OKO PROBLEMA KOMUN~KACIJAI PoLOZAJA NASELJA

NA KOSOVU I METOHIJI U RIMSKOM PERIODU

Iabo puna spomenika i objekata koji pripadaju rimskom periodu,
oblast Kosova i Metohije je doiivela da se medu poslednjima ukljuCi ri
krug klasiEnih arheoloSkih istraiivanja U nasoj zemlji. Ovi radovi siu ponovo izbacili na svetlost dana jedan od osnovnih problema koji su uslovljavali iivot u antici U ovim oblastima, problem poloZaja i lraraktera naselja i pravca glavnih komunikacija. Ovo pitanje, sa kojim Se, naroEito
krajem XIX i poCetkom XX veka, bavilo nekoliko nauEnika,l svodilo se
uglavnom na pokusaj lociranja naselja du2 dela puta Naissus-Lissum,
koji prolazi kroz n a h Oblast, a koja su du5 njega naznaEena, pri Eem'i
je glavni izvor Lila Tabula Peutingeriana. Ostali rimski itinereri delimiEno ili uopSte nle ipominju naselja i komunikacije kroz ovu oblast.
Lato su kao jedini materijal za reSavanje avih pitanja, uz pomenute podatke, sluiili, do toga vremena objavljeni, epig~afskispomenici. Manji
broj nauEnika (Evans, Han, Jastrebov, VuliC) poznaje delimiEno 1 prilike
na terenu, ali su njihova putovanja kroz ovu oblast bila uslovljena vre. menom i pravcem puta, tako da su se i oni, U veCini sluEajeva, fragmentarno upoznavali sa pojediniin lokalitetima i spomenicima. Medutim, deG. Hathin: Reise wn Belawd nach Saloaik, 1861
A. Giljferding: Bosnia, Gercegovina i Staraja Serbija, P e t r ~ v g r a ~1859
d
Dr. K Jirefek: Trgoviafki drumovi i rudnici Srbije I Bosne, Prag
1879 (Sa~ajevu,1951)
A. J. Evans: Antiquarien researches in Illyricum; A~rcbeologia,
London 1885
F. Kanitz: Rmische Studien in Serrbien, Wien 1892
J. J'atstrebuv: Stasa Srrbija i Albanija, Spomenik S. K. A. XLI,
B e o t a d 1904
A. ~Mollinary: Die Rmerstrassen in der Europaischen Tz,kteQ,Zagreb 1914
K. MiRleir: Itineraria R m a n a , S,tutbgart 1916
J. DragaSwiC: Arheologijsko-geografijska istraiivanja, Glasniric
Srlpskog Ufenog DruSkva, Beograd 1877
Ami Boue: La Turqie d'Europe, Paris 1840

5 Glasnilc Muzeja I1

65

GI,ASNJK MUZEJA KOSOVA I METOHlJE I1

taljiio rekognosciranje Eitave leritorije Kosova i Metohije, izvrseno poslednjih godina, da10 je nove podltke i stvorilo novu sliku stanja stvari
na terenu. Pored vei: ranije otkrivenih epigrafskih spomsnika2 konstatovan je znatan broj novih antiEkih lokaliteta, uz koje se mogu vezati
i pojedini od tih spomenika. Sve ovo je da10 mogui:nost, da se sa znatnijom
sigurnoStu nego ranije, pokuSa dati jedna nova slika pravca glavnih antiEkih komunikacija kroz Kosovo i Metohiju, posebno pravac glavne magistrale koja je k r o ~
njih prolazila. puta Naissus-Lissum. Novo otkriveni
lokaliteti, nadeni na Citavoj teritoriji Oblasti, daju, opet, mogu6nost da
se razm'otri i olslnovna karakterist2ka stvaranja naselja U rirnkolm periodu
Kosova i Metiohiije.
Glavnu teSkoCu U identiifikaciji pravaca anticikfi komunikacija
pretstavljala je Einjenica da se od njih danas na zemljistu nije niSta
saEuvalo, a i traigcvi koji se ponekad miogu da nadu na terlenu, nisu potpmo poulzdanii. Karakterir;tiCan je i nedo~statakrniljoikaza. Zasa(da sxi
poznata samo dva miljokaza nadena U KaCaniku13jdok je odlotmak treteg
miljokaza nadlen 1956 gosd. u toku arheoloSkih radova na Ulpiani. To je
boimad memernog stuba na koimte j'e o h ~ v a nsamo deo natpisa: (S)EVERI/
(MILIA) P(ASSUM). Radi svelga olvoga smo prinudeni da plravac puteva
uglavnom od~ebujemopo pravcu savremenih kolmunikacija, koje, sleldeEi
srednjovekovne putbeve, posredno slede i antiEku trasu, ali su vainiju
ltomponenbu U ovome pretstavljala identifikovana naslelja rimskog perioda, koja su Mla nesiumjivo spojena tim putevima.
Istraiivmja su preite2no blilla skencentrisma na utvrdivanju pravca
glamle magistrale, dela puta Naissus-Licsum, kao i na utvrdivanju polo-

A. Domiaszewski: Die Grenzen von Moesia Superior. ., Archeologlsch-epigraphiische Mitteilungen XIII. Wien
99 : Jahresiliefte des sterreiIchische Arch. Institut VI,
Wiien 1903
- : Die beneficiiarierposten . ., Westd. Zeitangriff XXI
N. VuliC-Premergtajn:
Antifki spomemici u SriLji 1-11, Spomen:ic
S. K. A. XXXVIII - XXXIX
N. VulliC: AntiEki spomenlci u Srbiji, Spomeniik S. K. A. LXXV,
LXXVII, LXXI
- 91 l> , Sporneniik S. A. N. XCVIII
N. Vuli6: Geografija J u i n e Srbije, Glaniik slkopskog naufnog
drugtva XIX
C. Truhelka: ~rh'eo~oSk~e
belegke, Glasnik s k q . nauenog druStva V
Antike sipoimienike sa Kos~ovai Meitohije abgavio je N. VuliC LI pomienutom iradu U Spomsnicimia S. K. A. i S. A. N.
Corpus Inscriiptionum Latinoaum (C. I. L.)
N. VuIiE: AntiClki spomenici U Spomen:lk S.K.A. LXXI, 180 (Evms,
75; C. I.L.111, 8270). NaSpis glasi: Im@ (eratori) Calesari M. Aemil (i0)
Aemiliano P(io) F(e1ici)linvicto Aug(usto) pontiflici maximo triblunicia
pot (estate) p(atri) patriae (c)o(n)s(uli) pro/co(n)s(uli) a b ~ i / m ( W a t i d
19

CERSKOV E.: Komiiiiika~ije i iiaselja

ririislcom periodu

Zaja naselja du5 toga puta koja su nave~dena U rimislkim itinerarda,

poglavito U Tabula P e ~ t i n g e r i a n a .Po
~ ovoj, stanice na naSem delu puta
idu ovgko: ad Filnes XX Vindenis XVII.1 Viciano XXV Theirand~aX X ~
Gabdeo. Ovo su i najpiotpuniji poldaci za navedena naselja, jer dalji
iiiile~raridaju daleko rnalnje podataka. Ravemltis Anonymi Cosmograipihia
daje samo jlmena ndkih stanica,"
Ptoloinej" samo geografski poloZaj
gradova Ulpianon, Veindenis i Thermiclava (Theranda ?), nte navodeti
komuniikacije. Zato je i TalUula bila osnova svim nauEnicima koiji su se
bavili probhctrnom puta Naiss~us- Lissiuan, kao i pol&ajlem naselja dui
njega. Ona jie i sada pocluiila kao osnova za ilasa istrdivanja.
Stanica ad Fiines, koju je veeina nauCnika traiila na mestu d a n a h j e
!&urSumlijle, taCnije je fiksiralna prilikoim najnovijih terenskih istraiivanja
D. S t r i C e ~ i t a .Daldko
~
je prihvatljivija njegova pretpostavka da se ad
Fines treba da kaZi na terenu sa traigovima kasnchamtiCkolg naselja na
utokti Kosainice U Banjsku, nego na mestu d a n a h j e KurSumlije, gde je
Kaniz poctavlja, 5to prihvataju i drugi ist~ajivaCi.~
Rimski put koji je
jSao za Viindleunis, udaljten od ad Finles 20 m. p., pemjao ae dolinom Bmjslre
na Kur5umlisku Banju, da bi preko Prepalca, sledeCi savrcmeinu trasu
puta, iabio na rub Kmova. U E~anjije naden natpis piosveCein n i m p h i s
salutaribus" na osnovu hojega je DomaSevski za~MjuCivaoda je dedikant
Catuis Celer bio pontifex obliinjeg grada Vindenis. Vulit opet smatra da
je C. Celer lmogao biti samo pontifex veCeg lgrada, U olvumsluEaju Ulpianae
Eiju istoCnu teri'torijalnu granicu prenla Na~issop~e~tstavlja
stanica ad
Fines,lo prl? nego neznatine stanice Vindenis. Jedan clrugi n a t p i ~naden U
Banji darje zla prarvo da se na tome imesitu pii-etpostavi pcrstoijanje jsche do
sada nepoznate carinske stanice.
m(iliila) ~(iassuum)CC. i]. Truhelkla U Glasdku skop. n. d. V. str. 84,
Eita: ab Ulip(ians) m(i1ia) p(assuum) C, Sto se ne slaie sa stvar,nim
udaljenjam Scupi o'd Ulptana-e.
Drugi, U Spomeniku S. A. N. XCVIII, n. 166 (Jahreshdte VI, n. 62)
K. Miiillieir: C@. cit., Sp. 656-557.
V a k o Vindenis=Vindinis. Viciano=Beclano, Theranda=isto, Gabuleo = G-eibuiion (upor: K. Miller, op. cit., Slp. 557)
Ciitirmo p o Q. Triuiheai: oip. cht. gtr. 72 i K. Miller: ( o ~ u cit.,
s
Sp. 557.
Dorde 8Lri6~viC: Rainoivilzanitin&a crlkva ikod XurSurndije, Zbomnik
radova S. A. N. XXXVI, 1953, str. 191-192.
F. K b t z : op. cit., str. 117; uporediti: J. Jastrebov: op. cit., str. 11,
N. Vulii.: Glasnik skop. nauE. dr. XIX, str. 10 i isti Glasnik I, str. 4.
VuliC-PrmerStajn:
Spomenik XXXVIII, str. 25 (uppordiki: Domasz e m k y : A~ch.- epigriaph. Mitth. XIII)
In VtiiliC-iPinamirrStaijn:
ilbid., sitr. 25; N VdiC: Glamik skop. nauE.
dr. I, str. 1-4. MiSljenje d a j e ad Fines magJa oznaCavati granicu
Gornje WIezije i Dalmacije, izmedu ostalih, zastupaju i: D. VuliC U
Glas S.X.A. CLX, str. 56 i i]. Trahelka u Gl~aisnilku skop. maue.
dr. V, str. 73.

GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE I1

PoloZaj Vindanisa je traien na mestu danaienjeg Podujeva.ll To

je odredeino provizornh meirenj~emoznacenog udaljenja olve stamice od
axd Fines, a a prvorn redu vezivanjlem navedenih s'canica U T. P. sa veeim
savremenim naseljima (kao Sto je to bilo i vezivanje od Fines sa savremenom K u r S u d i j m ) . Medutinn, poslednjim i~traiivanjimasu konetatovani oshci jednog vebeg naselja, koje m~oHmosmatrati za Vindelnis. Taj
se loikalitiet nalazio oiko 5 km ju5nije od Poldujcva, pored sela Glamik, i
pretstavlja veCi koimipleks zemljiSta, pokrivim gradevinskim o s t a c h ,
kamenlom, tiegulama i fragmlmtima arhiitektonske plastike. Mebtani nepirestano raskopavaju olstatke starih zidova, te su nedavno oltkopali i deo
sirounal;nijie nekropdle sa korje je LI Muzej Kosova i Metohijie dospeo dobrn
oiiuvani manji sud. Ostaci nmelja se uglamolm n a h e izlmectu s,tan;oig i
novog koirita reke ~aiba.Sa oivog lokaliteta ploltiCu i ~epigrafslkiqomenici
kojle je objavio N. VuIi6.l2 KarakteristiEno je da se kroz naselje primeiruje
trasa puta ikoda vodi preuna severoilstoku, te sle pireko sela SurkiE (gde se
takode nalaze ostlacli antiEkih oibjiekata,
se iznad sela G m j e Liadovce
nalaee m b c i kasnoantiC.kolg utvrdenja) naststavlja dolinam Dubnice prrema
Prepodcu. Udaljenjle izmledu ed Fines i l~okaiitetaza koji se pretpositavlja
da pretsitiawlja ostatke Vindenis-a iznosi olko 35 km, tj. pribliino toliko
koiliko i T. P. navodi U m. p. lako bi se, uk~alhkose striktno dmimo obeleienog rastojanja ad 20 m. p., pdoZaj Vinldenis-a moralo pomeriti n e t o
bliie Podujevu, ipak 5,e ova pretpostavka monia odbaciti, jer su isb~uaZivanja poikazala da se u Podujevu i ajlegovoj n\ajbliZoj okdini me nalaze
nikakvi tragmt antick& objekatia. Podujevo je asim toga mllado naselje,
nastalo sre,dinoun XIX veika u blizini graniCne 1inij.e i z m d u Srbije i
Tmske. I saana trasa puta je, najverovatnijle, siiavSi sa Prepolca, sledila
liniju toika reke Duibnice, prolazila kroz Vindenis i nastavljala preima
jugozapadu, mimoi5a~vS2rtako Podujevo.
Kao deid1eCu stainicu od Vinidenis-a, na rastajanju 00 19. m. p.,
ovnaBava Ta'bu1,a; Viciano peclano (Rav.), Theclana(Pt~l.)].~~
Put iz
Vindmis-a je nastavljao uskolm dolinom Laiba, najverovatnije njegovom
levoim obalom, pa prolazio pared sela Temei Dol, iznad kojega se, i13
Vuli.-Srierner5tiajn: ibild., sBr. 25 (uporadiiti: F. Ka~nitiz:cit., atr. 118;
J. Jastrabov: op. cit., str. 11; J. DragnSeviC: opus. cit., s t ~ .66).
K. Miller u Itineraria.. ., Sp. 557, ga stavlja kod sela Dubnice u
otknlhi Podujieva.
'W.
VuliC: ISipcunan?k S.K.A. LXXVII, n. 53, 54, ad bojih s e i sada
'
jedan (53) nalazi u ldvo~i6tustare diamilje na juinu'j aperiferiji Podujwa. On j'e posveCen deabus sacrum virgines, . k ~ j su
i jamaEno identiEne tsa Nimphae salutares iz KurSurnlLlke Banje( vtdeti nap. 9).
Dru~gi(54) se nalazil u selu Gliavnilk.
1:)
K. MiLler: C@. cit., Sip. 557; VuliC4roirnerStaj1n: Spomenik S K A .
XXXIX, str. 86.

li

CERSKOV E.: Komunikacije i naselia

rimskoin periodu

Euki Kulina, nalaze ostaci jednog gradiSta2' sa nesumnjivim osltacima

inaterijalne kul'tzire rimskolg perioda. SlIe&ti ovako savremeniu t~aszi
puts Ni5 - PriStina, a skrenuvSi viSe p r e m jugu, nastavlja put p r m ~ a
sledetoj stanici, Viciano. Ako se oslonimo na otstojanje koje je navedeno
U Tabuli, i ako ga prihvatimu kao potpuno precimo, St,o nije sasviin
pouzdano, moiemo oetatke stanice Viciano oCekivatii na prostoriu oko
sadaSnjeg sela Caglavica, na putu PriStina - Prizren. KarakteristiEao je
da imesten broj nauCnika pretpostavlja da se na m~estud a n a k j e Caglavice nalazi poloiaj antiCkog naselja Vician~.~%~ectutifm,nikakvi ostaci
gradievina iz rimskolg periocla ne daju za pravo toj pretipostavci. Ja5 je
slobodnija initierpretacija drugih da je Viciano identicna sa t v r d a v m
ZveCan iznad Kos. Mihrovice.15 Iz ovoga je i DomaSevski izveo zakljuCak
da se ostaci Viciana moraju traiiti U VuEitrnu,lGoslonivSi se i na mogutnchst promenle antitikog ilmena Viciailo (TJeclanm) U savremeno -VuCitrn. U rsivojim rainijirn radolvima i V. Vulit prihvabao je miSljenje da
je olvaj gnad riimsika stanica Vicilano,'Ga pri Cemu pri'hvaba i mogutnost da
je oid Vindenis-a (kod njega Poduijlwo) put iSalo na sieverozapad prema
VuCitrinu i Mitravici. Meduitim, u svojim kasnijim radovima odbacuje
kao golu hipotezu" to miSljenje,17 tumaCe6i izraz Viciano kao iskvareni
oblik imena Ulipisna. Ovo migljenje, koje zastupa i K. Miller,ls tumaEeti
prornenu u h e n u grie3lrom kasnijeg prepisivaCa Tabula-e, zastupa ranije
i Jast~ebov.~~
Ostaci Ulpiiaina-e su sada t a h o utvrbeni arheo1oloiSkim iskopavanjima
Muzeja Kolsova i Metahije i Naroldnog Muzeja iz B e ~ g r a d a Prolstrani
.~~
kormlpl@BsUlpiana-e leii o$o 1 km zapaidno od Iman. GraCanice, za 2-3
km jGnijie o~dCaiglavioe, t e se lmoie prihvatiti pretpostawha d a je Ulpiana
idenWti6na
sa Viciano. Medutim, dva Zrtvenika nedena na raznim meskims,.
a olbadva posvetena Mirthae Fano magno, spominju stanicu V i z i a n i ~ . ~ ~
Njih je poldigao Apollonides, contrascriptor, cariinski i5inovnik stanice
Tako: E. Kanitz: op. cit., str. 118, pwzivajuCi se na Glasnik zem. muz.
ca B. i H. 111, sitr. 152; J. Jastrebov 'smatra #da je to PriSina (Spomenik S. I<. A. XLI, srt. 11).
T a o i Ami Boue U nav. dleLu (68-74) odrebuje poggineho dalju ttra~su
putia, a zatinn J. DraigaSeviC u Glasniku srp. uCen. drugtva XLTT,
str. 68-74. S. NovakoviC u Godihjlki N. Cupiea I, str. 227, fak
srnatria da ee Viciano nalazi u o h l i n i Novog Pa~nara(!).
lG U &ch-epilg-h.
Miiitith. XIII. shr. 144 i dahj~e.
lGa Gilais S.K.A., d r . 56.
N. VdiC: Geomafija JuZne Srbije, Glasniik sikap. n. ~ d .XIX, sltr. 10.
K. Miller: op. cit., Sp. 557.
l0 U Spmeniku S.K. A. XLI, ~ t r 11.
.
B Lj. PopoviC-E.
CerCkov: Ulpiana (Glasnik Muzeja Kosova i Metohiijle I, ~str.319-326).
Za onaj, naden u okolini Kumanova: Spomenik S. .K.A. LXXV,
l1

"

