GAJO PETROVIC. LOGIKA ZAVOD ZA UD2BENIKE BEOGRAD000 Urednik Dinmitrife Dimitrijevig Odgovori urednik prof. de Slobodan G. Markovié Zaizdavata ddr Milolub Albijanié, direktoriglavni urednie CIP Katslogiaciaw pblikacit Narod bibioeka Sj, Beograd [ sr016-160753) HIETPOBI, Fj, 1927-1993 Log /Gajo Petovié.~ 2 zd ‘Beograd : Zayed za wdzbeike, 2011 (Beograd : Planeta print). ~ 227 st. sr pric; 24cm “Tira 4,000 ISBN 978-46-17-17673-8 ISS.SRAD 185041420 ‘© ZAVOD ZA UDZBENIKE, Beograd (2007-2011) ‘Ovo delo ne sme se wmnoavat ftokopiralt na bil koi main eprodikovati nw cdlini ani delovima bez pismenog odbrenjaiadavats UVOD: STA JE LOGIKA Pitanja i zadac. PRVI DIO: OBLICI MISLI 1POIAM 1. Staje pojam 2. Visie poimova 3. Odnosi medu pojmovima, Pitanja i zadaci sup 1, Sta je sud 2. Visie sudova 3, Odnosi medu sudovima Pitanja i zadaci TI ZAKLIUCAK 1. Tradicionalno weenje zakljuekw ‘) Bit i podjelazakljutaka bb) Neposredan zakjuake ©) Deduktivan postedan zakijutak(silogizam i polisilogizam) 4) Induktivan posredan zakljucak ) Analogijski posredan zakljuak 2. Suvremeno uéenje o zakljudku 8) Suvremena podjela zakljuéaka b) Racun sudova «) Ragun pojmova 3. Logitke pogreske w zakjucku 1) Sta su logicke pogreske 1b) Opée pogreske u zakliusku ©) Popreke posebnih visa zakljusaka Pitanja i zadaci, DRUGI DIO: METODE SPOZNAJE, IMETODE FORMIRANIA I EKSPLICIRANJA POIMA. 1. Analiza, sinteza, apstrakeij, generalizacija i specijalizacja, 2. Definicija 3. Diviaija Pitanja i zadaci, 000 Sadrzaj 7 7 7 2B 29 34 36 36 B 35 60 a 2 62 65 68 86 88 90 90 96 102 106 106 109 2 6 no 19 9 121 127 BIiMeqopezvopeon24sNv¥NA soDOvA ao Sted Beene fo ae 2a a ‘a) Opéenito o deduktivnoj metodi. . . Secor: ooo eee 2) Tracionalo ne osnovnim zakonima il principma mis 166 bb) Neosnovane pretenzije ;osnovnih principa misli* . ©) Aksiomatska izpradnja i prikazivanje logike Pitanjaizadaci. 2. ee Il SVRHA SMISAO NAUCNIH METODA I NAUKE 1. Opis, objasnjenic,predvidanje ae : 2. Nano tkrige | dokaz. = ') Olkrige. b) Dokaz ie ©) Logiths pogetke «i doktza 3. Navéno istrazivanet izlaganje make 2) Ietrazivane | iztaganje i) Problem, hipotea,veritikacija Pitanja i zadac. i DODATAK : Uvod: STA JE LOGIKA Uvod U svakodnevnom Zivotu iu nauci, narotito kad dode do neslaganja i preprke, esto na- ‘lagavamo da je ono Sto kazemo logino, a oponentu predbacujemo da u njegovom ra sudivanju nema loge, Sta je ta logika na koju se tako rado pozivamo? Postanak i razvoj logike GLI inSain lo ahaa Sa ymca ue-erpeneng orp pecans stan Go Toei cenlvacen oprerdano o> sara STEN, velk ges loca Aneel aa opseaih rndovaon asp gaovo sim onov- tim panna ope Porel Arg vee elugsea fog nel ssa] Gel Be a cee heen teeth octane nia le ancl oun prowl deste alte "Dlg ih rt hat mes ole ames ptove entinla dopa oscil se nebo mie Tat obogacals Bin je Slezinkof nfo eal ential tke nemo _mjesto isu umjeli stavitinstabolj, ona je te napade uspjesno nadzivijavala. Tako se bio slvorio utsak da se na podeugjulogike vie ne moze stor novo. Razvoj loge w 19.120. vjlu potpuno je demantiraa Jae svaki nape dau logic nemogué, Pj segs, u ovo vijeme zis Zamisaoi rt skicuovakve loge nazi veé po fF Bacona[F. Bejkn, al sue temelit rezvil i afimiralh i drglenlesi logis 19. veka druge tan, u drugo}potovin ‘ga, koja jeu poéetiu predstavijala samo novi, azvijeniji oblik deduktivne logike, ali se Fastlane dena nov natin obra ndtv log, Premdanee de Sino alate lel jemath flo Zot 1120. veka (Boole [DE.Bll, bes da. Razvo) induktivne i deduktivne logike u 19, i 20. vijeku potakao je ive filozofske diskusije o predmetu i zadatku logike io njenom mjestu u sklopu Hilozofije ju sklopu fovchove oejakrpraklitae det vopte. Suvremena Togs raeljplon jena brojne pravce, koji vrlo razliéito odreduju predmet i zadatak logike, (0 razvoju logike, ‘o njenom mest u sklopu filozofije i nauke i o osnovnim logickim praveima govori se ‘opinije u Doda 1. Logika, flozofija i nauka i 2, Pregled histori logike.)Z ‘eke sistintoti vamos, pa je zadataklogike du apsolunuvame SImbol pravtle 4- Sporovi medu logiéarima i potetna definicija logike Logika je grtka sie kojom oznatavamo filozofsko ugenje o logosu, li, Sta je t0 fo- 0s, nije lako ree. U rjeénicima grékog jezika kaZe se da logos" znai govor, ie, um, bozanski um, razum, razlog, razbor,raéun, misao, mishenje, zakon itd, Kao primamo ‘nagenje obigno se uzima Logitari se najée8éesla2u da logiku ne zanima svaki ,govor", nego samo onaj koji {ma neko znagenje ili smisao te moze biti itnit ili nestinit Ali razilaenja medu njima potinju veé od pitanja da Ii logiku zanima samo valjano izvodenje jednog smisaonog go- ‘oraz drugog (akozvana, nail ii slagane govora s nim o emu se govor (iakozva i jednostavn ‘Veliki sporovi vo se ko logs gdje je njesto™valjanontiistinitost,odnosno (4° ve st Oe pulse esd ce aad tna oe Ss opos (eon pamoves fre Za ‘deuge, valjanost i istinitost karakteriziraju samo(milenje) pa fogika moze biti samo di * li praktigna primjena psihologije, Valjanost i istnitostnalaze tregi samo u(jeziku) Za’ 977 miter lope te nero of io ede rake i eeepc trlt anuj ghee mba seme kf ope ane mr sn mens ‘unauei ili Zivotu, Cetvrti se sladu da je logika potpuno autonomna, ali smatraju da Sista rae as dct Karate as toe sans iia cog Sa diag caus agent soe Snnine oles wae nh Ova aieay sentient cop oe atom sarap svat Mi8ijenje i misao Za logiku se ponekad kaze da je nauka o oblicima valjanog misliena, Za8to smo je mi ‘efinirali ka flozofsku discipiin o oblicima valjane misli? Rije& ,miilenje* upotrebljava se u svakodnevnom govoru vrlo esto, ali ne uvje ino fc asc wouchlea roe thao pe ncn id djevojka pita momka: ,Sta misli8 0 meni? (a Zeljla i fut ne sumo fa on mish nego tkoder i sjeéa za nuit hode 6 jm), on riséupoteljava ws ovom naire zen 1 neo em zen porebjavamouminje ao nezv za se GB) psihigke proces, od osjeta, opatanj, predotivanja | pamenja do poimanj, enya zakljutivanja, Kad knjizevnik kage da njegov junak ,grozni¢avo misi, 2 to misljenje isi kao bez hain smjnjivanjew paméenjasaeavanih predodzbenih slika, on ‘pote java ovaj termin drag, neltowem znaenu 'U teem, job wiem znacenj niljenje” ana ito St i pstakeno EN, skup spoznajnih procesa Giji clementi nisu osjeti, percepcije i predod?be, nego pojmovi. ‘Tsu, dale, poimanje,suenj,zalljtivane dokaivane gg ei were erm sa me ceria ec ad se Zalimo da je ,mi8ljenje napornije nego kopanje*, onda pod misljenjem psihiékom dogadanju, nego o onom sto mislimo i smatramo istinitim. Valjanost i nevaljanost mis Svaka je misao nun valjan il nevaljana. Razikuizmedu valjane i nevaljane mis ob- ast emo na primjeruzalljuka. Pretpostavimo, dakle, da neko glasno rezmisla: Sve ribe du krpuma, Saran e iba. Dakle i ara die shrgams” ‘Ovake slozenu misao nazivamo zatijuckom, a misljenje koje mu odgovara zal ivanjem. Sudove od Kojih zakljutivanje poli (u ovom slugaj to su Sve ibe dis Sk gama i Saran je riba) nazivamo premisama, a sud do kojeg zakljivanjem dolazimo Saran dse Skegama") Roni. Unaiem primjera oto sui obj premise i kookluzija stint. Takode jas vidimo 4a konkluzja ovde sed z premisa, tj. da pribvagajudipremisc, ne mozemo odba- citi Konkluziju. Takavzakljuéakw kojem konkluzija slijedi iz premisa vsvakednevnom govoru majéiée nazivamo ,valjanim", brim, .ispravnimn’,,pravilin' i tata Mi Gemo ga konsekventno nazivai vajanim. Navedeno ,lasno razmislanje” pres ‘la dale, primjervajanogzakljutka, to takay primer kojem je iz sti premisa ‘aljanim zakjuéivanjem izvedena istnta konkluzija,Valjanim zakljueivanjem wvijek se iz stint premisa dobiva istinita konkluzija, Al valjano zakiusivanje moze posi od (20)neistnitih premisa, Takvim zakljusivanjem najéeSée se dotazi do neistinite konkluzije. “Tako se moze Eu «ko laze, taj krade. Tko krade, aj ubija. Dakl,tko laze, taj i ubija". ‘T ovom sluéaju konkluzia je ofito neistinita, ali osjeéamo da je zakjuéak valjan, 1, da konklucija sie iz premisa, Kad bi bilo istina da svatko tho iaze krade, a svatko ‘ko krade ubija, onda bi moral biti istina da svatko tko laze ubija. Medutim, ‘da ba svatko tko laze krade, nti je istina da ba svatko tko krade ubija. Upravo, zbog toga ne mora bit (i doista nije) istina da svatko tko lade ubija. Drugim rijeéima ~ samo site resonalan ms pri kent "Vala zal ivanjee plato elt promis moran tinite konkluzije. Npr: Gaye «ero fav Jepnl uo Prema tome, open os eee ota tors rl blown ojos sj et diy incacitcejsieyainr tears aabaeerU Ovex rns, (aot dee pretiode je ota de nal pow. pi mee cena re (Speen rset ante i Deo in dios Tnpremise i ,konkhuzju ovom su sluaja isin, ali je oto da Konkuzija ne sljei i spemisa™ Drugim retima,zakjutae sic van Novant koje pol of innit promisn ovaj smo(laain dob tnt Kon, bee thre fod evaljanm zalutivanjem mnogo se teste diva nisin Kon ‘Sve to pokazue da pejmove valjanost | silos treba Jasn Iu 1d odaox iamedu valonost istintoat nie tako jednostavan, Ovo rtzmatanetkoder poke taiamedutaljnon stints post esna ves Tako saa vane sak ie Sipura gaan istintst Koni, on je jedan od dva nuzna | dovolnsuslova te istntost (rij premisa) AKO wlio kv pole od isnt pre- ii atari iin, ob valjane misli U prethodaom odjelku naveli smo tri primjera valjanog i jedan primjer nevaljanog za- kljucka, Navodedi primjere za valin zakljudak,trdili smo da ,osjeéamo" da je zakljutak valjan. Dajuti primjer za nevaljan zakljuéak, rkli smo da je ,octo" da on nije valjan. ‘Uamimo na primer joS uvijek relativno jednostavno zakljutivanje na nogometne teme: «Ako Dinamo pobijedi Hajduk, ako zatim pobijedi Crvenu zvijezdu on Ge takoder pobijediti Partizan i osvojiti prvensivo, Dinamo ée pobijediti Crvenu zvijezdu, ali neée pobijediti Partizan. Prema tome, Dinamo neée pobijediti Hajduk “Modda ée netko odaah vidjti da je ovaj zakijucak valjan, ali mnogima to vjerojat- no neée biti sasvim ofito. Neki ée mozda i nakon duzeg ,.gledanja” ostatinesiguri. ‘Uzmimo jedan jo8 kompliciranji primer, pozajmljen od engleskog matemati filozofai bajkopisea L. Carolla (L. Kero]: (se) .Nijdna maca koja voi ibu nj takva da je ne mozemo net nai. Nida ma- ade ‘ca bez repa neée so igrati sgorilom. Mace s breima uvijek vole rbu, Nijedna mace koju. mozemo neito nauéii nema zelene ofi. Nijedna maca nema rep ako ima brkove. Prema tome, nijedna maca sa zelenim otima neée se igrati s gorilom". ‘Kad se susretnemo 5 ovakvim malo sloZenijim primjerom zakljueka, tesko da ée bilo tko na prvi pogled moti da kade da li je on valjan. Veéina prosjeéno pronicljvihlju- di éak ni nakon dueg neposrednog ,gledanja" u ovom sluéaju neée moti da vidi da li je zakljuéak valjan, Primarni je zadatak logike da nam pomogne upravo u takvim komplicranijima slu- ajevima, kada na prvi (a mo2da éak ni na deset ili stoti) pogled ne vidimo da li je ‘zakijusak valjan ii nevaljan, Medutim, da bismo otkrili naéin za razluéivanje valjanog ~zakljueka od nevaljanog u komplicranim sluéajevima, moramo posi od onih jednostay~ nih, u kojima jasno ,vidimo ii ,osjeéamo" da je zakljuéakvaljan il nevaljan i upitati se ‘gdje je osnova tog nageg ,0sjeéaja™ ii uvidanja". ‘Ako jo8 jednom pogledamo nage primjere u kojima je rjet o ribama, 8krgama, laa}jiveima, Francuzima, Jugoslavenima, moglo bi nam se utiniti da valjanost i neva- Ijanosttih sudova lako vidimo zato So jeu njima rijeé o neem to dobro poznajemo. Medutim, nije tetko uvidjeti da sadr2ajnaSeg zakljutka i njegova poznatos li nepozne ‘ost nisu vadni 2a razlikovanje valjanog zakljucka od nevaljanog. ‘Uzmimo ovakav primjer: .Svi Lemuriformes su Prosimii, Svi Daubentonioidea su Lemutiformes, Dakle, svi Daubentonioidea su Prosimi. Prema vjerovatno ne znamo (ukoliko se posebno ne zanimamo za 2oologiu) Sta su o Daubeutonivies, Lenn ifonnes i Prosi, ni da i je on0 Sto se njimatvediw prem sana i konkluziji itn (shuéajno jest), jasno vidime da je zakljuéak valjan, “Medutim, pretpostavimo da netko umuje: «Svi Lemuriformes su Prosimii. Svi Daubentonioidea su Lemuriformes. Dakle,ni- jedan Daubentonioidea nije Prosimius* emda ne znamio o kakvim je tu ivotinjama rij (moda Zak ni to da je tu rijeé 0 ‘ivotinjama),jasno vidimo da je zakljuéak nevaljan. ‘Uvidane ili ,osjeéanje" valjanost ili nevaljanosti aku ne zavisi, dake, od po- ‘anvanja sadeZajazakljutka, Ne zavisi iz jednostavnog razloga So od sadtZaja zakljucke ne zavisini njegova valjanos ili nevaljanost, Nije se tetko uvjeriti da valjanost ili ne ‘valjanostzakljucka zavisi od njegova oblika (forme, sheme), ida se uvidanje valianosti zakljutka sastojiu wo€avanju valjanostinjegova oblika. ‘Ako u naa dva gornja primjera ozna€imo Daubentonioidea velikim stovom A, Le- ‘mutiformes pomoéu B, a Prosimii pomoéu C, onda forme ii sheme ovih dvaju zakliuéa- ka mozemo prikazatina sjedeSi nan: (),SviB su C. Svi A su B. Dakle, svi A su C* (il) Svi B su C. SviA su B. Dakle,niedan A nije C* SSvaki zakljuéak oblika (2) nuzno je valjan; svaki zakljuéak oblika (ID) muzno je ne- valjan. Ako padljivo razmotrimo te primjera valjanog zakljuéka Sto smo ih naveliu pret= ‘hodnom odjeliku, vidjet emo dau sva ti slutaa imamo zakljutke oblika (1), tj. ,Svi B suC. SviA'su B, Dale svi A su C%as ‘Ako razmotrimo nevalan zakljuéak o Francuzima, Jugoslavenima i duhovitimpje- ‘seima, vidjet emo da bi se on mogao shematski prikazati ovako: (ill) .Neki A su B. Neki C su D. Dakle, neki D su B ‘Tako smo se dosad upoznali sjednim valjanim is dva nevalna oblika (forme, she- ‘me) zakijuéka. Kad bi postojali samo jedan valjan i dva nevaljana oblika zak_jucka, bilo bi lako nauéiti vajano zakljucivati Ali i valjanih i nevaljanih kljuéaka ops ato nam je potrebna posebna flozofska diseipina,logika. Ni dodus rojati sve valjane inevaljane oblike misi. Ali ona nas moze upozna- tis nekim najjednostavnijim oblicima valjane misi i s nokim metodama za utvrdivanje ‘lama areeaass re Yaljanost suda i poima Naprijed smo obs rik ized valanog i nevaljnog zal, Ali aku je samo jedna st" mish, Mogao bi netko pita dai samo zakjucak moze bit valan, cxinoso nevalan il se moze govoi io valjnont drugih sta mis pojma, sd, i). Moze se init dase veri s poimom i dom ne moze govoriti 0 valjanot. Medutim, nj se teako weit dane ako. ‘Uzmimo Sud: ,Covje je stan. vaj sud je i valjan aint. Ali nina av alan sudovi stint. Covel nije smtan” oto fe primer valanog sda, kj naalot ih sreéu?), nije istinit, Nekoga tko tvrdi da ,Sovjck nije smrtan" pokuat emo uyjeriti da nije upravt, li nesmo ospravai don dita sd da nto oredeno tei ‘Medutim, ako ntko tse da ,Zovjek jest nije san, najrie emo ga vita ne 2a rei da ov ujednom smi (recimo kao svojevsnostruktrianoprirodno bie) jest ragom (ecimo kao esta materia ili kao est ub) aie sma. Meda, ako onestane pri daslovnom smislosvih rit, pri tome da view stom sis jest nije sma, rd emo mda ne shvaamo ta el re, jer on stv nt net Za rezk od vaijanog, al neistntogsuda ovjek nije stan, sud ,ovjek est ie ssmrtan" nije ak ni valjan, ‘Ako je Zovjek"u gonjim sudovima zamijenimo slovom A, ari stan slo- ‘vom B, mozemo gorj isu shematski prikszati ova () AjeB" (i) nije B* (UDA jest inije BY. tj. Aje Bi-B. Oblici (i (A) su oblicivaljanog suda, a oblik (IF) je nevalian valjanost i nevaljanosti moze se govoriti i kod pojmova. Bez obvira na to Zeli 4a bude realan ili fantastitan, pojam mora ispunjavati neke formalne zahtjeve da bi bio valjan. [ako vjerovatno niga ne postojizlatno bro, takvo brdo nije logitki nemoguée. Zato je pojam latno brdo” valan. Pojam ,okrugli kvadrat, naproty, nie valjan. Dvije _komponente” toga ,pojma” medusobno se iskljuéuju, pa neSto tako kao ,okrugli kva- ‘ta nije itor mop: Wsklatbost 14.4 sod YValjanost upita i savjeta [Neki su filozofiskloni pretpostavei da se misao svodi na turdnju. U skladu stim logika Tech esn se svodi na prouéavanje misl-tvrdnji (sudova),njihovi elemenata (pojmova)islozenih ‘msl, isu element mish-turdne eakljucaka i dokaza), ‘Medutim,nafesvakodnevno i nauéno misljenj poed sudnjai na njemu zasnova- ‘nog zakjuéivanja obulvataiptane, savjetovanje,prediaganj, zapovijedanje,moljnje itd. Ovim oblicima mislenja odgovaraju i odredenioblii mish. NaS svakodnevni jezik ne proved jasno raziku izmedu navedenihoblika milena i njma odgovarajuct obika isl. Tako sei misljenj koje pita misao koja pita obiéno nazivaa pitanjem. Une- kim deugim jezicima vet obitan govor provodi tu razliku. Tako Nijemei razlizuj das Fragen i ie Frage" lini nas jezik nije nemogan daira ovu alike. Mien koje pita modeino atin a misao koja pita pit. Na slgannaéin mozemo rida sayje- tovanj, predlaganju }moljenju kao obliima misljenja odgovaraju saver prediog,zapoiiest, mora kao oblic xs Mogao bi netkopriznat na prj, uit savet kao obike mis a ipak suai ‘u moguénos i potrebu loge upita ili fogike savjta. Ali nije tetko uvjeriti se da iti saver" mogu Bit valant i nevaljani login’ i nelogit Upit: Kolo je dv it? — vl je lak" Upit: ,Da ie do do I syjtskog a+ ta? — yo je ,te2ak". Ali su obaupitavaljana. Naproty, ito su nevaljni, snelopini* ‘pit: Koj je Stogodiajak unrou svojoj pedestojgodini"? {judi eesto savjetuju jedan drugom: , Nemo) pit ni pus? Ma Sta miso mu ‘ros takvog sayeta, on nije nelogigan, Nelogiéno je naprotv sayjetovat: Nemo} pit kootna pea, nego pl sto see rai prepecenlca"! Logika wpita i savjeta umnogome e sli logic: sudovs, ali tn analog nije i ne mote da bude potpuna. Kao sto je nelogiéno istovemeno vet ,Covjek je smrtan i “Conk nije snstan* ako je nlogitno istovremeno ptt: ,Za8t je Covjek smutan”? i {ast dovjek nije scan? Ali nije nelogiéno ako se istovemeno pita ,Da li je ovjek Smtan?j Da lie €ovjek besmtan? To pokazaje da logikaupta mote da se bara na logic sudova, ali se ne svodi na nu, te se mora posebno prowavat. 