Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV Ni 8 na ivotnu sredinu

SADRAJ ANALIZE

KNJIGA 1:

Elaborat o geotehnikim uslovima dogradnje i rekonstrukcije TS 110/10 kV "Ni - 8" u Niu Idejni projekat trafostanice 110/10 kV "Ni - 8" u Niu

KNJIGA 2:

KNJIGA 3:

Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV "Ni - 8" na ivotnu sredinu

SVESKA E03:

Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV "Ni - 8" na ivotnu sredinu

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

SADRAJ
0 OPTA DOKUMENTACIJA
0.1. 0.2. 0.3. 0.4. 0.5. 0.6. 0.7. 0.8. Reenje o registraciji preduzea Licenca za izradu tehnike dokumentacije Potvrda o priznavanju sistema kvaliteta JUS ISO 9002 Spisak uesnika na izradi analize Reenje o odreivanju odgovornog projektanta Licenca odgovornog projektanta Izjava odgovornog projektanta Spisak zakona, propisa, standarda i literature

SADRAJ ANALIZE
UVOD PODACI O LOKACIJI 2.1. Prostor koji zauzima trafostanica 2.2. Kvalitet ivotne sredine na planiranom podruju 2.3. Naseljenost i koncentracija stanovnitva 2.4. Izbor lokacije 2.5. Flora, fauna, zatiena prirodna dobra od posebnog interesa, retke i ugroene biljne i ivotinjske vrste i vegetacija 2.6. Vodeni resursi i izvorita vodosnabdevanja 2.7. Postojea infrastruktura na mestu trafostanice 2.8. Nepokretna kulturna dobra i arheoloka nalazita 3. OPIS OBJEKTA I PROIZVODNOG PROCESA 3.1. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa i njegove tehnoloke karakteristike 3.2. Tehniki opis objekta 3.2.1. Zatita i upravljanje 3.2.2. Uzemljenje 3.2.3. Gromobranska zatita 3.2.4. Protivpoarna zatita 3.3. 3.4. Prikaz vrste i koliine potrebne energije, vode i sirovina Prikaz vrste i koliine isputenih gasova, voda, drugih tenih i vrstih materija Promena kvaliteta vazduha Promena kvaliteta vode Promena kvaliteta zemljita Promena nivoa buke 1. 2.

4. MOGUE PROMENE I UTICAJI NA IVOTNU SREDINU 4.1. 4.2. 4.3. 4.4.

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

4.5. Elektrino i magnetno polje 4.6. Promena namene i korienja povrina 5. PRIKAZ MERA KOJE E SE PREDUZETI 5.1. Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima 5.2. Mere koje e se preduzeti za sluaj udesa

B PRILOZI
B.1. Monitoring plan B.2. Plan ublaenja tetnih uticaja B.3. Grafiki prilozi B.3.1. Kartografski prikaz ire okoline trafostanice B.3.2. Kartografski prikaz ue okoline trafostanice B.3.3. Situacioni plan ( 1: 500 ) B.3.4. Geotehniki presek terena ( 1 : 100 ) B.3.5. Dispozicija klasino reenje ( 1 : 100 ) B.3.6. Presek kroz postrojenje klasino reenje ( 1 : 100 )