GLASNIK MUZEJA I<OSOVA I METOHIJE I1

(i

Vicianus, Sto znaCi da je ona bila jedna od statio vectigalis Illyrici. Kako
su se ove carinske stanice mogle nalaziti i U unutraSnjosti, a ne sarno
na granicama provincije, to se lmoZe pretpostaviti da je i Viciiano ea
Tabula-e identiCno sa Vicia~nusiz pmenutih natpisa. Ali se onda poloZaj
stanice Viciano mora traiiti na drugom mesbu, a ne kod sela Caglavice,
u neposrednolj blizini Ulpianade, za koju je zaista mal0 verovatno da je
Tabula ne ~pomifnjfe
- ako pravac puta ulopSte i voldi pineko nje. Nama
se Eini da ce trasa pu'ca, iako prelazi aepoivedno pored Ulpiana-e, ipak
aalazila 4-5 km severnije od nje. Mogda se na tome delu puita m~oraju
traEti i ooistaci neznehog mansio ili mu,tatio Viciano, koii nisu morrali
ni da se saEuvaju, a za koji imba lmalo veirorvaimo~iieda je identiCan sa
onim Vicianus iz n a t i p i ~ a .Naprosto,
~~
to su dva po~dudarnaimena, 5to nije
Iako rledak sluEaj U geolpafskoj noirnenklakiri. Osim, tolga, ni na jediom
od blrojnih lnstpisa iz Ulpiana-e i njene neposredne dhoiine, kao ni na
natpiiisima sa bedtorije Koswa i Meitolhije nije spc~menutastatio vectigulis
Illyrici V%ciarnus,te sie stoga i Vicianus sa na$ica iz Kumanova i Ravnog
mma traiiti na drugom mieistu. Moida ova Cinjenica potivrduje i mi,?Jjenje
izvesnih na~uiini~kada imaz Viciano U Tarbitbi piretstavlja orltografski~
gresku prepisivaca, ~tie'da se naselje ovog imena i ne nal~azina terihoriji
Kos~o~va
i Micohije, a posebno ne na oinm mestu, kalko bi to po Tabuli
iagl~ediailo.Medutiirm, jio5 uvek neidosrtaje poltreiban procenat ispornenika na
oeaovu koijaga. se ovalko moie i zakijiueiti. U siv~akoimsluEaju, za dalji
pravac puta i utvrdivanje mesta sledeCe stanice, Theranda-e, vaina je
C i n j enica da Fe poBoZaj sbanice Viiciiano prc~itpoetavljaU neposredno j blizini
Ulpi~ana-e, te iie i razlika u otstojanju bmedu Theranda-e i Viciano biti
minlhalna. SledeCi dailje pravac satvrierminoig pata, skorlo iden tiCnog sa
pnavcem srednjevekomoig putia za Pirimen, pircila~iantiCka komunikacija
knoz vairoSilou Lipl-jan, veoma Cesto, zbog podudeimcccti imena, idienitiilih v m u kao Ulpiana. Medutim, IstraZivalnja proSlifh goidina, dernainitovala
su te prieitpostavke, ali su u istio vrelme otikrila da se i na mmtu danaSnjzg
Lipljana ndaze ostaci kasnoantiCko~gi ianov$zantiirikog naislelja. Iz kasnoantifkog imeina Lypenion, L ~ i a r n anesumnjivo
,~~
vodi poreiklo i danaSnje
sloveonsko iimz Lipljan. Ispod sitare cfkve u ovoj varoSici nrdavno su
atikjnivemi t e m ~ l j iveiie ranohri56anske bazilike, a iz samog Lipljana je
poiznatio nekoliko epigrafskih spomenika," od kojih izvestan broj vero-

':'

n. 200, a za Zrtveniik niaden u Ravnojm: Jathreshefte des. ster. Asch.

Inst. VI, p. 42, n. 48.
K. Mtlheir: (09.cilt., Sp. 557, goid Pici,ano.
Stariji putwici s u u Lipljanu videli nekoliko spomenika. Tako i Evans:
.
op. cit., p. 59, n. 29; C. I. L. 111, S 8182, 8174, 8176; JireCek u A ~ c h epigr. M4tth. I, p. 67; Giiljferding (U navedenom mdelu) kakode gorvori
o nekim epignafskim ,spwmenlci~mau Liplj,amu.

CERSKOVE.: Komunikacije i naselja

rimskom periodu

vatno vodi pmeklo i sa ostataka Ulpi,ana-e, koja se nalazi oko 10 km

preima severoistoku. Lipljan igra, medutim, 'znaCajniju ulo'gu teik U srednjem veku, ,dok je u poEetku verovaimo bio isamo manja m.ansio na putil
za Loi~wmm.
Sa vi5e cigurino~timoEe se pmtpostaviti da su i Rimljani isk,osis.tili
prievoj Dulje da, h l o i aavriensemi drum za Primen, prebacme saolj put preko
planinskog lanca ; k ~ j aeli
~ i Kc~sovo08d ostallog dela Oblasti. Kai0 sledeca
sbanicia na t m e ph T,ahla obeleZava merandaiu, Eiji podoiaj kao i kod
pretihodnih nsselja nijle taCno utmden.
Theraada, ideintiena 'mo8da sa Ptololmejevom vailol?i Thermildava,
koja, po njemu, vei: pripada Dallmaoiji, trauena j.e, uglavnom, na mlestu
danagnjeg Primena." Mectutim, neodriivost ovih hipoteza, nastalih potpumim nepoenavanjm prilika .na terenu, pokazal,a
najnovija isit~,aiivanja. Pokaealo se niaime da Th,eramda-u na.j.pme rnoramo traHiti oko
dalnaSnje varoSice ~ u v Reka,
a
oaakpkeko je to pretpoat,avlja,oi J a s t r e b o ~ , ~ "
odliCan poiznavalac Pivizrieua i ok,oliuiie.-Arheol'oSka rekogn~omiranjla su
. . othTh nk -1okaliteta rimIsikiog perio'da U neposrednoij oko,lini Suve Rieke.
RreSavSi prievoj, put je vodi,o daljle plored Suve Relke, a zait,im prolazio
prekto prostrane viso~ravniSirolko na kojoj .su konlstatovani o,staci veCeg
ilirskog naselja, k,oj.e je Hivelo i i rimskmoj epohi, d.a zatim nastavi po,red
s d a Lesana, Trnja i povrai T~raZde,?~
na kojoj se nalaze .nesumnjivi
trag& prisiustva R i djiacnra. Na omrn prostoru Jastreibov pr,etpoistav?ja
da se na'lazil~aani;liiCrka Theirdnda, Sto j.e ve.olma pirihvaitljivo m?im?iSLjet-xjje.
iJ
smko'm sluEaiju, i wdlalj~enjeod 25 m. p.. (oko 37 km) ,odgo,vararastiojcimjiii .
od Suve Rehe dlo prosltara na kolme sie mogla nalaziti Viciano. No ni U
k , m slueaiju ~ t ~nijle
o ~moiga,o(da hdie Priziren U kome aema niikakvih itra.gova HLvoita u rimslkm periodu, a oisim ,toga jle oEevi,dno ,da 1inij.a puta
nije mo,gla da proliazi krolz taj grad, veC da izbija na Drim neato s.evelrriije,
niZe Landtovice, sledeCi njegovu 1,evu ,obalu prerna stanici G.abiuleo,
udaljenoj old Thermda-e 30 m. p. In6eresamtan jle psdaitak Ptodomieja da
se Theirmidava (ako j.e ,t>oTheirmda) ndazi veE U rjmsikoj pirovinciji Dalrnaciji. Kako je iz;v,mno,(da j'e dleo zap,adne graniicie goirnjle M~ezkjeprema
Dalmaciji petstavijala reka Dirim, to ni Th,eranda nij~em ~ g l , ada pripaida
Dahaciji. OVO,d,eman(tujiui epigraf&i nalazi .hnd Zura i D?ediana'7 na
'

24

25

?a

2'

To smatraju i H& i (Gi'ljferding, a poitoim i K. J.ire&k, old kdlh su ito

misgljenj,e priihvatili naSi lstoriognaifi.
J.Jastrabw: OQ. ciit., str. 66-68.
K. MUer i~n~d'ein~tii'ciir.a
Therandu
Eak kod sela Drenovca a a prevoju Dulje (!).
JoS Jastrebov (nav. delo) ,dobro ,pri,mkuje vezu izmedu dan,a8njeig
nlaziva Toraid'a i antitkog Theran,d,a.
Za nalaze (LI ZUBU vi.dRti Spoimanik S. K. A. LXXI, n. 321 i 325,
sti. 133-135;
Glas, S.K.A. CLX; str. 56. Za natpis iz Diediana:

GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE I1

kome se pominju kneficiari i voj.nici meiziskih legija, V11 Claudiae i IV

Flaviae, 8to daje nove ta6ke za odredivanje grmice Dalmacije i Gornje
Mezije, a sa tiim s8ei Theranda 01maCavia kao meziska vairaS.
Neki (od ranijih istraiivafa, a najviSe J a ~ t r e b o v ,traie
~ ~ na na8oj
tiwritmiji i sl~edebustanicu, G a b u h o Jast~ebovsma'tra da se avo n a ~ e l j e
nalazio kod danaSnjeg sela GradiS, na ubema stranama rdke Dirima i
Svmjsk,og misita, 8 km. ju!pisto6no od ~ak0vii.e..
N,o; iako se tamo zaist.a
nalaze osta.ci jedntog nasellja iz rimskog perioida, neima nikakvog razloga
da se pretpostavi i polo2aj stainice Gabuleo. Ovo se bezimeno n s e l j e
nalazilo na ldrugiom putu, o Eemu fe hasnije bi'ti reEi, ali ne na o n m e
kaji jle old Naiissusa voidio za Lisisium. Jastmbov s~eploziva i na postojanje
sela Zaibelj, kloje se nalazilo oko 5 kam. ~~eivernij~e
o~dSvanjskrog mostii,
dovodle6i u vezlu sadaSnji n a i v sa m t i E k h imientoirn Gabul~eo,ali j.e to
smoi m ~ e l a ,niEim p~~tik~repljena
pretipmtavka, nastala iz uve~enjada se
samo ,U ~to& p m ~ t o r urnoie ndazliti pouniermta stanica. Meduitiin, sa
se ne slaie ini otfsbojanje od 30 m. p. toho 45 km.), navedeno U Tabuli, a ni
o,snovna koncepcija riimdkog gratIiteljstva, 5bo ' k ~ a f i prav put, koj1 a ~ i e
dozvuljava ovako1 vel6ko ~ ~ t s t u p a n j.od
e pravca za Lisszim. Vef sledeEa
staniica Gabullie,~,
C r e m i , udailj'ma od pretbdn,e 17 m. p., dosta jje sigurno
utvrctena kold sela SpaS na DTimulZgduuboko U Albaniji, tako. d a se i
poloiaj Gabuleo mora CraZiti na prvcu Suva Reka-Spa.8. U'dalj'enje od
Y0 an. p. daj:e za pravo da 'SE! i Gabdeiu nalazli ninegde ,oktoutioka B,elog u
Cmi Drim, ,U ,okolini Ljmie (N.R. Albanij,a). Tim jfe pravclem vodio i sitzi
srednj~evekavnip t za LjeS i Sikiaidar. Inter,e~santanje padatak J . Eva.nsa30
po kome lostaci jednog starog putia, kojega stanovfnici s~everinihkrajeva
nazivaju ,,Drum' i Kaurrilt", vode pored Pulse i Toplj,ane U oblast M'erturi, a
zatim na loblast K ~ a s n i f i Dakovicu. Ali lt,aj prut ise n,e moie ident,tifikova.ti
sa putem h j . e g a navodi Tabulla, veC sle ovde radi o ldelu puta koji je sa
smera, iz pravca PeCi, voldio p r m a Dakwici, 'da se kold omg msita
otdvoji jedan ktrak, Eije jle mtragove vid,eo Evans, koji se spajlao sa d i r ~ ~ m o r n
za Lissum i t a k ~i sevlerne oblasiti Metahije plovezivao sa ovim nnaEajinim
prim~orsk.hg r a d m .
DoanaS~wskij'e U olvom , h a j u plretpoistavljao trasu jeduioig putla koji
je graniCnom linijoim Gowje Mezije voldio :od Plevlja za S ~ u p i Ako
.~~

28
20

Evans: op. cit., p. 68; Vulii.: Glas S. K. A. 44, str. 46 i S p m d k S.K.A.

n. 117, str. 53 (C. I. L. 111, 8289).
W. oit., str. 1, 20, 60, 67.
TO !smatiraiju vef fit Han (W. cift., str. 232) i Jireijek (op. C#., sbr. 106,
gde se ~ ~ p o m i n jcarina
e
U isv. Spaisu), zatim iii K. Miller LI nav. dela,
Sp. 557, pod Greveni. Kod A. MoLiinary-a (op. cit., str. 90) ne slaiu
se tehsit B priloiena Inarba.
Evam: cnp. cit., p. 67.
Dmawewdky: cp. cit., u West~d.Zeitan. X X I , str. 175.

