KRATAK KURS ISTORIJE UMETNOSTI

1.

''Praistorijska umetnost''

Postavlja se pitanje moe li se uopte govoriti o umetnosti u praistoriji.

Moe se proitati, recimo, da postoji paleolitska umetnost (30.000 20.000 g.
pre n. ere). Ljudi su se u to vreme organizovali u horde ili plemena. Godine 1860.
Eduard Lartet naao je dekorisane predmete iz toga doba u peinama june
Francuske, na lokalitetu Orinjak. Potom su u paniji, u peinama Altamire,
naeni crtei. Za razliku od istoriara umetnosti (koji ak govore o figurativnoj i
nefigurativnoj praistorijskoj umetnosti), arheolozi, pa i muzeolozi, tvrde da tu ne
moe biti rei o pravoj umetnosti. Svi ti crtei imali su, zapravo, magijski karakter.
Slike lovaca koji ubijaju ivotinje nisu prizori iz lova, ve su crtani unapred, pre
odlaska u lov, i znaili su magijsko prizivanje uspenog pohoda. Takoe, esto je
slikanje istih ivotinja po konturama starih crtea, to je opet imalo magijski
karakter prizivanje da se ivotinje vrate u to veem broju.
Govori se, takoe, i o tzv. peinskoj skulpturi. To su, ustvari, rezbarije od
kostiju i rogova, te modeli u glini. Najpoznatija je Vilendorfska Venera (oko
25.000 g. pre n. ere), od kamena, visoka 15 cm. Ona je zapravo obredna figura
boginje plodnosti. uva se u bekom Muzeju istorije prirode.
U doba neolita ili mlaeg kamenog doba (10.000-3.000 g. pre n. ere)
poele su da se javljaju prve seoske zajednice. To je uslovilo razvoj zanatstva,
pre svega grnarstva i tkanja. Ti predmeti, uglavnom od kamena i gline, takoe
se teko mogu nazvati umetnikim, nego je re o zanatskim, dakle upotrebnim
predmetima (upovi, tanjiri), ili obrednim. Ipak, iz ovog perioda potiu gipsane
skulpture ljudskih glava. Najpoznatija je tzv. Jerihonska glava (7.000 g. pre n.
ere).

2.

Egipatska umetnost

Tek u staroj egipatskoj civilizaciji moemo uslovno govoriti o umetnosti, i to

od kraja neolita (3.000 g. pre n. ere) pa sve do 1. veka pre n. ere. Meutim, i tu je
sva umetnost podreena religiji, faraonu (kao Bogu na zemlji) i dravi. Dakle, bila
je obredna i namenska!
U poetku, u tzv. predinastikom periodu, dominira keramika. Ta keramika
dekorisana je slikama iz ivota i obiaja. Najei motivi su flora i fauna iz doline
Nila, a kasnije i brodovi i veslai.
U doba Starog carstva (3.000 g. pre n. ere 2.100 g. pre n. ere) ujedinjuju
se polako Donji i Gornji Egipat, a vlada ukupno est dinastija. Razvija se
zemljoradnja i stoarstvo. Umetnost je kultnog karaktera. Vezana je za hramove i
grobnice, tj. za njihovu unutranjost. Dominiraju skulpture koje su uvek raene uz
mumiju i predstavljale su neku vrstu kopije. Odlikuje ih statinost, uzdranost,
ukoenost, bilo da su u sedeem ili stojeem stavu. Na zidovima grobnice
prikazivane su scene iz faraonovog ivota. Prema tome, stvarali su odabrani, i to
mogli da vide samo odabrani svetenici i vladari. Iz ovog perioda potie prvo
umetniko delo u istoriji koje prikazuje konkretnog oveka i konkretan dogaaj.
To je Narmerova paleta, na kojoj je prikazano kako Narmer, vladar Gornjeg
Egipta, ubija kralja Donjeg Egipta, a nad njim bdije Horus, bog Sunca, u vidu
sokola. Sa strane su dve zmije isprepletanih vratova simbol ujedinjenog Egipta.
U egipatskoj umetnosti dominira monumentalnost, ukoenost,
jednodimenzionalnost i frontalnost. Takve su i slike i reljefi i biste. Takoe,
egipatska umetnost ne poznaje perspektivu! Primenjuje se hijerarhijsko
dimenzioniranje, poznato kao izokefalij. Naime, glave linosti istoga ranga na
reljefu su iste veliine, s tim to su glave robova najmanje, a glave vladara
najvee.

3.

Umetnost Istoka

Kao to se neolitska zanatska ''umetnost'' razvila na istoku, tako su se

kasnije razvijale umetnosti u pojedinim istonim carstvima.
Mesopotamska umetnost se razvijala naporedo sa egipatskom. Ne zna se

koja je kultura starija, tj. koja je pre izala iz perioda neolita. Mesopotamija je
nastala u dolinama reka Tigar i Eufrat (dananji Irak, deo Sirije i deo Irana).
Drava se razvijala u vie faza, pa tako i umetnost.
Sumersko-akadska kultura (2.900-1.900 g. pre n. ere) dala nam je klinasto
pismo. Takoe, menjali su se administrativni centri (Ur, Uruk, Laga). U ovoj
kulturi nema obredne umetnosti. Za Sumerce smrt je bila definitivan kraj. Nisu
pravili grobnice. Skulpture koje su bile glavni vid umetnosti, prikazivale su
uglavnom bogove i vladare. No, ima mnogo ivotinjskih figura i elemenata.
Najpoznatije su:
- enska glava iz Uruka (2.900 g. pre n. ere). To je, ustvari, deo mermerne
statue ene u prirodnoj veliini.
- Jarac i drvo. To je rtveni stalak u vidu ukrasne ploe sa zlatnim frizom
koja doarava dva suprotstavljena principa rat (jarac) i mir (drvo).
- Harfa iz Ura. Na ovoj harfi prikazane su ivotinje kako sviraju i vesele se
na nekoj gozbi.
Vavilonska umetnost, koja takoe pripada sumersko-akadskoj kulturi, vie
je kultna, a dominiraju predstave vladara i fantastinih stvorenja. Tako je ukraen
i Hamurabijev zakonik.
Asirska kultura, pak, razvila je tzv. umetnost pripovedanja u slikama. Reljef
je plitak, ali velike povrine sa monumentalnim figurama. Uglavnom su to prizori
iz lova i borbi. Posebno upeatljiv je reljef Smrtno ranjena lavica (650 g. pre n.
ere).

Persijska umetnost razvijala se od 6. do 4. veka pre n. ere. Persijanci su

bili nomadi, nisu imali trajne spomenike niti pisana svedoanstva, pa iz tog doba
imamo samo predmete koje su sahranjivali sa mrtvima noeve, oruje, konjsku
opremu, vreve, zdele. Persijanci su osvojili Vavilon 539. g. pre n. ere, i za samo
jednu generaciju stvorili su carstvo vee od egipatskog i asirskog zajedno. To
carstvo sruio je 330. g. pre n. ere Aleksandar Makedonski.
Poto su verske obrede vrili na otvorenom, Persijanci nemaju arhitekturu
niti obredne predmete. Dominiraju skulptura i reljefi u palatama. Posebno je
upeatljiva skulptura u palati Persepolis, i na nju je mnogo uticala mesopotamska
umetnost. Naime, statina je, i sa puno dekorativnih elemenata. Pred kraj carstva
nalazimo tragove rimske umetnosti.

4.

Grka umetnost

Antika umetnost otpoela je u Egejskom arhipelagu, tj. na Kritu, u Mikeni

(na Peloponezu) i u Maloj Aziji (Troja). Ta egejska umetnost nastala je dakle u
okviru najstarije evropske kulture (3.000 1.000 g. pre n. ere). Bila je uglavnom
''zanatska umetnost'' (orue i nakit). Pravljeni su uglavnom od metala. Bilo je u
kasnijem periodu i skulptura, a posebno reljefa. Najpoznatiji je reljef u palati u
Knososu, poznat kao Princ sa ljiljanima. Na Kritu je posebno cvetalo zidno
slikarstvo. Neki istoriari umetnosti upravo ovo kritsko zidno slikarstvo smatraju
pravim poetkom umetnosti! Na ovim zidnim slikama uglavnom su predstavljane
scene iz prirode, ali i ljudske figure sa ivotinjama, kao to je Akrobata sa bikom
(1.500 g. pre n. ere).
Umetnost Stare Grke razvijala se od 9. v. pre n. ere do 1. veka n. ere. U
arhajskom razdoblju bile su brojne skulpture. One su stilizovane, figure
predstavljane u uspravnom stavu, sa rukama uz telo, to je oigledan egipatski
uticaj. Ipak, vajari su se trudili da verno prikau miie i kosti. U slikarstvu, pak,
dominiraju mitoloki prizori. Slika se crnom bojom na crvenoj podlozi, ili crvenom
bojom na tamnoj podlozi.
Klasino razdoblje obeleava dominacija Atine posle Persijskih ratova.
Razvija se knjievnost, pozorite, ali i arhitektura (tada je sagraen Akropolj).
Tada Fidija radi frizove Partenona. U skladu sa tim razvija se tzv. klasino
vajarstvo (Mironov Baca diska; Apolon Belvederski). Slikarstvo sasvim stagnira.
Helenistiko razdoblje, a posbno u doba Filipa i njegovog sina Aleksandra
Makedonskog, donosi procvat slikarstva. Posebno je slavan dvorski slikar Apel.
Ovo slikarstvo odlikuje raznovrsno meanje boja, kao i senenje, ime se
postizao efekat dubine. Takoe, razvija se umetnost mozaika. S druge strane,
skulptura ide utabanim stazama, samo to je jo jae prikazan napor tela, kao na
tzv. Laokoonovoj grupi.

