VINJANSKA KOLA ASTRONOMIJE 2008

izvetaj

Vai komentari
Slobodan Milovanovi

bluesboba@gmail.com
http://bluesboba.blogspot.com

04.08.2008.

Vinjanska kola astronomije je letnji nauno-istraivaki kamp sa tradicijom od

2 decenije, koji se odrava na Vinjanskoj opservatoriji, u Hrvatskoj, na
zapadnom delu Istre, u blizini grada Porea. Rad se realizuje kroz odnos koji
uesnike programa stavlja u uloge pravih naunika i inenjera. Program VSA2008
je poeo 21. jula 2008. godine uvee i trajao je do 30. jula 2008. godine. Uesnici
programa, srednjokolci i studenti, bili su podeljeni u 4 tematske grupe:
diferencijalna fotometrija asteroida, Sunce i komete (rad realizovan na engleskom
jeziku), detekcija miona i automatizacija metarskog teleskopa na opservatoriji
Tian (DAGOR project).

Na Vinjanskoj koli astronomije 2008 (VSA2008) uestvovao sam zahvaljujui

saradnji Istraivake stanice Petnica i Znanstveno edukacijskog centra Vinjan. U
Vinjan, malo naselje u Istri, stigao sam 21. jula 2008. godine oko 14h, dakle oko 6
asova pre poetka programa, gde sam se, prijatno doekan, upoznao sa
rukovodiocima centra, kole i projekata VSA2008 i kasnije smestio.

Kliknite na ilustraciju

Smetaj je bio organizovan u

spavaonici lokalne kole u kojoj su
postojale i sobe koje su pretvorene u radne
prostore grupa. Hrana je bila organizovana
u
oblinjem
restoranu
Borgonja,
a
predavanja i prezentacije su odravani u
sveanoj sali optine Vinjan, na kojoj se i
nalazi opservatorija.
Program je poeo dobrodolicom
domaina
(rukovodilac
ZECV
Korado
Korlevi i rukovodilac VSA2008 Ana
Bonaca) i predstavljanjem uesnika, koji su
kasnije
prema
svom
interesovanju
podeljeni u projektne grupe. Projekat koji
sam odabrao bio je automatizacija
metarskog teleskopa na opservatoriji Tian
(DAGOR project). U isto vreme u Vinjanu
se odravao i program pod nazivom Letnja
Nauna kola (Summer Science School), HYPERLINK
gde su se biolozi bavili istraivanjem riba "http://static.astronomija.org.rs/
na primorju uz ronilaku obuku.
razno/ad/vsa/2008/IMG_5470.jpg
"
Projekat izgradnje automatizovane
opservatorije na Tianu (pod imenom
DAGOR) u kojoj bi se nalazio metarski
teleskop, f/3, reflektor, koji je prethodno
bio na Transkoj opservatoriji, poeo je
pre oko deceniju kao potreba Vinjanske
opservatorije za mestom sa manjim
svetlosnim zagaenjem i teleskopom vee
optike moi u cilju daljih istraivanja
asteroida, po kojima je ova opservatorija
poznata.
Cilj
projekta
je
da
ova
opservatorija
postane
dostupna HYPERLINK
astronomima irom sveta, prvenstveno "http://static.astronomija.org.rs/
onima koji se bave asteroidima, poto razno/ad/vsa/2008/IMG_5561.jpg
vinjanski
astronomi
imaju
razvijenu "
saradnju sa znatnim brojem opservatorija
ije teleskope na isti nain koriste za
snimanje asteroida.
Zadatak grupe u kojoj sam radio,
bio je da nastavimo projekat koji je zapoet
oko 10 godina ranije. Potroivi dosta
vremena da pronae i protumai rezultate
koji su postignuti prethodnih godina, naa
petolana grupa sa rukovodiocem Ivanom
Turinom, odluila je da emo veliku panju
posvetiti i detaljnom dokumentovanju
svega to budemo uradili, kako bi budue
generacije imale kompletan uvid ta smo
uradili i odakle oni nastavljaju ili na koji
nain mogu da usavre postojea reenja.

HYPERLINK
"http://static.astronomija.org.rs/
razno/ad/vsa/2008/IMG_5739.jpg
"

Nakon sumiranja situacije, konkretni

ciljevi DAGOR grupe za VSA2008 bili su:
pravljenje detaljnog plana i eme modula
koji
su
potrebni
za
kompletnu

HYPERLINK
"http://static.astronomija.org.rs/

"

automatizaciju opservatorije, pravljenje sklopa za daljinsko otvaranje-zatvaranje

kupole, pravljenje sklopa za rotaciju kupole, pisanje softvera koji e upravljati
pomenutim ureajima, podeavanje servera koji e biti korien za praenje
napretka na projektu i uvanje dokumentacije, kao i upoznavanje sa openSource
softverom i programiranjem.
HYPERLINK
"http://static.astronomija.org.rs/
Radni dan je poinjao u 13h rukom,
posle kog se intenzivno radilo na
projektu. U 17h bilo je kvalitetno predavanje razno/ad/vsa/2008/IMG_6747.jpg
iz aktuelnih astronomskih tema, koje
" predavanja bila je veera u 19h, a
su drali strunjaci u svojim oblastima. Nakon
onda nastavak rada u grupama do 05h ujutru. U toku programa bila su tri brifinga,
na kojima su grupe prezentovale svoja dostignua. Sve prezentacije, predavanja i
diskusije bile su na engleskom jeziku. Jedan dan je iskorien za odlazak na izlet
na Uku, a DAGOR grupa je takoe imala sastanak sa dobavljaima motora i PLC-a
(Programmable Logical Controller) za opservatoriju u fabrici u Labinu.

Predavanja koja su odrana su: Mistery of gravity (Slobodan Bosanac),

Gods particle (Kreimir Kumeriki), Spaceguard (Korado Korlevi), Water (Nikola
Bilikov), Tunguska event (Korado Korlevi), Tehnoloke civilizacije (Korado
Korlevi), Extrasolar planets and systems (Mario Juri), Genesis & Stardust (Jan
Lyon).

Rezultati koje je grupa postigla:

sklop za daljinsko upravljanje (napravljen i povezan na motor za

otvaranje kupole)

uspeno razvijeno upravljanje sklopom za okretanje kupole preko

paralelnog porta i napisan softver u Python programskom jeziku,
kao dokaz tehnologije (nije uspeno montiran)

podignut Ubuntu server na koji je instaliran softver za uvanje

dokumentacije (documentation repository), softver za kontrolu
verzija programskih kodova (code version control), sistem za
upravljanje sadrajem (content management system), softver za
praenje greaka (bug tracker)

dokumentacija
rada
(DAGOR
platform
installation
and
configuration, DAGOR dome component module overview, DAGOR
Shelter detail component model overview); napravljene eme svih

sklopova koje smo napravili i ema logikog upravljanja sistemom

kupole teleskopa
Rezultati su uspeno prezentovani na zavrnom brifingu.
Nakon zavretka programa, ostao sam u Vinjanu jo jedan dan da bih
osetio atmosferu boravka na opservatoriji u doba kada nema nikakvog programa
u toku i da bih obiao Vinjan i okolinu, posetivi Hrvatsko primorje (Pore). Pri
povratku sam ugodno ispraen do eleznike stanice u Pazinu od strane
gospodina Korada Korlevia, kao to sam i doekan.
Iskustvo koje sam stekao na ovom programu mi je spojilo interesovanja za
inenjerstvo i nauku u celinu koju je projekat koji sam radio zahtevao. Nauio sam
dosta o osnovama elektrotehnike i mainstva i usavrio programerske
sposobnosti. Takoe sam nauio da primetim i definiem sukobe zahteva i
mogunosti koji se odnose na pojedinu mainu ili ureaj i da improvizacijom
reavam probleme. Zbog prethodnog iskustva u timskom radu, nisam imao
problema sa svojim kolegama i sjajno smo funkcionisali kao tim. Stekao sam divna
prijateljstva, kako sa uesnicima kole, tako i sa rukovodiocima, koji su raspoloeni
da mi izau u susret u mojim buduim istraivanjima.