'S obzirom na ogranigen opseg ovog udzhenika mi u daljm ilaganju ipa negemo modi da govorimo 0 logit uit, savjeta, zapovijest, molbi i drugih ne-vrdetih mis nego éemo ostati pri prouéavanju tvedeée mis i njnih elemenata i slozenihtvorevina Formalistiéko i sadrZajno shvaéanje logike Polazeéi od definicie logike kao nauke o oblicima valjane misli, neki logi¢ari smatraju da je zadatak logike samo da te oblike pregledno opie. Po njiovom miljenju nije zadatak Togike da raspravlia ii ,sutini th oblika ni o njthovom odnosu prema sadr2aju ‘mis ii prema obici anja, kao ni o njihovoj primjeni u praksi misljenja, Lo- sigar treba da opisuje ez obzira na to da li su ti obliciprimjenj ‘Ovakvo shvaéanje fogike, po kojem je oblike mis ae" ‘no izolirano od bilo Gega drugog, mazemo nazvat= valSana mPsao (Pistffouraltuar® —)Tscintte mPsao 2) sadrfafoa misao Foxmalzma se suproistviapravac koji nema operitvagennazv, a maemo gx aval pron sate ogi inal Po a logit moe zane ‘Tocsame valjmeet ego jist ily ne, een presario pres predie tuweogis eers kai asio oe mje), Raise prise pravea ded prinam eres lien vara nego isinss iio, a pore blk iainte mis log mora protava i njen sr}, nat aj ona naa oa blk sine il, Wate nauk int mis Gl midljenju), Najradikalniji rede éak da nema opéenito valjanih oblika Tit fda gia prion zanna jie jo lgika uu 0 shana lt Gi mini Objenavedene koncepeie maja vlks neste: Formals sus pov ka sata da postoje neki ole mis oj su vlan bez etiam ada dase ble mogw un predmetom rasebnog prootnva. Ai ot suse suzevaj podtute lope ada edb pak love razgovoro in bliin, {kao afer iesovanj vst (ako uopds vst oll vane isi kaka je nit odnos prema drogim oblcia bvsvovana kava je nova spoenjoa vj anna Kj th natin ova i opravdavamo ~ova sina pana fogiar ne iso thn raobie Logiarkoterne mote da bude avnodsan prema pita pinjntobika ‘atone mis ks mena pres Spee). OblikaYlane mis ima ezbroj “Tog nikad nese moci dah sat do kaa ato evan da logia vo! rafuna 0 tome koji su eb valjane mish najvani a ras! spoenge id tin olin posvetl possin psa "SadrZajno™shvacanj loge takoerjenerivajve, Tao je dj valanost samo ean of uta tntetsal tone et doa ne mote das oon at na proucavnje veto Pjedog ase ota deta kao naka o bliin vj istinite misli promagen je jer ne postoje nikakvi posebni oblici istinite misli, Sto se tiée Gefnce loge Kao nauk occa! adamant mish, po obi logk prog tal sve sale floofhet autae discipline. Nojed, oa naan eto, poo valaost ie ak amo joan od nih nla tito fer obo vali Zakjutivajem mozemo od nnn premisa dc do ninth Konia, nee se te pikrepuje neki torskim agumentima, no sprinjerna Kj sno poke Clemenart nepoznavanje og istog sara, na Kj se pisaliesadzaoelogkepoz- an Dopunjena defini logike Iz prethodnih razmatranjao formalizmu i antiformalizeu u logic slijedi da nabu potetnu definiciju logike kao nauke o oblicima valjane misli ne moramo mijenjati, ali da bi bilo ‘dobro da je depunimo, Rekli smo naime da logika treba da obuhvati ne samo opisivanje ‘oblika valjane misli nego i pitanje o primjeni ablika valjane misli u procesu spoznaje, "Nagine primjene oblika valjane misli u spoznajnom procesu nazivamo ,metodama spo- znaje", Prema tome, mozemo reéi da je logika filozofska disciplina 0 oblicima valjane mili io metodama spoznaje. Podjela ki Mota nant aia u okra lope probleatke ona zed flaakoo- hike lopekth pt. “Hiogbiaioen mozeno nzvati on Rindamenalna Topica pita Koj iu some loge pean Kojima se rie granca ined reich flzaikh dst, To su, npc pane opr 0 modus bivavovanj ogi 0. revina, o odnost logike i stvarnost, oizvoru(vazenjaTogiGkiprincipa) imozemo nazvati ona logitka pitanja tie je reSenje djelomizno (ali nei nezavian0 od odredenihfilozfskih koncepej. To su, np. pitanja ovistama pojmoya i sudova, o figurama i modusima silogizma, o raznim induktivnim metodam ‘Mnogi suvremeni flozof i logiari skloni su da ove dvie vise pitanja stikino razdvojeu zasebne discipline, flop logikt ogiku. Ovako shvaéenafilozoijalogike bila bi sastavni dio flazofie, dok bi logika bila posebna nauk, bliska matematic ili éak ienténa snjom. (Ovakvo razdvajane filozofske i wre logitke strane logicki pitanja djlomiéno je ‘opravdano jer produbljenije raspravjanje o kompleksnim logigkim pitanjima dosta po- nekad zahtijeva da se vie koncentriramo bilo na opéefilozofsku, bilo na ute logicku steanu th problema, Medutim, ilzofska i struéna" strana login pitanja ipaksutoltko povezane da njihove polpuno i sistematsko razdvajanje moze bit Stetno i za raz} lo- tke ,tehnike" i za cjelokupno shvaéanje smislalogike. Zato u ovom ud2beniku nesemo podielti materi na filazofsku i ue logitku, nego éemo raspavlgjuio pojedinim pro blemima uvijek obubvaéati oba ova aspeka logike. Druga vazna distinkejau okvir logitke problematike je ona izmedu pitanja oie itanjeolptimei ih obika u procecu epoanaje inajpoetew proces 0g istrazivanj (Ove dvije grape pitanja takoder su tijesno povezane. pak, razlika izmedu oblike nist njihove primjene mnogo je odredenij i lakSe se moze povuti nego ona izmed f- lozofiko-logiih i uze logckih pitanja, Zato éemo je mi i uzeti kao osnovu za espodjela grade u ovom udzbeniku ‘Usenje o blicima mis naziva se najtesée formalom ili elementarnom logikom, « ‘senje o natinima prmjeneoblika msl procesu spoznaje metadolagiiom. ‘U okviru uéenja o oblicima misli mi Gemo razmatrati samo obliketvrdede misl, a podijelitéemo ga na uéenje o clementima misli (pojam), wenje 0 osnovnim jedinicama {urdede mis (sud) i ueenje izvodenju tvrdecihmisli jednih iz drugih(zaljucak). U dfijelu o métodama spozngje ilotit éemo metode formirana i ckspliciranjapojma (defin- cifa,divizija) i metode izvodenja i zasnivanja sudova (indukcija, dedukciia), «rezmotrit {emo ipitanjeo ssi i smishu nauénih metoda inauke (objasniene, predvidanje,otkriée, ddokaz, istazivanje). ‘Znakaj logike za Zivot, nauku i filozofiju ‘Kao filozofska diseiplina koja proutava oblike valjane mist logika ima izvanredan zna- £&3j za sve one visteEovjekove djelatnost u koje je ukljuéena njegova misao iu kojima je ‘vaino da njegova misao bude valjana.Kako je misljenje komponenta svake doista Iudske djelatnosti, to je i logika kao snauka 0 valjanoj misli vagna za svaku Iudsku djelatnost. Kad razgovaramo s prijateiem, kad okopavamo vet, kad se ukreavamo u ramvaj,u svakom trenutku kada ma Sta tinimo -vaino je da valjano mislimo. (Od posebnog je znaéaja valjana misao w organiziranim oblicima spoznajne djelat- nosti kao Sto su nauk i flozofija. jk“ ne pruza nikakva pravila i postivanie osigurav _tauinih otkriga i progres spoznaj, Ali ona formula pravila Sie je postivanie nuzan i ‘dovoljan usloy valjane mislii Cije je kxSenje dovoljan razlog za eliminiranje nekih mislt Jao nevaljani. ‘Dok formalna logika formulira samo uslove valjane misl, metodologija formula i pozitivne upute 2a unapredivanje spoznaje. Samo dok je postivanje pravla formalne sike siguran znak da je neka misao valjana, postivanje ,pozitivnil” uputa metodologie ‘samo je vjerovatna indikacia da je po tim uputama otkrivana i provjerena misao ist ‘Svrha i znaéaj prouéay: ja logike u srednjoj Skoli ‘U tenuthu kad jew skoli poseo da uti gramatku,utenik je vee znao da gover. sto tako, piije nego to je poéeoutti logiku,uéenik je vee u Zvotu iu Skolt nautio mis tome, nije sv zadataknastavelogik da usenika tek nau mist ‘Primari je zadataknastave lgike da upozna wenika elementima loi kao flo- ~2ofske discipline, da ga upoznas nim oblicimavaljane mis i metodaa spoznaje koje ‘on sam spontano i nesaviseno sVakodnevno primjenjuje, a koje su veik ozo proslo- sti dtalno analizirali, Upoznajuti se slogikom, uéenikée se upoznatis filozofskom di- scipinom, koja se razvlau vijeme kad je evropska nauk i tehnika bila u povoju i koja {je u tok vike od dva tsuejeéavrilaveikutjecaj na razvojevropske filozofije, nauke, tehnike i drustvene prakse. ‘astava loge promalilabi svoj cilj kad bi ona samo upoznavala uceikastckovi- nama jednog obika flozofskog stvaralstva kao snekim mrivim ,rezaltatima", o Kojima tweba neo uti Kojima se treba dvi. Upgznavanye ablika valjane mi sei seni da lj shvati sve St je uo i Sto Ge uit w drugim skolskim predmetima ‘Svaka naukaj sistem lino povezanih msl, pa razumijevanenjihove logike omogu- eae bole razumijevanje nihove bit sista, "Naja, iako nije zadataklogike da nau wena mis, njen je zadatak da ga nau i mislit Boje nego So je dosed nao. Upoznavanjes obliina vajane mish is tiptaim Jogikim pogreskama moze pomosi useniku da takve pogreskeirhjegava, ada utinjene pogreike lke otkrvaiisprav Clo se dedava da su uenci koji su soli wil logik edo polugodisterazote- rani konaénim ,ezuitatom, Cini im se da nakon svegs toga ipak ne umiju da mist nist bole nego pile ‘Motemo odgovorit da to nije ni najmanje 6udno, Za jedno polugodisteeramatika ne moge navéti uéenika da pravilno govori a fizika gene moze nautti da napravitle- ‘zor. Isto tako ni polngodisnja nstavalogike ne moze naustivéenik da ijk vajano nish U tako kratkom vremenu ugenik moze dobiti samo kratak pregled logike grade i ‘upoznat se s najjednostavnijim oblicima i zakonima misli. O mnogim slozenim oblicima 2akljuska, kojima se svakodnevno sluzimo, u ovako elementamom udzbeniku ne moze biti nirijeti. Pored toga, ako Zelimo da pomoéu logike nautimo bolje mist, treba ne samo da ‘nauimo njene zakone nego takoter da se vjezbamo u otkrivanju logitke forme misliiz- regenih svakodnevnim jezikom, ustvaranju valjanih zakljucaka iu rezlikovanju valjanih zakljugaka od nevaljani. U toku jednog polugodista uéenik ne moze mnogo napredovatiu vjeitni logignog ijenja. Ali u izyjesno) mjeri ipak mode. Koliko ée napredovati, zavisi prvom redu cd njega samog: ad toga koliko 6 panje posvetit logic, koliko é je ozbilino studirati koliko de je esto vjezbat,Prvi dio: OBLICI MISLI IPOJAM 1. STA JE POJAM Uvod U svakodnevnom 2ivotu éesto upotrebljavamo rijeé ,pojam'Kad se snekim prepiremo, {rvdimo da je ,pobrkao pojmove" il da ,nema pojma" 0 onome o emu govori.A kad 0 ‘nckom imamo loge misljenj, kaemo da ima ,cudne pojmove 0 Zvotu. Rijeé ,pojam "upotrebljava se i u nauci, Uud2beniku psihologije nalazimo, na primjer, ovakve naslove ‘odjejaka: ,Pojam fjudske spoznaje",,Pojam motivacje ,Pojam lignes, ,Pojam i i= vorifrustraije“. Sta je taj ,pojam o kojem tako Zesto govorimo? Ni o tome ne postoji stveno misljenje medi logigarima. Pri nego Sto izloXimo teoriju koju smatramo ‘elavnonajollom, lot Geno zato ura pet karaeisnih lek era pojma koje smatramo nezadovoljavajuéim: formalistisku, psihologisticku, nominalistick, vul- ‘earmomaterjalistighu i teaisticku, Formalisti¢ke teorije pojma [Nekilogigari odreduyju pojam izgleda u prvi mah pribvatljivo, rae -va je Zivotinja® — to je sud. Elementi ovog suda, ,krava i Zivolinja,jesu pojmovi. ‘Zlato je kovina~ iakoder je sud, Elementi ovog suda, ,7lato" i ,kovina takoder su Pe} mate se pigovorittrdaj da je pam element suds, Noda ijt tna ued no zadovoljavajuéa definicija pojma ,pojam"? (Oni koji definieaju pojam kao element sud Sesto definiraju sud kao vezw pojmova. ‘Ako kazemo da je pojam element suda, a sud veza pojmova, onda svakako neSto sazna- jemo: saznajemo w kakvom su odnosu pojam i sud. Ali jo uvijek ne znamo ni Sta je po- jam ni Sta je sud, Nije reSenje ni ako kazemo da je pojam — element su clement 2akljutka, a zakljuak ~ skup ili veza sudova. Na taj natin ponovo ‘moda samo w nett sirem. Pojam se moze ragélaniti na eznake, Prepetenica je dvaput peéenarakija. Pojam prepetenice moze se afSlaniti na oznaku rakije ina oznaku dyosirake peéenosi, Buduéi(Ge NAAT EAA OALNATEE MARTER|D} na pretpostavci da je naka misao samo (Gs 0e 0 psn nea o Obj su one prepaid nee Co- ‘jek je djelaino, stvaralatko bice, pa su i njegove misli Sesto izraz krativne aktivnosti, ‘Kojom on ne odrazava svijet, nego ga negira, obogaéuje i mijenja. Nati pojmovi éesto su, na primer, pojmovi ociljevima koje Zelimo postii,o idealima kojima tezimo, ukratko fo neGeinu Gega nema, Ali Cak i onda kada se na8i pojmovi adnose na nesto sto realno postoji oni nist puki odraz realnih stvari, Na8 pojam atom, na primjer, mnogo se puts Imijenjao, ne samo u toku stoljeéa, nego i w nekoliko posljedajih decenija, ane mozemo pretpostavii da se na iti nagin mijenjala i bit atoma, Pojam kao misao o biti onoga o Kemu mislimo Rezimirajut kritku iloZenihteorja, mozemo rei: Pojam je element sud i skup o2n3- ka_ Ali on nije samo to. Pojam ima veze s rjeu is predodzbama, Ali on se ne moze svest iti na rijeé nit na predod2bu. Pojam ima veze" is mialju, ali on nije misaoni soda, nego misao, ‘Unekima od teorija koje smo kriiirali dovode se u vezu pojam i sustna ii bit. tim se mozemo slot. Bez obzira na to da i mislimo o neem postojeéem ili 0 netem nepostojeéem, pojam je wvijek misao o suitin ili biti onoga o Gemu mislimo. Pojam co- ‘eka nije misao o bilo kakvim svojstvima éovjeka, nego misao o onim svojstvima po Kojima je Covjek Eovjek. Isto tako, pojam vile nije misao o nckim sporednim svojstvima ili karaterstikama vile, nego misao o onim karakterstikama koje sXe poireb- Gevalia i mo po cemu nest jest to Sto jest nazivamo obitno bit ili sustina. Ako je neo 10 So jest po nckim svojstvima ili Karakteristikama, onda takva svojstva ili karakteristike nazivamo njegovim bitnim svojstvima ili karakterstikama. Moze ie codnosno 0 sve Sto mi = seem oe ‘mozemo mislti nzovemo ,predmetom, mo- emo rei da je pojam ‘Ako privatimo ovu defini ne smijemo abort dio p amo u znaenu koje nije obitajeno Ws¥a- odnevnom govor. BRE edowdgne 7 serra ‘njoj upotrebl wine osob?re S Sadraj, opseg i doseg pojma Ako se dréimo definicije pojma kao misi biti ili bitnim karakteristikama onoga 0 6e- ‘mu mislimo, znagi da je pojam trokuta misao obit iio bitnim karakterstikama trokut, pojam brucosa misao o bit iio bitnim karakteristikama brucoSa, pojam drZave misao 0 bit ili o bitnim karakterstikama drZave. ‘Trokut je geometijki lik koji ima tri strane. Da bi nesto bilo trokut, mora imati vie karakteristie: (1) mora biti geometrijki lik i(2) mora imati tr strane. Budu da je ‘pojam misao obit ilo bitnim karakteristikama onoga o Semu mislimo, to je pojam to- Sadrzc? = domen ,totenrifa, Konotacty Doseg = domet jenstensifadenotackya ® (58) Bftna oanaka =MFsao o shelehty we 2aiedno, © Bitnom abeestus een som ik oj ima sane an Misa alte: trv oe eo gmt im oe ea jesubine nak ednogpojma ine og sae Sada Prema foe a inane jednake ii edna po dni modemo raikovati tr wte okt isowrane soko ranean estan oR, okacan ok Senn lta ee pono sestnen fnan {rokutyipojam o mmostanom wok ja pojmov! vse (pgm or 7 rn trata, Peja toes es soe sane pom roe i Tdi pene ct) pojan {coat aapjum itottneg,btkrsog {reaneatenog wlan. Za oj adem ajo lw odnosu na vee ene pojmovera za vane move kao daca 00. ‘nosu na svoj rodni pojam. Za rodni pojam mozemo takoder rei da obuhvaga svoje vse pojmove, aa vane poimove da su obulvaéen svajim rodnim pojmom ik da a fr nees, Nipomo ka pot eda visi pjam fine nssov ons ‘je, dakle,, peice: va ramjet laze pojmo sol, slice, ormaa, evel it a peg pojna gahovaka figure aaze oj Sahovskoy ka, nj, lovea, taka {op apenas ponte aera won ue puta el Ses do Opsegn pj amie Al modemo ret dx ov) pojam put (dna se, prime ij) ate predmetecdnosno doses do jh sto ak, modem vo vel | rage iahowk figure em naz jvm pocu =mtsoo ae sb etroe vei med pgs} den. Ty ci wey nv jer dep nih pov je bvetamo jedi ojo noosa poet predmeta na koje se on odnosi, ' ee Ios deat Peetes on ferpanne Hl tau Sof Coal Poke ge lee Dakin Selcitns Neka sporna pitanja u vezi sa sadrZajem, opsegom i dosegom U vezi s odredenjem sadtZaja kao skupa bitnih oznaka pojma prirodno nastaju neka pi- tanja, Kada kazemo da je sadrZajskup bitnih oznaka p)jgia, 0 sugerira da pored btnih ‘oznaka postaje i nebitne, samo 3to te nebitne cznake ne ulaze u sadréaj pojma. U vezi s ‘im nameée se pitanje gdje su te nebitne oznake ina koji nagin one pripadaju pojmu. Ne ‘uadi lito da snebitne ozmake' uopée nisu omake pojma, te dani bitne o2nake nis bitne, nego jednostavno aznake? Na ovo pitanje mozemo odgavorti ako da provedemo raz sata ednog pia minim sarzajem mozemo nazvat leptin a jednaka dative dijagonnladlivort iagonalom na Ja jednaka pave ta xtokrana okt sv mpi sada oj haat U dale lan {no epi sds narive jednostavn dra npn sada imp Ginn saddajem's 20 (sadneep MoEra fe Snowe Pravtlas Eadie olaadney Nosnt a os + \ sad vB0§ otenclalnt 2a Vobcleige — Metaleige. b msao jo bitt dyer | Sep beknth obeleifa pemage t: Biine ornare +, bie” ypranse” Pofaur néover” < Nate ” Ornane ySeebrrase’, pauetan' gveltat®, te Vrarfa" ane “Moglo bi se takoder pitati da li je moguée taéno regi koliko aznaka ima neki po- Neki filozofi (npr. Hegel) kritizirall su i odbacivali ova} zakon 0 obenuto razttjernom jam, Utah mote se Gin da sak pos na tno odreden bry naka, Brucas vos sade pseg ja, Njbova rita neopradanajeako se sada oj sh je student koji prvi put studira prvu godinu, Ne znaéi li to da se pojam ,brucosa moze ti onako kako se obiéno shvaéa u logici. Ali po misljenju tih filozofa sadr?aj jednog pojma ‘a8@laniti na taéno tri oznake (student, upisan u prvu godinu, prvi put)? Jedna od tri ozna- obuhvata ,.u ukinutom obliku" i sadrZaje svih nizih pojmova koji su njime obuhvaéeni. U ke pojma ;brucos je naka da e stunt, Medutin, za student mozemo ret da je dak sada pojma ,Goyje po ovome bi lili sad? pojmova ymin, ,knjzevnik' visokoskolske ustanove. Time smo pojam studenta rasslnili na dvije omake. Ako kaze -Fomanopisae” itd. Ako na ovaj nagin shvatimo sadr2aj, onda zakon obmutom odnost imo da je bruco’ dak visokotkolske ustanove koji studira prvu godinu na to ustanovi, 8 sadr2aja i opsega ne vrijedi. Naprotv, to je sadr2aj u ovom smislu veti, veti je i opsex. “pisan fe prvi pt, mozemo,dakle, rida pojam brucsa sr Str cznake. Ako dale Daiabjegnemo ark, nazvatéemo ovako shvaceisaréa pron sadzajem pola amaliziramo pojam daka il neki drugi od pojmova pomoéu kojh smo dfinial pojam ‘Ako priwatimo ovu terminolgiu, mozemo ret: Soe ve protvent saa poate Seca, Ce anak jo ie pest, Prema tome izeeda ved nego apse So je man prosren sad) pj, to fe man njaoy epee. Kine ne ek apsoltnor sist aan Cnse|prosiren sada pojmon su spre proporcionan (anier). tho) cena pojma, Pd brojem oznaka w apsoluinom sss mol ism eventslno r- [pen sedegpamoveouaprore myer apanijevati nee bro] omaka na koi sta pojam moze rain. Najmanji bro oznaka Prostren? sadreG= Nokn? sadr=gt Potencfala? sadiee nakojise sve omake mop svestine moze se uzetiza kite jer seve oznak ilo kojeg —pojma mogu u krajnjoj liniji svesti na jednu slozenu. Napomena ‘eds dosegom moglo bis pita da i jednog pojma laze samo realno poste pojedinaeni pdm na koje se on odnosi i zamishen pojedinaéni predmet, Usenikjevjerovatnonaprjed primijetio da smo ponekad govorl o pojmu wokuta, apo Kaji realno ne postoje Mislim da bso na ovo pitanje mogl ogovorit azikuju ea nekad pojmu ,trokut, Drugim ijetima, ponekad smo upotebljavalinavodne znakove, 4) (vam amen) dase. Tako bse tog eda pojam anfla nema 4 ponekad nism, U vezi stim treba upezont da to nj bila ikakva omafla ni aleavost, Ce aad pont ne petal a gina Sse, tego prover dink iamedu pedeta mis isu ml (aja) ad eee a reo oi vt du pedi andl ja se gov iI. U tml sano erptaall smo ga tu bez navoth sakors ada os eae 2) sh nog Sng ne eon adap di Tak a talijam Gok onda smo ed soka stale navodne atone team dosegpojnaEovjeka laze svi Ku oj danas poste, aw Dudu vi Hud koji ne {Ge ma kada postojati doseq Etoantitet © 2. VRSTE POJMOVA tdredenost Kvantite bo ae sabre cen ee ‘Odnos izmedu sadrZaja i opsega pojma ee Ima mnogo razligtih vrsta pojmova, pa je eSko dati potpun i logit y 7 lati potpun i fogitan pregled svi th vista. MoZda je najbole da ponemo s napomenom da se pojmovi mogu dijeiti na viste ‘Ako razmatramo odnosizmedu sadrZaja i opsega pojmova roku stostran roku" vi Get demo sliedece:Pored pojma ,stostrant okt" w opseg pojma roku laze pojmovi il po svojstvima koja moze posjedovat jedan poja sam il po svosivima Koja mogu ‘fotendnog | ramostanogtokuta. To zat da je opseg pojma,sfostrani trout" mani od pesjedovati samo dr nclikpojmova a meduecbnom odeos, Tako, ape oa eve ‘ke eda openy poe rekt” voi ol pees oj 0 Ze cael pen hokens wa fea aivmenivn topo ae Stan trout Pred opin oznaka pojma ,okut ui sdr2a pjma ,stostan okt ula ‘move koji negra neko svojstvo, np. ,nesinit,.nepravedan,.nesiguran”), Nap, Ea cada apa sa ao saa pono Se napem eum nencitemet ae ee {rokct", adnosno da je sedr2aj pojma ,istostrani trokat" veci od sadrZaja pojma ,trokut" jer, sam po sebi nije ni suprotan ni nesuprotan: on je suprotan samo w odnost na pojam Pojam tokuta ima, dakle, vet opseg, a manji sada} nego pojam yistostani to- £m, Mi Gemo naiprijerazmotrt one podjele pojmova koje potvaju na svojstvima Sto ‘a Sligan ods vjdt i opgenito ized vik (rod i ii (orsnit)pojmova, Vis ih moze imat i jedan pojam sam, a zatim Gem, u iduéetn odjeljk, exzmotiodnose pojam ima uvijek manji opseg, a vet sadréaj od svog rodnog pojma. ‘medu pojmovima i vrste pojmova po medusobnim odaosima, ‘Uzmimo na primjer pojmove: ,,Covjek", ,umjetnik", ,knjizevnik, fomanopisac™. oj jen ia ved sade) a man op nego pom 2k; pojam ize reine! ada mani opsee nego pojan anja pjam ramanopisca ina vel s- poner peas Sea cans Podjela pojmova prema vrstama predmeta misli Nie reer kod peimova koji su mdusshnow ono ister to je saEaj veei, ‘manji i obruuto, to je sadr%aj manji, to je opseg vee, Krake re- ‘Bucluei da je pojam misao o biti predeta, jedna od najva2uijih podjela pojmova mora pe {xzmjerai, biti podjeta prema vrszama predmeta misPitanje 0 pode poimova prema vstama predmeta mis jexio od onih fundamentanih lozofaih pitanja Koj su w isto ‘ka, Kao‘ odrugim fundamentainim pitanjima foro, ako io ovom poste veoma faaltita miljenja. Ne ulazeCiw Siu disks o im pitanja i misjenjima, upozortée- tno samo na nekeditnk 2} Prepostavimo da stojimo pred zapustenom i trosnom seoskom kuéom pokraj potoka, kucom koja je sagradena prije ostaih, ai je veé odavno napustena i sada se Sama postepeno mat | propada. Za samu kuu mozemo rida je ,stvar" za tofnost Zapustenost da su ajena ,svojstva, 2a propadanje|rufenje da je proces” w kojem se tale za postepenost da je agin’ na koji tj proces tee, a za rit spor pie” da upuéaju prva—na prosorn odnos kuge prema potoku, a drugana~ vremenski od- ‘nos Ruge prema drugim Kugama set, Pojam o Kuei mozemo nazvati pojmom za star, pojam o oSnosti pojmom 2a svojstvo, pojam 0 propadanju pojmom za proces, pojam ' postepenostipomom za nacin a pojam 0 pokrjnost i pojam o pijinjostipojmom za odhos. 