Ovo je krajnji minimum, niz sasvim uproenih objanjenja onoga to ovek treba da zna

da bi mogao da razume obian novinski lanak u vezi astronomije. I da bi mogao da

uestvuje u smislenom razgovoru na astronomske teme, ili bar da zna da postavlja
pitanja.

Albert Ajntajn (Albert Einstein 1879-1955)

Jedan od najveih naunika i jedan od najsuperiornijih intelektualaca svih vremena. Puno

je njegovih duhovitih i mudrih misli, ali o njemu treba znati bar ovo: Ajntajn je tvorac
dve velianstvene teorije: Specijalne teorije relativnosti i Opte teorije relativnosti. Obe
otkrivaju duboko skrivene tajne prirode, njene zakone i sutinu. Zato jesu toliko vredne.

Amaterska astronomija
Ni jedna nauka nema takve entuzijaste kao astronomija. Da li ste ikada uli za udruenje
hemiara amatera, ili drutvo amatera matematike? Nikad! Ili za amatersko udruenje
psihologa, istoriara, sociologa, medicinara? To ne postoji, ali postoje brojna
astronomska amaterska udruenja i postoje jo brojniji astronomi amateri. Dakle,
astronomi amateri su aktivni ljubitelji astronomije koji nemaju formalno astronomsko
obrazovanje niti za svoj astronomski rad dobijaju platu. Oni rado posmatraju nebeske
objekte i dobro poznaju nebo. Neki od njih su pravi strunjaci za pojedine oblasti
astronomije. Ti ponekad pruaju dragocenu pomo profesionalnim astronomima. Neki su
u istoriji zabeleeni po vanim i velikim otkriima. Na primer, takav je bio Viliam Herel
koji se proslavio otkriem Urana, a inae je bio profesionalni muziar. U ovim krajevima
najvei astronom amater je Korado Korlevi iz Istre, koji je pronaao preko hiljadu
asteroida i po tome je u vrhu meu lovcima na asteroide u svetu. Takoe, otkrio je dve
komete itd.

Meu istaknute astronome amatere iz naih krajeva treba navesti Janka Mravika iz Bake
Palanke i Jaroslava Grnju iz Bakog Petrovca koji su do sada snimili vie od 100 tranzita
vansolarnih planeta ime su se probili u sam vrh astronoma amatera u svetu koji su
uradili neto slino. Takoe otkrili su do tada nepoznatu promenljivu zvezdu.

Antimaterija
To je materija sastavljena od antiestica. A ta su antiestice? Pa one su isto to i
estice, samo sa obrnutim naelektrisanjem. (Naravno to je objanjenje samo za
svakodnevne potrebe itanja tampe)

Apsolutna nula
Najnia mogua temperatura. Nema hladnije od toga. Po Celzijusovoj skali apsolutna
nula je -271,15 st. C. to je jednako 0 K.

Asteroid

Gromada kamena ili metala u svemiru, nepravilnog oblika, ostatak materijala nakon to
su formirani Sunce i planete. Zovu se jo i planetoidi.

Asteroidni pojas
Nije u srazmeri

Milioni asteroida krue oko Sunca u pojasu izmeu Marsa i Jupitera. Ali taj put oko Sunca
je toliko dugaak da nema skoro nikakve anse da raketa na putu do Jupitera lupi u neki
asteroid.

Astrofotograf
Onaj koji snima nebeske objekte i te snimke objavljuju. Od tih u regionu za koje postoje
anse da ih vidite, pomenuemo nekoliko istaknutih:

Ljubinko Jovanovi, Jurij Stare (Slovenija), Matija Pozojevi, Boris tromar, Zlatko
Orbani, Danijel Reponj (Hrvatska)
Janko Mravik, Miodrag Sekuli, Jaroslav Grnja (Srbija)

Astrofotografija
Da nije astronoma fotografija bi bila zakrljala i sporije bi se razvijala o emu govori ovaj
lanak. Da nije astronoma ni astrofotografije ne bi bilo.

U najkraem: astrofotografija je astronomska fotografija. Profesionalnom se bave

profesionalci u cilju prikupljanja i uvanja to vie podataka o posmatranom objektu. S
obzirom na skromnu opremu kojom raspolau u poreenju sa opremom profesionalaca
astorfotografi amateri se zadovoljavaju slikanjem najatraktivnijih objekata za line
albume.

Miroslav Grnja, Mesec

Postoji poseban tip astronomskih fotografija za najiru publiku. To su one koje s obzirom
na formu, boju itd. zadovoljavaju i stroge estetske kriterijume.

Astronomija
nauka koja prouava objekte i pojave izvan Zemlje i njene atmosfere. Ili jo krae:
izuavanje zvezda, planeta i svemira, kako to definie NASA

To su sasvim kratka definicije astronomije, ali mi znamo da je astronomije mnogo vie od

reenog. Sve to postoji i ne postoji na neki, makar i sasvim posredan nain, ima veze sa
astronomijom. ak i pravljenje kolaa: Segan kae Ako hoete da napravite pitu od
jabuka polazei od niega, morate prvo napraviti svemir. (Objanjenje ove mudre
primedbe nalazi se u njegovoj knjizi Kosmos.).

Astronomska jedinica, AJ,

vrlo zgodna za razdaljine u Sunevom sistemu. Ona predstavlja srednje rastojanje

Zemlje od Sunca te iznosi 149.597.870.691 metara. Naravno, dovoljno je da zapamtite
150 miliona kilometara.

Od Sunca do Jupitera, na primer, ima 5,202 AJ

Atom
Izvorno, atom je nedeljiva, dakle osnovna estica, najmanja ciglica od kojih je sve
materijalno napravljeno. Tako je otprilike atom definisao Demokrit iz Abdere, dakle,
jedan od velikana stare Grke, a koji je iveo u 4. i 3. veku stare ere. Kasnije, u 19. veku
dokazano je postojanje jedne sasvim, sasvim male estice za koju se tvrdilo da je
nedeljiva, osnovna estica, pa je nazvana, kako drukije nego atom. E ali posle se
ispostavilo da taj atom nije nedeljiv nego da se sastoji od jo sitnijih estica.

Zato se atom danas definie kao najmanji deo nekog hemijskog elementa, na primer
gvoa, kiseonika itd. koji sastoji se od elektrona i jezgra koje ine neutroni i protoni.

Beli patuljak
To je ono to ostane na kraju ivota jedne osrednje ili male zvezde. Ali pre toga ova
zvezda se polako iri sve vie da bi ula u fazu crvenog dina, nakon ega u svemir
ispusti svoje gornje slojeve i tako nastane planetarna maglina. U sreditu planetarne
magline ostane bela zvezda patuljak koja ivi stotine milijardi godina.

Takva je sudbina i Sunca.

Brzina svetla
Najbri je pogled, govorio mi je Milorad, moj prijatelj iz osnovne kole. On je imao
starijeg brata koji je sve znao pa je tako preko Milorada prosvetlio i mene. Jer pogledom
u trenutku moe da pree i najvea rastojanja.
Dobro, brzina svetla je 299 792 458 metara u sekundi, ali je dovoljno da to zaokruite
na: 300 000 kilometara u sekundi. Ta brzina se u fizici oznaava slovom c i to je brzina
svetla u vakuumu.

Ukratko: nita materijalno ne moe da putuje bre. To je zakon! A i tom brzinom moe da
putuje samo ona materija koja nema masu. Fotoni nemaju masu pa mogu da jure
brzinom c. Materijalna tela koja imaju masu, makar to bila i trunica praine, mogu samo
da se priblie toj brzini, a ne i da je dostignu. Evo zato: kretanje velikim brzinama
izaziva neke udne posledice. to se bre neka materija kree to se vie njena masa
poveava. Kada bi pomenuta trunka ila brzinom c njena masa bi bila beskonana. (Izlazi
da bi estica morala da ima beskonaniju masu od beskonane da bi putovala bre od
svetlosti, to je besmisleno).

Druga posledica: kada jurite velikom brzinom duina u pravcu kretanja se smanjuje. Ako
putujete brzinom c duina postaje 0!

I jo neto zbunjujue: to bre se kreete to vae vreme tee sporije. Pri c brzini vreme
potpuno staje.

Dakle, ako idete brzinom svetlosti vaa masa (ako je imate) postaje beskonana,
rastojanje do cilja je nula, a vreme stoji. Gde god da krenete ve ste stigli!

