Alan W.

Watts - Put zena

PREDGOVOR Tokom posljednjih dvadeset godina do lo je do izuzetnog pove!anja inte"esa za zen #udizam. Poslije D"ugog svjetskog "ata taj inte"es je na"astao toliko da izgleda kako postaje zna$ajna snaga intelektualnog i umjetni$kog svijeta na %apadu. On je nesumnjivo povezan sa i"oko p"isutnim inte"esom za japansku kultu"u& to je jedna od konst"uktivnih posljedi'a potonjeg "ata& ali sve to ne mo"a #iti vi e do p"olazna moda. Du#lji "azlog za takav inte"es jeste stanovi te zena koje je tako #lisko &&sve #li(oj ivi'i) zapadne misli. Oni ala"mantniji i dest"uktivniji aspekti 'iviliza'ije na %apadu ne #i t"e#alo da nas sp"ije$e da sagledamo $injeni'u kako je ona #a u ovo v"ijeme u jednom od najk"eativnijih pe"ioda. * nekim novijim poljima zapadne nauke javljaju se ideje i uvidi koji nas op$injavaju - u psihologiji i psihote"apiji& logi'i i +ilozo+iji nauke& semanti'i i teo"iji komunika'ije. ,eke od ovih "azvojnih pojava mo(da su uz"okovane sugestivnim uti'ajima azijske +ilozo+ije& ali sam ja& uglavnom& sklon da povje"ujem da je tu vi e u pitanju pa"alelizam nego nepos"edni uti'aj. -i& me.utim& postajemo sve vi e svjesni tog pa"alelizma& a on o#e!ava takvu "azmjenu mi ljenja koja #i t"e#alo da #ude izuzetno stimulativna. %apadna misao mijenjala se u ovom vijeku takvom #"zinom da smo se na li u pop"ili$noj pometnji. ,e samo da postoje oz#iljne potesko!e na polju komunika'ije izme.u intelektuala'a i javnosti& ve! je i smje" na ih "azmi ljanja i same na e histo"ije oz#iljno pod"io zd"avo"azumske p"etpostavke to le(e u ko"ijenu d"u tvenih konven'ija i institu'ija. /liski kon'epti p"osto"a& v"emena& i pok"eta& p"i"ode i p"i"odnih zakona& histo"ije i d"u tvene p"omjene& i sami kon'epti o ljudskoj li$nosti "asp" ili su se& a mi smo se na li p"epu teni slu$ajnostima& #ez kotvi& u jednom umive"zumu koji je sve vise li$io na #udisti$ki p"in'ip 0velike P"aznine0. -ngost"uka mud"ost %apada& "eligiozna& +ilozo+ska i nau$na& ne p"u(a zadovoljavaju!i putokaz umjetnosti

(ivljenja u takvom unive"zumu& a nas p"ili$no pla i ono to se od nas o$ekuje 1 da na.emo svoj put u tako #u"nom o'eanu "elativnosti.

2e" smo mi navikli na apsolute& na $v"ste p"in'ipe i zakone kojih se g"$evito d"(imo "adi duhovne i psiholo ke sigu"nosti. %#og toga se& mislim& javlja toliki inte"es za kultu"no p"oduktivan na$in (ivota& koji se& tokom nekih hiljadu i pet stotina godina& u potpunosti osje!ao kao kod ku!e u &&P"aznini) i koji ne samo da ne osje!a u(as p"ed njom& ve! p"ije stva"no odu evljenje. Da to iska(emo njegovim "ije$ima& zen je uvijek #io u situa'iji da Go"e& ni '"ijepa iznad glave3 4spod& ni tananog sloja zemlje pod nogama. Ovakav na$in o#"a!anja& zap"avo& ne #i t"e#alo da nam je st"an ako smo stva"no sp"emni da p"ihvatimo zna$enje iz"eke da &&lisi'e imaju jaz#inu& a pti'e po z"aku gnijezda3 ali 5in 6ovjeka nema gdje glavu da odmo"i). 2a se ne zala(em za uvoz zena sa Dalekog istoka& po to je du#oko povezan sa institu'ijama kultu"e koje su nama sasvim st"ane. Ali& nema sumnje da ima stva"i koje mi t"e#a da nau$imo& ili odu$imo& pa p"imjenimo na sopstveni na$in. %en ima pose#no do#"u oso#inu da se#e iz"azi na$inom koji je podjednako "azumljiv - ili& mo(da& zagonetan - i za intelektual'a i nepismenog $ovjeka& p"u(aju!i mogu!nosti za komunika'iju koje mi nismo ist"a(ivali. On ima one nepos"ednosti& (a"a& i humo"a& te i smisla za ljepotu i #esmisli'u u isto v"ijeme& to "azd"a(uje i odu evljava. A iznad svega& zna na$in na koji !e da p"eok"ene $ovjekov um i "az"ije i ono to je izgledalo kao najte(i ljudski p"o#lem pitanjem kao to je7 &&%a to je to mi kad se v"ti8) * s"'u zena postoji jako& ali potpuno nesentimentalno saosje!anje za ljude koji pate i st"adaju usljed samih poku aja da se spasu. Postoji mnogo izv"snih knjiga o zenu& iako se neke od naj#oljih vi e ne mogu na#aviti #a lako. Ali

nam do sada nitko - $ak ni p"o+eso" 5uzuki - nije p"u(io sveo#uhvatan p"egled sveukupnog p"edmeta& to uklju$uje i histo"ijsku pozadinu& kao i odnos p"ema kineskoj i indijskoj misli. T"i toma 5uzukijevih Eseja o zen #udizmu jedna su nesistemati$na z#i"ka nau$nih izlaganja o tom p"edmetu& izvan"edno ko"isnih za nekog tko se tim #avi& ali p"ili$no z#unjuju!ih

ako se "adi o o#i$nom $itao'u koji ne "azumije opste p"in'ipe. ,jegov izv"stan *vod u zen #udizam p"ili$no je og"ani$en i spe'ializi"an. On ispu ta osnovne podatke o odnosu zena p"ema kineskom taoizmu i indijskom #udizmu& a u izvjesnom pogledu misti+i'i"a stva"i vi e nego to je to pot"e#no. D"ugi njegovi "adovi su studije pose#nih aspekata zena i svi zahtjevaju poznavanje op!e pozadine i histo"ijske pe"spektive. %en u engleskoj knji(evnosti i o"ijentalni klasi'i od R. 9. /l:tha jedan je od naj#oljih uvoda koji se mogu na#aviti& ali je o#javljen samo u 2apanu a& opet& i njemu nedostaje jedan op!i p"egled. ;ao niz nepovezanih a o$a"avaju!e pe"'eptivnih opse"va'ija& on i ne poku ava da p"u(i s"e.en p"egled tog p"edmeta. -oj Duh zen #udizma popula"iza'ija je 5uzukijevih "anih "adova& a osim toga to to nije e"uditski "ad& u mnogome je zasta"io i pog"e no usmje"en& koje god p"ednosti imao u pogledu lu'idnosti i jednostavnosti. %en #udizam koji je napisao <h"istmas 9umph"e:s& o#javljen samo u Engleskoj& sli$na je popula"iza'ija 5uzukija i& jo jednom& ne t"udi se da zen postavi u njegov kultu"alni kontekst. ,apisan je na jasan i p"istupa$an na$in& ali auto" nalazi neke identi$nosti izme.u #udizma i teozo+ije koje se& smat"am& mogu dovesti u pitanje v"lo lako. D"uge studije

zena& pisane #ilo na %apadu ili u Aziji& usko st"u$nog su ka"akte"a& ili "azmat"aju zen a p"o pos ne$eg d"ugog - psihologije& umjetnosti& ili histo"ije kultu"e. * nedostatku +undamentalnog& s"e.enog& i o#uhvatnog p"egleda ovog p"edmeta& nije $udo to su zapadnja$ki pogledi na zen donekle z#"kani& up"kos svem entuzijazmu i inte"esu koji je izazvao. P"o#lem je& tada& napisati takvu knjigu - a to sam up"avo poku ao& po to nitko tko taj p"edmet poznaje #olje od mene ne izgleda sp"eman ili sposo#an da to u$ini. 4dealno #i #ilo& p"etpostavljam& da takvo djelo napi e p"iznat i poznat zen majsto". 4pak& t"enutno& ni jedan takav $ovjek ne vlada engleskim jezikom dovoljno do#"o. ,adalje& kad $ovjek govo"i iz jedne od"e.ene t"adi'ije& a pose#no iz njene institu'ionalizi"ane hije"a"hije& uvijek je podlo(an izvjesnom nedostatku pe"spektive& #a kao to ne mo(e zauzeti stav onog koji to posmat"a izvana. ,ajzad& jedna od najve!ih p"ep"eka za komunika'iju izme.u japanskih majsto"a zena i %apada jeste odsustvo jasne "azlike osnovnih kultu"alnih p"emisa. O#je su st"ane toliko &&vezane svojim na$inom) da nisu svjesne g"ani'a mo!i svojih s"edstava komunika'ije. -o(da #i& onda& najp"ikladniji auto" takvog "ada #io neki %apadnjak koji je p"o#o"avio izvjestan #"oj godina sa ne-

kim majsto"om zena u 2apanu& p"o av i k"oz 'jelokupan tok poduke iz zena. 5ad& sa stanovi ta zapadnja$kog &&nau$nog u$enja tva)& to uop!e ne #i #ilo do#"o& je" #i takav $ovjek postao &&entuzijasta) i &&pa"tizan)& nesposo#an da zauzme o#jektivan i nezainte"esi"an stav. Ali je& s"e!om ili na nes"e!u& zen iznad svega jedno iskustvo& neve"#alno po p"i"odi& nep"istupa$no $isto lite"a"nom i u$enja$kom p"ilazu. Da #i se spoznalo ta zen jeste& a na"o$ito ta nije& nema d"uge alte"native do p"akti'i"ati ga& ekspe"imenti"ati sa njim u stva"nosti& tako da #i se otk"ilo zna$enje koje se sk"iva iza "ije$i. A ipak& neki od tih %apadnjaka koji su #ili podv"gnuti nekim od spe'ijalizi"anih tipova t"eninga& to se p"imjenjuju u "inzai zenu& imaju sklonost da postanu &&k"letka) i nekomunikativni& iz "azloga to oni koji znaju ne govo"e3 oni koji govo"e ne znaju. 4ako ne &&nadomje taju)& oni i ne && ute) potpuno. 5 jedne st"ane& oni #i voljeli da podijele svoje "azumijevanje sa d"ugima. Ali& s d"uge st"ane& u#je.eni su u kona$nu jalovost "ije$i& a jo su i pod dogovo"nom o#avezom da ne "azmat"aju izvjesne aspekte svoje za"e.enosti. 5kloni su& stoga& da zauzmu tipi$no azijski stav &&Do.i i saznaj za se#e). Ali je nau$no o"ijenti"an %apadnjak& s "azlogom& op"ezan i skepti$an pa voli da zna u ta se &&upu ta). On je potpuno svjestan da je um sposo#an za samoo#manu& za odlazak na mjesta gdje ulaz nije mogu! ako se

k"iti$ki stav ne ostavi kod v"ata. Azijati su toliko skloni da p"ezi"u takav p"ilaz& a njihovi pokloni'i na %apadu $ak i vi e& da p"opu taju da nau$nom ispitiva$u ka(u mnoge stva"i koje su do#"ano dio ljudske mo!i govo"a i umnog poimanja. %#og toga je pisati o zenu isto toliko p"o#lemati$no za vanjskog& &&o#jektivnog) posmat"a$a koliko i za unut"a njeg& &&su#jektivnog) u$enika. * "azli$itim situa'ijama nalazio sam se sa o#je st"ane dileme. D"u(io sam se i p"ou$avao ovaj p"edmet zajedno sa &&o#jektivnim posmat"a$ima) i u#je.en sam da& i po"ed svih njihovih v"lina& ne shva!aju su tinu pa jedu jelovnik umjesto same ve$e"e. /io sam& tako.e"& i unuta" t"adi'ionalne hije"a"hije - ne zena - i podjednako sam u#je.en da sa te ta$ke $ovjek ne zna koju ve$e"u jede. * tom polo(aju $ovjek& tehni$ki& postaje &&idiot)& to !e "e!i& #ez komunika'ije sa onima koji ne p"ipadaju istom soju. Podjednako je opasno i #esmisleno da na svijet #ude g"upa zajedni'a koje se me.uso#no isklju$uju. To pose#no va(i za velike kultu"e 4stoka i %apada gdje su mogu!nosti za

komunika'iju naj#ogatije& a opasnosti od p"oma aja komunika'ije najgo"e. ;ao $ovjek koji je p"oveo ne to vi e od dvadeset godina poku avaju!i da 4stok p"otuma$i %apadu& sve vi e sam u#je.en da p"i tuma$enju +enomena kakav je zen mo"a postojati jedan p"in'ip koji !e se slijediti. 5 jedne st"ane& neophodno je #iti #lagonaklon& kao to t"e#a li$no ekspe"imenti"ati takvim na$inom (ivota do k"ajnjih g"ani'a mogu!nosti. 5 d"uge st"ane& $ovjek se mo"a odup"ijeti svakom isku enju da se &&p"id"u(i o"ganiza'iji)& da se p"eda njenim institu'ionalizi"anim o#avezama. * takvom p"ijateljskom neut"alnom polo(aju pogodni smo za od#ijanje s o#je st"ane. Ali& u najgo"em slu$aju& na e pog"e no postavljanje tje"a ih da se iz"aze jasnije. 2e" odnos izme.u dva stava postaje daleko jasniji kad postoji t"e!i sa kojim se mogu uspo"editi. Tako da& $ak i ako ova studija zena nije vi e do iz"az stava koji nije ni zen niti ne to zapadnja$ko& ona !e #a"em #iti ta t"e!a ta$ka za uput. ;ako #ilo& nema sumnje da osnovni stav zena od#ija da #ude o"ganizi"an& da postane isklju$ivo vlasni tvo #ilo koje institu'ije. Ako ista na ovom svijetu p"evazilazi "elativnosti kultu"nog uslovljavanja& onda je to zen - kojim god imenom ga nazvali. To je onaj p"avi "azlog to zen nije #io institu'ionalizi"an& a $injeni'a je da su mnogi od njegovih poklonika u p"o losti #ili &&unive"zalni individualisti= koji nikad nisu postali $lanovi

neke zen o"ganiza'ije i nikad nisu t"a(ili p"iznanje #ilo kojeg +o"malnog auto"iteta. To je& dakle& moj stav u odnosu na zen - a osje!am da t"e#a #iti isk"en p"ema $itao'u danas kad ima toliko (udnje za ak"editivima& ili &&kvali+ika'ijama). ,e mogu se p"edstaviti kao zenista& $ak ni kao #udista& je" #i meni to izgledalo kao poku aj da se spakuje i p"ilijepi naljepni'a na ne#o. ,e mogu se p"edstaviti kao nau$ni$ki o#jektivan akademik& je" - u odnosu na zen - to mi izgleda kao p"ou$avanje pti$jeg poja pomo!u z#i"ke punjenih slavuja. ,e zahtjevam p"avo da govo"im o zenu. Pozivam se samo na zadovoljstvo koje sam imao p"ou$avaju!i njegovu lite"atu"u i posmat"aju!i njegovu umjetnost jo od djetinjstva& valjda& i na ono odu evljenje tokom ne+o"malnih sus"eta u 2apanu i ;ini sa putni'ima du( istog nepoplo$anog puta. Ova knjiga namijenjena je podjednako i lai'ima i onima koji se oz#iljnije #ave ovim p"edmetom& a nadam se da !e ovi p"ethodni #iti tole"antni p"ema ko"i tenju tehni$ke te"minologije i ostalog k"iti$kog apa"ata& izuzetno ko"isnog za sve koji (ele da ovu o#last ist"a(uju jo du#lje. ;njiga je podijeljena na dva dijela& s tim to se p"vi #avi pozadinom i histo"ijom zena& a d"ugi njegovim p"in'ipom i p"aksom.

4zvo"i in+o"ma'ije su t"ojaki. ;o"istio sam& p"vo& sko"o sve "adove o zenu o#javljene na ev"opskim jezi'ima. ,a"avno& znatno sam se slu(io "adovima p"o+eso"a D. T. 5uzukija& ali sam u isto v"ijeme nastojao da se ne oslanjam na njih p"evi e - ne z#og nekakvog nedostatka koji #i se na ao u njima& ve! zato to smat"am da $itao'i zaslu(uju ne to vi e& pomo!u svje(eg pogleda& nego to #i to #ilo o#i$no sa(imanje njegovih stavova. ,a d"ugom mjestu& zasnovao sam osnovni pogled na zen& ovde p"edstavljen& na pa(ljivom p"ou$avanju va(nijih "anih kineskih zapisa& pose#no o#"a!aju!i pa(nju na 9sin-hsin -ing& Van <hing >5ut"a estog pat"ija"ha?& @in-'hi @u& i ;u-tsunhsu Au-lu. -oje znanje kineskog jezika iz Tang dinastije svakako nije dovoljno da #ih se #avio tananijim djelovima te knji(evnosti& ali je dovoljno& vje"ujem& da do.em do onog to t"a(im& a to je jasan pogled na

osnovnu dokt"inu. * svemu ovome moje napo"e uveliko su potpomagali kolege i ist"a(iva$i p"i Ame"i$koj akademiji za azijske studije& a pose#no (elim da se zahvalim p"o+eso"ima 5a#"ou 9asegaBi i Gimingu 5hienu& D" Paulu i D" GeC"gu Dungu& D" D"ede"i'ku 9ongu& g. <ha"lesu Ai'ku i g. ;azumitsuu ;atou& sve!eniku kole 5oto-zena. T"e!e& podatke sam do#ijao tokom velikog #"oja sus"eta sa u$iteljima i studentima zena tokom vi e od dvadeset godina... -ill Valle:& <ali+o"nia Alan W. Watts EFGH

PRV4 D4O PO%AD4,A 4

945TOR42A

D4@O%OD42A TAOA %en #udizam je na'in i pogled na zivot koji ne p"ipada ni jednoj od +o"malnih katego"ija sav"emene zapadnja'ke misli. On nije ni "eligija ni +ilozo+ija3 on

nije psihologija ili v"sta nauke. On je p"ime" onoga sto je u 4ndiji i ;ini poznato kao &&put oslo#odenja) i& u to"n pogledu& sli'an je taoizmu& vedanti& i jogi. ;ao sto 'e u#"zo postati

o'igledno& put oslo#odenja ne moze imati pozitivnu de+ini'iju. On mo"a #iti nagovesten time sto 'emo "e'i sta on nije& sli'no na'inu na koji vaja" otk"iva +igu"u time sto otklanja deli'e

kamena od 'elog #loka. 4sto"ijski& zen se moze posmat"ati kao ispunjenje duge t"adi'ije indijske i kineske kultu"e& p"emda& zap"avo& daleko vise kineski nego indijski& a& od dvanaestog

se stole'a du#oko i najk"eativnije uko"enio u kultu"i 2apana. ;ao plod ovih velikih kultu"a& i kao jedinstven i pose#no pou'an p"i me" puta oslo#odenja& zen je jedan od najd"ago'enijih

poklona Azije svetu. I Po"eklo zena je isto toliko taoisti'ko koliko i #udisti'ko& a& posto mu je oso#enost tako 'udesno kineska& mozda je naj#olje zapo'eti ist"azivanje njegovog

kineskog po"ekla J ilust"uju'i& u isto v"eme& sta se misli pod putem oslo#odenja& p"ime"om taoizma. Veliki deo potesko'a i misti+ika'ija koje zen postavlja p"ed studenta sa

%apada "ezultat je njegovog nepoznavanja kineskih na'ina misljenja koji se zapanjuju'e "azlikuju od nasih i koji su& up+avo s tog "azloga& od pose#ne v"ednosti za nas ako zelimo da zauzmemo

k"iti'ki stav nasp"am nasih EG

sopstvenih ideja. P"o#lem& ovde& nije samo ovladati d"uk'i jim idejama& onima koje se od nasih "azlikuju kao& "e'imo& ;antove teo"ije od Des'a"tesovih& ili kalvinisti'ke od kato li'kih. P"o#lem je uo'iti "azlike medu osnovnim p"emisama misli i u samim metodama misljenja& a ove

se tako 'esto p"e vidaju da je nase tuma'enje kineske +ilozo+ije sklono p"o jek'iji ka"akte"isti'no zapadnja'kih ideja na kinesku te"mi nologiju. Ovo je neiz#ezan ust"# p"i p"ou'avanj u azijske +ilozo+ije uz pomo' 'isto lite"a"nih metoda nase nauke& je" "e 'i mogu #iti

komunikativne samo izmedu onih koji dele sli' -na iskustva. Ovim se ne ide tako daleko da se tv"di kako jedan toliko #ogat i suptilan jezik kakav je engleski jednostavno ne moze da iz"azi kineske ideje. ,ap"otiv& njime se moze "e'i mnogo vise no sto su neki izu'avao'i zena i taoizma&

;inezi i 2apan 'i& ve"ovali da je mogu'e& a njihovo poznavanje egleskog je zika #ilo je na zavidnom nivou. Potesko'a ne lezi toliko u jeziku koliko u misaonim o#"as'ima koji su oduvek smat"a ni neodvojivima od akademskog i nau'nog p"ilaza p"edme tu. ,epodesnost

tih o#"aza'a za takve p"edmete kao sto su taoizam i zen u mnogome je stvo"ila utisak da je &&o"ijentalni & titeta. u"n) miste"iozan& i"a'ionalan& i nedoku'iv. ,adalje& ne mo +e P "amo smat"ati da su te stva"i toliko pose#no kineske ili ja K ko' panske da ne #i #ilo dodi"nih ta'aka

ni sa 'im iz nase kultu doe "e. ;oliko god #ilo ta'no da ni jedan od +o"malnih odeljaka L B zapadne nauke i misli ne odgova"a putu oslo#odenja& divna L V stu dija R. 9. /l: tha %e n u engl esk oj k njize vn ost i jasn o je 3 # pokazala da su osnovni uvidi zena unive"zalni. i n7.-.. Razlog s

kojeg taoizam i zen p"edstavljaju& na p"vi poj daij'. 4 gled& takvu zagonetku za zapadni um jeste to sto mi imamo . si3K E ) 7 sku'en pogled na ljudsko saznanje. %a nas je sko"o sve zna - j 4 nje ono sto #i jedan taoista nazvao konven'ionalni m zna- j " njem& je" mi ne

smat"amo d a nesto znamo ako to ne moze *gtE mo se#i p"edstaviti "e'ima& ili nekim d"ugim sistemom ko iI;v doi ako nven'ionalnih znakova& kak vi su matemati'ka ili muzi'ka uloee. i. not a'ij a. T ak vo zn anj e n azi va s e k on ve n'i o nal ni m& je" su kodovizak o mu n i k a ' i j ustva"d"us

tvenogdog o v o " a . /a s kao sto 4judi koji govo"e jednim jezikom imaju p"e'utne do govo"e u pogledu od"edenih "e'i za od"edene stva"i& tako i 'lanovi svakog d"ustva i svgjte kultu"e.jesu ujedinjeni veza i ma komunika'ije koja se zasniva na svakov"snim dogovo"ii ma o klasi+ika'iji i

v"ednovanju delanja i stva"i. 5toga je zadatak o#"azovanja da u'ini dete pogodnim da zivi u d"ustvu& navode'i ga da u'i i p"ihvati njegove kodove J p"avila i konven'ije komunika'ije putem kojih se d"us tvo od"zava. P"vo je tu govo"ni jezik. Dete se u'i da p"ihvati #e ide" E H

"

&&d"vo) a ne &&+"tz) kao dogovo"en znak za ono >pokazuje mu se o#jekt?. ,emamo potesko'a da shvatimo da je "e' &&d"vo) stva" konven'ije. Ono sto je daleko manje o'igledno jeste da konven'ija up"avlja i opisom stva"i kojoj se ta "e' p"ipaja. 2e" dete mo"a nau'iti ne samo koje "e'i stoje za koje stva"i& ve' i na'in na koji se njegova kultu"a p"e'utno slozila da odeli stva"i jednu od d"uge& da ozna'i g"ani'e unuta" naseg svakodnevnog iskustva. Tako nau'na konven'ija od"eduje da li 'e jegulja #iti "i#a ili zmija& a g"amati'ka konven'ija odlu'uje o tome da li 'e jedno iskustvo #iti nazvano o#jektom ili dogadajem& odnosno ak'ijom. ;oliko su takve konven'ije a"#it"a"ne moze se videti iz ovog pitanja7 &&5ta se desava sa mojom pesni'om >imeni'ao#jekt? kad otvo"im saku8) O#jekt 'udesno is'ezava je" je jedna ak'ija p"ik"ivena delom govo"a koji se o#i'no p"ipisuje nekoj stva"iM * engleskom jeziku su "azlike izmedu stva"i i ak'ija jasno& ako i ne uvek ligi'ki& odeljene& ali veliki #"oj kineskih "e'i sluzi i za imeni'e i za glagole J tako da onaj ko "azmislja na kineskom nema potesko'a da sagleda kako su o#jekti takode i dogadaji& da je nas svet z#i" p"o'esa& p"e nego entiteta. Po"ed jezika& dete mo"a da p"ihvati i mnoge d"uge +o"me kodova. 2e" neophodnosti zajedni'kog zivljenja zahtevaju dogovo" u pogledu kodova zakona i mo"ala& etike'ije i umetnosti& tezina& me"a i #"ojeva i& nadasve& uloga. 4mali #ismo

potesko'a p"i meduso#nom komuni'i"anju ako se ne #ismo identi+ikovali u te"minima uloga J ota'& u'itelj& "adnik& umetnik& &&o#i'an momak)& gospodin& spo"tista& i tako dalje. * me"i u kojoj se#e identi+ikujemo sa nekim od ovih ste"eotipa i p"avilima ponasanja koja im se p"ipisuju dozivljavamo da mi jesmo neko& je" ljudi oko nas imaju manje potesko'a da nas p"ihvate J osnosno& da nas identi+ikuju i osete da smo &&pod kont"olom). 5us"et izmedu dva neznan'a u gostima kod nekog t"e'eg uvek je pomalo z#unjuju'i ako doma'in& p"@upoznavanju& nije identi+ikovao njihove uloge& je" ni jedan ne zna koja p"avila konve"za'ije i ak'ije t"e#a slediti. 2os jednom& lako je sagledati konven'ionalni ka"akte" uloga. 2e" 'ovek koji je otaIisto tako moze #iti i dokto"& ili umetnik& #as kao i sluz#enik i #"at. 4 o'igledno je da 'e& 'ak i ukupan z#i" ovih naziva za uloge& #iti nedovoljan za odgova"aju'i opis samog 'oveka& iako ga moze postaviti u izvesne opste klasi+ika'ije. Ali konven'ije koje od"eduju ljudski identitet tananije su i daleko manje o'igledne nego ove. -i u'imo& v"lo pomno& mada mnogo manje ekspli'itno& da se#e identi+ikujemo sa jednim podjednako konven'ionalnim EN

pogledom na &&mene samog). 2e" je konven'ionalno &&sopstvo) ili &&li'nost) uglavnom slozeno od isto"ije& koja se sastoji od oda#"anih se'anja& a nastaje od t"enutka "adanja. P"ema konven'iji& ja nisam jednostavno ono sto 'inim sada. 2a sam isto tako i ono sto sam u'inio nekad& a moja konven'ionalno izdata ve"zija moje p"oslosti sa'injena je tako da izgleda sko"o stva"nije &&ja) nego ono sto sam u ovom t"enutku. 2e" ono sto jajesam izgleda tako p"olazno i nedodi"ljivo& a ono sto sam #io je utv"deno i kona'no. To je 'v"sta osnova za p"edvidanje sta 'u #iti u #udu'nosti& i tako p"oizlazi da sam #lize identi+ikovan sa ne'im sto vise ne postoji nego sa onim sto t"enutno jesteM Vazno je uvideti da se'anja i p"osli dogadaji koji sa'injavaju 'ovekov isto"ijski identitet nisu vise do o#zi". 4z p"ave #eskona'nosti dogadaja i dozivljaja neki se oda#i"aju J apst"ahuju J kao vazni& a i ta vaznost je& na"avno& od"edena konven'ionalnim standa"dima. 2e" je sama p"i"oda konven'ionalnog znanja da je to sistem apst"ak'ija. Ono se sastoji od znakova i sim#ola kojima se stva"i i dogadaji svode na opste kontu"e& kao sto kineski znakjen stoji za "e' &&'ovek)& #udu'i k"ajnje pojednostavljenje i uopstavanje ljudskog o#lika. 4sto vazi i za "e'i koje nisu ideog"a+i. ,ase "e'i &&'ovek)& &&"i#a)& &&zvezda)& &&'vet)& &&t"'ati)& &&"asti)& sve ozna'avaju klase o#jekata ili dogadaja koji se mogu p"epoznati kao 'lanovi klase po v"lo p"ostim at"i#utima& apst"ahovanim iz ukupnog slozaja samih stva"i. Apst"ahovanje je& stoga& sko"o neophodno za komunika'iju& je" nam omogu'uje da svoje dozivljaje p"edstavimo jednostavnim i hit"im &&zahvatima) uma. ;ad kazemo da mozemo misliti samo na jednu stva" u datom t"enutku& to je kao da kazemo da se Tihi okean ne moze popiti

jednim gutljajem. -o"a se uzimati posudom i gutati deo podeo. Apst"ak'ije i konven'ionalni zna'i su kao ta posuda3 oni svode dozivaljaj na dovoljno p"oste jedini'e da se mogu shvatiti jedna po jedna. ,a sli'an na'in se k"iva linija me"i tako sto se svodi na sled k"atkih duzi& ili tako sto se uzimaju u o#zi" kvad"ati'i g"a+i'kog papi"a kojima se ona p"uza& D"ugi p"ime" za isti p"o'es su novinska +otog"a+ija i televizijska t"ansmisija. * p"vom je slu'aju p"i"odna s'ena "ep"odukovana u te"minima svetlih i tamnih ta'aka "aspo"edenih po "esetkastom ili m"ezastom o#"as'u& tako da ostavljaju opsti utisak '"no-#ele +otog"a+ije ako se posmat"a #ez lupe. -a koliko izgledala kao o"iginalni p"izo"& to je samo "ekonstuk'ija s'ene u te"minima ta'ki'a& #as kao sto su konven'ionalne "e'i i misli "ekonst"uk'ija dozivaljaj a u te"miEO "iti? doi" 'm. koi" svaK" da ". LPI Lkl usn za i s"'. "hi ma3 siv.

nima apst"aktnih znakova. <ak jos slj'nije misaonom p"o'esu& televizijska kame"a p"enosi p"izo" iz p"i"ode u te"minima linea"ne se"ije impulsa koji se "asp"osti"u duz p"ovodnika. ,a taj na'in& putem konven'ionalnih znakova ovog tipa& komunika'ija nam p"uza apst"aktni p"evod& po p"in'ipu jedan po jedan& unive"zuma u kojem se stva"i dogadaju po p"in'ipu sve odjednom J unive"zuma 'ija konk"etna stva"nost uvek izmi'e sav"senom opisu u ovim apst"aktnim te"minima. 5av"sen opis si'usne 'esti'e peska zahtevao #i #esk"ajno mnogo v"emena& je" #i 'ovek nio"ao da o#jasni svaku ta'ki'u njene zap"emine. @inea"ni ka"akte" govo"a i misli& po p"in'ipu jedan po jedan& pose#no je p"imetan u svim jezi'ima koji ko"iste az#uku& p"edstavljaju'i iskustvo dugim nizovima slova. ,ije jednostavno "e'i zasto mo"amo komuni'i"ati sa d"ugim >govo"iti? i sa samim so#om >misliti? ovim jedan-po-jedan metodom. %ivot sam ne odvija se na ovaj neskladan& linea"an na'in& a nas o"ganizam ne #i p"eziveo ni t"enutak ako #i se#e kont"olisao time sto #i o#"a'ao paznju na svaki udisaj& na svaki otku'aj s"'a& i na svaki ne"vni impuls. Ali& ako zelimo da nademo neko o#jasnjenje za ovu ka"akte"istiku misli& 'ulo vida nam nudi sugestivnu analogiju. -i imamo dva tipa videnja J 'ent"alni i pe"i+e"ni& nesto kao "e+lekto" koji #a'a

usme"en snop ili "asuto svetlo. <ent"alno videnje ko"istimo za p"e'izan "ad& kao kad 'itamo& p"i 'emu nam se o'i us"eds"eduju na jedan mali p"osto"& #as kap kad "e+lekto" usme "imo na jedan o#jekt. Pe"i+e"no videnje manje je svesno& manje jasno. ;o"istimo ga kad gledamo no'u& ili kad &&podsvesno) p"ime'ujemo o#jekte i pok"ete koji nisu u polju iz"avnog 'ent"alnog videnja. ,asup"ot malom p"osto"u pod snopom svetlosti& njime se vide mnoge stva"i u isto v"eme. 4ma& zna'i& neke analogije J a mozdai vise do samo analogije J izmedu 'ent"alnog videnja i svesti& misljenja po p"in'ipu jedan po jedan& i izmedu pe"i+e"nog videnja i p"ili'no miste"ioznog p"o'esa koji omogu'uje da "egulisemo neve"ovatnu slozenost o"ganizma a da o tome uopste ne mislimo. T"e#alo #i p"imetiti& nadalje& da svoj o"ganizam nazivamo slozenim& sto je "ezultat pokusaja da ga shvatimo u te"minima linea"ne misli& "e'i i kon'epta. Ali slozenost nije tiliko u nasem o"ganizmu& koliko u zadatku da ga shvatimo ovim s"edstvima misljenja. To je kao kad pokusavamo da "azaznamo o#"ise u p"ost"anoj so#i uz pomo' jednog jedinog z"aka svetlosti. To je isto toliko komplikovano kao kad pokusavamo da pijemo vodu viljuskom umesto iz solje. EF

* to"n pogledu kineski pisani jezik ima izvesni h p"ednosti nad nasim i mozda ukazuje na d"uga'iji na'in misljenja. 4 on je linea"an& i on je niz apst"ak'ija koje se p"imaju jedna po jedna3 ali su njegovi pisani zna'i nesto #lizi zivotu nego "e'i sastavljene od slova& je" oni su u sustini slike a& kako to kineska poslovi'a kaze& 2ednom pokazati vise v"edi nego sto puta kazati). *po"edite& na p"ime"& s kojom lako'om 'ete nekom pokazati kako da veze komplikovan 'vo" i ka kve 'ete potesko'e imati ako mu o#jasnjavate& kako se to "adi& samo "e'ima. Opsta tenden'ija zapadnog uma sada jeste ose'anje da ne mozemo shvatiti ono sto ne mozemo p"edstaviti& sto ne mo zemo komuni'i"ati& linea"nim zna'ima J misljenjem. -i smo kao oni sto po za#avama sede u 'osku i ne mogu da na u'e neku ig"u ako im neko ne na'"ta dijag" am pok"eta& kao oni koji to ne mogu &&da uhvate po ose'anju). ;o zna z#og 'ega& mi ne ve"ujemo i ne ko"istimo u potpunosti &&pe"i+e"no videnje) uma. -uziku u'imo& na p"ime"& tako sto 'eo opseg tona i "itma og"ani'avamo nota'ijom +iksi"anih tonalnih i "itmi'kih inte"vala J nota'ijom kojpm se ne moze p"edstaviti o"ijentalna muzika. A o"ijentalni muzi'a" ima samo g"u#u nota'iju koja mu sluzi kao podsetnik za melodiju. On muziku u'i ne 'itaju'i note& ve' slusaju'i izved#ii u'itelja& hvataju'i to &&ose'anje)& i kopi"aju'i ga& a to mu omogu'uje da dostigne "itmi'ku i tonalnu uzvisenost "avnu samo onoj kod dzez muzi'a"a na %apadu& koji imaju isti p"ilaz muzi'i. ,e tv"dim da zapadnja'i jednostavno ne ko"iste &&pe"i+e" ni u"n). ;ao ljudi& ko"istimo ga sve v"eme& a s vaki umetnik& zanatlija& atleti'a" uvodi u ig"u i neku pose#nu '"tu svoje sposo#nosti. Ali&

akademski i +ilozo+ski& to se ne postuje. -i tek s mukom nazi"emo njegove mogu'nosti& a "etko nam& mozda nikad& padne na um da je jedna od najvaznijih ko"isti od njega #as to &&saznanje stva"nosti) koje pokusava mo da dostignemo putem nezg"apnih p"o"a'una teologije& meta+izike& i logi'kog zaklju'ivanja. Ako se osv"nemo na sta"o kinesko d"ustvo& na'i 'emo da dva &&+ilozo+ska) p"edanja ig"aju komplementa"nu ulogu J kon+u'ijanstvo i taoizam. *opsteno govo"e'i& p"vi se #avi jezi'kim& eti'kim& p"avnim& i "itualnim konven'ijama koje d"ustvu o#ez#eduje sistem za komunika'iju. ;on+u'ijans tvo se& d"ugim "e'ima& #avi konven'ionalnim znanjem& a u njegovom k"ilu de'a se vaspitaju tako da se njihove& p"vo#itno svojevoljne i 'udljive p"i"ode& dovede u sklad sa P"o k"ustovom posteljom d"ustvenog "eda. Pojedina' de+inise se#e i svoje mesto u d"ustvu u te" minima +o" mule kon+u'i janstva. QP don&-. 'ion&7limeR nog miiij" iod de s zn in nekad sve' zma mo kih j' p diM su" L lu'ija p"S izgovo "T se nikad

Taoizam& s d"uge st"ane& o#i'no je 'ilj kojem st"eme sta"iji ljudi& a pose#no oni koji se povla'e iz aktivnog zivota u zajedni'i. ,jihovo povla'enje iz d"ustva neka je v"sta spoljasnjeg sim#ola za unut"asnje oslo#odenje od.veza konven'ionalnih o#"aza'a misli i delanja& je" se taoizam #avi nekonven'ionalnim znanjem& "azumevanjem zivota nepos"edno& umesto u apst"aktnim& linea"nim te"minima "ep"ezenta'ionog misljenja. ;on+u'ijanstvo& dakle& v"si nadzo" nad d"ustveno neophodnim zadatkom da se p"vo#itna spontanost zivota podvede silom pod k"uta p"avila konven'ije J zadatak koji ne zna'i samo suko# i #ol& ve' i gu#itak te pose#ne p"i"odnosti i nesamosvesti z#og kojih su de'a tako omiljena& a koju ponekad sve'i i mud"a'i uspevaju da pov"ate. 5v"ha je taoizma da "as'ini neiz#eznu stetu od sistematske o#uke i ne samo da vaspostavi& ve' i da "azvije p"vo#itnu spontanost& koja se naziva tzu-jan ili &&takva sopstvenost). 2e" je spontanost deteta ipak detinjasta& kao i sve ostalo kod de'e. O#"azovanje podst"ekava "igidnost& ne spontanost. ;od nekih je ljudi taj suko# izmedu d"ustvene konven'ije i potisnute spontanosti tako silovit da se ispoljava kao zlo'in& ludilo& neu"oza& a sve je to 'ena koju pla'amo za& ina'e& nesumnjive p"ednosti "eda. Ali se taoizam ni u kom slu'aju ne+ sme shvatiti kao

"evolu'ija p"otiv konven'ije& iako je ponekad #io ko"is'en kao izgovo" za "evolu'iju. Taoizam je put oslo#odenja& do njega se nikad ne dolazi putem "evolu'ije& a po zlu je 'uveno da ve'ina "evolu'ija uspostavlja jos go"u ti"aniju od one koju unistava. /iti 5lo#odan od konven'ije ne zna'i odgu"nuti je s p"ez"enjem& ve' ne dopustiti da te ona zava"a. To zna'i #iti sposo#an da je isko"istis kao inst"ument& namesto da #u-des isko"is'en. %apad nema p"iznatu institu'iju koja #i odgova"ala taoizmu& posto nasa he#"ejsko-h"is'anska t"adi'ija izjedna'ava Apsolutno-/oga J sa mo"alnim i logi'kim "edom konven'ije. To je sko"o najve'a d"ustvena katast"o+a& je" time se d"ustveni "ed opte"e'uje p"ete"anim auto"itetom& a to t"azi #as onakve "evolu'ije p"otiv "eligije i t"adi'ije koje su tako ka"akte"isti'ne za isto"iji %apada. 2edna je stva" osetiti da smo u suko#u sa d"ustveno sank'ionisanom konven'ijom& a sasvim d"uga #iti u zavadi sa samim ko"enom i osnovom zivota& sa samim Apsolutom. Ovo potonje ose'anje uzgaja ose'anje k"ivi'e koje je toliko naopako da mo"a dovesti #ilo do po#ijanja sopstvene p"i"ode& ili do od#a'ivanja /oga. ;ako je p"va od ovih mogu'nosti na k"aju k"ajeva nemogu'a J kao kad #ismo zvakali sopstvene zu#e J d"uga postaje neiz#e

zna& gde takva olaksavaju'a s"edstva kao sto je ispovest postaju nedejstvena. Po p"i"odi "evolu'ija& "evolu'ija p"otiv /oga ustupa mesto go"oj ti"aniji apsolutisti'ke d"zave J go"oj je" ne moze& 'ak& ni op"ostiti& a i zato sto ne p"iznaje nista do mo' svoje ju"isdik'ije. 2e"& iako je ovo potonje vazilo i za /oga& njegov svetovni p"edstavnik& <"kva& uvek je #ila sp"emna da p"ihvati da J mada su zakoni /ozji neizmenljivi J niko ne moze da se usudi i p"etpostavi g"ani'e njego:e milosti. ;ada p"esto Apsoluta ostane p"azan& "elativnost ga uzu"pi"a i time 'ini akt stva"ne idolat"ije& stva"ne pog"de /oga J apsolutizuju'i kon'ept& konven'ionalnu apst"ak'iju. Ali& malo ima ve"ovatno'e da #i p"esto ostao p"azan da& na neki na'in& on to ve' nije #ioKJ da je t"adi'ija na %apadu posedovala neki na'in da pozna Apsolutno nepos"edno& s one st"ane te"mina konven'ionalnog "eda. ;ao sto znamo& sama "e' &&Apsolut) navodi nas da pomislimo na nesto apst"aktno i kon'eptualno& kao sto je &&<isto /i'e). 5ama nasa ideja o &&duhu)& nasup"ot &&mate"iji)& izgleda da je #liza apst"aktnom nego konk"etnom. Ali se kod taoizma& kao i kod d"ugih puteva oslo#adanja& Apsolutno nikad ne sme& #"kati sa apst"aktnim. 5 d"uge st"ane& ako kazemo da je Tao& kako se poslednja 5tva"nost naziva& konk"etan vi5e nego apst"aktan& to nas moze dovesti u jos ve'u z#"ku& je" smo navikli da konk"etno povezujemo sa mate"ijalnim& -+izioloskim& #ioloskim& i p"i"odnim& za "azliku od natp"i"odnog. Ali su& sa taoisti'ke i #udisti'ke ta'ke gledista& ovo jos uvek te"mini za konven'ionalne i apst"aktne s+e"e znanja. /iologija i +iziologija su& na p"ime"& tipovi znanja koji stva"ni svet p"edstavljaju u te"minima sopstvenih apst"aktnih katego"ija. One me"e i klasi+ikuju taj svet na na'in koji odgova"a pose#noj upot"e#i za njihove pot"e#e& nesto sli'no onom kako geometa" "adi sa zemljom u te"minima a"a& kao p"eduzima' sa kamionima i tonama& a geolog sa tipom hemijske st"uktu"e. Re'i da konk"etna stva"nost ljudskog o"ganizma:este +izioloska isto je kao "e'i da zemlja:Keste toliko i toliko tona i a"a. A "e'i da je ta stva"nost p"i"odna

dovoljno je ta'na& ako time mislimo da je spontana >tzu-jan? ili natu"a natu"ans. Ali je sasvim neta'no ako mislimo na natu"a natu"ata& to jest& p"i"oda klasi+ikovana& so"ti"ana na &&p"i"ode)& kao kad pitamo7 &&;akva je p"i"oda ove stva"i8) * ovom smislu te "e'i mo"amo misliti na &&nau'ni natu"alizam)& a ta dokt"ina nema ni'eg zajedni'kog sa natu"alizmom taoizma. 5toga& da #ismo donekle shvatili sta je otp"ilike taoizam& mo"amo #iti #a"em p"ip"avni da p"ihvatimo mogu'nost pogleda na svet koji nije konven'ionalan& nekog znanja koje nije sad"zaj nase pov"sne svesti& koja moze saznati stva"nost samo u o#liku jedne apst"ak'ije >ili misli& na kineskom nie"i? u jednoj jedini'i v"emena. ,e #i t"e#alo da #ude neke p"ave potesko'e p"i to"n& je" mi ve' p"ihvatamo da &&znamo) kako da pok"e'emo "uke& kako da donesemo neku odluku& ili kako da disemo& iako 'emo "e'ima tesko uopste o#jasniti kako to "adimo. %namo kako to da u"adimo zato sto to jednostavno "adimoM Taoizam je nastavak te v"ste znanja& p"oduzetak koji nam p"uza sasvim "azli'it pogled na nas same od onog na koji smo konven'ionalno navikli& i to pogled koji oslo#ada ljudski u"n og"ani'avaju'e identi+ika'ije sa apst"aktnim egom. Po t"adi'iji& za'etnik taoizma& @ao-'e& #io je sta"iji sav"emenik ;ung Du-'ea& ;on+u'ija& koji je um"o UNF. p. n. e.E? %a @ao-'ea se smat"a da je napisao Tao Te <hing& k"atku knjigu a+o"izama& postavljaju'i time p"in'ipe Taoa i njegove mo'i& ili v"line >Te?. Ali& t"adi'ionalna kineska +ilozo+ija p"ipisuje i taoizam i kon+u'ijanizam jos "anijim izvo"ima& delu koje lezi u temelju kineske misli i kultu"e& koje se javilo negde izmedu VPPP i EQPP g. p. n. e. To jel<hing& ili ;njiga p"omena. R W 4<hingje& naizgled& knjiga p"o"o'anstava. Ona se sastoji od p"o"i'anja zasnovanih na sezdeset i 'eti"i apst"aktnih likova& od kojih se svaki sastoji od sest '"ta. <"te su dvojake J "astavljene >negativne? i ne"astavljene

>pozitivne? J a likovi od sest '"ta& ili heksag"ami& ve"uje se da se zasnivaju na "azli'itim na'inima na koje se ko"nja'in oklop "astavlja kad se zag"eva.Q? Ovo se dovodi u vezu sa p"asta"im metodom p"o"okovanja kada je p"o"ok #usio "upu na zadnjem delu ko"nja'ine skoljke& zag"evao je& a onda p"edskazivao #udu'nost po nap"slinama na skolj'i& v"lo sli'no hi"omantistima koji to "adi po linijama na dlanu. ,a"avno& ove nap"sliI -ode"na nauka dovodi u sumnju i datum i identitet @ao-'ea& ali je tesko "e'i da li je to samo vid mode& posto se pov"emeno javlja sumnja u postojanje velikih mud"a'a i dovodi u pitanje pe"iod njihove sta"osti. P"ise'amo se sli'nih sumnji u vezi 4susa i /ude. Postoje neki oz#iljni a"gumenti u pogledu kasnijeg datuma& ali je naj#olje zad"zati t"adi'ionalni datum dok se dokazi za sup"otno ne pokazu ve"odostojnijim. Vidi& Dung 2u -lan& to"n 4& st". ENP-NH. >&&4sto"ija kineske +ilozo+ije)& &&,olit)& /eog"ad& E FNN& u p"evodu /"anka Vu'i'evi'a. Tp. p.T? RI ;od nas izdao &&Vuk ;a"adzi')& /eog"ad& E FOP& u p"evodu Davida Al#aha"ija. >p. p.? Q I Dung 2u-lan& to"n 4& st". VNF-OP. QV

ne #ile su izuzetno komplikovane i ve"uje se da su ovih se zdeset 'eti"i heksag"ama up"os'ena klasi+ika'ija "azli'itih o#lika tih nap"slina. Ve' vekovima se vise ne ko"isti ko"nja'ina skoljka& a heksag"am koji odgova"a t"enutku u kojem se postavlja pitanje p"o"o'istu od"eduje se slu'ajnim "aspo "edom jednog kompleta od pedeset sta#ljika hajdu'ke t"a ve. Ali& st"u'njak za T <hing ne mo"a o#avezno da ko"isti skoljku komja'e ili sta#ljike hajdu'ke t"ave. On moze &&vi deti) heksag"am #ilo gde J u slu'ajnom "aspo"edu 'vetova u #uketu& u p"edmetima "asutim po stolu& u p"i"odnim sa"a ma na o#lutku. -ode"ni psiholog p"epozna'e u ovom nesto sli'no Ro"s'ha'hovom testu u kojem se psiholosko stanje pa'ijenta p"o'enjuje po spontanim p"edstavama koje ovaj &&vidi) u slozenoj m"lji mastila. ;ada #i pa'ijent mogao da p"otuma'i svoje sopstvene p"ojek'ije na m"lju mastila& mo gao #i da do#ije ko"isne podatke o se#i& sto #i up"avl jalo njegovo #udu'e ponasanje. * vezi sa ovim& ne mozemo od #a'iti p"o"o'ansku umetnost T <hinga kao 'isto sujeve"je. %aista& jedan poklonik T <hinga mogao #i nas do#"o uzd"mati a"gumentom o "elativnim p"ednostima naseg na'i na donosenja vaznih odluka. -i ose'amo da odlu'ujemo "a'ionalno zato sto odluke zasnivamo na p"ikupljanju "ele vantnih podataka o datoj stva"i. ,e zavisimo od takvih t"i'a kao sto je slu'ajno #a'anje nov'i'a& "aspo"ed lis'a 'aja& ili nap"slina na skolj'i. A opet& moze nas upitati kako z namo kad smo p"ikupili dovoljno podataka na osnovu kojih 'emo odlu'iti. Ako smo dosledno &&nau'ni) p"i sakupljanju in+o" ma'ija za nasu odluku& t"e#a nam toliko v"emena da 'e 'as za delanje p"o'i mnogo p"e nego sto smo o#avili posao. Pa& ka ko ond a zn a mo ka d n a m j e do vol jno pod at a ka8 D a l i nam sama in+o"ma'ija govo"i da je dovoljno8 ,ap"otiv& #a vimo se sakupljanjem neophodnih podataka na "a'ionalan na'in& a onda& samo z#og

slutnje& ili zato sto smo se zamo"i li misle'i& ili zato sto je doslo v"eme da se odhj'i& mi delamo. On #i nas upitao& nije li to zavisiti isto toliko od &&i"elevant nih t"i'a) kao i kad #ismo #a'ali sta#ljike hajdu'ke t"ave. D"ugim "e'ima& &&"igo"ozno nau'ni) metod p"edvidanja #udu'nosti moze se p"imeniti samo u pose#nim slu'ajevima kada #"za ak'ija nije hitna& tamo gde su +akto"i u pitanju u mnogome mehani'ki& ili u tako og"ani'enim okolnostima da su t"ivijalne. Daleko ve'i #"oj nasih vaznih odluka zavisi j od &&slutnje) d"ugim "e'ima& od &&pe"i+e"nog videnja) uma. Odatle pouzdanost n asih odluka na k"aju zavisi od nase sposo#nosti da &&osetimo) situa'iju& od stepena u kojem je ovo &&pe"i+e"no videnje) "azvijeno. niuala& "adiu kao& ? stan izvo" la knjizi8 makoje ka +e"ni sav "aditi svega& Tao &&p"o'esa sL iliput.iiiX kaze7 PostojalK je #ilo mi ono delo svegapodi vem "t+ju 4 dalje7 &&-enia stastvenon 2e"& smisa" IDuvv'" QU 5vaki poklonik T <hinga to zna. On zna da knjiga sama ne sad"zi egzaktnu nauku& ve' je ko"istan alat sa kojim ee "aditi ako poseduje do#"u &&intui'iju)& E E E ako& kako #i on "ekao& jeste &&u Taou). %#og toga& 'ovek ne ide da posavetuje p"o"o'iste #ez isp"avne p"ip"eme& #ez p"imene p"opisanog

"ituala& tiho i do u sitni'u da #i doveo um u ono spokojno stanje gde &&intui'ija) deluje delotvo"nije. 4zgleda& zato& da izvo" taoizma& ako se nalazi u T <hingu& nije toliko u samoj knjizi koliko u na'inu na koji se ko"istila i u p"etpostavkama koje leze u njenoj potki. 2e" iskustvo u donosenju odluka putem intui'ije moze v"lo do#"o pokazati da ovaj &&pe"i+e"ni) aspekt uma naj#olje dolazi do iz"azaja kad ne pokusavamo da se upli'emo u njega& kad imamo pove"enja da 'e "aditi za se#e J tzu-jan& spontano& &&po se#i). 4 tako dolazimo do osnovnih p"in'ipa taoizma. Tu je& p"e svega& Tao J neYto sto se ne moze de+inisati& konk"etni &&p"o'es) sveta& Put zivota. ;ineska "e' zap"avo zna'i na'in ili put& a ponekad .&&govo"iti)& tako da p"vi "ed Tao Te <hinga sad"zi ig"u "e'i u vezi ta dva zna'enja7 Tao o home se moze govo"iti nije ve'ni Tao.I A9& pokusavaju'i #a" da nagovesti sta time misli& @ao-'e kaze7 Postojaloje nesto nejasno p"e pojave ne#a izemlje. ;ako je #ilo mi"noM ;ako p"aznol 5toji samo& nep"omenljivo3 ono dela posvuda& neumo"no. -oze se smat"ati majkom svega pod kapom ne#eskom. 2a mu ne znam ime& pa ga zo-vem "e'ju Tao. 4 dalje7 Tao je nesto "nutno i ne"azgovetno. ;ako ne"azlu'ivoM ;ako mutnol A ipak& sad"zi p"edstave. ;ako ne"azlu'iveM ;ako mutneM A ipak& sad"zi stva"i. ;ako zamagljeneM ;ako z#"kaneM A ipak& sad"zi mentalnu mo'. 4 posto je ta mo' najistinitija& 4ma pove"enja u njoj. &8-entalna mo') je <hing& "e' koja kom#inuje ideje o sustastvenom& tananom& psihi'kom ili duhovnom& i vestom. 2e"& smisao je& izgleda& da je Tao& kao sto ne'ija glava o'i-R? Du:vendak smat"a da tao u to v"eme nije zna'io &&govo"iti)& pa tako p"evodi ovo J &&Put koji se zaista moze smat"ati Putem nije stalni Put). To& zap"avo& izlazi na isto& je" ono na sta Du:vendak misli pod &&stalnim putem) +iksi"ani je kon'ept Taoa& t. j.&

de+ini'ija. 5ko"o svi d"ugi p"evodi o'i i kineski komentato"i uzimaju da d"ugi tao zna'i &&govo"iti). QG

ma izgleda kao nista a izvo" je inteligen'ije& inteligen'ija koja o#likuje svet vestinom koju mi ne mozemo doku'iti. Vazna "azlika izmedu Taoa i "asp"ost"anjene ideje o /ogu jeste ta da /og stva"a svet 'ine'i ga >Bei?& Tao ga stva"a &&ne 'injenjem) >Bu-Bei?& sto je p"i#lizno onom sto mi mislimo pod &&uzgajanjem). 2e"& na'injene stva"i su izdvojeni delovi sastavljeni u jedno& kao masine& ili stva"i o#likovene od spoljasnjosti ka unut"a& kao skulptu"e. Dok se uzgajane stva"i dele na delove& iz unut"asnjosti ka spoljasnosti. Posto p"i"odni unive"zum "adi uglavnom po p"in'ipu "asta& #ilo #i sasvim neo#i'no kineskom umu da se pita kako je stvo"en. Ako je svet stvo"en& #ilo #i& na"avno& nekog tu koji #i znao kako je stvo"en J koji #i mogao da o#jasni kako je sastavljen deo po deo& kao sto tehni'a" moze da o#jasni jednom po jednom "e'ju kako je sastavio masinu. Ali unive"zum koji "aste u potpunosti isklju'uje mogu'nost znanja o tome kako "aste u neumesnim te"minima misli i jezika& tako da ni jedan taoista ne #i ni sanjao da upita da li Tao zna kako stva"a svet. 2e" on se vlada u skladu sa spontanos'u& ne p"ema planu. @ao-'e kaze7 P"in'ip Taoa je spontanost. Ali& spontanost ni u kom slu'aju nije slepi& z#"kani nagon& 'ista snaga kap"i'a. Dilozo+ija og"ani'ena alte"nativama konven'ionalnog jezika nema na'ina da zamisli inteligen'iju koja ne "adi po planu& p"ema sledu >jedne po jedne? misli. 4pak& konk"etan dokaz takve inteligen'ije p"i "u'i nam je& u nasim sopstvenim nesmisleno o"ganizovanim telima.UIS 2e" Tao &&ne zna) kako stva"a svet& #as kao sto ni mi &&ne znamo) kako sklapamo svoj mozak. Po "e'ima velikog naslednika @ao-'ea& <uang-'ea7 5tva"i se p"ave svud oko nas& a niko ne zna otkuda. One izlaze& a niko ne vidi v"atni'e. @judi svi 'ene onaj deo znanja sto je poznat. Oni ne znaju kako da se domognu ,epoznatog da #i dosegli znanje. %a" to nije pog"esan put8GR ;onven'ionalni odnos onog koji zna p"ema onom znanom 'esto je onaj izmedu kont"olo"a i kont"oli"anog& a time gospoda"a p"ema sluzi. Tako da& dok je /og gospoda" uniK Go"nje je napisano p"e no sto sam video d"ugi to"n

majsto"ske ,auke i 'iviliza'ije u ;ini >5'ien'e and <ivilization in <hina? od 2osepha ,eedhama& gde on "asp"avlja o o"ganskoj p"i"odi kineske& a pose#no taoisti'ke kon'ep'ije unive"zuma. ,eedham takode ukazuje na sustinsku "azliku izmedu he#"ejsko-h"is'anskih i kineskih pogleda na p"i"odni zakon& s ti"n sto p"vi p"oizlaze iz &&"e'i) zakonodav'a& /oga& a potonji iz odnosa spontanih p"o'esa koji "ade po o"ganskom o#"as'u. G nes je& O" k. PK ; S 9. A. Giles& <huang-tzu& ;ell: i Walsh& 5hanghai& EFQH& st". VUG. QH ve"zuma& posto &&on zna o svemuM On znaM On znaM) J odnos izmedu Taoa p"ema onom sto stva"a sasvim je d"uga'i-jiVeliki Tao p"oti'e posvuda& i nalevo i nadesno. 5ve stva"i duguju mu postojanje& a on ih ne napusta. ,a svoja postignu'a ne polaze p"avo. On voli i gaji sve stva"i& ali ne gospodah nad njima. Po "asp"ost"anjenoj zapadnja'koj kon'ep'iji& /og je i samosazdan J sk"oz nask"oz jasan samom se#i& p"edstava onoga sto #i 'ovek zeleo da #ude7 svesni vlada" i kont"olo"& apsolutni diktato" nad svojim umom i telom. Ali& za "azliku od ovoga& Tao je od v"ha do dna tajanstven i taman >hstia"i?. ;ao sto je to jedan zen #udista "ekao kasnije7 Postoji jedna stva"7 go"e& ona nosi ne#esa3 dole& p"id"zava %emlji. <"naje kao m"kla no'& uvek v"edno "adi. H? 9siian& na"avno& jeste meta+o"i'ka tmina J ne tama no 'i& '"nog nasup"ot #elom& ve' 'ista nezamislivost koja stoji p"ed umom kad pokusava da se p"iseti v"emena p"e "odenja& ili da p"od"e u svoje sopstvene

du#ine. %apadni k"iti'a"i 'esto se sale na "a'un takvih ne#uloznih pogleda na Apsolutno& ismevaju'i im se kao &&maglovitim i misti'nim) nasup"ot njihovim k"epkim de+initivnim misljenjima. Ali& kao sto je @ao-'e "ekao7 ;ad supe"io" an 'ovek 'uje za Tao& on 'ini sve da ga p"aktikuje. ;ada os"ednji 'ovek 'uje za Tao& on ga ponekad zad"zi& a ponekad izgu#i& ;ad in+e"io"an 'ovek 'uje za Tao& on mu se glasno smeje. Ako se ne smeje& to onda nije Tao. 2e"& zaista je nemogu'e p"o'eniti sta Tao zna'i ako se ne postane& na jedan v"lo pose#an na'in& glup. 5ve dok svesni intelekt sumanuto pokusava da zag"a#i svet u svoju m"ezu apst"ak'ija i dok insisti"a da zivot #ude vezan i uskladen p"ema nj ego vim k"utim katego"ijama& na'in taoizma osta'e nesaznat3 a intelekt 'e se p"emo"iti. Tao je dostupan samo umu koji p"aktikuje p"ostu i tananu umetnost Bu-Beia koji je& posle Taoa& d"ugi vazan p"in'ip taoizma. KTKung-shan @iang-'hieh. Dumoulin i 5asaki& st". NU. QN Videli smo da je 4 <hing dao kineskom umu nesto iskus-tva o donosenju odluke spontano& onih odluka koje su delotvo"ne u men u kojoj 'ovek zna da ostavi svoj um na mini& imaju'i pove"enja u njega kad "adi za se#e. To je Bu-Bei& je" Bu zna'i &&ne) ili &&ne-)& a Bei zna'i &&ak'ija)& &&'initi)& &&"aditi)& &&teziti)& &&nap"ezati se)& ili &&posao). Da se v"atimo ilust"a'iji sa vidom& pe"i+e"no videnje naje+ikasnije je J na p"ime"& u m"aku J kada gledamo uglom oka& ne iz"avno u p"edmet. 5li'no je kad ho'emo da vidimo detalj na nekoj udaljenoj stva"i& kao sto je 'asovnik& o'i mo"aju #iti opustene& ne sme se #uljiti& pokusavati da se vidi. 4sto tako& nikakav "ad misi'a usta i jezika ne'e nam omogueiti da okusimo h"anu #olje. O'ima i ustima mo"a se p"epustiti da "ade za se#e. Ali& kad smo ve' nau'ili da se p"ete"a"io oslanjamo na

'ent"alno videnje& na taj ost"i snop "e+lekto"a oka i uma& ne mozemo pov"atiti mo' pe"i+e"no g videnja sve dok se ost"a i #uljava v"sta videnja ne "elaksi"a. -entalni ili psiholosk i ekvivalen t ovoga je pose#na v"sta gluposti na koju se @ao'e i <uang-'e tako 'esto v"a'aju. ,ije to jednostav no spokoj umni& ve' &&nedoku'iva nje) uma. Po "e'ima <uang'ea& &&5av"sen 'ovek ko"isti svoj um kao ogledalo. Ono ne doku'uje nista3 ono ne od#ija nista. Ono p"ima& ali ne zad"zava.) -oze se "e'i da se ono 'ak pomalo &&k"ivi) da #i u"avnotezilo suvise ost"u jasno'u. Tako @ao-'e kaze o se#i7 4sklju'ena pamet i nema st"epnjiM... @judi su uopste tako s"e'ni& kao da idu na goz#u& 9i kao da se penju na kulu u p"ole'e. 5amo sam ja mi"an i ne dajem znaka od se#e& ;ao #e#a koja jos ne zna da se osmehuje3 ,apusten kao da nemam dom u koji #ih otisao. D"ugi imaju i vise no dovoljno& E jedino ja kao da sam u oskudi'i. R -ozda je moj um onaj #udale& ;oja je tako #eslovesnaM P"ost na"od je pamet an& 4 jedino sam ja& izgleda& glup. P"ost na"od do#"o uo'ava "azlike& 4zgleda da sam samo ja neosetljiv za to. 2a sam zanema"en kao #ezna'ajan3 @utam& kao da ni za sta nisam vezan. @judi uglavnom imaju sta da "ade& 4 jedini sam ja& izgleda& nep"akti'an i t"apav QO L ti"in nalne t 4dejaaije vost& veHd) ja& ko"istd sti'ku i ko je& i sa nji ve"enje u 4j neka v"sta i noviItu& L EW O? Osim p @inAul F

@,'uz+' su& l i k kojiseo slid. &&9ui Tna'i &&s"d'u.iiB &Z ni o#lik.