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

Spisak zakona, propisa, standarda i literature

Zatita ivotne sredine regulisana je velikim brojem zakonskih i podzakonskih propisa. Ova Analiza je uraena prema detaljno razraenoj metodologiji Pravilnika o analizi uticaja objekata odnosno radova na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 61/92). Ipak,ovaj Pravilnik ne sadri dosta znaajnih standarda , kao to su odgovarajui standardi za prainu i elektro-magnetno polje .Kada je ovo sluaj , postupa se po IEC standardima .Po ovom pravilniku , obavezno je obaviti Detaljnu analizu uticaja na ivotnu sredinu za dalekovode , transformatorske stanice i distribuciona postrojenja napona 220kV i vie . Pored ovog osnovnog Pravilnika, tumaenje rezultata i predlaganje mera zatite, izvreno je u skladu i sa sledeim propisima: - Zakonom o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95), lan 2: Sistem zatite i unapreivanja ivotne sredine obuhvata skup mera i uslova za : ouvanje i zatitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti ivotne sredine ; zatitu ljudi i ivotne sredine od zagaivanja ; zatitu od uticaja tetnih i opasnih materija , jonizujuih i nejonizujuih zraenja , buke i vibracija ; zatitu od unitenja i degradacije prirodnih vrednosti ; kao i mera i uslova za unapreenje kvaliteta ivotne sredine . lan 4: Korienje prirodnih bogatstava , izgradnja objekata ili izvoenje radova moe se vriti pod uslovom da se ne izazovu trajna oteenja ili znaajne promene prirodnih oblika , zagaivanje ili na drugi nain degradiranje ivotne sredine . Investitor je duan da izvri analizu i kvantifikaciju uticaja na ivotnu sredinu , da planira i sprovede mere kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine ili mere rekultivacije , odnosno sanacije i obezbedi izvrenje propisanih normi . Zabranjen je uvoz opasnih otpadnih materija , njihovo uvanje i odlaganje na teritoriji Republike Srbije . lan 6: Preduzee i drugi subjekti privreivanja ( u daljem tekstu : preduzee ) su duni da u obavljanju delatnosti obezbede : racionalno korienje prirodnih bogatstava , dobara i energije ; uraunavanje trokova zatite ivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih trokova ; praenje uticaja delatnosti na stanje ivotne sredine . Preduzee je duno da vodi podatke o vrstama i koliinama opasnih i tetnih materija koje koristi u vrenju odreenih delatnosti , kao i da vodi podatke o vrstama i koliinama opasnih i tetnih i otpadnih materija koje isputa , odnosno odlae u vazduh , vodu i zemljite , na propisan nain i da te podatke dostavi nadlenim organima . lan 91: Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vri ministarstvo ako ovim zakonom nije drugaije odreeno . Inspekcijski nadzor nad primenom mera zatite vazduha od zagaivanja , zatienih prirodnih dobara , zatite od buke , od opasnih materija i od nejonizujueg zraenja vri inspektor za zatitu ivotne sredine .

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

Ako inspektor za zatitu ivotne sredine u vrenju nadzora nae da su povreeni drugi zakoni i propisi ija povreda moe imati uticaja na ivotnu sredinu , duan je da o tome odmah obavesti nadleni organ , zajedno sa njim izvri nadzor i preduzme odgovarajue mere . Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS 47/2002), Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS 54/92),

Izvod iz lana 2 stav 3: Prema JUS U.J6.205/1992 Akustino zoniranje prostora dvorita susednih stambenih objekata se svrstavaju u mala i seoska naselja sa najveim dozvoljenim nivoom buke od 50 dB (A) za dan i 45 dB (A) za no. Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS br. 25/96),

Transformatorsko ulje se tretira kao opasna materija . Izvod iz lana 11: Sekundarni otpadni materijali se skupljaju , sortiraju , pakuju i uvaju pod uslovima i na nain koji obezbeuje odravanje kvaliteta ovih sekundarnih otpadnih sirovina kao i zatitu prirodne sredine . Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS br. 12/95),

Deo Priloga br.1: Otpadne materije i predmeti koji sadre ili su zagaeni polihlorisanim bifenilima (PCBs) ili polihlorisanim terfenilima (PCBs) i/ili polibromovanim bifenilima (PBBs) spadaju u kategoriju opasnih materija koje se konstroliu .

