Aleksander Bajt-Bermanov Dosije

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE
SRPSKA RE^
1
BIBLIOTEKA
S R P S KE R E Î
Direktor
Danica Dra{kovi}
Urednik
Qiqana [op
Naslov originala:
Aleksander Bajt
BERMANOV DOSJE
Druga popravljena in dopolnjena izdaja
ISBN 86-491-0057-0
Copy right © 2006. by „„Srpska

Copyright Srpska re~”
re~
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoàvati, pre{tampavati ili prenositi u
bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a niti moè biti
na bilo koji na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoàvana bez odo-
brewa izdava~a.
Sva prava za objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~ po odredbama Zakona o autor-
skim pravima.
2
Aleksander Bajt
BERMANOV
DOSIJE
Prevod sa slovena~kog Miqenka Vitezovi}
Beograd 2006.
3
4
BERMANOV DOSIJE”,
„B DOSIJE , DOPUWEN I POPRAVQEN
Gospodin Aleksander Bajt, precizan u nauci i profesuri, bio je pre-

cizan i u pisawu svojih uspomena. Kwigu Bermanov dosije je posle objavqi-
vawa, do kraja svog ìvota, u te{kim bolovima, dopuwavao, kako bi bila
{to konciznija i {to logi~nija. Wegov bridak analiti~ki um nije ga na-
pustio i nije mu dozvoqavao da miruje. Uspomene nije su{tinski produ-
ìo,
ì o, niti je u bilo ~emu izmenio svoje istorijske sudove. Pa ipak, ~ini-
~ini-
lo mu se potrebnim da popravi i dopuni hiqade sitnica: re~ koja }e biti
preciznija, re~enicu koja }e – prenesena na drugo mesto – u~initi celi-
nu jasnijom i kontekst bogatijim; ponegde je trebalo izmeniti neki datum,
za koji su mu bri`qivi ~itaoci saop{tili da je bio druga~iji; u kwizi,
ina~e, nije bilo zna~ajnijih stvarnih gre{aka. Ispravaka u svrhu upotpu-
wavawa nakupilo se toliko da smo tekst pripremili za novo izdawe. Za to
smo se moralno obavezali. Dopuwenu kwigu autor je predao nekoliko
nekoliko dana
pre kraja svog zemaqskog puta. I sada je ovde. Precizni ~itaoci i istori-
~ari }e se obradovati, a novi ~itaoci mo}i }e da je ~itaju u novom obliku.
Mo`da jo{ ekonomi~nijem i preglednijem, digitalnom, savremenom i mo-
dernom, kakav bi èleo i autor.
Aleksander Zorn
5
4
PREDGOVOR
PR EDGOVOR 7
PREDGOVOR
Ove uspomene po~eo sam pisati za sebe. Hteo sam, jednostavno, da na pa

pa--
piru zadrìm celinu, koja se u velikim krpama sve brè cepala u zabo-
rav. Kratko razdobqe, o kojem govore, bilo je najuzbudqivije u mom ì ìvvo-
tu. [to vi{e starim, zauzimaju sve vi{e mesta. Naàlost, to vreme bilo
je tako protivre~no i nesigurno, da bi bilo krajwe neoprezno da sam doga-
|aje zapisivao neposredno. Vreme koje je usledilo, bilo je toliko ne
neprija-
prija-
teqsko, da je bilo najpametnije da ih ne obnavqam ni u mislima, kad ih
ve} nisam mogao prognati iz svesti. Ose}am du`nost da ih sada, ovako zapi-
zapi-
sane, istina, po se}awu, izloìm svakome koga interesuju.
Svi koji su bili u bliìm dodirima s komunisti~kom vla{}u, zna-
li su da „s Bajtom ne{to ne {tima”. U ~emu je stvar, niko nije shvatao.
Neka
kada
da svemogu}i sekretar CK, da mu ne pomiwem ime, u razgovorima sa
svojim prijateqima, jo{ sedamdesetih godina, pomiwao me kao „belogar-
dejsku k...”. Iz ~etrdeset pete, dok sam bio ~lan kulturne grupe u sastavu
Vrhovnog {taba JA, stoji slu`bena vosovska karakteristika: „reakcio-
nar”. Odbijawe ponu|enog ~lanstva u KP 1947. verovatno je izazvalo na-
ga|awa o razlozima za tu „nepromi{qenu drskost”. Izgovarao sam se ra-
dom na disertaciji o Marksovom zakonu vrednosti, za koju sam unapred
pretpostavqao da se ne}e svideti vlastima, no, do nekog ve}eg wu{kawa
nije do{lo, jer sam tih dana potpadao pod jurisdikciju mo}nog ministra
za industriju i rudarstvo Franca Lesko{eka-Luke, koji nije dopu{tao
~eprkawe po svom feudu. Kasnije, kad sam ve} postao ekonomista, posebno
kolege van Slovenije, ìveli su u uverewu da je razlog za politi~ka sum-
wi~ewa upravo „jereti~ka” disertacija, koju sam odbranio 1953, pa i moji
kasniji nekonformisti~ki pogledi na ekonomiju, kako ih je nazivao Joè
Mencinger. Mnogi, pre svega slovena~ki ekonomisti, u op{toj atmosferi
nepoverewa koje me je okruìvalo, svojim ~estim „stru~nim” napadima na
mene, prikupqali su politi~ke po poe
ene. Skoro da nije bilo nijednog mog
istupawa, koje nije izazvalo napad. Nema potrebe da ih nabrajam. U Eko-
nomistu i Na{im razgledima do bro su dokumentovani. âk i moj prevod II
dobro
8 Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE
toma Kapitala
Kapitala,, koji sam po~eo da radim 1960. godine, da ih nekako uti{am,
direktorka Cankar
Cankarjejeve
ve zalo`be proglasila je nemarksisti~kim. Trebalo
je mnogo spretnosti, da se moj stvarno nemarksisti~ki uxbenik ekonomije
iz 1960, jedini te vrste u celom socijalisti~kom svetu,
svetu, ne samo u Jugo-
{tampanom obliku, pod naslovom Uvod u politi~ku ekonomiju,
slaviji (u {tampanom
izdala ga je Cankarjeva zalo`ba 1965), u raznim varijantama zadrì sve
do kraja. Na Pravnom fakultetu u Qubqani, u drugom izdawu zagreba~kog
Informatora iz 1979, pod naslovom Osnove ekonomske analize i politike,
politike,
uprkos srpskohrvatskom, koriste ga i danas (posledwe izdawe je iz 1998).
Cankarjeva zalo`ba, naime, nije pokazala zanimawe za ponovno izdawe.
Onih, koji su preìveli ratne i poratne godine, svakog dana ima sve
mawe. Posebno onih, koji tada{we doga|aje nisu posmatrali komunisti~-
kim o~ima. Uglavnom su ih odnele brojne ~istke ili su osu|eni na progon-
stvo (slu`beno, bili su „u bekstvu”) i time izop{teni iz kolektiva. Ko je
ostao, sam se uti{ao, ako nije hteo da doìvi sli~nu sudbinu. Nikada se
nisam ose}ao gordijim, nego kad bi me mla|e kolege-prijateqi opisivali
kao „nepokolebqivog”. Nepokolebqivost je naj~e{}e bila {ipak u xepu.
Da me Bog otac nije nadario gorewskom bandog
bandoglavo{}u,
lavo{}u, cini~kom zajed-
qivo{}u i samoqubivim inatom, ni palac ne bi virio iz skrivene pesni-
ce. Posmatrawe i procewivawe doga|aja svojim vlastitim o~ima ne moè
se nikome oduzeti. Ovo pisawe treba da obelodani kakvo je bilo moje. Ne
mogu pre}utati svoja shvatawa kojima sam se rukovodio. Po{to su bila su-
bjektivna, utemeqena na vrednostima, koje sam u skladu s vaspitawem i
sredinom u kojoj sam odrastao postavqao pred druge, na uverewima, a ne na
~iwenicama, smatrao sam svojom du`no{}u da ih proverim uz pomo} zna-
wa, koje mi je postalo dosti`no kasnije.
Po~etne ambicije bile su skromne. Ma koliko da sam se intimno di-
stancirao, pedesetogodi{wa stvarnost je, najzad, postala i moja. Radilo se,
pre svega, o utemeqewu nekih koraka koje sam uradio, ta~nije, koje nisam
uradio, u najkriti~nijem razdobqu na{e istorije. [to sam vi{e kopao, vi-
{e je ostalo neotkopano, trebalo je dubqe bu{iti. Spoznawa, do kojih sam
do{ao, prevazi{la su sve ono, {to sam kao dvadesetogodi{wi protivnik
komunizma iz uverewa prevodio u subjektivne ~iwenice. Kopawe po isto-
riji je tako dobilo novo, sasvim samostalno zna~ewe, nezavisno
nezavisno od mojih
ratnih dogodov{tina. Skoro nau~no. Po nameri, sasvim sigurno.
Istorija, koja je tako nastala, jako se razlikuje od partijski zapisa-
ne i izloène. U lo{em smislu, kao {to se moglo i o~ekivati. Ali ba{ u
toliko lo{em, nisam ni pretpostavqao. Ako je zaprepastila mene, sigurno
}e i druge. Ve}ini se sigurno ne}e dopasti. Mislim da mi je ipak du`nost
da je ispri~am. Ta~nije, upravo zato, jer bi ina~e izgledalo da druge isti-
PREDGOVOR
PR EDGOVOR 9
ne, osim partijske, uop{te nema. Duàn sam, pre svega, samome sebi, broj-
nim qudima, koji su me pratili kao ekonomistu i cenili zbog nepopustqi-
ve kriti~nosti, posebno svima onima, koji nisu imali mogu}nost da je na-
pi{u, iako su je poznavali, pa i svima onima, kojima je slu`bena istorija
jedina koja im je data. Nedopustivo bih pogre{io da je sa sobom odnesem u
zaborav. Wome }u doprineti istini vi{e negoli svojom ~etrdesetogodi{-
wom ekonomijom.
Moja ocena partije nikada nije bila ba{ visoka. Time, {to je iskori-
stila oslobodila~ki rat za izvo|ewe revolucije, ne samo objektivno – ta-
ko ne{to ne moè se negirati – ve} pre svega subjektivno, po~inila je nad
slovena~kim narodom najve}i zlo~in koji se moè zamisliti. Wime je sa-
ma sebe stavila van zakona. Ne legalnog, taj je u ovom slu~aju bezna~ajan,
ve} op{tequdski prirodnog, vaè}eg za sva mesta i sva vremena.
Postavqaju se dva pitawa. Nemogu}e je negirati da je partija organi-
zovala {iroku antiokupatorsku borbu i da je u woj u~estvovalo na hiqa-
de Slovenaca. Jako je ra{ireno, naizgled, prihvatqivo mi{qewe, da je
zapravo svejedno kakve su joj pri tom bile namere i da je presudno to {to
nas je time uvrstila me|u demokratske sile sveta, koje su se obra~unale sa
demonskim silama Osovine. Moja istorija govori da nas je me|u demokrat-
ske sile uvrstio Simovi}ev udar protiv Cvetkovi}eve vlade. Vojska ta-
ko|e, iako se jugoslovenska vojska raspala za desetak dana i sile Oso
Osovine
vine
okupirale celokupnu dràvnu teritoriju.
teritoriju. Hitler je zbog Simovi}evog
dvorskog prevrata skoro {est nedeqa kasnio sa napadom na Sovjetski sa-
vez. Tu partija nije bila potrebna i wen doprinos je u najbo
najboqem
qem slu~aju
ni{tavan. I za oslobo|ewe Jugoslavije i Slovenije, zakqu~no sa povra}a-
wem teritorije okupirane od Italije, otpor protiv okupa okupatora,
tora, kakav je
pokrenula partija, bio je nepotreban. Jedno i drugo zavisilo
visilo je iskqu~i-
vo od pitawa koja }e strana pobediti.
îsta i neosporna posledica otpora kakav je organizovala partija,
bile su, dakle, samo `rtve koje je pretrpelo stanovni{tvo, kako ono pod
oru`jem, tako i civilno. Takav otpor bio je krajwe nesvrsishodan. Potre-
ban i smisaon bio je samo u slu~aju ako je iza wega stajao sasvim druga~iji
ciq – izvo|ewe revolucije i uvo|ewe komunisti~ke totalitarne vlasti.
Pri ostvarenim politi~kim odnosima u antihitlerovskoj koaliciji i de-
limi~noj sovjetskoj okupaciji Jugoslavije, borba protiv okupatora posta-
la je nepotrebna i nesvrsishodna ~ak i s tog aspekta. Sovjetski savez je
bio toliko velikodu{an, da je komunisti~ku vlast uveo posvuda dokle su
se dokotrqali wegovi tenkovi. Taj wegov poklon ni Jugosloveni nisu mo-
gli izbe}i. Ina~e, i pored svih proleterskih korpusa, bez wega se kod nas
nikada ne bi u~vrstio boq{evi~ki totalitarizam.
Informbiroovska rezolucija iz 1948. za{titila nas je od najgorih

realsocijalisti~kih ekscesa komunisti~ke diktature. Bez obzira na to
jesmo li spremni smatrati samoqubqe vrlinom, i bez obzira na to {to je
nekoliko godina na kolenima moqakao za ponovni prijem u sovjetski raj,
to je Titova zasluga. Pod ideolo{kim pritiskom „socijalisti~kog lagera”
\ilas i Kidri~ su izumili samoupravqawe, koje nije samo negiralo cen-
tralisti~ko rukovo|ewe privredom i osposobilo dràvu za uspe{no ideo-
lo{ko ina}ewe, nego je nudilo i neke podsticajne odgovore na otvorena pi-
tawa industrijske demokratije, koji su se poklapali s dugoro~nim te`wa-
ma najrazvijenijih delova qudskog dru{tva. Upravo radi toga, antitiin
inform-
biroovska inovacija smestila je Jugoslaviju u centar svetske pa`we, ne
samo politi~ke, ve} pre svega i nau~ne. Naàlost, zao duh Kardeq, koji ni-
je hteo da rizikuje ni hiqaditi deo partijske prevlasti, sli~no oslobo-
dila~kom
di la~kom ratu, skrenuo ju je u suprotne vode. Svojim „samoupravnim spora-
zumevawem i dru{tvenim dogovarawem” 1974. godine, po posle
sle reforme iz
1965, zloupotrebio ju je da istisne slob
slobodno
odno trì{te, kao i za potpunu
obnovu politi~ke i ideolo{ke prevlasti partije sedamdesetih godina. Na
prelazu iz osamdesetih u devedesete godine, partija je, da bi se odràla na
vlasti, ideju samoupr
samoupravqawa
avqawa izdala do kraja. Umesto da osamostaqewem
sa~uvamo sve ono {to je u sistemu pozitivno, ako ni zbog ~ega drugog, a ono
da bi prelaz ka privatnom vlasni{tvu u privredi bio {to bezbolniji, ele-
mente takvog prelaska pripremio sam u kwizi Samoupravni oblik dru-
{tvenog vlasni{tva (Zagreb 1988, Globus), u èqi da se bar individual-
no odrì na vlasti, kumovala je povratku privrednog i dru{tvenog ure|e-
wa u stawe daleko pre Drugog svetskog rata. Od politi~ki zakasnelih, „di-
sidenata” osamdesetih godina, koji su, zbog popotisnu
tisnutosti
tosti sa rukovode}ih
poloàja, u svojoj vlastitoj partiji morali nastupati revolucionarno, ni-
{ta se drugo nije ni moglo o~ekivati. Posebno zato, jer im je neo~ekivano
preticawe od strane prave omladine nudilo jedinstvenu priliku da po-
kaù pripadnost wihovim idealima na najmawe primerenom, nacionalnom
nivou, koji je jo{ pre nekoliko decenija pokazao
pokazao svoju su{tinu u nacizmu,
a na politi~kom, da ostanu pritajeni konzervativci i daqe vladaju poli-
ti~kom scenom.
Kao neistori~ar, uprkos suprotnoj èqi, nisam mogao izbe}i brojne
stru~ne oma{ke. Istori~aru se najvi{e razotkrivam navo|ewem izvora,
gde su sekundarni pome{ani sa primarnima, izvorni sa stoput ponovqe-
nim, novi sa davno prevazi|enim. Koliko brojnim i kojima, ni sam ne znam.
Drugi veliki nedostatak proizlazi iz okolnosti {to sam u odre|enoj
ta~ki morao prestati s prou~avawem dodatnih izvora. U protivnom, rizi-
kovao bih da ne doìvim objavqivawe i prijem dosijea. Popravqawe
Popravqawe nedo-
PREDGOVOR
PR EDGOVOR 11
stataka zahtevalo je vi{e vremena nego {to sam imao na raspolagawu. Kao
neistori~ar, ni sa izobiqem vremena, ne bih mogao popraviti sve. MoMo``da
bih potpunije i doslednije dokumentovao istorijska doga|awa, odstranio
neta~nosti i nepodudarnosti, navodio proverenije datume i sli~no. Za po-
puwavawe rupa u op{tem istorijskom znawu morao bih se, jednostavno, jo{
jednom roditi i umesto ekonomiji, posvetiti istoriji. Na sre}u, to je onaj
deo dosijea, koji }e struka u budu}nosti bez sumwe popuniti. Ako mogu,
neka joj stru~ni nedostaci posluè kao podsticaj da se {to brè lati svog
zadatka i ne prenosi odgovornost na kasnije generacije.
Istoriju pi{u pobednici. Revolucija je istoriji posebno dobra slu-
àvka. Ne samo {to svojim tuma~ewima prekraja stvarnost, nagla{ava je-
dne i pre}utkuje druge ~iwenice; to je jo{ i najmawi problem koji treba
re{iti. Neuporedivo teè ograni~ewe je pristrasnost raspoloìvih iz-
vora, ma kako oni bili sre|eno objavqeni i sabrani s obe strane. O nekim
~iwenicama uop{te nema podataka, za wih jednostavno ne znamo da posto-
je, druge su spretno redukovane. Wihovo otkri}e i prikazivawe u pravom
svetlu mogao bi biti predmet istorijskog detektivskog rada. Osim slu~aj-
no, u taj deo zadatka se nisam upu{tao. Drugim re~ima, „moja” istorija za-
pravo i nije moja. Prema prete`no upotrebqenim izvorima, jo{ uvek je
slu`bena istorija, ve}im delom weno alternativno tuma~ewe.
îtalac neka mi oprosti opise koji reflektuju moje me|uratno shva-
tawe doga|aja. Oni su „napisani” pre svega ostalog, istovremeno s doìv-
qavawem. Nikada ih nisam mogao izbrisati iz se}awa. Trebalo ih je samo
preto~iti u pisanu re~. Ima mnogo jednostavnosti u wima, ~ak i naivnosti.
Me|utim,
Me|u tim, wima je protkan veliki deo tada{we stvarnosti, ne samo moje.
Ko im se nije mogao prilagoditi, nije preìveo. Da imam nekog iskustva u
pisawu, bili bi boqi, ako ne i sasvim dobri. Uprkos tome, ne bi bilo po-
{teno da ih se stidim, niti da ih krijem. Neka ih ~italac primi kao do-
kumentarne. Ako ni{ta drugo, pokazuju kakve je neobi~ne forme spontano
preuzimao nacionalisti~ki otpor, jer ga je partijska monopolizacija spre-
~ila u organizovanijem, a time i efikasnijem nastupu.
Faktografski deo pripovedawa, posebno geografski, na brojnim nak-
nadnim razgledawima mesta severozapadno od Gariqana, proverio sam do
detaqa. Taj kraj poznajem kao svoj dlan. Proveru puta na istok obavio sam
na brzinu, jer nisam imao vremena. Isto vaì za glavne scene ratnih do-
ga|awa u Srbiji, Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini.
Aleksander Bajt
4
Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ
ZAVOJEVAÂ:: ZAKQU^NI DEO 13
Prvi deo
ITALIJANSKA
SLEPA ULICA
4
Prvi deo – UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA 15
UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA
Napu{tawe Qubqane
êtvrtak, dvadeset tre}eg septembra 1943. godine ve} je rano nagove-

stio sun~ani dan. Vlagom protkana magla jo{ sino} se neprimetno prikra-
la pod kro{we, prema jutru prili~no je orosila prerano poùtelo li{}e
kro{wi prastarih kestenova u Dunajskoj i nedavno posa|enih platana u
Masarikovoj ulici. Koù vrata, ruku i lica kvasila je vla`nim vazdu-
hom, prave}i mokru masku u hodu. Prete{ke, razvu~ene kapqice otkidale
su se s li{}a i pre uvla~ewa u kosu i ode}u raspr{ivale se po nepokrive-
nim delovima tela. Prerano otpalo li{}e, raskva{eno, lepilo se na |ono-
ve i ublaàvalo udarce mesinganih blokeja na potpeticama po plo~niku,
da ne odzvawaju, kao da ve} neki pripadnik Vermahta kora~a ulicom. Retki
pe{aci ùrili su pognute glave, brane}i se ne samo od nagrizaju}e vlage,
ve} i od samog susreta sa svirepim pogledom ispod zeleno-sivog {lema, ko-
ji se tih dana mogao pojaviti bilo gde i bilo kada.
Mama i Dragica, koje su me pratile, imale su druge misli u glavi,
ako su im misli uop{te imale kakav smisao. Verovatno su ve} sasvim otu-
pele. Za nagovarawe je odavno bilo prekasno. Poku{ale su sve {to se mo-
glo. Dobro su znale da vi{e ni{ta ne bi pomoglo. Bio sam bandoglav, {to i
prili~i Gorewcu. Hodale su pored mene, s vremena na vreme uhvatile bi
me za ruku, svaka za sebe, da ona druga ne primeti. Obe je optere}ivala ne-
sigurnost kojoj se izlaèm, mada s blagim olak{awem, jer }u izbe}i opa opa--
snosti koje me neizbe`no ~ekaju kod ku}e. To, {to jo{ nije sigurno u kak-
voj formi }e se pojaviti, samo ih je ~inilo ve}im. Najgore su one opasno-
sti, za koje ne znamo kada }e sti}i.
Opra{tawe je bila jo{ ~ista formalnost. Sve smo ve} obavili kod ku-
}e. Zagrqaj, stisak ruku, poqupci, koje su i pored ~vrste voqe zasolile
suze, bili su samo usiqeni kraj vi{ednevnog rastajawa. Dragica se na tre-
nutak napela kao struna, dobro sam to osetio, a u mami se kona~no slomila
i posledwa nada. Majke se nadaju do samog kraja. Ruka joj je nepomi~no osta-
la da visi o mojoj. Ho}e{ li se vratiti? Ho}e{ li mo}i? Kada?
Nije bilo vremena za odgovore koje smo ionako znali napamet, i koji
nam, uprkos tome, nisu ni{ta kazivali. Pre svega, trebalo je izbe}i mno-
gobrojne poglede, od kojih nisu svi bili ni puni razumevawa, ni dobrona-
merni. @elezni~ka stanica je sve vreme okupacije sluìla za tajna po-
confidenti”.. Pro
smatrawa qudi, koja su za Italijane obavqali doma}i „„confidenti” Pro--
menom poslodavca, sigurno je da nisu svi zadràli svoj posao, ali ni no-
vih nije nedostajalo. Na priliku su ~ekali jo{ otkad su se Nemci posle
italijanske okupacije Gorewske zadovoqili [entvidom i ^rnu~ama, kao
ju`nom granicom „Dowe Koru{ke”. Samo mali pokret ili treptaj o~ima,
agentu u civilu bio je dovoqan da se pravac putovawa nepopravqivo okre-
ne, ~esto zauvek.
Policijska kontrola je bila rutinska, kao da pokazujem voznu kartu
koju ne treba ni poni{titi. Qudi su izlazili na peron u redu, kratkom i
razmaknutom, zbijali su se tek pred policajcima. Jedva da je trebalo izgo-
voriti pokoju re~. Dozvola za putovawe do Padove, s nema~kim orlom i ku-
kastim krstom ispod wega i najnovijim datumom bila je dovoqna. Nisu pro-
veravali identitet. Obja{wewe, da }u u [tatkomandi u Padovi dobiti
dozvolu na nastavak putovawa do Napuqa, dokle sam, kao sin èlezni~ara
imao besplatnu voznu kartu i gde sam, navodno, ostavio svoje kwige i osta-
le stvari, kad sam posle invazije, u strahu od Engleza, po~etkom septembra,
pobegao, nisu hteli da saslu{aju. Nisu hteli ni da pogledaju lasciapassare
/propusnicu/ do tamo, koju sam nabavio jo{ ~e~etrde
trdeset
set prve i koja je sluì-
la kao jedini dokaz za moju pri~u, iako nikada
nikada nije iskori{}ena u svrhu
„Weiter gehen!” /Nasta
u koju je izdata. „Weiter /Nastavi daqe!/ Odse~no sam udarao blo-
kejima idu}i prema peronu, vi{e zbog povra}ene hrabrosti, nego zbog ka-
menitog plo~nika. Mora da ih je moja spoqa{nost ubedila kako je Padova
predaleko za mene. Tu`no detiwasto lice sa bujnom, na ~elu jedva vidqi-
vo na~etom kosom, prestravilo bi i [trauba. I umirilo, jer se nije iskri-
vilo u pla~. I pored mihoqskog leta, nosio sam dug, plavo-siv kaput, dok je
u Italiji za ovo doba godine i svetlosme|e vuneno, besprekorno skrojeno
odelo bilo pretoplo. âk sam i {al prebacio preko wega. Zato je moj jedini
prtqag bila akten-ta{na, tanka i laka, da ve} na prvi pogled nije mogla
primiti ni{ta drugo do nekoliko ko{uqa, pe{kir i ~etkicu za zube. U
woj zaista i nije bilo ni~ega vi{e. Osim ne{to rubqa i najmawe potrebnog
pribora za brijawe, tu je bila i RACI automobilska karta Italije u raz-
meri jedan prema milion, izdawe Anno XIX (1939), najdetaqnija koju sam
tada mogao na}i. Pravi student, koji ne misli na sutra, a mama ga je obukla
da se ne prehladi.
Ni dan-danas ne znam otkud mi ose}aj da Nemci nemaju druge brige,
nego da posvuda samo mene traè. Dok sam se prethodnih dana, na vrelini
popodnevnog sunca, gurao u smrdqivoj gomili, koja jo{ nije dostigla civi-
lizacijski stepen da sama stane u red ispred klasi~ne gimnazije, da od wi-
hove policije isposlujem dozvolu za put, uveravao sam samoga sebe, da }u
nai}i na slu`benike koji i pored crnih uniformi obavqaju duàn posao
i da se vesele ako ga obave {to brè mogu, pa zatim odu da gledaju svoja po-
sla. Kad stoji{ ispred uniforme u ~etiri oka, takvom razmi{qawu brzo
do|e kraj. Dozvola za put mogla bi biti obi~an uput kojim }e te odvesti do
onih koji }e te kona~no zgrabiti. Ko zna {ta sve znaju o meni? Jednom smo,
kao gimnazijalci, bili u Ko~evju, zgraàli smo se nad }irili~nim natpi-
sima iznad radwi i pevali slovena~ke pesme. Doma}ini su nas gledali ot-
voreno neprijateqski. Mora da su i na{e vo|e bili svesni opasnosti, jer
smo iz grada do {kole, gde smo no}ili, smeli da idemo samo u grupama i sa-
mo dawu. Drugi put sam sa grupom slovena~kih momaka bio na nekakvom zbo-
ru u Mariboru. Ponegde bismo zastali i pevali
pevali i to je bilo sve, ali u vaz-
duhu smo ose}ali nervozu. Uve~e, u kafani, radnici,
radnici, koji su govorili ne-
ma~ki, ne{to su se domun|avali i prete}e pogle
pogledavali
davali na na{ sto. I mi
smo se domun|avali, ali zato da bismo bili ti{i. Verovatno smo izabrali
pogre{nu kafanu.
Kako bih zbog ovakve antinema~ke delatnosti mogao do}i na Himle-
rov indeks, nikada se nisam pitao. Istina, Melita, koja me tada pratila
do Ceqa – zapravo, ja sam pratio wu, putovala je na raspust rodbini u Ga-
liciju iznad @alca, zato sam i putovao u Maribor na svoju ruku, a ne sa
drugarima – i koja je bar naslu}ivala, ako ne i znala, da }emo im pokaza-
ti {ta im sleduje, ~etrdeset prve se iselila u Austriju. Dve godine po-
sle na{eg razlaza imala je jedva {esnaest, optirao je wen otac, a ne ona.
Ona nije bila obave{tajka, imala je ne`nu koù i mio pogled. Ni bele
dokolenice, kojima su devojke iz Kulturbunda izazivale po qubqanskim
ulicama, nije kupila sama. Neke druge mogu}e Himlerove cinkaro{e ni-
sam poznavao.
Kod o~eve rodbine u Gorewskoj, davno pre rata, upoznao sam ose}awe
mawe vrednosti pred „ibermen{ima”. To je austrougarsko nasle|e. Bilo
je prisutno i drugde. Ne samo da mu nikada nisam podlegao, ve} je u meni
rodilo otpor, da ne kaèm mr`wu. Neprijatnost, ne zato {to pripadam
slabijem narodu, nego {to mi na licu mogu pro~itati da im ne priznajem
superiornost, da ih upravo zbog toga ne volim, diktirala mi je da ih iz-
begavam. [to pre iz Qubqane, bila je moja glavna briga, jo{ pre nego {to
sam ih ugledao kako pod {lemovima, s ma{inkama u rukama, u dvoredu dvoredu
kora~aju Masarikovom, od Bavarskog dvora prema Uzajamnoj {tedionici,
i razoruàvaju bezvoqne Italijane. Oni su posle primirja zadràli
oru`je samo zato da prilikom predaje ne razqute svoje dotada{we savez-
nike. Kad su ga predali, wihova lica izraàvala su sre}u koju su jedva

prikrivali. Trebalo im je sau~e{}e, a ne saàqewe.
Nije bilo jasno kad su se vi{e pla{ili, kad su se predavali Nemci-
ma, ili kad su pre tri godine „slomili otpor jugoslovenske vojske na Vrh-
niki” i „juna~ki” okupirali Qubqanu. Wima je do{ao kraj. I pored stra-
ha, veselili su se {to im se to dogodilo u Qubqani, a ne u Kola{inu,
ili Fo~i. Jedanaestog aprila 1941. krenuo sam predve~e, kao i svako
svakoga da-
na, iako ne ba{ jednako bezbri`no, da se proskitam po gradu. [e [elenbur-
lenbur-
govom ulicom (sada Slovenska), izme|u Glavne po{te i Bate (sa(sada{
da{wa Na-
ma), polako i oprezno, dovezla su se na motorima dvojica bersaqera /voj-
/voj-
nici italijanske pe{adije/, sa crnim petlovskim perjem zaka~enim za
{lemove.
Skrenuli su u Pre{ernovu ulicu (sada{wa ôpova) i zaustavili
zaustavili se
neposredno pored po{te. Kao da nameravaju da u sandu~e ubace pismo za
svoje kod ku}e. Motore su potpuno ugasili, uprli se nogama o plo~nik da
se ne prevrnu i po~eli upla{eno da se osvr}u kad }e po~eti napad. Osim
wihovog komandanta, koji ih je i poslao u izvi|awe, niko im ni{ta nije
u~inio naào. Kako su izgledali, ne bi ni mogao. Tako se, dakle, zaposeda
zaposeda
utvr|eni neprijateqski grad, otkrivao sam su{tinu vojni~kih saop{te-
wa. Iznena|eno smo zurili u wih, kao da dolaze s druge planete. Jesu li
uop{te stvarni? Petlovo perje! Niko ih nije pitao {ta ho}e, niti se ok-
renuo. Sve je bilo odlu~eno pre, kad jugoslovenska vojska, uprkos Rupni-
kovoj odbrambenoj liniji kod Logateca (delovi te linije jo{ uvek stoje),
upravo po wegovoj zapovesti, Italijanima nije pruìla nikakav otpor, a
slovena~ki politi~ari ~ak poèleli dobrodo{licu.
Dok sam mesinganim blokejima lupkao po poplo~anom peronu, obuzi-
malo me prijatno saznawe da sam kona~no uspeo. Ve} na èlezni~koj sta-
nici bio sam, prakti~no, eksteritorijalan. S onima koji me traè vero-
vatno se vi{e ne}u susresti. A odneo sam im i kaput i odelo! Prugasto,
tamnosivo, ostalo je kod ku}e, melirano, svetlosme|e, skrivao sam pod ka-
putom. Jo{ pre napada na Jugoslaviju, Brane (Len{~ak), moj najboqi pri-
jateq iz mladosti, „drè se ko krpa i zakrpa”, govorili su za nas, i ja,
~esto smo u svojim {etwama u Kle~e razgovarali o totalitarnim reì-
mima. Ne samo na~elno. Pre svega, i o mogu}im podràvqewima, kojima su
nam pretili. Dva odela i kaput, koje sam zaradio daju}i ~asove, i bicikl,
koji sam dobio na tomboli i na kome mi je zavideo ceo Beìgrad, bili su
moja najve}a briga. On je mislio da su opasni Rusi, a ja, zbog blizine, da
su opasniji Nemci. Ruska zima je toliko rashladila wihov Vermaht, da je
narod dobrovoqno davao sve {to je trebalo za front. Fabriku nisam imao,
niti o~ekivao da je nasledim, kao kolega s pravnog, Qubo (Sirc). Na o~evu
ku}u u Pleter{nikovoj, gde smo stanovali, nisam ni pomi{qao. Verova-

tno zato, jer je nisam sam podigao. Stoga i nisam bio svestan toga da bi mi,
pri takvom imovinskom stawu, trebalo jo{ mnogo toga dodati da bih se
pribliìo wihovom dowem pragu.
Mitja Bite`nik me ~ekao na peronu. Bio je zamena, zato je i imao
kratak rok trajawa. S wim sam se dogovorio za prelazak fronta u Itali-
ji, kad je postalo jasno da s Binetom (Vedamom) nisam uspeo. Stalno je iz-
mi{qao neki novi razlog za odlagawe. Kasnije se izgovarao da ga nije pu-
stila Dragi~ina sestra Vida, u to vreme wegova devojka. Meni razlog nije
bio posebno vaàn, bilo mi je ào {to ne}u imati s kim da uìvam u taz-
binskom razumevawu. Tada sam jo{ sa sigurno{}u ra~unao na wega.
Me|utim, novi razlozi su govorili da je wegova negativna odluka
prevagnula jo{ u Qubqani. Ne{to mla|eg Bite`nika odu{evila je po-
misao da }emo preko Kaira bez problema sti}i u London. Kako do Kaira,
nije bilo vredno razmi{qawa, kao ni {ta }emo raditi u Londonu. Sama
pomi
po misao
sao da }e nas avionom, kao engleske oficire za vezu, prebaciti na
jugoslovensku oslobo|enu teritoriju, izgledala je sjajno. U engleskoj uni-
formi si ne samo sasvim za{ti}en, ve} uìva{ i posebno privilegovan
poloàj.
Za tu mogu}nost i opravdanost takvih o~ekivawa saznao sam od Bra-
netovog starijeg brata Zdravka, koji je uspeo u svojoj nakani pre samo dva
meseca. Kao jugoslovenskog studenta u Londonu, koji se dobrovoqno pri-
javio u britansku armiju, posle pripremnih ve`bi, 18. jula 1943, zajedno
sa jo{ ~etvoricom Jugoslovena, kao poru~nika RAF-a (Royal Air Force) Force),
prebacili su avionom na partizansku teritoriju, nedaleko od Cerknog u
Primorskoj. Okolnost {to je bio ube|eni komunista, dok sam ja ja pripadao
sasvim suprotnom polu politi~kog spektra, nije mi se ~inila zna~ajnom.
Kasnije sam se uverio da sam bio u pravu. Posle godinu dana, zbog ose}aja
nepoverewa od strane vode}ih komunista – wegovih predratnih drugova,
i wu{kawa VOS-a /Vojno-obave{tajne slu`be/, zatraìo je prelazak u
NOV, u ~emu je, uz posredovawe Borisa Krajgera, uspeo. Kao kulturni rad-
nik Cankarjeve brigade bio je rawen u borbi, na levoj ruci je izgubio ne-
koliko prstiju i te{ko mu je ozle|en levi lakat. Odvezen je u bolnicu u
Bari. Posle rata vratio se u Qubqanu, posetio svoje u Zalogu i negde u
leto 1945. godine neobja{wivo i{~ezao. Tada su jo{ konfrontacije
konfrontacije izme-
|u Engleza i komunista bile zao{trene do te mere, da bi bilo ~udno da se
nije tako desilo.
Uprkos tome, niko nikada nije razre{io tajnu da li su o wegovoj li-
kvidaciji odlu~ile samo veze s engleskom vojskom ili i sumwi~ewa da je
pre rata pripadao tajnoj organizaciji TIGR. Verovatno jedno i drugo. Ili
apsurdna sumwa da je plavogardejac. Jednom prilikom, naime, Kardeq je

od Glavnog {taba Slovenije zahtevao da mu se po{aqu podaci o izjavama
„plavogardejaca i Len{~aka”.1 Ina~e, Bite`nik i ja smo se, bez obzira na
kasnije informacije, nadali da }e nas Englezi, na na{u èqu, prebaci-
ti na Mihailovi}evu teritoriju, ako ve} ne direktno na nastavak studi-
ja na nekom dobrom engleskom ili ameri~kom univerzitetu.
Voz je krenuo ta~no po redu vo`we. Putnika je bilo malo. Uprkos to-
me {to smo imali karte prve klase, ùqali smo tvrde drvene klupe. Da su
bile i od kamena, ne bi nas mawe radovale. Nema~ki vojnici su povremeno
obilazili vagone, ali nije bilo nikakve kontrole. Oko borovni~kog vija-
dukta, ~ija su tri sprata skoro sto godina starih zidanih svodova razneli
razneli
partizani, u duga~kom luku obilazili smo korak po korak. Novi nasipi
jo{ nisu bili dovoqno ~vrsti. Ta cena bila je vi{e nego vredna zastra{u-
ju}eg pogleda na wegove preostale potporne grede sa obe strane, iako ih je
u magli trebalo vi{e zamisliti, nego {to su se mogle videti. Magla je
poja~avala tajanstvenost kojom su bile pokrivene. Na svu sre}u, od Verda
pa nadaqe, magla je po~ela da se cepa i prore|uje. U Postojni je vi{e ni-
je bilo.
Na jasnom belo-plavom nebu sijalo je sunce, kao da nikada ne}e za}i.
Taman, kad je priroda potpomogla dobre izglede, po~ele su komplikacije.
Kod Prestranka se za~ulo o{tro cviqewe ko~nica. Voz je odjednom stao,
ali ne naglo. Mora da je ma{inovo|a unapred
unapred primetio da je pruga preki-
nuta. Prepe{a~ili smo nekoliko kilometara. Po{to nisam imao prtqaga,
pomogao sam poneti tu|i, veliki kofer, koji sam jedva vuvukao.
kao. Oro{eno ~e-
lo je bio znak da sam pretoplo odeven, ~ak i za hladno seosko jutro. To mi
ne bi smetalo, da nisam postao svestan opasnosti „slobode”. Ako su tokom
no}i razneli prugu, partizani bi mogli biti tu negde, u blizini. Bar je
moje znawe taktike navodilo na takav zakqu~ak. To bi mogao biti jadan
kraj na{e ekspedicije. Sre}om, pogre{io sam. Novi voz nas je ~ekao na sup-
rotnoj strani. Verovatno je prekid trajao ve} nekoliko dana, tako da je
sve sre|eno bez uzbu|ewa.
U [empeter, u Krasu (sada Pivka), stigli smo oko jedanaest. Sve pre-
puno sunca. Na ogromnom nebu nigde nijednog obla~ka. Po tako plavom nebu
ne jedri ni bog Ra. Okolne stenovite breùqke osvetqavalo je i ra{~i-
stilo tako dobro, da se i igla mogla na}i. Vladao bi potpuni mir, da zbog
voza, koji je stigao pre nas, iz Rijeke, na peronu uz stanicu, i zapravo
zapravo na
jednom jedinom pokrivenom peronu od tri postoje}a, nije nastala popri-
1
Zbornik VI
VI/6,
/6, str. 211
li~na gu`va i galama. Prava suprotnost maglovitoj i pospanoj Qubqani,

li~
gde qudi jedva i usta otvaraju. Tek sam tada razumeo mamine pri~e. Tokom
Prvog svetskog rata bila je blagajnica u stani~nom restoranu, kod Dolni-
~ara, nepodno{qiva gu`va stalno je vladala na {empeterskoj stanici,
dawu i no}u, konobari su posluìvali hranu u restoranu i po vagonima u
velikoj ùrbi, kako bi mogli zadovoqiti sve naruxbe. Mornari~ki ofi-
ciri na putu za Pulu i be~ka gospoda za Abaciju (Opatiju) bili su sve pre
nego strpqivi gosti.
Jedan svetski rat kasnije, za neke je taj septembarski ~etvrtak u [em-
petru o~igledno bio praznik. Masovno su kupovali Slovenca, {tam {tampanog
panog
na samo dve stranice i na tri jezika (pored slovena~kog, jo{ na itali
italijan-
jan-
skom i nema~kom), koji je masnim naslovom preko cele stranice saop{ta-
saop{ta-
vao: „General Leon Rupnik, predsednik uprave Qubqanske pokrajine”,
pokrajine”, i
objavqivao proglas predsednika zemaqske uprave, kako je sam sebe nazvao,
„Slovencima i Slovenkama”. Da li se sada{wa „moja deèla”, koja mi jo{
uvek zvu~i potcewiva~ki, tada rodila?
Osnivawe Qubqanske pokrajine bilo je o~ekivano, zamenila je, od
Italijana nasle|enu, Provincio di Lubiana,
Lubiana, a ipak sam se iznenadio {to
sam pre same objave uspeo da zbri{em daqe. Slede}i potez, koji se tako|e
mogao o~ekivati, a koga sam se najvi{e pla{io, bilo je osnivawe domobran-
ske vojske. Kao {to sam saznao tek mnogo kasnije, do toga je do{lo ve} na-
rednog dana. Slovenec je 24. septembra, jednako masnim slovima kao dan ra-
nije naimenovawe Rupnika predsednikom pokrajine, objavio „Osnivawe
slovena~ke domobranske legije”, s proglasom, u kojem je re~eno {ta je „na-
{a” du`nost: „Svaki po{ten, za borbu sposoban Slovenac od 18 do 35 godi-
na starosti, da se dobrovoqno javi za za{titu svoje otaxbine, za odràva-
we i o~uvawe reda i discipline i za obnavqawe razru{enih domova, u
slovena~ku domobransku legiju.” Pro~itao sam ga tek pola veka kasnije, za
potrebe ovog pisawa.
Za mene je to bilo ne samo potvrda da sam pravilno predvideo razvoj
doga|aja, ve}, pre svega, da sam odmaglio u posledwem trenutku. Nema sum-
we da }e biti pritisaka i s jedne i s druge strane i da }e biti te{ko
sa~uvati neutralnost. Da sam ostao u Qubqani, verovatno bi me na neki
na~in nagovorili da se pridruìm antikomunisti~kim snagama, ma kako
bi se one formirale i nazvale. Tokom leta sam se jo{ nadao da }e kona~no
uspeti organizacija nekomunisti~kog vojnog otpora protiv okupatora. Za-
jedno sa Sokolskom legijom, ustanovqenom 2. avgusta 1941, pripremala ga
je Narodna legija, nastala u prole}e 1943. iz bratstva Pobratim (u za-
glavqu wegovog ~asopisa Vir otisnut je kneèvski kamen), koje su jo{ pre
rata organizovali profesori Anton Kro{eq i, sada ve} ubijeni, Anton
Oven2 i nekoliko hri{}ansko-socijalno i liberalno usmerenih pojedi- pojedi-

naca.
naca. Politi~ki, bila je levo krilo Slovenske zveze /Slovena~kog saveza/
(SZ), nastale 6. aprila 1942. godine sveobuhvatne (zato i Vseslovenska zve-
za) /Sveslovena~ki savez/ ilegalne politi~ke organizacije, koja je treba-
lo da udruì sve nekomunisti~ke i antikomunisti~ke snage u Sloveniji:
u tom smislu bila je nekakav ilegalni naslednik Narodnega sveta Slove-
nije (NSS)
(NSS) /Narodnog saveta Slovenije/, ustanovqenog na dan nema~kog na-
pada na Jugoslaviju.3 Pripadala joj je jo{ i katoli~ka, najja~a, najuti
najuticaj-
caj-
nija i tako daqe, ve} 29. maja 1941. zasnovana Slovenska legija /Slovena~ka
legija/.
Ciq Slovenske zveze bio je da, u povoqnoj prilici, kad okupatori
budu dovoqno iscrpqeni, a neizbe`ne `rtve dostignu o~ekivani nivo,
svojim legijama jurne u oruàni otpor protiv wih. Oruàni sukob tre-
balo je da sluì pre svega za utvr|ivawe delova slovena~ke teritorije,
okupirane izme|u dva rata. Sli~no onome, kako nam je, posle Prvog rata,
general Majster obezbedio Maribor.
Legije su sastavqale „Jugoslovensko vojsko v domovini” (JVvD) /Jugo-
slovenska vojska u otaxbini, JVuO/, kako su se posle naimenovawa Draè
Mihailovi}a za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, u janua-
ru 1942. nazvali wegovi „Vojno~etni~ki odredi”. Pripadnike JVuO ipak
su i posle tog datuma, skoro bez izuzetka, nazivali ~etnicima. To je bila
srpska navika jo{ iz oslobodila~kih ratova iz 19. veka, kad su se „hajdu~-
ke ~ete” borile protiv Turaka, posebno iz oba Balkanska rata i Prvog
svetskog rata. Suprotno od dana{weg vremena, izraz je u to vreme u Slove-
niji bio sasvim neutralan. Wegova politi~ki jaka istorija u Srbiji kod
nas nije bila poznata.4 Na primer, kad su na{e predratne novine izve-
{tavale o arapskim ustanicima protiv britanske vlasti u Palestini, po
pravilu su ih nazivale ~etnicima. Boqeg izraza, jednostavno, nismo ima-
li. Pojam „komite”, jo{ iz turskih vremena, utonuo je u zaborav, iako su ga
i partizani i ~etnici koristili za ozna~avawe gerilske taktike „udri i
beì”. Koristio se najvi{e u vezi s makedonskim ustanicima. „Hajduci”
su isuvi{e podse}ali na razbojnike da bi bili prihvatqivi.
2
Profesora Ovena su, navodno, u maju 1942. godine partizani u blizini ^rnomqa na-
mamili u {umu i likvidirali ga (P. Bor{tnik, Pozabqena...
Pozabqena...,, str. 58; vidi Arhiv MNZ,
spis 300-2/ZA).
3
Pripreme za osnivawe SZ tekle su prakti~no sve vreme od NSS, i odnosile su se
pre svega na wen program. Navedenog dana prihva}en je osniva~ki dokument SZ (vidi J. Vo-
Dosje”...,, str. 140 i d.
du{ek Stari~: „„Dosje”...
4
O tome N. [ehi}, êtni{tvo
êtni{tvo... ...
Zbog uop{tenosti izraza, tokom Drugog svetskog rata, ime ~etnik, po-
sebno u Srbiji, pa i u drugim delovima Jugoslavije (osim Slovenije), kori-
stile su i druge oruàne grupe, ~ak i fa{isti~ki qoti}evci (nazvani ta-
ko po svom vo|i Dimitriju Qoti}u). Prema pri~awu Milovana \i \ila asa, ni
on za svoje crnogorske borce ne bi imao ni{ta protiv imena „~etnik”, da
ve} nije iskori{}eno. Verovatno ni Slovenski poro~evalec,
poro~evalec, koji je u svom
6. broju izvestio da su se odmah, ~im je fa{isti~ka Nema~ka objavila rat
Sovjetskom savezu, u Srbiji „svom snagom obnovile ~etni~ke borbe”.
U Crnoj Gori, u Hrvatskoj i u zapadnoj Bosni, komunisti~ki ustani-
ci isprva su se nazivali gerilcima. Taj izraz su doneli iz [panskog gra-
|anskog rata. Pod uticajem Radio Moskve, prevladalo je ime „partizani”,
poznato jo{ iz vremena borbi protiv Napoleonovog upada, pa i iz Oktobar-
ske revolucije. Sovjeti su ga pro{irili ~ak i na Mihailovi}eve ~etnike.
Tokom rata najpoznatiji su bili ~etnici pod zapovedni{tvom junaka
iz Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova, starog vojvode Koste Milova-
novi}a Pe}anca. Grupe Pe}an~evih ~etnika oti{le su u {ume ju`ne Sr-
bije odmah posle okupacije. Uglavnom su istupale protiv albanskih hajdu-
ka. Ve} tokom leta 1941. godine po~eli su otvoreno sara|ivati s Nemcima.
Postali su poznati kao „legalni” ~etnici. Zbog wih je Mihailovi} istra-
javao pri doslednoj upotrebi izraza Jugoslovenska vojska u otaxbini. Po
mi{qewu mnogih, izraz ~etnik vi{e je {tetio pokretu, nego {to mu je
koristio.
Osnivawe domobrana bila je posledica vojni~kog sloma Italije i sled-
stveno tome, nema~ke okupacije Qubqanske pokrajine. U Italiji su se, 25.
jula 1943, sa znawem kraqa Viktora Emanuela IIIIII,, otarasili fa{isti~kog
reìma, kraq je smenio Musolinija kao predsednika vlade, a novu vladu
je sastavio mar{al Pjetro Badoqo. Ceo svet je znao da }e Italija svakog
~asa okon~ati borbe. Posle tajnih pregovora sa saveznicima, u avgustu, u
Lisabonu, general Kastelano je 3. septembra kod Sirakuze na Siciliji,
armistizio).
uz ovla{}ewe Badoqa, potpisao uslove za primirje ((armistizio ). Savezni-
ke je u ime generala Ajzenhauera zastupao wegov na~elnik {taba general
Bedel Smit, koji je pregovarao s Kastelanom jo{ u Lisabonu. Iako su se
dogovarali kako da italijanskim okupatorskim silama na Balkanu omogu-
}e povla~ewe na obalu i prevoz preko Jadrana, bilo je jasno da }e ve}i deo
wihovog oru`ja pre}i u ruke partizanima. Zvani~na kapitulacija Ita-
lije, koja je usledila 8. septembra, potvrdila je tu bojazan. [anse za ne-
komunisti~ki otpor u Sloveniji jako su se smawile, ako je jo{ i{ta osta-
lo od wih. Partizani, s kojima je trebalo i nadaqe ra~unati kao sa sprem-
nim napada~ima, koji }e poku{ati da po svaku cenu, ve} u korenu saseku
svaki poku{aj oruànog otpora protiv okupatora, organizovanog nezavi-
sno od wih, zaista su se dokopali modernog italijanskog naoruàwa, ukqu-

~uju}i artiqeriju i tenkove. I ne samo u Sloveniji.
Iz Qubqane i drugih mesta, brojni dobrovoqci, velikim delom {pe-
kulanti koji su ra~unali na skori kraj rata, znatno su uve}ali partizan-
ske redove. Veze u Narodnoj legiji su se odjednom razlabavile, ako ne i po-
cepale, odjednom vi{e niko nije znao ko je ko, pre svega, ko kome pripada.
Oportunisti – pod uticajem komunista, za wih se zaka~io nadimak „oprez-
ne riti” (OR) /oprezne guzice/ – u o~ekivawu skora{weg kraja rata masov-
no su se preobra}ali. Nije bilo ni{ta posebno da se, ina~e aktiva an,
n, ~lan
Slovenske zaveze odlu~i za partizane. Postavqalo se pitawe, da li se za
kratko vreme, za koje se smatralo da je jo{ ostalo na raspolagawu – ve}i deo
qudi kladio bi se da }e se rat okon~ati jo{ pre prvog snega – uop{te mo-
è i{ta uraditi, kad su uz partizansko ja~awe vojni~ki ionako ostali na
margini? Ako, razume se, uop{te opstanu. Osim toga, u Qubqani sam ostao
skoro sasvim sam. Moj najboqi prijateq Brane Len{~ak, rodom iz Ajdov-
{~ine u Primorskoj, zbrisao je u Milano jo{ u julu, gde je imao strica,
hotelijera. Nameravao je da, uz wegovu pomo}, prvom povoqnom prilikom
{mugne u sigurnu, neutralnu [vajcarsku. Za beg se dogovorio sa svojim i
mojim kolegom s Pravnog, Qubom Sircem. Pridruìo im se i Marko Na-
tla~en, sin biv{eg bana Dravske banovine istog imena, ubijenog jo{ 1942.
godine od strane VOS-a. Prelaz granice uspeo im je tek neposredno pre
sloma Italije.5
U takvom rasulu, jurista Marjan Medve{~ek, ne{to stariji od mene,
s kojim, ina~e, nisam imao nikakvih dodira, jedva da sam ga poznavao, samo
mi se ~inilo da pripada istoj Narodnoj legiji6 kao ja, usred saobra}ajne
gu`ve na ostrvcetu u Aleksandrovoj (sada{wa Cankarjeva), izme|u Qub-
qanske kreditne banke (sada{wa Banka Slovenije) i palate Bate (sada{-
wa Nama), neo~ekivao je stao da me nagovara i ube|uje svim silama, da kre
kre--
nem s wim u Dolewsku, gde se priprema oruàni nacionalisti~ki otpor
protiv okupatora. Nagovarawe je bilo zaista neobi~no. Za nare|ewe za od-
lazak na teren bio je nadleàn vojni zapovednik Narodne legije za Beì-
grad. Uprkos tome {to je stanovao samo dve ku}e daqe od na{e, tih dana se
nije mogao videti. Znao sam da blizu Ambroèvog trga postoji kancelarija
za regrutaciju, koja bi u trenutku potpunog raspada mogla preuzeti nad-
le`nost zapovednika, ali otuda nisam dobio nikakav nagove{taj, a kamoli
5
O wihovom bekstvu pi{e Q. Sirc, Izme|u Hitlera i Tita, Tita, posebno str. 109 sl.
6
Urednici navedene kwige Q. Sirca misle, da je Marjan Medve{~ek „tada najve-
rovatnije” bio vo|a Narodne legije (str. 103, nap. 18). Mislim da gre{e.
poziv, iako su kancelariju vodili moji poznanici. Zato sam od samog po-
~etka bio nepoverqiv. Osim toga, Medve{~ek je, u èqi da me ubedi, bio
toliko èstok i nervozan, da mi je postao jo{ sumwiviji.7
Ina~e, odluka da se probijem „do Engleza”, odnosno saveznika, koji su
posle iskrcavawa 10. jula na jugu (ameri~ka Sedma armija) i istoku (bri-
tanska Osma armija) do 15. avgusta okupirali celu Siciliju, bila je toli-
ko ~vrsta, da je verovatno ni u kom slu~aju ne bih izmenio. Iskrcavawem
Osme britanske armije 3. septembra i na vrhu ~izme (severno od Re|o Kala-
brije, u vili San \ovani i na podru~ju Melito Porto Salvo, kao {to je to
wird bekannt gegeben” – u saop{tewu broj 1197, od 4.
„davala na znawe” – „„wird
septembra OKW – Oberkomando der Wehrmacht)8, i brzim napredovawem
preko Scile (Haribdu na Siciliji okupirali su pre) i po ostalim Hani-
(Crotone),
balovim tragovima (Crotone ), potpomognuti dodatnim iskrcavawima u za-
livu sv. Eufemije i kod Taranta, posebno kasnijim iskrcavawima podr{ke,
10. septembra kod Amalfije i Salerna (gde se u tzv. operaciji „Avalan~”
Avalanche/9 iskrcala ameri~ka Peta armija), ve} blizu Napuqa, odluka
/Avalanche
7
Tek u prole}e 1996, pri pregledu arhiva nekada{we Ozne, shvatio sam da je Med-
ve{~ek bio dvojni agent, uba~en u Narodnu legiju od komunista. Neko vreme je radio za „ma-
sovnu” VOS, kasnije je bio ~lan posebne VOS za mihailovi}evce. Postao je ~ak i na~elnik
obave{tajne slu`be Narodne legije. Posle kapitulacije Italije, predao je ko komu
munistima
potpuni spisak svih wenih ~lanova, kao i wene obave{tajne i operativne izve{taje. U {u-
{u-
mu me sigurno nije zvao ~etnicima, ve} partizanima. Ina~e, u kona~nom rezultatu ne bi
bilo velike razlike. U Narodnoj legiji sam 1943, u leto, postao {ef obave{tajne slu`be
za qubqanski okrug „D”, koji se protezao severno od ju`ne èleznice izme|u gorewske è-è-
leznice i [martinske ceste. Ako me partizani ne bi streqali odmah po dolasku u {umu,
dokraj~io bi me wihov metak na Gr~aricama.
8
Wehrmacht (oruàne snage), ~iji je vrhovni zapovednik bio Hitler, ukqu~ivao je
(Heer),
tri roda vojske, suvozemnu vojsku (Heer (Kriegsmarine)) i vazduhoplovstvo
), mornaricu (Kriegsmarine
Luftwaffe
(Luftwaffe).
). Svaki rod je imao svoju Oberkommandu
Oberkommandu.. Vrhovni zapovednik vojske bio je ge-
neral Fon Brau{i}; jo{ u decembru 1941, Hitler ga je razre{io du`nosti i preuzeo za-
povedni{tvo nad vojskom. Glavne poslove je obavqao na~elnik {taba Franc Halder. Vrhov-
ni komandant vazduhoplovstva bio je rajhmar{al Herman Gering, mornarice, od prole}a
1943. veliki admiral Denic. Pojmom Vermaht, tokom rata podrazumevali smo samo vojsku.
Time smo pretekli Hitlera, koji je dve nedeqe pre kraja rata i formalno ukqu~io OKH
u OKW
OKW.. Upotreba ovog pojma zadràna je i u ovom spisu.
9
Peta armija je nastala tek u Africi i osim engleskih delova, bila je sastavqena od
tek regrutovanih i stoga neuve`banih ~eta. Osnovao ju je general Dvajt Ajzenhauer, kao
zapovednik savezni~kih ekspedicijskih sila u Severnoj Africi (AFHQ (AFHQ sa sedi{tem u
Alìru) krajem 1942, da bi wome spre~io eventualni napad s le|a – {panskih, ili ~ak ne-
ma~kih sila iz {panskog Maroka. Od samog po~etka, komandovao je ameri~ki general Mark
Klark, sedi{te wegovog glavnog stana bilo je najpre u Oranu (Alìr), a kasnije u U`di
je izuzetno aktuelizovana, posebno, jer su se Nemci jo{ pripremali za po-

merawe
mer awe severno od Rima.
înilo se ~ak, da kasnim, da bih se, u oklevawu, mogao sresti s Engle-
zima negde „na kraju Trà{ke ceste”. Na savezni~ko iskrcavawe u Istri
nisam ra~unao. Otkad su se odlu~ili za Italiju, pametno bi bilo samo jo{
iskrcavawe u dolini Poa, jer bi tako postigli dvoje, slom nema~kog otpo-
ra na jugu Italije, zarobqavawem velikog dela wihovih snaga, i mogu}nost
prodora preko qubqanske kotline u Panonsku niziju, a time i u zale|e ne-
ma~kih snaga na jugoistoku (Balkan) i istoku. Po{to je Luftvafe tada bi-
la ve} jako oslabqena, ni velika razdaqina ne bi bila ozbiqna strate{ka
prepreka. Me|utim, i to je bilo malo verovatno.
Pravilnost odluke da ne idem u {umu kasnije se potvrdila i za slu-
~aj da sam zaista uspeo sti}i tamo. To je bila sudbina prvog ve}eg poku{a-
ja da se formira nekomunisti~ki vojni~ki otpor protiv okupatora. Tada je
postalo o~igledno da nikome, najmawe komunistima, nije stalo do stvarno
zajedni~kog, nadstrana~kog ili nestrana~kog otpora, koji bi opravdano va-
ìo kao op{tenarodni. Major Karel Novak, zapovednik JVuO za Sloveni-
ju, posle neuspelih prole}nih i letwih poku{aja u raznim delovima Slo-
venije, a ne samo u „Qubqanskoj pokrajini”, okupiranoj od Italijana, ve} i
u Gorewskoj i [tajerskoj, po~eo je da organizuje nacionalisti~ke (nekomu-
nisti~ke) odrede za borbu protiv okupatora; posle privremenog zadrà-
vawa svojih skromnih snaga u okolini Oto~ca, kod Novog Mesta, odlu~io je je
da stvori jako upori{te u Gr~aricama, desetak kilometara zapadno od Ko-
~evja. Otuda je Hitler, kao i iz celog ko~evskog kraja, na silu preselio ko-
~evske Nemce u dowe Posavqe i Obsoteqe, da mu brane najju`niju granicu
germanstva.
(francuski Maroko). U Italiju je stigla tek iskrcavawem kod Salerna. Suprotno woj,
Osma armija, kojoj je komandovao britanski feldmar{al Bernard Montgomeri – Monti,
imala je iza sebe slavnu istoriju. Ne samo da se zajedno sa ad hoc osnovanom Sedmom ame
ameri~-
ri~-
kom armijom, kojoj je zapovedao general Xorx Paton, iskrcala na Siciliji, nego i kasnije
na peti italijanske ~izme.
Pre svega, 4. novembra 1942, kod El Alameina ispred Aleksandrije, kad se grad ve} pri-
premao za evakuaciju, pobedila je Romelov afri~ki tenkovski
tenkovski korpus, potom nezadrìvo
poterala Nemce preko Kirenajke i Libije (Tripolitanije) sve do Tunisa. Obe armije bile
su deo savezni~ke Petnaeste armijske grupe, kojoj je komandovao general Harold Aleksan-
der. Istovremeno, Aleksander je bio zamenik vrhovnog savezni~kog komandanta svega Sredo-
zemqa generala Dvajta Ajzenhauera. Kad je Ajzenhauer odre|en za vrhovnog komandanta sa-
vezni~kih ekspedicijskih snaga za napad na Evropu (operacija „Overlord”), odmah posle
Nove godine 1943, wegovo mesto je preuzeo general Majtland Vilson-Xambo, do tada zapo-
(GHQ ME),
vednik za sredwi istok (GHQ ME), sa sedi{tem u Kairu.
U Gr~arice su se Novakovi borci premestili po~etkom septembra,

po~ev{i odmah da se utvr|uju i naoruàvaju. U isto vreme brojno su ih
oja~ali qubqanski dobrovoqci, uglavnom iz Sokolske, ne{to iz Narodne
Milizia Volontaria AntiCommuni-
legije, pa i iz seoskih straà MVAC ((Milizia
sta10), u kojima su se prikrivale wihove brojne pristalice. Pre nego {to
su zapo~eli bilo kakve akcije – ~ekali su na obe}ani dolazak li~kih
~etnika, koji bi ih oja~ali ne samo broj~ano, nego, u prvom redu, vojni~kim
znawem – osmog septembra, na dan objave armisticija, uz podr{ku Tom{i-
~eve, opkolila ih je [ercerova partizanska brigada i italijanskim to-
povima i artiqercima, za tri dana, potpuno razbila i ve}inu zarobila.
Za wihovu sudbinu saznao sam s velikim zaka{wewem, ali zato iz prve
ruke, od samih preìvelih u~esnika.
Usamqeni ilegalac
Vo`wa od [empetra prema Trstu bila je izuzetan doìvqaj. Po prvi

put sam se u tom pravcu vozio èleznicom daqe od Rakeka (gde je tokom
oba rata vodila granica izme|u Italije i Jugoslavije). Sve je bilo novo.
Od Postojne prema Trstu, istu razdaqinu sam pre{ao biciklom pre dve
godine. Verovatno da sam tada, zbog zamornog okretawa pedala, sustiù}i
prebrze drugare, koji su s lako}om savladavali strme klance, glavu pre-
duboko sagiwao, a o~i, zalivene znojem, prejako usmeravao prema putu, da
bih bio u stawu da posmatram okolinu. Pre svega, put je tekao po mawe
{irokim i mawe golim povr{inama nego èleznica. Prema Diva~i, pano-
rama se {iri, osim nekoliko borovih stabala potpuno nestaju ogromne pla-
ninske livade, oivi~ene stenama, bez tragova qudi nadaleko, stvaraju}i
ambijent tajanstvene samo}e i veli~ine, kakve nam prikazuju filmovi o
ameri~kim prerijama. Neverovatna suprotnost sa nastawenom, {umovitom
Gorewskom, gde se voz neprestano kre}e pored ku}a, {uma i wiva, i gde je
uzvi{enost prostranstva samo u pogledu nagore, na okolne planine. Stal-
no sam visio na prozoru, vazduh se udisao lak{e i punije, samo {to ga je
tajanstvena praznina {irine, u suprotnosti s aerodinami~kim pravili-
10
Seoske straè su se po~ele osnivati sredinom leta 1942, kao za{tita seoskog sta-
novni{tva od partizanskih napada i drugog nasiqa; prvi odredi MVAC nastali su u av-
gustu 1942, godinu dana posle jedinica jednakog imena u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini
i u Hrvatskoj. U jedinicu MVAC su se, posle unakrsnog napada partizana i Italijana, le-
galizovali ostaci [tajerskog bataqona (P. Bor{tnik, Pozabqena
Pozabqena...,
..., str. 48).
ma, zadràvala u napuwenim plu}ima. Imao sam ose}aj da sam u tu|ini,

iako sam znao da je ta tu|ina isto toliko slovena~ka kao i bilo koji drugi
deo na{e zemqe. Ho}emo li bar u ovom ratu uspeti da je ukqu~imo u slo-
vena~ke dràvne granice?
Mitja me pratio samo do Trsta. Sve vreme puta bio je }utqiv i za-
mi{qen, kao da vi{e ne veruje da je doneo pravilnu odluku. Na pitawa je
odgovarao kratko, tako da smo dobar deo puta pre}utali. U Trstu je naglo
ìvnuo i u jednoj od ku}a, u uskoj uli~ici s druge strane Pjaca Unita,
upustio se u prolaznu avanturicu. Posle toga ga je grizla savest. Odjed-
nom, bez okoli{awa, setio se, da je u Qubqani ne{to zaboravio. [ta,
ostala je tajna. Bio sam uveren da je sve iz prsta isisao i zato nisam nava-
qivao na wega. Morao se vratiti. Trebalo je da ga u Trstu ~ekam do nared-
nog dana.
Tako sam, bez velikog odu{evqewa, dobio priliku da se proskitam po
gradu. Jo{ pre sam u ulici San Anastazio, iznad èlezni~ke stanice, po-
traìo Dragi~inu tetku Doru, koju sam do tada poznavao samo po pri~awu.
Kao neudatu po{tansku slu`benicu Slovenku, celog ìvota su je preme-
{tali iz jednog italijanskog grada u drugi. Radila je u Veroni, Ale
Alesandri-
sandri-
ji i mestima premalo poznatim da bih ih upamtio. Tek pred penziju je mo-
gla ostati u Trstu. Iskustvom neudate ène, odmeravala me je, ho}u li biti
dobar mu` za wenu ro|aku.
Ispit sam verovatno pro{ao, jer me je na odlasku nadarila pqosna-
tom konzervom bez etikete, u kojoj je vaqda bio gula{, vi{e nego dobrodo-
{ao u onim vremenima oskudice. ûva}u je kao zlatnu rezervu. U kasnim
ve~erwim satima potucao sam se po ulicama, koje su zbog zamra~ivawa i
obla~nog vremena bile tako mra~ne, da se nije video ni prst pred nosom,
dok sam po ulici Torebjanka stidqivo odbijao qubavne ponude, sude}i po
glasovima, starijih dama, nekih i sa znawem stranog – slovena~kog – jezi-
„una birra giovanotto” / „Jedno
ka, s jedinstvenom cenom – „una „Jedno pivo, mladi}u!”/.
Jo{ tada sam bio teoreti~ar. O~igledno je s primirjem potra`wa za wi-
hovim uslugama jako opala.
Kao {to sam i o~ekivao po wegovim izgovorima za povratak u Qubqa-
nu, Bite`nik se sutradan nije pojavio. Jutarwi voz stigao je bez wega. Da
~ekam jo{ jednu no}? Gubitak i drugog saputnika na putu ka saveznicima
u ju`noj Italiji u posledwih nekoliko dana, govorio je lo{e o mojim
sposobnostima da odaberem odgovaraju}eg partnera. Pomi{qao sam, da li
da ga ~ekam sve dok se ne pojavi? Ina~e }u ja biti krivac za razdvajawe.
Sigurno ga je u Qubqani zadràlo ne{to {to nije mogao re{iti. Po{to
mi je brzi povratak obe}avao onako vatreno, da je zvu~alo kao da se una-
pred pravda {to me ostavqa na cedilu, odlu~io sam da put ipak nastavim
sam, bez oklevawa. Nisam imao izbora, samo bih nepotrebno gubio vreme.
Nikada ga vi{e nisam video. Mislim da se posle rata nastanio u Trstu.
Zna~i, ipak se vratio iz Qubqane, ali kasnije od dogovorenog.
U Padovu sam stigao kasno uve~e, bez problema. Od èlezni~ke stani-
ce, za koju sam i u mraku video koliko je poru{ena od vazdu{nih napada,
krenuo sam potpuno praznim ulicama direktno prema Pratu. Na raskrsni-
raskrsni-
ci ulica koje se slivaju sa severa, na{ao sam, ve} posle pono}i, jeftin ho-
tel~i} s pla}awem unapred, i u vru}ini, bezbri`no i bez pixame, uvu-
kao se u krevet. To me i spasilo, kako se ubrzo pokazalo. Odmor nije trajao
dugo. Najpre sam pomislio na buve, pa na ricinusovo seme, Italija je bila
poznata i po stenicama, bockalo me ~esto i na premnogo mesta istovremeno.
Da ne bih optuìo nedu`nog, morao sam da otkrijem krivca. Kad mno{tvo
uboda vi{e nisam mogao podneti, sko~io sam iz kreveta i uz zamra~ene
prozore upalio svetlo. Po plahti je bilo posejano na stotine malih, mili-
metar i po dugih prozirnih ~ioda s crvenim glavicama. Kas Kasnije
nije sam sa-
znao da tako izgledaju stidne va{i, „picajzqi”, kako ih mi zovemo i koje
su nam ~esto sluìle za zadirkivawe. Verovatno su nekoliko dana pre mog
dolaska gladovale, kad su se tolikom brzinom napile moje krvi. Znao sam
da je te{ko otarasiti ih se, ako se zapate. Kad sam posle uporne galame u
prizemqu, koriste}i pe{kir umesto smokvinog lista, blizu kuhiwe ot-
krio samo pospanog portira i ogor~eno se uzrujao zbog ~isto}e hotela, hla-
dnokrvno mi je rekao da tako ne{to ovde nikada nisu videli, a kamoli
imali, i ako je istina da ih ima – zna~i, poverovao mi je, ali nije hteo da
proverava – onda sam ih sigurno sam doneo. „A {ta je s buba{vabama, koje
po kamenim plo~icama jure pod ormare u mraku?”, hteo sam da ga dotu~em,
uverqivo mi je odgovorio da je to „ne{to sasvim drugo, buba{vaba ima u
svakoj kuhiwi”. Na kraju sam jo{ mogao biti sre}an {to mu nije palo na
pamet da traì od{tetu od mene. Sa spavawem je bilo gotovo. Na neki dru-
gi hotel, u ranim jutarwim i policijskim ~asovima, vi{e nisam mogao ra-
~unati. Ni finansijski to ne bih podneo. Potrajalo je neko vreme dok se
nisam toliko o~istio, da sam se usudio obu}i. Mo`da je pomogla Kaloder-
ma postrasura
postrasura,, moja jedina kozmeti~ka investicija do tada, koju sam nosio
s priborom za brijawe. Potom sam odeven {etao po sobi, dok se nije razda-
nilo, kako bih mogao oti}i.
Ni~eg ~udnog, dakle, nije bilo u tome {to sam me|u prvima stao u red
pred Lo|o Amuleo, na zapadnom kraju Prata dela Vale, u kojoj se smestila
nema~ka „komandatura” s kancelarijom nadle`nom za putne dozvole. Po-
sle dugog ~ekawa, tokom koga sam razmi{qao, ho}u li radi malo znawa ne-
ma~kog imati prednost pred mno{tvom koje je razumelo samo italijanski,
upoznavaju}i se usput i sa ~inovima oficira Vermahta i Vafen SS, koje
u Qubqani nisam vi|ao (istina, nisam ih ni traìo), negde poslepodne,

pored brojnih stubova, stigao sam na red u dvori{noj kancelariji.
Vrlo brzo mi je postalo jasno da }u ostati praznih ruku. Deùrni ofi-
cir se, dodu{e, osmehnuo, kad sam mu ponudio svoj nema~ki. To nije bilo
malo, posebno stoga {to odavno nevaè}a propusnica, lasciapassare, za Na-
puq, nije ostavila nikakav utisak na wega. Ti qudi se ne smeju tako jefti-
no kao Italijani. Za moje tada{we potrebe, to je bilo kao i ni{ta. Zapra-
vo, ~ak mnogo mawe, jer se nije mogla iskqu~iti mogu}nost da policijske
patrole prema jugu budu obave{tene o namerama mladi}a aus Leibach
Leibach,, kako
me oslovqavao. Verovatno nije bio siguran kako da izgovori moje ime. Pro-
pusnicu za put iz Qubqane do Padove, kojom sam dokazivao legalnost svo-
je prisutnosti u Padovi, vratio mi je, kako bih je mogao koristiti u even-
tualnim policijskim kontrolama. Wome neka se vratim u Qubqanu, kako
znam i umem, u svakom slu~aju odmah, ozbiqno mi je savetovao.
savetovao. Razumeo sam
da se radi o nare|ewu. O nekoj propusnici za put do Napuqa nije hteo ni
da ~uje, iako nije bio nequbazan i posvetio mi je izvesno vreme. Pre nego
{to sam postao svestan {kripca u koji sam zapao, ve} sam bio u hodniku i
na ulici. Po~etni deo plana mi je propao.
Bila je to prava prilika da ponovno razmotrim ceo plan, posebno sto-
ga {to mi je Bite`nik svojim odlaskom iz Trsta ve} nagovestio jednu od
jednostavnih mogu}nosti. Ispod sve re|ih kro{wi platana pre{ao sam u
jugoisto~ni deo Izole Memie. U hodu sam opona{ao bezbri`nost, kako ne
bih izazvao pa`wu kojeg revnosnog gestapovca koji posmatra s prozora Amu-
leje. Na osun~anoj klupi udubio sam se u razmi{qawe. Nisam razmi{qao
u kom pravcu da krenem, ve} iskqu~ivo o tome kako da se s novonastalim
statusom najbezbednije probijem na italijanski jug. Odjednom mi je sinu-
lo: odlukom da se ne vratim u Qubqanu, postao sam ilegalac. Nikada ni-
sam ni pomi{qao da se taj status zadobija na tako jednostavan na~in, ~ak i
protiv vlastite voqe. Dobro sam bio svestan posledica. Mora}u da se kri-
jem. Autostop, kao pre ~etiri godine po Francuskoj, moj novi status u~i-
nio bi preopasnim. Autobus nije dolazio u obzir, jer se prilikom kontro-
le ~ovek nikuda ne moè sakriti, a jo{ mawe pobe}i.
@eleznica se ~inila najmawe opasnom, preporu~ivala ju je i bespla
besplat-t-
na vozna karta do Napuqa s neograni~enim trajawem, koju sam, kao èlez-
ni~arev sin, imao jo{ od 1941. godine. Kad sam je zatraìo, u èlezni~koj
direkciji u Qubqani prigovorili su mi {to sam se i pre dve godine bes- bes-
platno vozao po Nema~koj, besplatne karte za inostranstvo bile su dostup-
ne samo jednom u deset, ili uglavnom u pet godina, a taj prigovor je bila i
jedina cena koju sam morao platiti za wu. Osim o~evog negodovawa {to sam
je izdejstvovao mimo wega. Primedbu da se ipak ne radi o inostranstvu, jer
je Provincia di Lubiana deo Italije, nisam imao smelosti da upotrebim,

iako me jako privla~ila, po{to je otvarala mogu}nost da dobi
dobijem
jem tri be
bes-
s-
platne karte za godinu dana. A ne bi bilo ni previ{e ~asno.
Pre odlaska nisam propustio priliku da ponovno razgledam bazili-
ku Del Santo, sagra|enu iznad groba svetog Antona, iako sam u mislima bio
mnogo daqe, nego u bo`jem hramu. Prvi put sam je posetio na izletu bici-
klom do Bre{e, na koji sam krenuo s nekoliko drugara, ubrzo posle itali-
janske okupacije ~etrdeset prve. S verom sam odavno raskrstio, na podnev-
nu nedeqnu misu u katedralu i{ao sam jo{ samo kao Dragi~in pratilac,
ali sam, posle razgledawa bronzanih reqefa Donatela na glavnom oltaru
i wegovog Hrista, pomislio i na sv. Antona i zamolio ga za za{titu. Ako
pomaè, potreban mi je vi{e nego ikome. Na putu do èlezni~ke stanice
nameravao sam da razgledam i Palatu del Bo, sedi{te Univerziteta u Pa-
dovi, sa slavnim anatomskim amfiteatrom, prvim u Evropi, Aulu Mawo s
katedrom Galilea Galileja u predvorju, ali sam kroz pritvorena ulazna
vrata, s nosom u otvoru, posmatrao samo weno dvori{te, a i ono je vi{e ne-
go sjajno. To je o~igledno bilo dovoqno, da za mnoge posleratne stru~wake
za moju pro{lost postane podatak da sam tokom rata studirao ekonomiju u
Padovi i tako stekao prednost nad drugima, kojima to nije bilo dato. Niko
me nije mogao spre~iti da razgledam zgradu Palaco dela Ra|one, naàlost,
samo spoqa. Drvenog kowa u jednoj jedinoj sali, od poda do stropa, mogao sam
videti samo na slikama.
Civilnih vozova prema jugu bilo je jako malo, skoro svi su bili pre-
trpani italijanskim vojnicima i oficirima koji su se vra}ali s istoka,
pre svega s Balkana, tek poneko s ruskog fronta. Niko se vi{e nije ni
osvrtao na wih, izazivali su samo neprijatnosti. Glavni talas je ve} pro-
{ao. U nadle`nim centrima vi{e nikoga nije bilo da ih uputi {ta i ka-
ko da ~ine, a oni sami kao da nisu znali ni kako se zovu, ni odakle su.
Mnogi su putovali sto~nim vagonima, ~ak i oficiri. Uglavnom neobrija-
ni, u izno{enim, pa i pocepanim uniformama, ~esto u civilnim kaputi-
ma, umesto vojni~kih {iwela, skoro bez izuzetka pogu`vani i isprqani.
Ko zna koliko se dana, a mo`da i nedeqa, nisu presvukli. Wihova vojska
raspala se nimalo slavnije od jugoslovenske pre dve i po godine, samo {to
su ovi bili mnogo daqe od svojih domova. Ve}inom su putovali pojedina~-
no, kako je ko znao i umeo, bez putnog naloga i bez ikakvog vo|stva. Bedna
uniforma predstavqala je voznu kartu. Grupe su nastajale slu~ajno i
brzo se rasturale. Zamra~ena stanica bila je pretrpana, svi su se gurali
pred kancelarijama da saznaju ne{to pouzdano o saobra}ajnim vezama.
Mnogi,
Mno gi, o~ajni u o~ekivawu nastavka puta, polegali su po podu, ne samo uza
zid, nego i posred ~ekaonice. Znali su da }e ih, ako i uhvate voz u pravom
smeru, ve} na prvoj stanici ukloniti na sporedni kolosek. Glavni kolose-

ci morali su biti slobodni za nema~ke vozove, koji su u urednim razmaci-
ma prevozili vojsku i opremu prema sve blièm frontu na jugu.
Kasno uve~e najavqen je dolazak redovnog civilnog rapida (brzog vo-
za) iz Venecije, koji }e posle kratkog stajawa nastaviti put ka Rimu. Na
putu }e stati na nekoliko predvi|enih stanica. Vojnike nisu pu{tali da
u|u u wega, propusnice nisu pregledavali, a po{to se italijanskim kon-
dukterima u~inilo da sam stranac, namerno sam im se obra}ao na nema~kom,
nisam imao nikakvih problema s ulaskom. Nije bilo gu`ve. Bilo je dosta
nema~kih oficira, ali se nije mogla primetiti nikakva patrola koja bi
kontrolisala putnike. Nijedna patrola nije iza{la, niti je koja u{la,
pa i u vozu, koji sam, iz predostro`nosti, pro{ao s jednog kraja na drugi,
nikoga nisam primetio. Policija u civilu bila je malo verovatna. Vi{e
me brinulo da neposredno pre polaska, kad se vi{e ne bih mogao predo-
misliti, ne prikqu~e vagone s policajcima. Na sre}u, to se nije desilo.
Jo{ pre nego {to je brzi voz krenuo, obezbedio sam mesto kraj vrata
polupraznog kupea prve klase. Izgledalo je kao da su svi putnici u{li u
Padovi, ~ak i da su se poznavali, tako su opu{teno razgovarali. Da ne bih
ispao nema~ki {pijun, kad ve} izgledam kao Nemac, objasnio sam im da sam
kao Jugosloven studirao u Napuqu, posle armisticija vratio sam se u Qu-
bqanu, a sada, kad se stvari sre|uju, da se vra}am. Posle op{te qubazno-
sti i jednoglasnog mi{qewa da su bili matti (ludaci) {to su i{li da se
tuku na Balkanu, premestio sam se u hodnik, kako bih imao boqi pregled
nad doga|ajima i bio pokretqiviji. Pregled voznih karata obavqen je po-
vr{no, u prolazu, za mene u hodniku. Bez problema. Ubrzo se u tami ~ulo
samo jo{ ravnomerno kloparawe to~kova o spojnice {ina. U kupeu se sve
umirilo, razgovor je prestao, sa sedi{ta kraj prozora za~ulo se blago hrka-
we dame sredwih godina. U~inilo mi se da je opasnost pro{la. Komotno sam
se smestio u svoje sedi{te.
Nisam mogao zaspati, jer sam se pla{io da bi na nekoj od stanica
mogla
mo gla u}i policijska kontrola. Polubudan sam pratio vo`wu po dolini
Poa, zastajawe i izmenu dela putnika u Bolowi, uspiwawe na Apenine i
prolazak kroz tunele, i negde posle Firence svladao me san. Kad sam se
probudio, svawivalo je, a kad su razmakli zavese, svetlost je ispunila ceo
kupe. Prestra{eno sam pojurio u hodnik, ali sve je bilo mirno i bez opa-
snosti, samo se kondukter odmarao na sedi{tu na kraju hodnika, gde pre
nije bilo nikoga.
Ubrzo smo se zaustavili ispod etrurskog Orvijeta. Oduvek sam ga è-
leo razgledati. Sazidan je visoko na vulkanskom breùqku, i, na àlost,
àlost,
sa stanice se mogla videti samo wegova severna strana, ali ne i deo koji se
{iri ka jugu, niti katedrala na wegovom vrhu. Poznata je po najìvopi-

snijem gotskom pro~equ u Italiji, pre svega, po ~udesnom portalu i pro-
zoru iznad wega. Ovaj put ne}e biti ni{ta od obilaska grada. Voz prema
jugu bio je isuvi{e dragocen da bih ga propustio. Ne{to razonode nudila
je stanica, puna ìvota, kao da i nije rat. Tek poneko uniformisano lice.
Doma}i trgovci glasno su nudili orvijetsko belo vino u lepim litarskim
i polulitarskim bocama. Premda je bilo jutro, ba{ bi prijalo s jednom ko-
basicom, ali mogla se kupiti samo proja, gro`|e, smokve i masline i nepo-
znati lokalni ~asopis. Sunce je bilo toliko jako da sam ~itao u senci.
U Orvijetu je voz zastao kao da smo stigli na letwi raspust i kao da
ne}e nastaviti vo`wu pre nego {to pokupujemo sve {to grad ima na proda-
ju. Niko nije odgovarao, ali i bez pitawa videlo se da su za sve krivi ne-
ma~ki vojni vozovi, koji imaju prednost. Da sam znao za neo~ekivani zastoj
bez kraja, mogao sam da vidim sve {to je zanimqivo u gradu. Ali nada, da
}emo ubrzo nastaviti put, nije mi dopu{tala da se udaqim od voza i ispu-
stim ga iz vida. Preme{tali su nas s koloseka na kolosek. Svaki ~as bismo
se ponadali da }e voz kona~no krenuti. Jedina sre}a u nesre}i bila je u to-
me {to u vreme zastoja nije bilo ni vojnih, ni policijskih patrola.
Neprijatnosti su tek bile pred nama. Kad smo se kona~no pokrenuli i
na{li na otvorenoj pruzi, sveop{te veseqe je kratko trajalo. Na stanici
nepoznatog imena, s jedva nekoliko koloseka, prebacili su nas na sporedni
i otka~ili lokomotivu, koja je odmah nestala. Ubrzo se saznalo da }e je za-
meniti druga. To ubrzo je postajalo sve duè. Pored nas su kloparali vozo-
vi, prete`no teretni i vojni, pojavio se i poluteretni sa civilnim
civilnim put-
nicima i italijanskim vojnicima u povratku, i stao. Pre nego {to sam od-
lu~io da li da presednem, nastavio je prema Rimu. Zato sam slede}eg, koji
je stigao sat kasnije, sa~ekao na peronu i odmah po dolasku ukrcao se u we-
ga. Mesto sam na{ao u putni~kom vagonu, tvrdu klupu, ali uz prozor-vra-
ta, {to je bilo idealno. Celom duìnom vagona, spoqa, bila je drvena ste-
penica, koja je tokom vo`we omogu}avala {etwu, tako da se od policijske
patrole moglo {mugnuti iz jednog kupea u drugi. Na sre}u, ni na ovom pu-
tu nije bilo traga ma kakvoj patroli; nije bilo ni konduktera. Putnici i
nisu ba{ bili probrani, verovatno ni ja nisam izgledao boqe. Uprkos sve-
mu, neumorno su brbqali i galamili, zbrda-zdola, da se nije znalo ko pri-
~a, a ko slu{a. Pokazalo se da se pri pregledu voznih karata ve}ina na{la
na spoqnoj stepenici.
Kad mi se oglasio èludac bio sam ve} na odlasku, pa sam kupio crne
masline u zamotuqku od novina, koje je, sede}i na zemqi, prodavao jedan
starac. Ne{to i zbog radoznalosti, da vidim kakve su. Ukus je bio toliko
gorak, da nisam mogao progutati ni prvu koju sam oprezno, pa ipak prebrzo
zagrizao. S vremena na vreme poku{avao sam opet, ali se èludac uvek

bunio. Masline su ipak u~inile svoje. Posle nekog vremena, glad je sasvim
i{~ezla. Ostatak sam poklonio mom~i}u koji ih je za~as smazao s par~e-
tom bajatog hleba.
Izbor putni~kog voza pokazao se pametnim. Voz se, istina, ~esto za-
ustavqao, kao u inat, pri tom su ga preticali brì vozovi, ali smo ipak
uredno, kao po redu vo`we, nastavqali daqe. Najvi{e me je veselilo {to
se me|u brìma nije pojavio na{ rapido. Sve vreme posle promene voza
brinulo me je, naime, da li je rapido postao vredan svog imena. Da se za-
ista pojavio, umislio bih da je to samo zato, jer sam ga ja napustio. S iz-
borom izme|u dve mogu}nosti uvek sam imao problema. îm bih neizostav-
no odabrao belo, crno bi mi se u~inilo boqim. Ipak nisam bio Buridanov
magarac. Uvek bih izabrao, nisam nikad oklevao izme|u leve i desne gla-
vice kupusa. Buridanov magarac ne bi stigao do Rima ni pe{ice, ni vozom,
pre bi lipsao.
Front usred Rima
Tako sam se u Svetom gradu na{ao ve} rano popodne. Kroz nepodno{qi-
vu gu`vu dolaze}ih i odlaze}ih putnika na èlezni~koj stanici, nije
bilo lako progurati se na ulicu, ali bio sam pokretqiv, jer nisam imao
prtqag. Iako sam nameravao da {to pre krenem prema jugu, nisam ni po-
gledao red vo`we. U gu`vi bih ga te{ko na{ao. Kasnije sam shvatio da mi
ne bi ni koristio, jer su vozovi ionako saobra}ali bez voznog reda. Ako ih
je uop{te i bilo. Sun~ano nedeqno popodne bilo je kao stvoreno za raz-
gledawe grada. Uz dosada{wi gubitak vremena od jednog celog dana, jo{
malo se ne}e primetiti. Ve}i grad nikada ranije nisam video. U stvari,
nikada nisam ni stigao ju`nije od Mantove, kroz koju sam pro{ao bicik-
lom na povratku iz Bre{e. Bila je to najju`nija paralela Italije, koju
sam upoznao pre dve godine.
Brzo sam zakqu~io da rimskih breùqaka ili nema ili su zaravwe-
ni, da bih se mogao orijentisati po wima, ili ih ~ak prebrojiti. Za ori-
jentaciju sam, dakle, koristio sunce. Razgledawe je bilo kao idealni tu-
risti~ki jednodnevni tour po centru grada, kako sam to kasnije zakqu~io.
Pjaca Esedra, po Via XX Setembre na Korso d’ Italija, s istoka u Vilu
Borgeze, na Korso Vitorio Veneto, pa nadole na Via del Tritone, sa zasta-
jawem kod Fontane Trevi, trk pored obeliska Marka Aurelija, do Pan-
teona, i u trouglu na Pjacu Venecija s istoimenim renesansnim dvorcem
(Palata Venecija). Nekada je bio konzulat mleta~ke republike u papskoj
dràvi, pedeset godina kasnije postao je italijanska svojina, a posle pre-

vlasti fa{izma reprezentativno sedi{te Musolinijeve vlade.
S uskog balkonskog prozora na glavnom pro~equ Palate Venecija, du~e
du~e
je urbi et orbi najavio uvo|ewe novog dru{tvenog poretka, pobedu nad abi-
sinskim carem Hajle Selasijem i kasnije, pobedu nad saveznicima. Osmog
juna 1941. u woj je primio ~lanove qubqanskog pokrajinskog konzulata s ne-
kada{wim banom Markom Natla~enom na ~elu, koji su do{li da mu se po-
klone „u ime” slovena~kog naroda. Samo dva meseca pre mog dolaska, dogodi-
lo mu se ono {to je najmawe o~ekivao: od subjekta su ga promenili u objekt.
O tome je odlu~io veteran fa{isti~kog pokreta, grof Dino Grandi, mini-
star
sta r spoqnih poslova pre Musolinijevog zeta ]ana i konzul u Velikoj Bri-
taniji, od prole}a nosilac najvi{eg italijanskog odlikovawa „Ogrlice
objave”, {to ga je zvani~no izdiglo u kraqevog ro|aka. Po~etkom juna, Ve-
liki savet fa{isti~ke revolucije, u kojem je Grandi imao jak uticaj, po-
nudio
nu dio je jedan od dva mogu}a fa{isti~ko-ustavna re{ewa problema, u ko-
ji je Italija nezaustavqivo tonula. Drugo re{ewe trebalo je da obezbedi
Senat, da u wemu nisu sedamdesetogodi{waci izigravali mladi}e, malo
previ{e sklone mutirawu. Tako se dogodilo da je Dino Grandi, u najele-
gantnijoj dvorani Palate Venecija 24. jula, uve~e, u jedno~asovnom govoru
predloìo da Veliki savet obnovi delovawe ustavnih orga gana
na s Wegovim
veli~anstvom kraqem, kao vrhovnim komandantom oruànih snaga, na ~e-
lu. Fa{isti~ku partiju nije uzeo u obzir. Vladavina jednog ~oveka uni-
{tila je fa{izam, nastavio je. U toku dana nastojao je da dokaè du~eu
kako je wegovom putu do{ao kraj i da sam treba da u~ini neizbeàn korak.
Za svaki slu~aj, general Ambrozio i wegovi saradnici su se postarali za
odluke, da reìmski prevrat ne bi omanuo. Posle brojnih govora za i pro-
tiv, Veliki savet je u nedequ, u tri izjutra, s tipi~nom italijanskom pre-
vrtqivo{}u s dvanaest palaca nadole, sedam nagore, i dva neispruèna,
zbacio Musolinija kao kowokradicu iz sedla, na koje je uzjahao dvadeset
druge godine. Tako mu je Grandi „vratio” opoziv iz Londona pre ~etiri go-
dine, jer se bio, navodno, isuvi{e poenglezio.
Kako samo susedu Marku Aureliju na Kapitolu uspeva da se ve} skoro
dve hiqade godina drì na zlatnom kowu, mora da se pitao Musolini, kad
ga je pogodila nepravedna sudbina. âk se i grof ]ano, nekada{wi mini-
star spoqnih poslova, a sada konzul u Vatikanu, okrenuo protiv tasta. Na-
rednog dana, Musolini se se uputio da podnese izve{taj kraqu. Za tu du`-
nost odavno su bili odre|eni ~etvrtak i ponedeqak. Poàli}e se kraqu,
razmi{qao je, uvek su se dobro razumeli, sigurno }e pomo}i. Najzad, jo{
uvek je predsednik vlade. Ujedno se domi{qao, kako da s mar{alom Gra-
cijanijem, koga je ceo svet ogovarao da su mu Abisinci ozledili mu{kost,
izgura generala Ambrozija s wegovog poloàja. Kraq, koji se tokom nede-

qe detaqno obavestio o toku sednice fa{isti~kog saveta, i sam je ve} iz-
vesno vreme razmi{qao kako da se otarasi naduvenka, odmah se uhvatio za
neo~ekivanu {ansu. Patuqasti Viktor Emanuel III III,, u mar{alskoj uni-
formi,
for mi, odjednom se zato u~inio du~eu vi{im, nego obi~no. Kako je u ovim
godinama mogao toliko porasti, verovatno je pomislio. Primio ga je na
stepenicama
ste penicama glavnog ulaza u Vilu Savoju, zahtevaju}i da odmah podnese
ostavku kao predsednik vlade. Kraqevo mi{qewe, da je upravo on trenut-
no najomraèniji ~ovek u Italiji, znao je od ranije. Ostao mu je, navodno,
samo jedan jedini prijateq, samo ono, Wegovo veli~anstvo, koje }e se po-
brinuti za wegovu li~nu sigurnost. I pre nego {to je u{ao, du~e je ve}
bio na odlasku, shvativ{i da kraq nije govorio koje{tarije, kao obi~no.
Na dnu stepenica, karabiwerski kapetan, s rukom na svojoj helebardi, qu-
bazno ga je pozvao, da, iz zdravstvenih razloga, umesto u svoj automobil,
sedne u wegova sanitetska kola. Nikada nije pomi{qao da }e se wegov
Mar{ (Marcia) na Rim okon~ati vo`wom u marici (imala je oblik razara-
~a „Persefona”) na Poncu (ostrvo van Gaetskog zaliva), gde }e mo}i da uì-
uì-
va u dru{tvu komuniste Lui|ija Longa, socijalisti~kog prvaka Pjetra Ne Ne--
nija i Tita Zambonija, nesu|enog atentatora na wega, zatvorenih na sused-
nom ostrvcetu Ventotene. Prigovarala je samo kraqica Jelena. Vre|ao ju
je muèvqev postupak. „Nije trebalo da Oni to urade ba{ pred kraqev-
skom palatom!” Jo{ sa Cetiwa joj se gadilo kad bi nagazila na pasji izmet
pred svojim vratima.
Sutradan je mar{al Badoqo u Brindiziju sastavio novu vladu bez fa-
{ista. Bez imalo oklevawa, mada ne i bez svakog straha, uspeo je u onome o
~emu je razmi{qao ve} duè vreme. Osnovna pobuda za to bilo je nezado-
voqstvo tokom rata, kako u Rusiji, tako i u Tunisu. Kraq nije mogao ni da
zamisli da jo{ jednom podnese ponièwe, kakvo je podneo propa{}u itali-
janskog fronta kod Kobarida 1917. godine. Saveznici su 10. jula okupirali
Siciliju. Na sastanku 19. jula u Feltreju Musolini nije rekao Hitleru
da Italija vi{e nije sposobna da u~estvuje u ratu, {to bi omogu}ilo da
se problemi srede ~asno za sve zainteresovane. Tek sutradan, kad je video
kako savezni~ke lete}e tvr|ave uni{tavaju veliki deo Ve~nog grada, sa-
op{tio je kraqu da }e u septembru prekinuti vezu s Nema~kom. Kraqu je
bilo dosta izvla~ewa. Odlu~io je da sam iza|e na scenu. Najzad, on je unuk
Viktora Emanuela II II.. Zbog wegove preduzimqivosti odjednom je iz nasle-
dne kombinacije ispao ~ak i proengleski prestolonaslednik Umberto Pi-
jemontski. Glavni oslonac bio mu je ministar dvora, vojvoda Akvarone, ko-
ji je odràvao kontakte s generalom Ambrozijem, na~elnikom {taba Com-
mando supremo,
supremo, generalom Kastelanom i ostalim zaverenicima. Pripre-
me su se razvla~ile jo{ od februara. Hap{ewem nekih 850 fa{isti~kih

prvaka, du~eovom nasiqu nad dràvom i qudima do{ao je kraj.
[irokim belim stepenicama popeo sam se jo{ vi{e na kararski beli
Kampidoqo, da vidim Marka Aurelija koji je imao vi{e sre}e, i sav u
zlatu ~vrsto se odrào i posle dve hiqade godina na jednako pozla}enom
kowu. Nastavio sam po Viale deqi Fori Romani do Koloseuma, oko wega
pored Konstantinovog slavoluka do Cirkusa Maksimusa, potom kroz sred-
wovekovni Rim ulicom Korso Vitorio Emanuele do An|eoske tvr|ave i
crkve sv. Petra. Na tom dugom putu ni{ta nije podse}alo na rat. Ponegde
bi se pojavili nema~ki oficiri, koji su, poput mene, {etali kao turisti.
Dva svoda mosta do Hadrijanove An|eoske tvr|ave bila su sru{ena pre,
nisu ih imali na savesti. Pravo turisti~ko uìvawe po~elo je na {iro-
koj aleji Via dela Konciqacione, koja je {irom otvarala pogled na crkvu
sv. Petra s leve obale Tibra. Sagradili su je 1937. u ~ast Lateranskog spo-
razuma iz 1929, izme|u Italije i Vatikana, do tada{weg trga Rustiku~i
(sada trg Pija XII
XII),
), ispred trga sv. Petra preko, ba{ u tu svrhu sru{enih,
sredwovekovnih gra|evina, zbijenih izme|u nekada{wih Borgo Vekjo i
Borgo Nuovo, i trga Skosakavali. Iza An|eoske tvr|ave ima ih i danas.
Alejom bi povremeno pro{ao poneki pe{ak.
Tako sam ve} izdaleka mogao primetiti sumwivo bleskawe ispod viso-
kih stubova s nizom svetiqki ispod wih, koji okruùju prostrani Trg sv.
Petra ispred bazilike. Ose}aj sigurnosti je i{~ezao. Iako su bili kamu-
flirani, {lemovi na nemirnim glavama Vermahta reflektovali su svet-
lost. Uzdu` celog mermernog luka, na plo~niku koji povezuje polukru`ne
kolonade i ozna~ava granicu izme|u Italije i Vatikana, naoruàni la-
kim ma{inkama, oslowenih na nogare, okrenutih cevi ka nametqivcu spo-
qa, stajali su raspore|eni nema~ki vojnici. Spre~avali su pristup na
trg, a time i u crkvu. Pored stubova, ~ekalo je na poziv nekoliko teren-
skih vozila, u tamnoj pozadini prime}ivali su se poluoklopni kamioni,
kojima su vojnici dovezeni. Ako ide{ k Englezima, kao {to sam ja i{ao,
mora{ biti spreman da negde, ispred wih, naleti{ na nema~ki front. Ne
samo da sam bio spreman na to, nego mi se sve vreme motao po glavi. Ali ni
u najbujnijoj ma{ti nisam mogao zamisliti da }u na wega naleteti nasred
samog Rima, na vatikanskoj granici.
Mora da su tu bili ve} neko vreme. Izgledali su kao da im je dosadno.
Ni wihovi oficiri, koji su stajali na po~etnom delu trga sv. Petra, da-
kle, unutar Vatikana, nisu pokazivali nikakvu posebnu borbenost. Ako su
uop{te razgovarali, sigurno je vi{e bilo re~i o svemu drugom, nego o svom
zadatku. Jedino ako nisu psovali {to ne mogu da se {etaju po Rimu. Ako
su imali imalo vojni~ke ~asti, mora da ih je grizao crv stida. Ko je mogao
i da pomisli kako }e svemogu}i nema~ki Vermaht izabrati vojno tako bez-

na~ajnog protivnika, kao {to su naranxasto-crveni {vajcarski helebar-
disti? Nije to Vermahtu prvi put, ali nikada vojno nije bio tako slab, kao
sada. âk i uprkos pokajawu u Kanosi 1077, Henrik IV IV,, koji nije hteo da se
odrekne investiture, ~etiri godine kasnije zaposeo je Rim i papu Grgura
VII koji se sakrio u An|eoskoj tvr|avi i spasio begom k ju`noitalijanskim
Normanima. Skoro sto godina kasnije, Normani su iz sli~nog {kripca spa-
sili i papu Aleksandra III od Fridriha I Barbarose. Sada{wi Pije XII XII,,
dakle, nije bio nikakav izuzetak, osim za mene, koji se jo{ nisam dobro
upoznao s istorijom.
borbenije. Kad su se u OKW dogova-
Hitler je u julu izgledao mnogo borbeni
rali kako da wihovi padobranci s 3. tenkov
tenkovsko-artiqerij
sko-artiqerijskom divizijom
okupiraju Rim i pohvataju Badoqovu vladu i ceo wen aparat, neko je na-
pomenuo da treba narediti da se najpre zaposednu pristupi Vatikanu, da
im ne pobegnu. „Nepotrebno”, odgovorio je Hitler, „u Vatikan
Vatikan }u u}i kad mi
se prohte... Ceo diplomatski kor }e biti tamo. Prokleto malo me brine, ali
ako tamo bude sva posada, izvu}i }emo iz wega celo krdo prasadi”. Pro-
menio je mi{qewe. Ja sam se smirio tek onda, kad sam se uverio da s druge
strane fronta nema {vajcarskih straàra s helebardama, usmerenih pro-
tiv Vermahta. [ta ako su ukopani u rovovima na vi{oj, odbrambeno povoq-
nijoj platformi, neposredno pored crkve? Samo, za{to bi im u tom slu~a-
ju Vermaht pokazivao zadwice? Najnovija nema~ka juri{na taktika?
Stislo me je u èlucu, jedva sam progutao pquva~ku. Sva sre}a, jer bih
se ina~e te{ko suzdrào od smeha. Zbog {lemova i neprijatnih lica pod
wima, koja su me nezainteresovano posmatrala, takav vegetativni odziv mo-
gao bi zauvek da upropasti moje planove s Englezima. Kasnije sam doku~io
da je nema~ko opsedawe Vatikana bilo posledica neodlu~nosti italijan-
skog komandanta Rima. Wegovu odbranu Badoqo je poverio mla|em ge genera-
nera-
lu \akomu Karboniju, ina~e na~elniku SIM-a (tajne vojne slu`be bezbed-
nosti), a koji je imao zna~ajnu ulogu u odstrawivawu Musolinija. Motori-
zovanim korpusom tri divizije, ~iji je komandant postao upravo zbog tog
zadatka, trebalo je da okupira grad i za{titi od mogu}eg nema~ko-fa{i-
sti~kog protivudara. Tada nije bilo problema. Kad su se Nemci pribliì-
li gradu, najpre je odlu~io da ga brani. Kad je feldmar{al Keselring do-
vukao dodatne snage, predomislio se. Nije mogao da ga natera ni brigadir
Maksvel Tejlor, koga su Britanci preko mora pro{vercovali u Rim da u~e-
stvuje u organizaciji otpora. Tejlor se obratio Badoqu za posredovawe,
da pritegne Karbonija, jer u novonastaloj situaciji ne moè da se objavi
potpisano primirje s generalom Kastelanom. Ajzenhauer je insistirao, i
8. septembra uve~e, preko alìrskog radija, objavio je primirje, a odmah
posle toga i tekst, koji je trebalo da pro~ita Badoqo. Mar{al je tada bio
na savetovawu sa svojim savetnicima na Kvirinalu. Prisutan je bio i kraq.
Posle neuspe{nih rasprava u vezi sa objavqivawem primirja, Badoqo je
s vladom, kraqem i wegovom svitom pobegao prema Brindiziju. Karboni je
jo{ toliko bio priseban da je u posledwem trenutku poku{ao organizovati
odbranu grada. U me|uvremenu su dvojica starijih generala, 10. septembra
popodne, potpisala predaju grada Nemcima. Badoqo je Karbonija kasnije
predao komisiji da ustanovi wegovu krivicu. Tako su nema~ke ~ete 10. sep-
tembra okupirale Rim. Posle saop{tewa OKW „gibt bekannt” istog dana
preuzele su „~uvawe” vatikanskog grada. Straù na granici s wim posta-
vile su 14. septembra i za nagradu zaposele deo vatikanske teritorije. U
doma}im novinama, osim navedenog saop{tewa OKW OKW,, o tome nisam na{ao
ni traga, a kamoli video wihovu sliku koja bi ih ovekove~ila.11
Istog popodneva, sad je sunce ve} zalazilo, o~ekivalo me jo{ jedno iz-
nena|ewe. Mnogo prijatnije, mada nimalo istorijsko. Na povratku prema
èlezni~koj stanici, osetio sam na Korsu da su glasni i brzi koraci iza
mene odjednom posustali i zaustavili se. Pre nego {to sam se instinktiv-
no okrenuo, kako bih izbegao mogu}u opasnost, sna`na ruka pqesnula me po
ramenu da mi je zamalo izbila akten-ta{nu iz ruku, istovremeno je za-
grmelo: „Bi-pi, Ve~na vatro, kog |avola radi{ tu?”
Kad smo se okrenuli jedan ka drugome, postalo je jasno da me ne poz-
dravqa niko drugi do Nemirni plamen, zastavnik Zmajeve zastave. Nismo
se videli bar ~etiri godine, jo{ u osmom razredu prestao sam da odlazim
na kampovawe, iako sam imao ispit iz osamnaest vatara (i isto toliko ~vo-
rova), zbog ~ega sam nosio zlatnu naramenicu, {to mi je davalo izgled skaut-
skog mar{ala. Rim je u to vreme, posebno zbog rata, bio jako daleko. Psiho-
lo{ki mnogo daqe nego geografski. Tako smo se odjednom na{li u starim
vremenima, na Naklovoj glavi na Bohiwskom jezeru, gde smo naj~e{}e kam-
povali, na Voglu i Komni iznad wega, pa na Triglavu, na koga smo planina-
rili preko Komar~e, Triglavskog jezera i Hribarice, u kratkim pantalo-
nama i letwoj ko{uqi, s pola pikavca i komadom hleba. Bar ja. Sve vreme,
izme|u onoga tada i rimske sada{wosti, i{~ezlo je.
11
O doga|aju je ipak, {to je opreznije mogao, 18. septembra izvestio vatikanski Osser-
Romano. Zabeleìo je da su na „granicama” vatikanskog grada nasuprot Trga sv.
vatore Romano.
Petra postavqene nema~ke „straè”, do raspore|ivawa je verovatno do{lo 13. septembra.
Istovremeno je negirao „fantasti~ne” vesti o tome na BBC i u {vajcarskim novinama koje
su ih „skinule” iz telegrama Svete stolice britanskom Forin Ofisu 18. septembra 1943.
PRO – Public Record Office,
(PRO Office, britanski dràvni arhiv, London, WO – War Office,
Office, vojno
ministarstvo, 106/3977).
Kako je Mitja do{ao u Rim, {ta je ovde radio, nije rekao. Nisam ga ni
pitao. U to vreme takve stvari se nisu pitale, a ako i jesu, pre~ule bi se.
Dodu{e, ni pre nisu bile predmet na{ih razgovora. Kao i uvek, bio je le-
po odeven, s leptir ma{nom i izuzetno raspoloèn. O~igledno mu je dobro
i{lo, ne gore nego kod ku}e. Bio je iz ugledne qubqanske porodice [vig-
qev. Otac, dr Zdenko, bio je advokat, sekretar englesko-jugoslovenskog dru-
{tva i ~lan Rotari kluba, on sam, inèwer, nekoliko godina stariji od
mene. Veliki deo moje skautske karijere bio je povezan s wim, od tre}eg
razreda osnovne {kole, kad smo iz dvori{ta tada{we u~iteqske {kole na
Resqevi, sami preseqavali drvenu baraku nekada{we austrijske zdrav-
stvene stanice i iznad Latermanovog drvoreda u Tivoliju, neposredno iza
tada{weg qubqanskog velesajma, preuredili u sedi{te Zmajeve zastave,
pa sve do vi{e gimnazije, kad sam uz pomo} oca Kazimira Zakraj{eka, ve-
oma liberalnog popa kod sv. Kri{tofa, osnovao u Beìgradu Savsku ~etu.
Tako sam pripadao skautima na dva kraja. Nikada u svojoj skautskoj kari-
jeri nisam zauzeo tako visoki poloàj, kao Nemirni plamen. Zastavnik je
za slovena~ke skaute tada bila najva`nija funkcija posle bana (Dravske
banovine) i biskupa (Qubqanske biskupije). Izdigao sam se do ~etovo|e
(Savske ~ete). Mitja je za nas bio pojam i zato, jer je ne{to pre rata na
svoj (svoga oca) ra~un posetio Sjediwene Dràve, {to je, kad se vratio, iz-
iz-
gledalo kao da dolazi s drugog sveta.
Po{to je imao vaàn posao, pozdravili smo se na brzinu, ali me je
uve~e pozvao na ve~eru u restoran u dowem delu ulice Vitorio Veneto,
sigurno najotmenije ulice u Rimu. Put na èlezni~ku stanicu sada je iz-
gubio zna~aj. Potraìo sam konak, sobu u privatnom stanu u Via XX Se-
tembre, a potom u mraku, koji je ve} prelazio u no}, {etao jedva prepo-
znatqivim ulicama, pre svega da bih se {to boqe sna{ao i prona{ao do-
govoreni restoran. Pokazalo se da je to superluksuzni lokal s probranim
gostima, mo`da ~ak klub. Imali smo svog vlastitog konobara. Hranu i vi-
no, koji nisu pokazivali ni trag od rata, donosila su druga dvojica. Svi u
frakovima, sve s promi{qenom lako}om, da smo ve~eru zavr{ili tek ne-
gde oko jedanaest.
Uglavnom smo razgovor nastavili obnavqawem skautskih uspomena, ve-
rovatno i stoga {to ni pored dugogodi{weg poznanstva, nismo bili poseb-
no bliski i {to se kao neskauti nismo poznavali. Razlika u godinama bi-
la je jedan od razloga. Otkad sam ga u Aleksandrovoj kolibi pod Triglavom
video kako s nekim poznanicima ve~era pala~inke, dok sam ja, iscrpqen
od celodnevne ki{e, na zajedni~kom leàju gulio par~e hleba, pridruìo
se i klasni razlog. Nikada nisam razmi{qao u marksisti~kim kategori-
jama,
jama, ali tada mi se, po prvi put, u~inilo da nisu ba{ iskqu~ivo propa-
gandni balast. O saveznicima na jugu gatao je kao i svi drugi, da }e, naime,
svakog ~asa u}i u Rim. Kad sam mu rekao da mislim pre}i na wihovu stra-
nu, rekao je da i on ima sli~ne planove. Sigurno je nameravao da ih spro-
vede na neki elegantniji na~in. Zato i nije toliko ùrio kao ja.
Od wega sam saznao da je s desne strane ulice Vitorio Veneto, u ne-
ma~koj komandi, u hotelu Ekscelzior, zaposlena Karmen, jedna od najlep-
{ih devojaka tada{we Qubqane. [ta radi, kako je do{la u Rim, posebno,
kako to da radi za Vermaht (najblaà varijanta), nisam ni pitao, niti mi
je Mitja rekao. Mo`da nije ni znao. Karmen nisam poznavao li~no, samo sam
je posmatrao pri susretima na ulici – plavih o~iju, zlatno sme|e kose,
glatko spu{tene na ramena, uvijene ka unutra, kako je to tada bilo u modi
me|u mladim devojkama. Uprkos tome, odlu~io sam da je posetim, mo`da
bih uz wenu pomo} mogao isposlovati kakav dokument koji bi mi put na jug
u~inio mawe riskantnim. Opra{taju}i se te mra~ne no}i s Mitjom ispred
restorana, uz snaàn stisak ruke, obe}ali smo jedan drugome susret u Lon-
donu. Vi{e ga nikada nisam video.
Poku{aj s nema~kom komandom sutradan nije uspeo. Prijavio sam se u
pola deset. Karmen su svi poznavali, mora da je uìvala poverewe, jer mi
je dozvoqeno da odem do we na tre}i sprat bez pratwe. Stepenice i hodni-
ci bili su pokriveni debelim tepisima, kako i prili~i hotelu Ekscel-
zior u Vitorio Veneto. Verovatno joj je deùrni oficir telefonirao da
dolazim. Po{la mi je u susret, tako da smo razgovarali u hodniku. Bilo
je odmah jasno da od posla nema ni{ta, da se komanda u hotelu uop{te ne
bavi takvim stvarima, a da pri~am o svojim namerama nije bilo pametno ni
za mene, ni za wu. Preporuku da se obratim policiji jednostavno sam pre-
~uo. Nisam je ni pitao da li misli na gestapo ili kvesturu, niti gde da ih
na|em. Ostalo je da smo stari znanci aus Leibach (iz Qubqane) i da dru-
gih razgovora nemamo. Na kraju sam smatrao uspehom {to sam iza{ao iz ho-
tela, a da me niko nije pitao odakle i kako sam stigao, ni kuda nameravam.
Sada mi je jo{ samo preostalo da {to pre nestanem iz Rima. Samo gu-
bim vreme. Na èlezni~koj stanici, qut {to sam potro{io toliko vreme-
na na ve~eru, ustanovio sam da sam jo{ sino} mogao otputovati na jug. Da-
nas je ve} sve neizvesno. Voz }e sti}i, kakav bude i kad bude, odgovarali su
svi koje sam pitao. Putnici, a ne stani~ni slu`benici. Oni ionako ni{ta
nisu znali, ako bi se uop{te pojavili. Glavno obja{wewe kojim su umiri-
vali nestrpqive, koji to jo{ nisu znali, bilo je da se na jugu vodi rat; {ta
to zna~i u odnosu na odlazak vozova, moralo je biti jasno i bez obja{wewa.
Ni{ta, zna~i, nisam izgubio {to prilikom dolaska u Rim nisam pogledao
red vo`we. Bio sam na samom izvoru saobra}ajnih informacija, koje su na-
stajale i prenosile se me|u putnicima, umesto u saobra}ajnom centru, ka-
ko je to ina~e obi~aj u miru. Pomisao, da uhvatim kakav autobus, svima, ko-

jima sam je oprezno ponudio na razmatrawe, izgledala je jako zabavno. Svi
putevi, ne samo Apija i Kasilina, zagu{eni su nema~kom vojskom koja se
vaqa prema jugu. Tako sam se ceo dan preme{tao po velikoj stani~noj ~eka-
~eka-
onici sa nadstre{nicom od gvozdeno-staklene konstrukcije i po peroni-
ma sa sli~nim krovom. Bar stotinu ve}ih evropskih èlezni~kih stanica
s kraja 19. veka izgleda ovako. [etao sam i po neposrednoj blizini stanice.
Nemaca nije bilo, wihov saobra}aj se kretao mimo we. Glavne èlezni~ke
stanice nisu za brzi saobra}aj.
Ceo dan se nije ukazala ni jedna jedina prilika. Jedino je razgovora
bilo napretek. Mnogi italijanski vojnici su tvrdili da je dawu putovawe
isuvi{e opasno i da je ba{ dobro {to nema nijednog voza. Uprkos wihovom
iskustvu, nisam im verovao. Tokom vo`we po Orvijetu video sam brojne
brojne vo-
zove koji su saobra}ali dawu, pune Vermahta, a ne prqavih vojnika raspu-
{tene italijanske vojske i civila. Nemci sigurno nisu namerno izlagali
svoje vojnike savezni~kim avionima, da bi brinuli za bezbednost svojih iz-
dajni~kih saveznika. Svaki drugi vojnik je dolazio s Balkana, iz Jugosla-
vije, tako da su imali o ~emu pri~ati, kad su saznali da i ja dolazim otu-
da. Ova zajedni~ka ta~ka, uz moje natucawe italijanskog i wihove neiz-
be`ne infinitive, u trenutku nas je zbliìla. Izgledali su tako bedno,
da sam skoro zaboravio {ta su sve radili kod nas. Vi{e se nisam morao
pretvarati da sam Nemac, na {ta je pomi{qao svaki Italijan kad bi me
ugledao. S druge strane, po{to ih nije bilo, ni Nemci me vi{e nisu zabri-
wavali. Nije bilo ni agenata u civilu, kako su mi to tvrdili Italijani.
Kao „ilegalac”, ose}ao sam se iznena|uju}e dobro. Nije bilo problema ni
sa ishranom. U blizini stanice, posebno u uli~icama blizu bazilike San-
ta Marija Ma|ore, bilo je sve puno kafana, gde se osim vina mogla dobiti
pasta, minestra i minestrone, ka~amak sa sosom od paradajza u brojnim va-
rijantama,
ri jantama, naj~e{}e sa samlevenim sardinama iz slanih buradi, pa riò-
to s vrap~jim mesom. Na tezgama oko stanice bilo je pe~enih ranih maro-
na, kuvanih mu{ula, ~ak i sveìh ostriga s limunom, a od vo}a gro`|e i
smokve, sveè i suve. Predve~e su na severnom delu stanice, gde su po~i-
wali magacini, prodavali i golubove, o~erupane, modre. Kad sam ih ugle-
dao takve, ne bih ih jeo ni pe~ene. Bili su nameweni drugim kupcima.
Premda se jo{ ja~e smrknulo, sve je bilo kao dawu. Sa svih strana pri-
stizali su novi raspu{teni vojnici biv{e italijanske vojske, tako da je
na stanici ponovno nastala gu`va, kao pri mom dolasku u Rim. Jedino {to
je smer kretawa bio druga~iji, izlazak na stanicu, iz ~ekaonice na peron,
pa opet nazad na ulaz. Svako je hteo da vlastitim o~ima vidi i vlastitim
u{ima ~uje sve {to se moglo videti i ~uti, niko nije verovao onome {to
su drugi pri~ali, iako su svi govorili isto. Ni malobrojni èlezni~ari

nisu mogli da ih spre~e u tome, ~ak i da su hteli. Sve je zavisilo od vesti
koje su nastajale, {irile se i dopuwavale drugima, uvek podjednako po-
gre{nim: da se priprema voz koji }e krenuti na jug. Tako sam se odjednom
na{ao u talasaju}em mno{tvu, me|u novim, obraslim, neprepoznatqivim
licima, koja su se gurala u svim pravcima i nestajala, isto onako kako su
se pojavqivala. Ma koliko bila nova, sva su bila potpuno jednaka. Poznan-
stva, stara vi{e od dva dana, zauvek su nestajala u gu`vi. I ja sam se uto-
pio u woj, u zajedni~koj èqi da se ipak pojavi kakav voz. Gu`va je nepre-
stano ra|ala neproverene novosti, koje su kona~no otupele i najve}e op-
timiste.
Kad se kasno no}u s udaqenih {ina za~ulo pomerawe vagona prema
peronu, imao sam dvostruku sre}u. Na{ao sam se ba{ na peronskoj strani
stanice, i to na onom peronu na koji su gurnuli dugu kompoziciju praznih
teretnih vagona. I pored strahovitog pritiska mno{tva, uspeo sam da se
uguram u jedan od wih. Da se ne pretrpa, neki odlu~niji odgurivali su s
vrata svakoga ko bi poku{ao da se popne i utrpa. Bilo je vike, cike i na-
guravawa, ne samo oko nas, ve} du` celog perona. U me|uvremenu, vagoni
su se odbijali ~as prema stanici, ~as daqe od we, kao da smo na ranìrnoj.
O~igledno su dodavali nove vagone. Udari su se prenosili po ~itavom vo-
zu takvom snagom, da sam mogao prebrojiti wegovu duìnu. Za kraj, ~ita-
va kompozicija se bu~no odbila od ~eli~nih odbojnika, zabetoniranih na
kraju {ina. Jedan takav udarac uspeo je zatvoriti vrata vagona, {to je
sre}nike u wemu, zajedno sa mnom, ispunilo nadom da je pravo na prevoz
kona~no izboreno. O voznoj karti niko nije ni razmi{qao, ni èlezni~a-
ri, jer ih nije ni bilo. Ni o tome da smo prebacili normu otto cavalli (osam
kowa), odnosno, quaranta militari (40 vojnika), poznato jo{ s vagona JD@.
Osim te sre}e, koju sam delio s drugima, imao sam pred wima zna~aj-
nu prednost. Bilo mi je potpuno svejedno da li je voz littorale (obalni) ili
continentale (kontinentalni). I pored geografske karte koju sam nosio sa
sobom, nisam zapravo bio svestan da prema jugu vode dve pruge. Kad se pro-
nela vest da voz kre}e prema Frozinoneu, i mawi deo putnika uz so~ne
psovke nervozno isko~io, umesto wih se, i pored ~vrstog pritvarawa vra-
ta, uguralo nekoliko novih, susedi su me uverili da mesto, za koje sam ~uo
po prvi put, ne leì u nekom drugom, ve} u ju`nom pravcu. Geografsku
kartu nisam ni pogledao, bez {ibica se ne bi moglo ~itati. Osim toga, ni-
sam hteo da izazovem pa`wu me|u sasvim nepoznatim putnicima, prete`-
no vojnicima.
Oko jedanaest sati prikop~ali su lokomotivu. Po {i{tawu pare me-
|u vagonima i udarcima ~eki}a po to~kovima, {to je za èlezni~arevog
sina ozna~avalo isprobavawe ko~nica, moglo se zakqu~iti da se kona~no

kre}e. Nije potrajalo dugo, a voz je povukao i polako pre{ao u ubrzano
udarawe to~kova o {ine. ûli smo ga tek kad se smirilo urlawe i skaka-
we od veseqa {to smo krenuli. Ve}ina je ubrzo posedala po podu. Stajao
sam u uglu, nasuprot vrata i u smeru vo`we, oslawaju}i se o oba zida. Uà-
rene cigarete i, s vremena na vreme, pri paqewu, osvetqena lica i obla-
ci dima me|u wima, bilo je sve {to se moglo videti. Nikome se nisam
obra}ao, niti je iko i{ta hteo od mene. Glavu su mi ispunile ozbiqnije
misli. Ovo je sada ozbiqno, ne radi se samo o putovawu. Ako se vo`wa iz
bilo kog razloga ne prekine, ja sam na posledwem delu puta ka Englezima.
Sada ve} sigurno ~vrsto drè Napuq u svojim rukama i iz wega prodiru
nama u susret. înilo se da smo vremenski sasvim uskla|eni. Ja prema wi-
ma, oni prema meni. Vreme je da se pripremim za engleski. S Italijanima
samo nepotrebno gubim vreme.
Scenariji, koje sam zami{qao o prelasku na englesku stranu u Qu-
bqani, bili su vi{e nego magloviti. Zapravo, nisam ni razmi{qao o wi-
„How do you do”,
ma. Da se treba pozdraviti sa „How do”, bila je jedina ~vrsta ta~-
ka. Sada su po~eli sami da se name}u, neverovatno, postajali su odre|eni-
ji, mnogo jasnije pojavili su se i rizici koje donose. Crna no} se postarala
da su se svi odvijali no}u. Trenuta~no najaktuelnija i najjednostavnija
mogu}nost, a da bi mogla biti stvarna, bila je vo`wa kroz ni~iju zemqu,
gde bi se zbog pucwave u vazduh i vike napada~a voz naglo zaustavio. Kad
bismo otvorili vrata i jedan preko drugoga poskakali na zemqu, sve oko
nas bili bi sve sami Englezi. Zbog wihovih {e{ira sa {irokim obodom,
scenario bi bio vi{e kaubojsko-filmski, kao da su Australijanci, na pot-
puni scenario u nepotpunom svetu ne treba ni ra~unati. Mogu}nost da voz
zaustave Nemci, izgledala mi je malo verovatna. I da se tako ne{to desi,
ja bih se ve} nekako izvukao iz mno{tva Italijana, pobegao u no}, u svakom
slu~aju, uz pomo} lasciapassare i vozne karte slagao bih da se vra}am u Na-
puq. Ko bi dao propusnice takvim odrpancima, kakvi su moji saputnici?
Bilo bi verovatnije da se voz zaustavi zbog poru{ene pruge, kako se
to ve} desilo kod Prestranka. Tada bismo se rasturili u mrak, na{li ka-
kvo zgodno skrovi{te, najboqe u nekom gustom planinskom predelu i pri-
tajili se dan ili dva. U me|uvremenu }e se svuda okolo utvrditi Englezi.
Samo treba sti}i do wih, re}i im otkud sam i kuda idem, pa }e za mene
biti kraj rata. Izgledalo mi je tako jednostavno, da mi je bilo ào {to
Bine i Mitja nisu putovali sa mnom i {to }u sam uìvati u pobedi. Da se
na|em na frontu, posebno napredovawem Engleza me|u nema~ke poloàje,
izgledalo mi je mawe verovatno. Do tako ne~eg moglo bi do}i samo kod bez-
glavog povla~ewa Nemaca, a beàwe, uprkos El Alameinu i Staqingradu,
tada jo{ uvek nije bio deo wihovih vojni~kih navika. Mawa verovatno}a
bila bi vi{e posledica opasnosti koju je donosila, nego neverica da }e
Nemci uistinu beàti navrat-nanos. Podsvesno sam je potcewivao, pre
svega zbog opasnosti kojoj bih se u tom slu~aju izloìo. Kad je izgledalo
da }u svakog ~asa naleteti na wih, i daqe sam zami{qao da }u na~in su-
sreta s Englezima izabrati po svom ukusu.
San \ovani Inkariko
Iz razmi{qawa me je probudilo uzrujavawe i negodovawe pojavom

oficira s otrgnutim ~inovima, moje visine, s ne{to izrazitijim jagodi~-
nim kostima i velikim rancem o boku, koji je kr~io sebi put me|u pose-
dalim i zaspalim putnicima. Usmerio se pravo ka meni. Neodlu~no me po-
gledavao, opet zagledao ne{to drugo u mraku, ispuwenom dimom cigareta
i ravnomernim udarawem to~kova o {ine, kao da sam ja wegova posledwa
briga. Najzad se odlu~io i upitao me, jesam li mo`da Nemac. ûo je da ne
znam za Frozinone, a to ne znaju samo Nemci. Pa to je ipak glavni grad
Provincie di Frosinone!
Frosinone! Razlog za wegovo ~u|ewe nije ba{ delovao ubedqi-
vo. Kao opravdawe poverio sam mu da dolazim iz Jugoslavije i da sam Slo-
venac. Razveselio se i zapo~eo razgovor. I bez pitawa, raspri~ao se o do-
godov{tinama iz Albanije i Crne Gore, gde je proveo najve}i deo svog ra-
tovawa. Poznavao je i Qubqanu. Rekao je da je poru~nik i da su mu parti-
zani na povratku u Italiju rado pomagali, dodu{e, wegovi su im predali
naoruàwe celokupnog pe{adijskog bataqona. Dodao je da na fa{izam ni-
kada nije mnogo davao, da }e sigurno pobediti Rusi, {to bi bilo dobro za
mene, a ni on nema ni{ta protiv. Savezni{tva s Nemcima ionako im je
ve} preko glave. Posle armisticija pokazali su da su ro|eni neprijateqi
Italijana. Iz torbe je izvukao sir i hleb, na putu se obezbedio iz poseb-
nog centra za esercito
esercito,, vojnike povratnike. Uvek je dobijao dovoqno, mogao
je ne{to i da sa~uva, za svaki slu~aj. Kao stvoreno da se sti{a glad koja se
sve ja~e ogla{avala u mom èlucu. Imao je i vode. Sve je podelio sa mnom,
kao da zajedno putujemo maltene jo{ iz Crne Gore. Pokazalo se, da ni osta-
li putnici nemaju problema s prehranom i pi}em.
Voz se zaustavqao na brojnim stanicama i zato napredovao puèvim
korakom. Povremeno bih za~uo neko ime, vaqda mesta gde se zaustavio. Na Na--
àlost, ni{ta mi nije bilo poznato. Kasnije sam ustanovio da su me|u wi wi--
ma bila i imena mesta zbog kojih bih morao da se postidim {to sam i{ao
u gimnaziju. Svaki put bi isko~io poneki putnik, pra}en uzvicima osta-
lih da je sre}an {to je ve} kod ku}e. Po{to novih putnika na tim stani-
cama nije bilo, gu`va u vagonu postepeno je postajala podno{qivija. Ne-

ki su polegali. Moj poru~nik je iz suprotnog ugla dovukao veliki kofer,
pa smo seli na wega. Ispri~ao mi je da je rodom iz San \ovanija Inkari-
ka, otprilike na tre}ini puta od Rima do Napuqa, na podno`ju ju`nog
venca breùqaka iznad doline reke Liri, da ima mla|eg brata i sestru i
da su mu jo{ ìvi otac i majka. Kad sam mu rekao da je sastav moje porodi-
ce jednak, da sam i ja u svojoj porodici najstariji, a sestra najmla|a, ose-
tio sam da mi je postao bliì. Predstavili smo se jedan drugome. Zvao se
Vini~o Petroncio, wegov otac je penzionisani mornari~ki oficir, kape-
tan, ina~e vlasnik podosta zemqe i nekoliko kolona. Brat se zove Nino, a
sestra Adelaide. Objasnio sam mu da sam u junu diplomirao na pravnom fa-
kultetu u Qubqani i da sam se odmah zaposlio kao advokatski pripravnik.
Ve} u slede}oj re~enici postao sam avvocato
avvocato.. Odmah smo pre{li na ti.
„ûj, avokato”, po~eo je posle duèg }utawa, tokom koga je iz gomile
bistrih kombinacija izabrao najpogodniju, „ako misli{ raggiungere gli
inglesi /pridruìti se Englezima/ vo`wom u nepoznatu no}, budi uveren
da }e se voz zaustaviti kilometrima daleko ispred fronta, negde, gde }e{
biti Nemcima pred o~ima, da }e te istresti iz ga}a i u najboqem slu~a-
ju naterati da radi{ najopasnije poslove na dometu engleske artiqerije,
ili ~ak pe{adije. Svi tako postupaju kad se povla~e, nemaju drugog izbo-
ra. Po
Po|i
|i sa mnom u San \ovani, imamo veliku ku}u, moè{ ostati koliko
ho}e{,
ho }e{, ionako }e{ se ve} posle nekoliko dana probuditi u engleskoj oku-
paciji, ili }e{ ih iz na{e sigurne paese (varo{ice) dawu posmatrati
kako niz drumove gawaju Nemce prema Rimu. Za moje roditeqe bi}e{ kao
~etvrto dete. Ispri~a}u im {ta si sve u~inio za mene tokom bega iz Ju-
goslavije. Hrane i pi}a bi}e dovoqno, bez obzira na to {ta su sve mo`da
pro{li dok me nije bilo. Svi su ìvi, znam to iz posledweg pisma koje
sam dobio po~etkom septembra.”
Ne treba re}i koliko me je wegov poziv iznenadio i, pre svega, razve-
selio. Iznenadio, jer mu je odmah bilo jasno da se probijam ka Englezima,
iako mu to nisam pomenuo. Po prvi put sam ~uo re~ raggiungere /pridru-
ìti/, za koju se kasnije pokazalo da je u onim okolnostima i u onom tre-
nutku pravi terminus technicus.
technicus. Pa, bogami, i zbog vekodu{nosti poziva.
[ta }e sve nabajati svojima o mojoj pomo}i pri wegovom povla~ewu iz Ju-
goslavije, mogao sam samo da zamislim. To je zna~ilo da }u morati i sam da
laèm, pa makar i potvr|ivawem. Poziv me je razveselio i zato {to je
kao realisti~an potvrdio moj drugi scenario, da ne}u morati da traìm
skrovi{te, {to je izuzetan dobitak ve} sam po sebi. Stan i hrana, lepo
pripremqeni, ve} me ~ekaju u San \ovaniju. Kakav neverovatan spoj rat-
ne ve{tine i sredozemne gostoqubivosti, u pravo vreme i na pravom me-
stu, bio je moj prvi utisak. Iako sam poku{ao da odbijem, poziv sam u sebi
ve} prihvatio.
Pre nego {to sam mu odgovorio, slu{aju}i wegovo izlagawe o predno-
sti poziva, razmi{qao sam, {ta mi bi da mu, i pored uro|ene nepoverqi-
vosti, toliko verujem, da bez ikakvog razmi{qawa prihvatim poziv pri-
padnika, do nedavno, neprijateqske vojske. Mo`da on i jeste taj za koga se
izdaje, a mo`da i nije. No}u bi mogao da me odvede bilo kuda, ne}u znati
ni gde sam, ni {ta da radim, ako odjednom nestane. Bilo je ipak malo vero-
vatno da bi me predao Nemcima, iako se mo`da pretvara da ih mrzi. Lice,
osvetqeno cigaretom, i pored zapu{tenosti, govorilo mi je da je otvoreno
i iskreno. Nastavak puta u mrklu no} bez wega, doneo bi mi ve}u opasnost
i neuporedivo ve}u nesigurnost. Osim ~iwenice da u mra~nom, teretnom
vozu putujem na jug, bez wega ne bih znao ni gde sam. Saldo rizika s wim
u~inio mi se minimalnim, bar u onaj mra~ni no}ni ~as, uz ravnomerno klo-
parawe to~kova o spojnice {ina, za koje nije bilo jasno gde i kada }e se
kona~no zaustaviti.
Ubrzo potom, iza{li smo sasvim sami na zapu{tenu i mra~nu stani-
cu êprano, nekih {est kilometara ju`no od istoimene varo{ice. Ko zna
da li bi se voz uop{te zaustavio na slede}oj, mawoj stanici Izoleta – San
\ovani Inkariko, pravoj stanici mesta u koje smo se uputili, i odakle je
put ne{to kra}i. Niko od èlezni~ara nije se pojavio pri dolasku, voz je
nastavio put u beskrajnu no}, bez ikakvih direktiva ili signala, iako je
u stanici {kiqila zadimqena petrolejka i ~ulo se zvrjawe telegrafa.
Jedan sat posle pono}i. Prilago|enost na vagonski mrak i tanka ~etvrt me-
seca na nebu, potpuno bezobla~nog, zvezdanog, omogu}ili su nam raspoznava-
we stvari. Kad smo pored stani~nih zgrada iza{li na put – vodi iz êp-
rana u severozapadnom delu doline pored San \ovanija, kroz planin
planinski
ski
lanac na jug, gde se probija do Tirenskog mora – wegov beli odsjaj delovao
je kao svetlo koje je osvetqavalo mra~nu okolinu. Nigde nijedne svetiqke
ili osvetqenog prozora, ni ku}e se nisu prime}ivale. Odmarali su se ne
samo qudi, nego i sve drugo, ìvo i mrtvo, bez razlike. Ni{ta nije ukazi-
valo na blizinu fronta. Ovakav blaèni mir ve} dugo nisam uìvao.
Vini~o je iz grmqa, iznad jaruge, uz drum, privukao dugu odlomqenu
granu, mokru na lisnatom delu. Nad jarugom su se svijale vrbe. Ni{ta dru-
go nije ni moglo rasti na samoj vlazi. Vojni~kim noèm ju je zarezao i na
rezu odlomio najdebqi kraj, isto je uradio i s lisnatim delom, dobijenom
{tapu odrezao je i odlomio sve kra}e gran~ice. Toliko se zaneo tim recka-
wem, da sam postao nestrpqiv. Shvatio sam da je time dobio nosa~. Kad ga
je progurao kroz ko`ni kai{, kojim je spre~io da se kofer raspadne, po-
stalo je jasno da je jedan kraj namewen meni. Svako sa svoje strane nosili
smo o wega obe{en, ali jo{ uvek preteàk kofer. „Savija}e se samo tol-
iko, da ublaì udarce neuskla|enih koraka”, stru~no je objasnio Vini~o.
Mnogo kasnije, kad sam ve} postao ekonomista, iz marksisti~ke politi~ke
ekonomije nau~io sam da se izradom sli~nih pomagala majmun preobrazio
u ~oveka, od be~kog Bem-Baverka sam saznao, da smo tenente /poru~nik/ i
ja i{li roundabout putem (okolo) brè, nego da smo krenuli direktno, bez
zadràvawa rezawem {tapa. U no}i bez oblaka nisam ni sawao da }e mi
se te jeseni sve obiti o glavu, da }u iznova i iznova dolaziti do zakqu~ka
da sve ide u suprotnom pravcu, od ~oveka ka majmunu, i pre~icama, koje su
neuporedivo duè.
Ina~e, {tap se posle nekoliko koraka pokazao previ{e elasti~nim.
Quqawe kofera pove}avalo je wegovu teìnu. Morali smo ga nositi obe-
ma rukama. êsto smo se zaustavqali da zamenimo mesta, da teì teret
premestimo iz leve u desnu ruku, pa opet sve ispo~etka. Glasni koraci bez
odjeka gubili su se u no}i. Kraj je jako vlaàn, rekao je Vini~o. To su po-
tvr|ivale niske, razvu~ene izmaglice, koje su delovale kao poqane. N Ni
ije
se oglasila nijedna àba. Nije se za~ula nijedna ptica, ni }uk, nijedan
pas nije zalajao. Samo su zanzare po oznojenim obrazima i vratovima pod-
muklo iskori{}avali zaposlenost na{ih ruku. Nije se vaqda sve ìvo po po--
sakrivalo i pobeglo pred bliskim ratnim vihorom? Vini~a nisu morile
takve misli. Tako je i u miru, obja{wavao je, qudi no}u nemaju {ta da ra-
de, struja je skupa, jako su {tedqivi i rano idu u postequ. Mogu}e je da
struje vi{e i nema, da osvetqavaju ì{cima, radi vlage u okolini nema
ni ku}a. @abe, ptice i psi ostali su nerazja{weni, ali ubedio me je. Pri
svemu {to se doga|alo, toliko sam zavisio od wega, da bi bilo neumesno
neumesno da
imam i vlastito mi{qewe. âk se nisam dosetio da su zanzare komarci.
Kad smo preko mosta pre{li Sako, kako se zove reka ispod wega, put
je neko vreme vodio prema istoku, uz podno`je dvogrbih gora, vidqivih na
ju`nom svetlom nebu, sli~nih na{oj Grmadi i [marnoj gori. Ubrzo je po-
~eo da se pewe preko obronka i vra}a prema jugu. U podgorju su se u du-
ga~kim srebrnim prugama protezali niski vinogradi, ponegde nasadi ma-
slina, crni dud ili mo`da smokva uz ivicu. Nije se moglo prepoznati {ta
je. Levo nadole, nizina je postajala sve dubqa, prepletena retkom, raz razvu-
vu-
~enom, svetlucavom, pritajenom izmaglicom. [to smo duè hodali, posta-
jala je sve gu{}a. U vagonu je bilo vru}e, znojili smo se, i sada sam, uprkos
brzom hodu i te{kom teretu, po~eo ose}ati slegawe hladno}e na sveè
oznojenu koù. Jo{ uvek nikakvog odziva na korake, nikakvog odjeka. Samo
su komarci po~eli da posustaju.
„Kod ku}e smo”, skoro ne~ujno je izgovorio Vini~o, da ne naru{i mir,
kad smo neposredno iza grobqa pre{li na put iz Izolete i kad se s desne
strane pojavila olupana, poluzar|ala tabla s natpisom San \ovani Inka-

(Provincia di Frosinone).
riko, P. di Fr. (Provincia Frosinone). Jo{ stotiwak metara i po~eli smo
da se pewemo {irokim, strmim stepenicama, prava minijatura onih na Pja-
ci di Spawa u Rimu, iznad wih putem desno, nagore, s tesno sazidanim ku-
}ama koje, uprkos no}i, nisu krile svoju starost s leve, i niskim zidom
iznad strmine brega s desne strane. O{tra krivina levo nagore, oko ku}e,
koja je izgledala kao ogromna gradska kula, pa jo{ stotiwak metara i ve}
smo stajali pred zatvorenim vratima dvospratne ku}e Petroncijevih. Ce Ce--
lom {irinom prvog sprata rasporedili su se prozori. Iza wih mora da je
bila zatvorena terasa, ili ne{to sli~no.
I uz potmuli odjek zvekira po zatvorenim vratima, iza kojih se si-
gurno protezao veliki kameniti hodnik sa stepenicama za sprat, Vini~o
se ispomagao i lupawem {tapom, zvawem mame i tate, pa Nina i Adelaide.
Mirnoj no}i do{ao je kraj, ne samo za uku}ane, nego i za pola sela, koje je
probudio svojim nestrpqewem. Ku}a se kona~no probudila. Iza mra~nih
Vinicio, è
prozora na spratu upalilo se svetlo, nastala je gu`va. Vikawe „„Vinicio,
arrivato Vinicio!” /Vini~o, stigao je Vini~o!/ ~ulo se sve do ceste. Adela-
ide je prva str~ala niz stepenice, posle reskog otkqu~avawa izjurila je
iz ku}e i sko~ila u zagrqaj bratu, koji se jedva odrào na nogama. Komotna
spava}ica nije skrivala lepo zaobqen stas. Mogla je imati oko osamnaest
godina, sva puna radosti i raspoloèwa. Slede}i je bio Nino, zatim madre re,
visoka, izgledala je kao starija Adelaidina sestra, ogrnuta lakim ogrta-
~em. Grlili su se sve troje zajedno, u zamr{enom klupku. Posledwi se do-
stojanstveno pojavio padre Petroncio, jak, zdepast {ezdesetogodi
{ezdesetogodi{wak. Po
svemu sude}i, bio je apsolutni gospodar u ku}i. îm je pri{ao Vini~u, da
ga i sam zagrli i stisne mu ruku, svi su se odmakli. „Dobro je {to si se vra-
tio pre nego {to su se maledetti tedeschi /prokleti Nemci/ povukli, pre-
ko fronta bi bilo mnogo opasnije.” U mraku se nije mnogo videlo,
videlo, uski zra-
ci svetlosti kroz pritvorena vrata samo su nas zaslepqiva
zaslepqivali,
li, ali uprkos
tome, mogao bih se zakleti da su mu o~i zasuzile. Rukom i glavom odlu~no
je naredio da u|emo. Mo`da nije èleo da nas susedi slu{aju, a mo`da sa-
mo nije hteo da se primete tragovi wegove nekontroli lisane
sane razneènosti.
@ene, koje su se opet bacile na Vini~a, silom je ugurao u veliki hodnik
iza ulaznih vrata.
U me|uvremenu, Vini~o je obja{wavao da zajedno dolazimo iz Jugo-
slavije, da sam mu pomagao sve vreme puta, koliko god sam mogao i da }u
ostati nekoliko dana kod wih u o~ekivawu Engleza. Govorio je jako tiho,
iako vi{e nismo bili napoqu. Nisam primetio nikakvo iznena|ewe. Padre
Petroncio se prvi rukovao sa mnom, rekav{i da mogu ostati koliko ho}u,
nemaju problema ni sa hranom, ni sa prostorom, a Englezi }e sigurno usko-
ro sti}i. Kad je ~uo moje ime, bez razmi{qawa me je prekrstio u Sandra.

Madre mi je, sti{}u}i ruku, ubedqivo ponavqala wegovu dobrodo{licu,
sve {ta imaju stoji mi na raspolagawu. Nino, kojem je bilo dvadesetak go-
dina i Adelaide, o~igledno su me primili kao razonodu u dugotrajnom i
nestrpqivom ~ekawu. Za ose}aj neizvesnosti bili su premladi.
Na prvom spratu, u prostranoj trpezariji sa oslikanim plafonom i
staklenim lusterom, sto je ve} bio prostrt, ~a{e postavqene, ukqu~uju-
}i i onu namewenu meni, ~ekale su nas i dve otvorene boce vina. Najboqeg,
doma}eg. Sve je pripremila sitna devojka, koja se vrzmala po kuhiwi po-
red trpezarije. Tek kad smo zauzeli mesta, slu{aju}i pa`qivo Vini~a,
majka ju je dovela iz kuhiwe da je predstavi Vini~u i meni. U ku}i je tek
nekoliko nedeqa, zove se Stela, pisali su ve} Vini~u o woj. Iz campagne
(sela) je. Kasnije se pokazalo da je k}erka jednog od wihovih kolona. Stara
Klementina vi{e nije mogla sve sama, sad samo dolazi da pomaè kad ima
nekih posebnih poslova. Majka nas je posluìla na brzinu pripremqenom
minestrinom, koja je ba{ prijala, pe~enom ov~etinom, koju su u me|uvre-
menu podgrejali i koja je ostala skoro nedirnuta. Na àlost, najeli smo
se u vozu. „Ni{ta zato”, rekli su, „kad je sutra prepe~emo, bi}e jo{ uku-
snija.” Ni nekoliko vrsta pi{kota, koje su verovatno ve} nekoliko dana
~ekale Vini~a, jedva da je neko probao. U taj kasni sat nikome nije bilo do
hrane i pi}a. Samo sam ~a{u, podignutu u znak zahvalnosti za o~evu do-
brodo{licu Vini~u i meni, ispio do dna.
Soba koju su mi dodelili bila je, po svoj prilici, Stelina. Na brzu
ruku izneli su iz we posteqinu i ostale stvari i zamenili ih drugima.
„Stela ionako naj~e{}e ide ku}i da spava”, objasnili su kasnije. Soba je
bila izduèna, stisnuta izme|u trpezarije i druge sobe kao neki klin.
Uz prozor, koji gleda na put kojim smo stigli ku}i, gde je bila naj{ira,
dostizala je jedva za jo{ pola prozora sa svake strane. Suprotni zid je
bio uì. Jedva metar. Sto, krevet, {iroki ormar, sve je stajalo uz jedan
zid, pored toga jo{ stolica i foteqa. Omamila me je sveìna posteqine.
Nije potrajalo ni minut i ve} sam utonuo u ~vrsti san. Nisam stigao ni
da sa~inim bilans dugog dana. Mogu ustati kad god ho}u, saop{tili su mi
kroz vrata. Vini~o ionako ne}e ustati pre podneva.
Ujutro me sa~ekao predivan pogled s prozora. Ispred mene, u pravcu
severozapada, na nekih sto pedeset metara visokom stenovitom breùqku
koji se zavr{ava tupim grebenom, s krajwe leve strane, sme{tena je kame-
na crkvica, paralelno s breùqkom kra{kog oblika, samo nià nego {to
sam navikao kod nas. Desno dole vodi bela cesta, koja nam je rano jutros
osvetqavala put u San \ovani. Dolazi sa severa u wegovo podno`je, preko
~ijeg se najve}eg dela, desno od we, {iri jezero plavozelene boje; wegova
leva strana sluì spajawu dveju reka, jedne, koja doti~e u zmijolikoj li-
niji sa severa i druge, isto tako spore, sa zapada. îm se spoje, ispod mo-
sta koji stoji na nekoliko zidanih lukova, lewo se izlivaju u jedan levak
jezera, s likom hobotnice koja vreba u pravcu San \ovanija. Jedna od reka
mora da je Sako, preko koje smo no}as pre{li. I preko kraja drugog levka,
kojim s krajwe desne strane reka isti~e iz jezera, stoji {iroki zidani
most na jednom poduèm luku. Uz vodu svuda rastu bujne vrbe i sveè ze-
lene livade. Otuda sino}wa izmaglica i vlaga.
Sve se to nalazi u delu doline koja se, dokle dopire pogled, prostire
od udaqenog planinskog severozapada s leve, pa duboko na jugoistok s de-
sne strane. Samo ku}e, desno od na{e, spre~avaju da se vidi taj wen naj-
isto~niji deo. Dolina je krajem septembra jo{ uvek bujno zelena. Voda i
sunce mora da joj daju izuzetnu plodnost, a qudima bogat ìvot. Sa su-
protne strane okruùje je {irok i duga~ak venac breùqaka, iza kojih
se, posebno sasvim desno, u pravcu severoistoka, ocrtavaju po~eci visokog
planinskog lanca. Ako se ne varam, uprkos blistavim stenama, prime}uje
se sneg na wima. Nebo, samo plavetnilo, svetlost koja {tipa za o~i, senke,
koje sunce baca iza ku}e prema podno`ju breùqka sa crkvom, tamne, do-
bijaju}i hrapave oblike i predmeti postaju neprepoznatqivi. Vazduh je
~ist i sve`, kao letwe jutro na nekom alpskom proplanku.
I – tek mi je sada do{lo do mozga – mir, samo blaèni mir, koji je
vladao cele no}i i ne~ujno se produìo do jutra. Niotkuda nikakvog gla-
sa, ni qudskog, ni ìvotiwskog, nikakvog treska, zujawa motora, ni dole u
dolini, ni gore na nebu, ni pucwa pu{ke ili ma{inke, ni grmqavine to-
pova ili eksplozije granata. Znao sam da ne moè biti istina, svejedno sam
pomislio, nije li me moj tenente s otrgnutim epoletama mo`da doveo pra-
vo u raj. Takve lepote, svetlosti i mira ne moè biti nigde drugde, osim u
nebesima. Kao da me je za~arao. Ve} nekoliko dana se iz sve snage trudim da
stignem u pakao fronta, ùrim u podrhtavawe zadimqenog, sumporom pro-
ètog vazduha i potresawe tla, razorenog od brojnih eksplozija, gde ni
svoj glas ne ~uje{, a na{ao sam se u spokojnom, danono}nom miru. Kako da se
iz ovog beskrajnog mira probijem do Engleza? Mora da su jo{ jako daleko.
„Svakog ~asa stiù”, predvi|ao je padre Petroncio. To bi se moglo ostva-
riti samo u slu~aju da se dovezu preko jezera, pa jo{ i da savr{eno uskla-
|eno veslaju.
Da su obrisi visokih gora na udaqenom severoistoku Abruci, wihov
najju`niji deo, saznao sam tek posle doru~ka. Na RACI geografsku kartu
sam zaboravio. Vini~o, umesto koga }e do podne verovatno spavati Adela-
ide (cele no}i nije mogla spavati, jer je „znala” da stiè Vini~o), pozvao
me u {etwu po selu. Sada ga po prvi put vidim u civilnoj ode}i i na dnev-
nom svetlu. Obrijan, sasvim je zgodan, malo ja~i od mene, ima dvadeset {est
godina. Bar znam s kim imam posla. Tek sada sam stekao pribliàn utisak
kuda me dovela vo`wa u mra~nom sto~nom vagonu i u isto tako mra~noj no-
}i, od rimske Stazione Termini,
Termini, u nepoznatom pravcu, prema jugu Italije.
Takore}i, u weno srce, ako ne savremeno, a ono, bez sumwe, anti~ko. Nemam
na {ta da se àlim. Jedini ciq, radi kojeg sam do{ao u Italiju, po~eo je
da bledi.
Crkva, koja se na izlasku iz ku}e otkriva na ble{tavom breùqku
ispred nas, jeste Madona dela Gvardia, nazvana tako zbog dominantnog po-
loàja iznad doline. Levo, iza nas, po~iwe planinski masiv Monte êr-
varo.
varo. Proteè se iza San \ovanija Inkarika i {iri prema jugu u pravcu
Pika, susednog gradi}a na istoj padini breùqaka, koji s ju`ne strane
okruùju dolinu. Jezero ispod nas je – a {ta bi drugo i bilo – Lago di
San \ovani Inkariko. U wega se uliva Liri, reka koja dolazi iz severnih
planina. Ne{to pre u{}a, s wom se spaja Sako, koja doti~e s levog, rim-
skog pravca. Vi{elu~ni most, ispod kog se zajedno ulivaju u jezero, jeste
Ponte Farneze. Pored mosta, na kraju drugog levka, jezero je ustavqe
ustavqeno
no i
pokre}e mawu elektranu, i istovremeno podiè nivo vode ne{to vi{e od
prirodnog. Otuda Liri nastavqa oprema istoku, pod severne obronke Mon-
ti Aurun~i, sve do svog ulivawa u Gari, na kraju doline. Ni{ta ~udno
{to je reka dala ime celoj dolini – Vale del Liri. Ovde, u dolini, ispod
nas i u brdima zapadno od nas, koji se zovu Monti Lepini, pre nastanka
Rima ìveli su Vol{i,12 severno od wih, iznad Saka i u gorwem toku re-
ke Liri, Herni. Po wima se nazivaju obronci breùqaka iznad suprotne,
severne strane doline. I jedne i druge kasnije su pokorili Rimqani.
Ni put, ni most preko Sakoa, kojim smo stigli sa stanice êprano,
odavde se ne vide. Zaklawaju je Madona dela Gvardia i susedni Monte Ma-
~erino – no}u su mi li~ili na [marnu goru i Grmadu. Ali s leve strane,
u daqini, beli se Via Kazilina (po gradu Kazilinum, zapadno od Kapue u
Kampawi, dokle je nekada sezala rimska vlast – ju`niji gradovi bili su
gr~ki), nekada{wa Via Latina. Stiè iz Frozinonea na zapadu, kod ê-
prana pravi o{tru okuku na sever i nastavqa prema Kasinu pod planin-
planin-
skim vencem na suprotnoj strani doline. Sa severa, uz Liri, preko êpra-
na, prema San \ovaniju, put, kojim smo ju~e dope{a~ili neposredno iza
grobqa, a vodi zamalo u samo selo, nastavqa se na jugoistok prema Piku i
kroz planine s na{e strane doline, sve do Gaete in Formije na Tirenskom
Italijanski Volsci
12
Volsci.. Neki ih nazivaju Vol{anima. Nema~ki prevod Volsker mi naj-
vi{e odgovara.
moru. Otuda bih mogao za mawe od sata biti na Krasu, u Gorici, Vodicama,
Podgori, Sabotinu i drugim slovena~kim krajevima i brdima. Mora da sam
blenuo jako glupo, pa Vini~o nije ~ekao s obja{wewem. Musolini je dao da
se isu{e pontinske mo~vare uz more, na isu{enoj ravnici sazidao je mno-
ga nova naseqa, a imena im je dao po krajevima slavnim sa so{kog fronta u
Prvom svetskom ratu. Nije mu smetalo {to ih je iz planinskih krajeva
preneo u mo~varnu ravnicu. Za Soru, koju sam ubrzo ototkrio
krio na geografskoj
karti na gorwem toku reke Liri, tvrdio mi je da postoji jo{ iz predrim-
skog doba i da ne moè biti ni u kakvoj vezi s gorewskom Sorom.
Kad smo zaobi{li gra|evinu nalik tvr|avi, koju je dnevna svetlost ra-
zotkrila kao vi{espratnu stambenu zgradu od kamena, tipa kasarne, otvo-
rio se pogled i na isto~ni deo doline Lirija. Visoke gore, koje reku nad-
visuju sa suprotne strane, predstavqaju jugoisto~ni kraj Abruca s Monte
Kairom kao najvi{im vrhom (1670 m) u sredwem grebenu, neposredno pored
grebena iznad doline, i jo{ vi{a La Meta (2241 m), kao najudaqenija. Od
bogatih poqa ove doline, srca nekada{weg Lacija, preìvqavala su broj-broj-
na plemena s planina ju`no od Rima, koja su se, posle po~etnog opirawa,
kona~no stopila kao podjarmqena ili savezni~ka u rimsku Italiju. Ovom
dolinom mar{irale su mnoge armije. Rimske legije, koje su u ~etvrtom veku
veku
pre n. e. mar{irale ka Kasinumu da pokore Samnite, Hanibalova armi armija
ja
vek kasnije, pomaù}i zaposednutoj kampawskoj Kapui, pojavila se pred
Hanibal ante portas)
Rimom ((Hanibal portas) i navrat-nanos pobegla nazad, sve do Re|a, ne
misle}i vi{e na savezni~ku Kapuu. Tit Livije, koji izve{tava o tome, ni-
je siguran da li je u tim podvizima po ovoj dolini Hanibal i{ao u na napad
pad
na Rim, ili je beào od wega. I Belizarova vizantijska armija u ~etvrtom
veku n. e. mar{irala je prema Rimu da iz wega istera Gote, a nekoliko go-
dina kasnije je, potu~ena, beàla iz wega, kao Hanibalova osam stotina go-
dina pre.
S krajwe desne strane, gde se dolina gubi u plavkastoj izmaglici ne-
jasnih obrisa, mogao bih da sa~ekam Engleze, razmi{qao je Vini~o. Kad
stignu na wen izdignuti po~etak, ni nizak prelaz izme|u Monte Trokja
(428 m) na severu i Monte Ma|orea (588 m) na jugu, ni Monte Kasino (516 m)
koji nam je ne{to bliì, na wenom severoisto~nom kraju Monte Kaira, vi-
{e ih ne}e zaustaviti. Tenkovima }e dolinom nezaustavqivo prodreti sve
do Rima. Onda }u mo}i da sednem u prvi voz i odvezem se u Napuq, a otuda
kuda mi se prohte.
Na padinama planina na suprotnoj strani doline, pravo ispred nas,
~u~i varo{ica Rokaseka, s ve}om èlezni~kom stanicom dole, u dolini.
Da se u Kastelu di Rokaseka, na ju`noj ivici varo{ice, godine 1226. rodio
potowi sv. Toma Akvinski, saznao sam kasnije. Desno, u smeru prema Kasi-
nu Pjedimonte, a levo prema severu, leì sedi{te Provincije Frozinone.

Kao i sve ostale varo{ice, sazidan je na breùqku, mada ga odavde, zbog
velike razdaqine, ne moèmo videti. Ju~e smo pro{li kroz wegovu èlez-
ni~ku stanicu. Gotovo sve stanice leè u dolini, ispod grada. Urbana
Urbana pra-
vila u starom Laciju nisu mogla predvideti èleznicu, koja nije pogodna
za stenovite breùqke, kao dvokolice sa volovskom zapregom. S na{e stra-
ne doline, nasuprot Pjedimonta, u niziji, pored Lirija, leì stari pap-
ski gradi} Pontekorvo, s pravilno kupastim Monte Laucijem (479 m) ispred
sebe. Izuzetno slikovit za pogled, sam gradi}, bar sada, nije ni{ta posebno.
posebno.
U sredini doline, izme|u Rokaseka i Pontekorva leì gradi} Akvino, po
kome je sv. Toma dobio ime i gde je ìveo satiri~ar Juvenal. Svojevremeno
je bio glavni grad Vol{a, tada mnogo ve}i nego danas. Akvino je vaqda jedi-
ni gradi}, uz Kasino, sazidan u dolini, a ne na padinama breùqaka.
Put smo nastavili pored stepenica, kojima smo se rano jutros popeli
na cestu koja vodi do wihove ku}e. Tek sada sam primetio da su sa obe stra-
ne stepeni{ta nasadi cve}a. Stalno zalivane, ruè ponovno cvatu. Pored
op{tine, stigli smo do pove}eg trougaonog trga uz glavni drum, kojim je
jo{ do nedavno vozila coriera /linijski autobus/. To je upravo onaj put ko-
ji smo tokom no}i napustili radi pre~ice po stepenicama. Dowim delom
San \ovanija, preko obli`weg Pika, kroz planine, vodi do Tirenskog mo-
ra. Na suprotnoj strani ulice stoji velika zgrada sa po{tom i barom u pri-
zemqu. Posle Prvog svetskog rata, San \ovani je imao oko 1.400 stanovnika.
U vreme moje posete, imao ih je mnogo mawe.
Pre{li smo jedva stotiwak metara, a kod ku}e su nas ve} ~ekali s
pripremqenim ru~kom. Pretpostavqali su da }emo se zadràti. Na sva-
kom koraku bi nas neko zaustavio da se rukuje s Vini~om. Neki su samo
radi wega izlazili iz ku}e, ne samo da ga pozdrave, nego i da se raspitaju
o svojim sinovima i muèvima, iako niko s wim nije bio u istoj jedinici.
Najpre bi se izjadali nad svojom sudbinom, a onda bi ga blagosiqali zbog
wegove sre}e. Tada sam nau~io re~i kao {to su dolore /bol/, destino /sud-
bina/, guaio /nesre}a/, pazienza /strpqewe/ i sli~ne. I wima je slagao da
ga pratim iz Jugoslavije, gde smo se sprijateqili, zbog ~ega je poèleo da
upoznam wegovu porodicu. Kladim se da su se ~udili kako je u divqoj Ju-
goslaviji mogao na}i takvo pitomo june. Za nekoliko dana, navodno, vra}am
se nazad. U~iteq u godinama, blizu penzije, zabrinuo se za mene, misli da
ne treba da oklevam s povratkom, da me ne preduhitre Englezi. Dottore-ve-
terinario Alariko Pa{ifiko, omalen simpati~an tridesetogodi{wak, po-
ku{ao me svim snagama nagovoriti da se ne vra}am ku}i, ve} da s wima sa-
~ekam Engleze. Za{to da se probijam na sever, gde }e rat tek po~eti? We-
mu sudbina nije bila naklowena, zbog malog rasta mimoi{li su ga i vojska
i rat. Svi su saznali da sam ve} laureato avvocato /diplomirani pravnik/.

Neki ba{ i nisu bili ube|eni u to. Vini~o mi je objasnio da u ovim kra-
jevima studiraju samo retki, uglavnom jako dugo. Mnogi i odustanu kad za-
|u u godine. Na tako mlade, kao {to sam ja, nisu navikli.
Kad smo se vratili, postalo mi je jasno za{to se uku}ani nisu buni-
li kad smo Vini~o i ja iza{li, po{to nisu imali priliku za malo duì
razgovor
raz govor s wim. êkala nas je gozba, ne samo ru~ak. Padre Petroncio je
odrào dugi govor o izgubqenom sinu i ponovno okupqenoj porodici. U go-
unapre|en u caro Sandro /dragi Sandro/ i smatran wenim pri-
voru sam unapre|en
druènim ~lanom. Adelaide je Vini~a tako ne`no pogledala, grlila i qu-
bila, da sam po~eo da se pitam nije li mu mo`da èna, a ne sestra. U pre-
ostalom vremenu beskona~no dugog ru~ka slu{ali smo jo{ beskona~nije Vi-
ni~ove ratne dogodov{tine, prekidane Ninovim zavidqivim pitawima i
primedbama. Kad bi neka pri~a zazvu~ala posebno neverovatno, morao bih
je, kao stru~wak za Balkan, potvrditi. Majka bi sela za sto samo povreme-
no, iako je ve}i deo posla u kuhiwi obavqala Stela, ali je uvek nalazila
vremena za suze radosnice. S vremena na vreme, poneki seqak bi do{ao da
pozdravi Vini~a i posle ~a{e vina brzo odlazio. Ve} je ~uo da je s wim
stigao izvesni jugoslavo
jugoslavo.. Ovaj ovde? Dobrodo{ao.
Tokom razgovora, koji se razvukao do ve~ere, saznao sam da je padre Ra-
faelo Petroncio penzionisani mornari~ki kapetan, da se bavio kontra-
{pijunaòm, i da je vi{e vremena proveo po kancelarijama, nego na rat-
nim brodovima. Po ~inu je vi{i od poru~nika Vini~a. U~inilo mi se da se
~udi {to se wegov sin iz rata nije vratio s vi{im ~inom. Svi su pokazi-
vali neskrivene simpatije za komunizam. Nisam bio iznena|en. Tuma~io
sam to kao najmawe zahtevno preusmerewe posle propasti fa{izma. Kad
klatno postigne jednu krajnost, ono neizostavno ode u drugu. Bilo je to ka-
rakteristi~no za Italiju. U mnogim slu~ajevima radilo se o vra}awu na
polazi{ne socijaldemokratske pozicije posle Prvog svetskog rata, koje je
nacionalizam spretno kanalizovao u fa{izam. Instinktivna mr`wa pre pre--
ma Nemcima, posebno razumqiva zbog ponièwa kojima su bili izloèni,
ne samo posle predaje, nego sve vreme savezni{tva s wima, posebno u Rusi-
ji, bio je drugi razlog. Mo`da su hteli i da mi malo ugode. Za wih sam bio
komunista, mada me ni{ta nisu pitali o tome. Nisam imao nikakvu èqu
da ih razo~aram. U selu ima jo{ dosta okorelih fa{ista, mnogi ~ekaju na
obnavqawe fa{isti~ke vlasti, u me|uvremenu obave{tavaju Nemce o
svemu {to se u selu doga|a. Rekli su mi da ne govorim o saveznicima niti
ikakvim planovima u vezi s wima, da ne do|e do kakvih neprijatnosti. Sa
susedima Ta{otima, u tesno prizidanoj ku}i pored wih, nisu u najboqim
odnosima, samo se pozdravqaju. Sigurno }u se sresti s wima.
U selu nema stalne nema~ke jedinice, na putu se Nemci tako|e retko

sre}u, ve}inom u tranzitu. Glavni vojni tansporti kre}u se po Kasilini,
severnom ivicom doline, kuda vodi i èleznica. âk i avion, koji redov-
no, svakog dana, nisko, duboko ispod vrhova gora, prevozi po{tu na front,
leti severnom, nama suprotnom stranom doline.
Jedina vlast u kraju su sindaco /gradona~elnik/ i karabiwerski ma-
resciallo /narednik/, bolestan, jedva da se pojavquje u stanici koja se nala-
nala-
zi niè, na pro{irenom delu ulice pre izlaza na glavni put, u istoj zgra-
di gde je i op{tina. Jedina crkva je sasvim blizu, na malom zatvorenom
trgu iza nas, do koga se moè popeti uskom i kratkom Via Trebelio, uz ne-
koliko stepenica. S wegove ~esme, na otvorenom, nezazidanom delu trga na-
suprot crkve, pruà se lep pogled po San \ovaniju i dolini, ali se mora{
popeti na ivicu ~esme. Dotore-veterinario je, navodno, naj{kolovaniji ~o-
vek u selu. Kasnije sam otkrio da ulica uz na{u ku}u nosi ime po Ta{o-
tima, Via Ta{oti, na wihovoj ku}i uzidana je spomen-plo~a o jednome od
wih. Nema sumwe da su najvi|enija porodica u varo{ici. Da im Petronci-
jevi ne zavide?
Morao sam im pri~ati o sebi, sve ono {ta sam ve} ispri~ao Vini~u,
da mi je otac ma{inovo|a, majka doma}ica, da imamo svoju ku}u, jedno-
spratnu, da u woj stanuje i porodica moje budu}e supruge Dragice i da smo
se nas dvoje zbliìli kad je uveden coprifuoco /policijski ~as/. Pokazao
sam im Dragi~inu sliku i objasnio da se italijanski zove Karlina, a oni
su primetili da je zaista karina (draga). Pri~ao sam im i kako sam studi-
rao i diplomirao, najvi{e ih je razveselila i ubedila diploma pravnog
fakulteta, jer ju je izdala Reggia Università
Università di Lubiana.
Lubiana. To je, zapravo,
bio prepis originala, koji nikada nije postojao. Da bih diplomu mogao ko-
ristiti, vlastoru~no ju je ispisao na zvani~nom papiru i opremio pot-
rebnim {tambiqima dr Rudolf Trofenik, sekretar Pravnog fakulteta,
koji je stanovao kod nas, u Pleter{nikovoj. Original nisam izvadio, jer
bi bio italijanski kraqevski.13
Miris pravog fronta
Sutradan izjutra Vini~o i ja smo oti{li u op{tinu, da Vini~o uzme

bonove za ìvotne namirinice, naravno, samo za industrijske namirini-
ce. Za mene ih nije mogao dobiti, jer }u ostati samo nekoliko dana. Na iz-
13
Diplomu sam izvadio tek posle rata, na slovena~kom.
lasku iz op{tine u daqini su se za~uli avioni. Niko nije sumwao da su

engleski. Pre nego {to smo na trgu potraìli odgovaraju}i zaklon, iz
pravca Pontekorva, na visini od petstotiwak metara, po potpuno jasnom
nebu, preletelo nas je jato od {est dvotrupnih lajtninga, ne bombarduju-
}i i ne pucaju}i. Odmah smo iza{li na ~istinu i okupili se na stepeni-
cama, odakle se otvara naj{iri pogled po dolini. Avioni su ocrtali {i-{i-
rooki luk iznad reke Liri, iznad planina, na suprotnoj strani doline,
okrenuli se nazad prema jugu, odmah potom spustili se poput {tuka, jedan
za drugim, o{tro nadole, prema èlezni~koj stanici Rokaseka i o~igle-
dno po~eli da bacaju bombu za bombom. Sigurno su imali nekoliko pogo-
daka
da ka u ciq. U vazduh su sunuli vatreni plamenovi, po~eo je da se {iri
gusti dim, u dowem delu crven od odsjaja vatre, dok se nagore dizao u pla-
vim, ~a|avim kolutovima. I pored sunca i udaqenosti od jedva {est ki-
lometara,
tara, bilo je nemogu}e proceniti {ta su bombardovali. Me{tani su
kasnije pri~ali da su uni{tili voz sa cisternama nafte, koji je, usme-
ren ka jugu, ~ekao na stanici. Pri tome su, navodno, razrovali èlezni~ke
koloseke, da su {ine virile sa svih strana, mawi delovi su doleteli ~ak
do sela.
Tako sam se prvi put susreo sa savezni~kom vojskom. I za stanovnike
San \ovanija bilo je ovo prvo savezni~ko ratno dejstvo kome su bili svedo-
ci. Nije ba{ bilo veselo. Me{tani su bili ube|eni da }e posle avionskog
napada odmah uslediti tenkovi, za wima drugi rodovi vojske. Ja sam sma-
trao da je front jo{ uvek daleko, ~im u ovakve akcije {aqu avione. Posma-
trali smo ih kao sa tribine, postavqene za pra}ewe vojnih manevara na
unapred pripremqenom poligonu. Po belim obla~i}ima, koji su nastajali
u vazduhu, moglo se zakqu~iti da sa èlezni~ke stanice, ili wene bli-
zine, puca nema~ka protivavionska odbrana, „flak”, ali previsoko, da bi
bila opasna. Zbog buke eksplozija ba~enih bombi i pogo|enih meta, ispaqi-
vawe protivavionskih granata i wihovo rasprskavawe u vazduhu uop{te
se nije ~ulo. Mogu}e je da smo, i pored sigurne razdaqine, bili previ{e
van sebe da bismo bili sposobni za preciznije prosu|ivawe. Ipak smo se
usaglasili u tome da su se svi avioni u pravilnom redu, onako kako su se
obru{avali na ciq, neo{te}eni, opet podigli i, brzo postiù}i visinu,
odleteli pravo na jugoistok. U pozadini tamnosivih Abruca, ve} posle ne-
koliko minuta, ocrtavali su se jo{ samo kao bele ta~ke koje se udaqavaju.
Nisu ostavqali nikakav crni dim iza sebe. Morali su leteti preko Ka-
sine. Protivavionska odbrana ih o~igledno nije uznemiravala.
Sigurno bismo nastavili da meqemo o uzbudqivom doga|aju, koji je
posebno razveselio i uzbudio seoske mangupe, da se jo{ istog popodneva
nije dogodio drugi, propra}en s ne{to mawe odu{evqenog uzbu|ewa. Pre
no {to smo ustali od stola posle ru~ka, ispred ku}e se za~ulo tr~awe i
Scampa, scampa, tedeschi!” /Spasavajte se, Nemci!/ „Beìte”, je-
vikawe „„Scampa,
dnoglasno su nas terali padre i madre Petroncio i Adelaide, „beìte na
Madonu dela Gvardia.” Vremena za razmi{qawe nije bilo, nisam stigao
ni da pogledam kroz prozor, da proverim {ta se zapravo doga|a. Sledi-
li smo Nina, koji je o~igledno znao {ta treba ~initi u ovakvom slu~aju.
Str~ali smo niz stepenice, sve jedan preko drugoga. Dvadesetak momaka
ve} je tr~alo putem pored na{e ku}e pravo u {umu. Nastavili smo preko
kolskog puta koji je vijugao prema vrhu, prave}i pri tome veliku krivi-
nu preko prevoja izme|u Madone i gora êrvaro, ju`no od we. Padine su
jako strme, pune kamewa i o{trih stena, koje su sluìle kao oslonac na
kamenitoj osulini. Mnogi su odrali dlanove do krvi, ali ve}ina je to pri-
metila tek na vrhu. I grmqa je bilo na pretek, najvi{e brnistre, pa ku-
pine, koju sam jedino poznavao, sve samo trwe koje je pravilo oderotine i
cepalo ode}u.
U me|uvremenu je Nino, kad smo se pribliìli jedan drugome, sav za-
dihan, objasnio da se to doga|alo i pre, pokupe te u kamione i odvuku ne-
kud, pusti}e te, navodno, kad se zavr{i posao. A to zna~i nikad. Da strah
nije bio neopravdan, uverili smo se kad su se iza ku}e, visoke kao kula,
pojavili prvi nema~ki vojnici.
Tr~ali smo koliko su nas noge nosile, svakako mnogo brè od Nemaca.
Nismo se zaustavili ni kad su zastali me|u stenama i grmqem. Prvi su ~e-
kali da ih ostali sustignu, a onda su verovatno diskutovali {ta da rade,
na kraju su samo zurili za nama. Svakako, neo~ekivano demokratski na~in
prihvatawa odluka Vermahta. Brinuli smo se da ne zapucaju, posebno zato
{to se ubrzo za~ulo nekoliko pucweva. Sigurno nisu ciqali, vaqda su sa-
mo hteli da nam uteraju strah u kosti. Toliko nisu mogli proma{iti, si-
gurno su ~uli zvi`dawe i udarawe metaka o stene. Uprkos tome, nastavqa-
li smo bekstvo do vrha, svi, bez izuzetka, duboko zadihani, ve}ina jo{ i za-
poslena do krvi razderanim dlanovima. Kod crkve smo ostali sve do kasne
ve~eri, iako su Nemci ubrzo odustali i vratili se istim putem kojim su
se i pojavili. Neki su ispri~ali da su stigli u dva kamiona do glavnog trga,
a onda pe{ice daqe, uvereni, da }e momke pokupiti tek tako, od ku}e do
ku}e. S prvim takvim skupqawem su imali sre}e. Taktika na{eg beàwa
bila je, zna~i, odraz ste~enog iskustva.
Madona dela Gvardia, oko 150 metara visoko iznad ku}e Petroncije-
vih, ta~nije, uvale ispod we, sjajna je kao ta~ka za osmatrawe, obuhvata
360 stupweva, ali za povla~ewe pred traga~ima nikako ne odgovara. Da su
Nemci hteli, pohvatali bi nas bez ikakvih problema. Povla~ewe u viso~je
prema jugu, putem preko nièg prevoja, kojim smo se vratili kad je opasnost
pro{la i kad smo saznali da su Nemci oti{li odakle su i do{li, bilo bi

nemogu}e, jer bi ga lako zauzeli. Bilo bi dovoqno nekoliko naoruànih
vojnika da spre~e silazak na wega i beg prema jugu, na zaravan Vale Inka-
riko. Mogli smo se povu}i strmom padinom na zapadnu stranu Madone dela
Gvardia, ali tada bismo se na{li u dubokoj jaruzi izme|u Madone dela
Gvardia i susednog Monte Ma~erina. Otuda se moglo pobe}i samo do druma
kojim smo stigli Vini~o i ja no}u iz êprana. Ni beàwe u susedno nase-
qe Falvatera, koje s tri strane tesno okruùju breùqci, ne bi bilo uspe-
{no, kamionom su mogli sti}i do svakog mesta, gde bi nas, eventualno, pri-
metili da se spu{tamo i pohvatati nas bez pote{ko}a. Padine su bile ta-
ko retko obrasle da su jedva ponegde omogu}avale uspe{no skrivawe, i to
samo pojedincu i za kratko vreme.
Opasnost je pro{la, bar za jedan dan. Vini~o mi je saop{tio da idemo
u berbu, na suprotnu stranu, van glavnog puta su wihovi vinogradi, tamo
nas niko ne}e traìti. Dolazak kamionima skoro da nije mogu}, po ogrom-
nim vinogradima i brojnim niskim ku}ama ne bi nas mogli na}i. Osim to-
ga, jasno im je, vaqda, da neko mora da radi na poqima, ako ho}e uspe{no
ratovati. Kladio bih se ipak da znaju da }e vino od obranog gro`|a popiti
popiti
Englezi, stoga mi razlog nije delovao posebno ubedqivo, ali nisam prigo-
varao. Prvi mi je bio dovoqan.
Ve~era je bila jo{ jedna porodi~na sve~anost. Nino narednog dana po-
staje punoletan. Svi su ga darovali primereno doga|aju. Ja sam ostao zbu-
wen, iako je svima bilo jasno da nemam {ta da mu dam. Glavni poklon je tek
trebalo da stigne, kako sam shvatio, malo kasnije. Padre Petroncio je, uzi-
maju}i re~ posle Vini~a, sve~ano poklonio Ninu ni mawe ni vi{e, nego
celu kolonsku porodicu koja ìvi na wihovoj zemqi, sa ku}om i gospodar-
skim zgradama, pripadaju}om ba{tom, vinogradima i wivama. Poklon ni-
je bio prisutan, a nije bilo ni wegovog zastupnika. Kasnije sam se uverio
da je promenu vlasnika o~ekivala i poklowena porodica. Osim mene, niko
se nije iznenadio. Pokazalo se da je tako ne{to uobi~ajeno u takvim pri
prili-
li-
kama. Pona{ao sam se, kao da zaista nema ni~eg svakodnevnijeg od pokla-
wawa qudi.
qudi. Ni doma}inima nije padalo na pamet da bih mogao biti izne-
na|en, a kamoli ogor~en, {to sam zapravo i bio. Kad sam u povoqnoj prili-
ci neusiqeno napomenuo da kod nas nema kolona, dobio sam odgovor da ih ni
kod wih mnogi nemaju, posebno u gradovima. U~inilo mi se da takvi qudi
kod wih ne uìvaju poseban ugled. Stoga se u detaqnije raspitivawe radi-
je nisam upu{tao. Verovatno bih pod znak pitawa postavio wih same, a ne
wihove me|usobne odnose, koje, kao ne{to {to se podrazumeva, smatraju
normalnim redom stvari. Povrh svega, nisam bio ube|en da se radi o poklo-
nu u onom smislu re~i, kakav je imao Adelaidin pribor za brijawe.
U berbu smo oti{li rano izjutra svi, osim mame. Jo{ s puta se videlo
da kre}emo me|u same vinograde. Zaustavili smo se uz prizemnu ku}u Be-
pa, kolona, koji je ju~e, zajedno s porodicom, promenio svog vlasnika. Jedna
soba, uz kuhiwu, data nam je na raspolagawe, ako zatreba. Imaju ~etvoro
dece, dva de~aka i dve devoj~ice, najmla|e je tek prohodalo, s wima ìvi
i nono. Primili su nas uz glasno pozdravqawe i veseqe. Mislim da se ni-
su pretvarali. Jugoslovena vide po prvi put, iako znaju kako za Mihailo-
vi}a, tako i za Tita. Supruga Angela se odmah izvinila, u vreme berbe u
kuhiwi ima posla preko glave. Ispod guste pergole pred ku}om, sve do vra-
ta, sastavili su duga~ak sto, sa klupama sa strane, uvek, kaù, tako ~ine.
Pored nekoliko stabala breskvi i smokava, neposredno uz samu ku}u, okru-
ìvalo nas je more vinograda. Loza niska, oko tri stope, izme|u wih i sta-
bala povr}e i mahunarke, komora~ i odavno obran, povaqan pasuq, celer,
mrkva i angurije, sve ve} prezrelo. Primedbu da senka usporava zrewe, za-
ustavio sam na jeziku. Zemqa svetle sme|e-sive boje, na prvi pogled obra-
|ivana ru~no, te{kim pijucima, oko ku}e ~vrsto utabana i, uprkos dugo-
trajnom su{nom vremenu, neraspucana i samo tu i tamo, po povr{ini, pra-
{wava. Liri, kaù, napaja celu dolinu, nedaleko otuda priti~e iz jeze-
ra, podzemna voda je jako visoko. Do vode se moè do}i za jedan dan, tako
malo
ma lo treba kopati. Radije koriste stare, isprobane i duboke bunare i ve-
like podzemne cisterne. Neke su jo{ iz predrimskih vremena.
Gro`|e smo, osim oca Petroncija, koji je ostao kod ku}e u razgovoru
s doma}icom, pre svega posve}en pu{ewu lule, brali bez odmora do kasnog
popodneva. Za osveèwe su nam donosili samo vodu. Vedro nebo i jo{ uvek
visoko sunce pove}avali su potra`wu za wom. Kod ku}e nas ~eka vino, ko-
liko god ko ho}e, za prepodne bi bilo prejako, ne samo za mene, nego i za
mlade Petroncijeve. Pokazalo se da berba traje ve} nekoliko dana i da
pomaù unajmqeni radnici, sve sami stariji mu{karci iz okoline. Pe-
troncijevi i ja stigli smo na wen sve~ani kraj. Gro`|e smo iz pletenih
brenti istresali u {iroku burad na nezgodno visokim kolima. Za to su
bila potrebna dva zamaha. Najpre je trebalo brentu s ramena prebaciti na
kola, a onda podi}i i istresti u bure. Bez ~etiri ruke nije i{lo. Burad
su bila te{ka, jedva smo ih pomerali. Odvozili su ih u udaqeni podrum
u suprotnom pravcu od ku}e. Tako je glavni doga|aj i{ao mimo nas. Pre ra-
ta berba je, kaù, bila mnogo ìvqa. Koristili su je i za lov na fazane i
prepelice. Sada je pucawe zabraweno, kao i posedovawe pu{aka. Fa{isti
su imali precizne spiskove, tako da se nisu mogle sakriti prilikom pre-
daje karabiwerima. I wima su kasnije oduzete.
Oko tri sata, po nepodno{qivoj vrelini, vratili smo se do ku}e, na
ru~ak. Pridruìla nam se i madre Elizabeta, tako, da je porodica bila
potpuna. Sto je bio prekriven velikim arcima svetlog papira, s posebnom

salvetom za svakoga, dvanaest ukupno. Je{}emo iz debelih porcelanskih
tawira, a piti iz niskih ~a{a od komprimiranog stakla. Ve} su postav-
qene. Priboru nedostaju noèvi. Na ru~ku }e biti i ~etiri mu{karca,
vlasnici vinograda, koji se grani~e s Petroncijevima. Takav je, kaù, obi-
~aj. Po{to Nino preuzima vlasni{tvo, imaju razlog vi{e za razgovor. I
pored toga, nisu bili ba{ razgovorqivi. âk su i me|usobno malo govori-
li, iako su se najvi{e dràli zajedno. Kao da je dovoqna wihova cewena
prisutnost. Uprkos letu i vru}ini, bili su odeveni u crno, kao da su do{-
li na sahranu. Nosili su i crne {e{ire. Padre Petroncio je, i pored to-
ga {to je izgubio podanike, i daqe sedeo na po~asnom mestu, nasuprot we-
ga Bepo. Ninu nije pripalo posebno mesto. Deca su imala zaseban sto, za
najmla|eg se brinula Stela. S wima je sedeo i nono. Radnicima su ru~ak
odneli u podrum, kao i svaki dan. Posle ru~ka nastavi}e berbu do ve~eri.
Sutra }e sve biti zavr{eno.
Za primo piatto servirali su kukuruznu ~orbu. Izgledom kao gusta ta-
rana, samo {to se blago gru{a. Prelili su je paradajz sosom s dodatkom
ribqeg ragua i posuli naribanim parmezanom. Prvi put sam jeo tako ne-
{to. Prijalo mi je. Posle dugog prepodneva bilo bi ~udo da nije. Kad bu-
dem u prilici, sam }u pripremiti takvo jelo. I drugi su ga hvalili, ve-
rovatno iz pristojnosti. Doma}ica se oglasila tek kad ju je pohvalila
madre Petroncio. Glavno je bilo tek pred nama. U nekoliko litarskih bo-
ca sa {irokim grli}ima i vidqivo ozna~enom merom i ìgom, posluìli
su belo i crno vino. Ko {ta voli, treba da popijemo {to vi{e moèmo, bu-
rad treba isprazniti. Izgledalo je da na dva velika tawira stiù hrpe
prepe~enih pili}a. Bile su to zaprène i po le|ima i batacima poùte-
le jarebice. O~erupane i o~i{}ene, prerezane na pola, ubacili su ih u
kqu~alu vodu, jer vi{e nisu bile mlade, zatim ih umo~ili u belo vino,
kakvo je i ovo na stolu, da bi ih na kraju prepekli na slanini u hlebnoj
pe}i koja stoji u dvori{tu. Sve vreme su ih zalivali vinom. Kako su ih
ulovili, niti je ko rekao, niti pitao. Bepo je tvrdio da ih nisu ga|ali,
jer nemaju pu{ke. Bio je jako ponosan na svoju {alu, iako su svi znali da
su ih pokosili meci. Jedan od gostiju je u batku na{ao par~ence olova i
kroz zube primetio susedu da i u wegovom vinogradu rado kqucaju sa~mu.
Patlixani, narezani na kri{ke i jako proprèni na uqu i ove}i paradajz,
tako|e narezan na tanke kri{ke u salati, bili su prilog.
Da nismo od jutra do mraka razgovarali o Englezima i wihovom na-
predovawu na sever, izgledalo bi da ìvimo u mirnodopsko vreme. I so-
li, izgleda, ima dovoqno. O Englezima su se pripovedale same teorije, bez
~iwenica, osim neproverenih. Svi su se pozivali na radio koji, navodno,
slu{aju svako ve~e, verovatno Palermo i London, kao mi, ali za neke su
saveznici napredovali, a za druge su se zaustavili; o tome gde su zapravo,
mi{qewa su se razlikovala do pedeset kilometara i vi{e. Ako su svi apa-
rati kr~ali kao na{, Nemci su dosledno ometali sve emisije, nije ni ~udo.
Osim toga, svi su slu{ali tajno, u zatvorenim sobama, da susedi ne prime-
te. Mnogi su jo{ uvek verovali nema~kim izve{tajima, iako nisu hteli
priznati. Svi su bili jedinstveni u mi{qewu da su saveznici morali ve}
odavno biti u San \ovaniju da je sve i{lo po planu. Sigurno je samo da do
Kasina jo{ nisu prodrli, jer bismo ih i ~uli i videli.
Sutradan rano izjutra u~inilo se da ve} stiù. Tokom no}i, od kasin-
ske strane ~ula se mukla grmqavina, verovatno avionsko bombardovawe. S
na{e strane sela ni{ta se nije moglo videti; seqaci, okupqeni na trgu u
ve}em broju nego obi~no, pri~ali su da su se videli blesci i odsjaji svet-
losti. I pre nego {to se sleglo prvo uzbu|ewe, za~ula se buka, brujawe
avionskih motora i pucwava kao iz te{kih ma{inki ili brzometnih to-
pova. San \ovani su nisko i velikom brzinom, jedan za drugim, preletela
dva aviona, leteli su prema Ro~i, dizali se i spu{tali, sipaju}i sve vre-
me kratke, vatrene plamenove. Englez gawa Nemca, bila je op{ta ocena. I
odu{evqewe. Naredni avion je zaista podse}ao na spitfajer. Da ne bi po-
stao prelaki plen, Nemac, mora da je bio meser{mit, o{trim krivinama
krivinama
i naglim uzletima i spustovima, poku{avao je da izbegne pogotke i sve
vreme ga|ao prema Englezu, ne bi li ga se otarasio. Okrenuli su se prema
nama, Nemac se odjednom usmerio skoro vertikalno nagore, Englez se sme-
sta pribliìo. Na visini od nekih 500 metara vi{e puta su se preokre-
nuli,
nu li, iz Nemca je jako blesnulo, a onda je iza sebe po~eo ostavqati sve
gu{}i snop crnog dima. Jurnuo je ka zemqi, oba su se vrtela u spirali na-
dole, kao u crnom vodopadu, i i{~ezla me|u ku}ama koje su zatvarale po-
gled na podno`ja breùqaka u pravcu Pontekorva. ûo se jak tresak, usle-
usle-
dila je eksplozija i bledi blesak, koji se prime}ivao na sun~anom zraku.
Oba su tresnula o tlo, bilo je op{te uverewe, s drugog sprata ku}e na
uglu neko je vikao da je to i video. Na bezglavo veseqe svih, iza ku}a na
ivici sela, neo~ekivano je, kao blesak, u luku nagore, uzleteo Englez, di-
zao se sve vi{e u nebo, a onda brzo udaqio u pravcu iz koga su doleteli,
prema Pontekorvu. Bravo, Englezu, dobro si obavio svoj zadatak! De~urlija
De~urlija
je pojurila iz sela, da vlastitim o~ima vidi kako izgleda oboreni avion
sa crno-belim krstom na trupu, a ja sam se s Vini~om i Ninom vratio ku}i
na doru~ak. Mada bismo i sami voleli da ga razgledamo svojim o~ima, ni-
smo hteli rizikovati, jer }e ubrzo sti}i nema~ke patrole.
Svom snagom smo navijali radio, kako bismo saznali da li se front
zaista pomerio ka nama, do podne, osim kr~awa, pi{tawa i nerazumqivih
signala, nismo mogli uhvatiti ni{ta korisno. Uz to je i{lo i stalno upo-

zorewe da ga uti{amo, da ne ~uju Ta{oti. Tada me je po prvi put ne{to
preseklo. [ta ako su se zaista zaustavili? Ako nameravaju prezimiti ne-
gde severno od Napuqa i nastaviti tek u prole}e? Jedina op{tepriznata
vest bila je, naime, da je Peta armija, sastavqena polovinom od Engleza,
polovinom od Amerikanaca, prvog oktobra umar{irala u Napuq. Da pre-
~u~im u San \ovaniju celu zimu? Ko }e trpeti da dangubim o wegovom
tro{ku? Ina~e, jasno je re~eno, posle nekoliko dana vrati}u se u Jugosla-
viju. U svojoj sobi, iz ormara, u kojem je bilo nekoliko pra{wavih kwiga,
uzeo sam minijaturnu Vergilijevu Eneidu
Eneidu,, u italijanskom izdawu iz 1830.
godine (Torino, prevod A. Karo), kasnije su mi je poklonili, i posle neko-
liko stihova na{ao ne{to kao poru~eno. „„E E quanto durer
durerà
à, signore, ancora?”
/„A koliko }e jo{ trajati, gospodine?”/ Za{to, zapravo, ~ekam? Vaqda se
na neki na~in moè sti}i do Engleza, ~ak i ako su se zaista ukopali do
prole}a.
Dani su, i pored jeseweg skra}ivawa, postajali sve duì, sve dosad-
niji.
ni ji. Ne znaju}i {ta da radim, ~esto sam odlazio na trg uz glavni put.
Najvi{e vremena sam provodio s veterinarom. S Petroncijevima sam se
ionako vi|ao za ru~kom, pa uve~e, nikud se nije moglo iza}i. Veterinara
niko nije zvao imenom, ni ja, tako|e, mada mi se predstavio. Bio je jedno-
stavno dottore veterinario,
veterinario, odnosno veterinario, zavisno od toga da li go-
vori{ s wim, ili o wemu. Ponekad bismo svratili u bar na autobuskoj sta-
nici, popili kampari ili ~a{u ~incana, uglavnom smo {etali gore-dole,
ulicom od trga prema na{oj ku}i, pa natrag. Jedno prepodne me pozvao da
gledam kastrirawe prasadi. Obavqao je to javno, na ulici, ispred op{ti-
ne. De~urlija, koja je jedva ~ekala priliku da se jeftino zabavi, polegla
je nerasta bo~no, na tlo, bilo ih je toliko da se veterinar jedva progurao
do wega, potom je brzim rezovima noèm i s nekoliko {avova obavio posao.
Prasi}i su groktali i otimali se, ko da ih ìve dere. Posle operacije
vlasnici su ih s mukom pohvatali, vezali i odvukli sa sobom. Ako se pla-
}a koliko treba, pla}a se po ku}i, mada neki poku{avaju u{tedeti svaki
centim. Danas je traìo da dovedu vi{e prasadi odjednom, da ne gubi vre-
me. Za mene je uvek imao dovoqno vremena.
Jednog jutra sam na trenutak pomislio da sam preveliki pesimista.
Odjednom se u~inilo da je front jako blizu. U ku}i sam bio sam, svi su
oti{li svojim poslom, kad se iza ku}e, iz daqine, za~ulo sve bliè bruja-
we avionskih motora. Ne{to iz radoznalosti, vi{e u strahu od bombardo-
vawa, str~ao sam niz stepenice, da iza|em na otvoreno i vidim {ta je. Kad
sam stigao do hodnika, za~uo se strahovit tresak i jak vazdu{ni pritisak
iza le|a izbacio me kroz ulazna vrata napoqe. Imao sam ose}aj da ih je sam
treskom otvorio umesto mene. Pra{ine je bilo kao u vazdu{nom vrtlogu.

Udar vetra odneo je iz hodnika i sa stepenica i mnoge druge predmete. Po-
sebno visoko letele su novine. Sve vreme sam se odrào na nogama, iako me
nosilo kao da namerno jurim na zid kraj puta, kotrqaju}i se niz kamenite
stepenice, do uske ba{tenske terase ispod wih. Bar s jedne strane sam bio
dobro sakriven, ali samo od metaka. I mawa bomba, ba~ena na cestu ili ku-
}u, sru{ila bi ceo zid na mene. Tada je u o{trom luku, izbegavaju}i Ma-
donu dela Gvardija, bez daqeg bombardovawa ili pucawa, uz strahovitu
buku, nisko iznad ku}a, preleteo blistavi lajtning i u daqini se pri-
druìo ostalim avionima. Prva misao mi je bila da }e se vratiti. Ali po
brzom udaqavawu prema suprotnoj strani doline, ubrzo je postalo jasno
da je napad pro{ao.
U op{tem uzbu|ewu koje je usledilo posle straha, na ulicu su iza{li
brojni drugi stanovnici, jedan za drugim vra}ali su se ku}i i Petronci-
jevi, a glavna briga je bila kuda je pala bomba i {ta je pogodila. Olak{a-
we je ~ekalo iznad nas, sa strane, na koju je oslowena Petroncijeva ku}a
i jo{ nekoliko uz wu, ukqu~uju}i i crkvu. Bomba je eksplodirala na ka-
menitom delu predgorja Monte êrvaro, nagnutom na suprotnu, isto~nu
stranu. Po nekim ku}ama je letelo kamewe, osim razbijenih prozorskih
stakala nije bilo primetne {tete i niko nije bio povre|en. Nisam mogao
da shvatim otkuda toliki pritisak vazduha, jer na{a ku}a stoji niè od
drugih i dobro je za{ti}ena, osim toga, nalazi se ispod ispusta na koji je
pala bomba. Istina, ku}e iza we nisu gra|ene tesno zbijene, kao Petronci-
jeva. Osetio sam da mi ne{to curi niz levu nogu. Zna~i, pogo|en sam, po-
mislio sam. Kad sam povukao pantalone preko kolena, zaista je bila krv,
na sre}u, samo jaka oderotina po cevanici. Nesvesno sam strugnuo ivicom
stepenica, pre nego {to sam pao na terasu. Ni{ta posebno, za nedequ dana
ne}e se ni primetiti.
U me|uvremenu su se rasplamsale spekulacije o razlozima za{to je
jedan avion skrenuo preko San \ovanija i bacio bombu. Slu~ajno, bilo je
naj~e{}e mi{qewe, kome se, bez prihvatqivijeg razloga, nisam mogao su-
protstaviti. Potrudio sam se da slu~ajni doga|aj uklopim u {ire doga|a-
we. Englezi ve} sigurno napreduju kroz dolinu. Po{to je Kasilina na sup-
rotnoj strani doline, zbog velike udaqenosti ne moèmo ih videti. Avi-
onima progone Nemce koji beè. Onaj avion, koji je bacio bombu, imao je za
za--
datak da kontroli{e put do Pika i Pontekorva. Mo`da je bila namewena
nekom nema~kom transportu na tom putu, ali je gre{kom sletela na pro-
planak iznad wega. Vi{e nego sjajno obja{wewe za neo~ekivan doga|aj.
Me|utim, od Kasiline se nije ~ula nikakva buka koju bi izazivao pre-
voz mehanizacije, bez koje se u takvim operacijama ne moè; ako ve} nema
buke, uprkos lakom asfaltu, morala bi se dizati pra{ina. Wu ne bismo

mogli prevideti. Osim toga, gawawe Nemaca, bez wihovog zaustavqawa i
pucawa na progonioce, bilo je malo verovatno. Kad se pokazalo da su se
avioni izgubili u istom pravcu iz kog su se i pojavili, da se vi{e ni-
otkuda ne pojavquju, shvatio sam da je to najobi~nija samoobmana. Naseo
sam, bez ikakvog
kvog razmi{qawa, jer je to odgovaralo mojim èqama. êka}u
i daqe.
„Poslepodne”, rekli su mladi Petroncijevi, „idemo u Pastenu”. Za-
pravo, i{li smo samo delom puta prema varo{ici Pastena, najpre gore, na
prevoj ispod Madone dela Gvardija, gde na blatwavim travwacima stoji
prastaro seosko imawe Tremendoci. Oko wega pasu ovce. Ubrzo je bilo iza
nas. Put se nastavqa izme|u dva grebena breùqaka, Monte êrvaro i za-
padnije, Monte No~ela, kao najvi{i sa svake strane. Planinskim pa{wa-
kom Vale Inkariko stigli smo do zaravni s vi{e mawih imawa, od kojih
jedno pripada wihovim dobrim znancima. Dobar sat hoda, od prevoja daqe,
uglavnom po ravnom, travnatom i ~ak mo~varnom terenu. Put skoro sve vre-
me vodi pored skoro praznog poto~nog korita, ispod pqosnate stene. Blago
nagnuti obronci pregra|eni su drvenim ogradama i kamenim zidovima. S
obe strane prese~eni su tamnim `lebovima, jedva dovoqno vla`nim za
rast debelolisnih sivo-zelenih biqaka. Kad padne ki{a, okruèni gora-
ma, me|u wima ùre, jedva ~ujno ùbore}i, mali potoci. Tu je stara, ni-
ska kamena ku}a sa nejednako ukopanim zidovima, neravno pokrivena ru~-
no odlivenim lapornim plo~ama. Jo{ vi{e {}u}urene, skoro sru{ene go-
spodarske zgrade, ograde i staje, ba{ kao i na prevoju ispod Madone dela
Gvardija i krda ovaca po brdima iznad wih. Me|u wima sve prepuno dece.
Zaselak, mo`da ~ak i cela dolina, zove se Valata.
Dok je ovako kako je sada, smatrali su na{i doma}ini, kad smo se poz-
dravili i upoznali, bi}e dobro. Samo da se ne pojave tedeschi, sigurno }e
hteti ovce. Verovatno ni{ta ne pla}aju. Do sada jo{ nisu dolazili, ali
govori se da uzimaju sve s reda. Sre}a {to im je dosta dobra spuzza, kako
sam ih razumeo. Ubrzo }e morati da beè, bili su uvereni. Krenuli smo da
beremo pe~urke, po livadama, dokle ne stiù ovce, na{li smo prili~no
ovola /{kripaca/, zovu ih por~ini, to su velike bele pe~urke veli~ine
jajeta s naranxastom quskom na vrhu, koje su do polovine ~u~ale u mekoj
zemqi. Nareza}e ih, osu{iti i prodati. Za svoju potrebu ih ionako ima-
ju previ{e, a ono {to smo mi nabrali moèmo odneti sa sobom u San \ov
\ova-
ni. Za nas su pripremili puève.
Kad smo se vratili iz berbe pe~uraka, gazdin sin, na{ vr{wak, dovu-
kao je iz polusru{ene kamene kolibe dopola napuwenu vre}u puèva i
istresao u vedro hladne vode. Bili su mali, centimetar {iroki puì}i,
od otvora zavijeni u {iqak, prugasti kao zebra. Od ju~e su leàli naso-

qeni u vre}i, zato je sva mokra. Industrijska so, opravdavali su se, kupo-
vali su je za koze. So iz puèva izlu~i svo blato, otuda toliko crnozele-
nih sluzavih izmetina, ispra}e ih u vodi i pripremiti za kuvawe. Ra-
spaqeno
paqeno je otvoreno ogwi{te, u sredini, me|u kamewem, pored nekoliko
paweva koji su sluìli kao sedi{ta, skoro kao na Naklovoj glavi u skaut-
skim vremenima. U mawem kotlu prokqu~ala je voda, u wu su istresli
o~i{}ene puève, nisu ni ogrezli, i ispod velikog poklopca pirjanili
desetak minuta. U me|uvremenu su ih nekoliko puta prome{ali. U drugom
kotlu je ~ekao ve} pripremqeni ka~amak sa obarenom, iseckanom blitvom,
kako sam razumeo. Svako je dobio pun tawir. Jelo su prelili te~no{}u ko-
ja je ostala od pirjawewa puèva. Wih smo palcem i kaìprstom vadili
iz kotla u kom su se kuvali, ako su bili prevru}i, vra}ali smo ih natrag.
Iz ku}ice smo ih izvla~ili uz pomo} na brzinu nacepkanih ~a~kali-
ca, preostalu te~nost smo popili ili dosuli na palentu. Mislim da sam
dobio apetit vi{e od brawa pe~uraka i èqe za novim, nego od ukusa spe-
cijaliteta. Ina~e, puèvi za mene nisu bili novost. Probao sam ih jo{ na
putu autostopom po Francuskoj.
Izlet u Pastenu zavr{io se mawe mirno nego {to je po~eo i kako je
proticao. Pre nego {to smo stigli do Tremendocijevih, saznali smo da su
Nemci ponovno upali u selo, da je ve}ina momaka pobegla na Madonu, gde
sad ~ekaju da selo postane sigurno, nekolicinu su ipak uhvatili i odve-
li. Misli se da }e ih poslati na rad u Nema~ku, ako ne na neki od fron-
tova, ali sigurno je da se vi{e ne}e vratiti. Umesto da se spustimo u selo,
popeli smo se na Madonu i pridruìli se odbeglim momcima. S prevoja
je put mnogo mawe strm od onog iz sela, zato preko wega vodi kolski put.
Kad smo smeli da se vratimo u selo bila je ve} no}, saznali smo da su Nem-
ci odavno oti{li.
Ti tedeschi su postepeno po~eli da me brinu. Ako me uhvate zajedno s
Italijanima, te{ko }u se pritajiti kao jedan od wih. Po fizionomiji i
ode}i vidi se da sam stranac. Ose}aj ilegalnosti, koji sam dolaskom u Rim
potpuno izgubio, po~eo je ponovno da se javqa. Istina, s nema~kim, makar
i mucavim, vaqda bih se nekako izvukao, sigurno me ne bi poslali na rad
u okolicu, ve} bi me evakuisali na sever, mo`da i u Nema~ku. To bi bio
prili~no neslavan proboj fronta ka Englezima.
Na opasnost su posredno i neusiqeno po~eli da me upozoravaju i moji
doma}ini. Niko nikada nije rekao da zapravo ne zna ko sam i odakle sam,
ali sam sve vi{e shvatao da u vezi sa mnom mora da postavqaju sebi mnoga
pitawa. Osim toga, oklevawe Engleza postajalo je sve providnije. Onih ne-
koliko dana, posle kojih je trebalo da se vratim u Jugoslaviju, odavno je
pro{lo. De{avalo se da me poneki seqak pri susretu za~u|eno upita, ka-

ko to da jo{ nisam u Jugoslaviji. Prilikom jednog upada Nemaca, koji su
izuzetno izveli dopodne, nismo uspeli da blagovremeno pobegnemo iz ku-
}e na Madonu dela Gvardija. „Brzo u busiju”, povikao je padre Petroncio.
Potr~ao sam za Ninom i Vini~om gore, po stepenicama, pravo u moju sobu,
gde smo pani~no odmakli teàk ormar i kroz rupu u zidu jedan za drugim
u{li u malu, mra~nu prostoriju. Padre Petroncio je s mukom vratio or-
mar na svoje mesto, uza zid. Vojnici su pregledali sve sobe, pogledali su
i moju, ali nisu otkrili ni{ta sumwivo. „Vidite, kakvo sam dobro skro-
vi{te napravio”, pohvalio se kasnije padre. „Vi{e ne morate brinuti ho-
}ete li blagovremeno pobe}i na Madonu. I da stignu do ku}e, vi jo{ uvek
moète da se sakrijete”.
Tako sam saznao za tajnu koja mi verovatno nije bila namewena. Prem-
da je bila u mojoj sobi, sam je nisam otkrio. Rupa u zidu je ostala onako
kako su je probili, neomalterisana, dovoqno velika da se jedan ~ovek pro-
vu~e kroz wu. Mora da su je napravili pre nego {to smo Vini~o i ja sti-
gli. Pra{inu od probijawa ne bi mogli sakriti od mene. êmu je sluìo
zazidani prostor iza sobe, za{to niotkuda nije imao normalan ulaz, a ka-
moli prozor, ostala je tajna. O~igledno je bilo samo to da je deo uske ugao-
ne ku}e, koja je dozidana uz wihovu, tako|e wihova svojina.
Va`nije od tajne, bile su opasnosti, nastale u vezi s tom rupom. Be-
àwe
à we na brdo sa seoskim momcima je jedno, a skrivawe u planski pripre-
mqenoj rupi, drugo. Ako nas uhvate, bi}e gore nego da nas uhvate na brdu.
Ako nismo na Madoni, a Nemci nas ipak ne uhvate, za jedan dan celo selo
}e sa
saznati
znati za skrovi{te. Mogao bi neko umisliti da je napravqeno pose-
bno za mene. Nemcima bi ga mogao izdati iz zlobe, zavisti, ili iz du`no-
sti, ako tajno sara|uje s wima. Mo`da i od straha, da odvrati sumwu od
sebe. Sve dok beìm na Madonu dela Gvardija, seoski momci i ostali sma-
tra}e me svojim. Ako ne delim opasnost s wima, odvajam od wih Nina i Vi-
ni~a, ne}e vi{e ose}ati jednaku solidarnost s nama, kao pre.
Obuzeo me je ose}aj da o opasnosti mog skrivawa kod wih po~iwu raz-
mi{qati i Petroncijevi. Dok pri dolasku Nemaca beìm u brdo, kao i svi
ostali, odgovornost u celini ostaje na meni. Ako me kriju u svojoj ku ku}i,
}i,
sve je druga~ije. Odgovornost je i wihova. Po~eli su izri~ito da me upo-
zoravaju na opasnosti kojima se izlaèm. [ta bi se desilo da neki cin-
karo{ javi Nemcima da se krijem kod wih, da sam jugoslovenski partizan
koji organizuje otpor, posebno otkad su po~eli da se interesuju za kape-
tana Rosija koji, navodno, u {umi ima ve}u grupu partizana. Jedno su Ni-
no i Vini~o, drugo sam ja. Ne da se boje, ali ima razlike. Wima ne mogu
ni{ta, osim da ih odvedu na rad. Za mene postaje opasno.
Sva ta upozorewa bila su puna rupa i s jedne i s druge strane, ali je

odlu~uju}e bilo to {to je do wih uop{te do{lo. Tako je u meni sazrela
odluka da se oprostim i preko planina probijem do Engleza. Abruci nisu
dolazili u obzir, put preko doline sa suprotne strane bio je preopasan
zbog {irine, morao bih pre}i nekoliko cesta i èleznicu, pre svega, pot-
puna je nepoznanica {ta se de{ava na Kasilini. Sigurna je samo ~iweni-
ca da glavni nema~ki transport na front mora i}i ba{ po woj i èlezni-
com, {to zna~i da su pod jakom straòm. Obalna Apia je za wih preopasna,
izme|u Tera~ine i Gaete planine je pritiskaju ka moru, tako da se pred
napadima iz vazduha nema kuda povu}i, a izloèna je i napadima s mora.
Sna}i }u se, ako uspem da se probijem u brda na suprotnoj strani doline,
na pribli`no istu ta~ku, na kojoj sam sada u San \ovaniju. êkao bi me
jed
jednaki put na jug. Za mogu}nost da bih se mogao kriti u opatiji na Monte
Kasinu, gde se kasnije zaista zateklo mno{tvo izbeglica, nisam znao. Hva
Hva-
la bogu {to nisam. Bi}e najboqe da se popnem u planine, na ~ijem osojnom
podno`ju leì i San \ovani, i koje od po~etnih Monti Lepini postepeno
prelaze u Monti Aurun~i, pa wima oprezno nadiru prema jugu.
O capitanu Rossiju prvi mi je pri~ao Nino. U {umama prema Napuqu
ima, navodno, ve}i broj dobro naoruànih partizana – biv{ih vojnika, ko-
ji samo ~ekaju ~as da napadnu Nemce. Vesti nisam uzimao ozbiqno. Da na-
meravaju okupiti istomi{qenike za kasniju borbu protiv saveznika, iz-
gledalo bi mi pametnije. Napad na Nemce krajwe je neverovatan. Jedini
motiv, koji bi, u trenutku kad se svakog ~asa o~ekuje dolazak Engleza, ima-
lo oruàno okupqawe u brdima, jeste jeftino zadobijena slava zbog u~e-
stvovawa u oslobo|ewu. U septembru 1943. mnogi su oti{li u slovena~ke
{ume iz takvih pobuda. Vini~o se slagao sa mnom. Kako izgleda, svi samo
~ekaju da se vrate ku}i i otarase se uniforme. Kome je jo{ do borbe? Za
moj prelazak Monti Aurun~a capitano Rosi bi mogao biti prepreka. Me-
|utim, ako je u Aurun~ima kapitano Rosi, u Abrucima je verovatno capi-
tano
ta no Bianchi.
Bianchi. S obzirom na teù dostupnost Abruca, ~ak i verovatnije.
Prvi deo – MONTI AURUNÎ 69
MONTI AURUNÎ
O odluci da napustim San \ovani, najpre sam obavestio veterinara.

Bilo mu je ào, jer smo se lepo druìli, ipak, i on je mislio da je za mene
najboqe da odem. Pre ve~ere rekao sam Vini~u, a za ve~erom svima. Padre
Petroncio je ponovio da mogu ostati, ako ho}u, koliko god dugo èlim, da
se mogu vratiti kad god ho}u i da sam uvek dobrodo{ao. Nije mi promaklo
mio caro Sandro”.
da me uzdigao u „„mio Sandro”. Po{to sutra ujutro ne}e ustati rano,
zagrlio me i poqubio, tako da unapre|ewe nije ostalo samo na re~ima. Od
Nina i Adelaide oprostio sam se posle ve~ere.
Pripreme su brzo obavqene. Dali su mi kai{ o koji }u obesiti ak-
ten-ta{nu da je nosim kao ranac, kako ne bih morao da je u hodu prebacu-
jem iz ruke u ruku. Mesingane blokeje na petama sam pri~vrstio, jer ne
moram upozoravati na sebe kao u Aleksandrovoj ulici, ali da ih ne izgu-
bim. Iz automobilske karte RACI izrezao sam 10 cm visok i 14 cm {irok
sektor izme|u Frozinonea na severozapadu, Kampobasa na severoistoku,
zaliva Gaeta na jugozapadu i Salerna na jugoistoku. Presavijenog, mogao
sam poneti u nov~aniku, da mi sluì za pribli`nu orijentaciju po glav-
nim mestima, cestama i vrhovima. Ostatak sam, zajedno sa (ovom prilikom
poklowenom) Virgilijevom Eneidom i jo{ nekim sitnicama, ostavio kod
Petroncijevih. Uze}u ih kad ih, po povratku iz Engleske, zasigurno, po-
novo posetim, obe}ao sam im.
Ravegrande
Sutradan, znatno pre izlaska sunca, uz doru~ak, posebno pripremqen

za mene, oprostio sam se i od madre Petroncio i Vini~a. Bilo im je ào
{to moram i}i. Na kraju je, u spava}ici, dotr~ala i Adelaide, rekav{i,
da ne bi sebi mogla oprostiti da me nije videla na odlasku. Poneo sam po-
qupce od svih troje, svima su se prikrale suze u o~i, dobio sam i ne{to
za putni tro{ak. S obzirom da kre}em u nepoznato, dobro }e mi do}i. I me-
me-
ni je bilo te{ko. U proteklih desetak dana jako sam se vezao za wih. Glav-
ni razlog je bila wihova neposrednost. Ose}ao sam se, kao da napu{tam po-
rodicu koja me usvojila. Tim vi{e {to u Gorewskoj, odakle sam rodom, qu-
di nemaju obi~aj da iskazuju ose}awa da se vide i ~uju. Kad ih dobijamo od
drugih, osvoje nas.
Po~etni pravac bio je poznat. S puta, desno nagore, do prevoja ispod
Madone dela Gvardia, levo, pored imawa Tremendocijevih, gde su me poz-
dravqali klimaju}i glavama, daqe prema jugu u Vale Inkariko, neko vre-
me putem prema Pasteni, onda jo{ jednom levo, pa preko prevoja izme|u
Monte êrvara i Monte No~ele, pored poznanika u Valati. Kod ku}e su bi-
la samo deca. Da se ne bih zadràvao, zamolio sam ih da kaù roditeqima
da ih pozdravqa jugoslavo
jugoslavo.
Nastavak puta bio je jednostavan. Uglavnom po ravnom, dnom {irokih
planina, tu i tamo po obroncima, ali bez ve}ih uspona i spustova. Gene-
ralni pravac bio je jugoistok, a wime sve vreme dobro utabana mulatiera
/brdska staza za tovarne ìvotiwe/. Ponegde bi se pojavila seoska ku}a,
gde sam, uzgred, proveravao da li sam zaista jo{ uvek na putu prema Piku.
S desne strane nare|ali su se sve niì vrhovi Finokjara, Vaqa i Palin-
ferno, potowi iznad strmnih stena, levu stranu zatvarali su niski bre-
govi s prevojima izme|u sebe, koji su ponegde omogu}avali pogled na Li-
ri, pa ~ak i na Pontekorvo, od koga reka pravi o{tru krivinu prema jugu.
Jako sunce i è|, i pored ranog jutra, bili su mi glavna neprijatnost. U
Fontani Silvi bilo je vode skoro do vrha, pa sam mogao da je zahvatim la-
ko, bez konopca. Oko devet sati ispod mene se na uzvi{ici pojavio Piko,
sa crkvom na vrhu, a iza wega najvi{i breùqak u wegovom pravcu, Mon-
te Pota (644 m). Za pribli`no {est kilometara vazdu{ne linije tri sata
hoda nisu bila mnogo.
Put pod Pikom – vodi sa severa preko cele doline Lirija, pri ~emu
preseca Kasilinu i obilazi êprano i San \ovani, a iza Pika kre}e u
planine prema Gaeti na moru – izgledao je sasvim prazno. Uprkos tome,
nisam se spustio direktno na wega, jer bih u tom slu~aju morao i}i dosta
dugo po brisanom prostoru, te bih tako bio otkriven. Skrenuo sam prema
breùqku, malo ju`nije, da ga prese~em na mestu koje je bliè podno`ju.
Piko se otuda vi{e ne vidi. Bezbedno sam se smestio iza gustog grma, ne-
{to malo pojeo i primetio da su u selu naj~e{}e zaprege, kojima se seqa-
ci voze u poqe ili odvoze iz wega, i pri tome presecaju put. [to se ti~e
Vermahta, putem su pro{la tri kamiona, iza wih mercedes sivo-zelene
boje, sve bez zastoja, posle toga duga pauza. Ne usu|uju se kroz dolinu, koja
je posebno kod Kampodimele jako uska? Jesu li mo`da stvarno partizani
u planinama?
Dobro skriven od pogleda s puta, izme|u stena i retkog drve}a spu-

stio sam se nadole. Tek tada sam primetio da sam se na{ao u koritu presu-
{enog potoka i da na drum moram preko wega, a onda opet nekoliko metara
uzbrdo. Time sam izgubio pregled doga|awa na putu. Ipak sam, pewu}i se,
ose}ao da na wemu nema nikoga. Jo{ pre nego {to sam upao u korito, na
sup
suprotnom
rotnom breùqku, ne{to bliè Piku, primetio sam da ukoso nagore,
me|u grmqem i ogradama s leve i {umom s desne strane, postoji uzak put.
Skoro idealno. Bez pote{ko}a i neopaèno, stigao sam do wega, cestu sam
skoro presko~io, koliko sam ùrio, a prema gore sam, zahvaquju}i grm grmqu
qu
koje me je skrivalo do visine grudi, mogao hodati polaganije i tako oda-
hnuti. S leve strane sam stigao do skromne ku}e s pogledom dole, na drum,
i desno, na Piko i Monte Pota visoko iznad wega. Stara ènica mi se ob-
radovala, sama se ponudila da mi donese vode, dobro zna {ta mi treba.
treba. Kad
sam joj poverio da sam Jugosloven, saose}ajno je primetila da putovawe po
stranoj zemqi mora biti jako te{ko. Ispri~ala mi je, da su samo ne{to ma-
lo pre mene, ovuda pro{la dvojica militari /vojnika/,
/vojnika/, rekli su da idu rag-
giungere gli inglesi /da se pridruè Englezima/. Tuda i}i i Lei /Vi/, zar
ne? Ako poùrim, sti}i }u ih. U razgovoru s kolonima u berbi, po pr prvi
vi
put sam primetio da glagolske oblike izraàvaju u infinitivu. Ve Vero-
ro-
vatno da ih ja lak{e razumem.
Stvarno sam poùrio, ali ne zato da ih sustignem, ve} zato {to sam
izgubio previ{e vremena u posmatrawu puta prema Piku. Popeo sam se
nekoliko kilometara na zapadni obronak Monte Makjone (413 m) i ju`no od
wega stigao do zaseoka Landolfi s nekoliko ku}a, a onda, izme|u dva vi{a
vrha, popeo se u strme planine na jugu i nastavio u istom pravcu isto~nom
padinom prili~no visokog Monte Fontanino (823 m). S leve stra strane,
ne, ispod
padine, otvarala se privla~na prostrana ravnica, nekoliko re~nih kori-
ta vijugalo je prema severoistoku izme|u zaselaka San Olivo i Monti~e-
li, gde se ravnica {iri prema severu do Pontekorva. înilo mi se da je
ipak preopasno da izaberem lak{i, nizinski put. Pre svega, bio je po stra-
ni od glavnog pravca koga sam se morao dràti. Ona dvojica vojnika vero-
vatno su se spustili dole i krenuli tim putem, ina~e bih ih ve} sustigao.
Povremeno bih nai{ao na koju ku}u, uglavnom sa starim qudima, èqnim
razgovora, ali vreme je prebrzo prolazilo. Bilo mi je dovoqno da opet ~u-
jem kako ne znaju ni{ta ni o Nemcima, ni o Englezima i da okrenem koju
~a{u vode. Saznao sam da je gorje, kojim se probijam, severni deo Monti
Aurun~i. Ime je dobilo po Auruncima, koji su u anti~ko vreme ìveli na
wima. Monti Lepini zavr{avali su se pre Pika.
ûdesan pogled na dolinu prema San Olivu i daqe, prema Pontekor-
vu, ~inio je put po severoisto~nim padinama Fontanina pravom turisti~-
kom transverzalom. Nebo, kao i svih prethodnih dana, prepuno sunca. Na- Na-
àlost, s wim su stigle vru}ina i è|. Neprijatnost je poja~avala omori-
na, koja se sve vi{e ose}ala u vazduhu. Po{to mi se kaput, obe{en preko
akten-ta{ne i sam previ{e zaplitao oko nogu, hodao sam odeven u vuneni
sako. Kao u inat, put je vodio malo gore, pa opet malo dole, s velikim
velikim kri-
vinama po izbo~enim rebrima i spustovima u useke od bujica. Ponegde bi
hrastovi i bukve bacili malo senke na mene da sam mogao da se zaustavim i
rashladim. Sve ~e{}e sam se odmarao. @e| je postajala nesnosna, izvora s
vodom nigde, osim mo`da duboko u dolini, gde se u re~nim koritima, usme-
renim prema severu, mo`da moglo
moglo nai}i na kakav vir sa zaostalom vodom.
Na visini od oko 500 metara vi{e nije bilo ku}a, iako su, leè}i ne{to
niè, zapu{tene terase upozoravale da je u neko ranije vreme sve bilo
bri`qivo obra|eno. Sada je bilo skoro golo, zaraslo u nisko hra{}e.
Na{ao sam se u procepu. Ako nastavim hodati po ovim padinama, sve
do Morona del Sara~ino, koji je bio vi{i od Fontanina, i daqe, sti}i }u
preduboko na jug i previsoko u planine. Monte Revole na jugu ima skoro
hiqadu trista metara. U imenu brda ispred sebe po prvi put sam nai{ao
na tragove Arapa, iako sam slu{ao tuma~ewa da podse}a na Saracene, ple-
me koje je u anti~ko doba naseqavalo ju`ne Abruce daleko prema istoku.
Kasnije je takvih tragova bilo sve vi{e, ne samo u imenima vrhova, ve} i
krajeva i ~ak seoskih imawa, {to sam vi{e nadirao prema jugu. Ovde su
svoje ime sigurno ostavili pravi Saraceni, iako nisu ba{ morali biti
oni iz zaliva Akabe i Sinaja, gde je ìvelo arapsko pleme s tim imenom.
Bez straha od wih, spustio sam se prema ju`nom produètku doline, po-
sejane brojnim seoskim ku}ama. Nisam rizikovao pre, ali sada moram. Do-
lina je bila najkra}i put do obronka na suprotnoj strani. Zaobilaznica
bi bila neuporedivo duà. Naàlost, tek na dnu doline primetio sam da
sam se prevario. Izme|u dva obronka nije se protezala dolina, ve} se uzdi-
uzdi-
zala visoka zaravan ispod Monte Fumone (412 m). S visine to nisam pri-
metio. Tako sam morao ponovno da se pewem; kad sam to s mukom savladao,
morao sam jo{ jednom da se spustim, da bih kona~no mogao da se ponovo di-
gnem na suprotni obronak, koji je obe}avao prodor u pravom smeru. Jedina
sre}a u nesre}i bila je u tome, {to sam pre uspona na zaravan, na siro-
siro-
ma{nom imawu dobio vodu i {to sam se odmah potom na{ao uz re~icu Mo-
la Franka, u kojoj sam se temeqito osveìo.
Kad sam stigao u blizinu obronaka Morone del Sara~ino (906 m), poja-
vili su se s Tirenskog mora na ju`nom nebu prvi oblaci. Silovito su juri-
juri-
li ka severu. Nad planinama, prema kojima sam se kretao, nebo je postalo
olovno sivo, skoro crno, samo su vrhovi kumulusa prema severu jo{ osta-
jali sne`no beli. Za~ula se udaqena grmqavina. To je bila potvrda da ne-ne-
snosne vru}ine ne dolaze samo od sunca, ve} i od omorine koja se pojavila

u vazduhu. Osveèwe u re~nom koritu, koje je jedva zadràlo malo, ali vi-
{e nego dovoqno vode da pokvasim ruke i poprskam lice, odjednom je po-
stalo suvi{no. Iznenada je zahladilo, po~ele su padati krupne kapi, prve
otkad sam stigao u Italiju. Najpre jako retke, ubrzo su se pretvorile u
jaki pqusak s naglim udarima vetra, bez odre|enog pravca. Pqusak je bio
kratkotrajan, ali toliko jak da je za nekoliko minuta po rasutom pesku
izdubio duboke rukavce, po kojima je voda preskakala prema koritu. Sklo-
nio sam se u zavetrinu betonskog nasipa kraj napu{tenog kamenoloma. Po-
javio se kao naru~en na podno`ju padine. Qutilo me je {to }e mi duplo
osveèwe oduzeti jo{ ne{to od ionako nedostatnog vremena.
êkaju}i da se razvedri, za~uo sam iza pe{~anika vikawe mu{kara-
ca, klizawe i kotrqawe kamewa pod nogama. Grupa italijanskih vojnika
se niz nasip kamenoloma spu{tala prema mom zaklonu, s neprikrivenom
namerom da se tu skloni od ki{e, kao i ja. Primio sam ih s veselim poz-
dravom, a oni, prili~no pokisli, s direktnim pitawem, idem li i ja rag-
giungere gli inglesi.
inglesi. Naravno. [ta bih ina~e radio ovde? Ni{ta normal-
nije od toga, nema ~u|ewa. Bili su ve} visoko na strmini, ali su se vrati-
li, ugledav{i betonski krov, pod kojim su mogli da se za{tite od izne-
nadnog pquska. Kad su saznali da sam iz Jugoslavije, bili su iskreno odu-
{evqeni i pozvali su me da im se pridruìm. Da li mo`da pripadaju
kapetanu Rosiju, hteo sam znati. Nisu ni ~uli za wega. Usledilo je pred-
stavqawe. Taj i taj, otuda i otuda, previ{e imena da bih ih upamtio, a nije
ni trebalo. Isto kao i ki{a, druèwe i pazienza /strpqewe/, koja nam
treba u o~ekivawu razja{wewa ((„„ci vuole pazienza” //potrebno
potrebno je strpqe-
we/), trajali su kratko. Za pacijencu su koristili i poseban znak, labavo
quqawe desnog dlana gore-dole, prema stomaku.
Kad smo posle pquska krenuli uzbrdo prema prevoju Portela, izme-
|u duga~kog grebena Kosta Drita (uglavnom iznad 800 m) na severoistoku,
Monte Malvi~ina (798 m) i Monte Maurijela (994 m) na jugozapadu, pri-
druìli su nam se jo{ neki vojnici. Svi su ùrili u istom pravcu. Po-
kazalo
kazalo se da smo se na{li na mestu gde su se najrazli~itiji putevi sa se-
vera spajali u jedan jedini prema jugu. Vi{e nisam poku{avao da upamtim
ni fizionomije. Sa svih strana ~ulo se neprestano „andiamo raggiun
raggiungere”
gere”
/hajdemo da se pridruìmo/, naj~e{}e bez dodatka „„gli gli inglesi”.
inglesi”. Kona~no
sam shvatio da se radi o novom, prilikama prilago|enom, pozdravu. Kas-
nije sam ga u svakoj prilici glasno koristio i ja. Bio je jasan, govorio je
sve. U trenutku je uspostavqao svest o pripadnosti istoj grupi qudi koji
ne pripadaju nijednom sloju, a kojima je izloènost istoj sudbini usadi-
la me|usobno razumevawe i poverewe. Kao da se oduvek poznajemo. Infi-
nitivi su me donekle zbuwivali, tako nikada ne}u nau~iti italijanski,

italijanski,
razmi{qao sam; ubrzo sam primetio da ih koriste i u me|usobnom razgovo-
ru. Iako sam bio u civilu, nisam primetio da me ne smatraju jednakim
jednakim se-
bi. Dodu{e, nisam bio jedini. Mnogi sre}nici su se odavno otarasili uni-
forme. Ve}ina su bili Kalabrezi, neki iz Kampawe i Napuqa, pa ~ak i sa
Sicilije. Ko bi mogao znati kolike su razlike u wihovim vari varijanta
jantama
italijanskog? Pokazalo se da je sveitalijanski, ta~nije, sveju`noita
sveju`noitalilijan-
jan-
ski, samo wihov govor uz pomo} gesta, ruku i prstiju. Wima su se o~igled-
no sporazumevali lak{e nego svojim brojnim varijantama italijanskog.
@urba svih u istom pravcu u~vrstila me je u uverewu da idem putem
koji }e me odvesti do ciqa. Takva logika ina~e nije bila karakteristi~-
na za moj na~in razmi{qawa. Naprotiv, kad svi jurnu u jednom pravcu, on
mi sam po sebi postane sumwiv, i ja po~iwem da traìm boqi. Gomili ne
treba verovati. Na sre}u, grupa se sve vi{e razvla~ila, a time se i dru-
èwe razbijalo. Iscrpqivali su se u takmi~ewu ko }e pre sti}i na pre-
voj. Zbog mnogo izbo~enog korewa i hodawem pomerenog kamewa, korak po
raskva{enoj strmini bio je krajwe nesiguran. Klizao sam se, zanosio, ni-
kada nisam znao kuda }e mi noga stati u slede}em trenutku, iako sam po-
ku{avao da uporno buqim u uzbrdicu ispred sebe. Iznova i iznova treba-
lo je odgovarati na istovetna pitawa saputnika, koji su me jedan za dru-
gim preticali, a time i ometali, pored toga jo{ i kotrqali kamewe pod
moj korak. Bio sam zadovoqan kad sam se kona~no na{ao na repu kolone. Na-
merno sam zaostajao, ne samo zato {to sam bio jako umoran. Dangubqewe u
San \ovaniju mi je oslabilo kondiciju. I dosadilo mi je da govorim stalno
jedno te isto.
Posle prevoja, s visoke padine Monte Malvi~ino, otvorio se pogled na
usku dolinu, nagnutu na severoistok, stisnutu me|u obroncima, po kojoj u
daqini te~e Rio Poleka prema Rokaguqelmi, gorwem delu wom skrivene
varo{ice Esperia, nad kojom visoko u stenama breùqka, na ju`noj strani,
strani,
caruju ru{evine nekada{we normanske tvr|ave. Varo{ici su jo{ Grci
dali ime, jer je sazidana na krajwoj zapadnoj ivici Magne Grecie (espe-
rios – zapadni). Pogled zatvaraju obronci najvi{eg, pravilno kupastog i
sasvim golog Monte d’ Oro (828 m), koji stoji u pozadini iza svega toga. Na
padinama iznad Poleka raste nekoliko ogromnih kedrova, sigurno nisu ma ma--
wi od libanskih, kao da su tu da, ionako ~udesnu, sliku u~ine jo{ {a {aro-
ro-
likijom. Crkvica Madona dele Gracije, s malim manastirom (Padri tri-
nitari), koja, izgleda, stoji iza sru{ene tvr|ave, ne moè se videti.
U jednom momentu nije bilo sigurno koji je pravac pravi. Mnogi od
upravo upoznatih ra|un|ere uputili su se direktno prema Esperiji. De-
lovala je kao magnet. Neke sam video kako odu{evqeno silaze. Verovatno
ih je prevario laki put, koji sve do Esperije blago pada. Po{to ni{ta ni-
sam hteo da rizikujem, planinsku varo{icu bi mogla da kontroli{e kakva
nema~ka posada, okrenuo sam se prema jugu, u jo{ vi{e planine, gde je Mon-
te Revole wihov zapadni po~etak. I u tom pravcu, koji je zahtevao najpre
spu{tawe, s prevoja je izgledalo da treba si}i sasvim u dolinu, a onda po-
novno uspiwawe, na prelaz isto~no od Monte Maurijela, otisnula se i ne-
kolicina mojih skora{wih kompawona. Nebo je opet bilo prete`no ~isto,
kasno popodnevno sunce povratilo je svoju snagu. Sve pre nego prijatno za
neprestano dizawe i spu{tawe po stotiwak metara gore-dole. Brzo sam
po{ao za wima. Ali samo zato da me na distanci vode, a ne da im se pri-
druìm.
Nepun sat kasnije, bio sam na isto~nom prevoju, ispod Monte Mauri-
jela i tu me ~ekalo novo razo~arawe. Na svakom usponu sam o~ekivao da }u
sti}i na neku visoku zaravan, koja }e te}i bez preteranih uspona i spu-
{tawa, {to ravnije. Sada se na visini od nekih {est stotina metara, od-
jednom, preda mnom otvorila brdovita zaravan Poleka, obrasla grmqem,
osu{enom travom i retkim drve}em. Neumoqivo je saop{tavala da glavni
uspon u planine, posle prelaska preko we, tek po~iwe. Prema jugoistoku,
kuda sam se uputio, iznad zaravni Poleka, dizale su se nove gore, samo znat
znat-
no vi{e, s nekoliko vrhova i iznad 1300 metara. Ovaj put je bio najteì.
Po{to sam bio jako iscrpqen, dvostruko teì.
Kasnije sam shvatio da je dvostruko uspiwawe i ponovno spu{tawe
bilo suvi{no, napravio sam preveliku zaobilaznicu. Da sam nastavio pu-
tem po obronku ispod Morone del Sara~ino, direktno na jugoistok do Mon-
te Maurijela, stigao bih do istog ciqa s mnogo mawe truda i brè. Sa-
svim je pala no}. Nekoliko sati sam se pewao u uvale izme|u Belvedera
(1167 m) i Moron~elija (1065 m), na istoku, i Sera Kapriolija (1167 m), na
zapadu. Najpre sam morao da se dignem na obronak Kosta Serini, a onda se
po Kanale Skarikati, ~ije ime jasno govori kakav je, popeti jo{ vi{e. Sna-
ga mi je sasvim popu{tala, noge vi{e nisam ose}ao, jedva bih povukao jo{
koji korak, klecao sam, posrtao. Vi{e nije i{lo. Seo sam na prvi zgodan
kamen, s namerom da na wemu zaspim i preno}im. Da nije u mom pravcu na-
i{ao jedan stariji me{tanin, na tome bi i ostalo. Kad sam ga upitao ide
li i on „ra|un|ere”, nasmejao se i rekao da na toj valle ìvi. Privremeno.
Takvih kao on ima jo{ dosta. Tako sam saznao da sam hteo preno}iti na
ivici vi{e od hiqadu metara visoke visoravni La Vale. Proteè se ne-
koliko kilometara prema istoku, sve do obronaka Ravegrande. Sa severa je
okruùje greben s brojnim vrhovima, s Monte Kave~e i Monte Forte kao
najvi{ima (oko 1.300 m), a na jugu, u dubinu jako razu|ene planine, s Monte
Petrelom u pozadini. S 1.533 metara ona je najvi{i vrh Monti Aurun~i.
Na Vali sam se susreo s novim ratnim dostignu}em, sa sfolatima (iz-

„Siamo sfollati”
beglicama). „Siamo sfollati” bio je novi refren, koji je zvu~ao sasvim dru-
„andiamo raggiungere”.
ga~ije od nadobudnog i razdraganog „andiamo raggiungere”. Ve} sam pasiv-
ni oblik, umesto aktivnog, ukazivao je na razliku. Bio je uvek blizu suza,
izgovoren vi{e o~ima, nego re~ima, puni straha i bola, nisu ga izgovara-
li demobilisani vojnici, ve} mlade ène s gomilom dece, poneki starac
ili starica. Kad sam u mraku stigao do ba~ije, me|u stajama su se vrzmale
senke mu{karaca, ali to su bili „andjamo ra|un|ere”, koji su, kao i ja,
traìli pogodno mesto da preno}e. Iako se u mraku jedva i{ta videlo, po
zracima svetla, koje je ulazilo kroz pukotine grubo tesanih vrata i za-
mra~enih okanaca kamenih pastirskih staja, moglo se zakqu~iti da je ba-
~ija dosta nastawena. Ovaca u to vreme ili vi{e nije bilo na tako viso-
kim planinama, ili su ih vlasnici odagnali, ili poklali, u svakom slu-
~aju, bilo je o~igledno da se istorija ovde odvija suprotno Marksovoj En-
„devoured”” /po`derali/ ovce, a ne obrnuto.
gleskoj. Ovde su, naime, qudi „devoured
Qudi su izbegli uglavnom iz Formije i Gaete, dole, uz more. Progna-
li su ih Nemci, da ih ne bi ometali u odbrani, verovatno i zato da u ofan-
zivi s juga, ili u bombardovawu s mora, ne bude previ{e `rtava. Mnogi
su beàli jednostavno iz straha, iako ih niko nije terao. Sa sobom su po-
neli {ta su mogli. Mu{karci se jo{ nisu vratili s fronta, neke su Nem-
ci na brzinu odvukli sa sobom na rad, a nekolicina wih, na ba~iji, i po-
red toga {to sve rade ène, stalno su prezaposleni. Ko bi ina~e diskuto-
vao o tome gde su zapravo Englezi, kako }e se zavr{titi rat i {ta }e ra-
diti kad se vrate ku}i. Poneki se po ceo dan kriju u kolibi u strahu od
iznenadne racije. Do sada Nemci nisu dolazili na ba~iju, ali za nema~ke
navike znaju jo{ iz doline. Za kapetana Rosija su mnogi ~uli, ène tako-
|e, ali ga niko nije video. Saznao sam da su ba{ danas pristigli na ba~iju
neki jugoslovenski partizani. Po{to sam do sada s mnogima razgovarao, ne
kriju}i odakle dolazim, zakqu~io sam, da mi se vra}a vlastiti odjek. A
to {to je zadobio masovnu formu nije mi izgledalo nimalo neobi~no. Pre-
uveli~avawe bilo ~ega novog, ~ime se qudi mogu praviti va`ni pred dru-
gima, sti~u}i tako ugled poznavalaca i kojima se dive neznalice, pred-
stavqa prastaru dru{tveno-psiholo{ku pojavu.
Iz udaqene ove}e, {irom otvorene kamene kolibe, dopirala je jaka
svetlost, osvetqavaju}i prilike koje su se okupqale ispred we, kao da pod
kapom nebeskom nema nikakve opasnosti. Pokazalo se da se radi o crkvi,
~ak biskupskoj, koju su na brzinu uredili u ve}oj pastirskoj staji. Vesko-
vo /biskup/ je iz Gaete, zajedno s nekoliko vernika, izbegao na ba~iju. Qu-
di su mu pomogli da donese najnu`nije liturgijske rekvizite. Tako moè
vr{iti svete obrede, ne samo redovno, nego i u potpunom ornatu i sa celim
uobi~ajenim ceremonijalom i sjajem. Kad sam stigao do crkve, taman su za-

vr{ili zajedni~ku molitvu. Ve}ina qudi se razilazila. Za biskupa sam
zakasnio, ve} je i{~ezao u mraku. Ministranti su jo{ gasili sve}e i ta-
ko|e odlazili. I pored lo{eg osvetqewa i maju{nosti, crkva je zaista
bila prava crkva. Ne samo sa oltarom i tabernaklom, nego i sa pozla}enim
sve}wacima i svetim slikama po zidovima. Samo bo`jeg puta nije bilo.
Dok su stigli na planinu, izbeglice su ga pre{le vi{e nego jednom.
Crkvu nisu zatvarali, ostavili su dve sve}e da gore i ja sam odmah
prihvatio neizgovoreni poziv. Mogao bih da preno}im u crkvi, sinulo mi
je. U pore|ewu sa spavawem pod vedrim nebom na ivici proplanka, odjed-
nom mi se osmehnula neo~ekivana sre}a. Posebno stoga, {to se nebo opet na-
na-
obla~ilo i bilo je samo pitawe vremena, kad }e po~eti da pada ki{a. Ne
pqusak, ve} dosadno, uporno padawe. Me|u molitvom zanesenim vernici-
ma bila je nekolicina andjamo ra|un|ere, ~ija je pobo`nost bila sli~na
mojoj. Mo`da za jednu ispovest ve}a. Polegali su po podu, tako zbijeni da
sam se jedva provla~io izme|u wih. Podest ispod oltara, zapravo uzak vrh
stepenice, izbegli su iz bogobojaznosti. To mesto je pripalo meni, iako sam
stigao posledwi i, kolebaju}i se, ~ekao u pozadini. I ja sam, kao i drugi,
ne{to malo jeo pre spavawa. Ve}ina je otvarala nov~anike i zagledala fo-
tografije svojih dragih. Kasnije sam shvatio da je to omiqeni na~in ko-
jim Italijani izraàvaju svoju privrènost svojim voqenima. Opona{ao
sam ih, u nov~aniku sam nosio Dragi~inu sliku. Pre nego su odlu~ili da
zaspu, mnogi su se na kolenima ponovno pomolili i vi{e puta prekrstili.
Samo je slu~aj hteo {to su se klawali prema meni. Kaput, koji mi se ceo
dan motao oko nogu i pregrejavao me, sada se pokazao vi{e nego korisnim.
I akten-ta{na ispod pe{kira pokazala se kao udoban jastuk. Nisam iza-
zivao zavist, jer su mnogi vojnici nosili {iwele, kojima su se pokriva-
li, kao i ne{to za pod glavu. Debeqko na stepenici ispod mene, koji je jo{
leè}i gutao ne{to s jakim mirisom na beli luk, imao je pod glavom pra-
vi pravcati, belo presvu~eni jastuk sa ~ipkama po ivicama. Sigurno ga
nije doneo s fronta. Zato i nije zagledao u nov~anik.
Jako umoran, u mislima sam preleteo pre|eni put. U vazdu{noj lini-
ji iznosio je dvadesetak kilometara, putovawe po Aurun~ima gore-dole, sa
svim stranputicama, sigurno je dodalo dva-tri puta vi{e. Sutra vi{e ne-
}u mo}i da podnesem takav put. Treba li uop{te? Ako su Nemci napusti-
li Formiju i Gaetu, Englezi mora da su jako blizu. Borio sam se sa snom,
misli su nadolazile i gubile se nekontrolisano, vi{e nisam mogao ni ni hteo
da ih vodim. Formija mi ni{ta nije zna~ila, mu~ilo me je pitawe da li
je Gaeta uistinu nekada{wa tvr|ava papske dràve, u koju se, pred pije-
montskim Kavurom i Garibaldijem, u posledwoj nadi Austrije, godine
1860, sklonio kraq obe Sicilije, Burbon Fransoa II Napuqski. Ho}e li

Nemci opona{ati habsbur{kog miqenika i pobe}i na sever, kao on u Rim,
posle kapitulacije Gaete? Ako su neki sfolati stigli na ba~iju jo{ pre
petnaest dana, kao {to su pri~ali, Englezi mora da su u blizini ve} duè
duè
vreme. [ta ih je zaustavilo? Mora}u da se probijam do wih. Preko ovog
grebena, evo mene kod wih, i savladao me je san. Navaqivao sam na brdo pu-
no sluzavog korewa i u cipelama, punim odrowenog kamewa, teturao i te-
turao, da sam se jedva odràvao na nogama. Bile su mi jako te{ke, s mukom
sam ih pomerao. Nikuda nisam stigao, mada sam se toliko trudio. Kad sam
se s najve}im naporom nekako popeo, zaàlio sam. S vrha su ispod {lemova
vrebali vojnici s uperenim ma{inkama. Nisam mogao odrediti kojoj voj-
sci pripadaju. Bilo je o~igledno samo to da iz Esperije pucaju direktno
u mene. Kad sam se u opasnosti naglo probudio, i pored hladno}e, bio sam
sav oznojen. Drhtao sam, bio sam sav u strahu. Pobedile su ga orguqe, koje
su odzvawale iz zlatno osvetqene katedrale u Gaeti. Dragica }e ubrzo do-
}i. Mnoge nedeqe sam posle podnevne mise i{~ekivao ispred katedrale,
da zajedno idemo u {etwu u Tivoli. Kako to da je danas nema? Iza Lunde-
rovog stuba pritajeno pristiù crnoko{uqa{i. Boqe {to je nema, sam }u
lak{e pobe}i od racije. Kad sam se ponovno razbudio, jo{ uvek sam bio
mokar od znoja i groznica me jo{ uvek tresla. Sada je bila prava. Kroz jo{
uvek otvoren ulaz pritiskao je hladan i vlaàn vazduh. Okrenuo sam se,
~vrsto umotao u kaput i ponovno zaspao.
Probudili smo se promrzli u vla`no, maglovito jutro. Jo{ se nisu
videla podno`ja vrhova oko ba~ije. No}u je padala ki{a, zemqa je bila
duboko raskva{ena, a vazduh odvratno hladan i vlaàn. Ni blagi vetri}
nije pomagao. Ba~ija je jo{ uvek spokojno spavala, a u crkvi, na podu, ve}
su mnoga mesta bila prazna. Mnogi su me pretekli. Ispod oltara doru~ko-
vao sam posledwe par~e ka~amaka s prènim patlixanom, izgwe~enim u
ta{ni. Vode mi nije nedostajalo. Debeqko je ponudio punu ~uturicu. Si-
no} su pri~ali da na zapadnom delu planine, tamo negde, gde sam se s mu-
kom dovla~io ovamo, na Valu, postoji prastara cisterna Kupa, u kojoj uvek
ima vode. Mora da sam pro{ao mimo we, ako sam stigao uvalom Skarikati.
Ima i nekoliko pozza /izvora/. Bio sam odlu~io da odmah ujutro prona|em
jednoga od wih i po{teno se raèdnim. Sada mi vi{e nije bio potreban.
Ni za umivawem vi{e nisam ose}ao nikakvu potrebu. Andjamo ra|un|ere
su jo{ uvek tvrdili da su Formija i Gaeta napu{teni. Upornost vesti me
je ispuwavala nadom. Mo`da su uz more, ispod nas, zaista Englezi. Ovde u
brdima je bezbedno, i najgore borbe bi mogle pro}i, a da ne saznamo za wih.
Englezi bi ve} mogli da prodru do Rima, a italijanski sfolati bi se i da-
qe od nema~kih racija skrivali po planinama. Bi}e najboqe da se u ovim
brdima zadrìm jo{ dan, dva. Rizici su najmawi. Mo`da se dogodi ono,
zbog ~ega sam ovamo i do{ao.
Pored nekih koliba, koje su otvarale pospane i neuredne ène, i iz
svih mogu}ih posuda izlivale prqavu vodu, da mi se nije dalo da se pri-
bliìm, krenuo sam po ba~iji prema istoku. I daqe svuda magla, oblaci
i sipqewe, odozdo sve vi{e blata. Da se ne bih spustio preduboko u ni-
zinu, nastavio sam put po obroncima Ravegrandea. Vreme je sasvim prome-
nilo raspoloèwe. Ne samo moje. Kod mene je va`niji bio umor. Ponegde
bi iz magle izronio jo{ poneki andjamo ra|un|ere, zainteresovao se kuda
idem, pa kad bi saznao da i ja idem ra|un|ere, potvrdio bi da ide i on i
nestao u svom pravcu. Trebalo bi po tome da zakqu~im da su Englezi svuda
oko nas. Po{to sam odlu~io da ne ùrim, wihovi odlasci u razli~itim
pravcima me nisu zabriwavali. Jedan je odlu~io da me prati. Najpre sam
ga osetio iza sebe, posle nekog vremena se pokazao, i s jedva ~ujnim rag-
giungere pokazao u mom pravcu. Kad sam potvrdio, bez obja{wewa je na-
stavio da me sledi. To je u~inilo jo{ nekoliko izgubqenih, mora da su u
mom stranom izgledu, a potom i u sve brojnijoj pratwi, videli garanciju
da se kre}u u pravom smeru.
Za kratko vreme prikupilo nas se za ceo vod. Sve sami militari, samo
ja na ~elu kolone u civilu. Lei je oficir, ohrabrio se jedan da pita. Kad
sam ga upitao kako je do{ao na tu pomisao, objasnio je da samo oficiri
imaju toliko para da mogu kupiti civilno odelo. Moj odgovor je izazvao
osipawe voda. Nepogre{ivi Kalabrez je morao u to i to selo, ima tamo, ka-
è rodbinu. Kao i ja, palo mi je na pamet. Ve}ina me je naprosto bez re~i
pretekla. Kuda, zapravo, toliko ùre? U ovim planinama i oni su stran-
ci, kao i ja, u svojoj naivnosti ~ak i bez magle i oblaka ne bi znali u kom
pravcu idu. Pod niskom stenom, jedva vidqivom u magli, vrh se uop{te
nije video, naleteo sam na trojicu, izgubqenu i o~ajnu. Kad su saznali da
stièm iz Vale, izgledalo je, kao da sam im spasio ìvote. Odmah su se
uputili u pravcu iz koga sam stigao.
stigao.
Prema podnevu magla je po~ela da se razre|uje. Sve vi{e ju je odnosio
laki vetri}, koji je pirkao po planini od istoka. Budio je nadu da }e je
proterati do vedrine. Jo{ malo, pa }e sinuti. Maglu je zaista oduvao, ali
nije doneo vedrinu. Pove}ao je vidqivost samo toliko da se videlo nebo ka-
ko visi duboko ispod vrhova, te{ko i olovno sivo, neprovidno, ne samo za
sun~eve zrake, nego i za svetlost. I daqe je romiwalo, ~ak sve gu{}e. Bez
sunca, kaput je postajao sve teì, namo~ila se i pustena, tamno-plava
tamno-plava ba-
skijska beretka, kupio sam je neposredno pre po~etka rata u Bajonu, u Bi-
skajskom zalivu. Prvi put, otkad sam oti{ao iz Qubqane, morao sam je po-
vu}i preko jo{ uvek preguste kose.
Takav je ostao ceo dan. Skoro nikad nije bilo sigurno gde je sever, a
gde jug. I ako bi se kroz oblake naslutilo sunce, ve} posle stotiwak meta-
ra vijugavog puta vi{e nisam znao u kom pravcu sam okrenut. Skautske ve-
{tine su potpuno otkazale. Sveè vode bilo je dovoqno po pukotinama i
u udubinama stena, ali se po~ela javqati glad. Smestio sam se ispod li-
tice koja se nadnela nad put, ispod we je bilo malo vla`nog korova, i za-
palio vatru. Vlaga je davala vi{e kupastog dima, nego toplote. Kad sam
otvorio tetkinu zlatnu rezervu da se po~astim toplim gula{em, u woj je
bila samo boranija u slanoj vodi. Danas se kvare i konzerve, a ne samo vre-
me, pomislio sam. A ja je sve vreme od Trsta nosam u akten-ta{ni! Borani-
ju nije trebalo podgrejavati. Pokvarila mi je apetit, izazvan pomi{qu
na gula{. Bar je vi{e ne}u nositi. Nisam ùrio, zapravo, nikuda nisam
nameravao da idem, podvukao sam se pod stenu i zaspao. Mogu}i prolazni-
ci me ne mogu videti. Budio sam se s vremena na vreme, zna~i, ni wih nije
bilo mnogo. Dok sam leào ve} sasvim budan, vi{e uop{te nisu nailazi-
li. Opet sam bio sam sa ki{om, {to se izdaleka moglo videti.
Kasno popodne nastavio sam put prema istoku. Postao sam izvi|a~.
Oblaci su se toliko podigli, da u pravac vi{e nisam sumwao. Teren se,
uprkos neprestanim usponima i spustovima, opasno sniàvao. Verovatno
sam bio na krajwem isto~nom kraju Ravegrandea, ju`no od Kole del Kar-
pino. Hteo sam da vidim kako se put spu{ta prema dolini Gariqana. Za
svaki slu~aj, ako se u woj pojave Englezi. Da dolinom te~e Gariqano, ni
najmawe nisam sumwao. Put je bio naporan, kao {to sam i o~ekivao. Uvek
bi se pokazalo da su ispred mene jo{ neki usponi preko kojih treba da se
probijem. Ve} u mraku, spu{tao sam se uvalom prema kilometar {irokoj
dubodolini na ina~e strmom obronku, toliko strmom, da je stvarao utisak
visokih kamenih stena. Dubodolina je bila otvorena direktno prema do-
lini Gariqana; na wenom dnu, jo{ uvek nekih tri stotine metara iznad
doline, leì prastara varo{ica Spiwo Saturnija Vekio (i Superiore
in di Sopra). Bilo je ve} isuvi{e mra~no da bih s visine bilo {ta raza-
znao. Posvetio sam se klizavom putu, koji je me|u oguqenim stenama vodio
po desnoj obali uvale. Na dnu uvale, u koritu izdubqenom od bujice, pre-
skakao je preko stena malecki potok. Oblaci su se spustili. Opet je po~e-
la da pada ki{a.
Petstotiwak metara putem nadole, u mraku se vaqao gusti beli dim.
Od vatre su se ponegde prime}ivali odsjaji po zemqi i u dimu. ûli su se
glasovi, koje je, uprkos ki{i, donosio odjek po uvali prema gore. Jo{ vi-
{e sam usporio ionako usporeni korak i napregnuo o~i, istovremeno sam
na obe obale traìo pogodan zaklon i skrovi{te, ako budem morao beàti.
U dimu se postepeno oblikovala vigvamska silhueta. S vremena na vreme,
s jedne strane osvetqena, izlazila bi i ulazila poneka prilika i nesta-

jala
jala u mraku, ili iza vrata. Dim je otuda dolazio, a ~uli su se i qudski
glasovi. Velika stena na putu ih je zaklawala. Galama je najavqivala Ita-
lijane. Kad sam oprezno dopuzao iza stene, glasovi su se ve} sasvim odre-
|eno raspoznavali kao italijanski. Andiamo raggiungere,
raggiungere, ko bi drugi mo-
gao biti!
Strah je popustio, vi{e sam se klizao, nego hodao nizbrdo po raskva-
{enom putu. Tu je bila ve}a slamnata koliba, postavqena na ravnom pro-
storu, donekle iznad puta, s malo odignutim krovom, kako bi mogao izla-
ziti
zi ti dim, i drvarom istesterisanih tankih hrastovih cepanica. Unutra
su bila bar petnaestorica italijanskih vojnika, koji su stajali i ~u~ali
oko vatre, koja se vi{e dimila nego gorela, su{e}i prokisle {iwele, ode-
}u i cipele. Neki su i ~arape razapeli iznad vatre, kao da su hteli da za-
dah pe~uraka od isparavaju}e ode}e za~ine topqenom gorgonzolom. Vide-
lo se da ih je toplota oraspoloìla. Glasno zbijaju {ale. Neki su me poz-
dravili, salve jugoslavo, poznaju me s puta i iz crkve. I meni su neke fi-
zionomije izgledale poznato. Kuda }e{ po ovakvom vremenu, zar nisi do-
sta mokar? Ima vremena do jutra. Sada }emo pripremiti ve~eru na kakvu
jo{ nisi nai{ao u ovim brdima, bi}e prava gozba. Sutra rano }emo se za-
jedno spustiti u dolinu, gde su ve} Englezi. Neki, koji su hteli preko do-
line ve} danas, vratili su se, pri~ali su kasnije, jer su s oboda pogorja
~uli topove i mitraqeze. Kako je prema ve~eri sve utihnulo, mora da su
Englezi ve} na moru, zapadno od Gaete.
Boqe vesti nisam mogao poèleti. Posle razo~arawa s tetkinom kon-
zervom, dobra vest je bila poziv na ve~eru. [to se ti~e Engleza, nisam
mogao shvatiti, kako su, uz napu{tenu i, dakle, brawenu Gaetu, mogli da
se probiju preko uskog dela izme|u mora i planina do Sperlonge prema se-
veru. Na nekim mestima je sli~na Termopilu u vreme Kserksovog upada,
kada je izme|u obala Oite i Malijskog zaliva bilo mesta jedva za kolski
put. Takve prirodne zapreke mogu se savladati samo prevarom. Kraqevi iz
Napuqa nikada nisu uspeli da potisnu papske ratnike severnije od Gae-
te, preko prastare ju`ne granica nema~ko-rimskog carstva. U sveop{tem
odu{evqewu, nisam se udubqivao vi{e. Radije sam sebi zamerio ve{ta~-
ki stvorenu malodu{nost. Dobio sam mesto u krugu pored vatre, izlagao
kaput i delove ode}e toploti, da se sve isparavalo. Ubacivali su mokro
drvo, unose}i ga direktno spoqa u kolibu, davalo je dosta topline, iako se
po povr{ini presijavalo od vlage. Sako se brzo osu{io za ponovnu upo-
trebu, bio je mokar samo po le|ima, s dowim delom pantalona je i{lo ne-
{to teè, a za kaput ionako imam dovoqno vremena. Obe{en preko greda
u kolibi, do jutra }e se sigurno osu{iti. Napoqu, ispred kolibe, za~ula
se vika. Svi su se razveselili i izjurili iz we. Kamerati, koji su se po-

podne vratili iz planiranog spu{tawa u dolinu, ispri~ali su pri~u o
govedu koje je pokosila granata. I pored ki{e, morali su jo{ jednom na
put, da donesu najboqe komade mesa, ako su ra~unali na preno}i{te. Neka
poùre, o{tro su im preporu~ili, da meso ne razvuku ìvotiwe. Sada su
se pewali s ogromnim, na brzinu odse~enim komadima goveda, obe{enim o
motke, koje su nosila po dvojica, zadwi na ramenima, predwi u rukama,
uporedo, zbog uzbrdice, nije se moglo hodati. Komade goveda su poslagali
po mokroj zemqi uz kolibu. Ono {to je usledilo, bilo je samoposluìva-
we. Svako bi odrezao po komad, najbliì i najukusniji, odstranio koù i
loj, naseckao kako mu odgovara, nabo na za{iqeni {tapi} koji je ve} pri-
premio i umesto ode}e, izloìo vatri. Svi su bili odeveni kao vojnici
pozvani na obavezno prawe, neki, kao ja, u dowem rubqu. Neukusno, mogao
bi svako da primeti, ali nama po voqi i razumqivo samo po sebi. Ovako na-
seckano meso kod nas nazivamo ra`wi}ima, obja{wavao sam, oni to dobro
znaju, odgovorili su, samo {to su mnogo mawi i nisu od govedine.
Glad nas je toliko omamila da smo se bacili na meso i pre nego {to je
bilo dovoqno pe~eno. Govedo nije bilo gajeno za ~ika{ke klanice, verovat-
nije je sluìlo kao zapre`na stoka. Jo{ u San \ovaniju i pod Pikom, zapa-
zio sam sivkasto-belo govedo, upregnuto u jednoosovinska kola s ogromnim
ogromnim
to~kovima sa svake strane. Kod nas je sto~na zaprega na seoskim imawima
uobi~ajena, u Italiji me iznenadila. Ipak nije sve sam Fiat! Vo, ~ije smo
meso pekli i `vakali, mora da se godinama mu~io s te{kim teretom
teretom ~as po
kamenitim, ~as po blatwavim seoskim putevima. Miris, s povr{ine malo
osmu|enog, a iznutra vi{e zagrejanog, nego pe~enog mesa, bio je suvi{e pri-
mamqiv, da bismo mu odoleli. Bolele su me ~equsti, kao da se wima ve}
dva dana pewem uzbrdo, obrazi su mi goreli, jer sam i wih, a ne samo gove-
dinu, izlagao vatri. Pa i zbog veselog raspoloèwa. Ve~era i preno}i-
{te, sve o istom tro{ku!
Isuvi{e veselog da bi potrajalo. Spoqa su se za~uli, poznati iz San
\ovanija, povici „Scampa, tedeschi!” Gore, prema nama, i daqe, pored ko-
libe, putem prema suprotnom obronku, pani~no je beào neustanovqiv broj
mu{karaca. Mora da su me{tani, bili su bez uniformi. Za raspitivawe
nije bilo vremena. U panici, koja je u trenutku obuzela i nas, guraju}i se,
vukli smo s unutra{wih greda kolibe obe{ene delove ode}e, na brzinu
navla~ili na sebe, obuvali se, grabe}i po bisagama i {ipkama s osmu|enim
mesom. Razbeàli smo se kud koji. Neki u dubodolinu i na suprotnu obalu,
drugi kra}im putem, na strminu iznad kolibe, a ja, sa jo{ nekolicinom,
ka putu na suprotnom obronku, gde sam se dao u trk za beguncima iz doli-
ne. Gonioci su morali biti jo{ daleko, iz dubodoline ispod nas ni{ta se
nije ~ulo, poùrio sam da od begunaca saznam ne{to vi{e o opasnosti iz

doline. Ubrzo sam se predomislio, sve vi{e su se udaqavali, ~uo sam jo{
samo lupawe planinarskih cipela o kamewe. Svi na{i su me pretekli. Na
kraju, po{to mi se u~inilo da sam, spu{taju}i se prema kolibi, video pe-
}inu nagnutu nad obalu, iza koje bih mogao dobro da se sakrijem, spustio
sam se nizbrdo do poto~i}a, pa na suprotnu obalu, gde je trebalo da bude.
Nigde je nisam na{ao. Nije bilo vremena za traèwe, u obla~noj no}i i po
ki{i stvari su se jedva razaznavale; na{av{i se uz pove}i kamen, jedno-
stavno sam seo na wega, spreman da se ispruìm, ako se Nemci zaista po-
jave. Nizak hrastov grmi} s ne{to zaostalog li{}a, levo, ispod mene, do-
voqno je pokrivao sivilo kamena da ne postanem meta za hitac u centar,
kao na sportskim streqanama.
Kad Nemci u|u u kolibu, u miru }e se do sita na`derati na na{ ra-
~un, sinulo mi je. Ostalo je i dosta ode}e, sumwao sam da bi bila dovoqno
dobra za wih. Ja nisam ni{ta izgubio. Beretku sam povukao preko obrva,
okovratnik kaputa preko glave, obujmio kolena, seo i ~ekao. Sat i vi{e.
Sve vreme je bez prestanka padala ki{a. Osim tog {uma, sve je bilo mir-
no, niotkuda glasa, samo se ~uo èludac koji se borio s tvrdom, nesa`va-
kanom govedinom i u daqini poneki pritajeni korak, siguno nije nema~ki.
Oprezno sam se izvukao paralelno s putem po obali do krivine, s koje se,
u daqini, video slab dim i naslu}ivali se obrisi kolibe. Povremeno bi
iskrsnula koja tamna prilika, osvetlila se u trenuta~nom plamsaju vatre,
pa opet i{~ezla. Sigurno neki od na{ih, mislio sam, u ùrbi su ne{to
zaboravili, pa su se prikrali natrag, da isprave propu{teno. Nemci si-
gurno nisu, oni se ne moraju skrivati, niti kretati u ti{ini, a u ~izma-
ma i ne mogu. Sigurno bi se prime}ivali iskri~avi plamenovi svetlosti,
prodiru}i kroz uske otvore wihovih zasewenih baterijskih lampi.
Vratio sam se, ponovno vrebao s pogodnog, za{ti}enog mesta, na kraju
sam se uverio da Nemaca stvarno nema i da ih ne}e ni biti. Za{to bi no}u
hvatali upla{ene me{tane? S povra}enom hrabro{}u, u mraku sam pre-
valio
valio dobar deo obale, na{ao dovoqno zaklowenu pe}inu, skupio se na su-
vom delu wenog unutra{weg zida, na sitnom kamewu u podno`ju koje je osta-
lo suvo. ûlo se kako ispod wega oti~e voda. Ponovno potpuno prokisao ka-
put razapeo sam kao {atorsko krilo, izme|u stene i brda, pri ~emu sam se
ispomagao vla`nim suvarcima i te{kim kamewem. Toga je bilo napretek.
Ubrzo sam zaspao, trzaju}i se u polusnu i sawaju}i kako beìmo pred Nem-
cima u dolinu, u kojoj su ve} Englezi. Da zaista jesu, Nemci bi se beàwem
u brdo samo spasavali pred Englezima, ne bi se ni osvrtali na civile. Ko
zna {ta je civile upla{ilo, da su onako pani~no beàli iz doline. Za ne-
ke mra~nije misli bilo je ve} prekasno. Savladao me san. I pored umora,
~esto sam se budio. Morao sam se preme{tati po kamewu, telom ga obliko-

vati u udobniji leàj. ]ulio sam u{i, ne ~uju li se mo`da kakvi glasovi,
koji bi mogli postati opasnost. Ni~ega nije bilo, no} i ki{a su sve poklo-
pili. Tek prema jutru oglasio se }uk.
Ki{a je ujutro stala, oti{la je s mrakom. Jo{ uvek je bilo obla~no,
levante je duvao prema severozapadu, samo se na vrhovima planina zadrà-
zadrà-
la kratkotrajna izmaglica. @eludac me vi{e nije boleo od pretvrde gove-
dine, ali se javila jaka glad. Mogao sam je uti{ati samo vodom. Vazduh je
bio sve`, taman za kaput, koji je prokisao, naàlost. Iscedio sam ga, cen
cen--
trifugirao uvrtawem u krug, pa opet iscedio po dowoj ivici, da mi obe-
{en o {tap preko ramena ne bi kapao u cipele. Kolibu sam na{ao praznu,
niko nije prespavao u woj, nigde ni traga Nemcima. Meso je nestalo, zajed-
no sa kostima, ~ak i polupe~eni ra`wi}i. Verovatno ìvotiwe. Sav strah,
sedewe na ki{i i spavawe na otvorenom, pokazali su se izli{nim.
Mateoti i Andrija, Frane i Makinista
Ako sam se ju~e spu{tao uvalom prema udubini me|u visokim stena-
ma, na ~ijem dnu je sazidan Spiwo, s namerom da se upoznam s mogu}nosti-
ma brzog pristupa Englezima u dolini, posle no}a{wih doga|aja postalo
mi je jasno da tamo nemam {ta da traìm. Bilo bi besmisleno rizikovati
da, umesto na Engleze, naletim na Nemce. Vratio sam se uvalom nagore i
uputio se jo{ vi{e ka severu. Nadao sam se da }u otkriti neku mawu, ne-
nastawenu i pogodnu ba~iju, na kojoj bih se zadrào, sve dok se ne bih do-
kopao pouzdanih vesti o stawu u dolini. Kretao sam se polako, nikud mi se
nije ùrilo. Budu}i da sam sluìo kao ve{alica za kaput koji se su{io
vise}i na {tapu koji sam obema rukama drào popreko, za vratom, brì
hod nije ni bio mogu}. Ostao sam potpuno bez hrane. S vremena na vreme,
susreo bih poneku grupu italijanskih vojnika, koji su i{li u suprotnom
smeru, uvereni, ba{ kao i ja ju~e, da }e u dolini uspeti raggiungere gli
inglesi.. Ube|ivati ih u suprotno, nije imalo nikakvog smisla. Grupe ne
inglesi
misle. Jedan od wih mi je kao nagradu za moje jugoslovenstvo istresao u
akten-ta{nu {aku osu{enih roga~a. Za taj dan sam bio zbrinut. Dok sam
bio dete, sveti Nikola nam je donosio roga~e za dobrotu, a bra{no od roga-
~a bila nam je omiqena poslastica jo{ na Ledini. Ujutro, na putu do {ko-
le, kupovali smo ga u skromnoj bakalnici na uglu Resqeve i Komnenskog,
po pet dekagrama svako, u {iqastim, rukom savijenim kesicama od novin-
skog papira. U~iteqica nije shvatala otkud toliko kihawa. Da }u se ika-
da prehrawivati roga~ima, nikome ne bih poverovao, tako|e nisam znao
da su, svuda gde uspevaju, omiqena hrana za magarce. Bila mi je poznata

„Man ist, was er isst” /~ovek je ono {to jede/, ali iz we
Marksova maksima „Man
nisam vadio ponu|eni zakqu~ak. Vi{e nego roga~ima, bio sam zadovoqan
sobom zbog zakqu~ka da bi, i pored op{tih izjava da su Englezi ve} u do-
lini, spu{tawe u wu bilo preopasno; odlu~io sam, shodno tome, da se vra-
tim u vi{e, sigurnije delove gorja. Dobijao sam ose}aj da se u presu|iva-
wu novosti i glasova, koje smo razmewivali prilikom susreta, sve vi{e
osamostaqujem. To vi{e nije bilo presu|ivawe logi~nosti teoretskih za-
kqu~aka na osnovu pretpostavqenih pravnih okolnosti, kao na studijama,
ve} procewivawe verovatno}e samih doga|aja, koji su se nudili kao ~i ~i--
weenice. Me|u pani~nim i sujevernim me{tanima, ~ije su tvrdwe obi~no
bile toliko posva|ane s logikom, da ih nije bilo te{ko odbaciti, to i ni-
je bilo ba{ veliko dostignu}e. Bio sam svestan toga da zakqu~ke i odgova-
raju}e odluke, u nedostatku vi{e informacija kojima raspolaù me{ta-
ni, moram primati kao uro|ene.
Bliè podnevu, kad sam prestao da su{im kaput no{ewem na {tapu
preko ramena, iako je jo{ uvek bio vlaàn, na zaravni Fa|eto dostigla su
me dvojica italijanskih civila. Jedan je bio jako mlad, jedva da je imao se-
damnaest godina, debequ{kast, dobro raspoloèn. Drugi mora da je imao
tridesetak godina, za glavu vi{i od debeqka i ozbiqno zami{qen. Pri-
druìli su mi se, kao da smo se dogovorili da }emo put nastaviti zajedno.
Kao kad ku~e na|e novog gospodara. Imali su jednake planove kao i ja. De-
beqko je pobegao iz Milana, jer se bojao da }e ga otkriti. U periferijskom
italijanskom vojnom magacinu bacio je u vazduh 200 barela nafte. Kako?
Molotovqev koktel je bacio na lepqivo tlo, tako je po~elo da gori, a pla-
men je u~inio svoje. Stariji je, kako je rekao, ube|eni socijalista i jedno-
stavno ne podnosi Nemce. Pred italijanskim fa{istima nije imao kuda
da beì. Kako to da nije vojnik, nisam hteo da pitam. U Rimu su naleteli
naleteli
jedan na drugog, odmah su odlu~ili da put nastave zajedno, nameravaju da i
daqe idu skupa, sve dok ne stignu do Engleza. Sa hranom su bili na istom
kao i ja, samo {to su umesto roga~a imali, tako|e poklowene, suve smokve.
Kad smo stigli na ba~iju, koja je odgovarala mojoj predstavi o tome {ta
mi treba, posedali smo po kamewu i mleli isto pitawe. Jesu li Engle Englezi
zi
zaista u dolini? Otkud onda sino} Nemci? Wih dvojica su tako|e ~uli za
wih. Rekao sam im svoju odluku. Zakqu~ak je bio jednoglasan. Ako su En-
glezi stvarno u dolini, nije va`no ako do wih stignemo koji dan kasnije.
Ako pak nisu, onda je najboqe da se zadrìmo u brdima, dok ne do|u. Iona-
ko ne}e potrajati dugo.
Tada smo primetili da na ba~iji nismo sami. Iza kamene pastirske
kolibe ~uli su se glasovi i koraci. Bila su to dvojica bu~nih civila. Ni
izdaleka nije bilo sumwe da govore hrvatski. Andjamo ra|un|ere, povikao

sam im umesto pozdrava, da bi kasnije, kad otkriju da sam Slovenac, bili
vi{e iznena|eni. To su sigurno ona dvojica jugoslava
jugoslava,, o kojima su pri~ali
na Vali. Italijani su tvrdili da je istina, videli su ih, kad su me|u sfo-
latima moqakali za hranu i nisu bili sami. Pre nego {to su stigli stigli do
nas, izmenili su me|u sobom nekoliko komentara, za~iwenih so~nim jugo-
slovenskim „jebemti”, iza svake druge re~i. Ono {to je preostalo posle
~i{}ewa wihovog re~nika, ukazivalo je na nadu da verovatno imamo ne-
{to hrane i ko }e od wih pitati za wu. Bili su jadno odeveni, izgu`vani
i neobrijani. Bilo bi dobro videti kako ja sam izgledam, palo mi je na pa-
met. Bio sam neobrijan. Kad su stigli sasvim blizu, pozdravio sam ih wi-
hovim zdravo i upitao {ta rade u ovim brdima.
Na moje iznena|ewe, nisu se ni najmawe za~udili. O~ito su ve} navi-
kli na Jugoslovene u ovim toplim krajevima. Pa vi niste s Ponce, zakqu-
~ili su. Pokazalo se da su iz Dalmacije i da su kao zarobqeni partizani
internirani na Izola Poncu, izvan Gaetskog zaliva. Tokom leta, ceo logor
je prevezen brodovima u Tera~ino i nastawen u desetak kilometara uda-
qenoj Fondi na kraju ravnice. Tako nisu imali tu ~ast da budu interni-
rani na isto ostrvo na kome je posle 26. jula skoro dve nedeqe proveo i Mu-
Mu-
solini, pre nego {to su ga, u strahu od nema~kog kidnapovawa, posle trone-
deqnog zatvora na ostrvcetu La Madalena kod Sardinije, doveli na Gran
Saso u severnim Abrucima. U Fondima je me|u nasadima pomoranxi bila
ispra`wena kasarna s brojnim barakama, koju su iskoristili za logor. Ta-
ko su bili ponovno internirani, ali je reìm bio mnogo blaì, hrane vi-
{e nego na Ponci, ali to je trajalo samo kratko vreme. Kad su se, posle
armisticija, od Tera~ine po~ele pribliàvati nema~ke kolone, straà-
ri su pobegli, a logora{i se razi{li kud koji. Wih dvojica pravo u pla-
nine, jer su tako navikli. Sada ~ekaju Engleze, boje se Nemaca, jer bi ih
verovatno uhapsili i ponovno bacili u kakav logor, posebno stoga {to ne-
maju nikakve dokumente. Ostali su u kasarni u Fondima, gde je bila upra-
va logora. Englezi bi trebalo da su odavno tu, u planinama nema vi{e ni-
kakve hrane, ne znaju {ta da rade. Imaju pentolu /lonac/, moèmo odmah
ne{to skuvati,
skuvati, ako imamo
imamo malo proje. Kotli} podesan za otvorenu vatru,
skoro precizna polukru`nica, promera oko 40 cm, spoqa ~a|avo crn, iz-
nutra se na olupanim delovima ispod kositrene povr{ine svetlucao ùti ùti
mesing. Zadovoqili su se s nekoliko roga~a i smokava, ali ih nisu pojeli,
ve} sa~uvali za kasnije.
Vreme je prolazilo, sve {to se moè re}i me|u neznancima ve} smo
vi{e puta ponovili, ali niko nije pokazivao èqu da se bilo kuda po-
meri. Bi}e najboqe da se drìmo zajedno, predloìo sam im, kad sam im
iz o~iju pro~itao da misle isto. Italijani, koji su naslu}ivali ovakvo

re{ewe susreta, upla{ili su se da }e pored trojice Jugoslovena postati
balast koji }e oni odbaciti, bili su vi{e nego ute{eni kad sam ih upi-
tao imaju li i{ta protiv da nam se pridruè i Dalmatinci. Sad }emo bi-
ti pravi partizani, zakqu~ili su. Dalmatinci su rekli da nemaju i{ta
protiv toga {to smo petorica. Bi}emo prava grupa. S italijanskim ne}e
biti pote{ko}a. Moèmo prespavati u pastirskoj kolibi, gde su wih dvo-
jica prespavala pro{lu no}, dovoqno je velika za svu petoricu, a mo}i
}emo i da zapalimo vatru. Nikuda nam se ne ùri. Svakoga dana slu{aju
vesti iz doline, da su u woj Englezi, ali oni, rekli su, ni{ta ne veruju.
S odlukom da jo{ neko vreme ostanemo u planinama, ne}e, dakle, biti ni-
kakvih problema.
Predstavili smo se jedni drugima, obojica Dalmatinaca zovu se Fra-
ne, ocenio sam da imaju izme|u dvadest pet i dvadeset osam godina, jedan
je Spli}anin, a drugi ma{inovo|a iz [ibenika. „Makinista”, objasnio je
milanski debeqko, i taj nadimak mu je ostao. Wegovo ime Andrea brzo se
promenilo u Andrija, starijeg Italijana smo s vremenom, kako sam ga ja
krstio, po~eli zvati – Mateoti. Bar dva-tri puta dnevno bi ga pomenuo. Da
nisam znao ko je, pomislio bih da se radi o svecu. Najradije je pri~ao o
wegovim pogledima na dru{tvo, pa o tome kako ga je izdajica socijalizma,
Musolini, kao ve} izabranog socijalisti~kog poslanika, u junu 1924. go-
dine dao ubiti, ~ime se otarasio najsposobnijeg protivnika. Bez wega i
drugih socijalisti~kih poslanika, koji su zbog toga napustili Aventin,
uzeo je u ruke svu vlast u Italiji. Ja sam zadrào ime iz San \ovanija, a
otkad sam im pokazao diplomu pravnog fakulteta, postao sam vi{e avvo-
cato,, nego Sandro. Posebno, kad bi se uvijeno {alili sa mnom.
cato
Dalmatinci su se ponudili da na brzinu skoknu do nekih poseda, na
niìm padinama, gde ih ve} poznaju. Boqe je da idu sami, ne treba da se
sazna da imaju toliko da mogu davati drugima. Ne moè se svima pomagati.
Obi~no izmole smokve ili jabuke. Znaju da nisu sfolati i to im ide u ko-
rist. Izbeglice su sa sobom donele hranu iz grada, boqu nego {to je sami
imaju. Ionako moraju do wih, jer su ve} sve pojeli, a za nas je najboqe da
se nastanimo u wihovoj kolibi, da nas neko drugi ne pretekne. Preko no}i
ni mi{ja rupa ne ostane slobodna.
Kad su se vratili, ne uspev{i da nakupe ni pola kilograma suvih
smokava, uzbu|eno su pri~ali da se s istoka ~ula grmqavina topova. I mi
smo ne{to ~uli, ali sam ubedio Italijane da to nisu topovi. Zar ne vide,
da je obla~no i sve vreme potmulo grmi? Bili su zadovoqni s o~igledno
besmislenim tuma~ewem, jer posle dvodnevne stalne obla~nosti obi~no ne
grmi, ili su se samo pretvarali da su zadovoqni. Frane je pri~ao da su
Englezi zapo~eli ofanzivu, da su muwevito okupirali èlezni~ki most

i drumski Ponte di Gariqano, neposredno pre izlivawa reke u more, da su
se preko wega prebacili u zapadni deo doline, koju sada postepeno zauzi-
maju, dok Nemci, navodno, beè bez otpora. Bi}e najboqe da se odmah upu-
timo u dolinu, pre pono}i bi}emo kod Engleza, sigurno }emo dobiti boqe
preno}i{te od ove govwive ov~ije staje. Mateoti i Andrija su me prekor-
no posmatrali. I bez ijedne re~i, znao sam wihov zakqu~ak. Andiamo rag-
giungere gli inglesi.
Pomislio sam da }u jo{ jednom biti `rtva zamene ~iwenica sa èq èqa-
ma. Po{to sam „obla~nim” tuma~ewem „pokvario faccio
faccio”” /radwu/, bilo je
besmisleno i poku{ati da se suprotstavim odluci ~etiri petine upravo
ro|ene druìne. Spremili smo, dakle, {ta smo imali, i ublaàvaju}i
glad `vakawem roga~a uz dodatak smokava, uputili se niz padinu prema
istoku, odakle treba da stigne te{ko o~ekivana Lux /svetlost
/svetlost/.. U po~etku
su Dalmatinci poznavali put, potom smo i{li po ose}aju, jer se ve} smrka-
valo. Sada idemo putem koji po krivini vodi nadole, u Spiwu, govorio je
Frane. Tamo je spust najlak{i, ispred Spiwe po~iwe cesta. Na woj se vi-
{e ne moèmo izgubiti, a i hodawe }e biti lak{e, nego severnije.
[ta }e biti ako su na drumu Nemci, ako su se povukli da se reorgani-
zuju i krenu u kontranapad? Da li se isplati u posledwem minutu stavi-
ti sve na kocku, podrivao sam wihovu odlu~nost. Uspelo je. Preusmerili
smo se prema severozapadu, u suprotni pravac, kako bismo stigli na zara-
van, me|u paralelne vrhove grebena, koji ome|uju dolinu Gariqana sa za-
padne strane. Preko mnogo nièg, spoqa{weg prevoja, koji se prema seve-
ru diè i zavr{ava s Monte Famerom (1168 m) iznad Auzonije, na wenom
isto~nom, i Esperije, na severnom obronku, s pogodnog prevoja spusti}emo
se u dolinu. Naàlost, odavde se to ne moè izvesti. Spust onemogu}avaju
visoke strme litice, koje doseù skoro do doline. Put je bio mnogo zahtev-
niji nego do sada, neutaban, ponegde kao da i{~ezava, tako da smo se ~esto
gubili. Mo`da bismo mogli krenuti popreko prema ciqu, ali s takvim
pre~icama svi smo imali lo{a iskustva. Ide{ pravo najkra}im putem,
iznenada naleti{ na neprohodne, odvaqene stene, grmqe koje ti pocepa
ode}u, u mraku te put zanese u kakav stenovit usek, pa ti treba ceo sat da
se iskobeqa{ iz wega.
U me|uvremenu je pala no}. Stigli smo na zaravan, na kojoj je greben
lanca vrhova na isto~noj strani bio isprekidan. Uputili smo se prema pu-
kotini me|u wima. Na prethodno mudrovawe o pre~icama naprosto smo za-
boravili. Za no}no, isto~no nebo, pukotina je bila nekako presvetla i pre-
vi{e ruì~asta. Potmula grmqavina, koja je dopirala iz we, postajala je
sve odre|enija. Trebalo je poùriti. [to smo vi{e nadirali prema pu-
kotini, postajali smo sve uvereniji da je jedno i drugo odsjaj i odjek doga-
|awa u dolini. Mo`da su stvarno dole Englezi, mo`da upravo biju ogor-
~eni boj s Nemcima. Posledwi deo puta morali smo pre}i uzbrdo. Greben,
dakle, nije bio samo prekinut sve do zaravni, bio je i niì nego na dru-
gim mestima. Nebo je postajalo sve svetlije. Morali smo pro}i pored og-
romnih stena, u ~ijoj smo se senci na{li u skoro potpunom mraku. Tako je
put po divqini bio naporniji nego po ravnomerno osvetqenom kamenitom,
slabo obraslom terenu. Ne samo mrak, i prelazi na svetlost smawivali su
vidqivost.
Oko jedanaest sati, posle napornog pentrawa, dovukli smo se na kame-
niti greben, s koga se kona~no otvorio pogled prema istoku, u dolinu Ga-
riqana i preko we. Ono {to smo videli prevazi{lo je i najbujniju ma{tu,
svetlost na nebu, koja je pentrawem na ivicu stene postajala sve ja~a, na-
javqivala je ne{to sasvim neuobi~ajeno. Bili smo zaprepa{teni. Ne{to
sli~no niko od nas jo{ nije video, stoga niko nije ni znao {ta to gledamo.
Bili smo samo jedinstveni u mi{qewu da je veli~anstveno. „Vatromet!”,
vikao je Andrija ma{u}i rukama, da nas upozori na najneobi~nije erupci-
je svetlosti na nebu. I drugima je za trenutak sinula ista misao. Celo ne-
bo iznad isto~nog dela doline Gariqano, nasuprot nas, visoko ka planina-
ma, bilo je crvenkasto osvetqeno, kao da ga je zahvatio ogroman poàr, za
nas vi{e silan, nego opasan. Samo je na krajwoj ju`noj, za nas desnoj, stra-
ni vladao mir i mrak. Tamo je svetlost osvetqavala oblake i bacala du-
ga~ke svetle}e pege po ravnoj, crnoj povr{ini. Nije trebalo poga|ati. To
je Tirensko more. Bezbrojne svetle linije, od sasvim belih, preko ùtih
i oran`, do tamnocrvenih i qubi~astih, iscrtavale su se po nebu. Sevale
su u svim pravcima, preticale se i ukr{tavale, nestajale, dok su se ispod
wih neprestano dizale nove. I svetlosne rakete su se u najrazli~itijim
pravcima dizale prema nebu, rasprskavale se ispod oblaka i rasvetqava-
le ih, kao da su svi u samom Helijevom ogwu. Hiqade raketara ne bi moglo
izazvati ovako jake, masovne i neprestane eksplozije svetlosti, da se ne
moè razaznati jedna od druge. Potmulo je tutwalo, bez prestanka, ~as za
nijansu ti{e, ~as glasnije, uz izrazite kra}e pucweve i zloslutno pra-
skawe. Razdaqina je bila prevelika da bi se mogla otkriti veza izme|u
svetlosti i grmqavine. îtava atmosfera je drhtala u nejasnoj grmqavi-
ni i blesku neprestanih eksplozija.
Prva pomisao je bila da Englezi proslavqaju pobedu nad Nemcima koko-
je su proterali iz doline. Zna~i, nije ba{ sve bilo iz prsta isisano, o ~emu
se pri~alo. Me|utim, ne doga|a li se sve predaleko na horizontu da bi bi-
lo stvarno? Sasvim na dnu doline, crna tama morske povr{ine kao {iqa-
sti jezik useca se u kontinent, prema severu postaje sve {ira. To mora da
su planine na suprotnoj strani doline, najju`niji obronci Monti Aurun-

~a, masiv Monte Masiko (811 m) iznad Mondragonea, uz more, i wihova sen-
ka koja beì ispod wih. Veli~anstveno slavqe prire|eno je iza tih pla-
nina, isto~no od wih, ina~e ne bi bile mra~ne prema nama i ne bi stvarale
senku. Nije vaqda ponovo po~eo izbijati Vezuv? Me|utim, ako je to ona ku-
pasta planina, koja se sada osvetqava ~as kao od rasplamsale vatre, ~as kao
od èravice koja se gasi, sve se doga|a zapadno od wega. Iznad wega se ne
vidi ni{ta osim razvu~enog oblaka koga osvetqavaju isti odsja sjaji.
ji. Mo`da
su se samo otvorila vrata kraqevstva Hada, za koji su Grci verovali da je
negde na Flegrijskim poqanama, po Homeru i Vergiliju u jezeru Aver-
nus, u krateru istoimenog vulkana, u blizini sibilskih Kuma. One su ma-
lo ju`nije od Volturna, dvadesetak kilometara po strani od nas.
Bez velikog ube|ivawa saglasili smo se da smo svedoci èstokih rat-
nih operacija, koje teku dvadesetak kilometara jugoisto~no od nas. Mo`-
da je u toku engleska ofanziva, mo`da ~ak veliko, a mo`da i samo rutinsko
rutinsko
danono}no me|usobno bombardovawe, osvetqavawe mogu}ih pokreta ~eta,
protivavionska odbrana i sli~no. Front ni ja, ni moji novope~eni drugovi
zapravo nikada nismo videli. Tako ni{ta nismo mogli znati, nismo ima-
li nikakvo merilo da procenimo kakvim smo ratnim operacijama svedoci.
Van svake sumwe je bilo samo to, da je doga|aj iznad svega veli~anstven.
Polako, kad su se o~i i u{i navikle i kad smo po~eli povezivati pojedi-
pojedi-
ne ubedqive ocene me|u sobom, dolazili smo do jednog, sasvim nesumwivog
spoznawa. Koliko god je bio veli~anstven, posmatrani doga|aj za nas je bio i
porazan. Razo~arawe je bilo strahovito. âk i u slu~aju da zaista posma-
tramo bitku u kojoj su Englezi u ofanzivi, moraju pre toga zauzeti bar
najniè ju`ne predele isto~nih obronaka Monti Aurun~a, pre svega pre-
voj ispod Sesa Aurunka, ako ho}e dospeti do Gariqana, za koji smo, u na-
stupu odu{evqewa, pretpostavili da su ga ve} pregazili. Da bi stigli u
na{e podno`je, moraju stvarno isforsirati put preko wega i slomiti ne-
ma~ku odbranu na wegovoj desnoj obali. Kako izgleda, Nemci ne beè, naj-
mawe pani~no. âk je i RACI karta u merilu jedan prema milion bila do-
voqna potvrda za ovakav zakqu~ak.
Niko nije govorio. Niko da kaè {ta sada i kuda. Bliìla se pono}.
Manaccia la Madonna!” bio je jedini komentar koji sam ~uo. Stigao je od
„Manaccia
Andrije. No}, koja nas je pratila na povratku, istim putem, bila je naj-
crwa koju sam do tada doìveo. Visoke litice ispred nas, koje su postepe-
no tamnele, iza wih osen~ena, duplo mra~nija tama, bili su na{i pratio-
pratio-
ci. Crno oko nas, jo{ crwe u nama. Nismo hodali dugo, razo~arawe je umor
u~inilo neizdrìvim. Zavukli smo se u prvu jarugu koju smo ugledali
ispod ne{to svetlije litice, rasprostrli sitan pesak s wenog ulaza u unu-
tra{wost i prepustili se svaki svom o~ajawu. Uprkos izgladnelosti, ni-

kome nije palo na pamet da treba jesti. Jo{ su najmawe poti{teni bili
Dalmatinci. Bili su veterani u razo~arawima. Mi, ostali, bili smo no-
vajlije.
Ujutro smo sebi priu{tili topao doru~ak. Makinista je otkrio vir
zaostale vode me|u kamewem, oti{ao po wu s kotli}em u koji smo istresli
preostale smokve i skuvali ih. Kompot od smokava je bio uàsno, skoro od-
vratno sladak, skuvane smokve tako|e. Podsetio me na cikoriju od smokve,
koja je pre rata sluìla kao dodatak kafi od ìta. I ona je bila pre-
slatka, ali wena presudna dobra strana bila je ta {to je bila preskupa, pa
je roditeqi nisu kupovali. Toplota te~nosti bila je jedino {to je u kom-
potu od smokava bilo prijatno. Smek{ala je udove uko~ene od hladno}e,
pa smo ih lak{e i brè pokretali.
Artiqerijske grmqavine vi{e nije bilo. Niko nije mogao re}i kad
je prestala. Verovatno rano izjutra. Pre~vrsto smo spavali. Sada je tre-
nutak da trezveno prou~imo poloàj i odlu~imo kuda da krenemo. Nikuda
nismo ùrili. Saglasili smo se da ne}emo nastavqati zapo~eti put na se-
verozapad, kojim bismo stigli u vi{e delove gorja. Trebalo bi da se sme-
stimo negde na obronku wegovog spoqnog grebena, odakle bismo svojim vla-
stitim o~ima neprekidno posmatrali razvoj doga|aja u dolini. Po{to je
silazak s grebena, s koga smo no}u posmatrali vatromet iza najisto~nijih
obronaka Monti Aurun~a s druge strane doline, jako teàk, ako ne i nemo-
nemo-
gu}, vratili smo se na jug, gde se taj greben {iri u oblu zaravan, s koje se
moè sti}i na drum koji vodi iz doline, iz Spiwo Saturnije Nuovo nago-
re, ka Spiwo Saturnija Vekjo. Otuda su se videla oba, kao i udaqeniji
udaqeniji Mi-
nturno i Gariqano iza wega. Iako je varo{ica sazidana na breùqku, s
planina izgleda kao da se proteè po ravnici. Po{to nismo hteli da se
previ{e pribliìmo naseqima, vratili smo se prema zapadnom obronku
spoqa{weg, prema severu sve vi{eg grebena iznad doline Gariqana. Iza
wega smo se probijali prema severu ju~e uve~e i dostupni grebenasti pre-
voj iskoristili za osmatra~nicu.
Nije potrajalo dugo, a s jednog, mnogo ju`nijeg prevoja na grebenu, po-
novo se otvorio pogled na dolinu Gariqano. Spiwo, koji je ostao iza nas,
na jugu, vi{e se nije video. Udaqili smo se dovoqno da izbegnemo mogu}a
iznena|ewa. Bilo je rano popodne, slaba{no sunce je kroz retke oblake si-
jalo iza desnog ramena. Ono je pomoglo da se prema moru sve niè planine
na suprotnoj strani doline, koje su no}u, zbog eksplozija, delovale kao du-
ga~ka crna mrqa, sada vide sasvim jasno. Sada se dobro razaznaje i Gari-
qano, iako samo po drve}u uz obale i po kratkotrajnim bleskovima koje
nam je slala wegova tamnozelena povr{ina s delova toka usmerenih u od-
govaraju}em uglu, sa suncem prema nama. Ju~e se nigde nije video. Ni pro-
strana dolina kojom te~e, jer je bila obavijena mrakom, i mi smo je samo
naslu}ivali. Sunce je otkrivalo da je visoko, na blago nagnutim padinama
brda, na suprotnoj strani morske obale, dolina bujno zelena; ~ak tamnoze-
lena, tamo gde su se {irili nasadi maslina. Prava suprotnost svetlosivom
moru na desnoj, ju`noj strani panorame, u koju se pretvorila ju~era{wa
crna povr{ina, po kojoj su plutali izgubqeni svetlosni pramenovi. Fra-
ne se trudio da iza na{ih le|a otkrije Poncu, ali je nije mogao na}i. Ni
Gaetu, koja je mnogo ju`nije od we, jo{ uvek je kriju primorski obronci
planina, koje nam sluè kao vidikovac. Zato nismo mogli videti Engleze
koji su zauzeli Poncu jo{ 15. septembra, o ~emu, naàlost, nismo imali
pojma. I da smo ga imali, od toga ne bismo imali nikakve koristi. Zbog iz-
bo~enih obronaka nisu se videli ni severni delovi lanca planina, koji
zatvara dolinu s krajwe leve strane, iako je u wemu najvi{i Monte Fame-
ra (1175 m).
Pe}ina pod stenama planina Monte Aurun~i
Hodawe preko jako strme padine bilo je naporno. Iznad nas skoro ne-
prekinute litice, duboko ispod nas sitan pesak, teren po kojem smo hodali
bio je, dodu{e, najmawe strm, obrastao travom i stri~kovima, pun ogrom-
nih, pet do deset metara visokih litica, koje su ponegde prelazile u pra-
ve breùqke, obrasle ne samo travom i grmqem, nego i pojedina~nim sta-
blima. Izbegavali smo i jedno i drugo. Nadali smo se da }emo na dnu stena
na}i neku udubinu u kojoj bismo se mogli nastaniti. Za nepun sat smo je
stvarno otkrili. Pedesetak metara iznad nas, pojavila se kao crna mrqa
na dnu skoro vertikalne kamenite stene. Ulaz u wu merio je bar {est me-
tara u visinu i osam u {irinu. Nudila je odli~nu za{titu od vremenskih
nepogoda, u woj bismo, skoro bez opasnosti, mogli i da zapalimo vatru.
Iako iz we, niti ispred we, nismo mogli posmatrati dolinu, niti smo mo-
gli pobe}i pred neprijateqem, bez sumwe bismo se odlu~ili za wu, da ba{
tada nismo otkrili ne{to, {to ni u najbujnijoj ma{ti nismo mogli o~eki-
vati. Na mestu gde nam je dobar deo puta kamewe, odroweno s litice, zatva-
ralo pogled u dolinu, dizala se s padine obrasla uzvi{ica. Tamo, gde je
trebalo da bude wen vrh, virila je {iroka, zbog okomitih stena nedostup-
na kamenita pe}ina, gotovo pravilnog, vaqkastog oblika. Kao neki minija-
turni Devil’s Tower.
Tower. Put ispod uzvi{ice zahtevao je preduboki spust, da
bismo je zaobi{li s dowe strane. Kad smo se zbog toga popeli na wen obra-
sli deo iza pe}ine, uz podno`je smo otkrili odvojenu liticu koja je s wom
~inila useklinu. Oslawaju}i se raskre~enim nogama i rukama o liticu i

pe}inu istovremeno, uspeli smo se podi}i i tako sti}i na vrh pe}ine.
Jo{ ve}e iznena|ewe ~ekalo nas je na vrhu, kuda sam dopuzao s Fra-
netom. Drugi su polegali po kamewu oko usekline. Bili smo jako umorni i
gladni. Vrh je bio vodoravno odse~en, skoro potpuno okrugle povr{ine pro-
pro-
mera desetak metara, pokriven utabanim peskom i delimi~no obrastao retret--
kom travom, iz koje je ponegde virio poneki mawi kamen. Uz ivicu su rasli
busenovi visoke trave, divqih stri~aka i drugog niskog grmqa. Kao glav-
no iznena|ewe, na sredini je stajala koliba pravilnog konusnog oblika. U
promeru,
pro meru, na zemqi, imala je oko tri metra, izgledala je kao indijanski
tipi, samo {to je bila od slame, a ne od koè. Bila je i pokrivena slamom
i mamila nas je da se uvu~emo u wu i bez brige se prepustimo odmoru. Kad
su, na poziv da smo na{li sjajni bivak, na vrh pe}ine dopuzali i ostali,
pote{ko}a je imao samo Mateoti, niko nije sumwao da smo zaista otkrili
pravo mesto za ~ekawe na Engleze. Vidik je bio potpun. Bili smo pr
pri
ibli`-
no podjednako visoko kao ujutro u udubini iznad Spiwe Saturnije Vekjo,
kad smo prvi put ugledali Gariqano. Me|utim, dok smo tamo posmatrali
iz useka, dodu{e {irokog, ali s obe strane ome|enog kamenitim stenama,
ovde ni{ta nije zastiralo na{ pogled. Videla se cela Auzonija, sa Selva-
kavom na krajwoj levoj strani, na desnoj strani vidik je dopirao pravo do
naseqa Skauri, razvu~enog uz Viju Apiju uz more. Vladali smo horizon-
tom od ~itavih 180 stepeni. Boqu vidikovu ta~ku nismo mogli otkriti.
Ispod nas je, kao na dlanu, leào ceo severni deo pokrajine Kampawe. Gde
god Englezi stignu u svom probijawu, mi }emo ih videti.
Smrkavalo se, a mi smo bili bez ikakve hrane. U dolinu se vi{e nije
moglo. Nismo znali kakve opasnosti mogu da se kriju u woj, put natrag ve-
rovatno tako|e ne bismo na{li. Na sre}u, na{a pe}ina je bila gostoqubi-
va i sa hranom, a ne samo krovom i posteqom. Oko kolibe sve je bilo puno
rasutog boba. Wegova bledoùta boja je, uprkos mraku, omogu}avala da ga
bez ikakvog problema nakupimo za tre}inu kotli}a. Iako se razlikovao
od doma}eg, koga sam raspoznavao po tamnoj mrqi iznad klice, prepoznao
bih ga i bez Mateotijevog obja{wewa da svuda po zemqi ima mnogo fave
/boba/. I Dalmatinci su ga poznavali. Ko ga je prosuo, za{to, ko je bio
ovde pre nas, ho}e li se uve~e vratiti, {ta }emo uraditi u tom slu~aju,
bila su pitawa koja su ostala bez odgovora. Ubrzo se pokazalo da smo oku-
pacijom zadobili neosporno vlasni{tvo nad celom liticom, ukqu~uju}i
i sve {to se zateklo na woj.
Nije pro{lo mnogo vremena otkako je prestala da pada ki{a i sigurno
ima vode. Makinista se dosetio da je u mawoj guduri, ispod kamenite jaru-
ge iznad nas, primetio baru u mahovini. Uprkos sve gu{}em mraku uspeo
je da je na|e, a suvaraka oko litice bilo je dovoqno da zapo~nemo s kuva-

wem boba. Svi smo znali da zahteva dugo kuvawe, duè od pasuqa; pre toga
treba ga potopiti, ina~e se te{ko vari. Glad je u~inila svoje. Saglasili
smo se da ga ne treba potapati, ionako ga je ki{a ve} dovoqno smek{ala.
Isto onako, kako sam zajedno s Italijanima u uvali pre dva dana lakomo
gutao polupe~enu govedinu, nedugo posle kqu~awa i sada smo jedan drugo-
me dokazivali da je bob sigurno ve} skuvan i po~eli se trpati wime. Pa i
morali smo, jer je sam navaqivao iz kotli}a, toliko se nakuvao.
Posledice su bile krajwe neprijatne, verovatno zbog praznih èluda-
èluda-
ca koji su se odvikli od normalnih obroka hrane. Bolovi u èlucu, celom
trbuhu i celom telu bili su nepodno{qivi. Posedali smo i polegali u
krug po pe}ini, kao poko{ena vojska, neki van kolibe, neki u woj, previja-
li smo se, hvatali za stomake i stewali, prebacivali se u kolibu, pa opet
napoqe. Mislio sam da je meni najgore. Bio sam sav u znoju, tresao sam se,
srce mi je divqe udaralo. Po prvi put mi se desilo da mi nije od straha du-
{a bila u nosu. Problemi, koje sam kao student imao s vinom, jer sam morao
dràti „meru” s kolegama da ne ispadnem „jadac”, bili su ma~ji ka{aq u
pore|ewu s bolovima koje je izazvao nedokuvani bob. Ako sam jo{ iole raz-
mi{qao, bio sam uveren da mi je do{ao kraj, da ne}u preìveti. âk sam
i èleo da umrem. Samo brzo, da do|e kraj nepodno{qivim bolovima. Iro-
nije, da }u na frontu pasti zbog nesvarenog boba, dok drugi padaju pogo|eni
olovom, bio sam, dodu{e, svestan, ali mi je bilo sasvim svejedno ako skon-
~am ovako neslavno. Kasnije su svi pri~ali sli~nu pri~u. Svakome od nas
se ~inilo da je ba{ wemu najgore. I smrt su svi èleli.
Prema jutru bolovi su popustili, preìveo sam. Preìveli su i svi
ostali. Sigurno nismo ni imali pojma koliki bolovi su potrebni za opro-
{taj od ovoga sveta. Da bi stvari pre{le meru, pokazalo se da nam dobro-
tvor, koji je prosuo bob po pe}ini i ponudio nam ga za ve~eru, nije ostavio
samo tu zamku. Sve nas je obuzeo jak svrab. Tamo, gde je rubqe bilo uz koù,
bilo je najgore. No}u, dok su nas mu~ili stomaci, nismo imali vremena za
~e{awe. Mo`da su mravi, ili neki drugi insekti. Neko vreme se nismo ni
prali. Pra{ina stare slame, koja se mrvi pod nama i koju ni ode}a ne mo-
è spre~iti da se ne slepi na oznojenu koù, bilo je dodatno obja{wewe.
Kad se razdanilo, i kad smo se ispred kolibe pregledali oko struka, gde
je bilo najgore, nestale su sve sumwe. Svi smo bili prepuni va{ki. Obi~ne
va{ke, pidoki, znali su Dalmatinci. Bile su sive na jednoj polovini, pro-
zirno bele s druge, koja je kod mnogih bila ve} crvena od posisane krvi.
Va{ke nisu poseban problem, dodali su, samo ode}u i rubqe treba iskuva-
ti ili prepeglati, tako }emo ih se re{iti. Jedino nisu znali re}i da li
znaju za neku perionicu ili peglaonicu ode}e u blizini i {ta }emo no-
siti u me|uvremenu, dok se ode}a i rubqe budu iskuvavali i peglali. Ni-

je nam preostalo ni{ta drugo, nego da pregledamo svu ode}u koju smo ima-
li na sebi, komad po komad, od {ava do {ava, milimetar po milimetar. Po-
{to nas je opet obuzela nesnosna glad, karakteristi~na za jutra posle pre-
obilne i prete{ke ve~ere, ovom poslu su za sada mogli da se posvete samo
Mateoti i Makinista. Nas trojica ostalih odlu~ili smo da se spustimo u
dolinu i do|emo do kakve hrane. Em-em, kako smo po~eli da ih zovemo po
po~etnim MM, morali su, osim toga, po~istiti kolibu i izbaciti va{qi-
vu slamu. Boqe je leàti na goloj zemqi, nego trpeti va{ke.
Do{lo je vreme za detaqnije razgledawe obronaka ispod nas. Osuline
kamewa se na dowem, mawe strmom delu zavr{avaju nakupinama, idu}i ka
podno`ju sve ve}ih stena. S leve strane prekida ih trougaona pineta /bo-
rik/, koja se {iri ka dolini. Jo{ niè, na poloènijim padinama po~iwu
vo}ke, od jo{ uvek olistalog duda i maslina, do ve} otpalih jabuka, smoka-
va i roga~a. Izme|u wih proteù se obra|ene wive i ba{te, jo{ niè vi-
nogradi. Wih ima najvi{e. Takva je oblast kontrade /predeo/ Spini~o na
pribli`no tri stotine metara visokom podno`ju na{e padine. Krov ku}e,
u kojoj smo kasnije sve ovo saznali, jedva se vidi ispod kro{awa. Jo{ ne-
koliko wih je tako sakriveno. Izraz kontrada dolazi od pogodbene preda-
je imawa porodici kolona koja ìvi i radi na woj. Kao i na na{em Krasu,
wive su ogra|ene pregradama od sloènog kamewa. I putevi, koliko se mo-
è videti, ome|eni su wime. Ne{to malo niè, me|u drve}em, krije se
crkvica Madona di Korijano. Nimalo se ne razlikuje od drugih krovova,
ni po posmrtnom zvonu koje se moè videti samo iz blizine. Nedaleko od
we, prema dolini, blago pada oblast kontrade Korijano. Po woj je crkvica
dobila svoje ime. Sli~an je kraj i pod ostalim padinama Monti Aurun~a, na
kojima stoji na{a pe}ina, sli~ni su i krajevi dubqe u dolini, sve do dru-
ma iz Auzonije na jug, prema Minturnu i Skaurama i preko wih. Izuzetak
je samo prostrano, desetak metara duboko use~eno podru~je, koje s desne
strane, od juga, ome|uje Spini~o. Izgleda kao neki {iroki umrtvqeni kra-
ter s nabacanim velikim kamewem na osu{enom dnu, u wemu uspeva samo
najotpornije grmqe, potpuno je nenaseqeno i neupotrebqivo.
Po gorwem delu {qunkovite osuline i{lo nam je brzo, svakim kora-
kom, sli~nim skoku, kliznuli bismo nekoliko metara niè. Kasnije, zbog
sve krupnijeg kamewa, preskakawe s noge na nogu je prestalo, morali smo
oprezno kora~ati s kamena na kamen, birati za skok najpogodnije kamewe,
ali najkrupnije kamewe na jako nagnutom terenu oteàvalo nam je i to.
Puzali smo preko wih, ili se kroz nisko grmqe probijali pored wih. Na
sre}u, slu~ajno smo me|u wima prona{li utabanu stazu, kojom smo popre-
ko po brdu stigli do obra|ene zemqe i u blizinu ku}a. Tamo je duìnom
celog podgorja vodio dobro utaban kolski put, ogra|en sa obe strane niskim
zidovima naslaganog kamewa.
Nikakvih znakova ìvota. U blizini prve ku}e, iznad kolskog puta,
primetili smo snopove slame. Uprkos svemu, dakle, spava}emo na mekom.
Samo je treba izneti na brdo i prostrti. Kad smo se uverili da, na sre}u,
nema ni traga ni glasa Nemcima, a naàlost, ni stanovnicima, ku}u smo
zaobi{li i pribliìli se drugoj, koja nam se ukazala na udaqenosti od
stotiwak metara. Iza debelih pritvorenih vrata, nepoverqivo nas je do-
~ekala jedna starica. Kaè, sama ìvi u ku}i. Tamna, krastava koà lica
bila joj je na vi{e mesta razjedena, izgledalo je, kao da je na nekim mesti-
ma ìvo meso. Gubava je, pomislio sam. Po{to je znala kako nepoznati rea-
guju na wen izgled, sama je objasnila da joj je lice pojeo rak. Dobila ga je
od sunca. Na pitawe, imali li kukuruznog griza ili tako ne~ega, mada mi
je knedla zapiwala u grlu, uverqivo je zakukala noi poveri /jadni mi/,
otkud nam, sve su nam pokupili. Na nagovarawe i obja{wewe da nismo otu-
da, da su dvojica ~ak iz Jugoslavije, oti{la je u ku}u i donela nam pre-
gr{t suvih smokava. Tako sam dobio prvu milostiwu.
Kako to da u ku}i ìvi sama? Svi su sfolati, samo je ona ostala. Ka Ka--
ko to? Neko mora ostati. Razi{li su se svuda po Italiji, gde imaju rodbi-
nu. To traje ve} petnaestak dana. Mora da je imala dosta poverewa u nas,
za ovakvu ispovest. Dobro je, {to s nama nije bio Makinista, jer izgleda
mawe nedu`no od nas dvojice i Andrije. Pokazalo se da u ku}i, osim we,
stvarno nema vi{e nikoga, jedino ako wen nastup nije bio dobro odigrana
uloga, koja treba da nas {to brè otera daqe, dok nas iza mra~nog prozora
sve vreme pa`qivo kontroli{e nabijena lova~ka pu{ka. Vaqda sam bio
isuvi{e nepoverqiv.14 U neobaveznom razgovoru saznali smo, tako|e, da
takvih kao mi ima mnogo, da stalno dolaze i odlaze, i da ubrzo vi{e ni~e-
ga ne}e imati ni za sebe. Wena porodica se zvala, ako sam dobro razumeo,
Mosketa.
Put smo nastavili kolskim putem ka severu, prema Auzoniji. Naila-
zili smo ne samo na usamqene ku}e, nego i na zaseoke od dve ili ~ak tri
14
Ne sasvim. Skoro pola veka kasnije, u istoj ku}i, nai{ao sam na jednaku staricu,
sa sli~no o{te}enim licem, koja me je na pri~u da nam je tokom rata darovala suve smokve
ube|ivala da to ne moè biti istina, jer ih ni za sebe nisu imali. Kad sam shvatio da se
radi o generacijskom pomaku, da verovatno razgovaram sa k}erkom one starice iz 1943, za-
interesovalo me je da li je u oktobru 1943. godine mo`da bila van ku}e, me|u sfolatima.
Potvrdila je da sve vreme rata nikada nije bila izbeglica. Dakle, bilo je ta~no da starica
1943. godine nije bila sama u ku}i, ve} je skrivala pred nama svoju k}erku, sada{wu sta-
ricu, s kojom sam razgovarao 1991. godine.
kontadinske ku}e. Gospodarske zgrade, vajate, torove, staje, ovde ne ubra-

jam. Skoro svuda se otvarala ista slika: ve}inom stare ène, poneki sta-
rac, od qudi sredwih godina samo kakav bogaq. Sreli smo ~ak jo{ jednu
staricu s licem unakaènim od raka.15 Samo se u jednoj ku}i pojavila mla-
|a majka s dvoje dece. Svi su bili noi poveri
poveri,, svima su sve pokupili pre nas
i svuda su nam davali po pregr{t suvih smokava, ~ak i bez poniàvaju}eg
moqakawa. Delovali su kao da pla}aju nekakav porez, koji im nije po voqi,
ali su se navikli na wega. Kao nekakav otkup, da im stranci ne dosa|uju
i da {to pre odu daqe. Ne izgledaju li tako po~eci svake mafije? – palo
mi je na pamet.
Kad smo odlu~ili da se vratimo istim putem, Franetov ranac je bio
skoro pun smokava. Zakqu~ili smo da je svaka dodatna pregr{t sve {krti-
ja, vaqda zbog sve debqeg ranca koji nas je izdavao. Brzo smo nau~ili da
treba prositi s praznim bisagama. Pazili smo i da se pred doma}inima ne
~e{emo oko struka, da nas ne oteraju. U prvoj ku}i, na koju smo nai{li pri
spustu – u me|uvremenu je i ona oìvela – staru doma}icu smo zamolili
za slamu. Iz snopa s kocem u sredini mogli smo uzeti onoliko koliko smo
mogli poneti. „Bar nam je ne}e spaliti”, rekla je. Vezivawe u snopove nam
je i{lo ne{to teè, jer je bila mnogo kra}a i `bunastija od gorewske.
Ispomagali smo se komadima blatwavog konopca koji se vukao po dvori{tu.
Po{to smo tokom rada razgovarali o mnogo ~emu i tako se upoznali, za trud
nas je nagradila jabukama. S pet jabuka, kad smo joj rekli da su dvojica kom-
pawona ostala na uzvi{ici. Dobili smo i vode koliko smo hteli. hteli.
Sve vreme na putu nismo sreli ni jednog mu{karca, ni me{tanina,
niti nekog sli~nog nama, na sre}u, ni Nemaca. Osim u Auzoniji i po dru-
movima, uop{te ih nema, a i tamo su retki, mislila je ve}ina sagovorni-
ca. No}u se iz doline vi{e ~uje brujawe kamionskih motora, jer se dawu
boje avionskih napada Engleza. Tako|e, ne idu u brda. Ako ste beàli pred
wima, beàli ste pred svojom vlastitom senkom, ili vas je neko gadno pre-
15
Rak koè na licu starih èna u tim krajevima nije bila nikakva posebnost. I sada
se mogu videti starije ène s rakom lica. Negde osamdesetih godina, na drumskoj pijaci
traìo sam radwu koja je otvorena i poslepodne. Kroz otvor, sli~an ulazu u magacin, za-
tvoren limenom roletom, ugledao sam praznu, zadimqenu prostoriju s betonskim podom i
otvorenom vatrom na sredini. Tu je ìvela starica sa strahovito unakaènim licem, do
ìvog mesa, bez nosa, po svemu sude}i izolovana od drugih. Nisam mogao izvu}i od we ni
jednu jedinu re~ koja bi bila razumqiva. Ispred nosa mi je povukla roletu do visine ko-
lena. Sli~ni jadnici mogli su se videti kod nas pre rata, nedeqom i ve}im praznicima,
uz put koji je vodio do èlezni~ke stanice Oto~e, gore, prema ravnici, na kojoj stoji hodo-
~asni~ka crkva.
vario, ocenila je na{u vojni~ku hrabrost pogrbqena starica. Kako je s dru-

dru-
ge strane Gariqana, nisu nam znali re}i, Engleze niko nije video, ni u
Skaurima uz more, kuda bi trebalo najpre da stignu, ako misle do Rima po
Vija Apiji. „È„È un guaio” i „ci
„ci vuole pazienza” bio je naj~e{}i komentar.
Treba biti strpqiv, do}i }e oni.
Primetio sam da svojim oskudnim italijanskim prolazim ne samo do-
bro, nego me uglavnom ne izdaje da sam stranac, neitalijan. Razumqivo,
razgovor se ograni~avao na najjednostavnije, ~esto ponavqane re~i i re~e-
re~e-
nice. Bili su navikli da severwaci govore sasvim druga~ije od wih, kao
ja, ili neki Milanac, sigurno nisu razlikovali. Kad bih ih upozorio da
sam Jugosloven, imao sam utisak da ne o~ekuju da }u govoriti neki drugi
jezik od italijanskog. Pravi stranci za wih su bili samo tedeski /Nemci/.
Vra}aju}i se, brzo smo shvatili da je padina prepletena stazama i
putevima, vode ~ak i preko {qunka, tako da se do pe}ine moè do}i na vi-
{e na~ina. To nam je posebno koristilo u no{ewu slame. Preskakawe s no-
ge na nogu po {qunku je samo za ùrbu ili za zabavu, u oba slu~aja za put
nizbrdo. Puteve su sigurno koristili kozji ili ov~ji pastiri i lovci, a
lovac je tamo bio svaki mu{karac, tako da nije ~udno {to su dobro utaba-
ni. Zato putevi ne najavquju neo~ekivane posete. Sada nema ni lovaca, ni
pastira, kao ni koza i ovaca. Tako|e smo se uverili da se na{a pe}ina iz
doline i s puta ne moè primetiti, jer je jednake tamnosive boje kao ste-
na u pozadini. Ne moè se razaznati ni kad se gleda pravo u wu. Verovat-
no je izdaje senka podnevnog sunca, kad pada popreko po padini. Ali i tada
je sve puno najrazli~itijih senki, odozdo te{ko raspoznatqivih. Dobro
smo se sakrili.
Najopasnije bi bilo pribliàvawe neprijateqa po padini, na istoj
visini na kojoj stoji i pe}ina, posebno ako bi dolazio istim putem na ko-
jem smo je, nehotice, i mi otkrili. Na stenu iznad we se ne moè pobe}i.
Kad bi puzawe i bilo mogu}e, postali bismo odli~na meta. Skoro kao na
streqani. U rupi na dnu stene iznad nas uhvatili bismo se u pravu mi-
{olovku. Jedino {to bi nam preostalo, bilo bi bekstvo prema severu, na
jako strmu, ali obraslu padinu, koja na stotiwak metara prekida okomite
stene iznad nas. Nije iskqu~eno da smo prethodnu no} upravo s wenog ka-
menitog kraja posmatrali vatromet iza planina isto~no od Gariqana. Bi-
lo bi nam jako te{ko, ali ni gonioci ne bi imali lak posao. Lak{e bismo
pobegli, ako bi opasnost stigla iz doline. Mogli bismo je blagovremeno
primetiti i pobe}i u istom pravcu iz kog smo i naleteli na pe}inu. Je-
dino ako bi vojnici stigli pod liticu neo~ekivano i otkrili nas slu~aj-
no, ili ako bi nas neko izdao, bili bismo izgubqeni. I mawa grupa vojni-
ka bi nas brzo naterala da se sami spustimo do wih i dignemo ruke.
Po povratku, koliba je bila po~i{}ena, slama s leàja pobacana u gu-

duru, tlo pometeno do gole zemqe, a u ode}i i rubqu, navodno, na{i dru-
govi nemaju vi{e ni jedne va{ke. Sad treba da se o~istimo i nas trojica,
pa moèmo na spavawe na sveè prostrtu slamu. Rekli su da sve vreme ni-
ko nije prolazio, {to je potvrdilo pravilnost na{eg zakqu~ivawa. Ako
ne stojimo na samoj spoqnoj ivici pe}ine, ne}e nas videti niko ni iz do-
line, niti s podno`ja breùqka na kojem stoji pe}ina. Mateoti i Maki-
nista su pripremali kuvane smokve za kasni ru~ak, koji je, s izuzetkom
nekoliko suvih smokava, bio ujedno i doru~ak. „Noktawe” (prevod itali-
janskog izraza – va{ke se tamane stiskawem izme|u dva nokta oba palca –
pritisak jednim noktom uz ode}u ili rubqe nije dovoqan) smo nastavili
posle ru~ka. Sva sre}a {to je iza oblaka provirilo sunce koje nas je bar
malo grejalo, jer smo morali polugoli sedeti na otvorenom.
Me|uvreme je bilo iskori{}eno za detaqnije razgledawe ravnice ko-
ja se proteè ispod na{ih obronaka daleko prema istoku. Ima oblik tro-
ugla. Jedan wegov ugao leì u planinama s na{e krajwe leve strane: u pod-
pod-
no`jima Monte Famera (1168 m), iza koje se krije Esperija, a ispred we,
na prelazu iz doline Liri u dolinu Gariqano, smestila se Auzonia. Dru-
gi ugao je na moru ispod gora, iznad Spiwe Saturnije Vekjo, s na{e krajwe
desne strane. Iza wih se krije aurun{ka Gaeta. Po Vergiliju, kog
koga sam ~i
~i--
tao jo{ u San \ovaniju, ime joj je dao trojanski junak Eneja, kojem je u woj
umrla dojiqa. Ispred gora rasprostiru se primorski Skauri s istoime-
nim breùqkom na obali. Tre}i ugao leì ta~no na na{oj desnoj strani i
na morskoj obali, ali bar deset kilometara ispod udaqenog Monte Masika
(811 m), iza koga se krije obalni Mondragone. Krak koji spaja zadwe uglove
ispuwava Gaetski zaliv s prostranim pe{~ano-mo~varnim obalama, nazva-
nim Pantana di Sesa. Drugi ~ini gorje koje se proteè nasuprot nas i koje
se od Monte Masika, blizu mora, postepeno diè prema severu. Duìnom
najnièg dela wegovog grebena sazidana je Sesa Aurunka, rodni kraj sati-
ri~ara Lucilija. Nisko pqosnato sedlo ju`no od Sese Aurunke, o~igled-
no je najpogodnije mesto za upad Engleza u dolinu Gariqana.16 Iskoristi-
li su ga i Italijani, kad su progonom Burbona pre osamdeset godina uni-
16
Posebno s visine na{e pe}ine, pogorja, koja okruùju dolinu Gariqana, ne deluju
visoko. Ako bismo sudili po wihovim vrhovima, isto je. Najvi{i Monte Famera dostiè
mawe od 1.200 m visine. Me|utim, sve te planine i vrhovi diù se s nadmorske visine 0,
ili koji metar vi{e, zbog ~ega deluju masivnije, nego vrh podjednake visine u Julijskim
alpima. Posmatrano iz doline Gariqana, planine, iznad ~ijih je podno`ja na{a pe}ina,
po masivnosti mogu da se porede s Karavankama, gledanim s visine Save Dolinke. Samo su
strmije.
{tili jo{ jednu stranu dràvu na svom tlu. Na severu, planine dostiù
najve}u visinu vrhom Monte Santa Kro~e (1005 m), niè planine se jo{
ispred wega zaokruùju prema na{em levom uglu ispod Monte Famera.
Tre}a stranica su, svakako, obronci glavnog masiva Monti Aurun~i, na
kojima se diè na{a pe}ina. Ona je i najkra}a, iako izgleda, po{to te~e
pod na{im nogama, kao najduà.
Ispod M. S. Kro~e, izme|u planina, probija se u dolinu Gariqano i
u velikim krivinama, pribli`no po svojoj sredini, lewo preta~e prema
moru. Izgleda kao Qubqanica. Od pamtiveka na wenom u{}u love ribu
ogromnim mreàma u obliku lepeze, s obale ili iz ~amca, razapetim na
dve duga~ke motke. Najvi{e jeguqe. Kraj s wegove leve, kampawske strane,
skoro sasvim je ravan, leì jedva koji metar iznad mora, zato je, posebno
uz more, mo~varan. âk i kad doti~e izme|u gora, povr{ina Gariqana do-
stiè jedva tri metra nadmorske visine. Na na{oj, lacijskoj strani, do-
lina
li na je breùqkasta, i Minturno, donekle po strani od morske obale, sa-
gra|en je na breùqku (140 m), ~ak iz same obale viri breùqak Skauri,
pa i druga naseqa su ve}inom na uzvi{icama. S visine, s koje posmatramo,
to se jedva prime}uje.
Anti~ke Minturne, ~ije je gradsko jezgro jo{ sa~uvano, sagra|ene su
na desnoj obali Gariqana, kilometar pre ulivawa u more. Tada se jo{ zvao
Liris. Sada{wi Minturno leì nekoliko kilometara severnije. Kao i u
mnogim drugim gradovima na obali, na primer, u Pestumu, ju`no od Napu-Napu-
qa, i stanovni{tvo Minturna neprestano je prore|ivala malarija koju su
izazivali rojevi komaraca anofelesa. Preko Pons Tirenusa, koji ~e ~esto
sto po-
miwe Ciceron, Liris je kroz Minturne premo{}avala dolaze}a Vija Api-
ja. Sagra|ena je jo{ pre Rimqana uzdu` obale, da {titi etrursku trgovi-
nu s gr~kim jugom od divqih samnitskih i ostalih plemena po planina-
ma u unutra{wosti. Vodila je sve do Brundisiuma /Brindizija/ u Kalab-
riji.
Pribli`no tamo, gde je nekada stajao Pons Tirenus, sada stoji Ponte
di Gariqano, vise}i most na debelim èleznim lancima. Pri~vr{}eni
su na svakoj obali sa po dva debela, na vrhu tupo zaobqena, okrugla stuba
od belog mermera. Iako svaki stub ~uva po jedna sfingica sa svake strane
druma, vi{e nije u upotrebi. I wih je jako na~eo zub vremena. U sada{woj
formi postavili su ga napuqski Burboni. Time su zadobili pravo da ga i
sru{e. To su i u~inili 1860. godine, artiqerijskom paqbom ispod Min-
turna (tada se zvao Treto, ad Trajektum), da bar donekle zaustave napre-
dovawe Pijemonteza i Garibaldija, i omogu}e Fransoau II II,, wegovoj vojsci
i dvoru bekstvo u papsku Gaetu. Kasnije su ga novi gospodari obnovili, kao
{to su obnovili i staro ime Minturno.
Dowi tok Gariqana bio je i u ranijoj istoriji svedok brojnih bitaka.

