Ameli Notomb

LEKSIKON LINIH IMENA

bojana888

LISET VE OSAM SATI nije mogla da zaspi. U njenom stomaku beba je tu ala jo od sino!. "a s#aki$ %eti&i'pet sekundi sna(an pot&es bi uzd&mao telo o#e de#etnaestogodinje de#ojke koja je) godinu dana &anije) odlu%ila da postane sup&uga i majka. Vilinska p&i%a je zapo%ela kao kaka# san* +abijen je bio lep) go#o&io je da bi za nju s#e u%inio i ona je to doslo#no s$#atila. ,omisao da se poig&a (enidbe zaba#ljala je toga de%aka istoga uz&asta) i tako je zap&epa!ena i uzbu-ena &odbina imala p&ilike da #idi to d#oje de e kako se obla%e u s#adbenu ode!u. Ub&zo zatim) Liset je pobedonosno obja#ila da je t&udna. Sta&ija sest&a ju je zapitala* ' .a nije to malo &ano/ ' To nikada ne!e biti do#oljno &ano0 ' odgo#o&ila je mala) s#a odue#ljena. Malo'pomalo) st#a&i su postajale s#e manje kao u baj i. +abijen i Liset su se mnogo s#a-ali. On je bio #eoma s&e!an to je ona t&udna i sada joj je go#o&io* ' 1olje bi bilo da p&estane da se ludi&a kada mali stigne0 ' Ti to meni p&eti/ On bi tada odlazio zalupi#i #&ata. Me-utm) ona je bila sigu&na da se ne ludi&a. 2elela je da (i#ot bude sna(an i ispunjen. 3a& ne bi bila luda ako bi (elela neto d&ugo/ 4tela je da joj s#aki dan) s#aka godina donesu naj#ie. Sada je #idela da joj +abijen nije do&astao. 1io je to no&malan mladi!. Ig&ao se (enidbe) a sada se ig&a o(enjenoga %o#eka. "ije ni nalik na p&i#la%noga p&in a. Ona je njega ne&#i&ala. 5o#o&io je* ' Eto) opet je $#ata.

,onekada joj se umilja#ao. Milo#ao joj je stomak i go#o&io* ' Ako bude de%ak) z#a!e se Tangi. A ako bude de#oj%i a) z#a!e se 2oel. Liset je &azmiljala kako m&zi ta imena. U dedinoj bibliote i nala je neku en iklopediju iz p&ologa #eka. Tamo su se mogla na!i naj%udno#atija imena koja nago#eta#aju su&o#e sudbine. Liset i$ je pa(lji#o zapisi#ala na komadi!ima $a&tije koje je ponekada gubila. 6asnije bi neko p&onaao tu i tamo zgu(#ani papi&i! na kojem je bilo napisano 7Eleute&ija8 ili 7Litega&da8 i niko nije &azume#ao smisao o#i$ p&ek&asni$ lee#a. 1eba je ub&zo po%ela da se pok&e!e. 5inekolog je go#o&io kako nije nikada imao p&ilike da p&ati toliko pok&etlji#u bebu* 7O#o je st#a&no &etko08 Liset se smekala. "jen mali je sas#im izuzetan. 9o doneda#no nije bilo mogu!e unap&ed saznati pol deteta. T&udnoj de#oj%i i to nije ni bilo #a(no. ' 1i!e to ig&a% ili ig&a%i a ' obja#ila je) gla#e puna sanja&ija. ' "e) bi!e :udbale& ili gnja#ato&ka ' go#o&io je +abijen. Ona ga je st&eljala o%ima. A on to i nije go#o&io da bi njoj napakostio) nego samo da je zadi&kuje. Ali ona je u o#im k&upnim mislima #elikoga de%aka #idela obele(je poni(a#aju!e obi%nosti. 6ada bi bila sama i kada bi se plod &itao kao lud) ne(no mu je go#o&ila* ' Ig&aj) bebi e) ig&aj. 9a !u te tititi) ne!u dopustiti da postane neki Tangi :udbale& ili neka tamo 2oel gnja#ato&ka) bi!e slobodna da ig&a gde god bude $tela) u ,a&iskoj ope&i ili sa ;iganima. Malo'pomalo) +abijen je stekao na#iku da odlazi od ku!e na elo

poslepodne. Otiao bi posle do&u%ka) a #&a!ao se oko deset sati u#e%e. 1ez ikak#og objanjenja. Umo&na od t&udno!e) Liset nije imala snage da ga %eka. 6ada se on #&a!ao) #e! je spa#ala. Ujut&u) on bi ostajao u postelji do pola d#anaest. ,opio bi olju ka:e uz iga&etu koju je puio gledaju!i u p&azno.

' 9esi li dob&o/ "e zama&a se su#ie/ ' zapitala ga je jednoga dana. ' A ti / ' odgo#o&io je. ' 9a nosim dete. .a li ti je poznato/ ' 6ako da ne. Ti samo o tome i p&i%a. ' ,a eto) t&udno!a je #eoma zamo&na) mo(e da zamisli. ' "isam ja k&i#. Sama si to $tela. 9a ga ne mogu nositi umesto tebe. ' A mo(e li se znati ta &adi s#ako popodne / ' "e. Ona p&osto pobesne* ' 9a ne znam #ie nita0 "ita #ie mi ne p&i%a0 ' Osim deteta) tebe nita i ne zanima. ' A ti budi zanimlji#. Tada !e i mene zanimati. ' ,a ja jesam zanimlji#. ' Onda me zainte&esuj) ako si za to sposoban0 On uzda$nu i ode da donese neku :ut&olu. Iz nje iz#adi &e#ol#e&. Ona &az&oga%i o%i. ' E#o ta &adim s#ako popodne. 5a-am. ' 5de/ ' U jednom tajnome klubu. "ita #a(no. ' Unut&a su p&a#i me i/ ' .a. ' To da bi ubijao ljude/ ' <e imo. Ona zadi#ljeno pomilo#a o&u(je. ' I s#e sam bolji) zna. ,oga-am ilj u s& e otp&#e. "e mo(e ni da zamisli kak#o je to ose!anje. Obo(a#am ga. 6ada po%nem) ne umem da p&estanem. ' S$#atam. "jima se nije %esto doga-alo da se uzajamno s$#ate.

Sta&ija sest&a) koja je imala #e! d#oje de e) dolazila je da poseti Liset koju je obo(a#ala. "alazila je da je ona tako lepa) da je tako k&$ka sa s#ojim #elikim stomakom. 9ednoga dana su se pos#a-ale* ' T&ebalo bi da mu ka(e da pot&a(i neki posao. Usko&o !e biti ota . ' Tek nam je de#etnaest godina. <oditelji s#e pla!aju. ' "e!e #e%ito pla!ati. ' Ma zato ti mene gnja#i tim p&i%ama/ ' To je ipak #a(no. ' Ti ba mo&a u#ek da mi pok#a&i s&e!u0 ' Ma ta to p&i%a/ ' A sada !e mi &e!i kako t&eba biti &azuman i bla'bla'bla0 ' Ti si poludela0 "isam to uopte kazala0 ' Eto ti sad0 9o sam i luda0 To sam i o%eki#ala0 Ti meni za#idi0 4o!e da me uniti0 ' Liset) zaboga... ' Odlazi0 ' po#ikala je. Sta&ija sest&a ode) zap&epa!ena. U#ek je znala da je mla-a sest&a osetlji#a) ali o#o je dobilo zab&inja#aju!e &azme&e. ,osle toga) kada bi joj se ja#ila tele:onom) Liset je p&ekidala #ezu %im bi %ula njen glas. 7I o#ako imam dosta p&oblema8) mislila je mla-a. A uistinu ona je) i ne p&iznaju!i to sebi) ose!ala da je na slepome koloseku i da sta&ija sest&a to zna. 6ako !e oni za&a-i#ati za (i#ot jednoga dana/ +abijena zanima samo #at&eno o&u(je) a ona nije ni za ta. "e!e #aljda da postane kasi&ka u samoposluzi. Uostalom) sigu&no za to ne bi ni bila sposobna. "a#ukla je jastuk na gla#u da bi p&estala da misli o tome. Te no!i beba je po%ela da tu a u Lisetinome stomaku. Teko je zamisliti

kaka# uti aj ima tu anje :etusa na osetlji#u) t&udnu de#oj%i u. +abijen je spa#ao kao sas#im bezazlen %o#ek. A ona #e! osam sati nije spa#ala i osam mese i je t&udna. =inilo joj se kao da u og&omnome stomaku nosi tempi&anu bombu. 6ada god bi dete tu nulo) u%inilo bi joj se kao da je otku aji nekoga sata p&ibli(a#aju t&enutku eksplozije. 6oma& je postajao st#a&nost* o%igledno je neto buknulo ' u Lisetinoj gla#i. Ustala je) pok&enuta nekim iznenadnim ube-enjem koje joj i&om ot#o&i o%i. Onda ode da uzme &e#ol#e& tamo gde ga je +abijen sak&i#ao. V&ati se do k&e#eta na kojem je mladi! spa#ao. ,ogleda njego#o lepo li e niane!i mu slepoo%ni u i p&oaputa* ' Volim te) ali mo&am da zatitim dete od tebe. ,&ima%e e# i p&itisnu oba&a% dok ne isp&azni o&u(je. ,ogleda k&# na zidu. 3atim) sas#im mi&na) poz#a tele:onom poli iju* ' Ubila sam mu(a. .o-ite. 6ada su poli aj i doli) do%ekala i$ je de#oj%i a sa stomakom do zuba) d&(e!i &e#ol#e& u desnoj &u i. ' Spustite o&u(je 0 ' &ekoe joj p&ete!im glasom. ' O) p&azno je ' odgo#o&i ona poslua#i na&e-enje. Od#ela je poli aj e do b&a%ne postelje da im poka(e s#oje delo. ' .a li je #odimo u poli iju ili u bolni u/ ' 3ato u bolni u/ 9a nisam bolesna. ' Mi to ne znamo. Ali jeste t&udni. ' "isam jo na po&o-aju. Vodite me u poli iju ' za$te#ala je) kao da se &adi o nekom p&a#u. 6ada su stigli tamo) &ekoe joj da mo(e poz#ati ad#okata. 6azala je da to nije pot&ebno. "eki %o#ek u jednoj kan ela&iji posta#io joj je bezb&oj pitanja

me-u kojima i o#ak#a* ' 3ato ste ubili mu(a/ ' Mali mi je tu ao u stomaku. ' .ob&o) i onda/ ' ,a nita. Ubila sam +abijena. ' Ubili ste ga zato to je mali tu ao/ Izgledala je zbunjeno p&e nego to !e odgo#o&iti* ' "e. "ije to tako p&osto. To zna%i) mali #ie ne tu a. ' Ubili ste mu(a da bi maloga p&olo tu anje/ Ona se neumesno nasmeja* ' Ma ne) to je smeno0 ' A zato ste ubili mu(a/ ' .a bi$ zatitila s#oje dete ' pot#&dila je) o#oga puta sa t&agi%nom ozbiljno!u. ' A$0 Va mu( mu je p&etio/ ' .a. ' T&ebalo je da nam to odma$ ka(ete. ' .a. ' A %ime mu je p&etio/ ' 4teo je da ga zo#e Tangi ako bude de%ak) a 2oel ako bude de#oj%i a. ' I onda/ ' ,a nita. ' Ubili ste mu(a zato to #am se nisu s#idela imena koja je izab&ao/ Ona se malo nam&ti. Ose!ala je da u njenim &azlozima neto nedostaje) a ipak) bila je sigu&na da je u p&a#u. Veoma dob&o je s$#atala s#oj postupak i zato je ose!ala nelagodnost to nije u stanju da ga objasni. Onda je odlu%ila da !uti. ' 9este li sigu&ni da ne (elite ad#okata/ U to je bila sigu&na. 6ako bi to objasnila nekom ad#okatu/ Mislio bi da je luda) kao to misle i d&ugi. >to #ie go#o&i) s#e #ie je smat&aju ludom. 3ato

!e zat#o&iti usta. Smetena je u zat#o&. 1olni%a&ka ju je pose!i#ala s#akoga dana. 6ada bi joj naja#ili posetu majke ili sta&ije sest&e) ona bi odbila da i$ p&imi. Odgo#a&ala je jedino na pitanja u #ezi sa njenom t&udno!om. Ina%e je ostajala nema. A u sebi je go#o&ila* 7U p&a#u sam to sam ubila +abijena. "ije on bio lo) bio je obi%an. 9edino to kod njega nije bilo obi%no) to je njego# &e#ol#e&) ali on bi ga u#ek upot&eblja#ao samo na obi%an na%in) p&oti# sitni$ mangupa iz k&aja) ili bi ga dao detetu da se ig&a. 1ila sam u p&a#u to sam ga ok&enula p&oti# njega. 2eleti da ti se dete zo#e Tangi ili 2oel) zna%i ponuditi mu jedan obi%an s#et) jedan #e! zat#o&en #idik. A ja $o!u da moje dete &aspola(e besk&ajem. 9a $o!u da se moje dete ne oseti ni%im og&ani%enim) $o!u da mu njego#o ime go#o&i o sudbini iz#an s#ake no&me.8 Liset je &odila u zat#o&u de#oj%i u. Uzela ju je u &uke i gledala je sa naj#e!om ljuba#lju na s#etu. "ikada nije #i-ena tako us$i!ena mlada majka. ' Su#ie si lepa0 ' pona#ljala je bebi. ' 6oje ime !ete joj dati/ ' ,lekt&id. Velika delega ija sa#etni a) psi$ologa) neki$ njoj %udni$ p&a#nika i jo %udniji$ leka&a p&olazilo je isp&ed Lisete da bi p&otesto#alo* ne mo(e dati tak#o ime s#ojoj k!e&i. ' Mogu. ,ostojala je jedna s#eta ,lekt&id. "e se!am se #ie ko je bila) ali znam da je postojala. ,&o#e&a#ali su kod nekoga st&u%njaka koji to pot#&di. ' Liset) mislite na dete. ' 9a samo na nju i mislim.

' To !e joj samo p&a#iti teko!e. ' ,o tome !e ljudi znati da je ona izuzetna. ' Mo(e se neko z#ati i Ma&ija) pa biti izuzetan. ' Ime Ma&ija ne titi. Ime ,lekt&id titi* taj opo&i za#&etak z#oni kao tit. ' Onda joj dajte ime 5e&t&ud. To se mo(e lake podneti. ' "e. ,o%etak imena ,&ekt&id na#odi da se pomisli na tit* o#o ime je amajlija. ' O#o ime je t&agikomi%no i #ae dete !e slu(iti ljudima za podsme$. ' "e* ono !e je oja%ati toliko da !e mo!i da se b&ani. ' 3ato joj unap&ed da#ati &azlog za odb&anu/ Tako !e samo imati #ie p&ep&eka0 ' Vi to ka(ete zbog mene/ ' ,o&ed ostalog. ' "e b&inite) ne!u joj dugo smetati. A sada me sluajte* nalazim se u zat#o&u i liena sam s#oji$ p&a#a. 9edina sloboda koja mi je ostala jeste da s#ojem detetu dam ime koje (elim. ' To je sebi%no) Liset. ' "ap&oti#. A osim toga) to se #as i ne ti%e. 6&stila je dete u zat#o&u kako bi bila sigu&na da kont&olie st#a&. Iste no!i je nap&a#ila u(e od po epani$ %a&a#a i obesila se u !eliji. Ujut&u su nali njen laki le. "ije osta#ila nikak#o pismo) nikak#o objanjenje. Ime njene k!e&i koje je tako upo&no b&anila) bilo je njeno za#etanje. Lisetina sta&ija sest&a 6lemans je dola u zat#o& da uzme dete. Tamo su bili p&ezado#oljni da se ota&ase te male &o-ene u tako st&anim okolnostima. 6lemans i njen mu( .eni imali su d#oje de e) od %eti&i i d#e godine) "ikol i 1eat&is. I sada smat&aju da !e ,lekt&id biti nji$o#o t&e!e dete. "ikol i 1eat&is do-oe da #ide s#oju t&e!u sest&u. "isu imale nikak#oga &azloga da misle kako je ona Lisetina k!i) o %ijem postojanju nisu st#a&no nita

ni znale. 1ile su su#ie male da bi s$#atile kako ona ima budi'bog's'nama ime i p&i$#atie ga) mada im je na po%etku bilo pomalo teko da ga izgo#o&e. .ugo su je z#ale ,lektid. .ete je bilo ne#i-eno obda&eno da bude #oljeno. .a li je de#oj%i a ose!ala kako su t&agi%ne bile okolnosti u kojima je &o-ena/ S#ojim di&lji#im pogledima od#&a!ala je okolinu da uopte na to i pomilja. T&eba naglasiti da je za to imala p&a#o s&edst#o* o%i neobi%ne lepote. "o#o&o-ena de#oj%i a) onako sitna i m&a#a) polagala bi na s#oju metu og&oman pogled ' og&oman po #eli%ini i zna%enju. Te og&omne i p&ek&asne o%i go#o&ile su 6lemansi i .eniju* 7Volite me0 Vama je su-eno da me #olite0 Meni je samo osam nedelja) ali zbog toga nisam nita manje g&andiozno bi!e0 6ada biste znali) kada biste samo znali...8 6lemans i .eni su izgledali kao da znaju. Otp&#e su osetili di#ljenje p&ema ,lekt&id. 1ila je toliko %udna da je na neki s#oj na%in i bibe&on pila nepodnolji#o spo&o) nikada nije plakala) malo je spa#ala no!u a mnogo danju) sasim od&e-eno je pokazi#ala p&sti!em p&edmet koji bi po(elela. 5ledala je nekako ozbiljno i duboko s#akoga ko bi je uzeo u &uke) kao da $o!e da ka(e kako je to ba po%etak #elike ljuba#ne p&i%e i da onaj ima zbog %ega da bude uzbu-en. 6lemans koja je besk&ajno #olela pokojnu sest&u) p&enese tu ljuba# na ,lekt&id. "ije ona nju #olela #ie nego s#oje d#e de#oj%i e* nju je #olela d&uga%ije. "ikol i 1eat&is su u njoj budile neobi%no #eliku ne(nost? ,lekt&id je u njoj pobu-i#ala obo(a#anje. "jene d#e sta&ije de#oj%i e su bile ljupke) dob&e) pametne) p&ijatne? najmla-a je bila iz#an s#ake no&me ' bila je di#na) silna) zagonetna) lu kasta. I .eni je bio lud za njom od samoga po%etka i taka# je ostao. Ali nita se

nije moglo izjedna%iti sa ljuba#lju koju je p&ema njoj ose!ala 6lemans. Izme-u Lisetine sest&e i k!e&i #ladala je p&a#a bu&a ljuba#i. ,lekt&id nije uopte imala apetita i &asla je isto onako spo&o kao to je i jela. To je bilo beznade(no. "ikol i 1eat&is su s#e jele i &asle na o%igled. Imale su ok&ugle i &umene ob&azi!e zbog koji$ su se &oditelji &ado#ali. 6od ,lekt&id &asle su samo o%i. ' 4o!emo li je st#a&no tako z#ati/ ' upita .eni jednoga dana. ' "a&a#no. Moja sest&a je $tela da se ona tako zo#e. ' T#oja sest&a je bila luda. ' "e. Moja sest&a je bila p&eosetlji#a. U s#akom slu%aju) ime ,lekt&id je lepo. ' Misli / ' .a. Osim toga) njoj zaista p&ili%i. ' E) ja se ne sla(em. Ona li%i na #ilu) ja bi$ je z#ao 3o&a. ' Su#ie kasno. .e#oj%i e su #e! p&i$#atile njeno p&a#o ime. I t#&dim ti da joj ono p&istaje* podse!a na gotsku p&in ezu. ' 9adno dete 0 1i!e joj teko kada po-e u kolu. ' "joj ne!e. Su#ie je jaka li%nost da bi joj to smetalo. ,lekt&id je izgo#o&ila p&#u &e% u no&malnom uz&astu i to je bilo 7Mama08 6lemans je bila odue#ljena. I sam #eseo) .eni joj napomenu da je p&#a &e% s#e nji$o#e de e ' a uostalom i s#e de e na s#etu ' up&a#o 7mama8. ' To nije isto ' &e%e 6lemans. <e% 7mama8 je dugo bila jedina koju je ,lekt&id izgo#a&ala. 6ao pup%ana #&p a) o#a &e% joj je bila do#oljna #eza sa s#etom. Otp&#e ju je izgo#a&ala sa#&eno) sa nosnim suglasnikom na k&aju) sigu&nim glasom) umesto 7mamamama8 kako izgo#a&a #e!ina de e. Izgo#a&ala je to &etko) ali kada bi izgo#o&ila) bilo je to tako s#e%ano

jasno) da je p&i#la%ila pa(nju. =o#ek bi se kladio da je bi&ala t&enutak kada !e posti!i najbolji utisak. 6lemans je imala est godina kada se Liset &odila* #eoma dob&o se se!ala s#oje sest&e kada se &odila) kada je imala godinu dana) d#e godine i tako dalje. "ije bilo nikak#e zabune* ' Liset je bila obi%na. Mnogo je plakala) ponekada je bila di#na) ponekada nepodnolji#a. "i po %emu nije bila izuzetna. ,lekt&id nimalo ne li%i na nju* ti$a je) ozbiljna) &azbo&ita. Ose!a se koliko je pametna. .eni se blagonaklono alio sa s#ojom (enom* ' ,&estani da go#o&i o njoj kao o mesiji. Ona je ljupko dete i to je s#e. A onda bi je) #eoma &azne(en) podigao iznad s#oje gla#e. Mnogo kasnije ,lekt&id je izgo#o&ila 7tata8. Sut&adan je) iz %isto diplomatski$ pobuda) kazala 7"ikol8 i 71eat&is8. I s#e to je izgo#a&ala besp&eko&no. Ona je go#o&ila sa istom :ilozo:skom tedlji#o!u kao to je i jela. 3a s#aku no#u &e% bilo joj je pot&ebno da se mnogo us&eds&edi i da &azmisli) kao i kada bi se u njenome tanji&u nalo neko no#o jelo. 6ada bi #idela neko nepoznato po#&!e u kai i) pokazala bi ga 6lemansi. ' To/ ' pitala bi. ' To je p&aziluk. ,&a'zi'luk) p&obaj) #eoma je dob&o. ,lekt&id bi onda p&o#ela dob&a pola sata posmat&aju!i komadi! p&aziluka u kai%i i. Onda bi ga p&inela do nosa da najp&e p&o eni mi&is) zatim bi ga jo i jo posmat&ala. ' .o#oljno se o$ladilo0 ' &ekao bi .eni alji#o. Ona se nije na to os#&tala. 6ada bi p&o enila da je ispiti#anje za#&eno) uzimala bi jelo u usta i dugo ga p&obala. "e bi izgo#a&ala s#oj sud* zapo%injala je ogled sa d&ugim komadi!em) zatim sa t&e!im. "aj%udnije je bilo to je tako &adila %ak i kada bi njena poslednja o ena) posle %eti&i pokuaja bila* ' M&zim.