- Pravilnikom o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i

metodama za njihovo ispitivanje (Sl. glasnik RS br. 23/94), Izvod iz lana 1 : Ovim pravilnikom propisuje se maksimalno dozvoljene koliine opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje koje mogu da otete ili promene proizvodnu sposobnost ( plodnost ) poljoprivrednog zemljita i kvalitet vode za navodnjavanje , koje dolaze isputanjem iz fabrika , izlivanjem deponija , nepravilnom upotrebom mineralnih ubriva i sredstava za zatitu biljaka . lan br. 2 : Maksimalna dozvoljena koliina (MDK ) opasnih i tetnih materija : Br. Hemijski elementi MDK u zemljitu MDK u vodi mg/kg zemlje mg/l vode 1. Cadmium do 3 do 0,01 2. Olovo do 100 do 0,1 3. iva do 2 do 0,001 4. Arsen do 25 do 0,05 5. Hrom do 100 do 0,5 6. Nikl do 50 do 0,1 7. Fluor do 300 do 1,5 8. CBakar do 100 do 0,1 9. Zink do 300 do 1,0 TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

10.

Bor do 50

do 50

do 1,0

- Pravilnik o graninim vrednostima , metodama merenja imisije , kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka(Sl. glasnik RS Br. 54/92 ) Deo Dodatka br. 1 Praina Nenaseljene i rekreacione oblasti : za 24h - 70 g / m 3 Naseljene oblasti : za 24h 120 g / m 3 Ukupne talone materije Nenaseljene i rekreacione oblast : za mesec dana 300 mg/m 2 /dan Naseljene oblasti : za mesec dana 450 mg/m 2 /dan

- Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu elektroenergetskih postrojenja i

ureaja od poara (Sl. list SFRJ br. 74/90), Poari na transformatorima , uzimajui u obzir relejnu zatitu , su praktino nemogui ili smanjeni na najmanju moguu meru . Ako se isputeno transformatorsko ulje zapali , filter koji ini sloj ljunka , spreava irenje plamena ,a ulje prodire do dna uljane kade i preko uljanog kanalizacionog sistema se ododi do cisterne od armiranog betona, postavljene u zemlji i odgovarajue izolovane .

- Zakon o zatiti na radu (Sl. glasnik RS br. 42/91 i 53/93),

Zakon o zatiti na radu opisuje odeu i obuu koju radnici na gradnji i odravanju trafostanice moraju imati . Takoe opisuje materijal od koga je ova odea i obua napravljena. Rad na ovakvim poslovima zahteva noenje : plavi ogrta napravljen od specijalnog tekstila , plava kapa napravljena od specijalnog tekstila , ogrta sa krznenom postavom , prsluk , kabanica , kone cipele , gumene izme , kone rukavice, lem , gumene rukavice (od izolacionog materijala) , gumene izme (od izolacionog materijala), naoare sa tamnim staklima .

- Pravilnikom o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u

objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na gradilitima (Sl. glasnik SRS br. 21/89),

Opisuje odeu i obuu koju radnici moraju nositi . Takoe opisuje njihovo ponaanje u normalnim uslovima rada , kao i u uslovima u kojima je dolo do odstupanja od normalnog stanja .

- JUS propisima, grana N,

Srpski elektrotehniki propisi koji definiu nae elektrotehnike standarde .

- Tehnikim preporukama EPS- Direkcije za distribuciju el.energije Srbije, - Pravilnikom o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje radova na
temelju graevinskih objekata (Sl. list SFRJ br. 15/90),

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

- Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za beton i armirani beton (Sl. list SFRJ
br. 11/87),

- Environmental health assessment of urban development project, Guidelines and

Recommendation, WHO, 1985;

- The risk assessment Guidelines, EPA, Washington DC, 1986; - DIN 57848/VDE 0848, teil 1- 4, 1982 1991 - Uputstvo o postupku za kontrolu Meunarodne organizacije za rad (ILO), eneva,
1990.

