji od njih idu pravim a koji pogre nim putem u umetnosti, to jest u svom radu, i za to! U stvari, to je bio rad o kreativnom, koji do sad nisam javno objavila zbog strogih kriti kih vrednovanja koja se u njemu javljaju. Li no smatram da je svako vrednovanje problemati no. Ne zbog toga to smatram da negativne kritike ne treba objavljivati, nego zbog toga to nisam sigurna koliko sam ja kompententna da ih dajem. Zato sam taj rad smatrala a i dalje ga smatram za jedno moje umetni ko delo, proizvoljno, kao i sva druga, i kao takvo ga i ovde objavljujem. S vremenom, a po to su kreativci iz te grupe zaista ne to i napravili, re ila sam ipak da ga objavim. Posebno jer se iz analize date u njemu vidi kako su ene, mnogo vi e nego mu karci napustile svoju kreativnost. Druga stvar koja me je pribli ila ovoj generaciji je to njoj pripada i moj sin Andrej Bunu evac, mada joj se pridru io kasnije, na drugoj godini studija. Primetila sam, i dirnulo me je i to to o toj generaciji niko ne pi e. Kada sam devedesetih obilazila FLU jako me je bolelo i to to nikad pored njih nisam zaticala ni profesore ni asistente... Bila su to ratna vremena i ta generacija je u asno bila prepu tena sama sebi, a vremena su bila te ka... Ovo je knjiga i o umetni kom zahvatu, kako on nastaje, gde i za to? Suvi e te ak zadatak za analizu, ali interesantan... Ovde predstavljeni umetnici su ekstravertni i intravertni. Ono medjutim to im je zajedni ko je ljubav prema boji. Zato je ovoj knjizi pridru en i moj tekst Nova Srpska ikona, o grupi mladjih beogradskih ikonopisaca koji neguju koloristi ki pristup ikoni, a koji su se i dru ili sa ovom genercijom slikara, mada su par godina mladji. Generacija slikara 73-74 u Beogradu, oglasila se bojama, za to? Mo da zato to boje simboli u svetlo i ivot! Boje su odgovor na mrak koji je ova generacija do ivela u toku op teg raspada na prostorima ex-YU devedesetih, u doba kad je ona studirala, kao i sumornog perioda dugotrajnih sankcija, izolacije i tranzicije, koji je usledio kasnije? Mo da nam to najmladja generacija beogradskih kreativaca poru uje da je sve postalo isuvi e crno-belo. Kreativnost se radja u te kim trenucima, tvrdio je Ni e, a ova generacija beogradskih slikara to nam potvrdjuje. Umetnicima ove generacije nije palo na pamet da menjaju svet. Oni su ispravno zaklju ili da bi ih to, u tom trenutku ko talo mo da i ivota. Oni su zato pristupili procesu individuacje. Pred nama je njegov rezultat koji zadivljuje, njihova kreativnost. Jadranka Ahlgren

,4

Istra ivanje oblika, formi i boja Tonija Ani ina

- izlo ba Svetlost, galerija Otklon, Beograd, oktobar 2010 Investigation about form, colour and shape by Toni Ani in
- Exhibition Light , Gallery OTKLON, Belgrade, October 2010

,5

Toni

Istra ivanje oblika, formi i boja Tonija Ani ina

- izlo ba Svetlost, galerija Otklon, Beograd, oktobar 2010.

Ovo je tre a samostalna izlo ba Tonija Ani ina na kojoj nam se ovaj slikar generacije 73-74 sa beogradskog FLU-a predstavlja svojim svetlosnim prostornim instalacijama malog formata, tako da ih mo emo nazvati i objektima ili asmbla ima, na kojima ispituje problematiku samog prostora, njegovih unutarnjih odnosa i shema, to jest njegovej geometrije i arhitektonike, ali i problematiku na e percepcije, a sve to uz pomo UV svetla, ogledalskih preslikavanja i upotrebu raznih boja. Objekti geometriziranih volumena, ne ve i od 50-80 cm. postavljeni su u potpunom mraku na crnim postamentima razli itih visina, pore ani du jedinstvenog koridora po sredini galerije. Kretanje posetilaca osvetljava jedino slabo i hladno, plavo UV svetlo koje isijava iz lampi sakrivenih u njihove postamente, takozvano crno svetlo sa kojim je radio jo i Matis, u vreme kad je pronadjeno, poznato po tome to izaziva fluorescenciju nekih materijala i boja, posebno bele, dok sve ostalo u njemu gubi sjaj i postaje avetinjski sivo, na granici vidljivog. Za to je ovo svetlo interesantno umetnicima, jer koristili su ga mnogi, medju njima i najve i umetnik dana njice koji radi sa svetlosnim instalacijama, amerikanac James Turell? Iz vi e razloga. Jedan od razloga je to ovo svetlo daje hladne boje koje jasno razgrani avaju ivice i povr ine tela i ini da prostor izgleda dublji nego to zapravo jeste, a forme volumenoznije.Hladne boje koriste i arhitekte kada ele da pove aju prostor. Zbog toga, ali i zbog ogledalskih preslikavanja i staklenih zidova punih raznih refleksija koje autor uveliko primenjije na svojim objektima, a delom i zbog mraka u kom gubimo ose aj za prostor, objekti deluju mnogo ve i nego to jesu i pitanje njihove veli ine zapravo se uop te ne postavlja, to je jedan intrigantan psiholo ki fenomen sa kojim je radio autor. Posle boravka na ovoj izlo bi pitamo se ta je to prostor u stvari, da li je to jedna na a vi a mentalna, perceptivna dogradnja , ili realno fizi ka veli ina, i ta je u njemu va nije: odnosi, rasporedi, praznine i puno e, boje, ili mere Odnosi i relacije, koje smo procenili u potpunom mraku, bez svesti o veli ini svega toga, ili, bez merenja i mera, vi e su mentalne prirode, neka vrsta ideo-shema koje mo emo razmatrati od mikro do makro nivoa bez obzira na veli ine i dimenzije. Posebno to se u mraku na a veli ina i mera a koju smo ustanovili kao meru i reper svega, gubi i nestaje Tako, mada veoma mali, najmanji od ovih objekata tretira problem beskona nosti - beskona nog umno avanja slika u medjusobno su eljenim ogledalima i tako generi e beskona ni prostor Kako beskona nost mo e biti mala, pa maker prikazana i na najmanjem uzorku? Ovaj autor radi na ispitivanju percepcije vidjenog sa im su radili I za etnici moderne a sa im se nisu slagali mnogi ne samo tada nego i kasnije. Istra ivanja u umetnosti esto se progla avaju za anti-umetnost i sli no. Li no mi ljenje ove autorke je da umetnik ima pravo da bude radoznao, znati eljan i racionalan u svojim istra ivanjima kojima mo e pristupati i nau no, po to ga to ne sputava u kreativnoj obradi materijalaa to sa naukom nema mnogo veze Nasuprot tome, nau nik nema potrebe niti mora svom radu da pristupa kao umetnik, kreativno, mada se to u poslednje vreme sve vi e

,6
dogadja jer daje dobre rezultate, a posebno dobro se pokazala saradnja izmedju umetnika I nau nika na zajedni kim projektima, posebno u dizajnu I arhitekturi na primer. Drugi razlog za to je UV svetlo interesantno za umetnike danas je taj to se uz pomo njega, na granici vidljivosti, mo e lako manipulisati ose ajem za proctor i navesti posmatra a na nerealne ulne senzacije u vezi sa prostorom, perceptivne iluzije, to je u svom radu najvi e I koristio James Turrell, ije se velike instalacije, perceptivno neodredjenih dimenzija, obi no sastoje od vi e zamra enih soba kroz koje posetilac prolazi u potpunom mraku i specijalnog osvetljenja na pojedinim mestima, na kojima se gubi ose aj za tlo I prostor i mi kao da lebdimo u nekom nepoznatom, obojenom eteru, prostoru, pau inastom i prijatnom, pri tom i prelepih boja. Budu i da su ove instalacije vrlo skupe, Tarell ih nije napravio mnogo, ali je zato njihova prednost upravo nau na, sastoje se od gomile aparata i stvar se da reprodukovati , te one kru e svetom. Ove Tarell-ove instalacije nagove tavaju umetnost budu nosti koja e se sigurno vi e baviti mehanizmima na e percepcije i ulnosti. Objekti Tonijevi objekti su uglavnom transparentni, laganih konstrukcija minimalisti ke konotacije, ravnih ivica i ploha, esto naherenih pod neobi nim uglovima. Od geometrijskih tela zastupljeni su paralopipedi i zarubljene piramide, prese ene ili zase eniena vrhu, sa stranicama u obliku trouglova, trapeza, pravougaonika, rombova i romboida. Materijal je staklo, plastika, sun er, ogledala, drvene letvice. Ponegde je intervenisano bojom. Sve je otvoreno i transparentno Unutra nji prostor je u stvari predmet rada. Pojedini objekti napravljeni su od novih fluorescentnih matrijala, plastike posebnih zrnastih struktura ili obojeni fluorescentnim bojama koje reflektuju UV zra enje ime se posti u specijalni efekti. Pred nama je jedan analiti ki rad sa geometrijski generisanim prostorom u kom le e ili lebde manji ili ve i predmeti, esto intezivno obojeni: lopte, polulopte, tapovi pravi ili izvijeni, u vidu lukova; staklene providne zdele ispunjene plasti nim kuglama i sli no. Uz crnu pozadinu i mrak, forme i boje tih predmeta i odrazi UV lampi, reflektuju se na staklima i ogledalima i umno avaju, pri emu se prostor pro iruje, ponekad i uz pomo takozvanog tunelskog ogledalskog efekta, do u beskona nost. Asambla i su uniformni, to potencira njihov kodirani jezik, poznat samo autoru, tajni jezik njegovih formi i boja, a hladno plavo svetlo potse a nas i na 3D virtuelni svet kompjuterskog ekrana. Poseban kvalitet ovih objekata predstavljaju kaledioskopski generisane slike, do kojih dolazi usled su eljavanja vi e ogledalskih povr ina na istom mestu. Slike se na njima prenose se tada sa jedne na drugu i umno avaju na odre en emati an na in, svesno kodiran i usmeren od strane autora. Objekti na izlo bi nisu imenovani, mada smo par imena prona li na internetu: Crveno oblo, plus uto zapeto, ili, Ogledalo, sund er, UV neon. Ova imena su o igledno opisna, radna, jer ovu vrstu radova te ko je imenovati. D ejms Tarel l je recimo, na po etku svog rada, svetlosnim instalacijama davao li na imena, kao da su li nosti, ali je kasnije, kad je pre ao na ve e ambijentalne instalacije, od toga odustao. Toni Ani in Tonija smo zapazili u Beogradu 2009 na izlo bama Svetlosni subjekti, u galeriji Otklon, i Deset godina posle, izlo ba generacije FLU-a 1993-98. u Galerija FLU. Zapazili smo ga po lako i stvaranja! Retki su umetnici koji stvaraju kao kroz igru, a Toni je jedan od njih. Za takve umetnike mo emo re i da su ro eni umetnici , mada to ne zna i da e oni lak e sti i do umetni ke zrelosti od ostalih, jer taj put nije

,7
nimalo lak. Toni je zatim jedno vreme i predavao na Fakultetu za umetnost i dizajn univerziteta Megatrend u Beogradu, a sad je slobodni umetnik. Ono to na ovoj izlo bi iznena uje je koli ina ulo enog rada. Radi se o predmetima koje je trebalo napraviti i efektima koje je trebalo ispitati, o dizajnu koji zahteva rad u ateljeu, radionici i laboratoriji. Tim pre zadivljuje entuzijazam ovog autora koji je svoje objekte izveo u uradi sam varijanti, u stanu i iz li nih sredstava. Objekti pred nama zapravo su svetle e skulpture, ali se postavlja pitanje ko e ih danas u Srbiji kupiti, i po kojoj ceni? Kako e ovaj autor povratiti svoja ulo ena sredstva? Sli ni objekti na Zapadu imaju svoje kupce. Prostor i svetlo Tajna koja se ovde prezentira nije samo dizajnerska, ve i filozofska, poetska i psiholo ka. Autor se pita ta je to ustvari prostor; ta svetlost; ta boje; i kakva je psihologija, estetika i poetika njihovih suodnosa? Objekti su osvetljeni kratkim UV fluo-lampama, postavljenim uz postolja i delimi no zamaskiranim. Ove lampe po sredini tapa svetle intenzivno svetlo-ljubi asto, a na krajevima tamno-ljubi asto. Ta boja se zato naj e e i javlja na odrazima po objektima. Pojedini delovi asambla a, kao male, lebde e crvene loptice, ili uti izvijeni tapovi, fluorescenciraju na UV svetlo i name u se svojim prisustvom. Interesantno je da za ove objekte autor koristi osnovne boje: crvenu, utu, plavu. Tamno-ljubi astu, on me utim koristi za velike kugle, postavljene u nekim od objekata, metafore tamne mase, zgusnutog prostora(?). One ne blje te, svetlo nestaje na njihovim mat, upijaju im povr inama... One su guta i svetla, a njihova nametljiva masa i gustina tamnog pigmenta bliska mraku, crnom, metafora je inercije, nepokretnosti, za tite i mira topline utrobe Velike Kosmi ke Majke, praroditeljice svega, koju su slavile mnoge stare religiije I civilizacije Da li to zna i da je svetlo, svi oni ljubi asti odrazi po objektima, element nemira? Crvene loptice i uti tapovi me utim, o igledno predstavljaju zasebne entitete, li nosti u prostoru, oni reflektuju boju i svetlo i name u se kao dinamiziraju i faktor kompozicije, unose ivot u pri u. Na e oko se kona no i uvek ponovo zaustavlja na njima. Za to ih je dve ili tri, ili pet? Ili , ako je samo jedna loptica u pitanju, pitamo se sta ona t uradi? Od predmeta u asambla ima javljaju se jo i svetloplave, polutransparentne plasti ne loptice, uvek u mno ini, recimo providna staklena zdela puna ovih loptica Po to one difuzno raspr uju plavo svetlo, potse aju na vazduh, vodu, maglu, vetar Boje U prirodi, plavo je neba i voda, uto sunca, a crveno i zeleno su boje hemoglobina i hlorofila, pigmenata krvi kod biljaka I ivotinja Ove etri boje su nosioci ivota. To su i boje koje Toni upotrebljava za predmete u objektima, ime simboli e seme ivota u njima. To je sr pri e! Nema parafraza, sve je jednostavno, radi se o istra ivanjima same prirode! Sa kalediopskopskim slikama, medjutim, javljaju se i meta-naslaga, slika slike, druga, tre a, peta, pitanje, kritika... um slu ajno generisanje i nagomilavanje, mo da ak i izrugivanje? Ipak, najvi e nas intrigira pri a o bojama, jer ona ima svoju pozadinu, slu ajno ili namerno, ne znamo Nama najuo ljivije boje u prirodi, crvena, uta i zelena, nalaze se u sredini spektra, zato i jesu nosioci ivota, a na e oko je i napravljeno ba tako da njih najbolje uo ava! Sve u prirodi, i ivo i ne ivo, je povezano, tako govori Johann Wolfgang von Goethe u svojoj knjizi Teorija boja, prevedenoj nedavno u Zagrebu, koja ga predstavlja kao velikog prirodnjaka. Goethe smatra da svaka boja u prirodi ima svoje mesto i ulogu . Na ovo se kasnije nadovezuje i Ludwig Wittgenstein, jedan od najpoznatijih filozofa fenomenologa sa po etka moderne, u eseju Opaske o bojama, prevedenom nedavno i kod nas. Goethe-ovu teoriju i sledili su i mnogi slikari modernisti kao Wassily Kandinsky, grupa De Stijl sa