1) Nabe trina kuéa (zajedno sa svojim procesima, svostvima, natinima i odnosi- 1na)postoju odredeno vriemeu odredenom prostru. Take svar, proces, svjstva itd ‘koji ee ee ‘kim (ili materijalnim). Kad se zbog neveg, Tuto it ada se neGemu radujemo, naa Ijutnja ii radovanje moze tajti duze i ka =: Nekogatko se na neo ratio mozemo pital ada se ajo, Al kad bi nas netko upitao na Kojem je msn nab tna (usr, u lav, rakama, nogama i nos), pitanje tinam se ino besmslenim, Takve procese koji se odin {premda su prostoma bia —Iudi~uslovnjihovog dogadanj)nazivamo pack (i dhuiemin). Bored prostoro-vtemenskih | samo vemenski star?” mat takvih koje hisu niu prstoru niu vremen, Takvi su na prtjer,brojev: Mi mozemo pital kad st Hud nau brojai do trngest dali eto mazda jednom zaboravii ali ne moZemo pita kad je posto, gdje post ili kad 6 nestati bro) trinaest. Ovakvetvorevine koje su neSto, pred ne postoje iy proton iu WREMENU,nazivam idea il logckin. U sklady Se en ee kin MMI pepe pit predmetina | pojnove oideanim predmetina ) Na tron kuGiea moda je doista postojala ii jo posto. Moz smo Setajui ‘aii na nj i mozda smo i sami njoj stanovali,Takve predmete ii svar koji doista postoje lil su bar jednoe postoali)nazivamo reafnim. At moda kugicakoju smo opi- Sali nile nikad postjaa, Moda smo o njoj samo Gita u neko jetjoj bac. Ima mnogo {akvih svat ibiga okojima mislimo frazgovaramo, a koji isu nikad postojl nit DostojatiTakvi su, na primer, andel i davol vile | wetice, bogow ili dubovi Takve predmetenazivamo zamniljenim ili maginarnim. U sklau s ovim moZemo podijelti pojmove na pojmoveo realnim predmetina ina poimove o imaginarnim predmetina. ‘Navedenedistinkcije mnogifilozof nese pribvail, nego ée iil jednostavno od boii zamijenit drugim, suptnjim. Moguse je, na primer, osporavai aia izmeds proces, svojstva i odnosa, Nis Ii proces i odnossvojstven stvari,neto po emu se {na azikuje od drugih star? Ne bi i, dale bilo bole govoii samo ostvarima i ji hovim svojstvima, promatrjusi proces odnose kao vise svojstava? Mnoglosporavaju {akoder opravdanest govorenjao idealnim predmetima, Ako ne postoje u prostory iu ‘rement peti predmeti mogu da postoje? Pas see Spomenute dstinkeije ne treba shvatiti kao neSto opéeprihvageno Sto uéenik mora naueiti napamet, nego kao upozorenje na neke probleme i teSkoce o kojims ga treba pod- staéi da raze ‘Senge jam .Kutuzov" je miso o bit edn poedinaénog Eovck, pom Zagreb je mi- S00 Di ednogcdrednog rade, pojam Rail mst one slave vile Pojmove et dove ula samo jen poednat prednetnaivamo pojedingi i ‘individuatnin. ian Andtutdvaln? Kutz je bio vojskovos, Pojam vjskovade eos ena tay nz pojedinaca koja eae oda su prevodi nck vj Pon gradn odo ema iz kt al sui vel da bse zal slo ines avi mah da bi ‘ermzalaveleradom’, Pom vile dos st na ta iz amin store o Ko tn pov umrdnim pean tj pra, Skp iz pjedinenh pred tet bea Kt majo neta sje sojta in rasred i ann. Za pojove Face porate prmjone hata sha nee sen pj pres pacivamo recht Harim, Vise, keen ki loin spor plu pojnova individual lane, Tako nels tej da invidunt pojmovt sop nis pojmovi, ego sn ie Kojima oznafava ivan pede Po hovon miley, sane, Raid idalnog predmeta ne indo at Hao njemu, Medutin, ne telko vide das kod pselnaénog predieta mode gover nim eb soit, Ka ei iota, onda se Er pledinaa! prednelsakom, maka i ajpenatajijon pomenom posto savin did pedal predinet ‘Nekvantificirani i kvantificirani, univerzal partikularni pojmovi ‘Kad kazemo da su ,gradovi leglo poroka, onda pod gradom ne mislimo ovaj ii ona pojedinaéni grad, nego gradove uopée, klasu gradova. Ako nam netko prigovoritvrdeéi da tui tamo ima poneki grad koji nije leglo poroka i ako nam navede nekoliko primera, koji to potvrduju, odgovorit emo bez uzrujavanja: ,govorim opéenito 0 gradovima; ne tvrdim da to vejedi bad za sve gradove". 'U navedenim prinajerima klasa gradova spomenuta je i misljena na tri razna nana, Kad kazemo da su ,gradovi leglo poroka', onda mislimo klasu gradova, ali naga misao rhe misli irigito ditavu klasu gradova niti se izvitito ogranigava samo na dio te Klas. Za ted sf takav pojam koji se izigto ne proteze na éitavu klasu nit se ivitito ogranigava na nj dio kazemo da je nekvantficiran. ‘Ako izriito mislimo sve ili samo neke élanove Klase o kojoj mislimo, onda jena pojam kvanifiran. U pevom sluéaju,t- ako mislimo sye tlanove klase, mozemo ga na- 2vati niverzaini ili opéim. U drugom slug, tj. ako mistimo na nek lanove Klas, ‘mozemo ga nazvati partikularnim il pasebnin. Pojam ,svi gradovi* je, dake, univerza- lan, pojam ,neki gradovi" — partikularan, sized.(22) vee ‘Mnogi logitar brkaju podjelu pojmova na individualne i Klasne s podjelom pojimo- ‘vana univerzalne i patikulame. Tako ponekad mozemo profitai da se svi pojmovi dijele ‘a individualne, partikulame i univerzalne. To je pogresno je su tu w istu grupu stavjene ‘tste koje pripadaju raznim podjelama, U jednom sluéaju kriterij za podjela je razlika izmedu pojedinea i klase, u drugom razlika izmedu Gitave klase i dijla klase, 'Neki logigariodbijaju podjelu pojmova na univerzalne i partikularne i umjesto to- {8 govore o univerzalng i partikularnoj upotrebi ili formi pojmova. Po to intexpretacjt {svi gradovi" nije univerzalan pojam, nego univetzalna upotreba ili forma pojma ,grad, {a aneki gradovi" nije partikularan pojam, nego partikulama upotreba ii obik tog istog ;ojma ,grad, Umjesto o univerzalnom i partikulamom obliku pojma jot se éeS¢e govort 6 raspodijeljenom (disribuiranom) i neraspodijelienom (nedistibuiranom) uzimanju poj- ‘mova, Kad jedan pojam (npr. grad") mislimo u Gtavom nj (svi grado- wy lateng dae pojar rangle It dua Kod wemamo sw i )eg0v04 ‘ospega (seki gradovi"), kademo da je on neraspodijljen ii nedistribuiran, BSS? Inostavni ae jmovi Govoreti o sadtiaju pojmova, rekli smo da je sadréaj skup oznaka pojma. U sudtZaju poj- ‘ma ,trokut*razikovali smo dvije bitne cznake, u sadréju pojma ,brucos" ti bitnerazike. [sta smo, medutim, da je pitane o tome koliko oznaka ima nek pojam rlatvno jer poje- dine oznake mozemo esto raéslaniti na element i tako poveéati bro} oznaka pojma. Talk, izgleda da ima pojmova Sj sadréajulljusuje camo jednu ozmakuy, io takvu koja se ne moze dale rassanjavati.Takvi bi bill ,bijelo, ,Zuto", yplavo", gorko ,sla~ ro", slatko" itd, Pojam &j sadré) ima samo jedny oznaku nazivamo jedostavni; ona} ‘udijem sadréaja ima yige nego jedna oznaka sloZenim ili kompleksnim. Pitanje da lise moze govorti samo o relativno jednostavnijim irelativno slozenijim ppojmovima, ili postaje i pojmovi koji su u apsolutnom smislu jednostavni, jedno je od najteih filozofSkih pitanja, Pozitiyni i negativni pojmovi Pojam ,negostoljubivost je misao o odsutnosti svojstva gostoljubivost. Takve pojmove kojima mislimo odsutnost ili nepostojanje nekog svojstva, stanja, odnosa ili djelatnostt nazivamo negatimim, Takvi su: neEovjeénost, neskrenost,nejednakost, neabrazovanost, rnepravda, bezabzimost, bezvoliost,abistoriGnost, amoralnost. ‘Sve ostale pojmove, dakle, pojmove kojima mislimo prisutnost nekih svojstava, stanj, proces ili odnosa, nazivamo poztivnim. Takvi su, npr. gostoljubivost, Covjeénost, iskrenost, jednakost, obrazovanost, pravda, obzimost, volnost, hstorignost, moralnost. "Negalivne pojmove izrazavamo obiéno negativnim terminima, tj ermininma koji kao svoj dio sadrde negative rjetoe, U nekim stranim jezicima te negativne rjeéce mogu bi sufks,w hrvatskosrpskom to su razn prefiksi kno ne, bez, a. Pozitivne pojmove izrazava- ‘mo obigno pocitivnim terminime, tj terminima koji ne sadrZe negative prefkse Vgecmeans Ali ponekad se negativni pojmoviizeaZavaju pozitivnim terminima (oskudic, lije- ‘ost, nim, sje, glub), a poztivni pojmovi negativnim terminima (nevejeme, nezgoda, neprilika, nevolja). Neprilika, na primjer, nije odsustvo prilike, nego nesto lose Sto se rnekom dogodilo. [Neki filozof i logiari osporavaju moguénost i opravdanostrazikovanja pozitivnih i negativnih pojmova. Veéina, medutim, smatra da je ova razikarelativna, ali objektivno zasnovana i opravdana, i) oy U nae svakodnewnam zion velo sto govorie 0 Konkenim io apsrakanim poj- mnovima, Medtim, ni svakodnevnom vot lw nau, pa aka ogra kon Kean ,apatraktn ne upotejvaj se uvijk uso za ‘Nai Toga snarajKonkretain pojmove kaj se odnose na jedan pein predmet, a apstaktnim one ko se odaose na Kas predict. Medlin, ovakoshvaei Konketn apart pojmov pklapajese «ona koje so i zal individual ies 'Neki su skin da pojmove ostvarina nazovu konkrenin, a pojmove onihovim svojstvima apsratnim, Ovakoshvacei konkreni peak! pojmovi sam su deugo Jimeno Sto smo i nazval pojovima za stv i pojmovima a svoj, Po tedimakonktetn pojmavi au pojnov o neem Sto se mots sikowmo pedo, anatani= ajo nto we ne mote ofgledn redo Ova dike dstae eredena jr je mot pregativanj Kod razah Hud rat raja Mi Gemo termine okra aptaktan™ upon kiran dug distnk- ci koja je vazn za log, Kj eu ves sa vel tinjenomdatinkejom ied ag {potenoy stan pojna, Pom ii si sade] mii ava Smo asta, pon So gunk il nas Sn, USP mexephtctin? Jasni i nejasni, razgovijetni i nerazgovijetni pojmovi U svakodneviom vot eto govorimo o jamot i ezgovitnos ojova, prem tletie ne ractajenojsnoe od rzgevjenoet ni nest od nerazgovietmost, U Togs, mein, neo razlicjemo ov pmove Jasnim nazivamo pojam ako nam je, Sav njegov, see og pomat sa on ‘idle je oj ak am INsbO saa nerve ako ame ol sain dio egovog saa "Mba mil deer por dns jun al sci vie ragovet,Pivativee gedit da jn pojmovi obo razgovie, tmagovjent oben asl an ano drug ne mora bt ak, Moguse jh inj dant a nbrojasve wie al dane mu nas bite rake lin drugs Stan, mnogu da etko 2a tans Koes nae ine al dan make sve te ‘rin Uprvom sae re ceo d on na jst al neragovjtan pom vin; ds nejasnim ako nam je ©0 nam je taéno poznat (us)_gom sluéaju rei demo da je njegov pojam vile razgovijetan, ali nejasan, Ako znamo ne Samo opée oznake vrline nego i sve nize pojmove koji su obuhvaéent ovim pojmom, rei ‘emo da je nas pojam vrlin jasan i razgovijetan. A ako ne znamo taéno ni jedno ni druge, ppojam debit i nejasan i nerazgovijetan, Homologi¢ki i heterologi¢ki pojmovi Se SSS Medu otal ijtima svi setik snd i siete, Svaka log wz obatene Grogi leihinpemova dj objatjenje i pojma plant Stvar se objasjava ime sto Jeet gree sama nj, pam soja” ei sm jedan porn, ato tako, dfinija Sesinie sama je defn laa svih Kas sama Je kas, a pojam sloen pom tam je lozenpojam. Poste, dale, Kas koje sade same sebe kao tian, Pojmove © {avi Kasa nzivao Homologickim poimovima Tina os vie tli Klas koje ne sade same sbe kao clan, Tako rie engleske sje nis engleske, nego hrvatskosrpke (ea ezliku od itt whrvatskosrpske re8i™ {ojesu same hrvaiosrpske rie), apojan jedostvan pom nije jednostavan nego Sven, jam oi goin sama} la nazivamo eterfogckn pojmom. Kolektivni i nekolektivni pojmovi Pojmom , Sums" mislimo uvijek na vet bro stabala. Ali ono Sto Gini odredeni brojstaba- la Sumom nije jednostavno &injenica da su to stabla i da ih ima vise. Ako bismo kredom biljeil po deset stabala v svakom evropskom parku, dobili bismo mnogo hiljad bala, ali ta stablajo8 ne bi nila Sumu. Da bi stabla Gina Sum, nie dovolino da ‘odeedeni broj; potrebno je da dine cjelinu, Pojmove Kojima mislimo cjelin sastaljene od veseg brojaistovrsnih predmeta na- zivamo zbirnim ili kolektivnim, Pored pojma Sume takvi su, na primer, €ete" divizia", “vojska, jo", .£0j%, smoméad", ,ckipa", ,naselje ,razred" ojniova koji nisu koletiva’ ima mnogo vige nego kolektivnih, path ato obigno i ne nazivanio nekim posebnim imenom. Ako bas hoemo, mozemo ih nazvat jednostavno nezbirnin ili nekolektivnim. Padjeln pojmova na univerzalne i partikulame ne treba brkati s podjelom na kolek- tivne i nekolektivne. Napose ne treba mislti-da su svi kolektivni pojmovi univerzalni Klektivni pojmovi mogu biti univerzalnt i partikulatni Tako je pojam .sve diviije pastikularan kolektivni pojam. Kolektivan pojam moze stavse biti individualan, Tako je pojam ,Draganigka Suma individualan kolekti Fiona: Pro Fsnuso ane Tt sadnEag onda. TET opseq stg D pyuaa nas fete, MOVIMA Uvod udu da je svakiGejam jedinsivo sadraja | peng) to sei odnosi medu pojmovima (130) sop ale nya po ape hove oe osu Nay? tari mist da jenabolje zasebno razmatrat podjc pj i jelu pojmovs prema odnosuajiovih Sal zasebo pode poove prema eosin nhovih opsegs. Metin, bud i da su sadraj i opseg pojna tiesto povezani,uspesnia je ona podjela koja wzima w obzi saz opseg Cone are nldentigni« pojmovi ~! gefau rool snlt- ‘Kao naijednostavniji oblik odnose med poj logita a i pojmovia logitari ponekad navade istovet- nost ili identtt, pri emu se istoversim ili identignin nazivaju pojmovi koji maj ist sadr2j iti opseg. Takv bi, na primer, bili pojmovi ,uvjet* i gustow i kvadrat® i istostrani pravokutni etverokut" ‘Ali ako dva pojma imaju ist sadr2aj ist opseg, onda se on ni po €emu ne raliku- ju. To, dakle,nisu dva pojma, nego jedan. Utisak da je tu rijeé 0 dva pojma nastaje zato Sto jedan iti pojam nazivamo razliitim rijebima, . ~ To se ljepo vidi na navedenim primjerima. ,Uyjet i ,ustov dostaimaju iti sa- dri opseg, al to nisudvarazitta pojma nego dvierzlit rij ast pam. ,Kva- Arai istostan pravokutn Setverokt imaju it cada) i opseg ait nije Sudno jor jo ~kvadrat® samo kraée ime za ,istestranipravokutni éetverokut Ekvipolentni pojmovi Pojmovi ,glavni grad SFRI* i grad na u8éu Save" imaju rai ges (Ses pov yet tea Pojmove kot imaj lic sds aint Senazivamocomjeicim, ednaowi- _Jedim ili ekvipolentnim, . ‘ “Ako sar} edn od da cviplenina poms omnatin slovom A sejdiu ‘20g slovom B, i ako granice njihovih + vanatimo kruznicama, njihov medusobni txnos mozemo gai pik eto (Vs 31, vv lovac? polti®zar, Mogole fe da sant lovag joste pol?tt2arf obrnube te. dafingy RH ap ove lan Bele so See won des gland, doit an SRROMR IF é epee ‘Superordinirani i subordi Pojmovi 9) prienres race lea en EE tele lay Sadrjpojma ,2ivo bigs” dio esadajapojma ijk", a opses pojm opses pojmnvo bts" U sliénom odnosunalaze se ojmow tent ‘Spor nogomet. ka" dio je “maturant*© pojmovima koji stv takvom odnos govorl sm iran, pri emu smo pojmove «vei opsegom, amanjm sadriajem nazval ,rodnim ili vsim, pojmove s manjan ‘opsegom, a vecim sadréajem ,vrsnin ii iim". “Za visi pojm modem takoder rei da je nadreden il superontiniransvom nigem pojmu, a za nti ~ da je podreden it subordiniran visem. "Ako sara) superordinianog pojma cznaéimo slovom A, a sade subordiniranog, pojma slovom B, nihov se odnos moze grafici prikazat extebom 2. (V st 31). Interferirajuéi pojmovi Sade poi tigar“i lovac" djelomino je zajednicki (uw oba sadr2aj ukljuéene su opée oz ovjek), a djelomigno nije (mesdu cznakama pojma»politgar ima j takvih koje niu oznake pojma ,lovac"). Alu sadraju pojma ,polititar* nema nijedne ‘oznake koja bi bila nespojiva s nckom od oznaka pojma ,lovac™. Zato politiéari mogu, ali rhe moraju biti love, te neki poltiari doista i jesu love, a neki nisu. ‘Pojmovi ,poltigar" i ylovae imaju, dakle, djetomitno zajednitki sadrzaj i djelo- ‘mitno zajednithi opseg. Zajednithi dio njihovog sadréaja éine zajednike oznake pojma "eovjek". Zajednitki dio njihovog opseza Gini opsee pojma .poititar-lovac™. Usliénom ‘bdnosu nalaze se pojmovi ,Jugoslaven" i ,radnik" i fizitar™ i .pacifist Pojmove koji imaju djelomigno zajednicki sadr2aj i djelomigno zajednichi ospee nazivamo ukrstenin ill interfrirajucim. ‘Medtsobni odnos intererrajudih pojmova grafitki je prikazan na sic 3, (V. st. 31) Koordii ani pojmovi Pojam ,som* i pojam ,morski pas” imaju djelomitno zajednitki sadréa} (opée ozake ‘pojma ibe), a po svom opsegu potpadaju pod opseg istog viteg pojma ,riba". Medutim, mnedu oznakama po Kojima se razlikuju ima i takyin koje se medusobno iskljuéuju (npr. orski pas Ziviiskljuéivo w slanoj, som ~ iskljuéivo u slatkoj vodi. Zato ova dva pojma tne mogi imati Ea ni djelomigno zajednicki opseg (nema somova Koji bi bili morski psi ‘ni morskih pasa koji bi bili somovi. 'U slignom odnost kao ,morski pas" i som" nalaze se i pojmovi ,konj*i »slon (oba su subordinirani pojmu ysisavac, a nema nikakvih konja keji su ujedno stonovi), “atolik"i protestant” (oba su ,krSéani", a katolik ne moze istovremeno bit protestant, 'Pojmove koji su subordiniran stom viSem rodnom pojim, au svom sadrzaju imaju medusobno nespojive oznake, pa ne mogu imati ni djelomino zajednithi opseg naziva- ‘mo supodredenio ili Koordiniranim. ‘Gdns izmedu koordiniranih pojmova graficki je prikazan na sici 4. (V. st. 31). ‘Kontrarni pojmovi {stom visem pojmu mogu biti subordinirana vie nego dva niga pojma. Pored pojmova “amorski pas" i som’ u opseg pojma ribe ulaze i pojmovi ,zubatac,,pastrmka, Saran Heme: i mogul Poe oe suber pj itp" rn," cog bs Guus esto su drama en ortecioieen ate ee cee oes asta ensees pos oo impolite ot ore potas ah vent koe ae Pome aa mn ic es srr pty cores pinerina opin sens aon spe aot Nt scoot Mets porns © eax tabi ea aes aa nae eae pojmovima o toplotnom stepenu ,leden' i ,.vrué, i petals pole lee melons cl es og raja vile cog mia daca koordinirana pojma nazi mo supromim ili komtrarnim, “s " - ‘aoe ld entre aoa xeon A GRAFICKI PRIKAZ ODNOSA MEDU POIMOVIMA, () © 1. Ekvipolenta pojmovi 2. Superordiniraniisubordinianipojam @ ® 4. Koordnirani pojmovi i 3. Intererrjut pojmovi ® @ (@)nea 4, Kontaipomovt 4, Kontraikomo Kotani poimovi ee GC) 5. Kontradiktomi pojmovi 6, Disparataipojmovidan sigur da sk predet aie bill al ne nnn ao dae lave lee, ae ne Momo vot aj tele U oveko sven sau poina isk drs oe ona, eda piv (iusto nek Ue) eda nepaivna {odsutnost bijele boje), a njezov opseg obuhvs a pojmove o svim bojama osim bijele. U Co ee ppmovt gel nezeiln” (rd ee cba Slam onon eae polenta, Jota netic), mae ea pone sblta ojos kan rst"), Poe aa uod Kj jedan reds eget specie make dur son jane np seg pink jesuerriia, avamo profi ee 3 elen hort kordianin pv ied a tentiomo Koon poy para je rik ctom 4, Kontradiktorni pojmovi ‘Ako netko upita kakve je boje davo, mozemo se lako zbuniti U wzretici se neprestano “Spominje ern davo", ali se ponekad kaze da avo nije ba tako em kako igleds S TPae sane, tvdi se da je avo bestjelesni dub, a duhovi valjda ne mogu biti obojent. I pda da je davo moda crn, mozda sivksl, a mozda ~s onu strana razika med Dejan. Ui svakom slugaja on nije biel. Zato na postavljeno ptanje mozemo odgoveriti oprezno da Je davo ncbiel : : U ovakvom kontekstu upotijebljena rjeé ,nebijel ne oznatava sve boje osim et. ne, neg toa negacj ilo, a pore pajmova sim dein ‘bojama obubvata i ‘ve druge pojmove koji se uopée mogu mish ‘Dva pojm, od Kojih jedan potpuno negira sadréaj drugog, a svojim opsegom ob- vata opsege svih drugih pojmova osim toga jednog, nazivamo protivurjenim il kon- sradibtornin. ‘Gains izmedu ava kontradiktora pojma grafiki je prikazan slikom 5. (V. st 31). Disparatni pojmovi Dona tn pot ome ice ua me Sisal oan in ls nn a ha pv EEE ee eon mie Sk Rdtonad re eo cl tee CE oe ata om, grees fone higessemeas Pojmovi,erno" i umiljato* nemaju nikakav zajednigki sada), pa prema tome ni 2zajdnicki visi pojam. Ali on nisu ni Konteadktomi. Ovi pajmovi toliko st raat da ih ze mozemo uporedivai ni po emu. NeSt siéno vedi za pojmove ,kocka i ndiae rac, bea ftalizan Poimove koji su tako rez da ih ni po Bemu ne mozemo uporedivat nzivamo neuporedivim i dsparamin:(V. 1.6, st. 31) Problem kategorija Miso da postoje neuporedljvi pojmovi dni seu prvi mah jednostavna. Ali ako razmisti- ‘mo, Vidjet emo da tu ima dosta komplikacija i nejasnosa, ____ Kao primjere neuporedivih pojmova bili smo naveli erno" i ,umiljato", Indi jjanac**i ,Kocka. Doista ,crno" i ,umiljto" izgledaju kao dva pojma koji nemaju nika- kve zajednitke oznake. Ali, nisu Iii ,cmo" i ,umiljato" obubva¢eni istim visim pojmom sVojstvo"? JoS nevjerojatnije izgleda da bi pojmovi ,Indijanac i ,kocka* mogli imati nneku zajednicku oznaku. Ali, zar Indijanae nije, medu ostalim,fizi¢ko tijelo, a kocka ~ zeometrijsko tijelo? Ne znat li to dase oni mogu podvesti pod ist iki pojam ,tijelo"? ‘ak i pojmovi koji izgledaju sasvim neuporedljivi mogu imati u svom sadriaju reke zajednicke, vrlo opéenite oznake i potpadati pod opseg nekog zajednickog, vrlo op- enitog pojma, To drugim rjetima znadi da i naizgled neuporedljvi pojmovi mogu biti upotedljivi. Tacnije reteno, mnogi pojmovi koji se ne mogu uporedii po nekim posebni- jim oznakama mogu se uprediti po nekim velo opéenitim. Kad vidimo da i naizgled potpuno neuporedljvi pojmovi potpadaju pod ist, vrlo ‘opéenite pojmove, priodno se nameée pitanje: Ne postoje li neke najopéenitije oznake koje bi pripadale svim pojmovima i ne posto li, prema tome, jedan najopéenitji pojam koji bi svojim opsegom obubvaéao sve ostale pojmove? Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan, onda apsolutno neuporedljvih pojmova uopée nema. Mozemo mizlikovat sa- ‘mo razne stepene uporedljivosti © ovom pitanju filozof su mnogo raspravijali, a vecina je smatrala dane postojije- ‘dan najopéenitiji pojam, nego da ima nekoliko najopéenitiih pojmova, pod koje se mogu podvesti svi ostli, ali Koji se ne mogu podvesti jedan pod drug. Gircki filozof Aristotel, koji je prvi raspravijao 0 ovom pitanju i zauzeo stanoviste dima vise najopéenitijh pojmova, nazvao je takve pojmove karegorijama. U svom dje- Iw ,Kategorije* on trai da ima deset najopéenitjih poimova: 1. supstancifa(obuhva- & pojmove kao ,covjek", .Konj"), 2. kvantier (npr. od tri lata dudine*), 3. Avaiter (cbijelo"), 4 ods (,dvostruko"), 5. mjesto(,na teu"), 6. vrijeme (,juter), 7. polozaj (e2"), 8. posfedovanje ili stanje (,naoruzan je"), 9. radnja ili djelovanje (,siiee"), Vo. ene (isp, U drugim djetima Aristotel navodi manji broj kategorija, ponekad osam, ponekad deta ponetad sumo Tan io agora Aa bo aa, Vado jo Dims dase pmo ne me potest pd sana je a po U historij filozofije nakon Aristotela mnogo se raspravijalo o kategorijama. Neki vise ‘su bili skloni da tvrde da postoji amo ARTE (F. Brentano koji je zastu- Jed or, ‘ao takvo stanovisteoznaéavao je a najopéenti pojam nijesima ,neso", bivsyujuse™, esa“slvr i tealno), neki su turdili da postoje Geir ili tri kategorije (vo esto se kao tt iiateporje navode stvar’ ,svojtvo" i ,odnos"), «neki su priznavali i vige od dese ka- tegotija (Kanth nabraj dvanoes) Tefllozoie je et skategorie" peilau navke iu svakodnevni Zivot govor. Una ‘ui se ied -kategorija potela upotrebljaati kao naziv za najopéenitije poimove pojedi- ni nauthit dsepling, pase u tom smistu govoro,kategorjama fizike", ,kategorijama biologie, ,kategorijama prava' itd jakodnevnom Zivot i govor rj. la je oS Sire i neodrede ‘znagenj, pa se njome ojam il vsta predmeta. U ‘om smisitrasporeduju sev kategorije stanovi, ‘Ovu roku upolrebu rijei kategorija w nauci ‘vomom upotrebom ufilezofij, adje su kategorije samo najopéeniti medu svim pojmovi- ‘ma, pojmovi nad kojima nema vitih, jer su oni jyisifodnipojmovi 2a sve deeI SUD 1, 8TAJE SUD Uvod od ‘Svi mi svakodnevno sudimo, ina neki naéin svatko od nas zna Sta je sud. Nije te8ko na- ‘est! vite primera za sud: ,Djetak plate, ,Sudbina je hirovta’, Nema pravde", Za ireb je zapadno od Beograds“, .Socjalizam donosi slobodu potlagenim nacijama Ipak tie lako adgovorii na pitane: Sta je ono Sto navedene sudove Gini sudovima? Po Gemu je uopée neki sud ~ sud? Ii: Sta je zapravo sud? ‘Sud kao tvrdnja “Vet sno el dae pom clment sua,» dsp poimov. Ali nije steko une da MSIL hu ngmara sud AKO pojmove ,elent™pravednost spojimo w zens tie Sino reat og saan nj si nego —besmiic, i eat amigon spl pmova nije sud. AKO spojmo pomove vale = va, cn to om dab Canennrava)ina neki misao, alt esi, nego HOV, oe aud jodostavnn so pains jan eenicon? Sv na np nave= dei a den raent eens, Al svaka etenica ne irzava sud, Retenice ode Rolie jst? | Zatvrt vat! Prvom e neti drgom = mii rede na pv na drug ndemo ret da izzava sd ie apaeporedamo nae nap navedene prnjere za sudove (Diet pl es, Sufi, sNema rave), viet emo da je sak od ih aa tonne en ‘Mose, kl. resi a je oj istinosne vrijednosti Sud kao nosi Fitnje mode i pametn ili gape prison i ersten, smisaono i besmisen. Ali aaa ep bint neti Molba moze bit yell, skomns in Soa dann neoprene, ai on Ne mote bit i istinita nistinit, eee erga nap mea tit isnt i ein, Kad Kaeo da je Zagreb zapadno ad Beograd to moa bi isnt il ean, ree mogunost ema Bud dines porcanje i da, on mo ein Stal js ists nisin, | UO Sidbmeno} og isis neiinost nazivaju se istinssim vednestina. Svakl va dale puduo posjeduje edna (to smo jedm) od dvje mogute stinesne Srp set taint nests) U sad stim mozemo reid je sud misao Koja posed nek ‘Sud, sudenje i revenie: Kao Sto pojam nije ito Soi poimanje, tako ni sud nije isto sto i sudenje. Sudenje je psi Hk proce, aud ez tga process Tide obi sa mihi je Ob A te ih De biel kaj suai steno, nek oir napus su izes esto sega well iz atv" (copes -gropeition”, nema Sat’) Drug u fom smi ‘potebjavaja rie iskaz® (eles vstatement njemaéhi Aussape"), Ov termi (stav" i ,iskaz") imaju svoje prednosti, alii nedostatke. Predostim je Sto jasno razgr Sitavaju dd i sudenje;edoxuak mje Sto mogu naves dase aborv elit ened tai cence Kao st poimoveirzavamo rina, ako nb its jj Tyo to af toca fo ‘med otal, po tome Bo ist sud oa renin jeciima iraavamoraznm reSenicaa, ‘Tako retenie: Das Leben it wari" voi je altar" irda iti ud Dail ceo upeiclevai ea stv eka" ij of preuinog znatala ‘alma je da lik vrevns koja sti frminom cenaavanetrkamo nis potiim proces ko aovemo sun” nl gramaliskom vorevinom Kj zoveme seni + pred? kaciona, Postoji li opé + Restaciony yji li opéa struktura suda PRE Pace ales Odredivanje sua kao mis kojom se nefto tdi ii porige i kao mish koja posjeduje nekuistinosnu vrijednost mnogim se logi¢arima éini nedovoljno. Po ajihovu mishienju sud nie samo misao koja nest istnito ili neistinito tr, nego na odredeni natin struk- ‘rirana misao. Po ovoj koncepeiji svi sudovi imaju stu osnovnu strukturu, pata struktura iu defi nici suda mora biti spomenuta, Logiéara koji su zastupali ovo mialene bilo je i jo ih ima vrlo mnogo. Medutim, dk se slazuv tome da svaki sud ima istu osnovnu strukturu, oni se jako razilaze u od- redenju t svima sudovima zajednitke strukture. Tako je nastalo mnogo raliitihlogié- ki teorijaostruktur iit suda, Razmotrit om ukratko samo neke od i Po predikacionojteorijiu svakom sudu nuzno se sadre dva pojma, od koji jedan nazi- vvamo ,subjektom", a drugi ,predikatom". Subjekt je misao 0 onome o emu u sudu neSto tvrdimo, predikar- misao o onome sta 0 subjektu tvedimo. U sudu ,,Tigar je krvolotan tvrdimo nesto otigra. Pojam ,tiga je, dakle, subjekt ‘ovog suda, O tiga tvrdimo da je krvoloéan. Pojam ,krvoloéan je, dakle,predikat. Ozma ‘imo fi subjektstovom S, a predikat slovom P, mozemo na sud shematski priknzati ova ko: ,S je P* Ist ablikotigledno imaju i mnogi drugi sudovi. Na primjer: ,Dubrovnik je lijep", ,Sutnja je zlato".ye-nise S0-nisu do, > nie se tk uj da fra je Pf an forma avkog sue Ao 5 dus emt nie bra ozatina Kora Saba st dba shen 8 ne P* Iste su forme sudovi: ,,Sivaéa magina nije televizor", ,Bjelovar nije Pariz*. Tete fev sudo Tia fe volta" poverj sbjekat peda. Zao je mo somo seevatponom il kopadom, jes nie su Romani bra alo She peta At sumo aha jo) mozane spt pred promatal 0 Side oie celine. Ons i ake pak nla poverj, a jo moze saat Svsjowsm kop, Rete je" demo ma pastiman i frmarmon are ile rm pl A os pelt negra oul moge Se olivine san ingulamom neg ue plunlnam slik Ne prinje Plast sumnivTgove ns baa ARO tbat ssa mao dt) potva i nga ace pile singlamom {pluanom olka ozatin vodravnom tc, dative kao ope foul sha: se revo o forma nob jez, nodam rest: yak sud se sas o ti coin 2 ss cc Sn ke simon 9 son oe sbjn od Inn oyu oa eis Su pea te je dno vera pjmova kom seo th, ngo jo mio kom emu (bjt wi esto dug ea) poe nedeg ete Ropu). Da li je kopula poseban flan suda Kad promatramo sudove kao ,Tigar je krvoloéan' i ,Kornjaéa nije braa,izgleda nam sasvim prihvathiva misao da w svakom sudu pored subjekta i predikata mora postojati i kop Ali ta je sa sudovima: ,Kia pada, ,Pravda pobjeduj, .Vjetarfiuée* 1 ovim je sudovima lako pronaéi subjekt i predikat Ali gdje je tu kopula? Drisalice teorije da u svakom sudu ima i kopula rei ée da je ovdje kopula prikri ‘vena jer sud nije izazen kako val. Trebalo bi zapravo ret: Ki8a je padajuéa™ il Kis je nest Sto pads, ,Pravda je pobjedujuéa" ili ,Pravda je nesto Sto pobjeduje". U ovako izrazenim sudovima prkrivena kopula jasno se pokazuje. Protivnict teze da je kopula poseban Elan suda odgovaruju data prava® forma suda ‘zvuti velo nepriodno i éak smijesno. Oni dodaju da osim toga nie sva nevolja samo u ‘zvutanju, Cak ni kad rijedi je" i .nije* u sudu-zvute sasvim prirodno, one ne izrazavaju poseban pojam. ; ‘ratimo se pritnjeru Tiga je krvologan. O kome ili o Gemu ovdje nesto timo? © tigr. Ali tao tigratvrdimo? Tvrdimo da je Arvodocan. Ako je predikat misao 0 onome Sta tvrdimo, onda rje je krvoloan zajedno izrazavaju prditat,inikakva nam poseb- ra kopala nije potrebna, Isto tako,u sudu ,Kornjata nije braa rijeti .nije brea zajedno iaxazavaju predikat. Prema ovom shvacanju kopula, dakle, nije poscban ¢lan suda nego sastavni dio pre- dikata,» opéa formula suda nije ,S-P*, nego jednostavno ,S P™ Meenas: fio Peno gna at fas “Medu pristalicama predikacione teorije suda vode se sporovi io nekim drugim pitanjima, ‘1u prvom redu o tome (a) da Ii jeu sudu ries 0 sadrZaju ili o opsegu subjelta i predikata § (b) da fi sudom tvedimo sadrzainu (odnosno opsegovnu) identicnost subjektai predikata ili tvedimo da je sdrzaj (odnosno opseg) jednog obuhvaéen sadréajem (odnosno opse- om) drugog. Prema tome, kako odgovara na ova pitanja, predikacionu teoriju suda modemo po- lijliti na Geir podteorije ili varijante: 1. reorju supstmeije, 2, reoriu idemiteta po op- segu, 3, 1eoriju imanencife 4. teoriju identiteta po sadraju. ‘Teorije | 12 promatraju sud kao opsegovni adnos pojmova, teorije 314 kao odnos izmedu sadréaja pojmova, Teorje 214 wwrde da sudom identificramo sade ili opseg _pojmova,ateorje 13 smatraju da je jedan od pojmova koji ine sud svojim opsegom ii ssdrZajem obuhvaéen drugim pojmom, Teorija supsumeije Xp deo Y. ‘koreans sud Kite tava Ika 9 upto ta in atom spre dime, napa se mode win odgovr Todo jek edn Ke ge anna micnpiiy wml pate Lago pnt ‘dnt pam ki: Tyrdmo dae obaeg suelo abe peat, da jo pin al wig a np ee eee Do alivogalutia von amo doe ao tana sede as Ho 3 Covjek je Zivo biée*, ,Svi brucodi su studenti", ,Zeljezo je metal”. ee eee {ebitsvkog slau spsuninne pode) epee sbiehe pa ope eli Suu wore asvamo cron mural bjt fod pela oes oro aoe ‘Teorija identiteta po opsegu i Pee X Je Jednnxo(Xdelo Y , Pogledaimo sud Nek ud kjiovnici Ako tor supsumeije vidi za sve sudo- ‘onda bi iu ovom su subjkt (ud) morao bi supsumiran pod prelate nic) Alito ofigledno nije slg. Nin ud sta kizevnika, egos knjzevne ta lint Nije i ovdjeopsexpredikatasupsumiran pod opsessubjekt? Ne zn lito da bi teorijusupsumeije sbjekta pod predikatebalo dopunitteorjom supsumeie prediata od sje? Pristlice eorijekoju emo sad razmotriodgovarju neato na ovo pitaje, U sud ,Neki us kei az oni, subjelt nso ui ne pod takin Joo ne lino lke ude, nege aro on Fo cae Toad tubjltom | preditatom milo Ge ae oreoao da eee ial Ope ! Ser?(25)48) defeiteggecy Ter fe wanvo tnavfe bibn ‘Aa paajvo pogledamo sud Kit sisavac, vidjt emo dani ta nema nikakve upsuneje. Kad kaze da je kit sisvac, Zl rei as kitov isa, al ne ei fed ss se ov. Za dd ts eh, Pa one, predikatom ovog suda mis san Wane Vsave one oj su Gov. Kad bi hi na Pn iin eh poe (So ek oA a ko apc ova sud otto je da se njemu ne radio Wpaumeli nego oidentskacj ope- fa poimova svi itv tyne ssa” "Teor p koje eit svakog sua identfkacia opsega subjekta i predikata mote- smo nazvel eariom identiteta po opsegn. ‘Teorija imanencije Y gedeo X. ‘Teoria supsumeijeiteoija identiteta po opsegu slazu se u tei da je u sud ries o odnosu ‘opsega subjekta i predikata, No da Ii je u sudu doista rijeé 0 opsegu? PPogledajmo sud ,.Tigar je krvologan. Prema teoriji supsumeije ilazilo bi da ovim sudom tvrdimo: tigar je jedna vista krvolognih (stvari ili bigs. Ili: opseg pojma .tigar* dio je opsega pojma ,krvolofan. Prema teriji identiteta po opsegu izlazlo bi da tim su dom tvrdimo: svi tigrovi su neka krvologna biéa. I: opseg pojma ,svitigrovi*identigan {68 opsegom pojma neki krvotogni. 'No da Ii je to doista smisao ovog suda? Nije li mnogo tagnije rei: sudom ,Tigar je Jkrvoloéan” timo da je krvolognost jedno od svojstava tgra, ida je oznaka ,krvolo’- jetima nije li smisao ovog suda tome «af ead BABU Saiajo Sujet, nso tue Ga jes pe- “Teorju po koje bit suda u imanentnost sadréaja predikara sadréajusubjekta na- ivamo ,{eorijom imaneneije predikata u subjektu ili, feorijom imanencie. Pred suda ,Tigar je krvologan' ima i mnogo drugih koje je igledno najprirodnije inteapretrai po ovo) tear Na primer, ,Covje je smrtan", yTrava je zelena". Ali pri- saliceteorje imanencijetvrde dase i oni sudovi od kojih obitno polaze pristalce opse~ ‘Bovnih teorja mogu bole shvattina osnovu ave teoije. Kt je sisavac zato Sto ima neka ‘svojstva zajednitka svim sisaveima, Prema tome, sudom , Kit je sisavac" twrdimo da kit posjeduje svojstvasisavea, odnosno da je sadr2aj predikata imanentan sadrzaju subjekta, ‘Teorija identiteta po sadréaju \ i poesdrial X fe gednan (elo X- ‘Sta ée teorija imanencije reéi o sudu ,,Trokut je trostrani geometrijski lik“? Pojmovi ,.tro- Kati soot goa Tenaaiesu, polo mono wr eu ‘om Sd sade peta manent aj ijn U neki suovina je, date Da li su takvisluéajevi izuzetni? Neki logitari twrde dato nije izwzetak, nego op- 6e pravilo. Kad sudimo , Tigar je krvoloéan*, ne kaZemo nisia 0 drugim svojstvima koja tigar ima; mislimo samo o tigrovo) krvoloénosti. Sdruge strane, pod krvoloéno%éu ne ‘mislimo na krvolognost hijene ili na krvoloénostratnog,zlotinca, nego iskljuéivo na kr- OTfgar Je wwolozan = Thgar Jerrvolocno bre. Meee Tart fe wwoloton ,fe Kivoloino Oke nefesfe tiger « volognost tigra. Mi, dakle, tvzdimo da je krvoloéan sigar — krvolodan tiga, ili da je tigra svojstvena krvolognost identiéna s krvo/ocnoiéu koja je svojstvena tigru. Ni v ovom st- 4u, dakle, predikat nije imanentan subjektu, nego su njthovi sadrZajiidentién, ‘Teoriju po koja je bit suda u idenificiranju sade2aja subjektaipredikata nazivamo teorijom identteta po sadrSaju Relaciona teorija suda ‘Sve viiante predikacione teorije suda slaZu seu jednom: ako se ostavi po strani sporna, -opula, u sudu imamo uvijek dva clana: subjekt i predikat, No da i bas svaki sud moze- ‘mo ra8élanit na subjekt i predikat? Pogledajmo, na primjer, sud: ,Beograd je istoéno od Zagreba'. Po predikaciono} {coniji Beograd” bi ovdje bio subjekt ston od Zagreba' predikat. Po teorj supsum- ci ovim bi se sudom tvrdilo da je opseg pojma ,Beograd dio pojma yistoéno od Zagre~ 'ba; prema teorijiidentiteta po opsegu ovim se suidom tvrdi da je opsez pojma .Beograd identigan s opsegom pojma ,ponesto st je istoéno of Zagreba po teoriji imaneneije ‘ovim sudom tvrdimo da u sadrZaju pojma , Beograd ima oznaka ystoéno od Zagreba a ‘po tworj identiteta po sadrZajuizlazi da je sadeZaj pojma ,Beograd koji je istoéno od Za- ‘reba identigan sa sade2ajem pojma ,ono istono od Zagreba koje je Beograd Nijedna od ovih interpretacja nije apsolutno nemoguéa; ali ne zna se koja je vise nategnuta, Ne bi linavedene sudove trebalo analiziati na neki drugi natin? Nek log ‘ari smalraju da u sudu ,Beograd je istoéno od Zagreba nije rjeé ni o sadrZajnom ni 0 ‘opsegovnom odnosu pofmova ,Beograd” | ,\stotn0 od Zagreba, nego o prostomnom ili codnosu Beograda i Zagreba. wm shvaganju Beograd” i Zagrel inosa, a ,istoéno ad" oda ili grad" oznatimo slovorn 2, Zagreb slovom. 1 kojoj i dlanovi ste. Ako ,Beo- nos u kojim se oni nalazeslovorn R, ‘mozemo ovaj sud prikazatiformulom ,aRb "Nasligan nagin mozemo interpretiratisudove: ,Ljubav je jaéa od meznje", ,Adena- ver je starji od Hruséova", ,Grom je uzrok vatre". Ali Sta je sa sudom: Peta je poslao pismo Jelici po Paviu. 110 je ofigledno relacioni sud, samo je tu rife’ o odnosu izmedu ete lana: Petra, pisma, Jclice i Pavla, Ako ova éetri lana oznagimo slovima a,b cd, -mozemo ga prikazati ovako: .R (a b, c,d". ‘Opéa je formula suda po relacionoj tori: R (x,y. gdje tatkice upozoravaju da stid mode imati vie nego dva clana. ‘Ova je teoija ofigledno Sira i elastignija od predikacione, koju moze da promatra kao svoj specijalan sluéa (jr je relacijaizmedu opsega i sadr2aja pojmova takoderjedna relacija). Noda Iii ona uspjesno objasnjava sve viste suda? Egzistencijalna teorija suda Pogledajmo revenice: ,Svijet postoji, Nema vjeitica, Budui da se njima neSto twa, i to su ofigledno sudovi, A buduei da relaciona teorija eli da bude opéa teorija suda, 0 bismo iu ovim sudovima moraliotkriti lanove relacije i relaijuw kojoj se nalze,U sudovima ,Svijet postoi*i .Nema vjedtica* Alanovi relacie bili bi valida .svijet* 1 ,postojanje", odnosno ,vjestice" | ,nepostojanje"; ali gdje je sama relacija? I kako je smoguée biti u relaiji prema nepostojanju? 1Niprediaciona teorija ne moze izti bole na kraj s ovakvim sudovima. Po teri supsumeje sudom Nema vjetica supsumiramo Klasu vjetica pod neobiénu klasu ne postojeih stvari*; po teorji imaneneije ovim sudom pripisujemo vjestci jo8 neobiénije svojstvo da ne posto - Polazeéi od ovakvih sudova, neki logigati kaéu da treba odl yedikacionu i ‘elacionu teorju suda. U svakom sudu imamo samo jedan po i bite suda ‘poznavanju ili poricanju nga So se tim pojmom mis. U sud ,Svijet po- ‘toi subjekt je svijet; u su eStica subjekt je vietica. ristalice egzistencjalne teorje suda id i dalje. Sud ,Neki trgovei su posteni* pogresno je formuliran, kaz oni pa 2bog toga sje8emo utisak da tu imanno subjekt (.Neki {ugovei" i predikac (,posten). U star, tim sudom Zelimo re da poste poste treovei ‘Ako tako formuliramo sud, vidimo jasno da tu nemamo subjekt i predikat, nego samo s- bjekt. Ito tako, sudom ,Svi ju su smrtni tyrdimo ,Besmrin lui ne postoje ‘Ali ta je sa sudom: ,Petar Sale pismo Jelici po Pavlu'. Po egzstencijalngteori- ji taj sud bi mogao glasiti ,Petar koji Slje pismo Jelici po Pavlu postoji". Kolko je to ‘uyjetfivo, neka wéenik prosudi sam. Osvet na izlozene teorije alot smo tri glavne teorije suda (predikacionu, relacionu i egzstencijalnu) ier glav- ne varijante predikacione teorje (teoriju supsumeije,teoriju identiteta po opsegu,teorju ‘maneneije, teorjuidentiteta po sadrzaju). Tako se w mnogo emu razlikuju, sve ove teorje slau se u dvojem: 1. Sve one sma- ‘raju da postojijedna svim sudovima zajednitka struktura. 2. Svaka od njih hoée da bude jedino ispravna teorija oto svim sudovima zajednickoj strukturi. Ova njihova zajedni¢ka ‘uyjerenja ujedno sui njihove zajednike zablude. "Nate je izlngene tih teorja pokazalo da se ist sudovi mogu interpreirati po raznim teorijama i da se jedan te ist sud moze izaziti w predikacionoj, iu relacionoj, iw egzi- steneialnojformi, ali da svaki sud ima drugu relativno najadekvatnju formu izrazavanj. [Na osnovu toga moglo bi se zakljuit 1.Nen mezne opée forme za sve sudove,t- nema takve forme u ko- so cc RETR a ee 2. Nema éak ni ajbolje forme za sve sudove, nego su razni nani ne a at van raat via. ‘Medultim, ako nema neke svim sudovima zajedni¢ke forme, onda ni odredenje for. ime ne mote biti sastavmi dio definicije suda, To zoa%i da izloZene teorije koje hoée da ‘udu teorje o struktur i obi suda mogu da budu samo teorije 0 strukturi sua Prema tome, modemo ostati pri nafoj definciji suda kao mislt kojom se neSto po- 1ige ili tvrdi, odnesno kao misli koja je nuzno istnita ili neistinita (ima neku itinosmu “tijednost). Ova definieju ne moramo (i ne mozemo!) dopuniti unoseéi w nju odredenje ‘opée strukture sua, Nijedna od izlozenih teorija suda ne uspijeva da odredi onu pravu, za sve sudove ‘obavezu formu ili struktura iz jednostavnog razloga Sto takve forme nema, Ai to ne ~zuadi da su te teorije besmislene ii bezvrijedne, da one ne proSiryjunaSu spoznaju 0 su- du, Ako ne uspijevaju da otkriju opéu strukturu suda, one uspijevaju da nas upazore na ‘osnovne tipove ii veste strukture suda, Time veé dolazimo do teme iduéeg adjelika ovo poglava 2. VRSTE SUDOVA, Uvod Posto mnogo razlititih podjela sudova na vest. Mi éemo poéetis onom podjetom do koje ns e dovelo nae raspravljanje u prethodnom adjljku, spodjclom sudova po struk- ‘uri, zatim Gemo prikaati tradicional podjelu predikacionih sudova po kvantitet, kva- litetu, modaliteta i relaij, a najzad Gemo rei neSto 0 podjeli sudova na jednostavne i slozene io esnovnim vrstama slozenih sudova, Sudovi po strukturi Razmatranje relacione, predikacione i egzstencijalneteorije sua dovelo nas je do 73- ljudka da nema neke opée, svim sudovima zajedaitke sirukture, Nijedna od tr strukture koje se proglatavaju 2a opée nije opéa. Ali te tri strukture moZemo promatrati kao tri ‘osnovne strukture suda. To, drugim rjeéima, zag da sudove mozemo podijeliti po struk- turi na relacione, predikacione i egzistencijane. “Relacioni su sudovi kojima se nesto twrdi 0 meds Avail vite pred ‘meta. Predmete o jem odnosu neSto tvrdimo nazivamt odnos w ojem se élanovi nals ‘Opéa je forme relacionog sud. Relaci ‘one suave mozemo dalje dieliti na vrste po broju &lanova relaije. Mozemo naime ru likovati dvo8lane ili diadiékerelacije (van je stariji od Milana"),troslane ili riadihe telacje (Marko daje knjigu Mieku), Getvoroétane ii reradicke relaije (Nikola Saje pismo Predragu po Borisu™) itd. PSDMMI rics cian mone con twas cone no 29- mora mn ii oi hor op sha, P= Nant Secina cal oral ee ae se cist a apcgo odes ‘moZemo tvrditi da se svakim predikacionim sudom uspostavlja i sadréqjni i opsegovni ‘odnos izmedu subjekta i predikata. To je neizbje2no jer su sadréaj i opseg kod pojma po- Go cha tetera atts ou pncolons aid psa wate ao ‘nj sels pola na odrefenj pvoge. psd im matowe alow oe ee ee sudom tvrdi se egzstencja ili gi IES oon, ge subjekt, Eazisteneijalni sud javlja se, dake, w d iTako relacon’ i egzstencijalni sudovi nisu manje vazai od predikacionih, mi ¢emo se u daljem izlaganju baviti prete2no ovim posljednjim, Uski okviri ovog udzbenika ne ddopustaju da paaijivo proutimo sve vrste sudova i zakjuaka, pa se moramo ogranfiti na one koji su najjednostavnii. ‘Tradicionalna éetyerostruka podjela sudova Podjcla sudova na elacione, predikacione i ezisteneijalne novijeg je datuma je suretaci- oni i egzistencijalnisudovi ,otkriveni tek w 19. vijeku, Prie se smatralo da su svi sudovi Sastavjeni od subjekta ipredikata, tj. da posjeduju predikacionu formu, "Medutim, predikacioni sudovi dijeleni su daje po kvantitetu, kvalitet, relaiji i tmodalitetu, Podjelu po kvantitetu, kvalitet i modalitetu nalazimo veé kod Arisotela, a podielu po relaciji dodao je Aristoiclov uéenik Teoffast. Od Arstotela i Teofasta preuzeli Euje skolastiari, a od njih novojekifilozofi. Njemacki filozof 18. vijeka f. Kant za0- [ui ju je simetrigno tako da je kod njeza dobita ovaj oblik: 1. Sudovi po kvantienr; univerzalni, partikulami i singular. 