Projekt DAGOR

Projekt DAGOR robotizirani

teleskop na Observatoriju Vinjan zapoeo je 2002. godine nakon to je dovrenja
gradnja Observatorija Tian. Cilj projekta je razvoj suvremenog teleskopa s
mogunou automatskog snimanja i upravljanja na daljinu. Da bi se to postiglo
koriste se suvremena tehnika rijeenja kao to su sinkroni motori s permanentnim
magnetima koji omoguuju veliku preciznost pri upravljanju teleskopom. Cjelokupni
software i veina elektronikih komponenti koritenih za upravljanje teleskopom
bazire su na otvorenim tehnologijama (open source): Debian Linux, Arduino,
siderial.py, ModBus

Znaajan aspekt ovog projekta je i edukacija. Veina kljunih elektronikih i

programskih komponenti sustava razvijena je sa srednjokolcima koji su
pohaali Vinjansku kolu astronomije od 2007. godine do danas.

Osnovni mehaniki radovi na teleskopu su uspjeno zavreni. Projekt je trenuno u fazi

izrade osnovnog softwerskog paketa koji e omoguiti promatranje nonog neba, te e
sluiti kao baza za daljne usavravanje teleskopa s ciljem to efikasnijeg promatranja i
snimanja nonog neba. Istovremeno, radi se na postavljanju dva manja teleskopa na
glavnu cijev, koji e, u poetku, sluiti za ispitivanje i usavravanje softwarea, a
kasnije kao teleskopi za edukaciju i turistika promatranja.

Slobodan Milovanovi (foto: ore okovi)

28.08.2014, 16:24

UPORNOST I AMBICIJA SU KLJU USPEHA

Slobodan Milovanovi je na Mainskom fakutetu u Beogradu diplomirao sa
desetkom, kao najbolji student generacije. Sa 24 godine stekao je dve titule mastera
nauka u oblasti numerike analize i raunarstva na Kraljevskom tehnikom institutu u
Stokholmu i Tehnikom univerzitetu u Berlinu. Treu godinu osnovnih akademskih
studija proveo je u SAD, u Univerzitetu Alabama, gde se specijalizirao za svemirsko
inenjerstvo u NASA, radei kao asistent u laboratoriji za numerike metode. Sada
treba da doktorira primenjenu matematiku i finansije na Univerzitetu u Upsali u
vedskoj, koji je najstariji univerzitet u Skandinaviji, osnovan 1477. godine.
elja mu je da se jednog dana vrati u Srbiju, u Valjevo - tanije u najudesnije mesto
na svetu Istraivaku stanicu u Petnici, gde bi nastavio da se bavi naukom i da svoje
znanje prenosi mlaima, to je inio i ovog leta. Njegova poruka je da pronau sebe,
da zadovolje svoja interesovanja, da budu uporni i da ne odustaju.
Sa Slobodanom sam razgovarala pre mesec dana,u pauzi, izmeu Petnice,
Durmitora, Paga, Bara, Beograda, Povlena, Divibara... a pre povratka u vedsku.

Razgovor objavljujem s posebnim zadovoljstvom danas, 28. avgusta u danu kada

Slobodan puni 25 godina. Ve ima ozbiljnu i zanimljivu biografiju - zna odakle je
poao, kojim putem hoda i kojim stazama i gde e doi.
Energija, optimizam, strast prema nauci, posveenost, vedar duh, ali i ozbiljnost
netipina za mlau generaciju, ostavili su jak utisak i naveli na zakljuak - nije sve
izgubljeno!

Darija Rankovi i Slobodan Milovanovi (Foto: ore okovi)

Da li zna gde je Valjevo?
U oktobru prole godine u vreme kada je otpoinjao doktorske studije u Upsali, kada
se tek upoznavao sa mestom svog boravka i kolegama, jednog ponedeljka ujutru na
pauzi za kafu dok je sedeo sam i gledao u pod, uetala je devojka, stala ispred njega i
rekla da se zove Sesilija Hord (Cecilia Hrd). Nismo se upoznali. Odakle si ti?
Odgovorio je da je iz Srbije i, pouen iskustvom iz Amerike, poeo da objanjava,
severno od Grke, istono od Italije, ne shvatajui da nije pitala gde je Srbija, nego
odakle iz Srbije. Nabrajanje susednih zemalja prekinula je pitanjem: Da li zna gde
je Valjevo? ok. Zar neko u Upsali, u vedskoj zna gde je Valjevo? Ubrzo je reena
dilema. Sesilija je pre osam godina bila u Istraivakoj stanici u Petnici. Poelela je da
se vrati, ovaj put kao predava. Dva biva petniara, danas doktoranta u vedskoj,

brzo su se dogovorila da se vrate tamo gde su zavoleli nauku, ali ovaj put kao
predavai da svoje iskustvo i znanje prenesu mlaima, polaznicima letnje kole.
-Napisali smo projekat Petnica Scientific Computing Workshop, koji je
prihvatio Univerzitet u Upsali, jer su veoma zainteresovani da rade sa nekom
institucijom kao to je Petnica. Univerzitet u Upsali je donirao nae radne sate
Istraivakoj stanici,to jesjajno, bismo inae koristili dane odmora za boravak u
Petnici. Za samo est meseci sve smo pripremili, dogovorili gostovanje u Petnici, i
tako smo ovog leta na nae zadovoljstvo odrali nekoliko predavanja. Sesilija je bila
oduevljena, jer je Istraivaka stanica porasla. ak je rekla da joj je Petnica sada
kao svemirski brod- prenosi nam utiske svoje koleginice Slobodan Milovanovi.
A to se tie njegovih utisaka iskreno mi ree - To mi je bio san. Da radim u
Istraivakoj stanici u Petnici, a da dobijam platu u skladu sa svetskim standardima.
Petnica je najinspirativnije mesto u kom sam ikada bio i mesto gde bih voleo da
radim, a vedska plata ima poznatu reputaciju".