Ako vam je ovo bilo zanimljivo proitajte ovaj lanak.

Crna rupa.
Uz svako objanjenje crnih rupa nezaobilazna je primedba da nita, pa ak ni svetlo, ne
moe da izae iz crne rupe. Ta primedba izaziva dva objanjenja.

Pre svega, nije tu bitno svetlo, ve brzina, tj. brzina svetla. A brzina svetla je najvea
mogua brzina bilo ega materijalnog.

Zato se snaga gravitacije crne rupe meri brzinom? Zamislite da ste u reci na ivici
vodopada. Morate brzo da plivate, inae odoste niz vodopad. E gravitacija crne rupe (u
naem primeru to je vodopad) je toliko snana da ni naj-najbre bilo ta ne moe da
pobegne rupi ako joj se priblii neoprezno blizu. Nita, pa ni svetlo, koje je najbre.

S druge strane svetlost dobro opisuje upadljivu osobinu crne rupe da se ne vidi. Mi svet
vidimo zahvaljujui sposobnosti da opaamo svetlosne zrake. E sad, ako svetlost nije u
stanju da izae iz crne rupe. Onda znai da crnu rupu ne moemo da vidimo! Zato te
objekte i zovemo crne rupe. Crne zato to se ne vide, a rupe zato to u nju moe da se
upadne. Crne rupe su alave jer sve gutaju to im se primakne.

Pa kako detektujemo crnu rupu kad je ne vidimo? Pa, po posledicama koje ona izaziva u
svojoj okolini. Njena snana gravitacija izvitoperuje okolinu i utie na sva tela u
susedstvu. Prema tome, ako vidite da se neka zvezda udno kree, recimo obilazi oko
niega, onda je to dobar znak da to ona obilazi crnu rupu.

Inae, male klinje iz osnovne kole oboavaju prie o crnim rupama.

Otkud crne rupe? Pa, one su poslednji stadijum razvoja gigantskih zvezda. Te zvezde se,
nakon to sagore svoje gorivo urue tako da se mnogo materije spakuje u sasvim malu
zapreminu. A mnogo materije znai i mnogo jaku gravitaciju. A jako mnogo materije u
malo prostora jeste crna rupa.

Crveni din
Uzmite da su to ba velike zvezde, prave zvezdurine. Kada nae Sunce (takva mu je
sudbina) za jo koju milijardu godina ue u fazu crvenog dina toliko e se proiriti da e
progutati Merkur i Veneru, pa moda i samu Zemlju, ne zna se jo pouzdano. Dakle,
ogromna, velika zvezda!

Crveni pomak
Kada se telo koje emituje svetlo udaljava od nas, onda se svetlosni talasi koji dolaze do
nas razvlae, tj. poveava se njihova, talasna duina, to se u spektru odnosnog svetla
oitava kao pomeranje spektralnih linija svetlosti prema crvenom delu spektra. I to se
telo bre udaljava to je pomak ka crvenom delu spektra vei.

Dakle, kada proitate da je crveni pomak neke zvezde velik, onda znajte da se radi o
zvezdi koja se udaljava od nas i to velikom brzinom. Dovoljno.

Crvotoina
Ovo je pojam sa ruba fizike. Zamislite dve rupe udaljene meusobno milion kilometara.
One su meutim povezane tunelom koji je dug samo jedan kilometar. E to je crvotoina
(zove se jo i Ajntajn Rozenov most). Kako je crvotoina mogua? Pa mogua je jedino
u nekim mranim dubinama matematike i fizike, teorijski, moda. Ali je putovanje na
giga-razdaljine vrlo brzo i u tom smislu je crvotoina je sjajno reenje za duga putovanja.
Doplerov efekat
Znate ono sa lokomotivom koja piti: kada nam se pribliava zvuk je sve vii, a kada se
udaljava on je sve nii. E to je zbog Doplerovog efekta. Doplerov efekat je dragocen za
astronomiju, medicinu i saobraajnu policiju.

Radi se o sledeem: kada nam se telo koje proizvodi talase (svetlosne ili zvune)
pribliava ti talasi do nas dolaze u sve kraem intervalu. Ukoliko se telo udaljava od nas
onda talasi do nas stiu u sve duim intervalima!

Doplerov efekat svetlosnih talasa se oitava kao crveni, odnosno plavi pomak
spektralnih linija, o emu naite vie pod slovima C i P.

Zove se Doplerov po bekom profesoru fizike Kristijanu Dopleru (1803-1853).

Eklipsa

Pomraenje Sunca, Indonezija, Jurij Stare.

Mi kaemo pomraenje, ali nije loe znati i ovaj izraz koji vue poreklo od starih Grka.
Deava se kada jedno nebesko telo ue u senku drugog nebeskog tela. Sa Zemlje
moemo da vidimo pomraenje Sunca i pomraenje Meseca. U prvom sluaju Mesec se
nae izmeu Sunca i Zemlje (Mesec pomrai Sunce). U drugom, tj. pomraenje Meseca,
nastaje kada se Zemlja nae izmeu Sunca i Meseca pa tako pomrai Mesec.

Ekliptika
Prividna putanja Sunca po nebu tokom godine. Prividna je jer se zapravo ne kree Sunce,
ve Zemlja. Dakle, Zemlja se oko Sunca kree u po ekliptici. Ili moda jasnije: Zemlja za
godinu dana obie Sunce. E ta putanja, orbita, kojom je obila Sunce zove se ekliptika.

Ostale planete imaju slino kretanje, tj. sa malim nagibom prema ravni ekliptike. Neka
tela, kao npr. komete mogu da obilaze Sunce pod izrazito velikim uglom u odnosu na
ravan ekliptike.

Elektron
Elektron je elementarna, negativno naelektrisana estica. U atomu krui oko jezgra
atoma.

Elementarna estica
To su osnovne estice od kojih je sastavljeno sve ostalo materijalno. Nemaju unutranju
strukturu, ne mogu se podeliti na manje. Manje od elementarne estice je nita.

Entropija
Priroda je zapravo aljkava, ona prosto tei neredu. ta vie to je njena esencijalna
osobina i protiv toga ne moemo nita (a i to bismo, kada nam izvesna koliina nereda
sasvim odgovara).

Naunici za ovu osobinu prirode imaju i poseban izraz entropija. Oni kau: Entropija je
tenja sistema da spontano pree u stanje vee neureenosti, te je entropija mera
neureenosti sistema.

Uzmite ovako: sipate u au mleka crnu kafu. Da je priroda uredna u ai bi se razvrstalo

mleko i crna kafa pa bi jedna polovina sadraja ae bila bela, a druga crna. Meutim to
se ne deava i zato u ai dobijete belu kafu, ispomean sadraj mleka i crne kafe.
Foton
Ne znam koliko je to opte poznato (trebalo bi da jeste) da se meu fiziarima
decenijama vodila rasprava o prirodi svetlosti. Bilo je dokaza da je svetlost talas
energije, ali i dokaza da je svetlost skup estica. (Mada to ovde nije vano ipak emo rei
da su pobornici oba miljenja u pravu: jednostavno svetlost ima osobine i talasa i
estica). E sad, kada govorimo o estinoj prirodi svetla onda je njen naj-najmanji deli -
foton, dakle elementarna estica, kvant elektromagnetnog zraenja.

Najmanji deo svetlosti. Dovoljno!

Galaksija
Velika galaksija u Andromedi, fotografisao Milo Gagi

Skupina gravitaciono povezanih zvezda.

Naravno, to nije sve. U galaksijama postoje i silna prana, gasovi i razna tela koja i ne
moemo da vidimo, ima raznih estica, zraenja itd.

Po veliini galaksija ima na sasvim malih, patuljastih koje sadre svega desetak miliona
zvezda, ali i gigantskih sa stotinama milijardi pa i biliona zvezda.

Po obliku ima ih koje su eliptine (u njima nema praine koja je pogodna za stvaranje
planeta, pa prema tome one nisu pogodne za nastanak ivota), zatim spiralne (u
spiralama, tj. kracima, ima praine pa su te idealne za nastanak i razvoj ivota) i
nepravilne, tj. nepravilnog oblika (to se ivota tie hm, hm)

Ukupno galaksija ima preko 100 milijardi, moda i duplo vie.

Galaksije su prostrane, od hiljadu pa do vie stotina hiljada svetlosnih godina.