5.

Rimska umetnost

Na prostoru Apeninskog poluostrva razvila se najpre etrurska umetnost (9.

v. pre n. ere 3. v. pre n. ere). Etrurci su drevni italski narod, pristigao sa Bliskog
Istoka. Etrurska umetnost oslanja se na grku (grke kolonije na jugu Italije), ali
sa mnogim originalnostima. Skulptura je vezana za pogrebne rituale. Posebno su
bogato ukraeni sarkofazi sa skulpturom pokojnika. Takoe, raene su zidne
slike u grobnicama, uglavnom sa prizorima telesnog zdravlja i snage, ne bi li se
prizvala pokojnikova snaga. Uglavnom dominiraju realistini prizori (lov, atletske
igre), ali bilo je i simbolinih predstava, kao to je frula koji vodi due mrtvih,
zidna slika iz Leopardove grobnice.
Rimska umetnost (2. v. pre n. ere 5. v. n. ere) pretrpela je i grki i
etrurski uticaj. Istoriari umetnosti u novije vreme ak tvrde da ne postoji rimska
umetnost, ve da je to ''romanizovana grka umetnost''! Vajarstvo je prvo bilo pod
etrurskim uticajem, sa jakom naturalnou. Kasnije je preovladao grki uticaj. U
reljefnoj umetnosti potpuno se gubi oseaj prostora i dubine. Slikarstvo uglavnom
zidno (Pompeja, Herkulanu), pod grkim je uticajem (naturalizam, insistiranje na
detaljima, perspektiva). Razvija se i umetnost mozaika. Meutim, u rismkom
slikarstvu nema portreta.

6.

Srednjovekovna umetnost

Srednjovekovnom umetnou nazivamo umetnost koja se razvijala u

Evropi, na Bliskom Istoku i u severnoj Africi od prvih vekova hrianstva do
renesansnog doba.
Rana hrianska umetnost (2. v. 7. vek) razvijala se uglavnom u
Mediteranu. Ova umetnost bila je simbolika, razvijajui, uglavnom pod uticajem
etrurske umetnosti (boje i figure), simbolina znaenja. Dominiraju golub (simbol
Svetog Duha), maslina (simbol Zaveta sa Bogom), riba (simbol hriana kao
ribara ljudskih dua), pauk (simbol besmrtnosti), krst. Umetnost je bila utilitarna,
uglavnom kultna.
Vizantijska umetnost (5. vek 15. vek) deli se na etiri razdoblja. Klasino
(''zlatno'') doba trajalo je od 5. do 8. veka. Kako je u to vreme cvetala arhitektura,

to je i umetnost bila podreena njoj, i uglavnom se svodila na reljefe u crkvama i

palatama. U doba ikonoborstva (8. i 9. vek) bilo je zabranjeno predstavljanje
ljudskih likova. Antropomorfizam je progonjen kao tobonji ostatak paganske
umetnosti. Tada su unitene mnoge ikone. U umetnosti je dominirala
ornamentika, a posebno florealni motivi. Bila je to ustvari borba vieg i nieg
svetenstva za politiku mo. Najzad je pobedilo nie svetenstvo, a simbol te
pobede je Jovan Damaskin, koji je naslikao ikonu Bogorodice Trojeruice. Mnogi
ikonoborci su pobijeni, i ikonoslikarstvo je nastavilo da cveta sa predstavama
svetaca i vladara. U doba makedonske i komnenske dinastije (10. i 11. vek) u
umetnosti se desio snaan povratak antici, a posebno je jak grki uticaj. Najzad,
kasnovizantijska umetnost (11. v. 15. v.), u kojoj je opet dominirala arhitektura
(vizantijski majstori su u 11. veku sagradili Crkvu svetog Marka u Veneciji), dola
je u dodir sa romanikom i gotikom umetnou na Zapadu, i ti uticaji se
primeuju na ikonama i freskama (to je posebno vidljivo i u srpskoj umetnosti, pre
svega na freskama manastira Graanice).
Romanika umetnost (11. v. 13. v.) pretrpela je uticaj umetnosti Staroga
Rima. Kako je bila u tesnoj vezi sa arhitekturom, dominira zidno slikarstvo, sa
vrlo raznolikim predstavama Hrista. Takoe, razvijena je umetnost vitraa. U
slikarstvu se prvi put upotrebljava tzv. gva tehnika. Slikalo se uglavnom na
pergamentu od magaree koe. Veina tih slika su pejzai, a ljudske figure su
retke, i uvek u drugom planu.
Gotika umetnost (12. v. 15. v.) zaela se u Francuskoj i smenila
romaniku. I ona se prilagoavala gotikom stilu u arhitekturi (monumentalnost,
skeletna konstrukcija, izlomljeni lukovi primer je katedrala Notr Dam u Parizu).
Dominira skulptura, uglavnom kao ukras u katedralama. Motivi su naravno
jevaneoski, a cilj je bio da se predstavi ljudsko telo u uzbudljivim trenucima
(predstave molitve, bola, patnje), to je kasnije uticalo i na renesansnu umetnost.
U slikarstvu su se traili red i pravilnost. Kako gotika arhitektura nije imala ravne
povrine zidova, to u gotikoj umetnosti nema zidnog slikarstva. U slikarstvu
dominira tzv. prostorna iluzija, ali su predstave realistine. Na slikama uvek
dominira jedna boja (najee crvena, uta ili plava), dok se kontrasti i nijanse
postiu senenjem. Slike su obavezno dvodimenzionalne, dakle bez perspektive.
Najvei predstavnici su oto i njegov uenik imabue. Razvijali su se i umetniki
zanati, poput grnarstva, zlatarstva, klesarstva, rezbarstva, izrade tekstila (vezovi
i gobleni).
Islamska umetnost se od 8. veka razvijala na Srednjem i Bliskom Istoku, u
severnoj Africi, paniji i u severnoj Indiji. Sa ovom umetnou prvi put se u
arhitekturi pojavljuje oblik damije, ali jo uvek bez minareta (ovaj oblik prati plan
Muhamedove kue u Medini). Grade se velelepne grobnice i mauzoleji (grobnice

u Kairu, Tad Mahal u Indiji). Ipak, sutina islamske umetnosti je dekorativna

umetnost. Nema oslikavanja ljudi niti svetaca i proroka. To znai da na slikama
nema anatomskih predstava, ali ni perspektive. Dominiraju florealni motivi.
Razvijaju se umetniki zanati, poput staklarstva i zlatarstva. Slikarstvo se
uglavnom svodilo na ilustracije svetih knjiga.

7.

Renesansna umetnost

Renesansna umetnost (druga polovina 15. i 16. vek) prola je kroz vie
faza. U poetku jo su preovlaivali religiozni motivi, ali bez srednjovekovne
simbolike. U renesansnoj umetnosti teilo se realistinom predstavljanju, i
umetnici su nastojali da ree problem dubine prostora (perspektiva i
trodimenzionalnost). Umetnost je postavljena na naune osnove (studirala se
posebno anatomija ljudskoga tela), a slikalo se temperom ili uljanim bojama.
Renesansnu umetnost odlikuje individualnost, pa dominiraju portreti i
autoportreti. Razvija se mecenatstvo kao oblik finansiranja umetnika, a stvaraju
se i prve zbirke, koje e postati osnov za kasniji nastanak muzeja. Tokom
renesanse umetniki centri su se selili. U ranoj renesansi (druga polovina 15.
veka) centar je bila Toskana, tj. Firenca, a u tzv. visokoj renesansi (16. vek)
centar je Rim. Tada je nastala ideja o umetniku kao geniju koji je Bogom
nadahnut. Mletaka renesansa razvila se autonomno, pod jakim vizantijskim
uticajem (a ne pod uticajem humanizma kao toskanska ili rimska). Mletaku
renesansu karakterie spontanost, a najvei znaaj na slikama pridaje se
svetlosti. Taj pravac naziva se luminizam. Takoe, vanije su boje od linije, to
ve nagovetava umetnost baroka.
Najznaajniji predstavnici renesanse u Italiji su Mazao, Donatelo,
Bruneleski (rana renesansa), kao i Leonardo da Vini, Mikelanelo Buonaroti,
Rafael (visoka renesansa). U Holandiji slika Jan van Ajk, u Nemakoj Albreht
Direr, a u paniji El Greko.

8.

Barokna umetnost

Umetnost baroka (17. vek) zasnovan je na postulatima suprotnim

renesansi. Izbegavaju se zatvoreni i pravilni oblici, a na slikama i reljefima
gomilaju se figure. To se naziva kumulacija. U doba baroka briu se granice
izmeu pojedinih umetnosti. Slikarske kompozicije su monumentalne, a tematika
je vrlo raznovrsna. Barokna umetnost je naturalistika, sa estim predstavama
runog. Slikarstvo se zasniva na odnosu svetlosti i senke, kao i dinamici pokreta.
Kompozicija slike je dijagonalna. Skulpture su takoe monumentalne, sa
reljefnom obradom (da bi se ostvario kontrast svetlosti i senke) i predstavom
snage tela. Tematika je uglavnom hrianska i mitoloka. Najznaajniji
predstavnici su Mikelanelo (iz svoje kasne faze), Karavao, Velaskez, Rubens,
Rembrant.

9.

Umetnost 18. veka

Umetnost 18. veka nije jedinstvena, i uglavnom se deli na tri pravca.