Predavanje Slobodana Milovanovia i Sesilije Hord (Cecilia Hrd) u IS Petnica

(Foto: arhiva Slobodana Milovanovia)
Prvi kontakt sa vedskom bio je pre tri godine kada je na Kraljevskom tehnikom
institutu u Stokholmu pohaao prvu godinu master studija. Osim toga studirao je u
Berlinu i Americi. Dragoceno iskustvo, ali nedovoljno da se za jednu od te dve zemlje

opredeli za petogodinji ivot doktoranta. Kada je birao zemlju i univerzitet za

doktorat, prva elja je bila da bude to blie Srbiji, Valjevu. Kae u Americi je lepo,
ali je daleko. Odluka je pala na skandinavsku zemlju, ne samo zbog blizine Srbiji,
nego i zbog dobrog programa, Univerziteta, sa tradicijom, i odlinim predavaima.
Ali i zbog dobre atmosfere.
-Odnos prema radu u vedskoj je drugaiji, nego u drugim zemljama. Radi se mnogo
oputenije. Njihov princip je da ne treba nikoga gurati i terati, smatrajui da je
najproduktivniji onaj ko radi slobodno uz sopstvenu motivaciju. ak mi je zanimljivo
to to lenje radnike puste da lenstvuju sve dok oni sami ne dobiju potrebu da rade. U
Americi i Nemakoj je drugaije. ef ili nadreeni paljivo prate ta radnici ili
podreeni rade za vreme osmoasovnog radnog vremena. U vedskoj je cilj da svi
sarauju, a ne da neko nekome nareuje. Takoe, ono to vedsku razlikuje od drugih
zemalja je to to se zaposleni jedni drugima obraaju samo prvim imenom, nikada
titulom ili prezimenom. Razlika je i u mentorskom radu. U Nemakoj mi je mentor
davao rokove do kada i ta treba da uradim. U vedskoj mi mentor predlae ta bi
bilo dobro da uradim, predlae mi na koji nain da se bavim temom, uz poruku da se
javim kada zavrim posao. Naravno da postoje rokovi i u vedskoj, ali bez presije,
stresa, imperativa da neto mora tad i tadI to je najvanije i pored toga to nema
pritiska svi potuju rokove.
Posao nije hobi
Zaudilo me je to to neko ko je zavrio sa najboljom ocenom mainstvo, neko ko je
vodio astronomsku grupu u Drutvu istraivaa Vladimir Mandi Manda, neko ko
je pohaao programe astronomije u Istraivakoj stanici Petnica, izabere za doktorat
matematiku i finansije. Na ovo pitanje kratko odgovori - to je novo i za mene i
priseti se doba istraivaa i vremena provedenog u Petnici, gde je jo kao
srednjokolac poeo da se bavi astronomijom koja je zaokupljala svu njegovu panju.
Zato je eleo da upie astrofiziku, ali nije imao podrku okoline, jer su smatrali da sa
tom naukom u Srbiji budunosti, a ni posla nee biti. Upisuje Mainski fakultet, na
kome briljira, ali posle dve godine poinje da ga gui. Traei odgovr na pitanje
zbog ega nije upisao ono to voli, a to je astronomija, odlazi na univerzitet u
Ameriku gde je mogao da se bavi svemirskim inenjerstvom, to je jedan oblik
mainstva koje je najblie astronomiji. Tada je otkrio numeriku matematiku, tanije
da u numerici lee reenja svih problema vezana za polja kojim se bavio. Zato je
upisao master studije numerikih simulacija koje su bile opte primenljive, tako da je
mogao da bira polje u kome e da radi. U Berlinu se bavio numerikom astrofizikom i
tada je shvatio da to kao profesija nije za njega, jer se ceo ivot bavio astronomijom
kao hobijem i kada je, konano, doao u tu fazu da se astronomijom bavi i
profesionalno postalo je manje lepo.

-Stavio sam taku i podvukao crtu. Moda i zbog toga to sam u takvom ivotnom i
dobu sazrevanja, kada je poelo jo neto da me interesuje, poput kako funkcionie
ekonomija, finansije. Pola posla u odrastanju je kada shvatite ta je to to vas
interesuje i ime bi ste voleli da se bavite. Kada to spoznate, znai da ste odrasli i
izabrali put. Sve do tada je traganje, kroz koje stiete nova znanja, vetine, prijatelje,
iskustvoKroz to traganje sam shvatio i da posao ne treba da bude oputanje. Ja sam
se uz astronomiju celog ivota oputao. Bavio sam se astronomijom da bi odmorio
mozak. A posao nikako ne moe da bude odmaranje mozga, nego treba da bude neto
to vas motivie da idete napred, da istraujete, da prikupljate, a potom i primenjujete
nova znanja i saznanja.

Slobodan Milovanovi (Foto: ore okovi)

Zavrio je specijalno odeljenje u Valjevskoj gimnaziji a pri tom nije briljirao iz
matematike. ak je dobijao i jedinice. Najbolji student, doktorant i to iz oblasti
matematike, naunika jedinica iz matematike - zanimljivo poglavlje biografije.
-Ne znam kako je danas, ali kada sam ja bio specijalac Valjevske gimnazije profesri
su bili sjajni. Prenosili su vrhunsko znanje, ali su i traili znanje. Dvojka kod
profesorke Ivanke Tomi znaila je da uenik zna sve. Izmeu dvojke i petice razlika
je bila samo u uvebanosti. Bilo je dana u Gimnaziji kada sam dobijao jedinice, ali

sam ih lako i brzo popravljao. Zahvalan sam profesorima, a naroito razrednom Pei
Stojakoviu, jer su nas nauili da uimo i da znamo. Nisam briljirao i jurio prosek.
Uio sam onoliko koliko mi je trebalo. Danas mi se ini da to ba i nije bilo zrelo.
Drutvo istraivaa Vladimir Mandi Manda i Istraivaka stanica u Petnici imali
su presudan uticaj na izbor fakulteta i zanimanja. Ali i vanu ulogu u njegovom
razvoju, sazrevanju, pogledu na ivot i kako ree istraivai i Petnica su mi otvorili
oi.
-U Drutvu istraivaa prvi put sam se susreo sa organizacionim poslovima i nauio
kako neto organizovati. Nije to kao odlazak na ekskurziju- donesete novac, neko
drugi sve organizje i vodi vas. Da bi ste otili na neki izlet, istraivaki kamp,
potrebno je da sve sami isplaniramo i to do detalja. To je jedan deo razvoja koji je
jako bitan. A u Istraivakoj stanici u Petnici smo imali priliku da se bavimo naukom
na vrhunskom nivou i da upoznamo najvee strunjake, ne samo iz zemlje nego i iz
inostranstva, jer Petnica je uspela da dovede poznate profesore i naunike iz celog
sveta. I to iskustvo je znaajno i presudno. Upoznati nekoga ko je uspeo u nauci je
mnogo vrednije nego proitati nauno tivo ili knjige. iva re, kontakt, razgovor su
nemerljivo dragoceni.

Slobodan Milovanovi u IS Petnica (Foto: arhiva Slobodana Milovanovia)

Sistem doktorskih studija u vedskoj se razlikuje u odnosu na druge evropske zemlje i
Ameriku, gde studenti doktoranti plaaju kolarinu ili se finansiraju kroz stipendiju.