CERSKOV E.: Komunikacije i naselja u rimslcom periodu

li

bismo povezali znaEbaijnijie lokalitete na k'ojima su utvr6eni ositaci rimskog

pe~iolda,onda bi m'ogli spojiti P,eC, U Eijaj su oik,oil+nio ~ t h i w n nesumjivi
i
tragovi
sa tragovima naselja k,od Svanjskog .mos.ta za koje se,
kaiko smo ~ a n i j naveli,
e
pnetpostav1jia:lo da s~uostaci sltanice Glabule,~.Mlom2e
se verwa'ti (da jle taj put daljle vodio prema jiwgdistaku na Orahovac i
Stuvu Riekiu, pa nastiavl$aijuti dalj,e sevemim oibroncima S'a~'e,isItieao do
KaCanlka, ,odakle je kroz KaEa'niEk~uKlisuru dolazio do Scupi. N.a delu
puta izlmedu Dakowice i Oraholvca komtietovani su .ostaci jlednog vebeg
naseljia iz ~imsk.ogperiolda kojle se nalazilio kod siela Brnj.a&; d ~ se
k u
nqomednoij bliiizini ovog, U selu Bela Crkva, nailaze oistaci j,edne kasnto~ntiek~e
biazzilik-. Na inesitu danagnjeg Orahavca i U njegovoj neposrednoj
okolini, nalahni EU broiji~~i
mtaci gradlwioiia i materijalne ku4tw'e Rirnljana." Ovaj put, kojaga navodi Do~maBevski,mogao je iti dalje n,a Suvu
Reku, poirid siela U kiorjiwia sle sparadieno pajavljujlu i antieki os,ta,ci,a
onda je priek~osela ReCana i Poplcwljana (gdle 'se nalaae m~tacijedncog vlekeg
ilasleljla itz riimskog pwi'oda, sta bro-jnim tra,gcwiima gradevina i gnaibwinskag
materijala, kamena, opleke i Degwla) vodi'o pirema KaEaniku. Medultim,
ostiaci kod BmjaCe i Bele Crkve moZda su se nalazili na putu, k(oji joS.
riijie d~ovoljnoirit~aien,a knji je prekio Onah~wcasredhoim Oblascti voldio
prema isstoku, da 'sie na mlestu dariasnj'e Pri,gtiinespoji ea putem Naissus Lissum. Onda bi se od ~Ganjskcl~
mosta t'rasa puta koji je v0di.o za Scupi,
mogla p ~ u ~pireko
t i sela KnuSe, P i ~ a n e,i NeprebiSta na Suvu Reku. kod
Dakorviele ae odvajao jedan krak kio~jije levom oiblallcrm .Beloga Drimn!
~imodno,voici50 pulema sieveru, prolazieti pwed jlednog prmtranoig nasalja
riun'shhogperioda., Ciji su oistaci .otkriveni boid sela Dlanji Drsnik u blizini
iel. stiariiue M~etohijia.Tu 'Se, ,m velik'om prostoru, nailaize tragolvi ,Deimelja
i zidoivia ve6iih g~adevina,8delaviarhi.tieiktmske pl,mtiike, epigrafslki spomlenici i paledmeki maitierija f h ekul'ture. J e d m ,ofdsipommika kaj i su ranije
nadeni3*posveten je Serapisu, 5to se moZe dolves$i U vezu sa po,stojanjem
toplih, leksoivitih, .iizvo~au nepas1redn1ojblizilni aacelja: U aos%acimao~vog
nase1j.a na&ein j'e i vet ,oibjavljeni naitpis3j.na kome se lspminje os10b.odeinik F1. Kapimtoni kaji je pagiinuo od razbajniika na putu za Viminacium,
U mesltu Dasmini. Ranijie se smatralo da je w a j nabpis naden U Ziioku.j2

33

34

35

N. VuliC U spomeniku S. K.A. LXXV, str. 61, LXXVII, str. 52-53

i Splorneniku S. A. N. XCVIII, str. 125- 126.
N. VuliC U Spomeniku S. K. A. LXX, str. 106. Prilikom gradenja velikolg podruma za vino, naden je ve&. "aroj predrneta od b j i h se u
Muzeju Kosova i Metohije nalaze 2 ~velika pitosa, neSto metalnih
predrneta i jedaa veoma dabro oewana statueta ~slona.
N. VuliC u Spomeniku S. K. A. LXXVII, n. 46. Za oistale scpmenike
iz Drsnika: Spomenik LXXVII. n. 47-49, S p m e n i k S. K. A. LXXI,
n. 204-205, Spoimenik S. A. N. XCVIII, n. 265. 266.
N. VuliC: SUpomenik S. (K. A. LXXVII, n. 47.

GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE 11

10

Canha, gde ga je i N. VUliC video. Put je ~daljevo'di'o dolinom Drima da

ae pr~ekoLauge i Riudnika, u kojima je nadeno i~eklalikomtiCkih ~pomenika130 spoji sa putem koji je iSao sevennim rubom metohije, prema
ddini Ibra.
ZnaEajnu uilolgu U saoibraCaju kroz Oblast jgrala je i druga rn~agis-trala
koja je pravcam sever-ju~g siekla Kosovsku ravniou U prlavcu Scupi.
Ona je pratstavljala nastavak pluta koji je sa Priimorja, iz doline Neretve,
voidio na FoEu i Novi Pazar, te poveziwao zapatdne krajleve naSe zemlje
sa Makeidcuiijlom i juinim pnovincijama. Iako je itinerari uopSte ne wominju, a U antiiChim izvorima nema lni podaltaka o naseljima duNinjle, iplaik
nam brojni ostaci an%iCkihobjekialta pruiaju moguCnos$tda rckonstmiSemo
njen pravac. Oaa jie, siSavgi U dollinu Iibna, nastavljala, uglamom, zapadnim ruibom Kosova i krolz EaCaniEku Kltsuru izbljala U Mlalkedoniju. I
ovde se pojavljuje jledna od karakterictika U rilmskom graditeljsitvu
puteva: trasa pu'ba izbegava ravnicu, kolja je Clesto mogFa biti i mofvarna,
vjeC lse po~twljiana ne3o uzdignutiji teren, uz njenu ivicu.
Joj: uvek nije odredeno mesto na kome je ona sa flanimskog lamcn
Rogo~eeniogla da siliazi u dollinu Ibra. Ako bi riam za to molgao posluZiti
pravac s~i~dnjevekovn~og
piuta, koji je iz Novog Pazara vodio preuna
Kosorlru, ointda bi tu taeku mogli traZiiti ne5to vige Korsovshe Mitrovice.
Put je, sikvgi sa planiine, voidiio ~dolliinclmneCice Eenjskie da bi od Mitrorlrice
praduiio na j ~ g Mebutilm,
. ~ ~
jedno prostrano i znacajno naselje i ostaci
mos'ca na lbru, nesiumnjivo rimske gradnjle, daju nolve mogutnosti aa
odredivainj e wog mesta.
Kod sela Slatine i SoCanice, U dalini Ibra, 17 km. severno od Kosolvske Mitrioviee, nalalze se na ve6em p~ostoruostaci zidova i teimelja
gnabevina, tragovi m~kropolai kao Rto jle ranije pomenuto, ostaci asitifkog
m ~ s t a ,ovo
~ ~ naselje, Cije osnivanje i polstojanje moramo vezati za
kori66enje bogatiih rudnlika, Ciji sie bragowi nalaze svuda oko njeiga, pruZilo
je vcC obiiljle ~maiterijaila,polslebno epigrafskih spcxmienika, da ol n j ~ m i i
moirmo dcmosi(ti vet oidrlebene zakilju6ke. I sonida~Zna rekognl~sciiranja.
koja je autor izvr2iol na glavnim objektima U naselju, daju za pravo da
se goivocri o veorna znaCajnom i bogatom, iako paovinciskm graldu. U
svojim iztiraiivanjima o antiCkom rudarstvu na B a & ~ n uDavies Se osvr.e
nia SoCailicu Bao jedan od nsjznaCajnih rudarskih cmtara Mezije, u kome
je On, po loic'haciima gljaike, ukvrdio da se radilo na topljienju i oib!radi
""

38

N. Vulif: Spomenilr S. K. A. LXXI, n. 206, 207, 213, 214, 215.

K. JilneaeRr: (op. cit., isitr. 134.
N. VirijeviC: Kompleks Galif, Muzeji 3, str. 66-77;
Spomenik
Spomenik LXXVII, n. 34, 35 (pogregno 37), SpoLXXI, n. 216-226,
menik S. A. N. n. 223-228.