Rokoko je zapravo zavrni oblik baroka, i dominira u prvoj polovini 18.
veka. Razvio se u Francuskoj, a proirio na Nemaku i Austriju. Najvee domete
ostvario je u arhitekturi i primenjenoj umetnosti. U skulpturi dominira
ornamentika, kao i raskoni dekorativni elementi. U slikarstvu preovlauje
tehnika tzv. zagasitih boja.
Klasicizam je nastao u umetnikim krugovima okupljenim na dvoru Luja
XIV (tzv. Kralj Sunce). U prvoj fazi klasicizma ima jo dosta baroknih elemenata,
a nova faza nastupa sa Francuskom revolucijom. Klasicizam tei da obnovi
antike ideale. Dubrovanin Rajmund Kuni ak veli: ''Ne postoji lepota u prirodi.
Lepotu su stvorili Grci''. Klasicistika umetnost je umerenija i jednostavnija od
rokokoa. Slikarstvo se zasniva na proporciji (uzor je Leonardo da Vini). Samim
tim, postojali su tani kanoni za kompoziciju slike. Ima istorijskih motiva, aktova,
portreta, ali dominira pejza (sa puno svetlih boja i tonova). Glavni predstavnik
klasicizma u umetnosti je an Dominik Engr.
Akademizam je nastao kao prirodan zavretak klasicizma. Zovu ga jo i

tradicionalni humanizam. Naziv ''akademizam'' dobio je ovaj pravac po Akademiji

lepih umetnosti (osnovanoj 1795. godine) u Parizu, gde su se okupljali i kolovali
ovi umetnici. I akademizam se oslanjao na antiku, ali vie na renesansu. Motivi
su sada uglavnom mitoloki i istorijski, a pejza gotovo da nestaje sa slika.

10.

Klasina umetnost 19. veka

Romantizam u umetnosti javio se kao reakcija na neoklasicizam. Nije se

toliko ispoljavao u vajarstvu, a gotovo uopte ga nema u arhitekturi. Vrhunac je
dostigao u slikarstvu i grafici. Slikarstvo romantizma nije ujednaeno, ali se mogu
izdvojiti neke osobenosti: izrazita koloritnost; kombinacija svetla i senke;
dinaminost kompozicije; kontrastiranje boja. Svojim tretiranjem svetla i senke i
kontrastima romantizam je izvrio veliki uticaj na impresionizam. Najvaniji
predstavnici romantizma u umetnosti su Fransisko Goja, Een Delakroa, Teodor
eriko.
Realizam je umetniki pravac koji za cilj ima da odraava drutvenu
stvarnost. Odbacivala se mitoloka i religiozna tematika, a nije bilo ni alegorijskih
prizora. Slikar Gistav Kurbe je rekao: ''Ne slikam anele, jer ih nikad nisam
video''. Kurbe se isticao slikama na kojima dominiraju prizori mukotrpnog rada i
ljudske bede. Ipak, nisu svi umetnici realizma bili podjednako angaovani. Neki
slikaju pejzae, pri emu dominira tzv. poetizovani pejza. Kada je u pitanju
proporcija, primetan je na slikama uticaj klasicizma. U realizmu se prvi put javlja
karikatura kao odraz promiljanja drutvene stvarnosti (ocem karikature smatra
se Onore Domije). Najvaniji predstavnici realizma, koji se u umetnosti protegao
sve do sredine 20. veka, jesu Gistav Kurbe i Ilja Rjepin. Realizam je u Srba dao
vie znaajnih slikara: Paju Jovanovia, Vlaha Bukovca, Uroa Predia.
Prerafaeliti su umetnika grupa osnovana u Londonu 1848. godine, sa
ciljem da reformiu englesku umetnost, a pre svega slikarstvo i grafiku. Uzor su
im bili slikari kvatroenta (15. veka) koji su prethodili Rafaelu. Otud i ovaj naziv.
Odlikovala ih je mistinost i zanatska perfekcija. Na njihovim slikama dominiraju
religiozne teme, ili teme iz daleke mitske prolosti (puno je slika sa prizorima iz
legendi o kralju Arturu). Odlikuje ih naturalistiki stil, linearnost i bogat kolorit.
Glavni predstavnici su Dante Gabrijel Roseti i Don Raskin.

11.

Moderna umetnost 19. veka

Moderna umetnost 19. veka nastaje u njegovoj drugoj polovini i prirodna je

spona sa modernim tendencijama u umetnosti 20. veka. Meu mnogobrojnim
pravcima istiu se etiri.
Impresionizam je umetniki pravac nastao u francuskom slikarstvu izmeu
1860. i 1870. godine kao reakcija na realizam. Pokret je nastao kada je Eduard
Mane u Salonu odbijenih izloio svoja dva remek-dela Doruak na travi i
Olimpija. Usledila je otra reakcija tzv. akademiara, pa se oko Manea okupila
grupa mladih slikara. Na impresioniste je uticao i razvoj fotografije. Oni su
smatrali da e slikarstvo izgubiti trku sa fotografijom ako ne nae novi put.
Tehniku impresionizma omoguilo je i otkrie da svetlost ima razliite talasne
duine (spektralna analiza). Tako se dolo do saznanja da ne samo to postoje
razliite nijanse osnovnih boja, ve i da postoje razliite nijanse izvedenih boja.
Tako je dolo do otkria principa komplementarnosti boja. Naprimer, iako je
narandasta boja nastala meavinom crvene i ute, ne slae se svaka nijansa
narandaste boje sa svakom nijansom crvene ili ute! Impresioniste ne zanima
predmet, ve svetlost koja je nezavisna od osnovne boje predmeta. Svetlost se
na njihovim slikama preliva na predmet povezujui ga sa okolinom. Vremenom,
na slikama impredsionista sve se vie eliminie crte. U skladu sa tim,
impresionisti nisu poklanjali panju detaljima. Odlikuju ih iroki potezi kista.
Takoe, kada su se 1870. godine pojavile boje u tubama, to je omoguilo
impresionistima da boje ne meaju na paleti, ve direktno na platnu, tako to su
nove slojeve boje dodavali pre nego to se stari sloj osui. Vremenom,
poveavale su se razlike meu impresionistima i u tematici i u stilu. Ipak, veina
njih (sem Renoara) svoje figure smetala je u prirodu. Najznaajniji
impresionistiki slikari su Eduard Mane, Klod Mone, Kamij Pisaro, Ogist Renoar,
Edgar Dega, Pol Sezan. Impresionistika skulptura ljudskoga tela zasnivala se
na modulaciji i igri svetlosti i senke. Najznaajniji vajar impresionizma je Ogist
Roden, a najpoznatija njegova skulptura je Mislilac.
Postimpresionizam se sluio reenjima impresionista, ali je doneo neke
originalnosti. Pod uticajem renesanse slike postaju analitike i forma se
organizuje strukturalno. Trai se, naime, unutranja sutina predmeta.

Postimpresionisti su smatrali da se svi prirodni oblici mogu svesti na samo tri

geometrijske figure kupu, loptu i kocku! Pod uticajem srednjovekovnih fresaka i
mozaika, kao i prekookeanske kulture (Tahiti), postimpresionistiko slikarstvo
odlikuje dekorativnost. Najzad, u predstavljanju prirode ima puno preterivanja.
Dominiraju jarke boje i otri kontrasti, u emu neki (posebno u kasnoj fazi Van
Gogovog slikarstva) vide i zaetke apstrakcije. Poseban vid postimpresionizma
jeste slikanje takama, tzv. poentilizam. Najznaajniji predstavnici su Pol Sezan,
Pol Gogen, Vinsent van Gog, Tuluz Lotrek. Najkarakteristiniji poentilista bio je
or Sera.
Simbolizam se javio u umetnosti kao reakcija na realizam, ali i na
impresionizam. S druge strane, nadovezao se na romantizam. Osnova svega, po
shvatanju simbolista, jeste simbol kao posrednik izmeu stvarnosti i due! Mnogo
vie bio je razvijen u knjievnosti i muzici, a manje u slikarstvu. Nema izrazitih
osobina, sem to se predmeti predstavljeni na slikama pojavljuju kao simboli.
Dominiraju spiritualne i mistine teme. Naznaka simbolizma ima ve kod
Gogena, a najznaajniji simbolistiki slikari su Odilon Redon i Gustav Klimt.
Secesija se javila prvenstveno u arhitekturi, kao reakcija na akademizam.
Primer je panski arhitekta Gaudi. Secesija nije bila samo umetniki pravac, ve i
moda i stil ivota na prelazu iz 19. u 20. vek. Cvetala je dekorativna i primenjena
umetnost, a tada je stvoren i industrijski dizajn. U slikarstvu secesiju odlikuje
neobina meavina boja, tako da na istoj slici imamo i harmoniju i kontrast.
Dominira kriva, koja treba da izazove oseaj pokreta na povrini slike. Najbolji
primer za to su slike Edvarda Munka, posebno najslavnija Krik. I Pikaso je
poeo kao secesionistiki slikar, a eki slikar i dizajner Alfons Muha proslavio se
svojim umetnikim posterima, reklamama i pozorinim plakatima.

12.