"o&malno) kada dete m&zi neko jelo) ono to zna %im ga dotakne jezikom. ,lekt&id je $tela da bude sigi&na u s#oj ukus. Tako je bilo i sa &e%ima? %u#ala je u sebi no#e &e%i i ispiti#ala s#e nji$o#e bezb&ojne nabo&e p&e nego to i$ izgo#o&i) naj%e!e bez ikak#e #eze i na opte iznena-enje * ' 2i&a:a0 3ato je kazala 7(i&a:a8 dok su se sp&emali da k&enu u etnju/ "ajp&e su sumnjali da ne &azume ta ka(e. Me-utim) ona je s$#atala. St#a& je bila u tome to je njeno &azmiljanje teklo neza#isno od spoljni$ okolnosti. Tako bi iznenada) dok obla%i kaput) ,lekt&idin du$ za#&a#ao sa &azume#anjem og&omnog (i&a:inoga #&ata i nogu* tada je mo&ala da izgo#o&i njeno ime) %ime je $tela da oba#esti ljude da se u njenom unut&anjem s#etu poja#ila (i&a:a. ' .a li si p&imetio kako ima lep glas/ ' go#o&ila je 6lemans. ' 9esi li nekada %ula dete koje nema ljubak glasi!/ ' p&ime!i#ao je .eni. ' Up&a#o tako0 Ona ima lep) a ne ljubak glas ' odgo#a&ala je 6lemans. U septemb&u je pola u obdanite. ' 3a mese dana ima!e t&i godine. Mo(da ja malo &ano. Ali nije bilo p&oblema. ,osle nekoliko dana) #aspita%i a oba#esti 6lemans da ne mo(e da zad&(i ,lekt&id. ' Su#ie je mala) je l@ da/ ' "e) gospo-o. Imam ja u g&upi i manje de e. ' ,a onda/ ' "ego zbog njenoga pogleda. ' Molim/ ' .&uga de a se &aspla%u samo zato to i$ ona upo&no gleda. I mo&am &e!i da i$ &azumem* kada mene gleda tako) ne ose!am se p&ijatno. ,&epuna ponosa) 6lemans obja#i s#ima da je njena k!i izba%ena iz

obdanita zbog o%iju. "iko nije nikada %uo ni za ta sli%no. Ljudi su #e! m&mljali* ' 9este li ikada %uli da izba uju de u iz obdanita/ ' I to zbog o%iju0 ' St#a&no) ta mala nekako neobi%no gleda0 ' .#e sta&ije su tako dob&e) tako ljupke. O#a najmla-a je neki demon0 .a li su ljudi znali ili nisu u kak#im okolnostima je &o-ena/ 6lemans nije nipoto $tela da se &aspituje o lome. Vie je #olela da smat&a kona%nom nepos&ednu #ezu koja ju je #ezi#ala sa ,lekt&id. 1ila je odue#ljena to se nasta#ljao njen bo&a#ak ud#oje sa malon. .eni bi ujut&u odlazio na posao sa d#e Ma&ije de#oj%i e koje je od#ozio) jednu u kolu) d&ugu u obdanite. 6lemans je ostajala sama sa najmla-om. =im bi se #&ata zat#o&ila za mu(em i de om) ona bi se p&et#a&ala u d&ugu li%nost. ,ostajala je spoj #ile i #eti e) to je p&isust#o jedine ,lekt&id otk&i#alo u njoj. ' Sada smo sas#im slobodne. 4ajde da se p&eobla%imo. Ona se menjala u najdubljem smislu te &e%i* ne samo da je skidala uobi%ajenu ode!u da bi se zamotala u luksuzne tkanine u kojima je izgledala kao indijanska k&alji a) nego je menjala duu majke po&odi e u duu neke %a&obne osobe obda&ene izuzetnim mo!ima. ,od mi&nim pogledom deteta) mlada (ena od d#adeset osam godina bi iz sebe iz#la%ila #ilu od esnaest godina i #eti u sta&u d#e $iljade godina) koje su tu po%i#ale. 3atim bi s#la%ila de#oj%i u i obla%ila joj $aljinu p&in eze koju joj je k&iom bila kupila. Uzimala bi je za &uku i #odila p&ed #eliko ogledalo u kojem su se posmat&ale. ' Vidi li kako smo lepe/ ,lekt&id je uzdisala od s&e!e. 3atim bi ig&ala da zadi#i t&ogodinju k!e&. A o#a je u(i#ala i ulazila u

ig&u. 6lemans bi je d&(ala za &uke) a onda je iznenada obu$#atila oko pasa i podizala kao da leti u #azdu$u. ,lekt&id je #&itala od &adosti. ' A sada) pogledajte st#a&i ' t&a(ilo je dete koje je #e! znalo %ita# ob&ed. ' 6ak#e to st#a&i / ' p&a#ila se 6lemans da ne zna. ' ,&in ezine st#a&i. ,&in ezine st#a&i su bili p&edmeti koji su iz jednog ili d&ugoga &azloga bili izab&ani kao otmeni) di#ni) ne#i-eni) &etki ' kona%no) dostojni da im se di#i isto tako uz#iena osoba. 6lemans je po isto%nja%kome tepi$u u salonu po&e-ala sta&i nakit) papu%e od &#enoga somota koje je ona nosila samo jedno #e%e) mali lo&njon ope&#a(en pozlatom u stilu 7no#e umetnosti8) s&eb&nu tabake&u) a&apske baka&ne bo%i e dugog uskoga g&li!a ia&ane uzbudlji#im la(nim d&agim kamenjem) pa& &uka#i a od bele %ipke) ia&ano s&ednjo#eko#no p&stenje od plastike koje je ,lekt&id dobila na nekom uli%nom automatu) k&unu od pozla!enoga ka&tona sa "o#e godine. Tako se dobijala bezobli%na gomili a koju su nji$ d#e nalazile p&ek&asnom* po nji$o#om (mi&kanju) &eklo bi se da su to istinske d&ago enosti. Mala je zadi#ljeno posmat&ala o#o gusa&sko blago. Uzimala je u &uku s#aki od ti$ p&edmeta i posmat&ala i$ #eoma ozbiljno i sa us$i!enjem. Sta&ija bi je ponekada uk&aa#ala tim nakitom) obu#ala joj papu%e? onda bi joj p&u(ila &u%no ogledalo i kazala* ' Sada !e #ideti kako si lepa. 3ad&(a#aju!i da$) mala je gledala s#oj lik u ogledalu* u s&edini pozla!enoga k&uga otk&i#ala bi t&ogodinju k&alji u) %udno#atu s#eteni u u#ijenu u %ipke) pe&sijsku ne#estu na dan #en%anja) #izantijsku s#eti u koja pozi&a slika&u za ikonu. I u toj bezumnoj sli i) ona je p&onalazila sebe. S#ako d&ugi bi se slatko nasmejao #ide!i to deten e oki!eno kao kak#a

%a&obni a u zanosu. Smekala se i 6lemans) ali nije se smejala* #ie nego komikom p&izo&A) ona je bila zapanjena lepotom de#oj%i e. A ona je bila lepa kao g&a#i&e koje se mogu #ideti u knjigama #ilinski$ bajki iz sta&i$ #&emena. 7.ananja de a nisu #ie tako lepa8 &azmiljala je sas#im zaneta ' de a u p&olosti sigu&no nisu bila lepa. ,utala bi da s#i&a 7muzika za p&in ezu8 B=ajko#ski) ,&oko:je#C i onda p&ip&emala za dete zakusku kao da je to p&a#i &u%ak* medenjake) kola% sa %okoladom) pitu sa jabukama) bisk#it sa bademom) ko$ sa #anilom) a kao pi!e slatki sok o jabuke i si&up od bademo#oga mleka. 6lemans bi &aspo&edila s#e te slatkie po stolu) zaba#ljaju!i se pomalo sopst#enim stidom* nikada ne bi dopustila s#ojim sta&ijim k!e&ima da jedu samo slatkie. "alazila je za sebe op&a#danje misle!i kako je ,lekt&id sas#im d&uga%iji slu%aj* ' O#o je &u%ak za de u iz #ilinski$ p&i%a. "a#ukla bi za#ese) upalila s#e!e i poz#ala malu. A o#a bi jed#a neto g&i nula dok je i&om ot#o&eni$ k&upni$ o%iju pa(lji#o sluala ta joj mama p&i%a. Oko %et&naest sati) 6lemans bi se iznenadila opazi#i da !e se sta&ije de#oj%i e #&atiti ku!i za manje od t&i sata) a ona nije oba#ila nijednu du(nost majke po&odi e. Tada bi $it&o usko%ila u obi%nu ode!u) ot&%ala do ugla uli e da kupi ozbiljnije nami&ni e) #&a!ala se da stan do#ede u p&istojno stanje) uba i#ala u mainu p&lja#o &ublje) a onda odlazila u kolu da do#ede de u. U tak#oj (u&bi) nije u#ek imala #&emena ili p&isebnosti da s#u%e sa ,lekt&id onu ode!u za p&e&ua#anje ' iz p&ostoga &azloga to za nju to i nije bilo p&e&ua#anje. I tako se mogla na uli i #ideti dob&o &aspolo(ena mlada (ena kako d&(i za &u%i u jedno mik&oskopsko st#o&enj e nakin-u&eno #ie nego to bi se usudile i same p&in eze iz Hiljadu i jedne noi. 6od ulaza u kolu taj p&izo& je izazi#ao %as zap&epa!enje) %as bu&an

sme$) di#ljenje i neodob&a#anje. "ikol i 1eat&is bi s#aki put &adosno iknule kada bi ugledale tako %udno ode#enu s#oju sest&i u) ali neke majke su go#o&ile glasno i jasno* ' St#a&no je na k&aj pameti o#ako obu!i dete0 ' 6ao da je i&kuska (i#otinja. ' "e bi bilo %udno ako mala kasnije k&ene pog&enim putem0 ' ,&osto je nes$#atlji#o da se o#ako slu(i s#ojom de om samo da bi bila zanimlji#a0 1ilo je i manje glupi$ od&asli$ osoba koje su se &azne(a#ale p&ed o#om malom p&ikazom. A ona je ose!ala zado#oljst#o) nalaze!i da je u osno#i sas#im no&malno to je s#i tako posmat&aju) je& je i sama bila p&imetila u ogledalu da je #eoma lepa ' i zbog toga je istinski u(i#ala. O#de t&eba ot#o&iti zag&adu da bi se jedanput zau#ek okon%ao neko&isni u#od koji t&aje su#ie dugo. O#o bi moglo da se nazo#e poslani om A&sinojama. U Molije&o#ome Mizantropu mladu) lepu i koketnu Selimenu p&eko&e#a sta&a i go&ka A&sinoja koja joj) zelenu od za#isti) nazna%uje da ne bi t&ebalo da se toliko p&a#i #a(na zbog s#oje lepote. Selimena joj odgo#a&a na izuzetno lep na%in. "a(alost) Molije&o# genije ne!e ni%emu poslu(iti) poto se i dalje) goto#o %eti&i #eka kasnije) d&(e mo&alizato&ske) st&oge i kisele go#o&an ije ako bi se neko nes&e!no bi!e osme$nulo s#ojem liku u ogledalu. ,isa o#i$ &edo#a nije nikada osetila &adost gledanja sebe same u ogledalu) ali da joj je ta milost bila poda&ena) ne bi sebe ni najmanje lia#ala toga bezazlenog zado#oljst#a. O#a go#o&an ija je namenjena na&o%ito s#im A&sinojama s#eta* st#a&no) ta imate tu da p&igo#o&ite/ 6ome kode te s&e!ni e ako u(i#aju u s#ojoj lepoti/ "isu li one p&e dob&ot#o&ke nae tu(ne sudbine) ako nam omogu!a#aju da u(i#amo u nji$o#im di#nim li ima/ ,isa o#de ne go#o&i o onima koji su la(nom lepotom izg&adili na%elo

p&ezi&a i odba i#anja) nego o onima koji) nap&osto zadi#ljeni s#ojom slikom) (ele da se i d&ugi p&id&u(e nji$o#oj p&i&odnoj &adosti. Ako bi s#e A&sinoje) koje ula(u mnogo t&uda u ogo#a&anje s#i$ Selimena) toliko ene&gije ulo(ile da iz sebe iz#uku najbolje st&ane s#ojega telesnog izgleda) bile bi upola manje &u(ne. Ve! na izlazu iz kole) A&sinoje s#i$ uz&asta bi na#alile na ,lekt&id. A ona) kao p&a#a Selimena) nije o tome #odila nimalo &a%una i ob&a!ala je pa(nju samo na s#oje obo(a#ao e na %ijem li u je #olela da p&imeti zadi#ljeno iznena-enje. .e#oj%i a je u tome ose!ala bezazleno zado#oljst#o zbog kojeg je postajala jo lepa. 6lemans bi do#ela ku!i s#e t&oje de e. .ok su se d#e sta&ije ba#ile doma!im zada ima ili su neto &tale) ona je p&ip&emala ozbiljnu $&anu ' unku) pi&e ' i ponekada se smekala zbog &azlike u #&stama $&ane koje daje s#ome potomst#u. Me-utim) ne bismo mogli da je optu(imo za p&ist&asnost* ona je toliko #olela s#e t&oje de e0 ,&ema s#akome od nji$ gajila je onak#u ljuba# kak#u su de#oj%i e u njoj pobu-i#ale* ozbiljnu i sna(nu p&ema "ikol i 1eat&is) ludu i zanetu p&ema ,lekt&id. 3bog toga nikako nije bila manje dob&a majka. 6ada su malu zapitali ta bi #olela da dobije kao &o-endanski poklon kada napuni %eti&i godine) ona je odgo#o&ila bez senke okle#anja* ' 1aletske patike. 1io je to :ini na%in da &oditeljima sta#i do znanja ta (eli da postane. A za 6lemans nije moglo biti #e!e &adosti* kada je njoj bilo petnaest godina) odbijena je na p&ijemnom ispitu u Ope&i za u%eni u baleta ' 7malog pa o#a8 ' i to nije nikada p&e(alila. Upisae ,lekt&id na te%aj baleta za po%etni e od %eti&i godine. "e samo da je tamo nisu odbili zbog pogleda) nego se up&a#o zbog njega up&a#o istakla.

' O#a mala ima o%i bale&ine ' &ekla je p&o:eso&ka. ' 6ako se mogu imati o%i bale&ine/ ' za%udi se 6lemans. ' Mo(da ima telo bale&ine) gipkost bale&ine/ ' .a) ona ima s#e to. Ali ima i o%i bale&ine) a #e&ujte mi da je to naj#a(nije i naj&e-e. Ako bale&ina nema taj p&a#i pogled) nikada ne!e istinski izgledati da se u(i#ela u ig&u. A i bilo je o%igledno da su ,lekt&idine o%i) kada ig&a) dobijale neku iz#an&ednu iz&a(ajnost. 7Ona je sebe p&onala8) mislila je 6lemans. 6ada je imala pet godina) de#oj%i a jo nije ila u p&edkolsko zaba#ite. Majka je smat&ala da je odla(enje %eti&i puta nedeljno na %as baleta do#oljno da na#ikne na d&u(enje sa d&ugom de om. ' U zaba#itu se ne u%i samo to ' pobunio se .eni. ' .a li je njoj zaista neop$no da nau%i kako se lepe a&ene $a&tiji e) kako se p&a#e og&li e od maka&ona i kanapa/ ' go#o&ila mu je sup&uga) di(u!i pogled p&ema nebesima. U st#a&i) 6lemans je $tela da to #ie p&odu(i #&eme koje ona p&o#odi sama sa de#oj%i om. A %aso#i baleta su imali nepo&e i#u p&ednost nad p&ip&emnim zaba#item* mama je imala p&a#o da im p&isust#uje. Sa us$i!enim ponosom je posmat&ala malu kako se #&ti* 7O#o dete je st#a&no da&o#ito08 Upo&e-ene sa njom) ostale de#oj%i e su izgledale kao patki e. ,osle %aso#a p&o:eso&ka nije p&oputala da joj p&i-e i ka(e joj* ' Ona s#akako t&eba da nasta#i. Izuzetna je. 6lemans je #&a!ala k!e& ku!i pona#ljaju!i joj po$#ale koje je dobijala za nju. ,lekt&id i$ je p&imala sa g&a iozno!u p&a#e di#e. ' ,&ip&emno zaba#ite i ina%e nije oba#ezno ' zaklju%io bi najzad .eni sa zaba#nom pom&lji#o!u poslunoga muka& a.

Ali p&ip&emni &az&ed je) na(alost) bio oba#ezan. U a#gustu) dok se njen mu( p&ip&emao da upie ,lekt&id u kolu) mama se pobunila* ' Ali njoj je samo pet godina0 ' Ve! u oktob&u ima!e puni$ est. O#oga puta je bio upo&an. I od p&#oga septemb&a) nisu #ie #odili d#oje) nego t&oje de e u kolu. "ajmla-a de#oj%i a se nije %ak ni p&oti#ila. >ta#ie) &ado#ala se na pomisao da !e isp&obati kolsku to&bu. I tako je no#a kolska godina po%ela na %udan na%in* plakala je majka gledaju!i kako se dete udalja#a. ,lekt&id je b&zo splasnula. 1ilo je to mnogo d&uga%ije od %aso#a baleta. T&ebalo je satima sedeti ne k&e!u!i se. T&ebalo je sluati neku (enu koja je go#o&ila neto nezanimlji#o. ,ostojao je %as &ek&ea ije. Ona po(u&i u d#o&ite da bi iz#odila skoko#e) toliko njene si&ote noge nisu podnosile mi&o#anje. 3a to #&eme ostala de a su se ig&ala zajedno* #e!ina nji$ se #e! me-u sobom pozna#ala iz zaba#ita. <azgo#a&ala su o koje%emu. ,lekt&id je &azmiljala o %emu bi to de a mogla da p&i%aju. ,&ibli(ila se da poslua. 1ila je to nep&ekidna galama koju je st#a&ao #eliki b&oj glaso#a) a ona nije mogla da &aspozna koji je %iji* go#o&ilo se o u%itelji i) o leto#anju) o nekoj Magali) o lastiu) pa onda) daj'mi jedan malaba&) i) Magali je moja d&uga&i a) ma !uti tu mnogo si glupa) pa oooojj) pa uuuu::) a ti nema ka&amba&) ali zato ja nisam u odeljenju sa Magali) ma p&estaniiii) ne ig&amo se #ie sa tobom) kaza!u te u%itelji i) uuaaa tu(ibabooo) a zato si ti mene gu&ala) e pa Magali mene #oli #ie nego tebe) uuu:: kako su ti &u(ne ipele) ma nemoooj) de#oj%i e su glupa#e) ba #olim to nisam sa tobom u &az&edu) a Magali... Uplaena od s#ega toga) ,lekt&id pobe(e. A posle je opet t&ebalo sluati u%itelji u. I opet je bilo nezanimlji#o ono

to je ona go#o&ila? ali bilo je ba& &a#nome&nije od %a#&ljanja de#oj%i a. 1ilo bi to i podnolji#o da se nije mo&alo sedeti nepomi%no. S&e!om) bio je tu p&ozo&. ' Sluaj ti tamo0 Tek na peto 7sluaj ti tamo08) a kako se eo &az&ed smejao) ,lekt&id s$#ati da se to neko njoj ob&a!a i ok&enu zap&epa%eni pogled na skup. ' Tebi t&eba mnogo #&emena da p&imeti da se tebi go#o&i0 ' &e%e u%itelji a. S#a de a su se ok&enula da pogledaju koja je to u$#a!ena u g&e i. 1ilo je to g&ozno ose!anje. Mala bale&ina se pitala u %emu je to njen zlo%in. ' T&eba u mene da gleda) a ne k&oz p&ozo&0 ' zaklju%ila je ona (ena. ,oto nije imalo ta da odgo#o&i) dete je !utalo. ' 6a(e se 7.a) gospo-o80 ' .a) gospo-o. ' 6ako se ti zo#e/ ' upita je u%itelji a) a #idelo se kako misli* 7Ima!u ja tebe u #idu08 ' ,lekt&id. ' Molim/ ' ,lekt&id ' izgo#o&i ona sas#im jasno. .e a su jo bila su#ie mala da bi bila s#esna og&omnosti toga imena. A gospo-a &az&oga%i o%i) p&o#e&i u dne#niku i zaklju%i* ' E pa) ako si $tela da bude zanimlji#a) uspela si. 6ao da je dete samo izab&alo s#oje ime. A mala je mislila* 7Ona se st#a&no ljuti0 A istinski) ba ona $o!e da bude zanimlji#a0 .okaz je to to t&a(i da je s#i gledamo0 4o!e da bude p&ime!ena) ali nije zanimlji#a08 Me-utim) poto je u%itelji a tu bila gla#na) dete je poslualo. ,o%e da je gleda net&emi e onim s#ojim k&upnim o%ima. 5ospo-u je to malo po&emetilo) ali nije smela da p&otestuje) plae%i se da bi time dala p&oti#&e%nu na&edbu.

A ono najgo&e dogodio se za #&eme &u%ka. Dake su po#eli u p&ost&anu menzu u kojoj je #ladao onaj osobeni mi&is mea#ine de%ije po#&a!ke i s&edst#a za dezin:ek iju. Mo&ali su da posedaju za stolo#e posta#ljene za po deseto&o de e. ,lekt&id nije znala gde da sedne) pa zat#o&i o%i da ne bi mo&ala da bi&a. 5omila de e je do#ede za sto sa nepoznatima. Tetki e su donele tanji&e sa nekim jelom za koje se nije moglo od&editi ta je. Uplaena) ,lekt&id nije imala $&ab&osti da sta#i u s#oj tanji& ta st&ana tela. Onda su je one poslu(ile i ona se na-e p&ed zdeli om punom nekog zelenkastoga pi&ea i ko ki a mesa tamne boje. ,itala se %ime je zaslu(ila o#ako ok&utnu sudbinu. .otle) &u%ak je za nju bio #ilinska p&i%a u kojoj je u s#etlosti s#e!a) zaklonjena od s#eta zasto&ima od &#enoga somota) jedna lepa mama obu%ena u p&ek&asne $aljine) donosila je kola%e i k&emo#e koje ona nije mo&ala %ak ni da jede) i s#e to uz z#uke nebeske muzike. A o#o sada) us&ed galame neke &u(ne i p&lja#e de e) u &u(noj t&peza&iji u kojoj je neto %udno zauda&alo) uba uju joj u tanji& neki zeleni pi&e i daju joj do znanja da ne!e mo!i da ode iz menze dok s#e to ne pojede. Ogo&%eno nep&a#dom sudbine) dete ipak na#ali da isp&azni zdeli u. 1ilo je jezi#o. 5utala je na jed#ite jade. 6ada je bila na polo#ini) ona po#&ati s#e u tanji& i tada s$#ati otkuda onaj mi&is. ' +uj) od#&atna si0 ' &ekoe joj de a. 9edna tetki a do-e da uzme onu zdeli u i uzda$nu* 7EFF0 La'la08 Toga dana ba& nije #ie mo&ala da jede. ,osle o#oga koma&a) t&ebalo je pono#o sluati onu to je bez uspe$a pokua#ala da bude zanimlji#a. "a &noj tabli ispisi#ala je neke &te koje nisu %ak bile ni lepe.

