[ A VRAM MAJSTOROVIC [

MILORAD JOVANOVIC

OSNOVI ZAVARIVANJA
LEMLJENJA I LEPLJENJA
PETO lZDANJE

-~,!~~
B E O G RA D.I995.

IDr Avram MajslOrovic I

Dr Milorad Jovanovic
OSNOVI ZA VARlVANJA. LEMUENJA 1 LEPUENJ A

Izdavat
IP .Nautna Jrnjiga"
Beograd. Uzun-Mirkova 5

Receozenti

Dr Vladislav 2ukic
Dr SYelislavJoyitic

Za izdavata
glavni i odgovomi w-ednik

Dr Blaio Peroyic

Tehnitl::i w-ednik

MUojo DrinjiJkoyic

TITa! 1.000 primeraka

ISBN 86-2343109-X
Stamp.: Stamp.rsko-izd.v.~ko prcduzctc ,Bok.r' - Bor

SAD R

A J
Str.

PREDGOVOR
UVOD

I, OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETR I ZAVARIVANJA

1. OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEH

1. 1. OSNOVN I POJMOVI U TEH NIC I ZAVARIVANJA

1.1 . 1. Zavareni spojevi i

~av ovi

1.1.2. Elementi sava

13

1. 2. PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE

13

1.3 . KLASIFIKACIJA NACINA ZAVAR IVANJ A

1. 4. IZBOR POSTUPKA ZA VARIVAIiJA

16
18

1.4 . 1. Oznacavanje postupk a zavari vanja na

crteHma
1.4 . 2 .

02J\a~avanje

raturi po

20
postupka z avarivanja u lite UDK

2 . IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA

Z~

SPAJi

2. 1. OCENA ZA VARLJIVOSTI OSNOVNOG

2.1 . 1 . Pojam i definicija zavar1jivosti
2.1.2. Hetode za ispitivanje zavarljivosti
1. Ra~ unske me tode
2. prakticne metode
3. IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

3. 1. KARAKTERISTIXE T OPLOTNIH IZVORA

3.2 . VRSTE TOPLOTNIH IZVORA
3.2.1. Gasni plamen
3 . 2.2 . Elektri ~ ni luk
3 . 2 . 3. Elektricni otpor
3.2.4. Mlaz plazme
3.2.5. Laserski zrak
3 . 2.6. Elektronski snop
3.2 . 7. Egzotermicke reakcije
3.2 . 8. Mehanicko trenje i pritisak
4. TCPLO'INI BIIANS PRI ZAVARIVl\NJU

20

.WNJEM

22

26
26
30
30
39

42
42
43
43
44

52
52
53
54
54
55
55

Str.
4.1. Prostiranje toplote i

temperatursko polje

55

4.1.1. Eksperimentalno odredjivanje temperaturskog

ciklusa
4.1.2.

60

Analiti~ki prora~un

temperaturskog polja

62

1. Nepokretan trenutan toplotni izvor

67

2. Pokretan i

67

nepokretan trajan izvor toplote

3. Odredjivanje

brzlne

hladjenja

69

2. METALURSKI PROCESI I PROMENE PRI ZAVARIVANJU

72

1. TOPLJENJE METAIA I OBRAZOVANJE f,AVA

72

1.1. TOPLJENJE OSNOVNOG METALA

1.2. TOPLJENJE DODATNoa MATERIJALA
1.3. HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU

72

1.3.1. Isparavanje

77

1.3.2. Apsorpcija gasova

1.3.3.

Pre~iA~avanje

74
77

u Aavovima

78

(rafinaclja) metala ava

83

1.3.4. Legiranje metalaa ava

84

1.3.5. Uticaj difuzije u procesu zavarlvanja

84

1.4 . OBRAZOVANJE SA VA I PROMENE PRI

O~VRSt1A

VAIIJU

86

1.4.1. Pojava 1 vrste prslina u zavarenim spojevima 89

1.~.

STRUKTURNE PROMENE PRI ZAVARIVANJU

1.5.1. Promene u viAefaznim metalima

1.5.2. Promene u jednofaznim metalima
1.5.3.

Termi~ka

obrada zavarenlh spojeva

97
97
102
103

2. NAPONSKO I DEFORMACICllO STANJE U ZAVARENIM

,, ..

SPOJEVIMA

105

2.1. SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE

105

2.1.1. Termi~kl naponi i deformacije

107

2.1.2. Strukturni naponl

113

2.2. MERE ZA SMANJENJE SOPSTVENIH NAPONA I

DEFORMACIJA
2.3. MERE ZA OTKLANJANJE DEFORMACIJA ISMANJENJE
NAPONA

114
116

Str.

3, POSTUPCI ZAVARIVANJA I TERMl tKOG SEtENJAMETALA

1. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA METALA 'rOPLJENJEM

1.1. CA S /IO - PL AMENO ZAVAR I VA NJE

118
118

1.1.1. GasQv1 za zavari v anje

119
119

1.1.2 . Plamen za zava ri v anje

123

1.1.3. Dodatni materijal i

topitelji z a z avariva-

nje

12 6

1.1.4. Priprema osnovnog materijala i

t e hnika

gasnog zavari vanj a

1.1.5. Zavarivanje

128

razli~itih

metala i

legura

1.2. RUtNO EL EXTROLUtNO ZA VARI VANJE

1. 2.1. Priprema osno vnog

materijala i

137

tehnika

zavarivanja
1.2.2. Zavarivanje

14 3
razli~itih

1.3. ELEXT ROL UtNO ZA VA RIVANJE

1.3.1.

Zavariva~ki

130

metala i

legura

POD PRAS XOM

14 8

153

automat za EPP zavarivanje

154

1.3.2. Dodatni materijal za EPP zavarivanje

155

1.3.3. Metalurke reakcije

158

pri EPP zavari v anju

1.3.4. Tehnika EPP zavarivanja

159

1. 4. ZAVARIVANJE POD TROSXOM

162

1.4.1.

Zavariva~ki

uredjaj za zavarivanje pod

163

troskom

1.4.2. Dodatni materijal za zavari v anje p o d

164

troskorn
1.4.3. Tehnika iz v odjenja zavarivdnj a p o d tros k om

1.5. ZA VARIVANJ E NE TOPL JIVOM ELEXTRO DOM U

INER TNO M CASU (TIC )

165

1.5.1. Uredjaji za TIG zavar i van je

16 6
16 7

1.5.2. Dodatni materijal za TIG zav ari v anj e

168

1.5.3. Tehnologija i

169

tehnika TIG za v ari v anja

1.5.4. TIG zavarlvanje

razli ~ itih

metala i

legu ra

176

1.6. ZA VARIVA NJE TOPLJ IVOM EL EXT RODNOM t I COM

U IN ERT NOM GASU

179

1.6.1. Dodatni materijal za MIG zavari v anje

180

1.7. ZAVARI VAN JE TOPLJ I VO M ELE KTR OD NOM tICOM U

ZA STITI UCLJEN DI OX SIDA ( MAC)

181

1.7.1.

Zavariva~ki

uredjaji za MAG zavarivanje

183

1. 1.2. Dodatni materijali za MAG zavarivanje

184

1.7.3. Metalur ke reakc i je pri MAG-zavarivanju

185

1.7.4. Tehnika MAG za varivanja

187

Str.

1.8.2. Dodatni materijal za zavarivanje plazmom

1.8.3. Tehnlka zavarivanja plazmom

189
190
191
192

ZAVARIVANJE ELEKTRI~NIM OTPOROM

193

1. B.

ZAVARIVANJE PLAZMOM

1.8.1. Uredjaji za zavarlvanje plazmom

2.

194
2.1.1. Uredjajl za tatkasto zavarlvanje
194
2.1.2. Elektrode za tackasto zavarlvanje
195
2.1.3. Tehnika i tehnologija tackastog zavarivanja 198
2.1. TAtKASTO ZA VARIVANJE

2.2.

SAVNO ZAVARII'ANJE

211

2.1.1. Tehnlka i tehnologlja avnog zavarivanja

213

2.3. RELJEFNO ZAVARIVANJE

217

2.4.

218

SUtEONO ZAVARIVA NJE ELEKTRltNIM OTPOROM

2. 4.1. Suceono zavarlvanje zbljanjem

2.4.2.

Su~eono

zavarivanje

varni~enjem

3. OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA

220

3.1.

ZA VARIVANJE TRENJEM

220

3. 2.

ZAVARIVANJE ULTRAZVUKOM

3. 3.

ZAVARIVANJE ELEKTRONSKIM SNOPOM

3.4.

ZA VARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA

225
227
229

3. 5.

ZA VARIVANJE SVETLOSNIM ZRACIMA

230

3. 6.

ZA VARIVAIIJE DIFUZIJOM

231

3.7.

INDUKCIONO ZAVARIVANJE

232

3.B.

ZAVARIVANJE VRTLOZNIM

3.9. TERMITNO ZAVARIVANJE

232
233

3 . 10.

236

LUKOM

ZA VARIVANJE EKSPLO ZIJOM

3.11. HLADNO ZAVARIVANJE

237

3.12. KOVAtKO ZAVARIVANJE

239
239

3.13. ARK-ATOM ZAVARIVANJE

4 . TERMI~O SECENJE METAloA

5.

218
219

241

4.1.

GASNO PLAMENO SEtENJE

242

4.2.

ELEKTROLUtNO SEtENJE

246
247

ZAVARIVANJE I SE~NJE POD VODOM

5 . 1.

GASNO PLAMENO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD

248

VODOM
5.2.

ELEKTROLUtNO ZAVARIVANJE I

SEtENJE POD VODOM

5.3. OSTALI POSTUPCI SEtENJA POD VODOM

249
250

St r .

4. NAVARIVANJE METALA
4.1.

25 1

PREGLED MET ODA NAVARIVANJA

2 55

4.1.1. Gasno nava ri vanje

2 55

4.1.2 . Ruc no ele ktro luUno navari vanje obl ozenim

elektrodama
4.1.3 . Navari v anje u a tmosferi zastitn i h g as ova
4. 1.4. Navari v anje pla ~Gm

25 6
25 6
257

4 . 1.5. Navari v anje p o d pras k o m i t r o sk om

25 7

S. LEMLJENJE I LEPLJENJE
1.1. TOPITELJI ZA LENLJENJE

259
25 9
262

1. 2 . LENOVI

263

1. LEMLJENJE

1. 3.

2 65
265

VRS T E LENLJENJA

1. 3.1 . Lemljenje 1emili com

266
268

1.3.2. Gasno l e mlj e nje

1.3.3. Elektrootpors k o

lemljen j e

1.3.4. Lemljenje u pe 6 ima

269

1.3.5. Indukciono lemljenje

2 71
272

1.3.6. Lemljenje potapanjem

1. 4.

LEML J ENJE RAZL I tI T IH METALA I

1. 5.

ZAVARIVAG'KO LEMLJEIIJE tELIKA I

LGURA

27 4

LIVENOG

GVO'tDJA

278

VRSTE LEMLJENIII SPOJEVA

2 .1.

PODELA LEPKO VA

28 0
282
28 3

2. 2.

VRSTE L EPLJENIII SPOJEVA

284

1. 6 .

2. LEPLJENJE

2 . 3 . TE HNO L OGIJ A LEP LJENJA

6. KDNTRDLA I DeENA KVALITETA LAVARENIH SPDJEVA

1. ZADACI I PODELA KONTROLE
2. GREljKE U ZAVARENIM SPOJEVllI!A
2 . 1 . DOPUST ENE GRESKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA

285
287
287
28 9
291

3. KRTI LOM
LIT ERA T U R A

29 7

Uv0 D
Intenzlvan razvoj prolzvodnlh slstema, a posebno tehnlke 1
njenlh dlsclpllna,kao 1 pctreba lzrade nerazdvojlvlh 1 hermetlckih
spojeva uz odgovaraju6u pouzdanost 1 ekonomicnost dovodl do sve ve6e prlmene zavarlvanja 1 srodnlh tehnlka.
Usavr~avanje

postupaka zavarlvanja, lemljenja 1 lepljenja

razllcltlh proxzvoda od cellka, obojenlh 1 drugih metala i

legura,

kao 1 nemetalnih materljala, uz prlmenu mehanizovanlh 111 potpuno

automatlzovanlh procesa, doprinosl pove6anju kvallteta, proizvodnosti 1 ekonomicnostl, odnosno pojevtlnjuje prolzvodnju.
Spomenutlm postupclma spajanja mogu se povezlvati u nerazdvojlve spojeve ne sarno metall, ve6 1 kerarnlckl

materljal~plastic

ne rnase, staklo i drugi materlja11 koji se pr1menjuju u

ma~1nstvu,

gradjevinarstv u, elektronlci, rUdarstvu, ltd.

Zavarenl spojevl su razllclto optere6enl u radnlm uslovlma,

povl~enlm

npr. mogu biti lz10zeni vlsokim prltlsclma,

temperatura-

rna, dinamicklm optere6enjlma, raznlm agresivnim sredinama, brzim

promenama temperature i naprezanja 1 sl.
Uvodjenjem zavar1vanja, umesto starih
metala, postize se

u~teda

tehnologij~

spajanja

u vremenu i materijalu. Tako je, na prl-

mer,zavarena konstrukcija laka od zakovane i do 20%, a od livene

i do 50%, a vreme potrebno za izvodjenje odgovaraju6e konstrukclje
cesto je i deset puta kra6e. Navedeni primer ukazuje na savremene
teznje pri izboru raclonalnog postupka izrade metalnih konstrukcija. Treba naglasltl da se prlmenom postupaka nerazdvojl vog spajanja metala, u komblnacljama sa drug 1m tehnologljama izrade (llvenjem, kovanjem, presovanjem) mogu proizvesti veorna slo~eni delaY!,

to je do sada bl10 veoma teko 111 neekonomicno.

~lroke mogu6nost1 1 perspektlvu pruza u budu6nostl prlmena

novlh metoda zavar1vanja koje se zasnivaju na kori6enju solame

energije, laserskih zraka, energije atoma; tu su jo i mogu6nosti
zavar1vanja u vakuumu i bestezinskom stanju, to se za sada 1zvod1
sarno u eksper1mentalne svrhe pr1 vas1onsk1m 1straz1vanj1ma.
Neki izvori toplote za

zavarivanje

kao npr. plazma, laser-

ski zrak 1 dr. sve vle se kor1ste 1 za druge

tehnolo~ke

procese

- 2 kao

to

su

se~enje,

termil::ka obrada, povrAinsko legiranje, rreta-

11zaclja ltd. Zbog toga uredjajl za zavarlvanje p1azmom, 1asersk1m zraclma 1 s1. clne osnovu tzv.

f1ekslbl1ne tehnologlje kojl-

rna se veoma lake rroife preci sa jednog proizvodnog programa na

drugi.
Prema tome, pr1mena razllcltlh tehnologlja spajanja u svlm

oblastima tehnlke, a posebno u maslnstvu, obavezuje projektante,

konstruktore 1 lzvodjace da sve v1e

pa~nje

posvecuju 1 metalur-

k1m problemlma oslm tehnolokih. Zbog toga se metalurg1ja zavarivanja mora razfuatratl zajedno sa tehnologijom,

naro~ito

pri

spajanju raznovrsnlh cellka 1 drugih metalnlh materljala, 1 pr1

tome korlstltl dosadanja saznanja a spajanju materljala 1 reavanju aktuelnih konstruktlvnlh problema.
Osnovnl problem pr1 spajanju metala 1 legura je zavarlj1vast (lemlj1vost 1 leplj1vost), ukljucujuc1 1 sklonost ka nastajanju prslina usled strukturnih

preobra~aja

obrazovanja novih

faza 111 usled dejstva spoljn1h naprezanja odnosno sopstven1h

napona izazvanih tehnoloskim prooesom. Tehnologiju zavarlvanja
U

odnosu na druge tehnologlje prate znatno veei sopstveni napani

1 deformacije, naro2:ito pri zavarlvanju delova veeih debljina i

pr1mene razl1c1tih dodatnih mater1jala.
Razmatrane pojave 1 ut1cajn1 faktor1 na kval1tet 1 pouzdanost zavarenih, lemljen1h 1 lepljen1h spojeva pr1padaju os nov-

n1m tehnolosko-metalursklm saznanjima koja se lzlazu

juc1m poglavlj1ma.

odgovara-

OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETRI ZAVARIVANJA

OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEM

Prema osnovnim koncepcijarna spajanja elemenata konstrukclje, posebno zavarivanjem,

uo~ava

se da je eksploataclona sigurnost

zavarene konstrukcije prema lomu ad opterecenja jedan ad

jih zahteva pri njenom projektovanju,konstruisanju i

najva~ni

izradi.

I pored pravilno predvidjenih i primenjenih konstruktivnosigurnosnih mera u praksi ipak dolazi do lomova, sto usmerava na
dalja nova istrazlvanja i
nosno ispitivanja uslova i

prou~avanja

kriterijuma sigurnosti, od-

uzroka nastajanja lorna, kao i mera po-

trebnih za dobijanje proizvoda trazenog kvaliteta.

Kako nema tehnicki i ekonomski idealnog resenja, to se pri
izradi neke zavarene konstrukcije (elementa) tezi optimizaciji i
racionalizaciji zavarenog prolzvoda, odnosno tezi se podesnom 1%-

boru:
1. elemenata - konstrukcije
2. materijala
3. tehnologije.
Istrazivanje i prucavanje ova tri cinioca proizvodnog sistema zasniva se na utvrdjivanju:
- sposobnosti spajanja, odnosno da 11 se razmatrani materi-

jal moze spojiti odredjenim postupkom i dodatnim materijalom, a da se pri tome bltno ne promene svojstva spaja-

nog materijala;

- 4 _ sigurnosti izvedenog spoja, odnos no da 11 au k on s trukt lvna reenja i zavareni spoje v i tako iz v edeni da obezbedjuju otpornost u toku radal
_ mogu6nosti spa j anj a , tj. da 1i se mo ~e 'ostv ariti spa jan je
odredjenim postupkom u datim p'roiz v odnim us1ovima.
Za prakti~no ostvarivanje projektnog zahte v a odgov oran je:
_ konstruktor, za konstruktivna reenja

uk1ju~uju6i

i z bor

materij a1a l

proizvodja~,

za

tra~ena

Bv ojstva osnovnog 1 dodatnog ma-

terij a1a l
- tehno1og zavarivanja, za razradu tehno1o~kog procesa i
njegovo izvodjenje.

Pri tome se te!i

opt~lnom

izboru i

ostvarivanju parame-

tara proizvodnog sistema, ~ ija se interakcija mo ~ e prikazati ~e

mom

I MATERIJAL

~~

TEHNOLOGIJA

Na prikazanoj emi, asnovni faktor - konstru koi j u

.

~ine

konstruk-

--' tivni i dimenzijski deta1ji, materijaZ - karakterUu fizi l::ko-he-

'~mjjska svojstva bitna za zavarivanje i t ehn oZ ogiju

; tehno1oski, tehni~ki i ekonomski faktori.

"

- odredjuju

.'

Tra!eni kvalitet proizvoda, sigurnost i pouzdanost ' proiz-

voda u radu kao i

ekonomi~nost

njegove proizvodnje

mo gu se ostva-

riti same prollcAvanjem svih cinilaca vezanih za:

- projoktov anje,

- lzradu 1
- eksp1oateciju.

S obzlrom na medjuzavlsnost ovlh clnl1aca, s v aka promena

jednog od njih us1ov1java va6u i1i manju promenu i osta1ih, to

se na kraju odra!ava na

tehnl~ko-funkclonalne,

pa i na ekonomsko-

proizvodne pakazabelje zavarene konstrukclje.

Iz izlo!enog se mo!e zapaziti da je za izradu elementa konstrukcije, odnosno prolzvoda, bitan i

zahtev za optimalnu re-

allzaclju zavarl v anja, kako sa druAtveno-ekonomskog tako 1 sa

~

tehno1okog i eksp1oatacionog

*'

stanovi~ta

(sl. 1).

Pouzdanost - sigurnost za odredjeno vreme rada.

- 5 -

USLOv/

/'<"

-5-

-Z0

.--0
..".
:>;.

"0,.

c::
V,

"
"

"-

,""

o~

15"-,Iq
~2

'UlI)

:r:<=

USLQVI

51. 1. Prlkaz projektnog zahteva za optlma1hu

rea11zaclju zavarlvanja
Iz prlkaza na s1 . 1 se mo!e uo~ltl da projektnl zahtev
u t l~e na lzbor ~inl1aca prl reallzacljl prolzvoda , a kada se onl
ostvare p rolzvod '::e bltl "tehno1og1~an" odnosno prl1agodjen jednostavnoj 1 ekonom1~noj prolzvodnjl.
Kako au

tehn1~ko-ekon o mska

svojstva zavarenih elemenata

konstrukclje povezana sa kva11tetom 1 funkcljom odabrane vrs te

materlja1a 1 tehno1og1jom, to je krlterljum za n jlhov optlma1an
lzbor Zasnovan na ponaAanju materlja1a prl lzvod j enju tehno1o~kog
postupka 1 prl eksploatacljl.
Zavarene konstrukclje lzradjuju se od raz11~ltlh vrsta materljala,. pa je veoma teAko navesti sve kvalltativne karakterlst1ke
ko je pokazuju pogodno st materlja1a za zavarlvanjeia1l se mo!e lsta'::1 da se prvenstveno kor1ste kvant1tat1vne procene odredjene mehan1~ke osobine, npr. gran1ee te~enja, !11avosti, tvrdoc::e 1 s1.
Promena vrste materljala us1ov1java 1 1zmenu tehnolog1je
Z4varlvanja, a u toku procesa dolazl do spontane promene svojstva

mater1jala %bog strukturnih 1 druglh promena (prema K1rkenda1u:

tehno1og1ja + struktura + svojstva), pa se nastoj1 da zavarlvanl

- 6 -

materijal ima dobru zavarljivost i da daje av i spoj sa potrebnlm svojstv~a za odredjene uslove eksploatacije (pogodnost za

date svrhe).
Tehnologija zavarivanja se bira prema vrsti i abliku e1ementa konstrukclje, kao i

vrsti zavarivanog materijala, i povezu-

je se sa rezultatima analize uticajnih parametara koji dovode do

spontane i I i dlrigovane promene svojstava osnovnog materijala eke
sava. Stoga nedovoljno poznavanje problematike zavarivanja maze
dovest! do pojave gresaka zavarenog spoja .1 opasnih havarija za
vrerne eksploatacije, sto se sa aspekta slgur,nostl i ekonomicnostl

. .'

u svakom slucaju mora spreciti.

U najve6em broju slucajeva za izradu

ugljeni~ni

se koriste
tzv.

~elici

poviene

i legirani
~vrsto6e

~elici,

(ja~ine),

zav~renih

proizvoda

a 'u poslednje vreme i

kao i drugi metali. Za

njihova spajanje u savremenoj tehnici razvijenl BU brojni nacini

1 postupci, uz sve ve6u primenu automatizacije eime se povecava
odr~ava tra~enl

kvalitet, proizvodnost i ekonomicnost. Zbog to-

ga se danas u svetu primenjuju 74 metoda zavarivanja, a u naoj

zemlji oko 15, i sve vie potiskuju raniji postupci spajanja metalnih i nemetalnih materijala (npr. zakivanje). Zavareni spojevi u poredjenju sa zakovanim obezbedjuju vecu ravnornernost osobi-

na spoja,

ekonomi~nije

~i vek rada .Medjutlm,

izvodjenje, sigurniju eksploataciju i

za izvodjenje zavarenih proizvoda tra~i se

veca strucnost izvodjaca radova,a posebno je pojacan zahtev

.

du~a

"

"Kontrolu pripreme i lzvoojenja zavarjvacklh radova. lsto tako su

veorna otri zahtevi u pogledu kontrole kvaliteta i pouzdanosti zavarene konstrukcije.

1.1

OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA

Prou~avanjem

metala utvrdjeno je da se oni odlikuju odre-

djenom unutranjom polikrista~1 tnom gradjom tj. strukturom.

Unutranja gradja metala (legure) uslovljena je rasporedom atoma
kao i prisustvom 1 raspadelom strukturnih faza . Vrste medjuatom-

skih veza u ~vrstim metalima uti~u na njihove fizi~ke, hemijske i

m.hani~ke osobine. Veli~ina energije medjuatomskih veza zavisi od

hUmijskog sAstava lequre kao i ad vrste kristalne reetke. UnutraAnji ato~ u ~vrstom telu uravnote!eni su delovanjern okolnih
atoma, dok au atom! na spoljnim povrinama neuravnote~eni, jer

se grani~e sa vazduhom iIi drugim sredinama (sl. 2). Dovodjenjem

' spoljne energije menja se atanje posmatranog sistema, a promena
se ispaljava u vecim amplitudama oscilovanja atoma,posebno na gra-

n l~ n im p ovr~lnama.

rno~e

dovoljno ve l ike

7 -

slu~aju

kada su spoljne energetske p obude

d o ti do savladjiv anja tzv. energetske ba-

rijere 1 obrazovanja metalne veze, kao posledica aktlvacije vazajedn1~kog

lentnih elektrona 1 form1ranja

r.

elektronskog oblaka .

povrinska
enerija

c.
Eu
n

[,-111.- C.-Ilt

unutranja

energ1ja
pay. energ. atoma
unut . energ. atoma

51. 2 . Prikaz energetskog stanja atoma

Stoga proizilazi da se spajanje zavarlvanjem

r 1t1 sarno istovremen1rn delovanjern dva faktora:

pr1b l 1~avanjern

os tva-

rno~e

(1) medjusobn1rn
kol1~1ne

delova (sl. 3a);(2) dovodjen jem potrebne

energij e npr . prit1ska (51 . 3b).

::t
~

.>-r

<.-<.

a.

rI-!:
.1: il,

f'p

Fp

b.&&~~~Qfi

5 1. 3. Faze obrazovanja spoja

Ukol 1ko se dopunski dove de toplotna energija delo v i se
zagrevaju 1 ornekavaju a povetava se njihova

plasti~nost,

pobo-

ljAavaju d1fuzioni procesi pa time raste i rnogutnost da povrin ski atomi lakAe savladaju energetsku barijeru . Iz ovoga proizi l azi da se sa

fizi~ k e t a~ke

glediAta spajanje zavarivanjem

rno~e

ostvariti delovanjern p ri t iska , dovodje n jem toplote 1 kombinovano .

II

I II

II -

o9ranl~ena

mogutnost zavarivanja ,

zavarivanje pritiskom uz zagrevanje,

II I - zava,ivanje topljenjern,
IV - nedovo l jan pritisak i temperatura

IV

Uslovi za obrazovanje zavarenog

o
51.4. Prikaz grani~n1h
parametara zavarivanja

spoja rnogu se prikazati i pornotu d1jag -rama pritisak -

temperatura (51. 4) .

Za svaki metal se mogu konstruisati ova-

kvi dijagrami i odrediti grani~ne vrednosti i

i temperature potrebnih za ostvarenje spoja .

podru~ja

pritiska

- 8 Prema pojavama koje uslovljavaju obrazovanje zav are nog

Bpoja razllkuju Be:

- zavarlvanje topljenjem, 1
- zavarlvanje prltlskom.
Z a v a r 1 v a nj e t o p Ij e nj e m

je proees neraz-

dvojlvog spajanja zavarlvanih delova prl temperaturama n a mestu

spajanja vllm od temperature topljenja, uz prlmenu dodatnog materljala 111 bez njega.
Z a v a r 1 v a nj e
nja primenom

mehanl~kog

p r 1 t 15k 0 m

dejstva s11e,

stati~kog

je proees spajadlnami~kog

ill

ka-

raktera.

U praksl ovl procest spajanja nlsu uvek jasno razgrani~e

nl. Ako se kod pojedinlh metoda dopunjuju - spajan j e spada u postupke t e r m o-m e han i ~ k 0 9 z a v a r 1 v a nj a.
lato take u

nj u

ubrajaju se:

kalna

terml~ka

pro c e s e
terml~ko

s rod n e

z a v a r 1 v a-

rezanje, zlebljenje, navarlvanje, 10-

obrada, rnetallzaclja a takodje 1 lemljenje 1 lep-

Ijenje.
1.1.1 Zavarenl spojevi i !avovl
Z a v are n i
s p 0 j (51. 5) je dec nerazdvojlvog
spoja izveden zavarivanjem cd elemenata zavarivanog materijala~
Zapa!a se da se zavareni spoj sastojl 1z

n 0 q mat e r 1 j a 1 a
se spajaju zavarivanjem.

a v a

v-

od kojeg su lzradjenl elementl kojl

1. osnovnl materijal
2. av
3. zona uticaja toplote

4. zona stapanja
51. 5.

5u~eono

zavarenl spoj

a v

(111 v a r) je deo zavarenog spoja kojl se obrazuje o~vrA~lvanjem rastopa rneavlne lstopljenog osnovnog 1 dod at n 0 9 mat e r 1 j a 1 a na rnestu spoja. U neklm slu~ajevlma,
~pr. prl zavarlvanju tanklh limov8, av se obrazuje BArno stapanjem
1 o~vrA~avanjem lvlea osnovnog rnaterljala.
Dod a t n 1 mat e r 1 j a 1 je dec metalnog materljala-elektroda 111 11ce - kojl se prl zavarivanju topljenjem dodaje u latopljenom atanju u met a 1 n 0 k u p a t 1 1 0, radl

~ emu

ispunjenja mesta spoja, pri

se mea i

rastopom osnovnog Inate ri :ia l a obrazujuci

Met a 1 n

k u pat i

oc vr ~6 ava

met a 1

zajedno sa

a v a.

je lok a lno istopljeni i

udublj e ni dec os n ovnog ma terijala na :uestu spa j anj a u kame je

jednovremeno unet i
Met a 1

umesan ideo istopljenog dodiltnOg materijala.

S a v a

je o c v r sla me s a v ina ra stopa metalnog

kupatlla .
Z 0 n a
~ava

5 t a p a nj a

je grani c na po v rs l na izmedju

zone utica j a lvplote .

Z 0 n aut i c a j a

t op l o t e

(skraceno

Z U T)

je deo osnovnog rnaterijala, uz say , u k a me je do s io do hemijskofizickih i

nju.

struk turnih promena usle d toplote unete pri zavariva -

~irina

zone uticaja toplote,za da t i materijal , zavisi o d

ukupne kollcine unete top lotne ener gi je i

nj e ne k on c entra ci je .

Pri metalografsKom ispitivanju ZUT-a vid l ji ve su r a zl i k.e u struk.turi pojedin ih obl asti ave zone prema u da ljc n ; u a d o se
Zona stapanja i

a v n a

n a

ZUT p onekad se skupa n d zi va j u

(iI i

a k. 0 1 o -

zona ok.o sava ) .

~ava

Izgled nek o g

~ava .

u:;}o v l j en j e p re t ho dnom pripremom stra -

nice elernenta cd osnovnog mate rijaIa , o dno sno vrsLom zIeba i

teh-

noloskog postupka zavarivanja, .to je U odgo vara j1lcim poglavljima

objasnjeno.
Zavareni spoje v i odnosno s avovi, sa konstruktivne tack.e
qlediSta i

naeina izvodjenja moqu biti:

l. prema vrsti spoja (s!. 6)

k lop n i
i

k r s t a

(b) , T
5

t i

s P
P

0
0

( c) ,

IS e o n i

v i C n i

b.

d.
51. 6. Vrste zavarenih spojeva

.t"

u b n i

(e)

a.

c. .

iIi

( a) ,

e.

e( d)

10 -

Ugaoni sav se kori s ti za i z vodjenje p reklopn ih, ugaon ih,

T- i

krstastlh

2. pre ma p o l oza ju u pro5 to ru av mo ze b1 t i

(51. 7) -

z 0 n tal a n

h 0 r i

t al a n

(c) i

s p o j eva.

i Ii

p o l o 1 e n (a ), h

ve r t i ka ln o j

i z n a d

9 1 a v e

ra v n i

(11i nadg l avn i )

(b) ,

r i

z~

n-

v e rtikal a n

(d)

a.
HO l'iz onta l an

p oZ.oia j

Vel'tikalni
HO l' i?ontal.no
polozaj
v e l,tihiLni po z. ozaj

lIadg l a v ni
poloiaj

5 1. 7. Pro sto rni polo za ji ava

Najvl se je u pri men1 i n ajlakse se iz v o di
polo ~ aju .

t a lnom

~a v ov i

u os tal irn

po l o~a ji ma

say u hori zon -

se i zvode k ada je

to uslovljeno tehnoloskim razlozima i z a n j i ho va i z v odjenje t ra !i

se

ve~ a

stru~ n os t

za v arivac a.

3. prema kontinuitetu av mo ze biti (51. 8) - n e p r e k i d a n (a) ili i s prekidan (b, c i d). Kod obo5trano i 5prekidanlh savova razllkuju se uporedn o (c ) i

n a i zmeni~ no

is prek i dan

hv (d) .
Navedani s avovi se p r i me nju j u za spa j an j e de lo va vece

duHne.

b.

a.

r=-~
ww

W!1l

a.

d.

S 1. 8. Prikaz kon t lnulteta ava

4. prema broju za vara , odno s no s loj eva, av ( 51 . 9) mo~e

biti : j e d n 0 p r o 1 a z a n (a) ak o je iz vede n jedni m zavarom 1

il1

v 1 A e pro 1 a z a n (b) ak o j e l zve de n s a v l e z a va r a ,

v 1

e s 1 0

1 a n (c)

~k o je i zvede n s a v ie s lo j e va .

11 -

~av

se prakticno maze izvesti

popunjavanjem

~1eba

jednlm po-

tezom 111 sa vise poteza sto

a.

zavisi od duzine sava i popre-

~----'

cnog preseka zIeba , metoda zavarivanja 1 51 . Ocvrsnut materijal sava pri jednom prol azu
zove s e zavar; pry! zavar , oz-

nacen brojem (1) na s1. 9.b.

zove se koreni , a poslednji

(6) pok rivni zavar . Aka se

zleb ispunjava poprecnim kldcenjem vrha e l ektrode izmcdju

zidova Zleba dobija se vise s10jni say, ( s 1. 9. c) , pri ce c.

mu hrojevi 1, 2 , 3 i 4 Qznacavaju s l ojeve.

Vgaoni savovi (s 1 . 10) ta-

kodje se rnogu izvesti sa jednirn

51 . 9. Vrs te savova: j ednoprola zni, viseprol azni i vises10 jni

(a) i I i vise zavara: U 'lormalnom

po 1 o~aju

(b) i u koritas -

tom po l ozaju (c) .

c,

a.

S1. 10. I zvodjenj e ugaonih savova u normalnom polo-

zaju (a , b) i u koritu (c)

5. prema dejs t vu spo1 jne g optere6en ja sav (sl . 11)
bit i

p o p r e can

mo~e

- upravan na pravac dejstva sile (a),

pod u za n - para1e1an pravcu dejstva si l e (b ) , i

k 0 s pod nekim ug10m u odnos u n a prava c sile (c) i
k 0 m bin 0 van (d ) Pored navedenih termina koji se cesta srecu u literaturi,
koriste se 1 termini prema JUS C.T3 . 001. Tu se daje izraz

n i
bv

podu~ni

urnesto poprec n i say i

C n i

u gao n 1

umesto

e o-

- 12 -

c.

b.

a.

d.

51. 11. Prikaz savova prema de j stvu sile

(51.

6 . Prema obliku povr s in e a v ova

i

mogu bi t i
n

5 pUp

e ~;

(a),

r a v n i

(b)

1 2) , a ni

u d

tl

1j

e-

(c)

c.

b.

SI. 12. Prikaz ugaonih savova prema ob li k u

njlhove povrsine

Ravn!

savovi se najvise i z v ode , dok se ispupteni dopus-

taju sarno za statlcka opterece nja jer p ri dinamickom opterecenju

stvaraju veliku koncentraciju naponu, a iz vode se uz vee! utrosak
dodatnog materijala. Udubljeni

ugaoni savov i najpogodniji . su za

promenljiva opteretenja zbog povoljnij eg taka naponskih I1ni ja

sila. U pogledu dirnenzija, ugaoni say treba da 1ma a

0,7 b,

odnosnokatetub = 1,4 a .
) 7. Prerna nameni say maze biti
j

r a d n i

iii

v e z u-

u ~ i, zavlsno od toga da Ii prenosi spoljne opterecenje koje

deluje na spoj i i i

slu~i

sarno za povezivanje elemenata u zavare-

hoj konstrukciji.

8. Prerna ja~ini savovi se svrstavaju u

k 1 a se

c v r-

s t 0 ~ e, a prema kornpaktn osti iIi narneni savovi mogu biti za -

ptiv"i tj.

hermeti~ni.

Klasa ~vrsto~e sava pokazuje da say i zavareni spoj

05 i -

guravaju prenos odredjenog opterece nj a sa jednog spojnog e l ement~

na drug!, pri ~ernu se ne tra ~i uvek i

*) Po JUS-u: nosivi odnosno spojni

hermeticnost (npr.

tackas to

13 -

zavareni spoj). Nasuprot tome, brojni au primeri avova k o ji pored tra!ene

~vrstoce

moraju da obezbede dobru hermeticnos t

sudovi za f luide).
9. P r i p 0 j i

(npr ~

su kratki zavari (avovil od nekoliko

millmetara, Kojima se pripa jaju element! pre zavarivanja radl

monta~e,
du~ina,

sprecavanja de formacij a i krivljenja itd., a njihov broj,

rastojanje i

raspored se odredjuju prema tehnoloskim uslo-

virna.
1.1.2 Element! gava
Osnovni elementi sava prikazani su na sl .

13. na prlmeru

8llceono zava renog spoja. Izgled sava zavisi od prethodne pripre1

1 - lice ava

,1

2 - k o ren

3 - nadvisenje
4 - Sirina
5 - uvar

51. 13 . Elementi ava

me stranioe

~leba,

kao i vrste i

tipa zIeba, tehnoloskog postupka zavarivanja

debljine osnovnog materijala.

Na crtezima savovi se oznacavaju prema nasern standardu

JU5.C.T3 . 011/80, sto je predme t detaljnijeg razmatranja u oblastima konstruisanja i projektovanja zavarenih rnetalnih konstrukci-

ja.
1. 2

PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE

Posle odgovaraju6e

tehnolo~ke

abrade elementa za zavari-

vanje (postupcima termicke i maAinske izrade, obrade deformisanjem, rezanjem i

51.)

potrebna je priprema stranica n a mestirna

za Bpajanje . Navedena priprema je u skladu sa konstruktlvnim crte!i ma i

tehnolokim preporukama, kojima se, pored ostalog, mo-

raju uzeti u obzir 1 Bopstveni naponi 1 deformacije koji nastaju

u toku zavarivanja.

Naro~itu pa~nju

treba posvetiti pripremi stra

nica jer ona odredjuje oblik i dimenzije samog sava. Tipovi avova mogu biti razl icit i i za iZabran postupak zavarivanja daju se
u tehnickim propisima u zavisnosti od de bljine zavarivanog materijala i

vrste SpOj4; u normama se odredj uje na~in izrade z l eba

- 14 prema vrsti spoja: 5ucean!, ugaoni . Prema stan dardu JUS.C.T3 . 030

preporueuje se ob1ik i dimenzije ~leba za zavari v anje ee1ika topljenjem. Iz spomenutog standarda ovde se na v ade najce ~6e prime -

njivani

~lebovi

i daju njihove karakteristike.

1.

V -

1 e b - ob1ika i dirnenzija kao na 91. 14, pre-

porueuje se za e e1iene 1imove deb1jine do 16 mm .

a =

'\ /Y \

h = I - 3 mm

\/

= 2 -

51

.d

51. 14. Izgled i dimen zije

Dimenzije

Z 1 e b a

V - Heba

~leba:

z a t u p Ij e nj e

9 rIa

mm

u gao
r e n a

51 biraju s e,

r a

Z 1 e b a

h,

1 e b a
5 i

0 ,

r ina

u datim granlcama, prema deb-

1jlni materlja1a 1 postupku zavarlvanja.

Izvodjenjem zavarlvanja u

V -zlebu c esto se dobijaju

avovi sa greskom pozna tom pod nazivom

ka ava se jo vie ispo1java kod

u 9 10m
pro~arenost

(l~lebltl)

ran i c e

korena

n ~ provar e n

~lebova

koren. Ova gre-

sa re1ativno ve1ikim

Z 1 e bay. Kada se trazi potpuna

V -sava, potrebno je koren! zavar odstraniti

sve do materlja1a kojl nema greaka 1 lzvestl naknad-

no zavarivanje sa suprotne, tj. korenske strane .

2.

X - ~ 1 e b - obl1ka i dimenzija prema 51. 15 . pri-

menjuje se za 1imove debljine 15 - 40 rom, eime se

posti~e

bo1je

= 50

.h = 0 -

.<:t=='"
51. 15. Izg1ed 1 dimenulje

= 2 -

70

3 mm
4 mm

X - Heba

uvarlvanje, uteda u materijalu 1 rnanja ugaona deformacija, nego

kod V - i1eba.

- 15 3.

-z

1 e b- prlkazan na sl. 16, obleno se korlstl

za lzvodjenje ugaonlh i T - spojeva, ad mate rl jala debljih ad

h ;

Sl.16. Izgled i
15 mm te se

dimenzije

K - zle ba

postize potpuno u varivanje i

maclje. Kod sueeonlh spo jeva

~aju

smanjuju ugaone de for-

K - z leb se prlmenjuje sarno u slu-

zavarivanj a u horizontalno-vert ik a lnom p o lo z aju, takodje za

materljale deblje ad 15 mm.

Pored navedenih vrsta z l ebova

primenjuju se , za sllceone

spojeve, jo 1 Hebovl: I, U, 1/2 V, J, dupl1-U, . prl

osnova za izbor da se odg o va rajutim o blikom i

~emu

je

dimenzijama sava

doblje zavarenl spoj kojl o dgovara za date svrhe.

Na primer, I- sav se izvodi na materijalima male debljine
Mo~e

i bez dodatnog materijala.

se zavarivati sa ra2makom izmedju

elemenata ili b e z razmaka, sa prirnenom podlo s ke ili bez nje, kao

1

j e d nos t r a n 1 m

t ran 1 m
~

(za debljine do 4 mm) 111

a bas -

zavarlvanjern (za debljlne do 8 mm).

i e b a v 1-U ill

l1move (10-15 mm) umesto

dodatnog materijala i

d u P 1 1-U se prlmenjuju za deblje

V - Heba. Tlme se smanjuje potronja

skracuje vreme zava rivanja, j e r je llpr.

povr1na duplog U 1 X - z Ieba aka dva puta rnanja ad povrSlne U 1

V -

zieba. Osirn toga, kad obostranog zavarivanja deformacije su

manje, to proizilazi 1z tehnoloskog procesa, a ne posebno p re -

duzetih rnera.
Sa povrlne stranica zIeba 1 njlhove bl1 ze okollne potre: '. bno je pre zavarivanja odstraniti vlagu, rdju, kovarinu, boju,

'.

tnasno6u 1 druge neelsto6e.

Uspeh izvedenog zavarivanja, izmedju ostalog zavisi i
cd elsto6e stranlca z leba 1 njihove okol1ne,

jer navedene

materije mogu izazvati pojavu niza greaka u zavarenom spoju.

Povr~lne

sl.

u ~lebu 1 okolinl koje treba ~ls tltl prikazane su na

17. ~lrlna (1) oe l6ene p ovrlne mo ra lznosltl najrnanje

!O rnrn prl REL* p05tupk~ 1 30 rom kod EP P"

)REL-ru~no elektrolu~no zavarivanje,

**)EPP-zavarivanje pod prakom

- postupka. Pristupae -

16 -

ne

c::J1

po v r ~ in e

n1 ~k i

DO

se me h a -

( ~ eli ~ n i m ~e tk am a,

peskare n j em ) a ne p r i s tupa t na mesta, npr . k a d r epa-

r
...,,

- --'-,

DO

~ is te

raturnih rado vd, gasnim

plameno m.

-D-l.-

S1. 17. povrine koje t r eba

~ ~stiti

1. 3 KLASIFl KACI JA NA t I NA ZA VA R I VANJA

Zavarivanje, kao tehnologija spajanja dva i li vi e e l e rnenata u jedinstvenu celinu razl ic itim postupcima, nepre ki dno s e
razvija i sve vle primenjuje zbog niza tehnicko-ekonomskih prednesti U OdnOBU n~ druge metode spajanja. Ve~ spomenuta c injeni c a
da je danas U industrijskl razvijenim zernljama u primeni znatno
ve~i broj nacina zavarivanja nego kad nas, ukazuje da je potrebno
sve viAe uvoditi i u naoj lndustriji ovaj nacin izrade metaln i h
konstrukcija. Primena raznih nacina zavarivanja U odnosu na Bve

os tale proizvodne procese (livenje, kovanje, presovanje, dubok o

izvla~enje, rezanje, itd.) dosti~e 25%, sto potvrdjuje ulogu i
opravdanost uvodjenja zavarivanja u savremenoj industriji.
Ranije je spomenuto da je za medjusobno spajanje materijala potrebna neka vrs ta i koli~ina energije, pod ~ijirn uticajern
moze nastati odredjeno kretanje i preme ~ tanje naelektrisani h cestica, odnosno ohrazovanje zajedni~kih veza na grani~nirn pov r inarna spajanja. Bez obzira na vrstu energije koja se koristi (hernijska, mehanicka, toplotna), uvek je potrebno da kolicina dovedene
energije hude veta od energije aktivacije atoma, jer sa njihovorn
pobudom nastaju uslovi za rnedjusobno spajanje elemenata .
Zboq brojnih na~ina i postupaka zavarivanja postoji ve6i
broj moqu6ih klasifikacija, prema:

na me n!

17 -

(z a varivanje , nava riva n je);

_ stepenu mehanizaclje

(ruc no , mehanizovano, autornatizo-

V3lO );

_ ag r ega tn om stanju (topljenjem , pritiskom );

_ vrsti elektroda

(top l jivom, netopljivom , golom , obloze-

nom, sa jezgr om , ltd,) ;

_ za~t i ti

rast o pa (bez za ~ti tn e a tmosfe r e i l i u za~ttt noj

atrno sfer! - inertnog, akt i vnog gasa);

_ stanju e l ektrlcnog luka (sa o t vorenim , pokrivenim luk~m ,

i td. ) I
- v r sti e~ergjje.
Me todska pode l a zavariva n ja prerna v r sti pr lme n jen e energlje
d ata je u t ab . l.
Tabl i ca 1 . Klasif!ka cij a nae i na z ava r iva nja prema vrs ti
energije

v r sta e nergije

Gorivo u c vr s t om
i tee norn s ta n j u

'"

.><

...,"

on

~ Gor iv o u g a sovi-

'"

tom s t a n j u

'"
...,"

J ed nosmerna ili

>0

nal zm eni ~ na

Naein zava r lvanja

Izvor t op l ote
kovaeka vat r a ,

kov a tko,

eksploz iv ,

e ksp l ozijorn

termi t na r eakci j a

term i t n o

gasno pl ameno: topp l amen C H + 02

2 2
lj e n j em i pr ! ti s kom
H2 +0 i o sta.'
2
lih qorivi h q as ova
REL, EPP , TI G, MI G, MAG
Elektri c n:l l u k
.
r astopa
pod tro s kom
El ektr ie n i
e lektrootpors ko
otpor :
evr :~og
mp h

str uja

+'

.><

...."

'"

1,

e l e ktrons k i s na p u
vakuumu

e lektr onsk im

svet l os ni zrac i

la ser om

-"
>0

...,

"

Pr itisak

unu t r a~ nje

"

Tre n je

povr ins ko trenje

"

Ul tra z vuk

.<:

:<:

..

...."
+'
on
0

Solarn a
El . ma g . zr a ~enje
Zr a/!enj e
D~u lova

lzvore

m " h~nl l' k "

s nopo m

hl ad no ko v a eko,
' ekso lo zi1om

tre n je

. r ~n ;

tre nj e m
e

sve t l ost
volframsko vlakno u
i nertn om gasu

ul t r azv u ~ no

sunceva

u razvoju

ha l oge no -kvar cne

l ampe

topl o ta i t r e n je se svr stava ju u

unutra~nje

toplot ne

18 -

U praks1 se ponekad primenjuje medjusobno kombinovanj e n ave denih vrsta energlje, odnosno na~ina 1 izvodjenja zav arl v anja sa

gledita mehan1zaeije, tako da data podela n1je otro uslovlj e na;

to znaei da se neki naein mo~e svrstati 1 u drugu grupu.

1.4

I ZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJ A

Pri izboru postupka zavarivanja potrebno je vi Ae fakt o ra uze-

t1 u obzir:

_ kval1tet 1 dimenzije zavarivanog materijala sa 5vim nj ego-

vim osobinama koje karakteriu njegova f1zieko-tehnoloka svoj s t va

(~vrsto6.u,

plasti~nost,

zavarljivost, ltd.);

- kolil:in ,u ' i kvalitet prolzvoda kao i ekonomi~nost za v a renog

proizvoda,
- karakteristlke lzvora energije, odnosno

raspolo ~ l vu

opre mu

za izvodjenje radova,kao 1 potrebno vreme izrade;

- velil:inu zavarene konstrukclje odnosno elementa.l

uticaja

~to

je od

na izbor mesta zavarivanja - u radionic! ili na te r enu;

krupnogabaritni delay! i konstrukcije zavaruju se pomo6u rucnih

ili poluautomatizovan1h prenosnih uredjaja. Elementi i konstrukeije malih dimenzija mogu se zavarivati, zavisno od broja k omada,sa

automatizovanim uredjajima ili rueno,

- cenu uredjaja, koja se iskazuje orijentaclono

pomo~u

re-

lat1vnih pakazatelja dat1h u tab. 2.

Tabliea 2. Relativni pokazatelji eene zavarivaekih uredjaja

Postupak zavarivanja

Oznaka
post.

Indeks
cene
uredj

Stepen mehanlzaDodatnl
cije:A-automatskl
materijal
R-rueno,A/2 poluaut .

Rueno elekt-

REL

Elektrol ueno
pod prakom

EPP

10

Elektrieno,
pod troskom

EPT

> 20

rolu~no

elektroda

A,A/2

prah + z 1ea

prah + ziea
gas (Ar, He)
sa Heom 11i
bez nje

Elektrolueno
netoplj1vom
elektrodom u
inertDom
gasu

TIG

> 2

lsto kao gore same sa

impulsnim
lukom

TIG

6-10

gas, obi~no
bez Bee

19

Nastavak tabl1ce 2 :
Elek tro 1 ucno to pIjivom elektrodorn u inertnom
gasu

gas + Hca

~lIG

1,5-5

Elektrootporsko:
- tackasto

EOT

1,5-15

R + A

savno

Eoll

0,5-10

R + A

- 8uceono

EOS

0,5-10

A + A

- reIjefno

EOR

1,5-15

A + A

- varnicenjem

EOV

- zbijanjem

EOZ

Gasno- plameno

GPZ

>0,2

R + A

gas sa zicom
ili bez nje

Al-termi tsko

AIT

>0,2

R + A

Al -

Mikroplazma

MPZ

>2

Elek tronskim
snopom

ZES

10-50

Difuzni

DZ

> 10

~-50

Cena dodatnog materijaia

mo~e

A/2 ,

+ A

+ A

termit

gas obi~no
bez zj.ce

da cini znatan dec rashoda

pri izvodjenju zavarene konstrukcije pa treba, kada je to mogute,

dati prednost postupcima koji ne

tra~e

dodatni materijal, pri

cemu pored oblika i debijine zavarivanog deia uticu pristupacpoIo~aj

nost i

zavarivanja. Stega se preporucuju slede6i

postu~~

ci zavarivanja prema debijini materijaIa:

zavarivanje:

debljina materijala,mm

- ul trazvucno

do 1

- mikroplazmom

0,25-2

- laserom, 2kW

do 3

tackasto i

~avno

0,25 - 5

- plazmom

0,5-8

- gasno-plameno

0 , 5-4(4-8)

- laserom (20 kW)

0,5-15

- MIG (kratkim lukom)

0,5-4(4-15)

- MIG (normainim lukom)

2-8 (8 - 50)

- elektronskim snopom (5 kW)

do 30

(25 kW)

1 -

75

(75 kW)

5 -

300

- TIG

do 4 (4-10)

- MAG

15 - 45

- 20 -

2 -5

REL

( 5 - 150)

- EPT

25 - 450

- EPP
- AIT

5 - 2 5 (25-300)
> 10

(al- termi tsko )

Date vrednosti odnose s e n a jednos lojho zavar i vanj e , a vre dn os t u zagr a dama na vi eslojn o
Ozna~avanje

1.4.1

zavarivanj~ .

postupaka zavarivanja na

Radi jednostavnog i brzog

ozna~ava_n ja

za v ari v a~kog leml j e~

lemljenja i

na

crte~ima

meto da zava rl vanj a,

crte ~ ima,

standardom

JUS.C.T3.012/BO se utvrdjuju oznake brojevima , prema slede6em:

- oznaka:

1 -

elektrolucno zavarivanje

2 - elektrootporsko z a va rivanj e
3 - gasno z a var ivanje

4 - zavarivanje u cvrstom stanju - p rltl skom

7 - drug1 pos t up c1
9 - lemljenje.
Stan dardizovano oznac a v anje p o j ed ln ih postupaka zava ri va-

nja se

b11 ~ e

odre djuje pr1dodavanjem jo s j ednog , dva 111 tr1

broja kojl se odnase na postupke, odnosno pc dgrupe. Na - prlme r ,

slede6e oznake se odnose na:

11

zavarivanje elek trolucno bez zah1tnog gasa

12 -

121 -

122 -

oblo!enom elektrodorn (REL)

pod zast1tn1m slojem (EPP)
EPP sa dodatnom ! lcom

EPP sa
trakom

21

elektrootporsko tackasto (EOT)

22 -

111-

~avno

"
(EOS)

Na sll~an na~ in na crte ! lma se o zn a~ava ju i oatal! postupci

zavarivanja to je detaljno obja njeno u spomenutom standardu .
1.4.2

Ozna~a vanje POBtupaka zavarivanja u liberat ur! po UDK

Qznaka - univerzalne decimalne klasifikacij e

(UDK) sastoji

se od odredjene kombinac1je arapsk1h brojeva koj1 da ju 1nformaclje iz 8vlh podru~ja znanja i

slu!e za laka pronala!enje potreb-

nih poda taka, i pored nepoznavanja stra nih jezlka.

UDX je podatak .un1verzaln1h pojmova sredjenih po n amenskoj

povezanostl predmeta , a nazivA se declmalnim jer U svojim ozna-

- 21 kama primenjuje declma l nu podelu. Sva

svrstavaju se u 10 grupa i

ozna ~a vaju

postoj~ca

saznanja po UDK,

celim brojevima 0 do 9,

prema slede6em redosledu:

o-

Op~ta

biologija . Bib liotekars tvo

1 - Filozofija
2 - Religija. Teologija.
3 - Specijalne nauke

4 - Nauka

jezicima. Fi l ologija

5 - Matematika. Prirodne nauke.

6 - Primenjene n auke . Medlcina. Tehnika

7 - Umetnost. Umetni~ki zanati, Fotogra f ija. Muzika. Igre.
Sportovi

8 - Nauka

knjizevno sti. Beletristika

9 - Geografija. Biografija . Is to rija.

SVaka od ovih g rup a deli se na daljih novih 10 grupa. Na

ovaj nacin se mo!e nexi pojam

ra ~ laniti

do na jrnanjeg detalja .

Na sledecem primeru prikazano je konkre tllO obe le z avanje

pojrna - elektrolucno zavar ivanje topljivom metalnom elektrodom u

za s titnom gas u argonu:

UDK 621.791.7 5 3.9 3

gde je: 6 - grupa: Primenjene nauke . Hedicina. T e h n i
62 - podgrupe: I n

621 - M a i ns t v

e nj e r

t v o . Tehnika.

621.7 - fabrike . Radionice. P o s t up c i

62 1. 79 - R a z 1 i

621 .7 91 - Z a v a r i

6 21. 79 1.7

]. t i

Elektrolu~no

b r a de

1 slieni postupci

v a nj e

621 .79 1.7 5 - E 1 e k t r

postupc i o brade

E 1 e k t ri c n

621.791.7 5 3 -

k a.

zavarivan j e

1 u

zavarivanje

zavarivan je

e 1 e k t rod

met a 1 nom

621. 79 1.753. 9 - ELZ t opljivom metalnom elektrodom u

z a t i t n om gas u
62 1.791. 753.93 - ELZ t opljivom me talnom e l ektrodom u
za~titnom

Na

sll~an na ~ ln ozna~av aju

gas u

a r 9

s e saznanja i

n u.

za druge metode,

postupke i pojave i 91., primenom glavnih i pomocnih brojeva

s tim Ato ce za
poru~uje

u~ i

pojam oznaka po UDK biti

du~a.

Stoga ge pre-

da se sa podelom ide sarno do min imalnog broja decimala,

koji zadovo1java odredjenu namenu, a po potrebi rnogu se uzeti u

- 22 -

obz1r 1 dodatB1 brojev1 koj1 blUe odredjuju potr.e ban pojam 1

. s'aznanje. Ovde nlje mogu6e, zbog op irnosti, detaljno navesti

ove oznake

metoda, postupaka 1 pojmova~ oblasti zavarivanja,

all se detaljnije informaclje megu na61 u blbli o tekama .

IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA ZA SPAJANJE ZAVARI VANJEM

Odgovaraju61 po~tupak i tehnologija za vari v anj a bira s e

prema materijalu i vrsti konstrukcij e koja se zavaruje. Odnosno ,
rnaterijal za izradu clcmenta l1i k on s trukcije bira konstruktor,

1z postoje6eg velikog asartimana materijala razli~ltih kvaliteta, sa cl1jem da se dobrim izborom odgovaraju6eg materijala i
postupka zavarlvanja ostvari pouzdan zavareni spoj koji se mo ! e
trajno eksploatisati u datirn radnim uslovima.
Ovaj po deflnlciji jednostavan zadatak je u su~tinl vrlo
kompleksan, jer zahteva sveobuhvatna tehnlcka saznanja, to se
u savremenlm uslovima slolenih poslova mo l e ostvariti "timsklm
radom" strucnjaka razlicitlh specijalnostl. Stoga su inzenjeri
zavarivanja, koj1 rade na zavarivanju 111 srodnlm tehn1kama, pri
izradi gotovo sv1h zavaren1h konstrukcija i njihov1h elemenata,
ad najkrupn1j1h do on1h najmanjih, odgovorni u pogledu koncepc!je, prolzvodnje 1 ekonoroike - jer zavar1vanje kao postupak spajanja !ma presudan utlcaj na pona~anje i cvrstoeu konstrukc1j a
pr1 eksploatac1j1 .
Osnovn1 zahtev koj1 se pr1 zavar1vanju mora ispuniti u
cilju dob1janja kvalitetn1h spojeva je stoga dobro poznav anje
problemat1ke ad strane 1nlenjera, jer u suprotnom dolazi do neprav11nog 1zbora materijala uz pojave gre aka i lorna, do pojava
pogresn!h lokacija zavarenih savova na mestirna velikih lokalnih
promenljlvlh optere6enja, kao i do tesko6a aka izvodjenja iIi
nemogu~nostl lzvodjenja konstrukcije.
Ako se ova problematika nedov oljno poznaje 111 n~va~ ava
dobijaju se neekonomi c ni i nepouzdani zavarenl prolzvadi. U tom
slucaju su potre bne spore 1 skupe popravke koje us lovl j avaju zakas l1 jenje u Is porucl 1 mog u dovest! do havarlj e u rad nim us lov lma.
Veliki broj postupaka zavar1vanja omogu6uje ekonornicno 1
sigurno spajanje, budu61 da se danas mogu koristltl razli c iti mater1ja11 - raz11~1t1h hemijsk1h sastava, mehan1~ko-tehnolok1h
~yo~stava, struktura i zavarlj1vosti, sto Bve utlce na ni vo teh-

23 -

nologije u masinskaj prolzvodnji. Odnosno,danas se mogu

spaja~i

delovi ma~ina i konstrukeija svih debljlna 1 konflguraelja - od

najsitnijih do gigantsklh, primenom mehanizov anih, polu- ill

potpuno automatizovanih procesa zavarivanja, to dovod! do povecanja proizvodnosti rada, kvaliteta , ekonomicnosti i pojevtinjenja proizvodnje.
Usavr~avanje

postupaka zavarivanja omogu6ava spajanje raz-

nih vrs t a celika, obojenlh i

taL~lh

drugih meta la i

legura, kao i

ne me-

materijala.
Navedeni rnaterijali se sve vise koriste u

tronici, baznoj i

energetici~

elek-

preradjivackoj hemiji, vazduhoplovstvu, raket-

noj tehnici itd gde su

izlo~eni

razlicitim radnirn uslovima npr.

visokirn temperaturama, pritisclma, brzinama, razlicitim agresivnlm sredinama, produktima sagorevanja, hrzim promenama temperature i naprezanja, itd.
Primena

odgovaraju~eg

materijala uz

odgovaraju~e

spajanje

obezbedjuje n jihovu postojanost u radnim uslovima, tako da 1m

se svojstva ne menjaju pri radu.
Prema navedenom, od izbora osnovnog materljala u velikoj
me ri zavisi uspeh i zrade
znaeaja da pri
nog odabranog

zavar~ne

koris~enju

konstrukcije. Takodje je od

zavarivanja,kao naeina spajanja osnov-

materija l~moze

doei pri proceslrna spajanja do lz-

mene mehaniekih, hemijskih i dr. svojstava, zbog eega se pri izboru postupka rukovodl time da osnovni materijal mora da ostvari
tra~ena

svojstva posle zavarlvanja bazirajuti to na dobroj zavar-

ljivosti i ekonomienosti. Stoga se pri izboru tezl da se u stedi

najvise na rnaterijalu,pa se usvajaju najlaksi delavi i sa najrnanje otpada pri njihovoj izradi, a koji te za date radne uslove i
optereeenje bltl najboljl.
U najvecem broju slueajeva ovaj zahtev ispunjavaju, kao $to
je vee lstaknuto, ugljenlcnl cellel (111 ~L), au slucaju toplotnlh 1 hemljsklh dejstava biraju se leglranl cellel ill druge legure.
Pozna to je da se srnanjenje

te~ine

za predvidjeno opterete-

nje moze postiel:

- pogodnim konstruktivnim resenjem koje te obezbediti najravnomernija opterecenja 5vih elemenata;
- korlscenjern odgovarajuteg rnaterijala, kao i poboljsanjern
njegovih osobina odgovarajucorn tehnoloskom obradom npr. terrniekom
obradom, defo rmacijom i 51 .

- 14 -

Pri izboru rnaterijala

npr. cellka, pored ekonomske opravdanosti ,

treba uzetl U obzir cinioce k oje

rada

za samu konstrukciju i us love

nije laka kvalitn tivno proceniti. I pored toga cini oc i kao:

- temperatura eksploatacije,
- debljina os novnog materijala,
- stepen znacaja elementa,
vrsta opterecenja 1 nap onsk o stanje,
moraju 5e uvek uzeti U obzir. Jer, npr. niska ra dn a t empe ratur a ,
veca de bljina e lementa i povecani radni zahtevi , udarna d inami ck a
opterecenja, a posebno prome na napona ad jednoosn og na dvoosno u
prisustvu koncentratora nap ona, uslovljavaju da konst r uktor mora
uzeti U obzir ave utlcaje.
Xao ~to je napomenuto

te~nja

ka smanjenju tezine k o n strlik-

cije izborom odgo va rajuce g rnaterijala i p os tupka abrade u zavisnost! od nabavne cene materijala i cene naknadne obrade, dopr in e la je razvoju novih vrsta materijala

p o vi~ene

c vrstoce , medju ko -

jlma veliku primenu nalaze c eliei poviene cvr stoee.

Karakteristicno za ove ce like je da se u odnosu na ug l jen icne odlikuju povecanim svo jstvima cvrstoce i pored ni skog sa dr za ja ugljenika (C <O ,22 %) . Ovo povecanje cvrstoce rezul tat je poz itivnog dejstva malih koliclna legirajucih clemenata (mikr osastojaka) koji ne pogor s avaju zavarljlvost, nasuprot ugl j eni cn i m ce11cima kod kojih povecan sadrzaj ugljenika utice na porast svojstva cvrstoce, ali pogor s ava zavarljivost.
Ostalim zavarljivlm metallma i legurama , npr. a l uminijumu ,
titanu, bakru i dr. odnosno njih ovim legurama,treba takodje pos vetiti paznju i kada je to mogu ce te zi ti njih ovoj pr ime ni, uzi majuci u obzir navedene cinioce i p osebno zavarlji vos t.
Pri i zboru bilo koj eg konstruktivno g ma ter!jal a , eksploataciona sigurnost k ons trukcije, posebno prema l omu od p red vi d je nog opterecenja, bitan je zahtev pri proj ektovanju, konstruisa nju i izradi. Zbog toga se kao predmet mno g ih istra z ivanja proucava opta koncepcija k o nstruisanja: (1 ) odredj uje s e dop uste ni
napon prema predvidjenom stepenu sigurnosti
(2) odredjuju se granic na stanja.

(0

~z

=Re / v)

Xed proracuna pomoeu doputenlh napona k oe ficijent sigurnosti v za~ lsi od karaktera optere6enja, debljine limova , vrs t e
cellka itd. Ovo je dosta upro sce n prorac un je r se ne uzimaju u
obzlr brojnl radni uslovi konstrukcije.
Tac nljl metod prora ~ una konstrukcije koji uzlma u obzir radne uslove, jednorodnost materijala i dr.,jeste metod prorac una

- 25 prema granicnim stanjima. Polazna jednaclna z a ovaj proracun je

F

....!. <

gde je: F

mR

So - racunska sila, So - povrs ina pres eka ; R - racunska

cvrstoca -

jac ~ na

ma t e rijala, m - koefi c ijent radnih uslova.

Koeficijento m m uzima s e u obzir ste pen zna cajnos ti konstrukcije,

krutost delova, mbgucnost dopunskih deforma cija pri eksploataciji, itd.
Uglavnom se pro racun po dopustenim n aponima primenjuje u rnasinstvu, a po granicnim sta njima pri projekto vanju gradjevinskih
konstrukcija. Medjutim, k ao s to je

po~nato,

u praksi dolazi do

lomova elemenata , odnosno zavarenih konstrukcija, i pored svih

predvidjenih i primenjenih konstruktivno-sigurnosnih mera, s to
ukazuje da usvojeni krlterijumi ocene sigurnosti nisu uve k bili
potpunl. Sa tog gledista se ispitivanja znac ajni h zavarenih konstrukcija usmeravaju ka proucavanju slucajeva i
prslina i

uslo va nastajanja

njihovog rasprostiranja do potpunog lorna kao zavrsne

faze dekohezije i deformacije pri od redjenlm u slovima. Neminovno

je da zahtev za proizvodima trazenog k vali teta n amece s ve odre djenije us l o ve za ispitivanja i

proizvodnju,

je r se konstruisanje

zasniva i na odredjivanju i poznavanju karakteri stika materijala

odnosno naponskog stanja; a posebno na utvrdjivanju uzroka i

tre -

nutka nastanka prslina i njenog daljeg sirenja. Ova pitanja proucavaju se u posebnoj naucnoj disciplini koja se naziva Mehani ka

lorna.
Obimna i raznovrsna proizvo dnja r a zlicitih za va rlji v ih ma -

terijala prosirila je mogucnost povoljnog izbora osnovnog materijal a kojl obezb edjuju pouzdanost konstrukclje; to s u grupe legura ,
npr. ugljenicnih i
legiranih celika

le g iranih ce lika ili u po s lednje vreme mikro-

povi~ene

c v rstoce (jacine) kao i nekih ne zelez-

nih legura.
Mogu6nost da se odgovarajucorn termi c k orn obradom poboljsava-

ju svojstva ovih materijala jo vie pro iruje njih ov u primenu.

Za pravilan izbor osnovnog materij a la pozvan je i odgovo ran
konstruktor, a za xvalltet proizvodjac. Tehnoloska razr ada post upka zavarivanja 1 njegova prlmena su u domenu tehnologa za zavarivanje, odnosno rtikovodioca proizvodnje 1 strucno
(atestiranih) zavariva~a.

proverenih

- 26 Z.l

oeENA ZAVAR[,JIVOSTI OSNOVIIOG MA TERIJALA

2.1.1

pojam i

definiclja zavarljivosti

Zavarljivost je kompleksna tehnoloka karakteristlka materijala kojom 5e uglavnom izra~avu uticaj procesa zavarlvanja na

zavareni spoj i njegovo

u toplotnom i

pona~anje

~a

vreme i posle zavari vanja

deformacionom s mislu. Stoga 5e mo~e reel da p o jam

zavarljivosti od=edjuje relatlvnu sposobnost materijala da stva-

ra zavarene spojeve odabranom tehnologijom zavarivanja i da izvedeni spojevi udovoljavaju trazenim zahtevima i radnim uslovirna.
To znac! da, npr. pri REL zavarivanju, materijal zavarljiv ovim
postupkorn mora obrazovati spoj cija su trazena svojstva pribllzTra~ena

svojstva

svode 5e na ispunjavanje odredjenih zahteva u vezi sa

mehani~

no jednaka svojstvima zavarivanog materijala.

kim, strukturnim i

hemijskim osabinarna metala s a va i

zone aka

sava.
S obzirom na k ompleksnost zavarljivosti, definicije i ocene, podela na

u~e

p o jrnove

olak~ava

proucavanje i

ocenu pogadnos-

t1 rnaterija1a za odredjene zavarene konstrukcije. Prema tome,

- met a 1 u r
viSi

k a

z a v a r Ij i

materijala za-

od nlza faktora: hemijskog sastava, strukture, nacina pro-

lzvodnje materijala, sadrzaja gasova i nemetalnih uk1jucaka itd .

Prl tome ova zavarljivost obuhvata sve metalur s ke promene u materi~~u

nastale dejstvom toplote unete pri zav arlvanju. U t o ku

procesa zavarivanja maze do6i do nedopustenog snizenja mehani c klh

i tehnoloskih svojstava spoja, narocito u zon1 oko sava, sto zna~i

da kod materijala rdjave zavarljivosti mogu nastatl znatne

promene hemijskog sastava, prsline, tvrde i krte strukturne kompenente 1 sl., Bve zavisno od dato g slucaja.
Utvrdjeno je da su metali i

legure nezavarljivi sa meta-

lurskog aspekta kada se njihovi sastavni hernijski element! medjusobno ne rastvaraju u ~vrstom stanju ve6 obrazuju t vrda 1 krta
hemijska jedinjenja.
Nasuprot tome, zavarljlvl

BU

svi h o mogeni metalnl materija-

11 kojl stvaraju cvrste rastvore i neeutektlcke l1i eutektic ke

sme~, odnosno sv! materijali koji poseduju metalur s ku zavarlji-

yost mogu se uspeno zavariti prlmenom odgovaraju6eg metoda, po_

stupka i

tehnologije zavarlvanja.

_ K

r u k t i

27 -

v n a

a a v a r Ij i

pokazuje

uticaj niza pararnetara na reenja zavarenih elemenata konstrukcije, npr. debljine, vrste, broja i rasporeda spoja, velicine ~a
vova i njihove raspodele, ltd., koje konstruktor postavlja projektnlm zahtevom za datu konstrukclju zavisno od n aei na opteretenja

i drugih radnih uslova.

- T e h n 0 1 0 ~ k a z a v a r Ij i v 0 5 t obuhvata uticaj tehnoloskih parametara na zavareni spoj , npr. dodatnog mate rijala, naeina i postvpka zavarivanj a, linijske energije zavarivanja, brzine hladjenja, ltd. Pri tom se ceni da Ii se tehnoloski
postupak izvodi bez teskoea iIi se moraju primeniti posebne mere
(predgrevanje, zarenje , rad u spe cij alnim atmosferama), a oeena
se daje prema preduzetlm merama i postignutirn svojstvima spoja.
Sa operativnog aspckta koji se odnesi na ponaanje nekog
materijala u toku zavarivanja iIi navarivanja, oni se ocenjuju
sa "dobro zavarljivim" kada je av ~ist i homoge n, tj. kada se
osnovni i dodatni materijal spajaju u homogenu leguru, a pri tom
se tope bez te sko6a, bez prskanja i pojave prslina, gas nih mehurova i drugih gre~aka.
Ne~istoce na stranicama ~ l eba - prljavstine, masti i ulja,
kovarine i 51. - pogorsavaju operativnu zavarl jivost pa je neophodno da se one odstrane pre zavarivanja.
Opsta zavarljivost stoga predstavlja g10balnu ocenu pojed1na~no objasnjenih pojrnova zavarljivosti pri cemu se uzima u obzir ve~i broj faktora za ocenu kvali te ta - osnovni i dodatni materija1j zavarivacki rad, karakter naprezanja u savovima i u
blizini koncentratora napona, keji su promenljivi od slucaja do
slucaja. Pri proceni sklonosti spoja ka krtom lomu, vazan kriterijum jeste da Ii je spoj spesoban da sve velike sopstvene napone smanji do neke kriticne vrednosti putem plas ticnog deformisanja .
Osnovni problemi zavarljivosti metala i legura s vode se na
njihova svojstva koja se tra ~e pes Ie zavarivanja. Konac na svoj stva za dati materijal zavise cd procesa i pojava koji nastaju u
osnovnim zonama zavarenog spoja:

- u avu , gde se materijal potpuno topl 1

materijalom a zatim o~vr scava ,

me~a

sa dodatnim

- u prelaznoj zonl - zoni stapanja - poluistopljenog materljala,

- u zonl uticaja toplote (ZUT), gde se osnovnl materljal
menja usled zaqrevanja i hladjenja u cvrstom agreqdtnom stanju.

- 28 -

Mnogl procesl i promene koje nastaju U ovim zonama neposredno 5e ne mogu zapazlti, vet se 0 njima sud! sarno ispitivanjem ve6 izvedenih spojeva, odnosno ocenjuje 5e sklonost ma terijala ka obrazovanju prslina, sklonost prema krtom lornu, starenju i 51.
lz

lz1o~en og

5e

mo ~ e

zaklju~lti

da jc prl zavarivanju

odredjenog materijala potrebno utvrditi:

_ kako se materljal ponaa za vreme zavarivanja usvojenlm tehnoloklm postupkom,
_ kako se zavareni spoj ponaa u najnepovoljnijim

~slo-

virna zavarivanja.
To zna~i da se cd zavarivanog materijala

tra~i

dobra '

zavarljivost 1 pauzdanost spoja, odnosno da su zavari kompaktnl

i spojevi neprekidnl a av i njegova oKollna dovoljno jaki i
plasticn! da lzdrfe 1 sva naprezanja u procesu zavarivanja, tj.
da poseduju odgovaraju6u tehnolo~ku ~vrstocu i da izdrze nepre dvidjena prenaprezanja u toku rada.
Obrazovanje odredjene vrste strukture u zavarenom spoju
uslovljeno je kinetikom kristalizacije i preobra!ajlma unutra ~
nje gradje sve zavisno od uslova zavarivanja, he mijskog sastava
osnovnog i dodatnog materijala 1 stanja rastopa.
Stoga za neke materijale (liv, bakar), metalur ~ka za varIjivost ne odredjuje u potpunostl mogu6nost dobijanja zavarenih
spojeva koji 6e udovoljiti zahtevu globalne zavarljivosti. Iz
razloga to se metal ava i zona oko ava, i pored dobre metalurke zavarljivosti, mogu znatno razlikovati od osnovnog materijala i to mogu imati veoma nepovoljne osoblne.
Zato ce i pri zadovoljavajucoj metalurkoj zavarljivosti,
tek,tehnoloka zavarljivost karakterisati spoaobnost osnovnog
materijala da se sa odabranom tehnologijom ostvare trazena svojatva i kompaktan spoj. To dokazuje da se metali koji imaju dobru
metalurku zavarljivost mogu zavariti lzborom odgovaraju6eq na~lna i postupka, t~. ~ehnologije.
Iz do sada poznatih saznanja za ocenu 1 defi~iciju zavarljlvosti zapaza se da nema unlformnih i eksplicltnlh def1nlcija, ovoq za praksu vatnog svojstva. Mote se zato,kao primer, navesti najrasprostranjen1ja definic1ja zavarljivost1 Medjunarodne
organlzacije za zavarivanje (Doc.IIS-II~-22-59) koja 91a51:
RHetaln1 materijal se smatra, na odredjen na~in zavarIjiv, ako pomo6u zavarivanja, pri korl6enju odgovarajuce tehnlke spajanja, nastaju jedinstveni metalni spojevi, koji lspunja-

29 -

vaju zahteve, koji se postavljaju za svojstva lokalnih avova i

njih ov uticaj na cvrstocu konstrukcije" .
Glabalni smisaa ave definiclje 1 drugih definlcija je da
au nepotpune i nedovoljne za praksu to upucuje na dalja istra~ivanja

zavarljivosti posebno sa aspekta pouzdanosti. To je ra -

zumljiva, jer je zavarljivost kompleksan poj a m i svojstvo zavlsno cd materijala i njegovog ponaanja u toku i posle zavarlvanja a takodje i ad tehnolokog postupka zavarivanja , kao i ad
vrste zavarene konstrukcije. Iz navedenog se

zapa~a

da za ocenu

zavarljivo s ti treba uvek uzimati u obzir uz a jamnu vezu (1)

k a n s t r u k c i j e (krutost, debljina, vrsta spaja) , (2)
mat e r i j a 1 a (pagodnast za zavarivanje) i (3) t e h n a log 1 j e

(mogucnost zavarivanja). Zbog povezanosti ovih cini-

laca proizvodnog sistema nije uvek nuguce zavarljivost oceniti

sarno jednom vrstorn praktitnih proba zavarljivosti, pa se za teli ke uvode dopunski p 0 k a z a t e Ij 1 koji se odnose na :
- s truktunu ,
- kompaktnost ,
- mchani6ka svojst.va
U praksi su uobltajena dva pri stupa za ocenu zavarljivo sti:
- procena zadovoljavajucih vrednosti pokazatelja zavarIjlvosti za ispltlvani oblik s poja, materljal i nacin zavarlvanja (testiranje rnaterijala);
- izbor uslova i druglh mera prl zavarivanju da bi se realizovali zadovoljavajucl rezultati (potvrda tehnologlje) ..
Ovim pristupima odredjuju se pojedinl vidovi zavarljivost i i donose ocene 0 pogodnos t ima i mogucnostlma zavarivanja lspitivanog mate rljala sa odabranom tehnologijom. Najva~niji kriterljum za ocenu zavarljivostl je neprekldnost, tj. metalni kontinuitet zavarenog spoja , koji mo~e biti naru~en prisustvom prslina
odredjene veli6ine i rasporeda (0 cemu se detaljno razmatra U
delu 2). Prema mehanizmu nastajanja prsline mogu biti:
- v r u c e (tople),
- h l a d n e,
- lam e 1 a r n e,
- p r 5 1 i n e
! a r e nj a .
Pored navedenog kriterijurna homogenosti bltan je i kriterljurn ocene mehanlckih osobina:

v r

d 0

30 -

z a v are n

jucH ZUT) ,
- s v 0 j s t v a ~ v r s t 0 6 e
- u d a r n e ! i 1 a 'v 0 S t 1.

8 P 0

(uklju~u

vrednosti tvrdo6e i zatezne ~vr8to6e,kao medjusobno 11nearne zavisne vell~1ne,kori8te se kao jednostavan pokazatelj zavarljlvosti jer njihovo povetanje ukazuje na smanjenje plasti~nos
ti i udarne

~ilavost1.

Udarna !llavost najosetljivlje ukazuje na promene tehno-

logije i/i11 relima zavarivanja, koje se naro~ito ispoljavaju u

ZUT-u, pa se kao krlterljum naj~e6e usvaja ocena zavarljivosti
ispitivanjem lilavosti (npr. proba eabelke).
2.1.2

Metoda za ispitivanja za varljivosti

U

praktl~nim

.
uslovima nema "ldealne zavarljivostl, tj.

ne IIJQ!@ se nljednom metodorn zavarlvanja dobitl spoj

potpuno

istlh svojstava u ~avu, ZUT-u i osnovnom materljalu.

Kako se atvarna zavarljivost razlikuje cd Idealne, usled
razlike U 8VOjStVima prouzrokovane procesom zavarlvanja, to se
krlterljumi za ocenu zavarljlvostl evade na procenjivanje potrebnih vrednosti usvojenih pokazatelja zavarljivostl.
Prema nek1m preporukama polazna osnova za procenu zavarljivoat1 je ispltivanje oat1ovnog materijalal na osnovu dobljenlh
rezultata odredjuju se i eventualno potrebne mere za pobolj!anje
zavarljlvost1.
U ovu svrhu koriste se:
1. raZ::unske metode,
2. prak ti~ne probe.
Podaci potrebni ZA ocenu zavarljlvosti navedenim metodame. au:
- bemijski sastav materijala (~elika),
- debljina, tip 1 ponekad krutoat zavarenog spoja
- naZ::in zAvarivanja.
1.R4~un8ke

metode

Procena zavarljivosti prema hemijskom sastavu Z::elika je

orljentaclona metoda koja se zAsnlva na lzra~unavanju tzv. h em 1 j a k 0 g e k v 1 v a l e n t n 0 9 u q Ij e n 1 k a CE ,
koj 1 lakazuje poznatu ~lnjenic_u da se sa pove~anjem aadr!aja uqIjenika pogorAava zavarljlvost. Pri tome se uticaj netoq hemijakeg elementa aadrlanoq u Z::ellku,na zavarljlvoB~lzra l ava koeflci-

31 -

jentom ekvivalentnosti U odnosu na ugljenLk .

Taka 5e za zakal jive ugljeni~ke eel ike CE

izra~unava

pomo6u izraza

iz kojeg se zapaza da pove6anje sadrz aja uglje nik a utice na pogorsanje zavarljivosti cetiri puta vise ad pr.:ltecih ele men ata 51
i Mn . Za ugljenicne celike sa dodacima mangana i
ostalim e1e mentima Cr i Mo , koji povecavaju sklonost ka zakaljlvanju a pogorsavaj u zavarljivost, koristi 5e izraz

U formulama za CE hernijski s imbol! pojedinih elemenata

ozra~avaj u

njihove procentualne sadrzaje u

Povezujuci

zavarl j ~vo s t i

~eliku.

(Z) sa prokaljivoscu (P) kao

reciprocnim svojstvima (Z = IIp) i poznavajuci faktore koji pove cavaju prokaljivost 1 smanjuju kriticnu brzinu h l adjenja (v )
kr
or ij entaciono 5e maze suditi 0 uticaju tih faktora na zavarljivost (s1. 18).
Promena zavarljivosti, u zavisnosti od kvalitativno-kvantltativnog sastava materi j ala i
n j 1hovog uticaja srazmerno ugIjeniku , proucavana je od strane brojnih autora, pa se u 11teraturi mo~e naci veliki broj

%e , l

jednac ina za izracunavanje CE

i ocenu zavarl jivos ti. U praks1 se najvi~e koristi formula

leg . el ., v z ' ' . .

( MIZ - a) :

51. 18 . Odnos zavar1jivosti i

proka1jivosti
CE = C + Mn + Cr + Mo + V

Prou~ava n jem

HV

max
min

Ni + Cu

IS

u ticaja CE na tvrdocu u ZUT- u ustanovljena je kore -

lacion a ve za
HV

- 2UO

12~OC~

1200CE - 260

32 -

koja vall u qranlcama 0,2 < CE < p,6, jer za vc~e vrednostl CE
zav18nostvl~e nije linearna. Uz velika upro6enja, zanemarlvanjem nlza utlcajnlh faktora, mole se prihvatlti da je ~ellk zavarljiv ako kona~na tvrdo~a u ZUT-u ne predje JSO HV, jer se smatra da se do eve vrednosti oe formira martenzlt. Ova granl~na
tvrdo6a odgovara vrednosti CE
0,45 pa se usvaja da su ~ellci
SA CE < 0,45\ zavarljlvl bez pr1mene posebnih mera, dok 8U ~ell
g

c1 sa CE > 0,45\ uslovno zavarljivi (uz primenu pose bnih mera)

l1i nezavarljlvl.
Na sll~nom prlnclpu pojedini autori ocenjuju zavarljl-

vost ~ellka poviAene ja~lne prlmenom p a r a met a r s k 1 h

j e d n a ~ 1 n A, koje pored uticaja hemdjskih elemenata uvode
1 uticaj debljlne, dlfundovanog vodonika 1 krutostl spoja na
poqorJanje zavarljivost1. Tako au japanskl autorl Jta 1 Bessya
uvell parametarake jedna~1ne u obliku:
P

C -

CE

+ H

+ H

pr1 l!emu je:

CE -

C + S1 + Mn + Cu + Ni + Mo +

11i

T!f

T!f+

sa

hem. ekvlvalentnl ugljenlk;

CE -

- deblj1na l1ma u mml

H - aadr!aj difundovanoq vodonika u em 3 na 100 9 metala
lava;
K = 69.a - intenzltet krutost1 u N/mm, samo za debele
11move, B < 150 mm.
Oaim navedenih parametarakih jedna~lna u l1teratur1 se mo!e na61 1 8lede6a jednal!1na Mus1p16enka 1 K08atkina:
P

CE

C + ~ + 51 + Ni + Cr + Me

7t

llf

;-

.+14

P
+ Cu + 7
+ 0,0024.8
TI

Predqrevanje, r&d! apre~avanja pojave prsl1na, preporu~u

je se ako au vrednoat1 lzra~unate prema parametaraklm jedna~1nama

PC' PW' PCE va6e od 0,3.

5adr!aj vodonlka, tvrd~a, debljina 1 krutost ut1~u na
pojavu hladnih pral1na, pa ae %bog madjuaobne Interakc1je ne mofe odreditl mak.1malna dozvoljena tvrdo6a ZUT-a a da ae ne uzme
u obzlr aadrlaj dlfuzoog vodonika. Zbog toga ae za ~elike povllene

- 33 cvrstoce, kad kojih se pararnetarske jednaclne uglavnorn i primenjuju, vrednost maksimalne tvrdoce povezuje sa

sadr~ajem

difun-

dovanog vodonika prema sledecem:

3
za H cm /100g

Sadr~aj

(po

dopusta se HV

20

350

10-20

375

5-10

400

1-5

450
metal~

vodonika u

~ava

odredjuje se propisanlrn metodama

JUS. C. H3. 0 18/ 82 glicerJ.nskim testom) ili se mo~e usvoJ i ti

prema odgovarajucern

tehnolo~kom

Za ugljenicne i

postupku (v. tab. 9

).

niskolegirane celike moze se ocekivana

maksimalna tvrd06a u ZUT-u izracunati pomocu njihovog hemijskog

sastava:

HV

= 90 + 1050C + 47Si + 75Mn + 30Ni + 31Cr.

max

Novijim istrazlvanjima uveden je poseban izraz A(C)

za

korekciju uticaja legirajucih elemenata zavisno od sadrzaja ug-

Ijenika u celiku:

CEN = C + A(C)"CE'
gde je A( C ) dato tablicom:
C%
A(C)

do 0,08

0,08

0,12

0,16

0,20

0,500

0,584 0,750 0,916 0,980

0,26
0,988

,
a CE lzratom:

CE'= ~ + ~ + Cu + Ni + Cr+Mo+V+Nb + 5B
H

Em

Jednacina za CEN daje mogucnost odredjivanja temperature

predgrevanja sa vecom

tacno~6u

nego jednacine za CE i parametars-

ke jednatine za Pi tj, PC' Pw, PeE"

Statistitko m obradom eksperimentalnih rezultata doslo se
1 do jednacine obllka,

CEK = 2C +3 eE' + 0,05

Na osnovu

prakti ~ nih

ispitivanja preporutuje se jednatina

za CE ked telika sa C > 0,17 %, a kombinovana

jednatina CEN za t elike sa C

<

0,17%.

jedna~ina

CEK iIi

- 34 Iz navedenih i
u

veli~inama

~to

drugih formula za CE

zapa1a se razl i k a

koeflcijenata uticaja pojedinlh hemijs k lh eleme nata,

razli~itih

je posledica

individualnih pristupa i ekspe rirne n-

talnih provera.

2.1.3

Prora~un

temperature

~elika,

Ve6ina

predgrev~~ ja

posebno celiei pov! ene

c ~ rsto6 e ,

s k lon a

je pojavi hladnih prsllna, pa mere da se to spree ! obuhva ta j u

prlmenu takvih tehnologija zavarivanja

ko j e iskljuc uju trans f o r-

maclonu krtost. Hladne praline se pojavljuju aka u ZUT-u nastan e

martenzitna l1i donja beinitna struktura i

lstovremeno se po jave

velike kolicine difundovanog vodonika 1 sopstvenl napani. Ova po slednja faktora uslovljena su
mo~e

te se na njih ne
da se

spre~i

konstruktivno-tehnolo~kim re ~ e nj ima,

znatnije uticatl. Stoga, os taje mogu6 nos t

pojava strukture ka1jenja pri transforma ci j i,

to se ug1avnom postl!e pove6anjem 1inijske energlje z avari va nj a

111 predgrevanjem; to zna~i smanjenjem brzlne hladjenja u oblas ti najmanje stabl!nostl austenlta.

Met
prora~un

S e fer 1 jan a

se najvlse korl s ti za

potrebne temperature predgrevanja prema lzr a zu

T = 350

Vlel- 0,25

gde je:

lei = lel h + leis - ukupni ekvivalentni ugljeni k ,

lel h - heroijski ekvivalentni ugljenik odredjen iz f ormule :

360lelh

360e + 40 (Mn+er) + 20Ni + 28Mo

leis - ekvivalentni ugljenik debljine

po formuli
leis = 0,005.slel h odnosno
lei ~ lelh(l + 0,005.s)
Met

Prora~un

\.

temperature predgrevanja po metodi BWRA (danas

znatno je sl~!eniji. Polazl se od he mijs k o g

sABtaV& ~el1ka, faktora oblika spoja- broja BTS

elektrolu~noq

zavarlvanja. Hemijski sastav

ekvlvalentnim uqljenlkom CE:

CE

u mrn od red j e n

B W R A (British Welding Research As s o c iati o n).

The Welding Institute)

nog

C + Mn + N1 + Cr +'Mo+V

:!n"

'I;

10

parame t a r a r u ~ -

~ ellka

lzr a!ava se

Prora~unatim

35 ~eklvanom

vrednostima CE i

sadr!aju vodonika (zava-

rlvanje bazl~nim 111 rutl1nim elektrodama) prldodaju se poka<ateljl zavarljlvosti A, B, C, 0, E, F, G prema tabllcl 3 Na prl... r, ~el1k t.472 0 (0,15'C, 1,1\ Mn, 0,3 \ Mo),3\)Cr)1maCE 0,365\,
Ito odgovara pokazatelju zavarljlvost! "EM prl zavarivanju 1011jlm rutilnim elektrodarna.
Tablica 3.

Pokazatelji zavarljivosti

Eklrivalen. ugljenik CE

C + Mn + Ni + CrHlo+V
~

IT

10

za zavarlvanje rutil-

za zavarlvanje

nom elektrodom

nom elektrodom

do CE - 0,20
0,21 do 0,23
0,24 do 0,27
0,28 do 0,32
0,33 do 0,38
0,39 do 0,45
ve6e od 0,45

do CE - 0,25

Pokazatelj
zavarljivosti

bazl~-

0,26 So 0,30

0,31 do 0,35
0,36 do 0,40
0,41 do 0,45

C
0

E
F

0,46 do 0,50
vete od 0,50

Faktor obl1ka spoja izrafen brojem termi ~ ke strogoeti

(BTS) zavisl od broja smerova odvodjenja toplote. Kao osnova za
prora~un uzlma se jedlnlca debljlne 6 mm. Su~eonlm spojevima debljine 6 rom odgovara BTS a 2 (dva Bmera odvodjenja toplote), ugaonim
3, krstastim 4 .

Ako je debljlna lima s1 veta od 6 mm, onda Be BTS za

oni spoj

ra~una

BTS -

po izrazu

B1
r.2

Ako Be BpOj lzvod1 9d limova

8 2 ), onda se BTS za ugaoni spoj

BTS -

Bu~e

raz11~it1h

ra~una

debljina (B

po lzrazu

1 B1
B2
r(r+ r-).3

Izra~unate

vrednostl po gornjlm formulama zaokru!uju

88

na prvi ve~l ceo broj. Primer! raznih vrsta spojeva sa odqovara-

jut1m vrednostlrna BTS dat1 BU u tab11c1 4 , iz koje se vld1 da

za e.4720, npr. debljlne 6 rom, BTS mo!e bit1 2, 3 111 4, pa se

dalje prema tab. 5 odredjuje temperatura predgrevanja.

Tablica 4,

36 -

BTS za razne vrs.te s .p oj eV.A

Vrsta spoj a

Deb~j .1na

lima mm

BTS

OVa smera o d v odjenja

toplote

k~!- W-~ 1

1~~11(q ~NI )

6 i

6 i

12

3
4
4
8
12

6 i 18
12 i 12
24 i 24
24 i 48

Tri smera odvodjenj a

toplote

6 i

ra1

12 l. 12

24 i

24

12

6 i
6
12 i 12

4
8

24 i 24

16

f ~

'"

eetiri smera odvodjenja

toplote

- ~

6 + 12 + 1 2 + 1 2

j
8

Minima lna t emperatur a p redgr evanj a pr ema BWRA d a t a je u

zav lano a t l ad br o ja t ermi~ke a t rogostl , poka7.a t e lj a z avarl j i v o s ti i

p r el! nilta elektroda (t a blica

5 ).

Tablica 5.

37 -

Temperatura pred2,revanja

Broj termi~ke
strogosti
Pokazatelj
(BTSl
zavarljlvosti

2.

3.

Minlmalna temperatura predgrev anja

zavarlvanih komada
Pre~nik elektroda u nun
3,2
4
5
8
6
(oCl (oCl (oCl (oCl
(oCl

E
F

50
125

0
25

0
75
100
150

0
25
100

0
25

50
100
125
175

25
75
125

0
75

50
100
150
175
225

25
100
125
175

25
75
125

0
75

25
75
125
175
200
225

25
75
125
150
200

25
75
125
175

0
50
12 5

25
50

75
125
150
200
225
250

25
75
125
175
200
225

25
75
125
175
200

0
75
100
150

0
50
125

75
125
175
200
225
250

25
75
150
175
200
250

0
50
125
175
200
225

0
50
125
150
200

25
50
100
150

75
125
175
200
225
250

25
75
150
175
200
250

0
50
125
175
200
225

25
75
125
175
200

25
100
15C
200

E
F

C
D

4.

E
F

B
C
6.

E
F

B
C

8.

E
F

B
C

12 .

E
F

B
C

16.

E
F

B
C

24.

E
F

*** I :

p a~am 6ta r8 ke

jednac in o Plmo!e se

ratura predgrevanja prema lzrazu

TpQ 1440P1 -

392

izra~unat1 tempe-

38 -

_ U I1teraturi uporedjuje se s tvarna brzlna hl ad jenj a

pri 300C 1 kriti~na brzina v kr ' pri k o j oj u ZUT-u n as taje ~isto martenzltna struktura. Ta brzina v kr se mo ~e lz ra~ unati iz izraza:
ZUT-a

logvkr

o
3,O-(4,62C+l,O SMn +O,54Nl+0 ,S OC r+O, 66 MO ) Ci s

U zavarenim sp o jevlma sa lo g (vs / v kr ) < -0, 6 prsl in e se

ne javljaju, dok se za log (vs / v kr ) > 0,3 p r s line uvek javl j aj u .
Brzina hladjenja Vs lzra~ unata iz odno sa l og (vs / v kr ) = - 0 , 6 o d-

redjuje uslove zavarlvanja sa pre d g r e van j em l1i be z pre"dgre v an j a.