Galileo Galilej (Galileo Galilei; 1564 1642)

Italijanski astronom, fiziar, matematiar i filozof, jedan od velikana koji su udarili same
temelje moderne nauke. Spada u red nekoliko najznaajnijih naunika u istoriji. U nauku
je uveo kontrolisan eksperiment to danas predstavlja osnovu naunih istraivanja. Kao
astronom otkrio je etiri Jupiterova satelita (u ono vreme bilo je to revolucionarno
otkrie, koje pokazuje da se ne okree sve oko Zemlje kako je to smatrala crkva), da
Venera prolazi kroz mene (jo jedan dokaz heliocentrizma), da na Mesecu postoje
planine i doline, da je Mleni put sastavljen od zvezda itd.

Zbog ovakvih velikih otkria Inkvizicija ga je osudila na kuni pritvor u kome je proveo
ostatak svog ivota.

Gravitacija
Privlana sila izmeu dva materijalna objekta u svemiru. Jaina gravitacije zavisi od
mase objekata (telo vee mase ima veu gravitaciju) i od meusobnog rastojanja
objekata (blii se vie privlae).

Gravitacija je veoma slaba sila, ali istovremeno veoma mona. Od nje su jae sve ostale
osnovne sile, ali ona, gravitacija, za razliku od ostalih deluje daleko. Zapravo
beskonano. Bez nje, planete, zvezde i sva druga tela bi se raspala.
Gravitaciona praka
To je sjajan trik koji koriste inenjeri da bi utedeli gorivo na svemirskoj letelici. Letelice
gotovo sve vreme puta po kosmosu lete po inerciji, dakle sa iskljuenim motorima. E
onda inenjeri koriste gravitaciju oblinje planete u prolazu kako bi svoju letelicu ubrzali
ili je skrenuli ka eljenom cilju, a da motore gotovo i ne ukljuuju. Zapravo motore pale
samo zbog preciznih korekcija kako bi letelicu usmerili u odgovarajuu putanju (a da ne
lupi u planetu ili odleti nekud bestraga). Tako oni zaukaju letelicu i onda ona kao iz
prake bude izbaena tamo gde treba. Cool.

Ovde imate detaljnije i svakako lepe objanjeno o tome.

Habl Edvin (Edwin Powell Hubble (1889 1953)

Najvei astronomski osmatra dvadesetog veka. Utvrdio je da sem Mlenog puta postoje
i druge galaksije, te da je svemir mnoooogo vei nego to se do tada mislilo. Otkrio je i
da se svemir iri. I tako dalje. Najuveniji svemirski teleskop dobio je ime po njemu.

Hoking Stiven (engl. Stephen William Hawking; r. 1942)

Engleski je teorijski fiziar. Verovatno najpoznatiji i najpopularniji naunik kraja XX i
poetka XXI veka i, ako ni zbog eg drugog, zato ga treba znati. U mladosti je oboleo od
amiotrofine lateralne skleroze koja ga je vremenom potpuno paralizovala, pa je ak
izgubio i mo govora. Ipak, uz pomo moderne tehnologije, on i dalje pie knjige i dri
predavanja irom sveta, ime je pokazao fantastinu snagu svoje volje i duha.

Njegovo najznaajnije delo je otkrie da crne rupe nisu ba sasvim crne, tj. da iz njih
ipak neto, zraenje, moe izai, mada veoma sporo.

Inercija
Materijalne stvari su po prirodi lenje. Ako stoje, ne ele da se pomere, ako se kreu ne
ele da promene kretanje, a ni da stanu. Treba izvesna koliina energija da bi se pobedila
tromost stvari. Koliko energije? Pa to zavisi od mase objekta (materijalne stvari). Da biste
pomerili lokomotivu treba vam puno energije. A i da biste je zaustavili.

Ako odete u svemir i gurnete recimo loptu, ona e nastaviti da se kree u pravcu u kom
ste je gurnuli. Rakete u svemiru lete po inerciji. Motori se ukljuuju samo da bi se
napravile korekcije na putu rakete.

ISS (International Space Station) Meunarodna svemirska

stanica
Stanica je projekat est svemirskih agencija: SAD, Rusije, Japana, Kanade, Brazila i EU.
Stanica krui oko planete na visini od oko 360 kilometara. Zemlju obie za oko 92
minuta, ili 16 puta u toku dana i ponekad moe da se vidi njen prelet preko neba u
sumrak ili zoru. Na Stanici se vri niz, za nauku, vanih eksperimenata i istraivanja.
Recimo, naunike interesuje uticaj besteinskog stanja na ive organizme itd.

Jupiter
Za Jupiter valja znati da je to najvea i najmasivnija planeta Sunevog sistema. Kao
takva ova planeta nas dobro (mada ne i potpuno) uva od udara malih tela, tako to ih
svojom gravitacijom privue na sebe ili ih odbaci daleko od nas.

Jupiter ima crvenu pegu. To je kovitlac estoke oluje koja besni vie od etiri veka i lepo
se moe videti i amaterskim teleskopom.

Kada je nastao ivot

Naravno, ne zna se tano i precizno, i sasvim je dovoljno da znate ugrubo: nastao je pre
skoro etiri milijarde godina. Ako hoete preciznije: paaa, pre oko 3,7 milijardi, ili ak pre
3,8 milijardi godina, zavisno od izvora podataka koji koristite.

Kajperov pojas
Postoji nedoumica kako treba izgovarati naziv ovog pojasa jer je dobio ime po astronomu
koga kod kue u Holandiji zovu Kojper, ali u zapadnim zemljama Kajper. A inae pie se
Kuiper.

Dakle to je oblast u obliku diska koja se prua iza Neptuna i stanite je brojnih malih tela,
uglavnom od leda. Od Sunca udaljena je 30 do 50 AJ. Neke komete nam dolaze odatle.

Dovoljno!

Kako se spasti od sudara sa nebeskim telom

Svakog dana na Zemlju padnu tone i tone praine i kamenia iz svemira. Ali to nije
strano, ta vie to i ne primeujemo. Meutim povremeno se naa planeta sudari sa
ozbiljnijim telom. Ve stena od nekoliko metara u preniku moe da sravni manji grad
ako na njega padne. Telo prenika nekoliko kilometara je izazov za ceo ivi svet. Kako se
spasti?

Zapravo pouzdane odbrane za sad nema. Postoje anse jedino ako se opasno telo uoi
blagovremeno. To blagovremeno danas znai nekoliko decenija - ako je opasno telo
malo. Za vee potrebno je mnogo vie. Zato? Pa zato to se sadanjom tehnologijom na
masivno telo moe uticati samo malo, gotovo neznatno. Moe se, recimo nuklearnim
udarima, samo neznatno promeniti putanja opasnog tela, ali to neznatno odstupanje od
prvobitne putanje vremenom se akumulira to moe dovesti do toga da opasno telo
konano, kroz vie decenija, promai nau planetu.

Nita od ovog u praksi nije jo isprobano.

Zato su opasni udari malih tela kada su ona skoro neprimetna u poreenju sa veliinom
planete? Pa zbog posrednih posledica. Kada neko telo veliine nekoliko kilometara udari
u tlo onda se ogromne koliine praine podignu u atmosferu u kojoj ostaju godinama.
Praina blokira Suneve zrake te biljke venu, izostaju letine, nestaje hrane za biljojede, a
nakon njihovog pomora ni mesojedi nemaju hranu. Sem toga, zbog efekta staklene
bate temperatura planete se dramatino povea i dolazi do ubitanih klimatskih
promena, pa ak i do potpune sterilizacije planete, ako na nju padne telo pozamanog
prenika, vie desetina, ili stotina kilometara.

Kalendar
Kalendar je skup pravila kojim se ureuju odnosi izmeu raznih vremenskih intervala
(dan, nedelja, mesec, godina), izmislili su ga prvi zemljoradnici, a usavrili Egipani i
Rimljani. Prvi kalendari su bili lunarni jer su vreme raunali po fazama Meseca. Zatim
solarni koji vreme rauna po poloajima Sunca na nebu.

Mi, kao i veina zemalja u svetu, bar onih zapadnih, koristim Gregorijanski kalendar. Sem
njega, u upotrebi je jo blizu pedesetak drugih kalendara irom sveta.