,8
Piet Mondrian-om i drugi. Oni su me u prvima uveli u slikarstvo ekperiment sa istom bojom i formom, geometrijsku apstrakciju, pored Kazimira Malevi -a, koji me utim nije sledio Goethe-a. Sude i po Tonijevoj podeli odredjenih boja na odredjene elemente u instalacijama, rekli bi da i on, bar na ovoj izlo bi sledi Goethe-ovu teoriju boja. Po to se ta teorija sve vi e smatra univerzalnom, mo da I nesvesno. Svetlost Naziv izlo be Svetlost, govori medjutim o glavnom mediju sa kojim umetnik radi na izlo bi a to je svetlost. Tu ne mo emo a da se ne setimo, pogotovo posle Goethe-a, Njego evog poetsko-filozofskog epa o svetlosti Lu a Mikrokozma. Njego smatra da je svetlo nosilac duha u Kosmosu, i ceo ovaj ep je posve en tome. Mi bi medjutim Tonijevo davanje prioriteta svetlosti povezali sa ne im drugim, manje filozofskim a vi e nau nim, u duhu dana njih prioriteta. Svetlost se naime danas pokazuje kao medijum koji bi nam u kvantnoj fizici najpre mogao doneti ta nu nau nu definiciju prostora. ini nam se da je Toni na ovoj izlo bi istra ivao prostor svetlo u upravo u tom smislu, dakle uz pomo svetlosti kao medija istra ivao je u stvari ideju prostora, pa bi tako i naziv izlo be mogao biti: Prostor, ili Svetlost i prostor; ili, Forme, boje i prostor... Prostor je ina e ne to o emu malo znamo... mo da zato to se on u prirodi pojavljuje kao one Tonijeve velike tamno-ljubi aste kugle, kao pasivni, neutralni element, pun neobi nih osobina kao to su mogu nosti prenosa svetla, odraza slika i zvukova ( TV i radi talasi); mogu nosti materijalizacije i konstrukcije objekata i nastanka ivota. Moderna fizika je tek nedavno u sklopu kvantne fizike postavila prvu nau nu definiciju prostora. To se desilo kad je eksperimentalno dokazana dvojna priroda svetlosti, kao estice - fotona i kao elektromagnetnog talasa istovremeno. Od tada, prostor se defini e kao medijum kojim napreduje foton ili njegov alter-ego, elektromagnetni talas, na svom putu koji nikad nije bio reverzibilan /povratni/, ve se kre e samo napred /bar kako je to do sad eksperimentima potvr eno/. Pre toga, prostor su definisali samo filozofi, metafizi ki, poput Kant-a, koji je tvrdio da je on ista forma ljudskog opa anja (dakle ne to subjektivno), ili Leibniz-a koji je tvrdio da su prostor i vreme iluzija Problemi sa prostorom koje su otkrili Einstein i drugi fizi ari, tako e su vi estruki. Prostor je izgleda u interakciji i sa vremenom, a ne samo svetlo u, zakrivljen i vi edimenzionalan. Ipak, intrigantno je to to umetnici u dvadesetom veku po inju ponovo njime da se bave. Taj poja ani interes verovatno i jeste posledica novih nau nih saznanja. ovek, ili, u li smo u umetnost U razlomljenim, kaledioskopskim slikama koje se umno avaju na Tonijevim objektima ogledamo si i mi, publika, ljudi! Po izjavi samog umetnika, ogledala su tu delom i zbog toga. Kao u po etnim scenama filma Kabare , ovek je zalutao u cirkuski lavirint ogledala i ugledao niz svojih deformisanih odraza. Desilo se to u dvadesetom veku iskidani ovek se osetio delom svoje umetnosti. Od tada, umetnost je postala svesna same sebe, a mi njen integralni deo u li smo u umetnost. Tu nam je uvek i bilo mesto, a ako je i bilo nekih perioda kad se ovek nije mogao ogledati u umetni kom delu svog doba kao u ogledalu, ti su periodi svakako bili pogre ni, jer kako misli Goethe i Njego , ovekova sposobnost da stvara umetnost je kruna Kosmosa, bar za sada Drugo, to je Toni mo da hteo da ka e svojim kaledioskopskim slikama je da se ne guramo, jer ako se budemo gurali, eto haosa u prostoru a sa svih njegovih objekata zra i zapravo ne to sasvim drugo, zahtev za po tovanje prostora I nekog u njega upisanog mira i reda Kakva misterija

,9

Monohroma svetlost Razumeli smo sve asambla e na ovoj izlo bi jer oni imaju neku pri u iza sebe, ali dva objekta bez ikakvog sadr aja, monohroma, nismo! Dva fantasti na geometrijski izlomljena prostora, kristala, koji sjaje iznutra obojenim difuznim svetlom, ili, kako se to ka e u Photoshop-u, svetlom koje dolazi niodkuda (a zapravo iz svake ta ke prostoa). Ovi radovi su nam se i najvi e dopali. U njima ima ne eg od iste umetnosti, od njene iskonske velike energije. Manji od njih, prazan, naheren paralopiped trougaone osnove sa zase enim kosim vrhom, uzak i izdu en, obznanjuje nam svojom praznom unutra njo u nepregledni, blje tavo crveni sfumato prostor, rezultat tunelskog ogledalskog efekta koji nas vodi u beskona nost i posebnog osvetljenja ovog objekta. Naravno tu smo i mi, to nas ak i pla i Ova arobna kutija govori nam o tome da u umetnosti ima jo mnogo neodgovorenih pitanja. Ni izbliza nisu dati svi odgovori! Drugi objekat koji nas je fascinirao je u formi zarubljene etverostrane piramide prese ene na pola i otvorene sa prednje strane ka nama, trapezaste osnove i nepravilnih uglova, sa zako enim vrhom i dnom. Napravljena u celosti od ogledala i osvetljena iznutra hladnim, svetlo-ljubi astim svetlom, ova prazna piramida, geometrijski potpuno pravilan, blistav i hladan objekt ima jednu nepravilnost, jednu dijagonalno izbo enu traku, foliju, na svom dnu, takodje veoma ugla anu, blistavu, metalne povr ine I visokog ogledalskog sjaja... U toj nepravilnosti i le i na e pitanje na koje nema odgovora o emu se tu u stvari radi?! O onome to se izvitoperilo? O igledno dakle o nekom predmetu, materiji , a ne prostoru Da li prostor i jeste samo ono to ga konkretizuje, u stvari samo materija ali to ne bi ni primetili da tu nije bilo toliko praznine, reda i svetla Oba ova objekta poseduju visoku univerzalnost jezika geometrijske apstrakcije. Senzibilan i prefinjen, ovo je rad sa misaonom pozadinom i velikim mogu nostima kontemplacije. On nam govori da su prostor i svetlost ne to puno potencijala sa im u umetnosti tek treba raditi.
Jadranka Ahlgren, Maj 2011 /tekst nije objavljen, tra im izdava a/

James Turell ambiental light instalation

,10

Toni Ani in, Objects /nameless/

,11

,12

Iznenadjenje u bojama, geometrijske apstrakcije Irene Bijeli Gorenjak

/ itano na III Programu Radio Beograda u rubrici Hronika, Mart 2009 /published at Radio Beograd 010/

The surprise in colors,

geometric abstractions
of Irena Bijeli Gorenjak

Voda,Vazduh,Zemlja,Vatra Izlo ba slika Irene Bijeli Gorenjak u Galeriji Studentskog kulturnog centra, Beograd, 10-17 Februar 2009.Water, Air, Earth, Fire-Exhibition of Paintings of Irena Bijeli Gorenjak, Gallery of Student Cultural Centre, 1017 February 09 Belgrade, Serbia

,13

Irena

Iznenadjenje u bojama, geometrijske apstrakcije Irene Bijeli Gorenjak

Voda,Vazduh, Zemlja,Vatra Izlo ba slika Irene Bijeli Gorenjak u galeriji Studentskog kulturnog centra, 10 - 17 februar 2009, Beograd

Irena Bijeli Gorenjak, koja je diplomirala slikarstvo na FLU 2001 godine u klasi prof. Dragana Jovanovi a, predstavlja nam se u Galerija SKC-a, Kralja Milana 48, ciklusom akrila na platnu, velikog formata, koji zbunjuje produhovljeno u svojih svedenih geometrijskih formi i eksplozijom boja. Geometriju, duhovnost i boje zajedno, istra ivali su po etkom moderne: Itn i Kandinski u Bauhausu, Mondrijan, Kle, a kasnije, ali bez istra ivanja duhovnog i Op-art i Pop-art i mnogi drigi, sve do kompjuterske umetnosti dana njice koja je medjutim uveliko prevazi la euklidovsku geometriju i bavi se fraktalnom, takodje u boji... Ispitivanje istih boja, onih koje se pojavljuju kad se svetlost prelama kroz prizmu, ne to je na emu medjutim nije radilo mnogo autora. Jake boje se jo od doba Getea smatraju u Evropi za neintelektualne i ki , te ih ve ina autora izbegava. Iz rada ove autorke medjutim provejava velika motivisanost za rad bojom, kao garancija njenog uspeha, jer simbolika boja uvek je i bila li ne prirode, po to univerzalnog klju a za boje kao elementa likovnosti nema! Beograd nam je medjutim ove nedelje priredio iznenadjenje u bojama! U Galeriji Kulturnog centra, imamo koloristi ko-minimalisti ke zen-apstrakcije na papiru Radeta Kunda ine, iz perioda dok je ovaj umetnik boravio u Japanu. Galerija Progres, nudi nam sjaj umetnosti Irana, ije bogatstvo govori o azijskoj sklonosti da se preko divne palete boja uzdignemo do nebeske palete svih zna enja (preuzeto iz kataloga ove uzlo be). U Etnografskom muzeju, jake boje drvoreza kineskih novogodi njih grafika: uta, pink, zelena, plava, prizivaju sre u snagom svog pigmenta! Na kraju iste boje, od plave preko ute, crvene, ljubi aste i tamnomrke na geometrijskim apstrakcijama Irene Bijeli Gorenjak u SKC-u donose nam i neo ekivanu ikoni nost njenog rada. Tematika Irene Bijeli Gorenjak je mitska: Voda, vazduh, zemlja, vatra. Ovo ne zbunjuje po to smo na mitsku tematiku kod na ih najmladjih autora ve nailazili. Verujemo da je to posledica rata i beznadja kroz koji je ova generacija pro la 90-tih. Oni su tada sebi postavili bazi no pitanje: ko sam i za to ivim? Odgovor na to pitanje uvek je mitski - otkri e tajne sveta! Kod ove slikarke, taj odgovor je stigao u vidu arhetipskih slika: sunce ili u arena zvezda koja nosi ime njenog sina, slika David ne znamo ta no ta predstavlja taj krug koji isijava u tami; plavi krug vrtloga da li