'

CERCKOV E.: Komunikacije i ilaselja

11

rimskom periodu

g ~ o i i c t aiako
, ~ ~ se U planinskom imasivu Rogome i Kopaonika, koji se na'lazi
U n~eposriedlnojblizini SoEaniue, vrSila i intenzivna elcsploetacija olom~ei
snebriene irude. Me6utim, ilako jie u ostacima naeelja naden dlo sada veCi
brioj upigrarPLkihspoimeonjlka, joS uvek je neizvestian status ovolga grada 11
r i m k o j epohi. Izgleda ipak da je grad veir dosta rano, imoiEni U toku
intenzivnog olsnivamja grad~ovaU rudarskim bazenima za v r m e Trajana,
Sto je karakteristiho i za Kosovo i Metohiju, imao status muni~ipija.*~
1Vaki noviji, neobjavljeuni qigrafski nalazi p d a j u mcrguirnosit da se p~letpostavi da je grsd jednlo vrelme imao i status kolonij~.4Wli,o ovoime Ce
sigumiji oidgovor lmiri da ste da tlek n,akom veirill~arheo~loSkihistraiivanja
na ostacima grada, koji su i sada im$esivni. Ostaci puta i mosta, koji se
nallaeiu uz simo' niasdje, mo5da su s m o deo pluta kojiim sle dovozila ruda
iz antiEkoig ,a kastnije i srednjevekovnog baisena Pl~akaoinica,koj i se nalaei
oko 7 km zapaldlhije oid SoEanice, ali su mcogle da preitstavljaiu i trasu
puta koji se iz pravca Novog Pazara spuStao U do'linu Ichra. No, iz napred
pornenutih razloga, ipak sunatrmo da je ta ta&a mogla da bulde ne5t.o
juznije, bliie Kosovskoj Mitrolvici. U svaik*omsluCajlu jedan put je i U
antici vodio iz SoEanice prema Mitrovici. Nieizvesuno je samo, zbog nedoststika podatiatislia iz .tioga del,a Srbije, da li j~eEitavom doliniom Ibii-a vodio
piut koji jle mogao da spaja oblast oko. Zlapadne Moirave sa jugcun, tako
da bi na njemu i SojCainica do~bila0dgw~araju6emesto.
Iaiko U samoj Kmomkoj Mitroviici do sada nisu nadeini tiragoivli veirih
gractevima iz rimskolg pierioda, jer izgleda da Ova igra maCajniju ulogii
tsk u pariadu lrane Vizmitije. negdie U vFeune podizamja ~tvrdaveZveEsc,
ipak nam nekoliko epigrafskih spounmika i spooadzni nalazi kasno,an.tiEkih ~ o ~ b n i daju
c a ~ za
~ priavo da ovd~eraEunimo i na jledno malnjie naseljc
iz r h u k o g pieaiio~da.N. Vuliir smatra da se oivdie nalazilia jiedna iaadarmeriska stanica"" pozivajuiri se na natpise na irtvemicima koji su ovde
nadeni, a koje slu postavili bendiciari iz legije IV Flavia-e. Medutim,
ovi natpiisi su vaEniji iz toga razloga 5to n m , pored onog iz SoEanice14"
0. ,Dawies: hciien8t miniag im (Bhe centxal Balkans, Revue inter. dies
Etndes bialikaniques, str. 406, 417.
Tdko simatu-a i Evans, nanrudeCi u pam. d d u jiadan isartofag iz BoEanice (ikcijeg je ~II-I naSao u Kadijsikom Hanu, mesta koje je sads
nepoznalio) na t o m e sie ispominje, jedan dteikurion MUN D D. Za ovo
uporediti 16: N. VuliC, Spomenik S. A. N. XCVIII, n. 223, gde se spcminje statio M DARD.
'9.
VirijeviC (pom. delo, Muzeji 3 4 str. 76) nalazi potvrdu za ovo
tvrbenje u natpilsu abjavljenom u Spmeniiku S. A. N. n. 217.
1" Spoimmik S. K. A. LXXI, n. 208-211.
Nalazi iz glroboiva yu izloieni
u Gradskoim Muzeju u K. M. (nisu p~bli~kovani).
40

"' ilbiid.
45

Spomieni~kS. A. N. XCVIII, m. 223.

GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE I1

12

govore da su s e i Ova nawlja nalazila U Meziji, Sto m

j e znaEajno za oidredivanjle ovoiga dela granice izmmiedu Dalmacije i Goirnje Mezije.
Put je kold Miitrcwice prelazio n,a drugiu strainu i vodio dwnom oibaloim Sitnioe, korliskti Msage kosinie uz rub ravnicle.
Osarn kilometara od Mitrovice, kod sela D,obra Luka, konstatovani
su ostiaci manjeg naselja, sa mlaterijalom koji, na powBini z e d j e , iima
I kasnoatnticki keraktier. Tu je, pored oibiljta griadevimko~gmaterijala, naror
Eito tegula, nalaiena keramika, metalni predmeti i rimski novac iz treCeg
do p e k g vdka. NastizvljajuCi dalje prema juigiu prolmio je put poved
danaSnjeg VuCitwa, gde W. takode pronadeni tragovi pmbjamja jednog
naselja iz rirnskog perioda, kao i nekoliko s p ~ r n e n i k a Jedan
. ~ ~ od spomenika jie postavio M. Aurelius Marcianus, beneficiarius consularis legionis
V I I Claudia-e. Iz VuCitrna vodi put i dalje pravo pa pralazi kroz prostrano naselje i m e d u Sela Donje Stanovce i Grace, na kome se, samo
na povrStni, nalaze oataci gradevinskog materijala i keramike, koja nosi
joiS ilzrazitiji ka,moantiCki karakter, niego Orl~rla na ostacima naseljla u selu
Doblra Luka. SpiustivGi sie u ramicu, U cantralni deo Kosova, izbijao je
piut, pirdko koise Dlraigoldan, U olkolinu PriSltjlrile. ZnaEajna je Gnjlenica ds
su na jmanju Poljoprivriedne gkod~e, poirield Predio~nioe, inaOe bogatog
nieolitdlroh nalazigk, kolnsbatovaini ostaci jednoig puta, koji bi, po 'kms'brukciji, m10igao da bude ba8 deo piuta kojiaga opisujemo. Prilikam gradnje predionice pamulca u PriStini, nedaleko od ovoga puta, nadma je veCa
grobnica sa dobro oCuvanom stelom sa n a t i p i ~ o m U
. ~ neposrednoj
~
blizini,
U selu Ugljare, nadena je ranije joS jedna naldgrobna stela sa a a t p i ~ o m . ~ ~
Iako na ovome rnestu nisu imogli da budu konstatovani anahniji gradeuinsiki ostaci, ipak se mloie p~e@oistavitiposrtajanjle ndke maaje stanice
(moZda Viciano?).
Sledeoe i najvainije naselje na ovolme putu bila j'e Ulpiana, koja se
nalazila oko 8 km juino old ovog mesta. Ostaci ovog velkog grada, Mji je
poloiaj opisan ranije, pruiili su obilje matelrijala. Brojni epigrafsbi spom e n i ~ i , ~ Q o v o da
r e ovaj znaEajni gr'ad Dardania-e nije bio satmo urbs
splcndidissima, veC i jedna od statio vectigalis Illyrici."Po Premer,Stainu

4 W e d a v n ~su na prostoru driavnog rasadnika, otkriveni delovi jedne

igrabwi'ne, pa pWCanju, sa mozaiciima grublje ima,da. Za spomenike
videti: N. VuliC u Spomenih S. K. A. LXXI, n. 96-99.
a
47 Stela se nalazi u Muzeju Kosova i Metohije (nije publikovana)
giioib i rnaterijal a njemu su unigteniii gradevinskim raciovitma,
Preimienstein-VuliC
u Jeh~ieslwfte,des d. &eh. hst. VI, p. 31, 35.
SpoEpiigiddhi i@meinici U: Spomenik S. K. A. LXX, n. 510.-520,
meniik S. A. X. XCVIII, n. 393; Evams: op. cit., g. 58; Preme~skihVulif a Jahreshefte VI, Beiblat 76, NovBji, neolsjavljeni, u ' M U Z ~ ~ U
Kasova i Metiohije.
5" Premerstein-VuliC
U Jahrenshefte VI, B. 76.

CERSKOV E.: Komunikacije i naselja u rimskom periodu

13

i VuliCu, grad je ve6 oko sredine I1 veka bio municipium. Na jeduiolm

natiisu iz Remesiana-e (Bela Palanka) spominje se res publica U l ~ i a n a . ~ ~
PoSto je prelazio kroz grad, put je iSao dalje na jug, prema selu Donja
GuSterica, gde se takode naliaze ostaci jednog naselja iz rirnskog perioda,
sa i sada vidljivim ostacima gradevina. Tu se, s~udeCipo jednom natpisu
nadenom U ruSevina~ma,nalazila statio H e r c ~ l a n a . ~ V z n aovog
d
naselja,
na h d u Veletin, nialazila sle utvrdenje i deo nasdja iz kaga potiEu i nekoliko natpisa koji su preneseni U Janjevo." Ovde je nadena i ploEa sa reljefam Mitre, sada U Naroldnorn Muzeju U Beogradu.j4 Od Doaje GuSterire
pa do sledebeg identifiikovanog naselja U aelu Runjevu klod KaEanika,
trasa puta je ne~dovoljnoispitana, ali sie moie 0~6akivatida sk'i na tome
prostoru pronadu ostaci nekog naselja.j5 Put i dalje koristi ivicu Kosova,
dn%e&ise uglavnorn prave linije.
U Runievu, selu koje se nalazi oko 3 km severno od varoSice KaCanik, prmadmo j'e nekollilko natpilsa koji ovde lokalizuju jednu o,d brojnih
statio vectigalis Illyrici i do sada nepoznati castrum
Na Eitavom
p~osrtolrudo Skarog KiaCanika nailaieni su iepigrafski spounienici i brojni
tragovi tiemelja i zidova gradevina. U 1sarnm-n KaEanrkiu, naroCito u njegoivom zasieoku Bab, nalaieno jie u posledmjie vreme, prilikom gradnje
h e a , na ositaitke ~gradevhai grabova, a n&oliko spornenika su veC renije
dospeli u ArheoloSki Muzej U Skoplju." Pre izvesnog vremena naSao je
autor U KaCaniku i irtvenik posveEen Zbeltiurdusu, pored ostataka gradevioe o'ckriveine ipomenutim' sadovima. Kofd wog mesta je naden i ranije
pomenuti miljokaz, koji Ise nalazi na dvestotoj milji od Viminacijuma,
6to bi prebsiba~ljalo jiedan od odliuhih molm~enataU odrebivanjiu piuta
koji je iz ovolg mesrita, pne'ko Naisso i Ulpiana-ie, voidio U Scupi. Sltasija
trasa puta izmedu Naiisso i Scupi, koja je prebtavljena i U Tabuli, imala
je drugi pravac, ~ d C
ie o tome biti goivora d~uigampirilikom.
U KaEaniekoj KLiisurii su sada ocuvani ostaci dvaju puteva. Ali nijed a od njih nije voidio b a m klisiure, ve6 slu obadva bila oa njenim
visokim, strrnim stranama. Onaj, koji je vodio preko sela LaniStva, Durdev

"
"

PremerStajn-Vulii.:
Spomenik XXXVIII, str. 3 (C. I. L. 111
1688 = 8257)
C. I. L. 111, 8170; Evans: op. cit., p. 60. Naselje pominje i Hahn: op.
cit., P. 240.
Spomeiniik S. K. A. LXXI, -1. 129 (C. I. L. I11 8179).
4. VuliE u Spomanirlou S. A. N. XCVIII, n. 106.