2. Sudovi po kvalitet: afirmativni, negativn’ i Timitativn. 3. Sudovi po relaciji: kategorii, hipoteti¢ki i disjunktivn 4. Sudovi po modalitet: problematic, asertorigki i apodikti&hi Logitari i filozofi nakon Kanta osporavali su neke pojedinastiu ove} podjeli, « podjela po relacji vesina je logiéara danas napustila. Ipak, dajuti svose podyele sudova, Togi¢ar suu 19.120. vijeku najéeSée uzimali za polazau taku Kantovu podjelu, pa emo ‘to unit i mi w ovom uezbeniku. Sudovi po ‘Sudovi {SW profesoi su ratreseni* i Sve amebe su praZivotnje’ jako se razlkyju po Sadraje slit su po tome Sto jew oba suda pojam subjekta mishen u Gtavom opsegu (dake saspodijelen"), Takve sudave nazivamo opcin ii universal Sudovi ani su dosadni eke pice nisupjevice"takoder se razlkuju po sade?aju, al su sign po tome 8to jeu njima rij samo o dels opsega pojme-subjekia. ‘Takve sudove nazivamto posebnim ili partitularnim. Prema tome, da I jeu sudu rie’ o Gitavom opsegu iio dijelu opsega subjekta sve sudove mozemo podielti na univerzalne i partikulame, Buduéi da je tu jet raziciw Kolin’ opsega pojma subjekta, ovu podjelu mozemo nazvati podjelom po koliin il po Avanti ‘Kao posebnu vestu sudova po kvantitetu Kant, slijedeti Avsttela i skolasigae, na vodi takozvane pojedinaéne iiGingulame sudove) kojima pojmom-subjektom mislimo jedan pojedinaéni predmet. Takvi bi ii sudovi,Kalia je €ovjek" i Sljeme je wih Zagre- bagke gore", Medutim, kako se vOvakvim sudovima uvijek mish itav opseg subjekta, (Gani su podvrsia univerzalmihy- WARD etn Ste = 88g ce at nex? =D mmogedansteh 2 Sunn? inert Paws St by ent P ers NewS. i nox? P le fe wen i Rime $e vaxt = pect. 5 lt 3 a ‘ Next 3 "So" tent a svi [newt Probleus tevanedn evs covo7tt gv [nisy Sut Yat eau qloptt = hen? ud? efsv qlupt", felote [Neki kao posebnu vrstu sudova po kvantitetu navode i takozvane generaine sudove,"C2°5¢ 1 ao ,Coyjek esmitan, Lav je voi, Mazga je iadraiva,Sunéanje ezdravo™, T°" ‘Takvi suovinajéeSée Se isle univerzalno, ali se mogu mish i pariculamo. Drugim sijesima,njima se obigno miata opseg sbjekt, aise moze mis i samo dio tog ‘opsega. Opseg u kojem bi tebalo mili subjekt nije zigtonaveden jer se takav sud potpuno usmjerava na odredivanje odnosa izmed sadeZaj subjekta i predikata, Nast prot univerzalnim i partikularnim sudovima, koji su kvantificirani, generalni sudovi su nekvamtificirani. Sudovi po kvalitet Savina Sv profisrrsresei*i,Neki romani su dosh sedi jeto tose nima nets wr Takve sudovenacivato ani ilar. SudovinaNeke pice isipevce"i,Nijedan pa ne nth zajeditho je dase sia neo poi, Take sudove nzivamo enim il negatnim. Afimatvesudve lage pepozajemo po tome fo sare mains kopula sie) il jlo) negative po tome Ho sade negativma pul nije il nis Bai oe ain sda net prs, sa jw atime ativan, Pode sidova na afimatine {negative nazivamo pdjelom po kakvod ii po ‘kvalitet. . me : ' U afirmativne negative sudve Kant je kao zasebnu ru vst dodo Beste ii tmiaime, To su sudov afzatvnon Kopulom 3 eesti preikatom, dake Sov kao usa je nese ,.Lezvel se nepoundan «losin sy nepopa Ovakvi sudovi doista izgledaju kao neka posebna ,,tre¢a vrsta". Medutim, ako kao kriterij za podjel sudova po kvalitet zine rod kul, vs sudov mat, ko Ko ster wrneme pod prea i soning, Ni jedoom od ov da sh {aja imitation sudovi ne moguse, dal, ota kno poscba wea ita Tr sude emacnen affect Kombinirana podjela po kvantitetu i kvalitetu Sua ,Svi profesor su rastresen po kvanftetu je univerzalan apo kvalitet afirmativan Takve sudove nazivamo univerzalno-firmarivnim, a mozeino ih pikazatiformulom: Sud ,Neki romani su dosadn po kvanitety je partikularan, a po k an, Nazivamo ga partkularno-afirmatiim, a prikazujemo ga formulom: Sua ,Nijedan pas nije matka' po kvantttu je univerzal van Nasi g serv egatni parsons gr: Nidan me ud »Neke pice nis pevioe” po kvaniteta je patkulara, apo kvalitet negatvan, Naziva- nana rite gH Sn ZP=B vombtaacpa [3 -Shberts j ert P;, wants] BB whe wobioadjes ~ ap nite maura. tifelon F = $00 Sty nod Peo ABN AA Ga ae eccutesc oa gue psaels ae mean vert aoelen Co+ posea forsee « (22)39) GLAVNE VR: ‘1CKI PRIKAZ ODNOSA MEDU POJMOVIMA U CETIRE aa STE SUDOVA PO KVANTITETU I KVALITETU moze meee (S) oe 2, Vaivralfimatv sod 8, Univeral fim ot 10a, Partkularmo-afimativn sud mote, ‘a, Partikularo-negativni sud vanes elu oovs nivel aiatns, pane emai, nega i tiumernepaine nzramo fombiiranonpodelon Po ones fren ; bis ‘Zakljudci &iji su elementi ove Setiri vrste sudova imaju nie been oo wy 7 Kone aT ae lo dean prt os Ariel ane 0 sea aetsdmodlanthjlva lope. 20 vaio ds ven dobro vai Mado feito fo ve sos Appa: Budi da se u logiei tako mnogo govorilo o ovim vrstama sudova, jo je u sred- ‘jem vijeku pronaden natin da se oni kratko oznage, Tako se univerzalno-afirmativni sud ‘oznaéava slovom ,a",partikulamo-afirmativn slovom ,*, univerzalno-negativn slovom +¢,a partikulamo-negativai slovom ,o”.Izbor ovih vokala nije saan, Vokali yi i* prva su dva vokalau ltinskoj jet ,afirmo" (,tvedim), a vokali ,e" iyo" pojavljyju se Ulatinskoj je ,nego" (net) Umjesto pomogu , vi S su P* neki logi¢ariprikazuju univerzalno-afirmativn sud for ‘mulom SaP*. Nasiéan nadin preosae tr iste suda mozemo pisati ,SiP", SP", ,SoP* ‘To znati da svaku od ove Cetrivrstesudova mozemo sata tr magna Univerzalno-afirmativn: ,Svi S su P®, , Sa P" Partikularno-afirmativni ,Neki Ssw P%, Si P* ci Univerzalno-negativn: ,Nifedan S nije P*, ,Se P*, 8% Partkularno-negativn: » Neki Snisu P*, So P", 0" Sudovi po'modalitetu Pogledajmo sudove ,lonesco je moda najpopularnili suvremeni dramatigar* i Kia je vjerovamo prestala" Rijeé ,mo%da' u prvom sud i rjeé ,vjerovatno* u drugom sudu imajuslitau funkeiju. One upozoravaju da je moguée da su subjekt i predikatu ovim su istnit istnit istinit neistin neistnit istnit neistnit neistinit ‘Bucci da se ovom tablicom prikazuje odnos izmedu istinosnih vrijednostijedno- stavnih sudova i istinosnih vijednosti sloZenog suda, mozemo je nazvatitablicom istino- sn vrijednosti ‘Ako istinitost oznagimo slovom ‘emo kraée napsati ovako: eistinitostslovom ,N*, gornju tablicu mo Fenbol a ° P 4 ‘ako p, onda q "Ce 1 1 1 \N 1 N N N 1 1 N N 1 [Neki logiéariradije oznaGavaju istinitost brojkom ,1", a neistinitost brojkom ,.0 ‘Ako pritvatimo taj nagin oznaéavanja, onda ist istinosnu tablicu mozemo napisat ina ovaj natin: > 4 ako p, onda q 1 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0 1 Slozeni sud ,ako p, onda q”, ja jednostaynih sudova na koje #e moze raGclanit,tradicionalno je nazivan, ‘Modern logi¢arinazivajutakav sud najSeSée implikatimim, a odnos medu jednostavnim > suvlovima koji ga i okay ‘Ako za dznaéavanje implikacije uvedemo znak =", onda implikativni sud moze- ‘mo simbolii prikazati .p > q*. Ovu formulu treba tai ako p, onda g*. Ni Emeasce Pogledajmo disjunktivni sud tli grmi i’ se zemlja trese*. Ako jednostavni sud ,Grmi* ‘oznatimo slovom ,p", a jednostavni sud Zemlja se trese* slovom ,", ovaj slozeni sud ‘mozemo prikazatiformulom ili pig" Kakav je odnos izmedu istinosne vrijednosti Jednostavnih sudova pi istinosne vrjednostislozenog suda ili p, iq”? a bi sud jl p liq bio istnit, otto je da bar jedan od dva suda ,p" ili .q* mora biti stint, ali da ne smiju biti oba. To zneéi da je ovaj slozeni sud istinit kad je sud .p" neistinit. NaS sloZeni sud neistinit je, naproti, kad su oba jednostavna sudaistinita ili kad su oba neistinita, ‘To mati da bi se naé gornji sud mogao prikazati avakvom tablicom (navodimo je ‘oahu ei vaijante): 1 1 M1 P @ [iiniia| > [a [iipita |p [a [iipitig nest | 1 fr] ow fafal o is istnt | 1] | or |r fot} t nist isnt | stint |W} 1] 1 fofa} a neistnit | neistnit | neisint | N | N | N | o]o] 0 Sud ,Petar je lijen ili glup* mozemo napisatiformulom pili ¢*. Ovim suudom ne tvrdimo da je Petar samo jecno it drugo, nego tvrdimo da je Pear w naman ruku jedno ‘od dvoga, a modda i oboje. To znati da je ovaj sud istnit kad je bar jedan od dva jedno- stavna suda istnit, kao i onda kada su obaistinita, Mozemo ga, dakle,prikezati ovakvom istinosnom tablicom (dajemo je ponovo u ti varijante): I u 1 P 4 p[a | pila |p [a pilig itn | istinit or is is LN, 1 1}o 1 Nel te Weed d neisint |N | N]| N | ofo] o Sudovi forme sip il q’ Kojima se tv da je jedan ai samo jedan) od dv je nostavna sudaistini, ponekad se nazivaju ,isjunktivnin,jednako kao i sudovi forme ‘ili, Kojima se tv da je nsjmanje jedan od dva sastavna suda itn, alt da su iota oba. Kako ne bismo brkal ove razlitite vst sudova, sudove motemo nazvati sekskluzivno dijunktivnim, a sudove forme pil” |junktivnim’: Jos je bole da ekskzivno dsj iter doers (ofits.dol te TIL» wefedase sariver Odros medi sudovima OTL § , Aotinto. tilog.esautent 2g 2avien? dios izmedu dva tana disjunktivnog suda nazivamo disjumkeljom a prikszujemo 2 at ein altenativnng su nzivarno alienation. 8 eran ya mak Opa je forma diunktinog suds, dale papi p | a |nipniq| p | a | nipniq Pare fama ravng sda pag Ea pg). Tht tet r}n] nw fifo] o N I N 0 1 0 Konjunktivni sud iw lela ivnog,disjunktivnog i Nije se teSko uvjeriti da pored iml ddruge veste slozenih sudova. Prikazane sudove oblika ni p ni q* nazivamo oo odinos izmedu dva iim, na prmjer su ie ad tar dn Ak Sm eatin stn suds lorena bine sua econ vikaajemosimbo- seg ajar dave 5st, dbivano lk pq. igen slzen sud a lo y= ahingatvn sud orm 4 ta mp a je ltinitoat povezana na odredeni nacin istnitoSeu satavnih jedinostavnih sudova pe ee Sloe su pi ait eso kad iin ob stv jeotans sda nit) kad fe bein jedan od ova dva sua, ko i onda Kada su eitnita abe. To Bua peat aga maZemo prkazatisliedecom liom dajemo je ponovou ti oblk: ojam istinosne funkeije Pore emote van den dora (inlaid, ete kor : i m ting) poset dup oli sotnh sora od ra an, aos aw ssn oon cope man on ile oo bv a ee ie np esse plano ce wt stn slo eb poze fe sii nn tebe si ea tein agin gine ee vast [we PPT A Pye] a rma shen stv on sovinn i= an |r |X| 1) N folate eee nah nt neistinit | neistinit | neistinit | N | N N o}|o ee | Zato mo%emo reci da su takvi slozent su- xinos izmedu sudova koji su Sud ola. nzivamo Konunktinim sod, clement Konjunktivog: ssn are pram ako", KO Sistematski pregled binarnih istinosnih funkeija Sektvn sud formutom pa" Gt | Prema tome, da tito! slofenog sda visi od jodog, dv, lve fednostavnih sudova mozomoistinone fink elit na singular, inane trnare (I mona eae fa) fe dae) Pos sap span pel har ns Binopatival peg ci Bide da svaki od dv sda pq mode iat jedn od die tion vedo (N), poste cer moguce kombinacje stnosih viedo pi (I TN, NI, NN). ‘Uamimo saci sud: Nit grmi nit’ se zemlja trese je Konjunktivn sud istinit samo u sluéaju kada sui pig iti, bi amo kad sui pi neistniti, Su je nestnt ne samo onda kad dene éetir istinosnih vijedno- nego {onda kal samo gn ilise samo trese zemlja, Njegova Koja od jednosti Tbledataovako (posto je uéenikveénautio da ita te tablce,navodimo je samo u dva aes 10 zaklutiti dase istinosne vrijednostsloZenog binarnog sud eaéa abla, izostavlajueionaj tet, dugatki) nog ois yedene ti Kombi tno viedo esti sve 9F roguéth vouinad ydovn nowaponentt - 2% —brof suboys | Brof magéth voubmondja T/L sto ponent = 2 \x: teal audevs) aA sod = 2" = 2 ude nowbtoafe =2 ala -12 = comes roubtoode = 3 sda 23 = 8 crea, rombinadta on : x\2 = 2 suda—(2y>=4 = N61. fy yp kK bali 2ta) [5] 6] 7] 2] 2 |] mfi2|ss| 4] 15] 16 Thitrlatrlala tal afifyty[y [yyy [ yy ni twtr lapel atypy|y py] cfr] rp apps wlitclatapatrfe tp st alc pyty pep cpp Ninfrlwfrtytapn| py} eps} epyy ey tps ‘Ako pajive razmotrimo fesnaestrubrika gore tablice,vidjt Gemo da su usva- eo) od nih istinosne vrjednosti 1 iN rasporedene druktije nego w ma kojoj drugo}, No dali svaka od rubrika 1-16 moze da se promatra kao istinosna tablicajedne od posebnih {stinosnih fankeija sudova p i q? Ako razjasnimo, vidjet emo da to nije stata, jer neke rubrike ne prikazuj istinosnu tablicu nijedneistinosne funkeie. Tatinosna tabica bo) 4 potpuno se poklap s istinosnom tablicom samog suda vp ‘to znati da tu nemamo posta s funkeijom sudova pi, nego sa sami » istinosna fablica brof 6 potpuno se poklapa stablicom suda ,q", Sto znaGi da nt nemarvo istinosn funkeiju dvaju sudova pi nego sam sud" Istinosne vejednost w tablici bra) 13 ‘bmmute su od istinosnih vrjednosti suda .p(ushuéajevima kad w tablici za .p* iam ( tabtit 13 imamo ,N*, au shuajevina kad utabici za ,p*imamo ,N*,w abliei 13 ima Ino.) @istinosne vrijednost u able’ raj 11 obmmute su od istinosnih vrijednost sda ie To mati da je tablia bro 13 istinosna tablicasuda yep", a tabla roj 1 istinosna Tablica sud nes". Api nsu binare funkeije sudova pia" nego je oP" si tpulara (monadcka)funkeija sda .p*, aq" monadiéka funkeija suds Pod Brojem ? imamo istinosh tablet slozenog suda koji je itinit w evakom sue nj, bez obzica na to kakve su istinosne vrjednosti sudova ,p" iw" a pod brojem 16 sinamno istinosnu tablicu suda koji jew svakom sluéaju neistni, bez obzira na to kakve su istinosne vrjednost sudova ,p" iq". SloZeni sud koje istnit bez obzira na istinosmu srijednostsvojih Komponen naziva se fauologia, sloeni sud koji je nestnit bez obzira via istinostie vrjednosti komponentni jednostavnih sudova naziva se kontraditcia. Tau Tolosk su. na primer, sudovi ,p >p*. sp Vp". “> p*,@ kontradiktori su sudovi ip -P Ap -4)- CD --a)". Buduéi da isinosne vrijednostitatologie i Kontradikeije ne vise od istinosaih vrjednosti elementarnih sudova, to se ni tautologia i Kontradikeija ‘ne mogu statat isinosnim funkeijama svojih sastavnih sudova “AKO odbacimo Sest spomenutih moguénosti, preostaje nam deset binarnih itino- nih funkelj. Binarne istinosne Funkeije, je suistinosne tablice pod brojem 2,5, 8, 10, 15, poznajemo vee otprij, Broj 2 je disjunkcija, bro} 5 — implikacia, bro} 8 ~ Konjurket- ja bro} 10 ~ alternativa, bro} 15 ~ binegacija ‘Sud prikazan istinosnom tablicom broj 3 moBemo nazvati konverzna implikacli, tat ga yako q, onda pili .p ako’ (P_ 4), sud prikazan tablicom bof 7 je ekvivalenc- jail dvostuka implikacija, 8 mozemo ga tai yp je ekvivalentno sa qi ako p, onda ‘i ako g, onda p"(P = ¢). Broj 9 je inkomparibilnos ili nespojivos, a Gtamo ga »ne: ip Jeep rv bro 12 je direkina neimpikacija, a itano ga ne: ako p, onda q® (Pr 9): broj 14 je konverzna neimplikacia, a Bla se ne: ako a, onda p*(P 4) "Na osnavt syega sto je naprijed reéeno suddove koje prikazuj Sesnaest navedenih {stinosni tablica mozemo azoatti slijedetim imenima i psati ovako: Wisc ve Jo Vnoteratte * =Implixadfa ft obtnuea tmpiticac —neFmplfeaehfa F obravea nciinpl*naetpa. 1.1 tautologija 2.MIN — disjunkeja (pv @) 3:INL_—konverzm impltal (pcs <— +p Je ou¥an ave doar vaslog « 4.1INN (p) S.INIL__implikacja (p>) —> cnn Qe? T.INNI_ekvivalencija (p=q) <—> ®INNN konjunkeija(p- a) 9 NIL inkompatbilnst(p 4) 1O.NUIN — altemativa(p .q) ae, 52. ININN —ditekina neimplikae Boe eo css eee INNIN konverzna neimplikacifa (p 4) 1 binegaija (p= 4) TG.NNNN. Konteadikeija (4 navedenih Sesaaest sudova detirsusudov i! ; isu sudovi 4p" i itove nega, jh destin kt sora de ate ana) sen sid, sina eat a8 tne eno ost soe ese bin nna ont narenie je da upamtin ds, locity oliaeiuicoaueeiy, enema »Stmbolt 4 prottvofent. treba bFET dosledan,) 3. ODNOSI MEDU SUDOVIMA Uvod Upton ci pel so, med atin, , so, med alin, de mba ene paso ‘a konto pc jones eda sory tem ove ia.04 2 posite drained ema, Lon tetas sven emote = in ie nuova Resmane th ot vn ejersc jin sa ol ‘najvadnijih oblika zakljueaka, He : tone! Kontrarni sudovi Pogledajmo sudove ,,Svi ljudi su smrtni* i .Nijedan éovjek nije smrtan", tii hl prin. Matin, depo su evencoeemutva le avon Ob i ny ae Kant (oes era) tazlikuju po kvalitetu (jedan je afirmativan, a dugi negativan). Univerzalno-afir a tivo Fndesan-negatl sds sl sublet |pedistom vn pron i fo fa V-digunndja VY -alternatfva 1 pf dovfan al? ne nvgan varlog.Ako vodeéi raéuna o tom objanjenju razmotrimo odnos izmedu istinosnih vrijed- ost subalterirajuseg i subalterniranog suda,jasno proizlazislijedece: Kad je itinit subalterniajuéi sud, mora bit istinit i subalteriranis kad je nistnit subalternirani, mora bit neistnit i subaltenirajuéi. Medutim, kad je subaltemirajuti sud nistnt,subalterni= 5 sud stint, subalternirajuéi trarnim, a odnos w kojem se oni nalaze suprotnom oprekom, kontrarmom opozicijom i Jeaée, Kontrarnoséu, ‘Kakay je odnos izmedu istinitosti dvaju kontramih sudova? Otito je da dva kontrar~ ‘pa suda ne mogu biti oba istinita, Ne mogu biti stint ,Svi Hud su smart i Nijedan ‘ovjek nije smrtan Bar jedan od njth mora biti neistinit. Navedeni primjer moze zavesti in pretpostavku da jedan od nih mora bit‘ istnt. Jer: ,Svi judi su smrini je stint sud ‘Medutim, ako pogledamo kontrame sudave ,Svi trgovei su posteni i .Nijedan trgovac nije posten", wvidjt Gemo da su ponekad i oba kontrarna suda neistinita ‘Opéenito mozemo titi: Oba kontrayna suda ne mogu biti istnita, ali oba mogu prema ne mora, bit neistinita, Bar jedan od dva kontrarna suda uvijek je nestinit, 9 ‘ponekad su nestnita i oba Prema tome, subalterirajui i subaltemirani sue! mogu biti oba istinitp, ali mogu Dit i aba neistnita, Takoder je moguée da subalterniajuéi sud bude nélstnit, a subal- lermiraniistinit, Ai nije moguée da subalternirajuéi sul bude istinit, a subalternirani neistnit Supkontrarni sudovi Kontradiktorni sudovi _Dva suas istim subjektom i predikatom, od kojih je jedan partikularno-afirmativan (npr. .Neki trgovei su potent"), a drugi parikulamo-negativan (np. .Nekitrgovei nist potent), nazivamo podupromin ili supkontrarnim, a odnos medu njima podsuprotnom ‘oprekom, supkontrarnom opozieijom, il, kraée,supkontrarnoséu, Sudovi Si ludi sv sm i ,Neki Hud niu sont maj ist subjekt § predikat, se ehujet po kvantte {po kvaltty prvi je uaiverzano-afirmativan, a drug aiacamo nepgiven, Uaiverzano-nepatvan su «Nidan xk nije stan” par aac aia Nek ju oust taker maj ist subjet predic, a “Ako je edansupkontan su, reco sud «nest onda ego kontradiktor varie cei po Kvaneta po kale. Dva suds kot maj st suet pedir, sud, ovo naj sid mora iin koje sid ye tiny mora it | saa se po kant po alte narivanoproturfetin, i kntradtorni Icoow sulted Kj jew odnosu na id sapkontaran To zat da od rere ea ojtnaprotivujesnom oprekom,Rontradiktornom opozicijom i, Kae, dha supkontar sud bar joan mora bi iii U pet nah moo ise unt do Konaaitom dv supkontrama sua taker jedan mora bl nesta. Aiton ako, Jedan of doa ‘Nie ako vj da ob kontaditoms suda ne mou it isnt. AKo je itn sud Supkortarn sudo rode bi net ap, Kod suova -Net is ani yNkt “svi