U vedskoj doktoranti imaju otvorenu poziciju za posao. Praktino njihov doktorski

rad je njihov posao sa kojim su konkurisali i bivaju izabrani ili ne, kao za svaki drugi
posao. Sistem doktorskih studija podrazumeva da se pet godina radi, 20 posto od toga
su sati predavanja na Univerzitetu, objanjava Slobodan i dodaje da su u njegove
radne sate ukljuena i predavanja u Istraivakoj stanici u Petnici
Naslov doktorske teze, u originalu, je- Radial basis functions based finite differences
methods to solve high-dimensional partial differential equations in finance. Na
sprskom glasi- Primena metoda konanih razlika sa radijalnom bazom za reavanje
multidimenzionih parcijalnih diferencijalnih jednaina u finansijama. Sutina
doktorskog rada, iji naslov ili tema mnogima zvui komplikovano i nerazumljivo, je
reavanje parcijalnih diferencijalnih jednaina koje se pojavljuju u finansijskim
problemima, odreivanje cena opcija na berzi.
-Zanimljivo jeste, zato to je to apsolutno nova oblast za mene. Finansijama se
nikada nisam bavio, do pre deset meseci. Matematika pomae u odreivanju vrednosti
kako bi trgovina na berzi bila precizna. Svaka nepreciznost u odreivanju cene moe
skupo da kota. Mnogo toga se moe kvantifikovati, ali mnogo zavisi i od drutvenih
faktora koje je opasno vezivati sa brojevima i to predstavlja jedinstven izazov.
Meutim, jednaine u dinamici fluida koje su vezane za svemirsko inenjerstvo i
koriste se za konstrukciju avina i raketa su vrlo sline jednainama koje se koriste u
finansijama za odreivanje cena i predvianje finansijskih tokova-tako da skok
izmeu oblasti za mene nije bio veliki.
Razgovarajui sa Slobodanom pomislila sam ovaj mladi ovek je super genije. Nije
u pitanju samo talenat ili neko ko je izabrao pravo zanimanje i pri tom je vredan,
radan, uporan.
-Nisam super genije. Jer da jesam posedovao bi ono to genijalci imaju, a to je
visoka ocena iz matematike i bila bi mi laka nego to jeste. Moda e vam zvuati
udno, ali meni je matematika teka i ja se puno trudim da nauim, ali mi ne pada
teko jer to volim. Ima kolega koji mnogo bre i lake kapiraju od mene. Uostalom
ima olimpijaca koji osvajaju nagrade, a ja na tom nivou nikada nisam bio. Mislim, da
je jedina stvar kod mene, zbog ega sam i uspeo, ambicioznost. To to nikada nisam
odustajao. Neto to bi genijalac uradio za sat ja bih radio pet sati, ali i pored toga
ne bih se demoralisao. ini mi se da veina ljudi lako i brzo odustaje. Treba biti
istrajan i uporan. Rezultat je uspeh. Otuda je i neki moj ivotni moto - nikada ne treba
odustati, uvek treba ii napred, do kraja. Na doktorskim studijama svakodnevno se
susreem sa neim to niko na svetu nije reio. U tome i jeste poenta, reiti problem
na novi nain.
Nametnulo se pitanje doktorata

Biti doktor nauka u vedskoj znai neko novo otkrie. U Srbiji, ini se u poslednje
vreme, doktor se postaje lako i brzo. Ovih dana nacija se zabavljala raznoraznim
doktoratima i doktorima.
-Doktorske studije podrazumevaju raditi neto to do tada niko nije uradio. Ja se
svakodnevno susreem sa problemom koji niko do sada nije reio. Nemam s kim da se
konsultujem, osim sa nekolicinom koja radi na slinim problemima, ali u tome jeste
izazov. Po nekoliko dana tapkam u mestu tragajui za odgovorom. Ispred mene je
problem koji ne mogu da reim. Udaram glavom o zid, dok ga ne probijem. Naravno
da se deavaju i frustracije, jer lo je oseaj kada tapkam deset i vie dana u mestu.
Ali to tapkanje je zapravo traenje najboljeg reenja i odgovora. U veini sluajeva
odgovor nalazim, samo je pitanje koliko vremena treba. Neete verovati, ali deavalo
mi se da sanjam reenje problema. A to se tie plagijata doktorata, to nije na izum.
Postoje univerziteti u vedskoj, Engleskoj i u drugim evropskim zemljama gde moete
jeftino da nabavite doktorat. Ali te institucije su na neki nain rangirane i obeleene i
ako sa doktoratom tog univerzitetea aplicirate za posao neete tako lako proi.
Moraete da dokaete znanje i vetinu. Kod nas je postalo vano da neki politiar ima
titulu, da bude doktor i ak je uobiajeno ili poeljno da ga oslovljavaju sa doktor. U
vedskoj niko nikoga ne oslovljava sa doktore, ak je neukusno pominjati titulu. Svi
se meusobno oslovljavaju iskljuivo prvim imenom i nikome nije bitno da li neko
ima pet ili nijedan doktorat, da li je naunik, kasir, novinar, fizikalac, umetnik ili
politiar.

Slobodan Milovanovi (Foto: ore okovi)

Mnogi mladi ljudi, nakon zavretka kolovanja u inostranstvu, odluuju za ostanak.
Retki su oni koji se odlue za povratak. Da li sebe vidi u Valjevu i Petnici u 2019.
godini?
-Ja sebe u Valjevu vidim stalno. Ja sam u konstantnoj vezi sa Valjevom i Petnicom.
Uostalom i moj boravak ovog leta u Petnici je moja elja da pribliim ta dva sveta u
kojima ivim. Da napravim interakciju. Odgovara mi da na neki nain povezujem ta
dva sveta. Meutim, taj moj boravak u inostranstvu je privremen, traje kratko, vratim
se u Valjevo i svojim prijateljima. Naravno da i tamo upoznajem ljude, sklapam
prijateljstva, ali ono to je za sva vremena je u Valjevu. Neka moja vizija jeste da
Valjevo postane univerzitetski grad. Upsala je univerzitetski grad, ima oko 150.000
stanovnika, a skoro polovina su studenti. Valjevo mi lii na takvo mesto. Ima planine,
reke, lepu prirodu, ljudemnogo toga, samo to je razvijenost na niskom nivou. To je
neto na emu treba raditi i ja vidim sebe kako na tome radim.
Da li e budui doktori, svi oni koji su zavrili studije sa visokim ocenama, imati
ansu, da li emo mi i "vladari", Slobodanu i njegovoj generaciji pruiti priliku?
-To je filozofija po kojoj se ja razlikujem od veine. Odgovornost je na nama. Ne
treba ansu ekati na tanjiru. Mi moramo nai nain i moramo sebi stvoriti priliku,

pa ako treba i na pritisak. Mi treba da napravimo takvu atmosferu da niko ne moe da

nas sputava i zaustavi u tome to smo naumili. A dok to ne ostvarimo, ja u biti van
zemlje, jer sam mnogo korisniji za Valjevo napolju, nego da sedim u svom gradu i
ekam ansu.
I ovo je bilo pravo mesto da zavrimo razgovor. Meutim. Razmenjujemo mail
adrese, njegova je bluesboba@...Iznenaenje. Bluz? Zato ne matematika, finansije,
astronomija, nauka? Osmeh i uzdah najavljuju odgovor.
- To mi je mail adresa jo iz srednje kole, kada sam poeo da sviram gitaru. Najvie
sam voleo da sluam i sviram bluz. Na Radio Patku sam sluao emisiju Don Kuki i
Sano Zlaja u borbi protiv unda. Oni su odgovorni, za moj muziki ukus. Uz bluz,
sluam dez i fank. Znate, bavim se asocijalnom naukom. Sedim sam satima u svojoj
kancelariji. Tako da u muzici i fotografiji pronalazim balans. Kada doem u stresnu
situaciju latim se fotoaparata ili gitare i oputanje moe da pone. Bez muzike i
fotoaparata ne bih uspeo ni u nauci!
Balans pronalazi i Slobodanova koleginica sa kojom je ovog leta predavao u
Istraivakoj stanici u Petnici. Sesilija Hord ima svoj nain oputanja, pomalo
nespojiv sa naukom, ona je DJ. Nastupila u Jazz-In u Valjevu kao DJ Elena i time se
ozbiljno bavi u slobodno vreme.
Sledee godine u Istraivakoj stanici u Petnici, osim nauke i predavanja, oekujem
koncert bluz muzike, DJ vee i izlobu fotografija. Do tada, sreno!