5"~dm t a k o n a ~ d j ~(ili
e koonqpl~eksveCe villae nalazi se b d sela Nekudim, juZno od UroSevca. MoZdia je put od D. GuSlerice silazio u
ravnicu i iSao bUi2-e UmSevcu?
Evans: op. cit., p. 74, n. 39 i p. 73, n. 38; Pr-Vul,:
Jahreshefte
VI, E. 35.
N. Vulii: u S p m w i h ~S. K. A. LXXI, n. 179-182
i Spoimeniku
S. A. N. XCVIII, In. 165- 167.

"

G L A S N I K M U Z E J A K O S O V A I M E T O H I J E I1

14

Dol i naselja Deneral JanlroviC, a iSao levom p a d i n ~ m , "Izgleda

~
da je,
u osnovi, antiEkog poreklla. Prolez kroz klisuru bio je Cuvan nizom utvrdenja, od kojih je oao iznad sel\a LaniSta niesurnnjivo iz rinxkog periodi.
P u t je silazio u klisuni tek U njenom S i r m delu, kod Deneral Jankoviea,
gde, se aa desne strane Lepenca, na uzviSenju zvanom RavniSte (oko
420 m) nalaze ostaci naselja U kome se i danas izoravaju opeke, tegule,
keramika, novac i komadi arhitektonslke pla~tilre.~Wdavde
put nastavlja
levom oibalom Lepmca do Bar~dovaca,gde se nalaze ostaci grada Scupi.
Izvm~tanbroj lohalitieta anti0kag karaktera, koji, rasporeden u
jednom nizu na sievernoj ivici Metohiskog Podgora i U bsldovitom paiedelii
zapalho od Mitrovioe, omoguCavaju da, spojivSi ih, rekomsltirui8emo jediiin
mlanj!e macajan put, koji je, odvojivSi se od ranije cupisanog puta mgde LI
postoru Kosovsk~eMitrolvicle, iSao za R C , a onda dalje plrema Plevlju.
Srednjevekovnia trasa baga puta, koja je u to vremle igrala znaEajnu ulogu,
uglavnorn se pakilapala sa savrelmenom trasom WIitrovica - PleC. Pretpoct~avljelnaant6Cjka trasa je mogla donekle i da oitst~tpaofd toga pravca. Du2
sadaSnjeg puta au poznatn nalazigta u selima R u h i k u , Banji i RakoSu.
Tu SR nalaze i ostaci manjih naselja iz kojih jie poiznat i iizvestain broj
.~~
sela Suvi Lukavac, koje se takode nalazi na
epigrafskih s p ~ m e n i k a Iz
putu za Pek, objavio je N. VuliC jedan irtvenik posveCen S e r a p i ~ u U
.~~
selu Crni Lug, neSbo niZle njega, na ,mestu gde plut prelazi Belli Drim,
Evam je.vi'deo dve grobne zasvodene prostorije sa ostacima sar~kofaga.~
U neposrednoj blizini, na prosto~ru izmedu Pecke Banje i ovog mesita;
nailazi se sada Eesto, na ostatlse gradevima i .fragmenata natpisa. Iz Banje,
koja je neswnnjivo ikoriS6ena i u rimskorn periiodu, poitiCe i irtvebnik
kojega je objavio N. V U I ~ CpolsveCen
,~~
Eskullapu, Higiji i Thelepsoru.
Iako U sarnorn gradu PeCi nisu do sada pronadeni ositaici graCtieviila
iz rimskog yesioda, ipak je, kao Sto je pomenluto ranije, poznat veCi broj
ri
vodostaju, reka Bistrica, koja prolazi
epigrafskih ~ p o m e n i k a . ~ VveCem
kroz graid, citikriva, naroEito u jugoistoEnom delu PeCi, gradevimke olstatke
i spomenike. No to su ui@lavnom ssmo delovi velike gradskle nekrop01,n.
dolk FJe lokacija grada joS nije mo~gla precimo oidnediti. Za razliku od
osbailih antii2kih loikali~tetana Kosovu i Metohiji, iznad ositataka rimbog
nas~eljarazvic. se sa~~.rifunieni
grad, Eije m i v a n j e dopirie duboko U sr,e&ji
J. Trifunovski: KaraniElra klisura, Srpski etnografski zbornik LX.
str. 510.
" I~bid.,slhr. 480.
'"'Vulii: U Spomen3ku S.X. A. LXXI, n. 213-215.
U Spomeniiku S. A. N. XCVIII, n. 279.
Evans: op. ciit., p. 69.
U spomnik~S. K. A. LXXI, n. 274.
" Tako vei: Kiepert u F.0.A a zatim DragaBeviC (op. cit. 81-82).
A. Molliaary (W. cit., u priloienoj lkarti), Do~maszewvskyi &.

CERSKOV E.: I<omui~ikacijei naselja

15

rimslcom periodu

vek. Pei: jle U rimskom periodu pretstavljala znaCajnu raskrsnicu puteva,

o fiji~mm o pravcinla veii ranije govorili. KarakteristiCno je da ran'ji
istraiivaci stavljaju PeC na trasu puta koji je od Naissusa vodio za
Lissum." Ovo je bilo uslovljeno traienjem stanice Viciano oko Kosovske
1Viitrovice i ZveCma. Novijim i~traiiivanjimato je potpuno opovrgnuto,
a PeC je dobila oidredeno mesto na razgranatom sistemu puteva kroz ovu
Oblast u rirn&'oj epohi.
Remltati obimnog arheollogkog riekognosairanja na Kosom i Meitohiji, pored ranije iznetih Einjenica koje se u g l a v n m tiCu najvagnijih
pu,teva u Oibllasti, nisu joE m g l i da upoltpune sliku o sisteimu i vremenu
gradrnjle sporeidniih puteva, kajih je n e s w j i v o bilo. Vei:i broj nacelja
koja su otkrivena na Eitavoj teritolriji Oblasti, a koja se nalaze van
pravca glavnih k#munikacija, daju za pravo da se pretpostave i drugi,
mavlji i manjie znazajni patevi, Ciju jle 'crauu sada teSBo idientifilkovati.
No ipak, jedan niz naselja mtanovljenih na jugozapadu Kosova, U dolini
Jui& Morave i porad ajleaih pritoka, U plodnoj oblasti, s a ostacima stare
rudairske delatnosti, govo~reza mogui:nost postojanja joS jed~neod vainijih
komunikacija. Medutim, kako ovaj put pretstavlja jedan od znaCaj~nih
problema, koji je Tabula postavila U vezi sa putem za Scupi, to iiemo pokuSati da na njega odgovorimo drugom prilikom. Moiemo navesti samo
nekoliko lokalikta koji se nalaze U toj oblasti. Kao jedan od najznafajnijih pretstavljaju ostaci kasnoantiCkog utvrdenj a i naselja kod BinEa,
poznatog i U istoriskim i z v ~ r i m a ,za
~ ~kojega Truhelka pretpostavlja da
moie da bude Ptolomejiw A r i b a n t i t ~ n .Na
~ ~ izlashu refice Lehice iz WiSure, 10 km. istoCno od BinCa, kod sela GrnEar, nalaze se ostaci utvrdenja i nakselja, sa okolinolm koja je puna tragova starog rudastva. KarakteristiCna je da, pored BinCa i GraldiSta kod GrnCara, i veCi deo otkrivenih naselja U ovoj oblasti leii U blizini rudarskih basena, Eija je eksploatacija U antici nesumnjiva. Takva su naselja kod sela Trepeze, Cernice, Letnice i Strezovce. Kod ovog posledlnjeg su ostacima naselja otikrivieini i delovi
jedn'e veCe gradevine sa hipokaustima. Iz naselja Vrblovca objavlj ena je
jedna ara sa natpisamG7koja, uz jog neke natpise na Kosovu i 'Metohiji,
postavljaju i problem razmeStaja vo jnih j edinica. Kod sela Klokot i
istoimene, joS nedovoljno iskoriSiime banje, na lokalitetu ,,Vriban" (ne
dolazi li to old urbs?), nalaze se ostaci prostrmog naselja, sa kojega potiCe
i jedna veoma interesantna mermerna bista, izloiena u Muzeju Kosova
j Metohije.
UroSevi6: Gonnja Murava i Imorndk, S. E. Z. Naiselja 28, 8tr. 28
(Ja8strebow:Glasnii!k srp. uE. drubtva 60, str. 126).
C. Truhelka: op. cit., str. 65. Glasnik skop. nauC. dr. V.
N. VuliC U Spoimeniiiku S. A.N. XCVIII, in. 83. Natgis glasi: I (ovi)
O(ptimo) M(axim'o)/coh ortali/Iunoni/reg(inae).
A,

6"

CLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE I1

1(i

an

svake sumnje je Einjenica da je jedan put morao voditi dolinom Juine Morave, iz pravca Bujanovca i Vranja, prema centralnom
delu Kosova i glavnoj komunikaciji za Scupi.
Podaci koji su ldo sada izneti, a do kojih se doSlo novim istraiivanjima na terenu, poEetna su faza red's na konacnom utvrdivanju pravca
komunikacije o kojima je bilo reEi. Oni pretstavlj~ajusamo pokuSaj da
se nesto odredenije kaie o ovom problemu, bez teinje da budu konaEni
i zato p~etstavljajusamo uvod U jedan joS studiozniji i duii rad. Ali
oni i ovakvi kakvi su, pruiaju sigurnije osnove za rekonstrukciju pravca
antiEkih puteva U naSoj z e d j i .
Brojna nascelja sa ostacima gradevina i rimske materijalne kulture,
od kojih je izvestan broj naveden i U toku ranijeg ialaganja, jer je njihovo postojanje vezano za sistem puteva kroz ovu Oblast, daju mogufnost da se o nj,ihovom karak~terui vremenu postanka kaie neSto odredenije. Iako psipadaju istom istoriskom periodu, ipak su, U izvesnim elementima, razliEita. JoS uvek nedovoljno istraiena, sa materijalorh koji
je uglavnom prikupljen U toku rekognosciranja, mogu da posluie samo
lrao baza za dalja istiraiivanja. Ipak, ona kroz svoj rnaterijal i geografski poloiaj, otkrivaju neke Einjenice koje su vaine za rasvetljavanje iivota U
rirnskom periodu Kosova i Metohije.
KarakteristiEno je da veCi broj halgtatsko-latenskih ,,gradin~"(kao
one lkod sela Cernice, BelaCevca, TeneS Dola, Kos. Kamenice i dr.) imaju
na povrgini izraziri rimski materijal. NaroEito je ovim materijalom bogato ilirsko naselje kod Suve Reke, na visoravni Siroko, gde su konstatovsni i nesumnjivi tragovi prisustva Kelta.G8Ralzzivijene medusobne vieze
Dardanaca i Rimljana, koje datiraju iz vremena njihovog savezniStva i
rimskog osvajanja Makedonije, ostaviile su vidne tragove U kulturi domorodaca. Medutim, materijal iz ~Sirokoggovori i o trgovaEkim vezama
koje je ovo naselje imalo sa grEkim kolonijama na obali Jadranskog Mora, prvenstveno sa Dirahionom i Apolonijom. Neizvesno je jo8 koliko su
dugo gradinen mogle da budu koriSCene U rirnskom periodu, ali nam
naselje kod Suve Rekle ukazuje na Einjenicu da su Iliri rano preSli na
ravniEar~kanaselja. Jedan od razloga za ovo moiemo traiiti U menjanju
ekeonomske strukture ilirskog 1druStva i prellazu na intenzivniju zemljoradnju. Moida nam za ovo moie posluiiti i nalaz poljoprivrednog alata
rimske proveniiencije na naselju kod Suve Reke, medu materijalom koji
je preteino ilirskog karaktera. Ovo je orude i najbrojniji materijal sa
Sirokog koji se moie pripisati Rimljanima, dok se keramika i ostali
primerci nimske materijalne kulture nalaze U manjem broju. Ne govori
1i ovo u prilog pretpostavci da su Iliri, U dodiru sa Risnljanima, menja08