I 1503. godine preko wega su beàli Francuzi, tada pred {panskim voj-
skovo|om Gonzalesom Fernandezom de Kordoba, mo}nim Gran Kapitanom,
zvanim obi~no El Kapitano. Poraèni Francuzi su se tada sklonili u
Gaetu, gde su, zbog pomorske blokade {panskog admirala Kardone morali
kapitulirati. Time je na tri stotine pedeset godina u~vr{}ena {pansko-
-habsbur{ka vlast na italijanskom jugu. [est stotina godina pre, godine
915, u suprotnom pravcu beàli su preko u{}a Gariqana Saraceni, koje
je pobedio papa Jovan X.. Tada se Gaeta iskupila za sudbonosni potez svog
vojvode od pre nekoliko decenija, koji je podstakao Saracene iz Agropo-
lija (ju`no od Pestuma) da navale na Monte Kasinu.
ûven je i krajwi levi ugao doline Gariqano na prevoju ispod Monte
Famera. Na uzvi{ici iznad wega sazidana je tvr|avica Auzonija, anti-
~ka Auzona. Ime, koje je, kao i Esperija, po{tovano u Italiji, mnoge usta-
nove se ponose wime, dolazi od gr~kog naziva plemena Aurunka. Nekad su
sva plemena u okolini, Aurunci i Sidi~ini, u vreme helenizma i cela
negr~ka Italija uop{te, bili poznati pod imenom Auzoni. Uprkos tome,
ime je ponovo dobila tek ujediwewem Italije, godine 1862. (u me|uvreme-
nu se zvala Le Frate, jo{ pre Kastrum Fraktorum). Drum ispred nas, koji
se iza Auzonije, sa prevoja, na koji se diè iz Pontekorva i Kasina u do-
lini Lirija, spu{ta u smeru sever-jug u sve {iru dolinu, nastavqa put
izme|u niskih breùqaka prema moru s na{e desne strane, gde se izme|u
Minturna i Spiwe Saturnije di Soto gubi iz na{eg vida. Kod Skaura uz-
du` Gaetskog zaliva dostiè Viju Apiju. Ona se isto~no od Minturna, ne-
kako do Gariqana jo{ i vidi, daqe, prema istoku se gubi, verovatno u be-
skrajnim mo~varnim izmaglicama. Ispod Auzonije te~e korito, bujicom
use~ene Auzente, deluje sasvim prazno; direktno ispred nas je, mostom Ore-
fi~i, izveden drum preko we, a potom se sve vi{e udaqava prema istoku
i ubrzo gubi me|u breùqcima i rastiwem isto~no od Minturna. Negde u
daqini zavr{ava se u Gariqanu, predaleko da bi se moglo videti. Sasvim
ispod Auzonije, gde teku drum i korito jedno uz drugo, nalazi se prostra-
na pineta, sa crkvom Madona del Pijano. Svojim tamnim zelenilom izdva-
ja se kao ostrvo iz sivila kamewa i bleduwavog sasu{enog li{}a.
Osim druma, koji preko prevoja kod Auzonije povezuje obe doline, do-
linu Lirija na severu i dolinu Gariqana na jugu, u pravcu M. S. Kro~e
vodi jo{ jedan, lo{iji drum, {to se i iz daqine vidi. Uspiwe se na se-
veroisto~ne padine i preko wih do naseqa Koreno Auzonio. Nedaleko od
Korena gubi se u planinama, niz wegove padine, nevidqive od na{e pe-
}ine, vijugavo se spu{ta sve do mesta gde se kroz sutjesku me|u visokim
planinama probija reka Gariqano iz doline Lirija u dolinu Gariqano.
Takva je, dakle, panorama u kojoj }emo ugledati Engleze, kad se budu
probijali prema Gariqanu. Mo}i }emo da ih vidimo i ~ujemo vlastitim
o~ima i u{ima, bar po buci i pra{ini koje }e izazvati. Mora}emo brzo
da se spustimo u dolinu, da ne zakasnimo, jer ih treba pozdraviti pri do-
lasku. Kad pre|u Gariqano, vi{e ih niko ne}e zaustaviti. Uprkos tome
{to je sve krenulo gore nego {to sam zami{qao u San \ovaniju, pomisao
da treba samo mirno ~ekati na izabranoj osmatra~nici, bez napornog sa-
vladavawa brda i dolina, delovala je sasvim umiruju}e. S ne{to za zak
ka{-
wewa, dodu{e, kona~no sam u situaciji koju sam èleo. I vreme se iz dana
u dan popravqalo.
Umiruju}e je bilo i to {to je ve} iza nas i generalna proba prodora
Engleza u dolinu Gariqana. Po lancima planina na suprotnoj strani Ga-
riqana, tekla je, naime, sino}wa bitka, ili ono {to smo posmatrali s gre-
bena, ispod koga smo se sada smestili na udobnu i sigurnu osmatra~nicu.
Nije iskqu~eno da je od nas bila udaqena trideset i vi{e kilometara.
Mo`da su se borili uz reku Volturno, koja te~e dvadesetak kilometara
jugoisto~nije od Gariqana, po ravnici koja se proteè iza tog lanca pla-
nina. Po onome {to smo videli tokom no}i, nismo mogli stvoriti odre|e-
niju predstavu. Sa stopostotnom sigurno{}u ne mogu tvrditi da li smo za-
ista bili svedoci engleskog forsirawa Volturna. Nisu vaqda proslavqa-
li Garibaldijevo uni{tavawe burbonske armije na Volturnu pre osamde-
setak godina, a jo{ mawe na{e sme{tawe u loù „sredozemnog teatra”17
iznad Garigliana. Zaista je {teta {to je Stiliko dao da se spale Sibili-
ne kwige. Ina~e bismo mogli da devicu iz bliskih, izvorno gr~kih, neko
(Cumae),
vreme i etrurskih Kuma (Cumae ), koja je bila najpo{tovanija u Italiji,
priupitamo ne samo ~emu smo to bili svedoci18, ve}, pre svega, ~emu }emo
tek biti svedoci.
17
Mediteranean Theatre”.
Vojnu oblast Sredozemqa saveznici su nazivali „„Mediteranean Theatre”. Komanda
(AFHQ).
je bila u Alìru (AFHQ ).
18
Ipak, datumi se poklapaju, i bez Sibile skoro da nema sumwe da smo bili svedoci
bitaka za Volturno. U no}i na 13. oktobar 1943. godine Peta armija je zapo~ela bitku za
prelazak preko Volturna, koja je trajala nekoliko dana. Wenom ameri~kom [estom kor-
pusu, na severnom delu blizu Kapue, prelazak je uspeo jako brzo, britanski Deseti korpus,
na ju`nom delu, i pored toga {to su se u nameri da omogu}e uspostavqawe sigurnog pre-
laska na desnu obalu Volturna, mawe engleske jedinice iskrcale i na morsku obalu u ne-
ma~kom zale|u, nai{ao je na niz te{ko}a. Iako su ga nekoliko dana kasnije ~vrsto dràli
u svojim rukama, preko wega se vaqalo mno{tvo vojske i oru`ja i odmah se utvr|ivalo. Ta-
ko je Petnaesta armijska grupa 19. oktobra mogla da saop{ti vojnom ministarstvu u Lon-
donu da se neprijateq povla~i na nove odbrambene poloàje, na Monte Masiku, i na kraj
Rokamonfina ispod vrha M.S. Kro~e (PRO(PRO WO 106/3916).
Postepeno poboq{awe vremena imalo je i neprijatne posledice. U

blizini pe}ine vi{e nije bilo vode. Do poto~i}a, use~enog bujicom Pi-
{inola,
{i nola, koji te~e u pravcu Spiwa u dolinu, bilo je daleko i, pre svega,
opasno, osim toga, na na{oj visini bio je jo{ uvek suv. Tegqewe vode iz bu-
nara kraj ku}a ispod nas bilo je isuvi{e naporno. Osim dve ~uturice, ni-ni-
smo ni imali potrebnih posuda, nigde nismo mogli na}i neku ve}u oplete-
nu bocu ni ov~ije mehove, po zaseocima su se zakliwali da ih nemaju. Tako
smo vodu koristili samo za najnu`nije potrebe. @e| smo gasili samo kad
smo se spu{tali po hranu, vodu za pi}e je nudio svako, a jeli smo samo ne-
kuvane suve smokve. Ponegde bismo dobili po jabuku. Kukuruznog bra{na
ili krupice nije bilo nigde, ~ak ni kad bismo se spustili dubqe u doli-
nu, na podru~je Korijano, ili na obronke ju`nije, prema Spiwu, na pod-
ru~je Rinola, ili zaselak Pi{inola, s druge strane poto~i}a, gde je bilo
nekoliko seoskih ku}a. Prednost suvih smokava bila je u tome, {to nismo
morali loìti vatru. Dim iz pe}ine upozoravao bi na nas u celoj dolini.
Trpeli smo i druge, mnogo gore neprijatnosti. Ve} prve no}i, posle
va{qive bartolomejske, zakqu~ili smo da nije bila dovoqno krvava. Te-
{ili smo se da poneka preostala va{ka i nije tako opasna. Mo`da su se, i
pored preciznog ~i{}ewa, sa~uvale u rubqu, mo`da ih ima i u slami od
koje su na~iweni zidovi kolibe, a mo`da ni sa poda nismo sve po~istili.
Verovatnije je da su se pre tamawewa izlegle gwide koje se te{ko pri-
me}uju prostim o~ima. Zato smo postali svesni opasnosti tek kad ih je ve}
bilo za celo poqe, posebno oko struka i u koraku. Svla~ewe i noktawe je
zato postalo svakodnevni posao. Naj~e{}e smo se bacali na wih oko pod-
neva, kad bi se zagrejala atmosfera, i kad bi stari ugrizi po~eli ja~e da
svrbe. Me|utim, {ta god da smo preduzeli, nismo mogli da se otarasimo
va{ki. Ni kolowska vodica Kaloderma, kojom smo prelili sve zapa}ene
gwide, nije pomagala. Postepeno smo postajali pravi stru~waci za gwide.
Svetle i tamnije, neke skoro crne, tamno i svetlo sive, ve}e i mawe, one s
duga~kom crvenom crtom na belom zatku, sa skoro kvadratnom mrqicom, i
verovatno najplemenitije, sa crvenim krstom u wemu. Zvali smo ih tem-
plarima, iako su imale konkurenciju u latvijskoj Bra}i ma~a. Prema ne-
proverenoj teoriji, razvijenoj u pe}ini ispod najvi{eg grebena Monti
Aurun~a, u oktobru 1943. godine, ove su bile najopasnije. Ubrzo po dolasku
u pe}inu, jedan za drugim dobili smo proliv. Po na{em uverewu, uzrok su
bile smokve, kriva je mo`da bila i neprokuvana voda. Kad je najpre pro-
teralo
teralo Mateotija, svi smo zbijali {ale na wegov ra~un. Posle nekoliko
dana mogli smo zbijati {ale samo svaki na svoj ra~un. Ni proliva nismo
mogli da se otarasimo. Nije i{lo ni bez smokava niti bez neprokuvane vo-
de. Suve smokve postale su glavna, ako ne i jedina hrana
hrana,, vodu nismo imali
gde da prokuvamo, morali smo je piti tamo gde smo nai{li na wu. Jo{ je
bilo dobro {to je konstrukcija toaleta na pquskawe s pe}ine jednostavna
i efikasna, i {to nismo morali brinuti za wegovo ispirawe.
Dokle god je dopirao pogled, nisu se prime}ivale nikakve vojne aktiv-
nosti, ni u dolini, ni u brdima, niti u vazduhu. Beli balon~i}i u vazdu-
hu, daleko na istoku, koji su se vremena na vreme pojavqivali, pa potom
polako bledeli i nestajali, nisu se brojali, iako su oni verovatno dola-
zili od protivvazdu{ne odbrane, mo`da u Kapui ili Kazerti, koje su za-
sigurno ve} odavno engleske. Sve je odavalo utisak, kao da je zakqu~eno
primirje, ako ne ~ak i mir. Drumom izme|u Auzonije i Minturna i Gaete
mogao se primetiti saobra}aj
saobra}aj vojnih transporta, u grupi se kretalo samo po
nekoliko kamiona koji bi, sude}i po spoqnom izgledu i skromnoj straì,
mogli prevoziti i glavice kupusa. Pa i oni su se pojavqivali jako retko.
Bilo je sasvim sigurno da je ~itava dolina zapadno od Gariqana jo{ ~vrsto
u nema~kim rukama. Prema relativno velikoj ùrbi kojom su saveznici
preplavili Siciliju i po ~izmi stigli do Napuqa, tako ne{to nije se mo-
glo razumeti. @ivot na pe}ini svakog dana je postajao ne samo dosadniji,
nego i bezizgledniji. Proliv i va{ke, da ne pomiwem glad, zamarali su
nas sve. Po~ele su da nas brinu i cipele. Ogulile su se spu{tawem po
{qunku, na nekima su zinule rupe. Na mojima se kombinovani ùto-sme|i
ùto-sme|i
boks izmenio u prqavobeli semi{. I pored toga jo{ nisu propu{tale vo-
du. Kako bismo ih sa~uvali, u dolinu smo i{li utabanim putevima, a to to je
zahevalo vi{e vremena. êtiri sata za izvo|ewe dobre svakodnevne akci ci--
je za snabdevawe, postalo je pravilo.
Poku{aji da uhvatimo kakvu ìvotiwu uvek bi se izjalovili, uprkos
tome {to je Makinista tvrdio da }emo zamkom, koju je doneo iz doline, la-
ko uhvatiti zeca ili lisicu. Naàlost, ni ma~ku nismo videli, a kamoli
uhvatili. Mora da su imale ~ast da se na|u na jelovniku davno pre na{eg
dolaska. Divqa~, ako je i{ta preostalo, po ekonomskoj teoriji me|unarod-
nih pokreta faktora, najverovatnije je sva pripala Englezima, gde je i
imala vi{u cenu. Wihovo bombardovawe podno`ja mo`da bi ubilo koju
skrivenu kozu ili ovcu, ali gladnih usta u dolini bilo je isuvi{e da bi
i{ta sa~ekalo na nas. Sve je ukazivalo na to da je volovska gozba u guduri
za nas uistinu bila posledwa ve~era.
Dosadna razonoda
Prvu promenu donelo je obla~no jutro, kad smo iz pravca mora, nekako
od Spiwa, za~uli zloslutno zavijaju}i zvuk, kao da se izvija iz metalnog
tunela. Trenutak potom, kad se razlegao potmuli pucaw i potresao svu at-
mosferu, postalo je jasno da smo ~uli topovski pucaw. Ni{ta se nije vi-
delo,
de lo, sve se doga|alo duboko u planinskoj useklini, u kojoj je sme{ten Spi-
wo. Da je {rapnel doleteo iz topova s engleske strane i rasprsnuo se u
useklini oko Spiwa, zvuk eksplozije bio bi sasvim druga~iji. Pre svega,
ne bi bilo onog zloslutnog muklog zavijawa. U razmaku od nekih pola sata,
sve se jo{ jednom ponovilo. U zati{ju, koje je usledilo, na{e po~etno odu-
{evqewe preobrazilo se u novo razo~arawe. I bez poznavawa temeqne
artiqerijske ve{tine, znali smo da se radi o dalekometnom topu, mo`da i
o vi{e topova koji pucaju iza Spiwa, dakle, iza na{ih ramena, desno, da-
leko prema istoku, verovatno nekud preko planina Monte Masika, s druge druge
strane Gariqana. U dolini ispred planina, eksplozije se nisu mogle vi-
deti,
de ti, ni na wima, tako|e, jer takvi te{ki topovi ne bi mogli ostati ne-
prime}eni. To je zna~ilo da granate lete iza Monte Masika, a to je bilo
isto kao da Englezi jo{ uvek nisu zauzeli planine iza Gariqana. Top je
verovatno bio ukopan na drumu koji smo zapazili pri prvobitnom spu{ta-
wu s Ravegrandea, skriven iza nekoliko metara {irokog grebena prema do-
lini. Ina~e bi ga Englezi sigurno napali bombarderima.
U dolini su bili iznena|eni kao i mi, nekolicina andiamo raggiun-
gere
ge re,, na koje su naleteli Italijani koji su se tog dana spustili po hranu,
potvrdili su da puca te{ka artiqerija i da je iza Spiwa sme{tena cela
baterija. Mora da su je dovukli po Apiji, ili no}u, ina~e bismo primeti-
li transport. Narednog jutra pucawe se ponovilo. Ga|ali su iz vi{e to-
pova,
po va, za jedan top vremenski razmaci su bili prekratki. Mora da su svi
bili
bi li podjednako te{ki i mora da su tukli na podjednakoj razdaqini. Paq-
ba je trajala vi{e od dva sata. Popodne se sve ponovilo. Slede}eg jutra
opet, jako rano, pa jo{ jednom popodne. Posle toga, svakoga dana, jednom ili
dvaput dnevno, ujutro bez izuzetka. Tako je tutwawe nema~ke artiqerije
postalo deo na{e svakida{wice. Dotakli smo front. Naàlost, s nema~ke
strane; Englezi mora da su strahovito daleko.
Jednog sun~anog prepodneva ponovila se Rokaseka, samo {to sam po-
sledice mogao posmatrati izbliza. Iza planina, zapadno od Auzonije, pri-
bliàvala se vazduhoplovna flota. Sede}i na zemqi, iza kolibe, tokom
svakodnevnog noktawa, bezbri`no smo ih posmatrali. Bog zna, kud su se upu-
tili? Minturno, Formija, Gaeta? Pre nego {to smo se pribrali, muwevi-
to su se usmerili ka zemqi i i{~ezli ispod ivice pe}ine. U istom tre-
nutku razlegla se èstoka mitraqeska paqba. Nije iskqu~eno da su avi-
oni bacili bombe, me|utim, zbog buke od eksplozija koje su usledile, pre
svega zbog na{eg uzbu|ewa, nismo ih mogli primetiti. Kad smo sko~ili na
noge i stigli na ivicu pe}ine, sve je ve} bilo gotovo. Avioni su se u istom
rasporedu podigli i nestali prema moru. Sude}i po na~inu napada, si-

gurno su bili mustanzi.
Na drumu ispod nas, u gotovo istovremenim eksplozijama, vatri i, naj-
pre crvenom, a onda sve crwem dimu, na{la se skupina od {est nema~kih
vojnih kamiona koji su se kretali u pravcu Minturna. Na prvi pogled su
se dobro videli, ubrzo potom po~eo ih je prekrivati dim, pa smo u wego-
vim oblacima vi|ali ~as jedan, ~as drugi, ~as spreda, ~as pozadi. Zadwi se
uz golo drvo, vaqda uz neku jabuku, postrance zario u jarak sa svoje desne
strane, upravo se prevrtao na bok, pri ~emu je polomio jabuku. Iz wega su se
na sve strane iskotrqali limeni sudovi. Ne{to ih je zavr{ilo u jarku.
Kroz vrata kabine izvukao se voza~, izgubio ravnoteù i ostao da visi na
wima. Dva kamiona su se zaglavila s motorima u levom jarku, zadwi to~ko-
to~ko-
vi jednoga od wih str{ali su u vazduh. Dvojica vojnika su preko {ofer-
ske kabine vi{e pali, neko iza{li iz wega, prebacili se na ivicu druma i
nestali u jarku. Dvojica su izba~ena prema sredini druma, ko zna odakle.
Kad se dim donekle razi{ao, na drumu je ostao da leì jo{ samo jedan ne-
pokretan vojnik. Ne{to daqe, dva kamiona, postavqena ukoso u uglu, jedan
do drugoga, jo{ su se kretali drumom. O~igledno se jedan zario u onoga
ispred sebe i gurao ga napred. Udarao je svojim levim bokom o wegov levi
bok, motorom okrenutim u suprotnom pravcu. Iz ova dva kamiona {i{ta-
li su najja~i plamenovi; teàk dim, koji je od wih potiskivao levante
drumom prema Auzoniji, bio je najgu{}i. Goreo je i put ispod wih, vero-
vatno se razlila nafta, ili tako ne{to. Samo je iz predweg kamiona isko-
~io gologlavi vojnik, voza~, i odmah pao. Kamion ispred ova dva se tek za-
ustavqao, bio je mo`da dvadesetak metara udaqen od najgoreg dima. Iz we-
ga su iskakali vojnici pod {lemovima i s pu{kama u rukama, beè}i pre-
ma niskom zidu uz nasade maslina. Dvojica su pala i ostala da leè, neki
su se jedva vukli, jedan je odsko~io unazad i pomogao zaostalom. Wihov ka-
mion uop{te nije goreo, samo se nagnuo ulevo i zaustavio.
Aviona vi{e nigde nije bilo, nismo ni gledali za wima. Tu i tamo
poneki vojnik bi pretr~ao drum, crni dim se i daqe vijao. Opet je zavla-
dao potpuni mir, bar do nas nije dopiralo pucketawe koje je sigurno iza-
zivao sve slabiji poàr. Avioni }e se vratiti i ponovo napasti, pomislio
sam, kao i nema~ki vojnici kojih nije bilo na vidiku. Ipak se nisu vra-
tili. Kad su to i Nemci shvatili, po~eli su bauqati iz jaraka, iz masli-
waka su iza{la dvojica, podupiru}i jedan drugog, iz prvog kamiona iz-
vukli su dvojicu, naizgled mrtvih, kamerada. Na travi, pored jarka, s na-
{e strane, sada leè trojica, preìveli pregledaju kamion, vaqda se pi-
taju da li je jo{ upotrebqiv. Verovatno nije, jer se jedan za drugim vra-
}aju. Nekolicina u grupi odlazi prema Auzoniji. Oni, koji su ostali, si-
gurno su raweni, jedva se vuku. Neki leè, neki sede pored jarka. Dvojica
pomaù rawenicima, ùre od kamiona do kamiona, vra}aju se, ma{u ru-
kama,
kama, vaqda u o~ajawu, jer ne nalaze zavoje i injekcije.
I mi smo mlatarali rukama. Jedan drugome smo dokazivali kako se od-
vijala celokupna operacija. Ni u ~emu se nismo slagali, osim u broju ka-
miona i mrtvih vojnika koji su ostali da leè na drumu, kao i da su vojni-
ci vikali i urlali, iako se na velikoj razdaqini nisu mogli ~uti. Poseb-
no stoga {to je levante duvao paralelno s padinom, daqe od nas. Za takvu
nesigurnost, osim razdaqine, bilo je jo{ nekoliko objektivnih razloga.
Uprkos dobroj vidqivosti i svetlom putu, qudske prilike su se jedva ra-
zaznavale. Neke doga|aje skrivali su kamioni, posebno dim, koji je povre-
meno prekrivao celokupnu scenu. Glavni razlog je bilo na{e uzbu|ewe i
nemogu}nost pra}ewa doga|aja na vi{e mesta istovremeno. Mada je popri-
{te doga|awa zbog udaqenosti bilo malo i moglo se zato celo obuhvatiti
pogledom, detaqnije pra}ewe doga|aja na jednom kraju nije nam dozvoqava-
lo posmatrawe ostalih mesta. Jo{ je verovatnije da je pogled beào s jednog
kraja na drugi, ne ostavqaju}i vremena da se doga|aj ureè u pam}ewe.
Osim toga, neprestano smo morali paziti da se u uzbu|ewu ne okliznemo niz
travnatu ivicu pe}ine koja je bila o{tro odse~ena. Dalmatinci su jedva
zadràli Andriju, kad se spotakao o vlastitu nogu. Kad smo se u prepirci
koliko je vojnika ostalo da leì na putu, ponovo na{li na ivici pe}ine,
kako bismo zakqu~ili ko je u pravu, vi{e nije bilo nijednoga,
nijednoga, ni mrtvog,
ni ìvog, ni rawenog. Jesu li ih odvezli spasioci, a da mi to nismo ni pri-
metili? Ili su se povukli u masliwak, odakle se ne vide? Ostali su samo
kamioni. Tamo, gde su se bili i zaustavili. Saobra}aj na drumu je bio pre-
slab da bi kome smetali. Sigurno se moè pro}i pored wih. Popodne smo
primetili da su tri kamiona, koji su ostali na kolovozu, gurnuti preko
ivice puta. Ko i kada ih je izgurao, nismo videli. No}u je nestao prvi, je-
dini koji nije izgoreo, a druga dva ubrzo potom.
Uzbudqiv doga|aj nije nimalo ublaìo narastaju}u malodu{nost.
Za{to
Za {to ~ekati, mo`da samo treba pre}i dolinu, pa }emo sti}i do Engleza.
Iza Spiwa Nemci ga|aju savezni~ku pozadinu, linija fronta je, dakle,
ve} na grebenima gora na suprotnoj strani Gariqana, mo`da na wihovim
podno`jima, bili smo spremni da na brzinu promenimo mi{qewe. Kad bi
svi ~ekali kao mi, u brdima iza nas i po padinama skupilo bi se na stoti-
ne andiamo raggiungere.
raggiungere. Osim pojedinaca, nigde se ne vide. Sigurno su nas
svi pretekli. Dalmatinci su komentarisali da se jo{ uvek kriju u La Va-
li i po okolnim planinama. A da smo mi ispred svih. Ako ne idu preko do-
line, onda znaju da je preopasno. To „samo preko doline” dugo je najmawe
deset kilometara. Nigde nijednog Nemca, seqaci u podno`ju i kaù da ih
nema, sledio je suprotni komentar. Poslepodne, kad smo ve}, bog zna po ko-
ji put, razmotrili razloge za i protiv odlaska preko doline, opovrgnuto
je zavodqivo ube|ewe da u woj vi{e nema Nemaca. Razli~itim putevima
ispod nas, pewao se, u ùrbi, ve}i broj italijanskih civila i vojnika.
Po{to smo mogli da ih vidimo samo dok se nisu kretali iza stena, nismo
mogli ustanoviti koliko ih zapravo ima. Izgledalo je kao da se ve}ina
usmerila ka na{oj pe}ini. Zar znaju za wu i nameravaju da se ovde nasta-
„scampa” ko-
ne? To bi pokvarilo sve na{e planove. Kad se za~ulo poznato „scampa”
jim su upozoravali jedni druge, laknulo mi je. Beàli su. Pred kim dru-
gim, ako ne pred Nemcima?
Upla{ili smo se i mi, i jednih i drugih, iako Nemce nigde nismo vi-
deli, ni na padini, niti u podno`ju, sve do drve}a. Mora da jako zaostaju.
Za{to onda Italijani tako uznemireno beè? Sa svim prtqagom, {to smo
brè mogli, spustili smo se s pe}ine i sakrili iza we. Otuda moèmo po-
be}i niz padinu levo i desno, po potrebi. Na steni je ostao samo Frane, da
nas upozori na Nemce, ako se stvarno pojave. U nu`di bi u trenutku bio
kod nas, da beìmo daqe. Na sre}u, begunci nisu stigli ni do {qunka
ispod pe}ine, a kamoli do we. Beàli su ispod we, u pravcu iz koga smo mi
stigli kad smo prvi put naleteli na pe}inu. Tako su se prema nama potpu-
potpu-
no otkrili. Dok smo se skrivali, nismo mogli ustanoviti koliko ih stvar-
no ima. Posledwi je nosio pu{ku preko ramena. Za{titnica na za~equ,
pomislio sam. Koliko sam mogao oceniti na razdaqini, bila je to lova~ka
dvocevka. Kad se na{ao nekako na na{oj visini i ve} krenuo u suprotnom
smeru, okrenuo se prema pe}ini i u trku za drugovima povikao, kao da go-
„Scampare, partigiani, scampare!” Pri tome je mahao pu{kom u
vori nama, „Scampare,
pravcu svog bekstva, kao da nam pokazuje kuda treba da beìmo i mi.
To me zaprepastilo, jer je zna~ilo da poznaje pe}inu, kao i ko se kri-
je u woj. Kako je saznao? Od nas sigurno nije, tvrdili su Dalmatinci. Me-
|utim, pri~ali smo da smo iz Jugoslavije, ona dvojica da dolaze s Ponce,
zakqu~ak da smo partizani, nije zahtevao mnogo pameti. Da smo na pe}ini,
mogao je da vidi svaki me{tanin koji nije bio slep, pa i stare ène, koje
sigurno poznaju svaki pedaq padine iznad svojih ku}a. Bog zna, koliko pu-
ta su tuda terale ovce ili koze na pa{u. Ina~e, povik partigiani
partigiani,, mogao bi
da se odnosi i na wih. Da li je hteo re}i da su momci koji tr~e s wim pred
Nemcima, partizani? Nisu vaqda partizani kapetana Rosija19?
19
Pregledom arhiva savezni~kih armija u Italiji iz 1943. godine, u junu 1995. go-
dine ustanovio sam da je Rosi zaista postojao, iako ne nu`no kao kapetan. U originalnim
dine
Secret War Diaries Pedeset {este (londonske) divizije, s datumom 5. novembra, zabeleèn
Do kasno u no} Nemaca nije bilo na vidiku, a no}u bi u brdima bili

vi{e izgubqeni od me{tana, pa i andjamo ra|un|ere, koji su se ve} dobro
upoznali sa svim delovima planine Monti Aurun~i. Zato smo se vratili
na pe}inu. O~ekivali smo da }e se begunci pre ili kasnije vratiti u doli-
doli-
nu. Mada je bilo nemogu}e pro}i pored pe}ine, a da ih mi ne ~ujemo, poseb-
no no}u, niko ni{ta nije ni video, ni ~uo. Nisu se vratili ni slede}eg da-
na. Zar su ostali na planinama Monti Aurun~i? I najva`nije, gde su se
skupili, {ta su radili u dolini, ili bar na podno`ju padine? Da li se svi
zajedno kriju u nekoj zaba~enoj, prikrivenoj nastambi, nekom ve}em ov~jem
toru? Mo`da je to grupa koja je poku{ala da se probije preko doline, pa
nije uspela? Ako se isuvi{e pribliìla Auzoniji, ili pak, ako uop{te
ima nameru da izbegne dolinu i pre|e s Monti Aurun~a na wihove isto~ne
obronke, koji seù do i preko Gariqana, mimo Auzonije, mogla bi naleteti
na Nemce. Ne treba mnogo da se krene u bekstvo. Me|utim, da li je beàwe
moglo trajati dva kilometra, koliko na prvi pogled iznosi razdaqina iz-
me|u Auzonije i nas? Samo u slu~aju da su ih Nemci pratili do padine.
Nemci na padinu nisu stigli, a Italijani su beàli i daqe. Pa i onaj s
pu{kom? Mo`da je samo pridruèni me{tanin. Da je znao za pe}inu i za
nas, u tom slu~aju ne bi bilo iznena|uju}e. Mo`da je tr~ao posledwi ba{
zato da nas upozori, {to nam je i vredelo, bez sumwe, da ne izda ni nas, ni
na{u pe}inu ostalima? Mnogi bi se obradovali takvom skrovi{tu. Mo`da
}e nam se javiti po povratku. A mo`da samo on pripada partizanima?
Imali smo jo{ jedno tuma~ewe koje smo na kraju ipak odbacili. U ku-
}ama, u kojima su ìvele samo starice koje su nas darivale suvim smokva-
ma, kriju se doma}i momci i mu{karci, sasvim sigurno tesno povezani me-
|u sobom, i koji obave{tavaju i upozoravaju jedan drugog na opasnost, kao
{to su Nemci, a nas, kao dosadne muve zbog kojih moraju da se kriju, otpre-
maju smokvama i saose}ajnim pogledima svojih nona. Ovo tuma~ewe smo, za-
pravo, odbacili samo delimi~no, jer bismo ispali prevelike budale pred
samima sobom. [ta bi nateralo skrivene momke i mu{karce da se zajedno
upute iz udobnih skrovi{ta i nagnaju u goru, izlaù}i se tako Nemci-
ma? Ako se zaista kriju, Nemci bi, ako se odlu~e za raciju, tu i tamo po-
je izve{taj obave{tajne slu`be, dobijen od karabiwera iz Rokamonfine, da je pre tri me-

seca engleska podmornica iskrcala u blizini Gaete tridesetogodi{weg Italijana Rosija,
sa radio-predajnikom, preko koga im je iz kraja San Bja|o blizu Fonda slao vojne podatke.
Posle kapitulacije Italije pre{ao je Nemcima (PRO(PRO WO 169/882, In and Out Logs).
Logs). Qudi
su verovatno ~uli za nekog engleskog agenta Rosija i u bujnoj ma{ti pretvorili ga u parti-
zanskog komandanta, iako je tada ve} radio za Nemce. Istina, u Italiji ima mnogo Rosija.
nekog i{~a~kali iz wegove rupe, odvukli na prisilni rad, s koga bi pre

ili kasnije pobegao, dok bi ve}ina ostala u pripremqenim skrovi{tima.
Kao i tokom dotada{weg boravka u pe}ini, Nemaca i daqe nije bilo
na vidiku, vi{e se nije pojavila nijedna grupa begunaca, ni ova, ni neka
druga, a ni „partizana” s lova~kom pu{kom vi{e nismo videli. Kao i pre,
pri spu{tawima niz padinu po smokve, nai{li bismo na pokojeg andjamo
ra|un|ere. Izgledalo je da je wihov glavni talas pro{ao. Svi su ve} na
drugoj strani, bojao sam se u svojoj zavisti, ili, kao {to misli Frane, za-
ista negde u okolini Ravegrandea o~ajni~ki ~ekaju da se Englezi ve} jed-
nom pokrenu.
Jedan od takvih andjamo ra|un|ere nas je podsetio kako je svet mali.
Jednog dana, kasno popodne, Frane se iznenada razveselio. Sandro, eno ta-
mo, ide jedan od tvojih, Slovenac! Duboko ispod nas, spu{tao se niz padi-
nu jedan stariji mu{karac. Kako ga nismo primetili kad je prolazio po-
red nas? muwevito mi je pro{lo kroz glavu. Frane je iz sveg glasa vikao za
wim „Dotore, dotore, ~ekaj, dotore!” Doktor nije reagovao, kao da ne ~u ~uje.
je.
Pre nego {to je objasnio o ~emu se radi, Frane se spustio po useku s pe}ine
i po {qunku duga~kim skokovima sustigao slovena~kog doktora koji nije
skretao s puta. Iako smo ih jedva razaznavali, ubrzo je bilo jasno da se Fra-
ne prevario, da mu{karac koga je, navodno, prepoznao, nije bio ni doktor,
ni Slovenac.
Po povratku, Frane nam je ispri~ao da je na Ponci bio jedan stariji
Slovenac, sa ~udnim navikama. Dva puta dnevno, svakoga dana, rano izjutra
i kasno popodne, na vrhu stene, na ivici logora s pogledom na more, skiskidao
dao
se i po pola sata go radio ve`be. Bio je advokat iz Maribora, zato su ga i
zvali dottore
dottore.. Jako te{ko se navikao na logorski ìvot, ali je bio u pred-
nosti, jer je perfektno govorio italijanski. Pred Nemcima se s poro
porodicom
dicom
prebacio u Qubqanu, zvao se Vinko. Shvatio sam. Nije vaqda Vinko Rapo-
tec? Jeste, on je, Dragi~in stric, brat tr{}anske tetke Dore, poreklom iz
Kozine kod Trsta. Svet je stvarno jako mali. Po{to je posle Prvog svetskog
rata pobegao iz Italije u Jugoslaviju, Italijani su ga sve vreme dràli
na spisku. Ubrzo posle prebega iz Maribora u Qubqanu, uhapsili su ga i
internirali na Izola Poncu. Za wega sam znao samo po Dragi~inom pri~a-
wu. Budu}i da ga nisam li~no poznavao, nekako mi je kliznuo u senku pam-
}ewa, posebno {to je, gledaju}i iz Qubqane, Ponca delovala kao da je na
kraju sveta. Kakva slu~ajnost, da ga poznaje prvi Jugosloven koga sam su-
sreo daleko od ku}e u italijanskim planinama!
Gde je sada? Navodno, ostao je u Fondi, da do|e do dokumenata, bez wih
nikuda nije smeo, iako bi mogao da ode ku}i. Sada sigurno vi{e nije tamo.
Kasnije sam saznao da je s potrebnim dokumentima o identitetu u Fondu
stigla wegova k}erka Marijica, imala je dobre veze u Opatiji, odakle joj
je bila majka, i odvela ga sa sobom u Qubqanu. Po{to je bio poznati anglo-
anglo-
fil, bio je predsednik Englesko-jugoslovenskog dru{tva i Rotari klu kluba,
ba,
tako|e i po~asni konzul Francuske republike, jedva sam shvatio kako to
da se nije odlu~io za raggiungere
raggiungere.
Doga|aj s grupom Italijana koji su beàli i daqe je izazivao debate
u vezi sa ra|un|ere. Ako je cela grupa Italijana, koji su lak{e od nas do-
bijali informacije od me{tana – kao doma}i, Andrija je kao obave{ta-
jac bio isuvi{e detiwast, a Mateoti premalo prakti~an – htela da pre-
|e na suprotnu stranu, pored Auzonije, za koju su morali znati da je u ru-
ru-
kama Nemaca, verovatno je prelazak doline ocenila preopasnim. Me|utim,
gde li samo stoje ti Nemci, kad ih mi ne vidimo, a me{tani tvrde da ih
nema? Da se nisu zbunili u procewivawu i platili ga pani~nim bekstvom
natrag na La Valu, visoko u Monti Aurun~e?
Sve sam vi{e bio ube|en da }e breg morati k Muhamedu. êkawe je
ostavqalo sve mawe prostora za nadu. Nikome nisam govorio, ali mozak mi
se polako sve vi{e bavio samo tim pitawem. Kojim putem treba i}i? Di-
rektno preko doline? Nije li mo`da posledwi trenutak? Zar teretni sa-
obra}aj dolinom nije sve ve}i, a Nemaca sve vi{e? U Auzoniji tako|e.
Jednog popodneva u razmi{qawu me je prekinulo Andrijino upozo-
rewe da na krajwem jugu vidi dva broda koji se pribliàvaju obali. To je
bilo ne{to novo. Do sada nismo primetili nijednog. Nismo mogli ustano-
viti koje su vrste. Isto tako, nije se moglo razaznati prema kom delu oba-
le su usmereni. Obala se prostire u jugoisto~nom smeru, u onom, u kome i
mi gledamo. Nekoliko kilometara udaqene ta~ke na woj jedva su primet-
ne. To {to smo na visini ni{ta nam ne pomaè. Moèmo samo naga|ati.
Na velikoj razdaqini oba broda su se usmerila pravougaono ka obali.
Neko vreme su plovili paralelno, potom se pribliìli obali na nekoli-
ko kilometara, pa u elegantnom luku zaplovili ka pu~ini, desni nadesno,
levi nalevo, napraviv{i potpuni krug nazad, jo{ koji kilometar daqe od
obale, kad su zavr{ili pravilan krug, opet su plovili paralelno prema
obali. Divan manevar, kao da smo admirali pred kojima pokazuju {ta zna-
ju. Mirno, skladno, prora~unato. Kliza~ki par bi za takav potpuno sime-
tri~an krug dobio ~istih deset poena. Po~eli smo shvatati da se radi o
vojnom manevru. îjem, bilo je prvo pitawe.
Pribliàvawe obali postajalo je sve mirnije. Polako su se zaustav-
qali, jedva da su se pomerali. Sad ve} stoje, lepo postrojeni, daleko
ispred obale, mirni, kao da su im se pokvarili svi motori. Ne ispu{taju
nikakav dim, bar ne vidqiv. Jo{ stoje, uop{te se ne pomeraju. Jo{ i jo{.
Postajali smo razo~arani. Verovatno su nema~ki, usidrili su se. Mo`da
su ne{to dovezli i sad istovaruju u ~amce, ili }e ne{to odvesti. Ne vidi

se. Da su engleski, ne bi se izlagali nema~kim kanonirima iznad Skaura.
Za{to tako daleko od obale? Imaju li predubok gaz?
U jednom trenutku, na oba broda istovremeno, upalilo se crveno svet-
lo. Odmah potom, daleko od obale, u zrak je izbilo nekoliko gejzira. Dakle,
ga|aju iz vi{e topova istovremeno. Bio je to divan pogled, pre svega zato
{to su se {rapneli razletali nad morskom povr{inom. Ne{to kasnije, iz
daqine je doprla potmula grmqavina, a posle i wen odjek od stena Monti
Aurun~a, ispod kojih sve to posmatramo. Mora da su engleski, Nemci ne bom-
barduju okupirana podru~ja. Kako su mogli tako strahovito proma{iti?
Kako }e pogoditi brod koji je mnogo mawi, jo{ se i kre}e, kad ni obalu ne
mogu pogoditi? Ponovno nova svetlocrvena vatra, opet s oba broda, ne{to
bliè obali nova zavesa gejzira, posle nekog vremena ista grmqavina i
odjek posle we.
Tre}i poku{aj je bio uspe{an. Vatru iz brodova nisu pratili gejz gejzi-
ri, nego eksplozije {rapnela po obali i grmqavina s odjekom nekoliko tre-
nutaka posle toga. Tre}u salvu pratila je ~etvrta, pa peta, desetak minu-
ta kasnije nova, pa jo{ jedna. Odzvawala je cela dolina, uprkos prostrano-
sti. Bar je tako izgledalo kod nas, jer je odjek od stena iza nas bio jak. Mo-
ra da je na obali bio pravi pakao. Dima je bilo sve vi{e, postajao je sve
gu{}i, wegovi oblaci dizali su se sve vi{e u vazduh. [ta su pogo pogodi
dili,
nismo nikada saznali. Koje mesto ili metu su tukli, tako|e je ostalo ne-
razja{weno. Mo`da je bilo neko mesto kod Mondragone, severno od Voltur-
na, neka postrojewa u wegovoj blizini, moglo je biti ma koje mesto uz oba-
lu, bliè nas. Do Skaura na obali, ina~e, nema ve}eg grada, ali Nemci su
mogli postaviti magacine bilo gde, posebno uz Apiju i èlezni~ku prugu
pored we.20
20
Jedi
Jedino
no {to sam saznao neposredno posle rata, bilo je da je admiral Kaningem, na-
kon {to je u velikoj meri pomogao zauzimawe Taranta, generalu Klarku za pomo} u Sa-
lernskom zalivu, gde ga je ~ekala cela nema~ka tenkovska divizija, poslao dva bojna broda,
Warspite i Valiant
Valiant.. Brodovi su bili poznati po tome {to su 10. septembra 1943. godine do-
vezli na Maltu ve ve}inu italijanske ratne mornarice, pobeglu iz La Specije, koju su pre
toga kod Sardinije napanapali nema~ki bombarderi, pri ~emu su potopili admiralski brod
Roma i o{tetili krstaric u Italia
ricu Italia.. Sasvim je mogu}e da su tada ve} pomagali Petoj armiji,
koja je s mostobrana na desnoj obali Volturna zauzimala isto~ne padine lanca planina od
M. S. Kro~e do M. Masiko, ispod kojih tako|e leì Mondragone. Iz dokumenata PRO u Lon-
donu, moè se zakqu~iti da je u kriti~nom ~asu do{lo do vi{e pomorskih napada na oba-
lu, u svim slu~ajevima ameri~kih, bombardovali su, pre svega, èlezni~ke stanice i tu-
nele,
nele, najvi{e u okolini Minturna, iako su brodovi u svim zabeleènim slu~ajevima bili
drugi i nastupali su u druga
druga~ijim
~ijim formacijama.
Ostalo je otvoreno i pitawe, kako to da nema~ka artiqerija sa svojih

odli~nih poloàja iza Spiwa nije napala oba broda. Da li su topovi ima-
li prekratak domet? Nisu vaqda iz dana u dan bquvali vatru i gvo`|e
na breùqke iza Seso Aurunko! Zar nisu imali posmatra~e koji na daqi-
nu usmeravaju name{tawe topova i odmah saop{tavaju potrebne izmene? Za
ga|awe ciqeva na moru verovatno ih stvarno nemaju, me|utim, zar ne mogu
ga|ati i mewati pravac i ugao projektila odoka? Sigurno bi mawe proma-
{ili, nego oba broda prvim salvama. Da li je za{titna uzvisina ispred
wih bila previsoka da bi ih mogli usmeriti ne{to niè? Ili jednostav-
no nije bilo nikoga s ovla{}ewem da se iskoristi neo~ekivano ponu|ena
prilika?
Ovaj doga|aj me je podstakao na razmi{qawe da je linija fronta sve
pre nego pokretqiva, da Englezi u najboqem slu~aju napreduju jako pola-
ko i da se Nemci utvr|uju boqe i vi{e nego {to je potrebno da se Englezi
spre~e u napredovawu. Samo postavqawe dalekometnih topova kod Spiwa
trebalo je da me dovede do ovakvog zakqu~ka. Takvi topovi su preskupi da
bi se izlagali pe{adiji koja bi ih u muwevitoj ofanzivi mogla zapleni-
ti. Novo upozorewe da treba misliti na proboj do Engleza. Osim toga, smo-
kve i wihove posledice pretile su da }e nam uni{titi ne samo telesnu
otpornost, nego i moral, do te mere da jednostavno vi{e ne}emo biti spo-
sobni za bilo kakav odlu~uju}i potez.
Razgovor sam zapo~eo sa svom potrebnom oprezno{}u. Glavni problem
su bili Dalmatinci. êsto sam ih slu{ao kako govore da bi se rado vra-
tili ku}i, u Hrvatsku. Jo{ su u Fondima ~uli da je usta{ka vlast obe}a-
la amnestiju za sve partizane koji }e se predati i da ih ne}e terati u
domobranske jedinice. Neprestano su se time bavili. Kad bi na{li odgo-
vor na pitawe kako sti}i do Hrvatske bez li~nih dokumenata, sigurno bi
nas ve} napustili. Budu}i da je bilo poznato da êr~il ima nameru da se
saveznici iskrcaju na Balkanu, i da su Nemci dugo mislili kako wihovo
iskrcavawe u Italiji zna~i samo odvra}awe pa`we od Balkana, rekao sam
im da }e prelaz iz ju`ne Italije u Dalmaciju biti jednostavan i neri-
skantan kad i wu zauzmu Englezi. Ako se udar ofanzive na ju`nom frontu
smiruje, to je upravo zato {to planiraju preno{ewe teìh operacija iz
Italije na Balkan. Zbog lo{ih iskustava ratovawa na brdovitoj ~iz ~izmi,
mi,
bilo je sasvim jasno da bi se u tom slu~aju iskrcali {to je mogu}e vi{e na
Jadranu, a ne eventualno niè, u Dalmaciji, ili ~ak Gr~koj ili Albaniji.
Ja sam tako mislio i stoga {to sam bio uveren da bi se komunisti~ke snage
posvuda oduprle iskrcavawu, i da êr~il nije toliko glup, a da to ne bi
znao. U to su se uklapale vesti koje su Dalmatinci doneli jo{ iz Fonda, a
potvr|ivali su brojni andjamo ra|un|ere, da su savezni
saveznici
ci na jadranskom
delu ~izme mnogo uspe{niji nego na tirenskom, jer su samo nekoliko dana
posle okupacije Napuqa umar{irali u Termoli koji leì mnogo sever-
nije
ni je na ~izmi.
Mateoti i Andrija nisu pravili nikakve probleme. Naprotiv! Vi{e
puta sam uhvatio wihovo negodovawe, za{to se ne premestimo na drugu
stranu doline, gde su planine niè i gde ima mawe pote{ko}a sa hranom.
Andrija je verovatno u inat pripovedao kako svake no}i sawa sviwska re-
barca, a kad se probudi, i pored praznog èluca mora poùriti da ne une-
redi kolibu. Izgledalo je da su, posle neprekidnih ube|ivawa, prednosti
odlaska ku}i preko Jadrana postale tolike da kona~no ni Dalmatinci vi-
{e nisu imali primedbi na pokret. Kad sam bez uvijawa izneo predlog da
napustimo pe}inu, i wih dvojica su se sloìla. Ovde vi{e nemamo ni-
kakvih izgleda, sa samim smokvama }emo pomreti i ne}e biti nikakve ko-
risti od toga, ako se Englezi slu~ajno i pojave. Kre}emo sutra ujutro, spu-
sti}emo se pravo u dolinu, brzo pre}i onih nekoliko kilometara, potom u
planine na suprotnoj strani, pribli`no u pravcu Koreno Auzonio, malo
ulevo, gledaju}i s aspekta pe}ine, direktno u dolinu. Ako zatreba, zna~i,
u slu~aju da sve do Gariqana ne nai|emo na Engleze, posle spu{tawa po
isto~nim padinama planina, prepliva}emo ga i probiti se do wih. Budu-
}i da je ìvot na pe}ini postao nepodno{qiv, sve je izgledalo jako jedno-
stavno. Detaqi se ionako ne mogu predvideti, {to da se bavimo wima. Pra-
vo do Engleza, bilo da su na ovoj, ili na drugoj obali Gariqana.
U razgovoru, koji je trajao do duboko u no}, najvi{e nas je zabriwava
zabriwavalo
kako }emo im se pridruìti. Kako }e znati da nismo Nemci, ako samo od-
jednom isko~imo iz nekog jarka ili iza grma? Sigurno odmah pucaju, crn-
ci jo{ dodatno, za zabavu. Odmah ruke gore iznad za{ti}ene glave i povi-
~imo da smo Yugoslavs
Yugoslavs.. Italijanima je to izgledalo kao spas. Kad bismo po-
po-
italiano”
vikali „„italia no”,, sigurno bi namerno pucali prema wima. Mora da im le-
è kao kamen na srcu. Na pomo}, koju su im nudili pri iskrcavawu kako na
Siciliji, tako i u Kalabriji, sigurno su odavno zaboravili. U najnovijim
planovima Nemce smo maltene otpisali. Kao da ih i nema. Uprkos tome, pri
prelasku doline moramo biti jako oprezni. Iako nigde nikoga ne vidimo, a
me{tani znaju samo za Auzoniju, mogli bismo bilo gde naleteti na wihovu
izvidnicu koja bi nam skresala planove. U planinama na suprotsuprotnoj
noj strani
sigurno ih nema, kao ni ovde.
Prvi deo – GARIQANO 115
GARIQANO
Iz orlovske, u àbqu perspektivu
Niz padinu, do prvih kontadinskih ku}a, po {qunku, mogli smo se

spustiti vezanih o~iju. Svako od nas pro{ao je ovuda bar deset puta, pre
nego {to smo se oprostili od pe}ine. Sunce jo{ nije iza{lo, svitalo je
iza planina M. S. Kro~e i Sese Aurunke. Dovoqno za pouzdan korak. Obe-
}avao se jo{ jedan lep dan, ne ba{ sasvim vedar, ali sigurno topao. Uprkos
udaqenoj grmqavini topova, svuda je vladao spokojan mir. Naru{avali su
ga samo na{i dugi skokovi po {qunku i klizavi koraci po tvrdom kamewu
niz padinu. Zaustavili smo se kod ku}e porodice Mosketa na kontradi
Spini~o. Stara ènica je petqala po dvori{tu. Toliko puta smo se ve}
videli s wom, da nam se nasme{ila u pozdrav. Kad smo joj rekli da odlazi-
odlazi-
mo zauvek, zasluìli smo pune {ake smokava. Dovoqno za danas, vi{e nam
ionako ne}e trebati, na drugoj strani doline bi}e mnogo lak{e s hranom.
I vode u dolini sigurno ima.
Put je vodio pravo nadole, po sve blaòj padini, sve vreme me|u ka-
menim
me nim zidovima koji su nam sezali do struka. Te{ko smo se spu{tali. Iza
nas su ostale kontrade Spini~o i Korijano, crkvicu Madona di Korijano
smo zaobi{li, ne razgledav{i je, trebalo je ve} da smo stigli na Trifolu
ili ~ak Pantaneli. Zbog brojnih zimzelenih stabala, pre svega maslina,
izgubili smo pregled nad dolinom, sigurno smo ve} preduboko za{li u wu
da bismo je mogli obuhvatiti pogledom. To nam je i{lo u prilog, jer smo i
mi na taj na~in bili prikriveni. S otvorenog dela doline, u prvom redu
s puta, nismo bili vidqivi.
Glavna opasnost sada je bila vlastita buka. Zato je korak postao op-
rezniji, nije se vi{e spoticao o kamewe. Sagnuti uz desni kameni zid,
kretali smo se skoro na prstima, stoga mnogo sporije. Vi{e nismo razgova-
rali, samo smo {aputali, pogledavali se i rukama davali znakove da nema
opasnosti i da moèmo daqe. Izgleda da Dalmatinci imaju neka korisna
iskustva iz partizana. U opasnosti se vaqda svi qudi pona{aju jednako.
Nagon samoodràwa, uz malo pameti, svima daje podjednaka uputstva. Na

mestima s mawe drve}a, sasvim bismo se {}u}urili uza zid, oprezno raz-
gledali {to je mogu}e daqe unaokolo, pa korak po korak nastavili put tek
kad bismo zakqu~ili da je sve „~isto”. I pored toga {to smo na pe}ini bi-
li uvereni da na podgorju nema Nemaca, sada smo ih naslu}ivali iza sva-
kog novog zida, u senci ispod masline ili duda, naro~ito iza ku}e, gde bi
mogao da se sakrije ceo vod. Bili smo u neravnopravnom poloàju. Ne samo
zbog oru`ja. Mi raspolaèmo samo svojim o~ima, a oni su sigurno oprem-
qeni
qe ni dvogledima.
Pro{li smo pored dve skupine skromnih kontandinskih ku}a, na prvi
pogled ve} duè vreme napu{tenih, sa zalupqenim ispranim kapcima na
prozorima stambenih ku}a, ~iji su kameni ragastovi jedini imali neku
vrednost. Znali smo da vi{e nigde nema pasa, ni ma~aka, ali nam je ipak
prili~no laknulo kad se nije za~uo ni jedan lave`, ili mjauk. I koko{a-
ka smo se bojali, mada su davno nestale. êkali smo ho}e li se ne{to po-
krenuti,
kre nuti, neko iza}i, za{kripati neka vrata, ili popustiti daska na po-
du na spratu. Ni{ta se nije dogodilo ni na prvom, ni na drugom imawu.
Ako se stanovnici ne kriju u strahu od nas, kao i mi od wih, onda mora da
su nenastawena. Tek kad smo se uverili da se ni{ta ne pomera, nastavili
smo daqe.
Andrija me je pogledavao, toboè, sad se bojimo i sebe samih, ali je
bez re~i razumeo da ga grdim. Istina, bojali smo se, ali strah su opravda-
vali najvi{e na{i neoprezni pokreti. âs neko zaka~i torbom o zid, ~as
se spotakne o izbo~eni kamen na putu; Makinista se jednom prilikom jed-
va odrào na nogama, ali je tresnuo pentolom o kamen da je bakar odjekivao
sve unaokolo, kao da poziva na sabor sve ìvo u dolini. Bilo mi je nezgod-
nezgod-
no pred Andrijom i Mateotijem, sigurno su druga~ije zami{qali juna-
{tvo partizana. Kasnije su im Dalmatinci objasnili da je uistinu sve
druga~ije kad ima{ oru`je. Ne mora{ se skrivati. Kriju se drugi. Nisam
prigovarao. Bio sam ~vrsto ube|en da nam stvarno ne nedostaje ni{ta dru-
go osim oru`ja. Kako bismo se tek onda bojali!
Kroz drve}e je sve vi{e dosa|ivalo sunce koje se diglo iznad vodo-
ravno razvu~enih oblaka. Kao da nam je pred nosom, samo malo nagore, na-
desno,
de sno, kuda je putovalo. O~i smo zaklawali dlanovima, da boqe vidimo.
Stigli smo do otvorenog prostora, ispred nas vi{e nije bilo nikakvog
drve}a, samo delimi~no obrani vinogradi. Pad podno`ja se jedva prime-
}ivao. To mora da je zaravan Pantanele ili San îmento. Na pola kilo-
metra odavde, uz nasip, put se vi{e naslu}uje nego {to se vidi. Pribli-
àvamo mu se pod pravim uglom. Sunce ne{to mawe smeta kroz drve}e, ko-
lovoz ipak ne vidimo, jer smo pribli`no na wegovoj visini. To je sigurno
drum iz Auzonije u Minturno, pa daqe u Formiju. Hurikani su spalili

kamione ne{to vi{e, prema Auzoniji. Tamo uz drum mo`da postoje rovovi,
ovde ih nema. Izdaleka se videlo da nema nikakvog saobra}aja. I pored pu-
ta je sve mirno i prazno. Kao da je sve izumrlo. Svakako, neobi~no za blizi-
nu fronta.
Kako do druma i preko wega? Uvek je bio duboko ispod nas, sve je izgle-
izgle-
dalo tako jednostavno, a sada je iznenada ispred nas. Ako si|emo dubqe u
vinograd, bi}e iznad nas. Sada }e drum postati osmatra~nica. Naàlost,
ne na{a. Prednost, koju smo uìvali na pe}ini, ovde je preuzeo protiv-
nik koji vlada drumom. Svakome, ko god se pojavi na wemu, bi}emo izloè-
ni isto onako kako se dolina izlagala nama, dok smo je posmatrali s pe}i-
ne. Jo{ nas dodatno osvetqava sunce, kao da smo na pravoj sceni pod re-
flektorima. Blago prekrivawe oblacima, koji ga s vremena na vreme malo
zasene, nije dovoqno. [ta, ako iznenada dojuri kamion s vojnicima? U vi-
nogradu }e nas odmah primetiti. Samo isko~e i navale na nas. To nisam
predvideo. Kako sam to mogao ispustiti iz vida? Trebalo je da s pe}ine
uo~im nasip i da znam gde sunce izlazi i kako putuje po nebeskom svodu.
Tako|e, trebalo je krenuti na put posle podne ili bliè podnevu. Preve-
jani vojskovo|e ~esto su pobe|ivali tako {to je hiqade odapetih streli-
ca wihovih vojnika bio jedini oblak koji je neprijatequ bar toliko za-
klonio
klo nio sunce, da je mogao da vidi svoju zabludu. O~igledno nisam spadao
me|u wih.
Povukli smo se u za{titu drve}a, a onda raspr{ili levo i desno, pet-
stotiwak metara unaokolo, paralelno s drumom, kako bismo prona{li po-
godno mesto za prelazak. U pravcu Skaura, u kom sam puzao, zaista sam ot-
krio ne{to korisno. Deo druma je izgledao kao da je ogra|en. Ograda, kao da
je gvozdena, sigurno je na mostu. Ispod wega mora da je prelaz, pe{a~ki
put, veza me|u vinogradima s jedne strane druma na drugu, mo`da i plit-
ko poto~no korito, po svoj prilici sasvim isu{eno. Po{to nismo prime-
tili korito gorskog potoka Auzente, mora da se nalazimo ju`no od mosta
Orefi~i, ispod koga se Auzente, koji te~e niè Auzonije, probija na su-
protnu stranu druma i u svom toku do u{}a u Gariqano, isto~no od Min-
turna, zaseca se duboko u dolinu istog imena. Oprezno, sagnuti iza loze,
pro}i }emo kroz vinograde. Nezgodno je {to vi{e nigde ne vidimo zidove.
Dodu{e, otkud zidovi, kad vi{e nema kamewa? Sama sivo-sme|a zemqa,
les, kakvu sam prvi put video u vinogradima ispod San \ovanija. I to je
treba
tre balo
lo da predvidim, a nisam. Dowi deo doline je skoro vodoravan, samo
tridesetak metara nadmorske visine.
Svojim otkri}em nisam izazvao neko posebno odu{evqewe me|u dru-
govima. Ko zna da li je to {to sam video stvarno ograda? Pa i ako jeste, ko
zna ~emu sluì? Prelaz ispod mosta verovatniji je u mojoj ma{ti, nego na
drumu. ûo sam jo{ dosta takvih i sli~nih primedbi. Da bih pokazao kako
preuzimam svu odgovornost za svoje pretpostavke, predloìo sam da ~eka-
ju tu gde jesu, ja idem u izvidnicu da suzbijem svaku sumwu. Ako ustano-
vim da drum zaista vodi preko mosta, a ispod wega postoji prelaz, obesi-
}u sako na {tap i podi}i ga, da vide u kom pravcu treba da idu. Razapeti,
pogu`vani sako izgleda}e kao stra{ilo za vrapce, ako ga neko primeti s
druma. Kaput, koji mi je visio preko torbe, bio bi opasan. Wim bih me{ta-
ne, koji ina~e ne nose kapute, upozorio da su negde u blizini stranci. A
me{tani bi mogli biti povezani s Nemcima.
Za stotiwak metara razdaqine trebalo mi je vi{e od pola sata. Jasno
sam video da je to stvarno ograda, svetlost ispod we je prekidala osojnu
stranu nasipa, dokazuju}i da stoji na mostu. Bar jednom ovog jutra da nam
jugoisto~no sunce pomogne. Uverio sam se, tako|e, da nigde na vidiku nema
ìvog bi}a i }emo se ispod mosta, bez posebnih pote{ko}a, provu}i na
drugu stranu doline. Otkrio sam jo{ ne{to, {to mi u onom trenutku nije
bilo zna~ajno. Travnatim delom terena, izme|u dva vinograda, vodio je
plitak, velikim odronima zemqe do polovine zatrpan, ve}im delom tra-
vom obrastao jarak, s vodom u dubqim delovima, a pedesetak metara daqe,
prema putu, i betonski rov, s metar i po visokim zidovima i otvorenim,
zar|alim,
zar|alim, limenim poklopcem na vrhu. Kad sam se pribliìo, pokazalo se
da se jarak nastavqa i s druge strane rova. Uz wega stoji oko pola metra vi
vi--
sok betonski zid, uz debele, katranom premazane cevi. Verovatno gledam
deo napu{tenog postrojewa za navodwavawe ili isu{ivawe. S obziromobzirom na
to da je teren nizak, pre }e biti za isu{ivawe. Da li je u rovu pumpa?
Mo`da, ali odavno napu{tena, jer u blizini nigde nema elektri~nih
elektri~nih vo-
dova. Najverovatnije je ovo rov sa branom koja pode{ava povr{inu vode u
jarcima i vitlom za weno podizawe i spu{tawe. Na vla`nu motku, koju
sam izvukao iz jarka, obesio sam sako i oprezno ga podigao.
Ubrzo smo se svi okupili pored rova. Oni su stigli mnogo brè, ali i
mawe oprezno od mene. Malo je nedostajalo pa da me ubede da smo isuvi{e
oprezni, da se samo zadràvamo i da ovom brzinom ne}emo sti}i do ve~eri
na drugu stranu doline. Odmah mi se u rukama na{ao suprotan dokaz, na-
àlost, vi{e nego neprijatan. Od Auzonije se za~ula buka motora. Pre ne-
go {to smo se bacili na zemqu i dobro sakrili iza rova, dotutwala su tri
sivozelena motocikla Vermahta s vojnicima na sedi{tima iza voza~a i u
prikolicama, svi pod {lemovima i ma{inkama preko ramena, odnosno,
preko prikolica. Zaustavili su se na mostu. Sa zadwih sedi{ta isko~ila
su dvojica, salutirala, dok su motocikli s ostalima nastavili daqe. Nema
druge, most }e staviti pod straù.
Bilo je jasno da se na{a operacija prelaska doline okon~ala pre nego

{to je dobro i zapo~ela. Trebalo nam je videti lica; partizanska nisu bi-
la ni{ta mawe poraèna od italijanskih. I povla~ewe je bilo rizi~no.
Ako nas straàri primete, sigurno }e opaliti za nama nekoliko metaka,
da nas zapla{e. Zbog nekolicine upla{enih me{tana ne}e se pomerati s mo-
sta. Sve vreme slo`no kora~aju gore-dole. Jedan se naslonio na ogradu, a
{lem zabacio duboko na zatiqak. Kao da se sun~a. Sad moèmo biti veseli
{to nam sunce sije u lice, jer nam vojnik na sun~awu mora okrenuti le|a.
Tek {to su stigli, a ve} se dosa|uju. Prvome se na sun~awu pridruìo i
drugi. Sigurno im je preko glave ovakvih zadataka. Jo{ nisu pogledali
pod most.
„Idemo li?” prigu{eno je upitao Frane; kao i svi ostali, mislio je
na povratak. Za ube|ivawe nije bilo vremena, mogao bih se kladiti da bi
propalo. Italijani su u takvim situacijama jo{ uvek radije pristajali
s partizanima, nego sa mnom. „Idemo”, odgovorio sam, ne gledaju}i ga i po-
~eo da puzim po zemqi uz betonski zid, odlu~an da nastavim ~ak i ako me
niko ne bude sledio. Na sre}u, zid je vodio direktno prema podhodniku, sa-
mo ukoso, tako da se s mosta nije moglo videti {ta se doga|a iza wega. Sun-
ce je osvetqavalo upravo tu stranu zida, pomaù}i da nas otkrije neko ko
se mostu pribliàva iz pravca Skaura. Osim toga, od druma smo bili uda-
qeni jo{ pedesetak metara, vojnike sigurno ne interesuje {ta se de{ava
na takvoj razdaqini. Ako ih uop{te i{ta interesuje.
Ove povoqne okolnosti doprinele su da se moji predomisle. Uz Andri-
ju, bio sam najmla|i, malo je pomogao i stid da se ne pokaù kukavicama.
Andrija je prvi dopuzao iza rova i sledio me. Bio sam polaskan. To mi je
bio prvi ose}aj. âk i on daje vi{e na moje mi{qewe, nego na Franetovo
Franetovo i
Makinistovo zajedno! Odmah potom, postao sam svestan toga da je opasnost
da sse
e izdamo utoliko ve}a, ukoliko vi{e nas poku{a proboj ispod druma.
Jo{ povrh svega, Andrija sa svojom debelom zadwicom i trapavo{}u!
Sve dok je razdaqina do druma bila velika, napredovali smo brzo. Ko
je iza Andrije, i da li me uop{te svi slede, nisam ni gledao. Bog zna ho}e
li Makinista uspeti da ne zvekne svjom pentolom o ne{to? Teren, po kome
smo puzali, bio je mek i vlaàn, obrastao niskom travom, s koje jutarwe
sunce jo{ nije skinulo svu rosu. Ne bi se ~uo neki nagliji pokret tela, ili
lak{e sklizawe cipele. Ali bi zato kotli}, udarcem o beton, mogao iza-
zvati pravu paniku. Do sada je ti{ina. Da ga nije bacio? Mo`da nas ne sle-
di? Ne, vidim ga na samom kraju. Svi smo tu, jedan za drugim, pomeramo se
polako, kao gu{teri na jutarwem suncu. Gde god je pored betona rastao do-
voqno visok busen korova, podigao bih se uz wega na kolena i istegnuo
vrat, kako bih mogao pogledati na most. Na wemu je vladala potpuna bez-
bri`nost. Samo tako, momci, mislio sam, vas ni pentola ne bi razbudila

iz dosade.
Iako smo puzali sve sporije, ja sam u mislima ve} bio na sigurnom,
pod mostom, ali, pedesetak metara daqe, ~ekalo nas je novo iznena|ewe. Be-
tonski zid je odjednom nestao. Samo jo{ blatwava crna cev na svakih ne-
koliko metara, koja se uz temeqe vukla prema drumu. Kad sam se okrenuo
ka mostu, vojnici su stajali pored ograde s na{e strane puta i gledali
prema nama. Gledali smo se o~i u o~i. Sva krv mi se sjurila iz mozga, jeza
me je podi{la od potiqka, niz le|a, usta su mi bila puna gorke te~nosti,
kao da sam zagrizao ampulu akumulatorskog puwewa. Potpuni, apsolutni
strah. Usta puna adrenalina, rekao bih danas. Oni iza mene su osetili da
ne{to nije u redu, videli su i vojnike koji su zurili ka nama. Kao da je
odjednom sve propalo u zemqu, sve je prekrila mrtva~ka ti{ina. Odmah
}e se ma{iti za pu{ke. Na mawe od pedeset metara pogodili bi i zeca.
Ali nisu. U stvari, gledali su prema Spiwu, visoko iznad nas. Mo`-
da se ~ude {to danas nema artiqerijske vatre, ako uop{te znaju za wu, ili
se dive slikovitom poloàju Spiwa Saturnija Vekja, na {irokoj udubini,
use~enoj me|u visokim stenovitim gorama, kojima sunce osvetqava predwe
stene, bacaju}i ogromne senke iza wih. Sada se okre}u ka obroncima pla-
nine Monti Aurun~i, na sever prema Auzoniji, ~ak pokazuju rukama. Zar
nisu do sada primetili da ih sa zapada okruùju visoki grebeni? Mo`da
ih upore|uju sa svojim Alpima? Utvr|uju kuda vodi drum preko prevoja za
Auzoniju? Hvala bogu, zanima ih sve drugo osim bezbednosti.
Puzao sam polako, pomeraju}i se desnim bokom s obema rukama i noga-
ma, sasvim pribijen uz cev, s neprekidnim pogledom na most, kako bih od-
mah zastao ako se vojnici opet okrenu prema nama. Sada gledaju na suprot-
suprot-
nu stranu, vi{e im se ne vide noge. Dva brza sagnuta zaleta po travi, de
deset
set
metara odjednom. Samo jo{ trupovi vire ka nebu i zakamuflirani {lemo-
vi iznad wih. Nisu me vaqda ~uli? Za{to bi se onda ponovo preme{tali
na na{u stranu? Ne, nisu. Pa, ipak. Sasvim sam se skupio, zaista su se spu-
stili po nasipu na put, jedan s pu{kom u rukama. Idu li prema nama? Sa-
mo jo{ nekoliko koraka i otkri}e nas, ~ak i ako ne znaju da smo tu. Sad bih
uronio u blato, da mogu. Ne vidi se {ta rade. Teren, na koji su stigli, mo-
ra da je niì od na{eg, zakrivaju ih cev i stri~kovi, ~ak i niska trava
ispred mog nosa, toliko sam uronio u wu i pribio se uza zemqu. Nisu na
vidiku.
vi diku. Prebacuju se s noge na nogu. Tako se bar ~uje. Jo{ uvek ih nema.
Ne{to {kripi. Pripremaju se za ga|awe? Kako me vide, ako ja ne vi-
dim wih? A ostali? Ose}am da su i oni sasvim pribijeni, tihi i upla{e-
ni. Kora~aju. ûje se, jedan od wih mora da je zagazio u lokvu i ~izmom se
„Verdammtes Dreck” /prokleto govno/ proderao se, a i
zaglibio u blato. „Verdammtes
{ta bi drugo! Nogu vu~e iz blata, uz to tako|e ide psovka. Ispire ~izmu u
vodi, ~uje se {qapkawe, kamerad se glasno cereka. Rekao sam ti da je dole
samo govno, sigurno mu dobacuje.
Sad su pre{li ispod mosta na drugu stranu, jedva se ~uju. Bu~no se pe-
wu nagore, po suprotnoj strani nasipa. Po glasnom lupawu ~izama zakqu-
zakqu-
~ujem da su ve} na drumu. Sigurno se sagiwu. Onaj s blatwavim ~izmama
ima i za{ta. [lemovi su ve} na drumu. Wihov izlet ispod mosta sre}no
se okon~ao. Ni{ta se nije desilo, samo smo se ìvi smrzli od straha. Je-
dan od wih se opet sagiwe, sigurno jo{ uvek ~isti ~izme. Sve vreme razgo-
varaju, sada bez ikakve qutwe, stoga i ti{e.
Blatwava ~izma je postala na{ saveznik. Wen vlasnik se sve vreme
bavio wom, vi{e uop{te nije stajao uspravno, osim kad je posko~io na jed-
noj nozi. Drugu je neprekidno drào oslowenu na ogradu, ~iste}i ~izmu. I
sva briga drugog kamerada bila je posve}ena wegovoj ~izmi. Jednom je do-
{ao na na{u stranu, pogledao na sat, zagledao se prema Skaurima na obali,
obali,
kao da ne{to o~ekuje, pa se opet udubio na drugu stranu druma. Sada smo
videli samo wegovu glavu, ali i wu samo kad bi se ispravio. Sve ~e{}e i
~e{}e je pogledavao prema Skaurima. Mo`da o~ekuju ne{to iz Formije?
Sve je to bilo dovoqno da dopuzim pod most, a za mnom i svi ostali. Sa
straòm na mostu bili smo bezbedni od svakog eventualnog neprijateqa
spoqa. Kao i svaki drugi zarobqenik. Bilo je, naime, jasno da smo upali u
svoju vlastitu klopku, da ne moèmo nikuda, sve dok Vermaht stoji iznad
nas. Na drugoj strani druma nije bilo nikakve cevi, a kamoli zida, uz koji
bismo mogli neopaèno puzati. Ni vinogradi nas ne bi sakrili. Videli
su se na prili~noj udaqenosti. Suv, jedva obrastao teren, ne{to vi{i ne-
go na na{oj strani, kao da je nasut. Kao da su na wemu po~eli postavqati
nekakve barake, pa su odustali.
Na{ao sam se u istoj situaciji kao pre deset godina, kad sam s tetki-
nim slugom Francetom u Ponovi~ima lovio pastrmke, palo mi je na pamet.
Zapravo, lovio ih je on, ja sam samo drào sve}u. Sa sobom je poneo korpu
za seno. U wu smo, u potoku obraslom drve}em i grmqem, nalomili lisna-
tih grana, gurnuli je pod obalu, i oti{li dvadesetak metara nizvodno,
gde smo duga~kim {tapovima ~arkali pod obalom da popla{imo pastrmke.
Kad smo se, sve vreme bu}kaju}i po vodi, vratili do korpe, on ju je samo
povukao, okrenuo i istovremeno izvukao iz vode. U woj se bacakalo najma-
we pet pastrmki. Jednu za drugom, grabio je spretno i kroz {krge ka~io na
ìcu. Trebalo je samo da odemo ku}i i pripremimo gozbu.
Na ovom mestu pri~e po~iwe sli~nost situacije. Pre nego {to smo se
ispentrali kroz grmqe na travu, s koje smo nameravali na put, koji je ba{
na tom mestu presecao potok, za~uli smo korake i ubrzo potom, upla{eni,
ugledali dvojicu àndarma, kako iz suprotne strane, uvijenih listova na

nogama (ovoji su bili jeftiniji od ~izama), kora~aju prema mostu. Povije-
ni, s korpom, podvukli smo se pod obraslu obalu ispod mosta, ~ekaju}i ta-
ko skriveni, da odu svojim putem. @andarmi, koji su, kao i svi ostali, jako
mrzeli ribokradice i krivolovce, imali su druga~ije planove. Na mostu
su se zaustavili, ~uli smo kako kora~aju i povremeno izmene poneku re~.
Odloìli su pu{ke, seli na {iroki zid kraj mosta, razmotali papir s
jeftinom salamom i narezali hleb. Doga|awa smo pratili po zvucima koje
su dopuwavali jedva ~ujni komentari. S vremena na vreme doletela bi s
mosta kakva om~ica koè sa salame, bacali su i hleb, s napomenom da u vo-
di sigurno ima pastrmki, na kraju je sleteo i zgu`vani komad novinskog
papira, u koji je bila umotana salama. Ne}e ih vaqda pastrmke namamiti,
pa da poku{aju da ih love, upla{io sam se. Bilo je pet minuta posle pod-
neva, putni~ki voz za Qubqanu je upravo protutwao pored nas, a wima se
nikuda nije ùrilo. S puta i pruge iz Litije na Savu niko ih nije mogao
videti, zna~i, bili su bezbedni od eventualnog nadzornika. Sa strahom
smo ~ekali ho}e li nas ugledati kraj potporne grede. Bilo je leto, potoci
sa pritocima izvora iz planina, udaqenih stotiwak metara, nisu bili
ba{ topli. Noge su nam se sve vi{e ko~ile, bili smo do kolena u vodi, a
nismo imali na {ta da sednemo.
Posle sat vremena dugog, ina~e polu~asovnog odmora, kona~no su kre-
nuli daqe – nazad na glavni put, odakle su dotutwali, nas dvojica, hop iz
vode, pa trk ku}i, da otkravimo noge i pripremimo uìnu. A ova dvojica
iznad nas, nikuda. Nema glasa od wih. Zar jo{ uvek ~iste ~izmu? Podne je
ve} pro{lo, nasip vi{e nije bacao senku ni na jednu stranu. Nebo je i da-
qe bilo prekriveno retkim oblacima. Niko nije bio gladan. @e| smo, i
pored odvratnosti, gasili vodom iz blatwavih lokvi ispod mosta, koje su
se u me|uvremenu malo razbistrile. Koliko dugo }emo ovako ~u~ati? [ta
}e biti, ako je straà stalna, ako se budu smewivali iz dana u dan? Ho}e-
Ho}e-
mo li uspeti da se no}u izvu~emo iz ove zamke?
Oko jedan sat iz pravca Skaura za~ula se buka. Postajala je sve ja~a.
Pribliàvao se neki automobil. Ne, kamion. Ne, vi{e kamiona. Ne, cela
kolona. Ne, transport ve}e jedinice Vermahta, mo`da ~ak s gorskom arti-
qerijom i drugom lak{om opremom. U prethodnici su sigurno motori risti,
sti,
wihovi motori nadja~avaju sve, i daqe im dodaju gas. Na mostu iznad nas
ne{to vi~u, na{a straà im isto tako glasno odgovara. Svi motori isto-
vremeno poja~avaju pogon. @ure, ve} su pojurili. Sada ravnomerno i o{tro
kloparaju iznad nas. Gvozdene traverze pod kamionima poskakuju po beton-
skim potpornicima. Komadi}i sme}a padaju ispod mosta po nama. Posle ne- ne-
koliko minuta buka kamiona se udaqila. Ali ne i na{a straà. Sad su
ìvnuli. Postali su glasniji. Ne}e ih vaqda opet poterati nu`da, da se

jo{ jednom spuste pod most?
Ubrzo su se ponovo za~uli motori, to su motocikli, idu ovamo iz
pravca
prav ca Auzonije. Zaustavili su se, sve vreme pod gasom. I ovi ùre. Samo
prigu{en razgovor, povremeno malo glasniji, ~ak i smeh, onda opet pun
gas uz strahovitu buku i odlaze. Iznad nas potpuni mir. Da nas nisu osta-
vili? Niko ne kora~a, ne ~uje se razgovor, ne pale se cigarete. Frane se po-
merio do isto~nog dela nasipa. Nema nikoga, pokazuje rukama. Jo{ ~ekamo,
mo`da }e se ne{to pomeriti, mo`da }e se pojaviti kakva senka. Ni{ta, ni-
{ta. Da se nisu odvezli s motoristima? Onim istim od pre podne? Dakle,
straà za obezbe|ivawe transporta? Svima su se po glavi vrtela ista pi-
tawa, razumeli smo jedan drugog, iako se nismo usudili ni da {apu}emo.
Polako smo se zagrevali. Andrija je hteo pokazati koliko je hrabar.
Rukama
Ru kama je dao znak da }e se dovu}i do cevi, uz koju smo stigli, puza}e
ispod we toliko daleko, da most vidi s druge strane. Bilo mu je dovoqno
dvadesetak metara da se uveri kako na mostu vi{e nema vojnika. Nestali
su. Hura, operacija je uspela, bio je na{, jo{ uvek nemi odgovor. Uprkos
tome, nikakvog veseqa. Reakcija je bila neuobi~ajena. Mateoti se, oslo-
wen o potpornu gredu mosta, tresao celim telom i plakao. Andrija, koji se
u me|uvremenu vratio uspravqen, zbuweno ga je tap{ao po ramenima. Vi-
{e od deset godina stariji od nas, pa pla~e. Onda se okrenuo, obesio na me-
ne i sam zajecao. Jedva sam ga drào, noge su mi jo{ uvek bile sasvim drve-
ne, i ja sam se trudio da zadrìm suze. Dva-tri puta sam opsovao Nemce,
pa nam je laknulo. Dalmatinci nisu imali vremena za psihologiju. û~a-
li su uz betonsku gredu s laktovima na kolenima, drè}i se za glave, da se
nisu videli obrazi. I nas trojica smo osetili potrebu da im se pridru-
ìmo. Proklete smokve. Samo da neki èdan andjamo ra|un|ere narednih
dana ne otkrije vodu pod mostom.
Iz vojni~kih pri~a znao sam da se svi novajlije pri prvom opasnijem
ratnom iskustvu pona{aju na sli~an na~in. U tome, dakle, bar nas troji-
ca, Italijani i ja, nismo bili izuzetak. Uglavnom i Dalmatinci. Zapra-
vo, bilo je neobi~no {to smo izdràli od jutra do ranog popodneva, iako
nas je obi~no za to vreme nu`da terala bar po dva puta. Sve vreme, otkad
smo napustili pe}inu, niko nije osetio nikakve probleme. Od straha smo,
zna~i, ozdravili. Otkrio sam primer dijalektike, pomislio sam u {ali,
naàlost, pedago{ki neupotrebqiv. Tokom posledwe godine gimnazije ~i-
tao sam AntiD
AntiDüühring
hring,, ali, uprkos trudu i brojnim primerima, Engles nije
uspeo da mi utuvi u glavu o ~emu se, zapravo, radi.
* * *
Napad na Vermaht, utvr|en na proplanku
Preko gole zaravni na suprotnoj strani puta tr~ali smo uspravqeni,

samo malo sagnuti, vi{e iz navike, nego iz potrebe. Tako|e i preko suvog
korita gorskog potoka Auzente, na koje smo nai{li neposredno iza druma,
i koje se, idu}i prema moru, sve vi{e udaqavalo od puta. Tek u vinogradu
koji je nudio skrovi{te, odlu~ili smo da zastanemo, vidimo gde smo i dogo-
vorimo se za daqi pravac. Nigde nikoga, dokle oko seè, ~ak ni kraj neko-
liko kontadinskih ku}a, sazidanih na kosini padine s desne strane prema
Seso Aurunko. Sigurno su napu{tene, a qudi su u izbegli{tvu. Verovatno
smo u oblasti Pedisera. Da se sklonimo u wih i tu preno}imo? Isuvi{e
opasno. Svaka nema~ka patrola, koja bi eventualno pro{la ovuda, sigurno
bi proverila da li se neko krije u wima. Pohvatali bi nas pre nego {to bi-
smo se razbudili. I pored ka{wewa, jo{ je sve prerano. Boqe }e biti da se
popnemo na obronak ispod varo{ice Koreno Auzonio, koja leì ta~no iznad
nas na severoistoku. I wu }emo izbe}i, jer bi u woj mogla biti nema~ka voj-
ska. Ako su u Auzoniji, onda sigurno dolaze i u Koreno.
Visoke planine, prema kojima idemo, nalaze se neposredno iza Kore-
na. Najvi{a, Monte Majo (940 m) desno iznad Korena, Monte Feu~i (839 m)
i Monte Fajto (802 m) malo desno ispred wega, i Monte Ornito (764 m) ne-
{to isto~nije. One odre|uju na{ glavni pravac. Najpre moramo pre}i oko
dva kilometra prete`no preko wiva, u po~etku po ravnom terenu, posle ma-
lo uzbrdo, na kraju }emo krenuti ka obroncima, obraslim kro{watim si-
vim drve}em, verovatno maslinama. Za dva sata sti}i }emo do podno`ja pla-
nina koje vidimo. Na wima sigurno ima ba~ija, kao na Monti Aurun~ima.
Tamo }emo preno}iti.
Napredujemo razdvojeno jedan od drugoga, hodamo pribli`no uporedo,
ali vi{e nismo u koloni, kao pre podne. Ba{ kao da se pripremamo za na-
pad na neprijateqa za koga znamo gde se krije. Svest da nam prava opasnost
preti s le|a, s druma, ne dozvoqava da iko zaostaje. Prelazimo najvi{e
preko wiva, neke su po`wevene, ali nisu ponovo obra|ene. âk su, zna~i,
gaji
jili p{enicu. Razumqivo, jer je Musolini bio najve}i strateg bataglie
li i p{enicu.
del grano /bitke za ìto/. U Lacio se posebno zagledao kao u jednu od svo-
jih ìtnica. Mora}emo presko~iti nekoliko jaraka, u nekima jo{ ima i
vode, uz mnoge stoje betonski rovovi, kao na zapadnoj strani doline. Na ne-
ne-
kim wivama smo nai{li na neobran, uglavnom polutruo i bu|av paradajz.
Mnoge vo}ke, sa~uvane za nevoqu, nestale su, usput, u na{im stomacima.
Kako li }e se sloìti sa suvim smokvama, da ne zapo~nu, udruène, jo{
ja~i protest? Wive zamewuju vinogradi, u kojima ima vi{e zaklona, iako
su skoro bez li{}a. Tu i tamo zakloni nas neki grm ili drvo, jo{ boqe
kameni zidovi, koji se s visinom opet pojavquju, otkrivamo ~ak i ograde

od niskog `buwa. Hodamo sagnuti {to vi{e moèmo, svako sebi traì naj-
podesniji pravac, ~im ugleda neki zaklon gde se moè zaustaviti i raz-
gledati situaciju. Teren se opasno diè. Put, kojim smo pre{li na ovu
stranu, ostao je daleko ispod nas. Neverovatno, jo{ uvek je prazan. Samo se
Koreno Auzoniju nikako ne smemo pribliìti, obi}i }emo ga s desne stra-
ne, prema istoku. Odmah na zemqu, ako ko od nas ugleda nekog naoruànog
~oveka, ili ma koga drugog, dogovaramo se rukama. Ostali }e se pritajiti
i sa~ekati dok situacija ne bude ~ista.
Nudili su nam se zakloni u razli~itim oblicima, ali ih nismo mno-
go koristili. Nije trebalo. Zato smo brzo napredovali. Nismo pogre{ili
u uverewu da se Nemci zadràvaju samo po gradovima i saobra}ajnicama, i
da ih na drugim mestima nema. Sada vidimo da i drumove koriste samo po-
vremeno, ako ih uop{te koriste. Ispred nas, neo~ekivano, skoro pod pra-
vim uglom u smeru na{eg napredovawa, pojavila se cesta, za koju uop{te
nismo znali, niti smo je primetili u dolasku. Svi smo se istovremeno
bacili
bacili na zemqu. Motorizovana patrola moè tek tako da se pojavi, iako
put deluje sasvim prazno. Sre}om, ubrzo se pokazalo da je strah bio suvi-
{an. Ni s jedne ni s druge strane nije bilo ìve du{e. Pre{li smo ga bez
opasnosti.
Na sli~an na~in pre{li smo preko mnogih utabanih staza i mnogih
kolskih puteva, ne nai{av{i ni na jedno ìvo bi}e. Jedan kolski put je
vodio u na{em pravcu, ali mi smo ga, iz predostro`nosti, ipak izbegli.
Povremeno smo nailazili na polusru{ene kolibe, kontandinske ku}e su
bile daleko na desnoj strani, na ivici obronka. âk i ako su bile nastawe-
ne, bile su predaleko da bi wihovi stanovnici mogli biti opasni po nas.
Napredovali smo jo{ brè nego po ravnim wivama. Ovakvom neometanom
brzinom sti}i }emo do ba~ija me|u vrhovima gora za mawe od sat vremena.
Mo`da su se Nemci i bez pritiska saveznika povukli, pa smo mi sada u
praznom, ni od koga okupiranom prostoru? Mo`da }e se braniti tek kod
Gaete i Auzonije? To bi bilo kao poru~eno za nas. U tom slu~aju mogle bi
nas iznenaditi samo patrole. Neverovatno! Tek sad sam shvatio da bi mo-
gle biti i engleske. âk verovatnije nego nema~ke. Jesmo li stvarno u ob-
lasti gde krstare i Englezi?
Zaustavqamo se samo zato da se red ne razvu~e. Brzinu odre|uje naj-
sporiji, onaj koji nai|e na najve}u prepreku. „Ne}emo se zaustavqati, vi-
dimo jedan drugog, {to brè do uzbrdice, pa na brdo, iako je skoro potpu-
no golo”, glasio je zajedni~ki zakqu~ak, donesen vi{e gestovima nego re-
~ima. Otkud odjednom ova golet? Visoko iznad nas, na obronku, izgleda da
rastu masline, iza nas sama plodna, obra|ena zemqa. Kako to da, osim bu-
sewa stri~aka, visokog korova i retkog, niskog `buwa ovde ni{ta ne ras-
te? Prava {ikara. Jako brzo se pokazalo da je golet ispred nas zapravo
ogromno kamewe s pojedinim mawim stenama. Iskustvom zadobijenim na
pe}ini,
pe}ini, hodawe po kamewu nam ne}e smetati. Isto onako kao po wivama i
vinogradima, ùrimo od busena do busena, od grma do grma, razmaknuti,
svako iza svog zaklona, kad se treba pritajiti. Glavni pravac vodi di-
rektno na sever.
Breùqak iznenada prelazi u ravan koja blago pada. Ispred nas se
neo~ekivano otvara duboko use~eno korito gorskog potoka, s jo{ uvek be-
lim {qunkom po dnu i oblim kamewem na obali, delimi~no obraslim li-
{ajevima i stri~kovima, koji su uspeli ni}i u udubqewima. Ovim kori-
tom, kad napada dovoqno ki{e, mora da te~e Rio Kandrela. Zar je od vre-
mena
me na Rimqana niko nije obzi|ivao, da je sad ovako razrovana? Sad bar zna-
mo odakle onoliko kamewe. Kako je samo mogla izbiti ovako visoko, da se
kamewe obru{ilo daleko unaokolo i zasulo celo brdo, kojim smo se upravo
popeli? Ovuda mora da se oblaci cepaju jedan za drugim, kako bi reci –
gorskom potoku nasuli ovoliku snagu. A sad, brzo preko wenog korita i od-
mah na suprotnu obalu, mnogo vi{u, uzbrdo na greben kojim se obala za-
vr{ava i koji je obrastao. Tragawe za povoqnim mestom za slede}i korak
po sprudu i kamewu za bezbolno hvatawe, da bismo {to brè napredovali,
smawivalo je pa`wu za udaqeniju okolinu.
Tek na vrhu suprotne obale primetili smo da do obraslog obronka ima
jo{ dosta hoda. Ispod nas, a pred wim, prostire se plitka poduà uvala,
posuta sitnom crvenkastom zemqom bez kamewa. Cela je zasa|ena maslina-
ma i jo{ obra|ena ispod wih. I na gorwem, obraslom delu obronka su ma-
sline. Tlo je meko, ali umirujemo korak. I pod kro{wama, kretawe nas
ipak izlaè neprijateqskom pogledu s proplanaka ispred nas. Zato svim
snagama poku{avamo otkriti ne pomera li se ne{to ispod maslina. Za-
ustavqamo se i }ulimo u{i. Na obronku bi nas moglo ~ekati neprijatno
iznena|ewe. Ne samo nema~ki, i engleski vojnici mogu biti podjednako
opasni pri iznenadnom susretu. Me|utim, sve je mirno. Jo{ uvek ne pri-
me}ujemo nigde nikoga, iako nam i sunce pomaè u osmatrawu. Sada sija
preko na{ih le|a pravo na proplanak ispred nas i osvetqava senku pod
maslinama. Uz wegovu pomo} ne}e nam proma}i nijedan detaq. Svoje duge
zrake {aqe s mora, daleko iza Ponce. Kad za|e i i{~ezne ve~erwe rume-
nilo, vide}e se ostrvo negde iza Gaete. Frane me izdaleka pita bez re~i:
Vidi{ li sada gde je Ponca? Ovi umorni zraci su posledwi. Kad se spusti
mrak, vide}e se samo kao tamna mrqa na horizontu.
Oprez je bio suvi{an. Zbog druga~ijeg terena pewali smo se sve bli-
è jedan drugome. Jo{ uvek niotkuda ni jednog Nemca, niti me{tanina.
Englez je bio vi{e tiha èqa, nego realno o~ekivawe, mogli bismo se ra-
zo~arati. Posle napornog uspona po obali iznad uvale, ipak je do{lo do
promene. S leve strane za~ulo se ne{to novo, neobi~no za prazan kraj: tih,
ravnomeran {um. Kao {um jako udaqenog vodopada, ili prigu{eno {u {u--
{tawe suvog li{}a. Pored presu{enih reka i velike visine, prva mogu}-
nost ne dolazi u obzir. Masline ne {u{te, iako su jo{ uvek pokrivene
mekim, masnim li{}em. Blizina sela Koreno Auzonio, navela nas je na po-
misao da mo`da ~ujemo udaqeni mete` s trga, na koji, ba{ kao i u San \o-
vaniju, u kasno popodne dolaze seqaci, a blagi libeccio (jugozapadni vetar)
donosi ga do nas. Naravno, Koreno je sada s na{e leve strane, leì iznad
doline, sli~no San \ovaniju. Zato ga Nemci verovatno obilaze samo s vre-
mena na vreme, pa moè da ìvi svojim mirnim, predratnim ìvotom.
Mo`da su Nemci oti{li, povukli se na zapad, a me{tani proslavqaju
wihov
wi hov odlazak i zato su glasniji? Mo`da i{~ekuju Engleze?
@urili smo preko kamewa jo{ jednog neo~ekivanog gorskog potoka,
koji
ko ji je nekako popreko presecao proplanak. Verovatno korito reke Rio
Kamino.
Ka mino. Nismo imali poverewa u nepoznate zvukove, ma kako bili slabi,
hteli smo ih zaobi}i. Krenuli smo uz potok ka obali, koja je, kao i ona iza
Kandrela, strmija od one ispred wega. Dolina je duboko ispod nas, prekri-
vena pramewem izmaglice, ni{ta se ne moè jasno razaznati. Samo uvala
ispod nas, preko koje smo pre{li, svetluca od tamnozelene povr{ine ma-
slinovog li{}a. I visoko iznad nas, na padini, rastu masline. Dok gleda-
mo bogato li{}e wihovih kro{awa, osvetqeno posledwim sun~evim zra-
cima odozdo, skoro je beloruì~asto.
Kad smo stigli do prvih, pokazalo se da su zasa|ene na terasama. Od
starosti, potporni zidovi su toliko poru{eni da se na nekim mestima
uop{te ne moè razlikovati terasa od terase. Zemqa je odavno zasula od-
roweno kamewe sa zidova koje je prerasla trava. Obronak se otuda diè ne-
{to strmije, ponegde smo se ispomagali rukama i ~ak puzali na kolenima.
Da li su kamewe na zidove terasa naslagali jo{ stari Kampawci? Da li
iko bere ove masline? Ko bi to radio, ako su svi sfolati? [ta je s onima,
koji se ~uju iz Koreno Auzonija? Mo`da ih otuda nisu prognali. Mo`da su
im Nemci dozvolili da ostanu u gradu. Obronak pada u pravcu jugozapada,
po strani od linije fronta na istoku, i ne moè imati nikakvu odbrambe-
nu ulogu. Jedino je Gaeta, uz more, sa svojim tesnacima, mesto gde se moè
uspe{no prkositi neprijatequ, koji uz ~izmu nadire ka severu. [ta bi
oni ovde radili? Da se nisu mo`da vratili sfolati, kad su saznali za od-
lazak Nemaca? Moglo bi biti i jedno i drugo. Masline su, i pored staro-
sti i zapu{tenosti, obrane. Nije li zapu{tenost, dakle, samo prividna?
One zimi ne odbacuju svoje plodove, a ako padnu, oni su skoro neuni{tivi.
Do prole}a bi samo smek{ali, ne bi istrulili. Zaboravqena, gusto isple-

tena mreà, obe{ena o stablo, isuvi{e je trula da bi bila kori{}ena za
skupqawe plodova ove jeseni. A oni nisu imali drugi put, do put u uqar-
ske posude i prese.
Obronak, kojim se pewemo, s leve strane se sve vi{e nagiwe prema za-
padu. Tako je skriven od na{eg pogleda. Koreno mora da je iza wega. S de-
sne strane savija se u velikom luku, sigurno za svih 180 stepeni, sasvim
prema severoistoku. Tamo mora da je duboka dubodolina s uvalom u sredi-
ni i novim gorskim potokom, mo`da gorwim tokom reke Rio Kamino. Kad smo
se popeli, izgledalo je kao da po {irokom stomaku puzimo na le|a ogrom-
nog bivola, ispruènog na debelom boku s leve, i strmim potiqkom, nape-
tim zbog wu{ke, okrenute u dubodolinu, s desne strane. Izmaglica koja se
diè, izgleda kao para iz wegovih nozdrva. Kad se okrenem, pogled me po-
vu~e na dowi deo Gariqana, duboko u dolinu. Tamo se reka izliva u more.
Od onog jutra kad smo napustili pe}inu, sada je gledamo prvi put. Zapra-
vo, slutimo. Odaje je samo debeli sloj izmaglice iznad vode i wenih oba-
la, niske vrbe i visoki eukaliptusi.
Sve ve}e i sve crvenije sunce {aqe nam jo{ uvek dovoqno svetlosti,
iako je ve} skoro za{lo iza Monti Aurun~a i Gaete. Omogu}ava nam da sa-
svim jasno razaznajemo ~itavu desnu stranu le|a po kojima se pentramo, sve
do okrenutog potiqka. Za dobar vidik s leve strane treba se samo propeti
na prste, pa i tako obuhvata samo dve-tri terase i seè jo{ stotiwak me-
tara daqe, samo daqe, jer nagore i nadole uop{te ne dopire, toliko je bok
zaobqen. Na svu sre}u, {to se vi{e pewemo, to je sve mawe strmo. Uprkos
tome, noge sve ja~e klecaju. Kad stignemo na vrh, na}i }emo se na temenu i
na krivini puta, koji iznad boka vodi iz Korena s leve strane i nastavqa
pored dubodoline s desne strane, do obronaka koji se spu{taju prema se
seve-
ve-
ru, a wima nizbrdo sve do Gariqana. Tada }e biti lak{e, jer se usponom na
teme udaqavamo od Korena, a bi}e i bezbednije. Drum se, ina~e, ne vidi, iz-
nad temena vi{e nema maslina, ostaje samo retko obrasla kamenita padi-
padi-
na. Drum je verovatno granica izme|u wega i obra|ene padine ispod puta.
puta.
Na suncu, koje se sve vi{e pribliàvalo moru, od gorskog potoka Rio
Kamino ka nama, posebno s na{e desne strane, ponegde bi zasvetlucalo po-
neko odba~eno staklo. Nikada odozgo. Iznenada je zasjalo ispod druma, vi-
soko iznad nas. Ni{ta posebno, pomislio sam. Terase, koje bi svojim ivica-
ma zaklawale bleskove prema nama, na mnogim mestima su se survale u rav-
nomerne nasipe, a ispod svih cesta koje vode po obroncima, svuda po svetu
leì mno{tvo razbijenih boca. Ko bi mogao spre~iti da se jedna takva na-
|e i ispod korenskog puta? Sunce na zalasku osvetqava ih ta~no u onom
uglu, u kom se reflektuju direktno u na{e o~i. Dosa|uje nam od ranog
jutra do mraka! „Pazite, ne{to svetluca”, jedva ~ujno upozoravam ostale.

„Da li neko jo{ {ta vidi?”, èlim znati, ne otvaraju}i usta. „Gore, levo,
ne{to je blesnulo”, odgovara Andrija, pribliàvaju}i se s desne strane,
„ali to nije ni{ta novo. Ve} je vi{e puta zasvetlucalo i uvek bismo se
uverili da nema nigde nikoga”. „S leve?” pitam ga, da bih se uverio. „Ne”,
ispravqa se, „s desne je uvek dolazilo”. Kad me skoro umirio, s desne
strane
stra ne su gotovo uvek dolazili odsjaji razbijenog stakla, iznenadio me je
Frane,
Fra ne, koji je s krajwe leve strane ùrio prema meni. Ne{to nije u redu.
Sasvim je sagnut, vu~e se kao raweni kengur, skoro na sve ~etiri i vidno
je uznemiren. „Na zemqu, jeste li gluvi?” pokazivao je izdaleka rukama i
siktao uuzbu|enim
zbu|enim glasom kroz stisnute zube, kad je stigao dovoqno blizu.
Uveren je da {um postaje sve ja~i {to vi{e zaobilazimo Koreno. Ne svet-
lucawe, prava opasnost postaje sve ja~i {um, dolazi nam do mozga. Do|avo-
la, da li uop{te dolazi iz Korena? [ta ako nije uli~na galama i ako je
negde bliè? pomislim, a Frane zadihano potvr|uje.
Sunce se iza Monti Aurun~a sakrilo u more. Svetlucawe krhotina
ispod druma iznad nas je prestalo. A prestala je i na{a bezbri`nost. Svi
smo odjednom ~uli nejasne, sve ja~e glasove. Bukvalno smo puzali prema pu-
tu iznad nas, zbog opasnosti, nagonski, jedan pored drugog. [ta bi uop{te
moglo biti? Polako se nejasan {um vodopada i {u{tawe suvog li{}a iz
pravca Korena po~elo raspoznavati kao govor, pome{an s najrazli~itijim
drugim {umovima i zvucima. Te{ko ih je bilo razaznati, bilo je nemogu-
}e re}i da li govor dolazi od me{tana ili stranaca, od Nemaca, ili En-
gleza, glasovi su se isuvi{e me{ali jedni s drugima. I bilo ih je mnogo.
Jedan mi je bio isuvi{e duboko urezan u pam}ewe, da bih mogao pogre{i-
ti: takav zvuk moè dolaziti samo od aluminijumskih mawerki. Sve vi-
{e se izdvajao kao lupawe mawerki o kamen, ili jedne o drugu. [upqi
aluminijum prazne mawerke daje tako bezizraàjan zvuk, koji se ne moè
izgubiti iz se}awa. Tokom leta trideset {este, po prvi put sam ga ~uo
ispred èlezni~ke stanice u Bohiwskoj Bistrici. Dolazio je od grupe
uniformisanih hitlerjungenda s velikim, crnim kukastim krstovima na
belim, okruglim poqima krvavocrvenih traka na rukavima i bajonetskim
noèvima za pojasom. Bili su deo nacisti~kih agenata, koje je NSDAP
(Na
(Nacionalsocijalisti~ka
cionalsocijalisti~ka partija) slala k nama na javno agitovawe me|u
folksdoj~erima i slovena~kim hitlerovcima, a uzgred ih je pla}ala i za
{pijunaù. Sedeli su na niskim stepenicama ispred ulaza u stanicu,
mazali
ma zali margarin na tanke kri{ke crnog hleba i u visoke mawerke, koje su
u vodoravnom preseku bile bubreàstog oblika, sipali ~aj. Dok su spre-
mali
ma li prazne, odavale su isti, nezaboravni zvuk. U julu trideset devete,
kad smo Brane i ja na maturskom putovawu po Nema~koj spavali po brojnim
Hitlerjungendherbergen /preno}i{tima/, naslu{ao sam ih se za ceo ìvot.

Nema sumwe, to je sigurno nema~ka mawerka. Odozgo, s puta, za~ule su se
~izme. Ne hodaju same, u wima mora da gazi nema~ka vojska, Wehrmacht
Wehrmacht.
U to vi{e niko nije sumwao. Frane nam je rekao da jugoslovenska voj-
ska ima emajlirane mawerke. Mateoti i Andrija, pak, da su i italijanske
aluminijumske. Obe vojske su propale, iz wihovih porcija sada seqaci
hrane koko{ke. Da nije ovo engleska vojska, mo`da smo samo naleteli na
Engleze? Niko nije znao kakve su wihove porcije, niko nije ni verovao da
~ujemo
~u jemo wihove. Za trenutak nas je obuzela panika, pome{ana sa samoo
samooptu-
`bama zbog po~iwene gre{ke: s najve}im trudom smo se do{uwali pravo pravo
me|u Vermaht! Strah nam je pomogao da se brzo oporavimo. Nije nam bilo bilo
sasvim jasno gde se, zapravo, nalazimo, sa svim mogu}im oprezom i brzinom
brzinom
koju je dopu{tao, po~eli smo puzati uzbrdo na sve ~etiri, da {to mawe vi-vi-
rimo s padine. Svaki kamen koji gurne{, moè nas odati... Ne spoti~i se o
kamewe, pazi da se ne oklizne{... Zar stvarno ne moè{ ti{e...
ti{e... Je li Maki-
nista pentolu dobro privezao za le|a... Odmah stani, ako ne{to prime-
ti{... [ta petqa{, kreni daqe... Pazi, da ne odroni{ kamen. Pa, zaustavi
ga, prebaci se preko wega
wega...
... Kakav trapavko...
trapavko... Upozorewa uzdu` i popreko,
uprkos prigu{enom glasu, odavala su uzrujanost. Sve je izgledalo vi vi{e
{e
kao prebacivawe vlastite odgovornosti za po~iwene gre{ke na drugoga, ne-
go izraz stvarne brige da se ne otkrijemo. Svako je dobro znao {ta treba da
radi.
Posle gu{terskog puzawa po terasama, koje su bile najpodesnije na de-
lovima koji su bili upali, otvorio se pogled na mawe nagnut deo obronka s
leve strane. Imali smo {ta i da vidimo! Premda, u tom trenutku nije bi-
lo vremena za posmatrawe. Mi smo tako|e bili izloèni pogledu. Uput-
stva svakoga svakome namah su se izmenila. Postala su jo{ prigu{enija, s
vi{e straha. Proizlazila su, pre svega, iz novog spoznawa, koje nas je mu-
wevito obuzelo: na{li smo se u pravoj klopci. Za obja{wavawe nije bilo
vremena, a kamoli za savetovawe: „Stoj, dovraga, ne srqaj daqe!”; „Ne pome-
raj se!”; „Na zemqu!”; „Sagni se uza zid!”; „Zar ne vidi{ mreè iznad se-
be?”; „Iznad mene?”; „Ni{ta ne vidim, zar sawa{?”; „Ma, istina je, vidim
s leve strane, prema Korenu, ali ne mreè, ve} {atore i vojnike, svuda
dokle oko dopire, celo more”; „Istina je, mreè su iznad wih”. Takva i
sli~na, pa i kontradiktorna obave{tewa i uputstva, koja su se grani~ila
sa grubo{}u, upu}ivali smo jedni drugima gestovima i pogledima.
Po~ev{i od terasa iznad nas, pa celom levom stranom proplanka, ko-
liko se moglo videti nadole i nagore, terasa, koje su do tada skrivali de-
beli bivoqi bokovi, pod maslinama su se prostirale kamufla`ne mreè,
a pod wima toliko vojnika da je jedva bilo mesta za sve. Neki su leàli,
ve}ina je sedela, neki su bili bez gorweg dela uniforme, u belim majica-
ma s kratkim rukavima, s kapama i gologlavi, u ~izmama i bosi, pored wih
u piramide sloène pu{ke, ba{ kao na fotografijama iz Prvog svetskog
rata. Na zidi}ima su bili poloèni mitraqezi, me|u wima {lemovi i
opasa~i, ispod wih gomile mawih i ve}ih drvenih sanduka s municijom, sa
svim {to treba gorska pe{adija, a ispod svakog maslinovog drveta, sa sva-
ke strane stabla, po jedan nizak {ator. To je, zna~i, trg u Korenu i galama u
~ast odlaska Nemaca! Na{li smo se na frontu! Kao zarobqenici, jo{ pre
nego {to smo postali svesni da smo na frontu.
Neshvatqivo, kako smo mogli da se pentramo tako neoprezno da smo s
tri strane upali u wihov obru~, kao da smo hteli pravo k wima, kao da su
stvarno bili Englezi, a mi ùrimo u strahu da nam se ne ohladi sa~uvana
ve~era. Sunce je sve vreme bilo iza na{ih le|a, sijalo je pravo pod masli-
masli-
ne, nisko iznad morske povr{ine, skoro vodoravno, kao da ih osvetqavaju
automobilski farovi, pa ipak ih nismo primetili. Istina, za suncem na
smiraju vukle su se duga~ke izbledele senke, okrenute ka nama, me|u drve-
}e se uvla~ila retka izmaglica, trebalo je samo malo pa`we da ih ne sa-
mo primeti{, nego precizno razazna{ svakog ~oveka i svaki predmet po-
naosob. Jedino obja{wewe bi moglo biti da su terase, na kojima se guraju,
toliko nagnute prema Korenu da ih s na{eg puta nismo mogli videti, po-
sebno stoga {to smo se pewali sve mawe razmaknuti i zato posmatrali oko-
linu samo jednim parom o~iju. Od trenutka kad smo ih ugledali, nije bilo
ni najmawe sumwe da ispred sebe imamo najoriginalniji Wehrmacht
Wehrmacht.. Ma-
werke nisu varale. Pored u{iju, okomito, do gole koè ostriène ~etvrta-
ste glave govorile su i bez uniformi. Englezi su izvetrili, kao da nam
nikada nisu ni bili na pameti.
Sre}a u nesre}i bila je u tome {to su Nemci imali dovoqno posla sa
samima sobom, pa se nisu osvrtali oko sebe, kao da se u sun~ano nedeqno po-
podne udobno odmaraju na obroncima Vinervalda, ili u hladovini Tirgar-
tena i spremaju se da, pre povratka, uz {oqu bele kafe, pojedu par~e pi-
te sa suvim gro`|em. Nedostaju samo ène i deca, kako bi slika porodi~-
nog praznika bila potpuna. Uprkos dosadi i beznade`nom ~ekawu, bili su
dovoqno bu~ni da pre~uju neki od na{ih nepredvi|enih zvukova. Nevero-
vatno, nema~ki vojnici u slobodno vreme mogu da rade {ta i kako im se
prohte. Kakva je to komanda, koja im dopu{ta takvu raspu{tenost? Ili su
mo`da tek sada stigli, pa se pripremaju za no}ewe? Jesu li to oni koji su
pre podne tutwali preko mosta iznad nas, u pravcu Auzonije? Do Korena,
jedva pu{komet daqine. Mogu}e je, mada, na prvi pogled, ima ih mnogo vi-
{e. Trebalo je da se, u tom slu~aju, voze iznad nas celo popodne, da se sku-
pi ovoliki broj. Iznad svega, nigde se nisu prime}ivale nikakve straè
ili izvidnice. Na padini, ispod wih, sigurno ih nije bilo, tamo bismo se
susreli s wima. Prema desnoj strani padine ih tako|e nema. Dan je jo{ uvek
svetao, a doga|aji su nas toliko prodrmali da ne bismo mogli jo{ jednom
omanuti.
Prete}a opasnost naterala nas je na promenu taktike. Pentrawe uz-
brdo, preko terasa, bio je preopasno. Primetili bi nas, i pored sve svoje
bezbri`nosti, dok bismo se prebacivali preko zidi}a, mitraqezi su
ionako stalno spremni za paqbu. Jedan za drugim, ispod zidi}a terase iz-
nad sebe, puzali smo prema jedinoj slobodnoj, desnoj strani, skoro na vrh
bivoqeg temena. Posle pedesetak metara vi{e ne}e mo}i da nas vide, to-
liko
li ko je okrenut ka useku reke Rio Kamino. Od pogleda s puta, ispod zidi-
}a, bili smo ionako bezbedni. Dodu{e, na ovom delu, ni mi wih vi{e ne
vidimo. Verovatno su se na padini bliè Korenu razvukli ne{to {ire,
nego na mestu na kom smo se mi potrudili da im upadnemo u zamku. Ni me-
|u nama vi{e nije bilo jedinstva. Suprotno dogovoru, Makinista je prvi
kliznuo iza narednog zida, malo posle wega ostali, i ja, na kraju. Tako smo
se izlagali ne samo mogu}im pogledima odozgo, ve} i onima s leve strane.
Da odsjaj ve~erwe rumeni kroz grawe i li{}e nije sve vi{e zastirao po-
gled, izgledalo bi kao da pionirskim inspektorima pokazujemo kako su nas
na{i narednici lo{e uve`bali. Tog popodneva smo se, izgleda, takmi~i-
li u neopreznosti. Osim toga {to smo puzali preko terasa malo ukoso pre-
ma istoku, da izbegnemo blizinu Korena i ne nabasamo na vojnike koji bi
mo`da samo gubili vreme sa nama, za bezbednost nismo u~inili ni{ta.
Do puta smo stigli bez novih iznena|ewa. Izgledalo je da su sve stra-
è okupqene na wemu, ako su ih uop{te postavili. û~ali smo ispod po-
sledwe terase ispod puta i zurili preko ivice zidi}a. Nadole, prema Ko-
renu, na unutra{woj ivici druma i pored wega, gde nije bilo kamenog zi-
da, jedan iza drugog stajali su kamioni i mawa terenska vozila, poqske ku-
hiwe, {iroke cerade razvu~ene do stena iznad druma, laki topovi i teì
mitraqezi, gomila drvenih sanduka, sve prekriveno mreàma i granama
maslina. Shvatio sam otkud maslina kao simbol mira. Originalnijeg sim-
bola mira, od maslinove gran~ice na vermahtskom {lemu, ~ovek ne moè
ni da zamisli. Na uskom delu druma, koji je ostao slobodan, u oba smera,
gurala se vojska, nosili su i tovarili drvene sanduke, dodaju}i ih jedan
drugome u spojenom redu. Duboko, iza Korena, video se deo druma koji vi-
juga iz Auzonije nagore. U oba pravca, me|u brojnim qudskim prilikama,
probijala
prob ijala su se vozila, kao na prilazu nekom arapskom bazaru. Otvoreni
putni~ki automobili i motocikli imali su prednost. Sigurno su se u wi-
ma vozili oficiri i kuriri. Tek tada smo shvatili da je kraj koji se pro-
teè uz drum, a koji upravo posmatramo, zapravo susedno naseqe Stavoli.
Nismo ni znali da postoji. Odala ga je zar|ala drumska tabla na ulazu, ko-

ja je ostala na svom mestu, uprkos opasnosti da }e sluìti kao putokaz En-
glezima u napredovawu. Koreno Auzonio leì uz drum jo{ nekih petsto-
tiwak metara daqe od Stavolija. Najve}a gu`va odigravala se ba{ izme-
|u wih.
Terasom, na kojoj nije rasla vi{e nijedna maslina, pentrali smo se u
bezbednijem pravcu, prema istoku. Po{to je put skretao u brdo, da preko
kamenitog mosta zaobi|e {iroku uvalu sa suvim koritom reke Rio Kami-
no, ubrzo smo iza sebe videli samo jo{ nebo i, u daqini, zamagqene obron-
ke posledweg grebena Monti Aurun~a, s koga smo se jutros spustili. Sada
je trebalo samo da brzo pre|emo drum i uputimo se na stenovitu, skoro go-
lu padinu iznad wega. Jedva da se mogao jo{ nazvati drumom. Ko zna da li
uop{te vodi daqe po padinama, prema kojima je usmeren? Zato ga s na{e pe-
}ine nismo ni mogli videti. Nismo primetili nikakvu straù, nijedan
kamion, automobil, nikakvu patrolu, nije bilo znaka da na stotine nema~-
kih vojnika stoji iza nas, niti bilo gde drugde. Kad smo se posle dvesto-
tiwak metara, preko ivice uvale, koja je prema vrhu postajala sve uà,
osvrnuli
osv rnuli nadole, po padini, utvrdili smo da se Vermaht nastanio ne samo
sve do Korena, nego i ispod wega, i daqe, u pravcu Auzonije. Sigurno ih
ima mnogo i u Korenu, u svim ku}ama, a qudi su, kao i na drugim mestima,
prognani, sfolati. Ako je zaista na padini i na{ jutro{wi transport,
jedva da je uve}ao wihov broj. Mora da je ve}ina ovde od ranije, sigurno
su stigli iz doline Lirija, preko niskog ravnog prelaza, na kome je, uz
drum, sme{tena Auzonija.
Sunce je ve} odavno za{lo, ne samo za planine, nego i duboko u more.
Kamenite stene koje smo jutros napustili, postajale su crne, plave iz-
maglice
mag lice vukle su se preko wih, ne{to svetliji vrhovi stremili su ka
jedva obasjanom, beli~astom plavetnilu, tamnom na severu, prema Auzoni-
ji, i svetloruù~astom na jugu, prema moru. Premalo crveno, da bi nago-
ve{tavalo lepo vreme. Vermaht ispod nas utonuo je u mrak. Tu i tamo za
trenutak bi se pojavila kakva svetlost. Pewali smo se jo{ oko sat vreme-
na, po neutabanoj stenovitoj divqini morali smo i da puzimo. Padina je
bil
bi la jako strma, a uspon, zbog no}i, naporan, posebno {to u mraku nismo mo-
gli birati put. Noge vi{e nisu slu{ale. Klecale su. Na mawem, ka doli-
ni izbo~enom platou, na obronku gorja Monte Majo, bez re~i smo se uvukli
u prvu praznu pastirsku kolibu na koju smo nai{li. Uprkos nesnosnoj è è--
|i, koja nam je osu{ila usta toliko da nismo mogli ni ovlaìti ispucale
usne, zaspali smo pre nego {to se osu{io znoj na na{im telima. Bili smo
isuvi{e umorni da bismo razmi{qali o nekom mawe izloènom mestu,
ili udobnijem leàju. Ni na straù nismo pomi{qali. Pre no {to sa-
svim svane, mnogo pre nego {to ustane prvi Nemac, mi }emo nestati. Cele
no}i vladao je potpuni mir, nisu ga remetili ni ~ovek, ni ìvotiwa; do-
le, u Korenu, Vermaht je spokojno spavao. Jedino je plavetnilo neba, koje
je sijalo kroz ulaz bez vrata, ispu{talo krike, koji su se u trzajima mi-
{i}a, razlegali kroz no}. Iz polubudnog stawa nisam mogao pre}i na raz-
mi{qawe, okrenuo sam se na mawe bolni poloàj i u slede}em trenutku
ponovno utonuo u umoran san.
Kasno no}u, plavetnilo je i{~ezlo, otvor na mestu vrata postao je
tamniji od kamenite unutra{wosti. Iz niskih oblaka padala je ki{a, uno-
se}i hladno}u u kolibu. [u{tala je po otpalom suvom hrastovom li{}u,
koje je leàlo sve unaokolo kolibe. I koliba je bila puna li{}a, leàli
smo na wemu. Do jutra }e se po udubinama na kamewu nakupiti sveà voda,
ugasi}emo è| koju su sve vreme, jo{ dok smo se krili ispod mosta, poti-
skivale misli na neprestanu opasnost. Ne samo zami{qenu, nego surovo
realnu. U prijatnom o~ekivawu, ponovno sam se prepustio umornom snu.
Kad je po~elo svawivati, na nas su, kroz slamnati krov, padale krupne ka-
pi ki{e. Ponegde je i curio mlaz vode. Nikome nije smetalo. Okretali smo
dlanove i srkali zahva}enu vodu. Curkaj, samo curkaj i ne zaustavqaj se.
Valaurea i Monte Kasino
Ki{a je prestala pre nego {to smo ustali i raèdnili se. Proplanak
je bio zavijen u maglu, planine iznad nas i dolina ispod nas, tako|e, ni{ta
ni{ta
se nije videlo. Gde smo mi, zapravo? Ako nismo mnogo proma{ili, nal
nalazimo
se na krajwem ju`nom delu pogorja Monte Majo. Najverovatnije negde bli-
zu podru~ja Krizano, ispod planine Monte Feu~i, oko 600 metara nadmor-
ske visine. Sa~ekajmo da se magla malo razveje. Dok sunce ne iza|e, ne mo-
èmo odrediti stranu sveta. Imali smo jo{ nekoliko smokava za doru~ak,
a vodu smo prona{li u obli`wem stewu. Tamne stene bile su po povr{ini
o{tro nagrizene, ni mokar |on se nije klizao, kao da su od {mirgl-papi-
ra; me|u pukotinama nalazila su se, vekovima stvarana, plitka udubqe-
wa, u kojima se skupqala voda. Koliko za dlan, naj~e{}e de~ji, ali ~ista
i sveà. Hodali smo od stene do stene, spu{tali se na kolena i srkali,
ali bilo nas je previ{e da bismo stvarno ugasili è|.
Otkad smo se probudili, pored te{kih ki{nih oblaka, iznad nas je
visilo jo{ teè pitawe, koji je razlog za okupqawe Vermahta oko Kore-
na. Nisu se povukli s fronta, za jedan wegov deo smo znali da je stigao iz
Formije. Videli smo da su odeveni u nove uniforme, ali niko od nas nije
mogao da se seti da li je me|u brojnim vozilima primetio sanitetska ko-
la. Dakle, nemaju rawenike. Da li se okupqaju i pripremaju za napad na

Engleze? Ni{ta ne ukazuje na to. Idu li u planine? Kolskim putem, po
proplancima, prema istoku? Koja vojska se jo{ branila s padinama iza svo-
jih le|a? Da li se skupqaju zbog mogu}eg napada Engleza? Ovde, preko pla-
nina? Odakle bi uop{te stigli, kad su na levoj obali Gariqana sve same
planine? Pa i da je sve tako, odakle im bezbri`nost, pona{aju se kao da su
na odmoru? Ne o~ekuju napad, bar ne uskoro. Jedino {to je sigurno, to je
~iwenica da se kriju, ~ekaju svoj trenutak. Da iznenada upadnu u bitku s
boka, kao mnogo puta Hanibalova kowica? Da do|u Englezima s le|a, kad
napadnu Formiju? Kroz ove tesnace mogu sti}i u dolinu ta~no na ono me-
sto gde se Gariqano izvla~i iz planina, a put se, potom, {iroko otvara.
Besmislica. Tada }e Englezi imati u dolini na hiqade vojnika. Nije si-
gurno ni da li se uop{te kriju. Na suncu se svako sme{ta pod drve}e, i
ìvotiwa legne uz stablo, razapiwawe mreà je vojni~ki zadatak koji ne
bi zaboravili ni na Aleksanderplacu. Postoji samo jedan zakqu~ak. En-
glezi su jo{ daleko, wihova noga jo{ nije pre{la dowi tok Gariqana. Nem-
ci su isuvi{e bezbri`ni, da bi mogli da veruju u tako ne{to. Mora}emo
se probiti do gorweg toka reke u sutjesci, me|u planinama. Tamo je situa-
cija verovatno sasvim druga~ija.
Magla se razilazila, sunce je iza{lo, po svetlosti iza oblaka zakqu-
~ili smo da je obronak okrenut direktno prema jugu. Kre}emo prema isto-
ku. Da se ne bismo morali spu{tati, a posle ponovo pewati, skre}emo na
obronak planine, ~iji je vrh sav u oblacima, skoro ta~no prema severu. To
je sigurno isto~ni obronak Monte Maja. Nismo mogli videti {ta se prote-
è ispod nas. Posle sat vremena lakog hoda izme|u wega i susednog Monte
Feu~ija, ispod nas se otvara prostrana zaravan, prekrivena providnom
maglom. Iz daqine se ~uju koraci koji se pribliàvaju. Prelagani su, da
bi bili vojni~ki. Me{tanin na{ih godina, kaè nam da je iz seoceta Va-
lemajo, sa severne padine gorja na kom se nalazimo, da je ve} nedequ dana
van ku}e, jer su u paese u{li Nemci koji ih evakui{u u Rim. Sada je na
putu za Koreno. Kad je saznao da su i tamo Nemci, po~eo je da se prebacuje
s noge na nogu i sam sebi ne{to mrmqa sagnute glave. Pomiwe neku prasad.
O~igledno prokliwe Nemce i psuje ih. Sada ve} jako glasno i uzbu|eno.
Kona~no se odlu~uje za povratak, istim putem kojim je i do{ao. Ne, ne mo-
è s nama, ùri, kaè, kad smo mu predloìli da put nastavimo zajedno.
Raggiungere?? Spustite se ovom padinom i bi}ete usred Valauree. Tamo si-
Raggiungere
gurno nema Nemaca, upravo sam pro{ao tuda, savetuje nam u poverewu. Ka-
ko to da mu se ùri nekud kuda nije ni imao nameru da ide, pomislio sam.
Nisam ga ni{ta pitao. Da nije mo`da nema~ki {pijun? Da nas ne {aqe u
ruke nema~koj zasedi? Mateoti kaè da se pola italijanskih du{a proda-
lo Nemcima. Sigurno preteruje, bila bi dosta i ova jedna jedina, ~iji je

vlasnik upravo odmaglio.
Svejedno smo se spustili prema Valaurei. @e| je bila glavni razlog.
Bio je u pravu. Ubrzo smo se na{li na prostranoj planinskoj livadi. Po-
negde je prekinuta niskim uzvisinama, ali s wenih najravnijih delova
vidi
vi di se da ~ini jednu povezanu celinu. Utabani putevi, kolski putevi,
vode u svim pravcima. Ni na koga nismo nai{li. Osmatrali smo okolinu
ne bismo li ne{to otkrili, zagledali u brojne kolibe; isto~no, uz nisko
stewe, stajalo je malo seqa~ko imawe, masseria Ruggero,
Ruggero, kako smo saznali
kasnije, nigde nikoga, sve je bilo napu{teno. Na raskrsnici dva kolska pu-
ta pored kojih je tlo bilo meko, da su cipele tonule u blato ispod {iro-
kolisnog niskog rastiwa, otkrili smo bunar. Obzidan kamewem, bez vitla,
bio je dovoqan samo jedan pogled koji je odagnao svaku sumwu ima li vode.
Pored wega vaqalo se u blatu drveno vedro, po ivicama olupano. Umesto
otrgnute metalne dr{ke, neko je sa obe strane debelim ~vorovima vezao ko-
made uèta. „Obri{i ga mahovinom”,
mahovinom”, rekao mi je Frane, dok ga okre}em po
rukama, „zabaci}u ga u dubinu i zahvatiti vodu. Bi}e dovoqno duga~ko.
Voda se zrcali na dnu. Samo ga treba ve{to hitnuti”. Uè je savio u laso
i gurnuo vedro u bunar svom svojom dalmatinskom spretno{}u, da nijed-
nom nije udarilo o zid, kru`no obzidan kamewem. „Obi~no zaustavqawe
pada vedra na uètu, neposredno iznad povr{ine vode, ne bi vaqalo. Ni-
{ta ne bih zahvatio, voda je preplitka”, tuma~io mi je. Zaista, ni{ta ni-
je pqusnulo, bar ne toliko da se ~uje, samo tupi udarac, ivica korita uto-
pila se u blistavoj povr{ini koja je trebalo da bude voda. Kad sam ga do-
grabio jo{ pre vrha, da ne zaka~i kamenu plo~u zida, s jedne strane bilo
je samo blato, a unutra nekoliko prstiju guste blatwave vode. Da probamo
jo{ jednom? Ne, bi}e jo{ gore, mislim. Popili smo sve, do dna. I ono {to
je zahvatio po drugi i tre}i put. Posle toga, vi{e se ni{ta nije moglo za-
hvatiti, ogledalo na dnu sasvim je i{~ezlo. Na usnama, u usnoj {upqini
i po zubima ostalo je blato. Ispquvali smo ga, kao talog skuvane turske
kafe. Sa zuba ga nismo mogli skinuti, ostalo je da na wihovoj povr{ini
prkosi u tankom sloju. Blato ne moè {koditi, bili smo istog mi{qewa.
Samo je neukusno.
Da nismo bili bez hrane, nadolaze}u no} proveli bismo na pa{waku.
Bilo je dovoqno ov~jih torova s pristojnim leàjevima. Dvojica-trojica
da se spuste do prvih ku}a, kao kad smo silazili s pe}ine, i donesu {ta
uspeju dobiti, bilo bi, naizgled, najjednostavnije re{ewe, ali nije dola-
zilo u obzir, jer nismo znali u kom pravcu su nastawene ku}e i da li su
jo{ uvek nastawene. Mogli bi se izgubiti u magli koja }e popodne ponovo
po~eti da se zgu{wava. Tako smo put nastavili svi zajedno, pravo ka isto-
ku, pravcem kojim moramo sti}i do Gariqana. Ionako se moramo spustiti.

[to smo niè, ve}a je verovatno}a da }emo nai}i na neku nastawenu ku-
}u. Nismo se predomislili ni kad se magla rano popodne sasvim razi{la,
a kroz oblake se tu i tamo pokazalo bledo sunce. Po~eli smo kovati nove
planove. Put po obronku od Monte Fajta (803 m), kojim smo i{li, neko vre-
me se peo, iza Monte Ornita (764 m) mora se pre ili kasnije okrenuti na-
dole, prema reci. Ne moèmo je proma{iti. Bi}e najboqe da odmah pre-
|emo na suprotnu stranu, ~im stignemo do wene obale. Kako }emo je pre}i,
ne}emo vaqda plivati? Kako? Najboqe goli, sve {to imamo na sebi umo-
ta}emo u sveàw i nekako vezati iznad glave. Tok veovatno nije brz, jer,
sude}i po geografskoj karti, reka neko vreme me|u planinama te~e u ve-
likim krivinama. Mo`da }emo uz obalu nai}i na kakav ~amac, bri`qivo
skriven, pa preveslati na drugu stranu. Po{to smo Nemce ostavili na dan
hoda, nismo sumwali da se nalazimo na ni~ijoj zemqi, s Nemcima iza, i
Englezima ispred sebe. Po svoj verovatno}i, to bi bio najmawe povoqan
slu~aj. Mnogo je verovatnije da }emo naleteti na Engleze ve} na ovoj stra-
ni. Ina~e, nisam verovao Italijanima, koji su èqe pretvarali u stvar-
nost, a sa so{kog fronta je bilo poznato da su se u predasima izme|u ofan-
ziva slovena~ki vojnici kockali s italijanskima. Ovde jedni od drugih
ne mogu biti daqe od nekoliko kilometara vazdu{nim putem. Ako je uisti-
nu tako, za prelaz preko reke ne treba brinuti. Englezi ve} znaju kako se
prelazi preko we.
Posle sat i po hodawa putem koji se uglavnom sve vreme spu{tao, s ni-
èg prevoja, na koji smo se popeli, otvorila se pred nama prostrana doli-
na. Tu, pod na{im nogama, jo{ je brdovita, potom prelazi u breùqke, a
daqe, prema severu, sve je vi{e ravna. Na jednom od breùqaka, tik ispod
(di Vallefreda, sada di Vallemaio),
nas, stoji selo San Andrea (di Vallemaio), malo daqe, San
Ambro|o (na Gariqanu). Nema nikakve sumwe da se nalazimo iznad isto~-
nog dela doline Lirija. Vidimo Liri kako se, kao kod San \ovanija, se-
verno od San Ambro|a, jo{ uvek lewo preta~e kroz zelenu pokrajinu i u
velikom luku okre}e prema planinama s na{e desne strane. Tu negde mora
da je Gariqano, u koji se uliva. Niko ga ne vidi. Da li se nalazi sasvim
ispod podno`ja ili vi{e prema istoku, pa se ne moè videti? Lanac viso- viso-
kih planina s na{e desne strane izgleda onako kako sam ga zami{qao. Di- Di-
ù se na wegovoj levoj obali, mora da te~e ispod wih. Da se spustimo ispod
prevoja, ho}emo li otuda videti Gariqano?
Tada je, skoro ta~no u pravcu San Andreje i San Ambro|a, dakle, pre-
ma severu, moju pa`wu privukla, zbog udaqenosti, mala, dodu{e, ali ve}
po poloàju uzvi{ena, skoro bela pravougaona gra|evina na vrhu breùq-
ka, visokom pribli`no podjednako kao prevoj na koji smo se popeli. Na we-
govom isto~nom podno`ju protezala se ve}a povr{ina sazidanih zgrada s

prete`no crvenim krovovima. Isuvi{e karakteristi~na i pre~esto vi|e- vi|e-
na na slikama, a da ne bih znao da se ispred nas, na breùqku, nalazi opa-
tija Monte Kasino, a ispod we, u dolini, grad Kasino, po kom je opatija do-
bila ime. Tragawe za Gariqanom me je toliko obuzelo, da je nisam odmah
primetio. Odavde se opatija vidi mnogo boqe nego iz San \ovanija, odakle
sam je posmatrao celom duìnom doline Lirija, koja je uvek u izmaglici
ili isparewu od vrelog vazduha. Ovde je posmatramo preko {irine doli-
ne, koja je dvaput kra}a od duìne, osim toga, dobro je osvetqena, uprkos
oblacima. Ceo isto~ni deo doline Lirija sada leì izme|u nas i Monte
Kasina, kao na otvorenoj geografskoj karti. I korita reka mogu da se naslu-
te pod prizemqenim popodnevnim izmaglicama. „Zar si ga tek sada prime-
tio?” bio je odgovor na upozorewe da vidim Monte Kasino. „Mi smo ga pri-
metili odmah, ~im smo stigli na prevoj. Je li ne{to posebno?”
Najzna~ajniji je i najve}i, iako ne i najstariji manastir koji je, ne-
{to pre kraja isto~nogotskog kraqevstva u Italiji, 529. godine osnovao
Benedikt (480-543) iz Norcije, blizu Spoleta u Umbriji, potowi sv. Bene-
Bene-
dikt i, koji po mi{qewu obojice Dalmatinaca, nije ni{ta posebno. Fra-
wevci ih po Hrvatskoj i Hercegovini imaju na pretek. Onaj iznad Li{ti-
ce nije ni{ta mawi. Ako u me|uvremenu nije sve spaqeno, dodao je vi{e za
sebe. Na Andriju tako|e nije ostavio neki poseban utisak, samo ga je Mate-
oti dobro poznavao, iako nije imao priliku da ga vidi. Manastir je izvor-
no sagra|en na mestu i od gra|e Apolonovog hrama, koji je na vrhu breùq-
ka stajao jo{ od vremena rimskih kraqeva. U svojoj istoriji bio je tri pu-
pu-
ta poru{en (ako ne brojimo posledwe ru{ewe u Drugom svetskom ratu). Go- Go-
dine 577. zauzeli su ga Langobardi, koji su nam svojim odlaskom iz Pano-
nije omogu}ili da, opra{taju}i se od pripetskih mo~vara, u potrazi za bo-
qim uslovima ìvota, odlutamo daqe na zapad. Opata i monahe protera
proterali
su u Rim, a neporu{ene delove upotrebili kao tvr|avu protiv Vizantina-
ca. Obnovqen je tek 717. godine. Tada je postao sredi{te evropskog ugled-
nog sveta. Me|u jake za{titnike spadali su obojica velikana, papa Grgur
Grgur
i car Karlo, pose}ivali su ga i ostali velika{i. U wemu je ìveo Lan-
gobard Pavle Varnefrid, visoki savetnik Karla Velikog, kasnije poznat
kao Paulus Diakonus /Pavle \akon/ i pisao svoju sjajnu kwigu Histo
Historio
rio Lan-
gobardorum.. Pre svega zbog svog zanimawa za biskupije koje su Langobardi
gobardorum
uni{tili u svom prodirawu na zapad, postao je pouzdan izvor za istoriju
naseqavawa Slovenaca u novim krajevima, zakqu~no sa Istrom. Posle 747.
godine u opatiji je ìveo i smeweni kraq Langobarda Rat~is. Na taj po-
loàj popeo se s poloàja furlanskog vojvode, na koji je stigao posle slo-
vena~ke pobede u bici na So~i (705), u kojoj su Furlani izgubili
izgubili skoro sve
svoje plemstvo. U novije vreme poznatiji je po natpisu na oltaru crkve u

êdadu sa porukom „Rat~is je oti{ao da sluì bogu”. Ako je to ta~no, onda
je to prvi sa~uvani slovena~ki tekst (Briìnski spomenici su s prelaza
iz prvog u drugi milenijum). Godine 883. manastir je opet poru{en, ovaj
put od Saracena. Obnovqen je tek sedamdeset godina kasnije.
U to vreme svog postojawa, manastir je stekao velike posede oko Kasi-
na, izme|u ostalog i skoro ~itavu dolinu Lirija. Postao je evropsko kul-
turno sredi{te, koje je ~uvalo originalna dela i vodilo brigu o prepisi-
ma najva`nijih anti~kih spisa. Me|u wima, sa~uvano je prvih pet kwiga
Tacitove Historiae
Historiae. Manastir je zadobio takvo duhovno zna~ewe, da je slav-
ni opat Deziderio u jedanaestom veku smatrao svojim ìvotnim poslan-
stvom da ga u celini obnovi. Uz pomo} najboqih graditeqa i umetnika iz
Carigrada to je i uradio. Godine 1349. manastir je poru{io zemqotres,
ali su ga ubrzo ponovo izgradili i vratili u ìvot.
Godine 1503, kad su habsbur{ki [panci, u drugom udaru na anùjsko
Napuqsko kraqevstvo (1501-1503), koje }e mirom u Bloau u Francuskoj, go-
dinu dana kasnije, kona~no i prisvojiti, gonili Francuze od juga nagore,
vojnici Luja XII utvrdili su se u wemu. Za wih je manastir bio posledwa
mogu}a odbrambena baza. Samo nekoliko kilometara zapadnije, uz veliku
krivinu Lirija, leào je Pontekorvo, samostalna crkvena dràdràvica, pot-
~iwena papi, u koju Francuzi nisu imali pristup. Ve} poznatom El Kapi-
tanu, koji je nameravao zauzeti Monte Kasino prvim u ratu upotrebqenim
barutom, u snu se prikazao sam sv. Benedikt. Svojom natprirodnom pojavom
branio je ulaz u manastir. U tome je komandant video bo`ji znak. Stoga je
manastir zaobi{ao dolinom Rapida i razbio Francuze na dowem toku Ga-
riqana.
Manastir ~ini ogroman kompleks zgrada. Deluje kao jako utvr|ewe na
vrhu breùqka. Sazidan je od kamenih blokova kre~waka, zato izgleda
kao da je potpuno beo. Osim dostojanstva, ne pokazuje neku posebnu lepotu.
Vidi se da zgrade nisu sagra|ene odjednom i po jedinstvenom nacrtu. Ali
utisak koji izazivaju svojim poloàjem na vrhu, visoko iznad doline, ne-
zaboravan je. Ne moè ga nadoknaditi ni unutra{wost, ma kako bila sjaj-
na, ni prostrano dvori{te sa stubovima, impozantnim stubi{tem i vodo-
skokom na wemu, iako ga je, kao i crkvu sv. Petra u Rimu, projektovao Bra-
mante.
U tom trenutku obuzele su me prakti~nije misli. Razdaqina iznosi
deset, ili boqe, ne{to vi{e kilometara, ali uprkos tome, moè se videti
videti
da je sve mirno i spokojno. Breùqkom do manastira vijuga dobro utvr|en
put. Da se na Monte Kasinu nalazi nema~ka ili engleska jedinica, moglo
bi se mo`da primetiti svetlucawe vetrobranskog ili pobo~nog stakla na
automobilu u vo`wi. Sunce sije iz povoqnog pravca, {aqu}i zrake ka na-

ma, iako vi{e nema nikakve snage. îtava dolina je tako|e spokojna. Iza
Monte Kasina, na vi{i breùqak, nastavqaju se serpentine, ima ih mno-
go vi{e, uspiwu se na vrh Belvedere, isto~no od Monte Kajra, ali ni otu-
da ni{ta ne ble{ti. Zar na Monte Kasinu nema ni Nemaca, ni Engleza, ni-
ti igde dokle oko seè? Istina, nismo ih videli ni ispod Koreno Auzoni-
Auzoni-
ja, s pribli`no jednako udaqene pe}ine, a nismo se ni trudili da otkri-
jemo wihovo prisustvo. Zapravo, nismo se ni brinuli za doga|awa u pla-
ninama isto~no od Auzonije. Da smo naprezali o~i ovoliko, kao sada, si- si-
gurno bismo ne{to otkrili. Jedino ako se nema~ka vojska nije naselila
ispod Korena istoga dana kao i mi. Bar jedan deo je zaista stigao tada, ko-
trqali su se mosti}em iznad nas. Na Monte Kasinu su sigurno, zna~i, samo
miroqubivi benediktinci.
Ina~e, sama po sebi sre}na okolnost da smo direktno ispred sebe ugle-
dali Monte Kasino, upozorila me je da smo sve vreme i{li u pogre{nom
pravcu. Umesto prema severoistoku, trebalo je da idemo pravo prema isto-
ku. Prelaèwem Lirija, ~iji se posledwi, najisto~niji deo u velikom lulu-
ku presipa oko San Ambro|a, ni{ta ne bismo dobili. Jo{ u San \ovani-
ju sam znao da bismo u planine, na severnoj strani doline, prispeli samo
s kowa na magarca. Ni u {irokoj dolini ispred sebe nismo imali {ta da
traìmo. Uprkos miroqubivom izgledu, krije same nepredvidqive zam-
ke. Nema zaklona. Da smo hteli preko Lirija, mogli smo ga pre}i preko mo-
sta u San \ovaniju. Mi moramo pre}i Gariqano. Do Gariqana se moramo
probiti. Iznenada mi se u~inilo da ne{to nije u redu. Dve reke, Liri i
Gariqano, sigurno ne teku do mora svaka posebno. Malo pa`qiviji pogled
na ise~ak RACI karte uverio me je da je Gariqano identi~an s Lirijem.
Iznad San Ambro|a u Liri se uliva reka Gari, koja ju`no od Kasina izla-
zi iz Rapida, koji brzo te~e stenovitim koritom iza Monte Kajra, visoko
na severu. Duga~ka je svega nekoliko kilometara. Od u{}a Garija u Liri
naziva se Gariqano. Sve vreme smo ga, zna~i, videli, samo nismo znali da
vi{e nije Liri, nego Gariqano.
Na sre}u, ni oskudno znawe geografije nije ni{ta promenilo u na{em
planu. Za nas je i daqe zanimqiv samo onaj deo Lirija-Gariqana koji se
ispod San Ambro|a useca u lanac vrhova koje smo posmatrali severoisto-
~no od nas. Taj lanac se na wegovoj levoj obali vu~e od najsevernijeg Monte
Ma|ore (588 m), preko ju`nijih Monte la Defensa (958 m) i Monte Kamina
na
(946 m), i daqe, prema jugu, do ve} poznatog, najvi{eg M. S. Kro~ea, na sa
samom
mom
jugu. On nam je bio pred o~ima sve vreme boravka na pe}ini i ukazivao na
mesto gde se Gariqano ponovo izvla~i iz okruèwa gorja, i ravnicom,
ravnicom, viju
viju--
gaju}i, sliva prema moru. I mnogo niì lanac vrhova s na{e, desne strane
Gariqana, ipak je previsok da bismo ga mogli otkriti. Nekoliko kilome-

tara duga sutjeska izme|u tih lanaca pravo je mesto za prelazak preko we-
we-
ga. Ako idemo u pravom smeru, prema istoku, ve} se nalazimo iznad we.
Gubitak vremena, koji je uzrokovala stranputica prema Monte Kasi-
nu, isplatio se veli~anstvenim pogledom na opatiju. Bio je vredno truda.
S prevoja smo se spustili popreko, na kosi obronak, i nastavili izvesno
vreme ka jugu, idu}i preko dva {iroka, jako obrasla obronka. Verovatno su
pripadali breùqcima Monte Garofano (628 m) i Kole êrazola (748 m),
kojima zapo~iwe lanac vrhova na na{oj, desnoj obali Gariqana. Izabrali
smo skoro vodoravan put, uvale smo zaobilazili kako ne bismo morali da se
spu{tamo u wih, a posle opet, s naporom, da se pewemo uzbrdo. Kona~no smo
izme|u dva breùqka, na blagoj uzvi{ici, skrenuli direktno na istok.
Tu nam se potpuno otkrila varo{ica Roka d’Evandro, na isto~noj padini
iznad Gariqana. S mesta, s kog smo posmatrali Monte Kasino, mogao se vi-
deti wen najniì deo. I Gariqano, onaj koji smo traìli, kona~no se po-
javio. Suprotno mom tvr|ewu, nije se prelivao kroz usku sutjesku, nego bar
kilometar {irokom pojasu poqa, jedva ne{to vi{ih od svoje povr{ine,
pa i breùqci, na ve}oj udaqenosti, bili su tako niski da su izgledali
kao {iroka dolina. Jedino se po wenom suàvawu me|u planine s na{e
strane i niz padine M. S. Kro~ea na suprotnoj strani moglo zakqu~iti da
}e se Gariqano upravo sada zavu}i izme|u wih. Dakle, u su{tini sam bio
u pravu. Verovali su mi. Ise~ak RACI karte, veli~ine deset sa ~etrnaest
centimetara, koji sam okretao u svim pravcima, uverio me je da druga~ije
ne moè biti. To je i ostalima bilo dovoqno. Moramo pre}i bar jo{ koji
kilometar vi{e prema jugu da bismo stigli pravo iznad sutjeske, kojom se
Gariqano bukvalno probija kroz planine. Pribliàvawem reci po {iro- {iro-
koj ravnici, bili bismo previ{e otkriveni. Kroz sutjesku }emo se spusti-
ti pravo na wenu desnu obalu, a s we }emo se nekako probiti na drugu oba-
lu. Najboqe no}u. Sutra }emo potraìti Engleze, ako nas u me|uvremenu
sami ne otkriju.
Nemci, umesto Engleza
Posle zamornog hodawa po razvu~enim padinama Monte Ornita, s ko-

ga smo, zbog mnogih uspona, ponovno izgubili svaki pogled na Gariqano,
spustili smo se u {iroku uvalu izme|u wih. Padala je od Monte Ornita
na zapadu, pravo ka mestu na kojem smo se nadali da }emo na}i obe}anu re-
ku. To je bila uvala Foso di êrkvatorio, koja sa celih 450 m pada ka Ga-
riqanu.
ri qanu. Ime joj je odgovaralo, okolina je sva obrasla hra{}em (me{tani
ga zovu i cerqua, cerquito),

cerquito), velikim delom zimzelenim, lucino
lucino,, na itali-
janskom.
janskom. Izme|u wih prostirala su se velika podru~ja kedrova. Put nas
je vodio po levoj obali uvale, uglavnom me|u stenama, ~as malo nagore, pa
opet strmo nadole, ali dobro utaban. Kretali smo se sve opreznije. „Za-
ustavqamo se kod svake stene, gledamo {ta je ispred nas, oslu{kujemo, ~uj~uju
li se kakvi zvuci. Tek potom nastavqamo daqe, da opet iznenada ne upad-
nemo me|u wih. Gledajmo i iza sebe, patrole se mogu pojaviti bilo gde.”
Sad
Sa da je postalo ozbiqno.
Frane se spustio u korito uvale. Kad je stigao, mahnuo nam je da do-
|emo za wim. Znali smo da je otkrio vodu. Posle dugog vremena mogli smo
ugasiti è|, svi, koliko god je ko poèleo. Stajala je u malom viru me|u
visokim stenama, koliko za jedno vedro, s belim peskom po dnu. S dowe
strane moglo se zavu}i na nizak pqosnati kamen koji je ogra|ivao viri},
osloniti se obema rukama o susedne stene i sagnuti glavu do povr{ine.
Bila je hladna i kristalno ~ista. Da povr{ina nije stalno podrhtavala,
mogli smo se ogledati kao u ogledalu. Ni posle pijewa nivo nije pao. Voda
sigurno neprestano doti~e i oti~e, mo`da kroz kamewe na dnu. Otuda i
mre{kawe wene povr{ine.
Dok smo ~ekali da svi do|emo na red, opazili smo u blizini raznoboj-
ne ìce. Vodile su celom duìnom uvale, {to se moglo videti kako uz-
brdo, tako i nizbrdo. [est do osam ìca, omotanih u raznobojnu gumu, ili
tako ne{to. Elektri~ne? Jakim udarcem tupog kamena o o{tru ivicu ste-
ne, kao na koru{kom klepawu, za svaki slu~aj sam kamen drào rukavom, i
ìca je bila prese~ena. Ni jedne iskre. Ni pri kontaktu oba dela, ni pri
muwevitim udarcima po preseku oguqenog bakra po kaìprstu, nije bilo
nikakvog toka. Mora da su telefonske. Kao da smo se odavno dogovorili, sve
su bile prese~ene bez re~i. Krajeve smo posakrivali iza stene, da se s pu-
ta ne primeti da su vodovi prese~eni. Ma ko da ih je ovde postavio, sada
nas besno prokliwe. Ko bi drugi bio, ako nisu Nemci? Trgnuo sam se. [ta,
ako smo ih presekli Englezima, ionako se sve vreme nadamo da }emo nale-
teti na wih ve} na desnoj obali?
Nastavili smo put po uvali, sada jo{ opreznije, jer smo se ose}ali
krivima. Vera u Engleze nije bila prejaka. I bez è|i, ponegde bi se koji
od nas ponovo spustio u korito, popeo na suprotnu obalu i na ìcama iz-
vr{io istu operaciju. Tako su bile prese~ene na vi{e mesta. Bi}e potreb-
no mnogo vremena da otkriju gde se to dogodilo, da ih poveù i opet uspo-
stave veze. Svako je hteo da u~estvuje, da kasnije sam sebi ne zameri. Pre-
se~ene ìce svaki put bismo sakrili iza najbliè stene. Radi bezbedno-
sti, prekrivali smo ih kamewem, gurali u zemqu, da se ne oslobode: bile
su jako krute. Sve smo obavqali u najve}oj ti{ini, samo smo se sme{kali
jedan drugome. Jedino su udarci tupog kamewa o o{tre ivice stena odjeki-
vali u uvali.
Sada se uvala jako pro{irila i produbila. Pruàla se ispod kupa-
stog breùqka Kver~a seka. Obrasla je prete`no brnistrom i niskim
hra{}em.
hra {}em. Vi{a stabla bila su retkost, me|u wima postepeno se javqalo
sve vi{e kestenova. Jo{ malo, pa }emo ugledati Gariqano. Uvala se iz-
vukla u sve polegnutiji pa{wak, oivi~en vo}kama. [irio se prema doli-
ni. Da bismo kora~ali ti{e, umesto po kamenitom putu, spu{tali smo se
po mekoj travi. Uvala je ostala na desnoj strani. Ovo podru~je zove se êze
Valente. Na krajwoj levoj strani, u senci visokih kestenova, iznad trav-
nate obale, stajala je grubo omalterisana seqa~ka ku}a; okruìvalo ju je
nekoliko koliba od grubo obra|enog kamewa. Verovatno staje, vajati ili
ne{to sli~no. Samo napred, ne zaustavqamo se, sve do Gariqana.
Kad smo pro{li pored vo}aka, livada je pre{la u strmo brdo. Nepo-
sredno ispod nas vodio je beli drum, a odmah iza wega, posle uskog podru-
~ja mo~vara, koje je premo{}avao jo{ jedva vidqiv ostatak prirodnog na-
sipa od naplavqenog kamewa uz poto~i}, koji je o~igledno napajala gorska
voda iz uvale, tekao je tako te{ko o~ekivani Gariqano. Ravnica, iz koje
je stizao u velikim krivinama, prema severu se {iri, a s obe strane reke
diè se u nisko `buwe. Stigli smo, dakle, na onaj deo toka Gariqana na
kojem smo ga pre nekih sat i po, s velike visine, po prvi put ugledali. U
velikoj krivini, ~ija se povr{ina svetlucala tamnim bojama, lewo je te-
kao pravo ka nama, petstotiwak metara ispred nas okrenuo se prema jugu
i, posle jo{ jedne krivine, prema zapadu, gube}i se izme|u oba gorska lan-
ca s krajwe desne strane.
Na sjajnom vidikovcu, na kojem smo se na{li, potpuno smo se otkrili
pogledu iz ravnice uz Gariqano, kao i suprotnoj obali reke. Uprkos tome
{to smo kona~no stigli na prag obe}ane zemqe, temeqito uve`bana takti-
ka bacila nas je na tlo. Svi smo istovremeno osetili opasnost i potrebu da
se za{titimo od opasnosti. Niska ograda od siqevine uz ivicu livade, ko-
ju pri dolasku nismo primetili, do{la nam je kao naru~ena. Otpuzali smo
do we i skriveni zurili preko reke.
Na suprotnoj strani reke diè se breùqak Kole di Mortola (128 m),
ne{to severnije jo{ jedan, malo niì, sa crkvicom Santa Marija di Mor-
tola na vrhu i s nekoliko ku}a sa strane. Iza wih teren polako prelazi
u vi{e obronke. Sli~no kao na u{}u uvale s na{e strane, po ju`nom pod-
no`ju breùqka Mortola, na suprotnoj strani, spu{tao se put. Pre kol-
ski put, nego drum. Vodio je ukoso, levo, nadole, use~en izme|u ivica li-
vade iznad sebe, i ve} skoro na ravnom, tek koji metar iznad povr{ine
reke, sve vi{e razvu~en na dve strane, okrenuo se direktno prema wenoj
obali. Mora da je dolazio iz naseqa, rasutih po severnim obroncima M. S.

Kro~ea. Silazio je u deltu ravne tamnosive vla`ne povr{ine s hipote-
nuzom uz reku i sve niìm zidovima ispod nagnute livade, na obe katete.
Napajali{te za goveda, pristani{te za skelu, mo`da jedno i drugo? Ni-
kakvih tragova kopita, tragova to~kova, nijedne ìce iznad reke, stubova
na obalama, ~ak ni polomqenih, ni na na{oj, niti na drugoj strani reke.
Dok s na{e strane nije bilo tragova ìvota, po tamnosivoj vla`noj
povr{ini na drugoj strani reke bezvoqno se preme{talo dvadesetak jadnjadnoo
odevenih mu{karaca svih godi{ta. Ve} na prvi pogled videlo se da su me-
{tani, s a{ovima i lopatama u rukama, prili~no mizernog izgleda i ni-
malo odu{evqeni. Sitan lapor, koji su kopali ispod zida uz livadu, na
kolicima su prevozili na trougaoni prostor uz reku; tako su ujedno {i {i--
rili drum i u~vr{}ivali raskva{eni prilaz. Po{to je bilo veliko bla-
to, po jedan ~ovek je kolica gurao uz pomo} dr{ki, dok ih je drugi vukao
uz pomo} uèta, vezanog za to~ak i preba~enog preko ramena. Bilo je o~i-
gledno da pripremaju skroman mostobran za prelaz preko reke.
Ono {to nas je izbacilo iz takta i jo{ vi{e gurnulo u ogradu od pi-
rokante, uprkos trwu, bila su ~etvorica vojnika, s pu{kama obe{enim o ra-
me i okrenutim ka zemqi, pribli`no ravnomerno razme{tenim oko Ita-
lijana. O~igledno su im bili dovoqan podsticaj za kopawe, tovarewe i
prevoèwe peska, kao i garancija da ne pomi{qaju na bekstvo. Iako je ve}
na prvi pogled bilo jasno da su Nemci, ni na trenutak nismo pomislili na
nekog drugog, nastavili smo da gledamo, buqimo i buqimo, u beznade`nom
o~ekivawu, da }e se, suprotno onome {to vidimo kao na dlanu, ipak poka-
zati da je to samo privid, da nas glad i umor teraju da vidimo ono {to smo
najmawe o~ekivali na suprotnoj obali – Wehrmacht pod {lemovima i pu-
{kama na gotovs.
Ba{ u trenutku kad smo se po prvi put na{li u situaciji da po~nemo
ozbiqnije razmi{qati gde }emo precizno i kako pre}i Gariqano, i kako
}emo Engleze upozoriti da ne pucaju na nas, pre nego {to dobauqamo na
wihovu levu obalu, do{ao je kraj svim naga|awima da li su ve} stigli
preko Gariqana ili nisu. âk i drugu stranu reke jo{ uvek drè Nemci!
Da nismo imali sre}e i da smo se uvalom spustili do brisanog prostora i
stali Nemcima u izlog, na nekom drugom mestu bismo mo`da bezbri`no
preplivali Gariqano samo zato da nas na suprotnoj obali pohvataju mokre,
kad smo im ovde izmakli suvi. Hvala bogu {to smo vam presekli ìce, sad
bar vi{e ne moète razgovarati! Veselili smo se tome, iako nismo vide-
li da preko reke vode bilo kakve ìce, niti smo primetili da im je tele-
fon pri ruci. Nisu mogli biti izdaleka, verovatno iz baze u nekom sused-
nom selu na proplanku, kad imaju toliko poverewa u svoju sigurnost.
Razo~arawe je bilo toliko da niko nije do{ao u isku{ewe da po~ne

tuma~iti {ta je sve znao, a nije rekao, i {ta je sve bio rekao, a nismo hte-
li da ga slu{amo. Svi smo }utali. Svako je u sebi znao i samome sebi do-
kazivao sve ono {to su dopu{tale okolnosti i ma{ta na granici o~ajawa.
Najkontradiktornije ~iwenice i iskqu~ive mogu}nosti pokazale su se kao
potpuno podjednako verodostojne. Da bismo uop{te mogli izvesti kakav za-
kqu~ak, da bismo uop{te mogli da se nekud pomerimo, morali smo ih jo{
mnogo puta promozgati, odbaciti sve {to se suprotstavqalo ~iwenicama i
logici, na kraju, ~ak i ~iwenice posva|ane s logikom, jer su samo „~iwe-
nice”, neproverene tvrdwe i produkt na{e vlastite fantazije, nastale
zato, jer smo ih sami èleli.
Odjednom smo imali vremena na pretek. Nikuda ne ùrimo, nemamo
kuda da idemo, stigli smo na kraj svoga puta, mada nikuda nismo stigli.
Dotu~eni, bez misli i nade, prazni, bez veze sa bilo ~im, sami i napu{te-
ni, u tu|oj zemqi. Bilo {ta da uradimo sada, bi}e isto tako besmisleno,
kao i bilo {ta drugo, nikuda ne vodi. Ni sa ~im ne moèmo skrenuti sud-
binu koja se sru~ila i pokopala nas, kad smo dostigli ono za {ta smo se mu-
~ili no} i dan. Raggiungere
Raggiungere!! Bi}e najboqe da ostanemo tu gde jesmo, pri-
bijeni uz zemqu. Kud god da krenemo, bi}e nam isto, svuda }e biti ispred
nas, s pu{kama na gotovs. Ostanimo ovde da leìmo, s otupelim mislima,
kao {to su nam otupeli i udovi.
Da li ih jo{ uvek ose}amo? Da li smo jo{ uvek sposobni da mislimo,
da se pomerimo, da ne{to preduzmemo? Sveje
Svejedno
dno nam je, vi{e nam ne tre-
baju
ba ju ni mozak, ni noge, vi{e ni~emu ne sluè. Iscrpqenost je bila tako
potpuna da ni wu vi{e nismo ose}ali kao iscrp
iscrpqenost.
qenost. Bila je jo{ samo
bleda uspomena, uspomena koja se gubi i samo najve}im naporom zadràva
u svesti.
Ustali smo tek posle dugog vremena, bez dogovarawa, sporazumni da se
vratimo uvalom nazad u planine, s kojih smo se, u velikom o~ekivawu,
upravo spustili. Skrenuli smo prema ku}i iza livade. Glavna vrata bila
su {irom otvorena. Prigu{eno, koliko smo samo mogli, da nas ne ~uju pre-
ko reke, pozvali smo, ima li koga u ku}i i da li nas ~uju. Sve je bilo tiho,
pusto, samo su na{e re~i odzvawale u potmuloj praznini. Nigde ìve du-
{e. Ko zna otkad su u izbegli{tvu i ko je polomio vrata. U hodniku, u ne-
koliko pletenih korpi, bilo je tamnocrvenih jabuka, kao da su spremqene
za prodaju. I mesingana vaga visi sa stola. Moèmo ovde prespavati, cigla
nije tako o{tra kao kamen, verovatno u dvori{tu moèmo na}i sena ili
slame. Posteqe nismo hteli prqati. Ipak smo se predomislili. Jo{ nije
kraj dana i ku}a je preblizu uvali. Otuda moè sti}i patrola, s prese~e-
nim ìcama na savesti bi}e boqe da joj se sklonimo s puta. Samo smo se
natovarili jabukama. Ja sam ih stavio u ko{uqu, da mi putem budu pri

natovarili
ruci. Do jutra smo snabdeveni.
Izlaze}i iz ku}e, kad smo se ve} okrenuli gore, ka uvali, kraj nas je
prozvi`dao metak i odjeknuo pucaw, kao da je doleteo iz uvale. Trenutak
posle jo{ jedan, pa jo{ jedan. Nismo ni brojali, koliko ih je bilo. Umor je
smesta i{~ezao. Bacili smo se preko odrowene ivice livade me|u kame-
we, na u{}u buji~nog korita u poto~i}. Crvene jabuke su letele na sve
strane. Opet smo bez dogovarawa slo`no poùrili na strmu padinu uvale
na suprotnoj, ju`noj strani, da se {to pre izvu~emo iz we. U uvalu se vi-
{e niko nije usudio. Drve}e nam je pruàlo bar prividnu za{titu. Iza
drvene {upe na ve} goloj obali, punoj sena, zaustavili smo se, zadihani,
da predahnemo.
Odakle pucwevi, bilo je glavno pitawe. Nismo na{li zadovoqavaju-
}i odgovor. Ni{ta nije ukazivalo na to da su meci ispaqeni sa suprotne
strane reke. Tamo je situacija bila ista, kao i ranije, straàri jedva da
su se pomerili. Iz uvale se verovatno ~uo samo eho, pucwevi nisu mogli
sti}i iz we. Samo sat vremena pre toga, pre{li smo je celom duìnom i ni
na koga nismo nai{li. Da li je neko pucao onako, bez ciqa? Za zabavu? Za-
{to ba{ u na{em pravcu? U senci jabuka bili smo neprimetni, iako su osta-
le skoro bez li{}a. Radnici na drugoj obali reke lewo su nastavqali svoj
rad, kao da se ni{ta nije desilo. Da li se to Nemci zabavqaju pucawem pre-
ko reke, bez obzira na nas, na {ta su Italijani ve} navikli? Mo`da su pu-
cali na kakvu ìvotiwu, koju mi nismo opazili? Samo, odakle bi se stvo-
rila? Sve vreme boravka u planinama, nismo nai{li ni na zzmiju.miju. êtvo-
rono{ci su odavno zavr{ili u stomacima andjamo ra|un|ere i sfolata. I
za{to? Nema nikakvog ~amca, kojim bi se dovezli na na{u stranu i odne-
li pogo|enog zeca. Ho}e li pucati opet?
Nisu pucali. Budu}i da je uvala kao pravac povla~ewa otpala, put
smo mogli nastaviti samo navi{e, na wenu ju`nu padinu. Posle otvorenog
travnatog proplanka postala je kamenita, obrasla brnistrom, zakr`qalim
grmqem krutih i nesavitqivih grana, pre svega hrastovima i klekom. Iz-
me|u wih smo se probijali uzbrdo, pribli`no paralelno s Gariqanom, ko-
ji je ispod nas tekao prema jugu, tesno sabijen u usku sutjesku. Pored wega
je ostalo malo prostora za put. Proplanci ka putu padaju jako strmo, ali
no}u bismo se mogli spustiti hvatawem za grane, od drveta do drveta. Ve-
}inom su kestenovi. Na pogodnom mestu, s kog bismo mogli osmatrati {ta
se de{ava na putu i na drugoj obali, svukli bismo se, u pravom trenutku
pretr~ali put i s ode}om iznad glave uronili u reku i preplivali je. Za
desetak minuta bili bismo na drugoj obali. Stisnuta me|u obalama i jako
suèna, reka je sigurno brà, a plivawe napornije. Od pomisli na hladnu
vodu podi{la nas je jeza, ali niko u tome nije video prepreku. U pore|e-
wu sa {irokom ravnicom sa obe strane Gariqana na kraju uvale Foso êrk-
vatorio, na ovom mestu moèmo ga pre}i s mnogo mawe izlagawa opasnosti.
Osim toga, padine na suprotnoj strani mawe su strme nego na na{oj, na mno-
gim mestima je zaravweno. Tu bismo mogli na}i neku stazu, ako ne i kolski
put. Beàwe na proplanke bilo bi mawe naporno, za slu~aj da se odnekud
pojave Nemci. Dobro da nije obrnuto. Uostalom, {ta bi Nemci radili na
na{oj obali, ako jo{ uvek drè planine isto~no od Gariqana? Sigurno ne
~ekaju na nas. Posle plivawa brzo bismo se obukli i u no}i, sa svim opre-
zom, nastavili put prema istoku, u planinu.
Nemci, kud god da se okrenemo
Frane i Makinista su navaqivali da idemo jo{ malo ju`nije, iako

moramo uzbrdo, na obronke. Kaù, ovuda, po proplancima do Gariqana, ne
vodi nikakva staza, prestrmo je, uprkos kasnom popodnevu svako nas moè
jasno videti, s druma ili s druge strane reke. Ma kako bili oprezni, ho-
daju}i, krunili bismo kamewe, kotrqalo bi se pravo na drum i upozora-
valo na nas. No} je jo{ daleko i ne ùrimo. „Sve je to ta~no”, prigovarao
sam, „ali prilika, koja nam se iznenada ukazala, isuvi{e je primamqiva
da bismo je smeli odbaciti. Ionako je jasno da }emo za plivawe ~ekati no}.
Bi}e najboqe da ~ekamo ba{ ovde.” „Ovakvih mesta moèmo jo{ na}i, za-
{to sada da sedimo, posebno {to su Nemci u blizini”, suprotstavqali su
mi se. „Ho}emo li se spustiti do reke s ne{to vi{eg, ili ne{to nièg
proplanka, stvarno nije va`no.”
Iako je sve to {to su dokazivali bilo ta~no, i wihov predlog je bio u
redu, imao sam ose}aj da vi{e nisu ba{ ube|eni da li, s Nemcima na dru-
goj obali i s neizvesno{}u oko Engleza, jo{ uvek ima smisla plivati na
levu obalu reke. Morali su znati da sam svestan svega {to mi govore i da
}u sam do}i do istog zakqu~ka. Za{to ùre, za{to i mene poùruju? Pri-
~e o usta{koj amnestiji za partizane, koji }e se mirno predati i poloì-
ti oru`je, a koje sam ve} vi{e puta ~uo, po~ele su sve vi{e da mi se uka-
zuju kao prava pozadina wihovog oklevawa. Ta amnestija je bila mamac,
koji je postajao sve privla~niji, {to smo vi{e zapadali u te{ko}e.
O~igledno su vagali dva rizika. Ovaj, kojem se izlaèmo poku{ajima
da se, uprkos tome {to nam sve ide naopako, ipak probijemo na drugu stra-
nu, i onaj, koji ih ~eka u NDH, ako se vrate. Prvi je postajao sve stra{ni-
ji, a drugi sve mawe verovatan. Ako ni zbog ~ega drugog, a onda jednostavno
zato, jer je prvi bio blizu, takore}i, pred o~ima, a drugi jako udaqen.
Postajalo mi je jasno da i daqe treba da ra~unam na wihovo oklevawe. A

Postajalo
bi}e ga i vi{e. Italijani se nisu me{ali, videlo se da im je neprijatno
i da gube poverewe, dok razdor me|u partizanskim autoritetima postaje
sve o~igledniji.
Pewali smo se uz breùqak, pri ~emu nismo i{li samo sve vi{e, ne-
go i sve daqe od Gariqana. Dizali smo se na nizak, samo 321 metara visok
Monte Pjetrawa, kilometar zapadno od Gariqana. Jo{ malo pa }emo sti-
}i na vrh, s koga }emo ponovo dobiti pregled nad koritom reke i odlu~iti
se za najpovoqnije mesto za spu{tawe. Po{to je nema~ka opasnost ostala
daleko iza nas, hodali smo dosta bu~no. Nogama smo lomili suvarke i vrho-
vima cipela odvaqivali kamewe po strmini. Govorili smo glasno, skoro
vikali, ba{ kao nedeqni turisti koji su se razveselili torwu s panora-
mom i sad su nestrpqivi da {to pre stignu na vrh.
Vrh breùqka je bio od posebne vrste. @iv. Dok smo jo{ bili na rav-
nom grebenu, udaqeni pedesetak metara od wega, opazili smo da se pomera.
Iznad niskog, u krug poslaganog kamewa, koje do tada nismo primetili, we-
gova kamena silhueta dizala se pravo u nebo, zurilo je u nas nekoliko voj-
nika pod {lemovima i mreàma preko wih, naoruànih pu{kama. Uprkos
svetloj pozadini, nije bilo nikakve sumwe da su nema~ki. Sigurno su nas
posmatrali,
po smatrali, ili bar slu{ali neko vreme, i uverili se da nismo naoruà-
ni. Na{ glasni razgovor ih je vaqda uverio i da nemamo zle namere. Nisu
se pomerili, niti dohvatili pu{ke. Uprkos tome, bez re~i smo se dali u
pani~an beg niz strmi zapadni proplanak Pjetrawe, jo{ daqe od Gariqa-
na. Ni{ta nas nije zaklawalo, tu i tamo poneki nizak hrast bez li{}a i
grmqe kleke bilo je sve {to je tuda raslo, vi{e da nam smeta, nego da nas
{titi. Ako nas ho}e ubiti, mogu, tek tako. Bio bi dovoqan samo jedan voj-
nik s pu{kom. Na zalaze}em suncu ispred nas, izgledali smo samo kao tam-
ne mrqe, svaki metak bi pouzdano smawio wihov broj. Na sre}u, nisu puca-
li. Ni za zabavu, za nama nisu ispalili ni jedan metak.
Kad smo se zaustavili na mawoj zaravni i iza stenovite uzvi{ice po-
gledali unazad, vrh je opet bio potpuno go, kao i onda kad smo mu se pri-
bliàvali. Naslagano kamewe je o~igledno skrivalo gnezdo u kojem su ~u-
~u-
~ali. Opet su se uvukli u wega? Sakrili su se od nas? Tada mi je po prvi
put palo na pamet da mo`da strah ne progoni samo nas, nego i pripadnike
silnog Vermahta, i pored wihovih ~eli~no zelenih {lemova i brzih {maj-
sera. Ili smo im izgledali toliko bedno da je bilo {teta potro{iti ne-
koliko metaka na nas? Mo`da nemaju dovoqno municije? [ta uop{te rade rade
tamo gore?
Hodali smo jo{ sat vremena i daqe prete`no na zapad. Pozadi, ispod
ju`ne padine M. Pjetrawa, me|u zelenim drve}em, na sasu{enom travwa-
ku, ugledali smo dva planinska seqa~ka imawa – bliè, maserio Rufi-
jano i malo daqe, prema istoku, maserio Sara~inisko. Ma koliko da su nas
privla~ila, bila su isuvi{e izloèna o~ima nema~kih vojnika na bre-
ùqku da bismo ih posetili.21 Put smo nastavili prema zapadu, sve dok
nismo otkrili polusru{enu ov~arsku kolibu, u kojoj smo prespavali.
U woj su doga|aji iz posledwa dva sata po~eli dobijati smisaono ob-
ja{wewe. Vojnici na vrhu bili su, bez sumwe, osmatra~i. Prva pomisao,
da predstavqaju artiqerijsku izvidnicu, koja posmatra kuda na neprija-
teqsku teritoriju padaju granate te{ke artiqerije koja ga|a odnekud iz
pozadine, brzo je otpala. Po{to druga artiqerijska odbrambena upori-
{ta nismo nigde drugde primetili, u obzir bi do{li samo te{ki topovi
iznad Spiwo Saturnija Vekjo, koji su nam s vremena na vreme remetili
mir na pe}ini ispod Monti Aurun~a. Bila je to, svakako, besmislica, jer
su ti topovi dobacivali mnogo daqe, daleko iza planina na levoj obali
Gariqana.
Ga riqana. Do tamo posmatra~i s niskog breùqka na wegovoj desnoj obali
nisu mogli doma{iti. M. S. Kro~e ispred wega dostiè vi{e od 1000 me-
tara visine i tako im zatvara pogled. Osim toga, za tako zna~ajan zadatak
sigurno bi imali pri ruci radio-stanicu. Razlog {to nas nisu zasuli me-
cima, sigurno je u tome {to ne smeju privla~iti pa`wu. Takvu osmatra~-
nicu jedan jedini spitfajer, bez velikih te{ko}a moè za~as da sravni
sa zemqom i uni{ti posadu u woj. Moraju se kriti, ali ne pred nama. Tome
je sigurno sluìo okrugao zid od naslaganog kamewa, a mreè su za{tita
od pogleda iz vazduha. Oru`je imaju za samoodbranu.
Sloìli smo se, jako nam se dopadao zakqu~ak da je wihov zadatak
osmatrawe obronaka M. S. Kro~ea, iznad suprotne obale Gariqana, i utvr-
|ivawe {ta se tamo doga|a, da se odnekud ne prikrade kakva engleska pa-
trola ili ~ak skupina komandosa. Dvogledima imaju dobar pregled bar pet
kilometara u dubinu i deset u {irinu, pre svega do druma koji vodi na
pribli`no wihovoj visini po suprotnim padinama, ina~e, mnogo vi{ih
breùqaka, povezuju}i naseqa Kokuruco i Kalabrito, na severu, i San
Karlo i San Martino, na jugu. Front engleskog prodirawa tamo ne bi bio
kompaktan. U planinama i ne moè biti kompaktan. Iza svakog breùqka,
iz svakog sela, neko moè da se pojavi. U tom slu~aju, osmatra~i ih mora-
ju otkriti i o wihovoj prisutnosti izvestiti u pozadinu. Pre nego {to bi
21
Kasnije sam saznao da su tada oba imawa bila prazna, bez stanovnika, jer su svi po-
begli. S wihovim vlasnicima, naslednicima onda{wih, upoznao sam se tek prilikom po-
sledwih poseta. Sada tamo gaje sitnu stoku, pre svega koze, koje u velikim torovima ~uvaju
psi, a sami stanuju u naseqima, jer su i zaposleni.
Englezi uspeli da se spuste u blizinu reke, po padinama s na{e strane

sve bi se ve} rojilo od Vermahta, koji bi nagrnuo iz skrovi{ta ispod Ko-
rena. Skrivawe najmawe dva puka pod maslinama na zapadnim proplanci-
ma Monti Auzoni, oko osam kilometara vazdu{ne linije u zale|u iza nas,
po~elo je dobijati svoj smisao.
Susret s vojnom izvidnicom suprotne padine iznad Gariqana, dao je
pravi smisao i na{em presecawu telefonskih ìca u uvali. Dok smo se
takmi~ili ko }e ih vi{e prese}i i lukavije sakriti krajeve, nismo raz-
mi{qali ~emu sluè. Telefonom razgovaraju qudi, vojnici su tako|e qu-
di. U prvom redu, odnekud treba da im stiù nare|ewa, potom oni treba
da izveste da li su ih i kako izvr{ili. Nama je bilo va`no da im se {to
temeqitije osvetimo za sve svoje probleme. Sada nam je postalo jasno o ka-
kvim se izve{tajima radi, i da smo im presecawem ìca itekako zamrsi-
li konce. Bez telefonskih ìca, u planini ostaju sasvim beskorisni i
jadni. Ne mogu pozvati podr{ku u slu~aju da se na drugoj obali pojave En-
glezi. Otada smo ìce presecali jo{ revnosnije, kad god bismo nai{li na
wih. Bilo ih je mnogo. Nismo bili svesni opasnosti kojoj se izlaèmo.22 Na
sre}u, ìce u Foso di êrkvatoriju nisu mogle sluìti izvidnicama na
Monte Pjetrawi. Izme|u ostalog i zato, jer bi nas ovi s najve}im veseqem
ustrelili i pre nego {to bismo ih primetili.
Pogre{ili smo, po svoj prilici, sudbonosno. Umesto da ostanemo na
mestu odakle nam se nudila lepa prilika za spust niz padine do Gariqa-
na i prelaz preko wega, gde je, stisnut izme|u oba lanca planina, vero-
vatno bio najuì, na{li smo se u gorju, nekoliko kilometara zapadno od
wega, samo malo isto~nije od mesta gde smo prvi put prespavali. Ja sam bio
kriv. Prebrzo sam popustio Dalmatincima. Mo`da samo umi{qam, ali
Frane i Makinista izgledaju zadovoqno, to naime, potvr|uje moje sumwe.
I bez pitawa, stalno ponavqaju: „Ma, sutra je novi dan, jedan dan pre, ili
kasnije, nije va`no.” Nevoqa je u tome {to je takvih „jedan dan vi{e ili
mawe” bilo previ{e do sada.
Sutradan smo se sloìli da na ju~era{wim mestima vi{e ne poku-
{avamo
{a vamo sti}i do Gariqana. Potraì}emo drugo, pogodnije mesto. @e| i
glad naterali su nas da odemo jo{ koji kilometar na zapad, da na|emo neki
22
Mnogo kasnije, utvrdio sam da presecawe ìca nije bila tako naivna igra, kako nam
se ~inilo. Intelligence Summary NoNo.. 59, engleske êtrdeset {este divizije, 8. novembra
1943. saop{tava da su u Sesi Aurun~ima Nemci putem javnog ogla{avawa zapretili da }e
svako prekidawe telefonskih ìca ka`wavati streqawem po dvadeset me{tana (PRO (PRO WO
169/9767, „B” Branch).
Branch). Wihove patrole imale su zadatak da pohvataju sva sumwiva lica.
bunar, makar i blatwav. Na mawem pa{waku, zapadno od Monte Fuga (667

m), stvarno smo ga na{li na suvoj travnatoj ravnici. Bio je isti kao na Va-
laurei, skoro bez vode. Jako plitak, gorwi deo zida se obru{io u wega. Sa-
mo se kraj suprotnog zida svetlucalo dno. Preostali deo popodneva izgu-
bili
bi li smo da iz wega izvu~emo bar malo vode. Pored bunara nismo na{li ni
vedro, ni uè. Ispomagali smo se kai{evima na koje smo privezali pento-
lu. Nismo je mogli zabacivati u vodu, bojali smo se da }emo izgubiti i wu
i kai{eve, spu{tali smo je optere}enu kamenom na jednoj strani. Svaki
put, kad bi bilo sre}e da ivicom utone u pli}ak, odgurali bismo je mot-
kama,
kama, povezanim me|u sobom pertlama. Motke su, sre}om, leàle spremne,
jedna pored druge, kraj bunara, oguqene od koraka i kopita. Bile su raz-
me{tene tako da pri ve}em blatu omogu}e hodawe i vo`wu. Trebalo je ne-
koliko poku{aja, pre svega, strpqewa, dok nije uspelo. Pri nepodno{qi-
voj è|i to nije bilo dovoqno. S pravom pobo`nom oprezno{}u, pored bla-
ta, izvukli smo na povr{inu i malo guste vode. Strpqewe nije imalo ce-
nu. Kao i u sli~nim prilikama, prokliwao sam samoga sebe {to sam sa so-
bom poneo bo~icu kolowske vode, a na ~uturicu za pija}u vodu nisam ni
pomi{qao.
Posle tromog i neuzbudqivog prepodneva, popodne su nas ~ekala tri
iznena|ewa. Najpre se pojavio pocepani andjamo ra|un|ere koji se vra}ao
od Gariqana. Do wega se spustio po najve}oj uvali, zove se Sprekamuqera.
Nekada je gor{tacima sluìla za odbacivawe èna koje bi im dosadile.
Toliko je strma, da bi se skotrqale pravo u Gariqano. ûo je da na wemu
postoji brana i put, koji vodi preko we, {to mu je dalo nade da }e ga pre-
}i bez plivawa. Nije mogao pri}i ni u blizinu mosta, jer je nadaleko pod
straòm, drum do wega prepun je vojni~kog saobra}aja. Nekoliko dana smu-
cao se po proplancima oko Gariqana, s namerom da ga prepliva prvom pri-
likom, ali bi ga uvek ne{to omelo u spu{tawe na drum. Kad mu je me{ta-
nin, kod koga je prespavao, rekao da je leva obala celom duìnom minira-
na, kona~no je digao ruke. Ko ju je minirao? Sigurno Nemci, koji se pri-
premaju
pre maju da se pred Englezima u napredovawu povuku na desnu obalu i otu-
da izvedu kontranapad. To se poklapalo s utvr|ivawem terena koje smo po-
smatrali ju~e, ne{to vi{e uz tok reke. Mo`da }e sluìti za postavqa-
we lakog pontonskog mosta, preko koga bi se u nu`di mogle povu}i mawe
jedinice, patrole, pa i lak{a artiqerija, koja se nalazi u gorju na levoj
obali.
Ove novosti su bile i dobre i lo{e. Vest da je Gariqano na dowem de-
lu tesnaca zajaèn i da se moè pre}i pe{ke, za nas je bila potpuno nova.
Doznali smo da sve od Pontekorva na Liriju, pa do Ponte di Gariqano, pre
wegovog u{}a u more, nema drugog mosta. Ironija je htela {to smo razo~a-
rawe zbog nepoznavawa geografije umirivali nema~kom prisutno{}u s na-

{e strane Gariqana. Brana, pod nema~kom straòm, nije mnogo boqa od bra-
ne koje uop{te nema. Dobra vest, pribliàvawe Engleza, samo je potvr|i-
vala neizbeàn zakqu~ak. Sa~ekajmo s prelaèwem, dok ne zauzmu levu
obalu i isteraju sve Nemce. Sada je ve} jasno da }e se to dogoditi pre ili
kasnije. Opasnosti pri susretu s wima posle prelaska reke, bi}e iste kao
u slu~aju Nemaca, mo`da bi samo bilo opasno naleteti na crna~ku jedini-
cu, ali kod Engleza }emo posti}i svoj ciq, a posle svako svojim putem.
Nemci bi nas u najboqem slu~aju upotrebili za zemqane radove, odakle
im ne bismo mogli pobe}i. U mine na obalama, osim Dalmatinaca, nismo ve-
rovali. Koliko smo imali prilike da ih posmatramo, obale nisu pokazi
pokaziva-
va-
le da je bilo ko vr{qao po wima. Uprkos tome, nisam mogao odagnati sliku
kako u bauqawu po obali aktiviram minu, ona me odbacuje nazad, u reku,
a ova me, naduvenog, izbacuje negde na obali Tirenskog mora. Mine su po-
dràle odluku da ne ùrimo s prelaskom Gariqana. Ulile su nam i malo
optimizma, koji je posle ju~era{weg otkri}a Nemaca na drugoj obali sa-
svim splasnuo. Za mene je bio gorak, jer su opet pobedili Dalmatinci.
Drugo iznena|ewe je bio ponovni susret s Vermahtom. To se dogodilo
na isto~nom delu Valauree, kuda smo stigli posle prelaska brojnih pro-
planaka, ne veruju}i da }emo sti}i. U stvari, nismo ni znali da smo na woj.
Valaurea je prostrana zaravan, nepravilno okruèna proplancima, na za-
padu {iroka, na istoku izduèna, s mnogim ispup~ewima, tako da se ni sa
jednog kraja ne moè obuhvatiti pogledom. Mora da smo i{li isuvi{e se-
verno kad smo se na woj na{li. Glad je bila glavni razlog. Pretraìli
smo svaku pastirsku kolibu u blizini, u nadi da je neko posle no}ewa za-
boravio kakvu namirnicu. Jabuka odavno vi{e nismo imali, najvi{e ih je
oti{lo u nepovrat tokom dva bekstva, prvi put na breùqku iznad u{}a
gorskog potoka, drugi put s nema~kog osmatra~kog brda, ubrzo potom. Hra-
nili smo se jo{ jedino divqim kru{kama koje su ponegde rasle. Ostalo je
samo malo neobranih. Bile su gorke, skupqale su nam usta, ali smo ih `va-
kali, jer su nam gasile è|. Zubima samlevene do drvenaste ka{e, naj~e{-
}e bismo ih ispqunuli.
Do susreta je do{lo na pragu kamene pastirske kolibe koju smo name-
ravali pro~eprkati. Kad smo joj se pribliìli, iz we su, sagnuti, zbog
niskih vratnica, iza{la trojica nema~kih vojnika. Sigurno su ~uli da se
pribliàvamo. Nije bilo vremena za naga|awe {ta }e uraditi. Videli smo
samo da grabe pu{ke. Raspr{ili smo se, kud koji. Ja sam zamakao iza zida
staje za ovce uz ivicu zaravni, otuda sam pani~no tr~ao, vi{e po zadwici
zadwici
i rukama, nego po nogama, niz `bunasto i kamenito brdo. S leve i desne
strane dizali su se proplanci, ~inilo se kao da se zale}em u gorje. Opalio
je metak, jo{ jedan, pa jo{ jedan. Zvi`duke nisam ~uo, ali mi se u~inilo
da su nameweni meni. Skakao sam, padao, kotrqao se, dok sam imao snage.
Vi{e ni{ta nisam ~uo, osim svog vlastitog klizawa i padawa. Potpuno
iscrpqen, ostao sam da leìm pod ve}im gustim grmom. S najve}im napo-
rom skupio sam telo, okrenuo se, ~u~nuo i ~ekao da do|u, na|u me i odvuku.
Bio sam sasvim bespomo}an, malaksao i jadan, da je samo gorewska tvrdo-
glavost spre~ila da mi ne poteku suze. Smokve, koje ve} dva dana nisam oku-
sio, opet su mi se osvetile.
Bez imalo voqe, iznemogao do smrti, ~u~ao sam i ~u~ao. Zaobqeni ka-
men, na koji sam se oslonio, pomagao mi je da se odrìm u napornom polo
poloà-
à-
ju. Niotkuda ni jednog koraka, ni vojni~kog, ni nekog od na{ih. Potpuna
ti{ina. Oslawaju}i se o kamen, oprezno sam se podigao. Uspravqen, stajao
sam izvesno vreme i oslu{kivao, jo{ uvek nikakvog glasa. I gore, odakle
sam se skotrqao, bilo je sasvim mirno. Posle dugog vremena, kona~no mi se
u~inilo da se podaqe, s desne strane, ne{to okliznulo po kamewu. Zaista
su bili koraci, jedva ~ujni. Pojavio se Frane. Tr~ao je iza mene, prebacio
se nizbrdo, malo niè, i bez glasa ~ekao. Isto kao i ja, nije se usudio dati
znaka od sebe. Iz grmqa na istom brdu, uskoro su se pojavila
pojavila i ostala
ostala tro-
jica, Makinista daleko ispod nas, a Italijani malo povi{e nas.
Na koga su Nemci pucali? Niko nije bio rawen, ali je svako bio uve-
ren da su pucali ba{ na wega. Nismo imali vremena da se osvr}emo unazad
i utvr|ujemo. Mislili smo samo na beàwe. Sada je ionako svejedno. Svi
smo ~itavi. Najverovatnije su se zabavqali s nama. Opet mi je palo na pa-
met, {ta ako je i wih obuzeo strah? Zakleo bih se da nijednog nisam pogle-
dao u lice, jer nije bilo vremena, a i da jesam, ne bih ga video, pred o~ima
su mi se neprekidno javqala tri za~u|ena, pre uznemirena, nego besna li-
ca pod {lemovima. Mo`da su nam samo poru~ili da {to brè i dubqe be-
ìmo, kako bi se i oni ose}ali sigurnije. Istina, pojavqivali smo se kao
duhovi, ve} na prvi pogled nemo}ni i bez zlih namera, ali i duhovi znaju
biti dosadni u nepoznatom kraju, punom iznena|ewa, posebno, ako se pri-
kazuju u odvratnom obli~ju. Nisu mogli biti stariji od nas.
Krvoproli}e iznad mesta San Andrea
Tre}e iznena|ewe tek je bilo pred nama. Vratili smo se uzbrdo, ali
samo toliko da stignemo na kolski put koji je vodio preko proplanka. Wi-
me smo nastavili put. Najpre smo hodali kao bez ciqa, samo da se udaqimo
od dela Valauree s koga smo upravo pobegli. Imali smo ose}aj kao da smo
opkoqeni s tri strane. Izgledalo je kao da samo u pravcu kojim smo krenu-
li, pribli`no ka severoistoku, vi{e ne}emo susresti Nemce. Obronak le-

vo od nas udaqavao se sve vi{e, sve je dubqa postajala rupa izme|u wega
i nas, a weno dno je sve mawe padalo. Pojavila se uzdu`na uvala, koja se
vukla uz podno`je breùqka, a na wenoj ivici stajala je polusru{ena ka-
mena koliba. Po{to se uvala nastavqala do kraja grebena proplanka ko-
jim smo hodali, budila se nada da se iza wega {iri i da se na woj nalaze
pastirske kolibe, a u wima ostaci hrane. [ta god bismo na{li, dobro bi
do{lo. Treba se samo spustiti pedesetak metara nizbrdo i pro~eprkati
po ostacima. Uprkos umoru, ubrzali smo korak.
Greben se ubrzo zavr{io. Staza je kruìla oko wega, sve vi{e prema
istoku i jugoistoku. O~igledno smo zaobi{li Monte Garofano sa severne
strane. Direktno ispred nas, u daqini, na kasnom popodnevnom suncu, opet
se pojavio Monte Kasino. Nadole, do podno`ja, nismo videli, jer se s leve
strane staze {irio nisko obrastao plato. Duboko u dolini, na breùqku
ispod nas, belela se varo{ica San Andrea. Za~uli smo prigu{eno ~egrtawe
iz vi{e izvora. To je pucwava, ne moè biti ni{ta drugo. Poùrili smo
prema ivici platoa i popeli se na nasip koji je predstavqao ogradu pre-
ma dolini. Pucwava je postajala potpuno razgovetna. Bili su to pu{komi-
traqezi. Jo{ samo malo i otvori}e nam se pogled nadole. Zanemeli smo.
O~ekivana visoravan, u koju se pro{irila uvala na kraju grebena, za-
ista je leàla ispod nas. Kao neki veliki proplanak, s na{e strane zatvo-
ren obroncima ispod nas, sa suprotne strane uglavnom otvoren ka dolini.
Koliko je duboko, nismo imali vremena da razmi{qamo. To je najverovat-
nije Pasteno Vekjo, ili neka druga visoravan, zapadno, u pravcu Valemaja.
Na woj je bilo rasejano desetak koliba, mo`da drvenih, a mo`da i kame-
nih, pastirskih, ili za sitnu stoku. U tom momentu bilo je sasvim sveje-
dno kakve su i ~emu sluè. Izme|u wih su, bezglavo, kao da ne znaju {ta
rade, tr~ali mu{karci, ène i deca. Bar je tako izgledalo. Na nekoliko
metara jedan od drugoga, ispod na{e uzvi{ice, tako da smo morali da se
nagnemo ako smo hteli da ih vidimo do ~izama, u luku prema ulazu u do-
linu, kao tamne silhuete u okviru wene svetlosti, stajala su {estorica
nema~kih vojnika, ispaquju}i rafal za rafalom na uspani~ene qude. Pa-
dali su, kao da im neko podme}e nogu, s mukom se dizali, muwevito jurili
daqe i opet padali. @ene su decu silom vukle za sobom, ispu{tale iz ru-
ku, vra}ale se po wih i opet ih dizale. Qudi o~igledno nisu znali kuda
da beè, jurili su u kolibe da jo{ koga spasu bekstvom. Vikali su i vapili
vapili
u bezglavom o~ajawu. Posebno su glasovi èna i dece, uprkos razdaqini,
delovali zaglu{uju}e, ne od ja~ine, nego od straha, koji se od wih uvla~io
u nas. Videli smo krv, krvave obraze i ruke, mo`da umirawe, sna`no trza-
we rawenih u agoniji, ali zbog daqine nismo mogli razaznati ni fizio-
nomije, a kamoli wihove izraze i boju. U strahu smo se poistovetili s wi-

ma, drhtali smo i tresli se, kao da meci lete na nas, a ne na wih, kao da
postajemo deo tih jadnih bi}a.
Pa ipak, to nismo bili mi. Pored sveg saose}awa s nesre}nicima, ima-
li smo i svoje probleme. Andrija je stiskao stomak, trude}i se da povrati.
I mene je cepalo, ali nisam imao {ta da povratim, samo jak bol i gor~ina
na jeziku. Nikada jo{ nisam video ~oveka kako pada pogo|en metkom. A sada,
sada,
odjednom, masovno ubijawe, ~ak dece i èna. Nismo bili sposobni da vivi{e
{e
gledamo. Povukli smo se, pre nego {to su krvave orgije zavr{ene. Pucawe
se i daqe ~ulo. Put vi{e nismo nastavili, jer smo ionako hteli da se spu-
stimo ba{ tamo, na pa{wak, po hranu. Za bezose}ajne ubice i mi bismo po-
stali mete. Vratili smo se stazom kojom smo i do{li. Pratio nas je ose}aj
da je krug oko nas u celini sklopqen. Opkoqeni smo sa svih strana. Kud god
da smo krenuli u posledwa dva dana, svuda smo nailazili na Vermaht.
U tom trenutku, to je bilo najmawe zna~ajno. Posledwi doga|aj pre-
vazi{ao je sve {to sam mogao zamisliti i u najbolesnijem predstavqawu
ratnih grozota. U snu, Nemci su ~esto pucali na mene, ~esto sam se budio
u mori, vaqda od vlastitog vikawa ili opu{tawa mi{i}a u sawanoj opa-
snosti,
sno sti, ali hladnokrvno ubijawe nenaoruànih qudi ni u snu nikada ni-
sam doìveo. Bili smo strahovito pogo|eni. Ja, svakako, s lica sam ~itao
da su i drugi u istom stawu, posebno obojica Italijana. Vra}ali smo se
polako, niko nije progovarao. Po~eo nas je obuzimati ose}aj krivice. Tre-
balo je da im pomognemo, da spre~imo ubijawe, ili bar na neki na~in za-
ustavimo. Bio sam svestan toga da je tako ne{to ipak bilo nemogu}e, da je
besmisleno ~ak i pomi{qati na takvu mogu}nost, ali ose}aj krivice jav-
qao se i daqe, ne samo toga dana, nego i mnogo kasnije.
Krivica, koje smo, vi{e-mawe, svi bili svesni, bila je druga~ija. Da
nismo mo`da oti{li u strahu da ne doìvimo sli~nu sudbinu? Na vi{e
od ~etrdeset metara visinske razlike iznad mesta doga|aja ne bi nam se ni-
{ta dogodilo. Tako|e, da su nas Nemci na neki na~in primetili, mogli smo
im pobe}i bez problema. Beìmo li, dakle, i kad nema nikakve opasnosti,
ako je samo umi{qamo, i kad je udaqena? Ho}emo li na kraju jo{ samo be-
àti, ~ak i kad ne nai|emo na Nemce?
Bio sam svestan jo{ jedne odgovornosti. Sigurno smo bili jedini sve-
doci stra{nog ubijawa nedu`nih qudi. Ko bi drugi jo{ mogao da to vidi?
Qudi, u koje su pucali, bili su nesumwivo izbeglice, sam bog zna odakle
su stigli. To {to se to dogodilo negde iznad varo{ice San Andrea, u prav-
cu Valemaja, nije mnogo zna~ilo. Ni u wima sigurno nije ostalo mnogo qu-
di. Ako ve} nisam mogao pomo}i, prvom prilikom moram nekoga obavesti-
ti, na primer, Crveni krst, ili bar novinare, ako ni{ta drugo ne mogu
uraditi. Prilika mi se ubrzo ukazala, ali je nisam iskoristio. Drugi do-

ga|aji su postali va`niji. Krvoproli}e sam pomenuo jedino u jednom kas-
nijem tajnom izve{taju saveznicima, ali u drugu svrhu. Tako }e ovaj na-
cisti~ki zlo~in verovatno ostati zauvek prikriven, nepoznat javnosti,
tim lak{e {to su sfolati stizali iz ve}e daqine. U ovom slu~aju, mo`da
ni sami nisu znali gde su doìveli strahoviti pokoq. Ako su ga uop{te
preìveli, razume se.23
Kad smo se vratili do mesta gde je bila kolska staza, daqe od skro
skrovi-
vi-
{ta, koja su jo{ uvek bila dobra meta, nismo nastavili put, ve} smo kre-
nuli uzbrdo, po kamewu i korovu, da negde prespavamo. Na ivicu Valauree,
gde su nas iznenadili Nemci, vi{e nismo smeli. U no}i, u koju se sve vi-
{e pretapao mrak, ne bismo na sigurnoj razdaqini mogli utvrditi nisu
li se mo`da i oni zavukli u koju od koliba, da preno}e. Ispod izduène
stene na proplanku, nai{li smo na sasu{enu travnatu ravan. Bila je do-
voqno prostrana, pa smo polegali po woj od jednog kraja do drugog. Za le-
àj smo nagrabili suvo hrastovo li{}e. Bilo nam je hladno svu no}, po-
sebno pred jutro, drhtali smo svi zajedno, iako smo leàli tesno priqub-
qeni. Nekoliko godina ranije, spavao sam sa skautima na sli~nom mestu,
na proplanku iznad Vogla, kad smo proma{ili @agarjev greben i pre no-
}i nismo mogli sti}i do Naklove glave. Jo{ pre svitawa bili smo na no-
gama, trqaju}i promrzlo telo.
Vale di Sujo iznad Gariqana
Nastavak uspona na obronak na kojem smo prespavali, ujutro je izgle-

dao besmisleno. Vratili smo se nazad na kolsku stazu, s koje smo sino}
skrenuli u potrazi za preno}i{tem. Wome smo nastavili put i po ravnom
23
25. septembra 1995. u op{tini San Andrea, razgovarao sam sa sekretaricom od tri-
desetak godina, koja o doga|ajima tokom rata nije imala pojma, niti su je interesovali. Po
wenom mi{qewu, posle rata niko se nije bavio sli~nim doga|ajima, u svakom slu~aju, nije
joj poznato da je i{ta objavqeno o tome. Bilo joj je razumqivo da su tokom rata ubijani qu-
di, ratovi, vaqda, zato postoje. Ne, ne pripada Movimentu sociale, ili tako ne~em. Po bro-
ju plakata i crvenih zastava u mestu, bilo je jasno da je op{tina ~vrsto u obnoviteqskim
rukama. Na trgu i ulici do grobqa, imao sam sre}u da je ba{ tada bila sahrana jednog do-
ma}eg uglednika, na kojoj posebno stariji svet nije nedostajao, s nekima od wih sam se upu-
stio u razgovor. Ipak se pokazalo da u kriti~nom momentu, u jesen 1943, niko nije bio u va-
ro{ici ili okolini, ni mu{karci, ni ène. U malo zapadnijem Valemaju, kuda sam krenuo
odmah potom, nisam zato ni poku{avao da dobijem bilo kakvu potvrdu o krvavom doga|aju.
terenu stigli na isto~ni deo visoravni Valaurea, na kojoj smo se ju~e za-
malo sudarili s Nemcima. Sada je bila prazna, nigde ìve du{e.
I tu smo otkrili bunar, ali iz wega nismo imali {ta izvu}i. Voda se
zrcalila samo jo{ u uskom polumesecu uz ivicu kamenog zida i prete` te`no
no
blatwavog dna, koje se na najvi{im delovima ve} su{ilo. Na{om tehnolo-
gijom jedva da bismo i{ta zahvatili. Ako bi se pentola zaglavila na dnu,
mogli bismo i mi za wom, uz to nam je jo{ palo na pamet {ta bi se desilo,
kad bi nas poluodevene i bose iznenadili Nemci. Ju~e nismo pomi{qali
na tu opasnost. @e| smo morali zadovoqiti `vakawem i sisawem divqih
kru{aka, a i wih smo ve} te{ko nalazili. Bilo je mawe plodova nego drve-
}a. Bog zna koliko èdnih ih je bralo pre nas. Pretpostavqam da je gor~i-
na {umskih plodova i wima, kao i nama, skupqala usta. I pored opasnosti
da se vi{e nikada ne susretnemo, zbog wih smo se raspr{ili svako na svo-
ju stranu, po celoj visoravni. Kad smo se opet okupili, niko nije nedosta-
jao; u blizini kolibe, iz koje su se ju~e pojavili Nemci, na{li smo neko-
liko konzervi sa jo{ sveìm ostacima jetrene pa{tete. Postrugali smo ih
i polizali, temeqitije od svakog mrava.
Odlu~ili smo da put nastavimo prema jugoistoku, kako bismo stigli
do Gariqana mnogo ju`nije od mesta gde smo mu pri{li prvi put: na kraju
sutjeske, malo severnije od mesta gde bi, po pri~awu italijanskog ra|un|e-
ra|un|e-
re koji nije uspeo da pre|e, trebalo da stoji brana. Uprkos ju~era{wim
neprijatnim iskustvima, nadali smo se da ovuda ne}emo nai}i na Nemce.
îwenica da se nekoliko brigada skrivalo oko Korena, bio je glavni, ali
ne ba{ posebno ubedqiv razlog. Nadali smo se, tako|e, da }e bar na ovom,
mnogo ju`nijem delu reke, Englezi ve} biti na wenoj drugoj obali. Odlu-
~uju}i faktor u na{em o~ekivawu bila je glad, koja je toliko na~ela spo-
sobnost trezvenog odlu~ivawa, da nam je taj pravac izgledao najpovoqniji
samo zato {to je obe}avao hranu. Svo razmi{qawe je bilo podre|eno tom
ciqu. Padine su tamo mnogo niè, dvesta-trista metara, uz tok Gariqana
postaju jo{ niè. Nizbrdica }e biti mawe naporna. Pre ili kasnije mo-
ramo nai}i na neko seqa~ko imawe, na}i bar malo hrane, bilo ono naseqe-
no ili napu{teno.
Hodali smo po isto~nim obroncima Monte Ornita prema jugu, u prav-
cu samo malo nièg Monte Fuga (667 m), nastavqaju}i po wegovom isto~-
nom proplanku daqe ka jugu. Polako smo se spu{tali u uvalu izme|u wih.
Zove se Vale deq Ja~ino. Stotiwak metara peli smo se uzbrdo, na razvu~en
ravan proplanak, kamenit i obrastao retkim, niskim grmqem. To je pod-
no`je Monte Furlita (624 m). Wegov ve}i deo otvoren je prema planinama
na isto~noj obali Gariqana. Naseqa ispod M. S. Kro~ea otuda se dobro vi-
de. Na ju`nom delu, podno`je skre}e ka zapadu i duboko ispod nas otvara
pogled na prostranu niziju Gariqana i na Tirensko more na dalekom ho-

rizontu.
ri zontu. Negde jugoisto~no, ispod nas, Gariqano se, izme|u gora, sliva u
niziju, kojom svoj tok nastavqa lewo, u velikim krivinama, koje ponegde
okruùju prava ostrva. Na wegovim obalama veoma jasno se vide vrbe i po-
jedini, mnogo vi{i eukaliptusi. Posmatrali smo ga u smeru wegovog toka,
od podno`ja planina ka u{}u u more, ali ne kao s pe}ine ispod Monti
Aurun~a, kada je, na velikoj daqini, tekao s leve, na desnu stranu. Na sla-
bom suncu, wegova povr{ina je, na mnogim krivinama, svetlucala i upo-
zoravala na wega.
Isto~nu ivicu nizije kojom te~e Gariqano s istoka okruùje lanac
planina, koji se od M. S. Kro~ea proteè sve do mora. Uz tok Gariqana
prelaze sve vi{e na istok i postaju sve niè. U daqini, ve} skoro kraj
mora, po wegovom niskom grebenu prostrla se Sesa Aurunka. Nasuprot woj,
zapadno od nas, mora da se diè {iroki proplanak, po kojem smo se pre ne-
koliko dana pentrali iz doline pored Korena i na breùqke iznad wega.
Dakle, otada smo opisali zamalo puni krug svog puta i nesvesno ga, bar ne-
koliko puta, presekli. Ne}emo ga spojiti. Da se ne bismo na{li u dolini,
preko koje smo stigli s pe}ine, spu{tamo se preko nagnutog proplanka pre-
ma istoku, donekle na sever. S maweg ispup~ewa pred sobom gledamo nisko
gorje na drugoj strani Gariqana. Zaliv, koji nagove{tava wihov pad u su-
tjesku me|u planinama ispred nas, sutjesku kojom se reka probija ka doli-
ni, udubqen je preduboko da bismo ga mogli proma{iti. Tamo idemo.
Spu{tawem smo izgubili prednost vidika. [to smo se vi{e spu{ta-
li, nailazili smo na sve niè, zaobqene grebene. Ubrzo smo bili duboko
me|u wima. Za orijentaciju nam je sluìla samo svetlost kasnog jeseweg
sunca, koje se probijalo kroz oblake. Vi{e nismo videli ni Gariqano, ni
grebene iznad wega, niti more. Na jugoistoku, u daqini, pojavila se pred
nama razvu~ena, izduèna visoravan s brojnim zelenim pojasevima, sigur-
no travwacima, malo daqe od we jo{ jedna, uprkos su{i, skoro sva zelena.
înilo se kao da nije naseqena, na woj nije bilo ku}a, dok je na prvoj, uz-
du` vidqivog kolskog puta, rasejano u neredu, stajalo nekoliko seqa~kih
ku}a. Na ju`nom kraju, desno od nas, a duboko ispod wih, na velikoj uda-
qenosti, ponovo se pojavio deo Gariqana, s komadom nizije, u svom toku ka
moru. Jasno je, visoravni leè pribli`no paralelno iznad Gariqana. Od
wega ih odvaja samo posledwi, najniì greben planina. Nije naro~ito du-
ga~ak. Tamo gde se zavr{ava, s desne strane, Gariqano se osloba|a u nizi-
ju. Sasvim jasno vidimo proplanke iznad wegove leve obale. Padaju prema
nama, osvetqeni kasnim popodnevnim suncem.
[to se vi{e spu{tamo, uvala je sve izrazitija. Proplanci, po kojima
silazimo, predstavqaju podno`je Monte Furlita, na suprotnoj, ju`noj,
za nas desnoj strani uvale, ome|uje je podno`je mnogo nièg Monte Rotonda
Rotonda
(399 m). Diù se pred nama, visoko iznad uvale i potpuno zaklawaju po-
gled prema moru. Pri dnu podno`ja Monte Rotonda use~ena je plitka zava-
zava-
la. Korito gorskog potoka s oblim kamewem usa|eno je na wenom dnu. Te~e
pribli`no od zapada ka istoku. Na prvi pogled izgleda da je suvo, na dnu,
me|u kamewem, ne vidi se voda. Jo{ nekoliko koraka daqe i u podno`ju
Monte Furlita otkrili smo desetak metara dubok, skoro okomit, usek u
stewu. Deluje kao kamenolom, napu{ten vekovima. Na wegovom dnu, obra-
slom divqim `buwem i naplavqenim kamewem na drugoj strani, niù se,
jedan za drugim, polukru`ni redovi maslina. Po {est u svakom redu i isto
toliko redova. Bujice su vekovima, s obronaka obe planine s leve strane ko-
rita, nanele dovoqno plodne zemqe i omogu}ile wihovu sadwu.
Bili smo ube|eni da smo otkrili skoro idealno mesto za dugotrajniji
boravak. Kad smo se strmom obalom, koja se s leve strane zavr{avala ste-
novitim usekom, a s desne prelazila u buji~no korito, s mukom spustili s
proplanaka Monte Furlita pod masline, otkrili smo da su posa|ene na
uzastopnim terasama, koje su podzidane zidi}ima od krupnog oblog kame-
wa. Sigurno poti~e iz buji~nog korita. Prva, najvi{a terasa, bila je sko-
ro u celini obru{ena, na woj su rasle jo{ samo dve masline, ali su osta-
le, posebno slede}a, relativno dobro sa~uvane. Masline su bile stare, no,
neko ih je ipak obrao tokom rata. Mo`da neki andjamo ra|un|ere koji nas
je pretekao. Bio je jako temeqit. Ni jedan plod nije ostao ni na wima, ni
ispod wih, iako vreme berbe jo{ nije pro{lo. [teta. Masline bi nam sa-
da itekako dobro do{le, iako bi mo`da bile gor~e od onih u Orvijetu.
Na{li bismo mi za wih neki kulinarski recept. Sre}om, odavde do ku}a
koje smo videli sa zaravni ne moè biti daleko. To zna~i da smo blizu hra-
ne. Osim toga, na dnu skoro zasutog buji~nog korita mo`da }emo otkriti
kakvu lokvicu vode. Ako padne ki{a, sigurno.
Naàlost, vidik je bio lo{. Na{li smo se u dubokom kotlu. Polu-
kru`na obala, kojom smo se spustili, bila je prestrma i previsoka da bi
nam omogu}ila pogled nazad, na teren s kojeg smo stigli, s leve strane za-
tvarao ga je stenoviti usek, a na suprotnoj strani strma padina Monte Ro-
tonda. Osim neba, ni{ta se nije videlo. Ostao je otvoren samo pogled u
uskom uglu, nadole, po terasama, a ispod wih, u daqinu, do obe otkrivene,
ukoso poloène visoravni, pa jo{ daqe, do niskih grebena i proplanaka
M. S. Kro~ea, na drugoj strani Gariqana. Me|utim, i u tom pravcu pogled
su zaklawale masline. Trebalo je da se popnemo na pogodno mesto i otkri-
jemo otvore u wihovim kro{wama da bismo ne{to videli.
Ispod kro{awa smo bili zakloweni ne samo od pogleda iz vazduha, iz
eventualnih aviona, nego i od posmatra~a s proplanaka oko nas, kao i od
o~iju koje bi nam se pribliàvale iz pravca obe visoravni ispod nas. Ko-
tao je na prvi pogled odavao utisak za{ti}enosti. Nijedna izvidnica ne
bi gubila vreme i trud da se spu{ta u wega i mu~i se uspiwawem iz wega.
Kretawe po okolnim proplancima bilo je mnogo lak{e. To je bila velika
prednost. U kotlu, use~enom u uvalu, izme|u padina dva breùqka, pokri-
veni maslinovim kro{wama, bili smo dobro za{ti}eni, jedino ako se neko
ne odlu~i da ba{ nas i{~a~ka iz skrovi{ta. Ako se to dogodi, mogli bismo
beàti u pravcu suprotnom od pribliàvawa neprijateqa, bilo na pro-
planke iza nas, bilo na nagnute terase s maslinama, ili u gusti{ prema
obema visoravnima. U tom pogledu, novi poloàj bio je prava suprotnost pe-
}ini ispod Monti Aurun~a, koja nam je omogu}avala da na veliku daqinu
otkrijemo svakoga ko bi se pribliàvao iz bilo kog pravca. Zato je wen
izloèni poloàj toliko mamio svakoga da vidi {ta se de{ava na woj.
Frane i Andrija su se uputili niz terase, ka zaravni na kojoj smo iz
daqine primetili niz ku}a. Potraì}e slamu i dovu}i je na terase. U
prvom redu ne{to hrane, bilo kakve. Ako u ku}ama na|u qude, nek isprose
malo kukuruznog bra{na. Da ne}e dobiti smokve, skoro da nije bilo vero-
vatno. Nas trojica preostalih, od podesnog kamewa, iskopanog iz najvi{eg,
obru{enog kamenog zidi}a, po~eli smo da zidamo prizemnu kolibu. Po-
sledwi,
sle dwi, najvi{i zid, ve} je bio postavqen – izabrali smo najo~uvaniji i
najvi{i deo kamenog zidi}a druge terase. Trebalo je sloìti samo jedan
red krupnog kamewa i bi}e dovoqno visok. Staja}e izme|u dve masline s
bogatim kro{wama, koje }e zaklawati kolibu od nepoèqnih pogleda s
proplanaka iza nas. Na zidi} }emo dodati kamewe za ostala tri zida i ko-
liba }e biti gotova.
Sagradili smo je uzdu` zidi}a u obliku izduènog pravougaonika,
po na{oj meri, duìne tri i {irine oko dva metra. Zidovi su bili brzo
gotovi. Kamewe iz obru{enog zidi}a bilo je kao stvoreno za na{ posao. Ja-
ko i krupno, jo{ su graditeqi ograde birali najboqe, a mo`da su ga i po-
malo obradili. Nije bilo nikakve opasnosti da se zidovi sru{e dok mi
spavamo. Trudili smo se da kamewe sa spoqne strane kolibe bude obraslo
tamnim, sivo-zelenim li{ajevima, da belina kre~waka ne privla~i nepo-
èqne poglede. Kad ga ispere ki{a, posta}e jo{ svetlije. Krov }emo na-
praviti od slame, a ako Frane i Andrija ne dovuku slamu, upotrebi}emo
maslinove grane, sabijene u debeli sloj, pada}e s gorweg zidi}a ograde
prema
pre ma dowem zidu i ima}e jo{ malu strehu. Za ulaz, na najnièm delu
pobo~
bo~nog
nog zida, ostavili smo pravougaoni otvor. U kolibu }emo ulaziti i
izlaziti
izla ziti iz we na sve ~etiri. Levo od ulaza, pod gorwim delom planira-
nog krova, u uglu, pod zidi}em, ogradili smo kameno ogwi{te, da se greje-
mo i, po potrebi, kuvamo.
Frane i Andrija vratili su se tek predve~e. Svaki je na le|ima no-

sio ogroman sveàw povezane slame, u torbama su nosili smokve i stvarno,
kukuruzno bra{no, kao {to smo naru~ili. Otprilike, kilogram bra{na.
Nisu oti{li tamo kuda su nameravali. Put ih je zaveo na zapad, i{li su
zavalom izme|u dva obronka i na dnu nai{li na mawu ravan s wivama i
ku}om,
ku }om, u kojoj je ostala stara doma}ica. Svi ostali su bili sfolati, ona
}e, rekla je, radije umreti u svojoj ku}i, nego da je ubiju negde drugde.
Umreti kod svoje ku}e, to je jo{ jedino {to joj ne mogu uzeti. Odu{evio
ju je Frane, kad je saznala da je jugoslovenski partizan. Zato su i doneli
hrane vi{e nego ikada ranije.
Saznali su i da su stanovnici, koji su ostali po ku}ama, me|usobno
povezani, premda su jako udaqeni jedni od drugih. Bilo {ta da se desi,
obaveste najblièg suseda, tako da se novost brzo pro{iri u svim pravci-
ma. Na pitawe {ta se de{ava kad sretnu Nemce, odgovorila je da prolaze
pored wih kao da ih ne vide, pri susretu uporno gledaju u zemqu, iako se
ovde pozdravqaju svi, bilo da su me{tani ili stranci. S tedeskima je dru-
ga~ije, niko ih nije zvao da do|u. Izgleda da su na svoju providnost navi-
kli, pogotovo {to su svi preostali me{tani prestari da bi bili opasni.
Pre nekog vremena, Nemci su im preko letaka poru~ili da se povuku iz
ratnog podru~ja, bilo kuda, najboqe u Rim, iako su do sada odluku prepu-
{tali samim qudima. Mladi}e su odavno pokupili za najrazli~itije po-
slove. Niko ne zna gde su.
Rekla im je da se planinska visoravan s ku}ama, razme{tenim po svo-
joj duìni, {to smo i sami videli s vrha, zove Vale di Sujo, da je jako plod-
plod-
na; paralelno s wom, nekoliko kilometara od Gariqana, malo povi{e, le-
ì jo{ jedna, jo{ plodnija, zove se Valonga. Na Vale di Sujo, pre nekoli-
ko dana,
dana, savezni~ki avion bacio je nekoliko mawih bombi. Niko nije shva-
tio za{to su to uradili. Neki su tvrdili da su avioni opazili nema~ku
jedinicu, koja se, ko zna odakle, pojavila u varo{ici Sujo, na po~etku vi-
soravni, bombardovali je, ali su proma{ili za vi{e od jedan kilometar.
Obja{wewe je bilo malo verovatno. Ako su avioni bombardovali Sujo zbog
nema~kih snaga na wemu, morali su leteti nisko, u tom slu~aju ne bi mogli
mogli
tako o~ajno proma{iti.
Osim toga, avioni vojnike napadaju mitraqezima, a ne bombama. Ovo
„ko zna odakle” mo`da govori o nema~koj jedinici koja se no}u dovezla ka-
mionima iz San Lorenca, koji leì u podno`ju breùqaka, na putu za
Koreno, ali u San Lorencu nisu videli nikakav transport.
transport. Po stari~inoj
pri~i, verovatnije je da se radi o jedinici koja sse
e povukla s leve strane
Gariqana, a Frane je dodao, za nas: „Ako sve to skupa nije neko izmislio,
qudi ovde imaju bujnu ma{tu”.
Sve bombe, osim jedne, pale su na poqa i eksplodirale bez {tete. Jed-
na je tresnula o stewe kraj ku}e; o{tro kamewe, zajedno sa {rapnelima,
rasprslo se na sve strane i na vi{e mesta ranilo starog seqaka i raznelo
ovcu, koju je potajno pasao. Seqak bi sigurno umro da ga Nemci, koji su
do{li da vide {ta se desilo, nisu odvezli u bolnicu. Ionako }e ga ubiti,
mislila je starica.
U selo Sujo, koje se smestilo na brda{cu proplanka koji strmo pada od
Vale di Sujo prema Gariqanu, niko ne sme da ide, otkad se sve ~e{}e po-
javquju nema~ke patrole. Saznali su, tako|e, da u sutjesci Gariqana leì
nekada{wa Neronova sumporna bawa Akve Ve{ine, sada Terme di Sujo, s
nekoliko kupali{ta i skromnim hotelima. Iz wih neprestano izlazi pa-
ra koja zaudara na trula jaja. ûdno, do nas miris nije stigao ni po najja-
~em levantu, uop{te nismo znali da postoje. Zaboravili su da pitaju za
branu na Gariqanu, o kojoj nam je govorio upla{eni andjamo ra|un|ere.
ra|un|ere.
Odu{evqewe na{im novim boravi{tem donekle se sleglo, iako je sve
{to smo saznali, moglo, ali i nije moralo biti istinito. Granata, koja bi
tresnula u stenoviti usek, severno od na{ih maslina, odbila bi prema na-
ma mno{tvo o{trog kamewa koje bi nas moglo raniti. Ipak se nismo predo-
mislili, ve} poùrili da kolibu pre no}i zavr{imo. Nije bilo jedno-
stavno da od starih maslina nase~emo dovoqno ravnih grana, koje }e nam
posluìti kao uzdu`ne i popre~ne grede. Imali smo samo xepne noì}e,
kojima smo s mukom rezali tvrdo drvo. Nekako smo uspeli. Ispomagali smo
se mladim izdancima, koji su jedini stvarno bili potpuno ravni. Grede
smo povezali brnistrom, koje je svuda bilo na pretek. Jedino {to se lako
lomila, iako je bila zelena.
Slamu sam polagao sam. U Grmu na Trati kod Velesovog, o~evom zavi-
~aju, imali su su{aru pokrivenu slamom, sa kuhiwom bez dimwaka. Viso-
ko, pod slemenom, gde se ni dawu nisu razaznavale stvari, visile su dim-
qene {unke i drugi komadi sviwetine. Dimili su ih i su{ili do jeseni,
pa je za rezawe dobro prokuvanih komada, koje bi sebi priu{tili nede-
qom, bio potreban o{tar no`. Tamo sam primetio da se dim nekako gubi
kroz slamu, a kad pada ki{a, voda ipak ne curi kroz wu. Veoma retko se
de{avalo da se dim zadrì nisko i gu{i nas. Tako sam se pred drugarima
predstavio kao stru~wak za slamnate krovove i preuzeo posao u svoje ru-
ke. Oprezno sam raspore|ivao lepo izravnane snopove slame, jedan uz dru-
gi, me|usobno ih prekrivao, da su se jedva mogli uo~iti. Samo zbog no}i,
koja se prerano spustila me|u masline, morao sam prestati sa radom pre
nego {to je do{ao na red i posledwi snop slame. Sutra }u videti na kojim
delovima treba slamu boqe poravnati i skupiti. Uprkos napola obavqe-
nom poslu, bili smo dobro pokriveni. Iz potpuno mra~ne unutra{wosti
tek bi ponegde zasvetlucala poneka pukotina. Ako ne bude ki{e, posle

mnogih dana, po prvi put }emo bezbri`no spavati, pre svega, ne}e nam bi-
ti hladno. Prethodna no}, koju smo proveli na otvorenom, jo{ nije i{~i-
lela iz kostiju.
Ose}ali smo se kao kod ku}e. Osim uz najniì, dowi zid, mogli smo
udobno sedeti u celoj kolibi. Pomerawe po woj bilo je malo teè, poseb-
no kad smo, vuku}i se na kolenima, morali da propustimo jedan drugoga.
Ubrzo smo se i na to navikli. Nismo imali problema s drvima, bilo je do-
voqno suvaraka. Mogli smo nalomiti sasu{ene maslinove grane i debla,
raspucana od starosti. Bilo ih je svuda po kamewu. Imali smo i dovoqno
{ibica, jer niko nije bio pu{a~. Ispod naplavqenog kamewa otkrili smo
zar|ao metalni sud bez dna. Trebalo ga je samo izravnati, skinuti zar|a-
li poklopac i uzastopnim savijawem i gaèwem pregiba prepoloviti, da
dobijemo odli~na vrata, koja }e spre~iti prodirawe hladnog vazduha u
kolibu i odsjaj vatre iz we. Veli~ina nam je bila potaman. Veliki kamen
kraj vrata, za koji smo ih zadenuli, spre~avao je da se prevrnu. Delimi-
~no sa~uvani natpis „O...i...ive...nato” pod maslinama nije bilo te{ko raz-
re{iti.
Sve bi bilo u najboqem redu da nismo ostali bez vode. U koritu ispod
nas Frane i Andrija je nisu na{li. Kod seqanke su je mogli dobiti koli-
ko su hteli, nudila im je potrganu pletenku, ali je nisu uzeli, kako je, uz
sav ostali tovar, ne bi razbili. Sutra }e i}i po wu. Ako ne bude kod ku}e,
ostavi}e je iza ba{tenskog zida kraj ku}e. Vatru, koju smo zapalili u me-
|uvremenu, iskoristili smo za jo{ ne{to, osim toplote. Jo{ iste ve~eri
izmislili smo jelo, o kojem Kalin{ekova majka ni sawala nije. Na jugoslo-
jugoslo-
venskom bismo ga nazvali ispitkebab. Suve smokve smo blago vaqali me|u
dlanovima, kako bi dobile ovalnu i glatku povr{inu, ali ne toliko da im
popuca koà. Takve smo naboli svako na svoj {tapi} i pekli na vatri kao
ra`wi}e. Jedino je bilo nezgodno {to su u isto vreme mogli da peku samo
dvojica, drugi su morali ~ekati. Iako je ogwi{te na sredini zahtevalo
mnogo ve}u kolibu i kru`ni oblik, to na terasi nije bilo mogu}e. Ina~e,
imali smo mnogo vi{e vremena nego napro{enih smokava. Pokazalo se da je
tako pe~ena smokva veoma ukusna. Posebno je èravica posle vatre dopri-
nela da se zape~e kao pravi specijalitet, jer nije bila isuvi{e zadimqe-
na i opaqena. Skoro kao ratluk, samo {to su semenke bile opasne za plombe.
Za nekoga, kome smokve nisu bile svakodnevna hrana, kao nama, bile bi pra-
va poslastica. Neprijatno je bilo samo to {to su weni sporedni efekti
bili isto tako odvratni, kao i efekti smokava u bilo kom drugom obliku.
Vatra je donela sa sobom opasnost i neprijatnost. Opasnost je bila u
tome {to se zapalio slamnati krov iznad we. Iako smo pri dodavawu drva
pazili da vatra ne postane previsoka, iznenada je buknula i nekontroli-

sano se vinula pod krov. Nekoliko puta su se zapalile pojedine slam~ice
koje su virile iz snopa. Brzo ga{ewe rukavima spre~ilo je da ne izgori
~it
~i tav krov. Re{ewe je bilo jednostavno. Lim, koji nam je ostao od izrade
vrata, zataknuli smo me|u najvi{e kamewe na zidi}u, pa smo mogli loì-
ti vatru skoro bez brige. Po{to je po~eo da se quqa zbog dizawa vrelog
vazduha, na dowem kraju smo ga zaglavili, tako da je pod slamom leào rav-
nomerno, po celoj duìni.
Neprijatnost je stigla s toplotom, koja je, kao sunce, izazvala da nas
stari ugrizi va{ki po~nu svrbeti tako jako da skoro nismo mogli podne-
ti. Bilo nam je gore nego na suncu, jer je i toplina vatre bila mnogo ja~a.
Nije bilo pomo}i. Po{to nam je najgore bilo pri pe~ewu ra`wi}a, zbog
~ega je svako hteo da se izmakne, a nije hteo da se odrekne uìvawa u spe-
cijalitetu, uveli smo sistem rotacije. I on je bio smokvast i va{qiv, kao
i mnogi drugi, s kojima sam imao posla posle rata. Svako je mogao ispe}i
dva {tapi}a smokava da bi ostao ìv od àra vatre.
Kad smo posle ve~ere polegali jedan pored drugog na slamu, prvi put,
posle mnogih dana, obuzeo nas je ose}aj blaènstva. Kad bi samo {to duè
trajao. Naàlost, uznemiravalo nas je se}awe na ju~era{we ubijawe iz-
beglica, kojem smo bili svedoci. Posle vi{e od pedeset godina, ìvo mi je
pred o~ima, kao tada. Ponovilo se isto {to i na pe}ini, s koje smo posma-
trali napad savezni~kih aviona na nema~ki konvoj kamiona. Nismo bili
jedinstveni skoro ni u jednom detaqu masakra. Ta~nije, ni u jednom, niti
je svako za sebe bio uveren kako je bilo. Svako pitawe dovodilo nas je do
toga da smo znawe o doga|ajima popravqali i mewali. Koliko je stvarno
bilo Nemaca, jesu li zaista bili Vermaht, mo`da neke SS-ovske ili ge-
stapovske
sta povske jedinice, da li su qudi zaista bili izbeglice, ili mo`da stal-
ni stanovnici te visoravni, a da ne govorimo o tome koliko ih je bilo, ko-
liko èna i dece me|u wima. Za{to nisu beàli nekud daqe, kako to da
niko nije pojurio prema ivici visoravni i skotrqao se nizbrdo, u doli
dolinu,
nu,
gde se nudilo jedino re{ewe, za{to se nisu posakrivali iza kamenih ko-
liba, kad su Nemci pucali samo s dve strane? Jesu li stvarno bile od ka-
mena? Koliko je ostalo da leì mrtvih, koliko èna i dece? Koliko i ka-
ko rawenih? Istina, nismo ostali do kraja. Me|utim, ako bismo morali
podneti izve{taj samo o onome ~emu smo bili pravi svedoci, morali bismo
naknadno uneti na stotine detaqa i ispravaka, kako bismo dobili konzi-
stentnu sliku doga|awa. Da li bi bila istinita? Svako od nas naslikao bi
svoju. Da li je bilo pet istina? Opet sam se prisetio profesora krivi~nog
prava Maklecova, koji nam je ~esto govorio kako o~evici istog krivi~nog
dela, i uz najpo{tenije uverewe, govore svako svoju istinu, a istine raz-
nih posmatra~a ~esto su kontradiktorne, ~ak i u najbitnijim elementima.

[ta bismo o doga|aju ispri~ali nekom me|unarodnom telu, ako bi nam se
pruìla prilika? Da je bilo stra{no, da su Nemci na sve strane pucali
u izbezumqene qude koji su beàli, mu{karce, ène i decu, koji su pada-
li i dizali se, i to bi najverovatnije bilo sve {to bi se poklapalo u pri-
povesti svakoga od nas.
No}u je padala ki{a, kao naru~ena da se isproba krov. Curilo je na
vi{e mesta. Po{to nije bio zavr{en, nismo lupali glavu. Ako posledwim
snopom slame ne uspemo napraviti nepropusni krov, odnekud }emo dovu}i
limene sudove, kakvog smo ju~e na{li u koritu ispod nas, pa }e problem
biti re{en. Ovde vi{e nismo u planinama, gde nema tragova civilizaci-
je – ako za`murimo na sveprisutnu razornu tehnologiju Vermahta. Nije
nam trebalo. Snop slame, koji sam ujutro namestio ~im je prestala padati
ki{a, uz mawe popravke ju~era{weg posla, pokazao se dovoqnim. Kakva kap,
tu i tamo, ne {kodi. Da se slama ne bi klizala, prekrili smo je granama
i opteretili kamewem. Nedostajala nam je ìca, koja se obi~no koristi u
tu svrhu.
Frane i Andrija su sa seqa~kog imawa, gde su ju~e dobili slamu i
hranu, doneli pletenku vode. êkala ih je kraj zida, kao {to je seqanka
obe}ala, ionako je bila vredna jo{ samo za nas. Nadali su se da }e dobiti
jo{ ne{to hrane, ali je ku}a, uprkos ju~era{wem pri~awu vlasnice da }e
izdràti do kraja, bila zatvorena, niko se nije oglasio ni na dugotrajno
kucawe. Kasnije smo saznali da se sama prijavila Nemcima za evakuaciju,
kao i jo{ nekoliko qudi iz Vale di Sujo, koji su u po~etku odlu~ili da
istraju u svojim domovima do kraja, zbog ~ega nisu oti{li me|u sfolate,
kao ve}ina. Mo`da je to bio pravi razlog za wenu dare`qivost. A mo`da
ih se i bojala, tru}aju}i im kako }e radije umreti u svojoj ku}i, nego ne-
gde u izgnanstvu.
Za ru~ak smo sebi priu{tili retko zakuvano kukuruzno bra{no, za
nas ka~amak. Posle dugog vremena, opet smo po~eli odvajati dnevne obroke.
Do sada smo jeli iz xepa u usta, uglavnom u hodu, kad bismo osetili toli-
ku slabost da bi nam drhtale i noge i ruke. Po{to nije bilo soli, me{ta-
ni su je odavno potro{ili, supu smo zasladili s nekoliko smokava. Tako se
neslanost mawe osetila. Otkad smo, po dolasku na pe}inu, zbog nedostatka
vode i straha da dim ne oda na{e prisustvo, prestali s kuvawem, nismo
okusili toplu te~nu hranu. Bio je to divan ose}aj, utoliko vi{e {to su s
obla~no{}u i ki{om dani postajali sve hladniji. Makinistina pentola
dokazala je svoju upotrebqivost. Po{to smo morali biti skromni, sa svoje
tri litre zapremine bila je taman za nas. Bra{na imamo za jo{ jedan ob-
rok. Bar jo{ jednom }emo se pristojno najesti.
Prvi zadatak sada je bio da stignemo do Vale di Sujo i utvrdimo ~i-~i-

me se moèmo obezbediti na woj. Opet su oti{li Frane i Andrija, sada
dobro znaju gde su prvi put skrenuli na pogre{nu stazu, a pridruìo im
se i Makinista. Bila je to zaista ona visoravan koju smo videli s pro-
planka po kojem smo se spustili do na{eg novog boravi{ta. Nisu videli
varo{icu Sujo, koja se smestila na brda{cu, na po~etku te visoravni, oko
150 metara iznad Gariqana, jako blizu wegovog izlaska iz sutjeske. Ve-
}ina ku}a na Vale di Sujo je zatvorena, samo je ponegde ostao starac ili
starica. Vi{e ne moèmo ra~unati da }emo i ubudu}e imati sre}e s hra-
nom kao ju~e. Doneli su samo nekoliko {aka smokava. Darodavci su im po-
tvrdili da je nekoliko qudi napustilo visoravan zajedno s doma}icom na
koju su Frane i Andrija nai{li prvog dana. Evakuisale su ih patrole iz
Korena. Odlu~uju}e je bilo bombardovawe, koga su se svi upla{ili. Do ta-
da su mislili da su bezbedno sakriveni na svom deli}u zemqe, koji razor-
ni rat ne moè pogoditi. Zna~i, opet nas ~eka glad. Jedina prednost nad
pe}inom je u tome {to moèmo kuvati, bez opasnosti da }emo se izdati.
Jelovnik smo obogatili ~ajem. Tako je doru~ak dobio ne{to od svog
uobi~ajenog sadràja. Bila je to dobrodo{la promena, ina~e bismo morali
piti vodu od smokava. Iznad korita nisu rasle samo kupine, u to vreme ve}
sasu{ene, otkrili smo i nekoliko grmova {ipka. Tog leta mora da je dobro
rodio. [teta, nema mnogo grmova. Po{to su vlaga i ki{no vreme tek po~i-
wali, bobice su jo{ uvek bile ~vrste i crvene, bez li{ajeva. Naàlost,
zasla|ivali smo ga smokvama, tako da se ukusa smokava nismo otarasili.
Kukuruzno bra{no, koje su Frane i Andrija dobili, bilo je prvo i po-
sledwe. I {ipak smo uskoro potro{ili. Vi{e ga nigde nismo mogli pro prona-
na-
}i. Za wim smo àlili ne samo kao za ~ajem. Prokuvan, s jako sitnim dla-
~icama, bio je prijatnog ukusa, pa smo ga mogli jesti. Traìli smo pe~ur-
ke, ali one koje smo na{li nismo smeli jesti, jer ih nismo poznavali. Tako
smo sve vreme boravka u kolibi pod maslinama zavisili iskqu~ivo od smo-
kava, ba{ kao i na pe}ini. Jeli smo sirove, kuvane, pe~ene kao ra`wi}e,
pa jo{ i pili ~aj od wih. Razlika u na~inu pripremawa smawivala je od-
vratnost wihovog ukusa, koji je i pored svih kulinarskih ve{tina s vre-
menom postao nepodno{qiv. Pobe|ivala je velika glad. Mu~ila nas je, sre-
}om, od jutra do ve~eri, dawu i no}u. Isto tako i dijareja, koja je postala
na{ pratilac, ne samo svakodnevni, nego skoro svako~asovni.
Ogavnost smokava, kojima smo se hranili iz dana u dan, uskoro je pre-
kinula jedna ovca. Jednog lepog dana, Makinista se vratio s ve{}u da }e
na Vale di Sujo nabaviti ovcu - ìvu ovcu. Ako ne budemo previ{e lako-
mi, mo}i }emo se gospodski hraniti nedequ dana, a mo`da i duè. Stari
seqak, koji je nudi, traì za wu dva dolara. Ovcu mora prodati, jer je od-
lu~io da se i on evakui{e. Nemcima je ne moè prodati, jer ju je sakrio

od wih, kad su pretraìvali ku}e. Osim toga, ne pla}aju novcem. Dakle,
mi smo na dobitku.
Gde }emo na}i ta dva dolara, bilo je moje pitawe, a Makinista je odgo
odgo--
vorio – pa, od tebe. Dobro da zna da u nov~aniku nosim dva dolara. Zato je
i spustio cenu od deset, koliko je vlasnik u po~etku traìo za ovcu. „Tvo-
ja dva”, cerekao se, „toliko sam se namu~io, kao da su moji. Kao da ih imam
u xepu”. Stvarno sam imao dva dolara. Kad god bi nam pisao pismo, stric
Xon iz Santa Rose u Kaliforniji priloìo bi koji dolar, da se napravi
vaàn pred mla|im Ale{om, mojim ocem, pa i pred ostalom bra}om i se-
strama, i naglasi svoj visoki ameri~ki standard i velikodu{nost. Maki-
nisti nisam imao {ta da prigovorim. Svi su bili na wegovoj strani. Po-
sta}u vlasnik sigurno najjeftinije ovce na svetu. Zabrinuo sam se, nisu li
otkrili i moju drugu tajnu, dukat od dvadeset kruna, koji mi je jo{ u Qu-
bqani Dragica u{ila u podstavu na levom ramenu sakoa, kao zlatnu re-
zervu (kakva bukvalnost!). Ko zna ~ega bih mogao postati vlasnik za te pa-
re? Tada bih wima mogao kupiti celu Vale di Sujo.
Makinista je odmah krenuo i posle sat vremena nestrpqewa, jer nije
ba{ bilo sigurno {ta }e se izle}i iz wegovog obe}awa, primetili smo ga,
kako od zidi}a do zidi}a hvata ravnoteù s ovcom preko ramena, drè}i
je jednom rukom za predwe i drugom za zadwe noge. Uzbrdo je i{la sama, vo-
dio ju je vezanu oko vrata, da mu ne pobegne. Kao vlasniku, pripala mi je
~ast da je zakoqem. Hteo sam da odbijem. Makinista mi je izgledao idealan
za taj posao. Usput je izmislio da je kod wih takav obi~aj, i mada je to bi-
lo obi~no lukavstvo, svi su poverovali. Zato sam samo progutao knedlu.
Mo`da tim klawem kod Andrije i Mateotija zaradim koji poen u pore|e-
wu s Dalmatincima – partizanima, odmah sam otkrio svetliju stranu od-
vratnog zadatka.
Tako sam shvatio za{to se jagwe svuda i u svim vremenima smatra
simbolom
sim bolom krotkosti. Da nam se ne bi izmigoqila, predloìo sam da ovcu
drè svi. Jo{ mi je dobro ostalo u se}awu kastrirawe prasadi na trgu u
San \ovaniju, kako su o~ajno cvilili i otimali se svim snagama, dok ih je
gomila de~urlije jedva zadràvala na zemqi. Toga sam se bojao. Makini-
sta se podsmevao mom predlogu. Pa`qivo sam ovci kleknuo za vrat i najve-
najve-
}im noèm koji smo imali, Makinistinim, posebno nao{trenim za tu pri-
liku, zabo u vrat i prerezao grlo. Neverovatno! Uop{te se nije branila,
nije ni poku{ala da izmakne vrat od noà. Jedva da sam osetio laki trzaj
wenog tela, iako je vi{e niko nije drào. Leàla je na boku, potpuno ne-
pokretna, kao da se mirno odmara. Krv je isticala iz vrata u brzo podmet-
nutu pentolu, kao da je neko oprezno sipa iz vedra. Makinista se hvalio
da je ve} poklao mnogo ovaca. Verovao sam mu, ali mi nije promaklo da je i
on skrenuo pogled kad sam joj gurnuo no` pod grlo.
Sve ostalo je uradio sam. Obesio ju je za zadwe noge o maslinu, prere-
zao koù ispod papaka, skoro bez pomo}i noà smaknuo dole, ponegde na-
pravio kakav mali rez, na kraju obema rukama muwevito odrao ovcu sve do
vrata i papaka na predwim nogama. Pre nego {to koù osu{imo, otvore na
vratu i nogama }emo u{iti i naduvati je, pa }e nam sluìti kao me{ina
za vodu, protuma~io nam je. Kad odlu~imo da preplivamo Gariqano, na me-
{ini }emo preneti svu ode}u, a mo}i }emo i da se drìmo za wu. Nekada
je to bio uobi~ajen na~in da reku pre|e ve}i broj vojnika koji, po pravi-
lu, nisu znali plivati.
U me|uvremenu je ovci prerezao trbu{nu opnu, izvukao creva, koja
smo bacili me|u kamewe, gde }e se za wih pobrinuti ìvotiwe, izrezao
svu jestivu sitne` i prstima iskopao o~i. Ko bi pomislio da su tako krup-
ne! Da {to duè ìvimo od mesa, odlu~ili smo da, osim krvi, odmah poje-
demo i o~i. Mozak smo ostavili u glavi. Odranu ovcu smo uètom, kojim ju
je Makinista dovukao iz Vale di Sujo, podigli na vrh najbliè masline,
dowi kraj uèta privezali za stablo, kako bismo je mogli komotno spu-
{tati, kad god poèlimo komad mesa. Po{to je hladno, ovca }e se o~uvati
sveà vi{e od nedequ dana, samo je treba za{tititi od ki{e. Sve je iz-
gledalo
gle dalo zami{qeno i ura|eno jako lukavo. înilo se da je pitawe prehra-
ne do dolaska Engleza kona~no re{eno.
Ov~ja ~orba, na àlost, bez ger{le i soli, i o~i, koje su se kuvawem
jo{ vi{e nadule, nije bila ba{ najukusnija, ali ipak sjajna ve~era za glad
protiv koje smo se borili. Jo{ je boqa bila pomisao na ve~ere koje }e
uslediti. Bi}e to druga~iji ra`wi}i od ovih na{ih, svakida{wih, smo-
kvinih, koji su nam se sve vi{e gadili, uprkos gladi. Tada nisam znao ka-
ko je ukusan specijalitet ov~ji mozak kuvan u soku od limuna, kako ga pri-
premaju u zemqi nekada{weg Urarta, u isto~noj Anadoliji. Da sam znao,
ne bismo kuvawe odloìli za sutradan. Odlagawe je bilo i posledica gre-
{ke koju smo po~inili u neznawu; trebalo je, naime, da opona{amo stare
Rimqane i ov~je iznutrice upotrebimo za proricawe budu}ih doga|aja, a
mi smo ih odbacili. Po{to ni{ta nismo znali o budu}nosti, spavali smo
~vr{}e nego {to smo smeli.
Mnogo, mnogo ~vr{}e, kako smo shvatili tek kasnije. Kad smo se su-
tradan probudili, od ovce nije bilo ni traga ni glasa. Nije bilo ni koè.
Sve je nestalo bez traga. Nismo otkrili nikakav znak, po kojem bismo mo-
gli zakqu~iti da li ih je odneo ~ovek ili ìvotiwa. Uè, koje je sluì-
lo za podizawe i spu{tawe ovce, leàlo je na zemqi, kao i nekoliko kli-
nova, na koje smo oka~ili komade jestive iznutrice. Uprkos mekoj zemqi,
nije bilo otisaka cipela. Pomislili smo da nas je no}u posetila lisica.
Me|utim, u tim krajevima, u ono vreme, nisu se videle nikakve divqe ì-
votiwe, pa i ta lisica je morala biti bestelesna, kad je razbojni~ki na-
pad izvr{ila bez ikakavih tragova. Najmawe {to bismo morali prona}i,
bio bi komadi} odgrizenog uèta. Osim ako ta lisica nije bila iz cirku-
sa, uve`bana da odvezuje uàd i pentra se po drve}u. Bilo ko da je bio,
bio je iznad svega spretan i ne~ujan kradqivac. I to samo na nekoliko me-
tara od ulaza u na{u kolibu!
Moje obja{wewe je bilo da nam je sve skupa, ovcu, koù i iznutrice
zaista odnela lisica, ali na dve noge. Negde u blizini Vale di Sujo mora
da se zadràvaju jo{ poneki andjamo ra|un|ere, jednako izgladneli kao i
mi. Od seqaka su saznali kome je prodao ovcu, a gde se krijemo, nije bilo
te{ko utvrditi. Mo`da je neko ~ak i pratio Makinistu dok je ovcu s vi-
soravni terao na na{u terasu. Ako je tako, onda moè biti zahvalan Ita-
lijanima {to su ga blagovremeno zarobili i internirali na Poncu. S
ovakvim sposobnostima, usta{e bi ga pre ili kasnije odrale ba{ ovako,
kao on ovcu. Ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da ju je zdipio i sam seqak
koji ju je prodao. Dva dolara za krv i o~i bila bi sjajna trgovina, a klawe
i drawe besplatno. Najneprijatnije u novom iskustvu bilo je saznawe ko-
liko smo jadni, umi{qamo da smo na terasama pod maslinama bezbedni od
svakog pogleda. Gubitak od dva dolara nije bila previsoka cena za to. Na-
Na-
àlost, nije mogla biti pla}ena zakqu~kom da se preselimo na drugo me-
sto. Kad su se posle duè rasprave svi sloìli sa mnom da je lisica bila
na dve noge, morali smo se pomiriti sa ~iwenicom da retki me{tani koji
nisu napustili svoje domove predobro poznaju svaku stopu zemqe i svojim
ostarelim o~ima i u{ima saznaju sve {to se doga|a oko wih, pa makar i
visoko u planinama. îm sazna jedan, istog dana saznaju i ostali. Tako je
bilo pod pe}inom, tako je i sada, pod maslinama. âk i da otkrijemo boqi
zaklon, me{tani bi odmah saznali za wega i wegove nove stanovnike.
Avantura s ovcom nas nije samo postavila u grubu realnost saznawa
da je na{ zaklon poznat svim me{tanima i da zato zavisimo od wih, ve}
nas je ujedno vratila u nemilosrdnu zavisnost od smokava, koje su nas di-
jarejom, vi{e od same gladi, iscrpqivale do iznemoglosti. Jo{ gore, ni
smokava, ma koliko nam se gadile, vi{e nismo mogli isprositi dovoqno da
bismo olak{ali bol praznog èluca. Prilike je jo{ dodatno pogor{ala
ki{a. Postala je na{ stalni pratilac. Padala je svaki dan. Nije bila ja-
ka, obi~no je samo romiwala, ali skoro bez prestanka, no}u i dawu. Sve oko
nas bilo je neprekidno vla`no, zemqa i utabana trava na woj, vetrom na-
neseno suvo hrastovo li{}e, kao i sveè li{}e iz kro{awa maslina, s ko-
ga bi kapalo i posle prestanka ki{e, zajedno s vazduhom, koji nas je okru-
ìvao. Bilo je sve vi{e magle, dizala se iz Vale di Sujo i uvla~ila me|u
masline. Ponekad su oblaci magle bili tako niski da nismo mogli dobro
razaznati ni susednu maslinu, gravitacija je postala jedina orijentacija.
I mi smo bili mokri. Kud god bi se neko uputio, misle}i da ne}e pa-
dati, vratio bi se prokisao. Po{to nismo mogli sve vreme ~u~ati u koli-
bi, pri slabijem romiwawu zadràvali smo se napoqu. Zavisilo je samo od
telesne topline, ho}e li nam ode}a biti vi{e ili mawe vla`na. Tu i ta-
mo, oblaci bi se donekle proredili, ali je i sunce, kad bi se probilo iza
wih i kroz maglu, bilo isto tako vla`no i bez topline. Samo jednom ili
dvaput, prikupilo je toliko snage da se iz mog ra{irenog kaputa podigla
jedva primetna para. Mokre gorwe delove ode}e poku{avali smo su{iti u
kolibi, prostiru}i ih koliko se moglo, ali ode}e je bilo previ{e, a ko-
liba premala, tako da je i daqe ostajala vla`na.
Temperatura vazduha padala je iz dana u dan. Sigurno je bila mnogo
nià od deset stepeni Celzijusa, bliè nuli. Nije bilo nimalo toplije
od prve polovine novembra kod nas, u Alpima. Sve teè smo se odvajali od
gorwih delova ode}e. Tako smo se su{ili samo odeveni, u kolibi, izlaù-
}i se vatri, bilo nas je, jednostavno, previ{e da bismo se svi mogli dobro
osu{iti. Pre nego {to bi se iz ode}e jednog od nas po~ela dizati para, ve}
je drugi bio na redu. Boravak u kolibi, samo pri jakoj ki{i, jedva da je bio
od koristi. Tako smo ostajali odeveni u stalnu vlagu. Po{to smo nepreki-
dno loìli vatru, vazduh je u kolibi bio gust, ispuwen dimom i parom da
se mogao se}i. Da smo tada poznavali Gabrijela Garsiju Markesa i wegovih
Sto godina samo}e
samo}e,, pri lewom ve~erwem leàwu na vla`noj slami preko
raskva{enih i zamagqenih terasa s maslinama, ispod Ponte di Gariqano,
sigurno bi se prema na{oj kolibi vijugale crne sluzave jeguqe. Sa spo-
nostima Margarite Bulgakova (Mihail Afanasjevi~, The Master and
sobnostima
sob
Margarita
garita),
), koja je na metli doletela na moskovski Arbat, ne bi im bilo
te{ko da dopuù u uvalu izme|u Monte Furlita i Monte Rotonda. Onda
bismo ih posmatrali kako pred na{im o~ima neprimetno presvla~e ko-
{uqicu i postaju pastrmke i kroz pukotine razmaknutog kamewa nestaju
u viri}ima obli`weg potoka. Samo odvratni smrad na vla`nu i prqavu
ode}u i nebrojeno puta oznojena tela, koji je ispuwavao unutra{wost, mo-
gao bi ih odvratiti od posete. Korewe i{~upanih busenova o{tre trave,
kojima smo zaptivali rupe me|u kamewem u zidu da se u kolibu ne uvu~e
jo{ vi{e vlage i hladno}e, sigurno ih ne bi omele.
Nismo se umivali. Uprkos ki{i, korito potoka je ostajalo prazno. Sa-
mo se jednom ili dvaput u pesku ispod stena skupilo ne{to vode, ali je
brzo i{~ezla. Korito se sigurno ispuni i postane tok samo pri ja~im bu-
jicama, a wih nije bilo. Telesna ne~isto}a i vlaàn vazduh ubrzali su
razmnoàvawe va{ki, ki{a i hladno}a su spre~avale wihovo tamawewe.

Mogli smo ih tamaniti samo na otvorenom, uz to je trebalo skinuti deo
ode}e nastawen va{kama. U kolibi je, i pored vatre, bilo isuvi{e mra~-
no i zadimqeno, pa ni prqave ruke od va{je krvi nismo mogli ~istiti o
mokru travu, koja nam je na otvorenom sluìla kao salveta. Loèwe vatre
vla`nim drvetom bilo je sve teè. Iako smo ga pre loèwa su{ili pored
ogwi{ta, u vatri se znojilo, iz wega se dizao gusti beli dim, a davalo je
sve mawe toplote. Sre}a u nesre}i bila je u tome {to beli dim, koji ni-
smo mogli spre~iti da ishlapquje kroz slamnati krov i izvla~i se kroz
vrata, u niskoj magli nije bio jako upadqiv. Neki savezni~ki izvi|a~ki
avion mogao bi, u ube|ewu da dim dolazi od skrivenih Nemaca, izre{eta-
ti zadimqenu povr{inu i jo{ zadimqenije skriva~e pod wom.
I pored jo{ uvek suvog korita, stalna ki{a nam je olak{ala obez-
be|ivawe
be|ivawe pija}om vodom. Uzimali smo je na prostranom proplanku Monte
Furlita iznad nas. Skupqala se u povr{inskim udubqenima u stewu. Iz-
nad Koreno Auzonije jednom smo ve} ugasili è| iz takvih udubqewa. Po-
lako smo upoznavali sva udubqewa u kojima je bilo vode. Hodali smo od
jednog do drugog i srkali male koli~ine vode koja bi se skupila tokom no-
}i. Pokazalo se koliko je vlasni{tvo elementarno, posebno u primitiv-
nim dru{tvima, u koje smo sasvim sigurno mi spadali. Stene s udubqewi-
ma postale su „moje”, „tvoje”, ~ak i „wegove”. Ovo posledwe je posebno doka-
doka-
zivalo kako je prisvajawe postalo istorijski op{tepriznata dru{tvena
institucija. Pri tom smo imali konkurente, jer bi posle ki{ne no}i mno-
ga udubqewa bila prazna. Verovatno ptice. Posle nekoliko dana nepre-
stane
stane ki{e u udubqewima bi se razrasle tamnozelene sluzave bradavi~i-
ce, po pola centimetra u promeru, tankom niti srasle sa stenom, ali ih
nismo otkidali, jer nismo znali kakvu materiju bi mogle osloboditi u vo-
du pri kidawu koren~i}a. Po{to ih je s vremenom bivalo sve vi{e, srka-
li smo vodu s wima, pa posle pquvali, ako bi se koja uvukla me|u zube.
Bilo je zaista neverovatno, kakav nedostatak vode je mogu} u ovim plani-
nama, ~ak i kad stalno pada ki{a! Mogli smo je na}i u Vale di Sujo, ali
zbog ki{e niko nije hteo da se spu{ta samo po wu. Budu}i da su sve ku}e
bile zatvorene zbog evakuacije, mogli smo je nasuti samo iz zajedni~kog bu-
nara na raskrsnici. U wemu je bila prqava, kao da je neko namerno bacio
blato. Tako su bar tvrdili moji drugari. Ja nisam odlazio u te avanture.
Bio sam najslabiji od svih i najvi{e podloàn prolivu, pa sam u svakoj
kombinaciji ostajao na terasi. Neko je morao ostajati na straì. Bar za
izgovor.
Na novom poloàju iznad Vale di Sujo boravili smo ne{to vi{e od
nedequ dana, a o kretawu Nemaca i Engleza nismo znali ni{ta vi{e nego
kad smo stigli. Iz pripovedawa me{tana saznali smo da je Gariqano gu-

sto miniran s obe strane, ne samo na suprotnoj, tako da je prelaz potpuno
nemogu}. ûli smo da su neki kalabre{ki „militari” pre duèg vremena
„scafo” /brodsko korito/, kojih je pre ra-
poku{ali pre}i reku koriste}i „scafo”
ta bilo nekoliko na Gariqanu. Skela je na suprotnoj obali zaka~ila mi-
nu, eksplodirala i potonula zajedno s qudima. Malo preterano, posebno mi
je eksplozija delovala neubedqivo, ali ipak zastra{uju}e. To je bilo sve.
S proplanaka Monte Furlito iza nas, mogli smo posmatrati breùqke iz-
nad reke s druge strane Gariqana, imali smo dovoqno vremena, od koga smo
odvajali za srkawe vode sa zelenim bradavi~icama, ali nismo otkrili ni
najmawi trag bilo kakve vojne aktivnosti, bez koje je te{ko poverovati da
su Englezi ve} na wegovoj levoj obali. Neosporan je bio samo podatak da su
Nemci u Suju, a to je zna~ilo, i na wegovoj celoj desnoj obali. To su svi
znali. Naàlost, samo to.
Engleski pozdrav
Uskoro nam se ispunila èqa da na suprotnoj strani Gariqana otkri-

otkri-
jemo neku vojnu aktivnost, iz koje bismo mogli zakqu~iti da li su Engle-
zi tamo. Ve~erali smo ne{to ranije nego obi~no, ali isti meni kao obi~no
– ra`wi}e od smokava. Kad smo zavr{ili, mrak se zgusnuo u no}. Nebom su
se, iznad nas, zajedno s levantom, pospano vukli dugi sivi oblaci. Ponegde
bi se pocepali u tamnoplavu mrqu i otkrili koju ranu zvezdu na woj. U
slede}em trenutku ve} bi se ugasila. Pogled na nebo omogu}io je laki ve-
tri}, koji je duvao s proplanaka iza nas, pod masline. Bio je toliko neàn
da smo ga ose}ali samo na obrazima. Ali je svojom neprimetnom uporno{}u
rasterao prizemnu maglu i omogu}io pogled do Gariqana i daqe. Ki{a se
umorila jo{ tokom dana. Uzela je nekoliko sati odmora. Oblaci su dolazi-
li iz pravca Gariqana, s vrhova na wegovoj drugoj obali, gde je moralo bi-
ti wihovo gnezdo. Rojili su se tako gusto, da su se kotrqali prema nama
jedan preko drugoga, tako olovno sivi, da je nebo zajedno s vrhovima breù-
breù-
qaka posve nestalo. Me|usobno su se razlikovali samo golubije maglenim
sivilom na oblim ivicama. Te{ki su, donose nova vedra ki{e. Jo{ }e pa-
dati. S izuzetkom jako udaqene grmqavine, oko nas je vladala potpuna ti-
{ina. Bilo je isuvi{e vla`no da bi se mogao ~uti ma kakav {um. Datum je
oko desetog novembra.
Na isto~nom nebu oblaci su se crveno osvetlili. Isuvi{e jako da bi
kro{wate masline ispod nas mogle da sakriju wihov ruì~asti odsjaj. Pre
nego {to je usledila grmqavina i tresak ispod proplanaka Monte Furli-
ta, koji se prostirao popre~no iza nas, prema Vale di Sujo, ponovo se za-
crvenelo. Sude}i po zvuku, mora da je tresnulo negde u wenoj blizini.
Ubrzo se ponovilo. Ne jednom, vi{e puta, sve iznova, nebo se crvenelo, grm-
qavina za grmqavinom potresala je atmosferu. înilo se da dolazi sve
bliè. Da nisu opet avioni, koji su bombardovali dolinu pre nego {to smo
se mi naselili u woj? Nemogu}e, ~uli bismo brujawe, ako ih ve} zbog obla-
ka ne moèmo videti. Ne, to je artiqerija. Neko sa suprotne strane Ga-
riqana topovima ga|a na{u stranu. Niko drugi, do Englezi. Nemci ne bi
ga|ali svoje zale|e. Niko nije posumwao da je tako. Hura, kona~no smo ih
do~ekali, bila nam je prva pomisao. Beìmo, i to odmah, pre nego doleti
granata u stenoviti usek ili na kamewe gorskog korita. Komadi}i kamewa
seja}e smrt po na{em skrovi{tu.
Beàli smo na obronak Monte Furlita, levo iza nas. Hvataju}i se za
`buwe i nisko hra{}e, koje smo u mraku grabili naslepo, pre nego {to smo
ga u mraku dobro videli, u ùrbi smo se ve} popeli. Dobro nam je do{lo
~ak i busewe, kao no` o{tre trave: sasvim uz zemqu ne se~e dlanove. Ispo-
magali smo se kolenima, kad bi nam slabo obrastao, vodom raskva{en uspon
brda zanosio noge, koje nisu pronalazile dovoqno ~vrste oslonce u kame-
wu. U brzini smo ~ak ne{to kamewa skotrqali prema na{im terasama. Na
proplanku smo se bezglavo raspr{ili i polegali po tlu, kako bismo sa si-
gurnog posmatrali {ta se de{ava. U o~ekivawu novih eksplozija, ti{ina
oko nas je bila posebno potpuna. Kao da pucawa nije ni bilo. Zato smo se oku-
pili, legli u ravnoj liniji jedan kraj drugoga, popre~no po padini u nape-
tom i{~ekivawu. Po obronku Monte Furlita raslo je samo nisko hra{}e,
tu i tamo grm kleke, busen trave ili brnistra. Padine breùqaka na su-
protnoj strani, uprkos tamnim oblacima koji su se vaqali s wihovih vrho-
va, bile su pred na{im o~ima kao na dlanu. Samo se nisu videla podno`ja
du` reke, zbog grebena iza visoravni Valonga. Nigde nismo primetili ni-
{ta neobi~no, ni na na{oj, niti na drugoj strani reke. Po~eli smo se pi-
tati da li da ostanemo na proplanku, ili da se vratimo u kolibu. Ra|ao se
ose}aj prekorevawa, kako nas je strah opet nagnao na bezglavo beàwe. Ko
zna {ta je zapravo svetlelo u oblacima i odakle su dolazile one eksplo-
zije. Da li su to uop{te bili topovi? Zvuk je bio sasvim druga~iji od onog
koji je dolazio ispod Spiwa. Najzad, da nije samo jako grmelo i sevalo?
Pre ikakve nove odluke, po~elo je opet. Skoro istovremeno, ispod
crnih oblaka na obronku s druge strane Gariqana, otvorile su se dve sve-
tlocrvene pukotine, jedna levo, malo vi{e, a druga desno, malo niè. Iz-
nad wih se crvenelo, na bledim zaobqewima oblaci su postali sasvim
crveni. Svetlost je dopirala sve do nas. Crveni plamenovi su gasnuli, iz-
nad wih razvio se beli~asti dim, koji se s vremenom stopio s mrakom. Ni-
je bilo sumwe: topovi su suknuli vatru preko Gariqana. U me|uvremenu je

zagrmelo, trenutak potom, na podno`ju proplanka na kojem smo leàli,
skoro u ravnoj liniji, eksplodirao je niz granata. Tada su nam glave ve}
bile iza stena, svako iza svoje, najbliè. Izgledalo je kao da je podno`je
proplanka za trenutak celom {irinom zasula pucketaju}a usijana lava.
Tresak je bio o{tar, proplanak prete`no kamenit i padawe kamewa, koje
su eksplozije bacile uvis, ~ulo se iz daqine. Svetao dim, koji je nastao u
dodiru lave s vlagom, jedva da se podigao. Pritajeno se razvukao po zemqi.
Vetri}, koji je duvao iza nas nizbrdo, mora da se sasvim iscrpeo.
Odahnuli smo. Granate su pale duboko ispod nas, pedesetak metara vi-
sinske razlike i na velikoj udaqenosti, mo`da tri, ~etiri stotine meta-
ra. Nije bilo jasno {ta ga|aju, na ovolikoj razdaqini ose}ali smo se bez-
bedno. Neka samo ga|aju, znaju oni {ta i za{to. Samo tucite, otvorite put
na na{u stranu, pa brzo preko reke, pre nego Nemci dozovu odbranu i za-
tvore vam ga. înilo se da }emo jo{ jednom, kao nekad iznad Spiwa, iz
udobne amfiteatarske loè posmatrati borbe u areni ispod nas. Tada su
forsirali Volturno, sada Gariqano. Nestrpqivo smo o~ekivali da se paq-
ba ponovi.
Pet minuta kasnije, s obronaka na drugoj strani Gariqana, opet je za-
sijalo. Na istim mestima. Opet su suknuli plamenovi, {aqu}i vatru ka
na{oj visoravni. Sada smo ih ve} uo~avali. Pet-{est gorskih topova bqu-
valo je vatru s leve, i ne{to mawe, s desne strane sa obronaka nasuprot
nas. Ogwena lava opet je {iknula u zaglu{uju}em tresku dole, ispod nas,
tako|e u ravnoj liniji, i opet se ~ulo padawe kamewa po proplanku. Ble-
duwavi dim pridruìo se ostatku prethodnog. Precizno ponavqawe prve
salve. Samo, {ta ga|aju? Jesu li Nemci na dnu podno`ja Monte Furlita
postavili kakve utvrde, za koje nismo znali?
Blesnula je i tre}a salva, potom su u podjednakim vremenskim raz-
macima sledile jedna za drugom. Na istom mestu suprotnog proplanka, u
podjednakim razmacima, plamsale su iste pukotine i crveno osvetqavale
te{ke stomake crnih oblaka. Postalo je jasno da su topovi postavqeni u
jednom redu. Artiqerci su imale prili~no posla izme|u jedne i druge
salve, mora da je pro{lo pet minuta, a oni nisu prestajali. Vatra je su-
kqala u urednim razmacima, opet je plamsao proplanak ispod nas, grmqa-
vina je sledila grmqavinu. Uprkos jakoj svetlosti, koju su izazivale eks-
plozije ispod na{eg proplanka, jo{ uvek nismo mogli shvatiti {ta, zapra-
vo, ga|aju. Izme|u uzastopnih salvi, primetili smo da po proplanku gori
retko obraslo nisko hra{}e i busewe trave. Po{to je sve natopqeno vo-
dom, vatra se gasila sama od sebe. Pri tome je davala providan, razvu~en
dim, koji je zbog vlage bio skoro sasvim beo. Izgledalo je da blagi vetri}
ponovo oìvqava, samo {to se okrenuo, ne duva vi{e s proplanka iza na-
{ih le|a nizbrdo. Sada beli~asti dim tera nagore, pravo na nas i smawu-
je nam vidqivost.
Ba{ taj vetri} nam je pomogao da ustanovimo ~emu je granatirawe na-
meweno. Svetlost, koju su izazivale eksplozije granata po obroncima, bila
bila
je toliko jaka da se nije moglo uo~iti kuda zapravo padaju. Mi bismo sva-
ki put instinktivno za`murili, glavu sasvim sakrili iza kamena ispred
sebe, pre nego nas svetlost na trenutak zaslepi. Kad bismo posle eksplo-
zije otvorili o~i, bili bismo poluslepi. Izme|u uzastopnih salvi, kad je
zaslepqenost i{~ezla, shvatili smo da beli dim stiè do nas sve bli-
è, da wegov miris ose}amo sve ja~e, ne samo zbog obrnutog vetra, nego za-
to {to i nastaje na sve kra}oj razdaqini od nas. I povr{ina proplanka
ispod wega, na kojem je ogoqeno hra{}e i busewe trave odavalo posledwe
zamiru}e dimove, postajala je sve blià. Zakqu~ak je bio neizbeàn:
neizbeàn: uza-
stopne salve izbacuju granate na sve vi{e delove proplanka. Ve} je sle-
de}a eksplozija otklonila svaku sumwu. Granate su, ina~e, i daqe padale
u pribli`no ravnoj liniji, ali nam se ta linija sve vi{e pribliàvala.
Shvatili smo i da nam je usijana lava sve bliè, da sve ja~im rasprskava-
wem uni{tava sve bliè delove proplanka. To je potvr|ivalo i padawe ka-
mewa i zemqe, koje je postajalo sve glasnije i razgovetnije i sve je gu{}e
padalo po nama.
Ovo saznawe je sve zaledilo, ne samo mene. Vi{e niko nije imao vreme
vreme--
na za posmatrawe obronaka na drugoj strani Gariqana. Doga|awa su tamo
odjednom postala nezanimqiva. Sasvim nas je zaokupilo vatreno treskawe
granata, koje nam se pribliàvalo uz proplanak. Saznawe, kojem nismo mo-
gli izbe}i, ma kako stiskali o~i i rukama pokrivali glave, bilo je zastra-
{uju}e. Pakao, koji se otvara pred nama i bquje usijanu lavu po drhtavom
proplanku, zahvati}e i nas svakog ~asa. Ogaw uni{tava sve na {ta nai|e.
Postali smo svesni da je nastupio trenutak za brzo odlu~ivawe. Nismo se
mogli odlu~iti {ta da radimo: da potr~imo nizbrdo, kako bismo izme|u
dve uzastopne salve umakli nemilosrdnom ru{ila~kom ogwu, da pred sve
bliòm opasno{}u pobegnemo uzbrdo, ili da jednostavno ~ekamo, pa {ta
bude, bi}e. Niko od nas nije imao nikakvih iskustava. Dalmatinci, kojima
smo se obra}ali za savet, }utali su. Ovakvo organizovano granatirawe ni-
su nikad doìveli. Bili smo potpuno nesposobni, ne samo da bilo {ta re-
{imo, nego i da smislimo, ~ak ni svako za sebe. Kad bih znao kolika je pri-
bli`na razdaqina izme|u linija uzastopnih salvi, kad bih znao u kakvom
vremenskom razmaku ga|aju i kad bih znao da li je redosled salvi uop{te
konstantan, odluka bi bila jednostavna. U tom slu~aju, znali bismo kad }e
biti ispaqena slede}a salva i koja linija eksplozije }e nam se pribliì-
ti. Pojurili bismo {to brè moèmo na nove poloàje, niè od ovih. Raz-
daqinu nismo mogli izmeriti, niti smo, zbog mraka i uzbu|ewa, mogli
ustanoviti vreme. Ovi „kad bih znao” su pravi, a to onda zna~i da na naj-
va`nija pitawa nemamo odgovara. Bili smo okruèni sa previ{e nepozna-
nica da bismo mogli doneti bilo kakvu odluku. Po{to je izgledalo da li-
nija salvi, po kojoj su pucale granate, postaje sve mawe ravna, beàwem
nizbrdo, ~ak i bez tih nepoznanica, mogli bismo uleteti direktno u va-
tru slede}e salve.
Ja bih se uprkos opasnosti odlu~io za beg nizbrdo. Bilo gde da se na-
|em u momentu eksplozije, na}i }u se slu~ajno, kao {to je i ovo mesto, na
kojem se pribijamo uza zemqu, tako|e sasvim slu~ajno. [ansa da me razor-
na eksplozija pogodi na mestu gde sada leìmo skoro je ve}a nego malo ni-
ni-
è, na padini. [to smo niè, to je ve}a verovatno}a da }e nas slede}a sal-
va presko~iti. Vreme je prolazilo nesmawenom brzinom. Gutalo ga je pre-
pirawe, na trenutke od straha krajwe netolerantno i zajedqivo. Dalma-
tinci su, uprkos mojim kontrarazlozima navijali za beàwe uzbrdo. „Ti
tr~i direktno u vatru”, vikali su. Italijani su nagonski ose}ali da tre-
ba beàti daqe od opasnosti, na proplanak, dakle, uzbrdo, podr{ka par-
tizanskog autoriteta oprala ih je od sramote da se rukovode panikom i
strahom. Tako sam ostao sam. Me|utim, kad sam im, nemo}an, qutito odbru-
sio da neka samo beè uzbrdo, niko se nije pomerio. I wima se, kao i meni,
u~inilo da su na proplanku, iznad Gariqana ponovno blesnula oba topov-
ska proreza. Za raspravqawe vi{e nije bilo vremena, sudbina je ve} bila
u vazduhu i muwevito se pribliàvala. U novonastalom poloàju, beà-
we uzbrdo, kao i beàwe nizbrdo, moglo bi postati fatalno. Pre svega,
samo beàwe. Takvo granatirawe moè se preìveti samo u leè}em po-
loàju. Jo{ vi{e smo se priqubili uza zemqu i ~ekali da grune. Sad smo
mi na redu. Vi{e niza{ta nisam bio sposoban, i misao mi je zastala. Ta~-
nije, vi{e nisam bio sposoban da je vodim, stizala je spoqa, nekontroli-
sano,
sano, i savladavala me. Mora da su i ostali bili u istoj situaciji. Niko
se od nas nije ni pomerio, niti progovorio. „Ne strahuj / Dok se ne krene
prema Dansinejnu / Birnemska {uma; a put Dansinejna / [uma je jedna sad
i krenula. / Oru`je na se! oru`je! pa napred! / Ostanka nema ovde, ako li
se / Poka
kaè (Mag-
è ta~nim ono {to on re~e / A nema kuda ni da se ute~e. / (Mag-
bet,, V, 5, u prevodu Velimira @ivojinovi}a); meni je ipak Magbet pao na
bet
pamet.
Leào sam nepokretno na raskva{enoj zemqi, drè}i glavu me|u ru-
kama, i svom snagom stegnutih mi{i}a pritiskao na zemqu, spreman na
kraj. Sle|en, bez krvi u rukama i nogama, u celom telu, punih usta suve
kiseline. [ta se sve u tim sekundama de{avalo u meni, nikada ne}u biti
u stawu da opi{em. Posledwe sekunde mo`da uop{te nije mogu}e opisati.

âk ni Ivo Andri}, koji je ba{ tih dana pisao posledwe re~enice roman romana
Na Drini }uprija,
}uprija, tako ne{to nije mogao. Kad se qudi neo~ekivano na|u
pred iznenadnim krajem, obi~no se pred wihovim o~ima odvrti ceo ì-
vot
otni
ni film, svi najzna~ajniji doga|aji i li~nosti. Kad je glava vi{e-
gradskog Alihoxe krenula niza strmi put na Mejdan, iz wegovog ~ela isce-
dila se krvava suza i ispod poluzatvorenih o~iju polako klizila po drum-
skoj pra{ini pod naborano lice. Jasno je video svaki deli} pra{ine koji
je pokupila. Sa ~etom kowanika, Timur je na divqem vrancu galopirao di-
rektno prema wegovim umornim vojnicima, koji nisu uspeli pobe}i preko
Kizil Irmaka. Posledwim snagama poku{ao je izbe}i silan zamah wego-
vog ma~a. Od hanxara je u ruci ostala samo jo{ srebrna dr{ka. Ne}e je ispu-
stiti, sada se radi o ìvotu i smrti. Svom teìnom oklopa tresnuo je o
zemqu. Zraci jutarweg sunca osvetlili su krvavu klize}u suzu i pove}a-
li je u hiqadu crvenih pobedonosnih zastava. Morao je potpuno za`muri-
ti, toliko ga je {tipalo. Iz rascepqene glave krv je oticala pod telo.
Vi{e nije imao snage ni za jedan trzaj.
Moj ìvotni film se nije zavrteo. U meni nije bilo nikakvog straha.
Sav sam se pretvorio u jednu jedinu misao, neoptere}enu pro{lo{}u, pu-
nu sada{wosti koja je sezala do Gariqana, iznad koga se, u pauzama izme-
|u uzastopnih salvi, visok kao gorostas, golubije beo, dizao oblak sagore-
log baruta. „Umorio sam se od sunca; sada bih voleo da se sru{i gra|evina
sveta u provaliju”, odjednom su postale moje jedine ambicije. Ma kako bi-
lo neobi~no, na misao mi je do{la posledwa re~enica Istorije socijalne
filozofije profesora Spektorskog. Zajedno s wim, upitao sam ~oveka u
ogrta~u, iznad vode Gariqana: „’Gospodaru moj, kakav }e biti kraj tome?’
Odgovorio je: ’Idi, Danilo, jer su zatvorene i zape~a}ene ove rije~i do
po{qedwega vremena. (...) / A od vremena, kad se ukine `rtva vazda{wa i
postavi gnusoba pusto{na, bi}e tisu}a i dvjesta i devedeset dana. / Blago
onome koji pretrpi i do~eka tisu}u i tri stotine i trideset i pet dana.
/ A ti idi ka kraju; i po~iva}e{ i osta}e{ na dijelu svom do svr{etka
Kwiga proroka Danila
svojih dana’”. ((Kwiga Danila,, 1. Deo, 12, 8, 9, 11-13; u prevodu \u-
\u-
re Dani~i}a). Da li je to su{tina ìvota, da svako zavr{i `rtvom paqe-
nicom? Ovim jedinim pitawem, koje je sadràvalo celu vasionu, ~ekao sam
kraj. Bio sam potpuno ravnodu{an, jer smo prepirawem propustili vreme
posle posledwe salve, koju smo mogli izbe}i.
Tada je stvarno tresnulo. Pre o~ekivanog. Kroz dim, koji je ostao od
prethodnih udara granata, veju}i iz vla`nog rastiwa, jasno sam video no-
vo plamsawe svetlocrvene vatre s padina na suprotnoj strani reke, odozdo
osvetqene crne oblake i tromo dizawe belog dima na wihovoj ponovo po-
tamneloj pozadini. Strahovit udar celom {irinom proplanka izazvao je

podrhtavawe tla kao nijednom do sada. Stena ispred mene se osvetlila i
na woj se ocrtala senka mojih spojenih ruku. Kamewe, pesak i zemqa, lete-
li su preko mene. Do nas je doprlo tutwawe sa suprotne strane reke, sada
~isto i jasno, kao posle prvih salvi. Da li ovako izgleda kraj? Ovako bez-
bolno?
Polako sam po~eo shvatati da nas je posledwa salva bara`ne vatre
presko~ila. Salve su se nastavqale, i daqe je udaralo i plamsalo, ali sve
vi{e iznad nas, sve udaqenije. Nemo smo izvirivali ispod lakata u doga-
|awa ispred sebe, sada ve} jedan naspram drugoga. Svi smo jo{ uvek leà-
li onako kako smo se bili bacili na tlo. Polako smo savladavali uko~e-
nost i po~eli se pokretati. Pre prestanka ga|awa gorwe ivice proplanka,
podigli smo se, da se uverimo ho}e li stvarno prestati. Sukqawe vatre s
druge strane reke vi{e nam nije smetalo. Opet smo postali ravnodu{ni po-
smatra~i, posti|eni zbog straha pred samima sobom. Otresali smo zemqu
sa sebe, otkidali s kaputa i ode}e stri~kove, koji su se uhvatili za nas kad
smo se bacali u zaklon stena i savijali se. U mraku smo se }utke pitali:
Jesmo li to mi, isti? Ponovo ro|eni? A onda naglas: „Nek idu k vragu ovak-
ovak-
vi saveznici!”, u hrvatskoj varijanti. Niko nije bio ozle|en, samo Andri-
ja nije mogao stati na desnu nogu. Hramao je. Pentraju}i se na brdo, iskre-
nuoo je gleàw. Bili smo saglasni da nas je spasila na{a neodlu~nost, ne-
nu
sposobnost da donosimo odluke u odlu~uju}im trenucima. Pogodili bi nas,
bilo kuda da smo beàli po proplanku, nizbrdo ili uzbrdo. Bili smo ra-
zo~arani {to nijedna granata nije pala u usek stewa, ~ega smo se najvi{e
bojali. Zar smo bespotrebno beàli na brdo, direktno pod razorne salve,
umesto da ostanemo u zaklonu pod maslinama?
Sutradan rano ujutro vratio sam se na proplanak. Hteo sam videti ka-
ko izgleda posle granatirawa. Najvidqiviji tragovi bili su spaqeno grm-
qe i busewe trave. Morao sam paziti da na ogoqenom grawu jo{ vi{e ne
zamaèm ionako prqavi kaput. Pogoci granata su se jedva prime}ivali,
nisu iskopale nijedan krater, te{ko je bilo poverovati da su zaista pa-
dale
da le u ravnim linijama. Da nije bilo i{~upanog busewa spaqene trave, ne
bih verovao da su eksplozije bacale zemqu i kamewe u talasima na sve stra-
ne. Ki{a, koja je kasnije padala, isprala je i raskvasila zemqu, tako da je
izgledalo da to busewe, sabijeno, tako leì ve} mesecima. Miris tiwaju-
}e vatre pune vlage, s blagim dodatkom sumpora, jo{ je najvi{e podse}ao
na sino}wi pakao na proplanku. Pa`qivo sam posmatrao drugu stranu.
Hteo sam videti ima li znakova artiqerijskog odbrambenog upori{ta, po-
sebno kraj druma, koji bi se tu i tamo zasvetleo iza krivina ili rastiwa.
Ni{ta se nije videlo. Sve je izgledalo kao i prethodnih dana, mirno i
spokojno, kao da se ni{ta nije dogodilo. Bilo je skoro nemogu}e poverova-

ti da se uistinu dogodilo ono {to smo doìveli.24
Imali smo neograni~en materijal za naga|awe koja je bila svrha na-
pada i {ta }e sada uslediti. Znali smo da su artiqerijski napadi obi~no
uvod u pe{adijske. Wima poku{avaju izazvati kod neprijateqa pometwu
i dezorganizaciju, ako ne i ru{ewe odbrambenih postrojewa i desetkova-
desetkova-
we redova. Me|utim, niko nije o~ekivao napad engleske pe{adije. Odakle
bi mogla sti}i? Preko reke, pa u planine i na{om stranom uzbrdo do gra-
natiranog podru~ja iznad nas? Tako otkrivenu, kakva bi bila i no}u, pa i
posle tako èstokog artiqerijskog napada, iz nekoliko dobro skrivenih
mitraqeskih gnezda pokosio bi ~ak i sasvim razbijen neprijateq. Uosta-
lom, otkad napadi pe{adije po~iwu no}u? U obzir bi do{li samo komando-
si, a oni bi se ovde na{li i pre nego {to smo mi dobro zaspali posle ve-
~erweg uzbu|ewa. Nismo imali pametnijeg obja{wewa od toga da su pro-
planak ga|ali da prekinu telefonske ìce, za koje su mogli pretpostavi-
ti da su sprovedene preko proplanka. Neki drugi razlog mogao je da na|e
samo stru~wak. Proplanak je {irok oko {est stotina metara, dug malo vi-
{e, bilo je vaqda petnaest salvi, ne vi{e, ukupno blizu dve stotine gra-
nata. Mora da su bili ube|eni da s na{e strane reke nema nema~ke artiqe-
artiqe-
rije, ni na proplanku, niti iza wega, jer su se no}nim napadom toliko ot-
krili da bi ih Nemci s nekoliko dobro usmerenih uzvratnih salvi buk-
valno pomeli s wihovih poloàja. Od te{kih topova iznad Spiwe Satur-
nije Vekjo bio bi dovoqan samo jedan dobro usmeren udar. Vlastito samo-
qubqe umirivali smo obja{wewem da su nas najverovatnije primetili
kad smo tokom dana bezbri`no hodali
hodali od stene do stene, sagiwali se preko
wih, kako bismo izme|u zelenih bradavi~ica srkali vodu. Mo`da su oce-
nili da polaèmo mine ili razvijamo kolutove ìce. Me|utim, zar na da-
qini od pet kilometara vazdu{ne linije zaista nisu mogli uo~iti da smo
civili i da osim izgu`vane ode}e nemamo ni{ta na sebi {to bi podse}a-
24
U prole}e 1983. godine, skoro slu~ajno, dok sam obilazio isto~nu obalu Gariqana
(preko wega vodi najkra}i put iz doline Miwano u Skaure na tirenskoj obali, gde sam pret-
hodnog dana preno}io i u hotelu zaboravio novu vunenu jaknicu, koje se nisam hteo odre-
}i), saznao sam da su Englezi tamo stigli 7. ili 8. novembra 1943. To mi je rekao seqak mo-
jih godina, s kojim sam razgovarao u vinogradu ispod druma koji vodi iz San Karlo di Sesa
nadole, prema jugu, u San Martino di Sesa Aurunka. Na vodoravnom delu druma bili su ra-
sporedili topove, malo iznad mesta na{eg razgovora, i ne{to ispod wega, na nekih stoti-
wak metara razdaqine. Granatirawe su po~eli ~im se smra~ilo. Sve se poklapalo, najvi-
„mat-
{e razme{taj topova. Kad sam mu rekao da su ga|ali nas, mislio je da mora da su bili „mat-
ti”” /ludi/.
ti
lo na vojnika, kao i da ni{ta ne ukopavamo, niti i{ta razvla~imo po pro-

planku? Kako god bismo radili, ne bismo mogli sakriti preno{ewe sandu-
ka i kolutova, {to bi u oba slu~aja bilo neizbe`no. Vaqda imaju dvoglede,
ako ve} ne mogu videti golim okom. Jako su nas razo~arali. S takvim o~ima
pobili bi nas jo{ u Gariqanu, ako bismo se odlu~ili da ga preplivamo.
Mirno sam ocenio da je moja ju~era{wa odluka bila najgora od svih mogu-
mogu-
}ih. Vremenski razmaci, u kojima su ispaqivali salve na proplanak Mon-
te Furlita, i razdaqine, u kojima su pomerali liniju ga|awa prema we-
govoj gorwoj ivici, bili bi dovoqni da se neposredno pre posledwe salve,
bez opasnosti, povu~emo uzbrdo. Nismo nimalo sumwali da su nas zaista ga-
|ali Englezi.25
25
Posle rata sam to proverio. Wihova jedinica, koja je pre 10. novembra 1943. prodrla
na zapadni obronak M. S. Kro~ea, pripadala je Desetom engleskom korpusu koji je bio deo
Pete armije, pod komandom generala Marka Klarka. Iz arhive britanskog PRO PRO,, moè se
utvrditi da je ovamo stigla êtrdeset {esta divizija, najverovatnije wena Sto trideset
osma pe{adijska brigada, koja je u svom sastavu imala i potrebnu artiqerijsku podr{ku.
Peta armija je, povodom takti~kog otpora Nemaca, prodirala po zapadnom delu ~iz-
me, prema severu, sve od iskrcavawa u Salernskom zalivu 9. septembra iste godine. Kad je
sredinom oktobra pre{la Volturno, wena êtrdeset {esta divizija je 30. oktobra zauze-
la sasvim napu{teni Mondragone na obali, dan kasnije malo braweno mesto Teano, u doli-
ni isto~no od M. S. Kro~ea, najvi{eg vrha na levoj obali Gariqana, 1. novembra Pedeset
{esta („londonska”) divizija jo{ i Rokamonfino, malo severnije ispod wegovog vrha. Tako
je izborila pristup na drum, koji vodi na wegove zapadne obronke i na sever. Dan kasnije,
popela se i na wegov vrh. Istovremeno je nastavqala prodirawe podno`jem Monte Masika,
prema u{}u Gariqana (Fo~e del Gariqano). Tre}eg novembra probila se preko {irokog,
200 metara visokog prevoja izme|u Monte Masika i M. S. Kro~ea, i na obroncima koji se spu-
{taju prema Gariqanu, s predstraàma prodrla u èstoko braweno mesto Sesa Aurunka,
koje je kasnije i zauzela. Na podru~je, s koga je pucala na nas, a to su jugozapadni obronci
M. S. Kro~ea, mora da je stigla bilo iz Sese Aurunke, ili iza vrha M. S. Kro~ea, iz Teana
i Rokamonfina. Sve to s terasa, na kojima smo se skrivali, nismo mogli ni videti, ni ~uti,
jer su bile preduboko pod vrhovima.
Poloàje, s kojih su nas Englezi ga|ali, zauzeli su u okviru ambicioznog plana sve-
op{te ofanzive, u kojoj je trebalo da najpre napada Osma armija na jadranskom sektoru,
potom Peta na tirenskom. Na tom sektoru imali su nameru da pregaze Gariqano celom we-
govom duìnom, prodru u dolinu Lirija i Saka i zauzmu ~ak i Frozinone. Tada je trebalo
da izvr{e iskrcavawe ju`no od Rima, u pravcu Albiwanskih breùqaka. Nadali su se da
}e se Nemci takti~ki povla~iti, jer su procenili da Italija, ju`no od Poa, za wih vi{e
nema vojnog zna~aja.
U tome su se quto prevarili. Zato od svega planiranog nije bilo skoro ni{ta. Bar ne
tada kad su hteli, pre Nove godine 1944. Nemci su jo{ krajem oktobra 1943. godine, dok su
jo{ bili sto kilometara ispred Kasina i jedva ne{to malo severnije od Volturna, na za-
htev Hitlera, odlu~ili da po svaku cenu spre~e prodor u dolinu Lirija, kako direktno iz
Ako izuzmemo nema~ke izvidnice, koje povremeno dolaze iz Korena u

Sujo i preko planinskog pa{waka me|u vrhovima iza nas, sve do osmatra~-
nica na vrhovima iznad Gariqana, posle dolaska Engleza dvaput smo daqe
daqe
od nema~kih najisturenijih poloàja nego {to iznosi duìna vazdu{ne
linije koja nas deli od engleske artiqerije. Da imamo baterijsku lampu,
mogli bismo poku{ati da no}u, s neke skrivene ta~ke, po{aqemo signale
signale
preko reke, neki odgovaraju}i izve{taj. Morao bi biti usmeren pravo ka
wihovim odbrambenim poloàjima. Ako bi svetlo skrenulo samo malo pre-
ma severu, izve{taj bi mogli preuzeti nema~ki osmatra~i na vrhovima
iznad Gariqana, levo od nas. Semafor sam savladao u skautskim vremeni-
„S.O.S. Yugoslavs
ma, ne{to engleskog, za nu`du, skucali bismo zajedno. „S.O.S.
Miwanske sutjeske pored grada Kasino, tako i preko planina ju`no od wega, kao i prela-
èwem Gariqana na ju`nom delu, koje bi omogu}ilo prodor u dolinu Lirija preko Auzoni-Auzoni-
je i Korena. Stoga su ispred tih kriti~nih ta~aka u~vrstili prvu odbrambenu liniju, na-
zvanu na severnom delu Bernhard Linie,
Linie, s Monte Kaminom, kao glavnom odbrambenom bazom,
a na ju`nom Barbara Linie,
Linie, s Monte Masikom kraj Tirenskog mora, kao najzna~ajnijom od-
(Winterstellungen).
brambenom ta~kom. Poloàje na wima nazvali su Zimskim poloàjima (Winterstellungen ).
Tu su nameravali da provedu zimu.
Osim toga, Nemci su navedenim poloàjima pretvorili, kako Gariqano, celom svojom
duìnom, od u{}a u more nagore, preko Suja me|u gorama, do u{}a reke Gari u wega, pored
i severno od Kasina, tako i mnogo opasniji Rapido, u jednu od naj~vr{}ih odbrambenih li-
nija u Drugom svetskom ratu – Gustav Linie.
Linie. Odbranu je preuzeo general fon Zenger. Bila je
toliko uspe{na, da se sve od mesta, na kojem smo se prvi put spustili na Gariqano, nasu-
prot mesta Santa Marija di Mortola, pa visoko na sever od Kasina, Englezi Gustav liniji
uop{te nisu pribliìli. Tako su Nemci imali dovoqno vremena da Gustav liniju u~vrste
betonom i gvo`|em, posebno ispred Kasina. Sva naseqa su bila pretvorena u utvr|ene od-
brambene baze. U Kasinu su skoro svaku ku}u prepravili u èlezno-betonsko utvr|ewe.
U takvoj situaciji, na na{em severnom sektoru (to je bio onaj koji smo upoznali kad
smo prvi put ugledali Monte Kasino), ameri~ki [esti korpus Pete armije, koji je s name-
rom da drugim snagama olak{a prodor prema Kasinu po dolini, kroz oko 1.600 metara {iro-{iro-
ku tzv. Miwansku sutjesku izme|u Monte êzima (1.170 m) na severu, i Monte la Difensa
i Monte Ma|ore na jugu, napadao na sektoru severno od Desetog korpusa, 6. novembra je
uspeo da zauzme naseqe Kalabrito, jugozapadno od Monte Kamina i koji kilometar zapad-
no od naseqa Galu~o. Otuda bi se wegove snage drumom, koji vodi preko Roka d d’’Evandro do
Santa Marija di Mortole, mogle probiti ka severu, u dolinu Lirija, i tako obi}i Mi-
wansku
wan sku sutjesku. Zato su se Nemci qutito odupirali i uzvra}ali èstokim kontranapa-
dima. Osmog novembra saveznici su odbili jake protivnapade Nemaca na Kalabritu i za-
uzeli mawi vrh ispod M. S. Kamina. Desetog novembra zauzeli su kotu 819 na vrhu Kamina,
ali su je zadràli samo na nekoliko minuta. Gubici i iscrpqenost qudstva bili su tako
stra{ni da je general Klark 12. novembra naredio povla~ewe sa ~itavog podru~ja M. Ka-
mina. Izveli su ga u no}i na 15. novembar, u takvoj ti{ini, da su Nemci jo{ dva dana svom
snagom tukli poloàje na kojima vi{e nije bilo ìvog bi}a. Tu se ratna linija, oko osam
Send Patrol” zvu~alo mi je dovoqno saèto i obave{tajno. Na àlost, ni-

smo imali ni{ta {to bi li~ilo na baterijsku lampu. Vatrom no}u, ili
dimom dawu, bilo bi preopasno, kao i davawe znakova zastavama (i to sam
savladao), jer se takve poruke nisu mogle usmeriti u usko odre|enom prav-
cu. Bilo bi problemati~no i da li bi upotrebom afri~ke beì~ne telefo-
nije na drugoj strani reke, isti izve{taj pro~itali isto onako kako smo
ga mi emitovali. Bog zna koliko puta bismo ga morali ponavqati, samo za-
to da Englezi utvrde da se radi o engleskom jeziku. Tada bi nam ve} bila
za vratom nema~ka patrola.
To je ra|alo drugo pitawe. Ako su nas Englezi ga|ali ubrzo po{to je
pao mrak, mora da su poloàje zauzeli jo{ za dana. Kako to da ih Nemci
kilometara isto~no od Gariqana, zaustavila na vi{e od dve nedeqe. Zimske linije su bi-
le bar za jedno vreme uspe{no odbrawene.
Na na{em, ju`nom sektoru, 5. novembra, Pedeset {esta divizija je prodorom severno
od M. S. Kro~ea uspela da zauzme naseqe Sipi~ano, nekoliko kilometara ju`nije od Ka-
labrita. Po{to leì ju`no od druma ka S. M. di Mortola i zato nije pretilo prodorom
preko Gariqana u dolinu Lirija, Nemci im ga nisu oteli. Istovremeno je êtrdeset {e {e--
sta divizija, koja je prodirala izme|u wih, uspela proboj drumom po obroncima M. S. Kro-
~ea, na kome su zauzeli mesta Ponte, Paoli i nama ve} poznate San Martino i San Karlo,
na obroncima ispod tog druma, pa jo{ Koriqano i Lauro uz kolske puteve, koji vode niz-
brdo, ka Gariqanu. Sedmu oklopnu diviziju (sve navedene divizije spadale su u Deseti
korpus) u prodirawu po obali ka u{}u Gariqana zaustavile su samo poplave (na obali s
leve strane Gariqana je prostrano plavno podru~je, poznato jo{ iz anti~kih vremena, na-
zvano Pantano di Sesa), koje su izazvali Nemci pre povla~ewa.
Pojedine izvidnice su ~ak uspele da pre|u Gariqano. Uz morsku obalu stigle su sve
do Minturna, u pravcu prema paese Sujo i Kastelforte i na reci naletele na Nemce. Sve je
izgledalo da te~e kao podmazano, tako da je êtrdeset {esta divizija u Operational Order
No 15, 6. novembra saop{tila da na wenom sektoru na levoj obali Gariqana nema nijednog
neprijateqa. Tvrdwa je bila preterana. U stvarnosti, Gariqano su u kontranapadima pre-
lazile ve}e nema~ke jedinice, ili se uop{te i nisu povukle s wega, ~ak ni sa te{kom ar-
tiqerijom. Ve} slede}im Operational Order No 16, 15. novembra, priznaje se da se êtrdeset
{esta divizija povukla na liniju mesta Aulpi-Lauro-San Kastrez-maseria /seqa~ko ima-
we/ Pi{inola, koja su dva do ~etiri kilometra isto~no od Gariqana, osim posledweg, sva
na obroncima ispod navedenog druma. Pored toga, Nemci su podru~ja koja su Englezi zauze-
li neprestano tukli artiqerijom, pa i bombardovali iz vazduha. Obave{tajci su izve-
{tavali da se Nemci utvr|uju s desne strane Gariqana, sve od brane kod Terme di Sujo,
ju`no od Kastelfortea, pa sve do doline gorskog potoka Auzente i po woj do mora, gde su
po~iwali prvi obronci iznad ravnice, koji su omogu}avali odbranu. U selu Sujo i na Vale
di Sujo trebalo je da razmeste artiqeriju. Sve je to imalo za ciq spre~avawe prodora sa-
veznika preko Korena i Auzonije u dolinu Lirija s ju`ne strane i zaobilaèwe Kasina.
Uprkos tome, saveznici su do kraja novembra zauzeli levu obalu Gariqana od Tiren-
skog mora sve do ispod S. M. di Mortola, gde smo ih prvi put uo~ili i posmatrali kako s
nisu primetili i svoje snage iz pozadine premestili na odbranu Gariqa-

na? Ako bi Englezi uspeli da pregaze reku, bilo bi mnogo teè zaustavi-
ti wihovo napredovawe, iako bi morali napadati u same planine. Odgovor
bi mogao biti da su uradili i jedno i drugo, ali ne po obroncima koji su
u dometu na{eg pogleda, nego negde niè, bliè Gariqanu. Mo`da Nemci
misle da je otpor na isto~noj obali besmislen? Nekoliko precizno uprav-
qenih salvi sasvim bi lako mogli uputiti zauzvrat, ka topovima na woj.
Zar su izvidnice na vrhu M. Pjetrawa prespavale dan, pa su ih Englezi
uve~e iznenadili, kao i nas? Jesu li wihove telefonske linije jo{ uvek
prekinute? Da nisu mo`da pobegli, opaziv{i pribliàvawe Engleza?
Da li je Gariqano zaista ceo miniran? To je bilo slede}e pitawe.
Ako su Englezi na wegovoj levoj obali, krajwe je vreme da ga preplivamo.
Sutradan smo se, bez dvojice Italijana, koji su radije ostali da trebe va{-
ke, popeli na Monte Rotondo ispred nas, koji nam je zatvarao pogled ka mo-
ru, na dowi tok Gariqana i na ravnicu oko wega. Da nas ne opaze ni Engle-
zi s leve, niti Nemci s desne strane, pewali smo se uskom uvalom. Skri-
veni iza stena, na jednom od vrhova, vrebali smo ho}emo li ugledati kakvu
eksploziju na obalama Gariqana, koja bi nam potvrdila da su zaista mini-
rane.26 Nismo imali sre}e. Nije bilo ni granatirawa obala. Ali smo ima-
li sre}e da na putu nazad, kad smo namerno skrenuli donekle ka Vale di
Sujo, nai|emo na napu{tenu ku}u s provaqenim vratima, a u woj, u izga-
ènoj pletenoj korpi, malo smokava i na podu, kraj we, ~ak nekoliko jabu-
ka. Otkad smo ih pogubili prilikom beàwa od granata u uvali êrkva-
torio i pred ariqerijskim osmatra~ima na Monte Pjetrawi, jabuke ni-
smo ni videli.
italijanskim radnicima u~vr{}uju prilaz reci. Tamo se, kao {to znamo, sutjeska sve vi-
{e {iri prema severozapadu i otvara u dolinu Lirija, ~ime omogu}ava prodor u wu. Mor-
tolu su Nemci zato dràli svim snagama. U sutjesci, kroz koju se Gariqano probija ka
moru, svakako se nisu spustili na wegovu levu obalu; sigurno je, tako|e, da na suprotnoj
obali nije bilo Engleza. Na suprotnim obalama bili bi jedni drugima isuv{e izloèni
pogledu. Od Mortole prema severu, Englezi uop{te nisu stigli do reke, ni do Gariqana,
ni do Rapida, ve} se linija fronta sve vi{e udaqavala od wih ka istoku.
26
Iz engleskih vojnih arhiva se vidi da su Nemci gusto minirali obe obale Gariqa-
na, sve do morske obale, kako bi spre~ili bilo kakvo iznena|ewe. Osim uobi~ajenih ukopa-
nih protivpe{adijskih mina, koje eksplodiraju na pritisak teìne, posebno na prilazi-
ma reci, me|u grmqem i drve}em, koristili su razapete ìce, koje su bile povezane sa
skrivenim minama. Eksplodirale bi kad neko zaka~i ìcu. Kako bi smawili opasnost za
vlastite vojnike, mine bi eksplodirale samo ako neko zaka~i ìcu na putu ka nema~kim
(Intelligence Summary êtrdeset {este
odbrambenim poloàjima, a ne u suprotnom smeru (Intelligence
divizije No 65, 14. novembra 1943. godine – PRO WO 8777).
Da pre|emo? To pitawe nas je mu~ilo do kasne ve~eri. Uprkos po prvi

put ponu|enoj zreloj prilici, bilo je mnogo razloga protiv. Glavni razlog
se sastojao u mi{qewu da bi sada, kad Englezi mogu svakog momenta da pre-
gaze reku, bilo nepotrebno da se upu{tamo u opasnost. Ina~e, nije nam bi-
lo jasno {ta bi Englezi radili sa svojim topovskim baterijama tako viso-
ko na severu, gde je Gariqano najja~e ste{wen izme|u dva planinska lan-
ca koji ga okruùju. Ako planiraju da ga pregaze, mogli bi ga|ati Sujo i
Gariqano ispod wega s mnogo povoqnijih poloàja. Ostalo je mi{qewe da
se pripremaju na prelaz preko reke. Ju`no od nas sigurno imaju vi{e ar-
tiqerije.
ti qerije. Desetak gorskih topova nije dovoqno za podr{ku pionirima i
pe{adiji prilikom prelaska. Ako pregaze Gariqano, sukobi}e se s Nemci-
ma u dolini i na obroncima iznad nas, tako da }emo se posle engleske po-
bede skotrqati me|u wih, kao kad divqa kru{ka padne na travu. Jo{ uvek
mislim da je èqa obojice Dalmatinaca da se vrate u NDH bila odlu~uju-
}i argument. Nisu ga, dodu{e, izneli glasno, ali pritiskom iz pozadine,
nemilosrdno su nagnuli vagu na takav zakqu~ak.
Sutradan sam odlu~io da se i ja spustim u Vale di Sujo. To mi je bilo
prvi put, a dogodilo se, i posledwi. Sve vi{e sam ose}ao da }u sa smokva-
ma, kojima sam se hranio, pre ili kasnije postati nesposoban za bilo kakav
ozbiqniji napor. Razgovor o prelasku Gariqana i zbog toga je bio prili~no
nerealan. Nikada u ìvotu nisam imao glavoboqu, a sada me po~ela mu~iti
i vrtoglavica. Moram otkriti na~in kako da do|em do vi{e hrane. Osim
toga, hteo sam se uveriti da li drugi, koji po wu odlaze svakodnevno, za-
ista mogu dobiti samo tako mizerne koli~ine da su nas dovele do ivice iz-
dr`qivosti. Pridruìo mi se Frane, mada ga nisam molio. Direktan put
ispod terasa nam se ~inio preopasnim, pa smo se najpre popeli na stenovi-
ti usek, spustili se iza wega dowim delom padina Monte Furlita i nasta-
vili utabanom stazom po obali susedne uvale. Staza je bila prili~no rav-
na, tu i tamo bismo se malo peli. Ne{to niè, raslo je dosta drve}a, tako|e
tako|e
kestenovi, na àlost, obrani do posledweg. Kako to da ih niko nikada nije
pomenuo, ili bar isprosio od seqaka, koji su ih sigurno ~uvali za zlatnu
rezervu? Frane ih nije primetio. Po~eli su se pojavqivati kiparisi. Bi-
lo je {irokolisnih mu{mula, kojima jo{ nije opalo li{}e, lovora, a jo{
niè i stabala smokava.
U Vale di Sujo stigli smo sa severnog, najuèg kraja, tako da se pred
nama otkrila celom svojom duìnom. Mora da je duga ceo kilometar. Pre
svega, s desne, zapadne strane, neravnomerno su bile sazidane skromne ku-
}e, ve}inom jednospratne. Frane je poùrio napred, da oku{a sre}u u naj-
udaqenijoj, a ja sam po~eo s prvima. Video je da od, ina~e, lakog hodawa
drhtim. Na}i }emo se na sredini, a onda se vratiti nazad. Na àlost, ni-
sam imao sre}e. Tamo gde sam mislio da ima qudi, kucao sam, ali uzalud.
Niko nije otvorio. Vrata i prozori nekih ku}a bili su zabijeni daskama,
tako da se ve} spoqa videlo da su svi oti{li. Ponegde su bili {irom ot-
voreni, ponegde razvaqeni ili izba~eni iz leì{ta. Znali smo da ih raz-
bijaju Nemci, jer sumwaju da se u wima kriju za rad sposobni mu{karci.
Unutra{wost tih ku}a bila je takva da se ve} spoqa videlo da je iz wih
odavno izneseno sve {to se moglo pojesti ili upotrebiti na bilo koji na-
~in. Vi{e sam se vukao, nego hodao.
Ipak sam na{ao ne{to o ~emu smo tih dana samo sawali. Svi izglad-
neli koji su prolazili ovuda nisu to primetili. Kraj staze, le|ima okre-
nuta prema na{im terasama, stajala je skromna ku}a sa spratom iznad ni-
skog prizemqa koje sluì umesto podruma, sa dva ulaza, jednim iznad dru-
gog. Tako izgledaju tipi~na prebivali{ta mawe siroma{nih porodica u
tamo{wim selima. Prvi, neobi~no nizak ulaz, gde se treba sagnuti ispod
grede, vodi u prizemqe i podrum ispod svoda, iznad koga je trem s glavnim
ulaznim vratima. Svod s leve strane podupiru uske kamenite stepenice,
koje vode od pro~eqa do trema, s desne strane stoji uzak okomit stub. U
uglu, izme|u wih i pro~eqa, leào je, okrenut nagore, italijanski {lem
iz Prvog svetskog rata. U wemu sam opazio ostatke ka~amaka. Ve}ini pro-
laznika pre mene, pri pogledu na vrata i prozore, zamandaqenih debelim
kapcima, najverovatnije bi splasnula nada, pre nego {to bi provirili u
wu. Tako je ~ekao na mene. Ka~amak je bio beo od ki{e, ne{to vode ga je jo{
pokrivalo do polovine; na suvom delu, uz ivicu {lema, bio je zelen, kao od
galice. Uverio sam se da u blizini nema Franeta, niti koga drugog, klek-
nuo sam do {lema, odlio vodu, zahvatao prstima hladne zalogaje i polako
pojeo. Po`derao. Sve, osim zelene ivice. Wom bih se mogao otrovati. Ni-
sam smeo ùriti da ga iznena|eni èludac, zbog otpora prema neuobi~a-
jenoj
jenoj koli~ini i hladno}i, odmah ne izbaci. Imao sam sre}e. Franeta jo{
nije bilo, niti mi je iko drugi smetao.
Sa psom, kome sam ukrao ka~amak, nije bilo problema. Ostavio ga je,
okupacija slobodnog dobra je ~vrsti pravni naslov za prisvajawe vlasni-
{tva. Zakleo sam se samo da ovu odvratnu dogodov{tinu nikada nikome ne-
}u odati. Zaista sam je pre}utao Franetu, koji se neo~ekivano pojavio pre-
da mnom. Slagao sam da nisam uspeo dobiti ni smokve, iako me pekla savest
{to otkriveni ka~amak nisam podelio bar s wim. Najvi{e me je ti{talo
{to sam po hranu i{ao iz razloga da proverim drugare, ne jedu li mo`da
usput ono {to isprose, dok u zajedni~ki lonac donesu samo ostatke, a
prvom prilikom sam zgre{io ba{ u tome, u ~emu sam sumwao u wih. Frane
nije bio iznena|en kad je saznao da ni{ta nisam dobio. Sad bar vidi{ ka-
ko je, rekao mi je, kao da zna za moje skrivene misli. I on je, vaqda kod
jedne starice, koja mu je otvorila vrata, isprosio samo nekoliko {aka su-
vih smokava. Posledwih, neka vi{e ne ra~una na wih. Drugde nije ni po-
ku{avao. Izme|u ostalog i zato {to je na kraju doline, ve} van nastawe-
nog dela, na uzvisini iznad krivine puta nadole, u paeze Sujo – mora da
je to bio zapadni produètak Monte Vale Martina, nazvanog La For~ela
– opazio nov okrugao betonski zid. Iza wega je mogao biti Vermaht. Do po-
sledwih ku}a zato nije ni i{ao, ve} se vratio stazom iza ba{ta, gde ga je
donekle zaklawalo drve}e. Stoga se i pojavio tako iznenadno. Uzalud pro-
simo, vi{e ni{ta ne}emo dobiti, ovde sigurno ne, zakqu~io je.
Trebalo je misliti na nove izvore hrane, mislim, smokava. One su po-
stale najvi{e na {ta smo jo{ mogli ra~unati. Ve} sutradan smo krenuli
u dva smera, kako bismo pre~e{qali {to ve}e podru~je. Frane i Makini-
sta su izabrali severoisto~no, u pono`ju planina, koje se proteù uz na-
{u obalu Gariqana, gde smo, dolaskom iznad Vale di Sujo, primetili s
visi
vi sine
ne nekoliko rasutih ku}a. Ja sam se odlu~io za doline na jugozapadu.
Andrija
Andri ja i Mateoti su ostali da ~uvaju straù, tokom koje mogu mirno tre
tre--
biti va{ke. Najverovatnije im je smetala ki{a, koja nije stala jo{ od
prethodne ve~eri. Pre{ao sam brdo neposredno iza nas i krenuo ka padi-
ni Monte Fur
Furli
lita, na kojoj smo doìveli artiqerijsko granatirawe. Upu-
tio sam se popreko, prema zapadu, prema stenovitom zavr{etku, kojim se
strmo izdiè u vrh Monte Furlito. Negde na toj visini bile su prestale
salve. Na za
zapad
padnoj strani se padina, koja je ina~e nagnuta ka istoku, zbog
prevoja s Monte Rotondom, spu{ta malo prema jugozapadu, tako da dowim
delom postaje skoro vodoravna, a gorwa polovina, koja se nalazi neposred-
no ispod strmog stewa, jo{ uvek visi prema zapadu. Tako je skoro u celini
izloèna popogle
gledu
du s obronaka na suprotnoj strani Gariqana, odakle su nas
Englezi granatirali.
Nadao sam se da }u u udubqewima ispod stena, gde bi morala biti dub-
qa, jer su i stene ve}e, na}i dovoqno sveè vode da ugasim è| i operem
se za nu`du. Do kraja padine prema jugozapadu nisam imao problema. Po
okomitom stewu klizio je tanak mlaz vode, tako da sam se raèdnio i umio,
koliko sam, odeven i bez sapuna, uop{te mogao da se operem. Potom sam se
gorwim delom padine uputio prema zapadu, gde se breùqci naglo sni-
àvaju i s padine spu{taju u niziju. Po wenom ju`nom delu te~e Gari-
qano. Iznenada je zviznulo kroz vazduh i istovremeno iza mene, sre}om,
pre kraja obe padine, silovito tresnulo. Nije bilo sumwe, eksplodirala je
topovska granata. Ve} sam predobro poznavao wen udar po kamenitoj po-
vr{ini. Samo je kraj padine spre~io da me, uspravqenog, nisu pogodili
deli}i {rapnela i kamewa, koje je eksplozija i{~upala iz kamenitog tla.
Uprkos zaka{wewu, bacio sam se na zemqu.
Posle kra}eg razmi{qawa, odlu~io sam da nastavim put. Tr~ao sam

koliko sam brzo mogao niz padinu, prema wenom najnièm delu, nagnutom
ka zapadu. Dok sam tr~ao, sve vreme sam pogledavao prema breùqcima na
drugoj strani Gariqana, odakle su Englezi no}u ga|ali proplanak. Za ma-
we od minuta, ugledao sam bledi blesak, za~uo pucaw i zavijawe {rapne-
la, potom wegovu eksploziju, tada ve} na mojoj strani. Ionako sam ve} bio
na zemqi. Na zemqu sam se bacio ve} sasvim uve`bano, kako sam zami{qao
da to rade nema~ki vojnici. [rapnel je eksplodirao na razdaqini od pe-
desetak metara. Doma{ilo me je samo najsitinije kamewe. Bez posebnog iz-
nena|ewa, utvrdio sam da je artiqerijsko granatirawe dawu mawe stra-
{no od no}nog. Dobija skoro sportsku formu, a strah, koji uprkos tome ute-
ruje u kosti, mnogo mawe je pani~an. O bula`wewima duha, kojima je o~i-
gledno kumovala mra~na no} i bengalsko osvetqavawe tamnih oblaka i
retke izmaglice, nije bilo ni traga.
O~ekivao sam da }e svakog ~asa po~eti poznato sistematsko granati-
rawe, ovaj put prema zapadnoj strani nagnutog dela proplanka. Ba{ im se
i ne ùri, kad su napravili toliku pauzu posle granatirawa doweg dela,
pomislio sam. Ne skidaju}i pogled sa suprotne strane Gariqana, tr~ao
sam po padini, kao morski pauk, s bokom napred. Spoticao sam se o kamewe,
skriveno u travi punoj ~i~aka, ali nisam pao. Ponovo je blesnulo iznad
Gariqana, podigao se bledi dim, ali za nestru~waka, opet samo iz jednog
jedinog topa. Ponovo sam se bacio na zemqu, pokrio glavu laktovima i gur-
nuo je izme|u mawe stene i busena divqe trave. Za~uo se poduì zvi`duk
i eksplozija {rapnela, sada daleko ispred mene, u pravcu u kojem sam
tr~ao. Opet je padalo samo sitno kamewe, tolika je bila razdaqina. Zato
sam se pokupio na suprotnu stranu, i daqe sve vreme vrebaju}i paqbu iz-
nad Gariqana. Ubrzo se ponovila, samo {to je udarilo sasvim ispod kame-
nite stene, prema kojoj sam se povla~io. Opet predaleko da bi bilo opasno.
Igra je trajala jo{ nekoliko rundi. Moje beàwe je opisivalo pravi
cikcak. Postalo mi je jasno da me tobxije sa suprotne strane vide i namer-
no ciqaju u pravcu u kome tr~im. Uprkos tome, uspeo sam da se u sve ve}oj
ugroènosti pomerim ka nièm, levom delu padine, gde sam kona~no sko-
~io nekoliko metara ispod wene ivice i, sre}om, pao na raskva{enu, trav-
natu zemqu. Time jo{ nisam bio na sigurnom, ali me vi{e nisu mogli vi-
deti. I zaista, jo{ samo jedan {rapnel je doleteo duboko ispod ivice, me|u
me|u
drve}e s tamnim li{}em koje jo{ nije opalo. Tu sam kasnije na{ao akten-
-ta{nu, koja mi je pri skoku ispala s pojasa. Posle toga sve je prestalo.
Nije bilo nikakve sumwe da je paqba bila namewena meni, li~no me-
ni. Nekom artiqerijskom seràntu, kome je bilo dosadno i koji me dvogle-
dom uo~io na padini i sasvim sigurno video da nisam vojnik, palo je na
pamet da me iskoristi kao lopticu u svom topovskom pingpongu. Dawu bi,

na toj razdaqini, posebno u smeru svetlosti, koju je kroz retke oblake sla-
lo sunce, i pored romiwawa, morao golim okom razlikovati civila od voj-
nika. Zami{qao sam, kako se svojom duhovito{}u pravi vaàn pred nekim
svojim lieutenantom i kako se zajedno s rank and file /sa svojim qudima/
grohotom smeje na moj ra~un. Uspuzao sam nazad preko ivice na padinu. Na-
meravao sam da im me|unarodnim kodom, pokazivawem lakta, po{aqem od-
govaraju}u poruku. Savladao sam se jo{ tokom puèwa. Popeo sam se na nini-
zak greben, odakle su me mogli jasno videti i neko vreme ispruènom de-
snom rukom mahao levo i desno. Nije bilo odgovora. Nikakvog, ni otpozdrav-
ne salve. Kasnije sam se hvalio, samome sebi i drugima, da je malo koji pla-
ninar imao tu ~ast da mu neko na putu napravi eksplozivni cikcak {pa-
lir. Na sre}u, ova druga topovska paqba bila je i posledwa koju sam doì-
veo u Italiji.27
27
Vreme i razloge artiqerijskog granatirawa obronaka iznad na{eg skrovi{ta, u ju-
nu 1995, poku{ao sam proveriti u vojnim arhivama PRO u Londonu. U velikoj meri i zato da
utvrdim koji proplanak su zapravo ga|ali, a time i gde je bio na{ poloàj ispod maslina, na
terasama iznad Vale di Sujo. Posle nekoliko izleta u planine zapadno od Gariqana, posle
1980. godine, naime, nisam ih uspeo otkriti. Na PRO sam se uverio da mi arhive ne}e pomo}i. pomo}i.
Artiqerijska granatirawa su bila toliko masovna i rutinska, svako mawe pomerawe pe{a- pe{a-
dije bilo je povezano s wima, da je bilo nemogu}e otkriti podatke o pojedinim akcijama. Ka-
snije sam poloàj ispod Vale di Sujo ipak otkrio i to sasvim slu~ajno. Pribli`no ispod
padine na kome su mi bili posvetili li~no granatirawe, susreo sam Enrika Di Belo iz Su-
jo Alto. Po mom opisu, odmah mu je bilo jasno gde je morao biti. Svojim terenskim automo mobi-
bi-
lom odvezao je mene i Dragicu mnogo vi{e nego {to smo mi uspeli svojim autodomom, otuda
je trebalo jo{ samo nekoliko stotina metara na severnu padinu Monte Rotonda, i u brdu, du-
boko ispod nas, pojavilo se ostrvo zelenih maslina, stenoviti usek iza wih i Vale di Sujo,
ne{to niè. To je bilo 26. septembra 1995. U vezi s granatirawem, u arhivama PRO otkrio
sam drugu zanimqivost. Sedmog novembra 1943. godine, ujutro, a to je dan kad su najverovat-
nije po~eli da nas granatiraju, tamo{we savezni~ke jedinice dobile su od svojih pretpo-
stavqenih nare|ewe da ne smeju ga|ati zapadnu obalu Gariqana (War (War Diary HQ Pedeset {e-
ste divizije, PRO WO 169/8816). To potvr|uje komandant Petnaeste armijske grupe general
Aleksander, od koga je Peta armi mija
ja sredinom novembra dobila nare|ewe da prekine sa svim
napadima (H. Aleksander, Memoari...
moari... str. 211). Bilo ko da je ga|ao, dakle, svesno je kr{io iz-
ri~itu zapovest, ili jo{ nije znao za wu. Granatirawe je bilo zabraweno cele nedeqe. Jo{
1943,, uve~e, zabeleèno je u Secret Wor Diary iste divizije da ne}e biti ni-
14. novembra 1943
kakvog granatirawa zapadne strane, sve dok ne bude izra|en poseban program.program. Do tada sve je-
dinice treba da osmatraju {ta se de{ava na zapadnoj obali. Program granatiragranatirawa izra|en je
popodne narednog dana, na konferenciji nadle`nih oficira svih frontnih divizija (PRO (PRO
WO 169/882). Kakvu svrhu je imala zabrana granatirawa zapadne obale Gariqana, ostaje ne-
obja{weno. Nisu hteli izazivati Nemce, pre nego {to se u~vrste na wegovoj isto~noj oba- oba-
li? Po Aleksanderu, do pr prekida
ekida aktivnosti do{lo je zbog potrebnog pregrupisavawa.
Vi{e nisam nastavio put da traìm hranu. Ne samo zato {to sam iz-
gubio mnogo vremena, {to sam sav bio jako mokar od ki{e i ~estog bacawa
na mokru zemqu, nego pre svega zbog misli koje su mi neprekidno beàle
na isto~nu obalu Gariqana. @eqa za smokvama je bila isuvi{e ovozemaq-
ska, da bi me zadràla u svojim rukama. Vratio sam se po strmim padina-
ma ispod ivice, gde sam morao kr~iti put me|u prete`no suvim grmqem,
otpalim granama i kamewem. Od „prijateqa” sa suprotne strane Gariqa-
na bio sam potpuno bezbedan. Nisu me mogli videti. Izlagao sam se pogle-
dima iz dolina prema jugozapadu i sa druma, koji vodi iz Santi Kozma e
Damijano preko obronaka, na ~ijem je podno`ju sagra|eno, nazad u Koreno,
ako ih je uop{te bilo. Nisam primetio ni{ta posebno. Na terase sam se
vratio po kamewu gorskog potoka. Bio je tako temeqno zasut i prekriven
rastiwem, da je jedva zasluìvao to ime. Dalmatinci se jo{ nisu vrati-
li. Andrija i Mateoti su ispri~ali da su Englezi, u me|uvremenu, ponov-
no ga|ali zaravan iza nas, ali da uprkos opasnosti od odstrela iz stenovi-
tog useka, nisu napu{tali na{e poloàje. Nisu me ba{ naro~ito iznenadi-
iznenadi-
li ni prvom, ni drugom novo{}u. Ali sam ja wih hteo iznenaditi otkri-
}em {ta su zapravo ga|ali, pa jo{ i izjavom da dolazim bez ikakve hrane.
Jedva su prikrivali zadovoqstvo {to nisu krenuli sa mnom na put, a pri-
znawem ih uop{te nisam iznenadio. Znali su odmah, ~im su me izdaleka
ugledali kiselog izraza lica. Pa, ono {to sam doìveo na putu, moralo ga
je u~initi i vi{e nego kiselim.
Ve~eru su obezbedili Frane i Makinista koji su doneli dosta smo-
kava. Morali su se probiti jako daleko na sever, da bi nai{li na ku}u u
kojoj se skrivao stariji mu{karac. Kad se uverio da su civili, od radosti
da moè s nekim razgovarati bez straha, otvorio im je vrata. Dobili su
smokava za bar dva dana. Rekao je da on vi{e uop{te ne jede. Pri~ali su
i o granatirawu padine, ali su bili prenisko da bi mogli videti kako
tr~im po woj u cikcak liniji. I wih dvojica su po{teno prokisli. Mora-
li smo loìti vatru celo popodne da bismo se donekle osu{ili.
Te ve~eri bilo je ne{to vi{e ra`wi}a od smokava nego obi~no. I ina-
~e je ve~era po~ela nekako sve~ano. Pre svega zbog o~ekivawa, koje je pobu-
dilo vatreno kr{tewe i krstiteq, koji bi trebalo da postane na{ spasi-
lac. Nismo znali da nam je posledwa. Pro{le su ve} tri nedeqe otkako smo
se naselili iznad Vale di Sujo, da bismo glad zamenili izgladnelo{}u i,
vlastitom telesnom toplotom, u vla`noj ode}i koju nismo mogli presvu}i,
izlegali na hiqade va{ki. Mora da smo bili izuzetno otporni, kad se u
takvim okolnostima niko nije razboleo, pa i u sebi ~vrsti, kad smo uz ne-
prestana razo~arawa i neuspehe jo{ uvek bili sposobni razmi{qati o pre-
lasku reke. Prelaz preko Gariqana bio je, ipak, glavni predmet razgovora.
Razmi{qali smo da to bude ispod Suja, gde Gariqano izlazi iz pla-

nina i ulazi u ravnicu, i gde mu je tok sporiji. Uprkos {irem koritu,
mogli bismo ga preplivati brè, a pre svega, bezbednije. Uz sve ~e{}e ve-
sti o minirawu obe obale, tako ne{to bilo bi samoubila~ki. To je pot-
vrdio i seqak s kojim su razgovarali Frane i Makinista. Informaciju
je dobio od jednog upla{enog andjamo ra|un|ere, koji se posle beznade`-
nih poku{aja jo{ pre nekog vremena odlu~io na povratak na italijanski
sever. Me|utim, neosporna engleska prisutnost na levom proplanku iznad
Gariqana donekle je zasenila opasnost od mina. Dalmatinci je nisu ni po-
miwali. Bila im je toliko o~igledna i pouzdano su znali da smo i nas tro-
jica toga svesni, da nas nisu hteli izazivati. Ipak nisu hteli da se vrate
ku}i kopnom. Po~eli su da se lepe na moj mamac, kako je put u NDH preko
mora mnogo kra}i od kopnenog, a wime }e mo}i da se vrate samo ako stigne-
mo do Engleza. Jedan drugome smo dokazivali da dosada{wim odlukama, ko-
je su nas dovele u poloàj u kome su Englezi ispred nas, ali nam je put do
wih kona~no zatvoren, nismo po~inili nijednu gre{ku. Iako su najvi{e
doprineli tome, Dalmatinci su dokazivawe prepu{tali ostalima. Znali
su da bi u protivnom, bez potrebe, dobili mnogo zamerki na svoj ra~un.
Svima je laknulo kad je Makinista pre{ao na moje jutro{we beàwe
pred engleskim {rapnelima. Svi smo se cerekali, dok je slikovito pri-
kazivao moje bacakawe i pruàwe ruku ~as u jednom, ~as u drugom pravcu.
Frane je obe}ao da }e se sutra popeti na padinu i pokazati im ono {to sam
ja propustio. Ovako, ovako, neka vide {ta im sleduje. Najobi~nije k...! Re~-
nik je postajao sve prepleteniji italijansko-hrvatskim prostotama. Obo-
ga}ivao ga je, pre svega, Makinista, a glavni konzument je bio Andrija. I
posle obilne ve~ere, gutao je slinu, dok mu je so~no opisivao intimne de-
love Bosanki i tru}ao o folklornim karakteristikama balkanskih qu-
bavnika. Nije mu bilo ni na kraj pameti da ga vu~e za nos.
U Marijevom blatu nema~kih bunkera
Ujutro smo se odlu~ili za akciju snabdevawa koja mi ju~e nije uspe-

la. Frane i ja, uz Andriju. Makinista i Mateoti su ostali da straàre i
obave sve ostale poslove. Drvo smo donosili sa sve ve}e razdaqine, {to
nam je oduzimalo mnogo vremena. Makinista i Mateoti su imali i zadatak
da me|u kamewem zahvate malo vode, koja se, zbog sve obilnije ki{e pola-
ko prikupqala u pesku u pojedinim zasutim lokvicama. Kakva to jaka olu-
ja mora biti da bi me|u kamewe doticao neprekinuti tok vode? Na to da po-
meramo ogromno kamewe, koje mora da je nekada skotrqala u uvalu, nismo
ni pomi{qali, toliko je izgledalo bezizgledno. Pa ipak, jedva da je bilo

prekriveno li{ajevima. Da li ih sprì letwa pripeka?
I{li smo istim putem kojim sam se ju~e vratio, samo malo niè od
mesta s kog sam pozdravqao svoje artiqerce na drugoj obali Gariqana. Ta-
ko smo bili bezbedni od wih. Nije proteklo mnogo Gariqana, a ve} su u
podno`ju proplanaka ispod nas ~u~ali Santi Kozma e Damijano i Kastel-
forte, toliko bukvalno ispod nas, da nismo mogli da ih obuhvatimo pogle-
dom u celini. Od wih, pa sve do mora, protezala se ravnica. Stazu smo po-
negde morali prokr~iti, bili smo jako bu~ni, jer je na krhkom, strmom
obronku kamewe stalno klizilo ispod nogu, a onda se kotrqalo nizbrdo.
Po~ela je padati ki{a. Najpre je rosila, a onda je postajala sve gu{}a. Na
pogodnom mestu spustili smo se nizbrdo. Poskakivali smo da bismo bili
brì, kao onih prvih dana po {qunku kraj pe}ine. Buka je zato bila glas-
nija. S vremena na vreme bismo se zaustavili i osmotrili okolinu, pose-
bno dolinu ispod nas, ali nismo zapazili nikakvu opasnost. Sve je bilo
mirno, samo je od Gariqana dopiralo prigu{eno tutwawe. Predaleko, da
bi nas uznemiravalo.
Jako nisko, mo`da sto pedeset metara iznad dna doline, obala se pret-
vorila u terase, najpre uske i zapu{tene, niè, sve {ire i jo{ ove godine
godine
obra|ene. Na visokim brajdama razrasla se skoro gola loza. Ki{a je u me-
|uvremenu prestala, kroz oblake se pomolilo kilavo sunce. Na jednoj od
terasa, me|u brajdama, ugledali smo ne{to zidano. Smesta smo se na{li
kraj prizemne ku}e. Vrata su bila izvaqena, hodnik {iroko otvoren, ve}
duè vreme niko nije u{ao u wu. U sobi s desne strane hodnika, iza razba-
razba-
cane posteqe, na{li smo na podu prosute crvene jabuke. Neko pre nas ih je
birao, ali i tako probrane su nas razveselile. Neverovatno, ve} kod prve
ku}e na koju smo nai{li, imali smo sre}e. Sada, kad lak{e dolazimo do
vode, skuva}emo nekoliko dobrih kompota, zasla|enih smokvama. Po ve}
utvr|enoj navici, spremili smo ih u ko{uqu. Torbe smo, ina~e nosili sa
sobom, ali smo ih ~uvali za smokve, koje ionako ne}emo izbe}i.
„Idemo, momci”, povikao sam u iznenadnom odu{evqewu, „poùrimo,
mo`da nai|emo na jo{ koju ku}u i u woj jo{ pone{to dobro.” Bezbri`no i
bu~no kretali smo se mra~nim hodnikom prema svetlom izlazu. Andrija je
pripovedao jednu od svojih milanskih storija, po kojima je italijanska re-
zistenca uvek bila mnogo pi
più
ù furba /lukavija/, a Nemcima je uvek na kra-
ju ostajao cazzo marino /{ipak/. Frane ga je tap{ao po ramenu, kaobajagi,
verujemo ti. Iza{li smo tako|e sasvim bezbri`no, puni obesnog smeha, sva
trojica jo{ uvek jedan uz drugoga, kao da se bojimo da nam neko pred nosom
ne zalupi vrata. Sve ja~a spoqna svetlost nas je zaslepila. Pre nego {to
smo se navikli na wu, uko~ili smo se. Tako, dakle, to je kraj, zavrteli su
mi se u glavi doga|aji posledwih nedeqa, dok sam muwevito dizao ruke

uvis. Akten-ta{na, koju sam ba{ tada pri~vr{}ivao za pojas, ostala je da
leì kraj nogu.
„Häände hoch!” /
/ruke
ruke uvis
uvis/,, zagmelo je ispod pergole. U polukrugu, u
nas su bile uperene ~etiri pu{ke nema~ke patrole. Za misao odakle su se
pojavili, kako to da ih, pribliàvaju}i se ku}i, nigde nismo primetili,
kako smo u ku}i mogli biti toliko glasni da nismo ~uli wihove sigurno
te{ke korake, nije bilo prostora u prezaposlenim vijugama mozga. Niti za
àqewe nad po~iwenom gre{kom. îstom nepa`wom, na{li smo se u situa-
ciji u kojoj se ni{ta nije moglo uraditi. Bukvalno, „na mestu, s koga nema
povratka”. Svaki poku{aj bekstva aktivirao bi rafale po nama, skok na-
zad u ku}u bio bi besmislen, ako bi uop{te uspeo. Prozori su bili ~vrsto
zatvoreni kapcima. Zurio sam pravo u o~i vojniku koji je pu{ku uperio ka
meni. Ho}e li stvarno pucati? Imao je pogled kao da pred sobom nema qu-
de, ve} prqave skitnice, za koje nema mesta me|u wemu jednakima.
Zaista smo bili bedni. Samo sam se ja, koliko toliko, redovno brijao,
iako je meni najmawe bilo potrebno. Andrija je zbog crnih dlaka izgledao
vi{e zarastao od mene. Franetove dlake su {tr~ale, kao da pu{ta bradu.
Vi{e se nismo {i{ali, niti smo znali {ta je to prawe kose. Kvasili su
ih samo ki{a i znoj. Svi smo bili jako mr{avi, o~i su nam upale duboko u
dupqe. Ode}a mokra i izgu`vana, na vi{e mesta za nu`du zakrpana, moj
kaput prqav od blata, ~ak vlastitog, koje se nije moglo isprati, cipele
skroz oguqene od kamewa i bez odre|enog oblika. Bio sam svestan toga da
Nemci u nama mogu videti samo obi~ne razbojnike i lopove, koji provaqu-
ju u tu|e ku}e i kradu ono {to sfolati nisu mogli poneti sa sobom. Ko bi
im mogao dokazati da su vrata bila provaqena davno pre nas? I ako bismo
uspeli u tome, s kakvim pravom ulazimo u ku}e i odnosimo ono {to je osta-
lo? U beskona~no malom deli}u sekunde, suo~io sam se s logikom pravnog
reda i civilizovanog dru{tva, koju ni takva nu`da i potreba ne mogu iz-
meniti. Bilo je to po prvi put da mi se na{e snabdevawe hranom prikaza-
lo s tog aspekta.
Nisko popodnevno sunce, koje se pojavilo iza oblaka i kroz ogolelu
lozu sijalo nam skoro direktno u o~i, kao da se pojavilo nama u inat, kako
bi otkrilo svu na{u prqav{tinu i bedu. Uprkos svetlosti koja me {ti-
pala za o~i, nisam trepnuo, niti skrenuo pogled s vojnikovih o~iju. Ve|e
sam skupio, kako bih ih jasno video. Nisam se usudio da spustim ruke i za-
klonim o~i. Po prvi put sam stajao o~i u o~i s naoruànim neprijateqem,
ne mogav{i se nikuda maknuti. Kad smo se pre nekoliko nedeqa susreli
sa sli~nom izvidnicom, koju smo iznenadili u pastirskoj kolibi, izme|u
skokova u stranu, jedva da sam uspeo uhvatiti za~u|eni pogled najblièg
vojnika, tr~ao sam bezglavo, ne osvr}u}i se. Sada, kao da smo o~ima priko-
vani jedan za drugoga. Svako od nas ~eka i razmi{qa {ta }e uraditi onaj
drugi. Ako pogre{im, ho}e li pritisnuti okida~, odapeti rafal i poko-
siti me? Ho}e li to uraditi neko drugi? U desetinkama sekunde, na obe
strane, mo`dane vijuge su grozni~avo radile. Bio sam svestan toga da se ni
ni--
{ta ne sme prepustiti slu~ajnosti.
Od straha uko~eno lice, s najve}om mukom sam razvukao u jedva pri-
„Gutten Morgen”.
metan osmeh i procedio: „Gutten Morgen”. [ta, zar ovaj zamazanko govori
nema~ki? Odakle se samo doskitao? ~itao sam vojnikove misli. U tom mo-
mentu sam ve} znao da je delovalo. Napetost je u trenutku popustila, mi{i
mi{i--
}i na wegovom licu su se opustili. Sli~no je bilo i s drugima, video sam
ih, i ne gledaju}i. Iznena|ewe, da u planinama na jugu Italije nai|u na
nekoga ko ih pozdravqa na wihovom jeziku, dodu{e, mucavo, ali od stra-
ha, olabavilo je prste na okida~ima wihovih {majsera. U~inilo mi se ~ak
da iz o~iju onoga, u ~ije lice sam bez prestanka, kao za~aran, buqio, zra
zra~i
~i
qubaznost. Osmehnuo se, iako vi{e samome sebi, nego meni. Nikakvog Hajl
Hitler, ili tako ne~ega nije bilo, samo jedva ~ujno „morgen”. Osetio sam
olak{awe Franeta i Andrije, koji su i daqe stajali uko~eno, nesposobni
da se pomere ili puste kakav glas od sebe. I boqe da nisu. U me|uvremenu
sam ve} tuma~io da smo Jugosloveni, koji se s juga Italije vra}aju ku}i.
Naklapao sam im storiju, unapred nau~enu za ovakav slu~aj, zato na
skoro te~nom nema~kom, kako sam studirao u Napuqu, da sam tamo upoznao
Franeta, koji se vra}a u NDH, kasnije jo{ i Italijana Andriju, koji bi
hteo nazad u Milano. Za ovaj nastup, potrebne re~enice sam ponavqao bez-
broj puta, znao sam ih napamet u brojnim varijantama, tako da sam ih, osim
akcenta, izgovarao perfektno. Imate li kakve dokumente, pitao je najmawi,
najmawi,
verovatno neki Feldwebel
Feldwebel.. Iz xepa sakoa izvukao sam nov~anik i ispruè-
nom desnom rukom ponudio mu jugoslovenski paso{ i lasciapassare za puto-
vawe do Napuqa. Uradio sam to tako brzo da sam drhtawe ruku osetio samo
ja, niko drugi nije primetio. To je bila sre}a. Pogledao je samo moju foto-
grafiju, detiwasto lice, tu`no da tu`nije nije moglo biti, koje mu je ras-
pr{ilo i posledwe sumwe. Franeta i Andriju uop{te nije pitao za doku- doku-
mente, toliko sam bio uverqiv. Da ih je pitao, stvari bi se mogle okrenuti
okrenuti
sasvim druga~ije, jer nisu imali nikakve dokumente kojima bi mogli do-
kazati svoj identitet. Od sada, pa nadaqe, re{ava}e ga moji dokumenti.
„Idemo u komandanturu, gde }e sve proveriti”, rekli su. Jedan od voj-
nika je kora~ao ispred nas, ostala trojica pozadi, i daqe s pu{kama u ru-
kama. Na kraju terase na kojoj su nas uhvatili, spustili smo se nizbrdo, po
strmini, i ubrzo stigli na kolsku stazu, koja me|u grmqem i kamenim zi-
dovima vodi nadole, preko proplanaka. Opet je po~ela padati ki{a. Sa-
svim neo~ekivano spustio se pqusak, po nebu, prema moru, bilo je mnogo

vedrih pega, izme|u wih je padala retka slana. Tek toliko da su pobelele
travnate ivice staze. Nemcima ni{ta nije smetalo, samo su ubrzali korak.
Bekstvo je bilo nemogu}e. Uprkos sve nièm i tamnijem nebu, vidqi-
vost je bila dobra na jo{ sto metara. Drve}a je bilo malo, li{}e je uglav-
nom opalo, ionako je raslo samo tu i tamo. Niski zidi}i izme|u wiva nisu
bili dovoqni. Iza wih bi mogao da se sakrije samo neko za koga ne znaju da
je tu. Nama bi bila od pomo}i samo jedna duboka zavala, neposredno kraj pu-
ta, u koju bismo mogli usko~iti pre nego {to vojnici po~nu pucati, sko-
trqati se do dna, a tamo, pod za{titom ne~ega {to bismo na{li, tr~ati da-
qe, {to brè moèmo. Ni~ega takvog nije bilo. Kad bi se i na{lo, ko zna
kakva bi bila padina zavale u koju bismo sko~ili, pa weno dno, po kojem bi-
smo morali tr~ati. Realno, misao na bekstvo nije dolazila u obzir. Toli-
ko je beznade`no izgledalo. Kora~ali smo bez mrvice nade u spasewe, ~ak i
bekstvo
bez voqe, kao ovca kojoj sam kleknuo za vrat. O mogu}nostima za bekstvo raz-
mi{qao sam kasnije, kao opravdawe za ne{to {to se nije moglo uraditi.
Stigli smo u dolinu. I daqe je padalo, samo vi{e nije bilo slane. S
leve strane je obronak iznad nas postajao sve strmiji, drum se uspiwao na
wega u dugim serpentinama. Nije bilo nikakvog saobra}aja. Vojnici su ho-
dali sagnuti, i nama su naredili da hodamo na isti na~in. Postajali smo
nervozni. Jo{ malo, i pokazalo se da se drum spu{ta iz male varo{i, koja
je sagra|ena na nekih 150 metara iznad nas, na vrhu proplanka breùqka
koji je str{ao iz ravnice. To je sigurno paeze Sujo, ne moè biti ni{ta
drugo. Kad sam pogledao unazad, pod vrh obronka koga smo upravo obilazi-
li, kako bih se uverio da li se iznad Suja zaista nalazi uspon na kome je
Frane pre nekoliko dana primetio okrugao betonski zid, nije bilo sum-
we. Zaista je bio. Sujo je, ina~e, na prvi pogled izgledao napu{teno, sta-
novni{tvo je verovatno oti{lo do posledweg ~oveka, kraj mnogih ku}a sta-
jala je vojska, skrivena od pogleda s istoka. S obe strane staze kojom smo
hodali, videla su se vojni~ka vozila pokrivena granama, grupe lakih to-
pova, pokrivenih mreàma, ponegde i neki vojnik, ina~e je sve bilo mir-
no. Morali smo hodati sve opreznije, jako brzo, od drveta do drveta, posta-
jati malo ispod drveta, da narednik razgleda okolinu, pa opet nastaviti
daqe. Postajalo je sve jasnije da su Nemci, ispred Engleza u prodirawu,
zauzeli podno`ja planina sve do Gariqana. Da li nas u zarobqeni{tvo
vode na{i znanci ispod maslina oko Korena?
Stigli smo do {ireg druma. Bila je to Strada Auzente, koja vodi iz
doline Lirija desnom obalom Gariqana, prema moru, a onda se u dolini
Auzente okre}e prema Minturnu i nastavqa svoj put prema Formiji i
Gaeti. Wime smo hodali oko jedan kilometar, u suprotnom smeru, prema
istoku. Pre grupe ku}a San Kataldo, zaustavili smo se ispod dva kipari-
sa. Dva vojnika su potr~ali na drugu stranu druma i nestali s vidika, a
narednik je s tre}im vojnikom ostao na na{oj strani. Prigu{enim glasom
nam je naredio da drum pre|emo jedan za drugim, ~im da znak, svakome po-
sebno, {to je brè mogu}e, i da se na drugoj strani odmah spustimo niz-
brdo. Isto tako kao i wihovi kameradi. Bez ijednog glasa. Sigurno je u na-
{em interesu da budemo brzi i tihi. Nije bilo sumwe da se krijemo od
Engleza. Sujo je ostao daleko iza na{ih le|a; u daqini ispred nas, iz do-
line, dizali su se nagnuti obronci iznad leve obale Gariqana. Tamo su,
sasvim sigurno. Paeze San Martino di Sesa Aurunka leì na woj, otuda
su nas granatirali pre nekoliko nedeqa, pa Koriqano ispod wega, ~ije se
ku}e viju kao cvetni venac niz strminu obale. Negde dole te~e Gariqano.
Taj deo reke nikada do sada nismo videli. Ho}emo li se spu{tawem do dru-
ma na}i na wegovoj desnoj obali?
Operacija, ovaj put organizovana po svim propisima Vermahta, izve-
dena je perfektno. Pre nego sam pretr~ao drum, bio sam posledwi, nared-
nik me je glavom upozorio na obronke ispred nas i {apnuo da su na wima
Englä
Engl änder.
nder. U trku preko druma, na desetak metara daqe od wega, ugledao
sam prostranu ravnicu. Na vi{e mesta, prema jugoistoku, u ravnici, rav-
nomerno zasa|enoj drve}em, zablistala je povr{ina vode. Ba{ kao {to sam
i o~ekivao. Bio je to Gariqano, koji je izlazio izme|u dva gorska venca
iznad svojih obala i u sve ve}im krivinama tromo tekao ka moru. Do mesta
gde smo presekli drum doti~e taman kao drve}e, jedva se razlikuje od we-
ga, negde ispod druma okre}e se u o{trom uglu, svetlucaju}i sve vi{e pre-
ma jugoistoku, da bi se izgubio negde na jugu. Ve} prvim lukom udaqava se
od druma za kilometar, tako da ga okruùje prostranom, skoro ravnom po-
vr{inom, gusto obraslom tamnozelenim drve}em. Mu{mule, lovor, ili ne-
{to sli~no?
Kad sam se po~eo klizati po blatwavoj nizbrdici ispod druma, hva-
taju}i se rukama da ne padnem, u tami kro{awa drve}a koje se na{lo iz-
nad mene, zasjalo je brojno, okruglo vo}e. Prili~no veliko, svetloùto i
zelenkasto, skoro kao nezreo limun, ali veli~ina nije dozvoqavala za zabu-
bu-
nu. Bile su to pomoranxe, sude}i po boji, nezrele. Tako, dakle, izgleda vo}-
wak pomoranxi, koji, uprkos Franetovom slikovitom opisivawu istog tak-
vog u Fondi, nisam mogao dobro zamisliti. U vreme kad smo se kao deca ve-
selili svakoj poklowenoj pomoranxi, bili smo uvereni da u raju rastu sa-
me pomoranxe. Sada sam u wemu. Pomoranxe su zasa|ene u pravilnim redo-
vima i podjednakim razmacima, tako da su se otkrivale ne samo pravouga-
ono, nego i dijagonalno. Zbog gustih kro{awa i mnogo li{}a koje propu{ta
malo svetlosti, ionako gusti mrak za nekoliko trenutaka pretvorio se u
crnu tamu. Prvi put sam osetio miris sumpora. Mnogo blaì od onog u Ili-
xi. Nimalo mi nije smetao. Po ~emu drugom bi ina~e mirisao ratni raj?
Svuda dokle je dopirao pogled videli smo vojnike, a ispod drve}a slo-
ène mitraqeze i sanduke s municijom. Bili su naslagani uz debla, na
grawe. Na razdaqini od dvadesetak metara bili su ukopani u zemqu ni-
ski okrugli bunkeri. Zemqa je bila blatwava, cipele su tonule u wu i
zadràvale se pri kora~awu, trava, ili {ta je ve} raslo ispod drve}a,
odavno je izgaèna, do neprepoznatqivosti. Odnekud su, dodu{e, dovezli
debeo sloj peska i nasuli po blatu, ali bez prave koristi. Svaki korak ga
je pokrivao blatom. Iako nismo imali ~izme, morali smo pod drve}e. Za-
ustavili smo se kraj ove}eg bunkera, jedva metar iznad zemqe. Narednik
je nestao nekud iza wega. Tek kasnije sam video da sa suprotne strane u
bunker vode blatom prekrivene stepenice, tako da je wegov ve}i deo bio
pod zemqom. Verovatno je kliznuo niz wih. Ubrzo je ne{to viknuo iz we-
ga, a kad se pojavila wegova glava, naredila je da krenem za wim. Andrija
i Frane su ostali napoqu, s trojicom vojnika.
Pod u bunkeru je bio samo blato, isto kao i izvan wega. Ponegde je sta-
jala voda. Mladi lojtnant, mokar, i sam u blatwavim ~izmama, sedeo je na
neostruganoj dasci i za istim takvim stolom, ve} je znao da sam iz Jugosla-
vije i da dolazim iz Napuqa. [ta ti je u ko{uqi? Pokazao sam jabuku,
vaqda jedinu, koja je ostala. Pa`qivo je razgledao paso{ Kraqevine Jugo-
slavije – Royaume de Yougoslavie,
Yougoslavie, pisalo je na wemu. Vidno ga je umirio
kukasti krst, koji je primetio kraj pe~ata Deutscher Grenzpolizeiposten
Rosenbach,, gde sam u julu 1939. godine, na studentskom putovawu iz Jese-
Rosenbach
nica, stigao u Tre}i rajh. Zanimalo ga je {ta sam radio u Francuskoj i
Luksemburgu. Postao sam Sie /Vi/, a ne vi{e Du /ti/. Posle mature, kre-
nuo sam na putovawe po Nema~koj i Francuskoj, u Dizldorfu sam obezbe-
dio vizu za Luksemburg, ali nikada nisam u{ao u wega, bio je moj odgovor.
Nije traìo nikakvo obja{wewe. U paso{u je sve bilo dokumentovano ì- ì-
govima i datumima na wima, sve se poklapalo, moje tuma~ewe je bilo sa-
svim na mestu. Jeste li bili u [paniji, ipak je pitao. Kako bih, celih
mesec dana bio sam samo u Francuskoj, paso{ za [paniju izri~ito ne va-
ì. Pi{e ovde, na slovena~kom. Primqeno na znawe. Kako ste to studira-
li u Napuqu, ako ste tek u junu diplomirali u Qubqani, kako kaète?
Hteo sam studirati, upisao sam se na fakultet za politi~ke nauke, ali
sam pred engleskom invazijom pobegao. [ta radim u planinama? Po{to ni-
sam imao validnu dozvolu za putovawe, bojao sam se da me ne uhapsite. Ka-
ko i kada ste pre{li na na{u stranu reke? Pre dva dana, preplivali smo
ga kilometar vi{e odavde, jedan dan smo se su{ili, a kad smo krenuli da-
qe, uhvatila nas je va{a patrola. Nije bilo mina? Ne, ina~e ne bismo bi-
li ovde. I to je primqeno na znawe. Sadràj akten-ta{ne ga nije intere-

sovao. Ko su va{i kompawoni? Oh, jedan je radnik iz Splita, bio je inter-
niran negde u ju`noj Italiji, a Italijana je iznenadila invazija kod Sa-
lerna, dok je bio kod ro|aka. Na{li smo se u planinama. Vra}aju se ku}i,
kao i ja, zato su mi se pridruìli. Jako se pla{e da ne padnu u nema~ke
ruke. Bar za Andriju nisam lagao.
U odgovorima koji su, s obzirom na na{e bavqewe po Italiji, bili sve
sama gola la`, jedna je bila jako riskantna. Nisam im rekao da smo u pla-
ninama iznad Gariqana ve} tri nedeqe, jer bi to umawivalo verodostoj-
nost celokupnoj pri~i o Napuqu. Bojao sam se i da mo`da znaju da im je ne-
ko presecao telefonske ìce, iako je to izgledalo malo verovatno. Rizik
je bio i u tome {to se uop{te nismo dogovorili kako }emo lagati da smo pre-
{li reku i kada. Morao sam biti jako uverqiv. Kao i narednik koji nas je
zarobio, ni on se nije zanimao ni za Franeta, ni za Andriju. Sada imate
priliku da pokaète {ta znate da radite, rekao je i otpustio me. Opet ni-
kakvog Hajl Hitler. Samo schon gut /dobro je/.
Na putu kroz oran`ni gaj, video sam kako iz mnogih bunkera vojnici
izlivaju vedra vode u odvodne kanale. Kopali su ih navrat-nanos. Na ne-
kim mestima su ih pro{irivali i produbqivali. Bar pola svake lopate
blata bila je voda, koja bi pqusnula na razlivenu gomilu, na koju je bla-
to bilo nameweno. Izgledalo je kao da se sva ki{a, koja je pala posledwih
dana, iz svih okolnih gora, slila na ovaj mali prostor ispod pomoranxi-
nih stabala. A mi smo, uprkos tome, sve vreme bili bez vode! Na{i prati-
oci su nas predali nenaoruànim vojnicima, koji su se borili protiv bla-
ta i vode. Rekli su nam da se izujemo i skinemo pantalone i ostalo, {ta ho-
}emo, i oka~imo na drvo. ûo sam opasku da }e se bar oprati ove Schweine
/sviwe/. Izazvala je salvu smeha. Verovatno im niko nije objasnio da smo
mi specijalni gosti kojima pripada me|unarodni tretman. Nama je dode-
qen makaronarski, kako su se rugali Italijanima. Bez pantalona, bosi, sa-
mo u ga}ama, ja u dugim, jer sam kratke bacio ubrzo posle dolaska nad Vale
di Sujo, po blatu, koje smo gazili do iznad stopala, morali smo svako u
svoj bunker. U mojem je voda sezala iznad kolena. Ni u drugima nije bilo
boqe. Hladna i blatwava, glava prepuna drugih misli da bi mi smetala.
Svi krvni sudovi su se skupili pre nego {to sam zagazio. Sasvim novim po-
cin~anim vedrima koje su mi dodavali, zahvatao sam vodu i puna ih preda-
vao lancu vojnika, od kojih je prvi u blatnim ~izmama stajao na najniòj
stepenici, koja nije bila pod vodom, drugi na gorwoj, a ostali su vedra do-
davali napoqu, izlivaju}i ih na kraju u iskopane kanale i vra}ali ih.
No, ovaj iznad mene je pristojan, pomislio sam. Pazi koliko god moè da
voda, pri preuzimawu vedra, ne pquska i ne razliva se po meni.
Kad sam zavr{io s jednim bunkerom, morao sam da idem u drugi. Isto
tako Frane i Andrija. Bilo ih je mnogo. Do ve~eri smo imali {ta da ra
radi-
di-
mo. Na hranu nismo ni pomislili. Jedina èqa mi je bila da me po{aqu
{to bliè Gariqanu. Sa ceste sam ga video neposredno ispod we, tako|e,
znao sam u kom smeru te~e, a ipak nije bio toliko blizu da bih ga ugledao.
Nije me interesovalo da li se moè preplivati. Hteo sam samo utvrditi
da li je mo`da poplavio obale, kad je ovde sve tako beznade`no mokro i
blatwavo. Tada nisam znao da su Nemci, pred napredovawem tenkova en-
gleske Sedme oklopne divizije u nasipima, sagra|enim prvobitno za od-
branu obale od visoke plime, zasuli otvore, kroz koje su se vode izlivale
u more, zakqu~no sa Gariqanom, i tako poplavili ogromne povr{ine na
wegovim obalama i uz morsku obalu. Isto tako nisam znao da sru{ena bra-
na kod Neronove bawe vi{e nije mogla zadràvati narasli Gariqano u su-
tjesci. Neometano se izlivao u niziju.
Jedan od vojnika je viknuo u bunker da iza|em, da }e i bez mene za-
vr{iti posao. Dopu{teno mi je da se usput obu~em i obujem, samo sam ka-
put i akten-ta{nu ostavio obe{ene o drvo. Odveo me pod pomoranxe, ispod
kojih je bilo deset mula, dobro sakrivenih od pogleda iznad kro{awa. Od-
vezuj dve po dve, oteraj do obale ispod druma i napoji ih. Korito }e{ na-
}i, samo je jedno, odmah kraj druma. Nemoj ih terati na desnu stranu, jer
}e{ do}i do sumpornog izvora. Mule tu vodu odbijaju ve} izdaleka. Ne mo-
è{ proma{iti, iz izvora se diè plavi~asta para.
Novi zadatak sam doìveo kao napredovawe. Podsetio me na jedan
francuski film koji su pre rata vrteli u bioskopu Ideal u Aleksandro-
voj ulici (pribli`no na mestu sada{weg bioskopa Komuna u Cankarjevoj),
koji je prikazivao strogi hijerarhijski sastav ~ista~a pariskih podzem-
nih kanala, posebno klasni konflikt izme|u onih koji su po uglovima i
spojevima kanala odstrawivali zaostalo blato, tako {to su gacali po sa-
mom toku govana, pa usmeriva~a toka govana koji su, pomeraju}i se po ste-
penicama iznad wih, za potiskivawe zaostalog govna u brì tok vode ko-
ristili duge gvozdene grabuqe, i nadzornika, koji su karbidnim lampama
osvetqavali rukavce mrtve vode i upozoravali jedne i druge na nezadovo-
qavaju}e ura|en posao. Dru{tvena promocija na tim stepenicama bila je
vezana za niz zakonski odre|enih pravila, kao i na jo{ brojnija i mawe
jasno
ja sno odre|ena podzemna pravila, mimo kojih se zakonski odre|ena nisu
koristila. Dodelom novog posla, popeo sam se za stepenicu vi{e. Vi{e ni-
sam gacao po te~nom govnu. Nije bilo ni najmawe sumwe da mule pripadaju
vladaju}em dru{tvenom sloju, visoko iznad moga, bez obzira na to {to sam
postigao novi rang. Mi smo se veselili ako smo mogli piti vodu sa zemqe,
punu blata, a vermahtskim mulama je pripadala ~ista bunarska voda. One
su najmawe u rangu uli~nih ~ista~a, visoko iznad ~ista~a kanala. U bla-