-Za oeenu sklonosti ka prsllna ma prirnenjuj e se 1 izraz

ltost

kojim se uzlma U obzir sadrf aj difundovan o g vodonika

spoja (k);

= l09~

vkr

k
+~

a
-0,5 praline se ne p o javl~ju, za P = 0 , 3 verovatno6a
s
S
pojave praline je 50% 1 prl P > I prslinc se uve k p o jav l juju.

za P

-Intenzltet krutosti "k "

i z ra~unava

se u zavl s n os ti od

debljine lima "9" u mrn prema izrazu k=66.s; a "H" se us va ja i z

tablice 9.
Stavljajuei u qornji izraz P = -0,5 mo z e se izrac un a ti
s
0
povol)na . brzina hladjenja prl 300 C i na o s no vu t o ga, za pozn a -

te parametre zavarivanja,i temperatura pre d qrevanj a ( v. str. G8).

Bez obzira na

na~in

proracuna tempera t ure predgre v a n j a,

nlje opravdano da ona bude iznad temperature poc etk a martenzitnog preobrazaja. To je i razloq Ato se temperature predgrevan ja
dan as sve manje odredjuje lz dijagrama iz o terrnalnog ill kontin ualnog razlaganja austenita za dati c elik, jer se pri

korl ~6e n ju

tih
o
dijagrama preporucuje temperatura predqrevanja 30- S0 C lzn a d tem-

perature Ms.
-Sa qledlta pospelvanja lzdva janja

~o donika

iz obla s-

ti zavarenog spoja, velikl znac aj ima i naknadno zagrevanje z a v a ra 111 ava pre njihovoq hladjenja do sobne tempe rature .

U n o ~ e n je

~elova u pe~ t ~ LOO-200oC delu j e posebno na brzlnu hladjenja pri

t~mperaturama iapod 300C. Za konstrckcl c ne cellke p o v len e ja~~ne

cesto je dov_oljno zagrevanje u taku 30 do 60 minuta pri

100-lSOoC, dok je za debljine iznad 10 mm ponekad potrebna naknadna zagrevanje od nekoliko sati (3 do 5 h). Pri zavarlvanju
delova veoma vellkih preseka (npr. 300 mm)

zavarivanje se moze

viAe puta prekldati 1 primenltl naknadno zagrevanje ~lme se stvaraju uslovl ze pouzdano zavarivanje.

2. P r a k t

39 -

n e

met 0 d e

Odredjrvanje zavarljivostl opitima zasniva se n a pro uc avanju pojave prsllna u za v arenom spoju u (1)
vanja,

toku proc e s a z a vari-

(2) neposredno p o sle toga l1i (3) pesle odredjenog v r emena

( - 48 h). Me djutim, procena za v arlji vosti prime nom praktic nih me toda proslrena je 1 na ispitl v anje p o jave prslina usled naknadnog
zagrevanja tj . termiCKe abra de, kao i
radnim naprezanjima ,

na

nast~janje

prslina pri

tzv. eksplo ata=i o ne prsline.

Po java p r s lina u zav are nirn spojevima uop teno je re z ul tat

napo nsko-deformacio nog stanja, koje materljal s manjene plas ticnos-

ti u zavarenom spoju ne

mo ~ e

podnetl.

Kriterijumi za ocenu z avarlji vosti mogu biti razliciti i

zasnivaju s e na odredjivanju kriticne deformacije u funkcijl tem-

perature pri z a varivanju, kao i na odredjivanju kriti c nog napona

prl kame dolazi do poj a ve prs l ina.

Zbog veliko g broja praktic nih metoda za ispiti v anje zavarlji v osti (oko 900) n ij e moguce pOjedinacno ih obrazloziti, ali
je bitno da sve o ne utvrdjuju vrstu i stepen promene ispltlvanog
probnog uzor ka .
Kod ve6in e

probe se izlazu
zagre v anju i

prakti~nlh

termi~kom

metoda isplti v anja zavarljlvosti

ciklusu: lokalno,po celom profilu ili

hladje nju isto k ao i pri zavarlvanju (sirnuliranje

termickih ciklusa) i sl. Stepen nastalih promena utvrdjuje se poznatim

me t odama lspitlvanja (zatezanjem, savijanjem, merenjem

tvrdo 6e, !ilavosti i 51.), pre i posle termickog de jstva, a po

po t rebi se ispituje i pojava prslina u

~avu

i okolini .

U cilju prikaza sus tine pojedinih grupa prakticnih lspitlvanja za o c enu z avarljivosti daju se objanjenj a karakteristl c -

nih proba iz po j edinih grupa.

Pr o be sk lo no a ti ka lomu ( toplom 1 hladnom)

Ove pro be su veorna znacajne 1 najvi e se koriste prl
osva j anju novlh vr s ta osno vnih i dodatnih materijala, pri nj1h o voj sistematlzaclji, izboru i potv rdl kv a llteta, odnosno metoda i postupaka z avarivanja. Na jve6u primenu ima ju probe sklonosti ka poj av1 hladn1h prslina,

jer se pri ispitiv anju moze uzeti

u obzlr 1 uticaj parametara z a vari v anja.

Probe hladnog lorna,

t j. probe sklonosti ka hladnim prs-

11nama,dele se na dYe g rupe :

1. pr obe s lo b o d nih ( ne ukr ude ni h ) apoj e va

2 . probe ukru de nih Bpoje va.

- 40 -

U grupi 2. razllkuju se probe:

- sa samouklje s tenjemi pomocu takve monta z e ele men a ta
probnog spoja da izvedeni ~av iIi spo j izaziva s amouklj es t e n j e ;
- sa nasilnirn uklje s tenjem; primenom pos e bnih a l ata i
naprava sa Kojima se elementi spoja prinudno ukrucuju. P ri to me ,

kod nekih proba postoji mogucnost promene stepene ukruc enja i li

brzine hladjenja spoja

tzv.

toplotne strog osti (o s t r ine), pa se

stoqa primenjuju za ocenu uticaja velicine p o jedin i h f akto ra na

hladni lorn.
Probe sa diI't. go vanim na pl' e zan j i ma primenjuju se za ocenu sklonosti ka hladnom lomu posle zavari vanj a , delovanjem spo-

Ijnih opterecenja na zavarenirn opitnim epruve t ama odmah posle

zavarlvanja. Prednost ovih prob a je svakak o mogucnost izbora v r ste i

velicine opterecenja, .elme se pro ce njuje njih o v uticaj na

hladni lorn.
Pr ob e simuLil"anj e m

tel"mi ~kih

no konstruisanim uredjajima -

aik Lusa se izvo de na p o seb-

simulatorima i po metodi BWRA. U

slmulatorlma se probni nezavareni uzorci izlazu temperaturskim

clklusima koji odgovaraju pojedinim
od ose

~ava.

pornosti i

ta~kama

razlicito u d aljenim

Na taj se nacin mogu utvrditi promene svojstava ot-

plasti~nosti

u ZUT-u, zavisno od reiima zavarivan j a.

Postoje nekoliko vrsta slmulatora zasnovanih na elektro otporskom iIi lndukcionom zagrevanju. U svetu su danas najpoznatlji simulatori UMET (SSSR), Weld Thermal Cycle Simulato r firme
Sroit-Wels (USA) 1 Thermorestor - W (Japan). Therrnores to r, f i r me
Fujl Electronlk Industrlal Co. Ltd.
jer lmitira ne sarno termicki vee i

je najsavremeniji simulator
deformacioni ciklus zavari va -

nja, sa moguenoeu uvodjenja vodonika za vreme hladjenja.

Za ispitivanje po metodi BWRA koristi se jednostavna t ehnika simullranja koja se sastojl u zagrevanju uzoraka u pecima

do 950C 1 zatlm hladjenju; potom se uzorcl lspituju zatezanjem

1/111 udarnlm zatezanjem.
Pregled neklh praktlcnlh metoda za

ispltiv~je

zavarlji-

vostl dat je u tablici 6.

Na osnovu rezultata analltlcke procene zavarljivosti i

.ljene provere prime nom praktlcnih proba,iz tabllce 6.
ocenitl zavarljivost i predloflti mere i

mole se

uslove da se ona p o bolj-

Aa. Odnosno, krlticne veliclne usvojenog pokazatelja zavarljlvost1

(tvrdo~e,

vanjem:

!11avoatl, praline, itd.) mogu se ostvariti zavari-

Tablica

6.

Pregl ed

Kr i te ri j um

prak t i~nih

proba z a ocenu zava r ljivostl

Vrste probe
samoukruce ne

CTS , krs tas til

sa reg u lisan im
naponom
sa slmulisanim
kim ciklusima

TRe , HRC , IHPLANT ,

LTP

-n

- BWRA i

-n
-<

Fisca ,

'"
....
.....

h l adnlm

~
~

...

-~ -

termi ~ -

.....'"

toplim

..."

lamelarnlm

ukru6ena

.J<
til

!arenj:>

Te}cken ,

metalografska s truk tu rna

mehanicka

Kruzna
OJ
OJ

imitacijom zagrevanja:

elektri~ n im

otpororn,
indukcijom ( strujorn visoke
frekvence)

Teken , Pisco ,

s a regullsanim n apo nom

0-

.J<

Ocena

Naziv probe

Q)

Vares t raint , Bauman

-n
::>
-n
-<

"

..

Kruzna

OJ

>

on
0
0-

...........

Q)

Ispltiva n je zatezanjem u pra vcu

debljine lima

....

..>
a.
..

-n
0

-<

<11

...

c:.

i zote l'micka
k ra tk o vremen o g t e c c n ja

Q)

.:<

>0"
.... c

" -.
".

"'.0
" 0

'" 0

t v r do6 a
svo j stva

merenje t vr d oce

me t o d

c vrs t oce

i s p i ci v anj e z a t e zan j e m

ud a r na zilavo f: t

i sp j t i\'a n j e

:' i.~avo s ti

IIV < HV

V i kcr ~

ma x

om
Rm

za ee z 3n j e

metod Sarp i

.,.

f' r e l J=na t empe l.a.:ut"a

CTS - Co nt rol le d 'l'h er ma l

RRC -

SC:l~ rl t~ ;

'l'RC - Te ns i le

Re~tr ai nt

R!

C rac ki n g

Rigi d Re s t r a in t \vel d Cr a Ck i n g ; O t.: - o snovn l materijal, S -

s ay.

- 42 _ bez posebnlh mera, kada je materijal zavarljlv,

_ sa pr!menom posebnlh mera, kada je materljal uslovno
zavarljlvJ

_ sa prlmenom takvlh mera koje su neopravdane sa tehnoekonomske ta~ke gledlta za slu~aj da je materljal teAko zavar-

lj1v.
Pr! egzaktnoj acen! zavarljivostl,budu61 da je strUktura
ZUT-a zavlsna ad niza pojedlna~nlh pOkazatelja - hemijskog sastaVA, debljine, kao 1 ad parametara zavarlvanja (npr. I1nljske
enerqije qt

:::I

UI/V z-

kojl su povezanl sa temperatursklm clklu-

som, treba uzeti U obzlr 1 temperature transformacija

lzra~unatlh

111 odabranih za us love kontlnualnog hladjenja 1z modiflkovanih

KH - dijagrama. Poredjenjem (ovako) odabranih vrednostl sa realno dobljenlm strukturama prl zavarlvanju - ocenjuje se mogu6nost
dirigovane promene strukture odnosno svojstva.

3.1

1a

IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

KARAKTERISTIKE TOPLOTNIH IZVORA

Osnovni top1otnl izvori za zavarlvanje meta1nlh materljamogu biti: gasni ptamen, 6l6ktri~ni tuk,8tQktri~na struja,

m6hani~ka

energiJa, evetlosni Braoi i snop ot.ktrona.

U princlpu se top1otna energlja os1obadjA:

- e1ektromagnetnlrn zrA~enjem (radljacljom),

- elektromagnetnom Indukcljom,
- proticanjem e1ektrl~ne struje (Dfulov zakon),
- reakcljom sAgorevanja (oksidacije),
- egzotermi~kom reakcijom (oksl-redukcljom),
- trenjem 111 mehan1~k1m pr1t1skom.
Glavne karakterlstik.e pojedlnlh lzvora toplote za zavarivanje au: stepen koncentraclje toplotnog fluksa, na~ln prenosa
toplote 1 stepen 1skor1Atenja.
Raspodela spec1f1~noq toplotnoq fluksa (protoka) pr1 delovanju koncentrlsanog izvora(odgovara Gausovoj jedna~lnl normalne raapodele) (al. 19), datajelzrazom.
q - q maxe

_kr 2

qde je: ~x - maks1maln1 toplotn1 fluks,J/s.m 2 ;k - koef1c1jent

koncentracije toplotnog fluksa U 8/cm2 , r - radljalno
ra8tojanje date ta~ke ad oae u em.

43 -

Koncentraclje pojedinih lzvo ra toplate prikazane su na 51. 20. Najmanju konoentraciju toplote, ispod
3
2
5.10 kW/m ima oksi-aceti1enski

plamen, dok se elektric nirn lukom

352
postize 5.10 - 10 kW/m a p1azmom 5.10 3 - 10 6 kw/m2.
Toplotna energija se predaje

osnovnom materijalu zracenjern , bombardovanjem elektronima i strujanjem fluida (konvekcijom). Kod postupaka elektrolucnog zavarivanja toplata se uglavnom predaje zracenjem
i bombardovanjem elektronima, a kad
51.19. Raspodela top1otnog

9a5n09 85 % predate kolicine top lo-

fluksa - Gausova kriva

te otpada na konvekc iju

a sarno 15%

na =racenje .
t as e p l

t.

eZek tro nski

snop
plazma

elekt r icni
Luk

gasni

&~
vrsta izvora

51. 20. Koncentracija zavarivackih izvora toplote'

3. 2
3.2.1

VRSTE TOPLOTNIH IZVORA

Gasni p1amen

Gasn! plamen se odlikuje lakom regulacijom kako po sastavu tako i snazi. Primenjuje se za zavarivanje, navarivanje, lemIjenje, metalizaciju,ispravljanje, povrinsko ~i~e nj e i razne
vrste povrinske obrade metala.
Gorivi gasovi kojl se korlste za zavarlvanje, predgrevanje i rezanje su uglavnom ugljovodonici i ponekad vodonik.

- 44 Ta~nije, rno~e S~ re6i da se za zavarlvanje ~ellka

gotovo redo -

vno koristi acetilen; dok se za lak e topljive metale i

kao i

legure,

za termi~ko rezanje mogu tak odje primeniti propan 1 butan

ill za rezanje pod vodom vodonik.

Iako ovi gasovl mogu sagorevati 1 u vazduhu, prak tl c no

se za zava r ivanje i

rezanje k oristi tehni c kl cis t ki seonik koji

se dovodi iz celicnih boca,

Ko j ima se ~uva pod prltlskom

150 bara .
Reakcije sagorevanja go rivih gasova, kao i

od

kolicina top -

lote koja se pri tom oslobadja, d ate s u slede61m hemijskim jednacinama:

- acetilen
- butan:

- propan:
vodonik:

C2H2 + 2,502 = 2C0 2 + H2 0 + 1264kJ

C4H10 + 6,52 = 4C0 2 + 5H 2 0 + 2880,1 kJ
C3H8 + 52 = 3C0 2 + 4H 2O + 192 5,9 kJ
H2 + O,~O2 = H 0 + 242,8 kJ
2

Acetilen sko- kiseonicki plamen ( oKs i - acetllenskl) daje

o
maksimalnu temperaturu od 3100 C, dok se primenom butand i p r opa -

na najvle postl ~ e 2830, odnosno 2850oC~ plamen vodonlka dostl~e

najvle 2520 o C. Osim najvie temperature medju navedenlm gasovi-

ma, plamen C2 H2 - 02 ~e odlikuje najvecom brzinom ~agorevanja,

mogu6no6u regulaclje sas tava tj . o dnoBa pot r oBnje kiseonika i
acetilena:

a =
dvostepe n im sagorevanjem i najmanjom potronjom kiseonika po je di n ic 1 zapremine gorivog gasa. Propan 1 butan sagorevaju jednoste peno uz obrazovanje gasova CO

je Atetna pojava 3.2 . 2

oksldac~

i H 0, pa u toku zavarivanja nasta2

t ecnog metala.

Elektrlcnl luk
Zauariuacki elektri c ni luk predstavlja trajno elektric no

prafnjenje kroz medjuprostor , izmedju elektrodl3;,.tspunjen jonizovanim gaBovlma i

parama metala. U luku se elektricna energlja

p reob ra!ava u toplotu, kojom se topi deo osnovnog materljala 1

dodatnl materljal. Oslm toga, posredstvom elektricnog luka (delovanjem

elektrodinami~kih

s11a) olakava se prelazak lstopljenog

dodatnog metala u Aav 1 ponekad se otklanjaju teko topljlvi povrAinskl oks1di, tzv. katodn1m c16enjem. Naj b itnije parametarske karakter1stlke zavariva~kog luka BU: napan luka, gustina i
jacinQ struje u luku duiina luka .
1

Elektrl~ni
tran8formator~

govaraju~i
na~1na

45 -

luk. 1 l z vor njegov og n apajan j a -

qrupa mo t or - gsn e r ato r 111

i 8 p r avlj a ~

energetskl sistem. Ra z likuju se dva

odr!avanja

elektri~nog

.3 av cri'!.a ~ki

luka : usta ljeni

~ ine

od-

karakterlBtl~n a

- .t a ti~ki

u.~ovi ,

kada napan 1 struja u toku dovoljno dugog vrerne n a ne men j aju s vo-

je vrednosti 1 neustaljeno - din amidko

od r ~a lJan j8

luk a , kada n apan

i atruja mcnjaju Bvoje vredno s t i po d dej stvorn spol jnih t inila ca,
111 zbog promeno pararnetara z a vari van ja.
el e kt rol u~ n o g

U savremen im metodima

zav a rlva~ j a e l e k t rl ~ -

odr ~a va :

ni luk se uspostavlja i

- u atmosfe.ci vazduha,
- u atmos fe ri z aA ti tn ih gasova (Ar, He , CO i
2
- pod s lojem praAka .
Razli~iti na ~ ini

B roe ~a ),

o d r ! a v anj a ele ktrit no g luka uslo v lj a v a -

ju i razl ike u toplotnoj moti i konce n traciji toplotnog f luksa,

Ate

S8

dalje odraf ava 1 na tokove metalurkih r eakcija prl zava-

rivonju.
Polo v i,izmedju kojih se uspostav lj a i
luk,vez u ju se za izvor

napo na
ktrl~ne

s truje odgovaraju6e

pra anog hoda . I z flz i ke j e poznato da se

elektrl ~ ni

snage i

provodjen j .~

struje kroz metalne provodnike ostvaruje kretanjern

dnih elekt ronA.

1%

e lekt r l~ne

odrzava

elektrl~no

elektri~nu

Budu~i

da se

e1e 81~ho

u norma1nim us10 v ima sastoje

gasov~

neutralnlh molekula, onl u tom stanju ne provode

atruju.

Gas mo!e pos t atl provodnlk

elektrl~ne

struje ako se pre-

veda u tzv . jonsko stanje. Joni1Ja oi,; a gaBQ mo! e se ostvarltl bombatdovanjem mlazom elektrona ,

ozra~lvanjem

1 z a qrevanjem. Prevo-

djenje gAS a u jonsko stanj e ozra~ l v anjem poznato je k a o fot o jo ni -

.aoiJa, a zaqrevanjem kao

Za variva ~ ki

~ e rm o jo ni 1J aci j a.

luk se us postavlja i

odr!a v a bomba r do v anje m

vazluAnog stuba rnetalnim jonima i termojonizacijorn. Odlika je ve~ine

poatupaka

81ektrolu~nog

zav arivanja da a8 ele ktri t ni luk od-

ralava izmedju vrha dodatnog materijala (elektrode) i zavarivaVe li ~ ina

nog materijala (al. 21).

tri~nom

r a apodela temperatura u elek-

luku zavisi od v r ate elek trode, pola riteta (+ 11i - pol

na elektrod1), vrstB qasa 11i pare kojl ispunj a va prostor lzmedju polo VA i
~no

od parame tara z avarivan j a.

Zava riva~kl

luk s e konl-

Airi prema zavarivanom materlj a lu n e zaviano od pol a rlteta.

Zavlsnoet temperature luka od atmosfera izmedju elektrode 1 08no-

vnog materijala data j8.

t ablici 7

- 46 Tabllca 7. Temperatura elektri~n09

luka

Elektl"oda

Vazduh

5800 + 200

Pare Na 2 C0
3
Pare K C0
2 3
Fe
Pare

4500 + 200
4000 + 100

oko 6000

Ugljenlk u atmosferi

luk u 810- vazduha

bodnoj atmosferi

Elektri~ni

m p

Temper a tura
lukoa., c

Volfram u at.mc.sferi
vodonlka

08novni
matel"i.ial
51. 21.

Vrsta ga8a 11i pare

u stubu luka

11

e n tee l e k t

ri c

oko 5700

6200 + 300

t u k a

Luk jednosmerne struje se uslovno mole podeliti n-a tri

glavna dela: kato dnu oblast, anodnu

(- pol) uvek emituje, a anoda (+ pol)
todnoj i anodnoj oblasti moqu se
i8pu~enja

oblast 1 stub lu'ka . Katoda

privla~i

uo~lti

elektrone. U ka-

mala udubljenja odnosno

(mrlje) 1 odgovarajuce oblasti peda katodnog 1 anodnog

napona. Xatodna mrtja je ulStvari mala udubljena povrAina na vrhu

katode lz kojeg se emltuju elektroni, a anodna mrtja predstavlja
deo pozitivne elektrode koji prima elektrone.
Fraces emitovanja elektrona 1z katode mole biti izazvAn
dovedenom toplotom

(termi~kom

polja,kao i

~estica

udarom

Stub

elektri~noq

jonizacijom), dejstvom

elektri~nog

suprotnog naelektrlsanja.

luka je jonlzovan prostor izmedju elek-

troda u kome au qasovi i pare metala u velikom stepenu disocirani i jonizovanl pa stoga sprovode
zacije u stubu luka je

pra~ena

elektri~nu

struju. Pojava joni-

suprotnom pojavom r8'kombinaaij s ,

tj. obrazovanjem neutralnih atoma 1 molekula, pri udaru

risanih

~e8tica 0

naelekt~

elektrode. Dvoatomni qasovi, - kojl se gotovo

u stubu elektrl~nog luka ("2' 02' CO , H 0, N2 )

2
2
o
disociraju pri temperaturama 4000-8000 C, a budu~i da je u stubu
uvek

nalaze

luka temperatura t ~ 5000-30000 DC, to zna~i da je stepen joniza-

clje vrlo vlsok 111 potpun.

Stub luka je u

elektrostati~kom

pogledu neutralan jer je

broj elektrona jednak broju pozitivnih jona. Elektronl 1 neqativnl joni kre6u S8 prema anodi brzinom koja je arazmerna naponskoj razlici AU 6U -

UK -

UK - UA lzmedju katode i Anode

1
2

UA -

,-neve

*) Hlor 1 fluor moqu prlvu~l elektrone

jone Cl-, F-

i obrazovati neqativne

- 47 gde je: me - mas a elektrona, v~ - brzina elektrona. S druge

strane 5e kLnetlcka energija pozitivnih jona u trenutku njihovo g
udara

katodu mo!e izrazltl

jedna ~ inom

gde je: ~ - masa molekula , vM - brz i na molekula ,

-23 J / K - Bolcmanova konstanta; T - temperatura uK .
k = 1,3805.10
Klncticka energija elektrona znatno je veca ad k inetlcke
energije molekula, .jer je tu presudan utlcaj br z i ne ( " e

vM

:>

pol

Zbog toga 5e po pravilu osnovni materijal vez uje za +

tj . i z la ~e 5e bombardovanju e lektro na a dodatni materijal

na -

p o l~

me <

~).

pa je stoga vi s a t empe r a tura na radnom predmetu

tj.

anodnoj mrlji. U elektric norn luku naizmenic ne struje menja se nalzmeni c no smer protlc anj a elektrona i pozitivnih jona, a elektrode (katoda 1 anodal me njaju s voj polaritet 100 puta u toku 1 5 za
elektrienu struju frekvencije f = 50 Hz_ Zbog to ga se luk naiz menicno prekida i uspostavlj a , sto sman j uje stepen jonizacije pa
stoga i temperaturu u odnosu na l uk jednosmerne struje.
Elektricni luk s e , zavisna ad napanske razlike izme dj u
elektroda, moze uspostaviti na dva na e ina:
-"preskakanjem"elektrona u sluc aju ve like naponske razlike lzmedju razmaknutih elektroda;
- dodirom e l ektroda, a zatim njihovim neznatnirn razffi1ca njem.
U prvom slueaju protlcanje elektrona maze nastati ako se
primene specijalni uredjaji - jonizatori - koji stvaraju impulse
visoke frekvencije i napona od nek o llk o hiljada volti.
Nasuprot tome, u drugom slueaju, dovoljan je napon Uo velic1ne nekoliko desetin a volti, ugl a vnom 1spod 80 Vi pri dodir u elektroda nastaje jaka struja kratkog spoja , rnesto dodi ra se
zagreva 1 time olaksava termicka ernisija elektrona i joni z acija
gasa,koj a je praeena t fotoemisijom 1 emisijom usled dejstva e l e ktr1 c nog polja .
S t a t 1 c k a 1 d 1 n ami c k a k a r a k
s t 1 k a z a v a r 1 v a e k 0 9
1 u k a

e r 1-

U stabilnom elektricnom luku,kOjl se odrz a va lzmedju d va

rneta l a u datoj gasnoj a tmosferi, ustaljuje se od redjena zavisnos t
izmedju napona 1 trenutne jacine struje . Takva zavisnost se naziVA Btati dk a

ka~akt B ~ i B tik a

Blek t ~ i dno g

lu ka . Vee i deo elektricne

struje proti ce kroz sredisnl - osn1 - deo luka, pri cemu velie ina

48 -

preseka stuba luke zavisi cd

pre ~ nlka

elektrode i

temp era t ure

luka. Kaka je raspodela tempratura u stubu luka promenljiva, to

1 zavisnos t i zmedju jacine struje i nap ona luka nije linearna

( zna~l ne ' pokorava se Omo v om, zakonu).
Na krivoj statl ~ ke karakteristike luka (51. 22)

u ce a va j u

se trl dela. U oblasti malih gus t ina elektri~ ne struje (51. 22-1 )
otp or u luku je veliki,jer temperatura 1 pracesi jonlzacije nisu
dovolj n i za emitovanje elektrona u p o trebnom broju, a ist o vreme no

se znatna

koll~lna

toplo te odvodl lz luka

~ to

ope t po vecava n j e -

gOY ukupan otpor. u toj oblasti je koeficijent pravca krive

tqa,l < 0, to znaci da je to dec u kame je statlc ka k a rakterls t ika negatlvna l1i op a d a j u r.!a,.

1
I

60

'"

"0.

I\ I
40

'"" 20

i
I

I
I
I
I
I

II

Jo

II I

I
I

I
I.

I I

::

100

1000

10 0 0 0
Ja~ina

51 . 22.

Stati~ka

karakteristlka

U ob l asti s r ednj i h
t1~ n ih

za p ostupak rucnog

ja~lna

8t r u Je u A

elektri~nog

l uka

struje (sl. 22 - II), karakteri5 -

e l ektrolu~ n og

zavarivanja, n a pon luka

Be go t ovo ne menja sa porastom jacine struje , pa je statl ~ ka ka~ o.

2
Daljim povecanjem jacine 5truje (51. 22-III) raste i

rak t eris tika ravna iIi nezavi s n a,a tga

par u l uku, pa je radi

odr~avanja stabi~n o5ti

cati i napen. U ob l asti III tga

ot-

luka potrebno p ove -

> 0 a staticka karakteri5tika je

ras t u da iIi pozitivna .

Druga karakteristika e l ektrlcnog luka , koja predstavlja
zavisno st napona i

jac lne struj e od vremena zavarivanja zove se

d i nam i c k a k arakt e ri8t i k a. Ova karakteristika pr i kazana je na sl.

23.

z a slucaj zavarlvanja jednosmernom strujom; ana 51. 24. za

zavarivanje

naizmen i~nom

strujom . U primeru n a 81. 24 . prikazana

je sime t ricna promena napan a u odnosu na vre mensku osu. Ova simetricnost

mo~e

biti na r uena pri odrzavanju e1ektricnog luka lzme-

d j u mat e r ljal a veoma

razll~ltlh fizi~kih

o.ohina , kao ito au W i

- 49 AI , W i 1-19 , \oJ i Cr - celiei ( 51. 2 5 ). Nesimetrican

na pen

stet-

no deluje na tehnoloske osobine luka, naroelt o pri z ava rivanju

60
:>.

"0

'"

50
40
30
20
10
0

0 '

'"<, 7. 1 0

...,
~

~
~

tl1-4 +-I

I I

A','

II
I

I
I

200

"0

160

."

1 :1. 0

80

'"...,

V:r-em a

I I,

U' C'

/0
0

51. 23 . Dinamic ka karakteristika pri zavarivanju j edno generator)

s mernom strujom (grupa mo tor

u
t

Sl. 24. Opta

dinami ~ ka

karakte-

ristika naizmenicne struje

Sl. 25 .

Dinami~ka

karakteristika

naizmenicne struje TIG - a

laklh legura , jer nastaje dellmicno ispravljanje. Ovo nepovoljno

isprav1janje

naizmeni~ne

struje (01 . 2 5) mofe se e1iminisati uk-

Ijucivanjem kondenzatora 111 omskih otpornlka u zavarlvacko struj-

no kole.

o s nov n e

v a

50 -

k a r a k t e r 1st ike

z a v a r i-

u r e dj a j a

k i h

Uredjaji za elektrolu ~no zavarivanje treba da obezbede

lake uspostavljanje elektrlcnog luka, njegovo odr~avanje 1 sta-

moZe' us~ lzvoditi jedno-

bilnost. Elektroluc no zavarlvanje se

smernom i naizmenicnom struj o m. lake se

postavlja ukollko je napan praznog hoda
lava pre uspostavljanja luka), on se 1z
nicava na 10 0 V za jednosmernu struju i

e lektricni luk lakee us ve6i (nape n izmed j u porazloga bezbednostl ogra70 V za naizmenic nu. Ure-

dja j i pomocu kojlh se dobija jednosmerna struja za zavarivanje

mogu biti:
- grupa motor - generator i
- grupa trans f ormator - ispravljac .
Za zavarlvanje naizmeni c nom strujom ne
mre~e

upotrebiti struja i2
svega opasnost po

mo~e

se di rektno

napona 220 ili 380V. Ra210g je pre

~ ivot zavariva ~ a,

a zatim

fizi ~ ke

pojave: kra-

tak spoj, uspostavljanje luka i prelazak dodatnog mate rijala k o je izazivaju eksplozivno rasprskivanje kaplji c a metala. Zata se
zavariva~ki

primenjuju

sni~ava

napon mreze

transformatori pom06u kajih se naizmenicni

na 70V iIi

ni ~e .

Zavariva~ki

tran sformator se

ne sme unositi u zatvo rene kutijaste nosa c e kao t o su n p r. meta In1 sanduci, vagoni,

~koljke

automobila itd. Ako se transf o rmato r

unese u takve kaveze magnetnlh materijala, oni deluju kao novi

namotaji u Kojima se

mo~e

indukovati struja

~pasna

po z lvot zava-

rlvaca.
Osnovna karakteristika uredjaja za e1ektro1ucno zavarivanje je spoljanja k arakteristika uredjaja koja pokazuje zavisnost izrnedju jac1ne struje i iz1aznog napona (51. 26).

R IL

I PP

r
I

51. 26. Stati~ke karakteristlke 1uka (a,b,c) i spo1jne

karakteristike uredjaja (1,2,3)

- S1 Savremeni uredjajl za

elektrolu~no

zavarlvanje treba da
podru~ju

obezbede stabllnost odr!avanja luka u dovoljno Alrokom

ja~lne

struje zavarlvanja 1 du!lne luka. Kad ve6ine pastupaka za-

varivanja, a

naro~lto

mo9u~nost

tojl

ru~no9 elektrolu~no9

kad

da se uvedenl paramatri

narul stabilnost

elektri~no9

zavarlvanja - pos-

slu~ajno

promene i time

luka. Stabilnost zavisi od karak-

terlstika uredjaja za zAvarivanje 1 od proc8sa kojl ae odigravaju

u samom luku (oblogama elektroda se dodaju stabl11zatori Na, Ca).
zavarlva~ko9

Mogu6nost

uredjaja da odr!ava

elektrl~nl

luk

proce-

njuje se na osnovu spoljanje karakteristike uredjaja .

*.

Uslo vl stabllnostl

elektrl~nog

matematl~kl

luka moqu se

lzrazltl pomodu kOBficijenta otabilnosti sistema K .

10k jednosmerne struje, pri malim brzinama promene

Elektrl~ni

ja~lne

struje,

bUe u principu stabilan ako je ispunje n uslov:

-

au u

-)1

ar

> 0

tj. da u radnoj

karakteristlka uredjaja bude strmija od

statl~ke

ta~kl

1r s poljna

karakterlstlke

luka. Pove6anjem vrednostl MK raste stabl1nost sistema.

s
Za postupke ru~nog elektrolu~nog zavarlvanja primenjuje
8e struja relativno male
ti~ke

ja~lne,

to odgovara oblasti ravne sta-

karakteristike za koju je
aUt

ar -

tg a - 0

Zbog toga se koeficljent stabilnostl svodi na

au

K sa

to

zna~i

da

-rr-u)! r

~e

> 0 ,

sistem biti stab11an sarno ako je

au

(~)1r < 0

auu
ar-

Stab1lnost sistema tefi ka maksimalnoj vrednost1 kada

Ato nastaje kada se spoljaAnja karakteristika u radnoj

-~ I

ta~ki

prib-

lifava s leva vertlkalnoj liniji (a /2 ). Zato je za postupke

ru~no9 elektrolu~nog

zavarlvanja (RELi TIG ) povoljnija tzv . stl'ma

spoljanja karakterlstika nego blaga karakteristika.

se ta pogodnost
~kom

tuma~l

Matemati~ki

ve60m vrednoA6u koeflcljenta Kat a u flzi-

smislu se na uredjajlma sa strmom karakteristlkom

promene du!lne luka veoma malo odr!avaju na

ja~lnu

Blu ~ ajne

struje zavarl-

vanja.
Za

~utamAtizovane

14%1 u oblasti l'Qs tuda

postupke zavarlvanja radna

Itatl~ke

ta~ka

se na-

karakteristlke, pa je Ka ve61 ad

- 52 nule za svako

au u

(rr-) Ir < 0

aUt

jer je ~

O. DrugLm re~ima,potrebna stabilnost luka U o vo j

oblasti mo~e se p09tl~1 i primenom uredjaja sa bZag om spoljnom
>

karakteristlkorn. ~tavl~e, za automatizovano zavari vanje pogodn l ja

je blaga karakteristlka, jer se pri promeni du z ine luka znatnije

menja i ja~lna struje, ~to je osnova za sarnoregulaclju. Ake se
npr. smanjl du!ina luka, jacina struje znatno raste izazivaju6i
ubrzano topljenje vrha elektrodne ziceJ time se du zina luka 1 jacina struje vra~aju na pocetne vrednosti. Pri povecanju duzine
luka de~ava se obrnuto, uz 1sti efekat samore g ulac i je.
3.2.3

Elektr1~n1

otpor

Et ek trootpors ko z au ari ua nje (EO) zasnlva se na toploti

koja se oslobadja prema Ozulovom zakonu

2
JR1 dt
o

gde je: R - omsk! otpor metala, i - trenutna ja~lna struj e zavarlvanja, t - vreme.
Zavarljivost rnetala ovirn postupkorn je bolja ukoliko mu
je ve6i elektri~ni otpor i nl~a temperatura topljenja. Najvise s~
elektrootpornirn postupcima zavaruju tank! limovi od niskougljenlcnog

~el1ka.

Zavarivanje pod troskom ( EPT) takodje se zasnlva na top-

lotnoj energiji dobljenoj iz elektricne energije prema D~ulovom

zakonu. Rastop elektroprovodljlve troske i rnetala spro vodi elektri~nu struju prl cemu se oslobadja odredjena kollcina toplote kojom se topl dec osnovnog 1 dodatnog materijala.
Rastop troske, neophodan za poeetno zatvaranje strujnog
kola, dob1ja se uspostavljanjem
Naatal1

rastop

elektr1~nog

prekida elektricni

luka koj1 top1 prasak.

luk, a proces se dalje nas-

tavlja dejatvom Dfulove toplote.

3.2.4

MIaz plazme

Pod pojmom plazma podrazumeva se specijalno stanje vlsokojonlzovanog gasa kojl se sastojl od naelektrlsanih cestlca jona 1 elektrona- u takvim odnosima da je ukupno naelektrlsanje jednako null . Plazma je odllcan provodnlk elektricne struje i u tom
pogledu mole se uporediti sa metalima.

- 53 Pre ma ste pe n u j o nizaci je razli k uju se i1 igk ot e mp e l"a t u lteka

40
(t '" 10 C) i Vi8~kot emp e ~atu~8ka ( t > 10 6 o C) k o d kc je

plazma

'"

s tepe n jonizacije 1zn0 5 1 ake 100 %. Te mpe r a t u ra p l a z me c e s to s e

- 23

izra ~ ava

u energe tsklm jed lnicama e V (l e V = 1, 6 . 10

J ) p rl ~eo
mu leV odgo'/ ara tempera turl a d 1166 0 C . Plazmeni p roc e ~ i k o riste
se ne sarno za za v a r i vanj e , reziln je i
janje

ult radlspe~ ~nlh

pra hova cis tih

me t a li z a ciju ve6 i
met al a ~

z a dob l-

k a r b ida , ni t rida

kao 1 za pro lz v odnju s peci ja lnih Illat e r i j a l a u vrlo Inallm Y.. ol i c i-

nama.
Toplotna energi ja k o j a se pre k o pla:..me pred a je p l o c ! data

j e izra zom

2
gde je: A - povr s ina r a zmene topl o te u em i TI l T2 -

ra plazme i

te mperatu-

plobe u Kj a - k oef i c ij e nt prel a za t Op lote jzme dju

mlaza plazme i povr s ine metal a ( z a ml a z a r g o n ske pl azme

a = 10- 2 _ 10- 1 W/<: m2 1<).
3. 2 . 5

je

Laserski zrak
Laser j e ure d jaj k o jl st vara nonohroma tske s v etlos ne ta e l e ktr o rn a gn ~ tni h

lase koji u spektru

tala sa

le ~ e

u obl a sti o d u1

traviolentne d o infrac rven e sve tlosti . Ov a svetlo st je k o he re nt-

na, to

zna ~ i

losti to nije

da su s vetlos nl talasl u fazi, do k k od obio n e s vetclu ~ aj .

Nazlv l a s er

ja~avanje

p o tl~e

s v et:.lo sti

od p r oces a koji s e u njernu des 3va: po-

t imuli s ano m e mi s ijam z ratenj a .)

Prvi impulsni l as e r ad kristaln og rubldijuma ,x o j ! je i s pu~tao

snap crve ne svetle sti

pr ona ~ a o

j e Teo de r Mej men , g odine

1960.
Za s vrh e zava riva nj a prime njuje se rubin sk i

ko n ti nua l.n i

i mpu l 8~ li

gasn i l ase r CO

iIi CO +N +He .
2
2 2
Laser je k o nstruisan taka da daje u z ani s ve tlo s ni zrak,k o jl se
gotovo

ne

na malo j

l aser k ao 1

iIi ga sn i

ir l , ~ ime

s e ast va ruj e ve lika ke nce n traci j a energije

po v r~ i ni .

Neme talni mate rijati - stakle , k ofa , dr ve - aps o rbuju energiju

laser ~

CO pa se o nl mo g u rezati u z do vodjenje neutral2

nih gasova radi o tklanjanja produkata re z anja. Nas up r o t tome ,

povrine c istih me tal a odbij a ju zrakove la.e ra CO

p a je za r e2
zanje neoph o dn a o ksidacija i s t o vremenim do vodjenjem 02' budu61
0)

na engleskom: Li ght Amplifica tion by Stimula te d Emission o f

Radi a ti on.

- 54 -

da oksidi metala apsorbuju laserske zrake.

Laser CO + H + He sa lmpuisnlm pra~njenjem omogu6 uje re2

zanje rnetalnih
3.2.6

plo~a

debljine do 50 mm.

Elektronski snap

Elektronskl snop se dobija u posebnim uredjajima, u ko jima se nastali mlaz elektrona ubrzava ad katode ka anodi u vakuurnskoj sredini. Napon za ubrzavanje elektrona je do 150 kV
na struje veoma mala

ra

~O

a jac i-

do 1000 mAo Mlaz ubrzanlh elektrona uda-

osnovni materijal pretvaraju61 svoju

kineti~ku

energlju u

toplotu dovoljnu za lokalno topljenje metala. Dubina prodiranja

snopa elektrona u

~vrsto

tela srazmerna je energiji elektrona a

obrnuto srazmerna gustini tvrstog tela i

obi~no

je reda veli~ine

desetlh delova milimetra.

3.2.7

Egzotermicke reakclje

Toplota koja se oslobadja u toku hemijske reakcije, ug lavnom lzmedju oksida zeleza i t!::istog alurninijuma, maze se isko ristiti za tzv. t e rmitno zavariuan j e. Ovaj izbor energije najces6e
se primenjuje za nastavljanje trarnvajskih 1 zeleznickih s ina, pa stolja masina i drugih masivnih delova. Mes avlna oksldno g praha
1 zrnastog aluminijuma nazlva se termit, a hemijska reakclja termitna. Osnova termitne reakcije je redukclja okslda zeleza,
npr. alum1nljumom
Fe 2 0 3 + 2Al = 2Fe + Al 0
+ 1674,7 kJ
2 3

Drug! metod zavarivanja razvijen na osnovu egzotermi~ke

reakcije jeste zauar i uan je ek e pl oz i j om . Energija eksplozije, npr.
nitrogllcerina,heksogena 1 dr. oslobadja se za veoma kratk o vreme (reda velit!::lne mikrosekunde), i maze se koristlti za izradu
dvoslojnih (plakiranih) limova t!::lja je os nova t!::ellt!::na a za s tltni
sloj od bakra, titana 11i nlkla. Temperatura koja se dostl ze pri

eksplozljl iznosi 3000-4000 o C, a brzina udarnih talasa odg ovara

brzinl zrna vatrenih oruz ja, tj. iznosi nekollko h!ljada ml s.

- 55 -

3.2.8

Mehani~ko

trenje 1 pritisak

Toplota koja se oslobadja

mehani~kim

trenjem na dodirnim

povrAlnama delova,koji se nalaze u relativnorn kretanju,mo!e se

iskoristlti za z a v a r i v a n je t r e n jem i

u ltraz vu c n o z a v ar i v a n je .

Zavarlvanje trenjem primenjuje se kao alternatlvni postupak elektrootporskom

su~eonorn

z a varlvanj u U odnosu n a k o je ima

niz prednostl, a najvaf nija je nekoliko puta man ) i utroak elektrl~ne

energlje. Mana zavarivanja trenjem je to se p o stupak

ogranicava sarno na delove kru znog 111 prstenastog popre cnog preseka, relativno ma lih precnika.
Sutina zavarivanja trenjern svodl se na obrazovanje tank e g sloja tecnog metala na suc eljenim povrlnama i

na g lo dejstvo

sile pritiska; metal se u testastom stanju delimicno ist1skuje

1z spoja, a po njeg o vom obimu o brazuje se manji 11i v eei venae

istisnutog materijala.
Spajanje ultrazvucn1m zavar1vanjem o stvaruje se u cvrstom
stanju, zahvaljujuci

omek~avanju

dodirnih slojeva metal a usled

toplote oslobodjene trenjem, c isce nju dod1rnih povrs ina zb o g vibrae1ja izazvan1h ultrazvukom i difuzionim procesima izmedju
o~iscen1h

zagrejanih kontaktnih povrsina. Frek veneija ultra-

zvucnih talasa koji se k o riste za z a v a rivanje izn05i ok o 20kHz.

Kod metoda h l.a dnog z atJa l'itJ anja
sa~o

cvrst sp o j se ostvaruje

delovanjem sile pritiska. Pritisak kojim se deluje na meta-

le vece plasticnosti, npr. aluminijum, bakar i sl.,dovodi do

spajanja kao rezultat l o kalno g spontanog zagrevanj a i difuzionih

procesa.

4.1

TOPLOTNI BILANS PRI ZAVARIVANJU

PROST I RANJE TOPLOTE I TEIIPERAT URSKO PO LJE

Osobine materijala u zoni po d uticajem t o plote u velikoj

meri zavise, za dati zavar1vani materijal, od brzine promene temperature u toj zoni. Otuda proizilazi da je potrebno poznavati
osnove prostiranja toplote u cv rstim t e lima k o j e Be detaljno
izuc ava u Terrnodinamici.
U

op s ~e m

sluca ju toplota s e

.
mo ~ e

prenositi na tri nae ina:

pl' ovodje nj em (ko nduk oijomJ , stl' u janjem (konveko i jomJ 1 31'aaenjem
( l' adijaoijom J .

S6 -

U tvrstim tellma cestlce - atomi kojl se nalaze u rogljevirna kristalne reetke osciluju oko svojih
i

ravn o te~nih

po l o~ aja

time prenose energiju koju su primili od nek og toplotno g izvo-

ra e Ovaj
svaki

na~in

prostlranja toplote naziva se provodjenjem 1

tv r st materljal se od l ikuje odredjenom

vredn o~ tu

k oe fici-

jp. nta topLotne pro vod Ljivosti (A) . Od svih tvrstih te l a metali
imaj u najve6i koeficijent top l otne provodljivosti. Suprotno os talim tvrstim telima , kod meta l a se provodjenje toplote uglavnom
odvija slobddnim kretanjem elektron a , a u manjoj meri oscilacijarna atoma oke tvorova kristalne
zagreva

njegova

unutra~nja

re~etke.

Kada se tvrsto tela dalje

kinetitka energ1ja raste, amplitude

o s cllovanja ato ma su sve vete , ani poei n ju s l obodnije da se kretu

Bve do prelaska u tec n o stan je.
U fluidu (tet n osti , rastopu lli gasu) 1 sarna sredina se
pomera sa mesta v i e ka mestu nife temperature prenose6i toplotu
sve do i zjednacavanja temperatura . Ovaj oblik prenosenja toplote
u tetn ostima i gasovima naziva se strujanje iIi konvekcija.
P r osti ranj e toplote p r ovodjen jem i strujanjem rroguce je
sarno kroz ma t erija l ne sredine , dok se zracenjem toplota prostire
i

u vak u umu ( np r .

zra~enje

svetlosnih elektromagnetnih talasa

sa s unca)
Kvan t ita t ivno se provodjenje top l ote u cvrs t im telima 1z ra!ava Furi jeov l m zakonom, prema kome je kol icina provedene top l o t e dO za vreme d t kroz element izotermicke

povr ~ ine

rn a g r adijen t u temperature
gradT

Matematicki se Furijeov zakon izra!ava u obliku:

dQ

iIi posle uvod j enja pojma topLotnog prootoka (fluk sa) :

Q =

dQ

at

-J5

t specificnog top lotnog fLukea

q

=~
dA

(vektorska velicinal

-r
rn s

dobija se
q

aT
- ). an

odnos no u vektorskom oblik u

Furijeov zakon se svodi na

A srazme -

- 57 -

aT. ?n = - ; g r a dT
q = - 1.an 0

gde je:
I. - termi c ka pro vodnos t
u W/rn . K,
T - te mperatura u K,

111 k oef l c i jent t o p1otne provod lji vo5 ti

n - norma l a na izote r micku

no -

pov r ~ in u ,

jedin i c ni ve kter u p r avcu no r mal e .

znak minu s u ma te ma t icKom pri kaz u Fu r i j eo- v og zakona pa-

tte e otud a t o se topl o t a pros tire ad mesta vise ka mes t u ni z e

te mperatu re,

to znac i s upro tn o gra d ij e n t u t e mperature k oj i

uvek usrrere n ad

ni~ e

je

t e mp e ra tu re k a v l oj .

Teorij sk i pos rnatr a no potre bno l o k a ln o topl jen je me ta la

za zava r i v an j e ma ze s e o stva ritl pamodu iz vo r a t oplo te ,

s naga do vol jna za za grevanje i

ce top1otnih g ubitaka.

topl jen je me t a l a , k ao i

~i j a

je

za po kri-

Sa teh n i c ko - e k onomske ta c ke gl e dis t a j e povoljnij e da to plotn ! izvo r lena tempe raturu zn a tno I.-iS U a d tempe ratu r e t opl je-

nja zavarivanog rneta la i da j e s t o kon c e nt r isan iji , j er se ti me

sman ju je uk upan u tro ak e nergij e i skra c uje vre me iz vodj enj a a va . Tako j e np r. za suceono z ava rivanj e c e l i c no g s t a pa , prec n i ka
8
2
20 mm, potrebno utro ~ iti s pe cific n u energi j u ad 18 . 10 Ji m , a
2
pri elektr oo tporskom same 1, 3 . 1 DB J/m zbo g ve c e koncentra cije tapl ote e l e k t r ~ o tpo r skog izvo r a.
Pri z a va rivanju, kao rezul t at lokal no g zagre vanja 1 h l a djen ja meta la, nastaju s1e dece pojave : t opl jen je i oc vr scavan j e ,
he mi j sko- fiz i cke r eakci je , s t ruktu r ne promen e u ~ avu i ZUT- u kao
i termi~ke deformacije 1 sop stveni naponl .
~ ir in a po jasa p r omene
ZUT za vi s i od na e i n a i s te pena 10kalnog zagrevan ja , r a s po de l e t emperatu r e , brz i ne promene tempe ra ture i kru t osti zava rivanih delova . Na vedene te rmi c ke pojave
veoma su s l o ~ ene i zav i s e od: ob lik a iz vo ra top l ote, n j egove s nage i k ~nce n t r ac i je , vrAme na de lovanja , nae in a p rernes ta n ja , ka o
i obllka , ve1ic ine 1 flzi c kih o sobina zavari vanog ma te rijal a .
Pr ema o b1iku iz vori top1ote se de l e na : ta cka.ti ( 51 . 27 . a)
t i ni jaki (51. 2 7 . b) 1 po vrli n8ki (51 . 27 . c) .
Pre ma vremenu de l ovanja 1 stanju top l otni iz vo r i mogu biU tr e nu t n i i ko n t in uaZ n i J odno s no pob' et n i 1 nepokretni .
Tac k as ti izvor topl ote odl ikuje se tr odirne n zi ona l nim provodjen jem t opl ote , l inij~k l dvod i menzi ona1n im i povrs i n ski - j e dnodimenzion a lnim . U s va kom s l uca ju s e t o p lo t a doveden a ne k om t e l u

- SH -

,,

a. ",-'____A"---Y

b.

6:::=:='={/

C.

S1. 27. Obi lei izvora toplote

u prolzvoljnoj

ta~kl

mperatura u svim

prostire Bve do potpunog

ta~karna

dovedene toplo t e i

izjedna~avanja

te-

tela. Pri t o me u zavisnosti od koli c ine

veliclne 1 oblika tel a (ma sivno tel a 1 11 t anka

ploca) mogu nastupiti dva slucaja:

- Aka je tel o maaiv no l 111 aka ima znatni toplotnl kapacitet*) i relativno nisku temper a turu, tada Be bez vece g r e s ke maz e
smatrati da se celokupna kolicina dovedene toplote pros t i r e pro vodjenjem u masu tela.
- Aka je tele U obliku tan ke pLace , iIi ima nizak t o plotn1 kapacitet i visoku temperaturu (npr. usled predgreva nja pre
zavarlvanja), tada se jedan deo dovedene toplote pro stire k ro z
plocu provodjenjem a drug! dec odlazi U okolnu sredinu prek o
qrani~nih

povrina plo~e.
Raspodcla temperatura u datom trenutku vremena u ma si t e la naziva se temperatul'"sk o pol je , i one rno~e biti s ta c io na r no
i nestacionarno.
U op~tem slu~aju temperatura je ne sarno funkclja k oo rdinata pojedinih taZ:aka (x, y, z),

ve~

vremena (t), pa se cEf .1niSe:

,rostOl'"no temperatul'"s k o po l je :
- nestAclonarno

T = T(x, y, z,

- s taclonarno
T c 1.' (x, y, z )
povrlinsk o t emperatul'"s ko po l je :
- nestacionarno
T ~ T{x, y, t )
- atacionarno
T E (X,y)
linijsko temp e ratul'"sk o po l je :
- nestacionarno
T : T(x, t)
... B tacionarno

*)

Xoli~lna toplote potrebna

ve~a cd Tl do T "

T ... T

t)

(x) .

da se telu mase 1 g temperatura po -

- 59 te mpe ra~u rs k og

NA f orm1 r an je

i z vo r a top lote ( pokreta n i l l nepokretan ,

lan),

termoflz i ~k e os ~bine

u t1 ~ u:

polja

ob11k 1 stanj e

t r e nutan i Ii Kon tinua -

o snovnog rnate rij a l a i

oblik t e l a k oje

s e z a va ru je .
p rl ~

U odgovara ju6 1 m p reseclma tel a te mpera tur s k o polj e se

kazuje

iao t e rm i ~ kim

pov r Jin ama l1 i iaotermickim linij a ma J k oj e

predsta v l j aju g8 o met r l j s k o me s t o

Izo te ~ ~k e

ta~ aka

jednakih t empe r a tura.

povr l ne , koje n a sta j u posle o d re d j e nog v re -

men a z ag re v an j a masivn o g te l a nepokre t nl m

lote - jes u u ob1 1 k u

plo ~ e - u

za gre vanj u tanke

na

kon ce ntr 1 ~ n1 h

ta~ kast i m

p lo ~a

za j edn1 ~ k e

ob 1 1ku v a l jak a
(np r. za

t~p

po lulopt1 (al. 2 a .a ) ; a pr1

~e ll ~n e

oa e

F~

odgovara de blj1n 1 p l oce (a l . 2a . b ) . Kada s e

rna zagre v a debe la

izvorom
~ 1j a

1 s t1m ua l ov1-

l imo v e s > 5 mrn)

terme tempera turs kog po l j a su deformi sane

v1a1 -

(sl . 2 8 . c) ,

1 zo -

O dnOBU

na

ma.s l vno t e la, zbo g promene topl otnog f l ukm na do njo j g ran il: no j po-

vrA1ni.

a.

c.

I~I
51. 2 8. Raspodel a temperatura p r1 zag r e van ju
nepokre tnlm top lotnirn iz v o rorn
Pod u tlc a j em toplo tnlh ta l as a, ko ji s e pros t iru k ro z ma s u
tel a ,

pojedine

perature

t a ~k e

s e z ag r evaju do odre d jen e rnak sirna l ne t e m-

a zatim nasta j e sup rotan p r o ce s - h l ad j enje.

Prome n a tempe r a t ure u f unkcl j l

v r emena , u s v im

t a~k ama

tel a koje s e nal aze u temperatu rsk orn polju, naz1va se temps ra t u-

r Bkim cik t uBom. koj1 j e odredjen op t 1 m 1z ra zo m

T -

T(xo'yo' zo' t)

qde au: xo , yo, Zo - koord in ate razmatr ane

t a f:ke , a t -

v r e rne .

Tempe ra turs ki c1klus (sl. 29 ) mo!e b1t1 : pr oBt 1 Btolen .

Na 81. 29 .a prix a zan je p r ost1 c i klus za j edno s l o j no zava rlvanje ,
a na 8 1. 29.b slo l en 1 ciklus p rvog s l eja vleslo j n og

Temperature u poj e d1n im

ta~kama

~ava r lvanja.

odnos no tempera tursko po-

lje . i njihova p r o ... n a u t o k u vreme n a tj; tempera tu r ski cik1 u s 1 ,

- 60 -

mogu se odrediti eksperlmentalnlm me r enjem 1 teorijskim pr o r ac un om (analiticki i numericki).

~
~
~

~
~

~
~

Q.

Q.

Ureme

ur eme

51 . 29. Temperaturski ciklusi: a) prost , b)

slo~e n

4. 1 .1. Ek s p erlmentalno od red jlvanje t e mp eratur s kog clklus a

Savremen i metod! merenja temperature i njene promene u

tok u zava r ivan ja omogu6uju dovo l jno

ta ~ no

reglstro vanje termi c -

kih poj ava koj e p rate proces zavarivanja .

Danas s u u p rirneni s lede6i metod! merenja temp erat ure i
njene promen e u toku vremena:
- di r ektno - pom06u termoparova i
- opt ickorn kame r om.

x- y plsaca ,

D 1 r e k t nom e r e n j e t e m p e r a t u r e pomo6u te r mop aro va zas n iva s e na njihovom postavljanj u na o dabran lm mesti ma U odnosu n a aBU ~ava 1 povezlva nju sa p lsac em radl
dob ijanj a krive - tempe ra tura - vreme .

Obllk t emperatur skih cik1 usa s n imljen ih termoparovima,

ugradje nirn ispod za vara , za REL, EPP i EFT postupke zavarivan j a,
p rikazan j e na 51 . 30 .
Kri ve tempe ratur5kog cik 1usa odlikuju se: b ra in om zag r euan ja , ma ksimaZ nom t e mp e ~ at u~ om i . b ~ .3i n om h Zad je n j a. Eksperi me nta1 no odredjene k r ive (51. 30) istovre meno pokazuju da je zagre vanje 1inearna , a h1adjenje ekspone n cijalna funkcija vremena.
Postav 1janjem t ermoparova u ta ~ kama po izboru r a zlic ito
uda1jen1m od podu ~ne oae ava, du ~ koj e se
vor top1ot~ , dobijaju se krive date na a1.
dT
.a g r ~uanja i hLadje n ja (v - at) postl fe se
ra , pa zeta one trpe 1 najve6e promene pri

ravnomerno kre 6e 1z31 . Najve6a b rz i na

za ta~ ke is pod zavazava rlvanju.

- 61 -

l-REL
2-EPP
J-EPT

500
//
"
100 ~/~~--+-~~~~~,,~--~~44~~--+---1

J o o ~---r~~-t++++~~~~-+~++~p"~~--~

2 00 ~--+--+-++444~---+--~~4dd+~-"~--~

10 0 r---~--t-~rttttt----r--r-t1-rtttr----r~
O L-___ L_ _L-~~~~----L--L-L~LL~~---L--J

2.3 45 678910

20 304050

100

200 Joo

, 8

SL 30. Temperaturski ciklusi zone isped navara

Za ve61nu postupaka
elektroluc nog zavarlvanja
brzina zagrevanja je u

granicama 50-400 C/s, dok

se pri elektrootporskom
iIi laserskom zavarivanju

dostiie brzina od 1000 C/ s.

Pri ovako ve1ikim brzinama
zagrevanja strukturne promene ne odgovaraju ravno-

tefnim. Zbog toga se preobraiajne temperature celika

Al i A

podi f u u ob1ast viJ

ih temperatura, taka da

51. Jl. Temperaturski cik1usi za

tal!ke 1-4
gradju. Za dati materijal i
ne temperature i

cak i pri 1000 c ce1ik mo~e

imatl feritno - austenitnu

usvojene uslove zavarivanja maksimal-

vreme da se te tempe r atu re dostignu zavise od

po1o!aja posmatranih tacaka (sl. 31),

~to

da1je us1ov1java i

razlike u novonastalim strukturama u tim oblastima poale zava-

rivanja.
Deo temperaturskog ciklufB od maksimaln e temperature do

50-

bne naziva se tok htadjenja. Za ve6inu zavarljivih konstruktivnih

- 62 -

~elika temperaturski interval ad aOO-500 De u toku hladjenja je

1 interval fazn1h prorrena (Y+Q).
U poslednje vreme 5e u tehnici sve vie primenjuju zavar-

Ijivi celiei poviene

~v rstoce

(jaclne), za koje

5e

pr ome na y-"o

odvija u temperatursKo m intervalu SOO-300oe; pa 5e zato karakteristican interval toka hladjenja pro~iruje na BOO-300oe.

Iz praktic nih razloga cesto 5e odredjuje vreme koje ra2 rnatrana tacka 1z zone po d uticajem toplote provede u temperatursKom
intervalu faznih preobrazaja. Ova 5e vremena skraceno oznac avaju
sa t

odnosno tSI 3

a/5

Osim navedenih karakteristlKa temperaturskih ciklusa

brzine hladjenja naroelto pri temperaturi ad

cajno je odrediti i
300 0

zna-

C,jer ana dosta utice na veliclnu sopstvenih napona u s poju

a time i na hladne
Na osnovu

prsl~ne

1z1o~en og

koje pri tom mogu nastati.

proizilazi da je za ocenu zavarljivo s-

t1 metala odredjenim postupkom zavarivanja bitno i poznavanje mo gu6nosti za promenu pojedinih delova temperaturskog ciklusa, naro~ito

njegovog taka hladjenja.

Opt i

k a

k arne r a s e primenjuje za merenje tem-

perature na bazi infracrvenog

zra~enja

koje emituje svako telo

i koje se ose6a kao toplota.

Ovo

zra~enje

pada na t e rmoosetljiv detektor kamere, u ko-

me se toplotna energija
ni signali se
se vizuelno

poja~avaju

mo~e

preobra~ava

u elektricni signal. Dobije-

i alju na osciloskopskl ekran na kome

pratlti kriva-termogram, iIi pak snim1ti i na

filmskoj trac1. S obzirom na

slo~enu

i skupu aparaturu i

teko6e ba!darenja temperaturske skale

znatne

ovaj metod se kod nas

malo koristi.
4.1.2

Analltl ck l prora c un temperaturskog polja

Teorijski pristup za odredjivanje temperaturskog polja 1

temperaturskih ciklusa zasniva se na primeni osnovnih zakona termodinamike koji se odnose na provodjenje toplote. U cilju prlrnene ovih zakona potrebno je najpre odrediti -

ra~unski

iIi eks-

perirnentalno - koli cinu toplote koja se predaje zoni spajanja.

Ukupna 8naga t op lotnog lzvora lzracunava se prema slede-

dim izrazlma!
-

za jednosmernu struju qu

UI

za naizmenicnu struju qu

Ulcos

- za 9asno zavarivanje qu

13,4

VC2H~

- 63 -

gde je:
qu - ukupna snag a u W tj . J/s
u - napon luka u V, r-ja~ina struje zavarivanja u 11., cos., - fa-ktor snage, VC 2H2 - protok aceUlena u l / h .
Sa gledi Ata zavari vanja potrebno je poznavati etvarnu
I.!.ktivnu) snagu izvora toplote (q), tj. toplotu i.kori6enu
za zagrevanje zavarlvanog predmeta, koja je rnanja ad ukupne 8nage usled toplotnih gubitaka .
Stvarna enaga l z ra ~ unava 8e pre ma lzrazu
q = quni
gde je: n1 - koef1cijent 1skor16enja toplote (n i = q/qu < 1),
koji se l z ra ~ unava kac odnos ko li~lne top lote odre d.jene kalorimetarskom me todom 1 ukupne ra~unske snage.
Za najvle Kori6ene postupke zavarivanja vrednost~ koeficijenta ni daju se u slede6im gran1cama:

EPP

ni = 0,70 - 0,85
n1 = 0 ,80 - 0 ,95

MIG 1
MAG

n1 - 0,45 - 0,65

GPZ

n1

ugljenom e1ektrodom

'1

REL

0,27 - 0,85

= 0,50 - 0,70

U praks1 se ~esto termi~ko dejstvo toplotnog 1zvora izra!ava Unijskom enel'gijom aavarivanja qut j. po gons k om e nergi jo m.

Kod pos tupoJca elektrolu~noq zavarivanja linijska energija

definie se izrazom
ur
kJ/cm
q 1 a lobbv z I'l l
Ponekad se , kede je

re~

0 iotom postupku, a

prou~a va

promene parametara zavarivanja , daje lzraz bez

1i'

se uticaj

odnosno ZAne-

maruju se toplotn1 gub1c i jer au .talni za dati postupa k .

za gasno zavarlvanje mo!e se
g1ja pomo6u empir1jskog 1zraza
13,4.VC H
2 2
kJ/cm
idodv
.n 1
z
I

U 8vlm lzrazlma za

q~,

lzra~unati

linijaka ener-

z j e brzina zavarivanja u cm/s.

- 64 Pri izvod j enju ugaonih avova linljska e nerglja prl ruc -

nom

elektrolu ~ nom

zavarlvan j u mo! e se

l z ra ~ unati

pomo6 u lzraza

kJ/cm
a prl automatskom zavarivanju pod prahom (EPP)

kJ/cm
gde je a = debljina ava u em.
_ AA

Ana litidki pr or acu n tempe ~ atu r 8kog potja

izvodi se sa

slede6im pretpostavkama:

- snaga toplotnog lzvora - tac kastog, I1nijskog, povr lnskog - je konstantna za vreme zavarivanja, a toplotnl izvor ne-

pokretan ili se ravnomerno kre6e brzinom v z ;

- toplota se prostlre prema Furljeovorn zakonu;
kad masivnog tela granicna povrsina se smatra adljab a tskarn ,:

aT

an A
sto

zna~l

= 0

da je toplotnl fluks na

nuli 1 da je na njlma T

granl~nlm

povrsinama jednak

canst, tj. da nema toplotnih gubltaka;

- kod tanke plo~e 1 stapova okolinl se strujanjem (konvekcljom) predaje lzvesna koll~lna toplote deflnlsana Njutnovlm
zakonom
dQA = a(T-To)dAdt 111 qA = a(T-To )
gde je: a 'u W/m2K koeficijent razmene toplote strujanjem; dA -

element granl~ne povrlne ~lja je temperatura T; To - temperatura okolnog vazduha;

- usvaja se da su termofizi~ke konstante materijala nezavisne od temperature. Tu spada j u:
~ - termi~ka provodnost u W/mK
c - specifl~na toplota prl stalnom prltlsku u J/kgK
p - gustina metala u kg/m J
cp - specifi~ni zapreminski toplotni kapacitet u J/m J K
~

a - cp

koeficijent temperaturske provodljivosti u m2 I s

- usvaja se da se fazne 1 strukturne promene u metal1ma

odvljaju bez lzdvajanja 1 troenja toplote.
* = - AgradT mo~e se napisati i u skal a rFurijeov zakon
q
nom obliku preko komponenata vektora

gradT -

- 65 ~

aT

= -hay'

qz

aT
-' az

gde je u opstem s1ucaju T = T(x,y,z,t).

Posmatranjem promene speciflcnog top1otnog f1uksa kroz
e1ementarni para1e1opiped ZUT-a (51. 32), za v reme dej5tva unutra~njeg

izvora toplote qi' izvodi se parc i jalna diferencijalna

jednac ina prostiranj a top1ote:

a (A~)
ax
ax

aT

, aT)
L( ,a T)
+ Ll
ay a y + dZ d Z + qi

= c PTI

gde je:
izvora top1ote u W/m 3

qi -

iz d a~nost

aT
a;::-

brzina prornene tempera ture u K/s ili C/s

y ...-r----:7I
I

I
/

d!J

J..--

":'/_-;-....IV

d:r.

dz

z
S1 . 32. Promena top1otnog f1uksa
T~rml~ka

provodnost A je funkcija temperature , pa stoga

i koordinata (x,y,z), jer razne tacke ZUT-a imaju i raz1icite

temperature. Buduci da nije poznata ana1iticka zavisnost
,

= , (T) odno5no ,

klasi~nim

= , (x,y,z)

to se gornja jednac ina

rnetodima sarno aproksimacljom

A. =

mo~e

re s iti

canst.

U pra ktic nim uslouima CBstO 8e aredu delovi komplik o vanih

obtika , taka da nije mogude na ci analiticko r ssenje Furi je -o ve

jednacine

iti se resenje dobija ua ve lika

upro~cenja.

stucajevima najefik asnij e au

n u mer i eke

Datja njihova pr ednost je sto

88

nji

i8 V O~i

topZote , zQvisnost

laka mogu ua eti

termofiai~kih

d e.
obair unutras-

met
U

U takvim
0

oBobina materijaLa od

temp e ratur e i koo rd ina ta kao i ne Zi nea r'l os t grani!nih u8 Zo ua.

Ovde su iz1o~eni sarno rezu1tati ana1itickog re s enja diferencijja1ne jednacine provodjenja toplote, k oja s e posle uproscenja ,

const svodi na linearan oblik (sto znal! i da su svi izvodi

na prvom stepenu):

- 66 -

Ka da se uve de ope rato r Laplas a

.2

--t
ax

a2

:-r
az

ay
= i.-doblja
cp

1 koeflcljent a

.!!
at

.2
+ :""'1 +

se

= a V2T + ql

cp

Prl za va ri v anj u pokre tni m ta ~ka8tim l zvo r o rn top! ote , koji

se ravnomerno kre 6e du i x - cse

nije stacion a mo

~a va,

( 9 1. 3 3 )

t e mperatursko p o l j e

o dno su n a ne po kre tnl koordin atn i s i s';.em

x,

y, z.
-5

-20,,"

-/2

- /6

-4

-8

em
4

21/

V-

I.---"

Ir

V
I'.

I"-

fem

I\.. ~

."
y

51 . 33. Izoterme ~mperaturs kog po1j a (ce l 1 c na

ploca, s = 10 nun, q:4,2 kW, vz =O , l c m/

s)

Med jutim, aka se usvojl da se koordin a tni s is tem krece

zajedno sa pokretnim lzvorom toplote du! ese

~ a va

se pokretnl koordinatnt sistem ( , y, z) i tzv.

=~ ,

dobij a

k v an i o tac i o Ma r ~ o

tempe raturs kn p o l j e . Ovo xvazistaci o narno polj e mo! e se o b j a sn i ti

mehanl~kom

analogijom sa vodenlm tal a sima koj e s tvara bra d p l ove -

61 ravnomernom brzin om. Za

posmatra~a

sa ob a l e stvore n i

ntau stacionarni, tj. njihov oblik s e u oku

skladu sa udal j avanjem broda. Nasuprot tome,

po s m a tra ~a
po5matr a~u

talasi lzg1edaju nepromen l jivi u toku v rernen a ; t o

onl mogu nazvatl kvazlstaclon a rni

to ustva ri

zn a~l

zn a~ i

t a l as i

me nj a u
sa broda
da se

p riv idno

nepokre tni.
U ualovlma kvazistacion a rnog s tanja
nema

unutra~njeg

jedna~lna

tempera t u rsk o p o l je

izvora toplote (ql - 0), pa s e difere n c i j aln a

prostlranj a top1ote svodi na:

Re ~ avanjem

67 -

ave p a rcijaln e linearne d ife r encijalne

jedn a -

cine mogu se odrediti te mpera t ursk i c i k l usi s t v o r e ni nepokretnim

ill pokre tnim izvorima t o plote .

1. Nepok r etan

tre~t/tan

topZotni izvor

Pri kratk o vre me n o m d e l o vanju koncentrlsanog top l otnog izvora u proi zvo ljnoj t ack! 0 masivnog tela ,

tanke p l o c e i

~tapa

(v . 51 . 27), maze s e za n e ku tacKu A de finisanu k oordin a tama

( x ,y , z) , odnosno (x,y) i

(xl o dre d iti t empera t ura po isteku v re-

me n a t , pomocu jedna c in a:

- za mae i v no tel a

T ( R, t)

- za tanku pl.o c u

0
e
T(r,t) = 4 TT atc
ps

ZQ

(-

T(x , t) =

Hap

(-

c pA (h a t)

lOe

gde je :

Vx 2 +y2+z 2

Vx 2 +y2

u m;
5 - debl j i n a plac e u m; b = 2ok/cp s - koef l cijent r azmene t op2
l ate na g r a n i c n oj p o v r ~ ini t a nke p l ace u l i s ; a
- koeficij e nt
k
2
k onvekcij e u w/rn K; b 1 = ak oS/ c pA - koefici jent r a zrne ne t oplote
n a granic n oj pov r i ni tap a u l i s ; S, A - ob im odnosno povr s ina
popre c nog pre s eka stapa urn, t j. m2

Q - kol i c ina toplote u J ; R =

u m; r =

2. Pok r eta n i nepokr eta n t ra j an iz v or

t optote

U s luca j u de l ovanja pokre tnog l zvo r a t oplo t e s t va rne snage

q , b r zine v = x / t duz a se x , temperatura pro izvol jne tacke A sa
koordi n atama za maslvno te l a (x,y , z) .1. tanku ploc u (x,y) nakon
isteka vremen a t , data je lzrazlma:
v
- ra (x + R)
- z a mas i v no t e la
T(R ) =

rnne

vx

- za tank u

pL o ~ u

T (r) =

~se- raoKo (U)

gde je K (u) modlfikovana Beselova f unkcija prve vrste, c ije su

o
vrednosti u funkc iji argume n t a "un date u tablici 8 . Argume n t
"un

izra ~ un ava

se prema izra z u

- 66 u

rJ?r
V
4.

b2

+ -

< 10

za u > 10 kor1stl se asimptotska formul a

Ko(U) ~ e

-u

,I.
Vlu(1

1)

- ~

Tablica 8. Vrednosti modifikovanih Beselovih f unkcija

u

0,0

Ko (u)
ex>

K (u)

Ko (u)

3,0

0,0347

7,0

0,000425

0,1
0,2

2,447

3,2

0,0276

7,2

0,000343

1,753

3,4

0,0219

7,4

0,000277

0,3

1,373

3,6

0,0175

7,6

0,000224

0,4

1,115

3,6

0,0140

7,8

0,000161

0,5

0,924

4,0

0,0112

8,0

0,000146

0,6

0,775

4,2

0,00693

8,2

0,000116

0,7

0,661

4,4

0,00715

6,4

0,0000959

0,8

0,565

4,6

0,00573

8,6

0,0000776

0,9

0,487

4,8

0,00460

6,8

0,0000628

1,0

0,421

5,0

0,00369

9,0

0 ,0000509

1,2

0,318

5,2

0,00296

9,2

0,0000412

1,4

0,244

5,4

0,00238

9,4

0 ,0000334

1,6

0,188

5,6

0,00192

9,6

0,0000271

1,8

0,159

5,8

0,00154

9,8

0,0000219

2,0

0,114

6,0

0,00124

10,0

0,0000178

2,2

0,0893
0,0702

6,2

0,00100

0,0540

6,4
6,6

0,000808
0,000652

0,0438

6,8

0,000526

2,4
2,6
2,8

U matem .. ti~koj 11teraturi daju se vrednosti Ko(u) za argument

"u"8a dYe decimale.
Napred pokazane jedna~1ne mogu se korlstiti za odredjlvanje temperatura u slu~aju delovanja pOkretnog toplotno g izvo ra.
Jedna~lne vafe posle isteka nekoq vremena t

potrebnoq da u bli-

z1n1 razmatrane tacke nastane stabl1izovano temperatursxo polje.

Kada deluje trajan nepokretan toplotnl lz vor potrebno je
u prethodnlm jednaclnama stavitl v ~ 0, pa se doblja:

- 69 -

- aa masivno tela

T(R) =

plo~u

- aa tanku

rV:<

gde je u =

slu~aj

Najzad, za

zavarivanja izvorom toplote velike sna-

ge koji se kre6e velikom brzinom, npr. EPP,

mo~e

se uzeti da se

toplota pros tire sarno u pravcima upravnirn na x -osu,

slu~aju

kre6e izvor toplote. U tom

du~

koje se

temperature se izrac unava ju

prema izrazima:
- za ma sivno telo (upravnl pravei su y i
=
T ( y, z , t )

p lo~ u

- za tanku

z)

r2
....!L..- e- 4at
2nJ:Vt

(upravan pravac je y)

- *at
T(y,t)

v.s Y4nat
gde je: r

= Vry~2-+-z~2-.

3. Odr edJivanje brzine hZadj enja

mo~e

Brzina hladjenja

se odrediti difereneiranjem dobije-

nih izraza za temperaturske cikluse po vre menu u to k u hladjenja.

Tako se npr. pri polaganju navara na
~ke

~ as ivno

telo, za ta-

koje leze na x-osi po kojoj se kre6e izvor toplote , brzina

hladjenja odredjuje po izrazu:

(Tk -To) 2
vh -

2 WA--'::""'':::''9 f.

gde je:
9Z - linijska energija luka u Jim, Tk -

:::;::a::~: :~~:~::~o:-::~:a:u~~~og
Sli~no

za

ta~ke

koje

v h = 2WACpS

du ~

tempe-

ciklusa u C, To - pocetna

se pri zavarlvanju tanke

le ~ e

karakterit1sti~na

plo~e,

brzina hladjenja,

x-ose, mo!e odrediti pomo6u i zraza :

2 (Tk-To )

9 f.

Cls

Najzad se za
nano~enja

slu~aj

70 -

polaganja navara na

plo ~ u

ve6e de bl j ine , 111

pojedinih zavara kad vl eslojnog zavarivanja, veza

izmedju brzlne hladjenja 1 tempera ture Tk odredjuje pomo6u i z raza:

gde je vrecinost koeflcijenta k data na 51. 34 za pretho dno izra ~una te

vrednos ti

-16

2q l
~

Sa stanovlta

k f,.

~.

~.
~,

~,

struk-

turnih promena prl zavarivan j u c e llka,

korlsno je odrediti brzinu hladjenja
u oblasti najrnanje stabl1nastl auste-

f,'

','
',.

o~ekivanlh

zna~l

"\.

nita, to

'"

valu 1spod temperature Ar

0.' .,6
1

u temperaturskom inte r-

teea

800-

500C). 5toga se za proracun brzine

.~

/
3

,,

hladjenja, u praks!, uzima da tempe-

if ratura Tk odgovara aritmetickoj sre-

51. 34. Dijagram za odredjlvanje k

din! gornje i donje graniee najrnanje

stabilnostl austenita, tj.:
Tk = t(BOO+sOO) = 650C

U sutini temperatura Tx treba da bude ona pri kojoj se odigravaju strukturne promene austenita za konxretnu brzinu hladjen ja .
Kada se raspola!e snimljenim temperatursklm cik1usima zavarivanja (v. 81. 30) mo!e se grafi~ki odrediti hrzina h1adjen j a
u svakoj ta~ki, pa i za temperaturu struk~urnog preobra~aja austenita (T ) i po potrebi korigovati temperaturski ciklus.
k
Na sli~an na~in se grafickim putem, pomocu odgovarajuc1h
temperaturskih c1klusa, moze odred1ti brzina hladjenja tacaka
ZUT-A koje ne le~e na os1 x.
lako se 1z da~h jednaclna mo~e izra~unati temperatura 1
brzina hladjenja u pojedinirn ta~kama zone uticaja toplote, Ipak
je to nedovo1jno da se predvlde strukture u toj zon1, stoga ~ to
su pri zavar1vanju uslovi zagrevanja i hladjenja takvi da se
konacno uvek ne dobijaju ravnote~ne strukture. Drug1m recima, pri
zavarivanju nije dov01jno poznavati same sastav osnovnog materija1a i njegove strukturne promene pri zagrevanju i hladjenju, doatlgnute temperature 1 odgovaraju6e brzlne hladjenja, da se pred-

vidl

kona~na

trajna i
jal~

71 -

struktura. U torn srnislu obavljaju se brojna, dugo-

skupocena dilatometarska i spitivanja pojedlnih

kon5trui~u

odgovarajuci KHZ - dijagrami

m ate r~

odnosno anlzQ-

terrnski dij agrarni (kontlnualnog hladjenja) u uslo virna zavarivanja.

Za neke

~e lik e

KHZ - dljagrarni dati su u literaturi, pa se z a

poznate brzine hladj e nja 1z austenltnog po drucja

mo~e

predvideti

i odgovara.iuca struktura posle zavarlvanja. Aka postojeca brzina

hlad jenja aaje strukture kaljenja

~to

tran!forma cije,

martenzitne odnosno beinitnc

je u vecini slucajeva nepovoljno, preduzima-

ju se mere da se brzina hladjenja smanji.

Navedeni izrazi za pro racun brzine hladjenja ukazuju da se

ana maze umanjiti povecanjem pocetne temperature tela (T ), tj.

o

predgrevanjem pre zavarivanja, kao i pove6anjem linijske energije

zavarivanja q l odnosno izmeno m parametara zavarivanja.

Os nove toplotnih pojava, koje su ukratko izlo zene u ovom

poglavlju, potrebne su za ra zumevanje
micke obrade i
Za

prakti~an

metalur~kih

sopstvenih nQPona prouzrok.ovanih zavarivanjem.

proracun temperaturskog polja trcba poznavati ter-

rrof izicke konstante materijala koje se rnogu nac1

literaturi. lako su na prvi
rsko polje i

promena, ter-

pogl~d

odgovarajucoj

dobijenl izrazi za tempcratq-

temperaturske cikluse s lofenog oblika, izracunavanje

temperatura u pojedinim ta~kama ne predstavlja danas veee teskoee

jer se

raspola~e

juci tome

mo~e

racunskim rnasinama velikih moguenosti.

Zahvalju-

se iei i na proracun temperature na veoma rnalim

rastojanjima, sto daje dosta vernu sliku stvarnih terrnickih ciklusa u zoni uticaja toplote. ~tavise, mogu se uzeti i korigovane
vrednosti nekih

ture, npr.

termofizi ~k ih

konstanti u zavisnosti od tempera-

I. = I.(T) , c - c(T) , a - a(T) .

METALURSKI PRoeESl I PROMENE PR l' ZAVARIVANJU

TOPLJEN.TE METALA I

OBRAZOVANJE ~A VA

Stvarni toplotni protok (q) k o j i zavisi od vrste top l o tnog

lzvora 1 tehnolokog postupka uvod! se u toku zavarivanja lokaln o
i celuje na dec osnovnog 1 dodatnog materijala. Pod uticajem uve de-

ne toplotne energlje,

~lje

se

termi~ko

dejstvo najbolje izra!ava

linijskom energijom, dolazi do zagrevanja i lokalnog topljenja

novnoq 1 dodatnog materijala. Osirn toga,

uv~dena

05-

toplota se provo-

djenjem prostlre kroz osnovni materijal, a njeno de lovanj e u poj e dinim

ta~kama

ZUT-a lzra!ava se

term1cki~

ciklusima zavarlvanja,

odnosno promenama u svojstvima osnovnog materijala.

1.1

TOPLJENJE OSNOVNOG MATERIJALA

Parametri zavarlvanja, pored

termo-fizi~kih

osobina metala

1 njegove rnase, bltno uticu na pojave lokalnog zagrevanja i

Ijenja materljala, kako osnovog take i
zovanje metalnog kupatl1a 1 njegovo

top-

dodatnog, odnosno na obra-

o~vr6avanje

kao i

na struktu-

ru 1 svojstva spoja.

Obllk i

veli~ina

metalnoq kupatila, obrazovanog od delo va

ra8topa osnovnog 1 dodatnog materljala

mo ~ e

se prakti c no odrediti

ako 8e naglo preklne zavarlvanje 1 uvede komprlmovani vazduh. Time

se mo~e istisnuti

73 -

r astop , a nasta l e udub l jenje odgovara po obli -

k.u i dimen z i j ama metalnom kupatilu . Hetalno kupati l o,oblika prema

51. 35, odredj e n o je duzi n om (L) , sirinom (b) i dubinom (h) ; pre me ta se

du ~

ase

zavari van j a o d redjenom b r zin om , taka da je pred -

nj! deo metalno g k upa t ila uvek u tec nom stan j u, dole. se n a njegovom
L

....,

[;:/'l..

V;//

zadnjern de l u odvi ja 510-

. ~

5ukcesivno ocvr-

jevito i

~.<:

scavan j e , i I i dr ugim re eima o b razuje say .

rn a s n aga top l o tnog i zvo -

Ako je pozn ata stva-

ra (q),

.0 -

(XX

no s t osnovnog ma t er i ja! a

"

termicka provod-

(A)

n j egova t empera t u-

ra topljenja (Tt) , moze

se , pri navarivanj u ma -

si vnog te l a , lzrac un a t i
duz in a metaln og kup a t ila

p rema izrazu
L = ...-",
q-",,-

s1 . 35. Oblik metalno g kupatil a i sava

Vreme (t )

2nLTt

z a k o j e s e meta l zavari v a c kog k up a til a na l a z i u

te c nom s tanju , o c i g l e dno se mo ~ e i z ra c un a tl pornocu du~ine kup a t i l a

(L) i brzine za va r i v anj a

L
V

t = -

Da bi me t a l

(v

2 1r1.. v .Tt

~a va

pas eda v aa

t ra~e n e

me hani ~ke

asabine adrnah

posle zav ari v an j a i b e z termi ~ k e a brade ili d rug ih mera , n jegov hemijski sasta v ug lavno m s e raz liku je ad osnovn og mate ri jal a . Prakt ieno se hemijski s a sta v rne tal a ~ava mo~e re g ul i sat i
lzborom dodatno g ma te r i jal a i

odgova r aju6im

step e na me sanja osnovnog i doda tno g

materijala. u deo dodatnog mat e rijala

o brazovan j u sava maze se iz -

rac una t l pomo6u l z r aza

At
a udeo osnovllog mat e l'ij a la iz r azom Yo = Ap+At '
Y d = "A--"+TK-'

Ap
p

gde je: A

- pov r in a p o pun javanj a (51. 36) , At - povrs in a top lje -

nja; prl iome mora biti l s pun jen usla v Yd + Yo : l. Teorijski posmatra-

- 74 n6 sadrfaj nekog hemijsko e1ementa ( M> u meta1u

~ avu

mofe

se odredlti na osnovu pozna tog

sadr~aja

tog elementa u osnov-

nom materljalu (Mo) i u doda-

tnom materijalu (M d )
S1. 36. Presek su~eonog ~ava

U stvarnlm uslovlma zavarivanja nastaju metalurske re-

akcije lzmedju rastopa 1 gasova,kao i rastopa i

troske. Zbog toga

mofe do6i do isparavanja nekog sastojka, leglranja sava nekim e1ementima iIi oksldacije drugih elemenata, pa te se stvarni sadr!aj
posmatranog elementa u avu razlikovatt od teorijskog za

6M. To

dalje zna~l da se stvarnl udeo nekog hemijskog elementa u metalu

~ava (Mst ) mofe izra~unati pomo6u izraza

Vrednast adstupanja + 6M maze se

prakti~no

adrediti za dati pos-

tupak 1 tehnologlju zavarlvanja.

1.2

TOPLJERJE DODATNOC MATERIJALA

Zavisno ad

na~lna

1 postupka zavarivanja, zagrevanje 1 to-

pljenje dodatnoq materljala nastaje delovanjem toplote qasnoq plamena, D!ulove toplote, toplote

elektrl~noq

luka 1 druqlh toplot-

nih izvora.
Istopljenl dodatn1 materijal - zice, ob1ozene elektrode,
elektrodne zlee i

sll~no-prenosi

se gravltacljom i drug 1m silama

u metalno kupatilo,u kame se mea sa rastopom osnovnog materljala

u stepenu od 10-100\

zavisno od obllka !leba, tehnologije zavari-

vanja, ltd.
Kapl lstopljenoq metala odvajaju se od dodatnoq materijala
u razli~itim veli~inama 1 obllclma, tako da pri njihovom prolasku
kro~ atmosferu na putu ka metalnom kupatI1u, do1azi do dodira sa
razli~itim gasov1ma, toplteljima iIi rastopom troske.
U 8lu~aju npr. REL zavarivanja, prenos rastopa elektrode
odvlja se kroz stub elektrl~noq luka (sl. 37). Prl tom se broj 1
veli~1na

kapi menja u Airoklm granicama u zavisnostl ad vrste e1e-

ktrode 1 debljine obloqe. Prenos u obllku krupnlh kapl karakteris-

75 -

ti~an

je za elektrode sa tankom oblogom i malim jacinama struje

zavarivanja, dok se prcnos sitnim kapima ostvaruje pri zavarivanju

51. 37. Proces stapanja

pri REL zavarivanju

debelo oblozenim elektrodarna i strujom velike jacine.

Na prelaz kapi cd elektrode ka zavarivanom delu

uti~e

ne

sarno sila zemljine te~e vee i plazma luka,kao i elektrodinami~ke

sile uz pojavu tzv. pinch effect- a. Zbog toga smer prenosenja ka-

pi ne zavisi ad po l arlteta i po16zaja zavavarivanja,jer su navedene sile vece ad gravltacione,pa je zavarivanje moguce izvoditi i
u prinudnim polozajima npr. iznad glave.
Topljenje i prenos kapi praceno je i pojavom isparavanja nekih elemenata metalnog jezgra i obloge e lektrode, povecanjem zapremine i pritiska s to dovod! do rasprskavanja dodatnog materijala
i pojave dima, odnosno gubitka metala i toplote, smanjenja vidlji vosti i zagadjivanja okolne sredine. Ove pojave se naroc it o iSpoIjavaju kada se zavarivanje lzvodi sa elcktricnim lukom ve6e d u ~ i
ne i vislm naponom,ili u slucaju pove6anog sadr ~ aja necistoea u
metalnom jezgru elektrode, odnosno neodgovaraju6e obloge.
Pri dodiru kapi rastopljenog dodatnog mawrijala sa ga90virna u stubu luka dolazi do oksldacije i rastvaranja nekih gasova
u rastopu. Kako se istovremeno sa metalnim jezgrom topi i obloga,

to ~e rastopljena obloga elektrode obrazovati tecnu trosku eko kapi 1 iznad metalnog rastopa . Kratkotrajnim dodirom rastopa troske 1

- 76 netala nastaju hemijske reakcije .pri vlsokim temperaturama.. koje

su

prou~ene

pirometalurgijl.

Slo!ene i

kratkotrajne hemijske reakcije (promena hemijskog

sastava, oksidaclja 1 sl~) i

utl~u

uslev! hladjenja poale o~vr6ivanja

na hemijski sastav, strukturu,

mehani~ka

svojstva i oblik

nastalog ava.

Budu6i da se u metalnom kupatl1u meaju rastopi dodatnog 1

osnovnog metala dejstvom

razll~ltih

s11a (elektro i

kih) koje deluju odozdo ka povrini, to se posle

termodlnam1~

~vr6avanja

za-

pa!a neravnomerna povrina liea ava (v. s1. 13) nastala zbog pulziraju6eg dejstva pomenutih si1a i

sukcesivnog

~vr6avanja.

Pri

torn se sa tankom oblogom dobijaju grube povrl liea !ava, dok debe10 oblo!ene elektrode daju glatku povr1nu sa gotovo neprlmetnom
"gusenicom"
Zavisno od osnovnog materijala i namene konstrukcije, odabrana elektroda mora da ispuni odredjene uslove u pogledu hemijskog sastava i mehani6ko-tehnolo~kih svojstava, jer se hemijski sastay i svojstva osnovnog rnaterijala uglavnom razlikuju od dodatnog
materijala i, u ZUT-u se menjaju u toku procesa zavarivanja. Kao
to je vee spomenuto, hemijski sastav metala ava uslovljen je sastavom osnovnog materijala i hemijskim elementima koji prelaze iz
istopljenog metalnog jezgra i obloge elektrode. Proces obrazovanja
ava praeen je legiranjem, oksidacijom, pre~ieavanjem (dezoksidacijom, desumporizacijom, defosforizacijom) i drugim termickim pojavama.
Kvantitativno se prelaz hemijskog elementa iz dodatnog materijala u metalni rastop izra!ava odnosom

gde je:

- 1Mel - sadr!aj odredjenog hemijskog elementa u avu u %,

- jMelE - sadr!aj tog elementa u dodatnom materijalu.
Utvrdjeno je da se prelaz hemijskog elementa u rastop metala ava odvlja:
... flzi~ko-hemijskim pojavama i reakcljama u medjuprostoru
lzmedju toplotnog izvora i osnovnog materijala, npr.stubu luka; i
-hemijsklm reakcijama izmedju rastopa ava i troske.
Zbog slo!enosti svih pojava (disocijaclje, oksidacije, 15paravanja, prelaza elemenata 1z rastopa u trosku 1 obrnuto, difuz1je, ltd . ), njihovog odv1janja na vlsoklm temperaturama i za krat-

to vrerne, uz rastvaranje i

77 -

izdvajanje gasova u

nemetalnlh ukljucaka 1 drugih

gre~aka,

~avu

stvaranje

svojstva spoja i sava za -

vise u velikoj mer! od vrste i kvaliteta prlmenjene elektrode i

refima zavarivanja. Za uspeno izvodjenje odredjenog zavarenog
spoja raspola!e se danas vellkim a sortimanom dodatnog materij ala
(elektroda, ~ica i dr.) sa te!njom njegovo g daljeg pro irenja.

Za

prakti~ne

potrebe bitna je

stva rna kolicina istoplje-

nog dodatnog materijala koja u jedinici vremena prelazi u metal

~ava.

Stvarna kolicina predstav lja zbir mase metala istopljene fi-

ce, mase legiraju61h elemenata iz obloge iIi cistog fe leza iz obloge, umanjen za velicinu gubitaka usled rasprskavanja i oksidaclje.

Koli~ina

stvarno unesenog dodatnog materijala u say izra!a-

va se koeficijentirna topljenj a elek-trode u g/A.s ill g/A.h.

Velicina koeficijenta topljenja kre6e se u granicama 9-14
g/A.h za

oblo~ene

elektrode

i 15-20 g/A.h pri zavarivanju pod

praSkom.
Ovi koeficijenti topljenja i
rna

na~rn

1.3

lskori ~ce nja

se odredjuju pre-

standardu JUS C.T3.D02.

HEMIJS KE REAKCIJE U RASTOPU

Kao to je ranije pomenuto proces zavarivanja topljenjem

odvija se u uslovima manjeg ili veceg uzajamnog delovanja (interakcije) rastopljenog metala i okolne atmosfere. Stog a se ne maze
izbeci ispa r avanje

nekih sastojaka legure, ra st varan je gas ova

iz vazduha (apsorpcija) i sag o r e van je nekih elemenata iz osnovnog

i dodatnog materijala. Osim ovih tetnih pojava, u procesu zavarivanja maze se pomocu metalur kih reakcija iz vesti p r ecisda v anje
(rafinacija) 1 leg iran je metala s ava.
1.3.1

Isparavanje
Pri zavarivanju otvo renlm

elektrl~nlm

lukom ne moze se lz-

be6i isparavanje nekih sastojaka metala. To dovodi do promene hemijskog 5astava metala s ava, pa i njego v ih
Kada se zavaruje

~ellk

mehani~kih

osobina.

isparava Mn, a pri zavarivanju obojenih

metala 1 njihovih legura ispara va ju Mg, Pb, Zn. Pored stetnog dejstva na osobine spoja, lsparen ja nekih metala (Zn, Pb) su otrovna i opasna po zdravlje

zavariva~a.