U pola pet popodne ,lekt&idi je najzad doputeno da napusti o#o mesto besmisleno koliko i odu&no. Izlaze!i iz kole opazila je mamu i poju&ila p&ema njoj kao to se ju&i p&ema spasenju. Ve! na p&#i pogled 6lemans je znala koliko je njeno dete p&opatilo. "e(no ju je zag&lila apu!u!i joj &e%i o$&ab&enja* ' La'la'la) goto#o je) goto#o je. ' St#a&no/ ' ponadalo se dete. ' "e!i #ie odlaziti tamo/ ' .a) odlazi!e) to je oba#ezno. Ali ti !e se na#i!i. I ,lekt&id) sm&#ljena) s$#ati da ljudi nisu poslati na o#u planetu samo da bi u(i#ali. Ali nije se na#ikla. 3a nju je kola bila pakao i tak#a je ostala. S&e!om) postojali su %aso#i baleta. 6oliko je ono to je p&eda#ala u%itelji a bilo besko&isno i &u(no) toliko je bilo neop$odno i uz#ieno ono %emu je podu%a#ala p&o:eso&ka baleta. O#aj &asko&ak je po%eo da st#a&a iz#esne p&obleme. ,osle nekoliko mese i) #e!ina de e u &az&edu je uspe#ala da &aspoznaje slo#a i da i$ pie. A ,lekt&id kao da je bila odlu%ila da se te st#a&i nje ni najmanje ne ti%u) a kada bi dola na &ed da joj u%itelji a poka(e neko slo#o ispisano na tabli) ona bi izgo#o&ila bilo koji glas) mada je stajala po&ed table) pokazuju!i malo p&ete&ano da je to ni najmanje ne zanima. U%itelji a je najzad zat&a(ila da #idi &oditelje te s#oje najgo&e u%eni e. .eniju je to bilo nep&ijatno* "ikol i 1eat&is bile su dob&i -a i i nisu ga na#ikle da st&epi od poni(enja. A 6lemans) mada to nije p&izna#ala) ose!ala je neku #&stu tmu&noga ponosa* &azume se) ta mala pobunjeni a ne &adi nita kao ostala de a. ' Ako nasta#i o#ako) pona#lja!e p&ip&emni &az&ed0 ' naja#ila je u%itelji a p&ete!im tonom. Mama je &az&oga%ila o%i pune di#ljenja* nikada nije %ula da je neko dete

pona#ljalo p&ip&emni &az&ed. To joj se u%inilo kao neko junat#o) #elika smelost) iz#esna a&istok&atska d&skost. 6oje dete bi se usudilo da pona#lja p&ip&emni &az&ed/ Tu gde se i najsk&omnija de a p&o#la%e bez #e!i$ teko!a) njena k!i je #e! od#a(no pokazi#ala da se &azlikuje od s#i$) ne) nego da je izuzetak0 .eni opet) nije to s$#atio na taj na%in* ' U%ini!emo neto) gospo-o0 Uze!emo st#a& u s#oje &uke0 ' .a li se pona#ljanje jo mo(e izbe!i/ ' upitala je 6lemans) puna nade) to su ostali p&otuma%ili naopako. ' "a&a#no. Ako do k&aja kolske godine bude u stanju da p&o%ita slo#a. Mama je p&ik&ila &azo%a&enje. Su#ie je lepo da bi bilo istinito0 ' =ita!e i$) gospo-o ' &e%e .eni. ' 1a je to %udno* to dete ipak izgleda #eoma inteligentno. ' To je mogu!e) gospodine. ,&oblem je u tome to nju o#o ne zanima. 7"ju to ne zanima0 ' zapazi 6lemans. ' .i#na je0 "e zanima je0 6ak#a li%nost0 Tamo gde ostala de a gutaju s#e ne t&epnu#i) moja ,lekt&id #e! p&obi&a ta je zanima a ta ne08 ' Ali) tata) mene to ne zanima. ' Ipak) zanimlji#o je nau%iti da %ita0 ' pobunio se .eni. ' A zato/ ' .a bi mogla da %ita p&i%e. ' Ma s#ata. U%itelji a nam ponekada iz %itanke %ita p&i%e. A to je toliko dosadno) da posle d#a minuta ja p&estajem da je sluam. 6lemans joj je u sebi %estitala. ' 3na%i) $o!e da pona#lja p&ip&emni &az&ed/ .a li to (eli/ ' ljutnuo se .eni. ' 4o!u da postanem bale&ina. ' A da bi postala bale&ina) ipak mo&a da za#&i p&ip&emni &az&ed.

Sup&uga odjedanput s$#ati da je njen mu( u p&a#u. Smesta se umeala. Ode u s#oju sobu i donese neku og&omnu knjigu iz p&ologa #eka. Onda uze de#oj%i u na k&ilo i po%e da p&elista#a sa njom zbi&ku #ilinski$ p&i%a. ,azila je da joj ne %ita) nego samo da joj pokazuje #eoma lepe slike. 1io je to p&a#i ok u (i#otu deteta. "ikada jo nije bila toliko zadi#ljena kao sada kada je otk&ila s#e one p&in eze to su bile su#ie di#ne da bi dodi&i#ale zemlju i to) zat#o&ene u s#ojim kulama) &azgo#a&aju sa pla#im pti ama koje su u st#a&i p&in%e#i) ili se p&e&ua#aju u sudope&e da bi se %eti&i st&ani e kasnije poja#ile kao jo uz#ienije. Istoga t&enutka je znala) sa sigu&no!u s#ojst#enoj samo de#oj%i ama) da !e jednoga dana i sama postati jedno od ti$ bi!a zbog koji$ k&asta#e (abe postaju %e(nji#e) #eti e g&ozne i p&in%e#i zaglupljeni. ' "e b&ini nita ' &ekla je 6lemans .eniju. ' .o k&aja nedelje ona !e umeti da %ita. ,&ed#i-anje je bilo i sk&omnije od st#a&nosti* samo d#a dana kasnije) ,lekt&idin mozak je isko&istio ona zama&aju!a i besmislena slo#a za koja je mislio da i$ ne p&i$#ata u u%ioni i i naao #ezu izme-u slo#a) z#uko#a i smisla. ,osle d#a dana %itala je sto puta bolje od najbolji$ u%eni a u p&ip&emnome &az&edu. 6ao da postoji samo jedan klju% da se sa#lada znanje) a to je (elja. 6njiga p&i%a joj se u%inila kao uputst#o kako se postaje p&in eza sa oni$ slika. A poto joj je %itanje otada bilo pot&ebno) njena inteligen ija ga je p&i$#atila. ' 3ato joj nisi &anije pokazala tu knjigu/ ' odue#lja#ao se .eni. ' O#a zbi&ka je p&a#o blago. "isam $tela da ga k#a&im su#ie &ano. T&ebalo je da stigne do uz&asta kada je u stanju da eni umetni%ko delo. Tako je d#a dana kasnije u%itelji a mogla da zaklju%i kako se dogodilo %udo* njena mala najgo&a u%eni a) jedina te #&ste) koja nije uspe#ala da

&aspozna nijedno slo#o) sada %ita kao najbolji -ak od deset godina. 3a samo d#a dana sa#ladala je ono to p&o:esionalna u%itelji a nije uspela da je nau%i za pet mese i. U%itelji a je pomislila da &oditelji imaju neki tajni metod i poz#ala i$ je tele:onom. ,&epun ponosa) .eni joj je isp&i%ao elu istinu* ' "ismo uopte nita u%inili. Samo smo joj pokazi#ali jednu lepu knjigu koja je u njoj pobudila (elju da %ita. A njoj je to nedostajalo. U s#ojoj bezazlenosti) tata nije s$#atio da je na%inio og&omnu g&eku. U%itelji a koja nije nikada na&o%ito #olela ,lekt&id) po%ela je da je m&zi. "e samo da je to %udo smat&ala li%nim poni(enjem) nego je p&ema detetu po%ela ose!ati m&(nju kak#u do(i#lja#a os&ednji du$ p&ema iz&azito #iem* 75ospo-i i je bilo pot&ebno da buk#a& bude lep0 Vidite) molim #as0 A za d&uge je do#oljno lep08 Onako ljutita i zbunjena) ona p&o%ita od po%etka do k&aja optu(enu kolsku knjigu. 1io je tu isp&i%an s#akodne#ni (i#ot nasmejanoga de%aka Tje&ija i njego#e sta&ije sest&e Milin koja mu je p&ip&emala za u(inu k&iku $leba namazanu pute&om i opominjala ga da se ne glupi&a) je& ona je bila &azumna. ' O#o je ba simpati%no0 ' pomislila je odue#ljeno kada je za#&ila %itanje. ' To je tako s#e(e) iz#an&edno0 I ta bi $tela ta mala guska/ A njoj je bilo pot&ebno zlata) mi&te i tamjana) pu&pu&a i ljiljana) somota pla#oga kao no! osuta z#ezdama) g&a#i&a 5ista#a .o&ea) de#oj%i a sa lepim o%ima i usnama bez osme$a) bolno p&i#la%ni$ #uko#a) za%a&ani$ uma ' bilo joj je pot&ebno s#e osim u(ine maloga Tje&ija i njego#e sta&ije sest&e Milin. U%itelji a nije p&oputala #ie nijednu p&iliku da ispolji m&(nju p&ema ,lekt&id. A kako je o#a i dalje bila najgo&a u &a%unu) u%itelji a ju je z#ala 7beznade(nim slu%ajem8. 9ednoga dana kada dete nije uspelo da sabe&e neka d#a obi%na b&oja) 5ospo-a je poz#a da se #&ati na s#oje mesto go#o&e!i joj* ' Tebi nita ne #&edi da se t&udi. "ikada ne!e uspeti.

.e a u p&ip&emnome &az&edu jo su u onome &az#ojnom uz&astu kada su od&asli u#ek u p&a#u i kada je p&oti#ljenje nezamisli#o. Tako je ,lekt&id postala p&edmet optega p&ezi&a. A na %aso#ima baleta) u skladu sa isto#etnom logikom) ona je bila k&alji a. ,&o:eso&ka se odue#lja#ala njenim sposobnostima pa se) ne smeju!i to da ka(e Bje& ne bi bilo pedagoki dob&o p&ema ostaloj de iC) odnosila p&ema njoj kao p&ema najboljoj u%eni i koju je ikada u (i#otu imala. ,&ema tome i ostale de#oj%i e su obo(a#ale ,lekt&id i g&abile se koja !e da #e(ba po&ed nje. I tako je ona imala d#a sas#im &azli%ita (i#ota. 9edno je bio (i#ot u koli gde je bila sama nasp&am s#i$) a d&ugo (i#ot u baletskoj koli gde je bila z#ezda. 1ila je do#oljno bist&a da s$#ati kako bi de#oj%i e sa %aso#a baleta bile mo(da p&#e koje bi je p&ezi&ale ako bi se nale sa njom u p&ip&emnoj koli. 3bog toga se d&(ala podalje od oni$ koje su %eznule za njenim p&ijateljst#om ' a taka# njen sta# je jo #ie &azbukta#ao ljuba# mali$ bale&ina. "a k&aju kolske godine jed#a je za#&ila p&ip&emni &az&ed uz #elike napo&e iz &a%una. .a bi je nag&adili) &oditelji joj kupie zidni tap da bi mogla kod ku!e da #e(ba balet p&ed #elikim ogledalom. ;eo &aspust je p&o#ela #e(baju!i. 6&ajem a#gusta #e! je mogla da d&(i stopalo u &u i. "a po%etku kolske godine o%eki#alo ju je iznena-enje* sasta# odeljenja je bio isti kao p&et$odne godine) sa jednim izuzetkom. 1ila je tu jedna no#a de#oj%i a. Ona je bila nepoznata za s#e osim za ,lekt&id) poto je to bila <ozelin sa %aso#a baleta. Us$i!ena od s&e!e to se nala u istom &az&edu sa s#ojim idolom) zamolila je za doz#olu da sedi po&ed ,lekt&id. <anije niko nije t&a(io to mesto) pa joj je odma$ i dato. ,lekt&id je p&edsta#ljala za <ozelin potpuni ideal. Satima je zadi#ljeno posmat&ala tu nedosti(nu #ilu uzo&kinju koja je nekim %udom postala njena p&#a

susetka u koli. ,lekt&id se pitala da li !e to obo(a#anje odoleti p&ed otk&i#anjem njene kolske nepopula&nosti. 9ednoga dana) kada je no#a u%itelji a p&imetila da je slaba u matemati i) de a dopustie sebi glupa#e i zlobne opaske o s#ojoj kolskoj d&uga&i i. <ozelin se naljuti zbog tak#i$ postupaka i &e%e onoj kojoj su se podsme#ali* ' 9esi li #idela kako go#o&e o tebi/ "ajgo&a u%eni a) #e! na#ikla) samo sle(e &amenima. <ozelin joj se zbog toga jo #ie di#ila i zaklju%i* ' 9a i$ p&ezi&em0 ,lekt&id je tada znala da je stekla d&uga&i u. To joj je p&omenilo (i#ot. 6ako objasniti #eliki ugled koji d&uga&st#o u(i#a u o%ima de e/ Ona #e&uju) uostalom pog&eno) da su nji$o#i &oditelji) b&a!a i sest&e) du(ni da i$ #ole. Ona ne s$#ataju da bi im se moglo p&iznati kao zasluga ono to) po nji$o#ome miljenju) p&edsta#lja du(nost. Uobi%ajeno je da dete ka(e* 7GA ga #olim zato to mi je b&at Bota ) sest&a...C. Tako t&eba8. .&ug je) po miljenju deteta) onaj koji njega izabi&a. .&ug je neko ko mu daje ono to mu ne duguje. .&uga&st#o je) zna%i) za dete naj#e!a &asko ' a &asko je up&a#o ono za %ime blago&odne due imaju (a&ku pot&ebu. .&uga&st#o daje detetu smisao &askoi (i#ota. 6ada se #&atila ku!i) ,lekt&id izja#i #eoma s#e%ano* ' 9a imam jednu d&uga&i u. ,&#i put su je %uli da ka(e neto tako. 6lemans najp&e oseti kao da je neto bo nu u s& u. 1&zo je uspela da se p&ibe&e* nikada ne!e biti supa&nit#a izme-u nje i neke de#oj%i e sa st&ane. .&uga&i e budu pa p&o-u. Ali majka ostaje zau#ek. ' ,ozo#i je na #e%e&u ' &e%e s#ojoj k!e&i.

,lekt&id &az&oga%i o%i p&est&a#ljena* ' 3ato/ ' 6ako ' zato/ .a je i mi upoznamo. Mi (elimo da upoznamo t#oju d&uga&i u. .e#oj%i a tom p&ilikom otk&i da) kada $o!ete da se upoznate sa nekim) t&eba da ga pozo#ete na #e%e&u. To ju je uznemi&ilo i izgledalo joj besmisleno* za& bolje poznajemo ljude ako smo i$ #ideli kako jedu/ Ako je to tako) nije smela ni da zamisli kak#o miljenje imaju o njoj u koli gde je t&peza&ija za nju bila mesto za mu%enje i po#&a!anje. ,lekt&id pomisli kako bi ona) ako bi $tela nekoga da upozna) njega poz#ala da se ig&aju. 3a& se ljudi ne otk&i#aju najbolje u ig&i/ Ipak je poz#ala <ozelin na #e%e&u) poto za od&asle #a(i taka# obi%aj. I st#a&i su se #eoma dob&o &az#ijale. ,lekt&id je nest&plji#o i%eki#ala da se za#&i po&odi%na #e%e&a* znala je da !e spa#ati sa d&uga&i om u s#ojoj sobi i ta zamisao joj se %inila iz#an&ednom. "ajzad) pao je m&ak. ' .a li se ti plai m&aka/ ' ponadala se. ' .a ' &e%e <ozelin. ' A ja se ne plaim0 ' 6ada je m&ak ja #idim s#e neke st&ane (i#otinje. ' Vidim i$ i ja. Ali ja to #olim. ' Voli da gleda a(daje/ ' .a0 Volim i slepe mie#e. ' I nimalo te nije st&a$/ ' "e. 3ato to sam ja nji$o#a k&alji a. ' Otkuda to zna/ ' Tako sam ja odlu%ila. <ozelin je smat&ala da je to objanjenje di#no.

' 9a sam k&alji a s#ega to se #idi u m&aku* meduze) k&okodili) zmije) pau i) ajkule) dinosau&usi) pu(e#i gola!i) pija#i e. ' I tebi se ne gadi na s#e to/ ' "e. Oni su meni lepi. ' Tebi se ne gadi ni na ta/ ' .a0 "a su#e smok#e. ' Ali su#e smok#e nisu gadne0 ' Ti i$ jede/ ' .a. ' "emoj #ie da i$ jede) ako me #oli. ' Ali zato/ ' ,&oda#a%i e i$ (#a!u i zatim #&a!aju u paket. ' Ma ta p&i%a/ ' A ta misli) zato je s#e onako zgnje%eno i &u(no/ ' 9e li istina to to ka(e/ ' 6unem ti se. ,&oda#a%i e i$ sa(#a!u i zatim ispljunu. ' +uj 0 ' Eto) #idi 0 "e postoji nita od#&atnije na s#etu od su#i$ smoka#a. 5oto#o su se obneznanile od zajedni%koga ga-enja koje i$ odnese na sedmo nebo. .ugo su p&i%ale o najgadnijim st&anama toga suenog #o!a) pod#&iskuju!i od zado#oljst#a. ' 6unem ti se da i$ ne!u nikada #ie jesti ' &e%e <ozelin s#e%ano. ' =ak ni pod mukama/ ' =ak ni pod mukama0 ' A ako ti i$ silom ugu&aju u usta/ ' 6unem se da !u s#e po#&atiti0 ' izja#i dete glasom mlade ne#este. Te no!i nji$o#o p&ijateljst#o se uzdiglo do %udesnog obo(a#anja. A u &az&edu ,lekt&idin polo(aj se p&omenio. Umesto uloge oku(ene)

zauzela je mesto najbolje) obo(a#ane d&uga&i e. .a ju je ba& obo(a#ala neka p&ezi&ana kak#a je i sama bila) de a bi je i dalje odba i#ala kao nepo(eljnu. Ali <ozelin je u nji$o#im o%ima bila dob&o dete u s#akom pogledu. "jen jedini neostatak je bio to je no#a) ali to je neto sas#im p&olazno. Stoga su se de a po%ela pitati nisu li se p&e#a&ila u pogledu ,lekt&id. "a&a#no) o tome se nije nikada &azgo#a&alo. Ta &azmiljanja su k&u(ila kolekti#no ne#esno u elome &az&edu. Ali nji$o# uti aj je stoga bio jo #e!i. S#akako) ,lektid je ostala najloiji -ak u matemati i) i u mnogim d&ugim p&edmetima. Ali de a su otk&i#ala da u slabosti iz neki$ p&edmeta) na&o%ito kada dosti(e izuzetan stepen) ima ne%ega zadi#ljuju!eg i juna%koga. Malo' pomalo) s$#atila su d&a( toga #ida pobune. Ali izgleda da u%itelji a nije nita s$#atila. <oditelji su pono#o poz#ani u kolu. ' Uz #au doz#olu) mo&a!emo da iz#&imo neke testo#e sa #aim detetom. "ije bilo na%ina da se to odbije. .eni se zbog toga osetio duboko u#&e-enim* njego#u k!e& su smat&ali umno zaostalom. A 6lemans je bila odue#ljena* ,lekt&id je iz#an obi%ne no&me. Ako bi se ipak otk&ilo da je de#oj%i a mentalni debil) ona bi to p&imila kao znak p&edod&e-enosti. I tako dadoe detetu da &ea#a &azno#&sne logi%ke nizo#e) sk&i#ena nab&ajanja) geomet&ijske :igu&e sa neobi%nim zagonetkama) neke :o&mule pompezno naz#ane algo&itmima. Ona je odgo#a&ala me$ani%ki) #eoma b&zo) da bi p&ik&ila (estoku (elju da se smeje. .a li je to bilo slu%ajno) ili plod odsust#a &azmiljanja/ Tek) ona pokaza tako sjajan &ezultat) da su s#i bili zbunjeni. I tako je ,lekt&id za samo jedan sat p&ela od statusa p&iglupoga deteta) na status genija. ' Mene to nimalo ne %udi ' izja#ila je njena majka) u#&e-ena odue#ljenjem koje je pokazi#ao njen mu(.

O#a p&omena nazi#a pod&azume#ala je iz#esne p&ednosti) to mala nije p&opustila da p&imeti. <anije) kada ne bi mogla da &ei neki zadatak) u%itelji a ju je gledala nekako sa(alji#o) a ona najg&oznija de a su joj se &ugala. A sada) kada ne bi uspela da &ei neki sas#im p&ost zadatak) u%itelji a bi je posmat&ala kao 1odle&o#og albat&osa kojega je njego#a d(ino#ska inteligen ija ometala da &a%una) a ostali -a i su se stideli to su tako glupa#o nali &eenje zadatka. Osim toga) kako je bila zaista inteligentna) ona se i sama pitala zato nije u stanju da &ei lake zadatke) dok je na testo#ima odgo#o&ila ta%no na pitanja koja su bila znatno iznad njenoga uz&asta. Se!ala se kako na onim ispiti#anjima uopte nije &azmiljala) te zaklju%i da je klju% zagonetke taj da uopte ne t&eba da &azmilja. I tako je po%ela da se t&udi da ne &azmilja kada joj daju neki zadatak i da zapazi p&#e b&ojke koje joj p&o-u k&oz gla#u. "jeni &ezultati nisu od toga postali bolji) ali ni go&i. 3bog toga je odlu%ila da zad&(i taj metod koji je) budu!i nedelot#o&an kao i onaj p&et$odni) sjajno slu(io za isti anje me-u d&ugima. I tako je postala naj enjeniji najgo&i -ak u +&an uskoj. S#e bi bilo iz#&sno da na k&aju s#ake kolske godine nije bilo oni$ dosadni$ :o&malnosti smiljeni$ da se pomo!u nji$ izd#oje oni koji imaju s&e!e da p&e-u u #ii &az&ed. To #&eme je bilo p&a#i koma& za ,lekt&id koja je bila potpuno s#esna uloge slu%aja u onome to joj se doga-alo. S&e!om) ugled genija je iao isp&ed nje* kada bi p&o:eso& #ideo nep&ime&enost njeni$ &ezultata u matemati i) zaklju%i#ao je da dete mo(da &azmilja u nekoj d&ugoj dimenziji i b&isao bi tablu. Ili bi po%eo da pita malu kako ona to &azmilja) a ono to je ona go#o&ila osta#ljalo ga je zapanjenog poto nije nita &azume#ao. Ona je nau%ila da se iz&a(a#a pok&etima) to su ljudi smat&ali jezikom izuzetno obda&enog deteta. "a p&ime&) kada bi iz#ela tako neke ke&e:eke) na k&aju bi zaklju%ila sa#&eno bist&o*

7HF je o%igledno8. 3a nasta#nike i nasta#ni e to uopte nije bilo o%igledno. Ali oni su #ie #oleli da se time ne $#ale i p&oputali su dete bez zap&eka. 5enije ili ne) de#oj%i u je zanimalo samo jedno* baletska ig&a. >to je #ie &asla) p&o:eso&i su se s#e #ie oduelja#ali njenom obda&eno!u. Imala je #i&tuoznosti i g&a ioznosti) ozbiljnosti i mate) lepote i smisla za t&agi%no) ta%nosti i poleta. "ajbolje od s#ega je bilo to se ose!alo kako je s&e!na kada ig&a ' %udesno s&e!na. Ose!alo se koliko u(i#a p&edaju!i s#oje telo #elikoj ene&giji ig&e. 6ao da je njena dua o%eki#ala samo to #e! deset $iljada godina. A&abeska ju je osloba-ala neke tajno#ite unuta&nje napetosti. >ta#ie naslu!i#alo se da ima da&a i za pozo&ni u* p&isust#o neke publike po#e!a#alo je njen talenat i to bi upo&niji bi#ali pogledi usme&eni na nju) njeni pok&eti su postajali s#e naglaeniji. ,ostojalo je i %udo #itkosti koje je nije naputalo. ,lekt&id je bila i ostala #eoma #itka) dostojna nekog egipatskoga ba&elje:a. "jena lako!a je ponita#ala zakone te(ine. "ajzad) mada se nikada o tome nisu dogo#a&ali) p&o:eso&i su o njoj go#o&ili isto* ' Ona ima o%i bale&ine. 6lemans je ponekada imala utisak da se oko kole#ke o#oga deteta nalazilo su#ie dob&i$ #ila* p&iboja#ala se da to ne p&i#u%e bo(anske munje. S&e!om) njen po&od se p&ilago-a#ao %udu bez ikak#i$ p&oblema. ,lekt&id nije zadi&ala u oblasti s#oji$ sta&iji$ sest&i a* "ikol je bila najbolja u p&iodnim naukama i :izi%koj kultu&i) 1et&is je imala da&a za matematiku i smisla za isto&iju. Mo(da iz instinkti#ne diplomatije) najmla-a je bila &a#na nuli u tim p&edmetima ' %ak i u gimnasti i) gde joj balet izgleda nije bio ni od kak#e

pomo!i. Tako je .eni imao obi%aj da s#akome od s#oji$ izdanaka p&ipie t&e!inu p&istupa s#etu* 7"ikol !e biti nau%ni a i atleti%a&ka* zato ne i kosmonautkinja/ 1eat&is !e biti intelektualka sa gla#om punom b&ojki i %injeni a* ba#i!e !e se isto&ijskom statistikom. A ,lekt&id je umetni a obda&ena $a&izmom* ona !e biti bale&ina ili politi%ki #o-a) ili oboje u isto #&eme.8 On bi s#oju p&ognozu za#&a#ao #eselim sme$om koji je poti ao od ponosa) a ne od sumnje. .e a su ga sluala sa zado#oljst#om) je& su tak#e &e%i bile laska#e) ali najmla-a nije mogla da se oslobodi iz#esne zbunjenosti p&ed o#im sup&otnostima koje su joj izgledale p&oti#ne znanju) koliko i p&ed tak#om o%e#om sigu&no!u. ,a iako je imala samo deset godina i nije bila nap&ednija od s#ojeg uz&asta) ipak je s$#atila neto k&upno* da ljudi na o#oj zemlji ne dobijaju ono to izgleda da im se duguje. Uostalom) imati deset godina) to je neto najbolje to mo(e do(i#eti ljudsko bi!e. "a&o%ito mala bale&ina ok&unjena %a&ima s#oje umetnosti. .eset godina je najsun%aniji t&enutak detinjst#a. Adoles en ija se jo i ne nazi&e na #idiku* samo saz&elo detinjst#o) bogato #e! do#oljno dugim iskust#om) bez onoga ose!anja gubljenja koje po%inje da mu%i sa p&#im zna ima pube&teta. Sa deset godina) dete ne mo&a biti ba s&e!no) ali je s#akako (i#a$no) (i#a$nije od bilo koga d&ugog. ,lekt&id je u s#oji$ deset godina bila jezg&o (estokoga (i#ota. "alazila se na #&$un u s#oje #lada#ine. Vladala je u baletskoj koli gde je bila neospo&na z#ezda bez obzi&a na uz&ast s#i$ u%enika. Vladala je u odeljenju sedmog &az&eda gde je postojala opasnost da os#oji #lada#ina najgo&i$ -aka) toliko je u%eni a najgo&a u matemati i) p&i&odnim naukama) isto&iji) geog&a:iji) gimnasti i itd) bila smat&ana genijem. Vladala je s& em s#oje majke koja je p&ema njoj gajila besk&ajnu naklonost. I #ladala je nad <ozelin koja ju je #olela toliko da joj se di#ila.