tu sam primetio nekoliko izgaènih roga~a. No, bar su mi se oduìli.
Kao naru~eno, kraj vode, mogu ih isprati. Moram li ne{to sa~uvati za
Andriju i Franeta? Umirila me pomisao da }e i wih dvojica naleteti
na ne{to.
Zadatak je, ina~e, bio detiwe lak. Konopce sam, po savetu vojnika, oba-
vio oko rukava, zavitlao wima kao povocem, a mule su spremno krenule,
kao da znaju kuda idu. Nije ih trebalo terati, sigurno su ve} navikle. I
lokale su slo`no, bez preterivawa. Ono {to me je iznenadilo pri napanapaja-
ja-
wu, nije bila ni ~isto}a vode, niti odsutnost mirisa na sumpor, ve} wena
koli~ina. U korito je tekla iz tri cevi i to pod jakim pritiskom. Odvod-
na cev, ako je uop{te postojala, sigurno je bila zapu{ena. Celom duìnom
presipala se preko ivice. Po{to je korito stajalo na blagoj uzvisini,
uzvisini, voda
voda
je nadirala niz izdubqena korita i razlivala se u veliku baru pod pomo-
ranxama. Gvozdene cevi su bile instalirane u kamenom zidu, iza wih je
sigurno rezervoar, koji mora da je pun do vrha, uprkos tome {to ima tri
odvodne cevi. Voda je {ikqala i iz mnogih rupa i pukotina u zidu. Dugo
nisam pio vodu, ali mi nije palo na pamet da je zahvatim, niti da se ope-
rem u woj. înilo se kao da sam se raèdneo od samog pogleda na to izobi-
qe sveè vode.
Kod tre}eg para mula situacija se iskomplikovala. Za~uli su se avi-
onski motori. Odmah potom, iznad nas su se pojavili lovci. Verovatno spit
spit--
fajeri. Spu{tali su se na desetak metara iznad kro{awa, samo {to nisu
tresnuli o nasip. Koliko ih je bilo? Dva? Tri? Vi{e? Video sam im samo
tamna krila, kojima su kao netopiri preletali zone svetlosti izme|u re-
dova pomoranxi, pa i to vi{e u{ima, nego o~ima. Juri{ali su uzdu` i po-
preko i sve vreme mitraqirali. Koliko se moglo videti, vojnici su nesta-
li u bunkerima, ili se pribili uz stabla pomoranxi, pa je izgledalo kao
da se grle s wima.
Meni to nije bilo su|eno. Mule su se upla{ile, skakale su i muwe-
vito se zaustavqale, koliko im je to dopu{tao glib, onda su podivqale i
dale se u trk, da vi{e nisam mogao kora~ati. Vukle su me po blatu, naglim
trzajima, zbog zaglibqivawa kopita. Kad su se od iznenadnog, zaglu{uju-
}eg preleta aviona zaustavile, svaka je vukla na svoju stranu. Na sre}u, u
istom pravcu, samo {to je svaka vukla na svoju stranu {palira pomoranxi
kojim su jurile i vukle me. Istrgnu}e mi ruke ako se ne umire, upla{io
sam se. Niko mi nije prisko~io u pomo}. Uprkos mitraqirawu iznad kro-
{awa, vojnici su se zabavqali. Na trenutak mi je proletela misao o uli-
~noj ruqi, koja je besnela od odu{evqewa, kad bi podivqali kowi na hi-
podromu
pod romu iznad Topkapi Saraja ra{~etvorili osu|enike vezane za sebe.
Ho}u li i ja tako zavr{iti? Nisam ih mogao odvezati. Konopce sam jako

pritegao oko mokrih rukava, tako da nisu mogli popustiti. Tako sam za-
{titio dlanove, a ruke mi nisu istrgle najvi{e zbog blata, po kojem se
nisam mogao ja~e odupirati, i jer su, zbog {palira drve}a, jurile u pri-
bli`nom pravcu. No{en sam za wima, petama uprtim ukoso u izbrazdano
blato. Izvukli su me najmawe dvesta koraka daqe od korita, pre nego {to
su se umirile.
U me|uvremenu se napad zavr{io. Buka aviona je postajala sve slabi-
ja, udaqavali su se. U pravcu prema Gariqanu, dokle se nije dobro vide-
lo, mora da je bilo rawenika. ûli su se wihovi krici i grubo zapovedni-
~ko vikawe podoficira. Nisam video {ta se dogodilo. @urili su, vuku-
}i nosila tamo-amo, a ja sam imao isuvi{e posla s mulama da bih se jo{ za za--
nimao za rawenike ili ih ~ak brojio. Na mene niko nije obra}ao pa`wu,
ve}ina me samo prezrivo pogledavala u prolazu. Schmarotzer /goto
/gotovan/,
van/, bi-
la je naj~e{}a primedba, po svoj prilici psovka, kojoj tada nisam znao ta~-
no zna~ewe, iako ju je moj otac ~esto koristio. înilo se da je to op{te ko-
ri{}en sinonim za Italijane.
Preostale mule sam napojio bez problema. I da nisam, sigurno ne bi
protestovale. Niko me nije kontrolisao. Gledao sam naokolo, ne bih li ot-
krio Andriju i Franeta, ali ih nigde nije bilo. Imali su sre}u {to su
u vreme mitraqirawa bili u bunkerima. U toku napada su sigurno imali
veliko dru{tvo, radosno {to se kupa u blatnoj kupki, ne skidaju}i panta-
lone, ni cipele. Ono {to su wih dvojica oka~ila na drvo, i daqe je vise-
lo tamo. Moj kaput tako|e, kao i izgrebana akten-ta{na. Poku{ao sam da s
drveta otkinem pomoranxu, ali nisam bio dovoqno jak. Nezrele pomoran-
xe }e se pre izgwe~iti, nego otkinuti, podu~io me jedan vojnik u prolazu.
Time sam ga upozorio na sebe. Za nagradu mi je doneo kratku lopatu i na-
redio da ~istim rovove, odstrawujem polomqene grane uz koje se zaustav-
qala voda i diese scheissige merde /ovo odvratno govno/ bacam na gomilu.
Iako je znao da razumem nema~ki, pravio se vaàn s italijanskim. Badava,
Badava,
gomila se odmah raspadala. U toku ~i{}ewa, uz rovove sam se neprimetno
primicao Gariqanu, ali nisam uspeo sti}i do wega. Svaki put bi me neki
vojnik poterao nazad. To je trajalo do mraka, kad su mi naredili da idem
u bunker, gde }u preno}iti.
Bunker je bio jedan od onih, iz koga sam zahvatao vodu pre unapre|e-
wa u pojioca mula. Imao je oko metar i po u promeru, bez ikakvih otvora
za pucawe, nigde ni~ega za sedewe, na tlu posve meko blato, a na dubqim
mestima i voda. Samica, pomislio sam. Niza{ta drugo ga ne mogu upotre-
biti. Ne zadugo. Izdaleka sam ~uo kako dolaze Frane i Andrija. Za wima
je stigao vojnik i zapretio nam da ne poku{avamo pobe}i. Svuda su stra-
è, na drumu i uz reku no}u pucaju bez upozorewa. Odgovoran sam za wih.
Ulaz je zakr~io na brzinu zabijenim daskama.
Bila je to najduà no} koju sam preìveo u Italiji. Sve vreme smo
morali stajati, prokisle cipele i daqe su se namakale u blatu, ode}a se
su{ila samo toliko koliko im je u tome pomagala telesna toplota. Sva sre-
}a {to u bunker nije ulazio vlaàn vazduh spoqa. [ta je s Mateotijem i
Makinistom, bilo je prvo pitawe. Sve od odlaska u snabdeva~ku akciju,
niko ih nije pomenuo. Ni meni nisu bili na pameti. Mislili smo da }emo
biti odsutni samo nekoliko sati, a uve~e }emo se zajedno grejati uz vatru.
Imali su sre}e {to su ostali pod maslinama, mi smo svoje izglede za rag-
giungere kona~no prokockali. To je bilo jedino {to smo mogli zakqu~iti.
Sada je bilo jasno da ih vi{e nikada ne}emo videti. Jeli smo tvrde, sme-
|ecrvene jajolike jabuke, mleli smo ih zubima {to smo sporije mogli, da
izvu~emo iz wih {to vi{e soka. Andrija je zgodnom prilikom olak{ao mu-
le za malo wihove hrane, tako da smo imali carrube /roga~e/ za grickawe.
Vaqda su dobri protiv proliva.
Pojavio se ~itav niz pitawa, na koja nismo znali odgovoriti. Kako to
da za sve vreme boravka na terasama, ispod maslina, niotkoga nismo sazna-
li da na mawe od kilometar od ku}a u kojima smo na Vale di Sujo dobijali
hranu, i jedva sto pedeset metara niè u dolini, ima Nemaca ko pleve? Da
nisu tek ju~e stigli? Kako bi za tako kratko vreme mogli iskopati toliko
bunkera? Da li bi ih uop{te kopali, kad bi ih u isto vreme zalivala vo-
da, kao {to se to danas de{avalo? Mora da su tu bar nekoliko dana. Kako
to da nikada nismo videli ni ~uli avione koji su se spu{tali pod Vale di
Sujo, jer je i ta razdaqina bila samo malo ve}a od dva kilometra? Zar su
danas napali prvi put? Za{to se engleska artiqerija bavi granatirawem
praznih gorskih visoravni i moje jadne prilike, a nema~ke poloàje is-
pod Suja ne zasipa granatama? Zar ne znaju za wih? Besmislica, kako bi
ih ina~e napadali avionima? Da nisu mo`da bombe u blatu neefikasne?
Mogli bi potu}i podno`je i samo paeze. Tamo se nalazi pravo upori{te,
ili jo{ boqe, u pozadini, u Kastelforteu i SS Kozma e Damijano. Da ni-
su mo`da Nemci uspeli da na suprotnoj strani reke zadrè kakav mosto-
bran? Da nisu Engleze posle granatirawa proplanaka Monte Furlita po-
tisnuli tako daleko unazad da ovi vi{e ne mogu ga|ati desnu obalu? Be-
smislica, Nemci se pona{aju kao da je leva obala u engleskim rukama. Je-
smo li zaista susedi? Gledaju}i s aspekta na{ih planova, nismo se mogli
na}i u apsurdnijoj situaciji.
[ta }e biti s nama? Ho}e li nas Nemci zadràti u ovom blatu i iz
dana u dan terati da zahvatamo vodu, gomilamo blato, koje se odmah razli-
va, i pojimo mule? @eleti englesku ofanzivu na ovom mestu, bila bi lu-
dost. Zajedno s Nemcima, bez ikakvog traga, sabili bi nas u blato, ako bi i
sami mogli nekako da se kre}u. Da beìmo? Preko Gariqana? Nikada mu
nismo bili bliè. Gde? Na mestima, gde se svojim krivinama od 360 stepe-
ni zariva u nema~ke poloàje, jer su Nemci sigurno jo{ uvek na wegovoj
levoj obali. Da su tamo Englezi, bili bi izloèni neprekidnoj, razornoj,
unakrsnoj nema~koj vatri. Na suprotnoj krivini reke, s obe strane, Engle-
zi bi nas nemilosrdno poubijali. I sve to, samo u slu~aju ako zaboravimo
na mine na obe obale. Sada vi{e nisam sumwao da je sve minirano, posebno
s na{e strane. Nazad u planine, k Mateotiju i Makinisti? Kako? Pri ovom
mno{tvu snaga Vermahta ispod Suja, izvidnice su na sve strane. Niko im
ne moè uma}i. Mateoti i Makinista moraju imati mnogo sre}e da ih ne
zarobe.
Sve dok smo se mogli braniti od sna, razgovaraju}i, uprkos tesnom pro-
storu, istezali smo ruke i noge, prebacivali se s jedne na drugu nogu, obu-
hvatali se, ma{u}i rukama, u zagrqaj vlastitog tela, udarali pesnicama
u vazduh, pravili ~u~weve, da se zagrejemo. Podzemna voda, koja se poste-
peno
pe no dizala, nije nam zadavala brige, iako je morala biti blizu visine na-
sada pomoranxi. Glavama smo bili visoko iznad we, sezala nam je do gle`-
weva. Pre nego {to bi nam doprla do grla, sama bi otekla iz bunkera. Po-
~eo nas je hvatati san. Pitawa koja su nas mu~ila ponavqali smo sve umor-
nije. Vi{e ni{ta novo nismo mogli otkriti. Samo ~ekawe, mokro, mra~no
i hladno, ispunilo nam je no} kojoj se nije video kraj. Vi{e nismo mogli
stajati. Nismo mogli ni sesti, niti se nasloniti. Zidovi su bili mokri,
voda se cedila niz wih. Stajali smo na sredini bunkera, drè}i ruke je-
dan drugome na ramenima. Da nam se noge ne bi sasvim uko~ile, prebaciva-
li smo se s leve na desnu nogu, pa nazad. Najpre u ravnomernom ritmu, kao
da igramo sporo kolo, posle sve isprekidanije i slaba{nije, dok zbog pa-
dawa u polusan nisu zastale i pomerale se samo jo{ kad bismo se budili
i hvatali izgubqenu ravnoteù. Cele no}i su se smewivale u tim pokre-
tima. Jedva bi me uhvatio san, a ve} bih se trgnuo i ponovo postao svestan.
Ono me|uvreme trajalo je beskona~no dugo. Trenutak za trenutkom, svaki
za sebe cela ve~nost, jedna ve~nost za drugom.
Sve vi{e sam zastajkivao. Vi{e nikoga nisam ose}ao kraj sebe, iako
smo se i daqe dràli jedan za drugoga. Frane i Andrija su i{~ezli. Ta-
ko|e
ko |e i Vale di Sujo s Makinistom i Mateotijem, kliznuli su u pro{lost.
Ostalo je samo bledo se}awe na wih, koji su postali moja sudbina. Gde su,
za{to su ostali tako daleko, za{to su me napustili, sada, kad su mi najvi-
{e potrebni? Jedva ih razaznajem, zastire ih sve gu{}a magla, sve se vi{e
vi{e
gube u woj. Visim na nekom osloncu koji mi stalno izmi~e, klati se tamo-
-amo, jedva se drìm za wega. Zar ne moè zastati? Zar se ni na tren ne mo-
è umiriti, da odahnem? Nema nikakvog ~vrstog predmeta za koji bih se

mogao uhvatiti, kad mi ve} nije su|eno da se opruìm u spokojno blato?
Polako tonem u wega. Sve dubqe, zatrpava me do grla, ne mogu pome-
riti
ri ti ruke, da se oslonim bar na wega, iako me guta. Te{ko mi je, sa svih
strana mi priti{}e telo. Jesam li ja Marije, koji je kraj poplavqenog Li-
risa uronio u mo~varsko ìvo blato, da spasi svoj ìvot od Suline kowi-
ce iz Tera~ine? Ho}e li i mene, kao wega, izvu}i iz blata i golog, odvrat-
no prqavog po celom telu, odvu}i u Minturne, na u{}u Gariqana? Ako je
wemu magarac, koji se napio vode na bunaru i potom veselo zawakao, poka-
zao re{ewe koje ga je dovelo do sedmog konzulata u Rimu, mo`da bi mule,
koje sam napojio na izvoru sveè vode, mogle i meni ukazati na blisko spa-
sewe. Neprekidno ista, kroz maglu vremena i hladno}e jedva vidqiva sli-
ka, stalno ista pitawa koja su ostajala bez odgovora, i muwevito razbu|i-
vawe pred prete}im gu{ewem u no}noj mori, kad bi zamrla glava klecnu-
la preduboko i u nos po~elo prodirati gusto blato.
Bog zna koliko puta smo se premestili te no}i, razmaknuli ledeni za-
grqaj ruku preko ramena, opustili uko~ene beskrvne ruke i sagnutih gla-
va, u polusnu, pitali se kad }e jutro. Ho}e li ikada svanuti? Bilo {ta
stigne s wim, moè biti samo spas. Nema ni~eg goreg od beskona~nog lebde-
wa izme|u svesti i besvesti. Kad bih opet napajao mule, mogla bi slobodno
da ih pla{i buka aviona. Neka se desi bilo {ta, samo da se okon~a no} i
savlada vla`na i ledena uko~enost.28
28
Ocena na{eg neuspelog proboja do Engleza, posle naknadno dobijenih informacija
postaje malo druga~ija. Tih prvih dana, bilo gde da smo mu se pribliìli, ili prepliva-
li Gariqano, na suprotnoj strani ne bismo nai{li na Engleze. Tako|e, da smo uspeli pre}i
na levu obalu, ne pav{i odmah u nema~ke ruke, u planinama ispod M. S. Kro~ea, na isto~-
noj strani reke, pribli`no nasuprot na{em poloàju pod maslinama, iznad Vale di Sujo,
morali bismo potraìti novo skrovi{te. Na dolazak Engleza bismo morali ~ekati skoro
dve nedeqe. Po{to bismo morali da se spu{tamo po hranu u naseqa, a Nemci su bili zauze-
li sve i svaku ku}u, verovatno}a da nas zarobe ne bi bila ni{ta mawa, nego na desnoj oba-
li. Za guste {ume kestenova, koje prekrivaju ~itavo vi{e podru~je M. S. Kro~ea, tada ni-
smo znali, ina~e, wihovo ùtosme|e li{}e otpadalo je u sve gu{}im talasima; ako nas,
uprkos svemu, ne bi uhvatili, morali bismo preìveti brojna artiqerijska granatirawa
Engleza, pre nego {to bismo se na{li u nihovim redovima. [anse za preìvqavawe bile
bi jo{ mawe.
Kad su Englezi doprli do isto~ne obale Gariqana, ta opasnost je otpala. Prelaz pre-
ko Gariqana s Nemcima s jedne i Englezima s druge strane, bio bi riskantniji, ali ne i
nemogu}. Uprkos tome, engleska obave{tajna slu`ba je 26. novembra izvestila da se preko
sru{ene brane kod Suja „na sve ~etiri”, bez problema, dovukao do wih jedan civil. Mi smo
tada bili u nema~kim bunkerima, u blatu pod pomoranxama, na zapadnoj obali Gariqana.
Ponovno u zemqi Vol{a
U mra~no i maglovito jutro, prepuno vlage u zemqi i vazduhu, pozva-

li su nas da iza|emo iz bunkera. Da poùrimo, ponesemo sa sobom sve {to
imamo, ne}emo se vra}ati. Noge smo jedva pomerali. Kolena su {kripala.
Sve`, hladan vazduh orosio je o~i, s mukom smo gledali. Dobro {to je dan
i {to }emo se otarasiti gacawa u blatwavom bunkeru. Na brzinu smo se
razgibali i istegnuli zglobove. Ispod pomoranxi ostalo je jo{ ne{to ne-
izgaène trave, kojom smo o~istili blato s cipela. Sa ~arapa i pantalona
otpa{}e samo, kad se osu{i.
U pratwi dvojice straàra, morali smo krenuti do ivice pomoranxi-
pomoranxi-
nog gaja, po klizavom blatu na utabanoj obali, gore, ka drumu, i odmah na
suprotnu stranu. Posle toga terali su nas paralelno sa drumom prema za-
padu, putevima tek utabanim, i pored tvrde podloge, posebno uz ivice, pu-
nim blata. Sujo, na breùqku, koji stremi s padine pravo pod niske obla-obla-
ke, ubrzo je ostao za nama. S leve strane, iza maglenih koprena, povremeno
bi zasvetlucao Gariqano. Uprkos oblacima, izdavao ga je pogled u povoq-povoq-
nom uglu na wegovu povr{inu. O nekim Englezima na suprotnoj obali nije nije
bilo nikakvih znakova. Kriju se sigurno isto tako kao i Nemci, samo {to
tamo nema pomoranxinih vo}waka. Od pratilaca nismo mogli dobiti ni nika-
ka-
kvih obja{wewa. Na pitawa su odgovarali „los”„los” ili „„andiamo”
andiamo”.. O~igledno
su savladali italijanski, mora da je ~esta upotreba „los” bila posledica
racionalnosti. Ako ve} mora{ govoriti, govori kratko, mora da je glasilo
jedno od pravila Vermahta. Kameniti obronak s desne strane ispred nas,
i sam potpuno prekriven niskim oblacima, posle nekoliko kilometara ho-
da formirao se u varo{icu na visini od nekih sto pedeset metara na we-
govom podno`ju. Kastelforte. Malo posle wega postali smo plen nema~ke
patrole. Ovde su se prime}ivali znaci bombardovawa, verovatno vazdu{-
nog. Mnoge stare, od zuba vremena polusru{ene ku}e, samo su ih poja~ava-
le. Nigde stanovnika. Kaldrmom smo hodali uz wegovu ivicu po klancu na-
gore i posle kilometar-dva, skrenuli ulevo, u drugu varo{icu, tako|e po-
red wega. Zove se Santi Kozma e Damijano. Varo{ice su sagra|ene na su-
protnim stranama obronaka {irokog useka u planine, okrenute jedna ka
drugoj.
dru goj. Otuda smo se spustili u najniì deo Santi Kozma e Damijano, u
San Lorenco. Kroz wega vodi Strada Auzente, prema Minturnu. Sa ostale
dve
dv e varo{ice ~ini neke vrste trojstva gradi}a. Stradom Auzente mogli
smo sti}i do San Lorenca direktno ispod Suja. Velika zaobilaznica je si-
gurno bila potrebna da bismo hodali zakloweni ku}ama.
Na trouglastom, sa svih strana ogra|enom trgu, koji se me|u tesno sa-
gra|enim ku}ama otvara nagore, na drum kojim smo stigli iz Santi Kozma
e Damijano, ~ekala je grupa od pedesetak me{tana. Okupili su se oko ukras-

nog vodoskoka od livenog èleza, koji je tankim mlazevima dokazivao da se
nalazimo u zemqi s nedostatkom vode. Sa svih strana ~uvale su ih stra-
è. Bili su to uglavnom civili, neki u uniformama raspale italijanske
vojske, polovina u uniformama, polovina u civilnoj ode}i, svi u sli~nom
bednom stawu, kao i mi. Izgu`vani i umrqani, pocepani, prqavi, neo- neo-
brijani
bri jani i neumiveni, povijenih ramena i sagnutih glava, kao krdo ovaca
spremnih za klawe.
Kad su nas pridruìli tim nesre}nicima, saznali smo da su celu no}
proveli u praznom, polusru{enom magacinu, gde su spavali na goloj zem
zemqi.
qi.
Nisu dobili nikakvu hranu, ali to im nije smetalo, svako od wih imao je
pomalo sa sobom. Po{to je solidarnost upravo proporcionalna s bedom qu-
di, bez ikakvog moqakawa obezbedili su nam doru~ak. Iz omota od novin-
skog papira vojnik bez epoleta odlomio je za svakoga dobar komad proje.
Nemci su ih pohvatali prethodnog dana po okolnim brdima, koje su pro-
~e{qali uzdu` i popreko, i ve} u mraku strpali u magacin. Neki stari-
ji su iz Suja i iz Kastelfortea, kao i iz Santi Kozma e Damijano, gde su
se uspe{no skrivali uprkos ~estim racijama i nasilnim deportacijama.
Sada u tim krajevima vi{e nema za rad sposobnih mu{karaca, svuda samo
jo{ Vermaht i stare ène. Budu}i da me|u wima nisam video ni Mateoti-
ja, ni Makinistu, nisam bio ba{ ube|en. Skrovi{te tamo gore na terasama
maslina mora biti sigurno, kad ih nisu i{~eprkali.
Novi drugovi su govorili da }e nas Nemci otpremiti u zale|e, a otu-
da na rad prema Kasinu. Verovatno zakqu~uju prema iskustvu. Bilo je ma-
lo verovatno da ih Nemci obave{tavaju o tome kakvu im sudbinu spremaju.
Nijedan od wih nije bio u prilici, kao mi, da sigurno prespava u blat-
wavom bunkeru. Kad sam nekima ispri~ao o tome i o ju~era{wem vazdu{-
nom napadu, pokazalo se da o nema~kim poloàjima ispod masliwaka uz Ga-
riqano ne znaju ni{ta. Br|ani su bili uvereni da su u Suju ve} nekoliko
dana Englezi. Neke su Nemci zarobili kad su se spustili s brda da ih vide
vide
i uz wihovu pomo} pre|u Gariqano. Me|u wima su, dakle, i neki andiamo
raggiungere.. I Andrija, oko koga se stvorila prava gu`va dok je pri
raggiungere pripove-
pove-
dao kako su nas zarobili, nije saznao ni{ta vi{e. Naàlost, bez izaziva-
wa pa`we, nismo ga mogli spre~iti da neoprezno, prili~no neskromno, mno,
opisuje svoje delovawe me|u partizanima. Kasnije se opravdavao da mnogi
i bez wega znaju da su u brdima jugoslovenski partizani. Frane i ja smo se
izazivali
dràli po strani, svako je gledao svoja posla, kako ne bismo iza zivali ne-
potrebno interesovawe. Nemci su na partizane bili isuvi{e osetqivi.
Sve vreme od dolaska u San Lorenco romiwala je ki{a, tako da nam se
u neosu{enu ode}u uvukla nova vlaga. Oko devet sati razvrstali smo se u
dvorede, odlazimo na novo sabirno mesto. Bilo nas je vi{e nego {to sam
procenio. Bar stotinu. Mora da se grupa tokom ~ekawa pove}ala. Na svako-
ga ko iza|e iz kolone puca}e bez upozorewa, zapretili su nam. Pod stra-
òm s obe strane, sve same nove fizionomije, krenuli smo drumom, me|u
ku}ama,
ku }ama, uzbrdo, kroz gorwi deo San Lorenca i kroz Santi Kozma e Damija-
no, dok kod naseqa Ventoza nismo stigli do lo{eg, tek nasutog puta, koji je
vodio prema severozapadu. Nije ni trebalo pitati kuda nas gone. Iako ga
nikada nisam video, nije bilo sumwe da put vodi prema mestu Koreno Auzo-
nio. Wime smo nastavili preko obronaka. Povremeno se mogao ~uti prigu-
{en razgovor. Uprkos retkoj magli, sve vreme smo bili izloèni Engle-
zima na suprotnoj obali Gariqana. Nije mi bilo jasno, kako to da se ovde
vi{e ne treba kriti od wihovog pogleda. S predela San Martino i San
Karlo, odakle su nas bombardovali na obronku Monte Furlito, zaista nas
nisu mogli videti, zato smo bili potpuno otkriveni ~itavom ju`nijem de-
lu padina na suprotnoj strani Gariqana. Zar jo{ uvek nisu tamo? Od suse-
suse-
da iz kolone saznao sam malo, pa ni{ta. Sve je bilo kontradiktorno, svako
je zagovarao svoju istinu kao da se radi o spasonosnom otkri}u, svako od-
stupawe od we ugrozilo bi wegov autoritet.
Ki{a je iz minute u minutu postajala sve ja~a. Lila je. Ve}ina je bi-
la bez kapa, zato su preko glave navla~ili sakoe, neki {iwele, da im ne
pada za vrat. I pored baskijske beretke, hodao sam s kaputom preko glave.
Putem prema nama jurili su sve ve}i poto~i}i vode, gledali smo u zemqu
da ne gazimo po wima i zahvatamo novu vodu u cipele. Posle dva-tri kilo-
metra stigli smo do prelaza posle koga je drum postao skoro ravan. Pro{li
smo pored crkvice Santa Marija de îvita, donekle ispod druma, mimo
kontrade Kardito iznad wega. Voda je sada putem tekla iza nas, na mnogim
mestima slivala se u velike lokve po kojima smo gacali. Vojnicima nije
bilo boqe, imali su samo ~izme i pelerine. Idu}i prema mestu Koreno
Auzonio ponovo smo se na{li na blagoj uzbrdici. Ubrzo smo bili kod Rio
Kamino, gde smo pre ~etiri nedeqe presekli drum i zaputili se na pa-
dine iznad wega. I pored truda, nisam mogao utvrditi mesto gde se to de-
silo. Sada{we pribliàvawe drumom po jakoj ki{i i tada{we beàwe
po padinama uzbrdo, u kasno ve~e, razli~ito uti~u na utiske o okolini, da
bih ga mogao prepoznati. Nije bilo sumwe da smo upravo jo{ jednom zatvo-
rili krug svoga putovawa, ovaj put jako {irok. Padina iznad druma bila
je, kao i tada, puna vojnika, oru`ja i sanduka, zadràvali su se samo pod
{atorima, drum je ionako postajao sve zatrpaniji, dok smo se pribliàva-
li nasequ Stavoli i odmah potom stigli u Koreno.
Mar{irali smo glavnim drumom kroz paeze, sagra|enom na prisojnoj
padini i, ne{to pre izlaska iz wega, zaustavili se na mawem trgu sa
crkvom na spoqnoj ivici, odakle se otvarao pogled u dolinu. Prema zapa-

du su se, uprkos niskim oblacima, ~ak i sa ceste videle kamenite stene
Monti Aurun~a, ispod kojih smo oko tri nedeqe proìveli na pe}ini. Vo-
|a na{ih straàra je oti{ao, vaqda u neku komandu, {to je govorilo da
jo{ ne znaju kuda treba da nas teraju. Neverovatno, osim vojnika, koji su
ùrili u svim pravcima, mogli su se videti i civili, samo stari qudi i
to malobrojni. I pored svih evakuacija, uspeli su ostati u selu. Ve}inom
su stajali ispod kakve strehe ili se oslawali o prizemni prozor, odsutno
zure}i u doga|aje na putu. Na{a kolona ih uop{te nije pomerila. Sigurno
Sigurno
nije prva. Mo`da su im Nemci ve} odredili dan kad }e ih oterati dubqe
u zale|e, ina~e se ne bi ovako bezbri`no pokazivali.
Posle najmawe polu~asovnog ~ekawa na jo{ uvek jakoj ki{i, od koje se
nikud nismo mogli skloniti, na{ narednik se vratio. Pomerili smo se jo{
pedesetak metara daqe. S desne strane otvorili su nisku, kamenu, nahere-
nim {kriqcem pokrivenu ku}u s jednom jedinom, sasvim praznom prostori-
jom, i uterali nas u wu. Pre na{eg dolaska mora da je sluìla kao ov~ji
tor ili magacin za ov~je koè, a mo`da i oboje. Po zemqi se vukao ov~ji
izmet kao ~uperci vune. Bila je nepo~i{}ena, bez plafona, umesto koga su
sluìle dowe plo~e {kriqaca, postavqene na neotesane i neravne, samo
oguqene, debele bagremove izdanke. U woj smo proveli nekoliko sati. Bili
smo skoro na suvom, krov je na mnogim mestima proki{wavao, ali smo ima-
li mir i mogli smo sesti. Polomqeni sanduci za vo}e omogu}ili su nam da
ne moramo sedeti na staroj zgwe~enoj slami, pome{anoj s ov~jim govnom. Ono
{to smo mogli skinuti, oka~ili smo pod krov, da se iscedi.
Tek u staji smo se opet na{li zajedno Andrija, Frane i ja. Kad su nas
u San Lorencu postrojili, svako od nas se motao na svom kraju grupe, tako
da dovde nismo stigli zajedno, u hodu nije bilo mogu}e promeniti mesto u
koloni. Smatrao sam da je pametno {to hodamo odvojeno. Obojica su mi
ispri~ali {ta su saznali u me|uvremenu, naàlost, ni{ta pouzdano. Ni-
ko nije znao kuda idemo, poznavali smo krajeve u koje bismo mogli sti}i
ako krenemo u ovom ili, pak, u onom pravcu, takmi~e}i se u procenama {ta
bi bilo boqe. Nesigurnost nije vladala samo s obzirom na to kuda }emo po
Auzoniji, van koje se ionako nije moglo. U stvari, niko nije znao da li }e-
}e-
mo uop{te nastaviti daqe, ili }e nas u Korenu upotrebiti za kakav rad.
Neki su pri~ali da su ve} bili u ovakvom poloàju i da su uvek pobegli.
Mreè, kojima nas Nemci hvataju su podosta pocepane, samo treba {mugnu-
ti u pravom trenutku.
Neki su poku{ali odmah da to i dokaù. Na kraju prostorije, gde je
staja
sta ja bila najnià, oslowena na brdo iza sebe, odmaknuli su {kriqac,
utvrdili da napoqu nema straè i izme|u rogova izvukli se na videlo.
Mawe hrabri, koji su ostali, ponovno su pokrili krov. Posle desetak minu-
minu-
ta za~ulo se nekoliko pucweva, verovatno na{ih straàra na putu ispred
ku}e, zatim tr~awe po brdu i vikawe Nemaca. Nije pro{lo novih deset mi-
nuta, a psovawe se preselilo na put ispred staje. Na{e junake, sad smo vi-
deli da su ~etvorica, vojnici su, drè}i ih za vratove, kroz muwevito
otvorena vrata, jednog za drugim, gurnuli u staju. Svako je jo{ u vratima
dobio jak udarac ~izmom, da bi se zateturao me|u ostale. Nismo znali da li
da ih àlimo ili da im se smejemo. Bili su u poniàvaju}oj situaciji i
toga su bili svesni. Kad su se malo pribrali, ispri~ali su da im je bek
bekstvo
stvo
uspelo, da su neometano pretr~ali visoko na obronak. Kad su se ispentratrali
li
na neku zaravan, na kojoj su hteli odahnuti, neo~ekivano su se na{li me|u
nema~kim vojnicima. Izgledalo je kao da su pod plahtama ~ekali na wih.
Nama trojici nije padalo na pamet da beìmo. Sami ne bismo ni mogli,
sigurno
si gurno bi se jo{ neko zaka~io za nas zbog Andrijinog hvalisawa s parti-
zanstvom, a to bi zna~ilo siguran neuspeh. Pametniji razlog je bio {to smo
bili isuvi{e iscrpqeni i malodu{ni da bismo se upustili u novu pusto- pusto-
lovinu. Sedeli smo i tupo gledali ispred sebe.
Kasno popodne su nas isterali iz staje. Jo{ uvek je padala ki{a, neki
su tvrdili da je slabija. Meni se ~inilo da je ja~a nego prepodne. Tako sam
shvatio i da koli~ina ki{e zavisi od raspoloèwa onoga po kome pada. Mo-
rali smo opet stati u dvored, opkolile su nas straè, po~eo je put u neiz-
be`nu Auzoniju. Posle skoro dva meseca otkad znam za weno postojawe, vi-
de}u kakva je zapravo. Druga~ije, nego preko Auzonije, nije se moglo sti}i
u dolinu Lirija. Bar pet stotina metara duboko ispod puta bilo je sve pu-
no Vermahta, ve}inom pod {atorima u masliwacima, pa i na otvorenom.
Maslina, i pored velikih nasada, ima premalo da bi ponudile gostoprim-
stvo svim {atorima s pripadaju}im oru`jem i opremom. Put se vukao, iako
prete`no pada i u vazdu{noj liniji iznosi jedva dva kilometra. Zbog ve-
likih krivina je bar dvaput duì. Uprkos gustom mraku, obrise Auzoni-
je opazili smo jo{ izdaleka. Zaista je sme{tena na prevoju. Iako se s ko-
renske strane spu{tamo u wu, ne moè se obuhvatiti pogledom. Smestili
su nas u veliku zgradu, koja je nekada sigurno sluìla kao {kola ili op-
{tina. Natpisi su izgrebeni. U mraku se videlo, ili jo{ boqe ~ulo, da su
neke prostorije zauzete istim gostima kakvi smo i mi. Ostali smo u pri-
zemqu, svi zajedno u nekoliko praznih soba, koje su bile dovoqno velike
da smo mogli polegati po podu. Hrane jo{ nije bilo, ali su na{i novi dru-
govi jo{ uvek pone{to pronalazili po svojim xepovima. Postali smo pred-
met wihove sveop{te gostoqubivosti. âk su se nudili da nas posluè po-
kojim zalogajem. Ko zna {ta im je Andrija sve nabajao, dok je sam razgovarao
razgovarao
s wima. Tokom dugog puta iz San Lorenca imao je dovoqno vremena. [teta
{to su i wihove zalihe nestajale. Ina~e, najva`nije je {to smo mogli da

na suvom i u miru legnemo i zaspimo.
Pre nego {to bi se oglasio petao, a tada sigurno u celoj Auzoniji vi-
{e nije bilo nijednoga, probudili su nas o{tri koraci. Narednik, koga do
tada jo{ nisam video, povikao je da se obojica Jugoslovena odmah jave na
portirnicu. Kako su saznali da smo Frane i ja Jugosloveni, ostala je za-
gonetka. Andrija se pritajio, ni glasa od wega. Taj podatak je ionako bio
javna tajna, do nema~kih u{iju nije bilo daleko. U portirnici se prote-
zalo nekoliko vojnika koji nisu bili na straì. Upla{io sam se da }e nas
saslu{avati u vezi s partizanstvom. Ni{ta od toga. Treba odmah da krene-
mo na ra{~i{}avawe osulina, koje su se skotrqale po drumu prema Kore
Korenu
nu
i do polovine ga zatrpali. Po{to nema dovoqno lopata, svako od nas dobio
je po deset, treba sam da odabere grupe po deset sna`nih momaka (momci su
moj prevod za „italijanske makarona{e”), koji }e biti u stawu da nekoli-
ko sati rade bez odmora. Odgovaramo, kako za momke da brzo rade, tako i za
lopate da ne nestanu. Da ne pobegnemo, pobrinu}e se sami. Straè }e u mra-
ku bez upozorewa pucati na svakoga ko poku{a da se udaqi s radnog mesta.
Sve to momcima treba objasniti na wihovom jeziku, kako se kasnije ne bi
opravdavali da nisu razumeli. Postalo je jasno i kakva je uloga vojnika
koji su se protezali.
Do svanu}a, celo prepodne i do kasnog poslepodneva, u pratwi vojni-
ka, okupqali smo desetine, koje su se smewivale na pribli`no dva sata.
Rad je tekao bez problema, dosta brzo, sve sama raskva{ena zemqa i sitno
kamewe, tu i tamo poneki ve}i kamen, ili zbijeni busen. Sve smo prebaci-
vali na suprotnu ivicu puta. Prime}ivalo se da je nedavno na brzinu pro-
{iren. Sigurno je i to bio jedan od razloga {to su se useci na jakoj ki{i
obru{ili na wega. Niko nije ni poku{ao da pobegne. Za sve vreme rada ni-
je padala ki{a. Dok se nije potpuno razdanilo, pored nanosa su prolazili
brojni automobili i kamioni, ponekad ~itave kolone i ometali nas u radu.
I pored marqivog rada, dobacili bi nam poneku primedbu na ra~un le-
wosti i klizavog blata koje nismo o~istili. Popodne su vozila mogla da se
kre}u du` usova, istovremeno u oba smera. Povremeno su se pojavqivala
i pojedina~na vozila.
Po{to je put vodio podosta iznad Auzonije, otuda se otvarao predi-
van pogled na wu. Sagra|ena je na uzvisini, na {irokom prevoju preko ko-
ga drum iz doline Lirija prelazi u dolinu Gariqana. Stisnuta je na jako
maloj povr{ini. Iz daqine izgleda kao jedna jedina zgrada. âk i najvi-
{a zgrada, bazilika San Mikele, na krajwem severnom uglu, nema zvonike,
kako se ne bi izdvajala iz celine. Prema dolini Gariqana, Auzonija je sa-
gra|ena na kamenitim stenama, koje odaju utisak ogromnog odbrambenog zi-
da. Iznad stena vodi put, s koga se otvara {iroki pogled od Korena na se-
veroistoku, do Selvakave na severozapadu. Me|u wima se, kao na lepezi,
{iri ~itava dolina Gariqana, od lanca planina ispod M. S. Kro~e do Mon-
te Masika na istoku, dok ga na zapadu ogra|uju tamne stene Monti Aurun~a.
Daleki, {iroki horizont izme|u wih gubi se u Tirenskom moru. To je ve}
tre}a panorama koja nam se nudi nad ovom dolinom. Na pribli`no pola pu-
ta do mora, na krajwoj desnoj strani u useku u stene Monti Aurun~a, sme-
stio se paeze Spiwo Saturnija Vekjo. Malo bliè, prema nama, ispod tih
stena, mora da se nalazi na{a pe}ina. Samo na pu{komet od Auzonije, du-
boko ispod we, kao na dlanu, nalazi se pineta s Madonom del Pijano, vi{e
iznad we, ve} na podno`ju Monte Famera, proteè se jo{ jedna, mnogo ve-
}a Pineta di Selvakava.
U predve~erje, kad smo se ve} opet svi okupili u na{oj zgradi u Auzo-
niji, stiglo je pet kamiona pokrivenih ceradama. Ukrcali su nas u wih.
Nije bilo dovoqno mesta za sve, tako da ih je mnogo ostalo za drugu turu.
Dodali su po dvojicu straàra sa {majserima i u potpunom mraku odvezli
u nepoznato. Jedino je pravac bio nesumwiv. Prema Rimu? Nas trojica smo
bili na prvom kamionu, stisnuli smo se u ugao cerade iza voza~ke kabine,
kako bismo, vire}i kroz pukotine, lak{e naga|ali kuda nas voze i {ta na-
meravaju. Straàri nisu odgovarali na pitawa. Sedeli su na drvenoj klu-
pi na kraju kesona i dremali. Ni me{tani nam nisu bili od pomo}i. Bilo
im je sasvim svejedno kuda nas voze. Uglavnom su spavali sede}i na podu,
obujmqenih kolena. Zbog niskih oblaka bilo je mra~no kao u rogu, kroz ru-
pe na ceradi i pukotine na sastavcima videli su se samo tamni obrisi.
Drumom, koji su prigu{enim svetlima jedva osvetqavali, vozili su jako
sporo, put im je sigurno bio nepoznat. Vozili smo se kroz San \or|o a Li-
ri. Bila je to jedina tabla sa natpisom koju sam uspeo pro~itati. Most pre-
ko reke Liri mora da je bio jo{ iz rimskog doba, jer je u sredini bio iz-
dignut. Posle sat vremena Italijani su po~eli govoriti da smo u Kasinu.
Koliko smo u mraku mogli videti i oceniti, grad je bio jako poru{en.
âk su i no}u radili na raznim mestima, bilo da su ra{~i{}avali ru{e-
vine, bilo da su gradili. Uprkos tome, op{ti utisak koji je grad ostavqao,
bila je napu{tenost. Kasnije sam saznao da su ve} tada iz wega prognali
svo stanovni{tvo i grad upotrebili kao ~vrstu tvr|avu. Posle nekog vre-
mena smo se zaustavili. Straàri su isko~ili, verovatno pred nekom ko-
mandom. Bilo je mnogo galame, salutirawa i vikawa Hajl Hitler. Iz sla-
bo osvetqene zgrade ~ula se prigu{ena Lili Marlen. Jesu li slu{ali
Belgrader Rundfunk?
Rundfunk? Ako jesu, onda je deset sati. êkali smo, onako nato-
vareni. Mislio sam da su nas namenili za neki rad na gradwi odbrambenih
postrojewa u Kasinu i da pratioci samo ~ekaju da im dodele odgovaraju}i
prostor, gde }e nas zatvoriti i oprostiti se od nas. Me|utim, posle sat vre-
mena straàri su se ponovno popeli na kamion, zalupila su se vrata kabi-
ne s obe strane, i opet smo otandrkali u no}.
To je bio razlog za strah. Ja sam se uznemirio vi{e od ostalih. Ako su
nas dovezli u Kasino, sigurno nas vuku na istok, gde nas mogu upotrebiti
za kopawe rovova ili sli~ne poslove na prvim linijama, sli~no kao u bla-
tu pod Sujom. Ina~e bi vo`wa u Kasino bila besmislena. Ve} posle San
\or|a, preko mosta na Liriju, mogli smo skrenuti pravo do Pontekorva i
daqe na sever, pa i neposredno ispred Kasina, kad smo stigli na Kazili-
nu, mogli smo jo{ skrenuti wome ka severu, da je postojala takva namera.
Na sre}u, nisam bio u pravu. [to smo vi{e kroz rupe i pukotine na cera-
di prepoznavali s desne strane tamne obrise planina iznad pokrajine, ko-
jom su nas vozili kroz gusti saobra}aj, postajala je ve}a verovatno}a da smo
na Kazilini i da se vozimo prema severu. Kad sam posle brojnih vojnih
natpisa za orijentaciju ugledao pored druma znak za odvajawe u Akvino,
i kad smo odmah potom pro{li pored Stacione d d’’Akvino, vi{e nije bilo
sumwe. Zaista smo se uputili na sever.
Zaustavili smo se za mawe od sat vremena, posle brè vo`we nego do
Kasina. Uvezli su nas u veliko, mreàma ogra|eno dvori{te, pod straòm
sa svih strana. Mo`da je {kolsko, mo`da je magacinska povr{ina ili ta-
ko ne{to. Na suprotnom kraju videla se prizemna zgrada, bez posebne ozna-
ke po kojoj bi se dalo zakqu~iti ~emu je sluìla. Sada sigurno sluì Ver-
mahtu. Istovarili su nas odmah na ulazu, uterali u ugao ograde i prepu-
stili no}i i straàrima. Kamioni su se odmah odvezli. Kad se pokazalo
da s nama nemaju nikakva posla, ve}ina je polegala po zemqi i poku{ala
da spava. Bilo je obla~no, nigde nijedne zvezde, jo{ uvek nije padala ki{a,
ki{a,
tako da je peskom pokriveno tlo bilo skoro suvo. Nas trojica smo se jedan
pored drugoga opruìli uz drveni kabelski kotur i pokrili se mojim ka-
putom. Po{to nam je ode}a i obu}a bila suva, i pored sveìne, bilo je pod-
no{qivo. Jutro smo zbog hladno}e do~ekali na nogama, da se pokretawem
udova malo zagrejemo.
Ujutro smo u dugom redu krenuli do zgrade. Sada }e vaqda deliti
hranu, barem kakav ~aj. Iz metalne posude, koju su istovarili iz kamiona,
uistinu se {irio miris na Erzatz kafu. Nije lo{e, samo da je toplo, po-
mislio
mi slio sam. Naàlost, bila je namewena zaposlenim vojnicima u zgradi.
Mi ~ekamo u redu da nas popi{u. Frane se umirio kad je ~uo da je ve}i-
na Italijana bez ikakvih dokumenata. Da kaè da je Italijan? Odvratio
sam ga od toga, jer smo do sada kao Jugosloveni uvek boqe prolazili. Drì-
mo se zajedno, ja }u kao prvi govoriti za svu trojicu, posebno neka Andri-
ja }uti.
Tako je i bilo. Odverglao sam celu pri~u o povla~ewu pred Englezi-

ma, nudio dokaze, odgovarao za Franeta i Andriju. Nema~ki mi je i{ao kao
po loju. Uprkos tome, efekat nije bio ba{ najboqi. Za slu~aj stranaca ve-
rovatno nisu imali uputstva. S Andrijom, za koga su i bez pitawa znali da
je Italijan, bilo je u redu. Treba da se vrati tamo gde je bio i s ostalim
Italijanima sa~eka raspored, a nas dvojica treba da idemo na feldpost
/vojna po{ta/. Tako su im naredili posle vi{ekratnog zvawa i vikawa
preko telefona, odakle su zahtevali uputstva. Ni{ta dobro nije obe}ava-
lo, iako nisu pokazivali neko posebno neprijateqstvo. [ta moè{ o~e-
kivati na feldpostu, nego raspored za vojnu slu`bu? Andrija se veselio
{to ne mora s nama. Kasnije, kad dokaèmo ko smo zapravo, dobi}emo wegov
status i onda }e nas vratiti me|u me{tane.
Jedan vojnik nas je terao kroz kratki drvored do glavnog puta. Wime
smo se popeli do naseqa. Brzo smo shvatili da smo u êpranu i da smo pre-
no}ili negde ju`no od wega, mo`da ~ak u blizini èlezni~ke stanice, na
koju sam pre dva meseca si{ao s Vini~om i krenuo putem u San \ovani. Fra-
netu to ni{ta nije zna~ilo, dok sam se ja ose}ao kao da sam stigao ku}i.
Pogledao sam prema jugu, ali zbog ku}a uz put i visokog drve}a pored we-
ga, nisam mogao u}i u trag Madoni dela Gvardija. U paeze smo se popeli po
vijugavim klancima i kona~no se na{li na trgu s ogromnim kedrom, spome-
nikom i crkvom s dva odse~ena zvonika, i velikim zgradama stare fabri-
ke papira iznad dubokog kawona prose~enog od reke Liri, koji sa tri stra-
ne okruùje êprano. Izgleda kao ostrvo, otvoreno prema Frozinoneu. Di-
rektno s trga pre{li smo preko mosta na Kazilinu, koja vodi u pravcu se-
veroistoka, prema Kasinu. No}u smo se, dakle, dovezli wome u suprotnom
smeru i vozili se kroz êprano, a da toga nismo bili svesni. Sigurno smo
spavali. Posle nekoliko kilometara Kaziline prema severu, skrenuli smo
s we desno, na travnati kolovoz, pa se wime, me|u vinogradima, popeli te-
rasastim padinama do prizemne, zidane seqa~ke ku}e s brajdama ispred
we i {irokim pogledom na vinograde. Da bi bila privla~nija, malo se i
razvedrilo. Sunce se pomolilo tek toliko da su se po zemqi ocrtale ble-
de senke predmeta. Mora da je neko neposredno pre na{eg dolaska doru~ko-
vao na otvorenom. Vojnik sluga je ba{ po~istio sto kad nas je straàr dote
dote--
rao do ulaza. Ispred sli~ne ku}e, neo`bukane i neomalane, pre nekoliko
dana kod Kastelfortea zarobila nas je nema~ka patrola. Iz ku}e je iza{ao
mladi poru~nik prijatne spoqa{wosti, star tridesetak godina, i upitao
ko od nas govori nema~ki. Sada mu to nije mogao pokazati Andrija, koji bi
uvek pretekao Franeta. Rekao mi je da sednem za sto, a vojniku da donese
pisa}u ma{inu. Ponovno sam otpevao pesmicu o studijama u Napuqu, po-
hvalio se zavr{enim pravnim, pripovedao o Franetovoj internaciji na
jugu Italije, bekstvu pred Englezima, i èqi da se {to pre vratimo ku-
}i. Sve {to se ticalo Franeta, nisam slagao. Pokazao sam svoju dozvolu za
put i propusnicu do Napuqa, i objasnio da je Frane ostao bez ikakvih do-
kumenata. Povremeno bi poru~nik ne{to upitao, na svako pitawe je o~e-
kivao spreman odgovor. Nije izgledalo kao saslu{avawe koje bi razotkri-
lo moje laì.
Bar pribli`no dosledna pripovest ga je zadovoqila. Nije pokazao ni-
kakvo neprijateqstvo, prezir ili potcewivawe. Pre simpatiju. Da nije
mo`da i on pravnik? Za Andriju se, uprkos tome, ni{ta nije moglo u~ini-
u~ini-
ti. Nisam ni znao {ta bih u~inio. Rekao sam mu da smo zapravo trojica, da
bismo èleli da i daqe ostanemo zajedno, odgovorio nam je da ima ovla{}e-
wa samo za strance. Vi{e ga ne}emo videti. S ostalim Italijanima bi}e
ukqu~en u organizaciju Todt
Todt,, koja obavqa civilne radove, posebno zemqa-
ne i zidarske. Ni{ta lo{e mu se ne}e dogoditi.
Vojnik za pisa}om ma{inom, s dva prsta, kucao je prema diktatu:
Reiseerlaubnis
„Reiseerlaubnis
Aleksander Bajt aus Ljubljana und Frane Kovacic aus Split sind bere-
chtigt, sich nach Evakuirtenstelle in Rom zu begeben.
Alle Deutsche Dienststellen sind angewiesen, sie ungehindert passieren
zu lassen.”
Feldpost taj i taj, êprano tog i tog (ni jedno ni drugo nisam upam-
tio, iako sam kasnije tekst pro~itao sto puta), u sredini raskriqeni orao
s kukastim krstom u kanxama.
Daqe od Rima vam ne mogu dati, otuda ne bi smelo biti te{ko, obja-
snio je kad mi je predao dokument iskucan do polovine stranice A4 for-
mata. Jo{ stisak ruke i eine gute Reise /sre}an put/, kao da mi je upravo
predao pla}enu kartu za let iz Berlina do Wujorka. Na detaq da sve boqe
kompanije obezbe|uju posluèwe pre ukrcavawa nisam ni mislio da ga
upozorim, iako nam je itekako trebalo. Samo Danke und auf Wiedersehen.
Tako se na{ poloàj u trenutku, sasvim neo~ekivano, okrenuo nagla-
va~ke. Celom Kazilinom, sve do mosta preko Lirija u êpranu, dokle smo
se vra}ali svi zajedno, nas dvojica smo, kao slobodni qudi, pratili svog
biv{eg straàra, koji je samo minut ranije imao du`nost da nas izre{e-
ta ako u~inimo pogre{an korak. Uprkos tome, zadrào je svoju germansku
superiornost i uvre|eno nam odgovorio na nekoliko po~etnih pitawa. Po-
sle toga }utali smo sve do trga u êpranu, gde je rukom pokazao da ide u
drugom smeru od nas dvojice.
Od svih pripadnika Vermahta koje sam ikada sreo, poru~nik iz êpra-
êpra-
na mi je ostao u najprijatnijem se}awu. Sigurno nam je bio naklowen, jer
bi ina~e, posebno s Franetom, koji je bio bez ikakvih dokumenata, mogao da
uradi {ta god mu padne na pamet. Sve to nije pokvarilo kasnije otkri}e da
su nema~ka vojska i policija za podru~je Kasina imali posebna uputstva,
po kojima su morali postupati jako obzirno, ne samo s monasima iz Monte
Kasina, nego i sa gra|anstvom i vi{im slojevima u unutra{wosti. Nemci
su znali da su o~i celog sveta okrenute ka opatiji Monte Kasino, a Rim je
bio pravi mikroskop ispod tih o~iju. Uprkos tome, mogao nas je poslati u
Todt,, posebno zato {to im je, sli~no kao u Auzoniji, bila korisna za uspo-
Todt
stavqawe kontakata s Italijanima.
Dozvola za evakuaciju u Rim iznenada je promenila moje planove. Ko-
vao sam ih jo{ pre nego {to nam je sekira pala u med. Umesto potucawa po
planinama, Engleze }u radije sa~ekati u Svetom gradu. Uz pomo} Evakuir-
tenstelle nekako }u ih ostvariti. Sigurno }u tamo zate}i mno{tvo qudi,
a u mno{tvu se uvek lak{e postiè poseban tretman. Pored toga, Rim je u
me|uvremenu ponovno progla{en otvorenim gradom. Prednost novog plana
bila je i u tome {to bih u Rimu izbegao neposredne ratne opasnosti.
Na glavnom drumu, Kazilini, posle prelaska mosta preko Lirija, na
glavnom trgu u êpranu, trebalo se okrenuti desno, prema sverozapadu, da
bismo stigli u Rim. U glavi se muwevito rodio donekle druga~iji plan.
Franetu sam ga saop{tio kao fait accompli, o kome se ne raspravqa. U pla-
ninama smo bili ravnopravni, sada se izme|u nas zacrtala velika razli-
ka. U pravnom smislu, Frane postoji samo sa mnom. Istina, s Reiseerlaubni-
som po prvi put je, posle Ponce, postao legalno ~ovek za koga se izdavao,
ali je bio moj zarobqenik. Ako ga napustim, ne vredi ni{ta. âk ni wego-
vo ime nema pravog zna~ewa. Svako ga moè zatvoriti i raditi s wim {ta
ga je voqa. Bez obja{wewa. Sam je dokontao da me se mora dràti, ho}e{-
-ne}e{, ko krpeq, kud god da krenem. Reiseerlaubnis sam dobio i imao ja, a
ne on. Zato najnoviji plan i nije samo primio na znawe, kao {to mu je sa-
op{ten. Kad sam mu objasnio kakav je, odu{evio se. U me|uvremenu }emo
imati dovoqno vremena da razmislimo o novonastaloj situaciji i odlu-
~imo kako treba daqe. Pred nama su opet sve mogu}nosti, objasnio sam mu.
Iako sam znao da za wega postoji samo jedna jedina, sloìo se.
Umesto da se uputimo prema Rimu, spustili smo se prema jugu po klan-
cima, nadole, ispod êprana, do prostora na kojem smo rano jutros u broj-
nom dru{tvu ~ekali da svane. Uprkos poru~nikovoj tvrdwi da Andriju vi-
{e ne}emo videti, nadali smo se da }emo ga na}i i na neki na~in izvu}i
van ìce. Straàri nam ne mogu ni{ta, jer u rukama imamo jake dokumen-
te. Poku{aj nije uspeo. Kad smo stigli, dvori{te je bilo prazno, kao to-
kom no}i kad su nas uterali u wega. Na pitawe kud su oti{li, dobili smo
odgovor da gledamo svoja posla. To smo i uradili. Dakle, taj deo plana je
otpao. Za Andriju vi{e nikada nisam ~uo. Kao {to je u{ao u moj ìvot,
tako je i iza{ao. Voleo sam ga, bio je jako poverqiv, kao da se godinama po-
znajemo. Sa samo nekoliko godina starosne razlike, pona{ao se kao da je moj
sin. Nije imao nikakvih ìvotnih iskustava. Prezime mu nisam ni znao.
Od petorice raggiungere ostala su samo dvojica.
Tokom dana nisam hteo rizikovati put u San \ovani. Vratili smo se
u êprano i dangubili. Ispitivali smo starije me{tane, koji jo{ nisu
oti{li u sfolate, {ta misle o dolasku Engleza. Svi su bili jedinstveni
u mi{qewu da su propustili {ansu za brzo napredovawe. Nemci se na Ra-
pidu i Gariqanu ubrzano utvr|uju. Dawu i no}u kotrqaju se mimo êpra-
na dugi transporti gra|evinskog materijala namewenog frontu, kao i te-
{kog naoruàwa. Drumom i èleznicom. Za Monte Kasino su tvrdili da
nije okupiran, Englezi ga sigurno ne}e bombardovati, jer poznaju wegovu
istorijsku vrednost. Nemci bi bili glupi da se utvrde na wemu. Savezni-
ci }e forsirati prodor u dolinu Liri, u svakom slu~aju pored wega. Po-
ku{aj prodora na sever, preko Monte Kasina, bio bi samoubila~ki. Svoje
posmatra~e mogu da drè na drugim, mnogo vi{im poloàjima. Kad bi se
utvrdili na Monte Kasinu, morali bi se na kraju krajeva predati. Nema
nikakvih mogu}nosti da s te{kom opremom pre|u Abruce.
Stariji mu{karac, koji se predstavio kao u~iteq istorije, pri~ao
nam je da je sada{wi êprano dobio ime po nekada{wem rimskom posedni-
ku i da je sagra|en blizu slavne Fre|ele, tvr|ave Vol{a. Na ivici êpra-
na jo{ se vide ostaci tog grada. Kasnije sam wegovo pripovedawe ponovio
prema anti~kim istori~arima. Nekada{wa tvr|ava bila je jaka prepreka
rimskoj ekspanziji na jug doline Lirija, zbog koje su s Rimom bili dvesta
(Marcius Co-
godina u ratovima. Godine 491. pre n.e. wihov vo|a Koriolan (Marcius
riolanus),
riolanus ), ina~e, prognanik iz Rima, ~ak je preduzeo pohod na Rim. Zausta-
vilo ga je, navodno, samo posredovawe wegove majke i ène, koje su jo{ ì-
ì-
vele u Rimu. Sam je zbog toga morao jo{ jednom u izgnanstvo. Prema Titu
Liviju, majci i èni za spasewe grada nisu priredili trijumf, ali su im
ju`no od Rima, uz Vija Latina, u znak zahvalnosti, sagradili hram Fortu-
na Muliebris.
Muliebris. Godine 330. pre n. e. Fre|ele su sru{ili Samniti, a samo tri
godine kasnije oduzeli su im ga Rimqani. Pretor L. Opimije dao je da se
poru{i do temeqa, jer se grad u vreme Grakha podigao za izjedna~ewe Ita-
lika i Latina. Sto godina kasnije, sru{io ga je najpre kraq Pir iz Epi-
ra, koji je s Rimom ratovao za tarantske Grke, kasnije (211. godina pre n. e.)
i Hanibal, koji se svetio Fre|elima, jer su tokom wegovog pohoda na Rim
poru{ili most preko Lirisa i time ga omeli u napredovawu. Pored Rima
i Kapue, bio je to jedan od najlep{ih italskih gradova.
Frane i ja smo sedeli na niskim stepenicama usred grada, ispred za-
svo|ene i napu{tene ku}e, posmatraju}i saobra}aj po kaldrmisanom putu.
Sve sam Vermaht, u oba smera, umesto Pirovih slonova, sli~na ~udovi{ta
– oklopna vozila i tenkovi. Dole, ispod grada, saobra}aj je usmeravala ne-
ma~ka vojna policija. Bilo ih je mnogo, ali dozvola za put davala nam je
ose}aj sigurnosti. Neka nas samo pitaju ko smo. I pored toga {to ve} duè
vreme nije padala ki{a, to~kovi najrazli~itijih vozila kotrqala su po
mnogim delovima druma debele slojeve blata. Jeli smo suve smokve, koje
smo dobili od me{tana dok smo razgovarali s wima, i s ode}e skidali osu-
{eno blato, uglavnom jo{ iz Suja. Iako nam je doneo slobodu, ovaj dan ni-
kako da se okon~a. Preme{tali smo se, dobar deo vremena smo dremali, ~e- ~e-
sto i zaspali s glavama na kolenima. San nam je sada bio potrebniji od hra-
ne. S vremena na vreme smo ustajali, smrznuti, savijali se i trqali naje-
ènu koù.
Drumom dela Vale del Liri, koji vodi na jug prema San \ovaniju, bi-
lo je znatno mawe saobra}aja nego na Kazilini. U to sam se uverio kad smo
u lutawu pre{li most do wegovog odvajawa od Kaziline, i neko vreme po-
smatrali vojnu policiju kako ure|uje saobra}aj. Me|utim, i tu bi se mogla
pojaviti kakva policijska patrola koja bi htela da nas proveri. Te{ko bi-
smo objasnili za{to idemo u suprotnom pravcu od onog koji nam je nazna~en.
Po{to bi o tome bio obave{ten feldpost u êpranu, nisam hteo da u o~i-
ma uslu`nog Leutnanta ispadnem nedostojan wegovog poverewa. No}u }e bi-
ti mawe saobra}aja, lak{e }emo se sakriti, ako nai|e kakav automobil. Da-
qe se ~uje, a vozi sporije.
Zato smo krenuli tek kad je pala no}. Na drumu prema San \ovaniju
vi{e uop{te nije bilo saobra}aja. Odvijao se putevima koji su vodili na
rati{te. Posle sat vremena pre{li smo èlezni~ku prugu, istu kojom smo
se pre dva meseca Vini~o i ja dovezli iz Rima. Zakqu~en je novi krug u
mom andiamo raggiungere
raggiungere,, mnogo ve}i od onoga koji sam zatvorio na putu kod
Koreno Auzonio; zapravo, osmicu s mnogo ve}om severnom petqom, od ju`ne.
Franetu sam morao objasniti za{to. Za San \ovani je znao iz mog pripo-
vedawa, ali nije imao pojma gde zapravo leì. Ni put, koji smo pre{li od
Auzonije dovde, nije mogao zamisliti. Odmah potom, hodali smo pored ko-
lena Lirija, mimo Izolete, zatim pored u{}a Saka u Liri, i preko mo-
sta presekli korito kojim obe reke teku zajedno. Levo od druma, na pri-
li~noj razdaqini, videlo se jezero San \ovani Inkariko. Postajalo je sve
bliè, na jednom mestu put ga gotovo dodiruje. Svakog momenta }emo sti}i
do wega.
Tada sam napravio glupost, zbog koje bih se najradije tukao po glavi.
Mrak je bio kao u rogu, ali bez magle. S obe strane puta drve}e, s leve, pre-
ma jezeru, po obliku kro{awa, prepoznao sam vrbe. Uprkos celodnevnom od-
marawu i svega nekoliko kilometara hoda, bio sam jako umoran. Frane ta-
ko|e. Zato smo se tokom puta vi{e puta zaustavili i seli, a posledica to-
ga bila je sporo napredovawe. Iza nas se, ispod blagog klanca, za~uo auto-
mobil. Po obliku farova kojima je osvetqavao put, trebalo je da znam da je
vojni. Frane me upozorio, ali ja sam bio uveren da se vozi neki italijan-
ski civil. Kad se pribliìo, podigao sam autostoperski palac da se za-
ustavi. Zaista se zaustavio i odmah je bilo jasno da je Frane bio u pravu.
Mawi kombi s kabinom sa sedi{tima imao je nema~ku vojnu registraciju.
Voza~ je pokretom pokazao da se dogovorimo s putnicima u kabini, ko-
ja je imala ulaz od pozadi. Vrata su ve} bila otvorena, od wih se odmakla
tamna prilika i na nema~kom rekla da brzo u|emo.
Re~eno, u~iweno. Jo{ jedna prilika je sedela na klupi s pogledom una-
zad. Kuda idemo, stvarno, u San \ovani, brzo }emo sti}i tamo, za koji mi-
nut. Tada se prilika, koja nas je pozvala u automobil okrenula prema svet-
lu tako da je na grudima zasvetlucao polumesec s natpisom srebrnosive bo-
„Feldgendarmerie”.. Kad sam pogledao drugoga, i wemu je pod bradom vi-
je „Feldgendarmerie”
seo jednaki polumesec. U trenutku mi je postalo jasno otkud ime kifla za
policajca. Pretrnuo sam.
Kao {to smo mogli o~ekivati, smesta je po~elo saslu{avawe. Jesmo li
zaista iz Jugoslavije? [ta radimo ovde? Imamo li kakve dokumente? Zar
nam se ne ~ini da idemo u suprotnom pravcu od Rima, a ne u onom za koji
nam je data dozvola? Svakako, ali u San \ovaniju imam prijateqe koje bih
rado posetio, kad sam ve} u ovako dobroj prilici. Xepnom lampom pregle-
dao je Reiseerlaubnis
Reiseerlaubnis,, osvetlio je i nas, posebno ga je zanimalo moje lice. Ti
si Aleksander? Dakle, jurista. Kakva prava studirate tamo u Lajbahu? To
je Qubqana, zar ne? Izme|u ostalog i germanska, bio je odgovor, koji je iza-
zvao ~u|ewe. Zato sam odmah pre{ao na utvr|ivawe zadobijene pozicije.
Poznajete li Zahzen{pigel i wegov ekperiment da devojka nije ve{tica?
Nije ni ~uo za wega, ali sam ga ubedio da sam stvarno pravnik, a samoga se-
be da je znawe prava itekako korisno i u vreme rata. Diplomu, koju sam mu
ponudio, nije hteo da vidi. Veruje mi. Sve {to sam ispri~ao o Franetu, po-
verovao je na re~.
Tada se automobil zaustavio. Tu smo, povikao je voza~ iz kabine, sre-
brni mesec je otvorio vrata, pokazao da izvolimo iza}i u mrak, i poèleo
nam sre}an put u Rim. Kifla, koji je sedeo iza voza~a u mraku, samo je ne-
{to promrmqao. Nije zvu~alo qubazno. Sve vreme na{eg razgovora je }u- }u-
tao. Vrata su se zalupila i automobil je nastavio ka Piku. Opet jedna sre-
}a u nesre}i, bili smo Frane i ja istog mi{qewa.
Stajali smo na dowoj ivici trouglastog trga uz glavni put, nasuprot
bifea preko ulice. Sve je bilo prazno. Policijski ~as? Mogu}e, iako ni-
{ta nije ukazivalo da postoji neko ko o tome vodi ra~una. Otkud ovaj mir?
Vi{e nisam bio ube|en da je odluka da posetim Petroncijeve bila pamet-

na. [ta da rade s prqavim i va{qivim ~ovekom, kakav sam ja, kao i sa
isto tako va{qivim Franetom, koga vu~em sa sobom. Bog zna u kakvim pri-
likama je paeze, da nemaju opet fa{isti svu vlast u rukama? Kad sam od-
lazio, okolnosti su se razvijale u tom smislu. Da ne uvalim Petroncijeve
u neku neprijatnost? [ta ako su se posle privremenog odu{evqewa komu-
nizmom opet izmirili sa fa{izmom, koji im je dvadeset godina bio kao
svakida{wi hleb? Okolnost, za koju sam saznao jo{ u Auzoniji, da je Mu-
solini posle ne{to vi{e od deset dana nakon svog oslobo|ewa iz Badoqi-
jeve konfinacije na Gran Sasu u Abrucima, koje je uz pomo} jedrilica 12.
septembra 1943. godine izvela grupa SS-ovaca pod komandom pukovnika Ota
Skorcenija, ustanovio novu fa{isti~ku vladu, pove}ala je nesigurnost.
Vlada je proglasila zasnivawe nove dràve Reppublica Sociale Italiana (tzv.
Republika Salo, nazvana po malom kraju na zapadnoj obali Gardskog jezera,
oko koga se naselila nova vlada), koja je pokazivala wegove obnovqene am-
bicije. Jo{ vi{e, svakako, okolnost da su obnavqali i fa{isti~ku stran-
ku, a od redovne vojske mar{ala Gracijanija nezavisnu fa{isti~ku mili-
ciju. Wene kanxe su do sada sigurno dosegle i do San \ovanija. Izgledalo
je prekasno da se i{ta mewa. Pre svega, neprakti~no. Bar }emo do}i do ne-
ke hrane, ona nam je sada najpotrebnija. Moèmo prespavati negde napoqu,
pod stepenicama, preko kojih me je pre dva meseca pomeo vetar lajtningo-
ve bombe.
Kao i sve ostale, i Petroncijeva ku}a je bila zamra~ena. Ipak se kroz
ivice prozora videla svetlost. Kod ku}e su, zna~i. Na prigu{eno kucawe
za~ulo se tr~awe po stepenicama i koraci po kamenitom dvori{tu. Poja-
vio se Vini~o. Dio mio,
mio, kakav si to, {ta ti se dogodilo? Frane – Vini~o,
upoznao sam ih. Brzo, gore, svi jo{ sede za stolom, ve~eraju, samo Nino ni-
je tu, Nemci su ga odvukli na rad. Bi}e iznena|eni.
Pre nego {to smo po~eli da se pewemo, objasnio sam mu da smo obojica
va{qivi, da ne mislimo prespavati kod wih, samo ga molim za kakav osta-
tak hrane. Uprkos tome, morali smo gore. Sa~ekali su nas stoje}i, pad padre
Petroncio me odmah zagrlio. Ne moram ni{ta da pri~am, jer vidi kakav
sam. Caro figlio,
figlio, ti maledetti inglesi
inglesi,, kako si propao zbog wih. Obe ène su mi
se obradovale, u~inilo mi se da u meni vi{e ne vide istog ~oveka. Adela-
ide i madre Petroncio su se zagrlile, vaqda umesto mene, koji sam bio pre-
vi{e bedan. Nisu mogle zadràti suze. Samo da nisi bolestan, Sandro, sve
}e biti dobro. Dugo u no} pripovedao sam im o svemu {to sam doìveo. Pa-
dre Petroncio je hteo detaqan opis pomorskog bombardovawa Mondrago-
nea, na koji sam pristao zbog jednostavnosti, Vini~o je bio razo~aran, jer
nismo nai{li na kapitana Rosija. Rekao nam je da je od 13. oktobra Itali-
ja u ratu s Nema~kom. Objavio ga je Badoqo. Uprkos pre|a{wem suprotnom

mi{qewu, nije mogao shvatiti kako to da ne dolazi do organizovawa anti-
nema~kih partizana.
Prespavali smo na plo~icama, na zastakqenoj verandi prema putu, uz
saksije sa cve}em, pripremqenim da tu prezimi. Prostrli su pocepani te-
pih da nam bude mek{e, i dali staru }ebad da se pokrijemo. Verovatno su
jo{ iz vremena kad su dràli kowe. „Da se ne ose}ate lo{e, misle}i da ste
nam uneli va{ke u postequ”, objasnili su. „Morate znati da se one drè
qudi i da ih ne napu{taju, tako da ne treba da vas grize savest. Samo otvo-
rite prozore, boqe se spava na sveèm vazduhu”. Lepo re~eno da nekoliko
metara oko sebe {irimo odvratan miris. Svejedno, bilo je prijatno, toplo-
ta nas je obuzela i mi smo bezbri`no uronili u wu. Niotkuda niko nije
mogao
mo gao da nam se prikrade. I pored toga, no}u sam stra{no vikao, kako mi
je Frane rekao ujutro. Ni~ega se nisam se}ao.
Napustili smo ih oko devet sati pre podne. Sa sobom sam poneo RACI
automobilsku kartu s pravougaonom rupom, iz koje sam izrezao sektor Mon-
ti Lepini i Monti Aurun~i, kao i oba toma Eneide. Sve sam to bio osta-
vio u San \ovaniju vi{e da ih ne o{tetim, nego da me ne opterete. Ironi-
ju da sam na odlasku obe}ao kako }u do}i po Eneidu kad se vratim iz Lon-
dona, a vratio sam se po wu dva meseca kasnije iz Suja, niko nije pomenuo.
Bilo kada posle rata mogu da do|em i odsednem kod wih, i Karlinu mogu
da dovedem, da je upoznaju, uvek }u biti dobrodo{ao, tvrdio mi je padre
Petroncio.
U dva sata bili smo u êpranu. Na izlasku iz paezea, kad su ku}e osta-
le iza nas, poku{ao sam da se napravim vaàn svojom sposobno{}u autosto-
pa, koju sam stekao u Francuskoj. Pokazalo se, da je kod Vermahta mnogo ma-
we efikasna, nego {to se pokazala kod Feldàndarmerije. Razlika je, sva-
kako, bila i u dnevnoj svetlosti, koja je razotkrivala na{u bedu, mo`da
~ak i u{qivost. Mogu}nosti za uspeh pogor{ala je i ki{a, koja nas je kva-
sila i odbijala voza~e. Bili smo ve} nekoliko kilometara daleko od êp-
rana, put je vodio izme|u praznih poqa i vinograda sa obe strane, s pone-
kom kontandinskom ku}om i visokom pinijom ili kiparisom, kad nas je pri-
pri-
mio na keson jedan prazni italijanski vojni kamion. Wega stvarno nismo
mogli zasviwiti, na{e zaudarawe je iza le|a kabine odmah odnosio vetar.
Po{to je i{ao prema èlezni~koj stanici Frozinone, duboko u dolini,
izbacio nas je ispod klanca koji vodi u upravni centar provincije.
Klanac je bio pun blata. Ve}ina automobila opasno se zanosila. Gusti
saobra}aj tekao je u oba pravca, mnogi su jedva savladavali uzbrdicu. Pre-
te`no vojni kamioni. Bilo je i mnogo pe{aka, najvi{e Vermahta. Zausta-
vili smo se na vrhu, gde put preko trougaonog trga prelazi u klanac, na-
dole, prema Ferentinu i daqe, prema Rimu, dok se prema severu, po tu-
pom grebenu, na kojem je sagra|en stari Frozinone, {iri u put s upravnim
zgradama i drvoredom i galerijom prema severozapadu, s koje se otvara ve-
li~anstven pogled po dolini gorweg toka Saka, daleko prema Rimu. U ki-
{i i izmaglici uz tlo, naàlost, ne posebno daleko.
Zbog ki{e nismo nameravali da idemo daqe, osim ako ne uhvatimo ka-
kav pokriveni prevoz. Ostali smo stajati na vrhu polukru`nih stepeni-
ca ispred zgrade Istituto Poliomielitico, na najuèm delu trga, na kojem se
klanac iz pravca Kasina spu{ta prema Rimu. Nadstre{nica iznad ulaz-
nih vrata {titila nas je od ki{e. Ispred nas su u oba smera tekle reke
vojnih vozila, jedna prema gore s rimskog, druga s kasinskog, nestajali su u
suprotnim pravcima. U zale|e, pravcu upravnog centra i izlazu nadole,
prema severu, odvojilo se malo vozila, a otuda ih je malo i nailazilo.
I brojni pe{aci hodali su po blatwavim plo~nicima. Naj~e{}e su
utirali put me|u vozilima na suprotnu stranu, prema upravnom centru.
Po{to su to ve}inom bili oficiri i kuriri, mora da su tamo bile i vojne
komande. Gu`va kao na va{aru, samo {to je ìvahnost proizlazila od ne-
ophodnih poslova, u ina~e sigurnom zale|u fronta. Nigde znakova bombar-
dovawa. Stariji mu{karac se zaustavio i ponudio mi tamnonaranxastu,
ispod tvrde quske posve razmek{anu vo}ku. Gladan si, zar ne, figlio mio?
mio?
Kuda si krenuo? Odakle dolazi{? Jugoslavo? Izvukao je jo{ jednu iz tor-
be, kad je primetio da smo dvojica. Tada sam po prvi put jeo kaki, posisao
sam ga kroz rupicu u tvrdoj qusci. Da je efikasno probavno sredstvo, isku-
sili smo vrlo brzo. Posle dijareje od smokava, posebno uspe{no. Vrata in-
stituta su bila {irom otvorena, izgleda, polomqena. Niko nije ni ulazio
ni izlazio. Zatvorili smo ih s mukom, da nas ne hladi vazduh koji je du-
vao iz zgrade. Nigde nikakve straè ili bilo koga ko bi se interesovao za
wega, ili za nas. Dugo smo razgledali unutra{wost. Da ne bismo propusti-
li kakav prevoz za Rim, ~inili smo to naizmeni~no. Sale s brojnim ekspe-
rimentalnim instrumentima, najvi{e staklene cevi, epruvete i druge po-
sude, uglavnom na podu, sve razbijeno. Velika biblioteka s kwigama jedin-
stveno povezanim na hrptu i na uglovima ve{ta~kim pergamentom, isto ta-
ko prevrnutim s polica i nagomilanim ispod wih. Po{to je bio razbijen
i stakleni krov iznad biblioteke, ipak je mo`da doletela neka bomba, ma-
da nije bilo nikakvih drugih tragova, u uni{tavawu su za vreme bezvla{-
}a sigurno pomagali i savremeni Vandali, iìvqavaju}i se nad dragoce-
nim staklenim instrumentima i kwigama. Debelu Tredvelovu Chimica or-
ganica prelistao sam celu, nekoliko po~etnih re~enica i pro~itao, toli-
ko sam sebi dao vremena. U ormarima je bilo spremqeno mnogo ampula s na-
ranxastom sadrìnom vakcine protiv de~je paralize. Nekoliko sam za-
plenio. Kasnije ih je Dragi~in stric, lekar na Kozini, korisno upotrebio

u sveop{toj oskudici. U hodniku su se re|ale kancelarije za kancelari-
jama. I one otvorene i razbacane. Gde li su samo laboranti i slu`benici?
Nikome ne pada na pamet da za{titi biblioteku i instrumente od daqeg
uni{tavawa? Zar nema nikoga da se pobrine bar za vakcinu?
Kad je ki{a pre{la u romiwawe, Frane i ja smo krenuli pe{ice po
klancu, nadole, prema Rimu. Nedaleko od podno`ja, na mahawe nema~kom
propusnicom bez ikakvog obja{wewa, pokupio nas je nema~ki vojni kamion.
Ispod Ferentina, pored Anawija, sagra|enog na breùqku s bazilikom i
odvojenom kulom na vrhu, i ispod Valmontonea, sa zidovima od tako ogrom-
nog kiklopskog kamewa ispod citadele da se prime}ivao s puta, po dolini
Kaziline, me|u Albiwanskim breùqcima na zapadu i Sabinskim na isto-
ku, dovezao nas je do Rima. Istim onim krajevima, Fruzino, Ferentinum
i Anawia, pod kojima su 2200 godina ranije mar{irali Kartagiwani na
Rim, pre nego {to su skrenuli pored Tuskuluma preko reke Anio do Porta
Kolina na severu grada. Samo, nas dvojica se nismo zaustavili ante portas,
portas
ve} smo i{li direktno na Stazione Termini,
Termini, gde smo izborili preno}i{te
na oguqenim drvenim klupama sa stranicama od livenog èleza. Od parki-
rali{ta uz èlezni~ka skladi{ta, gde nas je kamion istovario, na kraju
Kaziline, bilo je dovde stotiwak metara.
Da li su Rimqani uprkos ulogorewu na{ih utvara kupovali okupira-
nu zemqu po nesniènoj ceni, i da li je uop{te bila na prodaju, nije se
moglo utvrditi. U to vreme, zemqi{ne agenture na Forumu povukle su ro-
letne preko svojih te{kih hrastovih vrata. U suprotnosti s Hanibalom,
mi ne bismo beàli, ~ak i ako bi na{ dolazak sabio cenu zemqe na nulu.
Za mene je bila isuvi{e dragocena da je napustim. Sutra }emo se o~isti-
ti, tako da se ni Juvenal, da je ìv, ne bi mogao sprdati s nama, kao {to je
to ~inio s avetima „jednookog vojskovo|e, posa|enog na avetiwsku ìvoti-
Satire X).
wu” ((Satire X). Na „Evakuirtenstelle
„Evakuirtenstelle in Rom” nismo ni pomislili. Nikada
nisam saznao gde je, ako uop{te negde postoji. U trenutku, sve {to sam pre-
ìveo u posledwa dva meseca, postalo je zaboravqena praistorija.
4
Prvi deo – DODATAK 223
DODATAK
Post festum:
festum: Savezni~ke te{ko}e na istom putu
Proboj Gustav linije saveznici su uspe{no izvr{ili tek u maju 1944.

godine, posle ~etiri ofanzive, koje su se re|ale po~ev{i od decembra 1943.
Nije pomoglo ni iskrcavawe [estog ameri~kog korpusa, severno i ju`no
od Ancija, kod Rima (prema nema~kim izve{tajima na obe strane Netuna,
dakle, ta~no izme|u Ancija i Netuna, izme|u kojih se prostire nekoliko
kilometara pe{~ane plaè), koje su izveli rano ujutro 22. januara 1944.
godine, sa oko 250 brodova iz napuqskog zaliva (tzv. operacija Shingl
Shingl).
). Tre-
balo je da neposredno ugrozi Rim i dovede u pitawe celokupnu nema~ku
odbranu pred Kasinom i na Gariqanu.
Iskrcavawe je za Nemce bilo potpuno iznena|ewe. Na~elnik vojne oba-
(Abwera),
ve{tajne slu`be (Abwera ), admiral Kanaris, jo{ je 21. januara, posle obi-
laska {taba armijske grupe saop{tio da nema „nikakvih znakova koji bi
ukazivali na bilo kakvu ve}u akciju u Sredozemqu”. Zato je iskrcavawe u
po~etku proticalo neo~ekivano uspe{no. Me|utim, umesto da s iskrcanim
~etama brzo napreduje i okupira gradi}e îsterna i Kampoleone, odakle
bi mogao da napada pravo ka Rimu, wihov komandant, general Xon P. Lukas,
po~eo se ukopavati. Na suprotnoj strani, Hitler je u navali besa poludeo,
28. januara objavio je „bitku za Rim” i zahtevao najodlu~niju odbranu. To-
kom jedne sedmice Lukasove ~etiri divizije bile su u obru~u osam nema~-
kih, kojima je komandovao general fon Makenzen. Uprkos svom neiskustvu,
Lukasa vi{e nisu ispu{tale iz kle{ta. Istovremeni napad na Kasino, ko-
ji bi omogu}io Petoj armiji proboj dolinom Lirija, sve do iskrcanog ame-
ri~kog [estog korpusa na Albiwanskim breùqcima, nije uspeo. Nemci
posle iskrcavawa nisu beàli iz mnogo ju`nijeg Kasina, ve} su ga ogor~e-
no branili, iako su saveznici bili u situaciji da ih opkole. Tako je sud-
bina Gustav linije zape~a}ena tek ~etiri meseca kasnije, kad je savezni-
cima 18. maja uspeo samostalni proboj preko Monte Kasina, nezavisan od
iskrcavawa kod Rima.
Pre nego {to se ta linija poquqala, Nemci su na brzinu postavili

novu odbrambenu liniju Adolf Hitler Linie,
Linie, pet do deset kilometara zapad-
no od Kasina, u dolini Lirija. U sredi{wem delu, nova odbrambena lini-
ja je vodila od Esperije, preko Monte d’ d’ Oro, S. Olive i Pontekorva na
svom ju`nom delu, Akvina u sredini i Pjedimonta, Vile S. Lu~ija i Kola
S. Lu~ija na severnom delu. Otuda se protezala sve do Monte Kajra na se-
veru, dok je na jugu vodila preko planina na koje sam stigao prvog dana po-
sle odlaska iz San \ovanija. Predwa odbrambena crta te linije vodila je
po wihovim isto~nim obroncima, na kojima smo pre~u~ali na na{oj pe}i-
ni, a druga iza wihovih zapadnih obronaka, pribli`no pored druma iz
Pika do Tera~ine na Tirenskom moru.
Ova odbrambena crta imala je, po nema~koj vlastitoj proceni, tako ma-
le mogu}nosti da izdrì napade, da su je ve} unapred degradirali u Dora
Linie (ime su pozajmili od Dore, jedne od Hitlerovih ro|aka). Sli~no je bi-
lo i sa posledwim poku{ajima odbrane kod Rima u Albiwanskim breùq-
cima, poznatim kao Cezarova linija, kada su se sa snagama, koje su se probi-
le od doline Lirija, pridruìle ~ete iskrcane kod Ancija. Klarkova Pe-
ta armija umar{irala je u Rim 4. juna. Kao otvoreni grad, Nemci ga nisu
branili. Nisu sru{ili ni mostove preko Tibera.
U bitkama koje su dovele do zauze}a Rima, ima nekoliko detaqa koji
zaokruùju sliku moje ekspedicije na Gariqano. Jo{ krajem novembra 1943.
godine, savezni~ke snage krenule su s poku{ajima da probiju Zimske polo-
àje i probijawem po tesnacima zapadno od Miwanskog, koji su tada drà-
li u svojim rukama, iznuditi pristup do praga doline Lirija. Te sutjeske
na jugu ome|uju planine Monte Kamina, koje ponekim vrhovima prelaze 900
m visine, najneposrednije Monte La Defensa (958 m), La Remetanea (910 m)
i najzapadnija Ma|ore (588 m), ve} iznad doline Lirija, a na suprotnoj
strani jo{ vi{e planine, s najvi{om Monte Sambukaro (1203 m). Sredinom
doline, izme|u tih planina, pribli`no u pravcu istok-zapad leì podu-
ì greben Monte Lungo (358 m) i, zajedno s Monte Por~o (284 m), zapadnije
Monte Trokjo (428 m), ve} sasvim ispred Kasina, deli na dve paralelne po-
lovine. Ju`na, kojom vodi èleznica, ispod Monte Ma|ore otvara se {iro-{iro-
ko u dolinu Lirija, a severna polovina, kojom ide Kazilina, od severo-
istoka s nekoliko brda jako je suèna, kao osa u struku. Pre svega, Monte
Rotondo (357 m) uz po~etke Monte Lunga, sti{}e je u uzak prelaz. Kazili-
na vodi preko wega u velikim krivinama.
Prva po redu bila je operacija nazvana Raincoat
Raincoat,, koju je trebalo da
izvede Peta armija. Wen ciq je bio da kona~no zauzme gorski masiv zapad-
no od Miwana, s Monte Kaminom na wegovom jugu. To bi saveznicima omogu-omogu-
}ilo da se po zapadnim obroncima tih planina probiju u dolinu Lirija,
i istovremeno da olak{aju prodirawe do we ju`nim tesnacem, zapadno od

Miwana. To je trebalo da izvede Drugi korpus (ameri~ki), kojem je dode-
qen taj sektor. [esti korpus na severu i Deseti na jugu (britanski), ima-
li su zadatak da dodatnim napadima odvra}aju neprijateqevu pa`wu s
teritorije glavnog napada.
U okviru ovog plana, 1. decembra uve~e, Dvesta prva brigada Desetog
korpusa napala je planine zapadno od naseqa Kalabrito. Ni uz artiqerij-
artiqerij-
sku pomo}, do glavnog napada, kad je uloga ovog napada postala bespredmet-
na, nije uspeo da zauzme ni naseqe Kalabrito. Delimi~no sa ciqem da sma-
wi pritisak Vermahta na Sedmu oklopnu diviziju kraj Tirenskog mora i
na êtrdeset {estu pe{adijsku diviziju uz Gariqano (weni artiqerci
su nas bombardovali pre 10. novembra na obronku Monte Furlita), u tom
trenutku, na severnom delu fronta, sve do Jadranskog mora, vodila se ogor-
~ena bitka za reku Sangru. Vodio ju je Peti korpus Osme armije pod koman-
dom generala Montgomerija, koji je ve} do 8. novembra na wenoj severnoj
obali zauzeo skroman mostobran, preko koga je, posle prestanka ki{e, kra-
jem novembra, pre{ao u op{ti napad.
Glavni napad na planine Monte Kamina po~eo je 2. decembra. Uspesi
su bili spori i postignuti samo izuzetno velikim gubicima. Devet dana
re|ali su se siloviti napadi s razli~itih polazi{ta, prekidani deli-
mi~no i takti~kim povla~ewima. U me|uvremenu, izvedeno je nekoliko ne-
ma~kih kontranapada. Na nema~ke poloàje upu}ene su strahovite koli~ koli~i-
ne granata. Samo na obronke Monte Kamina, 820 topova i haubica izbacilo
je u jedno~asovnoj „serenadi” 2. decembra uve~e 20.500 projektila, za dva
dana, do 4. decembra, ukupno vi{e od dvesta hiqada. Amerikanci su zbog
toga Monte Kamino nazivali Million Dollar Hill.
Hill. Osim toga, sve vreme na-
pada, kao i pre wega, savezni~ki avioni tukli su zapadne obronke plani-
na Monte Kamino, sve do Lirija u dolini.
Monte Kamino je kona~no osvojen tek 7. decembra. Dan ranije, Deseti
korpus je osvojio vrh Monasteri na wegovom grebenu. Osmog decembra Dru-
gi korpus je zauzeo La Difensu i La Remetaneo, odmah potom i Monte Ma-
|ore. Devetog decembra jedinice Desetog korpusa rasporedile su se po za-
padnim obroncima planina Monte Kamino i pri tome zauzele naseqe Ro-
ka d
d’’Evandro, kod u{}a Garija u Liri i re~ice Pe~e u Gariqano. Time su
saveznici uzeli u svoje ruke sve planine u koje smo gledali kad nam se
prvi put otvorio pogled na Monte Kasino. Tek su time ovladali levom oba-
lom Gariqana po svoj wegovoj duìni. Zimski poloàji ovde su bili pro-
bijeni. Nema~ka odbrana morala se povu}i na Gustav liniju.
Posle tog uspeha operacije su se prenele na sever, na planine iznad
sutjeske koja vodi iz Miwanske do Kasina. Tamo je trebalo po~eti sa Mon-
te Sambukaro i wegovim grebenima prema severu, sa Monte Korno, kao naj-

vi{im (1.052 m), i napredovati prema Kasinu. Posledwu prepreku, Monte
Trokjo, savladali su tek 15. januara 1944. godine.
U januaru 1944. godine, saveznici su jo{ uvek verovali da se Nemci
ne misle ozbiqno braniti, iako su znali za sve odbrambene linije koje su
sagradili. Kad su 17. januara 1944. zapo~eli prvu bitku za Kasino, pokre-
nuli su ofanzivu zaredom na tri sektora. Jo{ istog dana, britanski Dese-
Dese-
ti korpus trebalo je da pregazi Gariqano negde blizu Suja, i preko Auzo-
nije probije se u dolinu Lirija. Time bi branioci Gustav linije kod Kasi-
Kasi-
na i severnije bili izloèni opasnosti od zarobqavawa. Dvadesetog janu-
janu-
ara, sredinom doline na obe strane, od S. Angela, tamo, gde reka vi{e ni
nije
je
Rapido, ali jo{ nije ni Liri, trebalo je da Gariqano pre|e Drugi ame-
ri~ki korpus i probije se direktno u dolinu Lirija. Istovremeno, Slo-
bodni francuski ekspedicijski korpus i Trideset ~etvrta ameri~ka di-
vizija morale su da se probiju u planine severno od Kasina. Trebalo je da
ove snage okupiraju i Monte Kasino. Istovremeno, kao {to znamo, s name-
rom da presecawem puta za povla~ewe ugrozi sve nema~ke snage ju`no od
Rima, [esti ameri~ki korpus, sastavqen i od britanske divizije, pod ko-
mandom generala Lukasa, 22. januara ujutro, iskrcao se izme|u Ancija i
Netuna.
Uglavnom, ni{ta nije uspelo. Poku{aji Trideset {este teksa{ke di-
vizije (u sastavu Drugog korpusa) da pre|e Gari, pretvorili su se u pravu
ratnu katastrofu. Zbog tog sloma, veterani ove divizije su posle rata za-
htevali istragu Kongresa protiv generla Klarka. Kako je bilo u Anciju,
ve} znamo. Komandanta Lukasa zamenio je general L. Truskot. Samo zbog izu-
zetnih zasluga u iskrcavawu kod Salerna, Lukas je postao zamenik Klar-
ka, ali je posle nekoliko dana umro. Francuzi su uz strahovite gubitke
zauzeli planine severozapadno od Monte Kasina i to je bilo sve. Deseti
britanski korpus je, pribli`no tamo gde smo Andrija, Frane i ja nosili
blato iz nema~kih bunkera, pa sve do mora, uspeo da se probije na desnu
obalu Gariqana i na woj uspostavi skromni mostobran s dva ve}a klina u
nema~kim poloàjima, ali postavqeni ciq (prodor preko Auzonije u do-
linu Lirija) nije postigao.
Ju`ni klin je obuhvatao celu nizinu uz more, zakqu~no sa Skaurima
na zapadu i do linije Monte Natale (145 m), i ju`no od San Lorenca na se-
ver, s Minturnom kao najve}im gradom u woj. To su bila podru~ja koja smo
osmatrali s na{e pe}ine. Severni klin zasecao se u planine severno od
Kastelfortea i Suja, sezao je na severozapad do Monte Ornita i na seve-
roistoku do Monte Pjetrawa iznad Gariqana (to je breùqak na kojem
smo otkrili nema~ke osmatra~e obronaka ispod M. Santa Kro~e). Ovaj klin
je ukqu~ivao, dakle, i Vale di Sujo s Monte Natale i Monte Rotondo29 za-

padno od wega (a time i na{im utvr|ewem na terasama ispod maslina), kao
i maserije Rufijano i Sara~inisko, najsevernije od wega. U nema~kim ru-
kama ostala je Spiwo Saturnija Vekjo s na{om pe}inom i svim obroncima
iza we, kao i breùqcima ispod we, prema Auzoniji, tako|e Santi Kozma
e Damijano, sa San Lorencom ispod wih i naseqem Ventozo iznad wih, pa
Koreno Auzonio s breùqcima M. Majo i M. Fajto, severno iznad wih.30
Tako su se Nemci u Santi Kozma e Damijano i Englezi u Kastelforteu, ko-
ji leè na suprotnim obroncima dubokog useka u planine, kojim vodi drum
iz San Lorenca u Koreno Auzonio, nekoliko meseci, na razdaqini od sto
metara do najvi{e dva kilometra, gledali o~i u o~i.
@estina borbi za ovaj mostobran dokazuje okolnost da su mnogi kraje-
kraje-
vi vi{e puta mewali svog vlasnika; wihov zna~aj za nema~ku odbranu ilu-
struje ~iwenica da je OKW u svom „„gibtgibt bekannt”,
bekannt”, od dana 21. januara, iz-
vestila o te{kim bitkama u dolini Auzente kod Minturna i Tufa, kao i
o engleskom zauze}u Kastelfortea i Monte Rotonda, dok su, navodno, Nem-
ci uspeli severno otuda, u silovitom kontranapadu, u kolenu Gariqa qana,
na,
da isteraju Engleze s planina iznad sebe i proteraju preko reke, nazad na
levu obalu.31 Ako je istina, onda se to dogodilo severno od Monte Pjetrawa.
Na operativnoj geografskoj karti Despatcha generala Aleksandera32
nazna~eno je da je 3. i 4. februara 1944. do{lo do proboja savezni~kih snaga
snaga
preko Vale di Sujo u pravcu ka Monte Fugi. Izvela ga je 9. grupa komando-
sa (9 Commando
Commando)) Dvesta pedeset pete brigade, koja je upravo preme{tena
iz Ancija. Iz saop{tewa majora Leslija Kalfa vidi se da je grupa brojila
19 oficira i 350 vojnika, a bila je opremqena i gorskom artiqeri jom.33
artiqerijom.
29
îtaocu, koga naj~e{}e buni vi{ekratno pomiwawe nekih vrhova, posebno Monte
Rotondo i Monte Natale, obja{wavam da se ne radi o gre{ki, ve} o razli~itim vrhovima
s istim imenom, na razli~itim planinama, ponekad i na istoj. Na primer, jedan Monte Ro-
tondo je zapadno iznad Santi Kozma e Damijano, a drugi severoisto~no od Kastelfortea iz-
nad Vale di Sujo. Razdaqina je jedva nekoliko kilometara. Posledwi nam je iznad masli-
waka, visoko u nebo, zaklawao ceo pogled prema ravnici Gariqana i moru.
30
M. Puddu, Castelforte...
Puddu, La battaglia di Castelforte...
31
Slovenec,, 21.januara 1944.
Na primer Slovenec
32
H. R. Alexander, The Allied...;
Allied...; PRO WO 10673932, Map 2.
33
Kopiju tog saop{tewa (zajedno sa italijanskim prevodom) nabavio mi je g. Romeo Kjo-
ra iz Kastelfortea, posleratni prijateq majora Kalfa. G. Kjora mi je pomagao i u tragawu
za na{im utvr|ewem ispod masliwaka iznad Vale di Sujo. Zahvaqujem mu se za oboje. S ma-
jorom Kalfom poku{ao sam da u junu 1995. uspostavim li~nu vezu. Kad sam hteo da ga po-
setim u wegovoj ku}i u Sifordu, Ist Saseks, Engleska, u gradskoj policiji sam saznao da
je umro nekoliko dana pre posledweg Boì}a.
U operaciji je u~estvovala i êtrdeset tre}a grupa komandosa engleske

mornari~ke pe{adije. Zadatak obe grupe bio je da pro{ire klin u pla-
nine severno od Kastelfortea i za{tite ga zauzimawem M. Fajta, i time
ugroze nema~ke odbrambene poloàje na Valaurei kraj wega.
Operacija je zapo~ela u nedequ, 30. januara 1944. godine, uve~e, ali je
posle jednodnevnog odmora na Vale di Sujo, koju je zaposela jedna rezervna
(Dvesta pedeset peta?) brigada, odloèna za 24 ~asa. Tek je u utorak gru-
pacija u sedam ~eta pre{la preko zapadnih obronaka M. Natale i M. Ro-
tondo na prevoj do M. Furlita (to je bilo ta~no iznad na{e baze pod masli-
nama), gde se pripremila za no}ni napad na nema~ke odbrambene poloàje.
Ve} tu su je Nemci tukli topovima, tako da je jo{ pre pravog po~etka akci-
je pretrpela sedam mrtvih i jo{ vi{e rawenih.
U sredu, 2. februara, uve~e, pet ~eta je u koloni po isto~nom obronku
M. Furlita (na wemu su nas u novembru ga|ale wihove kolege) stiglo na
prevoj izme|u M. Furlito i M. Fuga. Tamo ih je ~ekala za{titna ~eta,
kako bi ih u proboju pokrivala vatrom s M. Fuge, na koju su pre toga iz-
neli potrebno naoruàwe. S wima je bio i {tab. ête su napredovale po
te{ko prohodnom, prete`no golom terenu, osvetqene mesecom, i mar{i-
rawem u te{kim cipelama olak{avale Nemcima preciznije artiqerij-
sko ga|awe. Po isto~nom obronku M. Fuga probile su se na isto~ni obronak
M. Ornita i usmerile se na severni. Deo êtrdeset tre}e grupe popeo se
na wegov vrh.
U daqem napredovawu, zakqu~ili su da ih Nemci najja~e napadaju s
obronaka severoisto~no od Monte Fajta. Pre poku{aja da ga zauzmu, name-
ravali su da ih oteraju s wih. Kalf, ~ija je Peta ~eta prodirala kao zad-
wa, dobio je zadatak da preuzme komandu napada. Pridruìla im se i [e- [e-
sta ~eta. Mesec tek {to je za{ao, pa je napredovawe bilo oteàno. Stigli
su pod èstoku vatru topova i minobaca~a, istovremeno su ih Nemci s raz-
daqine od pedesetak metara napali mitraqezima iz dva gnezda. Nekoliko
boraca je palo. Za kratko vreme, me|u wima je nastala mawa pometwa. Kalf
je sastavio grupu komandosa, opremqenu lakim mitraqezima i minoba-
ca~ima,
ca ~ima, pre{ao u napad, i za nekoliko sati uti{ao neprijateqa koji ih
je napadao s leve strane. S drugom grupom komandosa napao je mitraqesko
gnezdo na desnoj strani, odakle je vatra stizala iza mawe ku}e. Tom prili-
kom zarobili su dvojicu Nemaca. To se doga|alo ve} na najisto~nijem kra-
ku zaravni Valaurea.34
34
Na tom delu Valauree je u se}awe, dokle su tada komandosi najdaqe prodrli, na osu-
{enom drvetu prikucana plo~ica s odgovaraju}im natpisom.
Tada se major Kalf odlu~io za napad na Monte Fajto. Jedan od zarob-

qenika je rekao da na wemu nema nema~kih vojnika, ali ih na Valaurei,
iza wega, ima za ceo puk. S podoficirom Bostokom, koji je o~igledno bio
du{a cele operacije, s mawom grupom, probio se jo{ nekih 250 metara na-
gore, po obronku. Neo~ekivano je iz pozadine dobio naredbu da se odmah po-
vuku do podno`ja Monte Ornita. Naredba je odmah potvr|ena radio-vezom.
U {tabu su procenili da su gubici preveliki da bi se akcija nastavila.
Ispod M. Ornita, gde su se povukli pod neprekidnom nema~kom vatrom,
rasporedili su ~ete u odbrambene poloàje. Kalf je iz {taba primio oba-
ve{tewe da }e ga u odbrani nadomestiti êtrdeset tre}a grupa komando-
sa, koja je jo{ bila na obronku M. Ornito. S wom se dogovorio da }e ga|ati
isto~ni, a sam sa svojim snagama sredwi i zapadni deo pretpostavqenih
nema~kih poloàja. Neposredno potom, na wegovo podru~je zaredom je tre-
snulo 20 granata, koje su ubile dvojicu vojnika. Posle toga, dobio je nare-
|ewe da se u pono} povu~e iza M. Furlito (odakle su zapo~eli diverzant-
diverzant-
sku akciju).
Daqe se izve{taj bavi samo jo{ opisom povla~ewa, preno{ewa rawe-
nika, i okupqawa iza M. Fuga35, gde su se odmorili i slede}e prepodne
vratili u Vale di Sujo i smestili se u ku}i jedne italijanske porodice.
Popodne ih je obi{ao brigadir (brigadni general), pohvalio ih i potap-
{ao po ramenima. Svi su, kaè se, bili dobro raspoloèni. A kako i ne bi!
Od po~etnog broja Devete grupe komandosa ostalo je nepovre|enih 7 ofi-
cira i 180 vojnika. Palo ih je 34.
Vojnom amateru izgleda neverovatna bezbri`nost s kojom su vi{e ko-
mande poslale u napad svoje najuve`banije qude – komandose, bez ikakvih,
makar i pribli`nih, podataka o nema~kim poloàjima. âk je i iz Vale
di Sujo, koju je zaposela cela brigada, posebno s okolnih breùqaka, bilo
mogu}e utvrditi prisutnost Nemaca, skoro prostim okom. M. S. Kro~e, na
isto~noj obali Gariqana, vi{i je 300 metara od Valauree. [ta su radile
izvidnice, {ta artiqerija, {ta vazduhoplovstvo? Tako|e, ako na Valau-
rei zaista nije bio ceo puk Vermahta, kako je tvrdio nema~ki zarobqe
zarobqenik,
nik,
po odli~nom poloàju Zlatne doline i brzim vezama s Korenom i Valema-
35
Na prevoju ispod Monte Fuga, od septembra 1985. godine, u gomilu naslaganog grubog
Roll of Honour)
kamewa, uzidane su dve spomen plo~e, jedna ((Roll Honour) s imenima 34 Britanca, palih
u borbama na M. Ornitu i M. Fajtu, od 1. do 4. februara 1944. godine, i druga, s natpisom:
Alla pace eterna – To peace everlasting – In memory of all who fought – and died in these
„Alla
hills – 1943-1944 – Erected by 9 Commando 255 Brigade – September 1985” i imenima Bri-
tanaca i Italijana koji su postavili spomenik (me|u wima su i major Lesli Kalf i Romeo
Kjora). To mi je omogu}ilo da stupim u kontakt s wim.
jom trebalo je da zakqu~e da Nemci u woj imaju ve}e snage i da se pripre-

maju za napad saveznika. Osim toga, komandosi su krenuli u napad po me-
se~ini i bez cipela s gumenim |onovima. No}u se u planinama ~uje svaki
udarac o kamen, kilometrima daleko, isto tako se na belom kamewu s la-
ko}om prime}uje kretawe senki koje odaje mesec. Po{to im je bilo jasno
kuda Englezi nameravaju, Nemcima nije bilo te{ko da postave zasede. Na-
re|ewe da M. Fajto napadnu sa severa bukvalno je bilo samoubila~ko, jer
je ta strana direktno izloèna nema~koj artiqeriji na Valaurei.
Opisane bitke, koje nisu postigle odre|eni ciq, to jest, prodor u do-
linu reke Liri, iza le|a branilaca Kasina, zakqu~no sa upravo opisanim
neuspehom komandosa, saveznike su dovele do zakqu~ka da treba svom sna-
gom da udare po samom Monte Kasinu. U okviru neprekidnih artiqerij-
skih i pe{adijskih operacija pre wega, koje uprkos ogromnim gubicima
nisu urodile plodom, pre podne 15. februara, 142 lete}e tvr|ave B-17, po-
tom jo{ 112 malo mawih bombardera tipa mitchell B-25, bacilo je do ve~e-
ri na Monte Kasino 576 tona bombi. Bar deset posto je palo na opatiju.
Sru{ile su je skoro do temeqa. Samo su pojedini spoqni zidovi s isto~ne
strane stvarali, izdaleka, izgled da je neo{te}ena.
Budu}i da je najve}a zapreka napredovawu bio sam grad Kasino i uz-
vi{ice iznad wega, na podno`ju Monte Kasina, s tvr|avom i Hotelom Kon-
tinentale kao glavnima, gde se, izme|u ostalih, utvrdila nema~ka Prva
padobranska divizija, po mi{qewu generala Aleksandera najboqa nema~ka
divizija uop{te,36 saveznici su 15. marta, sa vi{e od 500 bombardera, me|u
me|u
kojima je bilo vi{e od 300 lete}ih tvr|ava, bacili skoro 1000 tona bombi
i, tada ve} u tvr|avu izmewen grad, do temeqa poru{ili. Ciqeve je pogo-
dilo 33 posto bombi. Bombarderima se pridruìlo 610 raznovrsnih arti-
qerijskih jedinica, koje su ispalile 1.200 tona {rapnela. Ni{ta od toga
nije pomoglo, odnosno, ni{ta nisu znali da iskoriste. Kad su odmah potom,
u op{tem napadu, poku{ali da zauzmu ru{evine, iz bunkera su se sru~ili
na wih projektili te{kih mitraqeza i protivtenkovske artiqerije, ko-
ji su ih zaustavili. Odbrana je bila „fanati~na”, sli~na japanskoj na Pa-
cifiku i u Aziji, kaè M. Vilson. Krateri od bombi bili su toliko dubo-
ki da su onemogu}ili napredovawe tenkova. Trebalo je da pro|u jo{ tri me-
seca, pa da se front pomeri prema Rimu. Proboj je uspeo tek u ~etvrtoj sve-
op{toj ofanzivi, koja je zapo~ela 11. maja 1944. godine.
36
„Sumwam da negde u svetu postoje ~ete sposobne da sve to izdrè, a posle da pre|u
(W. Churchill, The
u borbu sa èstinom koju su pokazale”, pisao je êr~ilu 20. marta 1944. (W.
Second... V. str. 450).
Da im uspeh ne bi opet iskliznuo iz ruku, Peta armija je dobila po-

mo} od Osme, koju je sada vodio general Oliver Liz. Montgomeri je oti{ao
u London, kako bi u~estvovao u pripremama za operaciju Overlord
Overlord.. General
Aleksander je u potpunoj tajnosti, s jadranskog rati{ta, posebno za borbe
za Kasino, premestio Novozelandki korpus, sastavqen od tri divizije.
Tako
Ta ko se Peta armija mogla usredsrediti na ju`niji gariqanski sektor,
sve do wegovog u{}a u Tirensko more. I koncentracija oru`ja, na primer
1.600 topova, od Kasina do u{}a Gariqana, izvedena je tako da je Nemci
uop{te nisu primetili. Da bi odvratili nema~ku pa`wu od kasinskog
fronta i vezali wihove snage, kao prevaru, pripremali su iskrcavawe
kod îvitavekje, severno od Rima. Kao i u prethodnim, re|aju}i se dan za
danom od sredine januara, i u ovoj posledwoj ofanzivi, u~estvovale su di-
vizije raznih naroda: osim Britanaca i Amerikanaca, bili su tu jo{ Kana-
Kana-
|ani, Ju`
Ju`noafrikanci, Novozelan|ani, Indijci, ~ak i Italijani, pa Po-
qaci i Francuzi. Poqski i francuski doprinos bio je odlu~uju}i. Pred
wima su bile ukopane nema~ke Deseta i êtrnaesta armija.
Poqaci, koji su pripadali Osmoj armiji, 11. maja no}u, s dve divizije
generala Vladislava Andersa (Tre}a karpatska i Peta krè{ovska), uz
podr{ku artiqerije i tenkova, napale su nema~ke odbrambene poloàje u
planinama severno i zapadno od opatije, koje u prethodnim ofanzivama ni-
jedna savezni~ka jedinica nije mogla pomeriti. Ciq je bio da zauzmu sve
istovremeno, da vrh Monte Kasina, zajedno s opatijom, bude time odse~en
od nema~kog zale|a. U ovoj kasinskoj bici to je bio najteì zadatak. Pla-
nirane
nir ane poloàje Poqaci su tokom no}i, dodu{e, zauzeli, ali tokom dana,
zbog ogromnih gubitaka i prekinutih veza, nisu se mogli odràti na wi-
ma. Kad su se na brzinu pregrupisali, 17. maja su krenuli ponovo u napad.
Tada su uspeli. U strahovitim borbama, na uzbrdici, Tre}a karpatska di-
vizija zauzela je niz neprijateqskih odbrambenih poloàja, a 18. maja, ko-
na~no i, tada ve} nebrawene, opatijske ru{evine. Na vrhu neporu{enih
zidova zavijorila se belo-crvena zastava s belim orlom.
Kasnije su Poqaci niz padine, zapadno od Monte Kasina, prodrli u
dolinu Lirija i nastavili prodirawe prema Pjedimontu, stubu Adolf
Hitler linije. Zauzeli su ga 25. maja. Britanci, koji su pre toga (tako|e
18. maja) zauzeli grad Kasino, pre{li Rapido i ju`no od wega, prodiru}i
po Kazilini na sever, jako su im pomagali, ugroàvaju}i nema~ke poloà-
je u planinama, kao {to su i Poqaci pomagali Britancima svojim prodi-
rawem po planinama zapadno od Monte Kasina, kojim su Nemce u Kasinu i
oko wega saterali u izgubqeni poloàj. @estinu borbi pokazuje podatak
da su za ~etrnaest dana poqske divizije sa svojom oklopnom brigadom izgu-
bile ukupno 281 oficira i 3.503 ostalih, pri tome vi{e od 1.000 mrtvih
i samo 102 nestala. Ti junaci sada po~ivaju na zaravni zapadno pod vrhom
Monte Kasina, koji su osvojili strahovitim `rtvama. Na spomeniku je za-
pisano:
Mi, poqski vojnici,
„Mi,
za svoju i va{u slobodu
predali smo svoje du{e Bogu,
svoja tela italijanskoj grudi,
svoja srca Poqskoj.”
Poqskoj.”
Kao {to je napisao Majdalani, indijski autor kwige o bitkama za Ka-
„By their selfless immolation the Poles turned that grim mountainside
sino: „By
into a memorial to soldiers everywhere.”37
Sli~an juna~ki proboj fronta izveli su Francuzi pod komandom ge-
nerala @uena. Do toga je do{lo ta~no na onom sektoru na kom smo se za-
dràvali za vreme boravka iznad Vale di Sujo. Osvojeni mostobran kod
Minturna dràli su Britanci sve do ~etvrte bitke za Kasino. U okviru
ove posledwe bitke, na obali ih je zamenio Drugi ameri~ki korpus, na we-
gov severni deo iznad izlaska Gariqana iz sutjeske me|u planinama,
spretno su se do{uwale ~etiri divizije francuskog ekspedicijskog kor-
pusa, toliko spretno, da su Nemci mislili da pred sobom imaju samo jednu.
Branili su se na padinama breùqaka koji se spu{taju prema istoku na-
dole, na desnu obalu Gariqana, a na wihovom ju`nom delu bilo je na{e
skrovi{te iznad Vale di Sujo. Francuske jedinice su u svom sastavu ima-
le i 12.000 marokanskih i ju`noalìrskih goumiers38.
Ofanziva s mostobrana, koju je vodio general @uen, zapo~ela je s dve
divizije u no}i na 12. maj. Trinaestog maja ponovo su zauzeli Kastelfor-
te, na isto~nom podno`nu padine, od Korena prema Gariqanu, dan kasnije
i Auzoniju. Gumovci, koji su se u mekim cipelama kretali velikom brzi-
nom, tihi kao mi{evi, poklali su sve na {ta su naleteli u uniformi u
planinama izme|u ta dva kraja, uglavnom iznad Korena. Zauzeli su i M.
Majo iznad wega, koji je bio na{ ciq, dok smo se, puze}i kroz nema~ke po-
loàje, pentrali pored Korena, M. Fajto39 i Kole êrasola. U me|uvreme-
37
„Svojim nesebi~nim `rtvovawem Poqaci su ove divqe planine preobrazili u spo-
(F. Majdalany, The Battle...,
menik vojnicima celog sveta” (F. Battle..., str. 228).
38
To su bukvalno marokanski ~etnici. Goum /gum/ je, naime, ~eta, u koju se udruùju.
Tri guma ~ine „logor”, tri ili ~etiri logora ~ine borbenu grupu. Bili su posebno uve`ba-
ni za ratovawe u planinama. Osim starosedela~kim noèvima, bili su naoruàni i lakim
pe{adijskim oru`jem.
39
Malo zapadnije otuda, na obronku s imenom Krizano (oko 670 m), grad Kastelforte,
povodom pedesetogodi{wice Bataglie del Garigliano,
Garigliano, 29. maja 1994. godine postavio je visoki
nu stupila je u akciju i francuska motorizovana divizija. Pomagala je

Marokancima u zauzimawu Monte Garofana, ne{to vi{e na severu. Sve su
to podru~ja po kojima smo lutali pre nego {to smo se spustili pod masli-
ne, iznad Vale di Sujo. Sada su u savezni~kim rukama po drugi put. Dobro
je {to tada vi{e nisam bio tamo. Iako sam bio civil, ne bih se rado su-
sreo s gumovcima.
Francuzi su pre{li Gariqano i na severnom delu istog gorja, ju`no
od izliva Lirija u Gari. Otuda su napali iste planine, tako da su nema~ke
braniteqe uhvatili u prava kle{ta. Posle ~i{}ewa planina, spustili su
se u dolinu i pri tome zauzeli San Apolinare i San Ambro|o sul Gari-
qano, odmah potom San \or|o a Liri. Po{to su ~vrsto dràli u rukama
i gorje ju`no i zapadno, spustili su se u dolinu Lirija preko prevoja kod
Auzonije, ~ime su za{li za le|a Nemcima koji su branili Kasino. Posle
toga zauzeli su Monte d’d’Oro i Esperiju. Time su, sli~no Poqacima, odlu-
~uju}e pomogli proboju kasinskog fronta. Komandant Pete armije, Klark,
wihov proboj preko planina ozna~ava kao senzacionalan; i sami Nemci su
priznali da su bili iznena|eni borbeno{}u i uskla|eno{}u francuskog
napada s juga i severa, koji je vodio general @uen.40 I vrhovni komandant
Sredozemqa, Vilson, pohvalio ih je, jer su gumovci prodrli do planina
koje su Nemci smatrali neprohodnima. Ta pohvala ima samo jednu lo{u
stranu: usred tih neprohodnih planina leì Valaurea, koja svoje ime ne
nosi badava i koja je, dakle, bila ne{to mawe nego neprohodna. Pri tome
treba uzeti u obzir da su drugi delovi Pete i Osme armije pobedili s
premo}i tri prema jedan u qudstvu i mnogo ve}om premo}i u naoruàwu
i materijalu.
Pribli`no u isto vreme, Drugi ameri~ki korpus na jugu mostobrana,
zapadno od Gariqana, zauzeo je posle èstokih borbi breùqke iza Min-
turna i naseqe S. Marija Infante na wegovoj severnoj izbo~ini; u brzom
napredovawu 15. maja osvojio je Spiwo Saturnija. S na{e pe}ine bio bi di-
van pogled na te doga|aje, jo{ lep{i od pomorskog bombardovawa obale. Ali
mi tada vi{e nismo bili tamo; artiqerijska vatra po planinama odnela
je i veliki deo pe}ine. Sada ne samo da je nià, nego na vrhu ima jedva je-
dan kvadratni metar povr{ine. Korpus se probio na prakti~no nebrawe-
ne obronke iza we, sa Spiwo Vekjo na ~elu, i gorje zapadno iznad we, s pa-
dinom Ravegrande i planinskim pa{wakom la Vale. Ciq je bio da se za-
spomenik – obelisk sa krstom na vrhu, napravqenim od granata, oko koga neprestano vijore
zastave savezni~kih dràva.
40
Clark, Svijesni...
M. Clark, Svijesni...,, str. 350.
uzme Itri na putu iz Pika ka moru. Prodor preko planina ugrozio je sve
nema~ke odbrambene poloàje na tirenskoj obali. Osim toga, prodirawe
dve divizije Drugog korpusa po obali podràvala je vatra s ratnih brodo-
va, koji su s mora pratili napredovawe korpusa. Formija je pala 18. maja,
dva dana kasnije Gaeta, a posle i Tera~ina.
Poqska okupacija Pjedimonta posle pada kasinskog fronta i prodor
Francuza u dolinu Lirija, 24. maja, omogu}ili su Kana|anima zauzimawe
Pontekorva, ~ime je u celini pala odbrambena linija Adolf Hitler. Osta-
li gradovi su padali kao domino. Dvadeset petog maja pao je Akvino, preko
koga je vodila Dorina odbrambena linija, Britanci su zauzeli Monte Kaj-
ro i Rokaseko, Kana|ani (posle Klarka, francuska Tre}a alìrska divi-
zija) 26. maja Piko i San \ovani Inkariko, dva dana kasnije i Frozinone.
Naàlost, da sam ~ekao na wih u San \ovaniju svih potrebnih sedam me-
seci,
se ci, do 27. maja ujutro, ne bih se bio probudio me|u saveznicima koji su
no}u okupirali grad (to je bio jedan od mojih omiqenih scenarija prela-
ska preko fronta). Kao pocepan i izgladneo sfolato dobauqao bih do wih
odnekud iz Monti Lepina, koji se proteù od Pika sve do Albiwanskog
gorja ju`no od Rima. U te planine pre oslobo|ewa izbegli su skoro svi sta-
novnici.
Zapo~elo je takmi~ewe ko }e pre sti}i u Rim. Drugi korpus se ve} 23.
maja probio na planine iznad Pontinskih mo~vara (gde krajevi imaju vi{e vi{e
slovenskih, nego italijanskih imena). Za dva dana uspostavio je kon
kontakt
takt sa
[estim ameri~kim korpusom na ancijskom mostobranu, koji je upravo tada
izveo uspe{an proboj prema Albiwanskim breùqcima, ju`no od Rima.
Najnezahvalniji zadatak trebalo je da izvr{i Osma armija, koja je, osim
po dolini Lirija, gawala Nemce i po planinama severno od we i morala na
sever ppored
ored Rima, koji je bio rezervisan za Klarka. On je bio toliko pla-
hovit da je forsirao prema gradu, umesto da prodorom prema kiklopskom
Valmontoneu spre~i Nemcima povla~ewe s juga (tako|e i iz doline Liri-
ja). Rim je trijumfalno zauzeo 4. juna. Oklopna divizija Hermann Gö Göring,
ring,
koja je poùrila u pomo} sa severa, pomogla je samo utoliko da nema~ko po-
vla~ewe bude mawe krvavo.
Savezni~ka ofanziva u Italiju bila je sporna s vi{e aspekata. S jed-
ne strane, posebno engleskim konzevativcima, ~inilo se da politi~ka pred-
nost pripada Balkanu, jer bi okupacijom Balkana spre~ili prodor Sovje-
ta, s druge strane, Ruzevelt je podràvao napad na francusku atlantsku
obalu. Italija je bila kompromis, koji je trebalo da ute{i êr~ila, po-
sebno, jer je izgledala vojno najjednostavnija. Nadali su se da }e se Nemci
brzo povu}i. Jo{ dok su se pribliàvali Kasinu, saveznici su bili uve-
reni da se Nemci ne}e zaustaviti do Poa. U stvarnosti, relativno uska
italijanska ~izma, s mnogim planinama, bezbrojnim dolinama i rekama

koje
ko je nisu htele te}i uzdu`, ve} engleskim èqama u inat, popreko, pri
prvoj odlu~nijoj odbrani postala je izuzetno tvrd orah. Zahtevao je ne-
srazmerne qudske i materijalne `rtve. Tome se pridruìla jako hladna
i, pre svega, ki{ovita zima. Ne iznena|uje {to je kasinski front ubrzo
nazvan italijanskim Verdenom.
Najspornija je ostala Aleksanderova odluka da se sru{i opatija Mon-
te Kasino. Bombardovawe je, ina~e, zahtevao komandant Novozelandskog
korpusa, general Bernard Frajberg (kasnije je pokazao svoju odlu~nost u
Trstu), a Aleksander ga je, uprkos protivqewu Klarka, odobrio na svoju
odgovornost. General Klark je, uz mnoge druge, bio uveren da u opatiji ni-
kada nije bilo nema~ke posade i da je bombardovawe tragi~na, „ne samo ne-
potrebna psiholo{ka gre{ka na podru~ju propagande, ve} i prvorazredna
takti~ka gre{ka”.41 Moje sli~no mi{qewe u vezi sa prvom pretpostavkom
poticalo je iz novembra 1943. godine, a kasnije ocene dokazuju da je bilo
pravilno. Klarkovo mi{qewe kasnije je potvrdio i êr~il.42 Zanimqivo
(und Etterlin),
je i potowe otkri}e, da je nema~ki general fon Zenger (und Etterlin), koji
je kao komandant êtrnaestog oklopnog korpusa odgovarao za odbranu Ka-
sina, bio oksfordski diplomant. Bio je poznat kao anglofil, supruga mu je
bila Engleskiwa, osim toga, bio je lai~ki ~lan benediktinskog reda. Ne-
koliko puta je prisustvovao obredima na Monte Kasinu.43 To sigurno ne go-
vori u prilog tezi da su Nemci opatiju odabrali za temeq svog odbrambe-
nog plana. Temeq odbrane Gustav linije bio je grad Kasino s podno`jima
Monte Kasina iznad wega. Svi su znali da }e tek ru{ewem opatija posta-
ti odbrambeni poloàj uspe{nog otpora. U tome je Aleksander sigurno u~i-
nio uslugu Keserlingu.
Odluka za bombardovawe delimi~no se oslawala na tvrdwu jednog od
dva ameri~ka generala vazduhoplovstva, koji su, s namerom da utvrde da li
su Nemci u opatiji, preleteli opatiju kolibrijskim piper cubom, na visi-
ni jedva ne{to vi{e od 50 metara. Ajra Iker, komanduju}i general savez-
ni~kih vazduhoplovnih snaga u Sredozemqu, izjavio je da je na woj video
radio-antenu i nema~ke vojnike koji su ulazili u opatiju i izlazili iz
we. Po mi{qewu ve}ine, pogre{io je. Bilo je poznato da se u opatiji kri-
41
Clark, Svijesni... str. 315-316.
M. Clark,
42
Churchill, The Second... V,, str. 442.
W. Churchill,
43
General fon Zenger je u ime vrhovnog komandanta jugozapada Fon Vitinghofa, 2.
maja 1945. godine u Klarkovom {tabu bezuslovno predao saveznicima sve nema~ke snage u
Italiji.
je ve}i broj izbeglica, koji su se naprosto kretali u wenoj okolini, kuda

su mogli da dolaze i nema~ki vojnici, privatno i kriomice (od svojih pret-
postavqenih). Jedino stalno vojno prisustvo predstavqala su trojica po-
licajaca na ulazu u opatiju, ~iji je zadatak bio da obezbe|uju dogovorenu
neutralnost podru~ja oko manastira (na zapadnoj strani ispod opatije bi-
li su nema~ki poloàji, a i oni su opozvani jo{ tri nedeqe pre bombardo-
vawa.) Osim wih, u opatiju su dolazili i pojedini nema~ki izaslanici,
koji su sve od 15. oktobra 1943. godine poku{avali da devedesetogodi{weg
opata ubede da dozvoli evakuaciju dragocenosti manastira ({to je i u~i-
nio)44 i da se zajedno s monasima povu~e pred opasno{}u od bombardovawa
({to je odbio). Rekli su mu da }e wihova odbrambena linija biti zapadno
ispod opatije, gde su ve} bili nema~ki vojnici. Gregorio Dijamare, kako se
zvao, 15. februara 1944. godine, uve~e, neposredno posle bombardovawa, pi-
smeno je potvrdio da osim trojice vojnih policajaca pred ulazom u opati-
ju, nikada nije bilo nema~kih vojnika. Kod takvih zamena vojnika sa civi-
lima vi{e se nimalo ne ~udim {to su i nas ga|ali na obroncima iznad Va-
le di Sujo. Opat je sa 20 monaha, tri seoske porodice, koje su radile za wih,
i nekolicinom izbeglica, preìveo u podzemnim prostorijama. Oko 150 ci- ci-
vilnih izbeglica, koje su bombe zatekle u stajama za ze~eve, gde su se skri-
vali, pobijeno je, a mnogi su pobegli u nepoznatom pravcu.
General Aleksander je u navedenom Despatchu opravdavao bombardo-
vawe, navodno, opatija Monte Kasino bila je odli~no osmatra~ko mesto.
„Znamenita gra|evina”, kaè, „do sada je svesno po{te|ivana, ali na na{u
veliku {tetu, po{to je, pre svega, zbog sjajnog osmatrawa koje je omogu}a-
vala, bila sastavni deo nema~kog odbrambenog sistema. Pitawe je, nisu li
razvaline posle ru{ewa, za neprijateqa postale korisnije od neo{te}e-
ne gra|evine”. To je nesvesno priznawe gre{ke koju je po~inio bombardova-
wem. U posleratnim se}awima zaboravqa na ovu napomenu. Tvrdi da je ru-
{ewe opatije bilo neophodno, ne samo iz vojnih, nego i iz moralnih razlo-
ga: bilo bi nemoralno `rtvovawe vojni~kih ìvota za o~uvawe gra|evi-
ne, zasluùju bar toliko po{tovawa.45
44
Nemci su ih prevezli u Rim i obalom Tibra do An|eoske tvr|ave (ovaj, propagandno
mawe adekvatan put morali su izabrati stoga {to je tada nekoliko lukova An|eoskog mo-
sta bilo poru{eno), gde su ih pompezno predali zastupnicima Ministarstva za vaspita-
we. Oni su ih kasnije pohranili u Vatikansku biblioteku.
45
Alexander,, Memoari...
H. Alexander Memoari...,, str. 147. Uprkos tome, dve stranice pre toga, smatrao je
vrednim da kaè kako je ameri~ki obave{tajni oficir uhvatio radio razgovor, u kom je
neko pitao: „Wo ist der Abt? Ist er noch im Kloster?” „„Abt
Abt”” /opat/ su preveli kao skra}eni-
„Abteilung”” /odred/, {to Amerikancu nije moglo zna~iti ni{ta drugo, nego da je u
cu od „Abteilung
Prema izve{tavawu novina, feldmar{al Keselring je ve} sutradan

izjavio da je „posle izvr{enog uni{tewa manastira, ukqu~ivawe Monte
Kasina u nema~ka odbrambena postrojewa vojni~ki postalo samo po sebi ra-
zumqivo.”46 I bez obzira na to, argument
argument osmatra~kog mesta prili~no je
neubedqiv, jer omogu}ava osmatrawe planina, a ne gra|evina na wima. Zda-
we s debelim manastirskim zidovima
zidovima pove}ava samo sigurnost osmatra~a,
ali ne i ta~nost wihovog osmatrawa.
osmatrawa. Na otvorenim osmatra~nicama osma-
tra~i se mogu onesposobiti na razli~ite na~ine, jer obi~no nisu za{ti}e-
ni ni~im drugim, osim lakog naoruàwa. U to smo se i sami uverili. Samo
ih treba otkriti. Ako imaju beì~ni telefon, onda je to ne{to teè, ali
likvidacija je u tom slu~aju jednostavna. Obi~no ih patrole izvr{avaju
no}u, a uspe{no je i ga|awe minobaca
minobaca~i~ima. Osim toga, dobar deo pogleda s
Monte Kasina na istok zatvarao je devedeset metara niì i ~etiri kilo-
metra udaqeni Monte Trokjo, koji stoji ukoso ispred wega. Tek posle we-
govog zauze}a 15. januara, bilo bi neophodno preseliti osmatra~nice na
Monte Kasino (ali ne i u opatiju).
Izve{ta~i iz borbi za kasinsku liniju jednoglasno konstatuju da se
protiv saveznika, izme|u ostalog, urotilo i vreme. Po mi{qewu nekih od
wih, hladno}a i priroda odnele su skoro jednaki broj `rtava, kao i gra-
nate i olovna zrna. Jesen je bila jako ki{ovita, mada u sektoru Pete armi-
je ki{a nije „zapo~ela krajem septembra i postajala sve ja~a”, kako je sa-
op{tavao general Aleksander u navedenom Despatchu (str. 16). Oktobar je
bio prete`no sun~an i bez preterane ki{e. Zimi je temperatura zaista
bila ispod nule, ve} u novembru ispod Suja pala je slana, ali je te{ko ra-
zumeti pritu`be da su vojnici trpeli zbog hladno}e, jedino ako nisu mi-
slili da idu na mediteranski odmor. U decembru i januaru u Rimu sam se
~esto izlagao suncu, ~ak i u samoj ko{uqi. Opravdawe za ovakve pritu`be
mogli bi imati nema~ki i sovjetski vojnici u ruskoj zimi. Klark za pri-
mer izuzetno te{kih prilika navodi da su vojnici u prvim linijama i po
48 ~asova ostajali bez tople hrane i pi}a. Dio mio,
mio, mi smo prakti~no dva
meseca preìveli ne samo uz hladnu hranu, nego s ne{to hladnih suvih
smokava, pa smo bili presre}ni kad smo ih imali. Druga ilustracija „ne-
podno{qivih” prilika je okolnost {to su vojnici posle tri uspiwawa na
planinu i spu{tawa niz wu, trebovali nove cipele. Vaqda nisu mogli
podneti {to ih zbog ogrebotina i oguqotina nisu mogli dovoqno izglan-
opatiji nema~ki odred. Moèmo pretpostaviti da je ameri~ki oficir bio slovenskog po-
rekla, jer je odred kod nas mu{kog roda.
46
Npr. Slovenec
Slovenec, 19. februara 1944. godine.
cati, da ih wihovi narednici koriste kao uveli~avaju}e ogledalo kod

cati,
brijawa.
bri jawa. Moje promenadne cipele su posle dva meseca skakawa po stenama
zasijale u Rimu kao sunce. Ina~e, Aleksander se zbog neuspeha nije izgo-
varao
va rao samo na vreme, nego i na neprohodne planine i brze reke. Zar nisu
poznavali konfiguraciju ~izme, kad su se odlu~ili za italijanski dru-
gi front? Verovatno zaista nisu, jer su izvidnice saop{tavale kakav je
Gariqano, kako te~e, kakve su mu obale i sli~no, kao da po prvi put ~uju
za wega.47
Kao {to znamo, Peta armija je umar{irala u Rim 4. juna 1944. godine.
S aspekta moje italijanske ekspedicije, to vi{e nije zna~ajno. îtalac
}e verovatno sa zanimawem pro~itati da je samo malo nedostajalo, pa da
Rim zauzmu Jugosloveni. Me|u saveznicima je tokom pribliàvawa Rimu
bilo dosta napetosti oko toga kome }e pripasti ~ast da prvi umar{ira u
grad. Od samog po~etka, ta ~ast je bila namewena Petoj armiji i wenom
komandantu generalu Klarku, jer je od iskrcavawa kod Salerna tirenska
obala bila wen deo fronta. General Klark je bio i najfotogeni~niji i ra-
do je pozirao fotoreporterima. Izuzetna ambicija neprestano mu je iza-
zivala strahove da }e ga neko prete}i (pre svega, svakako, Osma armija,
posebno stoga {to je wen veliki deo u majskoj ofanzivi u~estvovao na ka-
sinskom frontu). Pre{ao je ~ak i Poqake, kojima je pripadao glavni udeo
u proboju
proboju fronta i koji su zato hteli da umar{iraju u Rim u sastavu Pe-
te armije.
Kako tako ne{to ne bi palo na pamet i nekim drugim posetiocima
fronta, zabranio je sve posete svom glavnom {tabu na mostobranu kod Anci-
ja. Pre nego {to je zabrana stupila na snagu, u posetu wegovom {tabu stiglo
je pet jugoslovenskih oficira. Dok su ~ekali da ih primi, uspostavqena je
telefonska veza s na~elnikom wegovog {taba, generalom Alfredom Gruen-
terom, koji je ostao na ju`nom frontu. Veza je bila jako lo{a, jedva su sse
e
sporazumevali. I Gruenteru je Klark hteo da poru~i da ne {aqe nikakve
posete, pri tome je pomenuo da kod wega upravo dosa|uju petorica jugoslo-
venskih oficira.
Kod Gruentera su razumeli kako èli da mu po{aqu pet Jugoslovena.
Po{to je zahtev bio neuobi~ajen, Gruenter je odgovorio da }e ih ve} negde
na}i i poslati. Na to je Klark pobesneo: „Nikako, ve} imam petoricu s ko-
jom ne znam {ta }u” i srdito bacio slu{alicu. Jugosloveni su u ~ekaonici
~uli prepirku na wihov ra~un i na Klarkovo obja{wewe da, dodu{e, mo-
47
Npr. Izve{taj Pete armije inèwerskim jedinicama od 16. novembra 1943. godine
– PRO WO 169/8487 pod L.
gu pogledati mostobran, ali ne smeju na prve poloàje, ogor~eno otkazali

obilazak. Potom je Klark ponovno telefonirao Gruenteru i saop{tio: „Re-
cite, molim, svima, da je to bio najmawe povoqan trenutak za wihov dola-
zak. Najmawe {to bi se dogodilo, bila bi tvrdwa da su Jugosloveni prvi
umar{irali u Rim”.48
48
M. Klark, Svijesni...
Svijesni...,, str. 363. Ti Jugosloveni su bili pukovnik V. Dedijer, Miloje
Milojevi}, kapetan Vlado Sekuli} i jo{ dvojica pratilaca. U obilazak fronta do{li su
na poziv generala H. M. Vilsona, vrhovnog komandanta savezni~kih snaga na sredwem isto-
ku (V. Dedijer, Dnevnik III
III,, str. 95 i 103). Bili su deo partizanske vojne misije kod savez-
nika, primqene u decembru 1943. godine uz posredovawe Meklina. Vodio ju je general Vla- Vla-
dimir Velebit.
4
Drugi deo
POSLEDWI POKU[AJI
NACIONALISTI^KOG
OTPORA
4
Drugi deo – RIM 243
RIM
[ta sada? Morali smo doneti odluku. Frane je imao samo jednu èqu:
da se najkra}im putem vrati ku}i. U Rimu ne}e ostajati duè, treba samo
da sazna kako da najbrè i najsigurnije stigne do Splita. înilo mu se da
putovawe iz Rima u NDH mora biti isto tako jednostavno, kao i iz êpra-
na do Rima. Izgubio je iz vida da nema nikakve dokumente kojima bi mogao
dokazati svoj identitet i da }e Reiseerlaubnis ostati kod mene.
Tog dana smo imali sre}e. Oblaci su bili vi{i nego posledwih dana,
tako da je bilo mnogo svetlije. Vi{e nije romiwala ki{a. Franetu se po-
sebno razvedrilo. Na èlezni~koj stanici, gde su prilike bile skoro sa-
svim normalne – pre svega, vi{e nije bilo italijanskih vojnika koji su se,
posle armisticija, iz okupiranih zemaqa i sovjetskog fronta vra}ali na
jug Italije i izazivali nepodno{qivu gu`vu – saznali smo za postojawe
filijale me|unarodnog Crvenog krsta, koji izda{no pomaè izbeglicama,
izbeglicama,
posebno strancima. Nalazila se negde u pravcu Vile Albani (kasnije Tor-
lonija), u severnom delu grada. Pre nego {to smo krenuli u potragu, pri-
stojno smo se oprali, naravno, samo ono {to se vidi. Obrijali smo se, tako-
|e. Bilo je dovoqno vode.
Nove stare veze
Crveni krst smo brzo na{li. Ispred ulaza se gurao dugi red. U zgra-
du su pu{tali samo pojedina~no; u prostoriji, gde su delili pomo}, sa
strane tezge, koja je prostoriju celom duìnom delila na dva dela, gu`va
nije bila ni{ta mawa. Ovde se potvrdilo da nam je dan stvarno sre}an.
Me|u
Me |u slu`benicima koji su radili sa strankama, donose}i im razne delo-
ve ode}e, ugledao sam poznato lice iz Qubqane. Bio je to Jankole, nekada
~lan jugoslovenski usmerenog akademskog kluba Jadran, ina~e student
student ma-
tematike. Nikada se nisam upoznao s wim, poznavao sam ga samo po vi|ewu
i imenu. I on mene tako|e. Bili smo na suprotnim politi~kim pozicijama,
kako smo tada govorili. Kad sam ga pozvao preko reda, nije se pravio da me
ne poznaje. Izdaleka mi je, s neprikrivenom rado{}u, mahnuo da do|em u
kancelariju. Frane tako|e, kad sam mu rukom pokazao da smo dvojica.
Obojicu je snabdeo neophodnom ode}om. Dobio sam novo odelo i kaput,
kao i nekoliko pari ~arapa. Isto tako i Frane, koji se presvukao pred
svim qudima. Ostatke ode}e su odlagali u velike sanduke da ih kasnije
uni{te. U novom odelu, Frane je postao sasvim drugi ~ovek. Ja sam se bojao
da mi se va{ke ne nasele u novu ode}u. Imao sam jo{ jedan, ozbiqniji raz-
log, u odu{evqewu novim odelom zamalo da zaboravim na wega. Sako je ve}
bio u sanduku, kad mi je sinulo. U podstavi, iznad levog ramena, u vati,
imao sam u{iven zlatnik od 20 kruna, a to, kao prosjak, nisam mogao para-
ti pred svedocima. Zato sam sav ste~eni plen, osim kaputa, umotao u pa-
pir i povezao, da bih ga lak{e poneo sa sobom. Dali su nam i ne{to rubqa.
Rubqe je umotao i Frane, jer nije hteo da se presvla~i u prostoriji u ko-
ju su stalno ulazili novi qudi. Do{ao je i do novih cipela. Ja }u radije
jo{ neko vreme ostati u svojim oguqenim cipelama. One, koje su imali na
raspolagawu, ili nisu bile moj broj, ili su ve} na prvi pogled bile mawe
podno{qive od mojih.
Frane je od Crvenog krsta dobio posebno dragocen poklon. Do{ao je do
dokumenta koji je potvr|ivao da je sve svoje dokumente izgubio, da je taj i
taj, pri ~emu su bili navedeni wegovi li~ni podaci kako ih je sam naveo,
kao i da dokument vaì samo za povratak u NDH, s preporukom da ga u tome
ne ometaju ni civilne ni vojne vlasti. Dobio je i voznu kartu do Trsta, po
po--
sebnu, upravo za takve slu~ajeve, s obja{wewem da se i tamo javi u Crveni
krst, kako bi mu pomogli da pre|e granicu. Tako je posle duèg vremena
postao ~ovek i de iure i kona~no mogao da se od mene odvoji.
Na izlazu iz Crvenog krsta saop{tio sam mu ono {to je ve} znao iz
razgovora s Jankoletom, kad sam odbio voznu kartu do Trsta. Osta}u u Rimu
Rimu
i poku{ati da u wemu sa~ekam dolazak Engleza. Badoqova vlada je, sre-
(Citta aperta di Roma)
dinom avgusta, proglasila Rim otvorenim gradom (Citta Roma) i,
bar naizgled, u gradu nije bilo komandi ni jedinica Vermahta, kao ni pra-
te}ih okupacionih slu`bi. Glavne nema~ke snage s komandom zadràle su
se kraj jezera Bolseno, severno od Rima, gde je bilo sedi{te feldmar{ala
Keselringa. Vlada se na taj korak odlu~ila u strahu od novog bombardova-
wa. Meseca dana ranije, 19. jula, Amerikanci su ga tukli sa 700 aviona. Naj-
vi{e su bila pogo|ena èlezni~ka postrojewa i predeo do San Lorenca s
univerzitetskim gradom isto~no od Stacione di Termini, kao i aerodro-
mi Litorio i Kampino. Izazvali su op{tu zbrku. Elitna divizija crno-
ko{uqa{a „M”, osnovana u maju 1943. godine za izvr{avawe zajedni~kih
zadataka sa SS
SS-Waffen
Waffen,, nije mogla biti prevezena iz Rima. Ubijen je jedan
od najuglednijih generala, komandant karabiwera Azon, koji je u~estvovao

u zaveri protiv Musolinija. Kad su Nemci 10. septembra, posle sve ve}e
napetosti, odlu~ili da razoruàju italijansku vojsku i postigli predaju
predaju
italijanskih ~eta oko Rima, i formalno su pristali na status otvorenog
grada. Pre svega zbog wegovih neprocewivih istorijskih spomenika, deli-
mi~no i zbog Vatikana, koji je bio mo}na duhovna sila ~ak i u nacisti~kom
svetu. Uprkos tome, i Vatikan je doìveo vatreno kr{tewe iz vazduha (u
no}i na {esti novembar). Generalno se tvrdilo da su krstiteqi bili sa-
veznici.
Tako smo se razi{li. Posle mesec i po dana lutawa po Monti Aurun-
~ima, u kojima smo doìvqavali razo~arawe za razo~arawem. Posle Ma-
teoti
te otija i Makiniste, koji su ostali iznad Vale di Sujo, a mi wima nesta-
li bez traga, i Andrije, koga su Nemci u êpranu, u na{oj odsutnosti, re-
tovali u svoju radnu organizaciju Todt
gruto
gru Todt,, sada odlazi i Frane. Krenuo
je jedinim putem koji je poznavao u Rimu, direktno nazad na Stazione di
Termini,, odakle smo i do{li, da uhvati prvi voz prema severu. Nikada ga
Termini
vi{e nisam video.
Stajao sam na plo~niku ispred zgrade Crvenog krsta i zurio za wim.
@urio je. Najradije bi da {to brè ostavi iza sebe sve ono u {ta se bio
zapleo
zapleo posle Ponce. Sigurno se kaje {to je beskorisno izgubio dva meseca,
koje je mogao provesti kod ku}e s porodicom. Verovatno sada u meni vidi
krivca za sve propu{teno. Zapravo, uvek je samo èleo da ide ku}i, a ja
sam ga stalno spre~avao. Sigurno nije bio svestan toga da je ba{ on bio sud-
bonosan za moje planove, da je uz pomo} Makiniste sve vreme delovao kao
peta kolona, koja je ve} u wihovom nastajawu potkopavala svaki odlu~ni-
ji potez. Pogled na probleme s aspekta vlastitih interesa sigurno je naj-
prirodniji. Ako ih je u planinama ose}ao intuitivno, ako su nastupali kao
nesvesna prepreka u odlukama u vezi s prelaskom Gariqana, sada su izbi-
li na povr{inu i prekrili sve ono ~emu se pokoravao. Drugih, osim svojih,
upravo spoznanih èqa, vi{e uop{te ne vidi. Da li me, posle svega, ~ak
potiho prokliwe? Kako je samo ute{no prebacivati odgovornost za vlasti-
te gre{ke na drugoga. Jesam li ga ja naterao u planine? Zar se nije sasvim
samovoqno, pre na{eg susreta, odlu~io za raggiungere
raggiungere?? Da li je bilo ta-
ko? Nije li se samo skrivao pred nema~kom opasno{}u, bez ozbiqne èqe
da u~ini sudbonosni korak? Sada je sigurno zadovoqan {to ga nije u~inio.
Od sve ~etvorice, s wim sam se najvi{e zbliìo. Andrija se, dodu{e,
vi{e vezao za mene, zbog razlike u godinama je za{tita, koju je ose}ao kraj
mene, bila glavni element na{eg odnosa. S Franetom sam razgovarao o stva-
rima za koje smo mislili da ostali ne treba da ih znaju. S Makinistom, ko-
ji mi je sve vreme ostao stranac, uvek je sam vodio razgovore; mnoge odlu-
ke, koje sam razmotrio bez wega, podrào je, kako uop{te ne bi do{lo do
rasprave. Sigurno se zato nikada nismo sva|ali, iako su razli~iti inte-
resi u tamo{wim prilikama gotovo nametali razdor. Andrija se ionako
uvek slagao. Tako se deli sudbina samo s prijateqem. Sada nas je razli~i-
tost interesa, o~igledna nemogu}nost da ih i daqe ose}amo kao istovetne,
~ak ni kao pribli`ne, iako samo privremeno, odjednom pretvorila u gole
znance. Da, ba{ tako, oprostili smo se jedan od drugoga kao goli znanci.
Bar dobri? Nismo li odjednom postali stranci, kao {to smo i bili, kad mi
se pridruìo s Makinistom? Sve {to nas je vezalo, odjednom se raspalo.
Nova ode}a, koju smo obukli, bila je samo spoqni izraz te promene. Kad sam
ga ugledao kako nestaje me|u qudima u daqini, trgao sam se. Da li je sve
{to mi je pri~ao o svojoj pro{losti istina? Da li je on uop{te bio Frane
Kova~i} iz Splita?49
Uostalom, jesam li ja ne{to boqi? Istina, dokumentima sam mogao do-
kazati ono {to sam govorio o sebi, ali moje ja mu je, osim kroz usku puko-
tinu od{krinutih vrata prognane tame, ostalo nevidqivo. Upoznao je sa-
mo spoqa{wost, onu koju je video i pro~itao. Postali smo prijateqi, jer
smo boravili u istim okolnostima, bili izloèni istim neprijatnosti-
ma, na koje ni on, ni ja nismo mogli uticati, i jer smo na isti na~in mora-
li reagovati na opasnosti, kako bismo preìveli. Tada je to bilo sve ~ega
smo bili svesni, jedini deo na{eg bi}a koji je bio realan, koji je postojao.
Time smo bili povezani, ose}ali se kao celina, tako smo postali prijate-
qi. Bili smo prisiqeni na to. Sada je sve oti{lo u nepovrat. Ve} sada je
samo uspomena. Jo{ malo, pa }e izbledeti u zaboravu. Na svetlost dana iz-
rawaju drugi delovi na{ih li~nosti, dubqi od onih koje smo u ~asovima
krize otvarali jedan drugome. To je razlog {to smo se promenili, postali
druga~iji nego {to smo bili u stvarnosti, ne samo zbog teìne prilika u
koje nas je gurnula sudbina. Da li je, onda, iznena|uju}e {to se nismo ni
49
U istinitost svega toga uverio sam se kasnije. Ubrzo posle rata, na putovawu za
Dubrovnik, Dragica i ja smo ga poku{ali na}i u Splitu, u [enoinoj ulici broj 1. Ulica je
po~iwala u podno`ju Marjana i vodila uzbrdo do wegovog vrha. Zaista, tamo su i daqe sta-
novali Kova~i}i, u prizemqu ku}e, s ulazom direktno s ulice. Poznavali su Franeta. Sta-
jali su na vratima, prave}i gu`vu i kao da nas spre~avaju da u|emo. Na pitawe da li bi
bismo
smo
mogli razgovarati s wim, dobijali smo odgovore koji nam ni{ta nisu zna~ili. Obra}ali su
se jedan drugome i ponavqali pitawa. Kad bi trebalo da odgovore, nestali bi. î
înilo
nilo nam
se da su qudi u neprilici, izvla~e se koliko mogu. U to vreme nije se mnogo ispitivalo, a
jo{ se mawe odgovaralo. I nas dvoje smo bili u neprilici. Oti{li smo, ne videv{i ga. U
septembru 1988. sam ga opet potraìo, iako je u to vreme trebalo da ima vi{e od osamdeset
godina. Uprkos pomo}i sada{wih stanovnika podno`ja Marjana, nisam na{ao ni ulicu.
zagrlili na rastanku, {to smo i spoqa pokazali da smo suvi{ni jedan dru-
gome? Da li je zato tako ùrio?
I daqe sam stajao i gledao za wim, preme}u}i u mislima razloge zbog
kojih sam se ponovo na{ao u Rimu. Za{to, zapravo, nismo uspeli raggiun-
gere gli inglesi?
inglesi? Da li je zaista on bio presudan za moj neuspeh? Zar nisam
imao {ansu da se, da sam stvarno hteo, osamostalim i napustim ih, i bez
wih nastavim put ka jugu? Pre svega, niko me nije terao da se udruìm s
wima. âk sam ja wih zvao. Ko bi me mogao spre~iti da sam preplivam Ga-
riqano? Tako bi bilo mnogo bezbednije. Ko bi me mogao otkriti u mra~noj
no}i, bilo u vodi, bilo na obali? Ako su se oni pretvorili u zapreke, ja
sam ih sam podmetnuo. Kako je jednostavno izgovarati se na spoqne okolno-
sti, na koje se ne moè uticati. Da nisam sada i ja postao kao on, koji me
okrivquje {to dva meseca nije bio sa svojima u Splitu?
U stvarnosti, mnoge spoqne okolnosti odre|ujemo sami, biramo izme-
|u wih, a onda odgovornost za wihovo postojawe i izbor prebacujemo na
wih same. Treba li za svaku povezanost s drugima, za ose}aj ve}e sigurno-
sti, mo`da varqive, pla}ati neku cenu? Zar nije najboqe da ostane{ sam
i tako spre~i{ da preko prijateqa postavqa{ granice odgovornosti za
vlastite postupke, ako ne èli{ da plati{? Skoro da nije bilo sumwe.
Trebalo je da ostanem sam. Samo planine i vreme, Gariqano i obe armije
na wegovim obalama, bile su objektivne, ve} same po sebi dovoqno te{ke
prepreke, da bih smeo postavqati i druge. Ako sam ih postavio, izneverio
sam na~ela na kojima se temeqio moj vlastiti karakter. Izneveravawe se
obi~no krvavo osve}uje.
Vitorio Veneto nije bila daleko. Samo malo skretawe na putu ka cen-
tru grada. Nije mi palo na pamet da poku{am potraìti Karmen. Zbog pro-
gla{ewa neutralnosti grada Rima, Vermahtovih komandantura sigurno
vi{e nije bilo tamo. Ma kuda da su se premestile, premestila se i ona. I
da sam je na{ao, imalo bi smisla samo pre nego {to smo se odlu~ili za Cr-
veni krst. Frane sada ima u rukama ba{ ono {to bi kod Nemaca verovatno
uzaludno traìo. Ve} bi moja prva poseta mogla postati opasna. Najvero-
vatnije bi nas strpali me|u evakuisane. Otpisao sam i Mitju [vigeqa.
Nije mi dao nikakvu adresu. Uostalom, ko zna gde je sada.
Le spie varcano la frontiera /[pijuni prelaze granicu/
Tako je, iz ve} izbledelog se}awa, iskrsnuo pater Pre{eren. Pre dva
meseca, na putu prema jugu, nisam ga se ni setio. Sada mi je do{ao kao na-
ru~en. U tom trenutku bio je jedini na koga sam se mogao osloniti u Rimu.
Nakon {to sam stekao lasciapassare za Napuq, wega mi je preporu~io pa-

ter Kazimir Zakraj{ek, OFM (frawevac), sve{tenik pri sv. Kri{tofu
u Qubqani, pre nego {to je, kao ameri~ki dràvqanin, u junu 1941. godi-
ne, preko Rima, Torina i Lisabona uspeo da pobegne u SAD. On je, u vreme
svog prvog boravka u SAD, od 1906. do 1927. godine, kad se vratio u Qubqa-
nu, bio neka vrsta neslu`benog vo|e katoli~kog dela tamo{wih Slovena-
ca. Osnovao je, izdavao i ure|ivao vi{e ~asopisa, ~ak i slova~kih. I u
Qubqani je bio jako preduzetan. Postao je predsednik tada novoosnovanog
Dru{tva sv. Rafaela, koje je vodilo brigu o iseqenicima u celom svetu.
Pri tome je postizao takve uspehe, da su ga nazivali „apostolom slovena~
slovena~kog
kog
iseqeni{tva”. Crkva sv. Cirila i Metoda, sagra|ena pored stare crkvi-
ce sv. Kri{tofa u Dunajskoj ulici, na mestu gde danas stoji betonski stub
u ~ast VII kongresa SKJ iz 1958. godine, bila je wegovo delo. Izdavao je
list Mi Beìgrajci,
Beìgrajci, u kojem sam po prvi put oprobao svoju novinarsku spo-
sobnost. Redovno sam izve{tavao o svim novogradwama u Qubqani.
Pater Zakraj{ek mi je preporu~io da, na putu za Napuq, posetim je-
zuitu patera Antona Pre{erna, ne}aka nadbiskupa Antona Bonaventure
Jegli~a. On }e ga o tome obavestiti na svom putu u SAD. Ako ni{ta drugo,
detaqno }e mi pokazati Vatikan. Ako zapadnem u nevoqe, sigurno }e mi po-
mo}i da se izvu~em iz wih. Opisao ga je kao ~oveka koji je dostigao jedan od
najvi{ih poloàja u crkvenoj hijerarhiji. Postao je pomo}nik generala za
slovenske provincije i istovremeno delegat generalnog zastupnika jezuit-
skog reda u Rimu za jezuite isto~nog obreda. Upravo zbog toga mi se urezao
u pam}ewe. Ni generala ni Pre{erna nema mnogo, jo{ mawe Jegli~a. Ne}e
biti te{ko da ga na|em. Svaki Rimqanin mora znati za jezuite i wihovo
sedi{te. Zaista, sedi{te Societas Jesu otkrio sam jo{ istog prepodneva,
zapravo, oko podne. To je bila velika zgrada u gorwem delu ulice Borgo
Santo Spirito, koja ju`nim lancem novih zgrada vodi kraj monumentalne
aleje Via di Kon~iliamento (sada Konciliacione), od Tibra do sv. Petra.
„assistens slavicus” ge-
Stigao sam na pravu adresu, jer je pater Pre{eren „assistens
nerala Ledohovskog, a ne ba{ general, kako sam ga oslovio.
êkao sam u prostranom odeqewu za prijeme u prizemqu, kuda su me
posle zvowewa, bez ikakve provere, propustili kroz portu. Zidovi su od
plafona do poda bili obloèni tamnim drvetom, s drvenim stubi}ima na
izbo~enim svetlijim delovima. Zid nasuprot prozoru bio je ispuwen dvo-
spratnim masivnim ormarom za kwige, od tamnog hrasta, zatvoren brojnim
pravougaonim staklima u drvenin okvirima. I plafon je bio od drveta, iz-
ra|en u vi{ebojnoj intarziji, poduprt gredama sastavqenim u obliku sa-
}a. Kroz tri prozora, duboko u zidu, s unutra{wim kapcima otvorenim ka
wima i krilima punim ornamenata u obojenom staklu, u profilisanim du-
ginim pramenovima padala je svetlost, kao u rudni~ko okno. Ta svetlost

je bila itekako potrebna. Prostorija je bila mra~na. Parket na podu bio je
od zida do zida sastavqen u pravilnim geometrijskim likovima, prekri-
ven s vi{e tepiha. Pro{ao sam kroz samo troja vrata i ve} sam se na{ao u
drugom svetu. Sve je bilo masivno, nepomerqivo. Bezvremenost i distanca
od stvarnog sveta, sli~na mra~noj onostranosti doline egipatskih kraqe-
va, ~inile su temeq wegovog karaktera. Nigde nije bilo mona{ke skrom-
nosti,
no sti, iz svega je vejao duh aristokratije, koji je iskopao beskona~nu pro-
valiju do svakida{weg ìvota. Takva je, zna~i, Societas Jesu.
Jesu. [ta ja ra-
dim ovde?
Pater Pre{eren je uz {kripawe te{kih vrata ne~ujno u{ao kroz du-
bok ~etvorougaoni otvor u zidu. Bio je to visoki gospodin, bez kose i malo
povijen, od {ezdesetak godina. Da, pater Kazimir me je pomenuo, otada su
pro{le ve} dve godine. Govorio je mirno i tiho, bez iznena|ewa mojom po-
javom, kao da svaki dan ima posla s nenajavqenim gostima i kao da je ba{ iz
ponavqane nesvakida{wosti formirao smirenost svog pona{awa. Mo`da
gre{im? Zar nije samo jedinstvenost manastirskog ìvota, ponavqawe uvek
istih obreda i molitava, sve u ta~no odre|eno vreme i istim redom, ostva-
rila ovakvu sre|enost telesnog i umnog postojawa, da je ni ovako nenadani
doga|aj ne moè uznemiriti? Sve mu se ~inilo razumqivim. To {to pozna-
jem patera Zakraj{eka, da mi je on pri~ao o wemu, da sam krenuo u Itali-
ju i hteo da se probijem na englesku stranu, razlozi za takvu odluku, ~ak
i to {to nisam uspeo. Toliko razumqivim da uop{te nije komentarisao,
zahtevao obja{wewa ili poku{ao da me ute{i {to mi to nije po{lo za ru- ru-
kom. Samo je blago klimao glavom. Bar mi se tako ~inilo. Sasvim je druga-
~iji od Zakraj{eka. Da li ga uop{te zanima moje pripovedawe? Jesam li
mu dosadan? Dodu{e, na po~etku je i sam rekao da mu detaqno objasnim {ta
sam radio na jugu. Je li o~ekivao ne{to drugo, da se nije predomislio?
Ko zna s kakvim dubokim mislima se bave ovakvi redovnici i kako mu
je strano i dosadno ovo {to ja pri~am. Mora da ga vre|aju i blatwavi ka-
put i zamazana ode}a, izgu`vana, kao da sam iza{ao iz sviwca, kao i mi-
risi koji me okruùju. Za{to se ipak nisam presvukao, kad sam ve} imao
priliku? Kao dodatak, jo{ mora da slu{a o strahotama no}ewa pod vedrim
nebom, granatirawu artiqerije i prosja~ewu kod seqaka da bismo preì-
veli. Po~eo sam se stideti. Za{to uop{te pri~am? Nisam vaqda na ispove-
sti? Zar ne bi bilo boqe da sve pre}utim? Jo{ tokom pri~awa, najbednije
doga|aje sam po~eo ulep{avati i preskakati. Spavawe ispod oltara, va{-
qivost
qi vost i dijareju sam potpuno pre}utao.
Kako to da kod ku}e nisam oti{ao u {umu, ako sam se na to odlu~io u
Italiji? Ovo ovde je ne{to drugo, osim toga, u {umama sam se zadràvao
neplanirano, odgovarao sam. Pod {umom je podrazumevao partizane. Dakle,

pre{li smo na politi~ki teren. Sada postaje jasno u kom grmu leì zec. Ko
zna kako je politi~ki usmeren? Poznanstvo sa Zakraj{ekom nije nikakva
garancija, posebno {to je Zakraj{ek za na{e, slovena~ke prilike, bio sve
pre nego konzervativac. Prime}ivala mu se Amerika, gde je bio poznat kao
„ameri~ki Krek”. Janez Evangelist, ne Miha. U wegovom kabinetu na Du Dunaj-
naj-
skoj cesti, okupqali su se uz tarok vi|eniji Beìgra|ani, tako|e libe-
ralnog kova. Zajedno smo osnovali Savsku ~etu skauta, koji su se sma
smatrali
trali
liberalno usmerenim. Kad smo se razmimoi{li u mi{qewu, iskqu~ili
smo ga iz omladinskog prosvetnog dru{tva, ali nam to nije zamerio. îni-
lo mi se ~ak da je bio zadovoqan, jer nas je nau~io da budemo samostalni.
samostalni.
Pomalo nesigurno, odgovorio sam da se partizanstvo, od narodnooslo-
bodila~kog pokreta, kako je to izgledalo na po~etku, pretvorilo u otvore-
ni revolucionarni komunisti~ki pokret koji, uprkos socijalnom radika-
lizmu, koji me je pribliìo hri{}anskom socijalizmu, ne mogu odobrava-
ti. Ni u kom slu~aju ne bih u~estvovao u uspostavqawu boq{evi~kog si-
stema u otaxbini. Kad bih se odlu~io za nekomunisti~ke odrede, a koji bi
pre toga morali da se osnuju, zbog agresivnosti i premo}i partizana, pre
ili kasnije zavr{io bih tamo gde i domobrani, u saradwi s Nemcima. Be-
àwe iz situacije, u kojoj bih se, kao Slovenac, morao boriti protiv Slo-
venca, na ovoj ili onoj strani, izgledalo mi je kao jedino re{ewe. Na to ko
}e prevladati posle rata, ionako se ne moè uticati. O tome }e odlu~iva-
ti odnosi me|u saveznicima, a do tada je, suprotno od sveop{teg ube|ewa
da }e rat ubrzo zavr{iti, o~igledno, jo{ daleko. U iskrcavawe saveznika
na Balkanu nikada nisam verovao, ma kako da sam ga èleo. Englezi bi iz-
gubili saveznika koga sada vide u Titu, toliko ga ve} poznaju.
Tokom pri~awa u~inilo mi se da mu je po voqi ono {to ~uje. Nije rea-
govao na na~in koga sam se bojao, s lekcijom da je u vremenima, kad je u opa-
snosti katoli~ka vera, du`nost svakog pravog Slovenca da je za{titi od
komunista. Dugo je }utao. Kad je pogledao na sat, kona~no je odlu~io. Ustao
je i zamolio me je da ga izvinim za trenutak. Izgledalo je da mora na ru-
~ak. Posle desetak minuta pojavio se mla|i fratar, pozdravio na itali-
janskom
janskom i na pisa}i sto ispred mene postavio posluàvnik s ru~kom. „Iz-
volite, posluìte se, pater Pre{eren }e se vratiti kad zavr{ite.” Za-
ista se pojavio posle pola sata. Da li mi je prijalo? Izvinio se {to u pri-
jemnom odeqewu nemaju pogodnijeg prostora za laike. Pridev „smrdqive”
je ispustio.
„Poznajem qude u Rimu”, po~eo je, „koje }e jako zanimati ovo {to ste
mi ispri~ali. Slovence. Budite u pet sati u Kafe Berardo u Galeriji Ko-
lona, nasuprot stuba Marka Aurelija kraj Korzoa, sedite za prazan sto, po-
ru~ite {ta èlite i sa~ekajte. Ovde imate ne{to novca, da moète pla-
titi. Pri}i }e vam mla|i mu{karac, re}i }e da ga ja {aqem. Slovenac je.
Dok ste vi ru~ali, ja sam ugovorio sastanak. Ne znam ko }e to biti, ali
moète imati potpuno poverewe. Postara}e se za vas da lak{e sa~ekate
Engleze. Sigurno nemate gde da spavate. Sve }e biti sre|eno, ima}ete i
novaca. Nikome drugome ne pri~ajte da ste bili na frontu. Kao da i daqe
~ekate na studije u Napuqu. Nikome ne verujte u Rimu. Svi prikupqaju
podatke o svemu, sve sam {pijun. Informacije koje imate su dragocene. Po-
brinu}emo se da stignu u prave ruke.”50
Od patera Pre{erna krenuo sam direktno prema Galeriji Kolona. Ni-
sam mogao mnogo da biram. Po{to mi je postalo jasno da je moja vrednost u
podacima kojima raspolaèm, o nema~kim poloàjima zapadno od Gariqa-
na, a oni su brzo kvarqiva roba, nisam imao vremena da samostalno traìm
kupce. Da postavim tezgu nasred Rima i po~nem s reklamirawem? Ne samo
da nikoga ne bih na{ao, pre svega, ne brzo, nego bi Nemci pre na{li mene
i pokupili zajedno s podacima. Put prema Koloni je jedini imao smisla.
Kasnije mi je palo na pamet da sam mo`da mogao da odem pravo u jugosloven-
sku ambasadu pri Svetoj stolici, ali kona~ni rezultat se verovatno ne bi
promenio, ni s obzirom na moje podatke, niti u pogledu mog kasnijeg bo-
ravka u Rimu.
Bilo je rano popodne. Znao sam jo{ pre dva meseca da se kafana nala-
zi na uglu Via del Tritone i ulice Korzo, tako|e, bio sam u woj. Hteo sam
da detaqnije razgledam kafanu i okolinu, kako bih unapred znao u kakvom
prostoru i okolini }e biti sastanak. Pod spoqnim svodovima kafane bila
je ~istionica cipela. „Buona sera”, seo sam na visoku stolicu na uzdignu-
tom podijumu prema vratima i zatraìo od mladi}a svojih godina da ih
o~isti i oboji. Videlo se da je iznena|en onim {to mu nudim kao cipele,
ali nije komentarisao. „Dolazite s fronta”, upitao me je, dodaju}i da sam
malo zakasneo, sada jo{ samo poneko stigne. Smatra me presvu~enim itali-
janskim vojnikom, pomislio sam. Latio se posla, trqao oko {avova zaosta-
lo blato, namakao osu{enu koù bojom, nanosio tamnosme|u pastu na wih,
~etkao i glancao somotom. Kad je zavr{io, cipele su, i pored o~igledne
iskrivqenosti, sjale kao nove. Zakucao je i nove mesingane blokeje na pot-
petice; ta moda, dakle, nije bila samo qubqanska. Sada me vi{e cipele
50
Izgleda da me|u rimskim jezuitima nije samo pater Pre{eren odràvao veze s oba-
ve{tajnim slu`bama. Wihov general Ledohovski je, navodno, bio „jedan pouzdani agent”,
koji je imao veze s japanskom ambasadom u Rimu, a nema~ka tajna slu`ba nije mogla utvrdi-
ti kakva je bila saradwa me|u wima (W.(W. Schellenberg, U labirintu..., str. 120).
ne}e odavati da dolazim iz planina. Pravi umetnik. Samo da se jo{ pre-

svu~em. Sve nosim sa sobom u zave`qaju.
Kraj jednog od unutra{wih stubova zgrade bila je trafika. Pre nego
{to sam odlu~io koji ~asopis }u da kupim, zagledao sam se u izlog i na
zadwoj strani ugledao kwiìcu xepnog formata sa kolor-crteòm civi-
la koji puzi ispod ì~ane ograde, na suprotnoj strani stoje vojnici s pu-
{kama, drè}i ga na ni{anu. Upla{eno lice s jedne i surovi pogled s
druge strane. Takva tehnika ilustracije bila je u ono vreme u Italiji
jako popularna. Ve}ina dnevnih listova je na taj na~in ilustrovala svoje
nedeqnike, s posebno bri`qivo izra|enim vi{ebojnim naslovnim stra-
nicama. Gazzetino dello Sport bio je jedan od wih. Najvi{e me privukao na-
slov kwige. Le spie varcano la frontiera /[pijuni prelaze granicu/.
granicu/. Autora
nisam upamtio. Podi{la me je jeza niz ki~mu, iako nisam ba{ sasvim
shvatio
sh „varcano”.. To bih mogao biti i ja, koji se vrzmam po
vatio zna~ewe re~i „varcano”
terenu izme|u nema~kih i engleskih poloàja. Radi se o ne~em takvom.
Sudbina takvih qudi je uvek ista. Naslovna stranica to jasno govori. Sva-
kog momenta }e ga zasuti mecima.
Tek tada sam stvarno postao svestan toga da sve {to sam, u vezi s ne-
ma~kim poloàjima i aktivnostima, saznao i video na Gariqanu i u wego-
voj okolini, i sada to prenosim u svom se}awu, predstavqa dragocene in-
formacije, koje bi svakome, u prvom redu Englezima, itekako dobro do{le,
a mnogi bi u~inili sve da spre~e wihovu predaju. To su, svakako, Nemci.
Jo{ ranije sam izradio pribliàn plan kako da obi|em jednu od uobi~a-
jenih tro~asovnih turisti~kih tour de ville
ville,, pored Fontane di Trevi na
[panski trg, stepenicama iza crkve Trinita dei Monti pod Pin~o i grad-
skim zidininama do Pjaca del Popolo, odakle prema severu vodi Via Fla-
minija, a vratio bih se preko Pjaca Augusto Imperatore na zapadnoj stra-
ni Korza, gde kod Ponte Kavour preko Tibra po~iwe da se otvara pogled na
An|eosku tvr|avu, nastavio bih do Panteona, a potom kroz brojne uli~ice
do Pjaca Venecija, odakle bih se vratio prema Koloni. Do pet sati imam
na raspolagawu isuvi{e vremena i dovoqno svetlosti.
Sada me je pro{la svaka radost. Kome me je to izru~io pater Pre{e-
ren? Ta~nije, kome sam se razgovorom, koji je tekao u jednom jedinom prav-
cu, izru~io sam? Skoro da me nije mogao zaustaviti, neprekidno sam govo-
rio, pripovedao i pripovedao. Sam je rekao da u Rimu nikome ne treba ve-
rovati.
ro vati. A wemu? [ta je to trebalo da zna~i, da }e se postarati oko mene,
kako bih u Rimu mogao sa~ekati Engleze? Za {ta }e se postarati? U kakve
ruke }e sti}i moje informacije? U Rimu se zaista ne vidi Vermaht, ni ko-
mande s uniformisanom straòm na ulazu. Sam bog zna koliko u wemu ima
gestapovskih agenata koji vrebaju qude koji varcano la frontiera /prelaze
granicu/. Poslanstva kod Svete stolice deluju kao garancija i povezana

su sa svojim vladama, savezni~ko tako|e. S druge strane, i me|u Slovenci-
ma se mogu na}i qudi koji su ube|eni da }e kona~na pobeda biti nema~ka,
ali i bez toga se mnogi prodaju za novac. Zar ne bi i pater Pre{eren mo-
gao biti jedan od wih, makar wihova veza? Da nisam svojom brbqivo{}u
sam sebi namakao om~u oko vrata?
Po{to je pet sati bilo jo{ daleko, hodao sam ulicom bez ciqa. Ni
sam ne znam kako, na{ao sam se kraj Fontane di Trevi. Dobro da sam uop{te
primetio da je bez vode i da zamazanci umesto nov~i}a bacaju u wu kutije
od cigareta, opu{ke i ostalo sme}e. Razne druge stvari su mi se motale po
glavi. Ho}u li biti Slovenac koga u kafani vrbuje nema~ki agent? Nemci
su siguran izvor iz koga se za {pijunaù mogu dobiti neograni~ena sred-
stva. U Rimu im je verovatno najpotrebnija kontra{pijunaà. Da li otu-
da stiù sredstva koja poklawaju {iroke ruke? Za kafanu sam dobio vi vi{e
{e
nego {to mi treba, jo{ vi{e mi je obe}ano, bar sam tako razumeo. Po{to se
nisam javio u Evakuirtenstelle
Evakuirtenstelle,, sumwiv sam i bez drugih stvari. Sada mogu
znati za{to se nisam javio, ~ime raspolaèm i ~ime im nameravam na{ko-
diti. [ta ako uop{te ne bude Slovenac, ako mi pri|u dva-tri agenta u ci-
vilu i pod ruku me ubace u sivi mercedes i odvedu u zatvore gestapoa?
Dokazivao sam sam sebi da znam stvari koje su op{te poznate, zna~i,
nisu nikakva tajna. Svi, koji su se potucali onim planinama, sfolati i andi-
amo raggiungere,
raggiungere, poznaju iste stvari, pa i boqe. Ima ih bezbroj. Osim to-
ga, Englezi i sami vide preko reke, neposredno osmatraju {ta se doga|a na
nema~koj strani. Zato su nas i granatirali. Izvidni~kim avionima ne mo-
è proma}i nijedna sitnica. Nemce, skrivene pod maslinama kraj Korena
i pod pomoranxama ispod Suja, sigurno su prebrojili do posledweg, zaje-
dno s mitraqezima i topovima. Da li je dragocenost informacija i novac
za wih samo mamac, za koji }u se pouzdano uhvatiti? Bedan izgled me oda-
je da sam {vorc, da nemam ni za hranu. Kako bi pater ina~e znao da nisam
ru~ao? Me|utim, to samodokazivawe nije ba{ bilo iskreno. Poku{avao sam
da obrlatim samoga sebe. Osporavao sam vrednost dragocenosti koje sam
imao u ruci, kako bi mi vlastiti posao postao besmislen. Svaki oblik ube-
|ivawa da se radi o op{tepoznatim znawima, stajao je na krhkim nogama.
Odmah bi propao, ~im bih ga samo ponovio. Neosporno je bilo samo propa-
dawe vrednosti informacija, koje uzrokuje vreme. Ako su uop{te iole
vredne, moraju odmah u ruke, u kojima }e biti od koristi. Odlagawa nema,
pa makar se izlagao opasnostima.
U pet sati nisam seo za prazan kafanski sto. Nisam ni u{ao. Pola sa-
ta ranije namerno sam, {etaju}i, otkrio mesto ispod spoqnog svoda pred
ulazom, s koga se pruào odli~an pogled na sve koji ulaze ili izlaze. Sta-
jao sam tamo, oslawao se o zid u uglu i pretvarao se da ne znam kuda }u.
Originalniji skita~ki izgled od ovog koga sam imao, ne bi mi mogao naba-
citi nijedan pozori{ni kostimograf. Veliki papirni zave`qaj omnia
mea mecum porto /sve svoje sa sobom nosim/, koji je skrivao cipele, samo
ga je nagla{avao. Baskijsku beretku sam drào u rukama, kao da mi je do-
sadila bezuspe{na pro{wa. Fizionomija je morala biti originalna, jer
se ni za koga od onih koji su ulazili nisam mogao odlu~iti da je Slovenac.
Postajao sam, zapravo, sve izbirqiviji. Svako je mogao biti samo klopka u
koju bih ja dobrovoqno upao, svako je mogao biti opasan, posebno oni koji
ulaze udvoje ili utroje. [to sam vi{e posmatrao, to su mi svi gosti delo-
vali sumwivo.
Bilo je ve} dosta posle pet sati. Da odustanem, zaboravim na Pre{er-
na i sve {to se krije iza wega? Jo{ uvek mogu krenuti istim putem kao
Frane, uz pomo} Crvenog krsta mogu sasvim legalno sti}i do Trsta. A ta-
mo, kako bude. U najgorem slu~aju, mogu se sakriti kod Dragi~ine tetke. Ta-
da je iz kafane iza{ao ~ovek koji nije mogao sakriti da je Slovenac, iako
je bio tamnokos, malo tamnijeg tena. Kako je u{ao u kafanu, a da ga nisam
primetio? Taj sigurno ne radi za Nemce, pomislio sam. Izgledao je zabri-
nuto, krenuo je prema Korzu, sigurno uz kafanske izloge, nisam ga mogao
videti, sad se vra}a. Bojao sam se da se ne izgubi me|u qudima. Da jo{
jednom odem do patera Pre{erna? Instinktivno sam napustio svoj ugao i
prosja~ku ulogu i sustigao ga pred samim ulazom.
Jeste li vi onaj koga {aqe pater Pre{eren, upitao sam ga iza le|a.
Da, to je on. Bio je u brizi da se nismo razmimoi{li. Upoznali smo se. Vuk,
poru~nik jugoslovenske vojske, ina~e Rado Coti~. Imao je oko trideset go-
dina. Bio je sin profesora geografije u gimnaziji u Mariboru i ro|ak mog
nekada{weg profesora crtawa u Tre}oj dràvnoj gimnaziji u Beìgra-
du. Dobro je {to niste u{li i seli za sto, umiruje me. Pater Pre{eren u
svojoj tvr|avi ìvi isuvi{e bezbedno da bi bio dovoqno oprezan. Ni{ta
lak{e nego u kafani otkrivati qude koji se prepoznaju na osnovu gestova,
ili nekih drugih znakova. Jeste li zapazili kakve sumwive qude dok ste
~ekali napoqu, zanimalo ga je.
Zajedno smo u{li u kafanu. Nije bilo te{ko na}i prazan sto, kafana
je bila pouprazna. Usledilo je kratko ispipavawe, koje je trebalo da ga uve-
ri da sam zaista ~lan Narodne legije. Ve} je znao sve {ta sam rekao pateru
pateru
Pre{ernu. Razgovarate telefonom, posko~io sam. Da, samo pozovemo jedan
drugog i {ifrom zakaèmo mesto i vreme sastanka. Jedva sam to prihvatio.
Ako se niko ne zanima za vas, onda vas mo`da i ne}e uhvatiti. To se nije
odnosilo na mene. Poznajete li profesora Jakoba [olara, hteo je da zna.
Ne, nikada ga nisam video, jedva znam za wega, morao sam priznati. A Anto-
na Kro{eqa? Odgovor je opet bio negativan. Poznajem ga samo po wegovom i

Petelinovom Pregledu ob~ne zgodovine,
zgodovine, koji sam, kao dopunu, kori
ristio
stio za
maturu i ~iji je bio koautor, ali ga nikada nisam sreo. A Gosara, profeso-
ra Andreja Gosara? Da, wega poznajem, ali jo{ iz predratnih dana,
dana, kad nam
je na Fin`garjevoj @ingarici na Beguw{~ici drào predavawa o slove-
na~kim ekonomskim i dru{tvenim pitawima. Wegov Za nov druàbni red
me je, osim Krekovog Socializma, najvi{e privla~io tokom gimnazijskog
{kolovawa, iako mi se kasnije ~inio isuvi{e korporativisti~ki.
Jeste li imali kakve veze s Nagodetom i wegovom Starom pravdom?
Jo{ jedan negativan odgovor. Poznavao sam nekoga ko im je pripadao, Qubu
Sirca, kolegu s prava, ali i to znam od drugih, a ne od wega. Bineta Vedama,
koji me ostavio na cedilu kad je trebalo izvr{iti akciju da pobegnemo k
Englezima, pre}utao sam. Jedino {ta sam mogao da mu ponudim bilo je da sam
odràvao kontakte sa studentom Vilibaldom Savri~em i kapetanom Lud-
vikom Tro{tom, obojicom iz ulice Beìgrad, kao i da ni moj najboqi pri-
jateq Brane Len{~ak nije bio wen ~lan. Nisam pomenuo ni sudiju Valenti-
na Benedika, kod koga sam odmah posle diplome zapo~eo pravni~ku praksu,
i koji mi je jednom prilikom sam rekao da je u Narodnoj legiji
legiji (u woj je bio
delegat Pravde). Ispovest je izgledala prijateqska, neslu`bena.
Bio sam iznena|en {to ga nije zanimalo za{to nisam bio na Gr~arica-
Gr~arica-
ma. Sam sam mu objasnio da mi je posle sloma Italije postalo jasno da su
preostale jo{ samo dve mogu}nosti, saradwa s komunistima ili s Nemcima.
Ne odgovara mi ni jedno ni drugo, a tre}ega nema. Ta~nije, tre}ega ima,
isku{avao sam ga dva meseca, ali nisam imao sre}e. Nisam mu pomenuo da
je glavni razlog {to sam bio relativno neaktivan u politici bio u tome
{to sam hteo da {to pre zavr{im studije, kao i da do|em do neke boqe {ko-
le, a sve to nije bio bezna~ajan razlog za odluku da se probijem do savez-
nika. Tako ne{to ga ne bi zanimalo.
înilo se da sam pro{ao ispit. Verovatno zbog odre~nih odgovora ko-
ji su ukazivali na iskrenost. Da sam hteo da se ubacim kao ne~iji agent,
morao bih se obezbediti i pona{ati s potrebnim referencama. Sigurno se
uverio da sam mala, bezna~ajna riba, kojoj su nepoznati odnosi me|u poli-
ti~kim prvacima, posebno karijeristi~ko ribarewe me|u wima. Sada je on
bio na redu da kaè {ta mene zanima. U Rimu je s mawom grupom pripadni-
ka majora Karla Novaka, komandanta Jugoslovenske vojske u Sloveniji. Na
to mesto ga je ove godine imenovao Mihailovi}, ministar vojni u london-
skoj vladi u izbegli{tvu. U Rim su izbegli nakon {to je zbog partizansko-
-italijanskog (u napadu su odlu~uju}e pomagali italijanski oficiri sa
svojom artiqerijom) razbijawa najja~eg odbrambenog poloàja u Gr~ari-
cama (Dolewski odred), pod komandom majora Danila Koprivice, pre rata
kapetana àndarmerije, ina~e Srbina, propao jedini ve}i poku{aj orga-

nizacije
ni zacije nacionalisti~kog otpora protiv okupatora. Priliv slovena~kih
dobrovoqaca
do brovoqaca iz obe legije, Sokolske i Narodne, bio je daleko od o~ekiva-
nog, a Slovenska legija, uprkos obe}awima, uop{te nije htela da u~estvu-
je. Na Orlama, iznad Lavrice, ~ak je osnovala vlastite „slovenske ~etni-
ke”, koji
koji ssu
u ostali mrtvoro|en~ad. Novaka su samo smatrali slamkom za spa-
savawe ako se pojave Englezi. U tom slu~aju bi se gurali da crne MVAC be-
retke za
zamene
mene {ajka~ama s dvoglavim orlovima. Po nalogu Mihailovi}a i u
dogovoru s Novakom, trebalo je da dobiju pomo} od Li~kog ~etni~kog korpu-
sa iz Gorskog kotara, ali ta pomo} nikada nije stigla. Zbog napada parti-
zana, Li
Li~ani
~ani su se i sami morali povu}i iz Gorskog kotara prema Su{aku.
Prekasno je donesena odluka da se Gr~arice oja~aju s nekoliko mawih slo-
vena~kih odreda. Zbog partizanskih napada ~etnici su se morali povla-
~iti sa svojih odbrambenih poloàja, kako bi se spasili kao Krpan (poru~-
nik Joè Hlebec), iz okoline [kofje Loke (Gorewski odred) i Vuk s od-
brambenog
bram benog poloàja Vrh (Sv. Tri kraqa) nad @irama (Primorski odred).
Oko 10. septembra napali su ih Nemci i razbili ih. U beznade`noj situa-
ciji Novak je naredio borcima da se razi|u po ku}ama i ~ekaju daqa uput-
stva. êtnici s poloàja [ent Pavel (Qubqanski odred) povukli su se u
Zapotok, a otuda s velikom grupom seoskih straà u Qubqanu, u naru~je
Nemaca. Smestili su ih u {entjakobsku gimnaziju. Osim toga, komunisti su
pre predaje italijanske vojske dobili od Italijana najvi{e te{kog oru`-
ja, tako da je na wihovoj strani bila i tehnika. O tome sam ne{to malo sa-
znao iz prve ruke. Otac mi je pri~ao kako je iz Novog mesta vozio u Straù
pune vagone oru`ja, koje su na pruzi preuzimali partizani.
Sada ~ekaju u Rimu, nastavio je, da vide kako }e se razvijati doga|aji
u Sloveniji, prvom prilikom }e obnoviti poku{aj organizacije nekomuni-
sti~kog otpora protiv Nemaca. Sve vreme su preko Vatikana u kontaktu sa
saveznicima. Sme{tni su po razli~itim hotelima u gradu, nalaze se svaki svaki
put na drugom mestu, nikada svi odjednom. Saznao sam, tako|e, da su se pla-
vogardejci kretali po Sloveniji vi{e ili mawe pod za{titom seoskih
straà, bar posredno, dakle, i Italijana, da su nosili ~as MVAC bere beret tke,
~as {ajka~e s mrtva~kom glavom, ili ~ak s inicijalima Petra II II,, za
zavisno
visno
od toga kako je zahtevao vojni poloàj.
Upozorio me je da je Rim prepun nema~kih agenata, ve}ina kvesturi-
na radi za wih, ima i komunisti~kih, na{ih tako|e, zato nikome ne treba
govoriti odakle dolazim, da se ne uvalim u nevoqe. Uz pomo} italijanske
policije i karabiwera, Nemci po gradu vr{e racije, kako bi pohvatali
engleske agente. Mogu te pokupiti i na ulici, nestane{ bez traga i glasa.
Ako si stranac, to nije nikakav problem. Kako si do{ao, tako }e{ i oti}i.
Citta Aperta je ~ista prevara. Dao mi je adresu hotela Fjume u severnom

delu Rima, odmah kraj Porta Salarija, na po~etku kraja, gde su mnoge uli-
ce nazvane po na{im doma}im mestima. Po~iwe sa ulicom Via Izonza, za-
tim slede Via Cara, Dalmacija, Kapodistria, Pola, Viale Goricia, Tol- Tol-
mino, prema zapadu elegantni Korzo Trieste. Soba je rezervisana, vratar
ve} zna za mene. Sutra u jedanaest }emo se na}i na Pjaci di Spawa, tamo
}emo se dogovoriti o svemu ostalom. Do tada neka se okupam, najedem i od-
morim se, da mogu me|u qude.
ôvek koji se izdavao kao Rade Coti~ – Vuk, poru~nik jugoslovenske
vojske, mogao je biti i neko drugi, mogao je i da radi za nekog drugog, a ne
kako je tvrdio. Istina, poslao ga je pater Pre{eren, ali i pater Pre{e-
ren bi mogao da radi za nekog drugog, pre svega za Nemce. Ipak, posle razgo-
go-
vora s Vukom, napustio me je strah da }u upasti u klopku. Sasvim sam zab
zabo-
o-
ravio kako sam se pripremao da ga nekako isku{am. Istina, u rukama ni-
sam imao nijednu pouzdanu kartu, jer sam o odnosima u Narodnoj legiji,
wenom razvoju i, pre svega, wenom poloàju unutar Slovenske zaveze, imao
samo maglovite pojmove. Vode}e qude nisam poznavao ni u legiji, ni van
we. Bila mi je dovoqna orijentacija levog centralizma, na koju su bili
usmereni [olar i Gosar, a {ta zapravo rade, u kakvim su odnosima s dru-
gim vode}im prvacima, nisam imao pojma. Odlu~uju}e je bilo to {to je Vu-
kov na~in ispitivawa i pripovedawa bio takav da ni na trenutak nisam
posumwao da se pretvara. Jednostavno sam mu verovao, tako jako, da toga
uop{te nisam bio svestan. Ni u jednoj fazi na{eg razgovora nije mi palo
na pamet da se samo izdaje za Vuka Coti~a i da bi mogao biti neko drugi.
Za mene je, jednostavno, bio to {to je rekao da jeste.
Kraj wega sam zaboravio i na sve svoje dileme i sumwe koje sam imao
posle posete pateru Pre{ernu. S obziroma na to da sam gajio po{tovawe
prema dostojanstvenicima, kakav je bio on, kao i zato {to je, kao Slovenac,
uspeo da se izdigne visoko u crkvenoj hijerarhiji, moje sumwe su bile sa-
svim neuobi~ajene. Razlog je mo`da bio u uro|enom nepoverewu prema qu-
dima, koji su, bilo zbog svog karaktera, bilo zbog vaspitane smirenosti,
sposobni da odvoje izraàvawe svojih misli u re~ima od pogleda o~iju i
izraza lica, kao da se radi o dva sasvim odvojena procesa. Qude, ~ije se
misli kriju iza pogleda o~iju i mimike, instinktivno smatram zatvore-
nima, zbog ~ega se i ja prema wima pona{am uzdràno. S takvim ~ovekom
nikada ne bih mogao postati prijateq.51
51
Skoro pedset godina kasnije, posle izlaska petnaestog sveska Slovenskega biblio-
grafskega leksikona
leksikona,, 1991. godine, na svoje veliko iznena|ewe, saznao sam da se u septembru
Pri takvom presu|ivawu nikada nisam do kraja bio ube|en da li je

pravilno. Mo`da se, jednostavno, radi o razlici izme|u primitivnog i
kultivisanog ~oveka. Nema sumwe da izme|u te dve grupe qudi i stupwa
kultivisanosti postoji visoka pozitivna korelacija. Dodu{e, kvare je ne-
ki suprotni primeri. Sulejman Veli~anstveni je bio u stawu da na diva-
nu tri sata, ne trepnuv{i, slu{a velikog vezira Ahmeda i da wemu, sve
dok posle otpu{tawa nije iza{ao u dvori{te saraja, gde su ga opkolili
nemi, nije palo na pamet da }e ga na licu mesta i bez obja{wewa zadaviti.
zadaviti.
Da li je takav hladnokrvni ubica mogao biti kultivisan? Savremenici su
ga smatrali takvim. Danima je mogao da sedi iznad Pergamonovog oltara,
razmi{qaju}i o gr~koj veli~ini i wenoj nedosti`nosti. Kod Vizantina-
ca je lice, na kome se tokom govora ne pomeri ni jedan mi{i}, ne trzne ni
najmawi ìvac, bio dokaz pripadnosti dru{tvenoj eliti. Turci su se ugle-
dali na wih. S druge strane, najve}i deo nau~nika, koji neosporno pripa-
1943. godine „sklonio pred gestapom u Rim i dobio uto~i{te u Vatikanu” (str. 936) dr Ci-
ril @ebot
@ebot i tamo ostao sve do oslobo|ewa. Zna~i da pater Pre{eren nije bio toliko kato-
li~ki, kako bi se moglo pretpostaviti. Za @ebota je sigurno znao, u Rimu se s wim, bez sum-
we, susreo, ako ne i susretao, ali me nije poku{ao povezati s wim. Da li se @ebot tada po-
liti~ki pasivizirao, ili se tako konspirativno krio? Da li je pater Pre{eren poku{a-
vao za{tititi wega od mene, ili mo`da mene od wega?
Bio sam iznena|en i zato {to sam se u vreme boravka u Charlottesville ((Virginia
Virginia),
), gde
sam tokom 1968/69 predavao na Graduate School, Department of Economics Univerze u Virxi-
niji (osnovao, kao i druga~ije, ukqu~uju}i gra|evinski, i utemeqio ga je Tomas Xeferson,
jedan od potpisnika Declaration of Indenpendence),
Indenpendence), s dr @ebotom vi{e puta susreo, bio sam
nekoliko puta gost wegove porodice, i pre svega, wegove qubazne supruge I~e (ro|ene Ko-
run), ~ak sam preno}io kod wih u Va{ingtonu, ali o wegovom boravku u Rimu nisam nikada
ni{ta ~uo. Da li je zaista tada bio u Rimu? Po{to ga nisam li~no poznavao, nisam na wega
mogao naleteti na ulici, kao na mnoge druge. Trideset pet godina kasnije, kad smo rasprav-
qali o prilikama u Jugoslaviji, kad smo se samo neobavezno sastali, prikrivawe rimske
konspiracije verovatno vi{e nije bilo potrebno. Utoliko vi{e, jer se dr @ebot, posebno u
vezi sa svojom posetom Qubqani u avgustu 1968. godine, kad ga je primio tada{wi pred-
sednik slovena~ke vlade Stane Kav~i~, nije pokazao nimalo konspirativnim (o poseti, ko-
ja je bila prire|ena mimo savezne vlasti, obavestio me preko „prijateqa”, koji je sve isto-
vremeno prenosio wegovim neprijateqima; tako se Mitja Ribi~i~, tada{wi predsednik
savezne vlade, blagovremeno ume{ao i postigao prevremeno okon~awe posete). Uza sve to,
zakqu~ujem da je pater Pre{eren poku{avao za{tititi mene od wega, a ne obrnuto.
Kad sam jo{ kasnije dopuwavao rukopis za ovu kwigu, saznao sam da je pater Pre{eren
zavr{io jezuitsku gimnaziju u Travniku, da je posle Prvog svetskog rata vr{io visoke
funkcije u Sarajevu i Zagrebu, da je bio posebno veliki prijateq Hrvata, kao i da ve} 1941.
vi{e nije smeo tamo. Uprkos odu{evqewu za Hrvate, mora da je bio protivnik usta{tva.
Po{to komunista sigurno nije bio, jednostavna aritmetika potvr|uje da je najverovatnije
zaista {titio mene.
daju dru{tvenoj eliti, svoje misli izraàva svim raspoloìvim sred-

stvima, na~inom govora i izrazom o~iju i lica, kako bi bili {to jasniji i
uverqiviji. Da li su oni primitivci? Da li su qudi patentirano praznih
glava, koji s najve}om ozbiqno{}u, smireno{}u i dostojanstvom pri~aju
besmislice, uvijene u ambalaù lepih re~i, kultivisani? Mo`da zaista
jesu. Bar na prvi pogled izgleda da pomaè Pareovo razlikovawe poli-
ti~kih i drugih elita. Kad bi iznenada umrlo sto lekara, sto filozofa,
sto pesnika i pisaca, bio je uveren, Francuska bi propala kao privredna
i kulturna velesila. Smrt jednog broja politi~ara verovatno bi joj samo
koristila. Pa i tu politi~are treba izjedna~iti s kultivisanim qudi-
ma, {to pripadnike pravih elita gura me|u nekultivisane. îni se da se
radi o karakteristici u vi{e dimenzija, koja se ne moè objasniti uz po-
mo} crno-belih pojmova. Za psiholo{ku raspravu nemam dovoqno znawa.
Mogao bih se upitati {ta je s onima koji simuliraju neposrednost,
koji ton i akcent svog govora, izraz o~iju i mimku podre|uju svesnom obma-
wivawu sagovornika? Da li Vuk spada me|u takve? Kako odvojiti la` od
istine? Da li se mogu uo~iti? U ~emu je razlika? Te{ko bih mogao ponudi-
ti neki besprekoran kriterijum. Izgleda da je razlika u su{tini iracio-
nalna. Mora da postoji ~ulo koje omogu}ava razlikovawe i koji spre~ava
qude da ne upadnu u klopku. Moglo bi se re}i da se takvi qudi pre ili kaka--
snije ne~im odaju. Preterivawe u prisnosti i neposrednosti, nedosled
nedoslednost
nost
ube|ivawa, nesavladana misao u o~ima i pukotina u mimici, predstavqa-
ju najve}u opasnost. Ipak, odlu~uju}a je sposobnost sagovornika da sve to
primeti i oceni kao takvo. Verovatno se radi o elementu procesa prirod-
ne selekcije, u kojima qudi bez odgovaraju}ih sposobnosti zaostanu u ta-
kmi~ewu, politi~kom i ekonomskom. Da li takve sposobnosti postoje, da li
su zadovoqavaju}e, moèmo utvrditi samo po rezultatu.
Pensione Fiume je bio u Via Bergamo, kratkoj ulici, koji s Pjaca Fju-
me kraj Porta Salaria vodi prema zapadu. Bio je to mawi trospratni ho-
tel, sagra|en u redu jednako visokih stambenih zgrada, s prete`no stal-
nim gostima, s hranom i stanovawem. Na recepciji su znali da dobijaju no-
vog gosta, neko je telefonom pitao da li imaju sobu i da }e gost ostati du-
è vremena, ali nije rekao ni svoje ni moje ime. Dobio sam sobu na drugom
spratu, s pogledom na ulicu. Via Bergamo nema mnogo saobra}aja, ne}e biti
biti
bu~no. Kupaonica i toalet su u hodniku, kupawe se pla}a posebno, u sobi
imam umivaonik s teku}om hladnom vodom. Cipele se do {est sati ujutro
ostavqaju ispred vrata, mogu ih ~istiti sam, tako }u u{tedeti bak{i{.
Beberin je preko puta hotela. Ve~eru i doru~ak serviraju u hotelu, sve je
ukqu~eno u cenu, ru~ati mogu gde ho}u. I za ve~eru jedva obezbede po-
trebnu hranu. Pla}a se nedeqno. Ve} su imali Jugoslovene. Nemoj voditi
ènske u sobu i budi {to ti{i. U hotelu su sve sami mirni qudi, uglav-
nom mu{karci samci. Za put u centar grada, dokle je najmawe pet kilome-
tara, na raspolagawu mi je tramvaj s Pjaca Fjume po Korzu d’d’Italia, circo-
lare interna sinistra (unutra{wa kru`na pruga u jednom smeru), a iz grada
imam paralelnu circolare interna destra.
destra
Samo da nema stenica i buba{vaba, pa }e sve biti dobro. Ne treba o~e-
kivati preveliku ~isto}u u ovom delu sveta i u vreme rata. Va{ki }u se
otarasiti, sada to ne}e biti te{ko. U to vreme higijena u dowoj Italiji
nije bila na posebno visokom nivou. Neprijatna iskustva imao sam ~ak i
iz Padove. Briga je, dakle, bila opravdana. Stenice su ~esto vrebale na
`rtvu ne samo u posteqama, nego i u tapetama na zidovima, {to je bilo
~esto u Italiji. Imao sam sre}e. Nije ih bilo. I ina~e je sve bilo ~isto,
a posteqina sveà.
Na redu su bile va{ke. Po podu sam ra{irio novine. S rubqa, koje sam
odlagao, uprkos tome {to su se gr~evito dràle za ode}u, masovno su se
odvajale i glasno odbijale od Osservatore romano.
romano. Sme{no, ~ak i kod ovakve
intimnosti mora biti prisutan papski osservatore
osservatore!! Otkad sam napustio
terase iznad Suja, nisam uhvatio priliku da se skinem i potamanim ih. U
ga}ama i pantalonama vukla su se cela poqa srebrnih gwida. Stotine mla-
dih va{ki ra|ale su dnevno. Saàlio sam se nad Franetom koji je odmah
obukao novo odelo, a rubqe je ostavio da promeni kasnije. Za nekoliko da-
na bi}e opet tamo gde je i bio. Ve} sad se kaje.
Koà je na mnogim mestima bila razjedena do krvi, ponegde pokrivena
mekim krastama, sa ùto-belim gnojem ispod i oko wih. [to su rubqe ili
ode}a vi{e priawali za neki deo tela, to je koà bila gore razjedena. U
opisivawu doga|aja u proteklih mesec i po dana, va{ke i dijareju sam naj-
~e{}e preskakao. Dobar deo svakida{wice pod Monti Aurun~ima i iznad
Gariqana bio je ispuwen upravo tim odvratnim neprijatnostima. Da se
svakog dana, svakog sata vra}am na wih? Zbog wih je ~ak i put do Rima bio
neprijatan, iako je nema~ka dozvola uklonila sve opasnosti. Najgore je bi-
lo dok bih razgovarao s nekim, pred kim sam morao prikrivati svoju va{-
qivost, kao s poru~nikom Vermahta u êpranu ili paterom Pre{ernom.
Nisam se mogao ~e{kati, a to je bio jedini na~in da se smiri svrab i ubla-
ì pe~ewe ogrebotine. Bio sam kao spartanski de~ak, koga je grizla lisi-
ca, skrivena pod ode}om, a on nije smeo da se izda.
Zato je prvo kupawe posle vi{e od dva meseca obe}avalo pravo uìva-
we. Petroncijevi su imali primitivnu kupaonicu i retko su je koristili.
koristili.
Samo sam se jednom okupao u woj u vreme boravka u San \ovaniju. Kad sam
sada hteo da uronim u vru}u vodu, zapekla me je, nisam mogao izdràti.
Polivao sam se samo po nenagrizenim delovima koè. Po ostalim mestima
samo sam se tapkao pe{kirom nakva{enim hladnom vodom. Trebalo je vi{e

od nedequ dana da sam mogao normalno da se kupam i po{teno o~istim.
Uprkos svemu tome, postao sam novi ~ovek ~im sam obukao sveè rubqe
rubqe
i novo odelo. Ne samo spoqa. Spoqni izgled me tada ba{ nimalo nije za zani-
ni-
mao. Odlu~uju}e je bilo to {to sam na sebi ose}ao sveìnu rubqa. Otkad
sam se iz San \ovanija uputio u planine, nisam se presvukao, osim ga}a.
Svu odba~enu ode}u umotao sam u novine i ~vrsto povezao, planiraju}i
planiraju}i da
sve skupa bacim u neku pe}. U hotelu je nije bilo, u korpe za otpatke
otpatke po ste-
penicama nisam smeo da bacim paket, da se va{ke ne razmile. Preostalo mi
je samo da ga bacim na neko smetili{te kraj ulice. Pro{ao sam pored Por-
ta Salaria duboko u park, kraj Aurelijevog zida, uzdu` Korzo d’Italia,
ali nisam na{ao ni{ta {to bi mi odgovaralo. Ostavio sam ga na klupi za
{eta~e, na koju sam seo na neko vreme, kako bi sve bilo mawe upadqivo. Man-
gupski sam uìvao u pomisli kako }e neki agent, misle}i da se radi o pod-
metnutoj eksplozivnoj napravi sve skupa odneti u prvu nema~ku komandu,
gde }e paket s najve}im oprezom otvoriti. Nije mi palo na pamet da je pa-
ket prelagan, da bi izgledao opasno. Pomislio sam i da bi paket mogao ot-
kriti i neki civil i kao dragoceni nalazak, pod za{titom no}i, tajno,
prokrijum~ariti ku}i. Kad sam se vratio da ga bacim u grmqe, vi{e ga ni-
je bilo. Nalaza~u vi{e nisam mogao pomo}i.
Do{la je na red ve~era. U trpezariji se nalazilo dvadesetak uskih
stolova za dve osobe i osim jednog, koji je ~ekao na mene, svi su bili zauze-
ti. Rekli su mi da na ve~eru treba da do|em bar do devet sati, ina~e bih
mogao ostati bez we. Po{to dolazim prvi put, napravi}e izuzetak. Sve
vreme boravka u hotelu sede}u za istim stolom. Kao za mojim, i za ostalim
stolovima uglavnom je sedeo po jedan gost. Izgledalo je kao da nemaju dru-
ge brige, osim da se interesuju za mene. Kad sam pozdravio lakim naklo-
nom, svi su uzvratili pozdrav. Kasnije se pokazalo da je, osim uìvawa u
hrani, klawawe jedna od glavnih radwi koju obavqaju, i da je neguju kao
nepogre{iv dokaz li~ne otmenosti i dru{tvenog zna~aja. Izuzetna pa`wa
posve}ivala se razvijawu salveta, name{tenim u drvenim prstenovima,
kao i ponovnom savijawu posle ve~ere. Mewali su ih jednom nedeqno. Stal-
ne su bile i boce s pi}em, uglavnom vinom, jer je bilo najjeftinije. Posle
ve~ere odnosili su ga u ostavu, a pre slede}e ve~ere opet bi se pojavilo
na stolu.
Da nisam zakasnio, odmah bih primetio da u vezi sa ve~erom postoje
samo dva glagolska oblika, nesvr{en i trpni. Iako su svi odmah posle ve-
~ere bili spremni za novi obrok, toliko su po skromnosti odgovarali rat-
nom vremenu, taj se obred vr{io s posve}enom brigom i promi{qenim do-
stojanstvom, nepromewivim redosledom i doslednim izvo|ewem svakog po-
jedina~nog detaqa. Ceo dan su ga o~ekivali kao glavni dokaz svog postoja-
wa i àlili se {to se, i pored revnosnog odugovla~ewa, svaki put iznova
pokazalo da se ne moè produìti. Od stolova se dizalo s dubokim uzda-
sima, kad bi salvete po ko zna koji put bile opet poravnane.
Ve~ere su se ravla~ile na ~itawe novina i razgovore o dnevnim doga-
|ajima u salonu, u koji smo se skoro kolektivno preseqavali posle obroka.
Razgovori su se nepogre{ivo vra}ali na situaciju na frontu i dokaziva-
we za{to svakog momenta treba o~ekivati wegovo pomerawe na sever. Iako
to niko nije rekao, nije bilo sumwe da su skoro svi gosti oficiri raspale
italijanske armije u civilu, koji o~ekuju pomerawe fronta preko Rima
na sever, kako bi mogli oti}i svojim ku}ama na jug Italije i na Siciliju.
Neki od wih su bili profesionalni vojnici. Oni su nas svako ve~e izno-
va ube|ivali da se razdaqina od Kasina do Rima moè pre}i za svega ne-
koliko sati, i da bismo se ve} sutra, kad po|emo do berberina, mogli na}i
na ulici me|u engleskim vojnicima. Tako je, navodno, bilo na svim fron-
tovima. Samo {to su uvek beàli, sada, po prvi put, ne}e morati. Prema
iskustvu koje sam stekao, brzi proboj Engleza smatrao sam krajwe nevero-
vatnim, ali stru~nim ocenama nisam prigovarao. Moja odluka da i pored
diplome i po~etka sudske prakse u Qubqani studiram jo{ i u Napuqu,
zvu~ala im je dobro. To je jedan od najboqih univerziteta u Italiji. Si-
gurno imam bogate roditeqe, {kolovawe u Napuqu je skupo.
Tako je postalo jasno za{to svakoj stvari posve}uju toliko vremena.
Sve je obja{wavala dosada u ~ekawu kome se nije video kraj i koje je, zbog
ustaqewa fronta pred Rapidom i Gariqanom, iz dana u dan prelazilo u
nesigurnu budu}nost. Svaki posao je trebalo {to vi{e razvu}i, izvesti ga
{to temeqitije i {to promi{qenije, da {to duè traje i da ne nastupi
momenat kad ne bude imalo {ta da se radi. Od beskona~ne besposlenosti
trebalo je ostvariti ose}aj da nema dovoqno vremena kako bi se sve uradi-
lo kako treba. To sam i sam shvatio, kad sam postao svestan kako vreme u
Rimu te~e beskona~no polako. [to duè doru~kujemo, to }e pre sti}i pod-
ne, {to se duè odmaramo popodne, to }e pre do}i vreme ve~ere, {to duè
ve~eramo i raspravqamo o slomu fronta pred Kasinom, sutra }emo se ka-
snije probuditi.
Kao i svuda u Italiji, postao sam avvocato
avvocato.. Avokato ovde, avokato ta-
mo. Imponovala mi je promocija od stud. iur. preko cand. iur. i dipl. iur. di-
rektno u laskavi avvocato
avvocato,, jer sam tek zapo~eo praksu za advokatskog pri-
pravnika. Ipak su me ubrzo spustili na realno tlo, tuma~ewem da se kod
wih lako postaje avokato, ni biti dottore nije ni{ta posebno, raggioniere
/ra~unovo|a/ je svaki drugi, samo signore se rodi{, kao vlastelin, a ne
postaje{, pa makar bio i dottore
dottore.. Pravog signora ne treba oslovqavati, tre-
ba mu samo poqubiti ruku. Signor dottore je nonsens, koji su izmislili na

severu. Ni{ta ne zna~i. Tamo imaju ~ak i signore contadine.
contadine. O svemu od-
lu~uje
lu ~uje ono „e” na kraju, naglasak upravo na wemu, koje se ni do smrti ne}e
na}i na kraju mog signora, tako sam ih razumeo. Petroncijevi su bili o~i-
gledno jako obzirni kad mi to nikada nisu rekli. Kolona sigurno nikada
ne}u naslediti, kao Nino. Ali pogre{io sam misle}i da mi niko nikada
ne}e poqubiti ruku. Kad sam jednom, mnogo posle rata, povezao u prazni~-
„a Gabedana” (od Ka-
no, sasvim crno, odelo odevenog seqaka do Katancara, „a
pitana, lokalnog imena za Katancaro, koje izvire od poznatog Gran Kapita-
na, slavnog {panskog vojvode Fernandeza de Kordoba, koji je u wemu imao
svoj {tab u borbama protiv Francuza, krajem 15. veka), jer je, kako mi je
rekao, morao da ide u vi{i sud, pre nego {to sam uspeo da je izmaknem,
osim dubokog naklona, u znak zahvalnosti, poqubio me u desnu ruku.
Na sastanak na Pjaca di Spawa u jedanaest sati pre podne, osim Vuka,
do{ao je i Iztok, tako|e oficir jugoslovenske vojske, sude}i po pona{a-
wu, podre|en Vuku. Ime sam izmislio za potrebe ovog spisa, pravo nisam
upamtio, vojni~ko tako|e.52 U{li smo u restoran, popili po jedan amaro,
koji je pripretio da }e me smesta oterati od stola, i ostali na ru~ku. Po-
novnog proveravawa nije bilo. Sada je bilo najva`nije da dobiju podatke
o svemu vojni~ki zna~ajnom {to sam video i saznao na frontu. U {tabu su,
navodno, odu{evqeni {to }e ih dobiti. Kakvom {tabu? Zar vam nisam re-
kao, u {tabu komande Jugoslovenske vojske za Sloveniju, bio je odgovor. Tre-
ba odmah da napi{em detaqni izve{taj o svemu {to sam video, s preciz-
nim mestima i vremenom gde sam se zadràvao, o svim nema~kim odbrambe-
nim poloàjima koje sam zapazio, uz procenu broja vojnika, vrsti vojske i
naoruàwa, kakve aktivnosti izvode, gde i kakva utvr|ewa grade, posebno
detaqno gde smo i kakve ìce presecali, kao i precizno sve o tome {ta
sam saznao o Englezima na suprotnoj strani Gariqana. Doneli su mi pisa}u
ma{inu, kopije nisu potrebne, jer }e izve{taj dobiti samo Stari, izve-
{taj ide direktno k Mihailovi}u, a otuda u London ili Kairo. Za Starog
mi je odmah, bez raspitivawa, bilo jasno da se radi o majoru Karlu Nova-
ku.53 Do jutra treba da je napisano. Imaju direktnu vezu, ali niko nije re-
52
Posle pregleda arhiva PRO u Londonu, to je najverovatnije bio major Albin Dràn,
izgled da je podre|en Vuku je verovatno proizlazio iz ~iwenice da je obavqao admini-
strativno-finansijske poslove, dok je Vuk bio a|utant.
53
General{tabni major Karl Novak, pre vojnog sloma na~elnik {taba Triglavskog
Security Intelligence
planinskog puka, po vlastitoj izjavi britanskoj slu`bi bezbednosti ((Security
Liaison Office – SILO
SILO)) stigao je u Rim oko 10. (prema drugoj izjavi po istom izvoru 13.) okto-
bra 1943. godine. Dakle, dosta posle mene. Nakon {to su propali svi wegovi odbrambeni po-
kao s kim i kakvu. Radio-vezu, kakvu su imali u Sloveniji? Rado bih to

bio znao, ali nisam hteo da pitam. Da misle da je korisno da znam, sigurno
bi mi rekli.
Ve}i deo ru~ka pro{ao je u mom pripovedawu o dogodov{tinama u pro-
tekla dva meseca. Za wih je to sve bilo jako zabavno, tako|e i proliv i
englesko granatirawe, izbacivawe blata iz poplavqenih bunkera kraj Ga-
riqana i velikodu{an poklon paket s va{qivim ga}ama {eta~u u parku
na Korzo d’
d’Italia. Razo~arali su me poznavawem podru~ja po kome sam se
kretao. Auzonija i Sesa Aurunka za wih su bili jedno te isto. Da sam im
natru}ao kako su Englezi iz Suja granatirali San Karlo di Sesa, verova-
li bi isto tako kao {to su poverovali i suprotnu pri~u. Nisu imali ni
najmaweg
naj maweg pojma o tom delu Italije. Kakva je konfiguracija kraja, gde su
planine i doline i kako teku reke, za wih su sve to bila {panska sela.
Znali su samo za Monte Kasino, ali ne i da se tamo nalazi manastir. Isti-
na, ni sam nisam imao pojma u {ta se upu{tam, kad sam se na Termini, u
mra~noj no}i, ugurao u vagon, koji je trebalo da me odveze na jug, k Engle-
zima, ali do trenutka, kad mi je plan propao, sve sam itekako dobro upo-
znao. Sli~no tome morala bi uraditi i ova dvojica, za slu~aj neuspeha54.
Posle povratka u hotel svom ozbiqno{}u sam se bacio na posao i na-
stavio odmah posle ve~ere. „Oprostite, imam problema s varewem, nadam
se da razumete, ujutro }u se iskupiti”, objasnio sam ostalima u hotelu.
Izbeleìo sam sve {to bi moglo biti od vojnog zna~aja, {to je mogu}e kra-
}e i saètije, onako kako sam zami{qao da mora zvu~ati vojni~ki jezik.
Sve od dalekometnih topova kraj Spiwo Saturnije, do bunkera i poplave
uz Gariqano, kako je verovatno miniran, da su u vreme na{eg dolaska na
zapadnu obalu na isto~noj jo{ uvek bili Nemci, da se na Monte Kasinu ne
prime}uju nikakve vojne aktivnosti, da Nemaca verovatno tamo i nema,
loàji u Sloveniji, krivicu za to pripisivao je, pre svega, neu~estvovawu Slovenske legi-
je i wenih politi~kih vo|a, razo~aran, 26. septembra 1943. godine, sa svojom qubavnicom
Jovankom Kri{tof i wenom k}erkom Tatjanom, s hrvatskim paso{em na ime Jarda{, napu-
stio je Qubqanu, s namerom da u Rimu sa~eka saveznike. Put do Trsta je zbog razru{ene
pruge trajao 14 dana, dok je u Trstu izgubio vreme ~ekaju}i potrebne dozvole za put do Ri-
ma. (Zapisnik saslu{awa u Bariju, datiran sa 14. junom 1945, WO WO/12370,
/12370, J–No 9905, doku-
ment 9). Dokumente je dobio pod imenom prof. Bruno Arkadi iz Raguze (Dubrovnik). Pre od-
laska privremeno je raspustio celu organizaciju Jugoslovenske vojske u Sloveniji (JVvD).
Mora da je zaista bio u jakoj depresiji (K. Novak, Odporni{ko gibawe...,broj
gibawe...,broj 9-10).
54
„The Jevdjevic ‘Special Mis-
U izve{taju od 30. oktobra 1944. godine, pod naslovom „The
sion’ in Rome” (Jev|evi}eva ’Specijalna misija’ u Rimu), koje je SILO poslao na AFHQ (Allied
Force Headquaters) PRO WO 204/12370,
204/12370, J-No 9905, dokument, redakcijski ozna~en brojem
1; taj izve{taj je i sadràj FO (Foreign Office) 371/44280, R18687) navedeno je da je Novak
gde i kako su razme{tene nema~ke osmatra~nice, kako smo im presecali

telefonske veze, kako su nas kasnije Englezi granatirali topovima, po-
sebno detaqno opisao sam koncentraciju nema~ke pe{adije pod maslinama
kraj mesta Koreno Auzonio i pod pomoranxama ispod Suja. Upozorio sam na
veliki broj civila i vojnika kapitulirane vojske u planinama i opisao
nema~ko ubijawe bespomo}nih sfolata na obroncima, koji se iznad mesta
Santa Andrea spu{taju prema u{}u Garija u Liri. Uprkos tome {to sam
jo{ ju~e potcewivao vojni~ki zna~aj ovih podataka, na kraju sam bio zado-
voqan {to sam ih prikupio. Te{ko da bi ih ovako sistemati~no prikupio
neki italijanski andiamo raggiungere,
raggiungere, jo{ teè, da bi mogao da ih prene-
se Englezima. Da samo {to pre stignu u prave ruke.55 Vojni~ki najkorisni-
u novembru 1943. godine s nekoliko saradnika (Drànom, Vukom Coti~em i wegovim bratom
– isti izvor, drugi dokumenti) poku{ao da se probije preko fronta do Engleza, ali im
nije uspelo. To je sasvim neverovatno. Po Novakovoj ispovesti, on je iz Qubqane oti{ao u
Rim da bi tamo sa~ekao saveznike. Po{to je s wim bila Jovanka Kri{tof sa k}erkom, malo
je verovatno da bi ih ostavio u Rimu, jo{ mawe da bi zajedno s wima rizikovao prelazak
linije fronta. Islednicima SILO rekao je da su mu dosadile intrige (u Sloveniji), èleo
je (a ne poku{ao) da se probije preko fronta do saveznika, i da to nije uradio zbog Mihai-
lovi}evog nare|ewa da se vrati u otaxbinu. Nare|ewe je, po svojoj vlastitoj izjavi, dobio
na Boì} 1943. godine (K. Novak, o. c.).
c.). Pored toga, u novembru 1943. godine do saveznika se
iz Rima moglo probiti samo preko Gariqana, a za wega nijedan od dvojice sagovornika (kao
ni drugi) nisu znali. U razgovoru sa mnom, poku{aj prelaska fronta uop{te nisu pomenu
pomenuli,
li,
{to bi bilo neverovatno za slu~aj da je do wega stvarno do{lo. Pored toga, qudi iz iste
grupe dali su o mom delovawu u Italiji podatak SILO da sam posle kapitulacije Italije
poku{ao da se probijem do saveznika preko Volturna (!). Gre{ka se moè objasniti, jer je
Volturno, koji se tridesetak kilometara ju`nije uliva u Tirensko more, zbog mukotrpnog
savezni~kog prelaèwa sredinom oktobra 1943. godine i kasnije, bio predmet dnevnih no-
vinskih izve{taja, tako da je bio op{te poznat. Gariqano novine u to vreme jo{ nisu po-
miwale. Da je neko poku{ao da ga pregazi, ja bih verovatno znao za to. Novak je i ina~e, u
drugim prilikama, rado izjavqivao da je èleo da se probije do saveznika (na primer, u
septembru 1944. godine u Bolowi), ali to, osim na samom kraju, kad je ve} bilo prekasno, ni-
kada nije ni poku{ao. Razume se, ako poku{aj nije zna~io traèwe pouzdanih osoba, koje bi
ga iz Rima prevele preko granice, {to je i bilo u wegovom stilu.
55
Do danas nisam mogao proveriti, ne samo kuda i kako je odaslan izve{taj i ko ga je
primio, ve} ni da li je uop{te odaslan. Na PRO nisam otkrio nijedan trag; istina, veliki
deo arhiva Foreign i War Office (i posle otvarawa SOE arhiva s oznakom HS, u julu 1997. gogo--
dine) jo{ uvek je nedostupan, posebno obave{tajnih. Na saslu{awu (vidi prethodnu napo-
menu) Novak ga nije nikome pomenuo, izjavio je da je radio-vezom Mihailovi}u slao „voj-
ni~ke podatke (pomerawa jedinica, vrste jedinica itd.)”, koje je prikupio uz pomo} „ku-
rira i Jev|evi}a” (iz brojnih telegrama proizlazi da je takve izve{taje slao pre svega
Jev|evi}). To je bio predajnik, koji je koristio u Sloveniji, a operater Ivo Briceq ga je
rastavqenog doneo u Rim, gde ga je uz pomo} jednog britanskog majora, koga je u novembru upo-
ja u~inila mi se informacija o Vermahtu, koji je masovno krio svoju voj-

sku pod maslinama u gorama izme|u Gariqana i Auzonije, kao i pod pomo-
ranxama, neposredno kraj Gariqana. Ta informacija bi mogla biti odlu-
~uju}a za procenu gde bi trebalo forsirati prelaz preko Gariqana.
Po{to sve lo{e brzo izbledi, a prijatna i bezbedna hotelska soba je
tome pripomogla, cena, koju sam za to pla}ao, nije mi delovala previsokom.
Kad zarastu ogrebotine od va{ki i kad pro|e proliv, jo{ }e pasti. Za-
bavqawe Vuka i Iztoka mojim pripovedawem nagove{tavalo je nove kori-
sti od podviga. I daqe }u nasmejavati slu{aoce pri~om u kakvom su stra-
hu bile va{ke, kad mi je voda poplavqenih bunkera pre{la preko kolena
i dizala se sve vi{e. Da sam bio samo u ga}ama, zaboravi}u da kaèm. Pa
jo{, kako mule nisu uspele da me prepolove, bio sam, zna~i, ~vr{}i od ro-
bija{a na Galati. Da li je mogu}e zamisliti i{ta zabavnije od cikcak
tr~awa s jednog kraja proplanka na drugi, kako bih pobegao granatama ra-
zigranih engleskih artiqeraca, ili pijewe vode pod drumskim mosti}em,
u koju su se pre toga olak{ali wegovi straàri? Tada sam jo{ ra~unao da
legalna vlast u Jugoslaviji ne}e biti sru{ena i da }u mo}i da zbijam {a-
{a-
le na ra~un svojih italijanskih dogodov{tina. Tako|e, tada nisam mogao
znati da }u proliv imati jo{ pune ~etiri godine.
Verovatno bih se i sam glasno smejao ovakvim zabavnim doga|ajima da
nisam postao svestan ~iwenice da sam se sastavqawem izve{taja pretvo-
rio u pravog {pijuna. [ta ako Nemci saznaju za wega? Zabrinula me je
pisa}a
pi sa}a ma{ina. Doneo sam je kri{om, ali tokom ve~ere bi mogao neko da se
prikrade u sobu. [ta pi{em niko nije mogao videti, jer sam otkucane li-
stove poneo sa sobom na ve~eru. Ma{ina je sumwiva ve} sama po sebi. Kako
mogu biti tako neoprezni da naru~e kucani izve{taj? Ne mogu je se otara-
siti zajedno s izve{tajem. Pomagalo mi je ~itawe {pijunskih romana jo{
u vreme sredwe {kole. Napisao sam na slovena~kom stranicu i po pisma
znao u Vatikanu, osposobio za rad. U sistemu ~etni~kih stanica imao je kod YOO, Vig Vig. Vig.
Prvi izve{taj posle osposobqavawa za rad stanice poslao je Mihailovi}u 25. novembra
Arhiv VII k.
(Arhiv k. 276, fasc. 7/1, broj 11422). Ako je moj izve{taj i{ao tim putem, stigao je di-
rektno u ruke na~elniku savezni~ke misije brigadiru Armstrongu. Radio-vezu s vladom u
Kairu, posle bekstva iz Slovenije Novak vi{e nije imao i uprkos nastojawima, nije ih
vi{e mogao uspostaviti.
Naàlost, me|u primqenim telegramima Gorskog {taba u Arhivu VII nisam na{ao
svoj izve{taj, niti ikakav znak o wemu. Iz Mihailovi}evog radio-izve{taja od 26. de-
cembra
cem bra proizlazi da je od Novaka primio pet izve{taja (broj 61 i 62, kao i 64-66), koje nisu
Zbornik ... XIV/3,
na{li ((Zbornik XIV/3, str. 260, prip. 7). Po{to je radi opse`nosti izve{taja mawe vero-
vero-
vatno da je emitovan preko radio-veze (pre svega zbog dugotrajnog {ifrovawa), mislim da je
predat iz ruke u ruku, najverovatnije preko qudi u Vatikanu, mo`da po pateru Pre{ernu.
Dragoj Adelaidi, pogu`vao i bacio u ko{. Umetnuo sam novi list, ponovo
zapo~eo „Moja draga Adelaida... ”, i ostavio ga u ma{ini. Koga bude intere-
sovalo, u mojoj odsutnosti moè da se uveri ~emu sluì.
Na sastanak na Pjaci Esedra56, u blizini Stacione Termini, zakaza-
nim opet u jedanaest sati, doneo sam ve} lepo otkucan izve{taj. Portabl
olivetti ma{inu nisam smeo poneti sa sobom. Vrati}u je drugom prilikom.
Do{ao je samo Iztok. Tekst sam mu uru~io u po{ti, u koju smo u{li ba{ s
tom namerom. Pregled se sastojao od povr{nog ~itawa stranica i konsta-
tacije da su zaista iskucane. Za ne{to drugo je bilo isuvi{e mra~no. Pe-
tica. Odli~no. Morao je odmah da ode, zakazao mi je da do|em u pet sati na
isto mesto, gde }e me ~ekati Vuk. Bio sam zate~en. Pripremao sam se da sa-
znam kome je izve{taj namewen i kako }e ga predati, pomislio sam ~ak da
ga uop{te ne predam, ako ne dobijem zadovoqavaju}i odgovor. Omeo me pred-
log da u|emo u po{tu, gde nas niko ne moè videti, za slu~aj da nas je neko
pratio. Iztokovu brigu za bezbednost nesvesno sam shvatio kao dokaz da je
pouzdan i on sam.
Kontraobave{tajac u {tabu JVuO

JVuO
U pet sati Vuk mi je saop{tio da je Stari bio jako zadovoqan izve-

{tajem, da mi se zahvaquje i da sam time postao ~lan glavnog {taba. Kasni-
je }e mi saop{titi kakvi }e biti moji zadaci. Odredili su mi mese~nu
platu, vi{e nego dovoqno za ìvot u Rimu. Novac, navodno, dobijaju od ju-
goslovenske vlade u Londonu, sada ve} u Kairu. Tamo su u aran`manu pro-
britanskog kneza Pavla, koji je bio regent u vreme maloletnosti Petra II,
jo{ pre nema~kog napada kri{om izneli ne{to zlata iz Narodne banke.
Treba da nabavim fotografiju, jer }e mi obezbediti novu li~nu kartu. U
Rimu je, kako su mi objasnili, isuvi{e opasno predstavqati se kao Jugoslo-
Jugoslo-
ven. Ako me Italijani uhvate u nekoj raciji, odmah }e obavestiti Nemce.
Pre ili kasnije Nemci }e saznati za nas i bez toga. Kad je dobijem, iseli-
}u se iz pansione Fjume i potraìti novi stan. Gde god budem hteo, to je
moja stvar, mogu stanovati i privatno.
Novi status, koji mi je saop{ten jednostrano, kao kakvo odlikovawe
koje se prima s veseqem, pobudio me je na razmi{qawe. [tabovi su mi
oduvek izgledali nekako mrsko, pre svega zbog oficira koji ih ~ine. Ni-
je bilo sumwe da se Novak nalazi u {tabu, o ostalima nisam znao ni{ta.
56
Danas je to polukru`ni trg Pjaca dela Republika.
Uzgred mi je naba~eno da je bezbednije da ne znam, boqe je i da samoga sebe

ne poznajem.57 O Novaku sam jo{ iz Qubqane znao mnogo neprijatnih stva-
ri, uglavnom su izvirale iz egzaltiranog dela katoli~kih krugova. Svi su
znali da je Novak bio Mihailovi}ev opunomo}enik za Sloveniju, a u poli-
poli-
ti~ki nesre|enim prilikama to je bila pouzdana pozicija. Izazovna je bi-
la i pomisao da prima{ platu od vlade iz Londona (Kaira). Ne samo zbog
novca, ve} pre svega zato {to je novac potvr|ivao legalnost delovawa i
formalnu ukqu~enost u savezni~ki tabor. Istina je, dakle, da je povezan
s Englezima. Kojim putem dobijaju novac, odakle ga dobija vlada? Tada jo{
nisam znao da je Novak jo{ u Sloveniji dobijao velike koli~ine novca od
jugoslovenske vlade u Londonu i da su ga ~ak prevozili avionima i u vre-
}ama izbacivali na unapred dogovorena mesta. U Rimu ga moè dobijati
neposredno,
ne posredno, od na{e ambasade pri Vatikanu, a ona pak, od 7.344 zlatnih po-
luga i 47 miliona dolara, koje je vlada jo{ u prole}e 1939. godine prenela
u Englesku, odnosno u FRB u Wujorku.
S druge strane, zar se nisam na taj na~in prodao, stupio u pla}enu
slu`bu za ideale, koji ne bi trebalo da imaju i{ta s materijalno{}u?
Sve {to je bilo povezano s politi~kim delovawem oduvek sam smatrao da
je stvar dobrovoqnosti, koja nije trebalo da bude povezana s novcem. Za
antiokupatorsko delovawe to bi moralo vaìti u jo{ ve}oj meri. Isti-
na, mora{ imati nekakav dohodak, svoj ili o~ev, ako ho}e{ da preìvi{.
Ovde nema ni jednog ni drugog. I najaqkaviji savezni~ki redov za svoja ju-
na{tva dobija redovnu platu.
Pune glave nenadanih doga|aja koji su me smestili u sasvim nove od-
nose, koje uz kontradiktorna ose}awa, od zadovoqstva do sumwi, nisam bio
sposoban da sredim u doslednu celinu i dam im jedinstvenu ocenu, kora~ao
sam jako sporo, zaustavqao se i okretao, pri tome sam na putu do hotela ne-
hotice skrenuo i na{ao se na Pjaci Barberini, na po~etku ulice Vitorio
Veneto. Razmi{qaju}i, pored vodoskoka Tritone, prelazio sam s jednog
kraja trga na drugi, kao da uìvam u gu`vi. Saobra}aj u ovom delu grada
bio je jako gust, pe{aka tako|e uvek ima mnogo. Me|utim, nisam ih posma-
trao. Sluìli su mi kao bezli~na masa tela u kojoj sam se malo po malo
57
U svakom slu~aju, {tab Jugoslovenske vojske u otaxbini (u izgnanstvu) bio je jadna
slika {taba koji je Novak sastavio sredinom 1943. godine, posle dolaska iz internacije,
od ve}e grupe aktivnih oficira. U osloba|awu je posredovao biskup dr Roman. U tom {ta-
bu je bio potpukovnik France Krener, zapovednik Qubqane, potpukovnik Janko Sirnik je
bio zaduèn za organizaciju, major Andrej Glu{i~ za propagandu, major Ladislav Kri`
za obave{tajnu slu`bu, major Albin Dràn je bio intendant. Potpukovnik Ivan Prezeq
je bio oficir za vezu sa Slovenskom zavezom.
izgubio. Tako sam mogao nesmetano razmi{qati. Pojedina~no drve}e iz te

{ume kome{awa pojavqivalo se samo kad sam prelazio ulicu, ili kad bi
se neki slepi pe{ak zaleteo u mene.
Razmi{qawe u ovoj egipatskoj tami, uz pratwu orkestra mno{tva, po-
kazalo se kao po~etni~ka gre{ka sada ve} profesionalnog, u svakom slu~a-
ju, pla}enog {pijuna. Dok sam s ivice plo~nika ispred Palace Barberini
gledao prema vodoskoku, s le|a me mladi ènski glas pozdravio „Dobro ve-
~e – zdravo” i odmah se pored mene pojavilo lice koje je to izgovorilo. Pre
nego sam postao svestan situacije, odgovorio sam isto, „Dobro ve~e”. Toli-
ko sam uporno ponavqao italijanske pozdrave i sam sa sobom govorio ita-
lijanski, da me ni ovako iznenadna prilika ne bi mogla odati! Ni{ta se
vi{e nije dalo popraviti, gre{ka je po~iwena. Umesto kiselog, morao sam
namestiti qubazno lice. Na sre}u, to nije bilo te{ko, jer je Bojana, kako
je rekla da se zove, bila zgodna devojka od tridesetak godina, ne{to vi{a
od mene, pre puna~kog, nego vitkog stasa i okruglih obraza. Delovala je ne-
kako materinski, iako se gusta, bri`qivo negovana kestewasta kosa, tam-
nosme|e ìvahne o~i i ten, ne{to tamniji od moga, nisu poklapali s tim
ose}awem. Da sam je sreo na neki obi~niji na~in i u druga~ijim prilika-
ma, sigurno bih zakqu~io da je jako lepa, tamnosme|ih o~iju, ìvahnih i
qubaznih, s tenom poput breskve. U svakom slu~aju, mnogo savremeniji tip
od onog kako sam zami{qao da izgleda tipi~na krupna Crnogorka, zaliza-
ne crne kose.
Takav stereotip sam stvorio jo{ trideset osme godine, kad sam sa {kol-
skim drugom Joètom Obr{ekom, najsun~anijeg mogu}eg julskog dana izmu-
~io napornu strminu iz Kotora na najvi{i vrh [tiro`nik, misle}i da
je Lov}en, i na susednom, ne{to nièm vrhu ugledao kapelicu Petra Pe-
trovi}a II Wego{a od belog mermera, spustio se razo~aran na prevoj i po-
tom uzbrdo na pravi Lov}en, niz wega u Wego{e, pa cestom do Cetiwa, sa
Cetiwa u Rijeku Crnojevi}a, otuda la|om po Skadarskom jezeru do Vir-
pazara, pa uskotra~nom èleznicom, vozom, koji se sastojao od lokomotive
„Lov}en” i dva vagova, jednog teretnog i drugog putni~kog, s tri klase, vla-
sni{tvo nekog italijanskog dru{tva, preko planina stigao do Bara. Ne{to
sli~no bih uvek poèleo za svetog Nikolu. Ipak, nikada nisam pomi{qao
da }u se voziti u takvoj zgodnoj igra~ki. Otada sam bogatiji za bar tri spo-
znawa. Prvo, da patuqak ne moè suditi o visini velikana ~ak i kad im
stane na prste, da more na engleskom zna~i plovidba (na{ jedini saputnik,
u {irokim imperijalnim pantalonama i s platnenim {e{irom, uz brekta-
we lokomotive koja se pela na vrh gorskog lanca, kad smo ispred sebe ugle-
dali ne{to kristalno plavo, od odu{evqewa je nezaustavqivo po~eo da
vi~e „Jadranska plovidba”), i da sam postao nepogre{iv stru~wak za Crno-
gorce. Kako i za Crnogorke, te{ko bih objasnio, jer se na ulicama i javnim

mestima nisu mogle videti. Na ìvahnoj plaì u Rijeci Crnojevi}a, tog
usijanog julskog popodneva, bilo je bar stotinu kupa~a, me|u wima nijedne
ène. Sve su bile kod ku}e i radile. Verovatno su me u stru~waka promo-
visale seoske devojke u Wego{ima i susednim planinskim naseqima.
Po glavi su mi se vrzmale mogu}e posledice upravo po~iwene gre{ke.
Ko zna ko je ona, {ta ho}e od mene, za koga radi? U Rimu je s nekim prijate-
qima, do{li su posle raspada italijanske vojske iz Herceg-Novog u Bari.
„S vojskom?”, omaklo mi se pitawe, kad sam se setio Vini~ijevog pri~awa
kakav dugi put su morali pro}i da bi preko Rijeke i Trsta u{li u Itali-
ju. „Eto, tako”, bio je odgovor, koji nije ni{ta govorio, odmah je dodala da
sada ~ekaju da se Nemci povuku daqe od Rima. Vi{e ni{ta nisam hteo da
je pitam. Verovatno bih saznao da namerava nastaviti studije u Napuqu,
a to me nije zanimalo, jer i sam laèm na isti na~in. Pri~ala je {ta je
htela, {ta joj je odgovaralo da saznam. Ni{ta {to bi me zanimalo. Uosta-
lom, nije me zanimalo ni{ta drugo nego da je se otarasim. [to brè, to
boqe. Najverovatnije pripada ~etnicima, mislio sam. Crna Gora je u leto
1942. godine bila sva ~etni~ka. Ve} su svi pre{li, ostatke su rasterali
komunisti, sli~no kao i slovena~ke.
Umesto da je se otarasim, navukao sam na glavu jo{ jednog. Izdaleka se
pozdravila sa starijim mu{karcem koji nam se pribliàvao. Nizak i zde-
past, sa {e{irom na glavi i nao~alama. Ve} je tu i odmah se upoznajemo. To
je jedan od wenih prijateqa, zapravo stric. „Kako je lepo sresti nekog od
na{ih”, kaè mi. Sad sam u pravom sosu. [ta sve ne bi voleo da sazna od
mene taj, kako kaè, jedan od wenih prijateqa? Jo{ pre nego mi je ispu-
stio desnu ruku iz svojih kle{ta, po~eo je da ispituje, ja sam izbegavao
odgovore kako sam znao i umeo, nude}i neke ne{kodqive, koji su mi pre-
brzo padali na pamet. Zbog nao~ara, ~ija jaka dioptrija ne dopu{ta pogled
u o~i, deluje strano i tajanstveno, potpuno suprotno od Bojane. Dok ih bri-
{e, neprestano trep}e iskrivqenog lica i obrva, kao da mu smeta najja~e
sunce, pri tome se jo{ kreveqi. Mrak je, ulica je jedva osvetqena. Mora da
je neki advokat. Ma koliko da se trudi, starom liscu ne}u ni{ta otkriti
o sebi, ni politi~ki najnaivnije stvari. Ve} mu je previ{e i podatak da
sam iz Qubqane.
Hteo je da deluje jako prijateqski i familijarno, ~ak o~inski, sve ga
zanima, navodno samo zato da mi pomogne, ako treba. Rim, rekao je, poznaje
boqe od Podgorice, odakle je rodom. Bar ne{to da je rekao o sebi. [ta ga
briga gde sam dobio novi kaput. Svakako, od Crvenog krsta, i on je tamo bio.
„Imate li bonove za hranu?” zanimalo ga je. „Da, imam ih”, glasio je odgo-
vor, iako sam prvi put ~uo da se mogu dobiti. Sva sre}a {to je mrak, pa mi
ne moè ~itati s lica da laèm. Ili mo`da moè? „Treba da idemo, zar
si zaboravila”, opomenuo je stric. Zatim: „Dovi|ewa”, pa weno „Dovi|e-
wa.” Zna~i, obavqaju neke zadatke, ùre. Ili je to izgovor za povla~ewe,
jer je primetio da me je gurnuo u preduboku nepriliku, pa sam se zato za-
tvorio? Kakvo dovi|ewa! Samo da ih vi{e ne vidim, mislio sam i odmah
~vrstu è
èqu
qu ograni~io samo na strica. Da li bismo se u gradu, kakav je
Rim, mogli opet sresti?
Nisam mogao odlu~iti da li da Vuku kaèm za svoju najnoviju {pijun-
sku majstoriju ili da je pre}utim. Ako zatreba, re}i }u mu. Za{to da mu
odmah kaèm? Na slede}em sastanku, koji smo opet zakazali za ru~kom u
restoranu kraj Pjaca di Spawa, neo~ekivano me je upitao da li sam se ve}
upoznao sa Crnogorcima, Bojanom i wenim stricem. Dakle, zna, bilo je ja-
sno. Wima dvoma ni{ta ne moè proma}i, po ceo dan krstare po gradu, {pi-{pi-
juniraju svakoga koji bar malo miri{e po Jugoslaviji, objasnio mi je Vuk.
Vojvoda ga dobro poznaje. Stari komunista iz {panskog gra|anskog rata, svo-
svo-
jim vezama stigao je u Rim da kod vrhovnih italijanskih vojnih komandi
izdejstvu
stvuje
je uputstva generalima u Crnog Gori, da pre dolaska Nemaca pre-pre-
daju oru`je partizanima. [ta sada radi, za{to se nije vratio sada, kad je
sve zavr{eno, niko ne zna. Ista je stvar i sa Bojanom, kojoj je on stric isto
toliko koliko i meni. Ne veruju da koje od wih radi za Nemce. Vojvodu sam
namerno pre~uo. Nije iskqu~eno da tako nazivaju Novaka, to je bio stari
~etni~ki obi~aj. „Ovde je fotografija koju ste zahtevali, napravio sam je
na èlezni~koj stanici”, ispunio sam pauzu, koja bi ina~e nastala. Hteo
sam da je dam ~im sam u{ao u restoran, zato mi je odmah bila na jeziku. „Je
li dobra?”
„Sutra uve~e upozna}e{ se sa celim {tabom”, bio je Vukov odgovor.
„Stari nas sve zajedno poziva u restoran Panteon na Pjaca dela Rotonda na
proslavu prvog decembra.” Nalazio se neposredno kraj Panteona, na prila-
zu su se videli stubovi kao ogromna talasasta stena od klesanog mermera.
Za nas je pozadi, u prizemqu, rezervisana posebna soba, mala sala. Skupi-
lo nas se dvadesetoro qudi, saznao sam imena svih, ali nisam poverovao da
su wihova. Zvu~ala su isuvi{e karantanski. Vi ste, zna~i, taj koji dolazi
s fronta, dobro te je udesio, pojavio si se kao poru~en, sve }e nam koristi-
ti, bile su glavne napomene kad sam rekao ko sam. To je, zna~i, {tab. Za ve-
}inu bih rekao da su gorile, samo je nekolicina po spoqa{nosti izgleda-
la oficirski. To se i potvrdilo, kad su nas porazmestili i kad sam dobio
mesto kraj Iztoka, negde po sredini.
Nasuprot mene je sedeo Milko Brezigar, jedini koga sam poznavao jo{
iz Qubqane. Bio je jedan od urednika i suvlasnika Jutra
Jutra,, gde sam prodao
nekoliko svojih teksti}a, uglavnom prire|enih prevoda, kako bih pove-
}ao dohodak koji je, ina~e, pristizao samo od dràwa privatnih ~asova.
Novakova telesna garda se, osim dvojice, koji su verovatno ~uvali stra-
ù ispred restorana, razmestila na dowem delu. Nekoliko praznih sto-
lica
li ca na suprotnom kraju stola sigurno je ~e~eka
kalo
lo na neke prvake koji ba{
ne ùre.
Pojavila su se samo dvojica, s jednim gorilom kao predwom straòm i
drugim, kao za{titnicom. Svi smo ustaustali.
li. Obojica visoki jaki qudi, jedan
posebno snaàn, svom teìnom se oslawao na {tap, da se pri kora~awu za-
nosio oko wega. Mora da mu je noga jako ozle|ena. „Vojvoda Jev|evi}”, obja-
snio je Iztok. Da se po pona{awu pratilaca nije videlo ko je Novak, mogao
bih pomisliti da je Jev|evi} majorovo vojni~ko ime. Na znak smo seli, on
nas je pozdravio stoje}i, posebno mene i dodao, za druge, da sam ja onaj koji
je stigao s fronta na jugu, ina~e znaju ve} sve. Neka sad kaù da se ne bori-
mo protiv Nemaca. „[tab se postepeno pove}ava”, jo{ je dodao, ~ime me je
uverio da se ne radi o nekoj Vukovoj {ali.
Novak me je razo~arao, iako od oficira i ne treba mnogo o~ekivati.
Tipi~an jugoslovenski oficir, s oholo{}u kao glavnom karakteristikom.
Za{to su svi na isti na~in odbojni? Moram priznati da, zbog mladala~kih
predrasuda u pogledu vojske, nisam najobjektivniji. Dobrosav Jev|evi} ne
deluje hoh{taplerski, ali mora da je prevejan, izgleda kao neki bogati seo-
ski birta{. Mnogo mawe je kultivisan, ako je uop{te kultivisan. Novak je
sav u novom, sveè obrijan, elegantno odeven, u besprekornoj ko{uqi s kra-
vatom. Odmah dokazuje da sam ga pravilno ocenio. Za uvod, kao najzna~ajni-
ju novost, s neprikrivenim ponosom pri~a da je pro{le nedeqe bio u rim-
skoj operi i da su tamo bila trojica vrhovnih zapovednika: vrhovni zapo-
vednik Italijanske republikanske armije, mar{al Gracijani, nema~ki
vrhovni komandant ju`ne Italije, feldmar{al Keselring (to je postao de-
set dana ranije, nakon {to se krajem oktobra Hitler predomislio i, ume-
sto Romelu, wemu poverio komandu nad celom Italijom), i vrhovni koman-
dant Jugoslovenske vojske za Sloveniju, „moja malenkost”. Dakle, uobraèn
je, i to ne malo. Zar mu nimalo ne smeta {to nema vi{i ~in? S pedeset
godi
go dina,
na, kojima mora da je blizu, mogao bi da ga ima. Istina, jo{ tada su ga
oslovqavali sa „gospodine potpukovni~e”, ~inom u koji ga je general Mi-
hailovi} unapredio za Boì} 1943. godine.
Ve~era se bila jako razvukla. Kelneri su ulazili samo na poziv. ê-
sto ustajawe i nazdravqawe. Wegovom veli~anstvu kraqu Petru II II,, vrhov-
nom komandantu Jugoslovenske kraqevske vojske, generalu Mihailovi}u,
Ravnogorskom pokretu, pobedi zapadnih saveznika, za ponovno uspostavqa-
we odreda jugoslovenske vojske u Sloveniji, {to vi{e nije daleko, svima,
koji su u najteìm trenucima ostali kod ku}e, gde se bore u skladu sa svo-
jim mogu}nostima, i tako daqe, i tako daqe. Jev|evi} je hvalio Novakove,

a Novak Jev|evi}eve uspehe i sposobnosti. Usput sam saznao da je Jev|evi}
bio Mihailovi}ev opunomo}enik i da je po Mihailovi}evom odobrewu up-
ravo on u Qubqani obe}ao Novaku poja~awe wegove vojske u Sloveniji li~-
kim ~etnicima.58 Gr~arice su, dakle, bile wihov zajedni~ki uspeh. Ujedno
sam shvatio kako je stigao u Rim. Ve} sam mislio da je stigao sli~no Boja-
58
Pod li~kim ~etnicima podrazumevao se odred od 270 ~etnika pod komandom majora
Vasilija Marovi}a, kome je zapovednik dela Petsto tre}eg korpusa, potpukovnik Slavko
Bjelajac, 6. septembra naredio da ide s wim u Sloveniju. Sam je, po nalogu su{a~kog Nacio-
nalnog komiteta, otputovao na Su{ak. Korpus je pored Like, Korduna i Gorskog kotara obu-
hvatao i deo Slovenije, potpadao je pod li~ki ~etni~ki odred, koji je od maja 1943. bio pod
komandom potpukovnika Mladena @ujovi}a. Po Novakovom pri~awu, na putu u Sloveniju
stigli su do Broda na Kupi, zatim su se vratili u Srpske Moravice (K. Novak, Odporni-
{ko...).
{ko...). Marovi} u izve{taju generalu Mihailovi}u, s datumom od 2. decembra 1943, obja-
{wava da je u selu [talcari, ju`no od Ko~evja, trebalo da ih sa~eka Novak sa svojim ~et-
nicima, ali ga nije na{ao, iako ga je traìo sve do Ko~evske Reke (otuda do Gr~arica ima
svega nekoliko kilometara). Kada je saznao za kapitulaciju, 9. septembra se vratio u Srp-
(Zbornik...,
ske Moravice (Zbornik ..., XIV
XIV/
/3, str. 134). Tamo su partizani razbili ~etnike i rasterali
ih. Jedan deo se sklonio na Su{ak, a kasnije na Lo{iw, gde su ih partizani, koji su u {est
la|a doplovili za wima iz Crikvenice (V. Dedijer, Dnevnik... II II,, str. 419; Zbornik... II
II/10,
/10,
str. 330), kona~no dotukli. Hteli su da pobegnu u ju`nu Italiju koju su ve} zauzimali En-
glezi, ali nisu svi uspeli. Na dva pomo}na broda otplovili su prema ostrvu Bi{evo. Za-
hvatilo ih je nevreme, tako da je samo jedan brod uspeo sti}i do Barija. Na tom brodu je bio
i Bjelajac. Drugi brod se nekoliko sati borio s talasima, kona~no su uspeli da se iskrcaju
kod Pesara. Tu su ih zarobili Nemci i predloìli da za wih rade razne civilne poslo-
ve. Uz pomo} jednog od oficira primili su ih u vojnu slu`bu. Kao Tre}u (hrvatsku) ~etu
„705. Sicherungsbataillon”.
ukqu~ili su ih u „705. Sicherungsbataillon”. Prema Jev|evi}evoj depe{i Mihailovi}u kra-
jem novembra, ~uvali su magacin municije na aerodromu (VII (VII k. 2766, fasc. 7/1, broj 11421
– Jev|evi}evu razmetqivost dokazuje wegov dodatak pri~i da bi, na nare|ewe, magacin
mogli svakog ~asa baciti u vazduh). Pre Boì}a 1943. godine, bataqon su premestili u Bo-
lowu. Kad je otuda odlazio, ~etnike nije poveo sa sobom. Ostali su na raspolagawu itali-
janskom zapovedniku Bolowe. Prema engleskim izvorima, Jev|evi}, koji je s wima bio u
kontaktu jo{ od Riminija, kuda je posle povla~ewa iz Qubqane u oktobru 1943. pobegao od
partizana iz Rijeke i Opatije, tada im je savetovao da ne idu s bataqonom, nego da ostanu
tu gde jesu, a da kasnije pobegnu na jug i probiju se do saveznika. Prema istim izvorima, to
nije u~iweno. Kao grupa, ostali su zajedno do januara 1944. godine, a posle toga im se gubi
trag. Neke od wih su sigurno pohapsili Nemci, dok su se drugi verovatno sklonili u Slo-
(WO 204/12370, dokument ozna~en brojem 5). Prema neproverenim vestima, u pro-
veniju. (WO
le}e 1944. godine vratili su se u Hrvatsku i nastavili s ~etni{tvom.
Bjelajac je kasnije pre{ao u ameri~ku vojsku. Na Novakov izve{taj objavio je odgovor
u londonskom The South Slav Journal (Vol Vol.. 6. broj 3, jesen 1983), u kome tvrdi „da je prema
wegovim informacijama glavni krivac za nastalu situaciju u Sloveniji sam Novak” (P.
Bor{tnik, Pozabqena...
Pozabqena...,, str. 74-75).
ninom stricu, direktno preko mora. Odnos me|u wima meni je izgledao kao
da je Novak komandant, a Jev|evi} neka vrsta politkomesara.59 Saznao sam,
59
Dobrosav Jev|evi} je bio pravnik iz Nevesiwa, u isto~noj Hercegovini, ina~e ro-
|en u Pra~i (Rogatica). Prema britanskim i drugim izvorima, posle Prvog svetskog rata
bio je saosniva~ fa{istoidne Orjune, kasnije poslanik Samostalne demokratske stranke
Svetozara Pribi}evi}a u jugoslovenskom parlamentu, pristalica Bogoquba Jevti}a, pred-
sednika vlade u vreme Petra @ivkovi}a i pre Milana Stojadinovi}a, istovremeno dobav-
qa~ avionskih motora za vojno ministarstvo, pri ~emu je masno zaradio.
Tokom leta 1943. istupao je kao Mihailovi}ev zastupnik u Qubqani, gde je, osim s No-No-
vakom, imao i kontakte s nekim vo|ama Slovenske legije. Ako stoji podatak o Mihailovi}e-
vom prekidu s wim, on u Qubqani nije bio po Mihailovi}evom odobrewu, nego u nekoj dru-
goj, mawe prepoznatqivoj ulozi. Posle italijanske kapitulacije, oti{ao je u Italiju, gde
je razvio veliku mreù uglavnom jugoslovenskih agenata, ali i Italijana, me|u wima je
bilo
bi lo ~ak i partizanskih oficira, koji su posle propasti Italije poku{avali da pridobi-
ju {to vi{e ratnih zarobqenika za ~etni~ke odrede. Brinuo se i o redovnoj nov~anoj pomo-
}i. U tu svrhu, imao je na raspolagawu prili~no novca, raspolagao je i radio-stanicom u
Padovi, kojom je pre dolaska u Rim odràvao samostalnu vezu sa saveznicima i Mihailo-
vi}em. U Rim je stigao u novembru 1943. iz Riminija i uspostavio tesne kontakte s Novakom
i saradnicima, koji su mu se kasnije pridruìli.
Iz naslova izve{taja SILO „The Jevdjevic ‘Special Mission’ in Rome”,
Rome”, s datumom 30.
oktobar 1944. godine, koji je potpisao major D. S. Rajs, na~elnik SILO u Bariju i poslao ga
odeqewu G-2 AFHQ u Kazerti (odeqewe G-2 G-2,, tako|e GSO2, ozna~ava general{tabnog ofi-
cira drugog stepena – majora), proizlazi da je Jev|evi} bio rukovodilac rimske „speci-
jalne misije”, a u wu su spadali i svi ~lanovi Novakovog glavnog {taba u Rimu. Izraz spe-
cijalna misija odnosila se izvorno na Jev|evi}eve saradnike u raznim mestima Italije
(o tome postoji poseban izve{taj SILO
SILO,, ozna~en kao dokument broj WO 204/12370). Kao Mi-
hailovi}ev opunomo}enik, za koga se izdavao, Jev|evi} se mo`da ose}ao nadre|enim Nova-
ku, iako je Novak odlu~ivao samostalno, mada mo`da i na osnovu wegovih saveta. Ina~e, naj-
merodavnija je bila Novakova sekretarica Jovanka. Na ve} pomenutom saslu{awu, Novak je
izjavio da je morao da kontroli{e Jev|evi}a, jer nije bio precizan u poslovawu s novcem,
jer je sara|ivao s Italijanima, jer je imao tesne kontakte s „klerikalcima” i jer je sumwao
da ga je izdavao Nemcima. Novak je kontrolisao i Jev|evi}eve radio-izve{taje Mihailo-
vi}u (fakti~ki, to je ~inila Jovanka, koja je jedina poznavala {ifre), svoju radio-stani-
cu u Rimu nije imao (koristio je stanicu JOO, koju je Novakov telegrafista Briceq doneo
iz Qubqane – telegram broj 11422 Bora-Novaka s datumom 25. novembar 1943. – VII k. 276,
fasc. 7/1). Izgleda najverovatnije da je Jev|evi}, precewuju}i samoga sebe, u kontaktima s
drugima (ali ne i s wim samim), ukqu~ivao Novaka i wegove qude u „svoju” specijalnu mi-
siju. Verovatno je tako navikao. âk i izvestilac SILO pomiwe kako je „grandiloquntly”
„grandiloquntly” /na-
duvenko/ govorio o dvojici italijanskih partizanskih oficira kao o svojim „heads„heads of my
Italian network” /{efovima svoje italijanske mreè/. Verovatno je skromnost, koju sam mu
pripisao pri prvom susretu proizlazila iz nedostatka ose}aja mawe vrednosti, dok je No-
vak svojim razmetawem verovatno agresivno prikrivao upravo taj ose}aj. Uprkos tome,
islednik SILO ga je okarakterisao kao „inteligentnog, pronicqivog i ambicioznog, s mno-
go li~nih kvaliteta”, dok je Novaka propratio oznakom „mnogo mawe sjajna li~nost”.
tako|e, da je Novak u Rimu sa svojom prijateqicom Jovankom Kri{tof (ro-

|enom Ribar), koja je, navodno, pravi komandant {taba.60
Sto se podelio na dowi i gorwi dom. Pitawa o kojima se raspravqalo
bila su razli~ita. Po{to sam sedeo na ivici gorweg doma, uhvatio sam da
su glavni predmet razgovora u dowem domu bile Gr~arice, kako su bili
prevareni, kao i najrazli~itije storije o tome kako su pobegli partizani-
ma. Mora da je bilo jako sme{no, toliko su se smejali. U gorwem domu, No-
vak se àlio da je s Englezima sve teè, da pomo} {aqu samo jo{ partiza-
nima, i da su Mihailovi}a potpuno izmanevrisali. Sada su na poziciji da
mu i formalno okrenu le|a i kao jedine borce protiv nacizma priznaju
partizane. Kod partizana imaju ~ak „brigadu” oficira za vezu, kojima ru-
kovode êr~ilovi li~ni prijateqi. Radilo se, pre svega, o êr~ilovom
literarnom
li terarnom asistentu, kapetanu Bilu Dikinu, ube|enom levi~aru, koji se,
kao vo|a britanske misije, spustio u Titov glavni {tab u blizini @abqa-
ka, u Crnoj Gori, no}u, 28. maja 1943. godine, i prili~no levo usmerenom
konzervativcu, brigadiru (brigadnom generalu) Ficroju Meklinu, koji se,
kao vo|a slu`bene britanske misije i li~ni poverenik êr~ila, 17. sep-
tembra 1943. godine padobranom spustio blizu Mrkowi} Grada i odmah sti-
gao u Titov glavni {tab u Jajcu. Trebalo je da zameni Dikina i uspostavi
kontakte na vi{em nivou.
U Kairu je, navodno, sve u komunisti~kim rukama. Za mene je to bila
velika besmislica. Na slegawe ramenima, Vuk mi je objasnio preko stola da
su svi Englezi u Kairu komunisti. Ni to mi nije bilo ba{ sasvim ra razum-
zum-
qivo, ali sam klimnuo da razumem. Kasnije sam saznao da se radi o tajnoj
Upravi za posebne zadatke – Special (tako|e Subversive
Subversive)61 Operations Exe-
cutive
cu tive (SOE),
(SOE), sa sedi{tem u Rustem (po velikom veziru Rustem-pa{i)
Buildingu
Build ingu u Kairu, filijali londonske centrale istog imena. Bila je za-
mi{qena kao „~etvrta ruka” (pored vojske, mornarice i vazduhoplovstva),
60
Jovanka Kri{tof – Mira iz Qubqane, poreklom Srpkiwa iz Gorskog kotara, bila
je Mihailovi}eva obave{tajka. Raspolagala je {iframa za vezu s wim. Izve{taje je sama
{ifrovala i de{ifrovala, tako da je bila neka vrsta monopoliste. Od 20. juna 1944. godi-
ne sa~uvan je wen izve{taj Mihailovi}u, koji je prikazuje kao tipi~nu ènu s jakim ose-
}awima, preteranim u pozitivnom smislu kod omiqenih i negativnom kod neomiqenih li~-
nosti. Weni izve{taji su bili za~iweni ogovarawima u jednom i drugom smeru, pisani vi-
{e u kozerskom, nego vojni~kom stilu. Ina~e, bila je dobar posmatra~, pre svega, nepoko-
lebqiva u privrènosti Mihailovi}u. O Slovencima, posebno kao vojnicima, nije imala
najboqe mi{qewe („Srbin uvek ostaje Srbin, a Slovenac je ono {to i wegov gospodar”, ka-
è u navedenom izve{taju).
61
M. Wilson, Eith Years...,
Years..., str. 269.
koja u okupiranim dràvama treba da priprema sabotaè, podsti~e geril-

ski rat i priprema op{ti ustanak protiv Sila osovine. Posebno u Kairu
i wenom jugoslovenskom odeqewu ima nekoliko ve{tih komunista, koji kro kro--
je wegovo usmerewe i time uti~u na politiku britanske vlade i vojnih ko-
mandi.
Novak je pri~ao da su sve mawe pouzdane i veze s jugoslovenskom vla-
dom, posebno otkad joj predsedava profesionalni diplomata Boìdar Pu-
ri} (od 10. avgusta 1943. godine) i otkad je u Kairu (tamo je na „obostranu”
èqu jugoslovenske i britanske vlade iz Londona pre{la 29. septembra, da
bi lak{e pratila doga|awa u Sredozemqu). Mihailovi} je u woj zadrào
mesto ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, ina~e je uglavnom sa-
stavqena od stru~waka. Nije jasno da li uop{te postoji. Jedino je Miha
Krek uvek dostiàn, on je svim srcem s belogardistima. Ako budemo hteli
bilo {ta da u~inimo, mora}emo sasvim sami, bez tu|e pomo}i. Iz Qubqa-
ne, kako je rekao, stiù „ohrabruju}e” vesti.
Saznao sam, tako|e, da u Rimu postoji sveitalijanski Comitato per li-
berazione nazionale (CLN),
(CLN), sastavqen od zastupnika komunista, socijali-
sta, liberala, hri{}anskih demokrata i stranke „akcije”, koji vodi neka-
da{wi predsednik vlade Ivanoe Bonomi,62 i da je Italija jo{ od 13. okto-
okto-
bra u ratu s Nema~kom. Objavila ga je vlada, koja se, pod predsedni{tvom
mar{ala Badoqa, formirala pod Englezima u ju`noj Italiji. Po{to je 25.
septembra, s Abruca ve} oslobo|eni Musolini, uz Hitlerovu pomo}, ta tako-
ko-
|e osnovao svoju vladu, u kojoj je jedina zna~ajna li~nost bio mar{al Graci-
jani, a i wega je te{ko pridobio – Italija je tada imala dve vlade u isto
vreme. Tako je postala razumqivija mr`wa nema~kih vojnika prema Ita-
lijanima, kako uniformisanim, tako i civilima. Niko nije govorio o Dru-
gom zasedawu AVNOJ-a (Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugo-
slavije) u Jajcu, koje se odràvalo ba{ tih dana (29. i 30. novembar 1943.
god
go dine). Za taj zna~ajni doga|aj saznao sam tek kasnije. U suprotnosti s
Prvim zasedawem AVNOJ-a, u novembru 1942. godine u Biha}u, kojem su ko-
munisti dali
dali izgled raznolikosti politi~kih usmerewa u dràvi, Dru- Dru-
62
Neposredno posle Prvog svetskog rata (1920-21), bio je predsednik vlade. Bio je ume-
{an u likvidaciju Musolinija, bio je ~ak i jedan od mogu}ih novih predsednika vlade, ali
se kraq nije odlu~io za wega, ve} za Badoqa. Kasnije, kad se italijanska vlada, posle oslo-
bo|ewa Rima, u junu 1944. godine, iz Brindizija preselila u ve~ni grad, Bonomi je postao
wen predsednik umesto mar{ala Badoqa – u woj su u~estvovale poznate li~nosti: {ef ko-
munista Palmiro Toqati, koji se u aprilu 1944. vratio iz Moskve, s namerom da u smislu
Narodnog fronta sudeluje u gra|anskoj vladi, socijalista \uzepe Saragat, hri{}anski de-
mokrata Al~ide de Gasperi, grof Karlo Sforca iz SAD i filozof Benedeto Kro~e.
go zasedawe je odredilo temeqe budu}eg komunisti~kog ure|ewa Jugosla-

vije: udruìvawe jugoslovenskih naroda u {est saveznih republika, odu-
zimawe svih nadle`nosti kraqevskoj vladi u Kairu i uspostavqawe fe-
deralne komunisti~ke izvr{ne vlasti imenovawem Nacionalnog komiteta
oslobo|ewa Jugoslavije (NKOJ), kao i zabrana kraqu Petru da se vrati u
otaxbinu. Otada je i Jugoslavija, fakti~ki, imala dve vlade. Ni{ta nismo
~uli ni o Teheranskoj konferenciji (od 28. novembra do 1. decembra 1943.
godine). Ona je za nas zapravo bila odlu~uju}a. Na woj su êr~il, Staqin
i Ruzvelt 1. decembra 1943. pod ta~kom 1 inicijalima parafirali tajni63
dogovor, po kojem }e „partizanima pomagati u najve}oj mogu}oj meri, u raz-
nim potrebama i opremi, kao i akcijama komandosa”. Za efikasniju pomo},
9. decembra, generalu Ajzenhaueru, koji je do tada bio vrhovni komandant
savezni~kih snaga u Severnoj Africi, podredili su jo{ i ceo Balkan za-
jedno s Turskom, ~ime je postao vrhovni komandant Sredozemqa. Time su de
facto priznali partizane za svoje vojne saveznike. êtnike u ovom dogovo-
ru uop{te nisu pomenuli. Sve to, a posebno êr~ilova
êr~ilova izjava Ruzveltu i
Staqinu, da je Tito u borbi protiv Nemaca u~inio neuporedivo vi{e od
bavqewe SO
Mihailovi}a, sigurno bi nas „razveselilo”. Tako|e, i bavqewe SOEE u Kai-
ru idejom da se otarasi Mihailovi}a, ~ak i fizi~ki. Prvog decembra uve-
~e, bilo je verovatno prerano da sve to saznamo. Saveznici su, zbog opasno-
sti od presretawa aviona, mesta i datume takvih konferencija
konferencija posebno
dràli u najve}oj tajnosti. Teheranska je bila prikrivena s dve {ifre,
Cairo Three” i „Eureka”
„Cairo „Eureka”.
Pred kraj ve~ere svi smo ustali i s punim ~a{ama u rukama prigu{e-
no zapevali „Boè pravde”. Od po~etka do kraja, s „Lijepom na{om domo-
vinom”,
vi nom”, u sredini i „Naprej zastave slave” na kraju, kad je moj glas postao
najja~i. Nazdravili smo kraqevini Jugoslaviji i na{em povratku u wu,
posebno kraqu Petru II II.. Usledio je neoficijelni deo, do koga je do{lo naj-
vi{e zato {to smo restoran smeli napu{tati samo po jedan, najvi{e dvo-
jica ili trojica, u duìm razmacima. Prvi su, jedan za drugim, oti{li
Novak i Jev|evi}. Da smo kome bili interesantni, pokupili bi nas jo{
63
Bela ku}a nije saop{tila dogovor ni Stejt Departmentu. Za wega je saznao tek po-
sle rata, 4. februara 1946. godine, a saop{tio 24. marta 1947. „Svet je saznao da su se Ruz-
velt i êr~il, u gra|anskom ratu s legalnom vojskom Kraqevine Jugoslavije pod zapoved-
ni{tvom kraqa Petra, vlade u Londonu i generala Mihailovi}a, stavili na stranu Ko-
munisti~ke partije Jugoslavije, na ~elu sa Titom, tek dve godine posle kraja rata, 8. maja
(Sloboda...,, str. 268). Jedan od wih je o promeni bri-
1947. godine”, kaù R. i @. Kneèvi} (Sloboda...
tanske politike prema Mihailovi}u obavestio Kordela Hala preko ambasade u Va{ingto-
nu, memorandumom od 7. decembra 1943. godine.
usred ve~ere, pomislio sam. Kelneri verovatno ìve od prodaje informa-

cija, sli~no kao portiri. Do sada su Nemcima informaciju o na{oj prosla-
vi dostavila bar dvojica ili trojica. Ja sam oti{ao s Brezigarom.
Pospremawe u potkrovqu
Prvodecembarska ve~era me podstakla na razmi{qawe. Sama prosla-

va me nije iznenadila, od prvog razreda osnovne {kole nikad nije izosta-
la, bilo bi mi ~udno da je nije bilo. Iako su svi bili Slovenci i svi u ci-
vilu, svest da su vojnici, posebno oficiri, onemogu}avala mi je da se ose-
}am kao kod ku}e. Da li je to zato {to je jugoslovenska vojska u su{tini
srpska, ili zato {to je posebna kasta, odvojena od ostalog stanovni{tva, pa
u kontaktima izaziva nelagodu? Osobine, koje je predstavqao Novak, ima-
li su svi prisutni vojnici. Da li je takva svaka vojska, da li bi takva bi-
la i slovena~ka? Vuk je bio jedini izuzetak. Nekoliko puta me pogledao,
shvatio sam to, kao da se opravdava. Da li je to tako zbog moje inferiorno-
sti, jer jo{ nisam vojnik? Pokroviteqski ton me je, bez sumwe, nervirao,
ali ne samo on. U sedmom razredu gimnazije imao sam mali konflikt s wi-
ma. Kad smo se ve} razilazili s anticentralisti~kih demonstracija, po-
licajcima, koji su nas gawali Dunajskom cestom iz grada, ispred kafane
Ka~i~, pridruìli su se podoficiri. Tada mi se omakao uzvik „prokle-
ta vojska”. Odmah su me zgrabili. Spasio me policajac, koji je najvatreni-
jem naredniku garantovao da }e me odvu}i direktno u zatvor. U stvari,
kad smo im nestali s vidika, bez re~i me pustio. Samo se nasmejao. Sli~ne
konflikte imao sam i s policajcima, ali mi nisu delovali strano.
Bez ikakvog zadovoqavaju}eg odgovora, osetio sam da me je novo dru-
{tvo u Rimu odvelo malo predaleko. Idejno pripadawe Narodnoj legiji,
za nekada{weg katoli~ki orijentisanog mladi}a, ~inilo mi se kao sasvim
prirodni razvoj. Janez Evangelist Krek sa svojim Socializmom mi je mno-
go pomogao u tom smislu. Edvard Kocbek, ~ije sam popodnevne kruòke u be-
ìgradskoj gimnaziji posetio nekoliko puta, delimi~no i pod uticajem
wegovih oboàvalaca, Janeza Stanovnika i Emilijana Cevca, nije me pri-
vukao, najvi{e zbog uvijenog filozofskog na~ina predavawa, koji je ostav-
qao mnogo logi~kih praznina, zbog kojih ga je bilo te{ko slediti. Upravo
zbog oslawawa na J. E. Kreka, kao bruco{ nisam stupio ni u Danicu, a kamo-
li u militantnu Straù, u koju me pozivao {kolski drug Polde Tom{i~,
brat jednog od vode}ih komunista i kasnijeg „narodnog heroja” Toneta Tom-
{i~a, iako sam u beìgradskoj gimnaziji neko vreme bio ~ak i poverenik
wihovog glasila Straà v viharju.
viharju. Uzgred, dijametralni ideolo{ki raz-
laz bra}e Tom{i~ u tada{we vreme nije bila nikakva posebnost, ~esto su
bra}a zbog ideologije bila spremna i da se me|usobno pokoqu, ali je pome-
na vredan zbog visokog Tonetovog poloàja u komunisti~koj hijerarhiji.
Kad su ~etrdeset druge hteli da na univerzitet uvedu stale{ko-fa-
kultetsku organizaciju studenata, s kolegama Ernestom Petrinom, Rudi-
jem Bedenkom i Joèfom Pavlinom postao sam ~ak inicijator osnivawa
akademskog
aka demskog kluba Pravda. Trebalo je da do|e na mesto nekada{weg nepoli-
ti~kog Dru{tva slu{ateqev juridi~ne fakultete (DSJF), koje se raspa-
lo po~etkom rata. Sva ~etvorica smo se trudili da ga usmerimo {to je mo-
gu}e vi{e u hri{}ansko-socijalisti~kom smislu. ^lanove levo usmere-
nog SKAD (Slovenskega kr{~anskega akademskega dru{tva) Zarja, li~no
sam molio da nas u tome podrè. Ostavili su nas na cedilu, iako je bilo
dovoqno da iz svog sedi{ta, u ju`nom krilu prizemne ku}e, pre|u preko
zajedni~ke sale u sobu na severozapadnom uglu, gde se odvijao op{ti sabor
(Danica i Zarja su imale prostorije u studentskom domu u Miklo{i~evoj
5, izme|u hotela Union i Qudske posojilnice, pribli`no gde je sada pra-
zan prostor ispred Holidej In-a i zgrade biv{eg Koteksa; taj studentski
dom je bio poznat, izme|u ostalog, po slici koja se prostirala preko gotovo
celog ju`nog zida centralne sale, ~iji je autor bio Tone Kraq). Posledi-
ca toga je bila da su nas svu ~etvoricu inicijatora novog dru{tva iskqu-
~ili na samom op{tem saboru. U zapisnik nije uneseno, ali je glasno re~e-
no da smo komunisti~ki agenti.
„Malo predaleko” me je u Rimu najverovatnije odvela upravo bez-
uslovna
uslov na jugoslovenska orijentacija Novakovog kruga. Ona me je zbuwivala
~ak i kod organizatora slovena~ke vojske posle Prvog svetskog rata, zakqu-
~no s Majsterovim borcima, posebno {to su se neki skoro takmi~ili u upo-
upo-
trebi srpskohrvatskog. Moje slovena~ko nacionalno usmerewe dobijalo je
jake injekcije od [kerp~evog {en~urskog pokreta (Anton [kerbec, kape-
lan u [en~uru, kasnije dekan u Krawu), koje je po~etkom tridesetih godi-
na vodilo ka slovena~kom autonoma{tvu i ~ak separatizmu. Posebno jak
utisak imale su na mene {en~urske demonstracije protiv beogradskog cen-
tralisti~kog reìma u maju 1932. godine, o kojima sam informaciju dobio
iz prve ruke. Zahtev Slovenske
Slovenske qudske stranke (SLS), objavqen 31. decem-
bra 1932. (tzv. Slovenska deklaracija, poznata kao Slovenske punktacije),
za ekonomsku i kulturnu samostalnost Slovenije unutar Jugoslavije, spaja-
we celokupnog slovena~kog nacionalnog prostora u jednu politi~ku jedi-
nicu i temeqite socijalne mere s naglaskom na seqake i radnike u vreme
centralisti~ke diktature kraqa Aleksandra i wegovog predsednika vla-
de, generala Petra @ivkovi}a, do koje je do{lo posle raspu{tawa parla-
menta u januaru 1929. godine, bio je najodlu~niji poku{aj Slovenaca da do-
|u do „samouprave”, kako smo to tada nazivali. Postao je nekakav katali-

zator slovena{tva, posebno jak, jer je izazivao nasilne protivmere vlade,
kojima su bile raspu{tene katoli~ke prosvetne i omladinske organizaci-
je, a predsed
sednik
nik SLS dr Anton Koro{ec interniran je (u januaru 1933. go-
dine), naj
najpre
pre u Vrwa~ku Bawu i Tuzlu, a kasnije na Hvar (do ubistva kra-
qa u oktobru 1934. godine).
U slovena~kim gradovima, posebno u Qubqani, koristili smo svaku
priliku za demonstracije protiv Beograda, posebno protiv simbola srp-
skog centralizma, Petra @ivkovi}a. Kad je 5. juna 1937. godine, u okviru
svoje predizborne „letwe turneje po Jugoslaviji” stigao u posetu prista-
licama JNS (Jugoslovanska nacionalna stranka) u Qubqanu, uprkos gu-
stom policijskom kordonu, oholog, u blistavoj generalskoj uniformi, jo{
na èlezni~koj stanici, zasuli smo paradajzom i jajima, mu}kovima tako-
|e, vre|aju}i ga da je diktator, centralista, fa{ista i sli~nim qubaz-
nim izrazima. Tako je bilo tokom ve}eg dela vo`we; u crnoj limuzini, za-
sutoj jajima, stigao je na Kongresni trg, gde je uve~e u Kazini prisustvovao
okupqawu svojih pristalica. Ispred Kazine su se demonstracije ponovile
ponovile
ve}om èstinom. Na Marijinom trgu (sada Pre{ernovom), ispred frawe-
va~ke crkve, napala nas je policijska kowica. Divio sam se prekomurskim
prekomurskim
{kolskim drugovima, kako se spretno i neustra{ivo bacaju kowima pod no-
ge i u momentu ih, zajedno s policajcima, obaraju na zemqu. îwe
îwenica {to
je u vreme moje saradwe s Novakom ba{ taj Petar @ivkovi} bio jedan od
najuticajnijih jugoslovenskih oficira u izgnanstvu, izme|u juna i sep-
tembra 1943. godine ~ak i ~lan vlade, pa jo{ povrh svega Trifunovi}eve
(kao radikal, i Trifunovi} je bio centralista), koju sam, uprkos tome, sma-
trao svojom, govori do kakvih je sve neprirodnih veza dolazilo tokom rata
pod uticajem boq{evi~ke opasnosti.
Trata kod Velesovog, odakle je moj otac i gde sam proveo na raspustima
nekoliko najlep{ih mladala~kih dana, bilo je s mojim polustricem izu-
zetno {irokih vidika, Napotnikom (Franc Grilc), bliskim saradnikom
poslanika Ivana Brodara, wegovo jako upori{te. Zbog {en~urskih doga|a-
ja, Brodar i [kerbec su odgovarali na sudu za za{titu dràve u Beogra-
du i bili osu|eni. Zato ne iznena|uje {to sam jo{ u tre}em razredu osnov-
ne {kole zbog „neprimerenog” pona{awa tokom pevawa dràvne himne bio
„nagra|en” da deset puta prepi{em celu stranicu dugog teksta Sveti Sa-
va iz ~itanke, i {to me je u ~etvrtom razredu Tre}e dràvne gimnazije
u Vegovoj, profesor dr Lavo êrmeq, zbog nepo{tovawa pri slu{awu we-
gove àlopojke povodom ubistva kraqa Aleksandra I u Marseju, 9. oktobra
oktobra
1934. godine, o{amario pred celim razredom. Nisam bio svestan toga ~ime
sam pokazao nepo{tovawe koje ga je tako razbesnelo. Verovatno je u tome bio
moj problem. Ina~e me je ve} duè vreme imao na piku. Jo{ u niòj gimna-
ziji naredio mi je da se upi{em u Sokol. Da se ne predomislim, u sokolski
dom na Taboru pratio me {kolski drug Vid Bratov{. Ni te iste ve~eri ni-
sam izdrào do kraja, masovna gimnastika mi se ~inila ne samo suludom,
nego i odvratnom, zbog jakog mirisa ma{inskog uqa kojim su mazali parke-
te i oznojenih golih tela. Ni kasnije nisam pre{ao prag te lepe Fabija-
nijeve zgrade.
Moje me|uratno jugoslovensko usmerewe bilo je radi toga daleko od je-
je-
enesarskog (danas bismo rekli jugoslovenarskog), koje je bilo karakteri
karakteristi-
sti-
~no za studente Jadrana i Jugoslavije i koje je politi~ki predstavqala
predstavqala JNS
(Jugoslovanska nacionalna stranka). Bila je sli~na Koro{ecovoj, koju sam
izuzetno po{tovao. Utilitarizam mi je bio glavni motiv – budu}i da ni-
sam bio optere}en Austrijom, a time i nekriti~kim posleratnim divqe-
wem Srbima – verovatno ~ak i vi{e nego Koro{ecu. Izraèno re~ima teo-
rije igara, moglo bi se re}i da sam poloàj Slovenije u Jugoslaviji video
kao u~e{}e u igri s pozitivnim ulogom, pre svega u nacionalnom, pa i pri-
vrednom pogledu. Jugoslavija mi je predstavqala jak branik, sposoban da
upravo na zadwoj odbrambenoj liniji zaustavi proces vi{e od hiqadu go-
dina duge germanizacije Slovenaca, dok je istovremeno mawe razvijena sre-
dina drugih delova dràve omogu}avala Sloveniji brì privredni razvoj.
Svakako, ne i garantovala. Uslov je bio stvarawe sposobnih rukovode-
}ih slojeva, koji u Austriji, delimi~no i zbog neprestane nacionalne asi-
milacije, nisu mogli da se formiraju. Posebno veliki nedostatak ose}ao
se u privredi, gde smo bili ba{ slabi. Skoro iskqu~iva ukqu~enost u je-
dno jedino kulturno podru~je bila je, po [olaru, glavni razlog. Propa{-
}u [estojanuarske diktature i nastankom Ma~ekove Velike Hrvatske, od- od-
strawene su glavne nacionalne i privredne opasnosti srpske hegemonije,
iako Slovenija, osim u administrativnom, nije bila samostalna ni u kom
pogledu. Jo{ u vreme rata federativno ure|ewe posleratne Jugoslavije
postalo je prakti~ki neosporno. Slovenska zaveza ga je, jo{ u oktobru 1942.
godine, prihvatila u svoj „Skupni narodno-politi~ki program vseh Slo-
vencev v okupirani domovini”.
Mihailovi} intimno nije podràvao federativno ure|ewe, me|u-
tim, o tome je odlu~ivala (izbegli~ka londonska) vlada, a wen predsednik
Slobodan Jovanovi} mu je jo{ u 5. decembra 1942. godine poru~io da bi fe-
deracija „najvi{e odgovarala za smirivawe srpske osetqivosti, koja je po-
sledica usta{kih pokoqa”.64 Prihvatio ga je i ~etni~ki, isprva nestra-
64
R. i @. Kneèvi}, Sloboda...
Sloboda...,, str. 55.
na~ki politi~ki organ, tzv. Centralni nacionalni komitet (CNK), sastav-

qen uglavnom od srpske opozicije, a osnovan po Mihailovi}evom uputstvu
jo{ u avgustu 1941. u Beogradu. CNK je najpre vodio izrazito antihrvat-
ski usmereni Mihailovi}ev politi~ki savetnik, advokat Dragi{a Vasi},
ugledni pisac i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba u Beogradu (pred-
sednik je bio Slobodan Jovanovi}). U jesen 1943. godine Mihailovi} je ime-
novao tro~lani Izvr{ni odbor CNK (pored Vasi}a, tu je bio dr Stevan
Moqevi}, advokat iz Bawa Luke i ~lan Samostalne demokratske stranke,
SDS, Svetozar Pribi}evi} i dr Mladen @ujovi}, ~lan Jugoslovenske re-
publikanske stranke, JRS). Sve uticajniji je postajao ne{to mawe anti-
hrvatski usmereni Moqevi}, ali je i wemu, kao i Vasi}u, politi~ki ciq
bila velika „homogena” Srbija u velikoj Jugoslaviji. U woj bi ostalo sa-
svim malo mesta za Hrvatsku. Tako je federativnost posleratne Jugosla-
vije65 predvi|ena vi{e nego asimetri~no. Nasuprot woj, teritorija Slo-
65
Federativno ure|ewe dràve formalno je prihva}eno tek na tzv. Svetosavskom kon-
gresu od 274 delegata demokratskih stranaka (JRZ nije pozvana) i dugih li~nosti u selu Ba,
pod Suvoborom u Srbiji, od 25. do 28. januara 1944. godine. Ime je dobio po sv. Savi, ~ija sla-
va pada u to vreme; po okon~awu, kongres su nazvali i „ba{ki”. Sazvali su ga na inicijati
jativu
vu
predsednika vlade Boìdara Puri}a, dok je pripreme vodio dr @ivko Topalovi}. Slovena-
~ke politi~ke stranke zastupao je predratni poslanik JNS, industrijalac Anton Krej~i iz
Maribora, koji je, kao izbeglica, ìveo u Srbiji. Od savezni~kih oficira prisustvovao je
kapetan SAD Xorx Musulin, dok britanski brigadir Armstrong nije èleo u~estvovati.
Posle jednoglasno prihva}ene rezolucije, koju je u saradwi s posebnim odborom izra-
dio dr Topalovi}, Jugoslavija bi trebalo da bude sastavqena od tri federalne jedinice,
Srbije, Hrvatske i Slovenije (tj. bez Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, iako se
dr Topalovi} zauzimao za BiH). Jugoslavija je trebalo da bude obnovqena u etni~kim gra-
nicama Srba, Hrvata i Slovenaca, kao minimum prihva}eni su zahtevi delegacije SHS na
mirovnoj konferenciji posle Prvog svetskog rata u Parizu. Unutar pojedinih federalnih
jedinica, pokrajinama s posebnim ekonomskim, kulturnim, socijalnim i ostalim interesi-
ma, trebalo bi da pripadne autonomija. Po dr Adamu Pribi}evi}u, „Ideologija Draìnog
pokreta” (R. Kneèvi}, Kwiga..., II
II,, str. 36), prihva}eno je pravo Hrvata i Slovenaca na „vla-
stitu vojsku s hrvatskom, odnosno, slovena~kom zastavom, ali sa znakom dràvnog jedinstva
na wima.” Velikosrpskim idejama Vasi}a i Moqevi}a je odzvonilo. Federativna Jugosla-
vija trebalo bi da ostane ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, s dinastijom Kara-
|or|evi}a na ~elu. U uvodnom govoru, Mihailovi} je osudio glasine da vojska ili on sam
stremi ka uvo|ewu vojne diktature, kao i zahteve za kolektivnom odgovorno{}u za ratne
zlo~ine ({to se odnosilo na Hrvate). Kongres je osudio komunisti~ku neustavnu promenu
dru{tvenog ure|ewa i izrazio nezadovoqstvo britanskom podr{kom „komunisti~koj akci-
ji”. Izrazio je neograni~enu veru u savezni~ku pobedu i istovremeno prihvatio Atlantsku
povequ kao svoju. (@. Topalovi}, Na Ravnoj..., str. 229-234).
Po vremenu u kojem se odràvao, ne moè se prevideti da je kongres bio zakasneli od-
govor na drugi AVNOJ. Pitawe, koji od wih je realisti~nije predvideo ure|ewe nacional-
venije bi se vi{e nego udvostru~ila, pre svega na ra~un Italije (zajedno

s Istrom) i Austrije, kao i Ma|arske. Prema nekim planovima, trebalo bi
da u {irokom jezi~ku izme|u Austrije i Ma|arske dopre sve do Slova~ke,
~ime bi po teritoriji i broju stanovnika bila ve}a od Hrvatske.
Uop{te gledaju}i, Mihailovi}ev pokret je bio naklowen Slovenci-
ma. Ne{to zbog predratnog Mihailovi}evog slu`bovawa u Sloveniji (po-
sle maja 1937. godine bio je na~elnik Dravske divizijske „oblasti” u Qub-
qani, od aprila 1938. do aprila 1939. komandant Trideset devetog pe{a-
dijskog puka u Cequ) i brojnih poznanika koje je stekao u woj (me|u wima
in`. Janka Ma~kov{eka, koji je tokom rata bio zastupnik „napredwaka” u
Slovenskoj zavezi), ali pre svega, jer je u velikoj Sloveniji video mogu}-
nost realizacije zamisli o velikoj Srbiji. âk je i kapetan Hadson shva-
tio da se radi o SrboSloveniji.66 U svom proglasu „Srbi, Hrvati i Sloven-
ci” od 16. novembra 1941. godine, Mihailovi} kao zadatak Slovenije navo-
di da se „udruèna protiv zavojeva~a osveti za nasilne progone na{e bra-
}e s doma}e grude i da ponese narodnu zastavu na So~u i Gospu svetu”. Za
mladog slovena~kog „separatistu”, to je bilo vi{e od nadoknade za potpu-
nu slovena~ku dràvnu samostalnost, jer nije bilo nikakvih garancija da
bi nam ona donela Primorsku.
Uprkos tome {to je monarhisti~ko ure|ewe bila pretpostavka dràv-
nog ure|ewa, ekonomski i socijalni program ~etnika bio je zasnovan mno-
go vi{e socijalisti~ki, nego u smislu socijalnog kapitalizma. V. \ure-
ti} ne gre{i mnogo kad kaè da je „Draà Mihailovi} osu|ivao stare, od
naroda otu|ene reìme, napadao politi~ke stranke i gospodske generale i
obe}avao demokratsku revoluciju pod rukovodstvom niìh oficira i qu-
di iz naroda”.67 Takav program nije bio toliko posledica proruskog usme-
rewa, posebno jakog kod Vasi}a, kao socijalisti~kog pogleda na dru{tveno
ure|ewe, posebno izrazitog kod dr @ivka Topalovi}a, predsednika Soci-
nih odnosa u Jugoslaviji, zahtevalo bi posebnu raspravu. HSS se nije protivila. U spora-
spora-
zumu izme|u zastupnika dr Ma~eka i generala Mihailovi}a, prvi su u posebnoj ta~ki iz-
javili da HSS sa simpatijom
simpatijom prati rad CNK, posebno posle Ba{kog kongresa po~etkom 1944.
\onlagi},
godine ((\ onlagi , Yugoslavia..., str. 188). Priznawe potrebe za saradwom stranaka u pokre-
tu, vodilo je do osnivawa Jugoslovenske demokratske narodne zajednice (JDNZ). Za predsed-
nika je izabran dr @ivko Topalovi}. Tako je na ~elu Mihailovi}evog politi~kog pokreta
bio socijalista, koji je predstavqao antiboq{evi~ku opoziciju partiji sve vreme izme-
|u dva rata. Skoro da nema broja Proletera u kojem ga neki partijski prvak nije napao. Na-
àlost, „zajednica” nije nikada zaìvela. Dr Topalovi} je u{ao i u tro~lano rukovodstvo
CNK, pro{ireno na trideset ~lanova.
66
PRO HS 5/930, Hadsonov izve{taj iz juna 1943, Series A. A
67
V. \ureti}, Saveznici
Saveznici...... I,, str. 32.
jalisti~ke stranke Jugoslavije, koju je osnovao u decembru 1921. godine,

kao odgovor na sovjetizaciju KPJ na vukovarskom kongresu. Prema Moqe-
vi}evom projektu „Homogena Srbija” od 30. juna 1941. godine, trebalo bi
da „rad bude temeq, ciq i smisao svakog ~oveka, a kapital sredstvo... ~iji
glavni vlasnik treba da je dràva. I privatni kapital je narodno vlasni-
{tvo i mora biti pod za{titom i kontrolom dràve”.68
I vo|e Narodne legije, s Gosarom na ~elu, bili su socijalno jako oset-
qivi i ~ak socijalisti~ki usmereni, zagovarali su stale{ko dru{tveno
ure|ewe. Po analogiji s telom, dru{tvo su zami{qali kao organizam, sa-
stavqen od staleà, u kojoj svako vr{i svoju unapred odre|enu ulogu. Kao
i telo, i dràva treba da ima glavu, ruke i noge, wom treba da te~e krv i
sli~no. Radilo se, zapravo, o korporativnom shvatawu dru{tva, kakvo je u
Italiji uspostavio fa{izam. Idejnih prethodnika za takvo shvatawe bi-
lo je mnogo, najtipi~niji je bio A. [efle svojim delom Bau und Leben des
sozialen Kö
Körpers.
rpers Put u katoli~kom svetu prokr~ila mu je enciklika Re-
rum novarum pape Lava XIII (1891), koja je esnafsko ure|ewe dru{tva pre-
nosila iz feudalnog sredweg veka u savremenost. Enciklikom Qudragesi-
mo anno (1931) Pija XIXI,, postala je „velika poveqa socijalnog ure|ewa”,
ta~nije korporativizma. Dru{tvena mobilnost u takvom ure|ewu bila je
nepotrebna. Qudi se ra|aju sa svojim funkcijama u dru{tvenom telu, sva-
kome je unapred odre|ena wegova posebna uloga, stale` kojem pripada. Po-
dela rada, koja neizbe`no postoji, organske je prirode, sposobnosti se pre-
nose iz generacije u generaciju usavr{avaju}i se, svaka mobilnost zna~i
wihov gubitak. Takav je prirodni poredak u dru{tvu, iza wega stoji Vo-
luntas Dei,
Dei, kao temeqni princip u terminologiji Ale{a U{eni~nika. Mo-
je neslagawe s takvim shvatawem bilo je vaqda jako pragmati~ne prirode.
Kao {to mi je o~eva profesija kao osnovno{kolcu izgledala kao ne{to naj-
vi{e {to bih mogao posti}i u svom ìvotu, ìvot u vi{oj gimnaziji po-
stavqao mi je je ograni~ewa u, ina~e sasvim nedefinisanim, ambicijama
za ne{to zna~ajnijom ulogom u dru{tvu. Ve} u sedmom i osmom razredu
gimnazije, posebno na pravu, dobio sam ose}aj da mogu prevazi}i granice
„prirodnog poretka”, pa makar bi iza wih stajala bo`ja voqa. Na ~etvrtoj
godini prava, u neforsiranom fini{u, pretekao sam sve kolege, i one ko-
jima je prirodni poredak garantovao pripadawe eliti, od bogata{kih si-
nova nekada{wih K. u K. Gehajmrata, preko pabir~ara po Majerovom lek-
sikonu, koji su agresivno briqirali svakodnevnim sticawem znawa iz wewe-
ga, do kinder{tube poznavalaca glavnih evropskih jezika. Milan [kerq,
68
R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga... II,, str. 1 sl.; Zbornik
... II Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1, str. 1-10.
najdosledniji logi~ar na fakultetu, ina~e profesor trgova~kog prava,

svojim ocenama me je podstakao da postepeno prevladam uro|eni i vaspita-
wem usa|eni katoli~ki ose}aj inferiornosti u odnosu na dru{tveno eta-
blirane {kolske drugove. I profesor radnog prava Stojan Baji~ mi je u
tome pomagao.
Stale{ko ure|ewe, kako su ga ideolozi stale{kog ure|ewa prenosi-
li iz sredwovekovnog esnafskog dru{tva u savremenu ekonomiju, trpelo je
od poraàvaju}e gre{ke, spretno prikrivene. Svesno, ili nesvesno, nije
va`no. Sredwovekovni staleì u svojoj unutra{woj strukturi nisu sa-
dràva
drà vali nikakve suprotnosti, koje se jo{ za vreme ìvota pojedinca ne
bi pretvorile u socijalnu harmoniju. [egrt, koga je majstor uzeo na zanat
i drào ga u nemilosrdnoj pokornosti, nad kojom je bdeo pomo}nik, posle
uspe{nog napredovawa i sam je postajao pomo}nik i u ruke dobijao deo vla-
sti, na kraju je i sam mogao postati majstor. S aspekta celog ìvota, nije
bilo nikakvog konflikta, svako je u svoje vreme mogao posti}i isto {to i
drugi. U savremenim korporacijama takve mogu}nosti ne postoje. Radnik
ostaje radnik, izgledi da postane preduzetnik ili menaxer su neznatne,
da postane kapitalista, ~ista iluzija. âk ni pionirsko razdobqe ameri~-
kog dru{tva nije bilo izuzetak. U suprotnosti sa sredwovekovnim esna-
fom, savremena korporacija ostaje konfliktna dru{tvena tvorevina. Pre-
ko svih korporacija ~lanstvo se neizbe`no diferencira na najamnike i
poslodavce, bez pomena vredne mobilnosti izme|u dve klase i jedinstve-
nih interesa unutar wih. Moderno stale{ko ure|ewe negira tu ~iwenicu,
ne èli ili ne moè da je vidi, pravi se kao da ne postoji. Objektivno, po-
stoji poku{aj da internalizacijom konfliktnosti to ure|ewe izgubi svoj
klasni karakter. Nekonfliktna harmonija unutar staleà je svakako pri-
vidna, nerealna, time prikriva u sebi elemente svog vlastitog raspada.
Smatrao sam da su konkurencija, takmi~ewe, borba sposobnosti, naj-
adekvatniji temeqi za organizaciju qudskog dru{tva. Poloàj u dru{tvu
svako bi trebalo da stekne na osnovu tako pokazanih sposobnosti, ne toli-
ko na temequ rada, koliko na wegovim rezultatima, a nikako na osnovu na-
sledno-organskog pripadawa staleù, ili pak po pre|a{wem blagoslovu
nekog tradicionalnog dru{tvenog autoriteta. Da bi bio uspe{an, rad mo-
ra te}i u obliku borbe preko slobodnih mehanizama, a ne putem unapred
izvedenih kanala. Me|utim, od dve krajnosti, u kojima sam mogao da se raz-
vijem, uvek sam odbacivao klasni oblik borbe, posebno u formi revoluci-
je, jer uni{tava sve dru{tvene vrednosti. Borba mora biti individualna,
eqality of opportunity” /jednake mogu}nosti/
dru{tvo treba da garantuje „„eqality
svemu i svakome. Re{ewe problema, dakle, nisam video u uspostavqawu
diktature proletarijata, ma kako da sam se slagao s dijagnozom klasne ana-
lize. Mnogo prihvatqivije mi je bilo atomisti~ko dru{tvo Adama Smi-

„invisible hand” /nevidqiva ruka/ ekonomskog i politi~kog
ta, kojim vlada „invisible
trì{ta, o ~ijem delovawu i vrednovawu pojedinci odlu~uju samo po-
sredno,
sre dno, svako glasom, koji mu pripada kao izolovanom kupcu, odnosno, pro-
davcu, na politi~kom popri{tu jednostavno, kao ~oveku. Budu}i da takvo
trì{te ne nastaje samo po sebi, autonomno, treba onemogu}iti nastaja-
we grupa, koje wegovo delovawe preusmeravaju u parcijalnu korist, pre
svega,
sve ga, svih vrsta monopola, ekonomskih i politi~kih, „grupa mo}nika”, ka-
ko ih je nazivao moj, ~e{ki vaspitan, profesor Albin Ogris. Politi~ke
stranke su isto tako monopoli, kao karteli i koncentrisani kapitali u
privredi.
To su, dakako, idejne osnove liberalizma. Da mu se pribliìm poli-
ti~ki, osim katoli~kog nasle|a spre~avalo me je, pre svega, jugoslovenar-
stvo tada{wih liberala (JNS – „jeenes-arstvo”) i istovremeno wihova so-
cijalna neosetqivost. Tako|e, ako je zaista atomisti~ko, trì{te ne daje
optimalne socijalne rezultate. Deo qudi, zbog wihove nezadovoqavaju}e
sposobnosti, ponekad i samo zbog nedovoqne bezobzirnosti, odgurne na ma-
terijalnu, dru{tvenu i kulturnu marginu. Takvima treba omogu}iti pri-
stojan ìvot, wima i, pre svega, wihovim porodicama. Pri tome nije ne-
„sentiments of sympathy” /ose}awa sim-
ophodno da se polazi od Smitovih „sentiments
patije/, koja u interesu socijalnog blagostawa ~ak i najuspe{nijeg poje-
dinca, wegovog ose}awa pripadawa zajednici, bez obzira na ekonomske re-
zultate, zahtevaju brigu o neuspe{nom ~oveku. Ako ni najuspe{niji nisu
sposobni da sagledaju svoje interese, dru{tvo mora voditi ra~una o mawe
uspe{nima. Tu je intervencija dràve na mestu.
Nagodetovu Staru pravdu, koja se kasnije u celini prikqu~ila Narod-
noj legiji, smatrao sam dovoqno neoptere}enom, kako korporativizmom, ta-
ko i jugoslovenarstvom, a socijalnog naboja imala je toliko da bi se mogla
mogla
uzeti u obzir kao korisna dopuna Narodnoj legiji. Istina, privla~io me
nacionalisti~ki ekspanzionizam organizatora Pobratima, prof. Antona
Ovena, koji je, sli~no Petru Kozleru, pre skoro sto godina,69 slovena~ke gra-
gra-
ni
nice
ce postavqao visoko u Ture, ali, kao nerealnog, morao sam ga odbaciti
u korist jugoslovenstva.70 Kao najtemeqitiju obradu pitawa slovena~kih
69
Mislim na Kozlerov „Zemqovid Slovenske deèle” iz 1853. godine. Austrijske vla-
sti su zaplenile prvo izdawe, a Kozlera optuìle za izdaju.
70
Prof. Oven se kasnije pridruìo Narodnoj legiji. Godine 1942, na sli~an na~in kao
{to je Medve{~ek poku{ao mene, partizani su wega namamili u {umu, gde su ga, po svoj
prilici, likvidirali (vidi i Arhiv MNZ, spis 300-2/ZA).
granica, ~iji je autor bio dr Nagode, tada nisam znao. Kao referat, pod na-
na-
slovom „Na{e granice”, napisao je u prvoj polovini 1943. godine, po na
narux-
rux-
bi Napredne delovne skupnosti i Slovenske zaveze. Inèwer Ma~kov{ek
ga je poslao u [vajcarsku, a otuda je stigao u London. Naàlost, Pravda je,
kao i mnogi bogata{i i intelektualci toga vremena bila opsednuta „salon-
skim komunizmom”. Po{to su neki weni ~lanovi stizali iz sovjeto tofilskog
filskog
univerzitetskog Slovenskog kluba, ili su bili bar wegove pristalice, to
i nije bilo ~udno. Evo jedne zanimqivosti bez komentara: po glavnim mo-
skovskim dnevnicima, wena glasila su se nazivala Pravda i Izvestja
Izvestja.
Pravda je zami{qala dràvu u neuporedivo ve}oj ulozi od one koju
je zahtevala ekonomska i socijalna optimalizacija delovawa trì{ta. Za-
uzimala se za podràvqewe celokupne proizvodwe, osim malih preduze-
}a u trgovini i zanatstvu, i ~ak seqa~kih imawa, kao i za uvo|ewe centra-
listi~kog planirawa u rukovo|ewu privredom. Prihvatala je ~ak i mo-
gu}nost da se Jugoslavija ukqu~i u Sovjetski savez. Ako pre|emo preko ovog
posledweg – tako ne{to ni komunisti nisu izgovarali naglas – time je, da-
kako, na~elno odbacivala trì{ni mehanizam kao bezli~ni dru{tveni
regulator i zagovarala dràvni totalitarizam. Zna~ajni podsticaj su ve-
rovatno bila li~na stremqewa za vla{}u vode}ih ~lanova, pre svega Na-
godeta. Zato je bila toliko samosvesna, svoj „socijalni program” neskromno
je ponudila komunistima kao model prema kojem bi za wih izradila wi-
hovu viziju posleratnog ure|ewa slovena~ke dràve, a politi~ki tako na-
ivna da nije uvi|ala da je vuku za nos s jedinim ciqem, da je podrede, kao
i druge slovena~ke politi~ke grupe ukqu~ene u OF. Uz Sovjetski savez,
kao ìvi prototip dru{tvenog raja na zemqi, wihove vizije su im bile
sasvim nepotrebne.
Takva razmi{qawa, za koja sam u Rimu imao dovoqno vremena, kao i
podsticaja, bila su mi potrebna da sam sebi potpuno razjasnim svoje mesto
u tada{wim idejnim tokovima, da blagovremeno postavim ko~nice u nepo-
èqnom pravcu i odstranim iz pravca èqenog razvoja. I u intelektual-
no vrednosnom razvoju o~igledno je potrebna saobra}ajna policija. ôveka
mogu zavesti neo~ekivane okolnosti, pa i trenuta~ne koristi koje mu se
iz wih nude. Posebno stoga {to je jako komotno izgovarati se na wihovu
objektivnu datost, iako je i ona delimi~no, ponekad i u celini, subjektiv-
no odre|ena. Na Gariqanu sam dobio nekoliko dobrih lekcija. Ako se ~ovek
uistinu nehotice na|e u neo~ekivanim okolnostima, u wima naj~e{}e osta-
ne zbog neodlu~nosti; ona mu je najprikladnija, jer mu nudi priliku za iz-
govor da se u takvim okolnostima ionako nije dalo ni{ta u~initi. Bi}e
najboqe da okolnosti nastale mojim dolaskom u Rim svesno uzimam kao
privremene.
Hugo Berman
Sutradan mi je Vuk saop{tio da je u Rimu, u kome vrvi od najraz

najrazli
li~i-
~i-
tijih obave{tajaca, najzna~ajnija dobra kontraobave{tajna slu`ba i da je
upravo ona wihova slaba ta~ka. Upade u na{e informacije treba onemogu-
}iti jo{ tu, u Rimu. Pre nego {to Stari odlu~i kako }e to posti}i, èleo
bi da ~uje moje mi{qewe. Moli me da izradim referat, u kojem }u obra-
diti
di ti kontra{pijunaù sa svih strana i posebno naglasiti specifi~nosti
kojje treba uzeti u obzir u ovda{woj situaciji.
ko
Zahtev je bio na samoj granici ozbiqnosti. Na prvodecembarskoj pro-
slavi sam shvatio da ceo {tab, do posledweg gorile, zna {ta sam radio u
planinama i kakav izve{taj sam o tome napisao, a sada treba da se pravim
duhovit u vezi sa za{titom na{ih informacija, treba da znam {ta da u~i-
nimo da ne do|e do „upada u wih”. Ba{ tamo su mi pokazali decembarski
broj wihovog lista Sloboda ili smrt,
smrt, u kojem je na prvoj stranici objav-
qen ~lanak „êtnik Pribina se vra}a s ju`nog fronta” s naduvenim izve-
{tajem {ta sam sve radio u korist saveznika. Izgovarao sam se da nemam
nikakvih
ni kakvih iskustava, da sam na Gariqanu bio sa ciqem da ga pre|em, a ne da
prikupqam podatke, da su se, takore}i, sami prikupqali oko mene i da
prava s tim nemaju nikakve veze. Ni{ta nije pomagalo, ni zlobna primedba
da {tab li~i na druìnu brbqivaca i da je boqe da se postaraju za mega-
fone,
fo ne, kako bi se daqe ~uli. Me|utim, dok sam razmi{qao, sinule su mi ne-
ne-
ke ideje. Tako sam prihvatio zadatak.
Iskoristio sam priliku da ne{to vi{e saznam o Novaku, koji je bio
general{tabni major jugoslovenske vojske. Sliku sam kasnije dopuwavao
razgovorima
raz govorima s drugima. Op{te mi{qewe je bilo da je, uprkos odbojnom
prvom utisku, izuzetno sposoban, kako oficir, tako i organizator. Mihai-
lovi} nije pogre{io kad ga je izabrao za svog komandanta za Sloveniju. Na
po~etku organizovawa antiokupatorskog otpora, nudio je saradwu komuni-
stima,71 tada se jo{ protivio mobilizaciji za pruàwe oruànog otpora. U
Prema Novakovoj izjavi islednicima engleske obave{tajne slu`be SILO {taba

71
(AFHQ G-2 Section),

zdruènih snaga za Sredozemqe (AFHQ Section), na saslu{awu 14. juna 1944. u Bariju,
zajedno s Vekoslavom Bu~arom, koji je jo{ u avgustu 1941. godine u ku}i Jovanke Kri{tof
u Qubqani odràvao radio-vezu s Draòm Mihailovi}em (Bu~ar je Novaka upoznao s Jo-
vankom, Srpkiwom s Korduna; pre se nisu poznavali), uprkos ratnom stawu izme|u ~etni-
ka i partizana u Srbiji, sastao se u decembru 1941. godine s Kidri~em i Mederndorferom
i postavio nekoliko uslova za saradwu, me|u wima i zahtev da u svojim ilegalnim novina-
ma i radiju vi{e ne napadaju Mihailovi}a, kojih se Kidri~, uprkos pristaku, nije drào
WO 204/12370, I-No
(WO I-No.. 9905, dokument 9, str. 3).
jesen 1941. godine, zajedno s kowi~kim pukovnikom Radovanom (Jakom) Av-

{i~em bio je kod Mihailovi}a na Ravnoj gori,72 i on se sloìo s wegovom
taktikom antiokupatorskog otpora. Zato ga je postavio za na~elnika svog
{taba. Av{i~, koga je zbog vi{eg ~ina imenovao zapovednikom Jugosloven-
ske vojske za Sloveniju, kasnije je prekr{io zakletvu i pridruìo se par-
tizanima.73 Vrhovni {tab jugoslovenske vojske proglasio ga je dezerterom
i oduzeo mu ~in pukovnika i sva odlikovawa.
Posebno dobro je Novaka poznavao Vuk, jer su mnoge akcije zamislili
i izveli zajedno. Po wegovom uverewu, osnovni Novakov ciq, koji se, sva-
kako, poklapao s Mihailovi}evom strategijom otpora, bio je da drì pod
oru`jem jako uve`bano i opremqeno jezgro oficira, koje bi se, pod wiho-
vom komandom, u povoqnom trenutku, brzo pro{irilo na nekoliko hiqada
qudi i udarilo po Italijanima, odnosno, Nemcima. Pomalo maglovita bi-
la je èqa da se to desi uz bok saveznika, na primer, uz wihovo mogu}e
iskrcavawe u Istri, iako su s tom mogu}no{}u ra~unali i partizani i,
razumqivo, pla{ili je se, kao i Nemci. Me|utim, ta èqa je, ve} prvom
prilikom, tokom leta i jeseni 1943. godine, zbog priprema za druge opera-
cije i posebno zbog Ruzveltovog suprotstavqawa, ostala neispuwena.
U takvim okolnostima, Novak je bio osu|en na poku{aje uspostavqa-
wa upori{ta, koja bi bila u stawu da se brane, kako od Nemaca, tako i od
partizana. I pre Gr~arica, pod udarcima partizana, upori{ta su se osi-
pala, pri ~emu je krivica bila, pre svega, u nedostatku saradwe i suprot-
stavqawu katoli~ko usmerenih delova Slovenske zaveze. Posebno ga nisu
podnosili Straàri i ~lanovi Katoli~ke akcije, jer su se suprotstavqa-
li obnavqawu Jugoslavije. Suprotnosti su i{le toliko daleko, da su u fe-
bruaru 1943. godine pripremali ubistvo Novaka i nekoliko wegovih naj-
bliìh saradnika; nekoliko Novkovih qudi je zaista ubijeno (npr. kape-
tan Joè Lesjak, koga su ubili seoski straàri u Bizoviku jo{ 3. novembra
1942. godine). I zavist je morala imati svoju re~, jer ni wegovi najgori ne-
prijateqi nisu mogli negirati da je bio sposoban i neumoran vojni organi-
zator. Wegova nesre}a je bila u tome {to je hteo da u svoje ruke preuzme
72
Oko 25. novembra. Na putu za Ravnu goru do{lo je do neprijatnog ispada. U selu Stru-
ganik, kod Mionice, u ku}i udovice vojvode Mi{i}a, legendarnog srpskog vojskovo|e iz
Prvog svetskog rata, posetili su wegovog sina, majora Aleksandra Mi{i}a. Major je Av{i-
~a, koji je bio wegov zapovednik u kowi~kom puku, optuìo za dezerterstvo.
73
Na navedenom saslu{awu na SILOSILO,, Novak je okrivio Av{i~a da je prisvojio novac
koji je trebalo da sluì za organizovawe mihailovi}evskog pokreta u Sloveniji. Radilo
se o novcu, koji su zajedno s nekada{wim banom Maru{i~em i in`. Sernecem dobili od lon-
donske vlade. I ta dvojica su se pridruìla partizanima.
i politiku. Zbog politi~kih ambicija, svojom vojni~kom pronicqivo{}u

~esto je bio u sukobu, ~ak i sa Slovenskom legijom. Napustili su ga mnogi
iz Slovenske legije, a on je iz svog {taba iskqu~io wene predstavnike.
Tako su mu verni ostali samo Sokolska i Narodna legija. One su bile jako
skromne po broju ~lanova, posebno Narodna, ali su dale glavninu wegovim
jedinicama u Gr~aricama.
Me|utim, u tome nije bilo doslednosti, ve} se radilo o nena~elnom
taktizirawu, u kojem je svako hteo da sa~uva {to je mogu}e vi{e svoje sa-
mostalnosti, a time i zna~aja, dok grana na kojoj je sedeo nije postala pre-
jako zase~ena. Kad je slomom fa{izma nastupila op{ta politi~ka nesi-
gurnost, ra~unalo se i s mogu}no{}u iskrcavawa Engleza u Istri, bilo je
sve vi{e kandidata za prelazak u odrede jugoslovenske vojske. Slovenska
legija mu je odjednom ponudila nekoliko stotina ~etnika, no, zbog nezabo-
ravqenih konfrontacija i sama je organizovala nekoliko ~etni~kih odre-
da (npr. na Orlama kod Qubqane). Mesec dana pre kapitulacije Italije,
Slovenska zaveza je odlu~ila da mimo Novaka i Mihailovi}a organizuje
svoje odrede redovne jugoslovenske vojske, koje je nazvala Slovenska narod-
na vojska, a za komandanta je odredila potpukovnika Ernesta Peterlina.
Sve skupa bilo je jedno slepilo.74 Da bi Novak oja~ao i bez wih, poku{ao je
da se ispomogne ~etnicima iz Gorskog kotara, ali u tome nije uspeo. Prem-
da je, uprkos padu Gr~arica, hteo da u~estvuje u odbrani Turjaka, spre~i-
li su wegov dolazak. Tek kad je situacija postala beznade`na, molili su
ga da preuzme komandu. Odbio je, jer je odgovornim smatrao komandanta Slo-
venske legije, Peterlina. Pored toga, Peterlinu je zamerio {to nije pri-
sko~io u pomo} ~etnicima u Gr~aricama.
Tokom nekoliko dana uradio sam, u celini „isisao iz prsta”, kako bi
to rekao profesor Ogris, seminarski rad o kontra{pijunaì, koji bih ka-
snije mogao pro{iriti u diplomski, ako ne i u doktorsku tezu. Vuk ga je
ovla{ pregledao, rekao da je, po wegovom mi{qewu, „sasvim u redu”. Iz
pogleda sam mu ~itao da je iznena|en {to se o tom predmetu moè pisati
tako u~eno i komplikovano. Nisam {tedeo na stranim re~ima, mnogima sam
bio autor; mora da ga je, pre svega, impresionirao veliki broj raznih ti-
pova kontraobave{tajnih slu`bi, koje sam prikazao na tabeli na vi{e od
polovine stranice. Na tome se najduè zadrào. Pri tome sam iskoristio
sve ono o ~emu mi je govorio padre Petroncio, koji je bio kontraobave{ta-
jac u mornarici. Posle nekoliko dana, rekao mi je da mu je Novak naredio
da mi saop{ti da je jako zadovoqan mojom tvorevinom. Dodao je, meni u po-
74
Vi{e o tome P. Bor{tnik, Pozabqena...
Pozabqena...,, str. 72.
verewu, da je spis pro~itao nekoliko puta, toliki utisak je ostavio na we-

ga. Uprkos tome, nisam primetio da se u organizaciji {taba i{ta promeni-
lo. Osim ~iwenice da sam postao referent za kontraobave{tajnu slu`bu.
U okviru tog „referata” nikada nisam dobio nikakav zadatak. Iako smo
imali stroga uputstva da se ne sastajemo u grupama, ve}ina wih se toga ni-
je dràla. Posebno su voleli da sede po kafanama. înilo mi se da je u tak-
voj situaciji najboqe da vodim ra~una o sebi, a druge, koliko mogu, da iz-
begavam. Zbog svoje delatnosti na Gariqanu, zapravo, izve{taja koji sam
napisao o tome, moj poloàj mi je izgledao posebno ugroèn.
Uprkos tome {to bi Nemci mogli da obrate pa`wu na mene, jer se ni-
kada nisam javio na Evakuirtenstelle
Evakuirtenstelle,, kuda me poslao feldpost iz êpra-
na, bio sam uveren da nikada nisam stigao ni na jedan wihov spisak. Po{to
je Rim posle armisticija, i pored reìma otvorenog grada, bio ispreple-
ten nema~kim obave{tajcima i wihovim italijanskim pomaga~ima, bio sam
zadovoqan. Na~elnik Sicherheitsdiensta (SD) u Italiji, za javnost, poli-
cijski ata{e u nema~koj ambasadi u Rimu, Standartenf
Standartenfü
ührer (pukovnik SS)
Herbert Kapler, ~iji je vrhovni pretpostavqeni bio desna ruka rajhsfi-
rera SS Himlera, zapovednik svenema~ke SD75 Rajnhard Hajdrih, jedan od
najbezobzirnijih i najuticajnijih nacisti~kih prvaka, prema zakqu~ci-
ma SILO
SILO,, {pijunirao nas je kao grupu, posebno ga je nervirala radio-sta-
nica, jer nije mogao otkriti gde je sme{tena. êkao je na povoqnu prili-
ku. Na~elnik isledni~kog centra na Via Torkvato Taso, kapetan SS Erih
Pribke, preduzeo je, dodu{e, potrebne mere, ali u sasvim druga~ijim okol-
nostima i, bar {to se mene ti~e, prekasno.76
75
SD je osnovana
osnovana 1931. godine, kao deo SS, kojoj je bio na ~elu rajhsfirer Hajnrih Him- Him-
(Nazionalsocialistische deutsche
ler. Oba su bila organi Nacionalsocijalisti~ke stranke (Nazionalsocialistische
Arbeitpartei – NSDAP
NSDAP). (Biro – Amt III ) i spoqnu (Biro
). SD se delio na unutra{wu (Biro (Biro VI
VI)) slu`-
bu bezbednosti (pored drugih biroa). U okviru dràve delovala je tajna dràvna policija
Geheime Staatspolizai – gestapo
(Geheime gestapo,, ~iji je dugogodi{wi na~elnik bio oberfirer SS Miler),
koju je Adolf Hitler 1936. godine podredio Himleru (gestapo je potpadao pod Biro VI). VI). Go-
dine 1939. sve te slu`be udruène su u Glavni dràvni biro bezbednosti (Reichssicher-(Reichssicher-
heitshauptamt
eitshauptamt– RSHA
RSHA), ), na ~ijem je ~elu bio obergrupenfirer SS dr Ernst Kaltenbruner,
pre 1943. godine Rajnhard Hajdrih, tako|e obergrupenfirer SS. Sve te nacisti~ke organi-
zacije ssavezni~ki
avezni~ki sud je 1945-46. godine proglasio zlo~ina~kim. Kriminalisti~ka polici-
ja (Kripo) je ostala van wih. Kad je Hitler po~etkom 1944. godine poslao admirala V. Kana-
risa u koncentracioni logor, vojni~ki Abwehr je prikqu~en Birou VI i osamostaqen. Na-
~elnik je postao V. [elenberg, do tada pomo}nik Hajdriha, tada ve} obergrupenfirer. Ka-
narisovu Bradenbur{ku diviziju prikqu~ili su OKW OKW,, koja ju je u mawim jedinicama ra-
sporedila me|u zna~ajnije vi{e {tabove.{tabove.
76
Obojica su posle rata postali poznati, mada iz sasvim razli~itih razloga. Kaplera
su Nemci izru~ili Italijanima, a oni su ga osudili na dugogodi{wu robiju. U zatvoru se
Ubrzo posle prvog decembra dobio sam Carto d´ dídentita

identita,, da mi bude od
pomo}i u novom poslu. Postao sam Hugo Berman, nato a Bergamo, il 27. Feb-
braio 1929. (istog datuma kao i A. B. iz Qubqane), cittadino italiano /itali-
janski dràvqanin/. Nabavili su je u rimskom Istituto anagrafo.
anagrafo. Za novac
se moè dobiti {ta ho}e{, samo treba imati vezu, saznao sam i bez raspi-
tivawa. Na pitawe za{to su me napravili Nemcem, odgovor je bio da u bli- bli-
zini granice sa [vajcarskom i Austrijom mnogi ne govore dobro ni nema~-
ki, ni italijanski, pa }e mi to dobro do}i pri legitimisawu bilo Nemci-
ma, bilo Italijanima. Za detaqnije obja{wewe mogu se izdavati Ju`noti-
rolcem, jer kod Nemaca uìvaju posebne simpatije. To {to nisam ro|en u
Ju`nom Tirolu samo }e poja~ati simpatije, jer su Italijani i Ju`noti-
rolce, kao Slovence, slali u slu`be po celoj Italiji. Morao sam priznati
priznati
da su stvar re{ili skoro genijalno. Svom svojom kontra{pijuna`nom spe-
cijalno{}u ne bih doku~io boqe ime. To {to su me rodili u istom gradu
~ije je ime nosila ulica mog rimskog hotela, mora da je bila ~ista slu-
~ajnost.
To je bilo tim verovatnije, jer sam se odmah potom morao preseliti.
U Albergo Fjume nisam mogao istovremeno biti Bajt i Berman. Na ulaznim
razboleo od raka, i zato je wegova èna, koja je dolazila iz Nema~ke, iznenada dobila mno-
go dozvola za posete. Posle vi{e godina, uspela je da uz pomo} nema~kog konzula organizu-
je wegovo bekstvo u Nema~ku. Po{to je javnost saose}ala s wom, Kapler je bio na samrti,
Italijani nisu zahtevali ponovno izru~ewe.
Erih Pribke je bio mladi SS oficir, koji se 1943. godine proslavio otkri}em mesta
u kojem su Italijani na Gran Sasu skrivali konfiniranog Musolinija, ~ime je omogu}io da
ga Nemci kidnapuju (W.(W. Hagen, Die geheime,
geheime, str. 398 i d., koji detaqno opisuje kidnapovawe,
ali o u~e{}u Pribkea ne zna ni{ta). U martu 1944. godine, kao nadzornik, u~estvovao je u
pogubqewu 335 robija{a iz ~uvenog rimskog zatvora Re|ina Koeli, u Ardeatinskim jamama jamama
Fosse
(Fos se Ardeatine),
Ardeatine), blizu katakombi Sante Domitile u ju`nom predgra|u Rima. Me|u wima
je bilo najvi{e civila, 85 Jevreja, tako|e oficira italijanske vojske i ~ak jedno dete, kao
i nekoliko obi~nih kriminalaca. Radilo se o represaliji zbog bomba{kog atentata u rim-
skoj ulici Rasela, u kojem su ubijena 33 pripadnika Vermahta.
Zbog tog zlo~ina, stigao je, kao jedan od posledwih, na Vizentalov spisak. Kao ugledni
gra|anin, ìveo je u varo{ici Barilo~e u Argentini, gde se krio i Mengele (u Barilo~a-
ma je poveliko naseqe slovena~kih posleratnih politi~kih emigranata – pored Sloven-
ske vasi u Buenos Airesu i Mendoze, mo`da najve}e); zbog zahteva Italije za izru~ewe, bio
je najpre u ku}nom pritvoru u mestu San Karlos de Barilo~e, posle ~ega je izru~en Itali-
ji. Simon Vizental mu je èleo dosta dug ìvot, kako preranom smr}u ne bi izbegao kaznu
The Sunday Times,
(The Times, The Magazine 11. jun 1995. godine). Imao je sre}e. Italijanski sud ga je
1. avgusta 1996. godine proglasio krivim, ali je naredio wegovo pu{tawe, jer je, navodno,
radio
ra dio po vi{im nare|ewima. Zatim je ponovno optuèn pred vojnim sudom, koji ga je u junu junu
1997. osudio na doìvotnu robiju. U novembru 1998. presudu je potvrdio i kasacioni sud.
vratima stambenih zgrada u starom delu grada bili su oka~eni brojni og-
lasi koji su nudili u najam name{tene sobe s upotrebom kupaonice i do-
ru~kom. Posle nekoliko dana razmatrawa raznih mogu}nosti, uselio sam se
matrimoniale”” /bra~nim krevetom/ i dva velika pro-
u prostranu sobu s „„matrimoniale
zora s pogledom na ulicu Via dei Serpenti, negde na sredini izme|u Kvi-
rinala i Koloseuma. Tako sam bio u neposlovnom centru grada, vi{e nisam
morao da se vozim tramvajima, koji su, posebno uve~e, bili nequdski pre-
trpani. Nekoliko puta mi se desilo da sam mogao iza}i tek na Porti Pija,
ili ~ak na Pjaci Kro~e Rosa, vi{e od kilometar daqe u suprotnom pravcu,
devo scendere, devo scendere io” /moram da si|em/
iako sam kao lud vikao „„devo
i èstoko se gurao ka izlazu. Ve} na prvoj vo`wi, kad sam ku}i nosio pi-
sa}u ma{inu, skoro sam stajao na woj. Soba je bila i mnogo jeftinija.
Protivno nare|ewu, u novom stanu nije se prijavio Berman, nego Bajt.
Tokom tragawa za sobom do{ao sam do uverewa da bi bilo opasno da se iz-
dajem za Bermana, kad ve} druge dokumente, jugoslovenski paso{, diplomu
pravnog fakuteta, Reiseerlaubnis Feldpost iz êprana, kao i italijanski
lasciapasare do Napuqa, imam na svoje pravo ime. Prijavio sam se, dakle,
pod pravim imenom. Ipak, Bajtove dokumente sam sakrio ispod parketa kraj
prozora. Pre svega zbog wihove, a ne svoje bezbednosti. Pojavili bi se kod
svake, koliko-toliko sistematske, premeta~ine. Osim toga, iz puke radoz-
nalosti, doma}ica }e pregledati ne samo sav prtqag, nego i sva mogu}a skri-
vena mesta. Sigurno ih poznaje boqe od mene. Ako i nije ni u kakvoj vezi s
policijom, razglasilo bi se po zgradi da zapravo nisam Berman, a to bi mo-
glo biti fatalno. Kad bih se prijavio kao Berman, morao bih, zna~i, pra-
ve dokumente uni{titi. U tom slu~aju brzo bih se pretvorio u Franeta,
~oveka koji pravno nije postojao. Tako sam ostao Bergamasko samo za posebne
potrebe, naro~ito za slu~aj da me neko iznenada legitimi{e na ulici. Po-
„rastrellate” /racije/, bile su posebno opasne, ali zbog masovnosti
vremene „rastrellate”
uhap{enih, s pravom legitimacojom, a wu je imao Berman, moglo se brzo
ispetqati. Tek {to sam stigao u Rim, re}i }u, upravo traìm sobu, tako
ne}u biti u opasnosti da ih sam dovedem u svoj stan. âk i kad bi u wemu
traìli Bajta, mo`da bih se izvukao s Bermanom. U mojoj odsutnosti niko
nije mogao znati za Bermana, jer sam wegovu legitimaciju, kao i novac,
uvek nosio sa sobom.
Novi stan mi je omogu}io da malo elasti~nije sredim prehranu. Pre
svega, na Governatorato di Roma obezbedio sam bonove za ìvotne namirni-
namirni-
pane-paste-grassi-generi vari” /hleb-testenina-masno}a-razna ro-
ce. Za „„pane-paste-grassi-generi
ba/. Naravno, na paso{ A. Bajta. Bermanu nisu pripadali, jer jo{ nisam
prijavio svoj rimski stan. Tako sam, pored hrane po restoranima, do{ao do
zlatne rezerve i kod ku}e. Wome sam dosta pomogao gazdarici, koja mi se
stalno nudila da mi skuva ru~ak ili ve~eru. Za meso nije bilo bonova.
Snabdevawe mesom je uop{te bilo tajanstveno. U hotelima i restoranima
ga je uglavnom bilo, verovatno su ga mogli nabaviti i ostali, koji su imali
Bistecca”
pouzdane veze sa crnom berzom. Najvi{e je bilo }ure}eg mesa. „„Bistecca”
/kotlet/, bila je uobi~ajena poruxbina, a pitawe kelnera „„Di Di tacchino?”
/od }urke?/ retori~ko. Gove|a {nicla je bila triput skupqa. Kad god bih
na nagovarawe gazdarice i{ao na pijacu da, kao stranac, nabavim kakav do-
datak, uvek sam nailazio na niz praznih kukica na belim poplo~anim zi-
dovima. Jedino {to se u skoro svako doba moglo dobiti, bila je skorena krv,
skoro sasvim crna. Prodavali su je u komadima, kao u mnogim pekarama sla-
bo pe~eni ka~amak, narezan u obliku cigala. Krvavice ili nisu poznavali
ili nije bilo pirin~a za wih. U slobodnoj prodaji mogli su se dobiti o~e-
rupani vrapci i golubovi, uvele koè tamnoqubi~aste boje, kao i maw mawee
kvalitetne ribe i {koqke.
Drugi deo – KR
KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE
BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ 295