,14 magle ili vode ili oblaka uglavnom slika se zove: Vrtlog. I boje su arhetipske kod ove slikarke boje duge, sa otklonom ka tamnijoj gami, jer po K. G. Jung-u boje i jesu kategorije imaginacije za razliku od kategorija razuma... vizuelni fenomeni slikovnog karaktera, tavi e "karaktera tipi nih slika", arhetipske forme... Na ovim slikama je materijal, pastuozni namaz, takodje va an a i tekstura, to nas potse a na enformel, a na sliikama se pojavljuje i reljef, to jest slika prelazi u prostor, tre u dimenziju, i postaje slika-objekt, to predstavlja iskustvo asambla a kog su radili kubisti ali i mnogi drugi. Taj objekt je obojeni objekt ili objekt u vezi sa bojama (!), to je ne to potpuno novo i pisac ovih redova eljno o ekuje nastavak rada ove autorke da vidi [ta sledi, gde e dalje voditi njena istra ivanja. U praznom Kosmosu nema boje, ali o tome ovde nije re . Ovde je re o ivotu na Zemlji o bojama! Upravo zato istra ivanja boje uvek su vezana i za forme, oblik... Boja bez oblika, za nas gubi zna aj! Istovremeno, oblici neadekvatnih boja esto iritiraju kao pre-ozna eni. Istra ivanja povezanosti oblika i boja svrstavaju se u psiholo ka istra ivanja i bila su zastupljena oduvek kako u religijama: Tantra-art, antropozofija, zlato Vizantije, tako i u dizajnu, posebno industrijskom, po ev od dvadesetog veka. Ono to medjutim zbunjuje je upotreba boja i u le enju, uticaju na mase kroz jake simbolizacije pojedinih od njih i sli no, a to se takodje danas sve vi e nau no istra uje. Slikarstvo i ostale umetnosti koriste boju simboli no, kao jedan poetski element slike, ili nau no, kao likovni element sa kojim se mogu posti i odredjeni efekti, a to se prou ava. Rad sa bojama Irene Bijeli Gorenjak predstavlja slobodno istra ivanje u kom autorka istra uje valere, geometrijske forme i boje, ali i fleke - amorfne forme i boje... Kolorit je jak i dat sa puno kontrasta svetlo-tamno. Koriste se uglavnom osnovne boje i njihovi valeri, ali neki put i komplikovane me avine, prljave boje... Ozna enje na slikama nosi i sam materijal: prah, zrno, namaz, ispup enje ili udubljnje, ali ipak, najvi e boja, pa tako bela linija koja slobodno putuje kroz razli ite, esto razjedinjene delove slika, diptiha i triptiha, predstavlja i njihov najva niji ujedinjavaju i element, jer je mi simboli no itamo kao zrak svetla, a ona time dobija mitski karakter. Sloboda autorke ide jo dalje. Obrada formi bojom, ponekad je suprotna stvarnosti: na ivicama formi boje se poja avaju umesto da slabe; svetlosni zrak pred nama se raspada na boje koje odle u u raznim pravcima, to se u prirodi nikad ne dogadja; ili se radi o svetlu koje ne postoji, sem u snovima, kao kad valeri plavog na Ireninim slikama odredjuju sveprisutno, kosmi ko, difuzno plavetnilo neba i vode. Kao to i sam naziv izlo be govori, na ovoj izlo bi abstrakcije tema su osnovni elementi... Na izlo bi ima i jedna abstraktna linija - izuzetak, prepoznatljiva kao deo pejza a - vrhovi brda. To nam govori da ova apstrakcija ba i nije od onih zakletih ali za divno udo i jeste, ne mo emo re i da nije, ak je i isto geometrijska, ako izuzmemo tu liniju koja deli dve boje, crvenu i crnu, brda i nebo, na slici Iz grotla. Tako se ispostavlja da je ne to prepoznatljivo iz prirode, mimeti ko, istovremeno i abstraktno, to ne bi trebalo da bude, ali jeste... I to je ono novo kod Irene to zadivljuje... Umetnost se menja, zato ni abstraktno danas nije isto kao abstraktno ju e, a za ove primere nalazimo da su iako prepoznatljivo mimeti ki zapravo abstraktni, to nije paradoks nego izraz na eg izmenjenog pogleda na svet danas koji sada vidimo kao prirodu i abstrakvciju istovremeno...

,15

Iz grotla Za to da ne, stole e sa ivljanja sa abstraktnom umetno u svakako je ostavilo traga, mada je ovaj fenomen poznat i od pre, iz domena duhovnosti Zen-budizma, pa se tako u dostupnoj literaturi o zen-prosvetljenjima esto mo e na i isku enik koji tvrdi da je u samom trenutku zen-prosvetljenja svet i prirodu sagledao na potpuno nov, druga iji na in, to ga je okiralo do te mere da se mesecima posle toga oporavljao, mada mu je to iskustvo kasnije donelo mnogo smirenije stanje svesti nego to je ikad ranije imao... Ovde moramo konstatovati da je Zen-umetnost veoma svedena i abstraktna, zapravo prva moderna abstraktna umetnost, jer ne zaboravimo da je i tkz. primitivni ovek imao abstraktnu umetnost, to jest da ovek generalno ima potrebu da abstrahuje a to je zapravo odlika njegove duhovnosti, duha... Deo duhovnosti ovih slika treba tra iti i u dugogodi njem ikonopisa kom radu ove autorke, koji medjutim nije lako itljiv sa samih slika, sem to se neke od njih sastoje iz vi e fragmenata kao kod ikonostasa diptisi i triptisi. Triptih Fancy, je tako jedna vrlo moderna slika ali duhovna... Ona je blaga, lepih boja i mogla bi da ulep a neki fini butik ili oping mol, to govori i njeno ime fancy ukusno, ma tovito, u trendu! Primetili bi je dok bi kupovali i to bi nam ulep alo dan! Ali, ona se ne bi uklopila u prostor nekog jeftinog butika, njena estetika je estetika vi eg reda u uzvi enoj harmoniji ljubi aste boje. To nije obi na likovnost, to je dobra likovnost... I mada naizgled sasvim obi na i jednostavna ova slika je po svojoj su tini vi eslojna, zapravo veoma komplikovana, ikoni ke prirode, a to se i vidi kad se u nju malo dublje zagledamo, pa jo dublje, pa jo dublje... Sve vreme pri tom, mi ose amo i da se ona nama otvara i kao da nam ne to daje, neku blagost, lepotu, harmoniju, ne to veoma pozitivno...

,16

Fancy, 130x165cm

Slika Ultraviolet, nasuprot tome sastoji se od jedne jedine velike ljubi aste fleke, ali kakve fleke! Fleke sa velikim F, koja zauzima celo jedno platno, reljefne i radijacijski zra e e, ultraultraviolet! Arhetipska, budi ona u nama ose aje, podse a nas, govori nam, uzbudjuje nas...

Ultraviolet

,17 Ciklus ove autorke prikazan na izlo bi, prijatno nas je iznenadio. On govori i o tome kako je va no isterati jedan ciklus! Tek sa ciklusom, u desetoj, petnaestoj slici, kad se same od sebe pove u ruka i glava, nastaju najbolja dela kao ista apstrakcija Ultraviolet. To se ne mo e uraditi iz glave... to ruke rade same ... kao na minijaturama Kunda ine samo ovaj put monumentalnih razmera. O igledno se radi o autorki sna nog likovnog potencijala. Pravilo kod takvih autora je da su individualisti. Takva je i Irena Bijeli Gorenjak. Niko od mladje beogradske generacije, a ni starije, ne radi ni ta sli no.

Zalazak, 60x50

,18

Izvor, 100x120

,19

Talasi

,20

Davidovo rodjenje, 95x95

,21

Slike i crte i Ivane Prlin evi

Paintings, Ivana Prlin evi
/ itano na III Programu Radio Beograda, Hronika, Jan 2011/ Published on Radio Belgrade 2011/

,22

Prikaz izlo be SVE INA - Slike i crte i Ivane Prlin evi ,

Galerija zadu bine Ilije Kolarca, Beograd, Studentski trg 5; Januar 2011 / Review of Ivana Prlicevic exhibition Freshness, Gallery Kolarac, Belgrade, Jan. 2011/

Ivana Ivana Prlin evi rodjena je 1974 u Beogradu gde je zavr ila Fakultet likovnih umetnosti, slikarstvo, u klasi profesora Jovana Siva kog 1998, i magistrirala 2007 u klasi profesorke Andjelke Bojovi . lan je ULUS-a od 1999. Udata je i majka dvoje dece. ivi u Beogradu. Ovo je njena osma samostalna izlo ba .................................................... SVE INA / 'Freshness' / Na izlo bi koja se ovog meseca odr ava u galeriji Kolar eve zadu bine u Beogradu, Ivana Prlin evi nam se predstavlja svojim najnovijim radovima, slikama i crte ima nastalim pro le godine za vreme studijskog putovanja po Azurnoj obali. Temat izlo be je pejza . Slike su radjene uljem ili akrilom na platnu, mada ponekad na njima ima i gva a, dok su crte i u kombinovanoj tehnici: tu , akvarel, gva . Formati su srednji i veliki a kre u se u rasponima od 20x30cm. do 100x200 cm. Predstavljeno je etrdesetak radova, mediteranskih pejza a, po na inu slikanja stilski ujedna enih, uradjenih u ve prepoznatljivom rukopisu ove autorke koji se sve vi e emanira, a kog karakteri e izra eni kolorizam svetle game i specifi an potez etke, takozvana iskidana linija, tehnika u kojoj se slika potezima raznih usmerenja i vrsta pastuoznosti, kod Ivane nekad i jako duga kim mada je izvorno ovaj potez bio zami ljen kao kratak. Ovim se na slici dobija utisak raspr enosti svetla. Ivanini potezi etkom u stvari grade volumenoznosti koje su prozra ne i vazdu aste i koje u svakom deli u pro ima svetlost. Platno esto ostaje i nepokriveno bojom. Kolorit je intenzivan, sli no sjaju boja napolju, u podne, i povi eno svetle game. Povr ine su obradjene potezima iskrzanih ivica koji se preklapaju. ovek je ponekad predstavljen samo kao tamna mrlja, sa malim kru i em umesto glave, vertikalom ili ovalom umesto tela i crticama umesto ruku i nogu. Ove ruke, naj e e jedva vidljive, neobi no su va ne jer Ivanin ovek uvek ne to radi, bere vo e, vozi brodicu ili bicikl, ne to nosi. Mada nas slike potse aju na plenarizam, raspr enost linija na njima je mnogo drasti nija a kontrast svetlog i tamnog manji, nego kod impresionista. Ivana zapravo svoju sliku crta bojom,

,23 esto i crnom. Ovim, ona reafirmi e japansko slikarstvo koje je ina e bilo inspiracija moderne, Pjera Bonara za uvodjenje novih tehnike slikanja iskidanom linijom, a kasnije i Gogenu i Matisu za izvla enje kontura figura i predmeta crnom bojom uz intenzivnu obojenost ploha.Ovakav pristup daje slikama pove an energetsko-emotivni naboj mada su prizori koji se obradjuju svakodnevni. Umetnik nam poruku ne prenosi bukvalno, scenskim sadr ajem, nego simboli ki, likovnim rukopisom. Iako labava, zbog silne lelujavosti linija a ponekad i upotrebe isuvi e svetle game boja, kompozicija slike je dobro postavljena. Pa ljiv odbir ve no aktuelnih tema kao to su: ljubav, lepota, tajne prirode i sli no, diskretnih po svojoj konotaciji, ini da slike nisu nimalo agresivne. Nazivi su klasi ni: Put ka pla i, Pogled na more, Behar, Brodice. Prime ujemo da na ve ini slika i crte a postoje dva plana, prvi, li niji i ekspresivniji, sa drve em ili biljem kao najobi nijim kaktusom, na primer, u prvom planu, i drugi, pozadinski, sa pejza em, koji slici daje dubinu i harmonizuje je. Drugi plan, pejza , esto se pojavljuje kroz ovalni otvor u prvom planu, istinu medju drve em i sli no, a to kod posmatra a izaziva utisak za ti enosti. Neki put medjutim slikar je na alu, u ba ti ili pred nekom ku om koju posmatra i bele i. I tu, postoje dva plana. Prvi je recimo kamenje na alu a drugi, more. Dramatika se obi no de ava u prvom planu, gde sve buja u specifi nom koloristi kom grafizmu ove autorke, dok drugi plan donosi kontemplaciju i smirenje. Ponekad se medjutim dramatika slike pojavljuje u oba plana, kao na slici Zaljubljeni, gde se u drugom planu oblaci sudaraju u intenzivnim koloristi kim koliziijama, privla e na pogled i uznemiravaju nas. Ova slika puna snage, mada je uradjena skoro u kroki tehnici, po stamenosti svoje kompozicije i izra enoj emotivnosti, potse a na slike Save umanovi a, samo u modernizovanoj verziji. Na njoj je ina e prikazan zagrljeni par, u mornarskim majcama, sa ledja, kako sedi na klupi i posmatra more. Razlaganje slike na buktinju razli itih poteza i boja, kao i slikanje napolju, govore o impresioniati kim, post-impresionisti kim i ekspresionisti kim uticajima, ali stamenost i harmonija kompozicije, o te nji ove autorke za povratak na klasi no u slici. Samo to je sada ovo klasi no modernizovano jer modernost je imperativ na eg vremena. Naziv Sve ina odgovara izlo bi, jer ta je sve ije od povetarca u hladu borove ume na moru. Priroda je prelepa, poru uje nam Ivana i sama delom poreklom sa mediterana, a mi, dok posmatramo ovo par e sjaja sun evih boja, pitamo se, da li je do lo vreme da i mi po nemo da propagiramo ne to sli no. Linija, boja i sloboda Boje na slikama su svetle, moderne, sa puno hrome i nijansi: Svetlo- uta, oran , svetlo-zelena, svetlo-plava, roze, tirkiz, a kao akcenti javljaju se i sve ostale boje. Od tamnih boja tu su ljubi asta, modra, braon, tamno zelena. Tamni tonovi su takodje hromatski bogati. Ivanine boje potse aju na kompjuterske boje, danas dominantne u umetnosti, te koren ovog kolorita treba tra iti i u njegovoj aktuelnosti. Jedna slika tako ima intenzivno uto-zelenu pozadinu koja ini ak sedamdesetpet posto njene povr ine. Do Pop-arta ovo je bilo nezamislivo u slikarstvu ali danas ne! I name taj se danas pravi u toj boji, takvo je vreme. Govor boja, izmenio se vi e od sveg ostalog u slikarstvu u poslednjih sto godina. Povratka nazad nema. Kada danas pogledamo Bonara, njegove boja su tamne. Mada koloristi ko, ovo slikarstvo ne mo e se svrstati u kolorizam jer se bazira na zabele ci koja je data crte om. Boja je ovde tek u drugom planu. Linija je glavna, ak se i kro nje drve a esto

