FARMACEUTSKO ZDRAVSTVENI FAKULTET U TRAVNIKU

SEMINARSKI RAD
Predmet:Fizika Tema:Fluidi

Student: Semir Dupljak

Novi Pazar 2012

Profesor: Sabahudin Meki

Fluidi
Fluid je termin pod kojim se podrazumevaju tenost i gasovi, a njihov zajedniki naziv ukazuje na zajednika svojstva, ne iskljuujui njihove razlike. Po definiciji fluid predstavlja materiju koja se neprestano deformie pod uticajem tangencijalnih napona. Razlikuju se, pre svega, po stiljivosti, jer gasovi imaju veu stiljivost od tenosti. Slini su po velikoj pokretljivosti delia tenosti i gasova i velikoj slobodi kretanja njihovih molekula. Tenost je supstanca tenog agregatnog stanja. Takve supstance nemaju stalan oblik ali imaju stalnu zapreminu jer su privlane sile meu njihovim molekulima slabije pa se mogu slobodnije kretati. Tenosti, prema tome, lako menjaju oblik odnosno zauzimaju oblik posude u kojoj se nalaze.

Karakteristike Fluida

Pritisak deluje ravnomerno u svim pravcima; Kreu se pod uticajem razlike pritisaka; Pruaju otpor pri kretanju.

Ove karakteristike zavise od teljivosti i gustine. Gasovi i pare su stiljivi i menjaju zapreminu pri promeni pritiska. Ali ukoliko se gas kree ne menjajui znatno pritisak, njegova gustina se vrlo malo menja. U tom sluaju gas ima sve karakteristike iste kao i tenost. Tenosti se mogu smatrati nestiljivim - ista koliina tenosti ne menja svoju zapreminu pod uticajem pritiska.

Gustina i viskoznost fluida

Gustina () definisana je kao masa (m) jedinine zapremine (V). Gustina nestiljivih fluida ne menja se, ali zato se menja gustina stinjivih fluida. Tako se dobija da je gustina stiljivih gasova proporcionalna pritisku. Viskoznost - Re viskoznost vodi poreklo od latinske rei viscum, koja znai lepak, i ima znaenje suprotno od "teljiv". Ulje, med, glicerin itd. su viskoznije, odnosno manje teljive tenosti od vode, alkohola, benzina itd. Viskozniji fluidi daju vei otpor pri kretanju. Tenosti su viskoznije od gasova. Viskoznost se moe definisati kao makroskopski efekat mikroskopske razmene impulsa u fluidu. Viskoznost je rezultat unutranjeg trenja u fluidu, pa se i meri silom trenja koja se javlja pri kretanju. Ako se eli da izrauna veliina sile koja se mora upotrebiti da bi se gornji sloj kretao nekom brzinom, jasno je da e ona prvenstveno zavisiti od same prirode fluida u kome se ovi

slojevi posmatraju. Ukoliko je fluid viskozniji, utoliko e biti potrebna vea sila. Ta veliina, koja zavisi od prirode fluida nazica se dinamika viskoznost i oznaava se sa . Osim viskoznosti samog fluida, na veliinu sile uticae i veliina povrine slojeva, kao i brzina. Ukoliko oni budu vei, utoliko e biti i potrebna vea sila, da bi se postigla odreena brzina. I najzad, ukoliko su slojevi udaljeniji, bie potrebna manja sila da bi se postigla eljena relativna brzina. Viskoznost zavisi od temperature fluida. Viskoznost tenosti sa porastom temperature opada. Viskoznost gasova menja se drukije s promenom temperature. Ona se poveava s porastom temperature.

Statika fluida
Stanje fluida koji se ne kree odreeno je njegovom gustinom i statikim pritiskom. Fluid uvek vri pritisak na zidove suda u kome se nalazi. Sila kojom on deluje na zidove suda je posledica statikog pritiska. Natpritisak je razlika ukupnog i atmosferskog pritiska. Instrumenti za merenje pritiska mere statiki pritisak. Pijezometarska cev i manometar sa tenou mere razliku pritisaka. Burdanov manometar meri apsolutni pritisak ili razliku merenog i atmosferskog pritiska.