ODGOVORNI PROJEKTANT

Ivan M. Gledovi, dipl.ing.el. licenca br. 351 0087 03

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

1. UVOD
Cilj izrade analize je procena uticaja TS 110/10 kV Ni 8 na ivotnu sredinu. Analiza predstavlja osnovu sa gledita zatite ivotne sredine, za donoenje odluke o nastavku gradnje TS 110/10 kV Ni 8 . Analiza uticaja nove trafostanice TS 110/10 kV Ni 8 na ivotnu okolinu radi se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS 47/2002), koji nalae njenu izradu za ovu vrstu objekta. Osnovni metodoloki pristup i sadraj Detaljne analize odreeni su Pravilnikom o analizi uticaja objekata, odnosno radova na ivotnu sredinu. Analiza se radi za odabranu lokaciju na osnovu raspoloivih podataka, na osnovu rezultata prethodnih istraivanja i iskustava sa merenja uticaja elektrinog i magnetnog polja izvrenih na slinim trafostanicama u Elektroistok-u. Projekat 110kV vodova nije uradio Kosovoprojekt Inenjering tako da njihov uticaj na okolinu ova studija ne obuhvata .

2. PODACI O LOKACIJI
2.1. Prostor koji zauzima trafostanica Trafostanica 110/10 kV "Ni 8" delimino je izgraena na lokaciji "Ledena stena" kod Nia. Prostor kompleksa je ograen i obuhvata povrinu od oko 0.13 ha. Gradnja trafostanice poeta je 1992 godine. Objekat je do 1993 god., delimino izgraen. Izgraena je komandna zgrada, zgrada za RP 10 kV, temelji za oba transformatora, ograda i izvreno je nivelaciono ureenje terena. Izvedeni deo trafostanice uraen je prema projektima raenim pre izgradnje trafostanice. U toku 2004 godine rade se kompletni projekti za dogradnju i rekonstrukciju trafostanice, a potom e se nastaviti sa dogradnjom i rekonstrukcijom u svemu u skladu sa glavnim graevinskim i elektro projektom. 2.2. Kvalitet ivotne sredine na planiranom podruju Podruje trafostanice 110/10 kV "Ni 8" je periferni deo grada Nia gde u neposrednom susedstvu je novo manje naselje "Ledena stena". Preostali deo podruja je obradivo zemljite i ponegde indivudalna domainstva. Obzirom da u bliem podruju nema industrijskih objekata, a imajui u vidu prethodno izneto o lokaciji, primenom vaeih meritornih kriterijuma, ista se moe okarakterisati kao dobra. Podruje ima dobru provetrenost, osunanost i nema direktnih zagaivaa zemlje i vazduha. 2.3. Naseljenost i koncentracija stanovnitva Trafostanica TS 110/10 kV koja je predviena za rekonstrukciju i dogradnju nalazi se na samoj periferiji grada Nia u podruju koje je verovatno predvieno da se u neposrednoj okolini grad iri. Preko puta trafostanice u pojasu duine ~ 200 250 m., je stambeno naselje "Ledena stena" koje ima oko 20 tipskih objekata, spratnost P + 2 etae. Objekti se greju strujom. Naselje "Ledena stena" izgraeno je sa desne strane lokalnog puta kojim se dolazi na lokaciju trafostanice. Isti su izgraeni tako da je objekata izvedena pre poetka ograde trafostanice, a