Kelvin K
Jedinica za temperaturu, skraeno: K. Nula kelvina je apsolutna nula. Apsolutna nula je
-273,15 stepeni po Celzijusu.

Simbol kelvina je K (dakle veliko slovo). Pie se sa razmakom posle broja i bez oznake
stepena, dakle: led se topi na 273,15 K.

Zove se Kelvin po baronu Kelvinu.

Johan Kepler (Johannes Kepler 1571 1630)

nemaki matematiar i astronom. Jedan od onih sa kojima poinje moderno doba
astronomije. Otkrio je tri zakona kretanja planeta i time otvorio vrata za razvoj
astronomije.

Najpoznatiji svemirski teleskop za otkrivanje planeta izavan Sunevog sistema nosi ime
po njemu.

Koliko je ljudi bilo na Mesecu

Sedam letelica Apola je nosilo putnike na Mesec: Apolo 11, 12, 13, 14, 15, 16 i 17. Ali
Apolo 13 nije uspeno zavrio svoju misiju. Bio je to dramatian let na ivici katastrofe, da
bi se nakon 3 dana drame sve se ipak filmski lepo zavrilo. Pa, zapravo i snimljen je film
o tome. Zove se Apolo 13. Ako ga niste videli, to vam je prva sledea obaveza!

Kometa
To je telo od praine, gasova, kamenja i leda. Smrznuta grudva koja dolazi iz dalekih
podruja Sunevog sistema, a kada se priblii Suncu pone da isputa dugi rep (logino,
kako se led topi estice materije se isijavaju). Od najstarijih vremena povremeno se
pojavljuje na nebu i plai narode.

Vie o kometama

Nikola Kopernik (lat. Nicolaus Copernicus, 1473 - 1543)

Poljski astronom, matematiar, pravnik, lekar, ekonomista i svetenik. Formulisao je

heliocentrini model svemirskih tela, po kome se nebeska tela okreu, ne oko Zemlje,
nego oko Sunca (Helios). Zbog ovog obrta (da se u centru nalazi Sunce, a ne Zemlja
kako se do tada verovalo) danas se za neoekivan preokret ponekad kae da je to
kopernikanski obrt.

Kosmologija
Svi veliki stari narodi su imali svoja tumaenja nastanka svemira. Danas se ta tumaenja
ue u okviru narodne knjievnosti i svrstavaju u mitove, a nastankom, svojstvima i
razvojem univerzuma bavi se posebna grana astronomije koju zovemo kosmologija.
Kosmologiju posebno interesuje kako je svemir nastao i kako se potom razvijao, zato je
svemir ba ovakav kakav je, da li je morao da bude ba takav itd. zapravo bavi se
najsutastvenijim pitanjima egzistencije svega postojeeg i u tom smislu zadire u
filozofiju i teologiju jer se bavi i njihovim temama.

Kvant
Kvant je najmanja koliina energije koja se javlja u elementarnim procesima. Na primer,
foton je kvant elektromagnetne interakcije.

Moda je bolje da zapamtimo samo ovo: U irem smislu kvant je elementarna, najmanja
jedinica svake fizike veliine.

Inae, otkrie da je svet kvantne prirode spada u najznaajnija dostignua moderne

nauke.

Kvantna mehanika
(Takoe poznata kao Kvantna fizika ili Kvantna teorija)

U svetu atoma i subatomskih estica vladaju neki udni zakoni koje kvantni fiziari dobro
poznaju, ali ne mogu da ih objasne. Izlazi da su zakoni fizike u atomima drukiji nego u
naem, makro, svetu. Prirodom i zakonima koji vladaju u atomima bavi se kvatntna
fizika.

Dogaaji u svetu atoma su toliko udni i neobjanjivi da ima naunika koji tvrde da
ovek nije sposoban da ih shvati.

Anton Zeilinger, austrijski kvantni fiziar kae: Kvantna fizika me je odmah privukla i to
iz tri razloga: zbog njene neverovatne matematike lepote; zbog izuzetne preciznosti
predvianja i zbog injenice da sve to nema nikakvog smisla

Kvark
Kvark je elementarna estica. Mislim, to je naj-najsitnije to postoji. To je taka, bez
strukture. Ne moe se podeliti, presei, rastaviti jer manje od tog ne postoji. Tako se
pretpostavlja. Ima ih est vrsta u vie boja (kad se radi o kvarkovima boju nemojte
shvatiti u doslovnom smislu).

Protoni i neutroni su sainjeni od kvarkova.

Ako elite vie pogledajte ovde: ta je to kvark?

Magnituda
Mera za sjaj nebeskog tela je magnituda ili zvezdana veliina. Oznaava se brojem i
slovom m (magnituda). Na primer zvezda Severnjaa (tj. Polaris) ima magnitudu 2 m.

E sad, ovo je interesantno: vei broj magnitude oznaava bleu, manje svetlu zvezdu ili
drugo telo. Najsjajnije zvezde imaju magnitudu 1. Golim okom na nebu vidimo zvezde do
6. magnitude, ali teleskopom i mnogo blee objekte. Danas su astronomi uz pomo
monih instrumenata (svemirski teleskop Habl, opservatorije Kek na Havajima itd.)
u stanju da vide i zvezde 30-te veliine.

Meutim na nebu moemo videti i sjajnija tela od zvezda prve veliine, a to su Sunce
Mesec i dobar broj planeta Sunevog sistema. Kako je astronomija nauka koja s teko
odrie tradicije stara mera sjaja je sauvana a idui logikom da sjajnija tela imaju
brojano manju vrednost magnituda Sunca je -26,8 a magnituda punog Meseca -12,7.
Ovo su srednje vrednosti to znai da je to sjaj ova dva tela pri njihovoj srednjoj
razdaljini od planete Zemlje sa koje ih i posmatramo.

Ali ovo o emu smo do sada priali zove se PRIVIDNA magnituda (ili veliina). Ona govori
o sjaju koji vidimo. Postoji i APSOLUTNA veliina, a to stvarni sjaj tela koje gledamo sa
nekog, odreenog rastojanja. Zato se i zove apsolutna jer daje podatak o stvarnom sjaju
nezavisno od toga koliko je taj objekat daleko od nas. Sa kojeg rastojanja astronomi
raunaju apsolutnu magnitudu? Pa sa 10 parska. E sad, moda se pitate ta je to parsek.
To potraite pod P.

Mars

O Marsu je teko napisati neto u dve reenice, a da ne bude sasvim banalno jer se
materijal o toj planeti taloi vie hiljada godina. Uglavnom, Mars je poznat jo starim
narodima, jer je upadao u oi svojom crvenkastom bojom. Ime nosi po rimskom bogu
rata. Duplo je manji od Zemlje, nekad je na sebi imao vodu. I pored vievekovne potrage
na njemu nije pronaena ni elija ivota. Na Marsu se nalazi najvia planina (u pitanju je
ugaeni vulkan) u Sunevom sistemu, Mons Olimpus. Visoka je preko 20 kilometara
(Mont Everest: 8,8 km).

Sputanje oveka na Mars oekuje se u etvrtoj deceniji ovog veka (mada postoje i
planovi da se to dogodi znatno ranije).

Masa : teina
Vano je razlikovati masu od teine. Masa nekog tela je svuda ista, i na Mesecu i na
Zemlji i bilo gde, recimo u prostoru izmeu Jupitera i Saturna, ili u gigantskim oblacima
Magline Karina, ili u susednom galakstikom jatu, svuda.
S teinom nije tako. Uzmimo na primer jednu lepu devojku koja na Zemlji ima 55
kilograma. Ako ode na Mesec i tamo stane na vagu videe da ima manje od 10 kg, a
opet ako se meri na Jupiteru imae ak 158 kg. Teina zavisi od gravitacije tela na kome
teinu merimo.

ta je masa? Masa je mera inercije, a inercija je tenja tela da ostane u nepromenjenom

stanju i to: ako je u stanju mirovanja, da ostane u mirovanju, a ako je u stanju kretanja
da ostane u stanju kretanja.

Zamislite da pred sobom imate kocku od olova i kocku od stiropora. Koju e te lake
pomeriti? Pa onu koja ima manju masu.

(Zapravo sve ovo je malo komplikovanije, ali dovoljno je da znate bar da masa i teina
nisu isto).

Materija
Hm, teko za definisanje, ali uzmite da je to ono to moemo da pipamo, miriemo,
vidimo tj. ulima da osetimo; ono to ima fizike osobine.