,24 popunjavaju samo masom isprepletanih linija a i kad se popunjavaju plo no u pitanju su plohe nepravilnih ivica, koja nastaju ili nestaju bez nekog vidnog razloga. Priroda je na ovim slikama uhva ena u emanaciji svojih sila: grane i jedra se povijaju na vetru, more je zatalasano, zalazak sunca boji rumenilom okolinu. Na njima, posle sto godina dominacije abstraktne umetnosti u slikarstvu, umetnik se ponovo vra a klasi noj temi pejza a. ovek, u svojoj malenkosti, o igledno jo nije dovoljno sposoban da se posveti samo teoriji i teoretskim diskursima u umetnosti. Jo uvek mu je potrebno simboli no u slici, emocije, poetika. Ivanina ruka slobodno hoda, pi e, radi, mestimi no i brlja, ali uvek promi ljeno, skoro, ali zapravo nikad divlje, pa ljivo iscrtavaju i najva nije poente naizgled obi nih prizora. Neki put, mada retko, ove linije se seku, boja se me a i prlja a na tim mestima se radja ne to novo, nova boja, novi uzlet nekog drugog poteza u nekom drugom pravcu. Upravo ta sloboda da se linija kre e vijugavo a da ne odluta, da stane kada treba mada je prethodno hodala naizgled nepredvidljivo, hrabrost da se linijom upusti u ispunjavanje povr ina, govore i o likovnoj zrelosti ove autorke. Zbog slobode svog rukopisa, njen rad, kad je i najklasi niji, kao na slici Primorska kamena ku a, ulje na platnu, 50x50 cm, moderniji je nego mnoge neo-avangarde danas, koje u stvari u sebi nemaju ni ta originalno. Ivana je po zavr etku studija va ila za jednog od najtalentovanijih beogradskih mladjih portretista. Neko drugi na njenom mestu, te ko da bi se usudio da i dalje eksperimenti e. Njena magistarska izlo ba iz 2007 i izlo ba u galeriji Otklon 2009, predstavljale su prelaz ka slikama koje nam danas predstavlja. Vidimo da iza njih stoji vi egodi nji rad. Za mlade, tek zavr ene slikare, najva nije je upravo to da razviju sopstveni stil, da se oslobode akademije. ini nam se da je ova autorka u tome uspela. Slike su joj vi e nego ranije oslobadjene formalizma, crte je lak i i fluidniji, elaganiji, a kompozicija je vr a. Kad umetnik ima ta da ka e, a poseduje i ve tinu da nam to prenese, dovoljno je samo i par poteza etkom da se ostavi trajno kvalitetan zapis. A i kad boje potamne, takvi zapisi ne gube na kvalitetu. Ili, u dve re i: prava umetnost. Dodatak: Deo teksta "Neka druga linija", o izlo bi I.Prlin evi Kro nje i plodovi, galerija Otklon, Beograd, 2009 /objavljen delimi no na internetu/ Ma ke u mom dvori tu , dijagonala, i bun Ru a Na sliciuradjenoj prete no u svetloplavim i roze tonovima, ovla potezima etke, naslikano Ma ke u mom dvori tu, je pet ma aka i onda je preko cele slike povu ena jedna dijagonala. Slika je moderna po svojoj svedenosti i grafizmu. Mada naslu ujemo ta dijagonala na slici predstavlja: konopac za su enje ve a ili neki kabl, ona nas pla i... ona je kruta i name e se, a mace su male i slabe... Tako je, u samo par poteza, autorka rekla sve o ivotu danas. Nad ru i astu iluziju o sre nom ivotu malih maca (nas), nadnela se upozoravaju a pretnja dijagonale. Ovakav govor sli an je Zenu, to je sa eti govor, govor kroz simbole a simbole predstavlja sve na slici: sama forma slike kao i forme na slici, kompozicija, boje. To je u stvari pravi govor slike i to je ta prava slika ili klasi na slika. Za to bi to morali biti flamanci ili Rubens... Na ovoj izlo bi ova slika je i kupljena. Kvalitet neosporno nalazi kupce. Kupci su je videli na internetu i zaljubili se u nju. Nije im mo da bilo jasno za to, ali ovoj kriti arki jeste, zaljubili su se zato to je prava. A kupci su mladji ljudi... mo da nikad ne bi ni kupili ne to klasi no. Klasi an dobrostoje i par, samo u modernom izdanju, ba kao i ova slika. Po to se

,25 radi o mladoj autorki, ova, kao i neke druge njene slike: Ivan u dvori tu i Ku a sa plavim prozorima, koje su na neki na in ak i misti ne, nagove tavaju njen dalji razvoj i uslo njavanje njenih tema.

Ivan u dvori tu

Ma ke u mom dvori tu

Na alost, mi danas nismo bogati. Ivana ivi u braku sa dvoje male dece i nezaposlena je. Tim je interesantniji njen glavni temat na ovoj izlo bi: Kro nje i plodovi. Izbor takvog temata govori o njenom buntu, protestu i optimizmu. Slikarka ne eli siroma tvo, ona eli bogastvo! Njega i pronalazi u bogastvu prirode i poimanju jedinstvenosti i bogastva svakog ivotnog trenutka. To i prili i mladosti. Na izvestan na in, priroda je za Ivanu uzor savr enstva jer kao to ovek gradi svoj dom tako je i priroda sagradila dom za sve nas, po Ivani, vrlo prijatan, pun prelepog drve a, plodova i cvetova. U njemu mo emo zaista u ivati: tu je drvo jabuke, procvetala vi nja, smokve koje se su e na dalmatinskom suncu i dve zagrljene bele breze kao simbol supru nika, zauvek vezanih korenom ali razdvojenih debala, pod prelepim plavim nebom, na zelenom polju... Slika Ru in bun, koju kao savr enstvo Ivaninog rada izdvajamo na kraju, mo e nam pru iti utehu kad se umorni vratimo sa posla, iz sivila velegrada. Ima na njoj takvih bojenih prelaza sa oran -roze i svetlo plavog na lila, i zelenih stabljika, to nam sve momentalno osve ava um i vra a veru u ivot, mada je to samo obi no cve e... Istovremeno, kompozicija ove slike vrlo je jednostavna par cvetova i grana... Ova slika, po svojoj jednostavnosti i kvalitetu, potse a na visoke domete srpskog enskog slikarstva u delima Nade de Petrovi , ije smo slike nedavno ponovo imali prilike da vidimo na izlo bi Sto godina srpskog slikarstva, u galeriji Akademje nauka, medju radovima njenih kolega, savremenika, i tom prilikom jo jednom uo imo njihovu superiornost. Generacija kojoj dr ava nije dala ak ni posao, pokazuje nam da kakvih je kvaliteta do la sama. Ivanino delo pleni svojom jednostavno u iza koje stoji misterija. Priroda je prelepa, poru uje Ivana, ista srca?

,26

Brodice /Boats/

Jabuka /Apple/

Ku a sa plavim prozorima /House with blue windov /

Ivan u dvoristu, ulje / Ivan in the garden, oil /, 30x35

,27

Ba ta, ulje75x150 / Garden/

,28

Grm ru e, ulje, 100x70 /Roses/

,29

andrej bunu evac: pitanje patnje i sre e - undergound ikona

An essay about the exhibition The Last Days of Belgrade painter, 1974, Andrej Bunusevac Esej o izlo bi slika Andreja Bunu evca POSLEDNJI DANI, 2010

,30

Pitanje patnje i sre e - undergraund ikona

Andrej Bunu evac: Izlo ba slika i crte a "Poslednji dani", Mala galerija Doma kulture Studentski grad, Beograd, 09-18.IX.2010 Andrej Bunu ev c je slikar ml e gener cije, ro en 1974 u Beogr du, koji se izra ava neposredno, ekspresivno, iznose i na platno slobodno svoje emocije, pa i strah, pometenost, tugu i bezn e. Time on sliku optere uje psiholo ki i daje joj poetski naboj. Njegova glavna tema je pri a o us mljenom pojedincu-li nosti, urb nom et u koji transcendira prizore iz okru enja pun unutra njih konflikata, otu en, napet do pucanja, to nas potse a na predmodernu, posebno poeziju Lotre mona nastalu u kafkijansko doba visokog eklekticizma. Sli no ukletim pesnicima predmoderne i Andrej nagla ava samodestrukciju kao vid bega iz nepodno ljive stvarnosti, ali sada sa Beogradjankom u pozadini svojih slika. Time, on saop tava da je i dana nji hipertrofirani grad, kao i onaj zaga eni i siroma ni na smeni devetnaestog u dvadeseti vek, postao mesto enormnog otudjenja, nehumanosti, muke, borbe i konkurencije. Dru tvo se dehumanizovalo, a dehumanizovani lako postajemo plen zla. Grad danas, od dva ili dvadeset miliona stanovnika, opasno je mesto u kom smo usamljeni, prepu teni na milost i nemilost samima sebi, a u potro a ki-ulep anoj slici sveta postali smo konzumenti bez duha, depresivni i destruktivni, poru uje nam Andrej. Treba na i smisao i sadr aj ivota koji e smiriti proplakalog slikara sa plakata ove izlo be... Mnogi od nas, danas, vi e u tome ne uspevaju. Beogr d je uvek im o slik re koji su se odv j li od main stream-a i isticali individualizmom, po ugledu na francusku likovnu scenu koja je gajila pluralizam a iji je uticaj kod nas uvek bio jak. Andrej spada u jednog od njih, a njegova li na poetika je utenti n i vrlo senzibiln . U njenom centru je ovek, t vi e, njegov n jfiniji deo: refleksije, emocije, psih ... pitanja li ne patnje i sre e... Koncept i postavka Izlo ba se sastoji od tridesetak crte a i slika srednjeg i velikog formata, postavljenih u jedinstven niz koji zapo inje crte ima a zavr ava se slikama. Na po etku, pred nama su mirni, depresivni portreti ljudi uradjeni u realisti kom maniru, minuciozno, grafitom ili olovkom u boji. Prvi od njih je jedan tu ni par koji roni obilje suza, a koji krasi i plakat ove izlo be. U mu karcu prepoznajemo Andreja. U svojim pojedinim delovima, ovi portreti se gube u belini papira, dekomponuju i rasta u... Slede tematski slo eniji crte i u kojima portret i dalje dominira, ali ije se crte sad ne gube u belini papira ve u kakofoniji raznih deformacija i novih tema koje izrastaju na njima: lica postaju kocke, dehumanizovana, ili se preta u u abstraktne kubisti ke kompozicije, sa kojima na njima izrastaju nove scene i sli no. Kolor ja a, a crte postaje sve robusniji. Crte "Antihrist 2" javlja se zatim na prelazu crte a u slike, minimalisti ki, uradjen u par kontinualnih linija i u potpunosti obojen. Pred nama je lep plavokosi ovek sa nao arima za sunce i kompjuterskim slu alicama iji kablovi zavr avaju u lobanji, a ne u u ima, dok se kabl na grudima pretvara u zmiju... Ovo neo ekivano otkri e da se radi o kiborgu, kao i mnogi drugi