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

poslednji u nizu zavravaju se sa krajem ograenog poseda trafostanice, u podruju gde su locirani trafoi i portali. Izgraeni stambeni objekti udaljeni su od trafostanice ~ 30 m, videti situacioni plan, prilog 1. Individualna domainstva koja su dalja i rea zagrevaju se kombinovano struja i vrsto gorivo drvo i eventualno ugalj. Ukupna naseljenost u podruju blie trafostanici u ovom trenutku procenjuje se na oko 150 do 200 stanovnika. Prilaz trafostanici je lokalnim putem od makadama seoski put, koji se odvaja od asfaltiranog puta Ni Donja Medvea. Od motornih vozila putem jedino prolaze retki automobili stanovnika "Ledene stene". Trafostanica je projektovana kao "neposednuta" koju povremeno kontrolie struna sluba Elektrodistribucije Ni. 2.4. Izbor lokacije Lokacija gde je poeta gradnja trafostanice T.S. 110/10 kV "Ni 8" i gde se planira dogradnja iste, nalazi se na zemljitu dobijenom uz saglasnost urbanista. Pri izboru lokacije za izgradnju voeno je rauna o optimalnom iskorienju graevinskog zemljita kao i mogunosti lakog prikljuka na regionalni put Ni Donja Medvea i neto nie magistralni put Ni Beograd. 2.5. Flora, fauna, zatiena prirodna dobra od posebnog interesa, retke i ugroene biljne i ivotinjske vrste i vegetacija Na lokaciji trafostanice od ukupnog prostora, to u celosti obuhvata neto vie od ograenog poseda, smeteni su objekti postrojenja . Ostali deo poseda planiran je kao zelena povrina trava i bunasto bilje. U sadanjim uslovima ako izuzmemo izgraeni deo trafostanice oko 80 % prostora obrastao je travom, korovom i bunastim biljem. Na lokaciji trafostanice nema stanita ivotinjskog sveta. Na podruju trafostanice obzirom da pripada naseljenom delu na periferiji grada Nia, nema ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta kao ni bilo kakvih zatienih dobara. 2.6. Vodeni resursi i izvorita vodosnabdevanja Na lokaciji trafostanice, a ni u neposrednoj blizini nema vodenih tokova i izvorita. Meutim, susedno naselje "Ledena stena" ima vodovodnu mreu. Osim toga postoji mogunost da neki individualni posedi - domainstava imaju bunar. 2.7. Postojea infrastruktura na mestu trafostanice Na podruju trafostanice za sada nisu izgraeni objekti komunalne infrastrukture (vodovod i kanalizacija). Meutim, susedno naselje "Ledena stena" kompletno je komunalno opremljeno, tj. ima vodovodnu i kanalizacionu mreu. Do trafostanice se dolazi lokalnim putem od makadama, koji se levim skretanjem odvaja od regionalnog puta Ni - Donja Medvea, a neto nie se nalazi magistralni put Ni Beograd.

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

2.8. Nepokretna kulturna dobra i arheoloka nalazita Na prostoru gde je predviena izgradnja trafostanice nema nepokretnih kulturnih dobara.

3.OPIS OBJEKTA I PROIZVODNOG PROCESA

3.1. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa i njegove tehnoloke karakteristike Prikljuak budue trafostanice TS 110/10 kV Ni 8 na 110 kV mreu izvrie se uvoenjem DV na principu ulaz izlaz. Uz transformaciju 110/10 kV izgradilo bi se i RP 110 kV za spoljnu montau, a pogonska zgrada za RP 10 kV je ve izgraena. Transformatori 110/10 kV se predviaju na otvorenom prostoru. 3.2. Tehniki opis objekta Transformatorska stanica 110/10 kV "Ni 8" gradi se da bi snabdevanje elektrinom energijom konzuma grada Nia bilo kvalitetnije. Izgradnja ovog objekta predviena je u toku 2004/2005. godine. Transformatorska stanica je predviena sa postrojenjem 110 kV za spoljanju montau i postrojenjem 10 kV za unutranju montau. Objekat je lokacijski odreen i graevinski delimino izgraen. Na lokaciji budue trafo stanice 110/10 kV "Ni 8" izgraen je objekat u kome e biti postrojenje 10 kV, komanda i ostalo potrebno za rad transformatorske stanice. U delu predvienom za postrojenje 110 kV izgraeni su temelji transformatora snage 110/10 kV. Ostali graevinski radovi izvee se prema graevinskom delu ovog projekta. 3.2.1. Zatita i upravljanje U trafostanici je primenjen mikroprocesorski tip zatitnih i upravljakih ureaja . Lokalno upravljanje se ostvaruje na tri naina: Sa lokalnog upravljakog mesta Sa mikroprocesorskih upravljakih jedinica Sa lica mesta Svi rastavljai 110 kV i svi prekidai 110 i 10 kV su daljinski upravljivi. Lokalna automatika ima funkcije koje joj omoguavaju da radi automatski , bez prisustva ljudi . 3.2.2. Uzemljenje Sistem uzemljenja bie izveden u skladu sa IEC standardima i Tehnikoj Preporuci EPS br. 5. 3.2.3. Gromobranska zatita Gromobranska zatita u postrojenju 110 kV predviena je pomou gromobranskih iljaka.