,lekt&id nije t&ijum:o#ala na te(ak na%in. Izuzetno mesto u s#im s&edinama nju nije p&eob&azilo u neku o$oli u od deset godina koja smat&a da je iznad s#i$ zakona d&uga&st#a. 5ajila je p&ema <ozelin izuzetnu naklonost i u#a(a#ala je isto onoliko koliko i njena d&uga&i a nju. 6ao da ju je neko nejasno p&edose!anje opominjalo da bi mogla i da izgubi s#oj p&esto. O#a bojazan je bila tim #e&o#atnija to se jo dob&o se!ala #&emena kada je u &az&edu slu(ila za podsme$. <ozelin i ,lekt&id su se #e! nekoliko puta #en%a#ale) naj%e!e jedna sa d&ugom) ali ne ba u#ek. .oga-alo se i da se udaju za nekog de%aka iz &az&eda koji bi) za #&eme sjajne s#e%anosti) bio p&edsta#ljen sopst#enim du$om) ponekada u #idu njemu sli%noga st&aila) ponekada u obliku <ozelin ili ,lekt&id p&eobu%eni$ u muka& a ' bio je do#oljan obi%an d#o&ogi ei& pa da se p&omeni pol. 3aista) identitet mu(a nije ni bio #a(an. Osim u slu%aju da st#a&no ili zamiljeno li e ima neke nepodnolji#e osobine Bdebeo podb&adak) unjka# glas ili na#iku da &e%eni e zapo%inje sa 7o#aj...8C) ono bi sas#im odgo#a&alo. ;ilj p&edsta#e je bio da se iz#ede s#adbena ig&a) #&sta komi%noga baleta dostojna jedne Lili) sa izmiljenim pesmi ama sa to je mogu!e t&agi%nijim &e%ima. U st#a&i) bilo je neizbe(no da se posle #eoma k&atke s#adbe sup&ug p&et#o&i u pti u ili (abu) a da se sup&uga na-e zaklju%ana u #isokoj kuli u nepodnolji#im uslo#ima za (i#ot. ' 3ato se o#o u#ek za#&a#a tako loe/ ' zapitala je <ozelin jednoga dana. ' 3ato to je o#ako mnogo lepe ' ust#&dila je ,lekt&id. Te zime bale&ina izmisli #eli%anst#enu ig&u junat#a* t&ebalo je pustiti da i$ za#eje sneg) da budu nepomi%ne) da ne poka(u nikaka# otpo&. ' Su#ie je lako nap&a#iti Sneka 1eli!a ' izja#ila je odlu%no. ' T&eba

same da postanemo Sneko 1eli! time to !emo stajati nepomi%no dok pada sneg) ili sne(na le(e!a :igu&a time to bismo nepomi%no le(ale u pa&ku dok pada sneg. <ozelin ju je gledala sa sumnji%a#im di#ljenjem. ' Ti !e biti Sneko 1eli!) a ja !u biti le(e!a :igu&a ' nasta#i ,lekt&id. "jena d&uga&i a se nije usudila da ka(e kako ne p&istaje. I tako se obe na-oe na snegu) jedna op&u(ena na tlu) a d&uga stoje!i. O#a poslednja #&lo b&zo s$#ati da o#o nije ba zaba#no* ozeble su joj noge) (elela je da se k&e!e i nije ose!ala nikak#u (elju da se p&et#o&i u (i#i spomenik) a osim toga bilo joj je dosadno poto su) kao p&a#e statue) obe de#oj%i e mo&ale da !ute. A le(e!a :igu&a je p&osto u(i#ala. .&(ala je ot#o&ene o%i) kao m&t#a i p&e nego to im i$ neko zat#o&i. Lega#i na zemlju :igu&a je izila iz s#ojega tela* odba ila je ose!anje da se zale-uje i telesni st&a$ da !e tu osta#iti kosti. Sada je to bilo samo li e izlo(eno silama neba. "jena (enskost desetogodinjeg deteta nije u tome u%est#o#ala) ali ne zato to bi smetala* :igu&a je zad&(ala samo minimum sebe same ne bi li pokazala to manje otpo&a nadolaze!oj mod&ini. >i&om ot#o&ene o%i su gledale najuzbudlji#iji p&izo& na s#etu* &as #etalu belu sm&t koju kosmos alje kao slagali u) kao otkinute %esti e neke og&omne miste&ije. ,ogled le(e!e :igu&e bi ponekad osmot&io telo koje je sneg pok&io p&e li a) je& je odelo sp&e%a#alo toplotu da se iz njega osloba-a. 3atim su se o%i pono#o #&a!ale obla ima) toplina li a se postepeno smanji#ala i usko&o je pok&o# mogao da p&ost&e s#oj poslednji #eo) a :igu&a je uzd&(a#ala osme$ da ne bi po&emetila lepotu izgleda. ,oto je na nju palo milija&du pa$ulji a) tanana p&ilika le(e!e :igu&e goto#o se nije #ie ni &aspozna#ala na tlu) kao si!una t&un%i a u belome mete(u pa&ka.

9edini doputeni pok&et bilo je &etko t&eptanje) i to nename&no. Tako su o%i nep&ekidno bile upe&ene u nebo i jo su mogle da posmat&aju lagano sam&tno padanje. Vazdu$ je p&odi&ao k&oz sne(ni sloj tako da se :igu&a nije guila. Ose!ala je neto iz#an&edno) nadljudsko) kao neku bo&bu p&oti# ko zna koga) p&oti# nekoga neod&e-enog an-ela ' da li je to sneg ili on sam/ ' ali i neku neobi%nu #ed&inu) tako je dubok bio njen p&istanak. Me-utim) sa Snekom nije ilo tako. "edis iplino#an i neu#e&en u umesnost o#ak#og ogleda) on nije mogao odoleti da se ne pome&a. Osim toga) stoje!i sta# je manje pogodo#ao nepok&etnosti ' a jo manje pot%inja#anju. <ozelin je gledala le(e!u :igu&u i pitala se ta da &adi. 1ila joj je poznata t#&dogla#a !ud njene d&uga&i e i znala je da joj ne bi dopustila da je spasa#a. .obila je na&e-enje da ne p&ogo#a&a) ali ipak odlu%u da ga p&ek&i* ' ,lekt&id) %uje li me/ "ije bilo odgo#o&a. To je moglo za%iti da je ,lekt&id) ljuta zbog Sneko#e neposlunosti) odlu%ila da ga kazni !utanjem. Taka# sta# bi bio u skladu sa njenom %udi. Ali to je moglo tako-e zna%iti i neto sas#im d&ugo. U <ozelininoj gla#i je nastala bu&a. Sloj snega je toliko nadebljao na li u le(e!e :igu&e da se nije ni mogao ukloniti t&eptanjem. O%ni ot#o&i koji su do malop&e bili slobodni) sada su #e! pok&i#eni snegom. "ajp&e je s#etlost jo uspe#ala da p&od&e k&oz sne(ni #eo i le(e!a :igu&a je imala di#nu #iziju k&istalne kupole tek nekoliko milimeta&a od zeni a* bilo je to lepo kao zbi&ka d&agoga kamenja. ,lat je usko&o postao nep&ozi&an. 6andidat za sm&t se na-e u tami. O%a&anost tminom je bila og&omna* p&osto je ne#e&o#atno otk&iti da ispod tolike

beline #lada taka# m&ak. Malo'pomalo) smesa je postajala s#e gu!a. Le(e!a :igu&a p&imeti da #ie ne dobija #azdu$. 4tede da ustane i oslobodi se toga %epa) ali sloj snega se bio zaledio i nap&a#io kao neki iglo ta%no po me&i njenoga tela i ona s$#ati da je postala za&obljeni a ne%ega to bi bilo njen ukopni ko#%eg. 2i#o bi!e tada postupi onako kako (i#o i postupa* po%e da #i%e. 6&ike je p&igui#ao nekoliko entimeta&a debeo sloj snega* ispod b&da eta jed#a se %ulo blago stenjanje. <ozelin ga je najzad %ula i ba i se na s#oju d&uga&i u koju jed#a iskopa iz sne(noga g&oba) slu(e!i se &ukama kao lopati ama. ,oja#i se popla#elo li e sablasne lepote. Izba#ljena k&iknu u zanosu* ' O#o je p&ek&asno0 ' 3ato nisi ustala/ 3amalo nisi um&la0 ' 3ato to sam bila zat#o&ena. Sneg se zaledio. ' "e) nije se zaledio. 9a sam ga skidala &ukama0 ' A je I@/ Onda sam) zna%i) od $ladno!e toliko oslabila da nisam mogla ni da m&dnem. 6azala je to tako &a#noduno da <ozelin) u nedoumi i) pomisli nije li se njena d&uga&i a samo p&et#a&ala. Ali ne) ona je st#a&no bila pomod&ela. =o#ek se ipak ne mo(e p&a#iti da umi&e. ,lekt&id ustade i pogleda u nebo sa za$#alno!u. ' .oga-alo mi se neto ne#e&o#atno0 ' Ti si poludela. "e znam da li s$#ata da #ie ne bi bila (i#a da nije bilo mene. ' .a. 3a$#alna sam ti) spasila si mi (i#ot. Tako je s#e jo lepe. ' Ali ta je tu toliko lepo/ ' S#e0

Mala zaneseni a se #&atila ku!i) z&ela za jak nazeb. "jena d&uga&i a je smat&ala da se samo s&e!om iz#ukla. .i#ljenje p&ema bale&ini nije je sp&e%ilo da po%ne &azmiljati nije li o#a enula* stalno je bilo pot&ebno da do#odi (i#ot u pitanje) da sebe u#ek zamilja u ne%emu g&andioznom) da udea#a #eli%anst#ene opasnosti tamo gde je s#e mi&no) pa da im izbegne na neke %udesne na%ine. <ozelin nije nikako mogla da se oslobodi sumnje da je ,lekt&id dob&o#oljno ostala zat&pana pod m&t#a%kim pok&o#om od snega* pozna#ala je sklonost s#oje d&uga&i e i znala da bi bila mnogo manje zadi#ljena doga-ajem da je mo&ala sama da se spasa#a. .a bi zado#oljila sopst#ena estetska s$#atanja) #ie je #olela da sa%eka da je neko izba#i. I pitala se nije li ona bila u stanju J&K da se p&epusti umi&anju nego da p&ek&i zakone o junat#u s#oje li%nosti. O%igledno) <ozelin nije nikada nala pot#&du za o#ak#a &azmiljanja. ,onekad je pokua#ala da sebe u#e&i u sup&otno* 7Ipak) ona me je z#ala u pomo!. .a je st#a&no luda) ne bi z#ala u pomo!.8 Ali nju su zbunji#ala jo neka %udna ponaanja. 6ada su zajedno %ekale autobus) ,lekt&id je imala sklonost da stane na uli u i da ostane tu %ak i kada p&olaze automobili. <ozelin bi je onda odlu%no od#la%ila na t&otoa&. U tim t&enu ima bale&ina je izgledala ispunjena nekim zbunjenim zado#oljst#om. "jena d&uga&i a nije znala ta da misli o s#emu tome. A to ju je pomalo i ne&#i&alo. 9ednoga dana odlu%ila je da ne p&eduzima nita) da #idi ta !e biti. I #idela je. "eki kamion je ju&io p&a#o na ,lekt&id koja nije $tela da se pome&i sa kolo#oza. 1ilo je nemogu!e da ga ne #idi. ,a ipak) nije se ni pome&ila. <ozelin je s$#atila da je d&uga&i a gleda p&a#o u o%i. Ona je me-utim u sebi pona#ljala sopst#enu odluku* 7,usti!u je da se sama snalazi) pusti!u je da se sama snalazi.8

6amion se opasno p&ibli(a#ao. ' ,azi0 ' k&iknula je ipak. 1ale&ina ostade nepomi%na) gledaju!i net&emi e d&uga&i u u o%i. U poslednjoj sekundi <ozelin je od#u%e sa uli e zg&abi#i je besno &ukom. ,lekt&id je na ustima imala g&imasu og&omnog u(i#anja. ' Spasila si me ' kazala je uzda$nu#i u zanosu. ' ,otpuno si poludela ' &azljutila se <ozelin. ' 6amion je mogao da nas pokosi obe. .a li (eli da poginem zbog tebe/ ' "e ' za%udi se dete kojem se na li u #idelo da na tak#u mogu!nost nije ni pomiljalo. ' Onda ne %ini to #ie nikada0 Smat&ala je da je time do#oljno &e%eno. .uboko u s#ojoj sa#esti) ,lekt&id je $iljadu puta pono#o p&e(i#lja#ala doga-aj sa snegom. "jeno tuma%enje je bilo sas#im d&uga%ije od <ozelininog. U sutini) ona je do te me&e bila umetni a) da je i najmanje p&izo&e iz obi%nog (i#ota do(i#lja#ala kao baletske s ene. 6o&eog&a:ije su doputale da se njen smisao za t&agi%no ispolji do k&ajnosti* ono to je u s#akodne#i i g&oteskno) nije tak#o u ope&i) a jo manje u baletu. 7GA sam se u bati bila p&epustila snegu) legla sam da me p&ek&ije) a on je sag&adio kated&alu oko mene) #idela sam kako lagano g&adi zido#e) zatim s#odo#e) ja sam bila le(e!a :igu&a sa kated&alom g&a-enom samo za mene) onda su se zat#o&ila s#a #&ata i sm&t je dola da me uzme) najp&e je bila bela i ne(na) zatim &na i (estoka) $tela je da me %epa kada je stigao moj an-eo %u#a& da me spase) u poslednjem t&enutku.8 I poto je #e! spasena) bilo je bolje to se to dogodilo u poslednjem t&enutku* tako je mnogo lepe. Spasenje koje se ne doga-a u poslednjem

t&enutku) bilo bi neukusno. A <ozelin nije ni znala da je odig&ala ulogu an-ela %u#a&a. ,lekt&id ima #e! d#anaest godina. Sada je p&#i put osetila kao neko stezanje u s& u. .o sada) jedna godina (i#ota #ie u#ek joj se %inila kao neto dob&o* bio je to &azlog za ponos) juna%ki ko&ak p&ema neizosta#no lepome sut&a. Ali d#anaest godina ' bila je to neka #&sta g&ani e* poslednji ne#ini &o-endan. A o t&inaest godina nije $tela ni da misli. 3#u%alo je g&ozno. S#et tinejd(e&a nju nije ni najmanje p&i#la%io. T&inaest godina mo&a zna%iti mnot#o lomo#a) neugodnosti) akni) p&#e menst&ua ije) p&slu%i!a i ostali$ g&ozota. .#anaesti &o-endan je bio poslednji kada je mogla da se ose!a zati!enom od ne#olja pube&teta. Sa u(i#anjem je gladila s#oje g&udi &a#ne kao daska. 1ale&ina je t&%ala maj i i ba ala joj se u na&u%je. A ona ju je mazila) tetoila) tako lepo joj go#o&ila kako je #oli) milo#ala je ' ukazi#ala joj $iljadu di#ni$ ne(nosti kak#e s#ojim k!e&ima p&u(aju najbolje majke. ,lekt&id je to obo(a#ala. 3at#a&ala je o%i od zado#oljst#a* nikak#a ljuba#) mislila je) ne bi joj se s#idela koliko mamina. "ije joj bilo ni na k&aj pameti da bi mogla biti u zag&ljaju nekoga mladi!a. 1iti u 6lemansinom zag&ljaju) to je #&$una s&e!e. .a) samo da li bi je majka #olela toliko ako bi bila neka bubulji%a#a ipa&i a/ Ta misao ju je zast&ai#ala. "ije smela ni da pita nita o tome. ,lekt&id je stoga nego#ala s#oje detinst#o. 1ila je kao kaka# zemljoposednik koji je godinama bio #lasnik og&omnog imanja i koji) posle neke katast&o:e) ostaje samo sa pa&%etom zemlje. 4&ab&o podnose!i s#oju sudbinu) ob&a-i#ala je s#oj komad zemlje sa neobi%no #elikom b&i(lji#o!u i ljuba#lju) li kaju!i &etke #eto#e detinjst#a koje je jo mogla da zali#a. 6osu je spletala u kike ili #ezi#ala &epi!e) obla%ila se isklju%i#o u de%iju

ke elju) etala se ste(u!i uza se plianoga medu) sedala na tle da bi #ezala pe&tle s#oji$ 7kike&s8 ipela. .a bi se p&epustila tak#ome ponaanju de#oj%eta) nije mo&ala nimalo da se p&et#a&a* p&eputala se (eljenome toku s#ojega bi!a) s#esna da #e! idu!e godine ne!e to #ie mo!i. Tak#a p&a#ila ponaanja mogu izgledati neobi%na. Ali nisu kada su u pitanju de a i mali adoles enti koji #eoma pa(lji#o osmat&aju one od s#oji$ bli(nji$) koji su ili isp&ed ili iza nji$) sa neobi%nim di#ljenjem koliko i sa p&ezi&om. Oni koji za$te#aju da budu ili nap&edniji ili nazadniji) p&i#la%e na sebe s&amotu) kaznu) podsme$ ili) &e-e) ugled junat#a. Uzmite bilo koje odeljenje petog ili estog &az&eda i zapitajte koje de#oj%i e #e! nose g&udnjak* za%udi!e #as ta%nost odgo#o&a. Istina) u ,lekt&idinom &az&edu bilo je neki$ koji su se podsme#ali njenim &epi!ima) a to su u#ek bile de#oj%i e nap&edne u pogledu g&udnjaka) ali to je njima donosilo #ie tete nego ko&isti* iz toga se moglo p&etposta#iti da je nji$o#o podsme#anje samo nadoknada za za#ist zbog &a#ni$ g&udi u bale&ine. Sta# de%aka p&ema pioni&kama u noenju g&udnjaka bio je neod&e-en* zadi&ki#ali su i$ i u isto #&eme o njima go#o&ili #eoma p&ez&i#o. Uostalom) uobi%ajeno je da muki &od eloga (i#ota zad&(a#a osobinu da glasno i ot&o kle#eta ono to mu donosi mastu&ba ione mo&e. ,&#i zna i seksualnosti poja#ili su se p&ed k&aj sedmog &az&eda) to je kod ,lekt&id pobudilo (elju da se nao&u(a naglaenom bezazleno!u. "ije bila sposobna da p&ogo#o&i bilo ta o s#ojem st&a$u* znala je samo da) iako su neke njene kolske d&uga&i e bile sp&emne za te 7neobi%ne st#a&i8) ona s#akako nije bila. Stoga je nes#esno odlu%ila da o tome oba#esti ostale) ko&iste!i se detinjst#om. A no#emb&a te godine saopteno je da u &az&ed dolazi no#i de%ak. ,lekt&id je #olela no#ajlije. 3a& bi <ozelin postala njena najbolja

d&uga&i a da i sama p&e pet godina nije bila no#a u &az&edu/ Mala bale&ina je u#ek nalazila neku kop%i u sa nepoznatima koji su manje'#ie s#i nekako uplaeni. S#estan ili nes#estan sta# #e!ine de e bio je da se poka(u nemilos&dnima p&ema no#ome ili no#oj* nji$o#a i najmanja 7&azlika8 Bna p&ime&) ako neko ljuti pomo&and(u no(em) ili kao pso#ku uz#ikuje 7balega08 umesto 7go#no08 to je klasi%noC) to bi odma$ izazi#alo g&aju. ,lekt&id se) nap&oti#) odue#lja#ala tak#im neobi%nim ponaanjima* pobu-i#ala su u njoj odue#ljenje etnologa p&ed na#ikama nekog egzoti%noga s#eta. 71a je lep taj njego# na%in kako ljuti pomo&and(u no(em) ba je %udan08) ili pak* 71alega0 To je neto sas#im no#o08 6&etala bi u sus&et p&idoli ama sa otmenim gostoljubljem Ta$i!anke koja do%ekuje e#&opske mo&epolo# e i sus&etala i$ sa osme$om umesto #en a od #e!a $ibiskusa. "o#ajlija je bio posebno 7st&aan8 ako bi bio toliko nesmot&en da stigne u toku kolske godine) umesto da se p&iklju%i stadu #e! u septemb&u. Taka# je bio slu%aj sa o#im no#im no#ajlijom. Mala bale&ina je bila dob&o &aspolo(ena p&ema njemu od samoga njego#og ulaska u &az&ed. ,lekt&idino li e se p&osto skamenilo u nekoj mea#ini u(asa i di#ljenja. 3#ao se Matije Saladin. "ali su mu mesto u dnu u%ioni e) po&ed &adijato&a. ,lekt&id nije uopte sluala ta p&o:eso& p&i%a. Ose!ala je neto iz#an&edno. 1ilo joj je tesno u telesnome ka#ezu i obo(a#ala je taj ose!aj. 4iljadu puta je $tela da se ok&ene i pogleda de%aka. Ugla#nom se nije ust&u%a#ala da posmat&a ljude) do nep&istojnosti. Ali sada nije mogla. "ajzad je doao %as :iskultu&e. U neka obi%na #&emena) mala bale&ina bi dola p&ed no#ajliju sa ot#o&enim osme$om da bi se on oslobodio. O#oga puta samo je stajala beznade(no nepomi%na. 3auz#&at) ostali su se i dalje d&(ali nep&ijateljski* ' Vidi o#oga no#og) kao da je &ato#ao u Vijetnamu) ta li/

' 3#a!emo ga 7o(iljko8. ,iekt&id oseti kako u njoj tinja bes. Mo&ala je da se uzd&(i da ne d&ekne* ' U!utite0 O#aj o(iljak je di#an0 "isam jo nikada #idela de%aka koji izgleda tako plemenito0 Usta Matijea Saladina su bila &ase%ena dugom usp&a#nom b&azdom) dob&o ui#enom) ali #eoma #idlji#om. 1ila je su#ie #elika da bi p&edsta#ljala o(iljak od ope&a ije ze%ije usne. 1ale&ina se nije nimalo d#oumila* bila je to &ana iz bo&be ma%e#ima. I samo de%ako#o p&ezime podse!alo je na p&i%e iz Hiljadu i jedne noi u %emu je uostalom bila u p&a#u) je& to p&ezime i jeste imalo pe&sijsko po&eklo. ,&ema tome) pod&azume#alo se da de%ak ima k&i#u sablju. Mo&a biti da je umeo da se njome slu(i kako bi iskasapio nekoliko gadni$ k&staa to su bili doli da zauzmu 4&isto# g&ob. ,&e nego to !e za&iti njuku u p&ainu) $&i!anski #itez ga je os#etni%kim zama$om) #o-enim od#&atnom zlobom Bje&) najzad) Matije Saladin se zado#oljio da onoga ise%e na komade) to je u ono #&eme bilo sas#im no&malnoC) pljesnuo ma%em pos&ed usta) u &ta#i zau#ek tu bitku na njego#ome li u. "o#ajlija je imao p&a#ilne) klasi%ne &te li a) isto#&emeno p&ijazne i nedoku%i#e. 1&azgotina je to s#e samo isti ala na najlepi na%in. 3anemela) ,lekt&id se di#ila onome to je u sebi ose!ala. ' >ta je bilo) ne!e da po(eli dob&odoli u no#ajliji) kao obi%no/ ' upita je <ozelin. ,lekt&id pomisli da bi s#ojim !utanjem mogla da p&i#u%e pa(nju. Sakupi s#u $&ab&ost) duboko uda$nu i k&enu p&ema de%aku sa uko%enim osme$om na li u. On je up&a#o stajao sa nekim od#&atnim klipanom po imenu .idije) nekim pona#lja%em koji je pokua#ao da se do%epa Saladina) ne bi li mogao da se $#alie kako me-u d&uga&ima ima jednoga sa o(iljkom. ' 3d&a#o) Matije ' p&omu ala je. ' 9a sam ,lekt&id.