,31 detalji sa Andrejevih slika, esto veoma sitni tako da ih tek kasnije uo avamo,"sa zadr kom", automatski stvaraju horor u nama... I mada znamo da se radi o slici, u nama se radja strah od dehumanizacije. Izgleda da je i on negde duboko ugradjen u nas. Zaista ubedljivo! Posle crte a slede slike u eksplozija jakih boja, simbola i nadrealisti kih scena, ali teme su i dalje mra ne. Pored portreta, sad se javljaju grupne scene u eksterijerima, enterijeri i sli no... Slike su razli ite po utiscima, ali neke od njih, kao " arobni breg 1", jedna od tri slike iz istoimene serije, po svemu specifi ne. Ovaj pejza sa dva vulkana na ijim obroncima raste udno bilje uz kog se mirno kre e bela irafa, mada sa prete im suncem crvene boje, dok na drugim slikama sunce zna biti ak i crno, nikad uto, zapravo predstavlja predeo Raja, ali Raja bez ljudi, u kom egzistiraju samo biljke i ivotinje, nevini, oni ija su srca ista... Ekskomunikacija oveka, boli... Pogotovo to je odmah jasno da se radi o Raju, najvi e po toplom i blagom svetlu koje sa ove slike zra i mirom i spokojem, to je postignuto specijalnim tehnikama podslikavanja koje je Andrej savladao na studijama ikonopisa pri Akademiji SPC u Beogradu. Na ikonama je naime, veoma va no posti i to specifi no unutra nje svetlo ikone, koje u stvari zna i ljubav i jedinstvo. Ovo je i jedina slika na izlo bi koja poseduje duboki unutra nji mir, dok su ostale scenografski i psiholo ki komplikovane i uznemirenog duha, sa udnim polu-ljudskim, polu- ivotinjskim figurama, geometriskim ili amorfnim abstrakcijama, mini-scenama sa puno ljudi uradjenim veoma precizno mada se radi o detaljima, velikim praznim poljima iste boje i sli no. Niz slika se zavr ava slikom " korpion", na kojoj oveka- korpiona, nagog do pojasa, u kratkoj zelenoj majci sa plavom 3D zvezdom na grudima, neko ubija iz daljine, dok sija crno sunce... Postavku bi protuma ili kao put od depresije do depresije, sa kratkim uvidom lepote u sredini. Ona zapo inje crte ima na kojima ljudi pla u i gube identitet do te mere da se rasta u u belini; u svom sredi njem delu raskrinkava uzrok patnje i otudjenja u Antihristu-kiborgu, da bi nam zatim otkrila nedosti nu lepotu u slicie " arobni breg 1", i svo bogastvo ivota, predstavljeno simboli no kroz haoti ne scenske zahvate i kakofoniju jakih boja, na drugim slikama na kojima se. Andrejev junak javlja kao upitani ovek, ili heroj, tematski sad mnogo aktivniji, ali jo uvek depresivan i nemo an, a na kraju strada, to sve govori o autorovom pesimizmu. Prenagla eni pesimizam govori medjutim o ne em drugom, o patnji za neostvarenom lepotom i ljubavlju i te nji za boljim svetom. Zato su francuski ukleti pesnici bili i ostali na ceni, tek ivot bez vizije je krajnji pad, ono to sebi ne smemo da dozvolimo, glavna je poruka njihovog dela... Vizuelni glamur i psihologiziranje Ono to sa ovih slika pleni je vizuelni glamur i psihologiziranje. Svaka slika je pri a za sebe, vi eslojna, podlo na analizi, puna scenskih zahvata i boja. Autor radi spontano, iz prve ruke. Kompozicije su upe atljive i dobro postavljene, crte senzibilan, kolorit interesanan. Nanos boje je tanak i ravan ali linija i povr ina su nekad i rogobatne, grubo obradjene. Po tom pitanju autor se igra: neki delovi su samo ovla predjeni bojom, neki grubi, a neki fini. Autor govori i samim na inom slikanja. Na slici "Hoda ", glavni lik je uradjen jakim, osnovnim bojama, pastuozno, skoro reljefno, dok je pozadina obradjena plo no, u tamnoj gami. Taj rad sa kontrastima daje slici sve inu i ar. Ni ta se na njoj ne bi moglo izmeniti a da se ne pokvari celina. Sve je ta no onako kako treba da bude. Nebo na ovoj, kao i ve ini ostalih slika je medjutim neka tre a dimenzija - intenzivno monotono svetloplavo, nastanjeno oblacima svaki put drugih boja: beli, oran , crni. Ono u stvari predstavlja tre i element prirode, pored oveka i pejza a ili urbanog

,32 okru enja... onaj duhovni, vi eg reda, uvek isti... Geometrizirani oblaci, naj e e u obliku elipsi, pore ani su u pravilne nizove to nagove tava da nebom vlada red. Po tome, ove slike su ikoni ne, one govore da svetom vlada neka Vi a sila, ali uredjena hijerarhija oblaka spram haosa na zemlji, govori i o disharmoniji... U svakom slu aju ovo su slike koje teraju na razmi ljanje, pune simbola. Simboli ne su i boje sunca: crno, belo ili crveno; sitne ivotinje: papagaji i irafe, uvek drugih boja... ega je simbol bela irafa danas u Beogradu, ili crna irafa sa utim ta kama? Po svojoj simbolici, ove slike predstavljaju pravu poslasticu za psihoanaliti are. Scene medjutim nisu tu radi igre i zabave. To su psiholo ki nabijene, simboli ne scene, pa zato Andrejev rad ima te inu. Teme su bolne - disfunkcija pojedinca u dru tvu, i anga uju celo na e bi e. Psiholo ki te ak, Andrejev rad donosi i katarzu, ono to se visoko ceni u umetnosti Zapada jo od antike, kad je katarza smi ljena kao jedan od najva nijih elemenata tragedije. Publika mo da i ne razume delo, ali pojedine scene je diraju, ona ose a empatiju sa glumcima, indentifikuje se sa njima, zajedno sa njima se emotivno prazni i opu ta. Sr umetnosti nije lepota, ve dobrota, o i enje od zla, a do toga se sti e kroz katarzu, jer kako govori Platon u Gozbi i Dr avi: dobro je lepo, i obrnuto. Undergound i rat Okretanje psihologiji, traganje za simbolima i psihodelija boja vuku svoj koren iz undergound slikarstva i njegovih uticaja na rok kulturu krajem sedamdesetih godina na ex-YU prostorima, poznatih u muzici kao pokret novog talasa /New Way Music/, veoma zastupljen i kod nas u periodu visoke urbanizacije ex-YU, pred rat devedesetih, kad se na ovim prostorima ivelo veoma dobro. Ovaj autor je svojevremeno, kao tinejd er, u estvovao u beogradskoj novotalasnoj sceni, kao bas gitarista prve postave rok grupe Nemanje Koji a, Kojota. Slike su medjutim obele ene i ratom, desetogodi njom izolacijom Srbije i njenim kasnijim osiroma enjem i depresijom mladih koji su odrastali ba u tom periodu... Kao i sve generacije umetnika koje su pro le rat, i ova bolno reafirmi e teme nemo i pojedinaca u dru tvu. U ratu je pojedinac samo topovsko meso, a to se te ko zaboravlja... O toj pusto i, ovaj autor svedo i ne pla e i se. Treba na i smisao ivota koji e smiriti proplakalog slikara. Na zelenim padinama vulkana slike " arobni breg 2" raste setno rastinje pognutih i iskrzanih grana, a tek negde visoko gore uzdi u se bele, snegom prekrivene vulkanske kupe okupane zlatom... Na umetnik potencira razliku izmedju patnje i sre e. U Bo idar Ad iji, dok su se krajem osamdesetih njegovi drugovi bacali u publiku a ova ih odu evljeno nosila salom, mladi su bili neverovatno sre ni, a na vulkanima danas, u Andrejevom Raju, nema ljudi... Da li je to zato to oni kasnije nisu bili dobri? I kako ubediti ovog umetnika da je rat pro ao... Klasi na slika, film i strip Tehnike kojima autor radi su medjutim klasi ne. Crte i su na papiru, uradjeni grafitom, tu em, olovkom u boji ili akvarelom, a slike na platnu, uradjene su akrilom. S obzirom na sve ve u prisutnost novih medija u umetnosti, pitamo se da li je ovako klasi an pristup neophodan? Istovremeno, prisutnost ruke u kombinaciji sa te kim temama potresa... Mi i sanjamo figurativno, simboli no izme ane fragmente slika i esto se budimo u u asima najgorih strahova. Andrej n m poru uje d je kl si ni slik rski pristup jo uvek bliz k senzibilitetu njegove generacije, ip k, mo d su ovo njegovi poslednji d ni, to je i naziv ove izlo be, jer Andrejev

,33 pl tn su ve uveliko filmi n i potse aju na strip. N njim sre emo gl vnog jun k i pri u, obilje emocij , j ke boje, sa etost, kr tko u i britkost k dr ... nrovi u umetnosti dvadesetprvog vek ve su izme ani. Ima i satire, karikature, namernih nedozvoljenih kombinacija boja: tirkiz na cinober, uta senka na crvenom... Radi se o psiholo ki veoma dubokom predstavljanju, koje je lak e izvesti rukom, intuitivno, nego kroz nove medije. Da ka emo da Andrejeva ruka, a to je ruka jednog talentovanog crta a, izve bano, sa lako om bele i scene koje joj u tom trenutku same nadolaze. Ona je podesna alatka za rad koju mo e da vodi i intuicija... Zato ove slike i li e najpre na snove... Postavlja se i pitanje simbolike boja. Crvena, o igledno ozna ava grabe i po udu, crna strah, bela nevinost.... Cvena je gubica, zatvorski prozor, izgubljenog oveka-nemani, gladnog svega, sa troprstim rukama, i nogama u obliku klje ta na slici Hoda . Beli su irafa i oblaci , oni kojima je dozvoljeno obitavati u Raju, oni ista srca... Kakofonija jakih boja donekle potse a i na primitivno i psihodeli no slikarstvo. Na pojedinim mestima, da bi poja ao efekat, Andrej koristi i specijalne efekte, kao na slici Konji , gde ne oslikava lica glavnih junaka, ve na njih lepi fotografije, i to kao dece, petogodi njaka, nevinih... Slikar kombinuje medije kako bi postigao to ja i efekat. Ali to nije stvar stila i javlja se samo ponegde, to je pre stvar slobode, undergound-a... da se na slici radi ta ho e , slobodno... Jer, iskustva samoispitivanja su naj e e bolna i gorka, sloboda izraza dobro dodje da ih lak e izbacimo napolje. Patnja, sre a i ikona U budizmu se patnja prihvata kao neminovnost, posledica neuta ivosti na ih elja, koje nas, nezadovoljene, vodi u frustraciju, usamljenost, strah, prenera enost, razo arenje i bes. Andrejeve slike obradjuju ba te teme, ali uzrok patnje ne tra e samo u nama nego i u emanaciji sila zla, slede i tradiciju zapadnog hri anstva u kome se ove sile tretiraju i kao samostalni entiteti, demoni. Kako je Andrej uop te do ao do ovih tema? Verovatno, delom i za vreme svojih studija ikonopisa na Akademiji SPC. Po dogmi Crkve, ovek je iz Raja izop ten i u njega se ne mo e vratiti. U profanom ivotu rajski u ici su takodje samo trenutni, u ljubavi recimo, ali pink konji a na kom ja e zaljubljeni par sa Andrejeve slike "Konji ", ubija crni lovac... Lovac je minorno mali, ali njegova strela ubija... Lovac na slici je crn, jer dogma ikone ka e da se onaj kog nije po eljno imenovati slika bez detalja, kao senka. On nikad nije niti e biti li nost, jer li nost se postaje kroz ljubav i zajedni tvo sa ljudima i Hristom, kroz ljubav koja se na ikoni predstavlja kao netvoreno svetlo koje iz nje zra i iznutra, kako to obja njava otac Stamatis Skrilis, gr ki ikonopisac i jedan od najve ih teologa ikone danas. Ovo svetlo, koje dolazi iz svake ta ke i iz svih pravaca, sre emo i kod Andreja. Kakav spoj, undergraund i ikona! To je ujedno i ono to kod Andreja pleni. Samo vreme se upisalo u njegov rad... devedesete godine u Srbiji, rat, gubljenje vere u moderno dru tvo, poku aj da se ponovo pronadje vera... Ne znamo nikog drugog ko radi tako! Zato oni koji ne znaju da je ovaj ikonopisac sredinom devedesetih radio video, i oni koji ne znaju da je ovaj slikar krajem devedesetih radio ikone, ne mogu da ispravno protuma e ovaj rad.

,34

Crte , Par koji pla e

,35

arobni breg 1

,36

Crte sa Beogradjankom

,37

bbbbbbbbbb Slika Hoda i Irena Bijeli Gorenjak

,38

Antihrist 2

,39

Konji

,40

Ikone

Autorka ovog teksta i Portret S. Sumanovi a

,41

VLADIMIR ANTOVI TAKO DOBAR DA SAM OSTALA BEZ TEKSTA ( SO GOOD THAT I HAVE NOT COMMENT)

Vladimir Antovi , izlo ba u Galeriji Zvono 011/ V.Antovic, exibition in Gallery Zvono, Belgrade 011/

,42

Prikaz izlo be ikona Svet koji se ne da zamisliti , Todora Mitrovi a, Mijalka Djunisijevi a i Nikole Sari a odr ane u galeriji Otklon , Beograd, aprl 09 / ITANO NA III PROGRAMU RADIO BEOGRADA, Maj 2009 / /Essay about the icon exhibition "The world you cannot imagine" of Todor Mitrovi , MijalkO Djunisijevi and Nikola Sari PUBLISHED ATT THE THIRD PROGRAM OF THE RADIO BELGRADE, May 2009/

NOVA SRPSKA IKONA

/NEW SERBIANS ICON PAINTING/

Mijalko Djunisijevi : Sv. Vra i / St. Kozma i Damjan/

,43

NOVA SRPSKA IKONA Izlo ba ikona Todora Mitrovi a, Mijalka Djunisijevi a i Nikole Sari a u ateljeu-galeriji Otklon , Beograd, De anska 21, april maj 2009
/New Serbian icion painting. Published att The third Programme of The Radio Belgrade, May 09/

Ljubitelji umetnosti su ovog maja mogli videti izlo bu Svet koji se ne da zamisliti u Ateljeu Otklon, De anska 21 u Beogradu, galeriji koja je tek ove godine po ela sa radom, gde su svoje probrane radove izlo ila tri mlada srpska slikara-ikonopisaca koji se bave problematikom takozvane nove ikone, to jest poku ajem modernizacije srednjevekovnih, op teprihva enih kanona u ikonopisu i freskopisu i njihovog osve enja slobodnijim likovnim izrazom. Mada negovana u praksi Srpske pravoslavne crkve (nadalje u tekstu: SPC) ikona za mnoge od nas i danas predstavlja enigmu. Leonid Uspenski, ruski ikonopisac, ovako je defini e: Re ikona je gr kog porekla i ozna ava obraz , sliku . U vreme postanka hri anstva u Vizantiji je tom re ju ozna avano svako prikazivanje Spasitelja, Bogorodice, svetih, andjela ili dogadjaja iz sve tene istorije, bez obzira da li se radilo o skulpturi ili ivopisu na drvetu ili zidu i nezavisno od primenjene tehnike... Crkva potvrdjuje da ikona jeste posledica Bo anskog Ovaplo enja, da je uteljemeljena na njemu i da je sledstveno tome sapripadna samoj su tini Hri anstva i od njega neodvojiva... (L. Uspenski: Teologija ikone , Hilendarski prevodi br. 33, Manastir Hilendar). Ikone su oduvek varirale od obi nih do remek-dela, i od narodne umetnosti do elitnih dela dvorske umetnosti... Svete ikone pla u i spasavaju gradove, jer, u njima je ovaplo ena milost bo ja, njima se moli i posve uju im se zavetni darovi, one uvaju i le e... Ikonopisci su esto monasi, koji te e skromnosti, kroz duhovnost u koju veruju kao u odraz onog drugog, bo anskog sveta, neraspadljivog, ve nog i punog ljubavi. I rad ovih autora mladje generacije, rodjenih 1972-85, odi e posve enjem. Svi oni su aktivni pripadnici SPC, stidenti ili profesori Akademije za umetnost i konservaciju SPC, jer pitanje je koliko ikonopis i freskopis uop te mo e i raditi lice koje nije upu eno u veru, a to je kod nas do skoro bio slu aj. Uspehu ove izlo be najvi e doprinosi visok kvalitet postavke i inovacije, napori autora da u ikonopis dosledno i promi ljeno uvedu novine. Talenat, je selektoru o igledno bio jedini kriterijum za odabir izlaga a. Mali prostor galerije, suzio je medjutim taj izbor samo na tri autora: Todora Mitrovi a, koji je magistrirao slikarstvo na FLU a od 2001 predaje ikonopis na Akademiji za umetnost i konservaciju SPC; Mijalka Djunisavljevi a, apsolventa ikonopisa; i Nikolu Sari a, studenta tre e godine freskopisa iste akademije. Verujemo da bi taj broj bio znatno ve i da je i prostor galerije ve i, kao i da ve sada postoji dovoljno materijala za jednu ve u, sli nu izlo bu, a za koju izgleda da je sazrelo vreme.