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

3.2.4. Protivpoarna zatita Protivpoarna zatita predviena je sa prenosivim runim protivpoarnim aparatima .Pored transformatora postavie se i protivpoarni zidovi izmeu transformatora snage. Predvieni su i hidranti sa vatrogsnim cevima. 3.3. Prikaz vrste i koliine potrebne energije, vode i sirovina Objekat e biti prikljuen na lokalnu vodovodnu mreu, a takoe e biti uvedena i PTT linija. 3.4. Prikaz vrste i koliine isputenih gasova, voda, drugih tenih i vrstih materija PCB nije korien . Tehnike specifikacije u projektima i ugovorima zahtevaju da oprema ne sadri PCB,a to e biti propraeno sertifikatima proizvoaa . U normalnom radu trafostanica ne zagauje vazduh , vodu i zemlju . Jedina mogunost je da tokom oteenja na transformatoru izvesna koliina transformatorskog ulja iscuri . Statistiki , ovde i u inostranstvu , ovakva oteenja su izuzetno retka. Mere koje ublauju rizik od curenja transformatorskog ulja su objanjene u poglavlju 5.2.2.

4. MOGUE PROMENE I UTICAJI NA IVOTNU SREDINU

4.1. Promena kvaliteta vazduha Promene kvaliteta vazduha nee biti . Curenje SF6 u prekidaima snage je retko, a ukoliko se desi imae minimalan i privremeni uticaj na kvalitet vazduha . 4.2. Promena kvaliteta vode Poto na lokaciji trafostanice, a ni u neposrednoj blizini, nema vodenih tokova i izvorita i zato to tokom izvoenja istranog buenja za dogradnju objekata u okviru kompleksa trafostanice, do dubine istraivanja, nije registrovan pojava podzemne vode (PPV) ni ustaljen nivo podzemne vode (NPV), onda nastavak radova na izgradnji trafostanice nee uticati na kvalitet vode. U toku redovnog rada trafostanica nee imati nikakvog uticaja na kvalitet vode jer e biti prikljuena na kanalizacionu mreu. Ako bi u sluaju havarije energetskih transformatora dolo do nekontrolisanog izlivanja transformatorskog ulja, ono bi preko zemljita moglo da doe u podzemne vode i utie na njihov kvalitet. Meutim, poto podzemna voda nije pronaena do dubine od 8,5 m, ni ova havarija ne bi imala uticaja na kvalitet vode jer bi se u tom sluaju izvrila pravovremena sanacija zemljita.

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

4.3. Promena kvaliteta zemljita U toku nastavka izgradnje trafostanice, kod iskopa pri izvoenju radova pomou graevinske mehanizacije, vrie se privremena degradacija dela zemljita, odnosno doi e do privremene promene kvaliteta zemljita. Teren angaovan za izgradnju platoa za postrojenje 110 kV je zaravnjen, u prirodnim uslovima je bez tragova nestabilnosti i izvoenjem predvienih radova nee se ugroziti njegova stabilnost. U toku redovnog rada trafostanica nee imati uticaja na kvalitet zemljita jer e biti prikljuena na kanalizacionu mreu i jedini otpad koji e postojati u normalnom radu je komunalni otpad. U sluaju havarije energetskih transformatora, ako doe do nekontrolisanog izlivanja transformatorskog ulja, moe doi do njegovog izlivanja na zemljite, odnosno do trajne promene kvaliteta zemljita. 4.4. Promena nivoa buke U toku redovnog rada trafostanice buku e stvarati transformatori snage kao i njihovi rashladni ventilatori. Buka usled korone je zanemariva jer je u pitanju postrojenje od 110 kV. Analiza buke transformatora se vri na osnovu JUS N.H1.017/1985 Merenje nivoa zvuka transformatora i priguivaa. Dispozicija postrojenja u TS 110/10 kV Ni 8 .