Kolicina isparenlh sastojaka

rno~e

se urnanjltl ako kapljice

metala ostaju to kra6e vreme u prostoru elektri c nog luka, sto se

posti ~ e

78 -

zavarivanjem kratkim iukom. Pri zavarivanju mesin ga, 16-

paravanje ainka se mo!e

spre~iti

jedino primenom 9 a&n0 9 zavari -

vanja 1 t o oks1d1u6eg plamena. U ve6~n1 postup aka elektrolu ~ no g

zavarlvan ja, isparenl e l ement se onadoknadjuje njegovim pove6anirn
sadr ~ ajem u dodatnom mater1jalu 111 za t1tnom pra ' ku.
1 . 3.2

Apso rp clja gas ova u

~avovlma

Gas av! se mogu rastvarati u metallma sarno aka se prevedu

u a tomn1 obl1k 1 ako ne gra de sa metal1ma jonska jed1njenja . U
takve e1emente spa daju vodoni k 1 aB o t. Ki s e on i k je oksidacioni
elemen t , pa se zato u te~ nom !elezu rastvara sarno u vid u oksida
FeD. Bez ob zlra da 11 se navedeni gasovi rastvaraju direktno u
metalu (H 2 , N2 ) 111 u v1du oks1da (02 ) , on1 pogor a va ju mehan1 ~ ke
osobine ava 1 narusavaju rou jedrinu stvaraju61 porozna mesta.
~ava

Poroznost metala

2[H] + [0]
2[H]

H ot ;
2

[H ] t I
2

posle dica je slede6ih hemijskih reakcl j a

2[N J

[c] +
+

[0]

co t

[N ) t
2

goo srednje zagrade poka zuj u da je gas 1z metala ~ ava , a vertikalna strelica da gas odlazl u spolj n u atmosferu.
Rastvorljlvost gasova u te~nom metalu zavlsl od parcljalnog prltlska qasa lznad zavar1va~kog kupat11a, temperature i vrs be metala. U ve~ o~vrs lom me t alu rastvorljlvost gas ova se menja
5

o ~ o tJ

N2 .J .

,,
", 2 5

0, o J

, 20

--

5
0

--,

H2 ,
50 0

.
~

F -~_ ~ Pe

0
N

0 , 02

I
i
u
I' HZ~
:..:
I
6

0 10

4:c?-

.., 15

"~

HZ

"

0 . 01

Ii 2 u ~F B

l ~oo
1 800
1 00 0
Te mp e r a tur a 0c

51. 38. Ravnote~1 d1jagram rastvorlj1vost1 vodon1ka 1

azota U g'votdju

- 79 sa temperaturom a

naro~lto

sa promenom kristalnc g radj e . Skokovl-

be promena raatvorljivosti gas ova nastaju pri temperaturama fa z -

nih promena u metalu (sl. 38). Nagl a promena rastvorljl v ostl gasova za vreme faznih preobra!aja mole lzazvatl poroznos t s ava i
prezasl~enih

pojavu neatabllnih

~vrstlh

rastvora sklonlh star enju.

Xoncentraclja nekih gaaova, npr. CO , u tefnom metalu za 2

varlva~kog kupatila mo!e se smanjltl lntenzivnlm meanjem te ~ nog

metala, Ito ae poati!e prlmenom jednosmerne struje obrnute pol amoati 1 skra6enjem

elektri~nog

Koli~lna

luka.

tetnih gasova u

metalu lava mo!e se smanjitl i meta lurkim reakcljama izmedju sas tojaka u oblozi 111 prahu uz obrazovanje jedinjenja nerastvorlji-

v.1h u metalu lava, koja zatim isplivavaju iz rastopa.

~tBtno

d.tovanje kis60nika

Okaldaclja metala u procesu zavarlvanja mo!e nastatl

di~ e

ktno 1 reakoijama raam e ne lzmedju metala ava 1 oksida iz troske.

Direktnoj oksidaciji podle!u kapljice dodatnog materijala
aa vreme njihovog form1ranja i prola!enja kroz medjuelektrodnl
proatorl ta vrsta oksidacije mo!e se prlkazati optom

jedna~inom

za bilo koji metal:

Me + 1/2

MeO

Okaldaclja zasnovana ne hemijsklm reakcljama razmene lzme-

dju metala
jednal!incm

(1) i oks ida troske (2) mo!e se prikazati hemijskom

Me(l) + Ma(2)0 Ma(l)O + He(2)

+

Smer o4v1janja reakcije direktne oksidacije zavlsi od parcijalnog pritiska kiseonika iznad
varivanju u

za~titi

zavariva~k o g

kupatila. Pri za-

inertnlh gasova, parcljalni pritis ak kis e oni-

ka je veoma nizak (mali sadr!aj

2 ),

pa ne nastaje

oksld~cija

me -

talne kapljice ve6 razlaganje prethodno stvorenih okslda. U ostalim .1u~ajev1ma naataje oksidacija (sagorevanje) nekih sastojaka
dodatnog materijala. 5klonost ka oksidaclji odgovara redosledu
Al, Ti, C, 5i, MIl, Fe pa po tom redu ldu 1 gubici legirajuC!ih
eleu.nata lz dodatnoq materija).a.
o metalu

~ava

mogu postojati

~vrstl

1 gasovtti proizvodl

okaidac1je. evrsti proizvodi oksldacije lsplivavaju u trosku lli

o ataju u . . talu u v1du

man~e

~tatne

sitne dlsperzije

kao

npr.

Al20j u ~uiku. Naprotiv, u lequrama Al, oksid Al 203 tone u donje

aloj.v. lava ill a. talo!1 na iv1cama oanavnog ma~rljala, remete-

- 80 61 metalnl kontinultet na granicama rastopa. Gasovitl proizvodl

oksldaclje odlaze u spoljanju atmosferu 111 ostaju zarobljeni u
metalu ava U obliku mehurova.
Kiseonik obrazuje sa gvo!djem:oksid FeC temperature topo
ljenja tt = 1360 o C; Fe 0
(FeO.Fe 2 0 ) 1 Fe 2 0 3 (tt = 1530 C). u
3
4
3
. te~nom gvo!dju rastvara se sarno Fea koji moze nastati slede6im
hemijskim reakcijama:
2Fe+0
Fe

= FeD + CO
2
Fe+H 2 0 = FeO + H2

Fe+C0

= 2FeO

+ CO = FeO+C

Pored toga, Fee moze da nastane 1 1z povrinskih okslda

(Fe 0 )
tj. rdje. Pri zagrevanju ~elika v laga isparava, pa kise3 4
onlk nastao dlsocijacijorn vodene pare u zont elektricnog luka pove6ava parcijalni pritlsak kiseonika, i

izazlva reakciju

4Fe 30 4 + 02 = 12FeO + 302

Cd ukupne kolicine Fea u tecnom metalu ava jedan deo se razlaze

prema jednacinama:
FeO + C = Fe + CO
FeC + Fe)C = 4Fe + CO
Gas CO izlazi iz rnetala sava sve dok gornji slojevi sava ne ocvrsnu

pa je stoga povoljnije sporije hladjenje,jer se time omogueu-

je da veei dec ovog gasa izadje iz

~ava.

Preostale kolicine CO

stvaraju stetne gasne mehurove u metalu sava.

~tetan

oksid FeO rastvara se u rastopu celika, a u ~vrs

lorn metalu sava nalazi se u obliku nernetalnih

sistemu Fe-FeO

koli~ina

log(% 0) = -

uklju~aka.

kiseonika odredjuje se po

~ +

U tecnom

jedna~ini

1,935

gde je T - apsolutna temperatura u K.

Oksidni ukljucci FeO remete rnetalni kontinuitet sava i
me mu pogorsavaju mehanicke osobine.
Dea oksidacijom se

sni~ava

ti-

koncentracija kiseonika u meta-

lu sava. U principu se dezoksidacija obavlja na dva nacina:

- dlfuzijom FeO u trosku,
- razlaganjem oks ida FeD.
Difuzna dezoksidacija nastaje na granici troska - metal,
pr1 ~emu nastaju jed1njenja 2FeO.S10 111 2FeO.T10 koja 1sp11va2
2
vaju u trosku.
Oezoksidac1ja razlaganjem oks1da FeO nastaje u metalu ava
pomo6u elemenata ve6eg hemijskog aflniteta prema kiseonlku od gvoldja. T1p1~ne rekac1je dezoks1dac1je su;

[FeO] + [e]-

81 -

CO t + [Fe ]

2 [FeO] + lSi] + (S10 2 ) .. [Fe ]

[Feo ] + [Mn] + (MnO) + [ Fe]
gde srednja zagrada
tojak prela z i

Ija s nju

zna ~ i

da je sastojak 1z . ava,

mala

da sa&-

u trosku a vertikalna stTe lica da gas o dl az i u spo-

atmosferu~

DezoKsidacij a aluminijumom se redje koristi,jer au takv l

savovi skI on! prslln ama pri udarnorn opte re6en j u na povls enim te mpera turarna.
Posledica reakcij e FeO sa C jeste smanjenje sadr ~a ja C 1
o u metalu s ava , jer gas CO 1z1az1 1z s ava. Mada to sni f enje kor isno deluje na mehani ~ ke osobine sava , nepovoljno je to maze nastati poroznost sava zbog n a stajanja gas nih mehurova narocito pri
niskom sadrz aju Si.

Losa strana dezoKsidacije sava razlagarijem okslda FeO j e

mogu6no s t zag adjenja s ava nemetalnim ukljucclma nerastvorljivim u
troski. Najbolje je primeniti vise dezoksidatora, jer se tada
stvara niskotopljiva troska koja lako isplivava na p ovr inu i vezuje vel1ke kolH5ine oksida. Na taj nacin r a ste metalurka cvr s to6a ava.

Stetno de Zovan je v odo nik a

Na visokim temperaturama elektrlcnog luka nastaje najpre
disocijacija vodene pare
+
+

a zatim jonizacija molekula vodonika

eime Sll stvoreni uslovi za njegovo rastvaranje u tecnam metalu.

Atomni vodanik ima precnik manji od parametra kristalne reetke
ve6ine metala, pa se u njima rastvara srazmerno temperaturi (sl.
38). Pri hladjenju metala ava nastaje difuzija atoma vodonika 1
njiho va sjedinjavan j e u molekule . To je pra6eno pove6anjem precnika taka da vodonik v i e ne mo ~ e da prolazi kroz kristalnu reetku celika. Zbog toga se molekularni vodonik nagomilava u tzv. rezervoarima stvorenim uvarenom troskom ili izla! enjem gasova (CO,
CO 2 ), stvaraju6i pritis ak od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada bara. Pri niskim pritiscima nastaje gre ka U obliku ga Bnih
me h urov a , a pri vi im pritiscima nasta j u mik r op r s l i ne . Obe gre ke mogu nasta ti kako u osnovnom materij a lu, tako i u ZUT-u.

- B.2 Prlauatvo vodon1l<a u . .talu Java taJko ja otkrlt1. Tel< prl

bpltlv""ju aate.anje,. na praloamim povrJin_ nutaju loptuta
udubljenja tav. "rlblje oI!l", Ito ukaauje na priauatvo vodonlka.
Vodonlk 1 indlrektno ...... atvorltl g ..... lDBhurove redukeljom okelde !'eO,

[!'eO) + [S2) - [S20) + [Pe) ,

jedln javan jam aa aUllpe)l"'''
[S2) + [s) 111

[S2 S )

razugljani~avanje,. ~llka

[FelC) + 2 [S2) -

[cs.) + J[Fe)

Reaultet ovih ball1jakih raakelja je atvaranje mahurova voclena pare (S20) , aumporovodonlka (S28) i metana (CB.) kojl oataju
u _talu Java ili ZOT-u.
Vodonlk naj~elc!e doapeva u lav ia vlalnih obloga elektrode
111 praba, vlalnih i aardjalih lviea oanovnog ...terijala i rulaga; DjeJII organakih jedlnjenja kao Ito au boja, ulj., ..... t. Zbog toga
- '. j. valno auJenje elektroda 111 praba pre &avarivanja, odatranjl",ane~btoc!a

nj. vlage i

sa lv1"a oanovnog materijala. Oalll toga, '

,,<. ~rabu

la .avarlvanje dodaje . . CaF koji trajno V'8zuje vlaqu.

2
~ a\l . . tno, vodcmlk aa nakim
metalima gradl 1 ball1jaka jedinjenja,
npr. NbS, VB, TiS 1 NaB, C&B
J
r

Prl te8p8raturama elaktrl~og luka nutaje okaldaeija jed"Og clela asote pre... jedna~ini
N2 + 02

2NO,

dok . . drugi deo jOlllauje pre... jedn~inl

+

U te~o. _talu rutvaraju . . NO i N~ tako de _

u rutopu :metela

Java aogu pojavitl Inatoe koll~ine rutvorenog aaota. 8nilav""jeJII

0
ta..,.rature lapod 900 C j.d"" deo aaota, r ... tvo . .n u aetalu Java,
abraauj. nltride lel.aa Fe 2 N 1 Pe.N a drugl cleo oataje u evratom
r ... tvoru y-. . . . tke. Raatvorljlvoat asota u a-ra"tkl qvoldja opa-

da sa snizenjem temperature prema sliei 38.

Ako

. . _tal "va bladl . . latlvno _llkCIII brainoa, vllek azote oataje

aarabljan u a-Fe, j.r j. aa nj.govu dlfuaiju potrabno odredjano
V~. U toJr:u vr.8aDa lsluauj . . . vi.lak ot. 1. ~vrwtocJ r_tvora

sa

gvo~djem

83 -

obra =uje nitride Fe 2 N, Fe 4 N. Zbog toga se u toku

~ava,

vremena pove6ava tvrdo6a

a opada plasticnos t

~ilavost.

pojava se naziva disperzno starenje iIi otvrdnjavanje.

tetno delovanje azota mo~e se umanjiti aka se elektrodnom

materijalu dodaju elementi koji grade stabilne nitride i karbide

(kao

~ to

su AI, Mg iIi veoma stabilne nitride npr. Ti,

izlu~enim

Ta). Ovi element! grade jedinjenja sa

Zr, V, Nb,

azotom 1 ugljeni-

korn koja su stabilna 1 na -sobnoj temperaturi, pa time smanjuju

koli~inu

slobodnoq azota.

I pored s ,tetnog delovanja azota, on je u austenltni.m

~ell

elroa koristan sastojak u kolleln1 ad aka 0,2 %. Azot deluje kao

y -geni element (aust e nizator

ugljeniku, a 30 puta
U

ja~i

) po jacini austenitizacije jednak

od nikla.

ugljeni~nim ~ elicima

sadrzaj azota iznad 0,2 % stetno de-

luje na zavarljivost, jer povecava tvrdo6u 1 krtost 1 izaziva disperz1ono starenje metala sava.

1.3.3

Pre~i s 6avanje

(rafinacija) metal a

~ ava

Metalurke reakc1je u metalu ava mogu imati takav tok da

umanje

sadr~aj

sumpora 1 fosfora u metalu ava. Osnovn1 je cilj

ko11~ina

raf1nac1je da se sniz1 ukupna

nja FeS koje se dobro rastvara u

Preci6avanje je naroe1to

jedinjenja ka segregaciji

va ~ no

te~nom

sumpora, posebno jed1njece11ku a slaho u troski.

s obzirom na sklonost sumpornih

i obrazovanju dvojnih ili trojnih lako-

bopiv1h oeubektikuma koji mogu prouzrokovat1 vruce prsline.

Desumpor1sanje se izvodi pomocu elemenata koj1 1maju vee1
hemijski afinitet prema

sumpo~u,nego ~elezo,i

temperature topljenja bliske

gvo ~ dju

obrazuju sulfide,

1 rastvorljive u troski. To

su element1 Mn i Ca koj1 sa FeS stupaju u hemijske reakclje:

[Fes] + (MIlO)

(MIlS) + (FeO)

[FeS] + (CaO)

(CaS) + (FeO).

Ova reakcija je efikasna sarno kada je MIlls ve6e o d 2 2.

Iz analize ravnote!nih stanja ovih reakcija proizilazi da efikasnost desumpor1zacije

zav1s1 ad koncentracije MnO, CaO, MnS, CaS

1 FeO u trosk1 1 koncentracije Mn u liavu, lito se mote prikazllti

1zrazom

[S J

(MIlS)
D

[Mn)

(CaS)
(MnO)

(FeO)
(CaO)

B4 -

Odavde sledi da se najrnanji sadrfaj sumpora [5] u metalu ava postl~e smanjenjern MnS, CaS 1 FeO i pove6anjem MnO i CaO u troscl

[MnJ u

~avu.

Odstranjivanje fosfora mogu6e je hemijskom reakcijom meta1a

~ava

sa bazl~nom trosKom. Proces se odvija u dve etape: naj-

pre nastaje fosforpentoksld P20S' a potom trajno kompleksno jedinjenje sa oksidom kalcijuma. Ova hemijska reakcija odvija se pri
temperaturl bllsKoj solidus 11n1j1. Izdvajanje fosfora je uspenije ukoliko je ve6a koncentraclja CaD u troski i ukoliko je bazi~
nost troske ve6a. U avovima lzvedenim pod slojem kisele troske
izostaje prevodjenje fosfera u trosku, wag toga au slabije 050bine

1.3.4

plastl~nosti

metala ava.

Legiranje metala ava

Legiranje metata J ava mo!e se ostvariti na vire na~ina.

Osnovni na~ln uvodjenja legiraju6ih elemenata preko elektrodne 11-

ce se primenjuje pri zavarivanju u zatlti qasa, zavarivanju pod

troskom 1 EPP zavar1vanju visokolegiranih ~elika. Pr1 REL zavarivanju, leglraju61 elementl se uvode u obllku ferolegura 111 praha

cistog metala u oblo.i. Isto tako se primenjuje uvodjenje legiraju6ih elemenata u metal ava 1stovremeno 1z elektrodne !ice i praha kad EPP postupka. Najzad se legiraju6i elementi mogu uvesti u
Iretal ava r:edukcijom oksida kojL se nalaze u troaki. Ovaj na~in
se primenjuje pri EPP zavarivanju niskougljenicnih i niskolegiranih ~elika. U tom slu~aju 'r edukcioni element je Fe ~to izaziva porast sadrlaja Mn i Si u metalu ava.
Uvodjenjem legiraju6ih elemenata u metal ava obavlja se
nadoknada tog elernenta za iznos smanjen usled isparavanja i oksidacije; treba imati u vldu da je legiranje efikasnije preko lice
nego preko obloge ili pra~ka.

1.3.5

Utlcaj dlfuzije u procesu zavarivanja

Pojed1ni atom! u rogljevina. kristalne reetke mogu dobit!

ve6u energlju od srednje vrednostl za datu reetku,zbog fluktuaclje tj. kolebanja amplitudnih vrednosti unete toplotne energije.
Ovakvl atom! mogu da aavladaju energetsku barijeru koja ih zadr!ava u ravnot8!nom polo!aju i da zauzmu nova lntersticijalna mesta.
Prazno meato, ili vakancija (lat. vacantia), koje tako nastaje mofe

- 85 biti popunjeno jednim od susednlh atoma sto je

~lja

difuzij e

pra~eno

utlcajem

brztna raste sa temperaturom. Difuzija se naroci-

to ispoljava pri temperaturama viim ad T

0,3 Tt, gde je Tt -

temperatura topljenja u K. Na pojavi difuzije zasnivaju se fazne

promene u metallma, re!tristalizacija, puzanje, sinterovanje 1 narocito precesi termi~ko-hemijske abrade leao ~ to su cementacija,
nitriranje i dr. MnDge pojave pri zavarivanju kao, npr. hladne
prsline, promena hemdjskog sastava u ZUT-u, prsline

~arenja

dr.

takodje su prouzrokovane difuzijom.

Do difuzlje uglavnom dolazi aka su pojedini sastojcl neravnomerno rasporedjeni u materijalu. Difuzija,koja se javlja u metalnom kupatilu, o~vrslom metalu sava leao i

izmedju sava i

ZUT-a,

posledica je razlike u koncentraciji nekog elementa u navedeniro

delovima spoja. Difuzija atoma u njegovoj Bopstvenoj
se samodlfuzija, a u protivnom
Matemati~ki,pojavu

re~

je

mre~i

naziva

rnigraciji atorna.

difuzije opisuje prvi Fikov (Fick) za-

kon kaji je najpre uveden (1858. god.) za

te~ne

i gasovite rast-

vore, a zatirn se "pokazalo da se maze primeniti i

za difuziju u

cvrstim telima. Prvi Fikov zakon glasi

dm = -

~A

dT

gde je: dm - elementarna

rna) kroz povrinu A (u

koli~ina

difunduju~eg

2
cm ) za vreme dt(u S)i

sastojka (u grami-

gradijent

koncentracije u pravcu x-ase; 0 - koeficijent proporcionalnosti

ilikoeficijent difuzije odgovara

kroz povrlnu ad 1 cm

koli~ini

difundovane supstance

u baku 1 s pri razlicl koncentracije jed-

nakoj 1.
Koeficijent difuzije D zavisi ad temperature (T) prema izrazu
D

D e -E/KT

qde je: E - enerqija aktivacije procesa difuzije; K - Bolcmanova

konstanta;

- konstanta dlfuzije.

o
U savovima se odvija difuzija hemijskih elemenata

nlka, azota i dr.

uglje-

, uz obrazovanje cvrstlh rastvora 11i jedinje-

nja, koja se smetaju u vakancijama ili

duf granica metalnih zr-

na. D*fuzija je svakako potpunija ukoliko je visa temperatura,

dufe vreme, ve6a rastvorljivost 1 manja sklonost odredjenog ele-

menta ka obrazovanju
da i dr.

hemijskih jedinjenja, npr. nitrida, karbi-

- 86 -

Pri zavarivanju difuzlja je veoma tntenzlvna u slu~ aju znatnih razlika u koncentraciji d~funduju6e9 elementa u ~avu i ZUT-u.
Utl~u . takodje l1kvacija i segregacija,kao 1 promena rastvorlji vost i hemijskih elemenata u pojedinlm fazama (npr. rastvorlji vost vodonika nagl0 opada prl faznom preobrafaju y

a). Isto taka, zbog

promene temperature du! popre~ne ase sava i nastajanja novih krtih

faza u zon1 stapanja , difuzija nepovoljno deluje na svojstva plastl~nosti 1 svojstva ~vrsto6e zavarenog spoja. Taka, na prime~pri
zavarivanju ~ellka primenom austenltne elektrode

ugljenik i

azot

iz osnovnog materijala difunduju u metal sava i stvaraju karbide

i nitride hroma. Iz tih razloqa se,u c11ju sprecavanja pojave ov1h
krtih faza u metalu ava, kao dodatni materijal za oblaganje straniea !leba koriste Ni-elektrode, jer nikal ne rastvara ugljenik,
pa je naneta obloga nepropustljiva za navedene elemente.
Uopt~ je pri zavarivanju celika karakteristicna i pojava
difuzlje vodonika,koja se odvija 1 na sobnlm temperaturama. Vodon1k je jed1n1 hemijsk1 element koj1 se 1.dvaja 1. metala ava 111
ZUT-a u spoljnu atmosferu 1 pri normalnoj temperaturl, to se praktlcno korlsti 'za odredjivanje sadr~aja vodonlka u zavarenirn spojev1ma.
Vrerne izdvajanja vodonika iz zavarenog spoja u spoljnu atmosferu zavisi od njegove koncentracije,debljine i unutrasnje gradje zavarivanog dela 1 mo!e lznositi nekoliko satt do nekoliko dana .
U slucaju zavarivanja bakra koji sadr~i izvesne kolicine
klseonika, dlfuzija vodo~ka mo!e prouzrokovatl tzv. v odonicnu
krt ost i pojavu prslina u zoni stapanja.
U posebnim slucajevima, kada se zavaruju raznorodni materijali oqranicene rastvorljivosti komponenata u cvrstom stanju,
difuzija dovodl do pojave starenja usled obrazovanja tvrdih i krt1h hemijsk1h jedinjenja, koja se 1zdvajaju u toku vremena 1 t1me
progreslvno pogor!avaju neke osobine zavarenog spoja.

1. 4

OBRAZOVANJ E SA VA I

PROMENE PRI Ot VRSCA VANJ U

Proces obrazovanja ava pri zavarlvanju topljenjem sastoji

se 1z celiri faze:
- rastapanja stranica osnovnog materijala do odredjene dubine uvarlvanja;
- 1spunjavanja !leba rastopam osnovnog i dodatnog materlj a -

87 -

- prirname kristalizacije ( s l. 39);

- prekristalizacije.
Obrazovanje

za variva~kog

kupatila, npr. pri elektrolucnom

zavarivanju (v. 51. 37) je uslovljeno visokom koncentracljom top-

lote i pritiskorn gasova janizovanih u

elektri~nom

luku. Oba ova

faktora zavise od jacine struje zavari v anja i napona luka. Aka rapove~ava

ste gustina struje

se koncentraclja toplotnog fluksa i

prltlsak jonlzovanih gasova, to utice na porast dubine uvarivapove~a

nja. Nasuprot tome, aka se

racija toplote i pritisak

napon luka smanjuje se koncent-

gasova,~ime

se umanjuje dubina'uvari-

vanja a pove6ava sirina s ava. Mehanicke osobine s ava dobijenog to-

pljenjem zavise

o~njegovog

izilazi iz procesa

hemijskog sastava, strukture koja pro-

o~vr ~ 6avanja,

tj. kristalizacije i koeficijenta oblika

GT'ani co

~a va.

Prim a rn a kristaZ i z acija

s ava odvija se u uslovima 15-

st!!.E an j a

tovremenog zagrevanja r astopa

odgovaraju6irn iz vo rom toplote

i hladjenja provodjenjem toplote u osnovni materijal. Pri

Te ena

tome se zanemaruju toplotni

.
okolni

gubici kondukcijom i

njern
uti~u

zra~e-

vazduh jer ne

bitnije na tok krista-

lizacije. Primama kristalizacija pocinje na

koje
S1. 39. Prikaz prima me kristalizacije

povr~inarna

ograni~avaju

zavariva~

ko kupatilo, na tz v. granici

stapanja (sl. 39), jer nema

uslova da se u rastopu stvore centri kristalizacije. Kristaliti

rastu normalno na povrsinu hladjenja suprotno od s me ra odvod je-

nja toplote. S obzirom na slo z en oblik

~vrstu i

te~nu fazu,

povr~ine

koja razdvaja

kao i na njeno stalno preme tanj e u skladu

sa brzinom zavarivanja, dobij a ju se kristaliti oblika sabijenih

dendrita. Brzina porasta dendrita
javljuju i

periodi~no

se menja,

~ak

se po-

zastoji kristalizacije u trenucima toplotne ravnoteze

uspostavljene

periodi~nim

oslobadjanjem toplote kristalizacije.

Daljim hladjenjern kristalizacija se nastavlja na neravninama prethodnog sloja,kao centrima. Zbog

vovi irnaju slojevitu i

periodi~nosti

unutra~nju

g radju.

kristalizacije

~a

- 88 -

U toku procesa prlmarne krlstalizaclj e zapafa s e pojava

unutar kristalne, medjukrlstalne 1 lokalne segregaclje eleme nata
S, PiC. Na mehanl~ke osobine ~ avova naro~ito nepovoljno de luju
medjukristalna 1 lokalna segregacij a. Primer ~ tetnog delovanja

medjukrlstalne segregaclje je sumpor koji se izlucuje na granicama kristallta i gradi eutektikum Fe-FeS temperature toplje nja
985C (crvena krtost). Lokalna segregacija se javlja zbog toga
~to periferni i centralni delay! ava ne krlstali~u istov remeno.
Prl ocvr~~avan~u zbog snifenja temperature opada rastvorljivost

nekih elemenata u re e tkl metala, pa se preostali sredl ni deo

rastopa obogacuje tim sastojcima. Nagornila vanje ovih tetnih primesa mo!e trnat! za posledicu pojavu prslina, naroclto na jednos10jnlm savovlma ve6eg poprecnog preseka. ~ tetno delo vanje lokalne segregaeije (51. 40a) maze se umanjiti izradom s ava ve6eg koe-

ficijenta obLika

Ko

= b/h

(al. 4ob).

51. 40. Utieaj oblika sava na polozaj segregaei onih

prlmesa
Brzina kristalizaeije u velikoj meri zavisi od 1inijske
energije zavarivanja (ql = UI/V )' Pri ma10j linijskoj energiji
z
(npr. velika v > raste trenutna brzina hladjenja sto da lje dovodi
z
do usitnjavanja dendrita i ravnomerne raspodele sastojaka izmedju cvrste i tecne faze. Zato se smatra da pri zavarivanju malim
linljsklm energijama pojave segregaeije gotovo i nema. Porastom
11nijske energije zavarivanja (mala v ) smanjuje se trenutna brz
zina h1adjenja, pove6ava segregacija i rastu dendriti . Porast de ndrlta i segregaeija stetno de1uju na metal ~ava , jer mu umanjuju
udarnu !ilavost 1 pove6avaju sk1onost zavarenog spoja ka vr uci m
prslinama.
Pri zavarlvanju metala jednofaznih struktura, kao sto su
~pr. austenitnl celiel, te~i se stvaranju druge strukturne faze
u rastopu, radi sprecavanja rasta dendrlta.

Proe s 8 prekristaliaacije odvlja se u temperaturskom intervalu

promena osnovnog rnaterijala. Na primer, pri zavarivanju celika sekundarna struktura nastaje kao posledica eutektoidnog razlaganja auatenita.

alotropskih

Rezultat prekristalizacije

~ava

ZUT-a zavisi od nje g ovog

hemijskog sastava 1 brzlne hladjenja u temperaturskoj oblastl najmanje stabilnosti austenita~

U zavisoosti od trenutne brzine hladjenja, pri isto m he-

mijskom sastavu sava 111 ZUT-a, mogu se dobltl

re

po~ev

razll~lte

struktu-

od ferltno-perlltne pa do belnltne 1 martenzltne.

S obzirom na vlsoke temperature u ZUT-u i razllke u temperaturama pojedinlh

se
ju

~ltav

nlz

ta~aka,koje

razll~ltlh

mehanl~klh

le ~ e p o pre~no

na osu sava, doblja

struktura s to z a sobom

povla~l

anlzotropl-

svojstava.

Umesnost zavarlvanja, izmedju ostalog, sastoji se 1 u koris~enju postoje~e

anlzotroplje

uslovima konstrukcije,ona ne

na takav
uti~e

na~in,da

u datlm radnl m

negativno na rnehanic ke osobine

zavarenih spojeva.

1~4.1

Pojava i vrste prslina u zavarenim spoje v ima

Osnovni cilj zavarivanja je da se dobije trajan spoj lzme-

dju sastavnlh delova konstrukclje. Taj spoj mora odgovaratl

nim radnim uslovima po

tra~e

str uktu rnim i hemij s ki m s v ojst -

m eha nick i m ~

vima. Da bi se ostvario tako postavljeni cilj osnovni materijal

mora posedovati odgovaraju6u zavarljivost, na koju se po potrebl

mo!e utlcatl 1

terrnl~kom

111

terrno-mehanl~kom

obradom. Prl ocenl

zavarljivosti polazi se od toga da zav areni spoj u prvom redu mora

bltl neprekldan (jedar) tj. bez prsllna, mlkroprsllna, neprovarenih mesta, para, uvarene troske

itd ~

Do nedavno je zastupana teza

da say mora biti izveden bez gresaka , ali se u po s l e dnje vr eme

dopustaju odredjene v rste gre s aka i

zastupa teza "po g odno st i za -

date svrhe " . Pri tome kontrola kvaliteta mora biti na viso kom ni vou

da bl se mogle razllkovat1 g reske

Iz

prakti~nih

ve~e

cd dopu s ten1h.

razloga zavarljivost metala se s v odi na g ru-

pu uslova kojl omogu~uju lzvodjenje zavarene konstrukclje u kojoj

"se veze odllkuju unutrasnjom neprekldno s ~u metala kao 1 tra! enlm
"mehani~kim osobinama. Zbog toga se, uz iz ve sna ppros 6enja, problem! zavarljivosti mogu s v esti na grupu zahteva za:

- o tpornost a avareni h spoJeva na vru ce ( kr istaliaacioneJ

pralin e ~

- otpornos t Bavar e ni h spoje v a na hladne

p r sline ~

- otpornos t Bava r e ni h s poje ua na lamela rn e p r aline i . pralin e l ar e n j a ..

- ot pornos t Ba v ar eni h spojeoa na k r ti lorn .

- 90 otpornost zavare nih spojeva na v r ude i hladne prsline ~ es

to se naziva te hn ot o~ k a o t pornoat spoja i prou~ava se u Te orij i

tehnoloke otpomost1 metala. Os novna razlika izmedju v r u~ ih i

hladnih prslina je ~to su vruc e prs line medjukrist alne

nastaju i

o dnosno

ire se izmedju me t alnih z rna, dok hladne prsline mog u

biti i transkristalne'- to zna~i p reko metalnih zma.

V r u

p r

s 1 i n e

Vru c e pr a lin e i i i mikroprsline nastaju za vreme hladjenja

o
u temperatumom podru~ju oko solidus linije (za celik SOO-900 C ) .
ave prsline se ~ogu pojaviti u metalu ava i zovu se kri sta l iaacione, kao i u zon1 p o d uticajem toplote kada se zovu l ik v ac i o ne.
Glavni uzrok poj a ve vrucih prslina jesu mala deformaciona sposobnost i niska tehnoloka otpornost metala u dvofaznom stanju - cvrstarn 1 tecnom n a graniei kri s talita. Pri hladjenju s poja nasta j u
zate!u~i

naponi k ao poslediea 11vackog skupljanja metala sava i

elasti~no-plasti c no g

deformisanja. O\~ tri promenljive o dredj u j u

oblast koja se naziva po d ru cje v i o o k o t e mpe r a t ur ne k r to Bti.

stantan adnos cvrste i

krto B t i ~

tecne faze dobija s e t e mp e r a t urn i

koji u s tvari predstavlja odnose brzine

Za k on -

in te2' va t

d~f o rmisanja

temperature pri Kojima upravo nastaju prsline.

Svaki za vareni spoj u fazi izrade mora pro6i kro z temperaturnu oblast sklonosti ka vrucim prslinama .

cunat1 na

mogu~nost

Zhog toga se mora ra-

pojave ovih prslina bez obzira da Ii se za v a-

ruju n1skougljenicn1 i austenitni celiei iIi celiei povi s ene c v rstoce. Naroclto se 0 Qvome mora povesti racuna pri zav arivan j u c elika pavlene cvrstoce, jer se u p o drucju vtsokotemperaturne krto-

sti ponasaju kao

n1skougljen1~ni

celiei, a

dobija tek posle fazne transformaeije y

Rezultati

prakti~nih

odg ovaraju~u

jacinu s a y

o.

isp1tivanja pokazali su da je pojava

vruclh prsl1na vrlo verovatna aka u avu postoje sastojct skloni

ka obrazovanju nis k otopljivih eutektika i hemijskih jedinjenja

1zdvojenih na granicama metalnih zma.

Vru~e

prsline se

najces~e

pojavljuju u celieima sa visokim sadr ! ajem S, C, S1 i Ni.

Razumlj1vo je da za dati hemijski sastav metala a va, sklonost ka vru6irn

prslinama dosta zavisi ad karak~era prima rne kri s -

talizac1je. To znaci da za svaku tehnologiju treba izabrati optimaIne vrednosti napona, ja~ine struje i brzine zavari vanja. U to m
smislu Be preporu~uju manja linijska energ.tja zavarivanja i mere
za smanjenje sopstvenih napona i brzine defor.m1sanja.

- 91 -

B 1 a d n e

p r s 1 1 n e

Bl adne pra Line , vodonikom l zazvane pra line iIi zakasne l e

praline, su greke koje nastaju pos le z a v r Aetka zavarl van j a 11 1
posle polaganja pojedinih zavara u avu. Nastaj u prl temperatura o
ma nl~im od 300 C. Poznatl su prlmeri nasta janj a h l a dnih prslin a
poale du!eg vremena na kan zavarl v an j a. One au posebno opas ne, j e r

mogu nastati i u t o ku eksploata c i j e k onstrukcl j e,

po ~ t o

s e prl

zavr~oj

prljemnoj kontroli ne mo g u otk r lti jer j o nlsu nastale.

Hladne prsline s e mog u pojav l t l u zonl pod utlcajem toplo-

te 1 u metalu ava. Prema mak romo r fologlji ( sl . 41 ) ove prsline

51. 41. Shema hladnih prslina u

mogu bltl

podu~ne

(1) iIi

popre~ne

~avu

i ZUT-u

(2). Prsllne na hladno u ZUT-u

(3) nastaju po pravl1u u zonama koje su bile zagrejane l znad temperature faznog preobra ! aja (A ). Hladne prsllne ne lz1aze uve k
3
na povrlnu av~kao na sl. 4 1, vet mogu nastatl 1 u unutranjim
delovlma Aava. Zbog toga
Zvu~na

ovakve p r sline otkrl vaju sarno ultra -

lspl t ivanja a penetrantne

te~nosti

ovde ne daju rezultate.

Pojava hladnih prslina u oblasti zavarenih spojeva uslo vIjena je sledetim faktorlma:
- martenzitnom 111 donjo-bejnltnom strukturom ( za
povlene

~vrstote)

- dovoljnom

~ ellk e

metala ava 111 ZUT-a;

koll~lnom

dlfundo vanog vodonlkal

- prltlskujutlm naponima odredjene

Jedan od glavnih

uzr o ~nika

veli ~ in e .

hladnlh prslina j e vodonlk. U

metal ava vodonik dospeva iz sastojak a obloge e lektrode, prah a ,

vla ~nog

okolnog vazduha,

1 nedovoljno

ne ~ lstlh

o~ltenih ~ lca

gasova z a tltne a tm os f ere k ao

1 z a vari v anih I v ica.

Koli~ina

v odonl -

ka u metalu lava izra!ava se u ml na 100 q mase me tala lava 1 k re-

6e se,

zAvlsnostl ad tehnologlje z a varl van j a , u g ranicamA 1 do

30 ml/lOO g. Vodonik iz metala av a di f un d u j e

u zonu pod u tic a j em

- 92 toplote,naro~lto

za vreme faznih promena (ya) U metalu ava. Kao

to se vldl sa 51. 42 u jednom delu metala sava ve6 je zavr ena

promena y+a, dok je u ZUT-u(na istoj vertikalnoj liniji) jo austenitna struktura. Pri promeni y.a nagl0 se smanjuje rastvorljivost

vodonika u metalu ava, pa veliki dec vodonika difunduje u ZUT.

Pri viim temperaturama rastvoren vodonik je u dlsQciranom stanju,

a hladjenjem ispod
200C, na slobodnim

rnestima u masi rnetala

Met a l sa va
Tr oska

lzdvaja se vodonik u

3Qv ari vanJ Q .

molekularnom stanju.
Ovaj

preobra~aj

pra-

6en je visokim temperaturama 1 jakim pritiskuju6im naponima.

Dec vodonika,
51. 42. Prikaz promene y+a U metalu sa va i

difunduje i na slobodne povr~ine zavarenog

ZUT-u
spoja i

kao Ho je istaknuto,

odatle u atmosferu. Na toj oaobini zasniva se i

merenje KO-

licine difundovanog vodonika u zavarenom spoju. Prakticno se UZQrak, lseeen iz zavarenog spoja neposredno posle zavarivanja, ubacuje u sud sa glicerinom iIi zivoma Sud se sa gornje strane zatvara i
vodonik izdvaja od nekoliko dana do mesecia

Najjednostavnije

re~enje

za snHavanje -rodonika je primena

takvih tehnologija zavarivanja koje daju nisku koncentraciju vodonika u metalu sava. U tablici 9. dati su

sadr~aji

vodonika za ne-

ke tehnologije zavari vanja.

Elektrode koje

daju~spod

15 ml/l00 9 vodonika smatraju se

elektrodama sa kontrolisanim sadrzajem vodonika. Prema preporuci

MIZ*~a razlikuju se elektrode sa veoma niskirn sadrzajem vodonika

(0'-5 ml/l00 g), sa nisklm (5-10), srednjim (l0-15) i

visokim (iz-

nad 15 ml/l00 g).

Uticaj difundovanog vodonlka na osobine zavarenih spojeva
moze biti prolazan i

trajan a Prolazni uticaj se uo~ava pri ispiti-

vanju zavarenog spoja u toku zavarivanja iIi odmah posle toga.

Naro~ito

se pri ispitivanju savijanjem mogu pojaviti prsline vet

i za male uglove savijanja. Uzrok ovih prslina je difuzija atoma

vodonika i obrazovanje molekula (H
uklju~aka

+ H

~ H ) na rnestima pora iIi

2
troske. Greka je poznata pod nazivom "riblje o~i", i

*} Medjunarodni institut za zavarivanjea

- 33 -

ispoljava se tek posle deformisanja u lab o ra to rij s ki m iIi ra dni m

uslovima.Na povr~inl preloma vide se lop tast a
Tablica 9.
Na~ln

Sadr~aj

zavarlvanja

U smssi gasova CO
~ista

vodonika u metalu

i ti

d ubl

j e nja me taln og

~a va

Sadrf aj vodonika u ml / 10 0 9
A~

fica

- prljava fica
ru~"o

2 -

6 -

12

3 -

e lek t r o lucn o

- elektrode suene prl

400-S00 o C
- elektrode

bazi~ne nesu~ene

12 - 20

- elektrode suene prl

100-ISOoC

6 - 12

- elektrode rutilnlh obloga

20 -

35

5 -

10

pod prahom ( EPP)

-

~ista

fica i suen prah

- prljava fica i nesuseni prah

sjaja sa sitnim
na

riblje

uklju~kom

10 - 2S

troske, koja svojim izgledom podsecaju

o~i.

Trajno delovanje vodonika ispoljava se pojavom hladnih

iIi

vodoni~nih prslina,naro~ito

kada je u zoni pod uticajem top-

lote stvorena martenzltna iIi tvrda faza razlaganja - donji bejnit. Stoga je sklonost

~elika

ka hladnim prslinama usko povezana

sa prokaljlvoA6u, odnosno preobraz ajima koji pove6avaju krtost

(transformaciona krtost). Krtost povecavaju i drugi faktori kao
Ate su segDegacija i obrazovanje eutekticklh legura na g ranicama
zrna, Ato umanjuje kohezlonu jaclnu graniee zrna. Otuda sled! da
je transformaciona krtost ZUT-a odredj e na hemijsklm sastavom c elika 1 . primenjenlm ciklusom zavarlvanja, koj eg

ovom slu~ aju ka-

o
rakterle vreme hladjenja u tempera t urskom intervalu 6 t = 800- 50 0 C .
Ciklus zavarivanja tj. tok hladjenja se mo ~ e menjati promenom tehnologlje, linijske energlje i primenom predgrevanja iIi naknadne
termi~ke

obrade zavarenog spoja.

Lam e 1 a r

1e

94 -

p r s l ine

Lamelarne praline se mogu pojavlti aka n a za v arenl

deo u

zoni pod uticajem toplote deluju zate ~ ut i naponi u prav cu deblj i ne lima. Nastaju na k r aju ZUT-a 111 U Qsnovnom materljal u . La me-

lame praline au naj~ete po obliku atepenaate, paralelne alobodnoj povrin i lima (al. 43) i

.-.-,

prete ~ no

nastaju u debljim limovima

.~.

--- - - -- - -

5 0mm

51. 43. Shematski prikaz lamelamih prslina

uti~~a

Faktori kojl
pojavu lamelarnih prslina uglavno m
au: osobine limova u pravcu debljine (ose z), tehfiologija i parametri zavarivanja, kao 1 konstrukcija zavarene veze. Ove su praline povezane s a sad r zaj em nemetalnih

uklju~aka

~eliku

(FeO,

Fe(N, Fe 20 3 , Fe 2 N, A1 20 3 , Fe 30 4 , Si0 2 , AIN, MnO, FeS, cr 20 3 ,

Mn0 3 , P20S' Kn04' grafit). Vetina uklju~aka, bilo da su oksldnog
ili sulfidnog karaktera, pri preradi lima toplim valjanjem se
rastapa i

stvara trakas tu 111 nagomdlanu atrukturu koja naru ava

jedrinu metala.
Be z ob z ira na to Ato su poznatl uzrocl nastajanja lamelamih prslin a , nije jednortavno

apre~iti

njihova nastajanje.

Te ~ i

se pravllnom kons t ruktivnom re Aen'j u z a varene veze s cl1jeru da se

napre zanje lima u pravcu debl j ine svede na najrnanju mogutu me ru,
I!emu jo doprinosi predgrevanje i naknadna

termi~ka

obrada. Ipak

Be najafikaanije ave praline mogu sprel!iti izborom I!elika ~ ije au

osobine plaatil!noati po debljini (osi z) za dovoljavajute . Ove

- 95 osobine odre dju ju s e 1spi-tivan j em uzoraka 1sel::enih u pra vcu ~_

lj1ne l1ma, prema 91. 44 . Na p r ime r , pr1 za v a r1 van j u ~elik' 'ateme
I

~vrBto~e

reda 500 MP a

(0 , 15-0 , 50 ' 51) potreb no je d a sadrlaj

sumpora ne predje 0,015' , da kontrakc1ja u p r avc u deblj ine b ude

na jmanje 15 ' 1 da se prime n 1 p re d grevanje n a s ooc . Dok a zano je
da za 1!e11ke srednjih 1 v 1 ih j al::1 n a n1je p re po ru~ lj1 vo prekcra1!1t1 0,015'5. Prema 1 s pit1vanj1 rna j a p an s k1h a u tora pro 1 z a l e au
Klase zavarlj1vos ti ~ e11 ka ve zane z a ' S 1 kontrakc 1 j u po de b l j 1n1 ( ~ ). ee11c1 Kl a se " A" a u ga r an to vano o tporn1 n a l ame larne

prsline 1 ima ju S ~ 0,0 0 7 %, ~z ~ 2 5 %1 ~c 11c 1 Kl a se "n" su otpo rn1

u .o

..
8> 25mm
s < 2 5 mm

51. 44. Uzorci z a ispit1vanje sklonost1 ka l ame larni rn

prsllnama
preme lamelarn1m prslinama 1 1ma ju S

0,010 %,

~z ~

15 %1

~e 11c1

Klase C au neotporni na l ame larne prsline i i maju 5 ~ 0 ,0 2 0 %,

~z

~ajmanj e

8'. Os 1m toga , d a ju se 1 pre poruke za

du!en j a po debljln1 llma : 6

cljel 6

&

10 % z a sl abo

15% za srednje 1 6 . = 20 % jako

z

P r s 1 1 n e

v rednos t 1 lz-

opte r e ~ene

opte re ~e n e

k ons tr uk-

k o nstruk clj e .

! a r e nj a

Prs11ne !arenja mo gu d a n a stan u 11 1 d a s e lre p r1 naknadnoj termi~koj obradl z a varenlh spoje va. Ta obrada je n a j ~e~~e !arenje pr1 temperaturi

<

Al

r a di umanj e nj a sops tve n1h napon a . Pr-

sline !arenja se ne mo gu o tk r iti je r se spo jevl ob 1~ no kont ro11 u

metodima defektos kopije pre n akn a dne

te rmi~ke

o brade. Za to s e do-

gadja da mnoge konstrukcije pol::i n j u d a rad e s a ve ~ S t vo r e ni m p rs l1nama !arenja.

Raz11kuju se d ve g rupe p rs1 1na koje n as t aj u za vreme ! a re nja:

- 96 0
1. prsline za~ete u niskotemperaturnoj oblasti (200-300 C)
jo u toku zagrevanja do telnperature ~arenja;
2w prsline koje nastaju u toku farenja na
temperaturl

~arenja4

Naj~e6e
naro~ito

odgovaraju~oj

nastaju prsline u

po~etnom

stadijumu zagrevanja,

prl preterano velikim brzinama zagrevanja. U takvim us-

lovima stvaraju se velike temperaturne razlike lzmedju povr lne

~va 1 njegovog sredlta, to prouzroKuje termitke napone

-1

koeficijent term1~kog linearnog irenja u K , 1

gde je a
E - modul elastl~nosti u Pa.
Kako pri zavarivanju nastaju neravnorrerne i neravnotezne
strukture, pres16enl cvrsti rastvori, marten zit l1i bejnit, to se
zagrevanjem eve strukture razlalu 1 nastaju strukturnl naponi.
Sablranjem termicklh 1 strukturnih napona, na pojedinim mestima,

prevazilazi se jacina metala 1 stvaraju praline .

Osim toga, pojavi ovih prslina doprinose i zameei toplih
ili vodonicnih prslina, koji pokazuju lokalno o~te6enje graniee
piimarnih zrna ili urnanjenje njihove kohezione jacine. Pri zagrevanju do temperature ~arenja ove inieijalne praline mogu se proiritl do kriticne veli~ine. Zbog toga se te prsline nisu rnogle
otkriti defektoskopskom kontrolom nakon zavarivanja vee tek posle
larenja.
Najeflkasnlje se prsline ~arenja ave vrste sprec avaju malorn brzinom zagrevanja, naro~ito do temperature oko 300 o C. Ta
brzina prl zagrevanju delova velike mase treba da bude u granicarna 15 do 20 0 C/h.
Drugo reenje, koje se veoma cesto koristi, jeste dogrevanje sa tzv. prelazne temperature. To znaci da se posle zavarlv anja i hladjenja dela do oko 350-1S0 o C, direktno nastavlja sa zagrevanjem radi ~ arenja.
Isto tako treba obratitl palnju i na mogu6e koncentratore
napona kao to su povrlna ava i njegovl geometrijski faktori
(rad1jusi iv1ca).

Oruga grupa visokotemperatursklh prslina larenja vezana

je za slol enu strukturu zavarenog spoja i difuzione procese pri
~arenju . Mehanizm1 nastajanja t1h prslina jo nisu razjanjeni i

posebno se proucavaju na nivou hipoteza u naucnoj disciplini Metalurgija zavarivanja.

- 97 1.5

STRUKT UR NE PROMEN E PR I

Promene

unutra~nje

ZA VARI VANJU

g radje metalnih zrna, koje se de avaju

u zoni pod uticajem top10te, nepovo1jno deluju na

mehani~ke

oso-

bine zavarenog spoja. U ZUT-u ' se pove6ava tvrdo6a i nehomogenost,

a umanjuje

p1asti~nost

~i1'vost

u odnosu na osnovni materija1.

Promene u gradji metalnih zrna se posebno razmatra j u za:

~vrstom

1. metale sa vi s e stabilnih faza u

stanju (npr.

~elik)

2. meta1e sa sarno jednom stabi1nom fazom u

~ v rstom

stanju

(Al, eu).

U abe grupe metala, u zav isnostl ad

na~lna

prerade, treba

raz1ikovati topZ o i hZ a dno v at j an e poluproizvode.

1.5.1

Promene u v isefaznim metalima

Pri zavarivanju navedenih metala topljenjem u zavisnastl

od

term1~kog

ciklusa u pojedinim

ta~kama

"spoja neminovne su teku6e

strukturne promene, kako pri zagrevanju, tako i pri h1adjenju,

koje su na primeru

ug1jeni ~ nog ~elika

Sematski prikazane na sl.45.

"I '

.~

- ~
.~

V l' em e

51. 45. 5trukturne prome ne

i h1adjen ju

u g1 j eni ~ no g ~ e1ika

pri z a g revanju

- 98 Trajno dejstvQ toplote pri zavar ivanju viefaznih leg ura

mo~e

nog

se prikazatl na primeru zavarivanja topljenjem hladnovalj aniskougljeni~nog ~eli~nog

~eli~nim

na na toplovaljanirn

lima. Promene u gradji metalnih z rlirnovima, razlikuju se od hladnova -

Ijanih jer ne sadrze zonu rekristalizacije.

Promene strukture pri zavarivanju
P~etna

njegovog polirnorfnog preobrazaja.

~elika

posledica su

feritno-perlitna gradja

stabilna je pri zagrevanju sarno do temperature Al (51. 46). U zoni izmedju temperatura Al i A3 5truktura je ex + y, a iznad temperature

A)

cela masa je

preobra~ena

u austenit.
T

to ;,

~_Z_o~-.!opl_
jenj_a
- ----")t;t~--:_:_~R:.....:..:!~
Zon_ a _n. p_
ot_p_un_og_to_p_~_
jenJ a
l 'l.
dl(8
kvi

~ +

I
I

Zona pregre vanja

---------1
Zon a n o rma LizaciJoe

Zo na nepotpune
r ek ro is't ali2Qcije

- - - -

Zo na re
k ~i 8ta ~i

ZQ

ci .i .

I
I

f-+-L.....,~~----+-

I
I
ex I. (ex
I
I

I
I

0. 8

2 ~ oJ ~C

51. 46. 5trukturne promene pri zavarivanju ni5kougljeni~nog ~elika

Na temperaturl Al perlit se razla~e i prel a zi u austenit.

Ova promena je uslovljena difuzijorn ugljenika, sto zahteva odredjeno vreme, pa se preobra~aj ne odigrava istovremeno na s v im per-

litnlm zrnima. U ~esticama a koje BU ve~ preobra~e ne u y, parale-

Ino se odvija difuzija ugljenika u okolni jos ne preobra ze ni ferit.

Zbog kratkog vrernena zadr~avanja rnaterijala (pri zagrevanju) izrnedju temperatura Al i A3 nema dovoljno vrernena za difuziju, pa s e
dobija grubo zrnasta struktura (p r i hl adje nju strukture A -A

do 3
bija se nehornogena feritno-martenzitna struktura ~ak i pri rnalim
I

~9

brzlnama hladjenja, jer nlje bl10 dovoljno vreme na da ugl j enik

difunduje iz prebogatog austenita u okolna perl l tna zrna) . Treba
uzeti u obzir da

Be

pod uticajem histerezisa stvarne temperature

AC , Ac 3 , Ar l , Ar 3 razlikuju od ravnoteznih. Ve l iclna hlsterezisa

1
zavisi od brzlne zagrevanja i hladjenja ka o 1 hemijskog sasta va
celika .
U zonl zagrejanoj iznad t emperature A3 Bve do solidus-te mperature

kona~na

struktura je austenitna , a

struktura zavisi ad

brzine hladjenja. Daljlm zagrevanjem temperatura raste lznad solldus-tempera ture kada legura pocinje da se topi i prl dostizanju
l1kvidus temperature prelazl potpuno u rastop.
Pri hladjenju posle stapanja, promene u cvrstom stanju koje se

de~ a vaju

~avu

~ava

i ob 1 astima oko

zavise ad brzine h la-

djenja.
U slucaj u hlad j enja relatlvno mal 1m brzinama koje odgovaraju

ravnote~nom

stanju metastabllrog dijagrama, promene rastopa su

pratene prlmarnom kristalizacljom metala s ava 1 p r ekristalizacijom (v. pogo 1.4). Sa slike 46 se takadje zapa!a da pri hladjenju
spoja, posle
Sava

oe v r~tavanja

~ava

dolazi i do promena u zoni oko

tj. ZUT-u,takO da se javljaju oblasti pregrevanja, normaliza-

cije, nepotpune prekristalizacije a takodje i rekristalizacije ( za

slucaj

prethodne prerade

materljala hladnlm deform!sanjem) . Kod

toplovaljanih celicnih limova izostaje rekristalizacija,jer se

ona spontano odvijala vet u fazi proizvodnje lima, tj. u toku obrade na toplo.
U slucaju hladjenja vetim brzinama od kriticne brzine, promene koje nastaju kod celika u
rsku sitnozrnastu strukturu u

~ avu
~ a vu

i
i

ZUT-u uslovljavaju poliedastrukture neravna te znog raz-

laganja austenita u ob lastima ZUT-a u kojima je stvarna brzina

hladjenja dostigla vrednost vetu od kriticne.
Krlticna brzina hladjenja kao najmanja brz in a pri kojoj
dolazi do martenzitnog

preobra ~ aja

sastava celika, prvenstveno o d

austenita za v isi od hemijsk og

sadr~aja

ugljenika i krete se u

granlcama od 800-10.000 e / s za niskougljenicne celike , 200-800

e/s za srednjeugljenlcne ce llke i manje od 200 e/s za visokougljenicne celike.

Prl hladjen ju brzlnom vetom od krltlc ne dolazi do pothladjenja austenita do Ms - temperature

tj. do temperature poeetka

klnetike martenziene transformaclje . Ova temperatura

kao 1 M f
noano i

Ms

(sl. 4 7)

temperatura zavrSetk l\ martenzitne t r ansformacije, od-

Bs -

temperatura

po ~et.ka

helnitne transformacije , zavisi

100 -

uglavnom od sadr~aja ug ljenika i legiraju6ih elemenata.

ButektO'iti1li ceUk Q8'X.C

800
~

700

.~'.~

V
V"

,-" 600

1..-

,;'

'/

,,-'p. ~

"

~
~

"-

..,

400

t---

300

I-~ 1-- .

.-

200

(. -

15

33

iJo

F+C

\ I'\.
.., 500 Bs
1,\ ArC
f- :
~
~

(.-

r-'

I ~

"
"
E

I - i-'

142
42

.- t-. (--.( - .- t-. l t'.....

-... k

r-:~;-~ t'"

1J7

f- .

147
52

....

~,

~ . - 1-. ~J

r--.. .......

57
58

A'H

100

62

.~

5 10 20 50 1002

1 2

64

'e-:
0::

:>;l

10 4

10 J
ureme,

10OJ

51. 47. Dljagram izotermalne promene austenlta

Ovu zavisnost mnogi autori daju preko brojnih empi rij sklh
izraza u kojlma se temperature Ms, Hf 1 Bs daju zavisno cd sadr~aja

hemijskih elemenata u

~ ellku.

Tako je npr.

- po autoru COE:

Hs = S39-423 .C-30,4Hn-17,7Nl-l2,lCr-7,SHo
Hf = 346-474C-33Hn-17 Nl-l7Cr- 21Ho
- po autoru STEVEN i HAYNES:
Hs
Hf

S61 -4 74C-33Hn-17Ni- 17Cr-21Ho

Hs

2 1S

- po autoru HON EY CO MB:

Ss = 830-270C-90Hn-70Cr-83Ho

c
c

- 101 Kinetiku austenltne transformacije, zavisno od brzine hladjenja,prate odgovaraju6~ strukturne odnosno zapreminske promene.
Specifi~ne

razli ~ ite;

zapremine pojedinlh struktura su

naro~ ito

se pove6ava zapremina pri obrazovanju martenzlta (sl.48), to u

elasti~noj oblasti (t < 6OoC) u uslo v ima ometenog irenja, izaziva sopstvene napone.

2
1

1000

AC J

- -- - - - -80 0

AC1

- - ---1
J

600

_I

- - - -- - - -

/
I
\

400

200

6V / V

Sl. 48. Promena zapremine pri zagrevanju (1) i hladjenju ~elika; (2) nezakaljivog, (3) zakaljivog

Martenzitna struktura u spoju je

krtost,to je nar~ito
dlnami~ki optere6enih.

nepo~eljna

tetno kod nose61h

jer pove6ava

kons~rukclja

Stoga se nastoji da se martenzitna transformacija

smanjenjem brzine hladjenja ispod

kriti~ne,

posebno
spre~l

bilo promenom parame-

tara zavarivanja 1/111 druglm tehnoloklm merama.

Prou~avanje

je u oblasti

klnetlke transformaclje austenlta

terml~ke

istra~eno

obrade, u uslovlma izotermalnog hladjenja

(pri stalnoj temperaturi) i prikazano pomo6u TTT-dijagrama (ternperatura-transformacija-vreme)

(sl. 47); a takodje i u uslovima

kontinUalnog (neprekidnog) hladjenja i prlkazano KH-dijagramom

(s1. 49).
U

slu~aju

procene promena pri zavarivanju prikladnlja je

primena KH-dijagrama jer su uslovl hladjenja

bli~i

stvarnim, mada

Be 1 TTT dijagrami mogu koristiti za orijentaciona saznanja. Razlika izmedju pomenutih dijagrama je u tome to su u KH-dijagramu

- 10-2 unete krlve hl a djenj a ra zll ~ltlm brzlnama 1 strukture 1 tvrdoee

koje s e kon a~no dob lj a ju h l adjenjem odgovaraj ueom brzlnom. U pos-

60

o~ ~~~ ~~ ~-----

70

"'~ ~~ ~ ~

a
<>
60 a
<>

~"
I \"1 ~ ,\1 ~
.~~

'\

a
a

,."

1\ '"\

'\

II '\. ' \
f

200
fOO

tlil~ ~

""

"

"-

"-

A"

"" ."" K"" '" 1\ \

\
"(

~ '\ Iv
8 \

'" h(
1\ \

.\'l.

.\.~
\ \~

\~~8
0'0

\ 1\ \

11\ ~

; , ~; \

0,1

r---.

'"

;,;::~ -

~ T ~~

fO

~. - \-

\ \\ \ \ \
~- ~\- I~ \::-" - 1' "
~
~

:-

~
~

r-.,"
~

~~

lOaD

100

v r e me "

- krlve h ladjenja 1,2,

- tvrdo ea RV, 350 , SOB,
Sl. 49 . Prlkaz KH - dljagrama
l e dn je vre me za po t rebe zavarivanja

~elika

izradjuju se KHZ- di-

jagrami (kontlnualno g hladjenja prl zavarl v anju) , slmullranjem s tvarnih

term1~klh

cik l us a zavarivanja

unosenjem njiho vog taka

hlad j en ja u KH - dlj a g ram.

1.5.2

Promene u jednofaznlm metallma

Prl zavarlvanju hladnovaljanlh 11mova i

drug lh prol zvoda

sa jednoaznam strukturom,u toku zagre v anja nema struk turn i h p ro -

mena 081m prateeeg rasta zrna; all dolaz i do promena prl hl ad j enju. Zavlsno od brzlne hladjenja obra z uje se av sa odgovara j ue orn
veli~1nom

1 o rijentaeijom krlstalita

tj. strukturom, a zonu oko

i

i z ostaje trans fo rma-

vell~lna

temperature prl hla-

lava karakterilu rekristalizacione promene

eimo razlaganje.
U oblastima ZUT-a u kojima je

djenj u vila ad TR - tempe ra t ure pra ga r e kri stalizacije - dol a zi

do pojave

rekrlsta~aeije. Ova se tempe ra tura odredjuje emp l rljsk-

- 103 1m lzrazom zavlsno od temperature topljenja (Tt) razmatranog metala

TR = aTt
gde se koeflcljent "a" uzlma u zavisnosti od t lst06e metala. Tako
je npr. a = 0,2 - 0,1 za vrlo tiste metale, a
tehnltke

~lste

0,4-0,3 z a obitne

metale 1 a = 0,8 za legure.

Rekrlstallzaclja je pojava promene

veli~lne

1 obllka zrna

hladno deformlsanog materljala. Velltlna rekrlstallzaclje zavlsl

pored temperature 1 vremena 1 od kolltlne leglraju6lh elemenata,
stepena 1 brzlne hladne deformacije,

~to

je detaljnlje

obja~jeno

u 11teratur1.

Pri zavarivanju Sll stoga u zonama

bli~e

~avu

zrna znatno

krupnlja kao posledlca duzeg vremena koje su ta zrna provela na

temperaturl ve60j od T R
U granltnoj oblasti gde se upravo dostlze TR potlnje i

re-

krlstalizacija all sa jedva uotljlvlm promenama u odnosu na hladno

deformlsana zrna.

1.5.3.

Terml~ka

obrada zavarenlh spojeva

Pri zavarlvanju
menjenog

na~ina

metala 1 legura, zavlsno od prl-

1 postupka, nemlnovno dolazl do ve6 i h

njih strukturnih
hanl~ka

razli~ltlh

111 ma-

promena koje uglavnom deluju nepovoljno na me-

svojstva zavarenlh spojeva. Sv1 postupc1 termitke obrade

koj1 se pr1menjuju u toku 1zvodjenja zavarenog spoja dele se na:

- prethodnu termitku obradu
termi~ku

obradu u toku zavarlvanja 1

- naknadnu termitku obradu,

1 1maju za c11j da se dob1je odgovaraju6a struktura koja po svojstvima treba da 1spnn1 trazene zahteve.

Prethodna termid k a obrada 1ma za c11j optimalnu pr1premu

materijala za zavar1vanje: ujednatavanje hemijskog sastava, otklanjanje sopstven1h napona od prethodne prerade 1 dob1janje pogodnih mehan1~kih osob1na. To se post1ze normallzaclon1m zarenjem,
potpunlm zarenjem, n e potpun1m zarenjem, zarenjem za otklanjanje
napona 1 kaljenjem.
Kao Ate je poznato normaL i sa cio no zar e nj e se sastoji iz
zagreva~ja

do temperature 1znad AC

odnosno Accm, progrevanja

pri toj temperaturi 1 hladjenja na mirnom vazduhu. Nakon te obra-

104 -

de dobija se sitno metelno zrno i ravnomemlja raspodela strukturn1h aastojaks. Normallzacionom !arenju podvrqavaju se nlskou91jeni~ni ~elici, kojt su pre zavarivanja preradjenl. postupclma plasti~ne obrade.
Potpuno lar_nj_ se oatvaruje zagrevanjem do temperature
neznatno iznad AC , proqrevanjem pri toj temperaturl 1 hladje3
njem lspod Ar1 radl potpune prekrlatallzaclje.
Nepotpuno larenje ae sastojl lz zaqrevanja lzmedju temperatura AC 1 AC 1 hladjenja do temperature Ar 1 rad! dellm1~ne
3
1
prekrlatelizaclje.
far.nj a anil.nj_ napona ostvaruje se zagrevanjem iaped
Ac ' proqrevanjem pd! toj teq>eraturl 1 hladjenjem.

Kalj_nj., u atvarl, naataje austenltlzacijom 1 zatlm brzim hladjenjem prl ~emu se doblja martenzltna 111 bejnltna stru-

ktura.

OtpultanJe se prlmenjuje odmah posle kaljenja, a ostvaruje Be zaqrevanjem delova lapod AC 1 1 laqanlm hladjenjem.
Svl vldovl hrenja (potpuno, nepotpuno 1 za otklanjanje
napona) nalaze prlmenu kod ~el1ka pov1ene ja~lne, rad! del1m1~
ne promene mehanl~klh osobina 1 otklanjanja sopstvenih napona -;
naro~lto ako se delovl prlpremaju za zavarlvanje mehanl~klm se~e,
njem.
T.rmi~ka

obrada u toku aavarivanja uglavnom je nepotpuno

!arenje 1 . !arenje za otklanjanje napona. U term1~ku obradu u to- \

ku zavarlvanja mole se ubrojat! 1 predqrevanje delova pre zavarlvanja no 1 za vreme zavarlvanja.
Naknadna t.rmi~ka obrada ima za cl1j da se delovima zavarene konatrukc1je obe zbede truene mehanl~ke osobine 1 da se odstrane unutralnji napanl nastali u proceau zavarlvanja. Obl~no se
kao naknade term1~ka obrade pr1menjuje normallzaclono !arenje,
!arenje za otklanjanje napona 1 kaljenje a~ otputanjem. Kaljenju i otpultanju podvrqavaju .e spojevl kojl se 'Ie obradjuju pos1. zavarlvanja.
Poatupcl term1~ke obrade blraju se prema konkretnlm uslovirna na oanovu aaznanja 1% term1~ke obrade 1 ~eklvanlm' strukturnim promenama prl zavarlvanju.

NAPONSKO I

105 -

DEFORMAC IONO STANJE U ZAVA RE NI M SPOJEVHIA

Sve zavarene k o n s trukclje 1 elementl i zlozeni su

nosti od namene
dinami~kim .

razli ~ itirn

Veli~inu

u zavis-

spoljnlm opt ere 6en jlma - statickirn ill

tlh optere6enja uzlrna u o bzlr pro j ektant pri

dimenztonisanju z avarene konstruk c ije primenoro s a z n anja lz Otpor-

nostl rnaterijala i Teorije elastic nos t i.

Uobl~ a jeno

je d a se ta

spoljna optere6enja nazivaju radnim. a njl h ovim dejstvom u obll ku

sila 111 momenata nastaju 1 odgovaraju6i r adni n ap o n i .
Osim o v lh napona u poluproizvodlma 1 g oto v l m prolz vod l ma
gotovo uvek se javljaju 1 t z v~ 8 0pst v eni n apon i

nutranji). koji niau rezultat

dej~t v a

(zaostal i

ili u-

spol j n eg o ptere 6 e nja ve 6

su posledica postupka lzrade del a (n p r . 1 1ven ja . hladno g deonnisanja. termicke obrade, zavarlvanja ... ) .
U

slu~ajevima

kada au s o pst ven i n a poni i a tog znak a kao 1

radni, nj t hov zbir maze pre6i g r anlcu el a s t lcn o st l . odnosno posledica je trajna - plasc i c na de f o rm a c ija koja se uoc avu promenom

dimenzija i oblika (krivljen je. v itopere nje). da bi u nekim slu~ajevima

doveli i do dekohezije materijala (poj a ve prslina i 10-

mal
Kada su sopstve n i n apan! 5uprotno g z naka ad

6e naponsko stanje biti nl ze o d

II - uglavnorn se to deava

san~

ra~unskog

r a ~~ih,

o nda

i ponekad 6e te z iti n u-

u pojedinim delovi ma za v arenog

spoja, jer su u ve6ini slv1:; a jeva sopstve ni n a p oni promenljivog

znaka, pa se u jednom delu zavarenog sp o ja sabira ju sa radnim
naponirna, a u drugom oduzimaju.

2.1

SOPSTVE NI .NAP OII I I DEFORMACIJ E

Neravnomernim zagrevanjem i

hlad j enjem u toku zava ri vanja

nastaju uslovi za pojavu sopstven1h napona. Uzrok tome je to s e

dovodjenjem i prostlranjem toplote materijal na j pre z a g r e va i topi, a zat1rn hladi u uslovima ometenog tj. n e slob odno g irenja i
akupljanja. Pri tome nastajut . rmi~ k i i st r ukturni sopstveni naponL

106 -

P rema vel i~ in l s o pstven ih n a p on a mo1 e d o c ! do p o jave e l a sti~nih

iIi

elasti~n o -plasti c nih

defo rmaclj a, u zavis no s ti od to-

ga da 11 je veli c in a sops t ve nog nap o na manj a iIi veca od graniee

elasticnostl. Sopstveni n apo nl se ug lavnom u ravnc te~avaju u ~l ut
ra ~ njo5ti

tela i

do gov o rn o se sv r s tava ju u n apon e I, II 1 I I I

da. Na poni I- r eda se

uravn ote~ a vaj u

r~

u rela t ivno vellk o j za preminl

rnaterijala (makrozaprernini) sllena kao i n ap an t od spol jn j eg opterecenja. Naponi I I -r e da s e ura vn ote ~a v a j u u mik ro z apre rnin l mate rijala, tj. zrnima me t al a , te ne zavise od velic ine i

oblika del a

1 nemaju odredjen prava c ( strukturni napeni ) . llap o n <

i III - reda
uravnotezavaju se

submikroskopskim zapreminama mate ri jala, od-

n0 6no u granicama pa r amet a ra kri5taln e

Dej5tVO

unutr a~ njih

re ~etke.
t rajan ja , mo~e

napona, prema v r e me nu

biti pr oZa zn o i t r ajno . Zbog promene tempera t ure i f azn i h prome n a

menjaju 5e i unutras nj1 napo ni p a su z a t o pro 1 a znog kar ak t era.
Pro1azno nap on s k o i

def o rmac1 o no

stanj e n a j v i s e uti c e n a poja v u

prs1ina u z a varenl m spojevima, u g 1avno m toplih. Posle h lad j e nj a

zavarenog spo ja do sobne temperature ostaju z aos tali i I i so p s t ve n1 naponi, k o ji magu biti z at eiuc i

pr itiokujuci , a p o pravcu

dejstva u adna s u na a su ava poduzni i

pr ost ~ rn o m

Prema
nje moze hiti

popl'ecn{ (51. 5 0a).

polo z aju komponen a t a n a p o na, n ap o n sko sta-

Zi n earno (51. SOb), l'a v ansk o (51. S Oc ) i

za prem1r. -

ako (51. SOd).

b.

x
Ox-+- /~ ___ _
a.

I
Co

I
I

d.
S1. SO. Prosto rni raspored napona

"

107 -

Linearno de j st vo s o pst venih n a p on a ne utlc e b i tno n a smanjenj e s igurnosti z ava re n o g spo j a p ri de j s t v u g o tovo svih oblika
optere~enj a ( s t a ticklh, dinam i c k i h, oscilatornlh) , p od uslo vom

d a se metal nal a zi u sta n j u

me t a l

cak

u k r t o m s tan j u i

p~aBtic n oB ti .

U 5 uprotnom , kad a j e

n ij e s pos o ban da se plas t icn o de f orml se ,

line arno dejst vo s ops t ve n l h n apon a m o~e dove st i do sman je nja moti no en ja z a va r e nog spo j a , tj . n j e g o ve si g~ rn o sti i p o uz i

dano sti .
Takod j e je u t vrd j e no d a i

pri r avan s k om i pros t o rnom n apo-

nsk a rn s t a nju ( 51. SOc ,d) ne dol a z! do smanjen ja moe ! no s en j a za vare nog s poja p ri static Kom de js tv u spol j neg opterecen j a i pl as ticnom

s t a n j u materi jala .

Dokazano j e da Bvi me t a l! i z stan j a p l as tl c nos t l poseb no

celie! prela ze u krt o s t anje u o d r edje n i m us lovima (pri nis koj
temperatu ri, prl s ustvu kon cen tra t o r a n ap on a , ltd . ) .
Tehnolog ij a za vari vanja 1 iz r ad a zava re ne konstr ukcij a
treba tak o da se izvodi da sops t veni napani u kons t r uxciji bud u
minimaln i . U s upro tn o m a ko se t ehn o l o ~ ko- k ons t r ukt ivnim mera ma
sopstven l n a poni ne s ve du n a v r edn o st i ispod g r a n1ee te cen j a do laz1 d o poj ave l o ka lnih plas t icn i h de forma eija p rac e n i h promenom
dimenzlja i obllk a za va ren e kon struke ij e . Alte rnativna re s e nj a
za s manjen j e s opstvenih na pona i i sp r avljan je defo r mlsane konst rukeije . s u neekonomic na a p on e k a d i ne izvodlj i va .

2 .1.1

Termic ki naponi i de f ormaeij e

Lok a lno (neravnome rn o ) zagre vanje i hl a dje n je me t a l a pri

zu va ri van ju toplje nj em do vodi k onacno do pojave s o pstvenih te rmic klh napona, c ij a s e velic ln a moze iz r ac un at i prema i z r a z u
(] ::: Ea.o. T
gde j e : E - mod ul elas tic nosti ; a - k oe f i cijen t t ennlc kog l i ne arnog lre nj a; .o.T- r azlika temperatura izmedju pos ma tv an i h t a caka u preseku . Potv rd j eno j e d a za 6T ::: 100 0 C za ni s kou g ~ j e n i c n e
cellk e nap on 0 vee p rel a zi gra n l eu tece nj a i i zaz i va t r a j ne de f o rmaclje.
Na pr lmeru zavare nog spoja (51. 5 1), koj e g c ine dve zavarene ploc e u obl1ku V - z I e b a , p os l e s l obod nog h l adje n j a prl
zavarivanju n a stace s k up l jan je ava u s va tr i p rave a . Pr i tome
Be r~ zll kuje
sk upljan j e u pravcu debljl ne ~ava , u pra ve u no rmalnom na o s u ava (p op r e c no) 1 skupl j an j e d uz ase ava (podu zno ) .

l UU -

I
pop r e cwi
cry

po deb lji, : i

51 . 51. Sk upl janje 5llc eon og " V " sava

Skupljan6e sava p o debljini, pri zavarivanju limova debljine do

25 mm, jeste s l o bocno i

~

u tom pra vcu ne i zaziva unu tra s nj e na p o-

ne. U spoj evi ma ko ji se ne mog u slaba dn a sk up l jati p ojavl j uju se

unutr aS1 ji nap e n!, uto liko vet i ukoliko je deblji 05no vn1 mate rij a l.
U "V" savovima izvedenihl na sl o bodnim pl ocama nas ta je sa-

vijanje prema otvoru zIeba (51 . 52) . Ko r eni zavar (51. 52a ) iza-

a.

S1. 52 . Savijanje p loca p ri zavarivanj u u " V" z leb u

ziva pribllzavanje

ploe- a, dole se hladjenjem d r ugog

o s ta lih

zava r a, stvara ugaon a deformacij a (51 . S 2b). Ake se na pl ocu postave te gov! sp r ec16e se slobodno savijanje, pa u usl ov l ma o me t e -

ne deformacije nastaju za tezuc i n a p eni po pre c n o n a

~av .

Ponaanje ~ell~no9 ~ tapa u uslo v i~a slobodnog i ome t e nog

skupljanja pri zavarlvanju prlkaz ano je n a 51. 5 3. Kak o nisk o-

~ e lic i

ugljenic ni

109 z ~ p=e m i

u tecn om stanju i ma ju 4 , 5 do 6 % vecu

nu nego u cvrstom stanju, t o se pri h ladjenju do 650c ~ av SK UP -

~
~

I~

\I

f~

~,==

J ~

:=:9.::=

/~

~7/~ 7

\I

~(~, ,

=W ~

=: .
b.

a . s Lobod tl -t

\1J

!,.; :.

,/,

;.':eJ;;!':'-

51 . 53. Poprecno sk upl janje slobodnih (a ) i

s tapova (b)

uk lje ~tenih

Ija ne iza z ivajucl zaostale napone jer se na ternperaturi t

>

650 0

c elik deformie sarno pl as ticn o . I spod be te mperature prelazi s e

u e l asticno-plasticnu oblast u k o j o j n as taju elasticne d e fo rmaci je

i

unutranji napeni.

Normatni nap on i .l c iji je pravac p aralelan osi sava nazi va -

ju se poduznim napo'lima i oznacavaju sa a _ Nap c..ni koji deluju

x

upravno n a asu s ava nazivaju se p o pre cnim napo nim a - a . Nap e ni

y

po debljini lima oznaca va j u se sa o z . Sops t ven i napa n! u bila korn

preseku zavarenog spoja uravnote z a v aj u se odgovaraj uc im silama i
momentima.
Raspodela poduznlh napona Ox 1 poprecn ih napon a 0y na jednopro1 aznom sllceonom spoju prikazana je na 51. 54.

Na

ve1i~lnu

raspode1 u zaostali h poprecnih n apon a uti ce

1inijska energija zavarlvanja, us10vi h1 ad je nja , kr utost i naci n

ukljetenja. Primer kako uklje te nje

mo~e

da promeni c ak i vrs tu

zaost a1 ih napona dat je na s1. 5 5 . U s1ucaju prlkazanom na s1 .

55a

pripojni avovi nisu is topl jeni. do k se u primeru p od (b)

na kraju z avari v anja tope i pripoji.

Raspodela

popre~nih

napona po de bljini slobodne ploce pri-

kazana je na s1. 56a , dok se u us 10 v l ma ometen og ugaonog zaokre -

tanja

(uklje~ten j a)

dob1ja raspodela n apona prema s1. Sob .

llU -

x
;'lou/d.'l i

o.<

51. S ol . Raspodela poduznih i

,...

poprecnih sopstven i h napona

- )

I
I

I
I
I

I
I
I

____ J
a.

b.

Sl. 55. Uticaj uk l je sten ja na poprecne n apone

Q.

51 . 56 . Prome na

popre ~ n og

b.

nap ona po deb1jini place

sl u~a ju

1 11 -

z ava rivanj a debelih

p l o~ a g u~ eon 1 m

pl o ~ e

avom ,

se n e mog u k ri v l ti je r i ma ju veliku k rut o st . Zbo g t o ga s e posle

hl a dj e nj a , u s rednj em delu s ava po javlj uj u zatez u6i p o p re~ nl n a ponl l zaz vani te ~ n j o m limova da s a t u r a z dvo j e . Ovi za t e z u6i n a pon t

u ravno te ~ a vaj u

se

p opre ~ nim

n a po n ima p ri tisk a

v laknima zava ri v anih delo va (v . 5 1 . 54 ) . Na k r aj ev i ma

ju poduzn i n o r malni nap on i

p r i t !~ka

'lcaljen ijim
~ava

de lu-

ko j i i z a z l va j u s kra6i van je

ava. Hed ju tim , prl z avarl v anj u tan kl h l i mo v a de blj i ne do 4 mrn

sops t ve ni n a p o ni i za zi vaju nab lranje l i mova , k ao sto je prik az a -

no n a s1 . 57 .

\ \ \ 1

\ \ \\ \

\ ' " " , , .." , ..... \ ), ,, ) " , .. " \' ' ' ' l) ) \'

'~ /1\\

1\\\\ \

51 . 57 . Nabl ran je t anklh limo v a pos l e z a var i vanja

Praktl ~ n i m

ls p ltl v a njima i

t e o rljsklm prorac uni ma n apon s -

ko de f o rmac i o n o g s tan ja # us t ano v lj eno j e da s e u zava r e ni m k on strukcija ma ve like kru tosti uve k pojav l ju ju s ops tve n i na poni, dak
6e de fo rmacije biti z anema rlj ive .
De l a v i od t ankih l imova l ma j u manj u k r utos t pa s e za t a de forrn iA u i

vltope re u toku zavari van j a

st v a r a j u ~i

n ez natne s op st-

vena nap one

Meh an i zam n as t a j anja

term1 ~ k ih

napon a u

elas t i~ n om

pod-

ru~ju (t < 6 50C z a ~e li k ) mo ~ e s e objasn i t i p ogmat r anjem i zoterm1 u neravn omemom te mpera t u mom p o lju (8 1. 58) .

"51 . 58 . RaBpodela temp e ratu ra u v laltn ima ( t 1 , 1 2 "

oanovnog ma te r ijal a

III -

Posmatrane izoterme, np r . Tl i
kih tempe ra t ura i

T 2 , p ovezuju tac ke jedn a -

p o kaz uju da i zmedju susednih v l akana p oc etne

duHne t o po stoji razl1ka temperatur a (T 2 > T j )

Budu~i da u metalnim materi j alima susedna vlakna c ine je 0

dnu celinu, a n a c e se zaje d ni ck i

iz duz i vati

jli sk up ljati pri

promeni temperature . Vlakno (2) , zagrejano na visu te mperatur u, te -

zi

da se vise

izdu ~ l

(51. 59) pa zata del uj e zatelu-

( do 1 2 > [ 1)

ce na vlakno (1) sa ni zom tempera t urorn . Is t ovre me n o vlak n o ni ie

tempe ra ture

ometa sloLodno i z duz i vanje v l a kn a vise t err.peratu re ,

tj. na n jega deluje pritiskujuce.

Re zultat

takv o g uz ajarnno ome -

tenog deformis a n ja je da su a b a vla kna z c:.je d n .i.cki iz dn zena na

k oj a Ie ? i

neku duzinu
zana na 51 .

u po drucj u . <

sto je prjka-

S9 .

k ; I Z ) ; ; Z 2 ZZ? ... 27 2 2

iss ;;; ss ss s ,

S1. 59 . Deformacija susednih v1akana u os novnom

materijalu
S i l e koje deluju n a posmatrana v l akna izra c unavaj u s e pomotu iZ r aza
F

= Aj o O j

F2 = A2o o
2

sila zatezanja,
sila pritiska

1z ~slo va ravn oteze unutra s njih sila Fi

Primenom lzraza
podru~ju elasti ~ nosti

dob ija se
i

goo

je:

cr = Ec -

0 sledi

za prora~un jednoosn og nap o n a u

i2
n og

+ i ol.( T - T1 ) ; a
2
1

11 3 -

koefic i j en t t errnic kog linear-

~ ire nja.

Na osnovu ovih po st a vki ukupan napan j e

1 + 2

Ea( T - T 1 )
2

o dnosno

Dobijen i

01 i

cr ~

i z r a zi pokaz u ju da su sop s t ve ni norma lni nap ani

u podruc ju elastic nos tl

sraz~e rn i

ra zlici t e mpe ra tura

(T - T ) i da ne zav i se od d u ~ ine v l ak ana. Drugim rec i rna to zn a c i

2 1
da se sopstven i n apani mo gu iz r ac un ati na os n O V ll r aspode le te mpe r a t ure

pop recnom pre s e ku pri hl a dje nj u za v arenog spoja i s pod

\1

6 50 C (za ~el i ke ).
v i ~ i rn

Na

temperat urama napons Ko - deforma ci ona stanja p ro u -

cav a ju s e u Teori j i plasticn os ti.

2. 1 . 2

StrUkt u rnl naponl

Promene naponskog stanj a pri za v a r i v anju zbo g loka ln og

zagrevanja i hlad jenja ne nas t a ju s arno usled termic k i h napona,

ve 6 s e dopunjuju, u pos ebnim sluc ajevima, i naponirna nastalim
zbog s trukturnih p re obra~aja. ~ elici, kao 1 druge v 1 ~ef a zne l e gure,u t o ku zavarivanja

izlo~enl

Sll

po j a v i o v i h strukturnih n a p o-

n a u slojevlma materijala, u kojima

delovanj em unete toplo te

do l azi do faznih pre obra~aj a lznad te mperat ure t ransformac ije

111 prl hl adjen ju lspo d nje .
Strukt u rnl preo bra ! a j l

1 s o pstve nl n a p oni usle d t l h p re -

obra!aja, pove z ani s u s a promenom s pecifi c n e z apremine svake n a stale faze ;

Za

s l u~aj

okol i ni d r ugi h f aza sa

r az li ~ itorn

z aprerninom.
jedn o f a z nih metal a 1 le g ura (npr. le g iranih ferl tnih,
U

austenltnih c el1k a), p o j a va sopstve nlh n apon a n i je p o ve z an a sa

strukturnim

jer j e c e la ma s a ma terlj ala lste

specl f i ~ ne

z ap r e -

mine , pa nema l okalno ometen i h p ro mena z ap re mine .

Ak o s e u zmu k ao p ri mer promene k oje nastaju pri hl adj en j u
ugljeni ~no g ~e l 1ka

( v l d i .1. 46) z apa~ a s e d a u uskom podru~ ju

oka meta l a a va p os toje isto v r emeno: po t pun r as top, delimic an r as -

11 4 -

top, grubo austenitno zrno, fino austenltno zrno, llY!A ano aus tenit-

no-ferltno zmo, ferltno-perlltna zon a rekrlstall zaclje 1 najzad

nelzm&njena ferltno-perll~ a gradja. S obzlrom n a r az ll~ lte specltlene z~pTemine pojedinih atrukturn l h fa za 1 promenlj 1 vo tempe raturno polje, napcnako stanje u ZUT-u je veo ma

B lo ~e no

te se ne

mote matemaUek1 op1saU.

U austen1tnim zon ama koje s u veoma
istegljive atrukturni naponi ne nasta j u . Ukoliko je hl a dj e n je metala dovoljno brzo, 1 ako ~elik sadr!1 dovoljnu k o11 ~ inu ug l jen1ka 1 leglraju~1h elemenala , austenlt ~e se preob razi t l u te t r a gcnalni martenzlt. Prl obra zovanju martenzita pove6ava se zapremin a
jer je gU8tina martenzlta manj a od gustine feri ta 111 per11ta .
Okoln1 iivrst _tal drugog s trukt urnog s a s tsvB ne dopulita alobodno Alrenje marten.its pa nastaju unutraAnj1 n ap on1 .
Strukture kaljenja-martenz1t 1 bejnlt - koje n a staj u u
ZU'l'-u lzazlvaju krt08t 1spod zavara. Ove strukture odl iku j u Be,
pre avega, velikom tvrd~om (krlterljum BV > 350), 1 nisk om p l a.UenoA~u
(lzdu!enje AS ' ) 1 ! 11avoA~u ( Kev ).
Uticaj strukturnih napona nlje velikl kod ugljeni ~n lh ~e
lik.,. jer se strukturnl preobrd ajl odvlj a ju u tempe r a t 'lr sko m
podrueju plaatl~nostl eelika (al. 48, krlva 2 ) , pa ae zapremin ske
pro_ne lako oatvaruju plasti~nlm deformLasnjem ok olnog mat erlj alao Naauprot to_ , ~ellcl nlako 1 vlsoko-leglranl ima ju f azne
promene pri nl!lm temperaturama tj. u podrueju elaatlenosU
(krlva 3, d . 48), pa se zapreminske pro_ne ne mogu OB t variti vel!
na. tsj u lokalnl sops tvenl napon1.

2. 2 MERE ZA SMANJENJ E SOPST VENIH NA PONA I DEFORMACI JA

Pr1menom odgovaraju61b mera pre 1 u toku z a v arl v an j a mog u
Be

"natno smanjitl sopstvenl naponl 1 deformac l je .

Termi~k l

s op-

stveni n&pan1 srazmerni all gradijentu te mpe rature koji j e o dr e -

djen:

- koll~1nom unete toplote i n j enom kon centracijom,

- oblikom elementa (maslvno telo, plo ~a , litap),
- tehnikom zavarlvanja (jedno slojno, vies lojno, j e dnostrano 111 aboatrano, sa predgrevanjem 111 bez predgrevanj a , l td.) .
De f ormaclje se mogu %n a tno sm&njiti pod uslo vom d a se vodi
ra~una 0 redoa ledu po14ganj a zavara . U toku zavar i vanj a najve~e

deformaclje naataju prl jednopote znom ne prekldnom l zvodjen j u ava

od poeetka do kraja . Zbog toga se duga~k l Aavovl l zvade sa kra-

~im

115 -

zavarima, tehnikom pov r atnog kor a ka , 111 pov ra tnog koraka 8a

P l~ B kC'kom

z~vara,

(51. 60a). Du zina

npr. kod REL postupka j edna-

ka je duzini ko j a se dobija topljenjem jedne elektrode. Dugacki

s avovi Be mo gu izvesti od sredine ka krajevima (najbolje sa dva
zavariva~a

istovremeno), ali nikako ad krajeva Jea aredlni (s l.

60b). Redosled vleslojnog zavarl va n ja pr1kazan je na 51.6 0e .

-praLlGc zQvariJ..'anja

6 I

s .

.3

<

::u

c.
a.

, \~

P l'

s --------~-------s

S1. 6 0 . Izvodjenje dugal:kih

~avova

U slucaju zavarivanja komblnov anih suceonih i

vova, najpre se zavaruju suceon!

ugaonih

sa-

a zatirn ugaon!, odnosno poduf ni

a zatim krufni (poprecni). Pri lzvodjenju kru znih avova redosled

polaganja zavara je 1sti, sto je sematskl prikazano na 51. 61.

<1

<

"

<

17

11

5 1

0
10

<

<

D' ~

tL

Sl. 61.

~ma

slu~aju

zavarivanja delova ve6ih deb1jina izvodi

izvodjenja krufnih savova

SB

vi-

iealojno zavarivanje sa lstom tehnikom ,al~ uz pr~menu dodatnoq

- 116 materijala sa boljim s vojstv irna plastlcno6tl.

Op~ta

je te~nja da dodatni ruater ij a l 1ma ve6u plastlc nost

cd osnovnog rnaterijala, posebno za

nose~e

savovc ciji

p~esek

pod

'dejstvom spoljneg opterecenja "radi" zajedno sa osnovnim materijalom; Pri tome, treba izbegavati nagomilavan je

to njihova

ukr~tanje

u naroc i-

kad dinamickl opterecenih konstrtik c ija.Bro j

avova treba da je to manji, kao i

Ispra vna

~avova

zapremina istopljenog metala.

montaza k o ja obezbedjuje ravnome ran preGe k ava , pre d-

gre vanje radi smanjenja gradijenta temperat ure,kao 1 iski van je

zavara (osim pokrivnog), doprinosi smanjenju napona 1 deiormac ija.
Slo!ene zavarene konstrukcije treba izvoditl prethodnim

zavarlvanjem potsklopova,koji se zatim povezuju u konstruktivnu

celinu~uz koris6enje specijalnih uredjaj a za monta zu i pritezanje (tzv. pozicionera), koji omoqu6uju povratno-stepenasto nanosenje zavara posebno kod primena automatizavanih postupaka zavarivanja .
Pripoji ne smeju biti na mestu ukrstanja ~ avova; dok pri
nastavljanju sava temperatura prethadnog zavara ne SITe hiti ni za
od 300-200 o C.
Slofenast ovih problema 1 izbor konstruktivno-tehnolo~kih
mera za smanjenje napana zahteva temeljniju studiju svakog pojedina~nog slu~aja, a gornji prLkazi sluze sarno kao opte smernice.

MERE ZA OTKLANJANJE DEPORMACIJA I SIIANJENJE NAPONA

2. J

I pored svih preduzetih konstruktivno-tehnolokih mera,

nije' mogu6e u proizvodnim uslov~a izvestl zavareni spoj bez
sopstvenih napona 1 deformacija elemenata

Iz tih razloga se, po potrebi, izvode naknadne operacije

radi smanjenja nivoa zaostalih sopstvenih napona i otklanjanja
de formaci j a.
Svi postupci koji se u tom cl1ju izvode pOBle zavarlvanja,
dele se na dYe grupe: - termiake i mehaniake.
Termieki postupci zasnlvaju se na zagrevanju do 650C (za
~ellk) i progr&vanju na toj temperaturl oko 3 min po mm debljlne
zavarlvanog dela (ne manje od 1/2 h) i postepenim hladjenjem u
pe61, tad a nastaje relaksaclja 1 smanjenje sopstvenlh napana.
lata taka u praksi se eesto primenjuje 1okalno zagrevanj~
Cgaano-plamen1m gorioniclma, indukclonim 1 &1.) zone oko ~ava do

"-

temperature
napona~

117 -

< Al (oke 600) cirne n astaje s manjen je sopstvenog

......

Meh~i

postupak za smanjen je s o p s tvenih napona z dsni-

va se na preraspodeli

un u tra ~n jlh

napona dejstvom r. p oljne g opte-

re6enja koje prevazilazi granicu te ce n ja . Ov aj n aei n se ne pre~je

Uxq deformaclono g ojacanja 1 srnanjenja plastlcn os tl.

Otklanjanje deformacija pasle zavari vanja obavlj a se:

- ispravljanjem na hl a dno spo ljn im sil ama koje i zaziva ju

suprotnu trajnu deformaclju,

- lspravljanjero na t oplo ,s ],62 , l okalnlm zagrevanj en lspup c ene

strane do plasticnog stanja . Q'/ aj p o stupak zahteva velika isku-

stYe, jer u protivnom mogu n a s t ati supro tni efekti.

Posle ispravljan j a prepo rucuje s e

s manjivanja

~a ren je

delova u cilj u

zaostal i h napona.

~~, ~
1

..

:----.:::

~~

"

51. 62 . Isp ravljan je gasnirn p la menom

~~

~~ ~

,~

POSTupeI ZAVARIVANJA I TERMICKOGSECENJA METALA

TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJ A

~1ETALA

TOPWEN JEM

Brojni nat!n! zavarivan j a omog ucuju i zvodj en j e zava r enih

spojeva razlltitlm t e hno logijama, o dn o sno prime n o m r a z lic i ti h me toda i

postupaka zavarivanja,

zavi s n o od ma teri ja l a i

e k o n omskih

pokazatelja pri c emu se mora ostvaritl t ra~ en a po u zdan ost zavare nag spoja.
U daljem izla ganju razmatraju se poj edini n acin i

postur-

e! zavarivanja, koji se goto v o svakodn e vn o p ri me nj u j u u lndus t rij skoj praksi za spajanj e razli c ltih met a la i

l eg ura . Nesumnjivo jc

da se svakl ad mogucih na~ ina zavar lvanja o dlik uje odredjen i m spe clflcnostlma, na koje se sarno uka z uje b ez ul az enj a u deta l j n a ob razlo~enja.

Detaljnlje se izla~e tehn o l og ij a zavari v anj a t op l je n jem ,

jer se ana j o ~ uvek na j vi ~e k o risti za ner a zdvojivo s pa j a n je me tala.
Takodje se izla ~ u osno ve spaj anj a me ta la k o~b in o vanim de l ovanjem pritiska i
zavarivanja.

toplote , p osebn o t e h no l og i j e elekt r ootporsKog

Potrebna pa~nja p o sve6ena j e i savre meni m p o s tupci ma zava rivanja, kao npr. zavarivanju trenj em , ultrazvuk offi , e k s ploz l jom ,
elektranskim snopom, laserski m zracima i

t ome 51.