Strujanje fluida
Stanje fluida koji struji odreeno je gustinom, pritiskom i brzinom. Jednaina kontinuiteta predstavlja oblik zakona odranja mase. Za isto vreme kroz svaki presek cevnog voda protekne ista masa Suenjem preseka poveava se brzina strujanja fluida. Brzine u dva preseka odnose se obrnuto proporcionalno povrinama preseka. Protok se moe meriti neposredno i posredno. Neposredno merenje protoka zasniva se na merenju mase ili zapremine koja protekne u jedinici vremena Svaki fluid koji se kree ima tri vida energije - potencijalnu, kinetiku i energiju pritiska. Savlaujui otpore izazvane silom trenja, fluid u toku kretanja troi energiju. Pri prolazu kroz crpku, fluid dobija energiju za svoje kretanje. Bernulijeva jedinica moe se primeniti samo kada se sme zanemariti izgubljena i dovedena energija. Prigunicima se promena kinetike energije (brzine) meri promenom energije pritiska. Rotometar je najee korieni pposredni mera protoka. Strujanje fluida moe biti slojevito - laminarno, i vrtlono-turbulentno. Bezdimenzioni Rejnoldsov kriterijum omoguava odreivanje reima strujanja.

Prelazna vrednost Rejnoldsovog kriterijuma je 2300. Pri laminarnom strujanju postoje vee razlike brzina u fluidu nego pri vrtlonom. Granini sloj ima veliki uticaj na brzinu svih ostalih operacija. Poveanje brzine strujanja vodi smanjenju debljine graninog sloja.

Meanje tenosti
Meanjem se homogenizuju suspenzije i emulzije. Primenjuje se i kada je potrebno ubrzati grejanje ili rastvaranje. Mealice se dele na mehanike i pneumatske. Energija koja se troi na meanje najvie zavisi od viskoznosti tenosti, dimenzija mealice i brzine kretanja.

Transport fluida
Maine za pokretanje fluida dele se na crpke za tenosti (crpke) i crpke za gasove (ventilatori). Najee se koriste centrifugalne crpke jer su jednostavne i rade kontinualno. Klipne i rotacione crpke mogu da ostvare velike pritiske u potisnom vodu. Centrifugalni ventilatori ostvaruju vee razlike pritisaka nego aksijalni ventilatori. Hidromotor je element u hidraulici koji prevodi pritisak radnog fluida u mehaniki rad. U irem smislu i klipvi spadaju u hidromotore a u uem se ovaj izraz koristi samo hidromotore koji ostvaruju rotaciono kretanje. Postoje razne konstrukcije rotacionih hidromotora od kojih su najkorieniji zupasti i klipni. Gustina je po definiciji odnos mase I zapremine nekog tela.

U ovoj formuli (ro) oznaava gustinu, m oznaava masu tela, a V njegovu zapreminu. Dimenzije gustine su M L-3 a SL jedi nica: kilogram po kubnom meru - kg/m3). Gustine elemenata i istih jedinjenja su karakteristine konstante ali poto zavise od temperature, saoptavaju se zajedno sa temperaturom na kojoj su odreene. Na gustinu neke materije utie sastav, temperatura, agregatno stanje, alotropski oblik, elektrino polje itd. Jedan od prvih zadataka fizike hemije je bio da na osnovu merenja makroskopskih osobina materije dokui neto o njenoj mikroskopskoj grai. U tom pogledu gustina je od ogromnog znaaja jer su na osnovu merenja gustine iindexsa prelamanja ili dielektine konstante izraunavala molekularska relfakcija a na osnovu nje, dimenzije molekula.

Zanimljivo je da su za merenje gustine gasovitog azota godine 1904. Nobelove nagrade dobili Vilijem Remzi za hemiju i Lord Rejli za fiziku. Naime, iz veoma male razlike u gustinama azota iz vazduha i hemijski dobijenog azota oni su zakljuili da u vazduhu pored azota postoji jo neki gas i tako su pronali argon.. To je sutina fizike hemije meriti neto obino i iz toga pronai neto neobino. Pritisak (tlak) je kolinik sile koja deluje normalno na povrinu i povrine na koju sila deluje normalno to se predstavlja formulom.