Prema JUS U.J6.205/1992 Akustino zoniranje prostora dvorita susednih stambenih objekata se svrstavaju u mala i seoska naselja sa najveim dozvoljenim nivoom buke od 50 dB (A) za dan i 45 dB (A) za no. Poto e za dan biti 25,88 dB < 50 dB, a za no 22,16 dB < 45 dB trafostanica u redovnom radu nee stvarati buku iznad dozvoljenih granica. 4.5. Elektrino i magnetno polje Po prirodi tehnolokog procesa, u toku redovnog rada, u trafostanici postoje elektrina i magnetna polja kao vid nejonizujueg zraenja, koja stvaraju nadzemni provodnici, a zavise od visine napona, jaine struje i rastojanja. Na osnovu kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije (WHO) dozvoljena jaina elektrinog polja je 5 kVeff/m, a dozvoljena jaina magnetnog polja je 100 T. Dobijene vrednosti za elektrino i magnetno polje su i po nekoliko puta manje od vrednosti koje je propisala WHO. Konkretno, vrednost elektrinog polja je oko etiri puta manja od propisane vrednosti, a vrednost magnetnog polja je oko devet puta manja od propisane vrednosti. Ovo je od posebnog znaaja jer se trafostanica nalazi u blizini stambenog naselja. Domai propisi koji definiu dozvoljene intenzitete elektrinog i magnetnog polja kojima ljudi mogu biti dugotrajno izloeni, ne postoje. Zato se prihvataju kao merodavni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije ( WHO ) koji propisuju:

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

dozvoljena efektivna vrednost elektrinog polja van elektroenergetskih objekata kojem mogu biti trajno izloeni stanovnici koji stanuju u blizini elektroenergetskih objekata iznosi Kmax = 5 kV/m, dozvoljena efektivna vrednost magnetne indukcije van elektroenergetskih objekata kojoj mogu biti trajno izloeni stanovnici koji stanuju u blizini elektroenergetskih objekata iznosi Beff = 100 T, dozvoljena efektivna vrednost elektrinog polja unutar elektroenergetskih objekata ili u blizini nadzemnih vodova kojem moe biti povremeno izloeno osoblje na poslovima odravanja objekata iznosi Keff = 10 kV/m, dozvoljena efektivna vrednost magnetne indukcije unutar elektroenergetskih objekata ili u blizini nadzemnih vodova kojoj moe biti povremeno izloeno osoblje na poslovima odravanja objekata iznosi Beff = 500 T. 4.6. Promena namene i korienja povrina

Poto je trafostanica delimino izgraena nastavak izgradnje nee promeniti namenu povrine na kojoj se gradi.

5. PRIKAZ MERA KOJE E SE PREDUZETI

5.1. Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima Glavnim projektom i drugom tehnikom dokumentacijom planirae se mere koje su predviene vaeim propisima, JUS standardima i tehnikim preporukama EPS-a koje se odnose na: sigurnosna odstojanja, ( Rastojanja definisana Pravilnikom o optim merama zatite na radu od opasnih uticaja elektrine struje . lan 38. kae da je najkrae bezbedno rastojanje od delova pod naponom od 35kV do 110kV 2000mm ) periodini pregledi postrojenja i merenja u njima (ispitivanje izolacionog ulja, vizuelne kontrole i sl.), obuavanje i kontrola obuenosti kadrova.