Umetnost prve polovine 20. veka

Prva umetnika grupa osnovana u 20. veku bili su fovisti. Osnovani su

1905. u Parizu. Kada su pripadnici ove grupe izlagali na Jesenjem salonu,
kritiari su ih nazvali les fauves (divlje ivotinje), i otuda ime ovoga pravca
fovizam. Fovisti nisu imali utvrene teorijske stavove. njihovo slikarstvo vie je
predstavljalo negaciju impresionizma i naturalizma. Odlikovale su ih jarke,

dreave boje, deformisane figure i odsustvo perspektive. Najvaniji predstavnici:

Anri Matis, Moris Vlamink, Andre Deren. Matis je isticao uticaj persijske
umetnosti. Cenili su izuzetno vizantijsku umetnost, kao i arhajsku umetnost, a
pod uticajem Gogena i afriku umetnost, te umetnost uroenika Okeanije.
Ekspresionizam je knjievni i likovni pokret koji se javio 1905. u Nemakoj,
sa drezdenskom grupom ''Most''. Pravi zamah dobio je osnivanjem minhenske
grupe ''Plavi jaha'' i asopisa Der Sturm (''Juri''), 1911. godine. Kao reakcija
na impresionizam, koji se zasnivao na utiscima, ekspresionisti ''uitavaju'' svoje
duhovno stanje (religiozno, socijalno, politiko, psiholoko) u sliku. Tehnike
osobine ukazuju na jasno linijsko razgraniavanje delova slike, pa se potom u te
povrine unose boje. Mnogi slikari ekspresionizma radili su i karikature, i otuda u
slikarstvu dominira portret. Slinost sa kubizmom ovi umetnici pokazuju
izduenou figura koje gube oblik i dekomponuju se (to je i pod Munkovim
uticajem). Ekspresionizam je nastao kao protest protiv drutvenih nepravdi, a
kasnije i protest protiv rata i slikanje njegovih uasa. U grupi ''Plavi jaha'' isticali
su se: Vasilij Kandinski (po njegovoj slici grupa je dobila ime), Paul Kle (uveni
ciklus riba) i Gabrijela Minter. Ostali ekspresionisti: Edvard Munk (u svojoj
kasnijoj fazi), Oto Miler, Oskar Kokoka.
Kubizam je nastao 1907. i 1908. i vrhunac imao uoi Prvog svetskog rata.
Naziv potie od pogdnog imena za jednu sliku ora Braka: kubus = kocka.
Kubizam je promovisan izlobom u Salonu nezavisnih u Parizu. Bio je reakcija na
fovizam i ponovo je afirmisao perspektivu, ali apstraktnu. Nastao je na teorijskim
osnovama Pola Sezana, koji je u pismu Emilu Bernardu 1904. godine naglasio:
''Ceo realni svet sastoji se od kocke, kugle i valjka, i svi se oblici mogu svesti na
to.'' Dakle, na ovakav stav uticao je postimpresionizam. Pored ora Braka
(uvena slika ena s gitarom), kljuni kubista je Pablo Pikaso, koji je najpre
pripadao fovistima, ali je istraivao prostor, u emu ga je fovizam ograniavao.
Pod uticajem Sezana i afrike skulpture Pikaso posmatra isti objekat sa vie
strana. To je tzv. analitiki kubizam. Opet, Brak je predstavnik tzv. sintetikog
kubizma koji se zasniva na tehnici kolaa. Boje ponovo postaju vane, a koriste
se i iseci iz novina, iseci tapeta koji se kombinuju sa crteom. Takoe, dominira
uljana tehnika. Veoma je vana i kubistika arhitektura.
Futurizam je umetniki pokret zasnovan pred Prvi svetski rat u Italiji, a
ozvanien 1909. godine manifestom Filipa Marinetija. Ime ukazuje na okretanje
modernosti (''budunost''). Futuristi su oboavali brzinu, tehnologiju, ali i nasilje i
rat. Veina ih se prikljuila Musolinijevom faistikom pokretu. Kao i kubizam, i
futurizam je pretea apstraktne umetnosti. U slikarstvu futurizam su zasnovali
Umberto Booni i akomo Bala. Nastojali su da na svojim slikama prikau lepotu
modernih maina. Njihove slike odlikuje snop linija i ravni sa utiskom dinaminog

kretanja i napetosti. Futurizam je svoju popularnost doiveo u Rusiji, sa

Kazimirom Maljeviem, gde je postojao egofuturizam i kubofuturizam.
Prvi globalni umetniki pokret 20. veka bio je dadaizam. Zasnivao se na
antiburoaskom usmerenju i provokaciji. U umetnosti je dominiralo iracionalno.
Sam naziv: dada, oznaavao je drvenog konjia, ali i deje, infantilno tepanje.
Odlike dadaizma su satira i ironija. Pokret je nastao za vreme Prvog svetskog
rata u Cirihu, a osnivai su Tristan Cara i Ugo Bal. U Berlinu se stvorila
dadaistika grupa oko Raula Hausmana, a u Kelnu oko Hansa Arpa i Maksa
Ernsta. Najvei slikar dadaizma je Marsel Dian, sa uvenom slikom Mona Liza s
brkovima. Iz dadaizma se izrodio nadrealizam.
Nadrealizam je zvanino nastao 1924. godine, kada je knjievnik Andre
Breton napisao svoj Manifest nadrealizma. Poetiki, ovaj pravac oslanjao se na
intuiciju i nesvesno, inspirisan Frojdovom teorijom. Politiki, nadrealisti su bili
anarhistiki raspoloeni i antiburoaski nastrojeni. Mnogi su, kasnije, prili
komunistikom pokretu. Centri nadrealizma bili su Pariz i Beograd. Najvaniji
predstavnik je Salvador Dali, a tu su jo slikari Rene Magrit, Maks Ernst (poeo
kao dadaista), Huan Miro i oro de Kiriko. Od naih umetnika, nadrealizmu
pripadaju ore Kosti, Branko Milovanovi i Slobodan Kui.
Apstraktnu umetnost esto brkaju sa nadrealistikom i futuristikom
umetnou. Tano je da je stvaraju i futuristi i nadrealisti, ali apstraktna umetnost
ima svoja posebna obeleja. Apstraktna umetnost ne sledi prirodne oblike, boje i
naela prostora. Umetnici i u slikarstvu i u grafici i u vajarstvu slobodno koriste
linije, boje i likove. U vajarstvu unose oblike (a ne figure), a u slikarstvu
geometrijske likove. Ovaj pravac nastao je poetkom druge decenije 20. veka
(oko 1910), i pretrpeo je uticaj fotografije. Postoje dve vrste apstraktne umetnosti.
Jedna je ekspresivna (lirska) apstrakcija, koja se odlikuje slobodnim povrinama,
senzualnou i emocionalnou. Tipian predstavnik je nekadanji
ekspresionista Vasilij Kandinski. Druga je geometrijska apstrakcija, koja se
odlikuje geometrijskim oblicima, kombinacijom suprotnih boja, te odsustvom
emocionalnosti. Predstavnici su holandski slikar Pit Mondrijani i ruski slikar
Kazimir Maljevi, koji je 1912. godine naslikao svoju uvenu sliku Crni kvadrat na
beloj podlozi.
Ruska avangarda nastala je oko asopisa ''Svet i iskustvo'', dvedesetih
godina 20. veka. Bila je proeta zapadnoevropskim uticajima, pre svega secesije
i funkcionalizma. Uostalom, ve je Vasilij Kandinski pripadao avangardi, a u
vajarstvu Vladimir Tatljin. Poetkom tridesetih godina ruska avangarda je politiki
uguena, a mnogi umetnici su oterani u logore i ubijeni, dok su neki emigrirali.
Dva su osnovna pravca ruske avangarde. Jedan je suprematizam, koji je nastao

u kombinaciji sa futurizmom, i do krajnjih granica doveo geometrijsku apstrakciju.

Najvaniji slikar je Kazimir Maljevi, koji je imao tri faze: crnu, crvenu i belu. Na
slikama suprematista dominiraju krug i kvadrat. Drugi pravac ruske avangarde je
konstruktivizam, nastao 1913. godine i proirio se na Evropu, a potom i u SAD. I
ove slike su se zasnivale na geometrijskim figurama, ali kombinovanim u
matematikim proporcijama. Najvaniji predstavnik je Aleksandar Rodenko.

13.

Umetnost posle Drugog svetskog rata

Apstraktni ekspresionizam je slikarski pravac nastao u Njujorku, sredinom

etrdesetih godina 20. veka. Zasnovana je tzv. Njujorka slikarska kola. To je
prvi umetniki pravac nastao na amerikom tlu! Od tada je Njujork postepeno
smenio Pariz kao centar umetnosti. Emocije se izraavaju putem apstraktnih
formi i proizvoljnog kolorita. Slike su monumentalnih dimenzija, i jakih
kontrastirajuih boja. Jak je uticaj nadrealizma (Mondrijani i Maks Ernst su
pobegli od nacizma u Njujork). Najvee ime je Aril Gorski, koji slika pod uticajem
Miroa i Pikasa. Predstavnici su i Adolf Gotlib i Filip Gaston.
Pop-art je nastao ezdesetih godina 20. veka, a korene ima u dadaizmu i
kubizmu. To je ironian umetniki komentar na masovnu kulturu. Pripadnici
ovoga pravca uvode banalno u tzv. visoku umetnost. Nastao je paralelno u
Londonu i Njujorku, a vana je tehnika tampe i plakata. U ovom pravcu dominira
grafika, kao i kola. Ovaj pravac predstavlja kritiku merkantilistike kulture, a
omiljena materija postaje plastika. Iz ovog pravca nastala je dizajnerska
umetnost. Apsolutni ''papa op-arta'' bio je Endi Vorhol, a isticali su se Piter Blejk,
Riard Hamilton, Robert Indijana, Klaus Oldenberg. Veliko svetko ime je i na
umetnik Duan Otaevi.
Op-art (optika umetnost) nastala je takoe ezdesetih godina 20. veka, i
zasnivala se na saznanjima o fiziologiji oka i optici, tj. na optikoj iluziji koja odaje
utisak nestabilnosti oblika na slici. Dominiraju crno-beli geometrijski obrasci,
kojima se uzajamno prekrivaju linije i plone forme. Pripadnici ovoga pravca
oslanjaju se na radove Mondrijana i Dalija. Glavni predstavnik je maarski
umetnik Viktor Vazareli.
Od 1960. do 1975. godine glavni pravac u umetnost bio je minimalizam.