Dvoje, foto: Slobodan Milovanovi (Foto: Slobodan Milovanovi)

Slobodana Milovanovia zovu genije sa Kolubare

Branko PUZOVI | 16. oktobar 2013. 14:20 | Komentara:9

Valjevac u inostranstvu dostigao zvezdane trenutke, a svoje prve uspehe imao je

u Petnici. Sa 24 godine stekao dve titule mastera nauka u oblasti numerike
analize i raunarstva

VALjEVAC Slobodan Milovanovi sa 24 godine stekao je dve titule mastera nauka u

oblasti numerike analize i raunarstva na Kraljevskom tehnikom institutu u
Stokholmu i Tehnikom univerzitetu u Berlinu, kao stipendista Evropske unije u
okviru Erasmus Mundus programa. Sada treba da doktorira primenjenu matematiku i
raunarstvo na Univerzitetu u Upsali u vedskoj, a potom planira da se vrati u Srbiju i
u otadbini nastavi da se bavi naukom.

Slobodan je zavrio Osnovnu

kolu Sestre Ili u Valjevu
kao ak generacije. U
valjevskoj gimnaziji bio je u
specijalizovanom
matematikom odeljenju i
uporedo pohaao programe
astronomije u Istraivakoj stanici Petnica. U Drutvu istraivaa u Valjevu vodio je
Astronomsku grupu. Na Mainskom fakultetu u Beogradu diplomirao je sa prosenom
ocenom 10, kao najbolji student u generaciji.
Treu godinu osnovnih akademskih studija proveo je u SAD, u Univerzitetu Alabama
u Hantsvilu, gde se specijalizirao za svemirsko inenjerstvo u NASA, radei kao
asistent u laboratoriji za numerike metode. Nosilac je stipendije Dositej, koju
dodeljuje Fond za mlade talente Srbije najuspenijim studentima na vodeim svetskim
univerzitetima...

DA PROCVETA I VALJEVO- Beograd vidim kao grad po razvijenosti vrlo blizak

evropskim metropolama, dok Valjevo sa Petnicom, koja mu je dovoljno blizu, za
mene predstavlja jedinstven splet rodnog mesta, prirodnih bogatstava i
drutvenih vrednosti - kae Slobodan.
- Imam jaku motivaciju i san da od Valjeva napravim moderan grad u kakvom
sam oduvek eleo da ivim.

- Bavim se matematikim modelovanjem irokog spektra fenomena, koje uglavnom

ima optu primenu - objanjava ovaj daroviti mladi. - Konkretno, bavio sam se
matematikim modelima u mainstvu, odnosno dinamikom fluida i astrofizici. Na
doktorskim studijama baviu se matematikim modelima u finansijama. Drugi aspekt
studija i razlog zato sam zaradio dva mastera je zbog injenice da kad se takav model

dobije, rezultira vrlo kompleksnim parcijalnim diferencijalnim jednainama koje je

potrebno reiti da bi se dobili korisni rezultati.
Protekle etiri godine Slobodan je studirao na etiri univerziteta. Na petom
univerzitetu nalazi se na doktorskim studijama, koje e trajati pet godina. Takav nain
uenja, kae, pomogao mu je da identifikuje reenja mnogih problema koji postoje u
Srbiji.
- ini mi se da to vie vremena provedem van Srbije, stiem mnotvo novih,
primenljivih i korisnih ideja koje se trudim da sprovedem u delo tokom nekoliko
meseci, koliko godinje budem u rodnom kraju - kae Milovanovi. - Vreme
uglavnom provodim u Istraivakoj stanici Petnica, radei s polaznicima letnjih
programa, pomaui im da nau svoj put, pronau sebe i zadovolje svoja
interesovanja, ba kao to sam ja inio u njihovim godinama. Petnica je poznata kao
izvanredno mesto za isprobavanje raznih ideja, gde se proverljivo znanje stie iz
direktnog iskustva, a ne da se nekome veruje na re.

- Uz kuno vaspitanje i obrazovanje u kolama koje sam pohaao - primeuje na

sagovornik - Istraivaka stanica Petnica i Drutvo istraivaa imali su dominantan
uticaj na moj razvoj. Petnicu vidim kao jedinstvenu oazu u Srbiji, koja obeava da e
stanje nesumnjivo biti bolje, ako svi budemo radili na sopstvenom usavravanju i
slobodno sprovodili ideje. Petnica i ljudi koje okuplja su razlozi zbog kojih verujem
da Srbija ima ansu da bude uspena zemlja i ono zbog ega u se u nju, nakon
doktorskih studija, vratiti.

GLAVNI SASTOJAK USPEHA JE

AMBICIJA SLOBODAN
MILOVANOVI
1. novembar 2013.| Posted by Ivana Duki | Nauka

Mladima u Srbiji put ka diplomi izgleda predugaak, mnogima nedostian. Retki su oni kojima
jedna diploma ne predstavlja izazov, koji su svoje granice i ciljeve zactrali vrlo visoko. Jedan od
njih je Valjevac, Slobodan Milovanovi. Sa 24 godine, studirao je na 4 univerziteta i stekao dve
titule mastera nauka u oblasti numerike analize i raunarstva na prestinim univerzitetima. Na
putu je da doktorira primenjenu matematiku i raunarsvo na Univerzitetu u Upsali u vedskoj.
Stazu ka svetu otvorila mu je kako IS Petnica, tako i Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu.

ta je to ega se prvo setite kada pomislite na period

odrastanja koji ste proveli u Valjevu?
Prvo ega se setim su nezaboravne besane noi pod vedrim nebom koje sam provodio na
vrhovima valjevskih planina sa Astronomskom grupom Istraivaa na meteorskim akcijama. Tu su
sazrela moja prva interesovanja za nauku, koja su kasnije procvetala kroz aktivan nauni razvoj u
Istraivakoj stanici Petnica i kvalitetno fundamentalno obrazovanje u Valjevskoj gimnaziji.

Mnogo mladih se plai da nije izabralo pravu nauku ili

zanimanje. Kada ste bili sigurni da ste izabrali pravu
stvar? Koliko je IS Petnica pomogla u tome?

To je pitanje kog sam se i ja oduvek najvie plaio. Nikada nisam bio siguran da li sam izabrao
pravu stvar, pa ni sada ne znam da li je ovo na emu trenutno radim moj konani poziv. Problem je
u tome to smo prisiljeni da donosimo neke od bitnih ivotnih odluka u uzrastu kada za to jo uvek
nismo potpuno sazreli dok se i dalje menjamo i razvijamo. U mom sluaju interesovanja su dugo
evoluirala. Bavio sam se astrofizikom kao srednjokolac, pa mainskim inenjerstvom na
osnovnim studijama, posle sam razvio interesovanja za odreena polja primenjene matematike i
raunarstva na master studijama, a sada kao doktorant se sa iskustvom iz primenjene matematike
etam kroz razna polja primene.
Petnica je vrlo korisna za reavanje ovakvog problema jer omoguuje uesnicima svojih programa
da se od malih nogu isprobaju u realnom naunom okruenju da osete koliko je nauka u isto
vreme i lepa i teka. to vie vremena uenici provedu u Petnici, to vie mogu da iskuse i vide ta
ih zaista interesuje, a ta ne. Naravno, za sve to vreme, kroz sam obrazovni proces, razviju vetine
koje su esencijalne za rad u nauci.

Kao i svakom ko je bio polaznik, i Vama Petnica puno znai.