11 9 1. 1

GAS /IO - PLAME:N O ZA VARIVA IIJf:

Gas no- p lameno zava ri vanje je skup z avarivac kih procesa

kojima se os t v aruj e spoj porno6u p l ame na go ri vi h g~ s ova , u z ~r i
menu p r i t iska i

d o datn o g ma te rij a l a iI i bez n jih. Ova j p o st upak

se dosta k o risti u praks i

z a zavar i v a n j e ma t e rl j ala manjih deb -

Ijin a zbog ni za te hno- e kono ms klh predn o s t i .

Ve6 i stak nu t a c ln je n ic a da je stv a r na ko l i c in a un ete

tOp -

l o te pl a rne nom (q) rnanj a n egq kod d r ug i h metoda z avari v anja uslo -

vl java p roduze no v r eme zag re van j a , toplj e nja i h l adje n j a ; zb o g

t oga , struk t urne p romene zah vataju vec u oblast i ja ce se ispolj a vaj u na r o 2H to u pog l edu p o rasta metalni h zm a, kao i

s o ps t venih

napon a 1 defo rma cij a .

Dob r a st r a na pos t up k a ga sno- plamenog z avar i van j a je mog uc ncs t bolje g provariva nj a k orena 1 bo l je praeen j e k r etanj a taka
r as topa prl za vur i va n ju t ankih de l ova . l n vest iei e na u l a ~ n j a u ' op rem'l s u ma l a uz vel i ku pok r ~tlj l v os t apa ra t ure, ste e mog ueuj c zava ri v an je 1 na te r enu gde p one k ad ne ma d ru ~Jih l zvo ra ene r gije .
Gas ne zava r ivanje j e duge v r eme na bilo vodee l nae in spajanja me tala zava ri van j em, a po t om je po tl s n u t o elek tro l uc n lm z ava ri va nje m, mada j e i da l je u nekim ob las t i ma ne za me nl j i vo .
Gl avni dec uredjaja za gas no zavari vanje j e g orionik , n a
~ljern s e iz lazu pa li gori v i gas i s a go r eva u smes i sa ki seon i kom .
Za va r ivan j e se os t varu j e t opl j e n jem i vi ea o snovnog ma t e ri jal a i
doda tnog mate r i j ala , i l i kod tank ih limova bez doda tnog materi j a l a o P ri z ava ri van j u ~~ o g i h l eg ur a qvo z dj a i neze l e znih metal a
(bakra , a luminij uma) upotrebljava j u s e t opi t e lji. a ni i maju za datak da za s t i t e r astoplje n l me t a l od oksldaeij e , da r a z lo ~e vee
o bra zovane o kside 1 obe zbede c is t e povr sine me t ala na mes t u spaj a n j a 1 sami m tim pospese ve z ivan j e ( s tapanje ) doda tn og ma t erija la s a osno vn im .

1.1 . 1

Gas av i za z a varivanj e

Garivi ga s k o ji se n a jvi se prilLe n j uje za gasno zavarlvan je

raznl h metala 1 l egura je acetilen . Po r ed acet l lena , p r i zavari vanju 1 rezan j u metala i l egu r a sa niskom tempe ra t ur om top l je n ja ,

mogu se prlmenl t 1 1 drug1 gorivl gasovl (tab . 10) .

120 -

Tablica 10. Pregled f i z ickih osob in a go rivi h gasova

~e .~'ii j!3k a
formula

Nazlv

ga sa

Conj a
toplot n a

moe

HJ/m

'l'e mpe ratura

sagore van ja
na vazduhu

Temp . p la &Jrzina
s agoreva _
mena sa
n ja
2 ' c

m/ s

57

335

3100

Il4

4 90

2 8 30

3 I 70

94

510

2 ~50

<1

112

11

5 10

2520

8 , 90

Zernni gas

33

610

2760

3 , 50

Svetlec i ga

16

560

270 0

7 , D5

15

520

2860

6 , 90

36

537

2720

3 , 30

Acet ilen

Butan
Propan
Vodonik

Koksni gas
Me tan

C H2
2
C H
4 10
C 3 H8

CH

13 , 5
, 50

--

*) DonjQ. toplotna moe g ariva je kolicina toplote os l obo d jen a pri

potpunom sa g orevan ju jedinice mase ( ::ap r emi n e) , pri c emu j e

sadrzana vlaga 'u gasQvltom s tan ju.

Iz t ab lice lOse vid i da s u temperature plamena i brzin e
sagorevanja razlicite i da su naj ve c e pri s aqorevanj u acetil e na.

Sem toga prednost je aceti l ena

~to

se moze proiz ve s t i na m't'!s t u

zaya r ivanja delovanjem vade na kalcijum karbid (Ca C ) . Ostali 902

rivi gasovi su jev tiniji (10 do 20 puta) i mogu se korist i ti za
zavarivanje lako toplji v ih rnetala i le gura, kao i z a termic ko r e zanje , ispravljanje i povrs insk u termi c ku obradu .
Tre ba ist aci jo s jednu znacajnu prednost a c et il e na k a o 90rivog gasa za zavarivanje . To je jedini go rlvi gas koji s agoreva
u dYe faze i time sp re cava oksidaciju nekih elemenata ili pak raz la~e vee stvorene okside, npr. CuD , PbD .
~ c etl 1 e n

je gas 1z grupe nezasicenih ugljovodonik3 ; to je

bezbojan , neot rovan gas karakteri s t ic nog mirisa, ras tvorljiv u vodi u odnos u 1 :1 , a u acetonu (CH - CD- CII ) znatno v i se 1: 25 pri
3
3

te mper a t u r i od 20C 1 a t mosferskom prltlsku . Rastvorljivost ace ti l ena u ac e t o nu raste sa p oras tom prltlska , a opada sa p o rastom
.. emperat ure _
Ace t l1en je nestabl1an 1 vr l o eksolozivan U sme s i s a vazduho m 11i kiseonlkom. Sa poveeanjem prltiska nes tabilnost ace tile na ras t e i dovo l j no je 3\ C H2 u sme si sa vazduhom da dodje do ek2
spl ozl j e . l s t o t ak o pri za va r ivanju bakra ( Cu~ i srebra (Ag) nast aje reakclja s a C2 H2 p r i cemu s e stvaraju jedln jen ja acetl1enski bakar, odnosno sreb ro, koji su e ksplozivni pri udaru i I i povi-

- 121 ~nim

temperaturama~

Iz n'av'e denih razl oga potrebno je prldrfavati se odredjenih

propisa vezanlh za p roizvo dnju, transport 1

korl~6enje

ac etilen a.

Acetl1en se dobija hemijsk om reak cijom kalcijumkarbida i

vode prema

jedna~ini

CaC 2 + 2H 2 0

C2H2 + Ca(OH)2 + Q .

pored acetilena (C H ), kac proizvod ove reak cije, nastaje aceti 2 2

len9ki

kre~

Ca(OH)2 i oslobadja ge toplota

Q.

Polazna sirovina za dobijanje acetl1ena je kalcijurn karbid

(eae ), koji se prolzvodi topljenjern meavine
2

nega~e n og

kre e a i

koksa u elektrolucnim pe6irna. Praces je e ndotermna hemijska reakcija

CaO + 3C

cac 2

+ CO - Q

pri cemu se potrebna kold.cina toplote Q dob l Ja pomo6 u ele ktri c nog luJca uspostavljenog izmedju dve ugljene elektrode u peel. Gas
CO cdlaZi u spoljnu atmosferu, odnosno na dalje korl6enje.
Pri prolzvodnji aoetilena,

stehiometrijsk~

se odredjuje da

1 kg CaC daje 340 1 C2H2 , odn09no da za 1 m3 C2H2 treba oka 4,3 2

4,5 kg cac 2
Uredjaji za dohljanje acetilena zovu se
na~inu

uzajamnog delovanja kalcijum karbida i

r azuija~i.

vode, razvijac i ace-

tl1ena se zasnivaju na: kapanju vade, ubaclvanju karbida,

remenom dodiru CaC 2 i H20~

U manjim radionicama ili otvorenim

Prema

gradili~tima

pov-

mo!e ge ,

umesto razvijaca, koristitl rastvoreni acetl1en u acetonu (dlsu

gas), kojl se doprema u specijalnlm cell c nim bocama, oznacenlm

belom bojom. Ove boce se najpre pune poroznom masom

(l~fuzorljs

kern zemljom), a zatlm nalivaju acetonom taka da se pod natpritis-

korn acetilena ad 15 bara 1 t - 20 o e, u bocu zapremine 40 1, mo~e

smest1tl aka 6 m3 acetl1ena.

Zah~aljuju61

poroznoj masi, raspada-

nje acetl1ena koje mole nastati na jednom rnestu se ne prenosi na

celu m&8U qasa. Kad se otvori ventil na boc! za acetl1en, acetl1en
1z1az1 1z acetona 811~no kao ugljendioxs1d lz ~eral ne vode .
Na lz1azu 1z boce mehur161 gasa se sjed1njavaju to mole lzazvatl
eksploz1ju aka natpritlsak predje 1,5 bar. Da se eksplozlja spre~i, direktno na grla boce postavlja ge reduJccioni ventil pri~vr
~en uzengijom, koj1m se prltlsak acetilena snlfava 1apod 1,5 bar.
Priblilna kolleina C B u boci mole se izra~unati po obrascu:
2 2
Vc B

- 0,35.Vb a.p.10
2 2

-5

- 122 gde je: a = 23 koeficijent rastvorljivosti aceti l ena u ace t o nu

3
pri t = lSoC; Vb - zapremina boce u m3 ( Vb =O,04m); p - pri -

tisak u boci u Pa.

Taka je npr. sa dr zaj acetilena u punoj bocl

vC H'

= 0,35.0,04.23. 15 . 10 .10

-5

= 4, ~ m

2 2

p / i praznjenju boce brzina lstlcanja gasa , odnosno protok ,

mora bi ~ i manji ad 1 m3 /h da ne hi dos lo do is pa ravanja acetona

1z boce i zamrzavanja r e dukcionog ventlla. Boca se ne sme potpun o

isprazniti vee mora ostatl izvesna kolicin a CZH2 k o j a odg o vara
prltlsku na manometru 1-1,5 b ara , zavisno ad spoljne temperatu re .

s eon i

Gor1v1 gasov1 1 druge gor1ve rnater1je pr1 sagorevanju u

vazduhu sjedinjuju se sa kiseonikom i

odaju toplotu . Kad neka

goriva materija s ago rev a " u vazduhu, jedan deo

oslobodjen~

t op l o te

tro l se 1 na zagrevanje azota (vazduh sadrz i aka 21 % kise o nika,

78% azota i

1 % ostalih gasova). 1z tog razloga g ori ve materije

oslobadjaju vecu

kolicinu

toplote kada sagorevaju u c i s torn ki-

seonlku, nego u vazduhu.

Gustlna klseonika na temperaturl 20 0 e i pritisku 1013 rob
3
je 1,43 kg/m Kiseonlk se dobija frakcianam destilacijorn va zduha, 111 redje elektrollzom vode (skupljl pastupak). Osnovna je
za frakclonu destl1aciju da se vazduh najpre prevede u te c no stanje, Ato se postlfe njegovim sabljanjern na pritlsak lznad 40 b i
o
hladjenjem do -200 e. Aka se tecan vazduh potorn zagreva, lsparl~e azot kojl kljuca pri -196 o e, tako da u aparatu za izdvajanje

ostaje sarno

te~an

k1seon1k

(klju~a

pr1 -18 30 C).

Klseonlk se ~uva 1 dostavlja potro~acima u celicnim bocarna obelefenlm plavom bojom. Boce su zapremine aka 40 1; u nj ih

staje oko 6.000 1 k1seon1ka sab1jenog pod pritiskom od 150 bara.

U gorlonlku za zavarivanje potrebno je da klseonik lstlce pod
prltiskom ad 1 do 3 bara, to se ostvaruje postavljanjem redukcionoq ventila.
Koli~ina klseonlka u boci izracunava se po obrascu:

gde j":

3
0 ,04 m zap r em i na b o c e ,

Vb -

p
k

123 -

- p r iti s a k u boc ! u Pa,

1 , 0 7 8. 10- 5 koefi ei j e nt .ab i j a n ja k i seo ni k a p r l t
s adr~i

Na p r im e r , p una boc a

1 5 C .

ki s~o nika:

6
- 5
3
V = 0 , 0 4 . 1 5. 10 .1 , 07 8 . 1 0
= 6 ,4 68 m .

Za b ile koji p r l t l s ak ,
~ unati

o ~ ltan

na manomet ru , maze s e l zra -

zapr emina k i seonika u boc!. Bo ce se p r e na knadnog pu n je nja

ne sme ju pe t p une ispra z n !ti , v e6 s e mo r a

z ad r ~ a t i

koli c ln a ki se -

onl k a koja odgo var a prlt l sk u c d najm a nj e 0 , 5 ba ra.

ovog na t p rl tiska

spre ~ a v a

7.adr~ ava njem

se pr odlra n jc va zdu ha i vla g e u b o ce

otvore n e r a d! p u nj e n j a .
Pas e bnu
s e oni k om.
~t o

pa ~ nju

Naro ~ i t o

tr e ba po svetiti r ri

ko rl ~ c e nj u

boca sa k i -

t r e b a p a z i ti da la k e z a p a lj i ve ma te r l j e ka o

s u ulj e , ma st ! 1 o s ta cl s apuna ne d o spe j u na ve n t il boce , r e -

d u k clonl vent i1, spojnice 111 c r e VQ za k iseo nik . Pr e post a v l janja

r e dukcionog ve n ti la sve p r ik l j u c nice na boci t r e ba dob r o oc l sti ti .
Venti1 n., boc! o tvara se ru kom
p ode~ avaju

se rukom

n ajvi ~e

d o pola o b rtaj a; isto t ako

z a v rtn ji n a r edukcio nom ve n t ilu na rad n ! pri -

ti s a k ozna ce n na gor ionlku.

1.1. 2

P lame" za zavarlvan j e
Gasovl za zav ari v a n je d ovod e se do g or i onika g um e ni m c r e -

v irna sa te k sti ln i m

u l o ~c i ma .

Da s e lzbeg ne z a mena, cr e va su o bo-

je na: cr v e no z a a cetlle n I plavo

(I l l er no) za k i seo n l k .

No i Zl a znom de l u gorionlka (u sn i ku)

treb a zapali ti

a cetl 1e na 1 k tseonik a . Potpuno sago r evanje acetilena

rro~e

s m e~ u

se pri -

jedna~inom

2C H + 5 0 2 = 4C0 + 2 H 0 .
2
2 2
2
U fi zi c kom smi s l u se s a go r eva n je ac e tile na odv i j a u d ve

kaz . t i hemlj s kom

faze; najpr e s e pod ut icajem t o p l o t e

C 2B 2

, p r e n.a

j edna ~ inl

ra z la ~e

C 2 H = 2C + 11 2 +
2

ac e ti l e n 1z

2 ,

srne~e

a pot o", na staje

p r ima rn o sago r evanje

4C + H2 + 20 2 = 4CO + H2

Pro i z vod i nepo t pu nog s agorevanj a , g o ri v i g a s o v i CO i H2 , na l aze

se U o mo t a c u p l a mena okru ~e nog okol n i m v a zd u hom . Zbog velikog
aflni te ta ov1 h g a sova prema kiseo ni ku , p la men p r1vl ac 1 k iseo ni k
1z v azd uha i nastaje sek unda r no Dag o r e vanje

124 -

Goriv! gasovi dogorevaju U omotacu plamena, koji istovremeno

~ti

tl l stopljen metal zavarivackog kupatila od tetnog delovanja ki seonika i

azota 1z vazduha. Afinltet gasova CO i

Il2 prema ki seo-

niku je toliko ve liki da se pri dodiru omotaca plancna sa zardja11m cellcnim

povrsinama razla:! u oksldi zeleza i

dobijaj u ciste

povrsine. pojava se koristi. za c lscenje metalnih povrsina plamenom.

I z jednacina potpunog, primarnog i

sekundarnog sagoreva-

nja sled! da se za potpuno sago revanje tras! 2/502 1z boce a

3/502 1z okolnog vazduha. Teorijski je za primarno sagorevanje
potrebno dovest! 1z boca iste zapremine kiseonika i

sto

acetl1ena,

proizilazi 1z jednacine primarnog sagorevanja. U stvarni m us-

lovima zavarivanja, potreban je neznatan vis a k k iseonik a iz ra ze n

odnosom potrosnje

jer se dec kiseonika iz boce trasi na oksidaciju vodonika nastalog raz1aganjem v 1age iz vazd uha i sa povrsine zavarivanih delova.
Iz izlo~enog se mo~e zakljuciti da je za potpuno sagoreva3
nje 1 m acetilena potrebno oka 1 m3 kiseonika iz boce i I , 5 m3
iz okolnog

vazduha~

Zbog toga ce se pri neprekidnom zavarivanju u

zatvorenirn prostorijama brzo potrositi kiseonik , pa se gasno ne

srne zavarivati u zatvorenim prostorijama bez ventilacije.

Zavarivacki ptamen koji se dobija iz

pribli~no

jednakih

zaprernina acetllena i kiseonika dove denog iz boce zove se naut: -

ralan plamen (51. 63b). Plamen sa v i skom kiseonika naziva se ok -

sidi6udi (51. 63a), a sa viskom acetilena re dukuj u d i

(sl. 6 3c ).

Pri zavarivanju ve6ine meta1a 1 legura primenjuje se neutralni

plarnen,jer ima najve6u toplotnu mo6 1 najbolje s titi rastapljeni
metal od stetnog delovanja kiseonika i azota iz vazduha .

51 . 63. Ob11ci acetl1en5Kog plamena

125 -

Z ahvaljuju~ l m o~ u~n o s t l r egu l isan j a plamena ,

biti mate r ijal

~av a sll ~ an

niskou g ljenl ~ nih

~e llk a

mo~ c

se do-

os n ovnom mate r i jalu . Prl z a v a r i vanju

p ost j ~e

ve 6a br zin a zavarivan j a

kUju6im pl arne nom, jer se rasp adanjem a c etilc n a

p ovr~ in skl

se redusl o j evi

ohoqa6uju u g ljeniko m p a s e n j i hov sasta v p ri bli f ava eu t e ktici .

0

Ovako nauglj e nl s ani s lo j t op ! se vee n a a k a 1200 C u z ma n j u p otro!nju toplotn e e n c rg i je i

redukuju6eg

~ la me n a

man je s k up l j an j e pri h l adj e n j u . Man a

je smanj e n a plas tl c n o s t s a v a us l ed vcceg pro -

centa ug ljenik a .
Oks i dluc im pl ame no m se r etko z a varuje jer n asta j c pe n us a -

nje 1 pr tanj e te c no q rre t a l a . I zuzeta k j e za varivan je rne s i n ga,

jer se vik om klse o nlk a spre cava lsparava n je c i nk a .
du ~

Rasp odela t empe r a t u re

ose neu t ral n o g pla me n a i p o j ed i-

ne zone sag ore v an ja date su na 5 1. 64 . Ne utr a ln i pla me n ima n aj v1u temperaturu (3 2 0 0 el n a

rast oj an j u S rom ispre d je z g ra p l a-

mena,pa se tim delom p1a me na me t a l

zag r eva radi zavar iv a n j a .

...
~:::J
'
X
O~
~
~&o==T====::~~
~
- - - - -i!.i-.,- - '"I
~

-'-+ -- f--

d u l i na

'.IO< fI\Il\

p~ a me " a

1 . j ezg r o

p~am e na

2 . :O'la red llk c ijc

37--

._

.-

3 - . - .~----

0 2 i z v a z duha

S1. 64. Rasp ode l a tempt:ra t u r e

du ~

o s e p l a me n a

Uredjaj u ko me se o br azu je o d govara j u6a me a v in a ga s o v a naziv a se

gor1onik. Ve61na gorionika r ad! n a u sis n om principu . Us n ici su
1zmenlj1vi delo v i g orio n i k a k oj1 se bi r aju pre ma debljini z a varl vanlh de lova.
Sve veze n a gor1onik u sastavl j e n om od u s n lk a ,
drla~a,
Be

pla me n ika i

kao 1 n j e gove ve ze s a bocama mor a ju bit1 h erme ti ~ n e , je r

u protivnom mo!. e p Ojav1 t! plame n n a ne zapti\oeJ\ire

vor uan1ka

(ml a zn 1ce) n e srne biti

za~ei) l j e n

rne stima . O t -

zb og mo g u6 n osti da se

jav1 po v ratnl udar pl amena , to mole 1 z azvat1 1 e k sp l ozi ju creva

za qa aove .

116 -

U prak.si 9a5n09 z a varivanj a plamen se c es to gas1 uz p r a sak. Uzrocl o vome mogu biti zaprljan usnik plamenlka, pre g r ej an

plamenik i nagli porast pritiska k i seonika. Povratni ud ar p la me na maze nastati zbog los e veze plamenika sa dr~a c em go rionik a ili
suvlse male brzine i s tlcanja mesa vine gas ova; nedo v o ljna brzin a

lstlcanja posledica je s uvise velikog o tvora usnika 111 nisk o g

pritiska ace tllena 1 kiseonika na redukcionirn ventilima.
Pril1ko m paljen j a i

podes avanja plamena p r o p isan je o dre -

djeni redosled: prva se otvara ventil za kis e onik

a z a ti rn za

acetilen i p o potrebi se podesava plarnen. Pri pode sa vanju ne utr a 1n09 plamena, polazi se od oksidisuceq ka n e utra lnom; ka da jez g ro plamena doblje konture os trog konusa, odnosno cilindric no
zaobljenog kraja kod usnika vece g protoka .. to znac i

da j e dobij e n

neutralni plamen.
Pravilno formiran i stabilan plamen ma z e se odrz ati ka d a
je brzina isticanja sme s e veca od brzine njeno g s a g orevanj a ; u
protivnom plamen se uvlac i u plamenik i ma z e prodreti u c r eva za
dovodjenje gasova, pri cemu ona

n~gu

i eksplodirati. Je d an o d uz -

roka uvlacenja plamena je prc g revanje usnika gorionika, sto se

sprecava nje govim povremenim uranjanjem u v o du.

1.1.3

Dodatni materijal i

topitelji za g asno zavariv a nje

Tanke limove, debljine do 2 mrn, mo guce je g asno z ava ri vati

bez dodatnog materijala. Za deblje limove upotrebljavaju se d odatni materijali istog iIi sllcnog hemijskog sastava kao i osnovni
mat.erijal. Dodatni materijal za zavarivanje i navari vanje c elik a
isporucuje se u obliku

~lca;

za zavarivanje aluminijum a i nje go-

vih legura u vidu fica i sipki; za zavarivanje bakra u vidu z ica

i

za bronze u vidu f ica 1 slpki.

Zi ce a a zQ va l'i v an js cellka gasnlrn pla menom isporucuju se

u obliku sipkl du!ine 1000 mm, 11i koturova mase 40 kg. Uglavnom

floe kruznog p oprecnog preseka standardizovanih precnik a 2;

2,5; 3,15; 4, 5; 6,3 mm, po JUS C.H3.051/81.0znake ovih zica sa-

BU

stoje se 1z dva dela; aplite oznake P, 1 dopunske oznake za mehanieke osob1ne, koje au razdvojene crticom.
Pri tome se dopunska oznaka odnosl na zateznu c vrstoc u Rm
U

MPa, najrnanje lzdu!enje AS u , 1 najmanju enerqlju loma KV u J .

Zna~enje

simbola dato je u tab. '11.

127 -

Tablica 11. S1mboli za meha n icka svojstva c i stog metala

Rm.

Simbol

A, .

:-IPa

KV. J

< 3 40

3 40

14

30

400

14

30

430

18

60

470

22

90

570

26

120'

550

30

150

590

- bez garancije ;

~ av a

- ne moze ua se odred i.

Oznacavanje z i c a prema navedenoj tabe li 11, daje se na

sledecim p1.-imerima:
> 26 % i

oznaka P-)43 zna e !

d a je Rrn>470!-1Pa ,

oznaka P- Z54 zna e i

da je Rm < )40 t-lPa , AS < 30 % i

AS

KV ,. 90 J;

KV < 12 0 ...1 ;

oznaka P - Y2 znaei da je Rm > )40 ; AS > 1 8 \ , a KV nije

odredjeno .

Topi tet.i i ,

o bllku p r aha iIi

pa~ta,

p ri menjuju se pr i

Zd -

variv anju li venog gvozd ja , bakra , mes in ga , bronzl , aluminijuma i

nerdjaj u61h celika i

drugih legura. U toku zavarivanja mog u se

ob r azovati tesko t oplj i vi oksi di , s to ome t a stapanje dodatnog i

osnovnog ma terijal a . Nan o s en jem topite l ja , na dodat ni iIi osnovni
materijal , zasti 6 u je se te c an ma terijal od oxsidacije u procesu
zavarivanja. Os i m toga ,
stvorene okside i

to~itelj i

razl azu -

razgradjuju r an ije

p re vodee ih u niskotoplji vu i

laku t rosk u f k o -

ja se ne ras tvara u tecnom metalu ve6 isplivava na povr?iinu.

Prema hemijsKom sastavu t op itelji mo q u biti

~ i 8eli

11i bazi c n i ,

a njihovo dejstvo zas ni va se na c i nje nici da me tali rastva raju

sopstvene okside , a okside druqih metala p revode u trosku .
Od kiselih top1telja ug lavnor.l se upotrebl j avaju jed1nje nja na bazi

bor~

na primer , born a kiselina H3B03 iIi boraks

Na B 0 .10H 0 (natrijumtetraborat) . Bo raks l ako raz gradjuje ok 2 4 7

2
side mnogih metal a stvaraju6i 5011 borne kiseline - borate:
CUOB 0) , znOB 0), ""nOB 0 . BoraJcs se najvl s e upot reb lj ava pri za2
2
2 3
va rivan ju bakra i nje gov1.h l egura . ka o i za tvrdo lemljenje
le gura . Pri zavarlvanju bakra te~k06e stvaraju aksidi CuO i Cu 2 0 .

- 128 Oksid Cuo redukuje se gasnim plamenom iIi pomoCu topitelja H)BO)
prema

jedna~ini

CuO + 2H)BO)

CuOB 2 0) + )H 2 0

Oksid Cu 0 ne moze se redukovati jer ima viu temperaturu toplj~

2

nja ad bakra . Stoga su zavarljive sarno one vrste bakra sa niskim

sadr~ajem

Cu2 0.
Bazni s u topite~ natrijum karbonat (Na 2 CO)) i pota~a
(K CO)); njihovo delovanje moze se objasniti na primeru zavar1va2
nja sivog liva, pr1 cemu moze nastati te~ko topljiv1 oksid S10 2
Dodavanjem topltelja Na Co , pri zavarivanju nastupa hemijska re2
3
akcija:

Proizvod eve reakcije Na 0.S10 lake isplivava na povrs inu

2
2
rastopa 1 prelazl u trosku koja se naken zavarlvanja odstranjuje;
gas CO

1.1.4

sam ad sebe odlazi U okalni vazduh.

Prlprema osnovnog materijala i

tehnika 9a5n09 zavarivanja

Gasnim zavarivanjem najvi~e se spajaju tank! limovi ad n1skougljeni~nog

1 niskoleg1ranog celika , celicne cev1 manjeg prec-

n1ka , tankozidni celicni profili , liveno gvozdje

na toplo, ba-

kar 1 njegove legure i aluminijum 1 njegove legure . Od11ka gasnog

zavarlvanja je lake prilagodjavanje gotovo svLm polozajima kad
su~eonlh

spojeva, jednostavno rukovanje i

bavna cena

zavariva~ke

odrzavanje i niska na-

opreme . Najve6i je nedostatak ga5nog zava-

rivanja, u odnosu na druge postupke , dovodjenje ve l ike kolicine

toplote i

u okolinu

mesta spajanja, to izaziva sopstvene napone,

deformacije i promene u gradji metalnih zrna.

Brzina gasnog

~avarivanja ve~a je od ru~nog elektrolucnog

za limove debljine do 1,5 mm; za limove deb l jine 2 - ) mm brzine

se

izjedna~uju ,

a iznad

toga ' br~e

se zavaruje elektrolucnirn pos-

tupcima.
Treba izbegavati gasno zavarlvanje ugaonih i preklopnlh
spojeva, izvedenih od srednje debelih i debelih limova, naroclto

ako su ov1 spojev1 1z1ozeni ve6im optere6enj1ma.

Naj~e~6e

se gas-

nim zavarivanjem izvode suceoni spojevi. Za uspeno zavarivanje

moraju se prethodno pr1premiti ivice delova koji se spajaju . Na~inl prlpreme, u zAvisnostl ad debljlne, prlkazani su u tab .

12.

129 -

Tablica 12: Priprema iviea celic nih li mo va z a s uce o ne s p oje ve

Naziv ava

Prirubni av
bez d odatnog

Dvos tran l
V -

~av

X -

~av

~'-C
V -

81

.av za ra -

deblj-

ine delova

0 , 5 -1, 0

0 , 5- 2

GO

z li ~l te

~I

r=:JJI

materijala

r,.. ~ avs jednostran

Dimenz lje (mm)

zaz or
zat up l J e deblji n a
nje, hi
lima, 5
51

Obl1k s poja

.c

3 - 6

1 - 2

2 - 4
2 - 4

16

16 - 25

2
2

3
3

U:i..0

r.

T e h n 1 k a

'"
,(-.,

'(

5 - 20

1 , 5 - 2,5

a'=1~5lJ

gas n 0 9

z a v a r i

Raz liku jemo tehnlku zavari v anja u l.e Ll o i

v a nj a
ude ::n o .

Ze.va ri va -

nj e ulevo ( 5 1. 65a) primenjuje se za tanke limo ve debljin e d o 5 mm

Gorionik 5e kre6e zdes n a na1evo i
~ leba.

va

istovremeno n j i s e iz medju z ldo -

Dodatni materijal se vod! pra v o linij skl ls pred g orlonl -

ka 1 povremeno umac e u me t a lno kupatilo.

'.

.. .

DOdtJ#ni
rnat.ri}o l (fico)

pIanttM -

.so)'

DOdD""

50\1' - - motert) ol

Pbm rl'l - _

r-__________~(~
i,~
c~
o~) __________~

SI. 65. Na~ lnl zavarivan j a: a ) u levo , b ) u des n o

- 130 Niskougljeni~ni ~eli~ni

limovi debljine do 2 rom mogu se

zavarivati ulevo bez dodatnog materijala. ~av se obrazuje topljenjem ivica osnovnog materijala. Prednosti SU, u odnosu na zava-

rivanje sa dodatnim materijalom, manje deformacije i veea brzina

rada. Spoj ima ne~to lo~ije mehani~ke karakteristike u odnosu na
osnovni rnaterijal, ali se to rno!e dopustitl,
~iji

konstrukcija

obzirom na namene

se elementi ovako zavaruju.

Pri zavarivanju udesno (sl. 65b) gorionik se vodi prav olinijski sleva nadesno. Dodatni materijal se pomera iza gorionika
na~in

i istovremeno kruzno kreee izrnedju zidova z leba. Ovaj se

~to

zavarivanja odlikuje veeom koncentracijom toplote,

omogueuje

vetu brzinu zavarivanja i rnanju potronju gasova za zavarivanje.

Na primer, pri zavarivanju lima debljine 4 rom tehnikom ulevo tro~i

se 20 min za jedan metar

~ava,

a 17 min tehnikom udesno. Osim

rnehani~

ovih prednosti, spoj izveden zavarivanjem udesno ima bolje

ke karakteristike jer plamen

za~tieuje

rastop i vrh zice od gaso-

va iz vazduha i istovremeno termi~ki obradjuje (zari) vee izveden

~av.

Nagib gorionika pri zavarivanju raste sa poveeanjem debIjine osnovnog materijala tako da za s
s = 15 mm 80
obi~no

a za

u odnosu na ravan lima. Limovi debljine do 3 rom

se zavaruju neutralntm plamenorn; deblji lirnovi zavaruju

se plarnenom sa izvesnirn

vi~kom

se poveeava dubina uvarivanja

1.1.5

= 1 rom iznosi 20 0

razli~itih

Zavarivanje

1.

Z a v a r

Gasno se

kiseonika odnoBa

~ime

a time i brzina zavarivanja.

metala i legura

V a nj e

najvi~e

a = 1,4,

zavaruju

eel i k a
ugljeni~ni ~elici.

Niskougljeni~

ni ~elici (C < 0,2%) se gasno zavaruju bez te~koCa. ~avovi dobijeni zavarivanjem

niskougljeni~nih

~elika

odlikuju se rnalom sklo-

noeu ka pojavi prslina.

Srednjeugljeni~ni

~elici

(C = 0,2-0,45%) se mogu zavariva-

t i same primenom posebnih mera (predgrevanje, naknadno zarenje)

da bi se

spre~ilo

obrazovanje prslina. Najveea je sklonost ka po-

javi prslina kod ugaonih avova i pri

nano~nju

prvog sloja kod

preklopnog spoja, pogotovu ako se zavaruje pri niskoj spoljaAnjoj

temperaturi.

131 -

Visokougljenicni c e1iei (e

= 0,46

- 0,70 %) se ne upotre-

bljavaju za izradu zavarenih konstrukcija, ve6 sarno za odlivke .

Potreba za zavarivanje ovih celika ma ze nastati radi popravke

pogresno izlivenih odlivaka ili njihovog ostecenja u rad u. U tom

slucaju mora se primeniti predgrevanje i naknadna termic k a obrada.
~eliei

sa sadrZajem ugljenika iznad 0,7% pripadaju- alat-

nim celicima i praktlcno nisu zavarljivi,

te ih ovde i ne razma -

trarco .
Niskolegirani celie! teze se gasno zavaruju ad niskouglje-

nicnih konstrukeionih ce1ika . Teskoce su ug1avnom vezane za obrazovanje struktura kaljenja u zeni pod

uticajem toplote zavare-

nog spoja. Strukture ka1jenja se odlikuju povecanom tvrdocom i

smanjenjem p1asticnoscu, sto se donekle moze popraviti termickom
obradom posle zavarivanja (otpustanjem).

Visokolegirani celiei (sadrza j le g irajucih elemenata

10 - 50 %) rnogu se i

gasno zavarivatl , mada su pogodniji drugi

postupei. Ovi celiei imaju koefieijent toplotne provodljivosti

znatno manji

(oka 2 puta na povisenim ternperaturama), a koefici-

jent linearnog sirenja veci (oko 1,5 puta) nego niskougljenicni

ce liei. Zbog manje t oplotne provodljivosti 1akse se ostvaruje 10kalna koncentracija toplote, pa je visokolegirane ce like potre-

bno zavarivati tehnikom ul evo. Pri zavarivanju celika legiran1h

hromom neophodno je primeniti topitelje ciji je zadatak da oksi-

de hroma prevedu u trosku i sprece dalju oksidaeiju.

2.

Z a v ar t.

a nj e

li v e n

i dj a

Liveno gvozdje spada u grupu tesko zavarlji vih legura.

Najuspenije se gasno mogu zavarivati sivi liv i beli

t~mper

liv,dok se erni temper liv ne zavaruje. Teko6e pri zavarlvanju

ovih legura iskrsavaju zbog njihove velike tecljivosti, male

plasticnosti, jakog sagorevanja ugljenika i obrazovanja teSko topljivih oksida i

tvrdih strukturnih komponenata.

Liveno gvozdje se uglavnom zavaruje radi dorade odlivaka

sa greikom (npr. nedolivenost), radi popravke istroenih i polomljenih delova i pri izradi zavareno-livenih konstrukcija.
Osnovni na~ini gasnog zavarivanja li venog gvozdja su:
- sa potpunim

predgrevan~em,

- sa delimicnim predgrevanjem,
- na hladno.

Pri

132 -

zavarivanj~

sa potpunim predgrevanjem delovi se najpre pripreme za zavarivanje, a potom zagreju na SOO-700 o c. Tempe ratura predgrevanja zavisi ad dimenzija dela, njegove krutostl,

zapremine istopljenog metala i strukture livenog

gvo~ dja.

U nedo-

statku specijalnih pe6i delovi se zagrevaju u pe6ima sa ug l jem i

pokrivaju azbestom. Posle zagrevanja do odredjene temperature, delovi se vade iz pe6i i postavljaju na radni

st~.

Da se spre e i br-

zo hladjenje, odlivak se prekriva azbestom izuzev mesta zavariva-

nja. Po

zavr~enom

zavarivanju odlivak treba lagano i

ravnomerno

hladiti jer bi u protivnom nastalo krivljenje, lokalne prsline i

tzv. odbeljivanje. Zavarivanje se izvodi u horizontalnom

polo~a

ju, neutralnim plamenom (iIi sa viskom C2 H2 ) uz primenu odgovaraju6ih topitelja.

Za odlivke slozenog oblika preporueuje se, posle zavarivanja i

sporog hladjenja, naknadno zagrevanje do temperature

600
7S0 o C i lagano hladjenje u pe6i. Delovi velikih dimen.zija
sarno se lokalno predgrevaju do oko 400 o C, ali tako da toplotne
deformacije budu sto ravnomernije rasporedjene. Posle zavarivanja,mesta koja su bila predgrejana treba prekriti azbestom iIi
suvim peskom radi sporijeg hladjenja.
Hladno zavarivanje livenog
jev~a

gvo~dja

kada se -delav! pri zagrevanju i

primenjuje se u sluea-

hladjenju mogu slobodno

(neometano) siriti i skupljati. I za ovaj nacin zavarivanja, potrebno je da se deo, iIi sarno mesto spoja, posle zavarivanja pokrije azbestom iIi peskom. Ovim se produ~u)e vreme hladjenja i time umanjuju sopstveni naponi i deformacije kcje nepovoljno utic u
na kvalitet zavarenog spoja.

3.

Z a v a r i v a nj

b a k r a

nj ego v

Zegura

Bakar nije lako zavarivati zbog sklonosti ovog metala ka

stvaranju teSko topljivih oksida, upijanju gasova, njegove velike toplotne provodljivosti i velikog koeficijenta linearnog 5irenja pri zagrevanju. Velika toplotna provodljivost ote z a va 10kalnu koncentraciju toplote pa su neophodni gorionici sa velikim
protokom gasova. Velika sklonost ka oksidaciji iziskuje upotrebu
topitelja Na2B4~' 10H 2 0 + H B0 ; oni lItite tecan metal od oksi3 3
dacije 1 rastvaraju ranije nastale oks~de prevode6i .ih u trosku.
Zavarljivost bakra pogorllavaju primese: bizmut, olovo, sumpor i

133 -

kiseonik. Nepovoljno de!uje ne sarno rastvoreni klseonik ve6 1

kiseonlk 1z okolnog vazduha, ali se njihova tetno delovanje

umanjuje dodavanjem top1telja. Vodon1k 1 ugljenmonoks1d zajedno

sa oks1dom bakra (Cu2 0iCuO) obrazuju vonenu paru 1 u g lj e nd10k sid
Ate izaziva poroznost u avu. Da hi se izbeglo stvaranje para
bakar se zavaruje sarno neutra1nim plamenom. Pre zavarivanja, iv1ee treba dobro

o~istitl

~elicnom

cetkom, a najrnanje 30 mm ad me-

sta zavarivanja. Z1ce za zavar1vanje Cu date eu u JUS C.H).071.

Oks1d CuO se redukuje plamenom,

111

se pomocu top1te-

Ija prevodi u trosku. Bakarni limovi debljine do 3 mm zavaruju

se suceljavanjem iv1ea, a za deblje limove izradjuje se

pod uglom cd 45

X-~av

1 zatupljenjem 0,2.s (s - deblj1na u mm), bez

zazora. U svim slucajevima se koristi jednoprolazno zavarivanje

sa

odse~c1ma

80 - 100 mm.

Od legura bakra

naj~ece

se zavaruje mes1ng (20-50 % Zn).

Osnovne tesk06e prl zavarivanju mesinga su: isparavanje Zn,

sa9~revanje

clnka, upljanje gasova i

sklonost metala ava i okol-

ne zone ka stvaranju pora i prslina. Ove se tekoee de10rn preva-

zila~ pr1menom oks1d1uceg plamena, spec1jalnih top1telja i dodatn~ materija1a 1egiranog silicijumom i

su pare cinka otrovne i

borom. Treba znati da

da se mesing mora zavarivati sa

usisiva~em

iznad osnovnog rnaterija1a. Kad se zavaruje oksidiucim plamenom,

na pcvrinl osnovnog materija1a stvara se oksldna skrarna koja je
neprobojna za pare clnka. Vikom kiseonika takodje se vezuje slobodnl vodonik iz plamena i

time

spre~ava njego\~

prodiranje u ra-

stop. Mesinq se zavaruje tehnikom ulevo. S ciljem da se poveca

gust1na (jedrina) sava 1 poboljsaju njegove

mehan1~ke

osob1ne vr-

s1 se 1sk1vanje; za mes1ng sa v1se od 40 % c1nka pr1 temperatur1

lznad 650C, a za mesing sa manje od 40% cinka u h1adnom stanju.
Posle iskivanja u smeru suprotnom od zavarivanja sleduje z arenje

na temperaturama 600-650 0 C 1 sporo hladjenje, ~ime se dob1ja s1tnozrnasta gradja.

Smanjenje sadr~aja cinka pr1 zavar1vanju nastaje zbog nje-

govog sagorevanja po
Cu 0 + Zn
2

jedna~1n1

ZnO + 2Cu

Gub1tak c1nka 1zazvan sagorevanjem (do ZnO) umanjuje se

pr1menom dodatnog mater1jala koj1 sadrz 1 elemente sa vec1m hemijskim afin1tetom prema k1seon1ku nego c1nk, tako da ce on1 reagovat1 umesto cinka. Ovi elementi, npr. AI, S1, Ni, rea g uju prerna
jedna~1n1

- 134 -

stvarajuci 5i0

koji ispli vava u trosku.

2
Od brojnih v rsta bron z i (oko 30) za o bradu

forrnisanjem i

plas ti ~ n1m

de -

li ve njern, smatra s e zava r lj i v im a k a pol ovine .

Zavarljlve bronze prip a d a ju g rupi k a l aj n i h, a l umin 1j ums kih i silicijumskih c ije su

op ~te

te ~koce

pri zava rivan j u veza ne

za oksidaciju sastavnih elemenata l e gure Cu, Sn , Al , Si, ....

Od zavarljivih vrsta bron z i bolje se gasno zav ar uje sarno 5 111c1 -

jumska (5i-Bz), dok kalajna bronza (5n-B z ) i pore d pri me ne dezo ksidatora daje

na j lo ~ ije

rezultate u odnosu na druge pos tupke

(REL, TIG, MIG) pa se danas goto vo i ne koristi .

Tekoce u procesu zavarivanja sillcijumskih bro n z l

vezan e

su za povecanu sklonost ka pojavi v rucih prsl1na sa p ora s tom s a drzaja silicijuma. Odredjene smetnje predsta v lja i oksi d 5i0
koji se izdvaja na

povr~ini

2
rastopa u obliku prevlake (pokor1ce) .

Zato je pri gas nom zavarivanju p o treban topitelj koji pre vod1
u laku 1 n1skotopljivu trosku koja 1splivav a na po v r s 1nu
2
rastopa. lake je ovako moguce za varivanje 51-bronze, loak j e po -

5i0

tisnuto TIG 1 MIG postupc1rna.

4.

Z a

a r i

nj e g o v i h

a nj e

a l u m in

u m a

l e g u r a

Alurnin1jum 1 njegove legure dosta se upo t r ebl java j u u in dustr1j1 u v1du l1rnova, cev1, odlivaka i raznih pro f1 la.

Te ~kocu

pr1 zavar1vanju alurn1nijuma uglavnom 1zaz1va povrs1nsk i oksid

Al 0 , koj1 se topi pri 2050 0 C i ima gust1nu p = 3,85 g / cm 3 ,
2 3
dok se c1st alurn1n1jum top1 pri 657 0 C i irna gustinu 2,7 g / cm J .
Pri zavarivanju, zbog vece gustine, neras t opljeni ok si d
Al 0 tone u rastop i time ometa potpuno spajanj e , tj. z a jedn i ~
2 3
ko stapanje osnovnog i doda~,og materijala. Dodatna te ~ ko c a pro uzrokovana je time to alurninijum ne menja boju p r 1 zag re v anju,
l,a je zavarivacu teko da oceni trenutak kad

po ~ ne

t opljenj e .Da

11 se odstran1l1 oks1di alurn1n1juma 1z metalnog kupa til a i

r azo-

r10 oks1dn1 sloj sa osnovnog mater1jala, prime njuju se topite l j i.

Oni sadrze lako topljiva jedinjenja hlora (natr ijurnhlorid), a lkalne elemente 1 neznatne kolicine jedinjen j a fluora. Nanos e s e,
II

vldu vodenog rastvora, na ivlce osnovnog materijala iIi z agre -

jani dodatni mater1jal. Sa povr1ne delova , posle zavarivanja se

- 135 ~eli~nom ~etlcom

okolina

cxistranjuje preostal1 deo top1telja, a av 1

peru vru60m vvdom

~ime

se sprecava korozivno delo va-

nje topltelja na av 1 okolinu.

Pri zavarivanju aluminijuma preporucuje se sarno suceoni

spoj; l1movi debljine d o 4 mm suceono se zavaruju bez pripreme
iviea s a zazorom 0,5-2 mm. Aluminijumski li movi debljine do 12

mm pripremaju se

obliku

v_

~ leba,

a iznad 12 rom

obliku

!leba. Pre zavarivanja ivlce se moraju ocistlti me talnom cetkom

najmanje 30-40 rom sa svake strane i potorn odmasti ti .

Za gasno zavarivanje aluminijuma i njegovih le gura primenjuje se tehnika ulevo sa
lzaziva oksidaclju

n~utralnim

plamenom; oksidiuci plamen

a redukujuci poroznost ava . Odlivci ad

1e-

gura aluminijuma zavaruju se posle potpunog predgrevanja na

250C, sa dodatnim materijalom lstog sastava kao i osnovni. Posebno se za leguru aluminijuma i silieijuma - silumin

preporu~uje

predgrevanje do temperature 350-400 o c~ice

za zavar1vanje Al i
~egura
date su u JUS c.H).o61.
5.

Z a v a r i v a nj e

leg u ram a 9 n e z

u m a

Zavarivanje legura magnezijuma j e otezano zbog slabe toplotne provodljivosti, bliskosti temperatura topljenja i

sagorevanja,

v1sokog koef1c1jenta linearnog s1 ren ja 1 ve11kog hemijskog afin1teta prema klseoniku. Na povr ini delova od magnezijuma i nje go vih legura stvara se oksid MgO ~ija je temperatura topljenja oko
o
o
2S00 e, dok je temperatura topljenja clstog magn ezijuma 650 e.
Iz tog razloga, pri zavarivanju magnezijuma i nj egovih legura se
mora stalno uklanjati oksidna skrama i
Ijeni metal ad kiseonika, azota i

bri ~ljivo

zastltlti rastop-

vodene pare. U te svrhe prirne-

njuju se top1telj1 na baz1 soli hlora 111 fluora.

Delovi ad magnezijuma debljine do 1,2 rom zavaruju se s u ~e
ono bez dodatnog materijala, a do 3 mm be~ obrade i viea . Pri za~
varlvanju delova debljlh od 3 mm izvo di se
30-35, ostavlja zazor 1 ,5-3 mm i
Pre zavarivanja,

povr~ine

V- z leb sa uglom

zatupljenje 1,2-2,5 rnm.

iviea se moraju pazljivo ocis-

tit1 cd oks1dne skrame. C1 ~e nje se mo~e obavit1 mehan1~k1 1 hemijaki. Kod hem1jskog ~i6e nja 1vice osnovnog materijala se uranjaju u voden1 rastvor hromne k1se11ne (18% H2 Cr 0 4 ) pr1 ternperaturt 90-200 o e 1 zadrzavaju oko 5 min. posle toga delove treba

opratl u vru~oj vodt, temperature 50-60C, pa u hladnoj i najzad

1h oaui1t1 na vazduhu.

136-

Dodatni materijal, u vidu Aipkt, treba da je istog sastava kao i osnovni. Ove Aipke, pre zavarivanja, treba provu6i kroz
vadeni rastvor azotne kiseline (20\ HN0 ). U toku zavarivanja do3
datni materijal mora da bude neprekidno zaronjen Q zavariva~ko
kupatilo. Zavaruje se neutralnim plamenom; za delove debljlne do
5 mrn primenjuje se tehnika ulevo, a za delove deblje od 5 mm tehnika udesno. preporu~uje se predgoevanje do temperature 300-3S0 o C
u slu~ajevima kad se zavaruju delovi deblji od 5 rnrn.

6.

Z a

a r i

a nj e

t a I i h

m B t a I a

Osirn navedenih metala i legura jo se gasno ROgu zavarivati cink (Zn), olova (Pb) i plemeniti . metali (Au, Ag).
Teka6e pri zavarivanju cinka nastaju zbog stvaranja oksida (ZnO) koji se ne redukuje plamenom ve6 se moraju primeniti odgovaraju6i topitelji. Ovaj oksid se ne topi ve6 sublimie na
1800 0 C stvaraju6i bele otrovne pere. Cink se ubraja u teko zavarljive met ale zbog velike toplotne provodljivosti, niske temperature isparavanja i velike sklonosti ka oksidaciji kao i pojave
znatnib deformacija.
Zbog niske temperature topljenja cink se isklju~ivo zavaruje gasnirn plamenom uz primenu specijalnih topitelja (smee ZnCl,
fluorida zernno-alkalnih i alkalnih me tala), sa planlenom gori vog
gasa i vazduha ili gorivog gasa i kiseopika.
~v poole zavarivanja ima veoma nisku zateznu ~vrsto6u .i
ako se lzvodl uz predgrevanje na lOO-lSOoC (na hladno nastaju prsline). Legure cinka (sa Al, Cu) su gotovo ne zavarljive jer nema topitelja koji mogu razgraditi okside A1 2 0 , Cu2 0 na tempera3
turi topljenja ovib legura (oko 380 o C).
Ukolilo se i zavaruj u odli vci li venl pod pri tiskom, jedioo
je to mogu6e gasnim postupkom sa topiteljima ~ naizmeni~kim koriA6enjem dodatnog materijala u obliku Aipke Zn i ~ell~ne fice uz
presudan uticaj umanosti zavariva~a.
Olovo Be Bmatra idealno zavarljivim metalom,jer je njegov
OkBid lakAi i isplivava na povrAinu bez topitelja gde se redukuje
plamenom. Ovde nema teAka6a,kao pri zavarivanju drugib metala,pa
au avojatva lava jednaka oenovnom materijalu. Zavaruje se nel alnim lli alBbo redukuju6im plamenom C2 H2 -0 2 , malog protoka.
Oatali metali: nikal i nje~ove legure (monel Cu-Ni), titan,
niobijum, berl1ijum, 1ID1ibden, i s1., zbog ltetnog uticaja kiaeonlka, aumpora, azota 1 vodonika zavaruju se drugim postupclma.

1. 2

R U ~NO

137 -

E:LEK T ROLUtIlO ZA VARIVANJE

Pri rue nom

postavlja i

elektrolu~nom

odr~av a

za varivanju ele k tr ic ni luk se us -

izmedju z a va r ivano g de l a i

do da tn o q mate rij a-

la - elektrode. U praksl REL zavari v anja, luk s e us posta vlja najpre primlcanjem e1ektrode (sl. 66a), kratki m s po jem ( s l. 6 6b ) a
zat~l

nagllm odvajanjem elektrode 00 osnovnog materijala (s 1.

66c). Rucnim elektrolucnin zavarivanjern p osti ze s e ve c a konc e ntra -

pl'imicanj E

L Kratak .

El ck t?'i~ni

Zuk

spoJ

a.

c.

b.

51. 66. Uspostav ljanje 1uka

cija toplote, veca brzina zavarivanja i

uza zona pod uticajem to-

plate nego pri gasnom zavarivanju.

U poeetku primene REL postupka kori~cene su gote elektl'ode
koje su dav ale savove lo seg kvalitet a (51. 67a). Danas se up ot rebljavaju uglavnorn obloi e n e e l e ktr o d e (s1. 67b) KOjima se posti z u

b.

8agorev

51. 67. REL lavarivanje go1om (a) 1 ob1o ~ enom

e1ektrodom (b)

- 138 tra!ena svojstya spojeva i stabilni ji elektri ~ ni luk . Ako s e npr .

~elik zavaruje golim elektrodama u me talu a va se zapa!a prekomerna koli~ina oksida FeO, a s manjen s adr! aj Si I Mn i C. Pove6anje
sadr!aja FeO nastaje zbog poznate osobine metala da rastvaraju sopstvene oksicle, a oksicle drugih me t a la prevode u trosku. Elemen ti
Si i Mn sagorevaju u prostoru elektri~nog luka pom06u kise onika i.
vazduba. Hemijskom analizom metala . ava izveclenog golom elektrodom
ustanovljeno je pove6anje sadrz aja 02 i N2 (i do 30 puta ) u odnos u
na osnovni materijal. Mehani~ka s vojstva takveg ava su veoma mala
a nar~ito plasti~nost i udarna ! ilavost.
Nagli razvoj REL zavarivanja p~inje od pronalaska oblo zenih elektroda 1908. go dine , a velika primena od 19 25.
Danas se oblozene (oplatene) elektrode izradjuju u obliku
metalnih ! ica pre~nika 1,5-9 mm, duzine 300-450 mm, na koje se
presovanjem iIi redje umakanjem nanosi obloga od specijalnih materija. Neki sastojci obloge Se pri zavarivanju tope,drugi sagorevaju, tako da se gasna atmosfera u zoni zavariva~kog kupatila sastoji iz para metala, gasovitih proizvoda sagorevanja obloge i
proizveda disocijacije raznih gasova. Hemij s ka aktivnost gasovite
faze u odnosu na te~an metal zavisi u prvom redu od saddaja vodonika, kiseonika, a.ota i njihovih parcijalnih pritisaka. Kiseon i k
i azot poti~u iz vazduba, a vodonik iz vlaznih obloga elektroda 1
ovla!enih oksida zeleza na povrini zavarivanih delova. U stubu
elektri~nog luka vodena para disocira prema jedna~ini
2H 2 0

2H2 + 02

a zatim nastaje jonizacija

Atomni vodonik H i proton H+ imaju veliki parcijalni .pritisak pa

se mo!e posti6i zasi6enje me tala ava vodonikom od 40 ml/ l00 gFe .

U Lo g a

b L og a

e L e k

r od a

Obloge pri zavarivanju lmaj u vl estruku ulogu:

- tite zonu zavarivanj a od kiseonlka i a . o t a i . va.dub a;
- clezoksidi Au rastop;
- legiraj u me tal Aava ;

13 9 e le kt r i ~ n og

- doprin o s e stabilizaci j i

l uka ;

- pomoc u t r o ske stvorene i z n ad r astopa ( top l jen jem o blo-

gel

p rod u ~a v a

se v reme hl ad j e n ja metala sava.

Za s t l t a metal a s ava i
~ vrs tirn

ZUT- a o st varuj e se gasoviti rn i

pro i zvodima n asta l i m top lj e nj em i

me hani ~ k i

Gasov i mogu s titi ti met al s ava

sago rev anj e m o bloge .

i h emi jski.

z a tita se o stv a r uj e okru z e n j e m r a stopa gasom CO

He han i ~ k a

ko j i ne r eagu-

je sa s pol jasnj om atmosferom . Ako de c ki seonik a i azot prodru u

zonu luka, sasto jci iz o blo ge ih vezuju pa s e taka ostva ruje he-

mijsk a zas tita. Za ob r azo v an je za s titnih gas ova ( osnovni s astojak

CO ) oblozi s e doda j u prah c umura , gr afit, hidrati metal a i ce2
lulo zne ma terij e (C 6 H100S)'
Zas t i ta i pre ~ i sca vanje (ra finacija) rastopa meta la vara
posti ~ e

troskom

se hemijsklm r e akcijama troske sa rastopom. Pre-

rna hemijsk o m sastavu, tro s k a nastala topljenjem o bloge

ti: kisela,

bazi ~ na

mo ~e

bi-

neutralna.

Kiseli sastojci u oblogama su Si0

i Ti0 Silicijumdiok2
sid (Si0 ) snizava temperaturu topl j enja z aostalih oks ida, a do2
daje se o blozi pre ko gline, azbes ta (3MgO.3Si0 2 ), voden og stakla
Na 0(Si0 )m. Titandi oksid se dod a je kao prirodan rutil ili sin2
2
teti ~ ki, a dejstvuje kao topitelj i stabilizuje elektri~ni luk.
2

sastojci obloqa su Na 0, CaO, MgO, MnO, FeO a ne 2

utralni A1 2 0 , Fe 0 i Cr 2 0 Neutralni dodatak A1 2 0 3 ima tehno3
2 3
3
lo s ku ulogu unutrasnjeg podmazivanja pri " presov anju obloga.
Obloge elektrode mogu sadr ~ ati kisele i bazi ~ ne okside,
Bazi ~ ni

a karakter troske se o d redjuje pomoeu izraza

k
za k

= r (%1

kiselih oksida

r (%) bazicnifi oksida

>

1 troska je ne u tr a lna , za k < 1 bazi c na 1 za k > 1 kisela .

Hemijskim delovanjem izmedju troske i

njuje se

sadr~aj

te c nog rnetala sma-

kise onika rastv o renog u vidu stetnog jedinjenja

FeO, obrazovanjem silikata ili titanata (2FeO,Si0

ili 2FeO.Ti0 ).
2

Kako su o v a jedinjenja nera stvorljiva u tecnom c eliku, ona is p liva vaju n a p ovrsinu e ime stalno iz v l ac e kiseonik iz rastopa. Pojava se zove difuzna dezoksidacija.

Troska

bazi~no g

oksidaciju, pa se i
le g ura -

ka . aktera (CaO) ne proizvodi

bazi ~ nim

difu~nu

dez-

o blo garna Jodaju Si i Ti u vidu fero-

f e ro s illcljumQ, ferotltana radi o mog ucavanja dezo ksida-

cije. Sarno ako je temperatura

r~ture o ~ vr civanja

tj.

o ~ vrScivanja

p~etka

troske viSa od tempe-

kristalizacije me tala

s av~

mo z e

140 -

s e iskori stiti n jena .,latentna (skrivena) toplota da se metal Ate

du ~e

zadr z i u

te~ n om

ko je n ast a ju nag lim

te ~an

ostaje

za trosku i

stanju. Ovi m s e

o ~ vr ~ ~ivanjem .

pojava upljlna

spre~ava

Osim toga u me talu kojl dufe

ne~lsto~e

g asovi s e b ol j e izdvaja j u i

bolje vezuju

i s p livava ju na p o v r inu . Manja brzlna hladjenja uma-

n juj e o pa snost c d

vr u~ ih

prsl ina, a k a d z akaljivih

~e llka

i ad

nepozeljnih struktura kalje nj a u metalu sava 1 ZUT- u .

Sastojci U oblo zi name n jen i za l eglranje rastopa slu!e
istovremen o i kao dez o ksidatori ; to su

naj~ e 6e

feromanqan, fero-

s ilicijum, ferotltan , AI, Mo , Cr . U princlpu se kao dezoksidato-

r1 mog u primenl ti eleme n t!

ve~eg

hemijskog afiniteta prema klseo-

n i k u cd zeleza, tj. ele menti k o ji se

slecie6em redosledu nalaze

le vo od Fe: AI , Ti , Si, Mn, Cr, Fe, Ni, C, Cu.

elektri~nog

Ma te r i je za stabiliz aci j u
tencijal (n apon)

luka imaju n1fi po-

jonizacije od ze lez a . To su jedlnjenja kalljuma,

natrljuma, kalcij uma, oxsidi Fe . Tako je, na primer, potenc1jal

kalijUJT1a4, 3V,a gvozdene pare

7,SV. aluminijuma 5.95,argona 15.~helijuma 7.83V.
jon i zacij e vaz d uha I SV para

P o red na veden ih sastojaxa, oblozi se dodaje i kalcljum fluorid (Ca F l koji s manjuje viskoznost troske i time joj
2
va te~ljivost, ~to doprinosi da troska bolje pokr1 v a av.

pove~a

Svi sastoj c i koji ulaze u sastav obloqe povezuju se medjuza metalno jezgro elektrode, vodenim staklom Na 2 0.(S10 2 )m
iIi visokopollmernim lepko v~ ma koji prl zavarivanju saqorevaju 1

sobno, i

prelaze u trosku. Najbolje je vode n o stakia modula m

S10 2 /Na 2 0 -

2,2-3.

o z " a

a v a nj eLL z b

Osnovni zahtev je d a metal

svojstva

~ to sll~nlja

zilavost i
ri ~ n1

~ ava

e l e k t rod a

1 ZUT-a imaju gradju 1

osnovnom materijalu, a ponekad se tra!1 da

plasti~nost

budu

~ak

1 ve6e. Pr1 prolasku kroz elekt-

luk dodatni materijal trpi nepovoljne promena, Ato

%na~1

da dodatnl materljal mora bit1 balj1 oct osnovnoq. Jedino se tako mole

posti~l

da spoj posle zavar1vanja 1ma trafene karakterls-

tike. Potreban sastav metala ava pr1 REL zavarlvanju oHtvaruje

se pomo~u sastojaka 1z fiee 1 obloge jer je osnovnl materljal
unapred dat .
Budu61 da se REL postupkom najv1e zavaruju razne vrste ~e
l1ka, to su 1 p o dacl
vani.

elektrodama za ~e11ke uglavnom standardizo-

- 141 Prema naim standardlma zasnovanlm na norm! ISO-2SE/73

oblo! ene elektrode za ru~no elektrolu~no zavarlvanje ozna~avaju
se prema mehanl~kim oeobinama ~lstoq metala Aava, vrsti obloge,
polo! aju zavar1vanja 1 vrstl struje kao 1 sadr!aju vodonlka u
~istom metalu ava.
Elektrode namenjene za zavarlvanje niskougljeni~nlh 1
nlskoleg1ranlh ~ellka ozna~avaju se po standardu JUS C.H3.011/82.
Razllkuju se dve grupe elektroda u zavlsnostl od vrednostl zatezne ~vrst06e Rm ~istog metala ava. Elektrode sa RmP430-S10 MPa
lmaju lza slmbola E broj 43, a elektrode sa Rm ~ 510-610 MPa
broj 51. Obe grupe dalje se dele na 5 grupa prema vrednostl najmanjeg lzdu! enja ~1stog metala ava AS na du!lni L = Sd, i udarne ! 11avost1 kako je to dato u tab. 13. Ovde se takodje daju
broj~anl slmbo11 1 drug1h karakteristlka elektroda bltnlh za ozna~avanje
Primer ozna~avanja elektrode, prema tab. 13 poll.azuje da
elektroda sa oznakom:
- E432R13 lma Rm < 510 MPa. AS < 24% 1 KV > 28J na 0 C.
Obloga elektrode je rutilna (R) a mo!e se za1VarlvaH u svlm polo!ajlma (1). pr1manom nalzment~ne struje sa U = SOY, ill jedo
nosmerne struje obrnutog polar1teta E na + polu).
- ES13B160 2B , lma Rm < 610. AS > 20, a KV > 28J na -20 o C.
Obloga elektrode je bazl~na, stepena lskor16enja oko 160. namenjena je za zavar1vanje u svlm polo!aj1ma os 1m vertikalnog nan1!e
1 samo za jednosmernu stl:'Uj u obrnute polarnosti. Saddaj vodonika
u metalu ava je 1 do 2 ml/l00 g.
Na sll~nom princ1pu ozna~avaju se elektrode za zavarivanje
~e11ka otporn1h na puzanje (JUS CH3.01S/81) 1 za zavur1vanje nerdjaju6ih 1 s11~nlh v1sokolegiranlr. ~elika (JUS CH3.017/S2).
Sve elektrode, izuzev celuloznih, moraju se

~uvati

na

BU-

VOm mestu. Prl zavarlvanju ovla!enlm elektrodama luk suvie prtl, a lzveden1 av 1ma loa mehan1~ka svojstva. Naro~1to SU na
vlagu osetljlve elektrode sa bazi~nim karakterom obloge. pa ih
treba ~uvati u hermetl~k1 zatvorenlm kutljama 11i pollvinilsklm
kasama. Ako se 1 pored preduzetih mara elektrode ovla!e, moraju
se pre zavarlvanja suAlti. Elekrrode sa rutl1nim 1 celulozn1m
karakterom obloge mog~ se su1t1 neposredno uo~i zavarlvanja ukIju~lvanjem u kratak spoj. Posle hladjenja elektroda do sobne
temperature mo~e se zavarivatl. Drugl na~in suAenja koji se primenjuje za elektrode sa rutlln1m 1 k1se11m karakterom oblo~e
je u pe6ima prl temperaturl 80 - 120 0 C. Za elektrode sa baz1~nlm

Tab l lca 1 3.

Oznaka

Ozna~avanje

AS , %

e l ek tro da za

1) tOe

28J

E 430

E 4 31

20

+ 2Q

E 43 2

22

Tip ob l oge

A- k i se li

E 43 4

24

- 30

e - ce luloznl

510

E 511

18

+20

< 105

sv i

E 513

18
20

o -

oksid ni

R -

rutil n i
( s rednja )

11 5- 125

RR ..... rutilnl
(deb e la)

20

-30

E 515

20

-4 0

S -

11 0

ba z 1c ni

Po l o!a j

S t ru ja zavar .

3)
p zn a p
ka
1

os t a le

ti ka l nog n a -

11i -

12 0

130

i td .

svl s uceo nl
1 ugaon l u
H i HV po l o~ aj u 4)
Bvi s u~eon i i
ugaon i u H
po l ozaj u
ugaoni s pojev i u ko rltas to m

50

1-3

2H

<1

3H

+ 111-

4
70

7
90

8
9

po l o~aj u

1) tOe, 28J - tempera tura k o j a odgo v ara ene rg1ji u da ra od 28 J. 2 ) Ki - k oefici j e n t iskor1 cenja .
3) p - polarltet za j e dnosmernu 1 U - na p:m praznog ho da z a n alz me nl ~ nu struj u (V)

4) H - hor1zontalni, HV - horizont~no v ertikalni

+ili-

Sadr ~ aj

Ozna rnl Oznaka

10Ug
ka

- 20

E 514

zavarivan ja

n l ~c

12 5-135
E Sll

nema

ce llke

sv1 sern ve r10S -11 5

B -

J:;

Po l o!a j

(rutlln1)

- 20

- 40

nl sko l ~g l rane

3- 5

24

24

2) KOef:~ijen t
is k or M
Ozna
Ki
ka

AR - k i se li

E 433

E 43S

n i s k o u g lj en l ~ne

143 -

ka r akterom obloge potreban je poseban

elektrode

5e

re~im

suenja u pe6 i;

tako zagrev~~u da temper a tura u pe~i dostign e 3S0oC

za jedan sat a potom 5e ana

odr~ava

oko 2 sata ; dalje s leduje

hladjen je da temperatura opadne n a 150C u t o ku jednog sata, 1

normalno hladjenje do sobne temperature.

1.2.1

Priprema osnovnog materljala 1 tehnlka zavarivanja

Tehnika zavarlvanja obuhvata :

- prlpremu osnovnog materJpla,

- lzhor elektrode,

- izbor vrste i

ja~lne

struje zavari vanja,

- lzvodjenje zavarivanja.
Ivice osnovnog mate rijal a prlpremaju 5e mas inskom obradom
111 5e seku gasnim plamenom;

na ~i ni

pripcerne, zavisno od deblji-

ne osnovnog materijala l ' vrste spojeva , prlkazani su n a 51 . 67.

8=4 - : 0711171

8= 45 - 60

9?????5tS5~'3
b .

b=o - Jmm

"1m

c = 0 - 3mm

J mm

s 6
b= 0 - 2 mm

F1 2 - 40mm.

8=45 - 60

~ ~ D ]> ls mm

~_~~?2!~_\t!''''iS'_'~'''' s 2 > 3 0 Tnm

1] = 0 -

3mm

~=o - 2 mm

D)1 5mm

B = 16 - 20
O=Q- Jmm

c =1. 5 - 3 , 5mm
r =7 - 8mm

~ ~=1 2 -40
~ b=5o.=i.,,
~ mm

c= 1 , 5 - 4mm
r =4 - 5 mm
b =o - J mm

c=o - 2mm

a~J o mm

8=1 6 - 20
b=o - ,jmm

0= 1. 5 - 3 . 5,.,

1'=7 - 9mm .

S1. 67. priprema limo v a za elektro lui::no zavariva.J'1j!

Pr! lzboru elektrode za zavarlvanje presudnu ulogu 1ma hemijski s astav os novnog materijala i

tra~ena mehani ~k a svo j stva

koje mora da 1ma zavaren spoj. U pogledu osnovnog materijala,

elektroda mora da mu odqovara i

po he mijskom sastavu i

po meha-

nl~kbm svojstvima. Za jake napcegnute ce llc ne konstrukclje i

jednostrano

*.

dvostrano

zavarlvanje

di-

nami~ ki

opte rece ne s kl opove

n l m karak t e r o m o bloge.
Pre po ruk e

144 -

p repo ru ~ uj u

se el ek t rode sa

za i zb o r e l e k t ro da s a k l se llrn,

b az i ~ nlm

ba z i ~

r util-

nlm karak t e ro m o bloge date s u u t ablici .14.

Na i zbor e l ektrode

Kalan

po l o~ aj

uti ~e

po lo ~ aj

zavari v anj a ; za ve rti-

1 za nadg lavn o z ava ri vanje po go dan je sarno mali

broj e l ek troda . U ovi m prlnudnlm

polo ~ ajima

v l a cne s ile i zmedj u osnovno g materijala i

rij a la mo r a ju bi t i

e l e ktro d inamic ke pri-

kapljica dodatnog mate-

v e ce od sile ze mljine te ze . Najpogo dnije s u za

a ve po l oza j e e l e ktro de sa rutilnim i celulo zn im karakterom oblo-

ge .
Tab lica 14 . Iskustvene preporuke za izbor elektroda
QBLAS T PRIMENE I KARAKTERISTIKE

+++

+++

Estetski izgled povrSine ~ava

S tab l.lnost e lektriCnog luka

+
+++
++

++
+

+++
+++
+++

Ko licin a i tetnost gasova sa

gledi~ta za ~ tite pri radu

+++

+++

Ods t ranjl vanje troske

+++

++
++

+++

++

+++

+++

+++

ZAVARI VANJA
i a zavarivanj e tankih limova (do
5 mm) u horizontalnom polo z aju
P remo~c lvanje.

zazora u z lebu

Zavari vanje n a pregnutih konst r ukcij a

Za

~elike

j a~ ine

do 500 MPa

Za

~ elike

ja~ ine

iznad 500 MPa

++

++

+++

Za limove debljine ve6e od 30 rom

+++

++

Za z~varlvanje. dinamicki opterecenih konstrukcija

++

Sigurno st od pojave prsllna

+++
+++

Udarna z ila vost

+++

++
++

+++

++

+++

Otpornost na vlagu

LEGENDA: +++ n a jbolje odgovara

++ odgovara
+ ne preporucuje se
- nije za upotrebu

I pored pravilno izabrane elektrode , dobre rezul tate ne rro-

!e posti6i nedovoljno obu~en zavariva~, pogotovu u prinudnim polozajima zavarivanja. Pri prelasku na novu vrstu elektrode, neophodno je da se zavarivae na nju privikne pre nego to poene zavarivanje zna~ajnih sklopova.

"

145-

Zlekt r oae j e dn e vrste mog u se razlikovati Garno u pre~ni cl

ma o Pod precnikom elek tro de po drazumeva se pre c nlk ce ll c n oq j e zS ra, tj. e lektrodne fi ce. Standardi zovani precnici elektroda s u:
2 ; 2 , 5;

3,2 5 ; 4 ; 5; b ;

8; i

10 tnrn . Pci izboru prec nika elektrode

treha po tovati prav ilo: uzeti elektrodu ~to veceg precnlka K0 11k o to fleb omogu6uje . Kad se ,avaruj u deblji materijali treba

.l.zabrati elektrode razlicltih pre c ni k a i za prve slojeve maze se

up o tre biti tanja elektroda, radi boljeg provarivanja, >a za os tale

slo j eve elektroda najveceg precnika kOjom se mo:te pr1ei

no g zava r a .

do kore-

J ac ina struje zavarivanja zavi si , pre svega , od precnika

~l e y. trode

a zatim od osnovnog materijala, v rste spoja i polozaja

zavar~ vanja.

Na osnovu izabranog pre c nika elektrode mofe se odre-

ditl srednja vrednost jacine struje zavarivanja:

- za elektrode precnika d
gae

< 3,25

mm, I

za elektrode precnika d > 4 rnrn, I

jac ina struje u A , a d -

pre~nik

35.d

45 .d,

elektrodc u rom.

Ovo s u sarno p olazne jac ine struje zavarivanja, a konacnu jacinu

treb a iz a bratt probnim zavarivanjem. Ako se primeni struja
ad

o~timal ne .

suvi~e

elektroda ce

ja~a

prstati, a slabija struja daje

ne a a v o l j no uvarivanje, parozna mesta i

preterano zaobljeno lice

sa v a . U literaturi .se cesto srec e izraz za odredjivanje jacine

struje zavariv~ja I

=( lS+ode}de

u A.

U okviru priprema za zavarivanje celika jednosmernom strujom t reba obratiti

pa~nju

na skretanje elektricnog luka. Oka

5 1. 68. Magnetno po1je pri zavarivanju jednosmernom

strujom

- 146 elektrode, luk a i osnovnog materijala stvaraju se magnetna polja

(s l. 68),

koja odredjenim s11ama deluju na luk. Pri zavarivanju

naizmenicnom strujom te se sl l e

uravnote~uju,

pa

ne~

skretanja

luka.
Zbog delovanja magnetnih 5i1a, prl zavarivanju ce lik a jed-

nosrnernom struj o m, elektricni luk mo!e skreta tl hoeno od iviea

(5 1. 69a) , suprotno od prikljucka struje (51. 69b) , prema ve60j
masi (51. 69c) i ka izvedenom zavaru (51 . 69d) . Skretanje luka
ote~ava

topljenje i kontrolu kretanja troske

gre~ke:

ne dovo ljn o stapanje, ukljucke troske, g re ke oblika ava

~ to mo~e

izazvati

ne do voljno provarivanje.

prik!jucak
struje

b.

a.

d o datnQ masa

d.
51. 69. Skretanje

elektrl~nog luk~

Nepovoljno skretanje 1uka

mo~e

se umanjltl naglnjanjem e1ek-

trode (sl. 70a), prlpojlma (sl. 70b), pogodnlm redos1edom zavarlvanja,prlpojima 1 redosledom, dodavanjem ~e11~ne (maqnetne) mase
(sl. 70c), pokretnlm prlk1ju~kom (sl. 70d) 1 pr1menom . nalzmenl~ne
8truje~

Du~ lna

1uka naj~eA~e je u granlcama (O,S-l,l)de , gee je de preenik elektrode u rom. Odabranu du!1nu luka, koja zavls1 ad vrste e1ektrode 1 po1o~aja zavarlvanja, neophodno je u toku rada odr-

147 -

~avati nepromcnjenom . Pri zavarivanj u elektrodama sa debe l om

ob l ogom i

izvodje n ju ugaonih avova p rlme n j u je se k ra~l l uk . Is -

ta taka se prl zavarivanju jednosme rn om str ujom preporu~uje kra-

61 l uk, jer se time srnanju j e skretan je luka l zazvano magne tn im

silama .

pripoj

I
b.

a.

pok r etni.

dodatna

prikljucak

maSQ

d.

c.

51. 70. Mera za smanjenje skretanja luka

Prav ac zavarivanja mo ze bitt s leva na deana, zdesna na leva,
o d sebe i

ka sebi. Nezavlsna od pravca zavari v anj a elektroda mora

biU nagnuta ka osi Heba pod uglom kojim se postHe najbolje

uvarivanje. Za dobijanje zadovoljavajuceg s ava, pri zavarivanju

u horizontalnom polo ~ aju, ugao nagiba elektrode mora biti 15

vertikalne linije

od

smeru iz v odjenja sava. Kod tanjih limova e1e-

k troda se v?di pra volinijski, dok je za deblje limove neophodno

i poprecno kretanje izmedju zidova H e ba.

~ii:ina

ava koja se mo-

fe dobiti bez poprecnog kretanja elektrode iznosi (O,8-1,5)d ,

e
gde je de - precnik elektrode u mm. NajceA6e .je potrebno da Airina liea Aav a bude (1,S-4)d , Ato se mofe ostvariti poprecnim kree
tanjem elektrode.
~av

me todom.

se po du f ini . i z vodi neprekidno ili obratno stupnjevitom

5u ~ tina

neprekidnog izvodjenja je Ato se Aav od pocetka

do kraja izvodi u jednom smeru. Obratno stupnjevit metod sastoji

se u tome Ate se av po duzini deli na -relattvno kratke delove.

14 d -

Pri z a v a r i v anju S8 e l e kt rl ~ ni l uk n amerno p r eklda k a d se

~av potpuno z a vr l

111 r a d! zamen e i s tro en e e l e kt rode . Na me stu

preklda o s taje udubljenje koje n azi v arno kl'ater om . U kra t e ru mogu

naata t! pore i

fine p r s li ne k o je pri o ptere6e nju s poja de luj u kao

)con ce n trator! napon a . Da h i se kramx i sp un l 0 i

8 pre ~ i l e

po me nute

gre s ke, novi luk se mor a usposta vi ti n a k r a t e r u, a e l e k t r oda po v r a tltl napre d - n a za d tol iko p u ta dole se dostlgne v i s in a r an i je
i zvedenog zava r a.

1. 2 . 2

Zava ri v anj e

ra zll ~ l t i h

1. Z a v a r i v a n j e
Z. 1. m 0 V a

rne t a l a 1 l e gu ra

ta n k i h

t i o n

Li mo ve od ni sko ugljeni ~ no g ~ e lik a debljine oko 1 rom mogu

uspe s no za var l va ti oblo ! enim elek tro dama sarno z a v ari va~ i v l ~ nl
tom poslu . Pored umes nostl z avarlva~ a mora sa r a spolagatl 1 tank im e l ek trodama . Uobl c ajeno j e da se za sre dnje obucenog , prose~ nog z a v ari v a ~ a, u zima kao graniea uspe~ no g zavari vanja lim debIjine 1,5 rom. Pri z avarivanju tankih limova potre bno je toplotu
unos iti ravn ome rno po s vakoj j e diniei d u~ in e ava, ~ ime se ostvaru je pod j e dn ako p rova rl van j e du ~ cel og ava . Elektroda s e mora
pome rati ustaljenom brzinom i bez popre ~ nog kretanja . Najpovoljnije j e obrazovati ~ to tan j e i dul e z a vare strujom manje ja~ine,
kako bi se umanjila opas nost od izgaranja i viea osnovnog materij a la. Strujom manje ja ~ ine je ote ~ ano odr ~ avanje luka, pa je ponekad po! eljno stavlti limove na bakarnu plo ~ u kOjom se odvodi
znatno ve6a koli ~ ina toplote i tako s pre ~ ava l z garanje iviea,
~ to omogu6 u j e zavarivanje j a~ om strujom. Najve6a brz ina z avarivan j a i najle p i izgled ava posti ~ e se zavarivanjem ooozgo nadoIe s a nagibom elektrode p od uglom od 30 0 u odnosu na verUkalnu
oau u s me ru izvodjenj a a va . Brzina zavarivanja za tanka ltmove
mora biti zna tno veta ne90 za debele, pa je neiskusnom zavarlva~u veoma te ko da odr ~ i luk . Pri za varivanju tankih 11mova preporu~ uje se prlmena jednosmerne struje direktne polarnosti, tj . vezivanje elektrode na minus pol. Ra zmak 1zmedju limova treba da
bude to manji da bi se potronj a dodatnog mater1jala svela na
najmanju meru. Po ~ eljno je bruenje ivica osnovnog materij a l a i
pripaj~~ je na sredini i suprotnom kraju od po~etka zavarivanja,
~ime se dopr1nosi ujedn a~enju kvaliteta po du! ini ava.

149 -

Iviee limova de bljine do 5 mm ne treb a zakoAavati , doveIjno je obezbedlti u zajamnu parale lnost lvlea, tj . latl za. or po
celoj du!inl apo j a . Poaebnu pdnju t r eba poavotitl r avno .... rnom
uvarlvanju obe lvlce a poja . Po pravilu je kod tanklh 11mo v a preaek Aava ve~ l nego Ato bi to odgovaral0 deb lj l nl oanovnog materljala. Najte!e je prl zavarivanju tanklh l1mova pravl1no oblikovati s uprotnu atranu avAa I

mala odstupanja ad izabranog re!ima za-

varlvanja prou zrokuju gre Ake: neprovaran pro.e k (mala kol1~ina

un ete top10te)
(al. 71e)

( 5 1 . 7 1a ), prokap tjino (al. 71b) 1 prDgorovan jo

(prekomerna toplota). Pravilan Aav aa dovoljnlm prova-

rlvan;em, bez prokapljina, p,r egorevanja 1 qre aka na suprotnoj

a tranl (al. 71d) mo!e lzvest! same lakusan zavarlva~. Ovo stoga

Abo zavarlva~ ne vidi supro tnu stranu Aava, pa u baku zavarivanja

ne mo!e ut!eati na poboljanje kvallteta.

a,

c.

b.

d.

Sl. 71.

Su~eonl

spojevl tanklh

0
fI

~el1~nlh

l1mova

Za konstrukelje koje au napregnute osel1atorno promenljivlm 111 udarnim optere6enjlma nlsu do zvoljenl neprovarenl preaeel
jer deluju kao lzvorl koneentraelje napona, to lzazlva zamor 1
lorn konatrukelje. U

alu~ajevlma

kada je

mog~e

zavarlvanje i sa

9uprotne strane, greka "neprovaren presek" mo!e se otklonlti naknadnim provarivanjem. Ako je suprotna stran a

neprlstupa~na,

se prlmenitl bakarna podloAka koja omogu6uje zavarlvanje

mole

ja~om

strujom, a time 1 provarlvanje celog preseka. Osim togA, prlmenom

bakarne plo~e pove~ava se u~inak, jer se zavarlva~ ne boJl da 6e

ae pojavltl prokapljine 1 pregorevanje pa mo!e zavarlvatl
atrujom 1

ve~om

ja~om

brzinom.

slu~a jevlma

pr1mene ve6e brzine zavarivan j a mo!e

do~l

do pojave nalepljlvanja zbog smanjenja I1nljske encrglje zav arlvanja, pa se atoga

rno~a

zavarlvanja, koja je

uzoraka.

lzabrat! 1 odr!avatl optlmalna brzina

prethodno provorena zavarlvanjem probnlh

- 150 2. Z a V a r i

v a nj 6

l i

Slv! , n odul a rni 1 te mp e r li v

v e " i h
us pe ~ ni je

g u o ! dj a
se za v ar u ju e l e ktro -

luc no n eg o g a 5 no . Pre dn os t o v o g n a e ina zavari vanja j e

nje kolic ine
ome t e n im

toplo te , ~ to

~ ire n jern

un o ~e n j e

ma -

smanjuj e napon e 1 d efo r mac i je l za z v ane

ak ~p l j anje m

po jedinih de l ova

od~ lvk a .

n j u ju s e dva n a e i n a r uc n og e l ekt r o luc n o g zavari v anja s hog

Pr i me -

ll~

gvo f d ja : j e dan je zavarivanje n a t op l a , a d rug ! n a h l a dn o .

Za variva n j e s iv o g

tiva n a t o p l o

P rip re ma j e ali e na k a o 1 za g as n o zav ari'/anj e , s tim to

vl ~e

se ovde jo

mora vod i t i

ra cun a 0 ve l l k o j t e c l jivostl li v a.

Elek trode , gole 111 debe lo oblo te ne , lzradjuju se o d live nog gvo! dj a sa sadrta j em u g l jenika kao 1 u asno vno m ma terljalu ( C

3 , 6 %) 1 po ve6anlm sadrfa jem

d r ~ aje rn

~ 111cljuma

sil l cljUIDa p ospe uje se

(5 1

lzlu ~ ivanj e

2 - 3% ).

Pove ~ anlm

3, 2 -

sa-

ug ljenika u vi d u g ra-

f ita, t a k o da me tal istopljen pri z a varivan j u ima prete ! no ferltnu g r a dju,

~ ija

j e potrebn o da

je

ja ~ ina

ja ~ ina

ne to manja od osnovnoq materijala. Ak o

ava odgo vara osnovnom

materi~lu,

primenju-

ju se n1skolegirane elektrode (C, S1, Mn, Cr, Ni, Ti, Pb) koje
me talu ava daju perlltnu strukturu.
Os novnl mate rijal se zagre v a u peclma do temperature 700850 C. Od li vci se predq revaju do ovako visokih temperatura da bi
se ' smanjila brzina hladjenja metala Sava pri zavarlvanju i posle
zavari v an j a.

Z~valjuju61

plasti ~ nostl

oso bine

predgrevanju me tal ava zadr! ava dobre

i nisku tvrdo6u, to je

naro ~ ito

va ! no za

obradu rezanje m (npr. glava motora se nakon zavarivanja uvek obrad juje). Neposredno posle zavarlvanja odlivak se ponovo zaqreva ,
~ime

pOBti ~ e

se

ravnomerno hladjenje svih delova odllvkA; vreme

h ladjenja mora biti dugo, ponekad 3-5 dana, to se post1! e prekriv anjem Aava prahom od drvenoq ug lja (cumura) 1 zatrpavanjem celog odlivka U 8zbest, pepeo iIi auvi pesak.

Zao ar i oan j e s ivog l iva na h l adno

Elektrode za zavarivanje livenoq gvo!dj a na hladno moqu

b1t1 od

~18toq

nikla, lequre nikl-qvoldje (55'N1) 1 lequre nikal-

bakar (monel metal 68 ' Ni, 28 ' Cu, 2,5 ' Pe, 1,5'Mn).

Pr1 hladnom zavar1vanju 11venoq qvoldja najbolj1 rezultat1

as oatvaruju komblnovanim zavarlvanjem. Prvi slo j

Aav~

obrazuje

- 151 s e pom06 u elektrode od ~ lstog nikla, a drug1 elektrodom cd leg~re

n1kal-gvo f dje, 1 tako dalje na1zmen1~no (s1. 72) do 1spunjenja

f leb a . Na ovaj nac in najbolje l se lskorl~6uju dobre osobine jed51

nanet:nikL

SZoj "an e t nikl -

iel

kt rodo m

51. 72. Kombinovano zavarlvanje sivog liva na hladno

ne i druge elektrode; elektrodom od nlkla ostvaruje se dobra vezivanje sa Qsnovnirn materijalom, a elektrodom nikal-gvofdje potrebna jacina ~ava. Za lzvodjenje prvog sloja u flebu treba izabrat! elektrodu to manjeg precnlka 1 najrnanju mogucu jacinu struje zavarivanja. E1ektrodu treba voditi sasvim vertikalno sa ~to

krac! m lukom. Zavari treba da budu tank!, siroki 5-7 mm, a duflne ne vece od desetostrukog precnika elektrode. Pre nanoenja
sledeceg zavara, uvek se mora sacekati da se prethodni zavar tolike ehladi da se mofe dodimuti rukom. Za to vreme zavar ueba
jako iskivati cekicem i potom razorenu tresku ukloniti celicnom
cetkom. t:lektri~nl luk za naredno zavarivanje ne srne se uspostaviti na osnovnom materljalu, vee na kraju prethodnog zavara.

3. Z a v a r i v a nj e
nj e g o v i h

a L u m

n i

j u m a

L e g u r a

Elektrolucno zavarlvanje . aluminljuca oblozen.1ill elektrodarna je novijeg datuma; prakticno se razvilo zahvaljujuci pronalasku specijalnih oblofenih elektroda. Zavarivanje se izvocii u horizontalnom i verttkalnem polotaju jednosmemom strujnom abrnute polamosti, sa kratkim lukorn i bez poprecnog kretanja elektrode.
Pre~n1k elektrode za
I 111 y- ~leb (sl. 73) ra~una se prema
izrazu de - s + 1, a za x - neb de a s/2 + 1, gde je s - deblj1na 11ma u mm. Za osnovn1 mater1jal debljine 6-10 rom potrebno je
predgrevanje na 200-250 o C, a za delove dabljine 10-16 rom temperatura predgrevanja iznosi 300-350 o C. Obloge elektroda z& z&varivanje aluminijuma au veoma hiqroskOIine, pa S8 zato elektrode pre
o
zavar1vanja obavezno aule pr1 temperatur1 250-350 C u roku od
2-3 sata.

152 -

Prlprerna lv1es osnovnog materlja!a , u zavlsnosti od njegave debljlne, prikazana je na s1. 73. Prekomerno odvo dje nje to~e llka)

plate (3,7 puta vete nego kod

umanjuje se postavljanjem

grafltnlh pod1o~kl (1 na s1 . 73) 111 umctanjem g r afl tnlh tapova

(2) . Posl e zavarlvanja troska se odstranjuje ~eli~nom ~e tkom .
Prednost zavarlvanja a l umin ljuma oblofe n lm elekt rodarna U odnosu
br~ ln a

n a gas no zavar l va n je j e vec a

zava r lvanja 1 veca otpornos t

spoja p r ema korozljl . Osobioe otpo rn ostl 1

vedenog

elek t ro lu ~ n o ,

ko ja nema

pr ak tl ~ nl

p l ast l ~ n os t l

ava , lz-

sas vim B U b l lske osn o vn om mate rl jalu. Mana ,

z n acaj , j este mik r opo r ozn os t na l i eu

u p r e l a znoj zon!. Mi k r opore se

uo ~ a va ju

~ ava

s amo p od mikrosxopo m 1

ne po gor ava j u mehani c ka svoj s t va sp o j a , a ll u l zves n oj me r! sma-

njuju otpornos t spoj a

p ~ ma

k oro

Znatno nepovol j nij e mogu de -

o =7 - 1omm
b= J - 4 ~ S mm

"'''''~ \\ ,7/-",

D=1 - 2 mm

P
Z?3 ss1z3

o =3 - 6mnl
b = 1. 5 - 3mm

D= lo - 30mm
b= J, 5 - 4, 5mm

51. 73 . Prlprema a1um1nljwnsklh l1mova za

e lektrolu~no
za var1 vanje
lovat1 gasn1 mehur161 koji s e pojavljuju pri zavarivanju vla ~ nim
elektrodama 111 ako s e debel1 limovl zavaruju bez predgrevanja.
DeZ obzira na o ve nedostatke, metod eleKtrolu~ nog zavarlvanja oblo! enLm elektrodama danas je naj~e A6e pr1menjivan na~ln zavarivanja a1um1nl~a.

#I

4. Z a v a
I/. ~ a

i v a nj a

b a k

n j a go v

Bakar se elektrolu~no zavaruja strujom velika ja~1ne, Ato

je UB1ov1jeno njegovom ve1ikom toplotnom provodljlvoi6u, oko leat
puta ve~om od uqljenl~noq ~elika. Os1m toga, bakar 1ma ve1iku tAI~ljlvo8t u lstopljenom 8tanjU, pa ga j8 mog~e zavar1vati aame u

polo~aj u

horizonta lno m

te~an

nom bi se

153 -

s o. mi.nlrnalni m z azo rom u

~ lebu.

U protiv-

~leba .

bakar slivao ili isticao 1z

je na jbolje zavar ivati s arno ga5 no, tj . QKsiaceti-

M6si n g

l e n skim plamenom. Prl

e l e ktr olu~ nom

za var ivanj u nastaju vle tem-

perature ne 90 prl gasllom, to lz aziva inten z ivnije isparavanje

cinka i stvaranje meh urova i pera u avu. Os i m toga ,

e le ktrol u ~

no zavarivanje meslnga j e opas no po zdravlj e jer se isparav anjem

cink a stvara o t rovni oks i d

~n O .

Uop ~ t e

je zavarljivos t mesinga
sadr~ajem

l osi ja ukoliko je u pitanju l egu ra sa ve c i m

cinka.

Br o nz e , tj. l eg ure eu-sn , eu-51, Cu-f.1n , e u- AI, Cu- P , rnogu

se zavarivatt rucn o

elektrolucno sa rno aka z ahtevi u po g ledu kva-

l iteta spoja ni s u s t r ogi; prl

nog ma terijala , p rime njuju

tome se , za .... isna ad v rste osnov-

ob l o ~e ne

elc kLrode

~ ija

su jezgra od

kalajne , silicijumske, man g anske, aluminij umske ill fosfo r ne bronze . Vecina ovih elektroda vezuje se n a plus p o l
smerne struj e ,

tj. pr ime njuje se obrnuta p o larnost. Po pravilu se

bro n za z ava ruje u h orizontal n om po l ozaju i I i

najvl ~ e d o

1. J

l zvo r a jedno-

u n agnutom

polo~aju ,

I SO u o dnosu na ho r i zontaln u lin i ju .

EL EKTROLU rJNO ZA VARIVANJE POD PR ASKO M

Zavarivanje pod pra s k om (EPP)

zas niva se na odrz avanju

elektric n og luka izmedju elektrodne zice i

zavarivanog materi~l a

pod sl oj e m pra s ka . Istopljeni pra s ak ob razuje trosku iznad meta lno g kupat il a , a preostali deo pras ka ostaje nepromenjen , pa se
no~e koristiti za ponovnu upatreb u . Traska i neistop l jeni prasak

stvaraju zast itni sloj ad spoljne atmosfere, a istovremen o de luju

kao toplotn i

izo l ator (5 1 . 74) , k o ji produ ~ava vreme hladjenja.

Pravac zQvQ l'i vaYlja

El. e ktl'odna
iica

vi

1-

pare me ta La

S1. 74 . Sheroa EPP zavari v anja

P rori u ~a van j~

15 4 -

v r e me na h l a dje n j a , ka o pos l e d l ca to pl o tn e i zo l a cij e ,

d c luje veoma p o v o l j n o prl z a v ar i v anju zak al j iv i h ce lik a .

us pe ~ no

P c i me na EPP postupk a je r a z novr s n a i

se k o rintl za

zavarivanj e n e l eg i r a nih, ni sk o l e g i ranih 1 vi s o kolegir anih c elik a

- vatro z talnlh i
elektrodne z lce i

h emijs k i p o s t oj a n ih; u, p ri me nu

o dg ovaraju ~ e

p r a s ka.

Up o treb l j ava s e i

2 a s luc a jeve n ava ri vanja ravn ih 1 cilin-

dr i c ni h po v rsina, pl ak ira n j a i

5 1. , a

mo gu~ e

je za va r ivanje i

dru -

9lh me t a la, npr. bake a , S to g a je primena EPP p o s t upka veoma velika u mnog im oblastl ma meta l o-preradjivac ke industri j e kao
k ot l o gra~' ja ,

~ to

su

brod ogr a dnj a , izra d a mostovski h konstrukcija 1 dr.

Ovome doprin osi c lnjen ic a da EPP zavarivanje lma niz prednostl

u odnosu na dr uge p o stupke
su

n ajv a~ nije:

elektro l u~nog

zavarivanja, od kojlh

veca br zina z a varlvan j a, mogucnost stapanja vece

k o lic ine dodatn o g materi jal a , vec a dubina uva rivanja, man ja pot~o s r.ja

clodatn o g m.:l t c l-ljala jer nije potrebna priprerna i viea za

limove debl) in e do 15 mm , ma l o r as prska v an j e mate rij al a, dobr! radn i uslovi, jer s e luk ne vidl 1 nema mnogo izdvojenlh gasova, n1j e po tre b na visoka kval i f i kac ija zavarivaca kad je postupak a utoma tizovan 1 ne zahte va p o s e bn u obuk u zavarivaca kao prl REL

~ava

rivanju. Poseb n o jc zn ac a j no to se kvalitet izvedeno g ava

mo~e

odr~avati

bez utieaja subjektivnih faktora.