PROTIV ZAVOJEVAÂ
Ubrzo posle preseqewa dobio sam novi zadatak. Mnogo zna~ajniji od

teoretskog traktata o kontra{pijunaì. Vuk mi je obja{wavao da savezni-
ci sve vi{e potcewuju Mihailovi}a, da je wihova pomo} sve skromnija,
postavqa se sve ve}e pitawe ho}e li britanski oficiri za vezu uop{te i
daqe ostati u wegovom vrhovnom {tabu, ~ime bi nacionalisti~ki otpor
protiv Nemaca izgubio i savezni~ku moralnu podr{ku. Kraj strahovite
partizanske premo}i, samo bi odgovaraju}i pritisak Engleza mogao u Slo-
veniji garantovati slobodnu teritoriju koja od samog po~etka ne bi bila
izloèna komunisti~kom razarawu, kao {to se to dogodilo u Gr~aricama.
Treba im predstaviti problem, pre svega, da u Jugoslaviji nepotrebno gu-
be jedinog pouzdanog i bezuslovnog saveznika, koji bi mogao privu}i na se-
be dodatne nema~ke snage. Stari misli da sam ja najpodesniji za ovakav za-
datak, posebno zato {to sam pravnik. Oficiri nisu sposobni da izrade ta-
ko ne{to. Na moju primedbu da imaju mnogo iskusnijeg Brezigara, rekao mi
je da je ovaj zaposlen drugim, isto tako zna~ajnim zadatkom. Prikupqao je
dokaze o zlo~inima italijanskih okupatora nad slovena~kim stanovni-
{tvom, posebno u Primorskoj. Stari mi {aqe dokumentaciju o doga|ajima
iz pro{le godine u Sloveniji. Dokumentaciju ~ine i veliki albumi nalep-
qenih fotografija, delimi~no i slika iz qubqanskih novina, koje, kako
je rekao, prikazuju zlo~ine komunista nad nenaoruànim stanovni{tvom.
Moli me da napi{em uverqiv tekst, koji }e preko na{e vlade u Kairu po-
slati Englezima i Amerikancima.
Prva misao, koja me obuzela jo{ tokom Vukovog pripovedawa, bilo je
spoznawe kako je nisko palo i kako mora da je nesposobno celokupno slove-
na~ko politi~ko rukovodstvo nacionalisti~kog otpora protiv okupatora,
s Novakovim
Novakovim rimskim {tabom na ~elu, kad za tako zna~ajan zadatak traì
pomo} od mene. Uprkos tome, nisam ni pomi{qao da ga odbijem. Ne samo za-
to {to nisam imao drugog izbora. Zaposli}e me nekoliko dana, mo}i }u da
pokaèm svoje sposobnosti, vi{e samome sebi nego drugima, osim toga, po
prvi put u ìvotu pruìla mi se {ansa da se ume{am u doga|awa na nivou
me|u
|udràvnih
dràvnih odnosa, bar u wihovoj pozadini. Ni u podsvesti nisam imao
ambicije da krenem tim pravcem aktivnosti. Kao {to mi se Evgenij Spek-
torski, moj profesor, ~inio nedosti`nim uzorom, bile su i ovo samo maglo-
maglo-
vite, isuvi{e udaqene èqe, da bih ih postavio za ciq svoga razvoja. Glav-
ni razlog je bio u ose}awu, sme{tenom negde na dnu svesti, toliko ~vrstom,
da nikada nije postalo predmetom razmi{qawa, da takve ambicije daleko
prevazilaze moje sposobnosti, ~ak i u snovima. Profesoru Leonidu Pitami-
cu, ambasadoru Jugoslavije u Va{ingtonu, i profesoru Francetu Tom{i-
~u (otac pijanistkiwe Dubravke Tom{i~), arbitru Dru{tva naroda u spo-
ru koji se odnosio na protektorat Aleksandrete, izme|u Turske i Sirije,
obojici mojih profesora na Pravnom fakultetu, posve}ivao sam svoje smer-
no divqewe.
Trebalo mi je nekoliko dana da dokument zapo~nem, nabacivao sam na
papir glavne teze, popravqao formulacije i dogra|ivao konstrukciju, pre-
me{tao re~enice i povezivao ih, kako bi se sloìle u {to logi~niju celi-
celi-
nu. Tada sam po prvi put u pisawu po~eo koristiti makaze i lepak. Tehno-
logija koja me pratila sve do otkri}a ra~unara. Trudio sam se da tekst bu-
de kratak i saèt, a poruka udarna. Pisao sam na slovena~kom, koji moè
mnogo toga da prenese. Engleski nisam znao. Jo{ tada mi je bilo jasno da slab
tekst ne samo da niko ne bi ~itao, nego ne bi mogao da se prevede na engle-
ski. Izbacivao sam, doterivao, pa opet iznova. Iako mi je Vuk objasnio da
nemam nikakvog ograni~ewa u duìni, dokument, po mom uverewu, nije smeo
pre}i neki optimalni obim. Sve treba re}i na nekoliko stranica, jezgro-
vito i plasti~no, da zainteresuje svakog ~itaoca, da ne odustane od ~ita-
wa pre posledweg retka. Tako je nastala predstavka kojoj sam dao naslov:
Memorandum o pravici do boja proti nacisti~nem zavojevalcu /Memoran-
dum o pravu na borbu protiv nacisti~kog okupatora/.
Re{ewe problema nazna~io je sam Vuk, trebalo ga je samo oblikovati
na adekvatan na~in. Jugoslovenska vojska bi trebalo da od Nemaca, u otax-
bini,
bi ni, izbori odgovaraju}u teritoriju, s koje bi ih napadala, bilo zajedno
s komunisti~kim partizanima, bilo, pak, samostalno. Teritorije jednih i
drugih mogle bi da se {ire samo zauzimawem podru~ja otetih od Nemaca.
Vojska i partizani trebalo bi da se dogovore o nenapadawu, o odlagawu re-
{avawa svih politi~kih pitawa, pre svega o organizovawu vlasti posle
rata, a savezni~ki oficiri za vezu trebalo bi da vode ra~una o doslednom
po{tovawu dogovora.
Zajedni~ka borba protiv Nemaca delovala je, bar u po~etku, duplo ilu-
zorno. Do we bi moglo do}i kasnije, kad bi se pokazalo da ~etnici i parti-
zani ne rade jedni drugima iza le|a, ili da u kriti~nim trenucima ~ak i
pomaù jedni drugima. Uzdrào sam se od bilo kakvih optu`bi na ra~un
Drugi deo – KR
pro{lih dejstava, iako je trebalo, kako sam razumeo, da dokument pro-

izlazi
izla zi ba{ iz toga. Ose}ao sam da bih time ve} unapred kr{io ono {to sam
predlaèm. Osim toga, ubedqivost fotografskih dokaza za objektivnog po po--
smatra~a, saveznike, ~inila mi se nekako sumwiva. I jedni i drugi su do-
bro znali, ne samo kako se montiraju fotografije, nego i kako se, u prvom
redu, reìraju doga|aji koje treba da uhvati „objektiv”.
Tekst Memoranduma prihva}en je kao „ba{ ono {to nam sada najvi{e
treba”. Takav je, barem, bio izve{taj koji mi je Vuk preneo. Nije bilo pri-
medbi na ispu{tawe stvari koje bi ukazivale na optuìvawe, ~ak ni na to
{to sam pre{ao preko dokaza o komunisti~kim zlo~inima. Tek kasnije mi
je Vuk preneo Jev|evi}evu primedbu Starome da bih se sigurno druk~ije
pona{ao da sam znao kako su se komunisti u Crnoj Gori obra~unali sa ~et-
nicima. Za kratko vreme svoje okupacije Kola{ina, na prelazu iz 1941. na
1942. godinu, pobili su, navodno, mnogo zarobqenih, ve}inom rawenih ~et-
nika i pobacali u jame zajedno s uginulim i pobijenim psima. I da sam po-
verovao, a nisam, ne bih promenio svoju odluku.77
Trebalo je da Memorandum odmah dostave na{oj vladi u Kairo, a ona da
ga prosledi saveznicima. Da li su to uistinu u~inili i u kakvom obliku,
da li su ne{to izdvojili ili dodali, nisam mogao proveriti: kona~an tekst
mi nije dat na uvid. Vladu su tada ~inili samostalni ministri, bez uobi-
~ajenih me|usobnih veza. Mawe promene Memorandum je morao da pretrpi
ve} zbog prevo|ewa teksta na engleski, po wemu je sigurno {arao i sam No-
vak. Dokazivao sam sam sebi da mi je sasvim svejedno, jer ni najmawe nisam
uobraàvao da bi se moje ideje uop{te mogle realizovati. Me|utim, ne bih
mogao negirati da sam bio ponosan izradom dokumenta, koji }e se tretira-
ti na dràvnom i me|udràvnom nivou. Premda }e autor ostati nepoznat.
77
Tek posle rata sam se uverio da je Jev|evi} govorio istinu. Taj ~in su pripisivali
\ilasu. Ubistva ~etnika i wihovo sahrawivawe, zajedno sa crknutim psima, u Kola{inu,
ne negira, ve} samo potvr|uje, da se to dogodilo u vreme kad on nije bio u Crnoj Gori (M. \i-
\i-
Wartime,, str. 82). Uprkos tome, senka tog zlo~ina prati ga i danas (V. Xomi}, Strada-
las, Wartime
we..., str. 362). Neosporno je ostalo da je \ilas, koga je iskqu~iv odnos partijskog establi{-
menta prema wegovoj „lepoj, dvadeset jednogodi{woj operskoj ’pjeva~ici’”, kasnije tako re-
voltirao (M. \ilas, „Anatomija...”, str. 3-20) da je preko no}i postao „demokrata”, bio jedan
od najfanati~nijih, tako|e i najkrvavijih komunisti~kih rukovodilaca u Crnoj Gori i ce-
loj Jugoslaviji.
Kad je 1969. godine Department of Economics na University of Virginia hteo da pozove
„demokratu” \ilasa da odrì predavawe, ja sam se zbog toga suprotstavio. Kasnije sam spre-
~io i da pozovu ekonomistu J. Goldmana, koji je pre ê{kog prole}a bio ministar za poqo-
privredu. Ali sam ve} u jesen 1968. godine u svom {arlotsvilskom stanu ugostio ekonomi-
stu O. Kina, koji je od sovjetske okupacije posle ê{kog prole}a pobegao u SAD.
Saradwa i wena iluzornost
Mi{qewe da su zamisli Memoranduma iluzorne proizlazilo je, pre

svega, iz ube|ewa da su te`we komunista za iskqu~ivim vladawem i ure-
|ewem slovena~kog dru{tvenog prostora tako neograni~ene, da im bilo ka-
kav kompromis, osim prividnog, dakle, takti~kog, koji bi im pomogao da {to
lak{e postignu svoj ciq, nije ni padao na pamet. Jo{ na samom po~etku,
1941. godine, Kidri~ je u razgovoru s Kocbekom nagla{avao da je u organiza-
ciji otpora glavno da se onemogu}i oslobodila~ka diferencijacija i pla-
nirawe bilo kakve druga~ije organizacije na desnici ili u centru.78 U tu
svrhu bili su spremni da u front ukqu~e jako razli~ite politi~ke gru-
pe, a, s obzirom na neka pitawa, ~ak i grupe sa suprotnim idejama. Uslov je,
svakako, bila procena da }e ih idejno sasvim podrediti. To je bio objektiv-
ni smisao Osvobodilne fronte. Bez wega, OF ne bi bila potrebna i ne bi
bila osnovana. Bilo je sekundarno ~ak i stvarawe utiska da reprezentuje
nekomunisti~ke politi~ke snage. U tu svrhu, radije su se ispomagali otpad-
otpad-
nicima tradicionalnih politi~kih stranaka, tako|e sve{tenstvom, pa i
bezna~ajnima.
@eqa na{ih komunista za potpunom kontrolom snaga otpora, vidqiva
je i iz ~iwenice da su iz OF iskqu~ivali ~ak i iskrene simpatizere, ako
su samo istrajavali na druga~ijoj predstavi o oslobodila~koj borbi, ili,
pak, posleratnom ure|ewu Slovenije i Jugoslavije. Novakovu saradwu ni-
kada nisu prihvatili, iako im se nudio predlogom da po sovjetskom uzoru
partizansku vojsku nazovu „crvenom”. Zbog istrajavawa na ustavnom konti-
nuitetu, koji je predstavqala vlada u Londonu, krajem 1941. godine iskqu-
~ili su Nagodetovu Staru pravdu, zagledanu, ina~e, u Sovjetski savez i
centralisti~ko planirawe privrede. To da je, toboè, jo{ tokom leta iste
godine, oko Krima skupqala svoje pristalice, ba{ i nije bila neka prepo-
ruka. Jo{ vi{e ih je nerviralo {to su nagodetovci kritikovali komuni-
ste zbog preteranog nagla{avawa revolucionarnog karaktera oslobodila-
~ke borbe; to su tada nazivali trockizmom. Zbog istrajavawa na kontinui-
tetu Jugoslavije, a time i vezanosti za Mihailovi}a, iskqu~ili su i Ju-
goslovenski
goslovenski ènski savez (vodila ga je veoma ugledna Angela Vode), koji je
ukqu~ivao niz ènskih dru{tava. Grupa Mlada JNS, koja je kasnije prome-
nila ime u Mlada Jugoslavija, pregovarala je o ukqu~ivawu do jeseni 1941.
godine, jer nije mogla dobiti jasan odgovor na pitawe o odnosu OF preprema
ma
jugoslovenstvu i monarhiji, ali se nije odlu~ila. Profesori Gosar i [o-
78
E. Kocbek, Pred viharjem,
viharjem, str. 111.
Drugi deo – KR
lar, sa svojim Zdruènim Slovencima, uop{te nisu ni u{li u OF, jer su

ve} unapred odbili podre|ivawe komunistima. Po{to su, suprotno wima,
bili uvereni da }e rat trajati jako dugo, kao i Novak, protivili su se ne-
posrednom oruànom ustanku protiv okupatora. Svoja nastojawa u prido-
bijawu takvih i sli~nih grupa, komunisti su prikazivali kao dokaz koli-
ko se trude da u antiokupatorsku borbu ukqu~e sve Slovence, bez obzira na
wihove poglede. U stvarnosti, radilo se samo o unapred planiranoj neutra-
lizaciji potencijalnih takmaca u organizovawu otpora i wihovom potpu-
nom pot~iwavawu, ne toliko svojoj strategiji, koliko, u prvom redu, borbi
za revoluciju.
Posebno nepopustqivi bili su na terenu. To se najpre pokazalo u Sr-
ji.79 Jedan dan posle velikog zaobilaèwa Stala}a, Kraqeva i Poège,
biji.
bi
skoro pola godine posle Mihailovi}a, Tito je stigao u {umu (18. septembra
1941. godine, kraj sela Robaje, blizu Vaqeva), gde ga je prihvatio upravo
diplomirani pravnik Milo{ Mini} i gde se sastao s Mihailovi}em. To se
dogodilo u ku}i junaka iz prvog svetskog rata, vojvode @ivojina Mi{i}a,
u Struganiku, kraj Mionice, severno ispod Ravne gore. Sastanku su prisu-
stvovali: sin vojvodin, major Aleksandar Mi{i}, i Dragi{a Vasi}, Mi-
hailovi}ev politi~ki savetnik i wegov zamenik (bio je rezervni major), a
s partizanske strane, pored Tita i Mini}a, sekretar vaqevskog okru`nog
komiteta. Tito je predlagao zajedni~ki nastup protiv Nemaca, i to smesta,
kao i jedinstvenu komandu snaga otpora. Predlog je bio u suprotnosti sa si-
tuacijom, jer je Mihailovi}, kao general{tabni pukovnik jugoslovenske
vojske, ve} imao uspostavqenu vrhovnu komandu na Ravnoj gori, koja je, ne-
priznavawem jugoslovenske kapitulacije, odràvala kontinuitet otpora,
dok je Tito bio nepoznata li~nost, takore}i bez imena. Mihailovi} je na-
ga|ao, nije li Tito mo`da Rus. To je moglo biti povoqno. Da mu je tada bio
79
U opisivawu slede}ih doga|aja najvi{e se oslawam na delo propartizanski orijen-
Whirlwind.. Pisac je pre rata ìveo u Jugoslaviji, u woj je bio i
tisanog Stivena Klisolda Whirlwind
u vreme prodora Sila osovine. Tokom rata radio je kao major u Political Intelligence Centre za
Sredwi istok (1943-44), kasnije su ga, kao oficira za vezu, poslali u Titov general{tab;
kao prevodilac, prisustvovao je sastanku êr~il-Tito u Napuqu, 12. avgusta 1944). Prema
Rape..., str. 296, uredio je delo The êtniks
M. Lizu, The Rape etniks, za AFHQ. Neposredno posle rata
bio je ata{e za {tampu u britanskoj ambasadi u Beogradu.
Whirlwind je kwiga pisana kao roman, a temeqi se na op{irnoj dokumentaciji, koja u
tekstu, naàlost, nije
nije navedena. Tako nikada nije jasno {ta proizlazi neposredno iz ko-
ri{}enih izvora, a {ta je wihova spretna interpretacija. âk ni za tekstove u navod-
nicima ne navodi odakle su. Imao je dovoqno prilika da se intimno upozna s tada{wim
doga|ajima i qudima od kojih je informacije dobijao. Tako da su ~ak wegove interpolaci-
je verovatno jako verna slika stvarnosti.
poznat Titov registarski broj 10434, koji je dobio u zagreba~kim zatvori-

ma posle hap{ewa u maju 1928. godine, kao sekretar ilegalnog gradskog ko-
miteta, verovatno bi odbio razgovore. Za taj broj i wegovo ime saznao je tek
po~etkom 1943. godine.
Titov predlog je bio u suprotnosti sa pukovnikovom strategijom otpo
otpo--
ra; Mihailovi} je bio protiv ustanka koji bi se odmah podigao, ve} samo za
uznemiravawe Nemaca, koje ne bi izazivalo prejake represalije. To nije
bila samo wegova ideja. Masovnom ustanku suprotstavqala se i jugosloven-
ska i britanska vlada. Kasnije }emo videti da je razli~ita strategija otpo-
otpo-
ra bila posledica razli~itih ciqeva koje su imali Tito i Mihailovi}.
Bila je i posledica komunisti~ke samoobmane da }e Crvena armija za sve-
ga nekoliko meseci pregaziti nema~ku vojsku.80 I oni koji su iz Qubqane
ùrili u {umu, u septembru 1943. godine, da ne propuste pobedonosni mar{
u Qubqanu „za koji mesec”, zabrojali su se za bar godinu i po dana. Mihai-
Mihai-
lovi} je nagla{avao da }e sli~no Prvom, s kojim je imao mnogo iskustva, i
Drugi svetski rat biti dugotrajan. Neposredni masovni otpor bio bi, po we-
govom, samoubila~ki.
Tito i Mihailovi} su se usaglasili samo u tome da sve snage koje se bo-
re protiv okupatora moraju biti lojalne jedne prema drugima, pre svega,
iskqu~uju se me|usobni napadi. Pisanog sporazuma nije bilo. Na~elnik
Mihailovi}evog gorskog {taba, potpukovnik Dragoslav Pavlovi}, za ~et-
nike
ni ke je izdao uputstva od devet ta~aka, u kojima je definisao precizna pra-
vila za ispuwavawe tog dogovora s Titom.81 Tito nije uradio ni{ta sli~no
tome. Moèmo konstatovati da je za dogovor bio mawe zainteresovan od Mi-
hailovi}a. Nije postigao ono {to je hteo, a {to je, ina~e, razumqivo, {to
potvr|uje ~iwenica da dogovor nije uzeo ozbiqno. O rezultatima sastan-
ka obavestio je glavne partizanske vojne i politi~ke rukovodioce iz cele
80
Krajem juna 1941. Ko~a Popovi} je mislio da }e rat zavr{iti krajem godine. M. \i-
\i-
las je bio uveren da }e se okon~ati za samo dva meseca. Nisu ni pomi{qali da }e se rat
preneti na sovjetsko tlo. \ilas se sekirao kakvu bi {tetu mogao izazvati nema~ki avion
(jedan), ako bi uspeo da se probije preko granice iznad sovjetske teritorije. Sreten @ujo-
vi} – Crni mu je obja{wavao da se to ne moè dogoditi (S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija...
I,, str. 181). Optimizam nije kvarilo ni muwevito prodirawe Nemaca u Sovjetski savez.
Veselin Masle{a je u oktobru 1941. godine za jedne novine napisao da }e rat trajati samo
{est meseci. Zbog „defetizma” je morao odgovarati pred partijskom komisijom, ujedno je i
ka`wen. Za Miku i @ivu \or|evi}a, koji su mislili da }e borba biti duga i te{ka, \i-
las je zbog „demoralizacije” jo{ u decembru 1941. godine, u Novoj Varo{i, predlagao smrt-
nu kaznu. Izgleda da su ih spasili Milentije Popovi} i Spasenija Babovi}-Cana, ~lani-
ca CK KPJ (V. Dedijer, Novi prilozi...
prilozi... II
II,, str. 388, 719).
81
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 23-25.
Drugi deo – KR
dràve i s wima proverio svoje stavove na savetovawu 26. i 27. septembra

u Stolicama, kraj Krupwa, gde je Vrhovni {tab (V[) u to vreme imao svo-
je sedi{te. Od Slovenaca, savetovawu su prisustvovali Franc Lesko{ek i
Miha Marinko. Kardeq je iz Slovenije stigao sa zaka{wewem, zbog kom-
plikacija s policijom. Potpuno suprotno toku Titovih pregovora s Miha
Mihai-
i-
lovi}em, na tom savetovawu doneta je odluka za podizawe ustanka. Za svo-
je borce, od Sovjeta su preuzeli ime partizani, osnovali vojne glavne {ta-
bove (G[) u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i u Crnoj Gori (do
svog odlaska u Bosnu V[ je vr{io zadatke general{taba za Srbiju) i de-
finisali temeqnu organizaciju partizanskih odreda i wihovih komandi,
s politi~kim komesarima kao glavnom karakteristikom. Istovremeno su
odlu~ili da likvidiraju postoje}u dràvnu vlast i uvedu sovjetsko ure-
|ewe u formi narodnooslobodila~kih odbora na ~itavoj slobodnoj terito-
riji82 i ilegalnih odbora ~ak i u okupiranim mestima. Po Kar~maru, ovo
savetovawu bilo je sudbonosno, jer je poloìlo temeqe komunisti~koj re-
luciji pod pla{tom partizanskog pokreta.83 Pregovori s Mihailovi}em
voluciji
vo
bili su samo maska, koja je trebalo da prikrije èqu za komunisti~kim
preuzimawem vlasti.
Tako je ostao jalov i drugi (posledwi) sastanak vrhovnih zapovednika,
do koga je do{lo na Titov zahtev, u no}i na 27. oktobar, u osnovnoj {koli u
seocetu Braji}i, na Suvoboru, gde se privremeno smestio Mihailovi}ev
Gorski {tab. Postoje spekulacije da je sastanak inicirao prvi britanski
oficir za vezu, kapetan Dvejn Hadson (Bil), koji je jugoslovenskim ustan-
Bullseye”84, posle izbora predstavnika SOE
icima bio poslat s misijom „„Bullseye”
Kairo,, Toma Mastersona, i koji je sli~an zadatak vr{io jo{ u Beogradu. S
Kairo
majorima vazduhoplovstva, Zarijom Ostoji}em i Mirkom Lalatovi}em, sa-
radnicima generala Mirkovi}a u dràvnom udaru 27. marta 1942. godine
– koje je Masterson izabrao sr~u}i „tursku” s ministrom vojske generalom
Ili}em i radio-operaterom Veqkom Dragi~evi}em85 u Kairu – u no}i na
82
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 424-25.
83
Karchmar, Draà
L. Karchmar, Draà...,
..., str.218.
84
Britanci su najpre nameravali da Mihailovi}u po{aqu misiju sastavqenu od svo-
jih i sovjetskih ~lanova. Predvideli su ~ak da britanski deo misije po{aqu iz Kaira, a
sovjetski s nekog aerodroma pod sovjetskom kontrolom. Sovjeti su isprva u~estvovali u pri-
premama, ali kad su osetili da postoje neke intrige u vezi s Jugoslovenom, koji je trebalo
(M. Deroc, British
da bude u wihovom delu misije, otkazali su u~estvovawe (M. British...,
..., str. 194 i sl.).
85
Na putovawu ih je pratio kapetan Xulijan Ejmeri, jo{ pre rata povezan sa SOE u
Beogradu. Wegov otac, Leopold Ejmeri, uticajni konzervativac, posredovao je kod êr~ila
da se odlu~i za misiju. Xulijan, koji je na put krenuo samo zato da proveri kakve zadatke
20. septembar, sa dve radio-stanice, Hadson se iskrcao iz podmornice HMS

Triumph u Peri{i}a dolu, u blizini Petrovca na moru (Crna Gora). Kao
predratni slu`benik engleskog dru{tva Montania a. d. (rudnici i topio-
nice antimona Lisa kod Ivawice, u Zaja~i kod Loznice i kod Krupwa) i
u isto vreme saradnik SOE u Beogradu, govorio je srpski. Zauzimao se za
jedinstvo oba ustani~ka pokreta86. Pre nego {to se uputio na Ravnu goru, a
tamo je, posle opomene iz Kaira 9. oktobra, stigao 25. oktobra, zadrào se
nekoliko dana kod partizana u Uìcu. Tamo ga je, zajedno s Ostoji}em, iz
Radovi}a, severno od Podgorice u Crnoj Gori, gde su tamo{wi partizani
tada imali vrhovnu komandu, pratio general{tabni kapetan Arso Jovano-
vi} i Titov stru~wak za vojna pitawa, Mitar Baki}. Lalatovi} i Dragi-
~evi}, koji su nosili radio-stanicu Mark III na 220 volti, putovali su za-
„J” na baterije pregorela
sebno i zbog wene teìne sporije – mawa stanica „J”
je jo{ u Radovi}ima. Po{to je sastanak Tita i Mihailovi}a bio predvi
predvi|en
|en
jo{ za 16. oktobar – otpao je, jer se Mihailovi} opravdao spre~eno{ }u87,
no{}u
spekulacije o Hadsonovoj inicijativi nisu verovatne. Titov sastanak s Mi-
hailovi}em je vrlo verovatno bio na dnevnom redu sednice PK KPJ za Sr-
biju 17. oktobra, koja mora da je bila posebno sve~ana, zbog tajne posete ge-
neralnog sekretara Kominterne (Komunisti~ke internacionale – Tre}e
internacionale; osnovao ju je Lewin, u martu 1919. u Moskvi), Georgi Di-
mitrova. Moèmo pretpostaviti da je, uprkos Dimitrovqevom upozorewu
da je za uspe{an otpor potrebno jedinstvo svih narodnih snaga, Titova tak-
tika u odnosu prema Mihailovi}u bila wihova zajedni~ka. Predobro su se
poznavali da bi Dimitrov prema starom prijatequ mogao biti iskqu~ivo
kominternovski slu`ben. „Nastavite odlu~no, kao {to ste i zapo~eli, rad-
nici celog sveta su s vama, pobeda }e biti na{a”, navodno je hrabrio Tita.88
su jugoslovenski ~lanovi primili od svojih pretpostavqenih, istom podmornicom se i vra-

tio. Detaqnije o nastanku misije, wenim zadacima, putovawu i iskrcavawu pisao je M. De-
rok, British...
British...,, str. 58-70.
86
J.B.Tito, Vojna dela I,, str. 105.
87
Da je Mihailovi} ozbiqno ra~unao s tim sastankom, dokazuje ~iwenica da je u V[,
u Uìce, poslao svog zastupnika, kapetana Miti}a, koji je trebalo da unapred sredi neka
sporna pitawa. U pismu od 22. oktobra, u kome to i saop{tava V[-u, kaè da zbog ozbiqnosti
situacije ne}e iznositi brojne partizanske „incidente i nelojalnosti”, ali je neophodno
da upozori V[ na potrebu za zajedni~kim merama u Ma~vi, jer bi im neprijateq mogao
(Zbornik...
oteti Uìce i druge gradove (Zbornik ... XIV/1, str. 40-41; S. @ivanovi}, \eneral
XIV/1, \eneral...
... III
III,, str.
33-34). Titu je predlagao da za sastanak pripremi pisane predloge (N. Milovanovi}, „Bio
sam...”, 13, nastavak, 12. januara 1969. godine).
88
S. Clissold, Whirlwind,
Whirlwind, str. 61. O poseti Georgi Dimitrova u Srbiji, osim Klisoldo-
vih, drugih podataka nema. Da li ga je Klisold izmislio, ili mu ga je neko podmetnuo?
Drugi deo – KR
Na sastanak u Braji}e, pored Dragi{e Vasi}a, Mihailovi}a je pratio

i na~elnik wegovog Gorskog {taba, potpukovnik Pavlovi}, kapetan Milo-
rad Miti} i sam Hadson. Me|utim, nije prisustvovao razgovorima, osim za
vreme ve~ere. S partizanske strane, pored Tita, prisustvovali su Mitar
Baki} i Sreten @ujovi} – Crni89. Vodio se na osnovu pisanih predloga u
formi od 12 ta~aka, koje je, na pukovnikovu èqu, pripremio Tito. Uprkos
tome, nije doneo boqih rezultata od strugani~kih. Nisu mogli da se usa-
glase ni u pogledu zapisnika. Miti} je vodio svoj, Baki} svoj, ali su oba
ostala nepotpisana. Dogovorili su se o me|usobnom nenapadawu, da }e par-
tizani ~etnicima predati polovinu pu{aka izra|enih u uì~koj fabri-
ci i deo od vi{e miliona dinara, zaplewenih u Narodnoj banci i drugim
ustanovama.90 Tito, ~iji su stavovi bili zacementirani verovatno jo{ od
sastanka s Georgi Dimitrovim, a od Stolica sasvim sigurno, bio je spreman
da u~estvuje u zajedni~kom operativnom {tabu, ali nije hteo da se podre-
di Mihailovi}u, niti da iz svojih vojnih jedinica odstrani politi~ke ko-
mesare. Mnogo kasnije, u intervjuu svojoj oboàvateqki, novinarki Filis
Oti, poverio je da je tada Mihailovi}u ponudio vrhovnu komandu, uveren
da je pukovnik ne}e prihvatiti. Dodao je da mu se ne bi pot~inio ni u slu-
~aju da je Mihailovi} prihvatio ponudu.91 Tito isto tako nije hteo da odu-
odu-
stane od zamene jugoslovenske civilne vlasti narodnooslobodila~kim od-
borima, kojima su vladali komunisti i ukidali vaè}e ustavno ure|ewe
na op{tinskom i pokrajinskom nivou. Ovo posledwe je posebno dokazivalo
da je wegov ciq bila revolucija. Osim toga, Tito se suprotstavqao obave-
znoj regrutaciji. Budu}i da je Mihailovi}, kao predstavnik legalnih voj- voj-
nih vlasti, u tome imao prednost, Titov stav je bio razumqiv. U stvarno-
sti pak, kad god je mogao, milom ili silom, ve} prema situaciji, regruto-
vao je qude gde god je stigao.
Na primer, jo{ 25. septembra 1941. godine, komandant Uì~kog parti-
zanskog odreda, s wegovim znawem, proglasio je mobilizaciju celokupnog
stanovni{tva, 30. septembra je proglasio op{tu mobilizaciju svih mu{-
karaca od 18. do 40. godine; isto je 3. januara 1942. godine u~inio i opera-
tivni {tab isto~ne Bosne; komandir partizanske ~ete u Para}inu progla-
sio je mobilizaciju i zapretio streqawem, kao i paqewem ku}e svakoga ko
se ne odazove92; 3. februara 1942. obaveznu mobilizaciju
mobilizaciju istog godi{ta za
~itavu Bosnu naredio je sam Tito (V[). Proglas
Proglas mobilizacije je odre|i-
89
S. @ujovi} je taj sastanak opisao Dedijeru. Vidi V. Dedijer, Tito Tito,, str. 427-29.
90
R. ôlakovi}, Po~etak
Po~etak...,
..., str. 8; J. Marjanovi}, Ustanak
Ustanak...,
..., str. 313-15.
91
Auty, Tito
Ph. Auty, Tito,, str. 191; intervju je bio 9. oktobra 1968. godine.
92
P. Mora~a, Jugoslavija 1941,
1941, str. 492, prip.
vao da }e svako izbegavawe vojne obaveze biti ka`weno prema „vojnim za-
konima NOP i PVJ”93.
Na sastanku je Tito od Mihailovi}a zahtevao da se odrekne svog ko-
mandanata, kapetana Vu~ka Igwatovi}a, àndarma Filipa Ajda~i}a i Mi-
lutina Jankovi}a. Igwatovi} mu je smetao zato {to je zajedno s kapetanom
Milo{em Gli{i}em proterao partizane iz Poège, a àndarm je pobio
ve}i broj ~lanova partizanskog odreda. Po{to se time osvetio za ubistvo
nekolicine svojih ~etnika, me|u wima i svog pobratima, Mihailovi} na
taj zahtev nije hteo pristati. Me|utim, silom je spre~io Ajda~i}a da, kao
~lan Igwatovi}eve grupe, na putu za Braji}e, ubije Tita i wegovu pratwu
pratwu..
Tito je Mihailovi}a kasnije zbog toga vi{e puta pohvalio. S druge stra-
ne, Tito se odrekao dva svoja odreda.94
Tito je ubrzo shvatio da mirnim putem ne}e mo}i da podredi Miha-
ilovi}a i prikqu~i ~etni~ke snage, pa je izabrao drugi put. Do tada su
odnosi
od nosi izme|u ~etnika i partizana bili sve pre nego prijateqski, ali
uglavnom podno{qivi. îni se da je to bilo uglavnom zato {to su ~etnici
predwa~ili u napadima na Nemce i {to su ve}i deo teritorije u zapadnoj
Srbiji oni oslobodili. „Oslobodili” je tada zna~ilo da su se Nemci ogra-
ni~ili na okupaciju gradova i strate{kih ta~aka, koje su pod ja~im pri-
tiscima raznovrsnih naoruànih grupa napu{tali bez ve}eg otpora. Tri
pe{adijske divizije (Sedamsto ~etvrta u zapadnoj Srbiji, Sedamsto ~e
~etrna-
trna-
esta u Banatu i isto~noj Srbiji i Sedamsto sedamnaesta u ju`noj Srbiji)
pod komandom generala Paula Badera u Beogradu, koje su okupirale Srbi-
ju nakon {to su snage Druge armijske grupe generala Fon Vajsha jo{ 5. ma-
ma-
ja, u skladu s planom Barbarosa, po~ele da se kre}u ka sovjetskim grani-
cama,
ca ma, bile su znatno prore|ene (sa oko 6.000 qudi svaka), sastavqene, pre
svega, uglavnom od qudi starijih godi{ta (Landen{icen, domobranima) i
slabo naoruàne, najvi{e iz ratnog plena. Zato su bile nesposobne za ve-
}e borbe. Za ofanzivne operacije raspolagale su sa samo dve ~ete, s mawe
od 100 qudi. Na napu{tenu teritoriju
teritoriju stizali su partizani. Pomagali su
pri prvim samostalnim ~etni~kim okupacijama gradova, ali kad su broj-
no pove}ali svoje redove i oja~ali borbenu gotovost, partizani su po~eli
da preuzimaju inicijativu. êtnike su nazivali svojim „saveznicima”. U
uputstvima svojim zapovednicima, jo{ 10. oktobra, i Mihailovi} je na-
Zbornik...
Zbornik... I,, str. 152; II
93
II/2,
/2, str. 326; II
II/3,
/3, str. 85, 147-48.
R. Kneèvi}, Kwiga
94
Kwiga...
... I,, str. 169, i V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 49. Po S. @ivanovi}u,
\eneral...
\eneral ... I,, str. 93-94, odrekao se komandira ~ete Posavinskog odreda I{tvana Borote i
wegovog politkomesara Levija.
Drugi deo – KR
glasio da partizane moraju smatrati svojim saveznicima i s wima iskre-

glasio
no sara|ivati.95
Bilten V[ NOV iz tog vremena navodi brojne primere zajedni~kih
napada (bez ambicija za potpuno{}u, dodajem podatke dobijene na nekim
drugim mestima): Krupaw (u saradwi s popom Vladom Ze~evi}em i parti-
zanskim poru~nikom Mi{om Dudi}em, uspe{no ga je napao poru~nik Rat-
ko Martinovi}), Ma~va (cela je zauzeta u septembru), [abac u Ma~vi (~i (~i--
ja je opsada zavr{ena neuspe{no, za mawe od nedequ dana; uz pomo} parti-
zanskog Podrinskog odreda, koga je s dva topa vodio komandant brojnog Cer-
skog odreda, kapetan Dragoslav Ra~i}), â~ak (nema~ki garnizon se 2. ok-
tobra, pred tri ~etni~ka odreda pod komandom ve} pomenutog Ra~i}a i dve
partizanske jedinice pod komandom Neboj{e Jerkovi}a, uprkos avionskoj
podr{ci, morao povu}i u Kraqevo, ostaviv{i za sobom mnogo vojne opreme
sa ~etiri topa), Ivawica, Kru{evac (napad je 22. septembra zapo~eo ~et-
ni~ki major Dragutin Keserovi}, koji je pri tom ubio 23 nema~ka vojni-
ka)96 i drugi.
Zajedno su napadali i Kraqevo, Kragujevac i Vaqevo. Opsada Kraqe-
va je trajala skoro ceo oktobar, grad je napadan u tri navrata. Odobrio je
Mihailovi}, a isplanirao major Mi{i}. Sa ~etni~ke strane vodili su je
major Radoslav \uri}, kao komandant, i kapetan Jovan Derok97, kao na~el-
nik {taba. Komandant Sedamsto sedamnaeste divizije je o opsadi izvestio
komandanta Srbije, generala Bemea, da je „takti~ko rukovo|ewe neprija-
teqskih jedinica apsolutno svrsishodno (srpski oficiri i vojnici). Wi-
hova borbena mo} i rukovo|ewe su se su{tinski poboq{ali”. Partizani su
opsadu sabotirali. Kod tre}eg napada, 21. oktobra, komandant udarne gru-
pe, ~etni~ki poru~nik Sima Uzelac, svojim tenkom se probio u centar gra-
da, ispalio raketu kao znak za napad pe{adije, ali su napadali samo ~et-
nici, partizani se nisu pomerili sa svojih mesta. êtni~ki gubici su za-
to bili veliki. Od sto ~etnika Jeli~kog odreda, palo ih je 70, s komandan-
tom Jovanom Bojovi}em na ~elu, pali su i komandant @i~kog odreda, kape-
95
O tome ne{to vi{e kasnije. Pukovnik Panteli} je u vezi s tim uputstvom napome-
nuo da „mu ni dan danas nije jasno, za{to je izdao takvo nare|ewe” (V. Panteli}, „Se}awa
jednog komandanta”, u R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga... Karchmar,, Draà
... I,, str. 163). Prema Karchmar Draà...
... I,, str.
220-221, koji navodi J. Marjanovi}a, „Prilozi...”, str. 199-200, uputstva su, navodno, bila
posledica britanskog saop{tewa da svim snagama oja~a borbu protiv okupatora.
96
„Napad je zapo~eo dan ranije, 22. septembra. Nema~ka izvidnica je toga dana nale-
tela na ~etni~ku zasedu i po~ela da puca. Napadnuta zaseda je prihvatila borbu i brzo
likvidirala Nemce” (M. Petrovi}, Ju`naJu`na...,
..., str. 62).
97
Kapetan Jovan Derok bio je brat pisca British British...,
..., Milana Deroka.
tan Du{an Lau{evi} i poru~nik Uzelac, dok od partizana nije niko po-
ginuo. V. Dedijer je partizansku sabotaù opravdao tvrdwom da je napad
trebalo da izvedu s pe{adijom, koja, zbog nesporazuma, nije dejstvovala98.
Zanimqiv je podatak da sve vreme borbi za Kraqevo niko od V[, niti od
G[ za Srbiju, nikada nije obi{ao jedno od najva`nijih i najteìh boji-
boji-
99
{ta u Srbiji. Prema Zvonimiru Vu~kovi}u, partizani su se radije ba-
vili
vi li „sre|ivawem zale|a”, potrebnim za planirano preuzimawe vlasti.
Sli~no je bilo i kod blokade Kragujevca, koju je vodio major Miodrag Palo-
{evi}. Tokom motorizovanog kaznenog pohoda Nemaca, 16. oktobra, u pravcu
Milanovca, kojem se partizani nisu suprotstavili, a ~etnici su zapleni-
li dva tenka, pao je poru~nik Miodrag Mojsilovi}, ali su Nemci ipak bi-
li uspe{ni. U obe akcije s majorom Palo{evi}em i poru~nikom Vu~kovi-
}em dogovarao se V. Dedijer.100 Zakqu~ili su i pisani sporazum101, ali ni-
je bio od pomo}i.102 Napad na Vaqevo vodili su poru~nik Ne{ko Nedi} i
Voja Popovi} sa svojim odredom, a pomagale su im mawe Mihailovi}eve
(potpukovnik Sveta Proti}) i partizanske jedinice. Nedi}evog pomo}ni-
ka, poru~nika Stanoja Leticu, pokosio je nema~ki mitraqez. Zbog blizine
blizine
Ravne gore, u borbama je ~esto u~estvovao i Mihailovi}, majori Mi{i} i
Slovenac Ivo Fregl, prvi komandant, a drugi na~elnik {taba vaqevskih
~etni~kih odreda.103
Nekoliko zajedni~kih napada potvr|uju i britanski izvori. Tako je
zajedni~ku opsadu Vaqeva, u pratwi Mihailovi}a, posmatrao kapetan Had-
son, koji je ne{to ranije stigao u wegov Gorski {tab. Prema Hadsonovom
posleratnom pri~awu, ~etnici su opsedali grad sa tri strane (prema ne-
98
I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}...,
..., str. 22 i 24; B. Lazi}, \eneral
\eneral...,
..., str. 13; V. Dedijer,
Dnevnik II, II, str. 207. L. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 413 kasnije je optuìo ~etni~ke ofi-
cire da su pobegli. Verovatno nije znao da je Dedijer jo{ pre 20 godina priznao partizan-
sku krivicu za neuspeh i nepotrebne ~etni~ke `rtve.
99
V. Gli{i}, Uì~ka republika, republika, Beograd 1986, str. 112, po B. Petranovi}u, Srbija u
drugom...,
drugom ..., str. 231.
100
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 42-3, i Z. Vu~kovi}, „Ustanak u zapadnoj Srbiji”, u R.
Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 137.
101
Zbornik
Zbornik... ... XIV
XIV/1, /1, str. 42-43. Zanimqivost sporazuma je i u odrednici da se dota-
da{wi predsednici op{tina „po mogu}nosti” zadrè na svojim poloàjima.
102
Uprkos u~estvovawu V. Dedijera, Hronologija napad na Nemce i zaplenu dva tenka
pripisuje partizanima. Tenkovi su bili mali, tipa ho~kis, verovatno zapleweni Britan-
cima pri iskrcavawu kod Dankerka. Jedan od wih jo{ uvek stoji ispred vojnog muzeja u
Uìcu.
103
Zbornik
Zbornik... ... II /1, str. 74-90, dopuweno Z. Vu~kovi}, „Ustanak u zapadnoj Srbiji”, O.
II/1,
c.,, str. 127-40.
Drugi deo – KR
ma~kim izvorima, sa svih strana, osim severa) i napadali ~ak i tenkovima

(prema R. ôlakovi}u, operacijom su, kao i u napadu na Krupaw, rukovodi-
li pop Ze~evi} i poru~nik Martinovi}, organizatori Ra|evinskog odre-
da).104 Zajedni~ki napad na Gorwi Milanovac, u no}i na 29. septembar, u
kojem je ~etnike Takovskog odreda vodio Zvonimir Vu~kovi}, doìveo je
sli~an opis na osnovu podataka, koje je, pre svega po nema~kim izvorima,
prikupio M. Derok. Predao mu se ceo nema~ki garnizon, sa vi{e od 200 voj-
nika ([esta ~eta Devetsto dvadesetog bataqona Landen{icen – domobra-
ni), koje je smesta razoruào.105 Prema Dedijeru, Milanovac je bio prvi
oslobo|eni grad u Srbiji106 – s obzirom na mesec dana raniju (1. septembra)
samostalnu okupaciju Loznice i Koviqa~e, koju je izveo ~etni~ki potpu-
kovnik Veselin Misita, pretekav{i time planirani partizanski napad,107
Milanovac je verovatno bio prvi grad oslobo|en zajedno s partizanima.
Me|utim, odnosi su bili daleko od uzornih. Uprkos dogovarawu o sa-
radwi (i na nièm nivou), partizani su vi{e puta napali ~etnike (npr.
na putu iz Beograda na Ravnu goru; na Rudniku su, iz zasede, zarobili ge-
nerala Putnikovi}a i posle mu~ewa ubili, jer je, navodno, imao veze s ge-
stapom108, kod Qiga su zarobili potpukovnika Marka Olujevi}a i poru~-
nika Slavka Pipana – obojica su bili ~lanovi Srpske dràvne straè –
jer su, navodno, Mihailovi}u nosili Nedi}ev109 plan operacija protiv
104
Prema Hadsonovom predavawu na St. Antony Collegeu u Oksfordu 1962. godine, op-
sedali su ga pola-pola (D. Martin, The Web..., Web..., str. 59). R. ôlakovi}, Po~etak
Po~etak...,..., str. 8.
105
Deroc, British...
M. Deroc, British...,, str. 175-77. Opis je potvrdio Vu~kovi}, ukratko ga opisuje u ve}
navedenom ~lanku, str. 135. Potvrdio ga je i britanski kapetan Moris Vitou, koji je iz ne-
ma~kog zarobqeni{tva prebegao k ~etnicima. O tome i o Hadsonovom posleratnom pri~awu
vidi D. Martin, The Web...,
Web..., str. 59-60.
Prema Vu~kovi}u, ~etnicima se predalo vi{e od 100 oficira i vojnika. Internira-
li su ih u {kolu u selu Planinica, ispod Ravne gore. To je bio prvi logor nema~kih rat-
nih zarobqenika u Jugoslaviji. Kad su Nemci u decembru prodrli na Ravnu goru, sve zarob-
qenike su oslobodili.
106
V. Dedijer, Dnevnik I,, strstr.. 34.
107
M. Mini}, Oslobodila~ki
Oslobodila~ki..., Karchmar, Draà
..., str. 244; L. Karchmar, Draà...
... I,, str. 201.
108
S. @ivanovi}, \eneral
\eneral... ... III
III,, str. 28.
109
Radi se o predratnom ministru vojske, generalu Milanu Nedi}u. Nemci su posle
okupacije, 30. aprila 1941. godine, u Srbiji (s Banatom) uveli Komesarsku upravu (vodio ju
je Milan A}imovi}, biv{i ministar za unutra{we poslove u Stojadinovi}evoj vladi,
a ~i
~inili
nili su je zastupnici predratnih politi~kih stranaka); kad se pokazala nesposobnom,
Hitler je na inicijativu Hajdriha i Himlera dozvolio osnivawe vlade. Imenovana je 29.
avgusta 1941, a predsednik je postao Nedi}. Namera je bila da se briga za red i mir, koje su
ugroàvale hiqade izbeglica iz Hrvatske i Bosne, sve ve}a razbojni{tva, pa i sve ja~i po-
kret otpora, prenese na srpske snage. U tu svrhu, Nedi} je ustanovio Srpsku dràvnu stra-
partizana, prvog su ubili, a drugi je pobegao; tokom opsade Kraqeva, iz po-

taje su ubili kapetana Jovana Deroka i uzeli mu dva topa; napadali su i u
Loznici i Zaja~i), isto tako, i ~etnici su napadali partizane (npr. kod
Mionice, u Poègi, gde su u no}i na 28. oktobar, iz voza, na putu kroz grad,
kidnapovali i ubili komandanta Prvog {umadijskog odreda Milana Bla-
gojevi}a; Blagojevi} se jo{ od 1935. godine {kolovao u SSSR-u, kasnije je
postao poru~nik u {panskim me|unarodnim brigadama u Uìcu), i jedni i
drugi ~inili su to najvi{e u oktobru, ne{to jo{ i u septembru (npr. tro-
dnevni sukob izme|u partizana i ~etnika krajem septembra kraj Kosjeri-
}a, gde su pobedili partizani; o drugim napadima u nastavku). Kod ~etni
~etnika
ka
se ~esto radilo o grupama, koje nisu bile pod neposrednom komandom
komandom Dra
Draè
è
Mihailovi}a110. êtni~ke grupe su i nastajale, a ne samo delovale, posebno
u po~etku, nezavisno od Mihailovi}a, naj~e{}e spontano.
O saradwi, ili bar poku{ajima saradwe, svedo~i i niz sastanaka, ko-
jima je ciq bio da otklone nesporazume i izglade osnose posle me|usobnih
sukoba. Prvi sastanak izme|u Mihailovi}a (i Ace Mi{i}a) i zastupnika
partizana bio je u selu Robaje kod Vaqeva. Milo{ Mini} se s Mihailovi-
}em sastao ~etiri puta (u avgustu i septembru; sredinom septembra na Rav-
noj gori zbog sukoba u Planinici, a u septembru jo{ jednom, zajedno s Ti-
tom, u Struganiku, i drugi put s Rankovi}em na Ravnoj gori).111 Nekoliko
ù (SDS), koja je brojala oko 15.000 qudi, i jo{ posebno Srpsku pograni~nu i Srpsku poq-
sku straù sa po 5.000 qudi. Za borbu protiv partizana sluìo je nedràvni Srpski do-
brovoqa~ki korpus (SDK), koji je vodio fa{isti~ki usmereni Dimitrije Qoti}. Brojao je
do 4.000 ~lanova, uglavnom omladinaca.
110
Wartime,, str. 97. Iznena|uje M. Mini}, Oslobodila~ki
M. \ilas, Wartime Oslobodila~ki..., ..., str. 31, koji
tvrdi da se od jula do novembra 1941. godine odigrao samo jedan sukob izme|u ~etnika i par-
tizana u selu Planinica, jer nije jasno kome pripisuje sve ostale. Napada~i su, vaqda, bi-
li ~etnici. Prema nekim izvorima (vidi i R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga...
... I,, str. 63), moè se zakqu-
~iti da je po~etkom septembra u to selo stigla grupa partizana, koji su po jedinstvenom re-
ceptu uni{tili op{tinu, po~eli mobilizaciju mladi}a i zarobili dvojicu ~etni~kih
kurira. Prema drugim izvorima, stigli su da bi seqacima oduzeli skriveno oru`je (L. (L.
Karchmar,, Draà
Karchmar Draà...,
..., str. 193).
Kad je Mihailovi} saznao za doga|aj, s vodom od {esnaest podoficira odmah je poù-
rio u selo, u sred bela dana opkolio {kolu, u kojoj su se partizani bili smestili, posle
kra}e pucwave pribliìo se zgradi i s nekoliko ru~nih granata prekinuo otpor. Pala su
dvojica partizana i jedan ~etnik. Preìvele partizane odveli su na Ravnu goru. Za ocenu
ko je bio stvarni napada~, dovoqan je podatak da selo leì samo nekoliko kilometara da-
qe od Ravne gore i pripada najuòj ravnogorskoj teritoriji. Mihailovi} je zarobqenike
kasnije predao Mini}u.
111
Oslobodila~ki...,
..., str. 10, posebno tre}i deo te kwige s naslovom „Moji
susreti sa Draòm Mihailovi}em”, 237-63; R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga... ... I,, str. 61-62.
Drugi deo – KR
sastanaka bilo je i na nièm nivou.112 Na saradwu ukazuje i ~iwenica da

je, bar u po~etku, tzv. oslobo|ena teritorija bila zajedni~ka (prema dogo-
voru od 24. oktobra, naoruàne partizanske snage mogle su da se kre}u po
poè{kom
po è{kom srezu samo uz dozvolu poè{ke ~etni~ke komande), da je u ne-
kim, posebno zajedni~ki osvojenim mestima, vlast bila dvojna (npr. u Mi-
lanovcu i â~ku), a mnogo mawe brojne paralelne ~etni~ke i partizanske
komande.
Partizani su postepeno po~eli da potiskuju ~etnike s podru~ja koja
su zauzimali. Tako su im jo{ u avgustu oduzeli Ariqe, Bajinu Ba{tu i
Kosjeri} (koji su kasnije jo{ mewali vlasnika). Trinaestog septembra za-
uzeli su Ivawicu, 21. septembra âjetinu, 22. septembra Poègu, 24. sep-
tembra Uìce, 7. oktobra Aleksandrovac, 18. oktobra Ariqe, posle ~etni
~etni~-
~-
kih optu`bi oduzeli su im i â~ak i Milanovac. Poègu, koju su posle
odlaska Nemaca u â~ak, 22. septembra, zauzeli ~etnici kapetana Milo{a
Gli{i}a i u woj uspostavili svoju vlast, istog datuma, tokom no}i, napa-
li su partizani i isterali ih. êtnici su im 4. oktobra vratili milo za
drago i prisilili ih da napuste grad. Iz Uìca su, po nekim izvorima,113
partizani proterali ~etnike Boè ]osovi}a – Javorskog (tako|e Javorca),
prema drugima114, ~etnike vojvoda Radomira \eki}a i Boè Javorskog, pa
jo{ i Mihailovi}eve, u koje se pretopio deo Pe}an~evih ~etnika, koji su
pod komandom majora Manojla Kora}a ostali u gradu posle odlaska Nema-
ca u Bajinu Ba{tu 21. septembra.115 Dvadeset tre}eg septembra uve~e, pri-
bliìli su se gradu iz tri pravca, sa severozapada, jugozapada i s istoka,
tako da su ga potpuno opkolili. Zauzeli su ga bez otpora.116 Da bi pokaza-
li kako se zaista bore samo za oslobo|ewe i da im je revolucija posledwa
112
B. Petranovi}, Revolucija
Revolucija... ... I,, str. 481; Zbornik
Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1, str. 23-24.
113
Kapetan Hadson, PRO HS 5/930. To je bio samo jedan od primera sukoba partizana s
vojvodom Boòm Javorskim, koji je tada sa svojim ~etnicima „haramba{io” po tim krajevi-
ma. Po{to je, navodno, sara|ivao s Nemcima, partizani su jo{ pre napali wegove ~etnike u
âjetini, a kasnije su ih potisnuli i iz drugih mesta, npr. iz Ariqa i Ivawice.
Javorski je u~estvovao u borbama protiv partizana i u vreme êtvrte ofanzive na
Neretvi. Zbog ispada je kasnije pao u Mihailovi}evu nemilost i osu|en na smrt; presuda
je izvr{ena.
114
N. Qubi~i}, Uì~ki
Uì~ki..., ..., str. 105, 116-17.
115
Nemci su se tim povla~ewem pripremali za ofanzivu, koju je Hitler naredio jo{
16. septembra. Okupacija navedenih gradova, dakle, nije bio neki posebno juna~ki ~in. Iz
â~ka su se povukli ~ak zbog pogre{nog tuma~ewa naredbe generala Badera (Zbornik (Zbornik...
... XII
XII/1,
/1,
str. 408 i d., 430 i 458).
116
Karchmar, Draà
L. Karchmar, Draà...... I,, str. 214, se ~udi kako se to moglo desiti bez znawa Mihai-
lovi}a, iako je wegov {tab bio udaqen samo 25 kilometara.
briga, posle upada u grad, partizani su sa zgrade biv{e vojne komande ski-
nuli
nu li jugoslovensku zastavu i umesto we obesili crvenu, sa srpom i ~eki-
~eki-
}em,117 po fasadama zgrada zalepili su slike Staqina, pobili àndarme
i policajce
policajce koji nisu blagovremeno pobegli ili im se pridruìli, i spa-
lili op{tinske i sreske arhive. U gradu je ostalo ~etni~ko vojno pred-
stavni{tvo, sme{ten
sme{tenoo u biv{oj komandi vojnog okruga, s komandantom ka-
petanom Miloradom Miti}em na ~elu. U napu{tenoj kasarni boravilo je
oko 200 ~etnika. U ~istkama, koje su usledile posle partizanskg preuzi-
wa vlasti,118 nestalo je, po svoj prilici, osam stotina intelektualaca
mawa
ma
i bogatijih qudi.119 Zarobili su, i posle ne~ove~nog mu~ewa, u novembru,
ubili starog komunistu @ivojina Pavlovi}a, nekada{weg sekretara Mi-
lana Gorki}a, koji se 1937. izvukao od ~istki Kominterne.120
Uprkos tome {to su ~etnici kasnije neka mesta partizanima oduze-
li, zajedni~ka slobodna teritorija sve vi{e se pretvarala u „Uì~ku sov-
jetsku republiku”. Proglasili su je istovremeno s osnivawem Glavnog na-
rodnooslobodila~kog
dnooslobodila~kog odbora za Srbiju, na dan tajne posete sekretara Ko-
minterne, Dimitrova, 17. oktobra.121 Krajem oktobra, republika je obuhva-
obuhva-
tala daleko najzna~ajnije Uìce uz gorwi tok reke \etiwe, s Kosjeri}em
u planinama na severu i â~kom na Zapadnoj Moravi na istoku, u unutra{-
wosti se u velikim delovima {irila od Drine na zapadu, prema Savi na
severu, prema Moravi i Ibru na istoku, a na jug duboko u Sanxak, srpski
Stari Ras (ime koje su rado koristili ~etnici). Prostorom izme|u tih
delova teritorije, kojim nisu vladali Nemci, {irili su se ~etnici. Od
117
N. Qubi~i}, Uì~ki
Uì~ki...... str. 122.
118
To je bila op{ta formula „potpunog likvidirawa kapitalizma” u oslobo|enim kra-
jevima... „Posle oslobo|ewa cele Jugoslavije isto smo izveli u celoj dràvi... Partijska li-
nija od prvih dana na{e borbe bila je... da se uni{ti stari dràvni aparat Jugoslavije –
ubijawem àndarma, policijskih organa, ~lanova gradskih i pokrajinskih saveta, uni{ta-
vawem op{tinskih arhiva, zemqi{nih kwiga itd.”, izjavio je Tito na V kongresu KPJ.
119
V. Xomi}, Stradawe
Stradawe...,
..., str. 96.
120
Posle povratka iz Francuske, kuda se povukao i gde je 1940. objavio Bilan du Ther-
midor stalinien (kwiìcu je pod naslovom Bilans staqinisti~kog termidora slede}e go-
dine objavio u Beogradu), zatvorili su ga zbog \ilasovih optu`bi u Komunistu da je agent
tajne kraqevske policije i provokator. \ilas ga je li~no saslu{avao ((P. Broué, Histoire...,
P. Broué
str. 770, 1062), a ubio ga je, navodno, Slobodan Penezi}-Krcun (Xomi}, Stradawe
Stradawe...,..., str. 96).
121
Informativni... I,, str. 655, cit. po @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 783. Kasnije su
su{tinsku oznaku „sovjetska” ispu{tali. Na V kongresu KPJ (1948), Tito ju je spasio od
zaborava.
zaborava. Rekao je da je to bio „prvi eksperiment komunisti~ke vlasti oproban u Uì~koj
(Peti komunisti~ki...,
sovjetskoj republici” (Peti komunisti~ki..., str. 79-81). Navedene izvore nisam mogao pro-
veriti.
Drugi deo – KR
gradova, u ~etni~kim rukama bila je samo mawa Poèga, Gorwi Milanovac

i Ivawica, wihovi su bili kompaktni delovi podru~ja na padinama Pov-
lena
le na i Maqena sa Suvoborom i Ravnom gorom. U perifernim mestima, pre
svega u Vaqevu, severno od Ravne gore i u Kraqevu, isto~no od â~ka, vo-
dile su se zajedni~ke borbe protiv Nemaca.
Tito upada u zamke vlastitih neistina
U novembru je do{lo do odlu~uju}eg zaokreta. Prema partizanskim

tvrdwama, izazvao ga je ~etni~ki napad na Uìce. Tamo su, nekako od 8.
oktobra, kad su se s Titom preselili iz Stolica, u blizini Krupwa, bora-
vili kako V[, tako i CK KPJ, sme{teni u modernoj zgradi podru`nice
Narodne banke.122 Posle nema~kog avionskog napada na periferijsku fab-
riku municije i pu{aka Po{inger, 19. oktobra, u wene bezbedne podzemne
hodnike i trezore, koji su se protezali do brda iza we, umesto skoro 50
miliona
mi liona dinara, koje su odneli iz wih, premestili su ma{ine i opremu.
Tokom skoro dva meseca postojawa republike, fabrika je, od uglavnom za-
te~enih sastavnih delova, izradila 16.500 pu{aka, najvi{e tzv. partizan-
ki (s ukovanom petokrakom zvezdom), 2.7 miliona metaka i 10 hiqada grana-
ta.123 To je bio takav dotok oru`ja, o kojem su ~etnici mogli samo sawati.
Iz blagajni dràvnih ustanova ugrabili su jo{ 20 miliona dinara, zaple-
nili i veliku koli~inu ùtog duvana i cigaretnog papira. Za uì~kih
1.600 partizana, ne{to vi{e vaqevskih, u oba slu~aja ve}inom komunista,
i ~ak za svih 6.000, koliko ih je tada bilo u celoj „republici”, duvan je
vredeo vi{e od pravog zlata. U gradu je postojala i {tamparija Borbe
Borbe.. Wen
prvi broj je iza{ao 19. oktobra 1941. godine.
Mihailovi}evih ~etnika je bilo mnogo mawe, ako brojimo one koji su
bili stalno pod oru`jem. Na Ravnoj gori bilo ih je jedva nekoliko sto-
tina,
ti na, u Poègi malo vi{e. Bili su i slabije naoruàni; mnogo slabije.
Uglavnom su imali oru`je koje su doneli u {umu iz svojih razbijenih voj-
122
Danas je u toj zgradi muzej NOB. Na kraju dvori{ta, iza zgrade, pred ulazima u pod-
zemne rovove, polupokrivena granama, stoji zapu{tena skulptura Tita, u stoje}oj pozi, u
nadnaravnoj veli~ini, u zakop~anom {iwelu. Na to mesto premestili su je s glavnog trga
Uìca, kad je 1991. godine prestalo da bude „Titovo”.
123
Tokom nema~ke ofanzive, 21. novembra, iz nepoznatih razloga (pomiwana je sabota-
à i neopreznost pri radu), u podzemnim hodnicima eksplodirala je uskladi{tena muni-
cija. @ivot je izgubilo vi{e od 100 radnika, tako|e i komunisti~kih funkcionera, kao i
vi{e civila, koji su se tu skrivali od avionskih napada. Mnogi od wih su se ugu{ili.
nih jedinica ili koje su, kao seqaci, sakrili posle kapitulacije. Prema
dogovoru, trebalo je da ~etnici iz uì~ke fabrike dobiju polovinu izra-
|enih pu{aka i municije, ali su sve ukupno dobili oko 500 komada. Zato je
u napade redovno odlazio deo nenaoruànih ~etnika. U borbu su se ukqu-
~ivali kad bi pokupili pu{ke svojih palih i rawenih drugova. Zato su
zavisili od savezni~ke pomo}i, koju je Mihailovi} uporno zahtevao, a do-do-
bio je u 1941. godini samo jednom, 9. novembra, kad je na Ravnu goru ba~eno
20 brzometnih pu{aka, 10.000 metaka, 600 ru~nih bombi, 4.556 dolara i 181
soverin.
êtni~ki novembarski napad na Uìce bio je takve prirode da je Ti-
to odlu~io ne samo da prekine sve pregovore s Mihailovi}em, nego i da ga
vojni~ki uni{ti. Napad je iskoristio za javnu optu`bu pukovnika da je
narodni izdajnik i za~etnik gra|anskog rata u Jugoslaviji. Ocrwivawe
Mihailovi}a bilo mu je toliko zna~ajno, da je V[ NOB 17. novembra 1941.
godine, o napadu poslao u Sloveniju poseban izve{taj „sa poloàja”. VeVero-
ro-
vatno ga je Tito samo potpisao – napisao ga je najverovatnije Kardeq, koji
je tih dana bio u Uìcu. Po wemu, ~etnici su „u no}i od 1. na 2. novembar
izvr{ili sve pripreme za napad na Uìce... Taj napad su tog datuma no}u
stvarno izvr{ili i istovremeno opozvali s fronta sve svoje trupe, koje
su se, zajedno s partizanima, nalazile na frontu protiv Nemaca kod Kra-
qeva i Vaqeva, i tim trupama zapo~eli op{ti napad na partizanske od-
rede. êtnici... su tada po~eli otvoreni bratoubila~ki rat... Jasno je da je
to bio napad izdajnika i da su, u skladu s tim, odgovorili na napad i na{i
partizanski odredi. Iako nepripremqeni... za dva dana potpuno su razbi-
li bande Draè Mihailovi}a”.124 Ovakvo ocrwivawe Mihailovi}a poseb-
no je bilo potrebno Kardequ, koji je, kako }emo to tek videti, unapred mo-
nopolizovao borbu protiv okupatora u Sloveniji. Te klevete su mu bile
toliko potrebne, da je po~etkom decembra, na adresu G[-a PO Slovenije, o
izdaji ~etnika poslao jo{ jedno li~no pismo. Na osnovu tog pisma, G[ POS
je u maju 1942. godine saop{tio javnosti da u Srbiji vi{e nema ~etnika.
S obzirom na to da je jo{ predratni strate{ki ciq komunista bio iz-
vo|ewe revolucije – to }emo jo{ dokazati – potpuno je svejedno ko je na-
pao prvi, bilo u Uìcu, bilo negde drugde. Po~etak otvorenog bratoubi-
la~kog rata bio je samo pitawe taktike onog koji je morao napasti, a to su
bili partizani. Ne toliko u objektivno vojnom smislu, koliko, pre svega,
u subjektivno psiholo{kom, kako }emo to tako|e tek videti. Moglo se i
124
Slovenski poro~evalec 2, broj 25, 9. decembar 1941. godine. Kasnije je utvr|eno da
(Zbornik...
je izve{taj zaista potpisao Tito (Zbornik ... VI
VI/1,
/1, str. 148-51).
Drugi deo – KR
o~ekivati da }e ga pokrenuti na taj na~in, da krivica padne na protivni-

ka. Stoga je napad na Uìce zna~ajan iskqu~ivo kao dokaz kako se tokom ra-
ta krojila istorijska istina, koja je posle rata postala nau~na. U ovom slu-
~aju, o istini odlu~uje izvor koji za Tita nudi najpovoqnije tuma~ewe
– wegov vlastiti (odnosno Kardeqev) opis doga|aja. Iako ne ba{ citiran.
Osim u saop{tewu slovena~kim partizanima od 17. novembra, Tito je, na
molbu ameri~kog ~asopisa Free World opisao napad na Uìce jo{ jednom,
1944. godine. Taj wegov opis i kriti~ki istori~ari smatraju neospornim
dokazom da je bratoubila~ki rat zapo~eo Mihailovi}. U wemu – u nebit-
nim delovima smo ga (u prvom licu mnoìne) donekle skratili – kaè se:
Krajem oktobra 1941. godine, zajedno sa ~etnicima, zauzimali smo Va-
qevo. Iz jako va`nih dokumenata iz ~etni~ke komande u Kremni, saznali
smo da se svi mobilisani ~etnici 2. novembra u 5 sati izjutra moraju javi-
ti u {umu, 10 kilometara od Uìca. „Odmah nam je bilo jasno da Mihai-
lovi} priprema oruàni napad na Uìce...” Osim toga, saznali smo da je
Mihailovi} opozvao 800 ~etnika od Kraqeva, da bi napao â~ak, „kako „kako se
to pokazalo kasnije”.
kasnije”. Ti ~etnici ne samo da su otvorili Nemcima front
kod Kraqeva, ve} su nam prevarom oduzeli nekoliko te{kih topova i dva
tenka da bi ih upotrebili u napadu na â~ak. Kako bismo obezbedili Uì-
ce i â~ak, i mi smo povukli deo svojih snaga s fronta kod Vaqeva.
„Po{to smo ta~no znali za pokret ~etni~kih jedinica prema Uìcu,
na{e snage su dobile zadatak da 2. novembra u 4 sata ujutro izvr{e kontra-
napad. Osam kilometara od Uìca... na{e jedinice su naletele na 800 ~et-
nika i posle vi{e~asovne borbe potpuno su ih razbile. Tu je skon~ao i sam
~etni~ki komandant, a nekoliko stotina ~etnika je prekrilo bojno poqe”.
Potom smo naredili op{ti napad na Uì~ku Poègu, glavnu ~etni~ku „ba-
zu”, i zauzeli je „posle izuzetno krvave borbe”, te nastavili prodirawe
prema Ravnoj gori.125
125
J. B. Tito, Borba narodov
narodov...,
..., str. 12. Prevodilac ovog slovena~kog izdawa je osetio
da Tito nigde ne kaè da su ih napali ~etnici. Zato je u navodnicima navedenog teksta u
{to se kasnije dogodilo”. Ovaj o~igledni falsifikat (koji sam po sebi
kurzivu napisao: „„{to
ne laè – vidi kasnije), uneo je tvrdwu, bar u slovena~kom izdawu, da su napali ~etnici,
ali â~ak, a ne Uìce. Za izvorni tekst vidi J. B. Tito, Borba naroda
naroda...
... str. 18. U gorwem
prikazu drào sam se izvornog teksta, samo sam iskoristio slovena~ki prevod. Falsifi-
kat nije posledica prevodio~eve neve{tine u srpskom jeziku, ili wegove bezgrani~ne
mr`we (~etni~ki komandant je „skon~ao”), ve} mu kumuje Kardeq. U ~lanku s jako priklad-
nim naslovom „Velika la`”, objavqenom u Slovenskem poro~evalcu 3, od 20. maja 1942. godi-
ne, sam ispravqa Tita. Tvrdi, naime, da su ~etnici 1. novembra napali Uìce s 800-1.000
qudi i da je odbrana Uìca taj napad odbila. Tako bi pravi napada~i ipak bili ~etnici.
Razlika izme|u oba opisa doga|aja isuvi{e je upadqiva da bi se moglo

moglo
pre}i preko we. Tito u opisu iz 1944. godine nije primetio nesaglasnosti,
iako naru{avaju wegovu verodostojnost. Dok je u prvom opisu tvrdio da su
prvi napali ~etnici, Tito u drugom sam kaè da su, zapravo, prvi napali
partizani. Partizani su izveli „kontranapad” pre nego {to su ~etnici
izveli napad.126 Izvr{ili su kontranapad na 800 ~etnika, na koje su „na-
leteli” osam kilometara od Uìca. Ako su izvr{ili kontranapad na ~et-
nike, koji treba da su se okupqali u {umi deset kilometara od Uìca,
napali su tek okupqene, ili pak ~etnike koji su se jo{ prikupqali, a ne
~etnike koji su pre toga napali, ili upravo napadaju Uìce. Vojni~ki, to
nije bio posebno ~astan ~in. Iako su partizani napali ~etnike na osnovu
nekih obave{tewa o wihovim zlim namerama, na {ta se poziva Tito, na-
pada~i
pada~i kod Uìca bili su partizani, a ne ~etnici. Ako se partizanski
kontranapad 2. novembra u 4 sata izjutra odnosi na ~etnike koje su wiho-
wiho-
ve vo|e „istovremeno povukli s fronta” kraj Kraqeva i s wima napada-
li Uìce, na {ta ~itaoca navodi opis iz 1941. godine127, treba objasniti
dvoje.
Prvo, Kraqevo je od Uìca udaqeno 100 kilometara, tako da je isto-
vremeni opoziv ~etnika od Kraqeva i wihov napad na Uìce fizi~ki ne-
mogu}. Drugo, izve{taj V[-a od 4. novembra dokazuje da su ~etnici svoje
~ete kraj Kraqeva opozvali tek posle partizanskog zauzimawa Poège (3.
novembra).128 To potvr|uju i ~etni~ki izvori. Major R. \uri} je od na~el-
nika Gorskog {taba, Pavlovi}a, primio nare|ewe za pokret svojih ~eta od
Kraqeva (za napad na â~ak) 2. novembra u dva sata popodne, dakle, posle
po~etka napada na Uìce129, a trebalo je da ga izvr{i u no}ima na 3. i 4.
126
Za sli~no tuma~ewe vidi D. Martin, The Web..., Web..., str. 60, koji svakako ne poznaje ni
tekst saop{tewa V[-a od 17. novembra 1941. godine, niti slovena~ki prevod Titovog dela.
Takvo tuma~ewe mogao je potvrditi iz M. \ilas, Wartime Wartime,, str. 97. Suprotno mi{qewe ima
Roberts, Tito
W. Roberts, Tito...,
..., str. 34. Po{to se oslawa na britanske izvore, wegovi argumenti nisu
uverqivi. êtni~ku optu`bu da su partizani jedan dan posle drugog sastanka Tita i Mi-
hailovi}a (tj. 28. oktobra) napali ~etnike i oteli im topionicu u Zaja~i, zauzev{i kraj,
odbacuje tek tako.
127
Tako|e i time {to navodi jednaki broj (800) ~etnika, koji su se sukobili s partiza-
nima 2. novembra izjutra, i onih, koje je Mihailovi} povukao od Kraqeva, iako me|u wi-
ma, osim sugestivne, nema nikakve veze.
128
Zbornik...
Zbornik... I,, str. 242-46. To je posle rata potvrdio i Tito ((V Kongres
Kongres...,
..., Stenograf-
ske..., str. 67).
129
Major \uri} je na procesu protiv Mihailovi}a svedo~io da mu je nare|ewe izdao
„Mihailovi} 1/2. novembra” (Zbornik (Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1, str. 59, nap. 3). Kao {to znamo, ni jedno ni
drugo ne stoji. Mihailovi} je tada zajedno s Hadsonom posmatrao zauzimawe Vaqeva, zame-
Drugi deo – KR
novembar. Titov izve{taj od 17. novembra je, zna~i, trostruko neistinit.

Najpre, ~etnike, opozvane od Kraqeva, nije mogao napasti 2. novembra u 4
sata ujutro, jer su jo{ najmawe jedan dan opsedali Kraqevo, trebalo je da
pro|e izvesno vreme do dolaska na boji{te, iako bi iz Kraqeva do Poège
stigli vozom. Daqe, 1944. godine, kaè da je Mihailovi} opozvao ~etnike
„kako se to pokazalo kasnije”,
od Kraqeva da bi napao â~ak, „kako kasnije”, a ne Uìce.
Kona~no, „pokazalo” se nije „kasnije”, ve} jo{ istog dana. Major \uri} je
nare|ewe odmah, ~im mu ga je predao kurir Gorskog {taba, pokazao parti-
zanskom politkomesaru Ratku Mitrovi}u, a ovaj je o tome odmah obavestio
V[. Prema bele{ci u Mihailovi}evoj li~noj bele`nici, pokazao ga je i
partizanskom komandantu opsade Kraqeva, Mom~ilu Radosavqevi}u – Mo-
lu.130 Nema, dakle, nikakve sumwe da su partizani napali ~etnike, dok su
se rano izjutra, 2. novembra prikupqali (oko) 10 kilometara od Uìca
({to je i jedno od dva tuma~ewa, koje omogu}ava Titov opis sukoba).
Tito je, dakle, u vreme svojih opisa napada sasvim dobro znao da Mi-
hailovi}a nepravedno optuùje za napad na partizane sa onim ~etnicima,
koje je trebalo da povu~e s poloàja opsade Kraqeva.131 Po{to je napad na
protivnika snagama povu~enim iz borbi protiv Nemaca definisao kao iz-
daju, i mislim da je bio u pravu, to mu je omogu}ilo da za izdaju, koju je
sam po~inio, optuì Mihailovi}a. Kao {to smo videli, Mihailovi} je sa
~etnicima, povu~enim s poloàja opsade Kraqeva, napadao partizane u
â~ku tek kao kontrameru na Titove napade. Uprkos tome, po na~elu, „ka-
dija te tuì, kadija ti sudi”, postao je izdajnik. O~igledno je neistini-
ta i Titova tvrdwa iz 1941. godine da su ~etnici napali i snagama koje su
opozvali s poloàja zajedni~ke opsade Vaqeva. U zapisu iz 1944. pomiwe,
dodu{e, zajedni~ku opsadu, ali ne i opoziv ~etnika s tog poloàja. Po{to
u tom zapisu kaè da je u napad na ~etnike poslao partizane koji su zajed-
no s wima opsedali Vaqevo,132 o~igledno je da je tvrdwom o opozivu ~etni-
wivao ga je D. Vasi}, koji je nare|ewe odobrio, a nare|ewe nosi datum 2. novembar (R. i @.
Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 32).
130
R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 32, gde je to nare|ewe objavqeno, str. 126, nap. 14.
131
Primedbu da u izve{taju od 17. novembra Tito ne tvrdi da su u no}i na 2. novembar
~etnici napali Uìce snagama povu~enim od Kraqeva, treba formalno priznati kao ta~-
nu. Ipak treba upozoriti da Tito tvrdi da su ~etnici „tim trupama zapo~eli op{ti napad napad
na partizanske odrede”, i da su ih tokom dva dana razbili. Ako su ~etnici opozvali svoje
snage od Kraqeva posle zauzimawa Poège (partizanski izvori, koje ~etnici potvr|uju),
u borbama u ta dva dana (2. i 3. novembar) nisu mogli u~estvovati.
132
To je potvrdio u svom govoru omladincima 20. maja 1959. g. (N. Qubi~i}, Uì~ki Uì~ki...,
...,
str. 220). Qubi~i}evo delo sadrì najpotpuniji partizanski opis tada{wih borbi izme-
ka od Vaqeva hteo da opravda svoj opoziv partizana s istog poloàja. To

potvr|uje da je on sam bio taj koji je ~etnike opsadnike prepustio wihovoj
sudbini, a ne ~etnici partizane. Ina~e opoziv vaqevskih ~etnika ne bi
tako velikodu{no zaboravio. Morao je da ga zaboravi, jer je u me|uvremenu
saznao da je te no}i Mihailovi} kod Vaqeva bio zajedno s Bilom Hadsonom
Hadsonom
133
u inspekciji ~etni~ko–partizanskog zauzimawa Vaqeva.
O~igledan je i nesklad izme|u Titove tvrdwe u prvom opisu napada
na Uìce, prema kojem su, navodno, partizani bili nepripremqeni na we-
ga i izjave iz 1944. godine da su „ta~no znali za pokret ~etni~kih jedini-
ca prema Uìcu”. Dakle, morali su biti spremni za napad. Ne radi se sa-
mo o tome da jedna od wegovih tvrdwi ne moè biti istinita. Po{to je Kar-
deq u ve} navedenom li~nom pismu G[-u PO Slovenije izri~ito tvrdio
da su „partizani napad o~ekivali i odgovorili kako treba”, jo{ 1941. go-
dine jedan od wih dvojice, s obzirom na sve to, nije govorio istinu. Odlu-
~uju}e je da se Tito, umesto napada na nepripremqene partizane, 1944. go-
dine odlu~io za napad na „partizane u o~ekivawu napada”. [ta ga je dovelo
dovelo
do toga? Verovatno obja{wewe je da je Tito naknadno uvideo da je napad na
Uìce 2. novembra u 4 sata izjutra, izvo|en od ~etnika, opozvanih s opopsa
sa--
de Kraqeva i Vaqeva, tako o~igledna neistina, da }e je svako uvideti. Ti-
me bi izgubio verodostojnost i prvi deo wegove tvrdwe iz 1941. godine, da
su prvi napali ~etnici i da su se partizani, uprkos nepripremqenosti,
ne samo uspe{no branili, nego su „za dva dana potpuno razbili bande Dra-
è Mihailovi}a”. Da bi pove}ao wenu verovatno}u, digao je ruke od ~etni-
ka povu~enih od Kraqeva, i prepustio ih wihovom napadu na â~ak, a za
napad na Uìce je naveo „jako va`ne ~etni~ke dokumente”, iz kojih je, na-
vodno, saznao, da svi mobilisani ~etnici treba da se 2. novembra, u 5 sati
ujutro, jave u {umu, 10 kilometara od Uìca.
Na àlost, Tito je za te dokumente naveo samo to da su iz ~etni~ke ko-
mande u Kremni, nikada ih nije izneo. Ni istori~ari ne znaju ne{to vi{e
vi{e
o wima. Pribli`no dvadeset godina kasnije, objavqeni su novi podaci o
dokumentima, koji bi trebalo da opravdaju tada{wi partizanski napad-
|u ~etnika i partizana, i omogu}ava razumevawe mnogih nejasno}a u izvornim izve{tajima.

Na àlost, radi se o posleratnoj rekonstrukciji, u kojoj mora da je Qubi~i} mnogo {to{ta
interpolirao, razumqivo, pre na {tetu ~etnika nego partizana. Upkos tome, nudi neke po-
datke koji omogu}avaju tuma~ewe i u suprotnom pravcu.
133
Tito speaks” u ameri~kom izdawu ~asopisa Life od 5. maja 1952. godi-
U intervjuu „„Tito
ne, str. 110, Tito je tvrdio da je Mihailovi} povukao svoje ~etnike sa svih frontova pro-
tiv Nemaca i s wima napadao partizanske poloàje na Tre{wici iznad Uìca i u samom
gradu.
Drugi deo – KR
kontranapad na ~etnike. Komandant ~ete u Draga~evskom partizanskom ba-

taqonu, Q. Pajovi}, zapisao je da je 1. novembra ujutro do{ao jedan od ofi
ofi--
cira ~etni~ke vrhovne komande u Uìce i, sede}i u kafani Zlatibor,
Zlatibor, pio
kafu. Kad su ga prepoznali i uhapsili, od wega su dobili „precizan plan
~etni~kog napada na Uìce”. Vrhovni {tab i Centralni komitet su odlu-
~ili da Uìce treba braniti.
Naàlost, Tito ni ovaj „kafanski” plan nikada nije pokazao, niti se
pozvao na wega, pa i ~etni~ki oficir, koji je s planom stigao na kafu u
Uìce, ostao je anoniman. Prema izve{taju V[-a od 7. novembra 1941. go-
dine, „preventivne mere, koje je po nare|ewu tog {taba izveo {tab Uì~-
kog partizanskog odreda, jasno su pokazale da se radi o celovitom planu
napada na Uìce...”. Tito nije bio svestan logi~ke gre{ke tog izve{taja
V[-a. Dokazuje, naime, postojawe partizanskog plana napada, a ne ~etni~-
kog. Tek preventivne mere, dakle, ve} izvedeni napadi na ~etnike, treba-
lo bi da mu dokaù da ~etnici protiv wih kuju planove za napad. Opet smo
tamo gde smo i bili: Tito je napao ~etnike pre nego {to su oni napali par-
tizane. Da li bi Tito u izve{taju V[-u dopustio takvu logi~ku nedo-
slednost da je poznavao kafanski dokument? U odluci za napad na ~etnike
mogao bi se osloniti na wega i ne bi morao da se izgovara preventivnim me-
rama, u su{tini, zna~i, na svoj napad na ~etnike. Da li je, onda, Q. Pajovi}
Pajovi}
dokument jednostavno izmislio, kad ga Tito i ne pomiwe? Prema re~e ~enom,
nom,
jedini dokument o planiranom ~etni~kom napadu, koji je Tito sve do 1944.
godine dokazano poznavao, bilo je ve} pomenuto nare|ewe Gorskog {taba od
2. novembra u dva sata popodne, upu}eno majoru \uri}u, jer ga je on pokazao,
kako partizanskom komesaru, tako i komandantu. Na osnovu poznavawa tog
dokumenta, Tito je mogao napasti ~etnike samo dan kasnije nakon {to je sa-
znao za wihovo „skupqawe u {umi”. Wegovo nare|ewe za napad na ~etnike
jedan sat pre wihovog zbora, dakle, moè da proizlazi samo iz obave{te-
wa iz Kremne ili iz „kafanskog” dokumenta, premda se na wega ne poziva.
Po{to nije dokazao wegovo postojawe, moè se tvrditi da ga je jednostavno
izmislio. Budu}i da bi to zna~ilo da je ~etnike napao ne znaju}i {ta oni
uop{te nameravaju, sve bi to moglo voditi do optu`be da je on zapo~eo gra-
napad o~ekivao.134
|anski rat, i zato je 1944. godine radije izjavio da je napad
134
U svojim kasnijim se}awima, Kardeq tvrdi sasvim suprotno od Tita 1944. godine
i sebe samog 1941. godine: „Partizani to nisu o~ekivali, ni slutili nisu ne{to takvo” (E.
Kardeq, Boj za priznawe...,
priznawe..., 1944-1957, str. 23). To je, svakako, potpuni salto mortale. Ako
su napali, ne o~ekuju}i napad od suprotne strane, partizani su bili neosporni za~etnici
bratoubila~kog klawa.
Treba se upitati, kako to da je V[ detaqan izve{taj o ~etni~kom na-

padu poslao ba{ Slovencima. Odgovor je jasan, kao na dlanu. Kardeq, ko-
ji je u pomenuto vreme bio u Uìcu, hteo je da Slovence upla{i od ~etni-
{tva. Da bi stra{ilo ja~e mahalo, postarao se za vetar. Bilo je to li~no
pismo, koje je po~etkom decembra 1941. godine o Mihailovi}evom „napadu”
poslao G[-u POS.135
Suprotno tome, ni Tito ni Kardeq nikome drugome nisu poslali sli-
~an detaqan izve{taj. U „direktivi” G[–u NOP odreda Hrvatske od 16.
novembra, Tito napade samo pomiwe, napad na Poègu (!) i Uìce sme{ta
u 1. (!) novembar, dodaju}i da su istovremeno „~etni~ki odredi na svim se-
ktorima napali s le|a na{e partizanske odrede i poku{ali da ih razo-
ruàju”. Dopunski izve{taj istoj adresi navodi napad na Uìce bez deta-
qa, navodi neke druge ~etni~ke „prestupe” i izri~ito nagla{ava da su
~etnici istovremeno s napadom na Uìce povukli „sve svoje ~ete” od Kra-
qeva (Vaqevo ne pomiwe).136
U pismu CK KPJ Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru, Boku i
Sanxak, od 10. novembra, napad na Uìce je jedva pomenut: „Pravilno je da
politi~ki onemogu}ite sve one elemente koji ko~e i slabe oslobodila~ku
borbu, iako su to anglofili. Nesumwivo ste ~uli za borbe u Srbiji pro-
tiv Draè Mihailovi}a, koji su na istoj liniji”.137 Zanimqivost da je
Tito
Ti to za ~etnike koristio ime koje dokazuje wegovo antiimperijalisti~ko
usmerewe, ovde nije zna~ajna. Zna~ajno je da podsti~e Crnogorce da napa-
daju ~etnike, pri ~emu svoj napad naziva „borbom pro
protiv Mihailovi}a na
istoj liniji”. Da se nije zaboravio? Zar ipak implicira da je borbe on za-
po~eo? Da li je za „internu upotrebu” namerno oprezniji, jer su u Crnoj
Gori dobro znali {ta se doga|a u Srbiji? U svakom slu~aju, nazna~ava da
je do sukoba sa ~etnicima do{lo zbog wegovog nastojawa da uni{ti „anglo-
filske” elemente. S druge strane, za potrebe spoqweg sveta,
sveta, gde nisu zna-
li {ta se de{ava u Jugoslaviji, komandira brigade Mekli
Meklina,
na, ubedio je da
su ~etnici Uìce napali zajedno s Nemcima.138 Koliko potreba, toliko
istina.
135
Koliko je Tito-Kardeqev izve{taj bio jako potreban slovena~kim komunistima,
dokazuje Kidri~: „Odmah potom... Izvr{ni odbor je organizovao masovnu politi~ku kampa-
wu protiv Mihailovi}a. Ta kampawa je u celini uspela... i za Mihailovi}a je u Sloveniji
predstavqala pravi katastrofalan politi~ki poraz” (B. Kidri~, „Kratek oris...”, str. 20).
136
Zbornik...
Zbornik...V/2,
/2, str. 87-88.
137
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 229.
138
The Maclean Report”, III poglavqe.
„„The
Drugi deo – KR
Tito pre}utkuje „preventivne

preventivne mere
mere” pre 2. novembra
Drugi primarni izvor podataka o tome {ta i kako se tih dana de{a-
valo oko Uìca, u prvom redu je V. Dedijer. Tada je bio u Uìcu i kao
urednik partijskog glasila Borba
Borba,, koja je tih dana ve} redovno izlazila,
o doga|ajima je, nesumwivo, bio dobro obave{ten. Osim toga, on ih je, vi{e
ili mawe redovno, neposredno zapisivao u svoj dnevnik. Zna~ajni izvori
su i zapisi nekih od u~esnika tada{wih borbi, pre svega, Nikole Qubi-Qubi-
~i}a i Qubivoja Pajovi}a, koji su bili ~etovo|e (komandiri ~ete), prvi u
Uì~kom, drugi u Draga~evskom bataqonu. Iz tih izvora saznajemo da su
u pripremi napada na ~etnike, ujutro, 2. novembra, partizani napali svo-
je protivnike jo{ pre tog datuma. To obja{wava {ta je V[, u svom saop-
{tewu od 7. novembra, mislio pod „preventivnim merama, koje je po nare-
|ewu tog {taba sproveo {tab Uì~kog partizanskog odreda”.
U Dnevniku Dedijer ponavqa da je trebalo da se ~etni~ki napad iz-
vr{i 2. novembra ujutro, pretpostavqaju}i da su ga inicirali ~lanovi
britanske misije (Zarija Ostoji} i Mirko Lalatovi}, kao i Bil Hadson).
Radi se o nedokazanoj spekulaciji, sasvim besmislenoj s obzirom na Hadso-
na, koji je na sve na~ine nastojao da se ostvari zajedni~ko istupawe par-
tizana i ~etnika.139
Prema Dedijeru, partizani su blagovremeno saznali za nameravani
~etni~ki napad, tako da su pre napada uspeli da uhvate vo|e tri grupe ~et-
nika, koje su se tek pribliàvale Uìcu, svaka iz svog pravca (Bioska i
Staparska ~eta iz Bioske i Kremne na zapadu – kremanska
kremanska grupa, Zlati-
borski odred iz âjetine na jugozapadu i Karansko-riba{evinski odred iz
Kosjeri}a na severu – neke podatke sam preuzeo iz drugih izvora). êt-
nicima seqacima dozvoqeno je da odu ku}i. Svaka grupa je, po Klisoldu,
brojala oko 400 qudi.140
139
Milazzo, The Chetnik...,
Nekoliko sli~nih mi{qewa navodi M. Milazzo, Chetnik..., str. 34, nap. 91. Doka-
zivawa da su odlu~uju}i bili pre svega Ostoji} i Lalatovi}, koja aludiraju da su za su-
kob bili krivi ~etnici, isto tako su ~iste spekulacije.
140
Prema Izve{taju V[-a od 4. novembra, ~etnici su, osim Uìca, istovremeno na-
pali partizane i u Ivawici. Ako su to bili ~etnici Boè Javorskog ({to je najverovatni-
je), koji su bili nezavisni od Mihailovi}a, i koji u kasnijim sva|ama, u vezi sa za~etni-
cima gra|anskog rata, nisu do{li na tapet, Ivawicom se ne bi bavili. Ako stoji navo|ewe
Hronologije, da su 1. novembra napali Ivawicu ~etnici Draè Mihailovi}a (u odbrani
je, izgleda, pao kasniji narodni heroj Stevan ôlovi}), dovoqan je podatak iz istog dela
da su dve partizanske ~ete 28. oktobra ponovno preuzele Ivawicu i odbile kontranapad
~etnika. To dokazuje da je ~etni~ki napad 1. novembra bio uzvratan. Osim toga, partizani
Prema N. Qubi~i}u, jo{ 30. oktobra, u âjetini, dvadesetak kilome-

tara udaqenoj od Uìca, partizani su pohapsili rukovodstvo ~etnika,
okupqeno u komandi grada. Me|u wima, komandanta Zlatiborskog odreda,
rezervnog potpukovnika Andriju Jevremovi}a; saslu{avali su ga u Uì-
cu 5. novembra.141 U Bioski, udaqenoj oko 30 kilometara, na sli~an na~in
razoruàli su ~etrdesetak vo|a i àndarma, me|u wima i pukovnika Bra-
nu Panti}a. Da ih ne bi postreqali, kako su pretili, i ostali ~etnici su
poloìli oru`je. Prema komandantu te akcije, Q. Pajovi}u, bilo je oko
600-700 qudi, okupqenih na poqani blizu Bioske; wegova ~eta ih je bila
opkolila sa svih strana. Osim toga, partizani su iz zasede napali i razo-
ruàli grupu od 100 ~etnika, koji su dolazili kao podr{ka iz Kremne,
prema Bioski. Posle predaje, ~etni~ke vo|e i àndarme, posebnim vozom,
odvezli su u Uìce. Kako u âjetini, tako i u Bioski, na ~etnike su, na-
prosto, nailazili na wihovim poloàjima, nespremne za sukob, jer, pre
svega, ~etnici se nisu pribliàvali Uìcu, kako to tvrdi Dedijer; oni,
koje su zarobili na putu iz Kremne, kretali su se ~ak u suprotnom pravcu.
pravcu.
êtni~ku komandu, koja je ionako bila u Uìcu, tako|e su iznenada opko-
lili, posle upada razoruàli i zatvorili majora Strahiwu Rogi}a, p po-
o-
ru~nika Stojka Filipovi}a s 20 ~etnika, a po Q. Pajovi}u, i ~etni~kog
komandanta Uìca, kapetana Milorada Miti}a142.
S Karansko-Riba{evinskim odredom – tre}om grupom, bilo je vi{e
problema. Dok su wenog komandanta, poru~nika Stojka Filipovi}a, po De-
dijeru, zarobili na sli~an na~in kao pomenute ~etnike, po Qubi~i}u, za-
robqen je u o{trim borbama s partizanima 31. oktobra kod Trnave, blizu
Kosjeri}a.143 U tim borbama palo je, navodno, oko 70 ~etnika, a 30 je zarob-
qeno. Po partizanskom tuma~ewu, napada~i su bili ~etnici. Mnogo je ve-
rovatnije da su, kao i kod prve dve grupe, partizani preuzeli inicijati-
vu i napali prvi. Za napad Uì~kog odreda 29. oktobra, to je skoro neo-
sporno. Isto vaì i za kasnije sukobe na tom podru~ju, jer je taj odred
~etnika imao nare|ewe da napadne ujutro, 2. novembra, a po partizanskim
izvorima napao je najkasnije 31. oktobra. Tvrdwa ~etni~kog kapetana Ig-
watovi}a, u wegovom nare|ewu za napad ~etvrte grupe, da su u tre}em su-
su zauzeli Ivawicu jedan dan posle dogovora Tita i Mihailovi}a o me|usobnom nena-
padawu.
141
Zbornik...
Zbornik... XIV/1,
XIV/1, str. 45.
142
Po D. Sotirovi}, Gra|anski rat,
rat, KPJ avangarda staqinizma, Pariz 1976. godine,
str. 38-40, navodi R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 780. Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str.
418.
143
N. Qubi~i}, Uì~ki..., str. 198-203.
Drugi deo – KR
kobu partizani napali ~etnike, tako je mnogo prihvatqivija. Podupire je

ve} navedena zapovest na~elnika Gorskog {taba, potpukovnika Pav Pavlo
lovi}a,
za p
pokret
okret ~etni~kih snaga od Kraqeva prema â~ku, od 2. novembra. Kako
kaè u uvodu, izdao ga je zbog navedenih partizanskih napada na ~etnike
(po wemu, partizani su ih izvr{ili 2. novembra u jedan sat izjutra), da-
kle,, kao odgovor na navedene partizanske napade. Avakumovi} navodi, na
kle
osnovu nema~kih podataka, da su „partizani napali Riba{evinski ~etni-
~ki odred” jo{ 29. oktobra.144
êtvrta grupa – Poè{ki odred – koja je, izgleda, napadala od Po-
ège na istoku i kojom su komandovali zapovednik Poège, kapetan Vu~ko
Igwatovi}, i kapetani Dobrivoje Marinkovi} i Milo{ Gli{i}, bila je u
po~etku uspe{nija. Zauzela je uzvisinu Tre{wica, nekoliko kilometara
isto~no od Uìca, a tamo su je partizani razbili posle te{kih borbi.
Prema Q. Pajovi}u, koji je u~estvovao u tim borbama, u tome su uspeli uz
pomo} jakog protivavionskog mitraqeza, po wemu, i drugim partizanskim
izvorima, izme|u ostalog i zato, jer je izostala pomo} prve tri grupe ~et-
nika, posebno karansko-riba{evinske, koje su razbijene jo{ ranije. Poè-
{ka grupa ~etnika je mogla da napada – ta~nije, nameravala je da napadne
– iskqu~ivo kao uzvratni ~in, za âjetinu i Biosku, kao i za Karansko-
Riba{evinski odred. êtni~ka zapovest za wen napad izri~ito se poziva
na taj odred.
Prema Dedijeru, kasnije je napala i peta grupa iz Kosjeri}a, na se-
veru, koju je vodio kapetan Dragoslav Ra~i}, koji je sa svojim Cerskim od-
redom i nekim pridruènim ~etnicima, navrat-nanos morao da krene na
uì~ko boji{te. Ta grupa je uspela da zauzme Karan, kasnije su je parti-
zani kod Crnokose, na Tometinom poqu (oko 35 kilometara severoisto~no
od Kosjeri}a), odbili, a potom, i pored velikih vlastitih gubitaka, odu-
zeli ~etnicima Poègu. Potom su partizani 13. novembra zauzeli i Mi-
lanovac, na istoku i Prawane i Kosjeri}, severno od Poège, a ju`no od
we, 19. novembra, Draga~evo i Gu~u, iako su u woj imali zajedni~ku koman-
144
I. Avakumovi}, Mihailovi}
Mihailovi}...,
..., str. 25. S. @ivanovi} \eneral
\eneral...
... III
III,, str. 51, navodi
isti datum po~etka borbi; do partizanskog napada do{lo je posle sukoba izme|u lokalnih
~etnika (Riba{evinski odred) i grupe partizana koji su prevozili municiju. Me|u par-
tizanima je bio dezerter iz navedenog ~etni~kog odreda, ~ije su izru~ewe ~etnici zahte-
vali. Takav je bio dogovor me|u wima.
Partizani su se, uprkos tome, usprotivili, a kad im je u pomo} stigao Uì~ki odred,
ratna sre}a se okrenula. Posle ogor~ene borbe Riba{evinski ~etni~ki odred je bio pri-
siqen da napusti Karan, gde mu je bilo sedi{te, i da se povu~e na proplanke Crnokosa.
@ivanovi} misli da su sukob partizani izazvali namerno.
du. Dedijer dodaje da su ~etnike mogli potpuno likvidirati za dan-dva,

ali se Tito tome protivio.145
Dedijerov zapis, kao detaqniji, ~ini se verodostojnijim od Titovog,
koji govori samo o jednom napadu na Uìce, wegovom nastavqawu u Poè-
gu, pa daqe ka Ravnoj gori. êtni~ki izvori potvr|uju napade prve ~etiri
grupe ~etnika, a urednici Zbornika za prve dve grupe kaù da su wihovo
dejstvovawe spre~ili „vojni~kim, politi~kim i ostalim merama”146. De-
dijerov
di jerov zapis stavqa pod znak pitawa Titov prikaz èstine napada – s
obzirom na broj pobijenih ~etnika („nekoliko stotina”) – osim toga, po
wemu
we mu je odlu~uju}e bilo razbijawe pete grupe, posle ~ega je, po wegovom
mi{qewu, usledilo zauzimawe Poège. Kasnije je, na svoju nevoqu, te do-
ga|aje opisao sasvim druga~ije. Na prvom zasedawu AVNOJ-a u Biha}u, u
sve~anom govoru 27. novembra 1942. godine, obja{wavao je za{to su parti-
zani pre godinu dana u Srbiji i isto~noj Hercegovini bili neuspe{ni,
tako da su morali na „veliki pohod” do Biha}a. Tada „se pojavila ona iz-
dajni~ka gwida, tada se pojavio Draà Mihailovi}. Iako smo 27. oktobra
s Draòm Mihailovi}em zakqu~ili sporazum, dvadeset ~etiri sata ka-
snije izvr{io je napad sa svih strana na slobodnu teritoriju”.147
Dvadeset ~etiri sata posle 27. oktobra je 28. oktobar. Tada, kao {to
}emo jo{ videti, nisu napali ~etnici, ve} upravo obrnuto, partizani ~et-
nike (u Zaja~i i u Ivawici). Da li je Dedijer ~etni~ki napad prebacio
tri dana unazad s namerom da bar vremenski bude istovremen s partizan-
skim napadom na Zaja~u, do koga je do{lo 28. oktobra? Kasnije, u svojim
prilozima za Titovu biografiju,148 Dedijer zaboravqa na sve prethodno
opisane napade, i pomiwe samo onaj sa severa (peti, iz Kosjeri}a). Iz Uì-
ca su, navodno, za za{titu od Nemaca, poslali poja~awe na sever. U no}i
na 2. novembar, u Uìcu je nastala panika. êtiri kilometra od grada po-
javio se neprijateq, kome su te{ko mogli da se suprotstave. Dva odreda
partizana su odmah, svaki sa svoje strane, okruìli neprijateqa i u zoru
ga razbili. Dedijer pri~a tako kao da su tek dolaskom na boji{te ustano-
vili da su neprijateqi ~etnici, a ne Nemci. Kasnije su partizani napa-
li Poègu i opkolili Ravnu goru. Izgleda da je tre}i napad pome{ao s
145
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 47-48, 53. Tvrdwa je donekle preterana. êtnici su se za-
ista jako osuli, do{lo je i do sukoba me|u komandantima, Mihailovi} je ~ak smenio pu pukov
kovni-
ni-
ka Pavlovi}a i na wegovo mesto na~elnika Gorskog {taba postavio majora Zariju Ostoji}a,
ali je sa~uvao najsposobnije ~etni~ko jezgro, kome partizanski napada~i nisu bili ravni.
146
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 45-46.
147
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 365.
148
V. Dedijer, Tit
Titoo, str. 430.
Drugi deo – KR
petim, ili ~etvrtog s petim, najverovatnije je tre}i spojio sa ~etvrtim i

oba zajedno pome{ao sa petim. îni se da je Dedijer spojio u wega sve par-
tizanske sukobe sa ~etnicima do kojih je do{lo u prvih dvadeset dana no-
vembra 1941. godine.
To se moè zakqu~iti iz Borbe
Borbe.. U broju 10, od 8. novembra objavqen je
izve{taj V[-a od 4. novembra da su poè{ki ~etnici, u no}i na 2. novem-
bar, izvr{ili kod Tre{wice op{ti napad na Uìce (to je bio ~etvrti
napad). O drugim napadima ne zna ni{ta. U drugom izve{taju Borba u
istom broju izve{tava da su u no}i na 8. novembar ~etnici ponovo napali
Uìce („drugi napad ravnogoraca na Uìce”), dan pre â~ak149 (to pot-
vr|uju ~etvrti izvori, naime, zapovest {taba ~etni~kih odreda za â~ak
za napad na partizane u â~ku150), i da su u oba slu~aja doìveli neuspeh.
Kod â~ka su partizani zarobili jo{ 400 ~etnika.151 Taj drugi napad na
Uìce Dedijer je najverovatnije pome{ao sa ~etvrtim. U vreme petog na-
pada Poèga je ve} nekoliko dana bila u partizanskim rukama i napad je
bio nepotreban. Sa izuzetkom broja, redosleda i mesta sukoba, u okviru
~etni~kog napada na Uìce, Dedijer nam, zna~i, ne moè pomo}i. Wego-
vi zapisi protivre~e jedan drugome, ako ih poredimo sa zapisima drugih
autora, o~igledno su ve}im delom pogre{ni, osim toga, pisac je izgubio
orijentaciju za hronologiju, obi~nim re~ima re~eno, pome{ao je ranije i
kasnije, pre i posle.
Ako dosada{we opise ~etni~kog napada na Uìce uzmemo kao celinu,
ostaje pitawe koji od napada je bio odlu~uju}i, gde se vodila bitka posle
koje je, prema Titovoj tvrdwi, „nekoliko stotina ~etnika pokrilo bojno po-
po-
qe” i gde je pao i wihov komandant. Broj palih tre}e, Karansko-Riba{e-
vinske grupe bio je znatno ispod „nekoliko stotina” (70), osim toga, wene
borbe okon~ane su jo{ 1. novembra. Prema Qubi~i}u, odlu~uju}e su bile
borbe na Tre{wici. Tito je tako|e, u svom govoru omladincima 1959. go-
dine, kao odlu~uju}e, naveo borbe na Tre{wici; drugom prilikom, pome-
nuo je presecawe druma prema Kosjeri}u od glavnog puta Uìce – Poè-
ga. Razdaqina nije prevelika da ne bi moglo da se prihvati i jedno i dru-
149
Zbornik...
Zbornik... I,, str. 256.
150
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,/1, str. 70-71.
151
Neuspeh je skrivio major Radoslav \uri}. Nare|ewe potpukovnika Pavlovi}a za
napad izdao je partizanskom politkomesaru. Ovaj je o tome obavestio svoj V[, da zatvori
pristup â~ku. Osim toga, \uri} primqeno nare|ewe nije izvr{io. Zato je Gorski {tab
isto nare|ewe izdao na~elniku \uri}evog {taba, kapetanu Jovanu Deroku. Gubitak od tri
dana, koji je nastao na taj na~in, nije se mogao nadoknaditi. (R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
...,
str. 32, 126).
go. Uprkos tome {to i Qubi~i} navodi da je bojno poqe bilo prekriveno
~etni~kim le{evima, sli~no Titovom izve{taju Slovencima, iz wegovog
opisa proizlazi da je broj pobijenih ~etnika i u tim borbama morao biti
znatno niì od „nekoliko stotina”. Osim toga, sva trojica poè{kih ka-
petana (isto tako i komandanti Karansko-Riba{evinske grupe) preìve-
la su napad, a po Titovom izve{taju, ~etni~ki komandant je pao (u slove-
na~kom prevodu „poginil” – srpski: skon~ao). Q. Pajovi}, koji je sa svojom
Tre}om ~etom Draga~evskog bataqona u~estvovao u borbama na Tre{wici,
kaè da je na boji{tu ostalo da leì 83 mrtvih i rawenih ~etnika, me|u
wima i wihov komandir (~etovo|a). Zakqu~ak je da bitke s nekoliko sto-
tina
ti na palih ~etnika i palim komandantom uop{te nije bilo. Za oba Titova
preterivawa imamo obja{wewe – Kardeqevu èqu da {to vi{e upla{i
slovena~ke partizane. Ukupan broj ~etnika ~etvrte grupe (po „~etni~kim”
podacima 700 „pu{aka”, tj. naoruànih ~etnika) pribli`no odgovara Ti-
tovim 800 ~etnika. Pajovi}, ina~e, izve{tava o samo 300 ~etnika, nije
iskqu~eno da su se wegovi obave{tajci zbunili i naveli samo deo svih
~etnika. Po{to je u borbama tre}a i ~etvrta grupa ~etnika bila potpuno
razbijena i izba~ena iz borbe, moglo bi se postaviti pitawe odakle su
iskrsnuli ~etnici koji su 7. i 8. novembra napali â~ak i po drugi put
Uìce (pa jo{ G. Milanovac, kao {to to znamo po neosporenim ~etni~kim
izvorima152). Odgovor je Ra~i}eva peta grupa, od 1.500 vojnika, koja je na-
knadno stigla od Vaqeva. U svakom slu~aju, partizani su, dakle, razbili
~etnike ne{to mawe nego „potpuno”. Bar za nekoliko godina, Kardeqeve
tvrdwe da u Srbiji vi{e nema ~etnika, ostale su prazne èqe.153
Tre}i partizanski izvor predstavqaju slu`beni izv{taji Biltena
V[ NOV.
NOV. U wemu nikada nije objavqen Titov izve{taj od 17. novembra 1941.
godine. Broj 10-11 od 20. oktobra 1941. godine izve{tava jo{ uvek o zajed-
ni~kim akcijama partizana i ~etnika, u slede}em broju 12-13 za decembar
1941. i januar 1942. godine, koji je izdat tek na Jahorini, V[ NOV saop-
{tava „kako se katastrofalno taj napad zavr{io za napada~e, o ~emu smo
ve} pisali” i ni{ta drugo. Bez ikakvih detaqa, ni toliko koliko je obja-
vila Borba od 8. novembra, koja je izvestila o dva napada na Uìce i o na-
padu na â~ak, a kamoli o prve tri grupe ~etnika. Sve to moèmo objasni-
Zbornik.../1,
Zbornik.../1, str. 375-76.
152
153
Mihailovi}eve snage su 1942. godine isterale partizane, ne samo iz Crne Gore i
Isto~ne Bosne i Hercegovine, nego i iz Srbije. Najve}i poraz partizani su zadali ~etni-
cima 1943. godine na Neretvi, ali su sve do druge polovine 1944. godine ~etnici prevla-
davali u Srbiji, a bili su prisutni i drugde.
Drugi deo – KR
ti doga|ajima koji su usledili (zbog nema~kog napada i Titovog bekstva iz

Srbije, nepotpun i povr{an naknadni opis doga|aja bio bi razumqiv), i,
pre svega, iznenada promewenim odnosom Tita prema Mihailovi}u. Izve-
{taj V[-a, me|u izdajicama, odgovornim za isterivawe partizana iz Sr-
bije, ne navodi Mihailovi}a; to su, po wemu, bili samo Nedi}, Qoti} i Pe-
}anac!154 Sli~no kao Borba od 8. novembra, i slu`beni izve{taj V[-a od
4. novembra svu krivicu prebacuje na poè{ke ~etnike, a ne na Draù Mi-
hailovi}a. Ve} je wihovo ponovno nasilno zauzimawe Poège, ubrzo posle
partizanskog upada u wu, izazvalo mnogo zle krvi. Partizani su se àli-
li zbog ~etni~kih postupaka u gradu. Zamerali su im ubistvo Milana Bla-
gojevi}a, pored toga i nasilno oduzimawe hrane i oru`ja, kao i hap{ewe
wihovih pristalica. Posle ponovnog zauzimawe Poège, 3. novembra,
novembra, parti-
zani su saop{tili kapetanu Miti}u, predstavniku Gorskog {taba u Uì-
cu, da wihove mere nisu bile uperene protiv Mihailovi}a, ve} protiv
agresivnih poè{kih ~etnika. Predlagali su da se u Poègi uspostavi za-
jedni~ka partizansko-~etni~ka komanda. O tome su i fakti~ki zakqu~ili
sporazum. Partizani su, izgleda, posle toga zaustavili borbe, dok je Mi-
hailovi} od sporazuma naknadno odstupio i jo{ istog dana, 3. novembra,
ultimativno zahtevao od partizana da do pono}i napuste Poègu.
Titovo iznenadno ublaàvawe verbalnih napada na Mihailovi}a, od-
nosno, smawewe wegove krivice za napad na Uìce, kakvo proizlazi iz do-
sada{wih navoda, predstavqa samo delimi~an odgovor na wegove (i Karde-
qeve) po~etne prenaduvane napade na wega. Kao {to izve{tava V. Dedi-
jer, Tito je ba{ tada slu{ao Radio Moskvu, koji je izve{tavao o Mihai-
lovi}u kao „vo|i svih snaga otpora” u Srbiji. Najpre se jako razqutio, a
potom je pozvao jednog od svojih komandanata i naredio da zaustave daqe
pokrete ~eta, po{aqu Draì parlamentarce i po~nu s pregovorima. Nare-
|ewe je prisutnima objasnio izjavom: „Ne smemo uni{titi Draù Mihai-
lovi}a, iako smo ga opkolili. Moramo paziti da Sovjetskom savezu ne na-
pravimo spoqnopoliti~ke probleme...”155 O~igledno se prisetio da svojom
154
Zbornik...
Zbornik... II
II/1,
/1, str. 112 i 113. Nap. i Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 429.
155
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 431. Kneèvi}i izve{tavaju da su Sovjeti, na osnovu inter-
vencija na{e i britanske vlade, zahtevali od Tita da zaustavi borbe protiv Mihailovi}a
i da je Ti
Titov
tov poziv Mihailovi}u, od 17. novembra, za sastanak obe strane, kako bi se preki-
nuo bratoubila~ki rat, posledica wihovog zahteva (R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,..., str. 127).
W. Roberts, Tito..., str. 44, ne zna o tome ni{ta, ali kaè da su moskovska radijska pohvala
Mihailovi}a i Simovi}eve inicijative iz Londona doprinele ~etni~ko-partizanskom spo-
razumu od 20. oktobra.
„oslobodila~kom” borbom, ~itaj revolucijom, jo{ od leta Kominternu po-

{teno vu~e za nos. Drugi razlog je bio u tome {to je Titu bio potreban iz-
govor za{to, uprkos obe}awu, nije uspeo da Mihailovi}a istera s Ravne
gore. Na pitawe za{to on ili Kardeq ove promene svoje ocene nisu prosle-
dili slovena~kom G[-u, odgovor je bio jasan. Ako je ~etni~ki napad na
Uìce posluìo Kardequ za ocrwivawe Mihailovi}a u Sloveniji, ti-
me bi pqunuli u vlastiti tawir.
êtni~ki planovi za napad na Uìce
Pretpostavimo – suprotno od na{e dosada{we neverice – da je doku-

ment iz Kremne postojao i da ga je Tito poznavao. Kako je saznao za wega,
nije posebno va`no. Va`no je ne{to drugo. Ako se Tito i u svom drugom opi-
su ~etni~kog napada na Uìce (1944) ograni~avao na sukob na Tre{wici
(~etvrta grupa ~etnika), ujutro, 4. novembra, ~inio je to zato, jer je za op-
ravdawe partizanskog napada mogao iskoristiti „jako va`ne dokumente iz
~etni~ke komande u Kremni”, iz kojih je, navodno, proizlazilo da ih ~et-
nici nameravaju napasti 2. novembra u 5 sati izjutra. Vojni~ka logika je
zahtevala da ih preduhitri. Odgovornost za po~etak gra|anskog rata tako
bi bila preba~ena na ~etnike. Istorijski, tako se i desilo. Pri tome ni{ta
nije hteo da rizikuje. êtni~ka namera da napadnu u 5 sati ujutro, i we-
gov napad sat vremena pre toga, bili su uzro~no-posledi~no tako ~vrsto me-
|usobno povezani, i izolovani od svih ostalih doga|aja, da suprotno od ba-
nalnog post hoc, ergo propter hoc /posle toga, dakle zbog toga/, u krivca ni-
ko ne bi mogao da posumwa. D. Martin se uhvatio za to, jer nije raspolagao
danas poznatim dokazima o Titovoj krivici.
To daje odgovor na neizbe`no slede}e pitawe: Kako to da se Tito u
opravdavawu svog napada na ~etnike nije oslonio na „precizan plan ~et-
ni~kog napada na Uìce” („kafanski”), koji su, po naknadnom svedo~ewu
tada{weg komandira ~ete Draga~evskog bataqona, Q. Pajovi}a, otkrili 1.
novembra ujutro, kod uhap{enog oficira iz ~etni~ke vrhovne komande. Taj
plan bi, naime, osim neposrednog napada na ~etnike na Tre{wici, oprav-
dao i neke druge napade na wih pre 2. novembra. Po Q. Pajovi}u, V[ i CK
su se na osnovu tog plana odlu~ili za odbranu Uìca. S tom namerom, Ti-
to je jo{ istog dana, 1. novembra popodne, naredio razoruàwe ~etnika u
Uìcu, u Bioski i na drumu prema Kremni, nastup protiv Karansko-Ri-
ba{evinskog odreda, kao i organizaciju odbrane od napada poè{kih ~et-
nika preko Tre{wice ujutro, 2. novembra (po Titu, radilo se o organiza-
ciji kontranapada-napada na ~etnike).
Drugi deo – KR
Moèmo pretpostaviti da je Tito bri`qivo razmotrio koristi koje

bi mu donelo opravdawe wegovih napada na ~etnike uz pomo} kafanskog do-
kumenta, i {tetu koju bi moglo izazvati. Kafanski dokument, zaplewen
pre podne 1. novembra, mogao bi, naime, da upozori kako napadi na ~etnike
pre tog trenutka nisu bili ni~im izazvani. To bi zna~ilo da je sukobe u
vezi s Uìcem ipak zapo~eo Tito. U tom slu~aju, napad poè{kih ~etni-
ka na Uìce, preko Tre{wice, bio je izazvan i predstavqao bi opravdanu
odmazdu za pre|a{we partizanske napade na ~etnike i ne bi mogao sluì-
ti kao dokaz da su bratoubila~ke borbe zapo~eli ~etnici. Tita ne bismo
mogli kritikovati samo zbog jedan sat ranijeg napada na ~etnike 1. novem-
bra ujutro, ve} bismo ga, ~ak i ako su ~etnici na Tre{wicu stigli upra-
vo s namerom da napadnu Uìce, morali proglasiti za~etnikom bratoubi-
la~kih
la~ kih borbi uop{te. Iz ve} navedenih razloga, taj zakqu~ak ne bi moglo
izmeniti ni postojawe ~etni~kih planova za op{ti napad na partizane.156
Ako je Titovo nare|ewe za razoruàwe ~etnika u Uìcu, Bioski i na
drumu prema Kremni, kao i za napad na Karansko-Riba{evinski ~etni~ki
odred od 1. novembra, koji pomiwe Q. Pajovi}, bilo jedino, i ako pre tog
datuma uop{te nije ni dolazilo do napada, kafanski dokaz bi mo`da Ti-
tu bio koristan ba{ u onom smislu, u kojem su mu koristili dokumenti iz
156
I tuìlac Milo{ Mini}, u leto 1946. godine, morao je dobro promisliti, ~ime }e
optuìti Mihailovi}a za napad na partizane. Pod ta~kom 2 optu`nice, naveo je napad na
grupu partizana u Planinici ispod Ravne gore, {to je, s obzirom na okolnosti tog napada
– kao {to znamo – upravo sme{no. Pod ta~kom 4 optu`nice naveo je plan za napad na par-
tizane, koji su, navodno, na{li kod zarobqenog Nedi}evog oficira (potpukovnika Marka
Olujevi}a), pod ta~kom 4c napad Gli{i}a i Igwatovi}a na Poègu, pod 4d pripreme za
napad na Uìce, koje su bile vidqive iz Hadsonovog izve{taja „neka se Jugosloveni bore
za Jugoslaviju i neka ne pretvore otpor u komunisti~ki ustanak za SSSR”. [to se ti~e
4a, ako su zaista kod zarobqenog oficira prona{li takav plan, to bi bio Nedi}ev plan i
jednostrana ponuda Mihailovi}u, za koju su se partizani postarali da do wega nikada ne
stigne. Pre svega, oficira su zarobili mnogo pre, a da bi na|enim planom mogli dokaziva-
ti napad od 2. novembra. Osim toga, hap{ewe i ubistvo tog oficira Mihailovi} je Titu
prigovorio li~no, pa su tu stvar na taj na~in nekako sredili. Najmawe {to se moè re}i,
jeste da se neprijateqi obi~no ne sukobqavaju prema unapred saop{tenim planovima. Jo{
mawe, svakako, nepoznatim, osim ako Tito nije sadràj plana saop{tio Mihailovi}u, ka-
ko bi ovaj znao, kada i kako ga mora napasti. Uzgred, taj plan nije bio predloèn procesu i
Mihailovi} ga je odbacio. [to se ti~e 4c i 4d, radi se o optu`bi, odnosno, dokazima, koji
su sme{ni. Razloge ~italac ve} poznaje, ili }e ih tek upoznati. Po{to Milo{ Mini} nije
naveo ni dokument iz Kremne, niti kafanske planove, moèmo pretpostaviti da ih nije
ni imao. O~igledno je da 1946. godine nije poznavao pisana ~etni~ka nare|ewa za napad na
(Bulletin sté
Uìce. Ina~e se verovatno ne bi oslawao na Hadsona. (Bulletin nographique, str. 114-19,
sténographique,
po E. Yourichitch, Le procè
procès...,
s..., str. 32, 114-16).
Kremne. Koli~inski, ~ak i vi{e, jer bi opravdali sve wegove napade na

~etnike u okviru ~etni~ko-partizanskih sukoba za Uìce. Videli smo da
su partizani, po Qubi~i}u, pohapsili ~etni~ko rukovodstvo (i razoruà-
li vi{e stotina ~etnika, kako nas obave{tava Pajovi}) u Bioski (i kod
Kremne) jo{ pre 1. novembra. Ve} bi i to moglo posluìti kao dokaz da su
po~etni napada~i u Uìcu bili partizani. Budu}i da Pajovi}evo pri-
povedawe o napadima, koje je 1. novembra izvr{io wegov Draga~evski bata-
qon, deluje verodostojno, spremni smo da dopustimo da se Qubi~i}, s ob-
zirom na dan napada na ~etnike u Bioski (i kod Kremne), zabunio.157 Toli-
ko velikodu{ni ne moèmo biti u slu~aju tre}e, Karansko-Riba{evinske
grupe. Borbe s wom bile su, po Qubi~i}u, okon~ane 31. oktobra. Pajovi}
kaè da je Druga ~eta wihovog bataqona krenula 1. novembra uve~e prema
Karanu, i toj grupi, koja se ve} ceo dan borila s Prvom ~etom Uì~kog ba-
taqona, presekla prodor ka Uìcu. Ako je ta grupa ~etnika ve} ceo 1. no-
vembar bila u borbi s partizanima, iz Pajovi}evog pri~awa se vidi da su
borbe s wom tekle pre dobijawa kafanskog dokumenta. Po S. @ivanovi}u,
kao {to znamo, borbe s Karansko-Riba{evinskom grupom zapo~ele su 29. ok-
tobra, napadom Uì~kog partizanskog bataqona i po ~etnike okon~ale se
nesre}no. Ostaje, dakle, samo pitawe, ko je te borbe zapo~eo. Dokaze za tvrd-
wu da su ih zapo~eli partizani ve} smo naveli, ali nisu stopostotni.
Ostaje jo{ napad na âjetinu, gde su partizani, po Qubi~i}u, poha-
psili ~etni~ko rukovodstvo 30. oktobra, kao i napad na ~etnike u Loznici
i zauzimawe Zaja~e. Prema svedo~ewu gestapovskog generala Hajnriha Mi- Mi-
lera, ina~e bliskog Hitlerovog saradnika, koji je o tada{wim doga|ajima
vodio dnevnik, partizani su posle 20. oktobra zahtevali od ~etnika
~etnika pre-
daju Loznice. Nema~ka Tristo ~etrdeset druga pe{adijska divizija, koja
je prodrla do Vaqeva, napustila je mesta u dolini Jadra, tako da su par-
tizani mogli ponovo da zauzmu Krupaw i Stolice, a ~etnici Loznicu i
Zaja~u. Po{to ~etnici nisu hteli da partizanima prepuste Loznicu do-
brovoqno, partizani su ih napali tri puta zaredom; tri puta zaredom bez
uspeha. Potom su, ta~no jedan dan posle dogovora o nenapadawu izme|u Ti-
ta i Mihailovi}a, 28. oktobra, napali topionicu u Zaja~i i okupirali ru-
darsko naseqe. êtni~ke straè su pobegle. „Tako je onus /teret/, za pre-
kid saradwe i po~etak neprijateqstva prema protivni~kim narodnim sna- sna-
157
Dakako, postoji i druga mogu}nost, da se Qubi~i} nije zabunio. U tom slu~aju, mora-
li bismo optuìti Pajovi}a da je napade na ~etnike, u kojima je i sam u~estvovao, svesno
prebacio na 1. novembar popodne, kako bi time obezbedio dokaz da ih je Tito naredio tek
posle dobijawa kafanskog dokumenta.
Drugi deo – KR
gama pao na partizane... Borbe za Uìce su, u to sam uveren, posledica bor-
bi za Loznicu i Zaja~u, za koje treba optuìti partizane”, kaè Mi Miler.158
I kapetan Bil Hadson, koji je tako|e pratio tada{we doga|aje, samo sa su-
protne strane, smatrao je partizanski napad na Loznicu i Zaja~u po~et-
kom gra|anskog rata.159 Ako to opravdava uzvratne mere, opravdava ih Mi-
hailovi}u, a ne Titu.
âjetina je tako|e sasvim ~ist primer. Partizani su tamo{we ~etni-
ke napali dva dana pre dobijawa kafanskog dokumenta. Pajovi} taj napad
uop{te ne pomiwe. Verovatno nije znao za wega, jer mu ne bi bilo te{ko da
datum tog napada pomeri na 1. novembar ili posle wega, kako je to uradio s
drugim partizanskim napadima na ~etni~ka upori{ta pre 1. novembra. Ta-
ko nam upravo razoruàvawe ~etnika u âjetini daje u ruke dokaz da su
posle zakqu~ewa primirja partizani prvi zapo~eli borbe i da za taj po~e-
tak nisu raspolagali nikakvim dokumentom koji bi ih opravdao za napad.
Napadali su, dakle, uglavnom na osnovu op{tih sumwi o zlim namerama
~etnika, a to, kao opravdawe za napad, moramo iskqu~iti. Na osnovu sumwi
o zlim namerama protivnika moè se „opravdati” svaki napad na wega, ma
kakav on bio. Svaki protivnik ima zle namere.
Postoje izvori, koji potvr|uju da je do partizanskih napada do{lo
upravo zbog op{tih sumwi. N. Qubi~i}, tada{wi komandant Uì~ke ~e- ~e-
te, koji je, bar uz objavqivawe drugog izdawa svoje kwige (1981) morao po-
znavati ~etni~ka nare|ewa za napad na Uìce, ako ih ve} nije poznavao
1941. godine, kaè: „Budu}i da je bilo o~igledno da ~etnici pripremaju
op{ti napad na partizane, u {tabu Uì~kog odreda generalno su smatra-
li da }e biti boqe da se napad preduhitri”. Na drugom mestu je jo{ jasniji:
„...po postupcima ~etni~kih jedinica, osetilo se da ne{to smi{qaju pro-
tiv oslobo|ene teritorije i protiv partizanskih snaga. To je zahteva
zahtevalo
lo
najve}u budnost... posebno prema mestima i podru~ju, gde su Mihailovi}e-
vi ~etnici bili okupqeni u ve}em broju”.160 To, dakako, zna~i da su parti-
zani napali, a ne „izvr{ili kontranapad”, ne samo u âjetini, nego i u
drugim mestima oko Uìca. Ako se Qubi~i} nije oslonio na Titovu tvrd-
wu da su partizani napali ~etnike na osnovu dokumentovanih obave{tewa
obave{tewa
158
The Chetniks,
Chetniks, str. 10, posebno (i).( ). Po{to se radi o izrazito propartizanskom izvo-
ru, moèmo mu opravdano verovati. Po slu`benoj Hronologiji, 24. oktobra Ozrenski odred
je napao ~etnike i u Bawi Koviqa~i, nekoliko kilometara zapadno od Loznice, ali se mo-
rao povu}i.
povu}i.
159
A.F.H.Q., The êtniks
A.F.H.Q., etniks,, str. 10, nap. 1.
160
N.. Qubi~i}, Uì~ki
N Uì~ki...,..., str. 197, 136.
o ~etni~kim pripremama za napad na wih, moèmo zakqu~iti da to nije

u~inio zato {to po wegovoj proceni ta obave{tewa, ili nisu bila dovoq-
na, ili uop{te nisu postojala. Kafanski dokaz nije bio zadovoqavaju}i,
jer je Titu prispeo u ruke bar dva dana prekasno. Nije mu, dakle, preosta-
lo ni{ta drugo, nego da svoje napade na ~etnike pre 2. novembra pre}uti.161
Tako je na zadovoqavaju}i na~in obja{weno za{to kafanski dokument
Titu nije bio potreban. Da ga je samo pomenuo, potvrdio bi da je on prvi
napao i da za svoje napade nije imao nijedno konkretno opravdawe.
Iz istog razloga, ne bi ga mogli opravdati ni dokumenti za koje su se
postarali sami ~etnici. Kad se kapetan Milorad Miti}, koga je Mihailo-
vi} ovlastio kao svog predstavnika kod Tita, 28. oktobra vratio u Uìce,
da bi s Mitrom Baki}em postigao potpisivawe jedinstvenog teksta spora-
zuma iz Braji}a, po S. @ivanovi}u, na{ao se u napetoj atmosferi izme|u
~etnika i partizana. Zbog toga je, 29. oktobra, sazvao sednicu svog {taba, na
kojoj je prihva}en zakqu~ak da se svi ~etni~ki odredi u okolini Uìca
dovedu u stawe pripravnosti; kad je partizanski Uì~ki odred napao Ri-
ba{evinski ~etni~ki odred u Karanu i prisilio ga na povla~ewe do pro-
planaka Crnokose, komandant ~etni~kog Poè{kog odreda, Vu~ko Igwato-
vi}, odlu~io se za op{ti napad na Uìce. Trebalo je da zapo~ne iz ve} na-
vedenih ~etni~kih upori{ta oko Uìca i iz Poège, za sam po~etak od-
re|en je 2. novembar u 4 sata ujutro. Po{to Mihailovi} nije bio na Ravnoj
gori (s Hadsonom je bio na smotri poloàja na frontu prema opkoqenim
Nemcima u Vaqevu), plan je odobrio wegov zamenik Dragi{a Vasi}.
O svemu tome jesmo, ili }emo jo{ ~uti u vezi s drugim stvarima. No-
vo je slede}e. Dan posle napada na Riba{evinski odred, 30. oktobra, u ~et-
ni~koj komandi u Uìcu, okupili su se neki ~etni~ki oficiri i vi{i
oficiri, kojima je kapetan Milorad Miti} slede}eg dana, 31. oktobra, sa-
op{tio nare|ewe za napad na Uìce. Jo{ istog dana, partizani su saznali
saznali
za ~etni~ki plan. Osoba, kod koje je stanovao jedan od u~esnika ~etni~kog
sastanka, izdala ga je doma}inu, a ovaj ga je kao vru}u vest preneo nadle`-
nim partizanima.162 Odmah su po~ele pripreme za odbranu, tako da su tekle
paralelno sa ~etni~kim pripremama za napad.
Ako to, o ~emu izve{tava @ivanovi} stoji, i uprkos tome {to vi{e
spada u kriminalisti~ki roman, nego u hladnu istoriografiju, verujemo
da stoji, treba pre svega konstatovati da ~etni~ke naredbe za napad na Uì-
161
Ni{ta drugo nije preostalo ni urednicima Hronologije
Hronologije.. Od svih, ovde razmatra-
nih napada, pre 2. novembra navodi se samo „napad ~etnika” 1. novembra kod Karana.
162
\eneral...
... III
III,, str. 52-53.
Drugi deo – KR
ce, objavqene 1981, u Zborniku163, nisu falsifikovane, nego su, bar po svom
glavnom sadràju, originalni ~etni~ki dokumenti. U to nas uverava de-
taqan opis koji o wima, kao i o toku doga|aja koji su usledili, daje sam
pisac @ivanovi}. U mnogim pravcima i pogledima ~ak je detaqniji nego
dokumenti objavqeni u Zborniku
Zborniku.164 Do sada su se ti planovi mogli treti-
rati sa skepsom, moglo se pretpostavqati da su ~etnicima bili podmet-
nuti, posebno, jer su objavqeni skoro pola veka posle svog pretpostavqe-
nog nastanka, i jer ih, u kriti~nom trenutku, najverovatnije ni sam Tito
nije poznavao. Sada je bar ovaj problem uklowen. Kao {to }emo odmah vide
vide--
ti, oni su organski deo ostalih tuma~ewa nastanka gra|anskog rata i we-
govog izaziva~a.
Pitawa koja se postavqaju su skoro tehni~ke prirode. Da li su zaista
postojala tri dokumenta koji su opravdavali Titovo nastupawe protiv
~etnika, onaj iz Kremne, kafanski i, takore}i, slu`beni ~etni~ki, servi-
ran, maltene, na tawiru? Odgovor verovatno ne}emo na}i, pa makar ga tra-
ìli detektivskim sposobnostima. Mogu}e je da se radilo o jednom jedi-
nom dokumentu, ako je uop{te ikakav postojao, ~iji je nastanak proiza{ao
iz Titovih potreba, a do vi{e dokumenata dovela je samo ma{ta i èqa
pisaca za li~nom potvrdom i originalno{}u – prona}i svoje posebno tu-
ma~ewe, dati mu posebno ime, a sebe uvesti u tok istorije. Tako ne{to ne
moè se a priori negirati ni u slu~aju ~etni~kog, na tawiru donesenog, pla-
na za napad na Uìce.
Drugo pitawe smo implicitno ve} analizirali. Kako to da Tito nije
iskoristio mogu}nost dokaza koji su mu na tawiru servirali ~etnici? Da-
vala mu je nekoliko sati prednosti, kojima bi mogao objasniti svoju nared-
bu za kontranapad. Me|utim, sve partizanske napade koje ne obuhvata ka-
fanski dokument, ni ~etni~ki vremenski ve}i tawir ne bi mogao da za-
163
To su: plan napada na Uìce (verovatno s kraja oktobra), koji Vojnoistorijski in-
stitut pripisuje {tabu Mihailovi}a, naredba komandanta Poè{kog ~etni~kog odreda,
kapetana Vu~ka Igwatovi}a od 1. novembra za napad na Uìce, i izvedbene naredbe koman-
danata pojedinih ~etni~kih odreda, kao i naredba za napad na partizane u â~ku (Zbor- (Zbor-
nik...
nik ... XIV
XIV/1,
/1, str. 44-57, str. 70-71).
164
\eneral...
... III
III,, str. 52-66. Osim borbi do okupacije Poège, to delo
opisuje i kasnije borbe, detaqno i po danima (str. 66-102). Opisi su tako detaqni da, uprkos
tome {to ne navode izvore (navode samo ~etni~ke oficire od kojih je dobio pojedine po-
datke; pisac nije bio istori~ar, ve} ~etni~ki pe{adijski potpukovnik – umro je pre nego
{to je uspeo zavr{iti svoju kwigu), nemogu}e je zamisliti da nisu verodostojni. Nijedna
istorija oslobodila~kog rata u 1941. ne bi smela biti napisana bez wenog poznavawa. Pra-
va ironija – delo nije poznato ni po svom postojawu.
hvati. To {to je bio ~etni~ki, za Tita i partizansku javnost sigurno nije

bila nikakva preporuka. Isto tako, kao {to se nije oslonio na kafanski,
pro{ao je i pored ~etni~kog dokaza, donesenog na tawiru, za opravdawe
svojih (formalno nepoznatih) naredbi za napade na ~etnike. U uzro~no-po-
sledi~nom smislu, pre}utkivawem svih ostalih napada, izuzev onog od-
brambenog kod Tre{wice, dokument iz Kremne je najpouzdaniji. Posebno
stoga {to pre otkri}a ~etni~kih naredbi za napad na Uìce, a to se vero-
vatno dogodilo mnogo posle kraja rata, u rukama nije imao nijedan doku-
ment o wima.
Ostaje nam da ~itaocu pruìmo i druge okolnosti, do danas nepoznate
ili bar neupotrebqene kao dokazni materijal. Prva je psiholo{ke priro-
de, a za wu se postarao S. Klisold. Radi se o telefonskom razgovoru Tita i
Mihailovi}a, koji je, naàlost, po neutvr|enim izvorima, zabeleìo taj,
i ina~e tajanstveni pisac. Posle partizanskog zauzimawa Poège, 3. no-
vembra popodne, Mihailovi} je, kaè pisac, telefonom pozvao Tita, s na-
merom da izdejstvuje povla~ewe partizana iz Poège. Zbog partizanskog
pribliàvawa Ravnoj gori, sve vi{e mu je gorelo pod nogama. Poznato je da
je Mihailovi}, u podne istog dana, poslao k Titu, u Uìce, kapetana Mi-
lorada Miti}a, koji je trebalo da u istom smislu li~no posreduje kod Ti-
ta i da su rezultati bili malo, pa ni{ta. Klisoldova bele{ka o telefon-
skom razgovoru je ne{to sasvim novo. Upotrebi}emo ga kao unakrsno ispiti-
vawe, u kojem je, po banalnom tuma~ewu na~ela qui tacet consentire videtur
/ko }uti, izgleda da odobrava/, posebno va`no koju konstataciju protivnik
ne pori~e. Na Mihailovi}eve uvodne re~i, Tito mu je prekorno odgovorio:
„Sukob se sada pretvorio u promi{qeni rat. Va{e ~ete su pripremale na-
pad na moje poloàje u Uìcu. Sada pla}aju ra~un za svoju izdaju. Zahte-
vam da im naredite da odloè oru`je i prestanu s prolivawem krvi.” Na
to je Mihailovi} odgovorio: „Prolivawe krvi nisam izazvao ja. Va{i qu-
di su mi oduzeli Poègu.” Opet Tito: „Mi smo bili prvi, koji su Poègu
oduzeli Nemcima!” (Kao {to znamo, to nije bilo ta~no. Poègu su partiza-
ni oduzeli ~etnicima, koji su je zaposeli posle nema~kog povla~ewa). Opet
Mihailovi}: „Opozovite svoje qude iz Poège i naredi}u primirje.” „To
je nemogu}e”, odgovorio je Tito, „Poèga je na{a i osta}e na{a.” Mihailo-
vi} je razgovor zavr{io pretwom: „Onda }u biti prisiqen da opozovem
svoje snage od opsade Kraqeva.”165
Klisoldov tekst telefonskog razgovora ostao bi prepu{ten svetu ma-
{te da nije ostao sa~uvan tekst pisma Titu, koje je 3. novembra, posle Mi-
165
Clissold, Whirlwind
S. Clissold, Whirlwind,, str. 71-72.
Drugi deo – KR
hailovi}evog nare|ewa, iz Gorskog {taba, wegov na~elnik, potpukovnik

Pavlovi}, telefonom diktirao kapetanu Miti}u u Uìce. On ga je pre-
dao Titu u pola tri popodne. Nije iskqu~eno da je Klisold telefonski raz-
govor izme|u Tita i Mihailovi}a rekonstruisao prema tom pismu. Iako
se pismo i razgovor izme|u Tita i Mihailovi}a poklapaju samo delimi~no
– Klisold navodi i telefonski tekst, koga u pismu nema, pismo i tekst,
koga nema u telefonskom razgovoru – u rukama nam je dokaz da Klisold te-te-
lefonski razgovor nije naprosto izmislio. To, izme|u ostalog, pove}ava
verodostojnost drugih tekstova koje Klisold dosledno navodi bez navo|e-
wa izvora. Pismo najpre navodi da je Mihailovi} lojalno ispunio sva obe-
}awa, a V[ (Tito), ni jedno. Zatim nastavqa: „Osim va{eg priznawa posto-
je dokazi da ste u no}i na 31. oktobar napali ~etnike u âjetini i Kosje-
ri}u. Nema nikakve sumwe na kome leì te{ka odgovornost za prolivawe
bratske krvi. U me|uvremenu, dok su se ~etnici borili na frontu (pro-
tiv Nemaca – A. B.), va{i odredi su se povukli i rasporedili oko Uìca,
{to nama nije promaklo. Napad, koji ste zapo~eli, bio je pripreman duè
vremena. Mnogi koje smo zarobili, na saslu{awu su dobrovoqno izjavili,
zapisnike ~uvam kod sebe, da ste napad pripremili vi i da su nare|ewe
za wega primili od vas. Da bi se borbe zaustavile, zahtevam...”166
Titov prigovor da je Mihailovi} pripremao napad na Uìce, oprav-
dava pretpostavku da Tito priznaje da je, fakti~ki, napao on sam, a Miha-
ilovi}ev prigovor da je Tito napao ~etnike u âjetini i Kosjeri}u, u no-
}i na 31. oktobar, potvr|uje na{e tuma~ewe da su napada~i u sva prva tri
napada (~etiri, ako uzmemo u obzir razoruàvawe ~etni~ke komande u
Uìcu), bili partizani. Zato ih je Tito pre}utao. Mihailovi}eva pret-
wa, da }e biti prisiqen da povu~e svoje snage od Kraqeva, govori nam da
su Mihailovi}eve ~ete u vreme telefonskog razgovora opsedale Nemce u
Kraqevu, iako su, po Titovoj optu`bi, jo{ 2. ili (i) 3. novembra u~estvova-
le u borbama protiv partizana. Mihailovi}ev prigovor Titu, u diktira-
nom pismu, da je opozvao partizane s fronta i rasporedio ih oko Uìca,
potvr|uje da se Tito posle tri napada na ~etnike pripremao i na ~etvrti,
do koga je do{lo na Tre{wici. Tako|e, ako su poè{ki ~etnici zaista
imali nameru da umar{iraju u Uìce – a sada znamo da su je zaista ima-
li – u~inili su to u odbrani, postojala je opasnost da im partizani odu-
zmu Poègu. Ova opasnost nije proizilazila iz nekih neodre|enih izve-
166
VII,, dokument broj 372, po R. i @. Kneèvi}, Sloboda
ARHIV VII Sloboda...,
..., str. 781; pismo ob-
javquje i N. Milovanovi}, „Bio sam...”, nastavak, 19. januar 1969; pismo u ARHIVU VII ni-
sam proverio.
{taja ili op{tih sumwi, kojima Qubi~i} obja{wava partizanski napad

na ~etnike, ve} iz stvarnih napada na ~etnike u âjetini, Bioski, na pu-
tu iz Kremne u Biosku i u (kraj) Kosjeri}u.
Postoje i drugi, sli~ni izvori, kao {to je Klisold, koji potvr|uju
napetu
na petu psiholo{ku pozadinu tada{wih doga|aja. U kasnijem prijateq-
skom razgovoru, Dragi{a Vasi} je pri~ao poru~niku Nikoli Milovanovi-
}u – a on se Mihailovi}u pridruìo u martu 1943. godine – da je tada,
iznenada, na Ravnu goru dojurio Vu~ko Igwatovi}. „Uzbu|eno je nizao op-
tu`be protiv partizana. Tvrdio je da se nekoliko odreda priprema da nas
napadne”, opisivao je Milovanovi} Igwatovi}evo optuìvawe. „Potom je
odlu~no izjavio da je zbog toga ~vrsto odlu~io da napadne prvi. Nameravao
je da napad izvede na centar wihove republike – na Uìce. Iz oficirske
torbice je izvadio ve} pripremqeno nare|ewe za napad.” Vasi} mu je nare-
dio da napadne odmah. Kasnije se sa Vasi}evom odlukom sloìo i, tada od-
sutni, Mihailovi}. Zna~i, Igwatovi} se nije odlu~io za napad samo na
osnovu op{tih sumwi, niti samo na osnovu fakti~kih napada partizana na
~etnike, nego pre svega, na osnovu izve{taja da partizani nameravaju da
napadnu wega. Vasi} je komentarisao: „Igwatovi} je imao peh, partizani su
mu oduzeli Poègu. Po svemu sude}i, na{ao im se na putu, tako da je wego-
vo uni{tewe ’u prvom planu’.”167 Da je to bilo zaista tako, ve} znamo. Razli-
ka u potvr|ivawu autorstva, da li je bio Miti} ili Igwatovi}, nije takve
prirode, da bi trebalo da se hvatamo za wu. Prema drugim izvorima, koji
ne pori~u prve, nalog za napade na ~etnike kod Ivawice, Tre{wice i Poè-
ge, kojima je zapo~eo gra|anski rat, dao je sam Tito.168 Ne kaù ni{ta novo.
Za Milovanovi}evu rekonstrukciju Vasi}eve pri~e, karakteristi-
~no je da joj nigde ne protivre~i. U interesu svog poslodavca, morao bi. Go-
dinu i po dana kasnije, 31. oktobra 1944. godine, naime, napustio je Mihai-
lovi}a i odmah potom i formalno postao slu`benik Ozne. Mihailovi}u
se bio pridruìo kao agent Ozne. Kasnije je bio i jedan od gonilaca, koji
su jo{ godinu i po dana posle ulaska Sovjeta, po planinama i {umama, hva-
tali skrivenog Mihailovi}a.169 Ako u svojoj rekonstrukciji Vasi}eve pri-
~e nigde ne podme}e Igwatovi}u da je on zapo~eo napad, ako mirno prola-
zi pored Vasi}eve tvrdwe da su partizani planirali likvidaciju Igwa-
tovi}a (Tito je jo{ u Braji}ima zahtevao da ga se Mihailovi} otarasi),
implicitno potvr|uje da se stvarno radilo o ~etni~kom kontra napadu.
167
N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 14. nastavak, 19. februara 1969. godine.
168
V. Panteli}, o.. c.,., u R. i @. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga...
... I,, str. 164.
169
N. Milovanovi}, „Kako su...”, nastavak 11 do 28.
Drugi deo – KR
Onima, kojima psiholo{ki argumenti ni{ta ne zna~e, moèmo pru-

ìti banalnije objektivne ~iwenice. Sa~uvano je nekoliko dokumenata
koji pokazuju da su se partizani pripremali za napad na ~etnike jo{ pre
30. oktobra, kad su zauzeli âjetinu, i ~ak pre 28. oktobra, kad su napali
Loznicu i zauzeli Zaja~u. Pri tome treba naglasiti da se radi o parti-
zanskim dokumentima, iako se partizani sasvim sigurno nisu trudili da
iza sebe ostave mnogo dokaza za zakqu~ak da su bratoubila~ki rat zapo~e-
li upravo oni. Po{to su u revoluciji pobe|eni ~etnici, oni nisu imali
{ansu – kao partizani – da otkrivaju, pohrawuju i objavquju, mo`da i
fabrikuju dokumente, koji bi dokazivali partizanske zlo~ine. Tako nam i
daqe nedostaju mogu}i dokazi koji govore u prilog ~etnika. Ako i prona-
|emo dokaze u prilog ~etnika me|u partizanskim dokumentima, koji se ta-
mo verovatno nalaze samo slu~ajno, pre svega, u proglasima, gde su se „oma-
kli” zbog nedovoqne pa`we, moramo ih smatrati posebno zna~ajnima.
Me|u takve dokaze spadaju i dokumenti, prema kojima je Tito jo{ 3.
oktobra zahtevao, a 22. oktobra ponovio zahtev, da tamo{wa PK i G[ oku-
pe u Crnoj Gori 2.550 do 3.000 „dobrih boraca” i hitno po{aqu u Uìce.
„Od borbe na tom podru~ju zavisi i uspeh borbi u Crnoj Gori”, u~vr{}ivao
je svoje nare|ewe.170 „Borba na tom podru~ju” miri{e na borbe sa ~etnici-
ma. I B. Petranovi} povezuje Titov zahtev s opasno{}u „~etnika u Srbi-
ji”.171 Drugi partizanski istori~ar, P. Mora~a, ne{to je mawe siguran,
ali svejedno kaè da su crnogorske jedinice bile potrebne Titu zbog ne-
ma~ke ofanzive u Ma~vi jer je ~etni~ko rukovodstvo oko Draè Mihailo-
vi}a upravo tada poja~alo rad na stvarawu svojih ~eta i odlu~nije se po-
stavilo na liniju narodnooslobodila~kog pokreta”.172 Ako Mora~a time i
ne misli na pripreme za novembarske sukobe, sigurno izraàva uverewe
da Tito pored svojih snaga otpora, ne}e trpeti neke druge. Tito, zna~i,
svoje snage nije ja~ao zbog neke konkretne ~etni~ke opasnosti, jo{ mawe
zbog stvarnih ~etni~kih napada, ve} kao pripremu za o~ekivani razvoj do-
ga|aja, ~iji }e glavni akter biti on sam. Okupqawe boraca Crnogorcima
ba{ i nije i{lo prebrzo od ruke. Zato je 2. novembra V[ ponovo zahtevao
da ih po{aqu. Tada su mu nesumwivo bili potrebni upravo za novembarske
sukobe sa ~etnicima. [to u tome nije imao sre}e, to je ve} drugo poglav-
qe. Tek je Milutinovi}, dolaskom u Crnu Goru, mogao izvestiti u Uìce
da }e prve jedinice po~eti da stiù 15. novembra.
170
Zbornik...
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 69, 163-66.
171
B. Petranovi}, Revolucija... I,, str. 486, nap. 10.
172
P. Mora~a, Jugoslavija 1941, str. 573.
Druga indicija da se Tito pripremao za sukob sa Mihailovi}em je

Kopaoni~ki partizanski odred. Odred se, zajedno sa ~etnicima, dogovorio
za zajedni~ki napad na Novi Pazar, koji su, posle odlaska Nemaca, 4. ok-
tobra, dràli doma}i muslimani, albanska milicija u nema~koj slu`bi
i [iptari s Kosova. Imali su nameru da ga prikqu~e Velikoj Albaniji.
Partizani su u posledwem momentu povukli svoje jedinice i preko ne{to
severnijeg mesta Ra{ka, dolinom Ibra, poslali ih do Kraqeva i Uìca.
êtnici su stoga 4. novembra Novi Pazar napali sami. Doìveli su ne-
uspeh: imali su 63 mrtvih i 20 smrtno rawenih, i jo{ oko 60 rawenih koji
su preìveli. Albanci su paradirali srpskim ulicama grada sa ~etni~-
kim glavama na bajonetama, da bi ih na kraju pobacali na |ubri{te àn-
darmerijske komande.173
Sli~nu sudbinu doìveli su ~etnici zbog Draga~evskog bataqona, ko-
ji je Tito povukao od opsade Kraqeva. Bataqon se ujutro, 24. oktobra,174
uputio prema â~ku, a potom se, posle trodnevnog odmora, 29. oktobra, iz
~etni~ke Poège, vozom, dovezao u Uìce. Upravo je taj bataqon, posle
kratkog ve`bawa otpora protiv neprijateqa, u pravcu Bajine Ba{te i Je-
love gore, sa svoje tri ~ete, odmah, 1. novembra (po Pajovi}u), izveo napade
na ~etnike u Uìcu (na wihovu komandu grada), u Bioski na putu iz Krem-
ne, na Karansko-Riba{evinsku grupu i jo{ na nekim drugim mestima, 2.
novembra na Tre{wici, i, kona~no, 3. novembra na Poègu.175
173
M. ]ukovi}, Sanxak, str. 172-74. Da bi smawio odgovornost partizana za kr{ewe
dogovora, ina~e precizan pisac, zamagquje vremenski redosled. Kaè da su morali ka Kra-
qevu zbog Mihailovi}eve odluke da prekine zajedni~ku borbu i okrene se protiv parti-
zana, ali to navodi pre doga|aja 1. i 2. novembra, tako da je u ruci imao unapred spreman
odgovor na mogu}i prigovor da obmawuje ~itaoca.
174
\eneral...
... III
III,, str. 50-52, kaè da su „partizani povukli Draga~ev-
ski bataqon s kraqeva~kog fronta i poslali prema Uìcu, a neke druge jedinice u â~ak”,
27 oktobra. Po{to je tim preme{tawima rukovodio, a svakako u wima u~estvovao, komandir
~ete Q. Pajovi}, verujemo Pajovi}evom podatku.
To onemogu}ava kontradokaz, uz pomo} plana napada na Uìce, koji VII pripisuje
Gorskom {tabu, ~iji nastanak datira sa 26. ili 27. oktobrom ((Zbornik Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1, str. 44), ~ak
i u slu~aju da su partizani zaista napustili opsadu Kraqeva tek 27. oktobra. Glavno je da
ni autor, ni dan nastanka dokumenta, kome nedostaje po~etak i kraj, nisu poznati. Mogao bi
da ga proizvede bilo ko, bilo kada.
175
Q. Pajovi}, „Draga~evski...”, str. 414 i d. Iako L. Kar~mar ne poznaje taj Pajovi}ev
~lanak, navodi po S. @ivanovi}u, \eneral
\eneral... ... II
II,, str. 123-24, da su partizani 27. oktobra opo-
zvali od opsade Kraqeva Draga~evski bataqon i neke druge jedinice i poslali ih u Uì-
ce. Nezavisno od tih izvora, major \uri} je u svom pismu politkomesaru â~anskog odre-
da, od 6. novembra (po oceni VII
VII)) prigovorio da je partizanska okupacija Poège posledica
Drugi deo – KR
Ako se za crnogorske ~etnike, uprkos suprotnim mi{qewima Mora~e

i Petranovi}a, ne moè sa sigurno{}u ustvrditi da ih je Tito pozvao u
Uìce, kako bi uz wihovu pomo} napao ~etnike, i po{to zbog zaka{wewa
uop{te nisu u~estvovali u po~etnim napadima, i ako se za Kopaoni~ki par-
tizanski odred ne moè sa stoprocentnom verovatno}om dokazati da je po
dolasku u Uì~ku republiku u~estvovao u borbama protiv ~etnika, za Dra-
ga~evski bataqon je to u~estvovawe, dakle, neosporno dokazano. Posebno za-
to, jer je sam Pajovi} izveo dokaz, nesvestan wegovog zna~aja. To, svakako,
omogu}ava zakqu~ak da Tito ne samo da je bio prvi koji je zapo~eo borbe sa
~etnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma sistemati~no.
Za~etnik bratoubila~ke borbe je bio on, a ne Mihailovi}.176
Kao {to znamo, Tito je opoziv napada~a od zajedni~ke opsade nepri-
jateqskih upori{ta smatrao izdajom. S tim kriterijumom narodne izdaje
smo se sloìli i na toj osnovi zakqu~ili da je, zbog opoziva partizana od
zajedni~ke opsade Vaqeva, stvarni izdajica Tito, a ne Mihailovi}. Sada
u rukama imamo dokaz da je Tito opozvao od zajedni~ke opsade sa ~etnici-
ma i partizane od Novog Pazara i Kraqeva. Posebno nemoralan bio je Ti-
tov opoziv partizana od Kraqeva, 24. oktobra. Trostruko nemoralan. Prvo,
jer ih je opozvao jo{ 24. oktobra i s wima ne samo stvarno napao ~etnike,
nego ~ak zapo~eo bratoubila~ku borbu. Drugo, jer je optuìo Mihailovi}a
za opoziv ~etnika od Kraqeva, iako ih je Mihailovi} opozvao posle par-
tizanskog zauzimawa Poège 3. novembra i istovremenog pritiska parti-
zana na Ravnu goru, vi{e od dve nedeqe posle Titovog povla~ewa Draga~ev-
skog bataqona s istog mesta, dakle, bez sumwe, u odbrani. Tre}e, jer se 26.
oktobra, kad se ve} pripremao za napad na Mihailovi}a, u Braji}ima pre-
varantski poga|ao s pukovnikom o me|usobnoj saradwi.
Tako moramo zakqu~iti da je, u izdajni~koj utakmici izme|u Tita i
Mihailovi}a, Mihailovi}u, u najboqem slu~aju, pripalo tek ute{no,
~etvrto mesto. Prvo mesto je pripalo Titu, zbog opoziva partizana od za-
jedni~ke opsade Kraqeva, drugo tako|e Titu, zbog wihovog opoziva od zaje
jed-
d-
priprema koje su zapo~eli pre deset dana prikrivenim partizanskim napu{tawem kra-
Zbornik...
qeva~kog fronta. I to je tako|e bilo 27. oktobra ((Zbornik ... XIV
XIV/1,
/1, str. 64). Na procesu
protiv Mihailovi}a toga se, dakako, nije setio. Tada je znao samo za opoziv ~etnika od 2.
novembra.
176
Roberts,, Tito
Ina~e veoma objektivan W. Roberts Tito...,
..., str. 34, ne poznaje nijedan od navedenih
napada i priprema za wih. Napad na Zaja~u pomiwe kao neproverenu ~etni~ku tvrdwu.
„Dokazi potvr|uju, sada generalno priznato stanovi{te da je gra|anski rat zapo~eo onda
kad su ~etnici u no}i na 2. novembar... neuspe{no napali Uìce”. Kasnije otkriveni do-
kumenti dokazuju zabludu „sada generalno priznatog stanovi{ta”.
ni~ke opsade Vaqeva, tre}e je, zbog opoziva partizana od zajedni~kog napa-
da na Novi Pazar, tako|e zauzeo Tito. Ako su posle ove utakmice, za onoga
koji je stao na najvi{u stepeni~icu, razvili zastavu i zasvirali wegovu
himnu, na visoko podignutoj motki vijorila se crvena, sa srpom i ~eki}em,
a ne plavo-belo-crvena, odzvawala je Internacionala, a ne Boè pravde.
Uz neosporno prvo mesto zbog po~etnog napada na ~etnike, Titu je, u jo{
dve discipline, pripao lovorov venac apsolutnog pobednika u narodnoj
izdaji. Uz svirawe Internacionale, dakle, vijorila se crvena zastava sa
srpom i ~eki}em, bar dvaput.177
Moèmo, dakle, zakqu~iti da je sve {to se doga|alo posledwih dana
oktobra, 1. novembra i posle wega, nastavak ve} utvr|enog procesa nasilnog
nasilnog
potiskivawa ~etnika sa „oslobo|ene” teritorije i prisvajawa od strane
partizana. Po{to su pre toga, 5. novembra, ~etnici silom povratili isto
tako nasilno oduzetu Poègu, partizanski napad na wu bio je jo{ samo pi-
tawe vremena. Iz ~etni~kih izvora saznajemo da su ga o~ekivali. „U za-
padnoj
pad noj Srbiji smeta nam samo Poèga da bismo ostvarili svoj ciq”, 1. no-
vembra, komandant Poè{kog ~etni~kog odreda iznosi partizanske name-
re. „Javno su (komunisti – A. B.) izlagali da Poègu moraju zauzeti po
svaku cenu”. Saznajemo, tako|e, da su ~etnici po~eli pomi{qati na iste-
rivawe partizana iz Uìca, kako bi spre~ili potpunu partizansku pre-
vlast: „U Uìcu... su hapsili na{e qude i no}u ih izvodili iz zatvora, da
se vi{e nikada ne pojave. Kona~no su po~eli otvorenu borbu protiv nas. Si-
no} su napali na{e odrede u Karanu i Riba{evini (tre}a grupa Dedije-
rovog zapisa), ali smo ih odbili”, po ~etni~kom internom (nije bio name-
wen za ube|ivawe javnosti) izvoru, naredbu za napad na Uìce obrazla-
177
(Srbija u drugom...,
Po B. Petranovi}u (Srbija drugom..., str. 265) gra|anski rat je zapo~eo „napadom
~etnika na Uìce, Ivawicu, â~ak, Gorwi Milanovac i druga mesta oslobo|ene teritori-
je u no}i izme|u 31. oktobra i 1. novembra 1941. godine”. Kad bi ta konstatacija bila vaqa-
na, pisac bi postavio na glavu sve {to je bilo poznato o po~etku bratoubila~kog rata pre-
pre-
ma na{im konstatacijama (odlu~uju}a saznawa izviru iz Titovih, odnosno, Kardeqevih
izve{taja).
Kao {to znamo, ~etnici su napali Uìce dva puta, prvi put 2. novembra ujutro i
drugi u no}i na 8. novembar, â~ak su napali 7. novembra, a Milanovac 4. novembra. Ivawi-
cu uop{te nisu napali ~etnici, ve} partizani, 28. oktobra. [to je zna~ajnije, o danima na-
pada ~etnika na Uìce i â~ak, izme|u partizanske i ~etni~ke strane nema spora. Ne{to
mawe pouzdano moèmo tvrditi isto i s obzirom na Milanovac, a Ivawicu, iz ve} nave-
denih razloga moramo zanemariti. Petranovi} bi svakako morao dokumentovati datume ~et-
ni~kih napada, bar s obzirom na Uìce i â~ak, ako treba da ih smatramo vrednim po-
dacima za analizu.
Drugi deo – KR
è isti komandant.178 Titov napad na Poègu, zna~i, nije bio uzvratan, ka-
ko ga je u telefonskom razgovoru s Mihailovi}em sam prikazivao, ve} deo
wegovih dugoro~nijih planova. Pre je bio uzvratan napad na Uìce, koji
je, po ~etni~kim izvorima, naredio {tab poè{kih ~etnika 1. novembra u
5 sati popodne. I obrazlaè ga kao uzvratnog. Tako je na wega gledao i Mi-
hailovi}. Na procesu 1946. godine, Radoslav \uri}, tada pukovnik JNA,
izjavio je kao svedok da je kao razlog za Igwatovi}evu odluku „optuèni
Mihailovi} saop{tio da su (partizani – A. B.) u rejonu Uìca bez razlo-
ga razoruàli sedam ~etni~kih odreda.”179 Ko je, dakle, bio prvi?180
Mihailovi}evi prigovori Titu zbog tih „mojih sedam odreda” – upr-
kos sasvim druga~ijem sadràju, zvu~e kao Avgustovo „Vare, gde su moje le-
gije?” – dokazuju}i da je sistematsko uni{tavawe ~etni~kih snaga zapo~e-
lo davno pre poznatih Titovih naredbi za napade na wih, dok jo{ nije bi-
lo ni traga o nekim suprotnim neprijateqskim dejstvima. Nasuprot tome,
Mihailovi} je nastojao da postigne {to iskreniju saradwu svojih koman-
danata s partizanima. U taj sklop pripada i wegova naredba koju su pri-
mili komandanti 10. oktobra i koja je mnoge iznenadila. Izraàvala je,
naime, Mihailovi}evu nesposobnost za zakqu~ak da su odnosi izme|u wih
i partizana klasno odre|eni i da je saradwa, osim kao takti~ka, ~ista
iluzija. Mora da je i on sam bio iznena|en kad je usledila likvidacija
podru~nih ~etni~kih odreda {irom [umadije. Tako su partizani 11. ok-
tobra napali i razoruàli Leva~ki ~etni~ki odred, oficire pohapsili,
12. oktobra u selu Saranovo razoruàli su deo Rudni~kog i Lepeni~kog
odreda, 13. oktobra i ~etni~ki odred u selu Belo{evac, izme|u Topole i
Mladenovca. Trebalo je da poru~nik Sotirovi} o tome obavesti Ravnu goru,
goru,
ali iz nepoznatog razloga, nije to u~inio. Tako su partizani razoruàli
ukupno sedam ~etni~kih odreda. êtrnaestog oktobra, s prodorom Nemaca
iz [apca, stigla je na red Lozni~ka komanda grada sa {tabnom ~etom,
~etom, koja
178
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 54.
179
Izdajnik...,
Izdajnik..., str. 411.
180
L. Karchmar,
Karchmar, koji je zanemario vremensku dimenziju sukoba izme|u partizana i
~etnika izme|u 27. oktobra i 3. novembra; osim toga, nije poznavao Pajovi}ev „kafanski”
dokument (ali je poznavao @ivanovi}evu potvrdu wegovog postojawa), niti sistematske Ti-
tove pripreme za obra~un sa ~etnicima; uprkos svojoj pro~etni~koj usmerenosti, do{ao je
do nerazumqivog zakqu~ka da je sukob bio skoro slu~ajan, da su u èqi da nastave zajed-
ni{tvo, obojica nastojala da „progutaju li~ne predrasude”, i da su obojica morala smiri-
Draà...
vati nestrpqive mlade oficire, odnosno, sveè revolucionare ((Draà ... I,, str. 250, 247,
248). ôvek skoro ne moè da poveruje da se posle studirawa strahovite koli~ine litera-
ture moè do}i do tako nerealisti~kih zakqu~aka.
se s brojnim uglednim gra|anima povukla u Krupaw. Samo je odlu~na in-

tervencija majora Panteli}a i kapetana Ra~i}a uspela da ih oslobodi.
Na sastanku 20. oktobra u Braji}ima, kuda je pozvao neke svoje komandante i
ugledne pristalice ~etni~kog pokreta, Mihailovi} je mogao samo da slu-
{a pritu`be o neprijateqskom delovawu partizana.
Time su borbe za Uìce i Poègu prikazane kao deo iste celine, {to
je, s obzirom na planirani dugoro~niji proces, trebalo i da budu u stvar-
nosti. Objektivno, wima je okon~na prva faza duèg procesa nastojawa na-
silnog iskqu~ivawa Mihailovi}a, a subjektivno, proizlazile su iz Tito-
ve i Kardeqeve potrebe da pukovnika prikaù kao izdajicu, ne samo kod
ku}e, nego, pre svega, u inostranstvu i u istoriji. Tu potrebu mora da je
potpalio londonski radio, koji je 14. novembra saop{tio da je Draà Mi-
hailovi} jedini legalni zastupnik kraqa i vlade u otaxbini. Vlastita
slika pred istorijom je tako|e razlog {to se Tito „zalagao” za sporazum s
Mihailovi}em (tokom „zalagawa”, u stvari, pripremao se za napad na we-
ga); isto tako, Mihailovi}u je u posledwoj fazi borbi dokazivao da nema
ni{ta protiv wega, ali je samo protiv wegovih zlih ~etnika. Sve su to
obrasci, bezbroj puta oprobani u istoriji. Pobedniku uvek uspevaju.181
181
Pore|ewe s Gr~kom ni{ta ne dokazuje, sli~no pona{awe tamo{wih komunista po-
ve}ava verovatno}u da su svi problemi u vezi s jedinstvenim, ili bar koordiniranim ot-
porom, dolazili od wih. U po~etku su komunisti~ka ELAS (Rodoqubiva narodna oslobodi-
la~ka vojska) komandanta Arisa Velukiotisa i venizelosovski republikanski general Na-
poleon Zervas sara|ivali (u okviru zajedni~ke EAM – Narodni oslobodila~ki front, ti-
pa slovena~ke OF). Tako je bilo kod uspe{nog napada na vijadukt Gorgopotamus, koji je u
no}i na 25. novembar 1942. godine izveo Zervas u okviru britanske operacije „Harling”,
zbog ~ega je bila prekinuta veza izme|u ju`ne Gr~ke i kontinenta ~itavih 39 dana. Posle
panhelenske konferencije KKE (KP Gr~ke) slede}eg meseca je ELAS „s namerom da zado- zado-
bije monopol u pokretu otpora” likvidirao nekoliko mawih grupa na Peloponezu, u Ma-
kedoniji
ke (C. M. Woodhousa, „Summer...”,
doniji i Tesaliji (C. „Summer...”, str. 119-23), napao je i ustanike oficir-
ske AAA (Vodstvo oslobodila~kog rata), EKKA (Narodno i socijalno oslobo|ewe) pukovni-
ka Psarosa i EDES (Narodna republikanska gr~ka liga). EDES je na po~etku 1943. osnovao
general Zervas, kad je zbog komunisti~ke neumoqivosti istupio iz EAM EAM.. Time je EAM
postala sasvim komunisti~ka. U me|uvremenu, kad je EDES uspeo potpuno uni{titi AAA AAA,,
EKKA i EDES su se odràli. Komandant AAA Stefanis Sarafis je pristupio ELAS ELAS-u
-u i
postao wen vrhovni komandant. Kao i jugoslovenski partizani, i gr~ki ustanici, ne samo
komunisti, hteli su da zabrane kraqu Georgiosu II povratak u otaxbinu, a, istovremeno, u
legalnu vladu predsednika Emanuela Tsouderosa hteli su ubaciti svoje poslanike. Bri-
tanski oficir za vezu, major E. Majers, zbog svog prokomunizma, nekakav gr~ki Meklin, popo-
~etkom avgusta 1943. godine, doveo je wihove poslanike u Kairo, gde su nameravali da izdej dej--
stvuju
stvuju i jedno i drugo, ali im, zbog podr{ke Forin ofisa kraqu, plan nije uspeo. Majers je
zbog svog prokomunisti~kog uticaja morao ~ak da napusti Gr~ku.
Drugi deo – KR
Tito pred Nemcima beì u Sanxak
Prema opisanim sukobima, ~etnici i partizani su jedni druge optu-

ìvali za po~iwene zlo~ine, a partizani ~etnike posebno i za predaju
Nemcima 350 wihovih boraca, zarobqenih u Milanovcu i Mionici,182 ali
me|usobni sukobi nisu prestajali. Po Titovom nalogu, partizani su sve
è{}e napadali prema Ravnoj gori, pre svega, s istoka ka Prawanima, od
Poège na jugu i od Kosjeri}a na zapadu. Tokom napada, Tito je 17. novembra
uve~e, po kuriru pozvao Mihailovi}a na sastanak izaslanika obe vrhovne
komande. O~igledno je èleo da izvede istorijsku paradu,183 jer je znao da
su i britanska i jugoslovenska vlada priznale Mihailovi}a za glavnog
komandanta snaga otpora u Jugoslaviji. Sastali su se 18. novembra u â~ku
(A. Rankovi}, Ivo Lola Ribar i kasnije Petar Stamboli} za partizane, i
major R. \uri} i M. Lalatovi} za ~etnike), ali bez uspeha. êtnici su op-
tuìvali partizane za nasilno razoruàvawe sedam svojih odreda i za
napad na aerodrom kraj Poège, ve~e uo~i sletawa engleskih aviona, s na-
merom da spre~e doturawe oru`ja ~etnicima, a partizani su prebacivali
odgovornost za svoju okupaciju Poège na ~etni~ki Poè{ki odred, koji
je „poku{ao da napadne Uìce”, ali su ga razbili. Na ponovnom sastanku,
20. novembra u â~ku, sazvanom na èqu Mihailovi}a (partizane je vodio
Petar Stamboli}, a ~etnike Zarija Ostoji}), dogovoreno je primirje od 21.
novembra u dvanaest sati. Trebalo je da sve jedinice ostanu tamo gde su se
zatekle, da puste sve zarobqene, a delegacije oba {taba odredi}e kuda da
se upute. Pisani sporazum je obuhvatao devet ta~aka. Ovo primirje je naj-
Kad je ELAS u junu 1943. godine do{la do skrivenih rezervi oru`ja biv{e gr~ke ar-
mije, posle armisticija, od Italijana je dobila ve} skoro svo wihovo oru`je, po~etkom ok-
mije,
tobra, po Majersu, ~ak je „sramotno” napala EDES
EDES-ovce E. C. Myers, „The andarte...”,
-ovce ((E. andarte...”, str. 166).
Britan
tancici su zato smawili pomo} ELAS
ELAS-u -u i pove}ali Zervasu. Time su ELAS naterali na
potpis tzv. sporazuma Plaka (deo Atine ispod Akropoqa). Me|utim, primirje nije trajalo
posle potpisa, komunisti~ki ELAS
dugo. Ubrzo posle ELAS-ovci
-ovci su napali tre}u ustani~ku grupu EK-
KA,, pukovnika Psarosa, i posle nekoliko dana potpuno savladali sve oficire i mnogo dru-
KA
gih pobili, a Psarosu odrubili glavu. Napali su i Zervasa, ali se EDES odrào.
182
Te partizane su Mihailovi}evi ~etnici predali ~etnicima K. Pe}anca, a wegov
komandant Jovan [kavovi} [kava ih je izru~io Nemcima u Vaqevu. Ve}inu su zarobili
u napadu na Milanovac, 4. novembra, koji je vodio kapetan Vu~kovi}. Napad je tih dana bio
jedini ~etni~ki uspeh (N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 14. nastavak 19. februara 1969). [ka-
vu je Mihailovi} proglasio izdajicom, sredinom 1942. godine uvrstio ga je na spisak „Z”,
ali zato, jer je izdao majora Mi{i}a (E. Yourichitch, Le procè
(E. Yourichitch, procès..., str. 116-17).
183
Tito je taj motiv za pregovore s Mihailovi}em priznao uop{teno na V kongresu
KPJ (V( Kongres..., Stenografske..., str. 68).
verovatnije Mihailovi} upotrebio kao izve{taj predsedniku Simovi}u u

London, u kome kaè da je „uspeo zaustaviti me|usobne borbe, koje je iza-
zvala suprotna strana”, a Simovi} se pobrinuo za prosle|ivawe izve{ta-
ja britanskoj vladi.
Za utvr|ivawe uzroka sukoba i wihovih krivaca, dogovorili su se za
sastanak „me{ovite istra`ne komisije” 24. novembra u â~ku. I iz ovoga
moèmo zakqu~iti da stvari nisu bile tako jasne kao {to ih je opisivao
Tito. Pripremio ga je Mihailovi}ev predstavnik u Uìcu, kapetan Milo-
rad Miti}. Za 27. novembar, na Mihailovi}evo insistirawe, koji je zbog
partizanskih napada zapadao u sve gore {kripce i zahtevao prekid vatre
(partizani se, o~igledno, nisu dràli primirja od 21. novembra), dogovo-
rili su se za sastanak „vojne komisije” u â~ku. Partizane su zastupali
Ko~a Popovi}, Pero Stamboli} i bra}a Jerkovi}, a ~etnici su na sastanak
sastanak
poslali glavnu komisiju za vojna i politi~ka pitawa, i ujedno su sa sobom
doveli kapetana Hadsona. On je insistirao na saradwi obe grupa ustani-
ka. Za osnovu pregovora i daqe je sluìlo 12 Titovih predloga za wegov
drugi sastanak s Mihailovi}em. Saglasili su se s osam ta~aka, dok su odlu-
odlu-
~uju}e ostale bez zakqu~ka. Hadson je kasnije rekao da su se „u mirovnim
pregovorima koji su usledili i kojima sam prisustvovao, partizani su-
protstavqali zakqu~ivawu mira ako Mihailovi} ne pristane na najte{-
wu saradwu, zakqu~no sa zajedni~kim general{tabom, pri ~emu bi parti-
zani zadràli svoj identitet, politi~ke komesare, propagandu itd”.184
U me|uvremenu su Nemci zapo~eli svoj napad na oslobo|enu teritori-
teritori-
ju. Hitler ga je bio naredio komandantu jugoistoka, feldmar{alu Vilhel-
Vilhel-
mu Listu (sa sedi{tem u Solunu), jo{ 16. septembra. Vodio ga je komandant
Osamnaeste armijske grupe iz Gr~ke, general Franc Beme, koga je List ime-
novao komanduju}im generalom u Srbiji. Nehumana ovla{}ewa, s obzirom
na represalije nad stanovni{tvom, koje je za taj zadatak izdao Hitlerov
Hitlerov
na~elnik OKW
OKW,, feldmar{al Vilhelm Kajtel (streqawe 50 do 100 talaca
za svakog Nemca), „krvolo~ni”185 Beme je jo{ poo{trio. Ve} po~etkom sep-
tembra, iz Soluna je stigao Sto dvadeset peti samostalni pe{adijski puk,
krajem septembra jo{, iz Francuske, Tristo ~etrdeset druga pe{adijska
divizija. Najpre su hteli da slome zajedni~ki ~etni~ko-partizanski ot-
por u Sremu, posebno u Ma~vi, ali bez ve}ih uspeha, iako je Beme, po~et-
kom ofanzive, uputstvom od 25. septembra naredio svojim ~etama da Srbi-
184
A.F.H.Q
A.F.H.Q,, Th
The etniks,, str. 10 (ii
e êtniks (ii);
); o~igledno preuzeto prema Hadsonovom izve{taju
godine, Series B,
od 23. juna 1943. godine, B, PRO HS 5/921, odakle su i neki kasniji navodi.
185
Karchmar, Draà... I,, str. 309.
L. Karchmar,
Drugi deo – KR
ma treba jo{ dodatno da se svete za austrougarsku i nema~ku krv, prolive-

nu ba{ na ovim terenima po~etkom Prvog svetskog rata. Zato je iz Ukraji-
ne povukao jo{ i Sto trinaestu pe{adijsku diviziju. U oktobru su krenu-
li ka Uì~koj republici. Pe{adijska Tristo ~etrdeset druga divizija je
navalila iz Ma~ve na zapadu, Sto trinaesta iz doline Morave na istoku.
Time je zapo~ela tzv. Prva nema~ka ofanziva protiv jugoslovenskih usta-
nika. Loznicu i Krupaw na severozapadu zauzeli su neposredno posle 10.
oktobra, ali – kao {to znamo – samo privremeno, Kraqevo na istoku, ooda-da-
kle su partizani i ~etnici oti{li u borbe za â~ak, oslobodili su usta-
ni~kog obru~a 16. oktobra, i Vaqevo na severu 25. oktobra (po ustani~kim
ustani~kim
vestima samo za kratko vreme). Tokom prodirawa iz Ma~ve poubijali su
oko 7.000 qudi, vi{e od 20.000 su odvukli u logore, a ku}e popalili.
Po{to su nastupile jake ki{e, Nemci su ofanzivu prekinuli i 23.
novembra aktivirali kaznenu ekspediciju. Glavni zadatak je preuzela od-
li~no opremqena Sto trinaesta pe{adijska divizija, koja je u Moravsku
dolinu stigla 6. novembra i zapo~ela operaciju Zapadna Morava. Obru~
se sve vi{e stezao. Kad je postalo prevru}e, Tito se, uprkos tvrdwi da je
Mihailovi} u borbama s wim izgubio sve svoje ~etnike, usred sastanka 27.
novembra, telefonski obratio upravo wemu, da svojim snagama odrì Rav-
nu goru (koju je sve vreme napadao). Pozivao se na sporazum od 20. novembra
(koji nije sadràvao tu obavezu186). Mihailovi} nije pristao, Nemci su, po
wemu, bili prejaki da bi mogao prihvatiti frontalni sudar. Dogovorili
su se za novi sastanak 28. novembra u Prawanima. Opunomo}enici su se za-
ista okupili, ali su se Nemci u me|uvremenu toliko pribliìli Uìcu,
da su partizani bili prinu|eni da ga navrat-nanos napuste. Dana 29. no-
vembra, Uìce je ve} bilo u nema~kim rukama. Palo je prakti~no bez od-
brane, iako razvedenost planina oko grada omogu}ava uspe{an otpor, a pla-
nina Zlatibor, koja se prostire na jugu, mogu}nost brzog povla~ewa. Isko-
ristili su ovo posledwe. Istog dana Nemci su zapo~eli pro~e{qavawe
doline Ibra i Moravice, pri ~emu su zaplenili mnogo vojnog materijala,
materijala,
dok su nedi}evci zaposeli pogorje Rudnika i Gorwi Milanovac. Odbranu
kraj Kosjeri}a (severoistok), Nemci su slomili uzgred. Postavqene mine
partizanski mineri nisu bili opremili upaqa~ima, tako da nije bilo vre-
mena za uspostavqawe novog otpora na Tre{wici. Uì~ki radni~ki bata-
186
U vezi sa zajedni~kim nastupima kaè sporazum u ta~ki 2. da „obe strane konstatu-
ju potrebu za slawem svih svojih snaga u borbu protiv okupatora i narodnih izdajnika”;
ta~ka 8. glasi: „Saradwa u operacijama protiv neprijateqa ure|iva}e se sporazumno i u
stalnom kontaktu sa predstavnicima oba {taba”.
qon je dobio zadatak da zaustavi neprijateqski prodor iz zvorni~kog (se-

verozapadnog) pravca i tako za{titi povla~ewe glavnine, ali su ga delo-
vi Tristo ~etrdeset druge divizije, kod mesta Kadiwa~a, desetak kilo-
metara ispred Uìca, opkolili, i u neravnopravnoj borbi pobili do po-
sledweg ~oveka (320 boraca). â~ak i Poèga su pali ne{to ranije.187
Preostale partizanske snage su preko Zlatibora pani~no beàle u
Sanxak (u Novu Varo{). Nije bilo vremena ni za minirawe mosta preko \e \e--
tiwe u centru Uìca. Ali su zato tokom bekstva na{li dovoqno vre vremena
mena
za pqa~kawe okolnih sela.188 Tito je beào me|u prvima, tako brzo da ni
niko
ko
nije znao gde je. Ni wegov a|utant, Mitar Baki}, kome je naredio da se sta-
ra o evakuaciji Uìca.189 Sam Tito kaè da je beào automobilom, me|u po-
sledwima.190 S wim je beào i kapetan Hadson, koji je sa sastanka u â~ku,
27. novembra, umesto na Ravnu goru, oti{ao u Uìce, da mu vrate Marka
III.. S wegovim radio-operaterom, Veqkom Dragi~evi}em, koji je u Uìcu
III
pristupio partizanima i postao radio-telegrafista u V[-u, os ostala
tala je kod
wih i radio-stanica. Sada ju je dobio nazad bez prigovora. Prebacio ju je
na rame u prisustvu Tita. Po{to je radila na 220 volti i bila te{ka vi-
{e od 30 kilograma, odjednom vi{e nikome nije bila potrebna.191 Tito je
pre povla~ewa iz Uìca tvrdio Hadsonu
Hadsonu da }e se Nemcima odlu~no su-
protstaviti. Zato ga je Englez, navodno, tokom bekstva, vi{e puta upitao
kada }e se to desiti. „Na slede}oj planini”, glasio je svaki Titov odgovor.
Na glavninu partizanskih snaga, koje su se povla~ile iz Uì~ke republike,
nije bilo vremena da se misli. Zaustavili su se samo u Kraqevim vodama
(kasnije Partizanske vode) na Zlatiboru, ali su i otuda morali brzo pobe-
}i. Imali su sre}e, Nemci su ih pratili samo do proplanaka iznad reke
Uvac, kojom je vodila grani~na linija izme|u nema~ke i italijanske oku-
pacione zone. Reku su pre{li kod sela Radoiwa, preko mosta koji su za so-
bom poru{ili. U me|uvremenu, dok je Tito uspeo da u {umama kraj Dreno-
Dreno-
187
Posle uspe{no okon~ane operacije, Beme je sa svojim {tabom oti{ao u Finsku, ko-
manda Srbije pripala generalu Baderu.
188
Zbornik... IIII/2,
/2, str. 92.
189
Clissold, Whirlwind
S. Clissold, Whirlwind, str. 73-74. O ~etnicima kaè da su tajanstveno nestali pred
Deroc, British...
nema~kom navalom. M. Deroc, British..., str. 209, nervira se da je wegova tvrdwa besmislena.
Derok gre{i. U „tajanstvenom nestanku” pred premo}nim neprijateqem upravo se sastoja-
la razlika izme|u Titove i Mihailovi}eve ustani~ke taktike.
190
J. B.Tito, Vojna djela VIVI,, str. 323. Dve stranice daqe, opisuje beg malo druga~ije.
191
(Draà... I,, str. 119), koji se oslawa na \ilasa, V[ mu je stanicu
Po Marjanovi}u (Draà...
vratio u Sanxaku. U svakom slu~aju, stoji da su mu je u Uìcu oduzeli Titovi qudi. U ovom
zapisu oslawam se na izjavu majora Perhineka M. Deroku, British... British...,, str. 89.
Drugi deo – KR
ve zakopa partijski i vojni arhiv, i to tako dobro, da ga ni posle rata, na

wegov zahtev, nisu mogli otkriti ni uz pomo} helikoptera, nastradala je
radio-stanica, tako da je vi{e od dva meseca ostao bez neposredne veze s
Kominternom (morao je ponovo da je odràva preko Zagreba). Ostao je tako-
|e samo s polovinom novca, ugla
uglavnom
vnom 50-dinarskih srebrwaka, zaplewenog
u trezoru uì~ke filijale Narodne banke. Ali su u Sanxak doveli wego-
vu kravu, koja mu je obezbe|ivala dovoqno mleka, kao i li~nog kuvara, ko-
ji mu je pripremao jela, koja su ~ak i ~lanovi politbiroa mogli samo po-
mirisati.
Zbog jakog nema~kog pritiska, partizanski odredi po zapadnoj Srbiji
i [umadiji su se raspali. Na sastanku wihovih komandanata, sredinom
februara 1942. godine, u seocetu Po}ute kod Vaqeva, odlu~ili su da, zbog
ve}e pokretqivosti, deluju samostalno, ali im ni to nije bilo od pomo}i.
Jedino se odrào Vaqevski odred. I wegov ve}i deo je u martu pre{ao u
Bosnu. Krajem marta „partizanski pokret u zapadnoj Srbiji i [umadiji
bio je uni{ten”. Sli~an je i zakqu~ak Milo{a Mini}a, koji je bio in-
struktor OK KPJ za Vaqevo. U saop{tewu od 20. maja 1942. godine, u kojem
se moè na}i ova ocena, on detaqno opisuje kako se to dogodilo i kako su
tamo zavladali ~etnici. Prema izve{taju srpske komande Titu, u junu
1942, u Srbiji su bila svega 852 partizana.192
Tokom bekstva pred Nemcima,

Mihailovi} postaje ministar vojske
Ako je hteo da se uspe{no suprotstavi partizanskim napadima, Mi-

hailovi} je morao naoruàti svoje ~etnike bar pribli`no tako dobro, ka-
ko su se, uz pomo} uì~ke fabrike (izra|ivala je i tromblonske bombe),
naoruàli partizani. Uprkos suprotnom dogovoru, Tito mu je sve ukupno
poslao mawe od jednodnevne fabri~ke proizvodwe, tek toliko da je mogao
pore}i Mihailovi}evu zamerku da nije dobio ni{ta. U napadu na Biosku,
partizani su ~etnicima zaplenili skoro jednaki broj pu{aka. Ono {to su
Mihailovi}u 9. novembra padobranima bacili Englezi, bila je samo kap
u moru. Odlu~io je da se obrati Nemcima. Posle duèg prethodnog opipa-
vawa, u kojem je najangaòvaniji bio kapetan Abvera Jozef Matl, ina~e
profesor na univerzitetu u Gracu i jedan od najvi{e prosrpski usmere-
nih oficira u komandi Srbije, po odobrewu samog vrhovnog komandanta
192
Zbornik...
Zbornik... I/3,
/3, str. 167; Zbornik... IX
IX/1,
/1, str. 295.
Abvera, admirala Vilhelma Kanarisa, 11. novembra 1941. godine (neki iz-
vori tvrde da je to bilo kasnije, ~ak 3. decembra) uve~e, sastao se u mesnoj
kafani u Divcima, na Kolubari, isto~no od Vaqeva, kuda je vodila nema~-
ko-~etni~ka grani~na linija, s nema~kom vojnom delegacijom. Vodio ju je
potpukovnik Rudolf Kogard, na~elnik Abvera u glavnom {tabu generala
Bemea; pratila su ga ~etvorica saradnika. Sastanak je pripremio pukov-
nik Branko Panti}, uz pomo} kapetana Nenada Mitrovi}a. Obojica su pri-
sustvovala sastanku u civilnim odelima, uz Mihailovi}a i majora A.
Mi{i}a u uniformama. Mihailovi} je hteo da nagovori Nemce da mu od-
mah, jo{ iste no}i, doture potrebno naoruàwe za borbu protiv partiza-
na: „...(Komunisti – A. B.) èle da umre {to vi{e Srba, kako bi kasnije po-
stigli
stig li svoj ciq. Moj jedini ciq je da ublaìm teror, koji je isto tako
stra{an, kao i nema~ki. Iako je neduàn, narod je u ovom trenutku izlo-
èn dvama teroristi~kim nasiqima. Komunisti izvode teroristi~ka dej-
stva izazivawem incidenata, kako bi Nemci postreqali pohap{ene”, iz-
javio je, izme|u ostalog, kako proizlazi iz zapisnika, koji je sastavio SS
major dr Georg Kisel, savetnik dr Harolda Turnera. Potpukovnik Kogard
je hladno odgovorio da }e se Nemci za kratko vreme sami obra~unati s ko-
munizmom. Glavni komandant za Srbiju mu je dao samo jedan zadatak, da pi-
ta pukovnika Mihailovi}a da li je spreman za bezuslovnu predaju. Ne
trepnuv{i, kako je to kasnije zapisao Kogard, koji je o wemu stekao jako
povoqan utisak, Mihailovi} je predaju odbacio. Kogardu je jo{ prigovo-
rio da ne razume za{to je za takvu poruku, koju je mogao poslati po kuriru,
trebalo sazivati sastanak. Odmah potom razgovori su zavr{eni.193 Traja-
li su sat i po.
Ovakav ishod „pregovora”, u potpunoj suprotnosti od obe}awa kapeta-
na Matela, odre|en je unapred, iza wegovih le|a. Na wega je mo`da utica-
lo pobedni~ko raspoloèwe u o~ekivawu pada Moskve. Na~elnik uprav-
(Verwaltungsstab)) komande Srbije SS-obergrupenfirer, dr Ha-
nog {taba (Verwaltungsstab
rold Turner, uvre|en {to se vojska pod komandom generala Bemea (Abwer(Abwer
je bila kontraobave{tajna slu`ba Vermahta) dogovarala za sastanak bez
wegovog znawa, posle savetovawa s pretpostavqenima, jo{ nedequ dana ra-
nije odlu~io je: „Biv{i general{tabni pukovnik Draà Mihailovi} je
ustanik i osoba van zakona. Wega i wegove pristalice treba ubijati i li-
kvidirati gde god se pojave. Isto tako treba odbaciti i razgovore koji se
193
U decembru 1941. godi
godine
ne gestapo je uhapsio Panti}a i Mitrovi}a. Mitrovi}a su
brzo pustili, a Panti}a internirali. Prema nekim vestima, posle rata je ostao u inostran-
stvu, a prema drugim, Nemci su ga 1943. ubili kao britanskog agenta.
Drugi deo – KR
vode u formi prihvatawa izjave”.194 Kao Nemci uop{te, i on je bio uve-

ren, da se Mihailovi} sprema na obra~un s wima.
O Mihailovi}evim pregovorima jo{ iste ve~eri izvestio je beograd-
ski radio. Preko wega je general Nedi} li~no saop{tio da su Nemci odba-
cili svaki razgovor s Mihailovi}em, optuìv{i pukovnika da je od we-
ga, za borbu protiv partizana, primio mnogo novaca i da „po{to radi za
Englesku, demokratske dràve, London i crvenu Moskvu, za nema~ke vla-
sti, kao i za srpsku vladu, danas ne predstavqa ni{ta vi{e od bilo kog
drugog komuniste.”195 O pregovorima je odmah izvestio i Radio-Uìce. Za
Mihailovi}ev neuspeli poku{aj Tito je, dakle, znao. Kako to da je optu`-
bu za izdaju ograni~io na napad na Uìce? Mo`da zato {to bi Mihailo-
vi}, uprkos sastanku s Nemcima, mogao dokazati da ga ni on ni Nedi} nisu
smatrali svojim saradnikom? Ili zato {to je bio svestan toga da ga je, ne-
ispuwewem dogovora o predaji dela uì~ke proizvodwe pu{aka i muni-
cije, sam naterao na takav ~in?
Kad je Nemcima postalo jasno da od Mihailovi}eve predaje ne}e biti
ni{ta, odlu~ili su da ga likvidiraju. Neposredno posle okon~awa ofan-
zive protiv partizana, 6. i 7. decembra, izveli su tzv. operaciju Mihai-
lovi}. Da ne bi otkrili wegovo boravi{te, pukovnik je 5. decembra, na pe-
riod od mesec dana, prekinuo radio-veze. I pored opreznosti, jedva se spa-
sio od iznenadnog napada. Tada je s nekoliko oficira do{ao u Struganik,
k majoru Mi{i}u, koji je nameravao da zaustavi prodor Nemaca iz Vaqe-
va. Po{to ih je o poseti neko izvestio, Nemci su 6. decembra opkolili Mi-
{i}evu ku}u. Da bi spasili Mihailovi}a, Mi{i} i Slovenac major Ivan
Fregl, na~elnik Mi{i}evog {taba, istr~ali su iz ku}e direktno pred
Nemce. Mi{i} je uzviknuo da je on Mihailovi}. Time je izazvao toliku
zabunu da je Mihailovi} mogao pobe}i kroz stra`wi prozor. Kasnije se s
nekoliko pratilaca sakrio u jarak, pokrio mokrim li{}em i tu ostao do
no}i. U napadu na ravnogorski {tab palo je 11 ~etnika i jedan oficir. Da-
qi otpor je bio besmislen, jer su bili potpuno opkoqeni. Nemci su sve –
350 qudi sa sedam oficira – odveli u zarobqeni{tvo. Oficire su 17. de-
cembra streqali u Vaqevu. Me|u wima i majore Mi{i}a i Fregla. Isto-
vremeno su razbili veliki deo beogradske ~etni~ke organizacije. Uhapsi-
li su nekoliko stotina oficira i internirali ih. Me|utim, Mihailovi}
je preostale blagovremeno obezbedio uputstvima za rad u novim okolnosti-
ma, kao i novim {iframa za kontakte s wim.
194
Zbornik... XIV
XIV,, str. 871-78 i 870.
195
V. Dedijer, Dnevni
Dnevnik I , str. 40-41, napomena.
Posle kra}eg skrivawa na Ravnoj gori, u grupi s petoricom pratila-

ca, Mihailovi} se na nekoliko meseci povukao malo isto~nije, na podru~je
planine Rudnik. Nemci su (kao i partizani), bili uvereni da se povukao
prema Bosni, tako da su najvi{e pasa hu{kali u pogre{nom pravcu. U ja-
nuaru je obnovio radio-veze, ali samo za kratko vreme.196 Ve}ina ~etnika
se, u skladu s Mihailovi}evim uputstvima i posle savetovawa komanda-
nata odreda 1. decembra na Ravnoj gori, posakrivala me|u nedi}evce; mno-
gi su se vratili svojim ku}ama. Da ne bi do{lo do rasipawa snaga, Mihai-
lovi} je na istom savetovawu osnovao devet brigada, odredio komandante i
poslao ih u razli~ite krajeve. Kao prvog, poslao je kapetana Predraga Ra-
kovi}a, komandanta ravnogorskog {tabnog odreda, sa 150 ~etnika, kao zapo-
vednika brigade u â~ak, gde se povezao s Petim odredom dràvne straè
iz â~ka197 i za kratko vreme ~ak postao zapovednik grada. Me|u nedi}evce
je pristupio i Prvi vaqevski ~etni~ki odred poru~nika Ne{ka Nedi}a,
kao i mnogi drugi. Od tako raspore|enih ~etnika, u januaru su sastavqene
posebne jedinice legalizovanih ~etnika, nazvanih „nezavisni ~etnici”.
Uprkos formalnom pripadawu dràvnoj straì, oni su i daqe bili pod
Mihailovi}evom komandom. Kad on odlu~i, napusti}e straù i vratiti se
u {ume. Pri ukqu~ivawu me|u nedi}evce, mnogo je pomogao na~elnik Kra-
gujeva~kog okruga, tako|e komandant Gorwekolubarske grupe Srpske dràv-
ne straè sa sedi{tem u Kragujevcu, reaktivirani major Milan Kala-
bi},198 otac Nikole Kalabi}a, koga }emo tek upoznati. Svakako je organizo-
vao i sina. U svoj Jedanaesti odred u Qigu (isto~no od Vaqeva), ne{to ra-
nije je primio grupu Milo{a Gli{i}a, koja vi{e nije htela da izvr{a-
va generalova nare|ewa.
Poloàj u kojem se Mihailovi} na{ao bio bi dvostruka ironija, da
mu, prema unutra, nije dao legitimaciju za vladawe brojnim samostalnim
ustani~kim grupama, koje su mu tokom leta i jeseni 1941. godine zadavale
196
Telegrami Mihailovi}a izbegli~koj vladi preko britanske vlade, od broja 5, od 4.
novembra i daqe, objavqeni su u Zbornik... XIV /1,, str. 342-60. Drugu polovinu je ambasador
XIV/1
Rendel predao jugoslovenskoj vladi tek krajem jula 1942. godine. Po{to se predsednik Jo-
vanovi} krajem februara àlio da jo{ od 4. januara vi{e nema kontakte s generalom (O. C,
str. 828, 831), mora da su Englezi zadràli neke prethodne telegrame.
197
V. D. Panteli}, „Se}awa...,” str. 165.
198
Dok se Mihailovi} skrivao na Rudniku, duè vreme je boravio u selu Jablanica,
pod za{titom Milana Kalabi}a. U februaru 1942. godine Nemci su uhapsili Kalabi}a, ali
su ga pustili. Kada su u jesen iste godine otkrili da je skrivao Mihailovi}a, optuìli su
ga i za saradwu s engleskom obave{tajnom slu`bom, ponovo ga uhapsili i, posle ne~ove~nog
mu~ewa u zatvoru – ubili.
Drugi deo – KR
mnogo briga, i da mu prema spoqa, wemu samome, kao i izbegli~koj vladi,

nije dao sliku potrebnog, u svetskoj javnosti proslavqenog, ustani~kog ju-
na{tva. Prema anketi revije Time iz 1942. godine, Mihailovi} je u SAD,
zajedno s generalom Makarturom bio najpopularnija li~nost. Najpre ga je,
7. decembra 1941. godine, kad je jedva pobegao Nemcima, kraq Petar II II,, na
predlog predsednika Simovi}a, unapredio u brigadnog generala, a mesec
dana kasnije, 11. januara 1942. godine, dok se jo{ uvek skrivao po Rudniku
i uza se nije imao vi{e od {a~ice qudi koje je mogao da vodi i kao podna-
rednik, postao je ministar za vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo u upra-
vo tada ustanovqenoj vladi Slobodana Jovanovi}a, 73-godi{weg profeso-
ra ustavnog prava, osniva~a i predsednika Srpskog kulturnog kluba (SKK)
u Beogradu. Ironija bi bila tako|e, jer je time postao `rtva spletkarewa
grupe mladih oficira karijerista, tzv. kairske lige majora, vatreno pri-
vrènih Mihailovi}u i èqnih u~e{}a u wegovoj narastaju}oj slavi. Uz
pomo} dr Jurja Krwevi}a, koji je u vladi predstavqao predsednika HSS,
dr Ma~eka, koji nije hteo emigrirati, i Slovenca dr Mihe Kreka, nezado-
voqnih Simovi}evom samovoqom, ubedili su kraqa u neophodnost zamene
Simovi}a. Kako to obi~no biva s gluvim qudima, me|u wima je najglasniji
bio ministar spoqnih poslova, stari Mom~ilo Nin~i}, koga je Simovi},
zbog wegovog velikosrpstva, ve} duè vreme nameravao zameniti veliko-
hrvatom Krwevi}em. Nin~i} je u intervjuu dnevniku The Times dao neke
neprili~ne antihrvatske izjave, koje je dnevnikov ratni izve{ta~ u ce-
lini iskoristio. Kad, na zahtev kraqa, Simovi} nije hteo podneti ostav-
ku, ostavku su podneli londonski ministri i izazvali pad cele vlade.
Osim ministra vojske, generala Bogoquba Ili}a, koji se solidarizovao sa
Simovi}em (na wegovo mesto je do{ao upravo unapre|eni general), u novoj
vladi su ostali svi weni dotada{wi ~lanovi, zakqu~no s novim predsed-
nikom Jovanovi}em, koji je do 11. januara bio wen potpredsednik, a Simo-
vi}u su zamerili i neprimereno vo|ewe politike posle dràvnog udara
27. marta, prebrzu kapitulaciju, kao i nedovoqnu podr{ku Mihailovi}u.
Srbi su smatrali i da je isuvi{e jugoslovenski usmeren, ~ak prohrvatski
i proslovena~ki. Da bi obezbedio u~estvovawe Hrvata, jo{ je tokom bek-
stva iz Jugoslavije, 4. maja, u Jerusalimu, potvrdio sporazum Ma~ek-Cvet-
kovi}. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije su potvrdu objavile u bro-
ju tog istog dana. Srbi bi bili najradije poni{tili sporazum. S tim izu-
zetkom, nova vlada je bila verna slika svih antagonizama koji su razbili
Jugoslaviju. Jovanovi} nije imao iluzija.199 „Te{ko je predsedavati vladi
199
S. Jovanovi}, Zapisi..., str. 20.
kad Hrvati ne}e da ~uju re~ Jugoslavija, dok Srbi, posle pokoqa, ne vide
{ansu da se obnovi”, zabeleìo je.
Du{a ustanika, major @ivan Kneèvi}, postao je {ef novoosnovanog
Vojnog kabineta (VK) pri predsedniku vlade. Time su, zajedno s wegovim
starijim bratom, Radojem Kneèvi}em, koji je ranije bio ministar dvora,
ina~e profesor francuskog, dràli u rukama sve najva`nije konce, po-
sebno vojne. Pod wihovim uticajem, Mihailovi} je 19. januara 1942. godine
jo{ napredovao u divizijskog generala. Od stare generalske garde u vrhu
nisu ostali samo Simovi} i Ili}. On je posebnim ukazom izgubio i polo-
àj na~elnika {taba vrhovne komande. Svoj poloàj komandanta vazduho-
plovstva i ratne mornarice izgubio je isto tako i general Bora Mirkovi}
(ukidawem do tada
tada samostalnog ministarstva vazduhoplovstva i ratne mor-
narice, otpala je i vrhovna vazduhoplovna komanda). Iako su svima obezbe-
dili nove poloàje, mirno je oti{ao samo Ili}. Posebno se, pa i posle
penzionisawa, protivio Mirkovi}, koji je trebalo da postane kraqev a|u-
tant. Pomagala im je okolnost {to je sedi{te komandi bilo u Kairu, a kon-
taktirawe s Londonom oteàno. Sukob izme|u wih i „majora”, u kojem su
jedni druge optuìvali za izdaju, poprimio je krajwe neprijatnu formu.
Postao je poznat i kao tzv. kairska afera. Kad je vlada utvrdila sve pro-
mene, ve}ina oficira, s generalom Mirkovi}em na ~elu, pristupila je
britanskoj vojsci. Budu}i da su generali, zajedno s pukovnikom @arkom
Popovi}em, tako|e smewenim na~elnikom vojne obave{tajne slu`be, koji
je postao delegat vrhovne komande kod britanske vrhovne komande za Sred-
wi istok, jo{ pre udara 27. marta, uìvali kod Engleza jo{ ne{to ugleda,
afera je, kako vladi, tako i wenom qubimcu Mihailovi}u, znatno {teti-
la. Pre svega, dokazivala je Englezima da im Jugosloveni nisu ni od kakve
koristi.
To je do{lo do izraàja na sastanku kraqa Petra s predsednikom Ruz-
veltom, u junu 1942. godine, u Va{ingtonu, kome se pridruìo i êr~il.
Bio je qut zbog pada Tobruka u Kirenajki (21. juna, gde su Nemci zarobili
25.000 wegovih vojnika), koji je usledio posle nema~ko-italijanskog zau-
zimawa Sredozemnog mora i neba, i posledi~nog nezaustavqivog kotrqawa
Panzer Armee Afrika” prema Aleksandriji. Stoga je, uz zamer-
Romelove „„Panzer
ku da su otpustili sve vi{e oficire koji su vodili udar 27. marta, mrzo-
voqno odbrusio Mom~ilu Nin~i}u: „Sve vi{e nervirate svoje prijate-
qe.” Zbog izrazito antihrvatske usmerenosti svojih najuticajnijih ~la-
nova, tada{wa Jovanovi}eva vlada stavqala je pod znak pitawa ~ak i obno-
vu dràve posle rata. Ruzvelt se ve} bavio mi{qu kako da Srbija postane
samostalna. Kad mu je ambasador Foti}, 21. decembra 1941. godine, predao
predao
izve{taj o usta{kim pokoqima Srba, upitao ga je: „Kako posle ovakvih
Drugi deo – KR
zlo~ina moèmo ra~unati na zajedni~ki ìvot s Hrvatima?”200 Pred kraj

rata sve vi{e mu se ~inilo da bi realnija bila konfederacija samo samostal-
stal-
nih dràva Slovenije, Srbije i Hrvatske, po mogu}nosti, s Bugarskom. De-
vetnaestog maja 1944. godine pomenuo je to êr~ilu, mesec dana ranije, za-
jedno s Idnom, predloìo je i predsedniku Puri}u da razmisle o posle-
ratnoj obnovi Jugoslavije s aspekta te mogu}nosti.
Kapetan Hadson je s Titom i Markom III na grba~i beào preko Zlati-
bora. U Kokinom Brodu na Uvcu, na pu{komet od Radoiwe, predomislio se.
„Gawali su me s Titom and Comp. Dobio sam utisak takve sveop{te demo-
ralizacije i propasti autoriteta vo|a, da sam uvideo da je najboqe da bri-
tansku pomo} usmerim na Mihailovi}a, ako je jo{ nezavisan od Nedi}a”,
saop{tio je Kairu 23. juna 1943. godine.201 Oko 8. decembra 1941. godine, bio
je opet na Ravnoj gori.202 Prema istom izve{taju, na putu do tamo, u dru-
{tvu s Vladom Ze~evi}em, napali su ga ~etnici Boè Javorskog, ubili mu
kowa, a kasnije je jo{ morao da beì i Nemcima i qoti}evcima. Na Ravnoj
gori je na{ao, jo{ uvek skrivenog, Mihailovi}a s nekoliko najbliìh sa-
radnika, koji nisu èleli wegovo dru{tvo. Zamerili su mu da su, zbog
wegovih izve{taja Kairu, u sukobu s partizanima ostali bez britanskog
oru`ja. Hadson se kasnije sprijateqio s vojvodom Javorskim i ostao s wim.
Javorski je tada bio legalni ~etni~ki komandant Ivawice. Automobilom
ga je vozio kroz Poègu, koju su zaposedali Nemci, a u Ivawici ga je pred-
stavio okupqenim nema~kim oficirima. Do sada se smatralo da je, pre-
pu{ten samome sebi, lutao nekoliko meseci po gorama i {umama zapadne
Srbije, boravio vi{e vremena u napu{tenoj kolibi na Goliji, jeo ostatke
neizva|enog krompira i ìveo od milostiwe seqaka i skrivenih ilegal-
nih ~etnika, s kojima je povremeno dolazio u kontakt. U stvarnosti, na we-
govom jelovniku bilo je vi{e prasetine nego krompira.
Uprkos krajwe neprijatnim okolnostima, Mihailovi} je posle pro-
terivawa
te rivawa s Ravne gore bio relativno preduzetan. Sigurno ga je ohrabrilo
naimenovawe za brigadnog generala, a hrabrost mu je verovatno dodatno
ulilo i zaustavqawe nema~ke ofanzive pred Moskvom i sovjetska kontra-
ofanziva (bio je iskren prijateq Rusije i ~ak Sovjetskog saveza), a jo{ vi-
{e objave rata SAD i Velike Britanije Japanu (Japan je 7. decembra, bez
objave rata, napao ameri~ku pomorsku bazu Perl Harbur i brojne britan-
200
C. Fotich, War..., str. 85, 189-90.
Fotich, The War...,
201
PRO HS 5/930 i 5/931, Series B, B, za kasnije navode Series A.
A. Neki PRO arhivi ozna-
~eni sa HS postali su dostupni sredinom 1997. godine, neke od wih ja sam ~itao prvi.
202
Prema drugom izve{taju jo{ 5. decembra (R. L. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 188).
ske baze), i pre svega, formalno pristupawe SAD u rat protiv Nema~ke i
Italije 11. novembra. Kapetanu Rudiju Perhineku, Slovencu, koji je na
Ravnoj gori
gori bio jo{ od septembra, gde su ga poslali crnogorski ~etnici da
uspostavi vezu s Mihailovi}em, 15. oktobra je predao ovla{}ewe za majo-
ra \or|a La{i}a, da organizuje ~etnike u Crnoj Gori, za kapetana Pavla
\uri{i}a, i ovla{}ewe za rukovodstvo sanxa~ko-limskih odreda.203 Zbog
rasplamsalih borb
borbi,i, povratak se oduìo. Osmog decembra, po Mihailovi-
Mihailovi-
}evom nalogu, pozvao je u posetu i kapetana \uri{i}a. On se krajem mese-
ca, u pratwi od skoro 200 ~etnika, uistinu uputio na sever, ali do skri-
venog Mihailovi}a uop{te nije stigao. Negde na planini Goliji, u San-
xaku,
xa ku, Perhinek ga je presreo, predao mu generalova ovla{}ewa i saop-
{tio mu wegova usmena uputstva. Ne{to kasnije, nastala su detaqna pi-
sana uputstva Mihailovi}a majoru La{i}u i kapetanu \uri{i}u, oprem-
qena oznakom strogo poverqivo pod brojem 370 i sa datumom 20. decembar
1941. godine. Kako je dokazao L. Kar~mar, ona su \uri{i}eva tvorevina
(falsifikat), iako dosta verno izraàvaju misli generala.204 Ova uput-
stva su posebno zanimqiva,
zanimqiva, jer me|u ~etni~kim ciqevima, pod ta~kom 3,
navode „borbu za pripajawe u na{ dràvni ìvot svih jo{ neoslobo|enih
slovena~kih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst-Gorica-Istra
i Koru{ka)...”205
Kad je i na Rudniku postalo prevru}e, po nalogu Nedi}a, Mihailo-
vi}a su po svim srezovima hvatali i wegovi àndarmi, on je preko plani-
na Jelice, ju`no od â~ka, êmerna, Golije, Zlatara, ju`no od Nove Va-
ro{i, dakle, preko Sanxaka, i preko planina iznad zapadne obale Lima,
svoje sedi{te postepeno preneo u Crnu Goru. Kuda, verovatno je odlu~io
unapred. U aprilu je radio-vezom poru~io \uri{i}u da se otarasi komu-
nista s podru~ja iznad varo{ice [avnik i planine Siwajevine. Tamo se
kasnije ustalio sa svojim Gorskim {tabom. Nema~ki zapovednik Srbije,
general Dankelman je ubrzo nakon Mihailovi}evog uspe{nog bekstva,
uprkos tome {to je bio opkoqen, za „zlo~ina~kog ustanika” raspisao na-
gradu od 200.000 dinara.206 Nagradu je Mihailovi} uvre|eno smatrao „oma-
lovaàvaju}e niskom”.207 Bio bi sigurno zadovoqniji da je tada znao da je
203
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 467.
204
Karchmar, Draà... I,, 395-96 i 427-30.
L. Karchmar,
205
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 456 i d.; XIV
XIV/1,
/1, str. 94. Neki naglasci su izrazito \uri{i}e-
vi, pre svega antimuslimanska usmerenost.
206
(Zbornik... I,, str. 636-37).
Izve{taj nema~ke komande u Srbiji (Zbornik...
207
Telegram Mihailovi}a broj 55, od 7. januara 1942. godine, izbegli~koj vladi u Lon-
(Zbornik... XIV
donu (Zbornik... XIV/1,/1, str. 347).
Drugi deo – KR
general Valter Kunce, od novembra 1941. godine Listov naslednik u ko-

mandi celog jugoistoka (Dvanaeste armije), 10. jula 1941. godine saop{tio
generalu Baderu da je „Mihailovi} najopasniji neprijateq”, {tavi{e,
da je znao da je nedequ dana kasnije, Himler saop{tio Hajnrihu Mileru
da „temeq svakog uspeha u Srbiji i celom evropskom jugoistoku leì u
likvidaciji Mihailovi}a”, da je naredio „upotrebu svih snaga za otkri-
vawe wega i wegovog {taba” i zahtevao „nedeqno izve{tavawe o napredo-
vawu te akcije”.208 Drugog aprila, preko dnevnika Novo vreme, pozvali su
Mihailovi}a i wegove glavne saradnike da se predaju za pet dana, ina~e
}e wihove porodice pohapsiti i smatrati ih taocima. Mihailovi}evu,
Vasi}evu i Pileti}evu ènu su zaista zatvorili u logor na Bawici, gde
su dràli glavnu rezervu talaca. General nije pregovarao s Nemcima za
pu{tawe, kao kasnije Tito za svoju biv{u ènu Hertu Has. Sve vreme su
poku{avali da ga zarobe. Najpre su 13. aprila u lov na wega poslali jedi-
nice Sedamsto sedamnaeste divizije. Sredinom maja, u operaciji Forstrat
Forstrat,,
poslali su posebnu ~etu komandosa Brandenbur{kog puka da ga uhvati. Po-
{to je Mihailovi} za akciju saznao unapred, lovci su se posle vi{e od
dve nedeqe vratili bez trofeja. Od po~etka juna pa nadaqe, general je ve}
bio u (skoro) bezbednoj Crnoj Gori. Kratko vreme {tab mu je bio u Podgo
Podgori,
ri,
ispod Durmitora, kona~no se, na duè vreme, ustalio u Gorwem Lipovu,
blizu Kola{ina, gde je bio glavni {tab Pavla \uri{i}a. U telegramu od
21. aprila 1943. godine, britanski pukovnik Bejli izvestio je Kairo: „Iz-
nena|en sam {to se novi glavni {tab nalazi samo osam kilometara uda-
qen od jakog italijanskog upori{ta. Mogu samo zakqu~iti da smo ovde ra-
di za{tite od partizana.”209
Krajem marta 1942. godine, general je na Zlataru ponovo uspostavio
radio-vezu s Kairom i Londonom. Da bi smawio opasnost da ga otkriju,
uspostavio je trojnu vezu; sve stanice su postavili wegovi qudi. Sam je
odràvao jednu, drugom je upravqao Z. Ostoji}, tre}u je preuzeo M. Lala-
tovi}. Po{to se izvesno vreme nije moglo ustanoviti gde se zadràvaju
kapetan Hadson i Terens Aterton, koji je upu}en za wim nekoliko meseci
kasnije, Forin ofis je odlu~io da Mihailovi}u po{aqe novu misiju, s na-
logom da ga pridobije za aktivniji otpor protiv okupatora. Misiju, koja se
spustila 23. aprila blizu Ra{ke, uhvatili su Pe}an~evi ~etnici i pre-
dali Nemcima. Na sre}u, Hadson je u me|uvremenu uspostavio vezu s Osto-
ji}em i pridruìo mu se, a javio se i Aterton. Mihailovi} je o svemu
208
I. Avakumovi}, Mihailovi}...
Mihailovi}...,, str. 55, koji navodi izvor iz nema~kih arhiva.
209
PRO HS 5/930, telegram 426.
odmah obavestio Kairo. Posle uspostavqawa veze, Britanci su mu zare-

odmah
dom bacili nekoliko po{iqki oru`ja, novca i drugih stvari. Tada je k kod
od
Ostoji}a bio i Ronald Xons – Radovan, australijski oficir srpskog po-
rekla, koga su Nemci zarobili u Gr~koj, ali im je tokom prebacivawa pre-
ko Srbije pobegao.210 Temeqnost nema~ke novembarske ofanzive dokazuje
~iwenica
~i wenica da, tokom dugih meseci lutawa po Srbiji, ni on ni Hadson ni-
gde nisu nai{li na partizane da im se pridruè. Posebno mora da je bio
razo~aran Hadson, koji je na svom putu, od Petrovca na moru do Uìca,
imao ose}aj da ~u~e iza svakog grma.
U me|uvremenu, dok je Mihailovi} ceo put pro{ao pe{ice i u ilega-
li, Lalatovi} i Ostoji}, s obojicom Engleza, opremqenim legitimacijama
legitimacijama
legalizovanih (Nedi}evih) ~etnika raspalog Poè{kog odreda, dovezli su
se italijanskim transportom hrane i municije glavnim drumovima preko
Sanxaka u Crnu Goru. To su im omogu}ili Milo{ Gli{i} i Vu~ko Igwato-
vi},211 koji su tada bili komandanti tih legalizovanih ~etnika. Kao {to je
ispri~ao Ostoji}, zbog neprijatnosti koje je izazvao s predajnikom, Ra
Rado-
do-
van je Hadsonu o~itao bukvicu, koja ga je sasvim smek{ala. Putovaw
Putovawe e ita-
lijanskim transportom, jo{ pre|a{we rukovawe s nema~kim oficiroficirima
ima
u Ivawici, mora da je uticalo i na wegove poglede s obzirom na saradwu s
okupatorima. Nekoliko Mihailovi}evih najbliìh saradnika se vratilo
na Ravnu goru. Tamo je od samog po~etka ostao Zvonko Vu~kovi}, komandant
Takovske brigade, staraju}i se o bezbednoj vezi izme|u generala i wegovih
wegovih
komandanata. U zapadnoj Srbiji je, kao Mihailovi}ev predstavnik, ostao
wegov biv{i na~elnik {taba, pukovnik Dragoslav Pavlovi}, a wegov po-
mo}nik, general Miroslav Trifunovi} – Drowa, koga je Mihailovi} ime-
novao komandantom cele Srbije, preneo je svoj glavni {tab na planinu Gle-
di}, ju`no od Kragujevca.
Osmog juna 1942. godine, kraq Petar je sedi{te Vrhovne komande pre-
neo iz Kaira u otaxbinu. Kairska komanda je promenila ime u Komandu ju-
210
O tome i o drugome pi{e Ch. Lawrence, Irregular
Irregular...
...,, Pisac je sa Xonsom pobegao iz
istog transporta britanskih zarobqenika, pridruìo se ~etnicima Dragutina Keserovi-
}a, u junu 1942. godine, s legitimacijom nedi}evskih vlasti i napomenom da je slovena~ki
iseqenik; zarobili su ga Pe}an~evi ~etnici i izru~ili Nemcima. Na Goliji je susreo
Xonsa. Wega su sredinom 1942. godine u Avtovcu kraj Gackog, uhvatili Italijani.
211
Milo{a Gli{i}a su Nemci 1943. godine internirali u Mauthauzen, gde su ga
oslobodili
oslo bodili saveznici. Ponovo se pridruìo Mihailovi}u, partizani su ga uhvatili i na
procesu protiv Mihailovi}a 1946. godine osudili na smrt i streqali. Vu~ko Igwatovi}
je prebegao nedi}evcima 5. novembra, pre nego {to je Mihailovi} dozvolio legalizaciju.
Kasnije ga je u sukobu ubio nedi}evski poru~nik Radojko \uri}.
Drugi deo – KR
goslovenskih snaga na Bliskom istoku. Trebalo je da odràva kontakte s

britanskom komandom za Sredwi istok (GHQ(GHQ Middle East).
East). Tako su smawe-
ne mogu}nosti za rovarewe stare generalske garde protiv vlade u Londo-
nu, istovremeno je spre~eno neposredno me{awe britanske komande u jugo-
slovensku. Kao vrhovni komandant oruànih snaga, kraq je za na~elnika
{taba Vrhovne komande postavio Mihailovi}a. Sedamnaestog juna 1942. go-
dine, unapredio ga je u armijskog generala, {to je bio najvi{i ~in u jugo-
slovenskoj vojsci. Ali tada to vi{e nije bila ironija. Uprkos Titovoj pro-
gnozi wihovog „skora{weg uni{tewa”, ~etnici su u isto~nim delovima
dràve bili u pravom procvatu. Krajem juna, Mihailovi} je, u skladu s
kraqevom odlukom, preimenovao svoj {tab JVuO u {tab Vrhovne komande
JV. U wemu je major Z. Ostoji}, koji je i ranije bio zamenik pukovnika D.
Pavlovi}a, vr{io poslove operativne, organizacione i obave{tajne pri-
rode; za unutra{we i spoqne veze, posebno s britanskim vazduhoplov-
stvom, i za preuzimawe materijala brinuo se major M. Lalatovi}, propa-
gandu je vodio major D. Vasi} sa S. Moqevi}em, brigadi Gorske garde ko-
mandovao
man dovao je komandant poru~nik Nikola Kalabi} (sin ve} pomenutog Mi-
lana Kalabi}a).212
212
Mihailovi}ev telegram vladi broj 264, od 27. juna 1942. godine.
4
Drugi deo – PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ 357
PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ
Posle ovih doga|aja, mada ne od „~etni~kog napada na Uìce”, nego od

bekstva u planine na jug, mesec dana kasnije, revolucija, tj. likvidacija
~etnika, imala je i teoretsku prednost nad oslobodila~kim ratom. To se
moè zakqu~iti ne samo po doga|ajima na bojnom poqu, ve} i iz izjava naj-
vi{ih partizanskih rukovodilaca. U zaseoku Drenova, na planini Zla-
tar, izme|u Nove Varo{i i Prijepoqa, u Sanxaku, gde se Tito sklonio po-
sle bezglavog bekstva iz Uìca, mora da je zbog proteklih doga|aja imao
veliku griù savesti. Na milost i nemilost Nemcima prepustio je ne sa-
mo glavninu svojih snaga (gubici su iznosili 1.415 palih, 718 zarobqenih
i 80 rawenih boraca, uz wega je beàlo samo oko 2.000213), nego i rawene i
bolesne. Poqsku bolnicu u Uìcu, zajedno sa izvesnim brojem bolesnika,
samleli su nema~ki tenkovi; nije bilo vremena da se misli ni na evakua-
ciju bolnice na Kraqevim vodama i Palisadu na Zlatiboru. Nemci su po-
bili vi{e od stotinu rawenika. Oko 10.000 boraca Uì~ke republike na-
prosto je nestalo.
Bio je pokuwen, ali ne samo zbog jadne propasti svog prvog poku{aja
da uspostavi sovjetsku dràvu. Prvog decembra, 6.000 crnogorskih parti-
zana, pod komandom general{tabnog kapetana Arse Jovanovi}a, koji je ne-
posredno potom postao i ostao na~elnik V[-a do kraja rata, uprkos Tito-
voj zabrani, napalo je jaku italijansku bazu od 2.000 vojnika u sanxa~kim
Pqevqima, sedi{tu {taba brdske divizije Pusteria, ~etrdesetak kilo-
metara zapadnije od wegovog skloni{ta. Doìveli su strahovit poraz; pre-
ma vlastitim izve{tajima, imali su 203 mrtva i 269 rawenih,214 dok je da-
213
J. Marjanovi}, Ustanak, str. 382-85. U celoj ofanzivi, po nema~kim podacima, gu-
bici ustanika iznosili su 34.900 ìvota, dok su Nemci imali 160 mrtvih i 378 rawenih
Deroc, British
M. Deroc,
(M. ..., str. 179). Bilo kom podatku da poverujemo, Titova tvrdwa da su „parti-
British...,
zani... zadali neprijatequ velike gubitke” i da se „povla~ewe zavr{ilo s minimalnim gu-
(Dokumenti... III
bicima za partizane” (Dokumenti... III,, str. 46), predstavqa neukusnu la`.
214
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 345.
nak branilaca bio 74 mrtva i 170 rawenih.215 Partizani su pani~no beà-

li. Da bi obezbedio put, a verovatno i da bi se pokazao pred Titom, Ivan
Milutinovi}, tada{wi poverenik V[-a za Crnu Goru i Boku, tvrdogla-
vo je istrajavao na ranijem zauzimawu Pqevaqa i Priboja. Kad je saznao
da su partizani u Uì~koj republici priterali ~etnike uza zid i zakqu-
~io da wegova pomo} Titu vi{e nije najneophodnija, uvrteo je sebi u gla-
vu da }e uzgred „o~istiti” ceo Sanxak. S takvim ambicijama nasrnuo je na
Pqevqa i jedva izvukao ìvu glavu.216 Tito ga je izgrdio {to nije poslu-
{ao V[, koji je taj napad zabranio kao preurawen.217 Najgore je bilo to {to
je Tito ra~unao upravo na te borce, a oni su mu u posledwem trenutku ispa-
li iz ruku. Radilo se o borcima, koje je jo{ 3. oktobra bio pozvao iz Crne
Gore, da s wima u~vrsti svoju vlast u Uìcu. êtnici, koji su u~estvova-
li u napadu,218 optuìvali su partizane za vojni~ku nesposobnost i neodgo-
vornost. Ne samo Srbija, ni Crna Gora vi{e nije bila sigurna. Sva sre}a
{to su Titovi borci sli~an poraz, u napadu na jo{ jednu, malo isto~niju
kasabu, Sjenicu, doìveli tek 22. decembra, iako je ukupan broj `rtava
iznosio „samo” 100. Dva poraza odjednom bila bi previ{e. îwenica {to
je napad na Pqevqa zabranio samo u slu~aju da nema izgleda za uspeh – pa
da, kao Pitija, zaslugu za eventualnu pobedu pripi{e sebi – Milutino-
vi}u ba{ nimalo nije pomogla. Koristila je ~etnicima, kojima je upravo
propast partizanskog napada na Pqevqa omogu}ila brzo broj~ano pove}a-
we u Crnoj Gori. Neuspe{an napad na Sjenicu, za koji je Tito optuìo M.
\ilasa, jer je, navodno, napad izveo samovoqno, samo je pospe{io pove}a-
we ~etni~kih redova. Na svoj zahtev \ilasu da u Sjenicu hitno po{aqe
150 boraca, kako je ne bi zaposeli Nemci, velikodu{no je zaboravio.219
Skok u drugu etapu
Na tzv. plenumu CK KPJ, 7. decembra 1941. godine, u Drenovi, iznad

Prijepoqa – prisustvovalo je svega nekoliko wegovih najbliìh prija-
teqa
te qa (Kardeq, Rankovi}, \ilas, @ujovi} i Lola Ribar), koji su se jedva
215
M. ]ukovi}, Sanxak, str. 179 i d.
216
Zbornik... III
III/2,
/2, str. 287.
217
Zbornik...
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 287.
218
Po M. Bandovi}, „Ustanak u Crnoj Gori” (u R. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 85) u napa-
du su u~estvovali i nacionalisti-~etnici, a to je bio i posledwi zajedni~ki napad na oku- oku-
patore. „Bitka na Pqevqama zasluùje posebno poglavqe u istoriji ovog ustanka”, kaè.
219
Zbornik... II
II/2,
/2, str.123, 130, 171-72, 96.
sabili u sobu ku}e, karakteristi~nog, {indrom pokrivenog krova na dve

vode, tamo{weg poverqivog saradnika Milo{a Divca – Tito je ponudio
ostavku s mesta generalnog sekretara KPJ (ali ne i vrhovnog komandanta) i
ponudio ga Kardequ. Jasno je da su ga, Kardeq posebno, bez imalo pote{ko-
}a ubedili da bi to bila nepopravqiva {teta za oslobodila~ku borbu.
Nije jasno, zapravo, {ta ga je navelo na taj potez. Mo`da mu je i Kar-
deq „pomogao”. On je doma}e prilike brzo povezao s onima pred Moskvom,
gde crvenoarmejci ne samo da su zaustavili nema~ki pritisak koji je tra-
jao od oktobra, nego su 5. decembra uspe{no zapo~eli svoju prvu, „zimsku”
kontraofanzivu. Psiholo{ki, ona je znatno pribliìla pobedu boq{evi-
boq{evi-
~ke revolucije i kod nas. Na proslavi Oktobarske revolucije, 7. novembra
1941. godine, na vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi, Staqin je opti-
misti~ki objavio da treba „jo{ nekoliko meseci, jo{ pola godine, mo`da
~ak nepuna godina” i Nema~ka }e biti na kolenima. Izgledalo je da je u
pravu. Pod ustiskom bliskog kraja rata i u jo{ nesavladanom besu prema
Mihailovi}u, u kome je video glavnog krivca za progon iz Srbije, jo{ vi-
{e zbog najnovijih ~etni~kih uspeha u Crnoj Gori, Kardeq se preusmerio
na teorijski front. U daqoj diskusiji je zakqu~io da se borba protiv oku-
patora pretvorila u klasni rat izme|u radnika i buròazije: nastupila
je tzv. druga, revolucionarna etapa oslobodila~kog rata. Precizno, po Le-
winovom receptu, kao {to }emo videti. Prijatequ \ilasu poverio je, jo{
ranije, u Uìcu, da je revolucija u Jugoslaviji tek zapo~ela. Iako je bi-
la u suprotnosti s linijom Kominterne, Tito je ponu|enu tezu prihvatio.
Da li ga je Kardeq priterao uza zid s upravo povra}enim mestom glavnog
sekretara KPJ? Ako uzmemo u obzir Titovu osvedo~enu revolucionarnost,
verovatnije je da mu je do{la kao poru~ena, kao i uobi~ajena Kardeqeva
istorijska otkri}a. Najnovija su u Drenovi prihvatili i svi ostali,220 a
posebno odu{evqeno \ilas.
220
Wartime,, str. 95, 118, 123. \ilasovo svedo~ewe pori~e V. Dedijer, Novi pri-
M.\ilas, Wartime
lozi..., II
lozi..., II,, str. 947-48; po wemu, 7. decembra uve~e, u Drenovi, nije bilo nikakvog plenuma,
ve} su se popodne sastali Rankovi}, Lola i \ilas, koji su referisali Titu o organizaciji
partizanskih jedinica posle Uìca. Isto tako, pori~e da je Tito ponudio ostavku. Neko
vreme pre svoje smrti, i jedno i drugo je potvrdio Kardeq.
Mislim da, bar {to se ti~e plenuma, treba verovati \ilasu. Osim mo`da vremena
sastanka. Dedijer nije bio na sastanku, tako da ne moè izve{tavati iz prve ruke, kao \ilas.
Sigurno je da u onda{wim prilikama niko nije mogao da formalno sazove plenum CK; po
sastavu se nije razlikovao od V[-a. Glavno je da Dedijer ne pori~e da se razgovaralo o pre-
lasku u drugu fazu oslobodila~ke borbe, iako u wegovom Dnevniku I,, str. 65, ni o tome nema
re~i. Ina~e, bila bi dovoqna, u nastavku navedena pisma, poslana s istim sadràjem i
Tako ne iznena|uje {to je isti Drenovski plenum CK KPJ zaduìo

ba{ \ilasa za neposredno izvo|ewe nove politike. Sli~no, kao i ranije u
Crnoj Gori, u Sanxaku, i posebno u Novoj Varo{i, koja je tada, silom pri-
lika, ugostila ne samo vrhovne partijske i vojne organe, nego, pored sanxa~-
kih, i ve}i deo srpskih partizana, uveo je pravu strahovladu. Trebalo je
potraìti i kazniti krivce za uì~ku propast. Pogre{na re~, dvosmi-
slena dosetka, ~ak neprimeren pogled, dakle, neuspe{no prikrivena mi-
sao, postajali su neosporni dokazi petokolona{tva. Pravi komunista na-
wu{i neprijateqa, ma kako bio zakamufliran. Po{to otvorenih ~etnika
nije bilo pri ruci, me|u partizanima, posebno onim izbeglim iz Srbije,
stalno su pronalazili nove prikrivene ~etnike.
„U Pivi su likvidirali pojedince ne samo zbog izdaje ili sabotira-
wa narodnooslobodila~ke borborbe,
be, nego i na osnovu sumwe da je neko klasni
neprijateq, neprijateq proleterske revolucije”, kaè B. Petranovi} i
navodi O. Blagojevi}a, koji kaè da su stvarne neprijateqe – umesto da ih
politi~ki raskrinkaju, pokaù wihovo stvarno delovawe, ili ih izvedu
pred sud javnosti – ponekad
ponekad likvidirali i bez prethodne odluke partij-
u pribli`no isto vreme, ako plenuma zaista nije bilo. Poslao bi ih CK KPJ, Tito, Kar-
deq i Marko (koji su ih potpisivali), pa i bez plenuma.
Kasnija proveravawa su pokazala da je plenum uistinu odràn, popodne, 7. decembra
(po~etkom decembra, razlika izme|u popodneva i ve~eri je maltene subjektivna). O wemu
Dokumenti... A/2, 1985, str. 190). To {to ne sadrì ni{ta o nepo-
~ak postoji i zapisnik ((Dokumenti...
srednom prelasku u drugu etapu, ~ini se razumqivim. Osim toga, 1. decembra, u zaseoku
Magura u Radoiwi, sastao se V[, iako u jo{ okrwenijem sastavu (vidi tako|e i M. Leko-
vi}, „Delatnost...”, str. 42 i d.; M. ]ukovi}, Sanxak, str. 139).
Posle rata partija je o~igledno htela prikriti svoju tada{wu revolucionarnost. M.
\ilas, koji je wome bio najodu{evqeniji, u svom saop{tewu na V kongresu KPJ, u julu 1948.
godine, potpuno se distancirao od we, a krivicu za wu svalio je na „okupatorsku taktiku
izazivawa gra|anskog rata u na{oj dràvi”, koja je „krajem 1941. godine i po~etkom 1942.
neke vode}e drugove dovela do pogre{nog shvatawa ’etapa’ u narodnooslobodila~koj borbi,
’prve’ i ’druge etape’ u toj borbi” (V(V Kongres
Kongres...,..., str. 247). Partija ju je prikrivala i zato,
{to se upla{ila ne{to ranije prihva}ene deklaracije Informbiroa, kojom je bila prote-
rana iz boq{evi~kog raja.
Kardeq je, prema Dedijeru, potvrdio \ilasovo izvrdavawe nekoliko dana pre svoje
smrti. Mini} se jo{ uvek pravi neve{t. Neki istori~ari Drenovu i wenu revolucionar-
nost, dodu{e, priznaju, ali kaù, da wome „nije bila promewena op{ta linija KPJ, s obzi-
rom na karakter narodnooslobodila~kog rata... nego se samo znatno prilago|avala u smislu
priprema za klasni zaokret” (B. Petranovi}, Revolucija... I,, str. 326-28). Drugi se agnosti-
~ki pitaju, „ko je bio krivac za te otklone, koji su u Crnoj Gori imali tako te{ke posle-
dice? Da li je to bio CK KPJ, Tito, i najbliì saradnici, posebno E. Kardeq, ili komu-
nisti u Crnoj Gori?”(J. Pleterski, Nacije
Nacije...
...,, str. 3995).
ske }elije, kao kod obi~nog ubistva: iz zasede, kroz prozor i ~ak u borbe-
noj liniji.221
Su{tina nove drenovske politike bila je dugoro~ne prirode. Po~elo
je izve{tavawem pokrajinskih partijskih organa o woj. Nedequ dana po-
sle plenuma, 14. decembra, CK KPJ je, s potpisom Tita i Marka (Rankovi-
}a) iz Draèvi}a kraj Nove Varo{i, poslao pismo PK-u KPJ za Srbiju.
Potpisnici uveravaju PK da „povla~ewe partizanskih jedinica iz Srbi-
je... ne predstavqa znatniji vojni~ki poraz...”, „da ni u politi~kom pogledu
povla~ewe za na{u Partiju ne zna~i poraz”; me|u uputstvima saop{tava-
ju, tako|e, da srpsko partizanstvo treba da stane na noge, a pod ta~kom 2 za-
htevaju da „partija treba da sprovodi diferencijaciju, koja je po~ela da
se javqa u masama”. Treba da u~vrsti „radni~ko-seqa~ko jezgro u narodno-
oslobodila~kom frontu, koje }e jedino spre~iti da reakcionarni buròa-
ski elementi iskoriste plodove narodne borbe u svoje nenarodne ciqeve”.
Na kraju pisma konstatuju da }e „od odlu~nosti u ispuwavawu ovih zada-
taka zavisiti uspeh na{e borbe u slede}oj etapi, koja se otvara pred na-
ma”. U novom pismu, od 8. januara, Tito iz êvqanovi}a kraj Sarajeva, sti-
muli{e G[ Srbije, da }e proleterske brigade „biti osposobqene, ne sa-
mo za vr{ewe zadataka, koji se sada postavqaju pred nas, nego }e vr{iti
i zadatke u drugoj etapi borbe”.222
Navedeno revolucionarno pismo CK KPJ nije ostalo usamqeno. Kad je
tokom bekstva u Bosnu, u Rudom, malo odahnuo, Tito je potpisao Kardeqe-
vu (po \ilasovom mi{qewu) formulaciju pisma CK KPJ od 22. decembra
crnogorskom, bokeqskom i sanxa~kom PK KPJ: „Pobede Crvene armije zapo- zapo-
~ele su novu etapu u razvoju politi~kih prilika u svetu, u smislu o{tri-
je klasne diferencijacije. To se zapaà i kod nas u sve ja~em udruìva-
wu svih reakcionarnih snaga protiv nas. êtnici svih boja otvoreno sa-
ra|uju
ra |uju s Nedi}em, s Nemcima i Italijanima, i pred nama su, nesumwivo,
nove te{ke borbe s doma}om reakcijom, posebno s velikosrpskim hegemo-
nistima.
ni stima. Pred na{u Partiju postavqaju se novi zadaci: ja~e povezivawe
radni~ke klase s masama sitnih seqaka, ja~awe uloge Partije, ve}e popu-
larizovawe SSSR-a i izgradwa socijalizma...” U vezi s tim, Tito i Kar-
deq su ih pohvalili: „Uradili ste dobru stvar, spre~avaju}i nastajawe
221
B. Petranovi}, Srbija u drugom...,
drugom..., str. 299; O. Blagojevi}, „Postanak, razvitak i
osnovni aspekti rada partijske organizacije u Pivi 1941-1942”, Istorijski zapisi 1969,
broj 2-3, str. 416-417. Blagojevi}ev tekst je, dakako, zanimqiv, jer pokazuje kakav je, po mi{-
qewu oba pisca, bio krivi~nopravni postupak, koji je trebalo da opravda justifikaciju u
vreme oslobodila~kog rata.
222
Zbornik...
Zbornik... I/2,
/2, str. 25-54; II
II/2,
/2, str. 191.
kojekakvih oruànih jedinica van partizanskih. Ubudu}e treba jo{ od-

lu~nije da istrajavate na toj liniji.”223
Ne{to kasnije, u vezi s drugom etapom oslobodila~ke borbe, dva sli~-
na pisma primio je i CK KPS. U pismu od 1. januara, CK KPJ izve{tava,
„da upravo ulazimo u novu etapu na{e borbe” i u vezi s tim upozorava na
opasnost da partija ne „sklizne na rep malogra|anskih elemenata u OF”.
Uz o{trije kritike zbog proengleskih oma{ki, u pismu od 10. januara mno-
go jasnije poru~uje da treba „pripremiti tlo za novu etapu na{e borbe, u
koju ulazimo brzim koracima...”. U kritici glasila KPS Delo Delo,, poru~uje
da „od agitacije, na iskqu~ivo nacionalno oslobodila~koj bazi, treba kre-
nuti korak daqe, ka agitaciji za u~vr{}ivawe veza radnika i seqaka,
naro~ito siroma{nih seqaka, o rezultatima socijalisti~kog sistema u
SSSR-u, o tome kako je upravo sovjetski sistem omogu}io SSSR-u tako ve-
li~anstvenu pobedu nad fa{izmom, ukratko, treba pripremiti tlo za
novu etapu na{e borbe, u koju ulazimo brzim koracima...” (nagla{eno u iz-
vorniku). U skladu s tim, pismo je saop{tavalo da odbori OF treba da na-
stupaju ne samo kao organi politi~ke borbe, nego i kao nosioci celokupne
vlasti slovena~kog naroda, ~ime se podrazumevala sovjetizacija. To je V[
jo{ 2. januara saop{tio i IO OFSN.224 Sli~na pisma primili su i Obla-
sni komitet KPJ za Sanxak i PK KPJ za Makedoniju. Mnogo kasnije, 23. fe-
bruara, Tito je, kao vrhovni komandant, poslao pismo i delegatima V[-a
u Hrvatskoj, E. Kardequ i Ivi Loli Ribaru.
Kako izve{tava M. Mini}, PK KPJ za Srbiju je u decembru 1941. go-
dine, posle bekstva iz Uìca, jo{ iz Sanxaka, uputio direktivno pismo
za ~etiri zapadnosrpska odreda, u kojima im saop{tava da na{a borba pre-
lazi u „novu fazu”. Pretpostavqam, da se radi o pismu, ~ije delove navo-
„...politi~ka borba je o~igledno po-
di M. Lekovi} (kurziv u izvorniku): „...politi~ka
~ela
~ela sve vi{e da se razvija na klasnoj podlozi... Tako se Partiji postavqa
zadatak da u partizanske ~ete ukqu~uje pre svega radnike i siroma{ne
seqake, koji }e pu{ku dràti ~vrsto i do kraja u svojim rukama... Moramo
uzeti u obzir razvoj politi~kih prilika, u kojima }e se sve vi{e zao{tra-
vati klasni odnosi, kako bi partizanske ~ete postale istinsko jezgro i
privla~na snaga za ostvarewe radni~ko-seqa~ke crvene armije”. Za to pi-
smo redakcija Zbornika kaè da poti~e iz januara 1942. godine.225 Sli~na
Zbornik...
Zbornik... III
223
III/1,
/1, str. 371.
Zbornik...
Zbornik... II
224
II/2,
/2, str. 156-57; VI /2, str. 17; Dokumenti
VI/2, Dokumenti...
... III str. 57, 143.
225
Oslobodila~ki... ... str. 37-8; M. Lekovi}, „Delatnost...”, str. 53, nap. 37;
Zbornik IX/1, str. 72.
pisma slali su svojim podre|enima i drugi PK-i. Tako je, na primer, voj-
vo|anski PK, pismom od 1. februara 1942. godine, upozorio organizacije u
Barawi i Ba~koj da se pripreme na preuzimawe vlasti, {to je vaqda bi bila
la
posledica uverewa o skora{wem kraju rata i neposrednom ulasku Crvene
armije u ove, najseveroisto~nije delove dràve. Prema B. Petranovi}u,
vojvo|anski
vojvo|anski PK je okru`nim, gradskim i pokrajinskim rukovodiocima sa-
op{tio da „nacionalne snage za svoj kona~ni ciq postavqaju oslobo|ewe od
okupatora i uglavnom povratak starog ure|ewa. U oslobo|ewu ispod tu|eg
jarma,” izjavqivao je, „mi vidimo prelaznu fazu borbe na putu do na{eg
kona~nog ciqa – izvojevawa sovjetske vlasti”. Prema istom piscu, Okru`-
ni komitet za Srem poslao je svojim podru~nim organizacijama obaveznu
direktivu, po kojoj smo „jo{ na po~etku etape, na kojoj se zao{trava borba
izme|u proletarijata i buròazije... zato partija ne sme da se ograni~ava
na narodnooslobodila~ke parole... treba ja~ati radni~ko-seqa~ko jezgro...
i tako spre~iti da reakcionarni buròaski elementi iskoriste plodove
narodne borbe za svoje nenarodne ciqeve”.226
Likvidacija ~etnika kao revolucija
Konstatacija najvi{eg partijskog rukovodstva da zapo~iwe etapa pro-

leterske revolucije oslobodila~ke borbe, u praksi je mogla da zna~i samo
(a) da postaje su{tina oslobodila~ke borbe protiv buròazije i wenih oru-
ànih snaga, ~etnika, (b) da je ta borba utemeqena na kontrarevolucionar-
nosti ~etni~kog pokreta, a ne na ne~em drugom, na primer, na wihovoj sa-
radwi s okupatorom, da po~iwe, zna~i, sezona lova na ~etnike kao takve
takve,,
kao pripadnike ili za{titnike vladaju}e klase, i (c) da borba protiv ~et-
nika dobija prednost pred borbom protiv okupatora.227 Bez dlake na jezi-
ku, mesec dana kasnije, CK KPJ je to rekao svojim zakqu~kom: „Pre odlu-
~uju}eg trenutka, potpuno i bez obzira na sredstva, moramo podrediti ceo
226
B. Petranovi}, Srbija
Srbija...,
..., str. 304-305.
227
Ovome se protivi Mini}eva konstatacija da ~etni~ki pokret, posebno u po~etnoj
razvojnoj fazi, nije bio klasni pokret reakcionarne srpske buròazije, ve} nacionalisti-
~ki pokret, koji je u po~etku obe}avao da }e istovremeno biti antifa{isti~ki i oslobodi-
la~ki. (M. Mini}, Oslobodila~ki
Oslobodila~ki..., ..., str. 219). Mini} je predobar poznavalac tada{wih pri-
lika da mu ne bismo verovali. Ako su partijski prvaci, uprkos tome, odlu~ili da uni{te
~etni~ki pokret, to su u~inili stoga, jer je smetao wihovom ciqu. Progla{ewem ~etni~kog
pokreta kontrarevolucionarnim, rekli su da im nije stalo ni do nacionalizma, ni do anti-
fa{izma, niti do oslobodila~ke borbe, wihov iskqu~ivi ciq je boq{evizacija zemqe.
narod. U raspoloìvom vremenu moramo se uspe{no ispomagati i odredni-

cama Atlantske poveqe i iskoristiti je za uvo|ewe diktature proleta-
rijata
ri jata u dràvi. To }e biti mogu}e, kad narod Jugoslavije bude predstav-
qala
qa la na{a partija, preko partizanske vojske i narodnooslobodila~kog po-
kreta.”228 [ta je, zna~i, re~eno o oslobodila~koj borbi, objasnio je jasnije
Mo{a Pijade: „Svim sredstvima moramo narod podrediti na{oj v vlasti...
lasti...
U Jugoslaviji moramo uvesti diktaturu proletarijata... Najpre se moramo
obra~unati s pokretom generala Mihailovi}a.”229
Saradwa ~etnika s okupatorom od tog trenutka komunistima postaje
izgovor za wihovo potpuno, ne samo vojno, nego, u prvom redu, moralno uni-
{tewe. Po{to su se partizani protiv ~etnika borili i ranije i na dru-
gim mestima, ne samo u Srbiji, odluka „plenuma” CK zna~i priznawe, sa-
mo prikriveno, da su se protiv wih i ranije borili na klasnoj osnovi.
Tako
Ta ko bi bilo ~ak i da me|u wima nije do{lo do oruànih sukoba, da su se,
recimo, ograni~ili na verbalno neslagawe izme|u Tita i Mihailovi}a,
do kojeg je do{lo na oba wihova sastanka, u Struganiku i u Braji}ima. Sve
je bilo klasno uslovqeno. Klasne suprotnosti bile su su{tina odnosa iz-
me|u wih, samo {to su partizani, pre Drenovskog „plenuma”, prikrivali
tu su{tinu svoje borbe. Mihailovi}u su prika~ili sve mogu}e izdaje, ta-
ko da su u novembru mogli da ga napadnu kao narodnog zlo~inca. Kao {to
}emo videti, pri tome su se jo{ dràli zabrane Kominterne, da u oslobo-
dila~kom ratu ne izlaù revolucionarne elemente.
Otkrivawe revolucije kao su{tine oslobodila~ke borbe, navelo je
Tita na ideju o mobilnim proleterskim jedinicama, koje bi ve} svojim
imenom govorile da se bore za revoluciju. Odredi, nastali od boraca jed-
nog mesta ili podru~ja i vezani za wega, nisu se pokazali u Uìcu. Koli-
ko je Tito sebi time obe}avao vi{e li~ne sigurnosti, te{ko je proceniti.
êtnici su mu se podsmevali da je osnovao brigade za za{titu samoga sebe
i svoga V[-a. Istina, kao posle pani~nog bekstva pred Nemcima, samo dve
nedeqe kasnije, u zaseoku Vrawak kod Drenove, opet se jedva spasio od iz-
nenadnog napada, ovaj put Italijana. Wegova za{titna ~eta je pobegla, ne
opaliv{i ni jedan jedini metak. Da se nije na vreme pojavila Uì~ka ~e- ~e-
ta, koju je vodio Nikola Qubi~i}, te{ko wemu. I to ga je utuklo. Prebe-
gao je u Novu Varo{, koju su u me|uvremenu napustili Italijani, a tamo
se, u opasnosti od Nemaca, razo~aran ve}inom ~eta, okrenuo u prakti~no
suprotni pravac: u isto~nu Bosnu, na Romaniju, pa daqe, na sever, u doli-
228
B. Lazi}, \eneral..., str. 27.
229
Proleter II
II,, broj 16, str. 21.
nu reke Bosne, koja je zbog industrije i rudarstva bila jako proletarizo-

vana. Dobijao je izve{taje da je ~etni~ka propaganda u tim oblastima bi-
la toliko uspe{na, da su partizane napu{tale cele ~ete i bataqoni. Na-
meravao je da zaustavi takav razvoj doga|aja. Nije bio svestan da se upu-
tio direktno u `drelo Druge nema~ke ofanzive. Sre}a u nesre}i bila je
~iwenica {to je V[ u istom pismu, od 22. decembra, naloìo crnogor-
skim partizanima da od ~etnika „o~iste” italijansku teritoriju uz Dri-
nu i prema Rogatici,230 pa je imao kuda da se povu~e pred Nemcima.
Pre nego {to je, na putu za Romaniju, kod Me|e|e, ju`no od Vi{egra-
da, pregazio Drinu, Tito je 21. decembra, u mestu Rudo, ostvario ideju o
udarnim proleterskim jedinicama. Taj dan je kasnije postao „Dan jugoslo-
venske armije”. Od 1.200 crnogorskih (to su bili partizani Crnogorskog
odreda, koji su u~estvovali u napadu na Pqevqa) i srpskih (koji su s wim
stigli iz Uìca) dobrovoqaca, koje je rasporedio u pet bataqona, osnovao
je „Prvu proletersku narodnooslobodila~ku udarnu brigadu”. Za politko-
politko-
mesara je imenovao Filipa Kqaji}a, ~lana G[-a Srbije, za komandanta,
ne{to kasnije, salonskog komunistu, {panca, Ko~u Popovi}a. G[-u za Crnu
Goru i Boku, u saop{tewu od 28. decembra, weno osnivawe obja{wavao je
zadacima
za dacima „koji se pred nas postavqaju danas, a postavqa}e se i u drugoj
etapi borbe.” I u pismima slovena~kom CK-u od 1. i srpskom G[-u od 8.
januara, povezao je potrebu za proleterskim jedinicama s nastupom druge
etape, tj. proleterske revolucije. U pismu hrvatskom CK-u, oko Nove godi-
ne, bio je malo skromniji: saop{tio mu je da qudi u proleterskim brigada-
brigada-
ma – a trebalo bi i da u Hrvatskoj sastave takvu brigadu – „budu unapred
upoznati s istorijskim poslanstvom... u sada{woj i budu}oj etapi borbe”.
Ideja proletarizacije partizanstva prevazi{la je osnivawe udar-
nih bataqona i brigada. Razo~arani pona{awem nekih neproleterskih ko-
mandanata, Tito i Rankovi} su 8. januara 1942. godine saop{tili M. Mi-
„rukovodioci u narodnooslobodila~kom ratu smeju biti samo rad-
ni}u, da „rukovodioci
nici i proletarizovani seqaci. Wima pripada mesto na ~elu pokreta i
ono se ne moè ustupiti nikome drugome”.231 Zna~ajnija uloga pripada i po-
liti~kim komesarima, odlu~ivawe treba da proizlazi iz partijskih }e- }e-
lija. Nijedna politi~ka ili vojna odluka ne sme biti prihva}ena, ako je
pre toga ne odobri nadle`na partijska }elija. Jasno, kao na dlanu: ako par-
tizanstvo zapo~iwe otvorenu klasnu borbu, o svemu mora odlu~ivati par-
tija, avangarda radni~ke klase. Ova politika je izvedena i formalno. Sta-
230
Zbornik... II
II/1,
/1, str. 409.
231
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 192-93
192-93..
tut proleterskih jedinica u svom 1. ~lanu kaè da ih vodi KPJ.232 Ako je

definisao da su one „garancija za uspe{nu borbu protiv okupatora i we-
govih doma}ih pomaga~a”, bila je to ~ista forma. Stvarni redosled je bio
suprotan. Na prvo mesto u svojoj borbi postavili su ~etnike.
U uputstvu majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu \uri{i}u, od 20.
decembra 1941. godine, Mihailovi} je, izme|u ostalog, naredio: „Ne sme-
te sara|ivati s komunistima partizanima, jer se bore protiv dinastije i
za izvo|ewe socijalne revolucije, {to nikada ne sme postati na{ ciq, jer
smo mi iskqu~ivo borci za kraqa, otaxbinu i slobodu naroda.” Neki, me-
|u wima J. Marjanovi}, ovo uputstvo, izdato na osnovu dvomese~nog isku-
stva s „iskrenom saradwom”, koju je pukovnik naredio svojim komandanti-
ma 10. oktobra, tuma~e kao Mihailovi}evu objavu rata partizanima,233 a
time i po~etak gra|anskog rata. To, ipak, nije ni formalno. Zabrana sarad-
we nije rat. Kako u vremenskim okvirima Uì~ke republike, tako i u {i-{i-
234
roj istorijskoj perspektivi, gra|anski rat je zapo~eo Tito. [to se ti~e
232
Bilten V[ NOPDVJ 2 (1942), broj 14 i 15.
233
Na primer, J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 213, i M. Mini}, Oslobodila~ki... str. 211
i na drugim mestima. Zanimqivo, suprotnog mi{qewa je ~ak i propartizanski M. Milazzo Milazzo,,
The Chetnik...,
Chetnik..., str. 46. Mini} ~ak tvrdi (O.
(O. c. str. 36-37, 211) da je Mihailovi} izdao uput-
stva da ~etnici napadaju partizane jo{ 3. decembra 1941. godine. Osim toga, uputstvo broj
370, od 20. decembra 1941. godine, kao {to znamo, nije poslao Mihailovi}, ve} ga je falsifi-
kovao \uri} (L. Karchmar, Draà... I,, str. 397, 427 i d.)
(L. Karchmar,
234
Pored D. Martina, koji se u sli~noj konstataciji oslawa na Titov izve{taj da su 2.
novembra partizani izveli kontranapad na ~etnike, pre nego {to su ~etnici napali wih,
dopu{ta mogu}nost da je bratoubila~ke borbe zapo~eo Tito, to tvrdi tako|e i V. \ureti}.
Kaè, naime, da je Tito, od tri sloèna zadatka imao i taj da „odgovornost za sukob u Srbi-
(Saveznici... I,, str. 138).
ji prebaci na drugu stranu” (Saveznici...
Zna~ajnije je da istu mogu}nost dopu{ta i M. Mini}, iako se ograni~ava na borbu,
„koja je na po~etku trajala samo dvadeset dana” (od 1. do 20. novembra). Po wemu, za po~etak
bratoubila~ke borbe odlu~uju}e je nare|ewe Draè Mihailovi}a ~etnicima, od 3. decem-
bra 1941. godine, da „napadaju partizane gde god nalete na wih”. Tim nare|ewem, izdatim
odmah posle zakqu~ivawa primirja 20. novembra, Mihailovi} je „nastavio borbu koju je
bio zapo~eo i nastavio jo{ pune tri i po godine”. S napomenom da to nare|ewe Mini} nije
dokumentovao, Mini}evu konstrukciju pobijaju dve stvari. Na logi~kom nivou, nije jasno
kako bi nare|ewe od 3. decembra dokazivalo da je Mihailovi} rat, za koji Mini} dopu{ta
da su zapo~eli partizani, nastavio (M. Mini}, Oslobodila~ki...
Oslobodila~ki...,, str. 36-37), ako ga nije za-
po~eo. Time Mihailovi}u sugestivno podme}e da je rat, zapravo, on zapo~eo. Na operativ-
nom nivou, Tito je kr{io primirje, kako pre wegovog zakqu~ivawa, tako i sve vreme posle
wega, tako da Mihailovi}u za (eventualno) nare|ewe od 3. decembra nema {ta da zameri.
Sve vreme su wegovi odredi, bez obzira na primirje, prodirali ka Ravnoj gori. Zato je Mi-
hailovi} morao moliti za novi sastanak 27. novembra.
formalne objave rata, konstatacija Drenovskog „plenuma” da zapo~iwe re-

volucionarna etapa oslobodila~ke borbe, nesumwivo je svesna objava rata
na ìvot i smrt postoje}em dru{tvenom ure|ewu i wihovim nosiocima,
~etnicima. Ujedno je dokazivala da je to bila su{tina oslobodila~ke bor-
be i sve vreme pre toga. Da ne bi ostalo na re~ima, Tito je ve} 15. decembra
naredio Gangsteru (Dedijeru), koga je postavio za politkomesara grupe [u-
madijskog i Kragujeva~kog bataqona, da, tokom priprema puta za bekstvo
preko Priboja prema severoisto~noj Bosni, ne napada Italijane ako su ja-
~i, ve} da „~isti” ~etnike. @alio se da su im ve} preko glave ~etnici iz
Bawe, Ruto{a i Brezne, u pore~ju Lima, do Priboja na severu. Po{to gru-
pa bez vodi~a nije bila sposobna da otkrije ~etnike i uni{ti ih – Tito
je za nesposobnost okrivio, pre svega, Dedijera – nedequ dana kasnije, na-
redio je \ilasu da sa istim ciqem napadne mesto i manastir Bawu.235
Koliko moèmo presuditi, prva Mihailovi}eva javna re~, koja se mo-
è protuma~iti kao objava rata partizanima, nosi datum 16. januar 1942.
godine. Tada je svojim komandantima izdao nare|ewe, prema kojem je „komu-
nisti~ka opasnost najgora. Te zlo~ince i ubice na{eg naroda treba uni-
{titi bez milosti”. To je bilo ta~no 40 dana posle drenovske komunisti-
~ke objave rata ~etnicima, do wihovog istrebqewa. U saop{tewu \uri{i-
}u, radio-vezom od 18. aprila, Mihailovi} je ponavqao: „Zna~ajno je da se
i daqe, kao do sada, ~vrsto drìte nacionalnog usmerewa. Komuniste uni-
{tavajte, gde god je to mogu}e...”
Uprkos tome, izme|u komunista i ~etnika, ~ak i u ovoj fazi, postoja-
la je su{tinska razlika u percepciji borbe koju su zapo~iwali. Ako je
Tito ve} krajem 1941. otkrio svoje karte i nagovestio po~etak druge etape
oslobodila~ke
osl obodila~ke borbe, tj. otvorene revolucije, zbog ~ega je u ~etni~kom ot-
poru partizanima video kontrarevoluciju, ~etnici, koji su branili sta-
ro dru{tveno ure|ewe, sigurno nisu razmi{qali u toj paradigmi. Ono {to
jeste, ili izgleda da je prirodno, nije „kontra”. „Kontra” se razvije tek
kasnije. Tek u svom telegramu predsedniku Trifunovi}u, 30. avgusta 1943.
godine, Mihailovi} kaè da je „borba protiv komunista nu`no zlo, pro-
tiv koga smo u situaciji nu`ne odbrane. Komunisti, kojima je glavni ciq
da do|u na vlast, vr{e nasiqe nad narodom, zato ga moramo za{tititi od
wih”.236 Ako zanemarimo izjave komunista da im ~etnici name}u gra|an-
ski rat, jer su o~igledno bile propagandne prirode, moèmo zakqu~iti da,
uprkos tome, borbu protiv ~etnika nikada nisu definisali kao nu`no zlo,
235
Dedijer, Dnevnik... I,, str. 68; Zbornik III
III...
... I/2,
I/2, str. 116.
236
R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 209.
u smislu defanzive. Pod slede}im naslovom }emo utvrditi da su u toj

borbi videli ne samo jedan od ciqeva svoje borbe, zbog ~ega su ga shvatali
u smislu ofanzive, ve} ciq kojem pripada prednost pred borbom protiv
okupatora. Tek je sve o~iglednije revolucionarno delovawe partizana
moralo
mo ralo nametnuti klasnu paradigmu i ~etnicima. Wenu svesnu upotrebu
otkrivamo kod wih tek sredinom 1943. godine. Posle poraza na Neretvi,
Mihailovi}ev zamenik, D. Vasi} („î~a broj 2”) zauzimao se za zakqu~ak
„da pre|emo u kontrarevoluciju”. Ne treba imati nikakvih iluzija da par-
tizani imaju samo jedan ciq – komunisti~ku revoluciju i diktaturu pro-
letarijata, tuma~io je. N. Milovanovi}u je pokazao objavu „î~e broj 1”
(Mihailovi}a) svojim komandantima, po kojoj „treba biti svestan da }e bi-
ti neophodno da se izvede kontrarevolucija... U trenutku nema~kog sloma,
moramo imati slobodne ruke za druge zadatke”, pisalo je u woj.237 Kontra-
revolucija za ~etnike, zna~i, nije bila kasnije otkri}e samo operativno,
nego i kao teoretska paradigma.
Tito radije ubija ~etnike, nego okupatore
Kao pravi marksisti~ki teoreti~ar, neprestano s obe noge u praksi,

Kardeq se pobrinuo i za prakti~nu izvedbu druge etape oslobodila~ke
borbe. To je zna~ilo sistematsko preusmeravawe napada od okupatora i we-
govih saveznika
saveznika na ~etnike, predstavnike buròaske vlade pod okriqem
Engleza u Londonu, sa ciqem da ih kona~no uni{te. Kolebawe, poku{aji sa-
radwe, obzirnost prema vladi u Londonu i sli~no, napravili su previ{e
{tete jo{ u Uìcu. To se vi{e ne sme ponoviti. Pod wegovim uticajem, Ti-
to je u pismu PK-u KPJ za Srbiju 14. decembra konstatovao da je, napadom
napadom
~etnika na partizane, do{lo do udruìvawa ~etni~kih frakcija svih bo-
ja. „Ovaj reakcionarni velikosrpski centar opasan je za sve narode Jugo-
slavije.
slavij e. Wime, nesumwivo, nastaje sutra{wi glavni neprijateq oslobo-
dila~ke
di la~ke borbe... Nema, dakle, sumwe da je glavni politi~ki zadatak na{e
Partije u Srbiji najodlu~nija borba protiv tog centra”. êtnike i svu
ostalu sli~nu gamad treba jednom za svagda istrebiti, da se narod kona~no
oslobodi. V. Dedijer izve{tava da mu je pop Vlada Ze~evi}, koji je posle
Titovog bekstva iz Uìca ostao u zapadnoj Srbiji, ne{to pre smrti rekao
da je tada doìvqavao svoje najgore trenutke. Jedan ~lan PK za Srbiju mu
je pri~ao „da smo sada pre{li u drugu fazu revolucije i treba da se otara-
237
N. Milovanovi}, „Bio sam...”, 3. i 4. nastavak, 3. i 10. novembra 1968. godine.
simo svih popova, oficira i ostalih burùja koji su bili s nama u prvoj
fazi”. Kao {to vidimo, kriterijum ubijawa je bio izrazito klasni, ka-
rakteristi~an za drugu etapu. Dedijer, koji je, ina~e, negirao postojawe
Drenovskog plenuma, kaè da su tada bili „opsednuti Staqinovom dogmom
o dve faze revolucije”, a najgore posledice osetile su se u Hercegovini
i Crnoj Gori, gde je do{lo do streqawa protivnika na izrazito klasnoj
osnovi, koje su ~ak i na niìm nivoima tuma~ili kao posledicu ulaska u
drugu etapu revolucije. Na{a borba je redovno objavqivala spisak pobi-
jenih, koji se u svakom broju zavr{avao s izazovnim „nastavqa se”. Prema
izjavi Peka Dap~evi}a, na tu ideju je do{ao M. \ilas.238
Da bi operacionalizovao prakti~ne aspekte druge etape, Tito je jo{
istog dana kad je osnovao 1. proletersku brigadu, 21. decembra, u Rudu, na-
redio Crnogorsko-sanxa~kom odredu da „na podru~ju odreda mora likvi-
rati sve ~etni~ke i krila{ke239 snage i spre~iti svaki wihov uticaj”.
dirati
di
Nije zaboravio ni na Fru{ku goru. Uprkos tome {to mu je na hladno}i, du- du-
boko ispod 10 stepeni C ispod nule, gorelo pod nogama, 9. januara je iz êv-
qanovi}a, od {taba Fru{kogorskog odreda, zahtevao da „~isti teren od
~etnika i spre~ava wihovu propagandu”, kao i da „likvidira petokolona-
{e, {pijune i sve one koji razbijaju narodnooslobodila~ku borbu”. Tako je
zapo~ela likvidacija ~etnika.
Da su nam poznate samo ~etni~ke optu`be, kao na primer, izve{taj
{taba Nevesiwskog vojno-~etni~kog odreda od 28. aprila 1942. godine, da
partizani „Ubijaju mu{karce, ène i ~ak decu. Pqa~kaju imovinu. Pre-
vele ~lanove porodica teraju u bekstvo u Nevesiwe, sa re~ima: ’Idite
ìvele
ì
k Italijanima, oni }e vas hraniti’ (nagla{eno u izvorniku – A. B.)”,240 ve-
rovatno im ne bismo verovali. Jo{ bismo mawe verovali Jev|evi}u, koji je
u saop{tewu o oslobo|ewu Hercegovine zabeleìo da su partizanske je-
dinice
di nice izbegavale sukobe s Italijanima, a napadale su iskqu~ivo ~etni-
ke. Pa, to je bila prava izdaja! Na teritorijama koje su osvojili ~etnici
partizani nisu „ostavili apsolutno nikog ìvog... sve su pu{kom terali
ispred sebe i oterali u brda. Na podru~ju koje smo zauzeli, zakqu~ili
smo dda
a su u vreme svog petomese~nog vladawa streqali vi{e od 700 qudi”.
238
V. Dedijer, Novi... II
II,, str. 715-16.
239
„Krila{i” su izvorno bili àndarmi koje je uveo kraq Nikola I Petrovi}, tokom
Balkanskih ratova 1912-13, na novooslobo|enoj teritoriji. Nazivali su ih po krilima koja
su imali u svom znaku. Tokom okupacije, Italijani su pod tim imenom, i uz pomo} ~lanova
federalisti~ke stranke, poku{avali sastaviti nekakvu vojno-policijsku organizaciju.
240
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 219.
Verovatno mu ne bismo verovali ni kad se u uvodu izve{taja vojvodi Bir-

~aninu, u drugoj polovini juna 1942. godine, àlio da se ~etnici nerado
bore s partizanima koji su wihova bra}a po krvi, i da ~esto izbegavaju
streqawe i najgorih partizanskih krvnika, jer su Srbi. To se ponovilo i
u vreme najteìh borbi za Neretvu. „Nasuprot tome, partizani su, kako
kaè, izgubili nacionalnu svest ~ak i u podsvesti, jer su ~etnike progla-
sili neprijateqem broj jedan, ispred fa{ista i hitlerovaca, i na{e uni-
{tavaju krvolo~nije, nego {to su ikada napadali Italijane i Nemce”.241
Naredbi Vrhovnog {taba (Tita), koje potvr|uju ~etni~ke optu`be, ima
ne samo dovoqno, nego i mnogo vi{e od toga da bismo mogli navesti sve. Od-
nose se na najrazli~itije delove dràve. Zadrà}emo se na nekima od onih
koje idu tragovima Titovih naredbi Gangsteru od 15. decembra, i u kojima
je likvidacija ~etnika izri~ito definisana kao prioritetan zadatak
partizana, a i wih smo prikupili uglavnom po slu~ajnom uzorku i bez ne-
kog sistema.
Masovna likvidacija zapo~ela je dolaskom u Fo~u, u italijansku oku-
pacionu zonu (tre}a), gde se Tito, preko Romanije, sklonio pred Drugom ne-ne-
ma~kom ofanzivom sa severa prema jugu, koja se, na wegovu sre}u, u straho-
vitoj zimi smrzla pre nego {to je postigla neki ve}i ciq. Tokom beàwa
nije bilo vremena. Ipak, 8. januara 1942. godine, poslao je {tabu Kalino-
vi~kog odreda (Kalinovik je ju`no od Sarajeva) nare|ewe, prema kojem je
„va{ glavni i temeqni zadatak saradwa s Crnogorcima u likvidaciji raz-
bojni~kih ~etni~kih bandi na tom podru~ju”... „Nemamo ni{ta protiv li-
kvidacije usta{a iz zale|a, ... pazite, da vas to ne odvu~e od glavnog zadat-
ka”. Pri tome je na~elnik Titovog {taba diferencirao: {tabu crnogor-
skih operativnih jedinica je u naredbi za zauzimawe Gora`da naredio
da „sve ~etnike iz Srbije postreqaju, bez izuzetka”. Sve dok ne uni{ti
~etnike, Tito se suprotstavqao ru{ewu pruge Sarajevo-Mostar, iako je,
uprkos uskom koloseku, sluìla za velike nema~ke i italijanske trans-
porte na Jadran i nazad, pre svega, boksita iz mostarskih rudnika (wena
kona~na teretna stanica bilo je dubrova~ko pristani{te Gru`, a boksit
su prevozili i iz re~nog pristani{ta Metkovi}, dowim tokom Neretve,
do Plo~a).242 Bojao se italijanskih i nema~kih uzvratnih napada na svoje
snage, pre nego {to likvidira ~etnike.
Ako uzmemo u obzir da su usta{e bili hrvatski SS odredi, to je, onda,
onda,
kompliment ~etnicima i ne dopu{ta nikakvu sumwu da je revolucija do-
241
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 219 i d., 290 i d., 397 i d.
242
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 219 i d., 290 i d, 397 i d.
bila prednost pred oslobodila~kim ratom. Jo{ istog dana, 8. januara, Tito
je posao detaqna uputstva kako treba organizovati delovawe odreda, ~ak i
G[-u Srbije, odakle je upravo pobegao, ne pokazav{i svojim primerom ka-
ko se sluì svojoj stvari. Upozoravao ih je da se ne upu{taju u frontalne
borbe, ve} da radije napadaju nespremnog neprijateqa po saobra}ajnica-
ma. „êtni~ke bande treba ~istiti i uni{tavati svuda, gde god se pojave”;
pojedinim odredima je, istim re~ima kao i Fru{kogorskom odredu, nare-
dio da „~iste teren od ~etnika i spre~avaju wihovu propagandu”, kao i da
„likvidiraju petokolona{e, {pijune i sve one koji razbijaju narodnooslo-
bodila~ku borbu”.243 U saop{tewu V[-u za Crnu Goru i Boku, od 30. janua-
ra 1942. godine, izrazio je zahtev, u kome kaè „spre~ite silom svako na-
stajawe ~etnika u Crnoj Gori, wihove vo|e treba likvidirati bez milo-
sti”.244 Kad je saznao da su se oko Ruda, Pqevaqa i Bijelog Poqa razmnoì-
le „~etni~ke bande”, Crnogorsko-Sanxa~kom odredu je naredio da ih sve
likvidira, a wihovu imovinu zapleni. [tabu crnogorsko-sanxa~kih od-
reda
re da je 5. februara naredio: „1. likvidirajte sve ~etni~ke bande na svom
podru~ju..., 2. likvidirajte sve {pijune, petokolona{e i razbija~e...”.245 Kad
je dobio obave{tewe da je „banda ~etnika iz Vasojevi}a” (veliko crnogor-
sko pleme oko Berana i Andrijevice) prodrla u Kola{in, iz koga je iste-
rala Italijane (~etnici su zauzeli Kola{in u no}i na 21. februar 1942.
godine) i da postoji opasnost da prodru i prema [avniku i @abqaku, 28.
februara 1942. godine izdao je o{tru naredbu G[-u za Sanxak, da ~etni-
ke treba uni{titi. „„Od Od sada,246 va{e glavno delovawe mora biti usmereno
protiv ~etnika. To je najva`nije...” (naglasak u izvorniku).
U suprotnosti s Titovim obe}awima da }e Crna Gora ubrzo biti oslo-
bo|ena od „~etni~ke gamadi”, ~etnici su postepeno potisnuli partizane i
preuzeli vlast u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Borba protiv wih po-
stala mu je zato va`nija od borbe protiv Italijana. Tako je V[ NOV (Ti-
to), u naredbi od 10. marta 1942. godine, naredio G[-u partizana Crne Go-
re i Boke da „likvidaciji ~etni~kih bandi i pete kolone treba posveti
posvetiti ti
svu pa`wu”. Pod ta~kom 6 je naredio da likvidira ~etnike u Vasojevi}ivi}ima ma
i da u tu svrhu formira Prvu crnogorsku proletersku brigadu. Na prvo
mesto „postavqa se pitawe Kola{ina, koga treba napasti sa svih strana”.
Da bi ~etnike zasigurno istrebio, neka se ispomogne partizanskim snaga-
243
J. B. Tito, Vojna... I,, str. 45.
244
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 286.
245
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 323-24, 330, 390.
246
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 4661-62, kurziv u izvorniku.
ma iz stare Crne Gore, koje, u tu svrhu, treba privremeno da je napuste.

U pomo} im je poslao i dva bataqona Prve proleterske brigade. Za sve to
vreme Italijane treba da ostave na miru: „Dok ne likvidirate ~etnike,
izbegavajte borbe s Italijanima; prihvatajte ih samo u slu~aju, kad se ne
mogu izbe}i...”.247
âk i nepristrasni V. Roberts konstatuje da je partizanima time na-
re|eno da gra|anskom ratu daju prednost pred oslobodila~kim. Isti V[ je
ponovnom naredbom od 16. marta naredio G[-u za Sanxak, jasnije nego dve
nedeqe ranije: „Za sada izbegavajte borbu s okupatorom, svom èstinom na-
stupite protiv reakcije. Borbu s Italijanima prihvatite samo u slu~aju
kad je ne moète izbe}i”.248 Glavnom {tabu Hrvatske je 7. aprila 1942. go-
dine naredio isto to, ne{to mawe neposredno: „êtnike likvidirajte na
celom podru~ju svog {taba. Tek kad likvidirate te bande, mo}i }ete da
zapo~nete uspe{niju borbu protiv okupatora”.249 O prioritetu ni u ovom
slu~aju nema sumwe. Potpuno je pripadao ~etnicima. Generalno, partiza-
ni su napadali Italijane samo u slu~aju ako su, bez ve}e opasnosti, mogli
da do|u do oru`ja za borbu protiv ~etnika. Toga su bili svesni i Italija-
ni. General Mario Roata kaè da su postojala vremena i podru~ja, u koji-
ma partizani nisu napadali zavojeva~e, ve} su svoje nasiqe ~uvali iskqu-
~ivo za sunarodnike druga~ijeg usmerewa.250
Pijadeov kriterijum najpodlije izdaje
U svom nezavr{enom referatu iz aprila 1942. godine, „Za {ta se bo-

re i kako se bore ~etni~ke vo|e”, Mo{a Pijade je, kao dokaz najpodlije ~et-
ni~ke izdaje, naveo izve{taj kapetana Radojice Ron~evi}a, a|utanta ko-
mandanta ~etni~kih „operativnih snaga Bosne i Hercegovine”, artiqe-
rijskog majora Bo{ka Todorovi}a, generalu Mihailovi}u: „Na{ koman-
dant je odlu~io da se izvr{i napad na Bora~... zatim nastavite ~i{}ewem
cele Bosne i Hercegovine. Italijane bez neke ve}e potrebe ne treba na-
padati”” (nagla{eno u izvorniku).251 Bora~ je prostrano podru~je na gorwem
padati
pore~ju Neretve. U gorwem, prete`no muslimanskom Bora~u, postojala je
247
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 97.
248
Zbornik...,
Zbornik..., II
II/3, Roberts, Tito
/3, str. 98, 154; W. Roberts, Tito...,
..., str. 56.
249
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 350.
250
Roatta, Otto milioni...
M. Roatta, milioni...,, str. 173-174.
251
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 328.
jaka usta{ko-muslimanska baza, u woj je bila i mawa grupa Italijana.

Kad je major Todorovi}, sredinom januara, u dve kolone napao usta{ko pod-
ru~je Bora~a, a Italijane nije hteo da napadne, obavestio je partizane da
nema ni{ta protiv da ih napadnu oni. Kad su wegovi hercegova~ki ~etni-
ci zaposeli ve}i deo podru~ja – ostao je nezauzet samo Gorwi Bora~ s ne-
koliko naseqa – partizani Kowi~kog bataqona, koji su hteli da izvr{e
taj zadatak, odlu~ili su se za napad iz suprotnog pravca.252 U me|uvreme-
nu su partizani, s Titom na ~elu, koji su se s Romanije povla~ili na jug,
prevladali u celom fo~anskom okrugu. Tako se pojavila opasnost da ~etni-
ci budu napadnuti s le|a. Iz tog razloga, morali su opsadu prekinuti. De-
limi~no i stoga {to su partizani oklevali.253 Ipak su podmuklo napali
~etni~ki {tab, koji je zbog borbi bio slabo brawen, i uhvatili majora To-
dorovi}a i jo{ dva ~etni~ka komandanta. Spasio ih je pop Peri{i}, koji
se iznenada pojavio sa svojim ~etnicima i pohvatao glavne krivce.254 Srbi
su i daqe ostali prepu{teni usta{kom klawu i paqewu. Odmah posle po-
vla~ewa ~etnika iz Bora~a, hrvatski milicajci su spalili jedanaest srp-
skih sela.
Pijadeova definicija „najpodlije izdaje” je dragocena. [titi nas od
krivi~nopravnog konflikta, koji bi uz strogo po{tovawe nullum crimen
nulla poena sine lege mogao onemogu}iti osudu. Obi~nim re~ima re~eno, omo-
gu}ava ocenu partizanskih dela wihovim vlastitim kriterijumima. Ako
poredimo ~etni~ku naredbu, koja sadrì opis najpodlije izdaje, s ranije
navedenim Titovim naredbama, razlika u izdaji je samo u nivou i obimu;
ovde je komandant jednog dela Bosne, a tamo vrhovni komandant NOB; ovde
je jedna jedina operacija, a tamo generalno vaè}e naredbe. Sadrìnske
razlike nema. Zakqu~ak moè biti samo jedan. Ako je najpodliji izdajnik
Bo{ko Todorovi}, najpodliji izdajnik mora biti i Tito. I vi{e od toga,
govori da je Tito, u umetnosti najpodlijeg izdajstva, bio Mihailovi}ev
u~iteq. Titov nivo dostiè, naime, ve} pomenuti Mihailovi}ev tele-
gram \uri{i}u, od 18. aprila 1942. godine, koji kaè: „Komuniste likvi-
252
Zbornik... IV
IV/3,
/3, str. 51-52.
253
Zbornik... III /1, str. 383.
254
Zbornik... III
III/2,
/2, str. 93. Uprkos tome, Todorovi} je spre~io wihovo streqawe. Neko-
liko dana kasnije, nije hteo napasti Prvi udarni bataqon, ~iji je komandant bio Vlado
[egrt. Mogao ga je likvidirati. Nagradu za jedno i drugo primio je u no}i na 20. februar
1942. godine, kad su ga partizani tog bataqona, koji se specijalizovao za ubijawe ~etnika,
u Kifinom selu kod Nevesiwa, ponovo uhvatili s nekoliko saradnika i streqali. Neka-
da{wi sekretar Zemqoradni~ke stranke, Lazar Trkqa, koji je bio s wim, uspeo je da se
izvu~e. Posle rata je emigrirao.
dirajte gde god moète, izbegavajte Italijane i posredno ih iskoristite,

ako je mogu}e ne{to izvu}i od wih.”255
Ako pro~itamo naredbe V[-a NOV iz prvih meseci 1942. godine, do-
bijamo utisak da izraz neprijateq Tito koristi iskqu~ivo za doma}e voj-
ne grupe, pre svega ~etni~ke, da se sve akcije snuju protiv wih i da u svim
tim borbama okupatorske snage predstavqaju samo nekakvu smetwu, ako ne
i prepreku. Naj~e{}a Titova naredba je da „o~iste” ovaj ili onaj teren, da
hvataju i ubijaju ~etnike, wihove pristalice i plene („konfiskuju”) wi-
hovu imovinu. Ubijali su ~ak i one ~etnike koji su se predavali dobrovoq-
no. U takvim merama, usta{e su dolazili tek na drugo mesto. Vi{e koman-
de su Titove naredbe prenosile na niè. G[ za Crnu Goru i Boku, 26. fe-
bruara, s potpisom Milutina (Ivana Milutinovi}a), saop{tio je {tabu
Nik{i}kog odreda da je „borba protiv... ~etni~kih organizacija i ~etnika
sastavni deo borbe protiv zavojeva~a” i naredio mu da se „i po cenu pri-
vremenog odlagawa napada protiv zavojeva~a” nemilosrdno bori protiv
~etni~kih bandi Bjelopavli}a i Vasojevi}a. Zahtevao je da u tu svrhu deo
svojih snaga opozove iz Hercegovine, jer „borba protiv pete kolone u da-
na{woj situaciji mora biti jedna od najva`nijih ta~aka, ...mada bismo za-
vojeva~a zbog toga mawe uznemiravali”.256 Komandant tog odreda, Sava Ko-
va~evi}, prenosio je uputstva G[-a svojim jedinicama, zahtevaju}i da ga
neposredno izve{tavaju o wihovom izvo|ewu. Po{to je bio svestan toga,
koliko je za uspeh va`na motivacija, dodao je: „Za neizvr{ewe, dobro za-
pamtite, odlete}e vam glave.”257
U svojim naredbama, Tito je zahtevao represalije i protiv porodica
~etnika i wihove imovine. Dok je u naredbi Drugoj proleterskoj brigadi
zahtevao zaplenu imovine svih pobeglih ~etnika i petokolona{a, „pri ~e- ~e-
mu treba da spale poneku ku}u kojeg od zlikovaca i okorelog ~etnika”, u
ta~ki 2, gore navedene naredbe od 10. marta 1942. godine, jo{ je o{triji:
„Morate posegnuti i za represalijama protiv ~etnika. Morate paliti...
obavezno sve ku}e ~etni~kih vo|a i kolovo|a.” U naredbi istom {tabu, od
27. marta, obavezu represalija Tito {iri na „pobegle” ~etnike, bez obzi-
ra na wihov poloàj i uvodi novost: „Konfiskacija svih potrep{tina, sla sla--
we wihovih porodica okupatoru (nagla{eno u izvorniku – A. B.), spaqi-
255
Zbornik... III/1, str. 208; J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 234, ne zna za skoro nebroje-
III/1,
na sli~na i ranija Titova uputstva; sli~no B. Petranovi}, Srbija u drugom... str. 284-285,
koji pored gorweg, navodi i neka druga Mihailovi}eva sli~na uputstva podre|enim koman-
dantima, a za ranija i mnogo brojnija Titova kao da ne zna.
256
Zbornik... III
III/2,
/2, str. 209-11.
257
Zbornik... III
III/2,
/2, str. 209-11, 296.
vawe ku}a itd”. Operativni {tab za Bosansku krajinu, 9. septembra 1942.

godine, saop{tava o pro~etni~kom raspoloèwu sela oko Bawa Luke. Po-
{to mu to nije bilo po meri, odlu~io je da „sve te otrovne {pijunske po-
rodice (srpske – A. B.), treba poterati prema Bawa Luci, tamo su usta{e,
neka s wima ìve...258 Tri ta~ke (u izvorniku) nazna~avaju da }e prognani-
ci tamo saznati „da je smrt posledwa ìvotna funkcija”, kao {to }emo to
~uti u Zlarinu. Da im neko ne bi zamerio da ~etnike diskriminiraju, „sa-
da, kad smo zapo~eli organizovanu konfiskaciju ~etni~ke imovine, upravo
politi~ki razlozi zahtevaju upotrebu jednakih mera i protiv usta{ke
imovine”, kako 26. septembra 1942. godine saop{tava {tab operativnih ~e-
~e-
259
ta kod Bosanskog Grahova.
Sli~ne su bile i Titove naredbe drugim G[-ima. Samo za primer,
navodimo naredbu durmitorskom G[-u, od 14. marta 1942. godine: „Morate
isto tako paliti ku}e i glavnih kolovo|a. Ako beàwe ~etnika u Pqevqa
postane brojnije, morate upotrebiti i gore represalije.”260 Palili su ce-
la sela i iz wih isterivali ìteqe, ne samo zato {to su bila ~etni~ka,
nego zato, „jer ta sela ne moèmo kontrolisati, a ~etni~ke bande ih kori-
ste za svoja utvr|ewa”. Ovim re~ima je M. \ilas 5. aprila 1942. izvestio
Tita o spaqivawu sela Ozrini}i, „do temeqa”. Paqewe je sam naredio.
Od 300 ku}a ostalo je nespaqenih samo deset. Tada je Mitar Baki} spalio
selo Dowi @agarac, „jer je pristupilo ~etnicima”.261 Ne{to sli~no dogo-
dilo se tokom zauzimawa usta{ko-muslimanske baze Bora~ i perifernih
sela na izvoru Neretve. U svojoj naredbi za napad na wih, Tito 2. aprila
nare|uje da „posle likvidacije Bora~a, treba najhitnije likvidirati sva
usta{ka naseqa do Kowica”.262 Radi se o podru~ju severoisto~no od Mosta-
ra, duìne oko 50 kilometara. Kako se M. \ilas prise}ao posle rata, una-
pred je „izdata op{ta naredba da se pobiju svi odrasli mu{karci, ostali
ìteqi da se prognaju, a ku}e da se spale”.263 Samo se „dobrovoqa~kom” od-
258
Zbornik... II
II/7,
/7, str. 53.
259
Zbornik... IV
IV/7,
/7, str. 145.
260
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 126; za druge slu~ajeve vidi str. 11, 21, 175, 243, 461 i druge.
261
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 341, sli~no 381; telegram Mihailovi}a predsedniku vlade
broj 535, od 30. avgusta 1942. godine, R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 793; \ilas, Wartime
Wartime,
str. 155, V. Dedijer, Novi... II II,, str. 724-25, navodi svedoka, po kome je oba paqewa naredio
\ilas, a za wih je optuìo Mitra Baki}a i S. Kova~evi}a. Kad se I. Milutinovi} na sed-
nici PK-a suprotstavio streqawu qudi samo zato {to se ne slaù s komunizmom, \ilas
je kao kontraargument uzviknuo: „Ovo nije socijaldemokratija, ovo je revolucija”.
262
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 324.
263
Wartime,, str. 158.
M. \ilas, Wartime
redu partizanske vojske (prisilno mobilisanim ~etnicima u partizane)

mogu zahvaliti {to je zbog wihove neaùrnosti ve}ina na smrt osu|enih
mogla pobe}i kroz wihove linije.
Tako je bilo do kona~nog „oslobo|ewa”, samo {to su „dobrovoqce” s na-
rodnim trobojkama na {ajka~ama ukinuli, a mogu}nosti za beàwe su po-
stale mawe. Pomo}nik na~elnika V[-a, kapetan V. Terzi}, 21. decembra je
saop{tio {tabu operativnog sektora Mrkowi} Grad – Jajce da su ~etni-
ci, u selu [ehovci, partizane, zbog nedovoqne budnosti, iznenadili. Za-
to nare|uje: „Prema ~etni~kim selima, kao {to su [ehovci i druga, koja
ste nabrojali u saop{tewu, odnosno, koja ~etnici koriste kao skloni{ta,
gnezda i upori{ta, izvr{ite o{tre i nemilosrdne mere...” Sve ~etnike,
„bilo da su u borbi, ili se ne bore, kao i wihove pomaga~e i obave{tajce”,
morate „likvidirati na licu mesta”.264 Kolektivna krivica bila je jedna
od krivi~nopravnih tekovina Narodnooslobodila~ke borbe.
Kardeqev sistem regrutovawa
Komunisti nisu bili bezose}ajni samo prema patwama civilnog sta-

novni{ta, koje su im okupatori nanosili svojim represalijama. Naprotiv,
akcije, za koje su o~ekivali da }e izazvati okupatorove represalije, izvo-
dili su namerno, mnoge od wih samo zato da bi ih izazvale. Kad je Tito, u
decembru 1941. godine, prebegao u Sanxak, najuì saradnici su mu referi-
sali da im se crnogorski seqaci ne usu|uju pridruìti, jer se pla{e da }e
im u tom slu~aju ~etnici popaliti ku}e. Logi~ki zakqu~ak je bio jasan:
Ako ih upla{imo mi, ne}e se usuditi da pre|u k ~etnicima. „E, pa,
ovaj”, zakqu~io je razgovor Tito, „dobro, slaèm se, spalimo im tu i tamo
poneku ku}u, ili selo”, izve{tava \ilas.265 Nije iskqu~eno da je i on bio
me|u Titovim savetnicima. Iz Crne Gore je imao mnogo iskustva. Ne sme-
mo prevideti da je Tito svoje direktive oslonio na pri~awe o strahu seqa-
ka od paqevina, a ne na stvarne ~etni~ke zlo~ine. Presudno je to da paqe-
we ku}a i celih sela nije shvatao kao osvetu za neprihvatqiva (bilo koja)
~etni~ka dela, a kamoli za paqewe partizanskih ku}a i sela, nego sred-
stvo kojim }e spre~iti ja~awe ~etni~kih ~eta, ako ve} ne moè posti}i
ja~awe svojih. Krivi~nopravni napredak u vreme Narodnooslobodila~ke
borbe, o~igledno, nije poznavao granice.
264
Zbornik... II
II/7,
/7, str. 151.
265
Wartime,, str. 146.
M. \ilas, Wartime
Autorska prava za prikazanu paqevinsku strategiju regrutovawa par-

tizana, za razvoj pravne teorije, nije zasluìo ni Tito ni wegovi sanxa~ki
do{apta~i. Ni prakti~ar Sava Kova~evi} – Mizara, kasniji neustra{ivi
partizanski vojskovo|a, koji je, po{to nije mogao privu}i dovoqno dobro-
voqaca, napadao Italijane u mawim grupama na pohodima kroz nacionali-
sti~ki ili antikomunisti~ki raspoloèna crnogorska sela, da bi se posle,
bez traga, povukao i „nepripremqeno, iznena|eno i neza{ti}eno stanovni-
{tvo” prepu{tao „ogwu i ma~u”. Nije po{tedeo ni svoje rodno Nudo, sused-
no selo kod Grahova (severno od Risna u Boki Kotorskoj). Grahov~anin, S.
Novica Kova~evi}, sudija u Spili, kao ugledan rodoqub, procenio je da su
nastupile okolnosti u kojima bi se silom moglo uspe{no spre~iti paqe-
we, pqa~kawe i ubijawe, koje su Italijani pripremili za odre|eni dan.
Nacionalisti, koji su saznali za italijansku nameru, doneli su odluku da
oni napadnu wih. Mizara im je napad zabranio, uz obja{wewe da }e ku}e
koje
ko je Italijani spale, kao i ène i deca koje pobiju, „napraviti boqe pro-
letere”.266 To se dogodilo 1. januara 1942. godine.
Jo{ pola godine ranije, autorsko pravo na opisani sistem regrutovawa
prijavio je patentnom birou Edvard Kardeq. Po{to je malo verovatno da je
u~estvovao u tridesetogodi{wem ratu, gde je vaìlo: „Whose house doth
burn must soldier turn” /~ija ku}a izgori, u vojnika ga pretvori/, ne moè
mu se pore}i originalnost ni na ovoj, istorijskoj strani. U pismu Titu, od
2. avgusta 1941. godine, tuma~io je kako se za ja~awe partizanskih odreda
mogu iskoristiti okupatorska paqewa sela i druge osvete nad civilnim
stanovni{tvom. Stanovni{tvo pred terorom beì u planine. Represalije
stoga, naprosto, treba izazvati, a okupatora direktno naterati na wih. Za
pobedu revolucije
revolucije potrebni su najokrutniji okupatori. „Kod nekih dru-
gova
go va postoji strah od represalija (ne u rukovodstvu), od uni{tavawa sela,
qudi itd.”, àlio se na meku{ce. Tvrdwa u zagradama da u rukovodstvu
takvih meku{aca nema, dodana je verovatno kao za{tita od Tita, da je ne
shvati kao zamerku, nego kao konstataciju ~iwenice. Potom je razvio svojusvoju
misao: „Upravo je taj strah najve}a prepreka da se odlu~nije sprovede mo-
bilizacija hrvatskih sela”. Odmah kaè za{to i kako. „Uveren sa sam”,
m”, ka
kaè,
è,
„da }e ba{ represalilijje dovesti hrvatsko selo na stranu srpskog sela.
sela. U ra-
266
R. Kneèvi}, Kwiga... I,, str. 101-2. Kasnije su komunisti wegovu grupu od 72 nacio-
nalista, okupqena iz obli`weg plemena Kova~evi}a, koji su zahtevali svoj udeo u uprav-
qawu grahovskim krajem, opkolili i razoruàli, a wega sa sedmoricom saradnika, kao
organizatore „Narodne vojske”, koja je bila deo Mihailovi}eve vojne organizacije u Crnoj
Gori, 15. januara osudili na smrt i streqali.
tu ne treba da se pla{imo razarawa celih sela. Teror }e bezuslovno dove-

sti do oruàne akcije (oruànog otpora seqaka – A. B.).” Ne{to kasnije, u
pismu, svoj recept individualizuje: „Treba osnivati odrede zajedno s ma-
~ekovcima” (pristalice vo|e Hrvatske seqa~ke stranke – HSS, dr Vlatka
„Treba iza-
Ma~eka). U nastavku obja{wava kako }e ih pridobiti za sebe: „Treba
zvati wihov otpor. Tek }e teror nad ma~ekovcima podi}i celu Hrvatsku
na otpor” (nagla{eno u izvorniku).267 Zato bi bilo besmisleno ~e ~ekati
kati na
milost i nemilost okupatora da spali neko selo. Ako ho}emo broj
broj~ano pove-
}ati partizanske redove, moramo ih spaliti sami. Komandanti
Komandanti ne treba da
se pla{e zavojeva~evih represalija, uspeh revolucije
revolucije zahteva da sami ko-
riste ogaw i ma~ nad hrvatskim selima, glasi sadràj wegovog recepta.
Iako su samo nekoliko dana ranije Nemci u Srbiji isprobali sli~an
sistem pridobijawa svojih saradnika, Kardequ se ne moè osporiti ori-
ginalnost, a time i pravo na patent. Ideju je dobio sredinom leta 1941. go-
dine; tada je bio u Sloveniji i za empirijski nema~ki sistem, koji bi mu
sezao jedva do ramena, nije mogao da zna. Putem izme|u Uìca i Vaqeva, 27.
jula 1941. godine, vozila su se na motociklu s prikolicom dvojica nema~kih
narednika. Na prevoju Bukovi, blizu odvajawa puta prema selu Div~ibare,
iz zasede ih je napala mawa grupa qudi, odevena uglavnom u civilna ode-
la, donekle u vojni~ke uniforme. Voza~a su ubili, a pratioca odveli sa
sobom. Po{to su mrtvom skinuli ~izme, a wegovu pu{ku ostavili da leì leì
na cesti, moè se zakqu~iti da su napada~i bili obi~ni drumski razboj-
nici. Tada ih je bilo dosta u Srbiji. Nemci su se osvetili tako {to je ~e-
ta, kojoj su pripadali narednici, uz pomo} Feldgendarmerie i odreda srp-
skih àndarma, prore{etala celu {iru okolinu i doterala sve mu{kar-
ce na mesto napada: uhvatili su 81 me{tanina, najvi{e iz Kosjeri}a. Pu-
kovnik Fon [tokhauzen je od srpskih àndarma zahtevao da ih oni popo-
streqaju. Po{to su se opirali, postrojio je nema~ku ~etu i naredio da
pu{ke, spremne za paqbu, upere na srpske àndarme. Ili }ete streqati
vi ili }emo mi. Odlu~ite sami, verovatno im je rekao.268 Nema sumwe, demo-
kratski ~in, vredan plemi}ke titule pukovnika, iznad svega plemenite
rase. Tako su Nemci prisilili srpske àndarme da pucaju na svoje zemqa-
ke,, i time stekli pouzdane saveznike. Ne ba{ sasvim. Ve}ina se pred osve-
ke
tom sakrila me|u ~etnike. Kad je Kardeqev patent preuzeo Tito, obezbe|e-
na je wegova masovna upotreba, a Kardequ vi{egodi{wi dotok bogatih tan-
tijema. Tako G[ za Sanxak saop{tava 31. marta V[-u Jugoslavije: „Na{e
267
Zbornik... II /2, str. 31; V. Dedijer, Tito
II/2, Tito,, str. 408 i 409.
268
M. @ivanovi}, Tre}i... I,, str. 147-48; M. Deroc, British...,, str. 152-54.
Deroc, British...
akcije protiv ~etnika, kao i paqewe wihovih ku}a, imali su povoqan uti-
caj, jer posle toga vi{e nije bilo slu~ajeva ponovnih odlazaka me|u ~etni-
ke, dok je priliv me|u partizane brojniji”.269
Do sada nismo na{li dokaze da je Kardeq svoju teoriju terora prila-
godio potrebama rodne Slovenije. Wena uop{tenost, pak, ne dopu{ta sum-
wu da je kori{}ena i u woj. L. Arne`, koji o wenoj formulaciji 2. avgusta
1941. sasvim sigurno nije bio podu~en, kaè da „su se komunisti veselili,
kad su nacisti i fa{isti odlu~ili da streqaju taoce”. Neutralne i anti-
komuniste smatrali su nerodoqubima i izdajnicima, zato su uìvali u
likvidaciji brojnih nekomunista koje su pobile okupacione vlasti. „Uz-
vratni napadi, koji su sledili posle svakog partizanskog napada ili na-
siqa, naterali su mnoge neopredeqene da pobegnu u {umu, kako bi izbeg-
li mogu}e hap{ewe od strane okupatora”. Pri tome navodi istori~ara F.
[kerla, po kome se stanovni{tvo Qubqanske pokrajine nameravalo odre-
}i svih nasilnih mera protiv Italijana, koje bi izazvale jo{ ve}e nasi-
qe i {tetne kontramere. „Centralni komitet Komunisti~ke partije je u
takvom ’état d d´ésprit’ /stawu duha/ video veliku opasnost po oruàni ot-
por...” Zato je „poku{ao da zao{tri odnose s okupatorom. U Qubqanskoj po-
krajini i posebno u gradu, izvodio je raznovrsne nasilne radwe protiv
Italijana, kako bi spre~io izmirewe...”270 Dakle, i u Sloveniji je teror
bio deo oslobodila~ke strategije.
M. Milaco misli da je stvarawe nereda, kako bi se izazvale nema~ke
uzvratne mere, kako bi se ogor~ilo stanovni{tvo i umnoìli partizanski
redovi, bila temeqna Titova strategija.271 I D. Martin, koji se zgraàva
nad Titovim zlo~inom, konstatuje: „Titova strategija je bila strategija
aktivnog izazivawa represalija. Uni{tavawa sela, strah od pokoqa i osi-
roma{ewe stanovni{tva, bili su voda na wegov politi~ki mlin”... Ne-
o{te}eno selo je pove}avalo mo} Mihailovi}a. Uni{teno selo pove}avalo
je Titovu mo}”, kaè.272 Uprkos tome, Tito je negirao da prema muslimani-
usta{ama.273
ma u Fo~i koristi „najru`nija sredstva”, kakva je pripisivao usta{a
Protiv muslimana su, dakle, koristili samo „ru`na sredstva”, jer su naj-
ru`nija bila rezervisana za usta{e. Nema~ki general R. Kisling izve-
{tava da su partizani i usta{e koristili najstra{nije metode borbe. Ne
269
Zbornik... I/16,
/16, str. 31.
270
Slovenia...,, str. 109; F. [kerl, Po~eci.., str. 27.
J. A. Arne`, Slovenia...
271
Milazzo, The Chetnik... , str. 20-21.
M. Milazzo,
272
Web..., str. 41.
D. Martin, The Web...,
273
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 437.
samo da partizani nisu poznavali zarobqenike, wihovim naredbama nije

bilo poznato ni „ubijawe”, ve} pokoq, naj~e{}e sa strahovitim mu~ewem.274
Budu}i da su Kardeq i Tito bili u~iteqi velikog dometa, razumqivo
je da se ne{to wihove mudrosti uhvatilo i za druge. êtnici su je imiti-
rali u istoj Fo~i, koju su tokom leta oteli usta{ama (da se ne bi ume{a
ume{ali
Italijani, wihove najvi{e komandante potkupili su tepisima i zlatom).
„Sli~no je bilo i sa Bosanskim i Zagorskim odredom (bili su sastavqeni
uglavnom od Hrvata – A. B.), koje sam sistematski slao u borbe, kako bi pro-
livena krv produbila jaz izme|u wih i partizana”, sredinom 1942. godine
ponavqao je nau~enu lekciju Jev|evi}, iako nije shvatao wenu dubqu poru-
poru-
ku. Hrvatske ~etnike trebalo je da {aqe u sukobe i spaqivawa hrvatskog
i muslimanskog stanovni{tva i sela, tako da stanovni{tvo pomisli da ih
izaziva partizanska ruka. Shvatio je da se na mr`wi izme|u Srba i Hrva-
ta ne moè sa~uvati Jugoslavija. Zato je, sli~no drugim ~etnicima, namam-
qivao u svoje ~ete Hrvate i slao ih u borbu protiv partizana – Hrvata.
Iz Crne Gore je poznat primer plemenske varijante Kardeqeve re-
grutacione strategije. Komunisti iz plemena Piperi (skoro svo komuni-
sti~ko vojni~ko i politi~ko rukovodstvo, s Ivanom Milutinovi}em na ~e-
lu, bilo je iz tog plemena) – Zetski partizanski odred – 18. oktobra 1941.
godine, na Jelinom dubu kod Bio~e, severno od Podgorice, napali su i li-
kvidirali italijansku kolonu od 43 kamiona, namewenih u Kola{in. Po-
vukli su se preko teritorije uglavnom ~etni~kih Ku~a i Bratonoì}a, i
za sobom namerno ostavqali gomile zaplewenih stvari, kao da su ih u brzi-
ni izgubili. Italijanski kazneni odred ih je sledio s lako}om i tako, u
zabludi, spalio {est sela piperskih neprijateqa, stotinu seqaka ubili
su na licu mesta, a nekoliko stotina odveli u internaciju. S. Klisold, ko-
ji izve{tava o tome, kaè da „takvo divqa{tvo na duì rok nije moglo
pogre{iti, a da ne dovede stanovni{tvo u zagrqaj partizana. Preìveli
Ku~i i Bratonoì}i su za odbranu od Italijana osnovali vlastite od-
brambene snage, koje su kasnije sara|ivale s partizanima. Nijedna metoda
nije se mogla odbaciti kao isuvi{e bezobzirna ili nepo{tena, samo ako
je sluìla umnoàvawu redova... ’Narodne revolucionarne armije’.”275
U Srbiji, gde su se posle 1941. godine preostali partizani posakriva-
li po {umama, skoro bez traga, bilo je druga~ije. Otvorena revolucija bi
274
R. Kiszling Kroaten, str. 186. [to se ti~e ubijawa svih zarobqenika, tvrdwa je
Kiszling,, Die Kroaten,
preterana. Kao {to }emo videti, posebno su prisilno regrutovane ~etnike, po pravilu, pre-
vodili u svoje redove.
275
Zbornik... III
III/1, Clissold, Whirlwind
/1, str. 71 i d.; S. Clissold, Whirlwind, str. 81-82.
ih sasvim pokopala. G[ PO Srbije je zato, 5. decembra, ovako kritikovao

podre|ene komandante: „Na{i odredi, tokom leta i jeseni, nisu pokaziva-
li pravilno izvo|ewe linije (taktike – A. B.) narodnooslobodila~ke bor-
be... Nije se dovoqno uzimalo u ozir da je okupator na{ glavni neprija-
teq i da zato na wega treba usmeriti na{e glavne udarce. Moèmo tvrdi-
ti da do borbi s tim zlo~incima uop{te nije do{lo. Najvi{e borbi vodi-
lo se s okupatorskim slugama, {to je kod qudi stvaralo utisak gra|anskog
rata (ponegde su se doga|ale ~ak i tako stra{ne stvari, kao spaqivawe ~et-
ni~kih sela).”276 Ranije navedeno Titovo uputstvo G[-u Srbije ostalo je,
dakle, na papiru, a Titova uì~ka revolucionarna praksa, bar u izvesnoj
meri, ublaèna. Bilo kako bilo, suprotno drugim delovima dràve, oslo-
bodila~ki rat u Srbiji se, za neko vreme, vratio na svoju prvu etapu.
êtnici uzvra}aju vojni~ki udarac...
Mora da je Valter (Tito) bio jako razo~aran, kad je u depe{i od 23.

avgusta izvestio Kominternu da su usta{ka zverstva, upravo zbog tog efek-
ta „zabrinula Nemce i Italijane, pa su po mnogim mestima naredili razo-
ruàvawe Paveli}evih usta{a, pozivaju}i narod da se vrati iz {uma”.277
âk i Nemci, koje su Srbi najvi{e mrzeli, nisu prema Srbima pokaziva-
li takvu okrutnu osvetoqubivost, kao partizani prema ~etnicima. âk su
i to ublaìli. Samo ne{to vi{e od mesec dana posle uvo|ewa streqawa
100 civila za jednog palog Nemca, komandant ofanzive protiv srpskih par-
tizana i ~etnika, general Beme, otvorio je o~i: „Zarobqavawe i streqawe
Srba, bez izuzetka, navodi na otpor i pridruìvawe ustanicima i onih
krugova stanovni{tva koji do sada nisu u~estvovali u ustanku, ja~a usta-
ni~ku snagu komunizma, smawuje izglede za brzo gu{ewe ustanka i {teti
kona~nom politi~kom ciqu akcije”.278 U Crnoj Gori, gde se nije moglo ra-
~unati na pomo} usta{kih koqa~a i paliku}a, partizani su represalije
vr{ili sami. Nasiqem nad stanovni{tvom, primoravali su ga da se dobro-
voqno sklawa u wihove redove.
Crnogorska iskustva, uprkos svemu, nisu bila tako jednozna~na, kako
su to zami{qali Kardeq i Tito. Zato ne iznena|uje {to je u izve{taju od
27. marta 1942. godine, ~ak i M. \ilas, koji je ina~e najbezobzirnije nare-
276
Zbornik... I/4,
/4, str. 217.
277
V. Dedijer, Tito, str. 416.
278
Zbornik... XII
XII/1,
/1, str. 540-41.
|ivao streqawe, zajedno s Mitrom Baki}em, morao da se àli Titu pita-

wem: „îme se moè objasniti {to na teritoriji koju oslobode partizani,
~etnici uspevaju da izazovu toliku paniku, da partizani ne nai|u ni na
ìvu du{u?”... „O~igledno”, odgovara sam sebi, (partizanskim – A. B.) „ne-
dovoqno motivisanim streqawima... (tri ta~ke u izvorniku – A. B.), glavno
glavno
279
je ubediti mase u neophodnost streqawa”. Da li \ilas ho}e da kaè da
treba mase samo „ubediti”, pa }e mo}i da streqaju svakoga, pa i „nedovoqno
motivisano”? Sli~no je 2. aprila 1942. godine Ivan Milutinovi} iz Crne
Gore izvestio V[, ~iji je bio delegat, da su posle „brzog posredovawa cen-
tralnog komiteta (wega i \ilasa – A. B.) prekinuli masovno spaqivawe
ku}a – spalili su cela sela”.280 [est dana kasnije, Tito im je poslao uput-
stvo da „kod likvidacije petokolona{kih ~etni~ko-krila{kih legla po
selima, treba postupati istovremeno oprezno i odlu~no. Ni u kom slu~aju
ne smete dopustiti navalu op{teg paqewa i uni{tavawa, jer bi dana{wa
situacija samo jo{ vi{e oslabila na na{u {tetu”.281 Uz napomenu da se pa-
qevinska ograni~ewa odnose samo na civilno stanovni{tvo, moèmo zakqu-
~iti da su bila kratkog daha. U partizanskim saop{tewima slede}ih ne-
deqa, naime, ne prime}uju se bilo kakve promene. Bar ne u Crnoj Gori, na
koju su se odnosila.
Tamo su takva upozorewa i prestanak paqewa u to vreme ve} jako oka-
snila. êtnici su postajali sve uspe{niji, posebno uz pomo} najve}eg,
uglavnom ~etni~kog, prosrpski usmerenog ratni~kog plemena Vasojevi}a.
Major \or|ije La{i}, koga je Mihailovi} 15. oktobra 1941. godine imeno-
vao komandantom limsko-sanxa~kih ~etni~kih odreda, kao wihov pripad-
nik, po~eo je s vojni~kim organizovawem ~etnika u Lijevoj Rijeci, sever-
no od Podgorice i u Nik{i}u. Posao mu je i{ao od ruke, kao podmazan. Sa-
mosvesno je ponudio saradwu partizanskom G[-u za Crnu Goru i Boku i
ujedno mu predloìo da se reorganizuje na plemensko-demokratskoj osno-
vi. G[ ne samo da je odbacio saradwu, nego je posle kra}eg oklevawa, u smi-
slu uputstva V[-a zakqu~io da likvidira ~etnike na tom terenu. Uspe-
hu je doprinelo i stanovni{tvo. U obli`wi Kola{in partizani su dove-
li grupu zarobqenih italijanskih oficira koje su nameravali da stre-
qaju. Okolno stanovni{tvo, u strahu od osvete, pod vodstvom dvojice su-
dija, Qube Mini}a i Vula Vlahovi}a, opkolilo je grad, zahtevaju}i da
oficire oslobode. Zbog premo}i protivnika, partizanima nije preostalo
279
Zbornik...
Zbornik... II/3,
II/3, str. 231.
280
Zbornik...
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 92.
281
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 355.
ni{ta drugo, nego da ih predaju nacionalisti~koj

nacionalisti~koj jedinici. Sli~no se do-
godilo i u Lijevoj Rijeci. Tamo{we stanovni{tvo je zapretilo Zetskom
partizanskom odredu, koji je nameravao da pobije ~etnike napadom s boka,
da se okane datog zadatka. Jo{ iz vremena julskog ustanka, qudi su znali
da je sila jedini na~in da partizane nau~e pameti.
Kad su partizani iz Kola{ina zauzeli Mate{evo i preko prelaza Ba-
ra Kraqska poku{ali da prodru ka Andrijevici, La{i} ih je sa~ekao u
zasedi i potpuno razbio. Na nesre}u, bio je te{ko rawen i nekoliko mese-
ci je ostao u posteqi. Tako su ~etnici, ~iju je komandu preuzeo major An-
drija Veskovi}, morali da se povuku. Kapetan \uri{i}, koga je Mihailo-
vi}, istovremeno s La{i}em, imenovao komandantom crnogorskih ~etni-
ka, skupio je me|u Vasojevi}ima, on sam je tako|e bio ~lan tog plemena, do-
voqno qudi za celu udarnu brigadu. Postala je jedna od najsposobnijih
~etni~kih jedinica. Kad se \uri{i} vratio iz „posete Mihailovi}u”,
preuzeo je i La{i}ev deo zadataka. Svoj {tab je uspostavio u Beranama, ko-
je je o~istio od partizana. Potom ih je isterao iz [ahovi}a, a u februaru
i iz Kola{ina i Mate{eva, kao i iz La{i}eve Lijeve Rijeke. Sredinom
marta, Kola{in je htelo da prisvoji 2.000 partizana; u o{trom kontrana-
padu, \uri{i} ih je odbio i naterao nazad prema Siwajevini. U napadu je
pao jedan od najpoznatijih crvenih komandanata, ~lan crnogorske visoke
komande, Bajo Sekuli}. Po celoj Crnog Gori i u Sanxaku osnivalo se sve
vi{e ~etni~kih odreda. Izuzetak nisu bili ni prete`no crveni Piperi
i Bjelopavli}i, jo{ mawe Ku~i i Bratonoì}i.
Sve je to bio samo po~etak. Kad su partizani 16. maja 1942. godine, po-
sle bri`qive pripreme282 i sa ~etvorostrukom premo}i (1.700 protiv 400)
– me|u wima je bio i elitni (Lov}enski) bataqon Prve proleterske bri-
gade – napali Kola{in, doìveli su strahoviti poraz. Sa strane su ih, u
povla~ewu, napale i ~etni~ke grupe iz Pqevaqa, Nik{i}a i ~ak Fo~e i
proterale ih. Tito, koji se partizanima pridruìo severno od @abqaka,
u bekstvu iz Fo~e pred nema~kom Tre}om ofanzivom i Italijanima – oni
su ovu ofanzivu kasnije i podràli – ozna~io je napad na Kola{in „glu-
po{}u”. Pri tome je zaboravio da je dva meseca ranije upravo on naredio
G[-u Crne Gore i Boke da okupacija Kola{ina u borbi protiv ~etnika do-
lazi na prvo mesto i da ga treba napasti sa svih strana. U wegovoj nared-
bi, koju je 16. marta preneo {tab Durmitorskog odreda, ismevao je lokal-
ni odred, u smislu, „stvarno je pravo ~udo, da s grupom od 2.100 partizana
partizana
nije mogu}e pobediti kod Kola{ina i re{iti ~etni~ko pitawe u Crnoj
282
Vidi nare|ewe za napad u Zbornik... III
III/3,
/3, str. 220. i d.
Gori”.283 Uprkos tome, poraz je bio tako teàk, kao onaj skoro pola godine
ranije (ujutro, 1. decembra 1941. godine), kad su partizani poku{ali da
osvoje
osvoj e Pqevqa, okupirana od Italijana.
Posle toga padala je baza za bazom, ali partizanska, a ne ~etni~ka, ka-
ko je to bio nagovestio Tito. Umesto da posle pada Kola{ina partizani pro-
teraju ~etnike preko Tre{wevika (1.570 m visok prelaz izme|u Bjelasi-
ce i Prokletija) u Andrijevicu i Berane, „sve do Vasojevi}a”, ka suprotnom
kraju i u suprotnom smeru spasavali su se iz Crne Gore upravo partizani.
Tito se mogao uveriti da je wegovo mi{qewe, kada je pre mesec dana sa-
op{tio Prvoj proleterskoj brigadi da mu se „~ini, kako se situacija u
Crnoj Gori popravqa u na{u korist”, ~ista fantazija.284 Tokom povla~e-
wa ka severu, partizani su jo{ samo palili. Nisu po{tedeli ni @abqak,
sredi{te svoje druge „republike”, koji im je sve vreme boravka u Crnoj Go-
ri bio pouzdana baza. Spalio ga je upravo Mo{a Pijade, koji je tamo bora-
vio u rano prole}e, uzaludno ~ekaju}i sovjetske avione s pomo}i za wih,
dok je u slobodno vreme poku{avao da organizuje prave sovhoze (dràvna
imawa po sovjetskom uzoru) za krupnu i sitnu stoku. Crna Gora je za duè
vreme postala ~etni~ka, „mo{inovci” su na sovjetsku pomo} ~ekali do kra-
ja rata.
Bez obzira na vojni~ki neuspeh crnogorskih partizana, doga|aji na
boji{tu potvr|uju uvodnu konstataciju da je prednost partizanske borbe
pripala likvidaciji ~etnika. Partizanski vojni izve{taji iz 1942. go-
dine kao protivnike pomiwu skoro samo ~etnike. Borba protiv Italijana
je dobila sekundarni zna~aj, takore}i, postala je samo sredstvo za posti-
zawe prvog ciqa revolucije. Narodnooslobodila~ka borba se tako pretvo-
rila u borbu za nemilosrdno istrebqewe svih nekomunisti~kih oruà-
nih snaga.
...ali i opona{aju partizanske okrutnosti
êtnici su, svakako, vra}ali milo za drago. Naredbe, kao „Pqa~ka-

we i paqewe ku}a bilo ~ijih, ubijawe qudi bez sudske odluke... se najstro-
è zabrawuje, ko se bude pona{ao druga~ije, na kraju }e sam biti ka`wen
smr}u. Vojni~ki naoruàne osobe, kako neprijateqe, tako i policiju i
ostale, treba odmah razoruàti i pod sigurnom straòm privesti u tu
283
Zbornik... III
III/2,
/2, str. 356.
284
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 97, 358, 397.
svrhu odre|eno mesto...”, koje je 1. novembra 1941. godine izdao komandant

Vi{egradskog
Vi {egradskog ~etni~kog odreda, Kamenko Jevti}, dok je zauzimao usta{ki
Vi{egrad, oti{le su u zaborav. Ako su nacionalisti hteli spre~iti uvo-
|ewe boq{evizma i svoje fizi~ko istrebqewe, morali su i oni u zaborav.
îni se, ipak, da su bar na nivou odgovornih komandanata, ~etnici bili
mawe okrutni od svojih protivnika, usta{a i partizana.
Najgore zlo~ine ~etnici su po~inili prve godine posle po~etka rata
nad hrvatskim stanovni{tvom, iako su se uglavnom svetili za mnogo gore
usta{ke zlo~ine. Nije iskqu~eno da se Jevti}eva naredba nije odnosila na
usta{e. Poznat je slu~aj s kraja avgusta 1942. godine, da je pet ~etni~kih
bataqona, pod komandom majora Ba}ovi}a, od Qubu{kog i Imotskog prema
jugu, sve do mora kod Makarske, izvelo kaznenu akciju protiv usta{a. Pot-
puno su spalili i uni{tili 17 usta{kih sela i pobili 900 seqaka, sta-
rijih od 15 godina. Pokazali su upravo ne~uvenu okrutnost, kad su izme|u
Qubu{kog i Vrgorca uhvatili hrvatske katoli~ke sve{tenike i ìve ih
odrali. Okolnost {to komandant major Ba}ovi} o tome izve{tava kao o iz-
gredu koji ne odobrava, svakako nije nikakvo opravdawe. âk ni to {to su
pre toga usta{e poklale nebrojeno Srba samo zato {to su bili Srbi. Bez-
bedni nisu bili ni deca ni ène. Kad su ~etnici 19. avgusta 1942. napali
usta{ku bazu u, ina~e, prete`no usta{ko-muslimanskoj Fo~i, prema iz-
ve{taju
ve{taju Jev|evi}a, pored svih pobe|enih, poklali su tri stotine èna i
dece i opqa~kali svu muslimansku i hrvatsku imovinu. „Pqa~kali su ~et-
nici i obli`wi seqaci, mu{karci i ène, staro i mlado... U nekim slu~a-
slu~a-
jevima opqa~kali su i srpske porodice.” Sve to po~inili su u suprotno
suprotnosti
sti
sa izri~itom naredbom, {to nije nikakvo opravdawe, ni za ~etnike kojikoji su
izvr{ili taj uàsan zlo~in, kao ni za wihove komandante. To {to su ~et-
ni~ke
ni ~ke vo|e, u strahu od Nemaca, na brzinu odstranili sve tragove, a „for-
malno objavili da su pobili vojnike koji su ubijali i pqa~kali”, sasamo
mo baca
baca
na wih jo{ odvratnije svetlo.285 Fo~a je, uop{te, bila ~esta scena ~etni~-
kih pogroma. Jo{ na prelasku iz 1941. u 1942. godinu, pre nego {to se u woj
naselio Tito, ~etnici su u woj i u {iroj okolini pobili do 2.000 qudi.
Vi{e nego zverska bila je osveta nad muslimanskim i hrvatskim sta-
novni{tvom u vreme italijanske ofanzive u isto~ne delove Biha}ke „re-
publike”, u kojoj su u~estvovale ~etni~ke brigade „Trebiwe” i „Gacko”. Za
vreme od 5. do 13. oktobra 1942. godine, prema italijanskim vojnim izve{ta-
jima, na svom sektoru prodirawa od Dre`nice na Neretvi, nagore do Pro-
zora, ~etnici su pobili 700 qudi, ve}inom sasvim nedu`nih. Ni ovaj zlo-
285
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, 591-92, 565.
~in nije umawio Jev|evi}evo zgraàwe nad „najzverskijim klawem dece

od godinu dana do dve, i to ne pojedina~no, nego u grupama”,286 posebno {to
su ~etnici bili pod wegovim i Ba}ovi}evim vodstvom. U okvir ove ofan-
zive spada i \uri{i}eva januarska osveta nad muslimanima, u kojoj su u
bjelopoqskom i pribojskom okrugu, s desne strane Lima, spalili 33 sela,
pobili 400 ~lanova muslimanske milicije i oko 1.000 èna i dece. \uri{i-
\uri{i-
}ev izve{taj mesec dana ranije (13. februar 1943), govori ponovno o 1.200
pobijenih muslimanskih milicajaca i 8.000 èna, dece i staraca, na pod-
ru~ju izme|u Lima i Drine, gde u tri okruga (Pqevqa, âjni~e i Fo~a)
je ostalo nespaqeno nijedno selo.287 Ove napade naziva „herojskim”. Mu-
nije
ni
slimani su se osvetili u maju i junu 1943. godine, kad su na desnoj obali
Lima priredili sli~ne orgije nad srpskim stanovni{tvom. êtnici su i
u oktobru 1943, u okolini Prozora, poklali 2.000 osoba. Ne iznena|uje {to
su se nepomirqiva neprijateqstva me|u sukobqenim usta{ama i ~etnici-
ma, uprkos privremenoj me|usobnoj saradwi, zadràla do samog kraja rata.
Nekoliko stotina ~etni~kih komandanata i politi~ara, koji su u martu
1945. napustili Mihailovi}a, na ~elu s Pavlom \uri{i}em, Zarijom Osto-
ji}em, Mirkom Lalatovi}em, Petrom Ba}evi}em i politi~arom Dragi{om
Vasi}em, uputilo se u Sloveniju. Usta{e su ih, ni{ta mawe herojski, po-
klali tokom bekstva na zapad dràve, kad je rat ve} bio pri kraju.
êtnici su sigurno po~inili bezbroj zlo~ina i nad partizanima. I
oni su spalili brojne partizanske ku}e i sela. Me|utim, ako moèmo ve-
rovati
ro vati Milo{u Mini}u, vojnom tuìocu u procesu protiv Mihailovi}a
1946. godine, prvu zgradu (bolnicu), spalili su u junu 1942. godine u Izgo-
rima kod Gacka, prvo spaqeno selo bili su Brajinci i susedna sela u isto~-
noj Bosni (u tom slu~aju nije sigurno da li su bila muslimanska). Ako to
stoji, partizani su ih preduhitrili najmawe za godinu dana, a s obzirom na
masovna partizanska paqewa, ~etnici su im sezali jedva do kolena. Jedan
od najkrvolo~nijih sanxa~kih komandanata, poru~nik Vuk Kalajitovi},
ina~e musliman, nakon {to su mu partizani oduzeli Prijepoqe, koje je 13.
septembra 1943. godine, s komandantom Starog Rasa, Vojom Luka~evi}em,
oduzeo Nemcima, pri poku{aju da ga ponovo osvoji, izdao je 1. oktobra na-
log da spale „ku}e onih komunista, koji su se bili predali, a kasnije po-
Zbornik... XIV
286
XIV/1,
/1, str. 614-15, 592, 656 i 733.
Zbornik... XIV
287
XIV/2,
/2, dok. 8 i 34. Izgleda da je \uri{i} preterivao u svojim juna{tvi-
ma. Prema kasnijim, ina~e nepotpunim podacima, wegovi ~etnici su od 4. do 7. februara
1943. pobili 1.352 osobe, od toga 379 dece do 8 godina i 424 izme|u 8 i 18 godina. Spalili su
5.992 ku}e i gospodarske zgrade (M. ]ukovi}, Sanxak, str. 377).
novo pobegli u {umu, komunistima”. Za uslovno otpu{tene („paroled”) ne-

prijateqe, ni u kom ratu nema milosti. Za ostale je saop{tio da }e izda-
ti nalog, kad o wima budu prikupqeni ta~ni podaci. êtnici su brzo u~i-
li. Potpukovnik Radojevi} je 28. decembra 1943. godine saop{tio Mihailo-
Mihailo-
vi}u da je, zbog pomo}i „proleterskoj fukari, naredio da se likvidiraju
cele porodice, popale domovi i cela sela, u kojima partizani imaju svoja
svoja
upori{ta”. Sli~no se moè re}i i za mu~ewe partizana. Isti izvor navo-
di da su u decembru 1941. i tokom cele 1942. godine, sami legalizovani (ne
Mihailovi}evi) „~etnici (osim onih, koji su predati Nemcima – A. B.) po-
bili na hiqade partizanskih pristalica, opqa~kali brojna sela, pre pretu-
tu-
kli (batinali) hiqade mu{karaca, i mnogo èna i devojaka iz partizan-
skih porodica silovali”.288 U depe{i iz novembra 1943. godine, Mihailo-
vi} je dobio izve{taj da je „Milo{” (o~igledno poznata osoba) silovao neku
neku
komunistkiwu i potom je ubio. Izve{ta~ se, kao ~ovek i kao gardijski ofi-
cir, zgraà nad ~inom, {to govori da je moralo biti izuzetaka. U Crnoj
Gori
Go ri partizane su tukli vilama. Sve je to bilo samo senka onoga {ta su ~i-
nili partizani.
Najsuroviju ~etni~ku naredbu, od onih koje sam ja istraìvao, izdao
je komandant Majevi~kog korpusa 24. decembra 1942. godine, re~ima: „Sve
{to treba ubiti, ubijte, {to treba spaliti, spalite, {to se moè opqa~-
kati,
ka ti, opqa~kajte! Neka posle ne bude nikakvog izgovarawa, ne bojte se ni-
kakve kasnije osvete s wihove strane”. Me|utim, bez poziva na mu~ewe, sa-
mo s konstatacijom: „To je rat, to je revolucija!”, kao da saop{tava da samo
uzvra}a. Kako je to izgledalo u stvarnosti, govori cini~ki izve{taj popa
\uji}a, od 15. decembra 1943. godine: „Uhvatili smo... 140 komunista, me|u
wima 7 Srba; svi ostali su bili Hrvati. Na{i borci su trojicu Srba pu-
stili ku}i, sve ostale smo poklali i bacili u jamu. Na{i borci kaù da
su nepopravqivi i da su zato tada po prvi put u ìvotu umrli”. Izgleda
da im je bilo ào {to ih nisu mogli zaklati dvaput.289
Uprkos svemu, ~ini se da su to bili netipi~ni ispadi izroda. U Bile-
Bile-
}i je sredinom 1942. godine komandant ~etni~kog odreda, izme|u ostalog,
objavio da }e streqati svakoga ko bude pruìo bilo kakvu pomo} partiza-
nima i ostalim sumwivim qudima, wegovu porodicu internirati, a imovi-
nu zapleniti. Me|utim, prema hronologiji, wegova odluka je bila odziv na
prethodna partizanska ubijawa. Poznato je nare|ewe pukovnika Baje Sta-
ni{i}a (jednog od crnogorskih komandanata, ali ne vrhovnog komandanta,
288
Izdajnik..., str. 510-11, 55.
289
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 191, 205.
kao u slu~aju sli~nih Titovih naredbi), od 25. septembra 1943. godine, po

kojem „komandanti, u slu~aju ponovnih partizanskih napada, treba da pre-
duzmu najo{trije mere protiv porodica partizana i wihovih istomi{qe-
nika, ako bude rawen ili ubijen neki od nacionalista”. Britanski vojni
obave{tajci su ovo nare|ewe ozna~ili kao „drakonsko”. O mnogim okrutni-
jim partizanskim, li~no Titovim, koje smo ve} naveli i od kojih su ~etni-
ci u~ili, nisu hteli ni{ta da znaju. Izve{tavali su samo o onome o ~emu
su im podatke i informacije davali partizanski {tabovi. Mu~ewa su ve-
„Repartee”,, 8. decembra
oma retko videli vlastitim o~ima. Tako je misija „Repartee”
1943. godine, izuzetno izvestila da je kod Gledi}a (ju`no od Kragujevca),
436 partizana s planine Jastrebac (ju`no od Kru{evca), napalo 120 Rako-
vi}evih ~etnika. Palo je osam partizana i dva ~etnika, jednog ~etni~kog
oficira su zarobili. Odrezali su mu nos, u{i i prste, posle tri dana obe-
sili su ga o uè.290
Kad su vojvoda Bir~anin, Jev|evi} i komandant hercegova~kih ~etni-
ka, Petar Ba}ovi}, u julu 1942. godine, u Kifinom selu kod Nevesiwa, obi-
{li grob Bo{ka Todorovi}a, ubijenog pola godine ranije, seqaci su uhva-
tili wegovog pretpostavqenog ubicu i hteli da ga na licu mesta lin~uju.
Ba}ovi} ih je spre~io u toj nameri, zahtevaju}i da otkriju pravog ubicu, a
kad ga na|u da ga odmah streqaju. Predsednik Nacionalnog odbora za Crnu
Goru, general \ukanovi}, 7. decembra 1942. godine, izdao je uredbu o ka`-
wavawu partizana i wihovih pomaga~a. U 5. ~lanu odre|uje da selo u kojem
vi{e od 10 qudi krije partizane, okupiraju jedinice narodnog pokreta
(~etnici), i ostanu tamo sve dok ne otkriju i pohvataju sve jatake. Partiza-
ni su takva sela palili bez milosti. Iz Nik{i}a je poznat slu~aj kad su
~etnici, uprkos okrutnosti revolucije, po{tovali na~elo krivi~nog pra-
va nullum crimen nulla poena sine lege.
lege Upravnik zatvora je stavqen pred
narodni sud, jer je pustio pet partizana osu|enih na smrt. Sud ga nije osu-
dio, jer „takav slu~aj nije predvi|en u zakonu. Treba sa~ekati do kraja ra-
ta i suditi mu u sre|enim prilikama”.291 Takvo je bilo op{te stawe stva-
ri u Crnoj Gori, uprkos tome {to je u Kola{inu bio najvi{i ~etni~ki sud
koji je radio na osnovu uredbe o vojnim sudovima jo{ iz 1940. godine. Re-
dovni
dov ni sudovi su sudili po civilnim zakonima. U pismu od 20. januara 1943.
Mihailovi} se àlio Baji Stani{i}u na pomenute i sli~ne slu~ajeve i na
kraju zapisao: „Imajte pred o~ima da smo ne samo u ratu, nego u najteìm
okolnostima – pod okupatorom – doìvqavamo i revoluciju. Osim toga, ko-
290
PRO WO 202/140, sheet 352.
291
A. F. H. Q., The êtniks
etniks, str. 57.
munisti uvek ra~unaju na na{u buròasku sentimentalnost. Zato i mi mo-

ramo skameniti svoja srca i nemilosrdno uni{tavati krvoloke naroda, up-
ravo onako kako bi to ~inili oni, a i ~ine svuda tamo, gde god jo{ opstaju
terorom”. Me|utim, ne moè se prevideti da se krvolo~no pona{awe ~et-
nika preporu~uje samo kao odgovor na jednako pona{awe partizana i da se,
u su{tini, za takvu preporuku, opravdava.
Time nikako ne èlim opravdati ~etni~ke zlo~ine. Mihailovi} je u
1943. godini izdao niz naredbi, u kojima zahteva nemilosrdno istrebqe-
we „tih izroda i krvnika na{ih naroda”, bez sli~nih opravdawa. Mnogi
wegovi komandanti su zapadali u krajnosti. Komandant Stanimir Vasi} je
u vezi s ofanzivom na podru~ju izme|u Toplice i Jablanice (zapadna pri-
toka Ju`ne Morave jugozapadno od Ni{a), predlagao Mihailovi}u „da tre-
ba izvesti kaznenu ekspediciju, pobiti i popaliti {to vi{e mogu, mada
bi trpeli nedu`ni, kako bi taj narod uvideo do ~ega su ga doveli komuni-
sti”. Ne samo takav, svaki zlo~in zahteva najgoru osudu, ne samo verbalno,
zahteva i odgovaraju}u kaznu. To ne zna~i da sve treba da bacamo u isti
ko{. Okrutna logika rata i revolucije sastoji se u tome da jednom po~i-
weni zlo~in ne ostaje usamqen, vodi u osvetu, a to, pak, vodi u zlo~ine i
tamo gde bi ina~e izostali.
Iz Mihailovi}evog uputstva Stani{i}u moè se zakqu~iti da su
partizani predwa~ili, kako vremenski, tako i po okrutnosti zlo~ina. Ako
su dobili ime „mo{inovci”, dobili su ga upravo zbog okrutnosti Mo{e Pi-
jade jo{ u 1941. godine. \ilas tada nije zaostajao za wim. Dedijer misli da
ga je, zapravo, prema{io. âk je sam, 27. aprila 1942. godine, u pismu par-
tizanskom
ti zanskom sve{teniku Bo{ku Popovi}u priznao: „Mo`da sam upravo ja iz-
rekao vi{e smrtnih kazni od bilo koga drugog, takvu sudbinu mi je nare-
dila borba. Uprkos tome, imam potpuno mirnu savest.”292 Svoje politi~ke
protivnike, tada, pre svega, separatisti~ke „zelena{e”, koji su u julu 1941.
1941.
osnovali Kraqevinu Crnu Goru, „krila{e”, kao i sve ostale politi~ke
protivnike, ~ak i samo pretpostavqene, tj. petu kolonu, masovno su ubija-
li i bacali u jame, da ih rodbina nije mogla ni sahraniti. Zato im je i na-
deveno ime „jamari”. S kraja 1941. godine poznat je, ve} pomenuti, slu~aj
iz Kola{ina, kad su vi{e od 200 nacionalista ~etnika, me|u wima wima je bi-
lo i mnogo rawenika, pobili i zajedno sa crknutim psima pobacali u jame.
Kad su Italijani po~etkom januara 1942. godine obustavili vojni~ku kon-
trolu, prete`no planinskog puta Podgorica-Lijeva Rijeka-Bijelo Poqe,
ukinuli su baze u Lijevoj Rijeci, Mate{evu i Kola{inu. Ta me mesta
sta su od-
292
II,, str. 722.
mah zaposele nacionalisti~ke snage, Lijevu Rijeku, na primer, \or|ije

La{i}, a Kola{in sudija Qubo Mini}. Dva dana kasnije, u Kola{in su
upale jake partizanske snage i isterale nacionaliste. Komandant Mini},
koga su hteli uhvatiti ìvog, pobegao im je (ponovo). Zato su priredili
jedan od najokrutnijih masovnih pokoqa, u kojem su `rtve padale na sve
strane. Sli~no se doga|alo i na drugim mestima. U Hercegovini je bio obi-
~aj da, u èqi da dokaù svoju predanost partiji, sinovi igraju kolo oko
pobijenih reakcionarnih o~eva. I o tome izve{tava \ilas.
Zlo~ina~ka okrutnost je u velikoj meri bila plod sistematskog par-
tijskog vaspitawa. U na~elnom ~lanku Plemenita mr`wa,
mr`wa, \ilas kaè da je
„Jedino merilo veli~ine qubavi prema narodu nesavladiva mr`wa pre-
ma neprijatequ”. Tu mr`wu qudi su „sticali kao ’dobri komunisti’”.293
Kao {to }emo jo{ videti, me|u glorifikatore ubijawa politi~kih pro-
tivnika
tiv nika spadao je i B. Kidri~. S. Vukmanovi} Tempo je s ponosom saop{tio
Titu kako su se borci novoosnovanog bosanskog udarnog proleterskog bata-
qona odazvali na wegov pozdravni govor. „Kad sam im ponovio tvoje re~i”,
kaè, „da se nadamo da nijednom od wih ne}e zadrhtati ruka kad bude mo-
rao pucati na svog vlastitog oca, cela dvorana se zatresla od jednog jedi-
nog gromkog: I NA OCA!” (velika slova su u izvorniku).294 Titova formula-
formula-
cija, na koju se Tempo poziva, glasila je: „Mi smo pobedili kako spoqweg,
spoqweg,
tako i unutra{weg neprijateqa. Ruka nije zadrhtala ni kad se trebalo
~etnicima.”295
obra~unati s vlastitim ocem, ako je pre{ao k izdajnicima, ~etnicima.”
293
Borba VII Memoir...,, str. 92.
VII,, broj 23, str. 1 (8. oktobar 1942); \ilas, Memoir...
294
Tempo nije bio samo teoreti~ar. Wegovog brata, dr Luku – profesora na pravoslav-
noj Bogosloviji, koji je krajem rata beào s \uri}evim ~etnicima – negde kod Dravograd Dravograda a
uhvatili su partizani (S. Vukmanovi}, Revolucija... I,, str. 11-14). Kad su Tempa upitali
{ta da urade s wim, on je naredio: „Ubijte psa odmah, da ne moram ja dolaziti da ga ubijem”.
(B. Karapanxi}, Jugoslovensko..., str. 125 i d., 159). Iako je ina~e, sasvim u skladu s Tempo-
vim ideolo{kim vaspitawem mladih boraca, ova vest je neproverena. Prema drugom izvo-
ru, odgovorio je: „Isto kao i sa svima ostalima”. (V. Xomi}, Stradawe.., str. 54). Bilo kako
bilo, do takvih stvari ne dolazi se slu~ajno, ve} su neizbe`na posledica bezgrani~ne
mr`we prema svima koji ne misle jednako.
295
Zbornik... II/3, str. 170; Borba VIII,
II/3, VIII, 1942, broj 35, str. 3; Zbornik... II
II/7,
/7, str. 271. Iz
Titovog govora na godi{wici osnivawa Druge proleterske brigade, 1. marta 1942. godine u
âjni~u, proizlazi da je to bio deo zakletve koju su poloìli borci, ne samo Druge, nego i
(Zbornik... II/
Prve proleterske brigade (Zbornik... II/9,
9, str. 79). U posleratnom objavqivawu Titovog go-
vora, na smotri êtvrte krajinske divizije, na pravoslavni Boì}, 7. januara 1943. godine,
u kojem je navedenom re~enicom prevazi{ao sve krvolo~nosti usta{a, ~etnika i ostalih,
koje je u wemu osu|ivao, ova re~enica je ispu{tena; moèmo pretpostaviti da se Tito te
re~enice postideo – vidi J. B. Tito, Vojna... I,, str. 174-76.
Pred podivqano{}u partizana, nije mogla da za`muri ni Titova oboà-

vateqka,
va teqka, Filis Oti: „Divqali su po Crnoj Gori i palili, pqa~kali i
ubijali”, izve{tavala je. „Najekstremniji oblik vladavine po~eo je da se
uvodi sa sovjetima, ubijawem protivnika i dozvoqavawem osvete.”296
Kao dobar poznavalac tog podru~ja M. \ilas misli da su partizani,
generalno, bili okrutniji od ~etnika. U tome on, kao {to ve} znamo, vidi
jedan od razloga {to su ih ~etnici 1942. godine isterali iz Crne Gore. Po-
magala je tajna Oficirska organizacija za za{titu naroda, ~iji za~eci se-
ù jo{ pre vremena julskog ustanka Qudi gvozdene ruke, majora \or|ija
La{i}a u Lijevoj Rijeci.297 Na Cetiwu su osnovali Organizaciju crnogor-
skih nacionalista, koja je {tabu Lov}enskog odreda saop{tila da }e zbog
nasiqa nad wihovim pristalicama biti primorani da „ugaze u krv”. êt-
nici
ni ci su svoju pobijenu „bra}u” iskopavali iz jama, u koje su ih pobacali
partizani i naknadno im prire|ivali sve~ane sahrane. Time su se dodvo-
ravali stanovni{tvu. Po \ilasovom mi{qewu, patwe zarobqenih i Ita-
lijanima izru~enih partizana, mogle su se porediti „samo s patwom ~et-
nika, stavqenih van zakona, posle na{e pobede”. Iz toga se moè zakqu~i-
ti da su u mu~ewu svojih protivnika, po wegovom mi{qewu, partizani bi-
li nenadma{ni. Pod pobedom nije mislio na neku odre|enu pobedu, nego na
pobedu uop{te, bilo koju pobedu.
Kad je pre napada na Kola{in upitao svo svoju
ju tetku Miku, ko je gori,
partizani ili ~etnici, odgovorila mu je: „Sigurno je, vi se borite za pra-
pra-
vednu stvar, ali ste neshvatqivo okrutni i krvolo~ni.” Nije mu bila od
pomo}i ni wegova prijateqica Mileva, koja je izgovorila „stra{nu osu-
du”: „Ubij ga qudski, ali ga ne mu~i”. Za{to stra{nu i za{to osudu? Da li
je ose}ao krivicu zbog samoga sebe ili zbog partizana, kao celine? U Crnoj
Gori komunisti su prihvatili shvatawe krivice od dr Turnera, i od na-
rodnosti (Jevreja i Cigana) pro{irili na plemena. Ubijali su qude, jer
su pripadali odre|enom plemenu, na primer, prete`no pro~etni~ke Vaso-
jevi}e, Ku~e, Bratonoì}e i druge. \ilas
\ilas navodi kako su u [avniku, zbog
antipartizanske zavere, 1. aprila 1942. ubili vi{e od 30 ~lanova pleme-
na Drobwaci iz Karaxi}a ispod Durmitora,
Durmitora, rodnog plemena Vuka Stefa-
novi}a Karaxi}a, neke od wih samo zato, jer su, kao ~lanovi plemena, ~uli
za zaveru.298 Iz sli~nog razloga, pobili su nekoliko desetina ~lanova ma-
weg plemena Xakovi}i.
296
Ph: Auty, Tito,, str. 173.
Auty, Tito
297
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 104-107.
298
Wartime,, str. 149, 174, 170, 52, 156.
M. \ilas, Wartime
Krvolo~nost se nije ograni~avala na Crnu Goru. Milentije Popovi}

je pre po~etka velikog beàwa na zapad, 16. juna 1942. godine, pri~ao V.
Dedijeru da je tako i u Hercegovini, posebno otkad su u pomo} stigli po
„politi~koj i vojnoj liniji... pojedini drugovi iz Crne Gore”. Hercegovci
se drè na~ela „Ubij svakoga, ko sutra moè da ubije tebe... Ubijali su na
sve strane. Uveli su pravi sistem strahovlade”. „Svaki partijac je dobio
zadatak da ubije po jednog petokolona{a.” Tek tako, preventivno, za svaki
slu~aj. Jedan politi~ki radnik je u svom govoru, u Zlarinu, navodno, ob-
javio: „Ne bojte se smrti, to je samo posledwa ìvotna funkcija!”299
Slovena~ki partizani ubijaju unapred
Sli~nu politiku netolerancije prema nepartizanskim antiokupacij-

skim snagama, partizani su vodili i u Sloveniji i drugde. Po{to je wen
(ko)autor bio isti, te{ko je re}i da li je uvezena iz Srbije u Sloveniju
ili obrnuto. Mislim da je jo{ tada, kao i kasnije, slovena~ki bilans komu-
komu-
intangibles” (nematerijalnih dobara) sa Srbijom bio pozitivan.
nisti~kih „„intangibles”
Kardeq je posle pisma V[-a NOB od 17. novembra 1941. godine, koje je sa-
dràvalo i izri~itu direktivu da „spre~i mogu}nost sli~nih doga|aja u
Sloveniji” (ta~ka 6, odlom. 2), u svom, ranije pomenutom pismu s po~etka
decembra, G[-u POS izdao odlu~no nare|ewe, za koje se saznalo odmah,
dok je wegov ta~an tekst postao poznat tek kasnije: „Na teritoriji Slo-
venije ne sme biti drugih oruànih ~eta, osim partizanskih, koje su be-
zuslovno pot~iwene naredbama Glavne komande partizanskih ~eta u Slo-
veniji. Likvidirajte, ako treba i oru`jem, svaki druga~iji poku{aj.”300
Po{to je situacija u Sloveniji bila mnogo povoqnija od Titove u Srbiji
(osim nekoliko jadnih poku{aja u leto 1941. godine, ~etnika tada jo{ nije
bilo u planinama), nije morao da se brine za dokaz ko je pucao prvi, kao
{to je to morao u Uìcu. Naredio je streqawe, pre nego {to se uop{te
pojjavio ijedan ~etnik. Sli~no je bilo i u Crnoj Gori, gde su se ~etnici ra-
po
|ali tek iz gre{aka komunista, po~iwenih u 1941. godini. Zato je i nared-
ba G[-a NOPO za Crnu Goru i Boku od 15. novembra 1941. godine, skoro
doslovno jednaka slovena~koj: „Svim sredstvima }emo, kao razbija~ki i pe-
tokolona{ki posao sabotera i neprijateqa... spre~iti poku{aje osnivawa
posebnih vojnih organizacija, paralelnih partizanskoj organizaciji... U
299
V. Dedijer, Dnevnik I,, 3. izd., str. 197.
300
Zbornik...VI
Zbornik...VI/1,
/1, str. 154-7.
Crnoj Gori narodnooslobodila~ku borbu smeju organizovati samo partiza-

ni.”301 Ne{to kasnije, CK KPJ je u Sanxak poslao direktivu, koja je bila
jo{ sli~nija Kardeqevoj: „Jedina iskrena oruàna oslobodila~ka snaga u
Sanxaku su partizanske jedinice... Svako drugo osnivawe oruànih ~eta
zna~i razbijawe jedinstva, a time i uslugu okupatoru i wegovim poma-
ga~ima. Sve takve poku{aje treba politi~ki raskrinkati, pa i oru`jem
razbiti.”302
Kardeqeva naredba je bila sasvim u skladu s tzv. Odlukom Slovenske-
ga narodnoosvobodilnega odbora (SNOO) glede za{~ite slovenskega naro naro--
da i wegovega gibawa za osvoboditev in zdruìtev /Odluka narodnooslo-
bodila~kog odbora, u vezi sa za{titom slovena~kog naroda i wegovog po-
kreta
kre ta za oslobo|ewe i udruìvawe/, s kojim je OF potpuno monopolizo-
vala
va la borbu protiv okupatora. Prema toj odluci izdajnici se ka`wavaju
smr}u, „izdajnik” je onaj „ko zbog svoje ili sebi~ne kolektivne koristi
okupqa i odvaja narodne snage za borbu protiv oslobo|ewa slovena~kog na-
roda, iili takvu borbu nudi pomo} bilo kakvim sredstvima” (~l. I/13).
li za takvu /13).
Odrednica, po kojoj se „ni u kom slu~aju... kazna ne mewa, ako je delo po~i-
weno iz nehata ili pod pritiskom okupatora ili drugih neprijateqa slo-
(~l.VI)303, koji ne daje ni pet para na najtemeqnije na~e-
vena~kog naroda” (~l.VI)
lo svakog krivi~nog prava, po kojem bez krivice nema kazne (ko je na ne{to
prisiqen, ne moè biti kriv), neposredno dokazuje antinarodni, tj. revo-
lucionarni karakter oslobodila~ke borbe.
Prema tzv. Temeqnim ta~kama OF od 21. decembra 1941. godine (ta~ka
9), „narodna vojska na slovena~koj teritoriji raste iz narodno-oslobodi-
la~kih partizanskih ~eta i Narodne za{tite...”.304 U vezi s tom ta~kom i
ve} navedenom ta~kom I/3/3 Odluke o za{titi slovena~kog naroda, IOOF je
izdao tuma~ewe „da se sankcije (smrtna kazna)... odnose na svakoga ko radi
na tome da na teritoriji slovena~kog naroda nastane oruàna sila, koja ne
raste iz slovena~kih narodno-oslobodila~kih partizanskih ~eta i Narod-
ne za{tite pod politi~kim i vojni~kim rukovodtsvom OF”.305 Narodna za-
{tita (NZ) je osnovana s istim Temeqnim ta~kama OF, kako bi mogla da
vodi ra~una o efikasnoj likvidaciji „narodnih izdajnika”. Da bi oprav-
dali wen krvavi rad, pozivali su se na tzv. „sudove za ka`wavawe narod-
301
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 147, vidi i str. 351.
302
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 142-43.
303
Slovenski poro~evalec 2, broj 19, 1. oktobar 1941. godine.
304
Slovenski poro~evalec 3, broj 1, 6. januar 1942. godine.
305
Slovenski poro~evalec 3, broj 5, 31. januar 1942. godine.
nih izdajnika”, „posebne sudove”. U stvarnosti, takvi sudovi uop{te nisu

postojali, niti kao fasada. Sve odluke o likvidacijama primala je Var-
nostno-obve{~evalna slu`ba (VOS) /Bezbednosno-obave{tajna slu`ba/,
koja je bila iskqu~ivo u rukama partijaca (vodila ju je ~lanica CK KPS
Zdenka Kidri~-Marjeta, i Ana, èna Borisa Kidri~a), ili ~ak pojedini
rukovode}i ~lanovi CK KPS samostalno. Zdenka Kidri~ sama kaè: „Na
temequ ovog zakona VOS je izvodio smrtne osude.”306 Iz Kardeqevog pisma
Zdenki Kidri~, od 9. oktobra 1942. godine, „pravna” strana likvidacijskih
likvidacijskih
postupaka prikazana je izuzetno jasno: „Posledwi put si me pitala za Na
(radi se o biv{em banu Natla~enu – A. B.)”, pi{e joj Kardeq. „Razume se da
se slaèmo. Bilo bi naprosto sjajno. Ili bilo ko sli~an”. Na kraju pisma
dodaje: „P.S. Poku{ajte u po~etku likvidirati bar 2-3 b. g. (belogardejska
– A. B.) za{titnika, da se ostali upla{e.”307 îst teror i iìvqavawe na
politi~kim protivnicima, to je bila pravna osnova komunisti~ke justi-
fikacije.
fi kacije. Kao {to proizlazi iz zapisa Vide Kulovec i Branka Jerki}a,
ni kasnije nije bilo druga~ije. VOS je jo{ u januaru 1944. godine likvidi-
rao, iz tvr|ave Strmol kod Cerkqa u Gorewskoj kidnapovanog, industri-
jalca Rada Hribara i wegovu ènu Kseniju, „na osnovu prikupqenih poda-
taka tokom saslu{awa, neposredno pre streqawa”.308
Pretwa smrtnom kaznom za dela koja mogu biti zlo~ina~ka samo s as-
pekta revolucionarne logike, u razli~itim oblicima je vi{e puta ponov-
qena. Kad je G[ slovena~kih partizanskih ~eta, sredinom maja 1942. godi-
godi-
ne, dobio od VOS-a obave{tewe o nastanku prve nekomunisti~ke jedinice
u dolewskim {umama (to je verovatno bila mawa grupa pod vodstvom poru~-
nika Milana Krawca, koja se 17. maja okupila u Bizoviku kod Qubqane, a
kasnije se u {umama iznad [entjo{ta pod Gorjancima prikrivala kao par-
tizanski [tajerski bataqon,309 koji su organizovali major Novak
Novak i prof.
Kro{eq, zapovednik Narodne legije), s datumom 15. maj „na li licu
cu mesta” je
la`no konstatovao da vojske Draè Mihailovi}a nema ni u Srbiji, da su
se tamo ~etnici pridruìli nedi}evcima, a u Sloveniji da je nikada ni-
je bilo, a nema je ni sada. To, da u Srbiji u istom tom smislu nije bilo ni
partizana, kao i da je iz Srbije, zapravo, pobegao Tito, dok se Mihailo-
306
Z. Kidri~, „Na{a osvetnica”, u V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 744.
307
Kardeqevo pismo je otkrio u 5. svesku wegovih Zbranih del
del,, pripremqenih za {tam-
pu, Ivo @ajdela. Vidi wegova Zasuta..., str.
str..... 58.
308
V. Kulovec i B. Jerki}, „Vlada }e imovinu vratiti Petru Hribaru”, Subotwi pri-
lozi Dela
Dela,, 19. decembra 1998. godine.
309
O sudbini tog bataqona vidi P. Bor{tnik, Pozabqena..., str. 46 i d. Poru~nik Kra-
wec je kasnije pao u odbrani Gr~arica, u napadu partizana.
vi} i daqe krio po wenim {umama, dakako, nije rekao. Istovremeno je pri-
pretio da }e „partizanske vlasti na bazi odluka IOOF bezuslovno stre-
qati svakoga, kome dokaù da planira bilo kakve oruàne odrede van par-
tizanskih koje su podre|ene G[-u slovena~kih partizanskih ~eta”.310
Ne{to kasnije, 27. maja, isti G[ je „posledwi put upozorio”, a Slo-
venski poro~evalec je odmah potom objavio, „da }e biti streqan svako, ko
bude vr{io pripreme za formirawe bilo kakvih oruànih trupa van par-
tizanskih...”. Svim partizanskim vlastima na oslobo|enoj teritoriji,” iz-
dao je naredbu, „da na mestu ubiju svakoga, ko bi... bilo kako {tetio jedin-
stvu slovena~ke narodne vojske, koja stoji pod komandom G[-a slovena~kih
partizanskih ~eta”.311 Smr}u je, dakle, pretio, ne samo za „zasnivawe” ne-
partizanskih odreda, nego i za bilo {ta {to bi partizanske vlasti mogle
oceniti kao {tetno po partizansko jedinstvo. Pretwe, osim toga, uop{te
nisu bile ograni~ene na one koji bi poku{ali da okupe oruàne snage kao
pomo} Italijanima ili odbranu od partizana, ve} su se apsolutno odnosi-
le na sve, i sasvim samostalne antiokupatorske snage. Slovena~ku izuzet-
nu radikalnost primetili su ~ak i strani istraìva~i. L. Kar~mar, na
primer, upozorava da se ta politika pojavila u Sloveniji „u svom najogo-
qenijem obliku.312 Posebno su je potpirivali kulturni radnici OF. U 2.
ta~ki svoje „rezolucije” osudili su „svako usitwavawe mo}i i snage, zato
svakoga, koji osniva ili vodi posebne grupe ili grupice van OF, smatra-
}emo izdajnikom”.313 Kulturwaci, koji, kao {to vidimo, nisu ba{ bili ve-
{ti sa slovena~kim jezikom, pretili su, dakle, smr}u, ~ak i organizato-
rima nevojni~kih grupa, van OF. Isti je bio i hri{}anin Kocbek, koji je
nagla{avao neophodnost da „od samog po~etka onemogu}imo oslobodila~ku
diferencijaciju i zasnivawe bilo kakve posebne organizacije na desnici
i u centru”. Kao {to }emo jo{ videti, pravo na raspolagawe ìvotom da-
la mu je „sudbina”.314 U stvarnosti, svako, ko nije slepo duvao u rog parti
parti--
je i OF, ionako je progla{en izdajnikom.
310
Slovenski poro~evalec 3, bez broja, 20. maj 1942. Posle tzv. Prve ofanzive, u Srbiji
nije bilo ni partizanske vojske, jer se Tito navrat-nanos povukao u Sanxak. Beào je i Mi-
hailovi}, zbog ne{to kasnijeg napada Nemaca, pre svega, sporije. Posle po~etnog skrivawa
na Rudniku, po~etkom maja 1942. godine, napustio je tu planinu i oti{ao na jug, u itali-
jansku okupacionu zonu (u Crnu Goru, gde su se u me|uvremenu ~etnici jako umnoìli i
u~vrstili). Tito je tada bio ve} u Bosni.
311
Slovenski poro~evalec 3, broj 22, 2. jun 1942. godine.
312
Karchmar, Draà... I,, str. 144.
L. Karchmar,
313
Slovenski poro~evalec.
poro~evalec. 3, broj 14, 6. april 1942. godine.
314
E. Kocbek, Pred viharjem, str. 111, 115.
U izvo|ewu navedenih uputstava komunisti su bili izuzetno dosled-

ni. Nisu ~ekali da se oruàne nekomunisti~ke grupe pojave na terenu, ne-
go su wihove „osniva~e”, gde god su mogli, streqali pre nego {to ovi uspe-
li da se postave na noge. To posredno priznaje Kardeq, po kojem je jedin-
stvo, postignuto u OF, svih politi~kih stranaka, osim dve (!), za godinu
i po „paralisalo svaku aktivnost izdajni~kih vrhova biv{e JRZ i JNS,
koje su se tek posle velikih italijanskih ofanziva krajem 1942. godine,
mogle pojaviti kao otvoreni pomaga~i okupatora”.315 Protivnike su ve}i-
nom ubijali na ulici, sred Qubqane, kako bi im svojim terorom uterali
strah u kosti. Tako su vosovci, izme|u ostalog, u pravom talasu likvida-
cija, jo{ 5. decembra 1941. godine, kraj stare {i{enske crkve, ubili jed-
nog od najagilnijih antikomunisti~kih oficira, kapetana Franceta Eme-
ra-Fanou{a, poreklom êha. On je odmah posle raspada Jugoslavije, zaje-
dno s Francom Glava~em iz Katoli~ke akcije, organizovao vojni~ki deo
Slovenskega narodnega gibawa /Slovena~kog nacionalnog pokreta/ (po{to
je m
mee|u oficirima sastavqao ~etni~ku grupu sa sabirnim mestom na Go-
lovcu; nazivali su ga ~etni~kim vojvodom). Ubijali su i levi~are; 11. de-
cembra 1941. godine ubili su socijaldemokratu Vrankara, koji nije hteo
da im se pridruì. Krajem maja slede}e godine, u hodniku Uzajamne {te-
dionice u Miklo{i~evoj, ubili su slu`benika {tedionice Iva Per{u-
ha. Poku{ao je da organizuje Prebujeno Slovenijo /Probu|enu Sloveniju/,
kasnije je pristupio Slovenskoj legiji. Istog dana, u Streli{koj ulici,
zajedno s pratiocem Viktorom Rojicem, ubili su i profesora dr Lambre-
ta Erliha, idejnog vo|u „Straàra”, ina~e me|unarodno priznatog etnolo-
ga. Pobili su i brojne vo|e Slovenske legije i druge.
Svi su bili progla{eni izdajnicima, tako|e i finansijer Avgust Pra-
protnik, koga su ubili u februaru 1942. godine u gostionici Tav~arjev
hram, kao i biv{i ban Marko Natla~en, koji je pao 13. oktobra 1942. u svom
vlastitom stanu, u sada{woj Ulici talaca (za uzvrat su Italijani ispred
Natla~enove ku}e streqali 24 taoca – otuda sada{we ime ulice), pod me-
cima Franca Stadlera-Pepeta, preru{enog u sve{tenika. On je ubio i
Erliha,316 verovatno i Praprotnika. Moralnu izopa~enost inicijatora ovih
ubistava pokazuje ~iwenica da su, na primer, Emerovu „justifikaciju”,
osim op{tih optu`bi da je agent gestapoa, zasnivali na tvrdwi da je pri-
premao ubistvo dr Erliha, provalu kod Praprotnika i ubistvo Franca Ca-
315
E. Kardeq, Put nove...,
nove..., str. 10.
316
To proizlazi iz Kardeqevog predloga za wegovo odlikovawe (pismo F. Lesko{eku,
od 27. novembra 1942 (I. @ajdela, Zasuta..., str. 90-91).
sara i Cirila @ebota.317 Dvojicu od wih, Erliha i Praprotnika, ubili su

odmah, Casara u septembru 1943. godine. Samo je @ebot preìveo rat, jer
je u jesen 1943. godine napustio Sloveniju. Ukupno su do januara 1942. u Qub-
qani ubili oko 20 osoba, po Kardeqevom izve{taju Titu od 23. aprila
aprila 1942,
od po~etka meseca jo{ oko 40, dnevno i po 6. Prema saop{tewu G[-a SPO
Vrhovnom {tabu NOPOJ, od 1. maja 1942. ubili su i generala L. Rupnika i
dr L. Hacina, iako napad na wih nije uspeo, bili su samo lak{e raweni.318
U svom izve{taju Titu od 29. marta 1942. godine, Kardeq je naveo da egze-
kucijski
ku cijski aparat u Qubqani raspolaè s oko 50 ~lanova, hvale}i se da „da-
(Opera Vigilanca Ripres-
nas taj aparat nesumwivo deluje mnogo boqe od Ovre (Opera
sione Antifascista – italijanska tajna policija), ili nema~kog gestapoa u
Qubqani”.319 Osim komunista i biv{ih sokola, kao likvidatori su u~e-
stvovali ~ak i pojedini hri{}anski socijalisti.
Prema pri~awu Toneta âmernika, nekada{weg pomo}nika saveznog
sekretara za unutra{we poslove, jedan od wih je i danas ugledan ~lan slo-
vena~ke nau~ne zajednice. Kad bi do{la u pitawe li~nost, ~ija bi likvi-
dacija izazvala negodovawe javnog mwewa, ispomagali su se denuncirawem
okupatoru. Tako je bilo s komandantom Narodne legije, prof. Antonom Kro-
{eqom, koga su u avgustu 1942. godine, zajedno s jo{ nekima, Italijani uha-
psili i internirali. Jo{ u martu 1942. godine, OF je ve}ini oficira
koji su ìveli u Qubqani, prete`no mihailovi}evaca, poslala po{tom
mobilizacijske pozive, tako da su Italijani mogli da ih na|u, pohvataju
i konfiniraju. U leto 1944, poslali su u nema~ku internaciju ~itav niz
qubqanskih nekomunisti~kih li~nosti. U zgradi Bate (sada{wa Nama),
28. juna, gestapovci su iznenadili grupu propagandista koji su do{li na
predavawe majora A. Glu{i~a i \oke Vujo{evi}a, komandanata isto~ne,
odnosno,
od nosno, zapadne Slovenije, ukupno 23 osobe. U septembru su ih odveli u
koncentracione logore u Nema~koj, odakle se vratila mawina. Major Glu-
{i~ je bio uveren da su ih izdali komunisti. Ponovo su odveli u DahauDahau i
prof. Kro{eqa i jo{ oko 220 drugih „plavogardejaca”. Krajem oktobra,
gestapo je uhapsio i nekoliko desetina uglednih mihailovi}evaca, kao i
porodicu dr Gosara. Kona~no, u decembru su zatvorili i vode}e sokole s
317
Slovenski poro~evalec 2, broj 25, 9. decembar 1942. Prema podacima Vosa, Emer je
pripremao atentat na dr Ale{a Stanovnika, ~lana Vrhovnog plenuma OF (F. Saje, Belo-
gardizem, str. 103).
318
Zbornik...VI
Zbornik...VI/2,
/2, str. 183.
319
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 426 i 275; prema izve{taju na~elnice Zdenke Kidri~, Vos je u
Dokumenti qudske... II
julu 1942. imao 15 aktivista ((Dokumenti II,, str. 305)
komandantom wihove legije Edvardom Antosijevi~em na ~elu. Ve}ina je

zavr{ila u Dahauu.320
Od predaje Italije, stvari su se strahovito pogor{ale i jo{ vi{e
smawile izglede, kako na samostalan nekomunisti~ki, tako i zajedni~ki
oruàni otpor protiv okupatora. Krajem 1943. godine, kad su partizani te-
heranskim odlukama dobili, kako pomo} u oru`ju, tako i status vojnog sa-
veznika, pre svega, od Engleza, formalno i od Amerikanaca, nada za uspo-
stavqawe takvog otpora protiv okupatora ostala je savim prazna. Dok sam
pisao Memorandum, bio sam toga potpuno svestan. Opravdavao sam se izgo-
vorom da ni u kom trenutku ne treba baciti kopqe u trwe. Te{ilo me je
samo to {to pri tome bar nisam bio tako beskona~no naivan, kao moj gimna-
zijski profesor Edvard Kocbek.
P. Bor{tnik, Pozabqena..., str. 65, 95; vi{e o tome Quba Dornik [ubej, Oddelek
320
za za{~ito naroda za Slovenijo, Qubqana 1999, Arhiv Republike Slovenije, str. 87-88, 90,
82; Ladislav Bevc, On the ramparts, San Ramon, Cal. 1990, Vlado Bevc, str. 40-41.
40-41.
PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ:

ZAKQU^NI DEO
Po{to Tito sve vreme posle Uìca nikada nije gubio iz vida izvorni
ciq – likvidaciju ~etnika, i po{to mu je borba protiv okupatora bila
samo sredstvo za postizawe tog ciqa, {to }emo primetiti uzgred, i za-
vr{ni ~in rata, u celini, posvetio je tom izvornom ciqu. Sve ostale je za-
postavio, ~ak i one koje su mu preporu~ivali zapadni saveznici, i uz ~iju
pomo} je stekao priznawe.
Posle 1941. godine, uprkos neprestanom zalagawu, vi{e nikada nije
uspeo da podredi Srbiju, ili bar wen zna~ajniji deo. Posebno na prelazu
iz 1943. u 1944. godinu, ~etnici su skoro potpuno ovladali tamo{wom si-
tuacijom, pre svega u centralnoj Srbiji. Ne samo u vojni~kom smislu i ne
samo u odnosu na partizane. I u odnosu prema okupatorima ostvarili su
odnose, kakvi su, bar pribli`no, odgovarali Mihailovi}evom shvatawu
otpora. S Nemcima su sara|ivale Nedi}eve straè, kao i formalna ci-
vilna vlast, glavna uputstva su stizala od Mihailovi}a i srpsko stanov-
ni{tvo, u visokom procentu rojalisti~ko i pro~etni~ko, uglavnom ih se
dràlo. To moèmo zakqu~iti iz odbrane nekada{weg nema~kog konzula u
Zagrebu i generalnog konzula u Beogradu, direktora beogradskog Ferkers-
biroa, tokom rata glavnog nacisti~kog opunomo}enika za ekonomiju u Jugo-
slaviji, Franca fon Nojhauzena, u oktobru 1947. godine, pred sudom u Beo-
gradu. Na optu`bu da je za poqoprivredne proizvode odre|ivao niske cene cene
i po takvim cenama izvozio ih u Nema~ku, zbog ~ega je stanovi{tvo osta ostal
lo
bez hleba, priznao je da je zaista bilo tako. Branio se da nije kriv za tak
takvo
vo
stawe. „Ko je onda krivac?” hteo je da zna sudija. Nojhauzen je odgovorio,
kao iz topa: „Draà Mihailovi}...”321 Prisutna, od Udbe proverena publi-
publi-
321
„Su|ewe...” Politika, 26. oktobar 1947. godine, str. 5. Prema nema~kim izvorima,
Nojhauzen je tokom rata radio za komuniste. Geringovo prijateqstvo ga je {titilo, kako u
slu~aju kriminalnih radwi (u Sofiji je osu|en na 5 godina zatvora), tako i pred gestapom
(koji ga je, zbog gre{aka, 1944. ~ak uhapsio).
ka, grohotom se nasmejala, ali Nojhauzena to nije izbacilo iz kol koloseka.

oseka.
Okrenuo se prema publici i ponovio: „Da, on je pozivao seqake da ìto ne
isporu~uju nama, jer je potrebno wegovoj vojsci.”
To ne zna~i da u Srbiji nije bilo komunisti~kih narodnih odbora,
ili partizanskih odreda, i jedni i drugi su bili nekako u ilegali, ne sa-
mo u odnosu prema okupatoru, nego i u odnosu prema ilegalnoj ~etni~koj
vlasti. Partizanski odredi su bili slabi, upu{tali su se samo u mawe
~arke i sabotaè. Tito je 28. avgusta 1943. godine G[-u Srbije poslao uput-
stvo kako da formiraju redovne jedinice NOB, àle}i se da nema nikakvih
nikakvih
podataka o broju tamo{wih odreda, niti o wihovom brojnom stawu; G[
Srbije je jo{ 10. juna 1944. godine, u isto~nu Srbiju, gde je bilo 12.000 ~et-
nika, poslao celu Dvadeset tre}u diviziju da ih razbije, osvoji teritori-
ju i omogu}i stvarawe partizanskih jedinica.322 U vreme desanta na Drvar
(maj 1944), Istorijski atlas, u Srbiji severno od Ni{a (s jedinim izu-
zetkom kod Zaje~ara na krajwem istoku), ne pokazuje nikakvu partizansku
aktivnost, ~ak ni prisutnost. Ista situacija je bila i ju`no od Dunava i
Save, a sli~no vaì i za Kosovo i Sanxak. Tito je 22. jula 1944. PK-u KPJ
za Srbiju poslao uputstva kako da organizuju Antifa{isti~ko ve}e Srbi-
je, organ, koji je drugde
drugde postojao jo{ 1943. (i ranije), 28. avgusta naredio je
G[-u za Srbiju da od postoje}ih odreda po~nu sastavqati redovne jedini-
ce NOV. Prema slu`benom partizanskom mi{qewu, „~etnici su... posle
svojih poraza 1943. godine, jedino u Srbiji predstavqali neku snagu, kao
kvislin{ka formacija i kao vojska kontrarevolucionarne buròazije, ko-
ja èli uspostavqawe starog ure|ewa u Jugoslaviji. Zato je trebalo pre-
duzeti odlu~ne mere za kona~nu likvidaciju ~etni~kog pokreta, kako bi
se stvorile {to povoqnije okolnosti za daqi tok Narodne revolucije” (ve-
liko slovo u izvorniku). Isti izvor ne{to kasnije ponavqa potrebu za
partizanskim osvajawem Srbije, ali ga zasniva malo druga~ije: „Tamo je
bilo neophodno da se kona~no razbiju udruène nedi}evsko-~etni~ke sna-
ge, koje su posledwim naporima poku{avale da se odrè, sluè}i kao po-
dr{ka raznim kombinacijama reakcionarnih krugova na zapadu, u vezi s
raspodelom interesnih sfera me|u saveznicima.” To je skoro bukvalan pre-
pis uputstva koje je Tito dao Drugom korpusu 6. decembra 1943. godine.323
Jo{ jasnija u tom smislu bila je direktiva Tre}em korpusu, od 29. aprila
slede}e godine: „Nemojte zaboraviti da je danas za ceo narodnooslobodi-
la~ki pokret u Jugoslaviji Srbija od primarnog zna~aja. Pitawe likvi-
322
Ju`na..., str. 409.
M. Perovi}, Ju`na...,
323
Oslobodila~ki... II
II,, str. 187-88, 252-53; J. B. Tito, Vojna
Vojna...
... I,, str. 208.
dacije izbegli~ke vlade i priznawe Nacionalnog komiteta zavisi od Sr-

dacije
bije, zna~i, od na{ih snaga u Srbiji. Postupajte u skladu s tim.”324 U tu
svrhu trebalo se {to boqe povezati s Britancima. Prvog oktobra naredio
naredio
je komandantu Drugog korpusa Peku Dap~evi}u da primi britansku misi-
ju, „jer bi to koristilo qudima koji znaju samo za misiju kod Draè”.325 Da
Peko i ostali ne bi zaboravili da su misije potrebne samo za ukras, izri-
izri-
~ito je zabranio wihovo obezbe|ivawe bilo kakvim podacima vojni~ke ili
politi~ke prirode326. S druge strane, 11. septembra, naredio je Peku da, za
slu~aj iskrcavawa, u Crnu Goru po{aqe Petu crnogorsku brigadu.327
Pote{ko}e s prodrom u Srbiju
îni se da Tito pri tome nije uìvao potpunu saglasnost svojih pot-
~iwenih. „Izgleda da nikako ne shvatate, da je sada najzna~ajnija Srbija
i da tamo treba re{iti pitawe ure|ewa Jugoslavije uop{te, londonske
vlade
vla de i kraqa posebno. Tome treba podrediti sve lokalne interese”, pi-
sao je 4. novembra 1943. godine hrvatskom glavnom {tabu,328 koji je oklevao
da mu po{aqe u pomo} [estu li~ku diviziju. Jo{ 21. oktobra ukorio je i
Peka Dap~evi}a, kojem je naredio da s Petom kraji{kom divizijom odmah
krene u pravcu Gora`da i Rogatice i zauzme Vi{egrad, koji su pre toga
osvojili ~etnici: „Ne biste smeli da se sukobqavate s Albancima, ali sve
svoje operacije treba da usmerite prema Srbiji. Najva`niji strate{ko-
politi~ki zadatak sada{wosti je da se onemogu}i Draà. Iz spoqnopoli-
ti~kih razloga, moramo hitno dejstvovati u tom pravcu. Takvo uputstvo je
dao Drugoj proleterskoj brigadi jo{ prvih dana septembra, nakon {to je,
po naredbi od 12. avgusta, trebalo da „likvidira ~etni~ku opasnost oko
Fo~e i Gora`da”,329 posle mesec dana ponovio ga je u formi „direktive”.
Za glavni zadatak, kao komandantu Drugog korpusa, poverio mu je pod broj
1, „potpuni obra~un sa ~etnicima”. Dap~evi} se branio da nije napadao
Albance, samo je poku{avao da ih razgovorima neutrali{e.330
324
Zbornik... II
II/12,
/12, str. 627.
325
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 336-37.
326
Zbornik... III
III/10297,
/10297, 367, 370.
327
Zbornik... III
III/5,
/5, str. 64.
328
Zbornik... II
II/11,
/11, str. 26.
329
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 188; ta mesta, zajedno s Gora`dom i Dobrim poqem, zaposeli su
Zbornik... IV
~etnici posle odlaska usta{a i Nemaca ((Zbornik... IV/10,
/10, str. 400).
330
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 397-98.
Nemci su znali za te Titove namere. To je bila posledica upotrebe

radio-stanica, koje je i Tito sve vi{e po~eo da koristi za kontakte sa svo-
jim komandantima (Mihailovi} je u tom pogledu bio daleko ispred Tita).
Ma kako engleska tehnologija bila moderna, {ifre su, uprkos Pavlu Savi-
}u, kasnijem predsedniku SANU, koji ih je obezbedio, bile jednostavne, i
nema~ki stru~waci su ih s lako}om re{avali. General Renduli}, koji je
po dolasku u Jugoslaviju, u skladu s Hitlerovim nare|ewem, datim 6. avgu-
sta u „vu~jem brlogu”,331 uspeo je da okupira obalu i ostrva, kako bi mogao da
ih brani od eventualnog iskrcavawa saveznika; smawewem te opasnosti u
kasnu jesen i zimu 1943/44, izveo je dve ve}e operacije. Po{to je bio oba-
ve{ten da se u Bosni sabralo oko 30.000 partizana, koji nameravaju da se
probiju preko Drine u Srbiju, iz Gr~ke je privremeno pozajmio Prvu gor-
sku diviziju i, u saradwi s policijskim i za{titnim snagama iz Srbije,
prelaz je hermeti~ki zatvorio. Dok su poku{avali da pregaze Drinu, kao i
u drugim napadima na wih, zadao je partizanima teàk udarac: oko 5.000
mrtvih i rawenih i oko 10.000 zarobqenih boraca. Ostali su jedva uspeli
da se probiju kroz skoro zatvoren obru~ nema~kih snaga nazad, u isto~no-
bosanske planine. Time je Renduli} znatno olak{ao ~etni~ku odbranu Sr-
bije na tom sektoru.
Istovremeno je napao partizane u pravcu prema Jajcu. Na Silvestro-
vo im je oteo Bawa Luku. Povla~ili su se prema jugu. Po~etkom januara
morali
mo rali su da napuste i Jajce. Pri povla~ewu na jug presrela ih je Prva
gorska divizija, koja je prodirala iz Tuzle, i u èstokim borbama razbi-
la. Tito se s preostalim snagama povukao u Drvar.332
Za Titovu nameru znao je i Mihailovi}. Kao da je samo ~ekao na parti-
zanski prodor u Srbiju. U radio-izve{taju broj 907, od 21. novembra 1943.
godine, koji je poslao svim komandantima, saop{tava: „Komunisti su sabra-
li jake snage u Sanxaku, na podru~ju Priboja i Vi{egrada. Partizani è-
le da prodru u Srbiju. Svima, kako u ovoj, tako i u drugim na{im oblasti-
ma, nare|ujem da iskoriste ovu situaciju i uni{te do posledweg, sve komu-
niste u svim ovim oblastima. Komunisti su se povukli sa drugih terena na
kojima su oslabili i to je lepa prilika da se u svim oblastima utvrdimo
i da Srbiju, kao i sve druge krajeve, uzmemo pod svoju vlast. Preduzmite
sve {to je potrebno, i obavestite me o svim merama i uspesima.”
331
„Iskoristite svu vojnu silu Hrvatske, razbijte Tita, ako treba, iskqu~ite Ita-
lijane, okupirajte Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju i branite obalu”
obalu”, naredio mu je (L.
Renduli}, Gek
Gekä mpft, ... str. 156).
ämpft,
332
R. Kiszling, Kroaten, str. 201.
Kiszling, Die Kroaten,
Po{to su Nemci od 1. februara 1944. godine prestali da sa ~etnicima

zakqu~uju dogovore o primirju, ~etnici su ve} imali dosta posla s odbi-
jawem wihovih napada. U odbrani pred partizanskim poku{ajima prodora
u Srbiju, shvatali su ih kao napade u le|a. Sredinom februara, Nemci su
pokrenuli veliku ofanzivu protiv kapetana Kalabi}a, nazvanu „„Treib- Treib-
jagd” (Hajka). Komandant Gorske garde se, dodu{e, probio iz obru~a, ali je
pretrpeo velike gubitke. Odmah posle toga, u hajci „„FrFrü
ühling” (Prole}e),
napali su podru~ja ju`no od Dunava, oko Poàrevca, gde su ~etnicima na-
neli gubitak od oko 200 mrtvih i rawenih. Zapravo, hajke su se re|ale je-
dna za drugom, ~as ovde, ~as onde. Parizani su ih pakosno posmatrali i
~ekali
~e kali na svoj trenutak. Okru`ni komitet KPJ za Mladenovac saop{tio
je, 17. marta 1944. godine, da je situacija kod wih uglavnom nepromewena:
„Progoni draìnovaca jo{ uvek traju, napetost u odnosima izme|u okupa-
tora s nedi}evcima i wih, izuzetno je jaka”. Tri dana kasnije, mladenova-
~ki komitet je izvestio poàreva~ki da Nemci, Bugari i qoti}evski do-
brovoqci „uni{tavaju velike ~etni~ke jedinice”. Veselili su se hajci u
Poàrevcu, jer su oslabile nema~ki pritisak na partizane.333 Da se ne bi
na{ao u opasnim kle{tima, Mihailovi} je izbegavao sukobe s Nemcima. U
pismu komandantu centralne i jugoisto~ne Srbije, majoru Radoslavu \u-
ri}u, od 8. maja 1944. godine, naredio je: „Po{to nemamo dovoqno municije
municije
i qudi, ne moèmo se boriti na dva fronta. U sada{wem trenutku na na{i
{i
najopasniji neprijateqi su komunisti. Zato vam nare|ujem da zaustavite
sve vrste oruànog otpora protiv okupatorovih snaga. Napa{}emo ga pro-
pagandom.”334 Ovo nare|ewe, za koje je, zbog \uri}eve izdaje, odmah saznao
savezni~ki Kairo, kasnije mu je jako {kodilo. Za najezdu partizanskih
snaga u Srbiju, Mihailovi} se pripremio reorganizacijom svojih snaga.
Od najboqih jedinica, posebno korpusa, on je ad hoc osnovao pet grupa po-
kretnih juri{nih korpusa. Krajem aprila 1944. godine, osnovao je Rasin-
sko-Topli~ku grupu korpusa, kojima je komandovao potpukovnik Kesero-
vi}. Isto~no od Ni{a, izme|u Kwaèvca i Crnog Timoka i Ni{ave, bila
je polazna ta~ka velike Ni{ke grupe korpusa. Gorskom
Gorskom {tabu 110 pripao
je niz ju`nosrpskih, kosovskih i makedonskih jedi dinica,
nica, kojima je koman-
dovao major \uri}. U junu je od tih jedinica nastala Ju`nomoravska gru-
pa korpusa. Kasnije je nastala jo{ i Velikomoravska grupa korpusa. Naj-
zna~ajnije je bilo osnivawe êtvrte grupe juri{nih korpusa, ~iji je ko-
mandant postao major Radoslav
Radoslav Ra~i}. Brojala je oko 10.000 ~etnika.
333
Zbornik... I/20,
/20, str. 510, 512.
334
etniks,, str. 26.
A.F.H.Q., The êtniks
Prodirawe u Srbiju je bilo sporo i promenqive ratne sre}e. Osim sa

~etnicima, partizanske jedinice su morale da se sukobqavaju i s jakim ne-
ma~kim, bugarskim, pa i nedi}evsko-qoti}evskim snagama. Zbog opasnosti
da }e im onemogu}iti uspe{nu odbranu od Crvene armije koja se pribli-
àvala, Nemci su preduzeli niz kontraofanziva i pokvarili im mnoge
planove. Iz isto~ne Bosne, odakle je trebalo da preko Drine prodre grupa
Dvanaestog i Tre}eg korpusa, pre svega Jedanaesta kraji{ka divizija, iz-
nenadni napad protivni~kih snaga blokirao ih je na planini Kowuh, a
zauzimawe
zauzimawe aerodroma u [ekovi}ima onemogu}ilo je doturawe engleskog
oru`ja. Tako je poku{aj propao i pre nego {to je dobro zapo~eo. Kad su
zbog zamandaqenih zapadnih vrata, u prole}e 1944. godine, partizani za-
po~eli bri`qivo planirani prodor u Srbiju s juga,335 sve im je po{lo
nizbrdo. Dve elitne divizije Peka Dap~evi}a, Druga proleterska i Peta
udarna kraji{ka, koje su prodrle preko Ruda, Sanxakom prema istoku, za-
ustavili su u dolini Ibra korpusi (Rasinsko-Topli~ka grupa korpusa)
majora Dragutina Keserovi}a i odbacili nazad na zapadnu obalu. Kad su
promenili smer i prema severu prodrli do planina Maqen i Povlen, iz-
me|u Zlatibora i Rudnika, ~etni~ki odredi su ih potpuno razbili, tako
da su sredinom maja morali da beè prema Zlataru i Limu, nazad u San-
xak, odakle su i do{li. Ovim problemima zao{trile su se nesuglasice iz-
me|u Vrhovnog {taba i vode}ih komunista u Srbiji. Oni su se suprotstav-
qali prodoru u Srbiju u velikim formacijama. Bili su uvereni da bi
prodori bili uspe{niji da se izvode mawim jedinicama, kao {to su bri-
gade i ~ak bataqoni.
Tokom leta, partizanske snage su ponovno navalile na Srbiju ogrom-
nim snagama. Od Druge proleterske i Pete udarne divizije, uz dodatu Se-
damnaestu diviziju, nastala je u Crnoj Gori „ju`na” Operativna grupa
divizija (Drugi korpus). Vodio ju je Dap~evi}. Uprkos nema~koj ofanzivi
Draufgä
„Draufg änger” /borac do kraja/, koja je imala za ciq da preko âkora na
istoku, razbije partizanske snage oko Andrijevice i Berana (izme|u Pro-
kletija i Bjelasice), te snage su uspele da napada~e, u kontranapadu, po-
tisnu nazad. Tito, kome zbog neophodnosti partizanskog prodora u Srbiju,
ovo sukobqavawe nije odgovaralo, odmah je poslao glavne snage na severo-
335
Partizani su po~eli da prodiru u Srbiju iz tog pravca jo{ sredinom decembra
1943. godine, kad je Peko Dap~evi} izdao nare|ewe Drugoj proleterskoj diviziji da prega-
zi grani~nu reku Uvac i prodire u pravcu Ivawice i Ibarske doline. Iz nare|ewa se vi-
di da zbog jakih protivni~kih snaga u Srbiji, ve} unapred nije verovao u uspeh. Osim toga,
divizija je zbog velikih gubitaka u bezuspe{noj odbrani Prijepoqa i Pqevaqa bila jako
(Zbornik... I/16,
oslabqena, i Dap~evi} je smenio ceo wen {tab (Zbornik... /16, str. 271 i d., 329 i d.).
zapad, ka Kopaoniku, da pomognu trupama zapadno od Leskovca i Ni{a.