U postrojenju e se izgraditi interne saobraajnice irine 3 m i 5 m za transport opreme i pristup mehanizacije, kao i peake betonske staze za pristup osoblja do pojedinih delova visokonaponske opreme. One e omoguiti brz i lak pristup do opreme u sluaju bilo kakve potrebe. Portali, stubovi i izolatorski lanci e se odabrati tako da ne postoji opasnost od njihovog ruenja/lomljenja, pa da ne postoji i opasnost od kidanja provodne uadi. Radi spreavanja ovakvih akcidenata predvidee se sve preventivne mere u toku projektovanja i izgradnje objekta. 5.2. Mere koje e se preduzeti za sluaj udesa Glavnim projektom i drugom tehnikom dokumentacijom planirae se mere koje e se preduzeti u sluaju havarije: 1. Radie se poseban elaborat protivpoarne zatite tako da se praktino iskljuuju poari koji mogu ugroziti ivotnu sredinu i zdravlje stanovnika okolnih naselja. Za TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

transformatore se koristi trafo ulje prve klase (taka zapaljivosti 140C). Fundiranje transformatora se vri na zasebnim temeljima autonomno. Uz primenu mera protivpoarne zatite eliminie se mogunost da doe do poara van trafo stanice. 2. Preduzete su mere za spreavanje izlivanja ulja transformatora, odnosno razlivanja po okolnom zemljitu, tako to su ispod transformatora izgraene kade ispunjene ljunkom i spojene uljnom kanalizacijom sa nepropusnom jamom za prihvat isteklog ulja, zapremine 25 m3. U sluaju isticanja ulja jama za ulje je dovoljna da primi svu koliinu ulja iz transformatora. Kada transformatora je ispunjena ljunkom granulacije 3060 mm. Ukoliko se izliveno ulje zapali, ljunani filter spreava irenje poara, a ugaeno ulje prodire do dna kade. Poari na transformatoru su zbog primene savremenih zatitnih ureaja takorei iskljueni. 3. U sluaju kidanja provodnika automatski e se iskljuiti dalekovod delovanjem zatite.

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

B1. MONITORING PLAN (TS 110/10 kV Ni8)

Faza

Koji parametri e biti praeni

Gde su parametri koji e biti praeni

Kakav je parametar koji e biti praen

Kojom frekvencijom e parametri biti praeni

Zbog ega se prati taj parametar (opcional no) Zbog zatite stanovnit va i flore Zbog zatite stanovnit va Ekoloka rekonstru kcija

Odgovo-rnost

Graenje

Praina

U oblasti trafostanice U oblasti trafostanice U oblasti trafostanice U oblasti trafostanice

Vizuelno

U suvom ili/i u vetrovitom Tokom izgradnje Tokom izgradnje Jednom,toko m tehnikog prijema Jednom,toko m tehnikog prijema

Buka

Sluanjem

Upotre ba

Tlo i vegetacija na koje utiu radovi Buka

Vizuelno

Sonometar

Elektromagnetno polje Tlo

U oblasti trafostanice

Oko transformat ora

Vizuelno

Godinje

Izvoa radova pod nadzorom EPS odgovornog projektanta Izvoa radova pod nadzorom EPS odgovornog projektanta Izvoa radova pod nadzorom EPS odgovornog projektanta Lice koje snabdeva opremom pod nadzorom EPS odgovornog projektanta Lice koje snabdeva opremom pod nadzorom EPS odgovornog projektanta EPS-ov inenjer odravanja

TS 110/10 kV Ni 8 - Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu

B2. PLAN UBLAENJA TETNIH UTICAJA (Trafostanica 110/10kV Ni8) Faza Gradnja Vrsta Emisija praine Mere ublaenja Odgovornost*

Buka

Prskanje vodom kao mera spreavanja emisije Izvoa radova pod praine nadzorom EPS odgovornog projektanta Izvoa radova pod Izvoa e ugovoriti vrenje veine aktivnosti nadzorom EPS tokom dana izbegavajui prekoraenje nivoa odgovornog buke (50 dB danju i 45 dB nou) projektanta Tehnike specifikacije i oprema dizajnirana prema standardima Tehnike specifikacije i oprema dizajnirana prema standardima Nadoknada vlasnicima akvizicionom planu zemlje prema

Upotreba

Buka Elektrino i magnetno polje Zauzeta zemlja tokom odravanja dalekovoda