tui potent ne mode bi sit sd -NeH goed nsw poste Medan, Tn nso smn) su ponekad ob Gessontaditma sua ne mo it oa esta. A je neti sud: Sv tows inno Nel iru en rene Sense ends nora bit int jem Kontadktomi sid ,Neki ugoveinsu pote. "Nek upovel niu poten tonompaltbtlnost = Pefazcine dalle, rei Dia konmadittana sua ne mog bitin aba isin, mi oba ‘Osstinitst stpkontamihsudova = A KONTRARNOST _E resin. Uric eetan of ih ist, adr nit mmotemo, dake, eet Oba suphonrar ina sida mogu bi istnita, all ne mag g bit oba neistnta, Sedan od nih wick cinta ponekad su itn ob. Subalternirajuéi i subalternirani sud Leiner, 4 sudovima po kontramosti kontadie , & a univerzalno-afrmatvn sud ,Svi Gu su smn parikularno-afimativ sud Nek Hi auicnaitenon of {ju su smn kaZemo dase ralaze u odnosu subalternacije. Ito mozemo ret 22 un tmoteme prikazati pomoeutkorvanog arcatne-negatin sud jedan Gowjek nije stan prtikulrno-negativn sud Nek loptciog waar ese), 3 iu nisustrti™ Subalteracla je, dale, ads izmedu dvu suds sist subjeKtom i a roditazo, Koji aj ist vali, li se ratty po kvanriteu. Od dva suds koja so S nos saleracje, jean, ona niverali nazivamo subaltemiaiui, a drug ona} a partiklari~subaterirain 'U svakodnevnom govoru sudovi forme ,Neki S su P* mogu se shvati na razne [ SUPKONTRARNOST Q acne, Motomo ih shvait sms Samo nei a nikako ne sv) Ss Pali iw smisha ompatoF ines = "alta moda ak ts) 89a FU lpi se audow Tome wNekISAUPY WK | De Igeganng Hoadrat eh alae taeda ae AP -otiatenc T unfvernalnog sola PL parttfnularncg, soda stdredene T/L Sh pce dea L stveaine dn tT frtimiganey sola reohebene TH | Wiis‘Odnosi medu slozenim sudovima ‘rstama slozenih sudova (implikativ- nim, disjunktivnim, altemativnim, konjunktivaim, binegativnim). ‘Ako tazmislimo o odaosu izmedu istnitest implikativnog suda Ako kia pada, lice su vlazne (ako p, ond {Gane pili q"), uvidjet emo da je nemoguce da prvi sud bude istnit, drugi nes dda prvi bude neistnt, a drugi istint. Ako je istnit sud ,ako p, onda q, mora bi ‘sud ne pili. Aako je neistnit sud ako p, onda q mora biti neistniti sud ne pil q” Drugim rijedima, dva navedena suda, od kojih je jedan implikativan, a drug disjunktivan, va takva suda nazivamo jednakovri- i ako p, onda q(:p> 4) ne pili («Pv evivalentni, moze mo se uyerit ako napravimo njihove itinosne table. Tabicu sud pq ako p, onda 4" znamo, Ona gas: Pp 4a pra I 1 1 1 N N N 1 1 N N 1 Sud ,ne-p*, koji je kontradiktoran w odnosu na sud ,p", te je neistint uvijek kad je sud ,p* istni, a istinit, kad je ovaj neistinit, moemo pisat,_p*. Slozeni disjunktivai sud jne pili mozemo, dakle psati pv 4" Tstinosn tabliu 2a sud yp vq" sagrait éemo u dva koraka, Nakon prvog koraka tablica 6 izgledat ovako: P q pa 1 1 I 1 N N N I 1 N N 1 ‘da je sud ,~p istnit uvijekekada je sud ,p* nestnit, a nestinituvijek kad {je ova stint, spisali smo w te stupac ispod znaka ,"istinosne vrjednosti obmmute od ‘nih prvom stupen, Buduéi da tvrt stupac tea da pokazuje vrijednost za q, kao i 4" cekvivalentan negativnom konjunktivnom sudu ,-{(p a)" da je disjunktivn’ sud pV {° ekvivalentan negativnom konjuaktivnom sudu ,(-p ~-q)* i implikativnom sudu ,-p > at, da je konjunktivni sud ,p- qekvivalentan negaivnom disjunktivnom sudu yp. ‘¥—q) i negativnom implikativnom sudu ,-(p >a), dae alternativni sud ,p q" ekvi- valentan konjunkefiimplikativnih sudova ,(p>-d) -(-p> 4)" itd ‘Mogi uéenik ée vjerovatno ine graded istinosne tabliceintitivno sagledati ekvi- valentnost navedenih sudova, Onajtko to ne vidi moze se na gornji natin sam uvjeritI ZAKLJUCAK 1, TRADICIONALNO UCENJE O ZAKLIUCKU a) BIT I PODJELA ZAKLJUCAKA. Uvod Ce ‘Veé smo u uvodnom dijlu ave knjige, objasnjavajut Sa je Logika, moral ukratko obja- sn ta je zakljucak. Sada je potrebno da to ponovimo i dopunimo. Niz sudova, slozeni sud i zakljuéak ‘Uvodnom dijelu, kao iw dijelovima 0 pojmu i sudu, veé smo u vide mahova spominjali dda su sudovi clementi zakljuéka, ida u svakom zakljuéku ima vise sudova. No da fi je ~zakijusak svaki skup sudova? ‘Pogledajmo, na primjer, sudove: ,Enciklopedije su korise. Korisne knjige su vri- jjedne. Enciklopedije su vrijedne. Ovdje imamo tri suda. Ali za ta tri suda neGemo reei dda Gine zakljuéak. Sudovi koji ne zakljuéak na neki nagin su povezani,atrinavedena tid jednostavno su nonizani jedan 2a drugim. Za takve medusobno nepovezane sudove ‘mozemo reéi da fine nz. Povedimo tri navedena suda na sijedeinaéin: ,Enciklopedie su korisne, a korisne enjige su vrijedne, al i enciklopedije su vrijedne”. To vise nije obigan niz sudova, Naka tri sua sada su povezana, Ali eelina koju oni Eine joS uvijek nije zakljucak, nego samo slodeni sud. ‘Povezimo nasa tri suda malo drukiije:,Enciklopedije su korisne, Korisne knjige s vrijedne, Prema tome, enciklopedije su vrijedne”. U ovom slugaju imamo pred sobom ne {amo niz sudova, niti samo slozeni sud, nego zakljuéak, Sta je ono sto ini ove sudove ae ‘aradena rijedju ,prema tome" ‘Da bismo imali zakljuéak, potrebno je, dakle, da imamo ne samo bar dva sud, 1 ee tan od sauaecDgrir, motes vet) eto vie Tee te et bisa eave jetta ate sed Crema ome ale) i slignim. "Ako sudove koji ine jedan zakljutak pi8emo jedan ispod drugog, onda tu rijet (dake, yprema tome' is.) mozemo izostavit, odnosno zamijeniti vodoravnom crtom, Koju povudemo izmedu sudova od koji pri zakljueivanju polazimo i suda koji zakljuti- vvanjem izvodimo, Na8 gorjizakljuéak mozemo, dakle,pisati i ovako: Korisne knjige su vrijedne Enciklopedije su korisne Winscseaes. ‘rta ne vrSi ovdje neku Gisto estetsku funkciju, nego zamjenjuje ,prema tome" ili klopedije su vrijedne*. ee fa Zakljuéak, zakljuéivanje i reBenice ‘Kao sto pojam nije poimanj, ni sud sudenje, tako ni zakljuéak nije zakljudivanje eanian| gree jm vam jedan sud ing it vie duh sudo, jena in strukturiranaslozena misao; to je misao o dva ili vige su- ‘od koji jedan slijedi (proizlaz, izvodi se) iz jednog ili vise drugih. Krage reéeno, ‘Safes pol prone, MOE “lap Zakjuak brazavamo ponoce die ‘eee ka to poiam ner, std sole a ie thap medal poh rn al maak ‘nota oo ca tence Element au eros ieee Premise i konkluzij U svakom zakljuéku imamo sud ili sudove za koje sto uvjereni ili iz bilo kog razloga privremeno pretpostavljamo da su istinit i sud za koji smo uvjreni da iz th pretpost ‘ijenih sudova nuzno ili vjerovatno slijedi. Kraée reSeno, u svakom zakljutku moramo razlikovati sud ili sudove od koji zakljutivanje polaz i sud koji se iz suda ili sudova od oj sm i ili sudove od kojihzakljuéivanje polazi nazivamo predajira sudovima sud koji se iz premisa izvodi nazivamo zakljuénim sudom ili tion gore iet SP apo eda ein man, ut ‘ao nazi 2 jl koju wore premise i Konklui, sas kao may za Kon: Da ‘smo ibjealnesporazume, mi em clin oj ine reise Koni cvai za "| [gjuékom, a sama konkluziju yzakljuénim sudom ili ednostavno ~konkluzijon 4 tt Iu objasnilirazliku izmedu valjanog i nevaljanog,zakljutka. Ipak inkciju jo8jasnije sagledamo. Pogledajmo, dakle, dva velo sliéna (ns)zakljutka: 1 W vi pjesnici su umjetnict "Neki Francuzi su pjesnici ‘vi pjesnici su umjetnici 'Neki Francuzi su pjesnici ‘Nek Franca su umjetnic ij teko viet! dw prvom primers Konklzij she izpemisa dk w dev gom pian sta, Ako su el Franca pm, asi plese! uti ne ae ait su wt Fancwr ume, Zajutakw koje kok sid a ava van, zaklutak w Kojem Konkan sed iz premisa nazi pest w logic’ sto ou skin da pobrkaj valjan zal izalvtk iti nit Konno’ Zato kd ih pitame di je nek zalueak vain oni ape le ettesnkeyet mana dale ona stints, Medutm, vain alia aucok nih Knkcom desu savin raz var stintaKonkja zach renee tna’ Ivan akjtivanem int premis, 2. vain aataneteneitnith pei, evel zktivanem itn prema ean vajcivajen nein premina. Raha je sam tome 80 na pe saci aan zt ivanfem stn remiss dbivamo redown isnt kook a dk at reo tr natina dbivamo etowno nent aiuzeno sj ist {skint Buda da samo vlan aks ko pole od stn remisa dale redovno isnt Konkzi nemo ga aa nanan, ‘Tradicionalna podjela zakljuéaka ) Po mo2da najprofirenijoj tradicionalnoj podjeli sve zakljuéke treba najprije podijeliti na tepsene pw sania sedi Eo aE a narnia an nn, cane nn Gene remie| Loui) So er tee ln sul iodine va aga sn Oe nn ane gua ad Sel LEesre tina rlncyeatie rece TCoaiog) ‘Posredan zakljutak dijeli se najée8ée na deduktivan, loteitiyen i ae boo Dedulktivan je zakljuéak kojim se iz opéenitih premisa izvodi posebna (odnosno ra pet tye i Sen prio a at aes cnt Ko ila a a scsi paeimh pinto pochon Laos kes ae Tee edie aloe fossa non of posto ree staged eons a ste ins et sem sng ee Jest Jal kc vn pa a so wm Sa Seo ns Sen eon ahi pay Whee silogizam bio bi deduktivan zakljucak koji ima vige nego d tome, sastoji od vise nego ti sua, Prema tomér da T-stiny promise Et {etick ili disjunktivn sudovi,silogizme mozemo podijliti na kategoricke, hipotericke i disjunktion. Otprilike ovakva podjela zakljuéaka vjekovima se smatrala relativno najboljom, @ nek je logitari i danas smatrajutakvom. Suvremens logika otkril je u to} podeli vise nedostataka, pa ju je ispravila, odnosno zamijenila adekvatnijom. Medutim, bilo bi po- sgreéno kad bismo unaprijed, dok uéenik jo8 ne zna nsta 0 ovo} ustaljenoj podjeli,inijeli Drigovore i korekture koje donosi suvremena logika, Zato éemo, polazedi od ove pode, ‘aloft naprie tradicionalno uéenje o 2akljuck b) NEPOSREDAN ZAKLJUCAK Uvod Kao ito smo veé rekli, neposredan je zakljuéak kojim se jedan sud izvod iz samo jednog. “dmugog sud, dakle zakljuéak koji se sastji od samo dva suda jedne premise i konklu- zije). Mi éemo najprije razmotrti neposredne zakljucke koji se zasnivaju na naprijed razmotrenim odnosima medu sudovima ai , 0. Buduéi da smo tamo detalno razmowili te odnose, neée nam bit teSko formulirat pravila zakljutivanja koja i analize th odnosa proizlaze. Opéimije éemo morati da objasnimo nepostedne zakjutke po konverziji,ekvi- poleneii i kontrapariiji Neposredni zakljuéei po I Razmaraje odnosa mets kota sudovina dvelo ase do zaljuth da jedan od Gra kontarnasuda mor it mestii a mogu bit fob, Ne oaora Toga meme po: staviti ova dva pravila neposredog zakljuéivanja 1. Od istinitosti jednogelinorpaibilwost kontrarnog suda mozemo zakljuditi na neistinitost drugoga. 2. Od neistinitosti jednog. | Kontraog sua ne mozemo zat nia ostimosno}wednoxt drug (a dva Kontakta sua jean jis gh nels. Zto maemo postavit vi pravila neposrednogzakjutivanja pon I. Od nnitos jednogkontr-aexne Giktomog su mozeme zal om neltintostdragogn. 2 O8 nett jeog ons trltomog tude mofowo aku a inion ragng ‘adv supkontarn sua edn uvjek stn, ponekd usin ob. Ode sted avila akin 1-0 nites edn sponta angie nog sua mozemo zak_jutii na istnitost drugoga. 2. Od istnitst jednog supkonttarnog @e™i) fu ne moteno aks nao sinosn)vjednont droga Kad esubatemiaji sud isi st fe subalterieniakad esbslterani sod nsstin, netint esubaherinj: Kade selene ud west sulle Inoze bi isin init kad je subtemian isnt, subaleraj madebiti stint neistnit, Odatle modemo postaviti ova pravila neposrednog zakljutivanja po bay ila Ose ernst eters AN ‘atiniost su- arcanop 2, Od nestinostsuballerniranog mozemo zldjuit na neistinitos subal temirajudeg. 3. Od neistnitosti subalternirajuéeg ne mozemo zakljueiti nsta 0 istinosno} ‘rjednostisubalteriranog. 4, Od istinitost subalterniranog ne mazemo zakjutit nista 0 istinosnoj vrijednosti subaltemirajuéeg. sprost (eposredan zakijut: je Hi Cokolade, mora biti istina da su bar neki fubiteljt okolade djeca, ‘suda ,Sva djeca su lubitelfi Eokolade* nuzno sled sud “Nek ubitelj Zokolade su djeca. Isto tako iz suda ,Neki student su Zagrepéan” auzno Sled sud ,Neki Zagrepéani su student, a iz sda ,Nijedan skrtae nije daredjv mode ‘se sa sigumoSéu izvesti .Nijedan darezjiv Covjek nije Skrtac™ U ava tr navedena primjera konkluzija se izvodi iz jedne premise; to su, dakle primjeri neposrednog zakljudka, U sva tri primjera imamo jo neSto zajedniko: w pre- Fhisema iu Konkluzji pojavjuju se isti pojmovi, samo Sto je subjekt premise predikat Konkluzije, a predikat premise subjekt Konkluzije, Drugim rijetima, subjekt i predikat premise sabrani su iu Konkduziji, samo su promijenil mjest, Takav oblik neposrednog zakljucka u kojem subjek? i predikat mijenjaju mjesta nazivamo neposrednim zakljuckom ‘po Konverziji (obrtanj) ili, krage Konverzijom ili obrtanjem. "Ti navedena primera neposrednog zakljuska po konverziji mogu se shematski pri= kazati ovako: oh, | SviS su P, Dakle, neki Psw/S*. IS aPs: PiS* "TNeki $ su P. Dakle, neki Psu S*. M$ iP le, nijedan P nije S", IS 7 nb age nex? SY, Tcuniverzalno-afirmativnog suda konverzijom dobivamo partikularno-afirmativni famoafirmativaog partikularo-afirmativni, a iz univerzalno-negativnog uni Veraalno-negativni. To znaci da pri konverzji kvalitet suda uvijek ostaje isi, « da se “vantitet ponekad mijenja, a ponekad ne mijenja. ce ‘Konveziju pri kojojse kvalitet suda ne mijenja nazivamo jednostavnom ili stom (conversi simplex sive pura) a Konverziju pri koj se kvantitet suda mijenja nepor Jpunom ili nestom (conversio per accidens sive impura). Kako smo vidjli, konverzije {iniverzalno-negativnog i partikularno-afirmativnog suda su Ciste, Konverzija univerzal- no-afirmativnog netista ‘Mogao bi neko pitati zaSto nismo naveli primjer i shemu za koaverziju partikeu- tarno-negativnog suda. Odgovor je da iz suda ,Neki S nisu P* ne slijedi po konver2j nikakay odreden sud. Sud ,Neki S nisu P* (npr. .Neki Zagrepéaninisu avijaigari) pod Jednako dopuita sudove ,.Neki P su S* (,Neki avijaigari su Zagrepéani"), .Neki Pnisu 'S* C.Nekiavijatigrinisu Zagrepani") i Nijedan P nije S* (.Nijedan avijatitar nije Za-~ ‘prepanin’), Sto znaéi da nijedan od jih ne slijedi nu2no iz njega. Wewesien aprost: Neposredan zakljuéak po Iporedimo éetiri slijedeéa pri fora sopoerednog zakljuéka: ,Svi mudraci su skromni. Dakle,nijedan muda nije neskroman’ Nek eta su pos, Dalle, neki detach isu nepstn,.Nijedan tranin nije oj, Dake, v1 ran su neomijn Nek Tuber nist ses Dake nei slabens su meses "U sa ovat rina prema Konkan ia sujet, preikt Koni- aie je nega preditta prez, Taka neposredan aja Koji echo sda Yodimo dug in sjeton a tonradornin pedrom, nazis nepesednin ‘aktuckom po istecnacnat il crete Kao So pokaruj nal prin pi neposrednom zak po ekvipleni ea ikonkluzija uvijek imaju isti kvantitet, a razlidit kvalitet. i : ‘lr spomenula prinjer koi sls Ctr povrt ak poekvpoen- ‘moZemo shematski prikazati ovako: . ames Su Sm P Dake ied Sie ne: ,SaP::SeNeP* 'Neki Su P. Dak, ek it e-P "Nledan nif Dall, st 6-P "Nek Sst. Dakle ook une Kao Sos vii, epost suk po shipleni iz nivezalno-fimat sug an einer mats pata tata irunivrano-nepatonog avez ama palo ep patio atv, — ssloten lepostedan zakljuéak po kontraporici Razmotimo zach: Sv madraci su skromn. Dake tk nest 8. Dale, ito neskroma ie mura Nidan train aj omen Dake nek nomen su ran, .Neki shdbenc sus Semi, Dake, ek enyjean su shen 'U navedrim primjerina aepostedog zklucka subj prem a subj premise posto je pred sar kone a pojem honiradistoran prea premise sub fonthe: Ova nepostedan aja koi predsavija sojevrs Kombinaiyneosrednog akc po ektipoeniineposrednog ajuk po over nacivamo nepsredn ak uso petonrp ipo press nova’ abit ovo zak, koje sto ist gorjim pinjrima, mogu se prikazati formulama; eee a oSvi S su P: : Nijedan ne-P nije $*. ‘Nijedan $ nije P: : Nekine -P su S*. Mi: ,S e P:: Ne-P: ‘oNeki Snisu P: : Neki ne-P su S* Tl: ,S 0 P:: Ne-Pi S* ‘Ao stn te da ish iodo nepomea alts po korapalim- emo ga ives dv Kraay, ako da erin nap ekvipolene a zatim Kenerju. Tako iz suda ,Svi S su P* maemo po ekvipotencfi dobiti,Njedan S nije ne-P*, a iz ‘voga po Konverzii,Nijedan ne-P nije S*, Na sligan naéin mozemo izviti Kontrapozi- ‘iu sudova ,Nijedan S nije P*i .Neki Snisu P*. Iz suda ,Nek S su P* ekvipoleneijom abivamo sd ,Neki S nisu ne-P", a konverzija takvog, partikulamo-negativnog sud, kako znamo, nije moguéa, Zato nije moguca ni kontrapozicija suda .Neki S su P ‘Treba napomenuti da zakljutak po kontrapoziciji nije jedi’ oblikslozenog nepo- sredinog zakjutka. Ako bismo zakljucak po Konverziji i zaljuéak po ekvipolencii Kom- pinialitako da najprije izrsimo konverzijy, a zatim ekvipolencij, dobilibismo jedan AkojeCDondajeEF 9 9 AiojeABonijeEF poKako siznavedenogprinjea i sheme vu hipottitom sitgizm Xone) Silogizam u kojem je edna premisa hipoteticka, a druga kategoria, naziva se hi- potticko-kavegorickin. Jala sew dva glaynaoblika ii modus: modus ponendo ponens {modus tollendo tollens, Shemai primjer 2a ave moduse glase: ponendo ponens _Akopriveacxeta, von standard rate ‘Ako je AB, onda je CD Privreda eves AjeB —Fivoni standardise Cie ‘or pog Nomina eet von standard ste {Ako je A B, onda je CD “ive standard ne ate CrijeD Frivreda ne eet Avie ‘Kao So se vidi i navedenih primjera i shema, uhipoetidko-kategorickom silogt: amuGorkr joltegorE) : “Treba napomenct da neki logiari nnzivaju hipottikislogizam ,istim hipote- tigkim silogizmom, a hipotetitko-kategoritkisilogizam ,mjeSovitim hipotetickim silo- gizmo", exaonfvno- (6") Bigjunklivni i disjunktivno-kategoritic silogizam Pena be Silopizam Kojem au obj premise disjunkiv il alteratvn sudo nazivamo aun thin tlogizmom. Taka print, silgizam: ‘Shema je navedenog primjera: Ajeili BiliM Silogizam w kojem je jedna premise dsjunktivna il altemativna, a druga katezorié- ka nazivamo disjunktimno-kategorikim, Najée8¢i su oblici ovog silogizma modus ponen- do tollens i modus tollendo ponenes, Primjeri i sheme za ove moduse glase: Aiea emf vont Moats aj au ji iit stn Apmpiic pA Ovaj sud je istinit ‘AjeB rae Selene — ee oe es ollent porns Ovaj sud je it ili neistinit Aje ili BiliC A 2 Ova sume in ‘ae s ‘Ovaj sud je neistinit Ajee Lz Disjunktivnslopizam neki lopitar nazivaj stim disunktivnim silogizmom, a Aisjunktivno-kategoick ,mjesovitim disjuntivnim silogizmom". — Hipotetiéko-disjunktiyni silogizam Silogizam w kojem je yeéa premisa slozenihipotei¢ki sud, a manja premisa disjunktivn ‘sud ii njegova negacija (binegativni sud", naziva se hipotticko-disjunkrivmin. Ova) silo= ‘gizam pojavljyje seu Gti glavna modusa: 1. Jednastavn modus ponens Ako je AB, onda je C D; ako je EF, onda je CD AjeB, ii EjeF CieD 2, Slofeni modus ponens ‘Ako je AB, onda je C D; ako je EF, onda je G H ‘Ale B, ili E je F CjeB, ih Gjelt 3. Jedhnostavni modus follens ‘Ako je AB, onda je CD; NitijeC D, ‘RnijeB co je AB, onda je EF jeBF 4. SloZeni modus tollens ‘Ako je A B, onda je C D; ako je E F, onda je GH. Nit eC D, nit je GH Nitije AB, nit je EFPolisilogizam —_—_— silogizama u kojem je konkluzifaprvog silogizma jedna od premisa {Niz od dail vi im nizom, gana en a job + su(Giva bea) sviS,s0P Sve Zivotinje: q Sui kitmenfae su Zvotinje SviS,su5, ‘Si kiémenjaci su Hive bia Svi5,o0P vi kitmenjac su va biga svi, s0P Su sive skies Sis8, SvisisaveT su Ziva ica SviS,s0P 5 sisavei su fva bia svi5,s0P Svea usin Susia8, Sve matke sv Zva bia SiS, 50? Ra a «oop « PsP Spiga so jen svin,sv?, Sedna pei Sus, Si iar su knowl SSP, sviP, uP, vide! sw une sP, Sitar uke Svs? yi fia su umjenicy SiSaP, jel svip,?, Sv ums stare 32, Svar met Susu Siar uve Sse? “Teba napomenuti dau plisilogizmu ne mora svi sudovi biti univerzalno-afirmati ‘i kao u gornjim primjerima. Ali u étavom polisilog ‘ ‘premisa, Isto tako u itavom polisilogizmu m Whee Entimem i sorit U svakodnevnom Zivotu iu nauci esto mislimo silogizmima, ali rjtko kad formuliramo cksplicite obje premise i konkluziju. Premisa koja se smatra opéepoznatom i opéeprinva- enom obiéno se glasno ne ire. Tako je usilogizmu: ,On éesto laze, dakle nije bas jako naivan. Ponekad se ekspliciteformuliraju obje premise, ali se ne irige konkluzija, koja ‘nam se Gini o€igledna. Na primjer: ,PoSteni judi le prolaze u Zvotu. Aon je posten, Te Toute tne neta saan times Mosc ee obieh os ee ae oo a. si oni oiunes i “ai i i on ger rarer ret premise sil silogizama (osim prvog) nazivamo Aristorlovin; soit u kojem su izostavlie- re veée premise svi silogizama (ope osim prvog) nazivamo Goklenovin. [Nasi navedenim primjerima za progresivai i regresivni poislogizam odgovarali bi ovakvi sort Goktenov sorit ‘ve Zivotnje su(fiva Bigs) Swi kigmenjaci su Zivotnje Svi sisavei su kiémenjact ‘Sve matke su sisavel ‘Sve mate su iva big Aristotelov sorit ‘vi umjetnit su stvaraoci Si Tirigari su stvaraoei Spoznajna vrijednost logizma [Ne osporavajuti logichuvaljanost silogizma, ne poviuti dau slog