Po{to su glavne ~etni~ke snage tada bile na jugu, uspeli su da prodru do
Ibra i pregaze ga. Po~etkom avgusta, uz pomo} otpadni~kih bugarskih je-
dinica, savladale su Kopaonik. Prodrle su ~ak do Aleksandrovca, ju`no
od linije Kraqevo-Kru{evac. Me|utim, u kontranapadu, Druga i êtvrta
grupa ~etni~kih korpusa, sredinom avgusta, uz pomo} Gorske garde, pod
li~nom komandom Mihailovi}a, u jednom od najkrvavijih sukoba, ponovno
su osvojile Kopaonik,
Kopaonik, zaplenile partizanima mnogo oru`ja i opreme, i ~ak
zarobile {esto~lanu englesku misiju, koja je obezbe|ivala avionsko dotu-
rawe pomo}i i usmeravala avionske napade na izabrana mesta. U suprotno-
sti s Drugim korpusom, s ne{to zapadnijeg podru~ja, sve do Fo~e na severu,
tako|e pod Dap~evi}evom komandom, prodirao je Prvi proleterski korpus,
koji se sastojao od Prve i [este proleterske divizije, kao i Davanaesti
udarni vojvo|anski korpus Danila Leki}a, sastavqen od [esnaeste i Tri-
deset {este vojvo|anske divizije, kojima su kasnije dodali i Jedanaestu
kraji{ku, kao i Dvadeset osmu slavonsku diviziju. Wihov zadatak je bio
da {to brè zauzmu ~etni~ke planine Suvobor, Maqen i Rudnik.
Na sli~an na~in,
na~in, ni Popovi}eva grupa na jugu Srbije, nije uspela da
se probije prema severu. Tome je pomogla i istovremeno izvedena nema~ka
ofanziva pod imenom Trumpf /adut/. Kako su ~etnici tada iskori{}ava-
li nema~ke napade, pokazuje Mihailovi}ev radio-izve{taj Gorskom {ta-
bu 110 (~etni~ka komanda ju`ne Srbije) od 11. maja, koji izve{tava o raspo-
redu nema~kih snaga i wihovoj nameri da krenu u akciju protiv komu komuni-
ni-
sta, a potom nare|uje: „Te akcije ne treba ometati, ne treba ih napadati,
kako je to bilo nare|eno telegramom...” S dve divizije G[-a Srbije, koje
koje je
osnovao Popovi} tek sredinom maja, ju`no od Leskovca, prodirao je na se-
ver, zadav{i mnogo udara jo{ nepovezanom ~etni~kom korpusu, pre svega,
Ju`nomoravskoj grupi korpusa. Za te uspehe, Dvadeset prvu diviziju pro-
glasili su udarnom.
udarnom. Posle toga su dobili zadatak da razbiju Rasinsko-Top-
li~ku grupu ~etni~kih korpusa. Me|utim, ve} na planini Radan, jo{ na
visini Leskovca, izme|u 12. juna i 6. jula razbili su ih korpusi potpukov-
nika Vladimira Pileti}a, koji su stigli preko Ju`ne Morave iz severo-
zapadne Srbije. Najvi{e je trpela upravo Dvadeset prva divizija, posebno
otkad se krajem juna borbama pridruìla êtvrta grupa juri{nih korpu-
sa, pod komandom majora Ra~i}a. Povla~ila se na jug preko reke Toplice.
U kontranapadu, sredinom jula, Dvadeset prva i Dvadeset ~etvrta divi-
zija su, dodu{e, uspele da privremeno potisnu êtvrtu grupu juri{nih
korpusa na sever, ali ~etni~ki pritisak je bio toliko jak, da je u nastavku
obe, zajedno s Dvadeset petom divizijom, odbacio pedesetak kilometara ka
jugu, preko reke Jablanice (23. jula). Zbog jakih napada êtvrte grupe ju-
ri{nih i Rasinsko-Topli~ke grupe korpusa, obe divizije su morale da se

povuku jo{ dubqe na jug, ka Gwilanu na Kosovu poqu, pa ni to im, zbog ot-
pora protivnika, nije uspelo.336 Tek kad se krajem jula iz borbi povukla
~etni~ka êtvrta juri{na grupa i oti{la na sever, do{lo je do preokre-
ta. O~igledno je da je bila ta~na ocena pukovnika Bejlija, iz maja 1944. go-
dine, da „partizanske snage generalno nemaju dovoqno prednosti ni u bro-
ju, ni u uve`banosti, ni u moralu, da bi bile sposobne da slome Mihailo-
vi}ev pokret silom oru`ja, i da nam tako pruè vojnu pomo} u Srbiji”.337
Vilson bi ubijao Hune, a Tito radije ~etnike
U toj fazi Titu se, kao poru~en, ponudio mo}an pomo}nik. To su bile
Balkan Air Force – BAF),
posebne Balkanske vazduhoplovne snage ((Balkan BAF), koje su
osnovane 15. juna 1944. godine, na predlog vrhovnog savezni~kog komandan-
(Allied Force Headquarters, AFHQ, Mediterranean Command,
ta Sredozemqa (Allied
tako|e Theatre
Theatre),
), generala M. Vilsona (zbog krupnog stasa zvali su ga Xam-
bo, wegovo konspirativno ime je bilo Pumpkin /bundeva/). Bile su sastav-
qene od prete`no britanske flote, a sadràvale su i ameri~ke i itali-
janske jedinice, pa ~ak i po nekoliko gr~kih i jugoslovenskih vazduhoplo-
vazduhoplo-
va. Vilsonov predlog je proizlazio iz odrednica Teheranskog sporazuma.
BAF su imale sedi{te u Bariju. U pregovorima u Kazerti, do kojih je, po-
sle Titovog prvobitnog odbacivawa poziva generala Vilsona sredinom ju-
la, do{lo 10. avgusta 1944. godine, dan pre mar{alovog sastanka sa êr~i-
lom, Vilson je nagovorio Tita za zajedni~ko istupawe, kojim bi Hune (sa-
vezni~ki izraz za Nemce), spre~ili da se izvuku s Balkana i tako oja~aju
odbranu hitlerovske citadele. Radilo se, pre svega, o oko 300.000 qudi
armijske grupe E,, koji su zaposeli Gr~ku i Albaniju, i o delovima grupe
F u Makedoniji, Crnoj Gori, kao i ju`noj Srbiji.
Nije sasvim jasno ko je dao inicijativu za plan. Mo`da ~ak Tito. Me-
klin, koji se proglasio wegovim autorom,338 uz pomo} komandanta BAF-a
BAF-a,,
vicemar{ala Vilijema Eliota, i svog pozadinskog {taba u Bariju, izra-
dio ga je operativno. Kad bi zapo~elo povla~ewe Nemaca, partizani i BAFBAF,
bilo svako za sebe, bilo u me|usobnoj saradwi gde god bi to bilo mogu}e, to-
336
M. Petrovi}, Ju`na..., str. 422-27.
337
„Memorandum on policy towards Yugoslavia”,
„Memorandum Yugoslavia”, od 23. maja 1944. godine, PRO HS 5/934.
338
Maclean, Eastern... str. 369. Po mi{qewu Z. Vu~kovi}a, Meklin je u~estvovao u
F. Maclean,
planirawu prole}nih poku{aja prodora u Srbiju (R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 76 i d.).
kom nedequ dana trajawa èstokih napada, razru{ili bi saobra}ajnice,

izazvali pometwu me|u Nemcima, pobili ih i zarobili {to je mogu}e vi vi{e.
{e.
Za uspe{nije vo|ewe napada, svakom partizanskom komandantu dodelili
su britanskog oficira, koji je bio u stalnoj radio-vezi s BAFBAF-om.
-om. Opera-
cija, ~iji je po~etak predvi|en za 1. septembar, dobila je ime Rat
Ratweek
week (ne-
deqa
deq a bekstva pacova). Nije iskqu~eno da je Meklin ideju preuzeo od Var-
{ave, ~ije je stanovni{tvo mesec dana ranije, 1. avgusta, u odre|eno vreme,
iznenada mecima zasulo Nemce, gde god je stiglo, i tako oslobodilo grad.
Dakako, Tito je plan prihvatio s odu{evqewem i spretno ga iskori-
stio za napade na ~etnike. Vrhovni {tab je 19. avgusta naredio G[-u Sr-
bije, ~iji je komandant od pre mesec dana bio Ko~a Popovi}, da je u nared-
nom razdobqu „najva`nije razbiti okupatorsko-nedi}evsko-~etni~ku vlast,
uspostavqenu po okruzima, op{tinama i selima”, i organizovati vojne je-
dinice i narodnu vlast, tamo gde je nije bilo. Korpusi Ko~e Popovi}a su
na osnovu tog uputstva saop{tili svojim jedinicama da je wihov zadatak
„uni{tewe ~etni~ko-nedi}evskih snaga, ru{ewe saobra}ajnica, osloba-
we sela i gradova, mobilizacija stanovni{tva u NOB, ...”339 Kao i na po-
|awe
|a
~etku 1942. godine, Tito je i sada naredio svojim ~etama da izbegavaju su-
kobe s Nemcima i izbegavaju gradove, jer to, kako se izrazio, nije „renta-
bilno”. Komandantu Operativne grupe divizija (Peku Dap~evi}u), 28. av-
gusta, poverio je da je ciq prodora na sever „razbijawe glavnih ~etni~ko-
nedi}evskih snaga, brè napredovawe ka [umadiji i Beogradu, osvajawe
pouzdanih upori{ta za na{e ~ete, stvarawe mogu}nosti za novu mobiliza-
ciju i obezbe|ivawe vojnih i politi~kih efekata”.340 U naredbi „Opera-
tivnoj grupi za ubrzavawe prodora i za likvidaciju ~etnika” (Ko~i Po-
povi}u), od 5. septembra 1944. godine, bio je, kao {to i sam naslov kaè, sa-
svim nedvosmislen: „Budite svesni da je temeqni ciq cele ove operacije
uni{tavawe ~etnika Draè Mihailovi}a i Nedi}evih snaga, kao i w wi-i-
hovog aparata. Ne dopustite da Mihailovi} izvede mobilizaciju (kao {to
}emo videti, general ga je objavom mobilizacije 1. septembra preduhitrio
– A. B.), i odvede mu{karce sa sobom. Pohapsite vode}e ~etnike po seli-
ma, jer se na wima zasniva Mihailovi}eva mo} u narodu.” Ne{to kasnije,
22. septembra, naredio je Dap~evi}u i Popovi}u, „ne upli}ite se u druge
borbe, ve} sve svoje snage po{aqite u invaziju Srbije... Prodirite preko
znina izme|u neprijateqevih snaga”.341
praznina
pra
339
Beogradska...
Beogradska... 1964, str. 109, 117.
340
Oslobodila~ki...
Oslobodila~ki... II
II,, str. 266, 268, 276; J. B. Tito, Vojno djelo I,, str. 273.
341
Vidi i Beogradska
Beogradska...... 1964, str. 75.
Nare|ewe nije ostalo na papiru. „Koriste}i me|uprostore u neprija-

teqevom borbenom rasporedu, Prvi proleterski korpus je u borbama po~eo
da se probija na sever, a Dvanaesti korpus se iz Pivskih planina pokrenuo
ka jugozapadu”, kaè upravo citirano delo na istom mestu. Partizanska
Dvadeset tre}a divizija je u no}i na 9. septembar, kod Boqevca, opkolila
Kombinovani juri{ni korpus i potpuno ga razbila, zarobiv{i 70 ~etnika.
Kad 13. septembra jedinice iste divizije, kod Negotina, nisu bile u stawu
da zadrè Devedeset deveti lova~ki puk nema~ke Prve gorske divizi
divizije,
je, ko-
ji je, u svom prodoru prema Dunavu, 9. septembra zauzeo Zaje~ar, povukle su
se, napale ~etni~ki Kwaèva~ki korpus i razbile ga. Uzgred, jednom su ga
ve} razbile, kad su 4. septembra zauzele napu{teni Kwaèvac.342 Drugi ta-
kav prazan prostor predstavqala je zapadnomoravska dolina sa \etiwom,
gde su se Nemci uglavnom dràli samo po gradovima. Posle nekoliko ~ar~arkiki
s wima, u no}i na 14. septembar, Peta i Dvadeset prva divizija su pored
wihovih baza u Poègi i Uìcu neometano ùrile u na pade na ~etnike.343
napa
Posleratna publikacija Beogradska operacija (1965), koja prika
prikazuje
zuje tok
borbi za oslobo|ewe Beograda, u delu koji su pisali jugoslovenski pisci
(drugi deo su pisali sovjetski), velikim delom se odnosi na borbe protiv
~etnika.
Ratovawe protiv ~etnika, ~ak i kad su se sukobqavali s Nemcima, pri-
metili su i stranci. U najavi svog izve{taja od 9. novembra 1944. godine
brigadiru Donovanu, ameri~ki obave{tajni oficir kod Mihai hailovi}a, pu-
kovnik Mekdauel (OSS(OSS),
), zabeleìo je: „Imam konkretne dokaze o ponov-
qenom oklevawu partizana u ozbiqnim napadima na Nemce u povla~ewu...
Li~no smo primetili partizane kako napadaju nacionalisti~ke ~ete, dok
su se one borile s Nemcima.”344 Titovu taktiku je zamalo prozreo ~ak i
autor Ratweeka,
Ratweeka, brigadir Meklin. U izve{taju iz februara 1945. godine,
koji se odnosi na vreme osloba|awa Beograda, kaè: „Wihov (partizanski
(partizanski
– A. B.) neuspeh da postignu vi{e od samog ometawa neprijateqa u povla vla--
~ewu i zauzimawa poloàja koje je neprijateq napustio, u celoj dràvi
je pokazao da su partizanske metode i oprema nedorasli za specifi~an za-
datak, koji se sastoji u spre~avawu neprijateqa da izvede obimnije po-
342
Oslobodila~ki..., str. 2888. 291-92; S. Bosiq~i}, Isto~na..., str. 246. [ta pribli`-
pribli`-
no zna~i razbiti korpus, vidimo iz saop{tewa da su, u periodu od sredine maja do sredine
juna, partizanske snage razbile ~etnike Kwaèva~kog korpusa, zaredom, 23, 25. i 27. maja,
zatim su odmah potom, s istim korpusom imale „te{ke borbe”, posle su ga ponovno razbile
4. juna, pa jo{ jednom 13. juna (M. Perovi}, Ju`na..., str. 382-83).
343
Oslobodila~ki... II
II,, str. 286.
344
The Mc Dowell Report”,
„„The Report”, str. 378-79.
krete.”345 Nije mu bilo dato da se dokopa

dokopa spoznawa da je ustanovqena nespo-
sobnost posledica partizanskog usmerewa na kona~no uni{tavawe ~etnika.
~etnika.
Ne moè se istovremeno boriti s dva neprijateqa. Tita, koji je to znao, sre-
dinom septembra 1944. godine qutilo je, pre svega, {to saveznici, zbog ne-
ma~ke hajke za \uri}em (od 20. maja 1944. bio je partizanski komandant) i
posledi~nog nema~kog oduzimawa ve} zauzetih gradova wegovim borcima,
ratni podvizi nesolidni”.346
dobijaju „utisak, da su na{i ratni
Izgleda da je i sam Meklin udario po ~etnicima, umesto po Hunima.
Operacija Ratweek trebalo je da zapo~ne 1. septembra; mo`da nekoliko da-
na kasnije. U to vreme Nemci se jo{ uop{te nisu povla~ili. Kad su avion-
ske izvidnice dojavile o jakim koncentracijama oklopnih i ostalih vo-
zila u Leskovcu, pored kojih partizani nisu mogli masovno, bez opasno-
sti, da pro|u na sever, na kraqev ro|endan, 6. septembra, pedeset lete}ih
tvr|ava potpuno ga je razru{ilo i spalilo.347 Ciq je bio da se pomogne
„partizanskim operacijama protiv èleznice”.348 Tek je ova akcija obez
obezbe-
be-
dila uslove za prodor Ko~e Popovi}a na sever. Uprkos tome, wegova Dvade-
set ~etvrta divizija ni 11. septembra nije uspela da zauzme sru{eni grad.
Po{to su nema~ki gubici bili minimalni, Vermaht se ponovno u~vrstio
u gradu. Tako je Meklin svojim predlozima za bombardovawa BAF BAF--a prodor
Nemaca na sever zaustavqao samo re~ima, dok je Vilson bio ube|en da s par-
tizanima efikasno zatvara „severozapadni prelaz” (preko Sanxaka). Tek
mesec dana kasnije, kad tamo vi{e nisu ni imali {ta da traè, êtrdeset
êtrdeset
sedma divizija je isterala Nemce iz Leskovca.
(OKW)) je zaista izdao odobrewe za „popu{tawe” (Auflok
Hitler (OKW (Auflokke-
ke-
rung) okupacije Gr~ke i za pripremawe povla~ewa grupe armija E up
rung upra
ravo
vo 1.
345
D. Biber, „Nova Jugoslavija...”, 2. nastavak.
346
J. B. Tito, Vojna..., I,, str. 286.
347
Britansko vazduhoplovstvo je jo{ pre osnivawa BAF BAF-a, -a, po uputstvima partizan-
sko-britanskih oficira, bombardovalo brojne srpske gradove. To su bila bombardovawa za
zastra{ivawe. Beograd, na primer, napali su trinaest puta. Nemci su, po pravilu, imali
neznatne gubitke, a stanovni{tvo uàsne. Samo na pravoslavni Veliki petak, 16. aprila
1944. godine, u podne, u Beogradu je me|u stanovni{tvom bilo preko hiqadu mrtvih i hi-
qadu i po rawenih. Sli~na sudbina je zadesila Podgoricu; pri petomajskom bombardova-
wu bilo je oko 2.000 `rtava. Tamo je ubijen i komandant crnogorskih ~etnika, \or|ije La-
{i}. Bombardovawem su hteli da pove}aju priliv gradske omladine me|u partizane. Kar-
deqeva taktika regrutovawa postigla je novi tehnolo{ki nivo. Me|utim, kad se time po-
sluìo G[ Slovenije, Kardeq ga je kritikovao (Zbornik... (Zbornik... II
II/13,
/13, str. 579).
348
F. Maclean, Eastern...,, str. 378 i d. Kasnije }emo videti da su krajem 1943. godine Bri-
Maclean, Eastern...
tanci zahtevali od Mihailovi}a da poru{i dva velika mosta, i to ne samo bez vazdu{ne
podr{ke, nego i bez potrebne pomo}i u municiji.
septembra, ali ne i za samo povla~ewe. U okviru „popu{tawa” trebalo je

najpre s ostrva na kopno prevesti qudstvo i opremu. Zbog nedostatka bro-
dova
do va i aviona, i, pre svega, zbog engleske blokade iz vazduha i s mora,
mora, na
ostrvima, prete`no na Kritu, Rodosu i Lerosu ostala je jedna tre}ina, oko
20.000 vojnika, kao i sva oprema. Uglavnom su na wima izdràli do kraja
rata, kad su se predali Britancima. Su{tina „povla~ewa” je bila u tome da
grupa E u me|uvremenu organizuje otpor prodoru Rusa, sve do Gvozdenih
vrata na severu i, bez ve}eg otpora partizana koji su hvatali ~et ~etnike,
nike, oja-
oja-
~a odbranu hitlerovske citadele. U okviru toga, zbog opasnosti koju je iza iza--
zvao prelazak Rumunije na sovjetsku stranu, stigao je u pomo}, na pro prostor
stor
izme|u Dunava i Karpata, ve}i deo Druge tenkovske armije, koja je pod ko-
mandom generala Maksimilijana de Angelisa zauzimala Albaniju i Hrvat Hrvat--
sku; weni delovi su se nalazi i na drugim mestima po dràvi. U Banat je
stigla êtvrta SS-oklopna policijska divizija iz severne Gr~ke i Deve Devedede--
set druga motorizovana brigada iz Dalmacije, koju je dodatdodatno
no oja~ao Prvi
brandenbur{ki puk. Ve}i deo ~eta iz Gr~ke je za odbranu od sovjetskog pro- pro-
dora stizao u isto~nu Srbiju. Iz Atike su stigle Jedanaesta
edanaesta vazduhoplov-
na divizija i Sto sedamnaesta lova~ka divizija na podru~je Vrawa; u oko- oko-
licu Ni{a stigle su Prva gorska divizija s dva pu puka
ka Brandenburg iz San
San--
xaka i Crne Gore i Sedma SS-divizija Princ Eugen iz Vi{egrada. Gorska
divizija je trebalo da pomogne ratnoj grupi Fi{er, sastav
sastavqe
qenoj od lokal-
nih snaga. Krajem septembra, vrhovni komandant za jugoistok, feldmar{al
Fon Vajhs, od borbene grupe Fi{er, Prve gorske divizije, oba brandenbur bur--
{ka puka i ne{to novih snaga koje su stigle s juga, sastavio je armijsku
armijsku
grupu Felber, nazvanu po generalu Hansu Felberu, prethodnom komandan-
tu Srbije, a tada vojnom komandantu za ju jugoistok.
goistok. Ta grupa „treba da brani
Srbiju do dolaska grupe armija E iz Gr~ke”.349 Pokre
Pokretiti su, dakle, u nekim
slu~ajevima bili izvedeni u pravcu suprotnom od pravca povla~ewa. Sve
te snage u velikoj meri su oteàle, ako ne i onemogu}ile,
onemogu}ile, napredovawe Po- Po-
povi}evih divizija u isto~nu Sr Srbi
biju.
ju. Svakako, u vreme wihovih pokreta,
a to je bio ceo septembar, do samog kraja, nije bilo
bilo nikakvog beàwa grupe
armija E.. Ti pokreti dovode u pitawe tvrdwu da su, po~etkom septembra,
snage Dvadeset druge i Dvadeset ~etvrte divizije, u duìni od 70 kilome-
tara, osvojile dolinu Ju`ne Morave sve do Grdeli~ke klisure, niè Le-
skovca prema jugu, zbog ~ega je bila zatvorena za povla~ewe na sever kako
pruga, tako i drum. Sva sre}a, kaè isti izvor, {to je nema~ki saobra}aj
na toj „relaciji bio ozbiqno paralisan”.350
349
Oslobodila~ki...
Oslobodila~ki... II
II,, str. 296.
350
M. Perovi}, Ju`na..., str. 431-32.
U pravu su, zna~i, bra}a Kneèvi}, prema kojima je do povla~ewa

do{lo tek posle naredbe feldmar{ala Fon Vajhsa, 10. oktobra. Prema ne-
ma~kim izvorima, Hitler je izdao takvo nare|ewe za Gr~ku, ju`nu Alba-
niju i ju`nu Makedoniju 3. oktobra.351 Na osnovu toga pravilno zakqu~uju
da Ratweek uop{te nije mogao da ometa Nemce i da se fakti~ki radilo „o
partizansko-britanskoj ofanzivi protiv Srbije”.352 Do povla~ewa je do{lo
do{lo
kasnije, tada je pobegla ve}ina nema~kih ~eta koje su jo{ u prvoj polovini
oktobra zadràvale prodor udruènih sovjetskih, bugarskih i partizan-
skih divizija u Ni{ i daqe na zapad. Tada{wu partizansku strategiju
dobro pokazuje konstatacija da, „nakon {to su nema~ke snage pokazale na-
meru da se iz Ni{a probiju ka Kosovu poqu i daqe, zajedno sa snagama
grupe armija E dolinom Ibra, vi{e nije bilo potrebe da Druga proleter-
ska zatvara smer prema Stala}u...”353 îwenica je da se glavnina nema~ke
E grupe povla~ila dolinom Ibra, preko Sanxaka i ju`ne Srbije sredinom
oktobra i da je po jugoslovenskim podacima posledwi nema~ki vojnik na-
stio kontinentalnu Gr~ku 2. novembra.354 Po sovjetskim podacima, to se
pustio
pu
dogodilo ~ak kasnije. Prvog novembra „gitlerovci” su napustili Solun, a
jugoslovensku granicu posledwe nema~ke snage pre{le su 10. i 11. novem-
novem-
bra. Vilson potvr|uje da, osim u zarobqeni{tvu ili pod zemqom, 12. no-
vembra na gr~koj zemqi vi{e nije bilo ni jednog jedinog Nemca.
Bilo kako bilo, Meklin, koji se posle rata hvalio da je zbog „beskona-
~no velike sre}e” wegovo tempirawe Ratweeka bilo „perfektno”, u prete-
ranoj samodopadnosti zbunio se za mesec i po dana. Da je nema~ko povla~e-
we zaista zapo~elo odmah posle 1. septembra, zakqu~io je iz okolnosti da
su na susednom breùqku, u blizini kojeg se tada nalazio, beloruski voj-
nici u nema~koj slu`bi bacili u vazduh veliko skladi{te municije(!)355
Sva sre}a da nije oslu{kivao parewe pacova u susednom sviwcu. Me|utim,
ako je Ratweek zaista spre~avao odlazak Nemaca, i daqe stoji da je pred-
stavqao samo deo partizansko-britanske ofanzive za likvidaciju ~etni-
ka u Srbiji.
Za Engleze, bar objektivno. Kad se êr~il krajem avgusta poàlio
Entoniju Idnu da zaustavqawem pomo}i moè da natera Tita da se ne bo-
ri protiv politi~kih protivnika, uvi|aju}i potrebu da ga spre~i da se
bori protiv Srba, „~ak i ako su Srbi Mihailovi}evi”, sumwao je da se to
351
Kriegstagebuch, IV
IV/1, Warlimont, Inside
/1, str. 820; W. Warlimont, ..., str. 471.
Inside...,
352
R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 356, 369.
353
Oslobodila~ki... II
II,, str. 309.
354
Oslobodila~ki... II
II,, str. 310, 358-59, 372, 375.
355
Maclean, Eastern
F. Maclean, ..., str. 376.
Eastern...,
ve} doga|a.356 Iz pisma Vilsonu od 23. avgusta, u kojem je jadikovao da se Ti-

to jo{ od drvarskog desanta vi{e ne bori protiv Nemaca, ve} svoje snage
iscrpquje u gra|anskom ratu, sa ciqem da odstrani svog glavnog idejnopo-
liti~kog protivnika,357 vidi se da to nisu bile samo sumwe. Me|utim,
ostao je na re~ima i dopustio Titu da upravo tada, wegovim oru`jem, ubi-
ja ~etni~ke Srbe. âk ni Meklin, prisutan na boji{tu, koji je sa svim ofi-
cirima za vezu, po celoj Srbiji, aktivirao Ratweek, ponose}i se beàwem
Nemaca sa wihovog tonu}eg broda nazvanog Srbija, dok se armijska grupa E
jo{ uvek sun~ala na obalama nekada{we Megare, Korinta i Mesenije, pa
„agent invo-
i po ostrvima, verovatno nije bio svestan da je obi~an Titov „agent
lontaire” u kontra~etni~koj ofanzivi, ~iji je jedini ciq bio da, uz pomo}
crvenoarmejaca, u~ine Srbiju komunisti~kom. Po mi{qewu Amerikana-
ca, ne samo objektivno, nego i subjektivno. Na~elnik odeqewa za Evropu u
Stejt Departmentu, Friman Metjuz, u svom izve{taju od 18. avgusta, kaè:kaè:
„Nema nikakve sumwe da je plan za invaziju Srbije Titov. O wemu se dogo-
varao s britanskom misijom u Jugoslaviji.”358 âk je i britanski oficir
„Ratweek za Tita jesewa ofanziva, kojom }e
za vezu, Majkl Liz, znao da je „Ratweek
Srbiju osloboditi od Mihailovi}a...”.359 Zato ne iznena|uje {to je T Tito,
ito,
uprkos wihovom u~estvovawu u kontra~etni~koj operaciji, 23. septembra
zabranio savezni~kim oficirima za vezu svako udaqavawe iz uìh pod-
ru~ja {tabova korpusa. Aleksander Kirk, koji je u me|uvremenu zauzeo
Marfijevo mesto ameri~kog poslanika pri komandi Sredozemqa, a istovre-
meno je bio i ambasador pri italijanskoj vladi u Rimu, izvestio je Stejt
Department da mere, prema op{tem uverewu u Kazerti, imaju za ciq da
spre~e Amerikance i Britance da budu svedoci gra|anskog rata.360
Vrhovni komandant sredozemnih snaga general Vilson, dakle, nije
imao sre}e. Partizani su svojim prodirawem u Srbiju uz pomo} wegovih
oficira, dodu{e, prekinuli niz èlezni~kih veza u Srbiji, ali iskqu-
~ivo sa ciqem da se spre~i ja~awe nema~kih snaga u severnoj i isto~noj
Srbiji. To bi {tetilo, u prvom redu, wihovim vlastitim interesima, jer
su umesto britanske, sve vi{e ra~unali na crvenoarmejsku podr{ku u
borbama
bor bama protiv ~etnika. Sovjetski prodor na Balkan, koji je, krajem avgu-
sta, prelaskom od Hitlera antifa{isti~koj koaliciji, omogu}io rumun-
356
A. Eden, Reckoning..., str. 463, 469; W. Churchill,
Eden, The Reckoning..., Second...VI
Churchill, The Second... VI,, str. 83.
357
PRO WO 202/412, po \ureti}, Saveznici... II II,, str. 169.
358
FRUS... IV,
IV, Europe
Europe,, str. 1398.
359
M. Liz, Rape..., str. 297.
Liz, The Rape...,
360
FRUS IV,IV, str. 1412.
ski kraq Mihael, bio je glavni razlog zbog koga je otpalo povla~ewe Ne-
maca preko Beograda. U tome Ratweek nije imao {ta da radi. Posledica
ùrbe na srpski severoistok videla se u tome {to je iza partizanskih sna-
ga, koje su sve vi{e prodirale u Srbiju, kako bi pre dolaska Sovjeta isti-
snule iz we ~etnike i oja~ale svoje oblasne odrede, umesto da zarobqavaj
zarobqavaju
i razoruàvaju velike grupe Nemaca, nastao u septembru ogroman polu-
prazan prostor u Crnoj Gori, Makedoniji, ju`noj Srbiji, pre svega na Me-
tohiji, Kosovu i u Sanxaku, a neko vreme ~ak i u pore~ju Zapadne Morave.
Lokalni partizanski odredi nisu bili dovoqno jaki da ozbiqnije spre-
~avaju Nemce u wihovim planovima.
Vrhovni {tab je posle prodora Sovjeta do Morave, koji je Nemcima pre-
sekao put povla~ewa preko Beograda, poru~io da svim mogu}im snagama ru-
{i komunikacije na tom putu, iako je taj zadatak bio, u prvom redu, preprepu-
pu-
{ten stanovni{tvu, dok se Trideset sedma udarna divizija, osnovana tek
krajem februara, bavila „uspostavqawem narodne vlasti i mobilizaci-
jom stanovni{tva”. âk i partizanski izvori kaù da su na glavnom putu
povla~ewa Kosovska Mitrovica – Ra{ka – Novi Pazar – Sjenica, Nemci
bili
bi li „mawe spre~avani”. Me|utim, od Prijepoqa, daqe uz Lim, na sever,
partizani su povla~ewe samo ometali. Tako je bilo i po ju`nom, zaobilaz-
nom putu, preko Pqevaqa, âjni~a i Gora`da, kojim su se do posledwe tre-
}ine novembra, kad su Pqevqa zauzeli partizani, povla~ile samo mawe
snage.361 Tako su se tim prostorom, do kraja leta, relativno bezbedno, iako
ne tako komotno kako bi to bilo preko severne Srbije, nema~ke snage povla-
na severozapad.362 Iz glavnih mesta i saobra}ajnica u Sanxaku, komu-
~ile na
nisti su, osim svog aparata, iselili sve stanovni{tvo.363 Zanimqivo je i
otkri}e V. Hagena da su Nemci pregovarali s Titom o neometanom povla~e-
wu s Balkana i da je pri tome zna~ajnu ulogu odigrao in`. Karl Ot, na~el-
nik Todt
Todt-a
-a u Hrvatskoj, koji je s Titom, generalno, bio u dobrim odnosima.364
Po{to je Tito èleo da Srbiju dobije ~vrsto u svoje ruke, a povla~ewe Ne-
maca preko Sanxaka bio bi najjeftiniji na~in da se otarasi jednog od ne-
prijateqa, moglo bi se Hagenu ~ak i poverovati.
Dolaskom Sovjeta, nastali koridor trebalo je za{tititi sa desnog bo-
ka. Celom wegovom visinom ugroàvale su ga tri bugarske armije koje su
prodirale iz Bugarske, tada jo{ pod Tolbuhinovom komandom. Me|utim, ne-
361
M. ]ukovi}, Sanxak, str. 505, 532-35, 540.
362
P. Pospelov, Istorija... IV
IV,, str. 430.
363
M. ]ukovi}, Sanxak, str. 520.
364
W. Hagen, geheime..., str. 263, nap.
Hagen, Die geheime...,
ma~ke trupe su ih zaustavile blokirawem glavnih saobra}ajnica. Sasvim

na jugu, makedonski partizani nisu bili dovoqno jaki, ne samo da ozbiq-
nije spre~e povla~ewe grupe E,, nego su morali bespomo}no posmatrati ka-
ko se ka Srbiji kre}u jake nema~ke snage, koje }e tamo oja~ati odbranu od
Sovjeta. U Makedoniji, koja je kao pripojeni deo bugarske teritorije bila
okupirana sve od 1941. godine, nema~ke snage su razoruàle velike delove
bugarske Pete armije, koji se nisu dovoqno brzo povukli ku}i. U tome su im
pomagali Albanci iz SS-divizije Skenderbeg, koja se, dodu{e, jako brzo
osipala, pa i dobro naoruàne balisti~ke snage, posebno jake u \akovici,
Pe}i i Prizrenu, koje je podràvala Prizrenska liga. Ni u tim trenuci-
ma rata nisu digli ruke od Velike Albanije. Drugi delovi Pete armije
ostali su u ju`noj Srbiji i Makedoniji, pomaù}i partizanima da pove-
}aju svoju teritoriju i ubrzaju prodor na sever. Tako je armijska grupa E
uspela da se kroz Makedoniju povu~e veoma organizovano. Tek kasnije, do
druge polovine novembra, u me|uvremenu obnovqena i pocrvenela, Peta bu-
garska armija prodrla je u ju`nu Srbiju i Makedoniju, sve do albanske i
gr~ke granice. Iz suprotnog pravca, najsevernijoj, Drugoj armiji, u susret
su prodirale dve, tada jo{ „prijateqske” albanske (Peta i [esta) divi-
zije. Sli~no je bilo i na Kosovu poqu, gde su partizanske snage isto tako
poku{avale da spre~e nema~ke pokrete, ali bez ve}ih uspeha. Drumom iz
Skadra, uz koji, osim izuzetaka, partizana uop{te nije ni bilo, na Kosovo
su, skoro sasvim neometano, stigli veliki odredi Vermahta. Prelaz preko
wega, uz pomo} bugarskih armija, zatvorili su partizani tek posle 17. no-
vembra, kad su im Nemci ve} pokazali le|a.365 Na prelazu Prepolac, na pu-
tu iz Ni{a, nema~ka grupa [olc je vi{e od tri nedeqe zadràvala bugar-
sku tenkovsku grupu da ne upadne u Kosovsku Mitrovicu, pri ~emu su je
albanski domobrani spre~avali da je obi|e. Tek 6. novembra Bugari su mo-
gli da se s prelaza spuste u dolinu, dok su Nemci spretno povukli svoju
odbranu na podno`ja obli`weg Kopaonika.
Sli~no je bilo i u centralnoj Srbiji. Tamo je, zbog prejake usmereno-
sti ka Beogradu, ozbiqnija odbrana postala neophodna tek posle progona
Nemaca iz Ni{a prema zapadu. To se dogodilo posle 14. oktobra, kad su uz
pomo} bugarskih tenkova i uz sovjetsku podr{ku, Dvadeset ~etvrta divi-
zija, sa severa, Dvadeset druga, s juga, i [esta bugarska, s istoka, zauzele
grad. Nemce, koji su uglavnom pobegli sa svom te{kom opremom, nekoliko
kilometara zapadno od Ni{a, napale su Dvadeset ~etvrta i êtrdeset sed-
ma divizija i potpuno ih razbile, pobile i zarobile na stotine vojnika, sa
365
Oslobodila~ki... II
II,, str. 381-83, 372, 380.
svom opremom. Potom su Sovjeti, na skoro 150 kilometara {irokom frontu,

do 21. oktobra prisilili Felberovu armijsku grupu na povla~ewe skoro do
Kragujevca, koji je branio general Fi{er, a posle napu{tawa grada (Nem-
ci su uspeli da sa sobom odvezu velike koli~ine vojnog materijala, pre
svega goriva, od Kraqeva na zapad, po obnovqenoj uskotra~noj èleznici
~ak do Vi{egrada), 22. oktobra, sve do Kraqeva. Po{to je Kraqevo bila ve-
lika drumska i èlezni~ka raskrsnica, wegovim zauzimawem Nemcima bi
bilo onemogu}eno povla~ewe preko zapadne Srbije. Krajwim naporima, gru-
pa Fi{er je, uz pomo}, za nu`du obnovqene, razbijene borbene grupe gene-
rala Milera i Trideset ~etvrtog armijskog korpusa, uspela to da spre~i
i tako zaustavi prodirawe dva sovjetska artiqerijska korpusa na zapad. U
isto vreme, morala je zaustaviti poku{aje opkoqavawa sa severa, posebno
jakog kraj â~ka, gde su partizani ~ak probili nema~ke odbrambene polo-
àje. Sovjeti nisu imali dovoqno strpqewa, ili je mo`da nevoqa na ma-
|arskom frontu bila gora, pa su tamo poslali ceo [ezdeset ~etvrti kor-
pus. Tako je na moravskom frontu ostao samo [ezdeset osmi korpus. Te sov-
jetske snage nadomestili su partizani iz Beograda, naro~ito prete`no
usta{ka Jugoslovenska legija, koja je stigla iz Sovjetskog saveza. Me|utim,
ni te snage, posebno kad je ubrzo [ezdeset osmi korpus oti{ao na Sremski
front, nisu mogle spre~iti ustaqewe fronta. Tek krajem novembra, par-
tizani su, oslawawem na Zapadnu Moravu, mogli da se probiju ka Bosni,
za Nemcima u povla~ewu. Do Drine su stigli posle odlaska posledwih za-
{titnica grupe armija E.. Tamo su ih zaustavili nema~ki Jedanaesti i
êtrnaesti
ê trnaesti korpus Druge tenkovske armije. Bila je sredina decembra.
Sovjeti su nema~ko povla~ewe ometali i iz vazduha. Jo{ u drugoj po-
lovini septembra, sovjetska Sedamnaesta vazduhoplovna armija, koja je bi-
la u sastavu Tre}eg ukrajinskog fronta, s aerodroma u Sofiji, Vidinu i
drugih, napadala je saobra}ajnice i transporte duboko na jug i zapad, sve do
Skopqa i Kraqeva. Napadi nisu bili masovni i nema~ko povla~ewe nisu
ustavili.366 Osim toga, izostala je koordinacija s napadima BAF
zaustavili.
za BAF-a.
-a. Sta-
qin je izbegavao britanske predloge da se Vilsonovi vazduhoplovni napa-
di u Jugoslaviji i Ma|arskoj usklade sa sovjetskim prodirawem.367 Sovje-
ti su odbacili
odbacili i molbu saveznika da u Tre}em ukrajinskom frontu imaju
svoje oficire za vezu, iako je komandant Sredozemqa u tu svrhu poslao u
Moskvu na~elnika svog {taba, generala Gemela, i Tolbuhin se u na~elu s
predlogom sloìo. Tako se dogodilo da su vazduhoplovi BAF-a gre{kom bom-
366
Beogradska..., 1965, str. 89-90.
367
PRO PREM 3/79/3, Sargent 7. 10. 1944, E. Barker, Policy..., str. 121.
Barker, British Policy...,
bardovali sovjetske ~ete i ubili komandanta korpusa. Po nema~kom mi{-

qewu, sovjetski i savezni~ki avionski napadi bili su me|usobno uskla|e-
ni, uprkos tome, nisu onemogu}ili povla~ewe grupe E.. Smatrali su gre{kom
{to neprijateq napade nije usredsredio na prelaze preko Drine.368 Tako
je wihovo povla~ewe neprijateq samo ometao i izazivao mawe `rtve. Kad
su 25. novembra lete}e tvr|ave ipak napale Vi{egrad, po lo{em vremenu
nisu po~inile nikakvu {tetu na vojno zna~ajnim objektima.
Nemci su se najpre
najpre nadali da }e se povla~iti s Balkana preko mosto-
va na Savi, kod Obrenovca, [apca i Sremske Mitrovice. S jednim jedinim
upotrebqivim mostom, Beograd je bio „usko grlo”; po nema~kim procena-
ma, bili bi potrebni meseci da svi pre|u na sigurno. Dok je bilo mogu}e
povla~ewe preko zapadne Srbije, nema~ke ~ete su kr~ile put i preko mo-
sta na Drini kod Zvornika, koji su sredinom decembra razminirale, pa da-
qe do Br~kog. Sve vreme, posebno posle zauzimawa Poège i Uìca sredi-
nom novembra, povla~ile su se preko Sanxaka i direktno prema Vi{egra-
du, potom preko Vi{egrada do Sarajeva (kuda je 15. novembra iz Mitrovice
Mitrovice
svoj {tab preneo general Ler), otuda na sever do Broda (kuda je svoj {tab
preneo feldmar{al Fon Vajhs) i u Slavoniju, ili ~ak preko severozapad-
nije Bawa Luke, prema Savi. âk je Dvadeset prvi gorski korpus uspeo da
se iz Albanije, kuda ga je krajem 1943. godine poslao general Renduli} u
odbranu od savezni~kog iskrcavawa, preko Skadra i dolinom Mora~e, pre-
ko Kola{ina i Prijepoqa, probije do Vi{egrada. Poku{aji Tristo {ezde-
set devete legionarske divizije
divizije da se povu~e od Dubrovnika preko Mosta-
ra, koji je jo{ bio u nema~kim rukama, izjalovili su se s velikim gubi-
cima qudstva i skoro celokupne artiqerije. Nema~ka Sto osamdeset prva
pe{adijska divizija, koja je htela da se povu~e preko Trebiwa, na{la ga
je u partizanskim rukama, a, osim toga, naletela je i na motorizovanu
englesku artiqerijsku jedinicu. SS-divizija Skenderbeg iz okoline Pe-
}i, koja je isprva nameravala da pre|e preko âkora i daqe istim putem,
kad su joj albanski i kosovski partizani zatvorili prelaz, uspela je da u
posledwem trenutku pobegne do Vi{egrada, preko Kosova i Sanxaka.
Preko Drine su pre{le brojne ~ete po masivnom, lu~nom, deset kora-
ka {irokom i na dvanaest stubova sazidanom, kamenitom drumskom mostu u
Vi{egradu. Nisu mu na{kodile brojne borbe, nema~ki inèwerci su ga do
22. novembra osposobili za saobra}aj. Zbog poru{enih mostova preko Rzava,
koji uti~e u Drinu na severnoj ivici Vi{egrada – wih su ~etnici digli
u vazduh jo{ u jesen 1943. godine – za transport preko Uìca morali su da
368
E. Schmidt-Richberg, Endkampf..., str. 76.
Schmidt-Richberg, Der Endkampf...,
koriste stari turski drum. Uprkos velikoj krivini Rzava, drum se tvrdo-
glavo drào wegove desne obale. Wime je ova, „Na Drini }uprija”, s vi{e-
gradskom kasabom, jo{ jednom postala organska celina s drumom, kojim je
jo{ 1914. godine beàla austrijska vojska iz dometa srpskih topova. Ne-
{to ju`niji, èlezni~ki Limski most na Drini (èlezni~ari su ga zva-
li Most na Drini), malo ispod utoka Lima u wu, koji su godinu dana rani-
je poru{ili ~etnici, sada su digli u vazduh partizani i nije bio za upo-
trebu. Tako je mesec dana, no}u i dawu, preko }uprije beàlo neprekinu-
to mno{tvo qudi, kowa i vozila, ùre}i preko Romanije u bezbedno Sa-
rajevo i druga mesta na severozapadu. Za zahvalnost velikom veziru, Meh-
med-pa{i Sokolovi}u, koji im je omogu}io taj prelaz, ni Skenderbeg nije
imao vremena. Osim toga, wegovo albansko qudstvo se ve} jako osulo. Tek u
decembru, Nemci su, severno od Vi{egrada, preko Drine sagradili pomo}-
ne prelaze, posebno za transport materijala, koji, zbog razorenog Limskog
mosta, èleznicom vi{e nije bio mogu}. Nemci su napustili odbrambene
poloàje na Drini tek krajem jaunara 1945. godine.
Tako se dogodilo da su put na severozapad, umesto da ga partizani, a
kasnije i Sovjeti, zatvore Nemcima, zapravo Nemci zatvorili Sovjetima
i kasnije partizanima. Ne samo u Srbiji i ne samo u jugoslovenskom delu
Barawe. Nema~ke snage su, beè}i iz Jugoslavije u ju`nu Ma|arsku, zapad-
no od Dunava, stigle na vreme da Sovjetima spre~e prodor na zapad. U sa-
radwi sa snagama kod Balatona, izvr{ile su jaku kontrasovjetsku ofanzi-
vu. Upravo na osnovu toga, vojni stru~waci u OKW su smatrali da je pre-
seqewe nema~kih snaga s neprijateqskog juga, koje su izveli feldmar{al
Vajhs i general Ler, „izuzetno postignu}e”.369 Wihove kolege s terena su
se ~udile, kako to da se Englezi nisu iskrcali u Albaniji i sami spre~i-
li nema~ke pokrete i bekstvo na sever.370 Tada su se neki me|u wima nad-
ali da }e se, u takvom slu~aju, Englezi od neprijateqa pretvoriti u savez-
nika. Nisu poznavali êr~ila. Vilsonu je, najzad, samo promaklo da je Ti-
to i wega povukao za nos.371
Titova opsednutost ~etnicima postala je sudbonosna za oslobo|ewe za-
padnih predela dràve. Umesto da uz ger{lu ìvotare u logorima za rat-
ne zarobqenike, ili u~estvuju u obnovi zemqe koju su poru{ili, Nemci,
koji su pobegli iz Gr~ke, Makedonije i Srbije, posle prodora Sovjeta u
Srbiju, u~vrstili su u pravcu sever – jug, pribli`no linijom Dunava i
369
Warlimont, Inside
W. Warlimont, ..., str. 502.
Inside...,
370
371
M. Wilson, Years...,str.
Wilson, Eight Years..., str. 238-40.
Drine, sve od Ma|arske do Hercegovine, jaku odbrambenu liniju, koju su,

po Hitlerovom nalogu, ogor~eno branili. Jugoslovenska vojska ni s novom
armijskom organizacijom i ogromnim brojem vojnika, nije bila sposobna da
se pomeri ka zapadu sve do aprila 1945. godine, kad su kona~no probijeni
nema~ki frontovi oko posledwih hitlerovskih {anaca u Bavarskoj i ê{-
koj. Tako je Vermaht, uz Titovu pomo}, uspeo da do kraja Drugog svetskog ra-
ta pod svojom ~izmom drì najizloènija podru~ja na istoku i jugu, upra-
vo na teritoriji Jugoslavije.
Prodor partizanskih korpusa u Srbiju
Pre ponovnog napada s prostora jugozapadno od Leskovca, Ko~a Popo-

vi} je rasporedio divizije G[-a Srbije u grupu Trinaestog (Dvadeset dru-
ga i Dvadeset ~etvrta i, iz we izdvojena, êtrdeset sedma divizija, i jo{
ne{to kasnije osnovana êtrdeset {esta divizija) i êtrnaestog (Dvadeset
tre}a i Dvadeset peta, kao i êtrdeset peta divizija) divizijskog korpu-
sa. Zajedno s Dap~evi}evim korpusom i Leki}evim Dvanaestim udarnim
korpusom,
kor pusom, ~etiri divizijske grupe udruìvale su nekih 16 divizija s oko
40.000 boraca. To je bilo jo{ u prvoj polovini septembra. Tada su se okol-
nosti su{tinski promenile. Krajem avgusta, zbog pribliàvawa Crvene
armije i o~ekivanih promena u Bugarskoj, vi{e bugarskih divizija (Prvog
okupacijskog korpusa) napustilo je okupirane teritorije ju`ne i zapadne
Srbije. Ubrzo potom zaka~ile su crvene zvezde na {ajka~e. êtni~ke sna-
ge su po~ele da se osipaju. Tako je Popovi}evim korpusima put bio skoro
otvoren. Sasvim ga je otvorilo savezni~ko ru{ewe Leskovca. Wegov Tri-
naesti korpus je dobio zadatak da prodre u dolinu Zapadne i Ju`ne Mora-
ve, sve do Makedonije; êtrnaesti korpus je usmeren preko Ni{a na sever,
u isto~ne delove Srbije sve do Dunava, gde je trebalo da se susretne sa crve-
noarmejcima. Trinaestom korpusu je pripadala i Druga proleterska divi-
zija, koja je trebalo da napada u pravcu severozapada, prema Kru{evcu. U
okolici Leskovca ostala je samo Dvadeset ~etvrta divizija.
U prvom pravcu, prodoru ovih snaga uspe{no se suprotstavqao potpu-
kovnik Dragutin Keserovi}, sa svojom Rasinsko-Kopaoni~kom grupom udar-
nih korpusa, koji su brojali oko 8.000 qudi. U drugom pravcu, êtrnaesti
korpus, koji se probio do Dunava, razbio je nekoliko ~etni~kih korpusa, ali
su za wim navalile jake nema~ke snage, pre svega, Prva gorska divizija,
koje su se zapadno od Timoka utvrdile prema o~ekivanom sovjetskom pro-
doru.
do ru. Iako snage êtrnaestog korpusa nisu mogle spre~iti ovo nema~ko
utvr|ivawe, na svom putu su „razbile ~etni~ke snage u isto~noj Srbiji,
osnovale pet partizanskih odreda i u svim oslobo|enim mestima osnovale

organe narodne vlasti”.372
U isto vreme, kona~no je uspeo prodor u Srbiju Dap~evi}evoj opera-
tivnoj grupi. Prva proleterska divizija, kojoj su Nemci presekli prodor
preko Prijepoqa, u drugoj polovini avgusta probila se u Srbiju, zapadno
od Pqevaqa. Krajem avgusta, sledila ju je i [esta proleterska. \uri{i-
}evom korpusu, od skoro deset hiqada ~etnika, uprkos pomo}i nema~ke kon-
traofanzive Rü übezahl,
bezahl, koja je potisnula glavne partizanske snage iz naj-
ve}eg dela Crne Gore uz Durmitor, nije uspela da spre~i wihov prodor
otuda u Srbiju. Osim poraza ~etnika krajem avgusta, ju`no od [avnika,
koji je delovima Tre}e divizije omogu}io prodor do Vasojevi}a na zapadu
(zauzeli su Kola{in i Berane), partizane su gawali uglavnom preko cele
Crne Gore. „Po~etkom septembra, zbog pribliàvawa delova Crvene armi-
je isto~nim srpskim granicama i ispadawa bugarskih okupacijskih snaga,
kao i zbog prodora Prvog proleterskog i Dvanaestog korpusa u Srbiju, ne-
prijateq je bio prisiqen da po{aqe snage... odmah u Srbiju.”373 Pod tim su
se podrazumevale nema~ke snage u Crnoj Gori. Wihovo povla~ewe je dalo dalo
{ansu znatnim partizanskim snagama.
Tako je Prvi proleterski korpus u no}i na 21. avgust pregazio Lim i
jo{ istog dana zauzeo ~etni~ki Priboj. Posle toga se probio na Zlatibor,
gde je razbio istoimeni ~etni~ki korpus i zauzeo âjetinu na wegovim se-
vernim obroncima. Otuda se usmerio prema dolini Zapadne Morave, odakle
je nastavio direktno ka Ravnoj gori. Samo uzgred, nameravao je zauzeti
Uìce. To je izgledalo utoliko lak{e, jer su Bugari napustili sve sve svoje
upori{ne ta~ke. Tada ih je u „samostalnom” delu Srbije bilo ne{to mawe
od ~etiri divizije. Majoru Ra~i}u je 5. septembra, kod sela Jeèvica se-
verno od Poège, uspelo da svojom êtvrtom grupom juri{nih korpusa, koja
koja
se pred neuspe{nim napadima povukla iz okoline Aleksandrovca, razbi-
je jednako brojan, elitini Prvi proleterski korpus od 8.000 boraca, koji
se probio na sever, i da istovremeno zauzme Poègu. Morao se p povla~iti
ovla~iti
pored Uìca prema zapadu. Samo ~etiri dana kasnije, isti Prvi prole-
terski
ter ski korpus, koji se u me|uvremenu pregrupisao, na Jelovoj gori seve-
rozapadno od Uìca, strahovito je porazio ~etnike. Na povla~ewu prema
severu, na prevoju Bukovi, razbila ih je i [esta proleterska divizija
(li~ka), {to joj je omogu}ilo da sa zapada opkoli Ravnu goru. Po{to ju je
s juga ugroàvala Prva proleterska, s istoka divizije Operativne grupe
372
Beogradska..., 1965, str. 120.
373
Oslobodila~ki... II
II,, str. 271.
(Peta, Sedamnaesta i Dvadeset prva), koje su stigle u pomo} s Kopaonika,

Mihailovi} je morao da je napusti i pobegne preko Kolubare na sever. Rav-
nu goru je zauzela [esta li~ka divizija 11. septembra. Povla~ewe je bilo
tako brzo da su, prema izve{taju Aleksandra Kirka, politi~kog savetni
savetnika
ka
pri komandi Sredozemqa u Kazerti, partizani na Ravnoj gori zaplenili
~etni~ku arhivu. Delovi [este proleterske su kod Mionice ponovo napa-
li ~etnike koji su se povla~ili prema Kolubari, ali ve}ina je, zajedno s
Mihailovi}em, uspela da pre|e preko reke.
U me|uvremenu, u no}i na 6. septembar, prema Starom Brdu iznad Ba-
jine Ba{te, preko Drine, u Srbiju se probio i Dvanaesti korpus, koji se,
posle velikog zaobilaska preko Hercegovine i isto~ne Bosne, vratio na
svoje polazi{no mesto u isto~noj Bosni. U Srbiji se pro{irio na sever i u
stalnim borbama potiskivao ispred sebe êtvrtu grupu ~etni~kih komo-
ra. Posle prelaska Kolubare, povla~ila se u pravcu severozapada prema
Bosni. Na Ceru ju je, 26. septembra ujutro, silovito napao i do podne raz-
bio. Narednog dana, Mihailovi} se s preostalim ~etama povukao preko Dri-
ne u Bosnu. Kasnije su mu se pridruìle i snage pod komandom generala
Mirka Trifunovi}a, koje su se najpre povla~ile od â~ka na jug, stigle u
Sanxak i, po naredbi Mihailovi}a, okrenule se i pridruìle mu se bli-
zu Rogatice, u severoisto~noj Bosni.
âk i po Jelovoj gori, ~etnici su vi{e puta pobedili Titove jedini-
ce. Na primer, Jedanaesta divizija, koja je 16. septembra stigla iz isto~ne
Bosne i zauzela Krupaw, 18. septembra, pod wihovim pritiskom, morala je
da se povu~e iz grada. I po Ceru je grupa koja nije oti{la s Mihailovi}em
u Bosnu nastavila s napadima. Tako je u selu Krni}, jugoisto~no od [apca,
kuda se povla~ila, 30. septembra napala delove [este proleterske divi-
zije i istisnula ih iz wega. Me|utim, ubrzo potom, razbile su je nove par-
tizanske snage, koje su poùrile u pomo}. Time je êtvrta grupa juri{nih
~etni~kih korpusa prestala da postoji. Glavni ciq narodno
narodnooslobodila~-
oslobodila~-
kog rata, vojna likvidacija ~etni~ke prevlasti u Srbiji, bio je, dakako,
postignut
postignut jo{ ranije. Osvajawem Ravne gore, Tito je postigao upravo ono u
~emu ga je u novembru 1941. godine spre~ila nema~ka ofanziva na Uì~ku
republiku. êtnici su, ina~e, na brojnim mestima, posebno van zapadne
Srbije, nastavili s otporom, ali kona~an ishod se ipak nije mogao izmeni-
ti. âk ni van Srbije, gde su se zadràli do slede}eg prole}a, i ~ak u ve-
}im grupama.
Upotreba vi{e od polovine svih partizanskih snaga, s kojima je Tito
raspolagao u celoj dràvi, me|u wima svih najelitnijih proleterskih i
udarnih jedinica, dokazuje da je do 1944. godine Srbija zaista postala ja-
ka ~etni~ka tvr|ava. Ako se prilikom pada te tvr|ave treba ne~emu ~u-
diti, to je sposobnost ~etnika da se odupiru navali partizana s takvom

istrajno{}u, uspe{no{}u i pobedama, ~ak i nad celim korpusima, ~ak i
najelitnijim, proleterskim. Iz navedenog opisa, a to dokazuju i poluzva-
ni~ni partizanski izvori, na primer, Beogradska operacija,
operacija, proizlazi da
su se, osim u izuzetnim slu~ajevima, ~etnici borili samostalno, bez osla-
wawa na Nemce, samo izuzetno u saradwi s wima. Broj ~etnika u grupama
korpusa iznosio je oko 20.000 qudi, tako da je odnos mobilnih snaga, na wi-
hovu {tetu, bio pribli`no 2,5:1, zajedno s lokalnim odredima, 2:1. Osim
u broju, ~etnici su u toj fazi stra{no zaostajali za partizanima i u na-
oruàwu. Partizani su, osim te{kom opremom, bili snabdeveni i savez-
ni~kim automatskim sredwete{kim i, skoro do posledweg ~oveka, lakim,
brzometnim oru`jem, municije su imali vi{e nego dovoqno. BAF ih je po-
dràvala, ne samo neposrednim doturawem svega potrebnog preko aerodro-
ma najbliìh borbama, nego je, na wihovu èqu, bombardovala izabrane
objekte. Ipak, ako se odnos snaga sredinom 1944. godine po~eo naglo pogor{a-
vati, to se desilo zbog sovjetske vojske koja se pribliàvala i priznawa
NOV od kraqevske ([uba{i}eve) vlade. êtni~ki moral padao je iz dana u
dan. Wihovi redovi su se osipali, broj onih koji su u posledwem trenutku
trenutku
èleli postati junaci pod crvenom zvezdom pove}avao se sve brè. Osi-
pawe je jo{ ubrzala Titova objava op{te amnestije 17. avgusta, ~iji je rok
isticao 15. septembra. Na~elnik britanske vojne misije pri partizanskom
G[-u Srbije, major Xon Heniker-Mejxor, u svom izve{taju je konstatovao
da je „tokom leta 1944. godine tekla neprekinuta reka ~etnika u partizan-
ske redove”. Obja{wavao je to kao dokaz koliko je i Srbija privrèna Ti-
tu.374 U stvarnosti, mnogi ~etnici i wihove pristalice na taj na~in su spa-
savali glave, koje se, pojavom Crvene armije na srpskim granicama, vi{e
nisu ~vrsto dràle na wihovim ramenima. Tako je Henikerovo shvatawe
prelaska ~etnika k partizanima, koje nije bilo samo wegovo shvatawe, do-
kazivalo jedino to kako je beskrajno jadno bilo zapadwa~ko shvatawe demo-
krati~nosti partizanskog pokreta.
Da bi sli~nost s 1941. godinom bila potpuna, Nemci su i ovaj put uda-
rili po Mihailovi}u li~no. U internom izve{taju, „Postupawe prema po-
kretu DM” od 16. marta 1944. godine, nema~ka komanda u Beogradu je istra-
javala u svom ube|ewu da je ~etni~ki pokret neprijateqski i zabrawiva-
la je sve {to bi omogu}ilo da se ispomogne, makar samo delimi~no. Hitler
je, uprkos suprotnoj èqi Fon Vajhsa, zabranio vojnu saradwu s Mihailo-
374
Isto tako, kao tada Heniker, Milo{ Mini} to i danas smatra dokazom koliko je
(Oslobodila~ki..., str. 223-25).
Srbija bila jako privrèna partizanima (Oslobodila~ki...,
vi}em. Dozvolio je samo doturawe najnu`nijeg oru`ja za takti~ke opera-

cije legalizovanim ~etnicima.375 Isto tako, kao i 1941. godine, poku{ali
su da Mihailovi}a uhvate i ubiju. U tu svrhu, u prole}e 1944. godine, uz
pomo} Nedi}evog dràvnog podsekretara, Ceke \or|evi}a, i {efa wego-
vog kabineta, pukovnika Milo{a Masalovi}a, sastavili su posebnu grupu
terorista, opremili je najboqim automatskim oru`jem i prevoznim sred-
stvima, a vodio ju je „komitski” vojvoda Bla{ko. „Projekat” se zavr{io ta-
ko {to su Mihailovi}eve grupe na terenu likvidirale Bla{ka i 18 we-
govih likvidatora, a u Beogradu su ~etni~ke trojke ubile Masalovi}a i
\or|evi}a. Jedina razlika u pore|ewu s 1941. bila je u tome {to se 1944.
godine ve}ina Nedi}evih, tako|e i Qoti}evih komandanata, suprotstav-
qala merama protiv Mihailovi}a. Zbog toga je Nedi}, navodno, zapao u
takvu depresiju da je podneo ostavku, koju Nemci nisu prihvatili.
Entoni Idn je prozreo Tita, ali uz êr~ilovu tvrdoglavost nije imao
{anse. Kad je Tito odbio sastanak sa [uba{i}em, koga mu je êr~il nudio
za predsednika nove vlade, on se 21. juna 1944. godine poàlio ambasadoru
Stivensonu da mu Titova izjava „da je partizanski pokret u Srbiji ve} jak
i da }e svakog momenta pomesti ~etni~ki pokret”, pobu|uje zle slutwe, jer
„navodi na uni{tewe ~etni~kog pokreta silom oru`ja”.376 Sli~nu opasnost
je pomenuo savetnik ameri~kog Stejt Departmenta Karl Norden, u saop{te-
wu od 30. avgusta, svom ministru Kordelu Halu. Tito mu je na Visu rekao
da }e Mihailovi} pobe}i svakog momenta, i da vi{e ne}e biti nikakav
faktor u Jugoslaviji.377 Na depe{u od 6. septembra, kojom je Tito saop{tio
[uba{i}u da mu je u odlu~uju}im borbama potrebno, pre svega, oru`je,
Idn je dopisao: „Me|utim, zar to nije obi~na la`? Da li se uop{te bori?
Nadam se da ne}emo verovati Titovom zahtevu, a da ga bri`qivo ne prove-
rimo. Sumwam da svoje snage okupqa protiv Srba.”378 Jo{ ìvqu ocenu dao
je A. R. Dju, koji je pre rata bio sekretar britanske ambasade u Beogradu.
Slagao se s mi{qewem da su sporazumom Tito – [uba{i} izgledi za gra-
|anski rat znatno smaweni, ali tako da je partizanima dozvoqeno da Srbi-
ma prereù grkqane.379 Naime, nema sumwe da je [uba{i} svojim „prego-
vorima” s Titom sluìo za me|unarodno pokri}e komunisti~kog prodora
u Srbiju. Svakako, i s wihovim posledicama (objektivno), vrlo verovatno
375
M. Milazzo, Chetnik..., str. 170-71.
376
D. Biber, „Otvorena...”, 13. nastavak, str. 37.
377
FRUS... IV,
IV, Europe
Europe,, str. 1402-03.
378
D. Biber, „Kako je tajna ...”, 1. nastavak, str. 37.
379
i sa ciqem (subjektivno). H. Markam iz ameri~ke OWI OWI,, na osnovu razgovo-

ra s banom, bio je uveren da je glavni razlog wegove saradwe s Titom „sla-
mawe srpske mo}i u Jugoslaviji”.380 Po ~etni~kim procenama, tada je bar
80% srpskog stanovni{tva bilo za Mihailovi}a.
U Sloveniji su odnosi bili suprotni. Prema saop{tewu koje je amba-
sador Stivenson primio iz Slovenije, od nekada{we tri ~etvrtine Qub-
qan~ana koje su bile za partizane, 1945. godine bila je samo jedna jedina.
Major E. Gibon, koji je pri{ao partizanima posle propasti Italije, jo{ je
u svom zapisu o putu od Kobarida do Oto~ca konstatovao da su partizani
mnogo spremniji da beè i da se sakriju, nego da posmatraju i u povoqnom
trenutku udare. Video ih je kako su dva topa radije sakrili, umesto da wi-
ma omogu}e napad na Nemce. Potpukovnik Mur, na~elnik britanske misi-
je pri G[-u Slovenije, do{ao je do zakqu~ka „da su slovena~ki partiza-
ni izgubili interes za borbu protiv Nemaca i da, pre svega, èle da sa-
~uvaju svoje snage za zauzimawe Qubqane, uni{tewe bele garde, okupaci-
ju Trsta i Julijske krajine, sve do Tilmenta, kao i Celovca i Beqaka u
Koru{koj”. Posle propalog napada na Ko~evje u novembru 1944. godine, za
koji je okrivio nesposobnost savetodavaca {taba Sedmog korpusa i Osam-
naeste divizije, po wegovom mi{qewu, „NOV Jugoslavije je u Sloveniji
postigla odli~ne rezultate, a sada se u vojnim dejstvima iz aktive pretvo-
rila u pasivu”.381 Tako je uni{tewe protivnika komunizma, a time i izvo-
|ewe boq{evi~ke revolucije, tako|e i u Sloveniji, postalo partizanska
konstanta, ne samo za sve vreme rata, nego i na samom kraju.
Tito se, ina~e, pred javno{}u mogao opravdavati da su se ~etnici u
Srbiji, protiv kojih je usmerio svoje najelitnije snage, borili na nema~-
koj strani, ~esto ~ak i po zajedni~kim planovima i pod nema~kom koman-
dom, iako tada vi{e nije bilo jasno ko koga, zapravo, vodi. Major Vojislav
Luka~evi} – u~estvovawem na ènidbi Petra II u martu 1944. godine u
Londonu, napredovao je u kraqevog a|utanta – s prijateqima (pukovnici-
ma Petrom Ba}ovi}em i Pavlom Novakovi}em, majorom Zarijom Ostoji}em,
novinarom kapetanom Veqkom Krivo{i}em i nekim drugima), u avgustu
1944. osnovao je, od Mihailovi}a nezavisnu, Nezavisnu grupu nacionalnog
otpora JVuO, i sastavio odgovaraju}e vojne jedinice, koje bi trebalo da se
bore iskqu~ivo protiv Nemaca. Pri tome se pozivao na radio-proglas Pe-
tra II
II.382 Savezni~ke snage u Italiji, s kojima je stupio u kontakt preko ra-
380
V. \ureti}, Saveznici... II
II,, str. 173.
381
D. Biber, „Nova Jugoslavija...”, 11. i 12. nastavak.
382
Zbornik... XIV
XIV/4,
/4, str. 132-36.
dija, pokazale su zanimawe, a optimizam je izazvao i u Forin ofisu. Za

posredovawe u sporazumu o nenapadawu s partizanima, obratio se briga-
diru Meklinu. Osim toga, mawim brodom, poslao je u Bari Veqka Krivo-
{i}a, da obezbedi vojnu pomo}.
Sve je bilo uzalud. Partizani su ponudu za saradwu primili kao {a-{a-
383
lu. Kad je Tito od Meklina saznao za postojawe Luka~evi}evih jedini-
ca, zahtevao je da se podrede wegovoj komandi i u tu svrhu uputio ih na
{tab I korpusa. Kad su zbog tog neuspeha drugovi napustili Luka~evi}a,
22. septembra 1944. godine, sa svojim ~etama (oko 4.500 qudi), na vi{e me-
sta prekinuo je saobra}aj na pruzi Mostar – Dubrovnik i, sa ciqem da za-
uzme Trebiwe, napao jedinice nema~ke (legionarske) Tristo {ezdeset de-
vete pe{adijske divizije. Zauzeo je nekoliko mesta i zarobio nekoliko
stotina vojnika. Zaplenio je ~ak jedan tenk i jednu artiqerijsku bateriju.
Wegov obru~ oko Trebiwa 25. septembra razbili su delovi Sto osamnaeste
nema~ke lova~ke divizije. Tri dana kasnije, Mihailovi} mu je oduzeo ko-
mandu i naredio wegovim drugovima da spre~e wegovu inicijativu.
Kona~no su ga dotukli partizani. Iako je uza se imao trojicu savez-
ni~kih oficira za vezu, 25. septembra Dvanaesta brigada Dvadeset deve-
te divizije napala je Luka~evi}eve jedinice s le|a i za nekoliko dana za-
uzela wegovo upori{te Bile}u.384 S velikim gubicima, preko ju`ne Her-
cegovine, povukao se na podru~je Fo~e, jugoisto~no od Sarajeva. Po~etkom
decembra, s preostalim ~etnicima, poku{ao je da se poveè s britanskom
artiqerijskom jedinicom, koja se krajem oktobra iskrcala u Dubrovniku i
tada doprla do Bile}e, ali su ga partizani spre~ili u wegovoj nameri i
zarobili ga. Prema partizanskim izvorima, predao se Englezima, a oni su
ga izru~ili partizanima. êtrnaestog decembra bio je ve} u rukama Ozne.
Tokom leta 1945. godine, u procesu protiv ~etnika, osudili su ga na smrt i
odmah, 14. avgusta, streqali. Wegova inicijativa istoriji sluì kao do-
kaz da partizani pored sebe nisu podnosili nikakve snage, pa makar bile
iskqu~ivo antiokupatorske, ni u trenutku kad im je ve} bilo sasvim jasno
jasno
da su oni vojni~ki i politi~ki pobednici, osim toga, kao takvi priznati
u svetu, kad se, dakle, vi{e nije radilo ni o kakvoj konkurenciji.385
PRO HS 5/960.
383
Na te borbe odnose se izve{taji u Zbornik... IV

384
IV/29,
/29, str. 407, 469, 483, 739, kao i
XIV/4,
XIV/4, str. 377-79.
385
Tomasevich, The Chetniks,
PRO FO 371/44262 i 44280, po J. Tomasevich, Chetniks str. 425 i d.
Uspeh revolucije tek sa Sovjetima
Sli~nost sa 1941. godinom bila je u jo{ ne~emu. Uprkos Titovoj izjavi

u 1941, da u Srbiji vi{e nema nijednog ~etnika, i uprkos Mihailovi}e-
vom bekstvu 1944. u Bosnu, partizani nikada nisu uspeli da potisnu ~et-
nike iz Srbije. U woj je, i pored kraqeve izdaje, koja je dostigla vrhunac
wegovim pozivom Srbima, Hrvatima i Slovencima 12. septembra da se „ud-
ruè i pri|u Narodnooslobodila~kom ratu pod vodstvom mar{ala Tita”,
ostalo jo{ mnogo ve}ih, dobro organizovanih grupa, ne samo najve}e, dodu-
{e, desetkovane, Ra~i}eva i Keserovi}eva, koje su se samo delimi~no uve-
}ale regrutima Mihailovi}eve op{te mobilizacije 1. septembra. Iako su
o porazu ~etnika odlu~ili crvenoarmejci, samim svojim pribliàvawem
jugoslovenskim granicama, kona~no ih je uni{tio wihov prodor u Srbiju,
uz pomo} Staqinovog „poklona” Titu, u formi celog tenkovskog korpusa i
bugarskih nacisti~kih armija sa crvenim zvezdama, na brzinu na{ivenim
na kapice, i sveè namalanim na oko 80 tenkova najnovije nema~ke proiz-
vodwe tipa tigar i panter.
Prema izve{taju Tassa (novinska agencija sovjetskog „Sojuza”) od 28.
septembra, „sovjetska komanda” je molila Tita za dozvolu „za privremeni
ulazak svojih ~eta na jugoslovensku teritoriju, koja se grani~i s Ma|ar-
skom”. Ova molba je bila bacawe peska u o~i, osim ako Tito i Staqin nisu
time hteli re}i zapadnim saveznicima kog protokola }e morati i oni da
se pridràvaju u sli~nim slu~ajevima, na {ta upu}uje okolnost da je Mo-
lotov o tome odmah obavestio Veliku Britaniju, kao i SAD. U stvari, Tito
Tito
se u Tolbuhinovom glavnom {tabu u Krajovi i kasnije u Moskvi dogo dogovo
vorio
ne samo o prodoru Crvene armije preko Banata i Vojvodine, tada okupira-
ne od Ma|ara, nego i o wenom prodoru duboko u Srbiju. Prvo je bilo razum-
qivo, jer u Vojvodini nije bilo partizanskih snaga sposobnih za frontal-
ni rat
rat (Banat je bio pod nema~ko-folksdoj~erskom upravom, Ba~ka s Bara-
wom pod ma|arskom); mnogo vojvo|anskih i sremskih partizana pre{lo je
granicu ju`no od Save i pridruìlo se glavnim partizanskim snagama.
Drugo potvr|uje da Tito ni na kraju rata nije bio sposoban da vlastitim
snagama o~isti Srbiju od ~etnika i ostalih antipartizanskih snaga, kao i
da je toga bio svestan.
Zato je ve} 5. jula 1944. godine, u dugom pismu, zamolio Staqina za po-
mo} u oru`ju i ìvotnim potrebama: „Treba nam mnogo vi{e naoruàwa
i hrane, nego {to su nam do sada slali saveznici... S obzirom na politiku
Engleske prema Srbiji, gde svim mogu}im sredstvima poku{avaju da oja~a-
oja~a-
ju poloàj pristalica kraqa, zna~i, ~etnika, ...ne moèmo o~ekivati wi-
hovu pomo}”. U vezi s mogu}im iskrcavawem zapadnih saveznika, poru~io je
Staqinu da „takvo iskrcavawe nama ne bi odgovaralo, jer sam uveren, da

bi nam u dràvi izazvalo neprijatnosti, zbog ~ega bi moglo do}i do raznih
sukoba...” Pristao bi, kako je rekao, samo na mawa iskrcavawa. U vezi s tim,
bila bi nam, nastavqao je s pismom, „dragocena Va{a podr{ka. Po mom
mi{qewu, najja~a podr{ka u svakom pogledu, bila bi u tome da se Crvena
armija probije preko Karpata i Rumunije u pravcu juga”.
Povrh svega, Tito je prvih dana septembra molio na~elnika sovjetske
vojne misije, Kornejeva, da Dràvnom komitetu odbrane SSSR prenese
molbu
mol bu za dolazak Crvene armije u Jugoslaviju, jer NOAJ (Narodnooslobo-
dila~ka armija Jugoslavije – A. B.) nema dovoqno te{kog oru`ja i tenko-
va da
da razbije nema~ke snage koje se jo{ uvek nalaze u woj, ili da spre~i
wihov odlazak iz Gr~ke na sever. General Kornejev je, prenose}i saop{te-
we, naglasio da bi „zajedni~ko nastupawe Crvene armije i NOAJ, osim voj-
ni~kog efekta, znatno oja~alo narodnooslobodila~ki pokret”.386 Staqin je
odlu~io da osloba|awe Jugoslavije podrì i oru`jem, po Titu, dovoqnim
za opremawe 12 suvozemnih i dve vazduhoplovne divizije.
Svoje pismo Tito nikada javno nije pomiwao. Kako i bi, jer tada bi
javno priznao da je molba sovjetske komande za dolazak Crvene armije na ju-
goslovensku teritoriju ~ista manipulacija. U govoru na Tre}em zasedawu
AVNOJ-a 8. avgusta 1945. godine, rekao je da je po~etkom septembra 1944. ot-
putovao u Moskvu po pomo}, „da {to pre istera okupatora iz na{e zemqe...
zemqe...
osim toga, molio sam da ~ete Crvene armije pre|u preko granice u isto~-
nu Srbiju i pomognu na{im snagama da oslobode Srbiju i Beograd”.387
Iz navedenog vidimo da je Tito, dolaskom crvenoarmejaca, nameravao
da uhvati tri muve odjednom. Najpre su mu bili potrebni kao protivteà
eventualnom iskrcavawu saveznika, potom kao pomo} u potpunom ~i{}ewu
~i{}ewu
od Nemaca koji su dràli „sve glavne gradove, glavne èleznice i autopu-
autopu-
teve”, „{to jugoslovenskim patriotama nije uspelo u celini”, i kona~no,
za ja~awe partizanskog pokreta u Srbiji. Ja~awe nije proizlazilo samo iz
psiholo{kog efekta prisutnosti Crvene armije na doma}e protivnike tog
pokreta, koji se odraàvao u wihovoj demoralizaciji, ve} i iz planskog
usmeravawa partizana na uni{tewe Mihailovi}evih ~etnika. Glavni {tab
Crvene armije je 1. oktobra mar{alu Tolbuhinu izdao nalog da uspostavi
vezu sa jugoslovenskom komandom, a istovremeno je naloìo Kornejevu da
386
P. Pospelov, Istorija... IV IV,, str. 417, 419-20. Sve dok, s obzirom na Titovu septembar-
septembar-
sku molbu, moramo verovati Kornejevu, pismo od 5. jula nalazi se pod brojem 14579 u arhivu arhivu
Instituta marksizma-lewinizma pri CK KPSS u Moskvi (odnosno wegovog naslednika).
387
J. B. Tito, Vojna... II
II,, str. 15 i 17.
upozna komandu s wenim zadacima u okviru sovjetskih operacionih pla-

nova. Osim toga {to nije smela da dopusti prodor neprijateqskih snaga na
sever i od Ni{a prema liniji Kragujevac-Kru{evac-Kwaèvac, i {to je
imala zadatak da u povoqnom trenutku zauzme Ni{, jugoslovenska koman-
da je bila zaduèna aktivnim nastupawem u predelima ju`no i jugozapad-
no od Beograda, sa ciqem da se odredi Nedi}a i Mihailovi}a prisile na
predaju.388 Titu su pri{li ~ak i „fa{isti~ki” Bugari, uz ~iju pomo} je
pobio ili potisnuo Mihailovi}eve ~etnike u severne bosanske planine.
Odmah na po~etku radilo se o deset sveìh, dobro naoruànih divizija.
O tome se isto tako dogovorio u Krajovi s mar{alom Tolbuhinom, na svom
putu iz Moskve u Vr{ac, u ~ijoj je blizini, u Beloj Crkvi, postavio svoj
novi vrhovni {tab. Po mi{qewu Meklina, na saradwu s Bugarima prisi-
lili su ga Sovjeti. Petog oktobra 1944. godine, u Krajovi je s delegatima
vlade sofijskog Ote~estvenog fronta potpisao sporazum o „zajedni~koj bor-
bi protiv Nemaca”.
Sovjeti su, krajem avgusta 1944. godine, pridobijawem Rumunije uz po-
mo} prelaska kraqa Mihaela u wihov tabor, poùrili u Bugarsku. Po{to
su Rumuni, s wihovim znawem, od prole}a pregovarali u Kairu o prebegu
k Sovjetima, nisu mogli sebi da dopuste iznena|ewe u Bugarskoj. Nova bu-
garska vlada desnog krila Agrarne stranke Konstantina Muravjeva izja-
vila
vila je da vi{e nije u ratu sa zapadnim saveznicima, a u ratu izme|u Ne-
ma~ke i Sovjetskog saveza, drà}e se stroge neutralnosti. Sovjetima je to
mirisalo na licemerno sporazumevawe desni~ara sa zapadnim imperija-
imperija-
listima, posebno zato {to su znali da je pre|a{wa vlada Ivana Bagrijano-
Bagrijano-
va, sli~no Rumunima, preko tajnih pregovara~a u Ankari i Kairu, htela
da postigne sporazum sa zapadnim saveznicima. Za nedequ dana, general
Tolbuhin je dotutwao s dve armije (Trideset sedmom i Pedeset sedmom)
Tre}eg ukrajinskog fronta, oja~anim êtrdeset {estom armijom Drugog
ukrajinskog fronta, iz Moldavije na bugarsku granicu u Dobruxi, i tokom
naredna tri dana zauzeo je ceo severoisto~ni deo Bugarske, s Varnom na se-
veru, Burgosom na jugu i [umenom u unutra{wosti. Istovremeno, u no}i
na 6. septembar, Sovjeti su objavili rat Bugarskoj.
To je sasvim razbudilo Bugare. S crvenoarmejcima u Dobruxi, sofij-
ska vlada nije imala veliki izbor. Za nekoliko dana, u Bugarskoj se sve
okrenulo na glavu: 8. septembra, po uzoru na Rumuniju, objavila je rat Ne-
ma~koj; u no}i na 9. septembar, dràvni udar, koji je pripremila komu-
nisti~ka
ni sti~ka prvakiwa Cola Dragoj~eva, doveo je na vlast prokomunisti~ki
388
P. Pospelov, Istorija... IV
IV,, str. 423.
Ote~estveni front. Vladu je sastavio pukovnik Kimon Georgijev, zajedno

s Damjanom Vel~evom, vo|om grupe Zveno, koja je pomagala u udaru. Malo-
brojni partizani odjednom su se razrasli u divizije, preplavili zemqu i,
ubijawem politi~kih protivnika, izveli revoluciju. Crvenoarmejci su
nesmetano prodirali prema zapadu i 11. septembra, s prethodnicama, bez
otpora, umar{irali u Sofiju, gde su ih ~ekale odu{evqene mase. S mar-
{alom Timo{enkom, zastupnikom vrhovne komande pri wihovim „fronto-
vima”, koja je tada bila u Sofiji – za dobro obavqen posao doneo im je Sta-
qinov poklon u obliku mar{alskih epoleta – Malinovski i Tolbuhin su
se dogovorili da se wihove glavne snage usmere ka Beogradu.
Prema prvobitnom planu, trebalo je da Drugi i Tre}i ukrajinski
front glavnim snagama prodru iz Rumunije u ma|arske ravnice, tada jo{
slabo brawene. Napredovawe se zaustavilo posle potpunog osvajawa petro-
lejskih izvora i prodora preko ju`nih Karpata u ju`nu Transilvaniju.
Zato je Malinovski, u skladu s nalogom Timo{enka, u velikom luku uda-
rio oko ju`nih Karpata na zapad i severozapad prema Ma|arskoj. Svojim
levim krilom, koje je predstavqala êtrdeset {esta armija sa Sedamde-
set petim artiqerijskim korpusom, na jugu, ju`no od Turn Severina, sti-
gao je do Dunava. Otuda su wegovi borci ve} 6. septembra, preko Dunava,
mogli posmatrati wenu ju`nu, jugoslovensku obalu. Posle toga, snage mar-
{ala Malinovskog prodrle su u folksdoj~erski Banat. Prvih dana oktobra,
wegov Deseti gardijski artiqerijski korpus, bez ve}eg otpora, zauzeo je
Belu Crkvu (gde je Tito odmah postavio svoj {tab), ubrzo potom Kovin,
Vr{ac i Pan~evo na jugu, Trideset prvi korpus je zauzeo ne{to sever-
niji Petrovgrad (pre Prvog svetskog rata Veliki Be~kerek, posle Drugog,
Zrewanin), a Trideset sedmi korpus je isterao Nemce i Ma|are iz Kikin-
de i Sente na severu. Time su wegove ~ete zastale na levoj obali Tise i
Dunava. Posle toga se predomislio, prepustio Beograd Tolbuhinu i, ume-
sto na ju`nu Ma|arsku, udario na sever i, posle Segedina, sa êtrdeset
{estom armijom napao Debrecin, visoko ispod isto~ne Slova~ke, i zauzeo
ga 20. oktobra, posle ogor~enih borbi. Time je pomogao generalu Petrovu,
koji sa snagama êtvrtog ukrajinskog fronta nikako nije mogao da preko
Karpata pre|e u Slova~ku, a istovremeno je zatvorio nema~ki xep u se-
vernoj Transilvaniji. Kona~no se usmerio na zapad, prema Sedmogra{koj.
Na desnom krilu, krajem oktobra, Nemci su pred Budimpe{tom zaustavi-
li wegov Drugi front. êkala su ga tri meseca krvavih borbi. Zauzeli su
je tek onda kad je mar{al Tolbuhin, posle izvr{enog zadatka u Jugosla-
viji, u velikom luku prema zapadu, kod Apatina i Baje, pregazio Dunav i,
u mar{u preko centralne Ma|arske ka severu, ugrozio nema~ko-ma|arske
snage oko Budimpe{te.
Prodorom Drugog fronta mar{ala Malinovskog preko Banata i wego-

vog odlaska u Ma|arsku, konzumirana je Titova „dozvola” za ulazak crve-
noarmejaca u one delove Jugoslavije koji se grani~e s Ma|arskom. Parti-
zani su, u suprotnosti s Titovom „dozvolom”, ~ekali na prodor crveno-
armejaca i ju`no od Dunava. Nakon {to su prethodnice Tre}eg ukrajin-
skog fronta zauzele Sofiju, wegova glavnina se ubrzano preme{tala s bu-
garskog istoka na zapad, pravo ka jugoslovenskoj granici. Prvi kontakt s
partizanima Tolbuhinove prethodnice uspostavile su dan posle zauzima-
wa Sofije,
Sofije, dakle, 12. septembra, kad su u blizini Caribroda, na putu iz
Sofije u Ni{, nai{le na mawu partizansku jedinicu. Do trajnijih kon-
takata do{lo je severnije. U no}i na 13. septembar, po nalogu V[-a, isto~-
no od Negotina, na wihovu stranu Dunava, ~amcem se prevezao komandant
Prvog bataqona Desete udarne brigade. Po{to su u me|uvremenu i Nemci
izvr{ili pritisak ka Dunavu, morao je da se na levu obalu povu~e ceo ba-
taqon. Dvadeset drugog septembra, kod Kladova, na okuci Dunava izme|u
Or{ave i Turn Severina, kao i isto~no od Negotina, ~amcima se preko Du-
nava prevezla cela Sto trinaesta crvenoarmejska divizija i, uz neznatan
nema~ki otpor, na desnoj obali uspostavila {iroki mostobran. Dva dana
kasnije, wene mawe jedinice su, kod sela Miro~, uspostavile kontakt s de-
lovima Dvadeset pete partizanske divizije. S Dvadeset tre}om divizijom
(obe su spadale u êtrnaesti korpus) dejstvovala je na tom podru~ju, su-
kobqavaju}i
kobqavaju}i se kako s Nemcima, tako i ~etnicima. Zbog èstokog kontra-
napada Nemaca, Sto trinaesta divizija morala je da se povu~e nazad, ka
Dunavu. Tada se sovjetska vrhovna komanda, Sedamdeset peti artiqerij-
ski korpus, kojem je pripadala Sto trinaesta divizija, prikqu~ila Pe-
deset sedmoj armiji Tre}eg fronta. Time su sve snage namewene prodoru
u Srbiju potpale pod Tolbuhinovu komandu. Zajedno s delovima [ezdeset
osmog i [ezdeset ~etvrtog artiqerijskog korpusa, Sedamdeset peti kor-
pus uni{tio je nema~ke snage ju`no od dunavske okuke, sve do Zaje~ara.
Op{ti napad na nema~ke snage u isto~noj Srbiji iz Bugarske, koji je
izvr{ila Pedeset sedma armija (sva tri navedena korpusa), uz pomo} nekih
nekih
drugih snaga Tre}eg fronta, zapo~eo je 28. septembra.389 Toliko vremena je
bilo potrebno da se Tre}i front iz isto~ne Bugarske premesti na we wenunu
granicu s Jugoslavijom. Crvenoarmejci su, u stalnim borbama s armijskom
grupom Serbien gene
generala
rala Felbera, koja se sastojala od desetak divizija, za-
uzeli celo podru~je
podru~je jugoisto~no od Beograda: najdubqe, iz bugarskog Vidi-
na, na centralnom delu fronta, 10. oktobra probio se [ezdeset osmi arti-
389
K. D. Kalinov, Sovjetski..., str. 184, 175-76.
qerijski korpus, do Velike Plane na Moravi, i Felberovu odbranu raz-

bio na dva dela. Time je ostvario povoqno polazi{te za prodor do Beogra-
da i kona~no precrtao nema~ke nade da }e iz Gr~ke mo}i da se povuku pre-
ko Beograda. Do{ao je kraj i slawu poja~awa odbrani Beograda i Banata. Na
ju`nom krilu, sporiji [ezdeset ~etvrti artiqerijski korpus probio se
do Kwaèvca i jo{ ju`nijeg Pirota na Ni{avi. Jedanaestog oktobra zapo-
~ela je druga faza ofanzive. U prodirawu prema Beogradu tada im se pri-
druìo i êtvrti gardijski motorizovani korpus, pod komandom generala
generala
Vladimira I. @danova, koji je preuzeo glavni teret prodora, a na severu
Sedamdeset peti artiqerijski korpus, koji je uspeo da izdejstvuje proboj
iz zamke dunavske okuke kod Gvozdenih vrata. Istovremeno su se divizije
[ezdeset osmog artiqerijskog korpusa, severno od Kragujevca, us usmerile
merile
prema zapadnoj Srbiji, a jedinice [ezdeset ~etvrtog artiqerijskog kor-
pusa, ju`no od wega, prema Kraqevu.
Otpor Nemaca je bio mnogo tvrdoglaviji, a partizanska pomo} mnogo
slabija nego {to su Sovjeti o~ekivali. Posebno u osvajawu Beograda, i jed-
ni i drugi, zajedno s partizanima, imali su zato velike gubitke. Nemci su
posle gubitka Beograda beàli kroz Srem prema zapadu. Umesto da ih u to-
me, blagovremenim zauzimawem Zemuna, spre~i Prvi i Dvanaesti korpus
i tako ih zarobi, oni su ih, u stalnim borbama, pratili u bekstvu i tek 1.
novembra zauzeli Sremsku Mitrovicu. Tada se sve zaustavilo. U pomo} je
morao da poùri [ezdeset osmi korpus, koji je jedini od Tre}eg fronta
ostao u Jugoslaviji. Ostali delovi Pedeset sedme armije, sli~no kao pre
dva meseca korpusi Malinovskog, okrenuli su se na sever, sada ve} zapad-
nije uz Dunav, kako bi oja~ali prodirawe Crvene armije ka Be~u i Pragu.
U Sremu je [ezdeset osmi korpus, posle zauzimawa [ida, poku{avao da
prodre do Osijeka, ali je zapeo jo{ kod Vukovara. Put na zapad zatvarao
je nema~ki Trideset ~etvrti armijski korpus. Krajem leta, u Ma|arsku je
oti{ao i [ezdeset osmi korpus, a Sremski front su preuzele Prva i Tre-
}a armija JA.
Tako je, sa skoro pola miliona crvenoarmejaca, od kojih je samo deo
koji je pripadao Tre}em ukrajinskom frontu, bio naoruàn s 2.000 topova
i minobaca~a, 150 reaktivnih streqa~kih sprava (ka}u{a), 358 tenkova i
motorizovanih topova, kao i 1.292 aviona, uz pomo} pet bugarskih armija,
opremqenih najmodernijim nema~kim oru`jem, te{kim topovima i tenko-
vima, „oslobo|ena” Srbija i posle tri godine ipak ostvarena Kardeqeva i
Titova izjava iz novembra 1941. godine da u woj vi{e nema nijednog ~etni-
ka. Da se Ma|arska nije grani~ila s Albanijom, kako je to bilo po planu
operacija, koje je Tito u Krajovi izradio s na~elnikom {taba Tre}eg ukra-
jinskog fronta, generalom Birjuzovom, a o~igledno se grani~ila u jesen
1944. godine,390 rezultat borbe izme|u Tita i Mihailovi}a ~ak bi i tada

bio mnogo druga~iji.
Koliko se odnosilo na ~etnike, sovjetsko „oslobo|ewe” je brzo „do{lo
na svoje”. Uprkos bekstvu u Bosnu, Mihailovi} je poku{avao da pomogne
Sovjetima u wihovom prodoru u Jugoslaviju. Nadao se da kod wih jo{ uvek
uìva dovoqno ugleda; istovremeno je u isto~noj Srbiji sa~uvao najvi{e
svojih, dodu{e, desetkovanih i osutih ~eta. Iako se i on zarazio nacional-
frontovskom zaslepqeno{}u, bio je, kao Srbin, ionako proruski usmeren,
odluka je bila, pre svega, politi~ka spekulacija. U sovjetski {tab u Kra-
jovi, 10. septembra 1944. godine, dakle, tri dana pre Tita, poslao je delega-
delega-
ciju pod vo|stvom komandanta severoisto~ne Srbije, potpukovnika Veli-
mira
mi ra Pileti}a, koja je trebalo da se dogovori o zajedni~kom nastupawu
protiv Nemaca. Od te inicijative nije bilo ni{ta, verovatno ne samo zbog
jednog od ~lanova delegacije, prikrivenog saradnika komunista, ina~e, a|u-
tanta Pileti}a, koji ih je denuncirao da su engleski {pijuni. Tito je od
srpskog rukovodstva zahtevao da se preko sovjetskog generala Gor{kova po-
brine za izru~ewe Pileti}a kao „ratnog zlo~inca i izdajnika”.391 Posle
dvadesetodnevnog kucawa na vrata raznih {tabova, Sovjeti su delegaciju
uhapsili i 1. oktobra poslali u Moskvu na „razgovore” s NKVD-om.392 Mi-
hailovi} verovatno nije znao da Tito u razgovorima u Krajovi nije zabo-
ravio
ra vio da se pobrine za likvidaciju preostalih ~etni~kih jedinica.
Kad su krajem septembra prvi Sovjeti stigli preko Dunava u Jugosla-
viju, uprkos Titovom insistirawu da Popovi}eve divizije poùre, u prvi
mah nisu nai{li na partizane, nego na ~etnike. Uprkos lo{em iskustvu s
Pileti}em, ~etnici su bili spremni na saradwu. Najpoznatiji primer je
pukovnik Keserovi}, komandant druge najve}e, Kopaoni~ke grupe udarnih
korpusa. S 5.000 ~etnika, sredinom oktobra, kod sela Stopawe zapadno od
Kru{evca, uni{tio je tri nema~ka transportna voza, zauzeo Kru{evac,
koji
koj i su dràli delovi Sedme SS-divizije, zarobio pri tome veliki broj
Nemaca i zaplenio mnogo oru`ja, tako|e te{kog, pe{adijskog, i ogromnu
koli~inu municije. Deo Nemaca, zajedno sa {tabom, uspeo je da pobegne pre-
ma Kraqevu. Sa ciqem da uspostavi vezu s preostalim snagama, na~elnik
{taba nema~ke grupe Miler, 16. oktobra je poleteo „rodom” u Kru{evac.
Pri sletawu su ga uhvatili ~etnici, {to potvr|uju i nema~ki izvori.
390
Beogradska..., 1965, str. 104-05.
391
VII, k.26, reg. br. 10/4-13 (V. \ureti}, Saveznici... II
Arhiv VII, II,, str. 215).
392
O tome, ~lan delegacije, potpukovnik Miodrag Ratkovi}, tada komandant Kraji{kog
korpusa (Timo~ka krajina), u R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 115 i d.
Kad su stigli Rusi, ~etnici su ih sve~ano do~ekali, zajedno s mno{tvom

gra|ana. Kraqevske kokarde na ~etni~kim {ajka~ama nisu im nimalo sme-
tale. Wihov pukovnik je znao za Mihailovi}a, priznavao ih je kao redovnu
redovnu
vojsku, i obe}ao da }e partizane, kao trockiste, razoruàti. Do{lo je ~ak
do inicijative da Keserovi} postane komandant grada. êtnici su izru~i-
li Sovjetima sve nema~ke zarobqenike, zajedno sa zarobqenim pukovnikom.
Kasnije je stigao i general, komandant sovjetske divizije, ali je bio dru-
ga~ijeg mi{qewa i neprijateqski raspoloèn. Svojim ~etama je naredio
da opkole grad, a Keserovi}u je postavio ultimatum da do pono}i 18. ok-
tobra 1944. godine poloì oru`je.
U me|uvremenu su se gradu pribliàvale grupe partizana, neke su
u{le i u sam grad. Uz wihovu pomo}, ~etnike su delimi~no nasilno, deli-
mi~no prevarom, postepeno razoruàli, a neke, na insistirawe partiza-
na koji su iskoristili priliku, i pobili. Spasio se samo onaj ko je imao
sre}e da pobegne. Me|u wima se, ne{to ranije, iz sovjetskog zagrqaja izvu-
kao i Keserovi}.393 Spasilo se oko 500 ~etnika, s kojima se kasnije na{ao u
dolini Ibra. Dve wegove brigade (prema drugim podacima, ~etiri korpu-
sa), koje nisu uspele, Sovjeti su razoruàli.394 U zarobqeni{tvo je pao i
ameri~ki poru~nik Elsvort Kramer, koji je, kao ~lan Mekdauelove misije,
dodeqen wegovom {tabu. Tek u Bugarskoj, kuda su ga odveli, uspeo je da do-
|e na slobodu.395 Po nema~kim izvorima, Nemci su kasnije naleteli na Ke-
serovi}eve ~etnike na dowem toku Ibra i u okolici Novog Pazara. Jedne
no}i, na putu Mitrovica – Novi Pazar, napali su, navodno, nema~ku ~etu
i celu pobili, iako pisac kaè da bi krivci mogli biti i partizani. Kao
sasvim sigurno, naveli su da su ne{to pre toga ~etnici napali nema~ku
SS-grupu isto~no od Sarajeva i pobili vi{e od 100 wenih pripadnika.396
Ulitimatum za polagawe oru`ja primio je i kapetan Predrag Rako-
vi}, komandant Drugog ravnogorskog korpusa, koji je pre Jelove gore pripa-
dao Ra~i}evoj êtvrtoj grupi udarnih korpusa. Sa svojim ~etnicima, po-
393
Keserovi} je o tim doga|ajima Mihailovi}u poslao dug izve{taj. Vidi Zbornik...
XIV/4, str. 869-82. Partizanski izvori kriju da su Kru{evac zauzeli ~etnici. Po wima,
XIV/4,
wega su, zajedno s Prokupqem, 14. oktobra, zauzele jedinice Druge proleterske divizije s
delovima Crvene armije (M. Perovi}, Ju`na..., str. 433).
394
Mihailovi}ev izve{taj generalu M. Vilsonu od 8. novembra 1944. godine, objavqen
Clissold, Yugoslavia
u S. Clissold, ..., str. 162. Ne{to druga~ije @. Kneèvi}, „Sovjetski upad u Srbi-
Yugoslavia...,
ju 1944” u R. Kneèvi}, Kwiga... II II,, str. 167, i jo{ druga~ije M. [ija~ki, O.. c.,., str. 145-46.
395
Kramerov vlastiti opis, koji je dao wujor{koj istraìva~koj komisiji, ne{to je
Martin, Patriot
(D. Martin,
druga~iji. (D. ... str. 396-407).
Patriot...
396
E. Schmidt-Richberg, Endkampf..., str. 45, 55-56.
ru{io je prugu izme|u Kraqeva i â~ka i zapo~eo opsadu ve}eg nema~kog

upori{ta u â~ku. Kad su stigli Sovjeti, dogovorili su se za zajedni~ki
napad na grad. Rakovi} je zadrào komandu nad svojim ~etama, a osim toga,
trebalo je da ga crvenoarmejci {tite od partizanskih napada. Kad su posle
posle
isteka roka, partizani, pod komandom (nekada{weg) usta{kog pukovnika
Marka Mesi}a, hteli da razoruàju jednu od wegovih brigada, sredinom
novembra, svim svojim snagama naredio je povla~ewe u Sanxak.397 Wegov ne-
kada{wi komandant, major Ra~i}, blokirao je podru~je â~ak – Kraqevo i
Poègu i, u napadu na Nemce 16. oktobra, zarobio grupu od nekoliko stoti-
na vlasovaca. Da ne bi doìveo sli~nu sudbinu, i on je naredio svojim jedi-
jedi-
398
nicama da se povuku u Sanxak.
Sovjeti su jo{ ranije razoruàli ~etni~ke jedinice u severoisto~-
noj Srbiji, pod komandom potpukovnika Simeona Ocokoqi}a. Komandant
major Radosavqevi}, 13. oktobra, uz svoj korpus, izgubio je i glavu. A. Sajc
i bra}a Kneèvi} navode vi{e takvih slu~ajeva,399 ali nisam proveravao
wihovu istinitost. Op{ti obrazac ~etni~kih kontakata sa crvenom voj-
skom bio je da, posle prvog odu{evqewa, na najnièm nivou, gde su nazdrav-
qali ve~nom srpsko-ruskom prijateqstvu, na vi{em nivou, crvenoarmejski
crvenoarmejski
komandanti bezobzirno izvr{avaju anti~etni~ka uputstva, koja su dobija-
li od mar{ala Tolbuhina, kod koga je, zbog sovjetske saradwe sa ~etnici-
ma, posredovao Tito. Sovjeti su uglavnom poku{avali da ~etnike prisile
da se prikqu~e partizanima. Posle odbijawa, ~etnike su razoruàvali,
hapsili, predavali ih partizanima i nasilno ukqu~ivali u partizanske
jedinice, a mnoge su poslali u Sovjetski savez.400
Tokom saradwe sa Sovjetima, ~etnici su otkrili da se u okviru crve-
noarmejskih jedinica bori i Jugoslovenska legija, sastavqena uglavnom od
usta{a, zarobqenih kod Staqingrada. U woj je bilo 440 Slovenaca (vero-
vatno zarobqenih nema~kih vojnika), 293 Srbina i jo{ nekolicina dru-
gih.401 Saradwa s usta{ama za Sovjete nije bila ni{ta posebno. Uostalom,
za svoje saradnike prihvatili su celu bugarsku „fa{isti~ku” vojsku. Za
partizane tako|e. Sve vreme rata, ~etnici su ih optuìvali da u svoje re-
dove primaju usta{e, savladane u borbi, poznate iz antisrpskih pogroma.
397
Sam je ostao u Srbiji i skrivao se po {umama, sve do kraja 1945. godine, kad su ga
ubili ozna{i; prema drugim izvorima, po~inio je samoubistvo, da im ne padne ìv u ruke.
398
J. Tomasevich, Chetniks str. 391 i d.
399
A. Seitz, Mihailovic..., str. 133 sl., R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 392 i d.
Seitz, Mihailovic...
400
S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija... I,, str. 141.
401
Podatak dolazi od pukovnika Vojmira Kqakovi}a iz VII u Beogradu. Vidi J. Toma-
Chetniks, str. 395, nap. 99.
sevich,, The Chetniks,
sevich
Kad je 1942. godine postalo jasno da im ratna sre}a nije naklowena, prela-
zak k partizanima bio je jedini na~in da spasu glavu. Biha}ka republika
je nastala kao poru~ena za to. Me|u zna~ajnijim usta{ama koji su stigli u
Jugoslaviju sa crvenoarmejskim prethodnicama, bio je i pukovnik Marko
Mesi}, koji je, kao komandant hrvatskih jedinica kod Staqingrada, pored
visokog hrvatskog odlikovawa, primio i nema~ki Gvozdeni krst prvog ste-
pena. Tamo su ga i uhvatili. Pri zauzimawu Beograda, komandovao je Prvoj
jugoslovenskoj brigadi. Kasnije je postao komandant Titove li~ne straè.402
Tita, koji je u Prvom svetskom ratu, za svoje uspe{ne hajke na Ruse negde
iza Karpata, osim nagrade od po 2 krune za svakog zarobqenog, odlikovan
i austrijskom srebrnom medaqom za juna{tvo, mora da je sli~nost sudbine
duboko ganula.
Tito se isprva nije mogao àliti na crvenoarmejce, posebno nakon {to
su uvideli da ne}e biti ni{ta od podre|ivawa partizanskih korpusa wi-
hovoj komandi. Qutilo ga je wihovo potcewivawe partizanskih vojni~-
kih sposobnosti i postignu}a. Mnogo vi{e su cenili bugarsku vojsku: bila
je upotrebqivija zbog boqe organizacije, uobi~ajene za redovnu vojsku.
Crvenoarmejski oficiri su se prema partizanima ~esto pona{ali kao da
su dosadne muve. Partizanski komandant se poàlio Titu da Rusi ne znaju
s kim imaju posla i da nisu svesni ~iwenice da im je odre|ena glavna ulo-
ga u osloba|awu Beograda. Ne znaju ni to da u Jugoslaviji ve} postoji slo-
bodna teritorija. Zamolio ga je da pomogne da se uspostave odgovaraju}i od-
nosi s wima.403 Tito je 13. oktobra zaista predloìo Tolbuhinu da dozvoli
da u Beograd prvi umar{iraju partizani, a da ih crvenoarmejci prate ten-
kovima i artiqerijom. General @danov, komandant êtvrtog motorizova-
nog korpusa, nije dozvolio da u grad umar{iraju ispred sovjetskih tenkova.
tenkova.
Sukob je re{en tako {to su prvi partizani mogli da se u Beograd dovezu
na sovjetskim tenkovima. Trebalo je da se voze od Velike Plane na Moravi,
skoro 100 kilometara.404 Tako su Sovjeti pokazali kakav je, po wihovom
mi{qewu, stvarni doprinos partizana u wegovom oslobo|ewu.405 S obzi-
402
D. Martin u Patriot ...,, str. 104.
Patriot...
403
Zavr{ne operacije..., str. 313. Tako|e i S. Clissold, Yugoslavia,, str. 39, 161. Na str.
Clissold, Yugoslavia
37-39, pisac saop{tava o jo{ mnogim drugim formama nesaradwe izme|u crvenoarmejaca i
partizana.
404
Tito je 9. oktobra o tome obavestio Peka Dap~evi}a. Depe{a je objavqena u Beograd-
ska..., 1985, str. 37.
405
Posle rezolucije informbiroa (1948) Sovjeti su tu ocenu uop{tili i bez ulep{a-
vawa zamerili Titu da su ga svojim prodorom u Jugoslaviju doveli na vlast. Istina je da se
posle Drvara vi{e nije usudio (o tome Meklinov zamenik u vreme wegove drvarske odsut odsutno-
no-
rom na sve vi{e klipova u to~kovima me|usobnih kontakata, ne iznena|uje

sli~na britanska ocena. U razmi{qawu {ta da ~ine povodom pada Beogra-
Beogra-
da, Forin ofis je saop{tio Kairu da „ne predlaè da Titu po{aqu bilo
kakvo saop{tewe, wegove su ~ete ionako igrale skromnu ili uop{te ni-
kakvu ulogu u osloba|awu Beograda”.406 To, dakako, nije bilo istinito. S ju-
gozapada su u grad prodrli Prva proleterska i Dvanaesti korpus, bez ne-
posredne sovjetske podr{ke.
Vi{e problema sa crvenoarmejcima imalo je stanovni{tvo, posebno
ono u „sukwama”, bez obzira na godine. Tokom prelaska preko Srbije, crve-
noarmejci su silovali 1.219 èna, pri ~emu su 111 ubili, po~inili su i
1.204 razbojni{tva s telesnim povredama. Radi se, dakako, o prijavqenim
zlo~inima. Kad je to \ilas prigovorio Staqinu, on se ogor~eno za~udio,
zar je tako stra{no da se, posle svih strahota koje je podneo, poneki crve-
noarmejac malo zabavio s nekom „èn{~inom”. Staqin je bio u pravu. Iz
svojih kasnijih iskustava mogu posvedo~iti da su se crvenoarmejci u Sr-
biji
bi ji pona{ali naprosto primerno, ako je navedeno sve ono {to im se moè
zameriti. Kao {to su mi ispri~ali Prekomurci koji su u~estvovali u
zajedni~kom
za jedni~kom sovjetsko-bugarskom „osloba|awu”, Bugari su ih daleko pre-
ma{ili.
ma {ili.
sti Vivian Street, Maclean, Eastern...

Street, F. Maclean, Eastern..., str. 356) da trajno boravi na jugoslovenskoj kontinen-
talnoj teritoriji, da je emigrirao, sli~no maloletnom kraqu tri godine ranije, ~ak pod
isto imperijalisti~ko okriqe (u Bari, okupiran od Engleza i na Vis), da su pola godine
pre sovjetskog prodora partizani u Srbiji bili desetkovani, da bez Crvene armije ne bi
isterali Mihailovi}a iz Srbije, a wihove `rtve za sovjetsku stvar u istoriji su neupore-
dive. Sovjetska naknadna omalovaàvawa bila su, u najmawu ruku, neukusna, ako ne ve} i
besramna. îwenica da bez Crvene armije, koja se vaqala ka Balkanu, Tito ne bi bio sposo-
ban da zauzme ~etni~ku Srbiju, tako ne{to ne pori~e.
S druge strane, izuzetna pomo} i, pre svega, `rtve, koje su partizani bukvalno daro-
vali na oltar sovjetske otaxbine, nikako ne opravdavaju tvrdwu, „da je pomo} Crvene armi-
je partizanskim snagama u osloba|awu Beograda, Banata i Ba~ke, na wenom putu ka Budim-
pe{ti i Be~u, bila, dodu{e, zna~ajna, ali ni u kom slu~aju odlu~uju}a za pobedu”. Argu-
ment, da je tada „narodnooslobodila~ki pokret ve} izborio kona~nu politi~ku pobedu, imao
ve} organizovanu dràvu, partizanske snage su se sastojale od armije, koja je brojala tri
~etvrtine miliona” (F. Tu|man, Stvarawe..., str. 95), ne dokazuje ni{ta. âk i bez vojno
organizovanih antikomunisti~kih snaga, ta brojna vojska, bez Crvene armije, pobedila bi
pribli`no onda, kad bi Nemci na svim frontovima poloìli oru`je. U tom slu~aju, bilo
bi jasno, da je narodno
narodnooslobodila~ki
oslobodila~ki pokret nastao i razvio se samo radi revolucije.
406
PRO FO 371/44306.
4
Drugi deo – OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE 437
OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE
Kad je Tito, posle bekstva iz Uìca prema Crnoj Gori, po~etkom de-
cembra 1941. godine, stigao u Sanxak, ubrzo je uvideo da je zakasnio. Komu-
nisti~ka prevlast, koja se utvrdila u op{tem julskom ustanku, vi{e nije
postojala. Uz pomo} srpskih i sanxa~kih partizana, komunisti su, posle
letwe italijanske ofanzive, dodu{e, ponovo stali na noge, ali ve}i gra-
dovi, posebno kqu~ni za wih na severozapadnom delu Crne Gore, ostali su
~vrsto u italijanskim rukama. U takvoj situaciji, Titu nije preostalo ni-
{ta drugo nego da, uprkos zamerkama koje je imao na wihovu revoluciona-
rnu nestrpqivost u julskom ustanku, sre|ivawe crnogorskih stvari pre-
pusti \ilasu i Milutinovi}u. On se sa svojim snagama uputio u isto~nu
Bosnu. Tamo je, po wegovom nalogu, Svetozar Vukmanovi}, uz pomo} PK KPJ,
jo{ od jula 1941. godine, uspostavqao brojne partizanske odrede, koji su za-
uzeli velike delove teritorije severoisto~no od Sarajeva. Najve}i je bio
Romanijski, osnovan u oktobru. U neprekidnim borbama, Tito je, u pratwi
Kardeqa, Rankovi}a, Mo{e Pijade i Lole Ribara, pod za{titom nekoliko
nekoliko
bataqona Prve proleterske brigade, za Boì}, preko Ruda i Me|e|e – gde
je preko mosta pre{ao poluzamrznutu Drinu – stigao u Rogaticu, te nasta-
vio do Podromanije i Belih voda, gde je bio bosanski glavni {tab. Nasta-
vio je u severozapadnom pravcu, sve do êvqanovi}a, tridesetak kilome-
tara severno od Sarajeva. Tek tamo su se partizani mogli zaustaviti. Sve
vreme ih je pratila strahovita hladno}a. @iva se spustila na dvadeset
stepeni ispod nule.
Partizani bez crvene zvezde
Dolaskom u isto~nu Bosnu, Tito je nai{ao na takve prilike za koje se

~inilo da vi{e nisu mogu}e. Od Srbije, preko Sanxaka, po Crnoj Gori i
Hercegovini, wegovi partizani su vodili samo jo{ klasnu borbu – gde god
su mogli, ubijali su ~etnike. To je bio prakti~ni sadràj borbe. U Rudom
je to usmerewe doradio, kako ideolo{ki, tako i organizacijski, iako je sa-

mo malo nedostajalo pa da upravo ustanovqenu Prvu proletersku brigadu,
napadom na Rudo, potpuno uni{te Italijani i vi{egradski ~etnici. Pla-
nine, severno od uskotra~ne èleznice Sarajevo – Beograd, isto~no, seve-
roisto~no i severno od Sarajeva, kuda je Tito stigao, o~istili su od Ne-
maca
ma ca i usta{a i u~inili ih mnogo bezbednijim u me|usobnoj saradwi ta-
mo{wi partizani i – ~etnici. Sli~no je bilo i oko, tako|e uskotra~ne,
pruge Slavonski Brod – Sarajevo. U drugoj polovini novembra poru{ili su
delove te pruge, izme|u Doboja i Maglaja, pa je saobra}aj neko vreme bio
potpuno obustavqen. Pred usta{kim terorom beàli su u planine, pre sve- sve-
ga, Srbi, i udruìvali se; {ta je od wih postalo, ~etnici ili partizani,
u velikoj meri zavisilo je od slu~aja, u prvom redu od toga ko je uspeo da ih
pre podredi svojoj komandi, komunisti ili nacionalisti. U po~etku nije
bilo poznato ~ak ni ime partizan. êtnici su se delili na crvene (kasni-
ji partizani) i crne (~etnici Koste Pe}anca), vojne (Mihailovi}eve) i
dobrovoqne ~etnike.
Zajedni~ki neprijateq, vi{e usta{e nego Nemci, nije preporu~ivao
samostalno nastupawe. Bez crnih, ~etnici su s partizanskim odredima
osnovali zajedni~ki {tab za uskla|ivawe diverzantskih akcija, pod ime-
nom Komanda bosanskih vojnih i partizanskih odreda. Nastao je na osnovu
sporazuma koji su, 1. oktobra 1941. godine, za svaku stranu, zakqu~ila po
trojica zastupnika, me|u wima, za partizane, Rodoqub ôlakovi} i Sveto-
zar Vukmanovi}, za vojne ~etnike, àndarmerijski major Jezdimir Dan-
gi}407 i kapetan Sergije Mihailovi}.408 Sergija je Draà Mihailovi}, za-
jedno s majorom Bo{kom Todorovi}em, jo{ u avgustu poslao u Bosnu da pri-
dobije za sebe usitwene ~etni~ke grupe pod vo|stvom lokalnih vojvoda i
organizuje ih u ~etni~ke odrede; Dangi} je pristupio k ~etnicima kao Ne-
di}ev oficir koji je ~uvao granicu na Drini. Posebno jak bio je Rogati~ki
~etni~ki odred, a od vojvoda najpoznatiji A}im Babi}, iz planinske Vla-
senice, koji je sebe nazivao komandantom bosanskog ustanka. S Dangi}em se
sporazumeo tako da je „prvi bosanski vojvoda” majora primio za na~elnika
svog {taba, koji je tako neometano preuzeo svu vlast. Vukmanovi} je nare-
dio dvema najpouzdanijim partizanskim ~etama, po modelu iz Srbije (Bio-
ska, Kremna, âjetina), da pohvataju Dangi}ev {tab u Rogatici, ali mu se
407
Major Jezdimir Dangi} je u vreme kapitulacije bio komandant dvorske àndarme-
àndarme-
rije i obezbe|ivao vladu i kraqa u bekstvu od Beograda do Nik{i}a. U vreme Prvog svet-
skog rata, kao ~lan bosanske revolucionarne omladine, proveo je tri i po godine po austro-
ugarskim zatvorima.
408
Za akt o osnivawu vidi Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 29 i d.
celokupno qudstvo usprotivilo. Gorski {tab bosanskih ~etni~kih odreda

(komandant Dangi} i wegov zamenik major Bo{ko Todorovi}), 17. novembra
1941. godine uspostavio je zajedni~ku Privremenu civilnu upravu za oslo-
bo|ena podru~ja Bosne, sa sedi{tem u Vlasenici. U toj upravi trebalo je
da u~estvuje po jedan do dva ~etnika, odnosno, partizana iz svakog sreza.409
Me|utim, ispala je mrtvoro|en~e. Partizani, i pored ponovqenog poziva,
nisu poslali svoje zastupnike. I u Bosni su ve} znali da se wihova vlast
temeqi na sovjetima, i da je ne mogu deliti sa ~etnicima.
Generalno, saradwa nije bila uzorna, komunistima nije bilo po voqi
i to {to su, pod uticajem razvoja u Srbiji, Sanxaku, Crnoj Gori, partiza-
ni i u Bosni masovno prelazili na ~etni~ku stranu i pri tome mnogo puta
ubili svoje komunisti~ke komandante. Ivo Lola Ribar je, odmah posle No-
ve godine 1942, upozorio Starog (Tita) na „skandalozne pojave (partizani
prokliwu petokraku zvezdu, bacaju je, psuju na{u firmu ((partiju
partiju – A. B.)
B.),,
hvale ~etnike” i sli~no. Taj proces se jako ubrzao, kad se u septembru
1941. godine u Bosni pojavio jo{ jedan Mihailovi}ev zastupnik, kapetan
Dragoslav Ra~i} – poznajemo ga od upada u Ma~vu i prema [apcu i iz bor-
bi protiv partizanskog prodora u Srbiju tokom leta 1944. godine. Cele ~ete
i bataqoni napu{tali su partizane i beàli k ~etnicima.410 Dvadesetog
februara 1942. godine, ~etni~ke pristalice u {tabu Majevi~kog partizan-
skog odreda isto~no od Tuzle, pobili su svoje komunisti~ke drugove i od-
red prikqu~ili ~etnicima. Do kraja juna, pobunilo se qudstvo u pet od
ukupno {est partizanskih odreda u isto~noj Bosni (na Romaniji, Ozrenu,
Zeni~ki odred) i pridruìlo se ~etnicima. @ivot su izgubili brojni ko-
mandanti i politi~ki komesari.
Tito je morao da upotrebi nova zavo|ewa i lukavstva, kako bi postigao
svoj glavni ciq, bezuslovno uni{tewe ~etnika. U januarskom ukazu tvrdi
da „~etni~kih jedinica vi{e nema i ne sme ni da bude na teritoriji V[-a”.
Uprkos tome, nastavqa: „Bilo gde da se bande pojave, wihove vo|e i glavne
inicijatore treba odmah ubiti”. Po{to bi mu otvoreni napad na wih vi{e
{tetio nego koristio, javno je nastavqao tamo{wu saradwu sa ~etnicima.
Wegov {tab im je slao preporuke {ta treba da napadnu, dok je iza le|a, svo-
jim komandantima, saop{tavao da je wihov zadatak likvidacija ~etnika.
Kad su prozreli wegovo licemerje, pravio se neve{t, govore}i da napada
samo razbojnike, a ne ~etnike.411 Tamo{wa odbojnost prema komunizmu dove-
dove-
409
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 79-82.
410
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 286.
411
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 227 i 228, 188-89, 198, 207, 233-35.
la je do ideje da dopusti stvarawe partizanskih odreda bez crvene zvezde

na {ajka~ama, u koje bi stupali, pre svega, biv{i ~etnici, kao i neoprede-
qeni srpski seqaci. Trebalo ih je samo pohvatati i staviti pred izbor:
metak u ~elo ili dobrovoqni pristup k partizanima. Time je Tito osetno
skratio proces regrutovawa po sistemu koji je ve} patentirao Kardeq.
Inovacija se pokazala kao dvosekli ma~.
Tito se za tom idejom poveo tako ozbiqno da je u drugoj polovini janu-
ara osnovao Dobrovoqnu vojsku Jugoslavije, ~iji su ~lanovi na {ajka~ama
nosili trobojku. Narodnooslobodila~ke partizanske odrede Jugoslavije
(NOPOJ) je zato preimenovao u Narodnooslobodila~ku partizansku i do-
brovoqnu vojsku Jugoslavije (NOPDVJ). [tavi{e, neke ~etni~ke jedinice
su, po prelasku k partizanima, zadràle staro ~etni~ko ime. Ako veruje-
mo Jev|evi}evom izve{taju, zbog nema~kog i usta{kog pritiska, mnoge ugro-
ène ~etni~ke jedinice podredile su se vrhovnoj komunisti~koj komandi,
„ali su ostale potpuno neokrwene i ni u jednom slu~aju nisu promenile
svoje komandante, niti su naka~ile petokraku zvezdu, nego su prisilile
komuniste da ih obnaroduju kao narodnooslobodila~ku vojsku.”412 Kasnije
su se „dobrovoqa~ki” odredi pokazali kao gre{ka. Bili su krajwe nepo-
uzdani, beàli su, gde god im se pruìla prilika. Po{to nisu zadràli
svoje vo|stvo, qudstvo se ve}inom bunilo i ubijalo vo|e. Pro~etni~ku pli-
mu na prelazu iz 1941. u 1942. godinu Tito je, uz pomo} Prve proleterske,
bar privremeno, ipak uspeo da obuzda. Kad se u~inilo da mu ~etnici vi{e
nisu potrebni kao mamac, V[ je po~etkom marta 1942. zabranio upotrebu
~etni~kog imena za sve jedinice pod wegovom komandom, bez obzira na
brojnost.
Bekstvo nazad na jug
Dok je Tito jo{ uvodio svoje inovacije sredinom januara 1942. godine,
Nemci su zapo~eli ofanzivu protiv partizana i ~etnika (tzv. Drugu ofan-
zivu). Nare|ewe za wu izdao je 3. januara komanduju}i general u Srbiji,
Paul Bader. êtnici su tada zauzimali velika podru~ja na teritoriji
Zvornika, Olova, Rogatice i Vi{egrada, kao i gorweg pore~ja Drine s me-
stima Vlasenica, Srebrenica, Bratunac, Fo~a (danas Srbiwe), Ustikolina,
Ustikolina,
Gora`de i âjni~e (posledwe su im sporazumno prepustili Italijani), dok
su Rogaticu, Olovo i gorski Han Pijesak dràli zajedno s partizanima
412
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 398.
(sve severoisto~no do jugoisto~no od Sarajeva).413 Kapetan Manojlo Peji},

na~elnik {taba komandanta Dangi}a u Vlasenici, koju su jo{ u avgustu
1941. zauzeli ~etnici zajedno s partizanima, saznao je da }e ih 15. januara,
sa zapada, napasti ~etiri nema~ke divizije. Dangi}, koji se, zajedno s voj-
vodom A}imom Babi}em, zalagao da, uz pomo} Nemaca, za Srbiju pridobije
ceo taj deo NDH, iz tih razloga nije hteo da im se zameri, pa je komanduju-
}em kapetanu Ra~i}u naredio da se ne bori, ve} da se povu~e u {ume. To je
i ina~e bilo u skladu s generalnom Mihailovi}evom taktikom. Srpskom
stanovni{tvu objavio je proglas da Nemce neometano propusti kroz Bosnu,
a napada usta{e i Hrvate. Sli~nu naredbu komandantima svojih hercego-
va~kih odreda izdao je i major Todorovi}. Naredio im je da se povuku u
planinske predele NDH, ~ak u Liku i Kordun, a neki od wih, zbog za{ti-
te stanovni{tva, da se sakriju u blizini srpskih sela. Mesec dana kasnije,
kasnije,
posledwe uputstvo dopunio je nalogom da organizuju „lete}e ~ete”, koje }e
se nazvati Srpske hajdu~ke ~ete i koje }e se boriti kao u vreme Turaka.414
Kapetan Peji} je pobegao jo{ pre pojave Nemaca, a Ra~i} se povukao
preko Drine u Bajinu Ba{tu, pa daqe u Srbiju. Za wim je u Srbiju oti{ao
i Dangi}. Partizani su pred Nemcima i usta{ama morali da se s najboqim
Titovim ~etama vrate u pravcu iz kog su upravo stigli.415 Vare{ i Zeni-
ca, koji su zbog rudni~kog i metalur{kog proletarijata bili wihov ciq,
ostala je neispuwen san. Najpre su se povla~ili na jugoistok do Podroma-
nije, isto~no od Sarajeva. Bekstvo je bilo tako uspe{no da su se, prema ne-
ma~kim izvorima, dve divizije, s namerom da ustanike zgrabe u kle{ta
prodiru}i iz suprotnih pravaca, Sedamsto osamnaesta za{titna iz Sara-
jeva prema severoistoku, Tristo ~etrdeset druga iz Zvornika prema jugo-
zapadu, susrele na planini Javor, ju`no od Vlasenice, a da tokom prodi-
413
Jedan od najpoznatijih partizanskih vo|a u Bosni, Slavi{a Vajner-î~a, izvestio
je, 22. decembra 1941. godine, da su u saradwi sa ~etnicima oslobodili rogati~ki, vlaseni ni~ki
~ki
i srebreni~ki srez u celini, delove kladawskog, zvorni~kog i sarajevskog, a deo fo~anskog
sreza sa Fo~om na levoj obali Drine, osvojili su ~etnici sami (Zbornik...(Zbornik... IV
IV/2,
/2, str. 212).
414
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 131-32, 111-13.
415
etniks, str. 30. Opis tih doga|aja spada u primere koji dokazuju pri-
A.F.H.Q., The êtniks,
strasnost, jo{ vi{e bezobzirnost britanskih obave{tajaca. Iako su beàli, kako ~etnici,
tako i partizani, i jedni i drugi na osnovu obave{tewa o bliskoj ofanzivi, za povla~ewe
(Zbornik... II
okrivquju, Tito eksplicitno (Zbornik... II/2,
/2, str. 233) a oni implicitno, samo ~etnike. To
{to su se ~etnici rasturili „u parampar~ard”, kako kaè Tito, posledica je razli~ite,
nesumwivo, celishodnije gerilske taktike. Fakti~ki, ~etnici su samo pomogli da se i par-
tizani (me|u wima i Tito) mogu spasiti pred nema~kim napadom. Bezobzirnost, i to prema
jednima i drugima, dokazuje mi{qewe obave{tajaca da je trebalo (uprkos ogromnoj premo-
}i protivnika) da se bore, a ne da se povuku.
rawa nisu nai{le ni na jednu zna~ajniju grupu ustanika. Glavni izuzetak

bio je Peti {umadijski bataqon (Prve proleterske brigade), koji je bli-
zu Han Pijeska pao u nema~ku zasedu i pored svog komandanta i politko-
mesara, kao i komandanta Romanijskog odreda (Slavi{e Vajnera – î~e, ko-
ji je skrivio poraz), pretrpeo 60 mrtvih boraca. Me|u izginulima bilo je
i 15 Slovenaca, boraca ~ete Ivan Cankar, koja je pripadala tom bataqonu
(osnovane od prognanika jo{ u Uìcu). Nemci su zauzeli samo Rogaticu,
Vlasenicu, Olovo i Han Pijesak. Ta mesta za partizane nisu bila nikakav
gubitak, jer su „ionako bila u rukama ~etni~kih bandi”.416 Tako su smrznu-
ti udovi bili glavno postignu}e ofanzive na obe neprijateqske strane.
General Bader ju je stoga prevremeno zaustavio. Partizani su se u najgo-
rim zimskim, stvarno nequdskim okolnostima (ni za skrivene ~etnike
okolnosti verovatno nisu bile druga~ije), preko planina Romanije i Jaho-
rine, za mesec dana, probili na jug prema Fo~i, koja je bila u italijanskoj
okupacionoj zoni. Tamo su im se pridruìli crnogorski udarni bataqoni,
koji su se, ne{to kasnije, pod komandom Ko~e Popovi}a, u sli~nim prili-
kama, spustili iznad Sarajeva na jug, wegovom zapadnom stranom, pregazi-
li reku Bosnu i preko Igmana usmerili se ka Drini417 (tzv. Igmanski mar{,
po Titu bekstvo).418 S tog podru~ja su proterali ~etnike; Fo~u su zauzeli
20. januara. Pobegao im je ~etni~ki komandant, „glavni bandit” Sergije Mi-
hailovi}.419 Pro{irili su se na sever do Gora`da i Ustipra~e, na zapad
skoro do Kalinovika (uprkos neumornom zalagawu, to staro austrijsko upo-
ri{te nisu mogli zauzeti), na jug do Magli} planine i na istok, duboko u
Crnu Goru do êlebi}a, u pravcu @abqaka. Tako je nastala druga parti-
zanska „slobodna teritorija” na delovima Bosne, Hercegovine i Crne Gore,
s Fo~om kao glavnim gradom.
To je, uglavnom, bilo podru~je izme|u nema~ko-usta{ke (na severu) i
italijanske (na jugu) okupacione zone NDH, s brojnim usta{kim i musli-
manskim upori{tima po ve}im mestima (npr. ve} pomenuti Bora~), ali re-
lativno mirno. Uz pomo} kqu~a i {ifre, koju je na poziv Tita, iz Zagre-
ba doneo Josip Kopini~-Vazduh,420 bili su opet u neposrednom kontaktu sa
svetom i, {to je bilo najva`nije, s Dedom (Kominternom). Do tada su sve ra-
416
Dokumenti...
Dokumenti... III
III,, str. 273.
417
R. ôlakovi}, Zapisi..., str. 49 i d. vidi i opis CK KPJ, od dana 4. februara u
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 303 i d.
418
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 329.
419
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 283.
420
M. Lekovi}, „Delatnost...”, str. 48. Stanica je bila verovatno ista ona koju je u pro-
le}e 1940. Kopini~ doneo iz Moskve, dok je pratio Tita na wegovom povratku ku}i.
dio-veze i{le preko Kopini~a (Zagreba). @iveli su kao na raspustu. Ima-

li su vremena ~ak i za lov, izuzetno i na divqa~.421 Zato su se u Fo~i za-
dràli cela tri meseca. Na svojoj „slobodnoj” teritoriji, u svakom selu i
gradu, uspostavili su narodnooslobodila~ku, tj boq{evi~ku vlast. Mo{a
Pijade je u tu svrhu sastavio, a V[ propisao, temeqna na~ela NO odbo-
ra,422 tzv. Fo~anske propise. Vaìli su za celu dràvu. Od partizana, pre-
beglih iz Srbije i Crne Gore, Tito je 1. marta, u âjni~u, osnovao Drugu
proletersku brigadu (srpsku), koja je morala odmah da krene u isto~nu Bo-
snu, do Srebrenice i Vlasenice, „da likvidira izdajni~ke ~etni~ke gru-
pe Dangi}a i Todorovi}a...”423 Li~no je usmeravao borbe pokrajinskih {ta-
bova protiv ~etnika na svim okolnim podru~jima, u isto~noj Hercegovini
(Nevesiwe), Crnoj Gori (@abqak), u Sanxaku i ~ak severoisto~no od Sa-
rajeva (Sokolac na Romaniji).
U me|uvremenu je zapo~ela nova, ovaj put zajedni~ka, nema~ko-usta-
{ka i italijanska ofanziva (tzv. Tre}a ofanziva). Pripremqena je po sa-
vetima najvi{ih vojni~kih komandanata 2. i 3. marta u Opatiji (koman-
dant za jugoistok, general Valter Kunce – na mesto obolelog feldmar{a-
la Lista stigao je u decembru 1941. godine – i generali Bader i Fon Rinte-
len za Nemce, na~elnih glavnog stana Vitorio Ambrozio i komandanr Dru-
ge armije Roata za Italijane, general Vladimir Laksa za NDH, i drugi).
Bila je sudbonosna, kako za ~etnike, tako i za partizane.
êtnici, koji su se posle „smrznute” januarske nema~ko-usta{ke ofan-
zive vratili iz {uma, za kratko vreme ponovo su zauzeli ve}inu izgubqe-
nih mesta. Kad se iz Srbije vratio major Dangi}, sa svojom êtni~kom pro-
leterskom udarnom brigadom, kako ju je krstio s ne ba{ preteranom ma{tom,
ma{tom,
ponovo je preuzeo vo|stvo ~etnika i organizovao ih u bataqone. Pridru-
ìli su im se mnogi raspr{eni partizani. Postao je samozvani poglavar
isto~ne Bosne, ali samo za kratko vreme. Ve} krajem februara, ponovo su
ih pritisnuli usta{e, posebno Crna legija pod komandom usta{kog potpu-
kovnika Jure Franceti}a. Istovremeno su morali da se brane od jakih par-
tizanskih snaga koje su stizale s juga, upadaju}i im u le|a. Partizanski
operativni {tab za isto~nu Bosnu, kojem je na~elnik V[-a 8. februara
1942. naredio da „o~iste isto~nu Bosnu od ~etnika, tako da u woj nestane
svaki ~etni~ki uticaj”,424 u tu svrhu iskoristio je i usta{e. Forme su bile
bile
421
422
Tekst u Zbornik... II
II/2,
/2, str. 411-20.
423
„Trogodi{wica Druge proleterske brigade”, Vesti iz Jugoslavije broj 58, str. 2,
izd. poslanstvo u Bernu. Po B. Lazi}, \eneral..., str. 31.
424
Zbornik... IV
IV/3,
/3, str. 169.
razli~ite. Druga proleterska brigada je po~etkom marta napala i razbi-

la {tab rogati~kih ~etni~kih odreda na Boriku, dok su se glavne ~etni~ke
snage tukle s usta{ama za Han Pijesak. Sredinom marta, partizani su osvo-
jili Vlasenicu, Srebrenicu, Bratunac i jo{ neka druga mesta. Kad su usta-
{e navalile na wih, povukli su se bez borbi, tako da se sva usta{ka sila
sru~ila na ~etnike. Jev|evi} je kao neospornu ~iwenicu saop{tio da hrvat-
ska vojska i muslimanske usta{e redovno opskrbquju proleterske brigade
municijom, a po Trifunovi}evom mi{qewu, usta{e su za partizane obav-
qali izvidni~ke letove i kroz svoje poloàje propu{tali u napade na
svoje najgore neprijateqe – ~etnike.425 Izgleda, ipak, da za najbliè veze
partizana s usta{ama nisu znali. U nema~kim vojnim arhivama mogu se na-
}i brojni dokumenti koji govore ne samo da se partizani i usta{e, po dogo-
voru, nisu sukobqavali, nego i da su zajedno u~estvovali u borbama protiv
~etnika.426
Povrh svega, sredinom aprila 1942. godine, Nemci su zarobili Dangi-
}a; prema nekim vestima, uhapsili su ga u Beogradu, prema drugim, zaro-
bio ga je deo Sedamsto ~etrnaeste divizije na terenu.427 êtni~ki redovi
su se osipali, bez odlu~nog vo|stva, i, zajedno s komandantima, beàli su
u Srbiju. Samo je D. Ra~i}, sa svojim cerskim odredom, jo{ bio voqan da
se odupire najezdi. Vojvoda Stevan Boti}, koji je posle hap{ewa Dangi}a
postao komandant Gorskog {taba bosanskih ~etni~kih odreda, nije bio do-
rastao svom zadatku.428 U bezna|u, naredili su evakuaciju civilnog srp-
skog stanovni{tva. Prvih dana maja, preko Drine su beàle mase naoruà-
nih civila, èna i dece, dok su ih usta{e, prate}i ih u stopu do obale,
klali i odstreqivali sa splavova i ~amaca u reku.429
425
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 400, 221. Kasnije su se, zbog usta{kog doturawa oru`ja i opre-
me partizanima, àlili i Nemci, generali Liters (komandant Hrvatske) i Glajze fon Hor-
stenau (ovla{}eni nema~ki general u Hrvatskoj). Vidi G. Fricke, Fricke, Croaten..., str. 126, 135, 152
Croaten...,
(po R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 186). Na usta{ku pomo} partizanima ukazuju i hrvat-
ski izvori (npr. Zbornik... IV IV/2,
/2, str. 509).
426
Navedeni su u I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 44-45.
427
Kasnije su ga internirali u ju`nu Poqsku, a otuda je 1943. godine pobegao u Kra-
kov. Posle okupacije, Sovjeti su ga odveli sa sobom u Sovjetski savez i kasnije izru~ili
partizanima. Oni su ga, u procesu u avgustu 1945. godine, u Sarajevu, osudili na smrt i
streqali.
428
Ne{to kasnije, izazvao je niz sukoba me|u rukovodiocima, posebno je napadao Ba}o-
vi}a i Ra~i}a, a strelice su letele i na Mihailovi}a.
429
Opis prete`no prema Zbornik... XIV XIV/1,
/1, str. 182-86, 318-33.
Veliko bekstvo
Ve} krajem marta 1942. godine, Italijani su zapo~eli novu ofanzivu

protiv crnogorskih partizana, koji su na skup{tini 8. februara, u Ostro-
gu, nazna~ili da, po wihovom mi{qewu, sazreva trenutak za kona~nu pre-
vlast komunisti~ke vlasti sovjetskog tipa. Sli~no slovena~koj OF, skup-
{tina je monopolizovala otpor protiv okupatora, poku{aje organizovawa
paralelnih vojnih jedinica proglasila je izdajstvom i bez re~i protiv,
jednoglasno, priznala vode}u ulogu Komunisti~ke partije u oslobodila~-
koj borbi. Nije im nimalo smetalo {to su izme|u 20. januara i 5. februara
prosrpski ~etnici bjela{i, umnoèni kao pe~urke posle ki{e, potpuno
potukli partizanske snage u dolini Lima i Tare i zauzeli Berane, Bijelo
Poqe i Mojkovac, ni {to je pukovnik Bajo Stani{i}, kome je sovjetizaci-
ja kona~no otvorila o~i, dolinom Zete prodirao prema Ostrogu. U novoj
ofanzivi, Italijani su, uz wihovu pomo}, koja je bila „ilegalna” (suprot-
stavqali su joj se predstavnici Nema~ke i NDH), prognali partizane iz
velikog dela Crne Gore.
Dok su Titove snage iz Fo~e, sredinom aprila, zauzele utvr|eni usta-
{ko-muslimanski Bora~ u gorwem toku Neretve i prodrle tako duboko na
jug, krajem marta, iz mnogo severnijeg Han Pijeska, navalila je na wih i
usta{ka Crna legija, kojoj su se tri sedmice kasnije, tokom prodirawa na
Romaniju i Jahorinu i daqe prema Gora`du, pridruìle i druge hrvat-
ske i nema~ke jedinice. Za zajedni~ku ofanzivu dogovorili su se po~et-
kom marta u italijanskom armijskom glavnom {tabu na Su{aku. Od Vi{e-
grada, na istoku, i Pqevaqa, na jugu, prodirali su Italijani, od [avni-
ka, „ilegalno” ~etnici. Da ne bi prodrli na levu obalu Drine, partizani
su pred wima poru{ili sve mostove. I prave partizanske ~ete, ne samo do-
brovoqne, po~ele su brzo da se osipaju. Najpre su Nemci 4. maja, zajedno s
usta{ama, zauzeli Gora`de na severu, a Italijani âjni~e na jugu. Kad su
partizani uvideli da je neprijateqeva premo} prevelika, spalili su sve
zna~ajnije zgrade u Fo~i i evakuisali se 10. maja. Beàli su uz Drinu na
jug, u He
Hercegovinu,
rcegovinu, i uz Taru u Crnu Goru, nadaju}i se da }e predahnuti
na partizanskoj teritoriji kod [avnika i @abqaka ispod Durmitora. Ti-
to mora da je jo{ uvek verovao u svoje saop{tewe G[-u za Crnu Goru i Ko-
tor od 30. januara da je sasvim neverovatno da tamo{we strana~ke vo|e mogu
posti}i kakav uspeh u formirawu ~etni~kih jedinica430. I. Milutinovi}
situaci-
i M. \ilas su mu 30. aprila, pomalo protivre~no, saop{tili da je situa ci-
430
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 286.
ja u Crnoj Gori jo{ uvek te{ka, da su „~etnici po na{em mi{qewu u Crnoj

Gori post
postigli
igli najvi{u ta~ku svog razvoja”; za to, po wima, ima mnogo raz-
loga. Bar u pogledu svetle budu}nosti, sva trojica su se slagala. Titu su
Milutinovi} i \ilas savetovali da se, ako ikako moè, zadrì u Bosni,
a u svakom slu~aju da im saop{ti svoju odluku, kako bi na vreme mogli pre-
baciti svoje snage, a ne da ~ekaju na uni{tewe i raspad.431 Me|utim, Titu
je u Bosni postalo prevru}e da bi mogao ~ekati.
Umesto odu{evqenog prijema, 21. maja, sanxa~ki partizanski rukovo-
dioci na Crnom jezeru, zapadno od @abqaka, gde se zaustavio na nekoliko
dana, saop{tili su mu da zbog pritiska ~etnika i Italijana moraju da na-
puste Sanxak; 24. maja pojavio se i pokuweni \ilas, koji je sa celokupnim
crnogorskim {tabom i borcima beào na sever. Istog dana, partizansko
vojno glasilo je javilo: „Na{e snage na Kola{inu su razbijene... êtnici su
na 30 kilometara od @abqaka. @abqak je evakuisan. Bolnica tako|e. Na{
Pqevaqski odred se povla~i...”432 Iz Sanxaka su partizane, uz pomo} kape-
tana Nikole Bojovi}a, isterale ~etni~ke snage Pavla \uri{i}a, kojima
su sa severa pomagali ~etnici, preobu~eni u Nedi}evu dràvnu straù,
poè{kog majora Milo{a Gli{i}a i kapetana Vu~ka Igwatovi}a, a od do-
ma}ih, najvi{e Mile{evski odred poru~nika Vuka Kalajitovi}a, ina~e
muslimana.
Za pola godine, partizani su povukli toliko pogre{nih poteza i skri-
vili toliko nasiqa, da se protiv wih okrenuo i veliki deo muslimanskog
stanovni{tva. Po~elo je zauzimawem Sjenice, 22. decembra, u kojoj nije bi-
lo ni zavojeva~a, ni ~etnika. Muslimani su se suprotstavqali dolasku par-
tizana. Kad su, uprkos tome, silom upali u Sjenicu, napad je vodio Petar
Stamboli}, u èstokim borbama isterale su ih iz we naoruàne grupe mu-
slimana iz okolnih sela, ~ak i iz arnautskog Pe{tera. Partizani su ima-
li 52 mrtvih, 18 su muslimani zarobili. Zbog tog napada, Tito je u pismu
od 28. decembra o{tro kritikovao M. \ilasa, koji ga je, kao wegov delegat,
odobrio. Beàla je i glavnina crnogorskih partizana: Nik{i}ki odred,
Lov}enski i Durmitorski. Februarska boq{evi~ka republika Crna Gora,
kona~no je postavila na noge tzv. bjela{e, pristalice povezanosti sa Srbi-
ma, koji su organizovali nacionalisti~ko ~etni{tvo. Za svoga vo|u izabra-
li su sivu eminenciju Crne Gore, generala Blaà \ukanovi}a, biv{eg ba-
na Zetske banovine, predsednika Crnogorskog narodnog pokreta, koji je po-
stao i wihov vrhovni komandant. Kao pomo}nici, pridruìli su mu se ge-
431
Zbornik... III
III/3,
/3, str. 131.
432
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 311.
neral Krsto Popovi}, komandant zelena{ke milicije, koji im je garantovao

podr{ku autonoma{kih zelena{a, kao i pukovnik Bajo Stani{i}, pripad-
nik plemena Bjelopavli}a, koji je komandovao Narodnoj oslobodila~koj voj-
sci Crne Gore i Hercegovine.
Tito je brzo uvideo koliko je sati. Zabranio je planirani ponovni na-
pad na Kola{in, na {ta je borce ohrabrilo privremeno zauze}e Mojkovca
11. maja, jer, navodno, nema {anse za pobedu. Sli~na nepovoqna situacija
bila je i u Hercegovini. Osim ve}ih gradova, u kojima su ostali Italija-
ni, wome su u celini ovladali ~etnici, pre svega, qudstvo rezervnog ma-
jora Petra Ba}ovi}a, ina~e pravnika. Otuda je i najpoznatiji ~etni~ki vo-
|a, pop Radojica Peri{i}, koji se podjednako odlu~no borio protiv usta{a,
Italijana i partizana. Uz iscrpquju}e sukobe, Titova kolona se okrenula
ju`no od Magli}a i preko visokih planina beàla na severozapad, kako bi
spre~ila potpuno opkoqavawe. Tito je shvatio da i u obli`woj Hercego-
vini
vi ni i isto~noj Bosni, gde su posle iscrpquju}e usta{ke ofanzive tako|e
prevladali ~etnici, i u svoje ~ete ukqu~ili nekoliko hiqada razbeà-
lih partizana, ne}e mo}i da se odrì. „Idemo na sever! Po prvi put, po-
sle {est meseci. Jo{ od Uìca smo u defanzivi”, saèo je doga|aje iz po-
sledwe polovine godine V. Dedijer u svom dnevniku, 9. juna 1942. godine.433
Ni{ta nije pomagalo {to je M. \ilas, jo{ 27. aprila, saop{tio Titu da se,
„ako gledamo u celini, situacija u Crnoj Gori po~ela razvijati nama u ko-
rist”.434 Tito nije shvatao da ga je mesec dana ranije upozoravao kako su ga
„stalno ube|ivali da je Crna Gora ne samo s nama, nego ~ak i za revoluciju,
sada iznenada sve to okre}u za 180 stepeni”, zbog ~ega se i sam mora okre-
nuti za skoro 180 stepeni. Po{to se slagao sa \ilasom da „riba smrdi od
glave”,435 politibiro KPJ (Tito) je, zbog gre{aka u Crnoj Gori i Hercego-
vini, \ilasa, zajedno s I. Milutinovi}em, kaznio partijskom opomenom.436
Novi pravac je bio severozapad, teritorije druge i tre}e zone, iz ko-
jih su Italijani, posle tzv. Zagreba~kog dogovora od 19. juna 1942. godine, u
pripremama za ofanzivu u Dalmaciji i Sloveniji, povukli polovinu svo-
jih ~eta, kojima su ih zauzeli u septembru 1941. godine. Kao poru~eno za
prodor. Na sastanku partijske }elije 23. juna uve~e, Ivo Lola Ribar je
„objasnio, za{to ne idemo u Srbiju. Ne samo s nedi}evcima, trebalo bi da
se borimo i s Nemcima i nedirnutom bugarskom vojskom. U Srbiju }emo kre-
433
434
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 461.
435
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 251.
436
M. \ilas, Wartime
Wartime, str. 181.
nuti u povoqnijim prilikama”.437 Pre toga, Tito je, od snaga koje su ga pra-
tile i od mobilisanih seqaka iz doline Sutjeske, sastavio ~etiri nove
brigade: dve proleterske, Tre}u sanxa~ku 1. juna i êtvrtu crnogorsku 17.
juna, kao i dve udarne, Petu i [estu crnogorsku 19. juna. Tako je, zajedno
s dve ranije ustanovqene, raspolagao sa {est brigada. Na sastanku CK 19.
juna, u {umama blizu seoceta Vrbnica na planini Zelengora, odlu~io je da
kre}u na zapad sa ~etiri brigade. Peta crnogorska, s komandantom Savom
Kova~evi}em, koji se proslavio jo{ u Crnoj Gori, posebno oko Nik{i}a,
ostala je na Zelengori, spremna za ponovni prodor u Hercegovinu i Crnu
Goru, kad se ~etni~ko-italijanska ofanziva donekle smiri, a [esta, s lo-
kalnim odredima, ostaje u isto~noj Bosni da prvom prilikom oìvi ugu- ugu-
{eni ustanak. Prva i Tre}a brigada odre|ene su za prodirawe po ju`nom
krilu, a vodili su ih Arso Jovanovi} i M. \ilas, Druga, uz koju je bio
Vrhovni {tab s Titom, kao i êtvrta crnogorska, kojom je komandovao Pe-
ko Dap~evi}, za prodirawe po severnom krilu. Obe je vodio sam Tito. S wi-
ma se povla~ilo mnogo rawenika.
To je bio tzv. Veliki mar{, u stvari, bekstvo, koje je zapo~elo 24. juna
juna
1942. godine i trajalo sto dvadeset dana. U Titovom nare|ewu bilo je pred-
vi|eno razbijawe ~etni~kih zaseda i „neutralizovawe” muslimanskog sta-
novni{tva putem prema Bjela{nici, tj. wihova likvidacija, kao {to je to
posebno nagla{eno.438 Pored Kalinovika, ju`no od Sarajeva, kao i izme|u
Igmana i Bjela{nice, probijali su se zajedno; pre uskotra~ne pruge Sara-
jevo-Kowic razdvojili su se, kako bi je poru{ili u {to ve}oj duìni, a
potom nastavili u razvu~enoj liniji. Severna brigadna grupa pre{la je
prugu kod Haxi}a, a otuda je jako brzo napredovala preko Kre{eva i Bu-
gojna do Kupresa. Ju`na grupa je prugu pre{la kraj Bradine pod Ivan Sed-
lom. Kroz tunel ispod wega, vozovi su brektali samo uz upotrebu zup~astih
to~kova. Kad god su, na putu za Dubrovnik, pre rata, no}u {kripali to~ko-
vi ispod mene – uvek sam putovao no}u da u{tedim tro{kove za preno}i-
{te – obuzimao me je strah pri pomisli da se mogu smrviti i da }e lokomo-
tiva podivqati kao kowi bez vo|ica. Sada su partizani, iz Bradine, s ve-
likom remizom, prugom prema Kowicu, gurali lokomotive jednu za drugom,
437
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 197. Uz prednosti praznog prostora na severozapadu i
potiskivawu iz Srbije, Crne Gore, Hercegovine, isto~ne Bosne i Sanxaka od Nemaca i ~et-
nika, neuspesi Crvene armije, u odbrani od nema~ke ofanzive prema Harkovu i daqe na
jug, prema Kavkazu i preko wega, koje neki pisci nagla{avaju kao odlu~uju}e za Titovo po-
merawe prema Biha}u (npr. B. Petranovi}, Srbija u drugom... str. 604), mawe je od marginal-
nog zna~aja.
438
Titovo nare|ewe od 22. juna, V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 191.
da su zajedno s vagonima, bez brektawa, ali sa strahovitim treskom, na

prvoj okuci grmele po dubokom nasipu ako su ga pre{le, ili, pak, iskaka-
le s pruge, s koje su pre toga odvrnute {ine. Kad je pruga tako poru{ena, a
ostala postrojewa razbijena i spaqena, grupa je nastavila prodor na zapad
pored Kowica, preko Livna i Duvna (danas pohrva}eno u Tomislavgrad) na
jugu i Prozora do Kupre{kog poqa na severu. Na tim visinskim zaravni-
ma uspostavila je vezu sa severnom grupom. Za wima je kasnije, prvih dana
avgusta, posle neprekidnog pritiska 2.000 Vasojevi}a i drugih ~etnika, ko-
je su vodili kapetan Vojislav Luka~evi} i major Ba}ovi},439 stigla i Pe-
ta crnogorska brigada Save Kova~evi}a, jedna od dve koje su ostavili na
izvoru Neretve da se, prvom prilikom, vrate u Crnu Goru i Hercegovinu.
Drugu su napada~i skoro potpuno uni{tili.
U Kowicu su partizani razbili usta{ku odbranu; bez borbi su zauze-
li Vakuf. Dva puta su napali Bugojno, ali su ih usta{e odbile. Vi{e sre-
}e nisu imale ni Druga i êtvrta proleterska brigada s Kupresom, na vi-
sokoj gorskoj zaravni. Zauzeli su samo napu{tena usta{ka naseqa Zlosela
na Kupre{kom poqu. Prozor su savladali tek posle dvodnevnih napada. Kad
su se ve} primakli turskom delu grada, morali su da se povuku. Za osvetu
su spalili obli`wi samostan [}it, s bibliotekom od neprocewive vred-
nosti, iako je u wemu bila samo mawa baza usta{a. Zauzeli su – kao krunu
– mnogo zapadnije, prete`no muslimansko Livno i gotski fraweva~ki sa-
mostan Gorica ispred wega, iz koga su domobrani i usta{e neposredno pre
wih pobegli. @e{}e borbe vodile su se samo za vilu dr Mitrovi}a, koga
su zajedno s porodicom ubile usta{e i pretvorili je u sedi{te nema~ke
firme Hansa Lajhtmetal. U woj su se utvrdili usta{e s nekolicinom Ne-
maca, ve}inom rudarskih stru~waka, zaposlenih u rudniku boksita na do-
linskom Livawskom poqu, a vodio ih je in`. Hans Ot, rezervni oficir.
Posle obe}awa partizana da ih ne}e ubiti tek tako, ve} da }e im suditi
preki sud, Nemci i usta{e su se predali posle dva dana odupirawa.
U stvarnosti, kao na teku}oj traci, sve su ih osudili na smrt i stre-
qali grupno. „Me|utim”, kaè M. \ilas, da, vaqda, nekome ne padnu na um
neke zadwe misli, „nikoga nisu mu~ili”. Kako je samo do{ao na takvu ne-
o~ekivanu pomisao? Mora da je bilo jako neobi~no, {to su taj put bili ta-
ko milosrdni. Streqali su ih u jarku iza manastira. „Kao i obi~no”, na-
stavqa, „niko se nije potrudio da ih zakopa. Ruke i noge su virile iz gomi-
gomi-
le. Gra|anski rat se ne bavi grobovima, sahranama ili rekvijemima”. Zar
439
Zbor-
Vidi wihova saop{tewa majoru Zvonku Ostoji}u, s kraja jula 1942. godine ((Zbor-
nik... XIV
XIV/1,
/1, str. 473-77, 484-90).
nije CK KPJ jo{ 8. aprila odredio da ubijawe u Jugoslaviji treba smatra-

ti oslobodila~kim ratom, a ne revolucijom? Kola{insko bacawe 240 ~et-
nika i civila, èna i dece,440 nekih jo{ ìvih, zajedno sa crknutim psi-
ma u jame, iz kojih nisu virile ni ruke ni noge, mora da je shvatao kao da-
vawe sakramenta posledweg miropomazawa.
Dok su ih vodili ka manastiru, mladi usta{a se otrgnuo i po~eo da be-
ì. \ido je zgrabio straàrevu pu{ku i naciqao. Prvi put je proma{io,
drugi put se begunac spotakao, tre}i put ga je oborio u paprat. Iz mana-
stira su, pod vodstvom Mijalka Todorovi}a, koji je uzbu|eno vikao da je
jedan usta{a pobegao, dojurili partizani i naslepo pucali u pokazanom
pravcu. Todorovi}, kome je \ilas rekao da ga je odbacio u paprat, krenuo je
da se uveri u to. Kad se vratio i rekao da se usta{a zaista previja u ago-
niji, \ido je odmahnuo rukom. „Nisam osetio nikakvo saàqewe, ali i ni-
kakav ponos. Obavio sam svoju du`nost kao bilo koji drugi vojnik”, ispri-
~ao je posle rata.441 Coup de grâce /ubistvo iz samilosti/ nije spadalo u tu
grâ
du`nost. âk i to je bilo ispod ~asti revoluciji. Ina~e, agonija je pri-
rodan tok smrti. Dedijer, koji pred istorijom nije hteo da ukaqa lik nad-
re|enog druga, u svom opisu doga|aja kaè da je usta{a ustreqen na mestu,
jednim jedinim metkom. Tada nije znao da }e se \ilas trideset pet godina
kasnije ipak pohvaliti svojim delom.
Nekoliko dana ranije, \ido je u stilu nadarenog pisca opisao srpsko
selo Urije, kako ga je na{ao posle usta{kog pokoqa. Nave{}u odlomak:
Sedamdesetogodi{wi starac luta po ku}i izme|u prevrtanih stva-
ri i izlomqenog posu|a. On se stalno drì kao da ne{to radi, traì, da
bi ubio vreme, ali on samo luta po opusto{enom domu. U sobi mrtva dva
sina i stara – wegova seqa~ka stara, zgurena kraj praznog sanduka. Plavo-
kosi i ri|okosi mla|i sin leì na sred sobe. Prosuta mozga, raskre~enih
nogu, ruku zgr~enih u vis. Velike seqa~ke {ake, noktiju prqavih od zemqe,
od wive. Drugi stariji sin dopola se uvalio pod krevet. Soba mala, a krvi
puna. I trag od stope u krvi: sigurno je starac, lutaju}i, ostavio trag u
krvi svojih sinova”...
I tako redom od ku}e do ku}e.
„I
@ivih nema da sahrane mrtve”.
mrtve
Doista... ne vrijedi ìvjeti na ovom svi-
Opis je zavr{io zakqu~kom: „„Doista...
jetu dok ima qudi koji rade takva ne~ovje~anstva....
440
Depe{a Mihailovi}a broj 592, predsednik izbegli~ke vlade od 5. septembra 1942.
godine, u R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 792.
441
Wartime,, str. 195-96.
M. \ilas, Wartime
Nema druge: ili mi – ili oni...”442

Naàlost, Dedijer je zaboravio re}i da su usta{e spalile selo zato,
jer je protiv voqe wenih stanovnika u wemu preno}ila Druga proleter-
ska brigada.443 Odgovor na \ilasovo pitawe ko ~ini takva ne~ove~na dela,
mogao bi biti mnogo jasniji. Posebno, ako znamo da su partizani po Karde-
qevom sistemu regrutovawa izazivali incidente s predumi{qajem, kako
bi okupacione snage iskalile svoj gnev nad stanovni{tvom i naterale ga u
{ume, me|u wihove redove. Ako ve} nisu iz poklanih Urija, wihove ~ete
su se umnoìle stanovnicima drugih sela.
Nekoliko dana kasnije, partizani su ponovo, ~ak pet puta, napali Ku-
pres, koji leì na severnoj ivici zaravni, visokoj skoro 1.200 m. Uvek su
bili krvavo odbijeni. Imali su 100 mrtvih i 150 rawenih. U besu su, nad
glavama dece, èna i staraca popalili velika hrvatska naseqa Zlosela, iz
kojih su mu{karci pobegli u Kupres.444 Odredba CK KPJ od 8. aprila va-
ìla je verovatno samo za Crnu Goru, gde partizana vi{e nije bilo. Ako je
neki usta{a posle paqevine uspeo da se prikrade u ta naseqa, zbog skrom-
nijih spisateqskih sposobnosti verovatno nije mogao opisati lica èna,
otupela od straha i crvene o~i zagrcnute dece, s takvom ose}ajno{}u kao
\ido, ali je wegov zakqu~ak sasvim sigurno bio isti: „Ili mi – ili oni.”
oni.
Takva pitawa postavila je ne{to ranije, daleko na severu, pokrenuta
nema~ko-domobransko-ma|arska ofanziva protiv planine Kozare, na kojoj
su se skrivali partizani i upadali u dolinu. U drugoj polovini juna 1942.
godine, imali su 400 mrtvih, najvi{e Prva i Druga proleterska brigada,
izgubili su ~ak i bolnicu sa 400 rawenika, a napada~i su s velikim vla-
stitim gubicima zarobili skoro 40 hiqada Srba iz pograni~nih naseqa,
odveli ih u Jasenovac na Savi i dobar deo masovno poklali. „To je jedna od
najve}ih epopeja u na{em ratu”, kaè V. Dedijer. „Ne”, usudi}u se da po-
bijem wegovu skromnost, „samo deli} epopeje” kojom su komunisti poplo-
~avali put u boq{evizam. êtnici su ostali bez takvih epopeja. Kad je u
avgustu iste godine deo wihovog Drinskog bataqona napao nema~ke kami-
one na putu Bijeqina – Zvornik, Nemci su zapretili op{tim napadom, bez
milosti, na {ire gorje Majevice, ako ~etnici upute jedan jedini metak na
Nemca, Hrvata, miliciju, ili legiju.445 Nisu morali napadati. êtnici su
442
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 239-40. Za ceo opis V. Dedijer, Novi prilozi... II
II,, str.
726-28.
443
M. \ilas, Wartime, str. 192.
444
Wartime,, str. 199.
M. \ilas, Wartime
445
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 508-10, 537-39, 550-51.
radije kolaborirali i postali izdajnici, nego da trpi stanovni{tvo. Deo

nema~ko-usta{ke ofanzive kasnije je zapqusnuo i ju`ne delove. Pravo pre-
ko Kupresa, koji partizani nisu osvojili ni u ponovqenom poku{aju, ni iz-
dajom muslimanskih gra|ana, pro{irila se sve do Duvna. Od juga su pre{li
u ofanzivu i Italijani, tako da su Titovu vojsku, sabranu najvi{e u Liv-
nu, u jo{ pre osvojenom Glamo~u i okolnim planinama Cincar i Golija, po-
stisnuli prema severozapadu. Tako je za neko vreme, dok nisu i jedne i dru-
ge zaustavili, postalo problemati~no ~ak i oslobo|ewe Livna. U oktobru su
ga zaista izgubili. Zajedno sa ~etnicima, Italijani su u tzv. operaciji
Alfa osvojili i Prozor i potisnuli partizane na podru~je Gorweg Vaku-
fa (danas pohrva}eno u Uskopqe), Bugojna i Travnika. Po{to se Paveli}
suprotstavqao saradwi sa ~etnicima, dejstvovali su na svoju ruku, uglav-
nom napadima na hrvatske i muslimanske usta{e. Osvete nad wima su bile
tako masovne i okrutne, da su Italijani sredinom oktobra morali da ih
isteraju.
Sve se to doga|alo u zale|u glavne Titove vojske, koja je s velikim gu-
bicima, pre svega, u borbama s usta{ama i ~etnicima, jo{ sredinom avgu-
sta, preko Glamo~a, Jajca, Mrkowi} grada, Drvara i Bosanskog Petrovca,
tako|e Grahova, prodrla na me{ovito hrvatsko, srpsko i muslimansko pod-
ru~je Bosanske krajine, Like, Banije i Korduna. To je bio prostran, oko 100
kilometara {irok prostor tzv. druge i tre}e zone, izme|u severne, ne nema~-
ma~-
ko-italijanske linije razdvajawa i ju`nije, italijansko-hrvatske linije
razdvajawa. Iz wega su Italijani, u o~ekivawu pomenutog Zagreba~kog spo-
razuma, jo{ u prole}e po~eli da povla~e svoje ~ete. Domobranska upori-
{ta ostala su u hrvatskim mestima, usta{e su se povukli u ve}e gradove po
ivicama tog podru~ja i oko najzna~ajnijih saobra}ajnica. Tako su, pored
doma}ih partizana, tim prostorom krstarili samo jo{ ~etnici, koji su u
srpskim mestima preuzeli jo{ i brigu za odràvawe reda. Svojim upadom,
partizani su izveli masovni narodni ustanak, kao godinu dana ranije „ge-
rilci”, kad su, kao odgovor na usta{ke zlo~ine, 27. jula 1941. godine zauze-
li Drvar, istovremeno i Bosansko Grahovo na jugu, O{treq i Srb na seve-
ru, i pro{irili se prema severozapadu (Dowi Lapac, Bosanski Petrovac)
i jugoistoku (Glamo~, Livno). Italijani i usta{e su tada{wi ustanak ugu-
{ili tek po~etkom jeseni. Sada se „slobodna” teritorija prostirala od
Save do Jadranskog mora. U zapadnom smeru, stigli su do Karlovca, gde se
tada zadràvao glavni stan Hrvatske. Iz sve masovnijih odreda, sastavi-
li su devet novih brigada. Na celom putu, po vlastitim, nesumwivo pre-
teranim podacima, pobili su 17.000 neprijateqskih vojnika, od toga jedva
ne{to vi{e od desetine nema~kih, a zaplenili su i dosta oru`ja. êtni-
ci su bili me|u glavnim `rtvama. îtava teritorija, koja se na istok {i-{i-
rila do Neretve, na jugu, i Bosne, na severu, obuhvatala je vi{e od 30.000

kvadratnih kilometara. \ilas je kasnije tvrdio da je obuhvatala i svih
50.000 kvadratnih kilometara.
Pre nego {to su, posle vi{ekratnog avionskog bombardovawa 3. novem-
bra, zauzeli relativno slabo braweni Biha}, u wemu su zarobili samo oko
200 usta{a, a daleko na jugu obezbedili su le|a napadom na ~etni~ko pod-
ru~je Bosanskog Grahova (ali ne i italijansku bazu u utvr|enom Grahovu),
izme|u Knina i Drvara. Tamo su bili ~etnici popa \uji}a i majora Ba-
}ovi}a.
}ovi}a. Nare|ewe s vrha je bilo da opqa~kaju i popale sve ku}e, a ~etni-
~etni-
ke pobiju. Bukvalno s vrha, jer se Tito s Nazorom i ~uvarima naselio u or-
lovski visokom, sredwovekovnim zidinama za{ti}enom gradu kod Ostro{-
ca (severno
(severno od Biha}a), koji su vlasnici, porodica Fon Berks, bri`qivo
odràvali. Pa i u wemu je, za spava}u sobu, izabrao kulu strmo iznad Une.
Imali su peh, ~et
~etnici
nici su se blagovremeno sklonili u Grahovo. Ali nije
ba{ bilo uzalud. Pet okolnih sela su opqa~kali i do temeqa spalili, ta-
ko da je bez krova nad glavom ostalo 3.000 qudi, a u okolini su pobili jo{
oko 300 zarobqenih ~etnika.446 Sli~no je bilo i posle zauzimawa Biha}a,
kad su „~istili” sela u severozapadnom i severoisto~nom pravcu ispod
Ostro{ca.
Na osvojenoj teritoriji ostali su vi{e od dva meseca. U sredi{tu
„Biha}ke republike”, uspostavqene prema boq{evi~kom modelu, krajem
novembra organizovali su Prvo zasedawe AVNOJ-a, koji je trebalo da budebude
za~etak nove vlasti na najvi{em nivou, iako su to, zbog negodovawa Komin-
terne, negirali pred svetskom javno{}u. Da bi odjek u svetu, pa i u Sovjet-
skom savezu bio povoqniji, na zasedawe, u dom ~asnih sestara, pozvali su,
kao zastupnike naroda, i mnogo „neprartijskih” li~nosti. Dobar deo dele-
gata izabrali su izme|u sebe. âk su za predsednika izabrali „nepartij-
„nepartij-
ca” dr Ivana Ribara, uglednog ~lana Davidovi}eve demokratske stranke
stranke i
oca jednog od najvi{ih funkcionera, Ive Lole Ribara, ~lana CK KPJ i se-
kretara CK SKOJ-a. Dr Ribar im se pridruìo u planinama, ne{to malo
ranije. Nimalo mu nije smetalo {to je 1921. godine predsedavao ustavotvor-
noj skup{tini kraqevine SHS, koja je Zakonom o za{titi dràve stavila
KPJ van zakona. Slovenaca i Makedonaca na tom zasedawu AVNOJ-a nije
bilo. Slovena~kim delegatima put je spre~ila italijanska ofanziva.
U skladu s tim bio je i razvoj partizanske vojske. Od dotada{wih bri-
gada, u vremenu od 1. do 22. novembra, sastavili su osam divizija (prve dve
446
M. \ilas, Wartime ..., str. 207 i d.; Mihailovi}eva depe{a broj 1109 vladi, od 11.
Wartime...,
decembra 1942. godine.
su bile proleterske), koje su planirane da s brojnim odredima ostanu u

Bosni i Hrvatskoj, a tri su bile podre|ene direktno Titu. Svu tu vojsku
nazvao je novim imenom Narodnooslobodila~ka vojska i partizanski od-
redi
redi Jugoslavije (NOVPOJ). „Dobrovoqni” odredi mu vi{e nisu bili po-
trebni.
Ofanziva Vajs (Weiss)
Ne{to ranije, od zarobqenog usta{kog oficira saznali su447 da se

Nemci pripremaju za novu ofanzivu. O woj su odlu~ili na najvi{em ni-
vou. Prvih dana novembra 1942. godine, Hitler je u svoj glavni {tab We Wer-
r-
wolf /Vu
/Vukodlak/
kodlak/ u ukrajinskoj Vinici, stotiwak kilometara jugozapadno
od Kijeva, pozvao komandanta ~eta u jugoisto~noj Evropi generala Lera (to
je postao 27. decembra 1942. godine; dva meseca ranije, imenovan je koman-
dantom armijske grupe E)) i poglavnika Paveli}a. Tamo se preselio u vreme
vreme
uspe{ne letwe ofanzive sredinom jula 1942. Zbog op{teg pogor{awa si-
tuacije (nema~kim ~etama kod Staqingrada pretilo je opkoqavawe), 1. no-
vembra OKW (ne i OKH
OKH)) ponovo je bio u glavnom {tabu Wolfsschanze /Vu
/Vu~ji
~ji
brlog/. [tab je sagra|en u za{titi isto~nopruske {ume, kraj èlezni~ke
stanice Gerlic (kodno ime), blizu Rastenburga, jugoisto~no od Kenigsber-
ga (Krolevjec), kuda se firer preselio odmah posle napada na Sovjetski
savez.
Gostima je o{tro naloìo da ustani~ki pokret na Balkanu treba ugu-
{iti. S jedne strane, bojao se savezni~kog iskrcavawa preko Dodekane{kih
ostrva, Krita i Peloponeza, s druge, pak, hteo je da snage kod Staqingrada
oja~a hrvatskim ~etama. Po{to se pokazalo da treba da u~estvuju i Itali-
jani, u Vu~ji brlog je od 18. do 20. decembra, na najvi{i nivo pozvao, pored
svojih, Ribentropa i Kajtela, i italijanskog ministra spoqnih poslova Ga-
(Commando Supremo)
leaca ]ana i na~elnika generalnog glavnog stana (Commando Supremo) i
448
komandanta vojske generala Uga Kavalera. Sastanak, na kojem su najvi{e
447
Prema ~etni~kim podacima, Tita je o planiranoj ofanzivi obavestio in`. Hans Ot
(R. i @. Kneèvi}, Sloboda... str. 185).
448
W. Warlimont, Ciano, Diario I,, str. 230-31 (po J. Pirjevec, Jugo-
Warlimont Inside... str. 308; G. Ciano,
slavija, str. 131, to savetovawe je bilo u Vinici). Kao {to proizlazi iz navedenih poda-
taka, mora da je ve} novembarski sastanak u Isto~noj Prusiji (o dva sastanka govori i A.
\onlagi} i dr., Yugoslavia ... str. 107). Paveli} je ipak posetio i Vinicu. Zajedno s wegovim
Yugoslavia...
savetnicima i generalom Glajze fon Horstenauom, kao i konzulom S. Ka{eom, Hitler ga
je tamo ugostio 23. septembra 1942. godine. Tada su raspravqali uglavnom o ve}em hrvat-
govorili o nepovoqnoj situaciji u Africi, a poznat je i po tome {to je

Hitler, na italijansku inicijativu da proveri mogu}nost separatnog mi-
ra sa Sovjetima, po prvi put pomenuo da su jo{ po~etkom godine na takvu
ideju do{li i Japanci, ali su je napustili posle nema~kog odbijawa. Mu-
solini je jo{ tada smatrao „da je rat protiv Rusije nesvrsishodan i da to
poglavqe treba nekako okon~ati”, kako bi mogli da se usredsrede na „En-
glesku, koja je jo{ uvek na{ neprijateq broj 1”. Uprkos tome {to je Kava-
lero, uz Musolinijevu podr{ku, na sastanku branio ~etnike, pridruì-
li su se Hitleru da u novoj ofanzivi, zajedni~kim snagama, treba likvi-
dirati jugoslovenski pokret otpora, ne samo komunisti~ki, nego i ~etni-
~ki. Ribentrop se ~ak zauzimao za uni{tewe celokupnog stanovni{tva,
koje ima bilo kakve veze sa ~etnicima, do posledweg ~oveka. Nagovarao je
]ana da Italijani iskoriste dobre kontakte, koje neki od wegovih koman-
koman-
danata imaju sa ~etnicima, za postavqawe klopke Mihailovi}u. îm im
padne {aka, da ga obese. Na nagovarawe Italijana, Hitler je ipak pristao
na privremeno italijansko savezni{tvo sa ~etnicima, nakon ~ega bi tre-
balo da usledi wihova likvidacija. Vojni~ki plan ofanzive, na predlog
Nemaca, doradili su na konferenciji u Rimu 3. januara 1943. godine, na
kojoj je u~estvovao general Ler, Ugo Kavalero, komandant Druge armije Ma-
rio Roata – kao nekada{wi komandant italijanskih snaga u [paniji, sma-
tran stru~wakom za partizansko ratovawe449 – kao i zastupnici Paveli-
}a. Na kraju su ga 9. januara uskladili jo{ Roata i general Rudolf Li-
ters,450 od 16. novembra 1942. godine komandant nema~kih ~eta u Hrvatskoj.
Uprkos tome, me|u wima skoro da i nije bilo koordinacije. Liters je, pod
generalnom komandom generala Lera, bio titularni rukovodilac ofanzi-
ve. U prve dve faze, Vajs I (od 20. januara do 18. februara 1943. godine) i
skom u~e{}u u borbi protiv Sovjeta, {to je poglavnik smatrao velikom ~a{}u. Zbog o~eki-
vanog ispada Italije, trebalo je ra~unati na nadoknadu. U okviru toga, od muslimanskih
dobrovoqaca osnovali su Trinaestu gorsku diviziju SS, nazvanu Hanxar (tako|e i Plava).
Pored toga {to je to bila jedina nema~ka vojna formacija koja se zasnivala na religiji i
~ije je oru`je blagoslovio veliki muftija iz Jerusalima, zanimqivo je jo{ i to da je uve`-
bana u francuskom departmanu Pui de Dom. Tako se istorija okrenula naglava~ke: pre sko-
ro hiqadu godina, iz te vulkanske oblasti Francuske krenule su prve mase hri{}anskih
krsta{a u borbu protiv muslimanskih predaka Hanxara.
449
Roberts, Tito
Prema nekim izvorima, prisustvovao je i Jev|evi} (npr. W. Roberts, Tito...,
..., str. 104),
ili je bar zbog we stigao u Rim (V. Dedijer, Dnevnik IIII,, str. 67, nap.). Dobro provereno izda-
we A. \onlagi}, Yugoslavia ... str. 108, ne potvr|uje wegovo u~estvovawe. Isto tako, ni po
Yugoslavia...
slu`benoj du`nosti napisani M. Lekovi}, Martovski... str. 12.
450
General Kisling wegovo prezime dosledno pi{e kao LuethersLuethers,, a zove ga Arturom.
Vajs II (od 18. februara do 20. marta), trebalo bi da Nemci, uz pomo} usta-
{a i Italijana, pa i ~etnika, uni{te partizane s wihovom Biha}kom „re- „re-
publikom”, a u posledwoj fazi, Vajs III
III,, da Italijani uni{te ~etnike. Ler
i Roboti, na sastanku u Beogradu 8. januara, odrekli su se faze III III.
Ta, tzv. êtvrta ofanziva, kako su je nazvali partizani, zapo~ela je
iznenadnim napadom Sedme SS–divizije Princ Eugen iz Karlovca. Tamo
je stigla tokom no}i, u najve}oj tajnosti. Za partizane, koji su svoju pa`wu
usmerili na isto~niju Baniju, ju`no od Siska, gde se jako bu~no okupqala
Tristo {ezdeset deveta (Vra`ja) divizija s hrvatskim qudstvom, napad s
Korduna bio je neprijatno iznena|ewe. SS–divizija Princ Eugen je kra-
jem januara prodrla do Biha}a preko Sluwa. Zbog we, a mo`da i zbog la-
godnosti boravka na Ostro{cu, Tito se na{ao u izuzetno delikatnom polo-
àju. Wegove snage u zapadnoj Bosni, koje su u me|uvremenu narasle od bri-
gada u divizije, Deveta dalmatinska divizija osnovana je dodatno, pored
postoje}ih, na{le su se u opasnosti da im Sedamsto osamnaesta pe{adij-
ska divizija prodorom na jug preko Sanskog mosta i Bosanskog Petrovca,
Bawa Luke i Jajca, zatvori put za povla~ewe. Najzapadnije raspore|ene,
Osma kordunska i Sedma banijska divizija, prve su doìvele vatreno
kr{tewe.
Tito je brzo odlu~ivao.
odlu~ivao. Navrat-nanos, preselio se 50 kilometara jugo-
isto~nije u O{treq, u planini severno od Drvara. Jo{ neprekaqene di-
vizije trebalo je da ostanu tamo gde su se zatekle, oslawaju}i se na okolno
gorje, a pet proleterskih (tzv. glavna operativna grupa), trebalo je da se s
nekoliko drugih iz oslobo|ene teritorije ubrzano povuku prema jugoisto-
ku. To je bilo utoliko lak{e, jer je Tito, jo{ krajem 1942. godine, imao na-
meru da ih po{aqe u Crnu Goru. Tamo bi, bez opasnoti od Nemaca, mogli da
likvidiraju ~etnike. Vrhovni {tab je prihvatio odluku: „Brzim napre-
dovawem prema Crnoj Gori, razbiti ~etni~ke bande Draè Mihailovi}a i
tako politi~ki i vojni~ki likvidirati kao zna~ajniju silu”. Posle rata,
Tito je zabeleìo da su wegovi saradnici prihvatili plan da se tamo „po-
svete uni{tavawu i razbijawu ~etnika”.451 Put je uglavom bio isti, kao i
tokom bekstva iz isto~ne Bosne, samo u suprotnom pravcu: Drvar, Glamo~,
Priluke (Livno), otuda, preko Prozora sve do Neretve. Kr~ili su ga u stal-
nim borbama. Svojim udarnim brigadama, Druga proleterska, koja se probi-
jala ju`nom ivicom, uz pomo} Devete dalmatinske, preko Imotskog, pre-
plavila je prostrana podru~ja, skoro sve do Jadranske obale, prodrla do
451
J. B. Tito, „Peta neprijateqska ofanziva”, Bilten V[ NOV i POJ 1943, broj 29/30;
Isti, „êtrdeset godina”, Vojna djela V,, str. 22.
~etni~kih i italijanskih upori{ta na desnoj obali Neretve severno od

Mostara i tako ugrozila mostarske rudnike boksita, zna~ajne za nema~ku
industriju. Prodor na jug bio je potreban zato, jer su ~etnici vladali ve-
likim delom priobalnog pojasa, a Tito se brinuo da se ne iskrcaju savezni-
ci i, zajedno sa ~etnicima, okrenu tok doga|aja. I jedno i drugo privuklo
je Nemce u italijansku okupacionu zonu. Na severu su se probijale Prva i
Tre}a proterska, kao i Sedma udarna divizija, sa ciqem da preko Prozo-
ra, dolinom Rame stignu do Neretve, a uz wu na Ostroàc i pre svega, Ko-
wic. Tito se nadao da }e probojem preko Neretve pobe}i progoniocima u
bezbedniju italijansku okupacionu zonu. Izgleda da su mu, jo{ jednom, po
tre}i put, po~ele rasti zazubice na mirniji ìvot s Italijanima, kakav
su u Crnoj Gori vodili ~etnici.452
U strahu od represalija zavojeva~a, koji je sa svih strana prodirao na
partizansku teritoriju, a jo{ vi{e pod pritiskom samih partizana, beà-
lo je i stanovni{tvo. Delimi~no u planine, delimi~no s wima: ni{ta ma-
we, nego 40.000 qudi, prema V. Dedijeru. Na istok su beàli i rawenici,
osobqe i bolesnici iz brojnih bolnica, kao i izbeglice, najvi{e s Grme-
~a, ukoliko nisu likvidirani u nema~ko-usta{kom pro~e{qavawu plani-
na u prvoj polovini februara (tada je ubijeno 3.370 qudi, 1.722 je odvedeno
odvedeno
u logore, 1.560 ih se smrzlo ili umrlo od zime, a propale su i sve rezerve
hrane). Samo rawenika i bolesnika, uglavnom od pegavog tifusa, beàlo je
vi{e hiqada, dobar deo na kolima s kowskom ili volovskom zapregom. Dok
su se rawenici i tifusari, bar u ukupnom broju, do 19. februara probili
do Prozora, za sudbinu „50.000 èna, dece i staraca” (po Titovoj proceni
na Petom kongresu KPJ 1948. godine), skoro iskqu~ivo Srba, niko nije bri-
nuo. Svoju propagandnu i za{titnu ulogu odigrali su bekstvom. Mnogi su
pre ili kasnije postali `rtve usta{kih koqa~a po hrvatskoj Hercegovi-
ni. „Mnogi od wih }e umreti od gladi i hladno}e, dobar deo }e ipak pre-
ìveti i ostati da ìvi kao simbol na{e borbe, upornosti, velikih dana
koje sada preìvqavamo”, komentari{e Dedijer objavqene fotografije
izbeglica, najvi{e èna i dece (u me|uvremenu, partizani su me|u wima
izveli „dobrovoqnu” mobilizaciju – A. B.), koji se u dugim kolonama vuku
putevima i goletima, zasutim snegom, ne znaju}i ni kuda, ni kamo.453 „Ko-
munisti su tokom bekstva iz svoje sada{we republike naterali stanovni-
{tvo u bekstvo pred Nemcima i usta{ama, kako bi sebe za{titili od wi-
452
(Dnevnik II
Po V. Dedijeru, (Dnevnik II,, str. 70, nap. 2), Tito je jo{ pre êtvrte ofanzive imao
nameru da se probije u Crnu Goru.
453
V. Dedijer, Dnevnik II
II,, izme|u str. 104 i 105.
hovih napada”. I: „Izme|u Drvara i Glamo~a leì vi{e od 500 smrznutih

le{eva èna i dece”, krajem februara izvestio je Mihailovi} svoju vla-
du u London454. U pozadinskim ~arkama izme|u partizana i ~etnika, samo
se mali broj na vreme okrenuo i pobegao svojim ku}ama.
Ofanziva je preduhitrila i ~etnike, koji su se okupqali na obodima
partizanske teritorije, s namerom da uni{te wene „oslobodioce” i obez-
bede povoqne pozicije za sigurniji prodor, u slu~aju savezni~kog iskrca-
vawa. Po~eli su da napadaju tek u jesen. Zbog nema~ke ofanzive sa zapada i
severa, morali su da napadaju u vreme kad su partizani ve} bili u mar{u,
svuda spremni na otpor. Stoga brojne ~etni~ke snage, uprkos saradwi Ita-
lijana i pored istovremenih napada Nemaca sa severa, nisu postigle ci-
qeve za koje su se dogovorili u Avtovcu kod Gackog i koje je Mihailovi}
formalizovao u avgustu 1942. godine. Pre svega, nisu razbili „Sovjetsku
(Biha}ku – A. B.) republiku” na dva dela. Glavne ~etni~ke snage, delovi
tzv. Dinarske divizije, pretrpele su velike gubitke. Zbog iznenadnog ita-
lijanskog povla~ewa iz borbi, propao je i kontraudar u pravcu Bosanskog
Grahova, a nisu mogli ni da povrate Drvar. Zato se Mihailovi} odmah, 2.
januara, pripremio za novu ofanzivu protiv partizanskih snaga, sada ve}
jako pomerenim u Hercegovinu. Sve vi{e su se probijale i u Dalmaciju.
Glavni napadi vodili su se na osi Grahovo – Glamo~ (severno od Livna,
gde je Tito u rudniku Tu{nici imao svoj glavni {tab) – Prozor. Za wu je
izabrao prakti~no sve koliko-toliko mobilne ~etni~ke jedinice. Na zapa-
du, pre svega, Prvi korpus majora Slavka Bjelajca iz okolice Oto~ca (oko
2.000 qudi) i Drugi korpus vojvode Mom~ila \uji}a iz okolice Gra~aca
(tako|e oko 2.000), oba u Lici, isto~niji Tre}i korpus hercegova~kih ~et-
nika majora Petra Ba}ovi}a iz ju`nijeg Knina (oko 3.000 ~etnika) i Dru-
gu kosovsku brigadu kapetana Novaka Mijovi}a oko jo{ ju`nijeg Drni{a
(vi{e od 500 ~etnika), kao i Peti korpus kapetana Bore Mitranovi}a iz
planina oko Kqu~a, visoko na severu, posebno iz Mawa~e kod Bawa Luke
(oko 3.000 ~etnika). Sve te snage nisu mogle zaustaviti masovno povla~ewe
partizana na jugoistok.
Dok je jo{ u mislima bio na levoj obali Neretve, Tito se na{ao u
krajwe nezavidnoj situaciji. Uz reku, na wenoj desnoj obali i na planini
Prew, u wenoj potkovi na levoj obali, ~ekale su ga jake italijanske i ~et-
ni~ke snage. Po lokalnim upori{tima bila je raspore|ena skoro cela di-
vizija Murge, s jakim artiqerijskim jedinicama i vazdu{nom podr{kom.
Na Prewu ga je ~ekalo nekoliko hiqada Radulovi}evih ~etnika, kod Ko-
454
Depe{a 1356 od 22. februara (R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 186 i 869).
wica, na vrhu potkove, isto tako brojne ~ete Voje Luka~evi}a, na wenoj za-
padnoj krivini, od Jablanice nadole, skoro do Mostara, jo{ oko 3.000 ~et-
nika jake, elitne vasojevi}ke ~ete êtvrtog korpusa pod komandom pukov-
nika Baje Stani{i}a. Iz Crne Gore su ih dovezli Italijani. Za rezervu
je bilo predvi|eno skoro 5.000 crnogorskih ~etnika Pavla \uri{i}a, usme-
renih prema Kalinoviku. Trebalo je da usko~e u borbe, kada i gde se ukaè
potreba. Komandant cele operacije bio je Zarija Ostoji}, na~elnik speci-
jalne jedinice Vrhovne komande (u Kalinoviku i u Nevesiwu), ustanovqe-
ne posebno za tu ofanzivu. Za Tita bi situacija bila savladiva da se sa se-
verozapada, iz pravca Jajca i Bugojna, preko Gorweg Vakufa, za wegovim
snagama nije probijala nema~ka Sedamsto sedamnaesta planinska, a iz ju-
gozapadnog pravca, od Kupresa, ne{to udaqenija, Tristo {ezdeset deveta
(Vra`ja) divizija. I jednima i drugima ciq je bio Prozor, koji su zauzima-
li Italijani. Tako su se Titovi partizani, kojih je, prema nema~kim pro-
cenama, tada bilo oko 12.000, zajedno s 3.500 rawenika i te{kih bolesnika
(Prema Titovoj depe{i Moskvi, prvih je bilo 20.000, a drugih 5.000), raz-
me{tenih u blizini samostana [}it i po drugim mestima, iznenada na{-
li u zagrqaju prete}ih kle{ta.
Tito se za prelaz preko Neretve isprva uzdao u drumski most u Kowi-
cu, koji je jedini od pet mostova na wenoj potkovi nastavqao putem ka jugu,
mada kroz te{ko prohodne planine. Zahtevao je da ga zauzmu 21. februara
no}u. Plan se izjalovio. Podru~je Kowica i most preko Neretve, uz pomo}
Kowi~ke grupe ~etni~kih odreda, tvrdoglavo su branili Italijani, a u po-
mo} im je s juga, preko Glavati~eva, stiglo jo{ 2.000 ~etnika kapetana Voje
Voje
Luka~evi}a. Delimi~no i pod wegovom zajedni~kom komandom, Italijani
su odbili sve napade Prve proleterske brigade, koje je 19. februara izveo
Danilo Leki}. Izme|u 22. i 26. februara, Kowic je napala i partizanska
Tre}a divizija, ali nije savladala uglavnom ~etni~ku odbranu. Nove ~et-
ni~ke jedinice zauzele su poloàje u G. Bjeli, nekoliko kilometara ju`-
no od Kowica. Poja~awe odbrane nema~kim oklopnim jedinicama Sedamsto
osamnaeste divizije (tzv. grupa Anaker), koje su preko Ivan sedla prodrle
iz Sarajeva, kona~no je spre~ilo svaki uspeh. Partizanska Tre}a divizi-
ja morala je da se povu~e ~itavom linijom.
Put do Neretve, koji su, pored Italijana, zatvarali i ~etnici, otvo-
rio je Sava Kova~evi}. Posle neuspe{nog poku{aja dan ranije, svojom Pe-
tom crnogorskom i jo{ dve udarne brigade (Tre}a divizija), 17. februara
zauzeo je Prozor. Neuskla|eno su ga branili delovi divizije Murge. Iz
Mostara, s velikim italijanskim upori{tem (sedi{te {taba [estog kor-
pusa i divizije Mesina), nije bilo pomo}i. Zaplenio je mnogo oru`ja, ta-
ko|e nekoliko haubica i 4 tenka. Kova~evi} je naredio da se streqaju svi
Italijani koji su se, uglavnom, predali. Bilo ih je za jedan ceo bataqon.

Pobili su i Italijane, zarobqene prilikom prvog, neuspe{nog napada, se-
kirama koje su se koristile za odstrawivawe bodqikave ìce. Me{tani
se i danas se}aju kako su wihovi le{evi plovili Ramom u Neretvu. Dva da-
na kasnije, Kova~evi} je bez otpora zauzeo Ostroàc na Neretvi (Italija-
ni su pobegli u Kowic), jo{ dva dana kasnije, Deseta hercegova~ka i Ramu,
gde je pobila 200 Italijana i zaplenila 6 tenkova (sada vi{e nema mesta
Rame, jer ga prekriva Jablani~ko jezero). U woj se smestio Tito s najbliìm
saradnicima, posle italijanskog avionskog bombardovawa Tu{nice; do ta-
da se zadràvao u Livnu i kasnije u Duvnu. Dvadeset petog februara, doli
doli--
nom Neretve, gde su na zapadnom delu wene potkove ve} zauzeli Dre`nicu
i Grabovicu, na levi deo probile su se Druga i êtvrta proleterska bri-
gada Druge divizije i zauzele Jablanicu. Zaplenile su gomile oru`ja, po-
red dve haubice i dva protivavionska topa.
Ovaj uspeh ostao je trajan i zbog poraza Vasojevi}a, koje je iz Crne Go-
re, preko Mostara, na ratno popri{te vodio pukovnik Bajo Stani{i}. Pri-
druìli su im se i desetkovani ~etnici iz zapadnih delova dràve, iz
okoline Kqu~a, Ba}ovi}eve jedinice iz Knina i Drni{a, \uji}eve iz Gra-
~aca, pa ~ak i Bjelaj~eve iz Oto~ca – ukupno oko 4.000 qudi. Sve vreme su
napadali partizane s boka i zadavali im velike gubitke, ali nisu uspeli
da se na vreme probiju do glavnog popri{ta borbi, na vrhu potkove Neretve
na severu. Suprotno tome, Druga proleterska divizija, koja je dojurila pre-
ko planina iz Imotskog i Posu{ja, 27. februara, kad su zasko~ili wene
poloàje s obe strane reke, kod Goranaca iznad Mostara, potisnula ih je
nazad na jug.455 „Ceo moj plan }e pasti u vodu”, psovao je operativni koman-
dant svih ~etni~kih snaga na Neretvi, major Ostoji}, u pismu Luka~evi-
}u, smeraju}i na Stani{i}a. „Takva prilika za likvidaciju boq{evika
vi{e nam se ne}e ukazati.” Fatalniji je bio istovremeni poraz vi{e od
2.000 ~etnika kowi~ke grupe, me|u wima Druge durmitorske brigade i jo{
tri lokalne, koje su, po nalogu Mihailovi}a i pod rukovodstvom Luka~e-
vi}a, Radulovi}a i Stani{i}a, udarile (preko kowi~kog mosta) na desnu
obalu, s namerom da napadnu u pravcu Jablanice. Izme|u Ostro{ca i Ja-
blanice, razbile su ih Druga dalmatinska i Druga proleterska brigada.456
êtnici su bezglavo beàli prema Kowicu, tako da ih ni komandant Osto-
ji} li~nim istupawem nije mogao ubediti da se vrate u napad. Glavni kri-
vac je bio Radulovi}, koji uop{te nije stigao do ishodi{nih poloàja. To
455
Zbornik... IV
IV/10,
/10, str. 571, 343.
456
Zbornik... IV
IV/11,
/11, str. 401.
je bio najve}i poraz ~etnika u poku{ajima da partizanima preseku put u

osvajawu desne obale.
Jablanica je u{la u istoriju zbog uskotra~nog èlezni~kog mosta gvoz-
dene konstrukcije, koji je iz wenog ju`nog dela, na velikoj visini, vodio
preko Neretve u kratak tunel ispod niskog grebena, uz wenu levu obalu.
Preko mosta je èleznica, koja je stizala iz Rame, vodila ispod zapadnih
obronaka Prewa do istoimene stanice, ju`no od we, ponovno se spu{tala na
desnu obalu i od Dre`nice nastavqala put ka Mostaru. Jablani~ki most
je, pored kowi~kog, nudio najboqu {ansu za prelaz preko Neretve. Uprkos
tome, Tito je istrajavao na Kowicu i wegovom {irem drumskom mostu. Na-
redio je da se ~etiri mawa mosta na Neretvi i Rami dignu u vazduh. [ta-
vi{e, iako su se preko jablani~kog mosta ve} probili delovi Druge prole-
terske brigade i na suprotnoj strani, za prelaz partizanskih snaga, drà-
li zadovoqavaju}i mostobran, na kraju su morali di}i u vazduh i taj most
(u no}i na 1. ili 2. mart). Zato su morali napustiti mostobran na levoj
obali. Jablanicu su naknadno zauzela dva bataqona ~etni~ke Durmitorske
brigade, ali ih je otuda 4. marta isterala Druga dalmatinska brigada. Pod
stalnom partizanskom vatrom, ~etnici su beàli preko mosta, sru{enim
s jablani~kom polovinom s visokog stuba, skoro vodoravno u korito reke, a
prewskom polovinom, po strmoj suprotnoj obali nagore, skoro do trosprat-
nog bunkera, koji je jo{ Austrijancima sluìo za odbranu mosta. Mnogo ih
je popadalo u reku i utopilo se. Tek kad je posle izjalovqenih napada Tre-
}e divizije na Kowic, koji su tada branili i Nemci, Titu kona~no posta-
lo jasno da od wegovog mosta ne}e biti ni{ta, nije mu preostalo ni{ta
drugo nego da naredi povla~ewe rawenika i ~eta preko jedinog, jo{ do-
sti`nog mosta – sru{enog jablani~kog. Najpre su u no}i na 7. mart, po tri
bataqona Druge dalmatinske i Druge proleterske brigade, uz podr{ku
brojnih haubica, pod stalnom ~etni~kom vatrom, morali da se popnu uz kon-
strukciju mosta na levu obalu Neretve i u bomba{kom napadu savladaju
~etni~ko upori{te u bunkeru ispred tunela i na zaravni iza wega. Po-
moglo im je to {to, zbog sru{enog mosta i privremenog napu{tawa mosto-
brana na wihovoj strani, ~etnici nisu o~ekivali napad s jablani~ke stra-
ne. U me|uvremenu su inèwerci na potpornoj konstrukciji mosta sagradi-
sagradi-
li dva metra {iroko drveno brvno, preko koga su mogli preneti rawenike.
Prve rawenike i bolesnike prebacili su preko mosta u no}i na 9.
mart. Mnoge su morali natovariti na kowe ili preneti na nosilima, ispo-
magali su se i italijanskim zarobqenicima. Uprkos stalnim avionskim
napadima, koji nisu uspeli ni da pogode most, niti da o{tete privremeno
brvno, partizani su uspeli da do 15. marta pobegnu preko Neretve, sa sko-
ro svim rawenicima i tifusarima. Kad su Nemci 17. marta zauzeli Jabla-
nicu, u woj vi{e nije bilo partizana. Bekstvo je bilo tako uspe{no da je
Tito Nemcima, koji su od Jajca i Bugojna, s nekoliko bataqona Sedamsto
sedamnaeste pe{adijske, jake motorizovane divizije, s borbenom grupom
Fogl (delovi Sedamsto osamnaeste divizije) pratili partizane u povla-
~ewu na jug, ka Prozoru, jakim kontranapadom spre~io prodor na sutok Ne-
retve i Rame. Plan za kontranapad, s istovremenim ru{ewem mostova, sa-
op{tio je 28. februara na sednici politbiroa CK-a i V[-a, u mlinu kraj
Gra~anice uz Ramu. U okviru tog plana, partizani su 3. marta, svim raspo-
loìvim snagama, presreli Nemce na desetak kilometara {irokom fron-
tu severno od Prozora i odlu~uju}im udarcem kod Vili}a gumna (ili guv-
na), preko planine Kobila i u dolini Vrbasa ne samo spre~ili napredova-
we prema jugu, nego ih ~ak prisilili na povla~ewe prema severu. U fron-
talnoj kontraofanzivi, koju je Tito vodio iz samostana [}it, kao i iz
planine Makqen, blizu boji{ta, 5. marta, s tri divizije, podràne arti-
qerijom, naterao je nazad do Gorweg Vakufa i ~ak do Bugojna. Nisu im po-
mogle ni jedinice Tristo {ezdeset devete (Vra`je) divizije, koje su sti-
gle u pomo}. Komandant za jugoistok, general Ler, povodom razbijawa ne-
koliko bataqona iz svoje dve divizije, bio je iznena|en manevarskom spo-
sobno{}u i borbenom odlu~no{}u partizana. Ova kontraofanziva smatra
se Titovim najve}im vojni~kim uspehom, iako je bio samo privremen i pla-
}en strahovitim gubicima. Nije sigurno ni da li je uop{te bio potreban.
Po mi{qewu nekih vojnih stru~waka, pa i wegovih komandanata, Ti-
tove odluke u vezi s prelaskom Neretve bile su vi{ekratno pogre{ne. î- î-
wenicu da je izgubio najmawe tre}inu qudstva, niko mu nije zamerio. Ciq
je bio preuzvi{en. Kritika se ograni~avala na taktiku. Kao vrhovni ko-
mandant, bio je odgovoran za to {to je D. Leki}, koji je svojom, ionako nedo-
voqnom, Prvom proleterskom brigadom poku{ao da spre~i dolazak nema~-
kog poja~awa preko Ivan sedla, napao jo{ i Kowic, {to je, ina~e bio Kova-
Kova-
~evi}ev zadatak i ~iji poku{aj 20. februara nije uspeo. Leki} tako nije
postigao ni jedno ni drugo, jer su mu Nemci upali u le|a. Tito se kasnije
hvalio da je ru{ewem jablani~kog mosta prevario Nemce. Me|utim, to je
ex post samohvala, u koju ni sam nije ba{ verovao. Za prvi most (kod Ostro{-
ca) kaè da je naredio da se poru{i iz „takti~kih – odbrambenih razlo-
ga”. Tada mu je komandant Desete hercegova~ke brigade saop{tio da su od
Bora~kog jezera u Prewskom gorju na jugu, na podru~je Ostro{ca, stigle
jake vasojevi}ke snage. „îm sam saznao za to, postalo mi je jasno, o ~emu
se radi... Nemci, Italijani, ~etnici i usta{e hteli su nas samleti... Tada
sam naredio da poru{e i drugi, posledwi most.” To je bio „manevar, isto-
vremeno za{tita od iznena|ewa s te strane, kako bi Nemci stekli utisak
da nameravamo nazad. Taj manevar je potpuno uspeo. Nemci su oslabili pri-
tisak u dolini Neretve, a mi smo dobili na vremenu za izgradwu impro-

vizovanog mosta,” kaè, misle}i na brvno ispod jablani~kog.457
Pre svega, bilo je nelogi~no da se zbog Luka~evi}eve opasnosti poru-
{i jablani~ki most. Cesta s Bora~kog jezera vodila je skoro direktno na
kowi~ki most, koji je, suprotno od jablani~kog, u celini bio u antiparti-
zanskim rukama, zbog ~ega je prelazak na desnu obalu bio sasvim jednosta-
van. Ostoji} bi morao biti maltene lud da Luka~evi}eve ~etnike po{aqe
levom obali Neretve, dovoqno {irokom na samo nekoliko mesta (kod êle-
bi}a i Ostro{ca), do jablani~kog mosta, koji je, osim nekoliko dana na le-
voj obali, sve vreme bio u partizanskim rukama. Krajwe nelogi~an bio je
i Titov misaoni preskok od ~etnika na Nemce. Zar je hteo da ih dizawem
mosta u vazduh obavesti kako protiv wih priprema kontraofanzivu? Nem-
ci su, ina~e, zaista smawili pritisak ka Neretvi, ali tek posle zavr{e-
ne Titove kontraofanzive i po vlastitoj odluci. Moè se tvrditi da su
posle ofanzive morali da se prestroje i sa~ekaju na dolazak svojih glav-
nih snaga. Mnogo je verovatnije da je wegovo povla~ewe s leve obale i ru-
{ewe oba mosta bila posledica ~etni~kog pritiska, posebno zato {to je
upravo tada Tre}a divizija morala da se povu~e od Kowica. M. \ilas je
uveren da su Nemci sasvim dobro znali da partizani nemaju na raspolaga-
wu drugu kona~nu mogu}nost od bekstva na levu obalu. Da su tada hteli da
dotuku Tita, ru{ewem mosta im je sam ponudio idealnu {ansu. Po{to mo-
ra da je bio svestan toga, postavqa se pitawe kakve karte je drào u svojim
rukama. Krajem februara, u okolinu Prozora stigli su svi rawenici i bo-
lesnici i na wih nije trebalo ~ekati. U nesigurnosti {ta da preduzme, 27.
februara je odlu~io da ih po{aqe nazad u Krajinu, sutradan je odluku
dva puta promenio, 2. i 3. marta je opet nameravao da ih po{aqe jednom u
Liku, drugi put na Biokovo, pre toga i na Dinaru. Tako je „varawem” Ne-
maca izgubio vi{e od nedequ dana. Upravo zbog toga, kontraofanziva je
postala neophodna. Budu}i da se iz nekih izve{taja i naredbi vidi da je
povla~ewe pred ~etni~kom i nema~kom opasno{}u od Kowica bilo predvi-
|eno dolinom Rame, nije iskqu~eno da je hteo da se sa svim snagama povu~e
na sever,458 pri ~emu je potcenio snagu tamo{wih nema~kih trupa. Preva-
Preva-
457
J. B. Tito, Vojna... IV
IV,, str. 74-79. Da se zaista radi o naknadnom prikrivawu po-
gre{nih odluka, govori nam Titovo obja{wewe: „mogli bismo re}i da smo prvi most poru-
{ili iz takti~ko – odbrambenih razloga, drugoga – kao takti~ku prevaru, kako bismo zama-
skirali svoje namere”. Samo dvanaest redova pre toga, rekao je da je i drugi most naredio
da se poru{i zbog ~etni~ke opasnosti (str. 78).
458
Zbornik... IV
IV/10,
/10, str. 313-16, 320, 342.
rio je uglavnom ~etnike, koji su zbog poru{enih mostova smawili budnost

na levoj obali Neretve. Spasilo ga je samo zaustavqawe Vajsa IIII.. Kritiku
podràva \ilasov podatak da je Tito u naredbama pokazivao znake nervo-
ze i da je besneo, kao i da se nepromi{qeno odazivao na opaàjne promene.459
No, kad je \ilas pisao svoju kritiku (pre 1977), imao je dovoqno razloga da
se Titu sveti za izbacivawe iz partijskog raja 1954. godine.
Titovi pregovori s Nemcima
Bitka za prelaz preko Neretve bi}e zabeleèna u istoriji i zbog Ti-

tovih pregovora s nema~kim snagama. V. Dedijer ih naziva martovskim.460
Partizani su ih dugo vremena posle rata dosledno skrivali. Prvi, 1949.
godine, Velebitov tajni odlazak u Zagreb zbog razmene zarobqenika, pome-
nuo je S. Klisold, ali general se tom prilikom nije uhvatio za nema~ku
ponudu o zajedni~koj odbrani od savezni~kog iskrcavawa u Dalmaciji.461
Na osnovu nema~kih izvora, vi{e podataka o pregovorima prikupio je Val-
ter Hagen (pravo ime mu je Vilhelm Hetl, bio je saradnik Biroa VI nema~-
kog SD-a), 1952. godine. Hagen navodi da su se prvi put pojavili na pro
proce
cesu
protiv ma|arskog (protitovskog) ministra Lasla Rajka, u septembru 1949.
godine u Budimpe{ti. Nekada{wi jugoslovenski otpravnik poslova, Lazar
Brankov, svedo~io je da je general Velebit pregovarao s Nemcima o preki-
du neprijateqstva. Nema~ki general R. Kisling je vest o pregovorima, kao
vru}u informaciju, saznao od opunomo}enog nema~kog generala u Hrvat-
skoj Glajze fon Horstenaua (obojica su bila Austrijanci), koji je u wima
imao va`nu ulogu. Naknadno je, 1956. godine, objavio nekoliko podataka po
se}awu.462 Glajze sam nije mogao da svedo~i, jer ga je posle rata narodna
vlast osudila na smrt i streqala. Po Kislingu, Glajzeov ranije napisani
rukopis Erinnerungen an Kroatien /Se}awe na Hrvatsku/,
Hrvatsku/, kona~no je dobi-
jen iz ruku „Titove tajne policije” i prenesen u austrijske dràvne arhi
arhi--
ve. Po M. Lizu, sstreqana
treqana je glavna Titova veza s Nemcima, inèwer Ot.
459
M. \ilas, Wartime
Wartime, str. 223-24. \ilas je u me|uvremenu verovatno zaboravio da je
u vreme borbi pri~ao Dedijeru kako je Tito jo{ tada pomiwao taktiku iznena|ewa Nema-
ca ru{ewem mostova i povla~ewem Druge proleterske s leve obale (V. Dedijer, Dnevnik
II,, str. 145, nap.)
II
460
II,, str. 801-52.
461
Clissold, Whirlwind
S. Clissold, Whirlwind, str. 151.
462
R. Kiszling, Kroaten str. 199-200.
Dedijer u drugom delu svog Dnevnika, objavqenog 1946. godine, o pre-

govorima ni{ta nije znao. îwenica da ih se u tre}em izdawu, 1970. godi-
ne, setio, dokazuje da se pre toga nadao da se mogu prikriti.463 I Tito ih je
prikrivao, i to na mnogo neobi~nije na~ine. Majora Fon Pota, ratnog a|u-
tanta generala G. fon Horstenaua, koji je o tim pregovorima previ{e znao,
Titovi agenti su, uz pomo} wegovog zagreba~kog zeta, po kojem su mu posla-
li pismo, i na taj na~in 1946. godine do{li s wim u kontakt u wegovom
Forarlbergu, omamili, kidnapovali i prevezli u Jugoslaviju. Obojica su
nestala bez traga. Time je i{~ezao i jedini svedok razgovora izme|u Glaj-
zea i Titovog agenta Velebita.464 Filis Oti, ina~e Titova odu{evqena
pristalica, u pismu The Times Literary Supplement,
Supplement, od 27. novembra 1970.
godine, izve{tava da je u intervjuu direktno upitala mar{ala, ima li
istine u glasinama o partizanskim pregovorima s Nemcima. Zakliwao se
da nema.465 Drugi u~esnik u razgovoru, M. \ilas, za pregovore je „saznao”
(Wartime),
tek mnogo kasnije, 1977. godine (Wartime ), i objavio je samo ono {to su ve}
drugi otkrili. M. Lekovi}, koji o pregovorima „po slu`benoj du`nosti”
daje najvi{e podataka, jo{ uvek se pravi neve{t. Tito ih je priznao tek
dve godine pre svoje smrti, u govoru na zboru povodom 35-godi{wice bitke
na Neretvi, 1978. godine. Me|utim, rekao je samo da mu je u Livnu neki tod-
tovac predloìo razmenu zarobqenika, a u vreme bitke na Neretvi, „tro-
jica na{ih drugova” i{la su na pregovore, tako|e zbog razmene zarobqe-
nika i priznavawa statusa strane u ratu partizanskoj vojsci. Uspeli su
samo da re{e prvi problem. S obzirom na sve ostalo, i daqe je tvrdoglavo
}utao.466 B. Petranovi} saop{tava da su iz srpskohrvatskog prevoda J. Toma-
Chetniks, objavqene u Zagrebu jo{ 1979. godine, ispu-
{evi}eve kwige The Chetniks,
stili one stranice izvornika na kojima je autor govorio o partizansko-ne-
ma~kim pregovorima.467
Martovski pregovori bili su ne{to sasvim novo u partizanskim kon-
taktima s Nemcima. Partizani su uspostavqali kontakte sa zavojeva~ima
i ranije, ~ak na najvi{em nivou. Jo{ tokom leta 1941. godine, delegacija
463
V. Dedijer, Dnevnik II, II, 3. izdawe, str. 140-41, 146. U prvom izdawu, Dedijer je znao
za majora „[tekera”,
„[tekera”, s kojim je ~ak i razgovarao (str. 152), u tre}em izdawu kaè da su
\ido, Ko~a i Vlatko oti{li s belom zastavom na razgovore za razmenu majora „[tekla”
(str. 140).
464
Fall... , str. 174.
I. Juki}, The Fall...
465
Beloff, Tito
N. Beloff, Tito´´s...,
..., str. 81-82.
466
„Bitka za rawenike...”, Vojna djela VI, 1981, str. 229;
467
B. Petranovi}, Srbija u drugom..., str. 289. 289.
crnogorskih partizana, koju su sastavqali Blaò Jovanovi}, Peko Dap~e-

vi} i \uro êgarovi}, po nalogu M. \ilasa, sastala se s predstavnicima
italijanske vojske. M. \ilas tvrdi da je iskqu~ivi ciq bio dogovor o raz-
meni zarobqenika i obostranom po{tovawu me|unarodnog ratnog prava. O
razmeni zarobqenika s Italijanima je pregovarao i neukrotivi koman-
dant Sava Kova~evi}, kome su tada izru~ili zarobqenog oca Blagoja. Kas-
nije }emo videti da je \ilas i o martovskim pregovorima tvrdio isto, ali
sve nije bilo istina. U vezi sa razmenom zarobqenika ili osu|enih, kon-
takata je bilo i vi{e.468 V. Hagen je otkrio da je Titov V[ preko kurira
odràvao stalnu vezu s generalom Roatom (to je saznala nema~ka Feldgen-
darmerija od kurira, koga je 1942. zarobila na putu u glavni stan Roate),469
prema drugim izvorima, Andrija Hebrang je odràvao kontakte sa ustausta{a-
{a-
ma. H. Nojbaher potvr|uje da je do kraja 1943. godine uspostavqena stalna
veza izme|u Glajze fon Horstenaua i hrvatskog G[-a.
Tito je 3. septembra 1942. godine, u svom {tabu u Glamo~u, primio za-
robqenog nema~kog stru~waka, in`. Hansa Ota, pukovnika, kako se pred-
stavio, koji je posredovao za 11 nema~kih stru~waka, zarobqenih u Livnu
i Jajcu. In`. Ot je bio na~elnik organizacije Tot, koja je brinula o po-
slovawu mostarskih boksitnih rudnika, a ina~e obave{tajac nema~ke SD;
radio je, kako za generala Lera, tako i za nema~kog poslanika u Zagrebu
SA obergrupenfirera Zigfrida Ka{ea, bio je politi~ki savetnik Glaj-
zea fon Horstenaua, a po S. Klisoldu, tako|e i visoki funkcioner zabra-
wene KP Nema~ke. Tito je pristao na pu{tawe, a u zamenu je zahtevao
jednu jedinu va`nu partizanku koja se nalazila u zagreba~kim zatvorima;
za kona~ni dogovor poslao je u Zagreb izaslanika, koji se o razmeni spora-
zumeo s Glajzeom. Prema drugim izvorima, moè se zakqu~iti da je iza-
slanik bio Marijan Stilinovi} (pod imenom Sre}ko [uwarevi}), iako
je kao vreme sastanka naveden kraj avgusta 1942. godine. Dedijer izve{ta-
va da je 5. septembra izvr{ena razmena grupe partizana za nekoliko ne-
ma~kih oficira. Glajze je Titu saop{tio da bi bio spreman za sli~ne
razmene i ubudu}e,470 a, osim toga, pomenuo je mogu}nost da Nemci odrede
partizanima posebnu teritoriju, na kojoj ih ne bi napadali. Tito je kra-
jem 1947. godine pri~ao Dedijeru da je u Glamo~u razgovarao s in`. Otom,
izme|u ostalog, i o dalekose`nim pitawima odnosa me|u saveznicima i po-
loàju Nema~ke u wima; Ot mu se nudio za posrednika. Vi{e od toga Tito
468
Npr. Zbornik... IV
IV/7,
/7, str. 140.
469
W. Hagen, geheime..., str. 257.
470
nije otkrio.471 I. Avakumovi} je u zaplewenim nema~kim arhivama otkrio

dokument po kojem je Tito, tokom leta 1942. godine, nekog Nemca (verovat-
no se radilo o in`. Otu, zarobqenom prilikom napada na Livno) nagovarao
da se Nema~ka poveè sa Sovjetskim savezom, jer „bi ina~e postojala opa-
snost da na kraju rata pobednice opet ostanu Engleska i SAD, a pobeda
tih reìma zna~ila bi uni{tewe i podjarmqivawe radnog dela naroda”.
To je bio dobar uvod u martovske pregovore; ni{ta ~udno {to je Tito ove
svoje zamisli hteo da {to temeqitije prikrije.
V. Hagen kaè da je Tito, posle uspe{ne razmene zarobqenika, poslao
u Zagreb nekada{weg advokata dr Petrovi}a, da s generalom Glajzeom za-
kqu~i op{ti dogovor o razmeni zarobqenika. Glajze ga je qubazno primio,
ugostio ga desetak dana i omogu}io mu da poseti svoje roditeqe koji su ì
ì--
veli u Zagrebu. Tom prilikom je Petrovi} otkrio da je on zapravo general
Vladimir Velebit i da je u Zagreb stigao kao Titov izaslanik, s predlo-
gom za prekid neprijateqstva. Ako se Nemci obaveù da ne}e napadati par-
tizane unutar odre|enog rezervata, po mogu}nosti u zapadnoj Bosni (radi-
lo se, dakle, o Biha}koj republici), Tito bi se odrekao {irewa ustanka u
drugim delovima NDH. Da bi dokazao svoju verodostojnost, bio je spreman
da na neko vreme zaustavi sve teroristi~ke i saboterske radwe.472 Na sa-
stanku 17. novembra 1942. godine kod Livna, kojem su prisustvovala dvojica
nema~kih oficira i jedan civil, Velebit je (pod imenom Vladimir Pe-
trovi}), pored razmene zarobqenika, preloìo i priznavawe partizanske
partizanske
vojske kao regularne, dok je civil predloìo {ire pitawe rezervata, u ko
ko--
jem ne bi bilo borbi i gde bi poku{ali da obezbede za{titu za pravoslav-
ce. I Nemcima (ne samo Italijanima) bilo je odvratno usta{ko klawe srp-
skog stanovni{tva. Zato su se slagali s Dangi}evim predlogom da se isto~-
na Bosna pripoji Srbiji. Me|utim, ovi pregovori su bili neuspe{ni.
471
471
V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 803 i 841.
472
472
geheime..., str. 264. Pisac ove doga|aje sme{ta u 1943. godinu. Glajze
Hagen,, Die geheime...,
W. Hagen
se se}a da je Velebit do{ao k wemu s navedenom ponudom po~etkom maja 1943. S jedne stra-
ne, sasvim je sigurno da se Tito upoznao s in`. Otom jo{ tokom leta 1942. godine. Tada je jo{
i imalo smisla pregovarawe o zapadnoj Bosni. Verovatno je obe partizanske ponude u se}a-
wu spojio u jednu (R.( . Kiszling Kroaten, str. 199-200). S druge strane, nije iskqu~eno, ~ak
Kiszling,, Die Kroaten,
deluje verovatno da Hagen opisuje doga|aje iz marta 1943. godine, o kojima }emo jo{ ~uti.
U tom slu~aju, o wima zna samo s onog aspekta koji se ticao Glajzea. Sasvim je sigurno da je
po~etak maja 1943. godine predaleki datum za wih.
* Bilten V[ NOP i DVJ II, broj 17-18-19.
** Dokument H-300177/8, I. Avakumovi}, Mihailovi} Mihailovi}...
... str. 113 nap.; vidi i B. Kriz-
man, Paveli}...
Paveli}...,, str. 383.
Ovakav prikaz razgovora sa sastanka 17. novembra znatno zamagquje

wihov sadràj. To zakqu~ujemo iz zabele{ke o razgovorima 11. marta 1943.
godine u Gorwem Vakufu, kojima su zapo~eli martovski pregovori. Zabe-
le{ku je za svoju upotrebu sastavio na~elnik {taba Sedamsto sedamnaeste
sedamnaeste
pe{adijske divizije, dr Kri{. Iz we saznajemo da su se na sastanku 17. no-
vembra prisutni oficiri zvali Hajs i Kuli}, obojica kapetani, civil je
bio „gospodin Ot”. U vezi s razgovorima u Vakufu (o wima kasnije), pomi-
we u uvodu da su „ostala” pitawa, navedena pod ta~kom 3 razgovora, razma-
trana jo{ 17. novembra; na kraju je zabeleìo da su pod ta~kom 3 razmatra-
na politi~ka pitawa i da su u vezi s wom naglasili da „je ta ta~ka bila ve}
jednom razmatrana, i to 17. novembra 1942. godine”.
V. Dedijer, koji navodi kako podatke o sastanku od 17. novembra, tako
i zabele{ku dr Kri{a,473 wihovu vezu nije iskoristio za izuzetno zna~aj-
nu konstataciju. Kao {to }emo videti, izaslanici partizana u Vakufu,
pod ta~kom 3 izjavili su da ne vide razloge zbog kojih bi se borili protiv
Nemaca i da bi se borili protiv Engleza, u slu~aju da se iskrcaju. Zato su
Nemcima predloìli prekid neprijateqstva i odre|ivawe operativne
zone, u kojoj bi „mogli da ~etnicima zadaju odlu~uju}i udarac”. Sude}i po
bele{ci dr Kri{a, da su pitawa pod ta~kom 3 razmatrana jo{ 17. novembra,
proizlazi nesumwiv zakqu~ak da su sve to partizani predlagali Nemci-
ma jo{ u Biha}koj republici (ta~nije: u wenom hrvatsko-hercegovskom de-
lu), da Nemci tada predlog nisu prihvatili, tako da su martovski prego-
vori (najmawe) drugi partizanski poku{aj da se sporazumeju s Nemcima na
ra~un ~etnika. Pregovore s usta{ama pri tome ne brojimo. Zamenik na~el-
nika V[-a Terzi}, u pripremama za prodor u Sanxak i Crnu Goru, 17. ja-
nuara izvestio je Tita o svojim kontaktima s usta{ama: „Moramo ih i da-
qe zadràvati razgovorima, zavla~iti pregovorima i varati, kako bi nam
ostalo dovoqno vremena za preraspodelu snaga, sa ciqem, da razbijemo ili
uni{timo ~etnike.”474 Da li su u V[-u bili ube|eni da su Nemci ve} „ne-
utralizovani”, ili su ~etnike smatrali prvenstvenim neprijateqima u
tolikoj meri da su Nemce zaboravili?
Inicijative za martovske pregovore tuma~ili su na razli~ite na~i-
ne. Prema, donekle dalekovidnijem, Robertsovom tuma~ewu, „partizani su
u jesen 1942. godine odlu~ili da ponovo procene svoju situaciju. Kao {to
je poznato, Sovjeti nisu slali pomo}. Istovremeno su u rukama imali do-
kaze da Britanci podràvaju Mihailovi}a. Italijani nisu pokazivali
473
473
V. Dedijer, Novi prilozi... II
II,, str. 803 i 806.
474
Zbornik... II
II/7,
/7, str. 428.
posebnu agresivnost, iz nema~kih izvora stizali su znaci da bi i oni pri-

stali na izvesno primirje. Za{to ne bi iskoristili te {anse, koje bi par-
tizanima omogu}ile neometani nastavak gra|anskog rata i likvidaciju
~etnika?”475 Postoji i uè, strogo vojni~ko obja{wewe. Nemci su u svojoj
êtvrtoj ofanzivi isterali najja~e partizanske snage iz Biha}ke repub-
like prema jugoistoku, sve do Neretve. Tito je nameravao da se preko we po-
vu~e u Crnu Goru. Zbog odbacivawa svojih predloga od 17. novembra 1942.
godine, bio je uvre|en i vi{e nije mislio na wih. Me|utim, kad su ga Nem-
ci najè{}e potisnuli od Gorweg Vakufa prema jugu, pred Neretvom, kao
i na wenoj suprotnoj, levoj obali, sa~ekale su ga jake, broj~ano skoro pod-
jednake ~etni~ke snage, a u ve}im mestima i Italijani. Da bi dobio na vre-
menu i izvukao se iz nema~ko-~etni~kog obru~a, ublaàvawem pritiska
odozgo, od Prozora na severu, uprkos novembarskoj uvredi, dao je inicija-
tivu za uspostavqawe kontakata i zakqu~ivawe primirja s Nemcima. Voj-
ni~ko tuma~ewe podràva kapetan V. Terzi}, tada{wi zamenik na~elni-
ka Titovog {taba,476 pa i kasniji pisci, npr. J. Toma{evi}.477
Tuma~ewa se ne iskqu~uju. Istina, partizani su dobili na vremenu
jo{ i uspe{nom ofanzivom koju su zapo~eli 3. marta, tako da Nemce nije
trebalo zadràvati i pregovorima, naro~ito zato {to se {ansa za uspo-
stavqawe kontakata ponudila tek 3. marta, kad im je u borbama pao u ruke
nema~ki komandant bataqona major Artur [treker. Wega su iskoristili
za uspostavqawe veza. Me|utim, kad su, posle kra}ih priprema, pregovo-
ri zapo~eli 11. marta 1943. godine u Gorwem Vakufu, taj grad je, zajedno s
Prozorom, ponovo pao u nema~ke ruke. To zna~i da je Titova kontraofanzi-
va imala samo privremeni uspeh. êtvrtog marta Tito to, dodu{e, jo{ ni-
je znao, ali je mogao da o~ekuje. U tom slu~aju, trebalo je da upotrebi neki
drugi na~in za zaustavqawe ponovnog nema~kog prodirawa. Problem je bio
u tome {to su posle okon~awa partizanske kontraofanzive i sami Nemci
usporili prodirawe. Mora da su imali veoma jake razloge, kad su prista-
li na usporavawe. Kakve? Da li zaista samo organizacijske?
Odmah ~im je saznao za zarobqenog majora, Tito je zahtevao da ga pri-
vedu u V[. Tamo su, pored wega, s wim razgovarali i Rankovi}, \ilas i
Pijade, svi s izmi{qenim imenima. Predlagali su mu da svojoj komandi
napi{e pismo, u kojem }e predloìti pregovore na vi{em nivou. Pismo s
475
Roberts,, Tito
W. Roberts Tito...,
..., str. 107-8. Tito se jo{ 31. januara obratio Moskvi za pomo}, 11.
februara stigao je negativan odgovor (F. Maclean, Disputed
(F. Maclean, ..., str. 206).
Disputed...,
476
V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 804.
477
J. Tomasevich, Chetniks, str. 244, 246.
datumom od 4. marta, stiglo je do Glajzea fon Horstenaua. O wegovom pri-

stanku, {tab Sedamsto sedamnaeste divizije, kojoj je pripadao [treker,
10. marta obavestio je V[. V[ je jako ùrio, pa je, uveren u uspeh, jo{ 8.
marta, unapred, izdao ovla{}ewa za tro~lanu delegaciju; ovla{}ewa je
potpisao zamenik na~elnika V[-a kapetan V. Terzi}. Po Titovom nalogu,
delegacija je sastavqena od M. \ilasa, K. Popovi}a i V. Velebita. Do Pro-
zora je stigla pe{ice putem iz Rame, s belom zastavom u rukama. I jedno i
drugo je zahtevala nema~ka komanda; iako je trebalo da svako nosi svoju za-
stavu, nosio ju je najmla|i po poloàju, general Velebit. Otuda su Nemci
trojku odvezli automobilom u Gorwi Vakuf. Prema telefonskom izve{ta-
ju koji je jo{ istog dana, iz Sarajeva, primio general Glajze fon Horste-
nau u Zagrebu, delegati su na kapama, umesto crvenih zvezda, nosili ozna-
ke M, {to je zna~ilo Ma~ek (po predsedniku HSS – Hrvatske seqa~ke stran-
ke, dr Vlatku Ma~eku). Po{to je Ko~a Popovi} u svom dnevniku zapisao da
su sva trojica na {ajka~ama imali zvezde, moèmo verovati jednome ili
drugome. M. Lekovi} veruje Ko~i Popovi}u. Za suprotno svedo~i okolnost
da su, prema telefonskom izve{taju, dvojica od pregovara~a bili „profe-
sori”. Qudi s titovkama i crvenim zvezdama na wima ne odaju utisak pro-
fesora.478 Ako pretpostavka stoji, moèmo zakqu~iti da su Titovi delega-
ti „pohrva}ewem” hteli da se pokaù ne samo kao smrtni neprijateqi ~et-
nika, nego i kao prirodni saveznici Nemaca. I zaista, prema Glajzeovom za-
pisu, partizanski parlamentarci su odmah izjavili „da se ne bore protiv
protiv
hrvatske dràve, ni u kom slu~aju protiv Nemaca, ve} iskqu~ivo protiv
~etnika. Spremni su da istupe protiv svakog neprijateqa, koga bismo im mi
(tj. Nemci – A. B.) odredili, kao i protiv Engleza, ako se iskrcaju.”479
Sastanku u {tabu Sedamsto sedamnaeste divizije u Gorwem Vakufu
prisustvovao je wen komandant, general pukovnik Benignus Dipold. Pre-
ma pisanoj zabele{ci na nema~kom od 11. marta, kako ju je diktirao Vladi-
mir Velebit, pisao major Bart, a potpisali, osim Velebita (s imenom V.
Petrovi}), jo{ Ko~a Popovi} i Milovan \ilas (s imenom M. Markovi}), de-
legati V[-a su, osim razmene rawenika (ta~ka 1) i primene me|unarodnog
ratnog prava na wih (ta~ka 2), predloìli i zaustavqawe neprijateqstva
neprijateqstva
izme|u Vermahta i NOV. Pod ta~kom 3 je re~eno da komanda NOV Jugosla-
vije smatra da „a) u datoj situaciji nema razloga za vojne akcije nema~ke
478
M. Lekovi}, Martovski..., str. 93-4, 80. Kao {to }emo jo{ videti, Tito je sli~an
ma~ji trik upotrebio ~ak i u kasnijoj poseti êr~ilu u Napuqu.
479
479
I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 113, koji navodi i oznaku dokumenta u va{ing-
tonskim State Archives.
Archives
armije protiv NOV Jugoslavije i ina~e, s obzirom na situaciju, protivni-

ke i interese jedne i druge strane. Zbog toga bi bilo u obostranom intere-
su da se neprijateqstva prekinu. U vezi s tim, nema~ka komanda i ova dele-
gacija, definisa}e svoje predloge o mogu}oj zoni, kao i pravcu ekonomskih
ili drugih interesa”. Ovaj predlog obja{wava konstatacijom da „b) NOV
Jugoslavije smatra ~etnike svojim glavnim neprijateqima” („ („Das VbH Ju-
go betrachtet die Cetniks als Hauptfeinde”).
Hauptfeinde”).480 U memorandumu koji su Nemci
jo{ istog dana sastavili za sebe, u vezi s ta~kom 3, zapisano je da delega-
cija misli da nema nikakvih razloga da se partizani bore protiv Nemaca,
da su se i do tada samo branili, jer su ih nema~ke ~ete napadale, da èle
da se bore samo protiv ~etnika i da bi se borili i protiv Engleza, ako se
iskrcaju. Zabeleèno je tako|e da je delegacija predloìla sporazumno
definisawe interesne zone, u kojoj bi ~etnicima mogli zadati odlu~uju-
}i udarac. Ujedno je molila da ta~ka 3 ostane u tajnosti.481 General Dipold
je na to izjavio da za takve pregovore nema ovla{}ewa i da }e o predlozi-
predlozi-
ma delegacije obavestiti pretpostavqene. Odlu~ili su da odgovor sa~e-
kaju u nema~kom {tabu.
Odgovor je stigao tek 14. marta od generala Glajzea fon Horstenaua iz
Zagreba. Trebalo je da se pregovori nastave u Sarajevu, kuda su Nemci auto-
mobilom odvezli \ilasa i Velebita. Ko~a Popovi} se pre toga vratio u V[.
Dana 15. marta, jedan vi{i obave{tajni oficir i in`. Ot saop{tili su
da }e wihovi pristati na razmenu zarobqenika, a istovremeno su zahteva-
li da partizani prestanu s diverzijama na pruzi Zagreb-Beograd. Na tome
general
je stalo. Sada je i \ilas odlu~io da se vrati u V[. Narednog dana, gene ral
Glajze fon Horstenau iz Zagreba je poru~io u Sarajevo da delegacija do|e
k wemu na razgovor. Jedinog koji je od delegacije ostao, V. Velebita, zaje-
dno s in`. Otom, prebacili su u Zagreb avionom. S generalom su vodili ne-
obavezan razgovor odmah po sletawu. Velebit je saznao da Nemci jako èle
zaustavqewe napada na pruzi Zagreb-Beograd. Sutradan je Velebit razgo-
varao u nema~koj komandi i u italijanskoj vojnoj misiji o razmeni zarobqe-
nika (partizani su imali i mnogo italijanskih zarobqenika), ali ni tada
nije do{lo do neke odluke. Zajedno s in`. Otom, 18. marta, avionom su ga
vratili u Sarajevo, odakle je Velebit po nema~kom kuriru-oficiru izve-
480
Fotokopija tog dokumenta objavqena je me|u ostalima na str. 845 ranije citirane
kwige V. Dedijera. Iako nije re~eno kome su ~etnici glavni neprijateqi, moè se zakqu-
~iti da su partizani sugerisali Nemcima da su neprijateqi ne samo wima, nego i Nemci
Nemcima.
ma.
Iskrcavawe Anglo-Amerikanaca na Balkanu bila je pretwa obema pregovara~kim stranama.
481
Zabele{ka je objavqena u M. Lekovi}, Martovski..., str. 253-55.
stio V[ da su Nemci pristali na pregovore i da treba da mu se u Sarajevu

Sarajevu
ponovo pridruì \ilas, da bi zajedno krenuli u Zagreb. \ilasa su iz Ko-
wica, dokle ga je iz V[-a pratio isti nema~ki oficir-kurir (Kowic su
zauzeli Nemci), jo{ istog dana kamionom prebacili u Sarajevo. Jo{ rani-
je su partizani, jednostrano, pustili {est nema~kih zarobqenika, slu`-
benika Elektrobosne iz Jajca. Posle razgovora s Velebitom, \ilas je iz
Sarajeva izvestio V[ da puste iz zarobqeni{tva i majora [trekera, s
grupom od 20 podoficira
podoficira i vojnika. I to je izvr{eno.
\ilas i Velebit su se zajedno s in`. Otom odvezli u Zagreb 20. marta;
automobilom do Slavonskog Broda, a daqe vozom. Imali su razgovore u {ta-
bu opunomo}enog generala i u nema~kom konzulatu, ali na nièm nivou.
Nisu se pojavili ni Glajze fon Horstenau, niti konzul Ka{e, koji je tako-
tako-
|e bio upleten u pregovore. Razgovori su se zato najvi{e odnosili na pu-
{tawe zarobqenih i uhap{enih partizana, {to je bilo u nadle`nosti
vojnih vlasti. Po{to su ~amili najvi{e po hrvatskim zatvorima, bilo je
te{ko otkriti traène osobe, neki vi{e nisu bili me|u ìvima, pa se po-
sao oduìo. Sa spiska osoba ponu|enih za razmenu, Velebit i \ilas su iza-
brali 12 poznatih qudi, za koje su Nemci obe}ali da }e dovesti u Saraje-
vo i predati partizanima. Nemci su kasnije u celini ispunili svoju oba-
vezu: me|u izru~enim zatvorenicima bila je i Herta Has, Titova druga
supruga. Uz svaku povoqnu prilku, \ilas i Velebit su nema~kim pregova-
ra~ima nudili dogovor o ta~ki 3 izvornog predloga. Tako su im 23. i 24.
marta ponovili da partizani nemaju „nikakvog razloga za ratovawe protiv
nema~ke vojske, niti za izazivawe {tete nema~kim interesima u celoj
dràvi, bilo da su vojne ili ekonomske prirode, tako|e ni saobra}ajnim
interesima. Za to ne zahtevamo nikakvu protivuslugu. Treba samo da nam
omogu}ite priliku da se borimo protiv ~etnika i mi }emo ih likvidira-
ti.”482 S druge strane, konzul Ka{e im je dao na znawe da bi se nema~ko ra-
spoloèwe prema partizanima moglo jako promeniti ako prestanu s diver-
zijama na „slavonskoj” pruzi. Posle tih razgovora, Nemcima je ve} bilo
sasvim jasno da partizani predlaù prepu{tawe Sanxaka u wihovo inte-
resno podru~je,483 tako|e, i \ilas se uverio da ih Nemci ne}e gawati ako
prestanu s borbama. Da bi pred neposve}enima prikrio pregovore s Nemci-
ma, Ko~a Popovi} je svoju odsutnost i ponovno pojavqivawe u V[-u pred-
stavio kao zamenu za nema~ke zarobqenike.484
482
M. Lekovi}, Martovski..., str. 134-35.
483
To potvr|uju nema~ki arhivski izvori u Va{ingtonu, Avakumovi}, l. c.
c
484
Zbornik... IV
IV/11,
/11, str. 279.
Me|utim, to su bile inicijative za koje nisu bili nadle`ni ni naj-

vi{i nema~ki predstavnici u Zagrebu. Vesti da nema~ki komandanti u
Bosni pregovaraju s partizanima, a prvi je bio general Dipold, koji je u
Gorwem Vakufu preuzeo wihove predloge, stigle su do vrhova u Berlinu.
Glajze fon Horstenau, koji je poznavao neprilagodqivost Ribentropa, po-
ku{avao je da stvar sredi pre SD i Himlera,485 ali je konzul Ka{e jo{
17. marta o pregovorima obavestio svog ministra. U depe{i Ribentropu sa-
op{tio je: „Pojavila se mogu}nost da Tito prekine neprijateqstva protiv
Nema~ke, Italije i Hrvatske i da se povu~e u Sanxak, kako bi poravnao
ra~une s Mihailovi}evim ~etnicima. U tom slu~aju, postoji mogu}nost da
Tito bezuslovno okrene le|a Londonu i Moskvi koji su ga ostavili na ce-
dilu. Partizani èle potu}i ~etnike u Sanxaku, posti}i svoj povratak
ku}ama i mir u hrvatskim i srpskim selima, kao i povratak izbeglica po-
sle razoruàwa u wihova sela; mi bismo morali prekinuti streqawa i
ve{awa wihovih vo|a. Mislim, da bi trebalo da zgrabimo ovu priliku.
Bilo bi od izuzetnog zna~aja, da se ta, svetski poznata borbena grupa, odle-
pi od na{ih neprijateqa.”486
Ribentropov odgovor 19. marta bio je da su svi kontakti s partizanima
besmisleni. Na ponovni telegram Ka{ea od 26. marta, u kojem je Ribentro-
pa obavestio da su u Zagreb, radi pregovora, stigli najvi{i Titovi opuno-
mo}enici, koji obe}avaju prestanak ratovawa ako ih ostave u miru u San-
xaku, Ribentrop je 29. marta telegrafski zabranio svaki daqi kontakt s
partizanima, tako|e i posredni. S Titom dolaze „u obzir samo pregovori o
polagawu oru`ja i predaji”, zahtevao je.
Ka{e i Glajze fon Horstenau imali su druga~ije mi{qewe. Oni su i
pregovarali. Tako je Ka{e jo{ 31. marta preporu~ivao Ribentropu da par-
tizanima i ~etnicima ostavi odre{ene ruke, jer }e to koristiti Nemci-
ma. Preporuku je potkrepio podatkom da se „u svim dosada{wim pregovo-
rima s partizanima... potvrdila... pouzdanost Titovih obe}awa.” Na koje pre-
govore je mislio, naàlost, nije rekao. Me|utim, Titovi advokati nisu
mogli promeniti tok doga|aja. Ostao je na snazi Ribentropov stav iz depe-
{e od 21. aprila, da Nemci nemaju nameru da partizane koriste protiv ~et-
nika, kako to ~ine Italijani sa ~etnicima, ve} smatraju da treba uni{ti-
ti i jedne i druge,487 posebno, jer je Hitler ne{to kasnije, za takav stav
485
485
Hagen, Secret
W. Hagen, ..., str. 170.
Secret...,
486
Fall..., str. 175; pisac je ovu depe{u dobio rano 1965. godine, u arhiva-
I. Juki}, The Fall...,
ma bonskog ministarstva spoqnih poslova.
487
M. Lekovi}, Martovski..., str. 298 (faksimil Ribentropovog telegrama).
pridobio i Musolinija. Kad je Hitler saznao za pregovore, on je, navodno,

besno odlu~io da se „s pobuwenicima ne pregovara, ve} ih treba pobiti”.
Martovskim (i novembarskim) pregovorima Tito je dokazao da na mo-
ralnom nivou nema {ta da zameri Mihailovi}u. Zato ih se stideo i pri-
krivao ih. Sli~no je postupao i \ilas, koji ih je li~no vodio. Ako je u maju
1944. godine prikrivao Staqinu svoj udeo u pregovorima, bila je to stvar
internog komunisti~kog morala. Nije imao nikakvo opravdawe za wihovo
prikrivawe vi{e od dvadeset godina kasnije, kad je napisao, svetskoj jav-
nosti namewenu, kwiìcu, Razgovori sa Staqinom.488 Kad su glasine o pre-
govorima po~ele sve vi{e da prodiru u javnost, dakako, vi{e nije mogao gu-
rati glavu u pesak. Izabrao je drugi put. S jedne strane, ube|ivao je svet-
ku javnost da je izvo|ewe izvorne revolucije (bukvalno, ne oslobo|ewe) u
Jugoslaviji dovoqno veliko postignu}e, a da bi zbog tih pregovora bilo ko
morao bilo kome da se opravdava. Pri tome se oslawao na Sovjete, koji su im
svojim paktom i Brestlitovskim sporazumom iz 1939. godine sami dali pri-
mer kako treba postupati u slu~aju „vojni~kih neizbe`nosti”. Pregovori
su bili uobi~ajeno takti~ko zavo|ewe neprijateqa, neophodno za postiza-
we glavnog ciqa, uspostavqawe sovjetskog dru{tvenog ure|ewa.
S druge strane, \ilas je o pregovorima priznavao samo one detaqe za
koje je javnost znala iz drugih izvora; o ostalima, za koje je mislio da nisu
nisu
op{te poznati, }utao je i daqe. Tako nije bio voqan da prizna da su preprego-
go-
vara~i Nemcima predlagali primirje, iako priznaje da su se nadali pre-
kidu neprijateqstva. Jo{ mawe da su se Nemcima nudili za saradwu. Tvrd-
wom da „u neko trajno primirje ili {iri sporazum niko nije ozbiqno vero-vero-
vao”, i sam nehotice priznaje da bi prihvatili i duè primirje i dubqu
saradwu da su Nemci pristali. Daqe tvrdi da pred Nemcima nisu hteli
nagla{avati kako su ~etnici wihovi glavni neprijateqi, jer su ih, po we-
mu, „Nemci smatrali svojim saveznicima”, o prekidu borbi s usta{ama, na-
vodno, uop{te nije bilo razgovora.489 Ne kaè ni to da su Nemcima predlo-
ìli da ta~ku 3 svog predloga zadrè u tajnosti.490 Navedeni citati zabe-
le{ke, napisane na nema~kom, uteruju ga u la`, posebno zato {to se, s ob-
zirom na podatke o pregovorima, koje je objavio V. Roberts, ne moè pozi-
vati na posustalu memoriju. Prekid neprijateqstva predloìli su izri-
~ito, kao {to su i ~etnike izri~ito naveli kao svoje (i nema~ke!) glavne
neprijateqe, tako|e su predloìli odre|ivawe teritorije na kojoj bi bez-
488
M.\ilas, Conversations ..., str. 9; srpskohrvatsko izdawe, str. 12.
Conversations...,
489
Wartime,, str. 242.
M.\ilas, Wartime
490
M. Lekovi}, Martovski..., str. 87.
bedno mogli da se obra~unaju sa ~etnicima, s istovremenim definisawem

ekonomskih i drugih interesa. Posledwi predlog je razumqiv iz pret-
hodnih nema~kih predloga da partizani garantuju neometan izvoz siro-
vina iz Jugoslavije; na tom delu zemqe radilo se, pre svega, o boksitu iz
okoline Mostara. [to se ti~e ~etnika, \ilas pre toga sam kaè da su se
unapred dogovorili za taktiku koje }e se dràti na pregovorima i da }e
pri tome, kao svoje neprijateqe, na prvo mesto postaviti ~etnike koji su
smetali i Nemcima. [to se ti~e usta{a, saznali smo ne{to ranije da su
partizani prihvatili nalog da ih napadaju samo u slu~aju ako pomaù ~et-
nicima. \ilas tada, svakako, nije mogao znati da }e neko kasnije ipak i{~e-
prkati taj dokument.491 Ne{to ranije, dok jo{ nije znao za wegovo otkri}e,
nije priznavao ni svoje u~e{}e u pregovorima. Wegovu nau~nu metodu, ta-
da je jo{ nastupao kao nau~nik, mogli bismo, Dedijerovim re~nikom, ozna-
~iti kao „subjektivno skra}ivawe vremenske distance pod pritiskom ob-
jektivnih otkri}a”. [ta bismo sve saznali o \ilasovim pregovorima s de-
legatima generala Pircija Birolija u leto 1941. godine u Crnoj Gori, ili
o Terzi}evim s usta{ama u januaru 1943. godine, kad bi se otkrile kakve
bele{ke o wima, moèmo samo da naga|amo.
Nema razmena izme|u Tita i Nemaca
Sve ovo potvr|uje Robertsovu tezu da je razmena zarobqenika za par-

tizane bila samo sredstvo za postizawe mnogo zna~ajnijih ciqeva: primir-
ja, koje bi im omogu}ilo bekstvo u Sanxak, odnosno, u Crnu Goru, gde bi bi-
li bezbedni od nema~kih gonilaca i gde bi mogli kona~no da se obra~unaju
sa ~etnicima.
491
Me|utim, to, kao {to znamo, nije bio Dedijer, iako je te dokumente morao poznavati,
poznavati,
bar ve} 1965. godine. Nije ih objavio, ve} ih je poslao Titu, da on odlu~i o wihovoj sudbini
(V. Dedijer, Novi prilozi...
prilozi... II
II,, str. 810.). Time je dokazao da je poslu{an dvorski biograf ko-ko-
ji obelodawuje samo ono {to je po voqi Wegovom veli~anstvu. Tada je morao znati za prego-
vore iz Robertsove kwige, objavqene 1973. godine, i prepoznati u woj objavqene, sadrìnski
mnogo zna~ajnije dokumente o wima od onih koje je on sam objavio dvadeset godina kasnije,
pre svega, i memorandum, sastavqen za doma}u nema~ku upotrebu (W. Roberts, Tito..., str.
(W. Roberts,
108). Uprkos tome, hvali se istinoqubivo{}u, kaè, ako zabranimo objavqivawe, obruka-
}emo se pred istorijom.
Wegova „teorija istorijske distance” dakle, zna~i da istorijske izvore treba objavi-
ti onda kad se majstor vi{e ne moè naqutiti na svog {egrta. S obzirom na ~iwenicu da
je i istorija oru`je u rukama revolucije, to je, svakako, razumqivo.
Nema~ki obave{tajac Hagen, s obzirom na glavni ciq, nudi malo dru-

ga~ije tuma~ewe. Wihovi radio-operateri su iz {ifrovanih izve{taja
izme|u Tita i wegovih komandanata saznali da su se partizanski odnosi sa
saveznicima veoma pogor{ali. Presreli su Titove direktive da britan-
skim oficirima za vezu ne daju nikakva obave{tewa i da ne dopu{taju
kontakte obi~nih partizana s wima, {to je sve bilo u vezi s o~ekivanim sa-
vezni~kim iskrcavawem na jadranskoj obali. Pored toga, pribli`no u isto
vreme, slu`ba bezbednosti generalnog stana, tada jo{ samostalnog Honve-
da (ma|arska vojska), zarobila je kod Pe~uja kurira, koji je Titu nosio Sta-
qinovo obave{tewe da je je êr~il uspeo da ubedi Ruzvelta u neophodnost sa-
vezni~kog iskrcavawa na Jadranu, s istovremenim uputstvom da, u slu~aju
iskrcavawa, zajedno s Nemcima, treba da se suprotstavi Englezima i Ame-
rikancima. Kapetan Zoltan Gat, koji je to izvukao iz kurira, smatran je
jednim od najboqih islednika (kasnije se, izgleda, pridruìo Titu).492
Naàlost, Hagenovo tuma~ewe partizanskih motiva ne deluje uver-
qivo, bez obzira na to {to wegovi podaci o partizanskom pogor{awu od-
nosa sa saveznicima govore o ranom letu 1943. godine, nekoliko meseci po-
sle martovskih
martovskih pregovora. Nemamo nikakve potvrde da je Tito tada saznao
za Staqinovo obave{tewe, niti da je vest o obave{tewu uop{te istinita.
Tako|e, britanske oficire za vezu dobio je u svoj {tab tek u vreme êtvrte
ofanzive.
Time ne èlimo negirati da Titovi izaslanici nisu koristili i „sa-
vezni~ki” motiv za postizawe primirja, niti da partizani nisu imali
ozbiqne namere da se suprotstave iskrcavawu saveznika. Svedo~anstava o
jednom i drugom ima i previ{e. Me|u wima je posebno zna~ajno \ilasovo,
koji svojom re~ito{}u kaè ~ak i vi{e od otkrivenih dokumenata, iako je
hteo da ih prikrije. Tada su se, tako tuma~i, kako Nemci, tako i partiza-
ni, bojali britanske intervencije na Balkanu. Po{to su znali da }e ~et-
nici u slu~aju iskrcavawa odmah prite}i u pomo} Britancima, i jedni i
drugi su hteli da ih {to pre likvidiraju. Na tu ìcu su po~eli udarati
partizanski pregovara~i. „Nismo {tedeli na izjavama da }emo napasti Bri-
tance, ako se iskrcaju,” kaè \ilas. Dodaje da su to zaista i nameravali. U
to vreme, Tito je ve} bio na suprotnoj – levoj – obali Neretve, wegove bri-
ge su se bavile, pre svega, saveznicima: „[ta ako se saveznici iskrcaju i
na prostranim podru~jima nalete na ~etnike koji }e im se u ve}ini pri-
druìti? Ako i ne do|e do iskrcavawa, ~etnici, povezani s okupatorima,
492
492
geheime..., str. 265-68; za uhva}ene britanske izve{taje i W. Hagen,
W. Hagen, Hagen,
..., str. 170.
Secret...,
Secret
mogu jo{ dugo da se drè, mo`da do kraja rata, a potom, kao kraqevska voj-
ska, pridobiju podr{ku Britanaca,” jadao se, prema \ilasovom pri~awu.493
Ne moè, dakle, biti sumwe da je iza pridobijawa Nemaca, izrazito anti-
savezni~kim obe}awima, stajao li~no Tito. Po tada{wem pri~awu genegenera-
ra-
la Glajzea, Velebit mu je preneo „~ak i slu`benu Titovu ponudu da u slu-
~aju englesko-ameri~kog iskrcavawa udari po iskrcanim ~etama zapad-
nih snaga, zajedno s nema~kim divizijama, razme{tenim po Hrvatskoj”.494
Tako moèmo pristati na Dedijerovo kombinovano tuma~ewe Titovih
motiva za pregovarawe s Nemcima. Po{to je s wim bio stalno u kontaktu,
sigurno ga je dobro poznavao. Kaè ovako: „U Vrhovnom {tabu i me|u par-
tizanima ra{irilo se uverewe da }e ~etnici biti glavni faktor u budu-
}em iskrcavawu saveznika u Jugoslaviji, ~iji je ciq bio o~uvawe kapita-
listi~kog ure|ewa, centralisti~kog sistema i monarhije. Zato ih je Tito
smatrao glavnom opasno{}u,
opasno{}u, koja preti o~uvawu postignu}a narodnooslo-
bodila~ke borbe.”495 Tuma~ewe podupire Milaco: „Ako su ~etnici èleli
da uni{te Tita pre savezni~ke amfibijske operacije na Balkanu, parti-
zani su tako|e hteli da zadaju odlu~uju}i udarac Mihailovi}u pre nego
{to takva savezni~ka akcija oìvi ~etnike. Treba biti svestan toga da su
u to vreme, kako partizani, tako i Nemci, o~ekivali da }e savezni~ko
iskrcavawe koristiti pre svega Mihailovi}u.”496
Za postizawe svojih ciqeva, ma kakvi oni bili, partizani nisu bili
spremni samo da Nemcima unapred izru~e ratne zarobqenike, nego su, i
bez garancije za povratne usluge, bili spremni da ispune i druge wihove
èqe. Jo{ 29. marta 1943. godine CK KPJ je, s potpisom Tita („Stari”),
Aleksandra Rankovi}a („Marko”) i Sretena @ujovi}a („Crni”) sekretaru
PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu Isi Jovanovi}u, poslao uputstvo da sa
[estom isto~nobosanskom brigadom, koja je, po svoj prilici, bila negde na
493
M. \ilas, Wartime
494
R. Kiszling, Kroaten, str. 200. Takvim udarawem o antisavezni~ke ìce, parti-
zanski vrh je ostao dosledno na predratnim „antiimperijalisti~kim” stavovima, po koji-
ma bi se Sovjetski savez i Nema~ka, pre ili kasnije, izmirili, i uveli svetsko socijali-
sti~ko ure|ewe. O tome kasnije.
495
V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 803. Dedijer kaè da je Tito to mi{qewe izra-
zio u izve{taju {tabu Prvog bosanskog korpusa, ~iji odgovaraju}i deo i navodi. Naàlost,
Tito u tom izve{taju nijednom re~ju ne pomiwe opasnost od savezni~kog iskrcavawa. Da su
partizani bili „stra{no prestra{eni” da }e se saveznici iskrcati pre nego {to Tita pri-
znaju i prekinu s Mihailovi}em, potvr|uje i V. Dikin, koji je od kraja maja boravio u Ti-
..., str. 62).
(Embattled...,
tovom {tabu (Embattled
496
M. Milazzo, Chetnik..., str. 132.
Romaniji, pretpostavqaju}i da je Jovanovi} tamo, hitno pre|e izme|u Go-

ra`da i Me|e|e na sanxa~ku stranu Drine. Pre toga treba da je poja~a de-
lovima Majevi~kog i Fru{kogorskog odreda,497 i {to pre likvidira ~et-
nike sa teritorija u pravcu Zaborka i âjni~a. Osim toga, nare|uje mu da
se wegove ~ete, tokom preme{tawa, ne sukobqavaju s Nemcima i da ne pre-
duzimaju nikakve akcije na pruzi. Naredbu obja{wava saop{tewem da je
„na{ najva`niji zadatak... sada uni{tewe ~etnika Draè Mihailovi}a i
razbijawe wegovog upravnog aparata, koji predstavqa najve}u opasnost za
daqi tok narodnooslobodila~kog rata”.498 Uputstvo je preneo poseban ku-
rir, ~iji su put, posredovawem Velebita, omogu}ili Nemci. Velebit je iz
V[-a primio uputstvo da nema~kim {tabovima u Sarajevu i Zagrebu pome-
rawe brigade treba prikazati kao ispuwewe wihove èqe za prekidom sa-
botaà. Tako|e su mu saop{tili da im kaè da ~etnici dejstvuju ruku pod
ruku s Italijanima i Britancima, i da su u Mihailovi}evom {tabu ofi-
ciri za vezu i jednih i drugih.499
Odmah slede}eg dana, 30. marta, Tito je {tabu Prvog bosanskog korpu-
sa (komandant Kosta Na|) u Bosanskoj krajini, poslao nare|ewe da u isto~nu
isto~nu
Bosnu po{aqe jednu diviziju koja, tokom pokreta, ne treba da se upu{ta
ni u kakve akcije protiv Nemaca. Nare|ewe obja{wava ovako: „Time, {to
smo iskoristili kontakt za razmenu zarobqenika s Nemcima, uspeli smo
da neutralizujemo Nemce (vaqda zna~i razdvojimo – A. B.) od ~etnika i
Italijana. To i vi uzmite u obzir i upotrebite sve svoje snage protiv ~et-
nika u sredwoj Bosni i Krajini, a protiv usta{a se borite samo u odbra-
ni, ako vas napadnu ili pomaù ~etnicima.”500 Predlog za sporazum s Nem-
cima je, dakle, sam po sebi zna~io da su partizani bili spremni da se pa-
sivizuju
sivizuju i u odnosu prema najodanijim nema~kim saveznicima, usta{ama,
samo da se otarase ~etnika. S obzirom na wih, Tito je u {tabu Sedme
hrvatske udarne divizije 9. marta dao i detaqnija uputstva za postupak s
wima: „Prema vo|ama i oficirima tih bandi... morate biti nemilosrdni
497
Zanimqiv je podatak, koji je 1. aprila 1943. u svoj dnevnik zapisao Ugqe{a Danilo-
vi}, ~lan PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Po wemu, navedenu naredbu, koja je predstavqa-
la „su{tinsku izmenu taktike”, u [ekovi}e je doneo na motoru kurir V[-a, u pratwi dvo-
jice Nemaca, jednog kapetana i jednog civila. Prema kasnijem (15. novembra 1972. g.) pisa-
nom izve{taju Danilovi}a Dedijeru, kurir je bio zapravo delegat V[-a Vlado Velebit i
on mu je „ispri~ao ne{to u smislu primirja” (V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 809-10).
498
Zbornik... II
II/8,
/8, str. 359.
499
M. Lekovi}, Martovski..., str. 163.
500
Zbornik... II
II/8,
/8, str. 360-61.
i posle kratkog saslu{avawa i pridobijawa wihovih podataka, treba ih

likvidirati na licu mesta”. U vezi s obi~nim ~etnicima: „Zarobqenike
ne pu{tajte ku}ama, jer }e ih wihove vo|e ponovo mobilisati i ukqu~iti
u borbu protiv nas...” (tri ta~ke su u izvorniku).501 Deo neobjavqenog tek-
sta glasi: „Zato sve te zarobqene ~etnike, zna~i, one, koji se predaju pre
borbe, ako ne pristanu na dobrovoqni pristup u na{u vojsku, treba likvi-
dirati, ali tajno.”502
Po Velebitu, koji je putovao u pratwi pripadnika Vermahta i in`.
Ota, tako|e i slawem uputstava V[-a preko radija Slobodna Jugoslavija,
Tito je naredio da {tab tre}e operativne zone Hrvatske u isto~nu Bosnu
po{aqe êtvrtu slavonsku diviziju. Prvoj proleterskoj diviziji, koja je
bila ju`no od demarkacione linije u italijanskoj zoni, poru~io je da izbe-
gava sve kontakte s Nemcima. Wen komandant, Ko~a Popovi}, suprotno od
drugih komandanata, koji su takvim direktivama bili iznena|eni, ako ne
i jako uznemireni, 30. marta, komandantu Prve proleterske brigade, Da-
nilu
ni lu Leki}u, zapretio je da tokom priprema za prelaz preko Neretve do-
bro paze da „ne do|e NI DO KAKVIH SUKOBA S DELOVIMA NEMA^KE
VOJSKE (velika slova u izvorniku – A. B.)... da izbegavaju svaku, pa i naj-
mawu ~arku, s wihovim izvidnicama tako|e”. Velebit je u Zagrebu, u ko-
mandi Sedamsto osamnaeste divizije, izri~ito potvrdio da je linija raz-
grani~ewa: Kowic-Kalinovik-Fo~a.503 Kad je Tito 14. aprila naredio ka-
petanu V. Terzi}u, zameniku na~elnika V[-a, da saop{ti Ko~i Popo Popovi}u
da ni u kom slu~aju ne sme zauzeti Gora`de na Drini, gde je bio jedan od
prirodnih prelaza u Sanxak putem âjni~e (1.533 m visok prelaz Metaq-
ka, skoro ta~no na tzv. Trome|i) – Pqevqa,504 mislio je ba{ na to. Gora`de
se nalazi iznad navedene linije.505
501
Zbornik...
Zbornik... II
II/8,
/8, str. 275.
502
VII, k. 7, reg. br. 2-2; po V. \ureti}, Saveznici
Arhiv VII, Saveznici...,
..., str. 249.
503
Nema~ka zabele{ka razgovora, M. Lekovi}, Martovski Martovski..., ..., str. 275.
504
M. Lekovi}, Martovski
Martovski...,..., str. 165-67.
505
Strah od zajedni~kog neprijateqa – zapadnih saveznika – bio je glavni podsticaj
za sporazumevawe izme|u okupatora i wegovih saradnika i partizana. Mislim, pre svega,
na tada jo{ poznati sporazum izme|u Nemaca i partizana u leto 1944. godine, kojim su Nem-
ci sebi obezbedili neometan transport glavnim saobra}ajnicama Jadranskog primorja, kao
i druge pregovore na tom prostoru od sloma Italije pa daqe. O pregovorima mnogo detaqni-
je Zdenko Zavadlav: Partizani, obave{tajci, zarobqenici,
zarobqenici, Qubqana, 1996, Horvat M & M,
str. 86-143, koji navodi literaturu i bogatu dokumentaciju, a poznaju ih i strani istra-
Lees, The Rape...,
ìva~i, npr. M. Lees, Rape..., str. 119. Kao partizanski pregovara~ naj~e{}e se pomiwe
Joà Vilfan. Ti pregovori prevazilaze okvire ovog Dosijea Dosijea.
Uprkos svim tim uslugama, Tito se sve vreme posle bekstva preko Ne-
retve bojao da }e ga Nemci pratiti na jug, u italijansku okupacionu zonu.
To bi omelo sve wegove planove, osim trenuta~nih. Me|utim, Nemci su
ostali u svojoj zoni. Za sada su bili zadovoqni {to su partizani isto~no
i ju`no od Neretve, pre svega, {to rudnici boksita zapadno od Mostara
vi{e nisu ugroèni. Nisu hteli da pomognu Italijanima, koji su molili
za pomo} protiv partizanske opsade, tada jo{ italijanske Fo~e. Oni, ko-
ji su privremeno zauzeli podru~je Mostara, 22. marta su odbacili itali-
janski zahtev da napadnu partizane oko Nevesiwa.506 Sve ukazuje na to da
su Nemci prihvatili „nemu razmenu”, kako to nazivaju ekonomisti, u kojoj
kojoj
su jednostrano Nemcima ponudili svoje „darove”, a potom, „skriveni u grm-
qu” uporno ~ekali na „uzvratne darove”. Izraèno vojni~kim re~ima, una-
pred su se povukli s prostrane teritorije nema~ke okupacione zone u NDH,
nadaju}i se da }e im Nemci, kao protivuslugu, prepustiti italijanski
Sanxak s op{tom lovnom sezonom na ~etni~ku divqa~. Kao {to znamo, par-
tizani su 3. marta, uz podr{ku artiqerije, kod Vili}a gumna, izvojevali
jednu od svojih najve}ih pobeda nad Nemcima i do 5. marta potisnuli ih
visoko iznad Gorweg Vakufa prema Bugojnu. Me|utim, kad je Ko~a Popovi}
11. marta, sa svojim drugovima mar{irao putem uz Ramu, prema severu, da
stignu u Bugojno, gde su Nemci zakazali susret, wegova Prva proleterska
se pred nema~kim pritiskom ve} povukla na prostor ju`no od mosta na Ra-
mi, Prozor je ponovo bio u nema~kim rukama, a prvi pregovori u {tabu Se-
damsto sedamnaeste divizije vodili su se u Gorwem Vakufu, tridesetak
kilometara ju`nije nego {to je predvi|eno. Sve je to bila posledica nove
nema~ke ofanzive, koju partizani nisu mogli, a mo`da nisu ni hteli da
zadrè.
Prvo bi zna~ilo da su u svojoj kontraofanzivi, 3. marta, odbacili na
sever samo ve}e nema~ke prethodnice (to je uglavnom bio Sedamsto tride-
set sedmi puk navedene divizije i grupa Fogl; Sedma SS i Tristo {ezde-
set deveta divizija bile su jo{ u Bosanskoj krajini), a ne wihovu glavni-
nu. Drugo bi moglo da se zakqu~i prema saop{tewima, iz kojih proizlazi
da je 5. marta V[ izmenio svoje operativne planove. Ko~a Popovi} je jo{
iste ve~eri izdavao nare|ewa jedinicama da zaustave daqe prodirawe,
da se odreknu slamawa nema~kog otpora, da napadaju samo toliko da Nemci
ne otkriju da su partizani pre{li u odbranu, da zatvore pravac iz Gor-
weg Vakufa za nema~ko probijawe prema jugu i po~nu da ru{e saobra}aj-
nice. Jaku artiqeriju su povukli nadole, do Jablanice i Rame. Vi{e nije
506
Prema M. Milazzo, Chetnik..., str. 130, nap. 110.
u~estvovala u borbama.507 Prema nema~kim izve{tajima, partizanski pri-

tisak se smawio 7. marta; dan kasnije, govore o partizanskom povla~ewu i
ponovnom nema~kom napadu prema jugu, u kojem je nema~ki tenkovski bata-
qon, bez otpora, zauzeo
zauzeo Gorwi Vakuf; 10. marta, tenkovi i kamioni bez ot-
pora su upali u Prozor. Istog dana, general Rudolf Liters, komandant ne-
ma~kih snaga u NDH, saop{tio je vrhovnom komandantu Supersloda (tako
se od 9. maja 1942. godine nazivala italijanska Druga armija, nakon {to je
na podru~ju Slovenije i Dalmacije preuzela okupacione zadatke), genera-
lu Mariju Robotiju (u januaru 1943. godine zamenio je generala Roatu, pre
toga je bio komandant Slovenije), da je ofanziva Vajs zavr{ena. To je bilo
ta~no 10 dana pre predvi|enog kraja wene II faze. Tada je ve} morao znati
za pismo majora [trekera s partizanskom ponudom za pregovore. Tito je
jo{ istog dana primio izve{taj da Nemci pristaju na wih.
Kad su Nemci 14. marta prevezli Ko~u Popovi}a na wegovom povratku
u V[, do svojih najju`nijih poloàja, gde su ga prepustili brzini wego-
vih nogu, oni su ve} bili izme|u Rame i Jablanice, samo nekoliko kilo-
metara
me tara severno od Neretve. Tokom celog svog pe{a~ewa, Popovi} nije sreo
ni jednog jedinog partizana.
partizana. Vrlo je verovatno da su se Nemci sa svojim
glavnim snagama namerno zaustavili dovoqno daleko ispred Jablanice,
kako bi partizanima
partizanima omogu}ili da zajedno s rawenicima i bolesnicima
pre|u preko Neretve. Ako je general Liters 10. marta odlu~io da zavr{i
operaciju Vajs, a istog dana Nemci su pristali na pregovore s delegatima
V[-a, takva pretpostavka nije nimalo neverovatna. [ta bi radili s 3.500
rawenika i tifusara? Zar im ne bi partizani, sposobni za borbu, na levoj
obali, bili mnogo korisniji, nego na desnoj? Ina~e, motivi su bezna~ajni.
Odlu~uju}e je to da su Nemci fakti~ki zaustavili napredovawe, iako su
partizani pre{li u defanzivu. Posledica te izmene sastojala se u tome
da su partizani, od 13. marta, s desne obale Neretve po~eli da prelaze na
levu i tokom dana.
Ako je pretpostavka o pobudama Nemaca, s obzirom na bolesnike i ra-
wenike, verovatna, ali ne i dokumentovana, pretpostavka o tolerisanom po-
vla~ewu boraca preko jablani~kog mosta vojni~ki je teè verovatna, ali
posredno dokumentovana. Konzul Ka{e je u vi{e prilika zagovarao ideju da
se partizani iskoriste za uni{tewe ~etnika. Po{to su ~etnici bili po-
vezani s Italijanima, nisu im mogli skoro ni{ta. Tvrdio je ~ak da je u kon-
taktima s wihovim delegatima saznao da }e se partizani posle obra~u~una
na sa
~etnicima vratiti svojim ku}ama i da se vi{e ne}e boriti pro protiv
tiv wih.
507
Zbornik... IV
IV/11,
/11, str. 52-57, 85.
Glavne ~etni~ke snage bile su isto~no od Neretve. Berlin se, ina~e, su-
protstavqao wegovim idejama. îwenica da su na najvi{em nivou, na kraju
ofanzive Weiss /belo/,
/belo/, planirali i ofanzivu Schwarz /crno/, poku{a {ava-
va-
ju}i da pridobiju Italijane za borbu protiv ~etnika, do po~etka ostvare-
wa tih planova nije bilo preporu~qivo prodirawe u italijansku okupa-
cionu zonu. Tako su Nemci, koji su, ina~e, odbacivali partizanske pred-
loge o primirju i zoni u kojoj bi partizani, bez straha od wih, mogli da
uni{tavaju ~etnike, de facto pristali na oboje. Istina, samo privremeno,
ali dovoqno dugo da postignu glavni ciq, razbijawe ~etni~kih snaga. „Ne-
ma razmena” se, dakle, nije isplatila samo partizanima, nego, kao sva svaka
ka
prava razmena, i Nemcima. Implicirana „potro{a~ka dobit” bio je motiv
zbog koga su pristali na ponu|ene pregovore i dobrovoqno obustavili svo svoje
je
prodirawe prema jugu. âk i M. Milaco kaè „da je Tito morao zakqu~iti,
... da bi Nemci s naklono{}u gledali na partizanski napad na ~etnike”.508
...da
Kad je 14. marta i general Ler izvestio da je operacija Vajs zavr{ena,
opravdavao se da je privremena saradwa sa ~etnicima bila neophodna, „jer
istovremena borba s obe grupe ne bi omogu}ila pobedu ni nad jednom”.509 Da
li je naredio sporije prodirawe, jer je pobedio jednu, partizane? Prema
nema~kim podacima, u celokupnoj ofanzivi, od wenog januarskog po~etka,
palo je skoro 12.000 partizana, vi{e od 600 Nemci su streqali
streqali posle zarob-
qavawa, 2.500 su zarobili; uprkos tome, Ler je bio svestan toga da ih nije
uni{tio. U ~emu je, onda, bila wegova pobeda? Nema~ki gubici su, istina,
bili dvadesetorostruko mawi, da su bili i mawi, ne bi se mogao smatrati
pobednikom. Bili su mu potrebni ortaci, partizani, pa makar i tihi.
S izuzetkom avionskog bombardovawa i artiqerijskog granatirawa,
posebno èstoko tukli su obronke Prewa, kao i mawih sporadi~nih ispada,
koji ni u kom slu~aju nisu imali prirodu ofanzive, Nemci se posle naknad-
nog, mirnog proboja do Neretve nisu pojavqivali na levoj obali Neretve,
niti isto~no i ju`no od Kowica. Mini} kaè da „u to vreme nema~ke sna-
ge... nisu pre{le Neretvu i nisu napale partizane u xepu Neretve, a parti-
zanske snage su uspele da razbiju ~etnike i zauzmu nevelik (! – A. B.) brdo-
vit prostor u isto~noj Hercegovini i u Crnoj Gori”.510 Nemci su zausta-
vili progon partizana, iako je ~itava teritorija iznad Kalinovika pri-
padala wihovoj zoni. Ove po~etne strate{ke koristi pregovora priznaje
i \ilas. Titov strah od Nemaca, bar za sada, bio je suvi{an.
508
509
J. Tomasevich, Chetniks str. 247.
510
M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 525.
Uprkos tome, revnosno je ispla}ivao o~ekivane „darove” protivni~ke

strane. Druga dalmatinska i veliki deo Druge proleterske divizije (Dru-
ga proleterska brigada) su odmah, ~im su savladale ~etnike na levoj obali,
uz jablani~ki most, u no}i na 7. mart, pre{le most i razbile ~etni~ke sna-
ge na uzvisinama koje s juga nadvisuju reku. Do podneva su imali u rukama
Krstac na planinama nasuprot Jablanice, gde su razbili Prvu durmitor-
sku brigadu kapetana Nikole Bojovi}a, koji je u borbama rawen. Potom su s
dodatom Prvom proleterskom brigadom (iz Prve divizije), prodrli dubo-
ko do Javorika i Breze na planini Prew. Narednih dana, preko reke su po-
stepeno prelazile i druge partizanske divizije. Tre}a udarna divizija je,
posle uspe{no okon~anog sukoba sa ~etnicima kod Ostro{ca, koji je pono-
vo zauzela, na levom krilu, pre{la reku preko, ina~e, sru{enog mosta kod
Ostro{ca. Posle we, naredbu za prelaz na istom mestu dobila je i Prva
proleterska divizija. Na desnom krilu, trebalo je da na levu obalu, na
na po-
dru~je izme|u Grabovice i Karaule (zapadna strana potkove), pre|u udarne
Deveta dalmatinska i Sedma hrvatska, ali im prelaz nije uspeo. Tako su
Neretvu, preko jablani~kog mosta, pre{le sa zaka{wewem od nekoliko da-
na (prva cela, druga delimi~no, zbog prenosa rawenika). Za nedequ dana,
ukupno 6.000 do 8.000 qudi. Isto~no od izliva Rame reku su i gazili, ina-
~e, svuda su preko reke na brzinu postavqena brvna i skele. Po{to te{ko
oru`je nije moglo da se prebaci na suprotnu obalu, tenkove i teè topove
jednostavno su survali u Neretvu. Druga proleterska se 11. marta probila
do sela Borci, gde se susrela sa Tre}om udarnom. V[ se povukao visoko u
{umu, uz Bora~ko jezero (tamo se 17. marta \ilas vratio s pregovora u Va-
kufu). Posle toga uni{tavali su ~etni~ka upori{ta jedno za drugim: î-î-
~evo, Glavati~evo (15. marta) i Zimqe, pa jo{ Ulog, Obaq na gorwem po-
re~ju Neretve i tako daqe. U Glavati~evu su partizani postreqali kul-
turnu grupu ~etni~ke omladine, prete`no studenata, u vatri je izgoreo i
wihov rukovodilac, dr Vojin Andri} iz Beograda, tako|e nekoliko koman-
danata, dok su se neki u o~ajawu ubili sami. Pred partizanskom premo}i,
~etnici su se pred Tre}om udarnom povla~ili prema Nevesiwu, a pred
Drugom proleterskom prema Kalinoviku.
êtni~ke vo|e su za poraz kod Ostro{ca optuìvali jedan drugog.511
Umesto da sa svojim ~etnicima stigne blagovremeno u Kalinovik, \uri
\uri{i}
{i}
511
The Chetnik...,
Elemente sli~ne ocene ~etni~kog neuspeha daje M. Milazzo (The Chetnik..., str. 113
i d., vidi i str. 140-43). Po wemu, za neuspeh je kriva, pre svega, neizra|ena i nepostojana
strategija. Najpre su Italijani u ofanzivi u~estvovali samo otporom. Po{to su operativ-
no podredili ~etnike, wihova preduzetnost je bila zako~ena, istovremeno ih je preusmeri-
je, kao {to znamo, ubijao muslimansku miliciju i stanovni{tvo i pqa~kao

po Sanxaku. I Stani{i} je zakasnio, ali pre svega zbog poraza kod Mosta-
ra. Operativni komandant, major Zarija Ostoji}, imao je èstoke zamerke
na Jev|evi}evo pona{awe,512 a kao potpuno nesposobnog, posle borbi, nazna-
~io je pukovnika Baju Stani{i}a.513 Mihailovi}u je predloìo da pred
vojni sud izvede najpre wega, a potom Jev|evi}a, pukovnika Stani{i}a i
majore Radulovi}a, Panti}a, Gojni}a i Ba}ovi}a. Mihailovi} je najvi{e
zamerki imao na majora Andriju Veskovi}a, koji je komadovao delu crno-
gorskih ~etnika i nije dovoqno za{titio levu obalu Neretve. Me|utim, to
je ve} bila stvar strategije koja nije izra|ena dugoro~no, a kratkoro~no je
bila premalo prilagodqiva. Povodom dizawa u vazduh jablani~kog mosta,
o~igledno su reagovali pogre{no i dozvolili proboj na Prew. Me|u ko-
mandantima
man dantima nije bilo strate{kog jedinstva u, najmawe, tri aspekta. Prvi
aspekt, odnos prema Italijanima, koji su ~etnike sve vi{e koristili kao
topovsku hranu i stoga ih operativno pot~iwavali, tako da su vlastitu
strategiju, u dobroj meri, izvodili ispod stola. Osim toga, Italijani jed-
va da su jo{ ratovali. Neki komandanti su ~ak otvoreno zahtevali da na-
puste borbu i da se od Mostara povuku ka Jadranu, u blizinu Metkovi}a.
Drugi aspekt, dok je Ostoji} zahtevao da, zbog wihove borbene kolebqivo-
sti, oduzmu Italijanima oru`je, ako treba, ultimativno i silom, kako bi
mogli da se suprotstave o~ekivanom nema~kom napadu, Mihailovi} nije mo-
gao da se odlu~i. Kona~no, Ostoji} je do dolaska Bosanaca zagovarao odbram-
benu koncentraciju ~etni~kih snaga na levoj obali Neretve, a Jev|evi} s
Luka~evi}em, Stani{i}em i Italijanima, pak, napada~ke akcije na desnoj
obali. Mihailovi} se tome protivio, pre svega, zbog opasne blizine Nema-
ca.514 Razumqivo, kad su partizani kod Ostro{ca razbili Kowi~ku grupu,
krivac je bio poznat unapred. Iako su se Mihailovi} i Ostoji} u me|u-
la u nacionalisti~ki motivisane sukobe. êtni~ki porazi kod Knina i Bosanskog Grahova

su dva primera za prvo, a napadi na usta{ka i muslimanska sela za drugo.
512
V. Dedijer, Dnevnik II
II,, str. 131 i d.
513
etniks, str.60.
514
Kako pokazuju radio-
radio-izve{taji koje su presreli Nemci, nema~kog napada bojao se i
Ostoji}. Kad je sve vi{e preporu~ivao napade na Italijane da im zaplene potrebno oru`-
je, mislio je i na odbranu od Nemaca. Promene su bile i politi~ke prirode. Mihailovi} je
upozoravao Jev|evi}a i Ba}ovi}a da se ne usredsre|uju toliko protiv Tita i da ne lupaju
glavu zbog mogu}eg sukoba s Italijanima. U vreme dok je Tito koristio nema~ko mirovawe za
ubijawe ~etnika, Mihailovi} je ~ak izjavio da bi za ~etnike bilo korisnije da na|u smrt
u borbama s partizanima, nego da ih pokoqu usta{e i Nemci (M.(M. Milazzo, Chetnik..., str.
127-31).
vremenu saglasili s Jev|evi}em, Stani{i} je ostao `rtveni jarac. Mi-

vremenu
hailovi} je, kako je izjavio na procesu 1946. godine, najvi{e osu|ivao Jev-
|evi}a.515
Bilo je tako|e i mnogo zamerki na obi~ne ~etnike. Jev|evi} je bio po-
sebno qut.516 Prema partizanskim izve{tajima, ve}ina wih su bili tek re-
grutovani novajlije, slabo naoruàni, bez brzometnih pu{aka, osim toga,
me|u partizanima su imali mnogo rodbine, tako da su nerado ratovali.517
S druge strane, jedan partizanski izve{taj kaè da su mnoge borbe bile
te{ke, da su ~etnici „stra{no tvrdoglavi i da su se ìlavo branili, na-
{e borce su tukli svim vrstama oru`ja”. Posle prvog iznena|ewa, kad su
ih, iznad leve obale, partizani saterali u brda, sredinom marta, ~etnici
su preko Prewa organizovali jaku odbrambenu liniju, s koje su se èstoko
branili. Pre{li su ~ak u op{ti kontranapad. Partizani su mnogo puta mo-
rali da se povla~e s velikim gubicima, dok su ~etnici, ~esto i sa novim
snagama, izvodili o{tre kontranapade. Rat Kamen je, na primer, tokom iste
no}i, {est puta mewao svog gospodara; na uzvisinama Prewa, Sedma banij-
ska brigada, koja ih je zauzela, uop{te nije mogla da ih zadrì, tako da su,
za udar protiv Nevesiwa, morali da zaobi|u tu planinu. Najgore su bile
one borbe gde su se partizani sukobqavali s brigadama (~etiri) Vasojevi-
}a, punokrvnim ~etnicima, kako su ih nazivali, i odredima Bjelopavli-
}a, kojima su komandovali Vojo Luka~evi} i \uri{i}. Na kraju je odlu~i-
odlu~i-
la boqa organizacija i fanatizam, pa i naoruàwe partizana. Nevesiwe
s Ostoji}evim {tabom, koje je na po~etku branio Stani{i}, najpre je 22.
marta, posle èstokog ~etni~kog kontranapada 29. marta, jo{ jednom zauze-
la Tre}a udarna divizija (u no}i na 12. april, ista divizija ga je jo{ jed-
515
„The Trial...”
Trial...”,, str. 167-68. Po D. Martinu, Mihailovi} je sredinom 1943. godine, zbog
nekog posebno te{kog prekora~ewa ovla{}ewa u pregovorima s Italijanima, otkazao Jev-
|evi}u.
|evi}u. Pretpostavqam da je u pitawu bila zamerka zbog wegove inicijative za napad na
desnoj obali Neretve (Ostroàc). Uprkos tome, Jev|evi} je nastavio da radi sli~ne posloposlove,
ve,
kao i ranije. Istina, Mihailovi} nije hteo da mu preda odlikovawe, Kara|or|evu zvezdu,
koje mu je po~etkom 1943. godine, na wegov predlog, dodelila vlada u Londonu, za uspe{nu
odbranu Srba od usta{a. Postarao se, tako|e, da Slu`bene novine tu dodelu nikada ne obja-
(D. Martin,
ve (D. Web..., str. 81).
Martin, The Web...,
516
516
Me|u dokumentima u muzeju NOV u Jablanici, u koji je takav, kakav je bio prili-
kom prelaska partizana na levu stranu Neretve, ukqu~en i èlezni~ki most, bilo je mogu-
}e (do wegovog zatvarawa) da se vidi izve{taj vojvode Jev|evi}a o toku borbe. îtao sam ga
davno, pre nego {to sam odlu~io da napi{em ovaj tekst. Samo sam zapamtio da su se, po we-
govom mi{qewu, ~etnici u borbama pona{ali „kurvarski”.
517
Zbornik... IV
IV/11,
/11, str. 78-79.
nom oduzela jednoj hiqadi ~etnika, koji su ga, zbog slabe odbrane Devete
dalmatinske divizije, zauzeli 8. aprila; istog datuma, partizani su mo-
rali da ga oduzmu ~etnicima po ~etvrti put). Time je otvoren put dubqe
u isto~nu Hercegovinu, sve do Gacka i Avtovca skoro na crnogorskoj gra-
nici.518
Kalinovik su, posle trodnevnih borbi promewive sre}e, 23. marta za-
uzele prve dve proleterske brigade, nakon {to su na planini Treskavica
razbili \uri{i}eve snage iz Crne Gore. „Borba je bila neuobi~ajeno ogor-
~ena, napadi i kontranapadi su se re|ali jedan za drugim, me|utim, ni je-
dna ni druga strana nisu popustile”, izve{tava Dedijer. Time je pored Fo-
~e i âjni~a otvoren put u Sanxak i u Crnu Goru.519 Tako su partizani, ma-
da uz velike gubitke, promenqivu ratnu sre}u i ponovno ~etni~ko zauzi-
zauzi-
mawe ve} izgubqenih gradova, i ~ak uz ~etni~ko vra}awe visoko u Neret-
vinu potkovu (î~evo, Glavati~evo, Bjelemi} i dr.), umesto Nemaca, iz-
vr{ili bar deo zadatka koji su sebi postavili jo{ tokom leta 1941. godine.
To je bilo utoliko lak{e, jer su Italijani ne samo prestali da pomaù
~etnicima, ve} su se iz mnogih mesta i s mnogih poloàja jednostavno po-
vukli (primeri: Gacko, Bile}a, Stolac). Tamo, gde su ostali, ogor~eno su
se branili. Tako partizani nisu mogli zauzeti ni (celu) Fo~u na desnoj
obali Drine, a Gora`de na levoj nikako. Jedinici u tvr|avi u Fo~i preti-
li su da }e sve pobiti, ako se ne preda s neo{te}enim oru`jem, ali su na-
pad na wu morali opozvati,520 jer se pribliàvala Tristo {ezdeset deve-
ta legionarska divizija.
U borbama na Neretvi u~estvovao je i Mihailovi} operativno. Iz svog
vrhovnog {taba u Crnoj Gori oti{ao je 17. marta, kad je trebalo organizo-
vati odbrambenu liniju preko Prewa. Pukovnika Bejlija nije obavestio o
svom odlasku, tako da je Englez ve} razmi{qao ne ~eka li ga Hadsonova sud-
bina. General se najpre smestio u Kalinoviku, u sedi{tu „isturenog” dela
vrhovne komande Zarije Ostoji}a. Ne{to kasnije, Mihailovi} se pojavio u
Kowicu. Posle partizanskog zauzimawa Kalinovika, kad su obojica jedva
pobegla, 6. aprila stigao je u Fo~u. Li~nom komandom, u kojoj su mu se pot-
~inili i demoralisani Italijani, uspeo je da zaustavi juri{ partizana
na Drinu, koju je trebalo da pre|u negde severno od Fo~e. Jo{ ranije, zbog
izuzetno nezadovoqavaju}eg naoruàwa, Mihailovi} je naredio napad na
italijansku bazu u Kola{inu, ako mu dobrovoqno ne preda automatsko
518
Izve{taj od 20. aprila, Zbornik... III
III/5,
/5, str. 17-19.
519
M. \ilas, Wartime
520
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 85, 103.
oru`je i municiju. U svoj glavni {tab u Gorwem Lipovu, s mawom grupom,

vratio se 13. aprila.
Prema op{toj oceni – i Mihailovi}evoj – Neretva je wegov najve}i
poraz u celom ratu. „Sada nam se pruà prilika – ako budemo znali da je
pametno iskoristimo – da komuniste bacimo na kolena. Me|utim, ako nam
se izjalovi, lo{e nam se pi{e”, ocenio je situaciju unapred. I zaista se
tako desilo. Me|utim, kriti~ni Milaco priznaje da je „sa svojim podre-
|enim oficirima u Hercegovini okupio oko 20.000 svojih najboqih ~eta,
izveo s wima ogroman ratni napor, kolaboracionisti~ki u praksi, ali
istovremeno antiosovinski u odnosu na dugoro~ne ciqeve, ali nije imao
sre}e”.521
Nema~ka ofanziva [varc i lov na Mihailovi}a
Tito je 7. maja 1943. godine hrvatskom G[-u poslao saop{tewe da na-

stavi ru{ewe pruge Zagreb-Beograd, upozoravaju}i da su za taj zadatak do-
voqni lokalni „partizanski odredi i diverzantske grupe,” po{to „glavne
borbe vodimo sada, ovde, kako bismo likvidirali Draìnu vojsku”.522 Bio je
uveren da mu Nemci u italijanskoj zoni jo{ uvek ostavqaju odre{ene ruke,
bez roka trajawa sezone lova, s obzirom na ìlavost divqa~i. Kao {to je
Staqin 1939. godine imao poverewa u prijateqstvo s Hitlerom, Tito je ta-
ko|e bio uveren da je primirje, za koje se dogovarao s Nemcima, zakqu~eno
me|u xentlmenima i da ga ne}e kr{iti.523 Toliko ~vrsto je verovao u wih,
da su u wegovom V[-u, po~etkom maja, zbijali {ale s upozorewima koman-
de Desete hercegova~ke brigade o prime}enoj koncentraciji nema~kih sna-
ga.524 Zato je, opet sli~no Staqinu 22. juna 1941. godine, bio zaprepa{}en,
kad je Luftvafe 15. maja iznenada wegove poloàje zasula bombama.
Ve} krajem aprila, dakle, posle ne{to vi{e od mesec dana mirovawa,
Nemci su, protiv Titovih snaga koje su uspele da se preko Neretve probi-
ju preko Drine u Sanxak, severozapadnu Crnu Goru (ispod Durmitora) i u
isto~nu Hercegovinu, u najve}oj tajnosti, po~eli pripremati novu, izu-
zetno jaku ofanzivu [varc /crno/ (tzv. Peta ofanziva). I wu je vodio ge-
521
\uri{i}eva naredba od 22. marta; prema zbirci radio-izve{taja koje su presreli
Chetnik..., str. 135; str. 138.
Nemci, navodi M. Milazzo,
522
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 215.
523
J. B. Tito, Vojna... III
III,, str. 62.
524
V. Dedijer, Novi prilozi... II II,, str. 812-813.
neral Rudolf Liters. Prvobitno je bila namewena likvidaciji ~etnika.