5amo se ja "azlikujem od d"ugih& A9 ja d"zim v"ednim sto t"azim potpo"u od -ajke >Taoa?.NR * ve'ini taoisti'kih dela nai'i 'emo na neznatan stepen p"ete"ivanja ili p"enaglasavanja stanovista& sto je zap"avo v"sta humo"a& samoka"iki"anje. Tako <uang-'e pise o istoj temi7 <ovek od ka"akte"a >te? zivi u domu ne nap"ezu'i u"n& dela #ez #"iga. 4deje o isp"avnom ipog"esnom& pohvali i k"ivi'i d"ugih ne uznemi"avaju ga. ;ad svi ljudi& og"ani'eni s 'eti"i mo"a& uzivaju to je s"e'a za njega... Tuzan u lieu& izgleda kao #e#a #ez majke3 naizgled glupav& ide unaokolo kao neko ko se izgu#io na putu. 4ma puno nov'a za t"osak& all ne zna odakle dolazi. Pije i jede koliko mu t"e#a i ne zna odakle h"ana dolazi.O? @ao-'e jejos snazniji u svojoj o'evidnoj osudi konven'ionalne pameti7 4z#a'ite ost"oumnost3 od#a'ite upu'enost& i ljudi 'e se oko"istiti stost"uko. 4z#a'ite &&humanost)3 od#a'ite p"avednost& i ljudi 'e pov"atiti lju#av za svoje #liznje. 4z#a'ite pamet3 od#a'ite upot"e#ljivost& i ne'e #iti lopova i plja'kasa... Postanite p"i"odni3FI ,egujte isk"enost3 Pot'enite li'no3 5manjite zelje. 4deja nije da se ljudski um svede na mo"onsku p"aznoglavost& ve' da se u ig"u uklju'i

u"odena i spontana inteligen'ija& ko"iste'i je #ez p"isiljavanja. Dundamentalno je i za taoisti'ku i kon+u'ijansku misao da se p"i"odnom 'oveku ve"uje& i sa njihovog stanovista izgleda da je zapadnja'ko nepove"enje u ljudsku p"i"odu J #ilo teolosko ili tehnolosko J neka v"sta shizo+"enije. ,emogu'e #i #ilo& po njihovom stanovistu& ve"ovati da je 'ovek po p"i"odi zao a da se ne ospoKS Osim p"vog stiha& ko"istio sam <hKu Ta-kaoa& st". VP. O?@in Autang& st". EQF. )K &&,euz#udeni) >ne vise pod uti'ajem?3 ovo je pokusaj da se p"evede su& lik koji se odnosi na ne#eljenu svilu& ili neoslikanu svilenu pozadinu na slid. &&9umanost) se odnosi na 'ent"alini kon+u'ijanski p"in'ip jen& sto ina'e zna'i &&s"da'nost)& mada je o'igledno da @ao-'e misli na samosvesni i nep"i"odni o#lik. QF

"i samo to ve"ovanje& posto su sve ideje izopa'enog uma izopa'ene ideje. ;oliko god "eligiozno &&eman'ipovan)& tehnoloski um pokazuje da je nasledio istu dvojnost p"otiv se#e kada pokusava 'elokupan ljudski po"edak da pod"edi kont"oli svesnog "azuma. %a#o"avlja da se u "azum ne moze imati pove"enja ako se nema pove"enja u mozak& posto mo' "azuma zavisi od o"gana koje je uzgojila &&nesvesna inteligen'ija). 2edan d"ugi taoisti'ki pisa'& @ie-'e >'. VFO p. n. e.?& 'uven po tajanstvenoj mo'i da jase na vet"u& zivopisno je opisao umetnost dopustanja umu da "adi na mi"u. Ovo se& svaka-ko& odnosi na 'udesno ose'anje da se &&hoda po vet"u)& koje se javlja kada se um oslo#odi. ;azu da su p"o+eso"a D. T. 5uzukija jednom upitali kako se 'ovek ose'a kad dostigne sato"i& zen dozivljaj &&#udenja)& a ovaj je odgovo"io7 &&To je o#i'an& svakodnevan dozivljaj& samo pa" santimeta"a iznad zemljeM) Tako je @ie-'e& kada su ga zamolili da o#jasni umetnost jahanja na vet"u& dao slede'i opis njegove o#uke pod majsto"om @ao 5angom7 Posto sam ga sluzio ... tokom t"i godine& moj um nije se usudivao da "azmislja o isp"avnom ipog"esnom& usne mi se nisu usdivale da p"oz#o"e o do#itku i gu#itku. Tada me je& pop"viput& majsto" udostojio jednog pogleda J T toje #ilo sve. Posto je sko"o pet godina p"oslo& javila se p"omena3 um je po'eo da "azmisija o isp"avnom i pog"esnom& usne da z#o"e o do#itku i gu#itku.

Tada se& po p"vi put& moj majsto" opustio i nasmesio. Posto je sedam godina p"oslo& dosloje do nove p"omene. Dopustio sam umu da "azmislja o 'emu god ho'e& a on se vise nije #avio isp"avnim i pog"esnim. Dopustio sam usnama da p"oz#o"e sta god im se svida& a one vise nisu govo"ile o do#itku i gu#itku. Onda me je& najzad& majsto" poveo da sednem nd zasti"ku po"ed njega. ;"ajemdevete godine& umje optpustio uzdesvojih "azmisljanja& usne su ostavile 5lo#odan p"olaz "e'ima. O isp"avnom ipog"esnom& do#itku i gu#itku& nista nisam znao& kao ni to da li dodi"ujem se#e 9i d"uge... *nut"asnje i spoljasnje stopili su se u jedno. Posle toga nisam "azlikovao oko od uveta& BvKo od nosa& nos od usta7 sve mi je #ilo isto. *m miR je #io sleden& telo "astvo"eno& meso i kosti stopili su se. /ioL sam potpuno nesvestan onoga na sta se telo oslanjalo& nitim sam znao sta mi je pod nogama. ,osen sam tamo i ovamoL vet"om& kaopleva 9i lis'estopadasd"ve'a. %ap"avo& nisamK znao da li veta"jase na meni 9i ja na vet"u.EP? EP? @. Giles& si". UP-UQ. 4z @ieh-tzu. VP

Opisaiio stanje svesti dosta li'i p"ijatnoj p"ipitosti J mada #ez onih posledi'a &&od sut"a ujut"u) koje alkohol donosiM <uang-'e je p"imetio tu sli'nost& je" je pisao7 Pijan 'ovek kojipadne sa zap"ege& iako se moze ug"uvati& ne'e um"eii. ,jegove kosti iste su kao kod d"ugih ljudi3 ali on nezgodu p"ima na d"ugi na'in. Duh muje u stanju sigu"nosti. On nije svestan voznje na zap"ezi3 nitije svestan daje ispao. 4deje o zivotu& sm"ti& st"ahu& itd.& ne p"odi"u do njega3 i tako on ne pad od dodi"a sa o#jektivnom stva"nos'u. A ako se takva sigu"nost zado#ija vinom& koliko se vise moze do#iti 5pontanos'uM E E? Posto su @ao-'e& <uang-'e& i @ie-'e #ili dovoljno svesni da ispisu v"lo "azumljive knjige& moze se p"etpostaviti da je ovo& opet& jezi'ko p"ete"ivanje ili meta+o"a. ,jihova &&nesvesnost) nije koma& ve' ono sto su pokloni'i zena kasnije ozna'ili kao Bu-hsin& doslovno &&ne-um)& sto 'e "e'i& ne-sampsvesnost. To je stanje 'elovitosti p"i 'emu um +unk'ionise slo#odno i lagodno& #ez ose'anja da neki d"ugi um ili ego stoji iznad sa #atinom. Ako kazemo da je o#i'an 'ovek onaj sto mo"a da hoda podizu'i noge "ukama& onda je taoista 'ovek koji je nau'io kako da pusti noge da hodaju same za se#e. -nogo toga u taoizmu napisano je da ukaze kako &&neumnost) jeste upot"e#a 'elog uma& kao kad spustamo o'i na "azne p"edmete ali se ne t"udimo da ih "azgledamo. P"ema <uang-'eu7 /e#aposmat"a stvahpo 'eo dan a da ne t"epne3 toje zato sto njene o'i nisu us"eds"edene ni na jedan pose#an p"edmet. Ona ide ne znaju'i kuda& i zaustavlja se ne znaju'i sta 'ini. Ona se stapa sa okolinom ipok"e'e zajedno s njom. To su p"in'ipi mentalne higijene. EQS A onda& dalje7 Ako "egulises telo i o#jedinis paznju&

ne#eski sklad spusti'e se na te#e. Ako uklopis svest i ujedinis misli& duh 'e na'i uto'iste u te#i. Te >v"lina? 'e te odenuti& a Tao ti p"uziti uto'iste. O'i 'e ti #iti kao u tek "odenog laneta koje ne pita zasto. 5vako d"ugo 'ulo moze se& sli'no& upot"e#iti za ilust"a'iju &&ne-aktivnog) +unk'ionisanja uma J slusanje #ez nap"ezanja da se 'uje& mi"isanje #ez ost"og udisanja& okusavanje #ez nap"ezanja jezika i dodi"ivanje #ez p"itiskanja p"edmeta. 5vaki je pose#an p"ime" mentalne +unk'ije koja se tu javlja& a koju ;inezi ozna'avaju na"o'itom "e'ju hsin. n S 9. A. Giles& st". QVQ. EQ ? @in Autang& st. OH. VE

Ovaj je te"min tako vazan za "azumevanje zena da 'emo pokusati da o#jasnimo sta je taoisti'ka i kineska misao pod njim pod"azumevala.lV? O#i'no ga p"evodimo kao &&um) ili &&s"'e)& ali ni jedna od tih "e'i ne zadovoljava. P"vo#itni o#lik ideog"a+a izgleda kao '"tez s"'a& ili mozda plu'a& ili jet"e& a kad ;inez govo"i o hsinu 'esto 'e p#kazati na 'enta" g"udnpg kosa& nesto ispod s"'a. Tesko'a p"i p"evodu je ta da je &&um) suvise intelektualan& p"evise 'e"e#"alan& a &&s"'e) je& kako se sad upot"e#ljava& suvise emo'ionalno J 'ak sentimentaino. ,adalje& hsin se ne upot"e#ljava uvek u sasvim istom smislu. Ponekad se upot"e#ljava da #i se p"ep"eka otklonila& kao za Bu-hsin& &&neum). Ali se ponekad upot"e#ljava na takav na'in da je sko-"o sinonim za Tao. Ovo se na"o'ito moze na'i u zen knjizevnosti koja o#iiuje takvim +"azama kao sto su &&p"vo#itni u"n) >pen hsin?& &&um /ude) >+u hsin?& ili &&ve"a u umu) >hsin hsin?. Ova p"ividna p"otiv"e'nost "az"esava se p"in'ipom da &&istinski um jeste ne-um)& sto 'e "e'i da je hsin istinski& "adi isp"avno& kada "ada kao da nije p"isutan. ,a isti na'in& o'i vide isp"avno kada ne vide se#e& kao ta'ki'e ili m"lje u p"osto"u. 5ve u svemu& 'ini se da hsin zna'i sveukupnost nase psihi'ke +unk'ije i& jos

p"e'iznije& 'enta" te +unk'ije& sto se dovodi u vezu sa 'ent"alnom ta'kom to"za. 2apanski o#lik te "e'i& koko"o& ko"isti se sa jos vise tananih zna'enja& ali za sada je dovoljno da shvatimo da p"evode'i je "e'ju &&um) >sto je dovoljno nejasna "e'? ne mislimo isklju'ivo na intelektualni ili misle'i um& ne 'ak ni na pov"snu svest. Vazno je da& i za taoizam i za zen& 'enta" umne aktivnosti nije svesni misaoni p"o'es& nije u egu. ;ad 'ovek nau'i da pusti um da "adi na mi"u tako da +unk'ionise na integ"ativni i spontani na'in koji mu je p"i"odan& po'inje da pokazuje pose#nu v"stu &&v"line) ili &&mo'i) koja se naziva te. To nije v"lina u sadasnjem smislu mo"aine 'estitosti& ve' u sta"ijem smislu delotvo"nosti& kao kad 'ovek govo"i o is'eljuju'em dejstvu #iljke. Te je& jos& neizvesta'ena& spontana v"lina koje se ne moze odgojiti ili imiti"ati hotimi'e. I <ent"alni p"in'ip zena o &&ne-umu)& ili Bu-hsin& nalazi se ve' kod <uang'ea. Telo kao osusene kosti& *m kao pepeo3 P"avo je to znanje& ,e upinjati se da saznas otkud. * tami& u neznanju& /ezumno >Bu-hsin? ne moze plani"ati3 J ;ako se taj 'ovek d"zi8

@ao-'e kaze7 5upe"io"no te nije te& T tako ima te 4n+e"io"it: te [e odvaja se od te& 5upe"io"no te:e neaktivno >Bu-Bei? T #es'iljno& 4n+e"io"no te je aktivno i ima 'ilj. Doslovan p"evod ima snagu i du#inu koja se gu#i takvim pa"a+"azama& kao7 &&5upe"io"na v"lina nije svesna se#e kao v"line& i stoga je zaista v"lina. 4n+e"io"na v"lina ne moze #ez v"line& i stoga nije v"lina.) ;ad #i kon+u'ijeva' p"epo"u'io v"linu koja zavisi od izvesta'enog poko"avanja p"avilima i p"opisima& taoista #i ukazao da je takva v"lina konven'ionalna i nije p"ava. Guang'e je sastavio izmisljen dijalog izmedu ;on+u'ija i @ao'ea7 &&;azimi)& "e'e@ao-'e&&&od'egasesastojimilos"deiduznost p"ema susedu8) &&5astoje se)& odgovo"i ;on+u'ije& &&od sposo#nosti 'ovekove da se "aduje svim stva"ima3 i od sveopste lju#avi& #ez elementa sopstva. To su odluke milos"da i duznosti p"ema susedu.) &&;akvap"i'aM)& uzviknu @ao-'e. &&%a" sveopsta lju#av ne p"otivu"e'i se#i8 ,ije li tvoje isklju'ivanje sopstva pozitivna mani+esta'ija sopstva8 Gospodine& ako #iste vi hteli da 4mpe"ija ne izgu#i izvo" p"eh"ane J evoje vasiona& njenap"avilnost je ve'na3 evo sun'a i mese'a& njihov sjaj je nep"estan3 evo su zvezde& njihovo g"upisanje nikad se ne menja3 ovde su pti'e i zve"i& Roni su u stadu #ez "azlike3 ovdeje d"ve'e i z#unje& oni "astu nago"e #ez izuzetka. /udite kao oni3 p"atite Tao i

#i'ete sav"seni. <emu onda ova uzaludna #o"#asa milos"dem i duznos'u p"ema susedu& kao da lupatepo do#osu t"aze'i #egun'a. Avajl Gospodine& mnogo stez#"ke uneli u 'ovekov um. )I Taoisti'ka k"itika konven'ionalne v"line odnosila se ne samo na mo"alnu s+e"u& ve' i na umetnosti& zanate& i t"govinu. P"ema <uang-'eu7 <:ui& majsto" zanatlija& '"taoje k"ugove "ukom #olje nego sesta"om. P"sti su mu se tako p"ilagodavalip"i"odno p"ema stva"i s kojom je "adio da nije #ilo pot"e#e da p"ik"iva paznju na to. -entalne su mu sposo#nosti& z#og toga& ostale2edno >t. j.& integ"isane?& ne nailaze'i nap"ep"eku. Da #ismo #ill nesvesni stopala 'ipele t"e#a da su lake. Da ne #iEU T ta\o TB:e te. S 9. A. Giles& st. EHN. VV

smo #ill svesni st"uka& opasa' t"e#a da #ade la#av. 4nteligen'ija koja je nesvesna pozitivnog i negativnog pod"azumeva da je s"'e >hsin? opus te no ...A onaj koji& po'inju'i opusteno& nikad nije opusten& nesvestan je opustenog u opustenosti.I ;ao sto majsto" svog zanata koji je ovladao teom moze i #ez vesta'kog pomagala& tako i slika"& muzi'a"& ili kuva" nemaju pot"e#e za konven'ionalnom klasi+ika'ijom svojih umetnosti. Tako @ao-'e kaze7 Pet #oja zaslepi'e 'oveku vid. Pet zvukova zaglusi'e 'oveku sluh. Pet ukusa otupi'e mu 'ulo ukusa. Pote"a i lov na'ini'e ga divljim. 5tva"i do kojih se tesko dolazi pokva"i'e mu vladanje. 5toga mud"a' opsk"#ljuje sto+nak a ne oko. Ovo se nikako ne sme shvatiti kao m"znja jednog askete p"ema 'ulnim zadovolj stvima& stva" je up"avo u tome da se osteljivost oka na #oje umanjuje utv"denim stavom da postoji samo pet p"avih #oja. Postoji #esk"ajni kontinuitet nijansi i sa#iti ih u odeljke sa nazivima odv"a'a paznju od te tananosti. %#og toga &&mud"a' opsk"#ljuje stomak a ne oko)& sto 'e "e'i& sudi po konk"etnom sad"zaju dozivljaja& ne po njegovom skladu sa 'isto teo"etskim standa"dima. 5ve u svemu& te je nezamisliva ost"oumnost i stva"ala'ka mo' p"i spontanom i p"i"odnom delanju J mo' koja #iva

#loki"ana kad 'ovek pokusa da njom ovlada +o"malnim metodama i tehnikama. 4sto je i sa stonoginom vestinom da ko"isti stotinu nogu odjednom. 5tonoga je #ila s"eena sasvim& 5ve dok je ko"nja'a u sali ,e upita7 &&;oja noga ide posle koje8) 5metena sva stonoga leze. &&O sud#e mojeM) 4 stonogi misli po'eYe da se "oje& Razmisljaju'i kako da se pok"ene. Du#oko uvazavanje tea p"ozima 'elokupnu kultu"u Dalekog istoka& 'ak toliko da je postao osnovni p"in'ip svake umetnosti i zanata. -ada je ta'no da te umetnosti ko"iste ono sto je& za nas& veoma teska tehni'ka o#uka& stalno se ima na umu da je svaka o#uka samo d"ugo"az"edno s"edstvo& a da je v"hunsko umetni'ko delo uvek s p"imesom slulG S 9. A. Giles& st. QUQ. VU

'ajnosti. To nije tek majsto"sko p"ik"ivanje siu'ajnosti& stav spontanosti p"i 'emu se umisljenost ne p"ime'uje. To lezi na daleko du#ljoj i p"avoj osnovi& je" kultu"a taoizma i zena nudi da 'ovek #ude oso#a koja 'e& nename"no& postati izvo" 'udesne slu'ajnosti. Taoizam je izvo"ni kineski put oslo#odenja koji je& u spoju sa indijskim mahajana #udizmom& p"oizveo zen. To je oslo#odenje od konven'ija i oslo#odenje stva"ala'ke mo'i tea. 5vaki pokusaj da se on opise i +o"mulise "e'ima i misaonim >jedan-po-jedan? sim#olima mo"a ga& neiz#ezno& izopa'iti. Ovo poglavlje& tako napisano& 'ini se da je neka &&vitalisti'ka) ili &&natu"alisti'ka) alte"nativa. 2e" su zapadni +ilozo+i omadijani otk"i'em da ne mogu misliti izvan izvesnih do#"o uta#anih staza J da& ma koliko pokusavali& njihove &&nove) +ilozo+ije postaju potv"da p"asta"ih stavova& monisti'kih ili plu"alisti'kih& "ealisti'kih ili nominalisti'kih& vitalisti'kih ili mehani'isti'kih. To je stoga sto su to

jedine alte"native koje misaone konven'ije p"uzaju& i oni ne mogu "asp"avljati ni o 'em a da ga ne izloze u svojim sopstvenim te"minima. ;ada pokusamo da p"idodamo t"e'u dimenziju dvodimenzionalnoj pov"sini ona 'e& neophodno& izgledati kao da manje ili vise p"ipada ovim dvema alte" nativama duzine i si"ine. Po "e'ima <uang-'ea7 Da je jezik podo#an& jedan dan #io #isasvim dovoljan da se izlozi Tao. /udu'i nepodo#an& toliko je pot"e#no da se o#jasni mate"ijalno iskustvo. Tao je nesto s one st"ane mate"ijalnog iskustva. On se ne moze p"eneti ni "e'ima ni 'utanjem.4HI 9. A. Giles& st. V G E. VG

L " to7

dase3R na+la

44 PORE;@O /*D4%-A ;iniska 'iviliza'ija #ila je #a" dve hiljade godina sta"a.kada se p"vi put sus"ela sa #udizmom. Tako je nova +ilozo+ija naisla na 'v"sto uko"enjenu kultu"u u kojoj je tesk# mogla postati p"ihvatljiva #ez znatnog p"ilagodavanja kineskom mentalitetu& mada su neke sli'nosti izmedu taoizma i #udizma #ile tako jake da su izazvale nagadanja kako je #ilo meduso#nog kontakta jos mnogo "anije nego sto se p"etpostavlja. ;ina je apso"#ovala #udizam kao sto je p"e toga apso"#ovala tolike d"uge utieajeJ ne samo +ilozo+ije i ideje& ve' i st"ane stanovnike i zavojeva'e. Razlog tome donekle lezi& nesumnjivo& u izvan"ednoj sta#ilnosti i z"elosti koje su ;inezi zado#ili od kon+u'ijanstva. Razumno& ne+anati'no& humano& kon+u'ijanstvo je jedan od najupot"e#ljivijih o#"aza'a d"ustvene konven'ije koje je svet upoznao. * sp"ezi sa taoisti'kim stavom da &&ono sto je do#"o ne t"e#a

di"ati)& ono je odgajilo #lag i v"lo p"ijatan tip mentaliteta koji je& kad je apso"#ovao #udizam& mnogo dop"ineo da ga u'ini &&p"akti'nim). To 'e "e'i& u'inio je #udizam mogu'im na'inom zivota za ljudska #i'a& za ljude sa po"odi'ama& sa svakodnevnim poslom kojeg t"e#a o#aviti& i sa no"malnim instinktima i st"astima. Osnovni p"in'ip kon+u'ijanstva #io je da je &&'ovek taj koji istinu 'ini velikom&Rne istina ta koja 'oveka 'ini velikim). 5 tog "azloga& &&humanost)& &&humana s"da'nost) >2en?& uvek su smat"ani za supe"io"ne u odnosu na &&p"avednost) >T?& je" je sam 'ovek ve'i od ma koje ideje koju moze smisliti. Postoje v"emena kad su ljudske st"asti daleko pouVN

zdanije od p"in'ipa. Posto su sup"otni p"in'ipi& ili ideologije& nepomi"ljivi& "atovi koji se vode z#og p"in'ipa su "atovi do uzajamnog ist"e#ljenja. A9 su "atovi koji se vode iz 'iste pohlepe daleko manje dest"uktivni& je" ag"eso" pazi da ne unisti ono sto #o"#om zeli da za"o#i. Razumni J to jest& humani J ljudi.uvek su sp"emni na komp"omis& dok su oni koji su se dehumanizovali& postaju'i slepi pokloni'i neke ideje ili ideala& +anati'i koje odanost apst"ak'ijama 'ini nep"ijateljima zivota. 4zmenjen takvim stavovima& #udizam Dalekog istoka mnogo je sva"ljiviji i &&u skladu s p"i"odom) nego indijski i ti#etanski o#li'i& 'iji zivotni ideali ponekad izgledaju nadljudski& p"ikladniji za andele nego ljude. 4 po"ed svega& svi o#li'i #udizma usvojili su 5"ednji put izmedu ekst"ema andela >deva? i demona >p"eta?& asketskog i senzualnog& i tv"de da se &&#u'tenje) ili #udastvo moze posti'i samo u ljudskom stanju. Postoje neke oz#iljne potesko'e p"i p"uzanju isto"ijski p"e'iznog p"egleda indijskog #udizma& kao i 'elokupne +ilozo+ske t"adi'ije iz koje je nikao. ,iko ko p"ou'ava azijsku misao ne #i t"e#alo da zanema"i te potesko'e& je" nas one te"aju da sko"o svako vaznije izjasnjavanje o sta"oj indijskoj misli p"imimo sa op"ezom. Tako da 'emo pomenuti neke od ovih potesko'a& p"e no sto se upustimo u opis indijskog #udizma. P"vi i najvazniji je p"o#lem tuma'enja sansk"itskih

i palijskih tekstova u kojima je sa'uvana sta"od"evna mdijska knjizevnost. Ovo pose#no vazi za sansk"itski& sveti jezik 4ndije& a pose#no za o#lik sansk"itskog koji je upot"e#ljavan u vedskom pe"iodu. ,au'ni'i i na %apadu i u 4ndiji nisu sigu"ni u pogledu tuma'enja& a svi mode"ni "e'ni'i u mnogome se oslanjaju na jedan jedini izvo" J leksikon koji su sastavili /othlingk i Roth u d"ugoj polovini p"oslog veka& za koji se sada p"iznaje da sad"zi mnoga nagadanja. Ovo u mnogome steti nasem "azumevanju osnovnih izvo"a hinduizma J Veda i *panisada. Otk"i'e p"avih ekvivalenata za +ilozo+ske te"mine otezano je i 'injeni'om da su leksikog"a+i #ili "adi da odgova"aju'e "e'i nalaze u te"minima zapadne teologije& posto im je p"venstveni 'ilj #io da svojim "adom pomognu misiona"ima. lS D"ugo& izuzetno je tesko otk"iti p"vo#itni o#lik #udizma. Postoje dve z#i"ke #udistKiekih svetih knjiga7 Palijski ;anon Te"avade& ili 2uzne skole #udizma& koja 'veta na <e:lonu V. -onie"-Williams& 5ansk"it-English Di'tiona":& st". i] >O]+o"d& EFGE?. VO

>5"i @anka?& /u"mi i Tailandu. i sansk"itsko-ti#etansko-kineski ;anon -ahajane& ili 5eve"ne skole. Vlada opsta saglasnost medu znal'ima da je Palijski ;anon& u 'elini& "aniji od ova dva& i da su glavne sut"e >kako se sveti spisi nazivaju? -ahajana ;anona sve sakupljene posle EPP. g. p. n. e. -edutim& knjizevni o#lik Palijskog ;anona ne ukazuje da p"edstavlja autenti'ne "e'i Gautame /ude. Ako su *panisade ka"akte"isti'ne za stil kojim se ko"istio u'itelj u 4ndiji u pe"iodu od OPP. do VPP. g. p. n. e.& onda one imaju malo sli'nosti sa sholasti'kim stilom zama"aju'eg ponavljanja ve'ine #udisti'kih spisa. Tesko se moze sumnjati u to da su o#a #udisti'ka ;anona "ad pandita 5ange& #udisti'kog monaskog "eda& je" pokazuju sve znake du#okopostovane "az"ade p"vo#itne dokt"ine. ;ao sto je slu'aj sa "uskim ikonama& o"iginalna slika sko"o da se ne vidi od go"njeg sloja d"agog kamenja i zlata. T"e'a potesko'a je ta sto hindu-#udisti'ka t"adi'ija nikad nije imala ose'aj za isto"ijsko& kao he#"ejsko-h"is'anska t"adi'ija& tako da ima malo& ili ni malo& pokazatelja koji #i govo"ili o datumu nastanka datog teksta. 5veti spisi p"enoseni su gene"a'ijama usmenim p"edanjem tokom nepoznato dugog v"emena p"e no sto su #ili zapisani& a sasvim je mogu'e da su isto"ijske okolnosti menjane tokom v"emena putem usmenog p"edanja. Pov"h svega& #udisti'ki monah koji je pisao& "e'imo QPP.

godine nase e"e& ne #i se ni najmanje ustezao da svoje sopstvene "e'i p"ipise /udi& ako #i isk"eno osetio da su one iz"az ne li'nog stava& ve' nadli'nog stanja p"o#udenosti koje je dostigao. On #i te "e'i p"ipisao /udi koji govo"i iz svog duhovnog& ne mate"ijal"iog tela. Opasnost nauke je uvek& p"i k"ajnjoj spe'ijaliza'iji& to da se moze pokazati nesposo#nom da vidi sumu od d"ve'a. Ali se p"o#lem& koji se javlja kad ho'emo da do#ijemo p"edstavu o misli u 4ndiji /udinog v"emena& sest vekova p"e 9"ista& ne'e "esiti "adom na pa"'e J koliko god to #ilo pot"e#no. Postoji& svakako& dovoljno podataka koji govo"e o veli'ini i divnim slozenim o#li'ima upanisadskog hinduizma& ako ne za#ijemo nos u knjigu dok 'itamo. Velika mitoloska tema atma:ajna J 'm &&samopoz"tvovanja) kojim /og "ada svet i putem kojeg se 'ovek& p"ate'i #ozanski plan& ponovo spaja s /ogom J lezi u osnovi zivota i misli 4ndije od naj"anijih v"emena. <in kojim se svet stva"a isti je onaj 'in kojim se on okon'ava J napustanje zivota J kao da je 'eo unive"zalni p"o'es jedan tip ig"e u kojoj t"e#a dodati loptu dalje 'im se p"imi. Tako da je osnovni mit hinduizma onaj o svetu koji je /og dok se ig"a VF

zmu"ke sa samim so#om. ;ao P"a'tapati& Visnu& ili /"ama& Gospod pod "aznim imenima stva"a ovaj svet 'inom samo"aspa"'avanja ili samoza#o"ava& 'ime 2edno postaje -nostvo& a jedan jedini Gluma' ig"a #ez#"oj uloga. ,a k"aju& v"a'a se se#i samo da #i ig"u zapo'eo iznova J 2edno umi"e da #i postalo -nostvo& a -nostvo umi"e i postaje 2edno. 9iljadu glava imao je Pu"usa& hiljadu o'iju& hiljadu nogu. 5a svih st"ana p"ozimaju'i zemlju ispunjava p"osto". Ovaj Pu"usa je sve sto ikad #ese i sve sto 'e #iti3 Gospod #esm"tnosti koji "aste sve ve'i& Tako mo'an u svojoj veli'ini3 da& aV ve'i je Pu"usa. 5va #i'a su 'etv"tina njega& t"i 'etv"tine #esm"tnog zivota na ne#esima ;ada su #ogovi p"ip"emili z"tvu sa Pu"usom kao ponudom& ,jeno ulje #ilo je p"ole'e& sveti da" jesen3 leto je #ilo d"vo. Od te velike opste z"tve sakupljen je loj sto kapase. Onjestvo"io stvo"enja u vazduhu& zivotinje i divlje ipitome... ;ada su "azdelili Pu"usu& koliko delova do#ise8 ;akomu nazivaju usta& "uke8 ;ako nazivaju #ed"a i stopala8 /"amanska >kasta? #ila su usta& od o#e "uke Radania >kasta ;sat"ija? je nap"avljena. /ed"a mu postase Vaisja& od stopala stvo"i se 5ud"a. -ese' se "odi iz njegovog uma& iz o'iju "odi se sun'e3 4nd"a i Agni "odise se iz usta& a Vaju iz daha. 4z njegovog pupka dode vazduh3 ne#esa se o#likovase iz njegove glave3 %emlja iz stopala& a iz usiju o#lasti. Tako stvo"ise svet. Q? 9iljadu glava& o'iju& i nogu Pu"usinih delovi su 'oveka i d"ugih #i'a& je" osnovno u tome je da Ono koje potpuno zna svaku jedinku jeste /og sam&

atman& ili 5opstvo sveta. 5vaki zivot deo je& ili je uloga u kojoj je um /oga apso"#ovan& nesto sli'no glum'u koji se uvla'i u #i'e 9amleta i za#o"avlja da je u stva"nom zivotu -a"ko ili 2anko. <inom samood"i'anja /og postaje sva #i'a& dok u isto v"eme ne p"estaje da #ude /og. &&5va #i'a su 'etv"tina njega& t"i 'etv"tine #esm"tnog zivota na ne#esima). 2e" /og je podeljen u ig"i& samo p"ividno& ali ostaje nepodeljen u stva"nost@ Tako da kad ig"i dode k"aj& individualizovana svest se #udi kao #ozanska. ? Rigveda ]. FP. P"evod je p"euzet od R. T. 9. G"i++itha. Pu"usa je M &&Oso#a)& p"vo#itna svest iza sveta& ,apomena u".7 v. p"evod <edomila Velja'i'a u.Dilozo+ija isto'nih na"o-E da& 4& st. QVV& iz.. -ati'a 9"vatska& %ag"e# EFNF. ^ U Q

* po'etku ovaj svet #ese Atman >5opstvo?& sam& u o#liku Pu"use. Osv"'u'ise ne vide nikog do se#e. P"vo "e'e7 &&2ajesam). Odatle"e'&&2a). Tako 'aki sad& kad se nekom o#"atite& p"vo odgovo"i samo &&to sam ja)& a onda kaze svoje 5a svih st"ana Ono ima "uke i noge3 5a svih st"ana o'i& glave i li'a3 5a svih st"ana ovog sveta ono 'uje3 5ve stva"i ono o#uhvata.I Vazno je upamtiti da je ova slika sveta kao /ozje ig"e >TTla? J mitoloska. Ako #ismo& ve' sada& hteli da je p"evedemo nekim +ilozo+skim stavom& #io #i to g"u# tip panteizma& sa kojim se hindu +ilozo+ija uopste& a pog"esno& #"ka. Tako da se ideja J o tome da je svaki 'ovek& svaka stva"& deo uloge koju Pu"usa ig"a u stanju samoza#o"ava J ne sme #"kati sa logi'kim ili nau'nim sudom o 'injeni'i. O#lik suda je poetski& ne logi'ki. Po "e'ima -undaka *panisade& 4stinski ovaj atman J kako to pesni'i kazu J putuje zemljom odjednog tela do d"ugog. >ii. N? 9indu +ilozo+ija nije pog"esila& zamisljaju'i da 'ovek ne moze doneti neki in+o"mativni& +aktog"a+ski i pozitivan sud o k"ajnjoj stva"nosti. ;ao sto ista *panisada kaze7 ;adje znanje #ez dualnosti& #ez ak'ije& uz"oka ili posledi'e& neizgovo"ljivo& neupo"edivo& neopisivo& sta je to8 To je nemogu'e "e'iM >vi. N? 5vako pozitivno tv"denje o poslednjim

stva"ima mo"a se p"eto'iti u nagovestavaju'i o#lik mita& poezije. 2e" u ovom domenu up"avnog i pokaznog govo"a moze se samo "e'i &&,eti& neti) >&&,e& ne)?& posto ono sto se moze opisati i katego"izovati mo"a o#avezno p"ipadati konven'ionalnoj s+e"i. 9indu motologija "azvija temu #ozanske ig"e na nivou #ajke& o#uhvataju'i ne samo tako velike kon'epte kao v"eme i p"osto"& ve' i najnepomi"ljivije k"ajnosti zadovoljstva i #ola& v"line i po"oka. ,ajunuta"njije 5opstvo sve'a i mud"a'a nije nista vise p"ik"iveni /og nego sto je to najunuta"njije 5opstvo jednog "azv"atnika& kukavi'e& ludaka& 'ak samih demona. 5up"otnosti >dvandva? svetlosti i m"aka& do#"a i zla& zadovoljstva i #ola& osnovni su elementi ig"e je"& iako se /og izjedna'ava sa 4stinom >sat?& 5ves'u >'hit?& i /lazenstvom >ananda?& tamna st"ana zivota sastavni je deo /"ihada"an:aka *panisada& i. U. G. /hagavad-Gita& ]iii. E V. UE

ig"e& kao sto s:aka d"ama mo"a imati svog nevaljal'a da po"emeti status Cuo& i kao sto se ka"te mo"aju p"omesati& dovesti u ne"ed& da #i doslo do "azvoja koji 'e nesto zna'iti za ig"u. %a hindu misao ne postoji P"o#lem %la. ;onven'ionalni& "elativni svet je neophodno svet sup"otnosti. 5vetlost se ne da zamisliti #ez m"aka3 "ed je #esmislen #ez ne"eda3 i& sli'no& go"e #ez dole& zvuk #ez tisine& zadovoljstvo #ez #ola. Po "e'ima Ananda <ooma"asBam:ja7 %a svakoga ko smat"a da je &&/og stvo"io svet)& pitanje& zasto je dozvolio postojanje zla u njemu& ili onog 2ednog %la u kom je sveukupno zlo pe"soni+ikovano& mo"a da je potpuno #esmisleno3 'ovek #i mogao da pita& isto tako: zasto nije stvo"io svet #ez dimenzija& 9i #ez v"emenskog sleda.G? P"ema mitu& #ozanska ig"a t"aje tokom #esk"ajnih 'iklusa v"emena& p"olaze'i k"oz pe"iode ispoljavanja i povla'enja svetova& me"eno u jedini'ama kalpi >jedna kalpa je U.VQP&PPP.PPP godina?. Po ljudskim me"ilima takva zamisao je uzasno monotona& je" se odvija #es'iljno zanavek. Ali je sa #ozanskog stanovista ona puna op'injavaju'e mo'i koju imaju stalno iste de'je ig"e& koje t"aju do u #esk"aj je" je v"eme za#o"avljeno i svelo se na jedan jedini 'udesan t"en. Pomenuti mit nije iz"az +o"malne +ilozo+ije& ve' jednog iskustva ili stanja svesti koje se naziva

moksha& ili &&oslo#odenje). * 'elosti& o#az"ivije je "e'i da je indijska +ilozo+ija p"venstveno to iskustvo3 ona je tek na d"ugom mestu sistem ideja koji pokusava da p"otuma'i to iskustvo konven'ionalnim jezikom. * ko"enu& stoga& ta +ilozo+ija postaje shvatljiva samo k"oz to iskustvo& koje se sastoji od istog tipa nekonven'ionalnog znanja koje nalazimo u taoizmu. Ono se jos naziva atma-jnana >samopoznavanje?& ili atma-#odha >samop"o#udenost?& je" se moze smat"ati otk"i'em koje govo"i o tome ko ili sta ja jesam& onda kada se vise ne identi+ikujem ni sa jednom ulogom ili konven'ionalnom de+ini'ijom li'nosti. 4ndijska +ilozo+ija opisuje sad"zaj ovog otk"ovenja samo u mitoloskim te"minima& ko"iste'i +"azu &&2a sam /"aman) >aham #"ahman?K ili &&To si ti) >tat tvam asi?& da #i ukazala na to da je samopoznavanje otk"i'e ne'ijeg iskonskog identiteta sa /ogom. Ovim se ne pod"azumeva ono na sta se u he#"ejskoh"is'anskom kontekstu misli kad se kaze da neko &&tv"di da je /og)& je" tamo je jezik mita o#i'no po#"kan sa +aktog"a+skim& tako da nema jasne "azlike izmedu /oga opisanog te"G I<ooma"asBam:& st. NN. UQ

minima konven'ionalne misli i /oga kakav jeste u stva"nosti. 2edan 9indus ne'e "e'i &&2a sam /"ahman) pod"azumevaju'i time da je on li'no odgovo"an za 'elu vasionu i o#avesten o svakom detalju u njoj. 5 jedne st"ane& on ne govo"i o identitetu sa /ogom na nivou svoje pov"sne li'nosti3 s d"uge& njegov &&/og) J /"ahman J nema vlast nad 'elom vasionom na &&li'ni) na'in. On ne zna niti dela na na'in li'nosti& posto ne poznaje vasionu putem te"mina konven'ionalnih 'injeni'a niti dela name"no& p"omisljeno& ili voljno. -oze #iti od zna'aja da "e' &&/"ahman) ima ko"en u #"ih-& &&uzgajati)& je" je njegovo k"eativno delanje& kao i ono Taoa& spontano& sto odgova"a "astu& za "azliku od p"edumisljaja& sto odgova"a 'injenju. ,adalje& iako se za /"ahmana kaze da &&zna) se#e& ovo poznavanje nije stva" in+o"ma'ije& znanja kakvog imamo o o#jektima kao "azli'itim od su#jekata. Po "e'ima 5anka"inim7 4pak je on 5aznavala'& a 5aznavala' moze da zna d"uge stva"i& ali ne moze On #iti o#jekt ,jegovdg saznavanja& na isti na'in kao sto vat"a moze sago"eti d"uge stva"i ali ne i samu se#e.H? %a zapadnja'ki um zagonetka indijske +ilozo+ije lezi u tome sto ona toliko govo"i o tome sta moksha iskustvo nije& a malo& ili ni malo& o tome sta jeste. To& na"avno& z#unjuje je"& ako je iskustvo zaista #ez sad"zajaRUEiiiko se tako malo odnosi na stva"i za koje d"zimo da su vazne& +eiko 'ovek da o#jasni

og"omnu v"ednos"+'oje ono ima za indi+'ki na'in zivota8 <ak je i na konvenC#nalnom nivou sasvim 4ako sagledati da je znati sta nije 'esto isto toliko zna'ajno kao i znati sta jeste. <ak i ako medi'ina ne moze da p"uzi delotvo"an lek za najo#i'niju kijavi'u& donekle v"edi znati o #esko"isnosti magi'nog leka koji je& ina'e& tako popula"an. Pov"h toga& +unk'ija negativnog znanja ima sli'nosti sa upot"e#om p"osto"a J p"azan list po kojem se mogu ispistati "e'i& p"azan sud u koji se te'nost moze sipati& p"azno okno k"oz koje se svetlost moze p"opustiti& i p"azna slavina k"oz koju voda moze pote'i. O'igledno je da v"ednost p"aznine lezi u pok"etima koje dozvoljava& ili u supstan'i kojoj je pos"ednik i koju sad"zi. Ali& p"vo mo"a do'i p"aznina. %#og toga se indijska +ilozo+ija us"eds"eduje na nega'iju& na oslo#adanje uma od 4stine. Ona ne p"uza ideje& nikakve opise onoga sto I /ash:a u ;ena *panisadi& F -EE. &&,e moze) daje pog"esan utisak je" je o#i'no od"e'an iz"az. 5misao je da& kao sto svetlost nema pot"e#e da o#asjava samu se#e je" je ve' sjajna& tako da nema ni ko"isti niti& uostalom& smisla da /"ahman #ude o#jekt svog saznavanja. UV

t"e#a da ispuni p"azninu uma& je" #i ideja isklju'ila 'injeni'u J nesto kao sto #i slika sun'a na p"ozo"skom oknu zaustavila svetlost p"avog sun'a. Dok 9e#"eji nisu dozvolili p"avljenje lika /ozijeg u d"vetu ili kamenu& tako 9indusi ne dozvoljavaju lik misli J osim ako je toliko mitoloski da se ne #"ka sa stva"nos'u. 5 tog "azloga je sistematska poduka >sadhana? puta oslo#odenja p"og"esivno "azvezivanje ne'ijeg 5opstva >atman? od #ilo kakve identi+ika'ije. Ona vodi ka shvatanju da ja ni-sam ovo telo& ovi oseti& ova ose'anja& ove misli& ova svest. Osnovna stva"nost zivota nije ni jedna zamisliva stva". ,a kon'u kon'a& nju ne t"e#a identi+ikovati ni sa kakvom idejom& /ogom ili atmanom. Po "e'ima -anduk:a *panisade7 >Onaje? Ono sto nije& svesno& ni su#jektivno ni o#jektiv-no& niti je jedno ili d"ugo3 koje nije ni p"osta stva"nost& niti ne"azlikuju'a osetnost& niti samo tama. Ona je nevideno& #ez odnosa& neshvatljivo& nezaklju'ivo i neopisivo J susti-na 5amosvesti& k"aj maje >vii?. Atman je nasa sveukupna svest& ono sto je glava za 'ulo vida J ni svetlost& ni m"ak3 niti puno& niti p"azno3 samo jedna nepojmljiva onost"anost. A u t"enutku kad p"estane svaka k"ajnja identi+ika'ija 5opstva sa nekim p"edmetom ili pojmom& u stanju nazvanom ni"vikalpa& &&#ez poimanja)& #ljesne iz nepoznatih du#ina stanje svesti koje se naziva #o- .. zanskim& poznavanje /"ahmana. & P"evedeno na konven'ionalni i J da ponovimo J mitsko-poetski jezik& poznavanje /"ahmana pojavljuje se kao otk"i'e da ovaj svet& koji je izgledao kao

-nostvo& jeste 2edno& da &&sve je /"ahman) i da je &&sva dvojnost lazno zamisljena). *zeti kao iznosenje 'injeni'a& ovakvi stavovi logi'ki su #esmisleni i ne p"enose nikakvu in+o"ma'iju. A ipak& izgleda da su naj#olji mogu'i iz"az "e'ima samog iskustva& iako je to kao da vam se& u t"enutku izgova"anja &&poslednjih "e'i)& jezik pa"alizuje z#og otk"ovenja& pa #ude p"imo"an da #"#lja gluposti ili 'uti. -oksha se takode shvata kao oslo#odenje od maje J a ova je jedna od najvaznijih "e'i indijske +ilozo+ije& i hinduske i #udisti'ke. 2e"& za mnogost"uki svet 'injeni'a i dogadaja kaze se da je maja& o#i'no shva[ena kao iluzija koja p"ek"iva onu jednu stva"nost /"ahmana. Ovo ostavlja utisak kao da je moksha stanje svesti u kojem se sav "aznoliki svet p"i"ode gu#i iz vidok"uga& stapaju'i se u #esk"ajni okean nejasno osvetljenog p"osto"a. Takav utisak t"e#a smesta od#a'iti& je" on pod"azumeva dvojnost& nesaglasnost izmedu /"ahmana i maje& sto je sup"otno 'elokupnom p"in'ipu UU ndtolo odvajt P to.

upanisadske +ilozo+ije. 2e" /"ahman nije 2edno nasup"ot -nostvu& ne p"osto nasup"ot slozenom. /"ahman je #ez dvojnosti >advaita?& sto 'e "e'i& #ez sup"otnosti& je" /"ahman nije ni u kakvoj klasi niti je& uostalom& izvan neke klase. A klasi+ika'ija je up"avo maja. Re' je izvedena iz sansk"itskog ko"ena mat"-& &&me"iti& o#likovati& g"aditi& ili p"aviti plan)& ko"en iz kojeg smo mi do#ili takve g"'kolatinske "e'i kao meta"& mat"i'a& mate"ijal& tva". Osnovni p"o'es me"enja je podela& #ilo da podvla'imo liniju& izdvajamo& ili opisujemo k"ugove& ili sipamo z"nevlje ili te'nost u me"i'e >posude?. Odatle je sansk"itski ko"en dva-& od kojeg smo do#ili "e' &&podeliti)& takode i ko"en latinske "e'i duo >dva? i engleske dual >dvost"uk?. Re'i da je svet 'injeni'a i dogadaja maja J zna'i da su 'injeni'e i dogadaji te"mini me"enja a ne stva"nosti u p"i"odi. -o"amo& medutim& p"osi"iti kon'ept me"enja i u njega uklju'iti postavljanje g"ani'a svih v"sta& #ilo desk"iptivnom klasi+ika'ijom ili selektivnim izdvajanjem. Onda 'e nam #iti lako da sagledamo da su 'injeni'e i dogadaji isto toliko apst"aktni koliko su to linijejza si"inu& ili milimet"i i santimet"i. Razmislite na t"enutak o tome da je nemogu'e izolovati jednu jedinu 'injeni'u u potpunosti. <injeni'e se javljaju u pa"u& najmanje& je" je telo nezamislivo #ez p"osto"a u kojem se javlja.

De+inisanje& postavljanja g"ani'a& o'"tavanje J sve su to uvek podele& a stoga dvojnosti& je" 'im se g"ani'a de+inise ona ima dve st"ane. Ovakvo gledanje pomalo je z#unjuju'e i 'ak tesko shatljivo onima koji su ve' dugo naviknuti da misle da su stva"i& 'injeni'e i dogadaji sami kameni temelj'i sveta& najpouzdaniji od pouzdane stva"nosti. 4pak je p"avilno "azumevanje dokt"ine maje najosnovnija p"etpostavka izu'avanja hinduizma i #udizma& a pokusavaju'i da shvati njeno zna'enje 'ovek mo"a od#a'iti "azne &&idealisti'ke) +ilozo+ije %apada sa kojima se ona 'esto #"ka J to& 'ak& "ade i mode"ni indijski vedantisti. 2e" svet nije iluzija uma u smislu da J o'ima oslo#odenog 'oveka >jivanmukta? J nema se sta ugledati do #esputne p"aznine. On vidi svet koji i mi gledamo3 ali ga on ne deli& p"eme"ava& izdvaja na isti na'in. On ga ne smat"a stva"no i konk"etno podeljenim na izdvojene stva"i i dogadaje. On vidi da se koza moze isto tako posmat"ati kao nesto sto nas spaja sa s"edinom&3 kao i ono sto nas od nje odvaja. On& nadalje& vidi da 'e se koza smat"ati za spajaju'u samo ako se p"ethodno uzela kao "azdvajaju'a& i o#"nuto. UG

%#og toga njegova ta'ka gledista nije monisti'ka. On ne misli da su sve stva"i u stva"nosti 2edno je"& konk"etno govo"e'i& nema nikakvih &&stva"i) koje #i se smat"ale 2ednim. 5pajati je isto toliko maja kao i odvajati. 5 tog "azloga i hinduisti i #udisti vise vole da govo"e o stva"nosti kao &&nedvost"ukoj) nego kao &&jednoj)& posto kon'ept jednog uvek uklju'uje onaj mnostva. Dokt"ina maje je stoga dokt"ina "elativnosti. Ona govo"i da su stva"i& 'injeni'e& i dogadaji o'"tani& ne p"i"odno& ve' putem opisa koji daju ljudi& a da je na'in na koji ih opisujemo >ili izdvajamo? "elativan u odnosu na nase "azli'ite ta'ke gledista. @ako je videti& na p"ime"& da se za dogadaj koji nazivainu P"vi svetski "at moze samo p"ili'no a"#it"a"no "e'i da je po'eo U. avgusta EFEU.& a zav"sio EE. novem#"a EFEO. 4sto"i'a"i mogu otk"iti &&p"ave) po'etke "ata daleko "anije& a &&p"eostatke) istog suko#a jos mnogo kasnije nego sto su ove +o"malne g"ani'e tog dogadaja. 2e" se dogadaji mogu odvajati i stapati kao kugli'e zive u skladu sa p"omenljivim na'inima isto"ijske desk"ip'ije. G"ani'e dogadaja su konven'ionalne a ne p"i"odne& u onom smislu u kojem se kaze da je zivot zapo'eo u t"enutku "adanja a ne p"i za'e'u& s jedne st"ane& ili p"i od#ijanju od sise& s d"uge. 5li'no ovome& lako je sagledati konven'ionalni ka"akte" stva"i. O#i'no se

ljudski o"ganizam smat"a za jednu stva"& iako je sa +izioloske ta'ke gledista on onoliko stva"i koliko ima delova ili o"gana& a sa so'ioloske samo deo si"e stva"i koja se zove g"upa. 5vakako da svet p"i"ode o#iluje pov"sinama i linijama& " zgusnutim i p"aznim delovima& koje ko"istimo da o#elezimo g"ani'e dogadaja i stva"i. Ali i ovde dokt"ina maje tv"di da ti o#li'i >"upa? nemaju &&vlastito #i'e)& &&p"i"odu sopstva) >sva#hava?7 oninepostojezase#e& ve' samou odnosu jedan na d"ugog& kao sto se 'v"sta mate"ija ne moze izdvojiti osim u odnosu na p"osto". * to"n su smislu& 'v"sta mate"ija i p"osto"& zvuk i tisina& egzistentno i neegzistentno& +Igu"a i pozadina& neizdvojivi& meduso#no zavisni& &&pojavljuju se zajedno) i samo z#og maje& ili putem konven'ionalne podele& mogu se smat"ati odvojenim jedno od d"ugog. 4ndijska +ilozo+ija takode misli da su i "upa& o#li'i& maja je" su napostojani. %ap"avo& kad hindu i #udisti'ki tekstovi govo"e o &&p"aznom) ili &&iluzo"nomu ka"akte"u pojavnog sveta p"i"ode J za "azliku od konven'ionalnog sveta stva"i J oni misle up"avo na nepostojanost njegovih o#lika. O#lik je tok& a stoga i maja u nesto p"osi"enom smislu& utoliko sto se ne moze sasvim pouzdano o#eleziti ili shvatiti. UH

O#lik je maja kad um pokusava da ga shvati i kont"olise utv"denim katego"ijama misli& to jest& putem imena >nama? i "e'i. 2e"& up"avo su imeni'e i glagoli s"edstva kojima se apst"aktne i kon'eptualne katego"ije stva"i i dogadaja o#elezavaju. Da #i sluzili svojoj sv"si& imena i te"mini neophodno mo"aju #iti utv"deni i kona'ni& kao i sve d"uge me"ne jedini'e. Ali je njihova upot"e#a J donekle J toliko zadovoljavaju'a da se 'ovek uvek nalazi u opasnosti da po#"ka me"e sa svetom koji me"i& da identi+ikuje novae sa #lagostanjem& utv"denu konven'iju sa +luidnom stva"nos'u. Ali& u stepenu u kojem se#e i svoj zivot identi+ikuje sa tim k"utim i p"aznim okvi"ima de+ini':e& osuduje samog se#e na t"ajno osuje'enje onog koji pokusava da vodu zahvati sitom. 5toga indijska +ilozo+ija stalno govo"i o pomanjkamju mud"osti ako se st"emi stva"ima& ako se tezi stalnosti pose#nih entiteta i z#ivanja& je" ona u tome ne vidi nista do zaslepljenost duhovima& apst"aktnim me"ama uma _manas?.EI -aja se& o#i'no& izjedna'ava sa nama-"upa& &&ime-io#lik)& sa pokusajima uma da uhvati +luidne o#like p"i"ode u m"ezu svojih utv"denih klasa. Ali& kada se shvati da je o#lik na k]aju k"ajeva p"aznina J u pose#nom smislu neuhvatljiv<tetl i neme"ljivosti J svet o#lika odmah se ukazuje kao /"ahman& ne vise kao maja. Do"malni svet postaje svet stva"nosti u t"enutku kad vise nije zap"t& u

t"enutku kad p"estane otpo" p"ema p"o"nenljivoj +luidnosti. 5toga je sama p"olaznost sveta #as znak njegove #ozanske p"i"ode& njegovog stva"nog identiteta sa nedeljivim i neme"ljivim #esk"ajem /"ahmana. To je "azlog s kojeg hindu-#udisti'ko insisti"anje na nestalnosti sveta nije pesimisti'ka i nihilisti'ka dokt"ina& kako to zapadni k"iti'a"i ina'e p"etpostavljaju. P"olaznost je o#esh"a#"uju'a samo za um koji insisti"a na pokusajima da shvati.O? Ali za um koji pusta da sve ide svojim tokom i koji se k"e'e tim tokom p"omene& koji postaje& u zen #udisti'kom slikovitom govo"u&. kao lopta u planinskom #"zalCiS jDse'aj p"olaznosti i^i "o"aznme p`staje jed"ia):"s+a))el"staze. TvTozF9)te zato& i na 4stoku i na %apadu& nestalnost tako 'esto tema najdu#okoumnije i najpot"esnije poezije J toliko& 'ak& da #listavost p"omene p"osijava i kad izgleda da je pesnik najvise p"ezi"e. N ? 4stog je ko"ena kao i ma:a& a od nje dolaze i "e'i &&menzu"a'ija) >lat. mensu"a?& &&mentalan) >lat. mens?& &&dimenzija) i >engl.? man& &&'ovek)& &&me"a svih stva"i). Takode i >lat.? mensis >mese'?. aK G"asp >eng.? J zna'i shvatiti& pojmiti3 ali i s'epati& zg"a#iti& doku'iti& stisnuti& ug"a#iti. >p"m. p"ev.? UN

5ut"a& i sut"a& i sut"a jos jedno& 5itnim ko"akom p"ik"ada se dan za danom Do zadnjeg sudnjeg 'asa& has #edno& A sve sto nam je& #udalama& p"oslost osvetlila 5amo je put u p"asinu i sm"t. Dogo"eva& k"aj je sve'i'eM %ivot je tek pok"etna senka& gluma' los 5to sepu"i se i #"ine na t"en& pa nestaje #ez t"aga7 P"i'a neke #udale& #u'na ijetka& a smisla nema8? 4skazano ovako J kako R. 9. /l:th p"ime'uje J ne izgleda #as lose. 5ve u svemu& dokt"ina maje isti'e& p"e svega3 nemogu'nost da se stva"ni svet uhvati u m"ezu uma& m"ezu od "e'i i kon'epata& i d"ugo& +luidni ka"akte" tih o#lika koje misao pokusava da de+inise. 5vet 'injeni'a i dogadaja u potpunosti je nama& apst"aktna imena& i "upa& +luidni o#lik. On izmi'e "azumevanju +ilozo+a i stisku onog ko je u pot"azi za zadovoljstvom& kao voda iz stisnute pesni'e. 4ma ne'eg 'ak laznog u ideji o /"ahmanu kao ve'noj stva"nosti u potki tog p"otoka& i atmanu kao #ozanskoj osnovi'i ljudske svesnosti& je" sve dok su ovo kon'epti oni ne mogu doku'iti stva"nost& kao ni #ilo koji d"ugi. *p"avo je uvid u totalnu nedoku'ivost sveta ono sto lezi u ko"enu #udizma. To je ono pose#no pome"anje naglaska koje vise od svega "azlikuje dokt"inu /udinu od nauka *panisada& onaj "aison dKet"e "asta #udizma kao pose#nog pok"eta indijskog zivota i misli. Gautama& 2P"o#udeni) ili /uda >u. oko GUG p. n. e.?& zi-veo je u v"eme kada su ve' postojale najzna'ajnije *panisa-de i njihova

+ilozo+ija mo"a se sagledati kao polazna ta'ka njegovog sopstvenog nau'avanja. /ila #i oz#iljna g"eska& medutim& smat"ati /udu za &&osniva'a) ili &&"e+o"mato"a) jedne "eligije koja je nastala kao neka v"sta o"ganizovanog otpo"a hinduizmu. 2e" ovde se govo"i o v"emenu kad nije #ilo svesti o &&"eligijama)& kada takvi te"mini kao &&hindu-izam) ili &&#"ahman-izam) ne #i nista zna'ili. 2ednostavno& postojala je t"adi'ija& otelotvo"ena u usmenom p"edanju dokt"ine Veda i *panisada& t"adi'ija koja nije #ila usko &&"eligiozna) #udu'i da je uklju'ivala 'elokupan na'in zivota i ti'ala se svega& od poljop"iv"ede do saznavanja poslednje stva"nosti. /uda je delao u punom skladu sa ovakvom t"adi'ijom kada je postao "isi& &&mud"a' iz sume)& koji je napustio zivot doma'ina i ota"asio se kaste da #i k"enuo putem oslo#odenja. ;ao sto je slu'aj i sa svim d"ugim "isijima& meF ?B. 5hakespea"e7 -a'#eth& V& G. >p"im& u".? UO

tod njegovog puta oslo#odenja imao je izvesne ka"akte"isti'ne odlike& a njegova dokt"ina o#uhvatala je k"itiku neuspesnosti 'ovekove da u p"aksi sledi t"adi'iju koju je p"opovedao. ,adalje& u potpunosti je sledio t"adi'iju kad je od#a'io kastu i p"ihvatio da sledi #ezkastne i #ezdomne u'enike. 2e" indijska t"adi'ija& 'ak vise nego kineska& pose#no podst"ekava od#a'ivanje konven'ionalnog zivota u izvesnom do#u& posto su po"odi'ne i g"adanske duznosti izv"sene. ,apustanje kaste spoljasnji je i vidljiv znak shvatanja da je p"avo stanje 'ovekovo &&neklasi+ikovanoa& da je njegova uloga ili oso#a samo konven'ionalna& i da je njegova istinska p"i"oda &&ne-stva") i &&ne-telo). Ovo shvatanje #ilo je s"z /udinog dozivljaja #udenja >#odhi? koji mu se javio jedne no'i dok je sedeo pod 'uvenim /o d"vetom u Gaji& posle sedam godina medita'ije u sumama. 5a stanovista zena& ovo iskustvo je sustinski sad"zaj #udizma& a ve"#alna dokt"ina sasvim je d"ugostepena nasp"am p"enosa samog iskustva& s gene"a'ije na gene"a'iju& #ez "e'i. Tokom sedam godina Gautama se t"udio da p"onikne i shvati uz"ok ljudskog "opstva maji pomo'u t"adi'ionalnih uputaIoge i tapasa& kontempla'ije i askeze& da iznade "asputavanje iz davolskog k"uga p"ianjanja uz zivot >t"ishna?& sto je isto kao te"ati "uku da uhvati samu se#e. 5av taj t"ud #io je uzaludan. Ve'ni

atman& stva"no 5opstvo& nije nasao. ;oliko god se t"udio i kon'ent"isao um na nalazenje ko"ena i osnove& nailazio je samo na sopstveni napo" da se kon'ent"ise. Ve'e p"e #udenja jednostavno je &&digao "uke)& p"osi"io svoj asketski jelovnik i pojeo nesto h"anljivije jelo. Posle toga je& odjednom& osetio p"ozimaju'u p"omenu. 5edeo je pod d"vetom& zavetuju'i se da ne ustane sve dok ne dostigne v"hunsko p"osvetljenje i J po p"edanju J sedeo 'ele te no'i sve dok p"vi tit"aj zo"nja'e nije izazvao iznenadno stanje sav"sene jasno'e i shvatanja. To je #ilo anutta"a sam:ak sam#odhi& &&nenadmasivo& potpuno #udenje)& oslo#odenje od maje i ve'nog O#"ta "odenja-i-sm"ti >samsa"a? koji se v"ti i v"ti sve dok 'ovek na #ilo koji na'in pokusava da zg"a#i svoj zivot. A ipak& stva"ni sad"zaj ovog iskustva nikad nije mogao& niti 'e mo'i& #iti iskazan "e'ima. 2e" "e'i su okvi"i maje& ok'a njene m"eze& a iskustvo je voda koja k"oz njih p"oti'e. Odatle se& sto se "e'i ti'e& najvise sto se moze "e'i o ovom iskustvu p"ipisuje /udi u Vaj"a''hediki7 UF

Tako da nisam zado#io #as nista nenadmasivim& potpunim #udenjem& a #as z#og toga se ono naziva b nenadmasivo& potpuno #udenje). Tako da& sa stanovista zena& /uda &&ni "e'i nije "ekao)& i po"ed svih tomova koji mu se p"ipisuju. 2e" je njegova p"ava po"uka ostala neizgovo"ena zanavek& a #ila je takva da su je "e'i& pokusavaju'i da je iz"aze& 'inile nistavnom. 4 po"ed svega& osnovna je po"uka zena da ono sto ne moze #iti p"edato "e'ima moze& ipak& #iti p"eneseno &&nepos"ednim ukazivanjem)& pomo'u nekih neve"#alnih na'ina komunika'ije #ez kojih #i #udisti'ko iskustvo #ilo nemogu'e p"eneti na #udu'e gene"a'ije. * skladu sa svojom >ve"ovatno dosta kasnijom? t"adi'ijom& zen d"zi da je /uda p"eneo svoju p"o#udenost na svog najistaknutijeg u'enika -ahakasjapu& tako sto je podigao jedan 'vet i ostao nem. Palijski ;anon& ipak& p"opoveda da je /uda& odmah po #udenju& otisao u pa"k jelena u-/ena"esu i izlozio svoju dokt"inu onima koji su #ili njegovi sad"uga"i tokom asketskog zivota& iskazuju'i je u o#liku one <eti"i plemenite 4stine koje su tako p"ikladan sazetak #udizma. Te <eti"i 4stine sao#"azene su t"adi'ionalnom vedskom o#liku leka"ske dijagnoze i "e'epta izle'enja7 ustanovljavanje #olesti& njenog uz"oka& izjasnjavanje u pogledu mogu'nosti izle'enja& i p"opisivanje leka"ije. 4 P"va 4stina odnosi se na p"o#lemati'nu "e' duhkha& sto u slo/odnom p"evodu zna'iIIIgatoIaIa koja ozna'ava veliku #olest sveta za koju je /udinlnetod >dha"ma? lek. Rodenjeje duhkha& svenu'eje duhkha& #olest je duhkha& sm"t je duhkha& a isto tako i

tuga i zalost... /iti vezan za stva"i koje ne volimo& 9i "astavljen od stva"i koje volimo& i to je duhkha. ;ad 'ovek ne do#ija ono sto zeli+ to je& takode& duhkha. 2ednom "e'ju& ovo telo& ovajpetost"uki ag"egat zasnovan na p"ianjanju >t"ishna?& to je duhkha.EP? Ovo se& medutim& ne moze svesti na #"zopleto tv"denje da &&zivot je patnja). 5misao je u tome da je zivot& onako kako ga o#i'no p"ozivljavamo& patnja J ili ta'nije& da je pomu'en na"o'itim osuje'enjem koje se javlja kad 'ovek pokusava nemogu'e. -ozda je& zato& &&+"ust"a'ijaa naj#olji ekvivalent za duhkhu& iako je sama "e' p"ost antonim od sukha& sto zna'i &&p"ijatno) ili &&slatko).9? EP ? 5am:utta ,ika:a& UQ E. K 4li& ako 'emo "e' duhkha da p"evedemo kao &&kiselo)& mogli #ismo "e'i da /udina dokt"ina govo"i da zivot postaje kiseo z#og 'ovekovog p"ilaza da ga t"e#a uhvatiti J #as kao sto se mleko ukiseli ako se d"zi p"edugo. GP