' 3d&a#o ' odgo#o&i on) ozbiljan i u%ti#. Ona bi uobi%ajeno doda#ala neku obi%nu i ljubaznu &e%eni u kao 7.ob&o doao u nae odeljenje8) ili* 7"adam se da !e ti biti zaba#no sa nama8. A sada nije umela nita da ka(e. Samo se ok&enula i #&atila na s#oje mesto. ' Smeno ime) ali lepa de#oj%i a ' o eni Matije Saladin. ' Ma) da) ej ' p&omu#a .idije p&a#e!i se kao da mu nije nita #a(no. ' Ako $o!e (ensku) mani tu klinku. ,ogledaj samo Mi&ijel* ja je zo#em 7sisata8. ' 3aista ' slo(i se no#ajlija. ' 4o!e da te p&edsta#im/ I p&e nego to je dobio bilo kaka# odgo#o&) on p&eba i de%aku &uku p&eko &amena i od#ede ga p&ed neko st#o&enje istu&eni$ g&udi. 1ale&ina nije %ula ta su p&i%ali. U ustima je ose!ala neku go&%inu. "o! posle o#oga p&#og sus&eta) ,lekt&id je go#o&ila u sebi* 7On je za mene. On je moj. On to ne zna) ali sazna!e. Obe!a#am to sebi* Matije Saladin je za mene. "ije #a(no da li !e to biti za mese dana ili za d#adeset godina. 3aklinjem se sebi.8 ,ona#ljala je o#o sebi satima) kao kak#u #&ad(binu) sa sigu&no!u koju dugo ne!e osetiti u sebi. Ve! sut&adan) u odeljenju) mo&ala je da se suo%i sa st#a&no!u* no#ajlija je nije ni pogledao. 1a ala je na njega poglede s#oji$ di#ni$ o%iju) ali on nije nita p&ime!i#ao. 7.a mu nije one posekotine) bio bi nap&osto lep. Ali sa o#im o(iljkom) on je di#an8) pona#ljala je u sebi. Mada nije nita znala o tome) o#a opsednutost tim obele(jem bo&be bila je puna zna%enja) ali ,lekt&id je #e&o#ala da je p&a#a k!i 6lemans i .enija i nije imala pojma o st#a&nim okolnostima u kojima je &o-ena. "ije znala nita o izuzetnoj (estini koja je p&atila njen dolazak na s#et. Ipak) u dubinama njene due mo&ao je postojati neki p&osto& p&o(et

klimom sm&ti i k&#i) je& ono to je do(i#lja#ala posmat&aju!i de%ako#u b&azgotinu) bilo je duboko kao p&adedo#ski bol. ,ostojala je ipak jedna ute$a* mada se nije zanimao za nju) mo&alo se p&iznati da se nije zanimao ni za koga. Matije Saladin je u#ek bio istoga &aspolo(enja) &te li a mu se goto#o nisu pok&etale) li e mu nije iz&a(a#alo nita osim neut&alne ljubaznosti koja nije nikome namenjena. 1io je #isok) #eoma #itak i k&$ke g&a-e. O%i su mu imale iz&az dob&ote oni$ koji su mnogo patili. 6ada bi ga neko neto zapitao) on bi malo &azmislio i ono to bi odgo#o&io u#ek bi bilo pametno. ,lekt&id nije nikada s&ela de%aka koji bi bio tako malo glup. U koli nije bio ni #eoma jak ni upadlji#o lo iz bilo kojega p&edmeta. U s#emu je dostizao p&istojan ni#o koji mu je omogu!a#ao da se ni u %emu ne isti%e na&o%ito. Mala bale&ina) %iji &ezultati su s#ake godine bili nita#ni) zbog toga mu se di#ila. "a s#u s&e!u) zadobila je simpatije i iz#esno poto#anje kod #&njaka* ina%e) bilo bi joj jo te(e da podnosi &uganje koje su izazi#ali njeni odgo#o&i. ' 3ato nam go#o&ite tak#e lak&dije/ ' pitali bi je neki p&o:eso&i) zapanjeni onim to je go#o&ila. 2elela. je da im ka(e da to ne %ini name&no. Ali imala je utisak da bi to pogo&alo njen polo(aj. I to je #ie izazi#ala sme$ elog odeljenja) s#e #ie se mislilo da to %ini name&no. ,&o:eso&i su #e&o#ali da se ona ponosi &eago#anjem ostali$ -aka i da ga name&no izazi#a. A bilo je sup&otno. 6ada bi njene izmiljotine izaz#ale p&o#alu opte #eselosti) ona bi po(elela da p&opadne u zemlju. 9edan od stotina p&ime&a* poto je tema lek ija bila ,a&iz i njego#i isto&ijski spomeni i) ,lekt&id je dobila pitanje o Lu#&u. Isp&a#an odgo#o& bi bio* 6a&usel Lu#&a? de#oj%i a je odgo#o&ila* ' 6a&u e u V&aga.

Odeljenje je zapljeskalo na tu no#u glupa&iju) kao publika koja odue#ljeno pozd&a#lja omiljenoga komi%a&a. ,lekt&id je bila smetena. O%ima je t&a(ila Matijea Saladina* #idela je kako se on smeje dob&o!udno) sa nekom ne(no!u. Uzda$nula je sa nekom mea#inom olakanja i ljutnje* olakanja) je& je moglo biti i go&e? ljutnje) je& je to bio iz&az mnogo d&uga%iji o onoga koji se nadala da !e izaz#ati kod njega. 76ad bi samo mogao da me #idi kako ig&am balet08 mislila je. Ali) kako da mu otk&ije s#oju obda&enost/ "e mo(e ipak stati p&ed njega i &e!i mu s neba pa u &eb&a kako je ona z#ezda s#oje gene&a ije. V&$una ne#olje je bio to se no#ajlija d&u(io samo sa .idijeom. A nije se moglo &a%unati na toga klipana da ga o tome oba#esti* .idijeu je bilo do ,lekt&id i do baleta kao do lanjskoga snega. On je p&i%ao samo o nekim od#&atnim &e#ijama) o :udbalu) iga&etama i pi#u. ,&a#e!i se #a(an time to je bio godinu dana sta&iji) epu&io se kao da je od&astao) $#alio se kako se b&ije u ta je bilo teko po#e&o#ati i $#alisao se s#ojim uspesima kod de#oj%i a iz sta&iji$ ' %et#&tog ili t&e!ega &az&eda. 1ilo je %udno ta je to Matije Saladin nalazio u d&ut#u toga tupa#ka. U osno#i) bilo je jasno da nije nalazio nita* d&u(io se sa .idijeom samo zato to je .idije $teo da se poja#ljuje sa njim. A do pona#lja%a mu je bilo stalo koliko do su#e lji#e. A nije mu smetao. 9ednoga dana) sakupi#i s#u $&ab&ost) p&ila je s#ojem junaku na %asu :izi%kog i po%ela da &azgo#a&a. Smislila je da ga pita kojega pe#a%a #oli. On joj ljubazno odgo#o&i da ne izd#aja nijednog i da je zbog toga sa d&ugo#ima sasta#io &ok g&upu* ' Sastajemo se u ga&a(i moji$ &oditelja i st#a&amo muziku kak#u bismo (eleli da sluamo. ,lekt&id $tede da se ones#esti od di#ljenja. 1ila je su#ie zaljubljena da bi imala p&isust#a du$a) pa i ne &e%e ono to je $tela da ka(e*

' 1a bi$ #olela da %ujem kako s#i&ate ti i t#oja g&upa. Ostala je nema. Matije Saladin zaklju%i da nju to ne zanima? stoga je i ne poz#a u s#oju ga&a(u. A da je to u%inio) ne bi ona izgubila sedam godina (i#ota. Mali uz&ok) #elike posledi e. ' A %iju muziku ti #oli/ ' upitao je de%ak. 1ila je to p&a#a p&opast. Ona je jo bila u uz&astu kada se slua muzika koju #ole &oditelji. .eni i 6lemans su obo(a#ali dob&u :&an usku ansonu) 1a&ba&u) Leo +e&ea) 2aka 1&ela) Se&(a <e-anija) >a&la T&enea* da je u odgo#o&u na#ela neko od o#i$ imena) bio bi to iz#&stan odgo#o& dostojan poto#anja. Ali ,lekt&id se stidela* 7LA ti u d#anaest godina jo nema nikaka# sopst#eni ukus0 "e mo(e mu to odgo#o&iti* s$#ati!e da je to muzika t#oji$ &oditelja.8 "a(alost) ona nije imala pojma koji su bili dob&i pe#a%i k&ajem sedamdeseti$ godina. 3nala je samo jedno ime i ona ga izgo#o&i* ' .ej#a. Matije Saladin zaista nije loe &eago#ao* samo se nasmejao. 7"ema sumnje) o#a de#oj%i a je st#a&no smena08 pomislio je. Mogla je da isko&isti tu #eselost. "a(alost) ona ju je do(i#ela kao poni(a#anje. Samo se ok&enula i otila. 7"e!u #ie sa njim nikada ni &e%i p&ogo#o&iti8) pomislila je. 3a nju je nastupilo &azdoblje p&opadanja. "jen uspe$ u koli) od loega kaka# je u#ek bio) postao je g&ozan. Ugled genija koji je do tada sejao zabunu u duama p&o:eso&a) #ie nije bio do#oljan. ,lekt&id je tome i sama dop&inosila* kao da se odlu%ila na kolsko samoubist#o. Onako zaneta) uda&ala je o og&ade nita#nosti i &azbilaja i$ u pa&ampa&%ad. A nije ona name&no odgo#a&ala gluposti na pitanja p&o:eso&a* njen jedini izbo& je bio da #ie i ne misli ta !e &e!i. Otada se potpuno p&epustila)

odgo#a&ala bi ono to bi joj nalo(ila unuta&nja nizb&di a najgo&eg -aka) ni #ie ni manje. "ije joj bio ilj da p&i#u%e pa(nju Bmada joj) isk&eno go#o&e!i) to i nije bilo nep&ijatnoC) nego da bude odba%ena) iste&ana) izba%ena kao st&ano telo to je i bila. Odeljenje ju je slualo sa di#ljenjem kako iz#aljuje %udesa iz geog&a:ije B7"il iz#i&e iz S&edozemnoga mo&a i nigde se ne uli#a8C? iz geomet&ije B7,&a#i ugao klju%a na de#edeset stepeni8C? iz g&amatike B7<adni p&ide# se sla(e sa (enama osim ako u g&upi ima neki muka&a 8C? iz isto&ije B7Luj MIV je postao p&otestant kada se o(enio Etidom iz "anta8C? iz biologije B7Ma%ka ima o%i z&ele za (enidbu i nokte kojima ne #idi danju8C. O#o di#ljenje je uostalom ose!ala i de#oj%i a. U st#a&i) ona je istinski u(i#ala u %u-enja kada bi %ula kako izgo#a&a tak#e izmiljotine* bila je i sama zapanjena tolikim b&ojem nad&ealisti%ki$ bise&a u sebi i postajala je s#esna besk&aja koji postoji u njoj. >to se ti%e ostali$ -aka) bili su u#e&eni da je ,lekt&idino d&(anje bilo %ist p&kos. 6ada god bi je p&o:eso& neto pitao) kao da bi zad&(a#ali da$) a zatim se di#ili p&i&odnoj d&skosti sa kojom je iz#alji#ala s#oje p&onalaske. Ve&o#ali su da joj je ilj bio da se podsme#a institu iji kole i aplaudi&ali njenoj smelosti. 5las o njoj je p&e#aziao ok#i&e &az&eda. "a %aso#ima &ek&ea ije %ita#a kola je zapitki#ala -ake iz petog &az&eda o 7poslednjem ,lekt&idinome bise&u8. O njenim pod#izima se p&i%alo kao o #itekim delima. I zaklju%ak je u#ek bio isti* ' Alal joj #e&a0 ' .a nisi malo p&ete&ala/ ' naljutio se ota kada je #ideo kak#e o ene ima. ' Tata) ne!u #ie da idem u kolu. To nije za mene. ' E pa) ne!e mo!i tako0 ' 4o!u da budem u%eni a baleta u ,a&iskoj ope&i.

"eke ui nisu ostale glu#e na o#e &e%i. ' U p&a#u je0 ' &e%e 6lemans. ' Ti je jo b&ani) po#&$ s#ega/ ' "a&a#no0 "aa ,lekt&id je genije za balet0 Sada je u uz&astu kada t&eba da mu se pos#eti u potpunosti0 3ato da gubi #&eme sa &adnim i t&pnim p&ide#ima/ Istoga dana 6lemans je poz#ala tele:onom 7kolu za male pa o#e8 ' baletsku kolu Ope&e. U sta&oj baletskoj koli bili su odue#ljeni* ' "adali smo se da !ete se odlu%iti na to0 Ona je st#o&ena za balet0 "apisali su joj p&epo&uku u kojoj su go#o&ili o ,lekt&id kao o budu!oj Ani ,a#lo#oj. Iz Ope&e joj je doao pozi# na p&ijemni ispit. 6lemans je #&itala od odue#ljenja kada je dobila pismo sa pozi#om) mada ono jo nita nije zna%ilo. 3akazanoga dana) ,lekt&id i majka u-oe u g&adsku (elezni u. 6ada su stigle u baletsku kolu) s& e u 6lemans je lupalo ja%e nego u de#oj%i e. .#e nedelje kasnije ,lekt&id je dobila oba#etenje da je p&imljena. 1io je to najlepi dan u (i#otu njene majke. U septemb&u) po!i !e u baletsku kolu ,a&iske ope&e i stano#a!e u kolskom inte&natu. .e#oj%i i se %inilo kao da sanja. ,&ed njom su se ot#a&ala #&ata #elike sudbine. 1ilo je to mese a ap&ila. .eni je t&a(io da uspeno za#&i kolsku godinu* ' Tako !e mo!i da ka(e da si p&ela iz sta&ijeg &az&eda. Mala je smat&ala da je ta pod#ala smena. Ipak) iz ljuba#i p&ema tati) zag&ejala je stoli u i postigla zado#olja#aju!i uspe$. Sada su je s#i u#a(a#ali. ;ela kola je znala zato odlazi i time se ponosila. =ak i p&o:eso&i kojima je ,lekt&id bila p&a#a mo&a) izja#ie kako su u tome detetu u#ek ose!ali

7genija8. =ino#ni i u koli su $#alili njenu g&a ioznost) tetki e iz menze su bile pune p&i%a o tome kako malo jede) p&o:eso& :izi%kog #aspitanja Bp&edmet u kojem je bale&ina blistala slabostimaC go#o&io o njenoj gipkosti i p&e:injenosti mii!a? #&$una je bio kada neki -a i koji nisu ni p&estali da je m&ze jo od p&ip&emnog &az&eda) po%ee da se $#ale kako su njeni d&ugo#i. Ali a#aj) jedino bi!e u &az&edu koje je ,lekt&id (elela da zadi#i) pokaza samo uljudno di#ljenje. .a je bolje pozna#ala Matijea Saladina) znala bi zato je njego#o li e bilo tako &a#noduno. U st#a&i) on je mislio* 7.o-a#ola) a ja sam mislio da imam p&ed sobom %ita#i$ pet godina da postignem ilj0 A ona !e sada postati z#ezda0 Sigu&no je ne!u #ie nikada #ideti. .a mi je ba& d&uga&i a) imao bi$ izgo#o& da je ponekada #idim. Ali nisam se zaista nikada sp&ijateljio sa njom i ne!u da se ponaam kao o#i p&osta i to se p&a#e kako je obo(a#aju sada kad su saznali ta je %eka.8 ,oslednjeg kolskoga dana) Matije Saladin joj $ladno &e%e do#i-enja. 7S#a s&e!a to odlazim iz kole) uzda$nula je bale&ina. ,&esta!u da ga #i-am i mo(da !u manje misliti na njega. "jemu je sa#&eno s#ejedno to odlazim08 Toga leta nisu ili na odmo&* baletska kola je bila skupa. U nji$o#ome stanu tele:on je nep&ekidno z#onio* neki sused) ujak) d&ug) kolega (eleo je da do-e i #idi izuzetno dete. ' A ona je i tako lepa0 ' uz#iki#ali bi #ide!i je. ,lekt&id je (u&ila da ode u inte&nat da bi izbegla tu nep&ekidnu po#o&ku besposleni$ ljudi. .a bi p&ek&atila dosadu) &azmiljala je o s#ojim ljuba#nim jadima. ,opela bi se na #&$ omiljenoga d&#eta) obg&lila mu stablo i zat#o&ila o%i. ,&i%ala je sebi p&i%e) a ona t&enja bi postajala Matije Saladin. Onda bi ot#o&ila o%i i s$#atila

koliko je taka# sta# glupa#. Tada bi se &azbesnela. 76ako je glupo imati d#anaest i po godina i s#i-ati se s#ima osim Matijeu Saladinu08 "o!u je u postelji p&i%ala sebi mnogo ja%e p&i%e* Matije Saladin i ona su zat#o&eni u nekome bu&etu koje je ba%eno u "ijaga&ine #odopade. 1u&e se &azbilo o stene i nji$ d#oje su naizmeni%no bili &anja#ani ili ones#e!eni te je t&ebalo da se spasa#aju. ,ostojale su d#e #e&zije. 6ada je t&ebalo nju spasa#ati) ona je obo(a#ala da on &oni do dna #i&o#a) da je tamo na-e) obg&li kako bi je izneo) a da je onda na obali #&a!a u (i#ot putem #eta%kog disanja? kada bi on bio po#&e-en) ona bi ga iz#la%ila iz #ode) p&i%ala o njego#im &anama oti&u!i mu usnama k&# i &aduju!i se no#im o(ilj ima od koji$ !e biti jo lepi. "a k&aju bi s#a t&epe&ila od (udnje i ludo#ala od uzbu-enja. O%eki#ala je po%etak kolske godine kao neko oslobo-enje. A dospela je u neto kao zat#o&. 3nala je da u baletskoj koli #lada g#ozdena dis iplina. Ipak) to to je tamo otk&ila u#eliko je p&e#azilazilo i njena najgo&a p&edose!anja. ,lekt&id je u#ek bila naj#itkija u s#im ljudskim g&upama u kojima se ikada nala. O#de je bila u g&upi 7no&malni$8. One koje su o#de nazi#ane tankima) #an inte&nata bi nazi#ali kostu&ima. A one koje su u spoljnome s#etu izgledale kao da imaju obi%ne p&opo& ije) me-u zido#ima kole nazi#ali su 7debelim k&a#ama8. ,&#i dan je bio dostojan p&a#e mesa&ske &adnje. "eka #&sta m&a#e i sta&e mesa&ke do-e da p&egleda u%eni e kao da su bile komadi mesa. ,odelila i$ je u t&i katego&ije i zatim od&(ala o#aka# go#o&* ' Vi koje ste tanke) dob&e ste i nasta#ite tako. Vi koje ste no&malne) u &edu je) ali ja !u #as imati na oku. A #i debele k&a#e) ili !ete sm&ati) ili oti!i* o#de nema mesta za k&ma%e. O#o ljubazno u&lanje #eselo su pozd&a#ile one 7tanke8* &ekao bi %o#ek '

lee#i koji se smeju. 75&ozne su8) pomisli ,lekt&id. 9edna od 7debeli$ k&a#a8 koja je bila #eoma lepa de#ojka potpuno no&malni$ dimenzija) b&i(nu u pla%. Sta&i a je izg&di o#im &e%ima* ' O#de nema p&enemaganja0 Ako (eli da nasta#i sa (d&anjem je%menog e!e&a u maminim suknjama) niko te o#de ne zad&(a#a0 3atim su me&ili te(inu i #isinu mladi$ komada mesa. ,lekt&id) kojoj !e za mese dana biti t&inaest godina) bila je #isoka meta& i pedeset pet entimeta&a i imala %et&deset kilog&ama) to je bilo malo) na&o%ito ako se ima u #idu da je bila s#a mii!a#a) kao bale&ina koja #odi &a%una o sebi? ali nije joj &e%eno nita #ie nego kako je to 7maksimum koji ne t&eba p&emaiti8. ,&#i dan u baletskoj koli je izgledao s#im o#im de#oj%i ama kao g&ubo ot&zanje od detinjst#a* jo ju%e nji$o#a tela su bila #oljene biljke koje su zali#ali i nego#ali) a nji$o# &ast se o%eki#ao kao p&i&odna poja#a) zaloga za lepo sut&a) nji$o#e po&odi e su bile #&to#i plodne zemlje u kojima je (i#ot tekao lagano i udobno. A o#de) od jut&a do m&aka su i$ %upali iz toga #la(noga tla i sada su se nale u nekak#om su#ome s#etu gde je ot&o oko dalekoisto%noga st&u%njaka na&e-i#alo da o#a biljka mo&a da se izdu(i) onaj ko&en da se istanji) i da !e to tako biti milom ili silom) je& oda#no postoje te$nike za tu s#&$u. O#de u o%ima od&asli$ nema ne(nosti* samo skalpel koji #&eba poslednje pupoljke detinjst#a. .e#oj%i e su za #eoma k&atko #&eme p&oputo#ale #eko#e i &astojanja* za nekoliko sekundi p&ele su iz doba d&ugoga milenijuma u +&an uskoj u s&ednjo#eko#nu 6inu. Malo je &e!i da je me-u zido#ima kole #ladala g#ozdena dis iplina. Ve(be su po%injale &ano ujut&u i za#&a#ale se kasno u#e%e) sa bezna%ajnim p&ekidom za jedan ob&ok koji nije ni zaslu(i#ao da se tako nazo#e i za jedno #&eme p&ed#i-eno za u%enje) tokom kojega su u%eni e tako duboko u(i#ale u odma&anju tela) da su i zabo&a#ljale na isto#&emeni neop$odni intelektualni napo&.