General Jodl, operativni na~elnik {taba OKW OKW,, saop{tio je 31. marta voj-
ni~kim stilom: „Posle uni{tewa Titove komunisti~ke dràve, treba za-
po~eti uni{tewe organizacije i oruànih snaga nacionalnog srpstva pod
komandom D. Mihailovi}a, kako bi, za slu~aj iskrcavawa neprijateqa, bi-
lo obezbe|eno balkansko zale|e. Ratne akcije treba izvesti brzo i ener-
gi~no.”525 Budu}i da partizani nisu uni{teni u ofanzivi Vajs, nego su ko-
risno upotrebqeni za Ersatz Weiss III /surogat Vajs/, trebalo je da ofanzi-
va [varc popravi ono {to je do tada propu{teno.
Tokom prodora u Crnu Goru, Nemci su razbili, ionako oslabqene, \u- \u-
ri{i}eve ~etnike, a potom, uz pomo} Italijana, ~ak i Bugara koju su oku-
pirali Makedoniju, zajedno sa grupom od deset divizija s oko 120.000 qu-
di (me|u nema~kim, legionarska Tristo {ezdeset deveta pe{adijska i Sto
osamnaesta lova~ka, kao i elitna Prva gorska i Sedma SS-divizija Princ
Eugen), zatvorili oko ~etiri partizanske divizije i dve samostalne bri-
gade, s ukupno 19.000 boraca, okupqenih na podru~ju [avnika, Pqevaqa i
@abqaka, u {irok, ali tesan obru~. Uprkos Hitlerovom pritisku na Ita-
lijane, na wegov li~ni zahtev, o ofanzivi ih uop{te nisu unapred obave-
stili. Bojali su se da }e upozoriti ~etnike.526 Tako za ofanzivu Italijani
Italijani
nisu znali ni nekoliko dana pre samog po~etka. Zato su ih tek naknadno
pridobili za saradwu, samo uz pomo} Musolinija i s velikom mukom.527
Tito je za novu ofanzivu saznao kad je ve} bila u punom jeku, toliko je
bio zaposlen sa ~etnicima. „Neprijateq je sve svoje glavne pripreme izveo
dok smo se mi sva|ali sa ~etnicima Draè Mihailovi}a”, kaè prekor no,528
korno,
kao da mu je Hitler podmetnuo ~etnike. Hteo je da ih likvidira do kraja.
Jo{ sredinom aprila bavio se strate{kim planom, kojim }e crno crnogorskim
gorskim
~etnicima zadati odlu~uju}i udarac.529 Pre svega, hteo je da uni{ti Pavla
\uri{i}a i Baju Stani{i}a, kao i vo|e hercegova~kog Vidovdanskog ustan-
ka (Gacko, jun 1941.), Petra Samarxi}a i druge. Zamenik V[-a, Terzi}, obe-
}ao mu je bar generala Novakovi}a, ~ije je skrovi{te otkrio na Goliji, za-
padno od Novog Pazara. Toliko je ùrio, da je naredio da privremeno izbe-
gavaju borbe ~ak i sa pravim saradnikom zavojeva~a, krila{em Krstom Po-
525
Izvor navodi I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 115.
526
Zbornik... XIII
XIII/3,
/3, str. 191.
527
Komandant armijske grupe E, general Ler, komandantu Superslode, generalu Ro-
botiju, ni{ta nije otkrio ni na sastanku 5. maja u Zagrebu.
528
J. B. Tito, „Peta neprijateqska ofanziva”, Bilten V[ NOV i POJ, 1943, broj 29-30.
529
Pismo A. Rankovi}u, od (oko) 10. aprila, Zbornik... II
II/9,
/9, str. 67.
povi}em, i da se partizanske
partizanske jedinice povuku s wego vih teritorija.530 Na-
wegovih
ivno je verovao da nema razmena s Nemcima, na {tetu ~etnika i saveznika,
jo{ uvek traje. Kad su se sredinom maja, u Crnoj Gori (Kola{in, Mojkovac,
Berane), pojavili prvi Nemci (delovi Prve gorske divizije), mislio je da
dolaze novi Italijani, nedequ dana kasnije, za novu nema~ku ofanzivu
okrivqavao je „slabu aktivnost i neefikasnost operacija u posledwih me-
sec i po dana” Prvog bosanskog korpusa, koji nije poru{io prugu Sarajevo-
-Brod, jo{ nedequ dana kasnije, u proglasu narnarodu
odu Crne Gore i Sanxaka,
poru~io je iz @abqaka da su „dolazak nema~kih hordi u Crnu Goru omogu-
}ili izdajnici Draà Mihailovi} i wegovi krvolo~ni oficiri”.531
Nije znao da se u wegove martovske pregovore ume{ao i sam firer.
Novom ofanzivom, Hitler mu je naneo strahovite gubitke. Ne samo u qud-
stvu. Uni{teno mu je i svo te{ko oru`je koje je uspeo prebaciti preko Ne-
retve. Uprkos tome, trebalo je da mu bude zahvalan. Isto onako kako je Hit-
ler svojim napadom na Sovjetski savez, u junu 1941. godine, prekinuo komu-
nisti~ku izdaju antifa{isti~ke koalicije, svojim slawem do|avola dogo-
vorenog primirja s partizanima spre~io je da doma}i komunisti „utonu
jo{ dubqe u blato izdajstva” (Staqinova omiqena fraza iz Pitawa lewi-
nizma).
nizma ). Za te usluge, da ne pomiwemo britansku pomo} koja im je usledila,
na glavni trg nekakvog prestonog Titograda, Tito bi Hitleru morao da po-
digne spomenik, u najmawe prirodnoj veli~ini.
Obru~ oko Titove glavne operativne grupe Nemci su po~eli slu`be-
no da steù 15. maja. Tito je najpre poku{ao da ga izbegne probojem na se
sever,
ver,
prema Fo~i. Me|utim, ubrzo se pokazalo da su nema~ke snage, okupqene
izme|u Tare i ]eotine (u Fo~i se uliva u Drinu) isuvi{e jake, da bi pro-
boj uspeo. Uspe{an napad nekoliko partizanskih bataqona u suprotnom
pravcu, kod Bio~e u dolini Mora~e, iznad Podgorice, ostvario je utisak
da Tito èli pobe}i na jug. Nemci su tamo poslali puk Brandenburg, tako
da su na severu smawili ne samo snage, nego i pa`wu. Tito je kona~no uvi-
deo da se spasiti moè samo probojem u severozapadnom pravcu preko Su-
tjeske, nazad na Zelengoru i daqe prema Jahorini i Bjela{nici. Nemci su
poku{ali da ga spre~e u proboju, ali Sto osamnaesta lova~ka (pre|a{wa
Sedamsto osamnaesta pe{adijska) divizija nije bila sposobna da savlada
planinu Vu~evo, izme|u Pive i Sutjeske, koja leì na putu proboja. Prve
su se preko Sutjeske probile Druga i Prva proleterska. Severno i ju`no
od Tjenti{ta, u najteìm uslovima, uspele su da stignu do obronaka Zelen-
530
Zbornik... III
III/5,
/5, str. 17-19; II
II/9,
/9, str. 130.
531
531
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 257, 284, 296.
gore. Tamo su ponovo obe pale u nema~ki obru~ (pre svega, Tristo {ezdeset
osme [Vra`je
Vra`je],, pa i Sto osamnaeste lova~ke divizije).
Ne{to ranije, 28. maja, na posredan Titov poziv britanskom komandan-
tu Sredweg istoka, generalu Vilsonu, u Titov {tab se spustila engleska
misija Typical
Typical.. Vodili su je ~lan SOE, kapetan F. V. Dikin, i ~lan vojne
obave{tajne slu`be (MI(MI),
), kapetan Vilijem Stjuart. Svako od wih imao je
sa sobom zamenika i radio-operatera. Titov {tab je, jo{ od Crnog jezera
ispod Durmitora, bio meta neprekidnih vazdu{nih napada Luftvafe.
Zbog uspe{nog presretawa wegovih radio-izve{taja, Nemci su ta~no zna-
li gde se nalazi. Na Zelengori je, u jednom od takvih napada na Milinkla-
du zapadno od Tjenti{ta, 9. juna, bomba ranila Tita i Dikina, a kapetana
V. F. Stjuarta i Titovog psa Luksa, koji se bacio na svog gospodara, ubila.
Verovatno
Vero vatno ista. Tako je Dikin postao o~evidac strahovitih borbi s Nemci-
Nemci-
ma koje su se vodile u okviru te ofanzive, a pre svega, proboja iz nema
ma~kog
~kog
obru~a. Iz wega se 10. juna spasila Prva proleterska, probojem do puta Ka-
linovik-Fo~a, gde su koncentracije nema~kih snaga bile mawe. Tito je na-
redio da se za wom probiju Druga i Sedma. I one su uspele 14. juna. Time je
odlu~io da goniocima prepusti oko 3.000 rawenika i bolesnih, zajedno s
bolni~kim osobqem; za wih je trebalo da se pobrine, od svih najudaqenija,
Tre}a udarna divizija. Pod komandom Save Kova~evi}a, do Sutjeske je sti-
gla tek 11. juna. Pod Tjenti{tem, s delovima êtvrte crnogorske i Prve
dalmatinske brigade,
brigade, i ona je uspela da je pregazi, ali je nekoliko stoti-
na metara iznad we, 13. juna, na obronku Ozrena naletela na mreù ukopa-
nih poloàja.
Sa tih poloàja, Nemci su je sasvim razbili i zajedno s rawenicima i
bolesnicima uglavnom pobili. Ostala je da leì polovina boraca. Posebno
te{ke gubitke imala je Tre}a proleterska (Sanxa~ka) brigada, koja je {ti-
tila rawenike i bolesnike. Preìveli su beàli, kuda i kako su znali i
umeli. Jedan deo je uspeo da pobegne za glavnom operativnom grupom, osta-
li delovi su beàli u Crnu Goru i Sanxak, neki ~ak u Hercegovinu. Na
Ozrenu, kod seoceta Krekova, pao je i Sava Kova~evi}, jedan od retkih pro-
letera me|u komunisti~kim vo|ama. Kad je s revolverom krenuo u napad,
iza bunkera se pojavio nema~ki komandant, tako|e s otko~enim revolverom
u ruci. Prema pri~i, obojica su istovremeno okinuli, obojica istovreme-
no pali i ostali da leè zauvek. Se non è vero, è ben trovato /ako nije isti-
nito, onda je dobro smi{qeno/.532 Nema nikakve sumwe da je, uprkos iskrva-
532
532
U stvarnosti, ubila ga je granata iz nema~kog minobaca~a, koja je tresnula wegovu
glavu nekoliko metara daleko. Postoje i druga, mawe juna~ka tuma~ewa.
rewu, Kova~evi} pao sa zastra{uju}e pozitivnim krvavim bilansom. Pri

poku{aju spasavawa preko Neretve u Hercegovinu, pao je i Veselin Masle-
{a, ~lan IO AVNOJ-a.533 Sve ukupno, Tito je u ofanzivi izgubio tre}inu
(35 %) svojih qudi sposobnih za borbu.
Neko vreme je i sam bio „izgubqen”. Tokom no}i, wegova grupa se ras-
pr{ila, tako da se na{ao sasvim sam sa svojim pratiocem. Imao je i proble-
ma s komandovawem. Posle 5. maja, desetak dana je sve naredbe potpisivao
zamenik na~elnika Glavnog {taba, Terzi}, pa ~ak i pomo}nik na~elnika,
Veqko (Pavle Ili}). Neposredno posle bekstva iz pakla u koji ih je zaveo,
prvom naredbom koju je potpisao sam, Tito je svoje borce grdio zbog nedi-
scipline, uzimawa hrane seqacima, nasiqa nad wima i sl.534 Verovatno mu
je bilo neprijatno, jer je Dikin video i taj deo partizanske borbe. Me|u-
tim, ti problemi su mali s obzirom na mi{qewe komandanta operacije
[varc, generala Litersa, od 20. juna, po kojem „je tok borbi pokazao, da su
komunisti~ke snage pod Titovom komandom odli~no organizovane, sposobno
vo|ene i da imaju ratni moral koji iznena|uje”.
Od Titove ideje da se sa svojim glavnim snagama smesti u mirnoj itali-
janskoj Crnoj Gori, po tre}i put nije bilo ni{ta. Posle bekstva iz Uìca,
do Crne Gore nije ni stigao, posle bekstva iz Fo~e, morao je da pobegne iz
we i pre nego {to je, ispod Durmitora, dobro stupio na weno tlo; tada je,
uz gubitak vi{e od tre}ine svojih boraca, celokupnog te{kog naoruàwa,
radio-predajnika i ostale opreme, pobedio tako {to je pobegao iz bri`-
qivo name{tenog obru~a u Crnoj Gori. Sa preostalim snagama krenuo je ka
severu, preko pruge Sarajevo-Vi{egrad. Po{to je na tom putu bilo mnogo
jakih ~etni~kih jedinica, pre svega pod komandom P. Ba}ovi}a, kao i istu-
reni {tab Z. Ostoji}a, u wihovo „razbijawe” poslao je celu diviziju i
naredio da postavqaju zasede, a sve zarobqene ~etni~ke „grupice” pobiju
odmah. Ciq prodora bile su planine535 Trebava i Ozren severozapadno od
533
533
Detaqan opis borbi Tre}e brigade, otkad je u junu 1942. godine oti{la iz Sanxa-
ka, do povratka wenih ostataka, daje M. ]ukovi}, Sanxak. Kwiga se odlikuje neverovatnom
precizno{}u opisa doga|aja u Sanxaku 1942. Pisac je tamo bio jedan od zna~ajnijih par-
tizanskih vo|a.
534
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 373, 367-68, 380-84.
535
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 8-9, 35-36. U svom „Kratkom pregledu neprijateqske prole}ne
ofanzive i na{e kontraofanzive” od 10. jula 1943. (O.c., ( .c., str. 52-55), Tito je bekstvo svoje
tri divizije prikazao kao prodirawe u op{tem smeru Jahorina-Romanija-Kladaw-Tuzla,
brigade Tre}e divizije ostavio je u zale|u neprijateqa, kako bi uni{tavale wegove sa-
obra}ajnice. Gubitke neprijateqa procewivao je na 14.500 mrtvih i rawenih, a svoje na
2.000 rawenih i palih boraca.
Tuzle. Na tom putu zauzeli su nekoliko gradova, kao Olovo, Kladaw, Han
Pijesak, Vlasenicu, Bratunac i druge. Kasnije se Tito premestio na zapad
i u Jajcu osnovao svoju novu republiku, koja bi, po zakqu~cima AVNOJ-a,
obuhvatala celu dràvu. Me|utim, vreme velikih slobodnih teritorija
je pro{lo. Teì{te je palo na borbe s velikim
velikim pokretima jedinica. Tako
}e svoje ~ete usmeravati posle italijanske kapitulacije, kao i kasniju in-
in-
vaziju u Srbiju.
To je samo jedna strana Pete ofanzive. Iz brojnih operativnih uput-
stava okupacijskim ~etama u Jugoslaviji, ~ak i li~nih Hitlerovih, po-
znato je da je Hitler, takore}i, bio opsednut mr`wom prema Srbima. Kao
Austrijanac, mora da je tu mr`wu gajio u sebi jo{ od Prvog svetskog rata.
Mihailovi} je bio predstavnik dràve i vojske, koju je jo{ na dan Simovi-
}evog udara, odlu~io da razbije potpuno i do kraja ponizi. @iv Mihailo-
vi} ga je stalno podse}ao da mu to nije uspelo. Ni na trenutak nije pomi-
slio na bilo kakvu saradwu s wim, iako bi mu dobrodo{la u borbi protiv
partizana. Uporno je zahtevao bezuslovnu Mihailovi}evu predaju ili we-
govu glavu. U skladu s tom politikom, kao {to je svoju Prvu ofanzivu usme-
rio protiv Uì~ke republike, Petu je usmerio na Crnu Goru i istovre-
meno na ~etnike. Musolinija je naterao da pristane na uskla|enu akciju
protiv wih. Ve} sasvim na kraju, kad je u italijanskom delu Slovenije odo-
brio blisku saradwu Vermahta s domobranima, prema svedo~ewu generala
Alberta Jodla, Hitler je istrajavao na stanovi{tu da „srpska armija ne
sme da postoji. Boqe je rizikovati ne{to komunisti~ke opasnosti”, izja-
vio je.536
U ofanzivi Vajs, u ~ijoj tre}oj fazi su, navodno, uni{tili crnogorske
~etnike, Italijani su, kako se Hitler izrazio, sabotirali svoj deo zadat-
ka. U vreme kad se pripremao za napad na Crvenu armiju i weno „kona~no”
uni{tewe na celom frontu, dok se u Tunisu bliìo slom Romelovog „Af-
rika Korps”, nije mogao sebi da dozvoli Balkan, na kojem bi ustanici za-
jedni~ki pomagali Anglo-Amerikancima u slu~aju iskrcavawa. Zato se du-
ga~kim pismom obratio direktno du~eu. U pratwi generala Varlimonta, 25.
februara, u Palaco Venecija u Rimu, predao mu ga je li~no Fon Riben-
trop.537 U wemu mu je saop{tio da mu situacija na Balkanu zadaje velike
brige, upozoravaju}i ga da politika iskori{}avawa jednih protiv drugih
ne moè uspeti, jer i jedni i drugi bezgrani~no mrze kako Nema~ku, tako
i Italiju, tako da bi se odmah udruìli u pomo} saveznicima, ako bi se
536
Neubacher, Sonderauftrag
H. Neubacher, Sonderauftrag...,..., str. 170.
537
W. Warlimont, Inside..., str. 314.
Warlimont Inside...,
ovi iskrcali. Kako bi ga {to boqe ubedio, po ministru spoqnih poslova

poslao mu je zbirku depe{a, razmewenih izme|u Mihailovi}a i wegovih
komandanata, koje je presrela wegova slu`ba. Molio ga je da za po~etak pre-
stane s doturawem oru`ja ~etnicima. Ako ne razoruàju jedne i druge, pri-
likom iskrcavawa moglo bi do}i do ustanka, zbog ~ega bi bile prekinute
veze s Peloponezom, a nema~ke jedinice bi morale da se bore kako protiv
komunista, tako i protiv ~etnika. Zamenik ministra spoqnih poslova, \u-
zepe Bastijanini, prisutan umesto ]ana, koga je Musolini neposredno pre
toga otpustio, napomenuo je da partizani i ~etnici nemaju ni~eg zajedni~-
kog i da partizani Mihailovi}a smatraju izdajnikom. Narednog dana raz-
govorima su prisustvovali i generali Varlimont, zamenik operativnog
na~elnika OKW
OKW,, i Ambrozio, na~elnik italijanskog zajedni~kog glavnog
(Commando Supremo),
stana (Commando Supremo), do pre godinu dana komandant Druge armije u
Hrvatskoj.
Musoliniju se nisu dopadale Hitlerove optu`be da Italijani potpo-
maù ~etnike, Ambrozio je rekao da do januara 1942. godine, dok je on bio u
Hrvatskoj, tako ne~eg nije bilo; u vreme wegovog naslednika Roate, neki od
komandanata su „prihvatili ~etni~ke ponude za borbu protiv partizana”.
Sloìo se da bi ~etnike trebalo razoruàti, ali postepeno, jer je nemogu-
}e voditi uspe{nu borbu protiv jednih i drugih. Varlimont je prekorno
govorio da im je 15.000 partizana pobeglo prema Mostaru, slagao se s u~e{-
}em ~etnika u borbama, ali ne uz Nemce. Kad uni{te partizane, treba uni-
{titi i ~etnike, pre svega u Srbiji. Me|utim, kad je predloìo plan za-
jedni~kih koraka, Musolini, a posebno Ambrozio, po~eli su da se izvla~e.
Ambrozio je naglasio da na Balkan ne mogu poslati vi{e divizija od onih
koje tamo ve} imaju, za slu~aj britanskog iskrcavawa potrebne su im i u
Italiji. Posledweg dana razgovora, 29. februara, sporazumeli su se o ne-
ophodnosti razoruàwa ~etnika, ali pod pretpostavkom da partizani, u
me|uvremenu, budu likvidirani.538 Ribentrop, o~igledno, nije izvr{io za-
datak koji mu je Hitler poverio. Ne samo zbog toga, ve} i zbog problema s
u~estvovawem na sovjetskom i tuniskom frontu. Prvi bi rado napustili
Italijani, a drugi Nemci. Italijansko vojni~ko rukovodstvo postajalo je
Nemcima sve sumwivije.
Nema~ko me{awe u balkanske stvari Musoliniju nije odgovaralo, jer
mu je nema~ka pomo} bila potrebna u Africi, ali je morao biti ponizan. U
Rim je pozvao generala Robotija i Pircija Birolija, komandanta Druge,
odnosno, Devete armije, i 3. marta im saop{tio da vi{e ne moè izbegava-
538
W. Deakin, Brutal..., 182-200.
Deakin, The Brutal...,
ti Hitlerov zahtev. Savetovao im je da pred Nemcima kriju saradwu sa

~etnicima.539 Kao odgovor na Hitlerovo pismo od 16. februara, 8. marta mu
je saop{tio da je generalima zabranio daqe naoruàvawe ~etnika koje,
ina~e, treba razoruàti odmah, ~im partizani vi{e ne budu opasni, kao
i da je generalu Pirciju Biroliju naredio da se s nema~kom komandom dogo-
dogo-
vori za zajedni~ki nastup protiv Mihailovi}a. Hitler je kasnije jo{ in-
tervenisao 19. maja. Musoliniju se àlio na Birolija, koji, navodno, {ti-
ti ~etnike, upozoravaju}i ga da bi moglo da se ponovi leto 1942. godine, kad
je, zbog smetwi u transportovawu preko Srbije, do{lo do afri~ke kata-
strofe. U odgovoru od 22. maja, Musolini se opirao jo{ samo re~ima. Ina-
~e, Hitleru nije ostao duàn ni za jednu od navedenih istina, zamerio mu
je {to general Ler u Zagrebu Robotiju nije ni pomenuo novu (Petu) ofan-
zivu. Kad je sebi dao odu{ka na wegov ra~un, ipak mu je saop{tio da je ge-
neralu Biroliju naredio da se s Nemcima dogovori o „radikalnom re{e-
wu situacije u odnosu na sve koji su bili, sada jesu, ili bi mogli biti na-
{i neprijateqi”.540 Izgovarao se da u prve dve etape ofanzive Vajs nisu
bili ostvareni dogovoreni uslovi – uni{tewe partizana – za po~etak tre-
}e. Hitleru je ~ak prigovorio da su se zbog toga partizani probili u Crnu
Goru. Da su se Nemci za uni{tewe ~etnika dogovarali s partizanima, ve-
rovatno nije znao, ina~e bi mu i to bacio u lice. Kona~no je popustio. U
okviru toga, za operativnog komandanta ~eta u Crnoj Gori i u Sanxaku, ume-
sto generala Lui|ija Mentastija, postavqen je fa{isti~ki general Ron-
kaqa. Iz svega toga se nije mnogo rodilo, ali ga je Hitler ipak spasio iz
Badoqovog zatvora na Gran Sasu.
Nemci nisu imali problema s napadima na ~etnike. Vojni~ki su ih po-
razili jo{ partizani, a wihovo rukovodstvo je u celini zakazalo. Ostale
su brojne nepovezane grupe. U Fo~i su jo{ prvih dana maja zarobili Luka-
~evi}a, ali su ga pustili na intervenciju Italijana. \uri{i} se sa svo-
jim preostalim ~etnicima povukao k Mihailovi}u u Lipovo, gde mu se sa
svojima pridruìo i Keserovi}. Stani{i} se razboleo i komandu nad svo-
jim ~etnicima privremeno prepustio La{i}u. Jev|evi} je pobegao u Du-
brovnik. Neko vreme se bavio idejom da pridobije ~etnike za napad na Nem-
ce. U o~ekivawu iskrcavawa saveznika i ostali komandanti, ukqu~uju}i
i Mihailovi}a, usmeravali su se u tom pravcu. Na obalu se povukao i fe-
deralista Krsto Popovi}, koji se, sa svojim politi~kim savetnikom, Se-
kulom Drqevi}em, ponovno zalagao za samostalnu Crnu Goru. Obojica su
539
Collaboration... str. 81-82; Zbornik... IV
The Collaboration..., IV/11,
/11, str. 359-65.
540
Hitler e Mussolini,
Mussolini str. 156 i d.
kona~no prekinuli s Mihailovi}em. Popovi} je odmah prihvatio nema~ku

pomo}, a Drqevi} je poku{ao da se ispomogne usta{ama. Za ponovno povezi-
vawe razbijenih ~etnika najvi{e se zalagao general \ukanovi}. Ba}ovi}
se zaustavio u isto~noj Bosni, poku{avaju}i da stupi u vezu s Mihailovi-
Mihailovi-
}em. Op{te raspoloèwe je bilo porazno: duboko razo~arawe, bezizgled-
nost i, iz tih razloga, malodu{nost. Kad je Hitler Italijanima nametnuo
svoju voqu, zbog ~ega su ~etnicima morali okrenuti le|a, neki ~etnici su
po~eli da se obra}aju partizanima, drugi Nemcima, ~esto ~as jednima, ~as
drugima, svi su bili puni nade u iskrcavawe saveznika. Ipak je prevla-
dala opreznost. Staru èqu, da na silu otmu oru`je Italijanima, za {ta
se, kona~no, zauzimao i Mihailovi}, nisu ostvarili.
Kad su Nemci prodrli u severnu Crnu Goru, razoruàli su brojne gru-
pe ~etnika i poslali ih u internaciju: ukupno oko 4.000. Posle neuspelih
sukoba s partizanima, wihov otpor je bio slab. Nekoliko hiqada se ipak
probilo u Sanxak, desetak hiqada se posakrivalo na podru~ju izme|u ita-
lijanske i nove nema~ke okupacije.541 Ponegde su i napadali Nemce. Tako su
napali nema~ke poloàje u blizini Berana (do propasti komunisti~kog
reìma Ivangrad, po Ivanu Milutinovi}u); tada je severno od Berana Mi-
hailovi} imao svoj glavni {tab u selu Zaton, na desnoj obali Lima, ju`no
od Bijelog Poqa. Poloàj je tako izabrao da bude za{ti}en od partizana.
Zbog wih je 19. aprila napustio Gorwe Lipovo, u koje se vratio posle pora-
pora-
za na Neretvi, samo nekoliko dana ranije. Morao je da ga napusti tako iz-
nenadno da nije mogao pokupiti izuzetno obiman arhiv. Kasnije su ga zaple-
nili partizani. Ujutro 13. maja, Nemci su upali u wegov novi {tab, ali je
i tada imao sre}e. Napustio ga je dva sata pre upada.542 Zajedno s engleskom
misijom pukovnika Bejlija, zapadno od planine Jadovnik i preko Zlatara,
po~etkom juna, premestio se na grani~no podru~je Bosne, Sanxaka i Srbije,
severno od Priboja, ali i tu je neprekidno mewao sedi{te svog {taba. Tek
posle tri meseca, vratio se na podru~ja ju`no od Vaqeva, na kojima je de-
lovao jo{ 1941. godine. Tamo je ostao vi{e od godinu dana, sve do septembra
1944. godine.
U Abveru su jo{ pre toga odlu~ili da ha uhvate ìvog. Zadatak su po-
verili potpukovniku Fridrihu Hajncu i wegovom puku (Brandenbur{ku
diviziju kojoj je pripadao, kao posebnu jedinicu Abvera, osnovao je wegov
541
Milazzu, The Chetnik...
Po M. Milazzu, Chetnik..., str. 143 i d., koji je prikupio podatke po italijans-
kim izvorima.
542
R. Kneèvi}, Kwiga..., str. 301. To potvr|uje Kriegstagebuch ... III
Kriegstagebuch... III,, str. 473; cit. po
Roberts, Tito
W. Roberts, ..., str. 103.
Tito...,
{ef, admiral Vilhelm Kanaris; dva meseca ranije, bila je posredno uple-
tena u poku{aj atentata na Hitlera – u wegovom avionu otkrili su pod-
metnutu bombu – zbog ~ega su diviziju razbili i delove razaslali na raz-
li~ita boji{ta; Hajncov puk su premestili na Balkan). On je do{ao na
ideju da Mihailovi}a nagovori na saradwu. Otputovao je direktno u nad-
le`ne nema~ke komande u Solunu, gde su se s predlogom sloìli. Tako je 7.
maja, s mawom pratwom, oti{ao u Gorwe Lipovo, gde se s Pavlom \uri{i-
}em i Radomirom Popovi}em, na~elnikom \uri{i}evog {taba (Mihailo-
vi} vi{e nije bio tamo), dogovorio za saradwu u borbi protiv partiza-
na.543 Me|utim, sagovornici su mogli da mu obe}aju svoju saradwu samo do
utka kad se, eventualno, na Jadranu iskrcaju saveznici.544 Dogovor su
trenutka
tren
poslali na odborewe admiralu Kanarisu, kao i komandantu armijske gru-
pe E sa sedi{tem u Solunu, generalu Leru. Po{to je obojici bila potrebna
saglasnost Hitlera, oni su ga o tome obavestili. Odgovor je bio brz i od-
lu~no negativan. Hitler je Hajnca optuìo za saradwu s neprijateqem.545
Izvukao se uz pomo} Kanarisa.
Vermaht je zatim dobio zadatak da Mihailovi}a zarobi zajedno s obo-
jicom saradnika. „Glavni ciq Brandenbur{kog puka ostaje zarobqavawe
Draè Mihailovi}a i wegovih saradnika, kao i za{tita arhiva. Uni{te-
Uni{te-
we Tita i wegovih saradnika je tako|e poèqno,” 12. maja naredio je Li-
ters. O~igledno mu je bio potreban, pre svega, Mihailovi} sa arhivom, kako
kako
bi se dokopao podataka o engleskom iskrcavawu, za koje je sumwao da se tu
nalaze. Nije znao da su ga u me|uvremenu zaplenili partizani. Delimi~no
uz svesnu podr{ku Italijana, delimi~no prevarom, mawa grupa komando-
sa, u ambulantnom vozilu ozna~enom crvenim krstovima, 14. maja uspela je
543
Hajncov puk je krajem 1942. i po~etkom 1943. godine obezbe|ivao \erdap. Sa lokal-
nim ~etnicima se dogovorio za saradwu. Kad su u beogradskom {tabu saznali za to, poslali
su majora da postigne razoruàwe ~etnika, ali komanda puka nije izvr{ila zadatak. U kwi-
zi, s karakteristi~nim naslovom, Getarnt, Getä Getäuscht und doch Getreu,
Getreu, o toj saradwi, autor
Herbert Krigshajm, iza koga se krije Fridrih Hajnc, kaè da je „Hitler sre}an, kad ne
zna ni{ta o tome, isto tako i Mihailovi}. Obojica ~uvaju svoj obraz. Glup ostaje Tito” (J.
Marjanovi}, Draà... I,, str. 287).
544
To ograni~ewe je te{ko razumeti. Osim ako ~etnici pregovorima nisu samo hteli
da dobiju na vremenu, za ve}inu qudi je besmisleno. U svim ratovima u upotrebi su sve gore gore
i gore prevare. Da li je to dokaz da su kraqevi oficiri ipak ne{to dràli do svoje ~asti,
makar i na svoju {tetu? Mo`da su \uri{i} i Popovi} na taj na~in hteli da se obezbede od
saveznika?
545
Roberts,, Tito...
W. Roberts Tito..., str. 123-5, 335, nap. 30. Wegovi podaci izviru iz nema~kog Krieg-
stagebuch... III
III,, str. 778, kao i iz pisma koje je Heinz posle rata pisao Robertsu.
da se doveze do ~etni~kog glavnog {taba i zarobi \uri{i}a i Popovi}a.

Ve}a, odli~no naoruàna i posebno obu~ena grupa Prve gorske divizije, za-
robila je vi{e od 1.500 ~etnika. Sve su poslali u internaciju, a \u
\uri
ri{i-
546
}a u Nema~ku. Mihailovi}a nisu uhvatili, jer je svoj {tab preneo ~e-
trdeset kilometara severoisto~nije, pa i otuda je, dan ranije, jedva pobe-
gao pred goniocima. Izuzetno su mu, dakle, „pomogli” partizani, zbog kojih
je odlu~io da za svoj {tab prona|e sigurnije mesto. Pre nego {to su stre-
qali grupu ~etni~kih kulturwaka u osvojenom Glavati~evu – koji nisu
pali ili izgoreli, nego su se predali – jedan od wih je, na mu~ewu, izdao
mesto i ostale podatke o generalovom glavnom {tabu u Gorwem Lipovu.547
Po{to su Nemci znali da im je general pobegao na sever, poku{ali su
i tamo da ga uhvate. Dobili su obave{tewe da se zadràva u planinskom
selu Druèti}i zapadno od Prawana. U jednonedeqnoj operaciji Morgen-
flut /jutarwa plima/, koja je zapo~ela 14. jula, pro~e{qali su niz sela
i zaselaka, ne na{av{i ga, ali su uhvatili 455 seqaka, odvezli ih na Ba-
wicu i ve}inu streqali kao taoce.548 Kad su ~etnici, mesec dana kasnije,
kod Draga~eva, ju`no od Poège, gde se Mihailovi} ~esto zadràvao, na-
pali kamione s Qoti}evim dobrovoqcima i Bugarima, vi{e od trideseto-
ro qudi ubili, ranili ili zarobili, s Bugarima i qoti}evcima su pokre-
nuli akciju Ariqe. U woj su ubili 372 mihailovi}evca, 351 su zarobili i
spalili 460 ku}a.549 To je bio nastavak hajke kojom su hteli da likvidira-
ju i neke od wegovih komandanata u Srbiji. Tako su ve} u januaru, u akciji
Hajnrih, hvatali komandanta Srbije, generala Trifunovi}a. Na sli~an
na~in su poku{ali da uhvate Nikolu Kalabi}a, Velimira Pileti}a, Dra-
goslava Ra~i}a i Zvonka Vu~kovi}a. U avgustu su, na planinama Kopaonik
i Jastrebac, pokrenuli hajku [tifelkneht /izuva~ za ~izme/, a na Rud-
niku, protiv Kalabi}a, hajku Rudnik. Iako su ~etnici imali gubitke, sve
su hajke okon~ane bez uspeha. Nemci su imitirali Italijane i u dnevni-
ku Novo vreme od 21. jula 1943. godine i drugim glasilima raspisali na-
gradu u visini od 100.000 zlatnih maraka, kako za Mihailovi}evu, tako i
za Titovu glavu.550 Italijani su obe}ali nagradu od pola miliona lira
546
M. \ilas, Wartime
Wartime, str. 252.
547
Zbornik... IV
IV/11,
/11, str. 145-46.
548
M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 141. Po I. Avakumovi}u, Mihailovi}..., str. 127,
operacija se zvala Morgen
Morgenluft
luft /Jutarwi vazduh/, i u woj su otkrili jednu radio-stanicu,
nekoliko zlatnika i nekoliko dokumenata britanske misije.
549
Po nema~kom izvoru, koji navodi I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 129-30.
550
D. Martin Web..., str. 151. Kopija raspisa je objavqena u Patriot
Martin,, The Web..., ..., str. 182. BBC
Patriot...,
je izvestio samo o raspisu nagrade za Tita ((PRO PRO HS 5/932, pismo od 28. jula).
svakome ko uhvati Mihailovi}a, ceo milion za Tita; naime, ista nagrada

jo{ 26. maja ponu|ena je i nema~kim vojnicima. To je spadalo u okvir pri-
tiska koji su Nemci vr{ili na wih tokom Pete ofanzive. Mihailovi}e-
vu glavu Nemci su kupovali ve} po drugi put. Od 1941. godine wena cena
je, pri nepromewenom nominalnom iznosu, posko~ila od papirnih dinara
na zlatne rajhsmarke. Protitovska propaganda, kod ku}e i u svetu, spret-
no je pre}utala nagradu za generala. Sredinom avgusta, Italijani u Her-
cegovini su i sami hteli da razoruàju ~etnike; od 12.000 boraca oru`je
je poloìlo samo 120. Kod ~etnika vi{e nisu imali nikakvog respekta.
Preuzimawem vlade od strane mar{ala Badoqa u julu 1943. godine, itali-
janska nagrada je s Mihailovi}eve glave pre{la na Musolinijevu. Bar pri-
vremeno, spasio ju je Hitler, kidnapovawem s Gran Sasa.
Italijanska bela zastava
[iri okvir lova na Mihailovi}a bio je nema~ki strah od savezni~kog

iskrcavawa na jadranskoj obali, koji se zna~ajno pove}ao posle sloma Sila
osovine u Africi. Smatrali su ga tako ozbiqnim, da su ~ak i u verovatnom
iskrcavawu u Italiji videli, pre svega, odsko~nu dasku za prodor na Bal-
kan. Hitler je jo{ u maju izjavio da bi napad na Balkan bio „skoro opasni-
ji od napada na Italiju, gde bi se, u slu~aju da do|e do najgoreg, uvek negde
mogao zaustaviti”. Panici je pripomogla engleska obave{tajna slu`ba, koja
je Nemcima podmetnula dvosmislenu informaciju o iskrcavawu, u for formimi
{ifrovanog izve{taja o oborenom britanskom avionu koji je pao u Biskaj-
ski zaliv.
Za slu~aj savezni~kog iskrcavawa, Nemci su za Italiju pripremili
plan Alarih, a za Balkan Konstantin. U Italiji je, umesto „italijanofil-
skog” Keselringa, komandu preuzeo Romel, koji je, uprkos porazu u Tunisu,
kod Hitlera jo{ uvek imao visoku cenu, a osim toga, u slu~aju italijanske
kapitulacije, bio je sposoban da fa{isti~ke divizije privu~e na nema~-
ku stranu. [est do sedam nema~kih motorizovanih ili oklopnih divizi-
ja trebalo je da se razmesti uz severne granice s Italijom, kako bi, u slu-
~aju potrebe, bile odmah pri ruci. U vezi s tim, u razgovorima u OKW
iza{la je na videlo neverovatna mr`wa prema italijanskim saveznicima.
Na sastanku 20. maja, Hitler je o generalu Roati, na~elniku {taba vojske,
~iji je glavni stan tada bio na Siciliji, i za koga je sumwao da se ne}e
odupirati savezni~kom iskrcavawu, izjavio da je on „Fu{e fa{isti~ke
revolucije, {pijun bez ikakve ki~me”, a Italiju kao celinu okrivio je za
savezni~ki napad na Nema~ku u septembru 1939. godine: „Da je Italija ta-
da samo objavila da stoji iza Nema~ke... rat ne bi ni izbio. Svaki memoran-

dum koji sam poslao du~eu odmah su prenosili u Englesku. Zato sam bele-
ìo samo stvari za koje sam hteo da stignu u Englesku.” Kad su Romela upi-
tali koji bi italijanski oficiri bili sposobni za saradwu s nema~kom
komandom, bez razmi{qawa je odgovorio da ne poznaje takvog ~oveka. Zon-
derfirer fon Nojrat, koji se upravo vratio iz Italije, tvrdio je da bi
nesaradwa „tamo{we gospode” mogla omesti diviziju Gering u povla~ewu
sa Sicilije. Bojali su se ~ak da }e Italija zatvoriti granicu na Breneru
i da }e Italijani voditi odbranu Sicilije tako da uni{te nema~ke snage.
Ne iznena|uje, dakle, {to je komandu nad odbranom Sicilije, 13. jula, pre-
uzeo sam Hitler.551 Trudio se da Musolinija zadrì uza se. Zato se poni-
zio i pristao na sastanak s wim u Italiji (Feltre, 19. jula 1943. godine),
pa i sastanci na nièm nivou odràni su odmah potom u Italiji (u Trevi-
zu i Bolowi). Odnosi su bili toliko zao{treni da su voz sa nema~kom de-
legacijom, koji je u Trevizu stajao na sporednom koloseku pored voza s ita-
lijanskom delegacijom, ~uvali SS-ovci s ma{inkama na gotovs. Hitler im
je zabranio da bilo {ta jedu pre nego {to hranu okuse Italijani. U Bo Bolo-
lo-
wi, nema~ka delegacija je na mesto sastanka stigla s aerodroma, u pratwi
motorizovanog bataqona Vafen SS; tokom razgovora, oficiri su bili na-
oruàni. Uprkos tome {to su Italijani ve} bili u kontaktima sa savez-
nicima, Ambrozio je obe}ao da }e se, u okviru mogu}nosti, i daqe boriti
na strani svog nema~kog saveznika.
U Jugoslaviju su Nemci premestili neke svoje snage iz okupirane Ev-
rope, najvi{e iz Italije, pet pe{adijskih divizija, svaka sa po jednim mo-
torizovanim bataqonom. Za komandanta je odre|en general pukovnik Lotar
Renduli}, ranije komandant nema~ke Druge tenkovske armije na sovjetskom
frontu, ina~e, potomak ugledne hrvatske vojni~ke porodice. Glavni {tab
mu je bio u Kragujevcu, kasnije u Vrwa~koj bawi. Posebno mu je nare|eno
razoruàwe broj~ano vi{e od 30 puta ja~ih Italijana, u slu~aju wihovog
551
Warlimont,, Inside
W. Warlimont ..., str. 317-38. Hitler se qutio i na kraqa, jer Musolini ni-
Inside...,
kako nije mogao da ga se otarasi: „Sedi tamo i plete svoju mreù – to se vidi na svakome ko
otuda stigne. Juri verovatno – kako se ono zva{e?” Na odgovor Kajtela da je to \uri{i}, fi-
rer je nastavio: „Najverovatnije }e biti kod kraqa. Sigurno }ete otkriti da je taj razboj-
ni~ki vitez u srodstvu s kraqevskom porodicom. Svakako, u svakodnevnom ìvotu je jako
te{ko udati k}er ~iji je otac kradqivac ovaca... u dvorskim krugovima to nije sramota,
ve} pre ~ast”. Posle se bacio na oca „Nikitu”, kako je iskori{tavao Italijane i Austri-
jance jedne protiv drugih, pre svega, svakako, wegove Austrijance, sve dok ga Kajtel nije
pa`qivo opomenuo da govore, zapravo, o ne~em drugom. Naàlost, za ovu firerovu flosku-
lu nemam nikakvo obja{wewe.
istupawa iz rata. Za odbranu Balkana od savezni~kog iskrcavawa pripre-

mili su se i {ire: 8. avgusta 1943. godine, ustanovili su novu armijsku gru-
pu F s glavnim stanom u Beogradu, a preuzeo ga je generalni feldmar{al
Fon Vajhs, kao komandant jugoistoka nadleàn za ceo Balkan. Osim Rendu-
li}a, wemu je bio podre|en i komandant armijske grupe E u Gr~koj i na
Egejskim ostrvima, general Ler, i komandanti, kako Srbije (tada je to bio
general Hans Felber), tako i Hrvatske (general Liters). Renduli} je od
Gr~ke do Hrvatskog primorja uspostavio tri odbrambena sektora i svakome
svakome
dodelio odgovaraju}e snage (gorske korpuse). Pri tome su mu pomagali i
Hrvati, koji su postepeno obnavqali svoju mornaricu. U vreme italijan-
ske okupacije, kad su sa zonom I izgubili skoro celu obalu i ostrva, presta-
li su da postoje kao pomorski narod.
Pre nego {to su se saveznici iskrcali 10. jula, a Italija 8. septembra
podigla belu zastavu, Italijani su se na Balkanu pripremali za o~eki-
vane doga|aje preme{tawem svojih snaga u blizinu jadranske obale. Tako }e
lak{e pobe}i. Zato su, kako Nemci, tako i partizani, ~etnici tako|e, po-
put le{inara, ùrili za wima, kako bi u pravo vreme bili na pravom me-
stu; partizani i ~etnici jo{ i sa namerom da jeftino do|u do italijan-
skog naoruàwa i spre~e ukqu~ivawe italijanskih jedinica pod nema~ku
komandu. Uprkos tome, i jedni i drugi zadràli su inicijativu i u unu-
tra{wosti, ~etnici, pre svega, izme|u gorweg toka Drine i doweg toka Ne-
retve. Jo{ u avgustu su zauzeli âjni~e, Gora`de i Fo~u, zavladav{i ~i- ~i-
tavom teritorijom u pravcu prema Sarajevu, ali bi ih partizani, po pra-
vilu, uvek brzo isterali iz gradova. Na primer, 12. avgusta, Tito je – kao
{to to ve} znamo – naredio Drugoj proleterskoj diviziji da „likvidira
~etni~ku opasnost oko Fo~e i âjni~a”.552
Posle sloma Italije, partizani,
partizani, koji su posle Pete ofanzive ponovo
zauzeli velike teritorije, posebno u zapadnoj i sredwoj Bosni, u Dalma-
ciji i u Sanxaku, preuzeli su op{tu inicijativu i slom spretno upotre-
bili u svoju korist. Pri tome su uìvali svaku podr{ku saveznika. Ko-
mandant britanskih snaga na Sredwem istoku, general M. Vilson, posle
sloma je, preko radija, italijanskim ~e~eta
tama
ma na Balkanu saop{tio da su od
sada pod wegovom komandom i da se ne predaju Nemcima. Onima koji ne èleèle
da se bore protiv Nemaca, „jugosloven
„jugoslovenske
ske snage” treba da bez borbi oduzmu
oru`je i dozvole odlazak ku}i. U okviru toga, mar{al Badoqo je koman-
dantu italijanske Druge armije naredio da se wegove ~ete pridruè par-
tizanima, odnosno, da im predaju oru`je. General Roboti, koji je tada ko-
552
Zbornik... IV
IV/16,
/16, str. 400; II
II/10,
/10, str. 188.
mandovao, povodom vesti da se ~etnici spremaju za wihovo nasilno razo-

ruàvawe,
ruàvawe, jo{ sredinom avgusta naredio
naredio je svojim komandantima da se su-
protstave svakom takvom poku{aju.553 Iako nije imao nameru da diskrimi-
diskrimi-
ni{e ~etnike, tako ih je spre~io da uspeju u neravnopravnoj utakmici pri-
likom kapitulacije Italije, u kojoj ih je Kairo ve} izrazito mrzeo.554
Tako su partizani razoruàli brojne jedinice italijanske vojske, sve do
divizija, naoruàv{i se za borbu protiv saveznika i ~etnika. Samo su se
mawi delovi italijanske vojske pridruìli partizanima i ostali kod
wih. Ako je Tito posle Sutjeske ostao bez oru`ja, posle kapitulacije Ita-
lije dobio ga je na pretek. Ocene su razli~ite, Tito je sam izjavio da su
wime opremili deset hiqada boraca i osnovali nove divizije i korpuse.
To nisu bili samo tek regrutovani seqaci. êtnici su optuìvali
partizane da u svoje redove primaju sve vi{e usta{a, ~ak cele jedinice,
koji se u sve ve}oj demoralisanosti spasavaju od wihove osvete. Kod parti-
zana, zarobqenog u isto~noj Crnoj Gori, na{li su Titovu direktivu broj
785 od 23. juna, koju je potpisao zamenik na~elnika V[-a, kapetan Terzi}.
Kad priznaje da nisu uspeli da za stalno pridobiju ~etnike (verovatno mi-
553
Milazzo,, The Chetnik
M. Milazzo ..., str. 157.
Chetnik...,
554
U pregovorima
pregovorima pre kapitulacije, Italijani su ponudili prilaèwe k ~etnicima
i zajedni~ku borbu protiv Nemaca. General Kastelano, {ef kabineta generala Ambrozija,
na~elnika glavnog stana, 15. avgusta je u Lisabonu posetio ambasadora Ronalda Kambela (u
aprilu 1941. pobegao je iz Jugoslavije) i ponudio mu kapitulaciju, u koju je spadala i sa-
radwa s Mihailovi}em u Jugoslaviji. Idn je o tome obavestio êr~ila, koji je tada bio u
Kvebeku. Napomenuo je da ta ponuda ne bi zna~ila veliki doprinos vojnim naporima i da bi
dovela do ve}ih politi~kim zapleta. Kad je êr~il o tome izvestio Ruzvelta, govorio je
samo o italijanskoj saradwi s „raznim patriotskim snagama”. Stejt department je upozorio
svog {efa, Kordela Hala, da ne smeju prihvatiti nikakvo re{ewe u prilog Mihailovi}u
bez sovjetske saglasnosti. êr~il je ipak uspeo da kvibe~ki sastanak, uprkos ameri~kom
protivqewu akcijama na Balkanu, prihvati zakqu~ak da treba pomagati „balkanskoj geri-
(FRUS, Washington and Qué
li” (FRUS, Québec,
bec str. 589-601; vidi i M. Howard,
Howard, Grand Strategy IV
IV,, str.
521 i d.). U posebnom memorandumu, êr~il, koji je posle Kvebeka prvih dana septembra
ostao u Va{ingtonu, jo{ je dodatno nagovorio Ruzvelta da upotrebi nekoliko luka na Jad-
ranu, {to bi olak{alo pomo} zajedni~kim patriotsko-italijanskim napadima na Nemce.
Zajedni~ki savezni~ki glavni stan 18. avgusta je naredio generalu Ajzenhaueru da se
postara da se, u slu~aju kapitulacije, italijanske ~ete blagovremeno premeste na obalu,
odakle }e ih prevesti u Italiju (O. c., str. 1060-61). Na osnovu kvibe~kih zakqu~aka, pre-
(O. c.,
ma kojima italijanska vojska treba da stupi u borbu protiv Nemaca i na Balkanu, odlu~io se
za svestranu pomo} patriotskim snagama. Da bi bila koordinirana {to boqe, odlu~io je da
Balkan ostane u nadle`nosti komandanta Sredweg istoka, generala Vilsona (iako je Itali lija
ja
bila u nadle`nosti komandanta Sredozemqa, generala Ajzenhauera), koji je trebalo da pre- pre-
uzme i rukovo|ewe snagama na Balkanu ((O. c., str. 1124). Nikome, najmawe Vilsonu, nije tre
O. c., treba-
ba-
lo pri~ati da su patriote partizani. (Uglavnom
(Uglavnom po R. i @. @. Kneèvi}, Sloboda, str. 210 i d.).
sli na „dobrovoqne partizane”, regrutovane iz ~etni~kih jedinica – A. B.),

kaè: „S nama su ostale samo jedinice koje su bile ideolo{ki ~vrste. êt-
ni~ki pokret nije oslabio... Pokazala se neophodna potreba da svoje prore-
|ene redove popunimo qudima, bez obzira na wihov karakter i pro{lost.
Za na{u revoluciju potrebne su nam mase, wih nemamo, tako da smo osu|e-
ni na neizbe`nu propast... Treba {iroko otvoriti vrata na{ih jedinica
usta{ama koji bi hteli da napuste Paveli}a. Za na{ pokret moèmo ih
pridobiti {irewem straha od ~etnika, zbog zlo~ina koje su po~inili nad
srpskim stanovni{tvom. [to brè se poveìte s usta{kim agentom Breka-
lom, koga su s tim ciqem poslali iz Zagreba.” Kasnijih pouzdanijih poda-
taka o wihovom broju nismo na{li. Mihailovi} je 7. novembra izvestio,
preko Filadelfije, da je komunistima pri{ao ~lan hrvatskog parlamen-
ta, beg Pau{evi}, vode}i ~lan usta{kih organizacija, i da su ga postavi-
li za komandanta brigade.555 U utakmici za italijansko oru`je posle pri-
mirja, partizani su bili mnogo uspe{niji od ~etnika i zato {to su ~etni-
ci po{tovali uputstva britanskih oficira za vezu, dok partizani nisu
davali ni pet para za wih ako su bila u suprotnosti s wihovim namerama.
Tako su delovi partizanske Prve divizije pod komandom Ko~e Popovi}a,
koja je velikom brzinom dojurila sve od Doweg Vakufa i Bugojna (tada je
Titov V[ bio u Jajcu), bez ikakvih problema i, posebno, bez ikakvih bor-
bi, uspela da kod Splita do|e do oru`ja celokupne italijanske divizije
Bergamo. Kapetan Dikin je 16. septembra mogao samo da slu{a pri~e o tome
kako se divizija ve} predala splitskim partizanima. Nije ni poku{ao da
zahteva predaju savezni~kim snagama i da preuzme komandu. Kasnije se ne-
uverqivo opravdavao da britanske vlasti nisu bile svesne toga da parti-
zanske ~ete nisu vodili wihovi oficiri, ve} partizani sami.
S jedne strane, tokom ~etiri meseca
meseca boravka kod Tita, imao je dovoqno
vremena da svoje pretpostavqene podu~i u vezi s tim, s druge strane, we-
gov kolega, pukovnik Bejli, kod Mihailovi}a je postupao sasvim u skladu
s uputstvima, iako je za wih saznao putem radija. Glavni Dikinov razlog
za nepo{tovawe primqenih naredbi u korist partizana, mo`da je bila i
posledica griè savesti zbog pomu}enog poverewa izme|u wega i Tita. To
se dogodilo u Jajcu, gde je bio Titov gost, u wegovom glavnom {tabu. Pre
nego {to se Dikin pridruìo Ko~i Popovi}u na putu za Split, Tito mu
je zamerio556 {to mu nije saop{tio dan primirja,
primirja, za koji je znao ~etiri da-
da-
na unapred. Taj podatak je mogao da mu omogu}i da sigurno preduhitri Nem-
555
Kneèvi}, Sloboda..., 223, 222.
R. i @. Kneèvi},
556
To nije bilo ta~no, svakako, iz istog razloga se Mihailovi} naqutio na Bejlija.
ce u Splitu (pretekao ih je i uprkos tome) i do|e do jo{ vi{e oru`ja. Ka-

ko je sam pri~ao, Tito se podsmevao Vilsonovom uputstvu da Dikin treba
da za wih razoruà Italijane i preuzme svu opremu. Ako moèmo verova-
ti Klisoldovom tekstu o Titovim zamerkama, jako su li~ile na januarske
Mihailovi}eve, koje su êr~ila izbacile iz takta.557 Suprotno od Bejli-
ja, Dikin mu ih nije poturao pod nos.
U utakmici za italijansko oru`je, partizani su imali i planove ko-
je nisu ogla{avali na velika zvona. Dan posle bezuslovne kapitulacije
Italije, Tito je saop{tio {tabu Druge proleterske da u oktobru treba
o~ekivati savezni~ko iskrcavawe na obali. Kao glavni zadatak naveo je
„mobilizaciju i umnoàvawe na{ih snaga” kao i „razbijawe i spre~ava-
we ~etni~ke mobilizacije”.558 Po{to su partizani bili odlu~ni da po sva-
ku cenu spre~e mogu}e iskrcavawe saveznika, prema Titovom ponovqenom
nalogu, nisu napadali Nemce u wihovim pomerawima na jadransku obalu.
Tako }e je, mislili su, najefikasniji za{tititi od savezni~kog iskrca-
vawa i istovremeno se obra~unati sa ~etnicima. Iz partizanskih vojni~-
kih krugova poznato je da je „V[ NOV prozreo nema~ke namere. Zato je od-
lu~io da narodnooslobodila~ke snage ne {aqe u otvorene sukobe, da brane
obalno podru~je...”559 Kapetan Dikin, koji je kasnije saznao za ~i{}ewe ~et-
nika u obalskom zale|u, bio je uveren da Tito pri tome nije imao druge
brige nego da pomogne saveznicima pri iskrcavawu.560 Tito mu je dokazi-
vao da su ~etnici ti koji }e se suprotstaviti savezni~koj invaziji.
Tako su Nemci u tzv. [estoj ofanzivi, bez velikih pote{ko}a, brzo
zauzeli sve gradove na obali i uz saobra}ajnice. Iz Splita su izbacili
partizane 27. septembra, iz [ibenika dva sata posle „oslobo|ewa”,561 pro-
terali su ih i sa svih ostrva, osim sa Visa i Lastova (koje je pre rata pri-
padalo Italiji). Sli~no se dogodilo i s gr~kim ostrvima, od Krfa do Dode-
kaneza, {to je razqutilo êr~ila. Krivio je Ajzenhauera, koji nije dao na
raspolagawe potrebne brodove za iskrcavawe. Na Visu su Britanci sagra-
dili mornari~ku bazu, aerodrom, a posada se sastojala od partizanskih je-
557
W. Deakin, Embattled..., str. 231 i d., i 114 i d.; S. Clissold,
Deakin, The Embattled..., Clissold, Whirlwind
Whirlwind, str. 158.
558
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 282.
559
\onlagic, Yugoslavia
A. \onlagic, ..., str.130.
Yugoslavia...,
560
W. Deakin, Embattled..., str. 66.
Deakin, The Embattled...,
561
To je bilo dovoqno da u wemu ubiju 170 hrvatskih pristalica Mihailovi}a i 730
Srba (neproveren izve{taj CNK za Dalmaciju od 12. novembra, R. i @. Kneèvi}, Slobo-
da..., str. 221-22.). Kao i drugde, i u Splitu je ubijawe politi~kih protivnika, pod optu`-
bom da sara|uju s mihailovi}evcima, bilo masovno. Me|u prvima su osudili protu Sergeja
Urukala i saradnike wegovog odbora za izbeglice.
dinica i dve grupe britanskih komandosa. Po{to je general Aleksander

imao isuvi{e posla s borbama u Italiji, Vis je potpao pod neposrednu ko-
mandu generala Vilsona (A.(A. F. H. Q. – Mediteranean Theatre).
Theatre). Kad je Tito
uvideo da iskrcavawa na kopno nema, hteo je da obalu i ostrva ponovo uzme
u svoje ruke; Vilsonu je 20. septembra saop{tio svoju nameru i predloìo
saradwu britanskih snaga u wenom izvo|ewu.562 Britanci su zaista poma-
gali u napadima na ostrva, bili su uspe{ni u napadu na Kor~ulu i pro-
~e{qavawu Hvara, me|utim, osim [olte, do sredine 1944. godine, ostrva
su ostala u nema~kim rukama. Tada su partizani izveli uspe{ne napade na
Bra~, Kor~ulu, Dugi otok i druge, ~ak i na Krk. U jesen 1944. godine, sva
dalmatinska ostrva bila su ponovo partizanska, dok su ostrva u Hrvatskom
primorju (ta~nije, od Splita nagore), i daqe bila pod okupacijom Nemaca.
Prema Renduli}evim se}awima, tokom neuspe{nog napada na Bra~, Nemci
su ~ak zarobili premijerovog ne}aka, potpukovnika Xeka êr~ila, koji je
napad vodio.563 Nasuprot Titu, Mihailovi} je posle primirja svoje ~etni-
ke slao u morsko zale|e, kako bi saveznicima pri eventualnom iskrcava-
wu bili odmah pri ruci oni, a ne partizani.564
Mnogo jednostavnije je bilo u Sloveniji, gde u vreme sloma Italije
drugih antiokupacijskih snaga, osim partizana, uop{te nije ni bilo na te-
renu. Svo italijansko naoruàwe preuzeli su partizani. Gr~arice, prvo
i posledwe ve}e upori{te JVuO, jedinice êtrnaeste divizije napale su
upravo na sam dan primirja i tokom tri dana uni{tile. Prema izve{ta-
ju, koji je napisao preìveli Vasilij Kajin, palo je deset ~etnika (me|u
wima kapetan Milan Krawc, dok je te{ko raweni komandant Danilo Ko-
privica umro kasnije u Ribnici), 18 je raweno, a 125 zarobqeno. Ostalo je
15 ìvih, uglavnom zato {to su pobegli (11 ukupno). Ostali su sudski, ili
vansudski likvidirani. Prema saop{tewu ko~evskog VOS-a, „justifiko-
vali” su 110 osoba, 50 osudili na prisilni rad. Do sada prikupqeni spi-
sak ~etnika na Gr~aricama obuhvata 242 imena, od kojih je preìvelo 16.565
Odlu~uju}a italijanska pomo} u topovima i artiqercima prilikom na-
pada na Gr~arice, tada nije bila nimalo izdajni~ka. Preìveli i neza-
robqeni ~etnici morali su pobe}i u inostranstvo, ili su se ukqu~ili u
novoosnovane domobranske jedinice.
562
Originalno svojeru~no potpisano pismo u PRO WO 202/160; tako|e D. Biber, „No-
va Jugoslavija...,” 7. nastavak.
563
R. Kiszling, Kroaten str. 199.
564
Kriegstagebuch...,, III str. 779, 812 (po W. Roberts,
Kriegstagebuch... Tito..., str. 123.)
Roberts Tito...,
565
P. Bor{tnik, Pozabqena...
Pozabqena...,, izme|u stranica 96 i 97, str. 124-129. Za protivre~ne
partizanske podatke vidi Zbornik... VI VI/7,
/7, na raznim mestima.
Drugi deo – BRITANCI
RITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE 505
BRITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE
[ta jeste, a {ta nije ta~no u Novakovim optu`bama da su za pogor{a-

we odnosa Engleza prema Mihailovi}u krivi, pre svega, engleski vojni
obave{tajci u Kairu, koji su, po wemu, svi redom komunisti, da vesti koje
primaju iz Jugoslavije o tamo{wem doga|awu spretno prekrajaju u korist
partizana, a na {tetu Mihailovi}a, uti~u}i tako na poglede samog êr-
~ila, tada i tamo nisam mogao da procenim. Kasnije se pokazalo da je u to-
me bilo mnogo istine, bar negde od druge polovine 1942. godine, pa nadaqe.
Pre toga je bilo obrnuto, sve oslobodila~ke uspehe pripisivali su Mi-
hailovi}u.
êtvrti ~ovek
Britanska obave{tajna slu`ba za inostranstvo, poznata pod imenom

Secret Intelligence Service ((SIS
SIS),
), kao i pod imenom MI 6, 6, koja je delovala u
okviru Foreign Officea , jo{ pre rata osnovala je Odeqewe D,, koje je ini-
566
ciralo i vodilo tajnu delatnost protiv Nema~ke i Italije. Posebno ode-

qewe D je od 1939. godine postojalo i u Beogradu. Veoma aktivno bilo je u
vreme pritiska Nema~ke za pristup Jugoslavije Trojnom paktu, nastoje}i
da ga spre~i. Godinu dana ranije, War Office (Ministarstvo rata) osnovalo
je odeqewe sa skra}enim imenom MI (R), (R), koje je trebalo da inicira i vodi
gerilske pokrete na teritorijama koje su okupirale Sile osovine. Na za-
htev êr~ila, Odeqewe D i MI (R) u aprilu 1940. godine spojene su u je-
dinstvenu organizaciju SOE ((Special
Special Operations Executive – Uprava za po-
sebne zadatke), kojoj su u junu dodali polutajno propagandno odeqewe u
566
Secret Intelligence Service ((MI6
MI6)) je osnovala vlada posle odlu~uju}eg zalagawa V.
êr~ila jo{ 1909. Bila je deo Secret Service Bureaua,
Bureaua, koji je ukqu~ivao i MI 5,
5, sli~nu
slu`bu za doma}e potrebe.
Forin ofisu pod imenom Electra House (po zgradi na Temzi, gde mu je bilo
prvo sedi{te). êr~il ga je formalno podredio Ministarstvu ekonomskog
Ministry of Economic Warfare – MEW),
rata ((Ministry MEW), kojim je, kao prvi, rukovodio
Hju Dalton. Nekoliko dana kasnije, podeqena je na dva dela, na propagan-
dno, Political War Executive (PWE
(PWE),
), i SOE u uèm smislu. Vi{e je odgova-
rala za okvir vojne obave{tajne slu`be MI (Military
(Military Intelligence),
Intelligence), ali je od-
lu~ila jaka Daltonova li~nost i ~iwenica da je bio laburista, {to je tre-
balo da mu pomogne u uspostavqawu veza. Tako|e i zbog razli~itih mesta
sedi{ta (ministarstvo u Berkeley Square, Mayfair,
Mayfair, SOE u Baker Street,
Street,
Marylebone,, oboje London), SOE je ostala veoma samostalna. Strate{ki je
Marylebone
(Chiefs of Staff),
potpadala pod na~elnike glavnih {tabova (Chiefs Staff), a spoqnopoli-
ti~ki, neformalno je bila podre|ena Foreign Officeu.
Officeu. Interno je bila po-
deqena po teritorijalnim oblastima na kojima je delovala. PWE je potpa-
la u iskqu~ivu nadleòst Foreign Officea.
Officea. Razlog za to je bio banalan. Mi-
nistar Hju Dalton se, po mi{qewu ministra za spoqne poslove, Entonija
Idna, isuv{e me{ao u spoqnu politiku, koja je bila wegov domen.567
Centrala SOE u Londonu generalno je podràvala Mihailovi}a (Tom
Masterson, tako|e i {ef jugoslovenskog odeqewa, major Piter Bougi).
Isto vaì i za nadre|eno Ministarstvo za ekonomski rat, posebno otkad je
u fe
februaru
bruaru 1942. godine, zbog wegovih sukoba s ministrom spoqnih poslo-
va Idnom, laburisti~kog ministra Hjua Daltona nasledio konzervativni
lord Selborn, êr~ilov li~ni prijateq i odlu~an antikomunista. Jugo-
slovenski odsek u SOE Kairo (od sredine 1942. poznat kao B.. 1, cela SOE
Kai
Kairoro do novembra 1943. kao MO 4,
4, kasnije, kad je do{la pod operativnu
nadle`nost GHQ Middle East kao Force 133; u februaru 1944. godine, na za-
htev Vilsona, pod ~iju je nadle`nost do{la, SOE se preselila u Bari, gde
je dobila ime Force 266) i Kairska SOE generalno, osim u po~etku i jo{ u
1942. godini, bile su pod jakim prosovjetskim uticajem.
Me|u glavne, sovjetski usmerene, u Kairu su, navodno, spadali Bazil
Dejvidson, na~elnik jugoslovenskog odseka SOESOE,, u znatno mawoj meri bri-
gadir M. Kebl, na~elnik {taba SOE u Kairu (do kraja 1943), koji je, ina~e,
bio konzervativac. Po{to je do{ao iz vojne komande za Sredwi istok, ra-
spolagao je informacijama koje drugima nisu bile dostupne. To su, pre sve-
ga, bili radio-izve{taji nema~ke SD, ~ije je neposredno de{ifrovawe
omogu}ilo odeqewe Ultra britanske kontraobave{tajne slu`be razre{a-
vawem logike nema~kog {ifrarnog sistema Enigma. Iz wih je bio mogu}
567
Deroc, British
Vi{e o nastanku i organizaciji SOE vidi M. Deroc, ..., poglavqe 4 i str.
British...,
i: Lees,
238-239; vidi i: Rape..., 1. poglavqe (SOE) i D. Martin,
Lees, The Rape..., Web..., 12. poglavqe.
Martin The Web...,
uvid u pokrete otpora, kao i pode{avawe politi~kim potrebama. Tako je

upravo Kebl dao inicijativu za kontakte s partizanima. êr~il ga je 30.
januara 1943. godine pozvao k sebi i odmah se sloìo s wegovim pismenim
predlogom.568 Forin ofis je odmah preuzeo ideju. Londonska SOE je reago-
vala mlako, a u Kairu su bili odu{evqeni. Kebl je tako|e bio onaj koji je,
zajedno s britanskom komandom za Sredwi istok ((GHQGHQ ME),
ME), poslao kapeta-
kapeta-
na V. Dikina u Titov {tab. [ef cele SOE u Kairu, lord Glenkoner, zbog
brojnih funkcija, nije se me{ao u svakodnevni posao, ali je vodio odlu~nu
propartizansku politiku, zbog ~ega je dolazio u ~este sukobe s lordom Sel-
bornom.569 Tako su on i Kebl, na zahtev E. Idna, 1943. godine napustili SOE
SOE.
Obojica zbog svojih politi~kih sklonosti, Kebl posebno zbog opirawa pre-
sti`nom izboru êr~ilovog izabranika Meklina za vo|u britanske misi-
je kod Tita, kao i neprimerenih metoda koje je pri tome upotrebio.570 Anti-
~etni~ki usmereni bili su vo|a jugoslovenskog odeqewa na BBC, Hjubert
Herison, urednik londonskog News Chronicle, i {ef PWE PWE.
Du{a svog anti~etni~kog delovawa u Kairu bio je oficir X. Klagmen,
predratni student Univerziteta u Kembrixu, ~lan KP od 1933. godine. Ni-
je bio obi~an levi~ar ili „jo{ jedan zagrejani komunista”, ve} vode}i
~lan partije. Nije bio samo wen sekretar za Kembrix, nego je u {iroj par-
tijskoj organizaciji uìvao takvo poverewe, da su mu poverili mesto se-
kretara svetske narodnofrontovske omladinske organizacije Rassemble-
ment Mondial des Étudiants,
tudiants, sa sedi{tem u Parizu. Zbog izuzetne inteli-
gencije, duhovitosti i radinosti, stekao je odlu~uju}i uticaj na saradni-
ke i rad celokupnog odeqewa. Osim Bazila Dejvidsona, jedan od wegovih
saradnika bio je i Hju Seton-Votson, sin slavnog stru~waka za Balkan i Ju-
goslaviju prof. Artura Seton-Votsona, tada i sam jako levi~arski usme-
ren. Iako Klagmen nije u~estvovao ni u jednoj borbi ili sabotaì, samo u
1942. godini napredovao je od desetara do narednika i potporu~nika, a po-
tom svake godine jo{ pomalo, do majora 1944. godine. Podatke obave{tajnih
kanala dobijao je pravo u svoje ruke, tako da je u svojim pregledima izve-
568
PRO FO 371/37579.
569
Barker,, British
E. Barker ..., str. 148 i d. Autorka se suprotstavqa mi{qewu da su politi~ka
British...,
usmerewa zaposlenih u SOE bila odlu~uju}a. Za sve je, po woj, bila kriva nestabilnost po-
litike, koju je izazivalo nepostojawe bilo kakvog centralnog organa za prikupqawe i ana-
Britanska..., str. 311). Me|utim, upravo takve okolnosti omogu}avaju
lizirawe podataka ((Britanska...,
prevladavawe odre|enih politi~kih usmerewa zainteresovanih zaposlenih. Po{to je Bar-
kerova veoma podràvala Tita, a politi~ke prilike u nadle`nim britanskim telima je
odli~no poznavala, nije iskqu~eno da nije rekla sve {to je znala.
570
Davidson, S.O.E. ..., str. 156 i d.
B. Davidson,
{taja upu}enih nadre|enima, mogao da ih prekraja po èqi. To nisu bili

samo wegovi neposredno nadre|eni i londonska centrala SOE SOE,, a s wom i Fo-
reign Office
Office,, nego i GHQ ME.
ME. âk se i Idn àlio da od SOE ne prima sve
informacije koje je sabrala. SOE Kairo je, navodno, bila kriva, {to su mno-
ge akcije protiv osvaja~a koje su izveli ~etnici tokom 1942. godine jedno-
stavno pripisane komunistima.571 S druge strane, Aleksander Glen je pot-
vrdio da su neki wegovi izve{taji, nepovoqni po partizane, i{~ezli ne-
znano kud.572 Svoje veze su, dakako, spretno prikrivali. Krajem 1943. godi-
ne, u Londonu su bili uvereni da izme|u Tita i wih postoji svakodnevna
radio-veza. Kad su o tome pitali Kairo, dobili su odgovor da nijedna slu`-
ba na Sredwem istoku nije sposobna da otkrije ili prati prenos izme|u
goslavije i Rusije.573 E. Idn je posle rata dokazivao postojawe takve ra-
Jugoslavije
Ju
dio-veze ~lankom Mo{e Pijade iz 1942. godine, s uverewem da je tu vezu
Tito koristio za molbe Moskvi za pomo}.574
Prema kasnijim otkri}ima, Klagmen je bio tzv. „fifth man” /peti ~o ~o--
vek/ sovjetske {pijunske mreè u Engleskoj. Svi su bili diplomanti Uni-
verziteta u Kembrixu, koji je bio pravo leglo agenata GPU, naslednika pro-
slavqene ozlogla{ene êke iz 1917-22. Otuda su stigla trojica slavnih
{pijuna, Kim Filbi, Gaj Berxis i Donald Meklin koji su, pod za{titom
britanskih ((MIMI 5 i MI 6)
6) i ameri~kih obave{tajnih slu`bi, tajno radili
za GPU. Pre nego {to su ih otkrili, sklonili su se u Sovjetski savez.575
êtvrti je bio Entoni Blant, koga su raskrinkali 1979. godine. Otada se
svetska javnost bavila pitawem ko je peti ~ovek. U decembru 1979. godine,
The Sunday Times je objavio da je to Xon Kernkros, koji je tada, kao pen-
zioner,
zi oner, ìveo u Rimu. Dejvid Martin, koji je toj stvari posvetio prili-
~no vremena, petim ~ovekom proglasio je Klagmena. Po{to je poznato da je
upravo Klagmen regrutovao Kernkrosa za sovjetskog agenta, redosled bi
mogao i da se zameni. Posebno zato, jer u svojoj kwizi, objavqenoj posle
smrti, Kernkros negira, mada neubedqivo, da je on bio peti576. Uz ove {pi-
571
Martin, The
Za period od avgusta do decembra 1943. godine sabrao ih je i objavio D. Martin,
..., posebno u 14. i 16. poglavqu.
Web...,
Web
572
PRO HS 5/933, telegrami od 28. decembra 1943. i 3. januara 1944. godine.
573
A. Eden, Reckoning..., str. 432.
Eden, The Reckoning...,
574
V. W. Newton, Spies..., 1991.
Newton, The Cambridge Spies...,
575
Cairncross, The Enigma Spy.
J. Cairncross,
576
J. Costello, Mask..., 1988. Kao zanimqivost, re}i }u da sam se u svom prvom ekonom
Costello, The Mask..., nom--
skom ~lanku „O nekim novijim tuma~ewima Marksovog zna~ewa vrednosti” ((Ekonomist, Ekonomist, Beo-
grad, 1951; objavio ga je tada{wi urednik D. Avramovi}, kasniji srpski „super-dedica”)
oslawao na M. Doba i Pola Svizija, poznate kao staqiniste. U tada{woj ultraboq{evi~koj
june, na doajenskom mestu nalazimo marksistu Morisa Doba, profesora eko-

nomije na Univerzitetu u Kembrixu. On je otkrivao odgovaraju}e studen-
te za {pijunsku slu`bu.577 Za li~nu vezu sa Staqinom pobrinuo se jedan od
vode}ih gepeuovaca, Aleksandar Orlov, koji je pre [panije bio veoma ak-
tivan u Kembrixu. Sa sli~nim neposrednim Staqinovim ovla{}ewima,
sre{}emo ga u [paniji.
Sli~no kao na rad kairske SOE
SOE,, sovjetski agenti su uticali i na rad
kontraobave{tajne MI 6 – Military Intelligence 6, poznate kao Most Secret
Source.. Ta slu`ba jo{ uvek radi. Po mi{qewu F. Meklina, izraènog D.
Source
Martinu 1977. godine, Sovjeti su imali veze s qudima u MI 6, 6, koji je ta-
ko|e bio jedan od glavnih izvora informacija za vladu. I u sli~noj ame-
ri~koj organizaciji OSS ((Office
Office of Strategic Services)
Services) bilo je nekoliko pro-
komunisti~kih ~lanova; s obzirom na rad na Balkanu (u Kairu tako|e), i
po dogovoru iz septembra 1942. godine, bila je formalno podre|ena SOE SOE,,
578
uprkos
up rkos tome bila je mnogo nepristrasnija . Osnovao ju je Ruzvelt u junu
1942. godine, kad je dotada{wi Office of Coordinator of Information ((COI COI))
delio na dva dela, OSS i Office of War Information ((OWI
podelio
po OWI),), i za na~elni-
ka OSS imenovao dotada{weg na~elnika COI, pukovnika Vilijema Donova-
na, ina~e velikog simpatizera Mihailovi}a. Kairsko odeqewe OSS nasta-
lo je tek po~etkom 1943. godine. U oktobru 1944. godine, Ruzvelt je predlo-
ìo êr~ilu da Donovan na Balkanu vodi rad obe slu`be, OSS i SOE SOE..
Verovatno
Ve rovatno ne treba re}i kakav je bio odgovor. Kad je Ruzvelt kraqevskim
vazduhoplovnim snagama sve~ano dodelio ~etiri liberatora, Britanci su
bili toliko uznemireni da su od ambasadora Halifaksa traìli da pro- pro-
veri {ta stoji iza tog poklona. Odgovor da OSS èli imati neposredan
uticaj na jugoslovenske prilike samo ih je jo{ vi{e razqutio.579 Da bi
atmosferi, postao sam predmet ù~nih politi~kih napada, od radija do stru~nih ~asopi-
sa, jer se ispomaèm „legalnim marksistima”, Dobom i Svizijem; posebno ù~an bio je Mi-
lan Gavri} na beogradskom radiju. Li~no sam upoznao Doba tek nekoliko godina kasnije, u
prole}e 1959. godine u King`s Collegeu.
Collegeu
577
D. Martin, Web..., str. XIX i 107.
Martin, The Web...,
578
C. Fotich, War.., str. 211-14.
Fotich, The War..,
579
Wen obave{tajni na~elnik, major Frank Arnoldi, bio je toliko crven da su wego-
ve slu`benice nosile partizanske uniforme sa crvenim zvezdama na kapicama. Zbog toga je
opozvan. Jugoslovensko odeqewe OSS u Kairu vodio je major Luis Hjuot, koji je li~no bio
blisko povezan s Klagmanom i Dejvidsonom. Bio je toliko odu{evqen Titom da mu je u jesen
1943. godine, s izuzetnom spretno{}u, uz pomo} nekih drugih ~lanova OSS
OSS,, pa ~ak i SOE
SOE,,
uz dvojicu partizana (Sergije Makiedo i Joè Poduje), organizovao, preko Visa i Barija,
po{iqku punog broda oru`ja, ~ime je uspostavqeno vi{e-mawe redovno doturawe oru`ja
postigao samostalnost bar u delovawu u Bugarskoj i Rumuniji, Donovan je

deo OSS premestio u Carigrad. Kad se SOE selila iz Kaira u Bari, OSS
je nije pratio. U Bariju je od ranije imao mawu filijalu.580 Na kraju rarata,
ta,
{ef OSS je postao Alen Dals (izme|u ostalog, iz [vajcarske je u~estvo-
vao u razgovorima o separatnoj predaji nema~ke armijske grupe C, tokom po-
sledwih dana rata u severnoj Italiji), koju je kasnije preoblikovao u CIA
Central Intelligence Agency).
(Central Agency). SOE svojom politi~kom usmereno{}u nije bi-
la neka kairska posebnost.
posebnost. Revolucionarne ideje bile su ra{irene u mno-
gim delovima britanskih snaga. U okviru redovnih obrazovnih predavawa,
u Kairu su organizovali parlament oruànih snaga, ~ije je prvo zasedawe
bilo 1. novembra 1943. godine. Nije trajalo dugo, vojne vlasti su ga zabrani-
le, a glavne pobornike premestile na druge du`nosti, u drugim mestima.
Me|utim, kako kaè B. Dejvidson, „postalo je jasno da su ’vojnici’ stekli
sasvim dobru predstavu o smislu svoje borbe: ne samo da treba da uni{te na-
ciste, nego i da ostvare Englesku, koja }e biti druga~ija od siroma{tine
tridesetih godina. Kao {to se vidi, politika se nije istrgla s lanca samo
me|u narode okupirane Evrope.”581
Ako je ova leva veza besprekorno delovala, odnosi me|u slu`bama kao
takvim bili su optere}eni britanskim nepoverewem prema Amerikanci-
ma i wihovom posledi~nom nesaradwom. Bojali su se ameri~kog me{awa u
balkanske stvari. Da bi ih {to boqe neutralisali, u Londonu su smatra-
li da im treba omogu}iti slobodno delovawe u Bugarskoj i Rumuniji, kako
im ne bi uprskali stvar u Ma|arskoj, Jugoslaviji i Gr~koj. „Moramo im da-
ti ose}aj da u ove dve dràve, u kojima ne mogu napraviti mnogo {tete, ima-
ju dovoqno prostora za svoje dejstvovawe.”582 S tim mi{qewem „crvenog”
kairskog lorda Glenkonera, slagao se i „beli” londonski lord Selborn. S
druge strane, nisu ni{ta hteli da znaju o kontaktima sa Sovjetima.
preko Jadrana u Dalmaciju. U sedamdeset prevoza, razli~itim brodovima, partizani

partizani su ta-
ko primili vi{e od 6.000 tona vojne pomo}i. To su bile koli~ine koje se tada raspoloìvim
avionima ne bi mogle prevesti ni za mnogo duè vreme. Hjuot je po{iqke iskoristio i da se
sam preveze na partizansku teritoriju i uz pomo} prijateqa, koje je stekao svojim radom,
stigao sve do Jajca, gde ga je primio Tito. Zbog prekora~ewa ovla{}ewa, i on je opozvan.
L. Huot,
(L. Tito, svim li~nostima koje pomiwe dao je izmi{qena imena).
Huot, Guns for Tito,
580
Davidson, S.O.E. ..., str. 192.
B. Davidson,
581
PRO HS 5/932, saop{tewe od 17. jula 1943.
582
J. Roothman Fire, str. 147, nagla{ava to i za godinu 1944, kad je Mihailovi}
Roothman,, Miss Fire,
ve} znao da }e ga napustiti, i zbog ~ega je mogao opravdano da im ograni~i kretawe. Me|u-
tim, posle lo{ih iskustava u razoruàvawu italijanskih snaga posle kapitulacije, i ~et-
nici su sve vi{e motrili na Engleze, ograni~avaju}i wihovo kretawe ((Arhiv Arhiv VII,
VII, k. 276,
fasc. 7/1, telegram 11. 500 od 30. novembra 1943).
BLO’’s kod Mihailovi}a

BLO
Iako su komunisti u Kairu mogli vesti iz Jugoslavije prekrajati na

Mihailovi}evu {tetu, a neke zaista i jesu, kao {to }emo jo{ videti, ve-
(Liaison Officers – BLO’s)
stima su ih snabdevali, pre svega, oficiri za vezu (Liaison BLO’s
kod wega i kod partizana. Od wih je, u prvom redu, zavisilo, kojim vesti-
ma }e, preko SOE
SOE,, raspolagati London. Ne{to su doprinosila i ostala po-
liti~ka uverewa vode}ih oficira, koja su odlu~ivala i o tome kuda }e ih
poslati – u sredinama u koje su poslani, na{li su prijateqe i smawili
nepristrasnost – na {tetu Mihailovi}a posebno je delovala okolnost {to
im je dozvolio slobodno kretawe po teritoriji koju su kontrolisali wego-
vi ~etnici583 (na wegovoj teritoriji delovalo je oko 15 samostalnih podmi-
sija), dok su partizani wihovo poznavawe doga|aja i prilika spretno usme-
ravali.584 Kad su se partizani pripremali na kona~ni obra~un sa svojim
unutra{wim protivnicima, Tito je 23. septembra 1944. godine ~ak i for-
malno zabranio britanskim i ameri~kim misijama kod wega da se udaqa-
vaju iz podru~ja nadle`nih {tabova. Izazvao uznemirewe i zle slutwe
me|u wima.
Prve po Mihailovi}a nepovoqne vesti stizale su u London jo{ 1941.
godine, i to od MI 6, koja je presretala nema~ke radio-izve{taje i de{i-
frovala ih. Wihov sistem {ifrovawa de{ifrovala je jo{ na po~etku ra-
ta. Po{to su Nemci u julu 1942. godine razre{ili mnogo jednostavniji
~etni~ki sistem {ifrovawa – prema ~etni~kim procenama, svaki novi
kqu~ razre{ili su ve} posle tri dana – Britanci su posredno dobili uvid
583
U izjavi „Komisiji za prou~avawe slu~aja D. Mihailovi}a” od 7. juna 1946. godine,
Mekdauel je naglasio ovu su{tinsku razliku izme|u ~etnika i partizana. Jedan od najmla-
|ih Amerikanaca koji su delovali, kako kod ~etnika, tako i kod partizana, Artut Xibili-
jan, u Washington Staru od 28. marta 1946, izjavio je da je tokom boravka kod partizana po-
red wega uvek bio straàr, dok je kod ~etnika uìvao potpunu slobodu kretawa. Posle rata,
V. Terzi}, zamenik na~elnika V[-a, izjavio je da su „britanskim i ameri~kim delegatima
davali samo onaj materijal i obave{tewa koja je pre toga izabrao Tito, sam ili sa grupom
svojih saradnika. Uputstva u vezi s tim imala je i okolina u kojoj su se kretali (V. \ure-
ti}, Saveznici... II
II,, str. 76).
584
Arhiv VII k.. 276, fasc. 11/1, telegram broj 302 od 1. januara 1944. godine. To ne zna
zna~i
~i
da su Nemci poznavali sadràj svih izve{taja koje su masovno emitovale i primale ~et-
ni~ke
ni~ ke radio-stanice, organizovane u tehni~ki izuzetno sposoban sistem. Po nema~kom voj-
nom izvoru, nema~ka beogradska centrala za presretawe radio-izve{taja od sredine 1942.
do 1943. godine, od ukupno 17.067 depe{a, de{ifrovala je 731. U jesen 1943. Nemci su de{i-
frovali nekoliko izve{taja izme|u Mihailovi}a i wegovih glavnih komandanata, izme-
|u ostalih i Karla Novaka (I. Avakumovi}, Mihailovi}..., str. 66).
u mnoge veoma poverqive podatke.585 Me|utim, uglavnom su ostali u Forin

ofisu, koji se nije preterano zanimao za wih. Kairska SOE do jeseni 1942.
godine nije imala uvid u wih, osim li~no general Kebl, koji ih je primao
zbog svog pre|a{weg poloàja u komandi za Sredwi istok (GHQ (GHQ ME),
ME), ta~-
nije, jer ga niko, posle odlaska, nije izbrisao sa spiska. Londonska SOE ih
nije poznavala ~ak do prole}a 1943. godine. Bazil Dejvidson je izjavio da
ih je poznavao „ve}” u januaru 1943. godine. Ovla{}enom krugu li~nosti ti
podaci postali su dostupni odlukom Kebla.
Od saradnika SOE
SOE,, prvi je po Mihailovi}a nepovoqne vesti, u Kairo,
u jesen 1941. godine, poslao kapetan Hadson-Marko.586 Jo{ pre nego {to je iz
Uìca oti{ao na Ravnu goru, 16. oktobra izvestio je SOE u Kairu da „u
Crnoj Gori otpor vode dobro organizovani komunisti... Nacionalni elemen-
ti se drè po strani i ~ekaju. Treba podsta}i nacionaliste da se organizu-
ju za borbu”. Kasnije je stigao, naizgled Mihailovi}ev, telegram, s umet-
nutom re~enicom da „engleski oficir ima utisak da partizane vode komu-
nisti, koji se istovremeno suprotstavqaju Osovini... ~etni~ke vo|e otvo-
reno kaù da radije sara|uju s Nedi}em, nego s komunistima”. Primaoci,
koji nisu poznavali prilike, a javno su znali samo za Mihailovi}a, osta-
jali su u konfuziji. Osim toga, dobili su ose}aj da Hadson izve{taje {aqe
pod pritiskom, ako ih uop{te {aqe sam. Potom se duè vremena uop{te
nije javqao, tako da su se ~ak bojali najgoreg. Kad su kasnije saznali da je
ìv kod Mihailovi}a, SOE je krajem septembra 1942. godine u wegov {tab
prebacila poru~nika Loftsa, s dve radio-stanice, {iframa i dvojicom
radio-operatera, i veze su postale ~e{}e. Neke su bile negde izme|u zbu-
wenosti i dalekovidosti, tako da primaocima i daqe nisu omogu}avale ja-
san uvid u situaciju. Po~etkom septembra 1942. godine, na primer, Hadson
je izvestio „da je partizanska organizacija miqama daleko ispred Mihai-
lovi}eve, da }e se posle me|usobnog progawawa po Jugoslaviji kona~an ~in
najverovatnije odigrati u Beogradu. Mihailovi} posle rata namerava uve-
sti vojnu diktaturu.”587 Hadson, dakle, uprkos kilometarskoj vojnoj pred-
nosti partizana, nije verovao u Titovu pobedu. Posle Bejlijevog dolaska,
na wegovu
wegovu preporuku je tokom nekoliko nedeqa poslao u Kairo gomilicu
depe{a, oko 240. Uglavnom je izve{tavao unazad.
Odnosi izme|u Hadsona i Mihailovi}a, jo{ od jeseni 1941. godine, bi-
li su optere}eni me|usobnim nepoverewem. Hadson, koji se pre dolaska na
585
Ti telegrami su objavqeni u Zbornik..., XIV
XIV/1,
/1, str. 817-23.
586
Deakin, Embattled
W. Deakin, ..., str. 181-82.
Embattled...,
587
Seitz, Mihailovi}..., str. 13.
A. Seitz,
Ravnu goru zadràvao kod partizana u Uìcu, od Mihailovi}a nije krio

dobro mi{qewe o wima. Ni sadràj navedenih i sli~nih depe{a nije ga
mogao razveseliti. Posebno ga je razqutio Hadsonov kasniji izve{taj da je
odmah po prijemu prve, vi{e nego skromne, vazdu{ne pomo}i kraj Poè ège,
ge,
predloìo zaustavqawe britanske pomo}i, dok se pokreti otpora ne spo-
razumeju za jedinstveni nastup.588 Ne samo da su dogovorene no}i uzaludno
~ekali na avion, nego su ~etnici, koji nisu imali svoju fabriku oru`ja,
dovedeni u kriti~an poloàj. Tada su partizani svom snagom pritiskali
na Ravnu goru. Na Hadsona se qutio i stoga {to mu nije dozvolio upotre-
bu britanskih {ifara, uprkos tome {to je iz Kaira doneo kqu~ i {ifre
Villa Resta.
Resta. S druge strane, Hadson je bio neraspoloèn, jer je ostao bez
Marka III
III.. Iako mu je Mihailovi} dozvolio kori{}ewe ravnogorske stani-
ce, imao je te{ko}a zbog gubitka Marka III III.. Me|utim, za gubitak Marka III
bio je kriv wegov radio-operater Dragi}evi}, koji je u Uìcu, zajedno s
predajnikom, pre{ao k partizanima.589 Negodovao je i nad Mihailovi}e-
vom odlukom da privremeno prekine sve radio-veze. Razlog je bio o~igle-
dan: general je morao biti oprezan da ga ne otkriju Nemci. âk i da je Mar
Mar--
ko zadrào svog Marka III III,, general bi mu opravdano zabranio wegovu upo-
trebu. Hadson tako|e nije mogao oprostiti generalu {to ga je posle nema~-
ke ofanzive na Ravnu goru prepustio samome sebi.
Posle ponovnog pristupawa ~etnicima (Z. Ostoji}u), u maju 1942. go-
dine na Zlataru, na jednoj od etapa Mihailovi}evog bekstva u Crnu Goru,
Hadson se u pismu od 11. juna izvinio Mihailovi}u i sloìo se sa svim
wegovim potezima. Izjavio je da, s obzirom na saradwu s ustani~kim orga-
nizacijama, ima potpuno slobodne ruke i da ga ne interesuje nijedna dru-
ga osim Mihailovi}eve, kao i da je spreman da u~ini sve {to bi general
zahtevao od wega. @eleo je da se sastane s wegovim komandantima „da bi
svojoj komandi mogao da saop{ti da je bio na teritoriji koja je sada o~i{}e-
na od komunista, da im potvrdim wihov nacionalni stav, kao i da deluju
iskqu~ivo po va{im uputstvima.”
Isto tako je èleo da do|e u kontakt s generalom, da se s wim posave-
tuje „{ta da im saop{tim, da bi bilo najefikasnije za Va{u organizaciju
organizaciju
i da ni najmawe ne sumwate u to {to }u im re}i.” Vidi se da je Marko pre-
boleo svoju zaqubqenost u partizanske bajke, {to je, po prijatequ Sajcu,
588
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 47. Dragi}evi} je postao radio-operater CK PKJ. U tom
radu sara|ivao je s Pavlom Savi}em, kasnijim predsednikom Srpske akademije nauka i
umetnosti.
589
Seitz Mihailovi}..., str. 42.
A. Seitz,
bila wegova li~na tragedija.590 Da bi popravio lo{ utisak iz jeseni 1941.

godine, zahtevao je od SOE izda{ne po{iqke oru`ja. Ova promena je mora-
la da se primeti na depe{ama u Kairo, mada primaocima nije olak{ava-
la procenu situacije.591
Uprkos drugom ro|ewu Hadsona, na Boì} 1942. godine, na planinu Si-
wajevinu (tako|e i Siwavina), izme|u Durmitora i Bjelasice, pod kojima
kojima
je Mihailovi} u Lisjoj Gredi u Gorwem Lipovu (severno od Kola{ina u
Crnoj Gori), uredio svoj {tab, spustio se vo|a nove britanske misije, pu-
kovnik Vilijem Bejli, s pomo}nim ~lanovima. Kao dugogodi{wi direktor
Trep__a Mines Ltd. – u Jugoslaviji je ìveo od 1928. godine – i on je dobro
Trep
vladao srpskim jezikom. Koristio mu je jo{ u Beogradu, gde je do avgusta
1940. godine bio na~elnik balkanskog odeqewa SOE za Sredwi istok. Osim
uobi~ajenih zadataka misije, trebalo je da izvidi sudbinu majora Terensa
Terensa
Atertona, koga su poslali k Mihailovi}u, ali je nestao, kao i da na licu
mesta proveri pouzdanost Hadsonovih izve{taja.
Bejli je generalno bio naklowen Mihailovi}u. Odmah po dolasku, po-
slao je u Kairo niz izve{taja koji su doveli do privremenog zaustavqawa
pogor{awa odnosa s wim. Memorandum Forin ofisa „General Mihailovi}
i partizani” nagla{ava generalove prednosti, pre svega, dugoro~ne; op{ti
zakqu~ak je bio „da je jo{ uvek najboqi”, iako su bila sasvim jasna ograni-
~ewa koja dolaze s istoka. Izve{taji su ostavili snaàn utisak na Alek-
sandra Kedogana, Idnovog zamenika, koji je tako|e bio naklowen generalu.
I komanda Sredweg istoka je ponovo ocenila trendove svojih odnosa prema
wemu. Glavni rezultat je bio da su brzo po~eli razmi{qati kako da ga na-
teraju na akcije otpora. Upravo tu je do{lo do pomu}ewa odnosa izme|u
Bejlija i Mihailovi}a. Iako su Britanci preko Bejlija stalno zahtevali
590
M. Lees Rape..., str. 190 i d., kasnije je otkrio da je tokom leta 1942, po britan-
Lees,, The Rape...,
skim „vi{im ovla{}ewima”, u Mihailovi}ev {tab spu{ten kapetan ârls Robertson, za-
pravo Srbin, biv{i ~lan {panskih me|unarodnih brigada. Trebalo je da Hadsonu pomaè
kod radio-veza. Kairo je izve{tavao i o Hadsonu i o Mihailovi}u. Po{to je, nasuprot Had-
sonu, imao pristup predajniku, to nije bilo te{ko. Moèmo pretpostaviti da je bio izvor
bar dela problema u sporazumevawu izme|u Hadsona i Kaira. Kasnije je prebegao k parti-
zanima.
591
Jo{ u januaru 1943. godine, kairska SOE je za svoje akcije na Balkanu imala 4 libe-
ratora. Istog prole}a, dobila je 10 halifaksa, a u julu se situacija s dodatnim halifaksi-
ma su{tinski popravila. Krajem leta, i{lo je pola pomo}i ~etnicima, pola partizanima
(do 40 tona), a kasnije je sva pomo}, zbog kra}ih letova iz Italije, su{tinski pove}ana,
i{la u korist partizana. Ukupno su partizani primili skoro 100.000 pu{aka, oko 70.000
ma{inki i lak{eg automatskog oru`ja, skoro 100 topova, 65 tenkova, avione, kao i drugu op-
remu, tako|e bolni~ko-medicinsku.
od generala nastupe protiv zavojeva~a, uprkos neprekidnim obe}awima,

nisu mu mogli slati oru`je, osim u simboli~nim koli~inama. Zahtevi su
postali posebno odlu~ni u vezi sa pustiwskom bitkom protiv Romelovih
Afrika Korps. Postavio ih je general Aleksander, a podràla izbegli-
~ka vlada.
vlada. Bili su tako|e protivre~ni. [to su ru{ewa saobra}ajnica kroz
Srbiju bila potrebnija, to su Britanci bili mawe sposobni da {aqu po-
mo}. „Usko grlo” bili su avioni s dugim doletom.592
U „trenutku istine”, kad je sredinom ofanzive Vajs bio suo~en sa stra-
hovitim nedostatkom oru`ja, potpaqen rakijom, koja mora da je bila jako
„quta”, Mihailovi} se u selu Dowe Lipovo blizu svog {taba, u govoru,
odrànom prilikom kr{tewa k}erke predsednika op{tine 28. februara,
po{teno okomio na Engleze. U prisutnosti pukovnika Bejlija, koji je sa-
dràj govora odmah preneo SOE Kairo, a ona o wemu obavestila britansku
vladu, optuìo je Engleze da se angaùju iskqu~ivo sa ciqem da postignu
svoje strate{ke ciqeve, da teraju Srbe u napade, ne trude}i se da im po-
mognu, da se u Jugoslaviji bore „do posledweg Srbina”, da poku{avaju da
„srpsku krv” kupe neznatnim koli~inama oru`ja, da su kraq i wegova vla-
da u Londonu prakti~no engleski zarobqenici, kao i da su Srbi ostali bez
ijednog prijateqa. Zakliwao se da nikada ne}e u~estvovati u takvoj „sra-
motnoj trgovini, tipi~noj za tradicionalnu englesku perfidnost”. Savez-
ni~ku sklonost ka obmawivawu, video je u wihovom odu{evqewu nad tre-
nuta~no neprimerenom, licemernom i antijugoslovenskom aktivno{}u par-
tizana. „Me|utim”, nastavio je, „saveznici moraju znati da nijedna wiho-
va aktivnost ili pretwa, Srbe ne}e odvratiti od wihove zavetne i svete
du`nosti da likvidiraju partizane. Sve dok Italijani budu wihov jedijedini
izvor pomo}i i za{tite uop{te, nema sredstva, kojim bi saveznici mogli
promeniti wegove odnose prema wima... Tek, kad zavr{i s wima (partiza
tizani-
ni-
ma i drugim doma}im neprijateqima – A. B.), udari}e na Nemce i Itali-
jane.” Na kraju je ustvrdio da mu vi{e „ne trebaju nikakvi kontakti sa
zapadnim demokratijama, ~iji je jedini ciq da pobede na ra~un drugih”.
drugih”.
Ako je Mihailovi}ev govor, kakvog je ili kako je trebalo da zabeleì
Bejli, ili je ne{to blaì od onog u stvarnosti593, bio pravi izraz wego-
592
Bra}a R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 811, kaù, da je Bejli posle rata obavestio
predsednika Jovanovi}a da su wegovu depe{u prepravili. Po W. RobertsRoberts, Tito...,
Tito... str. 86-88.
Neposrednu vezu izme|u vlade i generala uspostavili su tek sredinom 1943, ali i tada s
britanskim {iframa.
593
To ne zna~i da je izbegli~ka vlada bila zavisna samo od te „legalne” veze. Krajem
avgusta 1942. godine, pukovnik Miodrag Raki} uspostavio je iz Kaira „ilegalnu” radio-ve-
zu s Mihailovi}em, koju je posredno koristila i londonska vlada. Zbog opasnosti da je
vog tada{weg raspoloèwa, bio je krajwe nediplomatski. Za generalovo

raspoloèwe, predsednik vlade, Slobodan Jovanovi}, saznao je iz primqe-
primqe-
ne depe{e od 15. novembra 1942. godine, u kojoj mu se àlio da je Englezima
„glavno da ’puca pu{ka’, represalije i ubijawe na{ih qudi ih se ne ti~u”.
ti~u”.
Me|utim, nije ga opomenuo da pritu`be zadrì za sebe. I sam je s Britan-
cima imao sli~ne probleme. Jedanaestog januara 1943. godine predao je E.
Idnu notu, u kojoj se àlio zbog izostale pomo}i Mihailovi}u, zbog BBC BBC--
-ja
ja koji je sve vi{e zapostavqao generala, kao i zbog radio-veza s wim koje
su u oba smera i{le preko Kaira i koje su kontrolisali Britanci i kad
nisu bile {ifrovane.594 Iako su saveznici dobro znali da je Mihailovi}
u mnogo ~emu u pravu595, wegov govor je nesumwivo pridoneo britanskom
prekidu kontakata s wim. êr~il je pobesneo, iako je dopu{tao da su re~i
izgovorene u qutwi i da mo`da ne odraàvaju trezveno razmi{qawe, jer
je general ogor~en zbog nedovoqne pomo}i. Ve} 29. marta protestovao je kod
Jovanovi}a, koji je od Nove godine bio ujedno ministar spoqnih poslova.596
Naterao ga je da od Mihailovi}a zahteva korenitu promenu svoje politi-
ke. U kom smislu, prakti~ki mu je naredio.597 êr~il je cini~ki primetio
Englezi otkriju, krajem septembra 1943, prestala je s radom. Kad je Mihailovi} 26. avgu-
sta 1943. godine na Ravnoj gori otvorio prete`no propagandnu radio-stanicu Demokratska
Jugoslavija, koja je bila nekakav pandan Slobodnoj Jugoslaviji u Moskvi, i povezao se s ame-
ri~kom pomorskom stanicom u Baltimoru, koristio ju je za slawe {ifrovanih izve{taja,
kako svojoj vladi u Kairo, tako i generalu Donovanu, na~elniku OSS u Va{ingtonu. Tre}u
tajnu stanicu uspostavio je pukovnik Dimitrije Putnik (komandant jugoslovenskih ~eta u
Kairu) u Carigradu. Sa radom je zapo~ela 10. decembra 1943, a posledwi izve{taj stigao je
od Mihailovi}a 10. maja 1945. i glasio je: „Prekidamo rad. Mitraqiraju nas.” Tada su ga,
zapadno od Kalinovika, napale jake partizanske snage i, uz pomo} vazduhoplovstva, skoro
u celini uni{tile.
Najpotpuniji izbor telegrama preko Carigrada i Baltimora objavquju Kneèvi}i,
prvi su bile objavqene u celini, drugi su u vreme objavqivawa kwige bile kod wih na ~u- ~u-
vawu (R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 208-209; s obzirom na telegrame, str. 239, nap. 38).
594
Bejlijeva misija je jo{ 19. januara poslala telegram u kome kaè da je, uz neznatnu
pomo}, sve teè ubediti ovda{we qude da su britanske namere s wima ozbiqne (M. (M. Howard,
Howard
Grand Strategy IV,
IV, str. 390).
595
Ministar za spoqne poslove postao je 2. januara 1943. godine, zbog ostavke Mom~i-
la Nin~i}a. Zbog ultrasrpskih pogleda, vi{e ga niko nije podnosio. Kraq, koji se trudio
da vodi jugoslovensku politiku, uzeo je u obzir êr~ilovo i Idnovo negativno mi{qewe
o wemu.
596
Plan pisma Mihailovi}u, kao i zahtev Forin ofisa da ga jo{ zao{tre, u PRO HS
5/930.
597
Telegram Villa Resta,
Resta, broj 1483, od 16. aprila iz Kaira, PRO HS 5/930. Dokumenta u
vezi s generalovim govorom u Lipovom, objavquju R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda..,
.., str. 811-24
da bi cenio da vlada izmeni svoju politiku favorizovawa generala, ako

general ne bude spreman da promeni svoju politiku, jer bi se to tada po-
kazalo kao neophodno.
Generalov odgovor od 1. juna zna~io je sveop{te povla~ewe. „Katego-
ri~ki” je negirao da je pomiwao Italijane kao jedini izvor stvarne pomo-
}i. „Rekao sam da su Italijani moja rezerva oru`ja, koju }u im oduzeti kad
nastupi pravi trenutak.” Dozvolio je sebi samo verbalno bockawe, kako ne
mora stalno nagla{avati da su wegov jedini neprijateq Sile osovine i ka-
ko odbacuje svaku saradwu s wima, ukqu~uju}i i Nedi}a. Kolaboraciju s
Italijanima, rekao je, uvek je odbacivao s ga|ewem, a gra|anski rat nije
zapo~eo on, ve} komunisti. Izbegava sukobe s komunistima, sve dok ga ne na-
padnu. Saradwu s GHQ za Sredwi istok u celini prihvata, napomiwu}i
da je Bejli kod wega ve} vi{e meseci, a on jo{ uvek ~eka na pomo}.598 U ju-
nu se lord Selborn àlio êr~ilu da je wihova pomo} Mihailovi}u pre-
skromna da bi mogli da ga ucewuju wenim stopirawem. Trebalo bi da mu
mese~no {aqu bar 100 tona.
U takvoj atmosferi, do{lo je do jo{ dva ve}a nesporazuma. Dvadeset
drugog aprila konzul Rendel je obavestio predsednika Jovanovi}a da bri-
tanska komanda za Sredwi istok namerava da Mihailovi}u dodeli zna~aj-
nu ulogu u iskrcavawu saveznika na Balkan i da }e u tu svrhu primiti iz-
da{nu pomo}599, ali da pre toga treba da sredi svoje odnose s partizanima.
Uprkos qutwi na generala, êr~il je i daqe ra~unao na wega, na wegovu
pomo} kod iskrcavawa. Drugog aprila 1943. godine pisao je svom delegatu u
Odboru na~elnika {tabova, generalu Hejstingsu Ismeju: „Najzna~jniji ciq
treba da nam bude upori{te na dalmatinskoj obali, odakle bismo albanske
i jugoslovenske ustanike mogli podsticati oru`jem, opremom, i po mogu}-
nosti, komandosima. Verujem da bi se, uprkos svom sada{wem, razumqivo,
foxy attitude),
uzdrànom pona{awu ((foxy attitude), svim snagama bacio na Italijane, u
trenutku kad budemo sposobni da mu ponudimo neku efikasniju pomo}.” Tri
dana kasnije o tome je obavestio i Ruzvelta.600 Oficir Nedeqko Ple}a{
(godine 1942. Britanci su ga prebacili avionom na ~etni~ku teritoriju u
(prilozi IVIV).). Originalnog Mihailovi}evog govora nema, jer ga i nije napisao. Moèmo pret-
postaviti da Bejlijev srpski nije bio tako potpun da bi generala mogao sasvim razumeti,
koji je, s obzirom na okolnosti, sigurno govorio vi{e „obi~nim re~nikom”.
598
R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 168-69. Iz ve} pomenutog Idnovog pisma Jovano-
vi}u, od 7. maja, koje je usledilo posle Rendelove posete, moè se zakqu~iti da je saop{te-
we o iskrcavawu i obe}awe pomo}i bio diplomatski uvod u pritisak na Mihailovi}a.
599
W. Churchill, Second... IV
Churchill, The Second... Roberts, Tito
IV,, str. 839; W: Roberts, ..., str. 100.
Tito...,
600
II, A King´
Peter II, ..., str. 177.
King´s...,
Lici), u ~ika{kom listu Sloboda

Sloboda,, od 19. septembra 1956. godine, govorio je
o tada{wem sastanku sa engleskim oficirima u Kairu (jedan od wih bio je,
izgleda, X. Klagmen). Od wih je saznao da }e, posle uni{tewa Sila osovi-
ne u Africi, Osma armija biti spremna za prodor u Italiju i na Balkan.
Ne{to kasnije, generala je o tome obavestila i izbegli~ka londonska vla-
da, koju je Idn, u junu 1943. godine, jedva mesec dana nakon {to je Milo{
Trifunovi} preuzeo predsedavawe, savetovao, ta~nije, naredio,601 da se pre-
seli u Kairo upravo zato da u slu~aju pro{irewa neprijateqstava na Ita-
liju, a mo`da i na Balkan, bude bliè doga|ajima. Gr~ka vlada, s kojom je
jugoslovenska, 15. januara 1942. godine, potpisala sporazum o Balkan
Balkanskoj uni-
ji dve dràve, {to je trebalo da predstavqa po~etak ostvarewa britanske
ideje konfederalnog ure|ewa posleratne Evrope, bila je ve} tamo. Na osno-
vu svojih informacija, Bejli je saop{tio Mihailovi}u pozitivni
pozitivni deo Ren-
delovog izve{taja, da je na pomolu savezni~ko iskrcavawe u Jugoslaviji i
da }e za taj slu~aj wegove odrede obezbediti potrebnim oru`jem.
To je moglo da se shvati kao posredni podstrek da pre toga ukloni sve
{to bi mu se, odnosno, {to bi im se moglo suprotstaviti.602 Da bi se pri-
premio za mogu}e iskrcavawe saveznika, Mihailovi} je jo{ 1942. godine
usmeravao ~etni~ke snage u prostrano podru~je zapadno od Drine, koje je
trebalo da seè od Crne Gore do Korduna. U tom ciqu, trebalo je da uni-
{ti partizanske snage koje su se sa Biha}em, kao sredi{tem nove republi-
ke, prili~no ra{irile na tim podru~jima. Nose}a ~etni~ka vojna sila tre-
balo je da bude Dinarska divizija. Po~etne uspehe ~etnici su, zajedno s
Italijanima, postigli zapadno od Neretve. Iako se NDH branila, iz mno-
gih mesta isterali su ne samo usta{e, nego i domobrane, dok su partizane
potisnuli na nema~ki sever. Posle toga nameravali su da se okrenu pro-
tiv Biha}ke republike. Po{to su o slomu Italije ve} i vrapci xivkali,
~etnici su ih, jo{ uspe{nije nego ina~e, ucewivali protiv Hrvata. Mi-
hailovi} je, na primer, 24. novembra zahtevao od Jev|evi}a da im po{aqe
„ultimatum, da ne pomaù usta{ama, ako ho}e da spasu glavu”.603 Kako je na
procesu 1946. godine svedo~io Radoslav \uri}, tada ve} partizanski pu-
kovnik, Mihailovi} je 7. novembra 1942. naredio op{tu mobilizaciju u
celoj dràvi.604 Komandant planiranih operacija, major Z. Ostoji}, 6. de-
cembra je napisao op{iran memorandum „[ta treba u~initi, ako Itali-
ja iza|e iz rata” s jo{ ambicioznijim ciqevima. J. Marjanovi} ga navodi
601
V. Dedijer, Novi prilozi... IIII,, str. 758-59, 764-65.
602
J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 334.
603
Izdajnik..., str. 415-16.
604
J. Marjanovi}, Draà... I,, str. 336-37.
kao dokaz da su Mihailovi}evi saradnici „razmi{qali vojni~ki, mo`da

~ak {ire od Nemaca”.605 Na osnovu memoranduma, general je izdao tzv. Di-
rektivu broj 1, koja je sadràvala plan za prodor na sever i zapad, sve do
Koru{ke i Primorske. Iz wegove depe{e vladi broj 1181, od 20. decembra
1942. godine, proizlazi da je jedan od ciqeva bio i uni{tewe usta{ke
NDH. Uz pomo} Stani{i}evih ~etnika iz Crne Gore, plan bi po~eo da se
izvr{ava posle iskrcavawa saveznika.
Kao {to znamo, preduhitrila ga je êtvrta nema~ka ofanziva; tako-
|e i zbog hrvatskog suprotstavqawa u~e{}u ~etnika, posebno uvezenih iz
isto~ne Hercegovine, Bosne i Crne Gore.606 U bekstvu pred ofanzivom, par-
tizani su ponovo potisnuli ~etnike iz mnogih osvojenih podru~ja. Kori-
stili su sli~ne metode kao godinu dana ranije, kad su beàli pred Drugom
nema~kom ofanzivom. êtnike su pozivali da im se pridruè, razme}u}i
se brojem usta{a koje su pobili, istovremeno optuùju}i ~etni~ke vo|e
da sara|uju s usta{ama.607 U isto vreme, kao {to se to jasno vidi iz saop{te-
wa zamenika V[-a od 17. januara 1943. godine, pregovarali su sa usta{ama,
da bi „nam ostalo dovoqno vremena za pregrupisavawa snaga, sa ciqem da
razbijemo i uni{timo ~etnike”.608 Krvave gubitke, koje su im, sli~no kao
u Lici i severnoj Dalmaciji, tokom bekstva, nanosili ~etnici napadima s
boka, bilo je jedino {to je ostalo od ambicioznog ~etni~kog plana. Osim na-
de, koja je propala na Neretvi. U skladu sa svojom strategijom otpora, Mi-
hailovi} je i posle Neretve izradio plan za op{ti napad na okupatora. U
avgustu/septembru 1943. godine, izdao je nare|ewa za pokrete ~etni~kih
trupa prema obali. Tako je, na primer, major Bjelajac dobio nare|ewe da se
sa svojim li~kim ~etama prebaci prema Su{aku i Rijeci. Kakvu sudbinu
je doìveo, ve} smo videli. Kapetan Jovo (\uro) Ple}a{ dobio je naredbu
da do 27. septembra 1943. godine, kad se prekinu kontakti sa Silama osovi-
ne i ~etnici se pripreme za pomo} pri iskrcavawu saveznika, o~isti pod-
ru~je Glamo~ – Drvar – Bosanski Petrovac – Bosansko Grahovo. U èstokoj
bici za Mlini{te, severno od Glamo~a, partizani su razbili wegov {tab,
zarobili 30 ~etnika, 50 ubili, me|u wima i Jovu Ple}a{a.609
605
M. Lekovi}, Biha}ka..., str. 14-15.
606
Zbornik... IIII/7,
/7, str. 519.
607
Zbornik... IIII/7,
/7, str. 429.
608
Telegram broj 42, iz Kaira, od 5. avgusta, i „Yugoslav situation report, August 22nd
to 29th”,, PRO HS 5/932; tako|e i 5/923 (obave{tewe od 4. avgusta 1943). Tako|e i V. Dedi-
jer, Dnevnik IIII,, str. 387 i d.
609
Pismo Jovanovi}u od 4. maja, referat „„SOE SOE delatnosti u Jugoslaviji” od 1. juna,
PRO HS 5/931. Vidi tako|e Fotich War..., str. 223.
Fotich,, The War...,
Rendelov izve{taj bio je uvod u Idnovu najavu jugoslovenskoj vladi

od 7. maja da }e britanska vlada uskoro biti u prilici da mu {aqe vi{e
pomo}i nego u pro{losti. Vezala ju je za {est uslova: otpor protiv Sila
osovine, tesna saradwa s britanskim komandantom za Sredwi istok, pre-
stanak kolaboracije s Italijanima, pomo} britanskim oficirima u uspo-
stavqawu kontakata s ustanicima u Hrvatskoj i Sloveniji, nenapadawe
partizana, osim u samoodbrani, kao i saradwa u Bejlijevom planirawu ot-
pora i slawa lokalnih misija.610 Mihailovi}, koji je telegram vlade o bri-
tanskim ponudama, zajedno s wenom i kraqevom preporukom da je prihva-
ti, primio sa zaka{wewem od tri nedeqe, 28. maja, o prijemu ponude oba-
vestio je izbegli~ku vladu ve} 1. juna.611 Sredinom juna, predloìo je da
saradwa u otporu protiv Sila osovine zapo~ne slawem britanske misije
na odre|ena podru~ja s minimalnom po{iqkom eksploziva, da naredne po-
{iqke zavise iskqu~ivo od izve{taja misija o postignutim uspesima i
da napade na komunikacije usmerava GHQ ME, ME, a operativno wegove misi-
je.612 Kasnije, 21. avgusta, prijem britanske ponude ponovio je jo{ odre|e-
nije. Pristao je da do|e u operativno podru~je GHQ ME,ME, napomiwu}i da je
to ve} saop{tio u telegramu predsedniku Jovanovi}u 1. juna, odbacio je
prelaz pod Vilsonovu komandu, jer to, po wemu, spada u nadle`nost kraqa
i vlade. Usprotivio se pomo}i partizanima i u ime CNK odbacio zamerke
na ra~un prosrpskog {ovinizma. U Forin ofisu su ocenili da je odgovor
zadovoqavaju}i i toliko odre|en „koliko mogu o~ekivati od srpskog ge-
rilskog vo|e”.613 Zato su preporu~ili vladi da ne promeni politiku pre-
ma generalu.
Istog dana kad je Mihailovi} primio Idnovu najavu o ve}oj pomo}i
i uslovima za wu, kairska SOE je zakuvala novu ~orbu. U saradwi s wom,
vrhovni komandant ME, general Vilson, poslao je Bejliju nalog da se Mi-
hailovi} odmah prebaci na Kopaonik, pedeset do {ezdeset kilometara na
istok preko reke Ibar, gde }e od sada biti wegovo operativno podru~je, i
da ostali deo dràve prepusti partizanima.614 Te{ko je re}i koliko je u
610
Telegram Villa Resta iz Kaira, broj 1597, od 1. juna, PRO HS 5/931. Ovaj i drugi
dokumenti u vezi s britanskom najavom ve}e pomo}i do 1. juna objavquje R. i @. Kneèvi},
Sloboda..., str. 825-45 (prilozi V). ).
611
Telegram iz Kaira, broj 1563, od 15. juna 1943, PRO HS 5/931.
612
Telegram iz Kaira, broj 527, od 1. avgusta, PRO HS 5/932.
613
Tekst naloga, osim ne~itqivog dela, objavquju R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str.
888-889.
614
W. Bailey,
Bailey, „British Policy”,
Policy”, str. 73. U Gr~koj, gde je me{awe britanskih oficira za
vezu od samog po~etka bilo najja~e, pod wihovim uticajem, upravo se tada pripremao, i u
to Bejli ume{ao prste. Ubrzo po dolasku k Mihailovi}u, zajedno s Had-

sonom, poslao je u Kairo plan prema kojem bi operativna podru~ja trebalo
da se razdele tako da ~etnicima pripadne teritorija isto~no od linije iz-
me|u jugoslovensko-bugarske i jugoslovensko-albanske granice. Nije iskqu-
~eno da se radilo o preno{ewu engleske prakse iz Gr~ke u Jugoslaviju.615
O nalogu nisu bili obave{teni ni izbegli~ka vlada, ni SOE London, ni
Forin ofis.
Uprkos uvredqivosti teksta, Bejli ga je pokazao Mihailovi}u. Gene-
ralova reakcija je bila odlu~no odbacivawe naloga, kako je izvestio Bejli
Bejli
u Kairo. „Takve napade vi{e ne}u da podnosim”, rekao je. U telegramu broj
1598 od 1. juna, saop{tio je svojoj vladi da se zahvaquje na takvoj ponudi
i odbrusio im da „nismo pristali na kapitulaciju” 1941. godine i „da smo
jo{ mawe spremni da kapituliramo pred saveznicima”. Nalog ga je toliko
razqutio da je izjavio da „ne zahtevam nikakvu savezni~ku pomo} koja bi
bila data pod takvim uslovima... Oru`jem, primqenim do sada, nisam mogao
opremiti vi{e od 200 do 300 qudi”.616 Podràle su ga obe vlade, kako Jo-
vanovi}eva, tako i Trifunovi}eva koja ju je nasledila: „Nema te jugoslo-
venske vlade, koja bi mogla prihvatiti predlog o ograni~avawu Mihailo-
vi}eve teritorije za otpor na podru~je isto~no od Ibra, ili o podeli Jugo-
Jugo-
617
slavije na zone.” I Forin ofisofis je planuo, zahtevaju}i da se nalog opozo-
ve. Osnovni razlog je bio da je podela operativno neizvodqiva, politi~ki
nepametna, jer bi vodila ka raspadu dràve. Na~elnici britanskih {ta-
bova su se sloìli. Kairo se morao predati.618 Britanska vlada je zaplet
julu 1943. godine zaista zakqu~io sporazum, po kojem su se svi pokreti obavezali, da svima
ostalima dozvole slobodan nastup protiv neprijateqa. Osnovali su i zajedni~ku komandu,
koja je trebalo da bude podre|ena GHQ ME. ME. Po{to se komunisti~ki ELAS nije drào dogodogovo-
vo-
ra, kao {to znamo, u oktobru 1943. napao je EDES
EDES-ovce,
-ovce, Britanci su stopirali slawe oru`ja
ELAS-u,
ELAS -u, a pove}ali pomo} EDES
EDES-u,-u, generala Zervasa. Time su naterali ELAS da u februa-
ru 1944. godine potpi{e tzv. sporazum Plaka, prema kojem su ELAS, EDES i EKKA (Narod-
no i socijalno oslobo|ewe) pukovnika Psarosa odredili operativna podru~ja i istovremeno
se podredili vrhovnoj savezni~koj komandi za Sredozemqe. Kao {to znamo, ni taj sporazum
nije izdrào do kraja rata, ali ipak predstavqa prakti~an dokaz, kako se mogu koordinira-
ti razli~iti, ~ak suprotstavqeni pokreti otpora, ako takva voqa postoji kod svih zainte-
resovanih.
615
Oba telegrama od 1. juna, Bejlijev broj 1000 i Villa Resta vladi broj 1598 u PRO HS
5/931.
616
617
M. Howard, Strategy, str. 482-83.
Howard, Grand Strategy,
618
PRO FO 371/43646. Hauard je kasnije svoje podràvawe generala donekle prome-
nio: 22. novembra je zapisao da bi „trebalo da razmisle o prekidu pomo}i, ali bi trebalo
izgladila obja{wewem da je do{lo do zabune. Tako je savetovao na~elnik

ju`nog odseka Forin ofisa, Daglas Hauard, kako ne bi zatvorili mogu}no-
sti za sporazumevawe s generalom. Ve} 9. septembra je konstatovao da je
sli~nih izigravawa generala bilo vi{e. U napomenama na neprijatno sa-
op{tewe ministra za Sredwi istok, Ri~arda Kejsija, utvrdio je da SOE
Kairo jednostavno ne èli da Forin ofis do|e do zadovoqavaju}eg spora-
zuma s Mihailovi}em,619 a s wim se sloìo i ser Orme Sarxent, zamenik
podsekretara Forin ofisa.
Tako je zbog zlih duhova u Kairu propala posledwa mogu}nost da ~et-
nici ostanu deo savezni~ke koalicije. Idn je, s obzirom na to, gajio poseb-
no velike nade. Prema pri~awu predsednika Jovanovi}a, garantovao mu je
da }e, u slu~aju Mihailovi}evog prihvatawa wegovih uslova, u House of
Commons objaviti da }e se Mihailovi}eve snage ukqu~iti u britansku
armiju. To je bila i êr~ilova èqa, koji je uspeo da ubedi kako gr~ke ko-
muniste, tako i nacionaliste, da se od 1. jula podrede britanskom GHQ
Middle East u Kairu. Naàlost, planove je minirao Vilsonov nalog da se
general sa svojim snagama povu~e na Kopaonik i celu teritoriju zapadno
od Ibra prepusti partizanima. Propu{tena prilika izazvala je i pad Jo-
vanovi}eve vlade. Kad je predsednik sastavio proglas jedinstva, koji je
trebalo da vlada prihvati tom prilikom, hrvatski potpredsednik, Juraj
Krwevi}, sloìo se samo u slu~aju ako Jovanovi} podnese ostavku. Kraq je
pristao uz Krwevi}a, koji se, kao jedan od retkih, nije protivio wegovoj
veridbi s Aleksandrom, a s kraqem se sloìo i Idn. Na sastanku s kraqem
predloèna su dva predsedni~ka kandidata, Milo{ Trifunovi} i Milan
Grol, obojica Srbi. Mandat za sastav nove vlade kraq je poverio Trifuno-
vi}u, koji je zadrào Jovanovi}a kao tre}eg potpredsednika, a ministar-
stvo za spoqne poslove poverio je Grolu. Vlada je poloìla zakletvu 26.
juna. Umesto @ivojina Kneèvi}a, za pomo}nika ministra oruànih sna-
ga Trifunovi} je postavio generala Petra @ivkovi}a. Ve} 10. avgusta 1943.
godine Trifunovi} je podneo ostavku. Nasledio ga je Puri}, zet Nikole
Pa{i}a, ina~e, profesionalni diplomata. Izabrao ga je Idn, a Puri} je
za ~lanove postavio skoro sve same Srbe.
nastaviti s politi~kom i moralnom podr{kom” ( PRO FO 371/37616). Dok D. Martin,Martin, The

..., str. 198 ne poznaje razlog za promenu, po mi{qewu R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str.
Web...,
Web
258 izazvali su je izve{taji komandanta ~etnika u ju`noj Srbiji, Radoslava \uri}a, u ko-
jima je generala optuìvao za saradwu s Nedi}em i mobilizaciju, koja je bila uperena
iskqu~ivo protiv partizana. Kao {to }emo jo{ videti, \uri} je kasnije prebegao k parti-
zanima.
619
Seitz, Mihailovi}..., str. 11-12.
A. Seitz,
Brigadir ârls Armstrong, zajedno s ameri~kim potpukovnikom Al-

bertom Sajcom, 24. septembra 1943. godine spustio se iz bombardera hali-
faks na padinu Tornika, na planini Zlatibor, severozapadno od Priboja,
gde je u zaseoku Brestovac Mihailovi} tada imao svoj glavni {tab. Do{ao
je na mesto Bejlija, koji je wegovim dolaskom skliznuo na poloàj politi~-
kog savetnika. Pretpostavqenima se ~inilo da je za nare|ivawe Mihailo-
vi}u potrebna ja~a ruka od Bejlijeve. Armstrong je sa sobom doneo dva do-
kumenta: za Mihailovi}a, pismo komandanta Sredweg istoka, generala Vil- Vil-
sona, od 8. septembra, pisano na francuskom, a za sebe, uputstva za svoj vla-
stiti rad. Mihailovi}u je Vilson saop{tio da razume da ne moè da ide ide u
frontalne napade, da je neophodna neprestana sabotaà, usredsre|ena pro-
tiv postoje}ih saobra}ajnih veza, i da }e od sada biti mogu}a pomo} u mno-
go ve}em obimu. Po mi{qewu A. Sajca, pismo je bilo „grubo, nequbazno i
skoro arogantno”, a takav je bio i Armstrongov nastup, ~ak i ne samo prema
generalu.620 O~igledno se rukovodio direktivama SOESOE,, koje su zahtevale da
od Mihailovi}a iznudi napade na komunikacije i da kontroli{e sve {to
se kod wega doga|a. U kontrolu su bili ukqu~eni i ~lanovi OSS OSS,, koji bez
Armstrongove cenzure nisu smeli da emituju ni depe{e svojim pretpostav-
qenima.621 Po{to Mihailovi} nije bio ~ovek koji se lako klawa drugima,
me|u wima je nastala visoka napetost. Posle 5. januara 1944. godine, komu-
nicirali su jo{ samo pismeno.
Kao Bejli, i Armstrong se bavio podelom operativnih zona koje bi
trebalo da spre~e me|usobno sukobqavawe ~etnika i partizana i omogu}e
akcije, jednih i drugih, protiv okupatora. Zajedno s Bejlijem, sredinom no-
vembra 1943. godine, poslao je poruku kairskoj SOE
SOE,, u kojoj predlaè po-
delu operativnih zona izme|u partizana i ~etnika, dodaju}i jo{ i {iro-
ku neutralnu zonu, kao i garanciju podjednake pomo}i jednima i drugima u
britanskim oficirima za vezu, oru`ju i opremi, sve pod uslovom da pre-
stanu s me|usobnim borbama i da se u celini usmere protiv okupatora.622 Da
620
Kopija Vilsonovog pisma i uputstva Armstrongu za wegov rad su u PRO HS 5/890.
621
„Telegraphic report received from Brigadier Armstrong and Colonel Bailey dated 18th
November 1943”, PRO HS 5/933, {tampan kao „The Armstrong-Bailey Recommendations”,
Recommendations”,
str. 320 i d. Sli~an predlog pomenuo je predsednik Ruzvelt kraqu Petru II II,, koji ga je pose-
tio za vreme wegovog sastanka sa êr~ilom i âng Kaj [ekom, krajem novembra 1943. godi-
II,, A King´
(Peter II
ne u Kairu, na wegovom putu u Teheran (Peter ..., str. 195). Ne{to kasnije, posle
King´s...,
Svetosavskog zasedawa CNK u januaru 1944. godine, wegov novi predsednik, dr @ivko Topa-
lovi}, adresirao je na savezni~ke vlasti memorandum sa sli~nim predlogom. Dakle, s mo-
jim memorandumom nismo bili posledwi.
622
PRO HS 5/933, ta~ka 5.
bi imao opravdawe za terawe Mihailovi}a na ve}e akcije, uporno je zahte-

vao pomo} u oru`ju i radio-stanicama. U izve{taju od 22. novembra, zajedno
s Bejlijem kaè da komandanti van Srbije nisu primili ni ograni~enu po-
mo}, koju dobijaju srpski. „U stvari, od nas nisu dobili ni{ta, osim optu`-
optu`-
bi za izdaju.”623 Ve} 7. decembra 1943. godine àlio se na situaciju u Srbi-
ji: „Ovde sam u sme{nom poloàju. Mihailovi}a teram u akcije, a nemam
ni{ta {to bih mu mogao ponuditi za uzvrat za neizbe`ne represalije, ko-
je slede... moramo dati quid pro quo /jedno za drugo/.”624 Me|utim, ni{ta ni-
je postigao.
êr~il i wegovi xokeri
Za mawe od mesec dana posle dolaska Bejlija, 17. januara 1943. godine,
radio Slobodna Jugoslavija objavio je protest, koji su V[ i AVNOJ posla-
li trima savezni~kim vladama, i u kojem optuùju Mihailovi}a za sarad-
wu s okupatorom, pitaju}i kako vlada, ~iji je Mihailovi} ~lan, moè da
uìva gostoprimstvo saveznika, zahtevaju}i ujedno da po{aqu komisiju
koja }e na licu mesta ustanoviti stvarno stawe.625 Na zahtev êr~ila, SOE
Kairo mu je 30. januara pripremila saop{tewe, u kojem, izme|u ostalog,
predlaè slawe britanskih oficira ne~etni~kim ustanicima, posebno po-
miwe one u Hrvatskoj i u Sloveniji, koji nisu bili komunisti~ki. Da ne bi
uznemirila Sovjete, britanska vlada im je predloìla zajedni~ku misi-
ju. Kad su odgovorili da ne èle sara|ivati, odlu~ili su da uspostave kon-
takte sa samim partizanima.626 U no}i na 19. maj 1943. godine, prema odluci
odluci
Forin ofisa, koji je u me|uvremenu dobijao sve vi{e vesti o neaktiv
neaktivno
nosti
Mihailovi}a i wegovoj saradwi s Italijanima, avioni su su u H Hrvat
rvatsku
prebacili grupu majora Vilijema Xounsa (kasnije je pre{ao u Sloveniju),
a u no}i na 26. maj, i grupu kapetana Vilijema Dikina, u tada{wi Titov
{tab u Crnoj Gori. Time je britanska vlada htela upozoriti i jedne i dru-
ge na promene u svojoj politici. Ti oficiri su nezaustavqiv tok doga|aja
samo jo{ ubrzali. U septembru je, kao {to ve} znamo, u Titov glavni {tab
doleteo i êr~ilov li~ni poverenik, Ficroj Meklin (zajedno s potpukov-
nikom Vivijenom Stritom i ameri~kim majorom Linom Feri{em, uz prat-
wu). Odluka u prilog Meklina pala je mimo uobi~ajenih instanci i u su-
623
Izve{taj submisije „Rapier Cern”,
Cern”, od 7. decembra, PRO WO 2002/140, sheet 342.
624
Tekst u V. Dedijer, Dnevnik II, II, str. 67-9.
625
Roberts, Tito
Po W. Roberts, ..., str. 90-3, koji navodi vi{e izvora.
Tito...,
626
Maclean, Eastern
Eastern...,
protnosti s kairskom SOE i, pre svega, s brigadirom Keblom, koji je bio

na~elnik wenog {taba.
Upravo su Dikin i Meklin postali odlu~uju}i za britanske odnose
prema Mihailovi}u. Bili su toliko propartizanski usmereni, da im ne-
ka inicijativa za saradwu obe ustani~ke grupe nije ni padala na pamet;
Dikinu i bukvalno, a Meklinu je bila dovoqna Titova izjava prilikom }a- }a-
skawa „da takva promena vi{e nije u granicama mogu}eg”. Kao delimi~nu
osnovu za to, Tito mu je slagao da je pre dve godine bio spreman da do|e pod
Mihailovi}evu komandu.627 Kao {to je 2. januara 1944. godine êr~il saop-
{tio svom ministru spoqnih poslova da „su me uverili argumenti qudi,
koje poznajem i u koje imam poverewa, da je Mihailovi} mlinski kamen oko
vrata malog kraqa”.628 I na sastanku s Titom 12. avgusta u Kazerti, rekao
je da su za wega bili
bili odlu~uju}i upravo wihovi izve{taji. U velikoj merimeri
i zato, jer su obojica bili êr~ilovi prijateqi. Prvi, kao wegov vi{ego-
di{wi literarni asistent, a drugi, kao konzervativni poslanik. Tako je
wihov ve}i uticaj bio unapred garantovan. E. Barker ih, zajedno sa êr~i-
lovim sinom Randolfom, naziva xokerima.
Partizanski stavovi Dikina, koji vire iz svake stranice wegove kwi-
ge, napisane dugo vremena posle rata, The Embattled Mountain,
Mountain, qudski su,
ina~e, razumqivi. S Titom je delio sudbinu u najgorim trenucima Pete ne-
ma~ke ofanzive. Naàlost, samo za unazad. Kao {to je Bazil Dejvidson napi-
napi-
sao u recenziji kwige 1971. godine u Times-
Times-u, Dikin je o partizanima imao
ve} sasvim definisano i veoma pozitivno mi{qewe i pre nego {to je sreo
Tita. Dikin je jo{ u januaru 1943. ubedio êr~ila da po{aqe misiju pa par
rti-
ti-
zanima, bez obzira na mi{qewe londonske SOE SOE.. Sve {to mu je Tito pri~ao
o ~etnicima, smesta je prenosio u kairsku SOE kao ~istu istinu, a SOE je
izve{tavala London. Na osnovu takvih, jednostranih izvora, prvi je optu-
ìo ~etnike za saradwu s Nemcima. U Forin ofisu su se slagali da su we-
govi izve{taji veoma tendenciozni i suprotni politici vlade, ali Forin
ofis, zajedno s londonskom SOE
SOE,, bili su prelagani za êr~ilovu teìnu.
Meklin je bio jo{ zna~ajniji. U svojoj posle rata napisanoj kwizi
Eastern Approaches èli re}i da je prema partizanima politi~ki bio ja-
ko kriti~an. Nema sumwe, bonvivan Tito ga je li~no sasvim {armirao.629
Armstrong, koji je imao isti ~in, i kod ~etnika jednaki poloàj kao Me-
627
W. Churchill, Second...V,, str. 416.
Churchill, The Second...
628
Maclean, Eastern
U to se moèmo uveriti iz izjava samog Meklina (vidi F. Maclean, ..., npr.
Eastern...,
str. 260). Ina~e, to je utvrdio ve} E. Idn, koji je wihove odnose poznavao iz prve ruke.
629
„The Maclean Report” ((November
November 6, 1943), FO 371/37/615 3154.
klin kod partizana, uprkos pokazanim zaslugama u evakuaciji britanskih

i francuskih ~eta iz Dankerka, u junu 1940, kao „~isti” vojnik, imao je
premalu teìnu da bi mogao uticati na êr~ila. I pored zahteva da mu
li~no objasni svoje poglede, do wega uop{te nije mogao da stigne. Tako je od-
lu~uju}i postalo Meklinov, krajwe pristrasan, izve{taj od 6. novembra
1943. godine,630 koji se zasnivao na neistinitim podacima. U wemu je êr~i-
êr~i-
lu predloìo da prestane da podràva Mihailovi}a i da znatnije pove}a
pomo} partizanima. Izve{taj je napisao, a da nikada nije stupio na srpsko
ili crnogorsko tlo, gde je Mihailovi} uvek imao najvi{e pristalica. Ni
Dikin, od koga mora da je stekao najvi{e svoga znawa (kad je poslao izve-
{taj, Meklin je bio jedva ne{to vi{e od mesec dana u Jugoslaviji), za vre-
me svoje misije nije bio u Srbiji. Ni jedan ni drugi nisu znali ni mrvicu
od na{ih jezika.
Pristrasnost i naivnost izve{taja vide se iz tvrdwe da se me|u par-
tizanima nigde ne prime}uju znakovi klasne borbe. Meklin to potkrepqu-
je konstatacijom da veliki deo vojni~kih i politi~kih rukovodilaca do-
lazi iz imu}nijih slojeva. Nije mu smetala (a kao {to znamo, smetala je
~ak i Sovjetima) ~iwenica da se svuda vidi toliko crvenih zvezda, srpova
i ~eki}a, da bi neko mogao pomisliti, kako se izrazio, da se nalazi u nekoj
od sovjetskih republika. Partizani su, po wegovom mi{qewu, religiozno
(numbers – A. B.) katoli~kih i pravo-
tolerantni, me|u wima ima mnogo (numbers
slavnih sve{tenika, ~ak i muslimanskih imama. Sigurno mu niko nije re-
kao da, prema op{toj direktivi Kominterne broj 18, od 9. maja 1941. godine,
„komunisti~ka partija u zemqi, u kojoj se priprema revolucija, treba da
do preuzimawa vlasti odràva dobre odnose s patriotskim i verskim kru-
govima... Gde je neophodno, i prema ovla{}ewu centralnog komiteta parti-
je, treba dozvoliti ukqu~ivawe predstavnika Crkve u pripremu i izvo|e-
we revolucije”. Prema Meklinovoj proceni, Tito raspolaè s 26 divizija
i 220.000 boraca, od ~ega 60.000 u Sloveniji i Istri (to odgovara broju od
7 divizija), a Nemci sa 14 (jo{ sredinom 1942. êr~il je bio uveren da ih
ima na raspolagawu 33).631 Po wegovom mi{qewu, NOV bi uz ve}u pomo} sa-
veznika bila sposobna da natera Nemce da napuste ~itavu Jugoslaviju. êt-
nicima jedino britanska pomo} omogu}ava da se jo{ uop{te drè na nogama.
„Ako bismo im uskratili pomo}, ~etni~ki vo|e bi jednostavno pokupili
svoje stvari i oti{li, a borci bi se pridruìli partizanima.”632 Isuvi-
630
W. Churchill, Second...,l.c.
Churchill, The Second...,
631
Report”, o. c.
„The Maclean Report”,
632
Roberts, Tito
..., str. 170-71.
{e primamqiv lepak, a da se êr~il ne bi uhvatio na wega. Da bi naglasio

zna~aj balkanskog fronta u savezni~koj vojnoj strategiji, êr~il je, pod
uticajem Meklinovog izve{taja, na Teheranskoj konferenciji krajem no-
vembra 1943. godine, govorio o dvadeset jednoj nema~koj diviziji, koje par-
tizani veù na Balkanu. âk je Staqin morao da ga ispravi. Po wemu, u Ju-
goslaviji ih ima samo osam (ukupno 100 hiqada qudi). To se poklapalo s
nema~kim podacima, po kojima ih na celom Balkanu ima ~etrnaest.633
Kao {to }emo jo{ videti, Meklinovu pristrasnost i nestru~nost pri-
metili su i kritikovali mnogi Britanci, pa i drugi. Kao primer kritike
kritike
wegove pristrasnosti, nave{}emo ovde samo mi{qewe potpukovnika P. A.
Vilkinsona, koji je 1943/44, kao britanski oficir, duè vremena boravio
kod slovena~kih partizana, ali je, uprkos zagrejanosti za wih, ipak izve-
stioo nadre|ene: „Brigadir Meklin je, bar {to se ti~e Slovenije, sklon pot-
sti
cewivawu ekstremno proruskog i komunisti~kog karaktera partizanskog
pokreta.”634 Stru~no veoma negativnu ocenu dao je Bazil Dejvidson, koji je,
u ve} navedenoj oceni u Times
Times-u,
-u, zapisao: „Dikinova i Meklinova vojna
ocena bila je daleko ispod mogu}nosti realne ocene, a kao takva, ispod ni-
voa najprose~nijeg obave{tajnog oficira. Takva ocena nije ni mogla ni sme-
la da bude êr~ilu jedina osnova za prihvatawe strate{ke odluke da se
partizanskom pokretu prizna status punopravne savezni~ke vojske.”
Odluka u korist kratkoro~nih interesa
Me|utim, ako bismo za êr~ilov prekid s Mihailovi}em okrivili

pristrasne, nestru~ne, nepotpune i naprosto pogre{ne informacije we-
govih misija, borili bismo se s vetrewa~ama. Kad je donosio odluke, to je
~inio u skladu sa ta~no i unapred odre|enim ciqem. Tako je ~inio u izbo-
ru svojih poverenika koje je slao k Titu, kao i u upotrebi wihovih izve-
{taja. Ako je bio pogre{no informisan, to je bilo zato, jer je pogre{na in-
formisanost tada odgovarala wegovim ciqevima. Do toga je do{lo na taj
na~in {to je, tokom rata, svoje dugoro~ne preference, kojih }e postati sve-
stan 1944. godine, svesno podredio kratkoro~nim. Time je sasvim svesno za-
obi{ao {ire politi~ke implikacije svoje odluke. Ri~ard Kejsi, do kraja
1943. godine dràvni ministar za Sredwi istok i ~lan War Cabineta (de- (de-
la vlade ovla{}enog za vo|ewe rata), u depe{i od 3. oktobra, jasno mu je pri-
633
P. Wilkinson,
Wilkinson, „Otvoreni...”
„Otvoreni...”,, 2. nastavak, str. 36.
634
Barker, „The British Policy”,
E. Barker, Policy” str. 148.
kazao balkansku politi~ku alternativu: naoruàwe levi~arskih gerila

do onog obima, koji }e im omogu}iti da posle odlaska Nemaca uvedu komu-
nisti~ku vlast. Iz toga proizlazi da je britanska vojna politika sasvim
suprotna politi~koj politici. E. Barker, tokom rata je bila {ef balkan-
skog odeqewa PWE u Londonu, koja kaè da je britanska politika na Bal-
kanu bila sve sama zbrka, nedoslednost i protivre~nost, „u svetlu op{te
vojne strategije i razvoja anglo-sovjetskih odnosa, imala je svoju vlastitu
logiku i ~ak neizbe`nost”,635 u pravu je, dakle, samo ako potpuno apstra-
huje dugoro~ne politi~ke aspekte. R. G. Kejsi, koji je gledao dugoro~nije,
predloìo je da se vojni~ki pritisak na neprijateqa odràva bez prete-
ranog podràvawa levi~arskih gerila, a istovremeno, da se svim mogu}im
sredstvima podràvaju desno usmereni elementi. Ja~i E. Idn je sa sli~-
nim ciqem, da upozori êr~ila na politi~ke posledice iskqu~ivog pra-
}ewa vojni~kih interesa, razvio teoriju o suprotnostima dugoro~nih i
kratkoro~nih aspekata vojne politike. Postala je osnova britanskih raz-
mi{qawa o posleratnom ure|ewu Evrope.
êr~il nije hteo da vidi druge aspekte, osim kratkoro~nih. Kad je u
septembru 1943. poslao k Titu brigadira Meklina, s nalogom da „wegov je-
dini zadatak bude utvr|ivawe ko ubija vi{e Nemaca, i kako tome da se po-
mogne da ih ubije jo{ vi{e”,636 kao i kome pripada prvenstvo u ubijawu, vi-
{e nije bio u sumwama. Bila mu je potrebna samo jo{ potvrda o pravilno-
sti odluke. Razumqivo, takvo mi{qewe su imali i na~elnici {tabova. Ve}
sredinom 1943. godine kona~no je odlu~io da uzme u obzir samo efikasnost
oruànih ustani~kih grupa protiv Sila osovine – to je bio sadràj kra-
tkoro~nih preferenci. To je u~inio uz sekundirawe na~elnika glavnih
{tabova na sastanku 23. juna u Dauning Stritu. Za wih je takav stav izvi-
rao iz wihove vojni~ke su{tine. Jo{ 6. juna su mu, naime, saop{tili „da
su se ~etnici beznade`no kompromitovali svojim kontaktima sa Silama
osovine u Hercegovini i Crnoj Gori... i da su u posledwim borbama na tim
teritorijama, Sile osovine pobedili dobro organizovani partizani, a ne
~etnici”.637
îwenicu da je u êtvrtoj ofanzivi, preko svojih najbliìh sarad-
nika, Tito pregovarao s najvi{im nema~kim vojnim i diplomatskim pred-
stavnicima o saradwi u napadima na ~etnike i Engleze ako se iskrcaju,
êr~il verovatno nije hteo da zna, kao da zaista i nije znao. Istina, ne mo-
635
Maclean, Eastern
Eastern...,
636
Churchill, The Second...V,
W. Churchill, Second... , str. 410.
637
M. Wheeler, and..., str. 227-28, po D. Martin,
Wheeler, Britain and..., Web..., str. 93.
Martin, The Web...,
è se iskqu~iti mogu}nost da Mihailovi}ev izve{taj o tome pukovniku

Bejliju, koji je prenela kairska SOE
SOE,, nikada nije ni stigao do Londona.638
Me|utim, Mihailovi} je 20. marta o partizanskim pregovorima s Nemci-
ma obavestio svoju vladu u Londonu telegramom broj 1431. Engleska vlada,
preko koje je, zbog kontrole sadràja, vodila radio-vezu, izve{taj je pre-
dala jugoslovenskoj tek posle 30 dana.639 Dovoqno, da o wegovom sadràju iz
prve ruke budu obave{teni svi koje je stvar zanimala. Dodu{e, bilo je ne-
mogu}e otkriti da li je o tome izvestila MI 6, 6, koja je tada jo{ izuzetno
uspe{no presretala nema~ke {ifrovane izve{taje. Ali, kao {to smo vide-
li, MI 6 nije mogla da prati ni svakodnevne kontakte izme|u Tita i Slo-
bodne Jugoslavije. êr~il je uporno zatvarao o~i pred onim {to nije hteo
da vidi. Upozorewa da bi za vladu Wegovog veli~anstva bilo nezgodno da
se otarasi Mihailovi}a u trenutku kad mu je ratna sre}a donekle okrenu-
la le|a,640 odnosilo se na drugi deo izve{taja na~elnika glavnih {tabova
od 6. juna (misli se na prilike posle Pete ofanzive), vi{e su ga razquti-
la, ako ih je uop{te ~uo. Me|u na~elnicima {tabova i u War Officeu,
Officeu, u ju-
lu 1943. godine, prevladali su stavovi u prilog prebacivawa pomo}i par-
tizanima.
îwenica da je time postavio na glavu uputstva koja je britanska vla-
da davala Mihailovi}u odmah, na po~etku rata, i da ih je ~esto ponavqao
BBC,641 zbog ~ega je generalova strategija pripremawa za kona~ni obra~un
za wih postao lawski sneg, nije mu sluìla na ~ast. Jo{ mawe, jer su mu
dugoro~ni politi~ki interesi bili neva`ni samo u Jugoslaviji. âk je i
u Gr~koj bilo druga~ije. Wegova uputstva drugim ustani~kim pokretima
po Evropi ostala su nepromewena, a toga su se dràle i druge savezni~ke
vlade.642 U svojoj kratkovidosti, vi{e nije bio sposoban za nijansirawe ko-
je mu je nudio kairski izve{taj od 9. avgusta 1943. godine: „Nemamo nikakve
koristi, ako se uzrujavamo (na Mihailovi}a – A. B.), da li ga smatramo lu-
dakom ili zlo~incem. Moramo biti svesni toga da jednostavno prati svoj
vlastiti ciq. Do sada je u tome bio uspe{an. Nije te{ko razumeti wegov
stav. Ostaje ~iwenica da wegov ciq nije isti kao na{.”643 Kad se neko nije
638
639
PRO HS 5/931, izve{taj lordu Selbornu, od 29. juna 1942.
640
etniks, str. 16.
641
Vlade Belgije, Francuske, Holandije i Norve{ke su povodom invazije 6. juna 1944.
godine preko BBC BBC-ja
-ja saop{tile svojim gra|anima „da se ne upu{taju u preurawene akci-
je””, a geslo radio
je radio--stanica svih saveznika bilo je: „Strpqewe i disciplina.”
642
PRO HS 5/932, ~etrnaestodnevni izve{taj broj 18.
643
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 473.
pokoravao êr~ilovim èqama, istresao bi na wega svu mogu}u srxbu. Za-

to mu uop{te nije smetalo {to je prisvojio odlu~ivawe o jugoslovenskim
poslovima, iako jugoslovenska vlada svoja ustavna ovla{}ewa nije prenela
prenela
na wegovu, i premda je jo{ prilikom sastavqawa prve misije Mihailovi-
}u bilo dogovoreno da }e londonska vlada odràvati kontakte s Mihailo-
vi}em preko svojih oficira (BLO
(BLO´´s).
s). Zato je povodom kr{ewa sporazuma po-
novqeno protestovala da naredbe Mihailovi}u moè da izdaje samo vrhov-
ni komandant, a to je bio Petar II
II.. êr~il se oslawao na ~iwenicu da je sa-
vezni~ko odlu~ivawe na Sredwem istoku bilo u nadle`nosti britanskog
GHQ ME i wegovog vrhovnog komandanta, a jugoslovenske snage su bile sa-
vezni~ke. Tako|e, bezna~ajno je {to su êr~ila na podsticawe i podrà-
vawe aktivnog otpora doveli partizani, u kojima je otkrio masovne do-
brovoqne kamikaze u svoju korist, iako su vojni~ki otpor organizovali
zbog revolucije, zbog oslobo|ewa otaxbine, ali samo kao sovjetske. To {to
je u podzemqe kairske SOE svoje prste pruìla GPU, ostalo je sakriveno
~ak i za najobave{tenije i najpronicqivije posmatra~e.
Jugoslovenski partizani bili su nesumwivo najve}a i najopasnija sna-
ga u unutra{wem otporu protiv Sila osovine u celoj Evropi. Od prve je-
seni 1941. godine do prole}a 1944, wihova antiokupatorska borba, kakvu
smo prikazali u grubim crtama, bilo je samo jedno bekstvo od jedne nema~ke
(italijanske) ofanzive do druge. Druga~ije nije ni moglo biti, ako nisu
hteli da budu uni{teni. Neprijateqske snage u frontalnom sukobu bile
su nepobedive. Me|utim, u tom „samo jednom bekstvu”, kao i u mawim bor-
bama izme|u ofanziva na teritorijama {irom Jugoslavije, partizani su
im zadavali velike gubitke. U borbama su pokazali izuzetne vojni~ke spo-
sobnosti, kako organizacijske, tako i strate{ke i takti~ke. Bilo je slu-
~ajeva, kad su pobedili ~ak i u frontalnom napadu, kao na primer, severno
od Prozora, u êtvrtoj ofanzivi (Vajs). U svom izve{taju o toku i isku-
stvima Pete ofanzive ([varc) od 20. juna 1943. godine, komandant nema~-
kih snaga u Hrvatskoj, general Liters, koji ju je vodio, kaè doslovno: „Tok
borbi je pokazao da su komunisti~ke snage pod Titovom komandom odli~no
organizovane, spretno vo|ene i da imaju borbeni moral, koji izaziva div-
qewe.”644 Pomagala su iskustva iz {panskog gra|anskog rata, koja je sa so-
644
U {panskom gra|anskom ratu u~estvovalo je vi{e od 1.300 Jugoslovena. Skoro polo-
vina je pala, 300 je bilo rawenih, 350 je posle pobede generala Franka zadràno u brojnim
logorima po Francuskoj. Iz wih su iza{li posle nema~ke okupacije Francuske. U avgustu
1939. godine, u Poatjeu, kroz gvozdena ulazna vrata koja su vodila u dvori{te zgrade u koju
su ih strpali, razgovarao sam s nekima od wih. Zbog zle sudbine nisu bili preterani op-
bom doneo veliki deo rukovode}ih partizana.645 Tito je od komandanata za-

htevao da svoje borce upu}uju {to daqe od wihovih zavi~ajnih sela, kako ih
prvom prilikom ne bi privukla pomisao da pobegnu svojim ènama i deci.
To je bio jedan od razloga {to je osnovao proleterske bataqone i brigade,
koji su, pre svega, bili pokretni, sposobni da se brzo kre}u na velike raz-
daqine i udaraju ~as ovde, ~as tamo. Tako su partizani postali izuzetno
ìlavi i otporni, zbog ~ega su istrajavali i u najsurovijim vremenskim
i prirodnim okolnostima. Temeq svemu bila je nehumana revolucionarna
fanati~nost vode}ih komunista, kao i obi~nih boraca, iz ~ega je proizla-
zila neverovatna istajnost i po`rtvovawe, kao i bezobzirnost, s bezgra-
ni~nom mr`wom prema protivniku. Uprkos strahovitim vlastitim gubi-
cima, naj~e{}e su bile desetostruko ve}e od nema~kih,646 u okviru vremen-
skih i lokalnih uspona i padova, bili su sposobni da trajno pove}avaju
svoj broj.
êtnici, kao vojni~ka sila, bili su neuporedivo mawe opasni, dodu-
{e, mawe ìlavi i udarni; istina, bila je to i posledica wihove stra-
tegije antiokupatorske borbe. êkali su na odlu~uju}i udarac na kraju,
u me|uvremenu su spre~avali nepotrebne `rtve stanovni{tva. Tome je od-
govarala wihova organizacija, koja je bila decentralizovana i sna`no lo-lo-
kalno vezana, zbog ~ega je najve}i deo ~etnika uvek bio poluseqa~ki, po-
vezan sa svojim domovima, ili su se uop{te zadràvali kod ku}e. Kad je
trebalo izvesti neku akciju, pozivali su ih preko vojne objave. Odrede,
koji su bili wihova prva organizacijska forma, zbog toga su nazivali po
mestima gde su delovali, re|e po zna~ajnim li~nostima. Od po~etka 1942.
godine, brigade su imale po ~etiri bataqona, a nosile su imena svojih
timisti. Ipak je 300 „{panaca” stiglo me|u partizane. Za wihov dolazak u domovinu u
Austriji je brinuo jedan od wihovih sarepublikanaca, Peko Dap~evi}, prihvatni centar je
bio u Dobovoj, na hrvatskoj granici, a otuda ih je slao u {umu poru~nik [panske republi-
kanske armije, Ven~eslav Cvetko-Florens. U partizanima su dvadeset devetorica od wih
(Zbornik...II
dobila ~in generala, a ~etvorica su bili komandanti armija (Zbornik... II/2,
/2, str. 56).
645
Npr. Zakqu~ni izve{taj Prve gorske divizije od 15. juna 1943. godine o gubicima
u ofanzivi [varc, Zbornik... II II/9,
/9, str. 464-66; o svim nema~kim gubicima u toj ofanzivi
Beloff, Tito
vidi str. 476-77. Tako|e i N. Beloff, ..., str. 102.
Tito´´s...,
646
Podatke o tome pribavili su britanski oficiri za vezu iz lokalnih misija kod
~etni~kih komandanata. Za vreme od aprila 1941. do jula 1944. sabrani su u A.F.H.Q., The
etniks. Uprkos izrazitoj propartizanskoj naklowenosti tog dela, izgleda da su uglavnom
êtniks.
pouzdani, iako je pukovnik Mekdauel u razgovoru pomenuo J. Toma{evi}u (The(The Chetniks,
Chetniks str.
385, nap.) da je objavqivawe „tendenciozno
tendenciozno””. Glavni dokumenti o saradwi sabrani su i u iz-
dawu VII u Beogradu, pod naslovom The Collaboration...
srezova; korpusi, koji su nastajali od kraja 1943. godine za vi{e srezova,

nazivali su se po najzna~ajnijem srezu, ili {iroj pokrajini kojoj su pri-
padali. Tako|e, ako su morali da idu u borbu van svojih teritorija, posle
borbi su se vra}ali ku}i. êtnici su tako najvi{e vremena mogli prove-
sti kod ku}e. Pod oru`jem je stalno bilo relativno malo ~etnika (nazi
(naziva-
va-
li su ih aktivnim, tako|e stalnim), ali i oni su se dràli u blizini svo-
jih ku}a. Prvih dana septembra 1942. godine, major Ostoji} se àlio da je
mo`da najve}a gre{ka ~etnika u tome {to, osim dve-tri, vi{e ili mawe mawe
trome, vrhovna komanda nema ni jednu pokretnu jedinicu, koja bi delodelova-
va-
la kao stalna vojska JVuO. Odmah potom, 8. septembra, Mihailovi} je izdao
prve naredbe za osnivawe „lete}ih” brigada, nevezanih za zavi~ajnu te-
ritoriju. Putem radio-izve{taja broj 2293 svim komandantima, od 29. ma-
ja 1943, wegov nalog je bio „~i{}ewe svoje teritorije od komunista, wiho-
vih simpatizera i ostalih razaraju}ih elemenata”, pri ~emu bi trebalo
da izbegavaju sukobe s okupatorima. Mnogo neprilago|enosti proizlazilo
je iz vojnih akademija, gde je ve}ina komandanata u~ila brojne discipline
discipline
frontalnog ratovawa, me|u kojima je gerilsko „udri i pobegni” bila pot-
cewivana arhai~na ve{tina. [panaca me|u wima nije bilo. U Lici i Kor-
dunu, sredwoj i isto~noj Bosni, kao i u Hercegovini, u borbu ih je najvi{e
podsticala osveta za usta{ko (hrvatsko i muslimansko) klawe wihovih su-
narodnika, a kasnije je, kao u Srbiji i u Crnoj Gori od samog po~etka, glav
glav--
ni podsticaj bio spre~avawe sovjetizacije Jugoslavije. Ve} je taj duali-
zam, okolnost da su se borili na strani kontrarevolucije, dakle u odbra
odbrani,
ni,
skoro po definiciji zna~io da ne raspolaù tako jakom mobilizacijskom
ideologijom kao komunisti~ki partizani.
êtni~ka saradwa s Italijanima
Ako izuzmemo promenu italijanske politike prema ~etnicima, koju su

iznudili Nemci sredinom 1943. godine, moè se re}i da je pre toga, 1942. i
jo{ 1941. godine, ~etni~ka saradwa s Italijanima van svake sumwe, posebno
u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, pa i drugde.647 Dok je do sa-
radwe u po~etku dolazilo uglavnom na lokalnom nivou, kasnije se pro{i-
rilo i na vi{e nivoe. Mawe saradwe je bilo na podru~jima koja su okupi-
rali Nemci. Posle italijanske predaje, posebno prema kraju rata, saradwa
s Nemcima uzela je maha po celoj dràvi. Pisac nema ni najmawu nameru
647
Ciano, Diario II
G. Ciano, II,, str. 237-38.
da je negira ili krije, pa i kad se radi o Mihailovi}u li~no. Zato se u

ovom prikazu sluì skoro iskqu~ivo partizanskim izvorima.
Op{te pobude za sporazumevawe sa zavojeva~ima bile su kod ~etnika
o~igledne. Uz ideolo{ku i vojni~ku podre|enost, hteli su obezbediti si-
gurna le|a za otpor protiv doma}eg neprijateqa, svuda protiv partizana,
a u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i protiv usta{a; istovremeno, hteli
su i da do|u do neophodno potrebne pomo}i u oru`ju, opremi i hrani. S ita-
lijanske strane, sporazumevawe je podsticala razumqiva èqa za {to ma-
wim vlastitim gubicima. Kao stru~wak za gerilsko ratovawe, Roata „je
bio svestan opasnosti koju oni predstavqaju i jo{ }e vi{e predstavqati
u budu}nosti”. Kaè „da bi za izvo|ewe nema~kog programa wihove likv-
idacije morao raspolagati mnogo ja~im snagama od ovih, koje ima zajedno s
Nemcima”.648 Sporazumevawe je podsticala i utakmica s ja~im nema~kim
saveznikom, kao i osveta za usta{ko bekstvo pod nema~ko okriqe. To im je
diktiralo generalno mawe okrutan okupacioni reìm. U Sloveniji i u
Hrvatskoj delovala je u istom pravcu zajedni~ka katoli~ka vera i s wom
povezane dru{tvene vrednosti. U Hrvatskoj je posebno jak faktor bio ita-
lijansko neslagawe s usta{kim pokoqima srpskog stanovni{tva. S name-
rom da ga za{titi, Italija je, jedva ~etiri meseca po dolasku Paveli}a na
vlast i uprkos Rimskom sporazumu (18. maja 1941. godine), kojim je, sli~no
kao Qubqansku pokrajinu, anektirala tzv. prvu okupacionu zonu (uzak po-
jas jadranske obale od Su{aka do Splita, {ire zale|e od Zadra do Splita
i sva ostrva, osim Paga i predsplitskih Bra~a i Hvara), prepu{taju}i
ostalo NDH, pro{irila svoju okupaciju i na {irok kontinentalni pojas
koji se protezao od Slovenije, ispod Zagreba, do Crne Gore i obuhvatao ceo
Gorski Kotar, Kordun, Liku, Bosansku Krajinu, ju`nu Bosnu i Hercegovi-
nu, sve do ispod Sarajeva (tzv. druga i tre}a zona). Time je okupirala polo-
polo-
vinu NDH. Na to su je podsticali posebno Srbi, koji su se pred usta{kim
pogromima sklawali na podru~je prve zone, prikqu~ene Italiji. Tamo su
osnivali odbore koji su, u vezi s Italijanima, brinuli o izbeglicama, a
bili su i centri za regrutovawe ~etnika. U Splitu je osnovan centralni
odbor, ~iji je predsednik bio veoma uticajni prota Sergije Urukalo. To je
u jesen 1941. godine, kad je stigao iz crnogorskog Kola{ina, iskoristio u
Topoli ro|eni junak Prvog svetskog rata, vojvoda Ilija Bir~anin-Trifu-
novi}, jedan od u~esnika dràvnog udara 27. marta 1941. godine. U Splitu je
osnovao svoj glavni {tab, koji je delovao pod maskom Srpskog odbora. âk i
najusta{kiji krajevi uz dowu Neretvu, u zapadnoj Hercegovini s podru~ru~jem
jem
648
Warlimont, Im Hauptquartier,
W. Warlimont, Hauptquartier str. 339.
Imotskog, stigli su pod italijansku vojnu vlast i tako bili izloèni ~et-
ni~koj osveti.
Neki italijanski komandanti, pa i najvi{eg ranga, gajili su, lo{e
prikrivene, simpatije prema saveznicima. Na primer, guverner Crne Go-
re, Pircio Biroli, bio je zet Ulriha fon Hasela, koji je streqan kao za-
verenik protiv Hitlera. Qubqanski privrednik Vinko Vrhunec (jedan od
direktora TPD – Trboveqske premogokopne dru`be /Trbovqanski ugqeno-
kopi/) krajem 1941. godine poslao je na{oj vladi u Londonu izve{taj u ko-
jem izve{tava da je general Badoqo probritanski usmeren. General Vito-
rio Ambrozio, komandant Druge armije u Hrvatskoj, kasnije na~elnik glav-
nog {taba vojske, a od kraja januara 1943. godine na~elnik glavnog stana sva
(Commando Supremo),
tri roda oruànih snaga (Commando Supremo), bio je odlu~no usmeren an-
tinema~ki. Kad je Vrhunec bio osu|en na 20 godina zatvora, iz wega ga je
spasio upravo Ambrozio. Kasniji komandant Druge armije, Mario Roata,
jo{ 20. maja 1943. izazvao je kod Hitlera sumwu da ne{to priprema i da je
„{pijun” neprijateqa Tre}eg rajha.649 Kao {to izve{tava I. Juki}, Roa-
ta se trudio da pridobije ~etnike na italijansku stranu. „Ako pobede Cen-
tralne sile,” govorio je Mihailovi}evim komandantima, „Italija }e pomo pomo--
}i da se u centru Balkana uspostavi jaka srpska dràva, kao protivteà
nema~koj prevlasti. Ako pobede zapadne sile, Srbi }e na mirovnoj konfe-
renciji svedo~iti kako je pona{awe Italijana u vreme okupacije bilo hu-
mano.”650
U Crnoj Gori nisu bile bezna~ajne simpatije ime|u petrovi}evske i
savojske kraqevske porodice (Viktor Emanuel III oènio se crnogorskom
princezom Helenom – tetkom Jelenom, kako su je kasnije zvali Crnogorci,
Crnogorci,
a sve Italijane tetki}ima). Kad su Nemci 1944. godine postali svesni svo-
je oslabqenosti, i oni su lak{e pristajali na saradwu, ~ak i protiv
protiv voqe
pretpostavqenih. Zna~ajan faktor u tom smeru bio je Abver, koji se zauzi-
mao za mawe gruba re{ewa od gestapoa. Nije slu~ajno, {to su wegovog
wegovog na-
~elnika, admirala Vilhelma Kanarisa, 1944. zatvorili (u logor Flosen-
birg na ~e{ko-bavarskoj granici). Nacistima je postao sumwiv jo{ tokom
leta 1943. godine, kad je prikrivao podatke o namerama nove Badoqove vla-
de, a 1944. godine nije bio na spisku osoba koje je trebalo da pobiju zavere-
649
Fall..., str. 129, tako|e i za vesti u vezi s V. Vrhuncem. Po istom auto-
ru, Roatine ambicije su bile jo{ {ire. Trudio se da Italija na Balkanu poloì oru`je
Britancima, a protezale su se i na osnivawe jake srpske dràve, dakako, na ra~un Slovena-
o.c.,., str. 158-61.
ca i Hrvata; o.c
650
V. Dedijer, Dnevnik I,, str. 194-95, gde objavquje odgovaraju}e dokumente.
nici posle uspe{nog atentata na Hitlera 20. jula. Streqali su ga u istom

logoru mesec dana pre kraja rata.
U Crnoj Gori, glavni saradnici Italijana bili su kapetan \uri{i} i
pukovnik Stani{i}. Zanimqiva je geneza wihove saradwe. Obojica su odi-
grali zna~ajnu ulogu u julskom narodnom ustanku i u odbrani od ponovnog
prodora Italijana. Zbog neslagawa s nenarodnom politikom partije koja je
sve ja~e mirisala na boq{evizam, wenog masovnog ubijawa ~ak i samo pret-
postavqenih politi~kih protivnika, prekinuli su saradwu s komunisti-
ma. Kada Italijani, s namerom da ugu{e julski ustanak, ni uz pomo} Alba-
naca nisu mogli da se probiju preko severnih obronaka Prokletija, Mokre
gore i Pe{tera iz Metohije u isto~nu Crnu Goru, u avgustu su predloì-
li sastanak na âkoru. Na sastanku je nacionalisti~ka delegacija zahte-
vala napu{tawe poku{aja da se ustanovi samostalna dràva Crna Gora,
pristanak na status italijanskih snaga kao okupacionih (Italijani su se
pona{ali kao saveznici, ako ne i prijateqi), kao i zabranu Albancima
da svojim snagama prodiru u Crnu Goru. Guverner Pircio Biroli, koga su
u novim okolnostima postavili Italijani, dao je na znawe da }e u selima
ostaviti ~etnike na miru, uz uslov da ne napadaju italijanske jedinice u
mestima koja su ponovo zauzeli. Po~eli su da organizuju ~etnike. Kao {to
je u julu 1941. godine, kao jedan od zna~ajnijih komandanata u julskom ustan-
ku koji je isterao Italijane iz Berana, Pavle \uri{i} je upravo tamo, ve}
u januaru 1942. godine, zapo~eo s napadima na partizane. Bajo Stani{i},
komandant ~etnika u Crnoj Gori i Hercegovini, 6. marta 1942. potpisao je
s italijanskom komandom u Crnoj Gori jedan od najpoznatijih sporazuma o
saradwi protiv komunista.651 Vojni~ki vo|a zelena{a, general Krsto Po-
povi}, ube|eni prijateq Italijana, koji je pod za{titom Italijana usta-
novio kraqevinu Crnu Goru, morao se u svojim zahtevima prilagoditi bje-
la{ima. Na sastanku s guvernerom Birolijem 24. jula 1942. godine na Ce-
tiwu, podelili su Crnu Goru na tri oblasti. Krsto Popovi} je preuzeo
obalnu oblast sa Cetiwem, koju su okupirale divizije Taurinense i Emi-
lija, Pavle \uri{i} je dobio kola{insku oblast, na kojoj je bila stacio-
nirana divizija Venecija, Bajo Stani{i} nik{i}ku oblast s manastirom
Ostrog, gde je smestio svoj glavni {tab. To je bila oblast divizija Ferara
i Ka~atore dele Alpi. General Blaò \ukanovi} je ostao vrhovni koman-
dant i siva eminencija ~etni~ke Crne Gore. Svaki od trojice komandana-
ta raspolagao je sa po jednim „lete}im” odredom od oko 1.500 qudi. Kad su
651
etniks, str. 64; PRO WO/140, sheet 370
A.F.G.Q., The êtniks, 370.. Kad su ga u Beogradu uhva-
(Sonderauftrag..., str. 183-85).
tili, wegovo pu{tawe je isposlovao H. Nojbaher (Sonderauftrag...
partizani 14. oktobra 1943. godine ubili Stani{i}a i \ukanovi}a, Pavle

\uri{i}, koji je u me|uvremenu, uz pomo} Poqaka, iza{ao iz ratnog za-
robqeni{tva u Galiciji, kuda su ga, posle zarobqavawa u wegovom {tabu,
internirali Nemci, i koji se preko Slova~ke i Ma|arske pe{ice vratio
ku}i, ostao je sam.652 Tada je uz Nojbaherovu pomo} pristao na saradwu s
Nedi}em i posredno s Nemcima. Nedi} ga je unapredio u potpukovnika, a
ujedno je postao pomo}nik komandanta dobrovoqaca. Saradwa je trajala do
duboko u 1944. godinu. Uprkos te{koj situaciji, krajem te godine raspola-
gao je sa pribli`no 7.000 ~etnika.
Na teritorijama koje su okupirali Nemci, i na grani~nim podru~ji-
ma izme|u wih i Italijana, saradwa se ubrzo pro{irila i na wih. U Her-
cegovini i isto~noj Bosni, jo{ u jesen 1941. godine, sa Nemcima je sara|i-
vao komandant bosanskih odreda, major J. Dangi}.653 Imao je ideju da isto~nu
Bosnu, zajedno sa Sarajevom, prikqu~i Srbiji. Radilo se o, ni mawe ni vi-
{e, nego 17 srezova koji su tada bili deo usta{ke NDH (Br~ko, Zenica, Vi-
soko, Sarajevo, Gra~anica, Tuzla, Bijeqina, Zvornik, Srebrenica, Vlase-
Vlase-
nica, Kladaw, Vi{egrad, Rogatica, Kowic, âjni~e, Fo~a i Fojnica). Ako
zanemarimo povezivawe s generalom Nedi}em, Dangi} je u Beogradu opipa-
vao nema~ko raspoloèwe o toj ideji. Kad se pro~ulo o wegovim planovima,
srpsko stanovni{tvo je bilo odu{evqeno, jer vi{e ne bi bilo izloèno
ubijawu usta{a i Ma|ara. Prema preliminarnim razgovorima 30. januara
1942. godine u Bajinoj Ba{ti (prema drugim izvorima u Bawi Koviqa~i)
bili su pseudome|udràvne prirode, u kojima su s nema~ke strane u~estvo-
vali kapetan Abvera J. Matl i pukovnik Kevi{, na~elnik {taba komande
za Srbiju, 31. januara ponovo je i{ao u Beograd i tamo ~ak bio gost pukov-
nika Kevi{a. U~estvovao je na vi{e sastanaka s visokim nema~kim i srp-
skim funkcionerima. Vermaht se s Dangi}evim predlogom uglavnom slagao,slagao,
tako|e zato da se spre~i usta{ka okrutnost prema Srbima. Odlu~uju}i sa-
stanak vodio se 2. februara u Beogradu. Pored dvojice delegata NDH, pri-
sustvovali su mu jo{ i ovla{}eni general u Zagrebu, general Edmund Glaj-
ze fon Horstenau, ina~e istori~ar, i nema~ki delegat u NDH, obergrupen-
firer Zigfrid Ka{e. Na tom sastanku, planu su se suprotstavqali ne sa-
mo endehaovci, nego i nema~ki gosti iz Zagreba. Komandant za Srbiju, ge-
neral Paul Bader, morao je da ga odbaci,654 iako je upravo tada dobio ve}a
ovla{}ewa i postao podre|en direktno komandantu Jugoisto~ne Evrope u
652
R. ôlakovi}, Po~etak..., str. 11.
653
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 151 i d.
654
Zbornik... XIII
XIII/2,
/2, str. 50-1.
Solunu. Bilo mu je ào zbog odluke, jer mu je bilo ào svakog Nemca, pre
svega, znao je da }e se ~etnici ja~e osloniti na Italijane.655 Novi koman-
dant Druge armije, general Roata, koji je po~etkom 1942. usko~io na mesto
unapre|enog V. Ambrozija, jo{ uvek je ~ekao. Na sastanku u Qubqani 28. i
29. marta, postigao je da nema~ki delegati (me|u wima general Bader) pri-
stanu na poni{tewe opatijske odredbe iz prvih dana marta, prema kojoj su
bili zabraweni bilo kakvi sporazumi, kako sa ~etni~kim, tako i s parti-
zanskim snagama.656 Kao i obi~no, OKW (Hitler) se s poni{tewem nije slo-
ìla, ali Roati to nije mnogo smetalo.
S Nemcima i Italijanima sara|ivao je i komandant bosansko-hercego-
va~kih operativnih jedinica i Dangi}ev zamenik, major B. Todorovi}, a
kad su ga partizani 20. februara 1942. godine, u borbi kod Kifinog sela
(po drugi put), zarobili i streqali, saradwu je nastavio wegov naslednik
major Petar Ba}ovi}. Todorovi} je prvi ~etni~ki komandant uop{te za ko-
ga postoji pismeni dokaz o saradwi s Italijanima – 30. novembra 1941. go-
dine obavezao se da }e garantovati bezbedan drumski i èlezni~ki tran-
~etama na relaciji Gora`de – Fo~a i nazad.657 U ~ajni~kom
sport wihovim ~etama
i fo~anskom srezu preuzeo je vlast od divizije Pusteria jo{ 11. novembra,
nakon {to se divizija povukla u Pqevqa, jer joj je pretio partizanski na-
pad. U italijanskoj komandi imao je stalnog poverenika. Wegov podre|eni
komandant Vi{egradskog odreda, Kamenko Jevti}, 1. novembra 1941. godine
izdejstvovao je za{titu Italijana prilikom zauzimawa Vi{egrada.658 Ba-
}ovi} se postarao da su sredinom 1942. godine skoro svi ~etnici u Herce-
govini legalizovani.
Savetnik obojici bio je Dobrosav Jev|evi}. Po D. Martinu, u Hercego-
vini je, odmah na po~etku usta{kih klawa srpskog stanovni{tva i spaqi-
vawa wihovih sela, negde u junu 1941. godine, organizovao ~etni~ku grupu
koja je upadala na usta{ke teritorije uz dowu Neretvu i otuda spasavala
ugroène Srbe. Pri tome se, kao Pavle \uri{i} i pop Mom~ilo \uji} iz
okoline Knina, bezobzirno svetio Hrvatima po na~elu „oko za oko”. Sara-
655
Zbornik... XIII
XIII/2,
/2, str. 104-8.
656
Zbornik... XIV
XIV/1, Collaboration..., str. 28.
/1, str. 87; The Collaboration...,
657
J. Marjanovi}, Draà.., str. 194.
658
D. Martin Web..., str. 81, 82. [to se ti~e ranije saradwe s Nemcima, Britanska
Martin,, The Web...,
obave{tajna slu`ba je iz arhiva nema~ke komande u Sarajevu zakqu~ila da su zbog Jev|evi-
Jev|evi-
}evog kr{ewa dogovora s wima 4. septembra 1942. godine uhapsili celu wegovu porodicu,
majku, ènu, sestru i zeta. Na prigovor Italijana, pustili su ga. U prole}e je preko pozna-
(A.F.H.Q., The
nika ponovo poku{ao da uspostavi kontakte s Nemcima, ali su ih odbacili. (A.F.H.Q.,
êtniks,
etniks str. 66, nap. 11).
|ivao je i u organizaciji italijanske antikomunisti~ke milicije, para-

lelne slovena~koj MVAC. To je bilo italijansko ime za legalizovane „do-
brovoqne ~etnike”. Saradwu s okupatorom smatrao je nu`nim zlom, koje je
spre~avalo jo{ ve}e zlo. D Martinu, koji je u septembru 1946. godine pose-
tio Jev|evi}a u brdima ju`no od Napuqa, u skloni{tu koje je delio s po-
pom \uji}em, predstavio se: „Ja sam Jev|evi}. Sara|ivao sam – protiv ko-
munizma; protiv komunizma sara|ivao bih i sa samim |avolom!”659
Iz objavqenih dokumenata moè se zakqu~iti da je Jev|evi} bio pra-
va du{a saradwe ne samo s Italijanima, nego, u mawoj meri, sa hrvatskim
vlastima i Nemcima, tako|e na vi{em, ne samo na operativnom nivou. U tu
svrhu, putovao je s jednog kraja italijanske zone na drugi, sve od isto~ne
Hercegovine i severnog Sarajeva do slovena~kog Primorja. Imao je razgo-
vore s najvi{im italijanskim vojnim komandantima, kao npr. s komandan-
tom italijanske Druge armije generalom, Mariom Roatom, i komandantom
[estog armijskog zbora, generalom Rencom Dalmacom. Wima se obra}ao kao
sasvim ravnopravan sagovornik. Roati je, tokom priprema za ~etni~ku ofan-
zivu protiv Biha}ke republike, „u diskretnoj formi ponudio,... da Itali-
jani u slu~aju poraza, u toj zoni obavqaju policijsku slu`bu, dok bismo mi
sre|ivali svoje stvari”. Mihailovi}u je dodao da se Roata nije uvredio i
da je ponudu saop{tio Rimu. Zbog brèg sporazumevawa, pri {tabu Druge
armije imenovao je posebnog delegata (Radmila Gr|i}a). U kontaktima je bio
i s visokom hrvatskom vla{}u, ~ak s ministrom Artukovi}em i Ko{akom.
Sredinom jula su mu saop{tili da }e hrvatska vojska, po cenu sukoba sa
~etnicima, ponovo zauzeti celu Hercegovinu. Jedan od takvih, ministar
dr Vjekoslav Vran~i}, upravni poverenik za obalni pojas na Su{aku, s ko-
jim je vodio razgovore u martu 1942. godine, wegovu ulogu je razumeo ovako:
„Jev|evi} je intelektualni vo|a levog krila Dangi}evog fronta. Kod Dru-
ge armije igra jednaku ulogu kakvu Dangi} igra kod nema~ke ratne komande
komande
u Beogradu.”
Jev|evi} je kod Italijana uspeo ono {to Dangi}u nije uspelo kod Ne-
maca u Beogradu. Italijanskom okupacijom jugoisto~ne Bosne, Hrvatima je
istrgao fakti~ku vlast nad wom. Na sastanku s delegatima {taba Sedamsto
659
M. Milazzo Chetnik..., str. 51-52. Milaco, koji je prou~avao italijansku okupa-
Milazzo,, The Chetnik...,
ciju druge i tre}e zone, na osnovu italijanskih dokumenata taj proces prikazuje kao isprva
prete`no lokalno iniciran, s italijanske strane vodili su ga komandant Druge armije,
general Ambrosio, i posebno komandant [estog armijskog zbora, general Dalmaco, dok se
Jev|evi} ukqu~io tek onda kad je komandu Druge armije preuzeo general Roata ((o.. c. c.,, str.
48 i d).
osamnaeste nema~ke divizije u Sarajevu u septembru 1942. godi dine,

ne, koji je
vodio major [treker i na kojem je hteo da postigne uvo|ewe jednakog reì-
ma koji je vladao u drugoj i tre}oj zoni italijanskog okupacionog
okupacionog dela NDH,
za {ta se zalagao jo{ i biv{i poslanik Stevo Ra|enovi}, jedan od vo|a
li~kog ustanka,660 definisao je svoj stav: „Prizna}emo okupacione sile u
isto~noj Bosni, do kraja rata spremni smo da priznamo ~ak i jedinice re-
dovne hrvatske vojske kao okupatorske sile i podnosi}emo ih u pojedinim
garnizonima, ali ni za jednu zonu ne}emo priznati suverenost NDH. Pro-
tiv toga }emo se boriti do posledweg ~oveka.” Zbog suprotnih stavova Ber-
lina nije uspeo, kao {to nije uspeo ni Dangi}.661 Kao nekakav vrhovni in-
tendant za potrebe ~etnika i gladnog stanovni{tva, otkupqivao je od Ita-
lijana velike koli~ine hrane i tkanina za vojni~ke uniforme. U prole}e
1942. godine, Mihailovi} ga je ovlastio da kod Italijana izdejstvuje mir-
no povla~ewe wihove vojske iz tre}e zone (u unutra{wosti zemqe), u kojoj
bi vlast preuzeli ~etnici. Kao {to smo videli, to se i dogodilo,
dogodilo, iako je
koristilo prvenstveno partizanima.
U Dalmaciji, kao saradnika Italijana, treba pomenuti Iliju Trifu-
novi}a – Bir~anina. Postao je komandant svih ~etni~kih snaga u Lici, na
Kordunu, u severnoj Dalmaciji i zapadnoj Bosni, koje je u februaru 1942.
godine udruìo u tzv. Dinarsku diviziju (to je bila jedina ~etni~ka je-
dinica koja je nosila takvo neskromno ime).662 Wegov stil saradwe bio je
sli~an Jev|evi}evom. Posle wegove smrti od sr~anog udara u februaru
1943. godine, posle nekoliko meseci nasle|enih sukobqavawa, saradwu s
Italijanima u severnoj Dalmaciji, gde je bilo sedi{te divizije Sasari
(Knin), nastavio je rezervni potpukovnik dr Mladen @ujovi}-A}imovi}.
Bio je beogradski advokat i jedan od glavnih stubova tamo{we ~etni~ke
organizacije. Pri tome se oslawao na bogatog Ivu î~ina-[aina, koji je u
Splitu imao odli~ne veze s Italijanima (posle kapitulacije Italije je
emigrirao i postao ministar u Puri}evoj vladi), a pomagao mu je i nesu|e-
ni nasle|eni konkurent Jev|evi}. Kad je @ujovi} istom prilikom, posle
kratkog nema~kog zarobqeni{tva u Crnoj Gori, pobegao u Italiju (postao
je ~lan jugoslovenske vojne komande u Kairu), wegov poloàj je preuzeo pop
Mom~ilo \uji}. Tokom leta 1941. godine, bio je jedan od vo|a ustanka Srba
660
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 607.
661
Sasvim na kraju, Mihailovi} je pod svoju komandu preuzeo Srpsku dràvnu straù
straù
u sastavu tri divizije.
662
êtni~ko ime kraqa Petra I Kara|or|evi}a tokom bosansko-hercegova~kog ustanka
protiv Turaka u 19. veku.
protiv usta{kih pokoqa u Lici, koji je 27. jula planuo i u Bosanskoj kra-
jini, te je tako do{ao u kontakte s italijanskom divizijom Sasari koja ga
je u tome podràvala, dok je kasnije imao kontakte s Italijanima i kao ko-
mandant puka Petar Mrkowi}.663 Kao komandant Trifunovi}eve Dinarske
~etni~ke divizije, {to mu je donelo napredovawe u ~in majora, li~no, ina-
~e, nije èleo da se mnogo eksponira saradwom s okupatorima. Uprkos tome,
smatran je „italijanskim junakom grada Knina”.664 Sara|ivao je i s usta-
{ama,
{a ma, u tome mu je tako|e pomagao Jev|evi}. Posle predaje Italije, sara-
|ivao
|i vao je s Nemcima. J. Toma{evi} je otkrio Mihailovi}ev radio-izve{taj
popu \uji}u
\uji}u koji su presreli Nemci, u kojem mu daje uputstva za saradwu
s Nemcima, jer on sam, zbog javnog mwewa, nije mogao da se upu{ta u to.665 U
najzapadnijim delovima Hrvatske, u Lici i na Kordunu, do predaje Ita-
lije s okupatorima je sara|ivao major Slavko Bjelajac, koga je Mihailovi}
postavio za komandanta tamo{wih ~etnika, iako mu je prilikom naimeno-
vawa zabranio zakqu~ivawe bilo kakvih dogovora s okupatorom, dok je raz-
govore s Hrvatima trebalo da unapred odobri vojvoda Bir~anin.
Prve razgovore s hrvatskim vlastima, na wihovu inicijativu, vodio je
Jev|evi} jo{ krajem 1941. godine i po~etkom 1942. Srpski ~etni~ki usta-
nak postao je nesavladiv za Hrvate, pa su traìli put za izmirewe. Jo{ u
vreme Tre}e ofanzive, kad su usta{e u isto~noj Bosni, na ovakav ili ona-
kav na~in, sara|ivali u napadima na ~etnike, u centralnoj i zapadnoj Bo-
sni do{lo je do sporazumnog sre|ivawa me|usobnih odnosa. Nekoliko slu-
etniks, jo{ vi{e The Col-
~ajeva iz prve polovine 1942. godine navodi The êtniks,
laboration... Sporazum o saradwi zakqu~io je Uro{ Drenovi}, komandant
~etni~kog odreda „Ko~i}”, s predstavnicima hrvatskih vlasti 27. aprila
1942. u Mrkowi} gradu (pre 1924. godine Varcar Vakuf) u centralnoj Bo-
sni.666 Usledili su sli~ni sporazumi s brojnim drugim ~etni~kim grupa-
ma (Borjanskim, Ozrenskim, Trebiwskim, Majevi~kim i Zeni~kim odredom,
pukom Mawa~a, bataqonom Obili}). Srpska sela su posle sporazuma s od-
redom „Ko~i}” do{la pod zajedni~ku upravu i za{titu od partizana, ~i- ~i-
me su ~etnici postigli da wihovo stanovni{tvo ne bude neprekidno izlo-
èno usta{kom nasiqu. Hrvatske vlasti priznale su Srbima slobodu ve-
re i bogosluèwa, obe}ale su i pomo} najugroènijima i pomo} u poprav-
qawu poru{enih crkava.
663
PRO HS 5/923, 4. septembar 1943.
664
J. Tomasevich, Chetniks str. 329, nap. 17.
665
etniks, str. 37 i d.; Zbornik...
A.F.H.Q., The êtniks, Zbornik...IV
IV/5,
/5, str. 159-61, XIV
XIV/1,
/1, str. 215-18.
666
Zbornik... XIV
XIV/1, Clissold, Whirlwind
/1, str. 276-80, 402; S. Clissold, Whirlwind, str. 107. 118.
Mesec dana ranije, zakqu~en je sporazum delegata tri ~etni~ka odre-

da u isto~noj Bosni s visokim predstavnicima NDH, u kojem je izri~ito
priznata vrhovna vlast NDH. Tu odrednicu kasnije sadrè i ostali spora-
zumi. To potvr|uje Klisoldovo mi{qewe da je priznavawe NDH bilo uslov
za neke sporazume o nenapadawu i da ih je odobrio Paveli}. Kad su se posle
sporazuma izme|u komande Slode i Paveli}a (19. juna 1942) Italijani i
usta{e povukli iz druge i tre}e zone, a domobrani su ostali samo u tre}oj
zoni i u zatvorenim upori{tima, odràvawe reda u srpskim krajevima
prepu{teno je ~etnicima. Dogovor je predvideo da ~etnici priznaju hrvat-
sku suverenost, u zamenu }e ih Hrvatska snabdevati, tako|e, i da }e se uz-
dràvati od me|usobnog obra~unavawa.667 Uputstva za sprovo|ewe dogovora
izdao je 26. juna svojim podre|enima mar{al Slavko Kvaternik. U tom pro-
cesu odlu~uju}i su bili Nemci. Wihov poslanik Ka{e zahtevao je u Za-
grebu da hrvatska vlada prestane s preseqavawem srpskog stanovni{tva i
ustanicima ponudi prekid neprijateqstva, ujedno da prizna progowenu
Pravoslavnu crkvu. U junu 1942. godine osnovana je Hrvatska pravoslavna
crkva. Iz Ka{eovog izve{taja ministru u Berlin proizilazi da su odgo-
varaju}i sporazumi bili zakqu~eni ve} na velikim delovima centralne i
zapadne Bosne. Partizani su se upla{ili, jer su sporazumi, s obzirom na
Kardeqevu logiku regrutovawa, najavqivali mawi priliv srpskog stanov-
stanov-
ni{tva u wihove redove.668
Kontakti sa Nemcima
Od jeseni 1943. godine bilo je sve vi{e saradwe izme|u Nemaca i ~et-
nika i u Srbiji. Inicijativa je stigla s nema~ke strane. U skladu s Hitle-
rovim ukazom krajem avgusta, ministarstvo za spoqne poslove (Ribentrop)
imenovalo je Hermana Nojbahera za svog posebnog opunomo}enika kod ne{to
667
Zbornik...V/1,
Zbornik... /1, str. 58, 72.
668
Nojbaher je pre toga vr{io sli~ne zadatke u Bukure{tu i Atini. Ujedno je bio sa-
radnik SD-a. Jo{ dvadesetih godina smatrao se stru~wakom za ekonomska pitawa istoka i
jugoistoka. Posle an{lusa, za koji se zauzimao, postao je gradona~elnik Be~a. Dao je sebi u
zadatak da u borbu protiv komunizma privu~e i snage neprijateqske Nemcima, ako veruje-
mo wegovim vlastitim izjavama, a pre svega se suprotstavqao represalijama protiv stanov-
ni{tva. Po{to je zbog velike radne teritorije i poseta Berlinu i OKW OKW,, kao i li~no Hit-
leru, imao na raspolagawu poseban avion, zvali su ga lete}i diplomata. Posle kraja rata
Amerikanci su ga izru~ili Beogradu, gde je osu|en na 20 godina prisilnog rada. Pu{ten
(H. Neubacher,
je krajem 1952. godine (H. ..., str. 13 i d.).
Sonderauftrag...,
ranije osnovane vrhovne komande za jugoistok, sa sedi{tem u Beogradu (ar-

mijska grupa F,, komandant feldmar{al Fon Vajhs). Zadatak: koordinaci-
ja spoqnopoliti~kih pitawa na toj prostranoj teritoriji. Hitler je 29.
oktobra izdao naredbu za ukqu~ewe svih nacionalnih snaga u jedinstven
antikomunisti~ki front.669 Na osnovu te naredbe, Fon Vajhs je izdao uput-
stvo za zakqu~ivawe sporazuma o primirju i saradwi sa ~etnicima.
Nojbaher, koji je navijao za Srbe, imao je s wima veoma velike plano-
ve. Ubrzo nakon {to se iskrcao u Beogradu, predloìo je Ribentropu plan
za osnivawe srpske federacije koja bi, osim Srbije i Sanxaka, obuhvatala
i Crnu Goru. Wegov ciq je bio da oja~a poloàj Nedi}a, za koga je bio uve-
ren da je veliki patriota i koji s Nemcima sara|uje samo radi zajedni~ke
borbe protiv komunizma. U wegovoj kancelariji sve vreme rata je visila
kraqeva slika. Novembarska varijanta plana stigla je do Hitlera, pa je
autora u decembru pozvao na razgovor u Volfs{ance. Plan je odbacio, jer,
kako je rekao, nema nameru da daje podstrek narodu koji ionako ima preja-
ka politi~ka stremqewa. Ni wegovim antiusta{kim elementima, tako|e.
„S tim reìmom }u se ve} obra~unati, ali ne sada”, rekao je, navodno, tom
prilikom.670 Nojbaher nije bio nimalo uspe{niji ni prilikom svoje druge
posete Hitleru u aprilu 1944. godine u Salcburgu. U formi udruìvawa
svih antikomunisti~kih snaga u Srbiji (o~igledno i u Sanxaku i Crnoj Go-
ri), predlog je Hitleru 22. avgusta 1944. godine u Vu~jem brlogu ponovio
feldmar{al Fon Vajhs. Prema bele{kama generala Jodla, firerov odgo-
vor je bio: „Nema~ka svim snagama mora da se bori protiv plana velike
Srbije. Ne smemo ostvariti srpsku armiju. âk je prihvatqivija i izve-
sna komunisti~ka opasnost.”671
Tako je u jesen 1943. godine karakteristi~an oblik saradwe bio za-
kqu~ivawe primirja za odre|eno vreme (posle isteka primirja nastavqa se
„ratno stawe”), u kojem su zajedno gawali partizane, zatim, prepu{tawe
odre|enih teritorija van ve}ih gradova ~etnicima, a u ve}im napadima
podre|ivawe ~etnika nema~koj komandi. Uz suprotstavqawa Hitlera i ge-
stapoa, dogovore su zakqu~ivali na nivou delegata komande armijske grupe
669
H. Neubacher, ..., str. 155-61.
Sonderauftrag...,
670
W. Warlimont Hauptquartier..., str. 499. J. Tomasevich,
Warlimont,, Im Hauptquartier..., Chetniks, str. 346,
izjavu ~ak zao{trava. Umesto „izvesna komunisti~ka opasnost”, kaè „ja~awe komunista”.
671
Osim sebe, H. Nojbaher za najzaslu`nije za takav razvoj smatra feldmar{ala Fon
Vajhsa, {efa wegovog {taba Fert{a, i komandanta Srbije, generala Felbera (na tom polo-
àju nasledio je generala Badera), kome je pripalo izvo|ewe dogovorenog. Najvi{e se su-
protstavqao vi{i SS i policijski vo|a Srbije, general Majsner ((H. Neubacher, Sonder-
H. Neubacher,
..., str. 140, 144).
auftrag...,
auftrag
F.. Da bi ostvarili povoqniju atmosferu, Nemci su ublaìli svoje „norme”

u vezi sa streqawem talaca. Odnos 1:100 iz 1941. godine, koji su u febru
februa-
a-
ru 1943. smawili na 1:50, potpuno su ukinuli. Osim toga, represalije vi{e
uop{te nisu bile obavezne. Isto tako, vi{e nisu spaqivali sela u kojima
bi partizani iznudili preno}i{te i prehranu.672
Takvo primirje zakqu~ili su 16. novembra 1943. godine s majorom Vo-
jislavom Luka~evi}em u zapadnoj Srbiji (zbog rane iz borbi s Nemcima i
usta{ama morao je duè vremena ostati u posteqi), dodali su mu odredni-
cu o nenapadawu muslimana, a krajem novembra zakqu~ili su primirje i
sa kapetanom Nikolom Kalabi}em i pukovnikom Jevremom Simi}em (on je
bio inspektor svih ~etni~kih jedinica u Srbiji) u centralnoj Srbiji. Mo-
rali su se odre}i samovoqnog me{awa u stvari Nemaca, folksdoj~era, Ver-
mahta i wihovih vojnih saveznika, i obe}ati da se ne}e boriti na strani
sila koje su u ratu s Nema~kom.673 Potpukovnik Quba Jovanovi} – Patak je
u isto~noj Srbiji, u januaru 1944. godine, s va`no{}u do kraja meseca, za-
kqu~io dogovor sa sli~nim ograni~ewima, uz dodatnu zabranu priblià-
priblià-
674
vawa borskim rudnicima i du`no{}u za{tite ugqenokopa. I ostali spo-
razumi su bili kratkotrajni. Neki komandanti su ih osu|ivali. Tako je pu-
kovnik Miodrag Palo{evi} poslao depe{u Mihailovi}u, kome se, ina~e,
pridruìo pre nego {to je stigao na Ravnu goru, u kojoj ga moli da ga „raz-
re{i obaveze svih slu`benih kontakata sa Simi}em koji je zakqu~io spo-
razum s Nemcima. To je u suprotnosti s mojim li~nim ube|ewem i mojom
oficirskom ~a{}u.”
Uprkos sporazumima, ~etnici su ~esto napadali qoti}evce, nedi}ev-
ce (Qoti} i Nedi} su se protivili dogovorima), Nemce tako|e. Odnose je ja-
ko pogor{ao ilegalni Svetosavski kongres u januaru 1944. godine. Na wemu
wemu
je do{lo do pravih antinema~kih ispada. Mihailovi} je izjavio da }e ne-
ma~ku formulu sto Srba za jednog mrtvog Nemca, u pogodnom trenutku, na
napla-
pla-
titi streqawem hiqadu Nemaca za svakog ubijenog Srbina. Preko agenata
vi{eg SS i policijskog {efa, generala Augusta Majsnera, Nemci su o doga-
672
Ova odrednica o dogovorima o nenapadawu znatno prevazilazi pojam takti~ke sarad-
we (kao {to }emo shvatiti kasnije), ~ak i ako je dato uz „{ipak” iza le|a, formalno zna~i
izdaju antifa{isti~ke koalicije, ali je u okviru saradwe koju je Tito predloìo Nemci-
ma u okviru tzv. martovskih pregovora.
673
Collaboration..., str. 109 i d. Dogovori se ~uvaju u Washington War Archives.
The Collaboration..., Archives. Si-
mi}ev je objavio i J. Tomasevich, Chetniks str. 326-28.
674
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 658 i d. Preteranost navedenih `rtava u toj vezi nije zna-
~ajna. Zna~ajno je wihovo shvatawe koje je dovodilo do psiholo{kih odziva Srba, koji su se
na tome temeqili.
|ajima bili dobro obave{teni. Fon Vajhs je zabranio dogovore o saradwi 23.
februara 1944. Krajem marta istekao je i Simi}ev sporazum, obnovqen u
januaru, koji je potpisao poru~nik Fon Vrede. Ostao je na sna
snazi
zi samo jo{
Luka~evi}ev. Kontakti su se mogli odràvati jedino na operativnom, ali
ne i nu`no nièm nivou. Tako su se jo{ u martu general Miroslav Trifu-
novi} Drowa, komandant Srbije, Ne{ko Nedi} i Dragoslav Ra~i} dogova-
rali ~ak sa Nojbaherovim izaslanikom Rudolfom [terkerom. Saradwa ko-
mandanata Drugog i Prvog ravnogorskog korpusa bila je vi{e pragmati~ne
prirode. Poru~nik Rakovi} je s komandantom Milanovca, poru~nikom Kri- Kri-
gerom, zakqu~io dogovor o saradwi, kojim je postigao osloba|awe nekoliko
desetina zarobqenih ~etnika. Pridruìo mu se poru~nik Vu~kovi}.
Do saradwe ~etnika s usta{ama, u okviru tada{wih dogovora, dolazi-
lo je samo posredno. I operativna saradwa je bila jako retka. êtnici su
pristajali na saradwu pod uslovom da ne dolaze u kontakt s usta{kim jedi-
jedi-
nicama. Sli~no vaì i za usta{ke muslimane, ~iji je jedan deo, pod utica-
jem jerusalimskog velikog muftije Mohameda Emina El Huseina, bio usme-
ren sna`no pronacisti~ki. I jedni i drugi spadali su u sam vrh srpskih
srpskih
neprijateqa. Moèmo da zamislimo u kakvim nevoqama su bili ~etnici,
kad su pristajali na saradwu sa svojim najgorim neprijateqima. Od sredi-
ne juna 1941. godine do oktobra 1942, po mi{qewu Mihailovi}a, usta{e su
poklali 600 hiqada Srba.675 Najvi{e `rtava bilo je jo{ sredinom 1941,
posle potpisa tzv. Rimskih sporazuma izme|u Italije i Nema~ke 18. maja
1941. godine, na osnovu kojih su Italijani privremeno napustili okupiranu
hrvatsku teritoriju druge i tre}e zone. Na najokrutnije na~ine poklali
su ~ita
~itava sela, do posledweg novoro|en~eta. Hitlerov izaslanik Nojbaher
ubraja „hrvatski osvetoqubivi i ru{ila~ki pohod ... me|u najstravi~nije
najstravi~nije
masovno ubijawe u svetskoj istoriji”.676 Slu~ajevi nasilno utrpanih Srba
u crkve
crkve pod izgovorom da }e ih krstiti, kao u Glini na Baniji ili u Kru-
{edolu na Fru{koj gori, u kojima su koqa~i do kolena gazili krv koja je
{ikqala kroz poluzatvorena vrata, bili su sasvim sigurno ne~uveni. Na
sre}u, usta{e su jo{ tokom 1942. godine sve vi{e gubili na svojoj vrednosti
vrednosti
kod Nemaca. U suprotnosti s poslanikom SS obergrupenfirerom Ka{eom,
koji je do kraja podràvao Paveli}a, tome je znatno pridoneo ovla{}eni
general Glajze fon Horstenau. Od septembra 1942. godine, na wegov zahtev,
posebne komisije su istraìvale hrvatske postupke sa Srbima. Jednu od
wih vodio je on sam, li~no.
675
H. Neubacher, Sonderauftrag...,..., str. 18.
676
I. Juki}, Fall..., str. 125.
Juki , The Fall...,
S druge strane, ~etnici, koji su postepeno postajali svesni da bez

Hrvata nema Jugoslavije, po~eli su razlikovati usta{e i Hrvate, pa ~ak i
muslimane. U vreme najgorih srpskih osveta nad Hrvatima, @arko i Bo{ko
Todorovi} poslali su londonskoj vladi izve{taj u kojem su zahtevali vo-
|ewe jedinstvene jugoslovenske politike, jer srpski i hrvatski separa-
tizam predstavqaju vodu na mlin na{ih najve}i neprijateqa.677 Do obuz-
davawa
da vawa je dolazilo i pod pritiskom Italijana, koji su doturawe oru`ja
uslovqavali odricawem od napadawa na Hrvate i muslimane. Ivo Lola
Ribar je 20. avgusta 1942. izvestio Kardeqa da su biv{i „jugonacionalisti”
u posledwe vreme u Hrvatskoj jako aktivni i da naprosto opsedaju razne
vo|e HSS da ih pripreme na saradwu.678 Ne iznena|uje {to promena poli-
tike u po~etku nije bila iskrena. Kapetan Radovan Ivani{evi} je 29. sep-
tembra 1942. godine, na italijansko uslovqavawe dobavqawa oru`ja pre-
stankom napada na Hrvate i muslimane, napomenuo majoru Zariji Ostoji}u:
„Muslimani i usta{e, odnosno, Hrvati, plati}e nam ceh pre ili kasnije,
imamo dovoqno vremena za wih, jer ne mogu nikuda...”679 Po~eli su ~ak da ih
primaju u svoje redove. U januaru ’42. g. stiù partizanski pozivi musli-
manima da ne stupaju u ~etni~ke odrede.680 Ponovno se budilo i nekada{we
projugoslovensko usmerewe mnogih Hrvata i muslimana, posebno biv{ih
oficira. U februaru 1942. godine, kapetan @arko Milurovi} u izve{taju
Bo{ku Todorovi}u kaè da je u Slavoniji mogu}a organizacija ~etni~kih
odreda samo sa jugoslovenskim usmerewem681. Vojvoda Trifunovi} je bio ~ak
spreman da hrvatskim ~etnicima dopusti udruìvawe pod hrvatskom na-
rodnom zastavom. Mihailovi}u je postavio izazovno pitawe: „Da li se bo-
rimo
ri mo za Jugoslaviju ili za Srbiju?” S druge strane, Mihailovi} je li~no
pozvao Jev|evi}a da po~ne s pridobijawem muslimana i Hrvata za ~etni~-
ke odrede i da im objasni da je wihov zadatak, pre svega, da se obra~unaju
sa svojim usta{kim sunarodnicima. U svojim depe{ama vladi broj 1.171 i
1.181 od 19. i 20. septembra 1941. godine, hvali se vezama koje je uspostavio
s Hrvatima (pre svega, dalmatinskim) i Muslimanima. Kad je na putu iz
Srbije u Crnu Goru bio na Goliji, uspostavio je vezu sa Hasanom Zvizdi-
}em, jednim od najuglednijih Muslimana. Kako pokazuje naredba za napad na
Prwavor od 9. decembra 1943. godine, ~etni~ki komandanti su i operativ-
677
Zbornik... II
II/5,
/5, str. 355.
678
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 636.
679
Zbornik... IV
IV/3,
/3, str. 94-95.
680
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 158.
681
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 163.
no upozoravali da „treba dobro postupati s muslimanskim i katoli~kim

stanovni{tvom”.682 Kad je ve} bilo prekasno, Mihailovi} je 1. decembra
1944. godine, uz tri samostalne armije JVuO osnovao i posebnu grupu mu-
slimanskih korpusa. Naàlost, tada je mogla samo jo{ da sluì ukqu~i-
vawu muslimanske milicije pod wegovu komandu.
Pri tome su imali ne{to uspeha. Krajem 1942. godine u Stolcu, u isto-
~noj Hercegovini, postojala je tzv. Muslimanska nacionalna vojna organi-
zacija, koja je imala za ciq „blisku saradwu Srba obe vere”, pod vo|stvom
Mihailovi}a. Osim u Stolcu i susednom Aladini}u, bataqone su osnova-
li u Kowicu, Blagaju i Glavati~evu. Biv{i gradona~elnik u Kowicu, dr
Ismet Popovac, 20. januara iz Mostara, sa svojim ~etama koje je sakupio u
Nevesiwu, zauzeo je muslimansko naseqe Bjelini}i,683
Mostaru, Kowicu i Nevesiwu,
gde je Mihailovi} imao veliku podr{ku. Posle ~i{}ewa teritorije u po-
tkovi Neretve u martu 1943. godine, partizani su nai{li na bataqon te
organizacije kojem je komandovao Popovac, razbili ga, a wega streqali. Po-
begao im je Mihailovi}ev prijateq iz Prvog svetskog rata, na~elnik poli-
cije u Sarajevu, major Fuad Musakadi}, instruktor organizacije; ubili
su ga tokom bekstva u Austriju 1945. godine. Krajem 1943, nekada{wi po-
slanik JNS, Mustafa Mulali}, razaslao je komandantima muslimanske
milicije u Sanxaku cirkularno pismo, u kojem ih upozorava na usta{e i
partizane, i poziva da se pridruè Mihailovi}u. Jo{ ranije je ~etnici-
ma pristupilo mnogo ~lanova biv{e muslimanske milicije. Posebno je bio
poznat Vuk Kalaitovi} – Kalait, komandant Drugog muslimanskog korpu-
sa u okolini Prijepoqa. Posle rata su ga ubili kao otpadnika (odmetnika).
Silom prilika, dakle, po~eli su da se obnavqaju procesi nasilno pre-
kinuti gurawem Jugoslavije u rat. Mihailovi}ev politi~ki savetnik, dr
@ivko Topalovi}, upozoravao je na „katastrofalne posledice politike
srpskih ~etnika” u Hrvatskoj. „Za wih nema nikakve razlike izme|u usta-
{a i Hrvata”, krivce je, pre svega, video u Jev|evi}u i \uji}u.684 U okvi-
ru CNK, ~iji je bio ~lan, delegati srpske agrarne, demokratske, radikal-
ne, republikanske i socijalisti~ke stranke su se sporazumeli da za usta-
{ke pokoqe Srba ne smeju optuìvati hrvatski narod, jer su krivci
682
Zbornik... IV
IV/9,
/9, str. 469.
683
Zalar, Yugoslav Communism,
Ch. Zalar, Communism str. 85. Slovenac Zalar se posle rata naselio u
SAD, zaposlio u Stejt departmentu i jo{ pre 1960. godine dostigao poloàj konzula.
684
Po{to je pregovarao i o ulasku u wegovu vladu, i bio spreman da podnese ostavku
Mihailovi}u, nije sasvim sigurno da li se radilo o iskrenom mi{qewu ili samo o zadobi-
jawu politi~kih poena. Iz wegove ostale socijalisti~ke i jugoslovenske usmerenosti, o ko-
joj smo ve} govorili, pre }e biti ono prvo.
iskqu~ivo Nemci i usta{e. Takvo gledawe je omogu}ilo posleratnu obno-

vu Jugoslavije. Tokom svoje posete Italiji, kuda ga je, kao predsednika CNK,
krajem maja 1944. godine, Mihailovi} poslao da zastupa ~etni~ke intere-
se, Topalovi} je u razgovoru s mandatarom nove vlade, Ivanom [uba{i-
}em, ~ak pomenuo da posle rata nijednom Srbinu ne bi trebalo dopustiti
da stupi u Hrvatsku, jer samo tako moè da se spre~i osveta.685 Mewala se
i nema~ka politika. Ne samo tako {to je uticala na smirivawe usta{a.
Klawe i spaqivawa, zapo~eti u maju 1941. godine pod wenim uticajem, na
teritoriji NDH, po~elo je da jewa ve} u prole}e 1942. godine. H. Nojbaher
je kasnije izradio predlog da bi, zbog smirivawa prilika u NDH, vlast od
usta{a trebalo preneti na HSS dr Ma~eka.686 Od toga, dodu{e, nije bilo ni-
{ta, ali je dokazivalo da Nemci sve vi{e postaju svesni ~iwenice da su
s usta{ama zapali u }orsokak. Sasvim na kraju, ~ak je i Hitler posredno
{titio ~etnike od wihovih optu`bi. Kad se Paveli} u septembru 1944.
godine, prilikom posete Volfs{ancu u isto~noj Prusiji, poàlio na ne-
ma~ku saradwu sa ~etnicima, Hitler mu je obe}ao da }e je „sistematski i
postepeno smawivati i da im vi{e ne}e davati nikakvu pomo}”. Sigurno
se ugrizao za jezik, kad je morao lagati usta{ama u korist ~etnika.
Mihailovi} i saradwa
Iako je Mihailovi} znao, ili je bar morao da zna, za saradwu svojih

pot~iwenih s okupatorima, formalno ih nije odobravao. Po oceni britan-
ske obave{tajne slu`be, radilo se uglavom o „dopu{tawu s otporom” (re- (re-
luctant toleration
toleration).). Svoje, ina~e, malobrojne, kontakte koji su mu se „gadili”,
opravdavao je formalisti~kim ube|ewem da s wima stupa u izvesne me|u-
dràvnopravne, ~ak diplomatske odnose s okupacionim vlastima, za {ta,
po svom poloàju, ima ne samo pravo, nego i du`nost, posebno zato {to nije
priznao kapitulaciju. „Po{to sada{wa situacija zahteva razgovore, raz-
govara}u s neprijateqem (ali ne i wegovim podanikom, Nedi}em – A. B.).
To pravo mi daje me|unarodno ratno pravo”, izjavio je, odbacuju}i predlo-
ge saradnika da se u nedostatku oru`ja obrati Nedi}u.687 Iz zapisnika o
razgovorima s potpukovnikom Kogartom u Divcima do kojih je, kao rezul-
tat, do{lo 11. novembra 1941. godine, vidi se da se prema delegatima nema~-nema~-
685
\onlagi , Yugoslavia
A. \onlagi}, ..., str. 153.
Yugoslavia...,
686
B. Karapanxi}, Gra|anski..., str. 78.
687
etniks str. 70.
kih okupacionih vlasti pona{ao kao potpuno ravnopravan delegat svoje

vlade. Dogovori, koje su bez wegovog ovla{}ewa zakqu~ivali drugi, po we-
govom mi{qewu, nisu obavezivali ni vladu, ni wega. Vojvodi Bir~aninu
je, na primer, saop{tio: „Ako nastavite tim putem, za sve {ta u~inite, od-
govarate sami. Sve to nemojte da radite u ime kraqa ili mene.”688 Vojvodi
Jev|evi}u je zapretio da }e se li~no pobrinuti da ga ubiju, ako se u kontak-
tima s okupatorima i nadaqe bude predstavqao kao opunomo}enik JVuO.
Izgleda, kao {to pokazuje slu~aj Jev|evi}a, da mu je ~esto dobro do{-
lo da prqavu ulogu, umesto wega, izvedu wegovi pot~iweni. Razlog je ve-
rovatno bio i u tome {to im je, posebno u prve dve godine, zbog veoma ote-
ànih veza (uglavnom kurirskih), naredbe delegirao „na osnovu poverewa”,
ili su, posebno na po~etku, delovali uop{te bez wegovog znawa. Takva je
verovatno bila i priroda ve} pomenutih kontakata Dangi}a, \uji}a i dru-
gih. Tako je na brojna pitawa da li je Jev|evi} zakqu~io privremeni spo-
razum s Italijanima ili je on sam posetio generala Negrija, komandanta
[estog armijskog korpusa u Mostaru, na {ta je sumwao Bejli, i da li su
~etnici pod italijanskom za{titom ru{ili hrvatska naseqa u Dalmaci-
ji, Mihailovi} odgovorio negativno. Za Jev|evi}a je rekao da nema ~etni-
ka i da nije komandant, kao i da hrvatska naseqa nikada nije ru{io.689 Sve
se to doga|alo 1941. godine, kad je Jev|evi} jo{ delovao samostalno, a on sam
zaista nije i{ao u Mostar u posetu Negriju. Izvrdavaju}i odgovori niko-
ga nisu zadovoqili. Britanci su bili obave{teni da „pla{qivac”, kako
su zvali Jev|evi}a, u Mostaru ima luksuzan vojni~ki {tab.690
Sli~no su na saradwu gledali i Mihailovi}evi vi{i komandanti.
Jev|evi}ev oficir za vezu pri Superslodi, Radmilo Gr|i}, bio je veoma
jasan. „Ostao je samo jedan put za spasavawe na{eg naroda – put kolabora-
cije s Italijanima... tako smo s Italijanima mogli da pregovaramo ~asno,
kako za na{ narod, tako i za ~etni~ke odrede, kao {to pregovara dràva
s dràvom.”691 Li~nu saradwu ~esto su zaobilazili delegirawem na niè
komandante. Bo{ko Todorovi} je, po~etkom Druge nema~ke ofanzive, svo-
jim pot~iwenim oficirima izdao nalog za pregovore s Italijanima: „U
688
Izve{taj ambasadora Rendela zameniku dràvnog podsekretara, Orme Sarxentu,
PRO HS 5/930). Pitawa je pre toga, 25. februara 1943, na êr~ilovu
od 2. aprila 1943, ((PRO
inicijativu, Mihailovi}u postavio predsednik Jovanovi} (telegram V.. K.. broj 20, od 25.
januara; FRUS II, Roberts,, Tito
II, str. 1001), po W. Roberts ..., str. 95). Za Mihailovi}ev odgovor vidi
Tito...,
telegram broj 1381, od 2. marta.
689
PRO HS 5/931, telegram od 22. maja, 1943.
690
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 651.
691
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 123-127.
ime bosansko-hercegova~kih ~etni~kih odreda odre|eni ste da postignete

glavni ciq ovih odreda – za{titu srpskog ìvqa. Sporazum, koji }ete s
tim ciqem potpisati s italijanskim vojnim predstavnicima, ne obavezu-
je na{u vladu i na{u vojsku koji su, kao organi na{e kraqevine, uprkos
okupaciji wene teritorije, i daqe u ratu s Kraqevinom Italijom.” Ve} su-
tradan, u saop{tewu ~etni~kim odredima i srpskom stanovni{tvu, obja-
snio je da su za saradwu ovla{}eni tzv. dobrovoqni srpski ~etnici,692 a
26. januara isto je poru~io Mihailovi}u: „... imao sam... razgovore s Itali-
janima; preko delegata koji nije istupio ni u ime na{e vlade i redovne voj
voj--
ske, niti u moje, ve} u ime srpskih dobrovoqnih ~etnika.”693
U pripremama za ofanzivu protiv partizanskih odreda u zapadnoj Bo-
sni, kuda su se ~etnici premestili iz Crne Gore, Mihailovi} se 22. jula
1942. godine u Zimowi}a kuli, ju`no od Avtovca u Hercegovini, neposred-
no uz crnogorsku granicu, sastao s vojvodom Trifunovi}em, Jev|evi}em,
popom Peri{i}em, Miloradom Popovi}em, Zarijom Ostoji}em i Milanom Milanom
[anti}em, kao i ostalim svojim komandantima. Tamo je stigao na svom putu
iz Srbije u Gorwe Lipovo u Crnoj Gori, iz sela Podgore ispod Durmitora.
Potvrdio je, ili nanovo imenovao, svoje komandante za pojedina podru~ja.
Vojvodu Trifunovi}a je postavio za komandanta Dalmacije, Like i zapad-
ne Bosne, kapetana Radovana Ivani{evi}a za na~elnika wegovog {taba, Pe-
tra Ba}ovi}a za komandanta Hercegovine i isto~ne Bosne, Pavla \uri{i-
}a za komandanta Crne Gore do Nik{i}a, Baju Stani{i}a za komandanta
Stare Crne Gore (obojica su do{la pod komandu generala Blaè
Blaè \ukanovi-
}a, koji je jo{ od ranije bio komandant Crne Gore).
Pri tome je, sasvim verovatno,
verovatno, razgovarao s wima o „selektivnoj i tak-
ti~koj saradwi” s Italijanima, kako je naziva M. Milaco, koja ne bi bila
obavezna ni za wega, niti za vladu. Tu su se kona~no dogovorili za ofan-
zivu u centralnu i zapadnu Bosnu, koju }e o~istiti od partizana (tzv. ope-
racija Dinara). Mihailovi} je, s jedne strane, hteo da stekne premo} u za-
padnim delovima dràve, s druge, pla{io se da partizani u kriti~nom
trenutku ne dobiju pomo} od demoralisanih zavojeva~kih snaga.694 Kad su
Italijani od svojih {pijuna naknadno saznali za prisutnost Mihailovi-
}a, uhapsili su Trifunovi}a i Jev|evi}a. Neko vreme im je ~ak pretila
internacija u Italiju.695
692
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 136.
693
ARHIV VII,
VII, reg. broj 22/1, k. 16.
694
M. Milazzo, Chetnik..., str. 94-95.
695
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 645.
Ne{to kasnije, prvih dana avgusta, Ba}ovi} je pisao generalu da je od-

bacio razgovore s italijanskim generalom, koje je on zahtevao preko Jev|e-
vi}a. Zapravo, hteo je da do detaqa upozna ~etni~ku organizaciju i wene
ciqeve. @eleo je i da stupi u kontakte s Mihailovi}em, ali ga je Ba}ovi}
odvratio od toga. Tako|e izve{tava Mihailovi}a da je upozorio Jev|evi-
}a, a preko wega i Trifunovi}a, da niko nema pravo da stupa u kontakt s
Italijanima u wegovo (Mihailovi}evo) ime. Za ure|ivawe takvih stvari
zaduèn je Jev|evi}. Jo{ pre toga, 16. jula, Trifunovi} je saop{tio Mi-
hailovi}u da je „wegov prijateq Pera Ba}ovi} povereni zadatak izvr{io
spretno, ozbiqno i sa svom odgovorno{}u”.
Istog dana, Ba}ovi} je izvestio generala da su u Hercegovini svi ~et-
nici – oko 6.000 – legalizovani. Trifunovi} je narednog septembra, za svo-
ju ideju borbe protiv partizana u zapadnoj Bosni, poku{ao da pridobije
komandanta Druge armije, generala Roatu. U tu svrhu, tada ve} jako bole-
stan, posetio je wegovog podre|enog komandanta Osamnaestog armijskog zbo-
ra u Rijeci, a 21. septembra, zajedno s Jev|evi}em, i Roatu, ali on je odba-
cio wihove poku{aje, jer bi ga na taj na~in upleli u srpske posleratne
planove. Trifunovi} je molio Mihailovi
Mihailovi}a da mu omogu}i da „sa~uva na{u
nacionalnu ~ast i dostojanstvo”, time da mu dozvoli da delegira kolabo-
raciju i odgovornost za wu na svoje niè komandante.696 Posetu, dakle, ni-
je smatrao kolaboracijom. Po wegovom mi{qe qewu,
wu, verovatno ga je opravda-
vao wegov visoki poloàj. Me|utim, kolaboracijom je smatrao izvo|ewe
dogovorenog. Uprkos tome, na~elniku {taba Ivani{evi}u naredio je da,
zajedno s izve{tajem o razgovorima u Rijeci, pita Mihailovi}a „da li da
prekine ili nastavi s kolaboracijom”.
Ocena Mihailovi}eve saradwe sa zavojeva~ima komplikovana je i zbog
zamr{enosti wegovih odnosa sa ~etnicima. Natovarili su mu saradwu ~et-
nika koji nisu bili pod wegovom komandom, wemu neprijateqskih, ne samo
Pe}an~evih, nego i mnogih drugih. Kao {to vidimo, ocenu oteàva jo{ za-
mr{enija struktura odnosa me|u ~etnicima koji su priznavali wegovu
„vrhovnu vlast”. Na primer, pre Druge nema~ke ofanzive 11. januara 1942.
godine, komandant Vi{egradskog ~etni~kog odreda, poru~nik Kamenko Jev-
ti}, poslao je majoru Bo{ku Todorovi}u obave{tewe da }e Nemci svakog
momenta zapo~eti ~i{}ewe komunista u isto~noj Bosni. Pozvao ga je da Nem-
ce obave{tava o komunistima i da ih i sam „~isti”. Pri tome je upozoravao:
upozoravao:
„Nema~ke ~ete progone ~etnike Draè Mihailovi}a isto tako kao kao komuni-
ste, i to imajte u vidu ako se pojavi neki ~etnik koji beì pred Nemci-
696
Zbornik... XIV
XIV/1
/1 str. 118-119.
ma.” On sam se ubrajao u legalizovane „srpske nacionalne ~etnike”.697 Po na-

logu Mihailovi}evog opunomo}enika, majora Dangi}a, „srpski nacionalni
~etnici” su se 15. januara u Vi{egradu sporazumeli, kako s Italijanima,
tako i s Nemcima, o me|usobnom nenapadawu. Sporazum se, o~igledno, nije
odnosio na usta{e. Radilo se, zna~i, o neutralizaciji maweg, na {tetu goreg
goreg
neprijateqa. Pod zajedni~ku komandu bosanskih vojnih i partizanskih od-
reda spadale su, kao {to znamo, veoma razli~ite vrste ~etnika, od kojih su
neke bile formalno van Mihailovi}eve kontrole. Kao {to govori ranije
navedeno Jevti}evo uputstvo, neke grupe ~etnika postale su „druga~ije”
upravo zato da ih Nemci tokom ofanzive ne bi likvidirali. Iz nema~
nema~kih
izvora moè se zakqu~iti da su ti dogovori i s wihove strane zakqu~eni
ispod ìta ili su bili neuskla|eni s drugim uputstvima. Komandant nema-
~ke Tristo ~etrdeset druge pe{adijske divizije, tokom priprema za ofan-
zivu, izdao je nalog da treba uni{titi sve mihailovi}evce, sve dangi}ev
gi}evce
ce
i sve komuniste, naoruàne ili nenaoruàne, kao i sve wihove pomaga~e.698
Ve}i deo ~etni~ke saradwe sa zavojeva~em bio je privremene priro-
de. Saradwa bi naj~e{}e bila iznu|ena bezizglednom situacijom, u kojoj
bi se na{li Mihailovi}evi komandanti pred partizanskim napadom. Od-
vijala bi se mimo wega i ~ak uprkos wegovoj zabrani. âk se i Jev|evi},
takore}i profesionalni pregovara~ s Italijanima, àlio Mihailovi}u
u aprilu 1942. godine: „Zbog nemilosrdnog partizanskog terora, bili smo
prisiqeni da sse e dogovaramo i sara|ujemo s italijanskim snagama koje su to
èqno do~ekale, kako bi izbegle izlagawe svojih vojnika borbi i u nadi da
}emo sami likvidirati komuniste.”699 Titova pre|a{wa uputstva parti-
zanima, koja su ga dovela do toga, ve} poznajemo. Do saradwe mimo generala
do{lo je i posle kapitulacije Italije, zbog prekinutih veza s wegovim ko-
mandantima.700 êsto im je izdavao blanko potpisane obrasce Gorskog {ta-
ba, koje su pojedinci iskori{}avali u kontaktima s Nemcima. Kad je u o~e-
kivawu savezni~kog iskrcavawa Gorski {tab 5. juna 1943. i ponovno, kra-
jem istog leta, zabranio svojim komandantima svaku saradwu, pa i takti-
~ku, na~elnik {taba bosanskih odreda, kapetan Borivoje Mitranovi}, sma-
trao je da bi mogao da se drì zabrane, ako bi dobio oru`ja i municije bar
za 20.000 boraca.701 Zato je ipak bilo mnogo saradwe, uprkos generalovim
697
Zbornik... XIII
XIII/2,
/2, str. 26.
698
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 226.
699
M. MIlazzo, Chetnik..., str. 165.
MIlazzo, The Chetnik...,
700
Arhiv VII k. 276, fasc. 8/1, broj 12154.
701
etniks, str. 42.
izri~itim zabranama. Komandant zapadne Bosne, major Slavoqub Vrawe-

{evi}, 12. juna 1944, saop{tio je Mihailovi}u da, zbog kriti~nih prili-
ka, wegovu zabranu kontakata s Nemcima nije mogao da ispuni.702 Mihailo-
vi}eva uputstva za organizaciju ~etnika u Lici, u kojima je upozoravao
Jev|evi}a: „...budite uvek svesni toga da qudi ne podnose nikakav ’legalni’
’legalni’
rad. Takav rad je unapred osu|en na neuspeh”, u takvim okolnostima bila
su vi{e podsticaj, nego zabrana. Pre su zna~ila: „Na{a borba mora biti
nekompromitovana. U~inite sve {ta moète da je ne kompromitujete. Ako
taktizirate, taktizirajte, ali tajno. Ta~na uputstva ne mogu da vam dam,
jer ne poznajem prilike. Ponavqam, taktizirajte tajno, bez kompromitova-
kompromitova-
wa”, kako je to dopustio istom Mitranovi}u jo{ 13. decembra 1943. godine.
Bez obzira na spoqnu formu i izgled, nijedna od ~etni~kih saradwi
sa zavojeva~ima nije bila povezivawe s prijateqima, ve} samo iskori{}a-
vawe protivnika za pridobijawe pomo}i u formi u kojoj je to bilo uspe{-
uspe{-
no. Sve vreme saradwa je bila optere}ena me|usobnim nepoverewem i sum-
wi~ewem, veoma ~esto prekidana krvavim i podmuklim napadima. âk i M.
Mini} kaè da niti su Nemci imali poverewa u Mihailovi}a, niti Mi-
hailovi} u Nemce. Radilo se o saradwi „iz ra~una, svako od wih je imao
svoju ra~unicu”.703 Bila je to, kako je naziva M. Milaco, takti~ka sarad-
wa. êtnici nikada nisu smetnuli s uma da sara|uju s neprijateqima, ta-
ko|e, nikada nisu zaboravqali ko su wihovi pravi saveznici, pa ni tada,
kad su iz kratkoro~nih koristi ve} prestali da budu wihovi prijateqi.
Italijani su dobro bili svesni ~iwenice da ~etnici jedva ~ekaju kapitu-
laciju Italije, pa da udare po wima. Hitler se tako|e nije obmawivao. I
bio je u pravu. „Nemci su postali jako qubazni, nude nam nekakvu sigurnost,
ali su nam za petama. Obe}avaju nam blagonaklone odnose, ali ih odavno po-
znajemo. Ne dozvolite da im neki od na{ih komandanata nasedne... Zbog na-
pada komunista iz Sanxaka... moramo posvetiti svu pa`wu uni{tewu komu-
nista. Sve povoqnosti koje nam nude ostali neprijateqi, treba spretno i
tajno iskoristiti i pri tome ostati svestan toga da imamo mnogo neprija-
teqa i da se ne moèmo boriti protiv svih odjednom”, saop{tio je Mihai-
lovi} Voji Luka~evi}u prvih dana novembra 1943. godine.704
Takav Mihailovi}ev odnos prema zavojeva~u dobro je pogodio Hadson
u izve{taju od 15. novembra 1942. godine, gde kaè: „Kad se general bude
uverio da mu pobeda ne}e izma}i, ne}e àliti krv. Do tada je, mislim,
702
M. Mini}, Oslobodila~ki..., str. 139.
703
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 146-47.
704
spreman, kako s Italijanima, tako i s Nemcima, na svako tajno sporazume-

vawe, za koje misli da bi moglo pomo}i wegovim ciqevima, a da ga ne kom-
promituje. Pretpostavka svakog takvog sporazumevawa bila bi savezni~ka
qude.”705
pobeda i imala bi za ciq potpuno otklawawe uticaja komunista na qude.”
Sve je bilo podre|eno tom kona~nom ciqu. Ako se u sluèwu kona~nom ci-
qu Hadson i sam izdavao nedi}evcem i u wihovoj uniformi vozio itali-
janskim kamionima, i kao prijateq vojvode Javorskog rukovao s nema~kim
oficirima, morao je i da se pomiri s tim nu`nostima gerilskog rata. Bej-
li je sa ~etnicima u maju 1943. godine, u uniformi britanskog pukovnika,
pre{ao preko mosta na desnu obalu Lima, u prisutnosti i uz dozvolu ita-
lijanskog komandanta. Mihailovi}, u ~ijoj je bio pratwi, bar se krio.706
Uverio se, tako|e, da Mihailovi}evi agenti kod nedi}evaca omogu}avaju
{pijunaù i ne zna~e kolaboraciju, ~ak ni kad saznaju za planirane ope-
racije protiv partizana, pa ih zato sami napadnu. Ina~e bi i britanske
agente u Nema~koj trebalo smatrati kolaborantima.707 Zato ne iznena|uje
{to je na prijemu koji je za vo|e Komonvelta priredio êr~il u aprilu
1944. godine u Londonu, na pitawe predsednika vlade Ju`ne Afrike, feld-
mar{ala Jana Smatsa, uprkos svoj zloj krvi me|u wima, odlu~no negirao
da je Mihailovi} izdajnik: „Ne, general Mihailovi} nije izdajnik!”708
Hadson je trebalo da shvati da kolaboracija nije ni jednosmislen, ni-
ti jednoslojan pojam i da optu`be zbog we, bez odgovaraju}e diferencija-
cije, mogu biti obi~na politi~ka obra~unavawa. Negodovawe majora Vla-
dimira Komar~evi}a Mihailovi}u od 27. februara 1944. godine: „Qoti}
nam po jednom ~oveku poru~uje da s nama ne èli primirje, ve} stalan mir.
To zna~i da mu rad s okupatorom priznamo kao pravilan. Wihova uloga u
vezi s Nemcima jednaka je na{oj sa saveznicima. Tako bismo bili ravno-
pravni”, ukazuje vi{e na vlastito nijansirawe pojma kolaboracije, kao na
dokaz da je po prvi put ~uo za ~etni~ku saradwu sa zavojeva~ima.709 Ne{to
sli~no vaì i za Hadsona, kad je u jednom izve{taju u prole}e 1944. tvr-
dio da za sve vreme koje je proveo kod Mihailovi}a nije opazio ni{ta {to
bi mogao nazvati kolaboracijom. I brigadir Armstrong je, posle povratka
iz Jugoslavije, u razgovoru s britanskim ministrom – rezidentom (konzu-
lom) kod A.F.H.Q., Haroldom Makmilanom, 31. maja u Bariju, rekao da tokom
705
PRO HS 5/931, izve{taj od 9. maja 1943.
706
PRO WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 12.
707
D. Martin, Web..., str. 112.
Martin, The Web...,
708
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 431, posebno u vezi sa str. 417.
709
PRO WO 202/160.
svog boravka kod Mihailovi}a nije ~uo za saradwu s Nemcima, niti je tak-
vu saradwu video, a da li mo`da lokalni komandati stupaju u kontakte,
general bi morao da zna za wih.710 Potpukovnik Xasper Rutam, oficir za
vezu u severozapadnoj Srbiji, koji je 26. oktobra u~estvovao u ~etni~kom
napadu na dunavske brodove, u kojem je ubijen jedan Nemac, dok su za osve-
tu Nemci ubili 50 Srba, „nikada nije ni pomislio da bi Mihailovi} sara-
sara-
|ivao sa Osovinom”.711 Bejli je i posle rata potvrdio da u vreme svog delo-
vawa kod Mihailovi}a nije ni video ni ~uo ni{ta {to bi moglo da se sma-
tra saradwom s Nemcima.
Moèmo navesti i dvojicu britanskih oficira. Kapetan Moris Vi-
tou; wega su Nemci zarobili na Kritu. Tokom transporta u nema~ki logor
kroz Srbiju, pobegao im je iz voza i prikqu~io se ~etnicima. U oktobru
1941. godine bio je u â~ku koji su zauzeli partizani, kasnije se ponovo bo-
rio kod ~etnika. Posle rata je izjavio: „Ja, britanski oficir, koji sam ì
ì--
veo i borio se pod komandom generala Mihailovi}a... tvrdim, da Mihailo-
vi} nije izdajnik... Ako je Mihailovi} zaista izdajnik, izdajnik je i ceo
srpski narod... Ako je srpski narod izdajnik, izdajnik sam i ja i potpuno
sam spreman da, kao takav, iza|em pred svaki britanski sud.” Major Fred
H. Grej, koji je sa srpskom vojskom sara|ivao jo{ u Prvom svetskom ratu, u
Drugom ratu je neko vreme bio u kraqevskim ~etama na Bliskom istoku, na
kraju, kod partizana, u istom ~asopisu, povodom te izjave, tri meseca ka-
snije zapisao je da najiskrenije èli da podrì izjavu kapetana Vitoua.
„Ako su Mihailovi} i wegovi ~etnici izdajnici, bi}u ponosan i sre}an
da i sebe uvrstim me|u izdajnike. Smatrao bih velikom ~a{}u da mogu bi-
ti zajedno s tako hrabrim vojnicima,” zapisao je.712
Sve ovo ne navodim iz razloga da bih negirao svaku saradwu ~etnika
sa zavojeva~ima, ve} da bih pokazao da je kolaboracija izuzetno struktu-
risan, i u svakom slu~aju jako relativan pojam. Zato se izvestan ~in ne
moè ozna~iti kao kolaboracija bez obzira na to kakve su pobude iz kojih
je do{lo do wega i bez obzira na to kakve su prilike, politi~ke i vojne, u
kojima je izvr{en. S obzirom na prvo, stoji ~iwenica da je Jugoslavija bi-
la suverena
suverena dràva koja je samostalno odlu~ivala s kim i u kakve kontakte
kontakte
}e stupati weni delegati. S obzirom na drugo, izgleda da posle jasnog uvi-
da u to da }e Italija pre ili kasnije kapitulirati, kontakte s Italijani-
710
J. Rootham, Fire,, str. 171, 134 i d.
Rootham Miss Fire
711
M. Vitou,
Vitou, „The truth...
truth...,, str. 31-37. Za izjavu Harolda Greya, Review, novembar
Greya, World Review,
1945.
712
etniks, str. 53.
ma, i uz najstroù definiciju tog pojma, ne moèmo smatrati kolaboraci-

jom.713 Zbog pridobijawa potrebnog oru`ja, dopu{tao ih je i Mihailovi},
iako je preporu~ivao nasilno oduzimawe oru`ja. Ni{ta druga~iju poli-
tiku nisu imali ni partizani. Kardeq je 12. avgusta 1943. godine obavestio
CK KPS da napi{u Kvintu (Umberto Masola, ~lan KPI) pismo da „oni u
Italiji” zahtevaju da Italijani razoruàju belu gardu, a oru`je i vlast
predaju OF.714 Kao {to je 1976. godine rekao rukovodilac jugoslovenskog
odeqewa D SOE, Piter Bougi, tada je povezivawe s Italijanima, s istim
ciqem, preporu~ivala i londonska SOE SOE,, a sli~nog mi{qewa je bio i pu-
kovnik Bejli, s obzirom na \uri{i}evu saradwu s Italijanima.715 I vi{e
od toga. Po{to Englezi, zbog svoje krize u Africi, nisu mogli da {aqu
oru`je, Mihailovi}u su slali novac. Bilo je o~igledno da ga mogu nabavi-
ti samo kod Italijana.716 Potrebni kontakti za to morali su biti uspostav-
qeni pre nego {to je Italija po~ela da se ru{i.
Ni ameri~ki oficiri za vezu, posebno Mensfild i Sajc, o ~etni~koj
saradwi s okupatorom uop{te nisu imali {ta da kaù. O kolaboraciji mo-
ra da su imali druga~ije pojmove od Britanaca. Tako Sajc jo{ 1953. godine
kaè da se „bajke o kolaboraciji nisu mogle uzeti ozbiqno”.717 S druge stra-
ne, kao {to je Rutam u li~nom razgovoru, u novembru 1976. godine, rekao D.
Martinu, britanske vlasti u Bariju su i ameri~ke oficire kod Mihai-
vi}a tretirale „skoro kao da su kolaboranti”.718
lovi}a
lo
Za period posle jeseni 1943. godine, Nojbaher, koji je po svojoj visokoj
funkciji imao uvid u nema~ke odnose s Mihailovi}em, kaè da se general
general
li~no uzdràvao od neposrednih kontakata, ostao je neprijateq okupato-
ra i ~vrsto na strani saveznika, da je u radio-izve{taju, koji je presrela
wegova slu`ba, komandante, koji su imali kontakte, osu|ivao kao izdaj-
nike,
ni ke, iako ne sumwa da se nadao da }e mu takvi izdajnici pribaviti vi{e
oru`ja.719 Ova ocena je jako sli~na Hadsonovoj oceni. [to se ti~e gestapoa,
713
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 192.
714
Beloff, Tito
N. Beloff, ...,, str. 78; W. Bailey,
Tito´´s... Bailey, „British Policy...
Policy...””, str. 74.
715
R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 805-06.
716
Seitz, Mihailovi}, str. 128.
A. Seitz,
717
Martin, Patriot
D. Martin, Patriot...,..., str. 85.
718
H. Neubacher, Sonderauftrag..., ..., str. 166-69.
719
Dok su, zbog opasnog nema~kog pribliàvawa Moskvi sredinom oktobra 1941. godine,
vladine ustanove morale da se presele u Kujbi{ev na Volgi, koji je tako postao privreme-
privreme-
na sovjetska prestonica, Kominterna je, sa svim nacionalnim sekretarijatima i pomo}nim
slu`bama, morala da se preseli jo{ pet stotina kilometara isto~nije, u podno`je ju`nog
Urala. Jedino je generalni sekretar, Georgi Dimitrov, imao sedi{te u Kujbi{evu.
koji je, s obzirom na Mihailovi}a, uvek zastupao ekstremne Hitlerove sta-

vove, wegov na~elnik za Jugoslaviju, {tandartenfirer (pukovnik) Fuks,
na saslu{awu 13. decembra 1946. godine u Beogradu, na wegovo pitawe, od-
govorio je tuìocu u brk: „Ne samo da gestapo nije imao nikakve veze s ge-
neralom Mihailovi}em, nego ga je uvek smatrao neprijateqem nema~kog na-
roda broj 1. Qude iz Mihailovi}evog pokreta je uvek progonio i brutalno
ka`wavao. Nemci su uvek bili ube|eni da je wegov nacionalni pokret u
Srbiji bio najve}a opasnost za bezbednost nema~kih snaga na Balkanu.”
Drugi deo – MIHAILOVI] OSTAJE SAM 557
MIHAILOVI] OSTAJE SAM
Vesti o partizanskim borbama s okupatorom i Mihailovi}evoj pasiv-

nosti, pa ~ak i saradwi s okupatorom, po~ele su postepeno da stiù u svet-
sku javnost. Bilten sovjetske ambasade u Londonu, Soviet War News,
News hvalio
je partizane jo{ krajem maja 1942. godine, dok ~etnike nije ni pomiwao.
Kao bomba delovala je emisija Radija Slobodna Jugoslavija od 6. jula 1942.
godine. To je bio jedan od programa koje je obezbe|ivala Kominterna za glav-
ne kompartije u celom svetu; emisije je odobravao – cenzurisao Palmiro
Toqati – Erkole. Jugoslovenski program ure|ivali su Titovi qudi (Veq-
ko Vlahovi} i \uro Salaj – on je bio i spiker). Stanica je emitovala pro-
gram jo{ od oktobra 1941. godine. Javnost je dugo bila uverena da taj zada-
tak vr{i Radio Tiflis (Tbilisi) u Gruziji. Tek kasnije se ustanovilo da
talasi stiù od jakog predajnika iz grada Ufa u Ba{kiriji.720 Kad su Nem-
ce oterali daleko na zapad, stanicu su preselili u Moskvu, gde je po~ela
da radi pre evakuacije. Na osnovu rezolucije koju su sastavili I. Milu-
tinovi} i M. \ilas, u kojoj su Mihailovi}a optuìli za saradwu s oku-
patorima, kao i za druge grehove – potpisalo je 74 poznatih crnogorskih
li~nosti na savetovawu u Tjenti{tu na Sutjesci 16. juna721 – a Tito je do-
stavio Kominterni, Slobodna Jugoslavija je poslala u svet saop{tewe „ro-
doquba Crne Gore, Sanxaka i Bosne” da se ~etnici i Mihailovi} ne bore
protiv okupatora, optuìv{i kako wih, tako i londonsku vladu, za izdaju
zbog saradwe s okupatorom. U SAD, Sovjeti su napali Mihailovi}a prvi
put u glasilu svog biroa za informacije u Wujorku, Inter Continent News,
News,
3. avgusta. Krajem jula, wujor{ki komunisti~ki The Daily Worker obja-
722
vio je vest da je Radio Slobodna Jugoslavija Mihailovi}a nazvao fa{istom

i izdajnikom. U vezi sa wim, Luj Adami~ je svojim ~lankom „Mikhailovitch:
720
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 370-73.
721
F. Snoj, „Spomini...”, 27. nastavak 22. maja.
722
Saveznici...... I,, str. 276.
Balkan Mystery Man” u The Saturday Evening Post od 19. decembra 1942. go-
go-
dine pomogao da anti~etni~ku hajku prenese i u nekomunisti~ka glasila.
Da kampawa ne bi ostala jednostrana, ameri~ka novinarka Rut Mi~el, koja
je neko vreme provela me|u ~etnicima i ina~e dobro poznavala Jugosla
Jugoslavi-
vi-
ju, napadom na ameri~ki Vojni informativni biro zbog wegove pro
prohrvat
hrvatske
politike, optuìla je Adami~a za antisrpstvo, zameraju}i mu da „nesum-
wivo èli da na Balkanu vlada kao hrvatsko-komunisti~ki komesar”.723
Sovjeti deluju iza kulisa
Po{to nema sumwe da je Radio Slobodna Jugoslavija bio jedno od oru|a

politi~ke manipulacije Moskve, da je za svako svoje objavqivawe morao da
dobije wen imprimatur, a osim toga, 19. jula isto saop{tewe je prenela i
agencija Tass, istog dana i Radio Moskva, sredinom 1942. godine moralo je
do}i do prvih izmena u wenim ocenama me|usavezni~kih odnosa. Jo{ u ok-
tobru 1941. godine, sovjetski ambasador kod kraqa Xorxa VI VI,, Ivan Majski,
predloìo je Britancima da koordiniraju britansku i sovjetsku politi-
ku u Jugoslaviji.724 Po{to ga je Idn jako hvalio, mo`da u to vreme nije izvo-
dio strogo kremaqsku politiku, nego joj je dodao ne{to od li~nih za~ina.
Kad je Tito, 25. novembra 1941, zahtevao od Kominterne da spre~i moskov-
ski radio da i daqe {aqe u svet „strahovite gluposti”725 o Mihailovi}u,
kao vo|i antiokupatorskog otpora, koje je preuzeo od londonskog radija, ve-
li~awe generala se nastavilo. Na zahteve jugoslovenske vlade (predate 13.
novembra 1941. pomo}niku ministra za spoqne poslove, Andreju Vi{in-
skom, u Kujbi{evu), kao i britanske (predate 15. novembra preko Aleksan-
dra Kedogana, stalnog podsekretara u Forin ofisu, Majskom, 18. novembra
po ambasadoru Stafordu Kripsu direktno Vi{inskom i 24. novembra 1941.
preko britanske vojne misije sovjetskom ministarstvu odbrane) da Moskva
spre~i napade partizana na ~etnike i postara se za pot~iwavawe partiza-
na Mihailovi}u, nije bilo odgovora. Isto tako, ni Jovanovi} nije mogao da
pridobije sovjetskog konzula Aleksandra Bogomolova (bio je u isto vreme
konzul kod svih izbegli~kih vlada) za zajedni~ko jugoslovensko-sovjetsko
723
E. Woodward, British
E. L. Woodward, British...,
..., str. 334.
724
V. Dedijer, Tito, str. 431. Tekst tog i drugih saop{tewa, izme|u Moskve, s jedne
strane, i izbegli~ke vlade i Tita, s druge strane, objavquje (neka u odlomcima) S. Clissold,
Clissold,
..., str. 132 i d.
Yugoslavia...,
Yugoslavia
725
Fall..., str. 118.
koordinirawe ~etni~ke i partizanske delatnosti. „To je va{a unutra{wa

stvar,” odgovorio je wegovom pomo}niku I. Juki}u krajem januara 1942. go-
dine. On je stekao utisak da Moskvi nije bilo po voqi postavqawe Mihai-
Mihai-
726
lovi}a za ministra vojske. Uprkos tome, Kominterna je jo{ u martu 1942.
tajno kritikovala Tita kako svu svoju snagu iscrpquje na ~etnicima, ume-
sto da tu~e po okupatorima. U vreme, dok je jo{ jugoslovenska vlada vr{i-
la pritisak na sovjetsku da izdejstvuje pot~iwavawe partizana Mihailo-
Mihailo-
vi}u (npr. 29. aprila 1942. preko novog poslanika, Stanoja Simi}a, u Kujbi-
Kujbi-
727
{evu, 16. maja sam Jovanovi} preko Bogomolova u Londonu), Bogomolov je
qubazno odvra}ao zahteve da su strane partije i Kominterna samostalne i
da wegova vlada na moè da uti~e na wih. Sli~an odgovor dobio je, na svo-
ju intervenciju, i britanski ambasador u Moskvi, Staford Krips, od po-
mo}nika ministra spoqnih poslova, Andreja Vi{inskog. Kad su partizani,
partizani,
u maju 1941. godine, poslali u Moskvu sli~no saop{tewe o saradwi nekih
~etni~kih komandanata s okupatorom, imali su nameru da Molotov, koji je
20. maja dolazio u London na zakqu~ewe anglo-sovjetskog sporazuma o savez-
ni{tvu tokom rata i saradwi posle rata, obavesti o wemu jugoslovensku
vladu. U razgovorima s Nin~i}em, Molotov o tome nije hteo da diskutuje.
Takozvana antihitlerovska koalicija, koja je po sovjetskim pogledima ko-
na~no zakqu~ena potpisom sli~nog sporazuma s SAD 11. juna 1942. godine u
Va{ingtonu, za Sovjete je bila isuvi{e zna~ajna da bi mogli dozvoliti da
sami sebi bacaju partizanske klipove pod noge.
[estojulska emisija Radija Slobodna Jugoslavija, koja je realizovana
na osnovu crvenoarmejskih vojnih uspeha i samosvesti koja im je usledila,
uprkos svemu, zna~ila je po~etak otvorenije sovjetske politi~ke podr{ke
partizanima. Kad je 28. juna 1942. godine ministar spoqnih poslova Nin-
~i}, zbog saop{tewa Tassa u formi aide mé mémoire, protestovao kod mini-
starstva spoqnih poslova u Kujbi{evu, gde je tada bilo sedi{te sovjetske
vlade, pomo}nik ministra, Samuel Lozovski, preko poslanika S. Simi}a,
3. avgusta, ponudio mu je pro memorio,
memorio, koji navodi osam slu~ajeva Mihailo-
vi}eve i ~etni~ke saradwe s okupatorom protiv partizana. Od wega je Si Si--
mi} tako|e saznao da su optuùju}i podaci stigli iz partizanskog {taba.
Tako je londonska vlada dobila u ruke dokaz da su Sovjeti u neposrednim
kontaktima s partizanima. Iako su ti kontakti bili skoro svakodnevni, ne
samo vlada, nego i britanski konzul kod vlade Rendel, mislili su do tada
da takvih kontakata uop{te nema. Novom britanskom ambasadoru, Klarku
726
Zapisnik razgovora vidi R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda..,
.., str. 51-52.
727
Fotich, The War...,
C. Fotich, War..., str. 173.
Keru, koji se jo{ ne{to ranije raspitivao ima li Tassovo saop{tewe slu`-
beni karakter, pomo}nik ministra za spoqne poslove, Andrej Vi{inski, od-
govorio je da nema, ali mu je dao na znawe da izme|u sovjetske i jugosloven-
ske vlade dolazi do sve ve}ih razlika u pogledima. Sovjeti su 7. avgusta
poslali kopiju svog memoranduma i Forin ofisu, koji je sovjetskom amba-
sadoru, Ivanu Majskom, odmah izrazio sumwu da su optu`be zasnovane na
pouzdanim podacima. Bogomolov je o wemu obavestio i Stejt department.
department.
Uprkos tome, predsedniku Jovanovi}u je garantovao da to ne uti~e na wiho-
ve odnose na dràvnom nivou. Jugoslovenska vlada je krenula u kontra
kontrana-
pad. U aide mé
mémoiru sovjetskoj vladi od 12. avgusta 1942. godine, tvrdila je
da Mihailovi} nikada nije, niti }e sara|ivati sa zavojeva~ima i wihovim
doma}im pomaga~ima, optuùju}i partizane za ubijawe wegovih oficira
i seqaka uop{te, {to dokazuje da vode gra|anski rat protiv nekomunista.
Drugog septembra Jovanovi} je Bogomolovu poslao jo{ jedan protest protiv
optuìvawa Mihailovi}a. Konzul se neko vreme u}utao.
U to vreme, izme|u jugoslovenske i sovjetske vlade vodili su se prego-
prego-
vori o povi{ewu nivoa diplomatskih predstavni{tava me|u wima. Posle
Staqinovog jednostranog prekida odnosa s Jugoslavijom 8. maja 1941. godi-
ne, vlada u Londonu je neprekidno bila u strahu da }e Sovjeti na svojoj te-
ritoriji osnovati nekakav jugoslovenski nacionalni komitet i „prizna-
ti” ga kao legalnog predstavnika Jugoslavije, a odnose s wom potpuno pre-
kinuti. Zato je uporno vr{ila pritisak za obnovu diplomatskih odnosa.
Ve} 18. juna 1941. godine, ambasador Majski je saop{tio da je wegova vlada
spremna da obnovi diplomatske kontakte s Jugoslavijom. Na neke jugoslo-
venske ideje pristao je izjavom da }e Sovjetski savez pomo}i u uspostavqa-
wu predratnih jugoslovenskih granica i da se ne}e me{ati u weno unu-
tra{we ure|ewe. Jugoslovenska vlada je poslala u Moskvu svog vanrednog
konzula Milana Gavrilovi}a 19. jula 1941. godine (po drugi put), a sovjet-
ska Aleksandra Bogomolova u London tek 3. septembra, nakon {to je 28. avgu-
sta potpisan formalni dogovor o obnovi diplomatskih kontakata.
Tako je izbegli~ka vlada stekla {ansu da neposredno vr{i pritisak
na sovjetsku da se Tito pot~ini Mihailovi}u, kao i sovjetska da joj se nepo-
sredno suprotstavqa. Novi predsednik vlade Jovanovi} i wegov ministar
spoqnih poslova Nin~i} odnose su dodatno zao{trili. Predsednik je, u
martu 1942, predloìo Sovjetima obnovu Pakta prijateqstva i nenapada-
wa, sklopqenog godinu dana ranije, koji nije obavezivao nijednu stranu, dok
su Sovjeti bili za zakqu~ivawe sasvim novog ugovora o me|usobnoj pomo}i
u ratu i saradwi posle wega. Po{to je britanska vlada smatrala da mawe
dràve ne treba da sklapaju tako obavezuju}e sporazume, obavestila je o to-
me sovjetsku vladu;728 neko preveliko odu{evqewe nisu pokazali ni ~la-
novi jugoslovenske vlade, posebno hrvatski i slovena~ki, tako da je Molo-

tov, posle svoje posete Londonu, ostao kratkih rukava. Na tome je ostalo do
kraja postojawa vlade u izbegli{tvu. Povrh svega, ubrzo je do{lo do {e- {e-
stojulske objave i poz
poznatih
natih odziva na wu. Me|utim, i pored duboke oseke
u me|usobnim odnosima, sovjetska èqa za korektnim odnosima sa savezni-
cima doprinela je da 12. septembra 1942. godine oba konzulata budu unapre-
|ena u ambasade. Razvoj formalnih i konkretnih kontakata toliko se raz-
likovao, da se zamenik podsekretara u Forin ofisu, ser Orme Sarxent, sa
~u|ewem obratio jugoslovenskom konzulu u Londonu Milanovi}u: „Kako to
da vam tako ne{to nude upravo u vreme kad vas najja~e napadaju? S wima nini--
kada ne zna{ na ~emu si.” Me|utim, Moskva jo{ uvek nije bila sasvim uve-
rena da su Titove optu`be istinite. Kominterna je stoga zahtevala od Ti-
ta da joj izloì proverene dokaze o ~etni~koj saradwi s neprijateqem.729
Nekoliko dana kasnije, Sovjeti su ponudili, verovatno sa sli~nim n name
amera-
ra-
ma, da Mihailovi}u po{aqu svoju vojnu misiju i uspostave jedinstvene ra-
dio-emisije, a ne{to kasnije, za Mihailovi}eve potrebe, osnovali bi na sov-
jetskoj teritoriji vazduhoplovnu jedinicu od zarobqenih vojnika hrvat-
ske legije, koja se borila na strani Nemaca.730 Kraqevska vlada je odbaci-
la oba predloga.
predloga. U odgovoru je zahtevala da Sovjeti najpre zaustave hajku
protiv Mihailovi}a preko radija i {tampe, da partizani tako|e presta-
nu da ga napadaju i da se pot~ine wegovoj komandi. O tom zahtevu obavesti-
la je i Mihailovi}a.
Posle nepunih nedequ dana, Tito je kod Kominterne protestovao pro-
tiv uspostavqawa ambasada, optu`bu je za~inio napadom na ~etnike i jugo-
slovensku vladu, ali ni{ta nije postigao.731 O~igledno je zaboravio da ga je
Kominterna, po~etkom marta 1942. godine, opomiwala da „Sovjetski savez
ima sporazumne odnose s jugoslovenskim kraqem i vladom i da bi otvoreno
suprotstavqawe izazvalo nove probleme u zajedni~kim vojnim naporima i
u odnosima Sovjetskog saveza s jedne strane i Velike Britanije i Amerike
s druge”.732 Ipak, Kominterna je dobro znala da }e podvodni torpedo, koji }e
ispaliti Radio Slobodna Jugoslavija, u pravo vreme pogoditi pravi ciq.
Kad su formalni odnosi postigli svoju najvi{u ta~ku, realni su sve brè
padali. Simi}u su, 5. septembra 1942, u Kujbi{evu predali aide mé
mémoire,
moire, u
728
729
D. Plen~a, Me|unarodni...
Me|unarodni...,, str. 207-8.
730
V. Dedijer, Tito, str. 465-67.
731
M. Pijade, About the Legend...,
Legend..., str. 11.
732
E. Barker, Britanska.., str. 329.
kojem je vlada o{tro napala Mihailovi}a. Majski je kopiju poslao na uvid

i britanskoj vladi. Protestovali su obojica, jugoslovenski ambasador Si-
mi} i ministar spoqnih poslova Idn. On je saop{tio Sovjetima „da je bri-
tanska vlada potpuno uverena da su optu`be protiv Mihailovi}a oru`je
komunisti~ke propagande”.733 Simi} je 26. januara 1943. godine primio od-
govor na jesewi protest, u kojem sovjetska vlada obave{tava jugoslovensku
da se wene tvrdwe temeqe „na jednostranim podacima, koji ne odgovaraju
stvarnosti”.734 Jovanovi} je jo{ u toj fazi naloìo pomo}niku ministra za
spoqne poslove Juki}u da Bogomolovu predloì ure|ivawe odnosa pri-
mirjem izme|u partizana i ~etnika, zatim dogovorom o zajedni~kim akci-
jama, sve do jedinstvene komande na kraju. Bogomolov je, naravno, odbio. Re-
kao mu je d
da
a Mihailovi}u ne veruju. [tavi{e, da Jovanovi}ev poku{aj po-
kazuje potpuno nerazumevawe motiva partizanskog rata.
Po~etkom februara 1943. godine, Jovanovi} je saznao da Sovjeti zahte-
vaju zamenu Mihailovi}a. Nije iskqu~eno da mu je to rekao wegov mini-
star Branko ûbrilovi}, koji je bio u stalnim kontaktima s ambasadorom
Majskim. General ga je jako iritirao, kao sveè nastrugan ren. Po{to vla-
da nije imala ni najmawu nameru da ga izda, Simi} je 19. februara 1943. po-
novo zamolio sovjetske vlasti da se zauzmu za pot~iwavawe partizana ~et-
nicima. Dobio je odgovor da u AVNOJ-u ima dovoqno prostora za saradwu
svih.735 Na sli~an demar{ Jovanovi}a, Bogomolov je predsedniku ponudio
predlog da se ~etnici pridruè partizanima, ako uistinu èle da se bore bore
protiv Nemaca. Kona~no je sovjetska vlada 2. aprila poslala o{tru notu,
kojom je od jugoslovenske vlade zahtevala da u~ini kraj ~etni~koj kolabo-
raciji i da raspusti sve jedinice koje u Crnoj Gori i Hercegovini sara|u-
ju s okupatorom. Jugoslovenska vlada je odgovorila opozivom svog ambasa-
dora. Odnosi su pali na najniù ta~ku, ukoliko su jo{ uop{te postojali.
Uprkos tome, prema ameri~kim izvorima, prilikom preseqewa kraqa Pe-
tra i nove Puri}eve vlade iz Londona u Kairo, a to je bilo jo{ u septembru
1943. godine, na prijemu u sovjetskoj ambasadi u Londonu, ambasador Bogo-
molov je veli~ao juna~ki otpor snaga Draè Mihailovi}a.736 Kad je Puri}
u oktobru predloìo sovjetskoj vladi sporazum o zakqu~ivawu savezni-
{tva, saznao je preko Tassa da su se u vladi za~udili, kako to da takav pred-
log stiè
stiè od vlade koja u svojim redovima ima fa{istu Mihailovi}a. No-
733
Arhiv VII, Clissold, Yugoslavia...
VII, k. 20, 23/1-5; po S. Clissold, Yugoslavia..., str. 139.
734
D. Plen~a, Me|unarodni
Me|unarodni..., ..., str. 161.
735
V. Dedijer, Novi
Novi...
... II
II,, str. 765; Peter II,II, A King´
King´s...,
..., str. 177-78.
736
Fotich, The War...,
C. Fotich, War..., str. 275.
vi ambasador, Nikolaj Novikov, 10. decembra odbio je predsednika, smatra-

ju}i da je situacija u Jugoslaviji nesigurna i nejasna, a na wegovo insi-
stirawe, izjavio je da jedinu mogu}nost za sporazum vidi posle prethodnog
sporazuma s Titom i posle iskqu~ewa Mihailovi}a.737 Simi} se iz Moskve
nije vratio u London. U martu 1944. godine izjavio je da priznaje AVNOJ
kao jedinog predstavnika naroda i ponudio mu se u slu`bu. Sli~no je postu-
pio i vojni ata{e Miodrag Lozi}. NKOJ je obojicu zadrào na dotada{-
wim mestima.
Do tada je Simi} ve} vi{e od godinu dana u javnosti, pa ~ak i u funk-
ciji konzula, istupao kao komunisti~ki agent. Vlada je to, dodu{e, ubrzo
uvidela, ali s obzirom na britanski otpor, nije mogla da preduzme odgo odgova-
va-
raju}e mere. Svakako, ponudio joj je trenutak istine, u kojem je shvatila da
je sovjetska politika neobave{tenosti i neme{awa u jugoslovenske unu-
tra{we stvari i me|unarodnopravne korektnosti bila posledica tradi-
cionalne kominternovsko-narodnofrontovske veze koja deluje u pozadini i
na scenu stupa tek kad je sve izvr{eno do kraja. Bogomolov je bio samo to~-
ki} u toj ma{ineriji. Radio Slobodna Jugoslavija je omogu}avao da sveè
manipulacije stiù u eter, iz koga su ga levi~arska glasila i naivni kon-
zervativci infiltrirali u svest svetske javnosti. Za interkominternov-
ske veze (KPJ je bila nesamostalna sekcija Kominterne) sluìo je radio,
koji je, s kratkim prekidima, delovao besprekorno. Iza svega se skrivala
sasvim odre|ena dugoro~na politika, s obe strane usagla{ena na sovjeti
sovjetiza-
za-
ciju, ~emu su sluìle ~ak i disonance u taktici izme|u Dede i Tita, iako
ne i nu`no izme|u Dimitrova i Tita. Sve su to neki Britanci otkrili jo{
rano, svakako, samo oni koji su to i èleli. Pod uticajem Idnove doktri
doktrinene
kratkoro~nih i dugoro~nih interesa, wihovi glasovi su se ~uli naj~e{}e
u Forin ofisu. Po{to je zavisnost BBC BBC-ja
-ja od sovjetskih izvora bila vi{e
nego o~igledna, ~ak je i u Dowem domu postavqeno pitawe da li izme|u pro-
pagande BBC
BBC-ja
-ja i one s istoka postoji kakva veza. Elizabet Barker, na~el-
nica u londonskoj PWEPWE,, nimalo naklowena ~etnicima, bila je uverena o
postojawu te veze. Utvrdila je ~ak, kako se vesti, lansirane iz sovjetskih
sovjetskih
sredi{ta, {ire u javnost preko neutralnih zapadnih glasila. Kao {to je
prisutnost izbegli~ke vlade u Londonu imala jak izolacioni efekat, ka-
snije oslobo|eni srpsko-hrvatski antagonizmi i wu su pretvorili u nemo- nemo-
}an plen stranih interesa. êr~ila je posebno qutila wena nesposobnost
da se ujedini na bilo kakvom programu posleratnog ure|ewa. Otuda ona we-
gova va{ingtonska napomena Nin~i}u da ga Jugosloveni jako nerviraju.
737
Roberts, Tito...
W. Roberts, Tito...,, 171.
Pored takve podzemnosti i dvoli~nosti, nije ~udno {to su Sovjeti od-

lu~ili da svoju prvu vojnu misiju po{aqu partizanima tek 13. decembra
1943. godine i {to su to inicirali Britanci. Jo{ je na zajedni~kom ru~ku
30. novembra u Teheranu (ostarelog dràvnog sekretara SAD Kordela Ha-
la tamo je zastupao specijalni predsednikov savetnik Hari Hopkins), na
Idnovu inicijativu da Sovjeti Titu po{aqu svoju misiju, Molotov je svog
gosta isku{ao kontrapitawem, ne bi li bilo boqe da Sovjeti misiju po po{a-
{a-
qu Mihailovi}u a ne Titu, jer bi tako mogli dobiti vi{e informacija.738
Mo`da je samo èleo da dobiju potvrdu da su britanske misije zaista ve}
napustile ~etnike. Ipak, odgovorio je Idnu da sovjetski glavni {tab o to-
me ve} razmi{qa. Vo|a misije, general major Kornejev, koji se uz britansku
logisti~ku podr{ku s „mogu}om” misijom spustio k Titu u februaru 1944.
godine, nije doneo sre}u. Svojim visokim ~inom, kod êr~ila je izazvao sa-
znawe da }e Rusi, posle rata, svim silama nastojati da uspostave „komuni-
sti~ku Jugoslaviju, kojom }e vladati Tito”.739 Nedostajalo je samo za dla-
ku, pa da se prevari. Taman kad se Kornejev, posle duèg zaobilaska preko
Teherana i Kaira, donekle navikao na „meku” (votka, koju je, uz kavijar, do-
neo sa sobom, ve} je isparila – ~ak i za ruske prilike bio je stra{an pija-
nac), Tito je 25. maja 1944. godine, zajedno s wim i Tigrom, jedva spasio ì-
ì-
vot iz Drvara. Skloni{te u Bariju i odmah potom na Visu, obezbedili su
Britanci. Za Titovog kowa, a bez kowa nema ni dobrog komandanta, u dvo-
motornoj dakoti DC3 nije bilo mesta. A kamoli za Titovu kravu muzaru.
Samo je Kornejeva ~ekalo izobiqe viskija.
êr~ilu posao ne ide od ruke
Britanska vlada, ~ije se odu{evqewe Mihailovi}em, zbog vesti o ne-

aktivnosti i saradwi s okupatorom, sve brè topilo, do prelaska iz 1942.
u 1943. godinu nastavila je da, s vremena na vreme, jugoslovenskoj vladi sa-
op{tava izraze podr{ke, kako woj, tako i wenom ministru za vojsku. U toj
politici vodio je Forin ofis. Ser Staford Krips, britanski ambasador
pri sovjetskoj vladi, 18. novembra 1941. godine je, na pitawe pomo}nika mi-
nistra za spoqne poslove Vi{inskog ~emu sluè me|usobni obra~uni u Ju-
goslaviji, opravdavao Mihailovi}a, koga je, navodno, jugoslovenska vlada
u po~etku uveravala da je prerano za oruàni otpor. Ministar spoqnih
spoqnih po-
738
W. Churchill, Second...V,, str. 422.
739
M. Howard, IV,, str. 386-87.
slova Idn, zajedno s izve{tajem o Mihailovi}evoj neaktivnosti i saradwi

saradwi
s okupatorom, jo{ je 17. decembra 1942. godine êr~ilu saop{tio mi{qe-
we da bi se moglo tvrditi da je „na{ kratkoro~ni interes prekid s Mi-
hailovi}em...
hai lovi}em... i preno{ewe podr{ke i pomo}i partizanima... S dugoro~nog
aspekta, trebalo bi da budemo pametni i nastavimo s podràvawem Mihai-
Mihai-
lovi}a, k ako bismo spre~ili anarhiju i komunisti~ki haos posle rata”.740
kako
Prema re~ima britanskog ambasadora Xorxa Rendela, postojala je opasnost
od „lanca sovjetskih republika od Burgasa do Trsta i od Dobruxe do Crne
Gore”. Ni{ta neobi~no, ako je delovao umiruju}e: 1. januara 1943. godine
garantovao je predsedniku vlade Jovanovi}u da se wihova politika prema
Mihailovi}u nije promenila i da su upravo zbog toga poslali k wemu pu-
kovnika Bejlija. Pored toga, Britanci su, kao {to smo videli, pre toga od-
bacili sovjetske optu`be. Na~elnik SOE SOE,, ministar lord Selborn, 5. fe-
bruara 1943. godine saop{tio je pomo}niku ministra za spoqne poslove,
Vladimiru Milanovi}u, da je delovawe Mihailovi}a „briqantno” i da
gosloveni mogu biti ponosni na wega.741 U junu 1943. godine, dok su jo{
Jugosloveni
Ju
kairska SOE i Odbrambeni odbor GHQ ME divqe napadali Mihailovi}a
i na~elnici {tabova nagla{avali da su partizani „najja~i antiosovin-
ski element van Srbije”, pisao je êr~ilu da „su moje simpatije odlu~no na
strani Mihailovi}a, ~ija se zastava vijori sve od 1941. godine. Po mom mi-
{qewu, partizani su spontana narodna eksplozija protiv Osovine, a vode
je komunisti... Mislim, da je jako poèqno da podràvamo Mihailovi}a,
ukoliko smo sposobni za to.”742 U sa~uvanim dokumentima sve je puno wego-
vih napomena, rukom pisanih crvenim mastilom, kojima izraàva svoje
simpatije za Mihailovi}a ili se slaè s povoqnim ocenama drugih. Lon-
donska SOE se suprotstavqala hu{kawu kairske SOE protiv Mihailovi-
}a. Lord Selborn je svojim pot~iwenima saop{tio da ne uzimaju ozbiqno
kairska nastojawa da se spre~i ponovno naimenovawe Mihailovi}a za mi-
nistra za vojsku, uz to je naloìo da se obavesti podsekretar za spoqne po-
slove, A. Kedogan, da ne namerava podràvati Kairo u wegovom angaòva-
wu. Suprotstavqao se kairskom mi{qewu da jugoslovenska politika nije
va`na. Bio je uveren da }e Britanci imati znatan udeo u postavqawu prve
jugoslovenske vlade.743 Naàlost, nije shvatao da je situacija u kairskim,
740
Sloboda...,, str. 122.
741
M. Howard, IV,, str. 482.
742
PRO HS 5/931, dopis od dana 28. juna 1943. godine.
743
„Forthnightly Appreciation of Events in Yugoslavia”,
Yugoslavia”, broj 18, od 9. avgusta 1943. go-
dine, PRO HS 5/932.
a ne u wegovim rukama. Uz mi{qewe majora Roxera Inmana, na~elnika ju-

slovenskog odeqewa SOE u Kairu tokom ve}eg dela 1943. godine, da Mi-
goslovenskog
go
hailovi} izvr{ava dugoro~ne planove, Selborn je dopisao: „Treba razmi-
sliti, u kojoj meri su Mihailovi}eve namere u direktnoj suprotnosti s na-
{om dugoro~nom politikom.”744 O~igledno je mislio da nisu. Pre odlaska
kraqa i vlade u Kairo, Idn ih je ute{io da je, po wegovom mi{qewu, Mi-
„all right”.745
hailovi} „all
Jo{ odlu~nija i upornija bila su upozorewa oficira za vezu. Briga-
dir Armstrong, koji je dobro poznavao generalovu mo} u Srbiji, upozoravao
upozoravao
je „da bi u svakom slu~aju bilo pogre{no odbaciti Mihailovi}a, jer se ci-
qevi u Srbiji mogu napadati samo uz wegovu pomo}. Iako do toga jo{ nije
do{lo, moglo bi da do|e. Srpski partizani su u Srbiji bezna~ajna snaga i
ako ih saveznici podrè, izgubi}e simatije srpskog naroda.”746 Jo{ krajem
decembra 1943. godine, kad je ve} sve bilo kona~no odlu~eno, upozoravao je
GHQ ME da u narednim mesecima treba stalno napadati veze sever-jug, pre-
kliwu}i ga da promeni politiku: „Partizani ne}e mo}i, ponavqam, ne}e
mo}i da obezbede zadovoqavaju}u podr{ku u tu svrhu. Mihailovi} je ima
i ima}e je.”747 I Bejli ga je podràvao u tom uverewu. Jo{ sredinom 1943.
upozoravao je da bi diskreditovawe Mihailovi}a moglo oterati srpski na-
rod u Nedi}evo naru~je. BLOBLO´´s su upozoravali da i BBC falsifikuje isti-
nu; ne samo Bejli i Armstrong. Kao {to je pukovnik D. Hadson u novembru
1977. godine rekao D. Martinu, posle povratka u Kairo, zbog pristrasnog
ispisivawa i saìmawa wegovih izve{taja bio je tako besan da je sveàw
rezimea, koje su mu ponudili na ~itawe, u nastupu srxbe, jednostavno poce-
pao. U stvari, upravo je Hadson bio jedan od onih koji su se posle povratka
u Kairo najvi{e àlili na prekrajawe svojih izve{taja u SOE SOE.748
îtalac }e se upitati, kako to da su se isti oficiri za vezu, koji su
prvi slali u Kairo nepovoqne vesti o Mihailovi}u, odjednom „zauzeli”
za generala. Odgovor, koji bi bio isti i za svakog drugog posmatra~a jeste
da su po~eli uvi|ati kako wegove lo{e, tako i dobre strane. îtalac se ti-
me sigurno ne}e zadovoqiti. Traì}e da zna kako to da su s terena u Kai-
ro slali najpre nepovoqne izve{taje, da su, po pravilu, bili u lo{im od-
nosima s Mihailovi}em, i da su tek kasnije upozoravali i na povoqne ele-
744
II, A King´
Peter II, ... str. 184.
King´s...
745
„Note on Evacuation of British Missions” (From Captain Klugman to Lt. Col. Deakin),
od 21. decembra, PRO HS 5/901.
746
PRO WO 202/143, sheet 61.
747
Martin, The Web...
D. Martin, Web... str. 113.
748
U nastavku, u su{tini sasvim opravdava generalov februarski ispad u Lipovom.
mente wegovog delovawa. Odgovor nudi Bejli. Svom nasledniku Armstrongu

je 4. septembra 1943. saop{tio: „êsto su od mene zahtevali da kritikujem
Mihailovi}evo pona{awe, organizaciju i postupke i da zahtevam koreni-
ta poboq{awa, ne obave{tavaju}i me o ~iwenicama koje opravdavaju takve takve
optu`be.”749 To pokazuje da su britanski oficiri za vezu kod ~etnika vero-
vero-
vatno bili pod jakim pritiskom svojih pretpostavqenih. Suprotno od ofi-
cira za vezu kod Tita, koji su bili odu{evqeni wegovom borbeno{}u i
strahovitim `rtvama stanovni{tva koje je izazivala, oficiri za vezu kod
Mihailovi}a morali su terati generala u borbe, po pravilu, neuspe{no.
To je neizbe`no pokretalo me|usobne sukobe, koje su kasnije, kad su se upo-
znali s generalovim stavovima, lako zaboravili.
Navedena mi{qewa su bila ili ekstremna (lord Selborn je do kraja
navijao za Mihailovi}a) i mawinska (Idn i jo{ vi{e, najvi{i slu`beni-
ci u Forin ofisu, kao Aleksander Kedogan i Orme Sarxent), izvla~ewe u
neprilici (Rendel je sasvim dobro znao za crne oblake na generalovom ne-
bu) ili upozorewa poznavalaca prilika sa terena, na koja se vi{e niko ni-
je obazirao. Nisu krila po~etak kraja koji se, mo`da i zbog wih, oduìo za
nekoliko meseci. Najpre se okrenuo Forin ofis, za wim londonska SOE SOE,,
oboje dosta nesigurno; kairsku SOE su ranije pukotine pretvorile u wenu
vlastitu suprotnost. Imala je i podr{ku vojnih komandanata, kako na~el-
nika {tabova, tako i komandi za Sredwi istok. U okviru toga, u julu 1943.
godine poslala je oru`je slovena~kim partizanima, ne zahtevaju}i pret-
hodno obe}awe da ne}e biti upotrebqeno za unutra{we obra~une.750 Pored
toga, tamo{wa prosovjetska ma{inerija imala je prejaku pozadinu da bi je
i{ta moglo zaustaviti. Ve} citirano Armstrongovo upozorewe odbacio je,
po ~inu mnogo niì, X. Klagmen, smatraju}i da su Mihailovi}eve diverzi-
je neznatne, toliko, navodno, partizani izvedu za jedan dan, kao i da vi{e
nema vlasti nad svojim komandantima (za primer navodi \uri}a i Marko-
vi}a).751 [to se ti~e Rendela, on se iz sve ve}ih muka koje mu je zadavalo
izvo|ewe slu`bene politike, po vlastitim re~ima, izvukao tako {to je
po~etkom avgusta 1943. godine zamolio Forin ofis da ga razre{i konzul-
skog poloàja. Nije mogao da se pomiri s nekim êr~ilovim i Idnovim
jednostranim odlukama u vezi s Petrom II II,, o kojima ga uop{te nisu obave-
stili.752
749
E. Barker,
Barker, „Some factors...”,
factors...”, str. 37 i d.
750
PRO HS 5/901.
751
Sloboda...,..., str. 176-77; I. Juki}, The Fall...,
Fall..., str. 194.
752
PRO WO 202/160, 13. avgusta 1943.
Uprava za politi~ki rat (PWE(PWE), ), kao propartizanski deo Forin ofi-

sa (vodio ju je R. B. Lokhart), svoju politiku je promenila jo{ u jesen 1942.
godine. Na~elniku jugoslovenskog dela BBC-jaBBC-ja,, Hjubertu Herisonu, upali-
la je zeleno svetlo za izve{taje o partizanskim uspesima. U okviru nedeq-
nih emisija kraqevske vlade (vojnog biroa majora @ivana Kneèvi}a), do
aprila 1943. godine jo{ je, ina~e, prenosila Mihailovi}eva obave{tewa,
ali je cenzura sve vi{e brisala wegovo ime. Obrnuto ograni~ewe je bilo da
u po~etku nije smela da koristi ime partizani, ve} su ga nadome{tali sa
patrioti ili gerilci. E. Barker je zbog toga protestovala kod Daglasa Hau-
arda, a Arso Jovanovi} kod majora Dikina.753 Po{to je Kairo u svojim izve-
izve-
{tajima poznavao samo partizane, me|u Englezima je do{lo do sukoba me|u
instancama. Na sastanku u Forin ofisu, odlu~ili su da politiku o tome
vodi London i tamo{wem dràvnom ministru, koji je vodio propartizan-
sku politiku, poslali odgovaraju}a uputstva.754 Jo{ od kraja septembra da-
tiraju upozorewa da se svi izve{taji opet odnose samo na partizane, a da se
o ~etnicima ne ~uje ni glas. Preusmerewe nije bilo te{ko, jer je BBC BBC-jev
-jev
{ef jugoslovenskog odeqewa bio nekada{wi Rojtersov beogradski dopi-
snik Hjubert Herison, poznat kao levi~ar. „Sve dok je Herison tamo, ne}e
biti nikakvog poboq{awa,” komentarisali su qudi oko lorda Selborna.
Po mi{qewu ambasadora Rendela, kod Herisona su bili zaposleni neki
aktivni antimihailovi}evci.755 E. Barker opravdava Herisona, kaè da mu
se profesionalno ni{ta nije moglo zameriti, osim toga, smatra da je bio
sasvim ispravan ~ovek.756 Ukinuli su i radio-stanicu Kara|or|e u Jerusa-
limu, koja je sluìla Mihailovi}u za propagandu.
Propaganda BBCBBC--ja pripremila je javnost na kona~an raskid s Miha-
ilovi}em. U dokumentu od 19. novembra 1943. godine, naslovqenom „Ocena
vojne situacije u Srbiji, koja }e omogu}iti definisawe na{e budu}e vojne vojne
politike”, kairska SOE ((Force
Force 133) slu`beno je predloìla: 1. zaustavqa-
we podr{ke i pomo}i Mihailovi}u, 2. evakuaciju britanskih misija kod
wega uz pomo} Tita i 3. prebacivawe pomo}i partizanima i obezbe|ivawe
oficira koji }e pripremiti weno preuzimawe.757 Nedequ dana kasnije,
753
Telegram Forin ofisa dràvnom ministru, Kairo, 31. jul, PRO HS 5/932.
754
PRO FO 371/37589, HS 5/933. Pod „aktivnim” misli na one koji su u Londonu i dru-
gde prire|ivali antimihailovi}evske demonstracije ili su u~estvovali na wima. Zanim-
qivo, partizani su Herisona smatrali Mihailovi}evim pristalicom (V. Dedijer, Dnevnik,
str. 61).
755
E. Barker, „Some factors...”str.
factors...”str. 29.
756
PRO FO 371/37618.
757
FRUS IV Europe,, str. 1367.
IV,, Europe
sli~an zakqu~ak primila je tajna Intelligence Service.

sli~an Service. Jo{ ne{to kasnije,
12. decembra, kairska SOE naredila je britanskim oficirima za vezu kod
Mihailovi}a da napuste svoje poloàje i probiju se k partizanima. Pre-
okret, s obzirom na obezbe|ivawe oru`jem, usledio je odmah. Kasnije, u ju-
nu 1944. godine, general Vilson je za pomo} i vojnu podr{ku partizanima
u Dalmaciji i zale|u osnovao posebne, relativno velike snage Balkan Air
Force (BAF) sa sedi{tem u Bariju, kojima je komandovao vazduhoplovni vi-
cemar{al Vilijem Eliot. On je vodio brigu i o koordinaciji drugih kon-
takata s partizanima. Prema Vilsonovom dodatku uputstvima za wihovo de-
lovawe, pomo} ~etnicima bila je izri~ito zabrawena.
Uprkos svemu, ni u toj fazi raskida nije sve i{lo kao podmazano. Ni
me|u Britancima. Mnogi savetnici su jo{ uvek protestovali. Kao i rani-
je, vodio je Forin ofis. To je pokazao Ralf Stivenson, novi ambasador kod
izbegli~ke vlade, koji je 17. avgusta 1943. godine zamenio Xorxa Rendela. Na
konferenciji za {tampu 22. oktobra 1943, izrazio je poverewe u Mihailo-
vi}a, smatraju}i da on u svojim rukama drì ceo isto~ni deo dràve. We-
gov {ef Idn upozoravao je na izve{taje Hadsona i Bejlija; obojica su na-
gla{avali antikomunisti~ko raspoloèwe srpskih seqaka. U januaru 1944.
godine pisao je êr~ilu da Mihailovi}, bez obzira na sve svoje nedostatke,
jo{ uvek veè uza se dve bugarske divizije i da su, generalno, vesti o we-
mu i Titu, protivre~ne: „Razumqivo, za Meklina je Tito potpuno beo, a Mi-
hailovi} potpuno crn. Ja sam, pak, uveren, da je uobi~ajena balkanska boja
siva.” U posleratnim uspomenama kaè da se sve vi{e opirao da savetuje
kraqu Petru da se otarasi Mihailovi}a i tako izgubi svoje jedine prista-
lice u otaxbini. Zato je savetovao êr~ilu da Mihailovi}a mogu da otpu-
ste samo u zamenu za Titovu spremnost da se sporazume s kraqem. Ambasa-
doru Stivensonu je naredio da ne preduzima nikakve korake za uklawawe
Mihailovi}a. Zamenik wegovog podsekretara, Orme Sarxent, zajedno sa Sti-
vensonom, saop{tio je svom kolegi Edvardu Stetinijusu 21. aprila u Lon-
donu „da }e svaki poku{aj zamene Mihailovi}a, kao komandanta gerile, bi-
ti ne samo neuspe{an, nego }e i oslabiti kraqev ugled u dràvi”.758 Na sa-
stanku 2. maja 1944. godine kod Orme Sarxenta u Forin ofisu, gde su, pored
pored
ambasadora Stivensona, bili prisutni i Bejli i Hadson, Meklin je zago-
varao slawe vojne pomo}i partizanima u isto~ni deo dràve, kako bi se
potpirivawem unutarsrpskog sukoba smawila opasnost srpsko-hrvatskog
758
V. \ureti} u vezi s tim govori o moralnopoliti~koj strani britanske podr{ke tada
tada
jo{ malobrojnim partizanskim snagama u Srbiji, koja je, kao {to znamo, omogu}ila parti-
(Saveznici...
zanski prodor u Srbiju (Saveznici ... II
II,, str. 124).
sukoba.759 Bejli je tvrdio da je na isti na~in na koji je Mihailovi} potce-

wivao mo} partizana uop{te i Tito potcewivao Mihailovi}evu mo} u
Srbiji, i da bi ba{ nasilni prodor partizana u Srbiju izazvao gra|an-
ski rat. To bi se, po wemu, moglo spre~iti samo pridruìvawem ~etni~kih
snaga partizanskim, {to bi mogao izvesti kraq koji bi, umesto Mihailo-
vi}a, preuzeo komandu nad srpskim snagama. Isto je ponovio na sastanku
iste grupe kod êr~ila sredinom maja 1944. godine, kad je premijer po prvi
put slu{ao nekoga ko dolazi iz partizanskih {uma. U memorandumu od 23.
maja, Bejli je upozoravao da „Tito nema nikakvu nameru da zauvek napusti
napusti
svoje pla
planove
nove za uspostavqawe sovjetske jugoslovenske dràve u budu}no-
sti”.760 U izve{taju o [uba{i}evoj poseti Visu 30. juna, Bejli je jo{ jed-
nom naglasio da su, „{to je bilo najopasnije, snagu i ~vrstinu mihailovi-
}evskog rojalisti~kog pokreta u Srbiji ili jako potcewivali ili namer-
no ignorisali.” Bilo je o~igledno da se nije slagao s otpisivawem genera-
la. Forin ofis je 25. jula, u napomenama na Bejlijev izve{taj, postavio pi-
tawe da li je sada{wa kratkoro~na politika, koja se gradi na vojnim pred-
nostima, u stawu da postigne britanske politi~ke ciqeve u posleratno
vreme.761 Implicitni odgovor je glasio da nije sposobna.
To {to su se stvari razvijale na Mihailovi}evu {tetu, bilo je do-
nekle i maslo ambasadora Ralfa Stivensona, iako verovatno nije imao lo lo{e
{e
namere. Za uvod je 22. oktobra 1943. godine izvestio Forin ofis da Jev|e-
Jev|e-
vi}, \uri}, Ba}ovi}, \ukanovi} i Stani{i}, kao i Drenovi} i Novak, sara-sara-
|uju sa zavojeva~ima, iako je napomenuo da nisu pod neposrednom kontrolom
Mihailovi}a i da, dakle, on za wih ne moè odgovarati. DvadeseDvadesetog
tog no-
vembra poslao je jo{ dva telegrama, u kojima Mihailovi}a optuùje za sa-
radwu s Nedi}em i pita da li treba da uzme u obzir Meklinovu preporu
preporuku,
ku,
ili da i daqe podràva Mihailovi}a. Jo{ 12. novembra, na osnovu Mekli-
novog izve{taja, poslao je Idnu memorandum o budu}oj politici prema Ju-
goslaviji, kako bi pridobio wegovu podr{ku. Po{ao je od uverewa da su
partizani toliko jaki da }e u gra|anskom ratu, pre ili kasnije, uni{titi
~etnike i da bi se to moglo spre~iti samo britanskom okupacijom
okupacijom dràve.
Predloìo je kontakt kraqa i partizana. Ako se odlu~e za raskid s Miha-
Miha-
ilovi}em, memorandum ne bi smeo da se objavi, dok je genegeneral
ral ministar za
vojsku.762 Kad mu je dan ranije zamenik podsekretara, Orme Sarxent, tele-
759
„Memorandum on policy towards Yugoslavia”, PRO HS 5/934.
760
W. Roberts, Tito
Tito...
... str. 233.
761
PRO HS 5/933.
762
PRO FO 371/37616.
grafisao u Kairo da, zbog potpunije slike, pored Meklina i partizanske

delegacije, na sastanak s vrhovnim komandantima svih rodova
rodova pozovu i bri-
gadira Armstronga i pukovnika Bejlija,763 {to je 4. septembra i sam pred-
lagao,764 to se nije dogodilo, jer se, navodno, ne bi dopalo partizanima. Me-
|utim, 3. decembra britanske i ameri~ke vojne li~nosti imale su u Alek-
partizanskih snaga;765
sandriji razgovore s predstavnicima jugoslovenskih partizanskih
kao senzaciju, vest o tome objavio je News Chronicle od 21. decembra, doda-
ju}i da su tada „saveznici i mar{al Tito postigli sporazum”. Tokom tzv.
Sekstanta (kairskog sastanka izme|u êr~ila i Ruzvelta i wihovih sarad-
nika) krajem novembra, Stivenson nije protestovao protiv Meklinovog i
Dikinovog nagovarawa êr~ila da je uklawawe Mihailovi}a uslov za bilo bilo
kakvo poboq{awe prilika u Jugoslaviji. Na Boì} 1943. godine, saop{tio
je Forin ofisu da treba po}i od pretpostavke da }e vlast u Jugoslaviji pre-
uzeti partizani, da su za wih vojno toliko zna~ajni da ih treba podràti
{to vi{e i pri tome politi~ke interese podrediti vojnim. Izrazio je i
sumwu da li jo{ uvek ima smisla videti u monarhiji povezuju}u snagu.766
Pre}utani Mihailovi}evi istupi protiv zavojeva~a
U maju 1942. godine, Mihailovi} je od britanske komande Sredweg isto-

ka zahtevao eksploziv za ru{ewe zna~ajnijih objekata. Zbog raspu{tawa
legalizovanih odreda i ~estog hap{ewa i internirawa wegovih oficira
– Nemci su brzo uo~ili Mihailovi}evu taktiku skrivawa ~etnika u wi-
ma i shvatili otkud wihova neuspe{nost u pogromima na Mihailovi}a –
srpski ~etnici su sve vi{e beàli u planine. Podsticao ih je i na mawe
sabotaè; pored Nemaca i Bugara – potowi su sve vi{e zauzimali okupa-
cione funkcije – napadali su i Nedi}evu Dràvnu straù i posebno qo- qo-
ti}evce, koji su, zajedno sa Pe}an~evim ~etnicima, organizovali dobro-
voqce za borbu protiv wegove „gerile”.767 Kao odgovor za pojedina~ne napa-
763
PRO FO 371/37590.
764
To je bila prva misija V[-a kod savezni~kih sila, ta~nije, kod GHQ ME.
ME. Ameri-
kanci su prema woj bili jako rezervisani. U woj su bili V. Velebit i V. Dedijer (Ivo Lola
Ribar, koji je trebalo da je vodi, pre odlaska, pao je kao `rtva napada nema~kog aviona). U
Egiptu ih je, izme|u ostalih, primio i general Vilson.
765
W. Churchill, The Second...V
Second...V,, str. 414-16.
766
PRO HS 5/923.
767
Slovo Z je bila skra}enica za „zapla{iti”; svrha je bila da se upozore pojedinci
na wihovo izdajni~ko pona{awe, zbog ~ega }e posle rata odgovarati pred sudom. Pod slovo
de po~eo je da upotrebqava trojke, za zna~ajnije osobe uno{ewe na spisak

„Z”, o ~emu je javnost obave{tavao londonski BBCBBC.768
Prva velika ~etni~ka akcija bilo je zauzimawe Fo~e i Gora`da. Po-
sle bekstva partizana pred Tre}om ofanzivom, okupirali su ih usta{e.
Prvi napad na Fo~u, 13. juna 1942. godine, nije uspeo. Jedinicama je u odbra
odbra--
ni pomagalo vazduhoplovstvo. Ni u kasnijim sukobima oko Fo~e nisu imali
sre}e, jer je protivnicima stiglo poja~awe. Glavni napad, uz pomo} arti-
qerije i minobaca~a, izvelo je 2.200 ~etnika 20. avgusta u 10 sati pre pod-
ne. Ve}ina je bila iz Kalinovika, me|u vo|ama je bio i D. Jev|evi}. Kako bi
izbegli bilo kakvo iznena|ewe, prekinuli su saobra}aj na putu i èlez-
nici iz Ustikoline u Fo~u. Posle tri sata borbi, usta{ke snage su tako ma-
sovno beàle preko Drine, da se ispod wih sru{io privremeni most i jo{
pove}ao broj `rtava. Da ne bi doìveli sli~nu sudbinu, usta{e su se sami
povukli iz obli`we Ustikoline i ne{to severnijeg Gora`da. Naàlost,
samo dva dana kasnije, u Gora`de su sa severa prodrli Nemci, a u Fo~u
Italijani; oni su je sa ~etnicima delili do kraja aprila 1943. godine.769
Z odgovaraju}e osobe su do{le, prema zakqu~ku londonske vlade, na predlog Mihailovi}a.

Me|u wima nije bilo ni jednog ~lana Titovog pokreta, ali je bio, na primer, predsednik
kvislin{ke vlade, general Nedi}. To je 15. jula 1946. godine za londonski The Times rekao
nekada{wi predsednik vlade S. Jovanovi}. Prema arhivama londonskog radija, prva grupa
osoba pod Z objavqena je 2. juna, a posledwa 11. septembra 1942. godine. Ukupno je do{lo na
spisak 75 osoba, a posledwu grupu od 25 osoba Radio London vi{e nije objavio. Trojke su, u
stvarnosti, ubile samo nekoliko od tih osoba, nikoga, osim jednog, nisu zaklale, nego su ih
ustrelile. Vidi R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga...
... I,, str. 256 i d., gde je objavqen i spisak svih osoba
stavqenih pod Z. Me|u prvima, tokom leta 1942. godine, ustrelili su qoti}evca Vojka
^vrki}a, nekada{weg ~lana parlamenta, koji je pripremao ubistvo Mihailovi}a.
Me|utim, izgleda da su svoje Z spiskove imali i pojedini Mihailovi}evi komandan-
ti. Na primer, komandant operativnih jedinica isto~ne Bosne i Hercegovine, major Petar
Ba}ovi}, saop{tio je lokalnim komandantima da je kazna namewena „kompromitovanim pri-
stalicama prethodnih reìma, odanim pristalicama okupatora, kao i bolesno ambicioz ambicioznim
nim
koji èle da se proslave”. Pre osude, komandanti su imali du`nost da sastave spiskove s po-
dacima „kakve gre{ke ~ini izabrana osoba, kakav ugled uìva me|u qudima” i komandanto-
vo „mi{qewe o odzivu qudi, ako jednog dana nestane”. O smrti je odlu~ivala komanda ope-
rativnih jedinica. Ako je odlu~ila da se izvr{i kazna, odgovaraju}u osobu obeleàvali su
slovom Z, a posebna trojka trebalo je da izvr{i kaznu u roku od 24 sata. U suprotnom, wu bi
zadesila ista kazna. U tim slu~ajevima, slovo Z je verovatno zna~ilo „zaklati”. Vidi Zbor-
nik...
nik ... XIV
XIV/1,
/1, str. 515 i 516.
768
N. Bojovi}, „Oslobo|ewe Fo~e”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga...
... I,, str. 264-70; Zbornik
Zbornik...
... IV
IV/6,
/6,
str. 494-95, 500, 502. Do kraja 1944. godine Fo~a je mewala svog gospodara 27 puta. „Pre{i-
{ala” ju je samo Nova Varo{, koja je 36 puta mewala okupacionu vlast.
769
Zbornik...
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 180.
Nedequ dana kasnije, ~etnici Save Derikowe napali su mesta Qubiwa i

Sredwe, severozapadno od Sarajeva, i zauzeli ih. O tamo{wim borbama iz-
ve{tava ~ak i Tito u svom izve{taju Prvom bosanskom korpusu 30. aprila
1943. godine: „Za va{u informaciju, obave{tavamo vas da su ozrenski ~et-
nici upetqani u borbe protiv Nemaca i usta{a i da su uni{tili nema~ki
voz sa vojnicima.”770 U intervenciji Nemaca, koja je usledila, pao je dvade-
dvade-
set jedan ~etnik, a Nemci su imali trojicu palih i ~etvoricu rawenih.771
Do sukoba je do{lo jo{ kod Zvornika, kad je ve}a ~etni~ka grupa poku{ala
da pre|e preko Drine u bosanske planine, {to joj nije uspelo; ve}e borbe
vodile su se na planini Vu~jak, odakle je bataqon hrvatske vojske, uz po-
dr{ku haubica i minobaca~a poku{ao da istera ~etnike. Borbe su trajale
dve nedeqe, ~etnici su morali da se povuku; prema nema~kim vestima, ima-
li su 300 mrtvih i isto toliko rawenih.772
Devetog septembra 1942. godine general je pozvao srpsko stanovni{tvo
na gra|ansku neposlu{nost Nedi}evom reìmu: trebalo je da seqaci za-
ustave prodaju stoke i hrane, radnici da sabotiraju industrijsku i rudar-
sku proizvodwu, sli~no slu`benici itd. Time je izazvao kako Nedi}eve i,
pre svega, qoti}evske, tako i nema~ke napade na svoje pristalice. Tokom le-
ta 1942. godine, ~etnici su izveli veliki broj sabotaà, sa ciqem da spre-
~e nema~ke transporte prema Solunu i daqe, prema Africi. Pri tome su
koristili tempirane bombe koje bi eksplodirale u vozovima kad vi{e nije nije
bilo mogu}e da se utvrdi krivac. Po{to je na taj na~in rizik bio smawen, u
sabotaàma su u~estvovali brojni, pa i nepoznati po~inioci. L. Kar~mar
izve{tava da se Mihailovi} li~no pobrinuo da transporte sabotiraju u
vreme kad su Britanci digli u vazduh vijadukt Gorgopotamos u Gr~koj,
i kad su bili potrebni masovni transporti materijala za popravku.773 Sa-
botaè su tada bile preko potrebne, jer su se Britanci pripremali za od-
lu~uju}u bitku protiv Ervina Romela, tada jo{ feldmar{ala. Taj „~arob-
wak bojnog poqa”, kako ga naziva feldmar{al Aleksander,774 stigao je u fe-
bruaru 1941. godine svojim tenkovima u Tripolis, u pomo} Italijanima,
koji su po~etkom leta izgubili celu Kirenajku. Do aprila se probio po pored
red
770
Zbornik...
Zbornik... IV
IV/6,
/6, str. 494.
771
Zbornik...
Zbornik... IV /6, str. 511-21; I. Avakumovi}, Mihailovi}
IV/6, Mihailovi}...,
..., str. 57, nap.
772
Karchmar,, Draà
L. Karchmar Draà...
... II
II,, str. 567. Na stranicama pre i posle navedenog, pisac nabra-
ja brojne druge sabotaè koje su izvr{avali, pre svega, ~etnici u civilu.
773
Aleksander, Memoari..., str. 24.
H. Aleksander,
774
Tada su Englezi stigli do toga da evakui{u Kairo. SOE je u panici sasvim nese-
lektivno spaqivala svoje dokumente.
Tobruka, ne{to preko egipatske granice, a posle britanske novembarske

uspe{ne kontraofanzive, koja ga je potisnula nazad, na zapad Kirenajke,
21. januara izveo je jo{ jedan napad, i do kraja juna probio se duboko u Egi-
pat, sve do El Alameina kod Aleksandrije.775 Zaustavio ga je nedostatak go-
riva i oru`ja. Englezi su u isto vreme potapali italijanske tankere s
naftom i konvoje s tenkovima i drugom dodatnom opremom. Ometawem tran-
sporta prema Solunu, ~etnici su udovoqili zahtevu komandanta britan-
ske vojske na Sredwem istoku, generala Kloda O~inleka, s kraja juna 1942.
godine. U znak zahvalnosti, O~inlek je, zajedno s admiralom Henrijem Har-
vudom i vazduhoplovnim mar{alom Arturom Tederom, komandantom morna-
rice, odnosno, vazduhoplovstva, 16. avgusta 1942. godine poslao Mihailovi-
}u veoma laskav telegram.776
âk ni Tito nije mogao sve da ospori. Dao je sebi odu{ka time {to je
~etnicima pripisao zle namere: „Nekoliko mostova, koje je digao u vazduh
’draìnovac’ major Keserovi}, samo je najobi~niji manevar i jeftino re-
klamerstvo. Sve je, u stvari, prora~unato na naklonost nema~kog okupato-
ra prema wemu, koji je ovde samo zbog partizana i wihove istinske borbe
protiv okupatora”, saop{tio je 16. januara 1943. godine. Verovatno se radi-
radi-
lo o mostovima o kojima izve{tava Lazi}: „Dvadeset prvog novembra, ~et-
ni~ke snage s Kopaonika uni{tile su 5 mostova na pruzi izme|u Kraqeva i
Kru{evca; 23. novembra, na pruzi Kraqevo – Ra{ka sru{ile su jedan most
i prekinule prugu na dva mesta; 27. novembra, pruge Kraqevo – Stala} i
Kraqevo – Ra{ka ponovo su prekinute na vi{e mesta. Kod sela Mrsa~a uni-
{ten je voz s ratnim materijalom i municijom, kod sela Bivoqa nekoliko
vagona; 30. novembra, kod sela Po~ekovina i Stopawe u trsteni~kom kraju,
uni{tena su dva èlezni~ka mosta duìne 36 i 50 metara.”777 Zbog Kesero-
vi}evih zlih namera u ru{ewu „tih nekoliko mostova”, Tito je naredio:
775
General O~inlek, kome je Romel svojim tenkovima u januaru 1942. oduzeo Bengazi,
sredinom juna i Tobruk, a do kraja juna potisnuli su ga do El Alameina u Egiptu, krajem ju-
ju-
na je sam preuzeo komandu Osme armije (do tada su je vodili najpre general Xon Kaningem a
kasnije general Nil Ri~i). Povodom odlu~uju}e britanske kontraofanzive, zapo~ete po-
bedom
bedom kod El Alameina, Mihailovi} je 11. novembra 1942. godine ~estitao komandantima sva
tri roda oruànih snaga, admiralu Harvudu, vazduhoplovnom mar{alu Tederu i genera rallu
Aleksanderu, koji je 15. avgusta zamenio neuspe{nog O~inleka na poloàju vrhovnog koman-
danta Sredweg istoka (pobedu je izvojevao general Montgomeri sa Osmom armijom u jedana-
estodnevnoj bici koja je zapo~ela 23. oktobra uve~e, sa pribli`no dvostrukom premo}i u
svim glavnim elementima).
776
B. Lazi}, \eneral
\eneral...... str. 16.
777
Zbornik...
Zbornik... II
II/7,
/7, str. 379.
„nemilosrdno razbijati ~etni~ke bande i onemogu}iti svaki poku{aj uspo-

stavqawa wihove civilne vlasti”.778
Nema~ka obave{tajna slu`ba je u avgustu presrela Mihailovi}evo
nare|ewe za izvo|ewe sabotaà na pruzi izme|u Vrawa i Beograda, kao i
uputstva za obave{tavawe o stawu na saobra}ajnicama. Okomila se na ~et-
ni~ku mreù unutar legalnih srpskih vladinih struktura. Dok su do okto-
bra uhapsili oko 20 oficira, u decembru su ih toliko hapsili dnevno.
Mnoge su streqali, prema izve{taju upu}enom Hitleru, zajedno sa civi-
lima 15 do 30 dnevno;779 ve}inu su odvukli u Mauthauzen. Krajem 1942. godi-
godi-
ne Nemci su ubrzali raspu{tawe jedinica „legalizovanih” ~etnika. Sla-
li su ih u internaciju. Raspustili su ~ak i Pe}an~eve ~etnike, pa su oni
morali da se ukqu~e u Dràvnu straù. Uspeli su da likvidiraju skoro
celu sabota`nu organizaciju u Beogradu, posebno me|u èlezni~arima. Da
bi za{titio svoje pomaga~e, general Bader je pro{irio represalije na sve
funkcionere Nedi}eve dràvne uprave: 10 talaca za mrtvog i 5 za rawe-
nog funkcionera. Iz istih razloga iz kojih je general Aleksander o~eki-
vao sabotaè, Bader ih se bojao. Za svaku sabotaù nare|ivao je streqawe
do stotinu talaca. Sredinom decembra, ~etnici su u isto~noj Srbiji ubi-
li ~etvoricu i ranili dvojicu nema~kih slu`benika radne organizacije
Todt.. Nemci su se osvetili streqawem 250 Mihailovi}evih pristalica.
Todt
S ovla{}ewem na~elnika glavnog stana OKW OKW,, Bader je odlu~io da uhvati
Mihailovi}a. Izdao je detaqna uputstva kako treba {pijunirati me|u
~etnicima i kako ih ubijati. Surovim merama, Nemci su tako upla{ili
stanovni{tvo da je po~elo da se okre}e protiv Mihailovi}a. Javno je kri-
tikovalo wegove antinema~ke mere i sabotiralo ih. Morao je da ih povu~e.
Najve}a nema~ka vojna operacija protiv ~etnika na terenu bila je te
jeseni preventivno pro~e{qavawe Kopaonika, koji je jo{ 1941. godine, dok
je zajedno s partizanima napadao Kru{evac, zauzeo potpukovnik Keserovi}.
Pod imenom Kopaonik, operacija je zapo~ela 12. oktobra. Izvela ju je novo-
osnovana Sedma SS-divizija Princ Eugen, sastavqena od doma}ih folk-
sdoj~era, uglavnom banatskih, oja~ana sa tri bataqona bugarske vojske. Po-
{to se Keserovi} probio kroz wihov obru~, operaciju su shvatili kao
prakti~an deo zavr{avawa visoke {kole za ubijawe nedu`nog stanovni-
{tva. U svojoj okolini vi{e nisu imali koga da denunciraju, {to je, ina~e,
ina~e,
bila wihova specijalnost u civilu. U vreme gra|anske neposlu{nosti, hi-
qadu vojnika mo}ne nema~ke i bugarske sile opkolilo je sela Ma~kovac i
778
Hitlers, Karchmar, Draà... I,, str. 300.
Hitlers, po L. Karchmar,
779
PRO HS 5/932, „Fortnightly Appreciation of Events in Yugoslavia”, No.
No. 19.
Kriva Reka. Spalili su 70 ku}a i pobili vi{e od 600 qudi. Oko 70 mu{-
karaca, èna i dece uterali su u crkvu i spalili zajedno s wom.
Me|utim, prikazane aktivnosti nisu bile ono {to je 20. septembra
1942. godine zahtevao general Aleksander: trebalo je da ~etnici poru{e
èlezni~ke veze prema Gr~koj, izuzetno va`ne zbog oktobarske kontra-
ofanzive britanske Osme armije pod komandom generala Bernarda Montgo-
merija. On je, pobedom nad Romelom kod El Alameina 2. novembra, omogu}io
progon nema~kih tenkovskih divizija iz Egipta preko cele Kirenajke i
Tripolitanije ka zapadu; iz Alìra su protiv nema~ko-italijanskih sna-
ga u Libiji zapo~ele ofanzivu udruène ameri~ko-britanske snage, koje su
se pod komandom generala Ajzenhauera, u no}i na 8. novembar, iskrcale u
okviru operacije Torch /bakqa/ u francuskoj severnoj Africi (Alìru).
Koncentri~na ofanziva s istoka i zapada, koja je usledila, zavr{ena je
sredinom maja 1943. godine potpunim uni{tewem Romelovog tenkovskog
Afrika Korpsa u Tunisu. Osim pribli`no 300.000 dodatnih nema~kih i
italijanskih zarobqenika, od tog trenutka u Africi vi{e nije bilo SilaSila
osovine. Svoj zahtev od 20. septembra 1942. general Aleksander je poslao
preko kraqevske vlade; predsednik Jovanovi} ga je podrào. Me|utim, Mi-
hailovi} ga nije ispunio, jer nije hteo da stanovni{tvo izloì nema~kim
merama odmazde. Sa ciqem da generala neposredno podstakne na vojni~ko
nastupawe, kao i da ga kontroli{e, britanska vlada mu je u decembru, za
vezu na visokom nivou, poslala pukovnika Bejlija.
S mawim napadima i ru{ewima, srpski ~etnici su nastavili i tokom
1943. godine, kad se zbog raspu{tawa i posledwih odreda legalnih ~etni-
ka pove}ao broj ilegalaca u srpskim planinama; istovremeno se poboq{a-
la wihova organizacija. Podsticali su ih brojni britanski oficiri za
vezu, koji su se nalazili kod svakog ve}eg ~etni~kog odreda. Tako su se, na
primer, krajem avgusta ~etnici borili s Nemcima, Bugarima i qoti}evci-
ma, izme|u Uìca i â~ka, kao i Poège, Ariqa i Ivawice.780 Iz izve{ta-
izve{ta-
ja koji su poslale bugarske okupacione vlasti nema~koj komandi za jugo-
isto~nu Evropu, moè se porediti ~etni~ka aktivnost s partizanskom. Za
tri meseca, od jula do septembra 1943. godine, ~etnici su u isto~noj Srbi-
ji, gde je bilo i mnogo partizana, napali okupacione snage 278 puta (par-
tizani 636 puta), ubili su 22 Nemca i Bugara (partizani 41) i 61 Srbina
(partizani 218).781 To, dodu{e, na veoma uskom odse~ku, negira uop{tenu
780
Za taj podatak i prethodne navode vidi J. Tomasevich, Chetniks str. 206 i
prethodne.
781
„The Mansfield Report”,
Report”, str. 334.
tvrdwu da su se protiv okupatora borili samo partizani. Vidimo tako|e

da su ~etnici zaostajali za partizanima u ubijawu Srba.
Jo{ pre sloma Italije, naro~ito posle wega, ~etnici su izveli niz
napada na zavojeva~e. Kapetan V. Mensfild je izvestio pretpostavqene da
je posle predaje Italije Mihailovi} naredio svojim ~etama da napadaju
saobra}ajnice i nema~ke jedinice.782 U okviru toga, kao {to izve{tava B.
Lazi}, „@agubi~ka brigada kapetana B. Radovanovi}a... u septembru 1943.
napala je nema~ke jedinice u okolini najve}eg rudnika bakra Bor, i sve ih
razoruàla. Nemci su dovezli poja~awe i zauzvrat spalili sva okolna se-
la. U oktobru je Boqeva~ka brigada pod komandom Radomira Petrovi}a –
Kenta, napala i razoruàla nema~ke i bugarske jedinice uz prugu ka bor-
skom rudniku. Nemci su avionima bombardovali sela Zlot i [arbanovac.
U novembru 1943. godine, u borbi s Nemcima kod sela Trnovac, blizu sre-
skog grada Negotina, pao je u zarobqeni{tvo na~elnik {taba Timo~kog kor-
pusa Petar Mihailovi}; odveli su ga u koncentracioni logor Dahau, a celu
prate}u ~etu {taba pobili. Ubrzo potom, jedinica Timo~kog korpusa na-
pala je nema~ku kasarnu i zgradu gestapoa u Negotinu.” Iz drugih izvora
znamo da su ~etnici, u saradwi s britanskim oficirima, 14. oktobra pre-
kinuli saobra}ajne veze izme|u Vrawa i Pre{eva, kao i izme|u Ni{a,
Vrawa i Kumanova; 25. oktobra, ~etnici potpukovnika Pileti}a napali su
brodove u Gvozdenim vratima na Dunavu; 12. decembra Mihailovi} je nare-
dio pukovniku Pavlovi}u da organizuje ru{ewe saobra}ajnica uz Dunav.783
Sli~nih saop{tewa ima i za druge delove Srbije: „Komandant Vraw-
skog korpusa kapetan Bora Mani} napadao je u jesen... okupatorska upori{ta
i izvodio sabotaè du`... pruga i puteva koji vode u Bugarsku i Gr~ku. U
kru{evskom srezu Rasinski korpus majora Keserovi}a razbio je Drugi i
Tre}i puk dobrovoqa~kog (qoti}evci – A. B.) korpusa, ... pri ~emu je koman-
dant Tre}eg puka Du{an Markovi} ubijen, a komandant Drugog puka Mari-
slav Petrovi} rawen. Nemci su proglasili opsadno stawe, ...oduzeli ~et-
nicima pojedina oslobo|ena mesta, osve}ivali se nad stanovni{tvom i orga-
nizovali hajke i blokade po planinskim predelima, kuda su se ~etnici
sklonili.” Ni{ta druga~ije nije bilo ni u zapadnoj Srbiji. „Komandant
Prvog ravnogorskog korpusa kapetan Vu~kovi} 25. septembra sukobio se s
Nemcima kod sela Svra~kovci. U prethodnim borbama pao je komandant Ta-
782
N. Milovanovi}, Kontrarevolucionarni
Kontrarevolucionarni... ... I,, str. 135-36.
B. Lazi}, \eneral
783
\eneral...,
..., str. 18-19; vidi i R. P. Kent, êtnici isto~ne Srbije, Kraguje-
Lees, The Rape..., str. 152 i d. i dr. (za sabotaè, koje je uz
vac 1999. Pogledi, str. 103, i M. Lees,
pomo} kapetana Bore Mani}a i jo{ dvojice komandanata vodio M. Liz).
kovske brigade, potporu~nik Krsta Kqaji}, koji je godinu dana ranije, u na-
padu na nema~ki i dobrovoqa~ki garnizon u selu Qig, izgubio ruku. Ubrzo
potom, Nemci su zarobili poru~nika Radojka Jovanovi}a, koji ga je zame-
nio na poloàju. Na teritoriji istog korpusa u Draga~evu, nema~ke kazne-
ne jedinice, koje su postavqale blokade, pretraìvale teren i spaqivale
sela, krajem oktobra, kod sela Gorwi Dubac, presreli su ~etnici i razbili
ih, pri ~emu je ostalo nekoliko desetina mrtvih Nemaca. Jedinice Poè-
Poè-
{kog korpusa napale su u avgustu sresko mesto Ariqe, zarobile ~etu Buga-
ra i zatim, pod komandom zapovednika korpusa kapetana Milo{a Markovi-
Markovi-
}a i poru~nika Filipa Ajda~i}a, u borbi, izme|u Sje~e Rijeke i Kosjeri-
Kosjeri-
}a, uni{tile êtvrti dobrovoqa~ki puk (qoti}evaca – A. B.), zaplenile
sva motorna vozila, me|u wima kamione i bojna vozila i ubile wegovog ko-
mandanta Henrika Lautnera. Nemci i Bugari, koji su s namerom da opkole
i uni{te ~etni~ke snage tokom protekla dva meseca organizovali dve veli-
ke blokade tih podru~ja – po prvi put i {tab generala Mihailovi}a, pri
~emu su spalili naseqa Prawane, Kamenicu i Gojnu goru, nekoliko stoti-
na seqaka odveli u koncentracione logore, a najvi{e wih postreqali –
okupili su tri divizije za jo{ jedan poku{aj da uni{te ~etni~ke grupe u
~etiri sreza zapadne Srbije.”
„Odmah posle ~etni~kog uni{tewa Dobrovoqa~kog puka, Nemci su s
prispelim poja~awem popalili sve ku}e u mestu Sje~a Rijeka i sa {est
aviona bombardovali sresko mesto Kosjeri}, zatim i mnoga druga naseqa.
Jedinice Zlatiborskog korpusa zauzele su Bajinu Ba{tu, mesto na grani-
ci izme|u Srbije i Bosne, Drugi grani~ni korpus Javorski, borio se s ar-
nautskim jedinicama u slu`bi Nemaca, gde je pao komandant Moravi~ke
brigade poru~nik Uro{ Katani}.”784
Posle sloma Italije, ~etnici su oslobodili brojna, do tada okupira-
na mesta, posebno u Sanxaku, Crnoj Gori i isto~noj Bosni. Pqevqa, Priboj,
Prijepoqe, Bijelo Poqe i Nova Varo{ u Sanxaku; Kola{in, Berane, Moj-
kovac, Andrijevica, Grahovo, Vilusi, Velimqe i Danilovgrad u Crnoj Go-
ri; Pale, Rudo, Fo~a, Gora`de, Vi{egrad, âjni~e, êlebi} i Kalinovik
na Drini u isto~noj Bosni; Sokolac, Rogatica i Zvornik u severozapadnoj;
Nevesiwe, Gacko i Bile}a u isto~noj Hercegovini; Bajina Ba{ta i Var-
784
Uglavnom prema telegramu Mihailovi}a generalu @ivkovi}u od 15. novembra 1943.
PRO HS 5/460). D. Martin je prikupio iz, do tada otvorenih SOE arhiva, skoro 20
godine (PRO
stranica
strani ca dug „Kronolo{ki kompendij” ~etni~kih akcija i okupatorskih uzvratnih dejsta-
(The Web...
va, izme|u avgusta i decembra 1943. godine (The Web... str. 129-149). Memorandum Forin ofi-
(Patriot... str. 83).
sa, od 19. novembra 1943, o wima nije ni{ta znalo (Patriot...
di{te u Srbiji samo su na brzinu pobrojani gradovi.785 Delimi~no se to do-

godilo na osnovu radijskog uputstva britanskim oficirima za vezu, prim-
qenog posle kapitulacije Italije, da italijanske ~ete na svom podru~ju,
nerazoruàne, preuzmu pod britansku komandu (osim divizije Venecija,
do{le su u obzir jo{ divizija Emilija i Ferara na Cetiwu, u Boki Kotor-
skoj i u Dubrovniku, kao i Taurinense u okolini Nik{i}a i u Hercegovi-
ni), ako èle da se sa ~etnicima bore protiv Nemaca. Tako su, na primer,
~etnici, u prisustvu pukovnika Bejlija, 12. septembra zauzeli Priboj na
Limu. Predala se italijanska jedinica od 1.500 qudi divizije Venecija.
Oru`je je, po nalogu pukovnika Hadsona, ostalo kod Italijana, jer su, pre-
ma uputstvu, pre{li pod savezni~ku komandu. Nefa{isti~ki deo Itali-
jana pridruìli su ~etnicima.786 BBC je osvajawe Priboja pripisao par-
tizanima.
Pukovnik Bejli je iz Kaira primio jo{ i posebnu naredbu da krene u
Berane u Crnoj Gori, gde je bilo sedi{te divizije Venecija, i od koman-
danta izdejstvuje wenu predaju. Po{to se ~inilo da ~etnici majora \or|i-
\or|i-
ja La{i}a, koji su se nalazili u okolini Berana, nisu dovoqni za taj zada-
zada-
tak, pratili su ga major Luka~evi}, kapetan Perhinek787 i pukovnik Savo
Vukadinovi} (Mihailovi}ev delegat za Crnu Goru, Sanxak i Boku), sa oko
300 ~etnika. Da bi mogli da se probiju do Berana, na gorwem toku Lima, 11.
septembra, napali su nema~ku bazu u Prijepoqu, koja ga je zauzela dva da-
na ranije, posle odlaska Italijana. Uz pomo} muslimanske milicije, ne-
ma~ka baza je odbila ~etni~ki napad, ali je posle dva dana bila prisiqena
prisiqena
da napusti grad. U sukobima su Nemci imali oko 200 mrtvih, a gubici ~et-
nika su dostigli 150 boraca.788 Do Berana, uz Lim, ~etnici su stigli 14.
septembra. Komandant divizije, general Antonio Oksilija, bio je spreman
785
Zbornik...
Zbornik... I/16,
/16, str. 129 i d.; Borislav Todorovi}, „U Draìnom {tabu”, u R. Kneè-
Kneè-
vi}, Kwiga... I,, str. 333-54. Zato partizani vi{e od mesec dana nisu znali da se jedinica
predala saveznicima – ~etnicima. Krajem oktobra, nastojali su da im uz pomo} Italijana
oduzmu grad. Tada su od Uìca ve} prodirali Nemci. êtnici su poku{ali da ih zaustave
kod Zlatibora (O. ( . c.,., str. 137). Partizani su im, dakle, upadali u le|a.
786
Perhinek je u nekim svojim naredbama Nemce i muslimansku miliciju nazivao
neprijateqima. Nemcu su ga zato 3. marta 1944. godine u Sjenici uhapsili i predali vojnom vojnom
sudu. Izdao ga je kolega.
787
Zapis uzima u obzir i bele{ke M. ]ukovi}a, mawe povoqne po ~etnike, Sanxak Sanxak...
...
str. 424-25; po partizanskim podacima, gubici nema~ke jedinice bili su znatno mawi ((Zbor- Zbor-
nik... I/16,
/16, str. 92); za ~etni~ke gubitke vidi PRO HS 5/960.
788
PRO HS 5/934, zapis od 26. oktobra 1943. godine. Druge delove Venecije, kao i divi-
zije Ferara i Emilija razoruàli su Nemci jo{ u septembru (Zbornik... (Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 92).
da im se preda sa pribli`no 1.000 vojnika. Kad je Bejli to ~uo, lukavo je

zamolio ~etni~ke oficire da mu dozvole da s Oksilijom razgovara u ~eti-
ri oka. Kad je zavr{io razgovor, saop{tio im je da se divizija Venecija
upravo pot~inila savezni~koj komandi. Italijanska vojska je, kao „savez-
ni~ka”, zadràla oru`je, a ~etnici su ostali kratkih rukava; za nagradu,
BBC je poslao u svet vest da su Nemce u Prijepoqu pobedili partizani,
dok o predaji divizije ~etnicima nije znao ni{ta da kaè. Zato se i danas
smatra da se divizija Venecija predala partizanima. Tu „istorijsku isti-
nu” uteruju u la` kako partizanska, tako i ~etni~ka informacija da je
Venecija 10. oktobra pre{la na stranu partizana, koji su je s delovima di-
vizije Taurinense – wih je razoruào P. Ba}ovi}789 – reorganizovali u
pet brigada nove divizije Garibaldi.790 [ta je radila tokom mesec dana?
Ve}ini tih novih savezni~kih snaga oru`je su kasnije oduzeli partiza-
ni.791 Po pri~awu generala Oksilije, napali su ih u trenutku kad su naj-
mawe mislili na bilo kakve sukobe.792
êtnici pod komandom majora Ostoji}a, u prisustvu Armstronga, Saj-
ca i Hadsona, zauzeli su 5. oktobra Vi{egrad, u kojem je bilo jako usta{ko-
-nema~ko upori{te od 800 qudi. Ubili su nekoliko stotina. Ubrzo potom,
nekoliko kilometara daqe, digli su u vazduh gvozdeni uskotra~ni èlez-
ni~ki most preko Drine duìne 150 metara, ispod mesta gde se Lim uliva
u wu (eksploziv je postavio britanski major Ar~i Xek), pre toga jo{ ~eti-
ri mosta sredwe veli~ine na pritoci Drine Rzavu, od Vardi{ta do Vi{e-
grada. Armstrong je o tome odmah obavestio SOE u Kairu, a BBC je sve pri-
pisao partizanima. Pravi krivac bila je, ~ini se, PWE
PWE,, koja je odlu~ivala
o emisijama BBC
BBC--ja. Kad je Armstrong saznao za to nepo{tewe, protestvo-
vao je depe{om 18. novembra, upu}enom SOE u Kairo: „Bejli je bio s Mihai-
lovi}evim snagama kad su zauzele Priboj, Prijepoqe i Berane. Sam sam vi-
deo zauzimawe Vi{egrada, ru{ewe mostova, i znam da je Ostoji} zauzeo
Rogaticu. Mihailovi}u nisu priznali ni jednu od tih akcija, iako sam vas
izvestio. Kad su partizani isterali wegove snage, BBC ih je hvalio. Poka-
Poka-
789
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 55-56, 181.
790
Iz razumqivih razloga, za Jugoslaviju nema podataka u kojoj meri su pri tome
pomagale partizanske veze s italijanskim oficirima – ~lanovima KP Italije. Za Gr~ku
je poznato da se divizija Pinerolo, stacionirana u Tesaliji, koju je predao komandant
general Infante britanskim oficirima za vezu, uz pomo} takvih veza raspala, i da je na
kraju svo oru`je stiglo u ruke komunisti~ke ELAS ELAS.
791
Setz, Mihailovi}..., str. 117, tako|e 103.
A. Setz,
792
PRO WO 202/140. Ironi~na opaska se odnosi na Fic(roj) Meklina. Pokazuje ko-
liko je kriti~ki Armstrong gledao na wegov rad kod partizana.
ìte to drugu Ficu.”793 Hadson se jo{ posle rata qutio na istori~are, koji
su tvrdili da se Mihailovi} uop{te nije borio. Na savetovawu u St. Ento-
ni Kolexu u Oksfordu, od 10. do 16. septembra 1962. godine, izjavio je da
takva tvrdwa „jako kompromituje rad ozbiqnog istori~ara”.794
Ameri~ki oficir za vezu Mensfild, u ~lanku „Mihailovi} i Tito”,
u junu 1946. godine napisao je o tim doga|ajima slede}e: „U oktobru 1943. go-
dine, posle uspe{nog zauzimawa Vi{egrada, gonili smo ostatke nema~kih
~eta preko Rogatice prema Sarajevu; pobeda (zauzimawe Sarajeva – A. B.)
nam je izmakla, jer nas je sa desnog boka napala partizanska grupa (ni ma-
we, ni vi{e, nego dve divizije – A. B.) i naterala na povla~ewe.” BBC je
pobedu nad Nemcima pripisala partizanima, iako su oni, u stvari, napa-
li ~etnike, koji su pod vodstvom Ostoji}a isterali Nemce.795 Armstrong je,
~ini se, bio svedok i partizanskom upadu u le|a ~etnicima, kad su ~etni-
ci napadali nema~ko-usta{ko upori{te od 4.000 qudi u Sokolcu na Roma-
niji. Zbog toga je napad propao.796 Mensfild generalizuje: „Gde god da su
bili, ameri~ki oficiri su videli kako su partizani napadali ~etnike.
To nije bila ~etni~ka propaganda... âk i kada su ~etnici napadali ne-
ma~ke garnizone, partizani su im upadali u le|a.” Zato ne iznena|uje {to
je Mihailovi} 7. novembra, dakle, posle gorkih iskustava iz prvih poku-
{aja partizana da se probiju u Srbiju, izdao direktivu svojim komandan-
tima „da ne smeju izbegavati napade s le|a na komuniste, ni u slu~aju kad
napadaju okupatorska upori{ta, da ih spre~imo da do|u do oru`ja, kao {to
su i oni nas napadali s le|a, kad smo mi napadali Nemce i usta{e”.797 Kad
je britanski oficir za vezu kod Radoslava \uri}a, ~etni~kog komandanta
podru~ja oko Pri{tine, o toj direktivi odmah obavestio pretpostavqene,
Britanci su iskoristili vest kao dodatni razlog za prekid kontakata s
Mihailovi}em.798 O jednakim nare|ewima Tita i partizanskih napada u
le|a ~etnicima, niko nije saop{tavao. I s obzirom na pripisivawa tih i
mnogih drugih doga|aja partizanima, Mensfild nije bio u sumwama. „Ame-
rikanci, poslani k Mihailovi}u, uvideli su svu la`nost podataka koje je
saop{tavao Tito, a Britanci objavqivali.” âk je i Bejli izve{tavao da
je zbog svega toga BBC u Srbiji ostao bez ikakvog propagandnog efekta.
793
Deroc, British...
M. Deroc, British..., str. 91.
794
R. Ze~evi}, Kwiga
Kwiga...... II
II,, str. 345-356; vidi i str. 362. Sli~no svedo~ewe, u julu 1946.
godine, kapetan V. Mensfild objavio je i u francuskoj reviji Carrefour Carrefour.
795
PRO HS 5/460, WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 13. Vidi i „The Mansfield Report”,
Report”, str. 337.
796
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 144-45.
797
E. Barker,
Barker, Some Factors: ..., ..., str. 39-40.
798
W. Bailey,
Bailey, „British policy... str. 82, sh. prevod, str. 431.
Za svoje postupke, Bejli se kasnije opravdavao: „Naàlost, pokazalo

se”, kaè, „da nije bilo mogu}e obuzdati partizanske snage iz zapadne Bo-
sne i Hercegovine da ne upadaju na ona podru~ja, koja su ~etnici oduzeli
Italijanima i Nemcima (uglavnom u dolini Lima), iako je Mihailovi} na
Armstrongov zahtev – temeqio se na op{tim uputstvima glavnog komandan-
ta za Sredwi istok – povukao svoje snage pred napredovawem partizana, ka-
ko bi spre~io sukobe s wima.”799 Suprotno tome, oficiri za vezu kod parti-
zana ni prstom nisu maknuli da partizani ne napadaju ~etnike.
Tito je jo{ 10. septembra Drugoj proleterskoj diviziji dao uputstvo:
„... razbijte i onemogu}ite ~etni~ku mobilizaciju... jo{ uvek se ne upu
upu{-
{-
tajte u ve}e borbe s Nemcima.” Mesec dana kasnije, i Drugom korpusu: „Va{
zadatak sada je: potpuno proterati ~etnike.”800 Tako su partizani mogli
da nesmetano ko koriste
riste taktiku zauzimawa ~etni~kih teritorija, koju su
uspe{no isprobali jo{ u „osloba|awu” teritorije Uì~ke republike u
jesen 1941. godine. Po~eli su s Pqevqima, Prijepoqem, Bijelim Poqem,
Andrijevicom, Kola{inom i Novom Varo{i, i nastavili s drugim mesti-
ma.801 P
Pri
ri tome im je pomagalo ve} poznato nare|ewe mar{ala Badoqa – iz-
dao ga je u sporazumu s vrhovnom savezni~kom komandom za Sredozemqe
AFGQ)) u Alìru, prema kojem su italijanske snage morale da se pridru-
(AFGQ
è partizanima.
Potpukovnik Hadson je u izve{taju od 21. aprila 1944. godine tada{we
tada{we
doga|aje ovako rezimirao: „Kad se Italija sru{ila, Mihailovi} je svojim
~etnicima u Sanxaku naredio da udruè svoje snage s Italijanima i usme-
re ih protiv onih Nemaca, koji su ostali tamo. Tako su do{li u konflikt
s partizanima. Partizani su zakqu~ivali sporazume na ra~un ~etnika, ko-
je su isterali iz svih gradova u Sanxaku koje su oni oduzeli Nemcima.”802
Rezime vaì i za druga podru~ja. êtnici su neke od izgubqenih mesta,
ina~e, ponovo osvojili (Gacko, Rudo, Vi{egrad i Zvornik) u velikoj [e- [e-
stoj ofanzivi, u kojoj su Nemci zauzimali dotada{we italijanske terito-
799
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 280-82 i 367.
800
Zbornik
Zbornik...
... I/16,
/16, str. 96, 106, 126 itd.; Mihailovi}ev telegram broj 138 od 20. okto-
bra preko Baltimora, R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 225.
801
PRO HS 5/934.
802
Dowi manastir sa crkvom doma}eg sveca Vasilija, koji je i osnovao manastir, i sta-
rim dvorcem kraqa Nikole, leì na visini od 700 metara pod kamenitim stenama Ostro{-
kih Greda, iznad doline Zete, teritorije Bjelopavli}a. Gorwi manastir, sa crkvicom â- â-
snog Krsta, gde se nalaze relikvije sveca, uzidan je u kamenite stene planine na visini od
900 metara i te{ko je dostupan. Po ube|ewu me{tana, to je tre}e najsvetije pravoslavno me-
sto, odmah posle Jerusalima i Hilandara.
rije sve do obale, zajedno s ostrvima; isto tako, ve}inu krajeva, zauzetih
od strane partizana, tako|e su osvojili Nemci, naj~e{}e bez otpora.
U takvim okolnostima, partizani nisu propu{tali nijednu priliku
za ubijawe ~etnika, ~emu je sve vreme pripadala prednost pred borbom s
okupatorima. Sve snage su postavili za uni{tewe najmo}nijeg ~etni~kog
upori{ta plemena Vasojevi}a. U no}i na 14. oktobar Peta crnogorska briga briga--
da (Tre}e udarne divizije), pod vo|stvom komesara Blaà Jovanovi}a, opko-
lila je ~etni~ki {tab pukovnika Baje Stani{i}a i generala Blaà \uka- \uka-
novi}a u manastiru Ostrog, jugoisto~no od Nik{i}a, i nekoliko stotina
~etnika s wima. Zauzela je dowi manastir, odakle je ve}ina ~etnika po-
begla; Stani{i} i \ukanovi} su se sklonili u gorwi manastir.803 Tamo su
ih partizani opsedali pet dana. Kad je ponestalo vode, \ukanovi} se sa ne-
koliko oficira i li~nom straòm predao. Stani{i} je, kao parlamenta-
rac, hteo da s prozora pregovara o predaji, ali su ga, u skladu s revolucio-
revolucio-
804
narnim ratnim pravom, pokosili mitraqezima. Me{tani i danas pri~a-
ju da tri dana niko nije smeo da u|e u sobu u kojoj je pao, toliko su ga se bobo--
jali. \ukanovi}a su po kratkom postupku, zajedno s trideset dvojicom ofi ofi--
cira, streqali na licu mesta. La{i} im je kod Podgorice jedva pobegao.
Sva opisana Mihailovi}eva dejstva u Kairu su zna~ila malo, pa ni-
{ta. Naprotiv, moèmo opravdano pretpostaviti da je Kairo nerviralo to
{to je Mihailovi} uspe{no dejstvovao na podru~jima koja je rezervisao za
partizane. Izve{taj SOE od 1. juna 1943. godine izri~ito navodi da je na-
log za povla~ewe Mihailovi}a preko Ibra imalo za ciq da se „obezbedi
prostor partizanima i da im se omogu}i povla~ewe pred nema~kom ofanzi-
vom”.805 Zbog toga se lord Selborn „na svom poloàju, a to je poloàj {efa
SOE”,
SOE ”, razqutio na Kairo, jer „va{ nalog pokazuje da ste u vezi sa zonom su-
(arbitrated)) u korist partizana... Nalog da AH
koba samovoqno odlu~ivali (arbitrated AH/31
/31
(tada{wi SOE kod za Mihailovi}a) napusti teritoriju na kojoj se sukob-
qavaju partizani i ~etnici, u suprotnosti je s duhom uputstva... Vlada We-
govog veli~anstva podràva AH AH/31,
/31, ali mu je saop{tila da vi{e ne}e, ako
ne prestane da napada partizane u Crnoj Gori... Pogre{no je, dakle, dotura-
ti oru`je partizanima u Crnoj Gori, osim ako, i dokle god oni ne obe}aju da
ne}e napadati AHAH/31,
/31, ili HMG ne odlu~i da vi{e ne podràva AH AH/31.”
/31.”806
803
Mihailovi} je doga|aj opisao malo druga~ije ((PRO PRO HS 5/460). V. Dedijer mnogo
(Dnevnik II,
op{irnije, ali u su{tini jednako (Dnevnik II, str. 560-65, nap.).
804
„Activities in Jugoslavia”, PRO HS 5/931.
805
Telegram Kairu Alpha broj 976, od 6. juna 1943, PRO HS 5/931.
806
Ph. Auty i R. Clogg, British Policy...,
Policy..., str. 248.
Kod ovakvog odlu~ivawa sa zakulisnim ciqevima, nije neobi~no {to

u literaturi ni danas nije jasno ko je zapravo skrivio izdaju „ibarskog” na-
re|ewa. Bejli priznaje da je ideja bila wegova i Hadsonova.807 Pitawe se,
dakle, odnosi samo na izvo|ewe. Na~elnik ju`nog odseka u Forin ofisu,
Daglas Hauard, bio je uveren da ga je Bejliju poslao lord Glenkoner, dok je
Bejli, u razgovoru s D. Martinom, krivio B. Dejvidsona. B. Dejvidson je ne-
girao da je on bio pisac. Jo{ 1987. godine krivio je lorda Glenkonera. Kao
na~elnik kairske SOE
SOE,, on je sigurno bio odgovoran za „neuspe{ne ME pred-
808
loge”. Pouzdano izgleda samo to da nalog nije proiza{ao iz Forin ofisa.
Protiv operativne podele jugoslovenske teritorije na vojne zone, zbog mo-
gu}ih posleratnih posledica, bio je za definisawe evropskih granica.
O zakulisnom delovawu Kaira saznajemo ne{to vi{e od M. Liza. Kai-
ro nije samo prikrivao antiokupatorske uspehe ~etnika, ve} ih je ~ak i
onemogu}avao. Kao {ef Fugue, (pod)misije kod ~etnika jugoisto~ne Srbije,
kapetan Liz je organizovao sabotaè na glavnim saobra}ajnicama; sli~no
su radili i {efovi nekih drugih misija u okolini. Najzna~ajniji objekat
je bio most preko Morave u Vladi~inom Hanu kod Vrawa. Priznaje da je bez
Mihailovi}eve ili \uri}eve saglasnosti bilo te{ko pridobiti lokalne
~etni~ke komandante za akcije, ali je vi{e puta uspeo. Kairo je unapred
predvi|ene akcije ~esto opozivao i zabrawivao one koje su predlagale mi-
sije. Najkarakteristi~niji razlog bio je u nedostatku obe}anog oru`ja i
municije, iako su (i, pre svega, zato {to) upravo tada Englezi po~eli da
{aqu partizanima mnogo i jednog i drugog. M. Liz je uveren da se radilo o
namernoj sabotaì qudi u kairskoj SOE SOE,, koji su hteli da diskredituju
hailovi}evce.809
mihailovi}evce.
mi
Umesto preme{tawa preko Ibra, Vilson je 9. decembra 1943. godine,
preko Armstronga, zahtevao od Mihailovi}a da sa svojim snagama digne u
vazduh dva ve}a èlezni~ka mosta, jednog na Moravi kod Cerovog, severo-
zapadno od Kru{evca, i drugog na Ibru, na drumskoj raskrsnici za Jo{ani-
Jo{ani-
~ku Bawu, severno od Ra{ke.810 General je pristao, iako se suprotstavqao
807
Dejvidson nije iskqu~io mogu}nost da je telegram fizi~ki napisao pukovnik G.
Tejlor. Prema C. Fotich, War
War...
... str. 226, nap., poslao ga je bez znawa {efova niì oficir
naklowen partizanima. D. Martin je mislio da }e se stvar objasniti posle otvarawa SOE
Web... str. 151). U onima koji su otvoreni u julu 1997. godine ((PRO
arhiva za javnost ((Web... PRO HS 5)
ja nisam na{ao obja{wewe. Ako je iza svega konce mrsio X. Klagmen, stvar }e ostati ne-
razja{wena i u budu}nosti.
808
Lees, The Rape... str. 158 i d., 239 i d., 256 i d.
M. Lees,
809
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 905-06.
810
Izve{taj britanske misije SOE Kairo, WO 202/140.
ru{ewu mosta severno od Ra{ke, jer je u blizini bio logor bosanskih iz-
beglica, koje bi postale `rtve nema~kih represalija. „Sasvim je svejedno,”
komentarisao je, „ako na istoj pruzi poru{imo most ju`no od Ra{ke”. Vil-
sonov zahtev je bio nekakav ultimatum, koji su Britanci postavili Mihai
Mihai--
lovi}u za nastavak kontakata s wim. Trebalo je da ga ispuni do 29. decem-
bra. Mihailovi} je s brigadirom Armstrongom prou~io operativne aspekte
diverzije i naredio potpukovniku Keserovi}u da je izvede u prvoj polo-
vini januara. Zbog opasnosti da }e partizani, u me|uvremenu, prodreti na
planine Javor i Draga~evo, to se nije dogodilo. Armstrong je sumwao da je
izgovor izmi{qen, ali je Mihailovi}, bar na po~etku, morao ozbiqno da
se priprema za diverziju. Javorski korpus V. Luka~evi}a, koji je trebalo
da je izvede – kao {to znamo, u to vreme je s Nemcima imao dogovor o nena-
padawu – dobio je preporuku da na dan slawa izvidnica pribave Nemcima
„{to vi{e ’rakije’”. Dodajmo da je savezni~ko vazduhoplovstvo u to vreme
imalo ve} dovoqno bombardera dugog doleta, koji su bez ve}ih rizika mo-
gli da izvr{e taj zadatak, ali je êr~il ipak radije izloìo srpsko sta-
novni{tvo represalijama Nemaca, nego svoje pilote wihovoj protivprotivvaz-
vaz-
du{noj odbrani. Za Mihailovi}evo oklevawe mogao je biti kriv i BBC BBC,, ko-
ji je wegove uspehe pripisivao partizanima. Zbog toga je general bio toli-
ko besan da je izjavio da bi bio najsre}niji kad ga BBC jednostavno vi{e ne
bi ni pomiwao.811
Kao {to vojni~ka aktivnost u jesen 1943. godine Mihailovi}u nije ko-
ristila, ni wegovo oklevawe krajem leta nije mu {kodilo. Kao {to znamo,
SOE je ve} 19. novembra 1943. godine predloìla stopirawe pomo}i Miha-
ilovi}u i opozivawe misija kod wega, kao i preno{ewe jednog i drugog kod
Tita. I nare|ewe kairske SOE britanskim oficirima za vezu kod Mihai-
lovi}a da napuste svoje poloàje i probiju se k partizanima, tako|e je iz-
dato pre roka koji su mu postavili (12. decembra). Zato je bila opravdana
sumwa da su ultimatumom Mihailovi}a jednostavno vukli za nos. Kapetan
811
U „Statement on Evacuation of British Missions” od 24. decembra 1943. godine, u ve}
pomenutoj „Note on Evacuation...” od 21. decembra, i jedno i drugo poslano potpukovniku
Dikinu, Force 133; PRO HS 5/901.
D. Martin kaè, da je tokom posledwih godina nekoliko pisaca izrazilo mi{qewe da
je Klagmen, kao deo sovjetskog podzemnog aparata, na izvestan na~in odgovoran za britansko
prebacivawe od Mihailovi}a na Tita. To se te{ko moè dokazati, jer se na nekoliko hiqa-
da stranica, kroz koje se probio u PRO, Klagmenovo ime pojavquje samo dva ili tri puta
The Web... str. 9). Iako ne mogu re}i da li navedeni dokumenti HS
(The HS5/901
5/901 spadaju me|u Mar-
tinovih „nekoliko hiqada stranica”, sigurno je, da podràvaju tezu „nekoliko pisaca” i
wegovu.
Klagmen se pla{io da Mihailovi}, najzad, ne izvede zahtevane sabotaè.

Zato se suprotstavqao odlagawu prekida s wim do postavqenog roka. Jo{
ranije je naglasio da ru{ewe mostova nije postavqeno kao uslov za nastav-
qawe kontakata.812 Cela stvar se ~ak i ministru za spoqne poslove Idnu
~inila
~i nila toliko sumwivom da je u memorandumu êr~ilu od 28. novembra
1943. postavio neprijatno pitawe: „Da li nameravate, ako izvr{i (Mihai-
(Mihai-
lovi} – A. B.) to {to zahtevate, da tu okolnost ne uzmete u obzir i istra-
jete na svojoj preporuci da odmah prekinemo s wim?”813 Da se zaista radi-
lo o izigravawu Mihailovi}a, potvr|uje i zakqu~ak na sednici kairske
SOE 3. decembra 1943. godine, kojoj je prisustvovao ambasador Stivenson, i
koji ga je saop{tio britanskoj vladi: „Zahtevana operacija bi morala biti
takva da se sa sigurno{}u moè o~ekivati da Mihailovi} ne}e mo}i da je
izvr{i.”814 Mihailovi} je 23. decembra predloìo britanskoj vladi da po-
sreduje da do|e do sastanka izme|u wega i partizana; naveo je ~ak i mesto
gde bi trebalo da se to dogodi. Tre}eg januara primio je odgovor da britan-
ska vlada ne namerava da posreduje. Po Mihailovi}evoj izjavi, ~ak je i
Armstrong bio iznena|en.
Mihailovi} je bio svestan toga da Britanci ne misle ozbiqno.815 Oba
mosta bila su za{ti}ena sistemom bunkera i tenkovima, ~ije je savladava-
we zahtevalo te{ko oru`je. Mihailovi} ga nije imao. Zato nije ~udno {to
je naredio majoru Radoslavu Cveti}u, komandantu Javorskog korpusa, koji
je trebalo da izvede operaciju, da sa~eka. Istovremeno je po~eo da ometa
kontakte engleskih oficira sa terenom.816 S wima je imao vi{e neprijatnih
neprijatnih
iskustava. êsto su preuzimali operativno rukovo|ewe napadima ~etni~-
kih jedinica na Nemce; pri tome nisu uvek bili uspe{ni. Iz septembra
1943. poznat je slu~aj majora Erika Grinvuda, oficira za vezu kod majora
Puni{e Ve{ovi}a, komandanta Timo~kog korpusa u okolini Bora. Zahte-
vao je napad na ~etvorostruko brojniju i mnogo boqe naoruànu nema~ku
jedinicu,
je dinicu, a pri tome je napad tako nespretno pripremio, da su ga Nemci
otkrili i ~etnicima naneli nepotrebne gubitke. Tako|e, zahtevao je da
napadnu
na padnu rudni~ka
rudni~ka postrojewa, bez obzira na `rtve. Stoga je Mihailovi}
naredio da se major Grinvud, koji je „zbog neke mawe sabotaè do{ao da po-
ru{i na{a sela” protera, zajedno sa celom svojom pratwom.817
812
WO 201/1599.
813
PRO FO 371/37617, objavqeno u Zbornik
Zbornik...
... XIV
XIV/3,
/3, str. 897.
814
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 266.
815
Saop{tewe misije „Seizure”
„Seizure”,, od 11. decembra, PRO WO 202/140, sheet 371.
816
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 157.
817
R. i @. Kneèvi}, Sloboda... str. 118-19, koji objavquju zabele{ku s tog sastanka.
êr~il udaje kraqa za Tita
Britanska politika je u kraqu Petru, iako je, nesumwivo, imala za

ciq da ga odrì na prestolu, videla, u najmawu ruku, pagata u svom taro-
taro-
ku s Titom. Trebalo je samo da ga najavi u pravom trenutku i sa~eka na po-
sledwu rundu. Zato êr~ilu nije smetalo {to se igra razvijala u {iro-
kom rasponu, od inicijative za kontakte izme|u wega i partizana, preko
„trade off” ideje Forin ofisa da Titu daju na znawe da ne}e biti prekida s
Mihailovi}em, sve dok ne pristane na saradwu s kraqem, i Meklinove va-
rijante, prema kojoj bi mar{alu saop{tili da ne priznaju AVNOJ i osta-
ju kod kraqa i izbegli~ke vlade, ali }e i daqe dobijati pomo}, do êr~i-
love ideje neme razmene, po kojoj bi vlada jednostrano iskqu~ila Mihai-
lovi}a i ~ekala na Titovu protivuslugu. Radilo se ipak o odnosima me|u
xentlmenima.
Kraq je za êr~ilove namere s Mihailovi}em saznao pre odlaska u
Kairo, u septembru 1943. godine, i to u formi pretwi, tokom zajedni~kog
ru~ka. Nisu mu bile nove. Major P. Bougi, jedan od nadle`nih za Jugosla-
viju u SOE London, jo{ je 29. decembra 1942. godine pomenuo {efu vojnog
kabineta predsednika izbegli~ke vlade, majoru @. Kneèvi}u, da ne mogu
da {aqu pomo} Mihailovi}u, jer se bori protiv partizana koji napadaju
Sile osovine i jer otvoreno sara|uje s Italijanima. Kao {to je Nedi} kvi-
sling zbog saradwe s Nemcima, Mihailovi} je kvisling zbog saradwe s Ita-
lijanima. To mi{qewe je saop{tio Forin ofisu, a od Forin ofisa ga je
zahtevao êr~il.818 Klupko je po~elo da se odmotava kad je êr~il, posle
dolaska s konferencije u Teheranu, i posle prethodnog savetovawa s Me-
klinom i Dikinom, 10. decembra 1943. godine, u prisustvu Idna, primio u
Kairu kraqa Petra i slu`beno ga obavestio o mogu}nosti da, zbog neospor-
nih dokaza o saradwi s neprijateqem, zahteva odstrawivawe Mihailovi-
}a iz vlade. Tri dana ranije, Idn je obavestio predsednika Puri}a samo o
prekidawu pomo}i Mihailovi}u. Kako bi kraqa {to detaqnije upoznao s
razlozima za svoju nameru, êr~il mu je predloìo da se sastane i sa Di-
kinom i Meklinom. Obojica su mu savetovali da smeni Mihailovi}a i da se
sa ~etnicima pridruì Titu na bojnom poqu. Do Ruzvelta kraq nije mo-
gao da stigne. Zbog teheranske odluke, imao je takvu griù savesti da je u
Kairu bio „te{ko bolestan” i nije „nikoga primao”.
O svojoj odluci da svu pomo} od Mihailovi}a prebaci na wega i nadi
da }e se jugoslovenska vlada otarasiti generala, êr~il je obavestio Tita
818
Churchill, War Speaches... III, str. 85-87.
W. Churchill,
pismom od 8. januara 1944. godine. Iz Marake{a u Maroku, gde se êr~il

oporavqao posle te{kog zapaqewa plu}a i infarkta, odneo mu ga je Me-
klin, koji se upravo tada vra}ao u Jugoslaviju. S wim je krenuo i êr~ilov
sin Randolf. U Bariju im se pridruìo i Lin Feri{, koji se tako|e vra-
}ao u Titov {tab. Zbog nema~ke [este ofanzive, morali su da se spuste
negde iznad Bosanskog Petrovca. U House of Commons,
Commons, svoju odluku da }e
svim snagama podràvati partizane, êr~il je, zbog bolesti, saop{tio tek
22. februara 1944. godine. Govor je bio hvalospev Titu. Izme|u ostalog i
zato, jer se bori „bez obzira na (nema~ke – A. B.) osvete nad taocima i se-
lima”.819 Da bi se izbeglo prigovarawe poslanika, Idn im je jo{ u svom go-
voru 14. decembra, zajedno s najavom prebacivawa pomo}i na partizane, ga-
rantovao da }e na kraju rata svi – kraq, Tito i vlada – dati ostavke na
svoje funkcije,820 tako da }e o svemu odlu~ivati Narodna skup{tina. Ko-
na~an nalog za opoziv oficira za vezu iz ~etni~kih {tabova od 1. marta,
razvukao se iz politi~kih i logisti~kih razloga i uop{te nije saop{ten
javno, ve} samo predsedniku Puri}u u Kairo. On je putem svojih veza oba-
vestio Mihailovi}a. Bojali su se da se general ne osveti na wima – kao {to
}emo videti, sasvim neopravdano. Me|utim, o opozivu oficira za vezu,
êr~il je Tita obavestio posebnim pismom od 25. februara 1944. godine, s
inicijativom da kraqa Petra pozove k sebi, na boji{te. Po{to je opera-
cija Haversack (ranac – evakuacija misija) trebalo da po~ne neposredno
posle 15. decembra,821 vest verovatno nije bila tajna ni za jednu, ni za dru-
gu stranu.
êr~il se nije zadovoqio britanskim prekidom sa Mihailovi}em. Od-
lu~io je da natera kraqa da se i on odrekne Mihailovi}a, Puri}a tako|e.
Idn se i tome protivio, verovatno da dobije u vremenu. Ako ve} ho}emo pre-
kinuti s Mihailovi}em, nagovarao je êr~ila u ve} navedenom pismu, po-
ku{ajmo
ku {ajmo da tu priliku iskoristimo za izmirewe kraqa i Tita. Zblià-
vawe kraqa i partizana navelo bi ga da im se pridruì na bojnom poqu.
Kraq je ~esto i sam sawario da svojim dvomotornim avionom cessna crane,crane,
koji mu je poklonilo ameri~ko vazduhoplovstvo, poleti me|u partizane i
preuzme komandu. S obzirom na wegove godine, kraqu ne bismo smeli da za-
merimo zanos, ali je skoro dirqiva Idnova nada: „Mnoge Titove pristali-
ce bi ga verovatno lepo primili, jer su sigurno, u su{tini, lojalni kraqu...
kraqu...
Time bismo oteàli prevagu antimonarhisti~kih elemenata u partizan-
819
The New York Times , December 15, 1943, po C. Fotich,
Fotich, The War...,
War..., str. 241.
820
PRO HS 5/901, HQ Force 133 dokumenti od 11. decembra i kasnije.
821
Eden The Reckoning, str. 470-71.
A. Eden,
skom pokretu.” Suprotstavqao se êr~ilovoj politici forsirawa Tita.