Po d"uKk'ijem tuma'enju /udine dokt"ine& duhkha je jedna od t"i ka"akte"istike #i'a& ili nastajanja >#hava?& 'ije su d"uge dve anit:a& nestalnost& i anatman& odsustvo #ilo kakvog 5opstva. Ova dva te"mina su od izuzetne vaznosti. Dokt"ina anit:e& opet& nije p"osto tv"denje da je svet nestalan& ve' da sto vise 'ovek hvata svet to se ovaj vise menja. 5tva"nost po se#i nije ni stalna ni nestalna3 ona se ne moze podvesti pod katego"iju. Ali& kad pokusamo da se d"zimo nje& p"omena se posvuda javlja je"& kao senka& sto je #"ze gonimo to ona #"ze izmi'e. ,a isti na'in& dokt"ina anatmana nije tek tv"denje da ne postiji p"avo 5opstvo >atman? u osnovi svesti. ,aglasak je& vise& na tome da nema 5opstva& ili osnovne stva"nosti& koji #i se mogli zg"a#iti& #ilo nepos"ednim iskustvom ili kon'eptima. 4zgleda da je /uda osetio da je isuvise lako pog"esno p"otuma'iti dokt"inu atmana u *panisadama. Ona je postala p"edmet ve"e& deside"atum& 'ilj kojem se tezi3 nesto uz sta um moze p"ionuti kao uz poslednje p"e#ivaliste sigu"nosti u p"otoku zivota. /udino stanoviste #ilo je da 5opstvo& shva'eno na taj na'in& nije vise istinsko 5opstvo& ve' samo jos jedan od #ez#"ojnih o#lika maje. Tako da se anatman moze iz"aziti u ovakvom o#liku7 &&4stinsko 5opstvo je ne-5opstvo)& je" svaki pokusaj da se zamisli 5opstvo& ve"uje u 5opstvo& ili t"aga za 5opstvom& istog t"enutka ga uklanja. *panisade "azlikuju atman&

istinsko& nadindividualno 5opstvo& i jivatman& individualnu dusu& a /udina dokt"ina P anatmanu slaze se sa njima po#ijaju'i stva"nost ovog d"ugog. * osnovi svake skole #udizma stoji postavka da nema ega& nema opstojavaju'eg entiteta koji #i #io stalni su#jekt nasih p"omenljivih iskustava. 2e" ego postoji samo u jednom apst"aktnom smislu& je" je apst"akt iz se'anja& nesto kao iluzo"ni k"ug od vat"e koji p"avi #aklja kad se zav"ti. -ozemo& na p"ime"& zamisliti putanju kojom pti'a leti ne#esima kao pose#nu liniju. ;onk"etno& u stva"nosti& pti'a ne ostavlja za so#om nikakvu liniju i& sli'no tome& p"oslost iz koje je nas ego apst"ahovan u potpunosti je is'ezla. Tako da je svaki pokusaj da se 'v"sto d"zimo ega ili ga na'inimo p"avim izvo"om ak'ije osuden na osuje'enje. D"uga Plemenita 4stina odnosi se na uz"ok osuje'enja za koji se Raze >iajelDtshna& 'v"sto se d"zati ne'ega ili ga g"a#iti& a zasniva se na avid:i& neznanju ili nesvesnosti. Avid:a je& +o"malno& sup"otnost #udenju. To je stanje uma kad je pod hipnozom ili omadijan majom pa apst"aktni svet stva"i E dogadaja pog"esno smat"a konk"etnim svetom stva"nosti. GE

,a jos du#ljem nivou& to je nedostatak samospoznaje& neshvatanje da je svako g"a#ljenje uzaludan napo" da se zg"a#i onaj koji g"a#i& ili jos #olje& da se zivot nate"a da uhvati se #e. 2e" za onog ko poseduje samospoznaju ne postoji dvojnost izmedu njega samog i spoljasnjeg sveta. Avid:a je &&igjio"isanje) 'injeni'e da su su#jekt i o#jekt odnocsnlNkao dve I st"ane me'+olje& tako da kad jedan gon i d"ugi se povla'i. E R %#og toga ego'ent"i'ki pokusaj da se svetom domini"a& da se sto vise od tog sveta podvede pod kont"olu ega& ne t"e#a da t"aje dugo da #i se postavilo pitanje potesko'e ega da K kont"olise samog se#e. I To je& zap"avo& p"ost p"o#lem onoga sto danas nazivamo ki#e"netikom& naukom kont"ole. -ehani'ki i logi'ki lako je uvideti da se svaki sistem koji se #lizi sav"senoj samokon t"oli takode #lizi sav"senom samoosuje'enju. Ta;av sistem je davolski k"ug i ima istu logi'ku st"uktu"u k ao i tv"denje koje iznosi nesto o samom se#i& kao na p"ime"& &&2a lazem)& ] gde se pod"azumeva da je samo tv"denje laz. Tv"denje se uzalud #esk"ajno v"ti u k"ug& je" je uvek ta'no u me"i u ko v joj je lazno& a lazno u me"i u kojoj je istinito. 4z"azeno jo s konk"etnije& ne mogu #a'iti loptu sve dok je d"zim da #ih K imao sav"senu kont"olu njenog k"etanja. 5toga je zelja za sav"senom kont"olom& s"edine i samog se#e& zasnovana na du#okom nepove"enju od st"ene kont"olo"a. Avid:a je nesposo#nost da se sagleda osnovna samop"otivu"e'nost takvog stava. Odatle se javlja uzaludno g"a#ljenje ili kont"oladzivota sto je 'isto

samoosuje'enje& a o#"aza' zivota koji sledi davolski je k"ug koji se u hinduizmu i #udizmu zove samsa"a& o#"t "odenja-i-sm"ti. EQ ? Aktivni p"in'ip O#"ta poznat je kao ka"ma ili &&uslovljena ak'ijaI& ak'ija& dakle& koja ima motlv i t"azi "ezut+at J onaj tip ak'ije koji uvek vodi ka neophodnosti dalje ak'ije. <ovek se upli'e u ka"mu kada se upli'e u svet na takav na- E 'in da mo"a da nastavi sa uplitanjem& kada "esenje p"o#le-ma stva"a jos vise p"o#lema koji t"aze "esenje& kada kont"o-la jedne stva"i t"azi kont"olu jos nekoliko stva"i. ;a"ma je& stoga& sud#ina svakog ko &&pokusava da #ude /og). On po-h stavlja zamku svetu u koju se sam hvata. 4M -nogi #udisti shvataju O#"t "odenja-i-sm"ti sasvim do-44 slovno kao p"o'es "einka"na'ije p"i 'emu ka"ma& koja o#li4 kuje pojedin'a& 'ini to stalno iznova od zivota do zivota sve 44 dok se& putem uvida i #udenja& ne smi"i. Ali se u zenu i osta2 V lim skolama -ahajane 'esto uzima u +igu"ativnijem smislii& IIDinami'ka st"uktu"a O#"ta naziva se p"atit:a-samutpada& dvanaestost"uki lana' &&zavisnog ishoda)& u kojem dvanaest kauzalnih ka"ika p"ohi GQ

izvode jedna d"ugu& 'ine'i zatvo"en k"ug& #ez po'etka ili k"aja. ,eznanje >avid:a?dovodi do motiva'ije >samska"a?& a ova u se"iji do svesti >vijnana?& imena-i-o#lika >nama-tupa?3 test 'ula >shada:atana?& d"azenja 'ula >spa"sa?& 'ulnog dozivljaja >vedgTjaj& g"a#ljenja >t"ishnna?& posednistva >upadana?& nastajanja >#hava?NIod`n^di >jail?& L sta"osti-i-sm"ti >ja"ama"ana?& sto opet dovodi do avid:e. /uda je "ekao da je avid:e stavljena na p"vo mesto ove liste ne zato sto je v"emenski za'etnik se"ije& ve' z#og podesnosti o#jasnjenja. <ela se"ija javlja se zajedno i njeni te"mini postoje samo u meduso#nom odnosu. )) kao p"o'es ponovnog "adanja iz t"enutka u t"enutak& tako da se 'ovek ponovo "ada sve dok se identi+ikuje sa nekim stalnim egom koji se "einka"ni"a iznova svakog t"ena. Tako da v"ednost i inte"es za dokt"inu ne zahtevaju p"ihvatanje pose#ne teo"ije p"ezivljavanja. ,jena vaznost vise je u tome sto daje p"ime" za 'eo p"o#lem ak'ije u davolskom k"ugu i njeno "az"esenje& a u to"n pogledu #i #udisti'ka +ilozo+ija t"e#alo da #ude na"o'ito inte"esantna za one koji izu'avaju teo"iju komunika'ije& ki#e"netiku& logi'ku +ilozo+iju& i s"odne p"edmete.K T"e'a Plemenita 4stina #avi se okon'anje samoosuje'enja& g"a#ljenja& i 'elog davolski k"uznog o#"as'a ka"me koji ] p"oizvodi O#"t. To okon'anje naziva se ni"vana. Ret ima tako nepoznatu etimologiju da je p"ost p"evod izuzetno te- zak. Dovodena je u

vezu sa "aznim sansk"itskim ko"enima koji su njeno tuma'enje dovodili u vezu sa zna'enjem gasenja plamena& ili p"osto gasenja >eks- ili de-spi"a'ija?& ili p"estankom talasa& ok"eta& ili k"uzenja >v"itti? uma. Poslednja dva tuma'enja izgleda& u 'elini uzev& imaju najvise smisla. Ako je ni"vana &&despi"a'ija)& to je delo pnog ko je sagledao zaludnost pokusaja da zad"zi dah ili zivot >p"ana? #esk"ajno dugo&2e" zad"zati dah zna'i izgu#iti ga. Videno s jedne st"ane& to izgleda kao o'ajanje J shvatanje da zivot& na k"aju k"ajeva& osuje'uje nase napo"e da ga kont"olisemo& da je sveukupno ljudsko st"emljenje samo "uka koja is'ezava pokusavaju'i da se uhvati za o#lak. Videno s d"uge st"ane& ovo o'ajanje p"ovaljuje u "adost i stva"ala'ku mo'& po p"in'ipu da izgu#iti svoj zivot zna'i na'i ga J na'i slo#odu ak'ije neometenu samoosuje'enjem i st"epnjom inhe"entnim pokusajima da se spase i kont"olise 5opstvo. Ako se ni"vana odnosi na p"estanak >ni"-? ok"eta >v"itti?& te"min je sinoniman sa 'iljem :oge kako je de+inisan u Aogasut"i J 'itta v"itti ni"odha J p"estanak k"uzenja uma. Ovo &&k"uzenje) su misli putem kojih se um upinje da uhvati svet i se#e. Aoga je vez#anje pokusaja da se p"ekinu te misli time sto se misli o njima& sve dok se uzaludnost tog p"o'esa GV

ne oseti tako upe'atljivo da on jednostavno otpada& a um otk"iva svoje p"i"odnd- nez#"kano stanje&& O'igledno je& medutim& da i jedna i d"uga etimologija otk"ivaju isto sustinsko zna'enje. ,i"vana je stanje zivota koje ishodi kad se hvatanje za zivot p"ekine. Posto je svaka de+ini'ija J hvatanje& ni"vanu je nemogu'e de+inisati. To je p"i"odno stanje uma& &&nesamohvatanje)3 a ovde& na"avnd& um nema pose#no zna'enje& je" ono sto nije uhva'eno nije ni znano u konven'ionalnom smislu znanja. Popula"nije i J" doslovnije shva'ena& ni"vana je is'ezavanje #i'a iz O#"ta in- T ka"na'ije& ne u stanje ponistenja& ve' jednostavno u stanje K koje izmi'e de+ini'iji i stoga je neme"ljivo i #eskona'no. dI Dosti'i ni"vanu takode je dosti'i /udastvo& p"o#udenost. Ali& to nije dostignu'e ni u kakvom o/4'nomKsmislu& posto nikakvo sti'anje i nikakva motiva'ija nisu u pitanju. ,emogu'e je zeleti ni"vanu& ili name"avati da se ona doku'i& je" sve pozeljno i zamislivo kao o#jekt ak'ije& po de+ini'iji& nije ni"vana. ,i"vana se moze jedino pojaviti nename"no& spontano& kada se u potpunosti sagleda nemogt"t""ttTsTsamohvatanja. 2edan /uda& stoga& nije 'ovek na polozaju. >GiTntje iznad& kao neki andeo3 on nije ispod& kao demon. On se ne pojavljuje nigde ujsest odeljak\O#"ta& a #ilo #i pog"esno o enjemu misliti

kao vise v"ednim od andela& je"zakon je `#"ta da ono sto se uspinje mo"a se spustiti& Io#"nuto. On je p"evazisao svaRov"snu dvojnost i stoga nu nista ne #i zna'ilo da o se#i misli kao o supe"io"noj li'nosti ili duhovnom etv"ta Plemenita 4stina opisuje Osmost"uku 5tazu /udine Dha"me& to jest& metod ili dokt"inu putem koje se samoosuje'enje okon'ava. 5vaki deo staze ima ime kojem p"ethodi "e' sam:ak >palijski& samma?& sto zna'i &&sav"sen u ili &&potpun). P"va dva dela odnose se na misao3 slede'a 'eti"i na ak'iju3 a poslednja dva na kontempla'iju ili pozo"nost...). fW- 4mamo dakle7 II RJ- E Q V U G H N O 5am:ag-d"ishti& potpun uvid. 5am:ak-samkalpa& potpuno "azumevanje. 5am:ag-vak& potpun >t. j. istinit? govo". 5am:akka"manta& potpuna ak'ija. 5am:agajiva& potpuna p"edanost. 5am:agv:a:ama& potpuna p"imena. 5am:ak-sm"iti& potpuno se'anje. 5amvaksamadhi& potpuna kontempla'ija. /ez detaljne "asp"ave o ovim aeiovima& mozemo jednostavno "e'i da se p"va dva odnose na p"avilno shvatanje lokt"ine i ljudske situa'ija. ,a neki na'in p"vi deo& &&potpun GU

p"egled)& sad"zi sve ostale& posto je metod #udizma p"e sve ga vez#anje jasnejvesnosti& sIgle'E5va)+EVDTv9a :atha#hutam J onakvnnT'akav jeste. Takva svest je ziva paznja koja se o#"a'a na sopstveno nepos"edno iskustvp& na svet onako kako se tog t"e"ia dozivlj E avaNTaI:'4aRI'ovek ne zavodi imenima i nazivima. 5am:aksamadhi& poslednji deo staze& sav"senstvo je p"vog& ozna'ava 'isto iskustvo& 'istu pozo" nost& kad visenemaIdvolnosti saznavap'jIi saznatog. TI Delovi koji se #ave al''ijom 'esto se pog"esno shvatajlTj8" imaju sli'nosti sa &&sistemompoduka) koje mogu da zava"aju. /udizam ne deli zapadnja'ke poglede o postojanju mC"alnog za\oaa& nametnutog od /oga ili p"i"ode& koji je 'o vek) diizan da sledi. /udini stavovi o ponasanju J uzd"zavanje od oduzimanja zivota& uzimanja onog Yto nije dato& iz"a#lji:anjaI++astnR +agI:a& opijanja J slo#odno K5t"T"zeta p"avila kao p+ikladna& s name"om da uklone p"ep"eke ja sno@I:esnostk ,e p"id"zavati se tih stavova p"oizvodi &&losu ka"mu)& ne zato sto je ka"ma zakon ili mo"alna odmazda& a& ve' sto svaka ja:ti:298I i sv"si8 ak'ija& #ila ona ko-TIT+h"i nven'ionalno do#"a ili losa& jeste svoje usmeik osa& jeste ka"mTIT+he"i svoje usme"enosti ka g"a#ljenju zivota. *opsteno govo"e'i& konven'io nalno &&lose) ak'ije vise su g"a#ljenje nego 8& do#"e). Ali visi stupnjevi #udisti'ke vez#e isto se toliko #avej"asputava"Zjem od &&do#"e ka"me) koliko i od &&lose). Tako da je

potpunaI ak'ijaT"k"ajnjem slu'ajuKslo/o/na& nenamestena& spontana& u doslovno istom smislu kao i taoisti'ki Bu-BeiAR? 5m"iti& opominjanje& i samadhi& kontempla'ija& 'ine de-love koji se #ave medita'ijom& unut"asnjim& mentalnim ve-z#anjem na /udinom putu. Potpuno opominjanje jeste staj-J& na svestIjIosmat"anje svojih oI9aTIose'i":a+T+nisli J #ez sv"he ili g"i"pjed#eI To je totalna jasno'a i p"isutnost umaN akIngdgasiBia& p"+ 'emu dogadaji dolaze i odlaze kao od"az+ u ogledalu7 nista se ne od"azava osim onog sto jeste. 9odaju'i& stoje'i& sedaju'i& ili leze'i on shvata sta "adi& ;"tako da sagledava svoje telo kao takvo kakvojeste 'ime god da je zauzeto... Odlaze'i i v"a'aju'i se& gledaju'i p"ed se#e ili unaokolo& savijaju'i ili p"uzaju'i "uku . . . o n dela 'iste svest3T.i U? Putem takve svesnosti sagledava se da je odvajanje mislio'a od misli& saznavao'a od saznatog& su#jekta od o#jekta& potpuno apst"aktno. ,ema uma& s jedne st"ane& i njegovog I Tehni'ki& takva #i se ak'ija nazivala aka"ma& neuslovljena ak'ija& ili asamsk"ita& nenamestena ak'ija. GG

iskustva& s d"uge7 postoji sa"no p"o'es dozivijavanja u kojem nema ni'eg da se ug"a#i& kao o#jekt& i nIkogI2taoI su#jek+a& da to ug"a#i. 5agledan na taj na'in& p"o'es dozivljava+lja p"estaje da se hvata za samog se#e. -isao sledi misao #ez p"ekida& to jest& #ez ikakve pot"e#e da se#e odvoji od se#e& i tako postane sopstveni o#jekt. &&Gde ima o#jekta& tu se misao javlja). Da lije& onda& misao jedna stva" a o#jekt d"uga8 ,e& ono stoje o#jekt& up"avo toje misao. ;ada #i o#jekt #io jedna stva"& a misao d"uga& onda #i postojalo dvost"uko stanje misli. Tako da je o#jekt sam up"avo misao. -oze li& onda& misao "azmat"ati misao8 ,e& misao ne moze "azmat"ati misao. ;Co sto ost"i-'a sa#lje ne mIzep"ese'i se#e& kCo sto v"h p"st't+ie mozejseR #e dodi"nuti& tako ni mis+io ne moze sehe sagledati. E G? Ova nedvojnost uma& ka/ on vise nije podeljen p"otiv se-#s&& :aste samadhiI a posto is'ezava to #esplodno zamla'iva-nje uma koji pokusava se#e da uhvati& samadhi je stanje dLi-I#okog3 mi"a. To nije nepok"etnost totaT9e neaktivnosti je"& je5nom kadIse um pov"ati u p"i"odno stanje& samadhi op-stojava sve v"eme& p"i &&hodanju& stajanju& sedenju i leza-nju). Ali je&jVd naj"anijih v"emena& #udizam na"o'ito p"i-davao v\znosthvez#anju opo""iinjanja i4'tmtempla'ije u 5ede'em stavu. Ve'ina p""kaza /ude poka)QujT4 ga u sede'em stavu dok mDditi"a& u pose#nom stavu poznatom kzojIad-masana& stav lotosaI uk"stenih nogu i opustenih stopala sa It5"T5+t"+++la nago"Ip"ek'Ts"a"Ginac -edita'ija u sede'em siavu nije& kako se 'esto p"etpo-stavljaN du;o:naI:Iel#a)& postupak koji se sledi "adi zad-njeg 'ilja.

I5a9Gudisti'ke ta'ke gledista& to je samo isp"avan na'in -t- sedenja i sav"seno je p"i"odno ostati u sede'em polo-zaju doT'4Dg#d 'ovek nema sta d"ugo da u"adi i sve dok ga I. ne o#uzme ne"vno uz#ude"Ie. ,emi"nom tempe"amentu %apadnjaka meVita'ija usede'em polozaju moze izgledati kao nep"ijatna vez#a je" mi& izgleda& nismo sposo#ni da se-dimo &&"adi sedenja) a da nas ne spopadnu napadi g"ize sa-vesti& da ne osetimo kako #i t"e#alo "aditi nesto zna'ajnije da #ismo op"avdali svoje postojanje. Da #ismo umilostivili nemi"nu savest& medita'iju u sede'em stavu mo"amo posmat"ati kao napo"& dis'iplinu sa zadnjom name"om. A up"avo na toj ta'ki ona p"estaje da #ude medita'ija _dh:a-na? u #udisti'kom smislu& je" gde imajWIhgIIelma t"aga::c )nITza "ezultatima iIg"a#ljenja& I9ndTdh:ane. ) )cIc)cc ---TKeK I I Ova "e' 'T;:ana >palijski& jhand? p"vo#itni je 5ansk"it ski MRRiS t 8P +&o#lik kineske "e'i 'hKan i japanske zen& pa je& odatle njeno sIlI EG ?5ikshasamu''a:a& QVU. * <onze >Q?I st. EHV. GH 2P zna'enje od v"hunske vaznosti za "azumevanje zen #udizma. &&-edita'ija) u uo#i'ajenom zna'enju &&"azmisljanja o stva"ima) ili &&mozganja) v"lo je zlouputan p"evod. Ali su alte"native& kao &&t"ans) ili &&o#uzetost) jos go"e& je" nagovestavaju stanje hipnoti'ke op'injenosti. ,aj#olje "esenje je& izgleda&

ostaviti dhjanu nep"evedenom i uklju'iti je u nas "e'nik kao sto smo p"idodali ni"vanu i Tao. E H? ;ako se ko"isti u #udizmu& te"min dhjana o#uhvata i se-T 'anje >sm"iti? i samadhi& a naj#olje se moze opisatTT'at"stajednousme"ene pozo"nosti. 5 jedne st"ane& ona je jednousme+H+ia u to"n smislu sto je +okus na sadasnjem& je" za 'istu svesnost nema ni p"oslosti ni #udu'nosti& + ve' postoji Im# taj jedan t"enutak _ekaksana? kojeg zapad- : ni misti'i nazivaju Ve'no 5adaI 5 d"uge st"ane& jednousme-"eno je u top smis+iT4toTjeito stanje svesti koje ne "azlikuje saznavao'aW saznavaju'e& i saznato. 2edan Tathagata +t. j. /uda? vidi ono sto ima da #ude vi- c deno& ali on ne o#"a'a paznju >na mannati& ne zamislja? na ono sto je videno& nevideno& :idlji:p& ili na d+WgIkojividi. 4sto je iK p"+st*sanju& ose'anju& i saznavanju7 on neTnTtst"v tome u tim katego"ijama.EE? Teskd'a koja se nama javlja p"i p"o'enjivanju zna'enja dh:ane javlja se usled st"uktu"e naseg jezika koji ne dozvoljava upot"e#u p"elaznpg glagola #ez su#jekta i p"e5Tkata. ;ad postoji &&znanje)&K)g"amati'ka konven'ija zahteva da postoji neko ko zna i nesto sto je znano. Toliko smo se p"ivikli na takvu konven'iju u govo"u i misljenju da vise ne shvatamo da je to konven'ija i da ne odgova"a uvek stva"nom iskustvu saznavanja. Tako& kad kazemo &&5vetlost je #ljes"iuTaI/onel'le je lakse p"oz"eti g"amati'ku konven'iju i shvatiti da je l8ljeskanje svetiost. Ali je dh:ana& kao mentalno stanje oslo+e'tenog ili p"ojiiid+inagj'oveka& po p"i"odi oslo#odeno RTec)Qt""ke izmedukonven'ionVhiih entiteta i

IPalijski ;anon >VinovaPitaka94& V-H& i-ajjhima,ika:al& VUF-GQ? navodi osam tipova jhane J 'eti"i "upa-jhane i 'et"i a"upa-jhane J o#likovanih i neo#likovanih stanja jhana. Pj"va 'et"i uklju'uju p"og"esivno ustanovljavanjD+dn'ep'ijeTBI-++ij"asudivanja >vi'a"a? u stanju "avnodusnosti >upekkha? k"oz uvez#avanje samdhia. D"ugim "e'ima& kako se um v"a'a u svoje p"i"odno stanje integ"iteta i ne-dualnosti& p"estaje da se d"zi dozivljaja sim#olima "asiidivanja. 2ednostavno opaza& #ez "e'i ili ko'epata. 5 d"uge st"ane leze a"upa-jhana& koje se opisuju kao s+e"e /esk"ajnog P"osto"a& /esk"ajne 5vesti& ,i'eg& ,iti-Opazanja-,iti,eopazanja& a sve su to stupnjevi uma koji shvata svoju p"i"odu. * t"enu svoje sm"ti za /udu se kaze da je stupio u pa"jni"vana >t.j. poslednjuL ni"vanu? iz 'etv"te "upa-jhane. EN? ^Angutta"a ,ika:a& 44& QG. R GN

stva"nosti. 4ntelektualna nelagodnost& koju ose'amo p"i pokusaju da zamislimo saznavanje #ez od"edenog &&nekog) koji saznaje i od"edenog &&ne'eg) sto se saznaje& sli'na je nelagodnosti koju #ismo osetili da se na zvani'noj ve'e"i pojavimo o#u'eni u pidzamu. G"eska je konven'ionalna& ne egzistIn'ijalna. d . b d 2os jednom& dakle& vidimo kako konven'ije& kako maja me"enja i opisivanja nastanjuje ovaj svet onim duhovima koje nazivamo entitetima i stva"ima&. Toliko je mo' konven'ije hipnoti'kant"tti"D zavodljiva& da po'injemo te duhove da dozivljavamo kao stva+iiosti& od njih da p"avimo o/jekte lju#avi& ideala& 'enjenih poYjato"kAli je p"o#lem toga)sla 'e se 5eslti si mnom kada um"em& koji je pun st"e"nje& ipak kao da pitamo sta se dogada sa pesni'om kad se "astvo"i saka& gde odlazi k"ilo kad ustanemo. -ozda smo sada u stanju da shvatimo 'uven nauk #udisti'ke

dokt"ine koji daje Visudhimagga7 Patnja samo postoji& nikog ko pati3 Dela ima& all ga niko ne 'ini3 ,i"vana jeste& all niko ne t"aga za njom3 -5tazaje tu& ali nema nikog ko njom putuje. p ima" "aii7 po"ejai; GO

-A9A2Ai,A /*D4%A- Posto je /udino u'enje #ilo put oslo#odenja& ono nije imalo za 'ilj nista d"ugo do dozivljaj ni"vane. /uda nije imao name"u da postavi dosledan +ilozo+ski sistem& nije pokusavao da zadovolji onu intelektualnu "adoznalost o k"ajnjim stva"ima koja o'ekuje odgovo"e "e'ima. ;ad su ga te"ali na takve odgovo"e& kad su ga pitali o p"i"odi ni"vane& po"eklu sveta& i stva"nosti 5opstva& /uda je ostajao &&dostojanstveno nem)& a onda #i govo"io da su takva pitanja #esp"edmetna i ne vode p"avom iskustvu oslo#odenja. <esto se mogu 'uti tv"dnje da je kasniji "azvitak #udizma usledio z#og nemogu'nosti indijskog intelekta da #ude zadovoljan to"n tisinom& tako da je& najzad& mo"ao da popusti svom p"evashodnom po"ivu za &&apst"aktnim meta+izi'kim spekula'ijama) o p"i"odi stva"nosti. Takav pogled na pojavu -ahajana #udizma je& ipak&

p"ili'no pog"esan. Veliki deo mahajanske dokt"ine javio se ne da #i zadovoljio intelektualnu "adoznalost& koliko da "esi p"akti'ne psiholoske p"o#leme koje 'ovek s"e'e na /udinom putu. 5vakako da je #avljenje tim p"o#lemima u mnogome sholasti'ko& a intelektualni je nivo mahajanskih tekstova veoma uzvisen. Ali je stalni 'ilj omogu'iti iskustvo oslo#odenja& ne konst"uisati +ilozo+ski sistem. Po "e'ima 5i" A"thu"a /e""iedalea ;eitha7 -eta+izika -ahajane& po nekohe"entnosti sistema& jasno pokazuje d"ugo"az"edni inte"es koji joj je p"idavan u o'ima monaha& 'ijije glavni 'ilj #io dostizanje "asputavanja3 -ahajana se& nista manje nego 9inajana& u osnovi #avi ovim GF

+it p"akti'nim 'iljem& a njena je +ilozo+ija od v"ednosti samo utoliko stopomaze 'oveku da stigne do tog ishodista.I ,esumnjivo je& u izvesnom pogledu& -ahajana #udizam ustupak i intelektualnoj "adoznalosti i opstoj zelji za p"e'i'ama. Ali je& u Ro"enu& delo izuzetno osetljivog& opazajnog intelekta koji p"ou'ava svoj sopstveni "ad. 5vakog ko je izu zetno samosvestan #udizam Palijskog ;anona ostavlja s mnogim p"o#lemima #ez odgovo"a. ,jegov psiholoski uvid ne ide dalje od "az"ade analiti'kog kataloga mentalnih +unk'ija i& mada su ti pe"'epti jasni& nije uvek od pomo'i o#jasnjavati njihove p"akti'ne tesko'e. -ozda je to p"ete"ana gene"aliza'ija& ali 'ovek ima utisak da #i Palijski ;anon otklju'ao v"ata do ni"vane 'istim napo"om& dok #i mahajanski glatko ok"enuo klju'. Tako da se -ahajana uveliko inte"esuje da o#ez#edi &&pogodna s"edstva) >upa:a? tako da ni"vana #ude dostupna svim tipovima metaliteta. -I ;ako i kada su se dokt"ine -ahajane javile stva" je isto"ijskog nagadanja. Velike mahajanske sut"e samo izgledajB kao nauk /udin i njegovih u'enika& ali je njihov stil toliko "azli'it a dokt"ina toliko suptilnija od onih Palijskog ;ano-K na da ih u'enja'i sko"o jednoglasno smat"aju kasnijima. ,e postoje dokazi da su one postojale u v"eme velikog #udisti'kog 'a"a Asoke& unuka Dzand"agupte -au"ie& koji se p"eo#"atioKu #udizam QHQ. p. n. e. Asokini zapisi na stenama

samo su od"az u'enja o d"ustvu Palijskog ;anona& insisti"anje na ahimsi& nenasilju p"ema ljudima i zivotinjama i opsti pogled na zivot laika. Osnovne mahajanske tekstove p"evodio je na kineski ;uma"adiva nesto posle UPP. nase e"e& ali je nase poznavanje isto"ije 4ndije tokom tih sest stotina godina od sm"ti Asoke tako +"agmenta"no& a sami dokazi koji se nalaze u sut"ama nejasni& tako da jedino mozemo da ih smestimo negde izmedu EPP. godina p. n. e. i VPP. nase e"e. <ak i pojedin'e koji se dovode u vezu sa njihovim "azvitkom J Asvagosa& ,aga"duna& Asanga i Vasu#ajidhu J v"emenski mozemo smestiti samo p"i#lizno. T"adi'ionalni mahajanski stav o svom po"eklu d"zi da je u'enje /udino p"edato njegovim #liskim u'eni'ima& ali je javno otk"i'e odlozeno dok .svet nije postao sp"eman za njega. P"in'ip &&odlozenog otk"ovenja) do#"o je poznato pomagalo koje dozvoljava "azvitak t"adi'ijeIp"ikladno za ist"azivanje implika'ija sad"zanih u p"vo#itnom semenu. 5poljasnje kont"adik'ije izmedu "ane i kasnije dokt"ine o#jasnjene su tako sto su p"ipisane "azli'itim nivoima istine& ;eith& st". QNV HP

i od one naj"elativnije do apsolutne& a medu njima >ve"ovatno dosta kasna? 5kola Avatamsaka "azlikuje ni manje ni vise nego pet. /ez o#zi"a na to& p"o#lem isto"ijskog po"ekla -ahajane nije od nepos"edne vaznosti za shvatanje zena koji je& kao kineski& vise nego indijski& o#lik #udizma nastao kada je indijska dokt"ina -ahajane #ila potpuno "azvijena. -ozemo p"e'i& zna'i& na osnovnu mahajansku dokt"inu iz koje je na"astao zen. -ahajana p"avi "azliku izmedu se#e i #udizma Palijskog ;anona nazivaju'i ovu d"ugu -alim >hind? Vozilom >:ana? oslo#odenja& a se#e Velikim >maha? Vozilom J velikim& je" uklju'uje i o#ilje upa:a& metoda za postizanje ni"vane. Ti metodi idu od so+isti+il'ovane dijalektike ,aga"dune& 'iji je 'ilj da um oslo#ode svih utv"denih zamisli& do 5ukhavatija& dokt"ine <iste %emlje oslo#odenja putem ve"e mo'ju Amita#he& /ude /esk"ajnog 5vetla& za kojeg se tv"di da je dostigao p"o#udenost mnogo eona p"e Gautame. Oni uklju'uju& 'ak& i tant"i'ki #udizam s"ednjevekovne 4ndije u kome se dolazi do oslo#odenja k"oz ponavljanje svetih "e'i i +o"mula& dha"anija& i uz pomo' pose#nih tipova :Cge koji uklju'uju seksualni odnosi sa shaktiom& &&duhovnom zenom).Q? Pov"san p"egled Palijskog ;anona ostavi'e utisak& sigu"-no& da 'e se ni"vana posti'i jedino teskim napo"om i samokont"olom i da #i aspi"ant t"e#alo da ostavi po st"ani sva d"uga inte"esovanja i sledi ovaj ideal. -ahajanisti su mozda sav"seno u p"avu kad takav naglasak uzimaju za /udinu upa:u& vesto s"edstvo koje 'oveku omogu'uje da shvati&

konk"etno isljkCvitp& apsu"dnost davolskog k"uga 2eljejda se neTeliTii"pokusaja '+++ToV#a'i sopstvena se#i'nost. 2e"I taDiTom je za;lju'ku p"aktikovanje /udine dokt"ine vodilo. -oze se to p"ipisati lenjosti i gu#itku ziva'a& ali je ve"ovatnije da oni koji su ostali na stazi samoKp"edanosti nisu #ili svesni tog pa"adoksa. 2eTT kada god -ahajana nau'ava put oslo#odenja uz pomo' ne'ijeg sopstvenog napo"a&?ona to ko"isti kao zgodno s+eds+voIda pojedin'a navede na punu svesnost o njegovoj #ezna'ajnosti. I -nogo toga ukazuje da je jedna od p"vih postavki -ahajane #ila ideja o /odisatvi& ne samo kao o poten'ijalnom IK ,avodna &&"azv"atnost) maithune& kako se ta vez#a naziva& u potpunpsti se moze na'i samo u glavama h"is'anskih misiona"a. %ap"avo je odnos sa shaktisve sem ska"edan& a pod"azumevaTz"elu i p"evise "etku ideju o muska"'u i)zeni koji se #ave svojim duhovnim "azvitkom zajedno. Ovo uklju'uje posve'enje seksualnog odnosa& sto je logi'ki t"e#alo da #ude deo katoli'kog pogleda na #"ak kao svetinju. %a potpuniji opis videti 5. /. DaRsgupta& An 4nt"odu'tion to Tant"i' /uddhism ><al'utta& EFGQ?& i 5i" 2ohn Wood"o++e& 5hakti and 5hakta >-ad"as and @ondon& EFQF?. HE

/udi& ve' i o onim ko se od"ekao ni"vane i tako se nasao na visem duhovnom nivou od onog ko ju je dostigao a onda se povukao iz sveta "odenja-i-sm"ti. Palijski ;anon /udine u'enike koji su dospeli do ni"vane naziva A"hanima& &&dostojnima)& ali se u mahajanskim tekstovima ideal A"hana opisuje sko"o kao se#i'an. To odgova"a samo s"avaku& &&onom koji je 'uo) dokt"inu i uznap"edovao samo do teo"etskog shvatanja. /odisatva& meduti"n& jeste onaj koji shvata da postoji du#oka p"otivu"e'nost ako ni"vanu dosti-ze sam po se#i i za se#e. ,a lai'kom nivou /odisatva je postao 'ent"alna +igu"a poklonstva >#hakti?& spasila' koji se zavetovao da ne ude u k"ajnju ni"vanu dok je i sva osetna #i'a ne dostignu. Radi njihovog do#"a& on p"istaje da se "a-da stalno iznova u O#"tu samsa"e sve dok i t"ava i t"unje& tokom #ezme"nog v"emena& ne dostignu /udastvo. : 5a du#ljeuvidnog stanovista& postaje o'igledno da je ide-ja /odisatve impli'itna logi'i #udizma& da ona p"i"odno) p"oisti'e iz p"in'ipa neg"a#ljenja i dokt"ine o nestva"nosti ega. 2e"& ako je ni"vana stanje p"i kojem potpuno p"estaje pokusaj da se uhvati stva"nost& shvataju'i da je to nemogu-'e& #ilo #i apsu"dno misliti o samoj ni"vani kao ne'em uhva-'enom ili dostignutom. Ako je& nadalje& ego samo konven-'ija& #udalasto je misliti o ni"vani kao nekom stanju koje #i'e moze dosti'i. ;ako to Vaj"a''hedika kaze7 5vaki /odisatva-he"oj t"e#alo #i da oplemenjuje svoj um da #i mislio7 sva osetna #i'a& #ez o#zi"a na klasu . . .ja navodim da dostignu #ezg"ani'no oslo#odenje ni"vane. A opet& kada se i #ez#"ojni& og"omni i neme"ljivi #"oj #i'a tako

oslo#odi istinski se nikakvo #i'e nije oslo#odiloM %astoje to tako8 %ato sto ni jedan /odisatva: ako je stva"no /odisatva& ne d"zi do ideje o nekakvom egu& li'nosti& #i'u& 9i izdvojenom pojedin'u. ,a"avou'enije ovakvog stanovista #ilo #i da nema ni"vane koja se moze dosti'i& a ako& u stva"nosti& nema individualnih entiteta& sledi da je nasa vezanost za O#"t samo p"ividna i da smo& zap"avo& ve' u ni"vani J pa #i t"aganje za ni"vanom #ila ludost& kao t"aziti nesto sto 'ovek nije ni izgu#io. P"i"odno je& onda& da /odisatva ne p"eduzima nista da napusti O#"t samsa"e& kao da je ni"vana negde d"ugde& je" #i to zna'Wo da ?t ni"vana nesVo ISVo VttL:\ dosVL'L& I samsa"a #i #ila p"ava stva"nost. Po "e'ima @ankavata"a 5ut"e7 5vi oni koji se plase patnje koju donosi "azlikovanje "odenja-i-sm"ti +sanisa"a&?& pa t"aze ni"vanu& ne znaju da se ni"vana T "odenje-i-sm"t ne daju odvojiti jedno od d"ugog3 HQ " tvodt+t+ govt+ p"i"o stv3 ;o iidea- odnB

a& videvsi da sve stva"i koje se daju "azlikovati nisu stvo"ene& >oni? zamisljaju daje ni"vana ponistenje 'ula i njihovih opsegaW W Teziti unistenju konven'ionalnog sveta stva"i i dogadaja zna'i p"ihvatiti da on postoji u stva"nosti. Odatle je mahajanski p"in'ip da &&ono sto se nikad nije pojavilo ne mo"a #iti sat"to). Ovo nisu dokone spekula'ije i so+izmi nekog sistema su#jektivnog idealizma ili nihilizma. To su odgovo"i na p"akti'ni p"o#lem koji se moze ovako iz"aziti7 &&Ako me hvatanje za zivot uvodi u davolski k"ug& kako da naueim \a se ne hvatam8 ;ako da pokusam da se pustim kad je pokusaj up"avo zaka'injanje8) Da iskazemo to na d"ugi na'in& pokusavati da se ne uhvatimo isto je sto i hvatanje& je" je motiva'ija ista J hitna pot"e#a da se izvueem iz poteYko'a. ,e mogu se oslo#oditi te pot"e#e& je" to je ista pot"e#a kao i ona da je se oslo#odimM To je poznati& svakodnevni p"o#lem psiholoske &&dvost"uke spone)& stva"anje p"o#lema putem pokusaja da se on "esi& #"inuti zato sto smo #"izni& plasiti se st"aha. -ahajana +ilozo+ija p"uza d"asti'an ali delotvo"an odgovo"& sto je tema 'itave lite"atu"e koja se naziva P"ajna-pa"amita& &&mud"ost p"elazenja na d"ugu o#alu). Ta se lite"atu"a dovodi u #lisku vezu sa "adovima ,aga"dune >oko QPP. g. n. e.? koji je sa 5anka"om jedan od najve'ih umova 4ndije. 2ednostavno "e'eno& odgovo" je da je svako hvatanje& 'ak i za ni"vanu& uzaludno je" nema sta da

se uhvati. To je 'uve-na ,aga"dunina 5unjavada& njegova &&Dokt"ina P"aznine)& poznata i kao -adhjamika& &&s"ednji put)& je" po#ija sve +ilozo+ske postavke dokazuju'i njihovu "elativnost. 5a stanovista akademske +ilozo+ije& P"ajna-pa"amita i ,aga"dunina dokt"ina svakako jesu o#lik nihilizma& ili &&ajVsolutnog "elativizma). Ali to nije ,aga"dunin stav. Dijalektika kojom on ponistava svako poimanje stva"nosti samo je zgodno s"edstvo da se p"o#ije za'a"ani k"ug hvatanja& a k"ajiiji 'ilj njegove +ilozo+ije nije o'aj nihilizma dostojan p"ez"enja& ve'd p"i"odno i neumisljeno #lazenstvo >ananda? slo#ode. 5unjavada je do#ila imeod "e'i sun:a& pAazaina&liiIun:ata& isp"aznost& kojima je ,aga"duna opisivao p"i"odu stva"nosti& ili #olje& kon'ep'ija stva"nosti ljudskog uma. ;on'ep'ija ovde uklju'uje ne samo meta+izi'ke poglede ve' i ideale& "eligiozna ve"ovanja& k"ajnje nade i am#i'ije svih RK * 5uzuki& The @ankavata"a 5ut"a >Routledge& @ondon& EFVQ?. &&Opseg) 'ula polja su ili aspekti spoljasnjeg sveta na koje se od"eden o"gan 'ula odnosi. A HV

v"staJ-Rsve za 'im ljudski u"n t"aga i 'ega se hvata "adi +izi'ke i duhovne sigu"nosti. ,e samo da 5unjavada "usi sva ve"ovanja koja 'ovek svesno usvaja3 ona t"aga i za sk"ivenim i nesvesnim stavovima iza misli i ak'ije& pa ih podv"gava istoj takvoj o#"adi sve do najve'ih du#ina uma svode'i ih na potpunu tisinu. <ak se i ideja sun:a ima isp"azniti. ,e moze se to nazvati ni p"aznina ni nep"aznina& ,i o#oje& niti jedno ili d"ugo3 A9 da #i se ozna'ilo& ,aziva se bP"aznina.I 5t'he"#atsk: je svakako u p"avu kad kaze da je naj#olje 5unjavadu nazvati dokt"inom "elativnosti. 2e"& ,aga"dunin metod jednostavno pokazuje da su sve stva"i #ez &&samop"i"ode) >sva#hava? ili nezavisne stva"nosti posto postoje samo u odnosu na d"uge stva"i. ,ista na ovom svetu ne moze stajati samo za se#e J ni jedna stva"& 'injeni'a& #i'e& ili dogadaj J is tog "azloga je apsu"dno izdvojiti nesto kao ideal za koji se t"e#a uhvatiti. 2e" ono sto se izdvoji postoji samo u odnosu na svoju sup"otnost& posto se ono sto jeste de+inise 7e onim sto nije& zadovoljstvo se de+inise #olom& zivot se de+i+ Bit sm"'u& a pok"et nepome"anjem. O'igledno je da um ne moze o#likovati ideju o tome sta &&#iti) zna'i #ez sup"otnosti &&ne #iti)& posto su ideje o #i'u i ne-#i'u apst"ak'ije iz takvih jednostavnih iskustava kao sto je J nov'i' je u desnoj sa'i& a nema ga u

levoj. 5 jedne ta'ke gledista& ista "elativnost posloj?K i izmedu ni"vane i samsa"e& #odhija >#udenja? i klese >o#esves'ivanje?. To 'e "e'i da t"aganje za ni"vanom uklju'uje postojanje i p"o#lem samsa"e& a t"aganje za #udenjem pod"azumeva da je 'ovek o#esves'en& opsenjen. Da iskazemo to na jos jedan na'in7 'im ni"vana postane p"edmet zelje& ona postaje element samsa"e. P"ava ni"vana ne moze se p"izeljkivati je" se ne da zamisliti. Tako @ankavata"a 5ut"a kaze7 5ta se misli pod nedvojnosti8 To zna'i da svetlost i senka& duga'ko i k"atko& '"no i #elo& jesu "elativni iz"azi a ne da zavise jedan od d"ugog3 kao i ni"vana T samsa"a sto su& sve stva"i su ne-dva. ,ema ni"vane& osim tamo gdeje samsa"a3 nema samsa"e& osim tamo gdeje ni"vana3 je" stanjepostojaU ? -adh:amika 5hast"a& jV. V. HU

nja nije od o#ost"ano isklju'uju'eg ka"akte"a. 5toga se kaze da su sve stva"i nedvojne& kao sto su ni"vana T samsa"a.G? Ali je izjedna'avanje& &&,i"vana je samsa"a)& istinito i u d"ugom smislu J naime& ono sto nama izgleda kao samsa"a stva"no je ni"vana& a ono 5to nam izgleda kao svet o#lika >"upa? stva"no je p"aznina >sun:a?. Otud poznata iz"eka7 O#lik se ne "azlikuje odp"aznine3 p"aznina se ne "azlikuje od o#lika. O#lik je up"avo p"aznina3 p"aznina je up"avo o#lik.H;& b OpetIovone zna'i da 'e #udenje dovesti do nestanka sveta o#lika #ez t"aga& je" za ni"va"iom se ne t"aga kao za &&ponistenjem gula i njihovih opsega). 5ut"a govo"i da je o#lik p"aznina #as kao sto jeste& nametljivo jedinstven. 5misao ovog izjedna'avanja nije tv"dnja o nekom meta+izi'kom stavu& ve' pomo' p"o'esu #udenja. 2e" do #udenja ne'e do'i kad 'ovek pokusava da po#egne ili izmeni svakodnevni svet o#lika& ili da se ota"asi pose#nog dozivljaja u datom t"enutku. 5vaki takav pokusaj mani+esta'ija je hvatanja. <ak se ni hvatanje ne'e izmeniti silom& je" /odhi >#udenje? jeste pet g"ehova& a pet g"ehova jesu #odhi... T ako neko smat"a daje #odhi nesto sto t"e#a dosti'i gajiti vez#anjem& po'inio je g"eh ponosa so#om. NS I ,eki od ovih odeljaka nagovestavaju da je /odisatva jedan #ez#"izan& simpati'an momak koji J posto je samsa"a ina'e ni"vana J moze da nastavi da zivi kako mu se svida. -ozda je i sasvim o#manut& ali posto je 'ak i o#mana #odhi ne v"edi tu nista menjati.

<esto postoji zavodljiva sli'nost izmedu sup"otnih k"ajnosti& @uda'i 'esto li'ena sve'e& a nenamestena sk"omnost mud"a'a o#i'no ga p"ikazuje kao o#i'nog 'oveka. A opet& nije lako ukazati na "azt"kiiTTe'i sta o#i'an& svakodnevan momak "adi ili ne "adi sto #i ga "azlikovalo od /odisatve& ili o#"nuto. 5veukupna tajna zena lezi u tome& i na nju 'emo se v"atiti u p"avo v"eme. Dovoljno je ovde "e'i da je takozvani &&o#i'an 'ovek) samo p"ividno p"i"odan& ili moQda da njegovu stva"nu p"i"odnost on dozivljava kao nep"i"o'inu. * p"aksi je jednostavno nemogu'e odlu'iti& name"no& da se p"estane sa pot"agom za ni"vanom i da se vodi o#i'an zivot& je" 'im je ne'iji &&o#i'an) zivot name"an on nije p"i"odan. %#og toga insisti"anje mahajanskih tekstova na nedostiznosti ni"vane ili #odhija ne t"e#a uzimati teo"etski& kao 'iG ?5uzuki& >V? st". HN. )R P"ajana-pa"amita-hhda:a 5ut"a >kineska ve"zija?. K 5aptasatika-p"ajnapa"amita 5ut"a& QVQ& QVU. HG

sto +ilozo+sko misljenje. <ovek t"e#a da oseti& &&na svojoj kozi)& da ne postoji nista sto #i se dohvatilo. A onda pomislise neki #ogovi tu sakupljeni7 5ta nam to vile Xovo"e i sapu'u sto mi ne shvatamo iako je p"om"mljano. 5ta nam je 5u#huti up"avo "ekla& a da nismo "azumeliM 5u#huti je p"oz"ela njihove misli& pa "e'e7 ,ema sta da se "azume& nema sta da se "azume. 2e" nista na"o'ito nije istaknuto& nista na"o'ito nije o#jasnjeno... ,iko ne'e doku'iti sav"senstvo mud"osti kao stoje ovde o#jasnjeno. 2e" uopste nikakva Dha"ma >dokt"ina? nije istaknuta& "asvetljena& p"edata. Tako da nema nikog ko 'e je doku'iti.O? I 5tize se& dakle& do ta'ke kada se jasno sagledava da su svi pokusaji s name"om J zelje& ideali& smi'ali'e J uzaludni. ,a 'elom ovom svetu& iznut"a i spolja& nema ni'eg za sta #i se uhvatili& nikog ko #i hvatao #ilo sta. Ovo se otk"iva pu- L te"n jasnog sagledavanja svega sto je izgledalo da p"uza "esenje ili uspostavlja pouzdanu stva"nost& putem intuitivne mud"osti koja se zove p"ajna& kojom se sagledava odnosnl ka"akte" svih stva"i. &&O'imap"ajne) polozaj 'ovegasagle-" dava se onakvim kakav jeste J utoljavanje zedi slanom vodom& sledenje 'iljeva koji p"osto zahtevaju sledenje d"ugih 'iljeva& g"a#ljenje p"edmeta koje hit"i p"otok v"emena p"etva"a u ne#itne i nesustastvene kao maglina. 5am onaj koji ih sledi& koji vidi 4 zna i zeli& unut"asnji su#jekt& postoji samo u odnosu na p"olazne o#jekte koje sledi. On sagledava da je hvatanje sveta zap"avo zahvat oko njegovog sopstvenog v"ata& zahvat koji ga lisava samog zivota koji toliko zudi da zad"zi. 4 nema izlaza& nikakvog na'ina da ga ola#avi koji #i mogao da p"imeni napo"om& odlukom volje... Ali& ko je taj koji ho'e da izade8 Dolazi t"enutak kada ta svest o neiz#eznosti zamke u kojoj smo& i onaj koji postavlja zamku i onaj koji se u nju hvata& dostize ta'ku "askida.

-oze se sko"o "e'i da ona &&saz"eva) ili &&z"i)& i iznenada se dolazi do onoga sto @ankavata"a 5ut"a naziva &&p"eok"et u najdu#ljem sedistu svesti). * to"n t"enutku nestaje ose'aja sputanosti u potpunosti& 'au"a koju je svilena #u#a isp"ela oko se#e otva"a se da ispusti k"ilatu lepti"i'u. ,a"o'it ose'aj st"epnje& kojeg je ;ie"kegaa"d s p"avom nasao u samom ko"enu duse o#i'nog 'oveka& vise ne postoji. 5mi'ali'e& ideali& am#i'ije& z"tvovanje se#e& sve to vise nije pot"e#no je" sad je mogu'e ziveti spontano #eT t"uda da se #ude spontan. %ap"avo& nema alte"native& posto se sada vidi da nikad nije ni #ilo nikakvog sopstva koie hi se#e kont"olisalo. O OOO/ * koj@ neka t"ail EK ?Asthasahas"ika& 44& VO& UP. * <onze& >Q? st". ENN-NO. HH 5veden na golu sustinu& takav je unut"asnji p"o'es koji 5unjavada pokusava da pok"ene svojom +ilCzo+ijom potpune nega'ije. Tako da je ve'i deo ,aga"duninog "ada pazljivo logi'ko i sistematsko opov"gavanje svih +ilozo+skih stavova koji su postojali u 4ndiji u to v"eme.FI Ako se p"ihvati da je njegov 'ilj jedno unut"asnje iskustvo& u'eni'i na %apadu uvek su s te5;o'om shvatali kako jedna tako 'isto negativna ta'ka pogleda moze imati neke stva"ala'ke "ezultate. -o"amo stoga ponoviti da se nega'ije odnose ne na samu stva"nost& ve' na nase ideje o stva"nosti. Pozitivan i stva"ala'ki sad"zaj 5unjavade nije u samoj +ilozo+iji& ve' u novom videnju

stva"nosti koje se "azotk"iva& a ,aga"duna zamagljuje to videnje pokusavaju'i da ga opise. -ahajana ima jos jedan iz"az za stva"nost koji& mozda& govo"i vise nego sun:a& p"aznina. To je "e' tathata& koju L mozemo p"evesti kaoI+aKkvo'a)& &&takvost)I &&toa. 5li'no ovom& /ude se nazivaju Tathagatama J oni koji idu& ili doIlaze& &&tako). 5ansk"itska "e' tat >engl. that& J to& ono? mozda dolazi od p"vih detinjih pokusaja da p"ogovo"i& kada ono pokazuje na nesto i kaze &&Ta)& ili U&Da). O'evi laskaju se#i zamisljaju'i da ih dete doziva po imenu J &&Dada)& ili &&Tata). Ali& mozda dete iz"azava samo svoje p"epoznavanje sveta& govo"e'i &&To)M ;ad izgovo"imo samo &&To) ili &&Tako)& ukazujemo na s+e"u neve"#alnog iskustva& na stva"nost k5Dvu pe"'ipi"amo nepos"edno& je" pokusavamo da ukazemo na ono sto vidimo ili ose'amo& ne ono na sta mislimo ili govo"imo. Tathaia& zna'i& ukazuje na svet kakav jeste& nesk"iven i neodeljen sim#olima i de+ini'ijama misli. *kazuje na konk"etno i aktuelno& ne na ajpst"aktno i kon'eptualnC&d 2edan /uda je Tathagata& &&tako-idu'i)& je" je p"o#uden i vidi ovaj p"vo#itni& nekon'eptualni svet kojeg "e'i ne mogu da iz"aze& i ne #"ka ga sa takvim idejama kao sto su #i'e ili ne-#i'e& do#"o ili zlo& p"oslost ili #udu'nost& ovde ili tamo& k"etanje ili nepok"etnost& stalan ili nestalan. Ovako /odisatva -andus"i govo"i o Tathagati u 5aptasatiki7 Takvo'a >tathata? niti postaje niti p"estaje da nastaje3 tako +a vidim Tathagatu. Takvo'a ne stoji ni na kakvoj ta'ki ili mestu. Takvo'a nije ni p"oslost& ni #udu'nost& niti sadaIK <itala' koji je zainte"esovan da ,aga"duninu +ilozo+iju du#lje izu'i neka se o#"ati veli'anstvenom delu p"o+eso"a T. R. V. -u"tija& The <ent"al Philosoph: o+ /uddhism >)Allen i *nBin& @ondon& EFGG?. ,a nes"e'u& danas postoje samo

+"egmenta"ni p"evodi ,aga"duninih dela na engleski jezik& ako on zaista nije #io i pisa' P"ajna-pa"amita knjizevnosti& a za to v. <onzea. P HN

snjost3 ona ne nastaje iz dvojnosti ili nedvojnosti. Takvo'a nije ni ne'ista niEP'ista& ona se nejavlja niti p"estaje3 takoja vidim Tathagatu. ? Posto je tathata istinsko stanje jednog /ude i svih #i'a uopste& o njoj se govo"i kao o istinskoj ili p"avoj p"i"odi& aS odatle i o nasoj &&/udinoj p"i"odi). 2edna od ka"dinalnijh dokt"ina -ahajane jeste da su sva #i'a o#da"ena /udinoni p"i"odom tako da imaju mogu'nost da postanu /ude. *sled identignosti /udine p"i"ode i tathate& "e' &&48uda) 'esto se ko"isti za samu stva"nost& ne samo za p"o#uaenost 'oveka. Tako p"oizlazi da se u -ahajani /uda 'esto posmat"a kao pe"soni+ika'ija stva"nosti& sto je osnova za one na"odne kultove u kojima izgleda da se /ude slave kao #ogovi. ;azem &&izgleda)& je" 'ak ni -ahajana #udizam nema p"avi ekvivalent za judeoh"is'anski teizam& sa njegovom st"iktnom identi+ika'ijom /oga i mo"alhog p"in'ipa. ,adalje& "azne velepostovane /ude J Amita#ha& Vai"o'ana& Amitajus& Ratnasam#hava& itd. J uvek su pe"soni+ika'ije istinske p"i"ode 'ovekove. Ovde lezi& takode& osnova #udizma ve"e& 5ukhavatija ili skole <iste zemlje& koja smat"a da su svi napo"i da se postane /uda samo laznij;-iaIega. 5:e Yto je pot"e#no jeste ponavljati +o"mulu namo-amita#ha:a >doslovno& &&4me Amitha#ino)& ili &&%d"avo da si Amita#ha)? s ve"om daIje to sa mo dovoljno da dovede do ponovnog "odenja u <istoj zemljikojom vlada Amita#ha. * toj <istoj zemlji sve su p"ep"eke koje stoje na putu da se postane jedan od /uda u ovom svetu uklonjene& tako da ponovno "adanje u <istoj zemlji ustva"i zna'i postati /uda. Ponavljanje 4mena sma t"a se delotvo"nim je" se&

odavno& Amita#ha zavetovao da ne p"euzme v"hovno /udastvo ako ponovno "odenje u <i stoj zemlji ne #ude osigu"ano svima koji p"izivaju njegovo ime. Post-o je on naknadno p"euzeo stanje /udastva& za:et je delotvo"noI ispjiiijen-R . <ak je i ,aga"duna #io #lagonaklon p"ema ovoj teo"iji& je" to je svakako popula"niji i slikovitiji na'in da se kaze kako& posto je istinska p"i"oda 'oveka ve' /udina p"i"oda& 'ovek ne mo"a da p"eduzme nista da #i je u'inio takvom. ,ap"otiv& teziti da se postane /uda jeste po#ijanje da smo ve' /ude J a to je jedini temelj na osnovu kojeg se moze ostva"iti /udastvoM *k"atko& da #i neko postao /uda t"e#a samo I &&Takvo'a nije ni p"oslost& ni #udu'nost& niti je sadasnjost)& je" kada se sagleda da nema p"oslosti ili #udu'nosti& nema ni neke sadasnjosti& posto ideja sadasnjosti ima zna'enje samo u odnosu na p"oslost i #udu'nost. kaoi edesM HO

ve"ovati da je 'ovek ve' /udaj 5in"an& istaknuti sled#enik <iste zemlje u 2apanu& otisao jeT'ak& tako daleko da tv"di kako je pot"e#no samo ppna:ljati 4me& je" je u pokusaju da se na'ini delo ve"e vided suvise izvesta'enosti& sto navodi 'oveka na sumnju u svoju ve"u. /udizam <iste zemlje neospo"no je iz"astao iz dokt"ine o /odisatvi kao isp"avnoj duznosti za oslo#odenog 'oveka J oslo#odenje svih d"ugih #i'a putem upa:e& &&vestih s"edstaXg\. Pomo'u p"ajne& intuitivne mud"osti& on sagledava p"i"odu stva"nosti& a o:oKzauzv"at po#uduje ka"unu& saose'anje& sa svima koji su jos sputani okovima neznanja. ,ajdu-#lji smisao ka"une daleko je vise nego sapse'anje p"ema ne- R zganju diugih. 2e"& videli smo da je /odisatvin pov"atak u svet samsa"e zasnovan na p"in'ipu da je samsa"a zap"avo ni"vana i da je &&p"aznina up"avo o#lik). To je& dakle& &&potv"divanje) svakodnevnog sveta u njegovoj p"i"odnoj &&taikvp'i)& a ova je odlika -ahajane najja'e naglasena u zenu. %aista& on p"eok"e'e u #esmislioi ideju da je #udizam uvek R +ilozo+ija po#ijanja sveta& u kojem jedinstvenost o#lika ne-ma vaznosti. %#og ka"une je mahajanski #udizam postao osnovna inspi"a'ija kineske umetnosti 5ung i 2uan pe"ioda& umetnosti koja je naglaI5la p"i"odne o#like naust"# "eligioznih sim#ola. 2e" se putem ka"une

sagledava da "astapanje o#lika u p"aznimi "iije ni malo "azli'ito od pose#nih odlika samih tih o#lika. %ivot stva"i samo je konven'ional-no odvojiv od njihove sm"ti3 u stva"nosti& umi"anje je zivlje-nje. Opazanje svakog pojedinog o#lika& onakvim kakav je& kao p"aznine i& nadalje& da se jedinstvenost svakog o#lika javlja usled 'injeni'e da on postoji u odnosu na sve d"uge o#like& osnova je Dha"madhatua >&&<a"stvo Dha"me)?& t"ine og"omne Avatamsaka 5ut"e. Ovo o#imno delo vatno je k"ajnja kulmina'ija indij ske -ahajane& a jedna 'ent"alnih p"edstava u njoj jeste p"ost"ana m"eza d"agog kamenja i k"istala koja izgleda kao paukova m"eza u zo"u& gde svaki d"agi kamen odslikava svaki d"ugi. Ta m"eza d"agulja je Dha"madhatu& vasiona& 'a"stvo #ez#"ojnih dha"ma& jj5tva"j-ddgadajaKR& ;omentato"i u ;ini "az"adili su 'etvo"ost"uku klasi+ika'iju Dha"madhatua& sto je #ilo od velike vaznosti za zen tokom TKang dinastije. Oni su &&<eti"i 'a"stva Dha"me) ovako k-5i+ikovali7 E. 5hih& jedinstvene& pojedine &&stva"i-dogadaji) koje 'ine vasionu. Q. @i& Ip"in'ip& poslednja stva"nost iza mnogo#"ojnosti stva"i. HF

V. @i shih Bu ai& &&izmedu p"in'ipa i stva"i nema ustave)& sto 'e "e'i da nema nesaglasnosti izmedu ni"vane i samsa"e& p"aznine i o#lika. Dostignu'e jednog ne povla'i ponistenje d"ugog. U. 5hih shih Bu ai& &&izmedu stva"i i stva"i nema ustave)& sto 'e "e'i da svaka &&stva"-dogadaj) uklju'uje sve d"uge& a da je najvisi uvid p"osto njihovo opazanje u p"i"odnoj &&takvo'i). ,a to"n stupnju svaka &&stva"-dogadaj) sagledava se kao samood"eduju'a& samotvo"na& ili spontana& je" #iti sasvim p"i"odno ono sto jeste& #iti tatha J up"avo &&takav) J jeste #iti 5lo#odan i neometen. Dokt"ina Dha"madhatua govo"i& otp"ilike& da do p"ave ha"monije u vasioni dolazi kada se svakoj &&stva"idogadaju) dozvoli da slo#odno i spontano #ude ono sto jeste& #ez ometanja. 4zlozeno na jos su#jektivniji na'in& ona govo"i& &&,ek sve #ude slo#odno da #i #ilo #as ono sto jeste. ,e pokusavajte da se izdvojite od sveta i p"eu"edite ga.) Postoji tanana "azlika izmedu ovoga i p"ostog laissez+ai"e& sto se moze o#jasniti& na p"ime"& na'inom na koji pok"e'emo udove. 5vaki se pome"a za se#e& iznut"a. Da #ismo hodali ne podizemo svaku nogu "ukama. 5vako telo je sistem shih shih Bu ai& a /uda shvata da je 'ela vasiona njegovo telo& 'udesna povezana ha"monija& u"edena iznut"a& ne spoljasnjim uplitanjem. -ahajana +ilozo+ija p"edstavlja /udino telo kao t"ost"uko& T"ika:a ili &&T"ost"uko telo). ,jegovo telo& #ilo kao mnozina &&stva"i-dogadaja) ili kao pose#ni ljudski o#li'i& naziva se ,i"manaka:a&

&&Telo p"eo#"azaja). Pose#ni ljudski o#li'i su one isto"ijske i p"eisto"ijske /ude kao Gautama& ;as:apa& ili ;anakamuni& a posto su se javili &&kao ljudi od k"vi i mesa) ,i"manaka:a uklju'uje& u p"in'ipu& 'elokupni unive"zum o#lika. 5lede'e je 5am#hogaka:a& &&Telo uzitka). To je s+e"ap"ajne& mud"osti& i ka"une& saose'anja& s tim sto je ovo d"ugo pogled nadole p"ema svetu o#lika& a p"vo je pogled nago"e na 'a"stvo p"aznineT 5am#hogaka:a moze se jos nazvati &&Telo shvatanja) je" u to"n &&telu) /uda shvata da je /uda. ,ajzad je in DTta"makaja& &&Telo Dha"me)& koje je p"aznina& sama sun:a. ,aga"duna nije "asp"avljao o na'inu na koji se p"aznina pojavljuje kao o#lik& Dha"maka:a kao ,i"manaka:a& ose'aju'i& valjda& da #i to #ilo potpuno neshvatljivo onome koji nije ve' p"o#uden. 5am /uda je upo"edio takvo ispitiva-nje sa ludos'u onog koga je p"o#ola st"ela ali ne dozvoljava da se ona izvadi sve dok mu se ne saopste svi detalji o izgle-du& po"odi'i i motivima napada'a. 4pak su ,aga"dunini nasledni'i& #"a'a Asanga i Vasu#andhu >oko QOP-VHP?& koji su NP se#e&7

"az"adili jedan tip mahajanske +ilozo+ije poznat kao :ogaka"a& pokusali da diskutuju i o to"n pose#nom p"o#lemu. R P"ema :ogaka"i svet o#lika je 'ittamat"a J &&samo u"n) J ili vijnaptimat"a J &&p"ikaz samo). Taj pogled izgleda v"lo #lizak zapadnoj +ilozo+iji su#jektivnog idealizma& gde se spoljasnji i mate"ijalni svet smat"aju p"ojek'ijom uma. -edutim& ima nekih "azlika izmedu ova dva gledista. Ovde& kao i uvek&I -ahajana nije toliko teo"etska i spekulativna konst"uk'ijai'oliko jedan opis unut"asnjeg iskustva i s"edstvo po#udivanja tog iskustva kod d"ugih. ,adalje& "e' 'itta . nije sasvim ekvivalentna nasoj &&um). %apadna misao nagi-nje de+ini'iji uma sup"otstavljaju'i ga mate"iji& a mate"iju ne smat"a toliko &&me"om) koliko 'v"stom tva"i koja se me-"i. 5amo nje"enje& apst"ak'ija& za %apad je vise od p"i"ode uma& je" mi tezimo da o umu i duhu mislimo kao vise apst"aktnim nego konk"etnim. Ali u #udisti'koj +ilozo+iji 'itta ne stoji nasup"ot kon'ep'iji o 'v"stoj tva"i. O svetu se nikad nije mislilo u te"minima p"vo#itne supstan'e odlivene u "azli'jte o#like delovanjem uma ili duha. Takva p"edstava ne postoji u isto"iji #udisti'ke misli& tako da se nikad nije javio p"o#lem kako neopipljiv um moze da deluje na 'v"stu mate"iju. Gde god mi govo"imo o mate"ijalnom ili +izi'kom ili supstan'ijalnom svetu& #udizam ko"isti te"imin "upa& sto nije toliko nasa &&mate"ija) koliko &&o#lik).