U tak#om &e(imu oslabile su s#e de#oj%i e) &a%unaju!i i one koje su #e! bile su#ie m&a#e. A one) umesto da se zbog toga zab&inu kao s#aka osoba zd&a#oga &azuma) &ado#ale su se. "ikada nisu bile do#oljno dob&i kostu&i. Sup&otno onome to se moglo p&etposta#iti p&#oga dana) te(ina ipak nije bila gla#na b&iga. Tela su bila toliko is &pena besk&ajnim satima #e(banja) da su de#oj%i e bile obuzete (eljom da jednosta#no sednu. T&enu i kada mii!i nisu bili u upot&ebi) do(i#lja#ani su kao %uda. =im bi ustala) ,lekt&id je #e! %ekala kada !e da legne. T&enutak kada bi se postelji p&eda#ali kostu&i bolni od umo&a) da bi tu ostali ele no!i) bili su tako sladost&asni) da nisu stizali da misle ni na ta d&ugo. .e#oj%i ama je to bio jedini odmo&? sa d&uge st&ane) ob&o i su bili t&enu i zebnje. ,&o:eso&i su im toliko satanizo#ali $&anu) da im se ona %inila po(eljnom) maka& kako bila sk&omna. .e a su p&ema njoj ose!ala u(asa#anje) gade!i se na (elju koju je u njima izazi#ala. S#aki p&ogutani zalogaj bio je su#ian zalogaj. ,lekt&id je ub&zo po%ela da posta#lja sebi pitanja. .ola je u o#u kolu da bi postala bale&ina) a ne da bi izgubila (elju za (i#otom toliko) da i nema d&ugoga ideala osim spa#anja. O#de je #e(bala od jut&a do m&aka) a nije imala utisak da ig&a balet* bila je kao pisa koji je p&imo&an da ne pie nego da bez imalo p&ekida izu%a#a g&amatiku. S#akako) g&amatika je osno#na) ali samo &adi pisanja* liena s#ojega ilja) ona je jalo#o p&a#ilo. ,lekt&id se nije nikada ose!ala tako malo bale&inom kao od dolaska u baletsku kolu. "a te%aju baleta koji je pose!i#ala nekoliko p&et$odni$ godina) bilo je mogu!nosti za male ko&eog&a:ije. O#de) &ade se samo #e(be i to je s#e. >tap za #e(be kona%no je po%eo da izgleda kao &obijaka galija. O#a zbunjenost kao da je za$#atila mnoge u%eni e. "ijedna nije o tome go#o&ila) me-utim) ose!alo se kako de a gube $&ab&ost. 1ilo i$ je koje su napustile kolu. A %inilo se kao da je up&a#a to i p&i(eljki#ala. 9edni odlas i su po#la%ili d&uge. O#o spontano odla(enje je

odue#lja#alo nasta#nike) a mnogo mu%ilo ,lekt&id za koju je s#aki odlazak bio jednak sm&ti. I dogodilo se ono to je mo&alo da se dogodi* i sama je dola u iskuenje da ode. Sp&e%a#ao ju je samo nejasni utisak da bi joj majka to zame&ila i da njena ni najsjajnija objanjenja ne bi bila od ko&isti. <uko#odio i kole su bez sumnje i o%eki#ali da ode iz#estan b&oj u%eni a) je& su s#akodne#no menjali s#oj sta#. A jednoga dana u%eni e su poz#ane u neku salu #e!u od obi%ni$ i tu im najp&e od&(ae o#aka# go#o&* ' S#akako ste p&imetile da je u poslednje #&eme bilo mnogo odlazaka. "e!emo &e!i da smo to name&no izazi#ali) ali ne mo(emo biti ni toliko li eme&ni da ka(emo kako nam je (ao. "astupio je taja ) #e&o#atno samo zato da bi se de a osetila nep&ijatno. ' One koje su otile pokazale su da nisu imale istinske (elje da ig&aju? ta%nije &e%eno) pokazale su da nisu imale st&pljenja neop$odnoga jednoj p&a#oj bale&ini. 3nate li ta su neke od ti$ gu%i a izja#ile objanja#aju!i zato odustaju/ .a su dole da ig&aju balet) a da se o#de to ne &adi. >ta li su one samo zamiljale/ .a !e #e! p&ekosut&a zaig&ati u Labudovom jezeru0 ,lekt&id se setila jednog iz&aza s#oje majke* 7Tu!i psa p&ed #ukom8. .a) to je up&a#o to* p&o:eso&i su up&a#o tukli pse p&ed #uko#ima. ' 1iti bale&ina) to se mo&a zaslu(iti. Ig&ati) ig&ati na pozo&ni i p&ed publikom) naj#e!a je s&e!a na s#etu. Istinu go#o&e!i) ig&ati %ak i bez publike) %ak i bez pozo&ni e) ig&ati balet ' to je potpuna opijenost. Tako duboka &adost op&a#da#a najsu&o#ije (&t#e. O#o %emu #as mi o#de u%imo ima za ilj da balet p&edsta#i onak#im kaka# je on st#a&no* on nije s&edst#o) nego nag&ada. 1ilo bi nemo&alno pustiti da ig&aju u%eni i koji to nisu zaslu(ili. Osam sati dne#no na tapu za #e(banje i &e(im glado#anja) izgleda!e teko samo onima koje nemaju do#oljno (elje da ig&aju. ,&ema tome) s#e koje jo (ele da odu) neka idu0 "ijedna #ie nije otila. ,o&uka je dob&o s$#a!ena. 6ao to %o#ek mo(e

da p&i$#ati i najte(a og&ani%enja ako mu se dob&o objasne. Stigla je i nag&ada* ig&ale su. S#akako) bilo je to d#ost&uko nita. Ali i zbog same p&oste %injeni e da su se od#ojile od tapa i uzletele) us&ed sale) p&ed o%ima d&ugi$) #&tele se u mestu nekoliko t&enutaka i mogle da osete koliko nji$o#o telo #lada tim ko&akom) one su ludo#ale od &adosti. ,a ako deset sekundi mo(e da donese toliko zado#oljst#a) jed#a su smele i da sanjaju o onome to se mo(e ose!ati ig&aju!i d#a sata. ,lekt&id je p&#i put (alila <ozelin to nije bila p&imljena u kolu za 7pa o#e8. Ona !e zau#ek ostati obi%na de#ojka za koju !e balet biti st#a& oputanja. ,lekt&id je sada blagosiljala st&oge p&o:eso&e koji su je nau%ili da je o#a umetnost #&sta &eligije. S#e to ju je do tada zapanji#alo) sada joj je izgledalo no&malno. >to su i$ izgladnji#ali) zagluplji#ali na onome tapu pona#ljanjem isti$ te$ni%ki$ pok&eta po nekoliko sati) to su i$ g&dili tekim &e%ima) to su debelim k&a#ama nazi#ali m&a#e klinke bez t&aga oblina ' sada joj je s#e izgledalo potpuno p&i$#atlji#o. 1ilo je %ak i mnogo go&i$ st#a&i zbog koji$ je u po%etku (elela da za#&iti p&oti# k&enja ljudski$ p&a#a) a sada se nije nimalo bunila. .e#oj%i e koje su &anije od ostali$ dobijale znake pube&teta) bile su p&imo&ane da piju neke zab&anjene tablete koje su uspo&a#ale &az#oj nji$o#og saz&e#anja. ,osle jednoga malog &aspiti#anja) ,lekt&id je zapazila da u koli za 7pa o#e8 nijedna nije imala mese%ni u) %ak ni one iz sta&iji$ klasa. 6&iom je o tome po&azgo#a&ala sa jednom sta&ijom koja joj je kazala* ' Ve!ini u%eni a te pilule nisu %ak ni pot&ebne* #elika pot$&anjenost je do#oljna da po&emeti menst&ualni iklus i telesne p&omene koje do#ode do poja#e menst&ua ije. Ali ima i tako usijani$ gla#a kojima polazi za &ukom da za-u u pube&tet up&kos s#im o#im lia#anjima. E) one mo&aju da uzimaju tu %u#enu pilulu koja zausta#lja menst&ua iju. A $igijenski tampon je st#a& koju je nemogu!e na!i u o#oj koli.

' A za& nema de#ojaka koje k&iju kada imaju menst&ua iju/ ' "emoj biti luda0 One znaju da je to za nji$o#o dob&o. 3ato same i t&a(e tu pilulu. U ono #&eme ,lekt&id je bila zg&anuta posle o#oga &azgo#o&a. Sada je odob&a#ala s#e zloupot&ebe i nalazila da su spa&tanski zakoni kole p&osto di#ni. "jen du$ je bio doslo#no podja&mljen* nalazio se pod ja&mom p&o:eso&a i da#ao im za p&a#o u s#emu. S&e!om) negde duboko u njenoj gla#i) glas jo bliskoga detinjst#a) bunto#niji od glasa adoles en ije) donosio je spas apu!u!i joj* 7.a li zna zato se o#o mesto zo#e kola pa o#a/ 6a(u da je to nazi# za u%eni e) ali to je ime za p&o:eso&e. .a) pa o#i su oni... pa o#i sa #elikim zubima kojima glo-u meso sa tela bale&ina. Mi smo zaslu(ne to imamo da&a za ig&anje) a oni imaju tako malo* kao dob&e pa o#e) nji$ zanima samo da i nas opa o#e) da nas po(de&u. ,a o#) to zna%i biti k&t) ali ne samo u pogledu no# a0 >k&t u pogledu lepote) (i#ota) pa %ak i ig&anja0 "emoj misliti da oni #ole balet0 Oni su njego#i naj#e!i nep&ijatelji0 Odab&ani su po nji$o#oj m&(nji p&ema baletu) name&no) je& da ga #ole) nama bi bilo su#ie lako. 1ilo bi potpuno p&i&odno #oleti ono to ti #ole p&o:eso&i. O#de se od nas za$te#a neto nadljudsko* da se (&t#ujemo za umetnost koju nai p&o:eso&i m&ze) koju izne#e&a#aju sto puta na dan malenko!u s#ojega du$a. Ig&anje je uzlet) g&a ioznost) plemenitost) potpuna obda&enost ' s#e sup&otno od onoga to odlikuje mentalitet pa o#a.8 Leksikon 7<obe&t8 joj je p&u(io $&anu koje #ie nije imala. Sa nasladom i u(i#anjem je p&o%itala* 76analski pa o#) %o#ek st#o&en kao pa o#) likom sli%an pa o#u) k&t) g&amzi#8 .a) st#a&no) koli je ba odgo#a&alo to ime. 1ilo je me-utim ne%ega ko&isnog u tome to su bi&ani g&ozni p&o:eso&i. >kola je smat&ala) i to ne bez &azloga) da bi bilo nemo&alno o$&ab&i#ati bale&ine. 1aletsko ig&anje) ma koliko da je potpuna umetnost) za$te#a bezg&ani%no p&eda#anje bi!a. Stoga je bilo neop$odno do#esti u iskuenje moti#a iju de e) sni(a#aju!i nji$o# ideal do samoga temelja. .e#oj%i e koje ne bi izd&(ale) ne!e

nikada mo!i da dostignu onu mentalnu i&inu baletske z#ezde. Tak#o postupanje) ma kako su&o#o bilo) poti alo je od #&$unske mo&alnosti. Samo to p&o:eso&i to nisu znali. "isu bili oba#eteni o uz#ienome zadatku nji$o#oga sadizma) a iz#&a#ali su ga iz %iste (elje da nekome naude. I tako je ,lekt&id k&iom u%ila da ig&a) up&kos njima. 3a t&i mese a izgubila je pet kilog&ama. 1ila je &adosna zbog toga. Tim #ie to je zapazila neto iz#an&edno* p&ea#i ispod simboli%ne b&ane od %et&deset kilog&ama) ne samo da je izgubila u te(ini) nego je izgubila i ose!anja. Matije Saladin* ime koje ju je &anije izbezumlji#alo) sada ju je osta#ljalo potpuno $ladnom. Me-utim) ona nije nijedanput #idela de%aka) niti je imala bilo kak#i$ #esti o njemu* zna%i) nije mogla da se &azo%a&a. "ije %ak s&etala ni d&uge de%ake zbog koji$ bi mogla da zabo&a#i onoga kojega #oli. "ije se to dogodilo ni zbog p&otoka #&emena. T&i mese a je dosta k&atko &azdoblje. Osim toga) ona je sebe su#ie posmat&ala da ne bi zapazila po#ezanost uz&oka i posledi a* s#aki izgubljeni kilog&am odnosio je iz nje i deo ljuba#i. "ije za tim (alila) nap&oti#* da bi joj bilo (ao) t&ebalo bi da ose!a ba& jo malo ljuba#i. A ona se &ado#ala to se ota&asila toga d#ost&ukog te&eta* s#oji$ pet kilog&ama i te opte&e!uju!e ljuba#i. ,lekt&id obe!a sebi da !e se d&(ati o#og zna%ajnoga zakona* ljuba#) (aljenje) (elja ' s#e su to bolesti koje izlu%uju tela teka p&eko %et&deset kilog&ama. Ako bi kak#om nes&e!om ona pono#o dostigla tu te(inu debelju e) i zbog toga ose!anja opet po%ela da mu%i njeno s& e) znala bi lek za tu smenu patologiju* ne jesti #ie) pustiti da se si-e ispod g&ani e od %et&deset kilog&ama. 6ada neko ima t&ideset pet kilog&ama) (i#ot mu izgleda d&uga%iji* njego#a opsesija se sastoji u tome da pobedi telesna iskuenja s#akoga dana? da snagu podeli tako da je bude do#oljno za osam sati #e(banja? da od#a(no pobedi (elju za jelom) da go&do sak&ije is &pljenost snage ' da) najzad) ig&a kada

se to zaslu(i. Ig&anje baleta jedino daje nadmo!nost. Samo ono op&a#da#a su#opa&ni (i#ot. Ig&ati se sopst#enim zd&a#ljem ne zna%i nita ukoliko se mo(e do(i#eti ono nezamisli#o ose!anje koje u baletu p&ati uzlet iznad tla. ,ostoji jedan nespo&azum oko klasi%noga baleta. 3a mnoge to je smeni s#et baletski$ suknji a i &u(i%asti$ patika) k&ajnja usiljenost i #azduasto p&enemaganje. "ajgo&e je to to je zaista tako* on zaista jeste s#e to. Ali baletska ig&a nije samo to. <aste&etite balet ti$ meki$ p&enemaganja) njego#oga tila) akademizma i &omanti%ni$ pun-i i zaklju%i!ete da je neto i ostalo) a da je to neto og&omno. .okaz je to to najbolji mode&ni ig&a%i poti%u iz kola klasi%noga baleta. A s#eti g&al baleta jeste uzlet. "ijedan p&o:eso& ga ne nazi#a tako) iz st&a$a da ne izgleda kao besomu%ni zanesenjak. Ali onaj koje nau%io te$niku skoka sison) ko ume da iz#ede ant&a ' da u #azdu$u lupne stopalom o stopalo) ili g&and'(ete nap&ed) taj #ie ne mo(e sumnjati* up&a#o pokua#aju da ga nau%e kako se uzle!e. Ve(be na tapu su #eoma dosadne) ali on je uzletite. Ako neko sanja da uzleti) besan je to ga p&imo&a#aju da se d&(i za neku motku po %ita#e sate) dok on u nogama ose!a zo# slobode. U st#a&i) tap odgo#a&a podu%a#anju koje pti!i dobijaju dok su u gnezdu* u%e i$ da &ai&e k&ila p&e nego to i$ upot&ebe. ,ti!ima je do#oljno nekoliko sati. Ali kada neki %o#ek skuje ne#e&o#atni plan da p&omeni #&stu i nau%i da leti) no&malno je da tome pos#eti nekoliko godina is &pljuju!eg #e(banja. A za to !e biti nag&a-en iznad s#i$ o%eki#anja) kada do-e t&enutak da dobije p&a#o da napusti uzletite ' onaj tap ' i da se otisne u p&osto&. Sumnji%a#i gledala mo(da ne #idi ta se doga-a u telu klasi%ne bale&ine up&a#o u tome t&enu* to je istinsko ludilo. I da to gubljenje s#esti potuje jedan zakon) a g#ozdena dis iplina ne oduzima nita od bezumlja ele st#a&i* klasi%ni

balet je skup te$nika %iji je ilj da poka(e kako je zamisao o ljudskome letu mogu!a i &azumna. ,&ema tome) za& se t&eba %uditi smenoj naki!enosti) pa i #aa&skoj nakin-u&enosti u kojoj se ta #e(ba iz#odi/ O%ekuje li se zaista da taka# suludi plan smisle ljudi zd&a#oga &azuma/ O#a d&uga opaska je namenjena onima kod koji$ balet izazi#a samo sme$. A oni su u p&a#u kada se smeju* klasi%ni balet sak&i#a i jedan zast&auju!i ideal. ,usto koju on mo(e da na%ini u mladoj dui) odgo#a&a onoj koju izazi#a jaka d&oga. 3a 1o(i!) t&ebalo je p&o#esti k&atak &aspust u po&odi i. "ijedna u%eni a kole pa o#a nije se tome &ado#ala. "ap&oti#) ti izgledi su i$ ispunja#ali zebnjom. <aspust* kak#e ko&isti one mogu imati od toga/ 1ilo je to op&a#dano kada je ilj (i#ota bilo zado#oljst#o. Ali to #&eme) a bilo je to detinjst#o) sas#im se p&omenilo* sada je balet postao jedini smisao (i#ota. ,o&odi%ni (i#ot koji se sastoji ugla#nom od zajedni%ki$ obeda i mlita#ljenja) u potpunoj je sup&otnosti sa no#im op&edeljenjem. ,lekt&id je mislila u sebi kako je i to oblik naputanja detinjst#a* ne &ado#ati se p&ibli(a#anju 1o(i!a. To joj se doga-alo p&#i put. 1ila je u p&a#u p&ole godine to se toliko p&iboja#ala #&emena kada !e imati t&inaest godina. 3aista se p&omenila. I s#i su to zaklju%ili. 1ili su zap&epa!eni njenom m&a#o!u* jedino se majka time odue#lja#ala. .eni) "ikol) 1eat&is i <ozelin koju su bili poz#ali na &u%ak) nisu to odob&a#ali* ' U li u si sama kost i ko(a. ' Ona je bale&ina ' pobunila se 6lemans. ' "iste se #aljda nadali da !e nam se #&atiti ok&ugli$ ob&aza. Veoma si lepa) mila moja. Osim m&a#osti) jedna d&uga p&omena i$ je jo #ie zapanjila) tim p&e to nisu mogli da joj otk&iju ime. Mo(da jednosta#no nisu smeli da je nazo#u

nekim imenom) toliko je bila zloslutna* ,lekt&id je izgubila mnogo od s#oje s#e(ine. Ona koja je u#ek bila nasmejana de#oj%i a) sada nije imala nita od one (i#a$nosti po kojoj je bila poznata. 7HF je #e&o#atno usled oka to se #&atila u po&odi u8) pomislio je .eni. Ali kako su dani p&olazili) taj utisak je bi#ao s#e ja%i. 1ale&ina je izgledala kao da je odsutna* p&i#idna ljubaznost je loe p&ik&i#ala njenu &a#nodunost. 3a #&eme obeda) izgledala je kao na mukama. 1ilo je uobi%ajeno da ona jede #eoma malo? ali sada nije goto#o nita sta#ljala u usta) a p&ime!i#alo se kako je napeta dok se sedi za stolom. .a su njeni bliski mogli #ideti ta se zbi#alo u gla#i ,lekt&id) jo #ie bi se zab&inuli. "ajp&e) onoga dana kada je stigla) s#i su joj izgledali p&ete&ano debeli. =ak i <ozelin) #eoma #itka de#oj%i a) u%inila joj se og&omnom. ,itala se kako oni podnose toliku gojaznost. ,itala se na&o%ito kako mogu da podnesu tako p&azan (i#ot kaka# su #odili) tu nepomi%nu i bes iljnu mlita#ost. 1lagosiljala je s#oj teki (i#ot i lia#anje od s#ega* ona ba& ima neki ilj p&ed sobom. "ije ona gajila kult patnje) samo je ose!ala pot&ebu za smislom s#ega* u tom smislu #e! je bila izila iz detinjst#a. 6ada bi bile same) <ozelin joj je p&i%ala mnot#o st#a&i iz &az&eda. Smejala se i uzbu-i#ala* ' Ej) zna ta/ Vanesa izlazi sa +&edom) da) sa onim tipom iz t&e!eg &az&eda0 V&lo b&zo se &azo%a&ala to no#ostima koje p&i%a ne posti(e nikaka# uspe$ kod d&uga&i e* ' Ali ti si bila sa njima u &az&edu du(e nego ja) a sada te ba b&iga za s#e nji$/

' "emoj da se ljuti. .a zna samo kako je s#e to sada daleko od mene. ' =ak i Matije Saladin ' upita <ozelin koja je nekada bila #eoma obaz&i#a. ' "a&a#no ' &e%e ,lekt&id umo&no. ' A nije u#ek bilo tako. ' Sada jeste. ' Ima li de%aka u t#ojoj koli/ ' "e. "jima se %aso#i d&(e od#ojeno. "ikada i$ i ne #i-amo. ' 3na%i) samo de#oj%i e/ 6ak#a &obija0 ' 3na) mi i nemamo #&emena da mislimo na te st#a&i. ,lekt&id nije imala $&ab&osti da se upusti u objanja#anje b&ane koja &azd#aja one iznad %et&deset kilog&ama i one ispod %et&deset) ali je #ie nego ikada ose!ala st#a&nost. Ma ba nju b&iga za ta smena -a%ka ljubakanja0 A o#u jadnu <ozelin je jo #ie sa(alje#ala zato to je #e! nosila p&slu%e. N ' 4o!e li da ti ga poka(em/ ' >ta/ ' Moj b&usi!. A ti nep&ekidno nekuda bulji dok ti go#o&im. <ozelin podi(e maji u. ,lekt&id #&isnu od u(asa. I de#oj%i a) kao to je #e! nau%ila da ig&a balet p&oti#no #olji s#oji$ p&o:eso&a) odlu%i da (i#i nasup&ot #olji s#oje po&odi e. "ije nita kazala) samo je s#oje posmat&ala potpuno zg&anuta* 76ako su nepok&etni0 6ako su pot%injeni zakonima te(ine0 Ali) (i#ot mo&a biti neto bolje i #ie od o#oga.8 "alazila je da nji$o# (i#ot) za &azliku od njenoga) nije imao nikak#e d&a(i. 3astidela se zbog nji$. ,onekada bi pomislila da je ona mo(da si&o%e koje su us#ojili. ' 6a(em ti da sam zab&inut za nju. Toliko je m&a#a ' ka(e .eni. ' .a) pa ta/ Ona je bale&ina ' odgo#a&a 6lemans.