Kad bi mu posle sastanka u ustima ostao gorak ukus, Idn bi mu vra}ao: „Ni-
kada nisam previ|ao opasnost koju je, uglavnom, izazivala na{a politika
prema Jugoslaviji, ali to je diktirao kratkoro~ni vojni, a ne dugoro~ni po-
liti~ki interes. Zbog toga smo tako dugo vodili pogre{nu politiku prisi-
qavawa kraqa da s Mihailovi}em prekine ranije, pre nego {to obezbedimo
obezbedimo
poloàj antikomunisti~kih Srba u posleratnoj Jugoslaviji.”822 Zbog ne-
realnosti ideja u odnosu na kraqa, wegovo nagla{avawe dugoro~nih inte-
resa jo{ nije bilo pogre{no. U opticaju je bila i Hadsonova ideja da se u
partizansku vojsku, sa svojim komandantima, ali bez politi~kih komesara,
komesara,
ukqu~e jedinice ~etnika s kraqevim amblemom na {ajka~ama. êr~il je ve}
zami{qao kako se u tom slu~aju udruùju sve ustani~ke snage i slo`no
ubijaju Nemce. Zbog bolesti, koja ga je dovela na oporavak u Marake{, nije
ba{ bio sasvim priseban. Zao duh, Meklin, dokazivao mu je da je to jedini
put da kraq zadrì vlast u Jugoslaviji,823 a preko we i britanski uticaj.
Kao {to je krajem februara napomenuo ameri~ki ambasador pri jugo-
slovenskoj vladi, Linkoln Mek Vi, uveravawa, do kojih }e neizostavno do}i
u vezi s odlukama kraqa, ne}e mo}i da prikriju neke elemente, karakteri-
karakteri-
sti~ne za hitlerovsko postupawe sa satelitskim vo|ama.824 Zaista, kad se na
zahtev, koji je ponovo morao da prenese Idn, kraq, zajedno s Puri}em, 11.
marta 1944. godine ponovo naselio u Londonu, prema zakqu~ku sastanka, ko-
me je predsedavao êr~il, Idn ga je 15. maja pozvao na ru~ak i saop{tio mu
da treba da raspusti Puri}evu vladu i iskqu~i Mihailovi}a. Dva dana
kasnije, ambasador Stivenson mu je poverio da mu ne treba vlada ve}a od tri
~lana, za koju mu je kasnije objasnio da mora biti sastavqena od Titovih
pristalica. Sada su Britanci za pritisak na kraqa upotrebili wegovu
privrènost gr~koj princezi Aleksandri. Dva dana pre ven~awa s wom,
20. marta 1944. godine, kraq je, posle ru~ka na kojem je odbacio êr~ilov
zahtev da zameni Puri}a i smeni Mihailovi}a, duhovito napomenuo: „Go-
spodin êr~il èli da Tita u~inim kraqem Jugoslavije.”825 Obi~no bi to-
liko ìvnuo samo u no}nim klubovima. Ipak je postigao da mu premijer
odobri grace period /odgoda/ od nekoliko nedeqa. Neube|en je ostao ambasa-
dor Stivenson, koji je napomenuo da od kraqa zahtevaju da poloì karte,
822
D. Biber, „Otvorena tajna...”, 4, nastavak, str. 32.
823
FRUS IV,
IV, str. 1350-51.
824
W. Roberts,
Roberts, Tito
Tito...
... str. 207. U suprotnosti s uop{tenim mi{qewem, Idn je zapisao da
mu se, od svih balkanskih suverena, Petar najvi{e dopada. ((A. Eden, The Reckoning,
A. Eden, Reckoning, str. 440).
825
W. Churchill, Second... V, str. 408 i d.; V. Dedijer, Dnevnik III,
Churchill, The Second... III, str. 188-89.
pre nego {to postavi igru. Isto tako i predsednik Ruzvelt, ~ija vlada se
~ak bavila mi{qu da javno izrazi neslagawe s Britancima. Mora da je oca
najvi{e razo~arao Randolf êr~il, koji mu je 27. marta saop{tio iz Tito-
vog {taba da bi kraq mo`da i postigao kakvu cenu da Mihailovi} pred ce-
lim svetom nije oìgosan kao izdajnik.
Iako se wegova cena nije podigla primetnije iznad nule, posle mede-
nog meseca i nakon {to je êr~il o ostavci predsednika vlade Puri}a, a
time i Mihailovi}a kao ministra, unapred obavestio, najpre, 17. maja mar-
{ala Tita, a 24. maja i House of Commons,
Commons, kraq je to zaista i uradio.826 Na
horizontu se ve} neko vreme pojavqivao hrvatski ban dr Ivan [uba{i}.
Prvi su na wega upozorili Amerikanci, {ef OSS general Vilijem Dono-
van, koji ga je u ime Ruzvelta preporu~io êr~ilu. Dve godine ranije, 24.
juna 1942. godine, bio je prisutan na ru~ku koji je Petru II u Va{ingtonu
priredio predsednik SAD, a 19. maja 1943. sam se ponudio Ruzveltu za po-
mo} u sre|ivawu jugoslovenskih problema, posle ~ega je Ruzvelt od Dono-
vana dobio povoqno mi{qewe o wemu. Zna~ajno je uticao i ambasador Sti-
venson, koji je [uba{i}eve ambicije poznavao jo{ s kraja 1943. godine, kad
je kritikovao Puri}evu vladu. êr~il je vaqda prednost davao Bori Mir-
kovi}u, junaku 27. marta 1941. godine,827 ali je on ponudu diskretno odba-
cio, jer nije hteo da ima posla s kraqem. [uba{i} se posle bekstva vlade
iz dràve (kao hrvatski ban bio je ~lan vlade), naselio u Kanadi, ubrzo
potom u SAD, gde je s nekoliko kolega vodio brigu o materijalnoj i moral-
noj podr{ci Jugoslaviji. Bavio se idejom kako da stupi u kontakst s HSS
i pridobije je za partizane. Do{ao je ~ak na pomisao da predsednik vlade
postane dr Ma~ek, a Tito vrhovni komandant vojske.828 U svakom slu~aju,
umi{qao je da je sposoban da izmiri kraqa, Tita, Ma~eka i Draù. Svo-
jim jugoslovenskim usmerewem (u Prvom svetskom ratu bio je dobrovoqac u
srpskoj vojsci i solunski borac), donekle je smawio uspe{nost tamo{weg
prosrpskog lobija, kojem je pripadao i ambasador Konstantin Foti}. Rano
se sasvim okrenuo na Titovu stranu i to javno rekao.829
Kraq se 15. maja o pritiscima Britanaca savetovao sa svim raspolo-
ìvim jugoslovenskim politi~arima. Iako nerado, sloìli su se s odla-
826
Peter IIII,, A King´
King´s... str. 213; I. Juki}, The Fall... str. 232; W. Roberts,
Roberts, Tito... str.
224, 210. îni se da su izbor [uba{i}a, posebno Britanci, hteli da prevale na kraqeva
ramena.
827
Fotich, The War... str. 251.
C. Fotich,
828
V. Dedijer, Dnevnik III III,, str. 192.
829
R. Kneèvi}, Kwiga... III III,, str. 131 i d.
skom Puri}a, ali su hteli da umesto wega postavi tro~lani savet. Posle
poku{aja, u me|uvremenu, da Mihailovi}a spasu naimenovawem Jovanovi-
}a za predsednika vlade, kraq je prvog juna izveo prvi deo saveta. Otpu-
stio je Puri}a; istog dana, dok jo{ nije imao nijednog drugog ~lana vlade –
znao je samo da Mihailovi} vi{e ne}e biti u woj – pred wim je zakletvu
poloìo [uba{i} kao predsednik (i jo{ posebno, kao ministar svakog od
~etrnaest resora koje je sam preuzeo). Sutradan je novi predsednik davao
izjave za {tampu, u kojima je implicitno prihvatao sve optu`be na ra~un
Mihailovi}a. „Nadam se da }e se Mihailovi} sloìti. Ako se ne sloì,
otaxbini vi{e ne}e biti potreban”, izjavio je. Tek 7. jula, za ministre je
postavio: Srbina dr Savu Kosanovi}a, Hrvata dr Jurja [uteja i Slovenca
dr Izidora Cankara (do 1943. godine bio je jugoslovenski konzul u Argen-
tini, a kasnije u Kanadi); dodao je Titovog kandidata, Srbina Sretena Vu-
kosavqevi}a, i dr Draga Maru{i~a, nekada{weg bana Dravske banovine
(Slovenije), iako ih Tito nije priznavao za svoje predstavnike. Ranije, pri-
likom posete Titu na Visu 13. juna, dobio je wegovu saglasnost. [uba{i}e-
vi planovi da se s Titom susretnu @ivko Topalovi}, kopredsednik, i Adam
Pribi}evi}, predsednik CNK, pali su u vodu. Tito s wima nije èleo da
ima posla, osim ako se odreknu Mihailovi}a. [uba{i} je èleo da prido-
bije i generala \or|a Gli{i}a za komandanta JVuO i Milojka Jankovi}a
za ministra, ali bez uspeha. Posle kapitulacije pali su u italijansko za-
robqeni{tvo; oslobodili su ih saveznici. [uba{i} je mislio da bi pre-
ko Gli{i}a postigao sporazum o saradwi s Titom. Obojica su ponudu odba-
cili, navodno, bez razmi{qawa,830 Tito tako|e. Vladi kakvu je, fakti~ki,
postavio sam Tito, protivili su se skoro svi srpski politi~ari, pa i po-
slanici SLS dr Krek, i HSS dr Krwevi}. Nacionalne konfrontacije su,
o~igledno, kona~no potisnute u pozadinu. Vlada kao celina, bila je, na
naime,
ime,
propartizanska. Svima je postalo jasno kako }e se posti}i sporazum o sa-
radwi suprotstavqenih sila u dràvi i kakav }e biti. Sada je [uba{i-
}ev zadatak bio samo da izri~ito pristane na sve Titove zahteve, samo da
ga pridobije za svoje planove s kraqem.831 Da ne bi ne{to pogre{io, odmah
je oti{ao u Moskvu po Staqinov blagoslov. Prvi deo zadatka je u celini
ispunio, to i nije bilo te{ko, s obzirom na kraqa, prihvatio je Titove
stavove. Robert Marfi, tada jo{ ameri~ki konzul kod generala Vilsona u
Kazerti, 7. jula je izvestio da sporazum izme|u Tita i [uba{i}a nije kom-
830
Za precizniju i kriti~niju sliku uloge kraqa i promene wegovih stavova pod êr-
~ilovim pritiskom, vidi R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...
... str. 310 i d.
831
Martin, The Web... str. 218.
D. Martin,
promis me|u jugoslovenskim politi~kim grupama, ve} je, u su{tini, „sko-

ro bezuslovno prihvatawe partizanskih zahteva”. âk i êr~il, koji je bio
autor cele zamisli i reìser cele predstave, posle svog povratka iz Mo-
skve priznao je kraqu Petru da ga je [uba{i} „prodao Titu po jako niskoj
ceni”. Vi{e ni{ta nisu mogli promeniti ni protesti CNK, koje je ovaj ~et-
ni~ki organ, u formi rezolucije, izrazio na zasedawu od 20. do 23. juna.
Podsticawe ustanka protiv Mihailovi}a
Paralelno s iskori{}avawem kraqa za formalno otpu{tawe Mihai-

lovi}a, teklo je angaòvawe kairske SOE za wegovo uklawawe na terenu. U
izve{taju britanskoj vladi od 14. marta 1944. godine, Bejli je predloìo
da pre odlaska savezni~kih misija poku{aju da „neslu`beno podstaknu ne-
zadovoqne oficire kod wega da uzmu pravdu u svoje vlastite ruke i uklo-
remove – A. B.) Mihailovi}a, wegov neposredni {tab i politi~ke sa-
ne ((remove
vetnike”. To bi trebalo da omogu}i saradwu ~etnika s partizanima i wi-
hov neposredni nastup protiv okupatora. D. Martin je Bejlijev predlog
shvatio kao nedvosmislenu inicijativu da generala ubiju.832 Tako ga je tu-
ma~io i major D. Honer, u svojim internim napomenama na Bejlijev izve-
{taj.833 Ovako shva}en predlog je, bez sumwe, iznena|uju}i i u suprotnosti
sa svim {to znamo o Bejliju.
Bejliju u prilog, treba re}i da na drugom mestu govori o uklawawu i
neutralizaciji uz upotrebu sile, ako ne bi i{lo druga~ije, {to je daleko
od ubistva. U depe{i Kairu, izri~ito je re~eno da se uklawawe izvede bez
prolivawa krvi i da generala kasnije evakui{u iz dràve avionom, ili
nekako druga~ije; da je britanska vlada spremna da mu ponudi azil i da ga
tretira u skladu s wegovim poloàjem i pro{lim zaslugama za savezni~ku
stvar.834 Pre svega, ideja nije bila ni nova, ni Bejlijeva. Kao {to izve{ta-
va Dikin, krajem 1942. godine britanskoj misiji se ponudio Pavle \uri{i}
\uri{i}
da je, kako je rekao, na raspolagawu, ako ikada zatreba zamena za vo|u ~et-
ni~kog pokreta.835 U SOE su Mihailovi}evo uklawawe razmatrali jo{ od
832
PRO WO 208/3103/64578.
833
PRO HS 5/934 i WO 208/2018A,
208/2018 , Memorandum on the Situation in Yugoslavia,
Yugoslavia, pre-
poruka 21.
834
Deakin, The Embattled,
W. Deakin, Embattled, str. 151–52.
835
PRO HS 5/932, telegram 2175-78, od 5. jula 1943. Milan Gavrilovi} je u razgovoru 6.
aprila 1956. godine rekao @. Kneèvi}u da je general @ivkovi}, u dogovoru s Britancima,
jeseni 1942. godine; za wu je saznala i jugoslovenska vlada. U smislu fizi-

fizi-
~ke likvidacije, tako|e. Neki od oficira za vezu su se pla{ili da Miha-
Miha-
ilovi}a ne zadesi ista sudbina kao generala Sikorskog, predsednika poq-
ske vlade u izgnanstvu. Pod neobja{wivim okolnostima, 1943. godine pogi-
nuo je u avionskoj nesre}i.
Kad su saznali za ideju, suprotstavili su joj se kako Bejli, tako i
Armstrong. Bejli je, u telegramu od 5. jula 1943, naglasio da general uìva
uìva
„podr{ku i qubav” sveg stanovni{tva, da je za qude jednostavno Draà à,, da
su mu komandanti sasvim lojalni i da nema reprezentativne vlade bez we-
ga. Simovi} je kompromitovan bekstvom iz dràve 1941. godine, a @ivko-
vi} diktaturom posle 1929. godine.836 Armstrong je, 21. novembra 1943, upo-
zorio da su mogu}nosti za uklawawe Mihailovi}a ocrwivawem kao kola-
boranta neznatne, ~ak i kad bi vlada imala u rukama pismene dokaze pro-
tiv wega. Mase bi bile uverene da su sve zakuvali Britanci.837 U izve{taju
od 22. novembra, obojica su se protivili evakuaciji Mihailovi}a iz drà-
ve. Upozoravali su na privrènost vi{ih komandanata generalu: „Nemaju
{ta da izgube. Po{to su uvereni da svoja dejstva posle rata mogu opravda-
ti, bar pred svojim vlastitim narodom, nije verovatno da bismo na{im me-
rama protiv Mihailovi}a mogli da ih usmerimo za nastup protiv wega. S
druge strane, takve mere bi mogle da ih uvere da je wihov poloàj, u odno-
su na partizane, toliko nesiguran, da bi ih mogao naterati na otvorenu sa-
radwu s neprijateqem.” Lord Selborn je na izve{taj dodao da ima mnogo
simpatija za Mihailovi}a i da }e mu biti ào ako ga udaqe.838 Bejli je, u
telegramu od 7. decembra 1943, upotrebio drugi argument. Mislio je da bi
general „do krajnosti iskoristio svoje veze s Amerikancima... Na{ao bi po-
dr{ku u odre|enim engleskim krugovima, a ako bismo nastavili da i daqe
najvi{e podr{ke dajemo partizanima, natovarili bismo sebi jo{ jednu
prvorazrednu aferu tipa Gol-@iro...” S obzirom na \uri}a, kao nasledni-
ka, „posumwao je, da bi se wegove metode temeqitije razlikovale od Mi-
hailovi}evih,
hai lovi}evih, iako je 1941. godine posetio Moskvu”. Po wegovom mi{qewu,
kraqem i ruskim ambasadorom Novikom, poslao Mihailovi}u, iza le|a predsednika Puri-
}a, predlog da podnese ostavku kao ministar. Po{to je poruku poslao preko vladine cari-
gradske radio-veze, Puri} je saznao za predlog. Kad je @ivkovi}, na wegovo pitawe, pot-
vrdio vest, Puri} je razre{io du`nosti wega [tada
tada je @ivkovi} bio pomo}nik vrhovnog
komandanta – kraqa, i predstavnik ministra vojske u Puri}evoj vladi]
vladi – R. i @. Kneè-
vi}, Sloboda
Sloboda...
... str. 263).
836
PRO HS 5/957.
837
PRO HS 5/932, saop{tewe od 22. novembra i pismo od 20. decembra.
838
PRO WO 202/140, sheet 334.
bilo bi najboqe da se ukine mesto zamenika vrhovne komande koje bi, pod
patronatom generala @ivkovi}a ili nekog drugog odgovaraju}eg oficira,
preuzeo u svoje ruke sam kraq. U skladu s idejom o raspodeli operativnih
podru~ja, Mihailovi}u bi pripala komanda u Srbiji i Sanxaku.839
Na ponovnu inicijativu kairske SOE – mi{qewa o mogu}im nasledni-
cima zahtevala je i od svojih misija kod ~etnika840 – pukovnik Armstrong
je 20. marta 1944. godine, tada jo{ uvek vo|a britanske misije kod Mihai-
lovi}a, saop{tio da „grupa nezadovoqnika u Mihailovi}evom glavnom {ta-
bu nije sposobna ni da ga ukloni, niti da ga natera da promeni svoju poli-
tiku”.841 Po wegovom mi{qewu, bilo bi najboqe da kraq imenuje novog ko-
mandanta i da ga ovlasti da preuzme komandu. O tome su, tokom wegovog bo-
ravka u Italiji, obavestili kopredsednika CNK, dr @ivka Topalovi}a. Za
tada{we kandidate, generala Gli{i}a i Jankovi}a, ve} znamo da su ponu-
du odbili. Ina~e, s wima kao kandidatima, od samog po~etka nije se slagao
Bejli koji je, zajedno s Armstrongom, u mislima imao Keserovi}a. Obojica
su potcenili potpukovnika. Keserovi} je ne{to novca, koji mu je Bejli dao
u tu svrhu, uneo u svoje ra~unovodstvo kao dràvni dohodak, o tome je oba-
vestio kako Mihailovi}a, tako i potkupqiva~e. U telegramu od 30. avgusta
avgusta
1943. godine, u kojem je Mihailovi} obavestio predsednika vlade Trifu-
novi}a o spletkama u vezi s wim, pomiwe slu~aj Keserovi}a, hvale}i se
istovremeno da su mu svi komandanti poslali izjave odanosti.842 Drugog,
~esto pomiwanog kandidata, majora Radoslava \uri}a, komandanta ~etni-
ka ju`ne Srbije, ina~e jednog od najbliìh Mihailovi}evih saradnika jo{
iz 1941. godine, Britanci su potkupqivali tako {to su mu slali upadqi-
vo vi{e pomo}i nego drugim komandantima.843 Otpao je, jer Armstrong nije
839
PRO WO 202, pre svega 202/140 i drugi. Odgovor misije „Repartee” (kod Kalabi}a
na Rudniku), od 2. decembra 1943: „Ako bi se novi lider borio za komunisti~ke ideale, uve-
ren sam da }e se vo|e na mom podru~ju nezavisno boriti za kraqa i demokratiju protiv svih
ostalih, tako|e i protiv Engleza, ako bi ih spre~avali na wihovom putu. Komandanti pod-
jednako mrze Nemce, Bugare i komuniste, tj. sve one koji se suprotstavqaju demokratiji i
nisu od MVIC-a (Mihailovi}a) primili nikakva uputstva za saradwu s wima.” Od istog
dana je i telegram misije Roughshod
Roughshod,, u kojoj Lake (?) sumwa „da bi ~etnici poslu{ali \u- \u-
ri}a, ako bi stupio na mesto MVIC-a” ((WO Rootham, Miss
WO 202/140, sheet 300). Vidi i J. Rootham,
Fire,, str. 171.
Fire
840
PRO WO 208/2018A.
841
J. Thomasevich, Chetniks,, str. 361; R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Thomasevich, Chetniks Sloboda...
... str. 209-10.
842
Izve{taj podmisije Cavern 2 (najverovatnije Bejlija), od 7. decembra 1943. godine,
PRO WO 202/140, sheet 334, Pt Pt.. 16.
843
SOE Kairo je zahtevala da je saslu{aju BLO BLO´´s.. Sumwali su da je agent gestapoa
(„„Report on Vera Pesic”, by Major Raw 202/162).
imao poverewa u wega. Izme|u ostalog i zato, jer je Veru Pe{i}, qubav-
nicu komandanta Srbije, generala Badera, posle kidnapovawa, iskoristio
za vlastito uìvawe, umesto da je preda vojnom sudu.844 Kad je Mihailovi},
sredinom maja 1944. godine, poslao u wegov {tab vod oficira da oboje uha-
pse, Pe{i}evu su, ~ini se, ubili u bekstvu, a \uri}, koji je uspeo da po-
begne (27. maja), pridruìo se partizanima. Postavqen je za zamenika na-
~elnika {taba za Srbiju. Mihailovi} je sumwao da avionskim po{iqkama
i drugim stvarima poku{avaju da pridobiju i komandanta Drugog kosovskog
korpusa, @ivojina Markovi}a. Od \uri}a (!) je zahtevao da proveri {ta
je s tim glasinama.845 Da je naredio da ga streqaju jo{ u novembru 1941. godi-
ne, zbog izdaje i neispuwavawa naredbe u vezi sa â~kom, {to bi uradio
svaki drugi vojni komandant846, spre~io bi mnogo zla.
Ameri~ka razilaèwa sa êr~ilom
Britanci su poku{avali da uz pomo} kraqa preteknu ne samo Sovjete,Sovjete,

nego i Amerikance. Sredinom maja, Bejli je bio na ru~ku kod kraqa Petra
i primetio tragove ameri~kog uticaja na wega. „Ako odmah ne preduzmemo
korake za obnovu na{eg autoriteta i prestià u Jugoslaviji, s Titom u
xepu Sovjeta i s kraqem u xepu Amerikanaca, mogli bismo se na}i na ivi-
ci neprijateqstva,” rezimirao je. I on je predloìo kraqu da otpusti Pu-
ri}a i na wegovo mesto naimenuje hrvatskog bana.847 Amerikanci su se, na-
ime, dràli Mihailovi}a vernije od Britanaca. O prilikama u Jugosla-
viji imali su druga~ija saznawa od wih. Podsticao ih je, izme|u ostalih,
i ambasador Foti}, ~ak li~no kod Ruzvelta. Ina~e, upravo je Ruzvelt bio
veoma nepouzdana ta~ka. Po mi{qewu Roberta Marfija, uop{te nije imao
bilo kakvu doslednu politiku prema Jugoslaviji. Pre svega, bio je pod ja-
kim uticajem êr~ila.
Ruzveltovu neodlu~nost pokazuje, izme|u ostalog, i wegov odnos prema
Petru II
II.. On mu je 17. aprila 1944. godine poslao pismo u kome mu se àli da
ne moè otpustiti predsednika Puri}a i ministra za vojsku, jer bi po~i-
nio izdaju. Pismo u kome je „kao sirotan” molio predsednika za savet {ta
844
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 146.
845
Karchmar, Draà
L. Karchmar, Draà... ... I,, str. 255.
846
PRO HS 5/934, Record of Conversation with King Peter II;
II; vidi i D. Biber, „Otvore-
na...”, 10. nastavak, str. 36.
847
II, A King´
Peter II, King´s...
... str. 215.
da radi pod êr~ilovim pritiskom, jako je pogodilo Kordela Hala. Pred-

sednik, koji se obavezao na teheranske zakqu~ke, napisao je kraqu duga~ak
odgovor, u kojem se skoro sasvim povukao. Savetovao mu je „da primi wegov
(êr~ilov – A. B.) savet, kao wegov vlastiti”. Kraq, prema kome se pred-
sednik uvek pona{ao kao neka vrsta poo~ima, doìveo je wegovo uputstvo
kao „jedno od najve}ih razo~arawa u mom ìvotu,”848 iako je Ruzvelt u we-
mu jo{ uvek video jedinog legalnog predstavnika savezni~ke Jugoslavi-
je.849 Ruzvelt je u pribli`no isto vreme pisao i Titu, istina, kratko i ne-
jasno, ali izgleda da, posle rasprava ko treba, zapravo, da ga potpi{e, pi-
smo nikada nije poslano.
Tako je glavni kriti~ar Engleza bio dràvni sekretar Kordel Hal.
Sigurno nije slu~ajno {to ni u britanskoj vladi ministar spoqnih poslo-
va Idn nikada nije krio dugoro~ne politi~ke interese, u suprotnosti s
kratkoro~nim, vojnim. Hal se i posle Teheranske konferencije drào pra-
vila da pomo} usmerava samo ka onima koji se bore protiv neprijateqa.
Ovo pravilo ostavqalo je Mihailovi}u vrata bar poluotvorena. Hal ga je
objavio na konferenciji za {tampu 10. decembra u Va{ingtonu i istrajno
ga po{tovao, uprkos tome {to je ministarstvo za vojsku dobilo od predsed-
predsed-
nika, koji se u Teheranu povinovao êr~ilu, suprotna uputstva, zbog ko kojih
jih
su Amerikanci i fakti~ki zaustavili slawe pomo}i Mihailovi}u. Veoma
kriti~ni prema britanskoj politici bili su i Halov pomo}nik Adolf
Berle, podsekretar Samner Vels i na~elnik evropskog odeqewa Stejt de-
partmenta, Kevendi{ Kenon. Na osnovu izve{taja saradnika OSS, majora
Ri~arda Vejla, prvog ameri~kog oficira kod Tita (u Drvaru) nezavisnog od
SOE i pukovnika Bejlija, on je u svojoj analizi, u maju 1944. godine, nagla-
sio borbene vrednosti partizana i izrazio potrebu za ameri~kim utica-
jem na wih; u navo|ewu Titovih ratnih ciqeva priloìo je Vejlov izve-
{taj, prema kojem je jedan od wih i „eliminisawe svih neprijateqskih
jugoslovenskih elemenata unutar dràve uz pomo} apsorbovawa, stapawa,
poraza na bojnom poqu i (ili) uni{tewa”.850 U SAD su jo{ posebno bili
kriti~ni prema Meklinovim i Dikinovim izve{tajima. Kordel Hal je 16.
decembra izjavio K. Foti}u da se vlada SAD nikako ne slaè s britan-
848
Sloboda... ... str. 298-300, tvrde, na osnovu skice Ruzveltovog od-
govora kraqu, da re~enice, koju navodi kraq, nema u wemu. Uop{te, kaù da predsednik
u wemu nije prihvatio êr~ilove optu`be Mihailovi}a, da je jako kritikovao Puri}a i
savetovao kraqu da prihvati „mudre savete [uba{i}a”.
849
V.\ureti}, Saveznici
Saveznici... II,, str. 119; D. Biber, Tito-êr~il
... II Tito-êr~il,, str. 166.
850
Fotich, The War...
C. Fotich, War... str. 260-64.
skom politikom i da ne}e vr{iti pritisak na jugoslovensku vladu da se

re{i Mihailovi}a.851
Nejednaki pogledi postali su o~igledni kad je Vilson krajem juna po-
ku{ao da pridobije Amerikance za odredbu u uputstvima za BAF „da ne}e
nuditi nikakvu podr{ku Mihailovi}evim snagama”. Wihov predstavnik
u politi~kom odboru dobio je uputstvo da se usprotivi. „Bezuslovnoj” od-
redbi suprotstavio se i Robert Marfi; wegov stav je 8. jula podrào sam
Kordel Hal, koji je mislio „da bi upotreba sada{weg uputstva bila kazne-
na prema {irokom i zaslu`nom delu jugoslovenskog naroda, ~ija je jedina
gre{ka, izgleda, suprotstavqawe uvo|ewu vlasti partizana”.852
Direktor OSS, brigadir Vilijem Donovan, jo{ u januaru je odbacio
britanski zahtev da po{aqe oficire za vezu kod Tita. U martu i aprilu
1944. godine, jedan za drugim, sa ~etni~ke teritorije vratili su se u SAD
kapetan Mensfild (tamo se spustio u avgustu 1943) i potpukovnik Sajc. Da
bi se {to boqe upoznali sa ~etni~kom aktivno{}u, zajedno s Hadsonom (ta-
da jo{ potpukovnikom), koga im je dodao brigadir Armstrong, kao vo|a za-
jedni~ke britansko-ameri~ke misije, da ih kontroli{e, na inspekcijskoj
turneji od 7. do 19. novembra 1943. godine obi{li su {est Mihailovi}evih
lokalnih komandanata, me|u wima i majora Ra~i}a, kapetana Kalabi}a i
kapetana Vu~kovi}a.853 O wihovom delovawu, generalno, imali su povoqno
mi{qewe. Zato je Mensfild, koji se vratio prvi, preporu~io slawe pomo-
}i Mihailovi}u, a Sajc je podrào predlog.854 To je ostavilo tako dubok
utisak na Donovana, da je hteo zadràti kod Mihailovi}a ne samo kapeta-
na Xorxa Musulina, koji je kod wega bio od oktobra 1943, nego i da pro{i-
ri misiju. Za to je dobio saglasnost Stejt departmenta. Pored svoje misije,
Amerikanci su nameravali i da obnove po{iqke pomo}i Mihailovi}u. To
je zahtevala posebna konferencija odgovornih za Bliski istok i Balkan
10. aprila 1944. godine, kojoj su prisustvovali i Mihailovi}evi predstav-
nici. Po svedo~ewu Foti}a, samo je êr~ilov pritisak na Ruzvelta spre-
~io da se ne dogodi ni jedno ni drugo.855
Ne{to kasnije, Donovana je stimulisao i drugi izve{taj oficira za
vezu OSS kod partizana, potpukovnika Lina Feri{a. U prvom izve{taju,
koji je napisao 29. oktobra 1943. godine, jedva ne{to vi{e od mesec dana bo
bo--
851
FRUS IVIV,, Europe str. 1388.
852
Setz, Mihailovi}
A. Setz, Mihailovi}...
... pogl. XII do XVII
XVII.
853
Seitz, Mihailovi}
A. Seitz, Mihailovi}... ... str. 128.
854
Fotich, The War... str. 268.
C. Fotich,
855
Auty Tito, str. 221; sli~no i W. Roberts,
Ph. Auty, Roberts, Tito... str. 152, FRUS... 1945, str. 529.
ravka u Jugoslaviji, sli~no Meklinu, izneo je o Mihailovi}u jako ne nepo-

po-
voqno mi{qewe. To nije bilo iznena|ewe, jer je ve} unapred bio naklo-
wen partizanima. Poslanik Stivenson je primetio wegove predrasude i
preporu~io PWE da paze na wega. Osim toga, Feri{ je bio ukqu~en u Me-
klinovu misiju i tako brigadiru pot~iwen, ujedno i pod jakim uticajem
Dikina. Okolnost {to mu je, s namerom da izvesti pismeno i usmeno, po-
tak u SAD omogu}io major OSS Luis Hjuot, koji je tada k partizanima
vratak
vra
do{ao na svoju ruku, nije delovala u suprotnom pravcu. Po mi{qewu Fi-
lis Oti, upravo je Feri{ev prvi izve{taj prevagnuo {to je u Teheranu
pala odluka u korist pomo}i Titu. Ruzvelt je izve{taj poneo sa sobom i
odmah, po dolasku u Teheran, predao Staqinu.856 Tako je Meklin odlu~io o
najsudbonosnijim pitawima budu}nosti Jugoslavije, preko êr~ila nepo-
sredno, preko Ruzvelta posredno, uz pomo} fatalnog Feri{a, kako ga zbog
toga naziva V. \ureti}.
U drugom izve{taju, koji se odnosi na {estomese~ni, dodu{e, tri pu-
ta prekinuti, boravak kod partizana, napisao ga je 28. juna 1944. godine, Fe-
ri{u su se o~i otvorile. Iako su ga 16. aprila 1944. spustili kod makedon-
skih partizana blizu Vrawa, zajedno s britanskim majorom Xonom Henike-
Henike-
rom – Majorom, odakle su krenuli ne{to severnije, na planinu Radan (za-
padno od Leskovca), k srpskim partizanima, vi{e nije bio podre|en bri-
tanskoj misiji, ve} je delovao samostalno. Shvatio je da u Jugoslaviji be-
sni gra|anski rat, u kojoj jedni rade isto {to i drugi. „Jugosloveni su za-
boravili na Razum i odlu~ili se za Nasiqe... Jedan drugome su najve}i ne-
prijateq... mawe va`na postala je borba protiv neprijateqa, zna~ajnije su
pripreme za politi~ka obra~unavawa, koja }e nastupiti posle kraja ra-
ta.” Feri{ pri~a kako je 21. maja posmatrao bitku u kojoj je 3.000 partiza-
na Prve srpske divizije napalo 2.000 ~etnika pod komandom majora Rado-
slava \uri}a i proteralo s planine Kukavica ju`no od Leskovca. Parti-
zani su 70 posto bili naoruàni oru`jem koje su im iz aviona izbacili
856
U 1944. godini, partizani su samo iz vazduha primili vi{e od 9.000 tona savezni~-
kog oru`ja (100.000 pu{aka, 50.000 mitraqeza, 1.000 minobaca~a) i municije, dok je Mihai
Mihailo-
lo-
vi}, izme|u novembra 1941. i juna 1943. godine primio 23 tone. Pomo} koju su primili par-
tizani morem bila je nekoliko puta ve}a, a i jedna i druga se, tokom prvih meseci 1945, jo{
pove}ala. U januaru 1945. godine postigla je nedeqno 450 tona vazduhom i 1.450 tona morem.
Feri{ bi zapaweno pogledao poluslu`benu britansku istoriju Drugog svetskog rata, u ko-
joj bi ~itao da je „Tito tu pomo} upotrebio s odli~nim efektima. [to se ti~e nesre}nih
Grka, na pitawe koliko je od wihovog oru`ja upotrebqeno protiv Nemaca, a koliko u borba-
ma jednih protiv
protiv drugih, verovatno nikada ne bi mogao da odgovori nijedan istori~ar” (M.(M.
Howard,, Grand Strategy IV
Howard IV,, str. 486).
Britanci, od ~ega je, bar polovina, bila ameri~ke proizvodwe.857 Kad je

Feri{ stigao na Kukavicu, u biv{oj ~etni~koj bolnici na{ao je trojicu
rawenih ameri~kih pilota koje su ~etnici skrivali. O svojim spasiocima
ispri~ali su samo sve najboqe. I o qudima uop{te, Feri{ je pri~ao samo
najboqe, iako napomiwe „da su svi redom intriganti, ogovara~i i najgori
laòvi koje je ikada sreo.” „Nije prijatno da se vidi”, kaè na kraju svog iz-
ve{taja, „kako jedna grupa na{ih pilota baca oru`je da bude upotrebqe-
no protiv qudi koji su spasili i za{titili wihove ratne drugove. Nije
nimalo lep pogled na na{e rawenike koji leè, jedan uz drugog, s qudima
koji su ih spasili i brinuli se za wih – i biti svestan da su rane u telima
telima
spasilaca mogli da izbu{e meci s ameri~kim eksplozivom, ispaqeni iz
ameri~kih pu{aka, izba~enih iz ameri~kih aviona, kojim upravqaju ame-
ri~ki piloti.” Zato „ne zahtevam pomo} za partizane, jer sam uveren da
(na{i – A. B.) oficiri kod ~etnika ne}e zahtevati pomo} za ~etnike”.858
Premda je izve{taj za promenu britanske politike prema Mihailo-
vi}u stigao prekasno, imao je jak uticaj na Amerikance. S velikim nepo-
verewem gledali su na razgovore Vilsona i êr~ila s Titom u prvoj polo- polo-
vini avgusta, na koje uop{te nisu pozvani. Da bi bili u toku tamo{wih do-
ga|a
ga|awa, poslali su u Italiju pomo}nika na~elnika biroa za evropske po-
slove u Stejt departmentu, Frimana Metjuza. Kad je êr~il o svojim raz-
govorima 14. avgusta obavestio Ruzvelta, Metjuz je napomenuo da „smo pri-pri-
mili vi{e izve{taja da se ameri~ko oru`je {aqe za ubijawe Srba... i da
smo opravdano zabrinuti zbog vesti da Titu doturaju oru`je za kori{}ewe
u gra|anskom ratu”. U izve{taju od 18. avgusta àlio se Kordelu Halu:
„Ameri~ko oru`je {aqe se partizanima da ubijaju Srbe... Tito ga dobija za
kori{}ewe u gra|anskom ratu.”859 Tokom leta 1944. godine, Stejt depart-
depart-
ment je bio sasvim uveren da se u Jugoslaviji vodi gra|anski rat i da Tito
koristi sa
savez
vezni~ko oru`je za ubijawe doma}ih protivnika. Kad je Tito 23.
septembra savezni~kim oficirima zabranio slobodno kretawe van pod-
ru~ja {taba korpusa, Amerikanci, koji su to protuma~ili kao èqu da od
wih prikrije gra|anski rat, prekinuli su transport pomo}i i prevoz ra-
wenika u Italiju.
Amerikanci su i na druge na~ine pokazali odbojnost prema zameni svo-
jih jugoslovenskih partnera. Posledi~no zahla|ewe odnosa s partizanima
857
„Thr Farish Reports”, David, The Web... str. 363-377. Lin Feri{ je ne{to vi{e od
Reports”, M. David,
dva meseca kasnije pao kao vo|a ameri~ke misije u Gr~koj.
858
FRUS IV
IV,, Europe
Europe,, str. 1398.
859
V. Dedijer, Tito
Tito...
... str. 505.
bilo je razlog {to je, na predlog dràvnog sekretara Kordela Hala, otpa-
la planirana poseta vojne misije pod vo|stvom Vladimira Velebita u Va-
{ingtonu.860 Kad je Tito, u leto 1944. godine, pozvao Roberta Marfija, ko-
ji je upravo tada postao ameri~ki politi~ki savetnik u Ajzenhauerovom
vrhovnom savezni~kom {tabu u Londonu, da ga poseti na Visu, Stejt de-
partment mu je posetu dozvolio, ali samo kao strogo privatnu.861 U ve} po-
menutoj saglasnosti od 8. jula, s Marfijevim prigovorom protiv zabrane
BAF--u da pomaè ~etnicima, Stejt department je ocenio sporazum izme-
BAF
|u [uba{i}a i Tita kao „u su{tini sporazum izme|u Britanaca i Tita”,
i izrazio nezadovoqstvo, jer je „bez ograni~ewa prihvatio sve partizanske
zahteve” i „dao Titu politi~ki i vojno slobodne ruke u celoj Jugoslaviji,
~ime je ugrozio prednosti, koje su se mogle ste}i”.862 Uprkos tome, Tito, ko-
ji se sve vi{e udvarao i Amerikancima, primio ga je 31. avgusta na Visu, sa
crvenim tepihom, kako nagla{ava V. Roberts. A kraqa, koji je mesec dana
pre toga stigao na Maltu i hteo da ga poseti, pustio je da ~eka nekoliko da-
na pre nego {to je postalo jasno da prijema uop{te ne}e biti.
U takvoj atmosferi, na~elnik OSS, general Donovan, poslao je k Mi-
hailovi}u pukovnika Roberta Mekdauela, ina~e profesora savremene bal-
kanske istorije na univerzitetu u Mi~igenu. Donovan je to zahtevao ve}
vi{e puta. Dodao mu je ~etvoricu pratilaca. êr~ila Donovan nije ni oba-
vestio, jer je zbog wegove sli~ne namere êr~il jo{ u prole}e protestovao
kod Ruzvelta, tako da je tada morao odustati od svog plana. Mekdauel nije
odobravao promenu britanske politike na {tetu Mihailovi}a. Zato je pri-
like èleo da prou~i sam i na licu mesta. U Prawane je stigao 26. avgusta
1944. godine s kapetanom Xonom Milodragovi}em i poru~nikom Elsvortom
Kramerom. Iako je od Donovana primio samo obave{tajna ovla{}ewa, Mi-
hailovi}a je sna`no stimulisao na nastavqawe wegove politike.
politike. Pre sve-
ga, uveravao ga je da je pred vratima iskrcavawe Amerikanaca, koji Balkan
nikada ne}e prepustiti Rusima, a time ni boq{evizaciji. Kao {to je to
Mihailovi} na posleratnom procesu ispri~ao – Mekdauel mu je, ubrzo po-
sle dolaska, izjavio: „Va{ sada{wi poloàj je teàk, ali je budu}nost va-
860
Murphy, Diplomat
R. Murphy, ...,, str. 223.
Diplomat...
861
FRUS IV
IV,, Europe
Europe,, str. 1387-88.
862
J. Tomasevi} misli da je Mekdauel u svemu vodio svoju vlastitu politiku, a ne
slu`benu. Verovatno je u pravu. [to je jo{ zna~ajnije, ve}a je verovatno}a da bi istorija
ratnih doga|awa u Jugoslaviji bila su{tinski druga~ija da su je pisali qudi kao Mek-
dauel, Sajc ili Mensfild. I {to je jo{ mnogo zna~ajnije, druga~iji bi bili i sami doga-
|aji da su na strate{ko odlu~ivawe zapadnih saveznika uticali nabrojani oficiri, a ne
Meklin, Dikin i sli~ni.
{a... Nema~ka je izgubila rat, va{a borba protiv Nemaca nas ne zanima.
Morate sa~uvati svoj uticaj me|u stanovni{tvom.”863 Prema Nojbaherovom
internom izve{taju, Mekdauel je uverio Mihailovi}a da bi ulazak Crve-
ne armije u Jugoslaviju ozna~avao kr{ewe Teheranskog sporazuma i da bi
u tom slu~aju Amerikanci intervenisali. General je stoga naredio pot~i-
wenima da izbegavaju sukobe s Nemcima.864 Zato ne iznena|uje {to je u sep-
tembru Gorski {tab ponovno obavestio stanovni{tvo da sovjetske ~ete ni-
kada ne}e pre}i iz Rumunije i Bugarske u Srbiju, kao i da }e se svakog mo-
menta savezni~ke snage iskrcati na Jadranu. Sami sebe su obmawivali i
dolaskom Engleza. Mihailovi} je, zajedno sa CNK, 29. septembra 1944. godi-
ne objavio da su se u Albaniji i na dalmatinskim ostrvima iskrcale savez-
ni~ke snage. Kad su saznali za Floyd Force,
Force, malu artiqerijsku jedinicu,
koju su Englezi iskrcali kod Dubrovnika kao pomo} Titovoj êtvrtoj ar-
miji krajem oktobra 1944, bili su uvereni da je masovno iskrcavawe ve}
pred vratima.
Posle povratka, Mekdauel je za svoje pretpostavqene napisao izve
izve{taj
{taj
koji, dodu{e, odraàva prilike u Srbiji posle ulaska Crvene armije, ali
je zanimqivo zbog sli~nosti s Meklinovim, godinu dana starijim izve{ta-
izve{ta-
jem – samo {to su wegove konstatacije i preporuke potpuno suprotne Me-
klinovim. Navodim, prema Mekdauelovoj najavi izve{taja Donovanu 9. no-
vembra 1944. godine: „Imam konkretne dokaze o partizanskim ubijawima
civilnog stanovni{tva, tako|e èna, u podru~jima koja zauzimaju. Li~no
smo posmatrali partizane kako su napadali nacionalisti~ke ~ete, dok su
one napadale Nemce. Poveriti jugoslovensku vladu Titu, zna~i neizbe`ni
gra|anski rat. Lokalni vo|e i qudstvo, kako me|u partizanima, tako i me-
|u nacionalistima, brzo }e se izmiriti i udruìti, ako saveznici preki-
preki-
nu svaku podr{ku malim komunisti~kim grupama, s jedne, i malim reakci-
onarnim grupama, s druge strane.865
Kad je êr~il saznao za wega, zahtevao je trenutni opoziv. Ruzvelt
se smerno opravdavao. I Tito se àlio Meklinu na prisutnost Mekdaue-
la u Mihailovi}evom {tabu.866 Uprkos zao{travawu situacije, Mekdauel
je odugovla~io sa svojim odlaskom (u stvari, zbog bekstva s Mihailovi}em
u Bosnu, nije mogao da odleti). Kao i na sve ostale, Amerikanci su na kraju
863
864
„The McDowell Report”,
Report”, November 23, 1944, str. 378-79.
865
M. Milaz-
Interni izve{taj Meklina generalu Vilsonu od 3. oktobra 1944. godine ((M.
zo,, The Chetnik...,
zo Chetnik..., str. 176).
866
Macmillan, War Diaries,
H. Macmillan, Diaries str. 576.
pristali i na ovaj êr~ilov zahtev. Kad se Mekdauel vratio, kako izve-

{tava Makmilan (kasniji predsednik britanske vlade), „na nedu`nu gla-
vu tog prijatnog starijeg ~oveka sru~ila se strahovita bura... Titovi fa-
natici (koje je podsticao brigadir Meklin), pripisivali su ovoj epizodi
najmra~nije namere.” Na Makmilanovu primedbu da }e sporazum izme|u
Tita i [uba{i}a voditi do umerenije politike, pukovnik je odgovorio
da [uba{i} nema nikoga iza sebe, pa ni u Hrvatskoj. Makmilan se s tim
sloìo.867 Uprkos tome, SAD su, takore}i do kraja rata, s Mihailovi}em
odràvale prijateqske odnose.
Mihailovi} spasava savezni~ke oficire i pilote
Na kraju, Britanci su jo{ mogli i da se raduju {to nisu tako brzo

uspeli da udaqe Mihailovi}a kao komandanta JVuO. Kad su hteli da eva-
kui{u svoje oficire za vezu, bez wega to nisu mogli izvesti. Prema prvim
planovima operacije Haversack
Haversack,, kako se zvala evakuacija, trebalo je da se
oficiri za vezu kod ~etnika, iz brojnih misija po Srbiji, odmah posle 15.
decembra 1943. godine probiju do najbliìh partizana, zatim uz wihovu
pomo} do obale, gde bi ih ~ekali odgovaraju}i bojni ~amci da ih prebace u
Italiju. Hadsona su 12. decembra obavestili da se probije do partizanskih
{tabova na Kosmaju, zapadno od Mladenovca, ili na Jastrepcu, severoza-
padno od Ni{a. Force 133, koja je operaciju imala u svojim rukama, a po-
sebno angaòvan bio je kapetan Klagmen, previdela je jednu zna~ajnu sit-
nicu. Mnoga podru~ja, na wihovim geografskim kartama ozna~ena kao par-
tizanska, bila su, u stvari, ~etni~ka, ili pod kontrolom ~etni~kih iz-
vidnica. U celoj Srbiji, kod partizana su imali samo jednu misiju (blizu
]uprije). Tako je proboj do partizana bio nemogu} ili veoma rizi~an. Ne-
867
Tako je ve} pomenuti major J. Rootham, Fire, str. 207, umesto mnogo bliìm
Rootham, Miss Fire,
partizanima s planine Homoqe u severozapadnoj Srbiji, radije oti{ao na vi{e od sto kilo-
metara udaqenu Ravnu goru. Ako ne moèmo tvrditi da je taj put izabrao zato {to mu se par-
tizani nisu dopadali, sigurno je da ih u to vreme u severnoj Srbiji nije ba{ bilo mnogo. U
svojim se}awima kaè kako su ga, nakon {to je pukovniku Velimiru Pileti}u, tamo{wem
~etni~kom komandantu saop{tio da ga, po nalogu GHQ ME, napu{ta, napali Bugari, i kako
su ga ~etnici, iako od wega vi{e ni{ta nisu mogli da o~ekuju, „plemenito” branili i omo-
gu}ili mu bezbedno povla~ewe.
Lees, The Rape...,
Sli~no izve{tava major M. Lees, Rape..., str. 284, koji se s grupom od oko 20 BLO
BLO´´s
evakuisao preko Prawana iz jugozapadne Srbije (planina Kukavica), i da ni tamo, niti na
putu, ~ak ni u [umadiji, nisu videli nijednog partizana.
ki od oficira nisu ni èleli da doìve susret s wima.868 Izvo|ewe eva-

kuacije se zato razvuklo. Odlazak je potpuno zavisio od Mihailovi}eve
dobre voqe.
Oficiri, koji su u novembru bili u inspekciji kod ~etni~kih koman-
danata (Sajc, Mensfild i Hadson), posle zavr{etka inspekcije ~ekali su u
Rudu na Goliji (Sanxak) na poruku generala kojim putem treba da krenu ka
moru. Slu~ajno su stupili u vezu s kapetanom Xonom Vedom iz misije kod
Keserovi}a (Kopaonik). On je nameravao da se probije do partizana u Kola-
{in, gde su se za povratak avionom okupili i neki drugi britanski ofi-
ciri. Sajc i Hadson, koji su bili uvereni da }e uz pomo} partizana pre
sti}i na ciq, pridruìli su se Vedovoj grupi, dok je Mensfild nastavio
put sa ~etni~kim oficirom za vezu kod savezni~ke misije, kapetanom Bo-
rislavom Todorovi}em, koji ih je pratio jo{ tokom inspekcijske turneje.
Tako je do{lo do male utakmice, ko }e se, po jakoj zimi, pre probiti do avi-
ona ili broda i brè sti}i u Italiju.869 Po Bejlijevom mi{qewu, Mens- Mens-
fild i Todorovi} su imali nameru da zaobi|u Armstronga i, neposred-
nim pristupom generalu Ajzenhaueru, iskoriste Amerikance protiv Bri-
tanaca.870
Sajcova grupa je krenula na put 24. decembra i, posle velikih zaobi-
laèwa, 3. februara stigla do Berana; otuda su ih 14. marta 1944. godine
dva aviona savoja prebacili u Le~e (Apulija). Sa Sajcem je odleteo i gene-
ral Oksilio.871 Mensfild i Todorovi} su, zbog borbi izme|u partizana i
~etnika, krenuli na put tek 14. januara, ali sasvim drugim putem (put je
vodio preko Ruda u isto~noj Bosni). Negde kod Nevesiwa sustigli su Luka-
~evi}a, koji se s Bejlijem tako|e povla~io preko ~etni~kih teritorija; 14.
februara, posle nekoliko neuspe{nih poku{aja ju`no od Cavtata, zajedno
su se ukrcali na britanski bojni brod i slede}eg jutra pristali u Itali-
ji. Brì Mensfildov put, osim ve}e spretnosti, pokazuje, pre svega, konti-
nuitet ~etni~kih teritorija preko kojih su se probijali, sa napomenom da
Sajc, posle uzletawa iz Berana, vi{e nije ni morao da se probija do mora,
868
O tome i inspekcijskoj turneji B. Todorovi}, „Bele{ke oficira za vezu”, u R. Kne-
èvi}, Kwiga
Kwiga...
... I,, str. 372-412.
869
Pismo ambasadora Stivensona ministru spoqnih poslova Idnu od 8. februara 1944,
PRO HS 5/933.
870
Put opisuje A. Seitz u Mihailovi}
Mihailovi}...,
..., str. 86 i d., 125. Po pi{~evom mi{qewu, partiza-
ni su ih tako dugo zadràvali s namerom da od wih dobiju podatke o ~etnicima (str. 91-93).
871
Na prvim takvim letovima bili su i liberatori, koje je Ruzvelt poklonio kraqev-
skom vazduhoplovstvu. Vodili su ih jugoslovenski piloti, ali u okviru AAF i pod opera-
tivnim rukovodstvom sredozemne komande.
a to je vi{e od polovine puta. Uprkos tome, tokom puta je oslabio za 40 fun-

fun-
ti, {to je pripisao lo{im partizanskim odnosima sa seqacima koji su,
~ini
~i ni se, radije snabdevali ~etnike.
Iskustva obe grupe pokazala su da je masovno probijawe u Crnu Goru i
do mora veoma riskantno. Zajedno s Mihailovi}em, britanski oficiri su se
odlu~ili za avionski prevoz koji su obezbedili Amerikanci. U tu svrhu,
sve britanske misije trebalo je da se okupe kod Mihailovi}a. Za pripre-
mu evakuacije, kod generala su poslali poru~nika Xorxa Musulina. Tokom
mesec dana, ~etnici su, severno od Prawana blizu Ravne gore, pripremili
improvizovani aerodrom. Dva {umadijska korpusa su ga {titila od Ne-
maca, ~ije su baze bile udaqene jedva 40 kilometara. Tako se, posledwih da-
na maja 1944. godine, kad su Britanci jedva spasili Tita iz kle{ta nema~-
kog desanta na Drvar, Mihailovi} pobrinuo za evakuaciju u Italiju vi{e
od 60 Britanaca, s brigadirom Armstrongom na ~elu. S wima je odletelo 35
ameri~kih pilota, koje su nema~ki flakovi (protivavionski topovi) ili
lovci ranili, kad su s aerodroma u Italiji bombardovali naftne bu{oti-
bu{oti-
872
ne i rafinerije kod Ploe{tija u Rumuniji. Spasavali su se iskakawem u
Srbiju, koja je tada skoro cela bila u ~etni~kim rukama. Pridruìo im se
i dr @ivko Topalovi}, kopredsednik CNK. Evakuaciju su izveli ameri ameri~ki
~ki
avioni C-47,
-47, koji su na putu do Prawana izbacili partizanima (!) izda{ne
koli~ine oru`ja. Mihailovi} se oprostio izjavom da su se svi koji su se
borili s wim smatrali pripadnicima zapadnih demokratija i da je wegovawegova
du`nost bila da obezbedi sigurnu evakuaciju, kad im je wihova komanda na-
redila da ga napuste. „Rukovali smo se, salutirali, i oti{li”, kaè major
Xasper Rutem, jedan od prevezenih Britanaca. „Kao predstavnike velikog
naroda, predstavnik malog podu~io nas je lepim manirima i pokazao kako
se, uprkos razlikama u pogledima, pona{a dostojanstveno.”873 Kad se vratio,
o prilikama u Jugoslaviji podneo je saop{tewe H. Makmilanu, britanskom
politi~kom savetniku u AFHQ i posebno naglasio da je, suprotno od Arm-
stronga, sa Mihailovi}em zadrào dobre odnose sve do odlaska.874
Kasnije, 2. avgusta, Amerikanci su u misiji Halyard /uè za dizawe
jedra/, ponovno izbacili poru~nika Musulina u blizinu Ravne gore, a jo{
nekoliko dana kasnije i kapetana Nika Lali}a, svakoga sa po dvojicom po-
mo}nika. Zajedno su ~inili tzv. The Air Crew Rescue Unit (ACRU) /jedini-
872
Rootham, Miss
J. Rootham, Miss...,
..., str. 195. O detaqima evakuacije, vidi @. Topalovi} i Z. Vu~ko-
vi} u R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga... ... II
II,, str. 56 i d. i 85 i d.
873
Macmillann, War
H. Macmillann, War..., ..., str. 461-62.
874
O tome sam Zvonimir Vu~kovi} u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga...
... II
II,, str. 85 i d.
ca vazdu{ne posade za spasavawe/. U akciji od {esnaest transportnih avi-

ona C-47
-47 i pod za{titom dvadeset lovaca, koja je zapo~ela 9. avgusta uz Mi-
hailovi}evu i Mekdauelovu pomo}, obezbedili su evakuaciju, ni mawe ni
vi{e, nego 252 ameri~ka pilota, koji su se u me|uvremenu spasili skokom
na ~etni~ku teritoriju. Evakuacija je jako zakasnila, jer su Amerikanci
morali vi{e puta moliti Britance da im dozvole kontakt sa ~etnicima
(aerodromi u Italiji bili su pod britanskom upravom). Sa pilotima su se
u Bari prebacili i delegati CNK (me|u wima i Adam Pribi}evi}). Za-
jedno sa @ivkom Topalovi}em, koji je oti{ao ranije, trebalo je da obezbe-
de boqe informisawe svetske javnosti, te politi~ku i vojnu pomo} ~etni~-
kom pokretu. Pre svega, nenapadawe od strane partizana, postavqali su kao
glavni uslov za ~etni~ki napad na Nemce. S wima je odleteo i kapetan Zvo-
nimir Vu~kovi},875 koga poznajemo jo{ iz vremena osvajawa Gorweg Mila-
875
Amerikanci su zapo~eli masovna bombardovawa u aprilu 1944. godine, sa itali-
janskih aerodroma, i trajala su do sovjetske okupacije Rumunije. Piloti su se na povratku
spasavali iz o{te}enih aviona iskakawem padobranima u Srbiju. U organizaciji OSS OSS,, ame-
ri~ki avioni prebacivali su ih sa ~etni~kog aerodroma Prawani i drugih. Ukupno ih je
bilo 432. Vi{e od 100 tih pilota udruìlo se posle rata u „Odbor ameri~kih pilota za po-
mo} generalu Mihailovi}u i srpskom narodu” i, uz pomo} Stejt Departmenta, zahtevalo da
na procesu protiv Mihailovi}a 1946. godine svedo~e u wegovu korist. Titov reìm im to
nije dozvolio.
Partizani su poku{ali da potcene ~etni~ko spasavawe pilota, podatkom da su ih oni
spasili 2.000. Martin navodi tekst „Friendship Forged During Difficult Times”,
Times”, koji je {irio
generalni konzulat u San Francisku, po kojem su spasili „nekoliko stotina savezni~kih
pilota”. Prema slu`benim ameri~kim podacima, do 1. oktobra 1944. godine, s partizanskih
aerodroma preba~eno je 732 pilota, a sa ~etni~kih 356. Po{to su britanski vazduhoplovni
operateri forsirali partizanske aerodrome, me|u wih su ubrajali i Vis, odnos jednih i
drugih spasenih pilota morao je biti u korist ~etnika, kao {to pokazuju navedene brojke. S
druge strane, Mihailovi}a su osudili na smrt izme|u ostalog i zato, jer su, navodno, ~et-
nici ubili narednika Dejvida O O’’Konela i trojicu wegovih drugova, koji su se 6. juna 1944.
godine spasili skokom u Srbiju. O O’’Konel je ne samo tokom trajawa procesa bio ìv, ~io i
(Patriot...,
zdrav u îkagu, nego je ~ak bio sekretar pomenutog odbora (Patriot ..., str. 171-72, str. 35).
Mawe je poznato da je predsednik Truman, na predlog generala Ajzenhauera, 29. marta
1948. godine odlikovao Mihailovi}a za te zasluge medaqom „Legion of merit” merit”,, koja je name-
wena vrhovnim komandantima. Me|utim, odlikovawe je ostalo pre}utano (da ne izazove pro-
bleme u odnosima s Titom), sve do 1967. godine, kad je kongresmen Edvard Dervinski, na osno-
vu prihva}enog Freedom of Information Act Act,, izdejstvovao wegovo objavqivawe. Odlikova-
we ni do danas nikome nije predato. U prole}e 1990. godine, Vuk Dra{kovi}, vo|a Srpskog
pokreta obnove, predloìo je Amerikancima da ga predaju Mihailovi}evom sinu (Borisav
Jovi}, Posledwi dani SFRJ, Beograd, 1995, Politika, str. 207), ali ni to se nije dogodilo.
ûvaju ga u Kongresu (B. Karapanxi}, Jugoslovensko..., str. 311, gde je objavqena i fotoko-
pija odluke o odlikovawu).
novca u septembru 1941. godine. U Prawanima je vodio brigu o obezbe|ewu

aerodroma i Amerikanaca, a kasnije, u Italiji, odràvao je radio vezu s
Gorskim {tabom. S ameri~kim pilotima odvezao se i mawi deo Poqaka, ko-
ji su, kao nema~ki zarobqenici, pobegli s rada u borskom rudni~kom base-
nu i prikqu~ili se homoqskim ~etnicima. Ve}ina je ostala sa ~etnicima.
U Javorskom (po planini Javor) ~etni~kom odredu, u~estvovali su u borba-
ma protiv partizana. Krajem avgusta, ameri~ke pilote s aerodroma u Pra-
wanima evakuisali su u dva navrata, ukupno oko 80 qudi. S posledwima,
26. avgusta, odleteo je i X. Musulin. âk i posle toga, dok je beào u Bosnu,
Bosnu,
Mihailovi} je obezbedio evakuaciju 20 pilota s livade pored puta, kod
Koceqeve severno od Vaqeva, a kad je ve} bio u Bosni, 27. decembra 1944, s
aerodroma Boqani}, jugoisto~no od Doboja, evakuisao je jo{ vi{e od ~etrde-
set pilota.876 Tada ga je napustio i posledwi savezni~ki oficir Nik La-
li}. Kao ni o drugim Mihailovi}evim akcijama u korist saveznika, svet-
ska javnost ni o ovoj nije bila obave{tena.
Mihailovi}ev kraj
Upad ukrajinskih ’frontova’ u Rumuniju tokom leta 1944. godine, tre-

balo je da Mihailovi}u bude upozorewe da je do{lo vreme za pakovawe ko-
fera. Samo nerazumqiv optimizam, koji su podràvale Mekdauelove iz-
jave, dràle su ga u nadi da nije sve izgubqeno.
Najpre je do{lo do wegove formalne likvidacije. Kraq Petar II II,, na
predlog predsednika vlade [uba{i}a, koji je istovremeno bio i ministar
za vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo, 25. avgusta 1944. godine ukinuo je
vrhovnu komandu JVuO i naimenovao Tita jedinim komandantom ustani~-
kih snaga u Jugoslaviji. Mihailovi}a je razre{io du`nosti i penzioni-
sao 29. avgusta. Za ministra vojske postavio je Borislava Risti}a. Posle
upornog engleskog pritiska, 12. septembra 1944, kraq je putem londonskog
radija, pozvao „sve Srbe, Hrvate i Slovence, da se ujedine i pristupe Na-
rodnooslobodila~koj vojsci pod vo|stvom mar{ala Tita”. Time je, ne pome-
nuv{i ga, saop{tio javnosti da Mihailovi} vi{e nije vrhovni komandant
JVuO. General se s tim nije pomirio. Rukovodio se uputstvom koje mu je
predsednik Puri} poslao jo{ 4. aprila 1944. godine. U wemu ga je obavestio
da se, zajedno s kraqem, odlu~no protivi imenovawu nove [uba{i}eve vla-
de: „Ne verujte ni{ta {to ~ujete preko radija... Ako do|e do bilo kakve kom-
876
binacije bez vas, kao ministra za vojsku, kraq i ja smatramo da, kao jedini
slobodan ~lan vlade, treba da nastavite (svoje poslanstvo – A. B.) u otaxbi-
ni, pod geslom: ’Kraq je zarobqenik, ìveo kraq’”. Nije poznato da li je
pukovnik Bejli znao za ovo Puri}evo uputstvo, ali je svakako pre smewi-
vawa Mihailovi}a predvideo mogu}nost ovakvog wegovog odziva.877 Pogre-
{io je samo u prognozi da }e to u~vrstiti generalov poloàj. Prvog sep-
tembra 1944. godine Mihailovi} je, u ime kraqa, objavio u Srbiji op{tu
mobilizaciju. Ta~no u pono}, sa svih zvonika zazvonila su zvona, ogla{a-
vaju}i da zapo~iwe kona~ni napad na neprijateqa. Mobilizacija je bila
labudova pesma. Radio-saop{tewa iz Londona izazvala su me|u stanovni-
{tvom op{te razo~arawe i konfuziju. Slikovito ih izraàva, tada na-
stala, duhovita narodna pesmica, po kojoj:
Mi za kraqa, kraq za Tita, {ta }e biti, Bog te pita.”
„Mi pita.
U takvoj klimi Mihailovi}a su po~eli napu{tati i neki wegovi naj-
verniji saradnici, naro~ito su se osipale wegove ~ete.
Uprkos svemu {to se dogodilo posledwih godinu dana, ~etnici su u po-
sledwem trenutku poku{ali da ponovo uspostave kontakte s Britancima.
U Mihailovi}evo ime, @ivko Topalovi}, kopredsednik CNK, tokom svog
boravka u Italiji, ponudio je vrhovnom komandantu Sredozemqa, generalu
Vilsonu, pot~iwavawe svih ~etnika – oko 50.000 – wegovoj komandi. Ponu-
du je izneo ~ak dva puta, 21. oktobra i 13. novembra 1944. godine, kad je po-
nudu pro{irio na u~e{}e ~etnika na „bilo kom boji{tu”. âk je i H. Mak-
milan, naklowen Mihailovi}u, smatrao da posle sporazuma Tito-[uba-
{i} tako ne{to vi{e nije mogu}e, dodaju}i da je Amerikancima jo{ uvek
ào zbog wega.878
Mihailovi} je 8. novembra i sam Vilsonu poslao poduì memorandum,
u kojem predlaè da se „u zajedni~koj borbi protiv okupatora za oslobo-
|ewe Jugoslavije, a kasnije, ako treba, i van Jugoslavije”, podredi wegovoj
komandi.879 Nadao se da je Mekdauel, po povratku, preko svojih pretpostav-
qenih, uticao na promenu nepovoqnih savezni~kih pogleda na wega. Kad
mu Vilson uop{te nije odgovorio, 29. novembra je wegovom nasled
nasledniku, ge-
neralu Aleksanderu, koji je nekoliko dana kasnije postao feldmar{al, popo-
nudio 45.000 ~etnika pod komandom generala Trifunovi}a. Uni{tili bi
oko 40.000 nema~kih vojnika, okupqenih za evakuaciju u blizini Skadra.
Ni od wega nije bilo glasa. To potvr|uje ~etni~ke tvrdwe da je u jesen 1944.
877
Macmillan, War
H. Macmillan, War...,
..., str. 562-63.
878
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/4,
/4, str. 400-06.
879
Sloboda...,
..., str. 349 i d.
godine likvidacija ~etnika imala prednost pred likvidaci

likvidacijom nema~kih
880
snaga ne samo za partizane, nego i za Britance.
Spasavawe su traìli i pojedini Mihailovi}evi komandanti i to u
dva pravca. Posebno oni koji nisu bili zadovoqni wegovom odlukom da ne
poru{i mostove na Moravi i Ibru, poku{ali su da se poveù s Englezima
na svoju ruku. @enidbi kraqa Petra II sa gr~kom princezom Aleksandrom
20. marta 1944. godine u Londonu, kao Mihailovi}ev predstavnik, prisu-
stvovao je potpukovnik Vojislav Luka~evi}, tada komandant limsko-san-
xa~kih ~etni~kih odreda. U London je otputovao i potpukovnik Petar Ba-
}ovi}, ali su ga Britanci zadràli u Kairu. S druge strane, Luka~evi}a
su u Londonu primili ~ak i britanski kraq Xorx VI sa kraqicom. Prema
bele{ci od 5. aprila 1944, koju je na uvid dobio Forin ofis, Luka~evi}
je, pre povratka preko Kaira, saop{tio pukovniku Bejliju da za antine-
ma~ku borbu u Srbiji, Sanxaku, Hercegovini i Crnoj Gori, namerava da
osnuje pokretnu brigadu od 3.000 ~etnika, nezavisnu od Mihailovi}a, koja
bi bila deo britanske vojske i direktno pod komandom GHQ ME. ME. Predsed-
nik vlade Puri} prihvatio je ideju kao odli~nu, ali je sprovo|ewe ideje
prepustio Mihailovi}u. On ju je verovatno odbacio. Bejli, ~ini se, nije
pokazao nikakav interes.881
Drugi pravac predstavqali su poku{aji traèwa pomo}i kod dota-
da{wih neprijateqa. êtni~ki kapetani Nikola Kalabi} i Ne{ko Nedi}
sa majorom Dragoslavom Ra~i}em dogovorili su se 11. avgusta u Aran|elov-
cu sa upravnikom Beograda, Dragim Jovanovi}em, zloglasnim predratnim
{efom policije, za sastanak generala s kvislin{kim predsednikom Mi-
lanom Nedi}em; u Topoli su jo{ istog dana razgovarali s kapetanom Fir-
stom fon Vredom, koji je zastupao feldmar{ala Fon Vajhsa, te wegovim sa-
sa-
radnicima, o uslovima i mogu}nostima za sastanak Mihailovi}a s Nojbahe-
rom.882 Prvi sastanak odràn je 13. avgusta u Raàni, severno od Kosjeri-
}a, gde su se generali u najve}oj konspiraciji dogovorili o zajedni~kom
otporu protiv partizanskog prodirawa u Srbiju i o potrebnoj nema~koj
pomo}i. Zahtevi su bili veliki, ali je, po Jovanovi}u, ostalo ne{to vi{e
od 5.000 italijanskih pu{aka s pripadaju}om municijom i 100 miliona di-
nara. Do drugog sastanka nije do{lo. êtni~ki oficiri su izneli uslove
za sastanak; odnosili su se, pre svega, na diskreciju. Vrede je, kao mesto
880
PRO FO 371/44259 i Zbornik
Zbornik...... XIV
XIV/3,
/3, str. 885. Kao {to smo videli, Luka~evi} je
ne{to kasnije zamisao izveo samostalno, ali i neuspe{no.
881
Izvorni zapisnik razgovora objavquje M. Mini}, Oslobodila~ki
Oslobodila~ki..., ..., str. 444-46.
882
H. Neubacher, Sonderauftrag..., Warlimont, Inside
..., str. 170; W. Warlimont, Inside...,
..., str. 469.
sastanka, predloìo stari kara|or|evski dvor na Oplencu. Iako je, zbog

{anse da se sastane s Mekdauelom, sastanak èleo, pre svega, Nojbaher, sve
je ostalo otvoreno. Da ne u~ini neki pogre{an korak, najpre je s komandan-
tom jugoistoka, Fon Vajhsom, odleteo k Hitleru u Volf{ance, po odbore-
we za kontakte. Uprkos tome {to su dan ranije, izme|u Crnog mora i Kar-
pata, Sovjeti potpuno razbili dve nema~ke i dve rumunske armije, da je dan
kasnije, rumunski kraq Mihail, hap{ewem Antoneskua, napustio Nemce,
i da su tri dana kasnije saveznici zauzeli Pariz, firer je 22. avgusta 1944.
godine dao poznatu izjavu da Nema~ka, po{to su „Srbi... jedini sposoban na-
rod na Balkanu, ... mora odlu~no da se suprotstavi svim planovima za ve-
liku Srbiju”. Prisutni general Alfred Jodl, operativni na~elnik {ta-
ba OKW
OKW,, rezimirao je wegovo izvo|ewe zakqu~kom: „Srpska vojska ne sme
da postoji. Boqe je ~ak i ne{to komunisti~ke opasnosti.”883 Mihailovi}
je, ipak, umesto s Nojbaherom, u Ro{cima kod â~ka razgovarao s wegovim
poverenikom, Rudolfom [terkerom, koji je opravdao odsutnost svog pret-
postavqenog. Petog septembra u Prawanima, u~estvovao je s nekim ~lano-
vima CNK u razgovorima sa [terkerom, kojima je prisustvovao i Mek-
dauel. On se raspitivao o mogu}nostima za predaju nema~kih snaga na Bal-
kanu saveznicima i zahtevao od [terkera da nema~ke snage u povla~ewu
oru`je predaju ~etnicima. Sutradan je Mihailovi} primio predstavni-
ke Nedi}eve Srpske dràvne (i pograni~ne) straè koju je, kao deo Srpskog
udarnog korpusa, u tri divizije ukqu~io u JVuO.884
Odmah potom, 8. septembra, porazom ispod Jelove gore, usledila je voj-
na likvidacija Mihailovi}a. Postao je begunac. S nekoliko svojih koman-
danata i ~lanova CNK, te ameri~kom misijom pukovnika Mekdauela, u prat-
wi jedva nekoliko stotina ~etnika, povla~io se prema severozapadu, i kod
Badovinaca u Ma~vi, preko Drine, sklonio se na bosansku planinu Majevi-
cu, severno od Tuzle. Neki komandanti, koje je tokom bekstva pretekao, od
nama poznatih, majori Ra~i} i Ocokoqi} i kapetani Kalabi} i Nedi}, za-
ostali su u Srbiji. Neki u bici ispod Jelove gore uop{te nisu u~estvova-
li. Nisu ga sledili ni kapetan Rakovi} niti potpukovnik Keserovi}. Po-
sle prvih poku{aja napada na Nemce i neuspe{ne saradwe sa crvenoarmej-
crvenoarmej-
cima, 21. oktobra svi su se okupili u Ivawici, ju`no od â~ka, i odlu~i-
li da se pridruè Mihailovi}u. Kona~no su propale nade u savezni~ko
iskrcavawe, podstaknute wihovim dolaskom u Gr~ku i operacijama Floyd
Force kod Dubrovnika. U severnu Bosnu morali su da idu velikim obila-
883
Najvi{e po M. Mini}, Oslobodila~ki
Oslobodila~ki...,
..., str. 146-47.
884
Schmidt-Richberg, Das Endkampf...,
èwem preko Sanxaka. Za Mihailovi}em su ne{to ranije stigli ~etnici

generala Trifunovi}a, komandanta Srbije. Osim toga, iz zapadnijih kra-
jeva severne Bosne, na Mihailovi}ev zahtev, preme{teni su u obli`we po-
re~je Bosne ~etnici pukovnika Slavoquba Vrawe{evi}a. Tako je, po par-
tizanskim izvorima, krajem godine raspolagao sa pribli`no 8.000 ~etni-
ka. Glavna Mihailovi}eva èqa bila je da se probije u plodnu dolinu
Spre~e, ju`no od Tuzle i wom na sever, prema Doboju. Napadali su, pre
svega, partizanske snage koje su se, uprkos nema~koj blokadi kod Driwa~e
i Zvornika, probijale preko Drine u nema~ko zale|e, kako bi pomogle u
okupqawu novih ~eta za prodor u Srbiju. To su bile snage Tre}eg parti-
zanskog korpusa, ~ije delove su ~etnici ve} vi{e puta potukli. Me|utim,
kad je (po partizanskim izvorima), posle dugotrajnih priprema, iz doli-
ne Spre~e Mihailovi} hteo da zauzme Tuzlu, Trideset osma divizija, koja
im do tada nije bila ravna, uz pomo} upravo prispele Dvadeset tre}e di-
vizije i dela Dvadeset sedme divizije, razbila ga je jugoisto~no od Tuzle.
Svoje upori{te su tada preneli na planinu Ozren, severozapadno od Tu-
zle, i Trebovac, severno od Spre~e i Doboja. E. [mit – Rihberg izve{tava
da su Nemci s wima imali povremene kontakte i da su im pomagali u sa sani-
ni-
tetskom materijalu.885 Kona~no mu se, na wegov zahtev, pridruìo i Pavle
\uri{i}, sa pribli`no 7.000 crnogorskih, sanxa~kih i hercegova~kih ~et-
nika, s kojima se zadràvao na podru~ju Kalinovika, zapadno od Drine, i
23. januara u Rudu udruìo u Crnogorsku nacionalnu armiju. Tako je Mi-
hailovi} ponovo raspolagao s relativno brojnim snagama. Bile su to po-
sledwe snage koje je mogao da okupi, odasvud, sa svih vetrova, ali ne i jedin-
stvene u pogledima. Za protekle neuspehe sve vi{e su krivili Vrhovnu ko-
mandu i li~no Mihailovi}a, mnogi su sasvim otvoreno zahtevali wego wegovo
vo
smewivawe. Luka~evi}eva i Ba}ovi}eva grupa su bile najglasnije. Optu-
885
Major Ra~i} je bio odlu~an kriti~ar Mihailovi}a i celokupnog ravnogorskog po-
kreta. Jo{ u avgustu 1944. godine poslao je generalu memorandum, u kojem predlaè progla-
{ewe snaga glavnih ~etni~kih komandanata u zapadnoj Srbiji ustani~kim i wihovo pot~i-
wavawe wemu. U kritici, izme|u ostalog, kaè: „Hteli smo narodnu revoluciju, nismo je
izveli, jer smo se ogre{ili o sveto na~elo revolucije: boriti se, dok se ne sru{i stari
reìm i wegovi stubovi. Mi smo u svoje redove primili mnogo stubova starog reìma... âs
smo paktirali, ~as smo bili legalni, ~as smo se upu{tali u oruàni sukob. [to je najà-
losnije, te faze su se smewivale jako brzo, kako po èqi na{ih protivnika, tako i po od-
lukama pojedinih komandanata...” (M. Vesovi} i K. Nikoli}, Ujediwene srpske zemqe,
zemqe, str.
143-44; Zbornik
Zbornik...
... XIV
XIV/4,
/4, str. 309-12). Iako sve navedeno moè biti istina, navo|ewe tak-
vih razloga za neuspeh ~etni{tva krajem avgusta 1944. godine, kad je Crvena armija bila
na jugoslovenskim granicama, svakako je takva besmislica kao i sama pomisao da je uz boq-
{evi~ku uop{te mogu}a i neka druga revolucija.
ìvali su ga za nesposobnost da uvidi da je posledwi ~as za napade na Nem-

ce. Izme|u Mihailovi}a i \uri{i}a tako|e je dolazilo do sukoba u pogle-
du narednih poteza. Mihailovi} ga je kritikovao {to sa sobom vodi mnogo
izbeglica; wegovu armiju nazivali su „beànijskom”. Ra~i} i on su tako-
|e imali obostrane zamerke u vezi s komandovawem ispod Jelove gore, ali
i ina~e.886 Odnosi su bili jako napeti i izme|u Ba}ovi}a i Ostoji}a.
Pre nego {to je Mihailovi} pre{ao Drinu, Mekdauel je u wegovoj
prisutnosti imao jo{ dva sastanka sa [terkerom. Do prvog je do{lo u sep-
tembru, u selu Dragiwe u Pocerini, izme|u [apca i Vaqeva. Prema izja-
vi koju je Mekdauel posle rata dao V. Robertsu, Nojbaher se zalagao da Ne-
ma~ka i SAD zajedno spasu Evropu od komunizma. Re~ima da se „ovaj rat mo-
ra okon~ati tako da se oruàne snage zapadnih saveznika, zajedno s Nemci-
ma, okrenu protiv boq{evizma”, koje je stavio u usta jednog engleskog pu-
kovnika s kojim je do{ao u posredne kontakte u Atini, potvr|uje i sam
Nojbaher.887 Razgovori su se vodili preko posrednika, jer Ribentrop nije
dozvolio Nojbaheru da stupi na ~etni~ku teritoriju; izjalovili su se, jer
su Amerikanci, u skladu sa Ruzveltovim zahtevom i zakqu~kom iz Kaza-
blanke, uslovqavali predaju bezuslovnom kapitulacijom svih nema~kih
snaga. Prema izjavi Mekdauela @. Kneèvi}u u decembru 1944. godine,
[terker je, pre Mihailovi}evog prelaska na levu obalu Drine, posetio ge-
nerala i 16. septembra u Badovincima, zapadno od [apca. U ime feldmar-
{ala Fon Vajhsa, on je, ~ini se, ponudio Mekdauelu predaju svih snaga u
Gr~koj, Albaniji i Jugoslaviji (obe armijske grupe E i F),), ali su zapadni
888
saveznici ponudu odbacili. Pristali bi samo na istovremenu kapitula-
kapitula-
ciju svih nema~kih snaga svima trima savezni~kim silama, zakqu~no sa
Sovjetskim savezom. Kad je Hitler pro~itao Nojbaherov izve{taj o razgo-
886
W. Roberts, Tito...,, str. 279; H. Neubacher,
Roberts, Tito... Neubacher, Sonderauftrag
Sonderauftrag...,
..., str. 203.
887
R. i @. Kneèvi}, Sloboda Sloboda...,
..., str. 374. Sli~no je naveo Stojan Pribi}evi} u The
New Statesman and Nation u januaru 1945. godine (D. Martin, Web
(D. Martin, Web...
...,, str. 263). Nije iskqu~e-
no da je Pribi}evi} obave{tewe dobio od @. Kneèvi}a.
888
Neubacher,, Sonderauftrag
H. Neubacher Sonderauftrag..., ..., str. 206 i d. Pisac kaè da su prvi razgovori izme-
|u wegovog poverenika i Mekdauela vo|eni jo{ u prole}e 1944. godine i ponovno po~etkom
avgusta.
avgusta. Mogu}e je samo dvoje. Ili ga je napustilo se}awe, ili je to zaista bilo u prole}e.
U tom slu~aju, odleteo je k Mihailovi}u s velikom, ~etrdeseto~lanom misijom ve} posle
prvog naloga Donovana od 2. marta, koji je Ruzvelt najpre odobrio, a potom, na êr~ilovo po-
sredovawe 8. aprila, opozvao. Donovan je, uprkos tome, poslao u avgustu u Srbiju misiju, ali
deset puta mawu. êr~il je opet saznao za wu, opet je protestovao, na {ta je Ruzvelt 3. sep- sep-
tembra izjavio da je gre{ku po~inio on i da je naredio Donovanu da misiju odmah opozove.
Kao {to znamo, Mekdauel je s odlaskom odugovla~io. Vidi D. Martin, Martin, Ally
Ally...,
..., str. 229, i W. Ro-
berts,, Tito
berts Tito...,
..., str. 255-57, za dodatne izvore.
vorima, razbesneo se i uzviknuo: „Taj ~ovek je poludeo!” i zabranio svaki

daqi kontakt s pregovara~ima.889
Mekdauel je sa dvojicom saradnika (tre}eg, poru~nika E. Kramera, po-
sle ~etni~kog oslobo|ewa Kru{evca, zarobili su crvenoarmejci), napu-
stio Mihailovi}a 1. novembra 1944. godine, sa improvizovanog aerodroma
Boqani}, jugoisto~no od Doboja. Odleteo je u Bari. Pre toga mu je CNK pre-
dao memorandum sa parafima Aleksandra Aksentijevi}a i Moqevi}a, ko-
predsednika CNK-a, u kojem ga moli da kod vlade SAD izdejstvuje hitno
posredovawe „da se u Jugoslaviji prekine gra|anski rat i spre~i wegovo
nastavqawe, da vojska SAD ustanovi komandu za Jugoslaviju kojoj bi se pod-
redili svi ~etnici, da se prekine slawe oru`ja i municije komunistima
i da se posle uvo|ewa reda sprovede plebiscit o dru{tvenom ure|ewu”.890
Tada vi{e ni Amerikanci nisu mogli pomo}i; pre svega, u samom vrhu ni-
je bilo potrebne voqe za to. Me|utim, OSS se bavila planom kako da spre-
~i da general Mihailovi} ne padne u ruke partizanima. Forin ofis se ni-
je usprotivio. Po nalogu vrhovnog komandanta savezni~kih snaga u Sredo-
zemqu, generala Vilsona, Mekdauel je preloìo Mihailovi}u da s wim
napusti dràvu. General je odbio ponudu. Izjavio je da }e radije umreti
kod ku}e, nego da kao izbeglica ìvi u tu|ini.891 U novembru, posle odla-
ska Mekdauela, u Sredwem kod Sarajeva, [terker je posetio samog Mihai-
lovi}a i pitao ga da li bi zaista hteo da svoje ~etni~ke snage podredi ne-
ma~koj komandi. Do pitawa je do{lo na osnovu pisma Petra Ba}ovi}a, ko-
jim je, na papiru sa blanko potpisom generala, ponudio Nemcima podre|i-
vawe svih ~etnika.892 Otada poti~e poznati Mihailovi}ev odgovor, kojim
je, ~ak i u toj fazi, odbacio kolaboraciju, i koji obja{wava su{tinu we-
„Bili smo i ostali smo neprijateqi. @alosna je
gove saradwe s Nemcima: „Bili
slu~ajnost {to se isto tako kao vi, i ja borim protiv partizana”. „To
je tragi~na slu~ajnost i meni je ào zbog toga”, dodao je na saslu{awu 1946.
godine.893 Izgleda da je obja{wewe uverilo M. Mini}a, jer ga zagovara ve}
889
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/4,
/4, str. 303-07.
890
D. Wilson Years..., str. 239, i Mekdauelov izve{taj V. Robertsu (vidi Tito
Wilson,, Eight Years..., Tito...,
...,
str. 279). Na slede}im stranicama Roberts opisuje povremene anglo-ameri~ke pregovore, ko-
ji su jo{ posle kraja rata vodili, do ameri~kog zakqu~ka da ne}e poku{avati da ga spasu
svojim snagama, ali, ako bi se na neki na~in pojavio na savezni~koj teritoriji, uprkos pro-
testima, ne bi ga izru~ili partizanima.
891
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/4,
/4, str. 492-93.
892
Izdajnik...,
Izdajnik..., str. 266; FRUS
FRUS... ... IV
IV,, Europe Roberts, Tito
Europe,, str. 1412; cit. po W. Roberts, Tito...,
..., str. 282.
893
General Mirko Damjanovi} je bio do 1944. godine u nema~kom ratnom zarobqeni{tvu.
U martu 1944, umesto ubijenog Milo{a Masalovi}a („Z”), postao je {ef kabineta Milana
skoro pedeset godina kasnije, kao {to }emo videti. [terker je Mihailo-
vi}a posetio jo{ jednom, 17. marta 1945. godine (Nojbaher kaè u aprilu),
na planini Vu~jak, severno od Doboja. Po naredbi generala Lera, koji je ne-
dequ dana kasnije postao vrhovni komandant grupe armija F umesto feld-
mar{ala Fon Vajhsa, zamolio ga je da prenese na AFHQ u Kazerti ponudu
za predaju nema~kih sila na Balkanu. Po Mihailovi}u, uz wihovu pomo},
hteo je da Austriju otcepi od Nema~ke. Mihailovi} je odgovorio da po po{a-
{a-
qu ovla{}enog predstavnika, koji }e putem wegove radio-veze mo}i da stu-
pi u kontakt sa saveznicima. Po{to se ni to nije dogodilo, u aprilu je, u
Zagreb, gde je Ler tada imao glavni {tab, na wihovu inicijativu, poslao
majora Ra~i}a i kapetana Nedi}a, da Nemcima predloè predaju ~etnici-
ma. Stigli su samo do Lerovog na~elnika glavnog {taba, generala [mit –
Rihberga, ali on je ponudu odbio.
Tako je stigao trenutak za fizi~ku likvidaciju Mihailovi}a. U fe-
bruaru 1945. godine odlu~io je da se iz isto~ne Bosne vrati u Srbiju. Tada
se zadràvao na planini Vu~jak iznad Doboja, na levoj obali Bosne, kuda
se povukao pred pritiskom partizana. Na levu obalu je pre{ao i veliki
broj rawenika i bolesnih, uglavnom tifusara, pa i izbeglica, koji su se
povla~ili s wim. Povratak u Srbiju vi{e nije bila sasvim samo wegova od-
luka. Krajem decembra 1944. godine, Ozna je u blizini â~ka, u postavqenu
postavqenu
klopku, uhvatila kapetana Predraga Rakovi}a, nekada{weg komandanta
Prvog bataqona u êtvrtoj grupi udarnih korpusa, koji je s nekoliko ~et-
nika ostao u Srbiji. Pre nego {to su ga uhvatili, on se, navodno, sam ubio;
u svakom slu~aju, nije bilo vremena za uni{tewe {ifara za vezu s Miha-
Miha-
ilovi}em, koje je nosio sa sobom. Ne{to ranije, uhvatili su Nenada Jovi-
~i}a, ~etni~kog radio-telegrafistu, od koga su, uz odgovaraju}e metode,
saznali pozivni znak za Draìnu radio-stanicu. To im je omogu}ilo da,
pod maskom isto tako zarobqenog majora Trifuna ]osi}a i drugih, stupa-
ju s wim u radio-vezu i podstaknu ga na povratak u Srbiju, gde, navodno, sve
vi{e sazrevaju izgledi za pokretawe antikomunisti~kog otpora. Mihai-
lovi} je bio toliko uveren u mogu}nost otpora da je ~ak pozvao Qoti}a da
mu se iz Slovenije pridruì u Srbiji. Organizovao je i uve`bao grupe ko-
mandosa i unapred poslao u Srbiju (vodili su ih izve`bani komandanti,
kao npr. Sa{a Mihailovi}). Mihailovi} je mo`da sumwao da ga namamqu-
Nedi}a. Kad se Nedi}, pred nadolaze}im crvenoarmejcima, po~etkom oktobra 1944, zajedno
sa svojom vladom povukao u Austriju, Damjanovi} je oti{ao k Mihailovi}u u Bosnu. On ga je
u decembru 1944. godine naimenovao svojim zamenikom i poslao u Sloveniju, za komandanta
Ujediwenih nacionalnih snaga.
ju u Srbiju, zato je birao pravce povratka koji bi ih uverili u suprotno

(tako je pohod u Srbiju, sredinom aprila 1945, zapo~eo velikim zaobila-
skom prema Bawa Luci, dakle, na zapad), ali je misao da Srbija postaje sve
povoqnija za otpor komunisti~kom reìmu bila isuvi{e primamqiva da
joj ne bi podlegao. Za wu se odlu~io, uprkos prigovarawu ve}ine svojih ofi-
cira i ~lanova CNK. S wim su i{li pukovnici Keserovi} i Petar Simi},
potpukovnici Ra~i} i Du{an Smiqani}, major Kalabi}, kapetan Ne{ko
Nedi} i jo{ neki, koje do sada nismo upoznali.
Suprotno od Mihailovi}a, Pavle \uri{i} se sa svojim ~etnicima i
crnogorskim politi~arima jo{ krajem 1944. godine odlu~io za odlazak u
Sloveniju. Formalni zakqu~ak o tome donet je u Rudu, posledwih dana de-
cembra. Pridruìo im se i ~lan CNK Dragi{a Vasi}. Po{to nisu uspeli
da ubede Mihailovi}a da krene s wima, svoju odluku i poziv da im se pri-
druì ponovili su jo{ na sastancima 21. februara i 1. marta. Kad je Mi-
hailovi} ponovo odbio wihov zahtev, na sastanku 8. marta u mestu Koù-
he, severno od Doboja, zakqu~ili su da odu na zapad, ~ak i ako Mihailovi}
istraje u svojoj odluci. Neslagawe je dostiglo takav obim da je CNK pred-
loìo da se, s obzirom na sporazum Tita i [uba{i}a i sastav zajedni~ke
koalicione vlade, odlu~e na stupawe u NOB. Tom predlogu se priklonio
samo Mustafa Mulali}, muslimanski predsednik CNK.
Tako su se zauvek razi{li. Skoro svi, me|u wima i Pavle \uri{i},
Zaharije Ostoji}, tada komandant isto~nobosanskih ~etnika, Petar Ba}o-
vi}, tada komandant Hercegovine, Mirko Lalatovi} iz Vrhovnog {taba, pa
i Dragi{a Vasi} i ostali ~lanovi CNK, odlu~ili su se za „severozapadni
„severozapadni
prelaz”. S wima je oti{ao i general Damjanovi}.894 Prednost Slovenije je
bila o~igledna: nudila je mogu}nost bekstva iz dràve, a osim toga, tamo su
bile okupqene brojne antikomunisti~ke snage, ne samo vojvode \uji}a i
Jev|evi}a s dalmatinskim i li~kim ~etnicima, nego i Dimitrije Qoti}
sa Srpskim dobrovoqa~kim korpusom (sa {tabom u Ilirskoj Bistrici i Po-
stojni) i mnoge druge izbeglice iz Srbije. Posledwa trojica su, na Qoti-
}evu inicijativu, 15. marta poslali Mihailovi}u celu delegaciju da ga
ubedi da se odlu~i za Sloveniju i preuzme vo|stvo tamo okupqenih anti-
komunisti~kih
ko munisti~kih snaga, koje je povezivao Qoti}. înilo im se da bi se, ukqu-
~eni u JVuO, najbezbednije suo~ili sa savezni~kim snagama, ako bi se, naj-
naj-
zad, pojavile. Ni{ta nije pomoglo, Mihailovi}a nisu mogli nagovoriti;
mo`da i zato, jer je bio svestan da bi morao stupiti u li~ne kontakte s vi-
894
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/4,
/4, str. 852-54.
{im SS i politi~kim rukovodiocem u Trstu, obergrupenfirerom SS i ge-

neralpukovnikom Odilom Globoknigom, koji je usmeravao sve te snage.
Ubrzo se pokazalo da su odluke za ve}inu ~etnika obe grupe bile pod-
jednako fatalne. Da bi obezbedio siguran put, \uri{i} se povezao s dr
Sekulom Drqevi}em, koji je tada bio Paveli}ev gost u Zagrebu. Kao crno-
gorski separatista, Drqevi} je u leto 1944. godine, sa usta{kim blagoslo-
vom, sastavio tzv. Crnogorski dràvni savet, koji je trebalo da bude ne-
kakva crnogorska vlada u izgnanstvu pod patronatom Nemaca i Hrvata. U
tu svrhu bila mu je potrebna vojska. \uri{i}eva Crnogorska armija ~i-
nila mu se prikladnom. Dogovorili su se da Drqevi} bude wen vrhovni,
a \uri{i} operativni komandant. Mihailovi} je \uri{i}a zbog toga 23.
marta optuìo za izdaju, zakazao su|ewe pred Ravnogorskim sudom i pla-
nirao obave{tewe savezni~kim komandama o \uri{i}evom prelasku k usta-
{ama i crnogorskim separatistima.895 Umesto da ostane kod Bosanskog Bro-
da, kako se dogovorio s Drqevi}em, \uri{i} je oti{ao na zapad i pre{ao
Vrbas. Na Lijev~em poqu, severno od Bawa Luke, Drqevi}evi agenti su
nagovorili prvi \uri{i}ev puk da im se pridruì i ode u Staru Gra-
di{ku. Ostali ~etnici su se sukobili s jakim usta{kim snagama, koje su ih
sasvim razbile. Sa ostacima ~etnika \uri{i} je poku{ao da nastavi put
prema zapadu, ju`no od Bawa Luke, ali i tamo je nai{ao na jake usta{ke
snage. Bio je prisiqen da pristane na pregovore o svom povla~ewu na za-
pad. Zbog toga je morao da ide u Staru Gradi{ku. Tamo su ih usta{e razoru-
razoru-
àli, oko 150 oficira i politi~ara odveli u Jasenovac, gde su ih 1. maja
zverski poklali i dobar broj pobacali u Savu. Osim \uri{i}a, tako su za-
vr{ili i Ostoji}, Ba}ovi}, Lalatovi}, Vasi} i mnogi drugi, ~ak i broj-
ni obi~ni ~etnici i civilni izbeglice. Neki od preìvelih ~etnika u
nu`di su se pridruìli Drqevi}evoj „vojsci”, drugi su poku{ali da se
samostalno probiju na zapad. I jedni i drugi su se prvih dana maja na{li
895
Postoji i druga~iji opis. Posle 10. maja, ~etnici su u svom prodirawu prema Kali-
noviku planinom Treskavicom i dolinom Neretve, blizu Kalinovika naleteli na dva bata- bata-
qona Tre}e proleterske brigade, koju su potiskivali ispred sebe. Potom su se bataqoni-
ma pridruìle i druge snage Tre}e proleterske i jedinice Tre}eg korpusa. êtnici su,
uprkos tome, savladali put od Obaqa prema jugu. Do èstokih borbi do{lo je 14. maja, u ko-
jima su partizani zarobili oko 500 ~etnika. U no}i na 15. maj, Tre}a brigada, s dva bataqo-
na Tre}eg korpusa, izvr{ila je napad na ~etni~ku kolonu koja se probijala prema Kalino-
viku; ~etnici su izvr{ili napad u smeru Obaq – Zelengora i probili se. Jedinice Tre}e
brigade potpuno su dotukle ~etnike tek na Sutjesci. Izvor ne kaè kada; prema wegovom
nizawu doga|aja, to se moglo dogoditi najpre u podne 15. maja. Vremenska razlika izme|u
oba opisa nije mala, iznosi tri dana (M. ]ukovi}, Sanxak
Sanxak,, str. 544-45).
na podru~ju Dravograda. I one koji su uspeli da se probiju u Austriju, par-

tizani su, uz englesku pomo}, vratili nazad u Sloveniju, gde su doìveli
sudbinu domobrana. Pre toga, ~etnici su otkrili Drqevi}a i wegovu ènu,
koji su beàli u Austriju zajedno s usta{ama, i osvetili se za podmukla
ubistva svojih vo|a. Od zna~ajnijih komandanata spasio se samo general
Damjanovi}, koji je, s ve}om grupom ~etnika i ostalih, na vreme pobegao
preko So~e k saveznicima.
Sa ~etnicima koji su mu ostali verni – oko 12.000 boraca – posle skre-
tawa ka Bawa Luci, u tri kolone, od kojih su po jednu vodili Keserovi},
Simi} i Ra~i}, Mihailovi} se usmerio na jugoistok prema Kalinoviku,
svojoj vi{ekratnoj bazi. Put ih je vodio pored Kotor Varo{i, ju`no od
Travnika i Zenice; 8. maja pre{li su kod Bradine drum i èleznicu Sa-
rajevo – Kowic, da bi se zatim preko Bjela{nice uputili prema jugu. Za
sobom su morali ostaviti 2.500 rawenika i bolesnika; usta{e su ih kasni-
je skoro sve pobili i poklali. Mihailovi}eve kolone su sve vreme pratili
i napadali, najpre usta{e, onda usta{e i partizani, kasnije samo parti-
zani. Prilikom spu{tawa u korito pritoke Neretve Jezerice, zapadno od
Kalinovika, 9. maja, dakle, na dan formalnog kraja Drugog svetskog rata, uz
podr{ku borbenih aviona, napale su ih jake partizanske snage (Tre}i udar-
ni korpus JA i brigada KNOJ-a) i potpuno ih razbile. Pala je polovina
~etnika; ostali su bez te{kog naoruàwa, kowa, radio-stanica, pa i dela
arhiva, u ~ijem je vo|ewu i ~uvawu Mihailovi} bio nenadma{an. Preosta-
le ~etnike, dva dana kasnije, kod sela Zakmur, u dolini Sutjeske, ponovo su
napali Tre}i udarni korpus JA i Tre}a divizija KNOJ-a. Preìvelo je
svega nekoliko stotina ~etnika, koji su se razbeàli po Zelengori. Od to-
ga dana, 12. maja 1945. godine, ~etnici vi{e nisu bili vojna sila vredna
pa`we.896 Od Draìnih pratilaca, u napadu su ubijeni general Miroslav
Trifunovi}, ~etni~ki komandant Srbije, i kapetan Ne{ko Nedi}, neka-
da{wi na~elnik {taba Ra~i}eve êtvrte grupe udarnih korpusa. Ra~i},
Keserovi} i Kalabi} su uspeli da pobegnu. Svaki sa po nekoliko ~etnika,
odvojeno su se uputili u Srbiju.897 Keserovi}a su uhvatili odmah posle
prelaska Drine i streqali posle anti~etni~kog procesa u avgustu 1945.
godine. Ra~i}a su otkrili, u novembru 1945, u zapadnoj Srbiji i kao odmet-
896
Aleksandar Milo{evi}, „Golgota”, u R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga...
... II
II,, str. 207-244. Pisac
je jedan od preìvelih iz bitke 13. maja 1945. godine. Pre toga je, kao major, bio komandant
razli~itih ~etni~kih grupa.
897
O lovu na Mihailovi}a M. Radulovi}, Krug
Krug...;
...; o wemu pi{e i u~esnik lova, N. Mi-
lovanovi}, „Kako su ~etnici...”.
nika na licu mesta ubili, a Kalabi}a su uhvatili na prevaru, u decembru.

Namenili su mu ulogu Jude Iskariota.
Uprkos tome {to je u tim napadima za hvatawe Mihailovi}a odre|ena
posebna jedinica ozna{a, pod komandom ni mawe ni vi{e nego potpukovni-
potpukovni-
ka, general je s ve}om grupom ~etnika opet izmakao. U no}i na 22. maj kod
sela Bulozi, u jugoisto~noj Bosni, opkolila ih je Tre}a proleterska bri-
gada, ve}inu pobila, a Mihailovi} je, s nekoliko ~etnika, opet uspeo da
pobegne. Preko isto~ne Bosne, uz svu opreznost, uputio se ka Drini, vi{e
puta prevario svoje traga~e, koji su koristili svakovrsna lukavstva da ga
uhvate; u no}i na 21. septembar, sa svojom grupom, napao je partizanske stra-
è uz reku, zaplenio ~amac i s pratiocima se prevezao na srpsku stranu.
Kad je stigao u blizinu varo{ice Kosjeri}, zapadno od Ravne gore, razo-razo-
~arano je konstatovao da, suprotno od radio-izve{taja, tamo vi{e nema ni-
kakvih ~etnika. Zato se sa pratiocima vratio prema Vi{egradu na Drini.
Uz pomo} raspr{enih ~etnika i simpatizera po selima i zaseocima (tzv.
jataka), tokom cele zime 1945/46. godine skrivao se od svojih progonilaca,
najvi{e na te{ko dostupnoj trome|i izme|u Srbije, Bosne i Crne Gore. Po- Po-
sledwe boravi{te bila mu je prostrana visoka ku}a, pokrivena {indrom,
na {umovitom proplanku, u nedostupnom {umskom terenu, jugoisto~no od
Vi{egrada.
Uhvatili su ga tek 13. marta 1946. godine, uz pomo} izdaje kapetana Ni-
kole Kalabi}a, koji je bio komandant wegove Gorske garde sve od leta 1941.
godine, kad je napustio Pe}an~eve ~etnike. U Beogradu su sastavili gru-
pu ozna{kih oficira, koji su se preobukli u ~etnike i pustili brade. Uz
pomo} Kalabi}a, koji je igrao wihovog komandanta, posle duèg vremena i
s mnogo problema, do{li su u posredni kontakt s generalom. Tek posle du-
èg vremena, pripremqen je susret s Kalabi}evim „~etnicima” u wegovom
skrovi{tu. Kad je to uspelo, Kalabi} je nagovorio Mihailovi}a da se s wim
vrati u Srbiju. Dogovorili su se za pravac Dobrun – Bijelo Brdo – Zlati-
bor. U koloni, u kojoj su jedan iza drugog kora~ali po jedan Mihailovi}ev
i po jedan Kalabi}ev gardista, na dogovoreni znak, po jedan ozna{ maski-
ran u ~etnika ubio je po jednog pravog ~etnika, a generala su oborili na
zemqu i razoruàli.898 Tada su ubili i Boù Perovi}a, tada kapetana, ko-
898
Na inicijativu D. Martina, biv{eg ~lana Royal Canadian Air Force,
Force, u SAD su osno-
vali poseban „Odbor za po{teno su|ewe Draì Mihailovi}u”, koji je ~inilo vi{e od 70
uglednih li~nosti, guvernera, senatora, poslanika, crkvenih dostojanstvenika, sudija, pi-
saca, novinara i drugih. Me|u wima je bio (od poznatih) biv{i sekretar Stejt Departmen-
ta, Samner Vels, guverner dràve Ohajo, Slovenac Frank Lau{e (kao senator je kasnije dao
ji je pratio generala sa zastavom êtrdeset prvog puka sve od Br~kog, kada

se, uprkos kapitulaciji jugoslovenske vojske, ni jedan ni drugi nisu hte-
li predati Nemcima.
Na procesu, od 10. juna do 12. jula 1946. godine, na kojem su sudili i
jo{ nekim li~nostima ~etni~kog pokreta, te Nedi}evim saradnicima, voj-
nog tuìoca zastupao je Milo{ Mini}, tada pukovnik. Generala su osudi-
li na smrt i 17. jula 1946. streqali.899 Prema drugim informacijama, sa
ostalima osu|enicima na smrt, prebacili su ga na savsko ostrvo Adu Ci-
ganliju i prepustili koqa~ima Ozne.900 îwenica da su na tom ostrvu jo{
pre rata bili politi~ki zatvori ne osporava ovo obave{tewe, ali slika
Mihailovi}a koji leì na zemqi, naàlost, ni{ta ne dokazuje. Tako
iska
is kasapqen, mogao bi da bude bilo ko. Kalabi}u su dozovolili da pod tu-
da se sastavi i objavi spisak domobrana pobijenih u Ko~evskom Rogu), pisac Xon Dos Pasos
(s Ernestom Hemingvejem, tokom {panskog gra|anskog rata, neko vreme je bio me|u republi-
kancima, ali je pobegao zbog ubistva prijateqa), kao i kapetan Valter Mensfild, upoznat
u ovom delu. Sekretarski posao Odbora vr{io je D. Martin.
Kad Beograd, uprkos posredovawu Stejt departmenta, nije dozvolio da neki o~evici,
me|u wima najvi{e pilota, svedo~e u beogradskom procesu, odbor je od 11. do 18. maja 1946.
godine u Wujorku organizovao paralelno privatno saslu{awe. Vodila ga je ~etvoro~lana ad
hoc istra`na komisija, pod predsedavawem Artura Hejsa, slavnog borca za gra|anska prava.
Posebno je bio poznat po Lajpci{kom procesu 1933. godine protiv kasnijeg generalnog sekre-
tara Kominterne, Georgi Dimitrova, koji je bio optuèn zbog paqewa Rajhstaga. Odbrana
je Hejsa unajmila za stru~nu pomo}. Posle procesa je organizovao istra`nu komisiju, koja
je podvrgla o{troj pravni~koj kritici dokaze razmatrane na sudu i objavila one koje sud
uop{te nije uzeo u obzir. Da dodam, kao ekonomista, da je ~lan komisije bio i Adolf Berle,
tokom rata pomo}nik ministra za spoqne poslove, pre rata koautor kwige The Modern Corpo-
ration and Private Property (1932), u kojoj je uloga menaxmenta prikazana kao zna~ajnija od
vlasni{tva.
U wujor{kom procesu, osim brojnih pilota, svedo~ili su i brojni ~lanovi misija, ka-
ko kod Mihailovi}a, tako i kod Tita (od poznatih, kapetan V. Mensfild, Xorx Musulin, Nik
Lali}, Elsvort Kramer, kao i pukovnici Albert Sajc i Robert Mekdauel, ova dvojica pi-
smenim saop{tewima).
Posle objavqivawa rezultata rada, saop{teno je da „komisiji nije bio predloèn ni-
jedan dokaz, koji bi mogao da ukaè na bilo kakvu saradwu generala Mihailovi}a i Sila
(Patriot...,
osovine. Naprotiv, svi dokazi navode na odlu~no odbijawe svake takve saradwe...” (Patriot ...,
str. 29; zapisnik saslu{awa sa svim ostalim podacima na stranicama 193-493 iste kwige).
899
B. Karapanxi}, Jugoslovensko
Jugoslovensko...,
..., str. 295.
900
Mnogi pripadnici ravnogorskog pokreta su uvereni da Nikola Kalabi} uop{te ni-
je u~estvovao u otkrivawu i hvatawu Mihailovi}a, nego da je Udba za tu ulogu upotrebila
nekakvog dvojnika. U skladu s tim, potpukovnik Kalabi}, me|u preostalim ~etnicima, uì-
va najve}e po{tovawe. Po istom izvoru, me|u goniocima Mihailovi}a bio je i Milo{ Mi-
ni} (Slobodan ]irovi}, „Zlo~in i kazna”, Srpski pogledi 1, 1999, broj 1, str. 34).
|im imenom ìvi u nekom zabitom srpskom selu. Po{to se propio, jezik mu
se razvezao, pa je i on otpremqen s ovog sveta.901
Pribli`no takvu pri~u potvrdio je ~etnik Borivoje Tasi}, koji je je-
dini uspeo da izbegne podmukli ozna{ki pogrom 13. marta 1946. godine. Sve
vreme posle razbijawa ~etni~kih snaga kod Kalinovika bio je Mihailo-
vi}ev
vi }ev telohraniteq. S mawim grupama skrivao se po bosansko-srpsko-san-
bosansko-srpsko-san-
xa~kim planinama dugih deset godina, sve do 1955. godine. Sa jednim dru-
gom je uspeo da pobegne iz dràve. Jedna od emigrantskih organizacija ih
je ubrzo poslala nazad da izvr{e odre|ene zadatke. Na ilegalnom prelazu
granice, po~etkom oktobra 1955. godine, pokosili su ih mitraqezi vojnika
JNA. Posledwi odmetnik se ne{to kasnije, u beznade`noj situaciji, kod
Bijelog poqa u NR Crnoj Gori (Sanxak), ubio sam.902 To se dogodilo vi{e
od deset godina posle „oslobo|ewa”.
901
M. Radulovi}, Krug se zatvorio na trome|i...
trome|i... Pisac je pre rata bio dopisnik agen-
cije Rojters u Beogradu. Osnovne podatke je dobio od jednog ozna{kog majora, objavio ih je
pod imenom Monty jo{ 1948. godine u kwizi Tito Tito´´s Republic u Londonu. Vidi i nastavke G.
Banovi} i K. Stepanovi}, Kako je uhva}en...,
uhva}en..., koji u Jugoslaviji nisu smeli da budu obja-
vqeni kao kwiga. Za ozna{ki opis vidi Quba Popovi}, Velika igra...
902
Imale su na raspolagawu nekoliko mornari~kih jedinica (U Aleksandriji je bila
ukotvqena stara podmornica Neboj{a s torpiqerkama Durmitor i Kajmak~alan
Kajmak~alan,, kao i tri
polaga~a mina), koje su po nalogu vlade isplovile iz jugoslovenskih luka i pridruìle se
saveznicima – ve}ina jedinica se zbog izdaje hrvatskih oficira predala Italiji; posle
wene kapitulacije na Maltu je doplovila korveta Danica, dva torpedna ~amca i pet mino-
lovaca (krajem rata, Tito je nastojao da s brodovima pridobije i posadu, ali je ve}ina ra-
dije napustila brodove). Relativno brojne bile su i vazduhoplovne jedinice (nama ve} po-
znati major Lalatovi} pobegao je s eskadrilom vojnih aviona iz Nik{i}a u Gr~ku), ali su
sami upravqali samo s petnaest hidroplana tipa Dornier (tako|e i u Aleksandriji, odakle
su vr{ili izvidni~ku slu`bu uz libijsku obalu – kasnije su onesposobili i zarobili ne-
ma~ku podmornicu), dok su izbegle avione, na zahtev, predali Britancima. Tako je oko 700
qudi vazduhoplovne posade, me|u wima 300 pilota, ~ekalo u logoru u Amanu u Transjorda-
niji, spremno na poziv. Od toga, wih 42 se tokom 1943. godine posebno {kolovalo u SAD. Uz
veliku pompu, kojoj je prisustvovao i Ruzvelt, vratili su se sa ~etiri poklowena libera-
tora, ali su ostali pod komandom American Air Force.Force. Tri su jo{ krajem godine pogo|eni
iznad Bavarske, odnosno, Bugarske, ~etvrti se odrào u vazduhu do kraja rata. Jugosloven-
ske borbene snage u tu|ini obuhvatale su i neznatne pe{adijske jedinice (u Palestini u
Haifi, kao deo engleske vojske, sluìo je bataqon kraqevih gardista, koji se u januaru
1943. godine ve}im delom vratio pod jugoslovensku zastavu, u severnoj Africi bilo je jo{
411 Slovenaca – italijanskih zarobqenika, ukupno oko 850 qudi). Oja~ani su dobrovoqci-
ma – iseqenicima iz SAD.
4
Drugi deo – STRATEGIJA
STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAÂ 621
STRATEGIJA OTPORA PROTIV OKUPATORA
Pisawe Memoranduma donelo mi je i druga~ije misli. Ne samo da je

zalagawe za koordiniranu, politi~ki neutralnu saradwu u borbi protiv
Nemaca bilo sasvim nerealno, nego smo pristajawem na wu upali u zamku
koju su nam postavili komunisti, bili mi toga svesni ili ne. Sasvim si-
gurno, nismo bili svesni. Radilo se o pitawu legalnosti, legitimnosti i
smisla oruàne borbe protiv Nemaca i zavojeva~a uop{te. Da je vojni~ki
otpor mogao da se nastavi s teritorije koju nije zauzeo zavojeva~ i koju ni-
je obuhvatala kapitulacija svojim uslovima, posebno, da je komunikacijski
bio povezan sa saveznicima koji bi ustanicima mogli pomo}i u oru`ju i
drugoj opremi, zakqu~no s potrebnim qudstvom, bio bi ne samo legitiman,
nego i legalan otpor. General [arl de Gol je klasi~an primer takvog na-
stavqawa otpora posle kapitulacije dela francuske vojske i neprijateq-
ske okupacije francuskih teritorija u Evropi. Jo{ pre nego {to je 22. ju-
na 1940. godine, u vagonu pobednika Prvog svetskog rata, mar{ala Fo{a, na
{umovitom proplanku isto~no od Kompijewa, Francuska bila prinu|ena
da potpi{e primirje, on se odlu~io za nastavak borbe s britanske terito-
rije. Iz pridruènih francuskih kolonija tu borbu je i izvojevao. Druga
mogu}nost je saradwa dobrovoqaca koji su se na{li u tu|ini ili su tamo
izbegli, u posebnim kontingentima u okviru savezni~kih snaga. Poqski ge- ge-
neral Anders i wegovi borci susreli smo ih na proplancima Monte Kasi-
na, predstavqaju odgovaraju}i primer.
Sa sli~nim ciqem, jugoslovenska vlada je jo{ tokom bekstva u London
12. maja 1941. godine sa britanskom komandom za Sredwi istok zakqu~ila u
Kairu dogovor o osnivawu Jugoslovenskih vojnih snaga u izgnanstvu. Tre-
balo je da udruè jedinice koje su se nalazile u inostranstvu.903 General
Bora Mirkovi} je, po De Golovom modelu, hteo da osnuje Vojsku slobodnih
Jugoslovena pod savezni~kom komandom, ali mu je nova londonska vlada, sa
903
J. Tomasevich, Chetniks str. 305.
dr Slobodanom Jovanovi}em – predsednik je postao 11. januara 1942 – po-

kvarila planove. U julu 1943. godine general Petar @ivkovi}, koji je u
vladi radikala Milo{a Trifunovi}a (izme|u S. Jovanovi}a i Boìdara
Puri}a – od kraja juna do avgusta 1943) bio ministar bez portfeqa, isto-
vremeno vr{ilac du`nosti vrhovnog komandanta (kraqa), u vezi s namera-
vanim iskrcavawima u Italiji i na Balkanu, izradio ambiciozan Plan
oslobo|ewa Jugoslavije. Vlada ga je prihvatila. Su{tina je bila u stvara-
wu vojske od 100.000 qudi regrutovanih u inostranstvu.904 Istovremeno sa
saveznicima, trebalo je da se iskrca negde kod Zadra, a potom, zajedno sa
~etnicima, nastavi prodirawe prema Beogradu i prema Zagrebu. Plan je
bio dobro smi{qen, ali nerealan. Ne toliko zbog prenaduvanog broja vojni-
ka (kad je [uba{i}, kao predstavnik kraqevske vlade, tokom leta 1944. go-
dine pregovarao s Titom u Italiji o wihovom prelasku pod wegovu koman-
du, procenio ih je na najvi{e 30.000), jer bi se planovi sa biv{im itali-
janskim vojnicima, uglavnom Slovencima i Istranima, koje su saveznici
pohvatali po Africi, mo`da jo{ mogli ostvariti; nerealnost plana pro-
izilazila je, pre svega, iz okolnosti da saveznici tada nisu ni imali na-
meru da se iskrcaju na Jadranu. Zato kod wih plan nije pobudio nikakav
interes. Sli~no je bilo i sa planom za iskrcavawe dve savezni~ke divizi-
divizi-
je uz pomo} Amerikanaca na ju`nom Jadranu, koji je u maju 1944. godine u
Londonu izradio Bil Bejli. Bio je uveren da bi u tom slu~aju do{lo do
op{teg ustanka, pred kojim bi se Nemci morali povu}i s Balkana.905 Plan
904
M. Biber, „Otvorena...”, 8. nastavak, str. 41-42.
Wilson,, Eight Years...,
M. Wilson
905
Years..., str. 101 (radi se, dakako, o udaru 27. marta). Iznu|eno odla-
gawe izvo|ewa Barbarose planirane za 15. maj, bilo je utoliko zna~ajnije, jer je 1941. g. u za za--
padnim predelima Sovjetskog saveza i u isto~noj Poqskoj zima nastupila najmawe tri nede-
qe ranije nego obi~no, {to je Hitleru jo{ dodatno smawilo raspoloìvo vreme za izvo|ewe
ofanzive. To je utoliko va`nije, jer su Nemci uistinu o~ekivali da }e zavr{iti s Rusima
jo{ istog leta, kako im se ne bi dogodila Napoleonova 1812. To je general Vilson saznao od
generala @iroa, koji je o planovima za napad na Sovjetski savez, kao ratni zarobqenik, kra-
jem 1944. godine razgovarao sa generalom Brau{icom (Von (Von Brauschitschem,
Brauschitschem, nekada{wim ko-
mandantom OKH
OKH?)?) – O. c. str. 102. Po mi{qewu nekih vojnih stru~waka, upravo je udar 27.
marta kriv {to su Nemci izgubili decembarsku bitku za Moskvu, a to vodi do teze da rat
protiv Sovjeta nisu izgubili pod Staqingradom, nego zbog Beograda (nekoliko pristalica
tog mi{qewa, zakqu~no s operativnim na~elnikom OKW generalom Alfredom Jodlom, na- na-
Tomasevich, The Chetniks
vodi J. Tomasevich, Chetniks, str. 87). Ribentrop nije bio nikakav vojni stru~wak kad
je govorio o „vremenskoj katastrofi zime 1941/42, zbog koje je na{a armija ... zastala pred
Moskvom” (Zwischen ..., str. 261),
(Zwischen..., 261) verovatno je ponavqao prevladavaju}e mi{qewe na nema~-
kom vrhu. Suprotno od nema~kih, sovjetski vojni stru~waci su smawivali zna~aj ranijeg na-
stupawa zime, jer je smrzavawem vla`nih predela i mo~vara (Pripetskim) omogu}ila Nem-
je bio jo{ mawe realan, jer je predvi|ao iskrcavawe uz pomo} mostobrana

na Jadranu, koji bi zajedno zauzeli partizani i ~etnici.
Pasivni otpor
Organizacija otpora protiv okupatora postavqala je i dubqa pitawa.

Za{to bi se gra|ani, posle kapitulacije svoje vojske, koju su izdràvali
i naoruàli da bi ih branila od neprijateqa, borili protiv okupatora na
svoju ruku? Posebno zato {to na{a dràva pred neuporedivo ja~im nepri-
jateqem nije jednostavno poklekla, kao mnoge druge dràve pre we, ve} je
Simovi}evim udarom naterala Hitlera da za mesec dana odloì planira-
ni napad na Sovjetski savez, kome je upravo taj udar dobro do{ao za vojne
pripreme i otpor. Ako je zaslugu za odlagawe napada na Sovjetski savez ko-
mandant AFHQ za Sredozemqe, feldmar{al M. Vilson, kasnije pripisao
Britancima („Jugoslavija bez britanskog imperijalnog zahvata u Gr~ku ne
bi istrajala na Trojnom paktu i ne bi do{lo do dràvnog udara 25. apri-
la”),906 argument je verovatno toliko zna~ajan da se Vilsonu isplatilo ki-
}ewe tu|im perjem. U posledwim danima svog ìvota, Hitler je oti{ao jo{
daqe. Za krivce svih svojih nesre}a, pa i za odlagawe Barbarose, progla-
sio je Italijane. „Uprkos tome {to nisu mogli da se odrè u Abisiniji i
Kirenajki... oni su se, ne pitaju}i nas za savet i ne obavestiv{i nas, ume-
{ali u sasvim nekoristan rat u Gr~koj. Wihovi sramotni porazi izazva-
li su neraspoloèwe nekih balkanskih dràva prema nama. Tu, i nigde
drugde, moramo traìti uzroke za ustanak i zatim volte face /promenu mi{-
qewa/ Jugoslovena u prole}e 1941. godine. Protivno svim na{im planovi-
ma, to nas je nateralo da posredujemo na Balkanu, a otuda i katastrofalno
odlagawe po~etka rata protiv Rusije.”907
cima brè prodirawe oklopnim divizijama. No, kad je po~elo da se zamrzava, Pripetske
mo~vare su ostale daleko iza nema~kih oklopnih divizija. S druge strane, postoje mi{qewa
da se ruski putevi te godine nisu osu{ili pre juna i da Nemci i bez napada na Jugosla Jugoslaviju
ne bi mogli navaliti na Sovjetski savez ranije nego {to su to zaista i u~inili ((B. B. H. Liddell
Hart,, Defence
Hart ..., str. 17). Prole}ne poplave, u posleratnom pismu feldmar{alu Aleksan
Defence..., Aleksanderu,
deru,
okrivqavao je i na~elnik OKH general Franc Halder (H. der,, Memoari..., str. 178).
(H. Aleksander
906
The Political...,
Political..., str. 69. i d.
907
Martinu, The Web...,
Po D. Martinu, Web..., str. 276. Tada su, osim brojih Amerikanaca, u prilog Mi-
hailovi}u protestovali i mnogi ugledni Britanci, me|u wima i Rebeka Vest, spisateqi-
ca slavnog putopisa po Jugoslaviji Black Lamb and Grey Falcon, Falcon, koji je iza{ao neposredno
pre rata.
Hitlerovo tada{we jadikovawe da je rat izgubio upravo zbog tih pet

nedeqa svakako je besmisleno. Isto tako i wegovo optuìvawe du~ea, kad je
za gubitak rata morao da na|e krivca. Uz sve ograde, wegovo mi{qewe ipak
potvr|uje veliki zna~aj koji je imao 27. mart 1941. godine. Tom mi{qewu,
posle rata, priklonio se ~ak i êr~il, koji je, po Mihailovi}u, tokom ra- ra-
ta bio spreman da se `rtvuje do posledweg Srbina. Kad su u Beogradu sudi-
sudi-
li generalu, u pismu Reynolds News-u
News u od 19. maja 1946. godine, kritikovao
je britanske komuniste „koji poku{avaju da spre~e po{teno su|ewe Miha-
ilovi}u”. On je u Jugoslaviji pokrenuo dràvni udar, koji je doprineo od- od-
lagawu nema~kog napada na Rusiju za nekoliko nedeqa,” upozorio ih je.908
Istu misao, re~ima: „Oni, koji su se uspe{no opirali takvim pritiscima,
najverovatnije }e blatiti wegovo ime, ali mawe pristrasna istorija ne bi
smela da ga izbri{e sa spiska srpskih rodoquba,” ponovio je u svojoj isto-
riji Drugog svetskog rata, gde ju je smestio u sredinu 1943. godine.909 Time
je, za svoj prekid s Mihailovi}em tokom rata, hteo da se opravda retroak-
tivno istim, iskqu~ivo vojnim razlozima kakve je upotrebio i tada. Nije
li, dakle, Jugoslavija 1941. godine, tim svojim dejstvima (i otporom inva-
ziji Sila osovine, koliko je bila u stawu da ga ponudi), ispunila svoje za-
datke u antifa{isti~koj borbi? Jo{ u junu, polagao sam ispit iz ratnog
prava i prava u neutralnosti koje je predavao profesor Ivan Tom{i~. Kad
nacionalna vojska kapitulira i dràvu okupiraju neprijateqske snage,
me|unarodno pravo od stanov
stanovni{tva zahteva lojalnost prema vlasti koju
one uspostave. Ako se stanovni{tvo ne uzdrì od ratnih dejstava, ne uì-
va za{titu ratnog prava i okupator moè da izvr{i efikasne sankcije.
Uzimawe talaca je uobi~ajena praksa, wihovo streqawe u najboqem slu~a-slu~a-
ju izri~ito zabraweno, samo ako su uzeti za obezbe|ewe isplate rekvizi-
cija i sli~no. Po{to je totalni rat ve} po definiciji upravqen protiv
celog neprijateqskog stanovni{tva, u slu~aju vojni~kog otpora ili sabo-
taà, trebalo je unapred ra~unati na okrutne masovne odmazde.910
908
W. Churchill, Second... V,, str. 409.
909
Pitawe strategije mogli bismo postaviti i {ire. Ako je bilo jasno da se Silama
osovine ne moèmo uspe{no suprotstaviti i da }e okupacija Jugoslavije u svakom slu~aju
izazvati nesagledive qudske `rtve i materijalna uni{tavawa, za{to ne bismo iskoris-
tili ponu|enu mogu}nost i pristali na zahteve Nemaca. „Jugoslavija je mogla, da je htela,
da se s Nemcima sporazume o uslovima koji ne bi bili ni{ta vi{e poniàvaju}i od onih
The Web...,
koje su prihvatile [vedska i Turska”, kaè D. Martin ((The Web..., str. 21). Wen poloàj
u odnosu na Vermaht bio je teì od {vedskog i neuporedivo teì od turskog (zajedni~ka
granica sa Sovjetskim savezom). Li~no, takvo pitawe nisam postavqao ni tada, ni sada.
910
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 126.
Major Bo{ko Todorovi} nije bio pravnik. Iz wegovog saop{tewa ~et-

ni~kim odredima i stanovni{tvu u okolini Gacka i Nevesiwa od 17. janu-
ara 1942. godine moèmo zakqu~iti da je me|u predmetima vojne akademi-
je bilo i ratno pravo:
„Na{a dràva je u ratu s Kraqevinom Italijom otkad smo napadnuti
6. aprila ove godine, tako }e i ostati, sve dok se izme|u Kraqevine Itali-
je i Kraqevine Jugoslavije ne zakqu~i mir. Jedan deo na{e dràvne teri-
torije okupirala je premo}na italijanska vojska. Na{a vlada i vojska pri-
vremeno su poverile stanovni{tvo okupirane teritorije za{titi vojske
Kraqevine Italije. Zato stanovni{tvo treba da se prema zavojeva~u pona-
{a mirno i dostojanstveno, o~ekuju}i ~as svoga oslobo|ewa, koje }e nastu-
piti mo`da kroz tri nedeqe, a mo`da ~ak i posle tri godine, kako se to
dogodilo sa stanovni{tvom u prethodnom ratu.”911 Mesec dana kasnije, oba-
ve{tewe u Kifinom selu kod Nevesiwa pretvorilo se u testament.
Nema~ko spaqivawe Ra{ice kod Qubqane 19. septembra 1941. godine,
koje smo sa strahom posmatrali sa studentskog sajma kwiga na Bregu uz Qu-
bqanicu, bio je samo po~etak, skroman i zakasneo, povrh svega. U Srbiji su
zapo~eli s masovnim represalijama jo{ u aprilu, kao {to }emo videti.
Kakve drasti~ne mere odmazde su nacisti bili u stawu da izvedu, pokaza-
la je osveta za srpski napad na bataqon nema~kih vojnika iz Kragujevca.
Kao {to znamo, ~etni~ki poru~nik Zvonimir Vu~kovi} u osvajawu Mila-
novca zarobio je vi{e od stotinu nema~kih vojnika i nekoliko oficira. Da
bi ih oslobodila, nema~ka okru`na komanda poslala je iz Kragujevca pre-
ma Milanovcu Tre}i bataqon Sedamsto ~etrdeset devetog puka. Na putu su
ih iz zasede napale jedinice majora Miodraga Palo{evi}a. Nemci su pre-
trpeli 9 mrtvih i 27 rawenih vojnika. Bataqon se, uprkos tome, probio do
Milanovca, ceo grad poru{io i popalio, odvev{i oko 100 talaca; na po-
vratku u Kragujevac jo{ su palili usputna naseqa. Prema slu`benom ne-
ma~kom izve{taju, osvetili su se tako {to su izme|u 21. i 23. oktobra 1941.
godine streqali 2.300 Kragujev~ana.
U pribli`no isto vreme Nemci su, prema vlastitom izve{taju, stre-
qali i 1.700 Kraqev~ana. Jedan ~etni~ki i dva partizanska odreda, ukup-
no vi{e od 3.000 qudi, napalo je upori{te u Kraqevu. Izve{taj zapo~iwe
ovako: „êtvrta ~eta Sedamsto ~etrdeset devetog puka odbila je tokom no-
}i bandu od 20 mu{karaca... na{i gubici bili su jedan mrtav, 2 rawena. Do
sada smo streqali 250, a uhapsili oko 3.000 osoba.” Prema izve{taju {ta-
ba Tristo dvadeset ~etvrte divizije, u borbama od 15. do 29. oktobra ima-
911
Zbornik...
Zbornik... II
II/1,
/1, str. 95; XII/1, str. 486; P. Mora~a, Jugoslavija.
XII/1,
la je 10 mrtvih i 19 rawenih, za {ta je trebalo streqati 4.850 mu{karaca.

Streqali su 1.600, za ostatak od 3.250 zahtevali su uputstva od divizije. U
kragujeva~kom pokoqu bili su efikasniji. Pohvatali su ukupno 6.000 sta-
novnika. Od preìvelih, zadràli su oko 600, da budu pri ruci za nared-
na streqawa, ostale su pustili ku}ama da seju strepwu i strah me|u sta-
novni{tvom. Me|utim, to su samo najpoznatiji slu~ajevi. Streqawa tala-
ca tekla su kao po traci. U Beogradu su samo 9. oktobra streqali 2.000 ta-
laca; do kraja meseca jo{ 2.750. Za 21 ubijenog nema~kog vojnika kod Topole
Topole
streqali su 2.100 Jevreja i Cigana. Jo{ u septembru, u Ma~vi su streqa-
li 1.127 talaca, u okolini [apca 30. septembra jo{ 1.000 srpskih seqaka.
U Zasavici su 12. oktobra streqali 864, u Jadru 15. oktobra 2.000 mu{ka-
raca. Iste su procene `rtava i prema partizanskim izvorima.912 U nave-
denom odnosu, streqali su ~ak i za nema~ke vojnike pale u borbama koje je
izazvao Vermaht. Kad im 19. oktobra nije uspeo proboj iz opkoqenog Vaqe-
va, za svojih 10 mrtvih i 24 rawena vojnika odredili su da se streqa 2.200
uhap{enih Srba, od toga 1.600 u Beogradu.
Cenu za oruàne napade na nema~ku vojsku u okviru pedeset do sto sta-
novnika za jednog Nemca, koju je, na Hitlerov zahtev, odredio feldmar{al
Kajtel po~etkom ofanzive protiv srpskih ustanika 16. septembra, general
general
Franc Beme je 10. oktobra podigao na 100 stanovnika za jednog ubijenog ne-
ma~kog vojnika i 50 za rawenog. U pore|ewu s tim, represalije koje je u
Crnoj Gori 12. januara 1942. godine odredio guverner Biroli (50 civila za
jednog ubijenog ili rawenog oficira i 10 civila za jednog ubijenog ili ra-
wenog podoficira ili vojnika),913 pravi je ma~ji ka{aq. Op{ta uputstva
za streqawe i druge mere odmazde izradio je nema~ki dràvni savetnik,
na~elnik upravnog {taba, general SS dr Harold Turner, koji je pre toga
obavqao sli~ne poslove u okupiranoj Francuskoj i Belgiji. Zanimqivo, ma
{ta da je taj savetnik podrazumevao pod nedu`no{}u, represalije je ogra-
ni~io na qude kojima se mogla pripisati (ali ne i dokazati) krivica zbog
neprijateqske delatnosti protiv Nemaca ili, pak, zbog pripadawa, za
Nemce, neprijateqskim organizacijama i grupama stanovni{tva (Cigani,
Jevreji). Posledwe je, po wegovom shvatawu, krivi~no samo po sebi, bez
ikakvog neprijateqskog delovawa. Streqali su ih samo zato, jer su bili
Cigani ili Jevreji.
U izvo|ewu uputstava, vojska se nije obazirala na „nijansirana” ogra-
ni~ewa. Upravo u vezi s kragujeva~kim pogromom, do{lo je do sukoba u Ver-
912
Zbornik...
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 433.
913
Zbornik...
Zbornik... I,, str. 548-53, R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga...
... I,, str. 142-43.
mahtu. Kapetan Bi{ofshauzen iz okru`ne komande Kragujevca, tvrdio je

da su streqali „delimi~no potpuno nedu`ne qude,” jer su krivci bili iz
Gorweg Milanovca, a ne iz Kragujevca. Krivicu je, dakle, definisao pre-
ma mestu boravka. Nagla{avao je da su se gra|ani Kragujevca uvek pona{a-
li lojalno, da za sve vreme wegove prisutnosti u tom gradu nije ubijen ni-
ti rawen ni jedan jedini nema~ki vojnik ili pripadnik folksdoj~era, kao
i da su od Nemaca o~ekivali za{titu od komunista. Zbog toga je predvi|ao
da }e psiholo{ki efekat streqawa biti „katastrofalan”. Kragujev~ane
su streqali jednostavno zato, jer je bataqon, koji je napadnut kod Gorweg
Milanovca, svoje sedi{te imao u Kragujevcu, tako da su mu Kragujev~ani
bili pri ruci. Hvatali su ih po ulicama, po ku}ama i kafanama, u gimna-
ziji, gde god bi koga na{li, kako bi postigli potreban broj i imali jo{ i
rezervu.914 U toj ùrbi dogodilo se da su streqali i svoje pristalice. Iz
Kraqeva je poznat slu~aj da su streqali 40 qoti}evaca, svojih najverni-
jih saveznika. S druge strane, neki poznati profesori qoti}evci nisu hte-
li da se odvoje od svojih |aka, pa su ih streqali zajedno s wima.915
Streqawe civilnog stanovni{tva bilo je samo deo „zastra{uju}ih”
mera generala Bemea, koji je hteo da „mit unerbitterlicher Hä
Härte” „umiri”
Srbiju. Dr Turner mu je predloìo da za otpor ne ka`wava samo mu{kar-
ce, nego i ène i decu. Po{to su sumwali da se naoruàni mu{karci po
brdima zadràvaju uz wihovu pomo} (obave{tewa, prehrana), do{li su na
ideju da na najugroènija podru~ja, za primer je predloìo podru~je za-
padno od [apca, isteraju u {ume sve ène i decu. Bio je uveren da }e to
slomiti otpor u zimi koja nadolazi.916 Nije poznato gde su Nemci sprove-
li wegov predlog, ako su ga uop{te prihvatili, znamo samo da je Titu do-
{ao kao poru~en i da ga on, sli~no Nemcima, nije samo planirao, nego u od-
nosu prema ~etni~kim porodicama – kao {to znamo – i stvarno sproveo.
Ako odbacimo relevantnost pitawa legalnosti, ako nam je dovoqna le-
gitimnost oruàne borbe protiv zavojeva~a, postavqa se pitawe smisla. Da
li su `rtve vredne {tete, koju je oruàni otpor naneo okupatoru? Radi se
o pitawu ekonomike. S aspekta malog naroda kakav je slovena~ki, to pita-
we je jo{ zna~ajnije. Ratobornim Crnogorcima, koji su Italijanima i „wi-
914
Pod uticajem izve{taja kapetana Hadsona, Britanci su potcewivali masovnost i
okrutnost nema~kih represalija. Hadson je mislio da preteruju u svojim brojkama, kako bi
upla{ili stanovni{tvo. Bio je ~ak uveren da majore Mi{i}a i Fregla uop{te nisu stre-
(PRO HS 5/930).
qali (PRO
915
Zbornik... I,, str. 445-49 i 456-57.
916
Za navo|ewa o streqawima i uputstvima za wih, vidi nema~ke vojne izve{taje u
Zbornik...
Zbornik ... I,, str. 445 i d., 498, 526, 548 i d., 564-566, 583-84, 634 i dr.
hovim slugama” u isto vreme pripretili desetostrukom odmazdom za sva-

hovim
ku `rtvu, zakqu~no sa paqevinama i silovawima, ra~un se sigurno ne bi
isplatio. Pri tome je zanimqivo da su partizanska glasila naveliko iz-
ve{tavala o streqawima u kojima su `rtve bile wihove pristalice, pre
svega, komunisti, a da o isto takvim masovnim streqawima Cigana („s obzi-
rom na wihovu telesnu i duhovnu strukturu”) i Jevreja („jevrejski inte-
lekt je zapo~eo ovaj rat”), koja su mo`da po broju i prevazi{la Srbe, sko-
ro da i nije bilo vesti. Prema uputstvu dr Turnera, broj talaca, odre|e-
nih za streqawe, treba obavezno popuniti svim raspoloìvim Ciganima i
Jevrejima. Jedino u izve{tajima o izvr{enom streqawu, Nemci nisu pra-
vili diskriminaciju izme|u jednih i drugih.917
Da je oslobo|ewe okupirane zemqe zavisilo iskqu~ivo od wenih sta-
novnika, organizovawe gerile posle slu`bene kapitulacije doma}e vojske
bio bi jedini na~in da se oslobodi. Ako nisu hteli da ostanu porobqeni,
Jevreji su morali da se pobune protiv Vespazijana i Tita, koji su hteli
da ih potpuno podvrgnu Rimu. Brozovo poznavawe istorije mora da je bilo
prili~no nepotpuno, kad je sebi nadenuo ime po jednom od najokrutnijih
okupatora u istoriji, iako je kasnije obja{wavao da je to ime u Zagorju,
odakle je rodom, veoma ~esto. Jo{ uvek stoji pitawe, nisu li ru{ewe Jeru-
salima i kolektivno samoubistvo u Masadi, kao i odlazak Jevreja u dija-
sporu, previsoka cena, ne bi li privremeno sagiwawe le|a dalo dugoro~-
nije i boqe rezultate. âk i ovde ostaje otvoreno pitawe ekonomike. I bez
jevrejskih ustanaka Rimsko carstvo ne bi trajalo ve~no. Jevrejski ustanci
nisu nimalo pridoneli wegovoj propasti. Ostaje otvoreno i pitawe demo-
krati~nosti. Da li su zeloti imali pravo da krvqu nametnu oruàni ot-
por celom jevrejskom stanovni{tvu, i onom mawe ratobornom? Josif Fla-
vije, koji nam je u sedam kwiga svoje De bello iudaico ostavio najvi{e zna
znawa
wa
o tome, ima suprotno mi{qewe. Po{to je bio unajmqen u slu`bu kod Rim-
qana, mo`da i nije posebno verodostojan.
Slovenija i Jugoslavija su bile u sasvim druga~ijoj situaciji. Kakva
}e biti wihova sudbina, zavisilo je iskqu~ivo od pitawa ko }e pobediti,
saveznici ili Sile osovine. Britanski stru~waci se slaù da bi savez-
nici pobedili i da na Balkanu nije bilo oruànog otpora.918 Za onoga ko je
verovao da }e pobediti saveznici, oruàni otpor stanovni{tva bio je ne
Na primer, H. Seton-Watson,
917
Seton-Watson, „Afterword:...” str. 295.
918
Bio je toliko principijelan, da je zabranio podno{ewe molbe za pomilovawe Prezi-
dijumu skup{tine FNRJ, tako da su ga posle rata obesili zajedno s prijateqem Ervinom
Reznerom, kome ni molba nije pomogla.
samo neracionalan, nego i doslovno {tetan, kako s li~nog, tako i nacional-

nog aspekta, jer bi izazvao strahovite `rtve. Ovo „bi” je u oktobru 1941. go-
dine, posle Kraqeva i Kragujevca, jo{ pre nego {to je vojni otpor uzeo ma-
ha, postalo neumoqiva stvarnost. Pasivno podno{ewe okupacije i nenapa-
da~ki otpor bilo bi neuporedivo svrsishodnije pona{awe. Nacionalnoj
~asti
~a sti ne bi oduzelo ni{ta mawe od same kapitulacije, tako|e, ne bi smawi-
smawi-
lo izglede za posleratno {irewe Slovenije na wene nacionalne granice.
Po{to se nije moglo ra~unati na dosledno po{tovawe politike nenapa-
da~kog otpora – agresivnih qudi uvek ima, verovatno ih je i kod nas bilo
podosta – `rtve se ionako nisu mogle izbe}i. Osim kao poziv za odlu~no
suprotstavqawe okupaciji i se}awe na slavnu pro{lost, u me|usobnoj po-
vezanosti snaga upletenih u svetski rat, ~etni~ki slogan „sloboda ili
smrt” bio je zato ~isti besmisao. Isto moramo re}i i za titovsko-karde-
qevsku floskulu, ako je ozbiqno smi{qena, a koju je Kidri~ podmetnuo i
OF, da, naime, Slovencima niko ne}e pokloniti slobodu, da svaki narod
treba sam da je izbori, da bi bilo sramota ako bismo mi, ugwetavani i tla-
~eni robovi, skr{tenih ruku o~ekivali svoje oslobo|ewe. Za{to slobodu
nisu izvojevali Sovjeti sami? Za{to im je bila potrebna pomo} Jugoslove-
na, mogli bismo opravdano da ga pitamo. Posebno opravdano stoga, jer znamo
da su, umesto porobqenim narodima, tokom 1939. godine i narednih godina,
svoju pomo} radije nudili wihovim porobqiva~ima. Ako je floskula oz-
biqno smi{qena, ona ne bi bila ni{ta drugo do neodgovoran poziv na na-
cionalno
cional no samoubistvo. I nije bila, kao {to }emo to jo{ dokazati.
O opravdanosti strategije nenapada~kog otpora, krajem 1943. godine,
dok sam se bavio tim pitawima, imali smo vi{e nego dovoqno dokaza za ceo
rat. Istina, s takvom strategijom otpora ne bismo se pred svetom mogli raz-
metati sa stotinama hiqada pobijenih, ali bi mnogi od wih zahvalno sa~e-
kali slobodu ìvi i sa ne{to mawe slave. Karl Destovnik – Kajuh je napi-
sao za~u|uju}e stihove:
„Lepo je, ve{ mama, lepo je ìveti,
toda, za kar sem umrl, bi hotel {e enkrat umreti”,
/Lepo je, zna{, majko, lepo je ìveti, / ali za to, za {ta sam umro, hteo
bih jo{ jednom umreti/, naàlost, ovi stihovi predstavqaju izraz ne to-
liko
li ko krajwe neracionalnosti, nego pre svega, fanatizma, koji je partija
sistematski zabijala u srca qudi i insistirala na wemu. Bez wih, parti-
je i fanatizma masa, ne bi bilo ni neracionalnosti.
Za onoga ko bi verovao u, ina~e, nepoèqnu pobedu Sila osovine, sa ci-
qem da se postigne {to mawe neprijatan pazar, najsvrsishodnije bi bilo
spretno prilago|avawe, za po~etak ~ak i nu`na saradwa s okupatorom, pa
makar i s odvratno{}u. Nijedna supa ne pojede se onoliko vrela, koliko je
vrela kad je skuvana. Takvih je bilo malo. Jo{ mawe takvih, koji bi èle-
li pobedu Osovine i na woj gradili svoju budu}nost. Me|u uvaènijim Slo-
vencima pouzdano sam znao za jednog jedinog koji je spadao u tu grupu. To je
bio dr Lovro Hacin, {ef qubqanske policije, kome su to mesto kasnije po-
verili i Nemci.919 Vaqda se me|u wih ubrajao i general Leon Rupnik. Usta-
{e su se sigurno kladili na pobedu Sila osovine, koju su smatrali svojom
sopstvenom. U Sloveniji su uìvali op{ti prezir, pre svega, zbog izdaje
Jugoslavije. Van Hrvatske i Hercegovine, zna~ajnije zaneseni u pobedu Oso-
vine bili su samo qoti}evci, ali su bili broj~ano mawe zna~ajni (prema
wihovoj organizaciji Zbor bili su poznati i kao zbora{i), a u Sloveniji
sasvim bezna~ajni. Vlastite vojne snage mogli su da organizuju samo u Srbi-
ji (tzv. Srpski dobrovoqa~ki korpus). Jo{ poneko, tu i tamo, ne moè izme-
niti ovu konstataciju.
Me|u Slovencima nije bilo izrazito pronema~ke organizacije, iako
se, pre svega, u [tajerskoj, mawe u Gorewskoj, ne moè pore}i skoro masovno
odu{evqewe me|u nema~kim delom stanovni{tva ulaskom Hitlerove voj-
ske, najvi{e me|u radnicima, mawe me|u seqacima i gotovo nimalo me|u
intelektualcima. Nacisti~ka politika prema Slovencima ubrzo ih je ot-
reznila. Skoro da nije bilo ni proitalijanske ili profa{isti~ke organi-
zacije, iako su katolicizam, korporativizam, a, u pore|ewu s nema~kim,
mnogo blaì okupacijski reìm, mnoge navodili na aktivnu saradwu s Ita-
lijanima. Treba znati da su antifa{isti~ko i antihitlerovsko usmere-
we bili jedan od naj~vr{}ih stubova katoli~ke politike pre Drugog svet-
skog rata, posebno zato {to je Hitler u velikoj meri zatvarao sve{tenstvo
po Nema~koj i jer su i odnosi izme|u Rima i Vatikana bili sve pre nego
uzorni. Ovo katoli~ko usmerewe poremetio je gra|anski rat u [paniji, ko-
ji ga je odjednom suo~io s boq{evi~kom opasno{}u, {to je dovelo do pre-
usmeravawa. U svojim osnovama, stanovni{tvo je, s izuzetkom tada malo-
brojnih komunista i {tajerskih nem~ura (u mnogim slu~ajevima to su bili
isti qudi), kao i ko~evara /kolibara/, bilo odlu~no prozapadno, da ne ka-
èm anglofilsko. To se najvi{e odnosi na inteligenciju. Posebno u Qu-
bqani, qudi su jedva ~ekali da padne no} i da pod za{titom policijskog
~asa slu{aju Radio-London (BBC(BBC),
), kojem su slepo verovali.
919
Po F. [kerl, „Prispevki...”
„Prispevki...”,, str. 81. Po Kuharovim se}awima, taj zakqu~ak je glasio
„da za slu~aj neprijateqske okupacije slovena~ke teritorije, ni sama stranka, ni jedna we-
na organizacija, nijedan wen funkcioner, ne mogu i ne smeju ni na kakav na~in sara|ivati
s neprijateqskom vla{}u ili neprijateqskim nacisti~kim ili fa{isti~kim organiza-
cijama” (A. Kuhar, Beg
Beg...,
..., str. 13).
Politici pasivnog otpora odgovarao je zakqu~ak rukovodstva Sloven-

ske qudske stranke, koji je sazvao tada{wi ban, dr Marko Natla~en, 30.
marta 1941. godine u banskoj (sada vladinoj) palati. Prema izjavi dr Aloj-
zija Kuhara iz Londona 10. septembra 1944. godine, tada je „Rukovodstvo
SLS ... sve~ano zakqu~ilo da u slu~aju neprijateqske okupacije nijedan od-
bornik stranke, ni vi{i ni niì, nikada ne}e sara|ivati s neprijateqem,
ni neposredno ni posredno, niti }e koga navoditi na saradwu, ma kako pri-
tisak bio jak ili ~ak ìvot stavqen na kocku”.920 Moralni kodeks nenapa-
da~kog otpora 10. aprila dopunio je Narodni svet Slovenije osudom denun-
cirawa: „Najve}i greh bilo bi denuncirawe, koje je nespojivo s qudskim
dostojanstvom. Denuncirawe je tako teàk greh, da ga narod ne moè nika-
da oprostiti. Zato, neka me|u nama ne bude denuncirawa.” Svoje politi~ko
usmerewe, veru u pobedu saveznika, SLS je pokazla zakqu~kom da, pored
dvojice ~lanova vlade (dr Kreka i dr Snoja), kao svoje zastupnike, po{aqe
u Englesku i urednika Slovenca
Slovenca, dr Alojzija Kuhara, i monsiwora Franca
Gabrov{eka. Kuhar je sa sobom poneo „malo kwiga i geografskih karata o
istoriji slovena~kog naroda”, kojima }e, kako sam kaè, kod saveznika pot-
krepiti slovena~ke zahteve za Koru{kom, Primorskom i Trstom. Uglavnom
mu ih je na raspolagawe dao dr Erlih, koji ih je sabirao jo{ u vreme dok je
posle Prvog svetskog rata bio ~lan na{e mirovne delegacije, a i ina~e se
bavio na{im zapadnim granicama. Grabov{eka je jugoslovenska vlada u pro-
le}e 1943. godine poslala u SAD. Izme|u ostalog, sara|ivao je i sa Jugoslo-
venskim informacionim centrom u Wujorku.
Ustanak u najpovoqnijem trenutku
Jo{ tokom bekstva u London, dr Miha Krek i Franc Snoj, slovena~ki

~lanovi jugoslovenske vlade, 20. aprila 1941. godine iz Jerusalima su jo{
posebno pozvali Slovence „da mirno ~ekaju na uputstva” i „na pozive jugo-
slovenskih vlasti odmah u~ine {to je u wihovoj mo}i”. Tome je odgovaralo
saop{tewe lista Slovenska zaveza od 14. marta 1942. godine, po kojem su
„stvarala~kiji elementi iz svih nekomunisti~kih tabora ... zastupali ide-
ju svenarodne oslobodila~ke organizacije, koja bi ostvarila jedinstveno
nacionalno rukovodstvo i pored na~elnih pitawa (granice, ure|ewe drà-
ve, ekonomsko-socijalni program), organizaciju i naoruàwe naroda za vre-
920
Izve{taj objavquje M. Mini}, Oslobodila~ki
Oslobodila~ki...,
..., str. 398-400.
me kad prilike sazru i kad s nacionalnim ustankom bude trebalo da se

stvar dovede do pobede”.
Takvo pona{awe preporu~ivala je i izbegli~ka londonska vlada. Me-
sec dana posle dolaska u London, gde joj je britanska vlada ponudila uto-
~i{te, 22. jula konstatovala je da je trajna ustani~ka borba nemogu}a i sa-
vetovala stanovni{tvu da s poverewem u savezni~ku pobedu mirno podnosi
okrutnost okupacije i ~eka na znak iz Londona. Izjavu je preneo BBC
BBC.. Pred-
sednik Simovi} je 12. avgusta, u govoru putem BBC
BBC-ja,
-ja, saop{tio: „Kraqev-
skoj vladi je poznato da {a~ica bezobzirnih qudi svojim preranim ispaispadi
di--
ma izaziva veliku patwu stanovni{tvu. Nedu`ne `rtve, koje Nemci stre-
qaju, osveti}emo, kako na Nemcima, tako i na onima koji su odgovorni za te
`rtve. âs oslobo|ewa je blizu i zakonita vlada iz Londona da}e signal kaka--
da treba da zapo~ne nova borba za slobodu.” Otada izvire Simovi}evo uput-
stvo koje je postalo slavno: „Jo{ nije kucnuo ~as za borbu, zato ~uvajte krv
na{eg naroda.” Dvadeset drugog avgusta zamolio je Forin ofis da uti~e na
to da se u glasilima smawi broj vesti koje podsti~u na ustanak i, istovre-
meno, da radio prenese wegovu „{ifrovanu” poruku: „êkajte, dok slavujak
ne zapeva na piramidama.” U Kairu je, naime, bila vrhovna komanda jugo-
slovenske vojske. Sli~na uputstva dobio je od vlade i dr Milo{ Sekuli},
koji je sa tim ciqem putovao iz Beograda u Carigrad, gde je bilo jugoslo-
vensko poslanstvo, i Simovi}u doneo prvi izve{taj o ~etni~koj i komuni-
sti~koj „akciji” i wihovim ciqevima.921 Kad je priznao Mihailovi}a za
vo|u ustanka, Simovi} mu je 28. oktobra saop{tio: „Wegovo veli~anstvo
kraq i kraqevska vlada preduzimaju sve potrebne korake, da vam se {to
brè po{aqe sva potrebna pomo}. Pitawe je re{eno povoqno. U toku su
pripreme. Zato ~ekajte, savetujte svima strpqewe i uzdrànost od pre-
brze akcije, kako biste spre~ili gubitke i izdràli preko zime. Sada se
ne izlaìte, ve} ~ekajte ovda{wi nalog za akciju.” Sli~na poruka posla-
ta mu je jo{ 18. oktobra. Kad je predsednik Simovi} 15. novembra obeloda-
nio da je Mihailovi} iskqu~ivi komandant svih oruànih snaga u otaxbi-
otaxbi-
ni, zahtevao je „da se sabotaè i pojedina~ni napadi, koji neprijateqima
sluè samo kao izgovor za okrutnost i zlo~ine nad mirnim stanovni{tvom,
odmah zaustave, kako bi se spre~ile nepotrebne `rtve i nesvrsishodno pro-
livawe krvi na{eg naroda”.922 I kraq Petar je upozoravao na opreznost
opreznost kod
sabotaà i napada na okupatora. To je u~inio na praznik ujediwewa 1. de-
cembra. U svom govoru, povodom prve godi{wice dràvnog udara 27. marta
921
FO 371/30220. J. Marjanovi}, Draà
Draà...
... I,, str. 179; R. i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 53.
922
R. i @. Kneèvi}, Sloboda..., str. 54; FO 371/37663.
1941. godine, ponovio je: „Morate se uzdràti od preranih nastupa koji bi

vodili do prevelikih i nesagledivih `rtava... Kad nastupi pravi trenu-
tak i mi vas obavestimo... svi zajedno, Srbi, Hrvati i Slovenci, juna{tvom
koje vam je u krvi, o~isti}ete dràvu od zavojeva~a.”923
Novi predsednik Jovanovi} u telegramu od 26. aprila rekao je isto,
ovim re~ima: „Da ne bi dolazilo do nesagledivih `rtava, ne zapo~iwite
ve}e akcije bez naoruàwa i golim rukama. Nastavite organizaciju u ce-
loj dràvi i ~ekajte odlu~uju}i trenutak.”924 Preko jugoslovenske koman-
de za Sredwi istok i ambasada u Bernu, Kairu i Carigradu, 14. jula 1942.
godine saop{tio je Mihailovi}u jo{ jasnije: „Op{ti ustanak pokrenite
samo onda, kad ga izri~ito zapovedimo. Ni u kom drugom slu~aju i ni na
kakav poziv tajnih radio-stanica...”925 Ovla{}enom delegatu u Kairu, Jo-
vanu \onovi}u, saop{tio je da je Mihailovi} primio uputstvo da op{ti
ustanak pokrene samo u slu~aju iskrcavawa jakih savezni~kih sila u Jugo-
slaviji ili u slu~aju sloma Nema~ke. Posledweg dana novembra 1942. Jova-
novi} je savetovao Mihailovi}u da preko zime zadrì pod oru`jem samo
najnu`nije qudstvo za napade na saobra}ajnice i za za{titu srpskog ìv-
qa u Bosni. Razlog je bio zima i nedostatak hrane, posebno soli. âk i za
slu~aj iskrcavawa saveznika, savetovao mu je da mobilizuje samo onoliko
qudstva, koliko moè naoruàti na zadovoqavaju}i na~in. „Blagovreme-
no preduzmite mere da Srbi, po svom obi~aju, ne navale motikama na ma-
{inke.”926
Politika jugoslovenske vlade bila je uskla|ena s politikom britan-
ske. U avgustu 1941. godine êr~il je Hjuu Daltonu – kao ministar za eko-
nomski rat, istovremeno je bio i vrhovni {ef SOE – politiku britanske
vlade objasnio ovako: „Jugosloveni, ministarstvo vojske i mi svi, slaèmo
se da gerilske i saboterske grupe, koje sada deluju u Jugoslaviji, izvode ot-
por toliko jak da samo izaziva stalne glavoboqe okupacionim silama i ta-
ko spre~e smawewe svog broja. Svoju glavnu organizaciju treba da drè u
podzemqu i da se uzdrè od svakog poku{aja ve}eg ustanka ili zahtevnijih
vojnih operacija, jer bi to dovelo do jedne jedine posledice: do surove od-
mazde i gubitka na{ih kqu~nih qudi. Treba da urade sve da se uspostavi
{iroko razgranata tajna organizacija, spremna za odlu~uju}i udarac ka-
923
Sloboda...,, str. 54; Zbornik
Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1, str. 835.
924
Sloboda...,
..., str. 55.
925
VK,, broj 646, od 14. jula i broj 153 od 30. novembra 1942; Zbornik
Telegram VK Zbornik...
... XIV
XIV/1,
/1,
str. 853.
926
Ehrman, Grand Strategy V,, str. 77.
J. Ehrman,
snije, kad to saop{timo.”927 Uputstvo je bilo zami{qeno tako ozbiqno, da

su za neposlu{nost ~ak pretili sankcijama. Jovan \onovi}, jedan od pla-
nera zavere protiv kneza Pavla i predstavnik izbegli~ke vlade u Kairu,
22. avgusta saop{tio je Slobodanu Jovanovi}u engleski stav da ustanici tre-
ba da budu „mirni, da ne napadaju Nemce i ne izazivaju ih i da }emo im po-
ru~iti kada treba da po~nu s akcijama. Kad im saop{timo da zapo~nu akci-
ju, pomaga}emo im vazduhoplovstvom i drugim. Ako nas ne poslu{aju, ne mo-
gu o~ekivati nikakvu pomo}.”928 Uputstvo je preuzeo BBC i jo{ dugo slao u
svet. Ser Xorx Rendel, ambasador pri izbegli~koj vladi, jo{ na Silvestro-
vo 1942. godine saop{tio je predsedniku Jovanovi}u da je Mihailovi}eva
politika „jako mudra, sra~unata na to, {ta treba da se u~ini u trenutku
savezni~ke invazije na Balkan”.929 Sli~nu strategiju otpora Britanci su
preporu~ivali i drugim okupiranim dràvama, Dancima, Francuzima i
Norveànima.930
Takva su bila i britanska operativna uputstva Mihailovi}u. E. Bar-
ker, ina~e, tvrdi da ni londonska SOE, ni Forin ofis nisu znali za Simo-
vi}eva uputstva, ali je poznato da je izbegli~ka vlada bila u radio-vezi s
Mihailovi}em preko britanske vlade. Gledvin Xeb iz Forin ofisa, u ime
SOE
SOE,, suprotstavqao se Simovi}evim uputstvima, pre svega, nije prihvatao
prihvatao
wegove kritike partizana zbog sabotaà koje vode do stra{nih represali-
ja. S obzirom na mere odmazde, u pismu Daglasu Hauardu od 2. decembra 1941.
godine, tvrdio je da u nema~kim rukama predstavqaju dvosekli ma~. [to
su represalije stra{nije, to }e vi{e qudi biti spremno da `rtvuje svoj
ìvot i zato uop{te ne {tete Mihailovi}u.931 Kao da se Mihailovi} pla-
{io represalija zbog sebe ili svog pokreta! Za odlu~an neposredni otpor
(PWE)) R. Marej. Na sre}u, ka-
bio je i saradnik uprave za politi~ku borbu (PWE
irska SOE je 12. oktobra 1941. britanskoj misiji kod Mihailovi}a (vodio
ju je kapetan Bil Hadson – Marko) poslala radio–poruku, u kojoj nare|uje:
„Mawe sabotaè odmah ograni~iti na èleznice i lokomotive, izvesti bez
upotrebe eksploziva, kao i bez represalija prema civilima. Daqi plan bi-
le bi pripreme za zajedni~ko pokretawe ustanka za neki kasniji datum.
927
MfB/1, str. 623; cit. po J. Marjanovi}, Draà
Arhiv VII MfB/1, Draà... ... I,, str. 89.
928
Sloboda...,
..., str. 122.
929
Roberts, Tito
..., str. 72.
930
Barker, „Some Factors...” str. 30, 50; British Policy...,
E. Barker, Policy..., str. 149.
931
Deakin,, The Embattled...,
W. Deakin Embattled..., str. 131-32. Ostoji} i Lalatovi} su, dakle, dali uput-
stvo Mihailovi}u uistinu bez Hadsonovog znawa, ali samo zato, jer s wima nije oti{ao na
Ravnu goru, nego je oti{ao kod Tita.
Ni{ta ne preduzimajte bez na{ih preciznih uputstava. Molimo, izvesti-

te Mihailovi}a.” O~igledna je bila èqa da se svi pokreti otpora usme-
ravaju spoqa, u skladu s potrebama saveznika. U nastavku telegrama SOE
je pitala: „Ko vodi crnogorsku gerilsku vojsku? U potpunoj saglasnosti s
jugoslovenskom vladom, spremni smo da podrìmo vo|u gerile i {to pre
dostavimo sve {to mu treba.” U odsutnosti Hadsona, ~lanovi britanske mi-
sije, majori Lalatovi} i Ostoji}, u oktobru 1941. odvratili su Mihailo-
Mihailo-
vi}a od sabotaà zbog kojih bi stanovni{tvo isuvi{e trpelo. Umesto to-
ga, trebalo je da u~ini sve za uspe{nost otpora, kad kucne pravi ~as.932
Da time nisu prekora~ili primqena uputstva, na {ta su neki aludi-
rali, proizlazi iz ve} pomenutog zakasnelog pisma od 11. juna 1942. godi-
ne, u kojem je Bil Hadson molio Mihailovi}a za dozvolu da se sastane s ka-
petanom \uri{i}em, pukovnikom Stani{i}em i ostalim vo|ama, kako bi
im „li~no saop{tio, da je Velika Britanija odlu~ila da Vas (Mihailovi-
}a – A. B.) stopostotno podràva u udruìvawu svih nacionalnih snaga u
dràvi i u pripremama za pokretawe napada na okupatora, onog dana kad se
ukaù izgledi za uspeh”. Britanska vlada je 1. decembra objavila saop{te-
we da ne èli da daje savete koji }e podsticati ili pla{iti pokrete ot-
pora, a sli~no je bilo i Idnovo saop{tewe Nin~i}u od 12. novembra.933 U
no}i na 5. februar 1942. godine RAF je kod Sokolca na Romaniji (isto~no od
Sarajeva) izbacio majora Kejvena Eliota s trojicom saradnika; dvojica od
wih bili su Jugosloveni. Misija Disclaim /odre}i se/, kako se zvala, doì-
vela je nezgodu, uhvatili su je hrvatski domobrani. Tako je nema~ka SD kod
we na{la uputstva u kojima je, izme|u ostalih, bilo uputstvo po kojem se
„tajne organizacije upozoravaju, da protiv okupacionih snaga ne zapo~i-
wu nikakve preterane akcije, koje bi mogle izazvati prestroge mere od-
mazde i tako mo`da onemogu}iti svaki ustani~ki rad”.934 Slu`bena poli-
tika britanske vlade, dakle, nije sledila G. Xeba s wegovom kardeqevskom
logikom regrutovawa novih ustanika. Pukovnik Bejli je jo{ 1973. godine
operativna politika pre-
potvrdio da se, zbog problema s pomo}i, wihova „„operativna
ma Mihailovi}evom pokretu” pona{ala po na~elu „da je, dodu{e, èlela,
da se otpor protiv Sila osovine odrì u ìvotu, ali nije èlela da ga pod-
sti~e na takav obim, kojim bi izazvao bezobzirne nema~ke kontramere”.935
932
Saveznici...
... I,, str. 97, 101.
933
National Archives Washington
Washington,, Mf T-175, Karchmar, Dra-
T-175, Reel 65, 2581413-416 po L. Karchmar,
à... II
II,, str. 873.
934
S. W. Bailey,
Bailey, „British policy...”,
policy...”, str. 61; „Britanska politika...”, str. 323.
935
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1,
/1, str. 823.
Iz uputstava SOE Kairo kapetanu Hadsonu, proizlazilo je, tako|e, da

otpor treba da bude nekomunisti~ki: „Za va{u li~nu informaciju, nismo
raspoloèni da podràvamo nekog vo|u gerile koji nema saglasnost jugo-
slovenske vlade.”936 Londonska SOE je 16. novembra 1941. godine saop{tila
Hadsonu da bi „po mi{qewu vlade Wegovog veli~anstva, borbu, koja bi bi-
la uspe{na, trebalo da vode svi Jugosloveni za Jugoslaviju, a ne da taj usta-
nak vode komunisti za Rusiju”.937 To je bila pribli`na formulacija u pi-
smu lorda Glenkonera upu}enom Forin ofisu nekoliko dana ranije, po ko-
jem bi podr{ka partizanima predstavqala nepriznavawe jugoslovenske
vlade. Glenkoner se protivio i slawu pomo}i podmornicama, jer bi mogle
postati plen komunista.938 U pismu od 11. juna 1942. godine, Bil Hadson iz-
ri~ito odborava Mihailovi}ev progon komunista. Potvrdu za pravilnost
takve politike video je i u okolnosti {to ga je wegova vlada, u me|uvreme-
nu, unapredila u majora i odlikovala, o ~emu ga je po~etkom juna obave-
stio predsednik Jovanovi}.939 Jo{ 6. aprila Hadson je izvestio Kairo „da
od wih moèmo o~ekivati stvarnu akciju, ako partizani budu likvidira-
ni”. Kad je na~elnik britanskog Imperijalnog glavnog {taba (CIGS(CIGS),), Xon
Dil – Xek, saznao za postojawe partizana, u izve{taju êr~ilu 2. juna
àlio se na wihovu akciju, „jer potiskuju umerenije protivnike Osovine
u saradwi s nekom od sila, koja moè obnoviti izgled zakona i reda. Iako
}e delatnost ovih divqijih elemenata u dràvi zahtevati znatnije jedi-
nice Sila osovine, pravilna je Mihailovi}eva politika spre~avawa wi-
hove delatnosti, kako bi sa~uvao svoje potencijalne snage i sa~ekao svoj
trenutak”.940 Bil Bejli, ina~e, nagla{ava da Britanci ni u kom slu~aju ni-
kome nisu savetovali da istrebquje svoje suparnike. Izgleda da nije ba{
precizan.
Izbegli~ka vlada je bila svesna toga da su ~etnici, u pore|ewu sa par-
tizanima, neuporedivo slabije naoruàni. Sistematsku akciju prikupqa-
wa oru`ja posle propasti vojske organizovali su samo komunisti i samo su
oni raspolagali fabrikom oru`ja (u Uìcu). Britanske pomo}i u 1941. go-
dini skoro da i nije bilo, pa i posle ponovnog uspostavqawa radio-veze s
936
W. Deakin, Embattled..., str. 140. J. Marjanovi}, Draà
Deakin, The Embattled..., Draà...,..., str. 180.
937
Kao {to izgleda, mora da se Glenkoner kasnije „popartizanio”. To bi se moglo obja-
sniti doslednijom diferencijacijom izme|u komunizma i partizanstva, sveop{tim bri-
tanskim preusmeravawem na Tita, jo{ vi{e prevladavaju}om atmosferom u kairskoj SOE SOE,,
~emu je posebno doprinosio X. Klagmen.
938
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/1, Roberts, Tito
/1, str. 832 i 836; tako|e i W. Roberts, Tito...,
..., str. 57.
939
M. Howard, IV,, str. 386.
940
Mihailovi}em u aprilu 1942. godine, ostala je simboli~na. Devet ma{in-

ki tipa breda, 15 ma{inki tipa bareta, 6 ma{inki tipa {varclose, 12 brzo-
metnih pu{aka tipa bareta i 2 tipa tompson, skromno odmerena pripadaju-
}a municija, {to su avionima primili u aprilu 1942. godine, bila je samo
kap vode u moru. Isto tako, 99 brzometnih pu{aka, 8 minobaca~a, 4 antiten-
kovske pu{ke i 43 pi{toqa, koje su poslali tokom leta 1942. godine. Bri-
tanci ni sami nisu imali dovoqno oru`ja, nedostajali su im i avioni od-
govaraju}eg doleta za transport. [iroka istovetnost interesa s Italija-
nima – isto kao ~etnici, Italijani su tako|e smatrali NDH svojim pri-
rodnim neprijateqem, {to ih je dovelo na istu obalu, nasuprot Nemcima
– ubrzo je dovela do saradwe koja je omogu}ila naoruàwe ~etnika. Ako je
prihva}ena strategija zna~ila ~ekawe do trenutka kad bi udarac mogao bi-
ti smrtonosan, a za taj udarac oru`je je moglo da se dobije samo od okupato-
ra, odgovarala je svaka saradwa s wim koja bi to omogu}ila, ne samo s Itali-
Itali-
janima, nego i sa Nemcima. Mihailovi} nije zanemario tu mogu}nost. „Iz-
vucite od Italijana {to vi{e oru`ja, municije, hrane i obu}e. Pazite,
da svakako dobijete brdske topove i minobaca~e... Neka Jev|a upotrebi svu
spretnost u pridobijawu, kao {to je uspeo Pavle u prole}e,” 25. septembra
1942. godine naredio je Ba}ovi}u i Jev|evi}u.941
Po{to su strategiju ~ekawa na povoqan trenutak preporu~ili Bri-
tanci, mora da su i u odnosu na zavojeva~a imali sli~an stav. Naveli smo
ve} da je nekada{wi ~lan odseka D i SOE za Jugoslaviju, sa sedi{tem u
Beogradu, Piter Bougi, rekao 1976. godine da su ~etnike 1943. godine sami
Britanci podsticali na pridobijawe oru`ja od Italijana. Po{to je to bi-
lo u vreme o~ekivawa kapitulacije Italije, kad je trebalo osu|ivati su-
protno pona{awe, mnogo je korisnija wegova izjava J. Marjanovi}u iz 1972.
godine da je „mogu}e, da je Mihailovi} jo{ u prvoj polovini ili sredinom
1942. godine dobio depe{u od SOE
SOE,, ’da oru`je nekako pridobije od Itali-
jana’”.942 Preporuka je sadràvala ograni~ewe da to ne izvede u smislu sa-
radwe, ali bez kontakta sa samim Italijanima to je bilo neizvodqivo. U
pismu zameniku stalnog podsekretara u Forin ofisu, ser Orme Sarxentu,
od 25. februara 1944. godine, britanski ambasador kod jugoslovenske vlade
u Kairu, Ralf Stivenson, kaè da je od dva, me|usobno nezavisna izvora,
~uo da je SOE Mihailovi}u, kad ga ve} nije mogla obezbediti, „savetovala
da s Italijanima zakqu~i {to povoqniji aran`man i dobije oru`je iz tog
izvora, samo ako moè”, i da mu je to naknadno potvrdio ~lan SOESOE,, koji je
941
J. Marjanovi}, Draà
Draà...
... I,, str. 220.
942
FO 371/44250, R 4160/8/92 (po M. Biber, „Otvorena...”, 8. nastavak, str. 41).
tragove saveta otkrio u dokaznom materijalu.943 Stalni dràvni podsekre-

tar Forin ofisa, Aleksander Kedogan, i wegov zamenik, Orme Sarxent,
spre~ili su da o tom savetu bude obave{ten êr~il. Pomenuti ~lan SOE
mogao bi biti i Bil Bejli. Na konferenciji biv{ih pripadnika SOE u
Londonu 1973. godine izjavio je: „Ako ve} govorimo o Mihailovi}evoj sa-
radwi s neprijateqem, ~ini mi se da smo je slu`beno odobrili jo{ u julu
1942. godine, a to smo u~inili u uverewu da }emo posle sloma mo}i da do-
bijemo svo italijansko oru`je, mo`da ~ak i neke italijanske jedinice u
Crnoj Gori.”944 Ako su Britanci hteli da se ~etnici pripreme za kona~ni
obra~un sa okupatorom, a sami su sve vreme ra~unali s mogu}no{}u da se
wihove snage iskrcaju na Balkanu, takva uputstva su bila sasvim u skladu
sa wihovom, tada planiranom, strategijom. Naro~ito zato, jer je glavni ne-
prijateq bila Nema~ka i od samog po~etka mogli su o~ekivati slom Osovi-
ne na wenom ju`nom kraju. „Surprisingly” /iznena|uju}e/, mogli bismo re}i
sa V. Robertsom945, kad su Mihailovi}a grdili zbog govora u Lipovom i za-
branili mu kontakte sa zavojeva~em; saop{tili su mu da s wim moè da sa-
ra|uje samo uz dozvolu britanske i jugoslovenske vlade. Dakle, nije prob-
lem bila saradwa, nego ko }e je i kada dozvoliti.
Mihailovi} se drào taktike ~ekawa i pripremawa za kona~ni obra-
~un i kasnije, kad su joj se, zbog spremnosti komunista da bez ograni~ewa
`rtvuju svoj vlastiti narod, Britanci ve} odlu~no suprotstavqali. Wi-
hovo suprotstavqawe se temeqilo na vojnoj mo}i i krajwoj bezobzirnosti.
Ne postoji nijedan moralni ni pravni princip koji bi ih opravdavao. Na-
protiv. Bil Bejli je posle rata naglasio da su „Britanci pokazali nespo-
sobnost da razumeju i doku~e, kako Mihailovi}evu generalnu strategiju,
tako i wegovo odlu~no suprotstavqawe svakoj politici koja bi izazivala
neprijateqeve represalije nad civilnim stanovni{tvom. Pitawe repre represa-
sa-
lija su bri`qivo skrivali pod tepih...” Zato i wihovu kritiku Mihailo-
vi}a „ne bismo smeli da shvatamo kao osudu per se politike, za koju je Mi
Miha-
ha-
ilovi} jednostavno bio uveren da mora da je vodi, jer su mnogi weni aspekti
razumqivi i treba da podstaknu kako saose}awe, tako i po{tovawe”.946
îwenica da je Mihailovi} morao da privremeno da prednost otkla-
wawu komunisti~ke opasnosti, ne mewa ni{ta u odnosu na naoruàwe uz
943
Poslewa napomena Bejlija u raspravi o wegovom referatu, Ph. Auty i R. Clogg, Clogg,
Policy..., str. 243, vidi tako|e i str. 74; Britanska politika...,
British Policy..., politika..., str. 464, vidi tako|e
i str. 335.
944
Roberts, Tito
..., str. 98.
945
Churchill, The Second... IV
W. Churchill, IV,, str. 390 i d.
946
Tomasevich, The Chetniks...,
J. Tomasevich, Chetniks..., str. 360.
pomo} kontakata s Italijanima. Ako je opravdana borba protiv komunizma,

opravdani su i kontakti sa zavojeva~ima. Ina~e, s vremenom, kona~ni napad
na Nemce Mihailovi} je po~eo da povezuje sa savezni~kim iskrcavawem u
Jugoslaviji. Tada }e se istovremeno obra~unati i sa Nemcima i komunisti-
ma. Dvadeset petog juna 1943. godine saop{tio je komandantima korpusa da
„ne moèmo podi}i ustanak, ako treba da spre~imo `rtve. Na{ op{ti na napad
pad
povezan je sa invazijom.” Ako je general Vilson posle kapitulacije Itali-
je zakqu~io svoju radio-poruku „jugoslovenskim snagama” frazom, pozna-
tom jo{ iz 1941. godine: „êkajte na na{ znak za op{ti ustanak”,947 bilo je
prirodno da se zakqu~i da }e se saveznici svakog momenta iskrcati na ja-
dranskoj obali. U saop{tewu komandantima korpusa i vi{ih oficira, Mi-
hailovi} je 10. decembra 1943. godine, u istom duhu, naglasio: „U odnosu
prema okupatoru imamo odre|enu liniju od koje ne}emo odstupiti sve dok
ne do|e do invazije na Balkan.”948 Time je êr~ila, koji bi najradije da ga
natera u bezuslovnu borbu protiv Nemaca, bez obzira na `rtve, doveo u si-
tuaciju poslovnog do ut des /dajem, da mi da{/, ili, kako su se radije izra-
àvali Britanci, quid pro quo /jedno za drugo/: Iskrcaj se na Jadranu, pa
}e{ dobiti na{u neograni~enu pomo}. Uslov je vojno bio sasvim smisaon
i ~astan. Ako êr~il kod Amerikanaca nije mogao posti}i saglasnost za
iskrcavawe na Jadran, iako se vatreno zauzimao za wega, odgovornost za Mi-
hailovi}evo ~ekawe i sve do ~ega je to dovelo, pada na wegova le|a.
Utoliko vi{e, jer je Mihailovi}eva strategija u odnosu na êr~ila,
bila skoro potpuna kopija êr~ilove strategije u odnosu na Ruzvelta. U
èqi da minimalizuje britanske gubitke, da spre~i pretvarawe Laman-
{a u „river of blood” /reku krvi/, êr~il je onemogu}io izvo|ewe Ajzeha-
uerovog plana, po kojem bi ogromnim snagama iz Velike Britanije, preko
severnih obala Normandije, jo{ pre kraja 1942. godine napali nema~ke sna-
ge i zauzeli celu zapadnu i centralnu Evropu, te tako okon~ali rat do kra-
ja 1943. godine (operacija Round-up /opkoqavawe/).949 Ruzvelt je tokom 1942.
dva puta slao u London na~elnika svih {tabova, generala Xorxa Mar{ala,
u aprilu s Harijem Hopkinsom i u julu s koautorom plana, generalom Al-
bertom Vedemajerom, ali nisu uspeli da uvere êr~ila i wegove na~elni-
ke {tabova. Umesto toga, êr~il je iznudio tzv. strategiju opsade, ~iji je
947
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 209, nap. 57.
948
W. Churchill, Second... IV
Churchill, The Second... IV,, str. 390. i d.
949
Izvorni tekst telegrama nalazi se u National Archives u Va{ingtonu. Deo je objav-
qen u Hitler e Mussolini,
Mussolini, str. 131 i d. Malo razli~itiji tekstovi su u S. Clissold,
Clissold, Whirlwind
Whirlwind,
Roberts, Tito
str. 132-33, i W. Roberts, Tito...,
..., str. 104.
najisto~niji krak – iskrcavawe na Balkanu, spre~io Ruzvelt, kome je do-

dijalo odlagawe drugog fronta. Kao kompromis, usaglasili su se za iskrca-
vawe u severozapadnoj Africi (operacija Torch
Torch),
), koje se kasnije nastavilo
iskrcavawem na Siciliji i italijanskoj ~izmi. Na isti na~in, na koji je
êr~il optuìo Mihailovi}a, i Ruzvelt je mogao da optuì êr~ila za
pasivnost, odugovla~ewe i izdaju. Prema trezvenim ocenama, kraj Drugog
svetskog rata razvukao se zbog toga za jednu celu godinu.
Nemci su dobro znali za takvu taktiku jugoslovenske vlade i ~etnika.
Pored pramr`we prema srpstvu, to je bio glavni razlog {to su sve vreme
rata bili nepomirqivi neprijateqi ~etnika. U Tre}oj ofanzivi, nema~-
ki vojni komandanti i politi~ki opunomo}enici u Hrvatskoj pomagali su
partizanima u likvidaciji ~etnika, ne samo u smislu „neme razmene”, ve}
su bili spremni da u tu svrhu zakqu~e s wima i formalne ugovorne odno-
se. Samo je Hitlerova mr`wa prema srpstvu spre~ila zakqu~ivawe naci-
sti~ko-komunisti~ke koalicije protiv ~etnika. Sredinom êtvrte ofan-
zive, kad mu je u posledwoj fazi postala jako va`na italijanska podr{ka,
Hitler se u dugom pismu 16. februara 1943. godine, koje je odneo Ribentrop
li~no, obratio Musoliniju i saop{tio mu: „Posebnu opasnost, du~e, vidim
u razvoju Mihailovi}evog pokreta... Taj pokret, koji odlu~no vodi sam Mi-
hailovi}, ... ~eka samo povoqan trenutak da se okrene protiv nas. Pod izgo-
vorom da pomaè na{im snagama, Mihailovi} poku{ava da pridobije oru`-
je i opremu za izvo|ewe svojih planova... Moja savest me nagoni, du~e, da vas
upozorim pred nastavqawem takve politike... S obzirom na opasnosti koje
predstavqa pokret Draè Mihailovi}a, ja sam, u svrhu spre~avawa sva-
kog iznena|ewa, preduzeo mere za potpuno uni{tewe svih jedinica Draè
Mihailovi}a, na teritorijama koje zauzimaju moje ~ete... U interesu na-
{ih zajedni~kih ratnih ciqeva, ~ini mi se poèqnim, da i va{a Druga
armija, u Mihailovi}u i wegovom pokretu vidi nepomirqive neprijateqe
Sila osovine. Zato vas molim, du~e, da u tu svrhu, svojim vi{im komandan-
tima izdate odgovaraju}a nare|ewa.”950 U toj ofanzivi, ~etnici su i na ope-
rativnom nivou smatrani neprijateqima, koje Vermaht treba da napadne,
gde god naleti na wih.951 Firer se jo{ sredinom 1944. godine, kad je na zapa-
zapa-
du pao Pariz, na istoku ga je napustio kraq Mihael, zbog ~ega su mu se pri-
bliìli svi saveznici, po re~ima generala Jodla, operativnog na~elni-
ka wegovog glavnog {taba, odlu~no suprotstavio obnovi srpskih snaga, kao
{to to ve} znamo.
950
Npr. u naredbi komandantu jugoistoka Lera, Zbornik
Zbornik...
... IV
IV/10,
/10, str. 524.
951
Zbornik...
Zbornik... XIV
XIV/3,
/3, str. 208, nap. 57.
Nemci su, dakle, Mihailovi}evu strategiju udarca u pravom trenut-

ku uzimali |avolski ozbiqno. Posledica toga bilo je dràwe jakih snaga u
Jugoslaviji, sa ciqem da se spre~e Mihailovi}evi planovi. To zna~i da su
~etnici, i bez neprekidnih borbi, smawivali nema~ke vojne efektive na
drugim frontovima, pre svega, na isto~nom. Sredinom 1943. godine Nemci su
se dokopali podataka da Mihailovi} svojim ~etnicima ne}e izdati nare|e-
we za napad na wih, sve dok se u Srbiju ne spuste dve anglo-ameri~ke
anglo-ameri~ke pado-
branske brigade,952 ali, ni ta vest, niti sli~ne druge, nisu smawivale po-
trebu za nema~kom vojnom prisutno{}u u Jugoslaviji. Upravo tada, Hitler
je osnovao zajedni~ku komandu za Balkan F pod komandom feldmar{ala Fon
Vajhsa, a pod komandom generala Renduli}a poslao je posebne jedinice da za-
{tite sve ju`ne obale Balkana od mogu}eg savezni~kog iskrcavawa.
iskrcavawa. Oprav-
dano se postavqa pitawe, nije li Mihailovi}eva taktika ~ekawa
~ekawa na pravi
trenutak, na iskrcavawe saveznika, koga su se, upravo zbog pomo}i koju bi
im ~etnici sasvim sigurno ponudili, Nemci pla{ili sve vreme rata, veza-
la u Jugoslaviji ve}e neprijateqske snage, nego vojno razbori
razboriti partizani.
partizani.
êr~il, koji je neprestano nagla{avao veliki broj neprijateqskih divi-
zija koje na sebe veù partizani, takvo pitawe o~ito nije postavqao. Hteo
je samo, kako mu je prigovorio Mihailovi} u Dowem Li Lipovu,
povu, da kupuje
kupuje srp-
sku krv sme{nim koli~inama britanskog oru`ja. Me|utim, ako ve} ne bi
mogao ili hteo, da na pitawe odgovori potvrdno, ni najve}i netrpeqivac
ne bi mogao osporiti da je vezivawe nema~kih snaga na jedinicu `rtava, po
Mihailovi}evoj metodi neuporedivo uspe{nije, nego po Titovoj.
Nenapada~ki otpor u praksi
Dok postoji na papiru, kao golo na~elo, politika pasivnog podno{ewa

zavojeva~a i nenapada~kog otpora, zvu~i izuzetno prijatno. Weno vi{ego-
952
Ne{to takvo imao je na umu vo|a straàra, prof. Lambert Erlih, svojim predlogom
predlogom
iz sredine aprila o osnivawu ilegalne slovena~ke vlasti (vlade), koju bi priznao NSS. Me-
|utim, Natla~enova grupa se nije sloìla (Matija [kerbec, „Rde~a zver, pijana krvi”,
Klivlend 1952, Ameri{ka domovina, str. 8; po P. Bor{tnik, Pozabqena
Pozabqena...,
..., str. 37). Wen jedi-
ni zna~ajan prigovor bio je da bi slovena~ka vlada bila uperena protiv kontinuiteta Jugo-
slavije. Za slu~aj federativne povezanosti Slovenije u Jugoslaviju, to uop{te nije odgova-
ralo. Da je osmi{qena kao vlada potpuno samostalne Slovenije, predlog bi verovatno bio na
Natla~enovoj liniji. Wegovoj grupi je o~igledno bilo prijatnije kratkotrajno odràvawe
na vlasti, ma kako praznoj i ne~asnoj, nego dugoro~na obnova i modernizacija demokratskog
sistema, u kojem nije videla svoje mesto.
di{we sprovo|ewe nije jednostavna stvar, posebno zato {to nikada nije
jasno kad }e nastupiti trenutak za stvarno efikasan kona~ni napad na oku-
patora i kakav bi on mogao biti. Osnivawe Narodnog sveta Slovenije (NSS)
posle Slovenske qudske stranke (SLS), Jugoslovanske nacionalne stranke
(JNS), Samostojne demokratske stranke (SDS) i Socijalisti~ke stranke Ju-
goslavije (SSJ), na dan ru{ila~kog napada nema~kih {tuka i hajnkela na
Beograd, na Cveti, 6. aprila 1941. godine, smatrao sam pravilnim korakom.
Ukazivalo je na iznena|uju}e brzo odazivawe na novonastalu situaciju.
Nije mi smetalo {to se to dogodilo u banskoj palati, posebno {to nisam
znao da su se jo{ tada oko vo|stva sukobili ban dr Marko Natla~en i pro-
fesor dr Andrej Gosar. Od tog akta, pa nadaqe, trebalo je da NSS ode u ile-
galu,953 da obezbedi najpotpuniju politi~ku reprezentaciju, a time i pove-
rewe stanovni{tva, kao i da istovremeno ostvari pouzdane ilegalne ko-
munikacijske kanale, neophodne za podsticawe izdr`qivosti stanovni-
{tva i uspe{ne pripreme za predvi|eni kona~ni obra~un. Sve {to bi Ita-
lijani ili Nemci mogli preduzeti u tom slu~aju, bilo bi preno{ewe ad-
ministrativnih funkcija na vlastitog guvernera (kao {to se to dogodilo
u Crnoj Gori, pa i u ê{koj i Poqskoj), ili bi morali da ih daju u ruke
trenutnim doma}im skorojevi}ima bez ikakve ~asti, koje posle rata ne bi
ni trebalo streqati.
Najpasivnijem otporu prema zavojeva~u odgovaralo je pona{awe pred-
sednika HSS, dr Vlatka Ma~eka. Za analizu posebnosti wegovog poloàja,
koja bi ovu tezu mogla pokolebati u nekom od pravaca, ovde nema mesta.
Isto tako je sigurno da u velikoj meri wegovo pona{awe nije bilo posle-
dica slobodne odluke, nego doga|aja, na koje nije mogao da uti~e. Uvek je ta-
ko. Kad se posle aprilskog sloma jugoslovenske vojske i bekstva vlade u Bo-
snu ponovo vratio u Hrvatsku, odbacio je zahtev Ribentropovih agenata da
na Slavka Kvaternika prenese vo|stvo svoje HSS i hrvatskog naroda. Sa
vrhom HSS zakqu~io je da wihovi ~asopisi Dom (nedeqnik) i Hrvatski
dnevnik ne izlaze tokom rata. Me|utim, na inicijativu Kvaternika i pred-
stavnika nema~kog ministarstva spoqnih poslova, esesovca Vesenmajera,
pozvao je putem radija hrvatsko stanovni{tvo da „nove okolnosti prihva-
ti mirno, jer drugog izlaza nema”. Svojim poluvojnim organizacijama seo-
ske i gradske za{tite savetovao je da se ne opiru usta{ama. Komunisti su
mu zamerili i jedno i drugo. Posle toga je oti{ao na svoje imawe u Kupi-
nec, gde je ostao do decembra 1943. godine, kad su ga zajedno s porodicom, do
kraja rata, konfinirali u wegovoj ku}i u Zagrebu. Ako je, po Hagenu, gene-
953
ral Glajze slu`beno obavestio Paveli}a da li~no odgovara za Ma~ekov ì-ì-

954
vot, to nam obja{wava da su Nemci bili svesni wegovog uticaja u Hrvat-
skoj i ni{ta vi{e. Sli~no se odnosi i na izjalovqena zalagawa usta{a
sredinom 1943. godine da se ispomognu nekim uglednim ~lanovima HSS. Ma-
~ek je sve vreme bio pod strogim nadzorom usta{kih agenata, pod straòm,
i nije imao slobodu kretawa. Sve vreme je izraàvao pasivni otpor, kako
prema Paveli}evom reìmu, tako i prema nema~kim i italijanskim zavo-
jeva~ima. Posle odbacivawa nema~kog predloga da preuzme vlast i svojim
autoritetom u Hrvatsku vrati mir, usta{e su ga u oktobru 1941. godine za-
tvorili u Jasenovac, ali su mu, pod pritiskom grupe ~lanova sabora, u mar-
tu 1942. godine dozvolili da se vrati u Kupinec. U maju 1945. godine, na
usta{ki predlog i uz wihovu pomo}, oti{ao je pred partizanima u Austri-
ju, a otuda, kasnije, u Pariz.
U Sloveniji se sve de{avalo druga~ije od dogovorenog. Gospoda iz NSS
su ne samo servilno sa~ekali Italijane, nego su se jo{ pre toga potrudili
da Nemci zauzmu celu Sloveniju i postignu osnivawe nekakvog protekto-
rata, po uzoru na Slova~ku. Sa tim ciqem, dr Natla~en, Ivan Puceq i dr
Gosar, oti{li su 12. aprila u Ceqe, uz to su jo{ poku{ali da se ispomognu
ispomognu
~ak i Kulturbundom, koji je sve vreme do rata delovao kao aktivna peta ko-
lona. Me|utim, Nemci su odbacili sve pregovore. Natla~en je izjavio da
nije uspeo „da ga nema~ka vlada prizna kao slovena~kog kvislinga”.955 Tak-
vim usmerewem onemogu}ili su vojni otpor i onom delu jugoslovenske voj-
ske koji je ostao pod oru`jem i posle povla~ewa s tzv. Rupnikove odbram-
bene linije s Italijom i op{teg povla~ewa iz Slovenije 10. aprila, kao i
posle prodora Nemaca u Sloveniju i progla{ewa Nezavisne dràve Hrvat-
ske. Odluka NSS od 11. aprila 1941. godine, po kojem ona preuzima svu iz-
vr{nu vlast, ozna~ila je wegovu legalizaciju. Natla~enova nastojawa da
Italijani priznaju NSS za izvr{nu vlast pod wihovim pokroviteqstvom,
bila su jo{ ve}a gre{ka. Zna~ila su, ni mawe ni vi{e, nego ponudu okupa-
torima da u wihove ruke prenesu suverena prava slovena~kog naroda. To bi
uistinu bila nacionalna izdaja. Sva sre}a da se Natla~enu i taj trud iz-
jalovio. Italijani su odmah pokazali da se sva vlast u Sloveniji temeqi
na wihovoj vojnoj sili i da ih ba{ briga za suverenost slovena~kog naroda.
Civilni komesar Emilio Gracioli preuzeo je svu civilnu vlast u svoje
ruke jo{ 17. aprila; 3. maja okupqenim predstavnicima slovena~kog javnog
ìvota saop{tio je da je, na predlog Musolinija, slovena~ka teritorija
954
F. [kerl, „Politi~ni
Politi~ni...”,
...”, str. 22.
955
B. Gode{a, Kdor ni...,
ni..., str. 96, nap. 88.
Provincia di
okupirana od Italijana, pod imenom Qubqanska pokrajina ((Provincia
Lubiana),
Lubiana ), prikqu~ena Kraqevini Italiji. Vrhovnu vlast u woj vr{i}e
(konzulta),
visoki komesar; pomaga}e mu Pokrajinski sosvet (konzulta ), koji }e voditi
visoki komesar. To je postao Emilio Gracioli. Krajem maja Musolini je
imenovao wegove ~lanove, izme|u ostalih, i dr Marka Natla~ena (prof.
Gosara nije bilo u wemu).
Ve} sam prijem ~lanstva u Pokrajinski sosvet, kao i sve ostalo {to
je usledilo, pre svega, poniàvaju}e zahvaqivawe du~eu {to je pripojio
Qubqansku pokrajinu Kraqevini Italiji, ~emu nisu podlegli samo pred-
stavnici civilnog ìvota, nego i biskup Gregorij Ro`man, posebno sra-
motno li~no poklowewe ~lanova Pokrajinskoga sosveta i qubqanskog ù- ù-
pa
pana
na dr Jure Adle{i~a du~eu 8. juna 1941. godine u Palati Venecija u Ri-
mu, samo je potvrdilo slovena~ku legalizaciju italijanske vlasti u Slo-
veniji. U jesen 1941. godine, u smislu protesta protiv italijanske okupa-
cione politike, iz Pokrajinskoga sosveta istupili su dr Natla~en i Ivan
Puceq, ne{to kasnije i socijalista Rudolf Kru{ec, ali to nije promeni-
lo ~iwenicu da su kao ~lanovi Pokrajinskoga sosveta pristali na suvere-
nost Italije u Sloveniji.
Takvo pona{awe slovena~kih politi~ara tokom i posle italijanske
okupacije, bio je hladan tu{, pravi {ok, koji sam doìveo samo nekoliko
dana nakon {to sam, pre svega, pod uticajem anti~rnuharskog raspoloèwa
svog oca (tako je nazivao fa{iste) /slov. ~rnuh – italijanski fa{isti-
~ki vojnik/, koje sam, uprkos op{tegorewskom ose}awu inferiornosti pred
Nemcima, pro{irio i na wih, sredio poglede na èqeni razvoj doga|aja u
Jugoslaviji i Sloveniji i ne samo emocionalno, nego i racionalno ukqu~io
ukqu~io
se u wih. Postmatursko putovawe po Nema~koj i Francuskoj bilo je pre-
sudno u tom smislu. Razlika izme|u demokratije i totalitarizma otkrila
mi se jasno, kao na dlanu. Video sam je, ne samo u pona{awu qudi i na wi-
hovim licima, nego se ose}ala ~ak i u vazduhu koji sam udisao. Tada bih si-
gurno aplaudirao novom predsedniku vlade Simovi}u, koji je telegrafisao
telegrafisao
armijskoj komandi u Zagrebu da su zabraweni bilo kakvi nacionalni save-
ti i da wihove ~lanove treba postaviti uza zid i streqati. Nisam znao ka-
kav je hoh{tapler i da }e prvi pobe}i. Istina, moje odu{evqewe otporom
i zalagawe da se nastavi, jako je prevazilazilo ionako velikodu{no shva-
tano „pasivno podno{ewe okupacije i nenapada~ki otpor”, formalno, bilo bilo
je pokriveno legalno{}u vojnog otpora protiv agresora na, tada jo{, samo-
stalnu dràvu. Tako|e, s usta{kim noèm u le|ima, bar u Sloveniji, nije
se moglo mnogo re{iti, ali trebalo je bar spre~iti sramotu i ponièwe
kojem smo bili svedoci. U velikoj meri, to je bila posledica destruktiv-
nog uticaja politi~ara, koji su se pribijali uz vlast i nekoliko kapitu-
lantskih generala, me|u wima i Leona Rupnika, iako je ta~no da je on iz-

vr{avao naredbe komande Prve armijske grupe u Zagrebu, gde je bio na~el-
nik {taba.
Italijanski okupacioni reìm bio je uistinu mnogo blaì od nema~-
kog. Italijani nisu terali stanovni{tvo da se ubraja u italijanski narod.
Sve dràvne i samoupravne strukture vlasti, upravne, kao i sudske, osim
dràvnog vrha, delovale su i daqe. Ostavqali su utisak da podràvaju
slovena~ku kulturu i nauku. Italijanski jezik bio je obavezan samo na
slu`benom nivou i samo pored slovena~kog, na svim ostalim mestima ostao
je samo slovena~ki. I{li su ~ak tako daleko da su koristili pojam Slove-
nija, {to ni u Jugoslaviji nismo postigli. Vojnu oblast, koju su ustanovili
do granica Crne Gore, nazivali su „Slovenia-Dalmazia”
„Slovenia-Dalmazia”.. Nemci su Gorewsku
i [tajersku administrativno prikqu~ili rajhu, na wih su pro{irili ne-
ma~ku upravu iz pograni~ne Austrije, Koru{ke i [tajerske, funkcije Qu-
bqane zauzeo je Klagenfurt, prekriven crvenim zastavama s crnim kuka-
stim krstovima. Nisu dali ni pet para na bilo kakvu saradwu sa postoje}im
slovena~kim strukturama i prvacima. Prve su ukinuli, a drugi, osim kao
predmet iseqavawa i progona, za wih nisu ni postojali. Celovec Mohor-
jeve dru`be nije postojao jo{ od Prvog svetskog rata. Nema~ki ciq je bio
sasvim otvoren – {to pre germanizovati slovena~ko stanovni{tvo koje pre-
ostane posle iseqewa i istrebqewa. U Gorewskoj u Kä ärntner Volksbund,
Volksbund, u
[tajerskoj u Streierischer Heimatbund,
Heimatbund, morao je „dobrovoqno”
„dobrovoqno” u}i ve}i deo
stanovni{tva. Oba dru{tva, preko svojih SA ({turm
({turmabtajlungen)
abtajlungen) sli~nih
naoruànih jedinica Wehrmannschaft, pod nema~kom komandom, vr{ila su
ulogu germanizovawa. U prole}e 1942. godine, za prikqu~ene delove Slo-
venije uveli su i obaveznu vojnu slu`bu i odmah izveli regrutaciju slo-
vena~kih mladi}a. Italijani su, ina~e, Qubqansku pokrajinu formalno
prikqu~ili Italiji, ali na wu nikada nisu pro{irili obaveznu vojnu
slu`bu. Izme|u ostalog, svojim blaìm reìmom, èlelièleli su da za sebe
pridobiju simpatije Slovenaca pod nema~kom okupacijom. I u represali-
jama su bili mawe okrutni, ~ak i nakon {to su se, posle partizanskog delo-
vawa sredinom 1942. godine, odlu~ili za o{trije mere i ofanzivu na oslo-
bo|enoj teritoriji. Nigde nisu obesili streqane Slovence na drve}e uz
put, u duìni od nekoliko stotina metara, kao {to su to 12. februara 1945.
godine, po nalogu SS obergrupenfirera Ervina Rezenera, u~inili Nemci
sa 99 doma}ih zatvorenika iz ceqskog zatvora Stari pisker u Stranica-
ma kod Frankolova, severno od Ceqa, iako je jo{ Gnej Pompej taj biser na
vija Apiji uneo u wihovu kulturnu tradiciju, staru dve hiqade godina.
Ove prednosti nisu nikoga opravdavale da ponizno pada na kolena i
sluì italijanskim okupatorima i du~eu li~no. Nisu opravdavale ni sko-
ro odu{evqenu saradwu mnogih slovena~kih umetnika s okupacionim vla-

stima, me|u kojima su neki bili ~ak i politi~ki aduti, kao na primer,
Oton @upan~i~.956 Ne samo zato, jer se radilo o privremenom ure|ewu, ko-
je bi, u slu~aju pobede, po uzoru na ure|ewe izme|u dva svetska rata, Ita-
lijani pretvorili u isti takav pakao za Slovence, kakav su im pripremi-
li posle 1918. godine u Primorskoj, ve} pre svega zato, jer su Italijani,
uprkos blaèm reìmu, ostali nasilni okupatori isto tako kao {to su to
bili i Nemci i jer „najnoviji doga|aji dokazuju da Musolini sa slovena~-
kim narodom ima iste satanske namere – da ga zbri{e sa lica zemqe”, kako
je to zabeleìo pater Kazimir Zakraj{ek, koji je, nehotice, omogu}io da
svojim rimskim odlukama stupim na put koji me je doveo do ovog Dosijea.957
Do kraja rata, tj. do mirovnog sporazuma, ova ~iwenica nije se mogla ni~im
izmeniti.
Revolucionarna strategija protiv oslobodila~ke
S druge strane, nije bilo nijednog opravdawa za preurawene oruà-

ne nastupe protiv okupatora, za koje se unapred znalo da }e neizostavno do-
vesti do stra{nih represalija protiv nedu`nog stanovni{tva.
Zanimqivo, u po~etku su ~ak i komunisti takvu strategiju smatrali
legitimnom. Negde u avgustu 1941. godine, u Beogradu su se sastali delega-
ti komunista i Mihailovi}a. Prve je vodio Blagoje Ne{kovi}, sekretar
PK KPJ za Srbiju, a druge, ve} pomenuti pukovnik Branislav Panti}. O
sastanku je Rankovi} 11. septembra izvestio Tita da su „vojni” ~etnici
protiv preurawenih ve}ih akcija. „Sada treba sve pripremiti, u napad
treba pre}i kad budu potu~eni na isto~nom frontu i kad po~nu otuda da
beè. Sada se ne isplati izgubiti 50 Srba za jednog Nemca ili neku {i- {i-
nu,” izjavio je Panti}; osim toga, komunistima je zamerio {to seqake mo-
bili{u gde god stignu. Kad je komunistima potvrdio da zaustavqawe wi-
hovih akcija ne zahtevaju kao uslov za daqe pregovore, predloìli su mu
da se dogovore za: „a) prijateqstvo i dobrosusedske odnose u {umi; b) zajed-
ni~ke pripreme za velike akcije ili za posledwi trenutak; c) zajedni~ko
progawawe razbojnika”. Sami, ina~e, neposrednu borbu protiv okupatora ne
mogu izostaviti.958 Dogovorom da }e se zajedno pripremati za „velike akci-
956
K. Zakraj{ek, Kako smo {li...,
{li..., str. 140.
957
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 421-23, gde objavquje i Rankovi}evo saop{tewe.
958
J. Pleterski, Nacije
Nacije...,
..., str. 382.
je ili za posledwi trenutak”, komunisti su priznali da je ~ekawe i pri-

premawe za kona~ni obra~un legitimna strategija otpora protiv zavojeva-
~a. Izjavom da sami ne mogu prestati s neposrednim akcijama „ni po koju
cenu”, pokazali su da su wihove tajne namere sve drugo, osim oslobo|ewa
naroda ispod tu|eg jarma.
Koje su wihove tajne namere, pokazao je Tito, kad je po~etkom 1942. go-
dine poru~io iz Fo~e svojim komandantima u Hercegovini, Sanxaku, Crnoj
Gori i u Bosni da zaustave borbu sa zavojeva~ima, odnosno, da je prihvata-
prihvata-
ju samo u slu~aju kad im je nametnuta, a sve snage da postave za likvidaci
likvidaciju
ju
~etnika. Ako je prednost partizanske borbe pripadala uni{tewu ~etnika,
a borbu protiv okupatora su zamrzli, zna~i da ni po koju cenu nisu mogli
prekinuti jedino neposredne akcije protiv doma}ih neprijateqa, ali ne
i protiv stranih zavojeva~a. Partizanska strategija oslobodila~ke borbe
bila je tako, u stvari, strategija borbe protiv doma}eg klasnog neprijate-
qa. Ako je prednost partizanske borbe pripadala borbi protiv doma}eg ne-
prijateqa, sigurno je da je borba protiv stranog zavojeva~a bila samo sred-
stvo za uspe{no izvo|ewe revolucije. U tom slu~aju, ne bi nas smelo izne-
izne-
naditi ni kad bi, s jedne strane, partizanska borba vremenski zapo~ela kao
borba protiv stranog zavojeva~a, niti kad bi se, s druge strane, za postiza-
we svojih ciqeva, pretvorila u nasilne mere protiv stanovni{tva, radi
~ijeg oslobo|ewa je trebalo da se vodi. U vezi s prvim, bar za nekriti~kog
posmatra~a, nema sumwe. Ve}ina qudi je uverena da je partizanska borba
zaista zapo~ela kao borba protiv stranog zavojeva~a. Me|utim, ako je par-
tizanstvo izvodilo regrutovawe nasiqem nad stanovni{tvom, uz pomo} vla-
stitog terora nad wima i namernog izazivawa zavojeva~evih mera odmaz-
de, od samog po~etka, borbu za narodno oslobo|ewe pretvaralo je u mere pro-
tiv naroda, protiv sasvim nesukobqenog i u tom smislu nedu`nog stanov-
ni{tva, oslobodila~ka borba je od svog samog po~etka bila svoja vlastita
negacija. Da je „ako” u navedenoj formulaciji samo hipoteti~ko, da je uslov-
nost navedenih akata bila realnost, ne potvr|uje samo stvarni teror nad
stanovni{tvom i wegovo iskori{}avawe za pridobijawe stalno novih bo-
raca, nego ~ak i wegova teorijska obrada, za koju se postarao Kardeq. Empi-
Empi-
rijsko iskustvo, da je partizanska borba zapo~ela kao oslobodila~ka, bila
je, u stvarnosti, samo privid. îni se da istori~ar J. Pleterski, kao in-
timni poznavalac tog pitawa, potvr|uje na{e zakqu~ke. Nasuprot onih,
koji tvrde da je neposredan i masovni otpor bio neophodan za za{titu slo-
vena~kog naroda od fizi~kog istrebqewa, kaè da su, po uverewu KPJ, „fa-
{isti~ki zavojeva~i na jugoslovenskom tlu bili privremena pojava”. Ako
bi na{e tlo, dakako, zbog pobede saveznika, pre ili kasnije napustili, po-
kretawe oslobodila~ke borbe, kao takve, posebno s obzirom na o~ekivane ne-
milosrdne zavojeva~eve mere odmazde, bilo je besmisleno, krajwe neeko-

neeko-
nomi~no. Ako su je komunisti, uprkos tome, pokrenuli, nisu je pokrenuli
zbog besmislenosti i neracionalnosti, nisu je pokrenuli kao takvu, kao
oslobodila~ku, nego kao revolucionarnu. Sama ta su{tina wihove borbe
mewa wenu besmislenost i neekonomi~nost u svoju suprotnost. U nastavku
citirane re~enice J. Pleterski potvr|uje upravo to. Ako je, kaè, oslo-
bo|ewe
bo|ewe bilo kratkoro~ni ciq borbe za bratstvo i jedinstvo, wegov dugo-
ro~ni ciq je bio „pobeda nad svim nosiocima nenarodnih reìma uop{te”.
To je zna~ilo, ni mawe ni vi{e, nego „osvajawe vlasti od strane proleta-
rijata”.959
Su{tinu razlike izme|u Mihailovi}eve i Titove strategije otpora
protiv zavojeva~a, moèmo, dakle, prema wihovim krajwim karakteristi-
kama, da prikaèmo ovako. Dok je Mihailovi}ev stav, koji je preko pukov-
nika Panti}a saop{tio Rankovi}u, bio „da se za jednog Nemca ili za jednu
jednu
i{~upanu {inu ne isplati izgubiti 50 Srba”, Tito je bio spreman na gu-
bitak bilo kog postotka i na bilo koju patwu stanovni{tva, ~ak i svojih
pristalica i najvernijih boraca, samo ako su doprinosili pobedi revolu-
cije. U tu svrhu namerno je izazivao zavojeva~eve mere odmazde protiv sta-
novni{tva, po Kardeqevoj inovaciji izvodio ih je i sam i tom perfid-
nom taktikom umnoàvao i u~vr{}ivao partizanske redove i wihovu udar-
nu mo}. Time je praksu i teoriju NOB obogatio iskustvima sicilijanske
mafije. Su{tina mafije je, naime, u tome da vlastitim ili tu|im nasi-
qem, natera stanovni{tvo da se za pomo} sklawa pod wegovu za{titu, a tu
za{titu bogato napla}uje. Kad smo za ve} pomenuti telegram Kominterni
od 23. avgusta 1941. godine960 rekli da je izraàvao Titovo razo~arawe nad
Nemcima i Italijanima, koji su zbog zverstava razoruàli usta{e i po-
zvali narod da se iz {uma vrati ku}i, razo~arawe smo zakqu~ili iz ~iwe-
nice da bez usta{kih zverstava vi{e ne}e biti èqenog dotoka partiza-
na u wegove redove.
ê{ku s Moravskom Nemci su okupirali jo{ u martu 1939. godine. Pro-
tiv okupatora êsi su rano organizovali ilegalni otpor, koji je vodio ne

959
960
Do sveop{teg otvorenog vojnog otpora u Pragu do{lo je tek 5. maja 1945. godine, tri
dana posle pada Berlina, kad se Crvena armija ve} nezaustavqivo kotrqala iz Slova~ke i
Austrije prema Pragu i pre Praga nije bilo nijedne Var{ave u kojoj bi se zaustavili to-
liko
liko dugo da esesovci u Pragu mogu da pobiju ustanike (kao {to se to 1944. godine dogodilo
„povstancima” u Var{avi, gde se nadolaze}a sovjetska armija za toliko vremena povukla iz
wenog predgra|a Prage na desnoj obali Visle, da esesovci slome tromese~ni otpor u var{av-
skom doslovnom podzemqu i dobar deo ustanika pobiju).
pobiju).
samo do gestapovskog ubistva svih 120 ustanika, do posledweg – oni su se

posle atentata na nema~kog protektora ê{ke i Moravske Hajdriha, 27. ma-
ja 1942. godine (najverovatnije su ga izvr{ila trojica engleskih komando-
sa, spu{tenih padobranima), zabarikadirali u jednoj mawoj pra{koj crkvi
– ve} i od krvave odmazde nad stanovni{tvom – odmazda je nazvana h hajdri-
ajdri-
hijadom – zakqu~no s paqewem Lidica (10. juna 1942) i varvarskim streqa-
wem svih wenih mu{kih stanovnika. Kao celina, ê{ka se ipak odlu~ila
za svesnu pasivnu rezistencu, negde ja~u, negde slabiju.961 Moglo bi se pri-
govoriti da su ~e{ke geografske prilike mnogo mawe povoqne za organiza-
organiza-
ciju frontalnog otpora ve}ih dimenzija. Me|utim, bugarske geografske
karakteristike su upravo takve kao jugoslovenske, ceo Balkan je takav, pa
se otpor kod wih ipak nije razvio u takvoj masovnoj okrutnosti kao u Jugo-
slaviji. Bugari su imali partizane, ali jo{ po~etkom 1944. godine bilo ih
jedva ne{to vi{e od 10.000, ve}ina „ustanika” bila je organizovana u for-
mi tajne milicije, skrivena u vojsci i policiji i osim sabotaà, uglavnom
uglavnom
u industriji i saobra}aju, ~ekala je na povoqan trenutak, kad }e uz uz pomo}
vojske ubita~no udariti na Nemce i pobiti svoje klasne neprijateqe. Kad
je 1. septembra 1944. godine Tolbuhinov Tre}i ukrajinski front dojurio na
bugarsku granicu, Bugari su Nema~koj objavili rat, izveli dràvni udar,
politbiro Bugarske radni~ke partije (komunista) na vanrednoj sednici 5.
septembra izradio je kona~ni plan za ustanak. Zamenom kraqevskih kokar-
di crvenim zvezdama svojih vojnika, Bugarska se preko no}i ukqu~ila u
antifa{isti~ku koaliciju kao ravnopravan partner. Celu pro{lost CK
bugarske partije izbrisao je galantnim potezom: 2. novembra 1944. godine
poslao je Titu sve~ano opravdawe da se „na{ narod ose}a krivim spram ju-
goslovenskih naroda, posebno spram srpskog i makedonskog, jer je dozvolio,
da su...” itd., sve je zaboravqeno, zakqu~no sa ~etvorogodi{wom politi~kom
i vojnom saradwom sa Silama osovine. Svakako, komunisti su i u Bugarskoj
pobili brojne svoje klasne protivnike, wihov broj ipak nije dostigao ni
jednu stotinku jugoslovenskih `rtava tokom Drugog svetskog rata. Pre sve-
ga, bugarsko stanovni{tvo je neuporedivo mawe trpelo od jugoslovenskog.
Uprkos tome {to je bila skoro iskqu~ivo komunisti~ka, strategija bugar-
skog ustanka bila je mnogo sli~nija Mihailovi}evoj, nego na{oj partizan-
skoj. Izgleda, dakle, da je u jugoslovenskom slu~aju bilo mnogo zna~ajnije ne-
strpqivo stremqewe komunista za boq{evi~kim ovladavawem dru{tva,
od konfiguracije teritorije na kojoj je nastala organizacija pokreta otpo-
ra. Utoliko vi{e, jer razlike izme|u austrijskog i osmanlijskog kultur-
961
Roberts, Tito
..., str. 72-3.
nog podru~ja Jugoslavije nisu bile tolike da bi se pokazivale u primetno

razli~itom pona{awu.
Iz re~enog proizlazi da smo mi, Slovenci, u~estvovawem u partizan-
skom „oslobodila~kom” ratu pokazali da zaista pripadamo Balkanu. Ta~ni-
Ta~ni-
je, da smo, takore}i, cvet balkanstva. Pri tome balkanstvo ne podrazume-
vam u geografskom smislu, nego mi to, u svakodnevnom govoru, ozna~ava sve
{to je nespojivo s qudskim dostojanstvom i nije vredno stepena kulturnog
razvoja koji smo dostigli, iako stoji da su sli~nu oslobodila~ku borbu,
iako u neuporedivo mawim dimenzijama, organizovali i Albanci, Grci i
Bugari – Balkanci i u geografskom smislu. Na{e balkanstvo je spretno
iskoristio êr~il, koji je, suprotno od po~etnih uputstava britanske vla-
de jo{ u 1943. godini, s odu{evqewem prihvatio partizansku strategiju
otpora protiv zavojeva~a i podsticao je na sve mogu}e na~ine. Nigde dru-
gde, u tolikoj meri, nije imao uspeha u tome kao u Jugoslaviji, ni u Gr~koj,
ni u Bugarskoj, ~ak ni u Albaniji. Sigurno, bez `rtava nema slobode, boqe
je ako su tu|e, a ne vlastite, mada sto puta i hiqadu puta ve}e i okrutni-
je. Balkanstvo nisu dokazali samo partizani, nego i svi oni koji su se anga-
òvali da uz opasnosti, koje su pretile s partizanske strane, izbore pro-
stor za nekomunisti~ki otpor protiv okupatora. Me|u wih je, svakako, spa-
dao i pisac Memoranduma, iako toga nije bio svestan. Glavna gre{ka Memo-
randuma nije bila u pogre{noj pretpostavci da su partizani spremni da
prihvate samostalno organizovan otpor nekomunista protiv okupatora, ni-
ti u tome {to je bio zagrejan za takav otpor, kad je ve} bilo bar godinu da-
na prekasno. I jednog i drugog bio sam svestan od samog po~etka. Gre{ka je
bila u tome, i to ne samo gre{ka, nego bukvalno samoobmana, {to sam pri-
hvatio komunisti~ki zahtev za oruànim otporom protiv okupatora kao
svoj, kao patriotsku du`nost svakog pojedina~nog Slovenca i Jugoslovena,
iako sam dobro znao da se komunisti bore jedino za uvo|ewe sovjetskog dru-
{tvenog ure|ewa kod nas.
Tom samoobmanom nekomunisti nisu po~eli da se hvataju na komunisti-
~ki lepak u 1943. godini, nego odmah, 1941. „Postavqeno je pitawe”, kaè V.
Roberts,962 „nisu li Britanci imali jednu politiku otpora za zapadnu Ev-
ropu a drugu za Jugoslaviju, jer su Norveànima, Dancima i Francuzima
poru~ivali da se pritaje, a Jugoslovenima da se suprotstave. To je optu`ba,
koja se ne moè olako odbaciti. Bri`qivo prou~avawe jugoslovenskog po-
kreta otpora pokazuje da se tamo razvio potpuno druga~ije (nego drugde –
A. B.), po èqi samih Jugoslovena. Ve} 1941. godine, dok svet jo{ ni{ta ni-
962
PRO PREM 3/510/4; E. Barker,
Barker, „Some Factors...,
Factors..., str. 31.
je znao o partizanima, jugoslovenska vlada u izgnanstvu odlu~ila je da uve-

ri ceo svet da su se ~etnici podigli protiv zavojeva~a.” Pravilnost Ro-
bertsove tvrdwe da su zahtev za masovnim oruànim otporom
otporom na ìvot i
smrt, Britancima zaista nametnuli Jugosloveni, izgleda da dokazuje po-
znata depe{a britanskih na~elnika {tabova ((COS COS)) komandantu Sredweg
istoka u Kairu od 15. oktobra 1941. godine. U woj konstatuju da je „s na{eg
aspekta, ustanak preurawen, me|utim, ako su se rodoqubi podigli i doba-
cili neprijatequ rukavicu, treba da ih podrìmo svim mogu}im sred-
stvima”. U ne{to kasnijem izve{taju, britanski na~elnici {tabova, uz
posredovawe Forin ofisa, ograni~ili su svoj zakqu~ak na to da otpor „ne
bi smeo da se pro{iri na gradove”,963 ali to ni{ta nije promenilo. Mi{-
qewe M. Deroka da je Mihailovi} u jesen 1941. godine popustio u svojoj po-
litici ~ekawa povodom odlaska borbenih nema~kih ~eta na sovjetski front,
zbog ~ega je mislio da je nastupio povoqan trenutak za otpor,964 u {to, ina-
~e, ne verujem, kao ni u op{te prihva}eno mi{qewe da je morao popusti-
ti, jer bi u antiokupatorski nastrojenom javnom mwewu sasvim zaostao za
partizanima, {to je i sam nagla{avao,965 ne pobija Robertsovu kritiku.
Obja{wava samo mogu}e pobude za napade Mihailovi}a i wegovih koman-
danata na Nemce, kao i za saradwu s partizanima u zajedni~kim napadima
na wih, a pre svega dokazuje da do partizanskih napada na wega po~etkom
jeseni, uprkos crvenim zvezdama, nije bio sasvim svestan klasne uslovqe-
nosti partizanske borbe. I sam je bio zagledan u Rusiju i wenu nepobedi-
vu Crvenu armiju.
Uprkos tome, Robertsova optu`ba je pravilna samo na prvi pogled. Na-
{a analiza je pokazala da se ceo nekomunisti~ki i dobar deo „komunisti~sti~--
kog” otpora protiv okupatora, jo{ pre toga uhvatio na lepak koji su im
spretno podmetnuli komunisti. I Mihailovi}, koga je zavelo ki}ewe tu-
|im perjem, ne samo kasnijih komunisti~kih, nego i wegovih, jo{ tokom le-
ta 1941. godine samostalnih komandanata, koji su Nemce napadali protivno
protivno
wegovoj str
strategiji
ategiji neposredne za{tite stanovni{tva i napadawa neprija-
teqa tek onda, kad uspeh bude garantovan. Pri tome se uop{te nije radilo
o nekoj samostalnoj odluci, nego o neodgovornom povla|ivawu povoqnom to-
963
Deroc, British
M. Deroc ... str. 180. Za Derokovo mi{qewe govori Mihailovi}eva izjava na
British...
procesu 1946. godine, na kojem je bio glavni optuènik, da je „li~no u~estvovao u napadima
na Gorwi Milanovac, Stragare i Rudnik, kad je neprijateq s pojedinim trupama odlazio”
Izdajnik..., str. 115).
(Izdajnik...,
964
Jo{ na procesu 1946. godine, Mihailovi} je izjavqivao da su napali Gorwi Mila-
(Izdajnik..., str. 110).
novac, Stragare, Poègu i â~ak po wegovom nare|ewu (Izdajnik...,
965
Woodhouse, Apple of Discord,
C. M. Woodhouse, Fall..., str. 293.
Discord London 1948; po I. Juki}, The Fall...,
ku doga|aja, mada je trebalo da mu bude jasno da }e biti kratkog veka. Tim

povla|ivawem, nekomunisti su nehotice potvr|ivali legitimnost komuni-
sti~ke strategije neposrednog masovnog ustanka, u kojem, kao takmaci komu-
nista, nisu imali nikakvih izgleda. Tako su se sami postarali za to da je
u bezgrani~noj naivnosti, ne znaju}i da se zapravo radi o revoluciji, me-
|u partizanske borce, a time i me|u revolucionare, stupilo mnogo istin-
skih rodoquba, koje su komunisti u oslobodila~koj borbi iskoristili za
revoluciju. Da iza sve naivnosti nekomunisti~kih vo|a i masa nije staja-
la promi{qena, prevarantska strategija komunisti~ke partije, po na~e-
lu volenti non fit injuria /onome koji pristaje, ne ~ini se nepravda/, mogli
bismo da ih osudimo i damo za pravo Robertsu. Ako zauzmemo stav da su bri-
tanski na~elnici glavnih {tabova, pre svega, i iskqu~ivo vojnici, ni wih
ne moèmo kriviti za navedenu odluku, naro~ito zato {to oni nisu pozna-
vali stvarne odnose me|u jugoslovenskim ustanicima. Me|utim, êr~il je,
u prvom redu, bio politi~ar, morao je da zna za posledice svojih odluka –
Idn ga je sve vreme rata upozoravao na potrebu da se vodi ra~una o dugo-
ro~nim interesima, u suprotnosti s kratkoro~nim – on se ipak odlu~ivao
za kratkoro~ne vojne nu`nosti. To bismo mu jo{ i mogli oprostiti da u za-
menu za jeftino ste~enu vlastitu (britansku) slobodu nije gurnuo Jugoslo-
vene u sovjetski jaram. Svaka `rtva za wihovu slobodu bila mu je presku-
pa kad bi samo i pomislio na wu, a za svoju ih je zahtevao bez ograni~ewa.
To je sadràjni razlog, zbog kojeg se ne moèmo sloìti s Robertsom. Po-
sebno jo{ i stoga, jer êr~ilove sudbonosne odluke nisu izazvale samo do do--
ga|aje u 1941. godini, nego i kasnije, u 1942. i 1943, kad su posledice komu-
nisti~ke strategije otpora ve} bile sasvim o~igledne. Tada je êr~il sa-
svim dobro znao da je nacionalisti~ka „kolaboracija”, ne samo u Jugoslavi-
ji, nego i u Gr~koj, posledica revolucionarnog nasiqa komunista. Pa ipak
je odluka wegovih na~elnika
na~elnika glavnih {tabova upravo tada vodila do mate-
rijalnih posledica ustani~kog, tada iskqu~ivo partizanskog, nu|ewa bez- bez-
ob
obzir
zirne masovne oruàne borbe na ìvot i smrt protiv Sila osovine sa-
veznicima, pre svega, Britancima. Ukoliko stoji Robertsova zamerka Jugo- Jugo-
slovenima, odnosi se, dakle, na partizane.
Na{u osudu êr~ilove bezobzirne kratkoro~ne politike moèmo jo{
da potkrepimo. Da bi mera bila puna, obrazloèwe proizlazi ~ak i iz
kratkoro~nih, strogo vojnih, dakle, êr~ilovih kriterijuma. Prve dve go-
dine rata, kad je sav wegov teret bio na Britancima, morali su podredi-
ti upravo sve da preìve, zakqu~no sa bezobzirnim iskori{}avawem sve-
ga i svakoga ko im je bio u dometu. Ulaskom SAD u rat, uni{tewem Romelo-
Romelo-
vih oklopnih korpusa u severnoj Africi, kao i posledi~nim iskrcavawem
saveznika na Siciliji 1943. godine, vi{e nije bilo ni najmawe sumwe sumwe ko
}e pobediti u svetskom sukobu. Ako je êr~il bio u pravu, kad je okupira-

ne dràve terao na oruàni otpor, a to pravo nije bilo podjednako u svim
dràvama, opravdanije je bilo u prvom delu rata i su{tinski mawe oprav-
dano u wegovom drugom delu. Pa ipak, Britanci su u prvom delu rata smiri-
vali nestrpqivost ustanika, dok su je u drugom, kad pobeda vi{e nije bila
u pitawu, bezobzirno podsticali. Dinamika nacionalisti~ke podr{ke sasa-
vezni~kim naporima neuporedivo je vi{e uzimala u obzir stvarne sa savez-
vez-
ni~ke potrebe, nego êr~il svojim zahtevima. M. Vudhaus, vo|a britanske
vojne misije kod gr~kih ustanika, zbog toga je osu|ivao britansko potpiri-
potpiri-
vawe otpora u Gr~koj i Jugoslaviji od 1943. godine pa nadaqe. Po wegovom
mi{qewu, tada je trebalo da se aktivnost ustanika smawi, jer su savezni-
ci dobro znali da je rat protiv Hitlera dobijen. Po wemu, ustani~ke sna-
sna-
ge su mnogo pomogle upravo u trenutku, kad su saveznici jo{ bili slabi.
„Me|utim, u avgustu 1943. godine saveznici su pre{li u ofanzivu; broj~a-
na i materijalna pomo} garantovale su kona~nu pobedu; koristi gerilskog
rata vi{e nisu bile ni u kakvom odnosu sa strahotama koje je moralo pre-
trpeti civilno stanovni{tvo, niti s politi~kim pote{ko}ama koje su se
gomilale za budu}nost.”966 Sli~no misli i B. Lazi} 1946. godine: „Veziva-
we... divizija u jesen 1941. godine bio je najdragoceniji doprinos savezni-
cima do kraja rata, jer se radilo o biti ili ne biti.” U suprotnosti s tim,
nastupawe gerilaca tokom 1943/44. godine zna~ilo je „vi{e preuzimawe
jednog dela tereta antinema~ke borbe sa armija velikih sila na vlastita
le|a, nego pomo} u odlu~ivawu o rezultatu koji vi{e uop{te nije bio pro-
mati~an”.967
blema
ble
U stvari, takvo mi{qewe su imali i Britanci. U 1941. godini, veoma
su se zalagali da nagovore Turke da u|u u rat zajedno s Grcima i, pre sve-
ga, Jugoslovenima. Kad u tome nisu uspeli, promenili su poglede, izraà-
vaju}i uverewe da bi zbog nepoznavawa moderne vojne tehnike od turskog
u~estvovawa imali vi{e {tete, nego koristi. U jesen 1943. godine Sta-
qin ih je podsticao da izvr{e pritisak na Tursku; opirali su se iz istih
razloga. „[tavi{e, sada, kad imamo aerodrome u Italiji, nisu nam potreb-
na turske baze iz kojih bismo bombardovali rumunske izvore nafte,”968 od-
govarali su. Tada su se s Britancima sloìli i Amerikanci. êr~ilu su
bili potrebni samo Jugosloveni, koji su svoje zemqake i ~ak svoje komuni-
sti~ke istomi{qenike nudili na klawe, za nerazumqivo nisku cenu.
966
B. Lazi}, \eneral..., str. 14.
967
Eden, The Reckoning...,
A. Eden, Reckoning..., str. 412 i d.
968
H. Seton-Watson,
Seton-Watson, „Afterword...” str. 294.
Do istog zakqu~ka do{li bismo i da ne poznajemo predvidqive poli-

ti~ke posledice êr~ilovih odluka. Hju Seton-Votson iz Oksforda ka-
è da }e povodom wegovih surovih kriterijuma „ko pobije vi{e Nemaca”,
jugoslovenske i gr~ke ~itaoce verovatno iznenaditi da „su jugoslovenske i
gr~ke ìvote tretirali kao obi~nu robu, kao ne{to {to se tro{i u skladu
s britanskim vojnim interesima”. Me|utim, on misli da to jeste tako u ra-
tu, qudski ìvoti su sitni{ rata, a u ovom ratu radilo se o preìvqava-
wu Britanije.969 Na{a prethodna razmi{qawa kaù da qudski ìvoti
nisu sitni{ rata sami po sebi, nego postanu sitni{, kad im takvu ulogu
nametnu drugi ili se sami pomire s wom. Tamo, gde se nisu pomirili s wom
i gde im nije nametnuta, gde su, „kao u Francuskoj, êhoslova~koj i u Poq-
skoj, ilegalne grupe oficira, neprijateqske Osovini, izbegavale otvore-
ne sukobe s Nemcima, sve dok nisu sazreli realni izgledi za efikasnu sa-
vezni~ku pomo}, ... izvodile su akcije u tada verovatno jedino smisaonim
oblicima”.970 De Gol je upravo zbog opasnosti od odmazde 23. oktobra 1941.
godine naredio Francuzima da ne ubijaju Nemce.971 Jo{ pre iskrcavawa u
Normandiji, i general Ajzenhauer je izjavio da bi otpor morao da se ogra-
ni~i na prikrivene akcije, koje ne bi izazivale nema~ku odmazdu nad fran-
cuskim stanovni{tvom.972 I general Aleksander je 13. novembra 1944. godi-
ne, nakon {to je postalo jasno da pre zime ne}e mo}i da pokrene novu ofan-
zivu, a to je zakqu~ila italijanska sekcija PWE
PWE,, pozvao italijanske par-
tizane da se ne upu{taju u ve}e sukobe, da smawe svoju aktivnost i da se
drè u defanzivi. U prole}e je stiglo i sli~no nare|ewe od generala Klar-
ka, komandanta Petnaeste armijske grupe, koju je u me|uvremenu preuzeo od
Aleksandera.973 Odakle êr~ilu upravo suprotni ustani~ki moral?
969
M. Milazzo, Chetnik..., str. 183. Pisac misli da je jugoslovenski masovni otpor
posledica strahovitih mera odmazde Nemaca. On generalno zamewuje uzrok sa posledicom,
posebno ne poznaje dokaze sabrane u ovom delu – da je oslobodila~ka borba u celini bila u
funkciji revolucije, kojoj su za uspeh bile potrebne mere odmazde okupatora.
970
Gaulle, War
Ch. De Gaulle, War...
... I,, str. 266.
971
Butcher, Three...
H. C. Butcher, Three...,, str. 464.
972
Deakin,, The Brutal...,
W. Deakin Brutal..., str. 734, 763, za kasnije navode i 773. Neki Aleksanderovom
i Klarkovom nare|ewu pripisuju politi~ke pobude. Britanci su se, navodno, bojali komu-
Davidson, S.O.E.
nizma, koji je u ustani{tvu poku{avao svuda da izbori prvo mesto (prim. B. Davidson, S.O.E.,
str. 284 i 292, 309).
Komunisti su zagovarali op{ti ustanak, jer je wihov ciq bio da pridobiju {to vi{e vi{e
lokalne vlasti, ali je imao smisla samo pre predaje nema~kih snaga. Iz razli~itih razlo-
ga, Komitet narodnog oslobo|ewa pokrenuo je op{ti ustanak tek 25. aprila, kad su pretekli
separatnu pre daju armijske grupe C za jedva nedequ dana.
predaju
973
Martin, The Web...,
D. Martin, Web..., str. 122.
Tako ne smemo da se ~udimo {to je, uprkos svojim brojnim i trajnim

antiokupacijskim akcijama na skoro celokupnoj dràvnoj teritoriji i
uprkos, zarad ~etni~ke potencijalne opasnosti, vezivawu brojnih nema~-
kih i bugarskih snaga na woj, ~etni~ki pokret progla{en neaktivnim i
ujedno kolaborantskim. Moramo se, naime, sloìti s konstatacijom D. Mar-
tina da sa strogo vojnog aspekta, s aspekta doprinosa savezni~koj pobedi
nad Silama osovine, ako, dakle, apstrahujemo sve vrednosti za koje ìve i
bore se qudi, kao i svu izre~enu kritiku masovnog nasilnog otpora, „Mi-
hailovi}ev pokret u analiziranom razdobqu predstavqa drugi najaktiv-
niji pokret otpora u Evropi, da je wegovo mesto odmah iza partizanskog po-
kreta u Jugoslaviji”.974 Moèmo dodati: i uza svu kolaboraciju, ~ak i stvar-
nu, ne samo onu do koje bi mo`da do{lo i bez pritiska partizana. Gr~ki
EAM je posle izlaska komandanta EDES-a, generala Zervasa, bio potpuna
politi~ka paralela jugoslovenskih partizana; po otporu protiv Nemaca
nije dostigao Mihailovi}a. Jedina pomena vredna sabotaà, u prole}e 1944.
godine, bilo je izbacivawe iz {ina vojni~kog voza ju`no od Olimpa, koji se
preko provalije survao u reku, nanev{i Nemcima 500 mrtvih. Neki pisci
~ak misle da je drugo mesto prenisko za ~etnike. Engleski pisac Xon Lod-
vik, koga su ~etnici u novembru 1944. godine spasili iz nema~kog zarobqe-
ni{tva, na primer, 7. juna 1946. godine u londonskom The Spectator zapisao
je da je major @ivan Markovi}, ~etni~ki komandant Drugog kosovskog kor-
pusa, tokom tri nedeqe koliko je boravio kod wega, pobio vi{e Nemaca
(800), nego glavnina Titove vojske u skoro celoj êtvrtoj ofanzivi od 20.
januara do marta 1943. godine (700 palih i nestalih, prema saop{tewu ar-
mijske grupe F od 1. aprila 1943) i jedva 21 posto mawe od onih, koje su po-
bili partizani i ~etnici zajedno, tokom Pete ofanzive (1.008 palih i ne-
stalih), prema nema~kim izvorima.975 S druge strane, antikomunisti~ke
pokrete EDES generala Zervasa u Gr~koj i zoguovaca (po kraqu Zoguu) Aba-
sa Kupija u Albaniji, êr~il nije odbacio, uprkos tome {to ~etni~kom po-
kretu nisu bili ni do kolena i {to su ih komunisti kasnije odbacili na
marginu i ~ak naterali na posrednu kolaboraciju. êr~il svojom kratko-
vido{}u nije do kraja pogazio samo moralno-qudske aspekte otpora pro-
tiv sovjetizacije kod nas, nego i wegove antinacisti~ke dimenzije. Kad je
974
Mihailovi}...,
..., str. 165.
975
Bunting, The Model... Uprkos pasivnom patriotizmu ostrvqana, Nemci nisu bi-
M. Bunting,
li preterano ne`ni. Deportovali su 2.000 osoba koje nisu bile ro|ene na ostrvima, u logo-
re su poslali mnogo Jevreja, uveli su prisilni rad i logore za neengleske zarobqenike.
Postojala je i „resistance”
„resistance”,, ali duboko u podzemqu.
shvatio, bilo je prekasno. Za opravdawe tako|e, iako ga je, na bogosluèwu

zahvalnosti na pobedi u katedrali sv. Pavla u Londonu, izrazio kraqu
Petru, koji je tako|e prisustvovao. „@alim, duboko àlim”, rekao mu je.
Kad smo ve} kod êr~ilovog shvatawa etike ilegalnog otpora, ne}e bi-
ti suvi{no da pogledamo na kakve temeqe ga je sam postavio na engleskim
ostrvima Xersi, Gernzi i Olderni, uz jugozapadnu obalu Normandije (po-
jednostavqeno, na Laman{u), koje su Nemci zauzeli odmah na po~etku rata,rata,
istovremeno sa francuskom Normandijom. Prema uputstvu britanske vla-
de, stanovni{tvo je sve vreme moralo da lojalno sara|uje s nema~kim oku-
pacionim vlastima, ìve}i s wima u qubaznom zajedni~kom ìvotu, iako
je znalo da, u slu~aju nekih sabotaà, Nemci nikada ne bi streqali taoce
u odnosu 1:10 kao u Rimu, a kamoli 1:100 kao u Srbiji. Taj odnos prema oku-
patoru nazivali su pasivnim patriotizmom. U okviru tog patriotizma,
predsednik vladinog odbora na Gernziju izdejstvovao je prihvatawe zako-
na, po kojem je bio ka`wiv svaki akt civila koji bi „izazvao pogor{awe
odnosa izme|u okupacionih snaga i civilnog stanovni{tva”; na Xersiju je
engleski ostrvski upravnik ponudio nagradu od 25 funti svakome, ko omo-
gu}i aretaciju osoba koje po zidovima pi{u znakove V ((for
for Victory).
Victory). Posle
knights),
rata, obojica su, jedan za drugim, postali vitezovi ((knights ), s pravom na
titulu sir
sir.976
976
976
M. Bunting, The Model... Uprkos pasivnom patriotizmu ostrvqana, Nemci nisu
bili preterano ne`ni. Deportovali su 2.000 osoba koje nisu bile ro|ene na ostrvima, u
logore su poslali mnogo Jevreja, uveli su prisilan rad i logore za neengleske zarobqe-
nike. Postojala je i „resistance”, ali duboko u podzemqu.
Drugi deo – RASPAD
RASPAD JUGOSLAVIJE 657
RASPAD JUGOSLAVIJE
Ono {to se dogodilo u periodu od 6. do 11. aprila, bilo je najve}e ra-

zo~arawe koje sam ikada doìveo. Jugoslaviju, kakva je bila, kao „separa-
tista”, nikada nisam voleo. Ali udar kojim je Simovi} sru{io Cvetkovi-
}evu vladu i zalepio èstoki {amar Hitleru, sasvim me je promenio. U
stvari, ja sam prièqkivao da se dogodi upravo to {to se dogodilo.
Tih dana boravio sam kod ujaka Lojzeta Luka~a u Petrovaradinu. Brzi-
nom muwe, razglasilo se da je vlada na svojoj sednici 20. marta donela za-
kqu~ak da pristupi Trojnom paktu. U vazduhu je hu~alo kao da se roje div-
qe p~ele. U utorak 25. marta 1941. godine, kad su predsednik vlade Dragi-
Dragi-
{a Cvetkovi} i ministar spoqnih poslova Cincar-Markovi} u podne, u
dvorcu Belvedere u Be~u, svim sve}wacima osvetqenom, uz prisustvo za-
stupnika svih tada{wih ~lanica pakta izme|u Nema~ke, Italije i Japa-
na,977 ve} potpisivali sudbonosni akt o pristupawu tome paktu, drè}i se
pri tome, prema Hitlerovoj primedbi, kao da su na sahrani, na vrata uja-
kove ku}e pokucao je sused u oficirskoj uniformi. Bio je solunski borac,
sa drvenom nogom, Kara|or|evom zvezdom i belim orlom s ma~evima (najvi-
(najvi-
{a kraqevska odlikovawa). „Sad }emo im pokazati wihovog boga,” rekao je i
bez obja{wewa, klate}i se, odjurio prema èlezni~koj stanici Novi Sad
977
Dreimä
Trojni pakt ((Dreimächtepakt) je nastao 27. septembra 1940. godine u Berlinu. Wi-
(Neue Ordnung) na Dalekom istoku (Kina), a
me je Japan preuzeo nasilno uvo|ewe novog reda (Neue
Nema~ka i Italija u {irem evropskom prostoru. Jo{ iste godine paktu su pristupile Ma-
|arska, Rumunija i Slova~ka. Kao prethodnica pakta, 25. oktobra 1936. godine progla{ena
je Osovina Rim-Berlin izme|u Italije i Nema~ke, kao i Antikominternovski pakt, zakqu-
~en 25. novembra 1936. godine izme|u Nema~ke i Japana, kome se naredne godine pridruìla
i Italija. Nemci su sa Italijanima 22. maja 1939. godine zakqu~ili jo{ jedan poseban pakt
o prijateqstvu i me|usobnoj pomo}i. Posle zakqu~ewa Pakta o nenapadawu izme|u Nema~ke
i Sovjetskog saveza, Antikominternovski pakt je postao ni{tavan. Umesto wega zakqu~ili su
Trojni pakt. Po{to su u wemu za Sovjetki savez, kao wegovu interesnu sferu, rezervisali
sve oblasti u pravcu prema Persijskom zalivu i Indijskom okeanu, Staqin se nije protivio.
– Dunav, ispred tunela pod Petrovaradinskom tvr|avom i mosta preko Du-

nava. Wegovo „im” zazvu~alo mi je kao „vam”. Ispod kokarde sa inicijali-
ma kraqa Petra II, na vojni~koj kapici, nosio je pri{ivenu mrtva~ku gla-
vu, pod pazuhom je stiskao crnu {ubaru od jagwe}eg krzna sa jo{ ve}om
mrtva~kom glavom i ukr{tenim kostima ispod we. Mo`da ju je namerno
uvio tako da je ujak i ja ne primetimo. „êtnik, kao i svi Crnogorci,” pod-
rugqivo je objasnio moj ujak, koji sa susedom nije bio u dobrim odnosima, pa
sam ga i ja izbegavao. Ujak se, posle odsluènog vojnog roka na jednoj od ~e-
~e-
tiri austrougarske „podmornice” na Dunavu, ~iji je glavni zadatak bio da
se ne nasu~u na neki podvodni sprud, priènio u jednu ma|arsko-{vapsku
porodicu, a i mnogi pre~anski Srbi u tom kraju su se, i pored Matice srp-
ske u Novom Sadu i pravoslavne Patrijar{ije u Sremskim Karlovcima, na
najisto~nijem podno`ju Fru{ke gore iznad Dunava, smatrali Hrvatima.
Stoga je napetost u odnosima sa pravim Srbima razumqiva. Takvi su, da-
kle, ~etnici, pomislio sam. Do tada nisam video nijednog. Povezivao sam ih
sa Orjunom, o kojoj iz Trbovqa nismo dobijali najboqe preporuke. Ose}aj
je bio krajwe neuravnoteèn, mada, u prvom redu, zbog povi{ene tempera-
ture politi~ke atmosfere koja nas je okruìvala: od jeze pri pogledu na
lobawu sa ukr{tenim kostima, do usplahirenog odu{evqewa o~ekivawem
da ne}emo, tek tako, ropski, pokleknuti pred Nemcima.
Kasno popodne, po jakoj prole}noj pripeci, uputio sam se na nekoli-
ko kilometara udaqenu èlezni~ku stanicu Novi Sad, ne{to severnije
na levoj obali Dunava, da bih vlastitim o~ima video {ta se de{ava. Po
asfaltiranom putu, probijenom kroz nekoliko nadsvo|enih vrata u dowem
bedemu „balkanskog Gibraltara”, jake Petrovaradinske tvr|ave iz 17. ve-
ka na najisto~nijem obronku Fru{ke gore, jedne od brojnih koje je {irom
Evrope projektovao Vauban, potom kroz stari pokaldrmqeni Petrovaradin
u wenom podno`ju, pa preko novog mosta Princa Tomislava preko Dunava
i tokom celog puta kroz centar Novog Sada, sustizao sam mnoge grupe koje
su na stanicu ispra}ale poznanike ili ro|ake u vojni~kim uniformama.
Na kapama su skoro svi nosili ~etni~ke oznake. Me|u wima je bilo mnogo,
ako ne i najvi{e, starijih vi{ih oficira, tako|e i invalida.978 Na samoj
stanici bila je uàsna gu`va. Svi su bili uznemireni, uzbu|eni, lica,
osvetqena popodnevnim suncem, prete}i su nagove{tala nimalo miroqu-
bive namere svojih vlasnika. Iako su za mene bili stranci, s kojima ne bih
ba{ tek tako imao posla, obuzeo me uzvi{eni ose}aj da se priprema ne{to
978
To su najverovatnije bili pristalice ~etni~kog vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir-
~anina, koji je bio me|u najzaslu`nijima za kasnije ru{ewe Cvetkovi}eve vlade.
veliko. Dolazi trenutak za wihovo „Spremte se, spremte, ~etnici!” Tada

mi to nije bilo poznato ni kao himna. Pa ni dan-danas.
Sitni{ velikih
Sutradan ujutro i ja sam otputovao, kako bih bio na licu mesta ako se
ne{to desi. Beogradska èlezni~ka stanica bila je pod jakom straòm, po-
svuda su se mogli videti àndarmi. Nametqive {iptarske ~ista~e cipe-
la i „testera{e”, koji su udarawem ~etaka o drvena postoqa za noge i te-
sterama amerikankama obe{enim preko le|a, po obi~aju, jedva dopu{tali
bezbedan izlaz, policija je o~igledno oterala na prinudni odmor. Nigde ni
jedne glave pokrivene ke~etom. Na ulicama je bilo mnogo vi{e qudi nego
obi~no, naro~ito mnogo oficira. Svi su nervozno nekud ùrili. Ve}ina
oficira je verovatno i{la na odre|ena sabirna mesta.
Do zanimqivijih doga|aja do{lo je pre podneva. Ispred Narodne skup-
{tine okupila se masa qudi, najvi{e studenata, koje su àndarmi s mu-
kom spre~avali da se ne pribliè skup{tinskoj zgradi, s jedne strane Bu-
levara kraqa Aleksandra, i kraqevom dvoru, koji se sa svojim parkovima
protezao sve od Ulice kraqa Milana do druge strane Bulevara. Osim bu~-
nih razgovora, povremeno i prepirawa, bilo je relativno mirno. Samo uz-
gred, za~uo bi se prigu{en uzvik, za koji se vi{e pretpostavqalo nego
stvarno ~ulo da je antireìmski. Bio je to posledwi dan kad si glasnim
izraàvawem mi{qewa jo{ mogao rizikovati momentano hap{ewe i za-
tvor. Situaciju je jo{ uvek drào u rukama predsednik vlade Dragi{a
Cvetkovi}, koji se, zajedno sa ministrom spoqnih poslova Cincar – Mar-
kovi}em, tog jutra vratio iz Be~a, premda ne toliko ~vrsto da bi imao hra-
brosti da si|e na Glavnoj stanici. Vozom je stigao na Top~idersku stani-
cu. Nesigurnost i o~ekivawe nepoznatog, mora da su bili glavni razlozi za
okupqawe qudi. I pored toga, s mnogo vi{e lica mogao se pro~itati bes
nego radoznalost. Ni }askawe nije donosilo olak{awe. Bilo je o~igledno:
narod protestuje protiv pristupawa Trojnom paktu.
I ja sam bio ogor~en. Nisam mogao da verujem da sam na izborima za
dràvnu skup{tinu u decembru 1938. godine mogao navijati za JRZ (Jugo-
slovensku radikalnu zajednicu), koja je sve ovo zakuvala. Glavni razlog je,
svakako, bila moja srodna, pa zato i idejna povezanost sa SLS koja se ukqu-
~ila u JRZ. Zaboravqao sam da su upravo ti izbori pre dve godine (u fe-
bruaru 1939. godine) doveli na ~elo vlade proengleski usmerenog „cigan-
skog lisca” Dragi{u Cvetkovi}a, koji na mesto fa{istoidnog Milana Sto-
jadinovi}a nije do{ao samo zbog naklowenosti sporazumevawu sa Hrvatima.
To je bila odluka kneza Pavla, brata od strica ubijenog kraqa Aleksandra

I, prvog od tri regenta maloletnog kraqa Petra II, s kojim je ve} dugo sa-
ra|ivao. Knez se {kolovao na Oksfordu, ali je vi{e vremena provodio kod
ku}e nego u Engleskoj, gde se smatrao nekakvim „honorarnim Englezom”;979
wegova supruga, princeza Olga, bila je sestra vojvotkiwe od Kenta, a obe su
bile k}eri gr~kog kraqa Georgiosa II. Cvetkovi} i knez su bili u dobrim
odnosima i sa Britancima u Beogradu, naro~ito sa konzulom Ronaldom Kem-
belom. To je bila velika promena u pore|ewu sa Stojadinovi}em, kome su na
izborima pomagali folksdoj~eri, premda nije dobio dovoqno glasova da
se odrì.
O~igledno, nastupilo je vreme ekstremnih odluka u smislu belo ili
crno, postojala je samo jo{ trenutna sada{wost, sasvim nezavisna od pro-
{losti. U me|uvremenu nije ostalo vi{e ni{ta, ni mrvice saznawa, a ka-
moli razuma, jedino emocije, koje su se svakog trenutka sve teè savlada-
vale. Ko je hteo da misli svojom glavom, brzo bi mu je razbili. Motivi su ta-
ko|e postali bezna~ajni. Koga je briga i za {ta? Ni vremena vi{e nije bi bi--
lo. U toj psihozi, bez razmi{qawa smo pre{li preko ~iwenice da je jo{
pre nekoliko godina regent knez Pavle, koji je i te kako bio svestan ne-
ma~ko-italijanske opasnosti, poku{ao da pripremi strategiju uspe{ne od-
brane od o~ekivanog napada. Pre svega se, izme|u ostalih i na nagovarawe
svog ministra unutra{wih poslova, dr Antona Koro{eca, i uz pomo} ostav-
ke tog uticajnog Slovenca, kojoj su se pridruìli i ministri dr Cvetko-
vi}, Musliman dr Spaho i dr Krek, izazvav{i na taj na~in krizu vlade,
otarasio vlade Milana Stojadinovi}a. U maju 1940. godine poslao ga je u kon-
finaciju (u Ilixu). Stojadinovi} ne samo da je potpisao italijansko-jugo-
italijansko-jugo-
slovenski pakt 25. marta 1937. godine i prilikom posete italijanskog mi-
nistra spoqnih poslova Galeaca ]ana u januaru 1939. u Bequ i Beogradu
pona{ao se kao nekakav jugoslovenski du~e,980 nego se i protivio sporazu-
979
E. Barker, British Policy..., str. 84.
980
Ovaj razlog nagla{ava dr Ma~ek, za wega je, navodno, saznao od kneza Pavla (V. Ma-
~ek, In the Struggle...,
Struggle..., str. 203). Prema pri~awu dr Koro{eca, koji je u Stojadinovi}evoj vla-
di bio ministar unutra{wih poslova, Stojadinovi}e je „leteo”, jer je prilikom posete ita-
lijanskog ministra spoqnih poslova G. ]ana 1939. godine, zarad te{we saradwe s Itali-
jom protiv nema~kog pritiska, dopustio popravku granice sa Italijom na ra~un slovena~ke
teritorije, a da o tome uop{te nije izvestio kneza Pavla (J. A. Arne`, Gabrov{kov..., str.
40). Poznatiji i verovatniji razlog je Stojadinovi}ev pristanak na italijansko-nema~ko
podmi}ivawe Jugoslovena Solunom na ra~un Grka (I. Juki}, The Fall ..., str. 22). Razlozi se
ne iskqu~uju, iako je Solun tada bio golub na grani i Nemci su se protivili italijanskim
zahvatima na Balkanu. Verovao bih ]anu da je Stojadinovi}u nudio zajedni~ki napad na
mevawu sa Hrvatima. Mislio je da }e ih savladati uz pomo} svojih prija-

teqa Italijana i Nemaca. Prema J. Arneù, dr Koro{ec je savetovao kne-
zu Pavlu da se otarasi Stojadinovi}a upravo zbog suprotstavqawa slove-
na~kim i hrvatskim zahtevima za ve}im udelom u vladi. 981
Nova vlada je knezu Pavlu omogu}ila da, uz pomo} wenog predsednika
Cvetkovi}a, sa vo|om Hrvata dr Vlatkom Ma~ekom, predsednikom HSS, po-
stigne sporazum o autonomnoj Banovini Hrvatskoj (Velikoj Hrvatskoj) ko-
ja je, pored Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, ukqu~ivala i celu zapadnu i
sredi{wu Hercegovinu zajedno sa Mostarom, nekoliko bosanskih srezo srezova
va
i Dubrovnik (26. avgusta 1939. godine). Tako je Banovina Hrvatska obuhvata-
vata-
la jednu petinu dràvne teritorije i jednu tre}inu celokupnog stanov novni-
ni-
{tva (oko 4,5 miliona qudi). Dobila je svoj parlament (Sabor) i samostal-
nost u ure|ewu vlastitih stvari. âk je i àndarmerija na wenoj terito-
riji trebalo da iz armije pre|e u hrvatsku nadle`nost. Istovremeno, Hrva-
ti su u beogradskoj vladi dobili u feud pet ministarstava. Prvi ban Bano-
vine Hrvatske, po èqi kneza Pavla, postao je dr Ivan [uba{i}. Spora-
zum je trebalo da spre~i klizawe Jugoslavije u naru~je Osovine, otpala je
potreba za traèwem re{ewa u inostranstvu koju je, u prvom redu, iskori-
{}avao ]ano, a knez Pavle se u isto vreme nadao da }e umiri
umiriti
ti unutra{
tra{we
we
prilike, krajwe nestabilne, prvenstveno zbog narastaju}eg nezadovoqstva
Hrvata, o~ekuju}i da ih pridobije za odbranu dràve. Posebno u zapadnoj
i sredi{woj Hercegovini, ve} nekoliko godina nije se mogla videti druga
zastava osim hrvatske. Kad bismo se tokom no}ne vo`we uskotra~nom pru-
gom u brzom vozu za Dubrovnik probudili iznad Popovog poqa, pored vit-
kih kiparisa najvi{e je bola o~i naopako okrenuta jugoslovenska zastava.
Na Srbe je delovala kao crvena marama na bika. Naàlost, za wih, kao ni
za Slovence, nije prihva}eno ni pribli`no jednako re{ewe.982
Albaniju i wenu podelu izme|u Italije i Jugoslavije, naro~ito zato {to se knez Pavle
(D. Tsvet-
protivio, navodno, sa Kosovcima ima i suvi{e problema. To potvr|uje i Cvetkovi} (D.
kovitch, „Prince...”, str. 646). Po Musolinijevom mi{qewu, knez Pavle je, otpu{tawem Sto-
jadinovi}a, hteo da „spre~i ustaqewe fa{isti~ke diktature u Jugoslaviji” ((G. G. Ciano,
..., str. 34-35; Isti, Tajni arhivi...,
Diario I..., arhivi..., str. 278-784).
Prema izvoru navedenom kao posledwem, str. 279, Stojadinovi} je krivio Koro{eca za
svoj neuspeh na izborima 1938. godine, koji je, po wemu, posledica „preterano, nerazumqi-
vo i neopravdano slobodnog izbornog sistema...” Dobio je 54, 1 postotak datih glasova, jedva
deset stotinki
stotinki vi{e od ujediwene opozicije dr Ma~eka.
981
Arne , Slovenia
I. A. Arne$, Slovenia...,
..., str. 70.
982
U septembru 1939. godine u Beogradu su tek ustanovili komisiju za izradu pro-
jekta ure|ewa o Banovini Sloveniji. Zapo~eli su i sa zasnivawem „„Srpske
Srpske dràve”
dràve”.
Sa iskustvom iz Prvog svetskog rata, kad su se saveznici preko Sol-

una sa srpskim izbeglicama sa Krfa vratili u pobedonosni pohod na Cen-
tralne sile, knez Pavle je u Solunu video najpouzdaniji mostobran na ko-
ji bi mogla da se osloni jugoslovenska armija ~ak i u najgorem slu~aju, kad
bi bila proterana iz otaxbine. Posebno se pla{io italijanskog napada na
Gr~ku, koji je izgledao kao logi~an korak posle upada Italije u Albaniju
7. aprila 1939. godine, i wene brze okupacije. Englezima je predlagao da
preventivno zaposednu Solun, time neposredno pomognu prijateqskoj Gr~-
koj i istovremeno omogu}e smisaonu odbranu Jugoslavije. Bio je itekako
svestan ~iwenice da bi se Jugoslavija, ako Gr~ku okupiraju Sile osovine,
na{la u kle{tima, iz kojih se ne bi mogla izvu}i. Kad ga je 1939. godine
britanski konzul upitao {ta }e preduzeti Jugoslavija ako je napadne Ne-
ma~ka, odgovorio je pitawem {ta bi Britanija u~inila kad bi se na{la u
takvim pote{ko}ama. Dobio je takav odgovor da wegov vi{e nije bio potre-
ban. Bio je ~ak toliko dalekovid da je, prilikom posete Londonu u leto
1939. godine, predloìo predsedniku engleske vlade êmbrlenu da se po-
veè sa Sovjetskim savezom, jer }e ina~e tu mogu}nost iskoristiti Nema~-
ka. Ambasador Xozef P. Kenedi, rodona~elnik dinastije Kenedi, u tele-
gramu od 20. jula 1939. godine, kojim je o tom razgovoru obavestio svoj Stejt
department, zapisao je da je êmbrlen izjavio da „nema ose}aj kako s te
strane preti ikakva opasnost” i da misli da se Rusi ne}e ni sa kim dogova-
rati.983 Englezi su bili gluvi, svojim Intelixensom su se, uprkos abisin-
skoj avanturi, radije oslawali na êmbrlenov dogovor sa Italijom od 16.
aprila 1938. godine (nazvan Uskr{wim, u kojem su Italijani samo obe}a-
vali da }e povu}i svoje dobrovoqce iz [panije i ~ete iz Libije, ali su
Britanci de facto priznali italijansku imperiju – osvajawe Abisinije,
zbog ~ega je Entoni Idn u februaru 1938. dao ostavku kao ministar spoq-
nih poslova), veruju}i i daqe u italijansku neutralnost, zameraju}i ujed-
no knezu Pavlu na preteranom pesimizmu.
I{li su tako daleko da Jugoslaviji nisu hteli dati nikakva obave-
zuju}a
zu ju}a jamstva za slu~aj italijanskog napada. Idnovo saop{tewe Ankari,
Atini i Beogradu po~etkom 1935. godine, da u slu~aju neizazvanog itali-
janskog napada ra~unaju na britansku pomo}, ostalo je u istoriji kao ne-
ostvaren poduhvat. Takozvanim Gentleman
Gentleman´´s Agrimeentom s kraja 1936. go-
dine, koji je trebalo da garantuje status quo u Sredozemqu, upravo je Idn
obezbedio Musoliniju pokri}e za wegove samovoqne akcije.984 Da bi osigu-
983
FRUS I, 1939, str. 287-288, po J. Hoptner, Jugoslavija
Jugoslavija...,
..., str. 419.
984
A. Eden, Facing
Facing...,
..., str. 320-321, 429-433.
rali prijateqstvo Italije, Englezi su bili spremni da dopuste ~ak i we-

nu intervenciju na Balkanu.985 Odbili su i Francuze, koji su posle ve} za-
po~etog rata, pod uticajem svojih generala Maksima Vegana i Morisa Gam-
lena, hteli otvoriti novi front bilo u Solunu, bilo u Carigradu, da bi
snagama iz Sirije i kolonija, prodorom prema severozapadu, pobedili Ne-
ma~ku na wenom vlastitom tlu. Za takve ambiciozne planove sami Francu-
zi nisu imali dovoqno ~eta. Tako je i knez Pavle morao di}i ruke. U naj-
kriti~nijem momentu Sirija je ionako bila u vi{ijevskim rukama (dego-
listi i Englezi su je posle jednomese~nog otpora okupirali tek 12. jula
1941. godine), Vegan je bio wihov visoki komesar za Afriku, a Englezi su
sa Francuzima bili u sasvim novim pote{ko}ama.
Desilo se – ba{ kao {to je knez Pavle upozorio êmbrlena – da se sre-
dinom istog leta sa Sovjetskim savezom, umesto Velike Britanije, sporazu-
mela hitlerovska Nema~ka: 23. avgusta 1939. godine zakqu~ila je s wim Pakt
o nenapadawu i podeli interesnih sfera, a 28. septembra 1939. godine i
Ugovor o razgrani~ewu i prijateqstvu. Uz tako obezbe|ena le|a odmah je, 1.
septembra, upala u Poqsku. Kad je Poqska ve} bila na kolenima, 17. sep-
tembra upala je i Crvena armija, da Staqinu sa~uva dodeqeni deo plena.
Jugoslavija je odmah na po~etku Drugog svetskog rata proglasila ne-
utralnost. Odlukom vlade da sve rezerve zlata Narodne banke u visini 47
miliona dolara prenese u Veliku Britaniju, a kasnije u FRB u Wujork –
{to je tokom narednih meseci i u~inila – pokazala je svoje dugoro~no usme-
rewe. Sve ostalo bilo je samo jo{ taktika. Ako se ranije kolebala izme|u,
sada ve} zara}enih, sila, posle sovjetskog upadawa u Poqsku vi{e nije bi-
lo jasno izme|u koga se, zapravo, koleba. Vi{e nije bilo jasno ko }e u novom
svetskom sukobu biti saveznik, a ko neprijateq. Knez Pavle je, da bi se za-
{titio od nema~ke opasnosti, jo{ vi{e od Italije, koja je od nema~kog na-
pada na Poqsku, posebno u prole}e 1940. godine, ve} potpuno bila spremna
da napadne Jugoslaviju, u maju 1940. godine poslao u Sovjetski savez broj-
nu privrednu delegaciju, koja je sa sovjetskom dràvom zakqu~ila trgo-
vinski sporazum. Pritisak javnog mwewa, koji je usmeravao svetski Narod-
ni front, bio je verovatno najmawe zna~ajan ~inilac. Molotov je, izgleda,
delegaciju na prijemu podsticao na boqe naoruàvawe, s nadom da }e Sov-
jetski savez u tome biti od koristi. Na ovo se 24. juna 1940. godine nadovezao
~itav niz diplomatskih kontakata. Za konzula su u Moskvu poslali sena-
tora dr Milana Gavrilovi}a, levo usmerenog vo|u „Saveza zemqoradnika”,
a sovjetski konzul u Beogradu postao je Viktor A. Plotnikov.
985
G. Ciano, Diario I, str. 202.
Za kara|or|evi}evsku Jugoslaviju bio je to korenit prelom u smeru

razmi{qawa wenih vladaju}ih krugova, jer posle propasti carske Rusije
vi{e nije imala diplomatske odnose sa Sovjetskim savezom. Knez Pavle je
bio sin ruske princeze Demidov. Posle pobede Oktobarske revolucije u
SHS se zatekao deo ruskih belih vojnih snaga, oko 20.000 qudi. U zgradi ru-
skog poslanstva u Beogradu i daqe je sedeo predratni carski konzul Strand-
man, predstavqaju}i tristagodi{wu dinastiju Romanov, sa carem Nikola-
jem II na ~elu, pobijenu posle Oktobarske revolucije 1918. godine u Jeka-
terinburgu (Sverdlovsk). Oficiri carskog gardijskog garnizona jo{ neko
vreme posle rata {epurili su se u carskim uniformama po Terazijama, kao
da su na korzou u Sevastopoqu na Krimu. U aprilu 1933. godine, na zemqi-
{tu ruskog poslanstva, sagra|en novcem Kara|or|evi}a, s velikom pompom
otvorili su Dom cara Nikolaja II. Ne{to takvo kao u Beogradu, moglo se
videti jo{ samo u Bukure{tu. Sa predratnog carskog poslanstva vijorila
se o praznicima bela carska zastava s plavim Andrejevim krstom, a u od-
sutnosti nuncija, doyena diplomatskog kora zamewivao je carski poslanik.
Jedini diplomatski kontakti sa Sovjetskim savezom bili su posredni: kao
~lanica Male antante, Jugoslavija je, zajedno sa ^SR i Rumunijom, kao i sa
dràvama susednim Sovjetskom savezu, tokom ranih tridesetih godina za-
kqu~ila Pakt o nenapadawu.
Kontakti sa Sovjetskim savezom nisu doneli neku opipqivu korist.
Naprotiv. Pored ve} uro|enih italijanskih, i novijih, nema~kih apetita
na Balkanu, probudili su se i sovjetski. Krajem 1939. godine, znaci sovjet-
skih „agresivnih imperijalisti~kih ambicija na Balkanu”, kao i mogu}-
nost udruènog sovjetsko-nema~kog napada koji bi privukao u napad, na pri-
mer prema Solunu, i Italijane iz Albanije, postali su toliko ozbiqni da
je lord Halifaks, tada{wi britanski ministar spoqnih poslova, upozo-
rio na wih svoju vladu posebnim memorandumom.986 U januaru 1940. godine,
Radio Moskva je izrazio sumwu u plan da se Jugoslavija angaùje u Gr~koj,
jer }e je nema~ke ~ete okupirati pre nego {to francusko-engleske trupe
uspeju da se u potpunosti iskrcaju u Solunu. Upozorewe je izraàvalo za-
brinutost Sovjeta da ne do|u u situaciju da imaju posla sa zapadnim impe-
rijalistima i na jugu Balkana, gde bi trebalo da prisko~e u pomo} Grcima
i Jugoslovenima od Italijana, premda, za razliku od Gr~ke i Turske, Jugo-
slavija nije bila osigurana nikakvim obavezama Britanije i Francuske.
Da li bi to u~inili sami ili, prema trenutnoj situaciji, zajedno sa Nem-
cima, nije bilo zna~ajno. Mora da su o toj opasnosti ve} neko vreme rasprav-
986
PRO CAB 66/4 WP (39), 165.
qali u Kominterni, jer je Valter (Josip Broz), koji je celu jesen i zimu
1939/40. proveo u Moskvi, mislio na wu jo{ u septembru 1939. godine i po-
miwao je i kasnije. Za vreme prijateqstva izme|u Staqina i Hitlera, na-
{i doma}i komunisti, kao i Sovjeti, bojali su se da se Jugosloveni ne na-
|u na strani pogre{nog saveznika, zapadnih imperijalista.
Upravo je strah izazvao reakciju Sovjetskog saveza da izrazi sprem-
nost da prizna italijansku dominaciju nad Sredozemqem; Jugosloveni su
znali za sovjetske ponude Italijanima da jedni drugima prepuste uticaj-
na podru~ja: Italijani Sovjetima Bugarsku i Dardanele, a Sovjeti Itali-
janima ne samo Dalmaciju, nego celu Jugoslaviju. Za te ponude saznao je
ameri~ki ambasador u Rimu 17. jula 1940. godine. Od opasnosti nas je, prem-
prem-
da mi to nismo znali, spasio Hitler, koji se suprotstavio italijanskoj
akciji, sa izgovorom da u ratu protiv Velike Britanije ne treba tra}iti
snagu u mawe zna~ajnim akcijama, a osim toga, bojao se ruske intervencije
koja „bi mogla pokrenuti mogu}e uspostavqawe solidarnosti interesa iz-
me|u Rusije i Velike Britanije”.987 Poput Staqina, ni on nije èleo pri-
druìvawe Jugoslavije pogre{noj strani u svetskom sukobu. Bojao se, tako-
|e, da }e prebrzo izgubiti Staqina. Nepotrebno. Jedva nedequ dana rani-
je, britanski ambasador, laburista ser Staford Krips, posetio je Moloto-
va, poku{avaju}i da ga nagovori na zajedni~ku odbranu od Nema~ke. Ponu-
dio mu je vo|stvo Sovjetskog saveza na Balkanu i razumevawe za pote{ko-
}e u Dardanelima i na Crnom moru. Iako je Staqin bio isuvi{e veran
Hitleru da Englezima dopusti pomisao da iza firerovih le|a mogu mu-
titi s wim,988 vidimo da smo i za Engleze bili samo sitni{. Musolini je,
da bi kod firera izdejstvovao koji oprost, 10. juna 1940. godine objavio rat
Velikoj Britaniji i Francuskoj i iskoristio ih za napad na Gr~ku 28. ok-
tobra iste godine iz Albanije.989 O tome, naime, uop{te nije obavestio Hit-
lera i tom drsko{}u se jo{ i ko~operio. Hitler mu je zbog toga 20. novem-
987
G. Ciano, Diario I, str. 297, 300-301, 324 nap.; Isti, Tajni arhivi...,
arhivi..., str. 396. Pre toga
Nemci su veoma rado nagla{avali da ure|ewe stvari na Balkanu pripada Italiji. Jo{ u
oktobru 1939. godine Hitler je izjavqivao da Italija mora postati gospodar Sredozemqa,
tako|e Jadrana i Balkana. Po novom, oni ovo nisu osporavali, ali su zahtevali vremensko
podre|ivawe italijanskog zahvata {irim zajedni~kim, tj. nema~kim planovima.
988
Nazi-Soviet...,
Nazi-Soviet..., str. 166-168.
989
U po~etnim ratnim operacijama italijanski avioni – gre{kom ili kao upozorewe
– 5. novembra bombardovali su Bitoq (Manastir), ubili 9 stanovnika i 21 ranili, i izazva-
li ve}u materijalnu {tetu. Nekoliko dana kasnije ve} sam bio na licu mesta. To je bio moj
prvi kontakt sa posledicama ratnih dejstava. Bio sam razo~aran – vrlo malo se moglo vi-
deti.
bra izrazio svoje nezadovoqstvo, upozoravaju}i ga istovremeno da bi oru-

àna akcija protiv Jugoslavije bila zasada preurawena. Na na{u stranu
moramo je pridobiti drugim sredstvima, rekao mu je.990
Kona~no su i Britanci postali svesni ~iwenice da }e balkanski re-
sursi i leta~ke baze za napade na rumunske pumpe i rafinerije nafte, ko-
je su okupacijom Rumunije 11. oktobra ionako ve} imali u svojim rukama,
pre ili kasnije nagnati Nema~ku na nove okupacije. Zato su poku{ali da
pridobiju Gr~ku, Tursku i Jugoslaviju za jedinstveni nastup. Po{to je
vremena bilo sve mawe, Pavlov odgovor je morao biti negativan, kakav je
bio i na francuska nagovarawa u junu 1940. godine da jugoslovenska vojska,
za slu~aj italijanskog napada na saveznike, zasko~i Italijane u Albaniji.
U pogledu Italijana, prevarili su se Britanci, a ne on. Pored toga, nema~-
kim probojem Veganove linije i okupacijom Pariza, kao i potpisivawem
primirja kod Kompijewa, koje je usledilo 22. juna 1940. godine, Francuska
je ispala iz rata, bar na evropskom tlu.
Traèwe re{ewa kojih nema
Uprkos tome {to je odbijao da bude uvu~en u nesigurne saveze, knez

Pavle nije ~ekao prekr{tenih ruku. U septembru 1939. godine, pa jo{ jed-
nom u prole}e 1940. godine, naredio je delimi~nu mobilizaciju. Tada{wi
na~elnik general{taba Simovi} nije se ba{ iskazao. Pavle ga je zbog po~i-
wenih gre{aka smenio. Ni od Britanije, niti od Sovjetskog saveza, i pored
nastojawa, nije bio neophodne pomo}i u oru`ju. Svi su pozivali na juna-
~ki otpor, a pomo} su obe}avali za kasnije. Ni sovjetski konzul Plotnikov
nije bio izuzetak. I on je pomo} samo obe}avao. Pored toga, po~etkom 1941.
godine wegova vlada ga je opozvala i on se vi{e nije pojavio.
Knez Pavle je odmah posle upada Italijana u Gr~ku krajem oktobra
1940. godine, zahtevao od general{taba da izradi plan za mogu}i napad.
Ako se pokaè da }e napasti Solun, on ih ne}e mirno gledati. Ministar
vojske Nedi} podneo mu je 1. novembra memorandum, u kojem je problem re-
dukovao na izbor izme|u zapadnih sila i Osovine. Ako se odlu~i za pomo}
Gr~koj da bi spasio Solun, po wegovom mi{qewu, Nema~ka }e nas napasti
sa svim na{im susedima, smesta }e uni{titi svaki otpor, a dràvu razbi-
ti na komade. Stoga je, kao jedino prihvatqivo re{ewe, video momentani
pristup Trojnom paktu. Za kneza Pavla to je bilo isuvi{e: 6. novembra
990
B. Krizman, Tajna
Tajna...,
..., str. 25. sl.
smenio je Nedi}a (istovremeno je uhap{en wegov prijateq Qoti} sa broj-

nim pristalicama).991 Me|utim, osim {to je vojska poslala poja~awe na
gr~ku granicu, na vojnom podru~ju nije se ni{ta dogodilo. Ne{to ranije,
naredili su vojnom ata{eu u Berlinu, Vladimiru Vauhniku, da sazna ka-
kav je nema~ki stav prema Solunu. Zainteresovanost za Solun i izlaz na
Egejsko more bili su toliki da je Cvetkovi}, navodno, izjavio da „za Solun
otvoreno pristupimo antibritanskom bloku”.992 Po F. ûlinovi}u, Jugosla-
vija je tako po~ela da kod Nemaca traì za{titu od Italijana, {to je svoj
epilog dobilo u 27. martu993 – svakako zanimqiva, ali nedokazana teza.
Ako je Cvetkovi}eva izjava i bila istinita, nema dokaza da je odlu~i-
odlu~i-
vala o dràvnoj politici koja je bila ~vrsto u rukama kneza Pavla. Iako
je italijanska opasnost terala Jugoslovene u povezivawe sa Nemcima, So-
lun nije bio presudan. Kod kneza Pavla sigurno nije, jer je Nedi}a oterao
upravo zbog inicijative da se poveè sa Nemcima. Gubitak najboqeg savez-
nika – Francuske, za „srpski vode}i sloj u Jugoslaviji bila je prava du-
{evna katastrofa”, kaè V. Hagen. Kako se deo srpskih politi~ara uputio
u traèwe novog saveznika, smawio se zna~aj Soluna, a knez Pavle je bio
isuvi{e engleski i demokratski nastrojen da bi bio u stawu da na~ini za-
okret za 180 stepeni. Verovatno je Cvetkovi} ne{to politike vodio i na
svoju ruku. To se svakako odnosi na qoti}evca Danila Gregori}a, glavnog
urednika vladinog dnevnika Vreme
Vreme,, koji je, navodno, u wegovo ime jo{ u ju-
nu 1940. godine uspostavio vezu sa nema~kim konzulom i od wega, po Riben-
tropu, dobio garanciju da }e Nema~ka za pristup Trojnom paktu podràti
jugoslovenski zahtev za Solun i s wegovim ovla{}ewem ~ak putovao u Ber-
lin. Po{to je ba{ tada, u novembru 1940. godine, na sastanku u Berlinu,
Molotov po~eo da pokazuje zube, a Hitler je, za slu~aj sukoba, èleo ima-
ti siguran balkanski blok, Gregori} je pozvao na pregovore ministra spo-
qnih poslova Cincar-Markovi}a.
U me|uvremenu, dok se ne upoznamo sa narednim doga|ajima, dopustimo
dopustimo
mogu}nost da je Gregori}eva inicijativa tekla u okviru nastojawa dela
991
To je Nedi}u kasnije pomoglo da mu Nemci povere mesto predsednika vlade Srbije
Zbornik...,
(Zbornik ..., XII/1, str. 635).
992
D. Gregori}, Samomor
Samomor...,
..., str. 68; W. Hagen, Die Geheime...,
Geheime..., str. 218. Cvetkovi} je po-
sle rata negirao da je vlada ikada èlela da Grcima oduzme Solun i da je za wegovu budu}-
nost najboqe da ostane u gr~kim rukama. Zauzeli bi ga samo u slu~aju da mu je zapretila
strana okupacija (D. (D. Tsvetkovitch, „Prince...”, str. 466). Po nema~kim izvorima, Jugosloveni
su 12. marta zahtevali od Nemaca da im garantuju teritorijalnu vezu sa Solunom ((A. A. Eden,
The Reckoning...,
Reckoning..., str. 222).
993
F. ûlinovi}, Dvadeset
Dvadeset...,..., str. 91.
srpskih oficira koji su se protivili Simovi}evom oslawawu na Sovjet-

ski savez. I taj deo oficira èleo je da se otarasi kneza Pavla, a udar su
nameravali da izvedu uz nema~ku podr{ku. Krajem 1940. godine obratili
su se predstavniku nema~ke tajne slu`be u Beogradu; predlog je dospeo u
ruke Hajdriha i Himlera, video ga je i Hitler, a Ribentrop se, s wegovim
ovla{}ewem, izjasnio protiv. Tada se ve} poga|ao sa jugoslovenskim slu`-
benim predstavnicima.994 Moèmo samo naga|ati da li je general Nedi}
pripadao ovoj skupini oficira ili je bar znao za wihove korake i, najzad,
moèmo naga|ati i u vezi sa knezom Pavlom. Brzo smewivawe Nedi}a ne
govori u prilog wegovom neznawu.
Kad su okon~ani slu`beni pregovori, Italijani su postali sasvim bez-
na~ajni, a Solun je postao golub na grani. Sigurno je da se, nakon {to je Ne-
di}evo mesto zauzeo antinema~ki usmereni general Petar Pe{i}, zausta-
vila nabavka nema~kog oru`ja, koja je bila dogovorena za znatnije koli~i-
koli~i-
ne. Tako su pote{ko}e, nastale jo{ okupacijom ê{ke i Moravske (fabrika
[koda), odakle se Jugoslavija najvi{e naoruàvala, postale jo{ ve}e. Po-
nuda ameri~ke pomo}i koju je, prilikom posete knezu Pavlu izme|u 23. i
25. januara 1941. godine izneo specijalni Ruzveltov izaslanik, pukovnik
Vilijem Donovan, stigla je prekasno. A {ta tek re}i za ameri~ku ponudu
(Lend-Lease Act)
pomo}i u okviru zakona o pozajmici i zakupu (Lend-Lease Act) koji je pri-
hvatio Kongres 11. marta, kad su Englezi za nabavqeno oru`je na osnovu
„cash and carry” odneli Amerikancima sav svoj cash
uredbe „cash cash!! Kasnije je
Ruzvelt zaista finansirao veliki deo antihitlerovskog rata. Da bi pri-
dobio Jugoslovene, wegovo obave{tewe o pozajmici u jugoslovensku amba-
sadu u Va{ingtonu doneo je dràvni sekretar Kordel Hal (Hal je bio po-
znat kao izuzetno skroman ~ovek). Ne{to kasnije o tome je beogradsku vla-
du obavestio i konzul Artur Blis Lejn.
Na pomu}ewe sovjetskog prijateqstva sa Hitlerom nije se moglo ra~u- ra~u-
nati. Konzul Gavrilovi} je tokom prvih dana februara proveravao u Mo-
skvi sovjetsko raspoloèwe prema Nema~koj i zakqu~io da je Sovjetima
uistinu najva`nije da se ne upletu u rat. Sovjetske vo|e je ube|ivao u isto
isto--
vetnost wihovih i jugoslovenskih interesa u Bugarskoj, pri ~emu je zakqu kqu--
~io da Sovjeti ne bi reagovali ni kad bi Nemci umar{irali u Bugar
Bugarsku.
sku. Po-
~etkom marta vi{e puta je poru~io Beogradu da bi Sovjeti napali Nemce995
994
geheime..., str. 214-218; D. Gregori}, Samomor Jugoslavije,
W. Hagen, Die geheime..., Jugoslavije, ne potvr|u-
potvr|u-
je svoju inicijativu, a Simovi}evu tuma~i kao masonsku. Deo nacisti~kih nastojawa bila
je i antimasonska hajka.
995
J. Hoptner, Jugoslavija
Jugoslavija...,
..., str. 290.
tek kad bi wihov poraz bio nesumwiv. Sovjeti su postali toliko

toliko ne
nepo
pouzda-
ni da Cincar-Markovi} nije dozvolio Gavrilovi}u da s wima zapo~ po~ne
ne pre-
govore o vojnom savezu. Bio je ube|en da ni{ta ne bi postigao, Sovjeti bi ga
verovatno jo{ i denuncirali Nemcima.996 Ne{to pre 17. januara 1941. godi-
ne, Sovjeti su specijalnom notom objavili da Bugarsku i turske moreuze
smatraju svojom zonom bezbednosti, ali se radilo o politici za doma}i te-
ren. To je dokazao i protest sovjetske vlade objavqen putem Tassa povodom
povodom
ulaska Vermahta u Bugarsku, koji je ovaj doga|aj prihvatio kao svr{en ~in.
Na Cvetkovi}eve poku{aje da pridobije kakvu podr{ku u otporu Nemci cima,
ma,
Vi{inski nije dao uverqiv odgovor. Tako se knez ose}ao kao riba na suvom.
Kembela, koji je svim mogu}im sredstvima nastojao da ga odvrati od pristu-
pawa Trojnom paktu, 15. marta, s mukom se suzdràvaju}i, upitao je: „Da li
èlite da napadnemo Nema~ku?”, a Blisu Lejnu, koji je u ime SAD radio
to isto, pet dana pre potpisivawa pakta poàlio se, prebacuju}i mu: „Vi,
veliki narodi, nemilosrdni ste, govorite o na{oj ~asti, a tako ste daleko
od nas.” Pre toga, konzul Blis Lejn ga je, u prisutnosti knegiwe Olge, s ko-
jom je knez Pavle bio kod wega na ve~eri, opomenuo da }e potpisom pakta
udariti po Gr~koj, otaxbini svoje supruge.997 Amerikanci su i{li tako
daleko da je zamenik dràvnog sekretara, Samner Vels, saop{tio jugoslo-
venskoj vladi da }e, u slu~aju pristupawa paktu,
paktu, zamrznuti sva sredstva
u SAD.
Britanci, koji su se morali bojati da }e ih Nemci napasti i na Sred-
wem istoku, bili su neverovatno spori, dok se temperatura pribliàvala
ta~ki vrewa. Razmrdao ih je êr~il posle januarskih (1941) vesti da Nem-
ci preko Bugarske prema Gr~koj pomeraju znatne oklopne snage i da su bu-
garski aerodromi pretrpani Luftvafom. Izve{taji su govorili i o novim novim
mostovima preko Dunava i popravqawu puteva, kao i pro{irivawu mosto-
va u unutra{wosti. Pripremali su se za operaciju Marita, za koju se Hit-
ler odlu~io jo{ krajem 1940. godine, kad mu je Musolini svojim napadom na
Gr~ku pomrsio konce. Britanski generali u isto~noj Africi radije bi se
i daqe bavili Kenijom i Abisinijom, pre svega, najradije bi potisnuli
Italijane preko Tobruka, koji su u uspe{noj kontraofanzivi upravo za-
uzeli (22. januara), sve do Tripolija. êr~il je promenio prioritete, upr-
kos Idnovom protivqewu. Planirao je i podsticao savez Gr~ke, Turske i
996
Juki , The Fall...,
I. Juki}, Fall..., str. 34-35.
997
Jugoslavija...,
..., str. 314, 329; FRUS II, str. 962. Prema drugim izvorima,
knez Pavle je udaqenost velikih sila prebacio pukovniku Donovanu (vidi P. Bor{tnik,
Pozabqena...,
Pozabqena ..., str. 31).
Jugoslavije, koje bi svojim snagama udruèno zadràvale nema~ke apeti-

te, dok on ne oja~a svoje snage u Gr~koj. Plan je za kneza Pavla bio nepri-
hvatqiv, prvenstveno iz unutra{wopoliti~kih razloga. Zbog u~estvova-
wa na balkanskom jugu, vojska bi zapadne delove dràve bez odbrane prepu-
stila neprijatequ – tako je, izme|u ostalog, efikasnu odbranu dràve, ne-
posredno posle napada Nema~ke na Poqsku, zamislio i pukovnik Mihai-
lovi} (i zaradio mesec dana zatvora). U tom slu~aju, zbog suprotstavqawa
Hrvata, Jugoslavija bi bila kona~no razbijena. Sav Pavlov trud za prido-
bijawe dr Ma~eka pao bi u vodu. Pored toga, smatrao je svojom du`no{}u
da kraqu Petru, kad postane punoletan, preda dràvu onakvu, kakvu je do-
bio na ~uvawe posle ubistva wegovog oca Aleksandra.
Upravo zbog izmicawa Turske i Jugoslavije, savez nikada nije zaì-
998
veo. Po{to su videli da od Engleske ne}e biti pomo}i, prilago|avali su
se obema stranama. Pavla nije pokolebala ni êr~ilova odluka da iz Egip
Egipta
ta
u Gr~ku po{aqe motorizovane jedinice s artiqerijom i ne{to avijaciavijacije,
oja~ane australijskim i novozelandskim divizijama tzv. Nilske armije,
iako ona jo{ nije isterala Italijane iz cele Kirenajke, a kamoli Tripo-
litanije, o ~emu ga je 11. januara 1941. godine obavestio R. Kembel. Samo }e
pospe{iti nema~ki napad, bio je uveren ba{ kao i Turci, koji su iz istog
razloga odbili britansku avijaciju. Britancima je zamerao {to prete uni-
{tewem jo{ preostalih nekoliko slobodnih dràva u Evropi. âk su se i
gr~ki generali Papagos i Metaksas, zajedno sa vladom kojoj je Metaksas pred-
sedavao, protivili iskrcavawu, sve dok Britanci ne budu u stawu da obez-
bede zadovoqavaju}e snage999 za efikasnu odbranu – najmawe devet divizija,
998
Dragi{a Cvetkovi} je posle rata doga|aje opisao donekle druga~ije. Navodno je ba{
on turskoj vladi predloìo dogovor, po kojem bi Gr~ka, Jugoslavija i Turska morale nema~ki
napad na sebe smatrati za casus belli /razlog rata/ i svaka od wih morala bi odmah da stupi
u rat. Preko Kembela je obavestio Forin ofis da }e Jugoslavija, ako Turska prihvati napad
na Gr~ku kao casus belli,
belli, prekinuti pregovore s Nema~kom. E. Idn sredinom marta nije uspeo
ubediti Turke da prihvate takvu izjavu, a Cvetkovi}u su, navodno, ~ak odgovorili da su im
Englezi savetovali da po svaku cenu sa~uvaju neutralnost (D. Cvetkovi}, „Dr Milan...”, str.
30-31; „Komentari...”, str. 23-24). Cvetkovi}evu tvrdwu podupire mi{qewe vrhovnog koman-
danta britanskih snaga u isto~noj Africi i Sredwem istoku, Ar~ibalda Vejvela, i nekih
drugih, da bi Turci, zbog niskog tehni~kog nivoa, u to vreme bili vi{e teret negoli korist
A. Eden, The Reckoning...,
(A. Reckoning..., str. 224; 196, 198, 221). Prema ûlinovi}u, Cvetkovi}ev odziv je
bio sli~an, kad mu je Idn preko Kembela saop{tio da je turska vlada izjavila da bi nema~ki
belli, u ~emu je video {ansu za savez sa Jugoslavijom. Sada
napad na Gr~ku smatrala za casus belli,
se, izgleda, izmotavao Cvetkovi} (F. ûlinovi}, Dvadeset
Dvadeset...,
..., str. 167). Sigurno je samo da tur-
ska vlada nije dala takvu izjavu. To se ponovilo i posle Simovi}evog preuzimawa vlasti.
999
W. Churchill, The Second...
Second... III, str. 17; M. Wilson, Eight Years...,
Years..., str. 69.
bio je precizan Metaksas. Pomisao je bila ista kao i Pavlova. Da bi ih pri-

premio na popu{tawe i u isti mah uvukao u sukob Jugoslaviju i Tur Tursku,
sku,
Idn je namerno navodio ve}e brojeve, tako da se ~ak i jedan od britanskih
generala zgraào, jer se sve ve} grani~ilo s nepo{tewem. Dan posle Kem-
belovog izve{taja, knez Pavle je saop{tio gr~kom predsedniku Joanisu Me-
taksasu da Jugoslavija ni pod kojim uslovima ne}e dopustiti napad na Gr~-
ku sa svoje teritorije, niti }e dopustiti transport neprijateqskih ~eta.
Britanske jedinice su se posle tronedeqnih priprema u Egiptu 7.
marta ipak po~ele iskrcavati u Pireju. U me|uvremenu su se kraq Geor-
gios II, novi predsednik vlade Korizis (u januaru 1941. nasledio je Metak-
sasa posle wegove smrti) i general Papagos, posle mu~nih pregovora koji
nisu obe}avali ni{ta dobrog, dogovorili sa Britancima za zajedni~ku od-
branu. S obzirom na nema~ke snage s kojima su morali ra~unati, desantne
jedinice nisu bile samo simboli~ne,1000 nego su i stigle prekasno. Po{to je
postalo o~igledno da se, uprkos Hitlerovom obe}awu da Vermaht ne}e kori-
stiti jugoslovensku teritoriju za prelazak na jug i uprkos koridoru pre-
ma Gr~koj koji su obezbedili okupacijom tada jo{ „prijateqske” Bugarske
(Trojnom paktu pristupila je 28. februara 1941. godine), Nemci ne}e za-
ustaviti na na{im granicama, knez Pavle je paktirawem èleo da neizbe`-
no razbijawe Jugoslavije odloì {to je mogu}e duè. Mo`da }e se pojavi-
ti neko re{ewe. Nije poznato da li je u brigama za Jugoslaviju bio svestan
~iwenice da svojim zavla~ewem zadràva Hitlerovo sprovo|ewe plana Bar-
barossa, onemogu}ava mu efikasnu pomo} Italijanima u Gr~koj i da firer,
ba{ zbog toga, postaje svaki dan sve nestrpqiviji, ali je sigurno bio sve-
stan da postaje „sli~an nesre}niku u tigrovom kavezu koji se trudi da ne
razdraì zver, premda se ~as ve~ere nezaustavqivo pribliàva.”1001 Mno-
go boqe od juna~kog êr~ila koji ga je podbadao van kaveza neka istrgne no`
i viqu{ku tigru iz {apa i smesta ga napadne.
Knez Pavle je pristao na pakt tek kad se 19. marta vratio iz svoje dru-
ge tajne posete Berhtesgadenu. Po prvi put je tajno posetio Hitlera 4. mar-
ta 1941. godine.1002 Vermaht je tada iz Rumunije ve} stigao na jugoslovensko-
bugarsku granicu. Nemcima se ùrilo zbog engleskih iskrcavawa u Gr~koj.
1000
êr~il je i sam bio svestan toga da je ekspedicija Lustre (luster)
(luster) poslata vi{e iz
noblesse oblige” i kao podsticaj Balkancima na odlu~nije akcije; to je pokazivalo ve} i
„noblesse
weno ime (W. (W. Churchill, The Second...
Second... III, str. 152; vidi i str. 97).
1001
U pismu sekretaru spoqnih poslova E. Idnu (W. (W. Churchill, The Second...
Second... III, str. 140).
1002
Vest o toj poseti dolazi od dr Ma~eka, a u opticaj ju je pustio J. Hoptner, Jugosla-
vija...,
vija..., str. 305.
Pore|ewe s Pavlovom prvom posetom u junu prethodne godine bilo je kao no}
i dan. Tada ga je firer primio u Berlinu, sa svom protokolarnom pompom
i vojnom paradom, iako je od wega dobio mawe od ni{ta. Sada je knez puto-
vao incognito
incognito,, izvla~io se jo{ samo na re~ima. Hitler se unapred odrekao
prelaska Vermahta preko jugoslovenske teritorije, stoga je odbacivao i sa-
mu pomisao na bilateralni dogovor i direktno iznu|ivao momentani pri-
stup Trojnom paktu. Videlo se da postaje nestrpqiv, naro~ito zato, jer se
nadao da su prethodne posete Jugoslovena na nièm nivou bile neuspe{ne
zbog nedovoqnih ovla{}ewa.
Hitler jo{ 28. novembra, uprkos Ribentropovom dopodnevnom nagova-
rawu u Fu{elu na istoimenom jezeru u Salcburgu, a popodne u Berhsten-
gadenu, ni sam nije bio sposoban da od ministra spoqnih poslova Cincar-
Markovi}a izvu~e i{ta vi{e od odlagawa odgovora. Ribentrop je svom ko-
legi jasno rekao da bez pristupa Trojnom paktu nema Soluna, dok mu je Hit-
ler, za podsticaj, s jedne strane saop{tio da se u Evropi vi{e niko ne mo-
è odupirati Vermahtu, s druge, pak, „poverio” mu je da Rusija Bugarskoj,
u zamenu za weno prijateqstvo, nudi delove turske, gr~ke i jugoslovenske
teritorije, dodaju}i da mu je Musolini pomenuo ne{to u vezi sa demili-
tarizacijom jadranske obale. Jugoslovenski kasniji odgovor od 7. decembra
1940. godine, u kojem je ponovqen predlog o bilateralnom sporazumu o nena-
padawu, Hitlera nimalo nije zadovoqio. Firer je ostao na cedilu i pri-
likom posete predsednika Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a u Berhtesga-
denu sredinom februara 1941. godine. Na prepodnevnom sastanku u wegovoj
rezidenciji u Fu{elu, Ribentrop je tvrdio da je neutralnost Jugoslavi-
je bila razumqiva dok je rat bio daleko od wenih granica, ali engleska
intervencija u Gr~koj mewa okolnosti i zahteva zajedni~ko preduzimawe
mera da bi se sa~uvao mir na Balkanu. Poslepodne je gostima u Berghofu,
posle Cvetkovi}evog prikaza jugoslovenskih pogleda, Hitler crtao jedin-
stvenu priliku da pristupawem Trojnom paktu za vjeke vjekov urede svoj
poloàj u Evropi, posebno, da se kona~no otresu italijanskih pretwi. Za-
japurenih obraza, zakliwao se da vi{e nikada ne}e dozvoliti novi Solun
i da je spreman da u~ini sve kako bi spre~io englesko iskrcavawe. Na iz-
vla~ewe Cvetkovi}a, ponudio je obavezu da pristupawe paktu ne}e ukqu-
~ivati
~i vati nikakve vojne obaveze za Jugoslaviju. Me|utim, po{to je pre odla-
ska Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a u Belom dvoru dogovoreno da insi-
stiraju
sti raju na neutralnosti, da se ne predaju nijednom od sukobqenih bloko-
va, pregovara~e nije mogao ubediti. Zato je kasnije „pozvao” na pregovore
samo kneza Pavla.
Na Krunskom savetu, koji je knez sazvao posle povratka iz Berhtesga-
dena u svom Belom dvoru na Dediwu, u martu su, ina~e, odràna samo ~e ~e--
tiri, i na kom su sa svih strana razmatrali Hitlerove zahteve, ministar

vojske general Petar Pe{i} ubedio ga je da se vojska ne moè braniti vi-
{e od {est nedeqa, ~ak i ako se povu~e u bosanska brda.1003 Za tu procenu
on je bio naro~ito podesan, jer je sredinom 1939. godine posetio glavne {ta
{ta--
bove Francuske i Engleske, da bi se upoznao s wihovim planovima i mogu}-
nostima za pomo}. Vratio se pun pesimizma. Glavni gradovi, Qubqana, Za-
greb i Beograd, sa celim severnim delom dràve, bi}e u nema~kim rukama
za nedequ dana. âk i kad bi Amerikanci hteli da pruè pomo}, izjavio
je, Jugoslavija bi pala pre nego {to bi wihova pomo} stigla. Posle prvo-
bitnog protivqewa, svi prisutni, posebno dr Kulovec i dr Ma~ek, bili su
za pristupawe paktu. Knez Pavle nije glasao. Kao uslov za potpis postavi-
li su zahtev da se ne kr{i teritorijalna celovitost, naro~ito transpor-
tom nema~kih trupa, kao i da prilikom uspostavqawa novog poretka u Evro-
pi budu uzeti u obzir jugoslovenski interesi za slobodan izlaz na Egejsko
more (Solun).
Jo{ ranije je ministar ratne mornarice, lord Ernest êtfild, koji
je neko vreme bio ministar za koordinaciju odbrane i s kojim se knez ~esto
~esto
savetovao, poverio knezu da trenutni britanski interesi seù sve do Krfa
i ne}e se zaustaviti samo na kontinentu. I Kembelovo saop{tewe knezu
Pavlu da britanska pomo} moè trajati svega nekoliko nedeqa, nije ga mo-
glo ohrabriti, tako|e ni savez Jugoslavije sa Turskom, preporu~en u ime
britanske vlade u svrhu zajedni~kog otpora nema~kom upadu u Bugarsku. O
materijalnoj pomo}i, wegova vlada je davala samo maglovita obe}awa. Na
zahtev kneza Pavla, na~elnik general{taba Kosi} je poslao u Atinu gene-
ralu Vilsonu, komandantu britanskih ~eta u Gr~koj, posebnog izaslanika,
general{tabnog majora Milisava Peri{i}a. To mu je preko konzula save-
tovao E. Idn, nakon {to je od Pavla, sredinom februara, dobio „korpu” na
svoj poziv da se li~no sastanu negde u Srbiji. Kad se Peri{i} oko 10. mar-
ta vratio, rekao je da Englezi ne mogu upotrebiti svoju mornaricu za pre-
uzimawe jugoslovenske vojske na Jadranu u povla~ewu, ali da }e „pomaga-
ti svim {to im bude na raspolagawu”. A to je bilo taman toliko koliko i
ni{ta. Tamo gde nema ni~ega, nema ni za cara. Ni o pomo}i prilikom even-
tualnog povla~ewa preko Soluna i zapadne Makedonije ni{ta nije saznao.
Tada bi im ~ak i prave ma{ine za zamagqivawe bile od ve}e koristi.
Mo`da bi od Nemaca mogli prikriti majora, za ~iju misiju su, uprkos pro-
mewenom imenu u Mr. Houp i civilnoj ode}i, saznali odmah. Da ne pokva-
1003
Izgleda da nije jasno da li je to bilo 6. ili 20. marta, ba{ kao {to nije sasvim si-
gurno da li je knez Pavle bio zaista dva puta u tajnoj poseti kod Hitlera.
ri svoj poloàj, sredinom marta je ponovno odbio Kembelovu ponudu da ga

li~no poseti ili Entoni Idn ili Xon Dil, ali je primio Idnovog izasla-
nika Terensa [ona, ina~e konzula u Egiptu. [on je pokazao najvi{e razu-
mevawa.
U me|uvremenu su Nemci pristali na dodatne uslove, kojima su jugo-
slovenski pregovara~i odugovla~ili potpisivawe. Od svog vojnog ata{ea u
Berlinu, Vladimira Vauhnika, saznali su da Nemci za kraj maja pripre-
maju napad na Sovjetski savez. Blis Lejn je izvestio Va{ington da su uslo-
vi takvi, kakve Nemci ne}e prihvatiti.1004 Odrekli su se prava da od Jugo-
slavije zahtevaju vojnu pomo}, obavezali su se da }e joj obezbediti izlaz na
Egejsko more preko Soluna i, uz nekoliko ograda, dozvolili su objavqiva-
we tajnog dogovora vojnog karaktera. Ugrizav{i se za jezik, Krunski savet
je 20. marta pre podne pristao na potpis. Ovoj odluci, na sednici vlade
istog dana uve~e, usprotivila su se trojica wenih ~lanova; dr Sr|an Bu-
disavqevi}, dr Branko ûbrilovi} i dr Mihailo Konstantinovi} su pod-
neli ostavke, posledwi ju je opozvao. Knez Pavle se potom jo{ i privatno
posavetovao sa glavnim politi~arima i generalima, ali je zakqu~ak da se
pakt potpi{e, uprkos protivqewu predsednika SKK Slobodana Jovanovi-
}a i generala Simovi}a, bio jo{ ~vr{}i. Na kraju su generala hteli ~ak i
da uhapse. Ne{to kasnije, nema~ki konzul Viktor fon Heren saop{tio je
knezu da pristupawe paktu mora biti potpisano 25. marta.1005
Da dodam, knez Pavle je u Sloveniji, od svih Kara|or|evi}a uìvao
najve}i ugled. Imao bi i ve}i, da je bilo op{tepoznato da su upravo wemu
Britanci saop{tili svoju spremnost na posleratnu izmenu zapadne grani-
ce sa Italijom u na{u korist. To je bio deo mita, kojim su ga hteli prido-
biti da ne pristupi Trojnom paktu.1006 Tre}eg marta 1941. godine britan-
1004
FRUS II, (1941), str. 957-959.
1005
Protokol je obuhvatao tri kratka ~lana sasvim formalnog sadràja, dodate su mu
tri „note”. U wima nema~ki ministar spoqnih poslova Ribentrop saop{tava predsedniku
jugoslovenske vlade Cvetkovi}u da (u prvoj) vlada nema~kog rajha potvr|uje svoju odluku da
}e uvek po{tovati integritet i suverenost jugoslovenske teritorije, da (u drugoj) vlada
nema~kog rajha potvr|uje sporazum me|u vladama Sila osovine i jugoslovenske kraqevske
vlade, da tokom trajawa rata vlade Sile osovine ne}e zahtevati prelaz ili prevoz svoje
vojske preko jugoslovenske teritorije, i da (u tre}oj) vlade Italije i Nema~ke garantuju da
bez obzira na vojnu situaciju ne}e zahtevati od Jugoslavije nikakvu vojnu pomo}, ali da Ju-
goslavija ima pravo da kasnije predloì vojnu saradwu sa Silama osovine. Posledwa od od--
redba trebalo je da ostane u tajnosti. Bila bi objavqena samo u dogovoru sa vladama Sila
osovine. O Solunu ni u navedenim dokumentima nema ni slova.
1006
Ciq je zapravo bio da se pridobiju Hrvati za vojnu intervenciju u korist Grka.
Ideju je Milan Gavrilovi} u Moskvi saop{tio Stafordu Kripsu (tamo su predstavqali
ska vlada je ovlastila Entonija Idna da, po svojoj proceni, obavesti jugo-
slovensku vladu kako sa simpatijama prou~ava pitawe revizije granica i
da je sklona mi{qewu da ga moè postaviti i braniti na mirovnoj konfe-
renciji. Konzul Ronald Kembel je ovo saop{tewe preneo knezu Pavlu,1007
koji na wega nikada nije odgovorio, jer nije dozvolio da bude potkupqen.
Uprkos tome, obe}awe vezano za savezni{tvo Britanci nisu opozvali. Kad
su zbog Simovi}eve izjave, povodom tri meseca od martovskog udara, da }e
Rijeka, Trst, Gorica i Istra pripasti Jugoslaviji, protestovali Italija-
ni u SAD (naro~ito glasan bio je uticajni prefa{isti~ki ministar spoq-
nih poslova i ambasador u Parizu, stari grof Karlo Sforca, koji se tamo
povukao), britanska vlada je ponovila svoje obe}awe, najpre usmeno, preko
Idnovog zamenika Aleksandera Kadogana jugoslovenskom konzulu, a 21. juna
pismeno mu je ponovio i Idn: „Verovatno nije potrebno da posebno kaèm, da
vlada Wegovog veli~anstva ostaje kod garancije koju je nedavno saop{tila
va{oj vladi...”1008
Obe}awe nije ostalo ograni~eno na jugoslovensko-britanske odnose.
Prilikom Idnove posete Moskvi, Staqin je 16. septembra 1941. godine, u
prisustvu Molotova, izloìo gostu svoje poglede na posleratno teritori-
jalno ure|ewe Evrope. U okviru toga je, vi{e uzgredno, napomenuo da Jugo-
slaviju treba obnoviti i da treba da dobije odre|ene dodatne teritorije od
Italije. Trst nije bio pomenut, a teritorije nisu bile detaqnije defi-
nisane.
ni sane. Moèmo zakqu~iti da se wegov predlog, u su{tini, poklapao sa
Idnovim predlogom knezu Pavlu pre dràvnog udara za koji, po svoj pri-
svako svoju dràvu), R. Kembel je prihvatio, tako|e Forin ofis, kona~no ju je odobrio i
War Cabinet).
Ratni kabinet ((War Cabinet). Radilo se o Istri (bez Trsta) i jadranskim ostrvima, s obzi-
rom na etnografsku geografsku kartu, po kojoj su u Gorici ìveli Jugosloveni, ali je po-
nuda pro{irena i na Primorsku (E. (E. Barker, British Policy...,
Policy..., str. 87-88).
1007
Reckoning..., str. 216. Idn je navedeno obe}awe dao kao „mamac za Hrva-
te i Slovence”.
1008
Za odgovaraju}e izvore vidi D. Biber, „Otvorena...”, 18. nastavak, str. 34. îni se
da Britanci ni kasnije nisu zaboravili na ta obe}awa. Kad su wujor{ki Slovenci (vero-
vatno se radi o wujor{kom Yugoslav Information Center, za ~ije je osnivawe veliku zaslu-
gu imao ministar Franc Snoj; tokom 1943. godine ambasdor Foti} je, zbog potvr|enog anti-
srpskog i propartizanskog usmerewa naredio da se zatvori), uznemireni zbog o~ekivane
predaje Italije i samim tim wenog pove}anog uticaja u mirovnim pregovorima, poslali
tokom Kvibe~ke konferencije u avgustu 1943. godine telegram êr~ilu u vezi sa zapadnim
granicama, izgleda da im je ubrzo potom prvi sekretar britanske ambasade Donald L. Hall
(Hull?) li~no doneo poruku: „Zamolili su nas da vam garantujemo da }e interesi italijan-
skih Jugoslovena biti za{ti}eni u svakom ure|ewu italijanskog poloàja, u koji budu ume-
{ani.” (J. A. Arne`, Gabrov{kov
Gabrov{kov...,..., str. 44).
lici, Staqin nije znao. Idn mu to nije izdao, sude}i po wegovom izve{ta-
ju êr~ilu 5. januara 1942. godine, mada je V. Roberts druga~ijeg mi{qe-
wa.1009 Molotov je, nakon {to je 9. juna iste godine posetio London i kad ga
je Idn ubedio da do kraja rata ne}e biti cenkawa u pogledu granica, sa-
op{tio Nin~i}u 11. juna da }e wegova vlada garantovati jugoslovenske gra-
nice, ali to jo{ nije hteo uneti u sporazum. Sporan je, dakle, ostajao samo
Trst.1010
Kad je u Beogradu uzavrelo, êr~il je poku{ao da na brzinu nadokna-
di propu{teno. Opravdano se nadao da }e nova vladaju}a i vojna garnitu-
ra biti prijem~ivija za wegova nastojawa od stare. Posledweg dana marta
iz Atine, kuda je upravo zato sa E. Idnom doleteo posle posete Ankari, po-
slao je u Beograd visoku li~nost – generala Xona Dila, na~elnika Impe-
(CIGS),
rijalnog general{taba (CIGS ), dodu{e, u civilu. Trebalo je da postigne
upad jugoslovenskih ~eta u Albaniju da, udruène sa gr~kim, do kraja sa-
mequ italijanske okupacione snage. One nisu uspele da slome gr~ku armi-
ju. Naprotiv. Grci ne samo da su ih isterali iz svoje zemqe, nego su i pro-
drli za wima duboko u Albaniju i zauzeli tre}inu albanske teritorije
pod italijanskom okupacijom. Napad na Italijane bio bi vojno primeren,
slagali su se, ali su mu se protivili iz ve} poznatih unutra{wo-poli-
ti~
ti ~kih razloga. Nadali su se da }e se odnosi s Nemcima s vremenom ve} ne-
ne-
kako urediti, zato su se najvi{e brinuli da ih kakvim potezima ne izaizazo-
zo-
vu. Dil se sa Simovi}em dogovorio za izjavu da }e Jugosloveni prisko~iti
u pomo} ako Nemci napadnu Grke, ali na kraju nije dobio potpis niti na
izjavu koja je bila ograni~ena na nema~ki napad zapadno od Strume. U ggene-
ene-
ral{tabu su verovatno zakqu~ili da je englesko obe}awe „sva pomo} koja
je u wihovoj mo}i” toliko koliko ni{ta. E. Idna, koji bi rado do{ao u
Beograd, tada nisu pozvali, da ne izazovu Nemce.
Predsednik Simovi} je ipak, prema dogovoru sa Dilom, odmah, tajno,
poslao u Gr~ku zamenika na~elnika general{taba, generala Radivoja Jan-
kovi}a. On je na sastanku 3. aprila s generalima Papagosom i Vilsonom, u
salonskom vagonu na stanici Kenali, na granici izme|u Gr~ke i Jugosla-
1009
Second... III, str. 558-559; W. Roberts, Tito
Tito...,
..., str. 45. Memorandum ko-
ko-
ji pomiwe E. Barker, British Policy...,
Policy..., str. 129, verovatno je identi~an sa navedenim izve-
{tajem.
1010
Dodajmo jo{ da je knez Pavle u februaru 1941. godine odbacio Musolinijevu ponu-
du da Jugoslavija za pakt sa Italijom dobije Solun, kao i ponudu za preseqewe slovena~ke
i hrvatske mawine iz Istre, za italijansko preuzimawe albanske mawine sa Kosova. Izja-
vio je, navodno, da ih Jugoslavija ne}e preseqavati, niti }e Istru prepustiti Italiji
(J. Hoptner, Jugoslavija
Jugoslavija...,
..., str. 291.
vije ju`no od Bitoqa, gde su prisustvovali i Entoni Idn i Xon Dil, pred-
loìo plan za zajedni~ki napad na nema~ke snage kad budu nadirale prema
Solunu, ujedno i plan za napad na Italijane u Albaniji. Iz toga se moè
videti da su se u Beogradu bar nadali, ako ve} nisu bili uvereni, da Hit-
ler, uprkos {amaru od 27. marta, ne}e koristiti jugoslovensku teritori-
ju za napad na Gr~ku, a kamoli da }e napasti Jugoslaviju. Naàlost, gene-
ral Vilson je, uprkos ~vrstim obe}awima Xona Dila u Beogradu, raspola-
gao sa premalo ~eta da bi plan bio ne{to vi{e od lepih snova.1011 êr~il je
4. aprila sam telegrafisao generalu Simovi}u da ne shvata wegova obja{-
wewa kako ~ekawem dobija na vremenu, prekliwu}i ga da napadne Itali-
jane u Albaniji i da pobedom nad wima do|e do velike koli~ine wihove
opreme, pre nego se na wega obru{e nema~ke snage. îwenicu da je Simovi}
mnogo vi{e podvijao rep nego ranije knez Pavle, êr~il, svakako, nije mo-
gao znati.
Tome su doprineli i Sovjeti. Iz Simovi}eve bele{ke me|u dokumen-
tima beogradskog Ministarstva za inostrane poslove koje, navodno, slu`
slu`be-
be-
nik qoti}evac nije uni{tio uprkos nalogu, ve} ih je posle sloma predao
Nemcima, proizlazi da je neposredno pre dràvnog udara sovjetski otpra-
vnik poslova Lebedev, po nalogu zamenika ministra spoqnih poslova, An-
dreja Vi{inskog, pomenuo Simovi}u mogu}nost da wihove dràve zakqu-
~e savezni~ki sporazum, po kojem bi svaki napad na Jugoslaviju ujedno bio
i napad na Sovjetski savez. Dok konzul Gavrilovi}, u vreme najja~eg za-
o{travawa situacije povodom ulaska Vermahta u Bugarsku, nikako nije
uspevao da u Moskvi postigne razumevawe za svoje predloge o obnovi pri-
jateqstva, odnosi su se, izgleda, posle prevrata, odjednom izmenili. Le-
bedev (Plotnikov se jo{ uvek nije vratio) je dao podsticajan odgovor. Da
bi naglasio kako èli zakqu~iti vojni pakt, Simovi} je, i pored Gavri-
lovi}a koji je bio pla}en za takve poslove, poslao u Moskvu jo{ dvojicu
pukovnika, kao svoje li~ne zastupnike.
Sporazum su zaista zakqu~ili 5. aprila.1012 Partija, koja je godinama
preporu~ivala vojni pakt sa Sovjetskim savezom, kao jedino delotvorno
sredstvo protiv nacisti~ke opasnosti, za 6. april ujutro, u znak proslave
velikog doga|aja, sazvala je najve}u mogu}u manifestaciju ispred sovjet-
skog konzulata u Beogradu. I pre nego {to je narod otkrio da Sovjeti nisu
1011
M. Wilson, Eight Years...,
Years..., str. 80 sl.
1012
U stvari, u Staqinovoj prisutnosti potpisali su ga Gavrilovi} i Molotov 6. ap apri-
ri-
la ujutro. Kad su saznali za napad na Beograd, datirali su ga 5. aprilom, da se Nemci (jo{
vi{e) ne naqute (I. N. Krilov, Soviet
Soviet...,
..., str. 62; J. Hoptner, Jugoslavija
Jugoslavija...,
..., str. 388, nap.).
pristali na sporazum o me|usobnoj pomo}i – zakqu~ili su samo sporazum

o „prijateqstvu i nenapadawu”, s mnogo lepih re~i koje nikoga ni na {ta
nisu obavezivale – po wemu su ve} padale nema~ke bombe. Staqin zbog Ju-
goslovena nije hteo da pomuti svoje odnose sa Hitlerom. Da bi se opravdao,
13. aprila je do{ao na èlezni~ku stanicu da se li~no oprosti od japan-
skog ministra spoqnih poslova koji je odlazio. Ali nije do{ao radi wega.
Prisutnog nema~kog vojnog ata{ea, s rukom na wegovom ramenu, prijateq-
ski je pitao: „Mi }emo i daqe ostati prijateqi, zar ne?”1013 Uprkos tome,
Molotov je morao da se brani pred nema~kim ambasadorom Fon [ulenbur-
gom, koga je Hitler, u vezi sa sporazumom, grubo napao pitawem: „Koji je
|avo u{ao u Ruse da potpisuju prijateqski pakt s Jugoslavijom?”1014 Za
Hitlera prijateqevi (Staqinovi) prijateqi nisu bili i wegovi prija-
teqi, kako se Molotov opravdavao pred [ulenburgom, ili je ne{to drugo
bilo posredi.
Otada, pa nadaqe, sve predstavqa ~isto „{ta bi bilo kad bi bilo”, ali
i govori da je i kod nas bilo odgovornih qudi koji nisu koristili glavu
samo za negovawe frizure. Da su Britanci u pravo vreme imali dovoqno
vojnih snaga za efikasnu okupaciju Gr~ke (nisu ih imali ni godinu dana
kasnije), umesto iskrcavawa u Italiju, uz povoqne okolnosti, sigurno bi
do{lo do prodirawa savezni~kih armija po Balkanskom poluostrvu nago-
re. Pomo} narodnog otpora u Gr~koj i Jugoslaviji u tom slu~aju, s aspekta
oslobo|ewa, bila bi neuporedivo delotvornija, prvenstveno mawe revolu-
cionarna. Naàlost, Britanci su tada prikupili jedva dovoqno snage da
Nemce spre~e u okupaciji svog ostrva. Iako su uz pomo} doma}ih ustanika
uspe{no isterivali Italijane iz Abisinije (u maju je car Hajle Selasije
Selasije
ponovo sedeo na svom prestolu u Adis Abebi) i Eritreje, u isto~noj Afri-
ci imali su jo{ uvek vezane znatne snage. Severna Afrika jo{ je bila pre-
vi{e ~vrsto u rukama Sila osovine. General Vilson je „Nilskom armijom”
u decembru razbio italijansku odbranu na egipatskoj granici, dokle su
Italijani prodrli sredinom godine, i u januaru 1941. godine pojurio pre-
ko cele Kirenajke do Bengazija, a isto tako su i Grci pojurili Italijane
nazad u Albaniju; me|utim, Hitler je u me|uvremenu odlu~io da svojim
svojeglavim saveznicima pomogne kako ovde, tako i tamo. U Afriku im je
poslao pomo} tzv. Afrika Korps pod komandom generala Ervina Romela,
{to je 1941. godine potpuno preokrenulo tamo{wu situaciju. Ubrzo, ve} u
januaru, Nemci su po~eli koristiti Siciliju za upori{te Luftvafe.
1013
W. Hagen, Die geheime...,
geheime..., str. 224-227.
1014
Nazi-Soviet...,
Nazi-Soviet..., str. 330.
Saveznici nisu smeli da dopuste novi Dankerk na Balkanu, iako su, osim
u vazduhu, imali u Gr~koj izvesne logisti~ke prednosti pred Nemcima.
Odakle bi Jugoslavija smogla snage da se sama odbrani od okupacije Sila
osovine? Okupacija se ni paktom nije mogla spre~iti. Radilo se jo{ samo
o ~asti. Uz uverewe da }e pobediti Nemci, a to mi{qewe je sve vi{e pre-
vladavalo u vladaju}em Beogradu, ~ast nije imala naro~ito visoku cenu. Da
su postali pesimisti upravo zato da bi je mogli sniziti, niko nije hteo
da prizna.
„Ne izdràh vi{e, u meni je tiwalo,

u pesnici àrilo, pa udarih!”
(Destovnik-Kajuh)
Slede}eg dana morao sam biti u Qubqani. Glavni doga|aji, do kojih

je do{lo u no}i na 27. mart, tako su mi naprosto promakli, iako sam se vo-
zio pored Zemuna, gde se sve zakuvalo. Tamo je bio restoran Aerodromska
kasina, u kojoj su se godinama mrsili zavereni~ki konci, kao i komanda rat-
nog vazduhoplovstva, koja se te no}i preobrazila u zavereni~ki general-
{tab. Pod pokroviteqstvom wenog komandanta, politi~ki ambicioznog ge-
nerala Du{ana Simovi}a, koga je na taj poloàj, s mesta na~elnika Glav-
nog general{taba, postavio novi ministar vojske Pe{i}, wegov zamenik,
brigadni general Bora Mirkovi}, izveo je vojni udar. Bio je wegova du{a,
glavni projektant i operativni vo|a. Uz pomo} majora Kraqeve garde @i- @i-
vana Kneèvi}a1015 i wegovih gardista, nekoliko drugih jedinica i wiho-
vih mla|ih zapovednika, tenkovskih, pe{adijskih, pa i avijacijskih i pro-
tivavijacijskih, ukupno oko 8.000 qudi, nekoliko stotina ~lanova Narod-
ne odbrane vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir~anina, u dva sata ujutro za-
po~eo je planirano zauzimawe komande vazduhoplovstva u Zemunu, oba mo-
sta preko Save, gradske uprave, policije, Glavne po{te, radio-stanice,
vojnih komandi, Predsedni{tva vlade i Ministarstva za spoqne poslove.
Predsednika Cvetkovi}a, Cincar-Markovi}a i druge ministre, zapoved-
nika Beograda, komandanta divizije i brojne generale i politi~are, digli
su iz wihovih posteqa i preveli ih u zgradu Glavnog general{taba. To su
1015
Intelektualno vo|stvo udara bilo je, ~ini se, u rukama Radoja Kneèvi}a, stari-
jeg @ivanovog brata, predsednika Dru{tva srpskih profesora i u~iteqa francuskog pre-
Juki , The Fall
I. Juki},
stolonaslednika Petra ((I. Fall...,
..., str. 86). Bio je i ~lan izvr{nog odbora Demokrat-
ske stranke i ~lan Srpskog kulturnog kluba.
u~inili uglavnom zato da bi im bili pri ruci za sastavqawe nove vlade.