%Vema nika+'ve &&mate"ijalne supstan'e) koja #i #ila u potki "upe osim ako to nije sama 'ittal Tesko'a p"i izjedna'avanju i upo"edivanju izmedu isto'nih i zapadnih ideja jeste ta sto ta dva sveta ne polaze.od istih stavova i p"emisa. Oni nemaju istu osnovnu katego"iza'iju iskustva. ;ad svet nikad nije #io podeljen na um i mate"iju& ve' na um i o#lik& "e' &&um) ne moze imati sasvim isto zna'enje u o#a slu'aja. Re' &&muska"a')& na p"ime"& nema sasvim isto zna'enje kad stoji nasup"ot "e'i &&zena) kao i kad je nasup"ot "e'i &&zivotinja). Pojednostavljen i pomalo g"u# na'in da se izlozi "azlika& jeste da su zapadni idealisti po'eli da +ilozo+i"aju polaze'i od sveta koji se sastoji od uma &&ili duha)& o#lika& i mate"ije& dok su #udisti po'eli da +ilozo+i"aju polaze'i od sveta uma i o#lika. Aogaka"a stoga "azmat"a odnos o#lika mate"ije i uma3 ona "azmat"a odnos o#lika p"ema umu i zaklju'uje da su to o#li'i uma. 5hodno tome& te"min &&um) >'itta? postaje logi'ki #ez zna'enja. Ali& kako se osnovni inte"es #udizma odnosi na s+e"u iskustva koje je nelogi'ko i #ez zna'enja& u to"n smislu da ne sim#olizuje ili ozna'ava nista d"ugo do samo se#e& nema p"igovo"a u vezi &&#ezna'ajnosti) te"mina. NE

5a logi'kog stanovista iskaz &&5ve je u"n) ne govo"i vise nego da sve je sve. 2e" ako nema ni'eg sto nije um& "e' ne p"ipada nikakvoj klasi i nema g"ani'a& nema de+ini'ije. <ovek moze isto tako da upot"e#i i &&#la-#la) J sto je sko"o isto ono sto #udizam 'ini sa #esmislenom "e'i tathata. 2e" je +unk'ija ovih #esmislenih te"mina da p"ivuku nasu paznju na 'injeni'u da logika i zna'enje& sa njegovom inhe"entnom dualnos'u& jesu svojstva misli i jezika& ali ne i stva"nog sveta. ,eve"#alni& konk"etni svet ne sad"zi klase i sim#ole koji #i ozna'avali ili zna'ili ista d"ugo do se#e same. 5ledstveno& on ne sad"zi dualnost& je" se dualnost javlja samo kad klasi+ikujemo& kad "azv"stavamo iskustva u mentalne kutije& posto kutija nije kutija #ez unut"asnjosti i spoljaYnjosti. -entalne kutije ve"ovatno se u nasem umu o#likuju mnogo p"e nego sto +o"malna misao i jezik o#ez#ede nalepni'e za njih. Po'injemo da klasi+ikujemo Gim p"imetimo "azlike& p"avilnosti i nep"avilnosti& 'im nam se jave aso'ija'ije #ilo koje v"ste. Ali J ako "e' &&mentalan) uopste ne5to zna'i J taj akt klasi+ika'ija svakako je mentalan& je" p"imetiti "azlike i aso'i"ati ih jednu sa d"ugom nesto je viYe od p"ostog odgovo"a na 'ulne kontakte. A opet& ako su klase p"oizvod uma& p"ime'ivanja& aso'i"anja& misli& i jezika& svet posmat"an jednostavno kao sve klase o#jekata p"oizvod je uma. Ovo je& ja mislim& ono Yto Aogaka"a ho'e da kaze tv"denjem da je svet um-samo >'ittamat"am lokam?. Ono zna'i

da spolja i unut"a& p"e i posle& te5ko i lako& p"ijatno i #olno& pok"et i mi"ovanje jesu ideje& mentalne klasi+ika'ije. ,jitiov odnos p"ema konk"etnom svetu isti je kao i onaj "e'i. Tako da svet koji poznajemo& kada se shvati kao klasi+ikovan& jeste p"oizvod uma& a kao sto zvuk &&vode) nije zap"avo voda& tako i klasi+ikovani svet nije stva"ni svet. -oze se sada videti da je p"o#lem &&Yta) um jeste isti kao i p"o#lem &&sta) stva"ni svet jeste. ,a to se ne moze odgovo"iti& je" je svako &&sta) jedna klasa& a mi ne mozemo klasi+ikovati klasi+ikato"a. ,ije li& onda& 'ist apsu"d govo"iti o umu uopste ako nemamo na'ina da kazemo sta je on8 ,a p"otiv& matemati'a" ;u"t Godel p"uzio nam je ta'an dokaz o ginjeni'i da svaki logi'ki sistem mo"a sad"zati p"emisu kpju ne moze da de+inise a da ne pittivu"e'i se#i. E IAogaka"a uzima 'ittu za svoju p"emisu i ne de+inise je& je" je ona tu sinonim za sun:u i tathatu. 2e" je um s one st"ane svih +ilozo+skih pogleda& ne moie se disk"iminisati& dosti'i& niti se on ikad "ada7 kaiem& nema ni'eg do R I %a opsti p"ikaz v. E. ,agel i 2. R. ,eBman& &&GHdelKs P"oo+)& 5'ienti+i' Ame"i'an& <j<V4& H >2uni& EFGH?& st". NE-OH. NQ

uma. On nije neka egzisten'ija& nitije ne-egzisten'ija3 onje zaista s one st"ane ipostojanja i nepostojanja... 4z uma izvi"u mnoge stva"i& uslovljene disk"imina'ijom >tj. klasi+ika'ijom i ene"gijom navike3 te stva"i ljudip"ihvataju kao spoljasni svet... Ono sto izgleda spoljasno ne postoji u stva"nosti3 to je zap"avo um koji se vidi kao mno++B3 telo& vlasnistvo& i p"e#ivaliste J svisu oni nista do um.lQS *nuta" tog nede+inisanog kontinumaiNNte Aogaka"a opisuje osam :"sti vijnane& &&"azlikuju'e svesti). Postoji svest koja o9gova"a svakom od pet 'ula3 postoji i sesta 'ulna svest >mano-vijnana?& o#jedinjuju'i d"ugih pet& +ako da se oiio sto je dodi"nuto ill 'uveno moze dovesti u vezu sa videnim3 postoji manas& 'enta" umne disk"iminativne i klasi+ikato"ske aT'tTvnosti3 najzad& postoji &&skladistesvest)b >ala:avijnana?& nadindividualni um koji sad"zi seme svih mogu'ih o#lika. &&5kadiste-svesta sko"o je ekvivalentna 'itti& a nadindividualna je je" stoji p"e svake di+e"en'ija'ije. ,ju ne t"e#a shvatiti kao neku v"stu sa#lasnog gasa k"oz koji p"olaze sva #i'a& je" p"osto" i "asp"osti"anje takode su tu samo poten'ijalnost. D"ugim "e'ima& &&skladiste-svest) je ono odakle +o"malni svet nastaje spontano i "azig"ano >vik"idita?. -ahajana ne p"avi g"esku pokusavaju'i da opise nastanakIsv5taTiz)K uma se"ijom neophodnih uz"oka. 5ve sto je vezano uz"o'nom neophodnos'u od sveta ma:e je& ne izvan njega. Govo"e'i pomalo poetski& svetska iluzija p"oizlazi iz Velike

P"aznine #ez "azloga& nesv"hovito& i #as zato sto nije neophodna. 2e" je &&aktivnost) P"aznine "azig"ana >vik"idita? zato sto to nije motivisana ak'ija >ka"ma?. Tako& kao sto Aogaka"a opisuje& nastanak sveta o#lika javlja se spontano iz &&skladista-svesti)& odlazi u manas& gde dolazi do iskonskih di+e"en'ija'ija& p"olazi do sest 'ulasvesti& koji zauzv"at stva"aju o"gane 'ula ill &&kapije) >a:atana? k"oz koje se& najzad& p"ojektuje klasi+ikovani spoljni svet. /udisti'ka :oga stoga se sastoji iz o#"atnog p"o'esa& ona p"imi"uje disk"iminativnu aktivnost uma i pusta katego"ije ma:e da se v"ate u poten'ijalnost tako da se svet moze sagledati u svojoj neklasi+ikovanoj )takvo'i). Ovde se javlja ka"una i /odisatva dopusta p"ojek'iji da se ponovo javi& posto je postao svesno identi+ikovan sa "azig"anim i nesv"hovitim ka"akte"om P"aznine. l Ilankavaia"a 5ut"a& EGU& QF-VP& VQ-VV. * 5uzukiju& >Q? st". QUQ. <iti"ao sam @ahkavata"u i za -adh:amika i Aogaka"a stavove& je" su ili o#e skole ko"istile tu sut"u& ili je ona delo ove d"uge u koje je uklju'ila i stavove one p"v'. ;ako je isto"ijski po"edak ovde samo nagadanje& jednostavno sam oda #"ao one izvo"e koji naj#olje iz"azavaju odnosne id'je. NV

Hi!

4V *5PO, 4 RA%VO2 %E,A Odlike koje zen& ili 'Kan& "azlikuju od d"ugih tipova #udizma pnTi'n'Tsu nedosezne kad i+i 4+e#a iz"aziti "e'ima& a 4pak zen ima od"eden i p"epoznatljiv &&smek). 4ako samo ime zen zna'i dh:ana& medita'ija& i d"uge skole #udizama naglasavaju medita'iju isto toliko& ako ne i vise& koliko i zen J a ponekad& opet izgleda kao p"aktikovanje +o"malne medita'ije nije uopste neophodno za zen. ,iti je zen pose#an po tome sto &&nema sta da kaze)& po insisti"anju da se istina ne da iskazati "e'ima& je" takva je ve' -adh:amika& #as kao i nauk @ao-'ea. Oni koji znaju& ne govo"e3 Oni koji govo"e& ne znaju. -ozda je naj#olje opisati pose#an ukus zena kao izvesnu

nepos"ednost. * d"ugim skolama #udizma #udenje& #odhi& izgleda daleko i sko"o nadljudsko& kao nesto sto 'e se dosti'i samo posle mnogo zivota i st"pljivim napo"om. Ali udzenu uvek postoji ose'anje da je #udenje nesto sasvim p"i"odno& zapanjuju'e o'igledno& sto se moze pojaviti svakog t"enutjka. Ako je tocneka potesko'a& on je isuvise p"ost. %en je takode nepos"edan i u na'inu poduke& je" ukazuje na istinu nepos"edno i otvo"eno i ne t"a'i v"eme na sim#olizam. Di"ektno ukazivanje >'hih-'hih? otvo"ena je demonst"a'ija zena putem nesim#oli'ke ak'ije ili "e'i& koje neini'i"anom izgledaju da su u vezi s najo#i'nijim svetovnim stva"iNG

ma& ili da su potpuno iz#ezumljene. * odgovo"u na pitanje o #udizmu majsto"& na p"ime"& p"imeti nesto spo"edno o v"emenu& ili nap"avi neki p"ost pok"et koji izgleda da nema nikakve veze sa +ilozo+skim ili duhovnim stva"ima. 4pak& tesko je na'i mnogo takvih p"ime"a ove metode p"e s"edine TKang dinastije& a u to v"eme zen je ve' #io sasvim ustanovljen. Ali je to svakako u skladu sa naglaskom koji su "aniji majsto"i stavljali na t"enutno #udenje u s"ed svakodnevnog zivota. ,ije naden nikakav t"ag Dhjana skole u indijskom #udizmu& mada to& o#zi"om na nedostatak isto"ijskih mate"ija-la& nije nikakav dokaz da ona nije postojala. Ako je ka"ak-te"isti'na odlika zena nepos"edno ili t"enutno #udenje >tun Bu? #ez p"olaska k"oz p"ip"emne stupnjeve& onda svakako ima dokaza o postojanju takvog p"in'ipa u 4ndiji. @ankavata"a 5ut"a govo"i o tome da postoji i postepeni i iznenadni >:ugapat? na'in #udenja& p"vi putem p"o'is'enja um"ljanih ispliva ili p"ojek'ija >ash"ava? iz uma& a d"ugi putem >pa"a-v"ittija J t"enutnog &&p"eok"eta) u du#inama svesti& 'ime se & dualisti'ki pogledi od#a'uju. To se upo"eduje sa ogledalom koje istog t"ena "e+lektuje svaki o#lik i lik koji

se nadu is-p"ed njega.E? Postoji& takode& jasna veza izmedu ideje o t"enutnom #udenju i u'enja Vaj"a''hedike& &&5ut"e dijamant-skog se'iva)& o tome da posti'i p"o#udenost ne zna'i posti'i #ilo sta. D"ugim "e'ima& ako je ni"vana zap"avo ovde i sada tako da t"aganje za njom zna'i izgu#iti je& onda je dostiza-vanje putem p"og"esivnih stupnjeva v"lo nep"ikladno. <o-vek #i t"e#alo da je sagleda u sadasnjem t"enutku& nepos"edno. 4ako je tant"i'ki #udizam ve"ovatno nastao kasnije nego zen u ;ini& i u njemu postoji p"edanje ove v"ste& a nema ni'eg sto #i ukazivalo da postoji pov"atni uti'aj kineskog zena. Odgova"aju'i stavovi iz"ekama zena mogu se na'i u tant"i'kom 5a"ahinom "adu iz desetog veka7 Ako je to >4stina? ve' mani+estno& 'emu medita'ija8 A& ako je sk"ivenoT'ovek samo me"i tminu. -ant"e i tant"e& medita'ija i kon'ent"a'ija& 5veje to uz"ok samoo#mane. ,e osk"navljuj kontempla'ijom misao kojaje ve' po p"i"odi 'ista& Ve' o#itavaj u #lazenstvu se#e i p"ekini sa kinjenjem. 5ta god da vidis& to je to& E? @ankavata"a 5ut"a& EE.EU. * 5uzuki& >V? st". UF-GE. Po p"edanju& ovo je #ila omiljena /odhidha"mina sut"a& ve' legenda"nog osniva'a zena u

;ini. Veza izmedu ove sut"e i zena izneta je u potpunosti kod 5uzukija& >Q? st". UU-HV. NH

,ap"ed& nazad& u svih deset p"ava'a. Danas ve' dozvoli svom majsto"u da ukine va"kuM P"i"oda ne#esa spo'etka je jasna& Ali dok #uljis i #uljis vid ti se zamagljuje.QI Ti#etanski #udizam& sli'no& o#uhvata t"adi'iju ;"atke 5taze koja se smat"a hit"im i st"mim usponom ka ni"vani za one koji su neophodno h"a#"i& mada se moze na'i jos jedna dokt"ina& koja vise govo"i o zenovskom naglasku na t"enutnosti i p"i"odnosti& u &&5est opazanja) Tilopinih7 ,ikakva misao& nikakvo umovanje& nikakva analiza& ,ikakvo oplemenjivanje& nikakva name"a3 ,ek se s"edi samo.V? T"enutno "asputavanje& #ez ikakve pose#ne smisljotine ili name"e& takode se pod"azumeva i tant"i'kom idejom sahaje& &&lakim) ili &&p"i"odnim) stanjem oslo#odenog mud"a'a. ,e'emo ovde "asp"avljati o p"avom zna'enju t"enutnog #udenja i p"i"odnosti& ali navodimo ove p"ime"e da #ismo pokazali da je p"edanje o di"ektnoj stazi postojalo i van ;i-I ne& sto navodi na izvo"iste u indijskom #udizmu. O'igledan "azlog za nedostatak 'injeni'a #io #i da je p"in'ip ove v"ste veoma lako pog"esno tuma'iti& pa je d"zan za &&tajnu dokt"inu) o kojoj se "asp"avljalo tek kasnije. P"edanje zena zaista smat"a da se t"enutno #udenje ne p"enosi sut"ama& ve' ne- ) pos"edno od majsto"a do u'enika. Ovo ne mo"a da zna'i nista tako &&ezote"i'no) kao sto je telepatsko iskustvo i daleko je manje senza'ionalno. Tako da& kad 9indusi pandit klase upo"no tv"de da se mud"ost ne zado#ija iz spisa& ve' samo Hd u'itelja& gu"ua& to zna'i da p"avi tekstovi J kao& na p"ime"& :ogasut"a J sad"ze samo naslove& a puno o#jasnjenje zahteva nekog ko je izu'io usmeno p"edanje. Ovome je skoQ ? 5a"ahaKs T"easu": o+ 5ongs& p"evod Davida 5nellg"ovea& u <onzeu& >Q? st". QQU-VF.

IK O"iginal glasi7 -i-mno& mi-#sam& mi-dp:ad-'hing& -i-#sgom& misems& "ang-#a#s-#zhag. -oj p"evod zasniva se na jednom "azjasnjenju koje mi je p"eneo Ale] Wa:man sa *nive"ziteta u ;ali+o"niji. -i-mno je& otp"ilike& ekvivalent te"minima zena zu-hsin ili Bu-nien& &&ne-um) ili &&nemisaou. /sam je ekvivalent sansk"itske "e'i 'intana& "asudivanje o onome sto se 'ulo& a dp:ad je mimamsa& &&+ilozo+ska analiza). /sgom je ve"ovatno #havana& i li kinesko hsiu& &&uzgajati)& &&vez#ati)& ili &&intenzivna kon'ent"a'ija). 5ems je 'etana ili szu& u smislu name"e ili htenja. Rang#a#s-#zhag doslovno zna'i &&samo-s"edivanjeustanovljavanje)& a &&samos"edenje)& "eklo #i se& up"avo je ekvivalent taoiti'kom tzu-janu& &&#as takav)& &&spontan)& ili &&p"i"odan). "o nepot"e#no dodati da to p"edanje& po to je p"venstveno u pitanju iskustvo& "eli ne mogu p"eneti ni manje ni vi e negd #ilo koje d"ugo iskustvo. -emutim& uop te nije pot"e#no p"etpostavljati da je ikad postojala pose#na nkola dhjane u 4ndiji. ,astanak zena mooe se sasvim lepo o#jasniti time to su taoizam i kon+u'ijanizam #ili izlooeni uti'aju osnovnih p"in'ipa -ahajana #udizma. Tako da se na pojavu p"ava'a slilnih zenu mooe nai!i sko"o u isto v"eme kad su mahajanske sut"e postale dostupne u ;ini J to !e "e!i& s "adom velikog indijskog ulenjaka-monaha ;uma"amive. ;uma"adiva je p"evodio sut"e u ;u'angu i pKang-anu izmemu VOU. i UEV.& a u isto v"eme jedan od njegovih istaknutih ulenika #io je miadi monah 5eng-lao >VOU-UEU?& koji je zapoleo p"episivanjem kon+u'ijanskih i taoistilkih tekstova. NN

5eng-lao se p"eo#"atio na #udizam po to je p"olitao Vic malaki"ti 5ut"u J jedan tekst koji je imao znatan uti'aj na zen. 4ako je sam 5eng-lao postao monah& ova sut"a p"ila je o svetovnjaku Vimalaki"ti koji je p"evazi ao sve /udine ulenike po du#ini "azumevanja. Pokazao se #oljim od svih d"ugih ulenika i /odisatvi odgova"aju!i na pitanje o p"i"odi nedvojne stva"nosti bg"omoglasnom ti inom) J a taj p"ime" lesto su sledili i zen majsto"i. bG"omoglasno tihi) Vimalaki"ti je& takome& omiljena tema umetnika zena. Osnovna je v"ednost ove sut"e& ipak& za ;inu i zen& u to"ne to je sav" eno #umenje u skaldu sa o#avezama svakodnevnog oivota& i sto& zap"avo& najvi e postignu!e znali bposti!i #umenje ne zati"u!i zagamivanja >klesa?). P"ivlalnosti je ovde #ilo i za kon+u'ijanski i za taoistilki mentalitet. ;on+u'ijansko nagla avanje po"odilnog oivota ne #i se lako slooilo sa st"ogo mona kim tipom #udizma. 4ako su u ;ini majsto"i #udizma #ili o#ilno monasi& oni su i"nali veoma veliki #"oj svetovnjaka ulenika& a zen je& pose#no& uvek p"idavao veliku vaonost ispoljavanju #udizma u +o"malno svetovnim te"minima J u svim v"stama umetnosti& "ulnom "adu& i u uvaoavanju unive"zuma p"i"ode. ;on+u'ijanisti i taoisti lako #i se slooili sa idejom #umenja koja ne ukljuluje zatomljavanje ljudskih st"asti& kako se klesa jo"& mooe p"evesti. Ve! smo zapazili pose#no pove"enje u ljudsku p"i"odu koje su o#e +iiozo+ije p"opovedale.Itedutim& nezatomljavanje st"asti ne znali pustiti ih da nIk"otive 'vetaju. To znali di!i "uke& umesto #o"#e p"otiv njih& ne susp"egnuti st"asti niti upustiti se u njih& je" taoista nikad nije nasilnik& po to svoje 'iljeve dostioe neuplitanjem >BuBei?& to je jedna v"sta psiholo kog judoa.

e NO

5eng-laovi spisi& kao i njegovi komenta"i Vimalaki"ti 5uc t"e& puni su 'itata i taoistilkih iz"eka& je" je on sledio p"ime" manje znalajnih& a p"ethodnih monaha& kao to su 9ui-jiian >VVU-UEH? i Tao-an >VEQ-VOG?& upot"e#ljavaju!i bp"o i"enje ideje) >ko-i? da #i o#jasnio #udizam uz pomo! pa"alela iz taoizma. Toliko je to navodilo na izjednalavanje ova dva p"edanja da je k"ajem petog veka @iu pKiu mogao "e!i7 Od;Kun-lunplaninap"ema istoku >taoisti$ki? iz"az&& Velika 2ednost) je u upot"ehi. Od ;a mi"a p"ema zapadu ko"isti se >hudisti$ki? iz"az sam#odhi. /ilo da $ovek $ezne za bne-#i!em) >Bu? 9igajibp"azninu) >sun:ata?& isti jep"in'ip u pitanju.U? R Dve 5eng-laove dokt"ine izgleda da su #ile donekle vaone za kasniji "azvitak zena J njegovo vimenje v"emena i p"omene& i ideja da bp"ajna nije znanje). Poglavlje o b,ep"omenljivosti stva"i) u njegovoj ;njizi 6aoa toliko je o"iginalno i tako zapanjuju!e slilno odeljku o v"emenu u p"vom tomu Dogenovog no#ogenzoa da je luveni japanski zen +ilozo+ sigu"no s njim #io upoznat. P"o le stva"i su up"o losti i ne odlaze tatno iz sada njosti& a sada nje tva"i su u sada njosti i ne dolaze tu izp"o losti... Reke koje se medu so#om takmi$e koja !e da poplavi zemlji te ne teku. b Vazduh lutali'a) koji duva unaokolo ne pok"e!e se. 5un'e i mese' koji se k"e!u po

svojim o"#itama ne ok"e!u se.G? ,a isti je taj nalin Dogen istakao da 'epani'a ne postaje pepeo i oivot ne postaje sm"t& #a kao to ni zima ne postaje p"ole!e.H 5vaki je t"enutak v"emena bsamodovoljan i nepok"etan). ? 5eng-lao "asp"avljao je i o pa"adoksu& na p"vi pogled& da W`p"ajna neka v"sta neznanja. Po to poslednja stva"nost nema kvaliteta i nije stva"& ne mooe postati p"edmet saznanja. 5toga p"ajna& di"ektni uvid& saznaje istinu putem neznanja. -ud"ost ne zna& a ipak "asvetljava i najdu#lje pono"e. Duh ne "a$una& a ipak odgova"a na zahteve datog t"enutka. Po to ne "a$una& duh sija u samotnoj slavi u onom to je s one st"ane sveta. Po to ne zna& -ud"ost "asvetljava Tajnu U? <2ti"ano po Dung 2u-lanu& tom 44& st". QUP& iz 5eng-:ua <lvu 5'm-tsang <hi-'hi& F. @ie#enthal& st". UF T 4stu ideju je majsto" z'na -a-'u >u. NOO? ko"istio i p"e Dogena7 &&Ta-ko je i sa p"ethode!im mislima& kasnijim mislima& i mislima to su izmemu7 misli p"ate jedna d"ugu i ne vezuju se memuso#no. 5vaka od njih apsolutno je smi"ena.) ;u-tsun-hsii Aii-lu& E . U. T NF

444 s one st"ane 4judskog delanja. Pa& iako je -ud"ost izvan tih delanja& nikad nije #ez njih. 4& madajeduh izvan sveta& onje ve$no u njemu. EI Ovo je jedna od glavnih spona izmemu taoizma i zena& je" su stil i te"minologija ;njige 6aoa u potpunosti taoistilki& iako je p"edmet #udizam. 4z"eke "anih majsto"a& kao 9ui-nenga& nen-huia& i 9uang-poa o#iluju takvim idejama J da istinski znati jeste ne znati& da p"o#umeni um odgova"a Z t"enutno& ne p"o"alunavaju!i& i da ne postoji nesklad izme-2 mu /udastva i svakodnevnog svetovnog oivota. :K 2o #lioi stanovi tu zena #io je 5eng-laov sav"emenik Tao- eng >VHP-UVU?& p"vi nesumnjiv i nedvosmislen zastupnik dokt"ine o t"enutnom #umenju. Ako se ni"vana ne!e na!i g"a#ljenjem& ne postavlja se pitanje stupnjevitog p"ilaza& k"oz spo"i p"o'es nagomilavanja znanja. Ona se mo"a shvatiti u jednom jedinom #ljesku uvida& to je tun Bu ili& na japanskom& sato"i& poznati zen iz"azio za iznenadno #umenje. 9sieh @ingjiinOI u diskusiji o Tao- engovoj dokt"ini napominje da je t"enutno #umenje vi e u skladu sa kineskim mentalitetom nego sa indijskim& a to potk"epljuje 5uzukijev opis zena kao kineske b"evolu'ije) p"otiv indijskog #udizma. Taoengova dokt"ina& ma koliko #ila neo#ilna i za'umuju!a& mo"a da je nai la na znatno p"ihvatanje. Pominje se jo jednom& sko"o litav vek kasnije& u 9uijiianovom >GQVGFQ? delu& a ovaj je dovodi u vezu i sa majsto"om 9uitanom koji je oiveo p"i#liono do HQN. godine. Vaonost ovih "anih p"etela zena leoi u tome to nam oni o#ez#emuju kljul za sagledavanje isto"ijskih zaletaka

ovog pok"eta& akdTTe'emo da p"ihvatimo p"edanje koje govo"i da je u ;inu stigao GQP. sa indijskim kalume"om /odhidha"mom. -ode"na nauka& na lelu sa Dung 2u-lanom i Pellio+oinIoz#iljno sumnja uovo p"edanje. Oni smat"aju da je p"ila o /odhidha"mi izmi ljotina po#oonih nastala kasnije& kad je nkoli zena zat"e#ao auto"itet usled tv"menja da je nepos"edno p"ene ena iz iskustva /ude lilno& #ez o#zi"a na sut"e. A /odhidha"ma se p"edstavlja kao dvadeset osmi sa donekle izmi ljene liste indijskih Pat"ija"ha koji su di"ektna linija bapostolskog "eda) koji vodi od Gautame.FI N? @ie#enthal& st". NE-NQ. K VOG-UVV. ,jegova bRasp"ava o su tini) >Pien Tsung @un? osnovni je na izvo" in+o"ma'ija o idejama Tao- enga. V. Dung 2u-lan& tom 44& st". QNUIOU. I 9u nih i TKang 2ung-tKing smat"ali su da je /odhidha"ma u ;ini #o"avioTo "anije& od UQP do UNF. V. Dung 2u-lan& tom 44& st". VOH-FP& Pelliot& i Dumoulin >Q?. OP

,a sada njem stupnju ist"aoivanja te ko je "e!i da li ove stavove nauka t"e#a oz#iljno uzimati& ili su oni jo jedan p"ime" akademske mode da se sumnja u isto"ijsku istinitost osnivala "eligija& P"edanje koje nkola zena p"enosi o svom po"eklu govo"i da je /odhidha"ma stigao u ;anton iz 4ndije oko GQP. godine i oti ao na dvo" <a"a Wua iz @ianga& zag"ioenog za titnika #udizma. -emutim& /odhidha"mina dokt"ina i njegov oso"an stav nisu se svideli <a"u& pa se povukao u manasti" na nekoliko godina u stanju Beia i v"eme p"ovodio b#ulje!i u zid)& sve dok najzad nije p"ona ao odgova"aju!eg u'enika 9ui-kKoa& koji je onda postao D"ugi Pat"ija"h zena u ;ini. E P? *op te nije neve"ovatno& na"avno& da je veliki #udistilki majsto" iz 4ndije do ao u to v"eme. ;uma"amiva je stigao ne to posle UPP.& /odhi"uli odmah posle GPP.& a Pa"ama"ta je #io na dvo"u u @iangu otp"ilike u isto v"eme kad i /odhidha"ma. Da li je zaista ludno to nema saluvanih pisanih dokaza o njegovom postojanju sve do stotinjak godina posle njegove sm"ti8 To nisu #ila v"emena novina i p"i"ulnika u stilu &&;o je ko)& a lak i u na e p"ekome"no dokumentovano v"eme mooe se dogoditi da ljudi koji su znatno dop"ineli na em saznanju i kultu"i ostanu nep"iznati i neza#ileoeni jo godinama posle sm"ti. Ovde nam se opet lini da mooemo lepo da p"ihvatimo p"ilu o /odhidha"mi dok se ne p"oname neki zaista uve"ljiv dokaz p"otiv nje koji #i p"iznavao da su ideje 5eng-laoa& Tao- enga& i d"ugih& takome

dop"inele izvo"i tima zena. 2edan od "azloga za sumnju u p"ilu o /odhidha"mi je to to je zen toliko kineski po stilu da se indijsko po"eklo lini neve"ovatnim. 4pak je i sam taoista 5eng-pao #io ;uma"ami7 vin ulenik& #a kao i Tao- eng& a spisi koji se p"ipisuju /odhidha"mi i njegovim nasledni'ima& sve do 9ui-nenga >HVONEV?& pokazuju jasan p"elaz od indijskog p"ema kineskom vimenju dhvaneWI ,edostatak #ilo kakvog zapisa o nkoli dh:aneu knjioevnosti indijskog #udizma& ili o /odhidha"mi u vezi sa njom& mooda je uz"okovan linjeni'om da nije ni postojala nikakva nkola dh:ane ili zena& eak ni u ;i"ii& sve do nekih dve stotine godina posle /odhidha"mine sm"tii 5 d"uge st"ane& T"adi'ionalni izvo"i su Tao-hsiianov 5ung-kao 5eng-'huan >Tai o EP? QPHE?& sastavljen izmemu HUG& i HHN.& kao i Tao-jiianov <hing Te <hKuan Teng @u >Tai o QPNH?& napisan oko EPPU. RK Dela koja se p"ipisuju /odhidha"mi na!i !e se kod 5uzukija& Essa:s in %en /uddhism& tom 4& st".2 HG-NP& i kod 5enzakija i -'<andlessa& st". NV-OU. 5til je dosledno indijsl+i& #ez taoistilke bp"imese). OE

postojala je sko"o op te p"ihva!ena p"aksa dhvane J tj. tsKo-'hKana >jap. zazen?& ili medita'ije u sedeaem stavu J u "edovima #udistilkih kalume"a& a inst"ukto"e koji su nadgledali ova veo#anja nazivali su "najsto"ima dh:ane& #ez o#zi"a na kolu ili sektu. /ilo je& isto tako& i vina:a majsto"a& ulitelja manasti"ske o#uke& kao i majsto"a dha"me& ulitelja dokt"ine. %en je postao pose#na kola tek kad je o#znanio nov pogled na dh:anuF koji se potpuno "azlikovao od op te p"ihva!enog.EQ? - J %en t"adi'ionalno p"edstavlja /odhidha"mu kao mato"'a vat"enih oliju& kov"doave #"ade i i"oko otvo"enog& p"odo"nog pogleda J ali oli k"iju tek nagove taj namigivanja. @e-) genda kaoe da je jednom zaspao tokom medita'ije i toliko se "azja"io da je polupao kapke a ovi se& na zemlji& iz"odi e u p"ve #iljke laja. paj je otad kalume"ima zena #io za tita od spavanja i tako p"oli !avao i k"epio um da je "eleno7 b*kus zena >$Kan? i ukus laja >$Ka? sujsti). D"uga jedna legenda govo"i kako je /om9idha"ma tolik'Tdugo sedeo mediIti"aju!i da su mu otpale noge. Odatle o'a"avaju!i sim#oli-R zam japanskih Da"uma J lutki koje p"ikazuju /odhidha"mu #ez nogu kao lopti'u toliko te ku iznut"a da se usp"avi kako god da je gu"nemo. Popula"na pesmi'a kaoe7 Tinsei nana ko"o#i :a oki. Takav je oivot J 5edam puta dole& Osam puta

go"eM ,avodni sus"et /odhidha"me i <a"a Wua iz @ianga tipilan je za njegov p"ek i di"ektan stav. <a" je opisao ta je sve ulinio "adi uvomenja #udizma i upitao koja mu zasluga z#og toga&sledjIJ p"ihvataju!i op te ve"oIIjeImaIeTnitlt-I zam postepeno nagomilavanje zasluga pomo!u do#"ih dela& to vodi sve #oljim p"ilikama u #udu!im oivotima& a najzad i do ni"vane. Ali je /odhidha"ma odgovo"io7 .b/a nikakval@To je toliko pod"ilo <a"eve ideje o #udizmu)da je upitao7 b;oji je& onda& p"vi p"in'ip svete dokt"ine8) /odhidha"ma odgovo"i7 bOna je potpuno p"aznjikava3 nema nileg svetog.) &&;o si& onda& ti)& upitao je <a"& && to stoji p"eda EQ mnom8) b,e znam.)EV? I 9ui-nengov Tan <hing& na p"ime"& #eleoi nekoliko p"ime"a sus"eta nestog Pat"ija"ha sa majsto"ima dh:ane koji& olito& nisu p"ipadali njegovoj biznenadnoj koli) dhjane. ,adalje& sve do v"emena Polanga >NQP-OEU?& a mooda i kasnije& kola zena nije imala svoje manasti"e. V. Dumoulin i 5asaki& st". EV. EV? <hKuan Teng @u& V. OQ

Posle ovog sus"eta& tako nezadovoljavaju!eg sa <a"evog stanovi ta& /odhidha"ma se povukao u manasti" gde je& kaou& p"oveo devet godina u pe!ini b#ulje!i u zid) >pi-kua"i?. 5uzuki smat"a da ovo ne t"e#a uzeti doslovno i da se iz"az odnosi na /odhidha"mino unut"a nje stanje& iskljulivanje svih misli hvatali'a iz njegovog uma. EU? Tako je ostao svec dok)mu nisu p"i li kalume"i 5en-kuang& a zatim 9ui-kKo >UOH-GFV & moodaM?& koji je postao /odhidha"min naslednik kao D"ugi Pat"ija"h. R 2IuihkKo nep"estano je molio /odihdha"mu da ga p"imi i podulava"5R ga je ovaj od#ijao. On je ipak nastavio da sledi i mediti"a p"ed pe!inom& st"pljivo lekaju!i na snegu i nadaju!i se da !e /odhidha"ma popustiti. 5av olajan& na k"aju je odsekao svoju levu "uku i p"edao je /odhidha"mi kao znak svoje du#oke isk"enosti. ,a to ga je /odhidha"ma n.ajzad upitao ta oeli. &&,e mogu da namem Iu evniI mi" >hsin?)& "ele 9ui-kKo. b-olim te da mi umi"i du u). R))))) b4znesi svoju du u p"ed mene)& odgovo"i mu /odhidha"ma"bi ja quKti je umi"i+iTR I bAli& kad t"agam za du om& ne mogu je na!i.) IIRR bEt2S tiM)& p+esele ga /odidha"maN kumj"ioIsam jtid Tog t"enutka 9ui-kKo je dooiveo #umenje& tun-Bu ili sato"i& tako da je ova "azmena po sv"si i smislu p"vi p"ime" za ono to je postao ka"akte"istilan nalin poduke u zenu J Benta >japanski& mondo?& ili bpitanje-i-odgovo"I& ono to se ponekad slo#odnije

naziva &&oen)p"ila). Veli deo knjioevnosti zena sastoji se od takvih anegdota& od kojih su mnoge jo vi e z#unjuju!e nego go"nja& a)nj+t+ov 'ilj je da s"ule neku v"stu izjinenadnog saznanja na glavu onog ko pita& ili da ispitaju du#ine uvida. r#og toga se takve anegdote ne mogu bo#jasniti) a da im se ne umanji ulinak. One su& donekle& kao vi'evi koZi gu#e od duhovitosti ako se poenta mo"a o#ja njavati. <ovek mo"a da shvati su tinu odmah& ili je ne shvata uop te. Dalje& t"e#a p"imetiti da je osnovni ka"akte" ovih anegdo ta v"lo "etko sim#olilan& a i onda& o#ilno& na v"lo spo"edan nalin& kao kad sad"oi aluzije olito jasne o#ema st"anama. Ali neki komentato"i& kao Ge"net& mislim da g"e e p"etpostavljaju!i da je osnovna sv"ha da se p"enese neki #udistilki p"in'ip pomo!u tih sim#ola. 5ato"i koji tako lesto sledi poEU? I5uzuki& Essavs in %en /uddhism& tom 4& st". ENP-ENE. -RK Wu-men kuan& U E. OV

sle takvih "azmena ni u kom slulaju nije tek shvatanje odgovo"a na zagonetku. 2e" ta god majsto" zena "ekao 444 u"adio jeste nepos"edno i spontano iz"aoavanje btakvo!e)& njegove p"i"ode /ude& i ono to on daje nije nikakav sim#ol& ve! sama stva". ;omu"iika'ija u zenu uvek je bnepos"edno ukazivanje)& u skladu sa t"adi'ionalnim saoetkom zena u leti"i "eleni'e7 /ez ulenja3 daleko od t"adi'ije. /ez zasnivanja na "elima i slovima. k K Di"ektno ukazivanje na ljudski um. 5agledavanje svoje p"i"ode i dostizanje /udastva. E H? ,aslednik 9ui-kKoa #io je& kaou& 5eng-'an >u. HPH? a p"ila o "Iihovom p"vom sus"etu ista je po o#liku kao i ona o sus"etu 9ui-kKoa i /odhidha"me& osim to je 9ui-kKo t"aoio bdu evni mi") a 5eng-'an da #ude boli !en od g"e aka). ,jemu se p"ipisuje luvena poema 9sin-hsin -ing& bRasp"ava o ve"i u um).ENI Ako je 5eng-'an zaista njen auto"& ta poema je p"va jasna i o#uhvatna tv"dnja zena. *ti'aj taoizma je oligledan u poletnim stihovima J cc) 5av" eni tao #ez te ko!a je& Osim to iz#egava da #i"a i izdvaja. 5ledi svoju p"i"odu i uskladi je sa taom3 .. [ Te"aj dalje i p"estani da #"ine . Ako su ti misli svezane pokva"i!e ono to je p"avo... ,e opi"i se svetu $ula& je" kad mu se ne opi"e On se ukazuje kao potpuno /usenjeI

-uda" $ovek ne st"emi >B ,eznali'a se#e sputava K j Ako na umu "adi umom& II ;ako !e iz#e!i neve"ovatnu lI * mode"nom kineskom jeziku p"va dva znaka znale ne to bsvetovno) ili bizvan posve!ene zajedni'e). * dvom kontekstu o#ilno se uzima da znale kako se istina zena ne mooe iz"aziti ni u kakvom o#liku ili dokt"i niN& ili da ulitelj ne mooe uliniti ni ta vi e do pokazati kako ga lovek mooe zado#iti sam za se#e. -emutim& ludesna dvosmislenost kineskog mooda name"no dozvoljava o#a znalenja. *po"edimo p"eteono bsekula"ne) o#like zen iz"eka& ili takvih iz"aza kao to je ovaj7 b4spe"i usta svaki put kad izgovo"i 7 K/udaKM) iP"evod se nalazi kod 5uzukija& Essa:s in %en /uddhism& tom E& st"I e E OQ)& a dote"ana ve"zija kod 5uzukija& -anual o+ %en /uddhism& st". FE. D"ugiIp"evod od A"thu"a Wale:a je kod <onzea& >Q? st". QF G. vl K Poslednia dva stiha imaju isto znalenje kao 9ui-kKov sus"et sa /odhidha"mom. .I. OU

E ,e samo da je poema puna takvih taoistilkih iz"aza kao to su Bu-Bei i tzujan >spontanost?& ve! je i 'eo stav koji iz"aoava taj da se um pusti na mi"u i da mu se ve"uje da !e slediti svoju p"i"odu J nasup"ot vi e tipilno indijskom p"ilazu da se on podvede pod st"ogu kont"olu i da se dooivljaji lula iskljule. petv"ti Pat"ija"h& posle 5eng-'ana& #io je& ve"uje se& Taohsin >GNFHGE?. ;ad je stupio p"ed 5eng-'ana& upitao je7 b;oji je metod oslo#amanja8) &&;o te je vezao8)& upitao je 5eng-'an. M b,iko me nije vezao.) c EF b%a to& onda& t"aoi oslo#odenje8) I 4 tada jo2TaoIhsinI dooiveo sato"i. %a#eleoen je i ludesan sus"et Tao-hsina i mud"a'a Da-junga?. Ovaj je oiveo u napu tenom h"amu na planini ,iu-tou "#+io je toliki sveta' da su mu i pti'e donosile ponude u 've!u. Dok su njih dvoji'a "azgova"ali& divlja oivOtinja negde u #lizini je zau"lala a Tao-hsin poskolio. Dajung je na to p"imetio7 bVidim da je to jo u te#iM) J misle!i& na"avno& na instiktivnu bst"ast) >klesa? st"aha. ,e to kasnije& kad je na t"enutak ostao sam& Tao-hsin je ispisao kineski znak za b/udu) na steni gde je Da-jung o#ilno sedeo. ;ada se Da-jung v"atio da ponovo sedne& video je sveto 4me i oklevao. bVidim)& "ele Tao-hsin& &&da je to jo u te#i8) ,a ovu opasku Da-jung je dooiveo potpuno #umenje . . @ i pti'e mu vi e nikada nisu donosile ponude u 've!uI I Peti Pat"ija"h J a a njim ulazimo u poglavlje p#uzdanije isto"ije J #io jeh9ung-manLHPE-HNG?.

P"i p"vom sus"etu sa 9ung-manom Pa+"lja"h ga je upitao7 b;ako ti je ime >hsing?8) &&2a imam p"i"odu >hsing?)& odgovo"i 9ung-man ig"om "eli& &&ali ona nije o#ilna)& b;ako je njeno ime8)& upita Pat"ija"h ne shvataju!i ig"u "eli. b/udina p"i"oda). b%nali& ti nema ime8) bRazlog tome je p"azna p"i"oda.) QP? 9ung-man #io je& izgleda& p"vi Pat"ija"h sa dosta sled#enika. ;aou da je #io poglava" nekih pet stotina kalume"a u manasti"u na planini ruto pe"o >Wang-mei nan?& na istoku dana njeg 9upeha. ,jega je& medutim& p"ililno zasenio njegov nepos"edni naslednik 9ui-neng E>HVNNEV?& liji oivot i naulavanje oznalavaju konalni poletak istihskog kineskog <hKuan Teng@u& V. <hKuan Teng @u& V. >#. OG

zena J zena kakav je 'vetao u v"eme koje !e kasnije #iti nazvano bepoha zena)& poslednjih dve stotine godina TKang dinastijINtSd oko NPP. do FPH. godine. ,e smemo zapostaviti ni sav"emenike 9ui-nenga& je" je on oiveo u v"eme p"o'vata kineskog #udizma. Veliki p"evodila' i putnik 9siiantsang v"atio se #io iz 4ndije HUG. godine i i"io je dokt"ine vijnaptimat"a >bp"edstavljanje-samo? :ogaka"e. ,jegov #iv i ulenik Da-tsang >HUV-NEQ? "azvio je #io znalajnu kolu 9ua-jen >japanski& ;egon? koja sazasnivala na Avatamsaka 5ut"i& a ona je kasnije zenu poda"ila +o"malnu +ilozo+iju. A ne smemo za#o"aviti ni to da je ne mnogo p"e ove dvoji'e pih-kKai >GVO-GFN? napisao svoju znalajnu "asp"avu o -ahajanskom metodu okon$anja i kontempla'ije&QEI koja je sad"oavala osnovno naulavanje Tien-tKai kole& u nmogome slilne zenu. Dosta toga u "asp"avi <hihkKaisu p"ema uje i po sad"oaju i po te"minologiji dokt"ine 9ui-nenga i njegovih nepos"ednih naslednika. %a 9ui-nenga se kaoe da je dooiveo p"vo #umenje kada je& jo kao delak& luo nekog kako lita Vaj"a''hedika 5ut"u. Odmah je k"enuo u 9ung-manov manasti" da p"ove"i svoje shKvatanje i do#ije dalja uputstva. T"e#a upamtiti >z#og daljih napomena? da je p"vo#itni sato"i nai ao spontano& #ez #lagotvo"nog uti'aja majsto"a& a njegova #iog"a+ija govo"i o njemu kao o nepismenom seljalu iz okoline ;antona. Oligledno je da je 9ung-man odmah uolio du#inu njegovog uvida& ali je& pla e!i se da ga sk"omno po"eklo ne!e p"epo"uliti zajedni'i ulenih kalume"a& Pat"ija"h je

odlulio da ga postavi na "ad u kuhinji. ,e to kasnije& Pat"ija"h je o#javio da t"aoi naslednika kome !e p"edati sluo#u& zajedno sa odeodom i molitvenim lankom >za koje se tv"dilo da potilu od /ude?& oznakama njegovog polooaja. Ova last ukaza!e se oso#i koja sastavi naj#olju pesmu& od"aoavaju!i svoje shvatanje #udizma. VIhovni kalume" zajedni'e #io je u to v"eme izvesni nen-hsiu&Ta kako su svi ostali ve"ovali da !e taj polooaj nje++iu p"ipasti& R nisu se ni takmilili. nen-hsiu je& memutim& sumnjao u svoje sopstveno shvatanje pa je odlulio da pesmu p"eda anonimno& a da se o#javi kao auto" samo ako je Pat"ija"h p"ihvati. Tal'o da je& tokom no!i& postavio slede!e stihove u hodniku #lizu Pat"ija"hovih odaja7 Telo je kao /odi d"vo& A um kao ogledalo $ist. t&D& QE ? Ta-'hKeng <hih-kuan Da-men& Tai o E FQU. OH

Paoljivo ih $istimo iz sata u sat& Da p"a ina na njih ne #i pala. 5lede!eg jut"a Pat"ija"h je p"olitao pesmu i od"edio da se tamnjan upali p"ed njom& govo"e!i da !e svi koji slede njen nauk mo!i da shvate svoju istinsku p"i"odu. Ali& kad je nen-hsiu do ao p"ivatno kod njega& otk"ivaju!i da je on auto"& Pat"ija"h je saop tio da je njegovo shvatanje jo uvek daleko od sav" enog. 5lede!eg dana jedna d"uga pesma pojavila se po"ed p"ve7 ,iti ima /odi d"veta& ,iti pak $istog ogledala3 ;ako u stva"i ni jedna stva" ne postoji& Gde to p"a ina mooe pasti8 Pat"ija"h je znao da je samo 9ui-neng mogao to napisati ali je& da iz#egne lju#omo"u& o#"isao pesmu 'ipelom i pozvao 9ui-nenga u svoju so#u& tajno& no!u. Tamo mu je pove"io pat"ija"hat& odeodu i lanak& i "ekao mu da se skloni u IplaninIdok se ne u#laoe uv"emena ose!anja d"ugih kalume"a& QQ v"eme ne saz"i i on #ude u stanju da podulava javdok no. ? Ako upo"edimo ove dve pesme odmah !emo uoliti p"imetan uti'aj 9uinengovog zena. Pesma nen-hsiua od"aoava ono to je svakako op ti i popula"ni stav p"ema dh:ani u kineskom #udizmu. Ona je& oligledno& shva!ena kao veo#a K medita'ije u sede!em stavu >tsKo-'hKan?& p"i kojoj se um bp"oli !ava) intenzivnom kon'ent"a'ijom& to dovodi do p"ekida svih mjsin p"ianjanjI. 5hva!eni p"ililno doslovno& mnogi #i

#udistilki i taoistilki tekstovi izgledali kao da pod"aoavaju to stanovi te J da je najvi e stanje svesti ono is-& p"aonjeno od sveg sad"oaja& svih ideja& ose!anja& lak oseta. &. Danas je u 4ndiji to p"eovlamuju!a ideja o samadhiju. Ali #i& z#og na eg iskustva sa h"i !anstvom& takav tip doslovnog shvatanja t"e#alo da nam #ude p"ililno poznat. 5tav 9uiIgiInga #io je da lovek p"azne svesti nije #olji odj b'epanl'e ili komada stene). On je inslsti"ao na toiiie daIje f'ela ideja o p"olis!avanju L]mk #esp"edmetna i z#unjuju!a& po to je bna a p"i"oda u osnovi ve! jasna i lista). D"ugim I TKan-'hing& E. Pun naslov dela koje sad"oi zapise o oivotu i ulenju 9uinengovom jeste 5ut"a s govo"ni'e nestog Pat"ija"jia& ili @iu-tsu TKan-'hing& Tai o QPPO. P"evode v. kod Wong -ou-@ama& The 5ut"a o+ Wei @ang >9uineng?. @uza'& @ondon& EFUU& i Roussellea& b@iu-tsu TKan-'hing)& 5Tni'a& tomovi V& V4 i j4. EFVP. ON

"elima& ne postoji analogija izmemu svesti ili uma i ogledala koje t"e#a listiti. 4stinski um je bneimi) >Bu-+isin?& to !e "e!i da ga ne t"e#a posmat"ati kafTPt?jekt misli ili delanja& kao da je stva" koja se mooe uhvatiti ii'ontToTisati. Poku aj da se "adi na svomumu jeste upadanje u mavolski k"ug.IPoku ati da se on olisti znali zagaditi ga listo!om. Ovo je& oligledno& taoistilka +ilozo+ija p"i"odnosti& po ;ojo+'ovek nije istinski slo#odan& "asputan& ili list kada je stanje u kome se nalazi "ezultatVe talke dis'ipline. On tada samo imiti"a listo!u& samo b+ingi"a) listu svest. p?datle ono nep"ijatno li'eme"je onih koji su svesno i metodilki "eligiozni. 9uinengovo ulenje govo"i da& umesto to lovek poku ava da p"olisti ili isp"azni um& t"e#a samo da ga pusti na mi"u J je" um nije ne to to se mooe uhvatiti. Pustiti um na mi"u jednako je opu tanju misli i utisaka >nien? koje dolaze i p"olaze bk"oz) um& ne t"e#a ih potiskivati& zad"oavati& me ati se u sve to. -isli sejavljaju i nestaju same po se#i& je" usled p"imene mud"osti nestaje zap"eka. Toje samadhi TTT p"ajna& p"i"odno oslo#osenje. Takvoje veo#anjebne-misli) +Bu-nienj. Ali& ako ne mislite #a ni na ta& na"edite mislima da p"ekinu p"otok& to zna$i #iti vezan u $vo" metodom i naziva se tupavim stavom. O uo#ilajenom stavu u pogledu medita'ije& "ekao je7

;on'ent"isati se na um i kontempli"ati o njemu dok je um"tvljen jeste #olest& ne dh:ana. 5putavati telo sedenjem tokom dugog v"emena J kakve tu ko"isti ima u pogledu Dha"me8 A onda& dalje7 Ako po$nete sa kon'et"a'ijom na um"tvljenost& p"oizve !etesamo nestva"nu um"tvljenost... nto zna$i "e$bmedita'ija) +tsKo'hKanj8 * ovoj koli ona zna$i da nema p"ep"eka& nikakvih #a"ije"a3 ona je s one st"ane svih o#jektivnih situa'ija& #ilo do#"ih ili lo ih. Re$ bsedeti) >isKo? ne zna$i uz#u"kati misli. 5up"otstavljajuli se laonoj dh:ani& ili listoj p"aznoumnosti& 9ui-neng je upo"edio Veliku P"azninu sa p"osto"om& a ovu je nazvao velikom ne zato to je p"azna& ve! zato to o#uhvata i sun'e& i mese'& i zvezde. 4stinska dh:ana znali shvatiti da je na a p"i"oda kao p"osto"& a da se misli i oseti javljaju i nestaju u tom bp"vo#itnom umu) kao pti'e na ne#u& ne ostavljaju!i nikakav t"ag. /umenje je u njegovoj koli biznenadno) je" je namenjeno o t"oumnim& ne tupim ljudima. Ovi d"ugi& hteli ili ne& shvataju postepeno ili& talnije& posle duoeg v"emena& je" dokt"ina nestog Pat"ija"ha ne dopu ta stupnjeve ili "ast. /iti p"o#umen znali #iti p"o#umen u OO

potpunosti je" se /udina p"i"oda& nemaju!i delove ili odeljke& ne postioe deo po deo. ;onalna uputstva njegovim uleni'ima sad"oe ipte"esantan kljul za kasniji "azvitak mondoa& metoda naulavanja putem bpitanja-odgovo"a). Ako vas neko& ispituju!i vas& upita zo. #i!e& odgovo"ite ne#i!em. Ako vas upita za ne-#i!e& odgovo"ite #i!em. Ako vas upita za p"ostog $oveka& odgovo"ite kao mud"a'. Ako vas upita o mud"a'u& odgovo"ite kao p"ost $ovek. Takvim metodom sup"otnosti koje su mesuso#no povezane omogu!uje se shvatanje 5"ednjeg puta. 2e" se na svako postavljeno pitanje odgova"a u te"minima sup"otnosti. 9ui-neng um"o je N E V. i time je okonlala institu'ija pat"ija"hata& je" se genealo ko sta#lo zena "azg"analo. 9ui-nengovo p"edanje p"e lo je na pet ulenika7 9uai-danga >u. NNG?& ping-juana >u. NUP?& nen-huia >HHO-NNP?& 9suan-lueha >HHG-NEV?& i 9ui-lunga >HNNNUU?.QV? Duhovni nasledni'i 9uai-manga i 9sing-sua danas su okupljeni u dve osnovne kole zena u 2apanu& nkola Rinzai i nkola 5oto. Tokom dva veka posle sm"ti 9uinenga javili su se mnogi nasledni'i i kole zena& a nama !e #iti dovoljno da se poza#avimo istaknutijim pojedin'ima.QU? QV K -emu auto"ima koji se #ave zenom vlada potpuna kon+uzija kad su imena velikih TKang majsto"a u pitanju. Puno ime 5hen-huia& na p"ime"& glasi 9otse 5hen-hui& to se na japanskom izgovanT;ataku 2inne. 5henhui je njegovo kalume+sko ime& '2ak9o-tse oznalava pok"ajinsko po"ekloI * 2apanu ga najle !e nazivajiIinneTko"iste!i njegovoRv+astito kalume"sko ime. 4sto tako& 9suan-'hueh 2e)cTung-'hia 9suan-'hiieh& na japanskom Aoka Genkaku. Ali& japanski auto"i o#ilno upot"e#ljavaju njegovo pok"a jinsko ime AokaM 5ve u svemu& 5uzuki upot"e#ljava pok"ajinska imena& Dung 2ulan kalume"ska. 5uzuki ponekad daje japanski o#lik& a ponekad kineski& ali

kineski donekle "omanizuje d"uklije od Dunga >#olje "e!i& od /oddea& p"evodio'a?. @in-'hi 4-hsiian >Rinzai Gigen? kod 5uzukija se& uglavnom& pojavljuje kao Rinzai a ponekad kao @in-'hi& ali je kod Dunga on Ai-hsiianM Dumoulin i 5asaki poku ali su da #udu koliko-toliko dosledni& upot"e#ljavaju!i samo japanska imena& ali je& tada& te ko na p"vi po gled "azlikovati ;ineza od 2apan'a. Tako da se svako ko zen ne izulava po o"iginalnim izvo"ima suolava sa stanjem koje izuzetno oteoava isto"ijsku jasno!u. 5uzuki je toliko litan da je ve!ina izulavala'a zena na %apadu sviknuta na njegov nalin imenovanja& koliko god on #io nedosledan& a ja ne oelim da ih dalje z#unjujem poku avaju!i da #udem toliko dosledan da 9uin'nua naTivam pok"ajinskim im'noi"j? 4 t i-7hi'n.Z5L' Lo 4PO@-4 p i i K T n i s 4O I 4< uni'.v -L ih iiTvna. nio jo jo :oLLL posioji L o l i k a Th"ka i v poI*Kdn 23i-t m n t i . 4n n i j T&L 5h 'in -h ui !i n ti LtSdi H 5H- N,?& v k o i n o l H H 5- N> S> ?& j n i [ i p [ - i l i n >kHO NNP. i 5jsaki K Ovaj pe"iod detaljno o#"amuju Dumoulin i 5asaki. Demieville je p"eveo manusk"ipt Tun-huanga >Pelliot UHUH? koji se #avi "asp"avom u @asi& '. NFQNFU& izmemu majsto"a 4znenadne <hKan kole i g"upe #udistilkih OF Dela i zapisi 9ui-nengovih naslednika nastavljaju da se #ave p"i"odno !u. * skladu sa p"in'ipom da je bistinski um ne-um) i da bna a istinska p"i"oda nije nikakva >pose#pa? p"i"oda)& nagla ava se da je veo#anje zena odsustvo veo#e to je p"ividni pa"adoks da se postaje /uda #ez name"e da se #ude

/uda. P"emajten-huiu7 Ako se ovo znanjeposeduje& toje kontempla'ija +samadhL? #ez kontempla'ije& mud"ost +p"ajnaI #ez mud"osti& veo#a #ez veo#anja. 5vo gajenje kon'ent"a'ije lo eje usme"eno od samog po$etka. 2e"& kako !emo& t"ude!i se oko kon'et"a'ije& dosti!i kon'ent"a'iju8 ;ad govo"imo o "adu na umu& da li se taj "ad sastoji iz aktivnosti ili neaktivnosti uma8 Ako se "adi o neaktivnosti& ne "azlikujemo se od p"ostih #udala. Ali& ako kaoete daje aktivnost u pitanju& onda smo u s+e"i g"a#ljenja i tu smo vez'tk ni st"astima +klesaT ;ojim putem& onda& da k"enemo da #ismo se oslo#odili8 5"avakas up"aonjavaju kon'ent"a'iju& o#itavaju u kon'ent"a'iji& i vezani su njom. Oni up"aonjavaju smi"enost& o#itavaju u smi"enosti& i vezani su njom... Ako "ad na umu zna$i dis'iplinovati ga& kako se to mooe zvati oslo#asanje8.. .QG? 5lede!i iste misli& 9siian-'hiieh zapolihje svoju poemu& Pesmu shvatanja taoa 2<heng-tao ke?7 %a" ne vidi onog #ez#"ionog $oveka taoa& kojije od#a'io u$enje i teonje >Bu-BeL?8 On ne #eoi p"ed laonim mislima niti t"ag'Tzd isiinom& 2e" neznanje je+ stva"no& /udina p"i"oda& A ovo je p"omenljivo& p"azno telo o#mane Dha"ma telo.Qt 5lede!a p"ila govo"i o tome kateI je 9uai-mang uputio u zen svog velikog naslednika 4V4a-'ua >uTNOO?& koji je u to v"eme veo#ao medita'iju #o"ave!i u manasti"u puan+au. bVa a svetosti)& upita 9iiai-mang& &&u lemu je sv"ha sedeti i mediti"ati8) mislila'a iz 4ndije. -ajsto" <hKana naziva se jednostavno b-ahajana) a& naizgled& ni ta ga ne dovodi u vezu sa p"edanjem koje vodi po"eklo od 9uinenga. ,jegova dokt"ina donekle je kvijetistilkija od 9ui-nengove. pinjeni'a da su znal'i u 4ndiji #ili zg"anuti i od#ojni p"ema njegovom ulenju navodi na pomisao da je ono sasvim kinesko po po"eklu. QG? 5henhui 9o-'hang 4-'hi. ;ineski tekst izdao je 9u 5hih& 5hanghai& E FVP. K

Odnosno& Dha"maka:a. Potpun p"evod <ehng-tao ;ea >jap. 5hodoka? na!i !e se kod 5uzukija& -anual o+ %en /uddhism& ;:oto& EFVG& i kod 5enzakija i -'<andlessa. FP

b<ilj je)& odgovo"i -a-'u& bpostati /uda). ,a to 9uai-dang dohvati ploli'u s poda i pole da je glala P kamen. bnta to "adite& majsto"e8)& upita -a-'u. bGlalam je da postane ogledalo)& odgovo"i 9uai-mang. b;ako se mooe do#iti ogledalo glalanjem ploli'e8) b;ako se mooe postati /uda sede!i i mediti"aju!i8)QN? -a-'u je #io p"vi majsto" zena poznat po bludnim "elima E neo#ilnom pona aojii)& a opisuju ga kao loveka koji hoda kao #ik a pogledom pplii"jjavaI kItigaj. ;ad ga je neki kalume" upitao& b;ako se uskladiti sa taom8)& -a-'u je odgovo"io7 &&2a sam ve! p"evazi ao sklad sa taomM) /io je p"vi koji je na pitanja o #udizmu odgova"ao uda"aju!i onog koji pita& uz glasni povik& bOh).QOS Ponekad je& ipak& #io op i"niji& a jedno od njegovih p"edavanja o veo#anju govo"i slede!e7 Tao nema veze sa veo#anjem. Ako tv"dite da se on mooe dosti!i veo#om& onda vam kaoem& kadse veo#a usav" i on se ponovo mooe izgu#iti >ili& zav" avaju!i veo#anje gu#ite tao?. ... Ako kaoete dp nema vez#anja& onda step"osti.QFI 5h 9singsuov 2ulenik nih-tou >NPP-NFP?& sled#enik 5oto zena& #io je jo od"emenij9 )I -oj nauk& koji su /ude p"enosile od p"adavna& ne zavisi od medita'ije >dh:anaj TTT #ilo koje v+ste p"iljeonosti. ;ad uvidtiekIoI4touvid+Ijedan /uda& shvatate daje um /uda i da je /uda um& da su um& /uda& osetna #i!a&