Fiziari su mnogo precizniji u definisanju materije, samo ako bismo se drali njihove
definicije morali bismo da znamo ta su to fermioni. Fiziari, prema Vikipediji, kau:
materija je sve to se sastoji od elementarnih fermiona.

Dobro, fermioni su estice sa polovnim spinom i tvore antisimetrina sastavljena

kvantna stanja. (Eto, bolje da niste pitali).

Moda je bolje upamtiti samo: materija je supstanca sastavljena od elementarnih

estica.

Mesec
Utkan je u nae mitove, itavu istoriju, u praznoverja i punoverja, a izmeu ostalog
svojom gravitacijom stabilizuje nagib Zemlje i time omoguava egzistenciju ivota. Tj. da
nije njega Zemlja bi uletala u takve klimatske promene da to ne bi mogao da preivi iole
sloeniji ivot. Inae teorija kae da je nastao pre 4,5 milijardi godina nakon to se
Zemlja sudarila sa telom veliine dananjeg Marsa. Od siline udara silno kamenje i
praine planete je odletelo uvis i od tog materijala vremenom je formiran Mesec.

Ve i obinim dvogledom na Mesecu se vide krateri. Oni su oiljci udara kamenja i stenja
koje od vajkad pada na Mesec.

Metali
Ako ovo niste znali iznenadiete se. U astrofizici kiseonik je metal! I ne samo kiseonik
ve svaki elemenat izuzev vodonika i helijuma. Jeste malo udno, ali tako je.

Podela na metale i nemetale iz ove nae, zemaljske hemije ionako nije od neke koristi u
astrofizici jer je hemija u zvezdama sasvim drugaija od ove nae. U zvezdama vladaju
temperature, koje se mere desetinama miliona stepeni, i ogromni pritisci. U takvim
uslovima atomi ne prolaze kroz uobiajene hemijske reakcije i nemaju uobiajene
hemijske karakteristike, pa tako nemaju ni osobine metala kakve imaju ovde kod nas.
Dakle, ako vidite maglinu sa dosta azota, kiseonika, neona, kazaete da je ta maglina
bogata metalima.

Meteor
je svetlosni efekata koji nastaje kada meteoroid uleti u atmosferu pa se usija.

Meteorit
je telo koje je preivelo pad kroz atmosferu i udarilo u Zemlju.

Meteoroid
je malo kameno ili metalno nebesko telo veliine od zrna peska do poveega kamena
koje obilazi oko Sunca.

Milutin Milankovi (1879-1958)

Pazite sad: matematiar, astronom, klimatolog, geofiziar, graevinski inenjer, doktor
tehnikih nauka i popularizator nauke. Kada se sve to sabere dobije se Milutin
Milankovi, na najpoznatiji naunik u svemiru. Po njemu ime nose jedan asteroid, jedan
krater na Mesecu i jedan krater na Marsu. Zato? Pa zato to je smislio Kanon
osunavanja Zemlje i dao teorijsko objanjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena
koje se u nauci inae zovu Milankovievi ciklusi. Da ne ulazimo u detalje, Milankovi je
dokazao zavisnost klimatskih promena od orbitalnih parametara planete, njenog nagiba i
precesije. Sem pomenutog Milankovi je i tvorac najsavrenijeg kalendara koji se inae
nigde u svetu ne primenjuje iz nerazumljivih razloga.

Zapamtiti: najvei domai naunik, klimatske promene, kalendar.

Mleni put
- to je naa galaksija, na dom. Ona ima nekoliko stotina milijardi zvezda, iroka je bar
100 hiljada svetlosnih godina, spiralna je Mi ivimo u njenoj Orionovoj spirali.
Sunce napravi krug kroz Mleni put za oko 220 miliona godina to je interesantno,
mada nebitno za nas laike.

NASA
To dolazi od National Aeronautics and Space Administration to u prevodu znai:
Nacionalna Vazduhoplovna i Svemirska Administracija. Hajde da iskoristimo priliku i
dodamo jo da je Nasa osnovana 1958. godine i da je do sada veina, ali upadljiva
veina svemirskih misija njeno delo.

A je l znate da je jedan od osnivaa Nase bio i Mihajlo Pupin? Jeste, on.

Isak Njutn (Sir Isaac Newton 1642 1726/27)

...engleski fiziar, matematiar, astronom, alhemiar i filozof prirode. Po mnogima
upravo je on najvei naunik koji je ikada hodao po zemlji. Dokazao je da se kretanja tela
na Zemlji i u svemiru podvrgavaju istim zakonima. Napisao jedno od najznaajnijih knjiga
u istoriji ljudske civilizacije: Matematiki principi prirodne filozofije u kojoj iznosi svoj
Opti zakon gravitacije i zakone kretanja.

Bio je, inae, angrizav, mrzovoljan i naprasit.

Nova
Dramatino poveanje sjaja zvezde, za desetak magnituda, zbog kataklizmine
eksplozije usled, kako se pretpostavlja, curenje materije sa jedne velike zvezde na blisku
malu zvezdu (na belog patuljka). Ovaj materijal vri sve vei pritisak na postojee
slojeve zvezde patuljaka, ona se zato sve vie zagreva to konano dovodi do eksplozije.

Nutacija
Zbog periodinih promena poloaja Sunca i Meseca prema Zemlji menja se periodino i
precesija. Zbog toga putanja nebeskog pola po nebeskoj sferi nije pravilan krug ve
blago zatalasana kruna kriva - moda malo prenaglaeno ali otprilike kao to pokazuje
ilustracija levo.

E sad, moe biti da vas sad interesuje ta je to precesija. Nekoliko reenica o precesiji
moete nai nie, pod slovom P.

Moete lepo proiveti ceo svoj ivot, pa i dosegnuti najvia obrazovanja i bez znanja
nutacije. Ipak nutaciju pominjemo jer ona nekako ide u paru sa precesijom.

Opta teorija relativnosti

Tela sa masom deformiu prostor, tj. zakrivljuju ga. to je masa vea to telo vie krivi
prostor. U crnu rupu ne upadate zato to vas ona privlai ve zato to je ona tako i toliko
zakrivila prostor oko sebe da nemate kuda drugo, nego da upadnete u nju. Meteoriti
padaju na Zemlju zato to je Zemlja zakrivila prostor

Tako kae Opta teorija relativnosti.

Krae od ovog je teko objasniti. Ali vrlo je korisno i vano za obrazovanje proitati vie
od navedenog. Evo linka.

Orbite planeta
Ovo je bio velik problem. Nekako je logino da se planete oko Sunca ne kreu po
trouglastim, ili recimo po petouglim orbitama, nego po krunim. Problem je bio to
planete nisu mnogo marile za raune astronoma. Astronomi izraunaju gde e neka
planeta biti sledee nedelje, a onda se ispostavi da ona nije tamo, nego malo ispred ili
iza.

Tim problemom bavio se Kepler dvadeset godina za koje vreme je isprobao sve to mu je
palo na pamet da bi onda, konano, shvatio. Planete se oko Sunca ne kreu po
krunicama, ve po elipsama. Orbite planeta su eliptine! Ta injenica je danas poznata
kao Prvi Keplerov zakon, zakon koji je uneo revoluciju u astronomiju.

Ortov oblak
Ovako ja zamiljam Ortov oblak gledan iz daljine.

Za Ortov oblak karakteristino je to to se nita o njemu ne zna pouzdano, pa ak ni to

da li uopte postoji. Takoe nejasno je, bar meni, zato se zove oblak kad nikakve veze
sa bilo kojim oblakom on nema. Meutim, ako ovaj oblak postoji onda je on sferna
skupina kometa na karaju Sunevog sistema. Spoljne granice Ortovog oblaka su i
granice carstva Sunca ili naunije, kraj dominacije gravitacije Sunca. Rauna se da u
oblaku postoji vie biliona kometa. Ponekad kad neka susedna zvezda projuri pored,
komete se uskomeaju i onda mnogo njih pojuri ka Suncu to moe da dovede do
pomora svega ivog jer mnoge padnu na Zemlju.

Parsek (pc, engl. parsec)

je dobara merna jedinica za zbilja velika rastojanja. Evo definicije: to je udaljenost sa
koje se astronomska jedinica vidi pod uglom od jedne lune sekunde! Naziv dolazi od
paralaktika sekunda.
1 pc = 3,261563 SG = 206264,806245 AJ.