Kako biste je predstavili onima koji nikada nisu bili?
Ovo je jedno od vrlo tekih pitanja sa kojim sam se svakodnevno borio tokom svog studiranja, pre
svega u inostranstvu, ali odgovor na njega nije nita trivijalniji ni kod nas. Petnica je bila zvuno
ime u svim sredinama u kojima sam do sada boravio. Uvek se nae neko ko je tuda nekom
prilikom proao, pa je ispriao neka svoja nezaboravna iskustva. Usled toga razni poznanici koji
su samo nauli za Petnicu mi uvek postavljaju ovo pitanje. Ja na to pitanje zaista nemam
zadovoljavajui odgovor. Ma koliko da sam pokuavao da prenesem svoje doivljaje, uvek sam
ostajao nezadovoljan zbog toga to ni rei, ni slike nisu u stanju da prenesu ni deli te atmosfere.
Petnica nije neto to cenim samo zbog praktinih vetina i izuzetnih odgovora koje sam tamo
pronaao, ve i zbog toga to sam tamo upoznao svoje najbolje prijatelje.

Vai uspesi govore da ste predani onome to radite. Bavite

se i matematikim modelima koji imaju optu primenu
u mainstvu, astrofizici, finansijama. Da li je za
primenu ovih modela u finansijama bilo potrebno
poznavanje nekih oblasti iz ekonomije?
Fokus onoga sa ime sam se na raznim nivoima studija susretao je reavanje parcijalnih
diferencijalnih jednaina. One su najei alat kojim se opisuje nekakav matematiki model, bez
obzira na polje primene otuda i arenolikost u strukama koje sam dotakao. Trenutno se na
doktorskim studijama bavim razvojem novih modela i metoda za odreivanje vrednosti opcija na
berzi. Za poetak rada na ovakvom projektu mi nije bilo potrebno poznavanje ekonomskih teorija,
poto sam radio na reavanju ve postojeih modela. Poto u se ovom oblau baviti tokom
nekoliko sledeih godina, planiram da se paljivo posvetim i unapreenju svog znanja u oblasti
finansija.

Verujete li da ete nakon zavretka kolovanja svoje ideje

moi da sprovedete u Srbiji?
Mislim da u Srbiji ima toliko posla da je teko odabrati odakle poeti. Bilo ko u Srbiji ko nije
ozbiljno egzistencijalno ugroen i ima u ivotu inteligentnije ciljeve od pukog gomilanja linog
kapitala, iako razumem da je takvih malo, moe gledati na probleme u Srbiji kao na vrstan izazov.
Ako budem sa sobom imao dovoljno saradnika koji razmiljaju isto kao i ja, mislim da e biti
rezultata. U svakom sluaju u pokuati da svoje ideje sprovedem u Srbiji nemam ta da
uzgubim.

Na ta ste u svom dosadanjem radu najponosniji?

Najponosniji sam na ona steena iskustva koja mogu biti od koristi i drugima. Najzadovoljniji sam
onda kada vidim da neka znanja koja podelim zaista koriste i pomau drugima da ree svoje
probleme. To je mnogo dobar oseaj. Zato se uvek vraam u Istraivaku stanicu Petnica tamo
obitavaju mladi koji su gladni odgovora na mnoga zanimljiva pitanja i rad sa njima ini da se
oseam korisnim.

Postoji li recept za uspeh?

Ja bih rekao da je glavni sastojak recepta za uspeh ambicija. Ako je neka osoba ambiciozna i eli
neto jae nego drugi, takva osoba ima daleko vee anse da uspe bez obzira na poetnu poziciju.
Takoe, treba eleti prave stvari.

Verujete li da u ivotu idemo ve odreenim putem ili ga

sami kreiramo?
Potpuno sam ubeen da ivot sami krojimo svojim odlukama i delima. Toliko puta sam to testirao
na samom sebi da to ubeenje vie ne dovodim u pitanje.

ta mnogi ne znaju o vama?

Matematiki, mnogi ne znaju o meni sve to se znati moe minus ovo to sam do sada napisao.
Malo socijalniji odgovor bi podrazumevao neku nepoznatu zanimljivost. Moda bi to to sam
imao vrlo loe ocene iz matematike u srednjoj koli, da mogu da hodam na rukama, da volim
divljinu, fotografiju i muziku bio prigodniji odgovor malo skandaloznog, malo neoekivanog i
neke stvari koje volim. Najblii meni znaju da sam gotovo uvek surovo iskren i da ne krijem puno
stvari.

Gde se po Vama krije srea?

O srei znam samo da to nije neto to se moe uvati samo za sebe nestaje vrlo brzo ukoliko se
ne deli.

Oce

Genijalac iz Valjeva
Slobodan Milovanovi u seditu
NASA
Predrag Vujanac | 31. 05. 2011 - 12:15h
| Komentara: 28

VALJEVO - Hantsvil je na prvi pogled samo obian gradi na severu Alabame, SAD.
U stvari, to je srce svemirske industrije sveta, mesto gde je razvijena uvena raketa

Saturn, najmonije svemirska letelica, koja je oveka u misiji Apollo lansirala na

Mesec, tu je Hantsvilski univerzitet (UAH), poznat po studijama svemirskog
inenjerstva, a tu je proteklu akademsku godinu proveo Valjevac Slobodan
Milovanovi (22), student beogradskog Mainskog fakulteta, ist desetka na prve dve
godine studija.

Ostvario deake snove: Slobodan Milovanovi

Zahvaljujui programu razmene Forecast Exchange, a o troku USAID-a, naao se

na univerzitetu gde studentima u goste dolazi i prvi eta po Mesecu Nil Armstrong.
Studenti UAH pak rade projekte koji su direktno primenjeni u svemirske programe,
esto odlaze u sedite NASA, a uobiajena praksa im je da prisustvuju poletanju spejs
atla iz Floride.
- Poto ovaj univerzitet radi u jakoj sprezi sa svemirskom agencijom NASA i veliki
broj profesora radi na raznim projektima vezanim za svemirska istraivanja, imao sam
prilike da sluam predavanja od strane jako potovanih ljudi u tom polju, raznih
astronauta, kao i visokih zvaninika ove agencije. ak nas je posetio i mi smo ga
ugostili, i Nil Armstrong, prvi ovek koji je hodao Meseevom povrinom - kae
Milovanovi.

Boba Milovanovi u SAD u Hantsvilu

- Od oblasti koje sam izuavao, najinteresantniji su mi bili problemi u prenosu

toplote. Taj predmet je sa sobom nosio i projekat iji je zadatak bio da dizajniramo
toplotnu izolaciju za instrument koji e zaista biti poslat u svemir, na nekoj od
buduih misija. To jeste problem koji bi profesionalni inenjer reio za par dana, ali je
ova prilika bila jako korisna i uzbudljiva, jer sam svoje svee steeno znanje mogao
zaista da primenim. Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred
mojih vrnjaka na UAH, ali i da zaostajem u njihovoj praktinoj primeni i optem
iskustvu u svojoj struci - pria Boba, jo pod gomilom utisaka iz jednog sasvim
drugog akademskog sveta.
Kako kae, na Univerzitetu u Hantsvilu otkrio je i interesovanje za numerike
simulacije.
To mu je, posle zavrenog prvog semestra sa najviom ocenom iz tog predmeta,
omoguilo da drugi semestar provede kao asistent u laboratoriji za numerike metode
departmana za svemirsko i vazduhoplovno inenjerstvo i mainstvo.
Naravno, usledila je i ponuda, za sada usmena, da na Hantsvilskom univerzitetu doe
na postdiplomske studije.