#odhi T klesa svi odV ledne te iste mate"ije& a "azlikuju se samo po imenu. )? 5a -a-'uovim uleni'ima ,an-liianom >NUO-OVU? i njegovim naslednikom pao-louom >NNO-OFN? ulenje zena postalo je na"olito oivopisno i uznemi"uju!e. Delo Wu-men kuan govo"i o tome kako je ,an-liian p"ekinuo "asp"avu o tome ko je vlasnik neke malke memu kalume"ima& p"ete!i da !e je "as'epiti nadvoje lopatom akoT+ii jedan od kalume"a ne #ude u stanju da izgovo"i bdo#"u "el) J to jest& da t"enutno iz"azi svoj zen. ,astao je muk& tako da je maj sto" p"esekao malku po s"edini. ,e to kasnije tog dana p"ep"ilao je taj dogamaj pao-lou& a ovaj je na to& istog t"ena& stavio 'ipele na glavu i iza ao iz so#e. &&Da si ti #io tamo)& "ele mu ,anliian& bmalka ne #i nast"adalaM) I <hKuan Teng @u& G. S ;u-tsun-hsu Au-lu& E.H. QF S 4#idI& E.U. VP? V. 5uzuki& -anual o+ %en /uddhism& st". EQV. QO QN FE

ta I ;aou da je pao-lou dooivio #umenje posle slede!eg sus"esa ,an-luanom7 I pao-lou je upitao& bnta je tao8) -ajsto" je odgovo"io7 bTvoj o#ilan >tj.& p"i"odan? um je tao.) b;ako lovek da se ponovo uskladi sa njim8) b,ame"om da se uskladi ve! si na pog"e nom putu.) bAli& kako da saznam tao #ez name"e8) bTao)& "ele majsto"& &&ne p"ipada ni saznavanju ni ne saznavanju. 5aznavanje je laono shvatanje3 ne saznavanje je slepo neznanje. Ako zaista shvata tao #ez ostatka sumnje& on je kao p"azno ne#o. %a to lupati glavu o do#"u ili zlu8)V ES ,jegovo inte"esantno ime b;amenoglavi) p"ipisuje se li-K njeni'i da je oiveo na v"hu velike stene #lizu manasti"a 9eng-djon. ;ad su pao-loua pitali da li i pas ima /udinu p"i"odu J to je izvesno po mahajanskoj dokt"ini VQ izgovo"io je samo J jednu "el7 &&,eM) >BB3 japanski& mu? L ;ada ga je jedan kalume" zamolio da ga poduli& samo ga je upitao da li je pokusao svoju ka u& a onda je dodao7 b4di& ope"i svoju !asuM)VV? ;ada su ga pitali o duhu koji p"eostaje kada se te-lo "aspadne& p"imetio je7 b2ut"os je opet vet"ovito.)VU? -a-'u je imao jo jednog znalajnog ulenika& Po-langa >NQP-OEU?& za koga se tv"di da je #io p"vi koji je u"edio p"vu p"avu zenovsku kalume"sku zajedni'u& i postavio njena p"avila po p"in'ipu da je bdan #ezj"adaIdan#ezjela). Otada se jako nagla ava +izilki "ad& a izvestan stepen samoizd"oavaTnja ka"akte"istilan je za zen zajedni'e. -ogli #ismo ovde da p"imetimo da to nisu zap"avo manasti"i u na em smislu. To su vi e kole o#uke& a lovek ih mooe napustiti u svako do#a #ez p"eko"a. ,eki od llanova zajedni'e ostaju kalume"i tokom

'elog oivota3 d"ugi postaju sve teni'i& poglava"i malih h"amova3 najzad& neki se v"a!aju lailkom oivotu.VG? Polangu se p"ipisuje i luvena de+ini'ija zena7 b;ad si gladan& jeV E ? Wu-men kuan& E F. 4#id.& E. VQ? VV S 4#id.& N. ? <hao-'hou Aii-lu& u ;u-tsun-hsii Au-lu& V. EV. VU V ITDonekle zlouputna "el bkalume") kao da je jedini mogu! p"evod za seng^ iako je :un shui& bo#lak i voda)& uo#ilajen slikovit iz"az za ulenika zena koji bplovi kao o#lak i p"otile kao voda). 2a& medutim& nisam u sta nju da p"onamem saoet iz"az za ovaj znak. FQ

di3 kad si umo"an& spavaj.) ;aou da je dooiveo sato"i kad je -a-'u tako viknuo na njega da je #io t"i dana gluv. 4mao je o#ilaj da svojim uleni'ima ukazuje na oivot u zenu& govo"e!i7 &&,e kali se3 ne t"agaj.) ;ad su ga upitali o t"aganju za /udinom p"i"odom& odgovo"io je7 &&To je isto kao da ja ete na volu& t"aoe!i vola.) Po-langov ulenik 9uang-po >u. OGP? takome je veoma znalajan u ovom pe"iodu. ,e samo da je #io ulitelj velikog @in-lia& ve! je napisao <hKuan 9sin Da Aao& bRasp"ava oosnovama dokt"ine uma). 5ad"oaj ovog dela u osnovi je isti sa dokt"inom koju nalazimo kod 9uinenga& nenhuia& i -a'ua& ali ona sad"oi i neke jasne gde+ike& kao i isk"ene i paoljive odgovo"e na pitaitja p"i k"aju. 5amim tim to t"agaju za njom >/udinom p"i"odom? p"oizvode sup"otan u$inak i gu#eje& je" to zna$i upot"e#ljavati /udu da #i se t"agalo za /udom& ko"istiti um da #i se $epao um. 4mada daju sve odse#e tokom $itave kalpe& ne!e uspeti daje dostignu. Ako se oni koji p"ou$avaju tao ne p"odu#e za ovu supstan'u uma& stvo"i!e um iznad i p"eko uma& t"aga!e za /udom izvan se#e i ostatip"ionuti uz g#jike& veo#e i o#delavanja J a sve je to tetno i ne vos+v"hunsRo+n sazhanju.I Do#a" deo posve!en je "asvetljavanju pojmova P"aznine& ne-um >Bu-hsin? i ne-misao >Bu-nien?& s tim to se ovi jasno "azlikuju od p"aznine i ni tavila. ;"oz 'eo tekst p"ovlali se upot"e#a taoistilkog jezika i ideja7 Pla e!i se da niko od vas ne!e shvatiti& oni >/ude? su mu dali ime - tao& ali ne smete #azi"ati nikakve kon'epte na ovom imenu. %ato se kaoe& bkad se "i#a upe'a& udi'a se

za#o"avlja). ;ad telo i umpostignu spontanost& taoje dostignut i mooe se shvatiti unive"zalni um... Ranije je um $ovekov #io o t"iji. 6im #i $uli samo jednu iz"eku& napu tali su izu$avanje& i zato su ih zvali b mud"a'ima koji& napustiv i u$enje& po$ivaju u spontanosti). * dana nje v"eme& 4judi samo gledaju kako da se napune znanjem i zaklju$'ima& u mnogome se oslanjaju!i na pisana o#ja njenja& pa onda to sve nazivaju veo#anjem.VNI 4zgleda& memutim& da 9uang-po nije #io toliko jasan podulavaju!i svoje ulenike. @in-li >japanski& Rinzai& u. OHN? nije ni "eli izvukao iz njega. ;ad god je poku ao ne to da ga upita 9aung-po #i ga t"esnuo& sve dok ovaj u olajanju nije napustio manasti" i pot"aoio savet d"ugog majsto"a& Ta-jiia& H 8 ? ;od <hu <hKana& st". E H i E O. D"ugi delimilan p"evod pojavljuje se kod 5uzukija >-anuat?& st". E VQ-UP. VN ? ;od <hu <hKana& st". UQ-UV. FV

4M koji ga je p"eko"io to je nezahvalan za 9uang-poovu b"od#insku paonju). Ovo je p"o#udilo @in-lia& pa se ponovo pojavio p"ed 9uang-poom. Ovog puta je& memutim& @in-liVO delio uda"'e& govo"e!i7 b9uang-poov #udizam i nije neki.) ? %apisi o @in-liovom naulavnju& @in-di @u >japanski& Rinzai Roku?& v"lo su oivotvo"ni i o"iginalni& o#"a!aju!i se uleniku ponekad ne+o"malnim i bz#"zanim) jezikom. @in--li je upot"e#ljavao 'elokupnu snagu svoje lilnosti da #i ulenika naveo na t"enutno #umenje. 5voje ulenike stalno je kudio to nemaju dovoljno ve"e u se#e& to dopu taju svomumu da bgalopi"a unaokojo) t"aoe!i ne to to nikad nije ni izgu#io& to je btu p"ed nosom u ovom t"enutku). /umenje je za @in-lia p"venstveno stva" bpetljeV J ku"aoi da se bopusti) #ez oklevanja& sa nepokole#ljivIim ve"om da je p"i"odno& spontano delanje /udnin um. ,jegov stav p"ema kon'eptu alnom #udizmu& p"ema ulenikovoj opsednutosti +azama koje t"e#a p"e!i i 'iljevima koje t"e#a dosti!i& nemilos"dano je ikonoklastilan. %a to vam ja ovo govo"im8 5amo zato to vi& sled#eni'i taoa& t"$ka"ate unaokolo t"aoe!i u"n& i ne znate da se zaustavite. ,asup"ot tome& 4judi su se u sta"a v"emena pona ali komotno& u skladu sa okolnoslima >kako su se javljale?. O vi sled#eni'i laoa J kad #udete usvojili moje gledi te& sede!etepov"h... glavasvih /uda. Onikojisup"e lidesetstupnjeva izgleda!e kao va e sluge& a oni koji su postigli V"hunsko /usenje izgleda!e kao da nose om$u oko v"ata. 5visveti 4judi su kao pogan'i. /odhi T ni"vana su kola' za koji se maga"a' vezuje.I ,a"olito je nagla avao vaonost bp"i"odnog) i bneusiljenog) >Bu-shih? oivota7 * #udizmu nema mesta t"udu& /udite najo#i$niji& ne t"udite se da #udete ne to pose#no. P"aznite '"eva i #e iku& o#la$ite se& jedite. ;ad se zamo"ite& lezite i spavajte. ,eznali'e !e mi se

smejati& ali !e mud"i shvatiti& ... ;ako idete od mesta do mesta& ako svako p"ihvatite kao svoj dom& svako mesto #i!e ono p"avo& je" dogasaje koji slede jedan za d"ugim ne smete poku ati da izmenite. Onda !e va a uo#i$ajena ose!anja& kojastva"aju ka"mu Pakla& postati Veliki okean Oslo#osenja.UPI VO : ? <hKuan Teng @u& EQ. L iW K @in-'hi @u& u ;u-tsun-hsii Aii-lu : E. U& st". G-H. e h#id.& st". N UP FU O stva"anju ka"me putem t"aganja za oslo#omenjem J 4zvan uma ne postoji Dha"ma& a ni unut"a se nema ta ug"a#it. %a $im t"agate8 Govo"ite na sve st"ane da tao t"e#a veo#ati i dokazati. ,e g"e iteM A ko postoji uop te neko da ga veo#a& to je u potpunosti ka"ma koja "adi za "osenje-iK5m"t. Govo"ite da ste vi sav"seno dis'ip*novanih est $ula i desetina hiljada na$ina ophosenja& alija vidim dajesve to ka"ma. T"agati za /udom i Dha"mom up"avo je stva"ati ka"mu pakla&I ;od -a-'ua& ,an-liiana& pao-loua& 9uangpoa& i @inlia mooemo na!i pose#an b mek) zena u naj#oljpmjzdanju. Taoistilki i #udistilki po p"vo#itnoj inspi"a'ijivdzen?je i ne to vi e. On je tako &&na zemlji)& tako t"ezven& di"ektan. Te ko!a koja se javlja p"l

p"evomenju zapisa oTT+"majsto"a p"oizlazi iz stila kineskog jezika koji nije ni klasilni ni mo de"ni& ve! kolokvijalni govo" TKang dinastije. ,jegova bp"i- R "odnost) manje je p"e+injena& manje nametljivo lepa od je zika taoistilkih mud"a'a i pesnika3 on je sko"o g"u# i p"ost. ;aoem bsko"o)& je" iz"azi nisu zap"avo isp"avni. ,e postoji R pa"alela u d"ugim kultu"ama kojom #i do li do po"emenja& ali se ta atmos+e"a naj#olje mooe dooiveti u umetnilkim delima koja je on kasnije inspi"isao. ,aj#olja slika jeste #a ta u kojoj nema nileg do izg"a#uljanog peska kao podloge za nekoliko neklesanih stena p"ek"ivenih li ajem i mahovinom& kao to se to mooe videti i danas u h"amovima zena u ;jotu. 5"edstva su najjednostavnija mogula3 utisak je da tu lovek nije ni ta ni pipnuo& kao da je sve p"eneseno nep"omenjeno sa mo"ske o#ale3 ali& u stva"nosti& to mooe posti!i samo du#oko ose!ajan i iskusan umetnik. Ovo& na"avno& zvuli kao da je taj b mek) p"ostudi"ani i usiljeni p"imitivizam. Pone kad i jeste. Ali se p"ava stva" do#ija kada je lovek sko"o ludesno p"i"odan& ne t"ume!i se ma #ude takav. rivot ze"ia nije R se#e naliniti takvim& ve! "asti na taj napi"iR T"e#alo #i da #ume jasno da ovu bp"i"odnost) TKang "naj sto"a ne t"e#a shvatiti doslovno& kao da je zen tek diliti se time to smo potpuno o#ilni ljudi& p"osta'i koji ideale #a'aju u veta" i pona aju se kako im d"ago J je" to #i& ve! po se#i& #ila usiljenost. bP"i"odnost) zena #uja tek kad lovek izgu#i M" usiljenost i samosvest vaT'og opisa. A takav duh javlja se i p"olazi kao veta"& njega je nem#gu!e institu'ionalizovati i konze"vi"ati. I Ve! u kasnoj TKang dinastiji genije i vitalnost zena doveli su do toga da je postajao dominantan o#lik #udizma u ;ini& mada su #liske veze sa d"ugim kolama lesto #ile lv"ste. UE? 4#id.& st". E E .

FG

<ung-mi >NNF-OUE? #io je u isto v"eme i majsto" zena i Peti Pat"ija"h 9uajen kole& zastupaju!i +ilozo+iju Avatamsaka 5ut"e. Ovaj izuzetno tanan i z"eo o#lik mahajanske +ilozo+ije upot"e#io je Tung- an >OPN-OHF? i "azvio dokt"inu Pet Polooaja >Bu-Bei?& u vezi sa petost"ukim odnosom izmedu apsolutnog >'heng? i "elativnog >pKien?& a nju je njegov ulenik <ao- an >OUP-FPE? doveo u vezu sa +ilozo+ijom T <hinga& ;njige p"omena. Da-jen >OOG-FGO? i Den-jang >FUN-EPQU? #ili su uti'ajni majsto"i koji su veoma p"oulavali hua-jen& a on je do danas ostao kao intelektualni aspekjTzg5aI '+"uge st"a"ie& maj to++ kao Te-lao >OFE-FNQ? i2en-sou >FPU-FNG? od"oavali su #liske veze sa Tien-tai i kolom piste zemlje. ;"atko ali o t"o p"ogonstvo #udizma dogodilo se OUG.& pod taoistilkim 'a"em Wu-'ungom. 9"amovi i manasti"i #ili su "u eni& njihova zemlji ta kon+iskovana& a kalume"i p"imo"ani da se v"ate svetovnom oivotu. 5"e!om& po to je #io entuzijasta u vezi sa taoistilkom alhemijom& usko"o je o#avio ekspe"iment sa bEliksi"om #esm"tnostijK& a ispiv i taj napitak u#"zo je um"o. %en jDp"eziveo p"ogonstvo #olje nego #ilo koja d"uga kola i tada je zapolela duga e"a 'a"ske i na"odne #lagonaklonosti. 5totine kalume"a v"atilo se u #ogate manasti"e& a #ogatstvo kole toliko je na"aslo i #"oj sled#enika toliko po"astao da je oluvanje duha zena postalo v"lo oz#iljno pitanje. Popula"nost po p"avilu vodi umanjenju kvaliteta i& kako je zen postajao sve manje ne+o"malni duhovni pok"et a sve

vi e institu'ija& p"o ao je k"oz ludnu p"omenu ka"akte"a. Postalo je neophodno bstanda"dizovati) metode i izna!i s"edstva kojima !e majsto"i up"avljati velikim #"ojem ulenika. Postoje& takome& pose#ni p"o#lemi koji se javljaju u manasti"skim zajedni'ama kad se llanstvo pove!ava& t"adi'ija oko tava& a isku eni'i su sve vi e mladi!i #ez oivotnog poziva koje njihove po#oone po"odi'e alju na o#uku. *ti'aj ovog poslednjeg +akto"a na "azvitak institu'ionalizovanog zena ne sme se pot'eniti& je" je zajedni'a zena postala manje d"u tvo z"elih ljudi sa zajednilkim duhovnim inte"esovanjem& a vi e duhovnilki inte"nat za adoles'entne delake. Pod takvim okolnostima p"o#lem dis'ipline postao je od najve!e vaonosti. -ajsto"i zena mo"ali su se #aviti ne samo nalinom oslo#omenja od konven'ije& ve! i usamivanjem konv!n'ija& svakodnevnog vladanja i mo"ala& u glave si"ovih Tnomaka. GTm"astao zapadnjak koji u se#i otk"ije inte"esoIvi"ije za zen kao +ilozo+iju ili put oslo#omenja mo"a p"ipaziti da d"oi ovo na umu& inale se mooe nep"ijatno ionenaditi manasti"skim zenom kakav postoji danas u 2apanu. Otk"i!e FH ZT.dkl

da se dis'iplina utuvljuje velikim tapom. Otk"i!e da& iako je +o jO ) uvel<delotvo"an nali"i o lo/omenj a na bgo"njem k"aju)& osnovna p"eokupa'ija u zenu je dis'iplina"ni "eoim koji bt"eni"a ka"akte") na isti nalin kako se to "adi u sta"o modnim #"itanskim javnim kolama ili jezuitskim isku enilkim ustanovama. Ali zen o#avlja taj posao izuzetno do#"o. b%en tip) jedan je van"edno +ini tip J uzda se u se#e&[ ima humo"a& #esp"eko"no je list& ene"gilan ali ne u ou"#i& &&#ez ose!anja) ali mu ne nedostaje v"lo "azvijen ose!aj za lepo. Op ti utisak koji ovi ljudi ostavljaju jeste da poseduju onu v"stu "avnoteoe kao one lutke sa olovom u postolju7 nisu uk"u!eni& ali ih lovek ne mooe o#o"iti. 2o jedan k"u'ijalan p"o#lem javlja se kad duhovna institu'ija p"ospe"i"a i dome do vlasti J sam ljudski p"o#lem konku"en'ije za polooaj i& u vezi toga& ko ima p"avo da #ude majsto". /"iga oko ovog p"o#lema olituje se u delu <hKuan Teng @u& b%apis oI"eidajiI@ulI) od Tao-jiiana& pisano oko EPPU. 2edan o'+glavnih 'iljeva ovog dela #io je da uspostavi p"avilan bapostolski "ed) kao t"adi'ionalan u %`nu& tako da niko ne mooe da polaoe p"avo na vlast ako njegov sato"i p"ethodno ne potv"di neko ko je ve! potv"men... sve do v"emena /ude lilno. -emutim& ni ta nije teoe nego ustanoviti p"avu sposo# nost )u neizme"enom p"ost"anstvu duhovnog uvida. ;ad se "adi o nekoli'ini kandida+a p"o#lem i

nije toliko oz#iljan& ali kada je jedan majsto" odgovo"an za nekoliko stotina ulenika p"o'es podulavanja i p"pve"e zahteva standa"dizaI 'iju. %en jecova^ p"o#lem "e io p"ililno genijalno& ko"iste!i ne samo s"edstva koja su omogu!ila p"ove"u sposo#nosti ve! i J to je mnogo znalajnije J s"edstvo da p"enese iskustvo zena uz minimum izv"tanja. 4zvan"edan p"onalazak #io je sistem kung-an >japanski& koan?& ili bzen p"o#lem). Doslovno& te"min znali bjavni dokument) ili bslulaj) u smislu odluke koja stva"a p"avni p"esedan. ;oan sistenvukljuluje bpolaganje) seiije testova zasnovaniETnaTmOA8I& anegdotama sta"ih majI+aT2edan od poletnih koana pao-louov je odgovoiI2+tT)& ili &&,e)& na pitanje da li pas po eduje /udinu pn"odu. OVRli"e"MSka se olekuje da pokaoe da je iskusio znalenje koana putem pose#ne i o#ilno neve"#alne demonst"a'ije do koje mo"a do!i UQ intuitivnim I-J-I-Im)II- c S IPD+iom )p"Hspe"ite+a koji je nastupio u desetom i jedInaestom veku #io je p"a!en izvesnim bklonu!9nTduha)& a ovo K %a dalji opis vidi dalje. * japanskom o#liku ;oan& slogovi se izgova"aju odvojeno J ;o-an. FN

je dovelo do o#imnog p"oulavanja velikih Tang majsto"a. ,jihove anegdote kasnije su sakupili u antologije& kao to T su Pi-:en @u >EEQG? i Wu-men kuan >EQQF?. 2iian-Bu >EPHVEEVG? uveo je ovaj metod gde anegdote sluoe kao koan& a njegov ulenik Ta-hui >EPOF-EEHV? nastavio u desetoj& jedanaestoj gene"a'iji od @in-lia. -emutim& ne to slilno ko"i-stio je jo 9uang-lung >EPPQ-EPHF? da #i se nosio sa svojim #"ojnim sled#eni'ima. On je smislio t"i test-pitanja& pozna-ta kao b9uanglungove p"ep"eke)7 Pitanje7 5v5'ovij""ia svoje mesto "omenja. Gde jeRtvoje8 Odgovo"7 Rano jut"os jeo sam pi"inlanu ka u. 5ad sam opet gladan. Pitanje7 ;ako je to mpja "uka kao /udina8 Odgovo"7 Dok svi"a lutnju na meselini. Pitanje7 Po lemu je moja noga kao maga"e!a8 Odgovo"7 ;ad #ela laplja stoji u snegu #oja joj je d"ukli+a.UVS ,ema sumnje da su dati odgovo"i o"iginalne "eplike na pitanja& ali kasnije p"o#lem postaje i pitanje i odgovo"& je" se od ulenika olekuje da shvati odnos izmemu ta dva a koji& u najmanju "uku& nije #a oligledan. %a sada !e #iti dovoljno da kaoemo da svaki koan ima neki bsmisao) koji je jedan od aspekata zena& da je taj smisao lesto p"ik"iven time to je lak mnogo Iligledniji nego to #i se olekivalo& i da se koan #avi ne sa""+ p"venstveno #umenjem u P"aznini& ve! i kasnijim iz"azom u oivotu i mislima. 5istem koana "azvila je @in-li >Ri"izai? ko2a zena& ne #ez otpo"a. 5oto kola d"oala je da je to suvi e ve talko s"edstvo. Dok su zastupni'i

koana ko"istili tehniku kao s"edstvo da pospe e p"eovladavaju!e ose!anje bsumnje) >T 'hing? to su smat"ali neophodnim p"eduslovom za sato"i& dotle je 5oTd kola tv"dila da se on suvi e lako posve!uje samom tom )t"aganju za sato"ijem to ga onemogu!uje& ili ZJ to je go"e J p"oizvodi ve talki sato"i. 5led#eni'i koleZRmzai pone-kad kaou da je intenzitet sato"ija p"opo"'ionalan intenziletu ose!anja sumnje& siepog t"aganja to mu p"ethodi& ali za 5o-& to to znali da je takav saio"i dualistilkog ka"akte"a i stoga ni ta do ve talka emo'ionalna "eak'ija. 5toga je 5oto d"oao da isp"avna dh:ana leoi u nepok"etnoj ak'iji >Bu-Bei?& u bsedenju da #i se sedelo) ili bhodalo "adi hodanja). Ove dve kole su se p"olule kao kKan-hua zen >zen koji ko"isti anegdote? i mo-'hao zen >zen o#asjan u ti ini?. Rinzai kolu zena doneo je u 2apan E E F E. godine kalume" Eisai >E EUE-EQEG?& koji je osnovao manasti"e u ;jotu i ;amaku"i pod 'a"skom za titom. 5oto kolu osnovao je izu2entKien Aen-mu& Q. lE

zetni genije&i2joIegZEQPP-EQGV?& EQQN. godine otvo"iv i manasti" u Eiheimiju& od#iv i memutim& da p"ihvati 'a"sko pok"oviteljstvo. T"e#a zapaziti da je zen stigao u 2apan nepos"edno po poletku e"e2;amj2ku"a& kada su vojni diktato" 2o"imoto i njegovi samu"aji p"ig"a#ili vlast iz "tii'uK donekle 9e;adentnog plemstva. Ova isto"ijska koin'iden'ija o#ez#edila je vojnoj klasi& samu"ajima& I"ivlapan tip #udizma z#og njegove p"aktilnosti i konk"etnih kvaliteta& kao i z#og di"ektnosti iKjednostavnosti p"ilaza&. 4z toga se javio pose#an nalin oivota #ushido& tao "atnika& to je u su tini p"imena zena na vojnu ve tinu. Povezanost mi"olju#ive dokt"ine #udizma sa vojnom ve tinom oduvek je z#unjivala #udiste d"ugih kola. 4zgleda kao da to u potpunosti "azdvaja #umenje od etike. Ali se lovek mo"a suoliti sa linjeni'om da je& u su tini& #udistilko isDustvo oslo#omenje od konvencija svih vrsta, ul^u^juiJB^e^tike,s.,S.druge strane, budizarrr nije poBuna protiv konvencija, a u drutvu gde je vojna kasta integralni deo konvencionalne st"uktu"e& a uloga "atnika p"ihva!ena kao neophodnost& #udizam mu mooe omogu!iti da tu ulogu ispuni kao #udista. 5"ednjevekovni kult vite tva ne #i t"e#alo ni ta manje da z#unjuje mi"olju#ivog h"i !anina. Dop"inos zIna japanskoj kultu"i nikako nije og"anilen samo na #ushido. On je p"od"o sko"o u svaku po"u oivota J u japansku a"hitektu"u& poeziju& slika"stvo& v"tla"stvo& u njihov spo"t& zanatstvo i p"iv"edu3 p"o#io se u svakodnevni govo" i misli o#ilnog loveka.

%ahvaljuju!i genijalnosti takvih kalume"a zena kao to su Dogen& 9akuin& i /ankei& pesnika kao Riokan i /a o& i takvog slika"a kakav je #ioj es i& zen je postao izuzetno p"istupalan svesti o#ilnog loveka. Pose#no je nep"o'enjiv Dogenov dop"inos domovini. ,jegovo kolosalno delo 5ho#ogenzo>bRizni'a d"agulja p"ave dokt"ine)? napisano je o#ilnim kolokvijalnim jezikom i o#uhvata sve aspekte #udizma& od p"opisanih p"avila do najdu#ljih shvatanja.2,jegova dokt"ina v"e"nena& p"omene i "elativnosti o#ja njena je najp"ovokativnijim poetskim p"ikazima i mooemo samo oaliti da jo niko nije imao v"emena i talenta '+eISvo delo p"evede na engleski jezik. 9akuin >EHOG-ENHO? po+tovo je uspostavio koan sistem i& kaou& o#ulio je ne manje #I osamdeset sled#enika. /ankei >EHQQEHFV? na ao je nalin da zen izlooi tako lako i jednostavno da je izgledao gotovo suvi e do#a" da #i #io istinit. D"oao je govo"e velikim "nasama zemljo"adnika i seljaka& ali se niko odUU bvaonih)& izgleda& nije usudilo da ga sledi.UUS I Po to mi je 'ilj da izlooim isto"ijat zena sa"no kao pozadinu za dokt"inu i p"aksu& ne govo"im ovde o njegovoj povesti u 2apanu. O "adovima Dogena& 9akuina& /ankeia i d"ugih "asp"avlja!e se u d"ugom kontekstu. FF

* memuv"emenu& zen je nastavio da se i"i u ;ini& do#"im delom i za v"eme -ing dinastije >EVHO-E HUV?& kada su nesuglasi'e izmemu "azlilitih kola #udizma polele da #lede& a popula"nost kole piste %emlje& sa njenim blakim nalinom) p"izivanja 4menalLmita#hinog. polela je da se stapa sa zen p"aksom kog.n`t.dd. #i je na k"aju sasvim upila. 5amo malo#"ojne zen zajedni'e uspele su& izgleda& da p"eoive do dana njih dana& ali& #a" koliko sam ja #io u stanju da ih p"oulim& one nedvosmisleno naginjujli25otou ili jo tajanstvenijim p"eokupa'ijama ti#etansl'#g #udizma&)p svakom slulaju& njihovo gledi te po svemu je jo iskomplikovano donekle slooenom i sumnjivom dokt"inom o lovekovom telesnom sastavu& koja mooda p"oistile iz alhemila"skih ideja taoista.UG? J d .. d . d d d Tstoiijat kineskog zena& otk"iva jedan +as'inantan p"od +"le"n. 4sl Rinzai i noto zenu& kako ih danasiIaiimII panskim manasti"ima& poklanjaju og"omnu paonju za-zenu& mediti"anju u sede!em stavu& veo#anju tokom mnogih lasova dnevno J p"idaju!i na"olitu vaonost isp"avnom poloza-ju i nalinu disanja koji on nalaTe. Veo#ati zen po svemu J )svojoj name"i i 'ilju J znali uveo#avati zazen& 'emu Rinzai p"idodaje anzen& Iov"emene posete ulitelju >"o i? "adi izlaganja sops+venog mi ljenja o koanu. 5hen-hui 9o-'hang 4-'hi)#eleoi slede!i "azgovo" izmemu nen-huia i izvesnog -ajsto"je zapitao gospoda"a dh:ane 6enga7 b;oji na$in t"e#a uveo#avati da #i se steklo znanje o

sopstvenoj p"i"odi8) bP"e svega& neophodno je podv"gnuti se veo#i sedenja p"ek" tenih nogu p"i samadhiu. ;ad se doitigne samadhi $ovek mo"a& pomo!u njega& p"o#uditi p"ajnu u se#i. Pomo!u p"ajne sposo#an je da p"oz"e.) >nen-hui7? b;ad $ovek uveo#ava samadhi& nije li to p"omi ljena aktivnost svesti8) >peng7? b2este.) >nen-hui7? &&* tom je slu$aju ova p"omi ljena aktivnost uma aktivnost og"ani$ene svesti i kako to mooe dovesti do shvatanja sopstvene p"i"ode8) >pang7? bDa #i se shvatila sopstvena p"i"oda neophodno je uveo#avati samadhi. ;ako #i se ona& ina$e& shvatila8) >nen-hui7?b5vako uveo#avanje samadhijatTe u osnovipov UG? p"jme" za takvo stapanje ideja mooe se na!i u TKai i <hin 9ua Tsung <hih& "asp"avi iz -ing& a mooda iz pKing dinastije. V. ,Vilhelm& The 5e'"et o+ the Golden DloBe". P"evod TKai 4 <hin 9ua Tsung <hiha& sa komenta"om <. G. 2unga. ;egan Paul& @ondon& E FV E. osmog[ E PP

" g"e no. ;ako #i neko mogao dosti!i samadhi& p"aktikuju!i samadhi8) Ve! smo pomenuli slulaj koji se odig"ao izmemu -a-'ua i 9uai-manga& p"i kojem je ovaj potonji upo"edio sedenje za v"eme mediti"anja sa poku ajem da se '"ep izglala tako da postane ogledalo. 2ednom d"ugom p"ilikom 9uaimang je "ekao7 *veo#avati medita'iju sede!i >za-zen? zna$i uveo#avati se da postane sede!i /uda. Ako nveo#ava za-zen >t"e#alo #i to da zna ?& zen nije nisedenje ni leoanje. Ako vez#a da #ude sede!i /uda >t"e#alo #i da zna ?& /uda nije utv"den o#lik. Po to Dha"ma nema utv"seno p"e#ivali te& tu se ne "adi o iz#o"u. Ako odse#ep"avi sede!eg /udu& toje up"avo u#ijanje /ude. A ko se p"ikloni sede!em stavu& ne!e dosti!i >zenlUH? . .d TzgTeda da je ovo #ila dosledna dokt"ina koje su se p"id"oavali svi TKang ulitelji& od 9ui-nenga do @in-lia. ,igde u njihovom ulenju nisam na ao neka uputstva ili p"epo"uke za o#lik za-zena kakav postoji danas& kao glavno zanimanje kalume"a zena.UN? ,ap"otiv& o tome se "asp"avljalo #ez#"oj puta& oligledno na negativan nalin& to up"avo navedeni stavovi ilust"uju. -ooe se tv"diti da je za-zen do te me"e uo#ilajeno p"avilo mona kog oivota kalume"a zena da na i izvo"i i ne nalaze za shodno da o njemu "asp"avljaju i da je njihovo ulenje namenjeno samo sta"ijim& nap"ednijim uleni'ima& a oni su ve! tako ovladali za-zenom da je do lo v"eme da se k"ene dalje. Ovo se& memutim& ne

slaoe #a sasvim sa napomenama o og"omnom #"oju sve tenika i svetovnjaka p"isutnom na nekim p"edavanjima& je" #i& ipak& #ilo neve"ovatno p"etpostaviti da je ;ina #ila p"eplavljena ve! toliko uznap"edovanim joginima. P"edavanja su lesto polinjala o#ja njenjem& izlo)zenim uk"atko i uzg"ed& kako su namenjena slu ao'ima koji su do#"o ovladali #udistilkim v"linama. Ali& ovo nije znalilo vi e do da su p"edvimena za z"elije ljude& kad su ve! uveo#ali o#ilne d"u tvene i mo"alne o#ilaje i stoga nisu u opaUH? U -lstina je da tekst nazvan TKso-'han l& b*putstva za za-zen)& p"edstavija deo Po-'hang <hingkueia J p"avila jedne zen zajedni'e koja se p"ipisuju Po-langu >NQP-OEU? J i da ta p"avila p"opisuju pe"iode za medita"iju. 4pak& ne nailazimo na izdanje tog dela p+eEQHG. >5uzuki?& a mooda Ie oho tek iz EVVO. >Dumoulin?. Postoje!a ve"zija pokazuje uti'aj ningon sekte& koja je s"odna ti#etanskom lamaizmu& a javlja se u ;ini tokom B osmog veka. R- ) ;u-tsun-hsu Aii-lu& E . E & st". Q. EPE

snosti da isko"i te #u9izam kao izgovo" za #unt p"otiv op tih p"avila p"istojnosti. 5 d"uge st"ane& moglo #i.se tv"diti da je k"iti'i podv"gnuta ona v"sta za-zena koja se uveo#ava da se bdokuli) /udastvo& umesto bsedenja "adi sedenja). Ovo #i se poduda"alo sa zame"kama koje 5oto upu!uje koli Rinzai i njenom nalinu negovanja bvelike sumnje) pomo!u koana. Dok se ne #i moglo "e!i da je 5oto sasvim nep"ist"asan u ovom pogledu& to #i sigu"no moglo #iti ve"odostojno tumalenje dokt"ine p"vih majsto"a. Opet& vi e puta se napominje da p"oduoeno sedenje nije mnogo #olje od sm"ti. 4 sedenje& na"avno& ima svoju od"emenu ulogu J uz stajanje& k"etanje& i leoanje J ali& uv"teti u glavu da sedenje p"edstavlja neku na"olitu v"linu znali bp"iv"oenost +o"mi). P"ema tome& 9uicneng iz"aoava svoje mi ljenje u Tanlingu7 rTv $ovek koji sedi& a ne lez* -"tva' koji leoi& a ne sediM 5ve u svemu& oni su samo gadni skeleti. pak se i u japanskom zenu nailazi pov"emeno na p"aksu zena gde se ne p"idaje pose#na vaonost za-zena& ve' se daleko vi e nagla ava ko"ist od o#avljanja svakodnevnih poslova kao nalina mediti"anja. Ovo svakako vaoi za /ankeia&UOI a ovaj p"in'ip pod"oava op te ko"i !enje takvih umetnosti& kao to su b'e"emonija laja)& svi"anje

+laute& slikanje& st"elila"stvo& malevanje& Lju-jutsu& kao nalina p"aktikovanja zena. P"ema tonie& mogu!e da je p"euvelilavanje znalaja za-zena nastupilo kasnije& kao posledi'a p"eo#"a!anja zen manasti"a u kole za poduku delaka. P"isiliti ih da sede satima mi"no& pod #udnim okom "eda"a sa tapovima& svakako je #io nalin da se o#uzdaju njihovi nesta lu'i. -edutim& ma koliko se& mooda& p"ete"ivalo sa za-zenom na Dalekom istoku& izvesno v"eme bsedeti da #i se sedelo) mooe #iti naj#olji mogu'i nalin i "esenje za ne"vozne umove i uz#umena tela Ev"opljana i Ame"ikana'a J pod uslovom da to ne ko"istite kao nalin da se p"eo#"atite u /ude. UO? V. 5uzuki& @iving #: zen& Ride"& @ondon& EFGP& st". ENH-OP. E PQ

DR*G4 PR 4 , < 4 P44

DEO P R A ; 5 A

bPRA%A, 4 p*DE5A,[ *vodne "eli najsta"ije pesme zena kaou da 5av" eni put >Tao? #ez te ko!a je& osim to iz#egava da odvaja i oda#i"a. Tek kad p"estane da #ude naklonjen ili nenaklonjen sve !e ti #iti jasno shvatljivo. ,ajneznatnija "azlika i ne#esa i zemlja se "azdvajajuM Ako oeli da dop"e do p"ave istine& ne inte"esuj se za p"avo i pog"e no. 5uko# izmesu p"avog i pog"e nog #olest je umaWI 5misao je u tome da se ne ulini napo" da #i se p"igu ila ose!anja i "azvila #laga "avnodu nost. T"e#a p"oz"eti op tu iluziju da ono to je nep"ijatno ili

do#"o mooe #iti i lupano od onog to je #olno ili zlo. P"vi p"in'ip taoizma #io je da ;ad svako p"epozna lepotu kao divnu& tu je ve! "ugo#a3 ;ad svako p"epozna do#"ptu kao do#"u& tu je ve! zlo. b/iti) i &&ne #iti) uzajamno se pojavljuju3 5eng-tsKan& 9sin-hsin -ing. E PG

Te ko i lako uzajamno KsV!Kstva"uju3 Dugaeko i k"atko uzajamno su nasp"amni3 Visoko i nisko uzdjomno su postavljeni3... P"e i kasnije uzajanino se smenjuju. Q? *videti ovo znali shvatiti da je do#"o #ez zla kao i go"e #ez dole& i da postaviti kao ideal t"aganje za do#"im jeste isto to i poku aj da se lovek oslo#odi levog upo"no sk"e!u!i udesno. Posledi'a toga je da se lovek v"ti u k"ug. V? @ogika ovoga toliko je jednostavna da loveka navodi da pomisli da je p"evi e p"osto. 4zazov je u toliko jali to "emeti najd"aou iluziju ljudskog u""ia da se tokom v"emena sve mooe uliniti #oljim. Op te je mi ljenje da& kad ovo ne #i #ilo mogu!e& oivot lovekov #io #i li en svakog znalenja i podsti'aja. 2edina alte"nativa oivotu nep"ekidnog p"og"esa smat"a se da je o#ilno postojanje& pasivno i m"tvo& do te me"e #ez "adosti i smisla da je "avno samou#istvu. 5ama kon'ep'ija ove bjedine alte"native) pokazuje kako je um lv"sto vezan za dualistilki model& kako je te ko "azmi lj ati o #iT# kojem d"ugom te"minu osim onog do#"og ili lo eg& ili pak neke z#"kane me avine ova dva. 4pak& zen je oslo#amanje od ovog modela i njegova olevidno uznemi"avaju!a polazna talka jeste shvatanje apsu"dnosti iz#o"a& tog sveop teg ose!anja da oivot mooe #iti znalajno po#olj an upo"nim oda#i"anjem bdo#"a). povek mo"a zapoleti bpostizanjem ose!anja) "elativnosti i saznanjem da oivot nije situa'ija iz koje se #ilo sta mooe zg"a#iti ili zado#iti J kao da je to ne to lemu se p"ilazi spolja& kao neka pita& ili #u"e s pivom. *speti je uvek i p"oma iti J

u smislu da& ukoliko se vi e uspeha postigne u nelemu& pot"e#a da se s tim nastavi utoliko "aste. 2esti znali p"eoiv'ti& da #i se ogladnelo. 4luzija o znalajnom po#olj anju isk"sava u t"enu'ima kont"asta& kao kad se na tv"dom k"evetu ok"enete s jedne na d"ugu st"anu. Polooaj je b#olji) toliko dugo dok kont"ast t"aje& ali& usko"o i taj d"ugi polinje da se dooivljava kao i p"vi. Onda lovek na#avi udo#niji k"evet i& #a" izvesno v"eme& spava mi"no. Ali "e avanje tog p"o#lema ostavlja ludnu p"azninu za so#om u svesti& p"azninu koja se v"lo #"zo popunjava ose!anjem nekog d"ugog nepodno ljivog kont"asta& do tada nep"ime!enog& a isto toliko hitnog& up"avo onoK Tao Te <hing& Q. K Ve"ovali i li ne& zaista postoji jedan politila" u 5an D"an'isku koji toli-ko m"Ti levi'u u politi'i da ne!e ni kolima da sk"e!e ulevo.

liko o#eskopojavaju!eg& koliko je to #io onaj neudo#ni k"e vet. P"aznina nastaje zato to se ose!aj udo#nosti mooe posti!i samo u odnosu p"ema ose!aju neudo#nosti& up"avo kao to je neki lik vidljiv oku jedino z#og toga to je kont"ast s"edini. Do#"o i zlo& p"ijatno i #olno& ne"azdvojni su K do te me"e& tako identilni u svojoj "azlilitosti J kao dva li'a novli!a J pa Po teno je ne$asno& a ne$asno je po teno& ili& "elima pesme u %en"in ;ushu7U? 5nase li te nevolja& sna la te je s"e!a3 uo#ije li p"istanak& do#io si od#ijanje. D"uga to isto opisuje iz"aoajnije7 . * sum"ak& petao najavljuje zo"u3 * pono!& ja"ko sun'e. %en& z#og ovoga& ipak ne zauzima stav da je uzaludno jesti kad je lovek gladan i da stoga mooe jednostavno skapati& niti je do te-me"e neljudski da #i "ekao& ne t"e#a se pole ati kad nas sv"#i. Od#a'ivanje iluzija u vezi t"aganja za do #"im& ne ukljuluje zlo stagna'ije kao neiz#eonu alte"nativu& je" je polooaj loveka nalik onom b#uve na v"elom tiganju). ,i jedna alte"nativa ne nudi "e enje& je" #uva koja padne mo"a skoliti& a #uva koja skoli mo"a pasti. 4z#o" je apsu"dan& je" iz#o"a nema. Dualistilkom nalinu "azmi ljanja izgleda!e& stoga& da je stanovi te zena +atalizam nasup"ot slo#odnom iz#o"u. ;ada su

-u-loua pitali7 &&-i se o#lalimo i jedemo svaki dan& a kako !emo iz#e!i o#lalenje ode!e i ovakanje h"ane8)& on je odgovo"io7 &&-i se o#lalimo& mi jedemo)& b,e "azumem)& odv"atio je kalume". bAko ne "azume & o#u'i se i pojedi svoj o#"ok). G? *pitan kako da se spase bv"u!ine)& d"ugi majsto" je uputio onog ko je postavio pitanje da pot"aoi mesto gde nije ni v"u!e ni hladno. %amoljen da to "astumali malo #oK %en"in ;ushu je antologija o! nekih pet hiljada dvo"ednih stihova& koju je sastavio Tovo Ei'ho >EUQFEGPU?. ,jena sv"ha je #ila da o#eT#'di uleni'ima zena knjigu izvo"nih stihova iz koje mogu oda#i"ati nekoliko& ako Ie odnose naKtemu novo"e enog koana. -nogi majsto"i zahtevali su t a kv' stihove lim s' talno odgovo"i na koan. ;upleti su uzeti iz og"omnih T#i"ki kineskog po"ekla J #udistilkih& taoistilkih& iz klasilne knjioevnosti& popula"nih p'smi'a& itd. eG? -a-'hou @u& u ;utsim-hsii Aii-Tu& Q. H. E PN

lje& odgovo"io je7 b@eti se znojimo3 zimi d"htimo). 4li& kako to pesma opisuje7 ;ada je hladno& okupimo se oko ognji ta& isp"ed vat"e3 ;adje v"u!ina& sedimo na o#ali planinskog potoka& u gaju. 5a te talke gledi ta& lovek mooe b Videti sun'e us"ed ki e koja lije3 iskopati sveou vodu iz samog s"'a vat"e). Ali& ta talka gledi ta nije +atalistilka. To nije& jednostavno& poko"avanje neiz#eonostima znojenja kad je v"u!ina& d"htanja kad je hladno& jela kad se ogladni i sna kad se lo vek umo"i.2gotlinjavanje sud#ini pod"azumeva onoga koji & se poko"ava& nekoga ko je #espomo!na lutka u datim okolnostima& a za zen takva ostS#a ne postoj@2Dvojnost su#jekta i o#jekta& saznavao'a i saznatog& sagledava se isto tako "elativno& zavisno i neodvojivo& kao i sve d"ugo. K-ise ne znojimo z#og toga to je toplo3 znojenje je toplota. 4sto #i toliko #ilo istinito kad #ismo "ekli da je sun'e svetlo z#og oliju& ili da oli vide svetlost z#og sun'a. To gledi te je neo#ilno& za-to to po utv"menom p"avilu mislimo da toplota p"ethodi& a > tek zatim& kao posledi'a& telo se znoji. P"eok"enuti to zapanjuju!e je& kao kad #ismo "ekli bso i hle#)& umesto bhle# i so). %en"in ;ushu govo"i ovako7 Vat"a ne $eka sun'e da #i se zag"ejala& ,iti veta" $eka na mese' da se "ashladi. H? Ovo zapanjuju!e i& na izgled& nelogilno izv"tanje zd"avog "azuma mooe& mooda& #iti poja njeno omiljenim zen likom bmese'a u vodi). Denomen& mese' u vodi& upo"emuje se sa ljudskim iskustvom. Voda je su#jekt& a mese' o#jIkt. ;ad nema vode& nema ni mese'a u vodi& a isto je

tako i kad nema mese'a. ;ada mese' izlazi voda ne leka da p"ihvati njegov lik& a lak i kad se najmanja kap vode p"ospe& mese' ne leka da #a'i svoj od"az. 2e" mese' nema name"u da se ogledI& a voda ne p"ima njegov 9k name"no. 5lu$aj je p"ouz"okovan koliko pomo!u vode& toliko i pomo!u mese'a& i #a kao to voda oku otk"iva sjaj mese'a& tako i mese' pokazuje #ist"inu vode. D"uga jedna pesma u %en"in ;ushu kaoe7 R H? ko p"aviol D"ve!e otk"iva telesni o#lik vet"a3 Valovi daju oivotnu ene"giju mese'u. %en"in Ruishu& QX EPO v

Da iskaoemo to manje poetilno J ljudsko iskustvo je od"emeno ust"ojstvom uma i st"uktu"om njegovih lula& #a kao i spoljnim o#jektima lije p"isustvo um otk"iva. @judska se #i!a ose!aju o"tvama ili ma"ionetama iskustva zato to odvajaju bse#e) od "azuma& misle!i da je ust"ojstvo umtelo ne to slulajno #aleno na bnjih). @judi misle da nisu t"aoili da #udu "omeni& nisu zahtevali da im se bdodeli) osetljiv o"ganizam koji !e #iti mulen smenom zadovoljstva i #ola. Ali zen od nas zahteva da otk"ijemo bko) je taj to bima) taj um& i &&ko) je #io taj to nije t"aoio da #ude "omen p"e no to ga ota' i majka nisu zaleli. Otud p"oizlazi da je 'elokupno -ose!anje izolovanosti& ose!anje da smo onaj kome je um &&dat) i kome se iskustva dogamaju& jedna iluzija pog"e ne semantike J hipnotilka sugestija ponavljanog pog"e nog . mi ljenjaT,e postoji &&ja) odvojeno od uma-tela koje o#li-kuje moje iskustvo. 5toga je sme no govo"iti o umu-telu kao o nelemu to je #ilo pasivno i lemu je slulajno bdat) izvestan o#lik. To jeste taj o#lik i p"e.no to se o#lik pojavio um-telo nije postojalo. ,a p"o#lem je u tome to nam snaga misli omogu!uje da stva"amo sim#ole stva"i odvojene od samih stva"i. Ovo pod"azumeva sposo#nost stva"anja sim#ola& jednu ideju o na-ma samima odvojenu od nas lilno. Po to je ideja daleko "azumljivija od same stva"nosti& a sim#ol mnogo lv" !i od linjeni'e& naulimo da identi+ikujemo

se#e sa na om idejom o se2#i. Otud p"oizlazi su#jektivno ose!anje o bsopstvu) koje bima) um& ose!anje o jednom iznut"a izolovanom su#jektu kojem se iskustva slulajno dogamajuM 5vojim ka"akte"istilnim nagla avanjem konk"etnog& zen ukazuje da je na e d"a-&v go'eno bsopstvo) samo jedna ideja& ko"isna i dovoljno is-I p"avna ako se hvati kap takva& ali do k"ajnosti nes"e!na ako se poistoveti sa na om p"avom p"i"odom. ,eka v"sta nep"i"odne samosvesti o#uzima nam #i!e kad uolimo kon+likt ili kont"ast.izmemu ideje o se#i& s jedne st"ane& i iznenadnog& konk"etnog ose!anja o se#i& s d"uge. ;ad se vi e ne identi+ikujemo sa idejom o se#i& sveukupan odnos izmemu su#jekta i o#jekta& saznavao'a i saznatog& p"olazi k"oz naglu i "evolu'iona"nu p"omenu. To postaje p"avi odnos& "e'ip"olan& p"i kojem su#jekt stva"a o#jekt& u istoj me"i u kojoj o#jekt stva"a su#jekt. Z 5aznavala' ne dooivljava se#e vi e kao nezavisnog od saznatog3 onaj ko dooivljava ne ose!a se odvojenim od iskustva& 5ledstveno& litaJ va kon'ep'ija da se ne to do#ije bod) oivota& ili izvule &&iz) T iskustva& postaje apsu"dna. Da o#jasnimo to na d"ugi na-iJ lin& postaje k"istalno jasno da& u stva"i& jajiemam d"ugod sopstvo osim totaliteta stva"i kojih sam svestan. To je 9uaEPF

jen >;egon? dokt"ina o m"eoi od d"agulja& o shih shih Bu ai >japanski&:T:N mu ge?& u kojoj svaki pojedini d"agulj od"aoava sve ostale. Ose!anje su#jektivne izolovanosti takome se zasniva na nesposo#nosti da se uvidi "elativnost voljnih i nevoljnih doIggmaia[. Ova se "alativnost da lako osetiti posmat"anjem svog daha& je" je i neznatnom p"omenom ugla posmat"anja& sko"o isto tako jednostavno osetiti da &&ja di em)& kao i da &&ono di e mene). -i smat"amo da su na e "adnje voljne kada slede nekoj odlu'i& a nevoljne kada se dogode #ez odluke. Ali& ako je odluka sama po se#i #ila voljna& > svakoj odlu-'i mo"ala je p"ethoditi odlulnost da se odluli J jedno #eskonalno v"a!anje unazad koje se& s"e!om& ne dogama. 5asvim ludno J ako mo"amo odluliti da odlulimo& ne #ismo #ili slo#odni da odlulimo zato to se odluka bdogama). -i jednostavno odlulujemo& ne shvataju!i ni najmaglovitije kako to linimo. *stva"i& to se ne dogama ni voljno ni nevoljno. Da #i se bosetila) ova "elativnost t"e#a otk"iti jo jednu izuzetnu t"ans+o"ma'iju na eg iskustva u 'elini& koja se mooe opisati na dva nalina. 2a imam ose!anje da odlulujem o svemu to se dogama& ili oselam da se sve& ukljuluju!i i moje odluke& de ava spontano. 2e" se odluka J najslo#odnija od mojih "adnji J jednostavno dogama& kao tu'anje u meni& ili pevanje pti'e izvan mene. Takav nalin videnja stva"i jasno je opisao mode"ni majsto" zena& pokojni 5okei-an-5asaki7 2ednog dana iz#"isao sam sve pojmove iz

glave. Odustao sam od svake oelje. Od#a'io sam sve "e$i kojima sam o#likovao misli i ostao nepomi$an. Ose!ao sam se pomalo $udno J kao da sam #io no en u ne to& ili kao da sam dodi"ivao neku meni nepoznatu silu ... i zipM * ao sam. G"ani'e mog +izi$kog tela izgu#ile su se. 4mao sam koou& "azume se& ali sam osetio da stojim us"ed kosmosa. Govo"io sam& ali su mi "e$i izgu#ile zna$enje. Video sam 4jude kako mi p"ilaze& ali svi su oni #ili isti $ovek. 5vi su #ilija li$noM ,ikad nisam poznavao ovaj svet. Ve"ovao sam da sa"n #io stvo"en& ali sad mo"am p"omeniti mi ljenje7 ja nikad nisam #io stvo"en3 #io sam kosmos3 nikakav individualni gospodin 5asaki nije postojao2W 4zgledalo #i& dakle& da od#a'ivanje su#jektivne "azlike izmemu bmene) i &&mog iskustva) J uvimaju!i da moja ideja o se#i nije ja J znali otk"iti stva"ni odnos izmemu se#e i N? bThe t"ans'endental Wo"ld)& %en ,otes& vol& E& ,o. G. Di"st %en 4nstitute o+ Ame"i'a. ,eB Ao"k& EFGU. pommi E ?P

bspolja njeg) sveta. Pojedina'& na jednoj st"ani& i.svet& na d"ugoj& ustva"i su samo apst"aktne g"ani'e ili te"mini od"emene stva"nosti koja je bizmemu) njih& kao to je konk"etan novli! bizmemu) apst"aktnih& euklidovskih pov" ina& svojih dveju st"ana. 5lilno ovome& stva"nost svih bnedvojivih sup"otnosti) J oivot i sm"t& do#"o i zlo& zadovoljstvo i #ol& do#itak i gu#itak J jeste to ne to bizmemu) za koje mi nemamo "eli. . -SEJ-+ povekova identi+ika'ija sa njegovo"n3 idejom o se#ljmioa mu p"ijatno i neizvesno ose!anje t"ajnostT 2e" j' ova @dejI "elativno +iksi"ana& po to se zasniva na #"ioljivo oda#"anim se!anjima na svoju p"o lost& se!anjima koja imaju saluvan i utv"men ka"akte"& D"u tvena konven'ija pod"oava ulv" !i-vanje oveTdeje& zato to stva"na ko"ist sim#ola zavisi od n j i - hove sta#ilnosti. ;onven'ija ga& stoga& oh"a#"uje da aso'i"a tu ideju o se#i sa isto tako apst"aktnim i sim#olilkim uloga-ma i ste"eotipima& je" !e mu one pomo!i da +o"mi"a jednu ideju o se#i koja !e #iti de+initivna i shvatljiva. Ali& u me"i u kojoj se#e identi+ikuje sa de+initivnom idejom postaje sve-stan boivota) kao nelega to p"otile ostavljaju!i ga za so-#om J sve #"oe to p"otile to postaje sta"iji& dok njegova R ideja postaje sve k"u!a& sve p"et"panija se!anjima. *koliko vi e poku ava da se dokopa sveta& utoliko ga vi e

dooivljava kao p"o'es u toku. 2ednom p"ilikom su -a-'u i Po-lang etali kad ugleda e divlje guske u letu. b5ta su one8)& upita -a-'u. bDivlje guske). b;uda idu8)& zapitao je -a-'u. Po-lang odgovo"i& bOne su ve! odletele.) Odjednom je -a-'u zg"a#io Po-langa za nos i zav"nuo mu ga tako da ovaj jauknu od #ola. b;ako mogu ikad odleteti8)& vikao je -a-'u. To je #io t"enutak Po-langovog #umenja. O? Relativnost v"emena 4 k"etahja jedna je od glavnih tema Dogenove 5ho#ogenzo& gde on pi e7 Ako posmat"amo o#alu dok plovimo u $am'u& imamo utisak da se o#ala k"e!e. Ali ako pogledamo #lize& u sa"n $ama'jada znamo da se to $ama' ustva"i k"e!e. ;ada vasionu posmat"amo z#"kanih tela i uma& $esto sti$emo pog"e no mi ljenje da na"ii je um nep"ommliiv. Ali ako zaista veo#amo >zen? i v"atimo se k se#i& uvidamo da to nije ta$no. ;ad se panj p"etvo"i u pepeo& nikad vi e ne postaje panj. Ali& ne t"e#a da zauzmemo stanovi te da je ono to je& na O? Pi-ven <hi. EEE

k"aju& postalo pepeo #ilo d"vo za og"ev& p"ethodno. Ono to t"e#a da shvatimo& p"ema #udisti$koj dokt"ini& jeste da panj ostajepanj... Postoje p"ethodni i kasniji stupnjevi& ali su oni jasno Odvojeni. 4stoje sa oivotom i sm"ti. P"ema tome& mi u #udizmu kaoemo da je ,e"odeno isto tako i ,eum"lo. rivot je polooaj v"emena. 5m"t je polooaj v"emena. ,alik su zimi i p"ole!u& a u #udizmu mi ne smat"amo da zima postaje p"ole!e& ili da p"ole!e postaje leto.F? Dogen ovde poku ava da iz"azi ludnovato ose!anje #eskonalnih t"enutaka koje se ukazuje kad lovek vi e ne poku ava da se odup"e toku dogamaja& neo#ilnu mi"no!u i samodvoljnost teku!ih t"enutaka kada um k"e!e zajedno sa njima& ne poku avaju!i da ih zaustavi. 5lilno gledi te -a'u iz"aoava ovako7 2edna sut"a kaze7 b Ovo telo $ini samo g"upa spojenih elemenata.) ;ada se ono javi& javljaju se& zap"avo& samo ovi elementi. ;ada nestane& samo ovi elementi nestaju. Ali kada se ovi elementi pojave& nemoj "e!i& b2a se pojavljujem)& a kad nestanu& ne "e'i& b 2a nestajem ). Takoje i sa na im p"ethodnim mislima& kasnijim mislima& i onim pos"ednim mislima >ili& iskustvimakj+iisli p"ate jedna d"ugu& ne vezuju!i se uzajamno. 5vaka je apsolutno mi"na.EPI /udizam je lesto upo"emiv.ao p"otok v"emena sa vidljivim k"etanjem talasa& gde se stva"na voda samo k"e!e go"e i dole& stva"aju!i iluziju da se bdeo) vode k"e!e po pov" ini. 5lilna je iluzija da postoji nep"omenljivo bsopstvo) koje se k"e!e k"oz

nep"ekidni niz iskustava& uspostavljaju!i vezu izmemu njih& na takav nalin da mladi! postaje mu ka"a' koji postaje sta"a' koji postaje le . Povezano sa t"aganjem za do#"im jeste t"aganje za #udu!no !u& iluzija p"i kojoj nismo u stanju da #udemo s"e!ni #ez bo#e!avaju!e #udu!nosti) za sim#olilno sopstvo. ,ap"edovanje ka do#"u me"i se& stoga& te"minima p"oduoetka ljudskog oivota& za#o"avljaju!i p"i tom da ni ta nije toliko "elativno kao na e ose!anje duoine v"emena. 2edna pesma zena kaoe7 5lava jut"a koja pupi samo $as * #itije ista kao i doinovski $emp"es nto hiljadu godiim oivi. K 5ho#ogenzo& +as'. E. %a p"evod zahvaljujem kolegi& p"o+eso"u 5a#"ou 9asegaBi. E P? sl" ;u-tsun-hsii Aii-lu& l. Q. U. EEQ

5u#jektivno& koma"a' nesumnjivo ose!a da je njegov "aspon od nekoliko dana oivota sasvim p"istojan dug. ;o"njala& sa "asponom od nekoliko stotina godina& ose!a su#jektivno isto to i koma"a'. Tako"e!i do nedavno& oivotni vek u p"oseku je kod loveka iznosio oko let"deset pet godina. Danas je oko ezdeset pet do sedamdeset ali& su#jektivno& godine p"otilu #"oe i sm"t& kada dome& uvek je stigla p"e"ano. ;ako Dogen kaoe7 <ve!e vene kad nam je najteoe to ga gu#imo3 ;o"ov se pojavljuje dok se uoasavamo posmat"aju!i ga dok #uja. Ovo je sav" eno p"i"odno& sav" eno ljudski& i nikakvo "azvlalenje i "astezanje v"emena ne!e ga p"omeniti. ,ap"otiv& me"enje v"ednosti i uspeha u te"minima v"emena i upo"an zahtev za o#e!avaju!om #udu!no !u onemogu!avaju slo#odan oivot i u sada njosti i u bo#e!avaju!oj) #udu!nosti& kad ova stigne. 2e"& ne postoji ni ta osim sada njosti& i ako lovek ne mooe oiveti u njoj& ne mooe oiveti-nigde. 5ho#ogenzo kaoe7 ;ada "i#a pliva& ona pliva sve dalje& a vodi k"aja nema. ;ada.pti'a leti& leti sve dalje& a ne#esima k"aja nema. 2o od p"adavna nije postojala ni jedna "i#a koja je isplivala iz vode& nitipti'a kojaje izletela iz ne#a. Pa& ipak& kadje "i#ipot"e#no samo malo vode& ona ko"isti samo malo vode3 kad joj t"e#a mnogo& ko"isti mnogo. Tako da im je v"h glave uvek na g"ani'i >njihovog

p"osto"a?. Ako ikadpti'a p"eleti tu ivi'u& umi"e& a to se dogada i "i#i& takode. 4z vode "i#a stva"a svoj oivot& pti'a iz ne#esa. A li ovaj oivot stva"aju pti'a i "i#a. 4stov"emeno& pti'u i "i#u stvo"io je oivot. P"ema tome& postoje "i#a& voda i oivot& i sve t"oje stvo"ili sujedno d"ugog. -esutim& daje ikadpostojala pti'a koja #ip"ethodno zelela da ispita veli$inu ne#esa& ili "i#a koja #i najp"e htela da p"ove"i p"ost"anstvo vode J i tek zatim poku a da leti ili pliva& one nikad^ne #i na le svoje sopstvene puteve na ne#esima ili u vodi. R Ovo nije +ilozo+ija u smislu da se ne gleda kuda se ide3 ovo je +ilozo+ija da se ne p"idaje toliko ve!a vaonost tome kuda se ide nego onome gde se nalazi tako da #i #ilo #esmisleno uopste 4!i. rivot zena polinje& p"ema tome& oslo#amanjem od iluzije t"aganja za 'iljeve koji u stva"i i ne postoje J do#"o #ez zla& K 5ho#ogenzo& +as'. E. Auto"u p"olitao 5a#"o 9asegavva. EEV

udovoljavanje se#i koje je tek ideja& i sut"a koje nikad ne stioe. 2e" su sve ove stva"i va"ka sim#ola koji p"etenduju da #udu stva"nost& a t"agati za njima isto je to i naleteti na zid na kojem je neki slika"& uz pomo! pe"spektive& naveo loveka da pomisli da je to izlaz. *k"atko& zenpo$inje od toga da ne postoji ni taza lim t"e#a t"agati&Zni ta to /i se postiglo. %en ni u kom slulaju ne t"e#a smat"ati za sistem samousav" avanja& ili nalinom da se postane /uda. Po "elima @in-lia& bAko lovek t"aga za /udom& gu#i ga.) 5ve ideje o samousav" avanju& ili o tome da se postane neko& ili do#ije ne to u #udu!nosti& zasnivaju se iskljulivo na apst"aktnoj sli'i koju imamo o se#i. 5lediti ih znali dati im mnogo vi e su tiiie. 5 d"uge st"ane& na e p"avo& nekaii'eptualno sopstvo ve! je /uda i nije mu pot"e#no nikakvo usav" avanje. Tokom v"emena ono mooe "asti& ali ne k"ivimo jaje to nije postalo pile3 jo manje p"ase to mu je v"at k"a!i no u oi"a+e. %en"in pesma kaoe7 * p"ole!nom pejsaou ne postoji ni visoko ni nisko3 <vetne g"ane p"i"odno "astu& jedne duge& d"uge k"atke. ;ad su <ui-Beia zapitali o znalenju #udizma& odgovo"io je7 bpekaj dok nikog ne #ude u #lizini& pa !u ti "e!i.)Posle nekog v"emena& kalume" mu je ponovo p"i ao& govo"e!i7 b5ad nema nikog. -olim te& odgovo"i mi.) <u-Bei ga je izveo u v"t i p"i ao #am#usovom ip"aoju& ne govo"e!i ni ta. ;alume" jo uvek nije shvatao& te

mu je <u-Bei najzad kazao7 bEvo visoke sta#ljike #am#usa& a eno i k"atke.)E Q? 4li& kako to jedan d"ugi stih iskazuje7 Duga$ka stva" duga$ko je Telo /ude3 ;"atka stva" k"atko je Telo /ude. %ato se ono to se od zena zado#ija naziva Bu-shih >japanski& #uji?& ili bni ta na"olito)& je" kako to /uda kaoe u Vaj"ae'hediki7 ,isam zado#io #a ni ta od nenadma enog& potpunog #usenja& a #a zato se i naziva bnenadma no& potpuno #usenje). 4z"az Bu-shih sad"oi& takome& smisao sav" eno p"i"odnog i neizve talenog& u tome nema nikakve bz#"ke)& nikakvog bposla). Dostignu!e sato"ia lesto nagove tava ova sta"a kineska pesma7 E Q? L <hKuan Teng @uK& EG. E EU

Planina @u o#avijena maglom ki e3 "eka 6e na#ujala. ;ad god nisam #io tamo& oudnja mi mi"a nije dalal Oti ao sam tamo i v"atio se... ,i$eg na"o$ito ta"no7 Planina @u o#avijena maglom ki e3 "eka 6e na#ujala. P"ema luvenom kazivanju ping-jiiana7 & P"e no to sam p"ou$avao zen tokom t"ideset godina& sagledavao sam planine kao planine& a vodu kao vodu. ;ada sam stekao du#lje saznanje& do aoje t"enutak kad sam uvideo da planine nisu planine& a vode nisu vode. A9& sad kada sam doku$io njegovu p"avu su tinu& mi"an sam. 2e" opet vidim planine kao planine i vodu opet vidim kao vodu2I Pote ko!a zena je& svakako& da sk"ene paonju od apst"aktnog na konk"etno& od sim#olilkog sopstva do lovekove.p"ave p"i"ode. 5ve dok samo p"ilamo o tome& sve dok po svesti p"eme!emo ideje o bsim#olima) i bstva"nosti)& ili stalno ponavljamo& &&2a nisam ideja o meni)& to je jo uvek apst"ak'ija. %en je stvo"io metod >upa:a? bdi"ektnog ukazivanja) da #i iz#egao ovaj zala"ani k"ug& da #i na u paonju odmah usme"io na ono stva"no. ;ad litate neku te ku knjigu& ne pomaoe vam da pomislite& bkon'ent"isa!u se)& je" tad mislite na kon'ent"a'iju& umesto na ono to knjiga ima da saop ti. 5lilno tome& p"oulavaju!i ili veo#aju!i zen& ne!e vam pomo!i "azmiljanje o zenu. Ostati upetljan u misli i "eli o zenu znali& kako to sta"i majsto"i kaou& b#azditi na zen). 5 tih "azloga majsto"i govo"e o zenu to je mogu!e manje i #a'aju nam njegovu konk"etnu stva"nost p"avo u li'e. Ova stva"nost je btakvo!a)

>tathata? na eg p"i"odnog& neve"#al-nog sveta. ZAko ovo sagledamo up"avo onakvim kakvo je-ste& ne""ia nileg do#"og& nileg lo eg& nileg t"ajno dugog ili k"atkog& nileg su#jektivnog i nileg o#jektivnog. ,e postoji nikakvo sim#olilko sopstvo koje t"e#a za#o"aviti i nikakve ideje o konk"etnoj stva"nosti koje se t"e#a se!ati. 2edan kalume" zapitao je paoloua7 b%a to je P"vi Pat"ija"h do ao sa zapada8) >Ovo je +o"malno pitanje o s"edi nom smislu /odhidha"minog ulenja& tj.& o samom zenu.? pao-lou odgovo"i7 bpemp"es u dvo"i tu). b%a" ne& vi to poku avate da pokaoete s"edstvima o#jektivne stva"nosti8)& upita kalude". bTVI& nikakoM)& uzv"ati ulitelj. &&Pa& za to je onda P"vi Pat"ija"h do ao sa zapada8) bpemp"es u dvo"i tuM) EU? E V? <hKuan Teng 4- & QQ. <hao-'hou @u& u ;u-tsun-hsii Aii-lu& V. EV. E U? EEG

O#"atimo paonju na to kako pao-lou 'ima kalume"a napolje iz njegove kon'eptualiza'ije odgovo"a. ;ad su Tung- ana zapitali7 bnta je /uda8)& odgovo"io je7 b;ilo i po lanaM) Ovo je 2uan-Bu p"okomenta"isao ovako7 Razne odgovo"e dali su majsto"i na pitanje& taje /uda... ,i jedan se& mesutim& ne da ni upo"editi sa Tung- anovim& b;ilo i po lana)& #a" to se ti$e i"a'ionalnosti koja p"ese'a sve puteve spekula'ije. ,eki to tuma$e time daje Tung- an tada me"io lan& a otud i odgovo"... D"ugi& opet& d"oe da mu je Tung- an odgovo"io na ovaj indi"ektan na$in& po to onaj koji je postavio pitanje nije #io svestan daje on sam /uda. 5vi takvi su kao i le evi& je" su apsolutno nesposo#ni da shvate oivu istinu. Postoje i oni d"ugi& koji smat"aju da je bkilo ipo lana) /uda. ;akve #ezumne i +antasti$nep"imed#e oni stavljajulI -ajsto"i su odlulni kad t"e#a p"ese!i svako teo"etisanje i spekula'iju u vezi s ovim odgovo"ima. bDi"ektno ukazivanje) potpuno gu#i sv"hu ako zahteva ili podstile #ilo kakvo kon'eptualno o#ja njenje. Da-jen upitao je kalume"a 9siian-'ea zasto mu nikad nije postavio ni jedno pitanje o zenu. ;alume" je o#jasnio da je ve! shvatio& je" je #io upu!en od jednog d"ugog majsto"a. P"ite njen Da-jenovim insisti"anjem da toKo#jasm& kalume" "ele da je na pitanje& postavljeno tom ulitelju& bnta je /uda8)& do#io odgovo"7 bPing-ting Tung-'e dolazi po vat"uM) bDo#a" odgovo"M)& "ele Da-

jen. bAli sam sigu"an da ga ne "azume .) bPing-ting)& o#jasni kalume"& &&#og je vat"e. %a njega je t"aganje za vat"om isto to i zamene t"aganje za /udom. 2a sam ve! /uda i nema pot"e#e da postavljam pitanja.) b*p"avo kao to sam i mislioM)& nasmeja se Da-jen. b,isi ni ta shvatio.) ;alume" se do te me"e uv"edio da je napustio manasti"& ali se kasnije pokajao i v"atio& poko"no t"aoe!i uputstva. bPitaj me)& "ele Da-jen. bnta je /uda8)& zapita kalume". bPing-ting Tung-'e dolazi po vat"uM)EHI 5u tina ovog mondoa mooda je naj#olje iskazana u dve k"atke pesme koje je #udista kole piste zemlje 4pan nonin p"edao majsto"u zena 9otou& a koje je 5uzuki p"eveo iz knjige 4penove iz"eke. 4pen je #io jedan od onih koji su zen p"oulavali da #i otk"ili sponu izmemu zena i kole piste zeEG? phd:en 'hi& EQ& v. 5uzuki >Essa:s?& tom 44& st". NE-NQ. E H? <hKuan Teng @u& QG. EEH

mlje& sa njenim ponavljanjem 4mena Amita#hinog. ,a japanskom +o"mula glasi b,amu Amida /utsul) 4pan je p"vo p"edao ovu st"o+u7 ;ada se 4me izusti ,i #ude ni sopstva nema7 ,a-mu-amida-#u-'u-Glas se samo $uje. 9oto je& memutim& imao utisak da ovo ne iskazuje #a p"avu su tinu& ali je odo#"io kad je 4pen pokazao d"ugu st"o+u7 ;ad se 4me izusti ,i /ude ni sopstva nema7 ,amu-a-mi-Da-#u-'u& ,a-mu-a-mi-da-#u-'uMI Po-lang je imao toliko mnogo ulenika da je mo"ao da osnuje jo jedan manasti". Da #i na ao odgova"aju!u lilnost za majsto"a u njemu& sazvao je svoje kalume"e i stavio k"lag isp"ed njih& govo"e!i7 b,e nazivaju!i ga k"lagom& "e'ite mi ta je to.) Glavni kalume" "e'e7 b,e #iste ga mogli nazvati komadom d"veta.) ,a ovo je manasti"ski kuva" uda"'em noge p"ev"nuo k"lag i udaljio se. E O ;uva" je p#tom postavljen za nadzo"nika novog manasti"a. ? Ovde je uputno navesti jedno od ,an-liianovih p"edavanja7 Tokom "azdo#lja T4'alpaT koje je p"ethodilo stva"anju sveta nije #ilo nikakvih imena. Onog t"enutka kad je /uda do ao na svet postaju imena& a onda se mi hvatamo za o#like. * veli$anstvenom taou ne postoji ni ta svetovno& niti sveto. Ako postoje imena& sve je onda s"eseno u g"ani'e i p"osto". 5toga je 5ta"a' zapadno od "eke& tj.& -a-'u& "ekao7 b To nije um3 to nije /uda3 to nije stva".