Jedan kiloparsek (kpc) iznosi hiljadu parseka, a jedan megaparsek (Mpc) iznosi milion
parseka. Svemir je zbilja velik.

Planetarna maglina
Kada zvezda crveni din u svom tihom, sporom umiranju otpusti u meuzvezdani prostor
gornje svoje slojeve gasa dobije se planetarna maglina. Gasovi zvezde se ire unaokolo i
tako seju materijal za neke budue svetove.

Kad se gledaju kroz mali teleskop ove magline podseaju na planete, jer se vide kao
sasvim mali krui, pa im otuda naziv.

Neke planetarne magline su toliko lepe da oduzimaju dah i astrofotografi ih rado slikaju.

Planetarna maglina Maje oko. Vidite li zvezdu u sredini? Ona je napravila ovu divnu aru.

Planete patuljci
Uzmite ovako: planete su velike kugle koje krue oko zvezde, asteroidi su velike stene
koje takoe krue oko Sunca, a planete patuljci su neto izmeu. Suvie su velike da bi
bile asteroidi, a opet suvie male da bi bile planete.

Ako eli te ba, ba preciznu definiciju planete i planete patuljka kliknite ovde

Planete Sunevog sistema.

Toliko bar mora da se zna. U staro vreme nije se znalo da planete postoje, ali je
zapaeno da se neke zvezde kreu, a neke stoje. Ove druge su zvezde stajaice (mada
se i one kreu, ali je to kretanje gotovo neprimetno zbog velike udaljenosti), a prve su
stari Grci nazvali pokretnim zvezdama tj. planetama (od starogrkog
(astr plants), (plns astr).

U to staro vreme ljudi su znali za Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Uran i Neptun su
otkriveni tek u novije doba, teleskopima. Zajedno sa Zemljom u Sunevom sistemu
postoji osam planeta.

U neto starijoj literaturi nai ete da je i Pluton planeta, ali je Plutonu taj status oduzet
2006. godine na skuptini Meunarodne astronomske unije, kada je on svrstan u planete
patuljke.

Plavi pomak
Isto to i crveni pomak, samo obrnuto. Plavi pomak svedoi o pribliavanju tela koje
emituje svetlost.

Pozadinsko zraenje
Potpunije i preciznije: Kosmiko pozadinsko zraenje (engl. Cosmic Microwave
Background). To je toplotno zraenje u svemiru koje vue poreklo jo od Velikog praska.
Kao takvo snaan je dokaz te teorije.

Dovoljno za poetak.

Precesija

Evo ta o tome kae Vikipedija:

Precesija (lat. praecessio prethoenje, kretanje unapred) je premetanje take
prolenog (ili jesenjeg) ekvinokcijuma usled laganog zaokretanja pravca Zemljine ose,
zbog ega se Sunce svakog dana vraa u tu taku, ime ono zavrava svoje puno
kretanje po ekliptici.

Jeste li shvatili? Naravno da niste. Vikipedija hoe da kae sledee: Zemlja rotira oko
svoje ose. Ta osa je usmerena ka nekoj taki na nebu. E, gledano na dug period, ta osa
za 25 800 godina ocrta po nebu pun krug. A zbog svega toga zvezde danas (gledano sa
Zemlje) nisu tano tamo gde su bile u vreme npr. Starih Grka.

Zato do toga dolazi? Pa Zemlja nije pravilna kugla ve je malo ispupena u struku. Zbog
toga Sunce i Mesec nemaju jednak uticaj na sve delove Zemlje, pa je dakle, malo
ljuljaju.
Precesiju nije neto posebno vano znati, ali je interesantno za bolje razumevanje
astronomije. Vidite, sada je osa Zemlje usmerena ka zvezdi Alfa u Malom medvedu.
Poto ta zvezda pokazuje sever (nalazi se tano iznad severnog pola Zemlje), zovemo je
Severnjaa. Ali kako se osa rotacije Zemlje kree po nebu, za nekih 14000 godina
Severnjaa nee vie biti Alfa Malog mede, ve Vega, najsjajnija zvezda sazvea Lire.

Promenljiva zvezda
To je ona zvezda koja povremeno, u intervalu koji se meri satima, a najvie godinama,
menja svoj sjaj.

Kod nekih promenljivih do promene sjaja dolazi usled fizikih procesa u zvezdi, a kod
drugih usled spoljnih uzroka (recimo usled pomraenja nekim telom).

Prvi ovek na Mesecu

Nil Armstrong (1930 2012), ameriki vojni pilot, zatim astronaut. Na Mesec je, kroio
20. jula 1969. godine i izgovorio danas uvenu reenicu: Ovo je mali korak za oveka,
ali veliki za oveanstvo. Posle njega na Mesec je zagazio i njegov kolega Baz Oldrin,
dok ih je trei lan posade misije Apolo 11, Majkl Kolins, ekao u matinom brodu kruei
oko Meseca.

Na Mesecu je do sada ukupno bilo 12 ljudi.

Prvi ovek u svemiru

Naravno, to je Jurij Gagarin (1934-1968), oficir SSSR koji je 12. aprila 1961. u kosmikoj
letelici Vostok lansiran u svemir i zatim obleteo planetu. Let je trajao 1 sat i 48 minuta.
Nakon toga Gagarin je postao mega popularan u celom svetu.

Od tog leta poela je nova epoha u istoriji, epoha letova u svemir.

Gagarin je poginuo 1968. na rutinskom letu u dvosedu sa jo jednim pilotom.

Rastojanje Zemlja-Sunce = 150 miliona kilometara

Izraunavanje rastojanja od nas do Sunca ima dugu istoriju. Ono se u staro vreme merilo
odokativno, a prvu valjanu matematiku dao je Aristarh sa Sama. Taj astronom i
matematiar koji je iveo od 310 g. pa do oko 230 g pre nove ere bio je bio genije.
Izraunao je ovo rastojanje geometrijskim putem - i dobio sasvim pogrean rezultat. Ali
to je bilo neminovno (jer Aristarh nije imao neophodne merne instrumente), meutim,
njegova geometrija je bila tana i to je ono zbog ega je ostao upamen u istoriji.

No, preskoimo istoriju, tanu i preciznu vrednost rastojanja Sunca od Zemlje nemogue
je napisati jednim brojem, jer se to rastojanje svake sekunde menja. Normalno, jer
Zemlja Sunce obilazi po eliptinoj putanji. Ali u tri broja rastojanje je sledee:

Afel (taka na putanji u kojoj je Zemlja najdalja od Sunca): 152,100,000 km

Perihel (taka na putanji u kojoj je Zemlja najblia Suncu): 147,095,000 km

Velika poluosa (srednje rastojanje): 149,598,023 km

Dakle, 150 miliona kilometara, priblino, koliko i treba zapamtiti.

A evo zato treba zapamtiti: pokazalo se da je to rastojanje Sunce Zemlja zgodno za

merenje rastojanja u Sunevom sistemu, pa tako za rastojanje Saturna od Sunca,
umesto 1.430.000 kilometara, kaete 9,5 AJ, a to aj je skraeno od astronomska jedinica,
to je rastojanje Zemlje od Sunca, tj. 150 miliona kilometra.

Revolucija
Re revolucija je u stvari re iz astronomskog renika, a znai kretanje nekog tela oko
drugog, recimo Zemlje oko Sunca, Meseca oko Zemlje itd. Ovu re su kasnije preuzeli
sociolozi i pripisali joj sasvim drugo znaenje.

Satelit
Ta re dolazi od latinskog satelles koja znai pratilac. U astronomiji to je pre svega
nebesko telo koje krui oko planete (asteroida, komete itd.) i tako je prati na njenom
putu oko matine zvezde.
Postoje i vetaki sateliti, ali od kako je oktobra 1957. SSSR ispalio svoj Sputnjik 1, to ve
svako zna.

Sazvee
(uje se ponekad da neko kae i konstelacija zvezda)

Kada gledate zvezdano nebo moete u mislima povezati neke od njih u neku figuru. To
su i radili stari Grci pa su tako na nebu videli svoje junake mitova: Oriona, Herkula,
Kasiopeju itd. Kasnije su sazvea dobila granice to se lepo moe videti na nebeskim
kartama.