On se bazira na stvaranju predmeta, slika i skulptura koje imaju samo estetski

karakter. Minimalisti manipuliu bojama, tonovima i linijama, svodei ih na
osnovne elemente. To je reakcija na apstraktne preteranosti i drutveni
angaman. Jak je uticaj Kazimira Maljevia i suprematizma. Za minimaliste je
karakteristino odsustvo simbolike (''Delo znai samo ono to jeste'') i odsustvo
linog izraza (''Soba je soba, bez obzira ko je slika''). Glavni predstavnici su
Frank Stela (ciklus tzv. ''Crnih slika''), Sol Levit i Keli Elsvort.
Naporedo sa minimalizmom, razvija se pravac konceptualizam, po kome
je umetnost ideja, a ne fiziki entitet. Ideja tako biva vanija od realizacije, a
umetniko delo je poziv na razmiljanje. U osnovi je filozofija Ludviga
Vitgentajna. To je internacionalni pokret, najmasovniji umetniki pokret 20. veka.
Analiza umetnikog dela postala je vanija od samoga dela! Prvu izlobu
konceptualisti su priredili 1970. u Njujorku. Izloili su pored slika i skice, kao i
tekstualna uputstva kojima se podsticala mata publike. Tipian primer
konceptualizma jeste instalacija Jedna i tri stolice Dozefa Kouta, koji je izloio
jednu pravu stolicu, jednu fotografiju stolice, jednu sliku stolice i definiciju stolice
iz renika. Tako je ukazao na razliku izmeu predmeta, predstave tog predmeta i
njegovog znaenja. Pored Kouta, najvee ime konceptualizma je japanska
umetnica Joko Ono.
Performans je akciona umetnost nastala ezdesetih godina 20. veka, i jo
uvek je aktuelna. Ovaj pravac povezuje klasine umetnosti, bodi-art, hepening,
pozorite i cirkus. Performans ima za cilj da izbrie granicu izmeu umetnika i
publike. Najvea imena performansa za ovih pedeset godina bili su Iv Klajn,
Oliver Frost, Kira O' Rajli, a najvea meu njima je Marina Abramovi.
Fotorealizam je umetniki pravac nastao u SAD krajem ezdesetih i
poetkom sedamdesetih godina 20. veka. Predstavljao je reakciju na apstraktnu
umetnost i performans. Cilj je realnost uhvaena u trenutku. Fotografisali su
razne predmete u kretanju, i na osnovu tih fotografija radili slike i skulpture.
Najznaajniji slikari fotorealizma su Riard Estes i Don Beder, a najznaajniji
vajar Dvejn Henson.
Na fotorealizam se nadovezuje hiperrealizam, koji je, sem slikarstva,
prisutan i u stripu, filmu i knjievnosti. Cilj je deformacija realne slike, i
poigravanje sa posmatraevim okom. Koristili su akrilne boje i nanosili ih
rasprivaem. Stvarali su slike velikog formata, te skulpture u prirodnoj veliini.
Isticali su banalnost, dekadenciju i bizarnost. Predstavnici su slikari Tom Blekvel,
Robert Bektel i Dragan Maleevi Tapi, te vajar Ron Mjuek.
Video umetnost se zasniva na elektronski generisanoj slici. Nastala je u

SAD i Nemakoj krajem ezdesetih godina 20. veka. Umetnici su koristili

elektronsku kameru sa magnetoskopom, a potom televizijski monitor.
Eksperimentisali su na osnovu mehanikih elemenata nekog elektronskog
ureaja. Cilj im je bio destrukcija televizijske ikonografije. Uveli su tzv. videobimove. Predstavnici: Nam Dung Pak, Geri Hil, Volf Vostel.
Pejzana umetnost predstavlja umetniko ureivanje prirodne okoline,
najee javnih parkova, drvoreda i ambijentalnih celina. To su trodimenzionalna
umetnika dela instalirana u jvanom prostoru, koja su uglavnom prolaznog
karaktera. Najznaajniji predstavnik je Dord Sigal.

14.

Srpska umetnost kroz vekove

a) Srednjovekovno slikarstvo

Razlikujemo tri vrste srednjovekovnog slikarstva: zidno slikarstvo

(freskoslikarstvo), ikonopis (slike svetaca na drvenim ploama) i iluminacije
(minijature na pergamentnim knjigama). Zajednike osobine freskoslikarstva su
razliite s obzirom na vreme nastanka. Do 13. veka struktura slike je
monumentalna, a kompozicije su velikih razmera. Slika je ''plitka'' i podreuje se
arhitekturi naih crkava i manastira. Pokret figura je krajnje suzdran. Od 13.
veka javlja se izraenija plastinost, a kompozicije su viefigurne, pri emu su
lica izduena, a oi uveane (jer su ''ogledalo due''). Javlja se dubinska
perspektiva. Prostor se potpuno podreuje zakonima kompozicije. Slikama
dominiraju dramatini momenti. Pri kraju postojanja srpske srednjovekovne
drave javlja se tzv. ''moravska kola'', koja obraa panju na detalj i odlikuje se
izrazitim koloritom (freske u Ljubostinji). Autori fresaka uglavnom su anonimni.
Jedino se zna da je manastir Ravanicu oslikavao Jovan, a manastir Ljubostinju
Makarije. Mnogo fresaka radili su dubrovaki slikari.
Posle pada Srba pod tursku vlast nema vie ktitorstva koje je
omoguavalo procvat religiozne umetnosti. Retke crkve koje su podizane vie
nisu bile tako raskone. U ovo vreme (do Seobe Srba 1690. godine) razvijali su
se umetniki zanati (vez, intarzija, zlatarstvo).

b) Umetnost 18. veka

I dalje je osnovno zidno slikarstvo. Jedan deo slikara u Ugarskoj radi na

tradicionalan nain. No, sa zakanjenjem veina umetnika prihvata barok.
Godine 1739. Hristifor efarovi, izraujui ivopis u manastiru Boani, primenio
je novi kolorit koji odlikuje nagomilavanje boja i snano kontrastiranje. I u
ikonopisu je primenio slina reenja. Znaajan je i ikonopisac i portretista Nikola
Nekovi koji je izradio ikonostas u Vladianskom dvoru u Vrcu. Ambrozije
Jankovi je u baroknom stilu oslikao trpezariju manastira Vrdnik prikazujui sve
detalje u vezi sa Kosovskim bojem. Ikonopisac Teodor Kraun uinio je veliki
iskorak kada je ikonu pretvorio u sliku! Bio je zaetnik rokokoa kod Srba. Uio je
u slikarskoj akademiji u Beu. Izradio je ikonostas u Hopovu i u Sabornoj crkvi u
Sremskim karlovcima. Bio je poznati portretista.

v) Umetnost 19. veka

U prvoj polovini 19. veka srpski slikari uglavnom se koluju u Beu. Stoga
se javlja produeni vek baroka u vidu bidermajera (1815-1848). Posebno je
karakteristian nametaj iz tog perioda. Pretee portret, a glavni predstavnici su
Arsa Teodorovi i Konstantin Danil. Kao portretista najvee domete ostvarila je
prva srpska kolovana slikarka, Katarina Ivanovi.
Poetkom etrdesetih godina 19. veka u slikarstvu preovlauje
romantizam. Srpsko slikarstvo romantizma odlikuje odsustvo patetike i odsustvo
dramatinosti. Uglavnom su to statini, tzv. patriotski prizori. Ovo slikarstvo nema
veliki kvalitet. Prvi slikar romantiar koji od ovoga odstupa u nekim svojim delima,
koji unosi i motive prirode, kao i enske lepote, jeste ura Jaki (Nona straa,
Devojka u plavom). Odlika njegovog slikarstva jeste slobodna igra svetlosti i
senke. Za njim su doli drugi slikari koji unose i druge motive: pejza, mrtva
priroda, anr-scene.
Minhenski aci, a najpoznatiji je ore Krsti, uskoro zainju novi pravac
realizam. Krsti je slikao pejzae, ali i ikonostase (Smrt kneza Lazara u
Sabornoj crkvi u Niu nije nikada postavljen, jer je crkva smatrala da je suvie
realistian, dakle profan). Poznata je njegova slika Sveti Sava blagosilja Srpad.
Javlja se i tzv. realistino istorijsko slikarstvo, iji su najbolji predstavnici Paja

Jovanovi (1896. slika Seobu Srba, a 1900. Proglaenje srpskog carstva), te

Marko Murat (1900. slika Ulazak cara Duana u Dubrovnik). Istaknuti predstavnik
ovog pravca je i Uro Predi.
Vajarstvo se razvija u Srba tek na prelazu iz 19. u 20. vek, i to uglavnom
realistino vajarstvo pod jakim uticajem antike, to se posebno vidi na
skulpturama Simeona Roksandia. On je izradio vie spomenika: Deak sa
razbijenm kragom (u Dobrainoj ulici u Beogradu), Zlosreni ribar (na
Kalemegdanu). Jedan od osnivaa slikarsko-vajarskog drutva ''Lada'', ore
Jovanovi, osvojio je Zlatnu medalju na Svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine
(skulptura Crnogorac na strai). Izradio je mnogo bista i skulptura, meu kojima i
spomenik Josifu Paniu u Studentskom parku, spomenik Vuku Karadiu u
Beogradu, te spomenik kosovskim junacima u centru Kruevca. Znaajan je i
vajar Petar Ubavki.

g) Umetnost 20. veka (do Drugog svetskog rata)

Prva srpska slikarska kola osnovana je u Beogradu 1895. godine.