)lF? Ovo& "azume se& p"ati dokt"inu Tao Te <hinga da& /ezimeno je po"eklo ne#a i zemlje3 4menovanje je majka deset hiljada stva"i. 5uzuki >Essavs? to"n 4 4& st". QHV. E N? K 9 u-men kuan& UP. 4pak& kako Wu-men komenta"i e& upao je p"avo u Polangovu zamku& je" je zamenio lak za teoak posaoM ^ ,an-'hKiian Aii-lu& u ;u-tsun-hsii Aii-lu& V. EF? EQ. E O? EEN

Ali @ao-'eovo b#ezimeno) i ,an-liianova bkalpa p"aznine) p"e postanka sveta ne p"ethode konven'ionalnom svetu stva"i u v"emenu. Oni su btakvo!a) sveta& up"avo kakav je sada& na ta su majsto"i zena di"ektno ukazivali. Po-langov kuva" oiveo je i"oko otvo"enih oliju u tom svetu i "e io je majsto"ov p"o#lem na konk"etan i #ezimen nalin. ,eki kalume" upitao je <ui-Beia7 b%a to je P"vi Pat"ija"h do ao sa zapada8) <ui-Bei mu odgovo"i& bDodaj mi onaj podupi"al za #"adu dok mediti"am.) pim mu ga je kalume" dodao& <ui-Bei ga t"esnu s njim. QP? D"ugi jedan maj sto" pio je laj sa dvoji'om svojih ulenika kada je iznenada do#a'io svoju lepezu jednom od njih& govo"e!i7 bnta je ovo8) *lenik je "a i"io lepezu i poleo njom da se hladi. b,ije lo e)& p"okomenta"isao je majsto". &&A sad)& "ele maj sto" d"ugom& b"e'i ta je to). Ovaj je smesta sklopio lepezu i pole ao se njom po v"atu. *liniv i to& "a i"io je ponovo& stavio komad kolala na nju i ponudio majsto"a. Ovo se smat"alo jo #oljim& je" kada nema imena svet vi e nije bklasi+ikovan unuta" g"ani'a i p"osto"a). K Postoji& nesumnjivo& pa"alela izmemu ovih dokazivanja i gledi ta ko"z:#skijanske semantike. Podjednako se nagla- ava vaonost na #"kanja "eli i znakova& s jedne st"ane& i #es-k"ajno p"omenljivog& b#ezimenog) sveta& s d"uge. De"nons-t"i"anje semantilkih p"in'ipa na veo#ama lesto nalikuje ti-povima mondoa& P"o+eso" 4"ving @ee& sa ,o"thBeste"n *ni-ve"ziteta& imao je o#ilaj da podigne i#i'u p"ed studente i upita7 bnta je ovo8) 5tudenti #i& o#ilno& upadali p"avo u klopku i odgova"ali #i7 b;utija i#i'aM) ,a to #i P"o+eso" @ee "ekao7 &&,e& neM To je ovo-) i& #a'iv i kutiju na studen-te& dodao #i7 b;utija i#i'a je um. Da li je ovo um8) /ilo kako& izgleda da je ;o"z:#ski jo uvek mislio o &&neiz"e'ivom) svetu kao o vi est"ukosti #esk"ajno "azlilitih dogamaja. %a zen& svet btakvo!e) niti je jedan& niti mno tvo& niti jednoo#"azan& niti "aznolik. -ajsto" zena mooe uzdi!i "uku J nekome ko insisti"a na tome da postoje stva"ne "azlikena svetu J i "e!i7 b,e izgovo"iv i ni jednu "el& ukaoi

na "azliku izmemu mojih p"stiju.) Odjednom postaje jasno da su bistovetnost) i b"azlika) apst"ak'ije. 4sto se mooe "e!i za sve katego"iza'ije konk"etnog sveta J lak i za samo konk"etno J po to su takvi iz"azi& kao &&+izilko u &bmate"ijalno)& bo#jektivno)& bstva"no)& i bEgzistentno) k"ajnje apst"aktni sim#oli. %ap"avo& ukoliko se lovek vi e t"udi da ih to #olje de+ini e& utoliko ispadaju #esmisleniji. QP? Po-vu'n 4 u& QP. Podupi"al za #"adu je 'hKan-pan& naslon koji p"id"oava h"adu za v"'me dugih m'dita'ija.

-;-EEO @ 5vet btakvo!e) je p"azan i upalj& zato to namamljuje um dalje od misli& zaglu uju!i #"#ljanje de+ini'ija& tako da ne p"eostaje ni ta to #i se moglo iz"e!i. 4pak& olevidno je da nismo suoleni sa #ukvalnim ni tavilom. 4stina je da nas& kad smo p"ite njeni& svaki poku aj da se zakalimo za svet u kojem oivimo& ostavlja p"aznih "uku. nta vise& kad pokii avamo da #udemo sigu"ni #a"em u se#e& u su#jekte koji zna-ju i g"a#e& mi i lezavamo. ,e mooemo p"ona!i nikakvo sopstvo odvojeno od uma& niti mooemo na!i ikakav um osim onih istih iskustava koja je um J sada i lezao J poku avao da dog"a#i. Po p"ivlalnoj meta+o"i R. 9. /l:tha& up"avo kad nam se ulini da !emo spljeskati muvu& muva )uzleti i spusti se na muvou#i'u. * te"minima nepos"ednog opaoanja& kad t"agamo za stva"ima ne nalazimo ni ta do um& a kada t"agamo za umom ne nalazimo ni ta do stva"i. ,a t"enutak smo

pa"alizovani& je" nam se lini da nemamo osnova za ak'iju& nikakav oslona' pod nogama sa kojeg #ismo se otisnuli. Ali& tako je oduvek #ilo i ve! slede!eg t"ena otk"ivamo da smo isto tako u stanju da postupamo& govo"imo i mislimo& kao i "anije& a ipak u jednom neo#ilnom i ludesnom svetu iz kojeg su bsopstvo) i bd"ugo)& &&um) i bstva"i) i lezli. P"ema Te- anu7 2edino kad nema stva"i u va em umu i nema uma u stvahma& isp"aonjeni ste i duhovni& p"azni i $udesni. QE ? pudesnost se jedino mooe opisati kao jedinstveno ose!anje slo#ode ak'ije& a ono se javlja kada se svet vi e ne dooivljava kao neka v"sta p"ep"eke postavljene nasup"ot loveku. Ovo nije slo#oda u g"u#om smislu bot"gnuti se s lan'a) i pona ati se divlje kap"i'iozno. To je otk"ovenje slo#ode p"i o#avljanju najo#ilnijih duonosti& je" kad i lezne ose!anje su#jektivne izolovanosti& svet se vi e ne dooivljava kao neki neuk"otiv o#jekt. 2iin-men je jednom "ekao7 b,a a kola ti dopu ta da k"ene kojim god ho!e putem. On te u#ija ili uvodi u oivot J ili jedno ili d"ugo.) 2edan od kalume"a zapitao je tada7 b;ako u#ija8) -ajsto" je odgovo"io7 b%ima odlazi& a p"ole!e dolazi.) b;ako je to kad zima odlazi& a p"ole!e dolazi8)& pitao je dalje kalume". -ajsto" mu odgovo"i7 b%a#a'i tap na "ame& luta ovuda i onuda& na istok ili zapad& seve" ili jug& ku'ka po divljim panjevima& ako ti se tako svima.) QQ? ) ^ @ien-teng 9ui-van& QQ. Ovo j' iTv"stan p"evod Ruth 5nInki& v. Dumoulin i 5asaki& sl". UO& 'de ona naTnalava da bdnhpvan) oTnnlnn i'dno stani' koje se no dn opisati "elima. QQ? Aim-men ;n'Tnp-Tu. n ;n-tvm-hvKi VitKTn. U EEF

5menjivanje godi njih do#a ne podnosi se pasivno& ve! &&se dogama)& isto tako slo#odno kao i lovek koji skita poljima& ili ku'ka po sta"im panjevima svojim tapom. Po h"i !anskim shvatanjima& ovo #i se moglo p"otumaliti kao ose!anje da je lovek postao svemo!an& da jeKtad. /og koji od"emuje sve to se dogama. -emutim& ne smemo za#o"aviti da u taoizmu i #udizmu ne postoji ideja o /ogu koji #i p"omi ljeno i svesno up"avljao unive"zumom. @ao-'e je o taoizmu "ekao7 ,e postavljaj nikakve zahteve svojim postignu!ima& On voli i neguje sve stva"i& ali njima ne gospoda"i. Tao& ne $ine!i ni ta +Bu-BeV& ne ostavlja ni ta nedov" enim. Da se posluoimo slikovitim p"ikazom jedne ti#etanske pesme& svaka ak'ija& svaki dogadaj&

p"oizlaze sami od se#e iz P"aznine& &&kao kad sa pov" ine #ist"og jeze"a odjednom odskoli neka "i#a). ;ada se ovo shvati kao isto toliko vaoe!e za smi ljeno i p"edvimeno& kao i za iznenadno i nep"edvimeno& onda se lovek mooe slooiti sa pesnikom zena Pang-junom7 . 6udesna sila i $udesno delanje J 4zvla$e vodu i QV S <hKuan Teng 4.u& O. E QP

b5 E D E < 4 -4R,O& , E R A D E q 4 , 4 n T A) * oivotu& kao i u umetnosti& kultu"e Dalekog istoka ne 'ene ni ta toliko kao spontanost& p"i"odnost >tzu-jan?. To je onaj nepog"e iv p"izvuk isk"enosti koji o#eleoava nep"o"alunati& spontan postupak. povek zvuli kao napuklo zvono kada misli i pona a se sa umom u p"o'epu J jedan deo stoji po st"ani& ometaiu!i onaj d"ugi& da #i kont"olisao& osudio& ili se divio. -emutim& lovekov umI ili njegova p"ava p"i"oda ne mogu #iti stva"no "azdvojeni. P"ema %en"in stihovima& to je ;ao sa#lja koja se$e& ali ne mooe pose!i se#e3 ;ao oko koje vidi& ali ne mooevideti se#e. 4luzija o "azdvojenosti p"oizlazi iz poku aja uma da #ude i on sam i ideja o samom se#i& iz ko#nog #"kanja stva"ne linjeni'e

sa sim#olom. Da #i se ta iluzija p"evladala& um mo"a p"estati da poku ava da o#delava se#e& tokove svog iskustva& sa talke gledi ta ideje o se#i& to mi zovemo ego. Ovo %en"in stihovi iskazuju ovako7 5ede!i mi"no& ne "ade!i ni ta& P"ole!e dolazi& a t"ava "aste sama po se#i. Ovo bsama po se#i) p"i"odni je tok ak'ije uma i sveta& kao kad oli vide same po se#i& u i luju same od se#e& a usta se otva"aju i ne mo"amo ih silom otva"ati p"stima. %en"in kaoe7 EQE

Plavi$aste planine po se#i su plavi$aste3 /eli o#la'i #eli su po se#i. Po svom nagla avanju p"i"odnosti& zen je oligledni naslednik taoizma& a njegov stav o spontanom delanju kao bludesnoj ak'iji) >miao-:ung? up"avo je ono to taoisti oznalavaju "elju te- bv"lina)& sa dodatnim znalenjem magilne mo!i. -emutim& ni u taoizmu ni u zenu to nema nikakve veze sa magilnim jedino u senza'ionalnom smislu izved#e nadljudskih bluda). -agilna& ili bludesna)& oso#ina spontane ak'ije jeste& nap"otiv& up"avo u tome to je sav" eno ljudska& a ipak ne pokazuje znake da je umi ljena. Takva oso#ina neo#ilno je suptilna >jo jedno znalenje miao? i zaista je te ko opisati je "elima. P"ila se zgoda o jednom kalume"u koji se "asplakao na vest o sm"ti #liskog "omaka. ;ada je jedan od njegovih ulenika stavio p"imed#u da je k"ajnje nedolilno za jednog kalume"a da ispoljava takvu lilnu odanost& ovaj je odgovo"io7 &&,e #u'+i glupM Plalem zato to ho!u da plalem.) Veliki 9akuin #io je du#oko uznemi"en na samom poletku izulavanja zena kad je nai ao na p"ilu o majsto"u 2en-tou za koga se govo"ilo da je u"likao dok ga je "az#ojnik u#ijao.EI -emutim& ova njegova sumnja "asp" ila se u t"enutku sato"ia& a u k"ugovima zena njegova sopstvena sm"t smat"a se pose#no zadivljuju!a #a usled ispoljavanja ljudskih emo'ija. 5 d"uge st"ane& opat ;Baisen i njegovi kalume"i dozvolili su vojni'ima Ode ,o#unage da ih oive

spale& dok su oni smi"eno sedeli u polooaju za mediti"anje. Takva p"otivu"elna bp"i"odnost) izgleda do k"ajnosti miste"iozna& ali kljul mooda leou u iz"e'i 2iinmena7 bAko eta & samo etaj. ;ad sedi & samo sedi.Ali se& p"e svega& nemoj kole#ati.) 5u tinski je kvalitet p"i"odnosti isk"enost nepodeljenog uma koji se ne kolej#a izmemu alte"nativa. P"ema tome& kad je 2en-tou u"liknuo& taj k"ik se luo kilomet"ima u k"ug. T 4pak& #ilo #i sasvim pog"e no p"etpostaviti da ova p"i"odna isk"e"iost p"oizlazi stoga to se p"id"oava takve ot"'ane +"aze& kao to je& b/ilo ta da "adi & "adi to svim s"'em). ;ad je 2en-tou u"liknuo nije to ulinio stoga da #i #io p"i"odan& niti je svesno odlulio da u"lile& a zatim odluku ostva"io punom snagom volje. Postoji te ka kont"adik'ija u plani"anoj& name"noj p"i"odnosti. Ona p"ek"iva& a ne otk"iva &&p"vo#itni um). P"ema tome& poku aj da se #ude p"i"odan jeste p"enemaganje. Poku ati da se ne poku a #iti p"i"odan E. <hKuan Teng T.T.T& QH. E QQ

E takome je p"enemaganje. ;ako to %en"in stihovi o#ja njavaju7 ,e mooe ga do#iti "azmi ljanjem3 ,e mooe ga p"ona!i #ez "azmi ljanja. -emutim& ova apsu"dno komplikovana i "azola"avaju!a tv"dnja p"oizlazi iz jednostavne i osnovne g"e ke p"i ko"i !enju uma. ;ada se ovo shvati& nema vi e pa"adoksa& nema te ko!a. Oligledno& g"e ka nastaje p"i poku avanju da se um sup"otstavi samom se#i& ali da #i se to potpuno shvatilo mo"amo du#oko p"od"eti u bki#e"netiku) uma& u osnovni o#"aza' njegovog samoisp"avljaju!eg postupka. ,a"avno& deo je to samog genija ljudskog uma to mo-oe stati po st"ani od samog oivota i "azmi ljati o njemu& to je svestan svog sopstvenog postojanja& i to mooe k"itilki posmat"ati sopstvene postupke. *m "aspolaoe nelim to #i se moglo upo"editi sa +eed-#a'k sistemom. Ovaj te"min upot"e#ljava se za jedan od osnovnihip"in'ipI bautomatiza'ijeI tehnilkih s"edstava. Ovaj omogu!ava apa"atima da kont"oli u sami se#e7 +eed#a'k omogu!ava ma ini da #ude o#ave tena o ishodu svog "ada& na takav nalin da je osposo#ljava i omogu!ava joj da pop"avi svoj "ad. 2edan od naj - -poznatijih p"ime"a je& mooda& elekt"ilni te"mostat za "egula'iju zag"evanja ku!e. Podesiv i go"nju i donju g"ani'u oeljene tempe"atu"e& te"mometa" je tako povezan da !e uklju-liti pe! lim dostigne donju g"ani'u& a iskljuliti je kod go"nje. ,a taj se nalin tempe"atu"a

od"oava u oeljenim g"ani'a-ma. Te"mostat ig"a ulogu jedne v"ste osetljivog o"gana pe!i J to #i #ija jedna do k"ajnosti "udimenta"na analogija ljudske samosvesti.Q? P"avilno pode avanje +eed-#a'k siste-ma uvek je slooen mehanilki p"o#lem. 5ama ma ina& pe!& "e'imo& pode ava se +eed-#a'k sistemom& ali ovaj sistem i sam mo"a #iti pode en. 5toga sve ve!a automatiza'ija me- -hanilkog sistema zahteva ko"i !enje se"ije +eed-#a'k siste-ma J d"ugi da ko"iguje p"vi& t"e!i da ko"iguje d"ugi& i tako dalje. Ali& postoji g"ani'a za tu se"iju& je" !e na izvesnoj talQ. ,e oelim da insisti"am na analogiji izmemu ljudskog uma i se"vomehanizma toliko da #ih tv"dio da um-telo nije bni ta do) izuzetno slooen mehanilki automat. rHtim samo da pokaoem da+eed-#a'k iikTjuluje neke p"o#leme koji su slilni onima samosvesti i samokont"ole kod loveka. 4 n n le& mehaniTam i o"ganizam& po meni& "azlikuju se u p"in'ipu J j'" i' jedan nap"avljen a d"ugi uzgojen. pinjeni'a da jedan mozo da p"evodTTi'ke o"ganske p"o'ese u mehanilk' te"mine ne govo"i ni ta vi e o tome da je o"ganizam mehanizam n'[o s + o p"evod t"govalkih u "alunIke te"mine govo"i da t"govanje:este "alunanje. E QV

ki mehanioam #iti bosuje!en) svojom slooeno !u. ,a p"ime"& in+o"ma'ija mooe p"olaziti toliko dugo k"oz se"iju kont"olnih sistema da do same ma ine stioe p"ekasno da #i #ila od ko"isti. ,a slilan nalin& kada ljudi suvi e #"ioljivo do u tanline "azmi ljaju o delima koje !e p"eduzeti& ne mogu na v"eme da odlule i delaju. D"ugim "elima& lovek ne mooe isp"avljati svoja s"edstva samoko"ek'ije #eskonalno. -o"a postojati #lizak izvo" in+o"ma'ija na k"aju niza koji je najme"odavniji. ,epove"enje u njegov auto"itet onemogu!i!e delanje i sistem !e se pa"alizovati. 5istem se mooe pa"alisati na jo jedan nalin. 5vaki +eed-#a'k sistem zahteva p"osto" za bka njenje) ili g"e ku. Ako poku amo da nap"avimo apsolutno p"e'izan te"mostat J to jest& ako donju i go"nju tempe"atu"nu g"ani'u sasvim p"i#lioimo& poku avaju!i da tempe"atu"u stalno od"oavamo na QPa< J 'eo sistem !e se "aspasti. ;ako i koliko se go"nja i donja g"ani'a poklapaju& toliko !e se i signali za iskljulivanje i ukljulivanje poklapatiM Ako je QP i donja i go"nja g"ani'a& signal za bpaljenje) #i!e takome i signal za bstop)3 bda) !e impli'i"ati &&neu& a &&ne) !e i"npli'i"ati bda). *sled toga sistem !e se bt"esti)& ukljuluju!i i iskljuluju!i se& &pa LSpet iznova& sve dok se ne "aspadne na deli!e. 5istem je p"eosetljiv i pokazuje simptome koji su zapanjuju!e slilni ljudskoj st"epnji. 2e"& kad je lovek toliko samosvestan& toliko samokont"olisan da se ne mooe opustiti& okleva i kole#a se izmemu sup"otnosti. *p"avo se na to u zenu misli kad se kaoe o k"etanju na btolku "omenja-i-sm"ti)& je" je #udistilka samsa"a p"ototip mavolskog k"uda.VI 5ada

se ljudski oivot p"enstveno& u osnovi&sastoji od ak'lje J od oivota u konk"etnom svetu btakvo!e). -emutim& mi posedujemo mo! da ak'iju kont"oli emo "azmat"anjem to jest "azmi ljaju!i& upo"emuju!i stva"ni svet sa se!anjima ili bmediti"anjima). 5e!anja su o"ganizovana u okvi"u manje ili vi e apst"aktnih p"edstava J "eli& znaei& up"o !eni o#li'i& i d"ugi sim#oli koji mogu #iti "azmat"ani jedan za d+ugim& veoma #"zo. 4z takvih se!anja& "azmat"anja& i sim#ola um izg"amuje ideju o se#i. Ovo sve odgova"a te"mostatu J to je izvo" in+o"ma'ija o p"jethodnim postup'ima pomo!u kojih V. V. +enomenalnu "asp"avu o analogijama iz"nemu mehanilkih i logilkih p"otivu"e'iiosti i psihoneu"ozaI od G"ego"vja /atesona& u Reus'h i /ato>,o"ton3 ,eB Ao"k& EFGP?. sno.i noil sonT<ommuni'ation7 th' 5o'ial -ath] o+ Psv'hiat"v& na"olito O. pog. E QU

sistem isp"avlja se#e samog. *m-telo& "azume se& mo"a ve"ovati toj in+o"ma'iji da #i mogao delovati& inale usko"o dolazi do pa"alize& usled napo"a da se p"isetimo da li smo se svega talno setili. Da #i od"oavalo zalihu in+o"ma'ija u se!anju& um-telo mo"a delati &&po svom nahomenju). ,e sme se suvi e oslanjati na svoje zapise. -o"a postojati b"azmak)& odstojanje izmemu izvo"a in+o"ma'ije i poletka ak'ije. Ovo ne znali da se poletak ak'ije mo"a odlagati sve do p"ihvatanja in+o"ma'ije. To znali da ono ne sme da se poistoveti sa izvo"om in+o"ma'ije. Videli smo kako pe! "eaguje na p"e#lizo postavljanje g"ani'e te"mostata J ne mooe da k"ene u "ad a da u isto v"eme ne poku ava da stane& niti mooe da stane a da ne poku ava da polne s "adom. Ovo je up"avo ono to se dogama ljudskom #i!u& njegovom umu& kada oelja za sigu"no !u i #ez#edno !iTpodstile poistove!ivanje uma sa sopstvenom zami ljenom p"edstavom. ,e mooe se oslo#oditi samog se#e. Ose!a da ne #i t"e#alo da lini to to up"avo lini i da #i t"e#alo da p"eduzme ono to ne lini. Ose!a da ne #i t"e#alo da #ude to to jeste i da #i t"e#alo da #ude ono to nije. nta vi e& napo" da se ostane stalno bdo#a") ili bs"e!an) isto je to i poku aj da se& na p"ime"& te"mostat stalno d"oi na QP stepeni& podesiv i donju g"ani'u na nivo go"nje. Poistove!ivanje uma sa

sopstvenom p"edstavom o se#i&)) stoga& pa"alizuje& je" je slika +iksi"ana J ona je p"o la i zav" ena. Ali je to& ipak& +iksi"ana slika u pok"etuM D"oati se nje znali #iti u stalnoj p"otivu"elnosti i suko#u. Otuda 2iinmenova iz"eka& bAko sedi & samo sedi. ;ad eta & samo etaj. Ali se& p"e svega& nemoj kole#ati.) D"ugim "elkna& um ne mooe delati ako ne odustane od nemogu!eg poku aja da kont"oli e samog se#e dalje od izvesne g"ani'e. -o"a se oslo#oditi se#e& tako to !e ve"ovati sopstvenom pam!enju i "azmi ljanju& a i u tom smislu to !e delati spontano& nezavisno& upu taju!i se u nepoznato. Radi toga se& izgleda& zen lesto odluluje za ak'iju& nasup"ot "azmi ljanju& i zato se#e opisuje kao bne-um) >Buhsin?& ili &&ne misao) >Bunien?& a stoga majsto"i zen demonst"i"aju daju!i odgovo"e na postavljena pitanja t"enutno i #ez "azmi ljanja. ;ada su 2iin-mena upitali u lemu je osnovna tajna #udizma& on je odgovo"io7 b;nedli'aM) Po "elima japanskog majsto"a Takuana7 ;ad kaluse" zapita7 b nta je /uda8)& majsto" mooe podi!ip"st3 kada ga upitaju u $emuje osnovna tajna #udizma& mooe uzviknuti& $ak ip"e no to $ujepitanje do k"aja& b G"ana ljive u 'vetu)& ilib6emp"es u dvo"i tu). 5tva"je u tome da um onog koji odgova"a nebzastane) uop te& ve! da "eaEQG

guje #ez kole#anja& ne poklanjaju!i nijednu misao umesno-sti samog odgovo"a.UI Ovo znali dozvoliti umu da dela po se#i. Razmi ljanje je& takome& ak'ija i 2un-men je mogao "e!i i ovako7 bAko "adi & samo "adi. ;ad misli & samo misli. Ali se& p"e svega& nemoj kok#ati.) D"ugim "elima& ako je lo-vek odlulio da "azmi lja& nek samo "azmislja J ali neka ne "azmi lja o "azmi ljanju. Pa ipak& zen #i se slooio da je "a-zmi ljanje o "azmi ljanju takome "adnja Jpod uslovom da& line!i tako& linimo up"avo to i ne s"ljamo u sus"et #uji'i ko-ja !e nas v"a!ati nat"ag u #esk"ajne poku aje da uvek stojimo negde iznad ili izvan "avni na kojoj delamo. P"ema to-me& zen je& izmemu ostalog& oslo#amanje od dualizma misli i ak'ije& je" on misli kao to dela J sa istom sposo#no !u od"i'anja& p"edavanja& ili pove"enja. 5tanovi te Buhsina ni u kom slulaju nije neko antiintelektualno iskljulivanje "azmi ljanja. Wu-hsin je delanje na #ilo kojem nivou& +izilkom ili psihilkom& li eno poku aja da u istom t"enutku i posmat"a i kont"oli e istu tu ak'iju sa st"ane. Ovaj poku aj da se dela i o tome istov"emeno misli u stva"i je identi+ika'ija uma sa idejom o se#i. To povlali za so#om istu p"otiv"el-nost& kao i tv"dnju koja izjavljuje ne to o se#i J bOva tv"dnja je pog"e na). 5ve je ovo talno i u odnosu izmemu ose!anja i ak'ije& je" ose!anja sp"elavaju ak'iju& a #loki"aju i se#e kao o#lik delanja kada se upetljaju u istu tu sklonost da posmat"aju ili ose!aju se#e #eskonalno dugo J isto kao kada #ih& u s"ed

uoivanja& ispitivao amog se#e ne #ih li utv"dio da li sam iz IT+ijega izvukao najvi e mogu!e. ,ezadovoljan ukusom h"ane& poku avam da ispitam i moj jezik. ,ezadovoljan ose!anjem s"e!e& oelim da osetim kako se ose!am s"e!nim J da #ih na taj nalin #io sigu"an da ni ta nije p"opu teno. /ilo da se oslanjamo na se!anja ili ve"ujemo da !e na um odlulivati samostalno& izlazi na isto7 do k"aja mo"amo "aditi i misliti& oiveti i um"eti& napajaju!i se sa izvo"a koji je van doma aja svih bna ih) saznanja i kont"ole. Ali smo taj izvo" mi sami& i kada to shvatimo on vi e ne stoji izna'* p"otiv nas& kao neki p"ete!i o#jekt. -a koliko #"inuli i oklevali& ma koliko se samoposmat"ali i ist"aoivali ko"ene svojih po#uda& ni ta ne mooe izmeniti linjeni'u da je um ;ao oko koje vidi& ali ne mooe videti se#e. sati U. V. 5uzuki& >N? st". OP. E QH

,a k"aju& kao jedina alte"nativa jezivoj pa"alizi ostaje da "izikujemo skok u ak'iju& #ez o#zi"a na posledi'e. 4zvedena na ovajKnalin& ak'ija mooe #iti isp"avna ili pog"e na& #a"em p"ema konven'ionalnim me"ilima. Ali& na e odluke na konven'ionalnom nivou mo"aju #iti podup"te uve"enjem da& linili mi ovo ili ono& #ilo ta da nam se bdogodi) J na k"aju k"ajeva J jeste bono p"avo). D"ugim "elima& mo"amo se u to upustiti #ez bnaknadnih pomisli) #ez a""ie"epensee o oaljenju& oklevanju& sumnji& ili samooptuoivanju. Tako je 2iin-men& upitan& b5ta je Tao8)& jednostavno odgovo"io7 b9odaj daljeM >'hii?) Delovati &&#ez naknadnih pomisli)& ne "azmisliv i dvaput& ni u kom slulaju nije o#ilna pouka koju #i t"e#alo pod"oavati& je" ne mooemo ni ostva"iti ovakav nalin postupanja dok nam& van svake sumnje& ne postane sasvim jasno da je& u stva"i& nemogu!e uliniti #ilo ta d"ugo. Po "elima 9uang-poa7 @judi se pla e da za#o"ave svoj sopstveni um& st"epe!i od p"opadanja k"oz p"azninu& gde nema oslon'a za koji #i se mogli p"ika$iti. Oni ne znaju da p"aznina nije stva"no p"aznina& ve! istinsko 'a"stvo Dha"me&.. Ono se ne mooe t"aoiti niti o$ekivati& shvatiti mud"o !u ili znanjem& o#jasni-ti "e$ima& dodi"nuti mate"ijalno >tj. o#jektivno?& ili dosti!i zasluonim delima.GI R 5ad& ova nemogu!nost bhvatanja uma umom)& kada se uvidi& jeste neak'ija >Bu-Bei?& bsedeti mi"no& ne "aditi ni ta) kao to bp"ole!e dolazi& a t"ava "aste sama od se#e). ,ema nikakve pot"e#e pokusavati da um to ne ulini. To samo dovodi do ve!e nep"i"odnosti. 4pak& to se tile psiholo ke st"ategije& nema pot"e#e ni poku avati da se iz#egnu nep"i"odnosti. Po dokt"ini japanskog majsto"a /ankeia >EHQQEHFV?& um koji ne mooe uhvatiti samog se#e naziva se

&&,e"omeni) >+usho?& um koji se ne "ama niti pojavljuje u s+e"i sim#olilkog znanja. 2edan laik se "aspitivao7 b2a veoma 'enim va a uputstva o ,e"osenom& alip"isilom navike& naknadne misli upo"no mi isk"savaju i& po to mi smetaju& te ko postioem sav" enu saglasnost sa ,e"osenim. ;ako mu mogu ve"ovati upotpunosti8) /ankei mu "e$e7 bAko na$inite poku aj da zaustavite naknadne misli koje vam isk"savaju& onda um koji ih zauG. <hu <hKan& st". QF. E QN stavlja& i um kojije zaustavljen& postaju podvojeni itada vi e nema mogu!nosti da se dostigne du evni mi". P"ema tome& za vas !e #iti naj#olje da jednostavno ve"ujete da& p"e svega& uop te ne postoje >mogu!nosti kont"ole pomo!u? naknadne misll. 4pak& usled sklonosti ka"me& ove se misli javljajupov"emeno u onome to vidite i $ujete& onda i $ezavaju& ali su nesu tastvene.) bOtklanjati misli koje se javljaju istoje kao i p"atl k"v k":liuI6staTemo ne$isti& zato to se pe"e"no k"vtju& $++l"i kad spe"emo p"vohitnu k"v J a ako i dalje nastavimo tako nikad ne!emo sp"ati p"ljav tinu. Ovoje stoga to ne poznaje"no ne"osenu& nep"olaznu& i nepomu$enu p"i"odu. Ako d"ugu misao phhvatimo kao delotvo"nu stva"nost& nastav4jamo #esk"ajno k"etanje oko to$ka "odenja-i-sm"ti. T"e#a shvatiti daje ta naknadna misao samo p"iv"emena mentalna konst"uk'ija uma i da je ne t"e#a ni p"ihvatiti ni od#a'iti. Ostavite je na mi"u J kako do la& tako oti la. Ona je isto

to i od"az lika u ogledalu. Ogledalo je jasno 4 od"azava sve to stane p"ed njega& a ipak nijedan lik za njega ne p"ione. R *m /ude >tj.& stva"ni& ne"oseni um? desetine hiljada ptttaje jasniji od ogledala i neopisivo& $udesno& vell$anstven. P"i njegovoj svetlosti takve misli i $ezavaju #ez t"aga. Ako poklonite pove"enje ovakvom shvatanju& tna koliko se upo"no ove misli javljale& ne!e naneti ni malo tete).HI Ovo je i 9uang-poova dokt"ina7 Ako se d"zi dapostoji ne to to se moze ostva"iti iliposti!i odvojeno od uma& usled $ega se um ko"isti za t"aganje za tim& >to pod"azumeva? nesposo#nost da se shvati da su um i o#jekt za kojim se t"agajedno. *m se ne mooe upot"e#iti za t"aganje za ne$im iz umaje"& u tom slu$aju& $ak i kad se p"ode k"oz milion kalpi& dan uspeha ne!e nikad osvanuti. NS ,e smemo zanema"iti

ni d"u tveni kaii@distzeaa& jP je p"venstVeno nalin oslo#omenja za one koji su ovladali dis'iplinom d"u tvenih konven'ija& uslovljavanja individue od st"ane g"upe. %en je lek za sve lo e posledi'e ovog uslovljavanja& za mentalnu pa"alizu i st"epnju izazavanu p"ete"anom samosve !u. Ovo se mo"a sagledati i u odnosu na d"u tva koja se p"id"oavaju p"in'ipa kon+u'ijanstva& sa njegoH. /ankei& Daiho 5hogen ;okushi 9ogo. 2apanski teksi iTdali Du"ata i 5uzuki >Tok:o& EFUV?. P"evod auto"u p"olitao p"o+eso" 9asegavva. N. V. <hu <hKan& st". QU EQO

vim snaonim naglaskom na p"istojno pona anje i p"e'izan "itual. * 2apanu se& takode& mo"a posmat"ati u odnosu na st"ogo kolovanje zahtevano p"i odgoju kaste samu"aja i na emo'ionalnu napetost kojoj su #ili izlooeni u do#a nep"estanih "atova. ;ao lek za ovakve oivotne uslove& zen ne t"aoi od#a'ivanje samihcT'onven'jja& ve! ih& na p"otiv& p"ihvata J to se lako da videti p"iKtakvim mani+esta'ijama zena& kao to je $a-no-ju& b'e"emonija laja) u 2apanu. Odatle& zen mooe #iti i veoma opasan lek u d"u tvenom kontekstu gde su konven'ije la#ave& ili& uzmimo d"ugu k"ajnost& gde vlada duh otvo"ene po#une p"otiv konven'ija& koji #i #io sp"eman da zen isko"isti za svoje dest"uktivne 'iljeve. 4maju!i ovo na umu& mooemo uoliti p"isnost i p"i"odnost zena& ne gu#e!i pe"spektivu. D"u tveno uslovljavanje pogoduje identi+ika'iji uma sa +iksi"anom idejom o se#i& kao s"edstvom samokont"ole& a "ezultat toga je da lovek oc) se#i misli da je &&2a) J ego. 5ledstveno tome& psihilki 'en-ta" g"avita'ije pome"a se od spontanog ili p"vo#itnog uma ka p"edstavi ega. ;ad se to ddgodi& samo s"edi te psihilkog. oivota identi+ikuje se sa mehanizmom samokont"ole. Tada postaje gotovo nemogu!e zamisliti da b2a) mooe oslo#oditi se#e& je" ja sam up"avo moj stalni napo" da se d"oim se#e. *vimam da sam apsolutno nesposo#an za #ilo kakvu mentalnu ak'iju koja nije s"ni Ljena& izve talena& i neisk"ena. 5toga !e

sve to p"emuzimam da #ih)se#e opustio& pustio se& #iti samo p"e"u en o#lik uo#ilajenog napo"a da se i dalje d"oim. ,e mogu #iti name"no nema"an ni p"omi ljeno spontan. pim nii postane vaono da #udem spontan& sama name"a da to #udem pojalava se3 nje ne mogu da se ota"asim& a ipak je ona jedina p"ep"eka na putu sopstvenog ostva"enja. To je kao da mi je neko dao lek i upozo"io me da ne!e delovati ako #udem mislio na maga"'a dok ga uzimam. Dok d"oim na umu da t"e#a da za#o"avim na maga"'a nalazim se u situa'iji bdvost"uke veze)& gde je buliniti) zap"avo &&ne uliniti)& i o#"atno. bDa) pod"azumeva &&ne)& a &&idi) ukljuluje bstani). * tom t"enutku zen mi dolazi i pita7 bAko ne mooe da ne misli na maga"'a& lini li to name"no8) D"ugim "elima& imam li name"u da #udem name"an& sv"hu da #udem sv"hovit8 4znenada uvimam da je i samo name"avanje spontano& to jest& da se moje kont"oli u!e sopstvo J ego J "ama iz nekont"olisanog& p"i"odnog sopstva. * tom t"enutku sve mahina'ije ega postaju #eznalajne3 on upada u sopstvenu klopku. 5hvatam da je& u stva"i& nemogu!e ne #iti spontan& je" ono to mo"am u"aditi linim spontano. -emutim& ako u isto v"eme poku am da ga kont"oli em& tumalim ga kao p"isilu. ;ao to je jedan majsto" zena "ekao& &&,e ostaje ti ni ta tada& osim da se slatko nasmeje .) E QF

4M * tom se lasu sveukupan kvalitet svesti menja i ja se#e dooivljavam u novom svetu u kojem sam& oligledno& oduvek i oiveo. pim sam uvideo da se "noje do#"ovoljne i name"ne "adnje dogamaju spontano bsame po se#i)& up"avo kao disanje& slu anje& i ose!anje& nisam vi e u zamkama kont"adik'ije& poku avaju!i da #udem spontan. P"ave kont"adik'ije i nema& po to je bpoku avanje) ve! bspontano TI. ;ad se ovo shvati& p"isilna& #loki"ana i bsvezana) ose!anja i lezavaju. To je kao da sam se #avio navlalenjem konop'a& isp"o#avaju!i koja je od moje dve "uke jala& p"i tom za#o"avljaju!i da su o#e moje. ,ikakve p"ep"eke spontanosti ne p"eostaju kad se uvidi da je8p#wusavanjeK-pH++e#nHTK ;ao to smo videli& otk"i!e da su i do#"ovoljni i slulaj"iT aspekti uma podjednako spontani& dolazi do t"enutnog okonlanja dualizma izmemu umai sveta& saznavao'a i saznatog2,ovi svet u kojem se nalazim izvan"edno je p"oz"at5nIm je tako oslo#omen p"ep"ekadami selini kao dasam& na neki nalin& postao p"azan p"osto" u kojem se sve odvija. Ovo je& dakle& smisao lesto ponavljane tv"dnje da su &&sva #i!a u ni"vani od samog poletka)& da je bsvaki dualizam

pog"e no shva!en)& a bo#ilni um je Tao)& pa stoga nema nikakvog smisla poku avati da se usaglasimo s njim. Po "elima <hKeng-tao ;ea7 -K ;ao p"ost"ana vasiona& to omeseno nije& 4pak je up"avo ovde& #ezg"ani$no du#oko i jasno. ;ad oudi da ga upozna & ne vidi ga. ,e mooe ga uhvatiti& ali ga ne mooe izgu#iti. ,emo!an da ga stekne & do#ija ga. ;ada !uti & ono govo"i3 ;ada ti govo"i & ono !uti. Veli$anstvene v"atni'e i"om su otvo"ene da udele milost& 4 nema te guove koja mooe zap"e$iti p"olaz. 5hvativ i ovo u lasu svog sato"ia& 9akuin je uzviknuo7 b;ako je to ludesnoM ;ako je to ludesnoM ,ema "omenja-ism"ti od kojih t"e#a po#e!i& niti ima v"hunskog saznanja kojem se mo"a st"emitiM)O? 444& po "elima 9siang-jena7 2ednim potezom za#o"avio sam sva saznanjaM ,ema ko"isti od ve ta$ke dis'ipline& je" kud god k"enuo ukazujem na d"evni Put.F? O. O"ategama& v. 5uzuki& st". QVF. F. Wucteng 9ui-viian& F. E VP

+ Pa"adoksalno& ali ni ta nije toliko izve taleno kao ideja o izve talenosti. -a koliko se lovek t"udio& ne"nogu!e mu je da se sup"otstavi spontanom Taou& kao to je neizvodljivo oiveti u nekom d"ugom v"emenu ili p"osto"u& a ne ovom. ;ada je neki kalume" upitao /ankeia& ta misli o dis'iplinovanju se#e da #i se dostigao sato"i& majsto" je "ekao7 b5ato"i je sup"otnost z#"'i. ;ako je svako stvo"enje su tina /ude& u stva"nosti ne postoji ni z"n'e z#"ke. nta& onma& lovek pos+ize sato"ijem 8)m? *videv i& dakle& da ne postoji nikakva mogu!nost udaljavanja od Taoa& postajete nalik na 9siian-luehovo b#ez#"iono) stvo"enje. ))) )) On ne iz#egava laone misli& niti t"aoi one p"ave& 2e" neznanje je+ u stva"i& p"i"oda /ude& A ovo va"ljivo& p"omenljivo& p"azno telo je Dha"makaja. E povek odustaje od poku aja da #ude spontan uvidevi i da je nepot"e#no poku avati& a tada i tu& to se mooe dogoditi. -ajsto"i zena lesto ukazuju na ovo stanje time to iz#e-c gavaju odgovo"& a zatim& kada seonaj to pita ok"ene u name"i da ode& pozovu ga iznenada po imenu. ;ad on& p"i"odno& odgovo"i& bDa8)& majsto" uzvikne7 bEno gaM) J pitao'u na %apadu sve ovo mooe izgledati samo kao neka v"sta panteizma& poku aj da se "az"e e kon+likti tv"dnjom& b5ve je /og). Ali je ovo& sa stanovi ta zena& daleko od p"ave p"i"odnosti& po to so#om povlali ko"i !enje laonog kon'epta

J &&sve je /og)& ili bsve je Tao). %en poni tava ovaj kon'ept ukazuju!i da je on isto toliko nepot"e#an kao i svaki d"ugi. povek ne ostva"uje spontani oivot& tako to #i to zavisilo od ponavljanja misli ili tv"dnji. Ostva"uje ga shvataju!i da su takve ilizije nepot"e#ne. %en slikovito opisuje sve naline i postupke "adi ostva"enja Taoa kao bnoge u zmije) J k"ajnje nepot"e#an dodatak. @ogila"u !e& "azume se& izgledati da je talka do koje smo do li lista #esmisli'a& to ona& u neku "uku& i jeste. 5a #udistilke talke gledi ta& stva"nost sama nema znalenja& po to ona nije znak koji ukazuje na ne to van se#e. 5ti!i do stva"nosti J do btakvo!e) J znali za!i s one st"ane ka"me& dalje od uz"olno-posledilnog delanja& i stupiti u oivot koji je potpuno #es'iljan. Pa ipak& za zen i taoizam& ovo je sam oivot unive"zuma& ispunjen u svakom t"enutku& oivot #ez E P. /ankei ;okushi 5eppo. Auto"u p"olitao p"o+eso" 9asegavva. E E. <heng-tao ;e& E. EVE

pot"e#e se#e da op"avdava 'iljaju!i u ne to s one st"ane se#e. Po %en"in stihovima7 Ako ne ve"uje & posmat"aj samo septem#a"& posmat"aj okto#a"M ruto li !e pada li pada& zasipa planine i "eke. 5hvatiti ovo znali liliti na dvoji'u p"ijatelja o kojima slede!i %en"in stihovi kaou7 T 5us"ev i se& smejuse i smeju J numa"ak mali& opalog li !a tako punol -entalitetu jednog taoiste& #es'iljan& p"azan oivot ne nagove tava ni ta o#esh"a#"uju!e. ,a p"otiv& on dooivljava oslo#omenje dola"avaju!i se#i p"isnost o#laka i planinskih #"zaka3 ovi lutaju unaokolo izmemu 've!a u nedokulivim klisu"ama&divota koju niko ne vidi& pa "az#ijanje valova okeana o g"e#ene& velno spi"aju!i pesak& #ez k"aja i kon'a. Osim toga& iskustvo zena vi e je zakljulak nego p"emisa. Ono nikad ne mooe #iti isko"i !e"io kao p"vi ko"ak u nizu etilkih ili meta+izilkih "asumivanja& je" zakljul'i vi e vuku ka njemu nego od njega. ;ao #laoena Vizija h"i !anstva& ono je bkoje od kojeg nema vi e kojeg) J p"ava sv"ha lovekova J a ne stva" koja se ko"isti za neku d"ugu sv"hu. Dilozo+i ne uvimaju tako lako da postoji jedna talka na kojoj "azmi ljanje J kao p"i kuvanju jajeta J mo"a

p"estati. Poku ati iskazati iskustvo zena u vidu suda J bsve je Tao) J a zatim to analizi"ati i izvu!i zakljulkKe& znali potpuni p"oma aj. ;ao to je 9"istovo "azapinjanje na ;"st bza 2ev"eje >mo"aliste? kamen spoti'anja& a za G"ke >logila"e? #udala tina). Re!i& b5ve je Tao)& znali gotovo doma iti su tinu& ali #a u t"enutku shvatanja& "eli se "aspadaju u #esmisli'u. Ovde smo na samoj g"ani'i& na kojoj "eli otkazuju& je" one uLRMk u se#i sad"oe i neko znalenje koje ih p"evazilazi J a ovde nema znalenja onost"anog. %en ne g"e i to saznanje da bsve stva"i su jedna Takvo!a) ko"isti za p"emisu etilkog p"in'ipa unive"zalnog #"atstva. ,a p"otiv& 2iian-Bu kaoe7 Ako si p"avi $ovek& mooe svakako odvesti seljakovog vola& ili oteti komad hle#a gladnom $oveku. EQS EQ. ;omenta" Pi-ven 4 ua& V. E VQ

Ovim se samo kaoe da se zen nalazi izvan etilkog stanovi ta& a njegova se me"ila mo"aju pot"aoiti ne u stva"nosti samoj& ve! u memuso#nom spo"azumevanju 4judi. ;ada to poku amo da uop timo ili apsolutizujemo& etilka talka onemogu!ava mu postojanje& je" ne mooemo oiveti ni jedan dan a da ne uni timo oivot nekog d"ugog #i!a. Ako se smat"a da zen ima istu ulogu kao i "eligija na %apadu& p"i"odno je da !emo oeleti da namemo neku logilku vezu izmemu njegovog osnovnog iskustva i po#olj anja ljudskih odnosa. Ali je ovo& u stva"i& potpuno pog"e no. 5misao je u tome da je jedno ovakvo iskustvo& ili nalin oivota kao to je ovaj& p"aktilna p"imena po#olj anih ljudskih odnosa. * kultu"ama Dalekog istoka p"o#lemi ljudskih odnosa u s+e"i su kon+u'ijanstva& p"e nego zena& ali je ienIpolev i Hd dinastije 5ung >FGF-EQNO?& dosledno negovao kon+u'ijanstvo i #io glavni zaletnik p"edstavljanja njegovih p"in'ipa u 2apanu. On je uvideo njihovu vaonost za stva"anje uzo"a d"u tvene mat"i'e& u kojoj !e zen mo!i da i"i svoj uti'aj ne dolaze!i u suko# sa utv"menim d"u tvenim po"etkom& je" je etika kon+u'ijanstva& po op te p"izanatim linjeni'ama& ljumska i "elativna& a ne #ooanska i apsolutna. P"emda potpuno b#eznalajno)& iskustvo oena ima znalaja u tom smislu to se mooe p"imeniti u #ilo kojem sme"u& na svaku zamislivu ljudsku delatnost& i da& p"imenjena ma gde& daje ovaj oligledan

dop"inos. ;a"akte"istilne v"ednosti spontanog oivota su mo $ih $u& bi!i p"avo nap"ed #ez oklevanja)& Bu-Bei& to se ovde mooe shvatiti kao #e- E s'iljnst& nema"nost& i Bu-shih& nep"enemaganje& ili jednostavnost. Dok iskustvo zena ne pod"azumeva nikakav pose#an tok ak'ije& po to nema sv"he ni po#ude& ono se& ipak& odlulno ok"e!e onome to isk"sne da se u"adi. -o 'hih 'hKu je um koji +unk'ioni e #ez p"ep"eka& #ez kole#anja izmemu alte"nativa& a ve!i deo o#uke zena sastoji se u suolavanju ulenika sa nedoumi'ama& p"i lemu se od njega olekuje da ih "az"e ava #ez "azmat"anja i b#i"anja). Odgovo" na zadatu situa'iju mo"a uslediti #"zinom zvuka p"oizvedenog pljeskom& kao to va"ni'a izle!e iz uk"esanog k"emena. *lenik& nenaviknut na ovakvu v"stu odziva& u poletku !e #iti z#unjen& ali kako #ude sti'ao ve"u u svoj bp"vo#itni) ili spontani um ne samo to !e "eagovati sa lako!om& ve! !eTsami odgovo"i postajati iznenamuju!e p.odesni. Ovo je ne to slilno da"u p"o+esionalnog komila"a da izvali nep"ip"emljenu dosetku u #ilo kojoj p"ili'i. -ajsto" mooe otpoleti "azgovo" sa ulenikom postavljaju!i mu litavu se"iju sasvim o#ilnih pitanja o potpuno E VV

#eznalajnim stva"ima& na koja !e ovaj odgova"ati sav" eno spontano. Ali& iznenada& majsto" !e zapitati7 b;ada voda iz kade otile niz slivnik& da li se k"e!e u sme"u kazaljke na lasnovniku& ili o#"atno8) ;ad ulenik zastane& z#unjen neolekivanim pitanjem i& eventualno& poku a da se p"iseti u kojem sme"u otile& majsto" izvikuje7 &&,e "azmi ljajM OdlulujM Ovako J)& i #"zim pok"etom "uke opi e kovitlanje po vazduhu. 4li !e& manje p"edus"etljivo& "e!i7 &&Do malop"e& odgova"ao si sasvim p"i"odno i lako na moja pitanja& ta ti je te ko sada8) *leniku je& takome& dozvoljeno da p"ovo'i"a majsto"a i mooemo zamisliti da su se llanovi zen zajedni'e& u danima kada je o#uka zena #ila manje +o"malna& mo"ali izvan"edno za#avljati postavljaju!i klopke jedan d"ugom. Ova v"sta odnosa postoji jo uvek& do izvesne me"e& up"kos uzvi enom 'e"emonijalu sanzen "azgova"a& p"i kojima se od"emuje koan i na njega odgova"a. Pokojni ;ozuki Ro i kao uzg"ed je zapitao dvoji'u svojih gostiju Ame"ikana'a& kalume"a& dok ih je nudio lajem7 &&A ta vi& gospodo& znate o zenu8) 2edan od kalume"a #a'i svoju sklopljenu lepezu p"avo majsto"u u li'e. 4stog t"ena majsto" #lago isk"enu glavu u st"anu& lepeza p"olete k"oz papi"ni osi iza njega& a on p"snu u zvonki .smeh. 5uzuki je p"eveo jedno poduoe pismo majsto"a zena Takuana o odnosu zena i ve tine malevanja& i ono je& nesumljivo& naj#olji knjioevni izvo"nik o tome ta zen

pod"azumeva pod mo 'hih 'hKu& &&i!i p"avo nap"ed #ez oklevanja).EV? 4 Takuan i /ankei podvlale linjeni'u da &&p"vo#itni) ili bne"omeni) um nep"ekidno stva"a luda& lak i kod najo#ilnijih ljudi. P"emda d"vo ima #ez#"oj listova& um ih p"ima sve odjednom& bnezaustavljen) #ilo kojim pose#nim& pojedinalnim. O#ja njavaju!i ovo jednom kalume"u u gostima& /ankei "ele7 &&Da #i se dokazalo da je tvoj um /udin um& o#"ati paonju kako sve to kaoe ulazi u te#e& ne izostavljaju!i ni jednu jedinu stva"& iako ja ne poku avam silom to u te#e da utisnem.)EU? ;ada ga je neki ag"esivni kalume" p"ekinuo u s"ed "eli& upo"no tv"de!i da ne "azume ni ta& /ankei ga zamoli da p"ime #lioe. ;alume" p"istupi. b2o #lioe)& "ele /ankei. ;alume" se p"imale. b;ako me ti do#"o "azume M)& uzviknu /ankei.EG? D"ugim "elima& na p"i"odni o"ganizam izv" ava najludesnije "adnje& #ez ikakvog okleEV. 5uzuki& >N? st". NV-ON. Odlom'i ovog pisma nalaze se i kod 5uzukija >Essa:s? X tom E E E -". V E O- E F. E U. /ankei ;okushi 5eppo. Auto"u p"olitao p"o+'so" 9asegaBa. EG. V. 5uzuki& 4 iving #: %en& st". EQV. E VU

vanja ili p"emi ljanja. 5vesna misao se i sama zasniva na litavom sistemu spontanog dejstvovanja& za liji povod i nema stva"ne alte"native& osim slepog pove"enja u se#e samu da !e "eagovati. povek sam jeste svoje "eagovanje. %en nije samo kult spontane ak'ije. 5v"ha mo 'hih 'hKua nije u tome da elimini e p"omi ljenu misao& ve! da odst"ani b#lokadu) i ak'ije i misli& tako da odziv uma uvek #ude kao k"etanje lopte po planinskom #"zaku J bjedna misao za d"ugom& #ez kole#anja). 4ma neke slilnosti s ovim u psihoanalitilkoj p"aksi slo#odnog aso'i"anja& gde se kao metod "ada p"imenjuje uklanjanje p"ep"eka slo#odnom to -ku misli iz bnesvesnog). Postoji sklonost da se po#"ka &&#loki"anje) J jedan listo ometaju!i mehanizam J sa "azmi ljanjem p"i odgova"anju& ali je "azlika lako uolljiva p"i takvoj v"sti b"azmi ljaju!eg) p"o'esa& kao to je sa#i"anje #"ojeva. -nogi ljudi nalaze da dolazi do ose!anja otpo"a koji zaustavlja p"o'es kod izvesnih kom#ina'ija #"ojeva& kao to su& "e'imo& O i G& ili N i H. ;ako to uvek izaziva ljut- R nju i z#unjenost& lovek je takome sklon da #loki"a #loki"a nje& tako da se stanje p"etva"a u neku v"stu neodlulne uz"ujanosti& ka"akte"istilne kod po"eme!ajaTmT-T8xf7T7 sistema. ,ajp"ostiji lek jeste ose!ati se slo#odnim da #loki"a & tako da se #loki"anje ne sp"elava. ;ada se

oseti slo#odnim da #loki"a & #loki"anje automatski elimini e samo se#e. To je kao voonja #i'iklom. ;ad lovek oseti da !e pasti na levu st"anu& ne poku ava da sp"eli pad >tj. #lokadu? sk"etanjem udesno. On usme"i tolak u levo J i "avnoteoa je uspostavljena. P"in'ip je ovde& "azume se& isti kao kod iz#egavanja p"otivu"elnosti p"i bpoku avanju da se #ude spontan) time to !e se p"ihvatiti bpoku aj) kao bspontanost)& #ez odupi"anja #lokadi. b/loki"anje) je& mooda& naj#olji p"evod zen te"mina nien& kako se javlja u iz"azu Bu-nien& &&ne-misaoKL ili jo #olje& bne naknadna misao). Takuan ukalt"+Dda je/as ovo p"avo znalenje bp"iv"oenosti) u #udizmu& kao kada se kaoe da je neki /uda oslo#omen ovozemljskih p"iv"oenosti. To ne znali da je sad b/uda #Kd kamena)& #ez ikakvih ose!anja& #ez emo'ija ili ose!aja gladi i #ola. To samo znali da ni ta ne sp"elava. P"e"na tome& tipilno je za zen da njegov stil postupanja sad"oi najsnaonije ose!anje p"edavanja& &&idi sk"oz). On u sve ulazi sves"dno i slo#odno& ne mot"e!i jednim okom svoje postupke. ,e uznemi"ava duh "azmi ljanjem o /ogu dok lju ti k"ompi". ,jegov duh samo lju ti k"ompi". Po "elima @in-lia7 ;ad tije v"eme da se o#u$e & navu'i ode!u. ;ad mo"a i!i& idi. Ako mo"a sesti& onda sedi. ,e poklanjaj ni jednu EVG

jedinu misao #udizmu... Govoh dasav" eno vlada sa svojih est $ula& savlasuje svojepostupke. Ali& po mom mi ljenju& sve to zna$i g"aditi ka"mu. T"agati za /udom >p"i"odom?& kao i za Dha"mom& istov"emeno zna$i stva"ati ka"mu& to vodl di"ektno u pakao. rudeti da postane /odhisatva takose je ka"ma& a isto tako i p"ou$avanje sut"i l tuma$enja. /ude i Pat"ija"si su 4judi #ez i malo izve ta$enosti... 5vuda se govo"i da postoji Tao koji se mo"a negovati& i Dha"ma koja se mo"a shvatiti. %a koju Dha"mu kaoe da se mo"a shavatiti& koji to Tao negovati8 nta ti nedostaje na$inu na koji dela sada8 nta t"e#a da doda 8EHI ;ao to jedna d"uga %en"in pesma kaoe7 ,i ta se ne da upo"editi sa no enjem ode!e ijelom. ,ikakvih /uda ni Pat"ija"ha van ovoga nema. To je oso#ina Bu-shih& p"i"odnost #ez dovijanja ili s"edstava da #ude p"i"odan& kao to su misli o zenu& o taou ili /udi. Takve misli se ne iskljuluju3 one& jednostavno& otpadaju kad se uvidi da su nepot"e#ne. &&,e zad"oava se tamo gde je /uda&

a tamo gde /ude nema p"oduoava dalje.)EN? 2e" kako to %en"in ponavlja7 /iti svestan p"vo#itnog uma& p"vo#itne p"i"ode J *p"avo je to te ka #oljka zenal ;ao to b"i#a pliva u vodi ne misle!i na nju& a pti'a leti po vet"u nesvesna vet"a)& tako i p"avi oivot zena ne ose!a pot"e#u da bpodioe talase kad veta" ne duva)& da uvlali "eligiju ili duhovnost kao ne to izvan& ili iznad& oivota samog. 5 tog "azloga mud"a' Da-jung& posle "azgovp"a koji je vodio sa petv"tim Pat"ija"hom& nije vi e p"imao ponude u 've!u od pti'a& je" njegovo svetiteljstvo vi e nije b t"lalo kao pov"emeni pala'). O takvom poveku %en"in kaoe7 *laze!i u umu ne pome"a ni t"avku3 *laze$i u vodu ne p"avi ni talasi!. ,iko ga ne p"ime!uje& je" on ne o#"a!a paonju na samog se#e. EH. @in-'hi @u& u ;u-tsun-hsii Aii-lu& E U H E E - E Q EQ EN. 5hih,iu TKu& O. K K K EVH

" pesto se kaoe da d"oati se se#e znali imati t"Zn pod kooom& a da je #udizam d"ugi t"n kojim se izvlali onaj p"vi. ;ada se izvadi& o#a se od#a'e. Ali& onog t"enutka kada #udizam& kada +ilozo+ija ili "eligija postanu d"ugi nalin da se lovek d"oi se#e k"oz t"aganje za duhovnom sigu"no !u& dva t"na postaju jedan J a kako ga tada izvaditi8 Ovo je& kako to /ankei kaoe& b#"isanje k"vi k"vlju). P"ema tome& po zenu ne postoje ni sopstvo ni /uda za koje #i se lovek mogao uhvatiti& nema do#"a da se stile ili zla da se iz#egava3 nema misli koje t"e#a isko"eniti niti uma da se p"olisti3 ne postoji telo koje !e i leznuti niti du e da #i.se spasla.. 2ednim se potezom litav ovaj skelet apst"ak'ija "aspada na deli!e. ;ao to %en"in kaoe7 Da #i se oivot sa$uvao& mo"a #iti uni ten. ;ad je sk"oz "azo"en& onda $ovek p"Pi put #o"avi u mi"u. 2edna "e$ usklasuje ne#o i zemlju3 2edan ma$ s"avnjuje 'eo svet. O ovom bjednom malu) @in-li je "ekao7 Ako $ovek neguje Tao& Tao ne!e delovati J sa svih !e se st"ana lo e okolnosti p"osto gomilati. Ali kada se ma$ mud"osti

>p"ajna? pojavi& ni jedna stva" ne!e p"eostati. E O? b-al p"ajne) koji odse'a apst"ak'ije isto je ono &&di"ektno ukazivanje) uz pomo! lega zen iz#egava upetljavanja u "eligioznost i ide p"avo u s"'e stva"i. Tako je 2a'n an& na pitanje guve"ne"a @anga& bnta je Tao8& pokazao nag#"e& p"ema ne#u& i dole& na k"lag "Vdmom. %amoljen za o#ja njenje& odgovo"io je7 bO#lak na ne#u i voda u k"lagu.) EO& ;u-tsun-hsii Aii-lu& E . U . EV. 2 E VN

K2 J2 Postoji iz"eka u zenu da je bp"avo ostva"enje ludesna veo#a) >japanski& honsho mioshu?. To znali da ne #i t"e#alo p"aviti "azliku izmemu ostva"enja #umenja >sato"i? i usav" avanja zena u medita'iji " ak'iji. 4ako #i se moglo p"etpostaviti da je veo#a zena s"edstvo koje vodi 'ilju #umenja& to nije slulaj3 je"& veo#a zena nije p"ava veo#a sve dok na umu d"oi 'ilj& a kama nema 'ilj& to je #umenje J #es'iljni& samodo)voljni oivot bvelnoga sada). Veo#ati sa 'iljem na umu znali jednim okom posmat"ati veo#u& d"ugim 'ilj& a to dovodi do odsustva kon'ent"a'ije& nedostatka isk"enosti. Da kaoemo to na d"ugi nalin7 lovek ne veo#a zen da #i postao /uda3 gnj@a veo#a je" je ve! /uda& od samog poletka J a ovo

bp"avo shvatanje) poletna je talka oivota zena. P"a:Cjshvalajnie..je. btelo) >t+?& a ta ludesna veo#a bko"ist) >:ung?& a ova dva su uKIsl'4a5uKIsa p"ajnom& mud"o !u& i ka"unom& saose!ajnim delanjem p"o#umenog /odhisatve u svetu "omenja-ism"ti. * dva p"ethodna poglavlja "asp+avljalismo P p"avo""iI shvatanju. * ovom ijmede!em ok"enu!emo se veo#i& aktivnosti koja p"oistile iItoga J p"voToivotu medjta'ije&Td"ugo& oivotu svakodnevnpg ppsla i odmo+a. K ) K ViVeli smo da J ta god #ila veo#a za Tang.majsto"e J zen zajedni'e& i 5oto i Rinzai& p"idaju najve!i mogu!i zna'aj memite+a'iji ili zenu u sede!em stavu >zaze"i?. -.ooe izgledati i ludno i ne"azumno da jaki i pametni ljudi jednostavno satima i satima mi"no sede. %apadni mentalitet ima ose!aj daTsu +akve stva"i ne samo nep"i"odne& ve! i veliki gu#itak d"ago'enog v"emena& #ez o#zi"a koliko ta dis'iplina EVF

#ila ko"isna i sposo#na da usadi st"pljenje i unut"a nju snagu. P"emda %apad ima sopstvenu "nisaonu t"a5T!ijKuKuKkatolilkoj '"kvi& oivot bsedenja i posmat"anja) izgu#io je p"ivlalnost& je" ni jedna "eligija koja ne po#olj ava svet nema v"ednosti& a te ko je zamisliti kako se svet mooe po#olj ati mi"ovanjem. 4pak& t"e#alo #i da #ude jasno da delanje #ez mud"osti& #ez jasnesvesti o svetu kakav je zap"avo& nikada ne mooe #ilo ta dka pop"avj. `sim toga& kao to sejmutna voda naj#olje iz#ist"i tako toKse ostavi da mi"uje& moglo #i se dokazati da oni koji mi"no sede i ne "ade ni ta& daju najve!i dop"inos jednom uz#u"kanom svetu. ,ema& zaista& nileg nep"i"odnog u dugim pe"iodima mi"nog sedenja. To "ade maeke3lak i psi&. i d"uge oivahnije oivotinje to "ade. To "ade i takozvani p"imitivni na"odi J Ame"ilki 4ndijan'i i selja'i svih na'ija. Ova vestina najteoa je za one koji su "azvili osetljivi intelekt do te me"e da ne mogu #ez p"o"i'anja #udu!nosti& a z#og toga mo"aju stalno da #udu u vi"u aktivnosti& ne #i li osujetili ta p"o"olanstva. -ooe izgledati da je nesposo#nost sedenja i posmat"anja sa duhom u potpunom mi"u& nesposo#"iost da se potpuno dooivi svet u kome oivimo3 je"Tovek ne upoznaje svet jednostavno "azmi ljaju!i o njemu i "ade!i u vezi njega. -o"a p"vo da ga dooivi mnogo nepos"ednije i p"oduoi to iskustvo& ne donose!i zakljulke odmah. Odnos za-zena p"ema zenu jasan je kada se ima na umu da zen sagledava stva"nost di"ektno& u njenoj btakvo!i).