Konkluzija mur no slijed iz pemisa, neki flozfinjebu njegovn spoznajna vrijednost. Kenkluzja silo- fistigkog zakljudka, Kazu on, ne donosinsta novo, nego sano ponavlia net So je vee bilo reéenoujednoj od premisa, Uzmimo, na primer, kategorictsilogizam: Si ud su smrint vi Gre su ljudi Konkluzija ovog silogizma(,Svi Gri su smn) savZana je vee u pro) premisi (vi judi su smn). Kad ne bismo zal da su ,Svi Grei sma, ne bist smjeli ve iti ni da sa, Svi ju smn, Prema tome, konkuzija ne donot nta novo w odnosu na ‘vetu premis, nego samo eksplicira net sto jeu ovo ve sadzano. Na ovo se moze odgovoriti: Konkluzija navedenog silogizma (,Svi Gre su sti”) ‘mote se ives iz vege premise (,Svi ju su sorta") samo ako se takode pretpestaviono to ta man pris (nS Gres ju), Konklrns dale, dois sana sama, al ne u veéoj ili u manjojpremisi uzetoj zasebno, nexo u obje premise 7 Zajedno, Ona nam pruza spoznaju koju ne pruza nijedaa premisa sama za sebe. U tom sls Eonkluia kategoikogslogizma de mam nov zane ao ved a kon Iluzij hipotetickog i disjunktivnog silogizma, kao iza konkluziju poislogizma. ‘Oni koji tvide da silogizam ne pruza novo znanje,imaju oéito suvise strog krite- 1ij za ono Sto se moze smatrati,novim' znanjem. Za njih je novo samo ono znanje koje ne slijedi iz dath premisa, Ovakav kriterj za razlikovanje znanja i neznanja bio bi pri- lnvatjiv 2a neki sveznajuéi beskonaéan um koji bi 10 i nepogresive sagledavao_ logitke konsekvencijesvih sudova i kombinacijasudova, ali je nerealan kad se wzme ‘brit da takvog savrSenog una nema ida svi mi Gesto grijeimo pokuSavajuci da iz datih premisa izvedemo ono Sto se unjima vee sai. d) INDUKTIVAN POSREDAN ZAKLIUCAK Uvod ‘Neki logigari ne govore o induktivnom zakljutku, nego samo o induktivnoj metodi. Dru- Smupotv smear da tein rLixovatindlvn zaijtak od indotivne mode dloista, prema su induktivan zakljuéak i induktivna metoda tjesno povezani, to nie isto. Induktivna metoda slu se induktivnim zakljuécima, ai svaki, zasebno wet induktivan Kh a nated Mino ave kro zor ka Zakljutak, au dijehi o metodama speznaje govorit Gemo 0 induktivnaj metodi Sta je induktivan zakljuéak Prema tradicionalnom shvaéanju deduktivan zakjuéak ide od opéeg ka posebnom, ain- Tm te as te a cesta soo ie stn a hi ‘jim se iz dij il vse pojedinacnih (posebnih ii manje opéenitih) premisa vod opée- rita (ili opéenitija) konkluzija, Dvie su glavne vrsteinduktivnog zakljueka: induktivan ‘akljucak porpunom indukcijom \induktivan zakljuéak neporpunom indukeijom. ‘Ako znamo da su se Kleio, Euterpe, Thalia, Melpomene, Terpsichore, Erato, Polymnia, Urania i Kalliope zamialjale kao mlade djevojke, i ako pored toga znamo da su Kleio, Euterpe, Thalia, Melpomene, Terpsichore, Erato, Polymnia, Urania i Kalliope muze, i Wisccw ce Z “Nepotpuna indukelja eno. 4 pored nih devetdrugin muza nem, zakljuit mo da su se sve muzezamislale kao tnlade djovojke. Isto tako, ako znamo da ni Sebija,ni Hrvatska, ni Slovenia, ni Bosna i Hercegovina, ni Makedonia, ni Crna Gora nema vie od desetmiljuna stanovnia, i ‘ko zmamo da pored Sst navedenih u Jugoslviji nero drgih socialistickih republika, ‘motemo zakljuiti da njednajugostaveska socjlisika republika nema vise od eset nilijunastanovnika, Ova zakljuci, uw Kojima se opéeitaKonkluzijao lai gupi 2 predimeta izvodi na osnovu premisa u kojima su spomenuti svi pojedini predmeti te klase fermen? i grup, nazivaju se zakluésima poipniom indukeiiom. sm itm da stove bia pipe ink aj st stn gonjm pine sina gla: Suse s,njer See Saiee See su ier Saise 515,500 mosis 518,80 5,18 wise? eae phen tekeey oors fetponShcpa agir eafp Suis ecu noun sore earn mihi gta ie a's tuems guerre trate aaa fc Ku cn nyse eon lee re coetpassi nessa rae konkluziju koju smo izveli, a= iyo eee asic dl a want ale “ie gn ita nic Tied pros Uae se Se eS ene wpe soc leainagettas cea jeeoyatio aie ee i ae ee Reritalinied indice toltaiahemes alee a ‘ints we be ice Reis eo aca ‘Ako znamo de Stipe, Jere, Marin, Toni i Patko vole pjevali,i ako tkoderzmamo da su Stipe, Jere, Marin, Toni i Pasko Dalmatinei, pana osnova toga zakljuino da svi Dale ‘mate! vole pjevati takav zakljnéaknaziva se zkljuckom po nepoipuno} indukeij. Ne~ otpuna je indukeijatakoder ako na osnovu toga Sto dasa nijdan Govjek nije previo ‘dred visoku dab zakljuéujemo da nijedan Eovjek nije besmrtan, Uzakljueku po ne. potpuno indukcjiizvodimo konkluziju o&tavoj klasi predmeta, na osnovu premisa koje nex? net tre samo o pojedinim lanovima, odnosno o diet eke. Ako su, $, 8, clement? S, su, ali pored nih ima i drugih$"krage maptemo SS, Sy. S, su nei $, Sod sherne za pozitvn za negativn zaljuéak nepotpunom indkeijom mazmo nasa(rs) s,ieP 5, nije? SueP SinieP SiieP 5; ar i $y SS osu ki S 588 weer ~NijedanS nie valk oj indukeikonktuija nub sid iz premis, pa se Cann aaron dak samo 1 vee) manjl rc et er seas Sree ste, a Konklulja nesta, U tom pgTed neotpana india sere papanom, Medutim, dk w zal po ptpng}ndukeji Kona = “parce premise, uzakvéku po nepotpune indokeji kot i note egw premisamna nema, Dvije veste nepotpune indukeije nepot 1 osnovu proizvolino oda- Prema tome, da Ti kod nepotpune indukeije zakljucujemo p 7 branog (ii sugajnosusretnutog) niza pojedinaénih sluésjeva il na osnovu pojedinaénit vpoccbnih sudajeva, odabranih po nekim principima, moZemo razlikovatipopwarn{ nauéh raziva stalker indo pte jeostaoe i eaaieede moneurjecan luca indctio per enimeratione splice ui 08 a pce) Po inks dosvnin mango aime aan ian vou, Na peinjr: Sind koje smo dosed wpozai neko} stan se eet Zaktujeno: U ov} ze si su aij Hl: Dosad na idan ran ell napejien, Zaljujemo: Neda konobarnikad ne obi none. Kena i ea ta nepovdaa i nino skonkhiie esto pokaju neistinte, saeeaar ie npeapuns nuke aise zasniva na suaevia koji . ete tafe msauenostposredke pr wopéavanj isk ili smani a aa po Kojima se vi thor hslugaeva bit Ge govora kasi, Fearne Tata domo naves | prinyere za ov va indie. e) ANALOGUSKI POSREDAN ZAKLIUCAK Uyod Uyod ‘Dok se deduktivan zakljuéak kratko odreduje kao zakljuéak od opéeg na posebno, a in PE ee alga aka defini se krakok20 aera fateag nasa Recmocino bt suk ovg kik. Weagien ane Bit i struktura analogijskog zakljuéka [Na osnovu foga Sto je Mars po mnogome sligan Zemlji judi su Zesto zakljutivali da na Marsu, kao i na Zemlj, Zive razumna biga (Sto je jo8 uvijek sporno). Na osnovu toga Sto je francuski jezik sligantalianskom i Sto u talijanskom nema imenica srednjeg roda ‘mogao bi netko zakjutiti da isto vrijedi i za francuski (So je taéno). Na osnovu toga Sto Boston ima razvijen muzidki Zivot, kao i New York, mogao bi tko zakljuiti da Boston, ppoput New Yorks, ima i intenzivan kuzaligni Zivot (Sto je netaéno). ‘Ovatvezaijuke neaivaro po anlo ii trate analogs, Prema tome, mo- em rt dena t zaljta ko : 4 —_ araktrstikama i karaktorstikame, ‘Ako navedeni zakljuéak o Zemlji i Mars ratlanimo na premise i konkuziju i ako pokuéamo otkriti njegovu shemu, dobit emo slijedese: Zatljucak Shema Zeraja je nastanjena azumanim bigima MieP Mars je sligan Zemlji Sjeslitan M ‘Mars je nastanjen razamnim bigima SjeP ‘Mars je sigan Zemnlji* znagi da Mars i Zemijaimaju neke zajedniske karaktersi ke jsvoistva, Prema tome, na osnovu toga sto znamo da dva predmeta, npr. M iS, imaj rneka zajednicka svojsiva ili karakteristike analogijskim zakljuékom zakljucujemo da S ‘mora imati i neka druga svojstva koja M, kako znamo, posjeduj, a koja kod $ j8 nismo utvrili U raSslanjenom obliku shema zakljucka po analog, dale, glas Mica, ben Sieabye Sjen Plodnost i problemati¢nost analogijskog zakljutka aja po sala ima vel slog it sakodnevnesgovora Iu prdamutnom (= igtntom,takom aickom magikon) mix all on ima se njesto| nae rommienj ml post ren rg aula wg eas Pass ps mag ctu oreo ae gale poise ee hale tain alam nee al eta reel nner io, Zaiutel pysanogt ae eat ivaramoasakodaevoo von nepredane sale ao hue ot hata Metta za da je alk po analog wsvako sata potpun npo- oda U odedeia tnjlna on be bid tak whe Yroraan, Spe Yrorelnedstav 7 evantieee 5 > Eth! haa el 2 Srromesss 2 a) iekwvalencisk sud {ako pc onda ga ako 4, onda p, p= 4) Tamo smo takoder abjasnili poimovefeurolagiie i kontradikcte. ‘Tradicionalno uéenje o hipotetiékom i disjunktivnom silogizmu i raéun sudova But da jan sd ; aie otk sia oe adiinan ogi obuvan itietom ipa guy sta a je nated pono oe cionlog ue Stina ss pas legen ne hema Ako je AB, onda je CD ‘Ako je CD, onda je EF lojeA, oda je EF Ova je she fot no Hos je mode db ti ij doit tk da uv nveetom si- tizmu vin point A, B,D, EF aks ves ej ae ae, Ao forme) sem su, je Borat says CD" sa 0 aan ‘Ako p, onda q ‘Ako q, onda r ‘Ako p,ondar Ako se posjetimo da sn impikatvn su aie ps ‘isti hipoteti¢ki silogizam dobivamo: ee pq aor oor Nalin natin moteno shea prikaat i sve navede disjunktivnog silogizma (osim éistog disjunkti ko pipe gi po tog diunktvoog slog, ka rp og po inva) Ne obj eapote pane shes amo emo thea hve 1. Cisti hipoteticki silogizam Ako je AB, onda je C D ‘Ako je D,onda je EF roe ‘Ako je AB, onda je EF por 2, Hipoeich-kanegorich slogzam «) Modus ponendo ponens ‘Ako je AB, onda je D p>a ‘Ajeo P CieD @ a . :) Modus tollendo vollens 4) Slozeni modus tollens je AB, onda je CD pa Ako je A.B, onda je CD; cae 4 Ako jeERondajeGH — (p>q)-(r>s) (2° (>) a ea Nil je C D, nti je GH 4-8 lis vs) ae Nilije AB, nije EF “poe pai ' 43, Disjunktivno-kategorichsilogizam TiutoloskiGimptikatizmDsudovi kao osnova valjanih shema zakijuéaka 4) Modus ponendbo tllens OT “ i Pored navedenih valjanih shema zakljuéaka koje ei radcionalna logika poznavala, sa- ‘AjeBili AjeC BOS :mo to je deukéje sala, suemena logikanavodi i mnosvo drug, koje radional- AjeB Ls ina logika nije poznavala. Kako je to moguée? niece = ‘Ako Zelimo da odgovorimo na ovo ptanj, moramo su pitt: Zato su odredene sheme zakljutka valjane i po éemu mozemo znati koja je shema valjan, a koja nije? 1) Mocs tollend ponens Zt jem pin, op), 4 vain hema ak, a (9 > 4-9-4" me valjana? AjeBiliAjeC pag pva ‘Mogi bismo odgovoriti: Ogigledho je da je prva shema valiana, a druga nevaljana, nije B pM oP 1 onome tko tone vidi, ne mazemo pomosi. Noda li tu zaista nema pomoéi ili moeda ak pe q @ { onoga tko na prvi pogled ne vidi da je prva shema alana a druga nevaljana mozemo nnekako uyjriti da je to doistatako? Prije sveza, Sta uopée znadi kad kaZemo da je neka sh 4. Hipoteticko-tisjnkivn slogizam 4) Jednostavni modus ponens dda je deduktivan zakljuéak valjan, to ome ceege deree pe jet konluze, U venom stuck Daag ‘Ako je AB, onda je C D;ako je E FyondajeCD (>> (> ‘ma, zakljuéak je valjan ako je istinit implikativnt sud 8 je : cB. ili EjeF pve ‘praia 1Usklada stim shema zakfftla fe valmeako implikacija ej je antecedens Konjunkeijashema premisa, a Konsekvens shema konkle CieD 4 zie —tautolozia. Prema tome: ako je .(p > 4), p :: q* valjana shema zakljuéka, slozeni sud 1 Sloteni modus ponens p29) 2 4 mor bi nog a ako 9 > 4) -p: 4" me vain hema ‘ 3): @>9) ~akljucka, onda slozeni sud y{(p > q)--p] > 4" ne sme bit tautologja. Da prvi sud ‘Ako je AB, onda je CD; ako je EF, ondajeGH (>a) oista jest tautologije, a drugi nije, mozemo se uyjeriti ako sagradimo njhoveistinosne i Serine ie doi jes ttlog, dug ns, mo eit ako sagradimo njhove isi aa st ‘¢) Jednastaymi modus tollens P| 4} (>9-Pl>4 | [e>9--Pl>-4 ‘Ako je AB, onda je CD; 3 rfa[a rear] 1 nN IN ‘AkojeAB,ondajeEF — (P29-(P>) a y I] N|N NI IN | N NN IT [Nitije CD, nit je EF nat tis @ N] i] NN | 1 11 NN ae * Tewtolosye LN EN | ENN IN | Lotto sexi oe P2>P oe Mi. sum ESP ekyt ee pt2>9 3 pFao to vidimo i ovih stinosni abi, prvi sud e tautologj, a drugi nie, Bu- dui dane Destonacno mnogo tuto imphikatvn sudovo, ima’ bezbra val ‘hema zat. ‘rani kako mofemo otkrii nove vane sheme zakuékasvodi se na pitanje po slo nek metoda za igre tatoosk implikativnhsudova,Patanje na kei main, se esframo pred sobom neku shemu zakljuka, mozemo otkrti a li je ona vajana aa Fae nat posoje i ncke metode pomoéu Kojih mozeno weit da Iie neki sul ta ; ‘Molosk ii netautoloSi “Jed smo upounaljedau metodu za retavanje drugg pian, To je metoda erade- j aja istansath bln, Pored ove metode ima jo neki (reductio ad absurdum,svoenie ranean Torn, i), Razmotrit emo samo najjednostavniju medu njima, metod eset ad absurdum. Pie ego so potnemo izlaganje te meta, naglasimo jo jednom {Hjucns deja sana sudovat moderne logike wopée; osnovuvaljanih hema zaktugaka ine tautoloti slozenisudov ‘Osnovna je ideja metode reducto ad absurdum: umjesto da gradenjem istinosne fablice ‘tvedajemo da li neki sud esti nije tatologia, te pretpostavke. Ako se poksze da petpostavka, you rae ikeyiu, znai da je pogresna ida sud jest autolotki; ako se pokaze da pretpostav- Ka ne vodini wkakve kontradikeye, 2naci da st ieee aH anaiant aud: (p<) “p> 4 1 razmotrino ga ovom meto~ dom. Najprije pretpestavimo da sud nije tautoloBki Ako sud nije tantolotki,gradenjem sjegove istinosne tablice baru jednom od Zetiriretka moramo Keo itinosnu vijednest ‘Tavog retka dobitiN. Umjesto da gradimo étavu istinosnu tabicu, pokutajmo sagradit ‘amo taj veda, Ako uspijemo da ga sagradimo ne upadajuéi u kontradikeije, nati da je pretpostavka o netautoloskom karakteru naieg slozenog,suda bila taéna, Pokusano d- Ke sagradiiredak u kojem emo dobiti: o>9-Pl> an mpliktivn sud, Kako znamo, moze biti nestinit samo u jednom slutaj name kad je antecedensistinit, a Konsckvens neistinit, a8 implikativn sud mot, dakle, bit pelsinit samo ako je njegov antecedens, ato je (P > 4) Ps istinit, a njegov konsekvens, 210 je a", neistinit, Moramo, dakle, mati: [o> 9-124 T NN ita samo kad su oba lana konjunkeije istnita. Prema tome, sud *.Pigemo, dakle Konjunkeija ei i “ip >) pistnit je samo ako su stn sudovi (p> g)* i a {@>9-Pl>4 T NN Jediostavni sud .p* pojavjuje se w nagem slozenom sudu dvaput, ali je to oba puta iti sd: Prema ome, oJ at pi svo dug vom dogom poarlivani mor i iin pt Drvom, tio tho, ao jes "tesa pr svom dragom poe, mor bine nit i pri prvom. Pigemo dakle: = eS eee l>9)-Pl>4, TEN Wt NN See nen ase eee Satay larity tae abit ee eet 20 TIN vidimo da tu nesto nije u redu, Ove Sto smo tu dobil Sd : u dobili nije moguée jer je nemoguée da antecedens (,p") bude istinit, kousekvens (,") nist r totceden (x) bade ini, Koteoven ("neti implicated (9 >") Stato znati? Pretpostavka da slozeni sud {4 , wvka i sud {(p > 4) - p> «nije tautoloski i da se ino gtd kayo none is Ge tvs WetandN, doves nan oe ‘mogutih, apsunih posledica. Pretpostavka koja nas nuZno dovodi do apsurda ne moze Dit istinita. Dakle, naS sud jest cautoloski. OvajrezultatslaZe se s onim koji smo dobili metodom grade ios bin moirimo na ist nan {drug sud koji smo prouzavali metodom istinosni tl a, Dobijamo ovaj rezulta: : pan Wo>a—r1>-4 NITTTN NWT Kao 8to vidimo, pretpostavka da ovaj sud nije tautologija nije dovela ni ve koaundiie, Pema nde eld vj ed doi feo. Do iste smo konklaie ds gradrjem nego itinosne tis io to sz navedeihpinyera vidi, metods recto ad absurd ednostay- nija je od metode gradenja intros bla, Ujesto da grain eet rela, ‘smo samo jedan, Ta bi razlika bila jo8 veéa da smo imali sloZene sudove v kojima ‘se pojavijuju vige nego dva jednostavna suda. Sud u kojem bi se pojavila éetiri jed- nostayna suda ,,p", 9", ("i ,,8 zahtijevao bi istinosnu tablicu u 16 redaka, a ako ela mote roto sari Won om tas dovoljan samoiy oe c) RACUN POJMOVA Uyod atm sora prota alk ij cement soo neat a posmovs aan ear one vse aja uojia orano vil waa unos da ars mn pjmve, Rain psmovs je dale on iomoders lng ne ee alone o kag lgizm, Sobor na ita en arr og wena potato nen pone le i mere rk rcune pojmova ono ove kategon Fa oe fas avin onim Ho azn pojmova dons pot 18 Struktura singularnog suda “Fino te: Paar ws Moka jet of Lenina" Shvon rod siti pa ese maane eeri, e i ime 2 abe akog da SPUD sa dei udager sid Je oso seve Lenina A au jesus bese iets ae BEE Sn anism strands a? Ka kee _Mostaje ea Lenin pose ims dt sk sa basic a eee jeSionst Brod elu Zaps Bends, i Seven Brod hm me tene mets prt tog Broa agra Benga — tra acas pe tradiionalno} anal sda i pogldajo Kaye su ene pose de Se learnt as amin 2a jus peel aa Dal Mosher oto up dae nvan, Ak so Bei, mola ae vn Toe sigs Barbra! AB ko 20 ‘Smal lage We jp se ek pe poi Le’ pra emia pe ao Lv Heer eae de pee nema la dn am ko Metin, fo egos mtg slogans. vga Ea ee aga ato isin wo ENS a ‘Ako hogemo da opravdamo gornji zakjuéak, moramo dati boy anti) ae see a nara anh So Mesa ea jane a er mba se oat Peta fe ‘tei sud Moskva vet od Lenjngad ea ili fel ys Capra omatavs Moskvu i jingrad™, a ,f* veliginski odnos medu njima (.veca od”), sie Tr dager osama he) a8 8 St apt Boog pesos se _ Dok: po tradicional} logic svat jednostavan sud ima jedan subjekt i jedan pre- ”~/ gx) Za svako x, ako x jest £, x je. 2. Nitin fnieg (JRE) Zavvakorcakon fest a meg PONG taug Goot-b)— PasoficuivedajeaeTitieg o..Nekifainig Ga)ehe gs) Poul nialvoda forte eg Kategoritki silo; ‘Ako znamo kako se jezikom su I ivemene logike prikazuju tradicional sudovi a 0 nije nam texko dau jezik raéuna pojmova prevedemo traicionalne modusekategori¢kog, silogizma, U prvojfiguri dobivamo: — Barbara loon Nisan Me P f(x >- Misa ikon Nieto’ eP ete) Darii (s)(@x> hy) Guia Gx) (f- hx) Foro 0) (ex > hy) aniaU drugojfiguri dobivamo: Cesre Camesres (x) Dex) (x) (bx > gx) (ie. ies (x) (fx > hx) (x) (fx > “hxy Festno Raroco (x) (hx > 8x) (x) (x 3 gx) GnGew) GxG-e9 (Gx) (fx- hx) Gx) (fe hx) ‘a sligan ain mo2emo werk ratuna pojmovapreves sve moduse rete etwte — “Mogao bi netko upitati ta dobivamo time Sto moduse kategori¢kog silogizma pide sno me nai, gor bi se mogao sel udvj athe: |. ko at nain nape MMduse, oem zai su ont vlan eta shim onima pomo& kj se tafe tana asvn 2 ed zn loin evn srataliven modeto prtazat {cin prikadnim za proutavaneneke mnogo slo2enie bike aja o Kojima oo) kaj ne mazemo gover 3. LOGICKE POGRESKE U ZAKLJUCKU a) STA SU LOGICKE POGRESKE_ Uvod Dosad smo govorlio valjanim zakljuécima. Ali van je da poznajemo i prepoznajemo ‘ne samo valjane nego i nevaljane mili, Prve moramo poznavati da bismo se stil njima, ‘druge ~ da bismo ih uspiesnije izdjegaval Logitke pogreske u Sirem smis ino razlikyje od nevaljane po svom obliku. Kao 30 valjane misli rata sadréaja mogu imati iti obli,tako i nevaljane misli najrazliciiia ‘drZaja mogu imal istioblik, Tako nevaljani zakljuéei: ,Ruz je biljka, roda je plica; ddakle, katedrala je erkva i Heidegger je filozof, Sava je rijeka; dakle, tenis je sport imaju razligitsadr2aj, a ist oblik: A je B, C je D; dakle B je F*. Svi zakljuéei ovog \Veé smo objasnili da se valjana Wy me ‘oblika nuZno su nevaljani. Za svaki nevaljan zakljuéak i opCenito za svaku nevaljanu misao moZemo reéi da je /ogi¢ki pogreéna, odnosno da sadr¥i ili iustrira neku logicku pogresku w Siem sist ‘ke pogreske u uzem smistu Kao sto ima nepregledno mnottvo oblika valjane mish, ima i hezbro oblika nevaljane isi, bezbrojnajracletjih vstalogitkih pogresaka w Srem smisl te je ‘Medutim, neke nevalane misl toliko su nevaljane da ih najéesée ne ubrajamo ak ni medu logitki pogresne misi, Tako su dva maloéas navedena primera za zaklu- ak toliko neobiéna, a njhov oblik (A je B, C je D, dakle E je F*) tliko razisit od bilo kojeg oblika valane misli da éemo se u vezi s njima ustezati da govorimo Zak i 0 nevalanom zakljueku, Prije Gemo regi da netko tho tako ,akljuéje™ samo bulaznt ili ij Sal, Zakljuéak: ,Sve flaute su svirale;dakle, sve svirale su flute (,Svi su P:: Svi P su S*) nije valjan, ali je sigan valjanom zakljuéku: ,Sve flaute su sviale; dak ke svrale su laut" (,Svi S su P:: Neki Psu S"). Za nevaljane zakiutke koji swaliéni ‘te se mogu shvatti kao otklon ili odstupanja od njih kazemo da Togicke pogreike u uéem smislu Paralogizmi i sofizmi 0d Aristotela potjese i, premda nije opéenito pribvagena, do danes se odteala podjela logickih pogresaka na paralogizme i sofizme. Paralogizini su prema ovoj podjeli nena- imjerne, nebotitne, nesyjesne, logitke pogreske, koje Einimo usprkos Zelji i nastojanju dda mislimo valjano i bez namjere da bilo koga prevarimo. Sofizmi su naproti (sjesne, hotimigne) lgitke pogreske, koje Cinimo sa svrlom da oponenta zbuni varimo ili davedemo u bludiju, (Ova distinkcia ima svoj smisao i zataj. U zakljuéivanju doista ponckad grijeSimo nchotic, a ponckad hotimiéno, i za psihologs, moralistu, historicaa, pa ak i za pra ka, moze biti zanimjvo i vazno kad smo pogrjeilinesyjesno, a kada svjesno. Medutim, za logitara ova distinkeija nema vei za). Logika pogreska je logitka pogreska bez ‘obzira na to dati smo je uéiilisvjesno ii nesvjesno, dobronamjemo il iz lobe. A zada- {ak je logitara da otkriva janaliziralogigke pogresKe, a ne da osuduje ili opravdava one koji th Eine. ‘reba dodati da pored navedenog.smisla iraza ,sofizam,u kojem je sofizam svaka rnamjera logitka pogreska, posto uz, uw Kojem su sofizmi samo virtazne namyjerne lo- aitke pogretke, kod kojih éak i kad jasno ,osjetimo' da su pogreske, ne umijemo odmah ‘objasniti u Gem je pogreska i kako bismo je mogli uklonti, Vise takvih duovitih sofiza- su od start gréki filozoi reNeki slayni sofizmi ‘Neki antigkisofizmi ostali su do danas slavni. Veéina th sofizama obitno se izlae u Soliku dijaloga izmedu sofisia i 2rtve* (li izmedu dva sofista), pa éemo u tom oblikw ‘kratko preprigatineke od njih. Aniki sofizmi imgju i svoja imen, pa éeme ih po tim Sofizam@ogarDelasi: Sto nisi izgubio, mas"? Ne“ Dakl tat rogove™ Sofzam(okriven) ,Da li motes prepoznat — foe vo brat Dalene mode$ prepoznati sv03 Sofizam Sori “i Ih jedno zrmo gomilu”? ~ .Ne“ = ,Rogove nisi izgubio"?