Osnovao ju je slovaki slikar Ciril Kutljik, a prva uenica bila je Nadeda Petrovi.
Upravo zahvaljujui radu te kole u srpskom slikarstvu javlja se impresionizam.
Sa njim, srpsko slikarstvo postaje evropski relevantno, a neka dela srpskih
impresionista stiu svetsku slavu.
Nadeda Petrovi slika impresionistika platna u svom Minhenskom
periodu (1898-1903; tada je pohaala Eksterov atelje). Dodue, na tim njenim
ranim radovima primeuje se i uticaj secesije. Potpuno impresionistike su slike
iz tzv. Srbijanskog perioda (1903-1910), kada dominiraju pejzai (slike Resnika)
sa kombinacijom uareno crvene boje i njoj komplementarne zelene, gde stvara
tzv. koloristiki vrtlog. U Pariskom periodu (1910-1912) Nadeda Petrovi prima
fovistiki uticaj, i na slikama iz toga doba (More, Most na Seni) dominira plava
boja. Najzad, u tzv. Ratnom periodu (1912-1915), do svoje smrti, javljaju se na
njenim slikama tragovi ekspresionizma. Slika pastelom, sa gustim, vieslojnim
namazima koji slici daju utisak reljefa. Teme su sada iz nacionalne istorije, tu su i
ratne scene, te pejzai Stare Srbije (Kosovo i Makedonija). Najpoznatije su slike
Graanica i Polje kosovskih boura.
Pravu afirmaciju srpsko slikarstvo je doivelo posle Jugoslovenske izlobe
u Beogradu 1910. godine. Javljaju se i drugi impresionistiki slikari, kao to je
brani par Beta i Rista Vukanovi. ak i kada su preli na realistiko slikarstvo,

na njihovim slikama ostao je impresionistiki plener. Oni su od Kutljika preuzeli

slikarsku kolu. Na njihovim platnima dominira portret, pejza i mrtva priroda.
Izmeu dva svetska rata javlja se ceo spektar modernih pravaca. Ima
nadrealistikih slikara, kao i onih koji eksperimentiu sa kubizmom. Ovi tzv.
postkubisti vrlo brzo prihvataju neoklasicizam. Jovan Bijeli je kao postkubista
imao vrlo krtu paletu boja, a vanost je pridavao formi. Potom je, kao
neoklasicista, stvarao dela bogate koloritnosti i ulne ekspresije, a na slikama su
se predmeti ''rastakali''. uveni su njegovi Motivi iz Primorja.
Petar Dobrovi bio je osniva Dravne umetnike akademije, 1937. godine
(sadanji Fakultet likovnih umetnosti). Na njegovim slikama zapaa se izuzetno
bogatstvo boja, blistavo svetlo koje ''prekriva'' platno, kao i vrsta i stroga forma.
Slikao je mediteranske pejzae u kojima se primeuje igra boje i svetla, a bio je i
vrstan portretista.
Javnost i kritika dugo nisu prihvatili Savu umanovia. On je bio i
teoretiar umetnosti (napisao je zbirku eseja Slikar o slikarstvu). U poetku mu je
uzor bio Modiljani, i stvarao je prve slike pod uticajem kubizma. Potom je, u
drugoj fazi, slikao svetlim bojama, predstavljajui naizgled nezgrapna, snana
tela, osobito enska. Takoe, stvarao je i uzbudljiva dela u kojima se lirska
atmosfera mea sa dramatikom. Ipak, najvie je slikao aktove i pejzae.
Najpoznatije likovne kompozicije su mu Pijana laa, Luksemburki park,
ianke, Beraice.
Dela trajne vrednosti dao je i tzv. poetski realizam, iji su najpoznatiji
predstavnici Stojan Aralica, Kosta Hakman i Petar Lubarda. Na njihovim slikama
dominiraju intenzivne boje i svetlost, ali ne na tetu forme. Prisutna je dubinska
perspektiva. Kasnije se ide na kontrast svetla i tame. Veina ovih slikara, u
strahu od predstojeeg rata, slika izrazito naturalistike prizore (Lubardina slika
Zaklano jagnje). I posle Drugog svetskog rata, itave dve decenije, ovaj pravac
dominira, naporedo sa klasinim realizmom Paje Jovanovia ili Uroa Predia.

15.

Istorija muzeja

Re ''muzej'' ima osnovu u grkoj rei (museion), koja je

oznaavala sveto drvo posveeno muzama. Od 15. veka ta re oznaava zbirku

predmeta umetnike prirode.
Postoji pet osnovnih motiva za nastanak zbirke, iz koje su potekli muzeji.
To su: radoznalost, strast prema prolosti, verska pobuda, sujeta, trite.

Prve zbirke umetnikih predmeta stvorene su u doba vavilonskih kraljeva

(7. i 6. vek pre nove ere), i svrha im je bila da pokau bogatstvo i mo vladara.
U klasinoj Grkoj u hramovima su se prikupljali tzv. sveti predmeti, vani
za verske obrede. Za vreme atinske demokratije u jednom delu Akropolja
stvorena je pinakoteka. To je najstarija javna galerija.
U Rimu su bogati patriciji sakupljali skulpture i drali ih u vrtovima i
salonima. Kako se carstvo irilo, pristizali su novi predmeti, a posebno vredni su
bili oni iz Egipta. Sve te rimske zbirke opisao je Plinije Stariji u svom delu Istorija
prirode.

Tokom srednjega veka predmeti su uglavnom bili pohranjivani u

manastirskim riznicama, i bili su uglavnom kultni, tj. ritualni. Javnost je mogla da
ih vidi samo u vreme velikih crkvenih praznika.

Renesansa donosi oduevljenje antikom, i potragu za retkim i dragocenim

starim predmetima. Naravno, poinje da se razvija i trgovina umetninama.
Razvija se arheologija. Vladari italijankih gradova-drava sakupljaju umetnike
zbirke, i one e postati osnov dananjih italijanskih muzeja.
U Firenci su vladali Medii. Kozimo Prvi je otpoeo stvaranje zbirke slika i
skulptura, a na tome je najvie radio njegov naslednik Lorenco Velianstveni, koji
je bio i veliki mecena. Njegov sin, vojvoda Kozimo Drugi poverio je oru
Vazariju izgradnju kompleksa poslovnih zgrada pod imenom Ufici. U okviru tih
zgrada smetena je galerija koju je otvorio Franesko Prvi 1585. godine. On je,
tako, zbirku Mediijevih uinio javnom i svima pristupanom. Ova zbirka je ula i
u vodi Firence iz 1591. godine kao velika znamenitost. Sastojala se od galerije
(umetnike slike), studioze (skulpture) i privatnog kabineta (rariteti).

U Rimu je jo papa Sikst esti 1471. godine otvorio galeriju antike

bronze. Njegov sestri, papa Julije Drugi kupio je antiku skulpturu Laokoona i
1506. je celu zbirku izloio u palati Belvedere. To je zaetak dananjeg
Vatikanskog muzeja, koji je, meutim, za javnost otvoren tek 1734. godine.

Prvi muzej u Engleskoj bio je Emol muzej u Oksfordu, nastao od zbirke

lorda Trejdskanta. Zbirku je od njega nasledio lord Emol i 1677. je poklonio
univerzitetu u Oksfordu. Za ovu zbirku podignuta je i namenska zgrada 1683.
godine. To je u prvom redu bio prirodnjaki muzej, ali imao je i umetniku zbirku.
Robert Plot, koji je vodio publiku po muzeju i drao predavanja, smatra se prvim
kustosom u istoriji.

Pojava javnog muzeja vezana je za prosvetiteljstvo i 18. vek. Petar Veliki

je u Rusiji naloio da se sve zbirke otvore za publiku, ''da bi narod video i da bi
se obrazovao''. Privatne zbirke su polako postajale javne. Poslednji Medii je
svoju zbirku konano 1737. pokonio Firenci. Godine 1753. formiran je Britanski
muzej (zgrada je podignuta 1820). Javlja se i sistematska klasifikacija zbirki,
najpre prirodnjakih, pa onda i drugih.

Istorija Luvra otpoinje u drugoj polovini 17. veka, kada je premijer Kolber
odluio da naputenu kraljevsku palatu (kralj se preselio u Versaj) nameni za tzv.
Veliku galeriju, ''za obrazovanje publike i usavravanje umetnika''. Bilo je to 1681.
godine. Meutim, posle Kolberove smrti sva dela su vraena u Versaj. U
znamenitoj Enciklopediji okur je izradio 1767. plan budueg muzeja u Luvru.
Kralj Luj esnaesti postavio je grofa Angivijea za direktora kraljevskih zdanja, pa
i Luvra. Radovi na ureenju Luvra tekli su sporo. Ipak, ponovo su aktivirani uoi
velike svetske izlobe koja je trebalo da se odri avgusta 1789. U julu je izbila
Francuska revolucija. Nove vlasti utvrdile su sledee principe: drava ima
odgovornost za kulturnu batinu; mora da postoji muzej kao nezavisna ustanova;
muzej mora da bude neprekidno otvoren za javnost; muzej mora da ima
didaktiku ulogu. Godine 1789. izvrena je nacionalizacija crkvenih dobara i
desakralizacija kultnih predmeta, a 1792. izvrena je nacionalizacija dobara koja
su pripadala kralju i plemiima. Mnoga umetnika dela, kao i predmeti, tada su
preneseni u Luvr. Godine 1793. donet je Dekret o Centralnom muzeju umetnosti i
on je iste godine poeo sa radom, da bi 1811. godine konano bio otvoren za
publiku.