,44 Galerija - atelje Otklon Galerija Otklon je privatni atelje-galerija koju vodi supru ni ki par Milovi : Aleksandra i eljko. eljko je vajar a Aleksandra kamerman. Ovaj atelje radi ve par godina ali tek od nedavno organizuje izlo be. Njegova osnovna delatnost do skoro je bila izrada i prodaja komadnog unikatnog name taja od drveta. Koncept izlo bi, postavljenih u okviru prostora ateljea, intimisti ki je i ne-pretenciozan. I ovu postavku treba tako shvatiti, kao re enost jedne grupe autora, generacijski povezane - prijatelja, da se umetni ki predstave na svom terenu, u galeriji jednog od njih. Kako je selektor ove postavke, Todor Mitrovi , kao ovek, umetnik i profesor, poznat po obziru, pedanteriji i odgovornosti, ne treba medjutim sumljati da ovaj izbor izlaga a nije i pravi! On to sigurno jeste. Ova izlo ba nam vra a nadu da e srpsko ikonopisanje i freskoslikarstvo smo i snage i revitalizovati se na na in vispren i bogat, a to obe avaju novi, mladi autori unose i novine i daju i tako svom radu li ni pe at od vizije o smirenom uzvi enju u muci, svetog Dimitrija, na platnima Sari a, do uznemirenog lica svetog Pavla, na glavi postavljenoj pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osu tela, na seriji ikona Mitrovi a o Svetom Pavlu, ili izmu enih, izvijenih figura svetih, kod Djunisavljevi a, oslikanih koloristi ki dirljivo, koji sem svoje muke, na videlo iznose i svoju ljubav, koja zra i sa ovih ikona i ini ih remek delom ili udom, jer smo prate i rad ovog mladog autora zadnjih nekoliko godina bili svedoci njegovog neverovatnog napretka i ne mo emo a da ne konstatujemo da je taj napredak doneo njegov uporni rad ali i njegova uporna vera koja je rasla iz dana u dan. Ljubav koju poseduju njegovi sveti, a ne njihovo stradanje, je ono to interesuje Djunisavljevi a i to je predmet objave njegovih ikona. Kakvog li uda da je uspeo to i da prika e! Tako opipljivo! Ne zavist, ne mr nja, ne pakost i bes, ne tupost, ve obilje ljubavi je njegov li ni interes. Ono emu nas je u io Hrist, da volimo sve, samo i uvek. Ikonopisa ki kanon i modernost; udo vere ; stavovi SPC

Ova izlo ba predstavlja prvi iskorak u iskazivanju zahteva jedne grupe mladjih srpskih ikonopisaca da im se dozvoli slobodniji likovni izraz, u okviru postoje ih kanona SPC, i zato je ona zna ajna. Oni koji prate rad studenata Akademije za umetnost i konservaciju SPC, kao institucije najkompententnije momentalno u Srbiji za ikonopis i freskopis, koja ve vi e od deset godina redovno na kraju svake svoje kolske godine priredjuje izlo be studenata, eljno su o ekivali ovaj iskorak. Za to? Zato to je ve ini ljubitelja umetnosti danas, naviklih na bogastvo iskaza moderne umetnosti, nedostajao jedan ja i i originalniji srpski ikonopis. Autenti nost ovog zahteva za modernizaciju ikonopisa ne mo emo sporiti. Izbor postavke izvr io je, uz galeriste, Todor Mitrovi , profesor ikonopisa na Akademiji za umetnost i konservaciju SPC, koji i sam izla e na ovoj izlo bi, mlad slikar poznat po sopstvenom, modernom maniru slikanja ikona, prepoznatljivom ve desetak godina, ali i po strogosti , kao profesor, u vezi sa pitanjima oslobodjenja ikonopisa od postoje ih kanona. Kada jedna ovako kompetentna osoba napravi ovakvu izlo bu, zna i da je dospelo vreme da do promena dodje, da to nije stvar hira, nego realne potrebe!

,45

Mada mala, ova izlo ba je zna ajna i po tome to tretira tri razli ita pristupa ikoni kao predmetu u funkciji vere. Jedan, Nikole Sari a, monumentalan i misti an, u najboljoj vizantinskoj tradiciji, sa svetima okupanim duhom budu e lepote i slave onostranog sveta, koji slavi i predstavlja veru svetitelja; drugi, Todora Mitrovi a: kontemplativan, i ekspresivan, na kom je ikona svedok o muci vere, razdiranjima ali i uspinjanjima svetitelja; i tre i, Mijalka Djunisavljevi a, najredji ali i najveli anstveniji, onaj kom ikona slu i da nam predstavi bo ansku ljubav i omogu i da otvorimo svoja srce za nju, po to se, dok takve ikone pomatramo, u nama radjaju neo ekivana ose anja ljubavi sa kojima zatim oboga eni odlazimo ku i. Da bi opisali rad Nikole Sari a moramo upotrebiti i u likovnoj umetnosti skoro zaboravljenu terminologiju: delo koje pronosi sobom zvuk ve ne vanvremenske lepote, pleni nadom i verom u pobedu dobra, pravde i lepote nad zlom, okrepljuje nas i uliva nam izgubljenu sigurnost i samopo tovanje. Dve freske vekig formata na temu mu eni tva Sv.Dimitrija: Mu eni tvo Sv. Dimitrija i Ukazanje andjela Sv. Dimitriju u tamnici pune su okrepljuju eg mira i lepote. Ovaj rad medjutim najvi e se pribli ava srednjevekovnim, vizantijskim kanonima, na kojima SPC insistira. Ali, Nikolin rad, po tome kako na slici oslikava likove ili ispisuje tekst, po nagla enoj ematizaciji nacrtanog i po nekoj samo njemu svojstvenoj lakoci poteza, poseduje u sebi i modernost, jo prepoznatljiviju kod ostale dvojice autora po Klimtovskom manirizmu utihlih boja na platnima oboga enim ukrasima u vidu sitno-iscrtanih ornamenata, u radu Todora Mitrovi a, i eksperimentisanju sa organskim formama i bojom, sli no istra ivanjima simbolista i ranih modernista sa po etka dvadesetog veka: lelujave figure, boje polarizovanog svetla: crveno postaje pink, plavo zeleno-ljubi asto, u radu Mijalka Djunisavljevi a. Pred nama se postavljaju pitanja: gde je granica kanona na koje Srpska pravoslavna crkva obavezuje svoje ikonopisce i ko te granice postavlja? Postavlja se i pitanje ko je du an da te granice menja? Bitno je jo i pitanje: ko je za modernizaciju ikonopisa, a ko protiv, i ko je odobrava a ko anatemi e? Srpska pravoslavna crkva se ne izja njava mnogo po svim ovim pitanjima, ali po izboru izlo enih radova mo emo smatrati da ona modernizaciju prihvata, sa obzirom da na ovoj izlo bi izla e njen podmladak i provereni profesorski kadar ( dva studenta i jedan profesor Akademije za umetnost i konservaciju SPC ). U SPC-u je na snazi decentralizacija po eparhijama tako da ono to je po eljno i dozvoljeno u jednoj od njih, mo e biti nepo eljno u drugoj i sli no. Da bi neka izmena kanona bila op teprihva ena potrebne su decenijumske provere u praksi. SPC medjutim, kao i sve druge konzervativne strukture u dru tvu, voli da barata sa proverenim vrednostima i naj e e, ako je ba pitate za savet, daje odgovor da je bolje ne eksperimentisati ! Umetnici koji nisu vernici, sa svoje strane opet, mahinalno ili radi dobijanja tezge , podr avaju taj stav bez gri e savesti svode i svoj rad esto na isto kopiranje. Mladji umetnici, ot kolovani u SPC, o kojima je ovde re ,

,46 medjutim, arko su uvereni da e kroz svoj rad, ako ga modernizuju, pribli iti crkvu dana njem oveku. Njihova motivacija za modernizaciju je bar toliko verske koliko i likovne prirode! Njihova vera je u arena a sa njom i njihovo slikarstvo. Na ovoj izlo bi dira i elja za promenom stava sklonog skepsi, cinizmu i neodlu nosti, kao op teprihva enih modela pona anja intelektualaca dvadesetog veka koji entuzijazam, predavanje veri i zanosu smatraju za detinjaste osobine, a bez ega u stvari nema pravog i velikog stvarala kog nadahnu a. Dok hodamo ovom malom izlo bom i posmatramo, prosto ne mo emo da verujemo - pred nama je grupa mladih autora, slikara, koji poku avaju da budu iskreni u svojoj umetnosti i veri. Grupa ne-skeptika! Sa njihovih ikona i fresaka zra i: ozbiljnost, svetlo, nada, vera u dobro, u udo istine i pravde koje je uvek i bilo smatrano za udo jer oduvek su ljudi bili materijalisti i grabe ljivi kao danas, razlika je jedino u tome to smo do skoro u uda verovali, a od nedavno ne! I kao to to biva sa svim velikim stvarima, one se same od sebe radjaju tamo gde to najmanje o ekujemo, kad za to sazre vreme, a sad evo i u srpskom ikonopisu koji po inje da se modernizuje! Zato podr avamo nastojanja ove mlade grupe autora. Autor ovih redova smatra da bi SPC trebala da sa ove izlo be, koju nije sama organizovala a trebala je, izvu e mnogo zaklju aka: da uo i svoje talente i njihova po pitanju vere nadasve iskrena i ista stremljenja; pomogne njihov dalji rad, kako materijalno tako i to bi im obezbedila ateljee, po to znamo da Mijalko Djunisavljevi , na primer, koji je iz a ka, nema gde da radi i stanuje u Beogradu a od prodaje ikona ne mo e da ivi; autorima bi SPC trebala da pomogne i tako to e ih preporu iti a po potrebi i nametnuti za oslikavanje nekih od novoizgradjenih crkava SPC, jer oni su to zaslu ili vi e nego mnogi drugi koji to rade rutinski, preko veze, i ablonski. Autori Na kraju ista i e mo najinteresantnije likovne elemente i opisati neke od radova ovih autora. Todor Mitrovi predstavio se sa desetak ikona manjih formata: 50x50 santimetara, 50x70, 20x40 i sli no u razli itim tehnikama. Teme su razli ite: Hrist; sveti mu enik i pobedonosac Georgije; etri ikone sa Svetim Pavlom; dve ikone sa temom: prolaz jevreja kroz more pri povratku iz Egipta . Todor radi bojom u minimalisti kom maniru u svetloj gami tonova u kojoj preovladavaju tonovi belog, drap, braon, i razne svetle nijanse sivog uz koloristi ki neodredjene i vi ezna ne: neodredjeno zeleno-plavu, prljavo karmin-crvenu i sli no. Akcente izvla i jakim bojama: crveno, plavo, uto, i to ne na svim slikama: crveni pla t, uti oreol i sli no. Uz pomo puno beline, svetlo sivog i malo boje, on uspeva da postigne unutra nje svetlo ikone to jest da one zra e svojim unutra njim svetlom, iznutra a to je ina e jedan od zahteva koji ikonopisac treba da ispuni. Njegove ikone imaju specifi no izra en crte , izvu en crnom, sivom - sve do najsvetlijih sivih nijansi, a