Kao g lavni nedos t at ak su relat ivno ve like investieije u zavarivac ke automate; os im toga zavarivanje se izvodi sarno u horlzontalnom polo~aju, ' izuzev posebnih slucajeva kada se primenjuju spe-

..

cijalne naprave (pozieioneri) sto p o s Kupljuje proiz vodnju. Dalje,

pri EPP zavarivanju tankih delova potreban je bakarni podmetac
radi stabi11zaeije elektrlc n og luka, primene struje vece jacine,
sprecavanja izgaranja iviea i prelivanja rastopa ispred elektrodne

~ice,

a zhog opasnosti ad izgaranja iviea, LPP zavarlvanje sa

ne primenjuje za limove tanje a d 5 mm.

Prl viseslojnom za va rivanju, posle 8vakOg pro1aza mora se
odstranjivati troska nastala oC vrscivanjem istopljenog praska.

1.3.1

Zavar1vacki automat

za EPP zavarivanje

Automati Be napajaju 1z lzvora struje sa ravnom 111 b1agom

statl~kom

karakterlstlkam. Jedan pol lzvora struje vezuje se za

bakarnl k11za~, koji je istovremeno vodjlca e1ektrodne flee, take

da slobodan kraj !ice - prepuBt slektrodne

~iC8

l (sl. 75) kroz

I SS -

koj1 pro t1 ~e el ekt r1~n a s truj a b ude to kr a~ 1. Time se amanjuju

s trujn1 qub1c1 1 pove ~ ava g ustina struje. k oefic1 jent topljenja
i

produktlvnoa t

rad a . Pre ma k an s truktlvnom reen j u sa jednom 111

v l e e lektrodnih 21 ca (pre~nika 2 -5 mm), a z a n a v a rlvanje u pose-

bnim sl~ a jev1ma 1 e lektro dn1h tr ak a ( Urine 30-180 nun) koje s e

automats ki dovode n a me sto spoja ostva ruj e se ek onomi~no i kva-

litetn o za varivanj e . Zbog toga automat za zavarivanje (&1.75

p o red strujnog 1zv ora (1) 1ma qlavu ( 2 ) (j e dnu . 1l1 vie) koja
se mofe nagL~jati U svim pravcima 1 tranalatorno pomeratl kollelma (3) k o j a se kre c u dui ese ava brzlnom koja zavisl cd vrste

mater1jala 1 nj e gove debljine. Sastavn1 deo automata je komandni

orman (4) kojim se podeavaju parametri z a varivanja pri kor1tenju jednosmerne i l l
nala z l

naiz~ni~ne

struje.

Pra~ak

za zavarivanje

s e u rezervoaru (5) 1z kojeg se ravno me rno zAslpa pripre-

mljeni Ueb.

I ic a

S1.

1. 3 . 2

75. Automat za zavarlvanje pod prakom

Dodatni _terijal za EPP zavar1vanje

Dodatni materijali koji se koriste kod ovog postupka au

elektrodna fica 1 praAak. S Obzlrom na primenu za zavarlvanje

1li nav.rivanje razli~itih metalnih materijala pro1zvoda se i

koriste ra.li~1te vrste i kval1teti dodatnog materijala.
1. E~.k~rodn. fie.

ZA EPP P08t~ak lzradjuju se od SM i l i

elektro ~.l1ka i po avom hem1jakom aastavu ~u ra.l1~ite. ali u

avakan alu~aju sa smanjenim saddajem nemetalnih uklju~aka. 1Ium-

pa ra i

Uobl~a jeno

f os fo riJ.

nj e nja s k lono s t l
uglj e nlk a (C

15 6 -

lmaju ve61 oadr fa j manga na r a dl sma-

ava xa vr u61m p uko tinama 1

og r anl~ e n

a adr!aj

0, 12\) rad i s man j e nja lz d vajanja qaaova. Elek t ro-

<

o bl ~ n o

dn e f i c e sa p o v e 6aniru sad r!a jem s 11ic l j \.l1M

i zvo djenje uqa onih

~ avova

1 11 I -

~ ava

r a di

s e ko r i s te za

B p re~avan j a

pora , a
~ el lk a

f ice s a d oda clrua No , z a z a varl van j e kotl o vsklh 1 1.mova 1

po vlene ja~ 1n e . ! lce ~ a dodac i ma nlkla d a ju av sa povecanl m

pl as ti ~ n o at l ,

svojs t vl ma

po s e bno n a nlsklm temperaturama . Zbog

pove6ane mog uc n o st l po j a ve po rozn o s t l, u e l ek tr odn l m ! lcama kontroi l e se sad r ! a j kise onl kl'l. , 0 801'4 , sumpora 1 u g l jenik a .

I zb o r c l ek t r o dn l h f lc a z av l s 1 a d he mijsk og sa s tava zav arl-

vano g mate rl j a l a 1
na ~m

Po

u g l j enl~ n l h

od O, H -

t 1ee se

ko rl ceno g u p o stupku.

nt and a rdu JUS C .H3 . 05 2/ 14, z a z avarlvanje nlsko-

1 niskoleglran ih

~ e ll ka

p r oi z vode se f lee

12 rom , ma de se n ajvle koriste f lee

ozn a~ ava j u

a za n1skol e g l ran e
~2

p r a ~ ka

pre ~ nlka

pre ~ nlk a

3-6 mm.

slovnlm simbolom ! 1 brojem, npr . !l do !6,

~ lce

1 s i mb olom hemijskog ele menta; npr.

~l

Sl,

Mo do ~ 6 Mo , Z2 N1 , 111 z a dvostrulto leg1rane ~ 3 N1Mo . S1mbol1

p o kaz u ju odre djen sad r f a j l eglraju6eg eiementa u od gova raju6oj f i-

e1 H , Z2 1 sl.
Po s toj e tak o dje 1

1nte rn e - f abr1~k e

oznake

p r o1z v odja~a

EPP 1, EPP2 , , EPP2 Mo , EPP2Nl , koje se rnog u na6 1 u odgovaraju~1rn

ka t aloz in a

proizvodja~a.

Povr Alna
n~ a

1 drugih

! ~ca

mora bIt1 suva 1

ne~18to6a;

~ 1 8 ta

tj. bez oks l da, mas-

l s to t a ke moraju blti bez povrlnsk1h 1

unutr aAnj1h greAaka 1 velikog odatupanja

pre~nika,

a pov r1nsk1

zaA ti6ene tankom prevlakom b ak r a .

Iako ov1.m standardom n 1au o buhva6ene punjene fice, one imaj u svoju pr1menu jer se njima

mo ~e

me njati u iroKim granicama he-

mijskl sastav 1 svojstva avA. Punjene flce se 1zradjuju od nisKougljen1~ne

~e11~ne

trake koj a se sav1ja u ob11ku

cev~1ce

1 pun1

apra Aenlm ferolugarama.

2. Pra lko 1Ji a a EPP za1Jar i 1Janjfl U oanov1, au zmaate medjuscbno pomeAane toplj1ve mater1 j e k oje se sastoje 1z top1jenih 111
netopljen1h Rlinerala aa dodatkom IDBtala 111 bez njega. PreJ114 standardu JUS H.Bl.060/74 dale se 1 ozna~avaju prema na~1nu proizvodnje, granulacij1

(krupn~i),

maks1malnoj

ja~in1 a~ruja

zavariva-

nja, kao 1 brzini zavarivanja, naponu praznog hoda pri zavarivanju

naizman~~nom

atrujom, a takodja mehan1~k1m svojatvimA u kombinac1-

ji aa odredjanoo fioom.

Taka z e np r . p rerna nac l nu prolz ,odnje ra zl1..ku ju

(a znaka T) I afl lo me risa tl i - ke r a.mi~k1
v ani (o zn ak a S ) 1 mela ni (oznaka M) .
J{ao prime r

ozna ~ a v an ja

pra~l1k

=0

l j'l ~; i

(o zn aka A) , si nte r o -

na vod l se oznaka p r a k l1 42x5Tllay

4 2 x 5 a d go va ra g ranul c iji p rema Tyl e r u , T - n a ~ 1 n u pro-

u k o jo j

i zvoan j e , 11 - maksimalnoj

ja ~i n1

st r uje u A podel jenoj s a 10 0 , a

- zn a~ i d a j e mcguc e za variva t1 j e dnosrne rnom s trujorn aba pol a r iteta i l i n aizme ni ~ nom str ujam, Y - znac i da j e pri z ava r ivan j u na 1zmenicnorn struj o m Uo = 65- 80 V.
U s l u~a ju ozna~ avanja u komb ln ac i j l s a zlcom , o voj o zna cl
se doda j e i o znak a za :ficu, np r . 42 x 5 T 1 1 ay ~ l. Ozna)ca za kOl.lpra ~ ak ,

b i n a e i ju

~ i ea

me h an i~ka

~ av a

svo j s tva

je T11ay2 13333

g Qe zadnji brojevi preds tavl ja ju vrednos ti g r an iee te ~ enja i ! i1avos t! na tempera t ur i +2 0 o e , oOe 1 _ 20 v C ( p r e ma standardu) .
Prema hemi j skom sastavu i koefi c i j e n t u baz i c nosti B kao i

drugi m termof i zi~kim s vo j stvi rna ,

be l a 15 ).

pra ~ kov i

mog u b i t i

raz li ~ i ti

(ta-

Tab llc a I S : Hemij s ki s astav ne kl h pra Skova za EPP

Pr aiiak

HnO

k i se li

Si 02

CaO

MgO

A1 2 0

l O- 30

5- 15

CaF 2

K2 O+Na 2 0

0- 5
5- 2:;

0- 2
0- 2

ba z i~ ni

0- 1

25 - 35

25- 35

5- 15

0 -10
:; -15

nl s k oman g anski

8-1 2

4 0- 5 0

2 5- 35

0-10

0-10

3-7

0-1

sredn j e 14- 25
man ganski

40 -50

25-30

0-10

0- 10

3-7

0-1

visokoma- 35 -4 5
ngans ki

40-5 0

0-5

0-5

0-3

5-9

0-1

I z sas tav a

40 - 55

pra ~ ka

mo :fe se

izra ~ unati

s tepen

bazi ~ nostj

pre-

rna lzra z u
CaO + MgO + caF 2 + 1/2 MnO
B = S i0 + 1/2 (Al 2 0 + Ti0 2 )
3
2
Pra~ ak

je u hemi jskorn smislu bazi~ an za B > 1, kiseo za B < 1 ,

odnosno neutralan za B = 1 .
Ki s eli pra~ kovi primenjuju ~e za zav arivanje niskougljeni~nib konstrukcianih ~ elika , a bazi~ni za v~trootporne i hemijs-

ki postojane ~elike.

Uloga kaleijurnfluorida (CaF 2 ) je da pove6a

te ~ 1jivost troske (smanji viskozitet) snizi temperaturu topljenja

- 158 1. veta vodo nik iz vodene pa r e qrade~l HF.

P r a ko vl kojl n eroaju U SAstavu CaF moraju Be pre upotre2

0
be su~iti (pri ~ 300 C) lda se sadrfaj vlage smanj i na manje ad

0,05 '

1.3.3

Metalurke reakcije prl EPP zavarlvanju

Pri zavarlvan ju pod pra kom

do~azl

do hemijakih reakclja

pa s e primenom odgova r aju6eg praka 1. elektrodnih fica mole dobiti

tra:e ni sastav ava pri zav arivanju raznih vrata ~el1ka. Mezajedni~kLm o ~ vrA61vanjem

tal !ava u stva ri se doblja

lstoplje-

nog osnovnog materljala, elektrodne l ice 1. aAstojaka praAka.

Sa stanovlta metalurklh r eak cij a u metalnom kupatllu

se razlikuju - v laokotemperaturska 1. niskotemperaturaka zona.
Visok o tsmp s ratursku 30nu ~ine kraj elektrodne 11ce, kap-

Ijice ele ktrodnog metala i

prednjl dec metalnoq kupaUla. U ras-

topljenom metalu kojl pr1pada o vo j zon1 od1gravaju ae

endota~e

o ke1da c 1ono- red ukc1 on e reakc1je:

[ re] + (MnO)
2[Fe ] + (Si0 )
2
(Si0
)
2lMn) +
2

[ Peol + [el

+
+
~

+
~

[FeO] + [Mn]
2 [FeO] + LSi]
2 (MnO) + LSi]
(Fe) + CO

qde uglaata zaqrada pokazuje da sastojak

pot1~e

1z

zavar1 v a~ko9

kupa t1l a , mala 1z dodatnog mater1jala, a vertikalna atrel1c. da

aastojak odlaz l u spoljnu atmosferu .

Xao posledica hemdjskih reakclja, u v1sokotemperaturakoj

zonl, metal ~ava s e oboqa~uje manqanom 1 al1lc1jumom keo i Ok8idom qvo! dja FaO. Kolltlna Hn 1 51 ko~prelaze u metal lava zav181
od bazltnoeti praAka a time 1 od njegovoq sastava.
Niskotsmp s raturaku aon u ~1nl zadnj1 deo metalnog kupatila
- od elektrodne ! lce pa do mesta koje odgovara temperaturi kriatallzaclje. U ovoj zon1 se gornje reakclje delavaju u auprotnom
smeru u odnosu na amer reakc1ja u Vi8okotemperaturakoj zonl. Man9&n i

ailicijum deluju u tom

al~aju

kao dezokaidetori prela ~i,

pri temperaturama bllakim kriataliz&ciji, u troaltu u v1du oltaide.

Pri izboru praika 1 elektrodne lice traba anati

po~an

km~an

aadr!aj MIl 1 S1, kao i drugih elemenata u matal.u lava;

pri C!4oIllU s. teli da aadrhj S, P i 91U1nih mehurova bucle It<> -.nji
de bl Ulavoat matala lava bila ito

V1t~a.

U tolD cilju potreban

159 -

je odno s Mn/Si ~ 2 , a jo povoljnlje 4 -

5 za maksimaln u trafe nu

pri 51 < 0 , 5 %.

~ilavos t,

Kona~no,hemijskl

s astav me t a l a Aava, kao i

tet reakcija izmed j u rastopa t r osko i

pra~ka ,p arametara

metala , zavise ad S8StaV8

zava r ivanja pa 1 gran ulacije (krupno6e) z rn a ca

p ra ka . Pri tome ne

treb a koristltl

s uvl ~ e

top ljen sloj praka nije dovolj no p orozan

trosk u i

time

vrsta 1 In t a nzi-

&pre~ava

sltan pra ak jar neisve~

l z 1azak gaso va,koji

ko mpaktno p re kriva
ob llk u g8s n l h me huro-

va ostaju u s a vu.

1. 3.4

Te hnika EPP zavarivanja

Tehnika rada i

~l o!a j

ke gl a ve ili e le k trodne f ic e i
de lova , o bllk i

za v a rivanih delova , na91b

zavarlva~

n j ihova odstojanje od zavarivanih

dimenzije z i e b a ,

na~ln

111 v iAeslojno zavarivanje, vislna 1

izvodj enja -

ir~n a

jednoslojno

sloja pra!ka,

~18to~a

spoja, tempera tura zava rivanih de l ova kao 1 Qsno vni parametrl zavarlvanjaili nava rivanja su

od1u~uju6i

za o bllk 1 dlmenzlje ava

111 navara, o dnosno za k valitet spoja.

U procesu top lj enja pr! EPP zaVa rlV&lju

tro~ i

enerqlja luka za topljenje osno vnoq ma terijala i

se toplotna

istovremeno dala

pra ka 1 elektrodne ! ice.

Procenjuje s e da se dobija av koji je sastavljen od 2/3

osnovnoq i

1/3 dodatnog materijala, na to bltno

utl~u

osnovni

parametri koj1. se lDOq U menjati u odredjenim gran1.cama. Stapanju

straniea !leba doprinosl rastop troske obrazovan od raatopljenoq

praka , a kap ljice koje se odv ajaju od otopljenoq vrha elektrodne

! ice padaju, ob l o!ene rastopom troske, u metalno kupatilo.
ja ~ine

na ov1.h kaplj ica zavisi od

nij e kapi za

ve~e

lovljen dej stvom

struje tako de se dobijaju sit-

jaline struje, pri

e l e kt ro dinami~k1.h

Vell~l

~emu

je prelaz kaplj1.ca us-

5ila , qravitacije i hemijskih

reakeija (stvaranjem qasova) . Kapljice se prl prolazu kratko zadr!avaju u raatop u troske i

sa sobom povla~e deo troske me~aju6i je

sa rastopom metala, pa ae u metalu

~ava

moqu pojavlti nematalni

uklju~c1.

Osnovni parametri EPP zavarivanju: ja~ina struje zavarlva-

nj a (jednosmerne ili naiz men i ~ne, polaritet, qustina struje). napon luka i brzina zavarlvanja, pr! ostali.m nepromenjenlm uslovima
uti~u na hemijsk1. sastev i

neg osnovnog metala u avu.

kvalitet ~ava promenom udela 1.stoplje-

- 160 Nave de ni o s no vn i par4mCtr l imaju

s l ede~e

o ri j e n t ac i one

vre dnos tl :

Iz A 100- 2UOOA ( 5000 )

vz - 10- 200 m/h,

Uz - 20 - 48V ( 70 )
2
io - 20- 150 A/ mm ( 200)

Ko n s t anta t o pl jen j a e l ek trodne ! lce i znosi 10 -1 5 A/ gh . Vredno sti

u zag r adama s e o dn ose na spec ij a lne EP P - postupke

( ta ~ kastoq)

zavarl vanja .
r a z ll ~ lto

Osn ovn i p a r ametr i pr l EPP zavarl vanj u

ja~ Lna

obraz o v anje ava 1 s v oj stv a , taka n p r .

~ lnu

76a) . Os im

l
N.
0

G
~

stru je i napon

j a~i n e

/1

7
Iy

..," 1

uti~ e

s t ruj e

na

a d kolt

1 odnos l s toplj e no g o s n o vno g 1 do da tnog ma te rlj ala u j-edinlc:i

v reme na , a t ak od je n a dub i n u uv arivanja i

uti ~ u

VY '/

1/

""

1/ :;{'o
.I
/
1DO

e ,

.e

""I

./

:--.....

./

..,

x;,

~ VYo

:1

a.

~ 1l

lDO

' DO

Zf

r/

.-

"

ava (a1 .

na ob1ik i di menzije ava

uti~e

11

na d v l ~e nje

lit.

'V
10 U

Z'

Jl

J6

411

"

41

b.
Yo- odn oe

m e~ an ja

b -

h - flU a r

l iri na lava

h - nadv ilenjo laua

n

51. 76. Uticaj ja~ine struje zavarivAnja i napona na

dimenzije ~ava
(sl. 76b) . Iz dijagrama (sl. 76a) se vidi da au uvar, nadviienje
ava 1 udeo osnovnog metala u Aavu direktno srazmerni ja~1ni stru-

je zavarivanja, pri ~emu s e pove6ava i koeficijent t op1jenja elektrodne f iee a smanjuje koli~ina 1stopljenog praka. Pr1 tome se u
ve60j me ri odstranjuje P 1 SaC, 51 i Mn u manjoj meri prelaze u
me tal Aa va.
Pre ~ n1k

e1ektrodne f ice

(de)

uslov1java

ja~inu

Btruje za-

varlvanja, koja se lzra~unava prema prepor~e.'l1.m 9ust1nama atruj e.

Gustina s truje opada sa pove<!anjem pre~nika elektrcdne H c e, tako

je npr. za de u 1,6 mm, 10 6 0 -170 A/~~ za de - 3, 0 ,
10 - 40 - 95 i za de - 6,0 rom io - 20 - 50.
Polar1tet jedno.... rne struje uti~e na koli~inu .1stopljeno g
praika tako de je ona kod prave polarnoati za tre6inu manja u odnoau na. obrnutu.

Sa po ras t o m n apo na
na di me n z i j e

16 1 -

p ove~ ava

~ava vi d~ se sa 5 1.

se

potro ~ n ja

pra ska , a uticaj

76b . P ove~an j e n apan a dal je uti-

ce na pora st s adr ~ u j u C, S i , Mn 1 P u me ta l u ~a va

smanj e n j e

sadr ! a ja sump o ra .
Br z in a z av a r i vanj a

1 ' 91e d pov r s 1n e 1 1c a s a va,

(vz ) utice n a

~ lr l n u

~ ava,

n a dv len je 1

u t r osak p r a Ska i koe f1c i j e nt top l je-

n j a elektrodne ~ i ce , d ubin u uva ri vanja i n a mogucno st pojave uk-

I j ucak a u avu 1 5 1 . Ek stremne vre dno s ti b r z i ne zava rl v anj a sma-

n juju uvar je r s e sman juj e lini j ska e ne r g ij a q l ' ko l i~ 1na stop1 jenag p ra k a 1 k o l i c i na S 1 1 Mn u me t a lu s a va. I ata tak a se smanjuje

~ ir1n d

ava , a p o vec a v a porozno st 1 broj ne me t a l n lh uklju ~ ak a.

Na p-ro tl v , man j e brzine z a v a rl van ja daj u

ve ~u

lrin u ava, du!e

vreme dodirll s a p r a skom ltd., a ve s uprotno cd n a vedenoq z a. ve c e

b rz i ne zava r !van ja.

Op ti ma ln a br z in a zavarlvanja z a v isi a d vrste i debljine
za v ari v anog ma ter ij a l a, o bllka ! leba 1 os t a llh parame tara zavari van j a 1 k rece s e ad 16 -4 0 m/h pri z ava r lvanju

~ e l i c nlh

I1mov a sre-

dn je deb1jine .
Od spoljnih parcure t ara na kval ltet zava renog spoja. utic e

nagib ele k t r odne

~ i ce

z ava rivan1h de 1ova . Na j b o1 j i re z u1ta t 1

potp~~ o

horizontal nom polo! aju l1i s a ma llm nagibom

( a < 5 , sl . 77) . I sti j e s lu~ aj i sa nagibom e1ek trodne ~ice,

se postl ! u

~-,~
30

40

50 V

10

40

60

100 7iI/h

b.

a.

\
najb~ ji

51. 77 . Oticaj parameta ra na ob1ik i dimenzije Aava

~emu

se

uvar

posti ~e

kada je e1ektrodna !1ca upravna

na zav a rl v ane delays. Pri zava r ivanju odozdo naqore (sl. 77a)
uva r j e ve~l, a H rin a je manja i zavar i8pup~niji u odnos u na

pri

Aav izveden odozgo naoole

(51 .

162 77b) kada je

~av

Alrok i

u~ egnut

a dubina uvarivanja manja .

utl ~ e

Pored n avedenih parametara na dubl n u uva rlvanja

pust e l ek trodne

kojl sa mora odr!avatt sa

vrednosti 1

preporu~ene

1. 4

~ l ce

ta ~ n otu

pre-

+ 5 rom od

10 de.

ZAVARIVANJE POD TROS KO M

Zavarivanje pod r astop om troske i z v odi se u posebn im ure-

dja jlma a zasniva sa n a korl 6enju toplote o slobodj e ne prl proticanju

e le kt ri ~ne

struje kroz raatop e l ektroprovodlji vog pra ka

ve~

Za ra z liku ad ostalih postupaka elek tro lua nog

likog omskog a tpora.

zavarivanja, luk s e uspostavlja 1 o dr!ava sarno na

po ~e tku

procesa

dok se ne stvcr! kupatilo teene troske koja 9a gas1. p rekidanjem

elektricnog luka ne prekida se i

elektrlcno kolo , jer struja nasta-

vlja da teee izmedju e1ektrodne f ice i osnovnog

te~ne

troske (51.

nja, korisna

materljal~reko

78). Pre ma tome, u usta1jenom procesu zavarlva-

ko1i ~i na

top1ote os1obadja se u troski na osnovu Dzu1ov og efekta, a ne u

e1ektri~

nom 1Uku kao i pri e1ektro1u~nam

'Voditica

zavarivanju. Istopljeni

prah se naziva troska pa je

otuda i postupak dob10 ime(l) .

~1eb

r astop

za zavarivanje pod

troskom (sl. 78)

~ine

iviee

delova koji se zavaruju posta-

vljene u ve rtikalni polobj(2).

Na

po~etku

i kraju fleba, tj.

na bokovima delova, postav-

ljaju se pokretne bakarne plo~e

koje

spre~avaju

rasipanje

praha i isticanje troake i teenog metala (J

>.

Temperatura
S1.78. Shema procesa zavarlvanja
pod trosKom

te~ne

troske

mora bit! via od temperature

topljenja osnovnog i dodatnog

materijala. Zahvaljuju6i tome tope se lviee oanavnog materijala i

deo e1ektrodae lice uronjen u trosku . Istopljeni osnovni i elekt-

rOdni materijal obrazuju metalno kupatilo eijim

staje

~v.

~irina

oevr~6ivanjem

na-

!ava je ne!to ve6a ad rastojanja izmedju ivica

o sno vnog ma t er ijala ko j e

obl ~ no

16 3 1zn0 81 2 0 - 35 mrn . Iznad

z ava ri v a ~

kog k upa til a ?l i va t e~ na ~ro sk a ko ja se pornera ve r t lk al no na v l e

i

t i me pos pe ~ uj e p rec i ~6 avan je me t a l s ~ ava pri ~ vr 6 1vanju .

Za va ri van j e pod tros k o m na j vi e se primenjuje p r l

ni s k o ug l j e n i ~ no g

de l ava a d

mogu zava r i v a t i

ce l ik a i

spa jan j u

cellka , a l l se ovim p o s tupko m uspe sno

1 de l av! ad s redn j e u glj e nicnih ce llk a, ne r d j aj u6 ih

nikl a. De b l j i ne de l ava ko ji s e z a varuju ug l avnom s e k re6u

u granicama 30 - 300 mm . Don ja g r an l e na deb l j ina n i j e t ehnicke ve 6

ek o nomske p r iro de, j er je za tanje de lo ve jevtinlje p rimen it i
ge p ostupke , n a jcep6e EPP .

Gornja g r a n ic n a deb ljin a o zn aca v a s arno

ob l as t naj c e s6e p r i men e pos tupk a , je r se u p r ak si i z vode i

n a delo v1ma

d~bl jin e

dru-

~av o vl

oko 1000 mm.

Pol uprol zvodi kojl se z a va ruj u pod tro skom

n aj ~e6e

au va -

l jane c e 1 1cne p l o c e , te sk 1 ee11en1 o tkovc1 1 vel 1k1 c e11c n1 odl1 v c t. U mno g l m

s l u~a j ev ima

mog uce je

~ to

s lo ~ enog

odll vka lz1i t i

11 1 otkovat1 v i se p ro stij lh delova koji se mog u zavar1 ti u konst- b

rukc iono ek v i va l e n tn u c e linu. Us avr avan j em ovog po stupka o mogueenc je spa j anje debe l1h p re s eka ko j i a u ranij e smatrani neprikladn im za za varivanje.
Poatupak zava ri vanja po d tro skom u po redj e nju s a njemu

s lie n1m EPP pastupkan 1ma

s ledece predno st1 : rnanju potros nju ele-

ene r gij e za aka 30 \ , produkti vnos t

kt ri ~ ne

ve~u

do 15 puta zbog

vece br z ine z a va ri van j a (2-8 puta); za delo ve ve c eg preseka

(8 > 100 mm ) kori sti se

veei broj e lektro dnih ! ica ; zavarlv anje

s e izv odi j ednoslojno i bez prlpreroe s tranlca ~ leba nezav lsno od

de bljine ; manj1 je utro s ak praska 1 ele ktro dne ! 1ce.

Nedostatak j e

veli ka cen a ured j aja 1

o gran i ~ena

primena

sarno na de lo ve r e lati vno ve like debljine .

1 .4 .1

Zavarivack i uredj a j z a zavari v anj e pod troskorn

Ovi

u red j aj i s u a utoma t! kon s truisani z a rad sa 1, 2, 3

111 v 1 se e l e ktro dn1h ! ic a 111 traka. Ure djaj 1ma elektr1e n1 1zvor
s a konstan tnorn 11i b lago pada jueom karakterl s t i kom. Za obra zo v a-

nj e s ava 1 1ntenz1vn1j e hl a djenje 1 apre e avanje 1at1canja te c nog

me t al a i

t r oske prirne njuju se eu - plo ~ e hladjene tekucom vodom

(poz. 3 s l . 78) . N1z me haniz ama 1 elek tr1 c nih aparata ugradjen1
au na ure djaju z a dovodj~nje 1 boe no p o meranje - njihanje elektr odne ! 1 oe , za regulaciju j ae1ne struje 1 napona 1td. Njihanjem
e lek t rodne ~ice povecava se toplotnl utlnak 1 do 8UI zbog ravno-

me rn1j e ra ap odele toplo t e .

- 16 4 1.4 .2

Dodatnl mate r ijal za za variv an je pod t roskom

P r ema osn o vn om mabe rij a l u blra se p r aak za z avarl vanj e 1
Pomo ~ u

e l e ktrodnl ma t erij a l .

sastojak a p r aka mole se uti c a tl na

n jc govu t e mperaturu top lj e n j a, vi sk o zn 08t 1

je c d p resu dn o g

z n a~a j a

e l ekt rl ~ nl

o epo r k o jl

za uspeA an tOK zavarl v anj a. P r aAak z a z a -

var1vanja pod tros kom ~tvar1 j e smesa o ka1 da 51 , Al , Ca , Mn 1 T1,

1 dodatk a ele ktrop r ovodl jivih sastojaka do 3 \

(npr . Fe O), k ao 1

pove6anog s a drf aja Ca F

d anj em

n ja i

sad r ~ aja

e l e ktri ~ nl

CaF

U o dn0 8 U na p ra Aak z a EPP ? o stupak. Pove 2

s manj u ju se v l s Kozn o at , temperat u r a top lj e-

2
otpor . Iaka udeo a4stojaka n e mo r a biti u vek 1s-

ti , mol e se k a o prl mer naves t l s4stav p r a k a za zava ri van j e n ia k ou g lj e n 1 ~ n 1h

~ e l 1k a :

35 %51

, 40 \MnO , 5'A1 0 ,
2 3

7\ CaO, 5'CaF ,
2

3%FeO, 3%T10 1 l ' Na 2 0 .

Kol l c ina praAka potr ebno g za zavarivan j e pod t ros kom odr e dju j e s e iz uslo va da dub ina t roske bude a d 40 do 50 mm , Ato prose~ n o odgovara 1 kg p r aka za 20 kg dodaL,og mate r l j ala . U toku p r oc e S8 zavarivanja pra ak se t ro s i ve oma malo , ug lavnom s o l a pi za
bo ~ ne pl o ~e 1 11 l zmedju njlh propada 1 po potre b l ae doda je r a dl
od r! a vanja t r a~ en e dub ine tros ka . Ako troska jako peouAa d ubina
j e mal a pa t r e b a d es uti pras ak, dok sasvim Mirna ~ ro s k a ukaz uje
n & preve11ku dub1nu .
El ek trodne f ice treba da sadr!e Ato manje neclstoea, s ~
para 1 fos f ora, jer ovi ele men ti jako sni ! ava ju udarn u f l1a vos t
sava . Sl l c no deluje 1 a zo t, jar s e preko tec ne troske u me talu
sava mo!e ras tvoritl prekomerna kollcin a azota. Oaim toga, nec iatoe e sumpor i f os for uvee a va ju 1 sklonost ka prslinama. Pri zavar lvan ju u no rma lnim uslovima nlje mog ude sprecl ti rastvaranje sumpara , f osfora 1 azo ta, a li se udarna !il a vost mof e povecati normal i z aclonlm !aranj em pasle zavarivanja.
Za zava ri vanje pod troskom n a jcesce s e upot r ebljavaju f lee pre c nlka 3 mm , a redje p re cnlka 2 , 4 , 5 i 6 rom. U zavlsnosti ad
debljlne de l ova ko jl se zavaruju mofe &e k oristiti vi s e alektroda,
2 111 3 , a za pre aek debljine 1000 mm ~ ak 16. Oa irn elek~rodnih f lca, mogu se pri zava rivanju, a naroc ito navarivanju pohabanih radnih povrs lna , upotre blti i c eli cne trake.
Doda tne e lekt rodne H ee sadde ve6u k ol1a inu dezaka1danaa,
naroci to mangana . lako nasim standardl r.la do s ada ni.8u obuhva~enl
do da tni ma ter i j a ll za ~avarivanje pod troskom uop teno Be mole re61 da za za va rivanje nlakoleglran1h ~ el l k a odgovaraju 11ce a11anDg
s as t ava k ao i os novni ma terljal , a li s a anl f enlm sadr!ajem uqljenlka .

1.4.3

Tehnika izvodjenja

165 -

zavarlvanja pod troBkom

Ov 1m pos tupk om, ugl a vnom s e izvode 8u ~eonl i

T-apojevi, a

sarno i z u zetno ug8oon1 1 rubn! Aav. Pre spajanja delo v i se poatav-

ljaju na odredjeno rastojanje (20-35 mm)

kao 1 broj a
( de

~ica,

njihovog pretnlka,

zavisno od debljine lima,

na~1na

kretanja i sl.

Osnovni parametrl procesa su: pre~nlk elektrodne fiee

2,5 - 3 mm), broj elektrodnih fIca, ja~ina struje zavarlva-

nja ( 400-4000 Al, napen zavarlvanja ( 35 -50 V), brzina dodavanja

elektrodne f ice (150-300 m/ h) , brzina zavarivanja (0,5-1,5 m/h).

~rzina

za varlvanja se maze lzratunati po izrazu:

= n . It r

4A

vz

m/h

gde j e : n - broj elektrodnih ficd; r - polupretnik elektrodne fioe, vz - brzlna dodu vanja flee, A - povrina
Heba.

popre~nog

preseka

Broj elektrodnih fica bira se orijentaciono prema debljini

materijala 1

na~inu

njihovog

za debljine 40-50 rom bez

kretanja, npr. jedna fica se korlsti

bo~nog

kretanja Hce, a u

slu~aju

njiha-

nja mogu se zavariti delov! debljine 60-150 mm; sa dye elektrode,

bez njihanja, zavaruju se delov! debljine 60-100 mm, a sa njibanjem 100-150 mm, itd.
Na kraju se kao osobenost postupka zavarlvanja pod troskom
roo ! e lsta61 njegova dosrrUka pripadnost; s jedne strane qrupi po-

stupaka

elektrolu~nog

zavarlvanja a

druge elektrootporskoj

grupi. U cilju zap~injanja procesa zavarivanja pod troskom, potrebnc je istopitl odredjenu koli~inu metala 1 praha. Praktl0no se
to ostvaruje uspostavljanjem
ne~to

i kratkovremenim delovanjem luka 8a

ve6im naponom (35-50V) nego pri EPP zavarivanju (25-32V).

Prelazak sa xratkovremenog zavarivanja

elektri~nlm

lukom na pro-

ces zavarivanja pod trosKom pra6en je padom napona 1 promenom 0&talih parametara zavarlvanja. Ostal1 pararoetri zavarivanja kao Ito
su ja~ina struje, brzina kretanja elektrodne ;tice, dubina matalnoq
kupatila i brzina zavarivanja daju se u zavisnosti od debljine zavarivanlh delays.

- 166 1. 5

ZA VARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODO M U INERTN OM CASU ITI C)

TIG zavari van je je metod

mskom e l ek t rodom i

argon om kao

e l ekt rol u ~ n og

za~titn i m

zavarlvanja vol f r a -

gasom .

Kolic in a to plo te potrebn a za zavarivan j e oslobadja s e u

e l ek tri c norn luku i zmedju n etopljive vo l framske e l ek trode i de la

k o j i s e zavaruj e . TIG

zavari van j e se raz l iku j e ad ostal ih pos tu-

pka elekt r o luc no g zavari vanja po tome

~to

se e l ektroda n e t o p! 1

ne s luzi is to v r erne no kao dod a tn i ma t e rij a l. El e ktroda s e

i z ~ a d ju

je a d vol f r ama je r je to meta l ko j i irna n aj vl s u tempera t ur u topo

Ij e nja (3410 C ). Pri z ava rivanju debl j ih lirno va p o treh a n je doda-

tni materijal, k oj i s e pos ebn o dovodi slie n o kao p rl g asnom zavarl vanju. She ma TIG p o stupka prik a zana je na 5 1. 79 . Osim nazi-

vo2.framska
e1.ekt l' oda

v a TIG (tuns te n-intern1 g as), u

literaturi s e o va j p os tupak roo-

Dodatni
mat e r ijal.

~e

sre s t! p od i rne nom WIG (vo l-

fram-interni gas) ill argonskolu~ no

zavarlvanje ill sarno arg-

onsk o z a va rl v anje.
Manja 1 1 1 ve6 a pogodnost
pojedinih p o stupaka zavarivanja z a dati mater1jal cenl se

S1.

79 . Shema TIG zavari v anja

p o to me koliko se korisne 050bine metala s a v a razlikuju od

o s n o vnog materijala.D a te o sobine budu s to

sli~n1je

potrebno je

je z ast1tlti metal sava od k1seonika 1 azota 1z vazduha 1 po potreb1 ga legirat1 sastojcima 1z doda tno g materijala.
Primenom TIG p o stupka o stvaruje se:
- potpuna zas tita met a la sava, elektrode i
rijala o d vazduba, s to

spre ~a va

dodatnog mate-

oksidac1ju i druge stetne reak-

clje;
- visoka toplotna snaga luka s a

ve~om

brzinom i

proizvod-

no S6 u zava r1vanja;
- prosta tehnik a zavarlvanja, pa se stoga mogu

obu~1ti

rad-

nicl srednje kvalifik a clje, posebno za polu- 1 auto-matsko zavarlvanje;

- mehanizacija procesa kOjom se postHe bolji kralitet zavarlvanja.

ri~ne

Os~

toga au_tomatlzacija procesa uz uvodjenje elekt-

requlacije omoqu6uje zavauvanje krivolinijskih kODtura ne-

pravilnoq ob1ikal

1 67 -

- rnogu6n ost spajanja r aznoro dn ih me t a la, kao i de bljlh

k or.tada ;

- debar spolj ni izg l ed ava 1 v i sok e meh anicke oso bine;

- ogranicena zon a zagrevanja pa stega 1 smanje n o kri v lj e n je us l ed ve6e brzin e zava ri van j a 1 hl ad j en j a n e prekldnlm s truj a n jem gasova - argon a ;

- zava ri van je rne tala 1 leg u r a ko ji s e ne zav a ruju iIi se

rd javo zava ru ju dr u gim post upc i ma , a takod j e z a z ava rivanje delova tankih zldova.
U n edostatke TI G p os tupka ubr a j a s e :

- r el ativn o vi s o k a

cena inertnih gasova

- potreba za t eme ljnim

c i ~ 6enje m

p o vrs ine de lova

p r l zava rivanju lakih le g ura

- vi soka t a c nos t

monta~e .

TI G p ostupkom rnog u s e za varivati gotovo svi metal! legure k o j i se u p raksi prime njuj u. Tu spadaju alurninijum, magnezijam , n e r djajuc i ce lix, nikal, b akar, plerneniti metal1, liveno
gvozd j e i

met al i

ose tljivi n a d e l ovanje gaso v a kao

~ to

su titan,

tan ta l, clrkoni j um i rno lbi d en.

Olovo 1 c ink se tesk o zavaruju TIG p o stupkom. ~ell~nl 11-

movi zas t iceni p revlakama olova, kalaja, cinka, kadmijuma ill alumi nij uma je su z ava rl j ivi, ali

se pre v laka mora ukloniti. Posle

zdvarivan ja ostecen a zona spoja se naknadno zasti6uje odgovarajucom p revlakom .

1. S . 1

Ur e dj a ji z a TI G za varivanje
Ur e d ja ji z a TI G zavarivanje mogu raditi kako jednosmernom
n aizme nl ~ nom

take i

st r ujom. Vrsta struje bira se prema osnovnom

materij a lu . Ohllei s aveva

izvedenih jednosmernom i naizmenl~nom

s t r ujom prikazani su na 51. 80.

+
~.

b.

c.

51. 80. Oblicl savova (TIG): a) prava polarnost,

b) obrnuta , c) naizmeni~na struja

- 16d Uxedjaj : a TIG z ava rl v anj e s 4 s toj i S8 1 z lzvora struje ,

v i s o k ofrekve ntn og jonl z a to r a , p l tolja - gorio nl ka , boce 8a i ne r -

tn im g4som 1 s istema za upr avl jan j e 1 h l adje n je .

1. 5 . 2

D? dacni

mdt~ll ja l i

za TI G z a va r ivanje

Za Jtitn i g a s o vi , k a o

potro~ nl

ma t e r ljal i , prl TI G zavarl -

v an j u a u argo n 1 11 he l i j um , sa ve 60nl prlrre no m ar gon a k od na s 1 u

r: vro p l

a heli j uin.1

Arne rtc i.

'J

l. a~t l tni

pri me sa j e r j e 1 n e znatan n j iho v

de no g

~Qv o .

Prlrne s e

p ot l ~ u

g as arg o n rro ra bi t.! be z

9a dr~a j

p o g orava kva l lte t izve -

iz procesa dohi j anja 1

n aj ~ e ~e

su 02 '

CO ::, 1 H4! 0 . Kod n a ::;. s e p ri re nj u j e za .ldva rlvan j e ar go n k v al l t eta C,

~1 B to C e 9 ~ , 96'

cama

Ar (po J US H. Fl ,0 1 4 )j

o z nd ~e n l l "

l sp o ru~ u j e s e u ~ el lt nl ro bo -

:lulOm bo j o m, z ap r emi ne 40 1 1 pritls k a 150- 200 b a-

ra.

j e j e dnoa t omnl gas , l ner tao i ne r 8s t vo r lj iv u te~ n o m

me ta l u . Arg on j~ 3Hi tel l od va zd uha , ~to j e povo ljno p r l zava rl. ;..u).ju U no ri'l.ontain om pol o!a j u .
de li jum j e is t o ~~o i nertn i monoa tomnl gas , z no t no l aksi
v o! v,J zu u h,J
~ to zna ~ l d a j e po t r e bna ve6a k o li~ lna he lij urua nego
a rgon a za zava r lvan je u horizon t alnom polofaj u . Pore d t o ga, argon
i r~ nl ~ l pote nc lj al j o nlzac J j e a d hel lj uma , to zn a~ i da j e dovol j an n 1 f i n 4p0n za us ocs t a vljan j e 1 o dr ~ av ~nje l uka pri lstoj du~ini luk a . 1% o vog p rol zilaz i d a sa za d a tu ja~ lnu struje zavarlvanj a o9 1 o b ~ d j a rnan J a k oll ~ ln a toplo te u za~ t1t l a r gona nego he11 jumd . O t u d ~ j e z a t t ta u a r qonu pogodn ija za za varlvan je tankih
l iroova ne go u ne l l jumu. S druge str ane U z8s titi he lljuma povoljnij e je za va rivaC i da lo vo vel l kih preseka 1 materljale visoke top~ rgon

l o tn e provo dl j i v o st l.
Do dat :ti ma tB z' ijul za TIG z ava r lva n je je ! l c a po s astavu

bllska os n ovnom ma t erijalu 111 us k a trak a lse ~en a od zavarlvanih

de l o va . Pr~ upo t re bl do da tnoq ma terljal a neophodno je da on bude
oe l ~ e n

do me t a lnog Bjaj a .

U po t ro nl ma te r lj a l pri TIG zava r lvanju spa daju 1 volframlke e l e k t r o de ,

)oje se

~o d aju

~ljL

o hlik 1 kvalltet kao 1

leglraju~e

komponente

volframu, pre datavljaju va2an faktor pri TIG zava-

r1va nju.
Naj ~e~ e

a8 primenjuju volframske elektrode leqlrane sa

oko 2 ' torljum oksida,

ozna~ene

po ISO atandardu crvenom bojom.

Zbog ve ~ e toplotne provodlj1voati, elektrocle legLrane torljomom

(TIl)

Be

""" g" opter.Uti jal!om atrujoa pa sa lule uapostavlja 1

odr ~ ava

16 9 -

ele ktri c ni luk n e go k od c isto vol frams ke e l e ktr o d e. Le gi-

rane el e ktrode

du~ i

ma J u i

ve k. , pa su uprko s ve60 j c e ni

ek o no-

mitnlj e u p rimeni. U rnan joj meri s e ko r lste e lektrode le g lrane sa

1,2 5% t o rijuma (~ uta bo ja p o ISO ) ili sa o k o 4~ torijuma loran ~
boja IS O) .
Ugla v nom s e e l ek tro de le g irane tor ljumom pri me njuju pri
zavarivanju n erdjaju6 eg c ellka, cellka i

bakra. Primeno m ovih el -

ektroda umanjuje se o pasnost od prelaska vol f rama u av 1 gre aka

koje prl tome nas taju.
~i Bt o

IJ olfra mo ke e l ek tro d e se preporuc uju za zavarlvanje

legura aluminijurna i dr ~ugih legura lakih rnetala naizmenicnorn strujam . Ovo s toga sto se na vrhu elektrode od cis tog volframa formira
okrugla tacka a na leglranirn elektrodama (W-Th) nazubljen vrh to
daj e katodnu mrlju koja igra i

to volframska elektroda

nemiran 1uk. Po I SO standa rdu

ozna ~ ava

se zel e nom bojom.

~ to

~ is

se ti c e

elektricnog optere6enja , elektroda od clsto g volframa mo ze podne ti struju jacine 70% od jac ine koja odg o vara W- Th elektrod1.
Osim torijuma (Th), 1 leglranje cirkonijumom (Zr) doprino s1

stabilizaciji elektr1cnog luka

, ali se zbog skupo6e Zr pri-

menjuje sarno u specijalnim slucajevima . Jedan primer je nuklearni

reaktor gde c estice iz elektrode mogu dovesti do pojave

nepo~e1j

ne radioaktivnosti produkata razlaganja torijuma. Elektrode 1egirane cirkonijurnorn sadrze oko 1 % cirkonij um oksida i

po ISO stan-

dardu su be l e boje.
Posebnu grupu cine elektrode koje se sastoje iz cistog
vo l frama i

umetnute plo~ice od cistog to rijum oksida. Na ovaj na-

cin se najbolje iskoris6avaju dobre osoblne legiranja torijumom u

pog l edu stabi lnosti luka i osobine volframske elektrode za dobro
formiranje vrha. Ove e l ek tro de

BU

preskupe pa se zato retko pri-

menjuju.

1.5.3

Tehnologija i

1. TIG

tehn ika TIG zavarivanja

a~ari~a"je

jedn o sm e rn om s trujom

Pri TIG zavarivanju celika elektroda se obavezno vezuje na

negativan pol, ~to znaci da je elektroda katoda i z koje izlece
mlaz elektrona ka zavarivanim delovima. Ako se elektroda veze za
pozitivan pol, npr. pri zavarivanju aluminijuma, sroer elektrona
je obrnut. Proucavanjem temperaturnog polja u elektricnom luku
dokazano je da je temperatura visa na mes tu u koje elektroni udaraju n ego na mestu odakle izlecu. Xada se elektroda ve!e na plus

pol,! time

izl o~i

170 -

bombardovanju e l ektron a ,

~fe

nastupltl delimi-

c no top l jenje n je nog vrha . Ova po java 5e prl z a varlv an j u ~ e lik a

mo r a
meta l

svak om
~av a

s l u ~a ju

obrazuje

spreciti , je r istopljeni vol fram pre lazl u

tvrde i krte karbide W C i
2

we,

lako je to

moguc e , nije rac i onalno s precava ti t o p l je n je povec anjem prec nika

vo l f ramsk e elektrode . Na p r imer ,

mo ~ e

za negativan pol

e l e ktrod ~

precn ika 1,6 mm vez ana

iz d r fati bez topljenja struju j a c ine 125 A,

dok ce se vezana za po z itivan pol t opiti. Top ljenje se moz e izbe6 1 ake se primeni elektroda prec nika b , 4 mm uz istu jac inu struje

od 12SA.
Povecanje precnika el ektrode nepovoljno uti c e ne sarno na br-

zinu zavarivanja vee i

n~

oblik Sa va. St oga s e pri TIG zavarlvanju

c elika primenjuje pra va po lurno s t.

Po red ne g ativn1h pos le d1ca obrnute polarnost1,
1 povo ljno dejstvo

zapa~e l lo

je

tzv. ka to dno c i sce nje, k oje se sastoji u raz-

b1janju oks1dne s kra me i njen om odstranjivanju 1 z zone spajanja.

Ovo je naroc lto

va~ n o

pri zava r1 v anju le g ura lakih metala prlrodno

prekri ve nih tesko toplj i v im sopstve nim oksidima. Na primer, prl

zavarivanju tankih aluminijumskih li mova te s kocu stvara oksidna
o
skrama Al 0 ) koja se topi p ri 205 0 C. Huduci da se cist alumini2
o
jum topi pri 657 C , to pri zavarivanju cksid A1 0) ostaje u cvrs2
tom stanju, tone u rastop i take sprecava stapanje osnovnog i dodatnog mater1jala. Vezivanjem e snovno g materijala za minus pol,
elektron1 izlecu 1z osnovnog materijala 1 razbijaju oksldnu skramu A1 0) , keja p11 va u teen om metalu. Struja argona dovedena kroz
2
mlazn1cu odnosl oksid Al 0) 1z zone spajanja, take da se primenem
2

obrnute polarnosti

alwninijurn uspe~no zavaruje i bez topi telja

koji razgradjuju A1 0). Mikroskopski lzg1ed povrsina neposredno

2
uz metal sava, oCiscenih na ovaj nac in, sllean je peskarenim metaln1m povrs inama.
Elektri~ni

luk direktne (prave) polarnosti nema efekat kato-

dnog c i s cenja i ne primenjuje se pri zavar1vanju legura lakih meta-

la.
2. TIG zava rivan je

naizmeni~nom

strujom

Pr1 zavarivanju na1zmenlenom strujom polarltet i amplitu-

da se periodi~no menjaju (sl. 81.). Svaki put kada struja prodje

kroz n ultu ta~ku, elektr!cn! luk se gas! i

ponovo uspostavlja.

Luk se mnogo lak~e uspostavlja ako je elektroda na negatlvnom po-

lutalasu, tj. kada

elektrone privlac1 osnovni materijal. Nifi

nivo emislje elektrona, kada je elektroda na pozitivnom polutala-

171 -

s u, i zaz i va Jc as n i j e uspo s t avljan je luk a , t o se daij1.m c i kl u e l ma

manife s tuje U s kra cc n ju ~o zitlvn o g p o luc iklusa Bve do p o tp un o g

5 1. 8 1. Po t punl cik!us naizrneni ~ ne

51. 82. Ova ciklusa naizme ni c ne

s~ruje

struje sa prlguenim pozitivnim polutalaslma

l s pravljanja struje zavarivanja (51. 82). Zbog to ga luk gubi stabilnost n s s arno U sluc ajevima p o tpuno g ispravl j anja vee 1 prl
opadanju velic ine po z itivno g polutaiasa. Srnanjenje po zitivnog
polutalas a naziva se delimic n i m ispravljanjem. U sluc aju p'otpunoq
ispravljanja s truje u eiektric nom luku, efekat c l cenja oksidnih

skrama izos taje. Da se t o spree!, uvode se visoko frekventnl oscil a tori (HF), vis okog nap ona all male snage, koji pojac avaju struju
zavarivanja. P rl svakom prolasku struje kroz nulu, ova visokofrek ventna s tru j a

proti ~ e

j o nizu j e med j upro stor i

izmedju elektrode i

osnovnog materijala,

taka prlprema put za adgo varajuci pol uta-

las struje z a vari v anja. Ugradnjom vls okofrekventnog ascilatnora

u uredjaj za TIG zavarlvanje

postl ~ u

se sledece prednost.i:

- usp o stavljanje luka bez dodlra elektrode 1 osnovnog materljala,

ve~a

- ve c a
-

stabl1nost luka,
du~lna

produ ~ en

luka,

vek v o lframskoj elektrodi,

- pro~lren opseg struje

-

z adr ~ an

polutalas.

za razne pre~nike elektroda,

efekat ~lcenja kada je na elektrodi pozitivan

Teh n ika TIC

J.

1 77. -

~au a riv an ja

Pre zavarivanja iv l ce t r e ba
ne ~ isto 6a .

o ~istltl

ad oKs i da , ul ja, p ra-

iUne i

drugih

~avovi

lepog lzgleda 1 tra ~ enlh mehanl ~ klh oso bina . U ve6 ini sl uje dovoljno c i s 6enj e c e l i c nom cetKom i heroi j sklrn age ns i ma.
Osnovne v r ste spojeva k o ji se lzvode TIG zavarl van jem j e su:

~ ajev a

Ovo je be z uslovno potrebno da sa dobiju

s ueeon l , prek l opnl, prirub n l i

T- spoj .

Doda tn l materij a l u obl ik u

say

mo~ e

~ l ce

n ije uvek potreban, jer se

o brazova tl cd r astopljen l h i v iea os novnog materij a la (sl.

63a) . Za ma t er l ja! e deb l jln e 8- 25 rom prl menju j u s e Y l 1 i X- a vovl,

obra zovan l

uz pomoc

doda tnog mate ri j ala ( sl . 8 3 ,b,c).

a.

D.

60 v

. - 6 mm

51 . 83 . ~avov i i zve denl TIG postupkom

Pri rubn i

..Q

~ a vov i

se iz v ode na tankim limovima debljine do

rom, bez dod a tno g materijal a . Oblle! prlrubnlh

~ avova

prikazani

GU na 5 1. 84.a,b, ana 51. 84.c. preklopni 5pOj za debljine do

~ nun.

,~,

~
a.

Sl. 84. Prirubni (a,b) i prek10pni spojevi (c)

Svi T-spojevi izvode se pomo~u dodatnog materijala. Broj
prolaza za Bvake strane zavisi cd debljine materijala 1 "tra!ene
deb1 j ine ava.
~avovl na ugl u se veoma ~esto koriste u proizvodnji sanduka, kutlja, zatvorenih profila. Na 51. 85. prikazan je ~av koji odgovara deb1jini do 3 rom bez dodatnog materija1a, a na sl.
GS.b. ~av na debljem preseku, izveden sa dodatnim materijalom
radi pove~anja ja<::ine. Na sl. 8S.c. priltazana je priprema dabIjeg materijala neopbodna da se ostvari potpuno provarivanje bez

173 -

c.

b.

a.
S1.

85. Savovi na uglu

prokapljina. Broj prola za zavisi od veli~lne spoja 1 debljine

09-

novnog materijala. Na svim ugaon:1:rn sklopovima treba ostvarlti dobro naleganje dodirnih ivica u !lebu.
4.

Pr a kti~"o

iavodje nje TIC aavariuanja

Uglavnom je za TIG postupak, kao uostalom i

za druge me-

tode zav arlvanja, potrebna prethodna Obuka zavariva~a. Ipak nekolike asnovnih pra v l1a mogu olak atl prakti ~ an rad. Po nacinu zavarivanja TIG p os tupak je
sluc aja g o rionlk s e dr z l

veoma slican gas nom zav ari v anju. U aba

u desnoj rue!, a dodatni materljal u 1e-

voj.

Vrh gorionika je usrneren suprotno od lz ve denog ava jer s e

za v arivanje izvodi zdesna na leva.
U izvesnirn granicama oslobodjena kollcina toplote pri TIG
~to

zavarivanju zavisi od dufine luka.

napona 1 time i

je duzi luk, veci je pad

kolicina oslobodjene toplote. Prema tome, mogu6e

je u izvesnoj .;neri smanjit1 izlaznu

kol1 ~ inu

toplote skracivanj-

em luka iIi je pove6ati produzenjem luka. Gasnom

k e da predje na TIG postupak nego

elektrolu ~ nom,

zavariva~u

je la-

buduci da je

vee nauC:: l0 da r ukuje dodatn1.m materljalom.

Dodatni materijal se dovodi n a ivicu zavarivackog kupatila 1 ne srne dodirnuti vrh elektrode iIi u6i u luk. S druge strane
dodatna zi ca mora uvek bit! veoma blizu zavarivackog kupatila da

bi joj vrh bio opkoljen atmosferom argona i za ticen od oksidacije.

U procesu zavarivanja nerdjaju6eq c elika i bakra, dodatni

roaterijal Be mo!e dovoditi neprekidno. Pri zavarivanju aluminijuma, dodatna aluminijumska

zica se toliko zagreva da se na njenoj

povr inl stvara oksidni sloj uprkos argo nskoj zatiti. Topljenjem
z ice

previ e oksida prelazl u zavarivac ko kupatilo,tako da efekat

~icenja elektri~n1m

lukom nije uvek zadovoljavajuci. Stoga se pri

1 74 -

zavarivanju a l umin ijuma dodat ni roaterijal mora uvoditi r.ratanjem

sp u ~tanjem

gore-dole sa redovnim
k up~tila .

1a

Za vreme o vog

kcaja fiee Xa lv l ei zavar l vatkog

kre~j a,

izl a ziti lzva n a r gonsk e z a titne zo ne . Sta j e deb l ji materija l

ko ji t r e b a z ava r iti , potreban je i

br~e9

jal

n e sme kcaj doda tno q materl jadcbl ji dodatn l ma tecl j al cadi

i s pun javan ja z i eba . Ov i m s e povetava riz i k d a dodatni materi-

dodi rn e vrh ele k trode .

sp re ~ l

Oa se dod i e

tceb a 1 e1ektrod u

pome r at l gore - do l e u s kla du sa doda tnirn ma ter i j a l om . Ka da s e lukom

dovol j no pro vare i vi ce sp o j a , on s e povlac l 6 -1 2 rom , kraj ! i cc se

sp u~t a

s tapanj~ .

1 n asta j e

nik p o kre ce napred z a

Zatim se i iea prov lae ! naz ad , a gorio-

da l je top l j e n je.

Ova tehnlka se

p repor u~ u

j e z a j e dnostrano z a vari vanje mater ij a l a de bl jih a d 6 mm .

a b1 ~ n a

Duzi na l uka

v a ri ra izmedj u 3 i 6 mrn , z a v i s na ad vr -

s te sp o j a , v r ste ma terijal a , deb l jine ma t e r i j ala , itd .

Ga r i a nik se abic no krete pra vaIin i j sk i u pravcu z avari vanja bez bac na g kretan j a , l z uze v prl

z a va rl vanj u debel ih ma terijaus pe ~ nij eg

La gde se p r imen juj e bae na kre tanje radi

ve ziv anj a a be

i v lce spoja .
Ugaoni i

i vi e n i s av o v i sp ada j u u grup u s avova koj i s e TIC

zava rivan j e m n a jlak s e izvode . Br zina zavar i v an j a se p odesava tako

da se dobi je u je dnac e n z avaren s a y . Ak o se gorio n l k
sp o r ~

k re ~ e

5 u vi s e

istop l jenl me tal c e i s tic a ti iz z Ieba. Nep r a vi lno kretanje

ili pre vel ika br7 Lna prouzro k uju g r ube , neravne povrs ine. Oodatni materijal

n~J e

potreban.

Vi BesLoj n o TI G

de bl j e

z avarivanje se ob1c no p r 1menjuje za 11move

od 6 mm . droj slojeva .av i s i od vrs te i debljine mate r i-

jala , o blika s a va i e ne r getskih mo g u6 nos t1 ure d jaja za zavari v anje.

Kore ni p ro l a z mora biti dobra provaren. Za ra z liku ad prvih slojeva, p ok r i vn 1 slo je vi se mogu i z vesti sa jac om strujom.
Tack a s to TI G a av ar i v an je je me tod pric vr s61 vanja lima za

no s ac proi z vo ljne de bljine, ob r azo vanje m malih z a varenih

ta~aka

n a s t r ani lima , Luk u kome se oslobad ja p o trebna kali c ina toplote o drz a va s e i zmedj u

do k a r gon s t i tt

vo~f r ams k e

zavar t v a~ k o

elektrode 1 osnovnog materljala

k upa tl1 0

od tetnoq delovanja vaz-

d ub a. Vreme tra janj a zava+ i vanj a je od U,S do 4 sekunde, to zavisi

ad

ve l i~ ln e

z ava rene tacke . Za

stag zavarl vanja koje se izvod1

ra ~ l1ku
str~jam

ad elektrootporskog
vrlo vellke

ja ~ ine

ta~ka

i vi-

sokim priti skom na ele k trade, TIG me tod omogu6uje ta~ka8to zavarivanje pritiskom ruke i

bopljenjem same jedne strane lima. Savreme-

n1 uredjajl za TIG zavarivanje 1maju automatskl vremenskl preklda~

posebno u gradjen za

ta ~ kasto

zavarlvanje .

~~tal l
ug l je ni ~ n i

koj i 5e mo g u

17 5 -

ta ~ kas to

zavarivati TI G pos t upkom dU

l egirani ~ e l ici . deb lj i n e do 2 mm k ao i bakar do

1, 5 mm . Sve deb l j in e 6e o dn o se na tanji li m u kame se formi r a

t ac k a .
Za ta c k as to TIG zava ri van j e ni s u po t reb n e dye e l ektrode
kao za ele k t r ooqpors k o , p a 5e

lak ~ e

mog u tac k a s to zava ri v ati 1 1 -

ma v! ra z llc ltlh debljina, 1 l ak~e se dospeva n a n e pristupac na

nesta.
Tacka s to TIG zava rlvanj e usp e ~n o 5e p rime n j u je za nano Se nje

za ~tltn o g ne~djaju6 eg

c elic nog li ma na s udo ve p o d pritiskom.

Ve orna s irok o polje prirnene je lzra d a koljke a utomo bl1a, ce 11c nag name s taja, aparata 1 ure d jaja u d oma61ns t v u 1 opre me za hemi jsku i

prehrambenu lndustriju. lata taka se tac kasto TIG zava-

rl v anje uspe s no prirnen j uj e za popra vku elektrootporskog izve denih

spoj e va o s te c enih u radu. Ovde se kao primer ffiOgU navesti popravke o te c enih

ta ~ kas to

za v arenih spojeva na putnlc kim automoblll-

rna 11i kamonima.

Uop ~ te

se TIG pos t upkom uspesno popravljaju delovi

o ~ te

c eni u radu. Tako se npr. kav ltaciona udubljenja iIi razorena me sta na odllvclma posle c l cenja lako popravlja j u nano enjem dodatnog materijala bez predgre vanja. Na s lle an nac in se specijalnim doda tnlm materijalom mo!e obnovlti pollrana o s trlca razvrtac a bez primetnog pada tvrdo c e lvi c ne zone.
U mnoglm sluc ajevirna TIG zavarlvanja korisno je postavitl
podmetac na korenoj strani s ava. Pri zavarivanju tankih 1lmova
podmetac stitl donju stranu od prekomernog dejstva vazduha i
c ava poro z nost, a

pobolj s ava~g1ed

spre-

s ava. Kod debljih preseka pod-

me tac sprec ava isticanje tecnog metala iz !leba jer se kroz podmetac odvodl suvlsna toplota. U mnogirn slucajevima TIG zavarivanja najpogodniji je podmeta~ sa prorezom dubine 1 rom i irine
3-H mm, kako je to prlkazano na s1. 86.

S1. 86. TIG zavarlvanje s a podmetacern

Ako se zavaruje nerdjajucl ce1ik 111 1egure lakih metala,
podmeta~ se izradjuje od bakra. Va~no je da se spre~i pristup

atmcsferskog vazduha na donjoj s~rani sava. U vecini slucajeva

176 -

p roti c an je argon a kro z ! l e b j e dovo l j no da oduva vazduh .

~ ava

od zava r e n og
ri t l

za~ titn i

t r a ~e

~a da

ge

po sehne ka r akte rl s tike , mogu6e je us me -

gas i k r o z prore z

po dme t a~ u

n d

1 time pos t le ! doda -

o mog u~ uj e

tnu z a t itu. Aka k on str tikc i j a sk lop a ne

pri menu po dme -

tata , de l ovanje vazduha s e mo! e spre c i ti produvavanj em pomocu

ar go n a dovede n og krp z p o sebne cevi.

1. 5 . 4

TI G z a v a riva n je ra zllc itl h meta l a i

l eg ura

Vecln a legura a luminljurna su zava rljive TI G postupkom

bez posebnin me ra izu zev lequra aluminijuma sa bakrom, s ilicijumom 1 rnagne zijumom za k o je se preporuc u je pre dg r e vanje do aka

<oooe .
Pre z a v arivanj a mag n e z ij uma i n jsg o v i h l e g ura u vek jd poc i ~ c en je

trebn o

i v ie d . l< ako magne zi jum veoma laka oksldl!e, luk

o d r ~ a va tl

s e mo ra

to je mo guee krac i

{manje od 2 rom} da se do-

bi j e s ja j no svetao s ay. Ako s e upotrebljava dodatna

~ lca

ona se

mora dr~ a ti pod uglom od 100 prema osnovnom materijalu 1 bllzu

I

zava r lvackom

k upat~a

b ez ve rtikaln o g kretanja

(spu ~ tanja).

Oa

s e n a ponsk a koro zija svede na najrnanju meru, deblji delovi od

rna gn ezi j uma moraju s e posle zavarivanja zagre vati na 2 0 0-lS0 C

oko l S min. ra di otpu tanja napona.
~a

zavarivanje l e gira nih i

se dod a tna

~ ica

ugl je n ic n i h ce lika primenjuje

istog hemijsk og sastava kao i osnovni materijal.

Zav arljl v i su BV!

~ elici

~el i ci,

s e koriste dodatne ! ice namenjene za zavariva-

tim

~ to

otporni na koro z iju i vatropostojani

nje ne rdjajucih i vatro-otpornih

~ elika.

Oa s e izbegnu p r aline, mcr t ena itni Cr- c eL i c i moraju bit1

o
predg re jan l pre zavari v anja do 250-300 C i ! areni posle zavarivanj a.
AU 8 ~ e n it n i

Cr-Ni

~ eliei

uspe Ano

korn uz odgovara ju6u pripremu iviea i

Sd

zavaruju TIC postup-

lzbor pogodnih para.a:etara

zavarivanja', Ako se prlmenl prejaka struja zavarivanja zapaa se

opad~l j e

udarne

~ llavost1.

Preporu~uje

se zavarlvanje u nekoliko

sloj e v a .

Fo ri t" i

~o Li ci

(Cr 14 ' ) su pri

z~v~rivanju

sklon1 ka ob-

razovanju qrubozmaste qradje i krtosti laped zavara, pa ae atoqa najbolje zavaruju feritno-auatenitnim 111

Cr-Ni dodatnim materljalom.

~isto

austanitnLm

Zaoa r lj iv oe t b ak ra i

1 77 -

t eg ura b a kr a zavlsi cd qrupe l egura ,

za TI G z avari v an j e ve 6 i n e l a g ura bakra p rimenjuje se jednosrne rn a

st ru ja p r a ve pol a rnostl

(ne g a t ivna e l ektroda ) . Kao izuzetak mo! e

se n a ves t i legu r a beril i j um- baka r i b r on za koja se zava ruj e nal z rne ni ~ n orn s t r ujom sa vi sokofr e kve ntnt m (HF ) osc l1 a t o r om .
Preth o dno c i ! 6enj e iviea j e va! no z a dobljan je dob r o za v a r e nih s p o jeva . Ulj e 1 ma sti se mo raj u odstr an ltl odgo varaju6im
ras t v a r a ~ i ma.

P ri upo tre b l

ras tv a r a~ a

k oji s ad r !e hlo r i de k a o to

su ug lje nik t etra - hlorid, trlhlo re tile n i te trahloretilen treba

pred u zeti poaebne me r e . Ispa r e nja o vih raB tva r a~a razla! u sa pod
de jstvorn t o plote e lek trlc n og luka i obra zuju otr ovne gaso ve. Isto taka s u o t ro vni prah i isparenja berilijumo vih j e dinjenja .
Stoga se p ri zavarl vanju bakra , l e gu ra bakra i jedinj e nja berl1ijuma mo ra o bezbedi ti dobra ve ntilacija na mest u za vari vanja.
U s lucaju zava ri vanja debljih plo c a, oksidne skrame mogu
izazva ti

te~ k oC e

koje s e umanjuju primenom topitelja. Delove de-

blj e od 5 mrn treba pre dg r e jatl pre zavari vanja do oko 280 oC, 1
za tim zavarivati z desna ulevo. Na debele ploc e koje na povrsini
i maj u o k s ldne s krame treba naneti topite lj u blizini ! leba i na
vrh do datne ! i c e.
Bakar sa visokim sadr! a j em okslda sklon je ka obra zovanju
poro znog ~ a v a i mo! e se za varivati sarno u sluc aju kada s e ne tra! i ve lik a jac ina ~ ava. Nasuprot tome, dobro dezoksidlsana bakarna
ploc a , moe s e uspe n o za variti i dobiti av jac ine bliske os novno m materij a lu.
se zavaruje be z topltelja. Najbolji
avovi se dobijaju zavarivanjem zdesna ulevo naizmenlcnom strujom
A l umi n ijumaka b r o naa

s a visoko frekventnim oscilatorom i doda tnom z lcom od aluminijumske bronze. 5 obzirom na ne to 'manju toplotnu provodljivost od bakra, primen j uje se 1 slabija struja.
Od tehnic kih Legu ra g v old j a TIG postupk om mogu se zava r lti slvl ll v , odlivcl oa crnog temper llva i transformatorski 11m.
Naj ve6u Industrijsku primenu lma slvl liv, pa se u 11teraturl daju podaci za zavarivanje uglavnom za taj materija!. P.ri zavarivanju sivog 11v a TIG postupkom preporu~ uju sa dodatni materijali
od
, s pecijalnih li vanih gvozden1h ! 1pk1. Top1telj nija potreban .

Zavareni spoj ima istu

ja~ inu

kao o s novni materijal i ne nastaje

sagorevanje ugljen1ka i si11c1juma. Najbolje je zavarivat1 jedno-

s me rnom strujom direktne' polarnosti (negativna elektroda). Pre

zavari vanja de lovi se uvek moraju predgrejatl, a posle zavarivao
nj a sporo hladiti. Temperatura predgrevanja se kre6e od 260-680 C

- 178 u zavisnosti od obllka i

ve ll ~l ne

odlivka . Predgrevanjem se sma-

njuje brz1 na hladjenja 1 u zo n1 oko !ava dob1ja povoljn1ja struktura. Oaim toga predgrevanjem se omogu6 u je skupljanje celog odli vka ili nje govog de l a u skladu sa skup ljanjem sAva , to

svodi

na na jmanj u meru zaosta l e napon e u bllz ini ava.

P os le zavarivanj a , sporo hladj e nje o dli vk a

p08ti~e

se za-

trpavanjem u az best l1i pepeo.

Rez ultat1 TIG zavar1vanja s1vog 11va n1su 10! 1j1 a11 n1
bolji od os talih vldova zavarivanja, pa je iz razloga Ato je TIG

zavar1vanje skuplje bolje pr1men1t1 druge postupke.

Pregled mater1jala zavarljivih TIG postupkom,
struja zavarivanja 1 polarnost dati BU

preporu~ena

tablici 16.

Tablica 16. Vrste struje pri TIG zavarivanju

simboli:

l-odgovara

Mater1jal

O-ne odgovara

2-uslovno odgovara

nalzmenltna struja

negatlvna

pozitlvna

sa HF oscilatorom

elektroda

elektroda

Magnezij urn do 3 mm

Hagnezijum preko 3 mm

Magnez1jum, te.10

Aluminijum do 2 mm

Aluminijum preko 2 rom

Aluminijum, telo

o
o
o
o
o
o

Serdjaju61 celik

Bakar

Bronza

Druge legure bakra

Srebro

o
o

o
o
o
o
o
o

eelik

Ti, Tat Zr, Me

Be-eu
Fosforna bronza

o
o
o

1
1

o
o
o
o

Srebrni lim
Liveno

gvo~dje

Olovna bronza
Tvrd ... tal

o
2
2

o
o

- 1 79 -

1. 6

ZA VARI VANJ E
GASU ( MI G) '

TO P ~J IVO M

EL EKTRODNOM tICOM U I NERT NOM

Zav a rivan je u z a~ t1 t l inertnog g a sa top l jivom e l e ktrodnom

z l co m (MI G) veorna je s l i c no zava ri v anju U ak t l vno m CO - gasu
2
(MAG** - postupku ) , jer s e kor i s t l I dentl ~ n a o prema i veoma ~esto
s mesa gas o v a Ar + CO "
2
Elektric n i l uk se u aba s luc aja odr ~ ava lzme d j u e l e ktro dne
~ ice i za varl van ih de l ova.

Gl avne pre dnosti MIG p o stupka

o dnosu n a REL je ve6 a br-

z i n a z a v a r i vanj a je r nema potrebe da s e zamenju j u istrosene e 1ektrode i

o ds tr an juj e t ros ka , a istovre meno se prlmenjuje struja

ve c e g ustine.
Pri meno m ~ G p o stupka dobija s e av sa nls klm sadr~ aj e rn

vodoni ka ~ to j e v'e oma va~ no pri za vari v anju zakaljlvih c ellka, jer

se time uman j uj e o p a snost od hladnih prslina. Pogodnim izborom

p a r ame t ara z avarivanj a MIG pos tupkom je mogllte zavari vat1 i c elic ne l1 mo ve debljine 0 ,5 Mm.

U mnogim
ko m nego ruc nim

siu~ aj e vima

s e dobijaju boiji avovi MIG postup-

elektrolu~ nim

(REL). Ov a i z ra z loga s to pri MIG

zavari v anju n e ma tro ske koja direktno iIi indirektno utice na

po j a v u greski.
Pored navede nih prednostl McrG postupka, u odnosu na REL,
uo~ eni

su 1 sledecl nedostaci:

- uredjaji . za MIG zavarivanje su

pokretljivi;
-

te ~ ...

je

pri~i

v anje nego oblo ! enom

sio ~ eniji.

skupiji i tele

na IOOsto zavarivanja pHtoijem za zavari elektrodom;

- pri za varivanju zakaijivih

~ eiika

n 1 hladnim prslinama jer nema troske da

spojevi su vie skio-

produ ~ i

vreme hladjenja,

tj. s man ji brz inu hiadjenja;

- MIG postupak, kao uostalom i drugi

z a ~ t1ti

na~ini

zavarivanja

gasa, manje je pogadan za zavarivanje na otv orenam pro-

storu ad REL pastupka; o v a s toga s to vazdusna strujanja adnose zas titni gas iz zone spoja.
MIG zav arivanje se najvise primenjuje za zavarivanje legu-

r a magnezijuma i. aiuminijuma kao i nerdjaju6ih

~eiika.

Isto tako

j e rno guce zava rivati ve c lnu ostalih metala 1 legura, all se wag
skupog inertnog gas a ,"to ekonomski ne
)

MIG -

Ire

tal

inertni gas

.. ) MAG - me tal - akti van gas

mo~e

opravdati .

- 180 ~~tall

koji imaju nisku temperaturu topljenja, 111 nisku

temperatu ru i sparavanja , ne mog u se zavarlvatl ovim a n1 drugim

pos tupcima

elektrolu~ n og

zavarlva nj a . Olova, kalaj i cfnk su me -

tali ko j i spadaju u ovu grup u. Na primer, cink klj uea p ri 906 0 C

~to

je zn atno ni f e ad t empe ra t ure luk a, a uz to su njegova iapa-

renj a ,

sli~no

kao i olovna, otrovna.

Me t al! sa visokom temperaturom topljenja zati6enl nlakotopljivim metalnim prevlakama (olovo m, kalajern , kadmijumom 111
clnkom) veoma se

te~ko

zavaruju, jer prevlake sagorevaju 111 se

legiraju sa osnovnim materljalom

p ogo r ava ju~l

mehanl~ke o so b~ e

sava . Aka povr sinskl z a s ti6en metal treba zavaritl najpre s e prev laka mora o ds tranitl iz zone s poja, a nakan zavarlvanja ~av zas titi. lake se le gure aluminijuma uspesno zavaruju MIG postupkom,

pri

zavarlvanju ce lika zasticenih aluminijurnom nasta ju

tek~e

zbog isparavanja aluminijurna sa po vr s ine.

MaG zavarivanje se izvodi jednosmernom strujom, u vecini
slucajeva obrnute polarnost1 . Ipak se ponekad, kad se

tra ~ l )mini

~lno uvari vanje, primennjuje direktna (prava) polarnost.

". .

MaG postupkom se mogu i zvest i

~~ .
:~\
ave osnovne vrste spo)~va:

suceani, preklopni, T, ugaoni i ivie ni. Pri konstrukciji ovih

spojeva mora se vo ditl racuna 0 mogucnosti da piAtolj za zavarivanje dospe na mesto spoja, pogotovu do korena ~ leba. l lebovi za
HIG zavarivanje 18tog au obllka 1 d.1menzlja kao za REL postupak.

Uredjaj za MIG

zaoari van js j e isti kao i

u zastiti CO 2 , jer se u osnovi ovi

likuju u vrs ti za s t1tnog gasa.

1.6.1

na~ini

za zavarivanje

zavarivanja sarno raz-

Dodatni materijali za MIG zavarivanje

Xao potronl materijal za

gasovi argon i helijum

~ ija

~G

postupak koriste se inertni

je primarna uloga da spreee prodira-

nje kiseonika i azota iz vazduha u zonu zavarivanja. U pocetku

primene MIG postupka koris6eni su same inertni gasovi (Ar i He),

a danas se sve vis e mesaju kiseonik (02 ) i ugljendioksid (CO 2 )
sa inertnim gasovima.

Prednost jednog ili drugog gasa najbolje se me!e Iskoristiti alto ae za zavarivanje upotrebi njihova sDela, ili im ae dodaju 02 i CO 2 Obi~no se mesa argon sa helijumom iIi argon sa
kiseonikom 1 ugljendioksidom (Ar+0 +C0 ). Dodaci inertnom glUlu
2
2
pobolj l avaju atabilnost elektril!nog lulta, doprinose laklam prelalenju rastopljenog dodatnog metala U oanovn1 1 umanjuju prltanje

- 181 (02 1 CO ) utl~ u na p rome2

nu oblika ava jer smanjuju dUblnu uvarivanja i pove~avaj u te~
te t nog me t ala. Istovrerneno ovl dodac l

Ijlvost, a t.i.ne 1 kv aA enje

k va~enjem te ~ no9

ivlca osnovnog rnaterlj11a . Povec:!:an1m

me tala sava, s pre~ava s e premo~ ~ivanje korena

f leba 1 pospe uje stapanje osnovnog 1 dodatnog materljala.

S druge strane dodaci kao s ta su CO

c ionu sredin u u p rostor u

elektrl~nog

1 02 stvara ju oksida2
luka to mofe izazvati po_

ro2Dost s ava pri zavarlvanju ~elika . Da se to 9pre~ i, e1ek trodnoj

f icl se dodaju dezokslda tori kojl umanjuju te tno dejs tvo klseonika na meta l

sava.

Za l zbor jednog 111 drugog zatitnog gasa, 11i njlhove mesav in a , ne postoji jednostavno pravilo; na izbor zastl tnog gasa

za odredjeni

slu~aj

zavarivanja

uti~e

deb1jina zava rlvanih delo-

va , cena gas a, kons trukcija spoja, polo !aj zavarivanja i

tra ~enl

kva l1tet .
Elektrodne !ice za zavarivanje u zatltl inertnog qasa moraju I matl trazeni hemijski sastav sa usklm granlcama odstupanja.

Ne Sill'lO to su mala dopUtena odstupanja hemijskog sastava, ve6

su 1 do zvoljene varljacije pre~nika zice 1 t vrdo6e veoma male.
Rad1 zatlte, prl

~ uvanju

transportu, zlce su bakarisane. Pi-

tanje dezoksldaclje 1 legl r anja metala

~u

~ava

ovde se reava pomo-

sastojaka elektrodne fi ce.

1. 7

ZAVARIVANJE TOPLJ IVOM ELEKTRODNOM ZICOM U ZASTITI

UCLJENDIOKSIDA (MAC)
Princlpska shema zavarlvanja u zastlti CO

prikazana je na
2
81. 87. Topljlva elektrodna

fica (1) dovodi se preko vodjice (2) koja je povezana

sa jedn1m polom lzvora jednosmerne struje (4). ~lca
prolAzl kroz mlAznlcu (3),
koja slu!i ZA usmeravanje
ZAt1tno9 9A8A nA . zonu spa-

Sl. 87. ShemA MAG-po8tupka

janja. Gas CO 2 se dovodi iz

~ell~ne boce pod prltiskom.
Odrzavanje elektr1~nog luka
prl zavarlvanju u zaAtiti
CO je ot&zano jer nama sta2
bl1lzatora elektr1~nog luka,

1B2 -

kao npr . U oblozi elektroda prl REL

~avarivanju

111 u prahu pr!

EPP zavarivanju. Iz tog razloga se za MAG zavarlvanje prlmenjuje j ednosmerna struja ob rn ute polarnostl kojom se postl 1e bolja
stabiln os t l uka n ego sa

n a i zme nl ~ n orn

strujom .

S t abi lnost pioc asa z avarlvanja uslovljena je odrlavanjem

usvojenih parametara zava ri vanja , pre svega

ja~in e

struje 1 n apo -

na .
Prl me n a MAG zava ri van ja se Bve
brzine zava r lvanja , a u

slu~ a j u

vi~e

p r o lruje zbog ve l ika

p otp un e automatizaclje 1 z b og

ve like prod ukt.iv n os ti.

Mala

mo gu~ no st

pregrevanj a metal a i

relativno u s ka zona

pod uticajem toplote uti ~ u n a s roanjen j e s opstve nih n a pona i de forrnaci j a i vell ~ lne z rn a Abo doprlnosl po ve ~ anju l il a vos ti 1 svojstava ~v r9t oC e. Zah v aljuju61 automati zacijl pos tl !e se stalnost
kVal l teta iz vede nih s pojeva.
U nedosta A:.k.e postupka mogu s e ubrojati: visok a cena ured jaja i odr ~ avanja, nestabilnost luka; mogu6nos t p oj ave poroznosti ~to zahteva prime nu s pecijalnih ! ica; rasprskavan je r a stopa
me tala; oduvavanj e za titnog gasa sa mesta spajanja usled vazdunog strujanj a .
Prl za varl vanju u za tltl CO 2 prlmenjuju s e poluautoroatskl i a utoma ts k i uredjaji. Na poluautomatskim ure djajiroa mehanizovano je do vod j e nj e ~ ice, a zavariva~ rukuje gorio nik om . Na automatsklm uredjaji ma mehanizovano je dovodjenje ~ i ce 1 njeno pomer a nje duf ose ava.
Razv o j izvora Gt r u je i u prav l jackih sis t ema povezan je sa t ehnickim
prog r es o~ u e l ek tr o t eh n ici i e l ek tr o ,

n ici . Kod prv ih ur eda ja ugradivani su selenski i s prav l j a c i.

za t im s ilic i jumski i na j zad ti ~i s t o r s ki. Paral e lno s e radi10 i

na uvo de n j u indus trij s kih zava rivac k i h r obo ta.

Radi ~pro~enja konstrukclje automatskih i poluautomatsklh

uredjaja za zavarivanje u zaAtlti CO 2 , pr1menj.uje se uglavnom
konstrukclonq re Aenje samoregulacije napona lllka a time i du!ine
luka. SaItOregulaclja napo'n a se mo l e ostvarlti primenom uredjaja
S8 blagom spoljal njom karakterlstikom (sl. 88). Kriva "A" predst.! lvlja strmu apo1jaJnju karakteriatiku izvora atruje, a krlva
"8" blaqu karakteriatlku. Pri 81u~ajnoj promenl du!ine 1uka od
11 na 1 2 , atruja zavarivanja "relativno malo reate (1 2 -1 1 ) ako S8
zavaruje uredjajem ltoj1 ima atrmu karaltteriatiltu (A). Naauprot

tome, 1.eta promena du! ine 1uka izaz1.va znatno po~anj8 jaalne
a truj e zavarivanja (Ii-Ii) alto Be priman1 uredjaj 8a blagom apo-

- 183 lja njom karakteris t ikom (8) . Taj znatni porast ja~ine struje
izaziva ubrzano toplje nj e elektrodne ~lce,
~ ime se pove6ava du ~ in a

luka na 1 , a napon
1

vra6a na

po~e tn u

nost~ul'

To se naziva

vred-

efektom samoregulaclje .

Za uspe.nu z a titu
te~no9

rretala potrebno

je ostvaritl do voljan
I. A

protok zatitnog gasa i

njegovo laminarno stru-

janje. Laminarno strujaS1. 88. Spo1jna karakteristika (8)

uredjaja za MAG postupak

nje se podeava pom06 u

redukcionog ventl1a na

boci za CO

koji

sni ~ a

va nadpritisak na 0,1-0,15 bara. Karakter lstlcanja zatitnog 9 a sa iz mlaznice odredjen je Rejno1dsovim brojem:
Re ...

!.2
v

gde je: v - srednja brzina 1sticanja gasa u

o - pre~nik mlaznice u ro,

mis,

v - koeflcljent kinematske viskoznosti u m2 / s.

Aka j e vrednost Re < 2320 kretanje gasa je lam1narno, aka

je Re = 10 -10 kretanje gasa je turbulentno i ako je 2320 < Re <

4
10 mo~e nastup1ti 1 jedan i drugi oblik strujanja.
Sa stanovita zatite pr1 zavarivanju, povoljnije je laminama strujanje jer se turbulentnlm strujanjem mogu zahvatlti 9asovl lz vaz duha 1 unetl u

1.7.1

Zava riva~ki

te ~ an

metal.

------

uredjaj za MAG zavarivanje

Uredjaj za HAG zavarivanje (sl. 89)

~ine:

izvor jednosmerne

struje 9a ravnom stati~kam karakteristikam (1), mehanizam za dovod

~ ice

( 2 ), sistem za dovodjenje zatitnog gasa CO 2 i boca (3), sistem za hladjenje (4) i r~ni pitolj za zavarivanje (5).

elektrodne

Tu au takodje ugradjeni odgovaraju6i ventili za regulac1ju protoka

gAsa i

vade , kao i

greja~ gasa,

jer se on kao i

~ njemu sadr~ana

vodena para prl lrenju mo!e

l d4 -

zamrz nut~

1 s pre~ ltl lst1canj e 1z

boca.

3
I

51. d9. &ema uredjaja za MAG zavar1vanje

1.7.2

Dodatn1 mater1jal

za MAG zavar1vanje

Zatltnl gas CO

U ovom postupku stvara takvu atmosferu

2
aka mesta zavarivanja koja fizl~kl lzo1uje prostor elektri~nog

luka od vazduha 1 pr1 ' tome se menja 1 u hem1jskom pogledu.

Ug~j.ndiok.id (C0 ) je gas bez boje 1 mir1sa 1 prljatnog
2

klselkastog ukusa. ~istoCa CO

sadr!aja ulja,

0,2%.

a2 s ,

lsporu~uje

za zavarivanje 1zn051 99,8\, bez

NH)I HCI, a sa dozvoljenim sadrzajem vade do

se u

~e11~n1m

bocama pod prltlskom dp 150 bara 1

"
zapremLne 40 1; U Qvakvim
uslovima je u
p > 73 bara CO 2 prelaz1 u
zagrevanja) prelazl u

te~nost,

~vrsto

te~nom

stanju jar ve6 ne

a pri isputanju 12 boce (be1

stanje stvaraju61 "suvi led".

U toku upotrebe boce ne treba potpuno iaprazn!tl ve6 mora

ostati

koll~lDa

COl koja odgovara prlt1sku od 2 bara. lako CO 2

nije otrovan, njegov sadrzaj u vazduhu iznad 3\ tetno deluje ne
~ove~jl

organizam, a ve6e koncentracije mogu izazvati 1 ozbiljne

zdravstvene tek~e, pa pro1zvodne hale treba provetravati prinudnom ventilacljom.

UtroAak CO prl zavarlvanju je reda 8-18 l/m1n, zavisDo
2
od debljine zavarlvanih delova.

l ti 5 -

Elektro d ll e :r i ce za MAG zavarlvanje lzradjuju se u pre cnleima 0,8; 1, 2 ; 1,6; ~, O 1 2 , 4 i

isporu~ uju se u koturovima . Zhog

slaho oksidis uc e g dejstva CO , koji s e razla ! e u e lektrl~nom luku

2
na CO i 02 ' neophodno j e da ~ ice imaju ve~i sadr ~ aj Si i Mn (oko
0 , 6 %S1 i

O,9 %Mn)

~to sprec ava oksidaclju metala s ava , jer obrazo -

vani oksidi Si0 2 i MnO isplivavaju na povr s inu. U ~ icama se ogranicava C do 0, 1 2 % radi spretavanja po~oznosti s ava i usled oksida-

ci je ugljenika.
Ked nas se proiz vode z ice za zavarivan je u zastltnom gasu

CO 2 niskougljenicnih i nisko legiranih celika i imaju s lede~ e

(interne) oznake proizvodjac a: VAC 60, VAC 65, VAC 60Ni, VAC 60CuNl;
kad nelegiranih f ica brojka oznacava Rm ~ 600 MFa, odnosno 650 MFa,

a kod legiranih (Ni, CuNl) Rm ~ 650 MFa 1 Re ~ 470 ~Wa. Vrednostl

zatezne cvrs to ce (Rm)

i graniee te c enja ( Re ) odnose se na osnovnl

rnaterljal. Os i m toga l~radjuju se i punjene !ice oznaka FLUXOFIL 11

(30, 40, 4 1, 58) 1 FLUXODUR 62, ad kojlh se FLUXOFIL 58 (57-62

HRC) i FLUXODUR b2 (5 ti-62 HRC) korl s te za na va rlvanje.
Elektrodne !i ce moraju biti ciste - odmascene, suve 1 bakarisane radi zastite od korozije. Moraju biti ujednacenog precnika i bez mehanickih oste6enja, jer se mo!e poremetiti brzina dovo-

djenja z lce (v

1.7.3

z=

90 - 900 m/h) .

Metalurske reakcije pri MAG zdvarivanju

u toku zavarivanja u zastiti CO ,
2

ju prolaz i

zona stuba luka kroz ko-

lstopljeni dodatni metal (u vldu spreja, kapljlca i me-

Sovito ) sadrz i vise klseonlka (33 %02 ) nego zona stuba luka pri REL
zavarivanju {21%02>. Zbog toga sa name6e pitanja: na koji se nac!n
postize za ~tita pomo6u CO

od stetnog delovanja k1seonika i azota

2
1z ok o line atmosfere? Odgovor se moze dati ako se razmotre fizi c -

ko - hemijske promene

gasa (C0

> u elektricnom luku.

2
P ri visokim temperaturama elektricnog luka - na plus polu

o
2S0 0 C, na minus polu llOOoe, u sredini aka sooooe -

deo gas a CO

se razlaze tdisocira) prema reaxciji:

1

CO 2 ::: CO + Tl2.
Prema tome se u ldealnlm uslovima prostor elektrlcnog luka

aaatoji iz ameae g&Sova C02, CO i O ~ijl odnosi zavise ad tempe2

rature (sl. 90). U blizini vrha elektrodne zioe 1 u okolini zavarlva~kog kupati~a

kolicina CO

je

ve~a

od zbira kolicina 02 1 CO.

18 6 -

U s redi noj zoni luka c a l se

goto v o g ubi, a preovladjuju
ga sovi CO i 02. Uz t o se u
s redl n o j zoni luka pojavljuje i

v o donik dobljen razlaga-

njem vlage koja se kao primesa

uvek n41azl u bocama sa ugljendioksidom. Pri temperaturi vl0

oj od 4500 C nastaje reakcija:

Stoga

ce

u uslovima zavuriva-

nja rastopljeni dodatni materljal u prostoru

:~o oo

elektri~nog

luka

biti okruten gasovima CO , CO,

2
02 i H o Kiseonik izaziva sago2
revanje elemena ta sadrfanih u

Sl. 90. Stepen disocijacije CO

u zavisnosti od temperature
elektric nog luka

~eliku

kao to su AI, }m, 51,

C i posredno iIi neposredno

oks1daciju Fe.

Oksidacija gvofdja u zon1 visokih temperatura mofe nastati

prema reakcijama:

CO 2 + [Fe)

CO +

O2 + 2 [Fe) ::.

[Feo]

2 [FeO)

Klseonik se u vldu oKslda FeO rastvara u

te~nom

metalu a-

va, a u procesu ocvrcivanja reaguje sa sastojcLma ava stvarajuC1 trosku 111 porozna mesta (pore)
ocvr~clvanju

Procesl koji se odvljaju pri

metala ava mogu se prikazati jednacinom:

[Fe] + (Si0 2 ,MnO i druga) +

[Feo) + [C,Si,Mn,H i drugi]

+ {CO, H 0} t
2

Jedan od glavnih uzroka poroznosti metala ava jeste reakclja sagorevanja ugljenika, prema jednacinama:
-+
'1

CO 2

1/202 + [Fe) t
[Feol + [c]
CO 2 + [C)

i02'

CO +

(FeO)

::. CO
+
+

2CO t

[Feo]

+ [Fe]

- 187 Pri zavarlvanju U za tltl CO

reI! e l eme n t! Si r Mn , . .. , nit l

ne mogu se nadoknaditl 5a90-

izvr ~ lti deZOKSidaCija (FeC)

porno-

e u sastojaka U obl oz i iI i u p rahu kao prl REL i I i EPP zavarivanju .

U ovom s l ucaj u se to re~ava povecanl rn sadI ~ ajem 81(0,7-1 %81) i
~m( 1, 3 - 2 , 2%Mn )

u dodatn o j ~ ic l . Deo ovih e l erne n ata sager! , a dec

ostane za dezoksidac i ju tj . r edukci ju FeO p ri ocvr~6ivan ju rneta1a ~ ava . I s t o vremen o se u dodatnoj ~ic l ograni cava sadr!aj ugl je nika n a 0 ,1 2% radi um an j e nj a Kolic lne g as nlh mehur ova 1 poro znlh
mesta stvore nih r ed ukc ijom FeO.
I z u z i maju6 i dezoksid atore
f a j C , os t a li sastojc i

( S1 i

Mo) i n e to umanj e n s adr -

do da tno g rna t e ri j al a tre b a da odgo va r a ju

osno vno m.

1 .7.4

Tehni k a

~~G

za varivanja

Zavarivanjem u za s titu CO rnog uce je i zves ti ave vrste

2
s pojeva i U s vim p o lo ~ ajima slie no kao 1 ruc nim elektroluc nim zavarivanje m. Oanas se ovim postupko m za varuju nlskougljenicni i
nis k olegiranl ce lie1, a debljina se iz r azloga produktivn osti ograni c a va na 30 mm.
Pripre ma za zavari vanje, slicno kao i za REL postupak,
odn osi se n a z a kos enje ivlca za lirnove debljine od 4 mm pri jednas tranorn zavarivanju u h6rizontalnom polo ~ aju, iIi deblje ad 3 mm
za ostale polo ~ aje . Ug10vi ~ lebova (V, X iIi K) su manji nega za
REL zavarlvanje i lznoae 40-50 0 , a r a stojanje (zazor) izmedju 1imova 0 - 2 ,5 mm. Pri zavarivanju u zas titi CO primenjuju se ufl
2
f 1ebovi u odnosu na ~L postupak zato s to je elektrodna f ica znatn o manjeg precnika od ob10l ene e1ektrode.
Tehnika zavari vanja u zastiti CO povezana je sa nacinom
2
pre 1a zenja doda tnog materljala kroz luk, debljinom limova, polozajem zavartvanja i vrstom java. Osnovnl parametrl zavarivanja su:
jac ina struj~ zavarivanja, napon luka, induktivni otpor zavarivackog s trujno g kola 1 protok zastltnog gasa . Vrednostl ovih parametara zavise od precnika elektrodne fiee koju stoga treba najpre
izabratl. lako prec nik elektradne zice zavisi ad vis e cinilaca,
mo ~ e se prihvatiti slede6a preporuka: za limove debljine s ~ 2 mm
u zeti f icu prec nika d = 0,8 rom; za s = 2-20 rom d ~ 1,2 mm i za
5
10-30 mm d a 1,6 mm. Protak za~tltnog gasa bira se prema usg

vojenom pre~nlku f lee 1 l.nosi: 10-14 l/mln prl . avarivanju fica- .

rna prec nika d ~ 0,8-1, 2 rom i 14-25 l/min. pri zavarivanju !lcama

- 1UB pre ~ nlka .

veceg

Ostali parametrl zavar i vanja bira j u se prema pre -

po rukama p r o i 2vodja c a uredjaja 111

prakt1 ~ n lm

prob ama .