U meunarodnom sistemu mernih jedinica (SI) pritisak se meri paskalom Pa), koji je definisan kao sila od 1 njutna (N) po 1 m, to se predstavlja formulom

U Srbiji, Zakon o mernim jedinicama i merilima, pored paskala doputa upotrebu u javnom saobraaju i jedinice bar (1 bar = 100.000 Pa). Upotreba ranijih jedinica kao to su atmosfera (1,013 105 Pa) ija je oznaka atm, visina vodenog i ivinog stuba (mmH2O i mmHg) i dr. nije doputena Zakonom. U tenostima u miru vlada hidrostatiki pritisak koji zavisi od dubine i jednak je teini vertikalnog stuba tenosti, jedininog poprenog preseka, iznad posmatrane take. Deluje u svim smerovima podjednako. Hidrodinamiki pritisak se javlja u tenostima u kretanju i zavisi od brzine tenosti i njene gustine. Hidrauliki pritisak se stvara dejstvom spoljne sile na tenost i prenosi se na ceo sistem podjednako. Pritisak gasa uzrokovan je kretanjem njegovih molekula i zavisi od njegove gustine (specifine zapremine) i temperature je parcijalni pritisak gasova. Atmosferski pritisak potie od teine vazduha i odreen je teinom vertikalnog stuba vazduha nad jedininom povrinom. Pritisak pare tenosti: za svaku datu temperaturu tenosti u zatvorenom sudu formira se iznad nje zasienja para pod pritiskom koji raste sa temperaturom. Pritisak svetlosti nastaje na osvetljenim telima. Suneva svetlost izaziva pritisak od 2 do 5 u zavisnosti od reflesivnosti povrine. Pritisak zvuka na neko telo nastaje pod dejstvom zvunih talasa. Gas (ili plin) je materija u gasovitom agregatnom stanju. U takvom stanju, molekuli materije imaju dovoljnu unutranju energiju da se oslobode iz stabilne strukture. Proces pri kome materija prelazi u gasovito stanje naziva se isparavanje. Elementi O grupe nazivaju se jo i plemenitim gasovima, dok su se ranije nazivali inertnim gasovima jer se verovalo da se nulto*valentni i da ne grade jedinjenja. Otuda potie naziv same grupe. Sada se u hemijskoj literaturi ova grupa sve ee naziva

VIIIa grupom. U ovu grupu elemenata spadaju: helijum (He), neon (Ne), argon (Ar), kripton (Kr), ksenon (Xe)iradon (Rn). Radon je radioaktivan sa poluvremenom raspadanja od 3,8 dana. Proizvod je radiaktivnog raspadanja (dezintegracije) radijuma. Ovi elementi su poeli da se primenjuju tek 1910 kada je otkriveno da elektrina struja pri prolasku kroz ove elemente daje obojenu svetlost. Do 1910. godine plemeniti gasovi su imali samo teoretski znaaj. Zajednika oznaka za elektronsku konfiguraciju ove grupe je ns2 np6 (sa izuzetkom helijuma ija je konfiguracija ns2 )sa popunjenim valentnim orbitalama. Zbog vrlo stabilne konfiguracije elementi ne mogu primiti nijedan elektron a da se ne pone popunjavati novi elektronski nivo. Popunjene elektronske orbitale ne daju mogunost meusobnog spajanja atoma ovih elemenata, te su u sva tri agregatna stanja monoatomi. Plemeniti gasovi imaju vrlo visoke vrednosti za energiju jonizacije tako da teko mogu otpustiti elektron. Meu atomima postoje samo Van Der Valsove privlane sile. One rastu sa porastom atomskog broja, a sa njima temperature topljenja i kljuanja.. Plemeniti gasovi nemaju miris i ukus, a u vodi se slabo rastvaraju. Za helijum koji ima samo 2 elektrona vrednosti topljenja i kljuanja su najmanja. Helijum nije dobijen u vrstom stanju. Plemeniti gasovi ulaze u sastav atmosvere. Dobijaju se frakcionom destilacijom tenog vazduha. Plemeniti gasovi mogu da grade jedinjenja iako imaju veoma stabilnu elektronsku konfiguraciju. Prvo jedinjenje plemenitig gasova je napravljeno 1962 godine. Pri sobnoj temperaturi izvreno je meanje tamnocrvenih para planine heksafluorida PtF6 sa vikom ksenona; nastalo je vrsto uto kompleksno jedinjenje ksenonheksafluoroplatinat, XePtF6 Do danas je napravljeno vie stotina jedinjenja ksenona; npr. sa fluorom XeF2, XeF4, XeF6 ; sa kiseonikom XeO3. Neka od njih su veoma stabilna, kao na primer Rb2XeF8 koji se ne razlae ni na 400S. Dobijena su i neka jedinjenja kriptona i radona. Jedinjenja plemenitih gasova nemaju praktinu primenu, te njihovo dobijanje ima samo teorijsku vrednost.