,47 nekad i zlatnom linijom, u maniru bojene grafike, sli no kako su oslikavani na i srednjevekovni rukopisi. Obrada likova i svih detalja na slici je vi e grafi ka a manje slikarska. Psiholo ka obrada likova je ili nenagla ena ili prenagla ena, groteskna, to osve uje posmatra a, budi ga i pobudjuje na razmi ljanje, kao u seriji od etri ikone sa temom Sveti Pavle, gde se ta groteska ogleda u nenormalnom polo aju glave sveca postavljene pod uglom od 90 stepeni u odnosu na osu tela, a to je jo vi e nagla eno duga kom tr e om bradom svetitelja. Ove ikone vuku na bojeni grafizam to je potencirano pozadinom esto izdeljenom na kvadrati e ispunjene raznim krsti ima ili zvezdicama, ili kad je u pitanju more, sitno izvu enom paralelnom rafurom talasa, to im daje posebno grafi ko bogastvo. Tekst je ponekad ispisan i u vi e redova i sastoji se iz biblijskih citata a nekad, samo od skra enica. Generalno, ovaj rad je zreo i jak u svom odabranom likovnom izrazu, a mana mu je delimi ni manirizam. Nikola Sari Predstavlja se sa dve freske uradjene u tehnici ulje na platnu, velikog formata, 160 x 130 santimetara, na izvestan na in udvojene slike, uradjene istim manirom sa dve scene iz temata mu eni tva svetog Dimitrija. Slike su uradjene u maniru klasi ne vizantijske freske, ili jo bolje: elegantne rimske zidne slike, izrazito koloristi ki u punim tonovima plave, crvene, oker, crne i bele boje: kobalt- plava, razne nijanse umbre, karmini... Dvostruke, velike aure svetitelja i andjela i bela tela i tunike svetih uz puno boje na tamnoj, uti anoj gami pozadine, daju ovim freskama puno unutra njeg svetla, uzvi eni mir i eleganciju. Slike odi u zvukom ve ne, vanvremenske lepote i ono ta nam je odmah jasno je da tu, uz prostor zatvora sa ovog sveta, egzistira i jedan drugi prostor i svetlo sa onoga sveta sa svojim neuni tvim sjajem, uredjeno u i lepotom. Umetnik svetitelja, Hrista, i andjele prikazuje kao bi a krupnih, lepih tela, sa ogromnim o ima i mnogo drugih atributa lepog, recimo milog, smirenog i zadovoljnog pogleda. Ove slike izazivaju u vama ne to sli no ljubavi na prvi pogled, to je te ko posti i svesnim anga manom autora ve je to vi e stvar urodjenog talenta. Svi detalji na slici su razradjeni i u funkciji poja anja op teg utiska. Sve to medjutim u funkciji je ne eg potpuno drugog: iskazivanja pri e o svetiteljevom ispravnom moralnom stavu i veli ini. Specifi nost ovih slika je njihov holizam, sve na njima egzistira zajedno, i prostor i svetlo i vreme i dogadjaj. Dve predstavljene ikone su neka vrsta uparenih slika, simetri nih prizora...To je nagla eno istovetnim formatom, sli nom kompozicijom i istom gamom boja. Radikalni postupak ovog umetnika, njegova odluka da svoje slike osmisli ba na taj na in, koji svojom ambicijom ru i la ni mir dosada njih malih umetni kih ambicija na polju ikonopisa i freskopisa, predstavlja in slobode i modernizma. Za Nikolu je interesantno i da je zavr io novoosnovanu etvorogodi nju umetni ku srednju kolu Tehnoart iz Beograda, i to smer: juvelir, iji se kvalitet rada sa njegovim radom jo jednom potvrdjuje. Nemogu e je ovako slikati posle jedne godine primenjene akademije i tri godine freskopisa, koje je posle Tehnoarta a do sad Nikola zavr io, o igledno ovaj umetnik slika ve godinama!

,48 Mijalko Djunisijevi Ovaj umetnik koji je apsolvent ikonopisa na Akademiji za umetnost i konservaciju SPC, predstavljen je sa vi e ikona uradjenih u tehnici: ulje na platnu, srednjih formata 50x 70 santimetara i sli no. Ono to karakteri e njegov rad je povratak na bogat kolorit ikone i izdu ene sveta ke figure kao znak uzdizanja njihovog duha u vi e nivoe svesti, sli no ruskim srednjevekovnim ikonopisa kim kolama. Ono to ih medjutim definitivno opredeljuje kao moderne su boje koje autor primenjuje, boje polarizovanog svetla, gde se crvena zamenjuje sa pink, tamno plavo sa zelenim i ljubi astim i sli no. Nebo je medjutim nebo , ono ostaje uvek tamno plavo u raznim nijansama, ali uz prisustvo i mnogih drugih boja, preliva, uklju uju i tu i zlatne namaze. Na odori svetaca, uz karmin crvenu ili tamno zelenu sa ponekim zlatnim potezom etke, redjaju se i sve ostale boje, esto i komplementarne, u neurednom potezu etke, onako kako to umetniku diktira nadahnu e i podsvest. Tela su prikazana asketski mr ava, u pokretu na gore, kako lebde i izvijaju se u prostoru, esto formiraju i pri tom medjusobno i sa osama slike pravilne i simetri ne formacije, u vidu dvostrukog s , na primer, i sli no, dok su im lica i ruke, nesrazmerno mali prema telu, minuciozno uradjeni, bolnog izraza i uzvi ene patetike. Nebo, pozadina je nekad pri dnu u potpunosti zlatno dok se navi e nemirnim potezima debele etke pretvara u plavo... Ovo se ponavlja na vi e ikona novi kanon? Teme su: Sveta tri jerarha, Blagovesti, udo u Hon-, Sveti Vra i, Izdajstvo Judino i sli no. Mijalko koristi i kontraste komplementarnih boja: oran i zeleno, plavo i uto, jedan od najja ih koloristi kih aduta u slikarstvu, to autor ovog teksta ne pamti da je skoro video da neko drugi primenjuje. To upotrebljava onda kada eli da ne to posebno naglasi, neki dramati an spoj koji nas upozorava na ne to to je va no za tog svetitelja, kako bi nam ga to vi e pribli io, u emu i uspeva... Na kraju, u nama, on uspeva da probudi emocije empatije, brige i ljubavi prema svetiteljima, i svim ljudima uop te, to nas i same nespremne za to, uzbudjuje... Neverovatno je koliko boje mogu da uti u na na e emocije, a to malo autora zna da koristi. Mijalko nam nesporno budi emocije... Slede i korak bi bio da se ovek ipred ikonom iskreno pokaje i zapla e, i to je ona njihova arobna mo zbog koje su neke od njih tako uvene. Mijalko, koriste i izuzetno boje, kao i slobodnu kompoziciju i slobodan potez etke, esto potpuno izukr tan i nepravilan, na tome i radi. Sve to njegov rad ini jedinstvenim i inspirativnim i ako bi smogao sredstava da kupi neku ikonu na ovoj izlo bi, autor ovog teksta bi kupio upravo neku od njegovih ikona. Svet koji se ne da zamisliti Evgenij Trubecki u svijim esejima o ruskom ikonopisanju pi e( J.Trubecki: Istina u bojama Logos, Beograd): ... zadatak ikonopisca je da nam predstavi novo, nama nepoznato ustrojstvo ivota to ona (ikona) mo e da ostvari naravno samo simboli nom slikom, koja ni u kom slu aju ne sme biti kopija na e stvarnosti... spasitelji i sveci ne treba da budu onakvi kakvi smo mi sami ...

,49 Ta simboli na slika se menja, shodno tome kako se menja i ovek kroz razna vremena i dru tva. O simbolima na eg vremena u ikoni danas, treba da brinu na i mladi ikonopisci. to oni to iskrenije i svesrdnije budu radili ikone e biti bolje, zato, prepustimo im to! Ovi mladi autori, svoju izlo bu nazivaju: Svet koji se ne da zamisliti . Ono to su oni svojim crte om, bojom i ispisima na ovoj izlo bi poku ali da nam predstave tako je veliko, da su o tome do sada napisane hiljade stranica raznih teolo kih studija i prikaza, a ti e se religije i vere, vere u besmrtnost, u ve ni svet koji se ne da opisati i koji je u stvari pravi a ne ovaj na tro ni, svakodnevni svet, sklon raspadu. Ikonopisac je upravo du an da nam opi e taj Svet koji se ne da zamisliti i oduvek je, pa i sada , uspevao to da uradi, to samo govori koliko je jedan prikaz - obraz, slika, lik ikona, va an i kako ga ne treba prepustiti slu aju, a jo manje manipulaciji i zloupotrebi. Svet koji se ne da zamisliti - da se osetiti, ili , kako ka e Virgil Georgiju: Ikona je prozor u ve nost. . Na ovoj izlo bi sa vrlo kvalitetnim radovima mi e mo se za asak, tom prozoru i pribli iti.

Mijalko Djunisijevic: Sv.Petar i Pavle

,50

Nikola Saric, Akatist Sv. Dimitrija, 20 ikona velikog formata

,51

Todor Mitrovic: udo u Honi i Bogorodica

,52

Andrej Bunusevac: Isus Hristos i Sv. Petar i Sv. Pavle

,53

Jadranka Ahlgren:

META EXIBITION POSLE DESET GODINA

odabrani i odba eni koncepti sa izlo be Posle deset godina, likovne generacije 1993-98, u Galerijia Fakulteta likovnih umetnostu u Beogradu, Knez Mihajlova ulica, septembra 2009

Na ovoj izlo bi generacije FLU iz Beograda 1993-98, bio je zastupljen 51 umetnik od 63 koliko ih je upisalo prvu godinu. Jedanaest studenata je napustilo studije a jedna umetnica je preminula u toku studija. Izlo ba je dala retku mogu nost da se analizira rad jedne cele generacije umetnika stasale u tu nim vremenima sankcija, siroma tva i ratnih sukoba u regionu. Pri toj analizi posebno su nas zapanjile iskazane rodne razlike i inferiornost ena. To povezujemo sa situacijom... ene izgleda lak e potonu u kriznim vremenima... Zbog tog ovu analizu smatramo izuzetno va nom. U ime rodne ravnopravnosti u umetnosti, pomozimo enama! Njima izgleda za kreativno samopouzdanje treba i mir, sigurnost i blagostanje u dr avi.

,54

Iskazani koncept odgovara vidjenom: nesvakida nje kadriranje, sna an potez, neobi an kolorit

Zaista konceptualizacija: koncept - nikad ne reci skroz... nepretenciozne obline i utihle boje koje smiruju. Budi ose aje, minimalisti ki, ubedljivo

Umetnik na trapezu lomova, razo arenja autoportretom ekvilibrira izmedju boja jake game u uto-crvenom spektru sa nagla enim potezima etke BOJAN OTA EVI

Misti na konceptualizacija doline reke Une DALIBOR SIMI

Kako s am radila: Katalog sa izjavama umetnika o svom radu i raznim sentencama, i moj rad. Moje mi ljenje dato je crveno i plavo. Oran je ono to elim da istaknem. Sentence umetnika su neki put malo slobodnije interpretirane.

,55

Jadranka Ahlgren:

META EXIBITION POSLE DESET GODINA

odabrani i odba eni koncepti sa izlo be Posle deset godina, likovne generacije 1993-98, u Galerijia Fakulteta likovnih umetnostu u Beogradu, Knez Mihajlova ulica, septembra 2009

Na ovoj izlo bi generacije FLU iz Beograda 1993-98, bio je zastupljen 51 umetnik od 63 koliko ih je upisalo prvu godinu. Jedanaest studenata je napustilo studije a jedna umetnica je preminula u toku studija. Izlo ba je dala retku mogu nost da se analizira rad jedne cele generacije umetnika stasale u tu nim vremenima sankcija, siroma tva i ratnih sukoba u regionu. Pri toj analizi posebno su nas zapanjile iskazane rodne razlike i inferiornost ena. To povezujemo sa situacijom... ene izgleda lak e potonu u kriznim vremenima... Zbog tog ovu analizu smatramo izuzetno va nom. U ime rodne ravnopravnosti u umetnosti, pomozimo enama! Njima izgleda za kreativno samopouzdanje treba i mir, sigurnost i blagostanje u dr avi.

,56

Izjave umetnika u kojima oni obrazla u svoj koncept, date su na dalje krupnijim tekstom i sintetisane su iz kataloga izlo be. Moje mi ljenje da li su umetni ki koncepti interesantni ili ne dato je crveno , a komentari plavo . Ono to sam htela da naglasim dato je oran . Umetnici su svrstalni u dve grupe: one koji imaju interesantan i neinteresantan koncept. NEINTERESANTAN KONCEPT, ima 35 umetnika, 30 ena i 5 mu karaca a INTERESANTAN,15, 7 ena i 8 mu karaca. Dok su u grupi koja ima interesantan koncept podjednako zastupljeni mu karci i ene - 8:7, u grupi koja ima neinteresantan koncept pet puta je vi e ena - 30:6 , to govori o inferiornosti ena . Neki od umetnika nisu dali tekst za katalog pa je mi ljenje o njihovom konceptu dato na bazi rada. U toj grupi, medju umetnicima sa neinteresantnim konceptom bilo je malo njih, samo 4, ali to su bile samo ene, i to one koje su, po mojoj proceni, preuzele tudje, trenutno aktuelne svetske koncepte, i ose ale se time za ti ene do te mere da nisu imale potrebu da ih obrazlo e, to govori o njihovoj sklonosti ka priklanjanju autoritetiu . U grupi umetnika sa interesantnim konceptima, uvek i originalnim, tekst za katalog nisu medjutim dali isklju ivo mu karci, pola od njih, 4, to govori da su talentovani mu karci sigurniji u svoj koncept od talentovanih ena /koje su sve dale svoj koncept/ ali i da nisu skloni teoretskom diskursu to je zastareli stav.

,57

moja procena

NEINTERESANTNI KONCEPTI

Neiskreno, percepcija u strahu nije realna ve izmenjena te nema istra ivanja

Istra ujem a to me i pla i

VESNA GOLJAK

,58

Neverodostojno, nema verodostojnosti u ve ta kom

Tra im verodostojnost u ve ta koj stvarnosti

TEA POPOVI

,59

Neo-formalizam, deluje deskriptivno i nazadno po to nema u sebi kriti ki stav, za koje se danas jedini smatra da nas vodi napred, pa i u likovnim umetnostima

forma , naj e e plodovi... ... materijal se bira prema formi...