P r l polu automatskom zavar i vanj u u za t iti CO , pl toljem

2
za zavarivanje ruk uj e radnik . Ak a s u pravi lno izab r a nl p a ramet ri
zavari v anja , sarno zavarl vanje

je zna tn o l ak s e nego oblolenl m

e l ektrodarna. l'togu se ostvari tl Bve vrs t e spo j eva U svim Qsnovnim

po lo!a jirna z ava rivanja . Za l imove debljlne do 4 mm prlmenjuje s e
je dno p ro la z no i
ne 4 -

j ednostrano za va rl van j e , dok j e z a l1rno ve deblji-

8 rom neophodno je dnopro l azno dv o s tran o z a va rivanj e .

Sav r emeni m u redjaj i ma za zava rlvanje u za tltl CO

je uspe s no zavar l vati

moguce
2
l i move de bl j ine aka 0,8 mm. P rl zavari va-

n ju ovako tank i h l imova

p i ~tol j

po d od r e ctj en i m n agi bom , bez

se mo ra voditl pravo linljskl,

bo~ nog

kretanja (51. 91). Pri zavari-

vanju deb1jlh 11mova neophodno je

p riprem1ti i v loe i
~ 51ojnim

s ay lzvesti vl-

zavarivanjem.

Broj potrebnih prolaza zavisi od debljine lima, vrste spo-

j a 1 po1o i aja zavarlvanja. Prlbli ~ no

se uzima slede6i broj pro-

laza u za v isnosti ad debljine (5)

o snovnog materljaia:

4 - 8 mm do 2 prolaza

s = 6 - 12 mm do 3 prolaza
s = 8 - 15 mm do 6 prolaza
s = 15 - 20 rom do 8 prolaza
S1. 91 . Vodjenje pl to1ja prl

B = 2 0 - 30 mm do 12 prolaza

za vari v anju tankih iimo va

njeg

pre ~ nlka,

Za elektrodne fice najrna-

d = D,H - 1,2 mm,

pre ~ nik

12 mm a rastojanje izme dju mlaznice i

mlaznice je

10 -

osnovnog materijala 8 -

10

--Q.

obi~no

b.

c.

d.

S1. 92. Tehnika zavarlvanja u zat1tl CO 2

rom ; za ve~e pre~ nike ele ktrodn1h i lea rastojanje j e iO-15 mm. Prl
zavarivanju debljih limova koreni zavari se izvode p.r avolinljskim

- 189 kretanjem elektrodne f loe , dok se za n aredne prolaze prlmenjuje

poprec no kretanje. Vodjenje p1stolja za zavar1vanje prikazano je

na 51 . 92 ; 51 . a. se o dn osi na hori zon t a lan po l o~aj ; b . n a verti kalan o dozgo - nanl ~e ; c. na vertika lan odozdo - navl ~e1 i d. na
h ori zontalno-vertlkalan.
P ri zavarivanju debellh limova u za ~t lti CO

povecava se
2
o pasnost ad pojave t o pllh prsllna u ob l asti temperatura bliskih
solidus linijl. Tn opasnost se mo!e uman jiti pogodnim izborom dlmenzlje ~a va 1 povecanim sadr !ajem mangana. Odnos Q~upne v lsine
s ava prema nj egovo j

s irinl n e srne bit! veei od 1 , 5. Povecanim

sadrz ajem mangana pospe ~ uje se dezoks idacija me tala ava i umanjuje tetno delovanje sumpo ra .
Va~na
v an~a

odllka

~mG

postupka je mogucnost tackastog zavari-

tankih li mova. Uredjaj za zava rlvanj e je 1st! ,

tim

~to

se na pi s tolj stavlja konicn1

zavr setak (sl . 93), koji naleze na gornji lim pre usp os -

ta v ljanja luka. Na davacu dodatne z ice ugrad jen je vremen-

ski prekidat koji se moze podeaiti na potrebno vreme 2avar ivanja u zavianosti od deb-

ljine lima i vrednosti ostalih

parametara. Limovi na mestu

Sl. 93. Pistdj sa koni c nim zavr-

spajanja moraju biti oeis6eni

od rdje (kovarine) i drugih ne-

~ tkom

~ istoCa

za

ta~kasto

zavarivanj e u

zastiti CO 2
Podeavanjem pararnetara,

radi

spre~avanja

ga5-

nih mehurova i poroznih mesta.

sli ~ no

kao i pri elektrootporskom tacka-

stom zavarlvanju, mogu se post161 tra z ene dimen z lje ~avova (taca -

ka).

1.B

ZAVARIVANJE PLAZMOM

Americki fizicar

Langmir je 1923. g. predlozio da se

uz poznata osnovna stanja materlje: ~vrsto, tecno i

gasovito uve-

de i stan~viBoko jonizovanog gasa ili plazme. Sarna ree plazma

je starogrckog porekla i . oznacava materiju. U biologiji se osnovna supstanca naziva protoplazmom . Primeri prirodne plazme su sta-

nja materije na povrini sunca i zvezda . Plazma isto tako nastaje

pri atroosferskim elektricnim praznjenjima.

Prl zavarivanju je

1 90 -

z na ~ ajna

tBrmicka pLazma , koja je u

stvari jon i zova n gas sastavl jen ad slobodnih e l extron a , pozitlvnih jona 1 n eutralnih atoma . U gasnom prostoru

lz~aju

polo va

e l ektricnog l uka nastaje termi c ka joni zaci ja kao pos !edl ca 9udara mo l ek ula sa e lektro n ima gas a 1

o zra ~ ivanja

(radijacije). Plaz -

rna (jonizovan gas ) postoji kad svlh p os tupaka elektroluc nog zava rivanja. Aka se zavarlvack i lux odr f ava vol framskom elektrodom u
prostoru ogran i ce no m telom

~aznice ,

stepen joni zaclje gasa se

toliko povecava da se ceo p os tupak nazlva zavarivanje plazmom .

Postupak je sllean TIG z ava rivanju.
P laz mom s e ug lavnom zavaruju ugljeni c nl i

lo gi ranl c ellcl,

n erdjajuc i ce lici, vatroo tp o rne legure, l eg ure bakra, legure nik-

1a i

legure titana. Mada se plazmom mogu zavar1va tl i legure alu-

minljuma, taj pos tupak se g otovo 1 ne pr1rnenjuje za aluminijum

zbog njegove vel ike toplotne provodlj1vosti, dck se clovo 1 clnk
uop~te

ne mogu n1 za variti plazmom.

U poredje nju sa TIG postupkom zavarivanje plazmom je produ-

ktivn 1j e i

jeft1nlje. Pri z avari vanju bez dodatnog materijala br-

z in a je 4 p u ta vec a, a cena z a 20 % manja u odnosu na TIG.

Mane zavar ivanja plazrnom u odnosu na TlG postupak su veta
cena o preme ( 2 -5 puta), krat1 vek mlaznice, veca

p ot ro ~ njQ

skup-

09 arg ona 1 potreba za dodatnlm uredjajern radl uspostavljanja

1uka.

1. 8.1

Uredjaji za zavarivanje

pl~zmom

Uredjajl za zavarlvan je plazmom razllkuju se prema

edrzavanja

elektrl ~ nog

luka

koj~

na~lnu

moze bit! nssavi san i zavisan

(s1. 94). Nezavisan 1uk se uspostav1ja izmedju e1ektrode (1)

(s1. 94 I i Wlutrasnjosti mlaznice (2) dok se top1ota osnovnom materija1u (4) predaje strujanjem zagrejane p1azme. P1azrna struji
kroz

kon1~n1

otvor (3) na dnu mlaznice. Zavisan luk se uspostav-

1ja izmedju e1ektrode (1) , sl.94, i osnovnog materijala (4).

lako se nezav 1snim lukom veoma lake rukuje,

sli~no

kao oKslaoe-

tilensk1m plarnenom, vetu pr1menu lma zavisAn luk. Ovo stoga to

se zav1snim lukom na osnovnom materijalu oslobadja znatno ve6a
koli~ina

top1ote. Zavisan luk se uspostavlja izmedju pozitivnog

pala na osnovnom materijalu i negatlvnog pola na volframskoj eleKtrodi, tj. pravom pola rnoA6u. Oaim osnovnog materijala, za po-

zitivni pol je preko otpornika (R), (sl.94) vezan i ok1op gorio-

19 1 -

nika (pl azma trona). Ov im se omogu6uje uspos t avljanje pomoc noq

elektri ~ no9 luka s trujorn ma l e

ja ~ lne, kojl se zatl m "pre nos1" na

osnovni mate rijal.

I
Arnon

Vod a
E

~=:::::l Zao ti t ni

-ga. I( ArI

Vpaljai!

1::4

~~Z!ZZt- ---- --- ---.

51. 94.

Zavarlvanje plazmom

Nezavisan luk se primenjuje u

varivanju
cija~nu

tra ~ i

slu~ajevlma

kada se prl za-

mala koncentracija toplote. To se odnosl na spe-

obradu 1 rezanje materljala koji ne provode

struju, kao sto au npr.

kerami~ki

elektrl~nu

materijall.

Vr h elektrode je oklopljen mlaznioom pa se luk ne

uspostaviti dodirom kao kod ostalih postupaka
varivanja. Ova te koea se resava na dva

mo~e

elektrolu~nog

na~lna :

za-

p;l struji zava-

rivanja ispod IOOA luk se najpre uspostavlja izmedju elektrode i

oklopa mlaznlce a zatlm "prenosl" na osnovnl materljal; prl jaclnl struje iznad lOOA luk se uspostavlja posebnlm uredjajima visokofrekventnlm jonlzatorima.

1.8 ~2

Dodatni materijal za zavarivanje plazmom

Dodatnl materijlli za ovaj postupak zavarlvanja su zdtitni

gasovi i po potrebi 1ica.
Za obrazovanje plazme upotrebljavaju se gasovi koji hemijski ne reaguju sa volframskom elektrodom. To su argon (Ar), helijum (He), vodonik (H ), azot (N 2 ) ili njihova meav1na. Gas za
2
obrazovanje plazme ne t1t1 dovoljno tecan metal ad tetnog delovanja vAzduha pa se posebno dovodi zatltni gAS, naj~e6e 1!1st
argon. Argon mo!e da se koristi za obrazovanje plazme pri zAvari-

vanju svih metala, ali daje najbolje rezultate na ugljenl1!nim 1!e-

- 19 2 ~ellclma

11clma ,

povl ~e ne

jatine 1 legu r ama titana 111 cirkon lju-

ma o
Aka se argonu doda vodonlk , poVl..6a v a se s t epen l SKo r l6e -

nj a t op l ote

elektri~nog

l uka , pa t i me 1 brzi n a zavarlvanja. P r!

tempera tu ri e lektr l cnog luka vodon i k d l so cl ra u z

utro~ak

ve like

kolici n e toplote (endotermna reakcija )

Kada disociran i

atom! vodon l ka

n o ~e n i

mlazom plazme u dare

0 9no-

t empe r at ure , panov o se s t varaju d voatomni molekuli vodonika u z oslobadjan ,; e l ste k ol1 ~i. ne toplote koja je utvn i rnaterija l

n i ~e

r oena ?a disocijac ij u (egzot.ermna r e ak c lj a )

H + H ..

+ 4 18 kJ
mol

Ova se kol l c in a topl ote p r e daje osnovnom materljalu, ta

omogucuje brte za varlvanje U o dn os u na c ist argon. Oblc no se doaaje 1- S\H prl zava r ivan j u ne r dja j llt ih celi ka (C r-Nl), jer ve61
2
sadrzaj vodonika maze s t vor i t1 po r ozna mesta u avu . U nekim slu~a jevima,

n pr . p ri zava r i v an j u 1 e gure 29 %Ni, 17 %Co, O,2'Hn osta-

10 Fe koja i ma i s ti k oe f icij e nt 1inearnog irenja kao stak1o,

prl men juj e s e

~ak

15%H2

Ar ) p ove6ava top1otna mo6

5

Sll ~ no

se me av1.nom 50 do 75'He (ostalo

1uka, uz nepromenjenu

ja~inu

dovedene

tr uj e .
P o t r o nja ar gona za obrazovanje p1azme kre6e se od 0,3-

5 , 6 l / mi.n u z avlsnosti od deblj1.ne delova kojl se zavaruju (2 do

10 mm ), a zas ti tnog a rgona oko 14-25 l/mi.n.
Za v ari v anj e
plazmom m o ~ e se izvoditi sa dodatnim materijalom 111 be z njega. Dodatnl materljal je hemijskog saatava sll~
nog osnovnom 1 pri.menjuje te za deblje delove. Dodatna tiea se
u v odi na

ivicu

zavariva ~ koq

kupat11a,

sli~no

kaJ a li ovclE; nem a opasnostl cIa se vrh dodatne

kim de 10vanjem sastojaka

1.8.3

kao kod TIG P08tup~ic:e

oAtetl bemija-

iz vazduha.

Tehnika z a v arlvanja p1azmom

U zavlsnostl od ja~1.ne Btruje razl!kuje BO .avarivanj.

mikr o pLazmom 1 a avarivanje pLaamom. Mikroplazma ae primenjuje za
spajanje delova deblj1.ne 0,03-1,5 mm, pri. ~emu ja~1na Btruje no
prelazl 20A, A plazma za de10ve debljo od 1,5 mm. Na .1. 95 pr1-

193 -

k az ano je z a va r l vanje mak roplazmom , k Oj e daje veoma uzak av sa

g o tovo nevidljlvom zonom pod u tic ajem t o plo t e i ma ll m Bops tvenim

naponLm8 i deformacij ama .

3- .ca v a r i v a ni
doo

l - piHo Lj sa
aavar i, oanill
2- mtaJi plaaMs

II:

"

S- aa lti. tni.

gas

4 - metalna pod-

LoJka

S1. 95 . Serna zav arivanja

makropl azmom

2.

ZA VARIVAIIJ F: F:LF:KTRItN I M OTPOROM

PQzn ata osobina metalnlh provodnika da se zagrevaju prl

i~kori ~en8

proticanju elektric ne s truje - Dz ulov e f ekat -

je Z8

e lektro otporsko zavarlvanje. Nerazdvojivi spojevi se obrazuju tao

re z ulta t z agreva nja
t1~ e

metala

pomo6u

k ro z delove koji se zavaruju 1

elektrl~ne

plasti~ne

struje koja pro-

deformacije zone

s pajanja .
Na baz i e lektric nog otpora razvijeno je vie postupaka zavari vanja koji s u na li veliku primenu u savremenoj industriji.
Oko 30 \ svih zav8renih spojeva dan as se izradjuje postupcima elektrootpors kog zavari v anja. Osnovni razlog za ovako Airoku primenu ovih postupaka je velika

mogu~nost

mehanizaclje i Automatlza-

cije proces a i visoka produktivnost. Ovaj vid zavarivanja je 0&novoi nac in spajanja otpresaka u automobilskoj industriji, a sve
vi Ae zamenjuje zakivanje u avionskoj industriji . Osim toga, elekt r oo tpo rsko z avarlvanje pr1mBnjuje se prl izradi vagona, sudova

za tec n9 st, minijaturnih poluprovodnickih sistema, stampanih kola

u elektronlci, ltd.

U 'avisnosti od medjusobnog polo! aja delova koji se zavarazlikuju se prekt o pni i BucB oni SPOj Bruju elektric nim otporom
v i . Preklopnl spoj e vi mogu se lzvesti t a~ ka 8 ti m, r Bl je fnim i lavnim zav arivanjem, a su ~ eonl zavarivanjem s bi j an j Bm i varni cB njem.

2 .1

19 4-

TAt!XASTO ZA VARIVANJE

Ovim postupkom sPdjaju se tankozidn l de l ay! postavl j e nl

jedan pra ka drugog taka

da obraz u ju prek l opnl spoj . F lz1 ~ k o spa -

jan je pre kl op l jenlh de l ova ostvar uj e se preke l 1venog j e z g r a s o~ l va

(s l. 96 ) koje nastaje o a mestu gde a u l imov l p rltl s n utl

ele k trodama . Osno vne dlmen z l je

""
.-

s o ~ i va

prlkazane su n a s l. 96 ,

~,

de
I

~ >6. )d'0
Y>< '><N

.,JV<

1>0('

?<;

i
d8

51. 9 6. Shema

ta ~ ka s to

'"

"' .

z a vare nog s poja

gde je:
de ~1va,

2.1.1

pre~nlk

vrha elektrode, ds - pre~nlk

s - deblj1na lima 1 h - ulegnu~e.

Uredjaj1 za

ta~kasto

8~lva,

H - vlsina

80-

zavar1vanje

Uredjajl za ta~kaBto zavarivanje - stabilne ma1ne 111 zavarlva ~ ka kljeta - sastoje se 1z energetsKog dela 1 sistema za
otvaranje 1 zatvaranje elektroda po odredjenom programu. 8akarne
elektrode (sa dodaclma Cr, Zr), imaju naito drUK~lju ulogu nego
elektrode u druqim postupclma zavarivanjaJ njihov je osnovni zadatak da sprovode struju zavarivanja i prenose silu pritiska na
meato predodredjeno za apajanje delova (al. 97, detalj 1). Na Bl.
97 prikazana je najjednostavnija malina za ta~kaBto zavarivanje,
gde je brojem 1 ozna~ eno mBato apajanja 1zmedju elektroda (2),
brojem -3 papu~a za uvodjenje aile na elektrode 1 brojem 4 tranaformator. Savremene mal.f.ne za ta~kasto zavarivanje se saatoje iz
me haniakog eie tem a~ e t e ktrianog kota i opre~ aa up~avtjanje.
Heban1~k1 aiatam ~1ne k~1Ata maAine, uredjaj1 za pr1drlavanje

195 -

delova ko j i se zava ruju i mehanizma ko jim se o s tvaruj e p r lti sak

na e l ektrode . N aj va ~nlju ulog u u e lektri~ nom Kolu I ma trans f orma-

vo

51 . 9 7. Shema

to r koj l

ma~ine

s e napaja strujom iz

za tac kasto zavarivanje

mre~e

napona 380 l1i 220V, a na se-

kundaru daje struju napona O,S-IOV i jaEine neko1iko hi1jada ampera. U sekundarno kola ukljucene su elektrode koje do vode struju
na me sto spoja. Oprema za upravljanje (ranlje 19n1tronska a danas
tiristo rska) ima zadatak da uk1juEuje i po programu regu11e
proticanje s truje u prLffiarnom namotaju transformatora, kao i prltisak na e le ktrodarna.

2.1. 2

Elektrode za taEkasto zavarivanje

U procesu tackastog zavarivanja elektrode ostvaruju nepo-

sre dan kontakt sa delovima kojl se zavaruju, prenose silu prlttaka, sprovode struju 1 odvode vedl dec toplote oslobodjene u limovirna . U us10vima serijske i masovne proizvodnje de10vanje top1ote

i pritiska na e1ektrode c1k1i~no se ponav1ja

(sl. 98), to izaziva promenu obllka i troAenje elektroda. Pri zavarivanju bez
vodenog h1adjenja e1ektroda, dobija se znatno viAa temperatura na
radnim povr1nama e1ektroda (kriva 2, 91. 98) i time ubrzava nj1hovo troenje. Zbog toga se e1ektrode redovno h1ade teku~om vodom,
iako se naizmeni~nim zagrevanjem i hladjenjem stvaraju dopunska
term1 ~ ka

naprezanja.

1%

T I
1' ,

--

T.max

~-.,.-

T max

T,mi n

S1. 9 8. Promena temperature (T) radnih povr lna elektroda

pri vodenom hladjenju (1) i bez hladjen j a (2)

I z osno vne uloge elektroda proizilaze uslovi koje treba
da ispuni materijal elektro da. To SU:
- v isoka toplotna i
i

elektri ~ na

pro vodljivost prl sohnim

povis enim temperaturama;

- vatrootp o rnost"postojanost tvrdoce 1 dobra mehanicka

obradljlvo sti
- otpornost prot1v oksidaclje i

leglranja sa osnovnim ma-

terljalom.

Ocana kvaliteta materijala za elektrode

mo~e

se doneti na

osnovu ispitivanja u laboratorijsklm l1i prolzvodnim uslovima.

Kao krlterljuro postojanostl prl zavarivanju celicnih limova mo!e
se uzetl broj zavarenih tacaka do prolrenja precnika vrha elektrade za 20%. Ovaj kriterljum se ne mofe prihvatitl za I1move cd
AI, Mg 111 povrsinski zaticene calicne limove,

nih

ta ~ aka

do

zaprljanog (legiranog) vrha elektrode.

fazi . razvoja i primane ta~kastog zavarivanja

p o jedina~ne

proizvodnje kori6ene au bakarne elektro-

de, kojima se po kriterijumu proirenja

variti oko 100

broj zavare-

~ i6enja

p~etnoj

u uslovlma

vee

ta~ aka.

pre~nika

od 20' mofe zaRazvojem serijske i masovne proizvodnje

ovaj vek elektroda postao je kratak jer remeti organlzaciju pro-

izvodnje i umanjuje

produktivnoet rade. Novim zahtev1ma serijske

proizvodnje odgovaraju disperziono otvrdnute legure tipa Cu-Cr,

Cu-Cd, Cu-Zr i Cu-Cr-Zr. Uporedni pregled nekih osobina materijala elektroda det je u tablici 17, gde , LACS ozna~ .. v .. elektri~nu provodnoat

odnosu na elektrOlltl~kl bakar.

- 1; 7 -

7ab l lca 1 7 . Neke osob l ne e l e ktrodn lh materl ja l a

Nate ri jal

Tv rdo6a ,
HRB

Izdu~enje ,

Temp .ome k- Za te zn a

% IACS

~v r stoca

g v an j a
C

MP a

52

90

15 0

30 0

40

Cu- Cd

60

85

25 0

39 0

20

Cu-Cr

~o

80

5 00

52 0

15

ij O

75

525

520

15

Cu

Cu-C r- Z r

E l ek trode lzradjene od navedenih legura mogu se k o ristiti

Z~

ta ~ ak a

zavarlvanje v i e od hl1jadu

Konstrukcloni

pre naknadnog o trenja.

obliei elektroda koji se

naj~e 6e

prime-

n juju u in d ustrijskim uslovima prikazani au na sl. 9 9 . Oairn ovih

e le k troda , primenjuju se 1 elektrode sa umecLma od sinterovanog
vo l f ra ma iIi mo libdena.

K
J I

If"
I t" :

I I :
I
I
I
I
I I I

, ,
.1,
I
I

d,

,I I I'
III
I I
I I:

.1

I~

4"

ri

,..., 1

II

II:

kj"

I
I
I

:I

'I'

I,
II
I . I

II
I
I
I

I
I
I
I

I'

,I i ,I,

J.-

,I i

~:
I

4-..I

I . I

,, I 'I
I, I II
I

51. 99 . Obiiei eiektroda za ta~kasto zavarivanje

p o s iednjih g o dina

amerl~kl istra~iva~kl su uve11 u proiz-

vo dn ju no vi elektrodni materijai za ta~kasto ' zavar1vanje povr1nski z a t16 enih 11mova. To au

disperziono otvrdnutl materljall

s Astava eU-AI 0 " Osobine ovih elektroda uslovljene au veoma 5102 3

~en1m n a~ 1nom pro1zvodnje kojl se sastoj1 1z s1nterovanja, unut-

r an je oks1dae1je a iumin1juma 1 toplog 1 hiadnog obiikovanja.

2 .1. 3. Tehnlka i

tehnolog l ja

Os novnl parametrl
odredjuju tax procesa
-

19H ta~kastog

zavarlvanja

ko jl za pozn atl zavarivani materljal

t a~ kastog

z a varivanja jesu :

str u j e zavarivan ja (l ) ,
z
- vreme zava rl van j a ( t ),
z
ja~ina

- s ll a prltls ka (F ).
z
Ove

vell ~ ine

dnih de l o va ma lna

s e uvode 1
%a

odr ~av aj u

pomo 6u odgova r a ju6 1h ra-

e1ek tri ~ nl m

zavarl vanj e

otpo r om .

Polazna osnova za odredjivanj e p a r ame t a ra zava ri vanja jeate izbor

pre ~nlka

vrha elektrode 1 all e prltiska. Za

prora ~ un

elektrode korlste s e empirlj s kl i zrazi prolstekll iz uslova n a j ve6e s m1cajne j a~ lne ta ~ kasto zavare no g spoja . Pre ~ nik

pre ~ ni k a

elektrode zavisl od vrsta. 1 debljine (s ) osn o vnog materijala;

niskougljenl~ne ~ ellke u z ima se de "" 5 Va, z a v i s ok o leglrane

~ e11k e de - 4 Yo 1 za a1wnin ij urn de c 10 Yo.
za

511a prltlska se
ciono ta 811a 1zn081: F
6,5

za visokoleglranl

m o~e

odrediti na

= S.s za
~ellk

1 F

vl ~ e

na~ ina.

nlskougljenl ~ nl

&

Orljenta-

~ elik,

z
1, 2 s za aluminijum. Deblji-

na lima je u mm a alIa u kN.

Os tala d va parametra - ja~ina struje za varivanja i vreme
zavarlvanj a - direktno uti~u na koll~inu oslobodjene toplote na
.
~
mestu spoja, a time i na d1menzije so~l va. Struja zavarivanja proti~e kroz sekundarno strui~o kola koje 9 a ~ inja v aju sekundarni ~~
mo taj transfo~tora, elasti~ne trake koje pove z uju sekundar sa
kon~olnlm n08a ~ ima elektroda, elektrode 1 delav! k9ji se zavaruju (sl. 9 7) . Ko11 ~ 1na top1ote koja se oslobadja u pojed1nlm de1ovirna sekundarnoq kola srazmerna je omsklm otporima u tim delovima (sl. 100) jer au

ja ~ 1na

struje i

v reme, p o prl r odi stvar!,

konstantne veli ~ lne u celom kolu. Kolic ina toplo t e oslobodjena

u bilo korn delu strujnog kola lzrac unava se prema D ~ ulovom zakonu:

g~

je Q - top1ota u d ~ u11ma (111 vat-sekund1ma). R - e1ektrl~nl

otpor U omima, 1 - trenutna jacina struje u amperima, t - vreme
zavarivanja u sekundima. Deo oslobodjene toplo~ gubi se provodjenjem. konvekcljom i zra~enjeml a korlsna ko11~lna top1ote tro1 se za de11m1 ~ no top1jenje ~terlja1a u zonl spajanja 1 omekavanja materijala eko te zone. Prema tome je, s a gled1ta zavarivanja. potrebno razmatratl omskl otpor lzmedju e1ektroda (R).

- 19 9 Taj atpor se sas tOji 12 Bopstvenog otpor a limova (R );

otpora na mestu dodira li mova (R 1 ) i otpora na mes ti rna n a 1 eganja

elektroda n a go rnji i donji lim ( R)
' tok
3 Na sl . 100 pr i k azan Je
elektritne struje izmedju elektroda 1 relativne vre dnosti kornponenata ukupno g o tpora izmedju elektroda R = R
~e tku

zavarlvanja.

+ 2R

+ 2R

3 u po-

O tp o r R

51 . 100. Omski otpori pri uspostavljanju strujnog kola

Ukupan

elektrl~nl

otpor izmedju elektroda (R) menja se u

toku vremena zavarivanja prema dijagramu 91. 101. U potetnom sta-

dijumu zavarivanja deluju svl navedeni otporl (R ,

1

~,

R ), a pe3

ale lzvesnog v remena preostaje sarno otpor limova R2" Trenutak u

kOme otpori R1 1 R3 p09taju

jednaki null odgovara

flzi~kom

sta-

nju potpunog medjusobnog naleganja llmova 1 elektrode. Pre toga

se kontakt ostvarlvao same u pojed1nim
hrapavostl lim9va i

ta~kama

povr~1nske

zbog

radnih povrlna elektroda. Promena elektrlc-

nog otpora u toku vremena naziva se dinamicki otpor 1 za slucaj

niakougljeni~n1h

~ell~nlh

Ilmova prlkazan je na 91. 101.

Ova velicina se danas Bve vle koristi kao parametar za

automatsko upravljanje procealma

ta~kastog

zavarlvanja kako na

atabllnim mainama tako 1 na pokretnim tzv. zavarlva~klm kljeAtl-

mao Stanje dodirnlh povdiina 11mova u toku vremena zavarlvanja.

priltazano je na s1. 101 . , 1 povezano sa krlvom dinamil:kog otpora R = R{t). Eksperlmentalno je dokazano da od trenutka post.1zaao~lva, 1 da

nja Rmax (a1. 101.b) poolnje obrazovanje zavAjl',e ,nog

Araflrana povrAina ne savial od debljine, tj. lma pribllzno latu

vrednost za sve uspeno izvedene zavarene tal:ke. Na al. 102 prlkazane au te povrAlne PO,S, P1,0 1 P1,S za 11move debljine 0,5,
1,0 1 1,5 rom. 5toga ae neprekldnlm lntegraljenjem

(Rmax-R)dt,

poce tak
enja

omt: k if a va 11 j

(J

2~ O

rao t
80ciIJa

1-- --1

dodi t"
R .
-

A ..a_

t,

v
t

51. 10 1.

Dinami ~ ki

otpor izmedju elektrod a

mofe odre d iti

p o vr ~ 1na

pri kojoj treb a

isklju~ltl

struju zavarivanja. To zna-

~1

da se povr lna P mofe

iskor1st1ti kao parametar

za automatsko upravljanje
proces1ma
vanja

ta~ kastog

zavar1-

n19koug1jeni ~ n1h

~e-

11c nih 11mova na zavarivackim

klje ~ t1ma

i industrljs-

kim robotima.
Drug1 parametar koj1
t

se koristi za automatsko uprav1janje stab1ln1m aparati-

51. 102. Promena R(t) za raz11c lte

deblj1ne llmova

rna za tac kasto zavarivanje

je

term1~ka

ekspanzija sooiva

u faz1 njegovog formiranja.

Elektricni otpor1 R1

1 R3 koji dejstvuju same u prvoj fazi

zavar1vanja (al. 100) cesto se nazlvaju 1 prelaznl otpori. Sopstvent otpor llmova R2 u

h~adnom

atanju zavlsi same od vrste osnov-

nag materljala, a otpor kontakta izmedju limova Rl 1 otpor izme1ju elektrode i l1mova R) z~vls1 i od atanja povrine limovA. Sa
gledista zavarivanja najzna~ajniji je kontaktni otpor R , jer na
i

dodiru Llmova

p~inje

proces zavarivanja tj. rast SOC!VA. Zavis-

nost tt.pora Rl od stanja povrAine limova mo!a se pokazati na pri... ru

Diskougljeni~nog

lima brullene DovrAine gde otpor Ri u hla-

lOO ~n ,

dnom stanju 1 zn 051

500 . 000jJO. Na zap rl j anim

2U 1 -

dok j e za oKs idisane

povr ~ 1ne

=
1
povr s i:l.ama preterano je ve li ki kontu -

tni otpor , ~to shodno Omovom zakonu (I =

>

odgovara strujl mal e

jac ine i nedo voljnoj k oli e in! os l o bodj e ne toplote

28

pravilno od-

v ijanj e proce sa tacKastOg zavarivanja . Kontaktni otpor i zmed ju

li mova Rl zavis i i

od si l e prlt!ska na e l e ktrode ;

tlsak vee! otpo r s e

leganje , i

~to

j e t a j pri-

s manjuje jer se postl!e bolje medjusobn o na-

razbija oksidna skrama.

Iz analize otpora R l ,

1 R) ustanovljeno j e da u pocet-

noj fazi zavari vanja najvecu vrednost i rna otpor Rl (vid! sl. 100)
pa se najve ca ko llcina toplote oslobadja na mestu dodira limova.
S druge strane, toplotna provodljivost cellka je za ake 8 puta

manja nego bakra, pa se toplota mnogo sporije ~ iz zone medjusobn09 dodira limova nego iz zona dodira sa elektrodama. Ova
dva faktora - najve6a koli~ina oslobodjene toplote na mestu dodira limova i najsporije hladjenje tog mesta - stvaraju uslove da
Be

tu najpre dostlgne temperatura topljenja, 1 da se 1zmedju 11-

mava obrazuje av. Ciklus- tackastog zavarlvanja sastojl se iz trl

faze (sl. 103):

1. Prltlsklvanja 11mova lzmedju elektroda (sl. 103.a).
Uklju~lvanja

2.

struje 1

zagr~vanja

l1mova na mestu spaja-

nja do temperature prl kojoj pocinje del1m1~no topljenje oba lima

1 obrazovanja 11venog jezgra (sl. 103.b).
3. Isklju~lvanja struje, hladjenja jezgra uz delovanje slle prltlska (sl. ~03.c).

I,,./

Ia.
/'

>

o.

~~?I III

I
I

Sl. 103 .Faze

ta~kastog

zavarlvanja

Xao Ato je ~ pomenuto ovl ciklWll se automatskl odvljaju

prema prathodeo uvadanim par~trim4 koji Be b1raju zav1sno od
zavarlvanih delova.

- 202 1.

Re~ imi

ta~kaDtog

Pod

r o~inom

navariuanja
anvarivanja podrazumevaju se odredjene vrod-

zavarivanj a (l ' t ' F >' ukl ju ~uju~ l

z
z
z
oblik 1 dlme n zije clektroda, Kojima je mogu6e i z vestl zavarene
nos ti o s novnih

spojeve

paramet~ra

tra~e n lh

dimenzija i kVal lteta.

Re~lmi

zavarivanja mog u

se us l ovno podelitl n a tzv . "ot;tre" 1 'tme ke". Olt ri r eiim i

kuju se velikom jat in om stru je zavarivanja i

k ratkim vreme no m,
du ~ e

dok je za meke r e zim s jac in a s truje manja , vreme

gotovo

elipti ~ no

odli-

so~ l vo

(sl . 104 ).
U
ma ,

prakt1 ~ n1m

re~ l mi

uslov1-

zava ri vanja mogu

se o d red lti

ra~ unskl,

nsk1 - opitno 1

~ 1sto

ra~ u

op1t-

no. Bez obzira n a koji je

nacin odre djen,

re ~ lm

zava-

rivanja se mora proverltl

n a probnlm uzorcima koji se
ispituju razaranje m 1 druq lm metodama kontrole zava'~e nih

spo jeva. P ri tome se

kao optimalan

re~im

smatra

takav skup osnovn.ih parametara zavarivanja kojim se

pos ti ~e

pre~nik

so~1va

b11-

zak pre6niku vrha elektro51. 104. Oblik so?1va pr1 zavari vanju o strim (1) i mek1m (2) re~ i mom

de ,

U'Z

najmanje povrsinsko

o s te~enje

Iz

D ~ ulovog

11mova.

zakonu proizi lazi da jacina struje i vreme

zavarivanja direktno ut.i

... 1..1

na kolic inu o'slobodjene toplote. S11a

pr1t1ska u energetskom pogled u iskazuje svoj uticaj samo u prvoj

fazl zavarivanja, jar sarno doUe deluje na prelazne otpore Rl i
R . Time ne prestaje i korisno delovanje s11e pr1tiska. jer ona
3
stvara i odr~ava zastitn1 prs ten od plasti ~ no deformisanog materijala gornjeg i donjeg 11ma oko livenog jez9ra.
razlivanje testastog

~1me

se

spre~ava

metala 1 z jezgra. lsto tako s11a prltiska

deluje kor1sno 1 u fazi hladjenja

so~iva.

u tzv. fazi isklvanja.

Pri zavarivanju 11mova debljih od 6 mm potrebno je posebnlm programom

pove~atl

resavanja nekih

silu pritiska u fazi lskivanja. uglavnom radi

specifl~nih

tehnoloklh problema vezanih za poja-

vu upljlne u dodirnoj ravni limova.

1. Re!imi

ta~kaDtog

Pod r o!inom

aavariuanja
anval'iVa~lJ' a

podrazurnevaju se odredjene vro d-

zavarivanj a (l , t ' F ), uklj u ~ uju~ l

z
z
z
d l me n z l je clektroda, Kojima je mog u~e izvesti 2avarene

no sti osnovnih
obllk i

paramet~ra

spojeve t r a ~e n ih dimenzija i kval iteta. Re~imi zava r ivanja

se us l o vn o p ode li t i

na

"o~tre"

tzv .

kuju se velikorn jacinom s truj e

"meke". Ol tl'i r eiIim i

elipti ~ no

odl i -

zava rivan ja 1 k r a tki m v re me no m,

dok je za meke r ei i me jacin a str uje manj a , v r e me

go t o vo

IDOg U

d u~e

6 o ~ i vo

( 5 1. [ 04 ).
U
rna ,

praktl ~ n1m

re ~ imi

se o d red lti

u51ov1-

z ava r i v a nj a mogu
ra ~ un sk i,

ra ~ u

~ ls to

opi t-

n sk1 - op itno i

no . Be z ob z ira n a ko ji je
n a e ln o dredjen ,

re ~ lm

zava-

r ivan ja se mo r a prove r l tl
n a p r obnlm u z orc i ma k o ji se
i s pi tuju razaranjem i

dru-

q im rnetodama kont role z ava -

'::en ih spo jev a. P ri t o me se

kao optl ma lan

re~ im

smatra

t ak a v sk up osnovnih parame2

t ara zav a rivanja kojim s e

po st1~ e

p re ~ nik

so ~ iva

b11-

z ak precniku v rha elektro-

Sl. [04 . Oblik soi va pri zavarivanju os trim (1) i mekim (1) re ~ i mom

de , uz najmanje povrsinsko

o s te6e nje limova.

lz

D ~ ulovog

z akon u pro izi l a zi da j a c in a struje i

zavari v anja direktno

ut ~ "' 1.1

vreme

n a kolic inu o'slobod jene toplote. S11a

pritiska u ene rgetskom pog l edu iskaz uje svo j u ticaj samo u prvoj
f azi z a v arivanj a , jer sarno doUe de luj e n a prelazne otpore Rl 1

R Time n e prestaje i korisno delovanje sile pritiska. jer ona

J
stvara i

odr! a v a

z a ~ titni

prs ten ad

plast1 ~ no

deformisanog mate-

r1jala gornjeg i donjeg lima oko live nog je z gra.

razlivanje testastog

~ 1me

se

spre~ava

me tala i z jezgra. lsto tako s11a pritiska

deluje korisno i u f azi hladjen j a

so ~ iva.

u tzv. fazi iskivanja.

Pri zavarivanju limova deb1 j i h od 6 rom potrebno je posebnim programom pove6at1 s11u pritiska u fazl lsklvanja, uglavnom radi
re avanja nekih

specifl ~nih

tehnoloSkih problema vezanih za poja-

vu upljlne u dodlrnoj ravni limova.

 203 -

p r i mer i

os n ovn ih cikl us a

t a~kas tog

z ava r lvanja be z doda t -

ne s ile i s kivanja ( a ) i s a dodatno m silom isk1vanj a (b) dati s u

n a a l. 105 . Osirn ovih c iklusa pri zavari van j u ni za me tala ne opho-

Fart)

I skivan .i

iart )

ia r t )

ta

ta

b.

a.
Sl. 105. Osnovni

ciklusi tackastog zavarivanja

dno je pos le iskljucivanja struje zavari v anj a i odre djene pauze

ukljuc iti struju

~ arenja

(i~)

koja deluje za vreme

t~

(51. 106.a).

Tac kasto (i re1jefno) zavarivanje metala deb1jih od 3 rom cesto se

izvodi periodicnim

iskl~ucivanjem

i uk1juc i v anjem struje zavari-

v anja, tzv. impu1snim z a varivanjem (al. 106.b).

ra

Fa r t )

'"
izlt)

ta

ta

tz

a.

b.

Sl. 106. Slo~eni ciklusi taekastog zavarivanja

Na masinama za ta~kasto zavarivanje mogu6e je u sirokom
opsegu birati struju zavari v anja, vreme i silu pritiska. Vrednoati ovih parametara zavise ad vrste i

Ako se odredjeni materijal

debljine osnovnog materipla.

mo~e uspesno taekasto zavariti u siro-

kom dijapazonu parametara zavarivanja, onda se smatra dobro zav arIjivim. Na zavar1j~vost elektrienim otporom utieu: toplotna i elektrie na provodljivost, jaeina pri povisenim temperaturama, tempe-

ratura topljenja ,
te~~ki

rufu

~U4

koo f lc~jent

ciklus za varivanja.

n 1sko u gljeni ~ ni ~e lie1,

~ellc l

linearnog lrenja 1 osetljivoat na.

Naj ~ e ~ e

e l ektrl ~ nim

se

otporom zava-

n lskoleglranl 1 ugljenl t nl
~ ellcl.

otpo rnl n a koroz lju 1 vatrootpo rni

Od nefeleznih

metala zavaruju sa lequre tltana, l eg ure bakr a 1 legure

juma 1 magn e zijuma.
elektrl ~ ni

Nlskoug~jenl ~ nl ~ e l1 el

otpor ( 8 puta

nja pa sa mogu

ta~kA9to

rametara zava rivanja. Za

B

(1-3) rom jacina

~alicl,

al~l

lmaju ralativno veliki

ve6 u nego b akar) i

nisku granicu

te~e

zavarivatl u lrokom opaegu vrednostl paniskougljen1~ne

.tru~.

~ eli~ne

llmove debljine

aavarivanja prlbli1no se odredjuje pre-

rna emplrljskom izrazu 1 z - 6500.s u A. Oslm toga ~esto ae ja~lna

struje zavarivanja odredjuje na osnovu gustine struje (1 - I IA 2
2
0 z 1
- 4I /de n na doclirnoj povrAinl elektrode (As a de n/4) aa limoz
vlma. Gustina se uzima u granicama 10 80-160 A/mm2 za make relime zavarivanja l.l1 io - 160-400 A/roml za tvrde relime. U akladu aa
porastom debljine osnovn09 materijala gustina struje opade.
Vrel'7l8 EQtJarivanja ~. vreme protlcanja elektrl~ne struje
takodje se pove6ava sa debljlnom osnovnog materljala. Prl zavarlvanju nlskougljenl~nih ~ell~nih llmova usvaja sa vrerne zavar1vanja u sekunclima t D (0,16-0,36)s ill, kako ae to 6esto deja, u
z
periodima nalzmeni~ne struja:
(0,16-0,36)&
T

(0,16-0,36)a.f-(8-18),

gde au T - period oscilaclja u sekundama, a - debljina lima u mm,

1 f - 50 frekvenclj&

nalzmeni~ne

struje u Hz.

Sita pritieka na elektrode zavisl od debljine 1 gran lee

te~anja

osnovnoq materijala.

Izra~unava

se po obrascu:

2
de n

F z - p.-c--,N
gde je p -

apecifi~nl

ugljen1~ne ~el1ke

prltiaak elektroda u MPa, koji za nlsko-

1znoa1 49-118 MPa. Ve6e vrednoatl speelfi6nog

prltiska uzimaju sa za dablje dalove 1 atruje zavar1vanja ve6ib

jatina. Nelto ve6a ai1a (oko 20\) potrebna je prl zavarlvanju limova povrAinskl zaAti6enih antikorozlvnlm lakovima 111 nedovoljno o61A6anib povrlina.
Prepor~ene

r1vanja

vrednosti osnovnih paramatara

n1sko>g1jen1.t!!n1b

~el1~nih

ta~ka8to9

zava-

lll1'Ova data au u tabell 18.

Ni.kot.girani i ~gt j. niani a.tici au prl ta6kaatom zavarivanju sklonl ka zakaljlvanju metala lava 1 zone pod uticajam
toplota. Zbog toga se primenjuju meki reUmi zavarivanja (manje

- 205 b r zine zagrevanj a i

~ ina struj e

hlad jenja) i fare nje pos le z a va rivanj a . Ja-

za v ari vanj a se uzlma za 25 -30 % manja n890 za nisKo-

ugljeni ~ ne ~elik e a sila pritiska ve6 a za 1 , 5 do 2 puta.

Tablica 18. Re imi ta~ kastog zavarivanja niskougljeni~ nih ~ elika

Pre ~ nik

Debljina jednog lima

s,rom

elektrode, mm

Vrerne zavarivanja

t z' s

Ja ~ ina

struje
I ' kA

Sila
pritiska,
kN

0,5

0,1-0,2

4 - 5

0,5 - 1,0

1,0

0,2-0,4

6 - 8

1,0 - 2 ,0

1,5

0,24-0,5

8 - 12

1,5 - 3,5

2,0

0,36-0,6

3,0

10

0,6-1,0

14

4,0

11

0,8-1, 2

15

5, 0

13

0,9-1,5

17 - 24

8,0

6,0

15

1, 2-2,0

20 - 26

10,0

14
18

2,5 - 5,0
5,0 - 8,0

20

6,0 - 9,0

Ns r djaj udi csZi c i imaju 5-6 puta ve61

nego
manje

ugljeni ~ nl
ja~ ine.

~eltci,

elektri~ni

10,0
14,0

otpor

pa je stoga potrebna struja zavarlvanja

Visoka granica

te~enja

ovih

~elika

uslovljava pri-

menu vellkih prltlsaka (p - 250-400 MFa), 1 sile lsklvanja 2 ,5-4

puta ve6e nego za

niskougljenl ~ ne ~elike.

ruju se i vatrootporni

Sli~n1m

re! 1mima zava-

~elici.

Ls gur e alumini j uma se odlikuju vlaokom

elektri ~ nom

1 top-

lotnom provodljlvo~6u, Ato lzlskuje prlmenu struje velike ja~i

ne i kratkog vremena zavarivanja. Ja~ina struje je 3-3,5 puta
ve6a nego za nlskougljeni ~ni ~elik, a vreme zavarivanja je 2 -4
periode

na1zmenl~ne struje tj. t z ~ (2-4).T-(2-4).j

511a pritiska u N se

izra~unava

0,04-0,08s.

prema lzrazu:

F z - k.s .Rp
gde je k - koeficijent u granicama 5-9; ni!e vrednostl odgovaraju mekAim 1 plastl~nim limovlma, a viAe deformaclono 111 termi~kl
oja~anlm leguramal
te~enja

debljina lima u mm; Rp - tehnl~ka granlca

alum1nljuma (200-300 MFa).

Legur Q titana poseduju ve~ikl alektrl~nl otpor, pa se zava-

ruju sll~nlm re!1mom kao nerdjaju61 ~ellcl, s tim Ato je

p - 150 - 200 MFa.

... Pr ime na

20 6 -

teo l'ije B li ~ n o Dti ~a i ab or par amQtara

t a ~ka6 t oo

aa variv a"j a

U praksl je c esto potrebno tehnologiju zavarlvanja z a jedne uslove p r imeniti u drugim,

vi ~ e

iIi manje , raz licl tlm uslo-

virna . Pri svakoj promeni ma s in e za tackasto zavarivanje, vrste 111

debljine osnovnog materijala, materijal a e l ektroda iIi sarno njiho-

vih r a dnih

pov r~ ina

(usled habanja), neophodno j e uskladiti i os -

novne parametre zavarivanja.

Primenom bezdirnenzi jske analiza mogu se odredi tl kriteri-

jumi

sli~nosti

~ati

izbor parametara pri promen! uslova zava rivanja.

osnovnih parametara tackastog zavarivanja i olak-

1 2 teorije slicnos ti je poznato da au dye fizicke pojave

s lie ne aka se opis uju istom di fe renc ljalnom jednac inom i
j e dnake pocetne i

imaju

granicne uslove. Aka p osmatramo raspodelu tem-

peratura po deb ljini lima (du1 ose z) n a spoj evima (sl +

na' spojevima (52 + 52)

(npr. 52

:::0

sl ~

25 ), uslovi sllcnosti su 181

punjen1 jer se 1stom diferencijalnom

j edna~inom

aT

a T
'IT = a ;7

opis uju faze zagrevanja, a jednake su kako pocetne tako i najvise - granic n e temperature . U gornjoj diferencijalnoj jednaci2
ni a - je koeficijent temperaturne provodljivosti 'u m /s.
Vremena potrebna da sa pri z agre vanju post1gne odredjena
temperatu ra zavlse od debljine limova i povezana su kritepijumom
Bli~no8ti

t~mp e patura

po Vremenu - Fu ri jBovim bS3dimenzijskim

kriteri j umom - obl ika:

gde je z - koordinata odgovaraju6e tacke.

Za procese toplotno slicne koeficijent Fo ima jednu te ist u vrednest, tj. Fe

= canst.

Pri tackastom zavarivanju se kao dokaz top1otne

mo1e uzeti da

ta~ka

z = s/2 u momentu

iBklju~enja

B1i~noBt~

struje zavariva-

nja dosti1e temperaturu topljenja osnovnog materija1a (Tt). Ovo

stoga a to se u optima1nim uslovima zavarivanja dobija

8~ivo

vi-

s ine H as, koja je simetricno rasporedjena u gornjem i donjem 1imu (vidi sl. 96).
I ostali parametri

ta~ka8tog

zavarivanja mogu sa lzrazlti

u bezdimenzijskom ob1iku 1 takO povezati 8a debljinom U ..... , Na

- 2 07 _

t a:J,. ni.l~ in se dobijaj u s l edec i kriterij umi sll ~ nostl:

1. bezd1men zijska geometrijska sli ~nost
d

= 55

= cons t .

2. bezd1rnenzi j ska
T

=
Z

s li ~ nost

vremena zavarivanja

at

""Tz

= const.

3 . energetski kriterijum
2

1zPTt z
c.p.Tt.d
1. k ri te r ijum
Kz

4 = cons t.
s

s li ~ nosti plasti ~ nih

Pz

Rp = const.
ta~kastog

Bud uci da se u praksi

odred juje p rema izra zu de '. ds

U oblik u:
=

Ie '

Vs

at
,. z
' =

-s-'

= 5 VB,

zavarivanja

pre~nik so~lva

kriterijumi slicnostl bUe

).J '

izra zlma za krlterijume

defonnacija

k'z

ali~nostl

pr1rnenjeni au simboli:

- pre~nik soc.1va; s - debljina lima; }, - termi~ki1 pros

vodnost osno vnog metala u J!m.s.K tj . W/ m.K; a = }'/cp - koeficid

jent ternperaturne

provo~dljivosti u m2/s;

u a; 12 - jac ina stru je zavarivanja u A, P T

c ni otpor osnovnog materijala u nm;

- vreme zavarivanja
specifi~ni

elektri-

c - specifi~na toplota osnovnog materijala u J/kg.K;

3
p - gustlna osnovnog materijala u kg/m ;
T - tempera tur a topljenja osnovnog materi~la (aritmetict
ka sredina sol idus i likvidus temperature);
specifi~n i

Pz -

pritisak na elektrode u HPa;

Rp - tehni c ka g r anica te~enja osnovnog materijala u HPa.

Primenu krite rljuma sli~nost1 pokaza6emo na primeru odre-

djlvanja re~ima zavari vanja niskougljenicnog celicnog lima debI j ine s2

4 rom na osnovu poznatog re~ima za lim debljine

s 1 = 1 mm. Prema podacima iz tablice 18, iIi na bazi opita, mogu

se za lim debljine 51 = 1 mm u5vojiti sledec! parametri:

de=5~-5 rom ,.
F

(2 ,S-J)KN.

z -

(7,5-8)J<A, t z ~ (0,12-0,16)s,

- 208 Primenom krlterijuma S ~l~n o s t l doblja s e re ~ im zavarl va-

nja ko ji o dg ovara ll mu de bljlne

4 mm . P ritom s e k onstante

ve zane z a ma t e rlja l "kr a~ uju t~o d a osta je :

de

de l

_ I2I

::a

~
tz 1

fS-z

Iz 1

Vi;

= de

"1

t Z
=

sl
_

de

"1

2
s2

10 nun

4
2
= (0,2-0,4)1 =
sl

; tZ = tZ
2
l
s2
-I

s1.{f

IZ
z

..

Iz

Fz

Iz

Fz

(i;

- .s1

s2

.-

(6-8)

VI

(0,8~1,6)a

= (1 2 -16)kA

(1,0-2,0) . ~

(4-8)1tN

Kriterij urn slic nosti mole se primer.i ti i

re!lma zavarivanja novog materijala na

ba~i

za odredjivanje

poznatog re!ima za

neki drugi materijal. Pri tome treba poznavati termo-fizicke k a rakteristike osnovnog materijala. Za materijale koji se

najce~e

zavaruju elektricnim otporom, neke od t1h karakteristika date au

u tabliei 19.
Tabliea 19. Neke karakteristike celika, aluminijuma i mesinga
).

Materijal

P 3

J/m.s. K

J / kg .K

niskougljenic ni
c eliei

62

462

0,14

1500

7850

niskolegirani i
arednjeugljenicni c eliei

39

471

0, 2 1

1415

7750

20

502

0,75

1410

7880

229

896

0,029

657

2700

3 81

0,071

900

8600

nerdjaju~i

Cr-Ni c eliei
aluminijum
Iresing

84

kg/m

Graniee tecenjs (Ra) i11 tehnlcks graniea tecenja (Rp)

koje figuri u u kr1 terljumu sllcnostl plasticnih deformae1js odredjuju se labora torijsklm ispitiv anjem.

- 2 09
2.

T~ hn o t og i j a

ta~ k a8to g

Ta~ kastl m

od 0 ,05- 6 mm ,

aa va r ivanja

z a va rl vanje m

mada j e

mog u~e

su

s e spajaju de lov l debljine

s pajati 1 debl j e delova . Poluprol z -

ta~ k asto

vodi od ko jlh se l z r a djuju

~e 6e

obl~no

ni s k o u91 je nl ~ ni ~ eli c nl

zavarene konatrukclje naj-

limo v l i

trake , otpresci, cavi,

profl1l ka o 1 delo vl lzradjenl 11venjem , kovanjem 1 re z anjem.

U

ve ~lnl slu~ ajeva

ta~kasto

prlmenjuje se d vostrano

z a va-

rl vanj e (sl . 107 .e), made se po p o trebl korlste 1 sheme date na

s l. 107 pod a,b,c,d 1 f
Iako su pravl1no

lzab r anl osnovnl paramatrl

ta ~ kastog

zavarl vanja - I z ' t z ' F z 1 de - to jo nlje dovoljno z a uapeAno

l zvodjen j e zavarlvanja. Potrebno je predvldeti na~ ln lspravljanja 11mova rad! boljeg n aleganja
obrazovanje spoja,

nar~lto

na mestlma gde Be predvldja

ako su 11mcvl deblji od 2 mm. Zalti-

tne boje, mastl, ul j a, oksldlsane povrine 1 druge

tno deluju prl

ta~kastom
Nar~ito

nja odatraniti .

11mo va se mogu

mora j u biti

~ lste

p o vrine limova u doru~nl

~ ak

izostatl forrn1ranje

~ l s titl ~ ell ~ nl m . ~ etkama

Aavovl sa

s~lva.

b.

c.

Cu

e.

Povrsine

111 benzinom. acetonom i

trlhloretilenom .

a.

Ate-

z avarlvanju, pa se moraju pre zavariva-

d!ru s a elektrodama, jer u protlvnom rnogu nastatl

povrinsklm greskama 111

ne ~ ls~e

f.

d.

51. 107. polo ~ aji elektroda pri ta~k. . tom zavarivanju

- 21 0 Tatkasto zava r enl

ta~ aX a ~ ij i

s pojevi

ob i ~no

se izvode

po~ u

n lza

ras p o r ed zavisi od ob1 i ka i d i men zija de10va koji

ta~ke

sa zavar uju . Ake je r as t ojanje l zmed ju prethodno zavarene

1 no ve ma l o , struja se gra n a za t va r aju61 struj no ko lo

ta ~ ke

1 p r eko s ta r e

I"

108) . Na ta j
njuj e

ja~ ina

va nja za
( I.

na~ in

lsl .

s e uma-

s truj e zavar i-

vel i ~lnu

I,

I " - I l, p a umesto

zava r ivanja mof s nastati same s lepijivanje 1imova . 1.-

51. 108. 5hema grananja s truje

vodjen j em o vaJc:1.h
te

ta ~ aka

se ne pove6ava

uop-

ja~ 1n a

spoja kao celine vee se sarno kvarl osnovnl materijal. Najmanj e

vredno s ti rastojanja i.medju susednih tac ak a (t ) i prek10pa (a)
T
u zavisnosti cd vrste 1 debljLne osnovnoq mate r i jala da te au u
tablici 20 .
Tablica 20 . Hinimalni koraci (t )1 prek10 pi (a) pri tackastom
za varl vanju
T

s,
mm

Konstrukcioni
t "lici
a,lIU1l
tT,mrD

Vatroo t porni
c elici
a,mm
tT,tnm

Lake 1egure
t T, mm

a,mm

Legure bakra
tT,mm

a,mm

0,5

10

15

12

10

10

1,0

12

10

10

15

14

14

12

2 ,0
3,0

18
25

14

14

12

25

20

20

16

18

18

16

30

26

26

22

4,0

35

22

22

20

35

30

30

26

P
:I~l I

Tac kastim zavarivanjem mog~e ja spajati Limova raslicitih debljina a i materijala, ali

k06e. Osnovna teik06a - da ae

Be

mog u javiti i o dredjane te -

s~lvo

f o rmira u dod1rno j ravn1

2 11 -

li ~ova - mo~ e s e re iti i zborom elek tro d a razli ~ itih pre~ nikao

Ako s e zava r uj u limovi debljina s1 i 52' pre ~nik elektrode treba

i z r ac unati prerna tan j em 11mu, a prec nik .druge elektrode iz uslova
top l otne r avnote! e

odno su na do dirn u ravan limov a.

Ako je de b ljina tanjeg lima sl' mo ~ e se usvojiti pre ~ nik

e l ekt r ode k o ja nale ~e na taj lim del = s~. potom se mogu napisa t1 lzr azl z a omske atpore I1mova:
51

Rl = P l A

49
Pl o

45
2
P2 -:-r;
de F
2

s2

R2 = P2 A
0

-:-r.r
del r

i uslovi

toplotne ravnote ! e Rl = ~, ill Plos/de~

U op te m

slu~ aju,

kada se razlikuju i materijali i

mov a, precnik elek t r ode koja

obrascu:

Za
ne

slu~ aj

e lektri ~ ne

Drugim
6eg

pre~nika,

nale ~ e

na deblji lim

limov a od istih materi j ala jednake su

otpornosti ( P

re ~ ima,

= P2)

2. 2

se po

specifi~

pa je

na deblji lim treba stav iti elektrodu ve-

ili ak o su limovi iste debljine tada elektrodu

ve 6 eg pre c nika treba postaviti na lim ve6e

otpornoatl

ra~ una

apecifi~ne

elektricne

SAVNO Z AVARI VANJE

Elektrootporsko avno zavari v anje je proces obrazovanja

zavarenog spoja pomo6u niza medjusobno spojenih tacaka (alo 109)

Elektrode za avna zavarivanje su u obllku dlakova koji
se okre6u preko gornjeg i

donjeg limAo Njihova je ulaga da pre-

nesu pritlsak na delove koji se zavaruju i da spravode struju

zavarivanjao Debljina delova kaji se zavaruju
2

mmo

abi~no

ne prelazi

2U -

51 . 109 . Shema iavnog zavarlvanja

elektrl~nim

otporom

Osnovne vrste spojeva koji se moqu lzvestl avnlm zavarl vanjem p r ikazane au na sl .

110 . Spoj o b lika C. 8e korlati u s l u -

~ajev1ma

kada s e t rafi de oba lima l efe u isto j r avni ili ako je

raspol of l va malin a ma l e anage z a zava r ivan je I1mova date deblj l -

ne. lato taka

8a

r a zlika u polo!a j:ima l imo v a mole sves t..1 n a mi -

c.

d.

e.

---

f.

51. 110. Vrate epojeva &a lavno zavarivanje

nimum pr1manom apojeva d. i e. 0 epoju tipa d. preklop je v.oma
-.1i 1 - (1,5-2,5)a,""", tAko de . . uvarivanjem i plaaU/!n1.& defOrmieanjem 11movi qotovo dovode u ietu ravan. 0 epoju e. tenka

- 2 13 ~eli~na

olija ostaje

utisnuta u mater i jal tako da se dobija

suteoni spoj. Podufllo

1spup~ enje

nje 1 pr1t1sak 1 time

doprinosi

na spoju f. 10ka1 izuje zagrevapove~anju

b rzine zavarivanja.

Alto se parame t ri zavari vanja pravilno izaberu , jat1na spoje va ti pa c . 1 d. dostife

ja~inu

osnovnog mater1jala .

Pr1 zavar1van j u delo v a od 1egur a

~~uminijuma

1 bakra p r i -

men juj u se same spoje v 1 tipa a . 1 b.

Duzin~

ni ~ n e

12-1 8 mm, dok se za auste-

tel1k e deb lj1ne 1 - 2 mm 1zn osi

n1 tne va trootp o rne

~e 11 ke

moze sman j1t1 za 2 mm 11i za legure

po ve~a t i.

a 1umin1juma i b ak ra za toliko

Zah t e v 1 k oj1 se odnoa a n a

ta~k4B to

prek10pa 1 za ug1je -

za v a r1 v anje . Da b1 se

~ 1stoCu

8U ve~1

1 1mo va

s pre ~ i10 popre ~no

nego za

prek1apanje ivi-

ca 11i uopAte de f orm1s anje , pot r e bno je pripo jima u tvrat1ti de10va koji s e spajaju n a rastojanju 70-150 mm .

Ve~a

rastojanja Be

uz i ma ju za deb1je l imove . Pre z a varivanja, nagore1e povrAine p r 1po jnih

ta ~aka

t reba oo1sti ti.

Alto k onstrukcij a

spoja omog u6 uje, maze

n j e izvest1 1 be z pr1pojnih

ta~ aka

S8

Aavno zava r1va -

ali uz pr1rnenu krutih Aablona

p r 1tisnutih n a I1move .

2. 2. 1

Tehnika i tahnologija Aa vnog za variv anja

1. RBli mi Ja vn og aa va r i va nja
Savno zava ri v anje se mo ze izvesti prema programima prika zan l m n a sl. Il l . Na jprostij1 je program sa nsprekidno
Fa

Pa

1-Z

Is

)
t

a.

F.
I.

P.

F.

Is

r\

. __ tp

uklju~e-

41f

t.

b.

r-

c.

51. Ill. 5hems progfamA Aavnog zavar1vanj a

nom a trujom I

>

1 nep r ek1dn1m kretanjem krufnih e1ektroda brzinom

Vz ,(l . v z .t) u odnosu na zavarivane de10ve (a1. 111.a). Najvla

Be k oriati program dat na a 1. 111.b, koj1 odgovara neprek1dnom
obrt anj u k ruznih elektroda 1 prek1dnom (1mpulanom)

uklju~enju

- 2 14 -

s tr uj e . Najzad , prema prograrnu n a 5 1.

sarno ka da

je

i sklju~e n a

lll. c , e l ekt ro de se okrecu

proti~e

st r uja , a str uja zavarivan ja

nekom v reme n skom in terva lu dok e l ek t rode miruju .

Karak t erts tl ~ nl

po kazate lj l p rek idn og sa vn og zavarivanja jesu : vreme z avari vanja

(t ) , vreme prekida

lini j9 k a br zi na zava ri va n j a

s 1 1 a p r l-

Z 1

tiska n a e l ek trode F
vr~i n e

i si rin a (b) , pretn i k ( D) i ob lik r adne p oz

elekt r ode . Vreme pre ki da i b rzina z a va ri van j a blra j u s e t a-

k o da s e do bij e p r e klap a n je po j edini h tataka po 1/3 -1 /2 njiho ve

du ~ in e .

Orijenta cl o no se nzimaj u jac ina struj e i

s 11 a prltl s ka

1, 5 - 2 p uta vece nego z a tackas t o z avari v anje limo va late debljine.

Brzina zav ari v anja, v reme z av a rivanja 1 vreme prekida

medjusobno su povezani izraz om

V

m/ s

+t

gue je: a - rastojanje izmedju

sre~i s ta

uzastopnih tat aka u m.

Rastojanje 111 Korak. susednih tacaka usvaja se

z :J.vlsnos-

ti od debljine (9)

zavarivanih limova. Za razne vrste niskoug-

ljeni ~ nih

l~ giranih

i srednje

t elika uzima se a = (2, 8-3,2)s;

~ elike

za nerdjaju6e i vatrootporne

a = (2,4-2,8)s i za legure

aluminijuma a = (1,5-2, 5 )e.

Orijentacio no se i
ti materijala i

Mo~e

debljini "s" u mm.

za

niskougljeni ~ ne

vreme zavarivanja odredjuje prema vrs-

~ elike,

se uzeti t =(0,06-0,08)s
z
(0,08-0,1)9 za aU9tenitne ~ellke,

z
(0,1-0,14)9 za nisko legirane konstrUkciane

re aluminijuma t

z
Vreme preklda

za legu-

(0,04-0,06)s.
mo~e 's e

odrediti prema usvojenam vremenu za-

varivanja za dati osnovni ma terijal. Za

ju6e i vatrootporne telike t

niskougljeni ~ ne,

nerdja-

= (1,0-1,2)t , za niskolegirane i

zakaljive telike tp = (0,5-0,8)t

tp =

~elike

za le g ure aluminijuma

z
(1,5-2)t '
z
Pretnik elektrode se usvaja D = 150-200 mm za zavarivanje

niskougljeni t nih t elika, a s irina radne povrsine elektrode od

4-12 rom u zavisnosti ad debljine zavarivanih delova. Pri zavari-

vanju legura Al debljine 2,5-3 mm, uzima se D

400 radi pObolj-

1anja uslova hladjenja unutrasnjih povrsina elektroda i smanjenja trosenja.

- 215 2.

Te hnolo gija JaV)lo g %av arivanja

Pa rarnetri avnog zavarivanja mog u se n a c i

proizvodja~a

~a vno

u r edjaja za

u katalozl ma

zava r ivanje il i p rib1 1z no usvo jit i

koristeci se emplri jsk i m i z razi ma d atlm u prethodnom odel jku . Poda ci neophodni za

~avno

zava r ivanj e

nisk o uglj e ni ~ k og

hladno va-

Nl skougljenl ~nl ~e li

lj a no g c e l i c n og lima dati su u tablici 2 1.

c ni limo'li 1 povr s in ski zas tlc en i li mavi k o riste se za lzradu

nermetick i h rezervo ara il i

Tablica 21 . Pa r ame tri

c el1ka

lim

z avarlvanja

~ avnog

z avarivanja .

niskougljeni ~ nlh

Vreme
j;
z , s t p ,S

J a clna Brzina
!itr uje zavariv.
Iz , kA vz , m/S

Sirina
elek .
b , rom

S ila
pritls
F ,kN
z

O, S

4, 0

1 ,0 - 2,0

O ,O~

0,04

8- 10

,0 17-0 , 0 34

1, 0

5,0

3,0-5 , 0 0, 0 8

0 ,1 2

12 -15

0 , 0 17-0 , 02:

1, 5

7,0

4 , 0-6 , 0 0 , 10

0,14

14 - 18

0 , 0 1-0,017

2, 0

9,0

5 , 0-7 , 0 0,14

0 , 16

16-20

0 , 008-0, 01

3,0

11 , 0

7, 5- 9 , 0 0 ,1 8

0 ,18

20 - 2 4

0 , 008- 0 ,0 1

s, rom

Hl adno 'la ljani ce U~ ni

~ avnog

D eblj~n a

~l a te rijal

c e v i p o s tupk om

Pr i uzdu z n o m

z avarlvanju cilindrlcnih sudova (sl. 112 a,b )

me nj a se in dukc ion i o tpor sek unda rno g kola u skladu sa relat lvni m
pome ranj em ele k troda ka sredini cevl. Sekundarno k olo clne nos a c i
e l ektroda, e lek trode i de o ce v i

uvu~ en

i ll okre tna e lektroda, c ev 1 n epokretna

i z medju diskova (sl . 112a) ,

c l 1 lndrl~na

e l ektro da

(s l. 11 2b ) . P ro me nom magne tne mase unete u sekundarnu kontur u

ma~l ne

~a vno

za

zavarlvanje menja se
=

U"
Z

ja ~ ina

struje

U"

jer je lnd uktlvnl otpor X = 2 nfL srazme r an induktlvnos tl L s ekundarnog kola . U ovom lzrazu U" je napon sek un darno g k ol a , Z ' - lmpe d ansa, R - omskl otpor , f ja~ ine

struje zavarlvanja maze se sman j iti zavari -

spo l ja ~ njih

i vica cevi ka sredi n i i a uto mat s k im 1 1 1 ru-

Promena
vanjem od
~ ni m

po de s a v anjem
Pri

neg o pri

frekve n cij a.

~ avnom

ja~ine

= f{L ) .
z
zavarivanju nastaju defo rmac ije 3-10 p u ta ve ce

ta ~ kastom ,

~ to

struje I

stvara

te ~koce

u pro i zvodn j i. Najvi s e s e

ue f ormi se nerdj a juci c elik jer Ima vell ki k oe fl cl jen t toplo tnog
&irenj a a mal u top l otn u p rovodl j ivo st , a najmanj e n iskougl j enl ~ nl

- 11 6 ~ ellk.

Le g ure aluminljuma s u u tom pog le du ne g de u s redinl .

r
1

---+

c-

'-

c,

b.

a.

51. 112. Savno zavarivanje cl11ndrl~n1h sudova

Posle avnog zavarivanja

obrada raeli

ujedna~avanja

preporu~uje

se naknadna

termi~ka

strukture i otklanjanja sopstvenlh napo-

na,
Deformaclje se mogu aV8st! na najmanju meru pove6anjem ja~ine

struje, obezbedjenjem istih uslova zavarivanja 1 hladjenja

oba dela,

pove~anjem

broja pripojnih

ta~aka

i zavarlvanjem

dugih

Aavova ad sredine ka 1 vlcama.

~AvnO

zavarivanje povrA1nski zaAti6enih ~ell~nih limova

(pocinkovanih, kalajisan1h) mora se lzvoelitl strujama vellke ja~1ne,

elektrodama sa
hladjenje,

8ferl~nim

radnim povr1nama - uz intenzivno

Pr1 Aavnom zavar1vanju 11mova

zat1~enih

hromom (Cr), n1k-

lam (Nl), kadmijumom (Cd) 1 kalajem (Sn) na mainama sa

nom strujom razara Be zaAtltnl sloj. To se mole

spre~ltl

na1zmen1~

prlmenom

apec1jalnih maUna ill stepenastim zavar1vanjem (a1. 111c).

Za vreme Aavnog zavarlvanja legura aluminijuma potrebno je
~1st1t1

elektrodne dlakove poole izvedenih 10 - 20 m. ava. Prlme-

njuje Be takodje neprek1dno

~1~enje

elektroda

pomo~u ~etk1

spreg-

nutih SA nj1bov1m radn1m povrAinama,

Ma tar1jal za elektrodne eliBkava je 1s,t1 kaa 1 za tA~kaata

zavarlvanje, tj. eIi_penlano

~aj.va

oja~ane

legure bakra. U ve6in1 alu-

elektroda Be hlade vodom, mada se prl zavarivanju nlsko-

ugljen1~n1h ~elika

zdulno hladjenje.

eliakovlma velikog

pre~nika

mo!e pr1men1t1 1 va-

2. J

l 17 -

RE LJ E FNO ZAVARIVANJ E

Reljevno ili projekeiono zavarivanje je postupak spajanja

delova na jednom ili vise mesta, pri cemu je polozaj tih mesta
odre d jen ispustima izradjenim na jednom delu. Ispusti mogu biti
izradjeni na limu kao bradaviee (sl. 113a) iIi na masivnim delovirna rezanjem (sl. 113b,e ). Na ovoj sliei brojevi 1 i 2 oznacavaju
elektrode, a 3 delove koji se zavaruju.

!
1

Pre

za u a ~ i

vanja

pos le
za ua I' i v a n ja

a.

b.

c.

Sl. 113. Sherna reljefnog zavarivanja limova (a) i

eilindricni delovi (b,e)
~radavicasto

zavarivanje se u praksi primenjuje za tanke

nlskougljenicne celicne limove debljine do 4 mm. Propustanjem

elektricne struje izmedju elektroda, materijal bradaviee se zagreva i omeksava, a pod dejatvom aile pritiska na mestu ispusta
fOrmira se zavareni spoj. Osobine bradavicastog spoja veoma au
sll~ne

tackasto zavarenom spoju, te ih ne treba posebno razmatra-

ti.

lIesto drukciji karakter ima reljefna zavarivanje sa masivnim iapustima jer je za njihovo plaaticno deformisanje potrebno
naknadno iskivanje poale zavarivanja.

- 218 -

2. 4

5UtEONO ZAVARIVANJE ELEKT Rl t NIM OTPO RO M

Po ovo j metodi zavarivanja delovi se spaj aju na eelo j do -

dirnoj

povr~ini

pov r ~ i

(sl . 11 4). U zavisnosti od vrste metala ,

ne preseka z a varivanih de l ova i zahteva u pog l ed u

ja ~ i n e

r az lik uj u se Buceo no aQvariv a n je abijanjem ( a l. 11 4b ) i

vanje val'nicenjem ( 5 1.

spoja
aa vari -

11 4c ).

-8-+b.

*-4-' -'~
c.
Q.

Sl. 114. Sh ema su~eonog zavarivanja (a) i obliei spoje va izvedenih zbijanjem (b) i v arni ~ enjem (e)

2 .4.1

S u ~ eono

z avari vanje zbijanj e m

Pri z avarivanju zbijanjem delovi se ste z u u c eljusti ma~ ine

i malim aksijalnim pritiskom do vo de u neposredan dodir. Po-

sle toga ukljucuje se struja z avarivanja i u toku vremena oslobadja toplota srazmerna omskim o tporlma u pojedinirn delovima se-

kundarnog kola. Najveci je otp o r na me stu su~ eljavanja delova,

pa se ta zona zagreva do s vetlo be log usijanja (za niskougljeni~ni

~elik).

Pri tim tempera t urama

~ elik

je veoma plastic an, nala-

z i se u tzv. testastom stanju, taka da se uvodjenjem sile pritis-

ka i

isklju~ ivanjem

ovaj

na~in

~ ina.

struje dobija spoj oblika prema sl. 114b. Za

zavari vanja potrebna je bri z ljiv a obrada ~ eonih povrNeravnomernim z agre v anjem z a vreme zavarivanja i oksldaci-

jom pojedinih slojeva na

ja ,

se

n a ro ~ ito

su~ eono

do 30 mm.

~ eoni m po vr ~ inama

smanjuje se

ja~ina

spo-

za velike preseke z avarivanih delova. , 12 tog razloga

zavarivanje zbijanjem primenjuje za delove

pre ~ nika

2.4. 2

Su ~ eono

l 19 -

zavarlvanje varni c enjem

1. suteono z~uf\ r_tv anje ne p rekidnim uarni ce njem odvlja se

u d Ye etape: pr v a je

varn i c enje a drugd zbijanje . Zavarlvanl

delavi se najpre ucvr~c uju u celjusti mai ne , zatim se ukljucuje

~truja i

de l avi polako medjuBobno prlbll ~u ju. ~eone povr ~ ine za-

varivanih delova u pocetku se dodi ruju u j edno j 111 vise tacaka ,

s to zavlsi ad hrapavosti dodirnih povrs ina. Zbog velike gustine

struje u dodirni m

ta~kama

formiraju se masti c i tecnog metala,

koj i se gotovo trenutno zag revaju do temperature isparavanja

(5 1. 11S). Delovanjem pritiska para metala 1 magnetnog polja 1zdvajaju se sagorele i

a.

delimicno istopljene cestice materljala,

b.

c.

d.

S1 . 11 5 . Shema dodlra delova (a), obrazovanja mostica (b,c)

i varni~enja (d)
~to

se spolja vldi kao varnlc enje. Stvorene pare metala sprec avaj u prodlranje klseonika iz vazduha u rastopljeni metal, to poka-

zuje blagotvoran uticaj na mehanlcke osoblne spoja.

Brzina~riblifavanja

delova mora biti jednolika i tako

odabrana da ne nastupi preterano varnlc enje, a n1 prekld varnlcenja wog male brzine.
U fazl zbijanja brzlna prlbllfavanja delova desetostruko
raste 1 tada nastaje plastlcno deformisanje. Prelazak cd varni~enja

na zbijanje mora se odvijati rnunjevito.

odvija se pri

uklju~enoj

P~etak

zbijanja

struji a kraj bez nje.

2. Suceono zavar1vanje va rni cenje m 8a p rBdgr evanjcm razllkuje se od zavarivanja neprek1dnlrn varnlc enjem po tome ~to se
elelovi stegnuti u ~eljustima maSine pre po ~ etka varni~enja zaqrevaju viestrukim medju-S0bnim dodirivanjem i razdvajanjem. U
tim momentima varnicenje je povremeno i delov1 se skra6uju na
racun lzbocenja. Vreme suceljavanja delova, tj. vreme varnicenja
lznosl 0,5-3 a, vreme preklda lzmedju uzastopnog varnlcenja 2-68.

- 220 -

broj k r atk ih spo jeva mole i zn osi ti 5 - 30 u za v i s n osti c d ve li~ in e

prese k a zava ri va ni h de l ava .

Pr i

zavarivanju varnl te n je m sa p r e d g re v anjem br z in a h l a-

d jenj a je r e l at i vno mala pa se dobij a ve arna

zav a ri v an j u zak al j l v ih
v r ~in a ,

~e lik a .

ve6 je dovoljno
Su ~eo ni m

~ t apov i ,

~ 1 1av

spo j

~ ak i

pr l

Nlje potre bna p o sebn a priprema po-

odstranit i bo ju ili grube s l ojeve r dje.

e l ektroo t p o r sklm zava r i vanjem mogu se s pa j a tl

limov i 1 t r ake , cev! i

r az nih vrsta nisk o u g l jen i c n l h ,

nih c e l ika me t o d o rn

a l ati. Zava r i v anjem t a p oVA od

srednjeugljen l ~ n lh

1 ni skol eglra -

v a r n i c e n ja dob i j a s e jac lna s poj a j ednaka ja-

c i ni osnovno g materijal a Rm ; p ri z a v ari v anj u zb l j anj em jac ina s p oja j e

(0 , 7 - 0 , 9 ) Rm .

Za 3ava r ivanje st a po va pre p o ruc uje se metod n ep r ek i d no g

1)a r nice'lja ~

r a sp ola ~e

a u s l u c aj u da se n e

ma ~ ln om

pot rebne a n a -

ge - va rn i c enje sa predgre v anjem. S t a p ovl lzradj e n i od z akaljivih c e li ka takod j e se zavaruju v arnlc en j e m sa predg r evanj e m.
Slobodna d u z in a tap o v a, dodacl za va rnl ce nje i sabljanj e
kao i

vre me z a v a ri v anja

od redjuju se n a o sno v u eksperlmentalnih

poda t aka, ko ji a e c esto d a ju u z ma inu z a zava r1 v anj e . Za s pajanj e l i mov a i

t ra ka debljine do 5 mm prime njuje se zav arl v anje s a

nepre k 1dni m v arnicenjem . Prl veclrn d ebljinama za v arl v anlh delov a

mo~e

se primenltl me tod pre d grevan j a .

Ce vi se ,

rn1 ~e nj em .

u kotl o gradnji i11 c evo vodiroa , c esto

U k o tlogradnji 5e ce v i

pre ~n 1k a

~avaruju

v a-

b O-8 0 mm 1 debljine

z 1d a do 6 mm s p ajaju pre s vega me to do rn n e prekldnog varnl ce nja .

U nutra ~ nji

ti na toplo

pra ten n a stao zbo g s abijanja

naj ce~~e

mo ~ e

se odstrani-

pro bojcern ill specijalnlm pneumatsklm alatom .

U izradi aLata s a obra d u

~63an jem

~ lroko

se primenjuje

z a v arlvanje v arnlc enjem. Veoma c e s to se a lati izradjuju od dva

o ~ tric a

ma terlj a lai radni Ceo 1

j ev t1n1jeg

ugljen1 ~ no g

3 . OSTALI POSTllP CI

3. 1

od brzore znog c elika a noaac od

111 n1sk ole g1ranog

~elika.

~VA RI VANJ A

ZA VARIVANJ E TRENJEM

Zavari v anje trenjem je proces u kome se toplota za zavarlv an je s tvara direktnlm pretvaranjem mehanic ke energlje u toplotnu
na do cl1 rn1m povrinama z a var1vanih delov... Naj1!el!<!e je jedan od

- 22 1 za va r ivanih de lo va nepokretan, dok je drugi koji se na nje ga nasu ~ eono

slanja

- o b r tan (51. 116 a ) . U t r enutku prelaska tankog

sloja materij a la u stanje

plasti ~ nosti

nagl0 se

k~ i

obrtni deo

1 istovremeno u vodi aksijalni pritisak. Moguce je i zavarivanje

trenjem pri obrtanju oba dela u suprotnm

smerovi~a

(sl. 116b),

il1 umetanjem obrtnog cilindra izmedju nepokretnih zavarivanih

delo v a (51. 116c).

a.
5

f ?t-=E--2~

c.

b.

51. 116. Zavarivanje trenjem: l,2-zavarivani delovi,

3-=etak, 4 - ~eljusti, 5-~av
Zavarivanje trenjem svrstava se u procese zavarivanja u
~vrstom

stanju jer se sav formira prl temperaturl nlzoj ad tempe-

rature topljenja osnovnQg

menjuje

su~eono

zavarivanje

zavarivanja trenjem je
nje me tala veoma
~esto

materijala. Ovaj postupak

~to

razli~i

za-

otporom. Osnovna prednost

se maze primeniti za medjusobno spaja-

tih

na~in

je ova jedini

elektri~nim

obi~no .

termi~kih

mehani~kih

osobina. Veoma

spajanja nekih metal a koji pri zavari-

vanju drugim metodima ohrazuju veoma krte faze. Proces zavariva-

nja je poluautomatizovan i
moze zavariti 1200
nja za

izdu~l~'

visokoproduktivan, taka da se npr.

ventila motora unutrasnjeg sagoreva-

jedan sat.
U energetskom pogledu zavarivanje trenjem ima veci stepen

iskoriscenja nego zavarivanje

varni~enjem.

same 20% ad energije

pri zavarivanju

utro~ene

Utro~ena

energija je

varni~enjem

u is-

tim radnim uslovima. Dalja prednost je sto trofazni motor maine

za zavarivanje trenjem ravnomerno opterecuje mrezu i ima faktor
snags oos$ = 0,80-0,85 dok je pri zavarivanju

varni~enjem

optere-

cena sarno jedna faza mreze za cos$ = 0,40-0,55.

U nedostatke zavarivanja trenjem ubraja se sto delovi moraju biti kruZnog poprerecnog preseka, ograni~enih pre~nika (d =
30-50 mm) i duzina ad aka 200 mm. U izuzetnim slu~ajevima pre~
nik dela dostlze 90 mm. Osim toga delovi moraju imati dovoljno

- 12;. -

vcllku krutost da se n e deformiu pod delovanjem sila trenja i

sabijan ja .
l-id s inc za zavarivan je trenjem po spolja n jem lz g1edu

na strug ali

11~e

znatno skuplje . Imaj u veoma vel iku i nstalisan u

Sll

s nagu koja sa krece od 20 - 25 va ti po mrn

;.

popre~nog

p reseka zava-

rlva nog dela .

Redoslcd uvodje n ja aksijalnih sila , obrtan ja i koeenja je-

dno g od zavarivanin del ova ostvaruje se elektronsk1.m uprav l j a -

njem . lake se pa rametr1 daju u ka t a!og u proizvodjaca , o n i su Ha -

rne orij e n tacionl i

treba i h prak t i c nim

rebi korig ovati . Po l azn i

r edju je 1z

opitl~

proveriti i po po t -

podatak je broj ob rtaja "n" k oj i

se od-

j ~ dna c i n e:

d = C

mi n ut! , d - precnik dela u mm , a ken 4

za bakar . Os ta l i pa r ametrl
za ce l ike i C = 4 . 10

gue je : n - broj obrtaja u

stanta C = 3 . 10

zavarlvanja ug1avnom s u odgova r ajuce si 1e prltlska , momen t tre nj a

1 vrelr.e c iji o dnos moze b iti kao na 5 1 .

117 . Pr iti5ak t r en j a P

t
us10vljen j e fizicko- hemi j sk i m osob in ama o5n ovnog mat drijala . Ug1 avnom zavisi o d svo js t ava pl a stic nosti ma -

",,
n
H,

terijala i d i rnenzija

P,

de 1a. Za me tale visoke

P,
( l H"
H,

pla stlc nos tl uz i ma se

,I

Hu

Pt

I
I,

I,

280 IlPa.

nja razaraju se oksld-

.----iI
I

Pod de jstvom s11e trenl slo jevl kojl se n a-

./

25 f'otPa , a za veo-

rna tvrde Pt

I /"
J

vroeme

I,

la z e na c eonlm

povr ~ i

n ama pri premljenim za

z avarivanje. Xao rez u-

ltat me djusobnog prltS1. 117. Cl k lus zavarivanja trenje m

lsklvanja delova , odstranjuju se oksldi i

dr uge ne c ista ce Lz zone zavarivanja i stva ra spoljn i venae o d 18-

tlsnutog mate rijala . S toga se

~ av

fo rmira sarno od

~iatog

meta l a,

a de lav1 se u toku proeesa skrac uju prema kri voj s - al . 117 .

Vre me tre nja t t i pritisaK trenja Pt au glavni par amatri u p r o cesu

oslo~adjanj a

toplote pomoeu koje se materijal u bli.ini

pov r llin e dovodi u stanje p lasUl!nosti.

do ~rne

223 -

Pritis ak sbijan J"a p

sa uvodi u trenutku post i zanja t.ops

l o tne r avnote !e (oslobod jen a top l ota je dnaka odveden oj) 1 naglog

kote nj a obrtnog dela. Prl zavarlvanju lstovrsnlh mater i jala uzlma

se

Ps

Pt' dok se za

razll ~i t e

osnovne materijale uzima Ps=2Pt .

Kao r ezultat de lovanja med j umole kula rn ih 5i 1 a i

uzajamne difuzije

nastaje jedar av (bez p ora i n emeta ln lh ukljutaka),

pod uti cajem toplote,

s ltnozrnast.e

unutra~nje

uske zo ne

g radje i

dobrih

mehan l tkl h oso bin a .

Vreme sabijanja (t ) je rel ativn o kratko u o dn ea u na vre me
s
trenja
(tt) 1 kre6e se u gran l cama 1 d o 5s . Jos je kra6e vreme

kocen ja

(~),

sto se vldl sa s llke 117.

Kolltlna topl o te koja s e oslobadja u toku procesa odredjuje se po lzrazu

gde je: M - moment trenja koji zavisi od vrs te materijala i

t
nja dodirnih p ovr lna; w - ugaona brzina.

sta-

U okviru pripreme delova za zavarivanje trenjern treba

predvldetl dodatak za nadoknadu s kra6 1vanja (s) prl zbljanju. Ve11tlna skr a6enja zavlsl od vrste 1 pret nlka materijala, broja obr-

taja i na~ina pripreme za zavari vanje kao i vrernena zavarivanja.

Orijenta clono se uzlma: dodatak od 5 mm'za nlskougljenl t ne c ellke
precnlka 20 mm, prl n

1500 obr/min 1 Pt

alum1nljum dodatak od 6,5 rom pri n

= Ps = 50

3000 o /mi n i Pt

MFa; lli za

= Ps = 8

MPa.

Zavarivanje trenjem prlmenjuje se za izradu alata i delova u Industrljl automobila, traktora, bicikla i dr"

od istih ili razll-

titih materljala, prema komblnacijama datim na sl. 118.

Medjusobno se mogu spajatl delovl kruznog lli prstenastog
popre~nog

preseka, iIi se

oni mogu za v arivatl za ravne predmete.

teone povrine zavarivanih dclova se ne moraju posebno obradjivat i ali treba odstranitl sve necist06e. Na mestu spoja potrebno je

cllindritne delove razllt ltlh precnika svesti na istu meru. Poluprolzvodi za zavarivanje trenjem mogu bit! kovani, liveni i

va-

ljani.
Primeri zavarlvanja trenjem u oblasti izrade alata jesu
burglje (sl. 119a), glodala 1 razvrtati od dva ralltita materljalao Radnl dec alata lzradjuje se od skupog leglranog t elika, dok
se

n08a~

gradi od jevtinijeg

ugljeni~nog

~ elika.

...j"

Materljal

j ~ ~i
~

~ >0:3

.~

>0

{'.

22 4 -

>0

>0

] .J M
!i
~ 0.
~

>U

1 . Al i l egure

~ .! ~ ~
::! 8>0

>0

. j

'0

~l
I
!
l % 8~ e
j

8~

2. Mesing
A

3 . Bronze

14
Is.
16 .

.c

S t elit.!.

Co-legure

A
A

Nb

7 . Cu

A
A

8 . Cu- Ni

A
A

9 . Pb

10 . Mg-le gure
A

ll. Mo
12 .Ni-legure

A B A

1 3 .Le g . C .

14 .Ug l j . C .

A A

A A
A

B A
B

15 .C- z a autom.
16. Maraging C .
A

17.Sinter C.
18.C.otp.na
korozij u

19.Alatni C .
A

20.Ta
A

1l.Ti-leg.
A

22 .W

23 . C za vent.
24. Zr-leaure

-----------------------------------------------

A - spoj evl istih osobina keo 1 osnovni meterija1

osnovnog materijala
B - spojevi n H ih osobina o d
51. 118. Primeri meta1 a zavarljivih trenjem
U automobilskoj lndustriji, zavarivanje trenjem se primenjuje za lzradu vratl1a, osovlna, upravlja~ kih vratl1a, ventila

mo tora unutranjeg sagorevanj a od raz1i~it1h materija1a (sl.

119b) i

z a ve zivanje

glav~ ine z a

zup~ anik,

ltd.

- 225 -

SGV

~. F:

.-r--C-+!t+

G.

b.

;;'v

S1. 119. Pri.meri delova zavarenih trenjem

J. Z

ZAVAR IVAN.JE ULTRAZ'IUKON

Pri

de lovanjem

ultrazvu~nom
mehan1~k1h

zavarlvanju spaj S8 obrazuje lstovremani.m

osc1lae1ja visoke frekvanc1je 1 male a1le

pr1tiska. U suAUn1 se 1 ovaj v1d nvar1vanja avodi na zavar1vanje trenjern. Toplota oalobodjena

mehan1~kim

vibr1ranjem preklop-

ljenih delova na maloj povdin1 (mikropovrUn1) dovodi mater1jal

na jpre u stanje
me se dob1ja

plast1~nosti,

~vr st

U ltrazv~ne

a zatim se uvodi 81la pr1t1aka a1-

spoj.
osc1lac1je 1maju frekvenc1ju 1znad 16-20 kHz

~to

nije u frekventnom domanu ~ujno8t.1 za ~ovekovo uho. 1 zavar1vanje se kor1ste mehan1~ke o8e11ac1je ultrazvuane frekvenc1je
do 100 kHz. Metod je ndao pr1menu za taakuto 1 Aavno .avar1va-

nje tankih 1 veoma a1 tnih delova od iatlh 111 raznovranih matar1jala kao 1 ad

pla8tl~nih mAS&.

Moqu se, na primer, zavarivati ta-

nk1 l1mov1 debljine od 0,004 do 2,00

ranih

~e lika,

IIIIIl

od

uqljen1~nih

111 leq1-

bakra, alum1n1juma, zlata, srebra 111 njihovlh kom-

b1nae1ja. Spojevi 1zveden1 ultrazvukom odlikuju

Be

dobrim mabani-

l:ki m oaobinama. Veoma maki metal!, kao npr. clova ne mogu . . zavar1vat1 ultrazvuano jer aa pojavljuju praline u okolini apoja.
Najv1Ae se na ovaj na~in .avaruju delovi u praa1znoj mahan1e!, rad10 1 televiz1jakoj tehn1c1 (kondenzator1, ~ranz1.tori)
1 fol1je. Neprek1dn1 preklopn1 Aavov1 1z_den1 ultruvuan!m zavar!vanjem au hermeti~k1, tj. nepropuatllj1v1 sa fluide.
Zahvaljuj~1 veoma koncentr1aanom zaqrevanju 1 kratkom vramen u zavarivanja, fi z1ako-bemijske promena O8novnoq matar1jal. au
nematne. Spojev1 zadr!avaju nepromenjanu elektrianu 1 toplotnu
provodlj1V08t kao 1 otpornoat prema koroz1j1. Procaa praktiano
nije pra~en promenom obiika 1 ne pojavijuju a. vidlj1ve trajna

21 6 -

pro mene debljine. Say nema livenu

no u

slu~ aju

unutra ~ nju

z avarivanja deformaciono

gradju,

oja ~ anog

~ to

je va! -

ili kaljenog mate-

rl ja l a _ Potre bna sna g a za zavarlvanje veoma je mala (P

2,5-5

k VA )

Dobra se zavaruju metal! sa mnllm elektric nim otprorn (Cu,

Ag , Al); nema o granlc enja za debljinu tanjeg metala, npr. u kom-

binaciji metal staklo odnos deoljina moie biti 1:1000 i vie. Isvi ~e

tovremeno se mogu n a pajati

v a ra, a moguc e j e zavarl v anje

zavarlvackih glava 1z jednog izlzvoditi na vellkom udaljenju cd

izvora. U predno stl se takodje ubrajaju mogucnost automatizaclje,

j~an o stavna

pr!prema delova bez cl cenja povrlna i

s1.

Kao nedostatak procesa je pojava mikro 1 makroprslina 1zaz vanih rezonancom na mestu spoja, naroclto kad materijala niske
pla stlc nosti. Ovo se mofe

spre~lti

stavljanjem gumenih

smanjenjem amplitude oscilovanja ili amplitude

podmeta~a,

ultrazvu~nih

osci-

lacija. Sem toga, kod nekih materijal glava za zavarivanje se lepi

za zavarivani dec i

zato jako haba.

Kod uredjaja za ultrazvucna zavarivanje koristi se poznata

osobina predmeta ad

feromagnetnih rnaterijala da se elasticno de-

formisu pod uticajem promene jacine magnetnog polja. Na primer,

~ tap

od feleza, niskougljenicnog celika ili nikla, unet u magnet-

no polje promenljive
ucestano~cu

ja~ine

izdu~uje

se i skuplja u skladu sa

promene jacine magnetnog polja. Ova pojava, poznata

pod nazlvom magnetostrlkcija, izuzetno se ispoljava ako sa u magaetno polje unese stap od legure 49\Fe, 49%Co 1 2%V.
Uredjaj za ultrazvucno zavarlvanje (51.

120) 5astoj1 se 1z

gencratora vlsoke frekvenclje (1), elektro-mehanlckog pretvaraca

51. 120. ema

uredjaja za ultrazvucno zavarivanje

(2) i ultrazvuene qlave (3). Jo aU ns a1. 120 pr1kszsnl zsvsrlvsni delovi (4) 1 poatolje (5), kao i aila prltlaka (P).

- 227 Vibracije ultrazvucrie glave prenose se neposredno na 11m

koji je

njam spregnut

dok don jl l im ostaje za to vreme u

~r u .