Sazvea je lepo znati kada ste u nekom drutvu, nou ispod vedrog neba. Vi onda vidite
raspored zvezda, a svi ostali samo gomilu takica pobacanih bez ikakvog smisla. Drugim
reima, moete doiveti svojih sjajnih pet minuta jer znate ono o emu ostali pojma
nemaju. (Pet minuta, a ne vie, jer toliko traje panja neastronoma).

Specijalna teorija relativnosti

to bre putujete vreme tee sporije, a duine se skrauju sve dok ne stignu do nule
vremena i duine (ne mogu ovo da opiem krae a da bude koliko toliko jasno). U
svakom sluaju to je fantastina teorija, jedna od onih koje prodiru u samu sr prirode i
svakako je treba znati bar u najelementarnijem obliku.

O misterijama putovanja brzinom svetla proitajte ovaj lanak.

Starost Sunevog sistema

4,6 milijardi godina, koji milion manje ili vie to je dovoljno da znate. Do tog rauna
naunici su doli, izmeu ostalog, i na osnovu starosti meteorita. Najstariji meteoriti su
priblino toliko stari, pa Sunev sistem ne moe biti mlai, ali ni puno stariji od toga. To
je zato to su meteoriti (i asteroidi i drugo kamenje) preostao materijal od kojeg su
nastale planete i zapravo ceo Sunev sistem.

Starost univerzuma
Tokom istorije se dugo smatralo da je univerzum vean, bez poetka i kraja u vremenu.
Ali tridesetih godina prolog veka astronomi su nali dokaz da se svemir iri te su, idui u
nazad u vremenu, izraunali da je poetak svemira bio pre oko 20 milijardi godina.
Precizniji rauni su govorili o starosti izmeu 10 i 20 milijardi, pa oko 15 milijardi. Danas,
na osnovu poslednjih merenja izraunato je da je svemir star 13,7990,021 milijardi
godina. To je izvanredna preciznost, ali sasvim je dovoljno da zapamtite 14 milijardi
godina.

Starost Zemlje
Oko ovog pitanja su se lomila koplja od sredine 17. sve do 20. veka. Bilo je raznih, esto
vrlo mudrih pokuaja da se utvrdi starost Zemlje, ali sve do prolog veka za takav raun
nedostajalo je poznavanje nuklearne fizike, te su se procene zasnivale na pogrenim
premisama. Ukratko: Zemlja je stara 4 milijarde i 540 miliona godina! Meutim dovoljno
je da zapamtite: oko 4,5 milijardi godina.

Ako vas interesuje vie, evo: Koliko je stara Zemlja?

Sunce
Autor ove divne fotografije Sunca je Jurij Stare iz Ljubljane. Fotografiju je nainio na
Mesijeovom maratonu na Andrevlju 2015.

Dobro, to se zna: naa zvezda, zvezda oko koje kruimo i koja nas greje. Sastoji se od
74% vodonika, 24% heijuma i zatim ostalih elemenata. U prenik Sunca moe da stane
110 Zemlji. Dovoljno.

Sunev sistem
Ukratko: Sunce i sva nebeska tela koja su gravitaciono vezana za Sunce. To su pre svega
planete, sateliti i mala tela kao to su asteroidi, komete, meteoroidi itd.

Ako gledamo po masi ceo sunev sistem je Sunce (99,98%) i zanemarljiva koliina
ostalog. To ostalo zauzima prostor poluprenika od oko dve svetlosne godine.

Nije mnogo bitno za nas laike, ali Sunev sistem se nalazi na ugodnih 25 000 (ili neto
vie) svetlosnih godina od centra galaksije. Sunev sistem napravi jedan krug po
galaksiji (jezdei brzinom od 220 km/s) za oko 225 ili neto vie miliona godina (to se
zove galaktika godina).

Suneve pege
Sunce je pomalo pegavo, mada ne stalno. Snane magnetske aktivnosti ponekad dovedu
do formiranja hladnijih podruja na povrini Sunca koja zbog nie temperature od
okoline, izgledaju tamna. Njihova temperatura je 3000 4500 K, a temperatura okolnih
podruja je oko 5700 K.

Uz odgovarajue filtere pege se mogu videti i golim okom. Imajte na umu da

posmatranje Sunce bez zatitnog filtera dovodi do trajnog oteenja vida.
Evo jednog lepog kompleta pega koje je snimio Danijel Reponj.

Supernova
U poslednjem stadijumu evolucije gigantska zvezda okonava svoj zvezdani ivot u
grandioznoj eksploziji u kojoj za vrlo kratko vreme u svemir izbaci ogromnu koliinu
energije i hemijskih elemenata.

Taj dogaaj zovemo supernova.

Kiseonik, gvoe i ostali elementi od kojih smo sainjeni i mi, nastali su u zvezdama.
Zato Segan i kae da smo mi deca zvezda. A postoji i srpska posloviva koja glasi: Budi
skroman jer si stvoren od zemlje. Budi plemenit jer si stvoren od zvezda.

Dogaaju se jednom u sto godina, ali malo ih je do sada zapaeno u naoj galaksiji jer
nam oblaci praine i gasova esto skrivaju ove dramatine dogaaje.

Supernove su korisne i strane. Korisne su jer stvaraju hemijske elemente, strane su jer
daleko u okolinu alju snane zrake koji su u stanju da sterilizuju itavu planetu ako je
dosegnu.
Ovo je najuveniji ostatak supernove, poznat je pod oznakom M1 i imenima Maglina
Krab, Rakova maglina i sl. jer iz nekog razloga neke astronome podsea na krabu.

Svemirske agencije.
Pod ovim pojmom podrazumevamo sve dravne organizacije koje se bave
astronautikom. U Rusiji je to Ruska svemirska agencija (RKA), u Japanu, JAXA tj. Japan
Aerospace eXploration Agency (), u Kini Kineska
nacionalna svemirska agencija ili CNSA (engl. China National Space Administration), a u
Evropi The European Space Agency (ESA).

I tako dalje. Srpska svemirska agencija ne postoji.

Svemirski teleskop

Svemirski teleskop Habl

Pa, jednostavno reeno to je teleskop u svemiru. Raketa odnese teleskop u svemir,
postavi ga u odgovarajuu orbitu i onda on radi i na Zemlju alje podatke. Najpoznatiji i
najpopularniji svemirski teleskop je teleskop Habl.

Najvea prednost posmatranja iz vasione je u tome to se tako izbegava atmosfera koja,

ak i kad je kristalno vedro ipak ometa prodiranje zraka do posmatraa. Sem toga, u
svemiru je uvek vedro

Svetlosna godina skr. SG (engl. light year)

Odlina mere za velika rastojanja. To je ona duina koju svetlost prevali za godinu dana.
U kilometrima to je: 9,5 biliona (9,500,000,000,000).

Sve ovo ne morate da pamtite. Dovoljno je da znate da je svetlosna godina mnogo

velika razdaljina. Do najblie zvezde (ne raunajui Sunce) ima malo vie od 4 SG.
Mleini put je dugaak 100 000 SG., do Velike galaksije u Andromedi ima 2,5 miliona SG.
itd.

Tamna energija
Za tamnu energiju zna se da postoji. Ostalo je nepoznato. Da, procene govore da je ima
oko 70%. Kako naunici znaju da tamna energija postoji? Zapravo nije da oni to znaju
nego tako zakljuuju jer je utvreno da se svemir ubrzano iri, a ne vidi se zbog ega.
Prema tome mora da postoji neka energija koja utie na irenje.

Onaj ko rei misteriju tamne energije dobie Nobelovu nagradu.

Tamna materija
O tamnoj materiji zna se da postoji i to je otprilike sve. Zna se i da je ima oko 23 ili 25
posto od ukupne koliine svega postojeeg u svemiru. ta je tamna materija, gde je, ne
zna se.

Ali, kako znamo da tamna materija postoji? Pa naunici su nakon decenijskih

posmatranja kosmosa zakljuili da se u njemu nalazi manje materije nego to bi se
oekivalo s obzirom na izmerenu gravitaciju. Recimo postoje jata galaksija koja su
gravitaciono povezane, ali rauni pokazuju da je gravitacija materije koju vidimo
nedovoljna da dri galaksije na okupu.

Dakle, postoji neka materija iji gravitacioni uticaj moe da se detektuje, ali se ona ne
vidi. Bar ne jo.