Devetnaesti vek poznat je kao ''vek muzeja''. Tada su ustanovljene tri

osnovne kategorije muzeja: umetniki (proizili iz privatnih zbirki), muzeji
prirodnih nauka (prirodnjaki muzeji, muzeji fosila, botanike bate) i istorijski
muzeji. Vremenom su se razvijali i arheoloki muzeji. Prva arheoloka zbirka je
tzv. Egipatsko odeljenje u Luvru (1826. godine). Stvaraju se i muzeji tzv. moderne
umetnosti, zaviajni muzeji, te etnografski muzeji. Prvi muzej van Evrope je
muzej u Kairu, otvoren 1857. godine, a drugi uveni Metropoliten muzej u
Njujorku (1869. godine).

U dvadesetom veku najpre dolazi do uobliavanja muzeja, te njihove

modernizacije. Otvaraju se u muzejima laboratorije za konzervaciju i restauraciju.
Muzej dobija i naunu ulogu. U novije vreme razvija se muzeologija kao
informaciona nauka, a pojavljuju se i sasvim nove vrste muzeja. Takoe, muzej
postaje veoma vaan inilac tzv. kulturnog turizma.
Narodni muzej
Muzej je jedna od etiri kulturne ustanove koje afirmiu odreenu naciju
(ostale tri su pozorite, biblioteka i arhiv).
Osniva Narodnog muzeja je Jovan Sterija Popovi, ministar pravde
(prosveta i policija) od 1842. godine. Dekretom iz 1844. godine osniva ustanovu
pod nazivom Muzeum serbski ( ). Tek 1848. dobija prvu zbirku
(stari novac, povelje, peati, diplome, oruje, vrata od sruene kue).
Godine 1853. imenuje se prvi uvar muzeja (upravnik), Filip Nikoli. Drugi
uvar muzeja imenuje se 1856. godine i to je ura Danii koji je sastavio prvi
pismeni zahtev za izgradnjom zgrade za muzej.
* 1863 - Muzej biva smeten u jednom delu Kapetan-Miinog zdanja.
* 1864 Stiu prve dve slike, poklanja ih kneginja Julija.
* 1865 Muzej dobija ekskluzivna prava za arheoloka iskopavanja.
* 1869 Stojan Novakovi postaje upravnik; muzej dobija treinu
Kapetan-Miinog zdanja.
* 1872 Muzej se otvara za javnost.
* 1881 Stojan Novakovi, sada ministar prosvete, donosi zakon o
Narodnoj biblioteci i Narodnom muzeju. Do tada je muzej bio odeljenje

Ministarstva prosvete.
* 1881-1905 upravnik je istoriar Mihajlo Valtrovi.
* 1882 Prve dve izlobe: ~ Petar Ubavki i ~ Katarina Ivanovi,
ostavljaju dela Narodnom muzeju.
* 1891 Zbirka stranih umetnika (stranih umetnosti): 17 italijanskih slika.
* 1892 Muzej dobija zgradu, poklanjaju je trgovci braa Veljkovi stara
zgrada Filolokog fakulteta.
* 1895 Gubi svoju samostalnost, finansira se preko Kraljevske
akademije. Miloje Vasi postaje pomonik.
* 1900 Prihvaen je i usvojen kao muzej. Dobija od evropskih muzeja
dozvolu da tampa kataloge. Prvi: opis stvari iz zbirke Vuka Karadia. Drugi:
spisak slika (na 22 jezika).
* 1904 Otvorena prva stalna postavka. Muzej je podeljen na etiri dela:
arheoloko odeljenje, galerija, srednjovekovno i Vukovo odeljenje.
* 1905 Miloje Vasi postaje upravnik. Poinje iskopavanje nalazita u
Vini (znatno bogaanje muzeja). ore Vajfert poklanja zbirku slika naih
umetnika.
* 1911 Dobija prve stalno zaposlene radnike, meu njima i est kustosa.
Poinje Prvi svetski rat i zbirke se alju vozovima ka jugu kako bi se
sauvale (Blago Obrenovia, srednjovekovne povelje...). Tada je napravljen prvi
popis. Hrvat Ilija Kovai se trudio da to vie sauva i vrati. Nita nije uniteno,
ali dosta je opljakano.
Narodni muzej posle Prvog svetskog rata
Muzej je nazadovao, izmeten u Kneza Miloa 58 (mnogo manje prostora
za stalnu postavku).
* 1929 Krajem dvadesetih godina u Konaku kneginje Ljubice otvoren je
Muzej savremene umetnosti. Knez Pavle kupovao je dela savremenih slikara i
obogaivao taj muzej.
* 1935 Odluuje da izvri spajanje Narodnog muzeja i Muzeja

savremene umetnosti. Narodni muzej dobija novi prostor u Novom dvoru

(dananja gradska skuptina). Te godine Narodni muzej menja ime u Muzej
kneza Pavla. Novi upravnik je Milan Kaanin. Poeo je planski da popunjava
muzej, od 1935. do 1941. muzej je dobio vie slika nego ikad pre.
* 1936 Muzej kneza Pavla sveano je otvoren za publiku. Potpuno nova
stalna postavka. Bio je izuzetno dobro finansijski pokriven. Pokree asopis
Umetniki pregled koji i danas izlazi.
* 1938 Muzej dospeva u iu interesovanja. Kaanin je uz pomo kneza
Pavla pribavio dovoljno slika da napravi veliku izlobu Italijanski portret kroz
vekove. Jedini sluaj da je Luvr dozvolio da se Mona Liza iznese iz njega.
Posetioci su dolazili iz celog sveta, sva svetska tampa pisala je o tome.

Drugi svetski rat

Muzej bolje prolazi nego u Prvom svetskom ratu zahvaljujui Kaaninu. Iz
muzeja je odneto 7-9 slika i skulptura koje su naene kasnije. Muzej je izbegao
bombardovanje. Popisane su i sreene sve zbirke muzeja. Nastavio je da
pribavlja nove stvari - zaposleni su po nareenju Kaanina ili po Srbiji pod
nemakom upravom i sakupljali umetnine od bogatih porodica.
Posle Drugog svetskog rata

Kaanin je proteran. Zamenio ga je kum Veljko Petrovi, istoriar

umetnosti, zamenik ministra za kulturu pre rata i direktor do 1952. godine.
* 1944 Dobija naziv Umetniki muzej.
* 1952 Muzej se seli na Trg republike, vraa mu se naziv Narodni muzej,
ponovo se stvara nova stalna postavka. Tito je pokrovitelj. Muzej tada odmah

dobija laboratoriju za konzervaciju i restauraciju.

* 1962 Novi upravnik je Lazar Trifunovi. Vri popis ponovo, vraa
arheoloka iskopavanja, pokree istraivanje na erdapu i otkriva se Lepenski
vir.
* 1969 Izloba radova Vinsenta van Goga, jedina izloba na kojoj su
predstavljena sva do tada poznata dela Van Goga na jednom mestu. (Tokom ove
izlobe Trifunovi je umro.)
* 1979 Vukova zbirka, koja je u meuvremenu izmetena, ponovo je deo
muzeja.
* 1996 Narodni muzej sklanja zbirku savremene umetnosti u depo.
* 2003 Muzej se zatvara.
Narodni muzej ine centralna zgrada i est muzeja:
1. Galerija fresaka (1973) sadri manje kopije fresaka i ikona,
Kaanin se vratio i opremio ju je;
2. Spomen kua Nadede i Rastka Petrovia (1975);
3. Muzej Dositeja i Vuka (1979);
4. Lepenski vir (1982);
5. erdap (1986);
6. Viminacijum (2008).
Narodni muzej ima etiri odeljenja.
1. Odeljenje za arheologiju najstariji muzejski predmeti nalazita
Lepenskog vira, erdapa, Vine:
a) zbirka starijeg neolita (9000-5000 p.n.e.) ~ skulpturice, rtvenici,
glineni upovi;
b) zbirka mlaeg neolita (5000-2000 p.n.e.) ~ prvi metalni predmeti,
najvea nalazita Vine, Bela voda kod Kruevca i Banjica (najvee
naselje mlaeg neolita);
c) zbirka bronzanog doba ~ znaajan bronzani nakit;
d) zbirka ranog gvozdenog doba (9-4 vek p.n.e);
e) zbirka kasnog gvozdenog doba (4-3) vek p.n.e.) ~ keltska naselja,

predmeti od zlata i srebra;

f) zbirka antike Grke ~ najstariji predmeti su iz 8. veka p.n.e,
nekoliko grobnica iz istone Srbije, zlatne i bronzane maske;
g) rimska zbirka (nita pre nove ere, do 4. veka nove ere) ~
Viminacijum i Beograd, minijaturne skulpture, grnarija, nakit,
mumificirani Rimljanin;
h) zbirka kasnog Rima i rane Vizantije (4-7 vek nove ere) ~ prvi
predmeti hrianske kulture (dosta ritualnih predmeta), Ni
(Naisus), najznaajnije delo rimske portretne umetnosti: Bronzana
glava cara Konstantina;
i) zbirka