Kao rezultat tih vlbracija nastaje razaranje oksidnih slojeva na

dociirnim povr~inama gorn j eg i donjeg lima. ~ud u~i da s e gornji

lim os cilatorno kre~e u odnosu n a don j i i da p r i tome deluje si la prltiska (P) , o s l obadja

se l zvesn a kol ic ina top l ote, koja je

dovol jna za savladjivanje

e n ergets Ke bari je re i

metalnih 2 ma za j ednickiu

za aba zavarivana de l a . Primenom obrt-

nih di sk o va k ao
vodjen je i

3. 3

ra~~ l h

stvaran je no v l h

delova ultrazvuc ne glave (3 ) moqu6e j e 1z-

a vn lh s p ojeva.

ZAVARIVANJ E ELEKTRONSKIM SNOPOM

Prvi put je 1950 . qo d . p rimenj e n ele ktrons k l

snap kao iz v or

top l ote za zava r ivanja . U s tvari, toplo ta se dobij a bombardovanjem mesta spoja ml azom e le k tron a velike b rz ine . Pri uda ru elektrona

osn ovl materl j a1, pre t va r a 5e n j ih ova

k1neti ~ k a

energlja u

top l otnu . Zava ri v an j e se n aj~ece lz vodi u v i s o k om vakuumu reda

0 ,1 3-1 0 - 6 bar a . Radni deo ured jaja (51. 12 1) za z ava rlvanje sa stoji se i z k a tode ( 1 ) od vol f rama ill titana, mre ! l ce za usmera -

vanje e l ektron a (2) i anode ( 3 ) . Elek t ron1 se emituju 1z zagrejane ka tode (2500 o C), prikupljaju se
mre~ lcom,

ubrzavaju i pomoeu elekt-

polja (4) usme rava ju ka ano-

ri ~ nog

di (3 ).
Katoda 1 anoda se sme At.aju u
v lsoko v axuumsku sredinu radl za!tite od oks1dacij e i kratkog spoja ko-

jeg mogu napravlti pare metala. Taka-

dje se na ovaj

na ~ 1n

umanjuje ras1pa-

nje e lektrona jer nama njlhovog suda-

ranja sa moleku11ma va zduha. Uredjaj

za zav arivanje elektronakim snopom

S""P
stektl'Ona

radi pod naponom 30-175 kV i da j e

s truju ja ~ 1ne 50-1000 mAo
Nev1dljivi elektronsk1 snop dob1j a kon1~n1 obl1k zahvaljuj~1 magnetnom polju (6) stvorenam pamoeu

Sl. 12 1. SelDa uredj a j a za

zavarivanje e lek t ron s kim
anaDom

elaktromagneta (5). ~ i ! a snopa pa da

na mesto spa janja predmata (7), pra-

- 22 8 ko kojag sa ostvaruje 1 uzemljenje (6 ) .

Polo!aj

! l ~e

se pode avA promenom

j a ~ lne

u elektromagnetu (5), taka da se prl pove6anju

pobudne struje
ja ~ 1ne

stru je o n a

pomer a n avise 1 obrn u to .

Kin e t H':ka e n erqi j a e l ek t ronskoq s n opa usmerenoq na z ava_ri van! p rcdmet pretvara se u t oplotu prl udaru e l ektrona u predme t.

Lnergij a e l ektronsKo g
Es -

U1 -

s no p a mo le se

1/2 n. m . v
a e

po l z r az u

MJ
-3l
9 ,l0 9 l.l0
k g - ma u - n apon mre l lce z a

gde je: n - broj ele ktrona u toku 1 8;

sa e lektronaJ Va - brzina elektrona u
ubr zAnje ele ktron a u V , reda

lzra~ un a t1

vell ~ ln e

20-60 kV ; I -

j a~ 1na

struja

u e l ektronsk om snopu u mAo

Hrzina e 1ek trona u

U prlbll ! no s e

lzra ~ una va

e lektrl ~ nom

polju potencij a lne razlike

po izr a zu

km/s
Zavari v ani~

e1ektronskim snopom se odlikuje: v lsokom kon-

centrac1jom toplotne energ1ja u

nego ked

ele k trl ~ noq

~1 ~ 1

snopa (oko lOOO puta

ve~a

luka) , lzvodjenjem bez dodatnoq mate rljala

i pripreme stranica, veoma uzanlm avom (te ko uotljivim), moqu-

6no A6u zava rlvanj a qotovo s vih me tal a 1 lequra, lroklm dijapazo-

nu deblj1n a zavarivan1h delova (s - 0,05-300 mm) 1

mogu~no~~u

za-

va rivanja mater1jala tek o za varljivim 111 nezavarljivim drugim

postupcima (He t Tat W, Ho, u .. ).
Zboq ma lih deformacija u procesu zavarlvanja, mogu6e je elektronakim snopom z a varivatl 1 delove alo! enoq obllka finalno obra-

d jene .
I pored navedenih i drugih prednosti zavarlvanje elektronsk im anopom joA uvek nema veliku prlme.nu. U prvom redu zbog visoke
cene uredjaja.
Zavarlvanje e lektronskim anopom mo! e se prLmeniti za ve6inu me tala koji se z avaruju

za

ve ~1nu

elektrolu ~ no.

Kvalitet zavarivanja je

ma ter1j a l a jednak TIG z a var1vanju 111 bolji od njega.

Dub in a uvarivanja je nekoliko puta veda od i irine,

tako

da n1je potrebn a posebna pr1prama 1vica za zavar1vanje (sl. l22).

Kao ~ to s e 1 z dat1h pr1mera v1d1 velika dubina uvar1vanja
omogocuje formiranj e ~ava bez dodatnog mater1jala, jer on nastaje
toplj e njem 1 ~ vr l ~ a vanjem iv1ca oanovnog materijala.

- 229 -

I'

..

-Emj-

51. 122. Zavareni spojevi lzvedeni elektronskim snopom

3.4

ZAVARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA

Zavarivanje laserom je

jl daje spojeve veoma

sll~ne

naj~ovljl

na~ln

spajanja

me~ala

ko-

spojevima izvedenim elektronsklrn

snopom. Topljenje iviea zavarlvanih delova nastaje delovanjem ko-

ncentrlsanog snopa koherentne svetlostl usmerene

opti~klm

8o~i

vima na zavarivanl dec. ~rna uredjaja za zavarivanje laserskim

zracima prikazana je na sl. 123. Osnovni deo je laserski tap (1)

sa nepropustljivim ogledalcem (21, delimi~no propustljivim O9ledalcem (3),lmpulsnom (ksenonovom) lampom (4) 1 reflektuju6im cilindrom (5). Em1tovana
svetlost pada na usme-

ravaju6e ogledalo (7),

i preko opti~kog so~iva
(8) fokusira se na povrinu, liniju, ta~ku
iIi grupu ta~aka na zavarivanom predmetu (9).
:ovaj na~in daja povoljna tehno-ekonomska
rezultate po~ev od 1970.
godine kada all razvijenl

51.

123.

~ma

zavarivanja laserom

industrijski CO2 laseri,

snage do 15 kW. Osnovna prednost je Ato nisu potrebni dodatni materijali, a za slu~aj s~eonih spojeva dobijaju Be uski avovi
(b/h - 1/12), ~ist1 od:uklju~aka sa veoma malom zonom pod uticajam toplote

0,1 mm).

OaiJn toga nema. sopstvenih napona 1 defor-

maclja koji uvek nastaju kod ve6ine postupaka zavariv&>ja toplje-

- 2 30 . j e ::. , a nanx lt o k ed e nD s a calo;: koncet:.t.rac i j o

l as.e ro~ o~uj e

sa . : a .."ari,: a..-: ) e
p o lo ~a j U:.a

s .... ic

s...i. o '-'ni

lz-'~T odj en j e

?r eci=n ~

oC na j t a.."'I jih fo lij a , ?-A do t Y.:pov a 1 flee de.bl j l -

lasersk og za v a _ri v an j a s u : s na g a

p ara=e~rl

O S :lO\-n o;

::at:eri j ala. ?roces

k~~ ~r o lc o sno~~

~i! e,

L=p~sn ln

CO 2 1 i

a.ser s -

a psot"9CiOlle

za~rt "' an j a

z ah t.e va

paraoet.ara.

\"e l iki b ro j oeta:a 1

=~

~ l Uk

s v ib VTS t.a spoje v a

k .- s :lOp a, b rz in a njego vog po=eranja, pret n ik

ka rak':.e r ist.i.ke

:.op l o t:n oo;

le'~a

zava-ru j e se k ont.L, c..al n.i..-

( Al 0 3 + 0 , 05 7

O , 07~Cr 2 0 3 '

l ase-

koj i j e viSe

u pri::e.ni .
slu-t a j ev-i..3a, na,,a.tiv_ an j a uvodi se 1

l;
~lca,

t.::raka, 111

pra~alc

energlj o ~

k.o j i se t.op!

Svet.losna e.nerc;lja 1z

Coda~i

\:'e~'Ca ~ kih

::ra teri. jal -

l a.ser-s ); og zr.u.a .

iIi pr.iroenin lzvora pri-

~n j u j e

se za oekO 1 t.vrdo le=1 j en j e,

zag revan j e gra

..,1.nslt ih

obje.ka~,

poit~a j

sca:panja :::::et-ala datira oC 1934 . sO<ii..o.e.

~enje,

p;.m j enje kosrut k..ih so l arn..i.h

ba~ri j a,

j~

a pr-n.

;ava.r1y a,n j e S''''f!';..losno=. e-nergi j c= za.sn..iv a se oa fokuslra:l j

1,;.

re tios.no:; snopa p r-l l!:e.::u se ?Os tl f ,e

'\." e llla

Jc. oo ce.n t..r a-c i j a

energi j e.
Sea. o v-a j natio. ::x>;""'-X:e j e o st.,ar1t..i s.:1A.fao svetiosn..1 $DO?

oC
ve

"'"e~~a--tk. og

l:or1~6enje

izvora s '\." euosti a \: razvo ju j-e i

h elio ) s1o"'etios't.i

~w

sunCe-

je pcsebno zna.ta j no ::a zava.rivanje c

kCSl:CS u .
Ured j a j

za zavart.ran j-e

to j l s.e 1-% U:::p" sne

~

~noono 'f,~

svetl~

la.z:::pe ( 1 ) ,

~l j a

1.2" ) , sa,s-

e ti,f a ( l ) s.oeA-

u f.i!i el1ptl&og oglada.la ( ' ) , od ko j eg se re:lek-t.uj u svet.-

losni "raei ( 3 ) pro.l,Au kroz kva.rcno

spoja ( 6 ) .
He )

zrac.1..ca ( 5 1 .

kro%.

0 O>ku

o~;or

u="""j"

Omo

(5 ) i

pada j u na aesco

dovodi 58 1Ahit:n.1 9a5 ( CO2 , Ax.

( ) .

SYeuo:sn.1 iJvor je ucib.lfajeno ,.a ) asne du..!1.ne 0 ,4 - .

u spektru

e.lakt.ra:>&~C>OCT :r~ j ..

pripada ob asti b.ll.skoj

f rae rveno j s 've tJ..os t.1, koj a. odgovara top 10 tn.o::

Q}e. emr.o..""", 1%
ko

~d>u j e

h&loogeno-~ ~ll

~1l>..

_c.ala 1 lequr ...

% ra-Ee:nj

u. Ovo z. ~a&

l utne JtseD<X'Ove

l~.

!a-

- 2 31 Na ovaj

na~in

mogu be

zavarivati vetina metala 1

legura koji se zavar uju TIG
postupkom i mikroplazmom

ali je uslov da debljina

zavarivan ih de lo va bude manja ad 1 mm , lzuzev clova

gde je

~::::d .2L

grani~na

debljina

3 rum.

5 1. IJ4 . ~ema zavarivanja svetlosnlm zracima

J.6

ZAVARIVANJE DIPUZIJOII

Postupci difuznog zavarivanja zasnivaju se na dlfuziji

atoma izmedju zavarlvanlh delova. Difuzno spajanje se lzvodi u

posebni m uredjajima (sl. 12 5) sa vak uumskim komorama (1) ili zatitnim gasovima. Sem to-

ga uredjaj poseduje polugu (2) za uvodjenje sile

pritiska (5-20 MFa) na
zavarivane delove (3) i
sistem za zagrevanje (4).
Pri radu u vakuumu (reda

0,014-0,014.10

lbJa

-3 m bara)

potrebno je delove zAgre-

jat! do temperature ne to
ispod solidus linije i zatim uvesti pritisak da bi
nastalo spajanje na nivou
a toma. Ravne povr ~ lne

51. 125. Uredjaj za difuzno

zavarlvanje

odredjenom

hrapavo~u

SA

spa-

jaju se difuzijom utollko

232 -

br!e 1 eikasnlje ukoliko au navede n! parametri bl!!! optlma lnlm.

na ~ in

Na ovaj

se mogu zavariti vatroo tporni

~e ll c l,

teAkoto -

pljl vi 1 aktivnl me tal!, keramik a , metal! sa nemeta ll ma , jer daju

na ~ ln

spo j eve koji se na d rugi

irna

~v rsto~u

ne mog u OBtvariti . Zavarenl spoj

k.ao 1 osnovn'l materija l jer se ostvaruje bez toplje-

nja pa nema metalurSkih

1 d ruglh promena u

~av u

1 ZUT-u. Prl menju-

je se uglavnorn za spajanje sitnih delova u mal n s t vu , elektrotehnlei, a utomobilskoj Industriji, elektronici, avijacljl 1 sl, lzra djenlh od Cu, Ti, Ni, Zr, legura AI-Mg , raznlh vrsta
1

niskoleglranih

~e llka

u gl jenl ~ nlh

livenog gvo!dja.

Kao g lavnl nedos tatak rno!e se uzeti skup ure djaj 1 o grani~ ena veli~lna

zavarivanih' delova S ohzirom na malu vakuumsku komo-

ru.

J. 7

INDUKCIONO ZAVARI VAN J o

Ked ovog

na ~ lna

spajanja metala,

koli ~ ina

toplobe potrebna

za stapanje stranica metala oslobadja se elektroIDagnetnom indukci-

jom pOmcCu struje visoke frekvenclje (HF) . Uredjaji su tako konstruisanl da obl~no lmaju dva lnduktora, od kojlh jedan slu! i za
predgrevanje, a drugi za zavarivanje. Tako npr. uredjaji za zava-

rivanje cevi (51. 126) pomoeu linijskog induktora, sadr!e generator struje visoxe frekvencije HF reda 450 kHz, obuhvatni indukcloni primarnl

namotaj (1), valjke za prltlsklvanje (2), magnetno

jezgro (3). Na slici je takodje prikazan smer zavari-

vanja (4) 1 ~av (5) koji sa

po potrebl Obradjuje sa spoIjne i

51. 126.

~ma

unutranje strane.

indukcionog

zavarivanja

J.8

ZA VARIVANJo VRTLO!NIM LUKOM

Zava rlvanje vrt1o!nlm lukam primenjuje se za spajanje cev1,

cevnih pr 1rubnica za cevi (s1. 127), a u poslednje vrema bllo je
pokuAajL zavarivanja oevi_sa plo~ama. Potronja enerqlje potrabna
za zavarivanje vrtlo!nim l.ukom imo81 aka 70' energlje utroiena za

- l33 zavarivanje varnl ~e nj em . Elektri~ ni luk uspostavljen u proatoru

(1) 1zmedj u ~eon 1h pov=Hna pr1rubnice ( 2 ) 1 cevi (3 ) pre vodi se

v rtlo~no

kretanje aka

aa e cev! pod uticajem mag4_

n etnog pol ja stvorenog u

n arnotaj 1ma (4). Luk se Bve

brze obr6e dok se ne poja2

u~are n e

vi praten

-- - - "5 -

--

~ lji m

pod

utica j em se rav-

nome rno zagrevaju

povr ~ ine

plazme
~ eone

prirubnlce i

cev!.

U trenutku postl zanja pot-

rebne temperature, delav!

se naglo

pr ib11~avaju

pritiskuju p omo6u

hidrauli~

na y uredjaja. Unutranji veS1 . 127 . Eavarivanje

vrtlo ~n im

nae

1 uJeom

na~tao

lstisklvanjem

testastog materijala odstra-

njuje s e

~osle

z~varivan1a

specijalnim alat om .

Na rnest o s poja dovodi se kroz ce v

re~avina

3.9

Ar + CO 2 +

2 ,

za~tl t ni

gas -

naj~e~6e

TE: RMITh-O ZAVARIVAIIJE:

lz vo r toplote za ovaj nal:ln zavarl van ja je term.1tna re akcija izmedju ok sida nekih

metala i c is t o g aluminijuma. Dodatni

materijal se doblja sagorcvanjem termita, tj. mesavi ne oksida ne-

kih me t a l a (Fe' Mg) u prahu i

zrnastog aluminijuma. Za zavariva-

nje c elicnih delova primenjuje se

me ~ avina

oksida

~eleza

i cis-

tog a luminijuma u odnosu 78:22. Termit se stavlja u specijalni

l o nac ad vatrostalnog mater1jala, unutra oblolen magnezitom

(MgC03)' Termitna reakcija poCinje tek ako se u nekoj masi termita dostigne temperatura od 11SOoC. To se n~~e posti6i elektri~ n1m

lukom ili upaljacem koji se sastoji iz barijumperoksida

(Ha0 ) i trake magnezijuma. Magnazijum sagoreva prema hemijskoj

2
jednac ini 2Mg + 02 - 2MgO + 1220kJ, stvaraju6i visoku temperaturu jer s e MgO ne topi niti isparava pa perna razlike izmedju toplotne vrednosti i toplote sagorevanja gorive materije Mg.
U masi termita zapaljenoj upaljacem PoCinju hemijske reacije :

- 2J4 JFeO + 2Al

JFe + AI 0 + 01
2 J

JFe 0 4 + 8Al
J
Fe 2 0 3 + 2Al :
Temperatura u

9Fe + 4A120 J + 02
2Fe + A12 0 J + 03

lo ~cu,

u sle d ovih egzotermnlh reakcija, dos -

ti ~ e 3000 o C, tako da se topi i

20

pada n a dna lonca , a te~ni

~e lezo i A1 0

. Rastopljeno ~ele2 3
A120 3 kao lak s l i spliva va na povr-

!linu.
Ko l l~ine

toplote koje se dobijaju prl ovim reakc i jama za-

vise od v r ste oksida

1 kg FeO

0,622 kg Fe + 0 , 37 9 A1Z03 + 29 60 kJ

1 kg Fe)o4

1 kg Fe 0
2 3

Ko ll ~in a

~el e z a:

0 , 55 3 kg Fe + 0 , 44 7 A1 0) + 3 300 kJ
2
0 , 524 kg Fe + 0 , 476 A1 0 + 3550 kJ
2 3

os l o bod je n~

top l o t e je t o ll k o ve l ik a da s e ton a

ras top lj enog me tal a mo !e dobiti za 30 s. Term1tno j sme s ! mogu se

doda tl i

le gi r a j uci e l eIiEnti C , Hn, 51 , Ni, Cr, Mo r adi i z jedn a -

c a v anj a hemij sko g sastav a me tel a s ava i o snovno g rna terija la . Pr i

z a va ~l v anju

de l ova ad si v og li va termitu se dodaje fero sl1icljum.

Al uminotermitskl

se mo g u z avarl v ati i

le g ure bakra p omo-

<! u te rmita k oje g c ine srneea CuO i AI. Termitna reakcija t ece prema jednac ini

Ra zllkuju se dVa vida termitnog zavari v anja:

termitno zavarivanj e toplj e njem, 1

- termtno zavarlvanje prltlskom .

Te r mitno z Qva r i v an je topljenjem (e1. 12 8) primenjuje se

za nastav1janje tramv ajskih i

postolja ma9ina i

! ele z ni ~ kih

drugi~ _masi vn ih

~a,

vratl1a, osovlna,

delova. Najpre se ivice (5) po-

stave na rasto janje a = o,7sVA, mm , gde je A popre~nl presek de2

l a u mm , a potom se nAsta1i ~ leb ispunl voskam. ~upljina lspu-

njena v oskom predstavlja

(kalupnik) i nabija

m ode~

liva~ ki

oko kojeg se postavlja kutija

pesak (al. 128). U toku izrade livac -

keg kalupa (3) treba predvide t i ulivni siatem. , hranitelj kao

kan a l za zAgre v an.je (4).

~osle

z a v renog kalupovanj a , ga&nl pla-

men iz lampe za lemljenje us me r a v a s e x.roz otv or (4), top! se

vo tani model 1 predgrevaj u i vi c e o s novnog materijala. Kada se
Istopljenl v osak lacedi, kanal (4) se zatv ara gllnenlm
di ~ e

z a t varac (Z) na dnu lones (1) i te c no

~ elezo

~eopm ,

po-

istice u ulivnu

- 2 35 ~ a ~u

k a lupa . Te~ n o !e l ezo izl l veno u ka l upnu ~ uplj1nu is p un java

p ro s tor lz me dju i v lea za va rivanih delava 1 isto v re meno i h de l imi -

Fe

2
1

A- A

, ....

"
.. ::.. .'.:
:.::,. .;",;'

"':-.' .' . ." ........:......:... '.. ...

S1 . 128 . Termitno z avarivanje t o pljenjem

~no

o~ vr ~ 6ivanjem

topi, taka da s e stapanjem i

s e dela vi ohlade, kalup treba razbiti 1 odse6i

formira s av, Kada

~ vrslo ~elezo

za-

os talo u ulivnom sistemu 1 hranltelju.

Glavn a odlika ovog naeina spajanja je s to se dobija s av

bez za os t a lih {sops tvenih} napona, pa nije potrebna naknadna termick a ob r a da . Oprema za z a varivanje je jednostavna i lako pokretna t aka da se rno ~ e k o ristltl i na terenu, gde se ne mogu pr1menit i dru g! pos tupcl zav arivanja.
Te rmit n o zav ar iv a n j e pr i t iBkom (s1. 129) pr1menjuje se za

zavar iv an j a ln a , s tapova,

cevi. Priprerna

te~nog

ze1eza i izra-

A Z2~
J

,l(a

Lu pnik

\ -=;t. .

Prs t e71

Sl. 129 . Termitno z a vari vanj e pritiskom

236 -

da kalupa sli l: na je kao 1 za term.1tno z avarlvanje topljenjem .

Raz llka je u poseb n om uredjaju
~ na ~ inu

r ivanih delova i
sredne oaka n

t~rmltne

28

med ~ U50 bno

prltlskl van je za va -

i z l iva n ja te c n o g meta ls 1 z lonca. Nepo -

reakcij e , tec no felezo l1i celik padaj u na

~' O

l o n ea , a lak sa t r o ska (AI 0 ] ) ispli vava n avi Ae . Nagln j anje m

2
lonca (51 . 129) , u k alupnu ~ up ljinu s e najpre l z 11va troska a
z a tim t e e a n me t.al . Tros ka pre:-:. rl va i v ice za v ar! vanlh delova ,

sprecava njiho va s ta panje sa liv om, a li Ih zagreva do ve o ma v lsok ih t emperatura i

prevod1 U s tan je plastlc n ostl. Medjusobnlrn pri-

tisklvan j em de l ava , npr. zav oj nom p re som , formira s e c vrst spoj ,

a tro ska i

de c te c n og me tala 5e lstiskuju obrazuju6i venae, P 09 -

I e hladj e nj a uklan j a s e ka l up ni k , a krti venae se r azbij a cekicem

i

b rusi.

3. 10

ZAVARIVAIIJ E: E:KSPWZ IJO M

Ov aj meto d s e z asni va n a spajanju pod dejstvom dinamicKog

pritiska s ev ore n og lok alnom eksploz1jo m odgovarajuceg rnaterijala.
Zava ri vanj e eksp l ozijom primenjuje se za spajanje 1 izradu dvo slo j nih

prese~a .

de love kao

~to

Dvos lojni preseel primenju j u se ne sarno za raYne

su limovi vee i

za eevi i

rezervoare. Zavarivanje

eksplozijom omogucuje d a se medjusobno spoje razli c lti metali, pa

i me tal i sa nerne tal 1ma .
Uglavnom se zavarlvanje eksplozijom primenjuje u hemijskoj industriji za

za~titno

oblaganje (plaklranje) rezervoara od

ugljenicnih celika, niklom ili titanom.

Razlikuju se dye vrste zavarivanja eksplozijom: a) posrednlm delovanjem eksploziva i b) direktnim delovanjern eksploziva.

U sluc aju posrednog delovanja, eksplozlvno sredstvo se

postavlja izvan povrina spajanja.

~ner91ja

oslobodjena eksplozl-

jom prenosi se kroz neku materljalnu sredinu Kao to su voda,

ulje 111 vazduh. Metod je veoma sllc an eksplozlvnom oblikovanju
lima dubokim izvlacenje m.

Posrednim delovanjem eksplozivnog

sredstva mogu se istovremeno 11movi oblikovati i

zavarlvati, Ito

Be pr1menjuje u raketnoj tehnici, avijaciji, u proizvodnji rezer-

voara, cevi 1 dr. Prine1p metoda prikazan je na prirneru izrade rezervoara (51. 130a). Na ovoj slie1 brojcani simbol!
l-vodu,

2-hermeti~k1

ozna~avaju;

prsten, 3-eksplozivno sredstvo, 4-zat1tn1

11m, 5-osnovni lLm, 6 kalup, 7-otvor za vazduh i 8-cilindar.

137 -

....: .........

iI
A

b.

a.

Sl . 130 . Zavarivanje eksp lozijom: a) posredno,

0) d ire ktno
U slucaju dlrektnog delovanja, eksplozivno sreds t vo (2)

na(sl. 130.b) postavlja se na zastitni lim (4) koji je postavljen

pod uglom a u ounosu na postolje (6) i
5e primenju je heksogen C H 0 N ,
6 6 6 6

osnovni lim (5). Uglavnom

jeda'! od

najsna~nij

ih eksp10ziva

koj i se pali detonatorom (1 51. 130b.). Radi smanjenja dejstva

eksplozivne 511e, na gornji 11m postavlja se p r igusivac (3 s1 .

130b). P rlgus ni sloj

mo ~ e

biti guma, vestacka materlja ili metal.

Paljenje poc inje u ta c ki A po celoj H rini lioa. Detonantni talas

5e s iri brzlnom 3UO O do 9000 mls s to daj e ogrornan pritisak na

3
gornj i lim (oko 130.10 bara) i brzinu udara od nekoliko stotina
metara u sekundi s to je blisko brzlni metka vatrenog oru!ja. U

7..On1 udara zavari van ih delova, omeksani materijal tece alie no te~ nosti,

s liva 5e u jednu celinu i ocvrscivanjem obrazuje cvrst

spoj .
Uredjaj za zavarivanje eksplozijom je jednostavan i
Hj e govi osnovni delovi jesu: masivna podlo ! na

plo~a,

jvetin .

pribo r za

postavlj an je li mova, eksplo2ivno sredstvo i detonator. Za posredno delovanje eksplozije potreban je jo poseban rezervoar napunjen
vodom. Proces se odigrava na otvorenom prostoru pa su neophodne
za s titne mere radi obezbedjenja okolne sredine.

J. n

HLAD NO ZAVARI VANJE

Ovaj metod zavarivanja zasniva se na plasti~nom deforrnisa nju izazvanom statl~kom lli dinam1~kom silom na mestu spoja.
Su~ tina je u tome da

se atom.1, plastl~nlm deform1sanjem, dovedu na

- 238 rastojanje kao U osnovnom materijalu .

N'a hladno Be mog u izvesti tat:kastl ,

suceoni spoj ev i od istih 1 1 1

razli ~ itlh

mog u zavarivati ne sa rno delay!

Najbo1je se h1adno zava ruju

kru~no g

tehni~k i

vl eta ~ kasti,

avni 1

materi jala. Suceono se

preseka ve6 1 pravougaonog .

~ isti

a1uminijum i bakar j e r

imaju n isku granicu tec enja .

Za zavarivanje na hladno nije potrebno zagrevanje delova

koji se zavaruju

ve ~

sarno ve 1iki pritisak reda 300 - 600 MFa , koji

izaziva velike plastlcne deformac ij e. Pod delo v anjem vl sokog pri-

tl ska

mo~e

nastati tecenje nek i h metala (AI, Pb , eu, Nt) i prl

sobnoj temperaturi, to j e u z clste dodirne povrlne neo phodan

uslov za h l adno zavarl v anje. Tecenje meta la mora da se odvija

podeone povrsine,

~ to

du~

1ma za pos l edicu r azaranje 1 drob ljenje po-

vrsi nsklh slojeva aba dela . Na dodirnlm mest1 ma stvaraju se ne vi

slojev1 na me t al n o cistim pov r 1n ama , nastaje preme tange i1i
pro~1manje

atoma me tal a delova koj1 se spajaju, to naj zad dovod1

do zavarivanja .

Sus t ina precesa hladnog zavarivanja ovde se daje na primeru h1adnog ta~kastog zavar1vanj a (51. 131 ) . Limov1 (1) sa dobro

b.

o.

$1. 131. H1adno

ta~kasto

zavarene
o~i~e ni m

(2),

~ iji

ta~ke

zavarivanje (a) i prasek

(b)

do dirni m povrinama stav ljaju se izmedju

vrh (3) mote biti

kr~! ni

ili krstasti.

pritiskiva~a

Ta~kasto

se mogu

zavarivati limo v i debljine 2 do 15 rom, dejstvom pritiska 300-600

NPa. G1avni parametar je stepen deformisanja metala f - s/2s,
gde je s - debljina jednog lima a s1 -

zajedni~ka

debljina spoje-

nih limova. Za aluminijum je f - 0,60 a za bakar f - 0,14.

Mana ovog postupka zavarivanja je uo~ljiva deformacija na
mestu spajanja i

potreba za preaamA velika snage rad! ostvariva-

nja tra!enih pritisaka.

239 -

KOVA tKO ZAVARIVANJE

J . 12

Kova~ko

po zna t

jo ~

zavarivanje je najstarlji

na~in

spajanja metala,

od prvih dana prerade metala. Oela v ! koje treba zava-

rltl zagreva ju se

kova~kom

v atrom 111 u pe6i do cr venoq usljanja,

1 zatim se c ek16em iskivaju na naxovnju. Proces zavarivanja se

sastoji iz slede6ih etapa: pripreme delova za
zagrevanjado odredjene temperature i

kova~ ko

zavarivanje,

odstranjivanja kovarine 1

0)(-

sida , zavarivanja jakim dinamitkim prltlskorn, i, iskivanja naken

za va rlvanja.

Ivlce zavarivanih delava treba pripremiti taka da se dobi-

je

~to

vec a dodirna

povr~1na

(sl.

132). Na tim mestima osnovni materi-

jal treba zagrejati do temperature

vise ad temperature kovanja, a iapod

temperature topljenja. Pri kovackom

f- ~- -t
;;; III I mlll) I

zavarivanju niskougljenlcnLh cellka

0

ta temperatura lznosl aka 1300 C 1

;~I/J}I) I)I});

adgavara belom usijanju. Kovarlna se

adstranjuje prevlacenjem ivlca preko

drveta, a aksldi pomoeu topltelja. Topltelji za kovacko zavarlvanje: kva-

S1.13 2 . Kovacko za vari vanje

renl pesak (S10 l ill boraks (natrl2

jumtetrabarat Na B 40 .10H 0), rastva~
7
2
2
raju okslde 1 sni~avaju 1m temperatu-

re topljenja. U krajnjem rezultatu osnovnl roaterijal prelazl u cvrsto stanje, dok oksld1 pre1aze u tecna stanje. Jakim i cestlm uza-

stopnlm udarelma cek1ca, bl10 rucno 11i mehanlckl, istiskuju se

oksldi 1 samim tim Be clste nalegle
nlh

povr~lna

prlbll~avaju

povr~lne.

Atomi clstih metal-

se na medjuatomno rastojanje, pa medju-

mo lekularne Bile izazivaju spajanje delova u jednu celinu.

Kovacko zavarlvanje je tlm

lak~e

1 sigurnlje to je manje

primesa u zavarivanlm delovima. Zavarljivost se pogorava sa parastom

J. 1 J

sadr~aja

C, Cu, Cr,

P ~i

s.

ARK - ATOM ZA VARIVANJE

Princip ark-atom zavarlvanja dat je na 51. 133. Izmedju

dYe volframske elektrode odrlava se elektr~cnl luk u atmosferi

vodonilta. Prl vlsokoj temperaturl elektrlcn09 luka nastaje diso-

240 c lj aclja ( r az l ag an je) mo lekula

v odonlk a n a atomn i

Ta reak c i ja j e
o k ol~n l

vodonik H.

e n do termi ~ na ,

tj.

se o d uz ima toplota. Na

odreo j e no m r a s toj anju o d elek t -

h?

rit nog luk a , a u blizin i zava -

riv an ih l. vlca, a tomi vodon i k a

uda raju u hladniji os n o vnl materija l p a n as taje r e akclja s upro-

t n a od p r t:: th odne

t j . s j edinj a-

vanj e a t oma v o don l k a H u mo l ek u-

51 .

I e H . Ova r e ak c ija je egzote r m2

na , tj . p r a6e n a je o s l o b a d janjem

1 33 . Ark-ato m z avarl v an je

top l ote . P rema t ome , a t omi vodoe l ek trl ~ n o m

nik a , spaj ajuc l se u mo l ekule odaj u top lotu o duzet u

l uku i

tna

pre daj u j e as na vn o m ma teri j a l u n a mest u zavarivan j a . Doda-

:~ o l 1.~l n a

top l ote osloba d j a se i

oksldaci j o m, tj. s ago r evan j e m

vo donlka prl nj egovom s j edln javan ju sa klseonlkom 1z o koln og vaz d uh a .

Velika

k ol i ~in a

top lo te koja se o slobad j a u z o n !

~ ti cenog s t r u jan j em vo d onika , top i do da tn i mate ri jal

luk a , z a-

i i vice 0 5-

n ovn og materijala. Zah valjuju6 i r ed uku ju6em de l ovanj u vo donika n e

n as t aje sagore van je s as t oj ak a o s n o vno g ma t e rij a l a , pa i z vedeni
~ av o v i

n ema ju o ks idn e

uklj u ~ k e .

U procesu ark -atom zavari v anja v o donik p o sreduje u preno~e n ju

top l ote i z

metal

~a va

e l ektri ~ nog

o d: k l s eon ik a , azota i

me ta l a ; i , n a kra j u ,
p r e te ranog

luk a n a os n o vn i mate r ljal, tltl

te rmi~ kog

~ t itl

sago r evan j a s a s tojaka osnovnog

v o l f r amsku e l ek tro du od oksidacije i

opte recen ja .

Ark - atom zavari van j e se primenj u je u onim s lu~ a jevima

kada d r ugi me td di n e d a ju t r a!ene rezulta te . P r ime n j u j e s e za
zavar i van je n a p rsl ih a lata o d leglrani h
nerdjajuc i h i

v at r oo tpornih

i n jeg o vih l e gu ra .

~ es to

~e lik a

~ ell ka ,

za z avarivanje

za z a v a ri v anje alumi n ijuma

s e a rk- a tom z a va r ivanje koristi za spa-

janj e tank ih li mova o d l e giranih

~e lik a ,

p revljanjem i v iea bez

do d a tno g mater1j a la.

Za vari v anj e ark- a t om pos tupkom mo! e se primenltl sarno za
de l ove

~ l ja

deb l j1n a n e pre laz1 5 rom. L1mov1 deblj1ne do 1,5 mm

z avaruju se b ez p ripreme, form1ranjem tzv .

ivi~nog

sp o ja, d o k s e

1 v1ce delova deblj1h od s ~ 3 mm z akoav a ju pod uglom 70-80 0 1

z a v a ruju dodatn1m ma ter1 j alo m u obl1k u ! 1 ce

p re ~ n1k a

- 241 -

Natpritisak vodon ika treba da bude 0,2-0 ,3 bara.

Tanki de lay! zavaruju se tz v . tihim luk om , koji nakan UBpostavljanj a pod vlsoklm napanorn

mo~e

da se

odr~ava

1 pri naponu

izmedju elektroda od 20 -40 V. Deblji delovi se zavaruju pri viim

naponlma , npr. 60 -1 00 V .
sl u~ajev i ma

U odredj enim

umeSLo vodonika koristl se diso-

ci ran i amoni j ak , ko ji da je bolje uslove bezbednosti prl radu,

zrulteva manjl napan na elektrodama za uspostav ljanje

elektrl~no9

luka, all izaziv a ne to vece troSenje vo lframsk lh elektroda.

Osnovna mana a rk-atom metoda j e vlsoka cena opreme 1 teA-

koee p ri usp o stavljan ju luka,koji nastaje tek pri naponu oko

300V . Osim t oga

vodonik, kao g ori v i

gas, uvek stvara opasnost

od eksplozlje.

TERI".ICKO SECENJE METALA

Meta ln! delavi namenjeni z a da lju prera du mogu se secl

mehanicki ili t ermicki . Za

makaze i

me hanl~ke

testere.

mehani ~ ko
Termi ~ ko

se~enje

koriste se nozevl,

sec enje zasniva se na sa-

gorevanj u ili topljenju osnovnog materijala . Izbor nacina secenja

za v isi ad vrste materijala,

tra~ene

tac nostl abrade ivica i eko-

nomskih pokazatelja.
U sluca Jevima kada se tra z i

velika tacnost secenja ivica,

danas se ko ri s te mehanicke testere. Prirnenom drugih vidova mehani ~ ko g se~enja,

nine, a

to

materijal se gnjec i i deformise sto stvar a ne r av-

ponekad i

~te tno

praline

u blizini Ivica e Gnjecenje je n aroei-

pri secenju celika poviSenih ..,hanickih osob ina , jer ta

mes t a mog u b iti koncen tratori napona u izvedenoj kons trukciji. I z

ovlh i naroe i to ek onomskih razloga tarmicko sec enje metala je postalo nezarnenljivo u

aekim Inciustrijskim granama , kao sto je

npr. brodogradnja . U tehnici se primenjuju sledete vrste terrnic kog sec enja metala: gasno , elektrolucno, plazmom , lasero m e l ektronskim snoporn, eksplozivam (traxom eksplo z i va, napon skim ta l asima) .

Od navedenib

postupaka dalje se opisuju samo metodi sec e -

nja koji se najvi e prLmenjuj u u pripremnLm radovlma za izradu zavare nih konstrukcija.

- 242 -

4. 1

GASNO- PLA MENO SEtE NJE

ekon o mi ~ nl

lako qas no za v arivan j e Bve vl e ustupa mea t o

jim pos tupc i ma e le k t ro lu~n og i e lekt roo tpors k og z ava rl v anj a , 908-

no

se~enj e

je i dalje j e dn a o d osnovn ih

p ri pre rad i

~ e li ~n1h

limova .

S e ~enj e ~ elika

jeste osnovn i vid prlpre me i v ica

teh no 10g1 ja
-g as n im go ri onicima

rad lon i~~1h

~ ell ~ nih

de lo va z a zava rl v anj e ,

a ~e8 to i za rne hani ~ ku obradu. Od ukupne p ot ro ~ nje kl s e o n i k a u

te hnlci z ava r lvanj a 90 % otpada za s e~ enje metala.
se ~enje

Osnova z a gAsno

j e otkrite f r a ncuskog

La voa zl je a (Lavoisier), 1775. god., da

hni ~ k i ~ i s tom k i seoniku.
Na pov r ini
s id!

~ eleza

d aclje .

s e i pri sobnoj te mperaturl stva r aju ok~ el1k

ad odredjene tempe nature s agore v anj a ,

~ lstog

sogoreva

kiseonlka .

Temperatura sagorevanja celika jeste

pri kojoj

! lca s a goreva u te-

(rdja), a sa povl enjem t e mp e rature raste brzina oksi-

P~ e v

u a tmo sferi

~ elika

~ ell ~ na

hemi ~a r a

najni ~ a

temperatura

po~ lnje

sagorevanje. Ona zavisi od s adr! aja ugljenika u

0
~el lku ( sl. 134) i za ~ isto gvo! dje iznosi 1050 C a za ~elik koji

\
.1

T;;m eracura topljenj a

15J9

- -- - - -

1500

I
__ _ __ _-=-- ~50
I

Tempe r at ura Ba gor ctJ an .ia

-

1400

-- - --- --1-- 1
-:t:.-1
1325
1 300 - - - --1 - -- - .-I--, - t - "'r"<.,J 270

1400

------ - --- --

-- 1250- - - 1 - - -

120~
1100

I
I
I

I
I
:

1050

1 000

o . 25

1, 0

1375

-~ ! -~- - r i -- - l''''''"' I ~

~I "

'Z :~

:~. Q

' ~

I
~. I::D I

""I
,.JS
,, ~
()I ~

I
I

I
I
I

I
I

I
J ~ o ~C

51. 134 . Uticaj %C na temperature sagorevanja 1 top1jenja

~elika

0
sadrH 0, 25 %C oko 1250 C. U s tvari, gasno se mogu sel1i samo ~elicl
za koje je temperatura sa g ol~ vanja ni f a od temperature topljenja.
Teorijskl je ta graniee 2 \ , a

praktl~no

l,6 \ C.

Za vreme se ~enja ~ell ~ n1h 1imo~a 1 pro fila toplota oslobodjena pri s agorevanju ~ elika nije dovo1jna za odr!avanje temperature s agoravanj a, jar nastaju znatni gubici provodjenjem toplote
1

zr a~a nje m .

I z tog r azloga se pom06u gorlonlka za

se~enje

0810-

- 243 -

badja oko 1/ 3 koli~lne toplote potrebne za odr ~ avanje temperature sagorevanja, dok se 2 / 3 toplote dobija sagorevanjem metala .
Proces gasno-plamenog seaenja se mo! e ra alanitl na faze :
- zagrevanja zone se~enja do temperature sagorevanja aelikAJ

- sagorevanja aelika u struji a L-;tog kiseonlka 1 stvaranja

oxslda FeO, Fe 2 0) 1 Fe 3 04;
- izduvavanja lstopl j enlh oksida (1 u njima rastvorenog gvo-

!dja aka 20 %Fe)

pom~u

ml aza klseonika.

U 5utini se secenj e kiseonikom i Ii oksiacetl1ensko secenje

sastoji u brzorn sagorevanju metala u atmosferi k iseonika i

lzduva-

vanju nastalih oksida.

Sagorevanje

~eleza

nastaje prerna hemijsklm reakcijama:

2Fe + 02 = 2FeO + 537,5 k J

4Fe + 302 = 2Fe 2 0 3 + 1651,5 kJ
3Fe + 202 = Fe 30 4 + 1128,6 kJ .
Stab l1 an ok s id je Fe 0 jer ne
3 4
Fe 0
i
2 3

FeD

razla~u

podle~e

daljem razlaganju,dok se

preroa reakciji

6Fe 0 = 4Fe 0 + 02 + 377,8 kJ

2 3
3 4
4FeO = Fe 0 + Fe.
3 4
Gasno secenje metala je mogute samo aka aU ispunjena s1edeca tri us 1 ova :

Uslov 1: Tempe r atura sagorevanja metala u kiseoniku mora

biti

nl~a

od njego ve t empe rature topljenja.

UB Lou
ni~a

2: Temperatura topljenja oksida metala mora biti

ili najvie je dnaka temperaturi topljenja metala.

Ustov 3 : Toplota sagorevanja metal a treba da bude to

veca, a njeg o va toplotna provodnost

~ to

manja.

Od najvie prime nji vanih metala jedino

vede ne us lo ve , i

to prl

tao Ot uda proizilazi

ni~nl i nisk ole g iran i

ogranl~enom

za klju ~ ak

~elik

ispunjav a na-

sadr z aju leglrajuclh elemena-

da se gasno mogu se6i sarno uglje-

~e lici.

Temperatura topljenja niskougljeni~nih ~elika i.nosi 1480 0 C

a temperatura toplje n ja oksida ~e leza 1370 o C, to zna~i da je mogu~e

njiho vo

gasn~ se~enje.

Temperatura topljenja aluminijuma je

657 C, dok se oksid A1203 topi tek prl 2050 o C. Istopljeni aluminij um se oksld1Ae 1 t~e prelazi u ~vrsto stanje,to onemogucava da
o

se s t ru j o m k iseo nika udalji sa mesta se~enja. Sli~no je i sa bakrom koji se topi pri 1083 0 C, a CuO pri 1 336 o C, to ~ini nemogu6im

- 244 g asno rezanje bakra. Osim toga bakar 1. aluminijum au doOri provo-

dnici toplo te to ote!ava lokal1zaciju toplote , a t lme 1

se~enju

se~enje.

p~inje

ad zagrevanja iviea do tempera ture

saqarevanja , a zatiro 5e pu~ta kiseonik za 5e~e n je . U slu~aju da
5e se~e n je poclnje ad s redine I1mova potrebno je najpre na tom me Pr i

se

~lr 1na

stu napraviti otvor .

n ika i

reza zavisi ad pre~nlka usnika g orlo-

orijen tacl ono se uzima

1,5 d

5:;

gde je:

lrina reza

Brz lna

se~en j a

u mm , d -

pre~ n lk

ug lavnom zavlsl od

se~enje

usnika za

~l st oCe

u mm .

klseonlka (99 -

97% ) 1. njegovog prltiska. Pritisak klseonika bira se u zavisnosti

ad deb ljlne osnovnog materijala. Prib l i!no Be n a tprltisak klseonlka

mo~e

lzratunati p rema izrazu

~

(0 ,71 +

2
s)
.s. 10.5

Pa

gde je:p - nacpritisak kiseonika u Pa, a 5 -

debljina lima u rom .

Iako na brzinu se t en ja znatno utite hemijskl sastav osno v s e ~e nja

nog materijala, v r eme

mo~e

se

pribli ! no odreditl na osno -

vu deb ljine l1 mo va
Ts = 2,8 + 0 ,0 64

gde je Ts - vreme

se~enja

1 m metala u min, a s - d ebljlna osnov-

nog materija la u mm .

Prl secenju

~e lika

koj1

sadr~e

iznad O,35\C 111 sa druglm

sastavom l eg lr aj u6 1h e lemena ta kojl pove6avaju zak aljivost potre-

bno je predgreyanje . Potrebna temperat ura predgrevanja Tp,(oC)

se ~e n ja

1 uslovl hl adjenja poale

dati su u zav isnosti od CE u

lab l1cl 22 .
Tabllca l2 . Temperatu r a predgrevanja prl
CE %
lie od 0 35
,35- 0 ,70

Hladjenje

Tp
10-30

na vazduhu

30 - 100

Cr+V +
CI
Mo
ICE= C+,-+
--S

Mn +

Nl

IT

se~enju ~ elika

Hladjenje

Tp

0, 40 - 0,50 100 - 200 na vazdubu

0,50-0,60 200-300
v Ue od
o 60

350 - 50 0 u pe61

Pored acetilena , jevtlnlje je korlsti ti meliavinu p r opanbutana, gradski 111 zemnl gas. Odim ovih gaso va, za

se~enje

se

kOristl 1 vodonlk lako je skupljl od acetilena. Vodon ik se prlmenjuje za

se~enje

pod vodom na d ub lnl ve60j o d 10 m.

- 2 45 Sirina zone hemijskih promena pri gasnom

qranicarna 0 ,1-0, 3 mm. Kao rezultat

br ~eg

se~enju

je u

sagorevanja !eleza ad
~isto6i

ug1jenika ta zona je bogatija ug1jenikom, a pr1 maloj

ki-

seonika zbog prlsustva azota nastaj u nltridi.

Zona strukturnih promena je znatno ve6a 1 1zn091 1-3 mm .

Najva zni ji dec uredjaja za gasno

se~enje

je gorlonik, she-

matski prikazan na s1. 135. Osnovna je razlika izmedju gorlonika

za zavarivanje 1

se~enje

u tome stc gorlonik za

se~e nje

1ma pose-

bni usnik - mlaznic u za dovodjenje klseonika.

Prema tehnicl lzvodjenja, razru ~ no,

likuju se
automatsko

se~enje.

U malim 1 sre-

dnjirn preduze6ima najvie se koristi poluautomatsko

sa

/ 4\ II ~~
/II I II/\\\:

/ /111 1 1 1

poluautomatsko i

se~enje/jer

tehni~ko-ekonornskih

je

pokazatelja

neopravdano uve s ti potpunu automa-

. .'

tizaciju. Poluautomatsko

se~enje

se od1ikuje time sto se jedna operacija lzvodl

ru~no,

npr. vodje-

nje automata po liniji seenja.

/

Po1uautomatskirn seenjern dobija se

Re z

ve6a tanost i ravnije povrine

51. 1 35 . 5hema gasnog
Pored

se~enja

pojedina ~ nog

nego pri rucnom secenju.

se~enja

prirnenjuje se, za de10ve lstog

ob1ika i ma le deb1jine, seenje u paketima. Proces

se~enja eli~

nih limova u paketlma zasniva se na tome da se limovi

sla~u

u pa-

ket 1 iseku jednim prolazom. Za v reme secenja limovi moraju cvrsto

medj usobno nalegati, to se posti~e primenom odgovarajucih stezaca.

Na jb o ljl rezu1tati se postizu pri poluautornatskorn ili automatskorn

se ~ enju

paketa od 10 do 50 lirnova pojedinane debljine 1,5 do 8

mrn, ili ukupne debljine 75 do 100 rnm.

Prdzvodja~

uredjaja za gas no 5e~enje propisuje veli~inu

otvora za zaqrevanje i

se~enje,

pritisak

secenje, pritisak klseonika za zagrevanje

ecetilena i brzinu seenja u zavisnosti od

debljine osnovnog rnaterijala. Ponekad se deje i potronja gasova

1. s irina reza.
Pri rucnom sec enju

va ~ no

je da se

odr~ava

stalne rastoja-

nje izmedju vrha gorionika i osnovnog materijala od 2-4 rom. Ako

je rastojanje manje tope se seene ivice i gasi se plamen, a pri
vecem rastojanju plamen

zahvata vazduh i

unoal qa u zonu sece-

nja. Na taj nain se klseonik mea sa azotom to tetno deluje oa

- 246 se~enog

lvlce

postavlja na

materijala . Zbog t oga S8 za

t~kl~e

koji

ru~ no se~enje

gorion.l k

obezbedjuju konstantno rastojanje lz-

medju usnika gorlonika 1 dela koji se sete.

U prlnclpu se liveno gvo1dje ne rno1e

jer mu je n11a temperatura

gAsnlm plamenom,

8e~1

topljenja od temperature sagorevanja

1 temperature topljenja Fe-oksida. I pored toga, p r lme nom nisKougljenl ~ nl h ~ ell~nlh

se~enje

f lca koje se tope gasnim plamenom

li ve no g gvo!dja. Topljenjem

Be~enja

nog gvo1dja stvara se na mestu

love potrebne za

4. 2

Di.kc ug ljeni~nlh

mogu~e

je

!lca i live-

le gura koja lspunjava us-

se~enje.

gas no

ELEKTROLUCNO SECENJE
Osnovna razllka

ktrolu~nim

odnosu na gasno

s e ~ enje

je to se e1e-

po.tup cima metali razdvajaju topljenjem. Delove kojl

se seku treba taka postavitl

da

se omogu61 lstlcanje tecnog me-

tala dejstvom sile zemljlne te1e. Za elektrolucno secenje se prl-

menjuju metalne 1 ugljene elektrode. Treba

nakon secenja ugljenlm
ko naugljenisane i

elek~rodama

ra~unatl

s tim da .u

ivice osnovnog materljala ja-

zakaljene, to ve orna

ote~ava

naknadnu mehanll:-

ku obradu. Osirn toga, sel:enjem ugljenom elektrodom dobljaju se

na~ 1n

grube ivice, pa se na taj

Zbog toga se lzradjuju

se~enje

slufe sarno za

Beku samo otpadnl materljal1.

posebne metalne elektrode koje

1 flebljenje metala.

Obl~no

se elektrode

vezuju za minus pol lzvora jednosmerne struje, jer se time postlfe ve6a konoentraclja toplote na osnovnom materljalu. Metalnlm

elektrodama

mog~e

~ellke,

glrane

Za
ektrode,

je

1 !lebltl

ugljenl~ne ~elike,

8e~enje

prlmenjuju se oblo!ene

~e11~ne

e1-

se omoguduje uno enje elektrode u rez bez opasnos-

ti od kratkog spoja. Pored jednosmerne

t1

vlsokole-

slv1 11v, aluminljum 1 njegove legure.

elektIolu~no
~lme

se~i

struj~ mo~e

se primenjiva-

naizmenl~na.

U grupu po.tupaka

elektrolu~nog

rezanja metala spada 1

t' ltlktroluano Btl3enjs ki s6oni kom . Ovde se korlstl cev8ata elektro6a kroz koju struji klseonik sa zadatkom da

se~enje

poape!l ok-

sidacljom 1 odnoenjem lstopljenog metala.

Otae~ene
ae~enju

nom
g~e

elektro1u~nom

metalnom i ugljenom elektrodom, all grublje nego prl ga8-

.e~enju.

je

povrAine au manje hrapave nego pri

se~1

Pr1.manom jednoBmerne struje direktne po1arnostl, me-

!<oleme 1

ne~e18zne

metals srednjih debljina u bilo

- 247 kom p olo~a ju . lsto t ~o se ovaj metod prlmenjuje veoma uspeAno za

seten je pod vodom.

Kod ! l ebljenja se

umesto klseonlka

mo ~ e

prlmen itl vazduh,

e l ekt r o lu d no vazdulno l l e bl j enje. Elekt-

tada s e postupak nazlva

PO de s u ugljene sa bakarnim

omota ~ em

elektrl~ne

radi bolje

provo-

dljl vos tl. Ugljena elektroda se najpre postavlja pod uglom od 50 0

prema

pov r ~ ini

1 us posta vlja

predmeta, a zatim se dovodl vazduh pod prltlskom

e lektrl ~ n1

luk. Posle uspostavljanja luka, vrh elek-

trode treba odmah zagnjurltl u deo kojl se z lebl . Na taj

zavariva~kog

vaz duh odblja od

tr o lu ~ no

nje

vazdu~no

9re ~ aka

~lebljenje

na zav arenim

kratera i

odnosl

te ~ an

na~1n

se

metal. Elek-

uglavnom se primenjuje za otklanja-

avovlroa 1 za

~is~enje

povr1na

~ell~n1h

odllvaka.
Se ~ enje

plazmom predstavlja najnov1je

zas novano na topljenju

metala

dostlgnu~e

koji se seku. Mlaz plazme za se-

t enje odlikuje se visokom temperaturom u

ako 20.000 C) i

tehnl~ko

elektrl~nom

luku

(~ak

velikom brzinom reda veli~ine 300 mls. Visoki

energetski potencijal

elektri~nog

luka dobija se primenom meAa-

1 jednosmerne struje dlrektne polarnost1.

2
Osim alum1nljuma, bakra, l1veno g gvozdja 1 nerdjaju~1h ~elika vine od 65%Ar i

ovako

35%H

se mogu se6i 1 materljall kojl ne provode elektrl~nu stru-

ju. U tom

slu~aju

primenjuje se posebna konstrukcija gorionika u

kojoj se negatlvan pol lzvora jednosmerne struje povezuje za ok-

lop gorionlka . Ta vrsta plamen1ka daje tzv.

razllku od

spolja~njeg

luka pri

se~enju

unutra~njl

luk, za

elektro provodljivih

materljala.
Zbog jakih lsparenja metala i jonlzaclje okolnog vazduha,
potrebno je

sna ~ nlm

ventilator1ma proverravati prostorlje u kojl-

ma se sece 111 zavaruje plazmom.

ZAVARIVANJE I

SE~ENJE

POD VODQM

Potrebe lzrade i opravki uredjaja 1 opreme morskih platform!, cevovoda, pumpi za vadjenje 1 transport nafte uslovljavaju
radove ne same na suvom ve6 1 pod vodom od nekol1ko metara do 300
m, Ato je nesumnjlvo povezano sa odgovaraju6im teAk06ama vezanlm
za vlaoke prltlake,vodena strujanja, slabu vldljlvost 1 ota!anu

pokret1jivost zavariva~a

i druge teAk~e. I pored svega ovi ra-

dovi se ipak izvode sa viAe 11i manje uspeha, zanvaljuju6i primen1

1

usavr~avanju postoje~ih

tehnologija zavarivanja. Vreme lzvodje-

- 248 nja

zavarlva~kih

rado va pod vodom je

au ~ e,

pa s u stoga 1 cene ve6e

U odnosu na radove na zemlji , a l i su ipak ovl r a dovl tehno - eko nomski opravdanl posebno kad opravki . Prl tome s e

posti ~ e

tra ~ enl

kva -

litet, uz p osebne mere za otklanjanje nekih u z r o ka gre aka .

Me tod! 1 tehnologija i zvodjenja s avova pod vodom se svode
na mo k r o 1 suvo zavarivanje, zavisno od toga da Ii se izvode u
samo j vodi i I i u specijalnim

komo r ama - kesonima .

Ove te hnike lmaju Bve vecu primenu jer se Instalacije k oje

atalna rade p od vodom (za eksp l oataci ju na fte , mineralnih sirovlna i

sl. l

l z 1 0zene velikim optere6enjima i hemijski aktivnirn sre-

dinama (dejstvu morske vode ). Zbog toga su opravke zn atn o c ece

nego za instalacij e koje rade n a zemlji.

U kracem osvrtu na mogu6e zavarivacke radove pod vodom razse ~e nje

motrite se zavarivanje 1

Ii . l

GASNO- PLAMENO

me tala pod vodom.

ZA VAR IVANJ E I SE(!ENJ f:

I pri primeni ovog

na~ina

POD VODOM

izvodjenja

zav a r iva~ kih

radov a

osnovnl princlp oslobadjanja topl ote na.. mestu ra da -jeste sagore -

vanje gorivih gasov a u tehni c ki cis t om kiseoniku. Klasicni plame nlci za gasno zavarivanje i secenje ne mo gu se keristitl za rad
pod vodom, pa se

u?utreb ljavaj u

posebno konstruisani gorlonlcl .

Za radove pod vodom koriste se gorivi

gasovi cije se osobi-

n e u manjoj ili vecoj m_eri menjaj u pod dejstvom pri tiska vode .
Stoga se acetilen ne rno!e upotrebljavati za iz vodjenje radova na

dubini vecoj od 10 - 15 m,jer s e acctilen razlafe na C

prltisku > 1 -

i H2 pri

1,5 b . Stega ve6u primenu ima vodonik.

Takodje se dos t a koriste tecna goriva: benzin, benzol, benzo l

- alkahol i

dr., koji se u specijalnim gorionicima prelaze u

gasovlto stanje i

u tom obliku sagorevaju.

Gasno -kl seoni~no

materijale koji lako

se ~ enje

oksidi~u

pod vodom se pre s vega koristi za

dok se

uop ~ te

ne mogu seci obojeni

metali i visokolegirani ce lici.

Optimalna debljina materijala je 10-40 rom, pri c emu je tanje delove

te~e

rezati zbog brzeg hladjenja vedem ste

sni~ava

tem-

peraturu rretala l sped nje g ove temperature sagorevanja. Za deblje

delove cak i do 300 rom

rezanje, ali se tra1i i

uspe ~ no

se primenjuje vodonic no-kiseonicno

veca strucnost izvodjaca. Slicno kao i

pri seeenju na Buvero, najpre se meta l zagreva do njegove temperature sagorevanja, a potom devodl

~ iBt

kiseonik u kome metal 6a90-

249 -

reva. Pri tome au razradjena dva asnovna tlpa gasnlh gorlonlka:

kod jednih zatltnl omota~ oko plamena stvaraju sagorell gasovl ,

kod

drugL~

plamen se

~tltl omota~em

komprimovanog vazduha.

Tehnika 1 kontrola rada su sll~ne kao i nB suvom, s tim

to se pre

se~enja

pod vodom

pode~ava

prltlsak gasova na neto

vle vrednosti . Pri radu u kornorama , plamen se pall na po v r lni

da s e

spre~l

nagomi l avanje gorlvog gasa u komori 1 eventualna ekse~enje,

splozlj a . Za radove pod v o dom uglavnom se koristi

a 1

izuzetno zavarivanje.

5. 2

ELEKTROLUtNO ZAVARI VA NJE I SEC ENJ E POD VODOH

Elektrlcni luk se lako uspostavlja 1 odrzava i u vodi koja

se razlafe 1 obrazuje

stabllnl mehur pare oko stuba luka. Mehur

je ispunjen vodonlkom, a
lazl ka

vl~ak

gasa u obllku sltnlh mehur16a od-

povr~lnl.

Od na ve denlh
se koristl

podtupaka elektrolucnog zavarlvanja

ru~no-elektrolu~no

gasova kao i

a nalaze primenu i

na~ini

najvl~e

u zaititl

zavarivanje plazrnom.

Prl REL zavarlvanju pod vodom lsparenja metala i sastojaka

obloge kondenzuju se 1 sa vodom obrazuju koloidne rastvore (tamne

bojel tu otezava vidljivost na mestu izvodjenja radova . Elektricn! luk top! metal vrlo lntenzlvno 1 osnovnl uslov za stabllno
odrz avanje je debela obloga spolja

za~ti6ena

premazom nepropust-

Ijlvim za vodu. Ovi premazi all U oanovi rastvor celoloida . u acetonu, a takodje nitrolakovi, rastvor bitumena u kerozlnu, dok sa-

stav obloge moze bltl lstl kao kod ablcnlh elektroda, 111 znatno
prostijl, npr. 17\Tl02' 36,\ feromangana, 17\ talka 1 30\CaF 2.
P re~nlcl elektroda su
2, 4, 5 1 6 mm, a duzlna do 350 mm
s tim to je

ja~ina

struj", ve6a za 50-60A po 1 mm

pre~nlka

elekt-

rode u odnosu na zavarivanje na suvom, a napon veei za 5-6 v.

Zavarenl av dobljen REL postupkom u mokroj sredinl lma

sltnozrnastu strukturu zbog vellke brzine hladjenje 1 oCvr6avanja, to u posebnlm

slu~ajevlma

u zonl uticaja toplote dovodl do

pojave martenzlta 1 ukljucaka troske, gasnih mehurova 1 prsllna.

Prlsustvo azota je neznatno, all je zato sadrzaj vodonlka vellkl.
U

slu~aju

elektrolutnog

se~enja

pod vodom prlmenjuju se

specljalne cevaste el"ektrode kroz koje se dovodi klseonlk cija je

uloga de doprinese sagorevanju i

n1a.

lzduvavanju metala sa mesta sece-

- 250 Osi m me t a lnlh e l extro da kori ste se 1 ugljene 1

ko j e daju
a str u ja

~ iri
j a~a

rez , man j e
(z a

r odama mog u se

~ el1 ~ ne

se~i

se

t ro~

ali au brzlne

e l ek trode I '" 300A) .

kerami~ k e

se ~ enj a

manje ,

Ke r am1~kl m

elek t -

me ta l! debljine do 40 mm , a poseb nom tehnlkom

(po t ezan j a ad go r e -nadole) i do 60 rom. Me t al1 koji ne sagorevaju

u klse o n iku seku se toplje n jem i

i zduvavanj e m.

vodom ug l a vnom se prlmenj uje jedno s me rna

Za s e t en je p o d

stru j a pravog pol a r lteta , a d r ~a~ e l e ktrode kao i BV! provodnicl

moraj u biti izol ovani . Na n jemu s e n alazl r eg ul ato r prltlska kisepr ekida~

an ik a 1

5. J

za st r u j u zav a r i v anj a .

OSTAL I POS TUPCI SEtENJA POD VODOM

Ostal1 pos tupc i za za vari vaake r adove pod vodom lzvode se

na s lic ni m p r i nci pi ma

kao 1 n a suv o m sa odredjenim speclflcnos-

ti ma i maze se s mat rati da 5U jo ~ u fazi razvoja. Taka, npr. McrG

aece n je sa rnla zom vode za sada je u fa z i eksperimentalnog istra~ l v anja i s vo di 5e na
sec enje rastapanjem metala i lzbacivanjem
tog rastopa pomoe u ubrizgano g vodenog mlaza. Da bi se metal rastopio p o tre bne au v rlo jake struje do 1200A, a napon ostaje
20-30 V.

pod vodo m se lzvodi 2-5 puta br!e od elektrolu~ nog se cenja sa kiseonikom ali postoji opasnost strujnog
udara zbog relativno visokog napona pa je potrebna posebna zatitna oprema.
Secenj e

p La ~ mom

nlje lspltano za rad pod

vodom na metallma, all se sek u granit 1 beton brzlnom 100 mmVm1n
Secen j s sLe k t r o ns ki m sno pom

jo ~

( s a uredjajem snage 5 kW). Razlog je nereeno pltanje dodatnog

ga88 za lzduvavanje istDpljenog meta la sa mesta 8e~enja kao 1

slo!ena i skupa zaAtlta od vlsokog napona opasnog pri podvodnLm
r a dovima .
S e c 8 nj e i zauari uan j e eksptoz i jom pod vodom se mol e prlmenit! u posebn!m slu~a je vilna , pr1. c emu se eksploz1.vna tralta sa e.ksplozlvom u metalnom

pla ~ tu

postOovljOo tako do. talaa

eksploz~je,

velike brzlne 1. snage, deluje dul radne povrine.

S ec e n js o ksidima fLu o ra zasniva se na zaman! kiseonika
drugim oksldantimOo, kojl burna reaguju so. ve(!1nom metala 1 pri
tome oslobadjOoju vel1ltu
~1ne

kol1~1nu

toplote dovoljnu zoo

sa~enja

ve-

me tal a 1. legura. U toku procesA posti!u S8 vile temperature

nego kod REL

.e~anjOo

klsaenikom.

NAVAR IVANJ E METALA

Na vari vanj e je proces nano s enja slo j e v a me tala na radne

povr s in e nekih delova radi p o vecanja njihove otpo rnos t i na habanje , Udarni pritisak i

druge oblike o p tere cenja. l sta taka se

na vari vanj em popra v ljaju delavi o s te c eni u raou, d oradjuju de10-

vi nrad jeni s a

gre ~ kama

i i z radjuju neki n o vi proizvodi kao

~ to

su npr. dVQs lojnl limovi. U prlncipu se nav aruju sarno one povrs ine radnih delova koje su izlo z ene najvecem h abanju, pri
je ponekad moguc e i

~ emu

vi s estruko navarivanje pre zamene delova no-

vi m.
Zbo g toga se uopsteno na v arivanje koristl za:

- r e ge n e ra ciju deto v a i
v r ~ 1ne o ~ tecene

ure djaja nano s enjem metala na po-

trenjem, ka vitacijom, korozijom ili lomljenjem;

- pOBti zan je t rale nih fisickih iti he mi jsk i h 0 80b i na na po v r s i nama pojedinih delova 111 njihovim segmentima.

U te osobine spadaju tvrdo6a, otpornost prema abraziji,

koroziji i tome

sli ~ no.

Vek trajanja velikog broja

usled
~ iti

tro ~ enja

ma ~ ina

i uredjaja

ograni ~ en

sarno pojedinih delova, pa se zato i biraju razli-

materijali

ciljem da se svim elementima obezbedi

no isti vek. To se do sada postizalo

radnih povrAina

termi~ kom

pobolj~anjem

kvaliteta
uspe~ije

njuje neke od ovih postupaka. Prednost je navarivanja

navara mo!e bit!

pribli~

obradom, npr. kaljenjem, cementacijom,

nitriranje m, a u poslednje vreme navarivanje sve

materijal.

je

razli~itoq

~to

zamemetal

hemijskog sastava U odnosu na osnovni

- 252 I skustva koja su do s a da s t e c e n a u p r imeni t ehnlke nava r i-

van ja
ji'IoJ,

po ds t l ~ u

n a jo vec u p r i men u ovog pos t up ka u raznl m grana-

pro iz vodnje . tla sadaffijern n ivou razv i j enos ti za va ri v anja 1 na -

va riva nj a ,

ekonomi ~ ni je

j e o r g ani zova ti r aaio n ice za na va rivanje

a sman j iti p roi zvodn j u nevin r eze rvnih d e l ova . I s p i tivanja mnogl h
n avare n ih celaya s u poka zal a da o nl i ma ju ve 6u o t po rno s t na haba nje o d novi h de l o v a , a aa 1m j e cena znatno ni ! a .
Na v a r ivanje m s e iz r a d juju obloge sudova u hemijskoj i ndustriji , se d l ~ ta

v enti l a mo tora s a un u tran jim s agorevanjem i

dr .

l s t a t ak a s e navari vanjem pop ravl jaju li v a ~ ke gre s ke na ~ e l i~n i m

odl i vc i ma , o dli vclma od live nog gvo ~d ja , al umini j uma i bro nz e.
P rimenom n ava ri v anja mo gu6e

radn i m pov r s lnama dob ij u

n an o~ n jem

j e d a s e tra! e n e o sobine n a
s kup l jih ma t eri j a l a n a j e v ti-

nij l,o s n ovn i .

Navari van je s e zasniva na po lag an ju slo j eva do d a tnog ma te' rijala na pod lo g u koja s e obi~ n o r a z li k u je po hemi jskom sastavu
kad a je u pi t anju re ge n e ra c l ja , a p ri b l iz n o je l s to g h e rni jsk o g
' sas tava kad a se popra v l j a j u odli v c i iI i o tkovcl . Ot uda proi z lla z l
d~

je potrebno nanosi ti n ava r e

-f> l n a ,

'St:.p

raz ll ~ lt og

hemijs ko g sastava i oso-

je moguce sarno ako s e r aspo l a~e ~ l roki m a s ortimanom do -

datn i h mate ri jal a n amen jenlh sarno za n ava ri v anj e .

du d uc i da nav a rl otporni n a hab an je i ma j u drukc ijl h e mi j- '
ski sas ta v u o dnos u na podlogu to je v a z n o d a dublna uvarl v anja
~'''''''':::

b ude sto manj a ,jer j e u protlvnom te~ko ill t ak nemogu6e dobltl

na va r trazenog he mi j s k og sastava . Zbog to g a s e u ve61nl s luc ajeva

tehnika nava ri vanja r a zllk uje od z a vari v anja l ak o su obe metode
u p rincipu jed nake.
Nava rl lz10 fe nl h aban ju mog u i mati

j e dno rodnu strukturu:

l edeburit, a us tenit, ma rten zit , lli v i ekomponentu kod koje s u u

o snovi, npr. aus tenl t noj uti s n u ti karbidl lli karbonitrldi. Austenitn a os nov a v i Aekornpone ntne legure unekoliko smanjuje t v rdocu
h

nav ara, all d obro,uklinj u j e ka rbide 1 sman juje opasnost od krun j en j a. Kao n a jpogo dnija se pokazala austenltno-martenzltna struk tura s a 2 0 -40 % austenit'a, j e r se poati ze relaUvno velika tvrdoca i otporn os t prema krunjenj u.
Potrebnu tvrdo6 u i o tpornost pre ma h abanju daju karbidi
sadr z ani u oanov1 navara , a njihov oblik i ko11c ina zavise od
sadr ~ aja

ugljenika, elemenata koji grade karbide i

termi~ke

obra-

d e . Tvrdoea raznih karblda, prema llteraturnim podacima j e u 81ede6im gran1cama: Fe C - (840-1150 HV), Cr C - (1000-1150 HV),
3
z 3
Cr 2 3c 3 ~ 1650 BV; WC-(1700-1750 BV), w C ~ 3000 BV, VC - (27002
19 00 HV ), M0 2 C ~ 1600 HV , TiC ~ 32 00 BV.

-"

- 2 5J Najekonom1 ~ nije

lequre za n a v are o tporne na haban j e au s a

Cr kao osnovnlm leglraju6 1m eleme ntom,

p t~ ~ e m u

mo ra biti l s punjen

uslov 9 < Cr / C < 22. J o ve6 a otpornost na h abanje

uvodjenjem W, V i B na

ra ~ un

posti ~ e

se

s n i f enja sad r f aja Cr. Kada se tra f i

austenitna osnova uvodl se do 9 \ Ni .

Nava r! otpo rn l prema korazlji lzvode se ad dodatnog ma te -

r i jal a koji po he mij skom sastavu odgovara nerd j a j u6 im

prl pol aganju n ava r a n a podlo g u od
~e l lka

neg

n i skoug l jeni ~ n og

~e li c i ma .

i n l skolegi r a -

mofe na s tati z n at no me anje , te 6e s e p r y ! slo j ra zll -

kovatl po he mi jsk om s a sta vu ad dodatnog materij a l a .

Zbog tog a je , za svak i konkretan

korak i zbo r postupka i

doria tn og materij a la.

ko ji

~ po s tav ljaj u

sl u~ a j

navar i van j a, p rvi

tehnl ke na varl vanja, a zatlm sleduje l zbo r

Ve l i~i na

ra dno g de l a , nje go v o b lik i zahtevi

z a k v alitet rad ne povr s ine

uti ~ u

n a izbor pos-

tupk a . Gl avne k arak t eristike o sn ovno g ma te rijala od ko jih z a v is l

lzbo r po s tupk a n a va ri v anja su h e rni jskl sasta v, te mpera turs kl i nte-

rva l

o ~vrca vanja,

koeflcljent linearno g s i r enja 1 s tlm u vezl

sops tveni napo ni 1 deforma c i je .

Deb ljina nav a r a j e do 3 mm, a kada se tra! e deblji navari

Dano s! se v l e s loje va i i pak s e za t v rde 1 veoma kr te le g ure uvo-

di

og ranl ~en je

od naj v l e d v a s loja ukupne debljlne do 8 mm.

Na va rl lzvede nl g ae nlm plamenom i TIG postupkom mo gu blti tanji

od 1 rom.
Sk u pLja n j. na Va r a pri

o ~ v r 6 avanju

vat! velike s opstvene napone i

ne m ~

mo gu6 nos ti za tehnolo sko

1 hladjenju mo fe lza z -

deforma cije, jer prl n avarivanju

uravnote ~ enje

s opstvenih napona

nava rivanjem sa suprotne strane . Ipak su na raspolaganju ve6 spomenute mere z a srnanjenje deforrnaci j a, k a o npr.sa v ijan j e delova

na s uprotau stranu od
.....rlv;,""og d e la

o ~ ekivane

de formacij e 111

u ~ vr 6 i vanje

na-

s te z a ~ ima.

Prl navarlvanju delova velike krutostl neophodno je predo

0
gre v anje do 400 C za ele k trolu~ ne postupke navarlvanja i do 600 C

prl navarivanju gasnim pl ame nom.

Av al ite t p ov~6i " e je prl navarivanju veoma grub, te 5e
goto VQ uve k mora ra ~ un a ti sa n a knadnom me hani ~ kom obradom. Najkvalitetni j a povrs ina l z grupe postupaka

elektrolu~ nog

navarivanja

doblja se prlmenorn TIG-a (nadvl enje oko 1 rom), a najgrublja kod

REL postupka

(nadvi en j e oko 2 rnm).

Za delove kao s to au ve d tlce bagera,

~ eljustl

drobllice

za k amen, radni e lement! n e kih p o ljoprl vrednlh ma ina nlj e potrebna nikakva naknadna obradA, .ali

5e

kod navarlvanja zupcastih ve-

- 254 naca, aedita ventila , blOKova motora ltd ., uve k mora blrati 1 8 -

gura

2&

navarivanje koja se mofe

va ri v anju alata, npr.

obradjivati. Pri na-

koval!k.ih matrica, pre

var se omekava !arenjem, a

term1~kom

mehAn l ~k l

k~~a ~ na

me.hani~ ke

obrada na-

tvrdo6a po st1 2e se naknadnom

obradom .
utl~ u

.I.I.todi nQva r i v anja dosta

na

l<o na ~ ne

osobine navare-

nog s l eja. Cotovi 9v1 pos t upci zavarivan ja topljenjem

sn09 , REL, MIG , MAG, TI G ,

po~ ev

ad 94-

EPP, EPT, plazme pa do lasorskog moqu

S8 prlmenlt1 1 za navarlvanje p r i ~emu je, pored o stalog, razlika

i u produktivnos ti od 0,5-30 kg / h nanetog ma terij a la,
Kao to je ve~ istaknuto, oaobine na varenoq sloja uglavnom
zavise ad le gure koja se koristi kao dodatni ma terijal. Drug! ut.1-

cijni fak torl BU sastav osnovnog materij a la, postupak navarlvanja

i

parametrl navarivanja kao 1 broj s1ojeva.

Ko11~ina

o sno vno g materlja1a rastvo=eno g u navareno m s 10ju

menja se zavlsno od broja nanetlh s10jeva i parametara navarivan ja , za dati osnovnl i do datni materija1 1 usvojeni postupak navarl vanja . Pri tome se

def lni ~e

o dnos

me~ anj a

kao procentualnl

udeo osnovnog ma terljala u navaruj njegovlm porastom opadaju korisne osabine n avara ( tvrdoCa , otpor prema habanju 1 a1.>. Ponekad
&e primenom pogodnog medjus l oja odnos meanj a znatno smanjuje 1

l s tovremeno umanj uje nepote1jne posledice koje nastaju 1bog

raz11~i '

tih koeflcljenata lrenja odnosno s kup1 jan) oanovnoq 1 dodatnog ma-

terijala,
Or i jentac lono se odnos

me~anj a

uzlma u granl'cama do S' kod

navarivanja gas nim p1amenom, 1 0 -3 0\ ked REL,

,

~G

i navarlvanja

p unje nim ! icama, dok je kod EPP postupka 10-40\, Razwuljivo je da

se U okvlru navedenlh vrednosti,za iate materlja1e 1 postupke na.va r ivanja, odnos

me~a nja

mofe menjati zavlsno cd osnovnih parame-

tara procesa, prvenstveno

1

ve11~lne

ja~lne

struje, brzine p01aganja navara

prek1 apanja susednlh na vara .

Za raznovrsne materljale ovaj odn08 varlra od 1-60\, a minlmalna deb1jina navara

uobl~ajeno

je od O,6-S mm zAvlsno od poa-

tupkA 1 tehnike navarlvanja. Kada se tral e

ve~e

debljlne nAvare-

nog sloja primanjuje ae vie slojno navarivanje e1me . . poatile

potrebna debljina, Posebno je u ovim slueajevlma bitno obratiti
pafnju na plaati~no. t odnosno krtost navarenih slojevA 1 predu:eti

od9'ovaraju~e

mere pri izboru dodatnog m&terljala,odnoano

tehnologije, U suprotnom, kada au potrebne dabljine manje od

0,8 mm umeato navarivanja traba primeniti metalisaciju koja . .

- 255 izvodi posebnim tehnologijama Ato nije za sada predmet na ih proucavanja.

U svim

s lu ~ajev l ma

navarivanja neprekldna v eza se ostvaru-

je preko zone spa janja osnovnog i dodatnog mate rij a l a , koja is t ovremeno mora da obezbedi i n a jbol ja mehani cka svojstva te zone .
lako se nekim me todama metalizacije

mo~ e

ostvariti bolja metalur-

tka veza neg o pri navarivanju njihove mehanicke osobine i debljina s u t sped vrednosti dobijenih navari vanjem.

4. 1

4 .1 .1

PREGLED METODA NAVARIVANJA

Gasne navarivanje
Ovim postupkom veoma se malo topi osnovni ma terijal, taka

da odnos mesanja mofe biti nifi od 1%, sto je posebno vafno kada se koriste skupi dodatni materijali u obliku mesavine karbida
u prah u (steliti).
na va r

mo~e

Izvodja ~

veoma lako upravlja proces om pa se

naneti i na povrine malih dimenzija. Mogu se navari-

vati uski kanali i

flebovi i nanositi s lojevi debljine ispod 1

mm , ali sa malom brzinom polaganja dodatnog materijala koja ne

prelazi vrednost od 1 kg/h.
Za gdsno navariv anje koristi se posebno konstruisan gori-

onik (51. 136) sa doda tnim sudom u kome se nalazi legura za na-

S1. 136. Shema gorionUa za gasno navarivanje

varivanje u obliku praha . Prah se na izlazu iz gorionika topi i
u obliku raspr senih kapljica nanosi na radne povrine. Ovo je u
sus tini metal1zacija jer se osnovni metal ne top!. Oebljina nanetog sloja iznosi 0,05-3 mm, a brzina polaganja navara 0,5 kg/h.

4.1.2

Ru~ n o e l ektrolu ~ no

256 -

navarivanje obl o!enim elektrodama

:i ohzlrorr. na malu produk tlvnost ,

ispla li se s arno u

5 1u~ ajevima

RE L-postupak nava rivanja

koll ~ lna

kada je

materlj a la ko jl

se navarivanjem nanos i mala a vre me efektlvnog rad a kratko. Pro-

ces se odlikuje nlskom cenc m op r eme , nj e n om

kim prilagod javanjem pri nudnlm

pokretljlvo~6 u

1 1a -

navar ivanja . Odnos me-

po lo ~ ajima

~n ja 1Z 0051

10 - 30 %, deblji n a navara iznad 3 mm , a br zlna polaga-

nja n avara mo!e

~e

c nog ce lika a li sa

debi t! istim jezgrom elektrode od nlsko u g ljeniaruk ~ lji m s~s tavlma

obloge e l ektrode . Tra!eni

hemijski s a s tav nava renog sIeja 1 potrebna

tvr do6 ~

postl ! u se u

trecem s l oj u navara, j e r prvi sloj, a u manjoj merl i drugi, aa-

d rti sas tojk e podloge. Tvrdoca n avara u ve likoj me ri zavisi i od

tehno l o ~ kih

uslova navarivanja. Najveca t v r doc a dob ija se bp.z pred-

grevanj a podloge i vleslojnim na va ri v anje m. All u tom

slu~a ju

po-

stojl o pasnost o d pojave p r s lina u prvom n avaru, tim veca to je

veca tvrdo ca nanetog s loja. Zbog toga se pri navarivanju krutlh
de lova velike mase mora obaviti p redgre vanje, ma da ce zbog toga
opasti tvrdoca nava ra usled smanjenja brzine hladjenja. Po praviIu je struja navarivanja ma.nje

ja~ ine

od struje zavarlvanje, ug-

I avnom radi smanjenja dubine uvarlvanja, tj. oanosa meanja.

Uobl ~ ajeno ,

proizvodjQ ~ i

naku elektrode daju i

4. 1 .3

elektroda za navari v anje, uz oz-

tvrdo c u navara.

Navarivanj e u atmosfer1 zatltnlh gasova

Za navarivanje se mogu primenlt1 sv1

za~ti

ti gasova I1AG , MIG, TIG

uvek koristi d o da tni ma terijal

tim

~ ijim

to

na ~ lni

zavarlvanja

se kod TIG navarivanja

se stapanjem obrazuje navar.

Navedeni postupci se mogu lzves t1 u svim polo!ajima, a mala zapremina rnetalnog kupatila omogucuj e polaganje navara mallh preseka na bilo ko jim delovima. Navarivanje u zaAtiti gasova mo~e
se izvodit'l automatski 1 poluautomatskl. Pz::;l poluautomatskom navarlvanju gorionik se vod1

ru~no

a !ica dovodi automatski.

Navarivanje u zastltl gas a CO

naj~ete

2
nutnim k r atk i m spojevlma elektrodne !ice, pri

se lzvodi sa tre~ emu

dodatni mate-

rijal pre lazi na osnovni u obliku izdufenih kapljica. Dobijeni

n ava r MAG postupkom je pravilan, a gubici na prAtanje relativno
mali . U takvim uslovima dodaci za

Ato je

naro ~ ito

va! no sa ekonomske

nju sitnih delova.

mehani~ku

ta~ke

obradu nisu veliki,

gledi~ta

pri navariva-

- 257 Postupcl navarlvanja TIG 1 MIG gotovo se jedino primenjuju za navarlvanp vlsokole g lranih

~el ik a ,

kao 1 aluminljuma 1

nj egovlh l egura. Navarl dobljenl MIG postupkom debell su preko

3 mm , lmaju odnos meaanja 10-30 \ , a ostvaruje se brzina polaqanj a 1 do 6 kg/h.
Postupak TIG navarlvanja spada u tehnlke sa malom dubinom
uvarivanja kojom se mogu navaritl veoma male povrine . Debljina
navara je 2-4 mm, odnos meanja 2- 40%, a brzina polaganja navara

do 2 kg/ h. Nlje pogodno TIG navarlvanje z a lzvodj e nj e radova na

terenu ve6 sarno u radionicama.

4. 1. 4

Navarlvanje plazmom
U principu se uredjaj za zavarivanje arganskom plazmom

mo!e lskori stltl 1 za navarlvanje, s tlm to se po potrebl mote

konstruisatl no va mlaznlca. Dodatnl materljal je u obliku !lce
l1i praha kojl se uvodi

s11 ~ no

kao kod qasnog navarlvanja 111 se

pre thodno nanosi na radne povr1ne, a zatim stapa toplotom plaz-

me. Odnos mesanja prl plazmenom navarlvanju lznosl jedva nekoliko

procenata , sto

prak t1 ~ no

datnog materljala. To

ne

zna~l

utl~e

na promenu hemijskog sastava do-

da se potrebne osobine, a

na~ito

tvrdo6a 1 otpornost prema korozljl, moqu dobltl ve6 u prvom navare no m sloju. Poznate teAko6e pri nanoenju bakra 111 bronze na
povrlne

~e ll ~ n1h

delova moqu se prevazidi prlmenom plazmenoq na-

varlvanja.

Ako se kao krlterljum za ocenu pojedinih postupaka navarlvanja uzme najmanjl odnos mesanja 1 minlmalna dubina uvarlvanja
onda navarlvanje plazmo m zauzlma prvo mesto.

4.1.5

Navarlvanje pod pra s kom i

troskom

1. Navariv an je pod pralkom se u praksl dosta korlstl zbog

vlsoke prodUktlvnostl i v lsokoq kvallteta lzvedenih navara. Pod

pra Akom se navaruju sarno maslvnl delovl postavljenl u horlzontalan polo!aj; prl ~emu dodatnl matarijal mole bltl u obliku 11ce
(jedne 111 dye) 111 trake.
EPP navarlvanje najv1Ae se pr1menjuje u

8l~aju

reqenera-

cij e clllndrl~nih povrAina ~eli~nih valjaka velikoq preenika

- 258 (sl . 137). Navar1vanje S8

izvod1 nepreki dn im procesom
uz obrtno kretanje va 1 jka
1 translatorno kretan j e zava rl va~ k e

glave du! a se v a-

Ijka. Po pra vl1u, navare n i

s lojevi tre b a da imaj u ve ~u

tvr do6 u 1 otpornos t na

h abanj e o d o snovnog ma terij a1a .

Re~ lm1

EPP nav arl va-

nja usva jaju se

P rlk a ~

5 1 . 13 7.

n ava r e nog va lj ka

vno s t potrebna je to
meanja tra! l
s !u~aja

ja~a

s e suprotno.

biraju se optimalna

ju

Nava~iv a" je

k ori ~e nj em

protivure~na

zahte va: za ve6u produktistruja nava r i vanja, a za manji odnos

U zav isnosti
re~ en j a .

od

s vakog konkretnog

Brzina po1aganja navara je

10-30 k g/ h , a deb1jina navara je iznad 4

2.

obzir dva

uzima ju~i

Mm.

pod tr oskom se lz vodi u vertikalnom polo ! a-

bakarnih ka1upa dvostrukih zidova radi hladjenja

te ku60m vodom. U zavisnosti ad oblika navara, kalup mo l e bitt

nepok re tan taka cia obuhva ta c e o navar 111 pokre tan u skladu sa
naras tanj em n avara . Odnos meanja tj . sadr!aj osnovnog materljala

u navaru ne
12

mo ~e

biti manji od 2 0 %, a debijina navara ne manja od

llIID .

Tipi ~ an

primer EPT navarivanja sa vi Ae elektroda jesu va-

1 jci za hladno vaijanje . E1ektrode se razmeAtaju po obodu vertikalno postav ijenog valjka na ravnomernom rastojanju. Za dobijanje ravnomernog uvarlvanja po celom obodu v aljka, elektroda

m0-

ra izvoditi osci1atorno k retanje po IUkovima koji odgovaraju ugIu od 120 0

Ne

ulaze~i

u detaIje, uopli4:eno se mo! e istacH za sve na/!i-

ne nav arivanja, da su u cilju post1 zanj a potrebnog kvaI1teta navarenog sloja neophodne posebne mere pripreme:
predgrevanje, itd. kao i naknadna
naj zad kontro1a

sli~no

term1~ka

kao 1 pri zava rivanju.

~iA~enje

mehani~ka

povx1na,
obrada i

LEMLJENJE I LEPLJENJE

LEMLJENJE

Lemljenje je proces spajanja metala u

mo~u

istopljenog dodatnog materijala - lema,

~vrstom
~ija

stanju po-

je temperatura

topljenja znatno niia nego kod osnovnog materijala. Osnovna razlika u odnosu na zavarivanje je
i v ice osnovnog materijala,
~vrst

spoj

ve~

~to

se pri lemljenju ne tope

se top! same dodatni materijal.

se ostvaruje, pre svega, uzajamnom difuzijom izme-

dju istopljenog lema i osnovnog materijala, i u manjoj meri adhezijom.

Lemljenjem je
giranih

~elika,

mogu~e

spajati sve vrste

ugljeni~nih

i le-

sivi liv, temper liv, ne!elezne metale i njihove

legure i plemenite metale.

Lemljenje je jevtiniji
ke ga je izvoditi i mote

na~in

spajanja od zavarivanja, la-

se primeniti za spajanje veoma tankih

limova i sitnih delova. Struktura i

mehani~ke

osobine osnovnog

metala se pri lemljenju ne menjaju jer je temperatura zagrevanja

niska. Iz tog su razloga

termi~ki

naponi i deformac!je elemenata

koji se leme znatno n!!! nego pri zavarivanju.

Nedostetalt
~ina

le~jenja

u odnosu na zavar!vanje je manja ja-

lemljenog spoja. Ona u velikoj mer! zavisi od vrste lema,

difuz!onih procesa ! temperature lemljenja. I pored toga se lem-

~60

lj."ja.. spaja ... 1111:1 broj delova u autoJDObllaltoj 1 prehr..-noj

induatr1j1, sati .. u .lektr0ll1c1 1 .lelctrotehn1c1, rac110 1 telavi&1j.koj tehn1c1, 1td.
Sultina proceaa l.mlj."ja objalinjava aa.
1) Kvalenj ... metala pomodu 1stopljenoq lemal "kvalenj.naatupa ako tanak aloj lema. ne prek1d.a, ved: ae r avnomerno ruliv& na povrlin ...... pripramljanim za lemljenj RazU.vanje nastaje
delovanje .. pr1vla~nib a11a 1zmedju delova lema 1 oanovnoq matar1jala.
2) X4p11arnoi6u koja o ..~uj. da se 1atopljen1 lem poc11qne 1 iapuni .vatu pralinu rede ""l1~ina 0,012 do 0,05 _.
3) D1fus1jom del1J!a raatopljenoq lema u oanovn1 _terijal
1

del1m1~nom

ero.1jom oanovnoq materijala. Dubina c11tuz1ja zavis1

od telllp8ratura 1v1ca OBDovnoq mater1jala, vremena trajanja lamlj_j_, toplotna provoc1lj1voati oanovnoq mater1jela 1 raz11ll:. 1z_dju .... l11!ine atoma OBDOvnoq mater1jela 1 lema.
Za vr.... rul1vanja lama po povrliin1
n11!noj

ta~k1

triju taoa

(~vrate,

te~

~vratog

tela u qra-

1 gaaovite) naataje ravno-

te!a ?attora a11a povrli".kih "OPO"O (sl. 138).

na grenic1 okva1 , 2 - napona
lenog ~vr.to metala 1
te~DOg lema
O2 ,3 - napona na gren1c1 te~
DOg lema 1 rastopa top1talja 111 zalititnog qaea
a l ,3 - napoDa na gran1ci okvalienog 1!vratoq metala 1
rastopa top1telja 111
zalti tnoq gasa.
0

1'1

, '"

81.138. R.a&poc1el. qreni1!nib povrlI1nskib napona lema

Bea obaira lito je pojacU.na komponante povrlinakoq napona

telko oc1rec11ti, naro&.to 0 1 ,2 10 1 ,3' moqu aa oc1rec11ti ualov1 ravnote!.

co -

dc1.kle .a mogu snel1a1rati ualovi potrebni za kvallenja oanovnog

matarijela pomo(!u rastopljancq 1 .....
1. ldealno kvalanja naataje sa - 0, tj. sa

kada _

lam potpuno rasl1v. po povrlini lamljenoq dela.

- 261 U praktien~

us10vimA ltvaienje .e ocenjuje ltao poz1tivno

ltada je
0

1 ,3 - 1,2
> 0,766
O2 ,3

I to odgovara ug1u ltvaienja < 40 C. Oaljom analtzom do1azi se

do

z eltlju~lta da

0 1 ,3 -

1 ,2'

kvalenje potpuno 1zostanje ltada je 9 - w/2 i11

a za ~ - 2w rastopljenl 1em se okuplja na podlo~ u

obliku 1dea1ne kug11ee.

2. Vis ina do koje se te~ni lem podi!e u kapllarnoj
(al. 139a) 1znad nivoa te~nog lema odredjena je 1zracom
h _

ee~iei

4ocoa,
d.p_g

a v1sina izmedju dYe parale1ne 1 b11slte ploee (al. 139b)

h _ 2acos;
1.P.g
gde je a - povrAinski napon te~nog lema, - ugao kvaAenja, d pre ~n ilt ltapllarne cev~ice, p - gustina te~o", lema, g - uhrzanje
sUe zemljine te!e, 1 - zazor izmedju ploea

,,'"

,<
-: _-:--

= H~_L

--' .-

=--..:::

E- -_
.~
. -=~--~
. -~
- -

Sl. 139. Pojava ltap1larnosti u cevima 1

-L"""It_.
. ..

... '

:X
w

_~
. ___

--- --.- -

zazor~a

3. Brzina 1 duhina difuzije ras topljenog lema u osnovni

metal zavis1 od temperature lemljenja, vremena trajanja proeesa,
metalne e1sto~e povrliina, termielta provodnosti osnovnog materijala 1 razlilte u velle1nama atoma osnovnog .... tala 1 ltomponenata
lama.
Kinetilta difuz10nih proeesa je ve6 objalinjenja u delu 2,
tae ka 1. 3.5 i, u vezi s tim,pr1 lemljenju difuzija dovodi do pojava evrstih rastvora ili intermetalnih jedinjenja koja ostvaruju vezu 1zmedju osnovnog metala 1 lema, uvisno od hemijskih

- 262 elemenata sistema 1 njlho v.e rastvorljivostl . Ua 51 .

na je

~ ema

le~jenog

140 prlkdza-

spoja koji se sAstojl 1z os novnog materijala

~ astojaka

(1) , zone difuzlje

ma

le-

osnovn!. metal ( 2 ) zone le-

ma sa dl f undovanlm sastojc i ma

osnovnog meta l a (3) i

~ ist og

l ema (4).
Pri le mljenju, uglavnom
treha obaviti slede6e operacl-

51. 140 . Gradja lemljenoq spoja

1. oeistiti po v r ine

je:

koje treba le mi ti i odmas titi ih;

2 . postaviti de love k oj i se spaj a ju u krajnji polo1a j i

obezbeditl ih od pomeranja u toxu lemljenja;
,

to

3. naneti topitelj

lem na mesto lemljenja i

zagrejat1

'

meato do temperature topljenja lema,

Razlikuju se tri vrste lemljenja:

- meko,
- tvrdo,

1.1

zavarlva~ko.

TOPITELJ I

ZA

LEMLJENJE

Osnovna uloga top!telja je da rastvori oksidnu skramu sa

pOvr1na predvidjenih za lemljenje i da povr1nu za titi od ponovne oksidacije u toku

lemljenja. U nekim

sn1 1 avaju povr1nski napon lema i

prodiranje lerna 1 u

slu~ajevima

topitelji

time poboljavaju kvaenje i

najrnanje prsline.