Ispred Saturna 5 koji je odveo lude na Mesec

Mladog Valjevca posebno oduevljava ameriki obrazovni sistem koji, kako opisuje,
studenta stavlja u ulogu muterije, pa se profesori lome da uslugu prenoenja
znanja prue na to bolji nain.
- Prva razlika koju sam osetio i na koju se nije bilo ba lako navii bili su uestali
domai zadaci, koji su oduzimali u proseku oko etiri sata nedeljno po predmetu.
Svaki domai zadatak se predaje profesoru i on ih pregleda i na taj nain prati
napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa
gradivom, njemu se posveuje dodatna panja i na taj nain niko ne zaostaje. Za one
koji lako savladaju gradivo, profesor daje dodatne probleme ili projekte. Na fakultetu
u Beogradu nisam oseao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve

skupljalo u zavrni ispit, gde je bilo potrebno uiti nekoliko nedelja po ceo dan u
ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom ve i sa velikim stresom. Zavrni ispit u
Americi je dolazio sa dosta manje stresa i mogao je se spremiti za jedan dan ukoliko
su sve obaveze tokom semestra uredno ispunjavane - objanjava Boba.
Ponikao u Petnici

Mladi Valjevac planira da studije nastavi na Erasmus Mundus master programu za

raunarske simulacije u nauci i inenjerstvu. U pitanju je udrueni program koji
organizuju univerziteti u vedskoj, Holandiji i Nemakoj. Boba je uslovno primljen
na studije pod punom stipendijom. Nekadanji matematiki specijalac Valjevske
gimnazije, vodio je astronomsku grupu Drutva istraivaa, a sada je i asistent u
Istraivakoj stanici Petnica.

webbplatsen godknner du att vi anvnder dessa cookies. Se vr Cookiepolicy.

Slobodan Milovanovic
Doctorand in Computational Finance with Numerical Analysis at Uppsala University
Uppsala, Sverige

Forskning
Nuvarande

Uppsala University,
Petnica Science Center

Tidigare

Berlin Mathematical School,

University of Alabama in
Huntsville,
Istraivai

Utbildning

Uppsala universitet

Rekommend
ationer

2 personer har
rekommenderatSlobodan

Webbplatser

Personlig webbplats
500+kontakter

Se hela Slobodans profil. Det r gratis!

Dina kollegor, skolkamrater och 400 miljoner
yrkespersoner till finns p LinkedIn
Visa hela Slobodans profil

Publikationer

BENCHOPThe BENCHmarking project in Option Pricing

International Journal of Computer Mathematics

augusti 2015

The aim of the BENCHOP project is to provide the finance community with a
common suite of benchmark problems for option pricing. We provide a detailed
description of the six benchmark problems together with methods to compute
reference solutions. We have implemented seventeen different numerical methods for
these problems, and compare their relative performance. All implementations are
available on line and can be used for future development and comparisons.

Frfattare:

Slobodan Milovanovic

Sammanfattning

I am interested in applying mathematical modeling, statistical inference and numerical

methods to solve challenging problems in financial industry.

Utbildning

Uppsala universitet

Doctor of Philosophy (Ph.D.), Scientific Computing, Numerical Analysis,

Computational Finance

2013 2018

Localized radial basis functions methods for solving high-dimensional PDEs in

finance.

Aktiviteter och freningar: Smlands Nation, MC2, SIAM Student Chapter

Technische Universitt Berlin

Master of Science (M.Sc.), Applied Mathematics, Computational Astrophysics

2012 2013

Erasmus Mundus: Computer Simulations for Science and Engineering

Aktiviteter och freningar: BMS, EMA

Kungliga Tekniska hgskolan

Master of Science (M.Sc.), Numerical Analysis, Scientific Computing

2011 2013

Erasmus Mundus: Computer Simulations for Science and Engineering (COSSE)

Aktiviteter och freningar: THS, EMA

University of Alabama in Huntsville

Non-degree (N.D.), Aerospace Engineering, Jet Propulsion, 4.0/4.0

2010 2011

FORECAST Exchange

Aktiviteter och freningar: NASA

Univerzitet u Beogradu

Bachelor of Science (B.Sc.), Mechanical Engineering, Fluid Dynamics, Heat

Transfer, 10.00/10.00

2008 2011

The best B.Sc. student at the Faculty of Mechanical Engineering, degree awarded
with maximum grades.
The best student at the Faculty of Mechanical Engineering in 2009/2010. school year
awarded with maximum grades.
The best student at the Faculty of Mechanical Engineering in 2008/2009. school year
awarded with maximum grades.

Aktiviteter och freningar: Mainac

Erfarenhet

Doctorand

Uppsala University

september 2013 nu (3 r)Uppsala, Sverige

Conducting research work on the doctoral thesis in the field of computational finance,
which amounts to 50% of working time. The focus is on developing efficient
numerical methods for option pricing under different models.
Performing teaching duties which involve developing the advanced level courses,
mentoring bachelor and master theses, giving lectures, leading lab sessions,
examining and grading, amount to 20%.
Taking PhD level courses equivalent to 90 ECTS.

Program Coordinator

Petnica Science Center

januari 2009 nu (7 r 8 mnader)

Organizing international summer schools and workshops in scientific computing

related topics.
Giving popular scientific lectures in adjacent international programs.

Social Media Manager

Berlin Mathematical School

november 2012 april 2013 (6 mnader)

Maintaining and developing the website: http://www.math-berlin.de/.

Managing the official pages of the BMS graduate school across the social networks.

Teaching Assistant

University of Alabama in Huntsville

januari 2011 juni 2011 (6 mnader)

Assisting teaching and leading computer lab sessions in MAE 285 Numerical
Methods and Engineering Computations 1 class.

Head of Division

Istraivai

januari 2007 juni 2010 (3 r 6 mnader)

Designing, organizing and leading educational programs, popularization of science

activities and research projects.

Computer System Administrator

National Travel Agency

november 2006 juli 2007 (9 mnader)

Administrating a computer system.

Kompetenser
Mathematical Modeling

Numerical Analysis

Scientific Computing

Applied Mathematics

Computational Finance

Financial Engineering

Monte Carlo Simulation

Differential Equations

Radial Basis Function Methods

Machine Learning

Matlab

Uncertainty Quantification

Parameter Estimation

Statistical Modeling

Optimization

Leadership

Computational Mathematics

Partial Differential Equations

Simulations

Programming

Parallel Computing

OpenMPI

High Performance Computing

Statistics

Project Management

Numerical Linear Algebra

Stock Trading

Stochastic Calculus

Portfolio Management

Investment Strategies

Quantitative Finance

Financial Modeling

Financial Risk

Portfolio Optimization

Python

Computational Physics

Astrophysics

Stellar Dynamics

Fluid Dynamics

Signal Processing

Digital Image Processing

Digital Photography

LaTeX

Research

Dlj
Hur bra r versttningen?