Li. Dagib: Preistorisko naselje na Sirokom kod Suve Reke, Glasnik

M~izejaKosova i Meto'hije, knj. 11.

RIMSKA N A S

'IRAFE ANTIC

CERSKOV

17

E.:

Komunikacije i naselja LI rimskom periodu

juEi svoju druglvenu strukturu, prommili najpre stretstva za proizvodnju? Medutim, dokaze za vreme i naEin ove promene mogu pruiiti samo
brojniji mate~ijalnipodaci.
Nesurnnjivo je da su Rimljani, doSavSi vei: LI I veku n.e. U ove krajeve. zatekli brojna dardanska naselja. Ova su joB dugo mogla da zadrZe izvesnu autonomiju u ondosu na novoosnovana naselja, ali je vidan
proces njihove brze romanizacije. Naj'duie zadriavaju svoju autohtonu
kulturu stoEarska naselja U planinama (JoSanica, Strezovce, BorCane i dr.),
ali je i U njihovim ostalcima naden izrazito rimski materijal. JoS
uvek je neizvesno vreme kada su Rimljani pristupili osnivanju novih naselja, ali se po otkrivenom materijalu, moie pretpostaviti da su to zapoEeli dosta kasno, tek poeetkom i sradi~nomI1 veka n.e. KarakteristiEila
je Cinjenica da su mnoga naselja, a medu njima i najveCe i najznaEajnije, Ulpiana, osnovana U blizini, ili uz bogate rudne basene, U kojima se
nalaze nesurnnjivi tragovi eksploatacije U rimskom periodu. Ta grana
privrede kao da Eini ekonomsku osnovicu iivota toga vremena na Kosova
i 'Metohiji. Medutim, ne sme se prenabregnuti ni Cinjenica dri. izvesi-ii
cielovi Oblasti pretstavljaju veoma plodne poljoprivredne reone. Materijal koji je do sada naden joS uvek je nedovoljan da pruii poI@unu
sliku o intenzitetu kolonista, prvenstveno veterana, ali nam i nepotpuni
podaci o stacioniranju vojnih jeldinica kao i epigrafski nalazi, ipak daju
za pravo da pr~etpostavimoda je ono bilo maEajan Einilac U formiranju
ekonomske istrukture ove oblasti U r i m s k m periodu. Za upo~nav~anje
ekoaoinskih prilika U razvijienorn periodu iivota U o~vimkrajevima, znaEajaa je pojava razbajni5i1tva~o Eemu svedoEe i epigrafski s ~ o m e n i c i . ~ ~
Imp. Marko Aurelij~eje od ovih dlardanskih razbojnika vrbovao vojnike
za svoju cohors I I Aurelia Dardanoarum, koja je bila stacionirana na
granici Gornje Mezije, U okolini ZajeEara i K n j a i e ~ c a .Ovo
~ ~ govori U
prilog s n a h e paulperizacije slobodnog ilirskog stanovnigtva pod pritiskom
rimske ekonomske eksploatacije i robovlasniEkog sistema.
Epigrafski spomenici, nadeni na teritoriji Kosova i Metohije, daju
nam za pravo da smatramo da je Ulpiana igrala najvainiju ulogu U sisttemu naselja rimskog perioda LI ovoj oblasti. Jog uvek je neizvesna teritorija koju je zahvatala res publlxz Ulpiana, ali se veC sada moie govoriti da se ona protezala skoro na Eiiavu Oblast. Njenu isitoEnu granicu
nesumnjivo oznaEava naselje ad Finles kod KurSumlije, jer iz ranije navedenih ravloga moraju #da otpadnu sve pretpostavke da ona moie da
obeleiava i granicu provincija, dok je njena granjca prema Scupi zahvSpomenik
S. K. A.
70 Spomenik
Spomenik
fi

Glas11 !C Muzeja I1

S. K. A. LXXI, n. 254; LXXVII, n. 47. Up,: Spomenik

XXXIX, str. 76.
8. K. A. LXXI, n. 186, Spomenik S. K. A. LXXV, n. 141,
S. A. N. XCVIII, n. 171, 172, 179, 182.

81

'

GLASNIK 1UUZEJA I<OSOVA I METOHIJE I1

18

tala i naselja oko dan. KaCanika. U SoCanici, na severnoj graniai Oblasli

pojavljuju se natpisi koje su postn.vili delrurioni municipiuma U l ~ i a n e , ~ ~
dok ih na zapadu nalazimo U K o s t r c ~a ~moida
~
i U Istoku i P ~ d g r a d u . ~ ~
Do sada otkniveni objekti na Ulpiani, iako preteino pripadaju 111 i IV
veku a neki i periodu Justinianae Seczindae govore o postojanju urbanistiEki veoma razvijenog i bogatog grada. U IV veku Ulpiana postaje
i crkveni centar, sediBte episkopije, te i U tim kasnim vekovima zadriava psimat medu gradovima ovog~adela Dardanije. Ali, izgleda da njena
ekonomska osnova i do kraja ostaje korigbenje bogatih r~idnikaolova i
srebra, koji se nalaze U nepos~ednojblizini.
Veoma znaE'ajan podatak za prouEavanje stanja rimskih naselja u
kasnoj antici pretstavlja Einjenica da iznad njihovih ostataka nije osnovano nijedno savremeno naselje, kako je to Cest sluEaj U drugim delovima irnperije. Izuzetak Eini samo PeE, koja se svoj,im starijim delorn nalazi iznad rusevina nekog sntiCkog grada. Ovo nam ukazuje na mogub
nost da se, i pored Justinijanove obnove koja je mogla, osim Ulpiana-e,
da obuhvati i neka druga naselja U ovoj Oblasti, stanje rimskih gradova
niije popravilo. Njihovo propadanje, izazvano raspadom robovlasniEkog
sistema i imperije, a posebno upadima Valrvara, i dalje se na~t~avljalo.
Ima malo izgleda (da su Ova naselja bila joS U iivotu U vr~emedolaska
Slovena U ove krajeve, jer se U njihovim ostacima ne nalazi, ili na1;izi
veoma mal0 tragova prisustva Slovena. Pa Eak ni na najznaCajnijem
qradu, Ulpiani, U kojoj su dosadaSnja istraiivanja. otkrila ba4 obnovljene delove Iustiniana-e Secunda-e, nema pouzdanih dokaza, za njihovo
duie zadriavanje. Sve ovo ukazuje na to da su SIoveni ova naselja zatekli veE U takvom stanju da se U njima viBe nije moglo stanovati. Mnoga od njih su veE bila U takvim rugevinama 'da su ih se klonili i daleko
od njih osnivali svoja nov~anaselja.
Na osnovu iznetih Cinjenica, koje ustvari pretstavljalju rezultate
telr zapoEetih raldova na klasiEnoj arheologiji Kosova i Metohije, u kraju
koji je do sada bio skoro nepoznat za natilru, moie se zakljuciti da je Ova
oblast bila gusto naseljena U rimskom periodu i da su ta naselja bila
povezana razgranatom mreiom komunikacija. Medutim, noma istraiivanja, koja iz godi>neU godinu postaju sve obimnija, pruiite nove podatlre
za reSavanje ovih problema, koji U isto vreme pretstavljaju i deo problematike iivota U rimskom pe~iodunage zemlje.
51

'"
i3

Spomenik S. K.A. LXXI, n. 217 (n. 222?)

Spomenik S. A. N. XCVIII, n. 222.
Spomenilr. S. K. A. LXXV, n. 160, 161.
\

CERSKOV E.: Komunikacije i naselja

LI

rimskom periodu

SUR LE PROBLEME DES COMNIUNICATIONS ET DE LA SITUATION DES

INSTALLATIONS HUMAINES DANS LA RBGION DE KOSSOVO ET DE METOHIE A L'EPOQUE ROMANIE
Dans l'introduction du prksent artlcle l'auteur donne un apercu de
l'etat actuel des ktudes des problernes susmentionnes, auxquelles de rkcentes
recherches ont fourni des donnkes nouvelles. A la base de celles-ci l'auter
essaye de reconstruire les tracks des principalcs voies de communication dans
la region de Kosovo et de Metohija & l'kpoque romaine, en identiiiant, en
meme temps, certaines installations humains, situkes le long de Ces chemins.
L ' a u t e ~ r ' c o n s i d 6 ~que
e la partie du chemin de Naissus & Lissum, representee sur la Table de Peutinger, .5 dkfaut des donnees plus precises, a
et6 determine d'une maniere erronke dans les 6tudes anterieures. De la station
-4d fines, qui se trouvait pres de KurSumlija, le chemin mene, par Ja statio
vectigalis 117yrici non-identifiee aux environs des Bains de KurSiwnlija, &
Vindenis que I'auteur recherche dans les vestiges d'une localitk romaine pres
du village contemporain de Glavnik (5 km au sud-ouest de Podujevo) et
ensuite & la station suivante, Viciano. L'auteur prktend que Viciano, probablement une petite mansio, etait situk a 5-6 km Vers le nord dlUlpiana, de
sorte que le chemin ne passait meme pas par cette grande ville dont la situation fut determinee avec prkcision. L'auteur cherche la station suivante,
Theranda, aux environs de Suva Reka (environ 8 km au nord-ouest de Prizren),
ou se trouvent les restes d'une considkrable installation humaine au caractere
illyrien et romain. De Viciano le chemin change la direction Vers le sud-ouest
et ensuite traverse le col de Dulje, pour arriver finalement, en passant par
Theranda, k la rive gauche du Beli Drim et continuer Vers la station suivante,
Gabuleo, laquelle se trouvait indubitablement en Albanie deja. La ville de
Prizren & I'emplacement de laquelle certains savants voulaient chercher la
situation de Theranda, ktait situee en dehors du treCe de cette route.
La deuxieme artere importante, que coupait la rkgion dans la direction
iiord-sud, reprksentait la partie de la grande voie de communication, laquelle,
c-n partant de la vallee de la Neretva et passant par FoEa et Novi Pazar,

C,LASNII< MUZEJA KOSOVA I METOHIJE I1

20

reliait la region littorale avec la Mac5doine et Ies provinces ineridionales.