Top1telji za lemljenje se izradjuju u

~vrstom,

te~nom

ili

gasovitom stanju; u trenutku lemljenja, pri sVom aktivnom delova-

nju svi topitelji prelaze u

te~no

11i gasovito stanje. Topitelj

ima relatlvno malu gustlnu pa pri leroljenju lsplivava na povrlnu

rastopljenog lema i ia to v remeno povecava

te~lj1vost

lemu. Hemijs-

ki sastav topite1ja mora bit1 takav da se on ne rastvara n1 u 1erou ni u osnovnom materija1u, nit1 da na njib u hemijskom pogledu

tetno deluje. Temperatura topljenja topitelja treba da bude za

o
2U-40 C n11a od temperature topljenja lema da bi se pre lemljer.ja
0~i8t11e

povr1ne osnovnog materija1a.

- 263 Ze mako lemljenje se keo topitelj primenjuje sona kiselina HC1, cinkhlorld Zn C1 2 , 111 ... Aavina cinkhlorlda sa amonljumhlorldom (nlAadorom) NH 4Cl. Primenjuje se joA 1 te ~nost poznata

pod lmeDom voda za lemljenje", Ato je u stvarl rastvor clnkhloride u vodi.

Prakti~n6

se

noj kiselini sa mallm

dabija rastvaranjem apl1jaka clnka u 50dodacim vode. Upotrebljava se 1 topitelj

u vldu paste sastavljene od znCl

(14%), NH Cl ( U ), H 0 (8 \ ) i
2
4

vazel1na l 77 \ )
Pasle l emljenja preostali deo topltelja se mara sasvlm odstranlti, osim aka se ne primeni b eroi jski neaktivna materija kolafanijum (prirodna smola)
Topiteljl za tvrdo lemljenje uglavnom su natrijumtetrabor a t (boraks) Na 1 B 40 7 .10 H2 0 111 boma k1selina 8 B0
3 3

1. f '- LENOVI

"'"

~ema na~inu lemljenja

lemovi se dele na meke i tvrde,

odnosDci<;n a lako topljive i tellka topljlve, zavisno od toga de 11

~

1m je temperatura topljenja isped 450 C ili iznad ove temperature

N.ki t.moui su legure lakotopljivih metala

naj~eA6e kalaja
o
*
0
Sn (232 C) 1 olova Pb (j27 C) sa malim dodatkam Sb (631 0 C).

Visokokalajni lemavi sadr!e oko 90\ kalaja, nasuprot

nim sa aka 20\ kalaja i ostatkom olova.

Sadr~aj

niSkOkalaj-~

antimona kre6e se

cd 0,5-2 % u zavisnosti ad vrste lema. Dodatkom antimona

oa nagao pad

ja~1ne

9pre~ava ~.

lema na sni!enim temperaturama, izazvan veoma

krtom alotropskom madifikacijom kalaja. Gornja 'emperatura topljenja (likvidus) kalajnoolovnib legura zavisi od sadr!aja avih ele... nata, kako je to prikazana na s1. 141.

300

, ,3 7

..........

"\

250
200

150
100

0
R

...........
R+

1/19,5

1:h 61

I'
0

+ B

232

:.:b

97 Y

I---'

.
10

4::0

30 40

So 60 (0 80 90 10 o

Pb

Sn

51. 141. Dijagram stanja legura kalaj-olovo

Ij 0 ugradl je data temperatura topljenja

- 264 Legure za mako lemljenje mogu da sadr ~ e jo blzmut 81

o
o
( 27 1 C), k admijum Cd (321 C), clnk Zn (4 20 o C). Glavnl sastojak
mekih nlskotoplj lvih lemova je bizmut ,

~ lja

je os n ovna odllka da

lemu s ni !ava ternperaturu topljcnja. Na primer, legura pozn ata kao

Vudov-metal, sastojl se od blzmuta 8i (50.), o lova Pb (l5\), kalaj a Sn (1 2 , 5% ) i kadmijuma Cd (12,5 %), lma temperaturu topljenja
o
svega 60,S C . Nlskotoplj~vl le movi na b azl bizmuta prlmenjuju se
za lzradu automatskih protivpozarnih uredjaja ,koji se sam! aktlviraju topljenjem bl zmuto vog lema kad god spoljanja temperatura
predje

krlti~nu

vre dnost koja zavlsl od radnlh uslova.

Legure za me ko lemljenje s u male zatezne cvrs to6e (do aka

o
100 MFa) 1 lmaju temperaturu topljenja od lSO-300 C, a lsporu~ u
ju se U ob liku zica, lpki, treka, prema oznakama u standardima

JU5 C.El.041 i C.L9.030.

Za tvrdo lsmtjenjs se kao lemovl primenjuju c ist bakar

(Cu), legure bakra 1 clnka (Cu-Zn), legure bakra 1 nlkla (Cu-Nl)

0
1 legure bakra sa srebrom (Cu-Ag). elst bakar Cu (lOS3 C ) prlmenjuje se

najvl~e

prl lemljenju

~ell~nih

delova u pe61ma sa za tl-

tnom atmosferom. Legure bakar-clnk (meslng) najvle se prlmenjuju

kao lemovl za tvrdo lemljenje.

Najnl~u

temperatvru topljenja lma-

ju legure sa 36-54%Cu, all su ove vrste meslnga veoma krte jer

sadrie velikl procenat cinka; stoga se ove vrste lemova ne upot-

rebljavaju za delove lz10zene udarclma, savljanju i vlbracljl.

Kad se od lemljenog spoja

tra~l

vellka

ja ~ ina,

kao lem se prlme-

njuje legura bakra 1 cinka sa dodaclma kala ja (5n), s111cljuma

(51), nlkla (Nl) 1 mangana

(~m).

Od srebrnih lemova najvle je u upotrebl

ra sa 28,5' Cu, 1 ostatkam

lemovi

S8

eutektl~ka

legu-

srebra. Ponekad se izradjuju srebrni

dodacima Ni, Mn, Cd 1 Sn, cime 1m se snl!ava temperatu-

ra topljenja.
U tvrde lemove ubraja se i meavina praha: ferolegura, ce-

lika, slvog 11va 1 bakra sa toplteljima. Ovaj lem se prlmenjuje

za spajanje

plo~lca

alatLma za obradu

od brzoreznog

~elika

111 tvrdlh metala sa

rezanj~m.

Legure za tvrdo lemljenje su ve6e zatezne

~vr8toCl

~vrstoCe

bliske

osnovnog materljala 1 lmaju temperature topljenja od

o
600-1000 C. Prema standardu JUS C.D2.306 1 C.D2.307 lzradjuju se
u obliku granula, traka 1

~lca.

- 265 1. J

VRS TE LE'MLJ ENJ A

U zavisnosti o d oblik a i ve litin e l eml je n i h de l o va, ve l ic ine se r ije , vrs t e o sn o vnog mate r ij ala l td. r a zl ikuju se
na~ i n i

1ernl jen ja:

1. Lernljcnje

slede~l

l e mi li eo~

l . Gas no - p1ameno l emlj e n je

3 . E1e k troo tp o rsk o

4 . Le m1jenje u

pe~ i ma

S . I n duke i o no 1e rnlj e n j e
6 . Le mljenje potapanj em

1 . 3 .1

Lernl jen je lemi1ieom

Najp r o s ti ji

na ~ in

mekog lernljenja j e

primenu do datn og ma t erijal a i

p omo~u

lemiliee, uz

top i t e lja. LemiZi ca (51. 14 2) se

sas t o j i iz vrh a (radnog del a ) , c elic no g nosaca i drvene ruciee.

Na v rn u lemilice izradjenom u obliku k l ina o d k ovanog bakra, akumul i ra se dovoljna koli c ina t oplote pot rebna d a zag reje osnovni

ma terij a l, istopi lem i

topite 1 j . . Masa v r ha l e miliee

od 0 ,1- 1 k g , sto zavisi ad

rno~e

biti

velic ine delova koji se spajaju lem-

Ijenj em . Vrh l e mil ice, tj. nj e n radni dea, maze se na vis e

na~i

na za g rejant.i: tec nim gorlvom, gasnim plamenom i uzarenim drveni m ug ljem

(~urnurom).

Toplotu za zagrevanje vrha lemiliee treba

do v adlt1 s a 5uprotne strane ad klinaste radne povrsine.

~~-b-.-@ ~
a.

51. 142. Lemiliee: obicne (a,b), benzinske (c)

Lampa za lernljenje (sl. 143) je naprava u kojoj
sagoreva

vi~

raznih tecnih goriva kao

rno ~ e

da

sto su nafta, benzin, spi-

ritus. Glavni delovi lampe za lernljenje su rezervoar (1) i rnlaznlea (6) . Pod dejstvom vazdUnog natpritiska, ostvarenog rue nom

va z dus nom purnporn (2),

t~no

gorivo se

podi ~e

do isparivaca (5).

Pre upotrebe lampe, isparivac treba zagrejati piritusom iz kadice (4). U lsparivacu (5), zagrejano

te~no

gorivo prelazi u ga-

- 26 6 scvi to stanje,
s tv a r~ j u6 1

i s ti~e

kroz mlazn1cu (6) 1 saqor e v a n a vaz duhu

j ak plamen .

Vrh

P r e l< idac

5 1 .1 43. Lampa

z a l e ml j enj e

Za l eml j e nj e

51. 1 44 .

Ele ktri ~ n a

l emilica

s itnijih dela va mek i m l emavima primenjuju s e

l cmi l ice sa s o pstvenim izvorom t o plo te , pozn ate p o d na zivom e lektri ~ n e

lemi l ice ( s l. 144) . Da l em do bro kV6S i vrh l e milice i da

se na nje mu
je

a ~ istiti

za d r ~ i

(!to je

o s novn i us lo v za l e mljenje), p otrebno

vrh lemilioe do me t alnog sja j a . Pre lemljenja i p o vre-

me no u tok u lemljenja vrh lemi l i ce tre b a

men za lemljenje

pro vla ~ iti

kraz tzv. ka-

(ni ~ ador

NH Cl ) , ra d i z a! tite ad aksidacij e . 5i4

tne kapi kalaja se posle ta g a l ak o z adr ~ava ju na ~isti m povr! in a -

rna vrh a lemilice. Za g re jani i ka laj em p rema zani vrh lemilice se

povlat l du! zazora l ZJre dj u delova k oj i se I erne , isto vremeno dod1ruju61 v rh dodatne
telj
preko

~ isti

~ i ce

povr! ine , Gta

povr ~ in a

k o j a s a p ovremeno

uma~ e

u topitelj . Topl-

o mo gu6 u j e da sa i stopljeni lem

ra~iva

koje treb a spoj iti . Ra zli v nnjc lema se olak!ava

ako se povr! ine predvidjene za spajanje p rethadno zagreju do temperature lemljenja.

1.3.2

Gasno lemljanje
U p o stupcima gasnog lemljenja dodatni materijal Be topi

p om06u plamana usmerenog na spoj 111 njagovu okolinu. Ovako Ba

- 267 -

leme - ugljenl~nl 1 nlskoleslranl ~e llel, nerdjaju~l ~ellel, 1egure alum.1nljwna, bakar 1 njegove legu re 1 legure magnezljuma.
Gasno lemljen je mo!e bltl rucno, dellmi ~no mehanlzovano 111 potpuna mehanizovano .
R u~ no

gasno lemlj~nje se najvlAe prlmenju je prl pojedinac noj prolzvodnjl sklop ove 1 t ame gde su vel l ~lna , polo~aj 1 obllk
spoja takvl da je ne mog u~e lemlj enje druglm metodima .
Go rlY! ga s ovl za gasno lemljenje uglavnom su acetllen,
prlrodan gas 1 propan, a sarno lzuzetno vodon1Jt, butan i gradskl
gas . Ovi gasovi mogu sagorevatl u tehnlckl cls tom klseoniku, ill
u komp r lmo vano m vaz duhu aka to postignuta temperatura i brzina

sdgore vanja dopuA taju.

se gasno lem1jen j e razlikuje od d rugih naclna
leml jenja sarno u tehnlel izvodjenja. Kao dodatQl materljal za lemljenje c elika upotrebljava se legura bakra 1 eloka, a redje srebml l em . Zatezna cvrsto6a dodatnog materijala od legure Qakra 1
U

su~t1nl

ci nk a dos t l~e jac lnu nlskougljenlcnog ce llka. Medjusobno rastojanje (zazor) delova kojl se l eme, prl temperaturl lemljenja,mora
da b ude 0 ,05-0,15 mm; Ato je uslov za kapilarno tec enje lema.
Ovaj zazor je ve~i od zazora na sobnoj temperaturi za iznos irenja metala prl zagrevanju. Istopljenl lem ne mo!e da "kvasl" neelste p ovrA lne , nltl ~e se za njih vezlvatl. Zbog toga se povrAlDe n arne njene lemljenju moraju oclstitl od praAloe, ulja, masti,
rd je i boje 1 potom p r emazatl topiteljem. Topltelj se mo!e posebno naneei ~ vidu praha, paste ill tecnostl, a ponekad 1 u obliku me avloe saclojene od lema 1 topltelja. Pored povrAloa osnovnag materijala, neophodno je od eksldaelje zaAtitltl 1 dodatnl
ma te r ljal. To se postUe

povremenlm umakanjem dodatnog materlja-

la u topitelj 111 nanoenjem topltelja na dodatnl materljal. Topltelj nan e t na ivlee osnovnog materljala mora se pre lemljenja
dovoljno zagrejatl da bl s e razll0 pre nego Ato poene tecenje lstopljenog ~ma. U suprotnom se prl zagrevanju neke povrAlne eksldBu, pa na njlma ne nastaje pravllna leml jena veza, lako spoj u
cellol izgleda kao d a je uspeno lzveden. Oblcno, lstopljenl lem
obllazl eko povrAina nezaAtl~enih toplteljem, Ato nakon ocvrA~l
vanj a lema daje porowa mesta u spoju.
Plamen za zagrevanje cellcnih delova do temperature lemljenja treba da bude blago redukuj~l 111 neutralan. Da sa sprecl pregrevanje 1 topljenje lvlea osnovnog materljala, vrh plamenika sa mora drfati na tol1Jtom udaljenju da se unutraAnjl konus
plamena ne priblUava 8ulliAe radnoj povrAlol. Zagevanje treba

- 268 ostva rltl

s p o lja~ n jim

omota ~em

plame na. Go rio nik se uvek mo ra

p o k re t a tl, da h i se i zb e g lo l okalno preg re vanje

nome rn o z agre van je a b a de l a . U l zves nl m
de o mn o g o vece ma se od dru gog ,

mo ~e

o be z bed l 1o r av-

slu ~ aj ev lma,

kada je jedan

se sarno ta j deo z agreva t l d ok

6e s e d rug! deo , pro v o dj e n je m t o plo te , z agrejat! do tempera t ure

l eml j e n j a .

Sl i~ n o

se p os tup a 1 p rl le mljcn j u

~ eli ~ n o g

l o rn a d me t ala ko jl 1 ma ve c u t oplotnu provodl jivos t, s

de l a s a de ti m

~ to

se

zagreva sarno de o i z r adj en od me t a la vece toplotne provo d l jivos ti .

Bud u c l da topite lji mo raj u da lma j u ne t o ni f u t emp e rat uru t op l jenj a ne g o dodatni ma t crijal , t o trenu tak n j i hovog t oplje nj a ukaz uj e da c e tempe r a t uLa l e mlje n ja usko ro bi t t dos t ignu t a .
Kap l1a rn o raz l ivan j e i
l s topi lem , a

osn o \~i

l e ml j e nje nece se o s tvar l tl

ak a se sarno

rnaterijal n a mes tu spo j a ne dos tign e tempe -

raturu l emlj en j a. U to m sluc aj u umes to r a zli vanja, doda tn i ma t e rijal se n ag o mi l av a n a

p o vr ~ inu.

P og re ~ n o

je u tom

s lu~ a ju

dal j e

zagre v ati l em je r ce se iz meni t i sas t av do datnog mat e rij al a, t j .

l eg ure b akar- cink (C u- Zn). Ovaj n ep r avil an pos t upak jedan j e od

naj ~ e ~ c i h

u z rok u

gre~aka

pri l eml jenju . Os i m t oga , p rekome rn o z a -

g r evanj e do da tn og materi jal a na bazi l eg ura bakar- cink

~ tetno

me ,

ffio~ e

bit i

z a z drav ljc jer n ast aju o t r ovn a isparenj a c i nka. Pre ma t a-

jedi no je i spra vno p lame nom zagre vat l

osnovni ma te r ij al

po-

moC u t oplote u njemu ak umuli r ane , t op i tl dodatni ma t e rij al.

Dodatni ma t e rijal z a gasno l emljenj e

li k u p o luga,

~ lc a ,

i spo ru ~ uje

traka ill u vid u praha. Veoma se

njuje g asno lemljen j e sa

z ava ~ iva~ ki m

pri nepoznav anju

su ~ tine

~ esto

zame -

le ml jenje m. Opre ma i neki

dodatni materijali su isti, a u ne k i m s luc aje v i ma

~ to

se u ob -

~ ak

i gorionik,

p roces a n a vodi na gre ku. Jedino s u

ve ce mo guenostl za lzbor go rl v lh g aso va za lem ljenje jer su po t re bne

1. 3.3

ni ~ e

temperature ne g o pri za v a ri v anju.

Elektroo tporsko leml jenj e

Pri o tporskom leroljenju s e osno vnl mate r !jal lokalno z ag-

reva

a lem, umetnut lzmedju

delo va koji se spnjaju, top! zahva-

ljujuci top loti oslobodjenoj proticanjem

elektri ~ ne

struje kroz

e lektrode i osnovni materijal ( a l. 14 5 ). Oprema za ovo lemljenje

lsta je kao i

za elektrootporsko

primenjuje str uj a zna tno manje

ta~ kasto

ja~ ine,

temperaturi nego c elic ni limov i.

Sli ~ no

zavarivanje, ali se

jer se lem topi pri ni f oj

kao pri

ta~kastom

zavari-

- 269 vanju , delo vi se na j pre

d r~e

pri-

tlsnutl lzmedju elektroda, a zatim proputa

elektrl~na

struja,

topl se lem 1 dejstvom kapl l arnih slla rasporedjuje u spoj u .

Ako se primene ruc na pokretn a
kle ~ ta,

em

mog u6e je lemltl 1 maslv-

ne de lo ve , kao i e lemen te sklopova kojl au nepristupac ni za nepo-

kretne (stabilne) aparate.Prlmenjuje se

naj ~ e 6e

dodatni materl-

jal sa temperaturom topljenja

600-815 C .
Osnovni materijal koji se

Sl . 145. El ekt roo tporsko

lemljen je

n aj~e6e

spaja otporsklm lemlje-

njem je bakar. Primenjuju se klas i ene e lektrode sa mollbdenskim umetkom 1li ugljene elektrode,
jer se t i me p ove6ava
100 zag revanje i

elekLri~ni

otpor elektroda 1 omogu6ava loka-

topljenje lema bez topljenja osnovnog materija-

la o lla ovaj naein se bakar more lem1ti bez topitelja pomocu lema
od l egure b akar-fosfor

(4-9 %P, ostalo Cu). Drugi materijali pogo-

doi za otporsko lemljenje jesu legure bakra: bakar-hrom, bronze 1

uspe~no

o l ovne bronze. Elektrootporsklm lemljenjem mogu se

spaja-

ti i elieni 11movl, d ok se ovako veoma retko spajaju delovl od

nerdjaju6eg ee llka, legura nikla 1 legura alum1nljuma. Za lemljenje ce llka upotrebljava se kao dodatnl materljal srebrnl lem kojl
sa l s poruc uje u v idu f olija . Pri leml j enju
pltelj i k oji
potpo ma~ u

razla ~ u

kvaenje i

~ el1ka

ne o phodnl su to-

stvorene okslde, sprecavaju dalju oksldaclju,

time

pospe~uju

delovanje kapilarnih slla.

Pored ve6 poznate u loge topitelja, onl prl otporskom lemljenju

jo ~

1 sprovode elektrlcnu struju kroz spoj; ve61na suvih toplte-

Ija nls u elektrlcnl provodnlcl, pa se moraju pre lemljenja rastvorltl u vodi da to postanu.

1.3.4

Lemljenje u pe61ma
Lemljenje u pe6ima primenjuje se u masovnoj prolzvodnji

sitnih sklopova. Prakticno je izvodljivo sarno ako se cvrsti lem

mo~e

postavitl na spoj pre lemljenja 1

zadr ~ atl

taj

polo~aj

u to-

ku l emljenja. Za lemljenje ugljenlcnlh 1 nlskoleglranlh cellka

- 270 upotreb lj ava ju s a l e mov i na oa z l bakra, i

l em ljenju u

pe ~ima

ne op hodna je z aA tltna a tmosfera kojom se

r az ugljenl ~ enja

n1 ae l a vi t l t e od oksi dacije 1

1 hl ad jenja . Pogodna z as titna atmosfera

p ovr~ ~n e

Wkva s i "

Ce ll ~ nl

nje cd 2 kg ,

peei

~to

redjo , srebrnl le m. Pri

~e1i~

za v re me lemljAnj a

omogu ~u j e

da l em d ob ra

za l em ljenje pa nisu potrebnl topltel jl.

dela y ! za lcml jenje u petirna moraj u bit! ma se ma-

z a de l a ve vece

~He

mora ju se konst ruisatl posebne

~e 1i ~ nih

je e kon o msk i neopravdano . Veein a

s k1opova 1emi

s e pri te rnpe raturi 11 0 0 - 115 0 o C ko j a je neto vlAa ad temperature

top1je n ja bakarnih 1emova. Medju

~e1 i ~nim

de lo v ima koji se nej-

ce s ee spajaj u lem1jenjem u pee ima su deiovi obradjeni dubokim

izvl a~ enjc m,

mali otkovci i n ek i

Lemljen je u pee ima

va, pos ta vljanja i

sltn1j! odll vc l.

prak ti ~ no

u~ vrscivaJlja,

se sastoj1 1z

~ i s eenja

de~o

l e mlj e nje i hladjenja. CUeenjem

de! o va ugl avnom se ods t ranj uje ulje upotrebljeno prl prethodnoj
a o radl; najefikasnij e se to postize aoetonom, benzinom ill trlhl ore til enom . Sam proces lernljenja

zapo~ 1nje

u trenutku kad tem-

pera tura u peei nadvisi temperaturu topljenja lema. Istopljen1

l ee

po~in j e

da "kvas1 " povrsine pripremljene za spajanje 1 da se

rezl i va p rodir uc i

u spo j pod de lovanjem kapilarnlh sila.

Dodatni materijal, tj. istopljen1 lem, i zagrejani osnovni materi ja l

grade l eg uru t1pa

~vrsto9

rastvora i

tako formiraju

l emljeni spoj . Vre me zagrevanja potrebno za ostvarlvanje

spoja iznos i

~vrstog

10 -15 min. Posle toga se sklop prebacuje u komoru

za hladjenje u kojoj je zastitna atIrosfera istog sastava kao 1 u

komori za zagrevanje. Delovi se hlade do temperature ad pribli!r

no 150 C , a potom vade 1z pect.

Zastitni gasovi mogu bit1 vodonik, d1sociran1 amon1jak

NH) (25 % N , 75 % 02 ) koji je manje eksplozivan ad vodon1ka, i

2
zemn1 gas - me tan (CH ) pripremljen tako de mu se wnanji eksplo4
zivnost. Pesle prlprerre metana zaAtitna atmosfera je u stvari mab vina gasova: me tan a (CH 4 ), vo-

don1ke.(H ), ugljenmonoks1da
2
(CO), ugljend10ksida (C0 ) 1 a-
2
zota (N ). Peei se ZBgrevaju
2
g asn1m plamenom 11i e1ektr1~
nim

greja~1ma.

Na L1. 146 prikaaan je

primer sklopa koj1 as mala 1e

Sl.146.Sklop pre lemljenja (A) 1

posle lemljenja (8)

mit1 u pee1 pomaeu baltamog lama. U 1dealn1m ualovima lam

(1) se topi 1 pod dajatvom ka-

- 271 -

pl1arnlh al1a potpuno l spunjav a spo j ( 2 ) ne k vaae6l povrline ko j e

za to nlsu predvldje ne . Prakt i~no se mole do godlti d a se raa topljen1 l em sliva 1 na povr ine koje moraju os tati ~ls te. npr. a l s
un ut ranje zldove eevi (51. l 46 ). To se s p re~ ava p re"",zivanjem
tih povr1na magne zijumovim mlekom 11i vodenim r aa tvorom b romne
k1se l l ne (H 2CrD 4 ) .

1 . 3.5

In duke iono l emlj enje

Indukelono l eml j enje i z vodi s e lokalni m zagrevanjem iviea

delova koj l se leme p om06 u elek tri~ne energi j e prenete indukeijom.
Energlja se n a i vi ce osnovnog mate r ijala pre nosi s a induktora koji
5C 5BS tojl iz jedno g 11i vB e r adnih namoteja. Kad s e a a induktor
dovede naizmeni ~ n a s t ru ja . u de lovima koj i s e leme indukuju se
vr tlo ~ne 5tr u j e koj e zagrevaj u i viee t1b delovs . Najve6i dec toplote os l obod jen pre me O! ulovorn zakonu. skoneentrisan je na tanJcom
povrHnskom s loju'u blidni induktora . Raapodela toplote po osta11m de lo"..1ma os n ovnog ma te rij &.La zavisi od njeg ove topl otne provodlj i vos t l. Za jedan te isti materijal dubina sloja zagrejanog
indukcijom za vis i od fre kveneije naizmeni~ne struje . Pove6anjem
f r e kve neije sman juje se dubina do ko j e se prenosi indukovana
s t ruj a p a. p rame to.... i dubina zagrevanja. Pri lemljen j u ide sa
od f rekven eije mre ! e f = 50 Hz pa do priblifno f - 450 Hz. Vila
frekve ncij a . k oja se ostva ruje pomo6u grupe motor-generator, prime n j uj e se za zagrevanje veoma plitk1b povrliinsk1b slojeva mater1jala.
Gla vn a p rednost indukcionog l e mljenja u odnos u na druge
postupke j e b rzo 1 10ka l1zovano unol!enje toplote. to svodi oksidaciju n a n a jmanju me ru i smanjuje zahteve u pogledu ~ist06e povr ln a name nja n l b spaj~ju . Ovaj vid lemljenja nailazi na najve6u
primen u u e l ek troniei i elektrotebnici.
I z uze v alumlnijuma 1 magnezijuma, ve6ina ostal1b metals i
legura koji se mogu spajati drugim na~inima lemljenja uspelno sa
l eme i indukcijom. Ako se indukciono leme jedan magnetni i nemagne ntni materijal prlmenjuje se specijalna oprema, kojom Be mogu
kompenzirati razllke u magnetnim oBobinama 1 term1~koj ekspanziji.
Naj jednostavnlje je lemljenje manj1b cilindrl~nib delova prikazanih na s1. 147.
Oodatnl materij a l za indukciono lemljenje uglavnom je sreb m i l em koji mole blt! u vldu.prstenova, flca, treka 11i praba.

272 -

!..em

IlIdl4kcioni
nalJ oj i

S1. 14 7 .
Top lte lj i

I n dukciono lemlj enje

su n ajcesce vadeni iIi alkoholni r a stvor borne k ls ellne ,

borata (soli borne kiseline ri d0 ), fluorida (soli fluorovodonl~

3 3
ne kisel in e HF) i f luoroborata (soli borofluorovodonicne klseline
HGF 4)

1 . 3.6

Lemljenje potapanjeru
Lemljenje potapanjem u ra stop legura iIi lstopljenlm solijo ~

ma , i I i kako se

naziva "lemljenje u ras top ima",ostvaruje se

zagnj urivanj em sklo p ova namenjenlh lemljenju u kade sa rastopom.

Tempera tura u rastopu mo ra bit1 lznad l1kvidus linije dodatnog

materijala, ali uvek ispod temperat ure topljenja osnovnog materi-

jal a.

Sona kupatila se sastoje lz metalnog iIi keramickog vatrootpornog lonea

revati

Kome se nalazi istopljena so. Lanae se moze zag-

spolja~njlm

lzvorom toplote - gasom ili mazutom (sl.

148a)

i Wlutrasnjim izvorom toplote (s1. 148b). Unutralinji lzvor toplote

primenju1e se sarno pri masovnoj proizvodnji; elektricna energlja
se dovo dl

pomo~u

t r ansformatora kojl na sekundarnom namotaju daju

napon lO--l SV . Istop ljene soli su provodnlci e lektril..!le struje pa

se pri njenom proticanju lzroedju

toplota shodno

D~ulovom

elektroda (sl. 148b) oslobadja

zakonu.

Lonci u plamenim pe61rna se lzradjuju od niskouqljenlcnoq

ce lika ill od visokoleqiranoq hrom-nikl celika, a u elektricnim
od keramickih materijala . U sonim kupatilima moqu se lemiti delovi od uqljenlcnih i nlakoleqiranih celika, livenoq qvo~dja, nerdjaju6eq ce lika, lequra aluminijwDa i lequra bakra.

- 2 73 -

tr od. (1

i Zi 2 )

GOl' ionik
rm opa r

zolacij a <:L.";>"J

t.lf. l 1.:an
k uciHe

I zo l a c i ,i a

a.

b.
Sl. 148 . Pe6 i z a l e mlj e nje potap anje m:
a) pl amene, b) ele k tri ~ ne
Za l eml j en j e

ugljeni ~ nih

i nis k olegi r anih

~ elika

upotreb-

I javaju se : ne utra lne h lorne s oli (NaCl) sa dodatkom top itelja,

~ to

su bo r aks (Na ZB4 0 7 . 10 H 0 ) iIi k riolit ( mine ral alumini2

j uma AI F 3 3 NaF) , s oli ug l j ene kiseline (k arbo nati Na C0 , K C0 )
2 3
2 3
1 natr l j um c i jan a t (KaCN ). Solima uglj e ne k l oeline i na t rijum ci-

kao

j ana tu n e dodaju se topltel j i,jer one same p r eu z imaj u ulogu topite l j a .

Ne u t r a lne soIl

~ tite

p o vrs i ne

~ eli c nih

de lova od oksidaci-

je l z vazd uha, ali ne ra z la! u ranije stv orene okslde, pa s u s toga

neophodni

topl t e lj1. a ni se p r etho dn o nanose na osno,mi materijal

1 zajedno

n jlrre

zagre v aju tak o da pri potapanju delova topitelj

b ude BUV. Kad se delovi potope

topitelj se rastvara u neutral-

no j soli , iIi izlazi i z sonog k upatila u obliku Blanih isparenja

11i gasa . Zbog toga, pri lemlj e nju potapanjem nema tesk06a ve z anih
za o dst ranj i v anje
nj a .

v i~ k a

topite lja kao kod drugih

na~ina

lemlje-

Do da tni mat e rijal pri lemljenju c ellc nih delova je srebrnl l em iI i l e gura b ak ra i cink a . Lem, u obliku z ice, trake, praha
11i paste p o stavlja se direktno na mesto spajanja neposredno pre
p otapanja. Zazorl izmedju delov a treba da budu veoma mali, reda
vel ic ine 0,0 2 5-0,75 mm, jer se time posti z e dobro razlivanje lema .
Vreme d r z anja delova u sonim kupatilima zavisi od dimenzij e de lov a, tra z ene jacine spoja i drugih faktora. Za sitne delove
vreme d r z anja ma ze biti manje i od jednog minuta. Kod sklopo va
gde je po tre bno da lem prodre do odredjene dubine, radi ve6e jac i-

d u~e

ne spo j a , naophodno je

2 74 -

vrame . Posle odredje nog v r emen a dr2a-

za~ e mlje n e de l ove t r eba p a fl ji vo i zvu6i ravnomernim k reta-

n ja

njem,je r b i s e nag lim pokreti ma

lem mcgao istisn uti iz s poja .

Pri l e ml j e n ju po t apanje m mo ra ju sc s trogo

po~to va t i

propis i

o hi gi j ans k o -tehni ~ ko j za ~ti ti . Za vrame nano enj a topi t e lj a , i u

p roces u le~jen j a,mogu n astati isparenj a i gas ovi tetnl po zdravlj e . Zbog toga se mo ra obe zbeditl o dgo vara j u61 siste m prove travanj a.

Na prlmer, nekl s r ebml l e movl

sa d r ~e

k admi jum; isparenj a ok-

a ida k a dmijuma au o t rovn a 1 nj iho vo udisanje j e o pasno po ! i vo t .

I zve snl s astojcl u t o plte l jlma 1 s olima l s t o tako s u man j e 111 vle

~ te ~~l .

F l uo r ldl u p as tama su d v ost r uko opas n i: pare ovih soI L

au o trovne

pr~

dodi r u

sa ko! o m, a naroeit o noktl ma , nasta j u bo-

I ne o peko t lne koje teko za r a 6u ju. Cl janl di su takod je veoma o tro vnl, pa prl le mljen ju

t r e b a bi tl veo ma op re zan.

RAZLI ~ I T IH ME T A LA I

LEGURA

'h~~ l je tlj Q sivog Z.i va ~ nadularnog i t em p e }" l iv a ra zl ikuj e

se

o~~~ j enj a ~e l lka

s pec lj al nl

l z dva r az loga: a) mo r a ju se prlmenl t l

na~ lnl ~ 1 6e nj a

d a s e odstra n l g r afl t sa povr lne

gvo zde nog dela 1 b) te mpera t ura

l e~jenja

t r eba da bude

~ to

je

mog u6e nl ~ a d a bl se spre ~ io pac t vrdo6e i j a~lne osnovnog materljal a . Ll veno gvof dje se lemi lstlm pos tupcl ma k ao 1 ~ el1k: u
pe61ma, ga snlm p lameno m, lnd ukclonl 1 u sonlm k up a tillma . S ubz lrom na nlsku temperaturu
terijall s u

18klju~ lvo

le~jen ja

11ve nog g vo f dja, doda tnl ma-

srebrnl l emo vl.

Vlsok sacrf aj s 111cljuma u 11venom gvo! dju 1 pesak

zape~an

na povrlnama odllvaka u lzvesnoj me r l ote ! a vaju le~jenj e . all

najve6 u teAkotu l zazlva grafit kojl postoji u slv om, n odularnom i
temper 11vu. Od navedenih livova n a jtefe je lemiti s l v l 11v,jer
je lamelarni g ra flt najte!e

~ 1 ~ 6enje

trolltitkih kupatila za
ne mofe lemiti.

odstranltl.

Najlak ~ e

He z specljalnih elek-

povrAina, sivl liv se

se lemi crni temper llv/jar se graflt u

vidu pahuljica lako odstranjuje abrazivnlm dalovanjem

~me

zi

prakti~no

~ e li~ ne

sa-

11i peskaren j em. Uz srebmi lem prlmenjuje se topltelj na bafluorlde.

Le~jenjem

se ponekad popravljaju odllvci lz1iveni sa gre-

kama 11i sasta vljaju polo~jeni delovi odlivaka, made je U oba

sl ~ aja

bolje prlmenltl

.zavarlva~ko le~jenj e .

- 275 Lem~j Q" j e

aluminijuma postalo je mogu6e posle otkr16a to-

pltelja koj1m se raza ra oksldna skrama, a ne o te ~uje osnovnl materlja l. Ovde postoje 1 posebne tesk~e vezane za dodetnl materijal, jer je llkvldus temperatura lema na bazl alwn1nljuma veoma
bl lska solldus temperaturl osnovnog materljala. Otuda prolzllazl
da je p rl lemljenju legura alum1nljuma potrebna veoma preclzna
kontrola temperature, jer bl prekora~enje solldus temperature lzazvalo topl je n je osnovnog materljala. Temperatura lemljenja treba
da bude prlbll~no 40 o C lspod solldus temperature osnovnog materljala; aka je mogu~a veoma precl ma kontrola temperature 1 alto lemljenje traje kra tko onda se mo!e lemitl 1 prl temperaturama sao
rna 6 C lspod solldus temperature. Legure alum1nljuma, u zavisnosti a d n jibovog sastava, mogu se lemitl prl t - 550 - 640 o C, all
se naj~es~e korlste temperature 560 - 615 0 C. U pogledu opreme i
tehnlke prlpreme za lemljenje nama razlika u odnosu na druge metale 1 l egure. Dodatnl materljal je uglavnom legura alum1nljumsilicljum k~ja sadrzl 7-1 2%51. Mo!e se lsporu~lvatl u vldu !lca
111 traka, mada je njlhova lzrada sve te!a ukollko se sadr!aj al11cljuma ?ove6ava.
Kad se legure alumlnljuma leme na vazd~u neophodno je
prl menl tl topltelj. Toplteljl postaju altUvnl pre nego sto S8 dostlgne temperatura lemlljenja, prodiru kroz oksldnu skramu, zas t16uju metal od dalje oksldaclje 1 pospeuju kvaenje prlpremljenlh povrSina. Toplteljl su naj~es~e smesa alkalnlh hlorlda, h.l orlda alkalnlh zemalja 1 fluorlda; ponekad sadr!e alwn1nljumfluorld 111 krlo11t (AIF .3 NaF). Isporu~uju se u obliku suvog praha
3
kojl mo!e 1 du!e da traje pod uslovom da se pravllno ~uva. Kutlje
za ~uvanje praha moraju bltl od ~lstog alwn1nljuma, nikako ~ell~
ne. Prl samom lemljenju spoj se zasipa toplteljem 111 se zagrejana dodatna !lca uma~e u prahl druga je mog~noat da a8 prah rastvorl u vodi 111 alkoholu 1 tom pastom prema!u mesta spajanja.
5pojeve treba tako prlpremitl da se omog~l prlstup 't opltelja svlm povrinama predvldjenim za lemljenje 1 njegovo lsticanje nakon lemljenja. Zarobljenl deo topltelja mo!e bltl !arlte
korozlje na lemljenom spoju. Odgovaraju~e povrsine prlpremaju se
za lemljenje mehanl~klm 111 hem1jsklm ~l~enjem. Mehanl~kl se povrsine ~lste abrazlvnom sa~mom 111 ~eli~nlm ~etkama. Hemijako ~lA~e
nje lzvodi se potapanjem alwn1nljumak1h dalova u vodenl rastvor
azotne klseline (1/2 HN0 , 1/2 H2 0); zadr!avaju se oko 30 a, a za3
tim lsplraju u toploj vodi 1 suAe zagrejan1m vazduhom.

2 76 -

Za do bro poznate l egure tipa si lumin (ftl- Si ) neopho dna su

posebna sredstva radi

~ l s~e n j a

povr s lna, jer ave legure ne reagu-

ju Sd vetinom alkaln1h 111 kiselih rastvora. Najbolje Be one t1 s~ zotne

te smesom ad 3 del a k oncentrovane

ko ncentrovane

odmah posle

c i~cenja p o vr~ina,
metod~

ili najkasnije u toku sledetih 48

lemljenja ,

za legure aluminijuma naj-

po godnije je potapanje u sonom kupatilu mada se

je i gasno lemljenje .

jednog dela

kiseline. Lemljenje treba lzvrsiti

fluorovodonl~ne

caso va . Od poznat1h

kis e line i

Naj~e s ce

uspe~no

primenju-

se gasno leme c e vi hladnjaka ,

ramovi prozora i spojevi e lek tr i c nih grejnlh elemenata.

Za gasno l emlje n je

najce~ce

se upotreb l java oksiacetilen-

skl plamen, mada se l egure a l uminijuma mogu l emlti plarnenom vodoni~ a

ill prigodnog gasa. Vel i cina gorionlk a 1 oblik plamena p ri

lemljenju acetilenom s11eni gU k a c i

nu te s koeu izaziva c injenica

sto

za gasno za va ri van je . Doda t-

legure al uminijuma pri

nju ne menjaju bO jl , pa mo ze o ak p oe eti i

zagreva-

topljenje, a da se to

po bo ji ne zapazi . Iz tog r a zl oga treba i mat i s re dstvo koj e ce

promenom nekih s vojih
da je

po ~ rebna

osobina na temperaturl leml jenja pokazati

temperat ura dostignuta . Ust v ari treb a upotrebiti

taka v topitelj c ija j e te mpe rat u ra topljenja nesto niz a

~d

soli-

dus temp era ture osnovnog materijala . U zavis nosti od vrste spo'a,

dodatn i materl jal se moze prethodno postavl t1 iIi direktno unositi u toku samog proeesa . Preostali deo topitelja treba posle
lelOljenja odstraniti.
Aluminijum se

mo~~

zalemiti 1 za

s e l ako mogu gasno lemiti ce licni delovi

(alitiranl c eliei), prl!renom

d ruge metale. Naroeito

za~ tltenl

alum1nljumom

aluminljuma kao dodatnog mate rljala

i odgovaraj utih topltelja . Pos t upak je istl kao prl lemljenju alum1nljuma za alumlnijum, i z u zev
i zvesti

sto

~to

predgrevanje 1 l emljenje treba

br ze da se na dodi rnim povrsinama spreCS:i obrazovanje

krtih faza aluminijum-gvoz dje (A I - Fe) .

Veoma je tesko lemiti alumln1jum za bakar, jer ova dva elementa grade krtu e utektiku sa niskom temperaturom topljenja

(54~oC) . Kad je neophodno, ovl se metali mogu za~emltl na sledetl

nac ln: na k raj alumlnljumskog dela treba zalemiti c eliX zastlten

alumin ljumom, a zatlm srebrnlm lemom spojitl c elicnl 1 bakarnl deo.

Ba kar i n je gove lBgurB mogu se uspe s no lemiti svim meto dima lemljenja. Jedino se

te~e

leme legure bakra koje sadr!e 010-

va 1 kalaj .
Elektrolltic kl bakar je sklon nastajanju prslina ako se
lemi u atmosferl koja

sadr! l vodonlk. Ovaj element difunduje ve0

likom brzinom u zagrejani bakar i pri temperAturama od 480 C , cak

- 277 -

i male kol i ~ine vodonika r edukuju oksid b akra i Obrazuju voden u

pa r u u ina~e ~vrstom

metalu; po sle dice su velika k r tos t , unut-

ranje prsline i poro znos t . Otuda proi z il azi zakl j u~ak d a s e Bve
v r s te bakra koje

sad r ~

povrsinske oks i de ne s me ju l e miti u

pe ~ima

sa za titnom atmosferom k oj a sadr! i vo d onik, n i ti o tvo re ni m pla-

me.no m.
MBs i n g J

sa sad r zaj e m cinka a d 20 ' , lake se le,mi pom<x u

raznih dod a tn i h mate rijal a i uz prime nu

odgo varaju~ih

topi telj a .

Isto tako se lako l emi i mesin g sa sadrz a j e m i do 40 % cinka, ali

se mo ra primeni t i dod atni mate ri jal s a n isk o m temperaturom topljenja da b i se

sp r e~ il o

is p aravan j e cink a i z osnovnog ma terija-

lao

Ka Zajn e bronze sadrze do 1% k alaja (Sn) i druge legi r ajuce e lemente kao olovo (P ~) , man gan (Mn ), nikal (N i) i al umin ijum
(Al) . Dobro s e le me izuzev le gu ra ko j e sad r ze al uminijum.

Foe f o rn e bronz e sadr ze male

k o l i~ ine

f os f ora (P< 0,25 %)

koji se dodaje k ao de zoks idato r. Leme se raznim v rstama' lemo v a

k oj i rnora ju i s p uniti

uslov da i m te mperatura topljenja bude ni ! a

od so li dus te mperatu re osn ovnng materijala .

reba t opi t e lja. Pre

lemlj ~ nja

Preporu~uje

se upot-

se delovi od f o sf o rne bronze mo raju

0

z ariti pri tempe r a turi od 190 C e i me s e otputa ju un u t ranji naponi i uma nj uje o pasnost od nastajanja prslina.
Silici j umske bro nz 'B J koje s.a dr ze 3,25 % s11icijwna,sklone

su nastajanju n aponskih p rsl i na. Da se to spree i, potrebno je pre

o
l emljen ja i zvr iti z arenje pri t e mperaturi od prbili zno 250 C. Za
~a jb o l j e

r e z ultate

p o trebno je povrs ine predvidjene za lemljenje

me h an i e k i obradi ti,neposredno pre lemljenja, ili ih

ocisti~ i .

Barno mehani~ki

Oba vezno j e prirneniti topitelje.

Al umi ni j umska b r onz a se te ~ ko lemi zbog osobine aluminijuma da stv ara stabilne po v r inske okside, koji ometaju razlivanje
tec n og l ema . Legure ko j e sadrz e manje od 8 % aluminijuma mogu se
le mi t i p ri men om specijalnog topitelja koji rastvara oksid aluminijuma .

Za OV'll v r stu brcnze p reporu~ uje se srebm! lam sa vlsokim

s adr z ajem s r eb r a i nisko m t emperaturom topljenja. ~ist bakar i

njihove legure rno gu se medjusobno lemiti. Pri tome, ako se npr.
leme ~i st bakar i alurni_nijumska bronza, parametre treba birati
p rema ma teri:j alu koji se

te z e lemi, tj. prema aluminijumskoj

bron zi . U ovorn sl ~ aju to zna~ i da temperaturu lemljenja treba

bi r a t i prema solidus temperaturi aluminijumske bronze, koja je
nl~a

nego z a ~ 1st baka r; isto taka se obavezno mora uzeti preporu~eni topitelj za aluminljumsku bronzu, iako se ~ist bakar mo!e

l emiti i bez topitelja.

- 278 -

Dodatn l ""'terljal :ta l e mljenje bakra 1 n jagovih legura a u

le gure Cu- Zn, CU-P , Cu-P- Ag . Toplte ljl mo gu bltl borna klaelina,
boraks; b ora t l, f luo r ltl 1 fluoroboratl; prlmanj u ju s e u vldu praha, paste 111 t e~ nos t l.
lako &e baker 1 n j egove legure mogu l e mitl u pe ~ lma , I ndukclono , e lektr oo tporsko, potapanj em 1 gaano ovde ae pos e bno obradj uje samo s asno lemljenje.
Ga ono t Bml je nj e bak ra 1 n j egovih l egura z aanl va s o n a 1 8 -

tim p rlnclp l ma 1 l zvodl se i s tom opre mom kao i ga s no leml j an je

~ el ik a ~

Na j v l e se pri menjuje pr1 1zradi tzv . iz mcnjivaca t oplo te,

gde s p a daju l s par l v a~ l , kll ma ure dj a jl , radij a to r l, hladnjaci

i dr ugl ure dj a j l ~ ljl se r ad za&nl va na vlsokoj toplotnoj provodIjlvostl b ak r a . Pore d toga se ga snlm l e mlj en je m 's paj a ju 1 delovi
u k oj l ma j e bakar upotr e bljen zboq s vo je vlsoks el e ktrl~ne provodl j lvostl ; to s u np r . ve ze namotaja elektr omotora s a lamelama kolekto r e ,p rekld a ~a s a provodnlclma, te rm1 ~k l h o 9lg ura ~ a aa grejaI:: lma , ltd .
Me dj u navede nlm leguramQ bakra n ajvl!e se lomi ~lst bakar
(pre thodno o ~i 06e n od povr insklh oks lda ) 1 legure bakar-cink
(mesln g ). U slu~aj e vlma da se mora lemi t l bakar kojl sadr!l ok.lde, nlkako se ne s ma prlrnsnitl redukuju~l plamen jar se me!e poj avltl k rto s t k oju lzazlva vodonlk lz plamana (vodoni~na boleat
b~ kr a ). Za takve s lu ~ ajeve preporu~uje se neutralan 111 blago
ok s ld l u~l plamen.
Kad god s e l eml meslng, mora ju s e preduze ti mare da se
sp re~ l l sp a ravanj e clnkal prl gas nom lemljanju treba pazlti de ae
me s lng ne pregre j e 1 da se dugo ne odr! ava tempe r atura lemljenja.
Za lemJ.jenje legura ~ljl sastojcl grade teliko topljlve oks l de (Al, Be, Cr 1 Sl ), obavezno j e prlmenltl topltelje 1 lzbegavatl oksldi u6 1 pl amen.
Jedn a od bltnl h razllka izma dju lemljenja ~elika 1 lagura
bakra j e u brz lnl zagre vanj a ; ~elik podnosl vellke brzine zagrevanja, dok se prl brzom zagrevanju fosforne bronze u uslovlma
tenog (neslobodnog) lrenja javljaju prsline.

0"-

1. 5

ZAVARIVACXO LEMLJENJE CELIXA I LIVENOG GVO ZDJ A

lernljenje ae svrateva u poatupke lernljenja lz

dva razloga: 1) primenjuje ae ne!eleznl dodetni materljal, 2)
spoj a8 os tvaruj a bez
topljenja oanovnog materljalo. S druge
Z a varlva~ko

- 279 strane, naziv zavarl va~ko lemljen je p otta e otuda Ato s e spoj o s t-

varuje lspunjavan j em ! leba s ll~ no kao p r l zava r l vanju. Glavna

prednos t zavarlva~kog le mljen j a u odnosu n a gas no 111 elektrol~
no zavarlvanje je to se l eml j e n j e l z vod l prl zna tno nlloj temperaturi, pa se tirrc uman j ujn te rm1l:kl naponl 1 deformaelje; o a l m
toga , materljal l eml jen og s a va j e znatn o mek l 1 lstegljlvlji nego av dobijen zavarlvanje m, to olakAava mas inaku obradu 1 deje
zavarlv a~ ko

man j e sop stvene nap o ne. Pore d navedenih prednos ti,

lemljenje ima i

mana

o dnosu n a z avarivanjeJ to s u: 1 )

boja os n ovnog 1 a odatnog ma t e rl jala; 2) jal: lna

~ ava

razll~lta

je uslovljena

jnc inorn dodatn og mater ijala n a b a z l bakra 1 postojana je same do

0
te~perature od 260 C; 3 ) spojevl s u podlo! nl galvanskoj korozijl
i

razn im hemijskim utlca jima .

Zava rlvack1m lemlj e nje m se na j l:e6 e popravljaju polomljeoi i11 0 te6e n l

~ e l i cn l

tako s e na ovaj

n a ~ in

ramov i presa

o dl1ve 1 111 odllvel od s lvog 11ve. lsto

popra v l ja j u 0 te6eni alatl ,

z up ~ asti

venel,

1 delovi polj oprlvre dnlh maina kojl s e moraju pop-

raviti n a te r enu. P r l

zav a r i v a~ kom

lemljenju

uglj c nl~nlh

cellka

t re ba primeniti neutraln! o ksiacet i lenski plamen, tehniku ulevo

i protok gasa oko 50 l / mmh; za lemljenje 11venog g v o l dja plamen

treba da b ude b l ago o ksidl u61 sa protokom aeetliena oko 30 l/mmh,
a tehnika zavar i v anja -

"u lev o "; blago

oksld1 ~ u6irn

plamenom se
te~

odstranjuje grafit sa pov r s ln a ! leba i time ellm1nise najve6a

k06 a pri l emljen ju Uve n og

g 'lold j a .

Do da tn i mate rij a l , koj i s e naj v ie upotreblja za zavarlvaeko

le~l j en j e,

jeste mesing p rlbli l no g sastava 60Cu, 40% Zu, s a

ne znatni m doda tkom si1ieijuma (Si

0 , 0 4 -0,15 %) kojl sprecava ls-

paravanje clnka . Ovaj le rn s e topi pri temperaturl t -

isp o ruc uje se u obl lk u l iea

p re ~ nlka

3-6 mm i

du ~ lne

soooe,

oko 1 m.

Po red ove lcg ure prl menjuje se 1 lem sastav a bakar-c1nk-nikal

(Cu- Zn- Ni). Zate z n a

~v rsto6a

spojeva izvedenlh

z avariva ~ klm

lem-

Ijenj c ffi kre6e se od 35 0-500 MFa .

Topitelj za

za va ri va~ko

lemljenje

naj ~ e 6e

je meavina be-

raksa (glavnl sa s tojak ), b o rn e kisellne 1 natrljumhlorida. Prlme n juje se u v i du prah a, pa s te 111 pome6an sa lemom.

Ako je o sn ovni mate r ijal debljl od 2 ,5 mm, lviee se prlpr0

0
ernaju u o v l iku V-! leba pod u g lom od 9 0
(sl. 149) 11i 120 da bl
se po stig l a sto ve6a ve z ivn a pov r s ina. Pre
l vice spo j a tre ba

o~isti ti,

z avari va~ kog

Iemljenja

najb o lje neposredno pre Iemljenja.

Najve6a jacl n a spo ja postize se ako su povr ine z Ieba oel6ene do

meta l nog sjaja 1 a k o j e o dst ran j eno uIje, pralna 1 druge strano
materij a. Pored to g a , treba oe istiti i metalne povrsine koje sa

- 280 grani~e

~le bo m ,

sa

kako sa

gornje tako 1 sa donje scrane. Redos -

l ed s l ede<!ih radova je : n anoenje topitelja i zagrevanje mesta

spoja do temperat u re n e vise od 730 o C. Ako se zavarlva~ki l em!
~e l ik ,

treba ga p r ethodno zagrejati do tamnocrvene boje 11i boje

vi s n je . Kako dodatni ma t e rijal lma visu temperaturu top l jenja ,

jedino se povec an jem temperature upravo pri lemljen ju , mo!e ostv a ri t i pre l azak doda tnog

mate ri j ala u

~ l eb .

Dad a tni
tc r ' jal

Pl~e

Sl.

It]m l jenjc.

Po st e

z,e m Zj en ja

149 . Zleb i sa y pri z a vari v a~ k om l e mljenju

Ka d s e z av a r i vac ki l emi

li veno gvozdj e , p onekad je p o tre-

bno i zvrsiti predg re v anje, lokalno iIi op s te, s to zavisl a d dimenzij a odli vk a . Obic no s u to te mpe rature ak a 50 0C , s t o odg ovara
bledo-crvenoj b oji; vi s e
~ uju

temperature predg revanj a se ne preporu-

jer se time jac e oksidisu povrs ine u sp o j u i

pogors avaju nji-

ho v a kva s enje le mom.

1.6

VHS'!'E LEMLJENIH SPOJEVA

lla jacinu lemljenih sp o je v a uti c e viSe faktora kao s to su

vrsta lema, v rsta spoja, velie ina zazora i

unutras nje greske (pr-

sline, p o re, prekld le mljenja).

Meki le mavi (Sn, Pb,

ell tec enja i

~n,

Cd, Bi ) imaju znatno

ni~u

grani -

zateznu jac inu ad osnovnog materijala, pa se jacina

spoja ma z e pribli z iti osnovnarn rnaterijalu po vecanjem povrs ine

lemljenja (s1. 150).

Pri le mljenju Cu , Al i Ni tvrdim lemov ima na bazl istih
me tala

jac ina lema pre v azilazi njihovu

ja~inu,

pa nije potrebno

, ove<!avati povrsine lemljenja (51. 151).

Vazan faktor koji utice na jac inu spoja jeste zazor izmedju delova koji se 1erne . Ve l icina tog zazora direktno utice na hemijski sastav lema preko uzajamne rastvorljivosti osnovnog i

do-

datnog materijala. Na osnovu opita je ustanovljeno da za svaku vrs-

- 281 -

51.

15 0. Osnovne vrste le rn ljenih sp o jeva

_I

51.

, I

15 1. Konstrukcija spojeva za tvrdo lemljenje

tu o snovnog mate ri ja la i
sti~e

I
I

lema postoj e qrani ce zazora kOjima se po-

maksimalna jac ina na .::;:.1i can je. Za delove ad ugljenicnih ce -

lik a op timalni zazor iznDsi U,05-0,12 rnm aka se primeni sreerni

iIi rnesingani lem, i oko 0,07 mm za bakarni lem. Slicnim ispitiv anjlma moze se od rediti i optimalni zazor rri lemljenju legura
AI - Hg (s1. 152).
Ovako mali zazori izmedju delova koji se Ierne dobi jaju se
mehanickom

obradom odgovarajucih povrsina i odmascivanjem he mij -

skim sredstvima.

...,

28 2 -

MPa

t: :~ 00

..."

"~ 150

o!:: .00
0

...
~

~~

.s o

..,
0

S1 .

o~ 1

0 ,

2 0 , J 0 , '1 0 , 5 a J

mm

152. Uticaj zazora na smicajnu tvrstocu spoja

LLPWr:NJE

Poslednjih godina se sve vie prlmen juje spajanje l e p ljenjern svih cvrs tih de lova, od kojih su jedan iIi aba metal!, porno-

ell lepka, naj c esce sintetickog.

Lep l jeni spoj

nastaje dejstvom adhezionLh i

kobezlonih

5ila kao 1 obr azovanj ern makromolekularnih veza hemijskirn reakcijama . U lepljenirn spojevirna neke vrste lepkova mogu obezbedlti i
nermeticnu vezu za tecnoetl i

gasove.

Prlmenom lepljenja dObljaju se spojevl bez deforrnaclja 1

sa c vrs toCor., koja odgovara tra zenim zah tevima . Ovi spojevi po potrebi mog u da ispune i druge zahteve npr . za dobru elektrlcnu, toplotnu i zvucnu izolaciju, a kada se to posebno tra~i spoj maze
blti 1 elektroprovodljlv ill otporan na korozlju. Budu61 da se
lepljenje odvija na hladno , iIi uz malo zagrevanje,to ne dolazi
do strukturnih promena u lepljenorn rnaterijalu , pa se rnogu spajati
1 elementl kojl su ve6 ter~ c kl obradjeni 111 su obllkovanl postupcima prerade na hladno.
Sa tehnolos ke tacka gledista spajanje lepljenjem je jednostavno 1 ekonomlcno, a dodatnl materijal - lepak gotovo ne povec ava masu spoja. Nedostatak lepljenih spojeva je njihova mala
postojanost na povienoj temperaturl (iznac SOoC), sklonost ka
starenju i puzanju kao 1 osetljivost na vlagu, hemijski agresivne sreciille i

lokalnu koncentraciju napona.

- 283 J.l

POOl!LA Ll!PXOVA

vt_

Lepltovi . . WIl.vnam dele p . . . . tellper.tur1 pra.s.p.ycj.

laplje.nlll delov. , It.o ja bltno uUlIe na

tr.j .... j.

~lj ... j

to_ . . avi lepltovt IIIO<JU avratati u 3 91""

Pl.....

- lapltovl Itojl

~V1I<!.vajU

prt

~1.Jl

- lapltovi Itojl

~rl<!.v-.ju

prt cUilI taq>"y.turaaa,

- lapk.ovl Itojl

~I<!evaju

pr1 .otmoj ' teOlper.turt (be,.

teJoper.= __ ,

predqrevanj.)
Sv1 lapltov1., pored oanovnlll aapsta:nc1 jol . .drla. pl_t1f.1Ita tore, pWl10ce 1 raal.1.l !1 te ru tvaral!e. ()j!vrl<!ave.nje 1.epk.ove, tj.

prelualt 1_ tel!nog u l!vr-.to ata:nje,1IIOfe

k.araltter prl l!-.. je povoljrUje d.a vr....

~t1

!izil!lt1 1 be101jalt1

~vrl<! ..vanj ..

bude 4u!e.

l'111elto ~VTl<!avanje je poeled1ca 1I<pa.ravanja rutvaral!. 1 1 oje'lOve d.1fuzije. Stag .. je uloqa rutvaral!a 111 punioe& d.e . . lepalt

Ito d..te za.d.rl1 u tel!Do.. atanju 1 d.a ... _a to vr_ poati9DU trafana a"ojatva lemljenoq apoja. Pre&a broj u It''''9'''''4oftata lapItov1 . .
dele

jednoltoeyv-ne'otne 1 V1JekoapoDeOtDe, apr ..... O81lC'VDOj a-up-

nA

<tacol

co~~

1.

blt1.
HvotJ..njalt.og 1 blljoog poreltla,

2. ain te Ul!lt1 - orqa:nslt1, neorqa:ruolt1.

Lepk.ov l

Hvotinjalt.oq porella au qlutJ..nalt.1, Jt.u.e1nalt.1, alJ>_

-1 oalt! 1 ltcd>1Dovanl (tazeins:.co - alJ>qn1 oalt1) a blljrU uql.avDoa

uro:bn.1 .
IJ aintetlelt.e lepltove .padeju lzoc1.j .... atnt. ka"""'''dnJ., po-

11.altr1lDl. pol1am1dn1. pol1v1nllaoetatnt. pollv1n1.lhl.ortdlU., polll

_ cO u Ulan.alt1, ;><>11 ure tJ..nalt.1 , polLe taralt1 fenol f o.-.al.deh1.dnl,

epou1dn1. eUloulolZll1. cru-n1. 1td.

Zfelt.at lapljenja .... vial od grad;' makra.>lelt.IllA, .,lelt..uke t.ef1na. ualova obrazovanja prevlalt.e ( Hl:a ) 1 oje.nlh Hz1l!ko-

hec:1 j altlll osobina . vrate 1 ltol1l!1ne pun.l =a tao 1 pr1.pre ... povrtine lapljeDlll &elova. oclnoano ojlllove pr1rode. o.1a na_denlh
pede 1. leplt ova. de je
-

Be

1 llu1 f 1lt.ac1. j a Da:

ter::ooraaltt1vne l.epltove ( epolt.a1dn1. Ita,."" .. dol. a111lt.co-

alt1. pe 11 ure tan.alt.1 tenol- fo.-.al. deh1 dIU. 1 dr. ) Ito j 1 cia j u e yr. te 1
toplotno poatojane lapljene lIpoje"" za MUlne ltanatrukc1jej
-

tAl rropl as t:1.eDe

l..epk.oYe ( aIt.rtla tnt. pol1 v1n1.lace ta tnt.

po111zob u t1lanalt.1. pol1a:a:1d1U.. polllllorv1n1lni 1 dr. ) . ltoj1 au

=oa.le toplotl>a poatojanoet1 1 pn-njoju . . z.a l.epljeDje oe_taLaj

- 284 - elastomere

(n~

bazl

kau ~uka )

nost 1 korlst& se za lepljenje gwoe

Lepak

mo~e

u obl1.k u praka

S8

blU u evrstom 111

111

elastl~-

gumom 1 gwoe sa metalom.

~t no m

stanju, a ponekad 1

paste; l epkovl u tv r stom stanju ge pre

upotrebe rastvaraju u odgovaraju6em

2.2

kojl lmaju vlsoku

rastva ra ~u.

VR STE LEPLJENIH SPOJEVA

Prl Dpajanj u l epljen jem , treba lmati u v ldu tra! enu

6u 1 n e prekldnost l ep ljenog spo ja a u neklm

~ n 09t .

NOBe~a

spoBobnoat

s lu~ajev1ma

~ vrsto-

1 hermeti-

l emLjenog s poja, kao krlterijum kva11te-

t a je odre djen a i zra zom

R.l

~ ~.100

g de je: R Ie - t vrsto6a lep1jenog spoja a Rm - C!vrst06a 1ep1jenog

materljala.
Kons t ruk clo na

slgurnost lepljenlh spojeva prema

zate~u61m

1 smitu61m n ap rez a n j ima zavlsl od koeficijenta v egi vanja (Kl) bd~e djen og

l ova i

odnosom kvadratnog

du~ine

korena lz debljlne (s) spajanih de-

prek10pa 1e (pO De Bruyne-u). Zavlsnost srednjeg

napona raskldanja spoja od koefic1jenta raskidanja K1. -

Vs/le

prlkazana je na 51. 153, a odnosl se na te11k, legure A1 i p1atlnlrani Al. Vrednos t K1 kada se
postigne maksima1na tvrst06a

R,

korlsti se aa odredjivanje op-

MPa

30

Umalnog prek10pa pri kome se

25

potpuno iskori6ava raspo1o!1-

20

va tvrsto6a 1epka. U praksl se

15

lzvode prek10pni spojevi, spo-

10

jevl sa podmetatima, kosi 1

drugi spojevi prikazani na

o o:z

0,<

0,6

o.s

IP

51. 154.

Sa porastom radne temperature mo!e do6i do razara51. 153. Napon razaranja u zavisnosti cd K1

nja 1ep1jenog spoja jer mu

tvrsto6a opada sa temperatu-

rom i vremenom usled razgr.adnje 1epka.

- 285 -

: :
S1. 154. Vrste lemljenlh spojeva metala
Lepljenl spojevl

~esto

8e kombinuju sa druqlm Obllcima

.pajanja, 1 izvode se;zalepljeno-nltovani, zalepljeno-elektrootpor.kl zavareni i zalepljeno-zavojnl spojevi.

2.3

TE BNOLOGI J A LEPLJENJA
Tennoloqlja lepljenja se sastojl lz slede6ih operaclja:
- pripreme povrina za

leplj~nje,

- pripreme lepka,
- nanoenja lepka,
o~ vr6avanja

lepka i

- kon trole lepl je.n oq spoj a.

Priprema lepljenih povrlina

potro~nju

oKslda

ut~~e

na svojstva

lepka; tra!i se povrina vlsoke

1 masn06a,radi bolje adhezlje 1

elja u proeesu lepljenja. Povrine se

klm odno.no elektrohemijsklm

hemijsko-fizi~kih

~lste mehani~k~

rastvara~i,kao

ill tetrahloretilen 111 alkohol, a za

~eli~ne

zna~i

Ato

bez

reak-

1 hemija-

postupclma. ad hemijskih sredetava

za cl6enje se koriste organski

paplrl, toella,

~lsto6e,

~vrsto~e

to Hu!trihlor

mehanl~ko ~lA6enje

brusnl

ZOetke, pesklranje. Ve6a hrapavO&t povrAi-

ne doprinosl boljem prlanjanju lepka zboq pove6anja dodirne povr~lne

1 adnezlje.
Priprema mase za

l8pljenje~

abavlja se neposredno pre na-

noenja lepka na pripremlLjenu povrSinu, prema uputstvima prolzvodjaca.

Na 'l1. oieni e lepka "na odgovaraju6e povrine obavlja se, zavi-

sno od oblika povrine i konzistencije lepka, ~etkom, plAteljem,

lopaticom 1 sliZ:nlm alatima.
OcvrBtfavanj. lepka pre postavljanja spajanih delova je us-

lovljeno lsparljlvo6u
llne, Ate sve

uti~e

rastvara~a,

temperaturom 1 vla!nos6u oka-

na sporlje ili br!e suAenje nanetoq sloja le-

- 286 pka. Prek l apanje delova se o b av lj a u tre nu tku k ad lepak dostl g ne

najbolj u l epljivost .
Parametri proce s a lep l jen ja ,

t;empe l"a t u :ra ~

odred je ni s u za s vak u v rstu l e pk a s tim

~ to

Vl'" ome i

p ritisa k ,

se po pravil u s a po r a-

storn tempe r at u re l eplj e n.j a skra6 uje v r eme .

Leplje ni d elovi
ne spojeva

u zavisnosti od ma te rija l ll , o blik a i ve U l:: i-

odnosno us l ova p r olzvo dnje , zagrevaju s e u

el e ktrl ~

n im pec i ma , g r e jni m l ampaJi\a 1 elektrootporskim ure d jaj i ma .

Za us pe n o le p ljenje potreb n a je odr edj en a de bljin a sloja

l epk a ,

p ri c e mu je c vrsto6a spoja u t oiiko ve 6 a ukoiiko je sioj

t anj i i be z gas n ih me h u r o la . P rak ti c n o na debijinu s ioja iepka ne

u tice s a rno na neti sloj lepka , vet 1 nakn a dni p r iti s ak k oji se uvedi u p r o c e s u lep lj e nja. Npr .

rna po tre b na je de bljina

n jem si le priti s k a 2- 5

za lepl j e n j e me tal a epoks l dn.1m 9 mo l a-

l epka 0,1-0, 15 mm , koja se dobija delova ~~a .

Pos l e l epl jen ja s p o j

treb a o s t a v iti d a odle" i" odredjeno

vreme u a t mosfers ki m us l o v i ma u cil j u i z ravnjavanj a sopstvenih n apon a.

Kontro la me t a l nih sp o j eva o buh v ata p rethodnu proveru (lepkova i materij a la) , me d j u f a zna i

zavrs n a is p iti v anja. Kod ispiti-

vanj a go to v ih spo jeva k aris te s e me ta de be z razaranja i sa razaran jem .

KDNTRDLA I DeENA KVALIIETA ZAVARENIH SPOJEVA

ZADACI I PODELA KONTROLE

Pri izradi zavarenih konstrukcija u zavarenim apojevima

pojavljuju ae manje ili ve~e greAke, pa je zadatak kontrola da
utvrdi oblik, veli~inu, raapored i vratu greAki.
Prama atandardu JU5C.T3.071/72 utvrdjuju Ba opAta na~ala
za dobijanje zavarenih 8pojeva odredjenih kvaliteta s obzirom ns
(1) materijal, (2) pripremu, (3) dodatni materijal, (4) poatupak
zavarivanja, (5) kvalif ikaciju zavarivaca i (b) vrBtu kontrole.
Razlikuju se alede~i kvaliteti zavarenih spojeva.
- apecijalni kvalitet
- klasB kvallteta I

- klaaa kvaliteta II
Sp.cijalni kualitBt ae odnosi na najodgovornije spojeve i
konstrukcije koji au izlo!eni promenljivim optera~anjima 11i v1aokim pr1t1acima 1 ~iji bi 10m mogao da ugroz1 ljudake !1vote 111
da izazove ve11ke materijalne gubitke. U konatrukcije ove vrate
spadaju pami kotlovi i drug1 sudovi pod pritiakom koj1 podla!u
inapekciji, drumaki 1 !elezni~k1 mostovi, brodov!, dizal1ce, laaije automobl1a 1 kamdona, oevovodi pod pritt.kom, ltd.

KlaBa kualit.ta I 8e odnosi na atati~ki optere~ena konatrukcije, kao i oatale ~varena konatrukcije ~1ja havar1ja ne uqrofava ljude n1t1 izaziva ve~e mater1jalne gub1tke. Ovde, npr.
apadaju postolja malina alatki, oevovodi koj1 ne podle!u inapekc1j1, noae~e konatrukcije kotlova i drugih rezervoara.

- 2 66 z n a~a jn e

KtasQ kuali t eta II obuhva ta manje

z avarene kon a -

trukci je , np r . ma l e reze r voa re i ce vo vode bez p r ltlska , dekoracio ne elemente, me t a l ne og ra de 1 sl.

Zavarlvat ki ra do v 1, k oj l

s e odno se na n a ve de ne klase kvali-

teta, mogu se i zvodit i s a rno uz o dgova raju6 u

tehnl ~ ku

dokumentacl-

j u koj a sadr f i: oce nu n a dle f ne ins pekcij e (fakulteta, instituta)

o s p osobn o s t i 1 1i 0

o granl ~ enoj

s posobnosti (JUS C.T3.072/72)

pre d uze6a za ob avljanj e odgova r aju61h

ki

pr o ra ~ un

te h n ol o~ku

z av arlva~ k1h

&tatl~

radova;

dokumentaciju ( 0 mate rija l u, !lebu,Aavu,

re do sledu izvo djenja ava i

planu z a v a rl vanja kao 1 k ontrol1).

Uz lmaju6 1 u ob zlr zahteve kojl se trafe za konstrukclje 1

spojeve neophodna su odgovaraju6a ispi t ivanj a obuhva6ena;
- p retho dnom kontrolom

teku60m kan t rolbm 1

zavrnom k ontrolorn.

Pret ll o dn a ko n t ro l a lma za cllj d a prove rl: svojstva osnoY"na g 1 do datnog mater i jala, prlp remu za zavarivanje, izbor i

18-

p r a vn os t o p reme z a z a v arivanjc 1 mernih i.nstrumenata, reflma zav a r i vanja i k valifikaci j ~ z~vn rivac a.

Tsk u6w kon trola

utvrdju j~

da 11 se odr! avajuJ predvidjena

tehnologija 1 rez1ru zava rivanja 1 Ispravnost opreme i pribora,

kao i

predvidjene mere

za~tlte

na radu.

Zal1r na kont r o l a obuhva ta dimenzlonalnu kontrolu i

~a va,

izqled
trolu

kontrolu

mehani~kih

unD tra~njih

qre~aka

s v Ojstav8; a u posebnim

spoljni

strukture, kao i kan-

slu~ajevima

i kontrolu

hemi jakog s as tava 1 otporn osti prema korozlj1.

Uop ~ te

r a nj a 1 s a
gre ~aka

Be kontrolna ispittvanja izvode metodama bell. raaa-

ra 8 a~ anjem ~

u avu ko r iate

pri

~emu

f izl~k e

metoda, prlme na lzotopa),

se za lspitivanje unutraAnjih

me to de

prozra~ivanja

ultrazvu~ne

metode.

(rendgenaka

Za otkrlvanje

spo1jnih gre Aaka, osim vlzuelnog pregleda na raspolaganju au ma9lle tne metodt!,lum1niscentne metode, penetrantne

te~nost1,

dok

slu~ aj

lspltlvanj ~

komeaktnosti ava kor1ste vazduAne pro-

be, v BzduAno

amonlja~ ne,

itd.

s e za

U cl1ju odredjlvanj a

mehan1~k1h

svojstava zavarsnog spoja

1 posehno Aava, ispltlvanja se obavljaju na. poaebnlm uzorcima ko-

jl se lzr a djuju od l s tog materljala 1 lstom tehnologljom kao 1

zavarene konstrukcije, iIi se kada je to

mogu~e

lsecaju iz ZA-

varenih spojeva. S obzlrom na radne uslove odredjuje ae pr1 18-

p1tl vanju ka r akter optere6enja -

stat1~k1

111

d1nam1~kl.

- 289 -

Prl svim lspltlvanjlma krlter1jumi kval1teta se usvajaju

prema tehnl~klm uslovlma koj1 s~ oenose na kornpaktnost spoja,
njegov u stati~ku 111 dinam1~ku ~vr sto6u, f11avost na odredjenoj
temperaturi, ltd.
Kona ~ na

oeena a kva11tetu odredjenog spoja donos1 se poredjp.njem dob1jenlh rezultata 1spltlvanja sa ve11~ in ama koje sa
tra!e u te hnl ~koj dokumentaelj1.

GlWSKE U Z/lV/lREN IM SPOJEVIMA

U zavare nim spoje v ima se mogu pojaviti spoljne 1 unutras-

n je gre ke. Sp ot j"e g r eSke se dele na greke obI1ka hva 1 prsline , dok su unutrasnj e greske uklju~cl gasnih mehurova razlicitih ve 11c ln a 1 obllka, unutras nje uplj1ne 1 prsline ukljuce1 u
t vrs tom stanju , neprovarenost, itd.

Standa rd JUS C.T3.020 /8 2 svrstava sve gre ke u 6 grupa,

koje se o zn aca vaju brojevlma iIi slovnim simbollma po !lfIZ-u .. Prerna tipu

gre ~ aka

razlik.uju se:

- Cru pa 1 gde SU

svrstane makroskopske 1 mikroskopske pr-

5 1 1ne , ko je po lokaciji mogu bitt

podu ~ ne

(oznaka E), poprecne

(Ep) , u krate ru (Be), 111 odvojene (E ), a prema obl1ku zrakaste

(E ), razgranate (E) 111 pojedinacne (81.41).
- Grl<pa 2 gde su svrstanl uklju~e1 gasa 1 upljlne, 1 to
l op tastl gasni mehurovi - pojedinac nl (Aa), jednoliko rasporedjen1, u obli k u gnezda (s1.155) 111 u nlzu (Ae).

20 1

S1 . 155.

Gasn! me hurovi u s avu

Gasni me huro v l se p o jav ljuju,sem u loptastom,i u izdufenom

ob liku (Al)i a po rasporedu

mogu biU pojedinacni 111 u nizu,

unutrasnji iIi povrsinsk.1.. .

~ uplj1ne

i l l krate.Lske.

usled skupljaa ja metala a~a su medjudendrlteke

- 290 - G~u p a 3 qde SU 8 v ra t an i uklju~ cl u e vra t om s tanju, troaka 1 prah, kojl moqu bltl r aspo redj e nl u l 1nljl (Ba ), poj e d1n a~
no 1 tome s1., oksldnl ukl.1 u~ e l (J) 1 me talnl uklj ~ c l (8) a u u

ovo j grup1.
- Grupa 4 koj a o buhv&ta gre ks n&le pljlvanja 1 nedoe tatak p r ovara (0 ) ; u gr upl gre &ka n a l e pljlvanj a razlikuj e . . ~
no nalep l j lvan j e p o s t ranleama f leba, l zmedju s loj e va 1 u korenu
ava (sl. 156 ) .

4011 }

OJ

40127@;x...~1

~ I

! Q I I
H
4013

a.

402

b.

Q !
I
402

51. 156. GreAta n a leplj1vanja (a) 1 nedoetat&k

provara (b)
Nedo s ta tak provara lspoljava a e nepotpun1m stapanjem atra-

nl ea f l e b a tako da ostaje prazn1na l zmedju njih

nu Heba) ,

(ob1~no

u kore-

- Gr upa 5 gde spadaju grel ke oblika : zajed1 (F) (al. 157

a . ) , brazde u korenu, prevellka 18pup~enoBt, preteran prover,
prokapljlna (sl.157 . b ), gre Ake prelaza, pre11vanje (1.157.c),
smakn utos t l v lc a , odstupanje elemenata ad pravca utonuloatl la-

va , rupa u lavu, ne dovoljna deblj1na l ava (Bl.157.d), grelk. u

sl met rl~no8 tl ugaonog liava, ne ravnomema itrina 1 neravnomernoat
Ilea Aava , Aupljlna u ko renu ualed Bkupljanja, rohavoat kao 1
lo A n as tavak zava r a.

a.

rzGJ
SOI l

l,-----"ffi
b.

d.
511

81. 157.. Grein obl1ka lava

291 -

- Gr upa 6 ob uhvata ostale greske: trag uspostavljanja elektri ~ nog l uka, prskanje metalnih kap1 ili vol frama , mestimi~ no
~ upanje metala usled uklan janja pomocn1h zavarenih elemenata,
tragove brue n ja 1 se~e nja i drugih mehani~kih o Atetenja.
Otkrivene g reke, spoljne i unutranje, mog u se u nek1m
slu ~ ajevima o tklo n1t1 1secan jem (vadjenjem) ma ter1jala na mestu
g re ~ ke

1 naknadn im zava r ivanjem i

U zavis nostl od klase

ponovnom kontrolom.

zQ vare n~h

spajeva propisani su i

vidov1 1 obim kontrole. Tako, npr. za spo jeve specijalnog kva11teta , pored kontrole mehanic k1h svojstava
1a

~ava

tra ~ 1

se 100 \ kontro~a

me t odama be z razaranja, tj. kontrola svakog izvedenog

va po celoj njego voj

du~1n1.

Pr1 tome se u slucaju otkrivenih

greaka dozvoljava njihovo otk lanjanje, s tim to naknadna kontr o la mora da

poka~e

zadovoljavaju~i

taj zavareni spoj o dbacuje i

Zavareni spojev1

kvalitet, a u protivnom se

zamenjuje nov1m.

klase k v aliteta I podvrgavaju se 50\

kontroli bez razaranja, dok za kva11tet klase II 1sp1t1vanje bez

r aza ranja

2. 1

mo~e

izostati.

DO Pl' ST ENE GRESKE: U ZAVARENIM SP OJEVIMA

I pored s vih preduzetih mera u pr1premi i izvodjenju zavarenih sp o je v a retko se dobijaju spojevi 1 avovi bez greaka.
12 tih razloga je prihvacena konc::epcija da se za navedene kiase

zavarenih s pojeva odrede rnaks1rnalne doputene greAke, kako po

vrsti tako i po velicini, obliku i

raspodel1. Ovakav pristup je

moguc samo ako je kontrola nezavlsna i strucno 1 tehnickl na nivou da

mo~e

sa

slgurno~u

dati ocenu

pouzdanosti kontrolisanog

spoja u eksploataclji. Poznato je da unutrasnje greke, a posebno

naprsline, u uslovirna promenljivih opterecenja deluju kao koncentrati napona s to dovodi do progresivnog lrenja prsline, zamora
materijala i krtog lorna. U
pravka unutra nje greske

mnogim slucajevima otklanjanje i po-

dovo ~l

do losijih svojstava (usled to-

plotnog 1 mehanickog dejstva), pa se nastoji da se metodama mehanike lorna

odredi dopustena vellcina greke, za

uzdanost. Prl tome je utvrdjeno da su

odgovaraju~u

po-

dop~~tene greke znatno ve-

ce za staticka opterecenja nego dinamicka, pa otuda slede 1 razliciti krlterijumi za ocenu. lsto tako je dokazano da je vrsta naprezanja od utlcaja na ponaanje poeetne prsline, 1 da su opasnije prsline u zoni

zatezanja naroc ito pri

ni~irn

temperaturama.

292 -

Ua osnovu n apons koq stanja e l ementa konstrukcije mole

proceniti opas nos t od

postoje~e

Be

greke uz primenu osnovnih prin-

cipa rne hanike loma .

Krltl~ n a

(0

< Re),

du~lna

max

) U

elas tl ~ nom podru~ju

data je izrazorn

a u

prsline (a

max

plast1~nom podru~ju

a max

(0 > Re)

6c
Ee'

izrazom

gde je C - koeficijent kojl zavls1

od naponsk.og stdOja
>

lo < Re ) 1 vrs te materl -

jaia (s1. l5 8 ); RiC kriticna vrednost koeficijenta intenzivnosti nape-

na; Re - gran1ea

oC -

te~enja ;

kriticna vrednost

rasprostiranja prsline;

e = Re/E - je dinic no 'i zdu~ enj e .

Roeficijent R

1C
6 c se odredjuju opitnim

rretodama mehanike lorna

(COD - test i druge) .
I zraZ:Wlate vrednokorlste 5e za
max
poredjenje sa stvarnom
sti a

du~inorn

greke (a) utvr-

djenom pri kon troi~, tako

1: --'-- - ,<-

"

S1. 158.

da 5e usvajaju kao doz v o-

ijene

kada je

Koeficijent C=f(o/Re)

Gre ~ ke

uocene rendgenskom kon trolom zavarenih spojeva po-

sebne kad dinamick i

opterecen lh, prema uticaju na sklonost ka

krtom lomu, svrstavaju se u grupe 1 do 4 zavisno od odnosa vell-

c ine greke prerna debijini zavarivanog materijaia (tabiica 23) .

- 293 -

Tabiica 13. Kiasifikacija

R5- s n lmku
Ve lic i n a
gr., ke
kv a litet

ve i i~ln e

g r e ' aka 1 k vai lteta prema

Qdn es

Velicina maksima ine g r eske

mm

Kg=l:lg /L O. 100, '

do 3

d o 10

do 5

10-20

5-10

do 7

2 0-30

10- 25

i z n ad 7

< 5

preko 30

> 25

Kon centr acija gre s aka (Kg) de f ini s e se o dnosorn zbirne duz ine otk ri venih gre s aka l Ei g ) pre ma ispitivanoj du Zini s ava

Lo

10 s

( g de je: s - debijlna s a v a, a Lo

300 mm* ). Zbirna du-

1ina otkrive nih g re s aka odredjuje se 1z radiograma po pravilima

Ko j a su spec ific na za pojedine v r s te i p Oloz aj g re s ke, debljinu

s a v a i s1. Klas e kvaliteta

v isno o d Kg ,

se

brojevi~

ad 1 do 4 za-

prema tabiici 23.

Qznaca v anje gre s aka

5

ozna~ a v aju

poka zuje se na prime r u s ava debijine

10 rom , u kome su renngenskom kontroiom otkri veni iopta sti me-

hu r o v i du z ine 1 mm, a na ispitivanoj du z ini s ava Lo

10 s

100 mm , ustano v 1jena je zbirna du z ina prikri venih mehurova

E1g

15 mm. Zbog toga se o va greska moz e oznac iti s a Aa 2 3 .

KRTI LOM

S vi se me t a l!,

zav isno ad us} ova rada, razara ju pl a stic -

no ili krto, tj. rnogu nastati z ilavi i krti 10mo vi. U oba sluc aja
l orno vi su transkrlstalnl,

sto

znaci da se dela v i

razaraju po

r a vnima k1i z anja meta1nih .<rna. Teorijski nije rnog u6e povu6i
g ranicu i zme dju krtih i
deluju i

z i1avih (p1astic nih) materij a la jer tu

drugi f aktori kao s to

k o ncen tra tori napona i

SU

temperatura, vrsta opterecenja,

dr .

ZiZa v Zom c e1icnill materijala od1ikuje se slede6irn karakteris t ikarna: po v r s ina pre10ma je obic no pod ug10m od 45

o u odnosu

na pravce glavnlh normalnih napona; povrsina lorna je tamna, kra-

jevi po1o ml jenog de1a su znatno deforrnisani .

*) Ogranic enje zbog du z ine R5-fi l ma.

- 29 4 l, rti lorn

obi~no

n as taje poprecno na pravac g la vnih nor-

povr ~ ina

rna lnih napona, a

preloma j e svetla i

bez vidljivih de-

fonnaci ja na mes tu lorna.

Na no r malnim temperaturama
Plast i ~no

nu kub nu re s etk.n .

~e li k

i ma prosto r nu c ent ri sa-

deformisanje nastaje kao rezultat

sm1ca nj a izazvanog tangencijlanim naponima u ravnirna kr i s t a la

koje sadr z e di ja gonalu kocke. Nas upr o t

tome, k r to razaranj e na-

staje pu i v ic ama kocke pod dejstvom no r ma lni h napona. Ovi l omov i - gotovo oez

ko~tr ak ~i j e ,

podsecaju na lomove krtih materija-

1 a pa je z ato i usvojen na z iv krti lorn .

U skladu sa navedenim

na ~i ni rna

razaranja postoje i dva

vida otpora r azara nju : otpor s micanju i otpor krtom lomu.

nja s aznanja, do kojih se doslo

prou~av anje m

Dana ~

lomova brojnih za-

varenih konstrukeija (mostava, brodava, rezer voara), ukazuju da

uzra k 100a nnte bi ti mala prslina ill greska u materijalu. Ta
prs~lna

do

nastaje pri prvom opterecenju, u toku vremena se siri

kriti~ne

velicine i

na kraju izaziva razaranje. Zbog dejstva

zareza, konstrukcija u radu je puna koneentratora napona koji

nastaju na mestirna promene preseka, nemetalnih ukljucaka u materijal u 1 na mestima gresaka pri zavarivanju. Krti lorn nastaje
ake je ma terijal sklon krtom lomu, a k a su veliki sopstveni napon1 (reda velicine Re) koji sprecavaju plasticno deformisanje,
ako je postignuta odredjena temperatura i aka postoje greske koje izaz1vaju ko neentraciju napona. Na 51. 159 prikazane su krive pomocu ko jih se obja s njava prelaza k od z1lavog u krti lorn u
zavi sn osti ad temperature. Crtastom linijo rn A prikazana je prome na otpora prema krtDm lomu,
a krivorn B promena graniee tec enja u zavisnosti od temperature. Pri temperaturama viim
od T1 (presek linija A i B) da-

--8

ti metal se razara

a ispod Tl krto. Osim linija

I
I

A i B uvodi se i

~
T2

kriva C,

jer

se pri postojanju zareza u me-

T]

plasti~no,

talu, graniea tecenja povecaT

Te mpera tura
51.159. Uticaj temperature na
v rstu loma

va i do 3 puta. Pri temperaturama visim od T2 materijal se

u okolini zareza razara plasti~no,

a pri nifim od T2 krto.

- 295 -

Prema tome, temperatura prelaza cd

plasti~nog

na krti lorn nala-

zl se u intervalu T 2 -T 1 i zavisi od koli~ine zareza i njU,ovo g

oblika .
Proces krtog lorna metala sastoji se iz ova stadijuma. U
plasti ~ ne

prvom staoijumu u metalu nastaju znatne

deformacije.

U drugom stad ijumu razaranja me tala nastaje proces neprekidnog

rasta krtih prslina koje su nastale na raznim mes tirna . Razl1~1ti ~e lici, u zavisnost1 od njihovog hemijskog sastav a i strukture, imaju razne otpore prema prelazu u krto stanje. Za dati

li k temperaturni interval prelaska u krto stanje

is p itivanjem vise uzoraka na
koji imaju

ni ~ u

razl1~itim

~e

se .odrediti

mo ~e

temperaturama. Celicl

temperaturu prelaska u krto stanje s matraju se

boljim . Najjednostavniji

na~in

za odredjivanje temperature

prelaska u krto stanje je ispitivanje udarne zilavosti.

Na osnovu rezultata ispitivanja

~ilavosti

rnaterijala u

lrokom temperaturnom intervalu, maze se odrealtl temperatura na

kojoj udarna

~ilavost

naglo opada. !Ia s1.

160

se vidi da u

temperaturskom intervalu T -T postoji velika rasipanje rezulta2 1

tao Temperatura Tl naziva se gornjom kriti~nom temperaturom prelaska U krto stanje, a Tl -

donjom.
Ispitivanje udarne

~ i-

lavosti zone pod uticajem to-

plote je veoma tesko jer je

ta zona veoma uska.
Za ocenu otpornosti ma-

..~ .. .

terijala prema krtom lomu u-

oarna
TJ

T2

Temperatu r a

Sl.160. Promena ~ilavosti sa temperaturom

~ilavost

po Sarpiju ni-

je najbolji kr1terijum. Ovo

stoga sto se udarna

~ilavost

sastoji iz

za razvoj

i energlje
koje se

~nergije

sirenje prsline,

klasi~nim

ispitiva-

njem na Sarpijevom klatnu ne mogu razdvojiti. Uanas se smatra

da je upravo energija za lrenje praline u veoma tesnoj vezi sa

otpornos6u metala prema krtom lomu. To zna~i da ~ilavost po ~ar
p1ju ne

mo~e

biti jedini kriterijum za ocenu krtog lorna.

- 296 -

p o ~lean j e

vreme uve deno je

vi ~ e

o sciloSKOpskih metoda

za lspi ti va nje uzo raka ud arnim savijanjem, pri

o oreci juj e e n e r g ija z a nastajanj e prsline i
pa r ko ji me t a l
s!uz iti k a o
l omu,

~ to

pru ~ a

~emu

se posebno

za njeno sirenje. Ot-

raspro s tiranju iIi s lrenju prsllne maze

o bj e~ t ivna

karakterlstika sklono stt metala ka krtom

mo te doprineti potp unijoj Dceni pona s anja materijala

u razli c iti m r a<in l m us l o vi ma.

LI T E R A T U R A
1. Butnicki , S .: S p awalno s t

k r u c ho~c

kowo-Techniczne , \',Ta r szaw a,

stali , Wyd awnlct\Ol a Nau-

19 79 .

2 . Culo nikov, P . L .: Kontaktnaja svark a,

Ma~lnostroenle,

Moskva,

1977

3 . Gr up a autora : r oradnik inzynie ra, S p al,l.'alnictwo I i l l , \':N T ,

\\larsZawa, 1983 .

4 . Hi llar, J. t J ar rT"oszuk , S.: Technolooia s p a v/alnictwa, "yda\Olni c t wa sZkolne j peca g o g iczne, \,iarszawa, 196 8 .
5 . Hillar . J . t Ja r mo5zuK, S .: Technologia rob6t spawalniczych,
\lydawr. i cTh' o , "fo.r k ady " , t'i'arszawa, 1982 .

6 . Hrenov , K. K. : Sva r ka rezka i p al ka ~et allo v , Izdateljstvo

"Ma ~ i~ostroenie", Moskva, 19 70 .
7 . Hrivna k , T .: Zvaritel ' nost ocel!, Vyda vat el ' stvo te c h nlck ej a
ekonorr.ickej l ite ratur y , Bratislava, 1979 .
8 . Jakubiec , "'1 . - Lesinsk i, K " Czaj kowsk i , H . : Te c hno log ia kons t r ukcji spa ...lany c h , \~yd awn i ctwa Nau kowo- Tech niczne, t\'a r s za..... a, 198 0 .
9 . Janota , "" .: Ri a de nie p roce su odporo veho bodoveho zvarania ,
vuz , Prati slav a, 1984 .
10 . J o v a novi 6 , "" . , Bo~ovi6 , M. , Stojanovi6 , 0.: Ga sno i ru fno elekt r olu c no za v arivanje, Gradjevlnska knjiga , Beogr a d , 1978 .
11. Jovanov i 6 , ,.,,,: Zavarivanje, Nau c na knjiqa, Beograd, 1983.
12 . Klivipe l , f1. : l\owoez e sne techn o log ie spa j ania meta] i , WNT ,
\-iarsza ...l a, 198~.
13. "" arcolla- K. : Zarys spawalnietwa , Pan s t ..., owe wydawnietwo nauKow e ,
Wa r s zaw a - r ozna~ , 19 7 9 .
14.

Milos a v l jevi~ ,

M., Rad o jkovi6 , M. , Kuzamnovi6, B . : Os novl c elic nih ko n st r ukeij a, C, radjevinska knjiga , Beog rad, 1978 .

15 . ,.,listur , L .: Spav,anle i eleele ga zo,.l e , Wydawnietwa Szkolnei Pedagogiezne, h'a rszawa , 1981.
16. ,.,listur, L .: Spawanle ga Z(7Ne i elektr yc zn e , Wydawnietwa szkolne
i ped a gogle zn e , Warszawa, 1981.
17 . Opartny , D., r1ysliwlec , M.: Spawalnietwo , Panstwowe. Wydawnietwo naukow e , Warszawa, 198~ .

18 . Paton , E . B. : Tehnologija elektri~eskol sv arki me tallov

vav pl a v lenl ero , !-1a~lnost r oenle , ",'osk v a, 1974 .

spla-

19 . Pllarezyk , J.: t-Ietaloznawstwo spawalnicze \vy dawnictwa Pol! tech.

Warszawsklej, Warszawa , 1977.
20. Pl 1arezyk , J .: Spa wa nie i napawanie elektryezne metal! ,
wnlc:two "Slask", Katowice, 1979.

Wy d a-

21 . Plwowar, S .: Spawalnietwo, Par'istwow Wydawn!ctwo Naukowe , h'a r szawa , 19 78.

- 298 -

22 . Plwowa r, S .: Ko n t rola p r oces6w spawalniczych, Wydawnictwa

naukow o - techniczne . Narszawa, 1979 .
23 . Plwowa r, ~. : Spa ...... anle i zgrzewanie elekt r ycz ne , \'lydawnlctwa
Szko lne i Peda g oglczne , Nroclaw, 1981.
2 4 . PiwNar , S .: Spaw anie i zgrzewan ie e l ekt r yc zne, Wydawnlctwa
szko lne i r~d a 90q l c zn e , War s za . . ' 3, 1984 .

25 . Ri st i6 , ~' . : O~ novl nauke 0 mate ri j alirna, Nau t na knjiga, Beog ra d ,l 977 .

26 . Rug e , J . : Han dbuch de r Schweisstechn i k , Band I, Springer Ve r la9 , Be rli n , 1980 .
27 . Seferljan , D.: ~!eta lur 9 1 ja zavarlvanja, Gradjevinskaknjiga,
Beog ra d , 1969 .
26 . Sk arb id sk l , M. , Ska r b idskl, J .: Technol og iczno.d
kcji ma s zyn, "]NT, \'la r szawa , 1982 .

konstru-

29 . Sta r. isze"'/sk i , B . : \'Iymiana c ie p la, Panstwowe wydawnictwo na ukowe , h'a r s zawa , 1980 .
30 . Su n ders , L .:
nden..rate r weld ing for offshore installations ,
The Ve l d 1n? Institute , Abi ng ton, 1977 .
31. T r o i ck i j , V . A., Radko , V . P ~ i dr.: Defekti svarnih soedinenjj i s r edstva ih obnaru~en1ja , V i~ta ~ko la , Kiev, 1983 .
3 2 . Za yka , !1. : Spawanie i nitowanie , wyda\ou'dctwa sZkolne i
pedago<),icz-ne , Katov i ce , 197 5 .