ERNST VYUD TRENING UMA I PAMCENJA Preveo i priredio: Dragan Paripovieé(© Copyright na prevod iibor za Jugostaiju IPBABUN ‘va prava objeviivanja za Jugostaijuzadr2avaiadavat Tadavat: IP "BABUN” Za iadavata Dragan Paripovie ‘Ana Bete Preveo iprredio: Dragan Paripovie Lektura: Ana Bettie dejo reSenje naslovne strane:Dragan Paripovié Kompjutersi slog i prelom:BABUN Stampa: Zuhra, Beograd “ira: 500 Prvo indanje Beograd 1996 SADRZAS. Prodgovor itavata ODELJAKI LUM INJEGOVA KONTROLA Magigna kuija Putevi mist Koncentracja wma [Nekoliko saveta za koncentracjy ODELJAK IL KORISCENJE IMAGINACUE Mentalne slike Povezivanje Povezivanje oblika Poverivanje ret Projekelja memorje Simbolizaija i uproseavanje ODELJAK IIT ‘VESTINA MISLIENIA Natini poredenja Logic nizov 9 0 14 at 7 st 56 2Koraei mist tea raspotozenja| Ekspanaij deja ODELJAK IV VRECATRIKOVA Razlaganj brojeva i dijagrami Brojevireei Poricionianje memorije [Ljudi-kompjuter ix ndife ODELJAKV UMNADELU Citanjeiweenje Pisanje i govori Visi kurs koncentracije Meditacja os 13 120 129 139 132 19 PREDGOVOR IZDAVACA Gitalac kome ova kajga Ernsta Vada dode do ruke treba da ima u vidu da se radio krajnje priruénom i praktgnom stivu, U njoj nema nikakeih éudesa | fenomena, nepotrebnih mistiikacija iresivnh ubedivanja u superiornost vlatitog sistema. Postedi je, zapravo, jedna od retkih studija 0 funkcionisanjIjudskog uma rnastala iskljutivo na liénom iskustvu i praks. Iz svog bogatog s- kkustva prikupljenog na Zapadu ina Istoku, autor nam nescbiéno ‘otkriva nizinteligentnih vei za hezopasno manipulisnje umom, koje su od nesumnjive upoteebne vrednosti kako w praktiénon koi uduhovnom Zivotu. Sistem Ernsta Vuda od praktikanta ne za- htova da se prihvatl ma kakvih’ dogmi, ni reigioznih ni nauénih. (Ono sto se ovde nud jesu goe Cnjenice o naginu delovanju uma i mogucnostima njegovog teninga. Sve ostalo je stvarprakse i volje da se prione na nimalo lagan, ali zavalanzadatak, S druge strane, Ctalac mode da se zapita demu trening paméenja pored tolikog broja reznoraznih ra¢unara koje danas g0- tovo da svaki Eovek posed, Odgovor se verovatno krie w ajno- ‘jim nauénim istrazivanjima vezanim za Jeew i desnw hemiseru rmozga, Skorainja nauena otkriéa, naime, nedvosmisleno govore w prilog imaginativnog nacina razmisljanja Sto je vezano za desnu, kod vetine judi nedovoljno razijens hemiserw mozga. Ona je, kako se tdi, neophodan faktor Ijudske kreativnosti. Trening uma i paméenja iznet o ovoj kn, ako nastao mnogo pre ovih otkri¢a, ‘u potpunosti sledi preporuke danasnje nauke o sinhronizovanom radu lve idesne hemisfere mozga, Skoro da se mote reti da je po- 7