En emettant d'abord l'hypothese que cette route ait pu descendre dans la
vallee de 1'Ibar pres du village de SoEanica (17 km au nord de Kosovska
Mitrovica) ou se trouvent les restes imposants d'une ville romaine, jusque 1A
non-identifiee, l'auteur continue i tracer la route qui, de Kosovska Mitrovica,
conduirait Vers le sud, en bordant la plaine de Kosovo du c6te est. L'auteur
cite ensuite les vestiges des installations romaines pres du village de Dobra
Luka, du bourg de VuEitrn et des villages de Grace et d'ugljare qui etaient
situes le long de la route, pour s'occuper plus longtemps d'ulpiana et de son
r6le historique et economique dans cette partie de la proviilce de Dardanie.
Les restes de cette ville, ou Ces dernieres annees on avait prochde aux
fouilles detaillees, ont 6te localises pres du village de GraEanica aux environs
du monastere homonyme. La route conduisait de 1 i Vers les restes d'une
autre installation, probablement 1~ station de Herculana, pres du village de
Donja GuSterica et ensuite par UroSevac au village de Runjevo et 5 KaEanik.
Dans Ces deux localitbs on a decouvert de nombreux restes des batiments et
des materiaux epigraphiques datant de l'epoque romaine. A Runjevo l'auteur
identifie une statio vectigalis Illyrici (ce qui etait aussi Ulpiana) et castrum
-.
De cet endroit la route continue Vers Scupi, en passant par le defile
de KaEanik.
Outre Ces deux voies principales l'auteur mentionne dans son etude
quelques chemins de moindre importance. I1 etablit leur traces d'apres les
restes des installations et les diverses inscriptions. Ainsi, par exemple, une
route qui, venant de la direction de Pljevlje, conduisait A PeC, continuait
Vers le sud pour arriver, par Dakovica et les restes des installathns antiques
pres du village de GradeS sur le Drim, de Suva Reka et de MuSutiSte, en
passant les pentes septentrionales de Sara, i KaEanik et ensuite A Scupi.
L'autre route, encore moins importante, menait de la direction de Kosovska
Mitrovica, le long de la frontiere nord de la province, A PeC et plus loin Vers
la region de Sandiak. Autres chemins, dont l'existence ancienne peut 6tre
presumee le plus souvent grace aux divers restes dans l'interieur de la
region, demontrent que le reseau des voies de communication etait fort ramifie
durant la periode des Romains.
Dans la seconde partie de son etude l'auteur expose sommairement les
traits caracteristiques des installations humaines dont l'existence a 6t.5 induhitablement constatbe. I1 fait remarquer que la plupart des ,,gradiStaV illyriens (un type partlculier de place forte, situee dans un terrain montagneux)
contiennent divers materiax d'origine romaine et arrive i la conclusion qu'il
s'agit ici d'une transition graduelle Vers les installations situees dans les
plaines. Ayant souligne que la plupart des installations nouvellement fondees
sollt situkes dans les bassins riches en minerais, qui ont 6te indubitablement
exploites i l'epoque romaine, l'auteur considere que l'industrie miniere faisait

21

CERSKOV E.: Komunilracije i ilaselja U iimskom periodu

une des bases fondamentales de 116conomiede cette periode. Apr6s s'etre occup6 d'une maniere detaillee du r6le de la ville la plus grande et le mieux connue
d'ulpiana, l'auteur termine son 6tude par la remarque qu'aucune installation
moderne ne fut btie au-dessus des restes des installations antiques comme
c'6tait souvent le cas dans les autres parties de l'Empire Roinain, et a cailse
de cela il est d'avis que ces installations devaient eire deja en ruines lors de
l'arrivee des Slaves dans ces rkgions.

RRETH PROBLEMIT TE ICOMUNIKACIONEVE DHE POZITES

SE VENDBANIMEVE TE KOSOVE-METOHIS
NE PERIUDHEN ROMAKE
Ne fillim autori'ban nji veshtrim mbi gjendjen e deritashme ne studimin
e ketij problemi, per te cilin hulumtimet m te reja zbuluen fakte e shenin~e

te reja. Ne baze te ketyne autori perpiqet me b rekonstruimin e drejtimeve

te rrugeve ma lrryesore ne Kosove e Metohi ne periudhen romalre, me identifilrue vendbanimet qe gjindeshin prane tyne.
Per pjesen e rruges Naissus-Lissum, te paraqitun ne Tabula Peutingeriana, autori mendon se ne studimet e mparshme sht calrtue gabimisht,
per mungese te shenimeve te sigurta. Prej stacionit Ad fines, qe gjindej afer
Kurshumlis, rruga kalonte neper vendin e paidentifikuem statio vectigalis
Illyrici te Banja e Kurshumlis, per ne Vindenis, 2e cilin autori e kerkon ne
mbeturinat e vendbanimit romak te katundi Gllavnik (5 km. ne jugprendim te
Podujeves), e mandej ne stacionin vijues Viciano. Autori mendon se Viciano,
e cila ndoshta ishte ndonji mansio e vogel, gjindej nja 5-6 km. ne veri t'Ulpinnes, keshtu qe rruga as nuk lralonte neper kete qytet te madh, pozita e se
cilit sht caktue saktesisht. Stacionin tjeter, Theranda-n, autori e kerkon afPr
Suharelres (nja 8 km ne verilindje te Prizrenit), ku gjinden mbeturinat e njij
vendbanimi mjaft te madh me karakter ilirijan dbe romak. Prej Viciano-s
rruga lakonte ne jugprendim, e mandej lralontr neper Qafen e Dules qe
neper Theranda-n te mberrije ne bregun e majte te Drinit te Bardhe dhe 1e
vazhdoje kah stacioni vijues Gabuelo, i cili padyshim gjindej ne Shqipni. Qgteti i Prizrenit, ne vendin e te cilit disa shkenctare kerkojshin Theranda-n,
gjindej larg kesaj udhe.
Magistralja e dyte e randesishme, e cila ne kete Krahine kishte drejtimin veri-jug, ishte nji pjese e rruges e cila prej lugines se Neretves, neper
Foce e Novipazar lidhte Bregdetin Adriatik me Makedonin dhe provincat jugare. Tue sypozue mundesin qe kjo rruge mund te Irete zbrite ne luginen
e Ibrit te katundi Socanice (17 km. ne veri te Mitrovices), ku gjinden mbetu-

rinat impozante te njij qyteti romak ende te paidentifikuem, autori ndjeke mii
tutje kete rruge e cila prej Mitrovices shkonte kah jugu gjat skiijit linduer te
rrafshines se Kosoves. Mandej, mbassi permende mbeturinat e kolonive romake
afer katundit Dobra Lluka, Vuciternit dhe katundeve Grace dhe Uglare, qe
gjindeshin prane kesaj rruge, autori ndalet n'ulpiane dhe rolin e saj historik
e kulturuer ne kete pjese te Dardanis. Ledhet e ketij qyteti, ku ne vjetet e
fundit po bahen hulumtime intenzive, jane lokalizue te katundi Gracanice
afer manastirit. Prej kendej rruga shkonte kah mbeturinat e njij kolonije,
ndoshta drejt stacionit te quejtun Herculana, te katundi Gushterica e Poshtme,
t: mandej neper Ferizaj ne katundin Runjeve dhe Kacanik. Ne te dyja keto
vende jane gjete mbeturina te shumta te ndertesave dhe niaterjalit epigrafik
nga perioda romake.. Ne Runjeve autori identifikon nji statio vectigalis Illyrici
(qe ishte dhe Ulpiana) dhe castrum .
Prej kendej rruga vazhdon per
Scupi neper Gryken e Kacanikut.
Pervec ketyne dy rrugeve, autori fIet edhe per komunikacionet tjera,
udhet me randesi mii te vogel. Drejtimet e tyne i cakton ne baze te mbeturinave te kolonive dhe zbulimeve epigrafike. Keshtu nji udhe e cila prej Plaves shkon ne Peje, vazhdonte matutje ne jug dhe neper Gjakove e mbeturinat
e lrolonive antike te katundi Gradezh ne Dri, neper Suhareke e Mushitishte
dhe shpatet veriore te Sharit mberrin ne Kacanik dhe matutje ne Scupi. Rruga tjeter shkonte prej Mitrovices, neper skajin veriuer te Krahines ne Peje
dhe matutje ne Sanxhak. Udhet tjera per te cilat mund te sypozohet mii se
shumti ne baze t e mbeturinave te shumta, deshmojne per nji sistem te degeruem te komunikacioneve ne perioden romake.
Ne pjesen e dyte, ne vija te pergjithshme, artikullshkruesi flet per karakterin e vendbanimeve qe deri me sod u konstatuen. Thekson faktin se shumica e gradishteveV(vendbanime ne kodra) ilirijane permbajne mjaft material romak dhe perfundon se ketu 5sht fjala per kalimin gradual ne vendbanime rrafshore. Tue theksue se shumica e kolonive te rishndertueme gjinden ne
basenet e pasuna xehtare, qe padyshim qfrytzoheshin n'epoken romake, autori mendon se xehtarija ishte njena nga bazat kryesore t'ekonomis s'ateherrhme. Mbassi flet per rolin e qytetit mii te madh e ma se miri te hulumtuem
t'ulpianes, autori perfundon punimin me vrejtje se mbi mbeturinat e kolonive antike nuk asht ngrite asnji vendbanim bashkelrohuer, sikurse ka ngja ne
shum raste ne pjeset tjera te Perandoris Romake, dhe thot se keto koloni qene
te rrenueme ne liehen e ardhjes se Sllaveve ne keto vise.