/ interesuje me /

DANIJELA

EKI

,60

Formalizam , forme je u modernizmu prevazi la jo dada

interaktivna medijska umetnost kao forma odredjena u prostoru i vremenu

ALEKSANDRA DULI

,61

Me a instituciju i pojedinca, mo da neki pojedinci ne ele da budu deo institucije

Umetnost 21 veka = ka moralu i relevantnoj instituciji DEJAN MASLIKOVI

,62

Bez misaonog diskursa, zastarelo

Predajem se bo anskom soku, bujam, kreiram DRAGANA DIMITRIJEVI MLADENOVI

,63

Kakofonija. Suvi e utisaka, ita dela ne zna na ta da se fokusira

Crte karte, kao oznaka mesta gde je bljesnuo likovni utisak: povr ina jezera kao... putopis kao medijum DRAGANA RAKI

,64

Neiskreno, percepcija u strahu nije realna ve izmenjena te nema istra ivanja

Istra ujem a to me i pla i

VESNA GOLJAK

,65

Zastarelo poezija, najvi e zbog intecije stvaranja kao predavanja ne em divljem Ovde i nadalje pod zastarelim se podrazumevaju diskursi koji su iscrpljeni i ukinuti od strane moderne , koja od likovnog dela zahteva kontekst i koncept a ne samo ose aj, sliku reprodukcije prirode ili razne druge simboli ne slike...

Bele im delikatnost. Gde e me odneti divlji vetar ?

ANA KO INSKI

,66

Zastarelo, simbolizam

Slika kao ideogram, umesto reci

IVANA EPA

,67

Zastarelo, metafizika

Umetnost kao voda, mudra

IVANA POPOV

,68

Zastarelo ako je samo to a izgleda da jeste

Tema : ovek

/ rad je: portret oca/

Jasna Opavski Mraovi

,69

Ipak vrednuje, a moderna je ukinula vrednovanje...

Najvrednije mogu e: bez ulaska u vrednovanje

JELENA JELA A

,70

Zastarelo: bol kao inspiracija

Nema ljubavi, na tom bolu radim JADRANKA TRIFUNOVI

,71

Kao jedini motiv - zastarelo

Priroda JELENA MI KOVI IVANOVI

,72

Ne deluje uverljivo, svaki medij oduzima ne to od slobode, mediji su zapravo neslobodni...

Razli iti mediji bez predrasuda: uzimam sebi slobodu da kag god ho u mislim druga ije LIDIJA MICOVI

,73

Zastarelo , nadrealisti ki...

Napuklost vremena, scene u vezi sa vremenom sada njim ali obrnute MARIJA SPASI

,74

Zastarelo kao psiholo ka kategorija, danas su devoj ice kao de aci

Devoja ki eros kao inspiracija MILENA MAKSIMOVI KOVA EVI

,75

Nedovoljno ubedljivo kao koncept, deluje kao beg od rada

Pronadji svoju nit - fotografija u nedostatku slobodnog vremena MAJA VLAHOVI SUHENKO

,76

Nedovoljno ozbiljno, ne to tek na po etku, meni li no ne mnogo interesantno, a preti i egzibicionizam

Soni no slikarstvo Screaming Brushes , vi e ulni do ivljaj koji u sebe uklju uje I psiholo ki fenomen sinteziju! MILAN TODOROVI

,77

Suvi e velika elja /ideja/ spre ava ostvarenje...rad postaje deskriptivan

Poku aj da se dohvati ve no, fizi ke forme koje asociraju na duhovnost, apstrakcija 1+1= 1 MILICA RADISAVLJEVI

,78

Neo dada, kod nas i ovako puno radjena

Kafana...krai kom oka sam poku ao da uo im jo ne to na staklu /dvostruka slika /, sem sopstvenog odraza GORAN JOVANOVI

,79

Ja bih pre rekla: istra ivanje li nosti, umno avanje lika... A to pre ide uz knji evnost, poeziju i psihologiju, jer takva likovna dela takodje te e deskripciji

Istra ivanje maske, maska kao inspiracija

SVETLANA KAROVI DERANI

,80

Zastarelo, nedovoljno intelektualno za danas

Hvatanje potankosti intimnosti

MIROSLAVA MARKOVI KARAJANKOVI

,81

Ja bih pre rekla: istra ivanje li nosti, umno avanje lika... A to pre ide uz knji evnost, poeziju i psihologiju, jer takva likovna dela takodje te e deskripciji

Istra ivanje maske, maska kao inspiracija

SVETLANA KAROVI DERANI

,82

Zastareo pristup, danas se istra uje a ne ponire

Dodirivanje stvarnosti, poniranje u spiralno grotlo ivota /trenutka/

NATA A BUDIMLIJA MARKOVI

,83

Nedovoljan napor da se pronadje diskurs

Dodirom vajam sliku moje unutra njosti

PREDRAG LO AJI PROFA

,84

Nedovoljan napor da se pronadje diskurs

Bele enje nekih atmosfera NATALIJA SPASOVI

,85

Iskazani diskurs zvu i tanko a prikazani rad deluje kao ilustracija

Slikam divlje semenje ljudske vrste koja izumire a da jo nije svesna toga SANJA STAMENI

,86

Tema bli a poetskom nego likovnom izrazu

Slikam ljude za udjene u svetu koji tra e sabesednike. Klju ni motiv to vi e sabesednika SLAVKO KRUNI

,87

Zastarelo, veza skulpture i knji evnog zapisa....

Objekt kao udo vi ezna nost meta/meta

TATJANA SIMI

,88

Likovno neubedljivo prikazano, konceptualni rad bez dovoljno likovnog koncepta

Instalacija kao emotivna geografija koja vezuje vi e gradova

ZORAN VRANE EVI

,89

Bez dovoljno likovnog koncepta. Koncept ne mo e biti sva ta ili ni ta

Pronala enje sebe u drugim oblicima, fotografija i tastatura umesto etke ZORANA VELJOVI NIKOLI

,90

Neoekspresionizam, zastarelo

Gu va osvaja upljinu...same mase me jako uzbudjuju.... ALINA GODOMSKI TODOROVI

,91

ODBA ENI KONCEPTI - oni koji nisu ni ta rekli

- Ana Cerovi : Sa ove strane raja , plasti ni podmeta za hranu, akrilik, tetova e... pepeljuge i zmije feminizam, moderni mit. Ne deluje originalno, koncept usvojen iz bogatijih kultura - Ivona Pleskonja, Tasja / devoj ica/, print na ratkapni. Ne deluje originalno, koncept usvojen iz bogatijih kultura. - Jelena Lazarevi Uro evi : Avijati ar , ulje na drvetu,11 april, Njujork, terorizam kao tema Usvojeno iz bogatijih kultura. - Marija Dimitri , Garden of love , kola ,erotsko ozna enje, li i na japanske grafike Koncept usvojen iz drugih kultura Interesantno je da su sve iz odba enih koncepata koje nisu ni ta rekle - ENE, kao i da su sve one usvojilie tudje koncepte!

,92

INTERESANTNI KONCEPTI

Koncept neobi an neki drugi objekt, postignut. Koloristi ka puno a, iznenadjenje

Transformacija stvarnog prostora kroz neku vrstu kaleidoskopa sa velikim brojem odraza na neo ekivanim meridijanima i eksperiment svetlom TONI ANI IN

,93

Konceptualni rad sa ugro enim manjinama koji postavlja prava pitanja. Nepretenciozno, humano, toplo

Fotografisanje mladih, neudatih i nasme enih kineskinja sa kineske pijace u Beogradu, uz bra ne oglase... Same po sebi, one su tako lepe, ali autorka postavlja pitanje: da li je Srbija spremna za rasnu toleranciju?
VESNA MILI EVI VOROVI

,94

Iskazani koncept odgovara vidjenom: nesvakida nje kadriranje, sna an potez, neobi an kolorit

Umetnik na trapezu lomova, razo arenja autoportretom ekvilibrira izmedju boja jake game u uto-crvenom spektru sa nagla enim potezima etke BOJAN OTA EVI

,95

Ponavljanje ... Matrice kao jedna od tema postmodernizma

Igra posmatranja...poigravanje vidjenim... gradjenje slike... BILJANA CVETKOVI

,96

Govor i o onome ta ona zaista mo e. Ne samo da tra i, nego, skoro nemogu u harmoniju i spoj masa, boja i poteza, ova autorka i pronalazi

Tra enje ... duhovno(g), misaono(g) i materijalno(g) je gotovo opsesivna, neiscrpna tema mojih radova... DRAGANA PAJKOVI DODIG

,97

Ne to novo: figuracija sa elementima apstrakcije. Individualnost volja= koncept. Nova nova figuracija

U naporu i volji ka razobli avanju sopstvene prirode oveku je data mogu nost da se ...uzdigne slobodom u volji i pravim izborom... IRENA BIJELI GORENJAK

,98

Koncept: pri a se nastavlja i bez modela jer to je iskaz autora... moderno

Crte ...pri a. Model je pobegao... Ose am sre u i uzbudjenje na svom licu i tako nastaje pri a-akvarel IVANA PRLIN EVI

,99

Ve ni koncept davanja i primanja ljubavi = dobar koncept. Ko ne eli da bude pomilovan, makar milo u sa neke slike

Miluje (me) dobra ruka.... Tvorca VESNA MORAVI BALKANSKI

,100

Koncept: crte kao istra iva ko sredstvo, pri emu je crte uvek vibrantan jer se stvar hvata a ne pravi , podr ava tehniku: vi eprolazna grafika u tehnici linogravure, tampana na neobi nim predmetima, to svemu daje spontanost...

Crte kao istra iva ka tehnika...i u psiholo kom smislu... VIDA STEFANOVI

,101

Vi ezna ni govor bez uspostavljanja kriterijuma vrednovanja kroz vi estruke nanose boja, meta-naslage... Traganje za pri om. Moderno !

Kapi koje /optere ene nekim svojim se anjem/... razlivaju i se kao talasi, ostavljaju /po platnu/...tragove...Pri a talasa /nagomilanih kapi/... Vi samo slu ajte pri u. Na kraju da bi ste je do kraja videli predjite rukom preko svega ... VLADIMIR ANTOVI

,102

Zaista konceptualizacija: koncept - nikad ne reci skroz... nepretenciozne obline i utihle boje koje smiruju. Budi ose aje, minimalisti ki, ubedljivo

Misti na konceptualizacija doline reke Une DALIBOR SIMI

,103

INTERESANTNI KONCEPTI oni koji nisu ni ta rekli

Ere Djerdj: grafika, bez imena. Bez odredjenja. Kolorizam koji daje dinamiku slici i optimizam malih stvari koji pleni. Moderno Aleksandar Vozarevi : bez naziva, ne nazna ena tehnika ( akril), vojnik-pas sa licem u zavojima. Dijagonalna podela pravougaonika slike na tamnu i svetlu polovinu. Jak li ni rukopis. okantna tema odli no oslikana. Moderno , antiratno, bravo! eljko Milovi , Minijatura /skulptura/, onix: konstruktivisti ke forme sa ponavljanjima i udvajanjima. Jasan koncept, moderno. Du an Risti , akril Novi dan . Apstraktni , nedefinisani ekspresivni kolorizam utocrvene game / li i na razbuktalu vatru koja greje a ne pla i/. Daje nadu, pleni, odgovara na im dana njim psiholo kim potrebama PS. Za autora ovog teksta moderno i modernizam = pozitivna kritika.

Interesantno je da su svi koji ni ta nisu rekli iz grupe: Interesantni koncepti -MU KARCI

Rad je nastao 2009 -10

,104

About the author

Jadranka Ahlgren was born in 1952 in Trogir, Croatia. She lives in Belgrade, Serbia, and is engaged in art, architecture and writing. She had lived in Sweden and exhibited with visual art in ex.YU, Serbia and Sweden and has more titles published in periodicals in Serbia since past ten years, especially theoretically and critic essays in art and architecture. She had organized a public discussion boards on topics related to culture and architecture. She was editor for two books of poems: Swedish poet Helena Leijd: "Night Eye"; and Serbian young poet Savagor, "Kiss of the dragon woman, Belgrade 2007-08. Alternatively, she published two own books: poetry book "Mountains", Belgrade 2009, and the book "The Djurdjevo School - Idea of opencircle; The Djurdjevo alternative school "My way" by Darinka Zli i , Djurdjevo 1989", Belgrade 2010. The author has worked and published under the names Jadranka Mihic and Jadranka Bunu evac. This book is not published but autur is loking for some publisher. Published in Periodicals / Serbia:
-Sve ina, Tre i program Radio Bgd., Hronika, Jan.11 - O alternativnoj koli moj put Darinke Zli i u Djurdjevu, NOVA MISAO, Novi Sad, Nr 07, August 10 -O ideji otvorenog kruga Anice Savi Rebac, GRADINA, Ni , Nr. 34/ Mart 10 - Nova srpska ikona, Tre i program Radio Bgd., Hronika, Maj 09 - Iznendjenje u bojama, geometrijske apstrakcije Irene Bijeli Gorenjak, Tre i program Radio Bgd., Hronika, Mart 09 -Ku e od drveta i kartona, DaNS, N 50, Novi Sad,05 -Javne gradske gara e u Beogradu podzemno ili nadzemno, stru ni rad, IZGRADNJA, Vol 58, 04 -Teksture Borisa Podreke, DaNS, N 45, Novi Sad,04 -Arh.Walter Unterrainer, BEORAMA N 118, Beograd, 01

_____________________________________________________________________________ Contact: Jadranka Ahlgren; Bulevar Arsenija Carnojevica 101/18, 11070 Novi Beograd, Serbia e-mail: jadrankaahlgren@yahoo.com