Bernulijeva jednaina
Bernulijeva jednaina je jedna od osnovnih matematikih definicija, u delu fizike, koja se zove dinamika fluida. Opisuje Bermulijev princip odnosno definie meusobnu vezu izmeu pritiska ili potencijalne energije fluida i njegove brzine ili njegove kinetike energije, u strujnoj cevi (strujnom polju). Bernulijev princip je dobio ime po danskovajcarskom nauniku Danijelu Barnuliju koji je opisao ovaj princip u svojoj knjizi Hidrodinamica 1738 godine. Bernulijeva jednaina slui upravo za opisivanje ovog principa i izraunavanje parametara vezanih za protok fluida. Postoji vie oblika Bernulijve jednaine koje opisuju razne vrste protoka fluida. Najjednostavniji oblik Bernulijeve jednaine se odnosi na sluaj kada se gustina fluida moe uzeti kao nepromenljiva (kod tenosti kod zanemarivanja stiljivosti gasa na malim brzinama). Postoji i jednaina za protok fluida kada se gustina ne moe uzeti kao konstantna. Kod veih brzina gasova kada se mora uzimati u obzir njihova stiljivost,

tada se uvodi u jednainu Mahov broj, kao ekvivalent brzine. Bernulijeva jednaina se dodatno uslonjava ako se radi o viskoznom strujanju. Bernulijev princip se moe izvesti iz zakona o odranje energije. Naime, iz ovog zakona sledi da u mirnom toku fluida suma svih oblika mehanikih energija, u celom strujnom toku, mora biti jednaka u svima takama toga polja. Drugim reima, suma kinetike i potencijalne energije mora biti meusobno jednaka u svima takama strujnog polja. estice fluida su pod uticajem sopstvene teine i pritiska, kreu se izmeu taaka sa razliitim statikim pritiskom, od veeg prema manjem. Ako se fluid kree horizontalno, kroz strujnu cev, brzina e se poveavati ako se ta razlika statikog pritiska poveava izmeu dve take, odnosno izmeu dva preseka cevi. Brzina fluida se smanjuje ako se ta razlika statikog pritiska smanjuje. Najvea brzina je tamo gde je pritisak najmanji, a najmanja je tamo gde je pritisak najvei.

Protok nestiljivih fluida

U sluaju veine tenosti, i gasova sa malim mahovim brojem gustina fluida se moe smatrati konstantnom (odatle nestiljivih), bez obzira na varijacije u pritisku. U ovom sluaju Bernulijeva jednaina ima oblik:

Gde je: je brzina protoka u nekoj taki toka, je gravitaciono ubrzanje je visina po z-osi(pozitivan deo z-ose je usmeren prema gore, dakle suprotno od smera delovanja gravitacije) je pritisak i je gustina fluida u svim takama fluida. Vane napomene:

fluid mora biti nestiljiv-uprkos promenjivom pritisku, gustina mora ostati ista da bi jednaina vaila Ovaj oblik Bernulijeve jednaine vai za sluaj kada su viskozne sile zanemarljive

Ako se gornja jednaina pomnoi sa gustinom dobija se sledea jednaina:

ili:

Gde je: dinamiki pritisak U pojednostavljenom posmatranju (pogotovo ako je fluid gas), pritisak je usled teine stuba fluida u posmatranom malom deliu, zanemarljivo je mali. Na osnovu toga je realno usvojiti: gz = 0. Tada Bernulijeva jednaina dobija jednostavniji oblik:

Zbir statikog i dinamikog pritiska u svim takama strujne cevi je konstantan broj. Ova jednaina se jo naziva i jednainom o odranju energije

Protok stiljivih fluida

Gornje jednaine vae za nestiljive fluide, meutim mogue je, koristei fundamentalne fizike zakone, doi do jednaina koji su sline njima ali su primenjive i na stiljive (bararotropne) fluide. Postoji mnogo oblika Bernulijeve jednaine i sve su one analogne osnovnoj Bernulijevoj jednaini i oslanjaju se na fundamentalne zakone poput Njutnovih zakona i prvog zakona termodinamike. Jedna od najee korienih jednaina za stiljive fluide je:

Gde je: p pritisak gustina tenosti v brzina protoka gravitacioni potencijal

Termodinamika (gr , vrelina i , snaga) je grana fizike koja prouava posledice promene pritiska,temperatute i zapremine u makroskopskim fizikim sistemima. Ova analiza se vri primenom statistikih metoda na njegove elementarne estice. Pominjanje vreline u imenu se odnosi na protok energije, a snaga se odnosi na kretanje. Termodinamika dakle prouava protok toplotne energije i nain na koji ona prozvodi mehaniki rad (pokret). Termodinamika se razvila u 19.veku kroz pokuaje da se povea efikasnost ranih parnih maina. Tipian termodinamiki sistem se sastoji iz toplotnog izvora (grejaa ) i odvoda toplote (hladnjaka). Ovakav sistem proizvodi mehaniki rad (klipova, poluga,zamajaa, i sl.). Mogua je i obrnuta situacija gde mehaniki rad ima za posledicu odvoenje toplote, u kom sluaju se sistem naziva toplotna pumpa (primer: frider). Teorijska osnova termodinamke su termodinamiki zakoni. U njima se pominje fizika veliina entropija koja opisuje sve termodinamike sisteme. To je mera za vezanu energiju zatvorenog materijalnog sistema, tj. za energiju koja se, nasuprot slobodnoj, vie ne moe pretvoriti u rad. Po drugoj definiciji, entropija je merilo neureenosti sistema. U irem smislu, termodinamika obuhvata nauku o toplotnim osobinama materije i prelazima izmeu agregatnih stanja (faznim prelazima).

Aerodinamika (od gr , ar, aros vazduh , dynamis sila) je nauka koja se bavi kretanjem vazduha u odnosu na vrsta tela. Fizikalnost je pri tom potpuno identina i u suprotnom sluaju, pri kretanju vrstih tela kroz vazduh. Prema tom primenjenom principu relativnog kretanja, analiza fenomena se izvodi analogno sluaju kada telo miruje u strujnom polju vazduha. Ova zamena referentnog stanja je usvojena u teoriskoj aerodinamici, ali je ona ujedno i osnova veine eksperimentalnih metoda, naroitoaerotunelskih ispitivanja. Teorija strujanja i fizikalnost kretanja vrstih tela izuavaju meusobno dejstvo vazduha i tela. To dejstvo se odreuje u obliku potencijala polja opstrujavanja, raspodele pritiska sila i njihovih momenata.Zemlljina atmosvera predstavlja vazduni omota oko Zemljine kugle. Na osnovu usvojenih definicija, taj vazduni omota se deli na etiri sloja. Poev od Zemljine povrine pa navie, slojevi su: troposvera, stratosvera, jonosvera i eksosvera (koja predstavlja granicu s meuplanetarnim prostorom) Atmosferu karakteriu promene fizikih veliina pritiska,temperature,vlanosti, gustine itd. s visinom, godinjim dobom i geografskom irinom i duinom. Usvojene statistike srednje vrednosti fizikih veliina su standardizovane, meunarodnim normama, u standard aumosveru. Izmerene karakteristike kretanja tela kroz vazduh, pri konkretnim atmosferskim uslovima, se prevode na uslove standard atmosfere i tako postaju referentno uporediv. ovek je posmatrajui let ptica sticao prva znanja i iskustva o letenju. ire gledano, kretanje tela kroz gasove i tenost se izuava u mehanici fluida. Podela aerodinamike, kao specifine grane nauke, se vri na vie naina, s nekoliko osnova. Pojedini aerodinamiki problemi se istovremeno reavaju u vie njenih grana. Primer je odreivanje i korienje otpora vazduha. Pripada svima delovima, dobijenim pri podeli aerodinamike. Otpor se odreuje analitiki i eksperimentalno u svim oblastima brzina, visina i uslova leta i prisutan je u svim razmatranjima. Nain podele aerodinamike moe da varira, zavisno od iskustva i stavova autora, znai nije strogo standardizovan. Prilazi autora, u nainima podele aerodinamike, meusobno su dosta slini.

Literatura
Aerodinamika, Beograd, 1960.g., dr Zlatko Renduli Aerodinamika, Masinski fakultet Beograd,1992.g.,Prof. dr Tomislav Dragovi, dipl. ing. Transonic Aerodinamiks, Nord Holland 1986.g., J. Cool , 1980. , .
http://bs.wikipedia.org/wiki/Fluid