antikih

srednjovekovnih

epigrafskih

spomenika

uglavnom kameni spomenici (pogotovu iz Nia Medijane), uva

se original Trojanove ploe.
2. Odeljenje srednjeg veka:
a) zbirka nakita ~ uglavnom nakit iz ranog srednjeg veka (pre
formirane srpske drave);
b) zbirka keramike ~ 6-12 vek;
c) zbirka fresaka ~ u 19. veku uglavnom su otkrivane posle isterivanja
Turaka;
d) zbirka ikona ~ bogatija po vrednosti od zbirke fresaka, Bogorodica
sa Hristom ohridska kola, najvrednija;
e) ikone i slike iz 18. i 19. veka ~ bokokotorska kola uglavnom,
naroito vredne ikone;
f) Miroslavljevo jevanelje ~ 2005 UNESKO ga je proglasio za
najlepu rukopisnu knjigu na svetu, ulo u zbirku Pamenje i
seanje sveta kao i Muzej Nikole Tesle i originalni telegram kojim je
Austrougarska proglasila rat Srbiji u Prvom svetskom ratu.
3. Odeljenje za noviju umetnost:
a) zbirka srpskog slikarstva 18. i 19. veka ~ uglavnom poklon zbirke

samih umetnika, legat Mihaila Pupina;

b) poklon zbirke samih umetnika ~ Paja Jovanovi, Stevan Todorovi;
c) zbirka jugoslovenskih umetnika 20. veka ~ najvea muzejska zbirka
(oko 3000 slika), 1904-2000; od jugoslovenskih impresionista do
savremenih

umetnika,

veliki

broj

otkupljivan

na

prodajnim

izlobama samog muzeja izmeu dva rata;

d) zbirka jugoslovenske skulpture ~ od 1860. do 1960;
e) zbirka crtea i grafika jugoslovenskih umetnika ~ najznaajniji su
crtei Hristifora efarevia i Zaharija Orfelina;
f) zbirka crtea i grafika stranih umetnika ~ 17 Rembrantovih grafika,
Direr, Dega, Renoar, Goja, Roden (najvredniji), Pikaso, Dali (crtei
za pansko izdanje Don Kihota izmeu ostalog);
g) zbirka strane umetnosti (14-20 vek) ~ poreana po nacionalnim
umetnostima, orone, Ticijan, Tintoreto, Venecijano, Dega, Mone,
Gogen, Tuluz-Lotrek, Pikaso (iz fovistikog perioda).
4. Odeljenje za numizmatiku - najstarija zbirka, oko 320000 komada novca,
deli se po periodima:
a) antika zbirka;
b) zbirka novca iz vremena Filipa Makedonskog i Aleksandra Velikog;
c) rimska zbirka;
d) kasnovizantijska zbirka;
e) vizantijska zbirka;
f) zbirka srpskog srednjovekovnog novca ~ 1220 kralj Radoslav
dobija dozvolu da kuje novac;
g) novac novoga veka ~ prvi put novanice;
h) zbirka medalja ~ dekorativne, sportske...;
i) zbirka ordena;
j) zbirka peata ~ srednjovekovni, vizantijski i srpski, najvredniji je
originalni peat Konstantina Dragaa, poslednjeg vizantijskog cara.

Etnografski muzej
* 1901 Osnovan kao posledica viedecenijskog prikupljanja raznih
artefakata i zbirki.
Sistematsko sakupljanje poelo je u prvoj polovini ezdesetih godina 19.
veka.
* 1867 Sveslovenska izloba u Moskvi pod pokrovitljstvom kneza
Mihaila. Kada se ova izloba zavrila, sve nae je doneto u Narodni muzej.
* 1872 Stojan Novakovi predloio je da se osnuje srpski etnografski
muzej.
* 1901 Osniva se i odmah dobija naziv Etnografski muzej. Od osnivanja
do danas nalazi se u istoj zgradi. Cela zbirka iz Narodnog muzeja je preneta (909
artefakata).
Paralelni (virtuelni) muzej ideja da se na terenu izrade crtei i fotografije
artefakata.
Stojan Novakovi je angaovao mlade ljude i studente da idu po Srbiji da
slikaju i fotografiu stare kue, ograde, ljude u nonjama (ono to se ne moe
doneti u muzej). Meu takvim slikama nalazi se i sedam akvarela Nadede
Petrovi.
Prvi upravnik etnografskog muzeja bio je Sima Trojanovi, antropolog i
etnograf. Na ovom mestu je bio do 1904. godine. Muzej je imao preko 8500
artefakata. Otvorena je prva stalna postavka.
Etnografski muzej ima za cilj sakupljanje artefakata sa celog Balkanskog
poluostrva. Danas ih ima oko 160000. Prikuplja se ono to je trenutno aktuelno
jer e to nekada biti prolost.
Najvanije zbirke:
1. Narodne nonje ~ seoske (za svaki dan, rad, sveane prilike) i gradske;
2. Nakit ~ od 17. veka, najvie ga ima iz 19. vie od 3000 komada;
3. Vez i ipka;
4. Tekstilopokustvo ~ ilimi, tepisi, pokrivai, stolnjaci...;

5. Sprave za izradnju tekstila;

6. Zbirka zanata ~ najbogatija u Evropi, 32 zanata;
7. Delovi narodne arhitekture ~ vrata, prozori, roletne, delovi zidova sa
zanimljivim natpisima ima bar po jedan deo od svih tipova kua
(gradskih i seoskih);
8. Zbirka dejih igraaka ~ jedna od najboljih, najstarije igrake su s kraja 17.
veka, ima sve barbike, sve igrakice iz kinder jaja osim prve, oko 1700
lutaka od kojih mnoge imaju predivno saivenu narodnu nonju;
9. Zbirka fotografija i negativa;
10. Likovna zbirka ~ crtei i fotografije kua, zgrada, orua, nonji...;
11. Zbirka vanevropskih kultura;
12. Zbirka nematerijalne (duhovne) kulturne batine.

Od 1992. odrava se Festival etnolokog i etnografskog filma svake druge

godine. Muzeju se ostavljaju kopije. Najstariji zapis je Svadba u Topoli iz
1932. godine. Postoji i zapis mrtvake svadbe iz 1973. godine.
Etnografskom muzeju pripada Manakova kua. U njoj se nalazi spomen
zbirka Hristifora Crnilovia sa preko 2600 predmeta.

Muzej grada Beograda

Nema svoju zgradu niti stalnu postavku.
* 1884 Otkupljena zbirka jednog trgovca koji je imao fotografije Beograda i
njegove okoline.

Do 1903. godine muzej ima jo osam zbirki i tada se zove Muzej varoi
Beograda. Smeten je u zgradi Optine.
* 1911 Smeten u Konak kneginje Ljubice, nije bilo postavke.
*1929 Gubi samostalni status. Osniva se Biblioteka grada Beograda pored
muzeja. Seli se u bivu zgradu Optine. Upravnica je bila Marija Ili Agapova.
Muzej je tek 1935. preseljen u Zmaj Jovinu 1 kada je i useljena stalna
postavka.
* 1940 Samostalna ustanova. Pokroviteljka je kneginja Olga. Otvoren je prvi
dom kulture pri muzeju. Direktor je bio Miodrag Grbi.
Rade za vreme Drugog svetskog rata i muzej i biblioteka.
* 1942 Gradskom muzeju je prikljuen Umetniki paviljon na Kalemegdanu
gde su odravane prolene i jesenje izlobe.
* 1945 Nova postavka.
U periodu od 1945. do 1949. nestalo je mnogo predmeta, a i uzeto.
Od tada pa do danas nije bio otvaran za javnost. Inae, ovaj muzej je
multidisciplinaran.
* 1968 prikljuen mu je Narodni muzej Zemuna.
* 2006 prebaen je u zgradu Nove vojne akademije u Resavskoj.
Stalne postavke nalaze se u est ustanova:
1. Konak kneginje Ljubice (nametaj, posue, slike, portreti porodice
Obrenovi);
2. Muzej Paje Jovanovia (45 slika, ne samo njegovih);
3. Muzej Jovana Cvijia;
4. Muzej Tome Rosandia (vajar);
5. Muzej Ive Andria (oko 40 umetnikih slika);
6. Muzej Banjikog logora (istorijska postavka).
Muzej savremene umetnosti
Zgrada ovog muzeja je jedina

zgrada namenski graena za muzej.

* 1958 Prvo je osnovana Moderna galerija (otkupljene slike savremenih

umetnika).
* 1960 Zaposleni su svi muzejski radnici iako muzej jo nije postojao.
* 1965 Otvoren je. Upravnik je bio Miodrag B. Proti, istoriar umetnosti.
Muzej savremene umetnosti je umetniki muzej koji otkupljuje dela iz cele
Jugoslavije.
Postoji pet zbirki:
1. Zbirka slikarstva od 1900. do 1945. godine;
2. Zbirka slikarstva posle 1945. godine;
3. Zbirka skulptura ~ oko 800 dela, najstarija skulptura je Velika udovica ili
Majka iz 1907. Ivana Metrovia, a ovde se nalazi i njegov Banovi
Strahinja (1907/8) obe skulpture su pozajmljene iz Narodnog muzeja za
stalnu postavku Muzeja savremene umetnosti;
4. Zbirka grafika i crtea;
5. Zbirka novih umetnikih medija ~ fotografije, video, digitalni mediji,
fotogrami (kola tehnika klasini kola plus fotografija).
Dve zgrade: - Galerija Petra Dobrovia;
- Legat Rodoljuba olakovia i Milice Zori ~ dela
jugoslovenskih umetnika i orijentalni ilimi i tepisi.