Jttebra

Det finns fel

Sprk

English
Fullstndig professionell niv

French
Grundlggande kunskaper

Serbian
Modersmls- eller tvsprkig niv

Swedish
Grundlggande kunskaper

Certifikat

Machine Learning

Stanford University

juli 2013 nu

Computational Investing

Georgia Institute of Technology

december 2012 nu

Financial Markets

Yale University Careers,Licensnummer ASB4SWJKK6ED

januari 2016 nu

Financial Engineering and Risk Management

Columbia University in the City of New York

december 2015 nu

Rekommendationer
Frhandsgranskning av vad andra medlemmar har att sga om Slobodan:

Slobodan is definitely one of the best persons whom I worked with. He is

detailed, reliable and well-organized person, always eager to present
simplest and most effective solution to the problem. While I was working

with him, I learned a lot about organizational skills and improved myself a
lot. His teaching skills are admirable. Not only that he relies on most
modern teaching methods, but he always gives personal examples,
delivering top lectures and presentations. He respects coworkers time as
much as his own. In meetings, he always looks deep into discussion
thinking in advance, and anticipate effects of the solution, thus saving
time and delivering top performance for the group. As a colleague,
Slobodan is simply great. He is open-minded, always ready to help and
give an advice. Since we worked as mentors to high-school students in
Petnica Science Center, his personal attributes made him one of the
favorite mentors in the Center. As a conclusion, if one needs an employee
for industry or academy, and requires top productivity and performance,
Slobodan is the person to consider.

Visa mer

Slobodan is very motivated person, team player with leadership skills.

Visa mer
Skapa ett konto fr att se vilka som har rekommenderat Slobodan

website uses cookies to improve service and provide tailored ads. By using this
site, you agree to this use. See our Cookie Policy.

Slobodan Milovanovic
Doctorand in Computational Finance with Numerical Analysis at Uppsala University
Uppsala, Sweden

Research
Current

Uppsala University,
Petnica Science Center

Previous

Berlin Mathematical School,

University of Alabama in
Huntsville,
Istraivai

Education

Uppsala universitet

Recommen
dations

2 people have
recommended Slobodan

Websites

Personal Website
500+connections

View Slobodans full profile. It's free!

Your colleagues, classmates, and 400 million other
professionals are on LinkedIn.
View Slobodans Full Profile

Publications

BENCHOPThe BENCHmarking project in Option Pricing

International Journal of Computer Mathematics

August 2015

The aim of the BENCHOP project is to provide the finance community with a
common suite of benchmark problems for option pricing. We provide a detailed
description of the six benchmark problems together with methods to compute
reference solutions. We have implemented seventeen different numerical methods for
these problems, and compare their relative performance. All implementations are
available on line and can be used for future development and comparisons.

Authors:

Slobodan Milovanovic

Summary

I am interested in applying mathematical modeling, statistical inference and numerical

methods to solve challenging problems in financial industry.

Education

Uppsala universitet

Doctor of Philosophy (Ph.D.), Scientific Computing, Numerical Analysis,

Computational Finance

2013 2018

Localized radial basis functions methods for solving high-dimensional PDEs in

finance.

Activities and Societies: Smlands Nation, MC2, SIAM Student Chapter

Technische Universitt Berlin

Master of Science (M.Sc.), Applied Mathematics, Computational Astrophysics

2012 2013

Erasmus Mundus: Computer Simulations for Science and Engineering

Activities and Societies: BMS, EMA

Kungliga Tekniska hgskolan

Master of Science (M.Sc.), Numerical Analysis, Scientific Computing

2011 2013

Erasmus Mundus: Computer Simulations for Science and Engineering (COSSE)

Activities and Societies: THS, EMA

University of Alabama in Huntsville

Non-degree (N.D.), Aerospace Engineering, Jet Propulsion, 4.0/4.0

2010 2011

FORECAST Exchange

Activities and Societies: NASA

Univerzitet u Beogradu

Bachelor of Science (B.Sc.), Mechanical Engineering, Fluid Dynamics, Heat

Transfer, 10.00/10.00

2008 2011

The best B.Sc. student at the Faculty of Mechanical Engineering, degree awarded
with maximum grades.
The best student at the Faculty of Mechanical Engineering in 2009/2010. school year
awarded with maximum grades.
The best student at the Faculty of Mechanical Engineering in 2008/2009. school year
awarded with maximum grades.

Activities and Societies: Mainac

Experience

Doctorand

Uppsala University

September 2013 Present (3 years)Uppsala, Sweden

Conducting research work on the doctoral thesis in the field of computational finance,
which amounts to 50% of working time. The focus is on developing efficient
numerical methods for option pricing under different models.
Performing teaching duties which involve developing the advanced level courses,
mentoring bachelor and master theses, giving lectures, leading lab sessions,
examining and grading, amount to 20%.
Taking PhD level courses equivalent to 90 ECTS.

Program Coordinator

Petnica Science Center

January 2009 Present (7 years 8 months)

Organizing international summer schools and workshops in scientific computing

related topics.
Giving popular scientific lectures in adjacent international programs.

Social Media Manager

Berlin Mathematical School

November 2012 April 2013 (6 months)

Maintaining and developing the website: http://www.math-berlin.de/.

Managing the official pages of the BMS graduate school across the social networks.

Teaching Assistant

University of Alabama in Huntsville

January 2011 June 2011 (6 months)

Assisting teaching and leading computer lab sessions in MAE 285 Numerical
Methods and Engineering Computations 1 class.

Head of Division

Istraivai

January 2007 June 2010 (3 years 6 months)

Designing, organizing and leading educational programs, popularization of science

activities and research projects.

Computer System Administrator

National Travel Agency

November 2006 July 2007 (9 months)

Administrating a computer system.

Skills
Mathematical Modeling

Numerical Analysis

Scientific Computing

Applied Mathematics

Computational Finance

Financial Engineering

Monte Carlo Simulation

Differential Equations

Radial Basis Function Methods

Machine Learning

Matlab

Uncertainty Quantification

Parameter Estimation

Statistical Modeling

Optimization

Leadership

Computational Mathematics

Partial Differential Equations

Simulations

Programming

Parallel Computing

OpenMPI

High Performance Computing

Statistics

Project Management

Numerical Linear Algebra

Stock Trading

Stochastic Calculus

Portfolio Management

Investment Strategies

Quantitative Finance

Financial Modeling

Financial Risk

Portfolio Optimization

Python

Computational Physics

Astrophysics

Stellar Dynamics

Fluid Dynamics

Signal Processing

Digital Image Processing

Digital Photography

LaTeX

Research

See less
How's this translation?

Great

Has errors

Languages

English
Full professional proficiency

French
Elementary proficiency

Serbian
Native or bilingual proficiency

Swedish
Elementary proficiency

Certifications

Machine Learning

Stanford University

July 2013 Present

Computational Investing

Georgia Institute of Technology

December 2012 Present

Financial Markets

Yale University Careers,License ASB4SWJKK6ED

January 2016 Present

Financial Engineering and Risk Management

Columbia University in the City of New York

December 2015 Present

Recommendations
A preview of what LinkedIn members have to say about Slobodan:

Slobodan is definitely one of the best persons whom I worked with. He is

detailed, reliable and well-organized person, always eager to present
simplest and most effective solution to the problem. While I was working

with him, I learned a lot about organizational skills and improved myself a
lot. His teaching skills are admirable. Not only that he relies on most
modern teaching methods, but he always gives personal examples,
delivering top lectures and presentations. He respects coworkers time as
much as his own. In meetings, he always looks deep into discussion
thinking in advance, and anticipate effects of the solution, thus saving
time and delivering top performance for the group. As a colleague,
Slobodan is simply great. He is open-minded, always ready to help and
give an advice. Since we worked as mentors to high-school students in
Petnica Science Center, his personal attributes made him one of the
favorite mentors in the Center. As a conclusion, if one needs an employee
for industry or academy, and requires top productivity and performance,
Slobodan is the person to consider.

See less

Slobodan is very motivated person, team player with leadership skills.

See less
Sign up to see who recommended Slobodan