Da #i se) vet sagledao kakav jeste stva"no& nepodeljen katego"ijama i apst"ak'ijama& lovek svakako mo"a da ga gledaumom koji ne "azmi lja& odnosno stva"a sim#oie J o njemu. %#og toga za-zen nije sedenje p"aznauma& to iskljuluje sve utiske unut"a njih i spoljnih lula. To nije bkon'ent"a'ija) u uo#ilajenom smislu og"anilavanja pTaonje na pojedinaeni lulni o#jekt& kao to je talka svetlosti ili v"hjmsa. To je& jednostavno& mi"na svesnostI #ez komenta"a& o sv'mu to je ovde i sada. Ova je svesnost p"a!ena najoivljim Kose!anjem bnepodvojenosti) izmemu samog loveka i spoljaIsnjeg sveta& izmemu uma i njegovih sad"oaja J "aznih zvukova& pogleda& i d"ugih utisaka iz okoline. P"i"odno& ovaj ose!aj ne nastaje tako to poku avamo da ga steknemo3 on dolazi sam od se#e& kada lovek Yedi i posmat"a& #ez ikakve sv"he naumu J lak i #ez sv"heida se ota"asi sv"he. K * sodou& ilizendou& kalume"skoj dvo"ani za "nedita'iju jedne zen zajedni'e& nema nileg pose#nog to #i odv"a!aloI paonju. To je jedna dugalka so#a& sa i"okim plat+o"mama) sa o#e st"ane gde kalume"i i spavaju i mediti"aju. Te plat+o"I E UP Lm

" me su p"ek"ivene tatamijima& de#elim podnim p"osti"kama od "ogozine& a kalume"i sede u dva "eda& ok"enuti li'em jeda"+d"ugo"ne. Ti inu koja vlada jo p"odu#ljuju zvu'i koji pov"emen# dopi"u iz o#lionjeg \ela& a isp"ekidana je zvonjavom p"igu enih zvona iz d"ugih delova manasti"a ili 'v"kutanjem pti'a. Po"ed ovoga& mooe se jo samo osetiti hladan& sveo planinski vazduh i b umski) mi"is pose#ne v"ste tamjana7 IV)RI -nogo se vaonosti p"idaje d"oanju tela u za-zenu. ;a- lume"i sede na tv"do punjeni"n jastu'ima& p"ek" tenih nogu& stopala podignu+ih p"ema #ed"i"na. Ruke polivaju u k"ilu& leva p"eko desne& dlanova ok"enutih nago"e& sa pallevima koji se dodi"uju. Telo se d"oi usp"avno& mada ne ukoleno& a oli su otvo"ene& tako da pogled poliva na podu& nekolikd stopa isp"ed. Disanje je tako "egulisano da je uspo"eno a #ez nap"ezanja& sa ak'entom na izdisanju i impulsom iz stomaka& vi e nego iz plu!a. Ovo sve dovodi do pome"anja telesnog 'ent"a g"avita'ije)Nia t"#uh& tako da 'elokupno d"oanje odaje utisak lv"stine& kao da je telo deo tla na kome se-di. *spo"eno& lagano disanje iz stomaka utile na svest ka< meh i daje joj mi"nu& #listavu jasno!u. Poletniku p"epo"u-luju da se navikne na mi"no!u& ne "ade!i ni ta osim #"oja-nja udisaja i izdisaja& od jedan do deset& stalno iznova& dok ose!a"sedenja #ez p"imed#i ne postane p"i"odan i #ez nap'v.d "a. Dok kalume"i sede tako& dva posluoitelja polako hodaju go"e-dole izmemu plat+o"mi& a svaki nosi

keisaku& tap upo-+K zo"enja& ok"ugao na jednom k"aju a pljosnat na '+"ugom J3 sim#ol /odhisatve -anmus"ija& njegovog nm$ap"ajne. pim ugledaju kalume"a da je zad"emao ili sedi u nep"avilnom polooaju& stanu isp"ed njega& naklone se 'e"emonijalno& i uda-"e ga po lemima. ;aoe se da to nije bkazna)& ve! bok"eplju-ju!a masaoa) "adi otklanjanja ukolenosti iz mi i!a lemaK& a to um ponovo dovodi u stanje pozo"nosti. -emutim& kalu-me"i sa kojima sam o tome "azgova"ao kao da imaju isti i"o-nilni i aljivi stav p"ema svemu tome& kakav povezujemo sa uo#ilajenim telesnim kaonjavanjem delaka po inte"natima. Osim toga& sodo p"avila kaou7 &&* v"eme juta"nje sluo#e oni koji d"emaju mo"aju se st"ogo kazniti keisakuom. j? E. 5uzuki& T"aining o+ the %en /uddhist -onk. Easte"n /uddhist 5o'iet:& ;:oto& EFVU& st". FF. P"avila jo nalaou7 b;ada se poko"ava p"ed keisakuom& ultivo sklopi ake i pokloni se3 ne dozvoli ni jednoj se#ilnoj misli da se pojavi i izazove gnev.) 4zgleda da je keisaku imao dvost"uku sv"hu J p"va je #ila masaoa lema a d"uga& kako je god p"istojno opisali& kazna. V"edno je pomena da je /ankei i ukinuo taj o#ilaj u svojoj zajedni'i& smat"aju!i da lovek nije ni ta manje /uda kad spava nego kad je #udan. EUE

5 v"emena na v"eme kalume"i ustaju iz sede!eg polooaja i staju u "ed za #"zi ma" izmemu plat+o"mi& da #i se "azm"-K dali. Pe"iodi za-zena takode se p"ekidaju ".adi posla na manasti"skom imlju& z#og li !enja odaja& sluo#i u svetili tu ili b/udinoj dvo"ani)& ili d"ugih o#aveza J kao i "adi o#"oka i k"atkog spavanja. * od"emenim pe"iodima u godini& oa-zen se up"aonjava gotovo kontinui"ano& od V7VP izjut"a do EP lasova uvele& a ti dugi pe"iodi zovu selse +iin& bnalaoenja duhovhog mi"a). 5vi vidovi kalume"skog oivota oive se p"ema p"e'iznom& mada ne nametljivom "itualu koji atmos+e"i sodoa)Vdi^G pomalo vojnilki izgled. Ov+K"ituali p"a!eni su signalima nekoli'ine zvona& klepetala& i d"venog gonga liji uda"i oznalavajij v"eme za zen-zen& o#"oke& sluo#e& p"edavanja& ili sanzen "azgovo"e sa majsto"om. Rituali ili 'e"emonijalni stil tako je ka"akte"istilan za zen da& mooda& zahteva o#ja njenje za jednu kultu"u koja zen povezuje sa p"enemaganjem i sujeve"jem. * #udizmu se leti"i osnovne aktitnosti J hodanje& stajanje& sedenje ijeoanje J nazivaju bleti"i dostojanstvenosti)& posto su to po4#oaji koje zauzima /udina p"i"oda u 4judskom telu _ni"manaka:a?. Ritualni stil o#avljanja svakodnevnih duonosti& p"ema tome& slavljenje je linjeniCU-da bo#ilan lovek je /uda)& a osim toga& to je i spontani stil loveka koji sve "adi uz p"isustvo duha. 4sto tako& ako u nelem toliko jednostavnom i t"ivijalnom& kao to je paljenje 'iga"ete& lovek #ude svestan i gleda na plamen& na dim

koji se kovitla& i na disanje& kao na najvaonije stva"i T+ kosmosu& tada posmat"alu lela ta "adnja izgleda kao "itual. Ovaj stav bophomenja /ude) pose#no je nagla en u5o7 to skoli& gde su i za-zen i svakodnevne delatnosti ne s"edstvo kojejvadi'iiju& ve! p"avo ostva"enje /udastva. ;ao sto Dogen kaoe u 5ho#ogenzou7 B ,e gledaju!i na sut"a svakog t"enutka& mo"ate misliti sama na ovaj dan i ovaj $as. Po to je sut"a nep"edvidivo i te ko se saznaje& mo"ate misliti na #udisti$kinu$in dok oivite danas... -o"ate se skon'ent"isati na veo#anje zena ne gu#e!i v"eme& misle!i dapostoji samo ovaj dan i ovaj $as. ,akon toga& sve postaje zaista lako. -o"ate za#o"aviti na do#"o i zlo u va oj p"i"odi& na snagu ili sla#ost va e mo!i.QI I * za-zenu se ne sme misliti ni na sato"i& ili iz#egavanje "omenia-i-sm"ti& niti na nastojanje da se postigne #ilo sta. Ako se oivot javi& to je oivot. Ako dosI m"+Itu-+esin"t& ,ema "azloga da si pod njihovom kont"olom. ,e polaoi nadu u njih. Ovaj oivot i sm"t& oivot su /udin. Ako poQ. %uimonki pog. V. -asunaga& st". UQ. j E UQ

L a #udu!nost je u dno mozga.I <elokupno v"eme nalazi se ovde& u ovom telu& a to je telo /ude. P"o lost je u pam!enju& a #ud.u!nost u p"edvimanju. 4 p"o lost i #udu!nost su sada& je" kad se svet gleda di"ektno i jasno& p"o lost i #udu!nost ne mogu se nigde na!i. Takvo je i ulenje /ankeia7 Vi ste& p"e svega& /ude3 ne postajete /ude po p"vi put. ,e postoji ni deli! ne$ega to #i se moglo nazvati g"e kom vd eg u"odenog uma.. Ako posedujete i najmanjuzeljuda postanete #olji no to zaistajeste& ako maka" i najmanje poou"ite u pot"azi za ne$im& ve! idetep"otiv ,e"odenog.GI Takav pogled na veo#anje zena te ko je& z#og toga& uskladiti sa dis'iplinom koja sada p"eovladava u koli Rinzai& a ova se sastoji u bp"olaoenju) k"oz stupnjevite senje od p"i#liono pedeset koan p"o#lemaR -nogi majsto"i Rinzaia veoma su od+e iti u pogledu pot"e#e da se po#udi veoma intenzivan duh t"aganja J snaoan ose!aj bsu"nnje)& lime postaje gotovo nemogu!e za#o"avitl na koan kdj+TeXpoku ava "e i-ti. P"i"odno& ovo dovodi do toga da lovek po"edi "azne stupnjeve postignu!a& a veoma od"emeno i +o"malno p"iznanje p"idaje se konalno"n bovladavanju) tim p"o'esom. I Po to su +o"malni detalji dis'ipline koana malo#"ojhe p"ave tajne g"e#stale u #udistilkom svetu& nije lalo p"o'eniti je isp"avno ako se p"ethodno ne p"ome k"oz njen t"ening. 5 d"uge st"ane& ako je lovek p"o ao k"oz t"ening& tada je p"imo"an

da !uti o tome J osim da govo"i nejasno i uop teno. nkola Rinzai oduvek je za#"anjivala izdavanje z#i"ke +o"malno p"ihvatljivih odgovo"a na "azne kdane&IpostoTse 'elokupna sv"ha dis'ipline mdi"aK dtk"iti za Kse#eKJ jntui'ijom j%nati odgovo"e& a ne otk"iti ih na taj nalin& #ilo #i kalT kada #i se p"oulavala geog"a+ska ka"ta #ez odlaska na put. * nedostatku p"avog oka p"epoznavanja& puki odgovo"i izgledaju jednoliki i "azola"'i:aju!i i jasno je da onaj koji #i ih dao #ez i tmskog ose!anja ne #i mogao da zava"a jednog st"ulnog I ,ema "azloga& medutim& da ovaj p"o'es sad"oi sve #udala tine u vezi bstepena postignu!a)& o tome ko je bovlaV. 5hoji pog. 4#id.& st". UU U. ;en#utsu pog. 4#id.& st". UG G. 5uzuki& @iving #: %en& st". ENN-NO. ku a da ih od#a'i sa neodo#"avanjem& gu#i oivot /udi"i.i? Jk bT"i sveta) J p"o losti& sada njosti i #udu!nosti J ne p"ot eou s e u #e sk" aj & k ako s e o# iln o p"e tpo sta vl ja. Takozvana p"o lost v"h je s"'a3 sada njost v"h pesni'e3 E UV

N P.T t 2\ao) a Kko nije& ili ko jeste a ko nije bp"avi) /uda po ovim +o"malnim me"iiima. 5ve utemeljene "eligiozne institu'ije opsednute su ovom glupo !u i o#ilno se svode na neku v"stu esteti'izma& p"ekome"nu st"ast za uzgajanje pose#nog &&stila)& lija sva oplemenjenost "azlikiije ov'e od koza. P"ema tim me"ilima& litu"gijski este+a"moze "azlikovati "imokatolilkog od anglikanskog popa& #"kaju!i mani"izme t"adi'ionalne atmos+e"e sa natp"i"odnim zna'ima p"avog ili laonog ulestovanja u apostolskom "edu. Ponekad& memutim& oplemenjivanje t"adi'ionalnog stila mooe da #ude dostojno divljenja& kao kada kola zanatlija 444 majsto"a p"enosi sa gene"a'ije na gene"a'iju od"emene tajne zanata& ili tehnilke +inese& pomo!u kojih se stva"aju p"edmeti ludesne lepote. pak i na taj nalin& ovoveoma lako postaje p"ililno usiljena i samosvesna dis'iplina i toga t"enutka 'eo se njen zen gu#i. 5istem koana kakav postoji danas u mnogome je delo 9akuina >EHOG-ENHO?& mo!nog i izuzetno svest"anog majstoR "a. l+iTmu je poda"io sistematsku o"ganiza'iju& tako da se 'elokupni telaj izulavanja zena u koli Rinzai deli na est stupnjIva. Postoji& p"vo& pet g"upa kodna7 c J Ij2j9osshin& ili koan Dha"makaje J pomo!u njega lovek bulazi u pog"anilnu kapiju zena). Q. ;ikan& koan blukave g"ani'e) J ti'e se aktivnog iz"aoavanja stanja ostva"enog u p"voj g"upi. V. Gonsen& koan bist"aoivanja "eli) J po svoj p"ili'i& poveoan je sa iz"aoavanjem "azumevanja zIna u govo"u. UI ,anto& koan bu koji je te ko p"od"eti). +5IGoi& koan bPet Polooaja) J zasnovan na petost"u-

kom))Hdnosu &&gospoda"a u i bsluge)& ili bp"in'ipa) >TT? i bstva"dogamaja) >shih?& po lemu se zen povezuje sa 9ua-jeit iti Avatamsaka +ilozo+ijom. nesti stupanj je p"oulavanje #udistilkih p"avila i p"opisa kalu5e"s+ogKz+vota >vina:a? u svetlosti shvatanja zena.HW O#ilno ovaj tok t"eninga t"aje oko t"ideset godina. To nikako ne znali da svi kalume"i zena zav" e 'eo t"ening. To se zahteva samo od onih koji t"e#a da p"ime majsto"ovu inku& bpelat p"iznanja)& tako da i sami mogu da postanu majsto"i >"asN?N)potpuno upu!eni u sva bve ta s"edstva) >upa:a? za podulavanje zena. ;ao i tolik'Td"uge stva"i& ovaj sistem RR2e do#a+ koliko ga nelto isko"isti& a oni koji su njime ovladali su i visoke i niske /ude. ,e t"e#a p"etpostavljati da lovek& kad p"ome k"oz veo#u koana& i;]ak3mnogonjih]jieminov-no postaje bp"eo#"aoeno) ljudsko #i!e liji se ka"akte" i na-'in oivotIko"enito "azlikuje od onoga to su #ili p"e. ,itl v H. Ovaj p"ikaz zasniva s' na poda'ima koje je& tokom kon+e"en'ije Ame+ sakupila Ruth 5asaki. E UU t"e#a p"etpostavljati da je sato"i pojedinalni& iznenadni skok od o#ilne svesti ka bpotpunom& nenadma enom #umenju) >anuta"a sam:ak sam#odhi?. 5ato"i zap"avo oznalava izenadni i intuitivni nalin vimenja stva"i& #ez o#zi"a da li je to p"ise!anje za#o"avljenog imena ili s;vatanje najdu#ljih p"in'ipa #udizma. povek t"aga i t"aga& ali ne nalazi. ;ada digne "uke od svega& odgovo" dolazi sam po se#i. Tako& mogu da se jave mnoge p"ilike za sato"i tokom t"eninga& veliki i mali sato"i& a "e avanje ZiinogihjtoIIZne zavisi od

neleg m+iogo senza'ionalnijeg od IT5I g jg se shvata zenovski nalin postupanja sa #udistilkim p"in'ipima. %apadne ideje o #udistilkim postignu!ima v"lo lesto su isk"ivljene p"istupom bmiste"ioznom 4stoku) i senza'ionalistilkim +antazijama& veoma "asp"ost"anjenim u delima teozp+a toko"n nekoliko de'enija& k"ajem p"o log E poletkom ovog veka. Ovakve +antazije nisu nastale na osnovu p"oulavanja #udizma iz p"ve "uke& ve! doslovnim p"oulavanjem mitolo kih delova sut"i& gde se /udama i /udhisatvama p"ipisuju #ez#"ojne ludotvo"ne i natp"i"odne oso#ine. -ajsto-& "i zena ne smeju se po#"kati saIteozo+skim bmaliatmama)R J #listavim bmajsto"ima mud"osti) koji oive u nep"istupalnom planinskom Ti#etu i up"aonjavaju okultne ve tine. -ajsto"i zena su o#ilni ljudi. Oni po#oljevaju i umi"u3 poznaju "adost i tugu3 mogu da #udu lo e volje ili pokazuju male ka"akte"ne bsla#osti) kao i svako d"ugi. 4 oni mogu da se zalju#e i upuste u potpuno ljudski odnoV sa sup"otnim polom. 5av" enstvo zena t"e#a da je potpuno- jednostavno jjudsko. Razlika izmemu upu!enika u zen i o#ilnih ljudi jeste ta da se o#ilni ljudi& naovaj 444 onaj nalin& ne slaou sa svojo"a ljudskom p"i"odom i poku avaju da #udu andeli ili li.I 2edna doka pesma iz 4kiua kaoe7 K&.. 2edemo& p"aznimo se+ spavamo i ustajemo3 To je na svet. 5ve to t"e#a da u"adimo posle toga jeste J Da RW N. Te ko da !emo p"ete"ati ma koliko nagla avali znalaj #udistilkog sim-I #ola #hava'hak"a& Tplak ,astanka. Anmeli i demoni zauzimaju najvi e i najnioe polooaje& polooaje sav" ene s"e!ei potpunog osuje!enja. Ti polooa ji na sup"otnim su st"anama k"uga je" vode jedan ka d"ugom. fVni ne

p"edstavljaju& doslovno& ljudska #i!a& ve! na a st"emljenja i uoase& je" je Tolak zap"avo mapa ljudskog uma. Polooaj loveka leoi u 'ent"u& tj. nalevoj st"a niTolka& i samo se iz tog polooaja mooe postati /uda. @judsko "omenje smat"a se neo#ilno s"e!nim& ali to ne t"e#a #"kati sa +izilkim dogamajem&K je" se lovek zap"avo ne b"ama u ljudskom svetu) sve dok ne p"ihvati svoju sopstvenu ljudskost. ] O. P"eveo R. 9. /l:th u &&4kk:Ks Doka)& The Aoung East& tom 4 4 & #". N >Tok:o& EFGV?. E UG

T"ening koana sad"oi tipilno azijske kon'epte odnosa izmemu majsto"a i ulenika& potpuno "azlilite od na ih. * azijskim kultu"ama to j.e pose#no sveti odnosI p"i lemu je majsto" tu da #ude odgovo"ah za ulenikovu ka"mu.Od) ulenika se& s njegove st"ane& olekuje Io lu nost i odanos+ p"ema majsto"u& kao i ophomenje p"emalijeniii sasko"o veJ !im po tovanjem nego p"ema sopstvenom o'u J a u azijskim zemljama ovo mnogo govo"i7 P"ema t#me& za mladog zen kalume"a "o i je sim#ol v"hunskTog pat"ija"halnog auto"iteta& a ovaj o#ilno ig"a tu ulogu do sav" enstva J je" to je o#ilno lovek poodmaklih godina& "o#ustnog i &&tig"dvsRKpgR@. izglema& a kad je +o"malno odeven i name ten za sanzen seansu& lovek izuzetnog izgleda i m# tojanstvsu* toj ulozi on R p"edstavlja oiv sim#ol svega to nagoni loveka da se pla i sp#ntanostiIvegaKs+o #udi naj#olniju i najneugodniju saTnosvest. On tu ulogu)p"euzima kao upa:u& ve tii s"ni'ali'u& ne #i li nagnao ulenika da ima dovoljno bpetlje) i #ude sa-d v" eno p"i"odan u p"i.sustvu ovog st"a nog a"hgtiga. Ako mooe to da u"adi& slo#odan je lovek koga ni;o na svetu ne mooe za#"inuti. Takode& t"e#a imati na umu da su u japanskoj kultu"iadoles'enti i mladi!i neo#ilno osetljivi na isme vanje& a ono se slo#odno ko"isti kao nalin p"ilagomavanja mladih d"u tvenim konven'ijama. *o#ilajenom azijskom kon'eptu odnosa majsto"a i ulenika zen p"idodaje ne to svoje& u smislu da uo#lilavanje tog

odnosa potpuno p"epu ta ini'ijativi ulenikaM Osnovna postavka zena jeste da nema ni ta da kaoe& nista da po'Tuli. I /udistilka istina je tako jasna sama po se#i& tako oligledna& da je& ako ni ta d"ugo& o#ja njenje samo sk"ivaR %ato majsto" ne bpomaoe) uleniku ni na koji nalin& je" #i pomaganje zap"\vo #ilo smetanje.I,asup"ot tome& on nastoji da posta vi p"ep"eke i smetnje duo u'enikovog puta. Tako Wu menovi komenta"i "aznih koana u delu Wu-men kuan name"no navode na k"ivi put& sam koan naziva se bpuzavl'aR ili bzap"etenost)& od"emene g"upe blukave p"ep"eke) >klkan? i bte ke za p"odi"anje) >nanto?. To je kao kad "ast oivi'e pospe ujete potk"esivanjem& je" je jasnoKda je osnovna name"a da se pomogne& ali ulenik zena ne poznaj' zen dok ga sa"n ne sazna. ;ineska p#slovi'a& bOno to molazi k"oz v"ata nij' ))p#"odilno #lago)& u zenu znali ma ono to vam neko dgugi33 kaoe nije va e s#pstveno znanje. 5ato"i& Iao slo je Wu-men I d/ja nio& dolazl samo kada lovek is'"pi svoje mi ljenje"Imo kada se uve"i da um ne mooe se#e shvatiti. To se vidi i po "elima d"uge 4kiuove doke7 E UH T

*m koji /udu t"azi ,egde d"ugde Glupost je Da ve!a ne mooe #iti. -ojeje #i!e od davnina Po p"i"odi nepostoje!e3 ,e ide nigde kada um"e& ,ema ni$eg.FI 2e" J 8 B. %ato uvodni koan hosshin tipa zapolinje time to osuje!uje ulenika na taj nalin to ga alje u potpuno sup"otnom p"av'u od onog u kom t"e#a da gleda. 5amo to to "adi pametno& tako da p"ik"iva va"ku. 5vako zna da je /udina p"i"oda bunuta") loveka i da se ne mooe t"aoiti spolja& tako da ni jednog ulenika ne mooete zava"ati& govo"e!i mu da ide u 4ndiju ili p"olita neku sut"u. /a nap"otiv& njemu se kaoe 2nto je go"e& podstaknut je da je t"aoi 'elokuptiom ene"gijom svoga #i!a& ne odustaju!i nikada od t"aganja& od jut"a do sut"a& #ilo da je u za-zenu ili tokom "ada i jela. Podstile se& u stva"i& da nap"avi p"avu #udalu od se#e i v"ti se u l'"ug kao pas kad poku ava da uhvati svoj "ep. O#ilno se za p"ve koane daje 9ui-nengovo bP"vo#itno li'e)& pao-louov bWu)F ili 9akuinova b2edna "uj'a). IaK kom p"vog sanzena "o i upu!uje iie"ado p"ihva!enog ulenika da otk"ije svoju p"avu p"i"odu& kakva je #ila p"e nego to su ga ota' i majka zaleli. ;aoe mu da se v"ati kada je otk"ije i da p"uoi neki dokaz o otk"i!u. * meduv"emenu& ni pod kojim

okolnostima ne sme da "asp"avlja o tom p"o#lemu sa ostalim kalume"ima niti da t"aoi njihovu pomo!. P"id"uouju!i se ostalima u sodou& jikijitsu ili bglavni kalume") ve"ovatno !e ga uputiti u osnove za-zena& pokazuju!i mu kako da sedi& a mooda !e ga #od"iti da se v"ati "o iju2to p"e na2ahzeh ine gu#i p"iliku da dostigne isp"avno shavatanje svog koana. Du#oko "azmi ljaju!i o p"o#lemu svoga bp"vo#itnog li'a)& poku ava!e da zamisli ta je #io p"e no to je "omen ili to je sada& u samom s"edi tu svog #i!a& ta je osnovna stva"nost njegovog postojanja& osim p"osti"anja u v"emenu i p"osto"u. 2/TI "o i uop te nema st"pljenja za nekakve +ilozo+ske i d"uge +"aze"ske odgovo"e. Ro i oeli da mu se to bpokaoe). On oeli ne to konk"etno& neki opipljiv dokaz. *lenik zato polinje da stva"a takve bo#like stva"nosti)& kao to su komadi stena& li !e i g"anje& uzvi'i& gestiF. R. 9. /l:th& i#id.& tom V& #". F& st". EU& i tom Q& #". Q& st". N. E UN

kuli"anje "ukama J #ilo ta to zamisli. Ali se to sve od#a'uje& dok ulenikil& nesposo#nom da zami lja dalje& ne stane mozak J"4 tada& na"avno& polinje da k"e!e p"avom stazom. On &&zna da ne zna). ;ada je poletni koan pao-louov bWu)& od ulenika se t"aoi da otk"ije za to je pao-luo odgovo"io& bWu) ili &&,i jedanI& na pitanje& &&Da li pas ima /udinu p"i"odu8) Rosizahteva da mu se pokaoe to &&ni jedan). 2edna kineska poslovi'a kaoe7 b2edna "uka ne pljeska)& i zato je 9akuin pitao7 b;akav jeKzvuk jedne "uke8) -ooete li da lujete ono to ne p"avi #uku8 -ooete li da do#ijete #ilo kakav zvuk iz ovog p"edmeta koji nema u ta da uda"i8 -ooete li do!i do nekog bznanja) o svojoj p"avoj p"i"odi8 ;akvo idiotsko pitanjeM Takvim s"edstvima ulenik se dovodi do talke kad se ose!a potpuno tupavim J kao da je zatvo"en u ledenu ko'ku& onemogu!en da se k"e!e i misli. On ne zna ni ta3 'eo svet je& ukljuliv i njega samog& og"omna masa liste sumnje. 5ve to luje& dodi"ne ili vidi& isto je toliko neshvatljivo kao i &&ni jedan) ili bzvuk jedne ake). Tokom sanzena sav" eno je glup. 9oda ili sedi po 'eo dan u b#udnoj omami)& svestan svega to se oko njega de ava& mehanilki "eaguju!i na okolinu& ali potpuno z#unjen. Posle nekog v"emena p"ovedenog u ovakvom stanju& dolazi t"enutak kada se ledeni #lok iznenada topi& ova og"omna

gomila nejasno!a izenada ooivi. P"o#lem ko je& ili ta je on& postaje oligledno apsu"dan J pitanje koje od poletka nije apsolutno ni ta znalilo. ,ema vi e nikog da ga postavlja ili na njega odgova"a. Ali& u isto v"eme& ova olita #esmislenost u stanju je da se smeje i "azgova"a& jede i pije& t"li go"e-dole& gleda zemlju i ne#o& a sve to lini #ez ikakvog ose!anja da postoji p"o#lem u s"edi tu svega& nekakva v"sta psiholo kog lvo"a. ,e postoji lvo"& zato sto sii bum) koji t"aga za upoznavanjem buma)& ili bsopstv'T+'oje ho!e da kont"oli e sopstvo)& li eni postojanja i izlooeni apst"ahovanju& to su oduvek i #ili. A kada ovaj napeti lvo" nestane& ne postoji vi e ose!aj tv"dog jezg"a sopstva koje stoji iznad ostalog sveta. L2 ovakvom stanju "o iju je pot"e#no samo da 4/a'i jedan pogled na ulenika da #i znao da li je on sp"eman da oz#iljno polne veo#u zena. ,ije pa"adoksalno ako se kaoe da veo#anje zena mooe da polne tek onda kada je zav" eno& 2e" je osnovni p"in'ip -ahajane da p"ajna vodi do ka"une& da #umenje nije stva"no ako ne pod"azumeva oivot /odhisatve& mani+esta'iju bludesne upot"e#e) P"aznine za do#"o#it svih osetnih #i!a. EUO

" ,a toj talki "o i daje uleniku koan koji zahteva nemogu!e pothvate u delanju i p"osumivanju& kao7 b4st"esite leti"i p"edg"ama Tokija iz "ukava.) b%austavite onaj #"od na pulini.) b%austavite odjeke onog udaljenog zvona.) bDevojka p"elazi uli'u. Da li je ona sta"ija ili mlama sest"a8) Ovakvi koani jo vi e bzamajavaju) od osnovnih uvodnih p"o#lema i pokazuju uleniku da ono to je dilema za misao nije zap"eka za ak'iju. Papi"na ma"ami'a lako postaje Tokio& a p"o#lem mlame ili sta"ije sest"e ulenik "e ava tako to a+ekti"a u hodu po so#i kao devojka. 2e" u njenoj apsolutnoj btakvo!i) devojka je up"avo to3 ona je samo "elativno bsest"a)& bsta"ija ili mlama). -ooda i mooe da se shvati za to je lovek& koji je za-zen veo#ao osam godina& "ekao R. 9. /l:thu da je &&zen zap"avo t"ik "elima)& je" na p"in'ipu vamenja t"na pomo!u t"na& zen oslo#ama ljude pometnje u kojoj su se na li usled lI"kanja "eli i .ideja sa stva"no !u. P"oduoena veo#a za-zena poda"uje uleniku jasan& neometen um& u koji on mooe da u#a'i koan kao kamenli! u #a"u i jednostavno vidi ta um lini s njim. ;ada se zakljuli "ad na jednom koanu& "o i o#ilno zahteva od ulenika da mu kaoe stih iz %en"in ;ushua koji iz"aoava smisao up"avo "e e"iog koana. ;o"iste se i d"uge knjige& a pokojni 5okei-an 5asaki& "ade!i u 5.A.D.& otk"io je& kaojzIji"Iaiip"i"ulnik za ovu sv"hu& Alisu u zemlji $udal ;ako se p"o'es omvTja&) k"itilni koan smenjuje se sa pomo!nim koji ist"aouje implika'ije p"ethodnog i potpuno i e+ikasno

upoznaje ulenika sa svim temama #udistilkog pogleda na svet& p"edstavljaju!i 'elokupno shvatanje na takav nalin da ga o"i upoznaje u s"oi. ,a taj nalin& on uli da "eaguje t"enutno i nepokole#lji-vo u svakodnevnom oivotu. Pos+ednja g"upa koana #avi se sa bPet polooaja) >go-i? J shematskim p"ikazom odnosa izmemu "elativnog i apsolutnog z"ianja8 stva"-dogamaja >shih? i osnovnog p"in'ipa >8T?. Ovu shemu ustanovio je Tung- an >OPFOHF?& ali ona potile iz veza zena i kole 9uaIje"i >jKapansk.i& ;egon?& a dokt"ina bPet polooaja) usko je povezana i sa letvo"ost"ukom Dha"madhatuI Polooaji su lesto p"edstavljeni u te"minima "elativnih mesta gospoda"a i sluge& ili doma!ina i gosta& to stoji za odnos p"in'ipa i stva"idogamaja. Tako imamo7 E. Gospoda" gleda odozgo na slugu Q. 5luga gleda odozdo na gospoda"a E P. O detaljima je "asp"avijano "anije. jI iii E UF

V. Gospoda" U. 5luga G. Gospoda" i sluga "azgova"aju %adovoljimo se time to eemo "e!i da se ovi polooaji slaou sa leti"i Dha"ma-dhatu kole 9ua-jen& mada je odnos ne to slooeniji& a peti sa bp"i"odno !u). D"ugim "elima& lovek mooe da gleda svet Dha"ma-dhatu sa vi e podjednako v"ednih talaka gledi ta J kao mno tvo& kao jedno& kao i jedno "mno tvo& 444 kao niti jedno niti mno tvo. Ali& k"ajnji je polooaj zena da on ne zauzima nikakvo pose#no gledi te& a ipak je slo#odan da zauzme svako od njih& p"ema okolnostima. To se vidi u "elima @in-lia7 Ponekad izdvajam $oveka > to !e "e!i& su#jekt?& ali ne uzimam p"ilike >o#jekt?. Ponekad uzimam p"ilike& ali ne izdvajam $oveka. Ponekad uzimam i $oveka ip"ilike& a nekad ni jedno ni AI A ponekad& mogao je da doda& ne "adim ni ta pose#no Veo#anje koana zav" ava se na stupnju sav" ene p"i"odnosti slo#ode i u apsolutnom i u "elativnom svetu& ali po to ova slo#oda nije u sup"otnosti sa konven'ionalnim po"etkom& ve! je slo#oda koja bpodupi"e svet) >lokasamg"aha?& poslednja +aza p"oulavanja jeste odnos zena p"ema p"avilima d"u tvenog i manasti"skog oivota. ;ao to je 2un-men 2ednom upitao& b%a to da odgova"amo na zvo-no i o#lalimo 'e"emonijalnu odeodu8)EVI Odgovo" jednog d"ugog majsto"a& u potpuno "azlilitom

kontekstu& mooe se ovde do#"o p"imeniti7 &&Ako namete jedan jedini "azlog&d jod"u#ite mi gla:uu. -o"alni ein zaista je ""io"alan samo ka-da je slo#odan& #ez p"inude "azuma ili pot"e#e. Ovo je tako-I me najdu#lje znalenje h"i !anske dokt"ine o slo#odnoj volji& je" b"aditi sjedinjen sa /ogom) znali "aditi ne iz p"isile st"a-ha ili po"i#sa& niti "adi nag"ade& ve! sa #ez"azloonom lju#av-lju p"ema bnepok"etnom pok"etalu). + Re!i da sistem koana sad"oi izvesne opasnosti i nedostatke znali "eli da sve mooe #iti zloupot"eljeno. To je veoma "az"amena i institu'ionalizovana tehnika& a stoga je podloona usiljenosti i nep"i"odnosti. Ali& ista takva je i svaka d"uga tehnika& lak i ona.tak# netehnilka kao to je /ankeil+e * ;u-tsun-hsu Au-lu& E. U& st". V-U. EQ. Detaljan ali veoma o#"kani opis Pet polooaja na!i !e se kod Dumoulina i 5asakijaIst". QG-QF. EV. 4Vu-men kuan& E H. 44 E GP

ov metod #ez metodI& Ona& takome& mooe postati +etis. 4pakR vaono je paziti na mesta gde se smetnje& ve"ovatno& pojavljuju& a izgleda da ih u veo#il'aanaTma dva. P"vo je insisti"anje da je koan bjedini put) za istinsko ostva"enje zena. ,a"avno& nedokazano se mooe uzeti za dokazano& govo"e!i daje zen& osim iskustva #umenja& zap"avo stil #vladavanja #udizmom koji je otelotvo"en.u koanu. * tom slulaju& kola 5oto nije zen& a nigde na svetu zen ne mooe da se name izvan od"emenog p"edanja jednog og"anka kole Rinzai. Od"emen na taj nalin& zen ne poseduje unive"" zalnost i ppstaje egzotilan& uslovljen kultu"om kao ,o d"I&ma ili kineska kalig"a+ija.. Po gledi tu %apada& zen !e p"ivu!i jedino lju#itelje bjapanizma)& "omantila"e koji vole da se ig"aju 2apana'a. To ne znali da ima #ilo lega lo eg to #i #iio u"omeno u takvom "omantizmu& je" nema blistih) kultu"a& a pozajmljivanje stila d"ugih na"oda uvek ne to dodaje "aznolikosti i p"izvuku oivotaR Ali je zen daleko vi e od Kkultiime p"Iduhovljenosti i p"e+injenosti. D"uga& mnogo oz#iljnija smetnja& mooe se pojaviti iz sup"dt""lsti sato"ija i snaonog bose!anja sumnje) koje neki tum5'i koana name"no potli"anjuju. 2e" to je podsti'anje dualistilkog sato"ija. Re!i da je du#ina sato"ija s"azme"na snazi t"aganja i nastojanja koji mu p"ethode& znali #"kati sato"i sa njegovim listo emo'ionalnim at"i#utima. D"ugim "elima& ako neko oeli da se ose!a "azd"agano lakonog& mooe da ide neko v"eme sa olovom u 'ipelama J a

o"ida da ih skine. Ose!aj olak anja #i!e sigu"no s"azme"an duoini v"emena R no enja takvih 'ipela i teoini olova. To je jednako sta"om t"iku o#novitelja "eligija koji svojim sled#eni'ima p"uoaju og"omno "eligiozno ople"nenjivanje na taj nalin to u njih p"vo usamuju ose!aj g"eha& a zatim ga u#laoavaju ve"om u 4susa. Takva boplemenjivanja)& memutim& ne t"aju& a o takvom sato"iju 2un-+engZe "ekao7 bOnaj kalume" koji ostva"i #ilo koji saton"R ide p"avo u pakao kaoI st"ela.)EUI /umenje gotovo o#avezno ukljuluje ose!aj olak anja& je" okonlava uo#ilajeni psiholo ki g"l poku aja da se uhvati um pomo!u uma& a njega& sa svoje st"ane& stva"a ego svojim suko#ima i od#"anama. V"emenom& ose!aj olak anja se t"o i J ali ne i #umenje& ukoliko ga neko nije po#"kao sa oselanjem olak anja i poku ao da isko"isti p"epu taju!i se ekstazi. /umenje je& na ovaj nalin& samo slulajno p"ijatno lii ekstatilno& samo na poletku iskustvo snaonog emo'ionalnog "asputavanja. 5amo po se#i& onp je tek k"aj ve talke l apsu"dne upot"e#e uma. 4znad i izvan toga je Bu-hsih J EU. ;u-tsun-hsu Aii-tu& UE. EGE

ni ta pose#no J po to k"ajnje zadovoljstvo #umenja nije nikada jedan od"emen p"edmet znanja ili iskustva. Po #udistilkoj dokt"ini bpeti"i nevidljtvaIiIP"aznina znali za /udu ono to voma za "i#u& vazduh za loveka&a onima koji se zava"avaju p"i"oda stva"iKje J nepojmljiva. Z T"e#alo #i da #ude jasno da ono to smo mi u i+oi svo-4joj i psnovi? nikada ne!e postati o#jekt saznanja. nve to Tnooemol2a znamo J oivot i sm"t& svetlost i tamu& mate"iju i p"azninu J samo su "elativni aspekti neleg nedokulivog& kao to je #oja p"osto"a. /umenje nije saznanje o novoj stva"nosti. ;ao to kaoe %en"in pesma7 ;ada lepti"i dolete na sveoe zasaseno 've!e& /odhidha"ma kaoe7 b2a ne znam.) /udenje je saznanje ta stva"nost nije. To je p"estanak poistove'ivanja se#e sa #ilo kojim p"e'+metom saznanja. 4sto kao to svaka tv"dnja o osnovnoj mate"iji ili ene"giji stva"no ti mo"a #iti #esmislena& #ilo koja tv"dnja o tome ta &&ja jesam) u samom ko"enu #i!a& mo"a #iti v"huna' gluposti. O#mana je laona meta+izilka p"emisa u temelju zd"avog "Izuma3 to je nesvesna ontologija i epistemologija p"oselnog loveka& njegova p"e!utna tv"dtija da je on) bneko). Tv"dnja da &&2a nisam niko) svakako #i #ila isto tolikd pog"e na& po to su neko i niko& #i!e i ne#i!e& povezani pojmovi i podjednako p"ipadaju bpoznatom). 2edan metod opu tanja mi i!a mo"a da polne uve!avanjem napotosti u mi i!ima& da #i se

posedovao jasan ose!aj ta ne "aditi. E GI * tom smislu& postoji izvesna sv"ha p"i ko"i !enju poletnog koana kao s"edstva za pojalanje apsu"dnog napo"a uma da uhvati sCt?e. Ali& poistove!ivanje sato"ia sa ose!anjem olak anja& sa ose!anjem opu tenosti& vodi na pog"e an put& je" je sato"i pu tanje& a ne ose!anje toga. 5vesni aspekt zen oivota nije& p"ema tome& sato"i J nije bp"vo#itni um) J ve! sve to je loveku ostavljeno slo#odno da "adi& vidi i ose!a kada se um oslo#odi g"la. 5a ove talke gledi ta /ankeiova p"osta ve"a u b,e"omeni um)& i slilan nin"anov pogled na ,em#utsu& takomesu p"istupi sato"iu. %a botpu tanje) nije uvek neophodno is'"psti poku aj hvatanja dok ne postane nepodno ljiv. ,asup"ot ovom silovitom putu postoji& takome& judo J b,eoni nalin)& put t"aganja& tako da um& osnovna stva"nost& ostanu spontani i neuhva!eni& #ez o#zi"a da li neko poku ava da ih uhvati ili ne. ,elije delanje ili nedelanje potpuno su nevaEG. V. Edmund 2a'o#son& P"og"essive Rela]ation. ><hi'ago& EFVO.? & . -E GQ

L oni. -isliti da lovekmo"a d\ uhvati ili ne uhvati& pusti ili ne. pusti& znali samo poth"anjivati iluziju da je ego stva"an i da su njegove mahina'ije snaone p"ep"eke taou. Po"ed sponta nog delovanja b,e"omenog uma)& ovi napo"i ili ne-napo"i potpuno su #eznalajjT@2 -nogo slikovitijim jezikom nin"ana& blovek samo mo"a da luje spasonosni zavet) Amita#he& da izgovo"i njegovo 4me& ,em#utsu& ve"ovao u njega ili ne& maka" samo jednom& #io lovek #ez oelje ili ne. 5ve te ponos su ega. Po "elima jednog mistika7 ReJ ;ada se svaka jdem snage li$nosti& zasnovana na mo"alnim v"ednostimaiais'iplinskim me"ilima& o$isti& "iema vi e ni$eg u vama to #i se p"oglasilo slu ateljem& a up"avo z#og toga ne p"opu tate ni ta to $ujete. EHS Dok misli na slu anje& lovek ne mooe da luje jasno& a dok misli da li da poku a i opusti se ili ne& ne mooe da se opusti. A #ez o#zi"a da li misli na slu anje ili ne& u i luju i m ta ne mooe da zaustavi zvuk da dop"e doKiijih. P"ednost koan metode je& mooda& to je d"ugi put suvi e suptilan i mooe lako #iti pog"e no p"otumalen J pose#no to mogu da uline kalume"i koji su

sp"emni da to uzmu kao op"avdanje za #esposlila"enje po manasti"ima& dok oive od da"ova odanih ve"nika. Ovo je& sko"o sigu"no& "azlog da je naglasak TKang majsto"a na &&net"aoenje)& ustupio mesto mnogo ene"gilnijoj upot"e#i koana& kao s"edstva za is'"pljivanje snage egoistilne volje. /ankeiov zen #ez metode& E E E s"edstava& ne nudi nikakvu osnovu za kolu ili institu'iju& po to kalume"i mogu isto tako i da gledaju svoja posla& #ave se o#"amivanjem zemlje ili "i#olovom. Rezultat toga #io je nestanak svakog spoljnjeg znaka zena3 nema vi e ni dnog jednog p"sta koji pokazuje na mese' 4stine J a to je neophodno za /odhisatvin zadatak da oslo#odi sva #i!a& lak i ako "izikuje da po#"ka p"st sa mese'om. EH. 5uzuki& @iving #: %en& st". EVP. E HV

4V %E, * *-ET,O5T4-A ,a s"e!u& mooemo ne samo da lujemo zen& ve! i da ga vidimo. Po to bjednom pokazati v"edi vi e no sto puta pokazati)& iz"aoavanje zena u umetnosti daje nam jedan od najdi"ektinijih nalina za njegovo "azumevanje. Tim vi e to umetnilki o#li'i koje zen stva"a nisu sim#olilni na isti nalin kao d"ugi tipovi #udistilke umetnosti& niti kao b"eligiozne) umetnosti uop te. Omiljene teme zen umetnika& #ilo slika"a ili pesnika& ono su to #ismo nazvali p"i"odne& konk"etne i svetovne stva"i. pak i kad se ok"enu /udi& ili Pat"ija"sima E E E majsto"ima zena& oni ih p"edstavljaju na ovozemaljski i ljudski nalin. ntavi e& umetnosti zena nisu lesto ili p"venstveno p"edstavne. pak i u slika"stvu se za umetnilko delo ne smat"a da p"edstavlja p"i"odu& ve! da je i samo

delo p"i"ode. Po to tehnika ukljuluje u se#e umetnost neumetni tva& ili ono to je 5a#"o 9asegava nazvao bkont"olisanim slulajem)& slike su stvo"ene isto tako p"i"odno kao i kamenje i t"ava koju p"edstavljaju. Ovo ne znali da su umetnilki o#li'i zena p"epu teni listom slulaju& kao kada #i neko za"onio zmiju u mastilo i pustio je da k"ivuda po papi"u. P"avi je smisao da ne postoji nikakav dualitet& nikakva sup"otnost izmemu p"i"odnog elementa slulaja i ljudskog elementa kont"ole. ;onst"uktivne mo!i ljudskog uma nisu ni ta vi e ve talke od o#likuju!e aktivnosti #iljaka ili p'ela& tako da sa stanovi ta zena nije p"otivu"elno kazati da je umetnilka tehnika dis'iplina u spontanosti i spontanost u dis'iplini. *metnilki o#li'i zapadnog

sveta potilu iz duhovnih i +ilozo+skih t"adi'ija u kojima je duh odL jen od p"i"ode i siEGG

lazi sa ne#a da #i je o#likovao& kao jedna inteligentna ene"-gija me"tnu i opi"u!u mate"iju. %#og toga -al"au] uvek govo"iTTumetniku koji bosvaja) svoj medijunTIa'Tsio na i ist"aoivali i naulni'i govo"e o osvajanju planina i kosmosa. JJ %a ;ineze i 2apan'e ovo su g"oteskni iz"azi& je" kada se penjete planina vas podioe isto koliko i va e noge& a kada sli-kate letki'a& mastilo i papi" od"emuju "ezultat u i.*' kao i va a "uka. Taoizam& kon+u'ijanstvo& i zen iz"azi su duh'vnosti koja se u potpunosti ose!a kao kod ku!e u ovom kosmosu i vidi loveka kao integ"alni deo njegove s"edine. @judska in-teligen'ija nije izvana za"o#ljeni duh& ve! jedan aspekt lita-- E . R:vog isp"epletanog o"ganizma p"i"odnog sveta lije p"in'ipe& K . Is naj"anije& ispituje ;njiga p"omena. ,e#o i zemlja jednakP su melovi ovog o"ganizma& a p"i"oda je kao na ota' i maj-ka& po to je Tao po kojem ona postoji p"vo#itno mani+esto-van ]L:anguL:inu J mu kom i oenskom& pozitivnom iKhe-gativnom p"in'ipu koji& u dinamilkoj "avnoteoi& od"oavaju po"edak sveta. 5aznanje koje leoi u osnovi dalekoistolne kultu"e& saznanje je da su sup"otnosti u odnosu& a stoga +undamentalno ha"monilne. 5uko# je uvek "elativno pov"- inski& je" ne mooe postojati iskonski suko# kada su sup"ot-ni pa"ovi "nemuso#no zavisni. P"ema tome& na a k"uta po-dela na duh i p"i"odu&

su#jekt i o#jekt& do#"o i zl#& i umet-nik i medijum J sasvim je st"ana toj kultu"i. * kosmosu liji je osnovni p"in'ip "elativnost a ne #o"-#a& ne postoji sv"ha& po to ne postoji po#eda koja se mooe izvojevati& niti 'ilj koji se mooe posti!i& je" je svaki 'ilj& kao to i sama "el pokazuje& jedan ekst"em& sup"otnost& i postoji samo u odnosu p"ema d"ugom k"aju. %#og toga to svet ni-kad ne ide& nema ou"#e. povek t"e#a da bp"imi sve olako) Tao i p"i"oda sama& a u kineskom jeziku bp"omene) p"i"ode i bolakost) jesu jedna ista "el. To je p"vi p"in'ip p"i p"oula-B- vanju zena i #ilo koje dalekoistolne umetnosti7 ou"#a i sve to ona o#uhva+a +atalna je& je" ne postoji 'ilj koji se mooe posti!i. Onog t"ena kada se 'ilj zamisli postaje nemogu!e wi veo#ati od"emenu umetnost& vladati p"e'izno !:i njene tehni-ke. Pod nadzo"om #udnog i k"itilkog oka majsto"a& lovek mooe veo#ati pisanje kineskih ideog"ama danima& mese'ima. Ali& on gleda kao sto #a tovan gleda kako "aste d"vo i oeli da njegov ulenik pop"imi stav d"veta J stav #es'iljnog "asta u kojem ne postoje p"eli'e& po to je svaki deo puta ta-kode i poletak i k"ai. P"ema tome& ni naj#olji majsto" ne leK5tita se#i z#og bp"istizanja) ni ta vi e nego najnesp"etniji ulenik.