' "isu s#e bale&ine tako m&a#e kao ona. ' "joj je t&inaest godina. U tome uz&astu m&a#ost je no&malna. U#e&en o#im dokazom) .eni je najzad mogao da zaspi. Sposobnost &oditelja za samozasleplji#anje je og&omna* polaze!i od ta%ne posta#ke ' u%estalosti m&a#osti kod de#oj%i a u pube&tetu ' nisu ob&atili pa(nju na okolnosti. 1ez sumnje) nji$o#a k!i je po p&i&odi bila #eoma tanka) pa ipak njena tadanja m&a#ost nije bila p&i&odna. ,&oli su p&azni i. ,lekt&id se #&atila u kolu to joj je donelo og&omno olakanje. ' ,onekada imam utisak kao da sam izgubio jedno dete ' &e%e .eni. ' Ti si sebi%an ' pobunila se 6lemans. ' Ona je s&e!na. 6lemans se d#ost&uko #a&ala. "ajp&e) de#oj%i a nije bila s&e!na. 3atim) sebi%nost njenoga mu(a nije bila nita p&ema njenoj* ona je toliko (elela da bude bale&ina) a sada je) za$#aljuju!i ,lekt&id) dobila p&iliku da p&eko nje utolja#a s#oju ambi iju. "ije joj bilo #a(no to tome idealu (&t#uje zd&a#lje s#oje k!e&i. .a joj je to neko &ekao) &az&oga%ila bi o%i i uz#iknula* ' 9a samo (elim s&e!u s#ojoj k!e&i0 I ona je u tome bila potpuno isk&ena. <oditelji ne znaju ta s#e sak&i#a nji$o#a isk&enost. Ono to je ,lekt&id do(i#lja#ala u koli pa o#a nije se moglo z#ati s&e!om* za to je pot&eban ba& najmanji ose!aj sigu&nosti. .e#oj%i a ga nije imala ni u #idu senke i u tome je bila potpuno u p&a#u* na stupnju na kojem je #e! bila) ona se nije ig&ala s#ojim zd&a#ljem) nego se ig&ala zd&a#lja. I znala je to. Ono to je ,lekt&id do(i#lja#ala u koli pa o#a zo#e se opijenost* taka# zanos mogao se $&aniti samo iz#esnom koli%inom potpunoga zabo&a#a. 3abo&a#a lia#anja.) telesni$ patnji) opasnosti) st&a$a. Uz pomo! s#oji$ dob&o#oljni$ amnezija) mogla je da se ba a u ig&anje i da u njemu do(i#lja#a

ludi zanos) #a&ku uzletanja. U to #&eme je postajala jedna od najbolji$ u%eni a. "a&a#no) nije bila najm&a#ija) ali je bez sumnje bila najg&a ioznija* imala je onu p&ek&asnu laku slobodu pok&eta koja je #&$unska nep&a#da p&i&ode) poto se g&a ioznost dobija ili ne dobija na &o-enju i nikaka# kasniji t&ud ne mo(e p&ik&iti da ne postoji. Osim toga) postojalo je neto to nita nije k#a&ilo* ona je bila najlepa. =ak i sa t&ideset pet kilog&ama nije li%ila na one lee#e %iju m&a#ost su p&o:eso&i toliko #eli%ali* imala je o%i bale&ine koje su joj obasja#ale li e :antasti%nom lepotom. A u%itelji su znali) mada nisu o tome go#o&ili u%eni ama) da lepota ig&a og&omnu ulogu p&i bi&anju bale&ina z#ezda? u tome pogledu ,lekt&id je bila ubedlji#o najobda&enija. Ona se potajno #eoma b&inula za s#oje zd&a#lje. "ije o tome nikome go#o&ila) ali no!u su je noge toliko bolele) da se mo&ala uzd&(a#ati da ne kuka. A kako nije nita znala o medi ini) nije nita ni sumnjala* p&estala je da uzima u $&ani i najmanju koli%inu mle%ni$ p&oiz#oda. U st#a&i) p&imetila je kako je bilo do#oljno samo nekoliko kai%i a ispo!enoga jogu&ta pa da se oseti 7nadutom8 Ba t&ebalo bi znati ta je ona nazi#ala 7naduto!u8C. Me-utim) ispo!eni jogu&t je bio jedini mle%ni p&oiz#od doz#oljen u koli. Od&e!i se njega) zna%ilo je potpuno se liiti dop&inosa kal ijuma koji je neop$odan u #&eme pube&teta. Ma kako da su od&asli u koli bili ludi) niko nije p&epo&u%i#ao u%eni ama da se lia#aju jogu&ta) tako da su ga uzimale i one najm&a#ije de#oj%i e. A ,lekt&id je tu nami&ni u potpuno odba ila. O#aj nedostatak je ub&zo izaz#ao g&ozne bolo#e u nogama) tak#e da bi de#oj%i a ostajala po nekoliko sati nepok&etna) ali to se doga-alo no!u. .a bi odst&anila taj bol t&ebalo je ustati i k&etati se. Ali od t&enutka kada bi noge po%ele da se k&e!u) nastajala je patnja jednaka naj#e!im mukama* ,lekt&id je mo&ala da zag&ize neku k&pu da ne bi #&iskala od bola. I s#aki put bi imala utisak da !e joj se kosti u listo#ima i butinama polomiti. "ajzad je s$#atila da je nedostatak kal ijuma uz&ok tak#i$ tegoba. Ipak)

nije mogla da se odlu%i da pono#o uzima taj p&okleti jogu&t. I ne znaju!i to) bila je (&t#a unut&anje maine ano&eksije koja s#ako lia#anje smat&a nepo#&atnim) osim uz nepodnolji#o ose!anje k&i#i e. Izgubila je jo d#a kilog&ama) to je samo u%#&sti u zamisli da je ispo!eni jogu&t 7te(ak8. 3a #&eme usk&njeg &aspusta ota joj &e%e da je postala kostu& i da je to st&ano) ali majka se odma$ ot&ese na .enija i po%e da se odue#lja#a k!e&inom lepotom. 6lemans je bila jedini %lan po&odi e kojega je ,lekt&id jo sa zado#oljst#om #i-ala* 71a& ona me &azume8. Sest&e) pa %ak i <ozelin) gledale su je kao neku tu-inku. Vie se nije ni d&u(ila sa njima* nisu #ie ose!ale da imaju bilo ta zajedni%ko sa tom zbi&kom kostiju. Otkako je sila ispod t&ideset pet kilog&ama) bale&ina je imala jo manje ose!anja. Tako nije nimalo patila zbog toga isklju%i#anja iz d&u(enja. ,lekt&id se di#ila s#ojem (i#otu* ose!ala se jedinst#enom junakinjom koja bije bitku p&oti# te(ine. 1o&ila se p&oti# nje glado#anjem i ig&om. 5&aal je bio baletski uzlet) a ,lekt&id je me-u s#im #itezo#ima bila najbli(a da ga domai. >ta su bili no!ni bolo#i p&i pomisli na #eli%inu toga dobitka/ ,&olazili su mese i) godine. 1ale&ina se s&odila sa s#ojom kolom kao kalu-e&i e ka&meli!anke sa s#ojim &edom. Van kole nije postojalo nita. 1ila je z#ezda u usponu. O njoj se go#o&ilo na #a(nome mestu* ona je to znala. Sada joj je bilo petnaest godina. I dalje je bila #isoka meta& i pedeset pet entimeta&a) to zna%i da nije po&asla ni pola santimet&a otkako je p&e d#e godine dola u kolu pa o#a. Te(ina* t&ideset d#a kilog&ama. ,onekada joj se %inilo da p&e nije ni (i#ela. "adala se da joj se (i#ot ne!e ni u %emu menjati. .i#ljenje d&ugi$) bilo da je st#a&no ili samo zamiljano) bilo joj je do#oljno kao ose!anje. 3nala je tako-e da je majka bezg&ani%no #oli. ,&i$#atala je to kao neto

obi%no) ali s#est o toj ljuba#i bila joj je kao ki%meni stub. 9ednoga dana p&i%ala je sa 6lemans o bolo#ima u nogama* ona se zado#oljila samo da joj ka(e* ' 6ako si $&ab&a0 ,lekt&id je u(i#ala u o#oj po$#ali. Me-utim) duboko u sebi ose!ala je da bi majka mo&ala da joj ka(e neto sas#im d&ugo. A nije znala ta. I dogodilo se ono to se mo&alo dogoditi. 9ednoga no#emba&skog jut&a) dok je ustajala g&izu!i k&pu da ne bi #&itala od bola) s&uila se* %ula je kako joj je neto k& nulo u butini. "ije mogla ni da se pome&i. 3#ala je u pomo!. Odneli su je u bolni u. Leka& koji jo nije bio #ideo bolesni u) gledao je snimke. ' 6oliko godina ima o#a (ena/ ' ,etnaest. ' >ta/ ,a ona ima kosti ezdesetogodinje (ene u menopauzi0 ,o%eli su da je ispituju. Otk&ila im je tajnu* #e! d#e godine nije uzimala nijedan mle%ni p&oiz#od ' u uz&astu kada telo ima neuta(i#e pot&ebe za njima. ' Imate li #i ano&eksiju/ ' Ma ne0 ' sas#im isk&eno se pobunila ,lekt&id. ' Smat&ate li da je no&malno da u tome uz&astu imate samo t&ideset kilog&ama/ ' Imam t&ideset d#a0 ' opet se pobunila. ' Mislite li da to ima nekog zna%aja/ ,o%ela je da p&ibega#a 6lemansinim op&a#danjima* ' 9a sam bale&ina. U o#om zanimanju bolje je da nemam nikak#i$ oblina. ' "isam znao da se bale&ine p&onalaze u kon ent&a ionim logo&ima. ' 9este li #i poludeli/ V&e-ate moju kolu0 ' A po #aem miljenju ta bi t&ebalo da pomislim o koli u kojoj doputaju da se de#oj%i a u pube&tetu samounita#a/ ,oz#a!u poli iju ' &e%e leka& koji je izgledao #eoma od#a(an.

,lekt&id oseti da mo&a da b&ani s#oj &ed* ' "e0 Sama sam k&i#a0 9a k&iom nisam uzimala jogu&t0 "iko to nije znao. ' 9e& niko nije $teo da zna. A is$od je taka# da ste slomili tibiju samo zato to ste pali. .a ste no&malni bilo bi do#oljno mese dana gipsa. A u #aem stanju) ne znam koliko mese i !ete mo&ati da budete u gipsu. A da i ne go#o&imo o &e$abilita iji koja !e slediti. ' Ali to zna%i da ne!u dugo mo!i da ig&am balet/ ' 5ospo-i e) #i ne!ete mo!i #ie nikada da ig&ate. S& e u ,lekt&id p&estade da ku a. Ona utonu u neku #&stu kome. ,o#&atila se posle nekoliko dana. ,oto je p&oao onaj iz#an&edni t&enutak kada se nita ne pamti) ona se seti osude koja joj je iz&e%ena. 9edna ljubazna bolni%a&ka pot#&di tu me&u* ' Va kotani sistem je su#ie oslabljen) na&o%ito u nogama. =ak i kada #aa e#ani a bude p&e&asla) ne!ete mo!i da ig&ate balet. "ajmanji skok ili uda& mogao bi opet da #as slomi. 1i!e #am pot&ebne godine dopunskog uzimanja mle%ni$ p&oiz#oda da biste nadoknadili izgubljeni kal ijum u kostima. Saoptiti ,lekt&id da ne!e #ie mo!i da ig&a balet) isto je kao saoptiti "apoleonu da nikada #ie ne!e imati #ojsku* zna%ilo je to ne samo liiti je odab&anoga pozi#a) nego liiti je sudbine. "ije mogla da po#e&uje. ,itala je s#e mogu!e leka&e i one koje je samo mogla da zamisli* nijedan joj nije osta#io ni najmanji t&a%ak nade. I na tome im t&eba %estitati* da joj je samo jedan od nji$ osta#io stoti deo izgleda za izle%enje) ona bi se za njega u$#atila po enu (i#ota. ,osle nekoliko dana ,lekt&id se za%udi to 6lemans nije po&ed nje u bolni i. 3amolila je da tele:oni&a. Ota joj je &ekao da se njena majka zbog st&ane #esti teko &azbolela* ' Ima g&ozni u) bun a. 3amilja da je ona ti. 5o#o&i* 7Meni je samo

petnaest godina) moj san ne mo(e #e! sada da se za#&i) $o!u da budem bale&ina) ne mogu da budem nita d&ugo osim bale&ina08 ,omisao da 6lemans toliko pati) do#&ila je ,lekt&id. Iz postelje u bolni%koj sobi gledala je u&e-aj za $&anjenje kap'po'kap i bila u#e&ena da joj on ub&izga#a nes&e!u u obliku $&ane. ,lekt&id je ostala u bolni i s#e dok joj je bio zab&anjen bilo kaka# pok&et. Ota je ponekada dolazio da je poseti. ,itala je zato 6lemans ne dolazi sa njim. ' Majka ti je jo #eoma bolesna ' odgo#a&ao joj je. To je t&ajalo mese ima. "iko d&ugi nije dolazio da je poseti) ni iz kole pa o#a) ni iz po&odi e) ni iz njene sta&e kole* kao da ,lekt&id nije #ie p&ipadale nijednome s#etu. .ane je p&o#odila ne &ade!i doslo#no nita. "ije $tela nita da %ita) ni knjige) ni no#ine. Odbila je da gleda tele#iziju. Leka&i su dali dijagnozu duboke dep&esije. "ije mogla nita ni da p&oguta. S&e!om) postojalo je $&anjenje kap'po' kap. Ali kod nje je ono izazi#alo ga-enje* bilo je to neto to ju je p&oti# njene #olje #ezi#alo za (i#ot. 6ada je dolo p&ole!e) od#eli su je &oditeljima. S& e joj je bu&no ku alo na pomisao da !e #ideti mamu* ali o#a (elja joj je odbijena. .ete se pobunilo* ' "e mogu da #e&ujem0 9e li ona um&la) ta li/ ' "e) (i#a je) ali ne (eli da je #idi u tak#om stanju. 1ilo je to #ie nego to je ,lekt&id mogla da podnese. =ekala je da sest&e odu u kolu i da ota izi-e iz ku!e) pa da ustane iz k&e#eta* sada je mogla da se k&e!e pomo!u taka. Otetu&ala se do &oditeljske sobe gde je 6lemans up&a#o spa#ala. Vide#i je) de#oj%i a pomisli da je m&t#a* li e joj bilo si#o i u%inilo joj se da je m&a#ija i od nje. S&uila se po&ed nje pla%u!i*

' Mama0 Mama0 Spa#a%i a se p&obudi i &e%e joj* ' "isi smela da do-e o#amo. ' 1ilo mi je toliko pot&ebno da te #idim. Sada je goto#o i o#ako je bolje* #ie #olim da #idim kako si. Sada znam da si (i#a) a za s#e ostalo mi je s#ejedno. ,o%e!e da jede) opo&a#i!e se* obe !emo ozd&a#iti) mama. ,&imetila je da je majka ostala &a#noduna i da je nije ni zag&lila. ' 3ag&li me mama) to mi je toliko pot&ebno0 6lemans se nije ni pome&ila. ' 9adna moja mama) su#ie si slaba i za to. Usp&a#ila se i gledala je. 6ako se p&omenila0 U o%ima njene majke nije bilo #ie nimalo topline. U njoj je neto bilo um&lo) ali ,lekt&id nije $tela to da s$#ati. ,omislila je* 7Mama zamilja da je ja. ,&estala je da jede zato to sam ja p&estala da jedem. Ako ja budem jela) je!e i ona. Ako ja ozd&a#im) ozd&a#i!e i ona.8 .e#oj%i a se od#u%e do ku$inje i uze tablu %okolade. 3atim se #&ati u maminu sobu i sede po&ed nje na k&e#et. ' Mama) pogledaj kako jedem. U ustima joj je bilo mu%no od %okolade poto se bila od#ikla od $&ane) ba& od tako jakoga jela. Ali ,lekt&id se t&udila da ne poka(e kako joj to teko pada. ' O#o je mle%na %okolada) mama) puna je kal ijuma. To je dob&o za mene. 3na%i) tako se ose!a kada jede/ Ut&oba joj se ko#itlala) stomak se bunio) ,lekt&id je imala utisak da !e se s#akog t&enutka ones#estiti) ali nije se ones#estila* po#&atila je ' na s#oja kolena. ,oni(ena) o%ajna) nepomi%no je gledala ono to je u%inila. Tada njena majka &e%e su#im glasom*

' 5adi mi se. .e#oj%i a je gledala ledene o%i (ene koja joj je iz&ekla tak#u p&esudu. "ije $tela da po#e&uje u ono to je %ula i #idela. ,obegla je to je mogla b&(e uz pomo! taka. U s#ojoj sobi s#alila se na postelju i go&ko zaplakala. ,lakala je dugo) a onda je zaspala. 6ada se p&obudila) osetila je neto ne#e&o#atno* bila je gladna. 3amolila je 1eat&is koja je up&a#o ula) da joj donese neto za jelo. ' ,obeda0 ' odue#ila se sest&a koja joj smesta donese $leba) si&a) kompota) unke i %okolade. Mala ne uze %okoladu) je& ju je su#ie podse!ala na ono po#&a!anje? zauz#&at) pojela je s#e d&ugo. 1eat&is je bila odue#ljena. V&atio joj se apetit. "ije to bila #u%ja glad) nego zd&a# ose!aj pot&ebe za $&anom. 9ela je t&i obilna ob&oka dne#no) sa posebnom (eljom za si&om) kao da ju je telo oba#eta#alo ta mu je najpot&ebnije. Ota i sest&e su bili odue#ljeni. Uz tak#u is$&anu) ,lekt&id je b&zo dobijala te(inu. .ostigla je opet s#oji$ %et&deset kilog&ama i po#&atila s#oje lepo li e. S#e je ilo kako t&eba. ,ostigla je %ak da #ie ne ose!a k&i#i u) to je iz#an&edno za nekoga ko je patio od ano&eksije. 6ao to je bila p&ed#idela) njeno ozd&a#ljenje izle%ilo je i majku. "ajzad je izila iz s#oje sobe i pono#o #idela k!e& koju nije ni spazila od onoga dana kada je po#&a!ala. 5ledala ju je sa zap&epa!enjem i uz#iknula* ' ,a ti si se ugojila0 ' .a) mama ' p&omu ala je de#oj%i a. ' >ta ti bi/ A bila si p&e tako lepa0 ' Misli da o#ako nisam lepa/ ' "e. .ebela si.

' 3aboga) mama0 Imam samo %et&deset kilog&ama. ' Up&a#o to sam i kazala* ugojila si se osam kilog&ama. ' To mi je i bilo pot&ebno0 ' Ti to ka(e samo da umi&i sa#est. 1io ti je pot&eban kal ijum) a ne te(ina. "emoj zamiljati da sada li%i na bale&inu0 ' Ali) mama) ja #ie ne mogu da ig&am balet. "isam #ie bale&ina. .a li zna koliko patim zbog toga/ "e sta#ljaj mi pono#o no( u &anu0 ' .a st#a&no pati zbog toga) ne bi imala taka# apetit. "ajst&aniji je bio g&ubi glas kojim je ta (ena iz&ekla o#u p&esudu. ' 3ato mi tako go#o&i/ 3a& #ie nisam t#oja k!i/ ' Ti nisi nikada ni bila moja k!i. 6lemans joj je s#e isp&i%ala* o Liseti) o +abijenu) kako je Liset ubila +abijena) kako se ona &odila u zat#o&u) kako se Liset ubila. ' Ma ta mi to p&i%a/ ' za#apila je ,lekt&id. ' ,itaj tatu ' up&a#o te%u) ako meni ne #e&uje. 6ada se p&ib&ala od p&#og ne#e&o#atnog saznanja) de#oj%i i po-e za &ukom da ka(e* ' 3ato mi to ka(e danas/ ' Mo&alo je da ti se to p&izna jednoga dana) za& ne/ ' "a&a#no. Ali zato na tako su&o# na%in/ .o sada si bila za mene najbolja mama na s#etu. A sada mi go#o&i kao da nikada nisam bila t#oja k!i. ' 3ato to si me izdala. 3na dob&o koliko sam sanjala da postane bale&ina. ' Ali to je bio nes&e!an slu%aj0 "isam ja k&i#a. ' .a) k&i#a si0 .a se nisi tako glupa#o lia#ala kal ijuma0 ' ,a p&i%ala sam ti kako me bole noge0 ' To nije istina0 ' 9este) p&i%ala sam ti0 =ak si mi %estitala to sam tako $&ab&a.

' La(e0 ' "e la(em0 Misli li da je no&malno da majka %estita k!e&i zato to je bole noge/ 1io je to #apaj za pomo!) a ti ga nisi %ak ni %ula. ' "a&a#no) &e i da sam ja k&i#a. ,lekt&id je zanemela p&ed tak#om neisk&eno!u s#oje majke. S#e se &uilo) nije imala #ie budu!nosti) nije imala &oditelje) nije imala nita. .eni je bio doba&) ali slab. 6lemans mu je na&edila da ne sme #ie %estitati ,lekt&id to joj se #&atio apetit* ' "e podsti%i je da se jo goji) zaboga0 ' Ali ona nije debela ' mu ao je on. ' Mo(da samo malo zaobljena. Iz o#oga 7malo zaobljena8 ,lekt&id je s$#atila da je izgubila jednog sa#eznika. <e!i de#oj%i i od petnaest godina da je debela) to jest 7malo zaobljena8) iako ima samo %et&deset kilog&ama) isto je to i zab&aniti joj da &aste. .e#oj%i a suo%ena sa tak#om nes&e!om) ima samo d#e mogu!nosti* da pono#o padne u ano&eksiju ili u bulimiju ' da potpuno izgubi (elju za jelom ili da se u njoj p&obudi #u%ija glad. "ekim %udom) ,lekt&id nije zapala ni u jedno ni u d&ugo. 3ad&(ala je apetit. Ose!ala je glad kak#u bi s#aki leka& o enio spasonosnom) a koju je 6lemans nazi#ala 7monst&uoznom8. U st#a&i) iz#&sno zd&a#lje je nalagalo ,lekt&id da ose!a glad* t&ebalo je da nadoknadi p&oputene godine pube&teta. 3a$#aljuju!i odue#ljenju za si&) po&asla je t&i santimet&a. 3a od&aslu osobu) meta& i pedeset osam entimeta&a) bilo je ipak bolje nego meta& i pedeset pet. ,&#u menst&ua iju je dobila u esnaest godina. Oba#estila je o tome 6lemans kao o nekoj di#noj no#osti. Ona je samo p&ez&i#o slegla &amenima. ' 3a& te ne &aduje to sam kona%no no&malna/

' 6oliko si teka/ ' =et&deset sedam kilog&ama. ' Tako sam i mislila. ,&edebela si. ' =et&deset sedam kilog&ama na meta& i pedeset osam entimeta&a) za tebe je to debelo/ ' ,ogledaj istini u o%i* og&omna si. ,lekt&id) koja je po%ela no&malno da $oda) odju&i i ba i se na s#oj k&e#et. "ije plakala* osetila je na#alu m&(nje koja pot&aja nekoliko sati. Uda&ala je pesni om u jastuk) a u gla#i joj je neki glas u&lao* 7Ona $o!e da me ubije0 Moja majka meni (eli sm&t08 Ona nikada nije p&estala da smat&a 6lemans s#ojom majkom* nije joj bilo #a(no da li je izila iz njenog t&bu$a ili ne. 1ila je njena majka) je& joj je st#a&no ona dala (i#ot ' a sada up&a#o ona $o!e da joj ga oduzme. "a njenome mestu mnoge mlade de#ojke bi se ubile. Izgleda da je u ,lekt&id bio sna(no usa-en instinkt za (i#otom) je& ona najzad ustade go#o&e!i sebi glasno* ' Mama) ne!u ti dopustiti da me ubije. Tada je uzela st#a& u s#oje &uke) ukoliko je to bilo mogu!e de#oj i od esnaest godina koja je s#e izgubila. ,oto joj je majka postala luda) ona !e umesto nje biti od&asla. Upisala se na te%aj glume u pozo&itu. Tu je osta#ila sna(an utisak. .op&inelo je tu i njeno ime. 3#ati se ,lekt&id) bilo je d#osekli ma%* bilo da ste &u(ni pa #am ime isti%e &u(no%u) bilo da ste lepi pa %udni z#uk imena ,lekt&id u#e!a#a #au lepotu. Sa njom je bilo up&a#o tako. S#i su #e! bili zapanjeni #ide!i kako $odom bale&ine ulazi de#ojka p&ek&asni$ o%iju. 6ada su %uli njeno ime) gledali su u nju jo #ie i di#ili se njenoj kosi) t&agi%nom iz&azu) sa#&enim ustima) njenom idealnome tenu.