Teleskop
Teleskop je toliko vaan instrument da se astronomija deli na predteleskopsku koja se
kupa u nagaanjima i teleskopsku koja se oslanja na dokaze. Inae to je jednostavan
instrument. U osnovi sastoji se od objektiva (kroz koji dopire svetlost posmatranog
objekta) i okulara u kome se lik objekta uveava.

Postoje optiki teleskopi (za vidljivu svetlost), a zatim i svi ostali, infracrveni, radio itd.
teleskopi koji detektuju zrake odgovarajuih talasnih duina.

Tipovi planeta
Merkur, Venera, Zemlja i Mars su stenovite planete. Jupiter, Saturn, Uran i Neptun su
gasovite, sa malim, vrstim jezgrom. Gasovite planete su pravi dinovi u odnosu na
vrste planete.

Tranzit
U astronomiji ova re oznaava prelaz nekog manjeg tela ispred velikog. Sa Zemlje mi
moemo da posmatramo tranzit Venere preko Sunca, to je inae dosta redak dogaaj
jer Venera najee prolazi iznad ili ispod Sunca. ee dolazi do tranzita Merkura preko
Sunca jer je on mnogo blii Suncu od Venere.

Poseban doivljaj za teleskopdije jesu tranziti Jupiterovih satelita preko te planete. I tako
dalje.

Tranziti su pre dva veka za astronome imali mnogo vei znaaj nego danas jer su im
omoguavali da dosegnu neka znanja o oba posmatrana tela. Danas, sa svom silom
moderne tehnologije astronomi i bez tranzita dolaze do eljenih podataka.
Tranzit Merkura koji je snimio Danijel Reponj 9. maja 2016. (Merkur je najnia takica na disku Sunca)

Univerzum (kosmos, svemir, vesiona)

Sva materija, energija i prostor koji postoji.

Koliko dobro poznajemo univerzum? Pa u poslednjih 2,5 hiljade godina znanje se

dramatino povealo, naroito zadnjih vekova i posebno poslednjih decenija. Napisano je
na hiljade knjiga, strunih i naunih radova koji otkrivaju, ponekad i sasvim neupadljive,
detalje o svemiru; otkrivene su i neke sasvim skrivene tajne kosmosa, pa i mnogo onoga
to se samo teorijski moe zakljuiti. Ipak, koliko dobro poznajemo svemir? Od itavog
svemira koji nam je dostupan (jer neki delovi su suvie daleki da bi uopte bili u naem
domaaju) vidimo manje od pet procenata. Ostalih 95 procenata su za nas misterija. Oko
70 % je tamna energija o kojoj se ne zna nita sem da verovatno postoji. Oko 25 %
svemira ini tamnu materiju za koju se s dosta razloga veruje da postoji sve ostalo je
nagaanje. Prema tome, koliko ono dobro poznajemo svemir?

Vanzemaljci

Vanzemaljac dorukuje mostove i ostalo. Milorad Krsti

Ovo je vena tema. Vanzemaljce pominju je jo stari Grci koji nisu ba sasvim sigurni ima
li ih ili ne. Zatim je dolo doba Srednjeg veka kada je i pomisao o vanzemaljcima
izazivala sumnju u zdrav razum i primenu drastinih vaspitnih sredstava, ali od 17 veka
stavovi o egzistenciji vanzemaljaca se potpuno menjaju, da bi to kulminiralo u 19. i na
poetku 20. veka kada se mislilo da oni samo to nisu otkriveni. Kasnije je formirana i
astrobiologija kao posebna nauka koja se tim pitanjem bavi. Zadnjih godina ideja da
vanzemaljaca ima je malo splasnula. Drugim reima i posle 2,500 godina promiljanja o
vanzemaljcima mi ne znamo da li oni postoje.

Veliki prasak
Posmatranjem dalekih nebeskih objekata moe se uoiti njihov crveni pomak, tj. da se
galaksije udaljavaju jedna od druge. Drugim reima svemir se iri. A ako idemo u nazad,
onda se, logino, skuplja. Sve vie i vie. Sve do jedne jedine takice. Matematika i fizika
se slau sa tom idejom. E sad, ako krenemo od te takice uoiemo na samom poetku
njeno naglo, trenutno, poveanje do ogromnih razmera. To irenje svemira britanski
fiziar Fred Hojl je u jednoj radio emisiji BBC, peorativno nazvao Veliki prasak (Big
Bang). I ba taj izraz se primio pa se danas tako zove teorija po kojoj je svemir nastao
brzim irenjem iz jedne take.

Venera.
Venera je po veliini samo neto manja od Zemlje. Ima veoma debelu, gustu i otrovnu
atmosferu. Na povrini te planete atmosferski pritisak je visok kao u nekom naem
okeanu na dubini od hiljadu metara. Zbog ovakve atmosfere (koja proputa toplotu i dri
je zarobljenom kao to rade staklene bate) planeta je vrela i zapravo je najtoplija
planeta, toplija od Merkura koji je Suncu blii. Temperatura na povrini Venere je preko
460 stepeni.

Kada bi ste se odjednom nali na povrini Venere u trenutku biste bili spljoteni, otrovani
i spreni. Moda ne tim redom, ali posledica bi bila ista.

Ime je dobila po rimskoj boginji lepote i ljubavi.

Vreme
Neke proste pojmove je teko definisati i objasniti. Za re vreme je Sveti Avgustin rekao
da zna ta je to kad ga niko ne pita. Ali ako ga neko pita ta je to vreme on ne zna.

Ok, sreom mi imamo Vikipediju pa moemo da zavirimo u nju i pitamo je, dakle: vreme
je linearni kontinuum, nepovratni sled koji se protee prema nazad (u prolost) i prema
napred (u budunost).

Hmm, vidite ponekad je bolje ne pitati Vikipediju.

U svakom sluaju vreme ima jednu veoma znaajnu osobinu: ono tee jednosmerno, ide
samo napred i ne moe da se vrati unazad. Mislim, neke duboke teorije na ivici mate
pronalaze zakoljice u fizici koje pod nekim, za sad, nezamislivim uslovima dozvoljavaju
da se kreete kroz vreme. Recimo, ako preivite pad u crnu rupu ili ako proete kroz
crvotoinu, to se matematike tie - moe (mada fiziari o tome jo nisu konsultovali
biologe). Ali tada vreme i putovanje kroz njega postaje posebno interesantno za istoriju,
jer ako biste otputovali negde nazad mogli biste da menjate njen tok, a time i
sadanjost, to moe dovesti do apsurda, ako biste, na primer spreili vae roditelje da
se uopte sretnu.

Da dodamo jo ovo: kad god gledamo neki udaljeni nebeski objekat mi gledamo u
prolost. Veliku Andromedinu galaksiju vidimo kakva je bila pre 2,5 miliona godina jer
opaamo svetlost koju je ona poslala pre toliko godina. A ako jurite velikom brzinom
podmaujete se. Ruski kosmonaut Sergej Andrejev, koji je u orbiti proveo 748 dana
otputovao je u budunost 0,02 sekunde (kako pie Miio Kaku u Fizici nemogueg).

Zemlja
Zemlja iz svemira (NASA)

to se astronomije tie o Zemlji treba znati da je ona trea planeta od Sunca i da se

nalazi na idealnom mestu za opstanak i razvoj ivota, ali da to tako nee veno trajati
(za milijardu godina Sunce e toliko snano zraiti da e na Zemlji biti prevrelo za ivot
viih organizama). Njen prenik je oko 12700 km. Moda je jedino telo u itavom svemiru
na kome ima ivota.

Zvezda
Ogromna kugla gasa (pre svega vodonika i helijuma, a zatim, u znatno manjim
koliinama, i ostalog) u ijem sreditu, pod pritiskom sopstvenih gasova, nastaju
nuklearne reakcije zbog ega dolazi do zraenja, uh.

Ali zvezda je i mnogo vie od toga. Svi hemijski elementi izuzev vodonika i helijuma, svi
elementi tei od litijuma koji postoje stvoreni su u sreditima zvezda. Zvezde su fabrike
elemenata. Na kraju svog ivota zvezda te elemente raseje daleko u prostor.

U naoj galaksiji ima izmeu 200 i 400 milijardi zvezda. U svemiru? Pa, astronomi
procenjuju da ih ima najmanje 70 sekstiliona zvezda u poznatom delu naeg svemira (70
000 000 000 000 000 000 000 ili 7 1022).