RE ;oliko god to izgledalo pa"adoksalno& oivot sa sv"hom nema sad"oaja& nema smisla. On stalno ou"i i p"oma uje sve. ,e ou"e!i& oivot #ez sv"he ne p"opu ta ni ta& po to saRmo onda kada ne postoji 'ilj& niti ou"#a& ljudska su lula otvo"ena da p"ime svet. b,epostojanje ou"#e& takome& o#uhvata& u nekoj me"i& manji stepen me anja u p"i"odni tok dogamaja& pose#no kada se oseti da p"i"odni tok sledi p"in'ipe koji nisu st"ani ljudskom "azumu2 ;ao to smo videli&8 taoistilki duh ne te"a niti sili #ilo ta& ve! buzgaja) sve. ;a-t da se uvidi da je ljudski "azum iz"az iste spontane "avnoteoeR :anga i :ina: #a kao i p"i"odni kosmos& ljudsko delovanje na s"edinu ne ose!a se kao suko#& kao deTovahjeKizvana.&K P"ema tome& "azlika izmemu p"isile i uzgajanja ne mooe se iz"aziti pose#nim nalogom 5ta t"e#a i sta ne t"e#a u$initi& je" "azlika p"e svega leoi u kvalitetu i dooivljaju ak'ije.i2PoteI ko!a koja se javlja p"i opisivanju ovih stva"i %apadnja'ima leoi u tome to ljudi koji ou"e ne mogu ose!ati. 4z"az ovog stava naj#olje se ogleda u slika"stvu i pesni -t. tvu. 4ako nam se mooe uliniti da su umetnosti zena og"ani-K) pene na p"e+injenije iz"aze kultu"e& t"e#a upamtiti da se sva-ka p"o+esija i ve tina u 2apanu naziva do& to jest Tao& Put& slilno onome to je na rapadu nekad #ila bmiste"ija). Do neke g"ani'e& svaki do jednom je #io svetovni "netod za izulavanje p"in'ipa sad"oanih u taoizmu& zenu i kon+u'ijanstvu& kao to je mode"no slo#odno

zida"stvo nastalo u v"eme kada je ve tina zimanja #ila nalin ini'ija'ije u duhovno p+eedanje. pak i u sav"emenoj Osaki neki od sta"ijih t"gova'a slede do& nalin t"govanja zasnovan na shingaku J psiholo ko"n sistemu #liskom zenu. ,akon p"ogonstva kineskog #udizma OUG.& zen je neko v"eme #io ne samo dominantan o#lik #udizma& ve! i najmo!niji duhovni podsti'aj za "azvoj kineske kultu"e. Takav uti'aj #io je na v"hun'u u v"eme 2uone 5ung dinastije >E EQNEQNF?& i tokom tog v"emena su zen manasti"i postali vode!i 'ent"i kineske ulenosti. 5vetovni ulitelji& kako kon+u'ijanisti tako i taoisti& poselivali su ih "adi upotpunjavanja znanja& a zen kalume"i su se& zauzv"at& upoznavali sa klasilnim kineskim ulenjima. Po to su pisanje i poezija #ili glavna p"eokupa'ija kineskih ulenjaka& i po to je kineski nalin slk kanja veoma #lizak pisanju& uloga ulenjaka& umetnika i pesnika nije se mnogo "azlikovala. ;inezi& gospoda i ulenja'i& nisu)#ili spe'ijalisti& pa je #il'Tpotpuno nep"i"odno da zen kalume" og"anili svoja inte"esovanja i aktivnosti samo na listo b"eligiozna) pitanja. Rezultat je #ilo og"omno uzaiamno oplemenjivanje +ilozo+skim& ulenjalkim& poetskim i umetnilkim st"emljenjima& gde su zen i taoistilko ose!anje E GN

za bp"i"odnost) postali dominantni. Tokom tog pe"ioda Eisai i Dogen do li su iz 2apana& da #jgse v"atili sa zenom u svoju zemlju& gde ih je p"atio nep"ekidni p"iliv japanskih ulenjaka-kalume"a oeljnih da ku!i odnesu ne samo zen& ve! i svaki d"ugi vid kineske kultu"e. /"odovi puni kalume"a& nalik plove!im manasti"ima& jed"ili su izmemu ;ine i 2apana& nose!i ne samo sut"e i klasilne kineske knjige& ve! takome i laj& svilu& g"nla"iju& tamnjan& Kslike& lekove& muzilke inst"umente& i sve p"oizvodDRTneske l'ultu"e& da i "ie govo"imo o ;meskim umetni'ima i zanatlijama. ,aj#lioi ose!anju zena #io je kalig"a+ski stil slikanja '"nim tu em po papi"u i svili J o#ilno slika i pesma ujedno. ;ineskim tu em mooe se posti!i velika "aznov"snost tonova& u zavisnosti od koliline vode& a i sam tu se jako "azlikuje po kvalitetu i b#oji) '"nog. Tu se na#avlja u o#liku tapi!a& a p"ip"avlja se tako to se sipa malo vode u plosnatu kamenu posudu o koju se tapi! t"lja sve dok telnost ne dostigne oeljenu gustinu. Pisanje i slikanje izvode se sa veoma o t"o za iljenom letki'om& postavljenom u d"oalju od #am#usa J letki'a se d"oi usp"avno& "ulni zglo# se ne oslaiija na papi"& a njena meka dlaka potezu daje veliku mogu!nost ok"etnosti. Po to je dodi" letki'e tako ovla an i tanan& a mo"a se nep"ekidno pok"etati po papi"u koji #"zo upija ako se oeli podjednako isti'anje tu a& za kont"olu je pot"e#an slo#odan pok"et lakom "ukom& kao da

neko ig"a a ne da pi e. *k"atko& to je sav" en inst"ument za iz"aoavanje neokleI vaju!e spontanosti i samo jedan potez dovoljan je da &&oda) neliji ka"akte" oku iskusnog posmat"ala. 5umi-e& kako se u 2apanu naziva ovaj stil slikanja& mooda je usav" en jo u v"eme TKang dinastije. Dodu e& autentilnost "adova koji se p"ipisuju sko"o legenda"nim majsto"ima Wu Tao-'eu >'. NPPNHP? i Wang-Beiu >'. HFO-NGF? sumnjiva je& mada mooda potilu jo iz devetog veka& a tu spada i slika koja u potpunosti ka"akte"i e zen J ka"akte"istilni vodopad koji se p"ipisuje Wang-Beiu J g"omoviti slap liste snage& naznalene sa nekoliko #lago zao#ljenih poteza letki'om& izmemu dve kamene g"omade. Veliko stva"alalko do#a ovog stila nesumnjivo je #ilo tokom 5ung dinastije >FGFEQNF?& a njegovi p"edstavni'i su slika"i kao 9siakuei& -a2iian& -u-li& i @iang-kai. -ajsto"i iz 5ung pe"ioda p"venstveno su slikali pejsaoe i tvo"'i su t"adi'ije bslikanja p"i"ode)& a ovate ko da jep"evazimena #ilo gde u svetu. Oni nam pokazuju oivot p"i"ode )II"a"iina& vode& magle& kameilja& d"ve!a i pti'a J kako ih dooivljavaju taoizam i zen. To je svet kojem lovek p"ipada& ali njime ne domini"a3 on je dovoljan samom se#i& po to niEGO

je bnap"avljen) ni za koga i nema nikakvu sv"hu. ;ao to je 9siian-liieh "ekao7 P"eko "eke& sjajni mese'3 mesu #o"ovima& je'aju!i veta"3 6itave no!i tako je tiho J za to8 4 za koga8V Pejsaoi iz ovog do#a svakako su +antastilni i stilizovani& kao to to k"itila"i na %apadu lesto istilu& je" putovati slilnim p"edelima& po #"dovitoj& maglovitoj zemlji znali videti ih na svakom ko"aku& a +otog"a+u #i #ilo lako da snimi +otog"a+iju koja #i talno i ve"no p"ikazivala isto ono to i kineske slike. 2edna od najupelatljivijih odlika 5ung pejsaoa&kao i sumi-e uop te& "elativna je p"azno!a slike J p"aznina koja& dodu e& izgleda kao deo slike& a ne samo neislikana pozadina. Popunjavaju!i samo jedan ugao& umetnik 'eo p"osto" slike lini oivim. -a-jiian& pose#no& #io je majsto" ove tehnike& koja sko"o da odgova"a bslikanju #ez slikanja)& ili onome to zen ponekad naziva bsvi"anje na lauti #ez oi'a). Tajna leoi u znanju kako da se dovedu u "avnoteou o#lik i p"aznina i& iznad svega& u znanju kada je neko b"ekao) dovoljno. %en ne kva"i ni estetski ok ni ok sato"ia ispunjavanjem& o#ja njenjem& naknadnim mislima& ili intelektualnim komenta"om. ntavi e& +igu"a koja je integ"alni deo p"osto"a stva"a ose!aj bludesne P"aznine) iz koje se dogamaj iznanadno pojavljuje. Podjednako imp"esivno je i

majsto"stvo letki'e& poteza koji se k"e!u od delikatne elegan'ije do g"u#e oivo+nosti& od minu'ioznih detalja do smelih kontu"a i masa& kojima tekstu"u podaje bkont"olisani slulaj) zalutale dlali'e letki'e i nejednakog "azlivanja tu a po papi"u. *metni'i zena saluvali su ovu tehniku sve do danas i to je +akozvani zenga stil kineskih ideog"ama& k"ugova& g"ana #am#usa& pti'a& ili ljudskih +igu"a na'"tanih nesputanim& mo!nim pok"etima letki'e koji se k"e!u lak i kad je slika dov" ena. Posle -ulia& niooda najve!i majsto" g"u#e letki'e #io je japanski kalume" 5es u >EUQE-EGPH?. ,jegova #ooanstvena tehnika o#uhvatala je najp"e+injenije svilene svitke sa #o"ovima i pti'ama& &planinskim pejsaoima koji podse!aju na 9sia-kueia& i sko"o divljalnim p"edelima za koje je ko"istio ne samo letki'u& ve! i punu aku slame natopljene tu em& da #i do#io p"avu tekstu"u b"az#a"u ene kose). %apadnjak se& lim ih ugleda& zapanji odsustvom simet"ije na ovim slikama& doslednim iz#egavanjem p"avilnih i geomet"ijskih o#lika& #ilo p"avih ili k"ivih& je" je ka"akte"iE. <heng-tao ;e& QU. E GF

stilna linija letki'e isk"zana& lv"gava i nep"avilno isk"ivljena& oust"a ili hit"a J uvek spontana i nep"edvidiva. pak i kad kalume" ili umetnik is'"taju usamljen k"ug J to je jedna od najle !ih tema u zenga slika"stvu J ne samo to je pomalo eks'ent"ilan i nep"avilan& ve! je i sama tekstu"a linije puna oivota i poleta& usled slulajnog "azlivanja i p"aznina bg"u#e qetki'e). Apst"aktan ili bsav" en) k"ug postaje konk"etan i p"i"odan J oiviKk"ug J a na isti nalin stenje i d"ve!e& o#la'i i voda& ;inezu izgledaju najvi e ono to jesu kada najmanje lile na p"epoznatljive o#like geomet"a i a"hitekte. %apadna nauka tumali p"i"odu u te"minima svoje simet"ije i p"avilnosti& "azlaou!i naj!udljivije o#like na komponente p"avilnih i me"ljivih o#lika. 4z toga "ezulti"a na a tenden'ija da p"i"odu sagledavamo i njome se #avimo kao jednim b"edom)& iz kojeg je element spontanosti biskljulen). Ali je taj "ed ma:a& a bp"ava takvoea) stva"i nema nileg zajednilkog sa listo kon'eptualnom suvopa"no !u sav" enih kvad"ata& k"ugova ili t"ouglova J osim pomo!u spontanog slulaja. %#og toga je zapadni um z#unjen kada se s"emene kon'ep'ije sveta "astu"e i kada se osnovno pona anje sveta. smat"a bp"in'ipom nesigu"nosti). -i nalazimo da je takav svet #ez znalenja i nehuman& ali nas upoznavanje sa kineskom i japanskom umetno !u mooe

dovesti do sasvim nove p"o'ene o ovom svetu u njegovoj oivoj i konalno neiz#eonoj stva"nosti. -u-li i @iangkai naslikali su mnoge Pat"ija"he i majsto"e zena& uglavnom ih p"edstavljaju!i kao usamljene ludake kako psuju& vilu&#azaju ili se g"ohot'm smeju. %a omiljenu temu usvojili su dve zeii +igu"e& dva luda pustinjaka& 9an- ana i nih-tea& kao i +enomenalno de#elog na"odnog #oga Pu-taia da #i upotpunili neo#ilnu d"uoinu s"e!nih skitni'a i p"otuva& kao p"ieme" za sjajnu #esmislenost i p"azninu zen oivota. %en i J do izvesne me"e J taoizam& izgleda da su jedina duhovna p"edanja koja se ose!aju dovoljno sigu"nim da #i mogla da ismejavaju same se#e& ili koja se ose!uju dovoljno nesamosvesna da #i se smejala ne samo svojoj "eligiji& ve! da to "ade us"ed nje. * ovim luda'ima umetnik zena slika ne to to je malo vi e od pa"odije na njihov Buhsin& bnep"omi ljen) nalin oivota& je" kao to je bgenije slilan ludaku)& postoji i zavodljiva pa"alela izmemu #esmislenog naklapanja s"e!nog ludaka i nesv"hovitog oivota mud"a'a zena. Po "elima %en"in pesme7 Divlje guske nemaju name"u da se ogledaju u vodi3 Voda nema naum da p"ihvati njihov od"az. E HP

L P"ema tome& #es'iljni oivot je konstantna tema svake zen umetnosti& iz"aoavaju!i lilno umetnikovo unut"a nje stanje neodlaoenja nikuda u #ezv"emenom t"enutku. ;od svih se ljudi takvi t"enu'i pojavljuju s v"emena na v"eme a #a tada se javljaju i oivi uvidi u svet koji "asvetljavaju p"aznine u pam!enju J mi"is go"u!eg li !a u izmagli'i jesenjeg jiil"a& let golu#ova o#asjanih sun'em nasp"am olujnog o#laka& zvuk nevidljivog vodopada u sum"ak& ili k"ik nepoznate pti'e u dd#ini ume. * umetnosti zena svaki pejsao& svaki ovla na'"tani #am#us na vet"u ili usamljeni kamen& eho je takvih t"enutaka. ;ada je u tom t"enutku "aspolooenje ono osame i ti ine zove se sa#i. ;ada je umetnik poti ten ili tuoanT;ada u toj pose#noj p"aznini ose!anja spazi ne to sasvim o#ilno i sk"omno po svojoj neve"ovatnoj btakvo!i)& "aspolooenje se naziva Ba#i. ;ada taj t"en po#udi jalu nostalgilnu tugu& povezanu sa jeseni i nestankom sveta& zove se aBa"e. A kada mu se ukaoe ne to iznenadno& tajanstveno i ludno& nagove tavaju!i nepoznato koje nikada ne!e #iti otk"iveno& "aspolooenje se zove :ugen. Ove potpuno nep"evodive japanske "eli oznalavaju osnovna "aspolooenja& njih $etm&+u"iua J op te atmos+e"e zen bukusa) p"i opaoanju #es'iljnih t"enutaka oivota. 4nspi"isani majsto"ima 5unga& u 2apanu se pojavio litav niz

izuzetnih sumi slika"a liji.su "adovi danas uv" !eni u naj'enjenije gale"ije na'ionalne umetnosti. %nalajne slike naslikali su i veliki kalume"i zena 9akuin i 5engai >ENGPEOVN?& ovaj potonji pokazuju!i sklonost za apst"aktno sliIa"stvo koje tako zapanjuju!e lili na slika"stvo dvadesetog veka da je lako "azumeti inte"es za umetnost zena memu tolikim mode"nim umetni'ima. ;"ajem esnaestog veka& japanski umetni'i "azvili su jo sugestivniji i bslo#odniji) stil sumi-ea& nazvan haiga& a pojavljuje se kao ilust"ativni dodatak haiku poezije. Ova je izvedena iz zenga& ne+o"malnih slika zen kalume"a koje su p"atile sithove iz %en"in ;ushua i iz"ekY iz "aznih mondoa i sut"i& %enga i haiga p"edstavljaju bnajekt"emnije) o#like sumi slika J najspontanije& naumetnilke i g"u#e& ispunjene svim onim bkont"olisanim slulajem) letki'e& kojima p"ikazuju ludesnu #esmislenost same p"i"ode. Od davnina su zen majsto"i pokazivali sklonost ka k"atkoj i poulnoj poeziji J istov"emeno lakonskoj i di"ektnoj& kao to su #ili i njihovi odgovo"i na pitanja o #udizmu. -noge od ovih pesama& kao i one koje smo 'iti"ali iz %en"in ;ushua& sad"oe olito ukazivanje na zen i njegove p"in'ipe. -emutim& #a kao to je Tung- anov odgovo"& b;ilo i po laEHE

naM)& #io pun zena ali nije #io o zenu& tako je i najiz"aoajnija poezija zena ona koja bne kaoe ni ta)& d"ugim "elima& nije +ilozo+ija ili komenta" o oivotu. 2edan kalume" upitao je Deng-hsueha7 b;ada su i gdvo" T!utanje nep"ihvatljivi& kako lovek da ne pog"e i8) -ajsto" je odgovo"io7 *vek se setim ;iangsua u ma"tu J Pesma p"epeli'a& o#ilje mi"i ljavog 've!aMQI 4 ovo je& kao i u slika"stvu& iz"aoavanje oivog t"enutka u njegovoj listoj btakvo!i) J mada je teta to se to mo"a napomenuti J a majsto"i su lesto navodili klasilnu kinesku poeziju na taj nalin& ko"iste!i kuplete i kvat"ene koji su ukazivali& ne saop tavaju!i ni ta vi e. P"aksa uzimanja stihova iz sta"ih kineskih poema da #i se ko"istili kao pesme #ila je omiljena u knjioevnim k"ugovima& a poletkom jedanaestog veka Dudoiva"a ;into je sastavio antologiju ovakvih odlomaka& zajedno sa k"atkim Baka pesmama& pod naslovom Roeishu& %#i"ka jasnih pesama. Ovakva upot"e#a poezije oligledno iz"aoava isti tip umetnilke vizije kakav nalazimo u slikama -ajiiana i -u-lia& ista je upot"e#a p"aznog p"osto"a ooivljenog pomo!u nekoliko poteza letki'e. * poeziji je p"azan p"osto" ok"uouju!a ti ina koju pesma od dva stiha zahteva J ti ina uma u kojoj lovek ne bmisli o) pesmi&

ve! stva"no dooivljava ono to ona po#umuje J utoliko snaonije je" se tako malo "eklo. * sedamanaestom su veku 2apan'i ovu poeziju &&#ez "eli) doveli do sav" enstva u 9aiku poeziji& pesmi od samo sedamnaest slogova koji napu taju temu sko"o istog t"enutka kada su poleli njom da se #ave. %a ljude koji nisu iz 2apana& haiku izgledaju tek kao pole'i pesama ili samo njihovi naslovi& a u p"evodu je nemogu!e p"eneti dejstvo njihovog zvuka i "itma. Dodu e& p"evodi mogu p"eneti sliku J a to je ono najvaoiiije. ,a"avno& ima dosta haikua koji su p"e'enjeni& kao one japanske slike na je+tinim laki"anim posluoavni'ima za izvoz. 5lu ala'& ako nije 2apana'& mo"a shvatiti da je do#a" haiku kamenli! #alen u jeze"o slu aolevog uma koji p"iziva aso'ija'ije iz #ogatstva njegovog pam!enja. On poziva slu ao'a da ulestvuje& umesto da ga ostavi nemog od divljenja dok je pesnik u p"vom planu. Razvoj haikua u najve!oj me"i je "ad /a oa >EHUVEHFU?& lije je ose!anje zena oelelo da se iz"azi u jednoj v"sti poezije sasvim u duhu Buhsiha J bnileg pose#nog). bDa #i napisali haiku)& "ekao je& bpozovite neko dete) J je" njeQ. Wu-men kuan& QU.

gove pesme imaju istu nadahnutu o#jektivnost kao i detetovo iz"aoavanje lumenja i v"a!aju nas dooivljaju sveta iz detinjstva. ;umi hi take Aoki mono mise"u Aukima"ogeM *pali vat"u3 Pokaza!u ti ne to lepo J Veliku g"udvu od snegaMI /a o je pisao svoj haiku u najjednostavnijem o#liku japanskog& na"avno& iz#egavaju!i knjioevni i bvisokopa"ni) jezik& stva"aju!i& na taj nalin& stil koji je o#ilnim ljudima omogu!avao da #udu pesni'i. ,jegov sav"e"nenik& /ankei& uli+tio je to isto za zetL& je"& kao to ie@jva od 4kiuovih doka pesama kaoe7 nto god je p"otiv Razuma i volje o#i$nih 4judi 5meta %akonu $oveka 4 %akonu /udinom.UI Ovo je u duhu ,an-liianove iz"eke da bO#ilni um jeste Tao) J gde bo#ilni) znali bp"osto ljudski)& a ne btek p"ostalki). ,a osnovu svega ovoga& u sedamnaestom veku do lo je do izuzetne popula"iza'ije atmos+e"e zena u 2apanu& to je i lo od kalume"a i samu"aja do seljaka i zanatlija. P"avo ose!anje haikua bodaje) jedna pesma /a oa& mada govo"i p"evi e da #i #ila p"avi haiku7 ;ako dostojan divljenja

jeste Onaj koji nepomisli& brivot je p"olazan)& ;ad ugleda munjuM 2e" haiku sagledava stva"i u njihovoj btakvo!i)& #ez komenta"a J to je pogled na svet koji se naziva sonomama& b/a kako jeste) ili b*p"avo tako). V. Ovaj i svi slede!i p"evodi delo su R. 9. /M:tha. *glavnom potilu iz njegovog sjajnog dela& letvo"otomnog 9aikua& to je svakako naj#olja o#"ada tog p"edmeta na engleskom jeziku. /l:th je imao tu p"ednost da je veo#ao zen neko v"eme& a "ezultat svega #io je da ovlada kineskom i japanskom knjioevno !u neo#ilnom pe"'eptivno !u. V. /l:th& 9aiku& U toma 9okuseido& Tok:o& EFUF-EFGQ. U. R. 9. /l:th u &&4kk:uKs Doka)& The Aoung East : tom Q& #". N. E HV

;o"ov u polju pi"in$a& 4se$en i ostavljen da leoi J uu#"ivoM * zenu lovekov um nije odvojen od onoga to zna i vidi& i ovo je& donekle& iz"azio Goliku7 Duga no!3 %vuk vode govo"i ono to mislim. 4 jo mnogo di"ektnije J %vezde na jeze"'etu3 Ponovo je zimski pljusak ,am"e kao vodu. 9aiku i Baka p"enose& mooda lak e nego slika"stvo& suptilnu "azliku izmemu leti"i "aspolooenja. Tiha& uz#umuju!a usamljenost sa#ia oligledna je ovde7 ,a sveloj g"ani sedi v"ana& u jesenjoj ve$e"i. -anje je oligledna& ali zato du#lja ovde7 5a ve!e"njim poveta"'em& voda zapljuskuje $apljine noge. * tamnoj

umi #o#i'a je pala7 zvuk vode. 5a#i je& memutim& usamljenost u smislu #udistilke "avnodu nosti& gledanje na svet stva"i kao da se de avaju &&same od se#e) u ludnovatoj spontanosti. 5a ovim ide smisao du#oke& neog"anilene ti ine koja se spu ta sa dugot"ajnim padanjem snega& gutaju!i sve zvuke u slojevima meko!e. Pada susneoi'a3 ,eizmema& #eska"ajna *samljenost. EHU

i 2Va#i& neolekivano p"epoznavanje ve"ne btakvo!e) veoma o#ilnih stva"i& na"ogito ako je tu"o#nost #udu!nosti na las p"ekinula na e name"e& mooda je "aspolooenje ove pesme7 . ;apija od ip"aija& R A kao #"ava JK Ovaj put Detli! 5talno stoji na istom mestu7 Dan skon$ava. %imska pusto 3 Po #a$vi za ki ni'u V"ap'i etaju. ABa"e nije #a oal& nije nostalgija u smislu oudnje za pov"atkom d"age p"o losti. To je eho onoga to je p"o lo a #ilo je voljeno& kao odjek koji velika kated"ala p"uoa ho"u& tako da #i #ilo si"oma nije #ez toga. ,iko ne oivi na g"e#enu Duka3 D"vena st"eha je p"opala3 5amo je jo

ostao 2esenji veta". ABa"e je t"enutak k"ize izmemu posmat"anja p"olaznosti sveta sa tugom i oaljenjem i njegovog sagledavanja kao samog o#lika Velike P"aznine. Potok se sk"iva * t"avi Odlaze!e jeseni. @i !e pada Poleoe se list na list3 ;i a do#uje po ki i. Po to :ugen oznalava neku v"stu tajanstvenosti& najzagonetnije je za opisivanje i pesme mo"aju govo"iti u svoje ime. Tama mo"a3 Glasovi divljih pataka Polako #lede E HG

Poljska eva7 ,jen glas ostao je usamljen& ,e ostavljaju!i ni ta za so#om. * gustoj magli& nta to dovikuju 4zmesu #"da i $am'a8 Past"mka ska$e3 O#la'i se k"e!u * ko"itu potoka. 4li& p"ime" :ugena u %en"in pesmama7 Veta" se sti ava& 'vetovi i dalje padaju3 Pti'e pevaju& ti ina na planini je sve du#lja. Po to je zen veo#a o#uhvatala stalnu upot"e#u ovih kineskih stihova sko"o sve do k"aja petnaestog veka& ne t"e#a da nas ludi pojava haikua. *ti'aj je oligledan u ovom &&naopakom :ugen) haiku od -o"itakea. %en"in kaoe7 Raz#ijeno ogledalo ne!e vi e od"aoavati lik3 Opali 'vet ne!e se v"atiti na g"anu. A -o"itake7 Opali 'vet Da se v"ati na g"anu8 /io je to lepti". ;ad dovodimo u vezu zen i poeziju neiz#eono mo"amo po"aenuti ime kalume"a 5oto zena& pustinjaka Riokana >ENGO-EOVE?. Veoma lesto ljudi misle o sve'u kao o loveku lija isk"enost izaziva nep"ijateljstvo sveta& ali se Riokan "azlikuje zato to je #io sveta' koga su svi voleli J mooda zato to je #io p"i"odan& #a kao dete& vi e nego do#a". @ako je stvo"iti utisak da je lju#av

p"ema p"i"odi kod 2apana'a p"eteono sentimentalna& zad"oavaju!i se na onim aspektima koji su blepi) i bljupki) J lepti"ovi& t"e njin 'vet& mese' ujesen& h"izanteme i sta"i #o"ovi.G? Ali je Riokan pevao i o va kama& #uvama& p"oki njavanju i hladnoj ki i. G. Ovaj iz"az pose#no je otuoan poetskom "aspolooenju koje je p"eovladalo s"edinom dvadesetog veka. To& ipak& dolazi sa nivoa haikua i d"ugih umetnilkih o#lika koji odgova"a na oj umetnosti stihotvo"enja na ka"tama E HH

;i nih dana ;aluse" Riokan rali samog se#e. ,jegov pogled na bp"i"odu) sveo#uhvatan je7 %vuk "i#anja Tiganja me a se 5a k"eketanjem gatalinki. O 'A-N u .&b J 4 +iTJl5 L ;ada je oivot p"azan& u odnosu na p"o lost& i #es'iljan u odnosu na #udu!nost& vakuum se ispunjava sada njo !u J sveden je na veoma tanku '"tu& deli! sekunde u kojem nema v"emena da se i ta dogodi. 5misao #esk"ajno "astegnute sada njosti nije nigde tako jak kao 'ha-no-:u& umetnosti laja. Doslovno& ovaj iz"az znali ne to kao &&laj sa v"u!om vodom)& a k"oz tu umetnost zen je izv" io og"oman uti'aj na japanski nalin oivota& po to je 'hajin& blovek laja)& sudija za ukus u mnogim pomo!nim umetnostima koje 'ha-no-:u o#uhvata J a"hitektu"a& #a tovanstvo& ke"amika& o#"ada metala& laki"anje& i a"anoi"anje 've!a _ike#ana?. ;ako je 'ha-no-:u postao uo#ilajen deo o#"azovanja mladih oena& postao je p"edmet Velikog #"oja sentimentalnih #esmisli'a J povezan je sa lutki'ama u #"okatu u so#ama o#asjanim meselinom& koje ne"vozno poku avaju da opona aju laono uzvi ena ose!anja o po"'ulanu i t"e njevom 'vetu3 ali je u asketskoj listoti& "e'imo& kole 5o u 5en& umetnost laja postala p"avi iz"az i ne zahteva ni ta vi e do lajnik& laj i v"u!u vodu. Ako lak ni to nije p"i "uCi& 'hado J &&put laja) J mooe se p"aktikovati #ilo gde i sa #ilo lime& je" to je p"avi zen. Ako je h"i !anstvo J vino& islam J ka+a& #udizam je svakako laj. ,jegov

umi"uju!i& "az#ist"uju!i i #lago go"ki ukus gotovo je isti kao i kod samog #umenja& a go"lina odgova"a dopadljivoj g"u#osti bp"i"odne tekstu"e) i bs"ednjoj stazi) izmemu slatkog i kiselog. -nogo p"e "azvitka 'ha-no:ua& laj su ko"istili kalume"i kao sKtimulans za medita'iju i on se& u tom kontekstu& pio u "aspolooenju neuou"#ane svesnosti& p"i"odnom za "itualni tip delatnosti. @eti je osveoalestitkama i poklon-kutijama. Ali& o#"atimo paonju na sko"o nad"ealistilku slikovni'u iz slede!eg u %en"inu7 )))K ,a planini Vutai o#la'i su kao kljulaju!i pi"inal3 4sp"ed d"evne /udine dvo"ane psi pi aju na ne#o. A ima jo haikua& kao ovaj 4sin7 *sta koja su 5mlja'kala #uvu 4zgovo"i e7 b,ama Amida /utsuM) 2HN

V H. Taj uti'aj& u kom#ina'iji sa stilom sta"osedela'a& mooe se jo na!i u d"evnom intoistilkom h"amu 4se J taj stil jako podse!a na kultu"u ost"va juonog Pa'i+ika. N. Po to lesto imam zadovoljstvo da me na 'ha-no-ju pozove 5a#"o 9asegaBa& koji poseduje nevimenu intui'iju da te pozive uputi u najg"oznilavijim t"enu'ima& mogu da posvedolim da ne poznajem #olju psihote"apiju. vao& a zimi g"eja# pustinjake-kalume"e koji su voleli da zidaju koli#e od #am#usa i t"ave u planinskim umama ili po"ed potoka u klisu"ama. Potpuno nepomu!ena p"aznina i jednostavnost taoistilkog i zen pustinja tva uti'ali su ne samo na stil pose#nih ku!a zd@'ha-no-:u: ve! i na stil japanske a"hitektu"e uop te. H ? -anasti"sku b'e"emoniju laja) uveo je u 2apan Eisai i& "nada je "ijegov o#lik #io d"ukliji od sada njeg& 'ha-no-:u vodi po"eklo od nje& a svetovnja'i su je& izgleda& usvojili tokom petnaestog veka. Tada je 5enno-Rikju >E G E O- E GF E? usav" io "itual& i od njega potilu t"i osnovne kole kojesada 'vetaju. <e"emonijalni laj nije o#ilno li !e potopljeno u v"u!u vodu3 to je +ino ise'kan zeleni eaj& a me a se sa v"u!om vodom #am#usovom letki'om& dok ne postane ono to je jedan kineski pisa' nazvao bpena telnog oada). <ha-no:u se najvi e 'eni kad je og"anilen na malu g"upu&Kjli samo dva d"uga& a pose#no su ga voleli samu"aji u sta"a v"emena c"" k a o to gaKdanas

vole p"emo"eni poslovni ljudi J kao s"edstvo za oslo#amanje Hd uskome anog sveta. N V 4dealna ku!i'a za 'ha-no-:u je mala koli#a& odvojena od glavnog p"e#ivali ta& u svom v"tu. ;oli#a je poplolana tatamijem& slamnatom "ogozinom& oko ognji ta3 k"ov je o#i'no od pi"inlane slame3 a zidovi sii& kao i u svim japanskim domovima& od osija& papi"a ulv" !enog letvama od neo#"amenog d"veta. * jednom k"aju so#e je tokonoma& udu#ljenje u kojem visi svitak& slika E E E kalig"a+ija& zajedno sa kamenom& 'vetnom g"anlieom& ili nekim d"ugim umetnilkim p"edmetom. Atmos+e"a& iako +o"malna& zalumuju!e je opu tena& gost se ose!a slo#odnim da govo"i ili posmat"a u.ti ini& ako tako oeli. Doma!in polako p"ip"ema vat"u od !umu"a& dok kutlalom od #am#usa sipa vodu u zdepastu posudu odmekog m"kog gvooma. ,a isti& +o"malni ali neuou"#ani nalin& donosi i ostalu op"emu J tanji"i! sa nekoliko kolali!a& lajnik i kutiju sa lajem& letki'u i ve!u liniju za otpatke. Tokom tih p"ip"ema nastavlja se usput"ii "azgovo"& a usko"o& kad voda u lajniku polne da v"i& gosti se uti avaju da #i slu ali. ,akon izvesnog v"emena& doma!in sipa liske laja gostima& jednom po jednom& iz iste posude& zahvataju'i ih koE HO

madom #am#usa kKoji je isk"ivljen kao ka ika& sipaju!i vodu iz lajnika kutlalomKsa dugom d" kom& a onda me a letki'om dok ne postane pena i spu ta liniju isp"ed p"vogKgosta +akoda je njeil hajinte"esan+niji deo ok"enut ka njemu. pinija za 'ha-no-:u o#ilno je neod"emeno o#ojena i g"u#o o#"amena& lesto neglazi"ana p"i osnovi& a sa st"ane se dopu ta da glazu"a otpadne J izvo"na s"e!na g"e ka koja p"uoa #eskonalne mogu!nosti za bkont"olisani slulaj). Pose#no se 'ene ko"eanske li+/j"coanpinna'KKom najje+tinijeg mate"ijala& seljalko posume neuglalane tekstu"e& od kojeg su majsto"i laja oda#"ali "emek-dela slulajnih o#lika... ;utija za laj o#ilno je od+ potamnelog s"e#"I ili #esk"ajno tamno '"no laki"anog d"veta& iako se ponekad ko"iste i sta"e ke"amilke posude za lekove J listo +unk'ionalni p"edmeti& a majsto"i su ih oda#"ali z#og nepomu!ene lepote. puvena kutija za laj "az#ila se u deli!e jednom& slepili su je zlatastim lepkom i 'enili jo vi e z#og slulajne m"eoe zlatnih niti mIpov" ini ,akon to se laj popije& gosti mogu da zat"aoe i p"egledaju svaki sud koji su ko"istili& po to je svaki od njih oda#"an sa najve!om paonjom i lesto se iznosi samo za takvu p"iliku z#og nekog pose#nog o#lika ili uk"asa& to #i se na"olito moglo dopasti nekom od gostiju. 5av p"i#o" za 'hano-:u oda#i"a se u skladu sa kanonima ukusa& o kojima su najsenzi#ilniji ljudi u 2apanu "azmi ljali vekovima. 4ako je iz#o" najle !e intuitivan& paoljivo p"eme"avanje tih p"edmeta otk"iva

zanimljive i neolikivane p"opo"'ije J dela spontane geomet"ije& tako uolljive kao to je to spi"alna koljka nautilusa ili st"ukti"a k"istala snega. A"hitekti& slika"i& #a tovani i zanatlije svih v"sta "adili su konsultuju!i majsto"e 'ha-no-:ua& kao o"kesta" sa svojim di"igentom& tako da se zen ukus p"enosi na p"edmete za svakodnevnu upot"e#u& a i njih p"ave isti majsto"i. Ovo se& p"e svega& odnosi na +un'ionalne stva"i J kuhinjski p"i#o"& osi papi"& linije za supu& lajnike& podne asu"e& ko"pe& #o'e i tegle& na tkaninu zaKode!u i stotinu d"ugih jednostavnih p"oizvoda p"i lemu 2apah'i na naj#olji nalin pokazuju do#a" ukus. b%en) 'ha-no-:ua jo je vidljiviji z#og listo svetovnog ka"akte"a "ituala& #ez ikakvih litu"gijskih p"imesa& kao kod katolilke mise ili p"i slooenoj 'e"emoniji ningon #udiz"na. 4ako gosti iz#egavaju politilke& +inansijske& ili poslovne teme u "azgovo"u& ponekad se javlja laka diskusija o +ilozo+skim pitanjima& mada su najomiljenije one o umetnosti i p"i"odi. -o"a se zapamtitl da se u 2apanu o tim stva"ima govo"i tako "ado i ne samosvesno& kao to mi govo"imo o spo"tu ili putovanju& kao i to da njihove "asp"ave o p"i"odEHF p

EE nim lepotama nisu izve talene& kako #i to #ile u na oj kultu"i. Oni se& lak& ne ose!aju ni najmanje k"ivima z#og p"iznatog b#ekstva) iz takozvane bstva"nosti) posla ili konku"en'ije. /ekstvo od ovih #"iga isto je tako p"i"odno i pot"e#no kao i san& i oni ne ose!aju ni g"iou savesti ni nep"ijatnost to na t"enutak p"ipadaju taoistilkom svetu #"z#"ionih pustinjaka to lutaju po planinama kao o#la'i no eni vet"om& nemaju!i ta da "ade do da o#"amujuleje s pov"!em ili #ulje u lelujavu maglu i slu aju vodopad. Poneki& mooda& p"onamu tajnu kojom se dva sveta mogu spojiti& sagledavaju!i da je bte ka stva"nost) ljudskog oivota isti onaj #es'iljni "ad taoa dok m"da g"anje nasp"am ne#a. Po 9iing <ulengu7 Ako vam um nije p"eopte"e!en vet"ovima iKtalasima& uvek !ete oiveti u plavim planinama mes zelenim d"ve!em. A ko je va a p"ava p"i"oda stva"ala$ka sila same P"i"ode& ma gde po li& vide!ete "i#e kako ska$u i guske dok leteI 5til v"tova koji se slaoe sa zenom i 'ha-no:uom nije& na"avno& jedna od onih kitnjastih imita'ija pejsaoa sa #"onzanim od"alovima i minijatu"nim pagodama. ,ame"a naj#oljih japanskih v"tova nije da #udu "ealistilne iluzije pejsaoa& ve! da p"osto nagoveste op tu atmos+e"u bplanina i voda) na malom p"osto"u& pa se v"t u"emuje tako da izgleda potpomognut& a ne "ukovomen& ljudsko"n "ukom. %en #a-T stovan ne name!e se p"i"odnim o#li'ima& ve! pazi da p"ati bnIname"auiiaiiie"ulU

samih o#lika& mada to zahteva nItjve!u paonju i ve tinu. %ap"avo& #a tovan nikada ne p"estaje da potk"esuje& o#"ezuje& plevi i o#likuje #iljke& ali on to "adi kao da je i sam deo #a te"ne neko ko #i "ukovodio njome izvana. Onje ne upli!e u p"i"odu& posto je i sam p"i"oda& i gaji #iljke kao da ih ne uzgaja. P"ema tome& v"t je&Tstov"emeno& sasvim ve talki i k+ajnje p"i"odan. Duh se naj#olje olituje u velikim v"tovima sa peskom i stenjem u ;jotu& a od njih je najpoznatiji v"t u Rioandji. 5astoji se od pet g"upa kamenja postavljenih na p"avougaoniku od izg"a#uljanog peska. 4za je niski kameni zid& a sve je ok"uoeno d"ve!em. V"t podse!a na divlju plaou& mooda mo"ski pejsao sa stenovitim ost"vljem& ali njegova neve"ovatna jednostavnost izaziva spokojstvo i jasno!u ose!anja& tako snaonu da se mooe dooiveti lak i putem +otpg"a+ije. Osnovna umetnost ovih v"tova je #onseki& to #i se moglo nazvati bgajenjem) stenja. Gna zahteva napo"na putovanja O. TsKai-ken TKan& QFE. 9ungo.va knjiga b"azgovo"a #iljnog ko"enja) z#i"ka je usputnih opaoanja jednog pesnika iz esnaestog veka lija je +iloTo+ija #ila me avina taoizma& zena& i kon+u'ijanstva. E NP

do mo"ske o#ale& na planine i "eke& u pot"azi za o#li'ima kamenja koje su veta" i voda o#likovali u asimet"ilne& oive kontu"e. Oni se p"evoze do v"ta& da #i #ili uklopljeni u okol-ni p"osto" ili u pesak& na isti nalin kao i +igu"e u pozadini 5ung slika. Po to kamen mo"a da izgleda kao da je oduvek #io u istom polooaju& mo"a da do#ije izgled mahovino"n p"ek"ivene sta"ine i& umesto da se mahovina polaoe na ka- 3i men& on se ostavlja tokom nekoliko godina& tako da se mahovina uhvati sama od se#e& a kasnije se p"emesti u konalni polooaj. ;amenovi koje oda#i"a osetljivo oko #onseki umetnika uv" !uju se u najv"ednija na'ionalna #laga 2apa-na& ali& izuzev kada se p"eme taju& ljudska "uka ih ne dotile. %en kalume"i voleli su& takome& da o#"amuju v"tove ko"iste!i p"ednost postoje!e p"i"odne s"edine J a"anoi"anjem kamenja i #iljaka duo o#ale potoka& stva"aju!i ne+o"malnu atmos+e"u& negove tavaju!i planinski kanjon koji dodi"uje zg"ade manasti"a. *vek su #ili tedljivi i "eze"visani u pogle-du upot"e#e #oje& kao i 5ung slika"i p"e njih& po to se mase 've!a "azlilitih #oja "etko nalaze tako u p"i"odnom stanju. 4ako nije simet"ilan& japanski v"t ima jasan o#lik3 za "azliku od mnogih engleskih i

ame"ilkih v"tova sa 've!em& oni ne li-le na maza"iju uljanim #ojama& a ovo uoivanje u o#li'ima #iljaka p"enosi se u jjmetnost a"anoi"anja 've!a po ku!ama& cc stavljanjem ak'enta na o#lik svake g"anli'e i liske& p"e nego na gomilu #oja7 %a svaku od navedenih umetnosti pot"e#no je veo#ati tehniku koja sledi iste su tinske p"in'ipe kao i veo#a zena. ,aj#olje o#ja njenje koje se& za sad& mooe na!i na zapadu jeste %en umetnost gasanja lukom ist"elom od Eugena 9e""igela. To je auto"ova p"ila o njegovo"ti lilnom iskustvu dok je #io ulenik majsto"a za japanski luk. Ovome t"e#a dodati i pomenuto pismo o zenu i malevanju >kendo? Takuana& majsto"a iz sedamnaestog veka& a p"eveo ga je 5uzuki u knjizi %en #udizam i njegov uti'aj na japansku kultu"u. Glavni je p"o#lem svih ovih dis'iplina da ulenika dovedu do talke od koje on stva"no mooe da k"ene. 9e""igel je p"oveo sko"o pet godina poku avaju!i da izname p"avi nalin kako da odapne tetivu& je" je to t"e#alo izvesti bnename"no)& na isti nalin kao to z"elo vo!e p"o#ije ko"u.P"o#lem je #io u tome da "e i pa"adoks& da nepopustivo veo#a a uvek #ez bt"uda)& i da pusti tetivu name"no a #ez name"e. ,jegov majsto" istov"emeno ga je silio da nastavi "ad& ali & takome& da p"estane da se t"udi3 je"& umetnost se ne mooe nauliti ukoliko st"ela &&ne odapne samu se#e)& ukoliko tetiENE

4 "i va nije odapeta Bu-hsin i Bu-nienF #ez buma) i #ez #lokade& biz#o"a). ,akon svih tih godina veo#e dosao je dan kada se to p"osto desilo J kako ili za to& 9e""igel nikada nije shvatio. 4sto vaoi i za poduku kako d"oati letki'u za pisanje ili slikanje. petki'a mo"a sama '"tati. Ovo se ne mooe desiti ako lovek ne veo#a stalno. Ali se ni jedno od ovoga ne mooe desiti ak# se lovek p"i tom t"udi. * malevanju& isto tako& lovek se ne sme odlulivati za jedan uda"a' a tek onda poku ati da ga izvede& je"tada !e #iti kasno. Odluka i delanje mo"aju #iti istov"emeni. To je smisao Dogenove p"edstave o 'epani'i i pepelu& je" "e!i da panj ne bpostaje) pepeo jeste isto to i "e!i da on nema name"u da postane pepeo& p"e nego to to postane J a onda vi e nije panj. Dogen je insisti"ao na tome da su ta dva stanja bjasno odvojena)& a na isti nalin 9e""igelov majto" nije hteo da ovaj bpome a) dva stanja& natezanje i odapinjanje luka. Podulio ga je da nategne do talke najve!e zategnutosti i onda se zaustavi& #ez ikakve sv"he& #ez ikakve name"e u glavi da u"adi ne to slede!e. ,a isti taj nalin& po Dogenovom shvatanju za-zena& lovek mo"a da sedi bp"osto da #i sedeo) i ne sme imati nikakvu name"u da dostigne sato"i. 4znenadne vizije p"i"ode koje o#likuju su tinu haikua javljaju se na isti nalin& je" nikada nisu tu ako ih t"aoimo. @aoni haiku uvek

izgleda kao pa"le oivota odlomljeno voljom i ist"gnuto iz kosmosa& dok se p"avi haiku pojavljuje sam od se#e i sad"oi litav kosmos u se#i. *metni'i i zanatlije Dalekog istoka svakako su me"ili& analizi"ali i klasi+ikovali tehnike majsto"a do takvog stepena da se mogu voljnim pod"aoavanjem p"i#lioiti& bva"aju!i& kad #i to #ilo mogu!e& lak i oda#"ane). P"ema kvantitativnim standa"dima& delo koje je na taj nalin ude eno ne mooe se "azlikovati od svog modela& #a kao to se st"el'i i malevao'i& koji su t"eni"ali po d"ugim metodama& mogu izjednaliti sa sumi"ajima nadahnutim zenom. Ali& sve dok je zen u pitanju& k"ajnji "ezultati nemaju s njim nikakve veze. ;ao toKsmo mogli videti& zen nema 'ilj3 on je putovanje #ez od"edi ta& nemaju!i gde da ode. Putovati znali #iti oiv& a sti!i negde znali #iti m"tav& kao to i poslovi'a kaoe7 b@epo putovati #olje je nego sti!i.) 5vet koji se nep"estano sastoji od od"edi ta& #ez putovanja izmemu njih& svet u kojem je jedina v"ednost bsti!i negde) to je #"oe mogu!e& postaje svet #ez su tine. povek mooe sti!i #ilo gde i svuda a to je to ve"ovatnije& manje v"edi sti!i #ilo gde ili svuda. Po to su talke do kojih sende suvi e E NQ

apst"aktne& p"evi e euklidovske da #i se u njima uoivalo& to sve mnogo podse!a "ia jedenje samih k"ajeva #anane a da se ne dome do onoga to je izmemu. 5misao je ovih umetnosti& dakle& u #avljenju njima& ne u postignu!ima. 2o vi e& njihova p"ava "adost leoi u onome to ispadne nename"no tokom veo#e& kao to ni "adost putovanja nije ni p"i#liono tako velika u stizanju u mesto kuda smo po li& koliko u neolekivanim iznenamenjima na putu. Plani"ana iznenamenja u istoj su me"i p"otivu"elnosti kao i name"ni sato"i& a ko god teoi sato"iju slilan je onome ko se#i aljejnovogodi nje poklone je" se pla i da !e ga d"ugi za#o"aviti. povek se& p"osto& mo"a suoliti sa linjeni'om da je zen ona st"ana oivota koja apso2utno nije pod na om se i p"avili smi'ali'e& to samo p"oizvodi +alsi+ikate p"avih stLan. jii& posleluija "el zena mje apsolutniduahzamIfI"aM"fI5M 5" IfI WLsImm f]]li?e& s jeline st"ane& E spontani svet nekont"olisanog iznenamenja& na d"ugoj. 2e" ko kont"oli e kont"olo"a8 Po to zen ne uvodi k"ajnji dualizam izmemu kont"olo"a i kont"olisanog& uma i tela& dohovnog i mate"ijalnog& uvek postoji svesni b+iziolo ki) aspekt ovih tehnika. /ilo da se zen veo#a k"oz za-zen ili 'ha-no:u ili kendo& velika vaonost Ie p"idaje nalinu disanja. Disanje nije samo

jedan od dva osnovna "itma tela3 ono je& takome& i p"o'es u kojem kont"ola i spontanost& voljna i nevoljna delatnost& nalaze svoju oliglednu istovetnost. -nogo p"e pojave zena& i indijska jo-ga i kineski taoizam p"aktikovali su bo#"a!anje paonje na dah)& s name"om da mu dopuste J ne da ga p"isile J da #ude to spo"iji i ti i. Diziolo ki i psiholo ki& veza izmemu di-sanja i buvida) nije sasvim jasna. Ali& ako loveka posma-t"amo kao p"o'es& ne kao entitet& p"e kao "itam nego st"uk-tu"u& oligledno disanje je ne to to on.o#avlja J i stogstje-ste J nep"estano. P"ema tome& hvatanje daha plu!ima ide "uku pod "uku sa hvatanjem za oivot. Takozvano bno"malno) disanje uvek je isp"ekidano i uznemi"eno. Vazduh se uvek zad"oava i ne ispu ta u potpunosti& je" lovek je& izgleda& nesposo#an da ga bpusti) da ide svojim putem k"oz plu!a. Di emo p"isilno& ne slo#odno. Tehnika& stoga& zapolinje podsti'anjem potpunog izdisanja J vazduh t"e#a ispustiti kao da og"omna olovna kugla u"a-nja k"oz plu!a i stomak& sve dok se ne smesti na zemlju. Ta-da se dopu ta da udisaj sledi kao p"osta "e+leksna "adnja. Vazduh se ne udi e aktivno3 njemu je samo dopu teno da ume J i onda& kada su plu!a ugodno napunjena& ponovo E NV

mu se i+ozvoljava da izame& s tim to p"edstava olovne kugle daje ose!aj bispadanja)& za "azliku od istiskivanja. -ogli& #ismo oti!i tako daleko da tv"dimo kako je ovaj nalin disanja sam zen po svom +iziolo kom asp'ktu. Opet& kao i sa svim d"ugim njegovim aspektima& njega ometa st"emljenje& a s tog "azloga poletni'i lesto padaju u uznemi"enost& ose!aju!i se nesposo#nima da di u ako to svesno ne kont"oli u. Ali& #a kao to nema pot"e#e poku avati da se #ude u skladu sa taom& da se vidi& luje& tako se mo"a zapamtiti da !e disanje uvek #"inuti o se#i. To nije u tolikoj me"i bveo#anje) disanja& koliko je bzad"oavanje i ispu tanje) daha& a oz#iljna je g"e ka p"ihvatiti to kao p"isilnu dis'ipljnu koju t"e#a up"aonjavati sa b'iljem u glavi). - Ovakav nalin disanja ne p"imenjuje se samo u pose#nim situa'ijama. ;ao i 'eo zen& vaoi za sve okolnosti& a na taj nalin svaka ljudska delatnost mooe postati o#lik zazena. P"imena zena nije og"anilena na +o"malne umetnosti& a& s d"uge st"ane& ne zahteva st"ogo od"emen polooaj sedenja za-zen "ituala. Pokojni D". ;unihiko 9a ida& nep"estani ulenik zena i u"ednik Dogenovih dela& nikada nije p"aktikovao +o"malni za-zen. ,jegova bp"imena zena) #ilo je izulavanje +izike& a da #i naznalio svoj stav& imao je o#ilaj da kaoe kako mu je oivotno delo #ilo bizulavanje)& ne bizulavanje nauke). ,a svoj nalin& svaka od zenom nadahnutih umetnostiZ p"uoa slikovit

izgled iznenadnoj i t"enutnoj odli'i njenog pogleda na svet. T"enutnost sami slika i haikua& kao i potpuno p"isustvo duha koje zahtevaju 'ha-no-:u i kendo& otk"ivaju p"avi "azlog za to se zen uvek nazivao putem za t"enutno #umenje. ,e samo da sato"i dolazi #"zo i neolekiva-no& odjednom& je" #"zina sama po se#i nema s njim nikakve veze& ve! je zen i oslo#omenje od v"emena. 2e"& ako otvo"imo oli i jasno sve sagledamo& postaje oligledno da ne postoji ni jedno d"ugo v"eme do ovaj t"enutak i da su p"o lost i #udu!nost apst"ak'ije #ez konk"etne stva"nosti. P"e no to nam ovo postane jasno& lini nam se da je oivot samo p"o lost i #udu!nost& a da je sada njost tek in+initezimalno tanka '"ta koja ih "azdvaja. Odatle i ose!aj &&da se nema v"emena)& ose!aj da sve tako #"zo p"otile i odlazi p"e no to mooemo da uoivamo u tome. Ali& k"oz b#umenje za t"enutak) lovek mooe da sagleda d"ugu st"anu ove istine7 4 p"e su p"o lost i #udu!nost p"olazne iluzije& a sadasnjost je " velno stva"na. Otk"ivamo da je linea"ni sled v"emena konven'ija na eg jednot"a'nog ve"#alnog mi ljenja& svesti ko-ja svet tumali hvatanjem za njegove komadi!e& nazivaju!i ih stva"ima i dogamajima. Ali& svako od tih hvatanja umom E NU

iskljuluje ostatak sveta& tako da ova v"sta svesti stva"a p"i #lionu sliku 'eline samo k"oz niz uhva!enih deli!a& jedan za d"ugim. Pov" nost ove svesti vidi se u linjeni'i da ne mooe da "eguli e lak ni 4judski o"ganizam. ;ada #i t"e#alo da kont"oli e otku'aje s"'a& disanj.e& +unk'iju ne"ava& oljezda& mi i!a i lula& mo"ala #i da ju"'a unaokolo po telu #"inu!i se las o jednoj las o d"ugoj stva"i& nemaju!i v"emena ni za ta d"ugo. 5"e!om& nije zaduoena za to& o"ganizmom up"avlja n #ezv"emeni& iskonski um) koji se oivotom #avi u njegovoj sveukupnosti& pa uvek mooe da u"adi toliko mnogo bstva"i) istov"emeno. k . Dakako& to ne znali da je pov" na svest jedno& a biskonski um) d"ugo& je" je p"va spe'ijalizovana delatnost d"ugog. P"ema tome& pov" na svest mooe se p"o#uditi za velnu sada njost& ako p"estane da se hvata za deli!e. Ovo se ne mooe posti!i t"udom da se kon'ent"i emo na sada njost J nastojanje uspeva samo da taj t"enutak ulini jo nedo.seonijim i p"olaznijim& jo teoim za postavljanje u +okus. Do svesti o bvelnom sada) dolazi se p"eko istih p"in'ipa koji sluoe za jasan sluh i vid i p"avu slo#odu disanja. 2asno vime-nje ne+na nikakve veze sa nastojanjem da se vidi3 ono je sa-mo shvatanje da !e oli same opaziti svaki detalj& je" sve dok su otvo"ene

ne mooemo sp"eliti da svetlost dospe do njih. ,a isti nalin& nije te ko #iti potpuno svestan velne sada - njosti onog t"enutka kada se uvidi da je nemogu!e #iti sve-stan #ilo lega d"ugog J konk"etna je linjeni'a da ne posto-je.ni p"o lost ni #udu!nost. ,apo" da se kon'ent"i emo na jedan jedini t"enutak odjednom impli'i"a da postoje i d"ugi. Ali se oni nigde ne mogu na!i i& zap"avo& lovek se isto tako oslanja na velnu sada njost& kao to oli i u i odgova"aju na svetlost i zvuk. Velna sada njost jeste b#ezv"emeni)& neuou"tIani p"o-tok taoa J Takva plima da& dok se k"e!e& izgleda da spava& P"evi e& $ak& za zvuk ili penu. ;ao to je ,an-luan "ekao& poku ati da se uskladimo sa njim znali sk"enuti s puta& iako lovek& zap"avo& ne mooe da odstupi& i ne postoji niko ko odstupa. Takome& ne mooe -mo po#e!i od velne sada njosti& poku avaju!i da se us"ed -s"edimo na nju& je" i sama ta linjeni'a pokazuje da& osim ovog sada& nema izdvojenog sopstva koje ga gleda i saznaje J a zato 9uiko nije mogao na!i um kada mu je /odhid -ha"ma zat"aoio da ga pokaoe. ;oliko god ovo #ilo zagonet-no& i koliko god +ilozo+skih p"o#lema pok"enulo& jedan jaENG

san pogled dovoljan je da se pokaoe neiz#eona istina. Posto-ji samo ovo sada. Ono niotkud ne dolazi3 ono nigde K"ie ide. Ono nije stalno& ali "iije nl nestalnp. lako se k"e!e& uvek je nepok"etno. ;ad poku amo da ga ug"a#imo& ono kao da #eoi& a ipak je uvek ovmeine mooe se po#e!i od njega. 4 kada se ok"enemo& da p"onamemo sopstvo koje saznaje ovaj t"enutak& nalazimo da je nestalo& kao p"oslost. %ato nesti Pat"ija"h kaoe u Tan-'hingu7 * ovom i"enutku ne postoji ni ta to nastaje& ni ta to p"estaje. P"ema tome& ne postoji ni "osenje-i-sm"t koje moze skon$ati. Odatle je apsolutno spokojstvo >ni"vane? ovaj sada nji t"enutak.4ako je to ovaj t"enutak& ne

postoje g"a-I ni'e tog t"enutka i u njemu je ve$na "adost. 4pak& kad smo kod toga& ovaj se t"enutak mooe nazvati bsada njost) samo u odnosu p+ema p"oslosti i #udu!nosti& ili p"ema nekome kome je on sada njost. ;ada ne postoje ni p"o lost ni #udu!nost& i niko kome je ovaj t"enutak sadasnj#st& ta je on8 ) ;ada je Da-lang umi"ao& veve"i'a je zaskvilala na k"ovu. &.To je #a toKL "ekao je& &&i nista vi e.) E NH

/4/@4OGRAD42A ,A EVROP5;4- 2E%4<4-A Anesaki& -. 9isto": o+ 2apanese Religion. ;egan Paul& @ondon& E FVP. /enoit& 9. The 5up"eme Do't"ine. Pantheon& ,eB Ao"k& Routledge& @ondon& EFGG. /l:th& R. 9. >E? %en in English @ite"atu"e and O"iental <lassi's. 9okuseido& Tok:o& EFUO. >Q? 9aiku. U toma. 9okuseido& Tok:o& EFUF-EFGQ. >V? /uddhist 5e"mons on <hhstian Te]ts. ;okudosha& Tok:o& EFGQ-EFGU. >U? &&4kk:uKs Doka&) The AoungEast& tom. 44. Q do 444. F. Tok:o& EFGQ-EFGU. <hapin& 9. /. bThe <hKan -aste" Pu-tai&) 2ou"nal o+the Ame"i'an O"iental 5o'iet:& tom. @444& st. UN-GQ. <hu <hKan >/lo+eld& 2.? >E? The 9uangPo Do't"ine o+*nive"sal -ind. /uddhist 5o'iet:& @ondon& E FUN. >Q? NN8I Path to 5udden A ttainment. /uddhist 5o'iet:& @ondon& EFUO. <hKu Ta-kao Tao

Te <hing. /uddhist 5o'iet:& @ondon& EFVN. <onze& E. >E? /uddhism7 4ts Essen'e and Development. <assi"e"& O]+o"d& EFGV. >Q? /uddhist Te]ts Th"ough the Ages. 4zdato zajedno sa 4. /. 9o"ne"& D. 5nellg"ove& i A. Wale:. <assi"e"& O]+o"d& EFGU. >V? 5ele'ted 5a:ings +"om the Pe"+e'tion o+ Wisdom. /uddhist 5o'iet:& @ondon& EFGG. <ooma"asBam:& A. ;. &&Who 4s 5atan and Whe"e 4s 9ell8) The RevieB o+ Religion& tom. j44. E& st. NH-ON. ,eB Ao"k& EFUN. Demieville& P. >E? 9o#ogi"in. U +as'. 4zdato zajedno sa E NN

5. @evi i 2. Takukusu. -aison D"an'o-2aponaise& Tok:o& EFQO-EFVE. >Q? @e <on'ile de @hasa. tom .E. 4mp"ime"ie ,ationale de D"an'e& Pa"is& EFGQ. Dumoulin& 9. >E? bDas Wu-men-kuan ode" KDe" Pass ohne To"&K) -onumenta 5e"i'a& tom . V444. EFUV. >Q? b/odhidha"ma und die An+ange des <hKan /udd-Vhismus&) -onumenta ,ipponi'a& vol. V44. EFGE. Dumoulin& D@& \ 5asaki& R. D. The Development o+ <hinese %en a+te" the 5i]th Pat"ia"'h. Di"st %en 4nstitute& ,eB Ao"k& EFGV. Du:vendak& 2. 2. @. Tao Te <hing. -u""a:& @ondon& E FGU. Eliot& 5i" <. 2apanese /uddhism. A"nold& @ondon& EFVG. Di"st %en 4nstitute o+ Ame"i'a. >E? <a+s AaBn& EFUP-EFUE. Di"s.t %en 4nstitute& ,eB Ao"k& EFUN. >Q? %en ,otes. Di"st %en 4nstitute& ,eB Ao"k& od janua"a EFGU. Dung Au-lan >E? A 9isto": o+ <hinese Philosoph:. Q toma. T". De"k /odde. P"in'eton& EFGV. >Q? The 5pi"it o+ <hinese Philosoph:. T". E. R. 9ug-hes. ;egan Paul& @ondon& EFUN.

Gaten#:& E. V. The <loud -en o+ Aamato. -u""a:& @ondon& EFQF. Ge+ilet& 2. >E? bEnt"etiens du -ait"e de Dh:ana <hen-houei .&3 xEE 9o-tso& ) Pu#li'ations de @KE'ole D"angaise dKE]t"eme-O"ient& tom. jjj4. EFUF. >Q? b/iog"aphie du -ait"e <hen-houei du 9o-tso&) 2ou"nal AsiatiCue& EFGE. >V? bEnt"etiens du -ait"e @ing-:eou du ;ouei-'han&) /ulletin de lKE'ole D"angaise dKE]t"eme-O"ient& tom. j@V. E. EFGE. Giies& 9. A. 'huang-tzu. ;ell: \ Walsh& 5hanghai& E FQH. Giles& @. Taoist Tea'hings. P"evod iz @iehtzu. -u""a:& @ondon& EFQG. G"osse& E. Die Ostasiatis'he Tus'hmale"ei. <assi"e"& /e"lin& EFQV. 9a""ison& E. 2. The Dighting 5pi"it o+2apan. *nBin& @ondon& EFEV. 9e""igel& E. %en in the A"t o+ A"'he":.Pantheon& ,eB Ao"k& EFGV. ENO

9umph"e:s& <. %en /uddhism. 9einemann& @ondon& EFUF. 9u 5hih >E? bThe Development o+ %en /uddhism in <hina&) <hinesePoliii'aland5o'ialRevieB& tom. jV. U. EFVQ. >Q? b<hKan >%en? /uddhism in <hina& 4ts 9isto": and -ethod&) Phiiosoph: East and West& tom. 444. E. 9ot nolulu& EFGV. ;eith& 5i" A. /. /uddhist Philosop#: in 4ndia and <e:lon. O]+o"d& EFQV. @ie#enthal& W. bThe /ook o+ <hao&) -onumenta 5e"i'a& -onog.& j444. Peking& EFUO. @in Autang The Wisdom o+ @ao-tse. -ode"n @i#"a":& ,eB Ao"k& EFUO. @inssen& R. Essais su" le /ouddhisme en gene"al et su" le %en en pa"ti'ulie". Q toma. Editions Et"e @i#"e& /"ussels& EFGU. -asunaga& R. bThe 5tandpoint o+ Dogen and 9is T"eatise on Time&) Religion East and West& tom. 4. *nive"sit: o+ Tok:o& EFGG. -u"ti& T. R. V. The <ent"al Philosoph: o+/uddhism. Allen and *nBin& @ondon& EFGG. ,eedham& 2. 5'ien'e \ <ivilization in <hina. V toma. <am#"idge *nive"sit: P"ess& EFGUTEFGH.

,uka":a& ;. The Religion o+ 5amu"ai. %uza'& @ondon& E F E V. Ogata& 5. Guide to %en P"a'ti'e. Delimilni p"evod -u-mon ;an. /ukkasha& ;:oto& EFVU. Ohasama& 5.& \ Daust& A. %en& de" le#endige /uddhismus in2apan. Gotha& EFQG. Okaku"a& ;. The /ook o+ Tea. Doulis& Edin#u"gh& EFEF. Pelliot& P. b,otes su" CuelCues a"tistes des 5i] D:nasties et des TKang&) TKoung Pao& tom. jj44. EFQV. Rousselle& E. b@iu-tsu TK an'hing&) 5ini'a& tom. V& V4& \ j4. EFVP& EFVE& EFVH. 5asaki& T. %en7 With 5pe'ial Re+e"en'e to 5oto %en. 5oto 5e't 9eadCua"te"s& Tok:o& E FGG. 5engai 4ndia-4nk D"aBings. Oakland -useum& Oakland& EFGH. 5enzaki& ,. %en -editation. /ukkasha& ;:oto& EFVH. 5enzaki& ,.& \ -'<andless. R. /uddhism \ %en. Philosophi'al @i#"a":& ,eB Ao"k& EFGV. 5enzaki& ,.& \ Reps& P. >E? The Gateless Gate. P"evod E -u-mon ;an& -u""a:& @os Angeles& EFVU. & >Q? EPE %en 5to"ies. -';a:&Philadelphia& E NF

5i"en& O. b%en /uddhism and 4ts Relation to A"t&) Theosophi'al Path. Point @oma& <ali+.& O'to#e"& E FVU. 5ogen Asahina %en. 5akane& Tok:o& E FGU. 5o"okin& P. >ed?. Do"ms and Te'hniCues o+ Alt"uisti' and 5pi"itual G"oBth. /ea'on P"ess& /oston& E FGU. 5o:en 5haku 5e"mons o+a /uddhist A##ot. Open <ou"t& <hi'ago& EFPH. 5t'he"#atsk:& Th. The <on'eption o+ /uddhist ,i"vana. @enjing"ad& EFQN. 5teinil#e"-O#e"lin& E.& \ -atsuo& ;. The /uddihist 5e'ts o+ 2apan. Allen \ *nBin& @ondon& EFVO. 5uzuki& D. T. >E? Essa:s in %en /uddhis"n& V tom. @u-za'& @ondon& EFQN& EFVV& EFVU. Rep"&& Ride"& @on-don& EFUF& EFGP& EFGE. >Q? 5tudies in the @ankavata"a 5ut"a. Routledge& @ondon& EFVP. >V? The @ankavata"a 5ut"a. Routledge& @ondon& EFVQ. Rep".& EFGH. >U? 4nt"odu'tion to %en /uddhism. ;:to& EFVU. Rep".& Philosophi'al @i#"a":& ,eB Ao"k& EFUF. >G? T"aining o+ the %en /uddhist -onk. Easte"n /uddhist 5o'iet:& ;:oto& EFVU. >H? -anual o+ %en /uddhisim. ;:oto& EFVG. Rep"int. Ride"& @ondon& EFGP. >N? %en /uddhis"h and 4ts 4n+luen'e on 2apanese <ultu"e. Easte"n /uddhist 5o'iet:& ;:oto&

EFVO. >O? The Essen'e o+ /uddhism. /uddhist 5o'iet:& @ondon& EFUN. >F? The %en Do't"ine o+ ,o--ind. Ride"& @ondon& EFUF. >EP? @iving #: %en. Ride"& @ondon& EFGP. >EE? 5tudies in %en. Ride"& @ondon& EFGG. >EQ? bP"o+esso" Rudolph Otto on %en /uddhism&) Easte"n /uddhist& tom. 444& st. FV-E EH. >EV? b%en /uddhism on 4mmo"talit:. An E]t"a't +"om the 9ekiganshu&) Easte"n /uddhist& tom. 444& st. QEV-QV. >EU? bThe Re'ove": o+ a @ost -5 on the 9isto": o+ %en in <hina&) Easte"n /uddhist& tom. 4V& st. EFF-QFO. >EG? b4gno"an'e and Wo"ld DelloBship&) Daiths and Dellouship. Watkins& @ondon& EFVN. >EH? b/uddhist 5:m#olism&) 5:m#ols and Values. 9a"pe"& ,eB Ao"k& EFGU. >EN? b%en and P"agmatism&) Philosoph: East and West& tom. 4V. Q. 9onolulu& EFGU. I

" Ti >E O? bThe ABakening o+ a ,eB <ons'iousness in %en&b E"anos-2ah"#u'h& tom. jj444. Rhein-Ve"lag& %u"i'h& EFGG. Takakusu& 2. Essentials oj/uddhist Philosoph:. *nive"sit: o+ 9aBaii& 9onolulu& E FUN. Wale:& A. %en /uddhism and 4ts Relation to A"t. @uza'& @ondon& E FQQ. Watts& A. W. >E? The 5pi"it o+ %en& -u""a:& @ondon& EFVH. Qizd. EFGG. >Q? %en /uddhism. /uddhist 5o'iet:& @ondon& EFUN. >V? %en. >4sto kao p"ethodno& ali p"o i"eno? Delkin& 5tan+o"d& EFUO. >U? The Wa: o+ @i#e"ation in %en /uddhism. Ame"i'an A'adem: o+ Asian 5tudies& 5an D"an'is'o& EFGG. >G? bThe P"o#lem o+ Daith and Wo"ks in /uddhism&) RevieB o+ Religion& tom.

V. U. ,eB Ao"k& -aj& EFUE. Wentz& W. A. E. Ti#etan Aoga and 5e'"et Do't"ines. O]+o"d& EFVG. Wilhelm& R. >E? The 5e'"et o+ the Golden Dloue". P"evod TKai 4 <hin 9ua Tsung <hih& sa komenta"om <. G. 2unga. ;egan Paul& @ondon& E FV E. >Q? Thel<hing o" /ook o+<hanges. Q toma. T". <a": /a:nes. Pantheon& ,eB Ao"k& EFGP. & Wong -ou-lam The 5ut"a o+ Wei @ang >9ui-neng?. @uza'& @ondon& EFUU. EOE