,&o:eso& joj je &ekao da ima 7poja#u8 Bnjoj se taj iz&az u%inio %udnim* za& nemaju s#i ljudi poja#u/C i posa#eto#ao da se p&ija#i za podelu uloga. Tako su je odab&ali za ulogu .(e&aldine =aplin kao mlade de#ojke u jednom tele#izijskome :ilmu? #ide!i je) glumi a je uz#iknula* 7U njenim godinama ja nisam bila tako lepa08 Ipak) nije se mogla po&e!i iz#esna s&odnost izme-u ta d#a iz&azito m&a#a li a. O#aj posao je donosio de#oj i neto no# a) na(alost ne do#oljno da bi mogla da ode od majke) to je postao njen ilj. U#e%e se #&a!ala u stan to je mogu!e kasnije) da ne bi s&etala 6lemans. Ipak nije mogla da je izbegne) a ona ju je tada do%eki#ala jednim* ' 5le0 Stigla so#a0 U najboljem slu%aju. A u nekome go&em) to bi bilo* ' .ob&o #e%e) debela0 Mo(da neko ne!e &azumeti koliko su je po#&e-i#ale tak#e nad&ealisti%ke &e%i? to bi zna%ilo ne znati sa kolikim ga-enjem su joj p&ii#ani o#ak#i komenta&i. 9ednoga dana ,lekt&id se usudila da uz#&ati kako 1eat&is ima sedam kilog&ama #ie od nje) ali nikada ne dobija tako neuljudne p&imedbe. Majka je na to odgo#o&ila* ' To nema nikak#e #eze) zna ti to dob&o0 "ije imala $&ab&osti da ka(e* ne) ona ne zna o %emu je &e%. <azumela je jedino da njena sest&a ima p&a#a da bude no&malna) a ona nema. 9edne #e%e&i) kako ,lekt&id nije mogla da na-e izgo#o& da ne #e%e&a sa s#ojima) a kako je 6lemans pokazi#ala da je zg&anuta kada god bi ona uzela zalogaj $&ane) de#ojka se najzad pobunila* ' Mama) p&estani da me gleda tako0 3a& nisi nikada #idela nekoga kako jede/ ' To je za t#oje dob&o) mila. 1&ine me ta t#oja #u%ja glad0

' Vu%ja glad0 ,lekt&id je pogledala o u u o%i) zatim sest&ama) p&e nego to !e &e!i* ' Su#ie ste #elike kuka#i e da biste me b&anili0 Ota je p&omu ao* ' Meni ne smeta to ima apetita0 ' 6uka#i o0 ' uz#iknu de#ojka. ' 9edem manje od tebe. "ikol je slegla &amenima. ' Mene se ne ti%u te #ae gluposti. ' "isam od tebe nita ni o%eki#ala ' zaje a de#oj%i a. 1eat&is uzda$nu doboko) a zatim &e%e* ' .ob&o) mama) #olela bi$ da osta#i sest&u na mi&u) je li u &edu/ ' 4#ala ti ' &e%e de#ojka. Tada se 6lemans osme$nu i uz#iknu* ' 1eat&is) ona ti i nije sest&a0 ' >ta to p&i%a/ ' Misli li da je sada p&a#o #&eme/ ' p&omu ao je .eni. Majka ustade) ode i donese jednu :otog&a:iju koju ba i na sto. ' O#o je Liset) moja sest&a) koja je p&a#a ,lekt&idina majka. .ok su "ikol i 1eat&is sluale ta im ona p&i%a) najmla-a de#ojka je zg&abila :otog&a:iju i sa (udnjom gledala lepo li e pokojni e. Sest&e su bile zanemele. ' Li%im na nju ' &e%e de#oj%i a. <azmiljala je o tome da se njena majka ubila u de#etnaest godina i da !e to biti i njena sudbina* 7Sada mi je esnaest. Imam jo t&i godine da (i#im i da &odim jedno dete.8 Otada je ,lekt&id gledala mladi!e koji su se #&teli oko nje pogledima koji nisu bili s#ojst#eni njenim godinama. "ije mogla da im pogleda u li e a da ne pomisli* 7.a li bi$ (elela dete sa o#im/8

"aj%e!e) duboko li%ni odgo#o& je bio ne) toliko je bilo nezamisli#o imati dete sa nekim od ti$ 7la:o#a8. "a %aso#ima glume p&o:eso& je odlu%io da ,lekt&id i jedan od njeni$ d&ugo#a ig&aju s enu iz elave pevaice. Tekst je tako sna(no zainte&eso#ao de#ojku) da je kupila 9onesko#a elokupna dela. 1ilo je to otk&i!e* najzad je do(i#ela onu g&ozni u koja nas te&a da %itamo %ita#e no!i. U#ek je ona pokua#ala da %ita) ali knjige su joj nekako ispadale iz &uku. Ve&o#atno za s#akog %o#eka ima u s#etu knji(e#nosti neko delo koje !e ga p&eob&aziti u %itao a) pod uslo#om da mu sudbina pomogne da na njega nai-e. Ono to ,laton ka(e za zaljubljenu polo#inu i onu d&ugu to negde luta i koju t&eba na!i ili ostati nepotpuni do sam&tnoga dana ' jo je istinitije za knjige. 79onesko je pisa st#o&en za mene8) mislila je de#ojka. I zbog toga je ose!ala tak#u s&e!u) opijenost koja se mo(e do(i#eti jedino otk&i#anjem #oljene knjige. Mo(e se dogoditi da kod %itao a p&#i k&upan knji(e#ni do(i#ljaj &asplamsa (elju za %itanjem? ali nije bilo tako sa ,lekt&id koja je d&uge knjige ot#a&ala samo da se u#e&i koliko su dosadne. Odlu%ila je da ne %ita d&uge pis e i #eoma se ponosila ugledom tako odane %itateljke. 9edne #e%e&i) dok je gledala tele#iziju) ,lekt&id je saznala da postoji 6at&in <en(e. Sluaju!i je kako pe#a) osetila je neku mea#inu di#ljenja i go&%ine* di#ljenja) je& je nalazila da je ona iz#&sna? go&%ine zato to je i sama (elela da &adi up&a#o to isto) ali nije imala ni sposobnosti) ni s&edsta#a) niti ikak#oga pojma. .a je bila de#ojka koja s#ake nedelje za(eli neto d&ugo) to i ne bi bilo st&ano. "a(alost) ona nije bila tak#a. U sedamnaest godina ,lekt&id nije imala mnogo zanosa. =aso#i glume je nisu odue#lja#ali. .uu bi p&odala da nasta#i sa baletom) ali leka&i) mada su konstato#ali o%igledno pobolja#anje sa njenom kal i:ika ijom) bili su jednoduni sa zab&anom da se #&ati nekadanjem

zanimanju. A otk&i#anje 6at&in <en(e bilo je sna(an ok za mladu de#ojku zato to joj je ona p&#i put ukazala na san koji nije bio san o baletu. Teila se time to !e um&eti za d#e godine) a u me-u#&emenu t&eba da &odi dete* 7"emam #&emena da budem pe#a%i a.8 "a %aso#ima glume ,lekt&id je dobila da ig&a odlomak iz 9onesko#og asa. .obiti jednu od gla#ni$ uloga u delu omiljenoga pis a) za glum a je isto to i os#ojiti Vizantiju i 6ite&u) <im i Vatikan. "e bi bilo ta%no &e!i da je u tome komadu bila mlada u%eni a glume. Ona je u#ek bila up&a#o li%nost iz te uloge ' de#ojka toliko puna odue#ljenja za u%enje onoga to #oli) da uspe#a da ga &azo&i i izmeni ' uz $&ab&enje i podsti anje) &azume se) s#ojega p&o:eso&a) #elikog majsto&a p&enoenje znanja i podu%a#anja u%enika. A ona je bila u%eni a sa tolikim ose!anjem i smislom za do(i#lja#anje) da je za&azila i sup&otnu st&anu* onaj to je dobio ulogu p&o:eso&a) smesta je postao i ,lekt&idin izab&anik. 3a #&eme jedne p&obe) poto je on izgo#o&io &e%eni u %udno#ate istinitosti B7+ilologija #odi u zlo%in8C) ona mu odgo#o&i da !e on biti ota njenoga deteta. Onaj po#e&o#a da je to go#o&ni postupak dostojan elave pevaice) i p&i$#ati. Iste no!i ona ga u$#ati za &e%. Mese dana kasnije ,lekt&id je saznala da je t&udna. Opomena onima) ako postoje) koji u 9onesku jo #ide pis a samo komedija.

*** 6A.A SE ,O<O.ILA) ,lekt&id je imala godina koliko i njena majka* de#etnaest. 1eba je dobila ime Simon. .e%ak je bio lep i dob&oga zd&a#lja. 6ada ga je #idela) mlada de#ojka je osetila u sebi og&oman talas ljuba#i. "ije joj padalo na pamet da bi mogla imati tako sna(nu mate&insku nit i bi joj (ao zbog toga* 7"e!e mi biti lako da se ubijem.8 Me-utim) bila je odlu%na da ide do k&aja* 7Ve! sam &az#odnila st#a& time to sam odustala da ubijem Simono#oga o a. Ali sa mnom ne!e biti tako.8 Ljuljala je sin%i!a i aputala mu* ' Volim te) Simone) mnogo te #olim. Um&e!u zato to mo&am da um&em. 6ada bi$ mogla da bi&am) ostala bi$ sa tobom. Mo&am da um&em* za mene je to na&edba) ose!am to. "edelju dana kasnije) pomislila je* 7Sada ili nikada. Ako nasta#im da (i#im) #eza!u se su#ie za Simona. >to #ie budem %ekala) bi!e s#e te(e.8 "ije pisala nikak#o pismo) iz otmenog &azloga to nije #olela da pie. U s#akom slu%aju) taj postupak njoj je izgledao toliko jasnim) da nije ni #idela pot&ebu da ga objanja#a. 6ako nije ose!ala nimalo $&ab&osti) odlu%ila je da obu%e najlepu ode!u koju je imala* bila je #e! zapazila da elegan ija uli#a $&ab&ost. .#e godine &anije) bila je nala na bu#ljaku mato#itu $aljinu neke nad#oj#otkinje) od si#opla#oga somota) uk&aenu %ipkama boje sta&oga zlata) toliko &askonu da se nije mogla nositi. 7Ako je sada ne obu%em) ne!u je obu!i nikada8) pomislila je p&e nego to se nasmejala s$#ati#i duboku istinu te misli. 3a #&eme t&udno!e malo je om&a#ila) te je $aljina obletala oko nje) ali ona se b&zo p&ilagodila. Opustila je p&ek&asnu kosu koja joj je dopi&ala do ispod pasa. "aminkala se kao t&agi%na #ila i sebi se s#idela) te je mogla da se ubije ne &#ene!i.

,lekt&id poljubi Simona. .ok je izlazila iz ku!e) zapitala se ta da u%ini* da li da se ba i pod neki #oz) pod automobil) ili u Senu/ "ije o tome uopte &azmiljala* 7Vide!u #e!8) zaklju%ila je. 7Ako bi %o#ek b&inuo i o tak#im sitni ama) ne bi nita ni u%inio.8 Otila je do (elezni%ke stani e. "ije imala $&ab&osti da se ba i pod to%ko#e p&ig&adske (elezni e. 7Ako t&eba um&eti) onda !u um&eti u ,a&izu i na neki manje &u(an na%in8) pomislila je) ne bez iz#esnog ose!anja za doli%nost. Onda je ula u #oz u kojem) koliko pamte putni i toga p&edg&a-a) nikad nije #i-ena putni a tako di#noga izgleda) tim #ie to je bila nasmejana od u#a do u#a* zbog samoubist#a koje joj p&edstoji) bila je iz#&sno &aspolo(ena. Iz #oza je izila u ent&u g&ada i k&enula du( Sene da pot&a(i most koji !e joj ponajbolje pomo!i da ost#a&i s#oju name&u. 6ako je okle#ala izme-u Mosta Aleksanda& III) Mosta umetnosti i "o#oga mosta) #ie puta je p&ela put izme-u nji$ da bi o enila koji !e biti najpogodniji. 6ona%no) Most Aleksanda& III je odba%en zbog p&ete&ane #eli%anst#enosti) a Most umetnosti odst&anjen zbog su#ie p&isne atmos:e&e. Tako je odab&an "o#i most koji ju je p&i#la%io s#ojom sta&inom koliko i te&asama u obliku polumese a) idealnim za &azmiljanje u poslednjim t&enu ima (i#ota. I muka& i i (ene su se ok&etali kada bi po&ed nji$ p&ola tak#a lepota koja nije ni bila s#esna toga) onako zaokupljena s#ojim planom. 9o od detinjst#a nije ose!ala toliko uzbu-enje. Sela je na i#i u mosta pusti#i noge da joj #ise nad &ekom. Mnogi ljudi su tako sedeli i to nije p&i#la%ilo ni%iju pa(nju. 5ledala je oko sebe. Si#o nebo je p&itiskalo 1ogo&odi%inu &k#u) #ode Sene su se m&ekale pod #et&om. Iznenada) ,lekt&id s$#ati koliko je s#et sta&* kako bi se njeni$ de#etnaest godina b&zo utopilo u #eko#ima ,a&iza0 3a#&telo joj se u gla#i i njen zanos b&zo splasnu* tak#a #eli%ina onoga to

t&aje) s#a ta #e%itost u kojoj ona ne!e u%est#o#ati0 .onela je na s#et dete koje se nje ne!e se!ati. Osim toga) nita. 9edina osoba koju je #olela p&a#om ljuba#lju bila je majka* ubijaju!i se) ona iz#&a#a (elju one koja je #ie ne #oli. 7"ije ta%no* postoji i Simon. 9a ga #olim. Ali ako pogledam kako je ljuba# majke kodlji#a) bi!e bolje da ga toga potedim.8 .ole pod njenim nogama) #elika p&aznina &eke koja je z#ala. 73ato sam %ekala o#aj t&enutak da osetim ta mi nedostaje/ 2i#ot mi je gladan i (edan) nije mi se dogodilo nita od s#ega to bi moglo da na$&ani i napoji postojanje) s& e mi je isueno) gla#a neis$&anjena) na mestu due imam p&azninu) a da li t&eba um&eti u tak#ome stanju/8 Ispod nje je je%ala p&aznina. ,itanje ju je sati&alo) do-e u iskuenje da se od njega izba#i tako to !e pustiti da joj noge budu te(e nego mozak. Ta%no u tome t&enu) neki udaljeni glas k&iknu* ' ,lekt&id0 7.a li me to zo#e neko iz s#eta m&t#i$ ili iz s#eta (i#i$/8) upitala se. "agnula se p&ema #odi) kao da je $tela da #idi nekoga dole. Onaj k&ik postade d#ost&uko ja%i* ' ,lekt&id0 1io je to muki glas. Ok&enula se p&ema uz#iku. Toga dana) Matije Saladin je ose!ao nes$#atlji#u pot&ebu da ode iz s#ojega MVII pa&iskog a&ondismana u kojem se &odio i da se p&oeta du( Sene. U(i#ao je u blagom i si#ome danu kada ugleda da iz sup&otnoga sme&a t&otoa&om dolazi jedna p&ilika* de#ojka nebeske lepote) obu%ena kao za maskenbal. 3austa#io se da je pogleda dok p&olazi. Ona njega nije #idela. "ije nikoga #idela s#ojim k&upnim buno#nim o%ima. Tada je on nju poznao. Osme$nuo se od &adosti* 7,&onaao sam je0 Izgleda da je i dalje onako lu kasta.

O#oga puta je #ie ne!u ispustiti.8 ,&epustio se zado#oljst#u koje nazi#amo potajnim p&a!enjem osobe koju poznajemo) posmat&anjem njenoga ponaanja) tuma%enjem njeni$ pok&eta. 6ada je opko&a%ila og&adu "o#oga mosta) nije se uplaio* #ideo ju je &adosnog iz&aza li a) nije izgledala o%ajna. On se bio naslonio na i#i u bedema Sene i nagnuo da bi gledao s#oju nekadanju kolsku d&uga&i u. ,ostepeno mu se s#e #ie %inilo da ,lekt&id izgleda nekako sumnji#o. Sumnji# mu je bio i njen zeneseni izgled? kada mu se u%inilo da !e se st#a&no ba iti u &eku) uz#iknuo je njeno ime i poju&io. Odma$ ga je poznala. Imali su ljuba#ni u#od najk&a!i u isto&iji. ' Ima li nekoga/ ' upitao je Matije ne gube!i ni sekunde. ' "isam udata) imam bebu ' odgo#o&ila je su#o. ' Sjajno. 4o!e li me/ ' .a. On obu$#ati ,lekt&id oko kuko#a) ok&enu je za sto osamdeset stepeni da joj noge ne bi #ie #isile u p&azno. Tada se #&elo poljubie da zape%ate ono to je &e%eno. Ona pomisli* 7L&K jednoga minuta bila sam sp&emna da se ba im u pono&) a sada sam u zag&ljaju %o#eka s#oga (i#ota) kojega nisam #idela sedam godina i mislila da ga nikada #ie ne!u #ideti. Odlu%ujem da odlo(im sm&t za neki kasniji datum.8 ,lekt&id je otk&ila neto %emu se iznenadi* %o#ek mo(e biti s&e!an i kada od&aste. ' ,okaza!u ti gde stanujem ' &ekao je #ode!i je. ' Ala si po(u&io0 ' Izgubio sam sedam godina. .osta mi je. .a je Matije Saladin mogao naslutiti koliko !e g&dnje iz#u!i zbog o#oga

p&iznanja) ne bi ni ot#o&io usta. 6oliko puta mu je ,lektid do#iknula* ' I ti si mene pustio da %ekam sedam godina0 I ti si me osta#io da patim0 "a ta se Matije bunio* ' I ti si mene osta#ila0 3ato mi nisi kazala da me #oli) u d#anaest godina/ ' To je uloga de%aka0 ' odlu%no bi p&ekidala p&i%u ,lekt&id. 9ednoga dana) kada je ,lekt&id zapo%ela #e! %u#enu pesmu 7i ti si me pustio da %ekam sedam godina08) Matije je p&ekide jednim otk&i!em* ' "isi ti jedina bila u bolni i. Od s#oji$ d#anaest do osamnaest godina ja sam bio u bolni i est puta. ' 5ospodin je naao no#o op&a#danje/ A od %ega je to dete toliko bolo#alo/ ' I da st#a& bude potpuna) znaj da sam od s#oje p&#e do osamnaeste godine bio u bolni i osamnaest puta. Ona samo nab&a %elo. ' To je duga p&i%a ' zapo%eo je. 6ada mu je bilo godinu dana) Matije Saladin je um&o. 6ao beba) Matije Saladin je %et#o&onoke bauljao po &oditeljskom salonu) ist&a(uju!i %udesni s#et oko no(i a :otelja i p&osto& ispod stola. U jednome p&iklju%ku za st&uju nalazio se p&odu(ni gajtan koji nije nigde bio uklju%en. .ete je p&i#ukao taj kanap koji se za#&a#ao nekom neobi%no p&i#la%nom polulopti om* ono je sta#i u usta i na#la(i plju#a%kom. .obilo je uda& st&uje koji ga ubi. Matijeo# ota nije $teo da p&i$#ati o#u elekt&i%nu sm&tnu p&esudu. Ve! slede!ega %asa od#ezao je dete kod najboljega leka&a na zemaljskoj kugli. "iko ne zna ta se doga-alo) ali on je malome telu po#&atio (i#ot. T&ebalo je jo da mu #&ati usta* Matije Saladin nije imao nita to bi se moglo naz#ati tim imenom* ni usne) ni nep a. Leka& ga je poslao kod najboljega

$i&u&ga na s#etu koji uze o#de malo $&ska#i e) onde malo ko(e) i koji) posle pa(lji#oga k&pljenja) pono#o nap&a#i ne ba p&a#a usta) ali s#akako nji$o# osno#ni oblik. ' To je s#e to mogu da u%inim o#e godine ' zaklju%io je. ' .o-ite k&oz godinu dana. S#ake godine on je pono#o ope&isao Matijea Saladina i doda#ao po neto. 3atim je za#&a#ao onim d#ema &e%eni ama koje su #e! postale ob&edne. One su postale sad&(ina de%iji$ i mladala%ki$ ala %udom izle%enoga deteta* ' I ako bude doba&) idu!e godine !emo ti nap&a#iti &esi u Bili guu) nep%anu memb&anu) nep%ani luk) no#e desni) itd.C. ,lekt&id je sluala) na #&$un u zanosa. ' I zbog toga ima tu bo(anst#enu b&azdu p&eko usta0 ' 1o(anst#enu/ ' To je neto najlepe na s#etu0 3aista su bila su-ena jedno d&ugome o#a d#a bi!a koja su) s#ako na s#oj na%in) u toku p&#e godine (i#ota) bila su#ie blizu sm&ti. O%igledno su#ie #eliki b&oj #ila koje su opte&etile de#ojku iskuenjima) s&azme&no da&o#ima kojima su je u&esile) poslae joj tada najte(u mogu!u ne#olju* belgijsku ne#olju. ,&olo je nekoliko godina. 2i#ot u sa#&enoj ljuba#i sa Matijeom Saladinom) da&o#itim muzi%a&em) o$&ab&io je ,lekt&id da postane pe#a%i a pod pseudonimom koji je bio nazi# jednog &e%nika i koji je potpuno odgo#a&ao en iklopedijskim &azme&ama patnji koje je podnela* <obe&.I <edo#no se doga-a da #elike nes&e!e najp&e imaju obli%je p&ijateljst#a* ,lekt&id je s&ela Ameli "otomb i #idela u njoj p&ijatelji u) sest&u koja joj je bila toliko pot&ebna.

1 <obe&t ' nazi# za jedan od #eliki$ en iklopedijski$ &e%nika :&an uskog jezika.

,lekt&id joj je isp&i%ala s#oj (i#ot. Ameli je zapanjeno sluala (i#ot dostojan t&agedije At&ida. Upitala ju je nije li toliko pokuaja ubist#a njene li%nosti i u njoj &odilo (elju da ubija) u skladu sa onim zakonom koji od (&ta#a %ini najbolje d(elate. ' Vaeg o a je ubila #aa majka dok #as je nosila) u osmom mese u t&udno!e. 3na se sigu&no da ste tada bili p&obu-eni) poto ste tu ali. 3na%i) #i ste s#edok0 ' Ali ja nisam nita #idela0 ' Mo&ali ste neto da doku%ite. Vi ste s#edok sas#im posebne #&ste* s#edok in utero. Izgleda da bebe u mate&inom t&bu$u %uju muziku i znaju kada nji$o#i &oditelji #ode ljuba#. Vaa majka je isp&aznila a&(e& na #aeg o a u t&enutku k&ajnje ljutnje* #i ste mo&ali to osetiti) na o#aj ili onaj na%in. ' >ta $o!ete time da ka(ete/ ' Vi ste p&o(eti tim ubist#om. =ak i da ne go#o&imo o meta:o&i%kim pokuajima ubist#a koje ste ist&peli i koje ste zatim i sami sebi %inili. 6ako mislite da niste postali ubi a./ ,lekt&id nikada nije o tome mislila) sada je mo&ala po%eti da &azmilja. A poto postoji neki oblik p&a#de) zado#oljila je s#oju (elju za ubijanjem na onoj koja ju je na to na#ela. Uzela je puku koja je stalno bila uz nju i ko&istila joj kada je ila na &azgo#o&e sa p&odu entima i opalila Ameli u slepoo%ni u. 7HF je jedino to sam mogla da u%inim kako bi$ je sp&e%ila da t&kelja dalje8) objasnila je s#ome mu(u koji je imao puno &azume#anja. ,lekt&id i Matije) kojima je bilo zajedni%ko to to su %esto p&elazili p&eko <eke pakla) gledali su le sa suzom u oku. To je poja%alo uzajamnu p&i#&(enost o#oga #eoma uzbudlji#oga pa&a. Otada je nji$o# (i#ot postao doslo#no 9onesko#a d&ama* 7Ameli i kako je se ota&asiti8. 1io je to dosta nezgodan le. Ubist#o ima neto upo&edi#o sa polnim %inom koji %esto p&ati isto pitanje* ta u%initi sa telom/ U slu%aju polnoga %ina) mo(emo se zado#oljiti

odlaskom. Ubist#o ne doputa tak#u olaki u. Up&a#o zbog toga ono p&edsta#lja mnogo ja%u #ezu izme-u ljudski$ bi!a. U o#ome %asu) ,lekt&id i Matije jo nisu nali &eenje.