~, ‘ovog pokrivenog éovjeka? ~ .Ne-* brat" vA dva zea“? ~ | Ne" Sofitzatmanastavjas pitanja sve dok upitani ne priza da neki odredeni bro} $ma (recimo: n + 1) Gini gomilu. Tada sofist 2 ‘zmo Gini. Gomi kljuéuje: .N zma ne &ini gomil, an + 1 , dakle, nastaje dadavanjem jednog 2" ‘Sofizam Celav: Dali je Covjek Gelav ako mu iséupas dvije dlake™? ~ Ne A ako mu iscupa’ tri dlake"”? — Ne", — Pitanja se nastavljaju. Ako sugovornik u jednom trenutku odgovor sada, sfist zakljuéuje da Cupar nj jee dlake &ini Soyjeka Gelavim, ako sugovornik upomo odgovara negativno,sofist zakljueuje da gubeti dlaku po aku Sovjek ne mote nikad o¢elavit. ee ‘Soizna(okovi) Koko koi je uhvatio jet obeéava majei koa ste na obal Affe e00 MAE Lace da ée joj ga vat ako pogodi Sta namjerava da uti jim, Mati mudnyje: 11 nanjer ‘0 7g ili da pojedes dite it da mi ga vats. Ako narjeravas da mi ga vats, vratitée8 mi © po nainen’ ta zalo Sto namjeravas. Ako namjeravas da ga pojedes a ja to pogodim, vatit Ge8 mi ga «+ wovsto sam pogodila, Prema tome, velit 6 ga u svakom sluCajU. Krokedil edgovars: nett Ro nanjesnam da pojedem djte, ao pogo nt tga vrai zato Sto nase ae, ‘Yam da ga pojedem. Ako ne namjeravam da pojedem dijete, a ti to ne pogodis, necu ti ga ‘raft zto Sto nisi pogodila. Dakle, neu tiga vet vjestni, Pogodil suse da uée it niu kom sluaj Sofist Protagora poduéavao je Euatls advokatskoj ‘lati odmah polovinu Skolarine, a drugu potovinu kad TEEN a ag wo ml eh sie re ae Ke ae ets asa See eee ne ey el noes it cog is a Alen mc po presudio, Ako izeubim, "Navedeni sof nu ti platter smo se tako dogovorili™ isu tako komplicirani kako u prvi mah izgledaju pa prepustamo tweniku da ih sam analiza i razijesi, Ako ne uspije odmah, neks najprije protitaostaak ‘vag odjeljka i odjeljak o logitkim pogreskama u dokaczu, pa neka nakon toga pokuse ponovo, Ako ni to ne pomogne, pomogi Ge mu nastavnik Lailjivac Ladijivac ‘Medi antiékim ,sofizmima"* modda je najzanimijiv ‘van lajivae. Neki ga pripisuu Kreéaninu Epimeni ‘Megaranina Eubulida, Formulirali su gana vise raz stavnije mogao izraziti ovako: Wye ko naoko najednostavniji ako- iu, ali je vjerovatnije da potjete od iit nagina, a mozda bi se najedno- Kad netko kaze Ja lazem* (insta drugo), govori i on iti il stavimo da govori sti, to znati da laze (jer to njegov istinit sud tvrdi), a ako pretpost ‘imo da Ite, znat da govor\ stimu Ger ako laZe da lade znati dane la). lz da on Jaze ako govoristinu, a govortistinu ako laze, Drugin sijetima, obj pretpostavke, i ona da gover istina, ions da la, dovode do kontadikeije a li je moguée da ist sud bude istovremeno isnt neistnt? Da i je moguée po- azati da je navedeni sud pak samo istinit i samo neistinit? Nad ovimn i signi ptani- ‘ma zal suglavu nog antck i sednjovjekovn logitar jedan grkilogiar, kako se tei Ek je 1 umrouzalud pokusavaust dares problem (,Putnige ~ kae nadgrobni natpis ~ ja sam Philites, ubio me je argument, onaj laZjvi, i duboko nono razmishj- ae. Neki novoyjeki logiari smatali su da je lazHjivac puka igr rijeti, ali suvremeni logiear pretezno misle da tu nije rij o ,sofizmu, veé o ozbilinom logikom paradoksu ili antinomij, koja upozorava na vrlo teike i vazne logitke probleme. b) OPCE POGRESKE U ZAKLIUCKU Fallaciae dictionis i fallaciae extra dictionem (04 Aristotela pote i podla vin posefaka na one koje maj so} ivor wet ‘na one koje ne zavise od jezika, Prve su kasnije dobile latinski naziv fallaciae dictionis (aovorn i Jecene port) are flaca extra tonem (evengvorme I 2 meionepogreit) ‘Atoll je razikova Sst vst lopigki pogretaka koje ERE lacie dict) Te sa pores dl ainske naive: I Palataaequvocaons (pogreska dvoonaénos), 2. Fallaci ambiguians pogretka dvosmsleost), 3. Fa lecla composts gogretiaKompocile), 4. allciadvsons(pogretia civil), 5: Fallcta accents (popretkanagash) 6. Fallaca fina ditions (poeta 0° ‘vornog obit) "edu pogreSkama ko falacae extra ditionem) i stot jc ralixova sedem glavnih vst: 1, Fallacia accidents (poretka akin Jie), 2. Fallacia secundum et simpliciter (pogreska brkanja relativnog i apsolutnog), 2: lenorantia clench (cepoznavanjepobanja, 4, Fallacta consequent (poreska onsekvensa), 5: Peo princi aniipala principe) 6. Fallacia de nom causa ot causa (pogreska uzimanja ne-uzroka za uzrok), 7. Fallacia plurium interrogationum (pogreska vie pte), 'U ovom ecjenrezmoiri emo sve navedene fllacis ictona" nck flack ‘ae extra dictionem™. Sto se tite ostalih spomenutih pogreSaka ,,izvan govora*, one nema- s seg so vedo ea 2a ea Iie udu i i oo car onan pork, kan -vezane uz odreder este zakljucaka, —s " we? Ako pretpo-Q hice? 7 na Sin seTrek —Yewtsla | (homonter?) jet, stanea" omna¢ava saobraéajau posaj, ai lju Zivogtkiva, Rije® kit" ozhatava ‘elo sisavea koji 2iviu vod ali Hepjiv ses kojom se ubvrSéuju prozorsa sak Rijeé -kosa™ moze aii ak tri sasvim razlgitestvai alat za koSene trave, obronak brijeg ili planine i vlasi koje rastu na Kjudskojglavi. Takve ijt koje imaju ist oblik jedntko zvuse, a rzlkuju se po zmatenj, nazivamno homonimina i isfozvuénicama. ‘Ako se homonimigna rje® upotiebi u nekom zakljuékw w nekoiko razliiih zna- enja,nasaje logitka popreska a esto i besmislca, Na primjer: ,Stania je najmanji dio ‘rganskogtkiva. Putniki vor sajna svako) staiei. Dake, putniki vor soja svakom hajmanjem dijlu organskog tkiva“ I: ,Sto je manji od sobe, Pedeset tri je manje nego So, Dakle, pedeset tr je manj od sobe” Logitke pogreske koje nastajuusljed upotrebe hhomonima nazivaj se pogreskama isozvucnosti, dveznaénost i ekvivokacije (fallaciae ‘aequivocations). Fallacia ambiguitatis “Quosmfe\enosk verentee Trenton x suit | redenice sastavljene od nehomonimitnih rjeéi mogu biti dvosmistene, U reéenici: .No- ‘vac mu je odnio bezbrizan Zivot nema homonima. Pa ipak, ona se moze shvatti na dva raalitta nagina: , Novac koji je stekao onemoguéio mu je dai dalje bezbrizno Zivi "Novae kali ie imao rasuo je jer je 2ivio bezbrizno*. Sliéna dvosmislenostjavlja se w Feéenici: .Psetance voli dijete”. Dvosmislenost koja nastaje uslijed redosijeda riject w regenici naziva se amfibolia. "Anifiboliénim regenicama izraZavala su Gesto svojapredskazivanja defjsko i druga sara proroéigta.Poznato je, na primjer amfiboligno proroéanstvo: bis edibis numquam in bello peribis™ (Ti Ge8 ii vatt se nikad uratu poginuti). Prema tome, da i Gemo sta- viti zarez ispred il izarjeti,nikad, ovo proroganstvo mozemo shvatiti na dva direktno Suprotna nagina, PogreSke 1 zakljutivanju koje nastaju kad se amfibolign sudovi uzimaju ao premise zakljuéka nazivamo pogreskama dhosmislenostt ii ambigviteta (fallaciae ambiguitatss). Fallacia compositionis _owbitei) tela Ss eeebinn cele Pogledaimo ovakva umovanje: ,Njedan weenik Vib razreda ne moze podiéisandukte- “ak sto kilogram. Dakle, ucenii VIlb razreda ne mogu poditi sandukte2ak sto ilogra- ma", ,Sve deveée u ovo] Sumi je malo, Dakle, ova Suma je mala", .Nijedan djlié ove ‘asine nije kompliciran, Dake, ova main nije kompicirana ‘Nie tesko shvatiti da su sva navedena umovanja nevaljana. Pogreka je njima tome sto se neko svojstvo koje pripada zasebno wzetim dijelovima celine ili element- nna skupine pripisuje tayo} celin ii skupini. Ovu pogresku nazivamo pogrestom od rastaynog smisla sastaynom (fallacia a sensu diviso ad senswm compositum) ili kraGe ‘pogreskont komporicjefalacia compositions. Wi reese Fallacia divisionis _“os0b40e ele Sposebia dela Razmotrimo ovakva umovanja:,Indijanci su malobrojni. Winetou je Indijanae. Dakle, ‘Winetou je malobrojan*. ,Francuzi imaju izvrsne Zeljeznice. Michel Butr je Francus. Dake, Miche! Butor ima izvrsne Zeljeznice". ,Fiskulturiei su dobro organizirani, ‘Mirkovis je fiskulturik. Dakle, Mitko Mirkovié je dobro organiziran. [Ne treba biti veliki logigar da se uvidi da su ovakva umovanja nevaljana. Pogreska {e unjima u tome io se svostvo koje pripada nekoj cjelin ili skupin pripisuje pojedinim dijelovima celine, ednosno pojedinim Slanovima skupine. Taka pogreska naziva se po- _greikom od sastaynog smislarastaynom, (fllacia a sensu composito ad sensum divsurn) ili krage pogreskomdviije\fallacia divisions). Razmoitimo redenice ,Mana je hrans i, Mana nie hrana." Netkotko previa raliku akcent rijei smana" u pro) iu drug eéenciprisodno éezakljutt da su navedene die reéeice kontvadiktome, te da je jedna od nth stint, a druga nesta, U svar, re¥enice niu kontadiktome i obje siti, Razmotrimo takoderregence: ,Na ovo sliciboje su Hjepe®,.Na ovo sii fe su iepe i ,Na ovo) sii boje su Hiepe-*Prvu éemo vjerovatno upotiebti uporedu- 6 bojena vite raziitih ska, drugu uporedujuetrazne elemente il aspektejedne slike (@uja, hompocieija i), twee raypravijajuti o come da su boje na neko} Set Hjepe ili rune. Ako previdimo ,reteniaiakeent*, neéemo taéno shvatit misao navedenih rebenica Pogredka u zakjutko koja mastae kad ne vidi taéno koje slog wie il koja rijt wretenei naglaSena naziva se pogrestom naglaska il akcenta (alloca accents). edna je vsta poste naplaskatakoderkada, ne obraaju pa2aju na nenalasen dio ncke regenice, pozresno shvatimo ajen smisuo.Takva pogreska nasal bi, na pi- mje, kala bismo previjeli nenaglaseni dio slijedeéeg novinskog naslova:,TESKA SA OBRACAINA KATASTROFA izbjegnta u poslednjem tenutk Fallacia figurae dictionis_// Rijeti koje potjetu od istog korijena ponckad se dosta razlikuju po znagenju. Rijeti predstavti, .predstava",,predstavka" o ,predstavnik" istog su korijena, ali su se dasta tuajle po znavenju, pa ih mozemo zamijent il objasitrijetima sasvim razlititih kor- jena, ,Predstaviti* znaéi upoznati nekoga s nekim, ,predstava' znai priredba, ,predstav- ka je podnesak, a ,predstavnik ~zastupnik. ZavrSeci obit imaju odredena znaéenja, ali ne mora svaki 2aveSetak imati uvijek isto znaéenje. Zaboravliv je onaj koji zaboravlja, zavdljv je onaj koji zavidi. Ali upo- ‘teblji nije ona koji upotrebljava, nego onaj koji se moze upotrjebiti, a probavjiv nije ‘onaj koji probavijuje, nego onaj koji se moze probavit‘Ako proces zaktjtivania pore preiostavimo a ie iti ait ma enjn ag kona iano zat dao ie Het sng ob shannon neg oom popes ko adsmn meat ama govorog obit ellaciae igre cron) Fre nu pine ia we: Pata jeu ake, maa i tke a ema tke She i -Nevjtc je ena oj nije yrs este ae Tena Kj ni srt, eumivenica Zena koja se ne umivaU sar eumivenica emake koja ype uhto pj univ Fallacia accidentis . TET vsloo? > pore? _vslov? ‘Uzmimo ovakvo umovanje: ,Covjek je razumno bige, Prema tome, ludac i pijanc oder su razumni,.Noce je zdravo,Zato joni koji bouju od dizentrieteba da ge sto vile jd WU oba primjeraimamo umovana koja su pogrebn, jer sew nia pretpostavta da resto So vied opéenito vj i pod posebnim okolnostima koje u opéoj formulacit Dravila nis uzete u obzit. Ovakve ogres naziva se pogreskom zakjusvanja od e- Fenog jeostonno ka recenom s ogranigenjem (a dict sinpliciter ad dictum secundum tid) kraeepogrestom akcidencije (flaca accidents). .cia accidentis com a rte tilov t= oil vslon Pretpostavimo da netko zakljuéuje: ,Ricinus pomaze kod nekih probavnih smetnj. Rix ius je, dake, zdravo pit, li: ,Ujed zie otrovnice najbolejeispalit sijanim Zelje- ‘om. Dakle, svaku ran najbolje je ispalitiusjanim Zeljezom”. "Navedeni primi ihistrraju logicku pogreSku koja je suprotna ono} iz prethodnog codjeljka, Dok smo tamo imali umovanja kojima se nesto Sto vrijedi opéenito tvedi i pod ‘nekim posebaim okolnostima, ovdje imamo zakljuéke u Kojima se neSto Sto vrijedi samo ttodredenim posebnim okolnostima tvei opéenito i bez ogranienja. Ovu pogresku nazi- ‘vamo pogreskom od reenog s ogranigenjem ka reéenom jednostavno (adieto secundum quid ad dictum simpliciter) ili kra6e Konverznom pogreskom akcideneie (fallacia acci- dents conversa). c) POGRESKE POSEBNIH VRSTA ZAKLIUCAKA Uvod [Naprijed smo razmotrililogishe pogreske koje se mogu pojaviti u raziitim vrstama za [ijucka, Medutim, pore takvih ,opéih pogreSaka postoe i takve koje nastju samo w ad= redenim poscbnim vrstama zakijutka i predstavljju prekrsajspecitiénih principal pravila tih vista zakljuéaka, U ovom dijelu razmotrit éemo najée8ée logitke pogreske te vist. Mesum. \Cista konverzija univerzalno-afirmativnog suda [Neposredno zakijutivanje relativno je najjednostavnije, pa u njemu relativno najrede arijeSimo. Zato pogreske koje i u neposrednom zakljusivanju ponekad ipak pravimo nis ‘dbile poscbna imens, Mozda je najbeS¢a pogreska w neposrednom zakljusku ona pomo- ukoje smo objasnili pojam logitke pogreske u wiem smist, a ilustrrali smo je prime rom: ,Sveflaute su svirale. Dakle, sve svirale su flaute". Ova pogretka sastoji se u tome ‘to vekimo gist konverziju univerzalno-afrmativnog sua, a kod takvog,suda moguéa je samo nedista konverzia, Quaternio terminorum U kategoriskom si ‘mjerom: gizmu najbeséa je pogreska koja se moze ilustrraislijedeim pri- Jezik je osjetilo okusa Prva oda narod je je ; Prva odlka naroda je osjetilo okusa (Ova silogizam pogresan je jer njemu nema srednjeg pojma. Prividno stednji po- Jam je ,jezik. Meduti, ita rij jezik ozmaéava jedan pojam u veso), a deuei u manjo ‘remnsi. Umjesto stednjeg pojma imamo u premisama dva razlieita pojma, pa umjesto tr ‘pojma, koliko mora imati svaki silogizam, ovdje imamo Getir: veél pojam, manjtpojam i dva pojma koji se skrivaju iza toboznjeg,srednjeg pojma. Zato se ova pogredka zove aternio termina (cere anon) nayedenom primjeru quaternio terminorum je wjedno primjer pogreske ekvivoks: ie jer nastaje usijed dvoznaéne upotrebeChomonima) jezik. Takav quateenio terminorum relativn je najée8c, Narotito je Gest quatemio terminorum u kojem tobozai srednji lan ne ‘oznatava dva potpune razitita pojma, veé dvie srodnenijanse znaéenja, Teorijski je mo- ‘2, al serijetko susreée, i quaterio terminorum, koji nije povezan s ekvivokacijom, Non distributus medius + dtUitbocifa suedSeq pow U odjeljku o opéim pravilima kategoriékog silogizma na prvom smo mjestu istakli da _stedaji pojam mora biti raspodjeljen ba u jedno} premisi. Ako prekefimo ovo pravilo, hastaje pogreska neraspodijeljenog srednjeg pojma (non distributus medius). Ovu po- ‘ereSku nalazimo, na primer, uzakljudka: vi slikari su umjetniei vi kompozitori su umjetnict ‘Neki kompozitor su (40)(vaj zakljucak nije valjan je srednji pojam (,umjetnici*) nije niu jednej pre nisi tnspodijeljen (uzet uw €itavom opsegu). Moguce je, dakle, (premda nije nuzno) da se-u veéo} premisi govori a jednom, au manjoj o drugom dijelu opsega pojms sumjetnici Ileus processus SUtEERRSSESATRRESAEFEINEE lctus processus saben era Kao jedno od osnovnih opéih pravila kategoritkog silogizmaistakli smo takoder da Krai pojam koji lj raspodielienu premisi ne mo biti raspodieljen niu konkluzi- Ji Ovo pravilo moze se prekriti na dvaglavna natin Na jedan natin ono je prekrseno usilogizmu: Sv rvati su atltigari ijedan tkad nije rvat ‘Nijedan tka nije atletitar ‘Ovaj zakijucak nije valjan jr je veCi pojam (,atletiéar*) u veéo} premisi neraspo- ijeljen, au konkluzijiraspodijeljen. Ovakvu pogretku nazivamo nedopustenin prosi- senjem veceg pojma (ictus processus maiors) ili krage nedopustenim vecim (ictus maior). : ‘Drug osnovai nagin na koji se moze preksiti ome pravi iustrira primjer: ‘waka upala pluéa je opasna ‘Svaka upala plu je bolest Svaka bolest je opasna va zal je oan ee man pj les) man rit n= itt poche, Ovlon porta mv se neoaten er lic oceans nore ep an vin no) mie cee pete lic matics mo ten oa kin ass nape soe ies proce) Negacij ntecedensa_ p> 9 2-2 U oe hpttisom silage saz so va lav otha hit ke {ontkog silogzma: mods ponendo ponens i modus tlendotollens.Prvi se moze pri au shemnom, p>, pa” Ako smo airmialiantecedens hipotei¢kog suda, mozemo sfirmiratt njozov Konsekvens. AK ponekad ju su skloni da od negacijeantecedensa Zakljude na negeciju Konsekvenss. Na primer Wiigsermeze Zakijucak Njegova shema Ako autorski honorarirastu, rast i eijene knjiga 3 ‘Autorski honorarine rast ey Ne rastu ni eine kajiga a7 (Ovajzakjuéak je nevalan jer naom prvom premisom nism tveili da cijene knj- ‘Ona, dake, ne iskljutuje moguénost da eijena iskarskihusluga, Ovakva pogreska koja se ‘sastoj u tome da od negacije antocedensa zakljugujemo na negacij konsekvensa naziva se kratko pogreskom negacie amtecedensa, Afirmacija konsekvensa P29 * W@)>_P Drugi je osnovni oblikhipotetisko-Lategoritkog silogizma modus tollendotollens. Nje- ‘gova shema glasi: .p > 4, ::p". Od negacie konsckvensa ovdje idemo ka neyaci ‘antecedensa, Ali ponekad mozemo uti i ovakvo umavanje: Primjer Shema Ako autorski honorari rast, knjige poskupljyju pq Kajige poskupinin a ‘Rutorski honorari ras > Navedeni je zakljuéak nevalan iz istog razloga kao i onaju prethodnom odjeljku, to jest zat Sto nagom prvom premisom nismo tvedili da samo porastautorskih honorara moze dovesti do poskupljenja knjga. Pogretka koja se sastojiu tome da se od afirmacije Konselvensa akjusje na afmacljuanecedens naviva se Kralko pogrom afmacie konsekvensa. iti hei Fallacia disjunctionis @H@REERUREMBRGEBREMREE /redovolena div U ogjelfuo disjunktivnom silogizmu upoznali smo modus ponendo tollens i modus tol~ Tendo ponens. Razmotrimo ovakav zakljutak po modusu tollendo ponens: Svaki je tokut oStrokutan ili tupokutan (Ova) trokut nije oftrokutan ‘Ovajtokut je upokutan Konkluzija ovog zakljuéka je neistinta, premda je sam zakljutak valjan, Neist- nitost konkluzije ovdje je posledica neistinitosti goraje premise, a gornja premisa nije Pri (na){stinita jer u njoj nije izvréena porpuna disjunkcij, Pored o8trokutnih itupokutnih postoje i pravokutni trokuli. Ovakva pogreska w disjunktivnom silogizmu, koja se sastji w tome ‘to se polazi od premise uw Kojo) nie izvriena potpuna disjunkeija, naziva se pogrestom nepotpume disjunkcje ili krage pogreskom disjunkciie (fallaca disjunction. = tnduncffa ~ _pontiek! peut, Tee ear nal im m one) are re es anor Induetio per enumerationem simplicem 2 nan indukeju. Za indukeu jednostavnim nabrajaniem fekli smo da je rlo nepouzdana i da vlo éesto donosi pogreéne konkluzije (setite se rimjera Kojima smo je ilstrirali), Zato mnogi ‘ov vest indukeije s dosta prava Tine nazivaju ,vrstons” indukeij, nego logitkom pogreskor. otaduccrfa ~ svonbPtels...preueticn [Ne dovodi do éestih posreaka samo , sto zakjusivanje po indukcii jednostavnos na bhajan, U indukeij jednostavnognabrajanja lu takvoj koja ima elemenata naune Indukeije, sto dolazi do pogreske ako i nestplena liz bilo kog deugog razloga pre- eiskateme ks pce} Konkluziji. Tako éemo poset ako na osnove toga st su nam ‘kom daca jednom prodal nto lke zakjucimo: U ovom ducan prodaj samo tesa rob. Ovakva pogreska nazva se pogreskom prerze generalizacie ii pogreskom priv me opcentost flaca tae unersaiati) Fallacia fictae universalitatis Post hoc, ergo propter hoc + tedosled -» vere nose Induktivna generalizaejia mode bit ispravno izvedena, ali pogresno interpretrans. Tako, tna primer, netko tko bi tvrdio da iza dana uvijek sijedi no€ ne bi grijeio. Ali ako bine tko na osnovu toga tvrdio da je dan wzrok noi posinio bi pogreSku post hoc, ergo propter aslije toga, dakle zhog toga). Ova pogtetka sastoji se u tome da se stalan sijed ran dokaz waroéne veze medu njima