Morali su probuditi i generala Simovi}a koji je, nakon {to mu je kasno
popodne Mirkovi} telefonski saop{tio kada po~iwe pripremqena ope-
racija, priu{tio sebi nekoliko sati sna. U Glavnom general{tabu Mir-
kovi} mu je predao komandu pu~a. Simovi} je prinudio na ostavku Dragi{u
Cvetkovi}a i ubedio kraqa Petra II da, uprkos tome {to jo{ nije puno-
letan, preuzme vlast, wega imenuje za predsednika vlade i narodu uputi
patriotski proglas. Umesto Petra, u {est sati ujutro, proglas je putem
radija pro~itao mornari~ki poru~nik Jakov Jovovi}, koga su, zbog sli~ne
boje glasa, unapred izabrali za tu ulogu.1016 Nije bilo nikakvih borbi, a
kamoli prolivawa krvi,1017 jer su unapred organizovana jezgra pobune u
glavnim vojnim komandama, ne samo u Beogradu, nego i drugde u dràvi, one-
mogu}ila svaki otpor.
Vojni pu~ se odvijao gotovo bez gre{ke. Zapo~eo je posle pono}i 26. mar-
ta, kad su prestale da vaè posebne mere za garantovawe reda i mira povo-
dom povratka Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a, tako da je policija i àn-
darmerija imala pravo na malo spavawa. Rupe, koje su nepredvi|eno zinu-
le, uspe{no su pokrivali. Samo im je na~elnik general{taba, general Pe-
tar Kosi}, zamalo pomrsio konce. Kao kraqev ~uvar (tutor) prespavao je u
dvoru i shvatio da je pozivawe pobuwenika na Petra II, kao wihovog vo|u,
obi~na prevara. Ispri~ao je to komandantu Kraqeve garde, koga su probu-
dili i predali mu pismo majora @ivana Kneèvi}a, u kojem se major iz-
viwava {to je odvezao svoj bataqon da „izvr{i svoju du`nost”, kao i mini-
stru dvora Anti}u, koji ga je dobio kod wega u gardijskoj kasarni uz dvor na
Dediwu. Obojica su bili stra{no uznemireni. Smesta je po~eo da dejstvu-
je. Pozvao je kraqeve regente dr R. Stankovi}a i dr I. Perovi}a, zatim su
svi zajedno oti{li u susedni dvor. Iz kreveta su digli i kraqa koji se,
izgleda, najpre zabrinuo za sudbinu strica, kneza Pavla. Kad se obukao, svi
zajedno su se vratili u gardijsku kasarnu, kako bi pokazali da kraq nije sa
pobuwenicima. Dok su prolazili pored postrojenih gardista, Petar II se
zaustavio – na wegovo: „Pomoz Bog, junaci!” zagrmeli su uobi~ajeno: „Bog ti
pomogao!”
Kosi} je jo{ razmi{qao kako da ugu{i pobunu u gradu, kad su pred
kasarnu dotutwali pobuweni~ki tenkovi, s namerom da iznude ulaz kroz
gvozdena ulazna vrata. Kosi} se oslawao na artiqerijski puk Kraqeve
1016
Peter II, A King´
King´s...,
..., str. 73.
1017
S jednim izuzetkom. Ubili su àndarma koji je drào straù kod radio-stanice i
nije je hteo predati pu~istima.
garde, koji se u me|uvremenu rasporedio po dvori{tu, sa cevima uperenim

uperenim
u tenkove. Komandantu puka je naredio da ga {titi, a sam je, s namerom da
porazgovara sa pobuweni~kim tenkistima, naredio da otvore vrata. Kad im
se pribliìo, posle kra}eg prepirawa s wihovim komandantom, majorom
Zobenicom, snaàn vojnik ga je zgrabio, s obe ruke podigao i gurnuo u ku-
polu tenka, koji je potom smesta odtutwao. Topovi su sve vreme imali praz-
ne cevi.1018 Kosi}a su odvezli u Glavni general{tab. Tako su vojni pu~isti
mogli razgra|ivati staru vlast i uspostavqati novu u prisutnosti legal-
nog „doma}ina”. Vladu, sa Simovi}em kao predsednikom i prof. Sloboda-
nom Jovanovi}em kao potpredsednikom, sastavili su jo{ pre podne. U no-
voj vladi su ostali i neki ~lanovi prethodne vlade, pa i takvi, koji su za-
govarali potpisivawe pakta (npr. poslanici HSS, JNS i SLS), kao i tak-
vi, koji za svoju promociju uop{te nisu znali (svi hrvatski ministri sa
potpredsednikom Ma~ekom na ~elu, koji su bili u Zagrebu). Mom~ila Nin-
~i}a, koji je pripadao centralisti~kim radikalima, izabrali su za mini-
stra spoqnih poslova i pored starosti i nagluvosti, iako ve} 15 godina
nije
ni je bio ministar, da bi, kao prijateq svih i svakoga, bio uspe{niji u
ulozi umiriteqa Nemaca.
Knez Pavle se te no}i vozio dvorskim vozom na odmor na Brdo kod Kra-
wa. Ujutro je poslao poruku Ma~eku da se sastanu u Breìcama, ali je Ma-
~ek, koji se ne{to ranije vratio iz Beograda i u me|uvremenu ve} saznao
za beogradski pu~, poùrio na zagreba~ku èlezni~ku stanicu, da ga poz-
dravi. O novonastaloj situaciji razgovarali su kasnije u Banskim dvori-
ma u Zagrebu, gde je Ma~ek pozvao i svoje glavne saradnike. Pre nego {to su
napustili èlezni~ku stanicu, Ma~ek je predloìo knezu da uhapse pri-
sutnog komandanta êtvrte armije, generala Petra Nedeqkovi}a, postave
na wegovo mesto wegovog zamenika, Hrvata, generala Augusta Mari}a, i
usprotive se pu~istima u Beogradu. Knez Pavle je odbio. Me|utim, on je
nagovarao Ma~eka da sa svoja ~etiri ministra stupi u Simovi}evu vladu.
Istovremeno je preko britanskog konzula u Zagrebu zamolio britansku vla-
du da mu dozvoli useqewe u jednu od britanskih kolonija.
Posle povratka na èlezni~ku stanicu, bliè podnevu, ulogu koju je
Ma~ek namenio Pavlu preuzeo je general Nedeqkovi}. Kneza Pavla je di-
skretno preusmerio natrag u Zemun. Da bi se upoznao sa najnovijim prili-
kama u Beogradu, Ma~ek je u Beograd poslao bana [uba{i}a. Tamo ih je,
ne{to posle sedam sati uve~e, na stanici sa~ekao Simovi} i pozdravio uz
vojnu muziku. Kneza su odmah prebacili u Glavni general{tab da potpi-
1018
Peter II, A King´ ..., str. 78; vidi i D. Gregori}, Samomor
King´s..., Samomor...,
..., str. 114 sl.
{e izjavu o ostavci. Trebalo je, ujedno, da sinovca Petra ubedi da sara|u-

je sa pu~istima i wihovom vladom. Ubrzo potom, u pratwi majora Zarije
Ostoji}a (koga ve} poznajemo), jo{ istog dana, 27. marta, ne{to pre pono}i,
zajedno sa porodicom, morao je otputovati u Gr~ku. Od wega se na zemun-
skoj stanici, uz postrojenu po~asnu ~etu i vojnu muziku, oprostio Simovi}
sa nekolicinom ~lanova nove vlade. Samo malo ranije, 20. marta, prema pre-
|a{wem sporazumu sa Englezima, prinudno je, pod wihovu za{titu, poslao
Milana Stojadinovi}a sa suprugom, da mu ne zakuva kakvo pronema~ko iz-
nena|ewe. Internirali su ga na Mauricijus, blizu Madagaskara. Kraq
Georgios II
II,, koji se i sam pripremao za odlazak, primio je Pavla qubazno,
uprkos razo~arawu zbog wegove popustqivosti prema Nemcima. Iz Gr~ke
su pred Nemcima beàli zajedno sa generalom Vilsonom. Na kasnije pri-
govore Simovi}eve vlade, kneza su, po êr~ilovom zahtevu, zajedno sa po-
rodicom, internirali u Rodeziju.
Isto tako su mi izmakli i naredni dani, kad su se mirne mase pretvo-
rile u podivqalu ruqu koja je digla na noge ceo grad, urlaju}i: „Boqe rat
nego pakt, boqe grob nego rob!” Bilo je mnogo stisnutih pesnica, iako ne
uvek komunisti~kih, pa i skandirawa „Beograd, Moskva!”. Sve vreme, dok
je vlada pregovarala sa Nemcima, britanske oficijelne i tajne slu`be u
Beogradu ~inile su sve da najpre spre~e potpis pakta, a kad je postalo ja-
sno da to ne}e i}i, bacile su se na potkopavawe vlade i kneza Pavla. Jo{
21. marta Hju Dalton, ministar za „nexentlmensku borbu”, poslao je na~el-
niku SOE za Balkan u Beogradu, Tomu Mastersonu, telegram „da treba upo-
trebiti sva sredstva za aktivirawe dràvnog udara”. Jednako je bilo i
uputstvo Entonija Idna, kome je êr~il dao slobodne ruke za najpodesnij
najpodesnije
mere; 24. marta preneo je ovla{}ewe na konzula Kembela. Jo{ istog dana
dana mu
je saop{tio da jugoslovenske ~ete ne mogu ra~unati ni na kakvu podr{ku u
oru`ju.1019 Uz pomo} li~nih veza sa, uglavnom levim nacionalisti~kim or-
ganizacijama, britanske slu`be su potpirivale ionako ve} ogor~enu uli-
cu i pomagale 27. mart.1020 BBC je 26. marta prenosio vatreni govor Leopol-
da Amerija, dràvnog sekretara za Indiju, u kojem je, udaraju}i u ìce
1019
Reckoning..., str. 227-228.
1020
SOE je jo{ tokom 1940/41. nastojala da spre~i pristupawe Jugoslavije Trojnom
paktu, a za slu~aj neuspeha planirala sabota`ne akcije na wenim glavnim vojno zna~ajnim
objektima (pre svega, onemogu}avawe prevoza po \erdapu, blokirawe drugih glavnih saob-
ra}ajnica, dizawe u vazduh rudnika bakra u Boru, rudnika olova i cinka u Trep~i itd.).
Posebno u Beogradu, SOE je razastrla {iroku obave{tajnu mreù. To su ve}inom bili ofi-
ciri i politi~ari, koji su izveli dràvni udar 27. marta 1941. godine.
srpske ~asti, direktno pozivao na pobunu. Kasnije se pokazalo da su ~itave

stranke, kao „zemqoradni~ka” i Samostalna demokratska stranka, uz neke
druge organizacije, ve} duè vremena na britanskim platnim spiskovi-
spiskovi-
ma. U sedi{tu Saveza zemqoradnika u Balkanskoj ulici skladi{tili su
oru`je koje su tajno uvozili Englezi. Iliji Juki}u, pomo}niku ministra
spoqnih poslova Cincar-Markovi}a i {efu kabineta dr Ma~eka, jedan
britanski agent, odgovoran za infiltrirawe u vojsku, izjavio je posle ra-
ta da su Britanci u starom vojvodi Iliji Trifunovi}u – Bir~aninu ima-
li najboqeg obave{tajca o prilikama u vojsci. General Mirkovi}, koji je
sve vreme mislio da se sve odvija po wegovim planovima, tek posle rata je
saznao koliko novaca je upotrebio Intelixens servis da wegov udar padne
kao zrela kru{ka.
Da komunisti, bar ne organizovano, ne bi manifestovali u prilog Si-
movi}u, \ilas i Kon~ar su zabranili zbor radnika koji je za 28. mart kod
Vukovog spomenika sazvala beogradska partijska organizacija.1021 To nije
smetalo Kardequ da po~etkom 1944. godine bahato izjavi da „Simovi} svo-
jim udarom ne bi uspeo da partija nije organizovala masovne demonstraci-
je u Beogradu”,1022 iako su weni ~lanovi tokom udara ~vrsto spavali, po-
{to o pripremama za wega nisu imali pojma. Na svetlost dana iza{li su
tek oko podneva 27. marta, naro~ito masovno na trg Slavija, ali u produ-
ètku ~etni~kih i sokolskih demonstracija na Terazijama. Drugi razlog
je bio da ne izazivaju Nemce. Tada su jo{ verovali da je mogu}e spre~iti
prete}i rat uz pomo} povezivawa sa Sovjetskim savezom. Osnovna linija
partije bila je da onemogu}i „neodgovorne” elemente koji bi hteli da gur-
nu dràvu u rat za odbranu britanskog imperijalizma. \ilas saop{tava da
je „anglofilsko” demolirawe „turisti~kog” biroa – Doj~es Ferkersbiro
– kod kneèvog spomenika i paqewe nema~ke zastave Tito osudio kao opa-
snu provokaciju.1023 To potvr|uje oglas CK KPJ od 30. marta, u kojem osu|u-
je antinema~ku aktivnost i upozorava na opasnost „engleskih ratnih hu{-
ka~a i velikosrpskih {ovinista koji svojim provokacijama guraju zemqu
u ratni pokoq”.1024
1021
V. Dedijer, Tito
Tito...,
..., str. 371.
1022
V. Deèlak – Bari~, „Osvobodilni...”, str. 154.
1023
M. Djilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 372-373. Preko tog biroa wegov na~elnik, ube|eni nacista
grupenfirer SS Franc Nojhauzen, koji je ujedno bio i generalni konzul i trgovinski ata-
{e ambasade, uz to i {ef NSDAP za Jugoslaviju, vodio je dobar deo hitlerovske delatno-
sti i propagande u Jugoslaviji.
1024
S. ]irovi}, Gruà
Gruà... ... I.
Me|utim, i nova vlada je podvila rep. Na predlog Ma~eka i Kulovca,

kojima su se pridruìli i drugi, potpisani pakt nije nikada opozvala.
Jo{ 27. marta je, naime, odlu~ila da izvede op{tu mobilizaciju; iz „teh-
ni~kih” razloga general{tab je po~eo da je sprovodi, kao tajnu, tek 3. apri-
la. Prema nema~kim izvorima, general Mirkovi} je nema~kom vojnom ata-
{eu garantovao da }e se nova vlada pridràvati Trojnog pakta; 30. marta
istu izjavu dao je nema~kom konzulu i novi ministar spoqnih poslova, Mom-
~ilo Nin~i}. Posle toga, kontakti su prekinuti. Konzul Fon Heren je ot-
kazao najavqeni sastanak sa Simovi}em i Nin~i}em, jer je, po wima, sada
sve u firerovim rukama, a konzul u Berlinu, Ivo Andri}, pet dana je uza-
ludno obijao pragove. Italijanskom kolegi Alfijeriju mogao je samo da se
poàli, ali do italijanskog posredovawa nije do{lo. Nin~i} je 3. aprila
cirkularnim pismom obavestio sve jugoslovenske konzulate u inostran-
stvu da kraqevska vlada ostaje verna pristupu Trojnom paktu od 25. marta
i da }e u~initi sve da ne bude uvu~ena u rat.1025
Kasnije se potvrdilo da dràvni udar nije bio plod trenutka i da ga
nisu izveli qudi koji su se tada slu~ajno udruìli. Mnogi oficiri, ta-
ko|e probritanski usmereni kao Simovi}, i ranije su bili nezadovoqni
knezom Pavlom, naro~ito wegovom prohrvatskom politikom. Skoro svi su
bili pristalice Dragutina Dimitrijevi}a – Apisa, pre svih, Mirkovi},
a kao takvi, antireìmski. Idejno su ih vodili vojvoda Bir~anin, pred-
sednik Dru{tva starih ~etnika, koje se ranih tridesetih godina, posle
Aleksandrovog ukidawa ustava, izdvojilo iz proreìmskog Pe}an~evog
Udruèwa srpskih ~etnika, i kwièvnik Dragi{a Vasi}, potpredsednik
Srpskog kulturnog kluba, koji je, kao protivteù velikoj Banovini Hrvat-
skoj, postavio ideju Srpskih zemaqa, u kojima bi se spojila sva podru~ja
Jugoslavije na kojima ìve Srbi. Toj grupi, u kojoj je najodlu~niji bio re-
publikanac Jovan \onovi}, jo{ od 1938. godine, a posebno od 1940, kad je
antipavlovski udar bio, takore}i, u vazduhu, pripadao je i Draà Mihai-
lovi}. Englezi se tada nisu slagali sa udarom. Potpisivawe Trojnog pakta
prekinulo je kolebawe, koje ga je do tada spre~avalo.
Nekoliko re~i o Apisu. Tajno ime je dobio iz pomalo neboànskih po-
buda. Po{to je bio jak kao bik, veoma mu je pristajalo. Kapetan Dragutin
1025
J. Tomasevich, The Chetniks,
Chetniks, str. 45 i 51, gde je objavqen tekst Nin~i}eve izjave.
Petar II se se}a da mu je Simovi} pri~ao o svojim razgovorima sa konzulom Fon Herenom,
kome je garantovao da }e nova vlada sa~uvati neutralnost i da udar nije bio uperen pro-
tiv Nema~ke, ve} je bio iskqu~ivo unutra{wopoliti~ke prirode ((Peter Peter II, A King´
King´s...,
..., str.
80; vidi i C. Fotich, The War...,
War..., str. 88-89).
Dimitrijevi}, to je bilo wegovo pravo ime, vo|a grupe ambicioznih, naci-

naci-
onalno i socijalno prosve}enih oficira, u{ao je u istoriju 1903. godine
surovim ubistvom kraqa Aleksandra Obrenovi}a, wegove supruge Drage
Drage Ma-
{in, wene dvojice bra}e i trojice glavnih ministara, glavnih stubova we-
govog korumpiranog reìma. Razlog je bio ukidawe Skup{tine, Dràvnog
saveta i Vrhovnog suda. Na presto je doveo Petra Kara|or|evi}a, koji je do
tada bio u izgnanstvu. Grupa oko Apisa se tokom Balkanskih ratova znatno
radikalizovala. Ustanovila je organizaciju Ujediwewe ili smrt, poznatu
kasnije i pod imenom Crna ruka, ~iji je ciq bio ujediwewe svih Srbima
naseqenih zemaqa, tada, u prvom redu, Makedonije i Bosne. Na novoste~ena
podru~ja htela je da pro{iri srpski ustav, time ukine tamo{wi feudali-
zam i uvede civilne institucije umesto vojnih. Veliki uticaj imala je me-
|u mladim oficirima, naro~ito kad je Dimitrijevi} postao pukovnik i
na~elnik obave{tajnog odseka general{taba srpske vojske. Vladaju}a Radi-
kalna stranka predsednika vlade Nikole Pa{i}a protivila se promena
promenama,
ma,
ali je iz we izvukao deo pobuwenika iz 1903. godine pod vo|stvom pukov-
nika Petra @ivkovi}a. Wih je podràvao princ Aleksandar (kasnije kraq
Aleksandar I), koji nije krio autokratske te`we. Dok je Apisova grupa po-
stala poznata kao Crna ruka, za @ivkovi}evu grupu se zaka~i
zaka~ilo ime Bela
ruka. Crna ruka je uz pomo} bosanske Mlade Bosne pripremi
pripremila Sarajevski
atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Apis je li~no doneo odluku o
wegovom izvr{ewu. Wegova grupa se radikalizovala i na socijalnom pod-
ru~ju, gde su se neki weni ~lanovi ~ak pribliìli komunizmu.
komunizmu. U tim ok-
virima kretala se srpska, a s wom i jugoslovenska politika izme|u dva
rata, u wima je izveden i dràvni udar 27. marta 1941. godine. Ovu tre}u
nasilnu promenu vladara Apis nije doìveo. Pod izgovorom da je pripre-
mao ubistvo princa Aleksandra, pre nego {to se srpska vojska vratila ku-
}i, 1917. godine u Solunu su ga osudili na smrt i presudu izvr{ili.
Uve~e, pre glavnih doga|aja, dok sam ~ekao voz, najpre sam malo pose-
deo u stani~noj kafani, da bih se kona~no preselio u ~ekaonicu prvog raz-
reda. Tu su po~eli da se prikupqaju nadmeni Nemci, odeveni u duga~ke ma-
slinasto-zelene ko`ne mantile. Beogra|ani su znali da su to slu`benici
nema~kog konzulata koje su navrat-nanos opozvali ku}i – ambasador Fon
Heren je sa najneophodnijim slu`benicima ostao u Beogradu.1026 Nije bilo
1026
Beograd je sa ostalim slu`benicima i wihovim porodicama napustio tek 5. apri-
la. Pre toga je jo{ u Sabornoj crkvi prisustvovao sve~anoj slu`bi bo`joj povodom progla-
{ewa Petra II punoletnim. Masa mu je na izlazu pokazala svoja ose}awa tako da ga je poli-
cija jedva za{titila.
potrebno posebno poznavawe psihologije da bi se s wihovih izraza lica

razabralo kako se priprema ne{to prete}e, {to }e u}i u istoriju: otpor
protiv Trojnog pakta. Takvo je bilo i mi{qewe geodetskog majora Andreja
Glu{i~a, koga sam kasno popodne, na brzinu, posetio u wegovom stanu bli-
zu vojnog Zavoda za obu}u i ode}u na dunavskoj strani grada, da bih wegovoj
ta{ti u Qubqanu odneo wegove i pozdrave wene k}eri. Nije mogao da veru-
je da bi Srbi mogli pakt prihvatiti mirno. Sve su {anse da }e se ne{to
desiti tokom narednih dana, mislio je. Kad sam ujutro stigao u Qubqanu,
sve je ve} bilo izvr{eno. Izgledalo je, bar tako sam ja zami{qao, da }e Ju-
goslavija i vojno opravdati ugledno mesto kakvo je imala me|u Antanti-
nim silama.
[esti april 1941. godine
Zaista je bilo sve izvr{eno. âk i mnogo vi{e od onoga {to smo mogli
da mislimo. Uùrbano smo, iz istorijskih uxbenika, obnavqali propu{te-
nu lekciju o srpskim juna{tvima s po~etka Prvog svetskog rata, kad su,
najpre vojvoda Putnik na Ceru i kasnije vojvoda1027 Mi{i} kod Rudnika,
sasvim razbili austrijsku vojsku u nadirawu na srpsku teritoriju i pro-
terali ih daleko preko granice. Sva svetska javnost se nadala da su Nem-
ci kona~no naleteli na protivnika koji }e im pruìti odgovaraju}i voj-
ni otpor. Razo~arawe je bilo strahovito.
Jo{ istog dana, kad je Simovi} izveo dràvni udar, dakle, 27. marta,
na sastanku najvi{ih vojnih li~nosti u Berlinu, u obliku tzv. Uputstva
Weisung) broj 25, Hitler je izdao nare|ewe da se Jugoslavija sravni sa
(Weisung)
zemqom. Od besa mu je krv udarila na o~i: „Jugoslaviju treba uni{titi voj-
no i kao nacionalnu celinu... Udarac mora biti izveden nemilosrdnom è- è-
stinom... kao udarac groma.” Uputstvo je ostajalo na snazi bez obzira na mo-
gu}u izjavu lojalnosti nove vlade. Tokom narednih dana izra|eni su i de-
taqni planovi, a posledweg dana marta i vremenski raspored napada. Sa-
mo deset dana posle Simovi}evog {amara i jedan dan posle zakqu~ewa pri-
jateqskog pakta izme|u Jugoslavije i Sovjetskog saveza, Hitler je, na Cve-
ti, 6. aprila 1941. godine, bez prethodne objave rata i uprkos odvra}awu
konzula Fon Herena, pod komandom general-pukovnika Lera, komandanta
1027
Vojvoda je u srpskoj armiji bio ne{to sli~no kao mar{al, u svakom slu~aju, ~in
iznad generala armije. êtni~ke vojvode su bili ne{to sasvim drugo, najvi{e samozvane
vo|e pobuwenih ~etnika.
êtvrte vazdu{ne flote i vojnog stru~waka za Balkan jo{ iz austrougar-

skih vremena (u Vi{egradu je, kao Austrijanac, bio poru~nik), poslao na
Beograd, poput gustih jata ~voraka, juri{ne bombardere junker 87 ({tuke)
i 111 hajnklova. Istovremeno su wegovi avioni napali i druge aerodrome
na kojima su se krili jugoslovenski vojni avioni. Po{to su Nemci od vazdu-
hoplovnog kapetana, Hrvata Vladimira Krena, koji je jo{ 3. aprila avio-
nom prebegao u Austriju, saznali za raspored jugoslovenskih borbenih avi-
ona po aerodromima za slu~aj neprijateqskog napada – ujedno im je doneo i
{ifre radio-veza vojnog vazduhoplovstva – za~as su uni{tili wegov ve-
}i deo.
Simovi} se gadno prevario. Iako je pukovnik Vladimir Vauhnik pre-
ko tri kanala obavestio Beograd da se sprema napad za 6. april, ta vest je,
izgleda, procurila do wega od samog na~elnika Abvera, admirala Vilhel-
ma Kanarisa,1028 dok je Nin~i}u Stojan Gavrilovi}, na~elnik u Ministar-
stvu spoqnih poslova, 4. aprila preneo poruku engleskog konzula sa ta~nim
satom napada, Simovi} se uzdao na okolnost1029 da nikada nije opozvao pri-
stupawe Trojnom paktu. Tako se za 6. april radije pripremio za ven~awe
svoje k}eri,
k}eri, nego za odbranu od nema~kog napada, a vazduhoplovnim ofici-
rima svog {taba novi zapovednik avijacije, Bora Mirkovi}, naredio je da
u~estvuju u crkvenoj sve~anosti na Top~ideru. Tokom tri dana neprekid-
nih naleta sa rumunskih aerodroma, Luftvafe je dobar deo gradova pretvo-
1028
Prema nema~kim izvorima, Nemci koji su znali za tu Vauhnikovu delatnost, ~udi- ~udi-
li su se ta~nosti wegovih podataka. Za napad na Beograd saznao je odmah, ~im ga je Hitler
naredio. Po{to su Nemci u beogradskom Ministarstvu spoqnih poslova imali svog obave{-
tajca, on je ovaj Vauhnikov izve{taj o planiranom napadu odmah poslao u Berlin, tako da
ga je Hitler ve} 4. aprila imao na svom stolu. Po [elenbergu, {efu kontraobave{tajne
slu`be SD SD,, podatke je dobijao od dve preterano brbqive dame iz berlinskog visokog dru-
{tva i od mlade Jute, k}eri vlasnika kafane u kojoj su se okupqali visoki oficiri SS SS..
Najvi{e ih je dobio filtrirawem glasina. U vezi s nekim Vauhnikovim izve{tajem Hit-
ler je pobesneo, naredio je feldmar{alu Kajtelu da od admirala Kanarisa zahteva momen-
talno preduzimawe mera, a Himleru je naredio da sprovede istragu. Vauhnika su u apri-
lu uhapsili, zajedno sa sve tri dame i brojnim drugim jugoslovenskim obave{tajcima. Wega
su ubrzo pustili (Ch.(Ch. Zalar, Yugoslav
Yugoslav...,
..., str. 59, nap.).
nap.). Zajedno sa Jutom, „jugoslovenskog voj-
nog ata{ea V. u Berlinu” pridobili su za rad za nema~ku SD SD.. Radio je, izgleda, najvi{e u
Italiji ((W.W. Schellenberg, U lavirintu...,
lavirintu..., str. 152-159).
Vauhnikovo obja{wewe kako je dobio svoje podatke o napadu na Jugoslaviju je donekle
druga~ije, ali i u wemu Kanaris preko svog pomo}nika Hansa Ostera, s kojim je bio u prija-
teqskim odnosima, ima ugledno mesto. Na osnovu Vauhnikovih izjava i wegovog neobjavqe-
nog rukopisa, opisuje ga J. Hoptner, Jugoslavija
Jugoslavija..., ..., str. 389. sl.
1029
F. Snoj, „Spomini...”, 1. i 34. nastavak.
rila u ru{evine i zgari{ta. Pozla}ena kraqevska kruna s vrha ugaonog

stuba dvora leàla je smandrqana nasred Ulice kraqa Milana, produ-
ètka Terazija. Pred razbijenom betonskom straàrnicom vi{e nije bi-
lo nijednog dvometarskog gardiste da je pokupi. Da je kraq Milan bio ìv,
u svojoj proaustrijskoj usmerenosti weno strmoglavqewe sigurno bi doì-
veo kao bo`ju kaznu za ubistvo, kojim su Kara|or|evi}i u no}i na 11. jun
1903. godine, uz pomo} kapetana Apisa, krvavo zbacili sa srpskog prestola
wegovog sina Aleksandra Obrenovi}a. Ubijeno je izme|u tri i ~etiri hi-
qade stanovnika. Me|u prvima je pao dr Fran Kulovec, naslednik dr An-
tona Koro{eca, preminulog ~etiri meseca ranije (12. decembra 1940. godi-
ne). Nije mu pomoglo {to je na Krunskom savetu 6. marta zagovarao potpisi-
vawe pakta, jer Qui habet tempus habet vitam /ko ima vremena ima ìvot/.
U obrnutom kauzalnom poretku, ubila ga je bomba kad je ujutro ùrio u
skloni{te preko dvori{ta ku}e na Dediwu, gde je stanovao. Hitler mu ju
je poslao kao nagradu. „U nedequ, na Cveti, 6, aprila 1941. godine, zapo~e-
la je na{a velika nedeqa”, zabeleìo je Slovenec u svom prvom izve{taju
o napadu dva dana kasnije (ponedeqkom dnevnici nisu izlazili). Tada ni-
je mogao znati da }e trajati punih pedeset godina.
Samo tri dana posle napada na Beograd, nema~ka vojska, koju je vodio
Hitler sa {tabom OKW li~no, iz dva voza ispred dva tunela na napu{te-
noj pruzi u [tajerskoj (sa lokomotivama pod punom parom, da bi ih mogle
brzo povu}i u tunel), prodorom Dvanaeste armije pod komandom glavnog
feldmar{ala Vilhelma Lista iz Rumunije i Bugarske – tamo je bila pri-
premqena za napad na Sovjetski savez, ali su je navrat-nanos preusmerili
na Jugoslaviju i Gr~ku (List je 9. juna postao komandant Vermahta za jugo-
istok sa sedi{tem u Solunu, a u novembru je ponovo preuzeo komandu gru-
pe armija A na sovjetskom frontu) – zauzela je Makedoniju od Soluna (19.
aprila) do Bitoqa, ~ime je onemogu}ila povezivawe ostataka jugosloven-
ske i gr~ke vojske, kao i mogu}nost povla~ewa jugoslovenske vojske na jug.
Nekoliko dana kasnije, u nastavku operacije Marita, pored pojedinih xe-
pova, uzela je u svoje ruke celu kontinentalnu Gr~ku, zajedno sa Atinom
(27. aprila), jo{ ne{to kasnije Peloponez i sva ostrva (11. maja), na kraju
je u vazdu{nom desantu Merkur do 1. juna okupirala i Krit sa britanskim
vojnim bazama. Gr~ki kraq i vlada, koji su se privremeno sklonili na Krit,
pobegli su. Vojska se predala Nemcima 27. aprila. Ovakav razvoj doga|aja
bio je jasan dokaz da se Hitler bojao solunskog mostobrana i da su Pavlove
brige bile opravdane.
Kod svega toga, nema~ka vojska je iz Gr~ke isterala i britanske snage
koje su se iz Pireja povukle na sever, poku{avaju}i da organizuju odbra-
nu pred wihovim nadirawem iz Bugarske. Prvobitna namera generala A.
Papagosa i M. Vilsona bila je da spre~e nema~ki prodor ju`nije od reke

Aliakmon (Vistrica, na wenoj obali je selo Servia), severno od Olimpa,
kuda je trebalo da se povu~e glavnina gr~kih ~eta. Ali Papagos, koji bez
borbe nije hteo da izgubi celu Makedoniju – pre svega, nije ga opametio ne-
ma~ki prodor oko Maìno linije, te je svoje glavne snage zadrào na li
lini-
ji Metaksas (po generalu i predsedniku vlade Metaksasu), mnogo isto~ni-
je od Soluna, kao i zapadno od Soluna na utvr|enoj liniji Vermion – nije
izveo planirano povla~ewe.
Izgovarao se o~ekivanom pomo}i Jugoslovena. âk je i Engleze nagova-
rao da mu do|u u pomo} do spoqnih odbrambenih poloàja. Tako je izme|u
Papagosa i Britanaca do{lo do dodatnih pregovora,
pregovora, ~iji je zakqu~ak 4.
marta bio da Grci ostave deo snaga na liniji Metaksas, koja je Nemcima za-
tvarala upad iz Bugarske (dolinom Strume), a da se sa ostalima povuku do
Aliakmona.
Britanske snage su se i iz tih razloga po~ele iskrcavati tek 7. mar-
ta, najpre britanska oklopna brigada, a potom, do kraja marta, jo{ po jed-
na australijska i novozelandska pe{adijska divizija. Iskrcalo se blizu
60.000 qudi. Nemci su prodorom preko ju`ne Makedonije i Bitoqskog po-
qa na wenom zapadu, zaobi{li obe i uni{tili udruène gr~ko-britanske
odbrambene planove. Britanske snage su se, zbog opasnosti da budu zarob-
qene, nakon nekoliko poku{aja otpora, posle 11. aprila, po~ele povla~i-
ti, a odbranu prepustile gr~kim snagama iza sebe. Predsednik vlade Alek-
sandros
san dros Korizis, koji je nasledio Metaksasa, po~inio je samoubistvo. Bri-
tanci, koji su se povla~ili prema Termopilima, gde je 24. aprila do{lo
do ve}e bitke, mislili su, uglavnom, jo{ samo na beàwe. Glavnu brigu su
posve}ivali gr~koj saglasnosti za tu odluku koju bi, uz obrazloèwe da
}e tako spre~iti daqwa razarawa Gr~ke, najradije izmenili u zahtev.1030
Zatim su iz raznih, jo{ pristupa~nih, luka ju`no od Atine i sa Pelopo-
neza, sa gubitkom vi{e od 1.700 mrtvih i isto toliko rawenih, uz zamalo
dvade
dva deset posto zarobqenih, priredili mini epopeju Dankerka iz juna 1940.
godine
godine,, gde su se iskrcali u pomo} Francuskoj. Pokazalo se da bi se dogo-
dila nedopustiva avantura da su Jugosloveni dozvolili êr~ilu da ih na-
vu~e na tanak led u Gr~ku i Albaniju. Tamo bi ih Nemci samleli do po-
sledweg,
sled weg, bez ikakvog uticaja na daqwi tok rata. Koliko Jugoslovena bi
uop{te poslu{alo nare|ewe da krenu u pohod na Italijane u Gr~koj? Naj-
verovatnije bi se vojska, usled unutra{wih nesuglasica, raspala jo{ pre
po~etka neprijateqstava.
1030
Years..., str sl.;.; W. Churchill, The Second...,
str.. 93 sl Second..., str. 199-203.
Osim iz Bugarske, nema~ke ~ete su izvodile muwevite prodore na ju-

goslovensku teritoriju i sa severa. Sve od [entiqa do Bar~a napadala je
Druga armija general pukovnika Vajhsa, koju su nanovo sastavili u ju`noj
Austriji i Ma|arskoj. Glavni ciqevi su bili Zagreb i Beograd. Na isti
na~in kao u Makedoniji, i ove ~ete su zarobqavale velike skupine jugo-
slovenske vojske u rasulu. Po{to Hitler nije èleo da doìvi nijedno iz-
nena|ewe, wegove ~ete su bile veoma jake, po mi{qewu generala M. Vilso-
Vilso-
na, mnogo ja~e nego {to je zahtevao postavqeni zadatak. Bile su sastavqene
od, ni mawe ni vi{e, nego 27 odli~no opremqenih divizija, od toga 7 oklop-
nih. Jugoslovenskih 17 pe{adijskih i 2 kowi~ke divizije, porazdeqene na
pet armija, koje se i pored provedene mobilizacije ne bi brojno pove}ale
na vi{e od trideset pe{adijskih, odnosno, tri kowi~ke divizije (me|u wi-
ma su bila samo dva oklopna bataqona, a samo jedan je bio opremqen moder-
nim tenkovima), raspr{enih po duga~koj dràvnoj granici, nisu mogle bi-
ti ni{ta drugo do jeftin plen tada najmo}nije armije na svetu; naro~ito
zato {to je jugoslovenska vojska unutar sebe bila nejedinstvena. Glavni
problem bili su Hrvati. Svi su bili toga svesni. Dràvni udar bio je
udar Srba; Hrvati su ga smatrali neprijateqskim. Iako je Simovi} imao
uspeha u sporazumu sa dr Ma~ekom, koji je sa svojim ministrima u{ao u we-
govu vladu i pozvao svoje zemqake da „budu disciplinovani i da savesno
vr{e svoju du`nost u vojsci i drugde”, to nije pomagalo. Bilo je prekasno.
Ne za nekoliko dana, nego nekoliko godina. Sli~no komunistima, ni Hrva-
ti Jugoslaviju vi{e nisu smatrali svojom dràvom. âk ni unutar HSS Ma-
~ek nije imao punu podr{ku. Hrvatski delovi vojske, pod uticajem wego-
ve separatisti~ke politike, koju je jo{ od 1938. godine poku{avao ostvari-
ti uz pomo} Italije,1031 kao i neprekidnog usta{kog rovarewa, uglavnom su
1031
Dr Ma~ek je, navodno, za finansirawe antisrpske autonomisti~ke politike od Ita-
lijana dobijao znatne iznose. Kako kaè italijanski ministar spoqnih poslova G. ]ano, sa
Italijanima je izradio plan kako da u Hrvatskoj izazovu nemire, nasilno preuzmu vlast, a
u svrhu za{tite, Italijani bu u{li u Hrvatsku ((G. G. Ciano, Diario
Diario, str. 61-109, 179, 216-217,
262). Dr Ma~ek to pori~e, ali saop{tava da ga je 28. maja 1939. godine u Roga{koj Slatini po-
setio izaslanik italijanskog ministarstva Karneluti, ina~e Hrvat. Doneo mu je na potpis
plan sporazuma, prema kojem bi Hrvatska, u slu~aju rata, objavila samostalnost i odmah za-
molila italijansku armiju za za{titu, stupila sa Kraqevinom Italijom u personalnu uni-
ju, te uvela zajedni~ku spoqnu politiku i vojsku. Dr Ma~ek je predlog bezuslovno odbacio
Ma ek, In the Struggle...,
V. Ma_ek,
(V. Struggle..., str. 189-190). Radilo se o sli~nom ure|ewu koje su Italijani na-
metnuli Albancima. Ure|ewe koje mu je ponudio knez Pavle mora da mu je izgledalo povoq- povoq-
nije, naro~ito zato, jer se povezivao sa srpskim opozicionim politi~arima (Sava Kosanovi},
Kosanovi},
Milan Grol) i nije bio apsolutno antisrpski. Dr Ma~ek je morao tako|e znati da iza itali-
janskih predloga stoji Ante Paveli}, a za obojicu u samostalnoj Hrvatskoj ne bi bilo mesta.
je napu{tali i pridruìvali se civilnim (seoskim) straàma HSS, od ko-

jih su kasnije nastali domobrani.1032 U Bjelovaru se pobunio ceo hrvatski
Sto osmi pe{adijski puk, razoruào nekolicinu vi{ih oficira Srba i,
umesto odlaska na ma|arsku granicu, objavio hrvatsku dràvnu vlast. Kad
je nema~ka êtrnaesta oklopna divizija, koja je imala nekih pote{ko}a
prilikom prelaska Drave, 8. aprila upala u Viroviticu, nije nai{la ni
na kakav otpor, zato je 10. aprila ve} bila u Zagrebu.
General{tabni pukovnik Slavko Kvaternik (ovu titulu je imao jo{ iz
Austro-Ugarske) sa svojim usta{ama u me|uvremenu je zaposeo radio-sta-
nicu i neke druge kqu~ne zgrade u Zagrebu. U Paveli}evo ime, 10. aprila
popodne, na Jela~i}evom trgu, objavio je osnivawe Nezavisne dràve Hr-
vatske (NDH). Prisutan je bio specijalni izaslanik nema~kog Ministar-
stva spoqnih
spoqnih poslova, SS {tandartenfirer Edmund Fezenmajer. Riben-
trop ga je tajno poslao u Zagreb da ustanovi da li je mogu}e ra~unati na
otcepqewe Hrvatske i ko bi to izveo, obezbe|uju}i istovremeno dobre od-
nose sa rajhom. Fezenmajer je zakqu~io da bi usta{e Hrvatsku odmah pri-
kqu~ili Trojnom paktu i firera je to zadovoqilo. Neposredno po objavi
samostalne NDH, nema~ka vojska je umar{irala u Zagreb, a Nema~ka je pri-
znala novu dràvu. Tri dana kasnije, uz kamionsku pomo} nema~kog koman-
danta u Karlovcu, preko mosta na Rije~ini, izme|u Rijeke (tada Fijume)
i Su{aka, iz italijanske emigracije vratio se Ante Paveli} sa dve sto-
tine usta{a i sebe proglasio „poglavnikom”. Vladao je uz pomo} Eugena
Kvaternika – Dide, pukovnikovog sina, koji je do{ao s wim iz emigracije
i preuzeo organizaciju usta{ke policije. Kajtel je za vojnu vezu sa NDH,
kao opunomo}enog generala u Hrvatskoj, imenovao nekada{weg austrougar-
skog general{tabnog pukovnika, sada Vermahtovog generala, Glajzea fon
Horstenaua. U Austriji je bio ministar u katoli~koj vladi Kurta fon
[u{niga, posle wegove iznu|ene ostavke kra}e vreme je najpre bio zame-
nik novog kancelara nacional-socijalista Zajs-Inkvarta, a potom mini-
star unutra{wih poslova. Bio je veoma smiren, usta{e i wihova NDH mu
se nisu dopadali i to je u aprilu 1941. godine rekao Hitleru. Ali Riben-
trop, koji s Glajzeom fon Horstenauom nije bio u dobrim odnosima jo{ od
1032
Kratak opis, kako je u martu 1941. godine sa sedam pu{aka i sli~nim koli~inama
druge opreme prilikom mobilizacije kod Slavonskog Broda sastavqao inèwerski bataqon,
kako su ga izme|u 6. i 11. aprila napu{tali oficiri i pre nego {to je bataqon dostigao
normalan broj, kako su 11. aprila usta{e zauzeli Slavonski Brod, zbog ~ega se bataqon na-
glo raspao, kako se komandant odlu~io da bataqon koji su, pored wega, ~inila jo{ dvojica
oficira, prelazi na ju`nu, desnu obalu Save i beì u Bosnu, daje Ch. Zalar, Yugoslav
Yugoslav...,
..., str.
56, nap. Pisac je pre rata bio profesionalni diplomata u Jugoslaviji, a kasnije u SAD.
An{lusa, poslao je u Zagreb za konzula SA obergrupenfirera Zigfrida

Ka{ea, u du{i nacistu, ~oveka sasvim suprotnog kova.
Kako proizlazi iz nema~kih izvora, u doga|ajima koji su doveli do
promocije Paveli}a za poglavnika, bilo je mnogo slu~ajnosti. U pogledu
Hrvatske, Hitler nije imao definisan stav. Bio je, ~ini se, zadovoqan beo-
gradskim pristupawem paktu, koje je pripisivao Ribentropovoj sposobno-
sti. Ve} je shvatio da je Ribentrop svojom nepopustqivo{}u bio u pravu.
On sam bi mo`da i popu{tao. Dràvni udar 27. marta ga je ne samo razbe-
sneo, nego je deo gneva prebacio i na ministra spoqnih poslova. Mora da sam
ne{to pogre{io, mislio je, kad sam s napadom na Sovjetski savez sada za-
pao u ovakav sos. Za savet se obratio ideologu NSDAP Alfredu Rozenber-
gu, koji se saglasio s wim da je Ribentropova politika bila pogre{na. Sa
vojnim ka`wavawem Jugoslavije najboqe bi se poklapalo osamostaqewe
Hrvatske, koje bi trebalo da izvede wen legalni vo|a dr Ma~ek. Hitleru
se ideja dopadala. Ovlastio je Rozenberga da stupi u kontakt sa Ma~ekom.
Italijane bi, dodu{e, sasvim izbacio iz igre, ali oni su na to zbog gr~ke
avanture ionako morali pristati jo{ prilikom posete ]ana 18. novembra
1941. godine u Obersalcbergu. U Zagreb je oti{ao Rozenbergov saradnik
Maletke. Uverio se da bi se Ma~eku dopadalo da postane poglavar samo-
stalne
stal ne Hrvatske, no, budu}i da Maletke nije imao ovla{}ewe da daje bi-
lo kakve garancije, nije mu mogao ponuditi ni{ta kona~no, a jo{ mawe oba-
vezuju}e.
Ma~ek se u me|uvremenu bez prekida savetovao sa saradnicima, pro-
cewuju}i vesti koje mu je iz Beograda doneo wegov predsedni~ki zamenik
u HSS, dr August Ko{uti}. Poslao ga je u Beograd u inspekciju, jer mu se
vesti, s kojima se [uba{i} otuda vratio, nisu ~inile dovoqno pouzdani-
ma. Vreme je brzo isticalo, naro~ito zato, jer je Simovi} iz Beograda ne-
prestano telefonirao, prekliwu}i ga da se vrati i preuzme potpredsed-
ni~ko mesto u wegovoj vladi. Ma~ekova odluka je bila ista kao i nekoliko
dana ranije, kad je odbio Ribentropove agente koji su ga, prikazivawem
svetle budu}nosti samostalne Hrvatske, odvra}ali od ulaska u Simovi-
}evu vladu. Izvla~e}i se od Maletkea, rekao je „ne” i 3. aprila uve~e upu-
tio se u Beograd, koji je napustio neposredno posle potpisivawa Trojnog
pakta. Isto su uradila i ostala ~etvorica ministara. înilo mu se da na
temequ sporazuma iz avgusta 1939. godine Hrvatima u Jugoslaviji moè
obezbediti ravnopravan demokratski ìvot. U predve~erje nema~kog napa-
da ve} je u~estvovao na sednici vlade. [ta se posle toga de{avalo u Beo-
gradu, a {ta u Zagrebu, i kako je reagovao Hitler, ve} znamo. Hagenov za-
kqu~ak da Ma~ek onih dana nipo{to ne bi i{ao u Beograd da su mu Nemci
ponudili bar prst, svakako je preteran. Kumuje mu Hagenovo neraspolo-
èwe prema Ribentropu. Otuda i wegovo mi{qewe da „u tom slu~aju vero-

vatno nikada ne bi mogao nastati komunisti~ki pokret otpora, a veliki
mar{al Tito ostao bi mali bandenfirer /vo|a bande/.”1033
U trenutku samoprogla{ewa Paveli}a za poglavnika, nije bilo jasno
kakve je obaveze prema svojim dotada{wim doma}inima doneo sa sobom, po-
sebno, kakve je teritorijalne koncesije u Dalmaciji obe}ao Musoliniju.
Sve od 1929. godine kad je emigrirao, iz svog {taba u Bolowi, uz pomo} ne-
kada{wih austrougarskih oficira, po raznim mestima (uglavnom blizu
Areca, ali i u Ma|arskoj, u Janka Pusti), uve`bavao je svoje „gardiste” za
teroristi~ke akcije i na druge na~ine rovario protiv Jugoslavije, naro-
~ito {irewem propagande me|u brojnim hrvatskim iseqenicima u SAD.
Veliki pogodak bio je uspe{an atentat na kraqa Aleksandra, tek {to se
9. oktobra 1934. godine iskrcao u Marseju i vo`wom u otvorenom automo-
bilu po Kanebjeri zapo~eo posetu svojoj najboqoj i najstarijoj saveznici
Francuskoj. Atentat je izvr{io uz pomo} agenta VMRO, organizacije s ko-
jom je, kao advokat wenih prevratnika u Skopqu, bio posebno povezan. Te
usluge je Musoliniju morao nekako da vrati. Musolini je svojevremeno
odbacio
od bacio i jugoslovenski zahtev za wegovo izru~ewe; veliki deo wegovih
usta{a se posle ukidawa wihovih logora malo-pomalo izgubio ko zna ku-
da, tako da ih je svega nekolicinu internirao na Liparska ostrva. Po{to
se Paveli} od prvog dana oslonio na Nemce, du~e se osetio prevarenim:
stalno je sawario o Hrvatskoj pod italijanskim protektoratom.
Kad je posle nekoliko neuspe{nih razgovora Hitler popustio, ]ano i
Paveli} su se 25. aprila u Qubqani sporazumeli da Italiji, pored teri-
torije koju je posle prodora preko Zadra (izme|u dva rata s mawim zale|em
pripadao je Italiji) u me|uvremenu ve} prikqu~ila ({ire zale|e Zadra,
[ibenik, Split, te Kotorski zaliv i sva ostrva osim Paga, Bra~a, Hvara i
Peqe{ca), pripadne i tzv. zona I uzdu` cele jadranske obale i politi~ka
i vojna kontrola nad zonama II i III. Bosna, koju je dobila Hrvatska sve do
Drine, umesto Dalmacije, nije bila neka naro~ita nadoknada, posebno za-
to, jer je ve}i deo wenog stanovni{tva bio srpski, a pored toga, obe zone su
Monfal-
se vukle i preko we. Na sastanku s Musolinijem 7. maja u Trì~u ((Monfal-
cone)) kod Trsta, Paveli} je predloìo da NDH bude kraqevina, ~ija kru-
cone
na bi pripala sinovcu Viktora Emanuela, vojvodi Ajmonu di Spoleto. Kao
Tomislav II, trebalo je da preuzme Zvonimirovu krunu. S velikom prat-
wom, Paveli} je 18. maja u Rimu potpisao odgovaraju}i sporazum. Dalma
Dalma--
cija se zavila u crno, mnogi su u oboàvanom Paveli}u odjednom videli
1033
izdajicu hrvatskih interesa. Vojvodi, koga su posle celog dana traèwa

otkrili u dru{tvu neke ènske u milanskom hotelu,1034 nije se ~inilo vre-
dno truda da zbog krune svoju glavu iznosi na prodaju na Balkan.
Italijanske ~ete su upale u dràvu 11. aprila. Druga armija pod ko-
mandom generala Vitorija Ambrozija je, osim preko Zadra, stigla i preko
Slovenije i Istre, a Crnu Goru je iz Albanije okupirao êtrnaesti kor-
pus Devete armije, pod komandom generala Aleksandera Pircija Birolija.
Istog dana upale su i ma|arske snage u Vojvodinu, odmah potom i bugar
bugarske
ske
u Makedoniju (obe su sa Jugoslavijom imale prijateqske sporazume, Bugar-
ska iz 1937. godine, a Ma|arska od decembra, dokumenti o ratifikaciji
razmeweni su 27. februara). Odlazak predsednika ma|arske vlade, grofa
Pala Telekija, odloìo je ma|arski upad sve do 11. aprila, kad Jugoslavi vi--
je i obaveze prema woj zbog progla{ewa nove dràve NDH vi{e nije bilo.
Odgodu je dozvolio Hitler. Po{to je dràvni poglavar, admiral Miklo{
Horti (nekada{wi posledwi komandant austrougarske ratne mornarice),
uprkos sporazumu o ve~nom prijateqstvu
prijateqstvu sa Jugoslavijom, iz pohlepe da }e
pored Transilvanije i Potkarpatske Rusije sada dobiti i Vojvodinu, u do-
govoru sa na~elnikom Glavnog stana generalom Vertom, ina~e Nemcem po-
reklom, dozvolio Vermahtu prelaz preko ma|arske teritorije za napad na
wu, a grofa naterao da potpi{e naredbu za mobilizaciju, grof se, pri-
miv{i vest da nema~ke ~ete ve} ulaze u Ma|arsku, sa ose}awem sramotne
nemo}i, ubio 3. aprila. Prodorom u Ba~ku, Ma|ari su potom tokom nekoli-
conducator”,, gene-
ko dana nadoknadili propu{teno. Jedino je rumunski „„conducator”
ral Jon Antonesku, koji je posle ostavke kraqa Karla II 6. septembra 1940.
godine, uz wegovog devetnaestogodi{weg sina Mihaila, preuzeo vo|stvo
dràve, uprkos znatnoj rumunskoj mawini, nije hteo da okupira Banat.
Spre~io je ~ak da ga okupiraju Ma|ari.1035
Deset dana kasnije, 17. aprila 1941. godine, general Danilo Kalafato-
vi}, koga je Simovi} 14. aprila na Palama kod Sarajeva, u jednoj od stani-
ca vlade u bekstvu iz dràve, imenovao, bez odluke vlade, umesto sebe, na-
~elnikom Glavnog general{taba, po wegovom istovremenom ovla{}ewu za-
traìo je od Nemaca primirje. Po{to Nemci o primirju nisu hteli pre-
1034
G. Ciano, Diario II, str. 27.
1035
(Sonderauftrag...,)
H. Neubacher, (Sonderauftrag ...,) kazuje da ga je Antonesku u svojoj vili u Karpati-
ma, nakon {to mu je rekao da }e Nema~ka narednog dana ujutro stupiti u ratno stawe sa Ju-
goslavijom, upitao ko }e zauzeti Banat. Kad mu Nojbaher nije mogao odgovoriti, Antonesku
ga je zamolio da saop{ti fireru da }e rumunska vojska upasti u Banat ako budu hteli da
ga zauzmu Ma|ari. Uprkos firerovom obe}awu Ma|arima da }e biti wihov, nikada ga ni-
su dobili.
govarati, u obzir je do{la samo bezuslovna kapitulacija.1036 Tako je ne-

slavno zavr{ila jugoslovenska vojska, bez frontalnog kontraudara napa-
da~ima. Naj~e{}e nije imala vremena ni da se povu~e. Nije bilo nijednog
komandanta ve}e jedinice koji bi se proslavio bar u lokalnom otporu. Oz-
biqniji otpor ponudila je samo Tre}a armijska grupa pod komandom gene-
rala Milana Nedi}a, koju su Nemci napali u Strumi~koj dolini, da bi
presekli povla~ewe u Gr~ku. Upravo je Skopqe bio prvi ve}i grad koji su
okupatori zauzeli (ve} 8. aprila). Svetao izuzetak bila je avijacija.
Sovjetski savez sve vreme nije ni trepnuo, iako je Vi{inski prili-
kom potpisivawa sporazuma mesec dana ranije obe}avao oru`je, municiju
i ~ak avione. Kad je agencija United Press jo{ pre nema~kog napada saop-
{tila da je sovjetska vlada ~estitala novoj jugoslovenskoj vladi, moskov-
ska Pravda je to 1. aprila u uvodniku odlu~no negirala. O~ito nije htela
da se zameri Nemcima, a tog pravila se i ina~e dràla. Samo mesec dana
posle sloma Jugoslavije, 8. maja 1941. godine, Staqin je prekinuo diplo-
matske odnose s wenom vladom, uspostavqene godinu dana ranije (24. juna
1940. godine). êtiri dana ranije, 4. maja, Nemci su zbog wih protestovali
kod sovjetske vlade. Vi{inski je pozvao Gavrilovi}a u Kremq i saop{tio
mu da Jugoslavija vi{e ne postoji kao politi~ka celina, zbog ~ega je za Sov-
jetski savez wegova misija okon~ana. Time je Staqin prihvatio weno raz-
bijawe kao svr{eni ~in (sli~no je uradio sa êhoslova~kom, Belgijom i
Norve{kom). Sre}a wegova {to mu Hitler nije ostavio dovoqno vremena;
ina~e bi verovatno poslao svog konzula u Paveli}ev Zagreb, ba{ kao {to
ga je, posle zatvarawa ~ehoslova~ke ambasade u Moskvi 17. septembra 1939.
godine, poslao u Tisovu Bratislavu. Buròaska vlada je svojim bekstvom
pod okriqe Britanaca, po wegovom mi{qewu, samo potvrdila da je ~lan
svetske imperijalisti~ke zavere. Po{to je morao da se kod Hitlera isku-
pi za Sporazum o prijateqstvu i nenapadawu sa Jugoslavijom, zakqu~en
na sovjetsku inicijativu jedva mesec dana ranije, ubio je dve muve jednim
udarcem.
Maloletni kraq i vlada, na ~elu sa predsednikom, generalom Simo-
vi}em, i ministrom vojnim, generalom Bogoqubom Ili}em, pobegli su iz
zemqe. Za vreme bekstva preko Zvornika, odnosno, Uìca i Sevojna, pa pre-
1036
Potpisali su je 17. aprila u nekada{wem ~ehoslova~kom konzulatu u Beogradu:
za Nemce general Fon Vajhs, za Italijane vojni ata{e Lui|i Bonefati, za Jugoslovene ne-
kada{wi ministar spoqnih poslova Cincar-Markovi} i general Radivoje Jankovi}. Prvi
na molbu, a drugi po nare|ewu Kalafatovi}a. Nekog drugog, 25. aprila na Palama, gde su o
tome odlu~ivali, vi{e nisu mogli na}i. Jo{ su morali i da ih u Beograd prebace nema~kim
avionom.
ko Sarajeva (Pala), vlada je odràvala svakodnevne sednice. Potpredsed-

nik Ma~ek je jo{ 6. aprila uve~e, na sednici vlade u Uìcu, koju je vodio
u odsutnosti Simovi}a, podneo ostavku i odvezao se u Zagreb, jer, kako je
izjavio, èli ostati sa svojim narodom. Na putu je sutradan u Bawi Kovi-
qa~i naleteo na Simovi}a i obavestio ga o tome. U inostranstvo, na svoje
mesto, poslao je dr Juraja Krwevi}a. Svi ostali beàli su prema Nik{i-
}u, gde su se 15. aprila sa pratwom ukrcali u tri vojna aviona tipa savo-
ja-marketi. Posle velikog obilaèwa preko Atine, Egipta i Palestine,
gde su se zadràli skoro dva meseca, kona~no su, u mawim grupama, 21. juna
prispeli u London. Britanska vlada im je ponudila uto~i{te, uprkos to-
me {to se êr~il protivio wihovom bekstvu u inostranstvo.1037 Engleski
diplomati su dobegli iz Beograda gotovo istovremeno, ali poprili~no dru-
ga~ijim putem. Podmornica, kojom je trebalo da se prebace u Kairo, mora-
la je pobe}i ispred Herceg-Novog pre nego {to su se ukrcali. Napale su
je tri {tuke, koje su u pomo} pozvali italijanski okupatori, upravo pri-
stigli iz Albanije; pre toga morali su zauzeti Skadar, odakle ih je iste-
rala jugoslovenska vojska zbog nema~kog napada. Konzul Ronald Kembel je
pao u wihovo zarobqeni{tvo i tek se u junu iz Albanije vratio u Engle-
sku. Sli~no je pro{ao i agent SOE Bejzil Dejvidson, koji je iz Beograda
beào s wima. Jo{ pre toga, vlada SAD je saop{tila da i daqe priznaje
potojawe Jugoslavije, a kasnije je ~etvorici ~lanova vlade i banu Hrvat-
ske, koji su se zbog neutralnosti SAD naselili u Kanadi, omogu}ila ne-
ograni~en boravak i kretawe u SAD.
Nemci su imali najvi{e posla slawem 254.000 zarobqenih srpskih i
slovena~kih vojnika i oficira (sve, osim Jevreja, pustili su ku}i) u za-
1037
êr~il je 13. aprila britanskom konzulu u Beogradu Kembelu poslao poruku da „ne
razume za{to kraq ili vlada moraju napustiti otaxbinu koja je velika, brdovita i puna
naoruànih qudi... Da bi (Nemci – A. B.) pobedili srpsku vojsku, morali bi za wima posla-
(W. Churchill, The Second...,
ti pe{adiju, a to bi bila prilika da ih pobiju” (W. Second..., str. 197). Me|u-
tim, kad mu se samo nekoliko dana kasnije ukazala mogu}nost da pokaè kako se to radi, slo-
ìo se sa evakuacijom svojih invazionih ~eta. Pri tome se izgovarao „da protiv voqe gr~-
kog vrhovnog komandanta ne moèmo ostati u Gr~koj i na taj na~in je izloìti pusto{ewu”.
Takvo je bilo mi{qewe Papagosa, s kojim se sloìo i kraq (O. (O. c., str. 199-203). Grke nije
slao u brda, iako je me|u wima Olimp, gde bi im mogli bogovi pomo}i. Kada se Milo{ Tupa-
win, zamenik Milana Gavrilovi}a kao predsednika Srpske seqa~ke stranke i jedan od stu-
bova kasnijeg dràvnog udara, jo{ u novembru 1940. godine, u ime tajnog vladinog odbora,
zanimao kod britanskog mornari~kog ata{ea da li bi Britanija bila sposobna da po{aqe
dovoqan broj brodova u Gr~ku za eventualnu evakuaciju jugoslovenske vojske, Forin ofis je
savetovao Kembelu da podsti~e pobuweni~ki duh bez suvi{nog razmi{qawa o evakuaciji.
îtalac moè i sam prebrojiti broj permutacija êr~ilovih kriterijuma.
robqeni{tvo i odràvawem reda na putevima, prepunim vojnika koji su

beàli. Nema~ki gubici su iznosili svega 150 mrtvih, duplo vi{e rawe-
nih i nekolicinu nestalih. Od tih sudbonosnih dana, Beograd, koji je u
no}i 12. aprila skoro prazan „zauzeo” jedan izvidni~ki SS vod pod ko-
mandom poru~nika, poznavali smo samo jo{ po:
„Vor der Kaserne
Bei dem grossen Tor
Stand eine Laterne
Und steht sie noch davor
...
Wie einst Lili Marlen’,”
I do beskona~nosti, koja je parala du{u i telo:

„Wie einst Lili Marlen’.”
Ovu nema~ku vojni~ku pesmu, sa opako zanosnim glasom à la Edit Pjaf,

podrugqivo je vrteo Belgrader Rundfunk svake ve~eri ta~no u deset, da je
narod mogao pode{avati sat po woj. Poznavalac Jugoslavije Dankan Vilson
duhovito je parafrazirao êr~ila, po kojem je 27. marta „jugoslovenski
narod rano jutros na{ao svoju du{u”1038: „Ubrzo zatim izgubio je svoje te-
lo”, zapisao je.1039 Zaboravio je da doda: „Tako|e po zasluzi Mr. Churchilla”.
Adam Pribi}evi}, nekada{wi predsednik Samostalne demokratske stran-
ke, sam je izrazio misli sve trojice na balkanski na~in, ovako: „Jugoslove-
ni su 25. marta 1941. godine pali na le|a, Srbi su 27. marta stali na noge.
To su platili sa najmawe milion srpskih ìvota... ekonomskim uni{te-
wem zemqe i gubitkom slobode.”1040
Slovenija je ostala na margini glavnih vojnih doga|aja. Moj {kolski
drug sa Ledine Vid Bratov` pri~ao mi je kako je sa vodom vojnika na Qu-
bequ spre~io Vermaht da pre|e granicu; potom su se povukli (po wemu ta-
mo{wi trg nosi ime Bratovèv trg, ali zbog kasnijih partizanskih juna-
{tava). Sigurno je bilo jo{ takvih vojno bezna~ajnih doga|aja, ali vi{e
izmi{qenih. Prema tzv. Jerusalimskom proglasu slovena~kih ~lanova ju-
goslovenske
goslovenske vlade 20. aprila 1941. godine, „Slovenci su se u tim te{kim
~asovima pokazali kao najdisciplonovaniji i najpo`rtvovaniji gra|ani i
1038
Tako se izrazio u pozdravnom govoru konzervativcima; W. Churchill, The Second...
Second...
III, str. 148.
1039
D. Wilson, Tito
Tito´´s...,
..., str. 19.
1040
A. Pribi}evi}, „Crna i crvena...”, Dokumenti
Dokumenti...,
..., str. 26.
odli~ni vojnici. Na{i pukovi su istrajali do kraja. Slovena~ki Maribor

Maribor
su neprijatequ vi{e puta oteli iz ruku”, ali ova tvrdwa deluje vi{e kao
sredstvo za podsticawe patriotizma, nego opis stvarnosti.
Mnogi studenti su se posle bombardovawa Beograda, u èqi da u~e-
stvuju u odbrani otaxbine, posle pateti~nog pohoda tzv. Akademske legije
po qubqanskim ulicama, odvezli prema Novom mestu i daqe, prema Kar-
lovcu, gde je trebalo da vojska organizuje drugu odbrambenu liniju, ali,
umesto na jugoslovensku vojsku u àru borbe, naleteli su na usta{e i Nem-
ce, koji su ih razoruàli. Partija, koja je bila me|u glavnim organizato-
rima, svojim pre|a{wim razornim radom bila je o~igledno isuvi{e uspe-
{na da bi se na taj na~in ubacila u armiju i rasto~ila je iznutra1041. Mom-
ci su jo{ bili sre}ni {to su se mogli ìvi vratiti ku}i. Vojnika vi{e
nije bilo nigde na vidiku, vi{e nisu vr{ili ni uobi~ajene straàrske
du`nosti. Podoficiri su ih s mukom zadràvali u kasarnama. U artiqe-
rijskoj kasarni na Dunajskoj cesti, opremio sam se vojni~kom uniformom i
pu{kom, kao u samoposluzi. Prvog dana, dok su nema~ki avioni nisko prele-
prele-
tali Qubqanu, s dvojicom sli~nih junaka straàrio sam kod „ferfleks-
„ferfleks-
Verpflegungmagazin) /magacin s namirnicama/ – izraz koji se
magacina” ((Verpflegungmagazin)
zadrào jo{ iz Prvog svetskog rata – s desne strane Dunajske ceste, n
nekako
ekako
po sredini izme|u Beìgrada i Stoìca. Nismo mogli na}i kaplara koji
je trebalo da ide sa nama kao na{ komandir. Sva sre}a {to nisam znao da
rukujem pu{kom, jer su me svrbeli prsti da prema avionima „na pozdrav”
po{aqem nekoliko hitaca. Tako mi je preostalo da puzim uz spoqne zido-
ve i pazim da u pravom trenutku pre|em na osojnu stranu wihovog leta i da
pri tome ne izgubim pu{ku.
Kasnije smo nekako do{li do zakqu~ka da je besmisleno ~uvati zali-
he, jer }e ih se ionako do~epati Nemci; zato smo prestali s tim juna~ewem.
Dan-dva posle toga {irom su otvorena vrata kasarne, iz koje je prema gra-
du provalila masa vojnika, kaplara, kowa i stoke, rekviriranih za potre-
be vojske. Oficiri, ~ak i niì, izgubili su se ranije. Ko je hteo, mogao je
samo da dohvati za povodac odabranog kopitara i odvede ga kud god ho}e.
Mesari su neo~ekivano dobro zaradili. Kowe su uglavnom odveli sami voj-
1041
Prema Titovom izve{taju Kominterni sa kraja maja 1941. godine, partija je u Slo-
veniji sastavila bataqon komunisti~kih dobrovoqaca, umesto da ih je poslala u redovnu
vojsku (J. Broz-Tito, Izabrani
Izabrani...,
..., str. 45). Kidri~, za koga Vidmar u svojim Obrazima kaè
da je oti{ao sa svojim drugovima komunistima „u vojsku kao dobrovoqac”, verovatno je pri-
padao tom komunisti~kom bataqonu, ako, naravno, bataqon nije samo plod ma{te. U svakom
slu~aju, Tito ga je naknadno nemilosrdno kritikovao.
nici. Me|u wima je bilo Slovenaca, oni su znali kuda s wima. Na Glavnoj
èlezni~koj stanici stajalo je nekoliko vozova koji vi{e nikuda nisu mo-
gli. Qudi su odneli sve, i pre nego su se pojavili Italijani. Tih dana i
jo{ dugo potom, u Qubqani je bilo bugarskih jaja, krupnih le{nika i gr~-
kog vina, kao nikada ranije. Poznavao sam èlezni~are koji su vinom pu-
nili vedrice, lavore – danima se nisu umivali. Iz napu{tenog arsenala
u Parmovoj ja sam doneo ku}i telefonsku centralu, u~inila mi se vojno
zna~ajna, ali me je otac naterao da je navrat-nanos odnesem natrag. U ùrbi
sam samo uspeo da je onesposobim.
4
Drugi deo – KO
OMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM... 701
KOMUNISTIMA SE NE @URI SA OTPOROM...
Sve ovo nesumwivo je doprinosilo organizaciji oruànog otpora. Stva-

ralo je izuzetno povoqnu, naelektrisanu atmosferu, u kojoj je bilo jo{
samo pitawe vremena ko }e uspeti da je razbukta. Ve} u aprilu, po {uma-
ma jugoisto~ne Srbije (pre svega, na planini Jastrebac zapadno od Ni{a i
u pravcu prema Kosovu), pa i drugde, pojavile su se skupine ~etnika, ~iji
je veliki deo povezivao junak gerilskog ratovawa iz Prvog svetskog rata,
stari vojvoda Kosta Milovanovi} Pe}anac, predsednik Udruèwa srpskih
~etnika izme|u dva rata. Komandant Pete armije jugoslovenske vojske ga
je u toj funkciji, u ime wene Vrhovne komande, jo{ tokom aprilskog rata,
ovlastio za organizaciju ~etni~kog delovawa na okupiranoj teritoriji.
Zato je Pe}anac 28. juna 1941. godine, na pogorju Vidojevica ju`no od Pro-
kupqa, sazvao zbor i objavio po~etak borbe protiv zavojeva~a. U stvarno-
sti, wegovi ~etnici su se borili prvenstveno protiv Arnauta (Albanaca),
koji su na srpsku teritoriju upadali preko ju`ne granice. Samostalnu sku-
pinu organizovao je i podoficir Budimir Ili}, koji se proglasio vojvo-
dom cerskim. Krajem aprila u dolini Pomoravice (Pomoravica je jedna od
pritoka Zapadne Morave), od vojnika-povratnika razbijene vojske, sabrala
sabrala
se grupa ~ije je vo|stvo preuzeo Boìdar ]osovi}, kome je Pe}anac kasni-
je dodelio titulu vojvode javorskog. Optuìvali su ga za napade na mirno
stanovni{tvo, u prvom redu za pqa~ku. U isto vreme, na Zlatiboru se po-
javila skupina ~etnika Radomira ]eki}a, koji se kasnije tako|e uzdigao
u vojvodu. Takvih je u Srbiji bila nekolicina.
Pravo u {ume
General{tabni pukovnik Dragoqub Draà Mihailovi} bio je u vre-

me nema~kog napada na~elnik operativnog odeqewa {taba Druge armije,
sa glavnim {tabom u Sarajevu, koja je tada zauzimala odbrambene poloà-
je u isto~noj Slavoniji i zapadnoj Vojvodini. Glavni {tab je imala i u \a-
\a-
kovu, skoro na ma|arskoj granici. Na rat se tek pripremala. U prvom redu,

tek tada je mobilisala potrebno qudstvo, ali se istovremeno i raspadala.
Napu{tali su je ne samo vojnici, ve} i mnogi oficiri. Zbog opasnosti da
}e biti opkoqena, Vrhovna komanda je naredila Drugoj armiji da se povu~e
povu~e
ju`no od Save. Prelazila je preko mosta kod Br~kog. Delove koji su prvi
uspeli da pre|u, a bilo ih je samo jo{ za jednu pe{adijsku diviziju sa ne-
{to artiqerije, napadali su usta{e, dok je zaostalima 11. aprila sa zapa-
da udario u bok nema~ki êtrdeset {esti oklopni korpus, koji je tako|e
ve} pre{ao Savu, a 13. aprila jo{ i êtrnaesta oklopna divizija koja je
prodirala za zapada preko Bawa Luke. Major Veselin Misita poku{ao je
kod Doboja da artiqerijom zaustavi wene delove. Otpor Druge armije za-
ka~io je i napad usta{a koji su zauzeli Derventu, u kojoj su bili neki we-
ni delovi. Bila je prakti~no razbijena i u strahovitom rasulu. Prema na-
redbi Vrhovne komande, 15. aprila poloìla je oru`je. Mihailovi} je pre
toga, 13. aprila, po nalogu armijskog komandanta, generala Dragoslava Miq-
kovi}a, u Gra~anici blizu Doboja, sastavio motorizovani odred, u koji je
ukqu~io i delove motorizacije Vrbaske divizije. „Brzi odred” je ve} na-
rednog dana oduzeo usta{ama Derventu, probio se skoro do Bosanskog Bro-
da, ali su ga dan kasnije Nemci razbili.1042
Mihailovi} je morao da se povu~e do Doboja. Odbio je zapovest Vrhov-
ne komande od 15. aprila da ostane tamo gde se zatekao, da prestane sa otpo-
rom i da preda oru`je. Mislio je da je zapovest primila samo wegova Dru-
ga armija i da se ostale jo{ bore. Sa nekolicinom pratilaca uputio se u
planine ju`no od Doboja da se probije do Drine, gde }e se, ra~unao je, voj-
ska kona~no dati na odbranu. Po{to se u tome prevario, u nameri da samo-
stalno organizuje otpor protiv okupatora, uputio se u planine zapadne
Srbije. Sve vreme puta pridruìvali su mu se, ali i napu{tali, ofici-
ri i vojnici, koji se isto tako nisu hteli predati. Pre nego {to je preko
planine Maqen stigao u zaselak Struganik, gde je ìveo wegov prijateq
major Aleksandar – Aca Mi{i}, odlu~io je da organizaciju otpora zapo~-
ne na Ravnoj gori.1043 Rodom je, ina~e, bio iz mnogo ju`nije Ivawice; zbog
1042
Za detaqniji opis pobrinuo se M. Deroc, British
British...,
..., str. 105 sl. Mihailovi} je u raz-
govoru sa poru~nikom Nikolom Milovanovi}em u selu Zaostro kod Berana, gde je imao svoj
{tab tokom bekstva iz Lipovog u Srbiju, priznao da u aprilu 1941. godine nije uspeo da slo-
mi usta{e u Derventi (N. Milovanovi}, „Bio sam...”, „NIN” br. 1968, 17. novembra 1968).
1043
Ravna gora je retko po{umqena, te{ko dostupna planina, koja se kao pqosnato sed-
lo proteè ispod planine Maqen na zapadu ka planini Suvobor na istoku. Zato mnogi ko-
riste ime Suvobor za sedi{te Mihailovi}evog {taba. Bila je spremna za boravak zbog ve-
likog broja pastirskih koliba. Najvi{e uzvisine Ravne gore dostiù oko 800 metara. Naj-
Drugi deo – KO
smrti roditeqa pre{ao je kod rodbine u Beograd, ali prerano da bi ta

okolnost
okol nost mogla uticati na wegovu odluku. Tada je s wim bilo 26 oficira,
podoficira i vojnika koji se, kao i on, nisu predali Nemcima, niti su se
vratili svojim ku}ama.1044
Mihailovi} je 10. maja na Ravnoj gori sve~ano objavio da ne priznaje
kapitulaciju i da se rat protiv Nema~ke nastavqa, kao i to da }e borbu vo-
diti kao ~etni~ku, tj. gerilsku.1045 Na svojoj komandi razvio je zastavu ê-
ê-
trdeset prvog puka, koju je 12. aprila od napada êtrnaeste nema~ke oklop-
ne divizije spasio narednik Boà Perovi}. Posle povla~ewa wegovog pu-
ka, razneli su most u Br~kom i za izvesno vreme spre~ili prelaz. Na sa-
stanku sa pukovnikom B. Panti}em, potpukovnikom D. Pavlovi}em i majo-
rima A. Mi{i}em i M. Palo{evi}em, od 14. do 16. maja u Struganiku, do-
govorio se o taktici i organizaciji ~etni~kog ratovawa. Osnovao je „Gor-
ski {tab”, zapo~eo da sastavqa „~etni~ke odrede u slobodnim planinama”
i da preuzima komandu nad grupama koje su nastajale samostalno. Preko ~et-
ni~kih organizacija u Beogradu, pre svega, @arka Todorovi}a i wegovog
brata, majora Bo{ka, koji ga je imenovao komandantom Beograda (poznajemo
ga iz Bosne), povezao se sa britanskom obave{tajnom slu`bom. Glavni kana-
li su se odvijali uz pomo} turskog i ameri~kog konzulata u Beogradu, pre-
ko Lisabona i Carigrada (ameri~ki konzul Blis Lejn napustio je Beograd
vi{i vrh Maqena je 300 m, a Suvobora jedva 50 m vi{i. Najbliì ve}i gradovi su Gorwi
Milanovac, na istoku, Vaqevo, na severozapadu, i Poèga, na jugu.
1044
Preuzeo po R. Kneèvi}, „Po~eci pokreta otpora”, Kwiga Kwiga...... I, str. 7-14, i M. Stan-
kovi}, „Sa Draòm od Br~kog do Ravne Gore”, KwigaKwiga... ... I, str. 15-27. J. Marjanovi}, DraàDraà...
... I,
str. 61 sl., koji o tada{wem pona{awu Mihailovi}a govori omalovaàvaju}e, naàlost, ne
kaè na kom frontu i u kojim jedinicama vojske i s kakvim uspesima su se borili protiv
osvaja~a, na primer, Tito i ~lanovi wegovog politbiroa. Mihailovi} je, jo{ na putu za Rav-
nu goru sa svojim pratiocima od 20. do 23. aprila, prekinuo èlezni~ku prugu Zavidovi-
}i-Han Pijesak, 25. aprila odbio je napad grupe Muslimana iz Olova, 26. aprila je iz za-
sede napao nema~ku kolonu severno od Han Pijeska, 29. aprila se kod Starog Broda severno
od Vi{egrada sa svojim qudima brodom prevezao preko Drine i jo{ istog dana pre{ao srp-
sku granicu. Petog maja probio je obru~ u koji su ga u blizini Kalu|erskih bara sabili
Nemci. Tada je morao spaliti ceo arhiv i osloboditi se svih kowa (za opis doga|aja sa ne-
ma~ke strane I. Avakumovi}, Mihailovi}
Mihailovi}...,
..., str. 14-15).
1045
Od tada mnogi pisci navode da je Mihailovi} otporom preduhitrio kako ostale
pokrete otpora, tako i Tita. J. Marjanovi}, Draà
Draà...,..., str. 57 sl., koji bi svim snagama hteo da
dokaè suprotno, navode}i u tu svrhu brojne antifa{isti~ke pokrete uzdu` i popreko Ev-
rope, ali treba upozoriti da su, po pravilu, bili nekomunisti~ki. To vaì i za primorske
tigrovce, koji su na na{oj teritoriji i u nekada{woj Jugoslaviji pripalili prvu vatru
oruànog otpora. Za takmi~ewe izme|u Tita i Mihailovi}a, ako ga ko èli, i ti dokazi dokazi ni-
su zna~ajni, kao ni Marjanovi}evi.
tek 16. maja 1941. godine). Zna~ajnu vezu uspostavio je dr Milo{ Sekuli},
koji je preko Carigrada preneo u London Memorandum Srpske pravoslavne
crkve, u kojem je crkva izvestila vladu o usta{kim pokoqima i molila za
pomo} saveznika. Kasnije, kad su Nemci kao odgovor na ameri~ki zahtev da
zatvore sve svoje konzulate u SAD, zatraìli odlazak i preostalih ame-
ri~kih konzularnih slu`benika iz Beograda – {to se dogodilo 15. jula –
Mihailovi} je ve} sa Britancima bio u povremenoj radio-vezi. Me|u wimawima
je zna~ajnu ulogu igrao Tom Masterson u Kairu, predratni na~elnik SOE u
Beogradu, kao i saradnik iste slu`be V. Bejli, koji je tada bio u Jerusali-
mu. U to vreme su se u britanskim i drugim javnim glasilima po~ele
po~ele javqa-
ti prve vesti o ustanku u Jugoslaviji. Do kontakata sa izbegli~kom vladom
u Londonu do{lo je kasnije, posredovawem Britanaca. Bar jedan od razloga
za zaka{wewe mogao bi biti u pretpostavci da je Mihailovi} izbegli~ku
vladu, zbog pristanka na kapitulaciju, smatrao izdajni~kom. Me|utim, i
protiv Mihailovi}a, kao poznatog pristalice Apisa, postojali su jaki raz-
lozi za dvoumqewe. Najgore razloge su imali upravo predsednik vlade Si-
movi} i ministar vojske, general Bogoqub Ili}, ~ija se Vrhovna komanda
nalazila u Kairu. Zalagawem Britanaca, sporovi su nekako izgla|eni.
Mihailovi} je nastojao da uspostavi saradwu sa Pe}ancem, ali ga je
stari vojvoda svisoka odbijao. Mihailovi}u je poru~io da ga uzme za na~el-
nika svog {taba ako ga èli. Naàlost, Pe}anac se ve} tokom leta 1941. go-
dine odlu~io za saradwu sa okupatorom. Posle uvodnog sastanka sa opunomo-
}enicima SD i na~elnikom gestapoa u Beogradu, dr Karlom Krausom, na
sastanku u selu Plo~nik kod Ni{a, formalno se obavezao na saradwu sa
Nemcima. Dvadeset sedmog avgusta, na zboru uz dvadesetak svojih vojvoda i
200 ~etnika, na planini Bukuqa isto~no od Aran|elovca, proglasio se ko-
mandantom svih ~etnika u dràvi, izjaviv{i da preuzima odgovornost za
red i mir i pozvao sve ustanike po {umama da mu se pridruè. Za nepoko-
ravawe wegovim naredbama poznavao je samo jednu kaznu – smrt.1046 Wegovog
vaqevskog zapovednika, Nikolu Kalabi}a, s nekoliko ~etnika, razoruà-
la je ~eta Mihailovi}evog kapetana Mirka Smiqani}a „Petar Mrkowi}”
i zaplenila mu zastavu Koste Pe}anca, na kojoj je bila ispisana parola:
„Dole komunizam, dole Draà bandit!” Odvela ga je na Ravnu goru, gde je
pristupio Mihailovi}u.
Od oficira koji su rano priznali Mihailovi}evu komandu, treba po-
menuti majora Dragutina Keserovi}a, koji je pred Nemcima pobegao iz Ca-
1046
Pe}anca je u junu 1944. godine u Sokobawi uhvatila trojka Mihailovi}evih ~et-
nika i ubila ga.
Drugi deo – KO
ribroda (kasnije Dimitrovgrad), dejstvovao u okolini Kru{evca i bio po-

vezan sa Pe}ancem, kao i rezervnog kapetana Vojislava Luka~evi}a na pla-
nini Goliji, na granici sa Sanxakom. U isto~noj Bosni, u prvom redu zbog
usta{kog nasiqa, s pokretom otpora zapo~elo je vi{e vo|a, pa i obi~nih
seqaka, a od juna tamo je dejstvovao Mihailovi}ev opunomo}enik major Bo-
{ko Todorovi}. General{tabni major Jezdimir Dangi}, koji je isprva bio
u okupatorskoj àndarmerijskoj slu`bi, u jesen 1941. godine, sa trideset
àndarma i nekolicinom naoruànih dezertera, pre{ao je Drinu ju`no od
Qubovije i uputio se u bosanska brda, gde se ubrzo pot~inio Mihailovi-
}u. U Crnoj Gori nije hteo da kapitulira general Quba Novakovi}, koji je
komandovao jugoslovenskim ~etama na albanskoj granici. Okupio je mawu
grupu ~etnika.1047
Izbegli~ka vlada je za kontakte s Mihailovi}em po~ela koristiti
radio-vezu, koju su pod oznakom YTHS, a zna~ila je ratni brod Velebit,
uspostavili wegovi amateri (me|u wima se naro~ito isticao Slovenac ka-
petan Joè Pevec). Kad su namestili stanicu, razaslali su pozive na sve
strane. Uhvatili su ih na nekom britanskom (francuskom?) ratnom brodu u
blizini Malte. Wihov izve{taj brod je prosledio u London, 15. septembra
ga je primila vlada, a 25. septembra potvrdila wegov prijem preko BBC
BBC-ja.
-ja.
Posle provere verodostojnosti obe strane, veza je 6. oktobra po~ela da dej-
stvuje preko Malte.1048 Kad je na Ravnu goru stigao kapetan B. Hadson, do-
„Villa Resta” za vezu sa Kairom, a pre-
neo je Mihailovi}u {ifre i kqu~ „Villa
ko wega sa vladom u Londonu. Prenos izve{taja preko Vile Reste kontroli-
sala je britanska vlada. Po{to su Mihailovi}eve vesti bile neo~ekivano
povoqne, vlada je po~etkom oktobra prihvatila wegov pokret otpora i na
toj liniji po~ela sara|ivati sa britanskom vladom. Ubrzo potom, na zahtev
zahtev
kraqa Petra II, koji je u me|uvremenu (8. septembra 1941. godine) postao pu-
noletan, Mihailovi}a je priznala i britanska vlada, naro~ito wen pred-
sednik êr~il. General Simovi} je 15. novembra preko Radio Londona sa-
1047
Novakovi} se kasnije pridruìo Mihailovi}u, ali zbog neprimerenog pona{awa
(verovatno i ambicija) morao je da napusti Ravnu goru. Pre toga je bio Pe}an~ev vojvoda,
ubrzo se osamostalio i privukao za sobom nekolicinu Pe}an~evih zapovednika, pre svega,
majora Keserovi}a i potpukovnika Milutina Radovi}a. U~estvovao je u neuspelom zauzi-
mawu Kru{evca, nastojao je da preuzme vo|stvo u zauzimawu Kraqeva, ali major \uri} nije
hteo da mu se pot~ini. Kad su ga partizani spasili iz zarobqeni{tva Boè Javorskog,
pridruìo se Titu, koji je hteo da ga iskoristi za pridobijawe ~etnika. Tako je po~etkom
1942. godine boravio u Fo~i.
1048
J. ]elevi}, „Iz prvih meseca”, u R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga...
... I, str. 177-189; R. i @. Kne-
èvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 25. sl.
op{tio celom svetu da je Mihailovi} komandant svih jugoslovenskih oru-

ànih snaga u otaxbini i pozvao sve ustanike da mu se podrede. Od toga da-
na wegovi ~etnici dobili su ime „Jugoslovenska vojska u otaxbini” (JVuO),
koje se nije u~vrstilo. Mihailovi} i wegov pokret postali su najsvetlije
zvezde na savezni~kom medijskom nebu. Odu{evqewe je bilo toliko, da mu
je BBC dugo vremena ~ak sluìo za prenos {ifriranih zapovesti i uput-
stava do wegovih, ina~e te{ko dostupnih, lokalnih zapovednika.
Mihailovi}ev nastup mogu}e je objasniti tradicijom vekovnog srp-
skog osloba|awa ispod turskog jarma, od Kara|or|evog ustanka 1804. godine,
preko ustanka u Bosanskoj krajini 1875. godine – koji je vodio ~etni~ki voj-
voda Petar Mrkowi} (kasniji kraq Petar I Kara|or|evi}) – primerom Ga-
vrila Principa, koji je u Sarajevu, na Vidovdan 1914. godine, ubio aus-
trijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u provokativnoj poseti
– i tako postao neposredna posledica i nastavak srpskog „Boqe rat nego
pakt” od 27. marta 1941. godine. Nebrojeni Srbi, naro~ito oficiri, nisu
priznavali nema~ku okupaciju, nego su hteli da nastave borbu po ugledu
na svoje pretke – kao ~etnici. U ìvom se}awu bio im je, ako ve} nisu bili
bili
i wegove pristalice, Apis, koji je jo{ pre Balkanskih ratova li~no pod-
sticao komitstvo u Makedoniji, tada jo{ pod turskom vla{}u, pomagao u
pripremi ustanka u Bosni, tada jo{ austrougarskoj, a za nemilosrdnu oru-
ànu borbu protiv austrougarske okupacije po~etkom Prvog svetskog rata
u pozadini je organizovao dobrovoqne ~etni~ke odrede. Mihailovi} je bio
me|u onima koji su se tokom zime 1915. godine povla~ili preko âkora i
kroz Albaniju na gr~ka ostrva, najvi{e na Krf. Zna~ajan je bio i uticaj
starog vojvode Ilije Trifunovi}a – Bir~anina i wegove „Narodne odbra-
ne”, koja je osnovana po~etkom veka za organizaciju gerilskog ratovawa pro-
tiv Turaka, Bugara i Austrijanaca. Jedini u dràvi imao je pravo dodeqi-
vawa titule „vojvoda”; samozvanih i Pe}an~evih bilo je mnogo vi{e nego
pravih.
Prema nekim stranim izve{tajima, Mihailovi} se, navodno, u Vrhov-
nom {tabu jugoslovenske vojske specijalizovao za gerilsko ratovawe. Pred-
ratni soevac (SOE) A. Glen tvrdi, ~ak, da je u jugoslovenskom general{ta-
bu postojalo specijalno odeqewe za organizaciju pokreta otpora za slu~aj
slu~aj
neprijateqske okupacije.1049 Mora da je istinito bar ne{to od toga. Odeqe-
we se zvalo êtni~ka komanda, postojalo je od aprila 1940. godine, a wegov
na~elnik je bio general Mihailo Mihailovi}. Po jedan bataqon ~etnika
pod komandom
komandom brigadnog generala bio je dodeqen svakoj armiji, ukupno je,
1049
A. Glen, Footholds
Footholds...,
..., str. 124.
Drugi deo – KO
zna~i, bilo {est bataqona, namewenih borbi protiv pete kolone i diver-
zija. Zbog protivqewa nekih hrvatskih politi~ara, ~etni~ke bataqone
preimenovali su u juri{ne. Komandant Prvog juri{nog bataqona, na pri-
mer, bio je major Palo{evi}. Po{to je Draà 1938. godine postao na~elnik
op{teg odeqewa Vrhovne vojne inspekcije, ~iji je zadatak bio da u armi-
ju uvodi novine u ratovawu, verovatno nije mogao mimo ~etni~kog ratova-
wa, pa ni mimo obave{tajne delatnosti, naro~ito zato, jer je tu delatnost u
Vrhovnom {tabu vodio wegov prijateq @arko Popovi}. S tim je i sam imao
neka iskustva jo{ iz vremena dok je bio vojni ata{e u sofijskoj i kasnije u
pra{koj ambasadi. Me|utim, za na~elnika êtni~ke komande verovatno ga
je promovisala promena imena na vrhu. Zanimqivo je da ga je tada{wi mi-
nistar vojske i mornarice, general Milan Nedi}, jo{ u oktobru udaqio iz
Vrhovne inspekcije, jer se, izme|u ostalog, nije slagao sa Mihailovi}e-
vim zagovarawem ~isto srpskih, hrvatskih i slovena~kih vojnih jedini-
ca.1050 Trebalo je da ode u operativu. Imao je sre}e. Zbog nesuglasica sa kne-
zom Pavlom, ministar ga je preduhitrio. Osmog novembra morao je podneti
ostavku on (Nedi}).
Me|utim, za Mihailovi}a je vreme komitskog ~etni{tva, kad se nisu
obazirali na `rtve, odavno pro{lo. Nikada nije zaboravio stra{an pokoq
Srba tokom Prvog svetskog rata. Jo{ mawe, svakako, Kosta Pe}anac, koji ga
je, takore}i, izazvao. Godine 1917. srpska i savezni~ka komanda u Solunu,
tada poru~nika, izbacila ga je iz aviona vi{e od 200 kilometara duboko
iza predwih poloàja Centralnih sila, da organizuje narodni ustanak na
podru~ju pogorja Toplica, jugozapadno od Ni{a, i tako iz pozadine po-
mogne proboju Solunskog fronta. Stanovni{tvo mu se odmah pridruìlo,
na hiqade qudi, ali planirana ofanziva Antante neo~ekivano je odgo|e-
na. Za odmazdu, Bugari su zajedno sa Nemcima pobili skoro 9.000 qudi i
spalili vi{e od 40.000 ku}a. Pe}anac isto tako nije mogao zaboraviti ka-
ko je od 15.000, u nevoqi regrutovanih mladi}a, koji su preko Albanije mo-
rali da se probiju na Krf, preìvela samo ~etvrtina. U Drugom svetskom
ratu Nemci su se, od surovih vojnika Prvog svetskog rata, preobrazili u
zlo~ina~ke masovne ubice civilnog stanovni{tva. U ustanku treba biti ma-
we nestrpqiv, mislio je, boqe je koristiti mozak nego nepromi{qeno na-
siqe nad okupatorima. Zaklati i pobe}i, a neduàn narod prepustiti osve-
ti, nije naro~ito te{ko, a jo{ mawe juna~ko delo.
1050
Mihailovi} je kasnije ideju i ostvario. Prvog decembra 1944. godine izdao je na-
redbu po kojoj se JVuO sastoji od tri posebne armije, srpske, hrvatske i slovena~ke. Dodao
(Zbornik...
je ~ak i samostalnu Skupinu muslimanskih korpusa (Zbornik ... XIV/4, str. 430-432).
Mihailovi}evo prvenstvo u ustanku bilo je vi{e formalne prirode.

Sam ga sme{ta u 15. april, kad se usprotivio op{toj kapitulaciji. Kneè-
Kneè-
vi}i po~etkom otpora smatraju 28. maj 1941. godine, kad su se Mihailovi}e-
vi ~etnici sukobili sa Nemcima kod sela Quqaci, izme|u Gorweg Mila-
novca i Kragujevca.1051 Ako Mihailovi} nije hteo da opona{a krvolo~nost
komitskog ratovawa, u prvom redu, da spre~i nepotrebne `rtve kako me|u
svojim borcima, tako i me|u stanovni{tvom, morao je da, kao rodoqub, ve-
oma bri`qivo bira forme otpora protiv zavojeva~a, pre svega, trenutak
za odlu~uju}i udarac. Kao {to smo ve} videli, na to su ga upozoravale obe
londonske vlade, kako jugoslovenska, tako i britanska.
Iako Mihailovi}evo prvenstvo u ustanku nije zna~ilo da je èleo da
preduhitri partizane u napadima na okupacione snage, ~etnici, odnosno,
ustanici – koje komunisti nisu priznavali za partizane – ipak su ih pre-
duhitrili, premda su to mnogi u~inili protivno wegovim èqama. Par-
tizani su kao po~etak ustanka protiv okupatora slu`beno proglasili 7.
jul 1941. godine, kad je komandir Ra|evske ~ete Vaqevskog odreda – broji-
la je svega deset boraca – @ikica Jovanovi} – [panac, u selu Bela Crkva
kod Vaqeva, ubio dvojicu srpskih àndarma. Okupqene seqake je nagova-
rao da se pridruè partizanima i, kad su àndarmi hteli da ga uhapse,
pucao je na wih. Izborom ovog ~ina kao po~etka ustanka, naglasili su su-
{tinu otpora: otpor protiv doma}e vlasti, tj. revolucija. Po{to je 7. jul
1941. godine stigao posle 22. juna, ujedno su naglasili poslu{nost Komin-
terni, koja ih je tek posle ovog datuma naterala na ustanak. S druge stra-
ne, ve} je u naredbi komandanta Druge nema~ke armije 28. aprila 1941. go-
dine
di ne pomenut napad „komitske bande (u srpskim uniformama)” na Nemce,
kad su u nekom selu hteli oduzeti oru`je seqacima. Toj bandi je mnogo vi-
{e pripadala ~ast prvenstva u ustani{tvu, ne samo zbog vremenske pred-
nosti i masovnosti, nego i zbog prvih represalija nad Srbima u razmeri
1:100, koje su usledile jo{ istog dana. Svakako, ovaj sukob nije ukazivao na
revolucionarnu su{tinu ustanka u onoj meri u kojoj je to bilo pucawe na
predstavnike „svega onoga {to se vi{e ne sme ponoviti”. Van Srbije, poseb-
no u Hrvatskoj, u Lici i na Kordunu, zbog usta{ke strahovlade buknuo je
masovni ustanak ~ak pre 7. jula i bio je izrazito narodnooslobodila~ki.
Sli~no je bilo i u isto~noj Hercegovini, gde su zbog usta{kog pokoqa Srba
srpski ustanici 21. juna razoruàli àndarmerijsku stanicu u Lukav-
cu, kasnije zaposeli Nevesiwe, napali Gacko i Avtovac, 3. jula udarili na
tri kolone usta{a i domobrana i presekli im pristup na oslobo|ena pod-
1051
Sloboda...,
..., str. 18.
Drugi deo – KO
ru~ja, itd. Po{to su „inicijativu za ustanak dali anglofilski reakcio-

narni elementi”,1052 partijski prvaci su, uprkos neprestanom nagla{ava-
wu potrebe za jedinstvenim otporom, }utke prelazili preko wih, iako su
ispuwavali prvi uslov za po~etak ustanka: „ne pre 22. juna”. Kao {to }emo
videti, taj uslov su ispunili i tigrovci, ali su ih partijski prvaci una-
pred otpisali.
Nema~ki izve{taji sve ~e{}e navode takve napade. U izve{taju {ta-
bu nema~ke [ezdesete pe{adijske divizije mesec dana kasnije, 28. maja
1941. godine, po prvi put je izri~ito pomenuto ime ~etnik. O wima kaè
da su „srpski politi~ki fanatici”.1053 Ko su uistinu bili, kako su poli-
ti~ki bili usmereni, nije poznato. Do ve}ih ~etni~kih sukoba sa Nemci-
ma do{lo je tokom leta 1941. godine. Neki ~etni~ki komandanti koji su or-
ganizovali odrede na proslavqenom Ceru (Cerski ~etni~ki odred kape-
tana Dragoslava Ra~i}a), u Podriwu i u pore~ju Jadra izme|u wih, oslo-
bodili su mnoga mesta i zauzeli ve}e teritorije. Nisu se ograni~avali na
mawa naseqa. Posledwih dana avgusta major Veselin Misita, sa vi{e od
hiqadu svojih jadarskih ~etnika, zauzeo je Bawu Koviqa~u na severnim
padinama Podriwa, rudarsku Zaja~u na planini iznad wih, a 31. avgusta i
Loznicu. U tom napadu neprijateqski metak pogodio ga je u ~elo.1054 Pao je
na mestu mrtav, a komandu je preuzeo major Mi{i}. I. Avakumovi} stoga
31. avgust smatra prvim danom ustanka u Srbiji.1055 Tog dana su vaqevski
partizani zauzeli rudnik antimona Stolice, a Krupaw su, posle trodnev-
ne „krvave” bitke 4. septembra, zauzeli poru~nik Ratko Martinovi} i pop
Vlada Ze~evi}. Tada su jo{ bili ~etnici. Milo{ Mini} je u ne{to kasni-
jem izve{taju ovu bitku isto tako proglasio po~etkom ustanka u zapadnoj
Srbiji.1056 Kaè, dakle, da bez ~etnika nije bilo ustanka i da se u vezi sa
tim slaù tada{wi ~etni~ki i partizanski izvori i da je do ustanka
do{lo najkasnije 1. septembra.
Mihailovi} se protivio juna~ewu ~etni~kih komandira. Kad su ga
poru~nik Martinovi} i pop Ze~evi} pozvali da do|e sa Ravne gore i pre-
uzme komandu svih odreda u Podriwu, odbio je. Zato su pre{li k partiza-
1052
NOR i i...
... I/2,
/2, 1985, str. 14. Me|u tim „elementima” najpreduzetniji bio je Petar
Samarxi}, vo|a „vidovdanskog” ustanka, kasnije ~etni~ki vojvoda. Komunisti su ga kao „od-
metnika” ubili 1948. godine.
1053
Zbornik...
Zbornik... I, str. 329, 333.
1054
Z. Vu~kovi}, „Ustanak u Zapadnoj Srbiji”, u R. Kneèvi}, Kwiga Kwiga...
... I,, str. 138.
1055
Mihailovi}...,
..., str. 21.
1056
Zbornik
Zbornik... IX,, str. 181; V. Ze~evi}, „Narod srpski traì jedinstvo”, Borba VI, broj
... IX
19, str. 2 (27. novembar 1941).
nima.1057 Pri tome su se pobrinuli da budu posebni. K partizanima su pre-

{li sa svojim ~etnicima kao celina, koja je dobila ime Krupawski ~et-
ni~ki odred i jo{ dugo dejstvovala u pogorju Podriwa. Naredbe za akcije
dobijali su od partizanskog V[-a (Tita),1058 kao da se radi o partizanskom
odredu. Martinovi} je za javna okupqawa izmislio parolu: „@iveo drug
Staqin, neka ìvi kraq Petar II II!”
!” Ze~evi} je kasnije postao ~lan V[-a
i AVNOJ-a, komesar NKOJ-a za unutra{we poslove, posle rata ~lan sa-
vezne vlade, a Martinovi} je napredovao sve do general-pukovnika. Da li
zbog Mihailovi}evog protivqewa po~etnim nastupima popa Ze~evi}a i
poru~nika Martinovi}a i wihovog kasnijeg prelaska k partizanima, wi-
hova po stignu}a qua ~etnika, zakqu~no sa mogu}im prvenstvom u ustanku
postignu}a
(Mini}), moramo ubrajati u postignu}a partizana? Na sre}u, 1. septembar,
kao dan po~etka ustanka (u zapadnoj Srbiji) skoro pola godine zaostaje za
~etni~kim progla{ewem po~etka pokreta otpora i wihovim prvim oru-
ànim
à nim sukobima sa zavojeva~ima.
Umesto protiv fa{isti~kih osvaja~a,

protiv imperijalizma
[esti april 1941. godine nije naterao u {ume – kao Mihailovi}a –

sve. Komunisti su se pokrili po u{ima i ~ekali. Sa Nemcima se nisu upu-
{tali ni u verbalnu borbu. U proglasu „Slovenskemu narodu” s kraja apri-
la 1941. godine, jedinom slu`benom odzivu partije na nema~ki napad na
Jugoslaviju koji se nije mogao izbe}i, CK KPS je pokazao upravo o~arava-
ju}u ne`nost prema wemu. „Mi Slovenci... doìveli smo”, kako po~iwe,
„najgoru nesre}u koja moè zadesiti narod. Slovena~ki narod je potpao pod
vlast tri imperijalizma.” Svaka, i najmawa re~, bri`qivo je promi{qe-
na. Tone Tom{i~ i Miha Marinko, koji su proglas sastavili zajedno sa Ki-
dri~em, pre objavqivawa morali su ga odneti u Zagreb gde su, posle mawih
prepravki, dobili Titov i Kardeqev imprimatur. Sli~no je i u proglasu
CK KPJ od 15. aprila: „Stra{na katastrofa, koju smo mi, komunisti ve}
dugo predvi|ali, pogodila je narode Jugoslavije.” Pribli`no tako je o ne-
sre}i, koja nas je zadesila, govorio i dr Vlatko Ma~ek koji je, posle pov-
ratka iz Beograda 11. aprila, pozvao narod da sara|uje s novim hrvatskim
1057
Po~etak...;
...; prema pri~awu M. Mini}a, mora da se to dogodilo u ok-
tobru. Vidi Zbornik
Zbornik...... IX
IX/1,
/1, str. 282.
1058
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 203.
Drugi deo – KO
vlastima.1059 Dubqe, dakle, partija nije mogla pasti, ako znamo da je, po Ti-
tovim merilima, najdubqe bila dok je „jahala na repu HSS-a”.
U partijskom proglasu, nesre}a koja nas je zadesila – nema~ka okupa-
cija Jugoslavije – prikazana je kao nekakva bo`ja kazna za zlo~in koji smo
skrivili, kao elementarni prirodni doga|aj koji se nije mogao spre~iti, a
da stvarni zlo~inac – Hitler – uop{te ne bude pomenut. „Na na{u zemqu
zagazila je strana imperijalisti~ka peta, kojoj su put utrli nenarodni
reìmi sa svojom nenarodnom i istovremeno nenacionalnom politi politikom.”
kom.”
Me|u napada~ima, CK KPS je krivce za „nesre}u” prona{ao samo u okupa- okupa-
torskim „kapitalisti~kim magnatima” (nema~ku radni~ku klasu o~igle gled
dno
je smatrao svojim saveznikom, jer se, kako je to konstatovao Kardeq, bori
protiv
proti v britanskih
britanskih imperijalista; zato je o wima i o italijanskim vojni-
cima izdao poseban zajedni~ki proglas), a pravi krivci za nema~ki napad
– po wima je – doma}a buròazija. Prema woj je CK uperio klasnu o{tri-
cu nove antiimperijalisti~ke linije. Bio je vrlo precizan: s jedne stra-
ne, krivci su klerikalci, zbog „antisovjetske hajke” i „onemogu}avawa te-
snijeg zbliàvawa Jugoslavije i Sovjetskog saveza”, s druge pak, „JNS i
druga ’napredna’ gospoda” zarad „anglofilske, ratnohu{ka~ke i politike
Sovjetskom savezu”.1060
neprijateqske prema Sovjetskom
Jednom re~ju, za dràvni udar, koji je mesec dana ranije izveo gene-
ral Simovi} i koji je bio izrazito antifa{isti~ki i prodemokratski,
zbog ~ega ga je prihvatila ne samo Jugoslavija, nego ceo svet, kao pravo olak-
{awe posle dugog niza nema~kih pobeda, za posledi~ni nema~ki napad na
Jugoslaviju i okupaciju od strane Sila osovine, CK KPS je krivio kleri-
kalce i „liberale JNS”, svaquju}i na wih odgovornost za udar, udar, dok pro-
tiv fa{izma nije izustio ni slovce. Bojao se da Jugoslavija ne bude uvu-
~ena u rat protiv fa{izma, a time i protiv saveznika Sovjetskog saveza.
Samo to ne.
Takav stav potvrdio je Tito u svom referatu na plenumu CK KPJ u
Zagrebu krajem aprila 1941. godine, kako je to u julu iste godine objavqe-
no u glasilu KPJ Proleter
Proleter,, iako je Simovi}evoj vladi priznao da je „oz-
na~ila korak napred u ostvarewu onih nepomirqivih te`wi...”. U tom re-
feratu je izjavio da }e se jugoslovenski narodi boriti kako protiv izbeg-
li~ke Simovi}eve vlade, koja se „stavila pod pokroviteqstvo Engleske, u
nadi da }e uz pomo} engleskog imperijalizma obnoviti ono staro stawe ko-
je je utamni~ilo jugoslovenske narode”, tako i protiv „celokupne vlada-
1059
Zbornik...
Zbornik... VI/1, str. 17-26 (slov. Izd.); NOR i revolucija..., str. 3-6.
VI/1,
1060
Ve} navedeni Proglas CK KPS s kraja aprila 1941. godine.
ju}e klike Jugoslavije” koja je „bez obzira na nacionalnost bila jedno-

du{no anglofilska.” Pravi zlo~inac je, dakle, jugoslovenska vlada i we-
ni zapadni „pokroviteqi”. To su oni protiv kojih se treba boriti. Pro-
glas je, ina~e, govorio o imperijalisti~kim razbojnicima koji su napali
Jugoslaviju. U trenutku kad je stanovni{tvo imalo ne samo pred o~ima,
nego i za vratom, jednog jedinog neprijateqa, zavojeva~a, bilo bi isuvi{e
riskantno ne pomenuti borbu protiv wega. Me|utim, na svako wegovo po-
miwawe, komunisti su odmah dodavali potrebu za raskrinkavawem kako
svih onih agenata imperijalisti~kih snaga i doma}e buròazije koji ra-
de za zavojeva~e, tako i onih koji rade za Engleze. Nigde nikakvog poziva
u borbu protiv okupatora; antifa{izam je i daqe bio duboko u zamrziva-
~u.1061 I. Avakumovi} konstatuje da su tada gotovo sva partijska zalagawa
bila uperena protiv Zapada. Mi{qewa je da je pomawkawe svake zna~aj-
nije antifa{isti~ke delatnosti razlog {to jugoslovenski komunisti iz-
me|u septembra 1939. i maja 1941. godine uglavnom nisu objavqivali mani-
feste i rezolucije.1062 Ovaj rat, jednostavno, nije bio wihov rat; i ne samo
u Crnoj Gori, gde su komunisti besposleno sedeli po kafanama i sa, ne ba{
prevelikim protivqewem, pozdravqali ispruènom desnicom.1063 Otada
pa nadaqe, opstaje samo oprezno ~ekawe i wegova objektivna posledica –
defetizam.
Da su znali da }e za ne{to vi{e od dva meseca istu sudbinu doìveti
Sovjetski savez, jo{ tada bi se pona{ali kao da je svaki ubijeni Nemac na
Balkanu jedan Nemac mawe u borbi protiv Crvene armije, kako su to kas-
nije rado nagla{avali. O~igledno nisu. Titu, u wegovom aprilskom refe-
ratu, jo{ nije padalo na pamet da pozove komuniste ili radni~ku klasu u
borbu protiv okupatora. Naprotiv, kao francuska partija godinu dana ra-
nije, sada se i KPJ „prilago|avala novim okolnostima”, u su{tini, pripre-
mala se za saìvot s novom (zavojeva~evom) vla{}u. Jedina borba, koju Tito
Tito
pomiwe u svom referatu, jeste borba za boqe zarade, koju }e, kako je izneo
„zavojeva~ poku{ati da spre~i”, kao i boqe ìvotne prilike uop{te. Ne
samo {to se time spustio na nivo najgoreg desni~arskog socijaldemokrat-
skog sindikaliste, nego se i odao da je spreman na dugi saìvot sa zavojeva-
~ima. Ako je dozvoqeno da upotrebim wegov omiqeni re~nik, moèmo re-
}i da se Tito u svom aprilskom referatu uzdao u dugotrajnu mirnu kola-
1061
Zbornik...
Zbornik... II/2,
II/2, str. 7 sl., Proleter 16, broj 3-4-5. mart-april-maj 1941. godine, str.
1-8, repr. izdawe. str. 777-784.
1062
Avakumovi}, History
I. Avakumovi} History...... I, str. 177 i nap. 20.
1063
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 385.
Drugi deo – KO
boraciju sa zavojeva~ima. To zna~i da je jo{ posle sloma Jugoslavije ra~u-

nao sa nastavkom prijateqstva izme|u Hitlera i Staqina.
Staqinova podela Poqske i Titovo podrepa{tvo
To je bilo vreme nesigurnosti, neprekidnih smetwi i neprincipi-

jelnog izvla~ewa komunista. U sos ih je uvalio wihov veliki Staqin le-
jelnog
{inarskom okupacijom isto~ne tre}ine predratne Poqske, uz to svih bal-
ti~kih dràva, kao i uvla~ewem Finske u sovjetsku interesnu sferu. Omo-
gu}ili su ih Pakt o nenapadawu od 23. avgusta 1939. godine i Prijateqski
sporazum od 28. septembra iste godine Sovjetskog saveza i hitlerovske Ne-
ma~ke, kojima su velike sile jo{ jednom u istoriji podelile Poqsku iz-
me|u sebe.
Na{i komunisti su kipteli od sre}e nad tim sramotnim doga|ajima.
Slavospev rezolucije Tre}e konferencije KPS, odràne 29. i 30. juna u
Viwama nad Dolskim kraj Qubqane, „mudroj staqinskoj politici mira”,
kako ju je nazvao Tito, i koja je, po wemu, prisilila Hitlera da „kapituli-
ra pred Sovjetskim savezom, oslowenim na radni~ko-seqa~ku Crvenu armi-
ju i na qubav i pomo} miliona radnih qudi...”, kao i proglas CK KPJ, pre-
ma kojem je „nema~ki fa{izam bio prinu|en da kapitulira pred snagom po-
bedonosnog socijalizma i SSSR-om i s wim zakqu~i Pakt o nenapadawu”,
~ime je, po Titu, „herojska Crvena armija oslobodila dvadesetomilionski
narod Belorusije, zapadne Ukrajine, Besarabije i Bukovine, Litve, Lat-
vije i Estonije... od kapitalisti~kog ropstva”,1064 nisu bili, u su{tini, ni-
{ta drugo do maloumna kulisa za Staqinovo pohlepno mukta{tvo. Sa tri
balti~ke dràvice Estonijom, Latvijom i Litvom, Sovjetski savez je nepo-
sredno posle upada u Poqsku, sa svakom posebno, zakqu~io sporazum o me-
|usobnoj pomo}i (28. septembra i 5. i 10. oktobra, u navedenom redosledu), u
junu iznudio saglasnost da u wima moè stacionirati svoje ~ete, a ve} ih
je delimi~no zauzeo, zatim su se posle pobede komunista na „prvim do ta-
da zaista slobodnim” izborima proglasile za sovjetske i u avgustu iste go-
dine pripojile kao samostalne republike. \ilas je ovu priliku iskori-
stio za konstataciju da je pripajawe „ovih mladih sovjetskih republika
velikoj socijalisti~koj zajednici „...najlep{i primer ostvarewa prava na na--
roda na samoopredeqewe”.1065 Tito je, pored svega, u glasilu Kominterne
1064
Peta zemaqska...,
zemaqska..., str. 222, 5, 276.
1065
Proleter 15, broj 5-6, juni-juli 1940, str. 8; repr. izdawe, str. 694.
Die Welt,
Welt, koje je izlazilo u Stokholmu, bez mrvice srama oklevetao Jugo-
slovene, slagav{i da su navedenim doga|ajima bili iznad svega odu{ev {evqe-
qe-
ni. Zapravo su se zgraàli, jer je prepu{tawe pomenutih dràva za Hit-
lera bilo mito, da ga Staqin {to ubrzanije snabdeva strate{kim sirovi-sirovi-
nama, naro~ito naftom iz Bakua,1066 i da Luftvafe sa bezbednim le|ima
moè neometano da bombarduje engleske gradove.
Tri dana kasnije, Staqin je pozvao u Kremq nema~kog ambasadora Fon
[ulenburga i saop{tio mu da, po wegovom mi{qewu, treba otkloniti sve
{to bi moglo izazvati zlu krv me|u partnerima. Do toga bi sigurno dovela
i najmawa samostalnost nekog dela Poqske, jer bi mogla da postane isho-
di{te zahteva za wenim ponovnim ujediwewem. Zato je predloìo da sva
podru~ja isto~no od demarkacione linije, dakle, celo Lublinsko vojvod-
stvo kao i onaj deo Var{avskog vojvodstva koje se prostire do Buga sa Suval-
skim Pojezerjem zajedno, pripadnu Nema~koj, a ona da se u zamenu odrekne
zahteva prema Litvaniji. Sporno je ostalo naftonosno podru~je Podoqa
ju`no od Lavova (Borislav, Drohobi~). Iako su Nemci na tom podru~ju ima-
li veliki interes, Staqin im ga, zbog prete`no ukrajinskog stanovni-
{tva, nije hteo prepustiti, ali im je xentlmenski garantovao celokupnu
naftnu proizvodwu. Da bi pokazao kako nije ni{ta mawi xentlmen, Hit-
ler je pristao. Tako je Staqin postao onaj koji je Tajnim protokolom razde-
lio Poqsku na dva dela bez ostatka i time je izbrisao sa geografske kar-
te.1067 To {to je nova linija razgrani~ewa tekla pribli`no po etni~koj
granici izme|u Poqaka s jedne, i Ukrajinaca i Belorusa s druge strane, i
da te~e po woj pribli`no i sada{wa granica izme|u Poqske i Ukrajine,
odnosno Belorusije, jeste drugo pitawe.
Ne samo da su Sovjeti, i s wima ceo socijalisti~ki svet, pedeset go-
dina negirali postojawe Tajnog protokola od 28. septembra,1068 i da je i za
Zapad verodostojnost wegove kopije, koja je, neznano kako, stigla u brojne
redakcije, sporna, nego je ~ak i u Poqskoj sve do 1989. godine, kad je polit-
biro pakt i dogovor sa protokolom proglasio ni{tavnim, slu`beno bilo na
snazi da je Crvena armija svojim ulaskom u Poqsku 17. septembra 1939. go-
dine spre~ila Nemce da je zauzmu celu. „Zbog kategori~nog odbijawa wene
1066
E. Barker, British
British...,
..., str. 9.
1067
Wyrostkiewicz, Waldemar: „Tajny protokó
protokól z28 września r.”, My
wrze nia 1939 r.” Myśll Polska LV,
Historia, br. 39, 29 września
wrze nia 1996, str. 10.
1068
I danas su neki uvereni da je problem u Tajnom protokolu od 23. avgusta, iako je na
osnovu wega odre|ena linija razgrani~ewa objavqena 23. septembra (na primer F. Fire,
Minule...,
Minule ..., str. 401).
Drugi deo – KO
vlade, Sovjetski savez nije mogao ponuditi pomo} Poqskoj. Jedino {to se se
jo{ moglo u~initi, bila je odbrana od nema~ke okupacije zapadne Ukraji-
ne i zapadne Belorusije, kao i dràva na Baltiku”, kaè slu`bena sov-
jetska istorija Drugog svetskog rata. Dok precizno navodi pomenutu lini-
„Generalni guvernement” pro-
ju razgrani~ewa, ona se na geografskoj karti „Generalni
teè sve do linije definisane Tajnim protokolom. Nigde nema obja{we-
wa kako je do{lo do razlike.1069
Za doma}i front V. Dedijer kaè da je „takva izrazito antiimperija-
listi~ka linija na{e partije... izazvala napade kako jednog, tako i drugog
krila buròazije, onog koji je bio upregnut u englesko-francuska kola,
kao i onog koji se oslawao na Sile osovine”.1070 Ogor~eni nisu bili samo de-
sno i centralno usmereni qudi, {to se i moglo o~ekivati; socijalisti i
hri{}anski usmereni qudi – tada se o~igledno jo{ nisu ubrajali u levi-
~are – zamerali su komunistima izdaju: „Ko danas opravdava pona{awe
Sovjetskog saveza... zagovara imperijalizam... Sa demokratijom je palo i slo-
slo-
vena{tvo, jer je... klasna politika ispred nacionalne... Razo~arani smo qu-
dima koji sa takvom lako}om mewaju svoje aksiome, temeqe svojih duhov-
nih gra|evina.” Nad wima su se zgraàli i {ega~ili se s wima: „Ube|eni
smo da }e se na{i levi~ari, po toj logici, sna}i u svakoj situaciji, da }e
sa istom takvom lako}om dizati ispruène desnice kao mo`da stisnute
pesnice.”1071 Onih dana, imperijalizam je za svaku prakti~nu upotrebu bio
iskqu~iva karakteristika nema~ke i sovjetske politike; u Poqskoj je ~ak
posluìo za {kolsku definiciju: Divide et impera!
impera Velika Britanija se
borila za svoj opstanak i za wu je ova oznaka bila potpuni anahronizam.
Staqin kasnije vi{e nije mogao iz svoje imperijalisti~ke koè. Prili-
kom Idnove posete Moskvi u decembru 1941. godine, u zamenu za priznawe
baza u Rumuniji i Finskoj slobodnim izlaskom iz Baltika, nudio je sekre-
taru spoqnih poslova ni mawe ni vi{e nego pravo na baze u Francuskoj i
Belgiji, kao i u Holandiji, Danskoj i Norve{koj.1072
Sli~no je bilo i prilikom napada Sovjetskog saveza na Finsku. Za-
jedno sa [ve|anima, Finci su pred sovjetskom opasno{}u hteli utvrditi
1069
P. Pospelov, Istorija
Istorija... ... I, str. 176, geografska karta 8 na str. 200; sli~no kao i vi-
{e od 30 godina kasnije Encyclopedia Britanica 5, str. 212.
1070
V. Dedijer, Tito
Tito...,
..., str. 364.
1071
Delovska pravica 12, 12. oktobar 1940.
1072
Second... III, str. 558; A. Eden, The Reckoning..., str. 289-290. Pre-
ma E. Barker, British Policy..., str. 129, Staqin je direktno nudio francuske luke Bulow i
Dankerk u Laman{u.
Alandska ostrva na ulazu u Botnijski zaliv koji spre~ava ulaz u Finski

zaliv. Nemci su se slagali, Sovjeti protivili, tako|e zbog nema~kog sla-
gawa. Posredovawe Velike Britanije nije pomagalo. Kad su Sovjeti, na
osnovu pakta sa Nemcima od 23. avgusta zauzeli balti~ke dràvice, vi{e
ih ni{ta nije zadràvalo da ne „za{tite” i Finsku, koja je na osnovu taj-
nih odredbi stigla u sovjetsku interesnu sferu. Po~etkom oktobra po~e-
li su da je primoravaju da im prepusti kori{}ewe luke Hanko na u{}u
Finskog zaliva. Zajedno sa bazama u upravo ste~enoj Estoniji, uz pomo}
ove luke mogli bi svakome zatvoriti ulaz u Finski zaliv. Finska vlada
nije pristala na zahtev, na {ta je Crvena armija napala Finsku 30. novem-
bra. Zbog tog upada, Finska se odmah, 2. decembra, àlila Dru{tvu naroda,
koje je 14. decembra Sovjetski savez iskqu~ilo iz svog ~lanstva. Sovjeti
su bili toliko sigurni u svoju pobedu, da su na prvim okupiranim terito-
terito-
rijama osnovali „demokratsku” vladu Finske sa predsednikom Otom Ku-
sinenom, ~lanom predsedni{tva i politi~kog sekretarijata Kominterne.
Ubrzo posle po~etka tzv. Zimskog rata (od decembra 1939. do marta 1940. go-
dine), Finska je vi{e puta tako poniàvaju}e porazila „nepobedivu rad-
ni~ko-seqa~ku Crvenu armiju”, da se Staqinu rugao ceo, uistinu demo-
kratski, svet. U decembru je razbila dve crvene divizije, u januaru jo{
jednu, a izvela je i nekoliko uspe{nih kontranapada.
Nasiqe nad miroqubivom dràvicom rasanilo je i mnoge „progresiv-
„progresiv-
ne” Slovence. Posebno glasno opet su protestovali socijalisti i hri{-
}anski
}an ski socijalisti. Komunisti su, kako kaè letak iz onih vremena, tuma-
tuma-
~ili qudima da su tvrdwe „da se Englezi i Francuzi bore za demokrati-
ju, slobodu i nezavisnost malih naroda, gole laì i bajke. Finski rat su
isprovocirali engleski imperijalisti~ki agenti, s namerom da Sovjetski
savez uvuku u rat i iskoriste Finsku kao ishodi{te za borbe protiv Rusi-
je...”1073 Takav je bio i sadràj niza ~lan~i}a i letaka koje je u prole}e
1940. godine napisao Tito. Kad su Sovjeti kona~no probili Manerhajmovu
liniju u Kareliji, Staqin je morao zakqu~iti mir sa legalnom vladom,
zaboraviv{i na Kusinenovu, a Proleter je zabeleìo da je nepobediva
Crvena armija ratnim provokatorima dala takvu lekciju, da }e ih zauvek
pro}i èqa da „svojom prase}om wu{kom ruju po sovjetskoj ba{ti”. Komu-
1073
Letak se nalazi u arhivu zagreba~kog Instituta za radni~ki pokret, po Ph. Auty,
Tito, str. 149; sadràj potvr|uje ~lanak „Nova velika pobeda SSSR”, napisan posle kraja
Tito,
rata u Proleter 16, broj 3-4, mart-april 1940, str. 6, repr. izdawe str. 658 (vidi i Karde-
qev ~lan~i} „Imperijalisti~ki rat”, Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4,
repr. izdawe str. 646).
Drugi deo – KO
nisti~ki stru~wak za vojna pitawa Mitar Baki}, na Petoj zemaqskoj kon-

ferenciji KPJ, izjavio je da je probojem te linije „jo{ jednom i posled-
wi put za sva vremena razotkrivena najgnusnija la` o slabosti Crvene
armije”.
Kad su u prole}e 1940. godine „neke imperijalisti~ke sile” okupira-
le Belgiju i Holandiju i s mostobrana kod Dankerka isterale britanski
ekspedicijski korpus koji je stigao u pomo} Francuskoj, Tito se, u ime CK
KPJ, nije brinuo da bi Nemci, koje nije smeo ni da imenuje, mogli na sli-
~an na~in da okupiraju Jugoslaviju. Bojao se jedino da Jugoslavija ne bude
gurnuta u rat na strani Engleske i Francuske, dakle, protiv Nemaca.1074
Tek je u svom proglasu od 12. jula 1940. godine, posle nema~ke okupaci-
okupaci-
je Francuske, CK KPJ (Tito) po~eo da uvi|a da „imperijalisti~ke sile, sile,
Nema~ka i Italija, poku{avaju preuzeti ulogu svojih dosada{wih riva-
la Engleske i Francuske, da bi narodima Engleske i Francuske nametnu-
li jo{ gori Versaj...”1075 Dodao je Italiju, jer je Musolini, po svojoj gav-
ranskoj prirodi, 10. juna 1940. godine nagovestio rat tada ve} poraènoj
Francuskoj.
Poro|ajne muke doma}eg antiimperijalizma
Komunisti su, ako izuzmemo vreme neposredno posle Prvog svetskog

rata, kad su se konstituisali u jedinstvenu jugoslovensku komunisti~ku
stranku i, uprkos tome, jo{ uvek bili pod jakim uticajem austroboq{e-
vi~kog internacionalizma i zajedno sa demokratima nanosili {tetu ko-
ru{kom plebiscitu, stajali – sli~no ve}ini katoli~kih Slovenaca – na
slovena~kim nacionalnim pozicijama. Pojednostavqeno, to zna~i da su ko-
munisti takti~ki polazili od samobitnosti slovena~kog naroda, protive-
}i se tezi da su Slovenci samo posebno pleme u, ina~e, jedinstvenom „tro-
jedinom” jugoslovenskom narodu, koju je, kao ”izvr{nu istorijsku ~iwe-
nicu”, proglasio kraq Aleksandar, kao i da zagovaraju pravo Slovenaca na
samoopredeqewe, zakqu~no sa otcepqewem. Me|u katolicima, za tu va-
rijantu su bile samo neke grupe, posebno „sen~urska”, a komunisti su je
proglasili svojim slu`benim programom. I ja sam koketovao sa tom eks-
tremnom varijantom, ali mi se devojka u~inila previ{e lepom da bi sve
skupa moglo biti i{ta vi{e od lepih snova. „Samouparava” Dravske bano-
1074
Proleter 15, broj 3-4, april-maj 1940, broj 3, repr. izdawe, str. 665.
1075
Proleter 15, broj 5-6, juni-juli 1940, str. 2; repr. izdawe, str. 688.
vine, naravno, pod imenom Slovenije, izgledala je kao realno dosti`na mo-
gu}nost. Korelat slovenskosti u odnosima prema drugima bio je otpor pro-
tiv italijanske i nema~ke iredente koju su, nakon dolaska na vlast Mu-
solinija i kasnije Hitlera, oli~avali italijanski fa{izam i nema~ki
nacizam. Kako katolici, tako i komunisti, upravo u fa{izmu i nacizmu
videli su najve}u opasnost za slovena~ki narod.
Po{to su fa{isti i nacisti ugroàvali Jugoslaviju i kao dràvnu
tvorevinu, na toj relaciji katolicizma i komunizma mogli su da se pri-
druè i pa{i}evski1076 jugoslovenari (pristalice integralnog jugosloven-
stva), po svojoj kasnijoj politi~koj organizovanosti jeesenari (JNS). A po-
{to su podràvali velikosrpsku politiku i s wom centralizam, jaz iz-
me|u wih i slovena~kih „separatista” bio je prevelik da bi do{lo do je-
dinstvenog antifa{isti~kog nastupa. Jeesenare je jako optere}ivala fa-
{istoidna Orjuna svojim agresivnim nastupima neposredno posle rata, ~ak
krvavim (u rudarskom Trbovqu 1924. godine, kuda se uputila da izaziva-
~ki razvija svoju zastavu, pet rudara su ubili, jednog uhvatili i mu~ili),
kasnije Sokol, koji su posle Aleksandrove [estojanuarske diktature (1929)
preimenovali u „Sokol Kraqevine Jugoslavije” i pretvorili u dràvnu
omladinsku, u su{tini, poluvojnu organizaciju. Na demokrati~nost se ni
najmawe nisu obazirali. Tako su jeesenari, kao ìvkovi}evski centrali-
sti, postali glavni protivnici jednih i drugih.
Na toj liniji nastupali smo na brojnim antiitalijanskim i antine-
ma~kim demonstracijama po qubqanskim ulicama zajedno sa komunistima.
Naravno, znali smo za Kominterninu politiku Narodnog fronta na zapa-
du, isto tako, bili smo svesni da nacionalizam i internacionalizam ne-
kako ne idu zajedno, stoga izme|u nas i wih nikada nije do{lo do planske,
a kamoli unutra{we povezanosti. Posebno povodom antiìvkovi}evskih
demonstracija u junu 1937. godine, komunisti su se trudili da nas privu-
ku na te{wu saradwu. Po{to general u to vreme vi{e od pet godina nije
bio predsednik i demonstracije protiv wega bile su implicitno podr{ka
tada{wem predsedniku Stojadinovi}u, to je bilo naro~ito neobi~no. Ni-
sam znao da je i komunisti~ka politika, ~ak slu`bena, postala politika
Narodnog fronta. Prihvatili su je u aprilu iste godine na êbinskom
osniva~kom kongresu KPS, a na nivou KPJ jo{ mnogo ranije. Oslawali su se
na okolnost da „socijalno-ekonomske razlike me|u masama iz katoli~kih i
1076
Po vo|i radikala Nikoli Pa{i}u, najzna~ajnijem srpskom politi~aru tokom Prvog
svetskog rata i oko wega. Pre i tokom tog rata bio je predsednik srpske vlade, a posle rata,
posle 1920. godine, vi{e od {est godina predsednik vlade SHS.
Drugi deo – KO
komunisti~kih organizacija nisu takve da bi onemogu}avale saradwu ova

dva pokreta”. Kad su jeesenari nekoliko dana posle demonstracija, u Pri-
hovi u [tajerskoj, ubili „po{tenog katoli~kog momka i predanog Sloven-
ca Rudolfa Dolinara”, kako su zabeleìli, ìvkovi}evske po~inioce ko-
munisti su osu|ivali ba{ kao da je Rudolf bio jedan od wihovih.1077 Ka-
tolicima su se ~ak udvarali osudom jeesenarske „antipopovske” hajke. Me-
|utim, uprkos prijatnom udvarawu, nikada ih nisu obmanuli. „Terenska”
saradwa se nastavqala i nakon {to je tada{wi predsednik vlade Stojadi-
novi} po~eo da sve ja~e popu{ta Italijanima i Nemcima (na primer, po-
vodom „an{lusa” Austrije i minhenske kapitulacije zapadnih saveznika
1938. godine, zbog koje su êsi izgubili Sudete), pre svega, povodom wego-
vog pajta{ewa sa grofom ]anom, Musolinijevim ministrom spoqnih po-
slova, kad je popu{tawe po~elo dobijati znake svesnog profa{isti~kog
usmerewa. Tada sam pendreke wegove policije osetio i na svojim le|ima.
Ba{ na samim gvozdenim ba{tenskim vratima u Levstikovoj 15, pored ko-
jih nas je sa demonstracija ispred „banovine” (sada{wa vladina palata) po-
licija gawala i kroz koja sam nameravao da pobegnem u ba{tu, po~eli su da
padaju udarci. Upravo kod tog dozidanog dela Janeì~eve vile, posle ra-
ta sam stanovao sa Dragicom u skromnoj garsoweri. Slu~ajnost? Kao {to }e-
}e-
mo videti, tamo sam se sklonio i posle rata, da ne bih dobio po glavi.
Sa 1. septembrom 1939. godine sve se izmenilo. Ta~nije, neke, dotada
spretno prikrivene karakteristike komunista, pre svega, wihova nenarod-
nost, razotkrile su se iznenada. Pokazalo se da sav wihov nacionalizam,
zakqu~no sa antifa{izmom, nije bio ni{ta drugo do narodnofrontovska
obmana za pridobijawe masa za boq{evi~ko dru{tveno ure|ewe. Za normal-
ne qude, napadom na Poqsku zapo~eo je Drugi svetski rat, u su{tini, rat
izme|u demokratije i fa{izma. Kad sam 26. avgusta sa Branetom napu{tao
Francusku preko Strazbura, u kojem su na trgu ispred èlezni~ke stani-
ce, pijani, pobede èqni francuski pozivci masovno igrali fudbal sa
upravo dodeqnim {lemovima i mar{irali preko mosta na Rajni u nema~ki
Kel (most je sa obe strane bio zabarikadiran jeèvima koje su nam, posle
paso{ke kontrole, jedni i drugi pomerili da bismo mogli pro}i), ve} kraj
prve ku}e ugledao sam topove sa esesovcima, zakamuflirane visokim mre-
àma, u o~ekivawu naredbe za prvi pucaw. Postalo mi je jasno ne samo da se
radi o borbi na ìvot i smrt ~itavih naroda, nego, pre svega, o borbi izme-
izme-
1077
Proleter 13, broj 8, juli 1937, str. 2; repr. izdawe, str. 556; za zasnivawe saradwe
izme|u komunista i katolika vidi Proleter 12, broj 9, decembra 1936, str. 3; repr. izda-
we, str. 477.
|u totalitarnog i demokratskog dru{tvenog ure|ewa. Pore|ewe izme|u

francuskih i nema~kih pozivaca dalo mi je da naslutim da }e demokrati-
ja, vojno, bar u po~etku, biti u strahovito podre|enom poloàju.
Ne i komunistima, ~ije je oli~ewe antifa{izma, Moskva, nedequ da-
na ranije, sa nacisti~kim Berlinom sklopila Pakt o nenapadawu, a krajem
septembra i Prijateqski sporazum, kojim su obe miroqubive zemqe me|u-
sobno, bez ostatka, razdelile Poqsku. Wihovo antifa{isti~ko praskawe
smesta je prestalo. Zamenila ga je antiimperijalisti~ka hajka.1078 Ako ve-
rujemo ve} navedenom Kardeqevom ~lan~i}u Imperijalisti~ki rat, CK
KPJ je u septembru 1939. godine objavio manifest u kojem je „okarakterisao
„okarakterisao
sada{wi englesko-francusko-nema~ki rat imperijalisti~kim i pozvao
radni~ke mase u borbu protiv tog imperijalisti~kog rata”. Samo ~etiri
stranice iza tog ~lanka objavqen je odlomak teza CK KPJ „iz oktobra 1939.
godine”, koje kaù da „je va`no odstraniti zabludu, po kojoj treba da se
ograni~avamo na antifa{isti~ke parole – a ne koristiti parole protiv
ratnih hu{ka~a, ... protiv imperijalisti~kog rata”, kao i zabludu „da }e-}e-
mo se braniti ako nas napadnu”. Napisao ih je \ilas, a „CK prihvatio goto
goto--
vo bez izmena”.1079 Slovenski poro~evalec, koji je u julu 1938. godine po~e-
la da izdaje KPS (urednik Tone Tom{i~, tada ve} organizacioni sekretar
CK godinu dana ranije ustanovqene KPS), s namerom da podsti~e borbu pro-
tiv „na{eg najgoreg neprijateqa, Hitlerovih agenata i celokupne naci-
sti~ke propagande”, protiv „zakletih neprijateqa: nema~kog i italijan-
skog fa{izma”, posle dva broja vi{e od dve godine nije iza{ao. S takvim
programom, partiji uop{te nije bio potreban. Pokazalo se da je antifa{i-
zam uistinu bio samo sredstvo, kojim su komunisti masovno hvatali ùto-
kqunce na svoj lepak.
\ilas se jo{ dugo posle rata hvalisao da je on prvi ponudio imperija-
listi~ku definiciju rata: pre nego {to je Nema~ka napala Poqsku. Kao
da je unapred zakqu~io da }e zapadne sile odgovoriti objavom rata. Tako
je, zna~i, 3. septembra ve} ceo Beograd znao da rat nije antifa{isti~ki,
nego imperijalisti~ki – nepravedan. Kardeq i Tito su se, po wemu, pri-
1078
O tome detaqnije D. Biber, „Komunisti~ka partija...”, str. 121-138.
Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4 i 8, repr. izdawe, str. 646 i 650.
1079
Pomisao je, s obzirom na Kardeqevu izjavu, opravdana zbog objavqivawa skoro pola godine
kasnije. \ilas kaè da je teze napisao u septembru u zagreba~koj kafani. Slu`beni naslov
je bio „Teze CK KPJ o me|unarodnom i unutra{wem poloàju” i poslali su ih u Moskvu.
Tito je bio ponosan na wih, jer je CK KPJ prvi definisao rat kao imperijalisti~ki, tj.
(M. \ilas, Memoir
nepravedan (M. Memoir...,
..., str. 332).
Drugi deo – KO
druìli ovoj oceni tek kasnije.1080 Ne bih se nametao za sudiju u ovoj utak-
utak-
mici me|u ovom trojicom, ali ~ini mi se da se \ido ipak suvi{e naduvao.
Kominterna je 8. septembra izdala uputstvo da komunisti~ke partije tre-
ba da se izjasne protiv rata i raskrinkaju wegovu imperijalisti~ku pri-
rodu, da treba da glasaju protiv ratnih kredita i zapo~nu odlu~nu borbu
protiv izdajni~ke politike socijalne demokratije. Takva formulacija je
proizlazila rutinski iz „teorije” Zgodovine VKP(b) o „porazu vlastite
vlade u imperijalisti~kom ratu”.1081 Kad i ne bismo imali suprotnih do-
kaza, bilo bi malo verovatno da ju je na takvu definiciju naveo \ilas. Ako
prihvatimo da su „oktobarske” teze napisane u septembru, onda je stav Ko-
minterne ve} bio poznat. Pored toga, u wima je, ako se dr Biber nije zabu-
nio u brojawu, {ezdeset jedan put upotrebqena re~ „fa{izam” u raznim
izvedenicama. To dokazuje da se wihov pisac jo{ nije izvukao iz „preì-
velog” antifa{izma.
Valter, koji je tada bio u Moskvi, trebalo je da zna za uputstvo Ko-
minterne.
min terne. Izgleda da je, uprkos svom uobi~ajenom antiimperijalizmu, kod
promene „linije” prili~no zakasnio. Iz najmawe tri razloga. Iako je isto-
vremeno
vreme no saop{tewe Berlina i Moskve od 19. avgusta o zakqu~ewu nema~ko-
sovjetskog ekonomskog pakta, kao i najava Pakta o nenapadawu dva dana ka-
snije, za ve}inu komunista bilo kao grom iz vedra neba, to budne meteoro-
loge ipak nije sasvim iznenadilo. Na XVIII kongresu VKP(b), Staqin je u
svom govoru 10. marta 1939. godine nazna~io da èli poboq{ati nema~ko-
sovjetske odnose. Istovremeno je narodnog komesara za spoqne poslove, Mak-
sima Litvinova – zbog dugotrajnog ìvota u Londonu i probritanske zara-
ze dobio je nadimak Harison – posle desetak godina slu`be na tom mestu,
zamenio Vja~eslavom Molotovom, „drvenim dupetom”, kako su ga zvali „pri-
„pri-
jateqi”. Ne samo da je Trocki odmah naslutio da sovjetske vo|e utiru put
povezivawu sa Nema~kom, nego je unapred predvideo ~ak i Staqinovu iz-
daju. I Ribentrop je u tom smislu razumeo Staqinovo saop{tewe da „è- „è-
limo ìveti u bliskim odnosima mira i dobrosusedstva sa svim susednim
dràvama... da demokratije truju atmosferu i èle izazvati sukob izme-izme-
|u Nema~ke i Sovjetskog saveza...” i „da nemamo ni najmawu nameru da za
druge vadimo kestewe iz vatre”. Drugo upozorewe ga je i navelo na prve
korake u nazna~enom pravcu.1082 Verovatno se na{ao jo{ neki tre}i, ako
takvih nije bilo vi{e, koji su Staqina razumeli u istom smislu. Fran-
1080
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 330-333.
1081
Zgodovina VKP(b), str. 164.
1082
J. Ribbentrop, Zwischen
Zwischen...,
..., str. 171.
cuski ambasador u Moskvi, Rober Kulondr, upozoravao je od 7. maja svoju

cuski
vladu da Hitler i Ribentrop vode pregovore za nema~ko-ruski pakt, za po-
delu
delu Poqske izme|u Nema~ke i Rusije i za neutralnost Rusije za slu~aj
nema~kog sukoba sa Zapadom. Prekliwao ju je da preduhitri Nema~ku u
sporazumevawu sa Rusima. Ni pred javno{}u pregovori se nisu mogli sa-
svim sakriti. U aprilu su svetske novine izvestile da nema~ki ambasa-
dor iz Ankare, Franc fon Papena, nekada{wi rajhkancelar, a potom i
Hitlerov vicekancelar, neo~ekivano pose}uje Moskvu. Po{to su vest, kao
po dogovoru, smesta negirali kako Berlin, tako i Moskva, sumwe su se po-
ja~ale.
U to vreme Francuzi i Britanci su nastojali da pridobiju Sovjet-
ski savez za zajedni~ki otpor protiv Hitlerovog postepenog osvajawa Ev-
rope. Iako su Sovjetima bila puna usta antifa{izma, nije im se i{lo ni
u kakvo povezivawe sa tim ciqem. To je bila ona vatra u koju Staqin nije
hteo po kesten. Sovjeti su ipak ubrzo zatim pristali na pregovore kako da
pove
vezivawem
zivawem Britanije, Francuske i Sovjetskog saveza spre~e nema~ki
upad u Poqsku i Rumuniju. Zapadne velesile su to sve~anim izjavama u~i-
nile jo{ u prole}e. êmbrlen je, na primer, u ime britanske i francuske
vlade 31. marta 1939. godine u Dowem domu obe}ao poqskoj vladi „svu mo-
gu}u podr{ku” za slu~aj da pretwa poqskoj nezavisnosti bude takva da se
wena vlada odlu~i za otpor sa svojom vojskom. Sli~ne garancije 13. aprila
dale su obe vlade Rumuniji i Gr~koj. Kad su moskovski pregovori sa zapad-
nim silama tokom leta pre{li na vojne izaslanike, Voro{ilov je predlo-
ìo da crvenoarmejci preko poqske teritorije „uspostave kontakt” sa Nem-
cima. Kako da ih spre~e u pritisku na istok, ako su izme|u Poqaci? Sov-
jete je, uop{te, najvi{e zabriwavalo kako da za{tite Poqsku ulaèwem
Crvene armije na wenu teritoriju. Poqaci su se pla{ili da vi{e niko
ne}e mo}i da ih otera i tome su se protivili. Kad su pod pritiskom Bri-
tanije i Francuske pristali, bilo je prekasno. Voro{ilov je ve} napu-
stio pregovore, a Ribentrop je ve} kucao na vrata.1083
Staqin, nestrpqiv kao svaki ribolovac kad oseti da riba grize, 21.
avgusta obavestio je Hitlera da je spreman da zakqu~i Pakt o nenapadawu.
Ako verujemo Albertu [peru, firer je primio telegram tokom ve~ere.
Kad je pro~itao sadràj, udario je {akom o sto da su zazveckale ~a{e, i
od veseqa povikao: „Imam ih! Imam ih!” Ne samo da je Hitler bio potre-
ban Staqinu, nego je i Staqin Hitleru bio neophodno potreban. I to to-
liko da je bio spreman da i sam putuje u Moskvu, ako ne bi i{lo druga~ije.
1083
H. Dalton, Hitler
Hitler´´s...,
..., str. 109 sl.
Drugi deo – KO
„Sve }u staviti na ovu kartu”, navodno je izjavio.1084 Ribentrop je sa svojom

pratwom morao odleteti u Moskvu ve} 23. avgusta. Tako su Nemci s druge
strane ulice svog moskovskog hotela mogli posmatrati ~lanove britanske i
francuske vojne misije kako pakuju kofere i odlaze ku}i.
Sovjetsko sporazumevawe sa Nemcima ostalo je prikriveno samo u di-
plomatiji, gde se primaju note na recepis /na potvrdu prijema/. êmbrlen
je u Dowem domu zamerio Sovjetima ne toliko sam pakt, koliko pre svega,
tajnost s kojom su ga zakqu~ili, dok su se s wima i Francuzima dogovara-
dogovara-
li u po bela dana. âk je i japanska vlada, iako je zajedno s Nema~kom, Ita-
lijom i [panijom bila ~lanica Antikominternovskog pakta, bila toliko
iznena|ena da je odlu~ila da protestuje u Berlinu. Iz svega ovoga moè se
zakqu~iti da su za pribliàvawe Sovjetskog saveza Nema~koj znali oni
koji nisu bili ba{ sasvim slepi, bar od onog trenutka otkad je zapo~elo,
ako ne ve} i ranije. Novi sekretar CK KPJ o~igledno nije bio me|u wima.
Ina~e bi se brè prilagodio novoj liniji.
Valter je sebi dozvolio da bude iznena|en i kao {ef partije koja je u
{panskim internacionalnim brigadama imala oko 1.300 dobrovoqaca. Osam-
naesti kongres VKP(b) nije bio po~etak procesa koji je doveo do sovjetsko-
nema~kog pakta. Koreni tog procesa po~eli su da ni~u jo{ tokom {panske
revolucije. Kad su Moskva, Berlin i Rim pristali na francusko-engleske
francusko-engleske
zahteve da iz [panije opozovu internacionalne brigadire i intervenci-
one ~ete, Berlin i Rim pobedonosne, a Moskva, posle desetkovawa republi-
kanaca na Ebru i osamostaqivawa oficirske hunte od strane partijskih
komesara i wenih savetodavaca, bez ikakvih obe}awa za pobedu krajem 1938.
godine, Staqin je znao da se Hitler preusmerava na istok. Jo{ pre nego
{to je êhoslova~ka u oktobru izgubila Sudete, a u martu 1939. godine Ver-
maht zauzeo preostalu ê{ku sa Moravskom, postalo mu je jasno da je pre-
usmeravawe ve} u punom toku. Po{to su ne{to ranije Francuska i Engle-
ska u Minhenu (28. septembra 1938. godine) potvrdile da su spremne da
drè sve}u, a Sjediwene dràve je u svom izolacionizmu nisu ni zapa zapali-
li-
le, Hitler i Staqin su u ringu ostali sami.
Staqin se, kako kaè H. Ernandes, dodu{e, „odlu~io da pregovara sa
Berlinom i da mu kao dokaz svoje iskrenosti ponudi le{ {panske republi-
ke”, ali je za Hitlera ostao nepoznanica. âk i ako se ne poveè sa Engle-
zima i Francuzima, u najnezgodnijem trenutku moè da ga zasko~i s le|a.
Mora}e da obezbedi wegovu naklonost. Dok se pripremao za kona~no koma-
dawe ^SR, Hitler je ve} bio svestan toga da sa nekom samostalno{}u Pot-
1084
A. Speer, Spomini
Spomini,, str. 141.
karpatske Rusije (Ukrajine) ne sme rasplamsati antiruski ukrajinski na-

cionalizam, iako bi mogao iskoristiti antipoqski. Na kraju ju je dosu-
dio Ma|arskoj.1085 Ernandes navodi niz znakova s kraja 1938. i po~etka 1939.
godine koji su ukazivali na Hitlerovu zahvalnost za Staqinov {panski
gest. Staqin je ~ak hteo i da naplati vrednost wegove zahvalnosti, pod-
legao joj je 10. marta 1939. godine. „Tako su Rusi”, nastavqa Ernandes, „po-
~eli na Ebru da pi{u nema~ko-sovjetski pakt krvqu, juna{tvom i uzvi-
{enim `rtvovawem {panskog naroda.”1086 Iako su Ernandes i Valter bili
kolege – Hesus je bio ~lan politbiroa KP [panije, a zajedno su bili i u
Moskvi – Valter o svemu tome nije imao pojma.
Kasnio je i na tre}em, svom vlastitom podru~ju. Ako je posle izbija-
wa rata do kraja oktobra, dakle, dva meseca, bilo potrebno da se ~ak i Di-
mitrov, dogovarawem najve}ih kominformovskih glava, i tek uz pomo} Sta-
qina, dokopao formulacije koju je u obliku ~lanka „Rat i radni~ka kla-
sa u kapitalisti~kim dràvama” poslao u javnost, a do slu`bene dekla-
racije Kominterne uop{te nije do{lo, bila je to posledica èqe za teo-
retskom doterano{}u u okolnostima prakti~ne nesigurnosti. Formulaci-
ja je glasila: „Samo slepci ne mogu da vide i samo potpuni {arlatani i
la`qivci mogu negirati da se u sada{wem ratu izme|u Velike Britani-
je i Francuske s jedne strane i Nema~ke s druge, ne bore za kolonije, siro-
vine, ovladavawe pomorskim putevima, porobqavawe i eksploataciju na-
roda...” Nije zvu~ala teoretski. Zakqu~ak da u takvom, imperijalisti~kom
ratu radnici nemaju {ta da brane, morao je svakome biti jasan kao dan i
nije ga trebalo izri~ito zapisivati. To nije bio rat radnika, nego rat wi-
hovih eksploatatora. Po{to je Staqinu, u pregovorima sa Nemcima, posve
ishlapelo ono malo narodnofrontovskog antifa{izma {to mu je preosta-
lo posle otpu{tawa socijalista Larga Kabaqera iz komunisti~ke vlade
u [paniji, Dimitrov, koji nije bio upu}en u teoretske dubine wegovih
pregovora, na{ao se u neprijatnom {kripcu. Za novu liniju Kominterne
saznao je jedan dan ranije, pre nego {to mu je dato da je formuli{e kao we-
no uputstvo.
uputstvo. U~inilo mu se da je telegrafski stub. Budu}i da se antifa-
{izma nije mogao otarasiti preko no}i, kasnije se trudio da dokaè Krem-
qu da je ve}i papa od pape. Vatreno je ponavqao da rat obe zapadne sile
protiv Nema~ke nije nikakav antifa{isti~ki rat.1087 Nije hteo da izgu-
bi svoje odli~no mesto u Kominterni.
1085
geheime..., str. 182.
1086
Hernández, Republikanska
J. Herná Republikanska..., ..., str. 214-218.
1087
Broué, Histoire
P. Broué Histoire...,
..., str. 735 sl.
Drugi deo – KO
Ne iznena|uje stoga {to se i Valter zaneo. U svom izve{taju Komin-

terni o situaciji u Jugoslaviji, a trebalo je da ga preda tokom prvih dana
septembra, najvi{e pa`we je posvetio jugoslovenskim metodama borbe pro-
tiv nema~kog i italijanskog fa{izma, naro~ito protiv wihove propagan-
de kod nas. Nije zaboravio da izvesti kako svesni studenti, uzgred, prska-
ju mastilom bele dokolenice, kojima su pripadnici Kultur-bunda provo-
cirali po gradskim ulicama (po{to su tada bile u modi pantalone do
ispod kolena, pumparice, dokolenice su nosili i mu{karci). Na sastanku
delegata nekih komunisti~kih partija, neposredno posle napada Nema~ke
na Poqsku, najnovija linija Kominterne, objavqena 9. septembra, o~igled-
o~igled-
no jo{ nije bila potpuno shva}ena. Tako je ~ak sekretar izvr{nog komite-
ta (IK), Dimitrij Manuilski, pohvalio Valterov izve{taj, dodu{e, sa do-
nekle dvosmislenim tuma~ewem. Jer, po wemu, izve{taj dokazuje da misli
svojom glavom. To u Kominterni, po pravilu, nije bilo poèqno. U pohva-
li mu je verovatno pomagao Titov prijateq Dimitrov. Jo{ krajem avgusta
su on i Manuilski, u pismu Staqinu, zatraìv{i da im objasni pozadinu
promena u odnosima sa Nema~kom, sugerisali da se partija, pre ili kasni-
je, mora usprotiviti nacisti~koj agresivnosti.
Uprkos pohvali, Valter je dobio popravni zadatak. Morao je da napi-
{e novi izve{taj. Predao ga je 26. septembra 1939. godine. Iz wega je anti-
fa{izam i{~ezao bez traga, na wegovom mestu pojavio se antiimperijali-
zam. Ovaj put se pokazao kao slab u~enik. Ve} je zapisao da postoji „realna
opasnost da Francuska i Engleska ostvare ju`ni front protiv Nema~ke na
Balkanu i na taj na~in u~ine Jugoslaviju pozornicom ratnih doga|awa”,
ali se predomislio i u kona~noj redakciji izmenio re~enicu u opasnost
„da imperijalisti uvuku Jugoslaviju u novi imperijalisti~ki rat”.1088
Pr
Predstavqawe
edstavqawe Francuske i Engleske kao krvolo~nih agresora odgovara-
lo je novoj liniji, ali tuma~ewe kako da miroqubiva Nema~ka stigne na
jug Balkana, u~inilo mu se isuvi{e zamr{enim da bi mogao da ga izloì.
Ve}ini bi se u~inilo da u Nema~ku upire prstom kao u krivca, umesto da
je {titi kao saveznika. Niko, naime, jo{ nije zaboravio, kako je stigla u
Poqsku.
Tako je nastupilo doba antiimperijalizma u Jugoslaviji.
1088
J. B. Tito, Zbrana
Zbrana...V,
...V, str. 21, nap. Prvi Valterov izve{taj objavqen je stranici
7-9, a drugi na stranici 19-27.
Britansko-francuski imperijalizam
Pre nego {to su Velika Britanija i Francuska 3. septembra 1939. go-

dine Nema~koj objavile rat, britanski premijer Nevil êmbrlen je 22. av-
gusta saop{tio Hitleru da }e Britanija, u slu~aju nema~kog napada, ispu-
niti svoje obaveze i garancije koje je dala Poqskoj 31. marta 1939. godine,
a Francuska ne{to kasnije. „Ako zatreba, i silom.” Dva dana kasnije, êm-
brlen je u Dowem domu izjavio da „Engleska ne}e nikada dopustiti da zbog
nema~kih interesa bude uni{tena nezavisnost drugih dràva”; jo{ istog
dana Engleska i Poqska zakqu~ile su sporazum o me|usobnoj pomo}i. Su-
tradan se Hitleru obratio francuski premijer Eduar Daladije i pozvao ga
da sa~uva mir. Posle me|usobne razmene nota i ponuda nekih {e {efo
fova
va drà-
va – me|u wima i Ruzvelta – da posreduju u sporu, Nema~ka je 1. septembra
1939. godine, u pola {est ujutro, bez prethodne objave rata, sa svojim tru-
pama upala u Poqsku. Glavne motorizovane snage, uz podr{ku Luftvafe,
napadale su iz Dowe [lezije prema Var{avi, druge prema Gdiwi, Bid-
go{~u, Lo|u, Kjelcu i Krakovu, uz to iz Isto~ne Pruske prema Var{avi i
Brestu. Napadale su i iz Slova~ke. Kao vrhovni komandant Vermahta, fi-
rer je vodio napade iz posebnog voza Hitler Spezial, koji ga je iz Pomerani
Pomeranije,
je,
gde mu je bila po~etna stanica, prevozio na najva`nije delove boji{ta.
Velika Britanija i Francuska su odmah, 1. septembra, zahtevale da se
nema~ke ~ete smesta povuku s poqske teritorije. Italija je sutradan izja-
vila da }e u sukobu biti „strana koja se ne bori”. Posle nema~kog negativ-
nog odgovora, velike sile su 3. septembra Nema~koj poslale odvojene ulti-
matume. Kad im je istog dana istekao rok, britanskom u jedanaest sati pre
podne, francuskom u pet popodne, obe sile su se na{le u ratnom stawu sa
Nema~kom. Jo{ istog dana rat su joj objavile Australija i Novi Zeland, ne-
{to kasnije Ju`na Afrika, a zatim i Kanada. Britanska vlada je od odmah,
mah,
3. septembra, osnovala War Cabinet (ratnu vladu, kojoj su pripadali mini-
stri
st ri nadle`ni za rat). U wu su privukli i êr~ila. Desilo se ono {to su
Staqin i Kominterna najmawe o~ekivali. U razgovoru, neposredno posle
potpisivawa pakta, najvi{a glava Kominterne Manuilski ube|ivao je H.
Ernandesa da „bi se samo banda samoubila~kih ludaka usudila da zapo~ne
rat protiv Nema~ke i SSSR-a u odbranu Poqske. Isuvi{e su prestra{e-
ni ti êmbrleni, da bi se upustili u takvu avanturu. I sada }e uraditi
isto {to i u Minhenu. Pravi}e se va`ni i pretiti, ali ne verujem da }e
se upustiti u rat”.1089 Nakon {to su Britanija i Francuska u~inile upra-
1089
J. Hernandez, Republikanska
Republikanska...,
..., str. 321, 324-325.
Drugi deo – KO
vo to {to se Manuilskom ~inilo nemogu}im, Izvestija je 9. oktobra 1939.

godine saop{tila svetu mi{qewe sovjetske vlade, ~ije je bila glasilo:
„Zapo~eti rat s namerom da se uni{ti hitlerizam, isto je kao zlo~ina~ka
ludost u politici.”
A upravo to i jeste bila namera Francuske i Britanije. Kad su ne-
ma~ki i sovjetski tenkovi pokorili celu Poqsku i Hitler 6. oktobra u
Rajhstagu govorio o kona~noj reviziji Versajskog ugovora i ponovnom uspo-
stavqawu nema~ke svetske imperije i, pre svega, Engleskoj nudio ruku
pomirewa, Daladije je 10. oktobra izjavio da Francuska „ne}e odloìti
oru`je sve dok ne bude pouzdanih garancija bezbednosti, bezbednosti koja
ne}e svakih {est meseci dolaziti u pitawe”. Idn je sutradan putem ra-
dija saop{tio svetu „da ne moè biti trajnog mira sve dok nacizam i sve
{to on ~ini u zatirawu, okrutnosti i verolomstvu, ne budu zbrisani sa
sveta”. êr~il je u svom odgovoru na Hitlerove ponude jasno rekao da je
prepreka takvom miru „nema~ka vlada i iskqu~ivo nema~ka vlada”.
Time su Velika Britanija i Francuska postale za Kominternu i ceo
komunisti~ki svet imperijalisti~ki agresori, a rat koji su zapo~ele, im-
perijalisti~ki. Za komuniste kao da nije bilo ni Poqske, ni napada Ne-
ma~ke na wu. Prvobitna konstatacija Kominterne da se radi o podeli „ko-
lonija, sirovina, o prevlasti na moru, porobqavawu i eksploataciji na-
roda...”, formalno se odnosila i na Nema~ku, i ona je bila imperijalisti-
~ka, ali su napadom samo Velika Britanija i Francuska aktivirale svoj
imperijalizam. Ako je Sovjetski savez upadom u Poqsku oslobodio i usre-
}io milione qudi, Nema~ku, koja je omogu}ila svu tu slobodu i sre}u, za-
ista nije trebalo osu|ivati. Staqin je jo{ 30. novembra 1940. godine, kad je
pakt ve} pucao po svim {avovima, izjavio u Pravdi da „Nema~ka nije napa-
la Francusku i Englesku, nego su Francuska i Engleska napale Nema~ku,
~ime su preuzele odgovornost za sada{wi rat”. Te dve zemqe, i niko dru-
gi, zapo~ele su imperijalisti~ki rat.
Iza nesimetri~nosti optu`be za imperijalizam stajali su rusko-ne-
ma~ki Pakt o nenapadawu i Prijateqski sporazum. Posle potpisivawa
Pakta o nenapadawu izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza 23. avgusta 1939.
godine, ne{to posle pono}i, Staqin je, na ve~eri za nekolicinu najbli-
ìh pregovara~a („ („zu viert” /za ~etvoricu/) u Kremqu, s nagla{eno pri-
jateqskim, gotovo srda~nim re~ima, nazdravio odsutnom Hitleru. Oduvek
ga izuzetno ceni, rekao je. „Znam da nema~ki narod jako voli svog firera.
Dozvolite, da nazdravim u wegovo zdravqe”, visoko je podigao svoju ~a{u.
Izrazio je nadu da nema~ko-sovjetski odnosima, sa upravo zakqu~enim spo-
razumom, zapo~iwe novo razdobqe. Trebalo bi da ostane na snazi deset go-
dina, a da se kasnije produàva na svakih pet godina. I Molotov je bio su-
{ta qubaznost. Sve~anost bi bila potpuna da nije nedostajao mar{al Tu-

ha~evski, najsposobniji sovjetski vojskovo|a. Dve godine ranije, zdravi~ar
ga je poslao na streqawe, jer ga je, navodno, hteo ukloniti i to uz pomo}
Vermahta. Odbegli gepeuovac Krivicki tvrdi da je Staqin spretno isko-
ristio oteàvaju}u dokumentaciju koju je falsifikovao i Jeèvu prodao
stare{ina SD Hajdrih, kako bi prikrio vlastite poku{aje priblià-
vawa
va wa Hitleru 1937. godine, a Hajdrihov pomo}nik [elenberg tvrdi da je
dokumentacija originalna. Tako ne znamo sa sigurno{}u da li je tada Hit-
ler pomagao Staqinu da u~vrsti svoju premo} u Sovjetskom savezu ili ga
je naveo na su{tinsko smawewe odbrambene sposobnosti Crvene armije.
Uprkos tom nedostatku i uprkos naopako okrenutom kukastom krstu u ok-
ruglom belom poqu na crvenoj zastavi, koja se wemu u ~ast vijorila na
vrhu aerodromske zgrade, Ribentrop je, na odlasku iz Moskve, izjavio za
javnost: „Ju~era{wi dan je bio veoma zna~ajan za sudbinu oba naroda. Fi-
rer i gospodin Staqin zakqu~ili
zakqu~ili su prijateqstvo. Pakt o nenapadawu i
savetovawu, koji smo potpisali sa gospodinom Molotovom, predstavqa po-
stojanu i trajnu osnovu na kojoj }e oba naroda nastaviti da grade svestranu
saradwu. To je verovatno jedan od najzna~ajnih preokreta u istoriji oba
naroda.” Komunisti~ka glasila su ponosno ube|ivala svet da je Staqin
paktom prisilio Hitlera na mir, pre svega, da ga je spre~io da napadne
Poqsku. Paris Soir ((Dimanche)
Dimanche) u broju od 26. avgusta, posledwem koji sam
jo{ pro~itao pre odlaska iz Francuske, pisao je da je Ribentrop po po pov-
v-
ratku, jo{ iste ve~eri, u Reichskanzlei /dràvnoj kancelariji/ saop{tio
Hitleru da je Nema~ka, za svoj zahvat u Poqskoj, dobila od Staqina carte
blanche. O~igledno je bio u pravu [per da se i Hitleru ùrilo. Posebno
zbog te vesti, napustio je svoju gorsku rezidenciju Berghof kod Berhtesga-
dena i odleteo u Berlin.
Na sve~anom banketu u Kremqu, prilikom potpisivawa Prijateq-
skog sporazuma mesec dana kasnije, gde su prisustvovali svi ~lanovi po-
litbiroa, prijateqstvo izme|u Nema~ke i Sovjeta ve} je bilo srda~no. Ri-
bentrop je bio odu{evqen. Po vlastitim re~ima, u krugu novih prijate-
qa proveo je iznad svega „harmoni~no ve~e”. Danci{ki gaulajter Foster
– mesec dana ranije postao je predsednik samozvane Dràve slobodnog gra-
da Dancig – koji ga je pratio na putu, tokom leta ku}i napomenuo je da je na
trenutke skoro imao ose}aj da se nalazi „me|u starim partijskim drugovi-
ma”.1090 U takvoj atmosferi bilo bi neukusno ~ak i pomi{qati na imperi-
jalizam bilo kojeg od pregovara~a. Jer zakqu~eni sporazumi su ipak ga-
1090
Zwischen...,
..., str. 209.
Drugi deo – KO
rantovali mir! Zajedni~ka izjava o Prijateqskom sporazumu od 28. sep-

tembra 1939. godine izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza prebacuje odgovor-
nost za rat na Francusku i Veliku Britaniju: „U interesu svih naroda je
ukidawe ratnog stawa izme|u Nema~ke i Engleske i Francuske i obe vla-
de }e zajedno raditi u korist povratka mira. Ako ovaj trud bude uzaludan,
Engleska i Francuska bi}e odgovorne za nastavak rata.”1091
Izjava je konstatovala da sva sovjetska {tampa promenu granica pro-
tiv Nema~ke, kao i rat uop{te, pripisuje „imperijalisti~kim hu{ka~i-
ma”. Tako su autorstvo za ovu teorijsku definiciju koja je odlu~ila sud-
binu sveta za ceo 20. vek, slo`no preuzeli Nema~ka i Sovjetski savez, iako
bi po abecedi, kako je to uobi~ajeno u upotrebi u tim stvarima, prvo mesto
~ak pripalo Nemcima. Ribentropa je zbunio samo Staqinov odgovor na we-
govo pitawe da li bi Rusija mogla pruìti i vojnu pomo} Nemcima. Mi-
slio je na u~e{}e u kakvom napadu na Persiju ili ne{to sli~no tome. Po-
sle duèg razmi{qawa, Staqin je odgovorio vrlo neodre|eno. Otprili-
ke, da nikada ne}e dopustiti da Nema~ka u odnosu na Britaniju i Fran-
cusku postane slaba. Ribentrop je taj odgovor razumeo tek tri i po godine
kasnije, kad je u februaru 1943. godine, po nalogu Hitlera, posetio Muso-
linija. Shvatio je da je Staqin mislio na iscrpqivawe Nema~ke na rus-
kom frontu. Tada bi joj prisko~io u pomo}, da ostane jaka, posebno s wenom
preobrazbom u sovjetsku.1092
Na zasedawu Vrhovnog saveta 31. oktobra 1939. godine, koji je jednogla-
sno odobrio sporazum sa Nemcima, sam Molotov je, ne obaziru}i se na sa-
potpisnika, vrlo jasno odgovorio na pitawe ko su, zapravo, imperijalisti.
Po{to je govorio i za javnost, bio je ~ak i ne{to precizniji: „Nema~ka je
danas dràva koja nastoji da se rat okon~a {to je mogu}e brè i uspostavi
mir, dok su, naprotiv, Engleska i Francuska, koje su se jo{ ju~e izja{wa-
vale protiv agresije, sada za nastavqawe rata i suprotstavqaju se zakqu-
~ewu mira.” Za Hitlera i Staqina, Nema~ka je bila `rtva imperijali-
sti~ke agresije. Izigravawe naivca ubilo je dve muve jednim udarcem. Naj-
pre, napad na Poqsku uop{te nije uzeo u obzir, tako da su Francuska i Ve-
lika Britanija napale Nema~ku bez ikakvog razloga. Uglavnom zato, jer je
saveznica Sovjetskog saveza. V. Ko{tunica i K. âvo{ki su zakqu~ili da
„KPJ sve do 22. juna nikada nije osudila fa{isti~ku Nema~ku kao agreso-
ra i za~etnika Drugog svetskog rata, ali je, naprotiv, tvrdila, da su en-
gleski
gleski i francuski imperijalisti napali Nema~ku, da su, dakle, oni, a ne
1091
Nazi-Soviet..., str. 108. [iri Slovena~ki tekst u F. Fire, Minule..., str. 402-403.
Nazi-Soviet...,
1092
F. W. Deakin, The Brutal...,
Brutal..., str. 191.
Nema~ka, izazvali i pokrenuli Drugi svetski rat”.1093 Ostaje samo iznena-

|uju}e pitawe, kako to da sovjetski teoreti~ari nema~ki napad na Poq-
sku nisu izri~ito uvrstili me|u pravedne ratove.
Progla{ewe rata Francuske i Engleske protiv nacisti~ke Nema~ke
za imperijalisti~ki, jedna je od najve}ih ideolo{kih gre{aka koju su po-
~inili Staqin i sve partije posle wega. Kominterna se pobrinula da ne
bude izuzetaka. [ef francuskih komunista i ~lan IK Kominterne Mo-
ris Tore, na primer, neposredno posle potpisivawa Pakta o nenapadawu
izme|u Nema~ke i Sovjetskog saveza, 25. avgusta, hvalisao se pred parla-
mentarnom grupom da bi qudi na ~elu KP Francuske u~inili sve za slo-
bodu i nezavisnost naroda kad bi Hitler, uprkos paktu, napao Poqsku. U
takvom „pravednom ratu” u~estvovao bi i on. Kad je rat izbio, dezertirao
je iz svoje jedinice u kojoj je sluìo kao rezervni oficir i iz Belgije,
preko Kopenhagena, odleteo u Moskvu, kuda ga je poslala Kominterna. Po-
tla~enu francusku radni~ku klasu prepustio je Hitlerovom oslobo|ewu.
Sli~no je uradio i drugi komunisti~ki prvak, @ak Diklo, samo {to se iz
Belgije vratio u Francusku i tamo do oslobo|ewa ìveo u ilegali. Pomi-
wem ga zato, jer }emo ga jo{ sresti. Za nagradu je francuska vlada 26. sep-
tembra zabranila partiju, a radni~ki sindikat Conf Confé
édé
ération g
gé
éné
érale du
travail (CTG) izbacio je komuniste iz svojih redova.
Jedan od retkih izuzetaka bila je KP Velike Britanije, odnosno, wen
generalni sekretar Hari Polit. U bro{urici How to Win the War, 14. sep-
tembra zapisao je da „komunisti~ka partija podràva rat (svoje dràve –
A. B.), jer misli da je pravedan... Ako bismo dopustili Hitleru da nametne
svoju prevlast u Poqskoj, narod bi bio primoran da prihvati neuporedivo
neuporedivo
slabije ìvotne prilike od onih, u kojima je trpeo do sada.” Efikasno{}u
kominternovske ma{inerije, nije pro{lo ni mesec dana i on je izgubio
svoj poloàj. U Francuskoj su komunisti~ki delegati u po~etku uistinu
sledili Toreovu patriotsku lepore~ivost i 2. septembra glasali za ratne
kredite, a 19. septembra Marsel Ka{an je Leonu Blumu izrazio svaku po-
dr{ku u odbrani Francuske. Pritisak Kominterne ih je ubrzo doveo u na-
ru~je pakta.
Nasuprot tome, Engleska je odbijala prqav posao i nakon {to je postala
postala
saveznica Sovjetskog saveza. Prilikom Idnove posete Moskvi u decem decembru
bru
1941. godine, Staqin je hteo da bez odlagawa postigne britansko priznawe
nasilno uspostavqenih granica u isto~noj Evropi, naro~ito ukqu~ewe bal-
ti~kih dràvica u Sovjetski savez. To je postavqao ~ak i kao uslov bilo
1093
V. Ko{ avo{ki, Party
Ko{tunica i K. âvo{ Party...,
..., str. 226.
Drugi deo – KO
kakvog spor
sporazuma
azuma sa Britancima. Idn, znaju}i da je wegov zahtev u suprot-
nosti sa Atlantskom poveqom koju je kasnije potpisao i Staqin, izgovarao
se ameri~kom dosledno{}u u po{tovawu poveqe i neophodno{}u prethod-
nog sporazuma sa vladama dominiona. Kad mu je vlada saop{tila da ima we-
nu podr{ku, Staqinov predlog je odbacio.1094 Zbog toga se za nekoliko mese-
ci oduìlo zakqu~ivawe dvadesetogodi{weg sporazuma o me|usobnoj po-
mo}i
mo }i wihovih dveju zemaqa. Kad su ga 26. maja 1942. godine kona~no zakqu-
~ili, zapadne sovjetske granice u sporazumu nisu ni pomenute. Me|utim,
êr~il je, slabqewem vojnog poloàja u Africi u aprilu 1942. godine, ve}
popu{tao (uspe{na Romelova kontraofanziva iz zapadne Kirenajke prema
Egiptu, koja je 21. juna dovela do pada Tobruka i prenela borbe na vrata
Egipta, iz kojih je Nilska armija, pod komandom feldmar{ala Vejvela, to-
kom prvih dana januara iste godine prodrla iz Egipta i za mesec dana za-
uzela celu Kirenajku, zajedno sa Bengazijem). U telegramu Ruzveltu 7. mar-
ta, kompromiserski je mudrovao „da na~ela Atlantske poveqe ne bi treba-
lo razumeti tako da se Rusiji ospore granice koje je zauzela prilikom ne-
ma~kog napada” na wu, ~ime je zasluìo Staqinovu zamerku da je „poveqa
uperena protiv SSSR-a”.1095 Iako mu se predsednik suprotstavio, morao se
predati, ali ne samo on, nego i Staqin. Bar za taj trenutak.
Kiselo gro`|e Pete konferencije
Peta zemaqska konferencija KPJ, koja je trajala od 19. do 20. oktobra

1940. godine u Zagrebu, u rezoluciji je ipak pokazala izvesnu simetriju
izme|u imperijalizma zapadnih sila i Nema~ke. Komuniste je pozvala u
„borbu protiv rata” i da „neumorno ... raskrinkavaju ratne ciqeve imperi-
jalisti~kih osvaja~a iz oba ratna tabora”, isto tako da „raskrinkavaju raz-
ne ratne provokatore, razne agente imperijalisti~kih osvaja~a iz oba im-
perijalisti~ka bloka”. Zapadne dràve, od Holandije do Norve{ke posta-
}e, napomenuto je, plen ratnog hu{kawa oba imperijalizma, tako|e, oba
imperijalizma podjednako, po wima, ugroàvaju nezavisne narode Jugosla-
vije. Na tome se, uglavnom, simetrija zavr{ava. Rezolucija na jednom me-
stu, ina~e, izraàva opasnost da se „uz pomo} agenata Osovine u vladi i van
we Jugoslavija ne preobrazi u kolonijalnu bazu Sila osovine za borbu...”,
1094
Reckoning..., str. 289-301; na tom mestu objavqen je najzna~ajniji deo
Idnovog razgovora sa Staqinom.
1095
Second... IV, str. 293; A. Eden, The Reckoning...,
Reckoning..., str. 296.
ali zna~ajnija je wena briga da francuski i engleski imperijalisti ne

uvuku u rat ne samo Jugoslaviju, kao {to su ve} uvukle Gr~ku, nego ~ak i
Sovjetski savez. Jo{ na samom po~etku, kad tvrdi da oba imperijalizma
imaju jednake ekonomske i teritorijalne interese, rezoluciji je „jasno kao
dan, da engleski i francuski imperijalisti nisu potpalili novi ratni
poàr radi odbrane slobode, demokratije i nezavisnosti malih naroda...”,
i time ne samo da zapadnim silama potura sebi~ne pobude, nego ih, pre sve-
ga, ba{ kao i Molotov prilikom potpisivawa prijateqstva izme|u Nema~-
ke i Sovjetskog saveza, progla{ava pokreta~ima rata. Nema~ka u zapo~i-
wawu Drugog svetskog rata nije imala nikakva posla.
U uvodnom referatu Tito je, u skladu sa direktivama Kominterne i
dokumentima CK na{e partije, kako je rekao, kao najopasnije ratne hu{-
ka~e izneo upravo zapadne sile: „Morali smo objasniti masama uzroke ra-
ta i pseudodemokratiju engleskih i francuskih imperijalista. Morali
smo raskrinkati i neumorno se boriti protiv raznih agenata imperijali-
sti~kih sila Engleske i Francuske...”1096 Pod Kominterninom direktivom
mislio je na zakqu~ak sekretarijata wenog IK od 23. novembra 1939. godi-
ne, kojim prihvata saop{tewe „druga Valtera” od 26. septembra o radu KPJ
i po kome „partija mora potpuno razotkriti licemernu propagandu impe-
rijalisti~kih sila, naro~ito Engleske i Francuske, koje izjavquju da se,
toboè, u tom ratu bore za slobodu naroda i mir, u su{tini pak, za na-
stavqawe i {irewe rata...”1097 To je partija, izme|u ostalog, u~inila ta-
ko, da su se weni agenti okomili ~ak i na komemoraciju povodom smrti ve-
likog prijateqa Srba iz Prvog svetskog rata, admirala Emila Geprata, 22.
oktobra 1939. godine na Kalemegdanu. U prisutnosti francuskog konzula,
s namerom da onemogu}e komemoraciju, vikali su: „Dole Francuska!”, „Do-
le Engleska!”, „Dole imperijalisti~ki kapitalisti~ki rat!”, kao i „@i-
„@i-
veo Staqin!”, „@iveo Sovjetski savez!” i „@iveo Hitler!”
Ubrzo, u januaru, Tito je navedene stavove saop{tio i me|unarodnoj
javnosti. U posebnom ~lanku napisao je da „Jugoslaviji preti opasnost da }e
je odvu}i u imperijalisti~ki rat”, pri ~emu je mislio na rat Nema~ke i
Italije s jedne, i Britanije i Francuske s druge strane. Turska, koja je
zakqu~ila pakt sa Britanijom i Francuskom bi}e, po wegovom mi{qewu,
grobar Balkanskog saveza. „Radni qudi ne èle rat. Gaje veliku qubav pre-
ma mo}noj socijalisti~koj dràvi Sovjetskom savezu.”1098 U izve{taju Ko-
1096
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 23; za rezoluciju vidi str. 221-244.
1097
J. B. Tito, Zbrana
Zbrana...
... V, str. 196.
1098
World News and Views, 6. januar 1940;1940; po D. Biber, Tito-Churchill
Tito-Churchill,, str. 556.
Drugi deo – KO
minterni krajem maja 1941. godine, navedeno je i potvrdio: „Sve vreme im-
perijalisti~kog rata KPJ je imala jasno definisanu liniju... u~initi sve,
da Jugoslavija ne bude uvu~ena u imperijalisti~ki rat na strani Britani-
Britani-
1099
je i Francuske, jer takva opasnost je postojala...” Partija je veoma sna-
`no nagla{avala opasnost od uvla~ewa Jugoslavije u rat na strani Fran-
cuske i Engleske, da je povodom delimi~ne mobilizacije, koju je u septem-
bru 1939. godine, iz predostro`nosti, naredila Cvetkovi}eva vlada, we-
nim agentima uspelo da u Karlovcu isprovociraju pobunu celog Sto {estog
pe{adijskog puka.1100 Dr Ma~ek izve{tava da su frankovci (autonoma{ka
organizacija nazvana po dr Josipu Franku, osniva~u Hrvatske stranke pra-
va, koji se zalagao za potpunu samostalnost Hrvatske i u tom smislu bio
prethodnik Paveli}a i obojice Kvaternika),1101 jo{ vi{e komunisti, me-
|u pozivcima {irili vesti da }e biti poslani na front u Francusku (pro-
tiv Nema~ke).1102 Za komuniste je pobuna bila „najizrazitiji primer juna-
{tva i nesekta{kog pristupa”. Zbog takvog pona{awa mobilizacija ba{ i
nije uspela, hvalio se Mitar Baki}, i „oslabqeni su planovi reakcije za
uvla~ewe dràve u rat na strani englesko-francuskih imperijalista”.1103
Sumwamo da je antiimperijalisti~ka propaganda mogla biti tako efika-
sna jo{ u septembru, kad se Tito jedva i sam iskoprcao iz antifa{izma.
Ili je antiimperijalizam komunistima stajao u podsvesti jo{ iz predan-
tifa{isti~kih vremena. Osim, dakako, ako se nije radilo o najobi~nijem
prisvajawu uspeha u rovarewu usta{kih agenata, {to bi tuma~ewe pobu-
ne antiimperijalizmom razotkrivalo kao kasniju originalnu ideju.
Viwska konferencija KPS, koja je sazvana kao priprema za Petu ze-
maqsku, uprkos svom dugogodi{wem antifa{isti~kom usmerewu slovena~-
kih komunista, videla je u Nema~koj prvenstveno za{titnika Sovjetskog
saveza. U wenoj rezoluciji ~itamo: „Zapadni imperijalizam je zapo~eo su-
kob sa ciqem da ceo svet natera u ratni vihor, da raskomada Nema~ku, da
poru{i doslednu tvr|avu antiimperijalizma – Sovjetski savez.” Nacisti-
~ku Nema~ku i Sovjetski savez, u odnosu prema zapadnom imperijalizmu,
1099
„O poloàju i doga|ajima u Jugoslaviji”, J. B. Tito, Vojna djela I, str. 14.
„O
1100
Avakumovi}, History
I. Avakumovi} History...
... I, str. 180-181.
1101
Paveli}ev mar{al Slavko Kvaternik bio je oèwen k}erkom dr Franka, koja je
tako postala majka hrvatskog Himlera Eugena Kvaternika-Dide. On je kao ministar za unu-
tra{we poslove li~nim zalagawem vodio krvave pogrome protiv Srba i Jevreja. To {to je
dr Frank bio Jevrejin, a time i on, nije mu smetalo, kao {to nije smetalo ni Paveli}u {to
je jevrejskog porekla bila wegova supruga, ro|ena Lovren~evi}.
1102
Ma_ek, In the Struggle...,
V. Ma_ Struggle..., str. 196.
1103
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 149-150.
ne postavqa samo jednu drugoj uz bok, ve} u Nema~koj za sada vidi pred-
straù Sovjetskog saveza, wenu odbranu od zapadnih velesila. Valter ta-
ko|e, kad se 8. marta 1940. godine, posle gotovo {est godina rada za Komin-
ternu i duèg zaobilaèwa preko Carigrada, vratio proèt wenim po-
„Radnim qudima Ju-
gledima iz Moskve u Zagreb. U prvomajskom proglasu „Radnim
goslavije” saop{tava: „Pre sedam meseci engleski i francuski imperi-
jalisti napali su drugu imperijalisti~ku silu – Nema~ku, da bi je zau-
zeli i prisilili na kapitulaciju, te tako obezbedili svoju prevlast nad
svetom i bez konkurencije nastavili da pqa~kaju kolonijalne i poluko-
lonijalne narode.” Ne treba pre}i preko implikacije da je rat Nemcima
nametnut. Tito je odmah, jo{ istog maja, u Proleteru okrivio „zlo~ina-
~ku politiku engleskih i francuskih hu{ka~a” i za nema~ku okupaciju
Belgije i Holandije. Upotrebio je skoro iste re~i kojima je Hitler osam
meseci ranije opravdavao svoj napad na Poqsku. Na sli~ne poglede naila-
zimo i drugde u dràvi.
Na nema~ku okupaciju Danske i Norve{ke PK KPJ za Srbiju reagovao
je 1. maja 1940. godine re~ima: „Surovo nasiqe Engleske
Engleske i Francuske nad
skandinavskim dràvama prisililo je Nema~ku da po{aqe svoje ~ete u Dan-
sku i zauzme strate{ka upori{ta u Norve{koj.” Isto kao {to su komuni-
sti bili odu{evqeni sovjetskom pobedom nad „imperijalisti~kim pla}e-
nicima” u Finskoj, veselili su se i kad je Hitler udario po nordijskim
„pla}enicima imperijalista”.
Ne treba ~itati izme|u redova da bi se otkrilo kako su komunisti
bili zabrinuti za Nema~ku, saveznicu svog Staqina. Ako padne Nema~ka,
zapadne sile }e se svim svojim snagama obru{iti na Sovjetski savez. Zato
ne iznena|uje {to Viwska rezolucija nije mogla sakriti svoje zadovoq-
stvo slomom Francuske nekoliko dana ranije (Francuska je 17. juna moli-
la Nema~ku za primirje, 21. je dogovoreno) i {to se, potiho, unapred vese-
lila sli~nom slomu Engleske: „Francuski imperijalizam je doìveo voj-
ni i politi~ki slom. Engleski imperijalizam, koji je do sada samo slao
druge narode u vatru, vidi pred vlastitim vratima sazrevawe napada na
svoje pozicije i svoj opstanak.” Krivicu za jedno i drugo rezolucija pri-
pisuje francuskim i engleskim imperijalistima.1104 Vide je u tome {to su
napali Nema~ku, saveznicu Sovjetskog saveza, umesto da pristanu na mir
koji im je nudila. „Za nastavak rata odgovorni su imperijalisti Londona
i Pariza”, tvrdio je Kardeqev ~lanak Imperijalisti~ki rat i tvrdwu
objasnio: „Dok su engleski imperijalisti ra~unali da }e uspeti da Ne-
1104
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 274.
Drugi deo – KO
ma~ku uvuku u rat protiv SSSR-a, pravili su se ’miroqubivima’... Kad se

Nema~ka pokazala kao nesposobna za izvr{ewe zadatka udarne pesnice me-
|unarodnog imperijalizma protiv SSSR-a... englesko-francuski ’pacifi-
sti’ postali su preko no}i borci za ’demokratiju’ i odbacili i jo{ uvek
odbacuju sve ponude za mir.”
To je bila korenita promena u pore|ewu sa predratnim analizama ko-
munista da je fa{izam „udarna pesnica” kapitalizma i imperijalizma.
Udarac te pesnice je Staqin, koji je Hitlera prisilio na predaju i time
obezbedio mir milionima Evropqana, okrenuv{i ga od SSSR-a protiv za-
padnih imperijalista. Tako je fa{izam, kao protivnik imperijalizma,
postao saveznik komunizma. Kardeq ne moè mimo zamerke, jasne kao dan,
da se i nema~ki komunisti povezuju sa fa{istima u odbranu Hitlera. Ume-
sto da ih opravda, jer to, toboè, rade pod prisilom, ispomaè se lewini-
sti~kom dijalektikom: „Nema~ki komunisti vode pravilnu internaciona-
listi~ku politiku borbe protiv Hitlera... i za preobraàj imperijali-
sti~kog rata koji vodi Hitler, u narodnu revoluciju koja }e o~uvati ne-
ma~ki narod od imperijalisti~kih planova Londona i Pariza.” Zato, po
wegovom, „borba protiv englesko-francuskog imperijalizma nikako ne zna-
~i da komunisti brane Hitlera. Dokazuje samo da su englesko-francuski
imperijalisti postali avangarda (nagla{eno u izvorniku – A. B.) impe-
rijalizma u borbi protiv radni~ke klase i SSSR-a.”1105 Nema~ki komuni-
sti se, po Kardequ, pod {lemovima Vermahta, dakle, nisu borili protiv
Engleza za Hitlera, nego protiv imperijalisti~ke avangarde, zna~i, za
stvar Staqina. Bili su, prema tome, „udarna pesnica” boq{evizma. Nema
ni~eg ~udnog u tome {to su ~e{ki komunisti optuìvali „britanskog im-
perijalisti~kog agenta” Edvarda Bene{a za „sejawe mr`we protiv ne-
ma~kih
ma~ kih radnika, odevenih u vojni~ke uniforme, me|u ~e{kim stanovni-
{tvom”.1106 U posledwoj analizi, suprotstavqeni stoje Sovjetski savez s
jedne, i obe zapadne demokratije s druge strane. Nema~ka, po toj logici,
nije ni{ta drugo do borac Sovjetskog saveza. U svakom slu~aju, Nora Belof
je u pravu kad slikovito zakqu~uje da su jugoslovenski komunisti „topove
jugoslovenskog agitpropa, koji jo{ nije izazivao preterani strah od ’fa-
1105
Ph. Auty, Tito
Tito,, str. 148-149 pomiwe komunisti~ki letak sa sli~nim sadràjem:
„Hitlerov rat protiv engleskih i francuskih imperijalista ne zna~i da komunisti treba
da se bore protiv Hitlera. Naprotiv, zna~i da su engleski i francuski imperijalisti avan-
garda imperijalizma u borbi protiv radni~ke klase i SSSR.” I taj letak se, po navo|ewu
autorke, nalazi u zagreba~kom Institutu za radni~ki pokret.
1106
Bene{, Pam
E. Bene{ Pamììti
ti...,
..., str. 213-216; (po H. Seton-Watson, The Pattern...,
Pattern..., str. 203).
{isti~ke zveri’ i wihovih jugoslovenskih pomaga~a, preusmerili na Bri-

tance i Francuze”.1107
Me|utim, Titu nije sve i{lo kao podmazano. Iz wegove napomene u iz-
ve{taju na Petoj zemaqskoj konferenciji proizlazi da se ~ak rukovodstvo
KPH „na po~etku drugog imperijalisti~kog rata... bunilo protiv ocene CK
da se radi o drugom imperijalisti~kom ratu i postavilo se na odbrambene
pozicije Ma~eka, socijalnih demokrata i drugih gra|anskih stranaka”.
Stvar je bila toliko ozbiqna, da je zbog „otpora liniji partije s obzirom
na ocenu imperijalisti~ke prirode rata i opasnosti od uplitawa Jugosla-
vije u rat na strani Francuske i Engleske” pomiwana ~ak i rezolucija.1108
Posledica je bila to da se rukovodstvo KPH zauzimalo za odbranu drà-
ve, {to je bilo protivno liniji KPJ.1109 Me|u bunxijama je bio i stari ko-
munista Miroslav Krleà, ina~e najugledniji hrvatski pisac, kome se,
zbog kriti~nosti prema Staqinu, ionako quqalo tlo pod nogama. Buntov-
ni{tvo potvr|uje i podatak iz drugog izvora, po kojem zagreba~ki spis „12
uslova za boq{evizaciju partije” iz novembra 1939. godine kriti~ki kon-
statuje da se „desna opasnost javqa u obliku ’teorije’ o bezuslovnoj potre-
bi odbrane granica”.1110 I iza toga je stajao Krleà i wegovo odbijawe par-
tijske imperijalisti~ke definicije rata. Otada je ostajao ~lan partije
samo na papiru.1111 Kardeqevo i \ilasovo mi{qewe o toj zabludi ve} po-
znajemo. CK KPJ je rukovodstvo KPH zamenio novim.
Ovim nebitnim izuzecima i doma}i komunisti su otkrili da im je
malo stalo do nezavisnosti naroda i da ~ak radije podnose nacifa{izam od
gra|anske demokratije. Tito se, navodno, zbog progla{ewa englesko-fran-
cuskog rata nepravednim, kasnije postideo. Godine 1946. ~ak je zahtevao od
\ilasa, koji je objavqivao tekst rezolucije Pete konferencije u Komu-
nistu, da izbaci sve {to se odnosi na wega.1112 \ilas je poslu{ao.
Peta konferencija za Tita nije postala kiselo gro`|e tek u posle-
ratnim pogledima na wu. Antiimperijalizam se nije ograni~avao na spoq-
ni front. Kad je preraspodelio velike sile iz fa{isti~kih i antifa{i-
sti~kih u one koje se bore pravedno i one koje vode nepravedan rat, a prvi
moè da vodi samo radni~ka klasa – proletarijat, bila je to posledica pre-
1107
N. Beloff, Tito
Tito´´s...,
..., str. 56.
1108
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 17, 232.
1109
Kritika ovoga u „Rezolucija I konferencije KPH”, Proleter 15, broj 9-10-11,
1940, reprint izdawe, str. 729.
1110
B. Lazi}, Titov pokret...,
pokret..., str. 21.
1111
M. \ilas, Memoir
Memoir..., ..., str. 345.
1112
M. \ilas, Memoir
Memoir..., ..., str. 333.
Drugi deo – KO
raspodele sila na unutra{wem klasnom frontu. Izme|u zao{travawa na

spoqnom frontu i klasnog zao{travawa na unutra{wem, sa antiimperi-
jalizmom se ponovo uspostavqa potpuni sklad. Kao {to su glavni protiv-
nici na spoqnom frontu Francuska sa Britanijom na jednoj i Sovjetski
savez na drugoj strani, buròazija i proletarijat su glavni protivnici
na unutra{wem frontu. Tertium non datur /tre}em nije dato/. Fa{izam
i demokratija su samo zasenili stvarne suprotnosti na oba fronta.
Kad je sekretarijat IK Kominterne 23. novembra 1939. godine primio
na znawe Valterov izve{taj od 26. septembra, diskretno ga je upozorio da
„takav razvoj vodi i do prerazvrstavawa unutra{wih snaga u dràvi, ko-
je se vi{e ne odvija linijom ’antifa{izma’ i ’demokratije’, nego linijom
zao{travawa klasne borbe izme|u buròazije i radni~kih masa...”. To je
najavqivalo kraj dotada{we taktike revolucionarne borbe komunista. Za
proglas Kominterne u vezi sa novom politikom, Staqin je 7. septembra, u
prisustvu Molotova i @danova, nare|ivao Dimitrovu, u Kremqu, kuda ga
je, navrat-nanos, pozvao: „Pre rata je bilo pravilno kad smo demokratske
reìme prikazivali kao protivne fa{izmu, na po~etku rata to tako vi-
{e ne stoji. Razlikovawe kapitalisti~kih dràva kao demokratskih i fa-
{isti~kih, izgubilo je svoje ranije zna~ewe. Jedinstveni Narodni front
bio je ostvaren sa ciqem da poboq{a poloàj robova u kapitalisti~kom
reìmu. U okolnostima rata, radi se o ukidawu ropstva. Podràvati da-
nas Narodni front, jedinstvo naroda, zna~i povratak na buròaske pozi-
cije. Tu prepoznatqivu parolu treba odstraniti sa boji{ta.”1113 Komin-
terna je ovo Staqinovo uputstvo, uz prihvatawe Valterovog izve{taja za
Jugoslaviju, podesila ovako: „Ovakav razvoj zahteva od partije odlu~an za-
okret ka samostalnoj politici i samostalnoj mobilizaciji radni~kih ma-
sa gradova i sela protiv imperijalisti~kog rata... Partija se ne sme veza-
ti ni za kakve malogra|anske grupe koje se usmeravaju prema kapitalu...
Raniji poku{aji partije da ostvari jedinstveni Narodni front, razbili
su se o reakcionarno pona{awe vo|a socijaldemokratije i zato ne dolazi u
obzir poku{aj da zajedno sa socijaldemokratima ustanovimo Jedinstve-
nu radni~ku stranku.” Narodni front da, ali „bez vo|stva socijaldemo-
kratskih i drugih malogra|anskih ’demokratskih’ i sli~nih stranaka i
uprkos wima”.
1113
Prema bele{kama Dimitrova, koje je obradio Dimitar Sirkov: „On„On the policy of
the Communist International on the eve and at the beginning of the World War II”, Jahr-
buch fü
für historische Kommunismusforschung
Kommunismusforschung,, 1995, str Broué, Histoire
str.. 52-62; Vidi P. Broué Histoire...,
...,
str. 737.
„Kapitulaciju nema~kog fa{izma pred snagom pobedonosnog socija-

lizma” Tito je uzimao krajwe ozbiqno. Kardeq nije morao da ga ube|uje da
danas uz bok radni~koj klasi „stoji SSSR sa nepobedivom Crvenom armi-
jom. Imperijalisti mogu biti sigurni da nema sile koja bi tako oja~anu
radni~ku klasu mogla spre~iti da promeni sada{wi imperijalisti~ki
rat u rat za revolucionarno uni{tewe imperijalizma, za pobedu soci-
jalizma – kao {to je to u~inila boq{evi~ka partija 1917. godine”.1114 Obe
lekcije nau~ili su od istih u~iteqa, Lewina i Staqina. Nestrpqivom
novom sekretaru KPJ u~inilo se da je zati{je, ostvareno Staqinovim pak-
tom sa Hitlerom, koje je omogu}ilo preno{ewe svih snaga na antiimperi-
jalisti~ki front, kao poru~eno za odlu~uju}i udarac proletarijata po
doma}oj buròaziji. Sada vi{e ne zavisi od nepouzdanih neproleterskih
saputnika.
Uprkos tome, u skladu sa podre|eno{}u moskovskoj centrali, jo{ pre
po~etka konferencije, pitao je Kominternu, izme|u ostalog, i o wenom
mi{qewu s obzirom na mogu}nost neodlo`nog preuzimawa vlasti od stra-
ne proletarijata u Jugoslaviji. Da bi dobio brz i pouzdan odgovor, poslao
je u Moskvu inèwera Nikolu Petrovi}a na razgovore sa najvi{im ~la-
novima IK Kominterne. Odgovor od 15. septembra 1940. godine bio je vi{e
nego kiseo: „U Jugoslaviji nedostaju svi uslovi koji bi opravdali zahtev
za obarawe vlade i uspostavqawe prave vlade radnika i seqaka, {to bi u
toj situaciji zna~ilo uspostavqawe diktature proletarijata.” Takvim za-
htevom „mogao bi partiju dovesti u opasnost od izolacije i ostvariti osno-
vu za me{awe stranih imperijalista... Partija mora stajati van svih ’spe-
kulacija o pomo}i Crvene armije Sovjetskog saveza u bilo kakvoj avantu-
ri.’”1115 Saop{tewe, koje sadrì klice kasnijeg Staqinovog Otaxbinskog
rata, potpisala su ~etvorica sekretara, D. Manuilski, P. Toqati, K. Got-
vald i V. Pik (ali ne i G. Dimitrov). Umesto da, u skladu sa svojom rev-
no{}u, na Petoj konferenciji nagovesti po~etak revolucije, Tito se, po-
sle hladnog tu{a, morao posuti pepelom. Dao je sebi odu{ka kritikom pret-
hodnog CK KPJ, koji je posle uvo|ewa [estojanuarske diktature, ve} u
februaru 1929. godine, dozvolio sebi da pozove jugoslovenske radnike i se-
qake u oruànu revolucionarnu borbu za ru{ewe krvavog apsolutisti~-
Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 4; reprint izdawe, str. 646.
1114
1115
J. Pirjevec, „Sklep...”, str. 119. Od tog odgovora znali smo deo, u kojem Kominterna
upozorava Tita od opasnosti policijskog otkrivawa sastanka, zbog ~ega mu je savetovala da
ne saziva kongres, ve} da se zadovoqi konferencijom (J. B. Tito, Sabrana
Sabrana...
... VI, str. 201. Vidi
i B. Petranovi}, Srbija u drugom...,
drugom..., str. 70.)
Drugi deo – KO
kog reìma i uvo|ewe vlasti radnika i seqaka. To je u~inio gotovo istim

re~ima kojima je Kominterna odbacila wegovu inicijativu: „...bez obzira
na subjektivne, a kamoli objektivne uslove.”1116 Sva sre}a, {to mu nisu za-
pele u grlu! Iza le|a je zasigurno drào „{ipak”.
Kad je Tito na Petoj konferenciji zavr{io svoj govor upozorewem na
„doga|aje koji se pribliàvaju velikom brzinom” i izrazio mi{qewe da
}e „pod rukovodstvom na{eg velikog Staqina i pod zastavom Kominterne
na{a partija izvr{iti svoje istorijsko poslanstvo avangarde radni~ke
klase Jugoslavije”, zato, uprkos verbalnoj poslu{nosti Kominterni, u mi-
slima nije imao rat protiv imperijalisti~ke opasnosti, nego revoluciju.
To je bilo sve {to je u datim okolnostima mogao da uradi. Prokleta Ko-
minterna, sigurno ju je psovao u dnu du{e. Bio je osu|en na jalovo ~ekawe.
Iza imperijalisti~ke opasnosti wemu se ponovo, sve vi{e, otkrivala hit-
lerovska Nema~ka. Po{to je Sovjetski savez ìveo s wom u prijateqstvu,
u me|unarodnim odnosima nije imao {ta da radi. Politiku je vodio Sta-
qin, a on je znao sve, pa i kad ga nije bilo mogu}e sasvim razumeti.
Bezglavi kompas komunista
U takvoj situaciji partija je vukla poteze koji su bili sve pre nego
me|usobno uskla|eni, a najmawe adekvatni prete}oj opasnosti. Tako je osu-
|ivala delimi~nu mobilizaciju koju je u septembru 1939. godine progla-
sila Cvetkovi}eva vlada, jer je, toboè, antinema~ki usmerena. înilo joj
se, verovatno, da }e Engleska i Francuska brzo pobediti Nema~ku, u tom
slu~aju bi, po \ilasu, na{a vojska bila u stawu da u|e u Koru{ku. Ako je
rat protiv Nema~ke nepravedan, to bi zna~ilo u~estvovawe u nepravednom
nepravednom
1117
ratu. Nije rekao ni{ta novo. Jo{ od êtvrte zemaqske konferencije
KPJ u Qubqani
Qubqani u decembru 1934. godine, smatralo se da bi rat Jugoslavi
vije
je
za zauzimawe Julijske krajine i nekih jadranskih ostrva, Koru{ke ta tako-
ko-
|e, pa ~ak i za o~uvawe wenih versajskih granica, bio imperijalisti~ki,
dakle, nepravedan.1118 Napasti Staqinovu saveznicu zarad Koru{ke, bilo
bi vredno svake osude. Hitler, po komunistima, uistinu ne predstavqa
nikakvu opasnost po nezavisnost Jugoslavije.1119 Komunisti~ka studentska
1116
Peta zemaljska ...,
..., str. 8.
1117
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 332.
1118
Kongresi i zemaljske...,
zemaljske..., str. 224.
1119
Avakumovi}, History.
I. Avakumovi} History..... I, str. 176-177, gde navodi letak iz decembra 1939.
omladina je na komemoraciji povodom smrti svog rawenog druga, u aprilu

1940. godine, istim re~ima izjavqivala da „Hitler ne predstavqa nikak-
vu opasnost po nezavisnost Jugoslavije”.1120 „Ako se Rusija izmirila sa Ne-
ma~kom, sasvim jje
e besmisleno braniti Jugoslaviju od Nema~ke”, prikazuje
misaonost nekih drugova S. Klisold. âk i od Italije. Ne samo od savez-
ni{tva izme|u we i Nema~ke, nego, pre svega, zbog sovjetske spremnosti
„u tajnim pregovorima sa Musolinijem da u zamenu za italijansko prizna-
we Bugarske i Dardanela za sovjetsku interesnu sferu priznaju Jugosla-
viju za italijansku sferu uticaja”.1121 Komunisti su se radije bavili opa-
sno{}u da Englezi pridobiju na svoju stranu Italiju, koja tada jo{ nije
bila u ratu sa zapadnim silama, pa da za nagradu Balkan prepuste wenom
uticaju.1122 Mnogi, na primer u Crnoj Gori, u skladu s takvim razmi{qa-
wem, podsticali su dezertirawe iz vojske. U gradovima, kao {to su Ceti-
we, Podgorica, Nik{i} i Kola{in, organizovali su antiratne demonstra-
cije, na kojima su klicali Hitleru i Musoliniju. Kasnije, posle odluke o
boq{evizaciji Jugoslavije, komunisti su takvu politiku smatrali izdaj-
ni~kom. Zato je CK KPJ osudio progon crnogorskih komunista za demobili-
zaciju u aprilu 1940. godine, jer je, po wima, nanela partiji mnogo {tete.
Takvo pona{awe partije u odnosu prema fa{isti~koj opasnosti nije bilo
ni{ta drugo do svesna, iako nehoti~na, politika opreznog ~ekawa, paci-
fizma i defetizma, za~iwena jakom dozom neprincipijelnosti.
Iz tih razloga Tito nije smeo biti iznena|en kad su, kako kaè u
istom referatu, dvojica ili trojica frankovaca isprovocirala pobunu ce-
log puka jugoslovenske vojske (Sto osmi pe{adijski puk), koji je odbio da
ode na ma|arsku granicu u odbranu pred nadiru}im neprijateqem; puk je
spalio svoju zastavu, vratio se u Bjelovar i zauzeo ga, dok je petnaestak or-
ganizovanih komunista sa zadovoqstvom posmatralo wihovu izdajni~ku ra-
botu. Nije pomoglo ni posredovawe dr Ma~eka, tada jo{ potpredsednika le-
galne vlade. îwenicu da je to bila lo{e prikrivena linija partije koja
se protivila odbrani kapitalisti~ke dràve, pa i posledica defetizma
komunista uop{te, dakako, nije rekao. Kominterna i partija su prekasno i
premalo ubedqivo poru~ile komunistima da prestanu da razbijaju Jugosla-
viju i da se pripreme za wenu odbranu, da bi se moglo veroverovati
vati da misle
ozbiqno i da su mogli na vreme promeniti svoje mi{qewe i pona{awe.
1120
B. Lazi}, Titov pokret...,
pokret..., str. 21.
1121
S. Klissold, Yugoslavia
Yugoslavia..., Juki}, The
..., str. 6 i 95, nap. 21. U vezi sa posledwim vidi I. Juki}
Fall...,
Fall..., str. 34.
1122
Peta zemaljska..., str. 151.
Drugi deo – KO
Pacifizam i defetizam, istovremeno sa obzirno{}u prema nema~kim

agresorima, mogu}e je objasniti nesigurno{}u komunista u odgovoru na pi-
tawe ko je, zapravo, wihov neprijateq. Tako je bilo ~ak i sa rukovodstvom.
Slu`beno glasilo CK KPJ Proleter nikada nije registrovalo sovjetsko-
nema~ke pregovore, niti zakqu~ene paktove i prijateqske sporazume kra-
jem leta 1939. godine. Posle majskog broja za 1939. godinu do dvobroja za ja-
nuar-februar 1940. godine glasilo uop{te nije izlazilo. Kardeqev ~la-
nak Imperijalisti~ki rat od jedne stranice i odlomak \ilasovih okto-
barskih teza od 25 redova, predstavqaju jedini sadràj koji bar blago pod-
se}a na po~etak Drugog svetskog rata. Nije iskqu~eno da se Tito na{ao u
situaciji kad jednostavno nije znao kako da se odazove ispred komunista.
Kad je S. Vukmanovi} – Tempo saznao za Staqinovo paktirawe sa Hitle-
rom, bio je sa svojim drugovima „konsterniran”,1123 a teoreti~ar M. \ilas,
naviknut na poslu{nost Moskvi, odobravao ga je, jer }e, toboè, komuni-
zmu doneti samo dobro.1124 Kardeq je znao da su Nemci avgustovskim paktom
podvili rep pred sovjetskom mo}i i da su svoj pritisak preneli direktno
na Veliku Britaniju i Francusku. Jedva je prikrivao o~ekivawe, kad }e
se obru{iti na ove dve sile.1125 ^lanak Stawe u partiji, koji je predstav-
qao referat na dràvnom savetovawu rukovode}eg partijskog aktiva kra-
jem maja 1939. godine i koji je iza{ao skoro pola godine posle nema~kog upa-
da u Poqsku, novi {ef partije Josip Broz – Valter (prethodni sekretar
Milan Gorki}, s pravim imenom Josip îìnski, vi{e nije bio ~lan par-
tije, a ne{to kasnije, u Sovjetskom savezu, izgubio je i glavu) mogao je da
zakqu~i samo konstatacijom: „Opreznost i budnost potrebni su nam na svim
stranama, jer imamo posla sa brojnim neprijateqima. Opasnost vreba sa
svih strana, okolnosti, u kojima treba da radimo, veoma su te{ke, a to za-
hteva neprekidnu budnost i opreznost.” Konstatacija nije sadràvala ni-
kakvo usmerewe. Nije primetio da je istu neodlu~nost izjavio dva puta.1126
Kominterna je }utala. Kako kaè Tito, „stajala je po strani i nije reago-
vala na fa{isti~ka osvajawa”.1127 Za{to, ne znamo. U po~etku ni sama nije
znala kako da ih objasni svetu, kasnije je i ona, vaqda, bila u sve ve}oj za-
buni. Tako je, iznad svega, zavodqiva bila misao, ponu|ena iz francuskog
1123
S. Vukmanovi}-Tempo, RevolucijaRevolucija...
... I,, str. 109-110.
1124
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 329.
1125
J. Pleterski, „„Stali
Stali{_
{_a...
a...”” str. 140-141, gde objavquje anonimni Kardeqev uvodnik u
mariborskom Ve Ve__erniku od 30. avgusta 1939. godine.
1126
Proleter 16, broj 1-2, januar-februar 1940, str. 7; reprint izdawe, str. 649.
1127
J. B. Tito, Boj i razvoj...,
razvoj..., str. 40.
junskog sloma, da }e Nema~ka, onako uzgred, kao sa Francuskom, zavr{iti

posao i sa Engleskom, a Nema~koj, oslabqenoj borbama, Sovjetski savez }e
jednostrano postavqati svoje uslove. Kad se to desi, do}i }e kraj svih im-
perijalisti~kih zavojeva~a. Cela Evropa posta}e socijalisti~ka, prema
sovjetskom uzoru.
Ni slom Jugoslavije im nije rekao ko je wihov neprijateq, bar ne spoq-
ni. Wihova „firma” (tako su me|u sobom nazivali partiju), bila je regi-
strovana za visoku plovidbu. Ako je Mihailovi}u jo{ pre kapitulacije
bilo jasno kakav je wegov zadatak i pona{ao se adekvatno tome, Kardeq, kao,
takore}i, diplomirani poznavalac pravca istorijsko-materijalisti~-
kih tokova, priznaje da je bio konfuzan: „Posle slu`bene aprilske kapi-
tulacije, staro pitawe se postavqa u novom obliku: za nastavqawe oruà-
nog otpora protiv osvaja~a ili protiv wega?”1128 Odlu~io se za ~ekawe. Ka-
ko tada{we doga|aje opisuje M. \ilas, bili su, jednostavno, bez glave. Ne
samo obi~ni komunisti, nego i wihove glave.1129 Tre}i ~lan CK, Mo{a Pi-
jade, koji se, sli~no kao \ido, sklonio u Crnu Goru, bavio se mi{qu kako
da na|e povoqan ~amac i u wemu pobegne preko mora. Kompas im se bezgla-
vo vrteo i bilo je nemogu}e predvideti koji smer }e pokazati kad se za-
ustavi. Igra~i na ruletu bar znaju gde mora da se zaustavi da bi dobili
ulog, a komunistima tada ni to nije bilo jasno.1130
Ako je ovakva zbuwenost dolazila od Kominterne, prikazani pogledi
nisu mogli biti jugoslovenska posebnost. Bugarski CK, tokom prvih dana
aprila 1941. godine, kad su se Vermaht i Luftvafe ve} gurali po wiho-
1128
E. Kardelj, The March...,
March..., str. 10; Put nove...,
nove..., str. 13. Tom izjavom, koja se sasvim ukla-
pa u tok misli tog naslova, Kardeq dva puta manipuli{e ~itaocem. Najpre ga uverava da su
se komunisti borili oru`jem protiv zavojeva~a bar od 6. aprila daqe („nastavqawe”), a za-
tim, da se kao rodoqub u dilemi odlu~io u korist borbe protiv zavojeva~a. U stvari, sam sebe
uteruje u la`: u vezi sa prvim, jo{ na istoj stranici, priznawem da je od aprila do juna
borba ozna~avala „prve korake ka jedinstvu demokratskih snaga”, u vezi sa drugim, tvrdwom
da se „Hitlerovim napadom na SSSR op{ta situacija u svetu toliko promenila da su sazre-
li uslovi za op{ti ustanak i kod nas”. Ovo posledwe se sasvim poklapa sa wegovim vi{e
puta ponovqenim izjavama da }e se komunisti boriti samo ako procene da postoje mogu}no-
sti za izvo|ewe uspe{ne revolucije. Wegova konfuznost posle 6. aprila moè proizlazi-
ti samo iz nesigurnosti da li }e i kada Sovjetski savez stupiti u rat.
1129
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 382-387.
1130
D. Aha
Aha__i_ (Osvobodilna..., str. 72) navodi izjavu u~esnika sastanka redakcije Sodob-
nosti u jesen 1939. godine, na kojem je, navodno, dr Joà Vilfan mislio da }emo se boriti
protiv Italije ako nas napadne, a ne protiv Nema~ke, da su Ivan Kreft i neki drugi o~e-
kivali skora{wi raspad Nema~ke i revoluciju, a Kardeq je }utao. Po{to je }utawe za
wega bilo neuobi~ajeno, verovatno nije znao na {ta da se kladi.
Drugi deo – KO
vim putevima i aerodromima i kad je bilo jasno da }e svakog trenutka na-

pasti Jugoslaviju, izdao je proglas u kojem napada „anglo-francuske rat-
ne hu{ka~e”, jer poku{avaju da Balkan pretvore u ratno podru~je, jer su
napali Nema~ku i nameravaju da napadnu Rusiju. Bugari, kako je re~eno,
ne èle postati „xelati sovjetskih i nema~kih radnika”.1131 Jedinstvo sov-
jetskog i nema~kog proletarijata delovalo im je kao jedina pouzdana po-
zicija. Istovremeno sa na{im partijcima, naro~ito me|u radni~kom kla-
som, s lako}om je propu{teno da se uvidi do koliko dubokih promena je
do{lo u Nema~koj za vreme Hitlera. Verovalo se da }e svi oni milioni
nema~kih komunista i socijaldemokrata, koji su se zbog Hitlerovog uda-
rawa u socijalisti~ke i radni~ke ìce (wegova stranka je, najzad, imeno-
vala NSDAP – socijalisti~kom i radni~kom istovremeno), uspe{ne poli-
tike, pune zaposlenosti, ili jednostavno, pod wegovim pritiskom preobra-
zili u nacionalsocijaliste, pre ili kasnije pokazati svoje prave boje. Za
tako kratko vreme nisu mogli ishlapeti. S wima treba ra~unati. U wima
su videli potencijalni izvor proleterske revolucije. Najposle, povodom
partijskih praznika, i u Nema~koj je bilo sve crveno, kao u Sovjetskom sa-
vezu. Iza toga mora da stoji i ne{to vi{e od jednako crvenih zastava. Pre
ili kasnije, pokaza}e se da ispod wih mar{iraju na{i naoruàni „Rote „Rote
Front Kampferi” ili bar „Reichsbanneri”,
„Reichsbanneri”, onaj milion najboqih socijal-
demokratskih boraca, nadali su se. Komunisti su bili toliko za}oreni u
svoje ideolo{ke konstrukte, da im je to „pre ili kasnije” po~etka revolu-
cije u Nema~koj, ve} na Viwskoj konferenciji KPJ 1940. godine, uistinu
ozna~avalo svaki trenutak, posle 22. juna 1941. godine barem kraj 1941. ili
po~etak 1942. godine. Podsticao ih je niko drugi do Staqin, koji je u svom
govoru 3. juna 1941. godine o~ekivao pomo} ne samo od naroda Evrope i Ame-
rike, nego i od nema~kog naroda. Sredinom septembra 1941. godine pro{i-
rili su vest da su se u Nema~koj rasplamsali nemiri i da je preplavqena
antihitlerovskim lecima.1132 Borba je gotovo iz broja u broj objavqivala
poverqive vesti iz Nema~ke o {trajkovima, sabotaàma, sukobima stanov-
ni{tva sa policijom, nemirima u Vermahtu i sli~no.
Komunisti~ko spekulisawe sa nema~kim radnicima koji }e se, pre ili
Dru--
kasnije, di}i na revoluciju, nije se ograni~avalo na vreme na po~etku Dru
gog svetskog rata. Jo{ posle prvih uspeha Sovjeta u zaustavqawu nema~ke
ofanzive kod Smolenska i Kijeva i ~ak posle uspe{nog ponovnog zauzima-
wa Rostova i isterivawa Nemaca iz predgra|a Moskve tokom prvih deset
1131
E. Barker, British
British...,
..., str. 58.
1132
Bilten V[ NO POJ I, broj 6, (18. septembar 1941).
dana decembra, mnogi od wih su otvoreno spekulisali separatnim sovjet-

skim mirom sa Nemcima. Zaustavqawe nema~kog prodora prema Moskvi u
decembru 1941. godine i istovremena kontraofanziva Crvene armije, pono-
vo su probudili takve nade, naro~ito zato, jer je izgledalo da se samo po-
navqaju doga|aji iz 1918. godine, kad je Nema~ka zauzimala velike delove
Rusije, a u woj samoj je buknula revolucija. Tada nije uspela, ali sada, uz
neuporedivo ja~u Crvenu armiju, ne moè propasti. Tito i Rankovi} su
27. januara 1942. godine pisali Blagoju Ne{kovi}u, sekretaru PK KPJ za
Srbiju, da je po raspadu hitlerovske vojske na isto~nom frontu „mo`da jo{
samo pitawe trenutka kad }e se i nema~ki narod pod rukovodstvom svoje
slavne komunisti~ke partije podi}i u odbranu svojih prava i svoje ~asti
pred celim svetom”.1133
Kao {to su komunisti bili izgubqeni posle avgusta i septembra 1939.
godine, kad su vode}i nacisti i wihove komunisti~ke kolege u Kremqu
nazdravqali jedni drugima, mnogi su, dakle, poku{avali na}i neko obja-
{wewe za nastalu situaciju. Ako su – u {ta nisu sumwali – do tan~ina
poznavali dugoro~ne razvojne te`we qudskog dru{tva i u pogledu wih se
nisu mogli varati, morali su neprestano da to sami sebi dokazuju; naro-
~ito oni koji su u op{toj nesigurnosti drhtali pred separatnim mirom
izme|u Nemaca i zapadnih saveznika, jo{ uvek su se nadali da je nacisti-
~ki reìm samo prelazni oblik socijalizma i da }e se pre ili kasnije
pretvoriti u boq{evi~ki. Me|u wih je spadao i Tito. U rezoluciji Pete
zemaqske konferencije àlio se „da su u tom ratu mogu}i najrazli~itiji
preokreti, s kojima treba da ra~una revolucionarna avangarda”. U misli-
ma je imao paktirawe Nema~ke sa Velikom Britanijom. Bio je uveren „da se
imperijalisti~ki blok koji je pobedio u prethodnom imperijalisti~kom
ratu”, upiwe iz sve snage da „svog, sve opasnijeg rivala – Nema~ku – po-
sva|a sa SSSR-om, da te dve dràve u me|usobnoj borbi iskrvare i oslabe,
da uz pomo} nema~kog imperijalizma spre~e pobedonosnu izgradwu socija-
lizma u SSSR-u... potom bi imperijalisti~ku Nema~ku u~inio ne{kodqi-
vom”.1134 Verovatno je ~itao Mein Kampf,
Kampf, u kojem je Hitler, kako iz geopo-
liti~kih razloga, tako i zbog rasne sli~nosti, video svog direktnog savez-
nika u Velikoj Britaniji, a, sli~no Hitleru, i on je uvideo da je za qubav
potrebno dvoje. Me|utim, ~ak ni krotki êmbrlen u vreme svoje politike
„appeasementa” /popu{tawa/ Nema~koj nikada nije nudio
najponiznijeg „appeasementa”
takvo savezni{tvo. Tito je tako|e znao da je Hitler posle sloma Francu-
1133
J. B. Tito, Zbrana
Zbrana...
... VIII, str. 138.
1134
Peta zemaljska...,
Drugi deo – KO
ske bio spreman da sa Velikom Britanijom sklopi mir (u toj nadi, firer
bi, po vlastitim re~ima, britanskim ekspedicijskim snagama olak{ao beg
preko Laman{a),1135 zajedno s wim je shvatio da je dan nakon {to su Nemci
upali u Holandiju, Belgiju i Luksemburg, 11. maja 1940. godine, êr~il za-
menio êmbrlena i postao predsednik nove vlade nacionalnog jedinstva, u
koju je privukao i laburiste (Klementa Etlija) i da jedva ~eka da ga same-
qe. Hitlerova gre{ka bila je utoliko ve}a, jer je jo{ u oktobru 1938. go-
dine izjavio da bi dolazak êr~ila na vlast zna~io novi svetski rat.1136
Dok su u Nema~koj na vlasti bili nacisti, nema~ko-britansko savez-
ni{tvo bilo je ~isti plod Hitlerovih somnabulnih buncawa, a nema~ko-
sovjetsko savezni{tvo posledica Titovog ultraimperijalisti~kog usme usme--
rewa, koje je u nema~kom fa{izmu videlo samo privremenu devijaciju
boq{evizma. Kao {to znamo, ovo Titovo uverewe bilo je toliko jako, da je
on jo{ u drugoj polovini 1942. godine nagovarao nema~ke agente da se Ne-
ma~ka s tom namerom poveè sa Sovjetskim savezom. Martovski (1943) pre-
govori izme|u partizanskih i nacisti~kih opunomo}enika na najvi{em
nivou u Sarajevu i Zagrebu, na koje su se partizanski delegati prevozili
nema~kim brzim vozovima i avionima, kao konkretne aluzije na zajedni-
~ke nema~ko-partizanske interese u vezi sa zajedni~kim neprijateqem –
~etnicima (kao anglo-ameri~kih saveznika), razumqivi su tek u {irem
ideolo{kom okviru. Bili su jo{ jedan poku{aj Tita da inicira nastanak
nema~ko-sovjetske antiimperijalisti~ke koalicije na jugoslovenskom tlu.
Oni koji su drhtali pred separatnim mirom izme|u Nema~ke i zapad-
nih saveznika, ali su mislili da, za sada, ne treba ra~unati na preobraàj
nacisti~kog sistema u boq{evi~ki, nadali su se da }e do}i bar do pomi-
rewa trenutno zao{trenih suprotnosti unutar nema~ko-sovjetske koali-
cije, tako da bi se nema~ko-sovjetski front protiv imperijalizma ideo-
lo{ki konsolidovao i kasnije mo`da postao jedinstven. Mla|i, koji nisu
doìveli posleratni talas boq{evizma po Evropi, slepo su se dràli ne-
pobedivosti Crvene armije kao jedine konstante. Ali, nisu joj ba{ svi sa-
svim verovali. Posle sloma Francuske, beogradski novinar Otokar Ker{o-
vani objavio je ~lanak, u kojem je konstatovao da je Nema~ka postala najve-
}a vojna sila u svetu, zbog ~ega je neizbeàn sukob izme|u we i Sovjetskog
saveza. Da bi pobedio Sovjetski savez, mora}e da mu pomognu zapadne ssile.
ile.
Sredinom 1940. godine uvideo je neophodnost kasnije „antifa{isti~ke koa-
1135
W. Warlimont, Inside
Inside...,
..., str. 99. O~igledno su to primetili i Englezi (A. Eden, The
Reckoning..., str. 112).
Reckoning...,
1136
licije”. Dogmatik \ilas ga je napao, jer Sovjetski savez, po wemu, ne moè

pobediti niko, te zato nema nikakvih {ansi za sukob izme|u wega i Ne-
ma~ke. Cela partija mu je dala za pravo.1137 O~ekivala je da }e Nema~ka,
onako kako je u~inila sa Francuskom, u~initi i sa Velikom Britanijom,
pa }e, ekonomski i vojno iscrpqena, morati da prihvati sovjetske uslove.
Ako ne dobrovoqno, Nema~ka }e biti boq{evizovana silom.
Od teorije osvajawa do prakse razbijawa vojske
U nesigurnosti, opreznost je najboqa taktika. Zato su se komunisti

povukli sa nesigurnih boji{ta, na kojima bi se mogli sukobiti sa svojim
budu}im saveznicima. Kao pijan plota, uhvatili su se za svoju oprobanu
konstantu, zbog koje su uop{te i postojali – klasnog neprijateqa, kapita-
listi~ke dràve i wenih institucija. Tu nisu mogli pogre{iti. Klasnog
neprijateqa u svakom slu~aju treba uni{titi, a to mogu posti}i samo u
revoluciji. Po kojem od spoqnih imperijalizama }e pri tom udariti, po-
kaza}e se tek kad im Staqin izvu~e ma~ku koju je skrivao u xaku. Da }e je,
zapravo, izvu}i Hitler, tada jo{ nisu mogli znati. Nije znao ni Staqin
koji je xak drào u rukama. Do tada se moraju pripremati za trenutak kad
neprijateq postane najslabiji, a oni najudarniji.
Zbog nejasnih me|unarodnih vojnopoliti~kih prilika u kojima su se
komunisti morali obuzdavati u svojim nastupima, osloba|ali su svoje pri-
gu{ene revolucionarne sile u dva sigurna pravca. Prvi su otkrili u oru-
ànim snagama „ugwetava~ke jugoslovenske buròazije”, u jugoslovenskoj
vojsci. Najop{tija politika, kako ju je definisao Kardeq na Petoj konfe-
renciji KPJ, bila je „pridobijawe masa u vojsci” za ideale revolucije.
[ta je to zna~ilo s obzirom na odbranu od nacisti~kog neprijateqa, obja-
snio je u predavawu najposve}enijim partijskim aktivistima na Rogu, po-
~etkom 1944. godine, kao „aktivno delovawe me|u mobilisanim vojnicima
za mir i protiv uvla~ewa Jugoslavije u prete}i imperijalisti~ki rat”.1138
Ovu razornu definiciju politike partijski ekspert za vojsku, Mitar Ba-
ki}, uz Titovu pomo}, preformulisao je u dosledno agresivnu: „Praksa tri
ruske revolucije dokazala je da se bez revolucionarnog rada u vojsci, bez
partijskih organizacija, bez spajawa politi~kog rada u fabrikama i ka-
sarnama i vojnim logorima, bez pridobijawa vojske na stranu proletari-
1137
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 362.
1138
V. De$
De$elak-Bari
elak-Bari__, „Osvobodilni...
„Osvobodilni...””, str. 153.
Drugi deo – KO
jata, ona ne moè osloboditi. Tvr|avu buròazije treba osvojiti iznutra,

oduzeti i posledwu rezervu u wenoj klasnoj vladavini. Buròaziju tre-
ba potu}i wenim vlastitim oru`jem.”1139
Baki}eva definicija verno prati lewinisti~ku teoriju o zadacima
proletarijata u vojsci i ratu. Da bi pobedila revolucija, „boq{evici su
objavqivali politiku ’poraza svoje vlade u imperijalisti~kom ratu’”. U
tu svrhu „treba glasati protiv ratnih kredita, ostvarivati ilegalne re-
volucionarne organizacije u armiji, podràvati bratimqewe vojnika na
frontu i organizovati revolucionarne akcije radnika i seqaka protiv
rata, pretvaraju}i ih u ustanak protiv svoje imperijalisti~ke vlade”.
Boq{evici su u svojoj revoluciji „objavili parolu ’pretvarawa imperi-
jalisti~kog rata u gra|anski rat’”. „Radni qudi, a me|u wima oruàni
radnici i seqaci odeveni u vojni~ke kapute... moraju... okrenuti oru`je
protiv svoje buròazije i sru{iti wenu vlast, ako ho}e da se spasu rata
i postignu pravedan mir”.1140 Kona~an ciq je „promeniti vojsku iz oru|a
buròaske klase u oru|e proletarijata za izvo|ewe revolucije”. Su{ti-
na komunisti~kog oslobodila~kog rata je, dakle, da se proletarijat, koji
vodi partija, okrene protiv interesa svog naroda.
[esti kongres Kominterne je 29. avgusta 1928. godine rezimirao komu-
nisti~ku ratnu doktrinu. Ako rat nije pravedan, a pravedan nije nijedan
rat koji ne vodi proletarijat protiv svog klasnog neprijateqa, komuni
komunisti
sti
se moraju ukqu~ivati u buròaske armije i u wima pokretati antimili-
taristi~ku propagandu. Proletarijat mora pomagati da se sru{i burò-
aska vlada, i to tako da militaristi~ki rat pretvori u gra|anski. êt-
vrti kongres KPJ, u oktobru iste godine u Drezdenu, u rezoluciji je ovu
doktrinu prihvatio kao svoju. Otada je poznata parola: „Razoruàvawe
buròazije i naoruàvawe proletarijata.” Tito je u celini prihvatio le-
winisti~ku teoriju osvajawa buròaske vojske za potrebe revolucije. Za-
to komunistima nije dozvoqavao da napu{taju vojsku; buròazija u woj
ostvaruje izuzetnu koncentraciju radni{tva i seqa{tva koju je, ina~e,
„...Radnik i seqak su
nemogu}e posti}i. Zbog toga vojsku treba iskoristiti: „...Radnik
najja~i i najopsniji za buròaziju upravo onda, kad su u vojsci, kad u rukama
drè oru`je (nagla{eno u izvorniku – A. B.)... Komunisti se bore za to da
radnici i seqaci u vojni~kim uniformama
uniformama upotrebe tu vojsku za svoje ci-
qeve,” zapisao je u avgustu 1940. godine.1141
1139
Peta zemaljska...,
1140
Zgodovina VKP(b),
VKP(b), str. 163-164.
1141
Vojnici se bore za poboq{awe svog poloàja”, Srp i ~eki} VI, broj 4 (avgust 40);
„„Vojnici
prevod iz slovena~kog izdawa J. B. Tito, Zbrana
Zbrana...V,
...V, str. 148-150.
Zbog sasvim druga~ijih okolnosti, prihva}ena teorija je tada osu|e-

na na jalovost. U suprotnosti sa carskom Rusijom, koja se godinama borila
protiv Centralnih sila i omogu}ila izbijawe Oktobarske revolucije u
borbama protiv intervencionisti~kih sila, pa i wenu pobedu, otpor jugo-
slovenske vojske bio je toliko kratkotrajan da nije bilo vremena za pre-
vrat klasnog tipa. U mirnodopsko vreme, po marksisti~koj doktrini, kao
{to }emo jo{ videti, preuzimawa vojski od strane komunista ionako nema-
ju nikakvih {ansi. U takvim okolnostima partijska politika prema vojsci
vojsci
bila je sve pre nego dosledna i jedinstvena. U skladu sa nesposobno{}u da
je pot~ini, wen najmawi zajedni~ki imeniteq postao je sistematsko uni-
{tavawe vojske.
Kasnije }emo saznati da je partija sve do sredine tridesetih godina
nastojala da razbije Jugoslaviju na nacionalne jedinice, pomaù}i se pri
tom ~ak idejnim neprijateqima, kao {to su bili usta{e. Na svom Sedmom
kongresu, Kominterna je, ina~e, zakqu~ila da odbrani od fa{izma boqe
sluì cela od razbijene dràve, bratimqewe sa ekstremnim nacionali-
stima odbacio je i [panski gra|anski rat koji ih je rasterao u suprot-
stavqene tabore, ali neposredno pre napada na Jugoslaviju, kad su jedni i
drugi postali veoma aktivni, komuniste i usta{e spojili su isti ciqe
ciqevi,
vi,
prvenstveno razbijawe jedinstvene dràve. Jo{ i tada, dok je Tito imao
projugoslovenske dizgine ~vrsto u svojim rukama, Klasna Borba je 1939. go-
dine pisala: „Me|u masama treba podsticati ideju oruànog ustanka, u
pripremama za wega treba ih podu~avati taktici uli~nih borbi. Ako bi
do{lo do ustanka u Hrvatskoj, seqaci i radnici treba da se pot~ine ruko-
vodstvu KP. Ne smeju pucati na usta{e, treba da ih podrè proglasom o
op{tem {trajku.” Zbog udruìvawa Staqina i Hitlera, istomi{qenost
je postala dubqa. „Dok Hitler i Staqin ostaju prijateqi, nema razloga da
se Paveli} i jugoslovenski komunisti prepiru”, rezimira S. Klisold ta-
da{wu situaciju.1142
Kao {to znamo, u vreme antiimperijalizma partija se najvi{e brinu-
la da Jugoslavija ne bude uvu~ena u rat na strani wenih najve}ih nepri-
jateqa – Francuske, Engleske i SAD. Logi~na posledica je destrukcija,
stvarawe antiratnog raspoloèwa me|u stanovni{tvom i u vojsci. Kako
izve{tava \ilas, CK KPJ je jo{ pre povratka Tita iz Moskve, u prole}e
1142
S. Clissold, Whirlwind
Whirlwind,, str
str.. 15. Pi{~evo navo|ewe teksta jo{ treba proveriti. Pre-
ma raspoloìvim podacima, glasilo KPJ (Sekcije Komunisti~ke internacionale) izla-
zilo je od 1926. do 1934. godine, a posle prekida samo jedan broj 1937. godine (vidi Klasna...,
str. V-X).
Drugi deo – KO
1940. godine, do{ao do uverewa „da bi nas suprotstavqawe ratu i mobili-

zaciji moglo izolovati (od masa – A. B.), osim ako istovremeno ne naglasi-
mo i potrebu za narodnom odbranom”. U Crnoj Gori se zbog gre{aka instruk-
tora CK to i dogodilo. Otada su svakog dana sve glasnije nagla{avali po-
trebu za samoodbranom dràve i u tu svrhu prire|ivali i rodoqubive de-
monstracije, „po~eli su da napadaju vladu, jer ne donosi mere za obezbe-
|ewe narodne odbrane”.1143
Kominterna onih dana nije bila preterano govorqiva. Ako zakqu~u-
jemo po odnosima izme|u we i Kremqa, povodom potpisivawa sovjetsko-ne-
ma~kog pakta u avgustu 1939. godine, vaqda je ~ekala svojih pet minuta. Tek
u septembru 1940. godine, kad Moskva vi{e nije bila sasvim uverena u ve~-
nost savezni{tva izme|u Sovjetskog saveza i Nema~ke, naredila je Titu da
„pod parolom nezavisnosti naroda... razvije sna`nu agitaciju protiv ka-
pitulantskih tendencija u delovima buròazije i vlade u vezi sa plano-
vima raspodele nema~kih i italijanskih imperijalista”, i to na wegovu
inicijativu.1144 Bojala se da bi razbijena Jugoslavija oja~ala vojni poten-
cijal nacista. Zato „je zahtevala od partije da podrì u narodu, gra|an-
stvu i vojsci svaki poku{aj organizovawa otpora...” Tek ako bez otpora do-
|e do podele jugoslovenske dràve, KPJ bi morala da organizuje otpor pro-
tiv izdaje „jugoslovenske buròazije i protiv nasilnih mera stranih im-
perijalisti~kih sila”.1145
Zahtevi Kominterne da partija pripremi narod na otpor protiv zavo-
jeva~a bili su veoma sli~ni kasnijem Staqinovom Otaxbinskom ratu. Tito
ih je pre~uo. Ni tada, a ni kasnije, ni{ta nije uradio za odbranu Ju
Jugosla-
gosla-
vije. Umesto da ih, zajedno sa Kardeqem, na Petoj zemaqskoj konferenciji
KPJ, kojoj su bili nameweni, {to vi{e popularizuju, nisu propustili
propustili
ocenu da je rat Britanije protiv Nema~ke imperijalisti~ki, nepravedan,
suprotstavqaju}i se u~e{}u Jugoslavije u wemu. âk {tavi{e, umesto da
pohvale KP Hrvatske, koja je jo{ na po~etku Drugog svetskog rata odbila
ocenu da je imperijalisti~ki, u rezoluciji te konferencije su je kriti-
kovali, jer je, po wima, zastupala stavove koji su se sasvim podudarali „sa
stavom hrvatske buròazije”.1146
1143
M. \ilas, Memoir
Memoir...,..., str. 333-334.
1144
J. Pirjevec, „Sklep...”, str. 120.
1145
B. Petranovi}, Srbija u drugom...,
drugom..., str. 70, navodi kao izvor Arhiv CK SKJ, Fond
KI, 1940, neregistrovana gra|a. îni se da se radi o istom dokumentu koji je nedavno J.
Pirjevec otkrio u Moskvi.
1146
Peta zemaljska...,
Izgleda, dodu{e, da se Titova posleratna izjava da jo{ na sednici CK

KPJ 10. aprila, kad su Nemci ve} zauzeli Zagreb, „nismo odstupili od sta-
va da jugoslovenska vojska svuda, gde god je to mogu}e, pruà otpor agresori-
ma”,1147 suprotstavqa na{oj konstataciji. Prema zahtevima Kominterne,
duh otpora jugoslovenske vojske trebalo je da propagiraju bar pola godine
pre nema~kog napada. Ni{ta takvo nije se moglo ~uti. Titova izjava, data
kad je vojska ve} bila u potpunom rasulu, implicitno potvr|uje da takve
propagande nije bilo. Da je postojala, makar neuspe{na, morali bi komu-
nisti, ako su uistinu bili tako zna~ajan faktor za kakav su se izdavali,
da se za potrebne odbrambene mere pobrinu sami. Javno obja{wavati vladi
{ta treba da radi, nije ni{ta drugo do kritika wenog rada, a to ve} spada
u arsenal ru{ewa legalne vlasti. Isto tako, ~ini se da je protivna na{em
zakqu~ku i okolnost da je CK KPJ na istoj sednici 10. aprila 1941. godi-
ne osnovao vojni komitet. Wegov predsednik je postao sam Tito. Sli~ni ko-
miteti na nièm nivou postojali su u celoj dràvi. Malo prekasno za bor-
bu protiv nema~ko-italijanske invazije: kada je sve samo jo{ beàlo, i ne
samo vlada i kraq, nego i vrhunski partijci, kao {to smo videli. Osniva-
we vojnog komiteta u takvom trenutku predstavqa neosporan dokaz da se
partija pripremala, u stvari, za revoluciju, a ne za otpor protiv strane
invazije.
îtalac moè da odbaci ova razmi{qawa kao neubedqivi logi~ki
sled misli. Posluì}emo se Titovim izjavama koje ga u celosti potvr|u-
ju. Tito je u prole}e 1942. godine u Fo~i zapisao da je partija povodom na-
pada „Hitlerovih i drugih hordi... pozvala narod na oruànu borbu i po-
slala svoje najboqe ~lanove i borce ..., da sa oru`jem u ruci... brane zemqu
od odvratnih osvaja~a”.1148 Kao {to }emo pokazati, prvo jednostavno nije
istinito. [to se ti~e drugog, naàlost, nije poznato da su ti vojni obvez-
nici, individualno ili udruèni u komitete, desetine ili trojke, ma
kakvo da je bilo uputstvo, igde istupili protiv nadiru}eg osvaja~a, u Ju-
goslaviji ili Sloveniji. Naprotiv, srpski i slovena~ki komunisti koji
su, iznimno, sabrali nekoliko grupa partijskih dobrovoqaca, dobili su
Titovu kritiku u wegovom referatu jo{ istog aprila: umesto da ~uvaju
svoje kadrove za „terenski rad u pozadini”, izlagali su ih uni{tewu, pri-
govorio im je. U Novom Pazaru, grupu omladinaca koji su hteli da idu na
front, jedan od vode}ih komunista koji su 6. aprila oti{li iz Beograda na
teren (~itaj: pobegli pred Nemcima), odvratio je od te namere i naredio
1147
J. B. Tito, Vojno djelo VI, str. 21; Isti Boj in razvoj...,
razvoj..., str. 39.
1148
Proleter 17, broj 14-15, mart-april 1942, str. 5; reprint izdawe str. 791.
Drugi deo – KO
im prikupqawe oru`ja i qudi, s kojima su delovali u gradu. Prikupqa-

we je organizovao Mirko ]ukovi}, koji o tome izve{tava iz prve ruke.1149
Ako su se komunisti~ki saosniva~i OF, kojima je pred o~ima trebalo da
stoji, u prvom redu, odbrana od zavojeva~a, jo{ 27. aprila sloìli da }e
~ekati „objektivne uslove” za ustanak, a do tada }e samo prikupqati oru-
`je, kako je rekao Kidri~,1150 bila je to partijska politika pripreme za
revoluciju, a ne oslobodila~ki rat.
Na Petom kongresu KPJ u julu 1948. godine, Tito je o uputstvu od 10.
aprila izrekao su{tinski druga~iju istinu od one koju je zabeleìo u
Fo~i. U celosti potvr|uje na{e tuma~ewe: „CK KPJ... je zakqu~io da se ve-
}ina ~lanova CK probije pe{ice u Bosnu, Crnu Goru, Srbiju i Sloveniju
i da preuzme u svoje ruke pripremu partije i naroda za ustanak. Kasnije je
ustanovqeno da su svi drugovi, uprkos ogromnim pote{ko}ama, stigli na
svoja mesta.”1151 Po ovoj drugoj, mnogo verovatnijoj istini, ~lanovi CK su se
pripremali za revoluciju, a odbrana zemqe im je bila deveta briga. Pot-
vr|uje je i Dedijer. Iz wegovog Dnevnika se moè razabrati da su se vode-
}i ~lanovi KPJ, posle neprijateqske okupacije, selili iz kraja u kraj i
organizovali partijske aktive, koji su vodili brigu za provo|ewe „partij-
ske linije”. Prvo uputstvo za borbu i sabotaù protiv zavojeva~a bilo je,
izgleda, izdato tek 30. juna.1152 Iz Tempovog pisma Titu posle dolaska u Bo-
snu, kuda ga je poslao CK na sednici 4. jula 1941. godine, proizlazi da se na
terenu nisu pripremali ni za revoluciju. „Po vojni~koj liniji, partij-
ske organizacije nisu uradile ni{ta konkretno. Ustanovqeni su jedino
vojni komiteti, ali samo na papiru.”1153
Ovu drugu istinu posredno potvr|uje Titova posleratna izjava na pre-
davawima prilikom otvarawa partijske {kole u Kumrovcu da „KPJ nije
imala iluzija u pogledu vojne odbrambene sposobnosti i politi~ke pri-
premqenosti vladaju}e buròazije” i da „Komunisti~ka partija Jugosla-
vije u danima aprilske agresije nije povezivala otpor protiv nacisti~-
kih jedinica s vojnim mogu}nostima nekada{we Jugoslavije”.1154 Istovre-
meno, pak, negira wegovu posleratnu tvrdwu da ni na sednici CK KPJ 10.
aprila 1941. godine jo{ nisu odstupili od stava da se jugoslovenska vojska
odupre zavojeva~ima, gde god je to mogu}e. Ako, s druge strane, \ilas kaè
1149
M. ]ukovi}, Sanxak
Sanxak,, str. 44.
1150
F. <kerl, „Politi_
„Politi_ni...”
ni...”, str. 31.
1151
V. kongres...,
kongres..., str. 58.
1152
V. Dedijer, Dnevnik I, str. 21.
1153
V. Dedijer, Tito
Tito...,
..., str. 393.
da su komunisti precenili voqu Vrhovnog {taba jugoslovenske vojske za

ratovawe i da je Tito priznao tu svoju gre{ku (kao jedinu koju je ikada pri-
znao {to \ilas pamti), neskladnost se moè razumeti samo tako da komu-
nisti nisu hteli da se bore u armiji za staru Jugoslaviju, ve} bi se bori-
li „za vlast, za preuzimawe u svoje ruke kako armije, tako i rata”. Titova
gre{ka, po \ilasu, bila je u tome {to se nije odlu~io za tu „pre~icu revo-
lucije”. Moèmo, dakle, zakqu~iti da partija povodom napada zavojeva~a
ne samo da nije organizovala nikakav otpor protiv wega, nego nije ni poku-
{ala da pot~ini vojsku i iskoristi je za revoluciju.1155 Da uz efikasni
Vermaht \ilasova pre~ica nije bila ni potrebna, ni mogu}a, to je druga
pri~a. Informacija o Titovoj i \ilasovoj percepciji duplo pro{u{te-
ne prilike, koja Titovu izjavu da je povodom napada na Jugoslaviju CK na-
redio svojim najboqim partijcima wenu odbranu, mewa u najobi~niju iz-
mi{qotinu, ali obja{wava pobude zbog kojih se Titu, u prole}e 1942. go-
dine u Fo~i, ~inilo potrebnim da je prodaje za ~isto zlato. Kao {to }emo
jo{ saznati, wom se branio pred Kominternom, koja se ba{ tada okomila na
wega zbog pretvarawa oslobodila~kog rata u revoluciju.
Glavni razlog za nesklad izme|u uputstava Kominterne i doga|awa na
tom podru~ju kod nas su bili Tito i Kardeq, odnosno, vrhovno rukovodstvo
KPJ. Oni su se tada bavili sasvim drugim, mnogo va`nijim pitawem od fa-
{isti~ke opasnosti: revolucijom. Titu je bilo te{ko {to je o tome na Pe-
toj konferenciji, po nalogu Kominterne, morao dràti jezik za zubima.
Samo je Kardeq, Kominterni uprkos, dozvolio sebi da izrazi wihov za-
jedni~ki stav da komunisti ne}e u~estvovati ni u kom ratu koji ih ne}e
dovesti do pobedonosne revolucije. Bio je toliko uveren u wenu pobedu, da
joj je podredio i vreme po~etka ustanka. Na istoj konferenciji Kardeq
je, ne pocrvenev{i, upozorio: „Moramo biti oprezni i ne smemo prerano
dopustiti da se mase na|u u takvim okolnostima, u kojima bi zahtevale
oru`je” (nagla{eno u izvorniku – A. B.). Dok mase nisu sasvim u na{im ru-
kama, ne}emo zapo~iwati borbu. Mogla bi se izroditi ~ak i u oslobodila-
~ki ustanak, mora da je razmi{qao. Zbog \ilasove brzopletosti, ne{to
takvo desilo se partiji sa Trinaestojulskim ustankom u Crnoj Gori. Kar-
deq je upozoravao ~ak i u vezi sa op{tim {trajkom. „Generalni {trajk je
put u revoluciju, s tim se ne smemo igrati,” tuma~io je najposve}enijim
u~esnicima Pete konferencije.1156
1154
J. B. Tito, Vojno djelo VI, str. 19-20. Prevod po J. B. Tito, Boj i razvoj...,
razvoj..., str. 38.
1155
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 387.
1156
Peta zemaljska..., str. 205.
Drugi deo – KO
Tako je lak{e verovati Klisoldu, po kojem je Tito jo{ pre 27. marta
1941. godine izradio tajna uputstva za partijske organizacije. U wima im je
saop{tio da je za KPJ nastupila situacija u kojoj moè aktivno u~estvova-
ti u ru{ewu sada{weg monarhisti~kog reìma i da }e u tu svrhu nuditi
pomo} svim politi~kim grupama sa istim ciqem, bez obzira na ideolo{ku
usmerenost, usta{ama tako|e. ^lanovi partije, koji su bili pozvani u voj-
sku, mora}e ispuniti slede}e zadatke: prvo, izazivawem pometwe me|u
oficirima i vojnicima razara}e otpornost jugoslovenske armije, tako da
}e wen poraz biti dokazana posledica nesposobnosti oficira, ~iji autori-
tet }e biti uni{ten jednom zauvek; drugo, mora}e sakupiti svo oru`je i
vojnu opremu koju }e vojnici u pometwi odbaciti i spremiti u sigurna
skloni{ta za kasniju upotrebu; tre}e, mora}e prikupqati informacije o
pojedinim oficirima koji, ina~e, ne pripadaju na{em pokretu, a mogli bi
da budu korisni u slu~aju sovjetskog ulaska u rat.1157 Ni to nije smeo da pre-
pusti pukoj sre}i. Kao {to je krajem maja 1941. godine Valter posebno izve-
stio Kominternu, partija je izdala uputstvo da u vojsku i na front po|u svi
weni ~lanovi – vojni obveznici, i deluju „u duhu partijske linije”.1158
[ta je to zna~ilo, sada ve} znamo. Gde god su mogli, planski su ispreplita-
li vojne jedinice metastazama tajnih komunisti~kih }elija, paralelnim
partijskim rukovodstvom povezanim sa partijskim organima van vojske. To
je ve} samo po sebi smawivalo efikasnost komanduju}ih oficira; posle-
dica je bila slabqewe kohezivnosti, a time i odbrambene sposobnosti jedi-
nica. To i nije bila neo~ekivana posledica preplitawa vojske partijskim
nitima. Je
Jedan
dan od nagla{enih ciqeva partije bio je, kako to znamo jo{ od
Klisolda, da se dokaè nesposobnost oficira i time smawi poverewe voj-
ske u wih. „Partijska linija” je tako bila poziv na izdaju legalne vojske.
Posledice nisu mogle izostati. Komunisti su postali prava peta ko-
lona koja je, zajedno sa usta{ama i folksdoj~erima, najvi{e pridonela
destabilizaciji politi~ke situacije i brzom slomu jugoslovenske vojske,
upravo onome {to je Kominterna, na Titovo raspitivawe u vezi sa Petom
konferencijom, zahtevala da podrì. Protivno Kominterni, destabiliza-
cija i brzi slom vojske bili su ciq koji je partiji najvi{e obe}avao. Jozo
Toma{evi}, ina~e, misli druga~ije, da takvog ru{ila~kog uticaja nije bi- bi-
lo. Kaè da je slom vlade i vojske u aprilu 1941. godine za partiju bilo „naj-
boqe {to joj se moglo desiti”.1159 Ne misli vaqda da kaè da to partija nije
1157
Whirlwind,, str. 27.
1158
NOR i revolucija...,
revolucija..., str. 23.
1159
Chetniks, str. 84.
znala unapred i da, u skladu s tim, nije vodila odgovaraju}u politiku?

Kakva je to bila politika, ako joj je razbijawe Jugoslavije bilo najve}e
postignu}e? Zar bi i{la u prve borbene redove i pod vo|stvom kraqevih
oficira organizovala otpor protiv zavojeva~a, kako je glasilo, donekle ka-
rikirano, uputstvo Kominterne? Zar nije bilo mnogo jednostavnije, pre sve-
ga, saglasnije sa boq{evi~kom teorijom revolucije, prepustiti odbranu
dràve starim vladaju}im strukturama, sa~ekati da je zajedno s wima uni-
{te zavojeva~i, pripomagati u tome sa {to je mogu}e mawe `rtava, a onda
izvr{iti operaciju, na koju su se partijci sve vreme pripremali? Zar ni-
je Kardeq, pola godine ranije, na Petoj konferenciji rekao da „danas ne po-
stavqamo kao zadatak revolucionarni defetizam, nego ho}emo da branibranimo
nezavisnost (ne bez ograni~ewa) i sru{imo dana{wu vladu”?1160 U prole}e
1944. godine na Rogu, potvrdio je da su tada bili svesni da }e „proletari-
jat lak{e razbiti reakciju u okolnostima izgubqenog rata, nego u okolno-
stima Trojnog pakta”. Da nemamo dokaz da je Kidri~ u prvom broju Dela iz
maja 1941. godine, zapisao: „Ponosan sam {to smo sru{ili tu jugoslovensku
nakazu”,1161 morali bismo, na osnovu poznavawa misaonih obrazaca vode}ih
komunista, sa sigurno{}u pretpostaviti takve wihove odzive. Treba, da-
kako, dodati da je u prole}e 1941. godine u pitawu bilo uglavnom ru{ewe
dràve, tj. wenog ustavnog ure|ewa i organa vlasti, a ne razbijawe wene te-
ritorijalne celovitosti. Ne moè, dakle, iznenaditi, {to se vojska pod
destruktivnim uticajem komunista po~ela raspadati i {to se wihova li-
nija svela na prikupqawe oru`ja i municije.
Umesto Narodnog fronta – partijski
Nesigurnost prilika odraàva i drugi pravac u kojem se oslobodila

energija komunista u vreme nema~ko-sovjetskog prijateqstva kada, uprkos
svoj svojoj avangardnosti u antiburòaskoj i antiimperijalisti~koj usme-
renosti nisu znali protiv koga, zapravo, treba da se okrenu. To je bilo
utvr|ivawe wihove partijske organizovanosti. Na Petoj zemaqskoj konfe-
renciji u oktobru 1940. godine KPJ je ubrzala anga`man u organizovawu
{irokog Narodnog fronta. Uvela je i neke su{tinske novine. Kao {to mo-
èmo zakqu~iti iz Staqinove i Dimitrovqeve sahrane Narodnog fronta
kao spoja raznomisle}ih i ravnopravnih ~lanova u smislu Sedmog kongre-
1160
Peta zemaljska...,
1161
B. Gode{
Gode{a, „Priprave...”, str. 70.
Drugi deo – KO
sa Kominterne, radilo se o novini, koja je prethodni koncept fronta dija-

lekti~ki odbacila.
Po{to je KPJ, uprkos svom razmetawu revolucionarno{}u radnika,
bila svesna toga da su wene pozicije u dru{tvenoj eliti jo{ jako slabe,
izdala je uputstvo da se komunisti povezuju sa organizacijama i pojedinci-
ma koji su spremni da podrè wihov program i, istovremeno, da se okome na
potkopavawe pozicija gra|anskih stranaka i wihovih vrhova. Wih je otpi-
sala, i u tome je bila glavna novina. Kona~ni prekid bio je, s jedne strane,
posledica razo~arawa poku{ajima da putem saradwe na izborima nametne
svoje kandidate za nosioce opozicionih lista. Tako je 1935. godine propala
izborna saradwa sa Socijalisti~kom (socijaldemokratskom) strankom dr
@ivka Topalovi}a, iz sli~nih razloga i saradwa sa levim krilima seqa-
~ke stranke (Saveza poqoprivrednika), pre svega, dr Dragoquba Jovanovi-
}a, kao i sa HSS dr Vlatka Ma~eka, a 1938. godine, u prvom redu, saradwa
sa listom udruène opozicije, s kojom je na izborima nastupio isti Vlatko
Ma~ek i, na kraju, pokupio u Hrvatskoj i glasove KPH. S druge strane, Ti-
to se bojao, a to je bilo odlu~uju}e, da bi nekomunisti~ke stranke saradwom
u Narodnom frontu u radni~ku klasu uvele malogra|anska shvatawa i ta-
ko ostvarile osnovu za borbu protiv partije. Posebno je napadao Stranku
radnog naroda, koja je nastala partijskim kumovawem, kao posledica narod-
nofrontovskih ideja Sedmog kongresa Kominterne. „Svi oni su se zalagali
za to da se KP, kao avangarda radni~ke klase, likvidira”, kaè. Me|u poje-
dincima je posebno pomiwao Du{ana Kermavnera iz Slovenije. Titov za-
kqu~ak je bio da partija mora ponovno uzeti dizgine u svoje ruke, „da u sa-
da{wem sudbonosnom trenutku bude sposobna da izvr{i svoje zadatke”.
Moè se zakqu~iti da je provo|ewe nove narodnofrontovske politi-
ke Kominterne od strane KPJ, pre svega, posledica Titovih revolucio-
narnih ambicija. „Po izbijawu ovog drugog imperijalisti~kog rata, zbog no-
vonastale situacije, pred na{u partiju postavili su se novi zna~ajni za-
daci. Svu borbu i rad partije treba postaviti na strogo klasnu osnovu. Pre-
kidamo... sa bilo kakvim sporazumevawem sa vrhovima raznih buròaskih,
tzv. demokratskih stranaka, koje su postajale sve reakcionarnije i kao tak-
ve i agenture engleskih i francuskih imperijalisti~kih potpiriva~a ra-
ta”, rekao je u uvodnom referatu na Petoj zemaqskoj konferenciji.1162
Takva je bila i politika KPS. Dok je pre Tre}e konferencije na Vi-
wama partija bila spremna na saradwu sa socijalnim demokratijama i gra-
|anskim strankama „ako pristanu na osnovne ta~ke antifa{isti~ke bor-
1162
Peta zemaljska...,
be”, otada je odbacivala saradwu ne samo sa glavnim gra|anskim strankama

(SLS odnosno JRZ i JNS), nego i socijaldemokratijom, Samostalnom demo-
kratskom strankom i hri{}anskim socijalistima. „Svoju ruku je pruàla”
samo onima „koji shvataju da je wena politika uistinu u slu`bi slove-
kih radnih qudi i slovena~kog naroda,”1163 koji su, dakle, spremni da
na~kih
na~
se bezuslovno podrede partiji.
Uzgred, u Srbiji su, u vezi sa tim, jo{ tokom leta 1941. godine, veoma
zaostajali. Uputstvo PK KPJ Srbije od 8. avgusta upozorava OK Vaqevo „da
borba na toj prvoj etapi ne sme imati iskqu~ivo komunisti~ku prirodu”.
Isti PK je ~ak upozoravao OK Ni{ i Leskovac da „u saradwi sa gra|anskim
strankama nije dovoqno samo oslawawe na wihove pristalice, nego treba
posti}i politi~ki sporazum sa rukovodstvima, iako su ’mrtva’ i nespo-
sobna za konkretne nastupe”.1164 Izgleda da Titova nova linija jo{ nije
stigla do Srbije ili su, kao {to }emo jo{ videti, u wegovoj srpskoj fili-
jali prekasno saznali za Kominternino zamrzavawe Titovog poku{aja da
uz pomo} poznatih beogradskih imena osnuje svoju vladu koja bi konkuri-
sala londonskoj.
Novi smer KPJ mogu}e je ilustrovati primerom Osvobodilne fron-
te (OF), koju je 27. aprila 1941. godine, zajedno sa svojim politi~kim isto-
mi{qenicima ustanovila KPS u Vidmarovoj vili ispod Ro`nika u Qu-
bqani.1165 Istomi{qenost se kalila tokom [panskog gra|anskog rata, kada
su svi stajali na republikanskim pozicijama. Sa glavnim istomi{qeni-
cima, posebno preko Kidri~a,
Kidri~a, bila je u li~nim kontaktima, a delovawe
Dru{tva prijateqa Sovjetskog saveza, ustanovqenog posle uspostavqawa
diplomatskih odnosa izme|u Jugoslavije i Sovjetskog saveza u junu 1940. go-
dine, kao narodnofrontovsku organizaciju u smislu Viwske slovena~ke i
kasnije Pete zemaqske konferencije, spretno je usmeravala. Me|u wih su
spadale dve zna~ajne skupine: levi~arski usmereni sokoli, koji su se ve}
duè vreme opirali slu`benom rukovodstvu JNS i wenim omladinskim,
posebno studentskim filijama koje su vodili Joè Rus i Frawo Qubeq,
kao i brojna skupina oko hri{}ansko-socijalisti~kog sindikata Jugoslo-
1163
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 236, vidi i Kardeqevu raspravu, str. 205; str. 275 i 278.
1164
Zbornik...
Zbornik... I/20,
/20, str. 27, 37.
1165
Prema Tonetu Fajfaru (i drugima), to se dogodilo jo{ 26. aprila. Gre{ka je nasta-
la tako {to niko nije vodio zapisnik, ~ak ni za vlastite potrebe. Po{to je sastanak bio po-
podne, nije iskqu~eno da je osnovana u no}i na 27. mart. Sastanku, koji je sazvao Kidri~,
dakle, KPS, pored wega prisustvovali su Boris Ziherl i Ale{ Bebler kao predstavnici
KP, Tone Fajfar kao predstavnik hri{}anskih socijalista, Joè Rus kao delegat sokola i
Josip Vidmar, Ferdo Kozak i France [turm kao samostalne kulturne li~nosti.
Drugi deo – KO
vanske strokovne zaveze sa Tonetom Fajfarom na ~elu, kome se kasnije pri-

druìo intelektualni deo hri{}ana oko Edvarda Kocbeka i wegovog ~a ~a--
sopisa Dejawe, kao i akademskog kluba Zarja. Grupa je prema letu 1940. go-
dine postala toliko revolucionarna, da je na sastancima u La{kom posta-
vila kao ciq besklasno dru{tvo, a put do wega videla je u dru{tvenoj
revoluciji i diktaturi proletarijata.
OF, kao narodnofrontovska organizacija, nije imala odlike u smislu
Sedmog kongresa Kominterne iz 1935. godine, nego u smislu uputstva Komin-
terne Titu od 23. novembra 1939. godine, po kojem se partija ne sme povezi-
vati ni sa kakvim malogra|anskim grupama. Time se uklapala u istosmi-
slene odluke kako Pete zemaqske, tako i Viwske konferencije. Na svom
delu antiimperijalisti~kog boji{ta partiji nisu bili potrebni nikakvi
buròaski saveznici, politi~ke stranke ili pojedinci, ma kako bili ro-
doqubivi. Ta~nije, nisu joj bili potrebni upravo zato, jer su bili rodoqu-
bivi. Znala je da bi se uz prvi revolucionarni akt pretvorili u ko~nicu
koja bi spre~ila wene namere. Ako su se komunisti, uprkos tome, obra}ali
gra|anskim strankama za saradwu u oslobodila~kom ratu, to su ~inili sa
ciqem da „do kraja raskrinkaju tu gospodu i ospore wen uticaj me|u rad-
nim qudima” i da istovremeno pridobiju me|u wihovim ~lanovima, pose-
bno me|u „pristalicama Lon~ara, socijalne demokratije i hri{}anskih
socijalista... sve one, koji vi{e ne veruju slomqenim perspektivama gra-
|anskih i malogra|anskih stranaka, nego se jasno i iskreno opredequju za
oslawawe na SSSR”.1166 Sli~an je bio i poloàj partijskih saputnika u
OF. Fakti~ki, uvek
uvek su bili podre|eni partiji. O osnivawu, kao i o ime-
nu OF, odlu~ivala je partija. Partiji to nije bilo dovoqno. Nametawem
tzv. Dolomitske izjave od 1. marta 1942. godine, saputnici su izgubili sva-
ku politi~ku individualnost. Ostalo im je samo ime. Ako dobro razumem
L. Ambroì~a – Novqana kome, kao tada{wem sokolu ne moèmo a da ne ve-
rujemo, za pravo odricawe trebalo je pripremiti samo hri{}anske socija-
socija-
liste, a uspelo je „odlu~nom intervencijom Komunisti~ke partije, soko kol-
l-
1167
stva, vojnih komandanata ili pojedinaca”. „Slovena~ko sokolstvo je... sve
od osnivawa Osvobodilne fronte priznavalo Komunisti~ku partiju Slo-
venije kao jedinu politi~ku stranku koja moè... u oslobodila~koj borbi i
u budu}nosti voditi politi~ki ìvot slovena~kog naroda”, kao {to su u
izjavi potvrdili wegovi delegati. Sokoli su, dakle, prihvatili dolomi-
tizaciju iz politi~kog realizma, bez prisile, dok su hri{}anski soci-
1166
Peta zemaljska...,
zemaljska..., str. 278-279.
1167
Ambro$i}}-Novljan, Pol stoletja...,
L. Ambro$ stoletja..., str. 117.
jalisti, koji su imali ambicije za politi~kom samostalno{}u, doìveli

izuzetno odricawe od prava na osnivawe vlastite politi~ke stranke kao
stvarni capitis deminutio maxima /gubitak svih prava/.
Ako su se sokoli unapred odrekli politi~ke samostalnosti, hri{}an-
ski socijalisti su u~inili sve da Dolomitska izjava ne bude za wih ni{ta
drugo do ta~ka na i.. Tako se Kidri~ nije preznojio kad je na prvom zase-
dawu OF 15. juna 1941. godine naglasio specifi~no komunisti~ki zna~aj
fronta: „Bez borbe protiv izdajni~ke ’vlastite’ kapitalisti~ke gospode,
potla~eni narod se ne moè osloboditi.” Pri tom je bio toliko ubedqiv,
da misao da je narodno oslobo|ewe mogu}e samo uz istovremeno dru{tveno
oslobo|ewe, nisu javno izgovarali samo komunisti, nego su otkri}e iza wih
ponavqali i nekomunisti~ki u~esnici slovena~ke „antiimperijalisti-
~ke koalicije”. Sli~no kao Nagode, svojim divqewem sovjetskom dràv-
nom ustrojstvu, koje mu bar nije usadio Kidri~ i nije se s wim spetqao ni
organizacijski, Kocbek se pred komunistima ponosio svojim razumevawem
narodnog oslobo|ewa. Na sastanku predstavnika CK KPS i hri{}anskih
socijalista 14. novembra 1941. godine, hri{}anski otvoreno i ujedno naiv-
no, uveravao ih je: „U Sloveniji klasna revolucija, koju ovaj rat otvara,
po~iwe u obliku narodne revolucije, zna~i, u obliku radikalno re{ene
narodne problematike.”1168
I sokoli su bez ograda prihvatili narodno oslobo|ewe kao istovre-
meno socijalno oslobo|ewe. Ako su se hri{}anski socijalisti odrekli po-
liti~ke samostalnosti samo pod pritiskom, iza toga su se krile ve}e i,
pre svega, sadràjne razlike. Sokolima je moralo biti sasvim svejedno da
li }e preskakati kowa i raditi sklekove u crvenoj ili plavoj sali. U ma-
sovnim gimnasti~kim nastupima odlu~uju}e je jedinstvo. Kocbek je bio fi-
lozof i ideolog i nije dobro spavao ako se ~ulo {kripawe kod mo`dane
gimnastike. „Nemogu}e je zamisliti”, uprkos pristajawu na diktaturu pro-
letarijata, motalo mu se po glavi, „da oslobo|eno slovena{tvo moè obez-
bediti jedan jedini i to iskqu~ivi pogled na svet, ni dijalekti~ko-mate-
rijalisti~ki, ni hri{}anski, ni liberalni, ve}... prakti~na zajednica
komunista, hri{}ana i slobodoumnih qudi...” Zato je postavio zahtev „za
stvarala~kom slobodom i sintezom, za ravnopravno{}u svih naprednih sna-
ga, iako se duhovno razlikuju”. To nije bio jednostavan zadatak. Re{ewe je
otkrio u „trolisnoj detelini”, koju sastavqaju diamat (boq{evi~ka skra-
}enica za dijalekti~ki materijalizam – A. B.), jevan|eqe i slobodoumna
vizija”. Trebalo bi da pod „zajedni~kom nau~nom metodom marksizma-le-
1168
viharjem, str. 143, 115.
Drugi deo – KO
winizma” spoji sve „napredne” snage unutar Osvobodilne fronte1169 (komu-

niste, hri{}anske socijaliste i sokole – A. B.).
Za{tita slovena{tva morala bi biti, uz ovakvu nau~nu metodu, ne-
uporedivo lak{i zadatak. Zato je bio istrajan. U odu{evqewu, pre~uo je da
mu je Kidri~ u julu 1942. godine na Cinku na Ko~evskom Rogu rekao u o~i
da „ne moèmo odvojiti svetonazor od politike. Dijalekti~ki materijali-
zam je jedan svetonazor, a hri{}anski socijalizam drugi. Nije iskqu~eno
da hri{}anski socijalisti postanu revolucionarni u smislu socijalne re-
volucije. Jasno je da se avangarda socijalne borbe ne moè graditi ni na
~emu drugom, do na dijalekti~kom materijalizmu”. Nije razumeo ni kad mu
je Kidri~ besramno otvoreno odbrusio da su im hri{}anski socijalisti
potrebni samo zato da „moèmo suzbijati klevete da je OF samo komuni-
sti~ka stranka”. Izgleda da se Kocbek premalo udubqivao u Pitawa lewi-
nizma da bi mogao razumeti {ta zna~i Kidri~evo mudrovawe da „OF nije
slu~ajan takti~ki potez na{e partije...” i da „nije mogu}e tvrditi da bi OF
sluìla partiji samo kao maska za pridobijawe mase i da bi posle izba
izbaci-
ci-
la saveznike (mislio je na nekomunisti~ke ~lanove OF – A. B.) kroz vra-
ta”.1170 I mi }emo to shvatiti tek pod naslovom No` u le|a saveznika kao
su{tinu teorije dveju etapa revolucije. Zato nije primetio kako mu se Ki-
dri~ zadovoqno smeje u brk, kao ma~ka pre nego se okomi na mi{a i slomi mu
{iju. Kocbek je bio dobar ~ovek. Kupovao je tell quel /onakvo
/onakvo kakvo jeste/.
Dolomitskom izjavom, hri{}anski socijalisti su uz pomo} sokola
shvatili
sh vatili {ta zna~i udruìvawe naprednih snaga pod zajedni~kom „’na-
u~nom’ metodom marksizma-lewinizma”. Kao neospornu ~iwenicu, potpisa-
li su da je Komunisti~ka partija, kao sekcija Komunisti~ke internaciona-
le – svetske stranke me|unarodnog proletarijata, stranka „najnaprednije
dru{tvene klase u istoriji ~ove~anstva”. Da ne bi ko posumwao da je odlu-
ka uistinu dobrovoqna, Kocbek, Marjan Breceq i Tone Fajfar su 11. ja-
nuara 1943. godine za svoje aktiviste izdali Cirkularno pismo broj 6 ko-
jim su se, uz raspri~anost kocbekovske teorije, odrekli svega, osim hri{-
}anskog svetonazora. Partiji to nije bilo dovoqno. Kako kaè Tone Faj-
far, „komuniste je posebno zabrinula namera rukovodstva hri{}anske gru-
pe da zao{tri pitawe odgovornosti svojih aktivista i da ih organizacij-
ski te{we poveè”.1171 Zato su se odrekli i „svake posebne organizacije
1169
viharjem, str. 143, 145.
1170
„„Zapisnik konference...”, Dokumenti II, str. 223, 260, 265.
Zapisnik partijske konference...”
1171
T. Fajfar, Odlo
Odlo_itev
itev,, str. 203; na str. 196-203 objavqeno je Cirkularno pismo broj 6,
a na str. 204-207 Dolomitska izjava.
vlastitih aktivista”, jer u OF „slovena~ki hri{}anin ima punu mogu}-

nost svog svestranog politi~kog iìvqavawa”. Ne{to ozbiqnije, sa ide-
jom „principijelne hri{}ansko-socijalisti~ke grupe”, samo je Kocbek po-
ku{ao da se okrene protiv jedinstvenog toka crvene reke sa, tada ve} pro-
re|enim, prijateqima, ali i to je shvatao samo kao oblik „kulturnog” i
„qudskog delovawa”. Ni to mu nije uspelo. Ne samo na politi~kom, nego i na
kulturnom i qudskom podru~ju, rasla je za Kidri~a samo jednolisna meso-
`derka; trolisnu detelinu je, od mladosti, ~uvao u herbarijumu.
Su{tina OF, kao posledica novog Titovog i Kardeqevog koncepta na-
rodnopartijskog fronta, bilo je bezuslovno ideolo{ko i operativno pot-
~iwavawe wenih ~lanova rukovodstvu partije. O ciqevima OF u celini i
iskqu~ivo odlu~ivala je partija. Sve ostalo je bilo neva`no, partiji je
sluìlo samo kao oru|e, zakqu~no sa objavqivawem {ta su weni ciqevi.
Tako nije bilo samo fakti~ki, nego i formalno, ne samo posle dolomiti-
zovawa, nego od samog po~etka. Vrhovni plenum OF je na sastanku 15. juna
1941. godine za svoj program prihvatio program KPS sa kraja aprila. OF
uop{te nije imala svoj program.
êsto ~ujemo slavospeve KP Slovenije da je oko sebe okupila brojne po-
liti~ke grupe. To bi trebalo da dokaè wenu ve}u demokrati~nost u pore-
|ewu sa KPJ. Ako treba priznati da je uspela da pridobije ve}u masovnost,
to ni izdaleka ne dokazuje wenu ve}u demokrati~nost, ako je na nivou nula
nula
uop{te mogu}e govoriti o demokrati~nosti. Na primer, takva ropska idej-
na dolomitizacija, kakvu je pokazao Kocbek, u susednoj Hrvatskoj ne moè
se na}i ni u CK-u. Ako je Andrija Hebrang na Tre}em zasedawu ZAVNOH-a
u maju 1944. godine tvrdio „da narodnooslobodila~ki pokret ne bije bitku
za komunizam,
komunizam, nego za op{tenarodne ciqeve, za nacionalno oslobo|ewe i
demokratiju”, on to nije u~inio da nekoga obmane, nego da se suprotstavi
svojim kolegama koji su hteli da {to pre pre|u na drugu etapu. Hteo je da
HSS dobije posebno mesto u partizanskom pokretu. Kad je trebalo privu-
}i leve delove HSS-a u partizane, ~ak je Tito upozoravao G[ Hrvatske da
se ne protivi wihovim zahtevima za vlastitim politi~kim komesarima:
„...ne moèmo spre~iti radi}evce u wihovim zahtevima da tu i tamo posta-
vqaju svoje komesare po jedinicama. Ne dvostruke, nego paritetno, na osno-
vu sporazuma s wima, da bi nam verovali”.
U Sloveniji takve zahteve vi{e niko nije postavqao. Kardeq je uko-
rio slovena~ki CK KPS ~ak i za to {to je dopustio G[-u Slovenije objav-
qivawe zakqu~aka tre}eg ZAVNOH-a putem radija Slobodna Jugoslavi-
ja, jer se, navodno, politbiro CK KPJ ne slaè sa wima u pogledu svega.
Tito je zbog tog objavqivawa protestovao kod Kominterne, G[-u Slove-
nije je za ubudu}e zabranio bilo kakvo neposredno objavqivawe preko te
Drugi deo – KO
radio-stanice.1172 Po zakqu~cima ZAVNOH-a trebalo je, izme|u ostalog,

da se u {kole uvede veronauka kao obavezan predmet. Tito je taj zakqu~ak
nazvao „neverovatnom glupo{}u” i poru~io Kardequ da }e Hebranga ski-
nuti sa poloàja, ako se bude „drào” takvih stavova.1173
Ispirawe mozga
Jedan od oblika pripreme za revoluciju, koji je komunistima obezbe-

dio neverovatan uticaj na {iroke slojeve stanovni{tva, da su ga mogli
podrediti ne samo organizacijski (kao u Sloveniji uz pomo} OF), nego i
pripremiti da, u skladu sa promenom partijske „linije”, svakog trenutka
ispoveda druga~ije ube|ewe, nesvesno da se ono promenilo, bilo je siste-
brainwashing” (mo`dani klistir) qudi.
matsko ideolo{ko natapawe, „„brainwashing”
Op{ta formula je bila da su se promenili objektivni odnosi, a s wima se
mewa i ideolo{ka nadgradwa. Ko je to shvatio, nije imao problema sa gla-
voboqom. Radilo se o jednosmernom linijskom tipu ideolo{kog vo|stva, sa-
svim paralelnom linijskom tipu organizacije, ali sa jednom su{tinskom
razlikom. Pot~iwavawe nije bilo prisilno, eksterno, ve} dobrovoqno, in-
terno. Mogli bismo re}i da su manipulisali qudima. Objektivno sigurno
jesu. Po{to su i sami bili predmet manipulisawa, radilo se o sistemu ma-
nipulacije u kojem je stvarni subjekt manipulisawa jedan jedini, Komin-
terna, ili ~ak samo sam Staqin, svi ostali manipulanti su u okviru svo-
jih nadle`nosti delegirano manipulisali svojim podre|enima. Primen-
qivost pojma manipulisawa za slu~aj OF, ograni~ena je iz jo{ jednog
razloga. Svi manipulanti su unapred prihvatili manipulisawe, manipu-
lisani su svojom vlastitiom voqom. Bili su ube|eni da je vrhovni manipu-
lator nepogre{iv, da ga vodi ve~na ideja koja ga preko otkrovewa pretva-
ra u wenog proroka, ako ve} ne i u samo boànstvo. Radilo se, dakle, o orga-
nizovanoj ideji, religiji, ~ijim apostolima ne samo da se svi pokoravaju,
nego su radosni i zahvalni {to mogu da im se pokoravaju. Na taj na~in, bar
deo tajne otkrovewa prelazi i na wih, a to najintimnije potvr|uje wiho-
vu pripadnost ideji, ~ija realizacija }e biti ostvarewe raja na zemqi –
komunisti~ko dru{tvo.
Op{tem do~aravawu raja na zemqi i puta koji vodi do wega, sluìle
su bezbrojne propovedi koje su partijci morali da slu{aju i neprestane
1172
Zbornik...
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 247, II
II/13,
/13, str. 582.
1173
V. Dedijer, Novi prilozi...
prilozi... II, str. 1098.
provere da li su ih primili na znawe. U upotrebi su bili i doma}i zada-

ci. Otkad je preuzeo partiju, Tito je pripadnicima naka~io kowske na-
o~wake, tako da je bilo sve mawe mogu}nosti za leve i desne otklone. Idej-
na ~istota postala je najve}a vrlina. Glavno ograni~ewe bila je fizi~ka
sposobnost partijskih ~lanova za teku}e upijawe otkrivene istine, bez ob-
zira na to kakva je. Infuziju za mozak jo{ nisu otkrili. Kao {to smo vi-
deli, u septembru 1939. godine problem sa tim imao je i sam Tito. Otuda je
dolazilo najvi{e otklona. I uz najboqu voqu, qudi nisu mogli sve odmah
da svare. Kritika pretpostavqenog i samokritika pred ~lanstvom zajedni-
ce predstavqale su glavnu terapiju. Kao ispovest, nije bila ni{ta novo, a
da }e u komunisti~kom sistemu biti kolektivna i javna, moglo se i o~eki-
vati. Socijalisti~ki ~ovek je otvorena kwiga, nema {ta da krije od drugih.
drugih.
To ni Xorx Orvel u svojoj 1984 nije shvatio. Svejedno bi bilo zanimqivo
ustanoviti da li je kritiku medicinska terapija alkoholi~ara kopirala
od partije, ili ju je partija ukrala toj grani medicine. U teìm slu~aje-
vima nemilosrdno su koristili partijske kazne do izop{tewa, neretko i
fizi~kog.
Kod idejne „izgradwe”, partija se ispomagala brojnim delima vode-
}ih proroka komunizma, me|u kojima je Staqinova Istorija VKP(b) (Kra-
tak kurs) zauzimala mesto katoli~kog katihizisa. Sve od wenog izlaska
1938. godine, bila je glavno „teorijsko” {tivo svih, ne samo jugoslovenskih
komunista. Po mi{qewu Kominterne, uop{te nisi mogao postati dobar ko-
munista, a kamoli boq{evik, ako je nisi poznavao i usvojio u svim detaqi-
detaqi-
ma. Napisana je dovoqno primitivno, da su wena otkrovewa komuniste, ko-
ji su ih izdigli na pijedestal nauke, sasvim osvojila. Zvu~na retori~ka
pitawa i potvr|ivawe sa dva, tri ili ~ak vi{e istozna~nih iskaza, bila
je omiqena metoda. Da i pored sve privla~nosti ne bi do{lo do ma kakve
samovoqe,
samovo qe, svi partijci morali su da je obavezno prou~e. Takav je bio za-
kqu~ak svih pokrajinskih partijskih konferencija, kojima su se pripre-
mali za Petu zemaqsku konferenciju 1940. godine. Na aprilskom saveto-
vawu (1941) CK KPJ u Zagrebu ponovo su naredili weno prou~avawe. Sta-
qinova Pitawa lewinizma, koja su iza{la iste godine u Moskvi u slove-
na~kom prevodu, bila su tek na drugom mestu.
U idejnom vaspitawu komunisti su bili nedosti`no uspe{ni. Po{lo
im je za rukom da ubede sebe i veliki deo slovena~kog stanovni{tva da ì-
ì-
ve u izuzetnom, prelomnom istorijskom trenutku, kad nekada{we kapita-
listi~ko ure|ewe neizbe`no ide ka svom kraju, a na wegovo mesto stupa
nacionalno i socijalno pravednije ure|ewe, koje }e svakome obezbediti
mesto dostojno ~oveka. I oni koji su dolazili iz nekomunisti~kih krugova
poistovetili su borbu protiv zavojeva~a sa borbom za novo, pravedno dru-
Drugi deo – KO
{tveno ure|ewe. Ve}ina u tome nije videla nikakvu protivre~nost. Pod-

se}awe na seqa~ke bune i wihove dru{tvene ciqeve bilo je svakodnevno na
tawiru. Da nisu imali „Internacionalu”, verovatno bi „„Le Le vkup, le vkup,
uboga gmajna” /Na okup, na okup, jadni narode/ proglasili svojom himnom.
Dobar deo revolucionarne ubedqivosti komunista zasnivao se na be-
skona~no naivnoj veri da zalagawe za novo dru{tveno ure|ewe nije izraz
trenutnih interesa nekog devijantnog, zlo~inu sklonog dela dru{tvene
margine, kao {to su to bili Musolinijev fa{izam i Hitlerov nacional-
socijalizam, koji bi, prema tome, spadali u podru~je kriminalne antro-
pologije êzara Lombroza, nego je odraz „nau~no spoznanih i zato neza-
ustavqivih razvojnih tendencija – zakonitosti savremenog dru{tva”. Ne
neke „gra|anske” stranke, ~ak ni partija, a kamoli „frak i talar”, ve} na-
uka i samo nauka kroji}e budu}i dru{tveni razvoj. Istorijski materija-
lizam, kao nauka nad naukama, ~ija su{tina je dijalektika, predvi|a ceo
taj razvoj sa nepogre{ivom precizno{}u i neumoqivom dosledno{}u. Ko-
munisti, zajedno sa partijom, samo su wegovi proroci, uglavnom izvr{i-
oci. Ko mu stane na put, nemilosrdno }e ga pregaziti.
Dru{tvena ure|ewa, prema tom otkrovewu, ne odre|uje ~ovek, ona su
posledica razvoja proizvodnih snaga ili, jednostavnije, proizvodne teh-
nologije. Dok tom razvoju nude dovoqno prostora, dok ga omogu}avaju i pod-
sti~u, nema potrebe za novom zamenom. Stawe u sada{woj kapitalisti~koj
privredi je takvo da su dru{tveni odnosi u svom razvoju tako zna~ajno za-
ostali za neuporedivo brìm razvojem proizvodnih snaga, da su s wima sti-
gli u nepomirqivu suprotnost. Zbog takvog svog zaostajawa sve vi{e ko~e
razvoj proizvodnih snaga. Kapitalizam je zbog toga zagazio u hroni~nu eko-
nomski krizu, u kojoj ga zbog sve ve}eg osiroma{ewa najve}eg dela stanov-
ni{tva pritiska hiperprodukcija s jedne i nepodno{qiva nezaposlenost
s druge strane. Iz te krize se vi{e ne moè izvu}i. Samo wegova likvida-
cija moè pomo}i: postoje}e odnose treba silom raskinuti i zameniti no-
vim, socijalisti~kim. To je zadatak revolucije, u tome je wena progresiv-
nost i progresivnost wenih proroka.
Socijalisti~kim dru{tvenim ure|ewem koje uvodi, revolucija {iri
mogu}nost razvoja proizvodnih snaga preko svih granica. Wena su{tina je
ukidawe privatnog vlasni{tva, koje ne dopu{ta optimalizaciju dru{tve-
nih investicija i maksimalizaciju tehnolo{kog napretka, ~ime ko~i eko-
nomski i dru{tveni razvoj i, istovremeno, uvla~ewem materijalnih in-
teresa u odnose me|u qudima, uzrokuje wihovo me|usobno otu|ivawe, a ti-
me i ra{~ove~enost (dehumanizaciju). Ukidawem privatne svojine bi}e
ukinuto i anarhi~no trì{no usmeravawe ekonomije na woj utemeqene, ko-
ja vodi u neprestane trgovinske krize, i mo}i }e da se zameni nau~no zasno-
vanim centralnim planirawem, koje garantuje kontinuirani ekonomski

rast. U sve to je verovao veliki deo evropskih intelektualaca, glasnih i
nadmo}nih. Kako onda takvoj spasonosnoj ideologiji ne bi podlegao vekovi-
ma potla~eni slovena~ki ~ovek?
Jo{ 1941. godine sretao sam mnoge svoje znance kojima je mozak pre ra-
ta radio sli~no mom, ali su za kratko vreme postali doslovce opsednuti
istorijskom izuzetno{}u trenutka, u kojem se ra|alo novo dru{tveno ure-
|ewe. Moja dobra poznanica, koja je grcaju}i ronila suze nad ubijenim mla-
dim prijateqima u Gr~aricama, u isti mah me je ube|ivala da je wihova
sudbina posledica nezaustavqivih istorijskih zakonitosti i iskreno me
saàqevala {to to, kao neistori~ar, ne mogu razumeti. Posebno je kvazi-
intelektualce fascinirala revolucionarna vizija novog dru{tva. Pod-
legao joj je i znatan deo pripadnika kapitalisti~ke klase i to nikako ne
samo iz oportunizma. Radnici i seqa~ki sinovi su, uop{te uzev{i, imali
mawe sluha za revolucionarnu viziju; kad su se na{li u {umi, veoma brzo
im se uvukla pod koù. Kad se ve} borim, kad mi je u svakom trenutku gla-
va u torbi, to je sigurno za ne{to veliko, izuzetno, istorijski prelomno,
nepovratno. Izuzetnost istorijskog trenutka bila je isuvi{e jedinstvena
da bi iko hteo da je propusti. Radilo se o pravoj religiji, koja je kod ispo-
vedawa gotovo redovno dobijala oblik histerije i mentalne ekstaze. Mora
da je takva bila vera krsta{a, koji su, od sinoda Urbana II 1095. godine u
Deus lo volt” (Bog to ho}e) odlazili
Klermonu, tokom dva veka sa parolom „„Deus
u svete ratove da ubijaju nevernike u dalekoj Palestini. Sumwam da je
Conversio Bagoariorum et Carantanorum bila istinitija i masovnija. Svi
su znali da se radi o uvo|ewu boq{evi~kog dru{tvenog sistema.
Dokazivawe da je sva ta nauka, uprkos racionalnom jezgru, u suprotno-
sti sa ~iwenicama, da se, zapravo, radi o ideologiji podre|enoj pseudo-
nauci, koju ~ak u delima koja istinito obja{wavaju neke zakonitosti dru-
{tvenog razvoja weni proroci, zbog revolucionarnog nestrpqewa, tuma~e
suprotno od wenog racionalnog jezgra koje ukazuje da kapitalizam tek sa-
da postiè razvojni stepen na kojem }e omogu}iti zaista brz tehnolo{ki
razvoj, da je sa Kinsovom teorijom efektivne potra`we kao determinante
fizi~kog obima produkcije (s wom nas je na posledwoj godini prava, dakle,
svega nekoliko godina posle wenog nastanka 1936. godine, upoznao profesor
Bilimovi~) i wenom prakti~nom aplikacijom u Ruzveltovom new dealu
jednom zauvek uklowena opasnost nesavladivih trì{nih kriza i s wima
povezane, prevratu sklone, masovne nezaposlenosti; da nam, prema tome, ni-
je potreban boq{evizam da bi {irio prostore razvoja proizvodnih snaga
i da je socijalizam ure|ewe koje, uprkos neminovnosti, dolazi infinite-
zimalnim koracima, skoro neprimetno, u revolucionarno naelektrisanoj
Drugi deo – KO
i zato netolerantnoj atmosferi, sasvim uzaludno.1174 A {ta bi tek bilo da

èlimo dokazati kako upravo li~na svojina1175 i trì{te, kao wena po-
sledica,
sledica, koje komunisti najvi{e napadaju, zajedno sa novcem, spada u pro-
izvodne snage koje su u sada{wim okolnostima jo{ uvek jedine sposobne da
obezbede brz i stabilan razvoj privrede i tako poboq{aju ìvotni nivo
celokupnog stanovni{tva. Pobudili bismo uglavnom duboko saose}awe, jer
nam intelektualna nezrelost ne dozvoqava uvid u nauku nezaustavqivih
dru{tvenih zakonitosti. Ba{ kao {to kaè F. Fire: intelektualci ni-
su ni{ta mawe podlo`ni dru{tvenom slepilu od wihovih mawe obrazo-
vanih savremenika. „Istorija 20. veka bi pre dokazivala suprotno: toli-
toli-
ki broj odu{evqenih intelektualaca zauzimao se za stvari vredne à-
qewa.”1176
1174
Sasvim uzaludno bilo je i sli~no dokazivawe petnaest godina kasnije. îtalac
neka se uveri uvidom u moj prvi „marksisti~ki” uxbenik Politi~ka ekonomija (kapita-
lizma), Qubqana 1958, gde sam na svega nekoliko stranica osporio niz najtemeqnijih po-
stavki Marksove politi~ke ekonomije (str. 77).
1175
Pojam ekonomske svojine (svojine u ekonomskom smislu) izumeo sam kasnije (1953)
upravo u tu svrhu, i kod toga mi je izda{no pomagao K. Marks. Zato sam jo{ u delu, navede-
nom u prethodnoj napomeni, mogao da konstatujem: „Najop{tiji oblik ukidawa i ograni~ava-
wa privatne (kapitalisti~ke) svojine jeste oduzimawe velikog dela nacionalnog dohotka,
pre svega profita i renti, iz privatnih ruku, wihova koncentracija u dràvnim rukama i
preraspodela na podru~ja koja se smatraju potrebnim. Ako dràva privatnim preduze}i-
ma pokupi 50 posto wihovog profita, fakti~ki je, iako ne pravno, 50-postotni deoni~ar ce-
lokupnog dràvnog kapitala. Ako u wen buxet stigne 25 posto nacionalnog dohotka i raspo-
laè sa pribli`no tim delom nacionalnog produkta, u rukama ima materijalna sredstva
kojima privatni kapital, pa i ako je udruèn, ne moè konkurisati. Ostvarila je finansij-
sku osnovu za sna`ne ekonomske mere” (str. 64). To je, svakako, zna~ilo da je formalno po-
dràvqewe kapitala ne samo nepotrebno, nego i ekonomski {tetno. Vidi i moje Osnovi eko-
nomike,, Zagreb 1967 (u drugom izdawu i neustanovqivo kom reprintu izdata je i 1998).
nomike
1176
F. Furet, Minule
Minule...,
..., str. 342.
4
Drugi deo – ...ALI
...ALI IM SE @URI SA REVOLUCIJOM
REVOLUCIJOM 767
Svoju izdajni~ku rabotu povodom napada Nema~ke na Poqsku, zbog ko-

ga su Velika Britanija i Francuska posle ultimatuma – kojim su zahte-
vale hitno povla~ewe nema~kih ~eta sa poqske teritorije – objavile rat
Nema~koj, a Sovjetski savez – pod za{titom nema~ke vojske, podmuklo oteo
Poqskoj velike teritorije – kao i svoje podlo i podzemno antidràvno ro-
varewe povodom i posle napada Sila osovine na Jugoslaviju, komunisti su
povodom napada Nema~ke na Sovjetski savez 22. juna nadoknadili huron-
skim protestima. Iako je Nema~ka zgre{ila isto kao pola godine ranije u
Poqskoj i samo ne{to vi{e od dva meseca ranije u Jugoslaviji, politbiro
CK KPJ na svojoj, na brzinu sazvanoj sednici u Molijerovoj ulici 43 u Beo-
gradu (tamo se kod svog prijateqa sklonio Ivan Milutinovi}), popodne
istog dana, zaboravio je na svu dotada{wu ne`nost prema woj. Udario je na
sva zvona.
Ponovno otkrivawe fa{izma
U posebnom proglasu „Radnicima, seqacima i gra|anima Jugoslavije!”

napad na „veliku i miroqubivu dràvu radnika i seqaka, na Sovjetski sa-
vez”, ozna~io je ~inom podivqalih profesionalnih zlo~inaca koji su se
podmuklo prikrali nad wegove cvetne gradove i zasuli ih granatama. Sa-
da se setio – ba{ kao deset nedeqa ranije na Beograd. Me|utim, uprkos je-
dnakosti, zaboravio je na svu dotada{wu ne`nost prema wima. Isti agre-
sori, napadom na Sovjetski savez, postali su banditi sa ludakom Hitlerom
i ostalim satrapima na ~elu, koje je psovao najso~nijim staqinskim re~-
nikom kao ruqu, bitange, ubice, krvolo~ne zveri i sli~nim biranim izra-
zima, i sve za~inio novootkrivenim „fa{isti~ki”. Skoro dve godine ga ni-
je izustio, a sada ga je na jednom jedinom letku izgovorio trideset ~etiri
puta. Sa izuzetkom jedne prilike, u predimperijalisti~ko-komunisti sti~koj
~koj
definiciji fa{izma („imperijalisti~ko-fa{isti~ki zlo~inci”), impe-
rijalizam, koji je kod napada na Jugoslaviju bio gotovo jedina poznata ozna-
ka kojom su krivicu za napad usmeravali na zapadne i doma}e kapitaliste,
u wegovom re~niku se vi{e ne pojavquje.1177 Proglas CK KPJ Slovenije od
istog dana bio je samo prevod istog teksta. Iako je Pokrajinski komitet za
Srbiju jo{ pre toga znao da nema~ki imperijalisti pripremaju napad na
SSSR „sa dozvolom i po èqi Engleske i Amerike”,1178 i iako je CK KPJ u
svom proglasu tvrdio da smo znali {ta potajno snuju fa{isti~ki zlo~in-
ci protiv SSSR-a i celokupnog radnog ~ove~anstva, zaprepa{}ewe je bi-
lo strahovito.
U istom proglasu Tito je objavio da je „kucnuo sudbonosni trenutak” i
da je „zapo~ela odlu~uju}a bitka protiv najve}ih neprijateqa radni~ke
klase”, uz obe}awe bezuslovne podr{ke Sovjetskom savezu. Ujedno je, od
„proletera svih zemaqa Jugoslavije”, zahtevao da se neizostavno pripre-
me za „posledwu i odlu~uju}u borbu”, a komuniste je pozvao da se, bez ikak-
vog oklevawa, pripreme za „tu te{ku borbu”. Istog dana CK KPJ je pozvao
Slovence da se ujedine u jedinstveni blok svih potla~enih naroda pod vo|-
stvom SSSR-a i radni~ko-seqa~ke Crvene armije. U tu svrhu je tog istog
22. juna 1941. godine ustanovqena glavna slovena~ka vojna komanda, sa Fran-
com Lesko{ekom – Lukom kao komandantom i Borisom Kidri~em – Kalanom
(kasnije Mihom Marinkom) kao politi~kim komesarom. Povodom napada hi-
tlerovske Nema~ke na Jugoslaviju nije bilo takvih potreba. Kao {to smo
videli, Tito je tada pripremao partiju na miran suìvot sa zavojeva
zavojeva~em.
~em.
Zakqu~ak je jasan: Ako je Drugi svetski rat za ceo demokratski svet
po~eo 1. septembra 1939, za Jugoslovene 6. aprila 1941, za komuniste je iz-
bio tek 22. juna 1941. godine. Tek je ugroènost Sovjetskog saveza, a ne Poq-
Poq-
ske i zapadnih saveznika, Jugoslavije ili Slovenije, navela komuniste na
pripremu aktivnog otpora protiv zavojeva~a. S obzirom na to da je KPJ bi-
la nesamostalan odsek („sekcija”) Tre}e komunisti~ke internacionale, o
kojoj je odlu~ivao Staqin, druga~ije nije ni moglo da bude. Bili su to sov-
jetoqubi, a ne rodoqubi. Kad je A. Rankovi} govorio o zaslugama partije,
hvalio ju je „da je opravdala obaveze prihva}ene na Sedmom kongresu Ko-
munisti~ke internacionale”,1179 ali ne i kakve je obaveze trebalo da ima
prema na{im narodima. L. Ambroì~ – Novqan otkriva da su nema~ku pret-
wu prihvatali kao sovjetoqubi – a ne kao rodoqubi – i nekomunisti~ki
1177
Zbornik...
Zbornik... I, str. 11-17.
1178
Zbornik... I/2,
/2, str. 14.
1179
A. Rankovi}, „Organizaciono pitawe Komunisti~ke partije Jugoslavije u narodno-
oslobodila~koj borbi”, Proleter
Proleter,, broj 16, decembar 1942, str. 8, sept. izdawe, str. 814.
REVOLUCIJOM 769
u~esnici NOB-a, iako ne ba{ svi. „Ratnim pohodom protiv Sovjetskog save-
za Hitler je navukao na sebe u Jugoslaviji odlu~nog neprijateqa... Od sada
}e nema~ki narod i wegova fa{isti~ka vojska biti moj najve}i neprija-
teq”, se}a se da je tada razmi{qao. Hitlerov „ratni pohod” protiv Jugo-
slavije, zna~i, nije brojio. Zbog wega se Hitleru nije zameralo. Naprotiv,
bili su mu zahvalni, jer je razbio dràvu koja je bila branik pred revolu-
cijom. Prvi deo zadatka proletarijata u revoluciji, kako je to definisa-
la Staqinova Istorija VKP(b)
VKP(b),, Kardeq je preveo u doma}u revolucionar-
nu doktrinu, a ru{ewe vlastite vlade u imperijalisti~kom ratu firer
je uslu`no preuzeo na sebe. „Napadom Nema~ke na Sovjetski savez 22. juna
1941. godine, u Sloveniji su se upalila sva zelena svetla za po~etak poli-
ti~ke i vojne akcije”.1180 Do tada su doma}i partijski semafori svetlili
crveno. Kad je Moskva upalila zelena svetla, jugoslovenski komunisti su
ih sinhronizovali brzinom sun~eve svetlosti.
To su shvatili i zavojeva~i. Nemci ne{to ranije, Italijani ne{to
kasnije. Nemci su po celoj Srbiji, posebno u Beogradu, upravo sa 22. junom
pokrenuli sveobuhvatnu akciju zatvarawa komunista. Osetili su da je ku-
cnuo ~as kad postaju opasni. Do tada su se komunisti, kako su im to nacio-
nalisti zamerali, naro~ito u Beogradu, bratimili i „lumpovali” s wima
i ~inili im sve mogu}e usluge. Brojni primeri komunisti~ke saradwe sa
Nemcima otkriveni su posle rata u dosijeima Nedi}eve policije. Po{to
su se ose}ali sigurnima, gestapovska berba je ipak bila dosta obilna, prem-
da su se glavni posakrivali, jer su o raciji bili unapred obave{teni. Na
sastanku italijanske vrhovne vojne komande 31. jula 1942. godine u Gorici,
na kojem su raspravqali o merama protiv partizana u Sloveniji, Musoli-
ni se àlio: „Najpre je izgledalo da sve ide kao podmazano... Mislili smo
da je to podru~je mirno. Kad je izbila kriza, ubrzo se pokazalo da na{e sta-
cionirane jedinice nisu dovoqne. Kad su 22. juna zapo~ela neprijateqstva
protiv Rusije, taj narod, koji se ose}a slovenskim, po~eo je da se solidari-
{e sa Rusima. Otada se ru{e sva na{a optimisti~ka predvi|awa i postav-
qa se pitawe da li je na{a politika uop{te bila pravilna. Jedino {to
smo mogli zakqu~iti bilo je da su o~ekivawa bila naivna.”1181
1180
Ambro$i}}-Novljan, Pol stoletja...,
L. Ambro$ stoletja..., str. 28 i 80.
1181
U. Cavallero, Comando
Comando...,
..., str. 279 sl. Razo~arawe zbog neispuwenih o~ekivawa pro-
izlazi iz oglasa kojim su visoki komesar za Qubqansku pokrajinu, Emilio Gracioli, i ko-
mandant Jedanaestog armijskog korpusa, general Mario Roboti, 15. jula 1941. godine objavi-
li poo{trewe okupacionog reìma: „Slovenci! Prilikom aneksije, pobedni~ka Italija
garantovala vam je izuzetno humane i povoqne uslove. Od vas i jedino od vas zavisilo je da
Odugovla~ewe sa otporom
Komunisti su uvek, posebno posle 22. juna 1941. godine, bili veoma oset-
qivi na kritike o petokolona{tvu i drugim oblicima svog antinarodnog
rovarewa za vreme do tog prelomnog datuma.1182 Kritike je izazivala sum-
wa da im uop{te nije stalo do odbrane otaxbine, ve} do revolucije. Dola-
zile su ne samo od doma}ih, nego i od stranih posmatra~a. „Uprkos dokazi-
vawu suprotnog, jugoslovenske komunisti~ke vo|e ne jednom su se izdali da
su svoju stvarnu borbu protiv zavojeva~a zapo~eli tek kad je 22. juna 1941.
godine Hitler navalio na Rusiju”, kaè, na primer, A. Ulam.1183 Stoga
istrajno dokazuju da su se, ne samo pre tog datuma, nego mnogo ranije, pre
nema~ke okupacije Jugoslavije, pripremali na wenu odbranu, odnosno, ot-
por protiv zavojeva~a. Kod toga se oslawaju na izjavu s kraja 1938. godine,
navedenu u prethodnom poglavqu, u kojoj je CK KPJ kao svoj osnovni zada-
tak odredio borbu protiv nema~kih i italijanskih napada~a. Moèmo do-
dati da su jo{ u prole}e 1939. godine nagla{avali da je glavna opasnost u
tome da moèmo postati „slede}a `rtva napada Sila osovine Rim-Berlin”.
Me|utim, upravo tamo smo zakqu~ili da vreme pre 1. septembra 1939. godi-
ne uop{te nije sporno. Za to vreme smo naveli jo{ neke druge dokaze u pri-
log nacionalisti~koj usmerenosti komunista, iako, u biti, prividnoj. Na-
àlost, navo|ewe takvih stavova pre tog datuma ni{ta ne dokazuje. Name-
weno je samo kasnijem opravdavawu naglo promewene politike.
To je, u predve~erje godi{wice Oktobarske revolucije, potvrdio M.
\ilas u sve~anom govoru 6. novembra 1943. godine u Jajcu. Prisustvovali
su mu vode}i komunisti sa Titom na ~elu, koji su tamo pripremali Drugo
zasedawe AVNOJ-a. Pred wima nije morao da se prenemaè. Mogao je biti
otvoren. Kad je pomenuo da su „nama komunistima, ~esto zamerali da smo
pozvali narod na oru`je tek kad je Hitler napao Sovjetski savez”, gromko
je potvrdio: „Da, narod smo pozvali na ustanak tek kad je Hitler napao
Sovjetski savez!” Me|utim, jo{ od 1937. godine partija se, po wemu, zala-
gala da ostvari jedinstvo qudi za otpor protiv „hitlerovskih zavojeva-
~a”, „posle okupacije pokrenula je masovni politi~ki otpor protiv okupa-
tora, a CK KPJ se prihvatio ozbiqnih vojnih organizacionih mera. Ali,
li }ete ìveti u potpunom miru i redu. Umesto toga, mnogo Slovenaca je dograbilo oru`je
i uperilo ga protiv italijanske vlasti i ~eta, podiglo komunisti~ku zastavu i tako poga-
zilo verska i qudska na~ela...”
1182
W. Roberts, Tito
Tito...,
..., str. 23.
1183
A. Ulam, Titoism
Titoism...,
..., str. 27.
REVOLUCIJOM 771
tada jo{ nije bilo vreme za oruànu borbu... Taj trenutak je nastupio tek
napadom Hitlera na Sovjetski savez...” Na sli~an na~in bio je otvoren i
Kardeq, koji je, na êtvrtom partijskom kursu tokom zime 1944. godine u
Rogu, rekao: „Mi priznajemo, i ~ak nagla{avamo, da smo sa oruànom akci-
jom zapo~eli tek povodom napada Nema~ke na Sovjetski savez, ali ne zato
{to ranije nije bilo nare|ewa, ve} zato {to nije bilo objektivnih uslova
za oruàni otpor... bili bismo prepu{teni iskqu~ivo sami sebi.” Napome-
nom da bi te{ko dokazao da sa otporom nisu zapo~eli tek posle napada Ne-
ma~ke na Sovjetski savez, jer ranije nije bilo „nare|ewa”, moèmo zakqu-
~iti da jasniji nije mogao biti. Ne{to ranije, u julu 1944. godine, zapisao
je ovako: „Istina, prvi narodni ustanak zapo~eo je tek posle juna 1941. go-
dine. I dobro je {to je bilo tako. Naterati qude na ustanak dok Hitlerorove
ve
osnovne (? – A. B.) snage nisu bile angaòvane ni na jednom frontu, zna~ilo
bi avanturisti~ku politiku.” Tek je „angaòvawe Hitlerovih snaga na
isto~nom boji{tu ostvarilo i kod nas povoqne okolnosti za oruàni usta-
nak protiv zavojeva~a”. Da bi opravdao odlagawe ustanka do ulaska Sovjet-
skog saveza u rat, i{ao je tako daleko da je „prevideo” da su nema~ke oru-
àne snage jo{ od 1. septembra 1939. godine angaòvane u Poqskoj, zatim u
Francuskoj, Belgiji i Holandiji, a tako|e u Danskoj i Norve{koj. Ako je
22. juna 1941. godine do{lo do nekih komunisti~kih oruànih akcija pro-
tiv zavojeva~a, morale su, prema tome, biti spontane, „sporadi~ne”, kako ka-
è Kardeq, tako|e nepoèqne. âk i u takmi~ewu sa Mihailovi}em, prva
pu{ka, dakako partizanska, smela je da opali tek 7. jula 1941. godine.
Razlog za odugovla~ewe sa po~etkom oslobodila~ke borbe mogao bi bi-
ti, kako po \ilasu, tako i po Kardequ, tehni~ke prirode: skromni izgle-
di za uspe{nu borbu, ako nije obezbe|ena izda{na strana pomo}. Ne misli-
mo na pomo} u oru`ju, od Sovjeta je ionako nisu dobili do kraja rata, nego
na zauzetost neprijateqevih snaga na drugim boji{tima, koja bi onemogu-
}ila neprijateqsku koncentraciju na jedno boji{te, posebno gerilsko, na
kojem su mogu}nosti delovawa i uspeha u svakom slu~aju ograni~ene. Pri
takvom tuma~ewu radilo bi se, u su{tini, o Mihailovi}evoj inicijativi
~ekawa na povoqan trenutak, konkretno, na iskrcavawe zapadnih savezni-
ka na jadranskoj obali. Da ne previdimo paralelu da su i partizani ~eka-
~eka-
li na „iskrcavawe”, ali crvenoarmejaca, i to na kopnu, i da su ga, za raz-
liku od ~etnika, i do~ekali. Otkud onda su{tinska razlika izme|u par-
tizanske i ~etni~ke strategije otpora? Ako apstrahujemo razli~itu spo-
sobnost realne ocene trajawa rata, koja nije bila bezna~ajna za odluku o
ustanku – partizani su od samog po~etka bili uvereni da }e se okon~ati
za nekoliko meseci, Mihailovi} je dokazivao da }e biti dugotrajan – su-
{tinski razlozi razli~ite strategije mora da su se krili negde drugde.
Razabiremo ih iz nastavka \ilasovog i Kardeqevog „priznawa”. Po

\ilasu „...u~e{}e Sovjetskog saveza bilo je garancija da }e borba te}i u in-
in-
teresu stvarnog narodnog oslobo|ewa naroda, a ne nekih reakcionarnih
stranih krugova...”1184 U pitawu je bilo „stvarno” narodno oslobo|ewe, ne
bilo kakvo, ve} takvo kakvo je mogao garantovati samo Sovjetski savez. Po
Kardequ, borba „za odbranu Jugoslavije zna~ila bi uvla~ewe Jugoslavije u
imperijalisti~ki rat na strani Engleske i Francuske... U tom trenutku
mogu}e je bilo samo oslawawe na Englesku”.1185 Bio je ~ak odre|eniji od \i
\i--
lasa. Izri~ito je rekao da partiji nije bilo stalo do bilo ~ije pomo}i, ma
kako bila efikasna, nego iskqu~ivo do pomo}i Sovjetskog saveza. Sve dru-
go bilo bi avanturizam. Razlika izme|u Titove i Mihailovi}eve strate-
gije otpora bila je, zna~i, samo u pobudi. Kod Mihailovi}a se radilo o
uspe{nom oslobo|ewu naroda ispod tu|eg jarma, a kod komunista o uspe{-
nom izvo|ewu revolucije. Prvo su mogli garantovati zapadni saveznici,
a drugo samo Sovjetski savez. Pokrenuti ustanak samo uz Francusku i Ve-
liku Britaniju, dakle, bez Sovjetskog saveza, bio bi pravi revoluciona-
rni harakiri.
Uprkos navedenom priznawu, partija je neumorno ponavqala da je me-
|u svima bila jedina koja je „od prvog ~asa povela narod u oruànu borbu
protiv zavojeva~a i wegovih slugu u svim krajevima Jugoslavije...”, kako je
to, na primer, tvrdio Mo{a Pijade. O~igledna la`. Da je uistinu krenula
krenula
u borbu istovremeno sa napadom Sila osovine na Jugoslaviju, ne bi bila
jedina, jer je ve} tada u brdima bio Mihailovi}. U svom ~lanku „Za {ta se
bore partizani u Bosni i Hercegovini” iz januara 1942. godine, Pijade je
ovu la` nastavio re~ima: „...kad su fa{isti napali Sovjetski savez, Komu-
nisti~ka partija je bila jedina koja je zapo~ela odlu~nu, nezaustavqivu
borbu protiv okupatora i izdajica...”, dakle, drugom laì, kako }emo to od-
mah dokazati uz pomo} \ilasa. Tako je u svom izdizawu partije postao ne-
dostiàn inovator, jer joj je pripisao dvostruki po~etak oruànog ustan-
ka, iako u ono vreme o wemu nije bilo ni traga ni glasa.1186 Sli~no je i sa
Titovim
Ti tovim posleratnim tuma~ewem na Petom partijskom kongresu u julu
1948. godine u Beogradu da su vreme pre 22. juna 1941. godine „sve partijske
organizacije iskoristile za posledwe pripreme za ustanak”. O~igledno je
da se pre 6. aprila partija nije dovoqno pripremala da bi bila spremna
V. Dedijer, Dnevnik II, str. 582-583.

1184
1185
V. De$
De$elak-Bari
elak-Bari__, „„Osvobodilni boj...”, str. 155, 153. E. Kardelj, The March...,
Osvobodilni boj...” March..., str. 25;
Put nove (1944), str. 42; (juli 1945), str. 12.
1186
Zbornik...
Zbornik... IV
IV/3,
/3, str. 13.
REVOLUCIJOM 773
ili se pripremala za borbu koja nije bila oslobodila~ka. Na savetovawu

„nekih kompartija” u [klarskoj Porabi (nema~ki [rajberhau) pod Krko-
no{ama u Poqskoj, od 22. do 27. septembra 1947. godine, Kardeq je odgovor-
nost za zaka{wewe u podizawu ustanka prebacio na „narodne mase”. „Nepo-
sredno posle aprilskog rasula ni narodne mase jo{ nisu bile spremne za
masovni oruàni ustanak”, izjavio je.1187 S obzirom na wegov strah da mase
ne dobiju oru`je u svoje ruke prebrzo, jasno je da nisu bile zrele za revolu-
ciju.. To jo{ dodatno raskrinkava Titovu tvrdwu iz Fo~e 1942. godine da je
ciju
partija „poslala svoje najboqe ~lanove” da s oru`jem u ruci brane zemqu
od „mrskih osvaja~a”, kao ~istu manipulaciju. Poslala ih je da brane zem-
qu od osvaja~a sami, bez „narodnih masa”? Za{to bi mase bile nespremne
za otpor povodom napada na vlastitu zemqu, a spremne su povodom napada
na tu|u? O~igledno je da je partija poslala „svoje najboqe ~lanove” da na-
rodnim masama stavi partijske uzde i usmeri ih na revoluciju. Ni Tito, ni
Kardeq, nikada, ni slu~ajno, nisu imali nameru da brane jugoslovensku
dràvu. Razlika koja je prevagnula, bila je dru{tveno ure|ewe. Doma}e
je trebalo uni{titi da bi uspostavili tu|e.
Nakon posleratnog prekida s Titom, \ilas je bio jo{ precizniji.
Otkrio je jo{ jedno odugovla~ewe najvi{eg partijskog organa sa po~etkom
oslobodila~ke borbe. Upozorava da Tito u proglasu od 22. juna 1941. godine
uop{te nije pozivao u borbu protiv okupatora, nego na pripreme za wu. To
ve} znamo, iako nismo posebno naglasili. Rekao je i razloge za uzdrànost:
„^lanovi politbiroa i centralnog komiteta, koji su se u isto vreme nala-
zili u Beogradu, nameravali su napasti okupacijske snage, ali tek kad ih
rat iscrpi i demorali{e.” Da ne bi neko prevideo sli~nosti sa strategi-
jom otpora nekih drugih stranaka, dodao je: „Neke snage starog reìma ba-
vile su se sli~nim planovima.” Na sastanku CK KPJ 27. juna 1941. godine u
Beogradu, zakqu~ili su samo da su sazreli uslovi za pokretawe oruàne
borbe, ustanovili su i glavni {tab Narodnooslobodila~kih partizanskih
odreda Jugoslavije (NOPOJ) i za wegovog komandanta imenovali Tita, a za
~lanove sve ~lanove politbiroa i to je bilo sve. U telegramu s kraja juna,
Tito je mogao da izvesti Kominternu samo o svojim uputstvima za sabotaè,
o organizovawu partizanskih odreda za ru{ewe komunikacija i bor borbenih
benih
grupa, ali ne i o konkretnim akcijama. I u vezi sa masovnim otpootporom
rom pod
vo|stvom partije nije mogao da izvesti ni{ta vi{e od: „Pripremamo narod-
ni ustanak protiv zavojeva~a, jer jer narod veoma odu{evqen za borbu.”1188
1187
Informacionnoe...,
Informacionnoe..., str. 56.
1188
Ovu svoju po~etnu politiku „pripremawa” otpora Tito je promenio

tek kad mu je Kominterna naredila da ne sedi skr{tenih ruku, nego da od-
mah zapo~ne sa diverzantskim akcijama i gerilskom borbom. Jugoslovenske
komuniste je, uprkos wihovim bezuslovnim ulozima na Sovjetski savez,
sumwi~ila za egoisti~ko-klasne pobude i to im je vi{e nego jasno rekla. U
telegramu CK KPJ (i KPH) od 28. juna, zamerila im je neaktivnost i otu-
|ewe od masa, ~ak i od partijskih masa. I{la je tako daleko da ih je optu-
ìla za ni{ta mawe nego zlo~in: „Ne raspravqajte kuda }e udariti Sovje-
ti i {ta je wihov zadatak, ve} upitajte sami sebe, {ta ste do sada uradi-
li... pa }ete shvatiti da je va{a neaktivnost zlo~in.”1189 Sumwamo da se uz-
budila zbog {estodnevnog zaka{wewa, premda je, zbog nema~kog muwevi-
tog napredovawa, bila van sebe. Kritika mora da se odnosila na komuni-
sti~ko pritajivawe posle 6. aprila, da bi imala ~vrstu osnovu. Tako se
Titu desilo da je bio prvi koji je zbog odugovla~ewa s aktivnim otporom
progla{en zlo~incem i to od strane svoje vlastite nadre|ene instance.
Kad je kasnije i sam progla{avao zlo~incima sve one koji su primewiva-
li taktiku ~ekawa, pre svega, dakako, Mihailovi}a, na svoje „zlo~ina~ko”
prvenstvo velikodu{no je zaboravio. Tek posle te kritike, 2. jula 1941. go-
dine, CK KPJ je u posebnom proglasu pozvao „narode Jugoslavije...: Sada je
vreme, kucnuo je ~as, da se svi, kao jedan, dignete u borbu protiv okupatora
i wihovih doma}ih slugu, krvnika na{ih naroda” naroda” (naglasak u izvorniku,
jedini kao takav – A. B.), a komuniste posebno: „Ne oklevajte ni trenutak,
hitno organizujte partizanske odrede... U boj, drugovi!”1190 Time je sproveo
zakqu~ke sednice politbiroa CK KPJ od 4. jula 1941. godine u Beogradu,
koji je odlu~io da treba odmah zapo~eti s oruànim napadima na zavojeva-
~e i kvislinge.1191 \ilas se, kao jedan od urednika novoosnovane Borbe (dru-
1189
1190
Zbornik...
Zbornik... I, str. 19 i 20.
1191
Nije iskqu~eno da Tito ovom odlukom preduhitrio Kominterninu kritiku od 28.
juna, iako samo subjektivno. Zagreba~kom radio-stanicom rukovodio je Slovenac Josip Kopi-
ni~, koji je telegram adresatu predao za zaka{wewem. Pored toga, nije iskqu~eno da je te-
legram posredno ili ~ak neposredno Kopini~evo delo (vidi o tome NOR i A/1, str. 444-446,
posebno napomenu 88 i druge). Kopini~ je, naime, jo{ na po~etku juna poslao u Moskvu izve-
{taj u kojem kritikuje hrvatske komuniste zbog neaktivnosti i oportunizma (J. Marjano-
vi}, „Jugoslavija...”). Iako se telegram moè razumeti i kao kritika Tita, tako ga je razu-
meo Kardeq, odnosio se, pre svega, na neodziv ~lanova CK KP Hrvatske na 22. jun. Posle
brojnih istraga, na koje je sigurno uticalo Kardeqevo pismo Titu od 2. avgusta, u kojem na-
Zbornik...
gla{ava nepripremqenost hrvatske partije na doga|aje ((Zbornik ... II
II/2,
/2, str. 28 sl.), polit-
biro CK KPJ je 10. avgusta zakqu~io da kazni ukorom ceo CK KPH, posebno devet wegovih
REVOLUCIJOM 775
gi je bio Rodoqub ôlakovi}), se}a da se zbog odlagawa odluke za ustanak

oduìlo izdawe wenog prvog broja, jer su upravo wime èleli da ozna~e
po~etak oruàne borbe.1192
\ilasova ishitrenost
\ilas je posebno kvalifikovan za kritiku Titove politike ~ekawa,

~ije je temeqe, u obliku straha od preranog naoruàwa naroda, koji bi ne-
kontrolisanim podizawem narodnog ustanka moglo omesti uspe{nu revolu-
ciju, postavio Kardeq na Petoj zemaqskoj konferenciji KPJ. Sasvim ma-
lo je nedostajalo da postane wena `rtva. Na sednici politbiroa CK KPJ,
sazvanoj za 4. juli 1941. godine u Ribnikarovoj vili u Boti}evoj ulici broj
5 na Dediwu u Beogradu, gde je za Tita pripremqeno skloni{te za slu~aj
nema~kih racija (Ribnikari su bili imu}ni vlasnici najuticajnijeg srp-
skog dnevnog lista Politika – koji jo{ uvek izlazi), odlu~ili su da za-
po~nu ne samo sa diverzantskim akcijama, nego i sa generalnim revolucio-
narnim ustankom protiv okupatora. Za wegovu pripremu poslali su u raz-
ne delove zemqe 12 vode}ih revolucionara – delegata CK KPJ, Kardeqa
– Bevca u Sloveniju, Vladu Popovi}a u Hrvatsku, gde je trebalo da poma-
è Rade Kon~aru, Sretena @ujovi}a – Crnog i Rodoquba ôlakovi}a u
Srbiju, Svetozara Vukmanovi}a – Tempa u isto~nu Bosnu itd. Zajedno sa
tamo{wim CK-ima, odnosno, PK-ima trebalo je da obezbede da }e ustanak
pouzdano biti revolucionaran. „\ida”, koji je odre|en za Crnu Goru, gde je
trebalo da pomaè Mo{i Pijade, pokazao se previ{e nestrpqivim. Titu
se ni tada nije nimalo ùrilo. Na teren je oti{ao mnogo kasnije, tek 18.
septembra, u Robaje kod Vaqeva, a do odluke za op{ti ustanak do{lo je tek
na, ve} pomenutom, savetovawu glavnih partizanskih vojnih i politi~kih
rukovodilaca iz cele zemqe u Stolicama kod Krupwa, 26. i 27. septembra.
Tek tamo su definisali osnovnu organizaciju partizanskog ustanka. Mi-
~lanova (me|u wima Lea Matesa i Antuna Roba iskqu~ewem, Vladimira Bakari}a ukorom,
Rade Kon~ara i Hertu Has opomenom, dok su Andriju Hebranga samo upozorili na potrebu
ve}e budnosti), Mesni komitet Zagreba, koji je pao pod Kopini~ev uticaj, strogim ukorom i
zahtevom da ga u celini zamene. Upropastio je akciju spasavawa iz zatvora u Kerestincu,
{to je oko 90 komunista platilo ìvotom. Kopini~u zbog dobrih kontakata s Kominternom
nisu u~inili ni{ta naào, samo se morao odre}i radio-veze s wom. Po{to je provodio svoj
– i Kominternin – uticaj preko Mesnog komiteta, u trenu je postao politi~ki bogaq (vi-
di i V. Dedijer, Novi prilozi...
prilozi... II, str. 1109-1110).
1192
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 3 i 4.
hailovi} je sve to izvr{io najmawe ~etiri meseca ranije (od 14. do 16. maja
u Struganiku).
\ilasova ishitrenost nije izvirala iz preurawene raspodele oru`-
ja – ~ega se bojao Kardeq – iako su sva crnogorska plemena ionako bila do
zuba naoruàna, ako ne od ranije, a ono bar od sloma jugoslovenske vojske. U
tada{woj samoposluzi Crnogorci su prikupili vi{e od 10.000 pu{aka, oko
30 mitraqeza, vi{e od 130 ma{inki i jo{ mnogo drugog materijala, skoro
dovoqno za opremu jedne punobrojne pe{adijske divizije i potrebnu re-
zervu. \ilas je iskoristio poku{aj tzv. zelena{a (crnogorski autonoma{i
– separatisti, nazvani i federalistima – pristalicama federalisti~ke
stranke – Crnogorska federalisti~ka stranka) da Crna Gora postane kra-
qevina pod italijanskim protektoratom. U Italiji ih je podràvala, pre
svega, savojska kraqevska porodica, povezana sa crnogorskom dinastijom. Ad
hoc sabrana Narodna skup{tina (nazvana i Petrovdanskom), kojoj je, zbog pro-
tivqewa ve}eg dela, prisustvovala samo mawina izabranih delegata – 12.
jula 1941. godine na Cetiwu, poni{tila je sve zakqu~ke Velike narodne
skup{tine u Podgorici od 16. novembra 1918. godine, koja je Crnu Goru pri-
pojila dràvi SHS1193 i proglasili „suverenu i nezavisnu dràvu Crnu
Goru u obliku ustavne monarhije”. Vojno je separatiste vodio general Krsto
Popovi}, a politi~ki Mihailo Ivanovi} i Sekula Drqevi} (pre 1918. go-
dine bio je ministar posledweg crnogorskog kraqa Nikole – Nikite I, go-
dine 1941. trebalo je da postane predsednik vlade). Princ Mihailo (Pe-
trovi} – Wego{), unuk Nikole I i ne}ak kraqice Jelene, koji je ìveo u
Konstanci na Bodenskom jezeru, odbacio je ponu|eni presto. Izjavio je, na-
vodno, da ima poverewa u savezni~ku pobedu1194 i da ostaje veran Jugosla-
viji i Kara|or|evi}ima.
\ilas je poznavao namere separatista i kao delegat CK KPJ, na sedni-
sedni-
ci PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sanxak (Blaò Jovanovi}, Arso Jovano
Jovanovi},
Mo{a Pijade i drugi) 10. jula je postigao dogovor da se ustanak podigne od-
mah. U prili~no antiseparatisti~koj atmosferi, uz podr{ku veoma raz-
granale partije (u svakom ve}em mestu imala je bar }eliju) i jugona
jugonaciona-
lista, zgroènih zelena{kom izdajom, ve} narednog dana po progla{ewu
kraqevine – 13. jula, izbio je u Crnoj Gori sveop{ti ustanak. Dva dana
kasnije pro{irio se i u Sanxa
Sanxak.
k. U ustanku su u~estvovali mnogi kasniji
1193
Tada su protivnici ukidawa samostalne Kraqevine Crne Gore glasali na zele-
nim listi}ima, pristalice wenog pripajawa Srbiji, donosno SHS, na belim. Boje listi}a
su im ostale kao nadimak.
1194
Ciano´
Ciano´s...,
..., str. 355.
REVOLUCIJOM 777
~etni~ki komandanti. Od wih poznajemo Baju Stani{i}a i kapetana Pav-

la \uri{i}a. Prvi, predratni komandant podoficirske {kole u Bile}i,
pripremao je ustanak u Danilovgradu izme|u Nik{i}a i Podgorice, a dru-
gi, predratni naslednik Mihailovi}a na poloàju na~elnika {taba ko-
mande Dravske banovine, vodio je napad na Berane, gde mu je pomagao kape-
tan Rudolf Perhinek. Ustanici su masovno napadali i razoruàvali ita-
lijanske jedinice, dve cele divizije. U italijanskim rukama ostali su sa-
mo Nik{i}, Podgorica, Bar i Cetiwe. Vo|stvo ustanka veoma brzo preuze-
la je partija. Osnovala je privremenu vrhovnu komandu ~eta NO, u nacio-
nalisti~ke odrede slala je „osobe za vezu sa narodom”, kako su nazivali po-
litkomesare. Vr{ilac du`nosti vrhovnog komandanta postao je aktivni
general{tabni kapetan Arso Jovanovi}, vrhovni politkomesar \ilas (sa-
vetodavni ~lan te komande do avgusta 1941. godine bio je i Bajo Stani{i};
kasnije je bio ~lan jednog od NOPO).
Ubrzo nakon ustanka, po nare|ewu komandanta Comando supremo Uga
Kavalera, uz pomo} proitalijanske albanske vojske i policije, pod koman-
dom generala Aleksandera Pircija Birolija, iz Albanije je navalilo se-
dam divizija italijanske Devete armije, iz Metohije i Sanxaka jo{ dodat-
ne snage. Pavle \uri{i} se odupirao wihovom nadirawu iz Roàja, \or-
|ije La{i} se na âkoru branio pred wihovim prodorom iz Metohije, ka-
sniji ~etnik Milan Bandovi} organizovao je otpor na podru~ju uglavnom
{iptarskog gorja Pe{ter (gde je pao kapetan Ilija Ze~evi}), itd.1195 Do sre-
dine avgusta Italijani su ustanak ugu{ili u krvi. Kola{in su 5. avgusta
zaposela odeqewa divizije Venecija, u okupaciji drugih gradova u~estvo-
vale su divizije Mesina i Pusterija. U gu{ewu ustanka ìvot je izgubi-
lo oko 5.000 doma}ih stanovnika, oko 7.000 je raweno, 10.000 je odvedeno u
koncentracione logore ili na prisilan rad. Uz to, Italijani su spalili
oko 5.000 ku}a. Posle propasti nesu|ene kraqevine, Pircio Biroli – kao
guverner Crne Gore, spojio je u svojoj li~nosti ne samo vrhovnu vojnu, nego
i civilnu vlast.
Tito, koji je 4. jula \ilasu dao uputstva za pripremu revolucije, a ne
za narodni ustanak, zbog wegove nestrpqivosti o{tro ga je ukorio. Pod uti-
cajem teoreti~ara preurawenosti – Kardeqa, 22. oktobra ga je ~ak opozvao
iz Crne Gore i na wegovo mesto postavio ~lana politbiroa CK KPJ Iva-
1195
U vezi sa tim kaè M. Bandovi}: „Istorija, koju pi{u Titovci, tvrdi da je komuni-
sti~ka partija podigla ustanak kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji. Ta wihova istorija stoji
onoliko koliko i ona da su komunisti izveli prevrat 27. marta” (R. Kneèvi}, Kwiga
Kwiga...,
..., I,
str. 83).
na Milutinovi}a. Glavne zamerke su bile da je op{ti ustanak politi~ki

nepripremqen, jer je preduhitrio osnivawe jakih partizanskih jedinica
koje bi tek po osnivawu mogle preuzeti rukovo|ewe ustankom; da je za wi-
hovo osnivawe bilo mogu}e da se iskoristi i neuspeo ustanak, samo da ne
dozvole ustanicima da se porazgube svojim ku}ama; tako|e, da su borbu za na-
rodno oslobo|ewe nepravilno nazvali antifa{isti~kom revolucijom.1196
Takav ustanak je doveo do opasnosti da oslobodila~ku borbu preuzmu neko-
munisti~ki elementi, ~ime je ugrozio revoluciju. Tito je \ilasa kritiko-
vao i zbog nepotrebnih qudskih `rtava koje je ustanak izazvao. Kritika ga
je pogodila. Ne samo tada, nego ~ak i posle prekida s wenim autorom, on sma-
wuje svoju odgovornost za ustanak. Iako je pre kritike sebi pripisivao naj-
ve}e zasluge za wegovo razbuktavawe, posle kritike govori o „slabostima
wihovog ustanka”.1197
Kasniji razvoj doga|aja potvrdio je opravdanost Titove kritike i to
veoma brzo. Kad je Mihailovi} 15. oktobra 1941. godine imenovao Pavla \u-\u-
ri{i}a i \or|ija La{i}a za svoje komandante u Sanxaku i Crnoj Gori, ni-
je bilo te{ko obrnuti dotada{wi razvoj doga|aja. Sve je teklo pod paro-
lom za{tite crnogorskog naroda. Major La{i} je u decembru 1941. godine u
Lijevoj Rijeci, severno od Prokletija, osnovao tajnu oficirsku organiza-
ciju „za za{titu naroda”, koja je omogu}ila brzi razvoj ~etni{tva. Wen
ciq je bio da spre~i svaki napad na okupatora koji ne bi naredio Mihai-
lovi}. Tito je poznatim opozivom vi{e od 3.000 crnogorskih partizana u
Uìce, kad su kod ku}e bili najpotrebniji, pomogao da jezi~ak na vagi pre-
tegne na ~etni~ku stranu.
Pribli`no u isto vreme kad je Tito kritikovao preurawenost Tri-
naestojulskog ustanka u Crnoj Gori, Mihailovi} je kritikovao Titovu ne-
strpqivost u zapadnoj Srbiji. I argumenti obojice bili su pribli`no jed-
naki. Primedba da je Mihailovi} preporu~ivao da se ~eka i daqe, sve do
iskrcavawa Engleza na Jadranu, a Tito samo nekoliko meseci, nije prihvat-
qiva, jer ~etnici nisu znali da se Englezi ne}e nikada iskrcati, a komu-
nisti su bili uvereni u brzi kraj rata. Razlika je, dakle, mogla biti iskqu-
~ivo u oceni kada }e biti kraj rata. Sada znamo da je Mihailovi}eva oce-
na bila neuporedivo realnija od Titove. Mihailovi}, koji je protiv Tito-
Tito-
ve nestrpqivosti u Srbiji (i uop{te) koristio sli~ne argumente kao Tito
protiv \ilasove nestrpqivosti u Crnoj Gori, po Titovoj „crnogorskoj” lo-
Zbornik...
Zbornik... III
1196
III/1,
/1, str. 68.
1197
M. \ilas, Wartime
Wartime,, francusko izdawe, str. 52. Pod „wihovim” misli na nacionali-
sti~ki
sti~ki ustanak.
REVOLUCIJOM 779
gici, zna~i, nije mogao biti izdajnik zato {to je odbijao op{ti ustanak
protiv zavojeva~a.
îwenica da su komunisti svoje odlagawe oruànog ustanka opravda-
vali jednakim razlozima kao i ~etnici svoje, dokazivala je da razli~ito
tempirawe stvarnog po~etka oruànog ustanka mora biti posledica razli-
ke u kona~nom ciqu jednih i drugih i mogu}nosti wegovog postizawa. Da su
komunisti hteli da se bore za oslobo|ewe stanovni{tva – kao Mihailovi},
razlike ne bi bilo. Oruàni ustanak zapo~eli bi u isto vreme kao Mihai
Mihai--
lovi}. Partizansko preticawe sa oruànim ustankom dokazuje da su ima-
li druga~ije ciqeve. Ako im nije bilo stalo do oslobo|ewa stanovni{tva,
mora da su se zalagali za ne{to drugo – jedina mogu}nost bila je revoluci-
ja. S wom se nije moglo ~ekati do oslobo|ewa – tada je mogla da propadne.
Sasvim logi~no – dok nije postalo verovatno da mogu posti}i taj svoj ciq,
~ak i ako nisu zapo~eli borbu za wega.
Ako su, dakle, crnogorski komunisti u proglasu privremene Vrhovne
komande NOV za Crnu Goru, Boku i Sanxak 27. jula 1941. godine postavili
kqu~no pitawe – floskulu: „Da li se neki narod uop{te ikada oslobodio
prerano?”,1198 to nije mogla biti kritika
kritika ~ekawa na udarac po neprijatequ
kad taj posustane, ve} samo dokaz da su komunisti, kad su zapo~eli sa bor-
bom, zapo~eli revoluciju, a ne oslobodila~ki rat. Samo {to s wom nisu, ili
gotovo nisu, zakasnili. Drugim re~ima, Dragoqub Draà Mihailovi} je
bio „izdajnik” iskqu~ivo zato {to nije hteo da se uhvati u zamku da se bo-
ri za boq{evizam.
Post hoc je i propter hoc /Posle ovoga je i zbog ovoga/

ovoga/
Uz ~iwenicu da su se komunisti odlu~ili za oruàni otpor tek po-

vodom napada Nema~ke na Sovjetski savez, fakti~ki ~ak ne{to kasnije –
vodom
ako uzmemo u obzir \ilasa – name}e se ovo pitawe: Da li bi organizovali
oslobodila~ki rat da me|u saveznicima nije bilo Sovjetskog saveza, da on
uop{te nije u{ao u rat? Ovo osnovno pitawe postavio je êr~il tek kad se
vi{e ni{ta nije dalo izmeniti. Dvadesetog maja 1945. godine, nakon {to
je, po wegovom nalogu, ambasador Stivenson u Beogradu po drugi put zahte-
vao da JA napusti Koru{ku, zahtevao je od Forin ofisa hitno obave{te-
we da li je istina da Tito nije krenuo „u borbu za Jugoslaviju kad su je na-
pali Nemci, nego je ~ekao do 22. juna 1941. godine, kad je Kominterna svim
1198
Zbornik...
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 23.
svojim miqenicima izdala nalog da pomognu Rusiji”.1199 âk je i wegovom

kolebqivom prethodniku êmbrlenu trebalo samo nekoliko sati da, posle
upada Vermahta u Poqsku, objavi rat Nema~koj. Kad su mu saop{tili od-
govor, hronologija doga|aja sama mu je rekla ono {to tvrdoglavi starac ni-
je hteo sebi da prizna tokom celog rata: Tito se nije borio za slobodu, ne-
go za revoluciju.
Iako post hoc nije i propter hoc, okolnost da je odluka partije u pri-
log oruànog ustanka pala tek na dan nema~kog napada na Sovjetski savez,
dok su se sve vreme pre toga komunisti pona{ali kao zbuweni pacifisti,
opravdava tezu da bi bez nema~kog napada, verovatno, sli~no drugim poli-
ti~kim skupinama, i oni sledili logiku pasivnog otpora u o~ekivawu
ishoda rata.
U vezi s tim, slovena~ki komunisti su bili govorqivi i tako nam po-
mogli u potvr|ivawu pomenute teze. Neposredno posle Prvog svetskog ra-
ta, bilo im je jasno da bez mogu}nosti za uvo|ewe „radni~ko-seqa~ke sovjet-
ske republike Slovenije” sve drugo gubi svoj smisao. Orijentacija Narod-
nog fronta posle Sedmog kongresa Kominterne, na Osniva~kom kongresu KPS
17. i 18. aprila 1937. godine u êbinama kod Trbovqa, dovela ih je do potra-
ge za saveznicima pred fa{isti~kom opasno{}u, naro~ito me|u katoli~-
kim masama. Me|utim, uprkos molitvi sklopqenih ruku i blagog pogleda-
vawa prema nebu sa glavom nagnutom nadesno, komunisti su iza le|a ovih
masa i tada preglasno nagla{avali da „nikako ne zaborave sveta na~ela
proleterskog internacionalizma...” i da }e „pod zastavom komunisti~ke in-
ternacionale... izboriti kona~nu pobedu nad neprijateqima naroda”,1200
kako bi sebi kradom pribavili verodostojnost. Posle sklapawa prijateq-
stva izme|u Hitlera i Staqina, nagovarawe vi{e uop{te nije moglo biti biti
uspe{no. Za katolike bi udruèni |avoli bili prihvatqivi samo da su
poèleli sudbinu Pre{ernove Ur{ke.
Na Viwskoj konferenciji KPS u junu 1940. godine, koja je polazila od
uverewa „da je u dana{woj situaciji mogu} brz revolucionarni polet”,
Kardeq je sasvim otvorio svoje karte. Za slu~aj napada na Jugoslaviju uslov-
qavao je odbranu zemqe interesima „demokratskih prava za radni narod”
i „oslawawem na Sovjetski savez: Radni narod (bi – A. B.) branio dràvu,
ako bi bila ispuwena ova dva uslova, jer je dobro poznato da jedino ova dva
uslova mogu spre~iti svaku imperijalisti~ku avanturu strane i doma}e
1199
PRO PREM (Prime Minister) 3/513/8. slov. tekst D. Biber, Tito-Churchill
1200
Kardeqev izve{taj Kominterni o ~ebinskom osnivawu KPS iz aprila 1937. godi-
(Zbornik ob {tiridesetletnici
ne (Zbornik tiridesetletnici...,
..., str. 279-280).
REVOLUCIJOM 781
buròazije.” Sli~no je na javne zamerke za pacifizam i defetizam Tito,

u prole}e 1940. godine, nakon {to je dao na znawe da ga ne brine nema~ka
okupacija, ve} samo opasnost od uvla~ewa Jugoslavije u rat na strani En-
gleske i Francuske, u ime CK KPJ izjavio da }emo „mi, komunisti, uvek
biti spremni da branimo dràvu... ako bude oslowena na Sovjetski savez i
u woj budu uvedene demokratske slobode i prava celokupnog radnog naroda”.
naroda”.
„Ako se nastavi sada{wa nenarodna politika”, re~eno je nekoliko strani-
ca daqe, „onda mi, komunisti, ne moèmo pred narodom preuzeti nikakvu
vornost za odbranu dràve, ako je napadne Italija ili neko drugi”.1201
odgovornost
odgo
Drugim re~ima, oni bi branili Jugoslaviju kad bi bila komunisti~ka, ali
ne takvu, kakva je bila.
Na Petoj zemaqskoj konferenciji KPJ u oktobru 1940. godine u Zagre-
bu, Kardeq je, za slu~aj italijanske invazije, izjavio isto i to ovako: „Ako
borba za Jugoslaviju bude napredna – {to }emo proceniti...”, a to je zna~i-
lo – ako prilike budu obe}avale da }e nas odvesti u boq{evizam – „bori-
}emo se i napadati buròaziju, jer se ne bori dovoqno dosledno”. Zna~i, bez
obzira na italijanski upad, uslov pod kojim }e komunisti braniti otaxbi-
nu izrazio je jo{ jasnije: „...ako to bude u interesu revolucije i SSSR-a
– s tog aspekta treba da posmatramo, jer smo na~elno za stvarnu odbranu na-
rodne nezavisnosti, ali pitawa ne postavqamo apstraktno i bez ograni~e-
wa.” Time je, dodu{e, pomalo zamr{eno, ali potvrdno, odgovorio na pita-
wa u raspravi o wegovom referatu. „Stvarna odbrana” je za wega odbrana
interesa revolucije i SSSR-a. Jedan od delegata je, sasvim bez dlake na
jeziku, zauzeo stav da „}emo najpre poku{ati da oborimo vladu, a potom }e-
}e-
mo mo}i da branimo zemqu”. Branio bi je, zna~i, samo ako i kad bi postala
komunisti~ka. Drugi delegat, koga ni to nije zadovoqilo, pa je u vezi sa
odbranom zemqe èleo i operativno jasan stav, u svom pitawu je izrazio
mi{qewe prvog delegata s posledicama wegovog predloga, pitawem: Da li
treba odmah sru{iti vladu, uprkos tome {to bi neprijateq, u me|uvreme-
„danas, da na-
nu, zauzeo zemqu? Kardeq mu je objasnio da komunisti ho}e „danas,
rodi Jugoslavije sa~uvaju svoju samostalnost, kako Osovina ne bi zauzela u
woj nove pozicije protiv SSSR-a i protiv revolucionarnog proleterskog
pokreta” (naglasak je Kardeqev – A. B.).1202 Jugoslavija kao takva ga ne za-
nima. U wenoj samostalnosti vidi samo sredstvo, funkciju u borbi za pre-
vlast proletarijata. To su jo{ sasvim nepromeweni stavovi \ilasovih „ok-
tobarskih teza”, koje je CK KPJ prihvatio po~etkom Drugog svetskog rata
1201
Proleter 15, broj 3-4, april-maj 1940, str. 4 i 10; reprint izdawe str. 666 i 672.
1202
Peta zemaljska..., str. 279, 277; 204, 202.
u jesen 1939. godine, kad je jugoslovensku demokratsku javnost zabriwava-

lo, pre svega, kada }e nas napasti italijanski fa{isti i (ili) nema~ki na-
cisti i kako }emo se od wih odbraniti. „Treba odstraniti sve zablude, po
kojima }emo se braniti ako nas napadnu”, glasila je jedna od teza, kao {to
ve} znamo. „Istovremeno s tom ’teorijom’ ~ujemo i ’teoriju’ o borbi ’na dva
fronta’: borbi, protiv onoga ko nas ’napadne’ i borbi protiv svoje vlasti-
te vlade,” nastavqaju teze. „Neki drugovi su po~inili... velike gre{ke, bi-
lo odobravawem mobilizacije, bilo neutralno{}u.” Da ne bi bilo nikakve
sumwe, dodaju, jedini front je onaj protiv imperijalizma: na me|unarod-
nom planu protiv zapadnih demokratija, na doma}em, pak, protiv vlasti-
te kapitalisti~ke vlade.1203 Iz oba razloga, komunisti su bili protiv od-
brambenih priprema, jer koriste obema polovima jedinstvenog klasnog ne-
prijateqa.
Treba dati za pravo primedbi da je sasvim svejedno {ta su komunisti
govorili pre po~etka rata. Zna~ajno je {ta su stvarno ~inili kad su Nem-
ci napali Jugoslaviju. U prethodnom poglavqu videli smo da su ~ekali.
Prema tome, ispunili su svoje pretwe da }e u borbu i}i samo ako to bude u
interesu „revolucije i SSSR-a.” Napad na Jugoslaviju nije im bio dovo-
qan. \ilasovo i Kardeqevo tuma~ewe da su ~ekali 22. jun, jer im je samo
Sovjetski savez svojim ratom garantovao uspe{no izvo|ewe revolucije,
potvr|uje na{u tezu da je post hoc uistinu bio propter hoc,
hoc ne samo u ob-
jektivnom, nego i u subjektivnom smislu. Nije u pitawu samo vremenski,
ve} i sadrìnsko-kauzalni redosled. Za otpor su se odlu~ili posle napa-
da na Sovjetski savez, jer su shvatili da napad na Sovjetski savez obe}ava
uspe{nu sovjetizaciju jugoslovenskog unutra{weg ure|ewa, izvo|ewe pro-
leterske revolucije, a ne zato {to bi Jugoslaviju i wene stanovnike hte-
li da za{tite od zavojeva~a. Dokaz je u odluci o otporu posle napada na na
Sovjetski savez, a ne u objektivnoj ~iwenici da je do otpora do{lo posle
napada bilo na Jugoslaviju, bilo na Sovjetski savez. Bez u~e{}a Sovjet-
skog saveza u ratu, komunisti bi se odlu~ili na oruàni ustanak samo i
tada ako bi i kada bi procenili da s wim mogu posti}i svoje ciqeve. Do
toga, po svoj verovatno}i, ne bi do{lo, jer bi im u tom slu~aju mnogo vero-
„Neue Ordnung” /novi
vatnije Hitlerovo „Neue /novi poredak/
poredak/ uspe{no posluìo kao
zamena za sovjetsko dru{tveno ure|ewe. âk sa ulaskom Sovjetskog saveza
u rat, odlu~ili su se za ustanak samo onda kada su procenili da }e ga
uspe{no izvesti. Bez Sovjetskog saveza u ratu, mnogo je verovatnije da bi
nastavili samo praskawem protiv imperijalizma.
1203
Proleter 15, broj 1-2, januar-februar 1941, str. 8, reprint izdawe, str. 650.
REVOLUCIJOM 783
Mawe prilagodqivi i slabije obave{teni crnogorski komunisti, u

proglasu svog komiteta od 22. juna uistinu su napadali ne samo imperija-
lizam, nego ~ak izri~ito imperijalizam oba tabora, dakle, i francuskog
i britanskog, a za svoj ciq postavili su uspostavqawe sovjetske vlasti i
ukidawe kapitalizma.1204 Tek u rezoluciji pokrajinskog savetovawa KPJ za
Crnu Goru, Sanxak i Boku 8. avgusta 1941. godine, zakqu~ili su da se „na-
padom na Sovjetski savez promenila i priroda rata koji vodi Engleska uz
pomo} Sjediwenih dràva. Naime, ovaj vi{e nije imperijalisti~ki, nego
pravedan”.1205 Sreska konferencija mesne partijske organizacije na Ceti-
wu 12. septembra 1941. godine jo{ uvek otkriva da se napadom Nema~ke na
Sovjetski savez u osnovi promenila priroda rata. Rat je odbrambeni, pra-
vedan, o toj wegovoj prirodi odlu~uje glavna vojna sila koja u wemu u~e-
stvuje,1206 Crvena armija. Odbrana Jugoslavije od nema~kog napada bila je, u
su{tini, imperijalisti~ka, ne samo zbog nema~kog unutra{weg ure|ewa,
nego, pre svega, zbog nazadwa~kog jugoslovenskog ure|ewa. Postojale su i par-
tijske organizacije koje se ni u jesen 1941. godine nisu mogle iskobeqati iz
antiimperijalizma, ~ak ni iz ameri~kog i britanskog. Cirkularno pismo
CK KPH (Hrvatske) od 30. septembra 1941. godine navodi da su komunisti u
okolini Briwa (u Lici, iznad Sewa, gde je neko vreme bio hrvatski gene-
ral{tab) pripremili proglas za stanovni{tvo, u kojem nisu pomenuli ni
italijanski fa{izam, ni Musolinija, ali su napadali Ruzvelta i êr~i-
la.1207 Nema~ka obave{tajna slu`ba je sabrala i analizirala komunisti~ke
letke i proklamacije za period od 1939. do 1941. godine. Konstatovala je da
su do sredine 1940. godine napadali Englesku i Francusku, ~ak i Italiju,
dok su Nema~ku jedva nekad pomenuli. Rano u jesen 1940. godine jo{ uvek su
napadali britanske imperijaliste i Musolinija. Tek sa oktobrom/novem-
brom iznenada su se pojavili napadi na Hitlera. Autor ih povezuje sa mrt-
voro|enom posetom Molotova Berlinu sredinom novembra te godine.1208
Mnogi }e biti spremni da odmahnu rukom, jer iz ne{to vi{e od dvo-
mese~ne vremenske razlike uistinu nije mogu}e donositi tako dalekose-
`ne zakqu~ke. Po{to je, po Titovom mi{qewu, premalo vremena upotreb-
qeno za pripreme za otpor, a svaka ozbiqna operacija zahteva ozbiqnu
1204
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 18.
1205
Zbornik
Zbornik...
... III
III/4,
/4, str. 13. Razlikovawe izme|u pravednih i nepravednih ratova za-
crtala je Kominterna na [estom kongresu u avgustu 1928. godine.
1206
Zbornik...
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 33.
1207
NOR i revolucija...,
revolucija..., str. 313.
1208
Kar~mar, Draà... I, str. 168, nap. 21.
Za izvore vidi L. Kar~mar, 21
pripremu, iz vremenske razlike se ni{ta ne moè dokazati. îtaocu, ko-

ji nije upoznat sa teorijom kauzalnosti, re}i }u da je svejedno u pravu.
Ali ne zato, jer se o kauzalnosti moè zakqu~ivati samo sa vremenske
distance, ve} zato {to kauzalnost uop{te ne zavisi od zaostajawa jedne
pojave (posledice) za drugom (uzrokom). Na primer, ako qudi preduzimaju
mere u vezi sa predvi|enim posledicama, recimo, u vezi sa napadom na svo-
ju zemqu, ne samo da }e se unapred pripremiti na otpor (u tome je smisao
organizovane vojske), nego }e ga i stvarno pokrenuti unapred. To je iskori-
stio Tito da opravda svoj napad na ~etnike jedan sat pre wihovog zbora 2.
novembra 1941. godine ujutro. Posledica je u takvom slu~aju vremenski pre
uzroka. Potreban i zadovoqavaju}i dokaz kauzalnosti daje samo unutra{-
wa povezanost me|u pojavama, a ne ovakav ili onakav vremenski redosled me-
|u wima. Unutra{wu povezanost u na{em primeru dokazuje navedeno pred-
ratno komunisti~ko uslovqavawe ulaska u rat sa mogu}no{}u izvo|ewa
revolucije tokom wega, ta~nije, stvarno izvo|ewe tog uslovqavawa.
Skepticima, koji bi prigovarali da je predratno pri~awe jedno, stvar-
no delovawe tokom rata drugo („pa, vaqda je jasno da su komunisti organi-
zovali svenarodni otpor protiv okupatora”), re}i }u da su se komunisti
koji, po priznawu \ilasa, nisu iskoristili priliku ne samo za organiza-
ciju otpora, nego ni za preuzimawe vojske u svoje ruke neposredno po kapi-
tulaciji jugoslovenske vojske i, bez obzira na u~e{}e Sovjetskog saveza u
ratu, ipak pripremili za napad na ~etnike. Iz svega {to smo zakqu~ili
o sukobima izme|u partizana i ~etnika, moèmo zakqu~iti da su se posle
napada na Jugoslaviju pripremali za revoluciju, a ne za odbranu zemqe.
Na istom zagreba~kom savetovawu, na kojem se Tito odlu~io za neposredno
preuzimawe vlasti, tj. za boq{evi~ku revoluciju (tzv. aprilsko saveto-
vawe posle okupacije Jugoslavije), po \ilasu, prihvatili su odluku o oru-
ànoj borbi protiv „oficirskih skupina koje su se okupqale u zapadno-
srpskim planinama i tako pretile da posle pobede nad Nemcima preuzmu
vlast i ’spasu zemqu’ od komunista...”, tako|e, da ih treba denuncirati vla-
stima. Po{to su tada{we slu`bene srpske vlasti bile bez snage, a ono {to
je ostalo od wih podràvalo je Mihailovi}a, jasno je da se radilo o denun-
cirawu nema~kim vojnim vlastima,1209 iako to u ovoj vezi nije zna~ajno. Od-
luke o proleterskoj revoluciji i borbi protiv „oficira” bile su, dakle,
istovremene, dve strane iste medaqe. To je ona unutra{wa veza, koja je do-
voqan logi~an dokaz za tvrdwu da su se komunisti zalagali za revoluciju,
a ne za borbu protiv zavojeva~a. Utoliko boqe, jer su kasnije svoju revolu-
1209
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 388-389.
REVOLUCIJOM 785
cionarnu usmerenost prikrivali, a borbu protiv ~etnika nezaustavqivo

nastavqali.
Uza sve navedeno, dakako, otpada i partizanska kritika upu}ena ~et-
nicima da su im svojom borbom nametnuli gra|anski rat. Besmislicu da
gra|anski rat name}e legalna vlast ve} smo pomenuli. Na{u konstataciju
da su gra|anski rat zapo~eli partizani, da su ga i logi~no mogli zapo~eti
samo oni, moèmo potkrepiti i suprotnim dokazima. Mihailovi} je oti{ao
na Ravnu goru da organizuje otpor protiv zavojeva~a, a ne protiv parti-
zana. Kad je on tamo oti{ao, partizana jo{ nije ni bilo u brdima. U brda,
zna~i, nije mogao da ide sa namerom da se bori protiv wih. Da li je mo`da
unapred ra~unao s wima? Po onome {to znamo o wemu, tada je bio pun gne-
va prema usta{ama, prema nema~kim osvaja~ima, prema petoj koloni u koju
je, u prvom redu, ubrajao generale, pa prema politi~kim strankama koje su
bile na vlasti pre 27. marta 1941. godine, ~ak i prema Simovi}evoj vladi.
Komunisti nisu bili na tom spisku. âk ni Sovjeti. Dobar poznavalac ta-
da{wih prilika Milo{ Mini} koji, kao Titov saradnik, raspolaè „in-
sajderskim” informacijama, kaè da „~etni~ki pokret... nije bio klasni
pokret reakcionarne srpske buròazije, posebno ne u po~etnoj razvojnoj
fazi... ve} nacionalisti~ki pokret...”1210 S ovim re~ima podudara se misao
pukovnika Brane Panti}a sa sastanka sa partizanskim delegatima – o to-
me je Rankovi} izvestio Tita – posebno, jer se Panti} pridruìo Mihai-
lovi}u pre nego {to je oti{ao na Ravnu goru. „Slom Hitlera je neizbeàn”,
pri~ao je, „pobedi}e Sovjeti. Svesni smo toga da }e ovamo do}i ruska vojska
koja }e uspostaviti ure|ewe i sovjetizovati zemqu. U krajwem slu~aju,
moglo bi se dogoditi da stigne i vojska wegove saveznice – Engleske. Sve...
zavisi od sporazuma izme|u wih. Me|utim, ako bi ovamo i stigla crvena
vojska, znamo da }e oficirima pripasti wihovo mesto, isto onako kako su
ga imali u balti~kim dràvama. Mi smo oficiri, a ne politi~ari.”1211 Iz-
gleda gotovo neverovatno da su Mihailovi}evi najodgovorniji qudi mogli
imati tako naivne poglede na svoje sagovornike. Panti} nije ni slutio da
}e ga partizani nepuna dva meseca kasnije uhapsiti u Bioski.
Uz konstataciju da su komunisti pripremali napad na ~etnike jo{ u
aprilu – dok jo{ nisu znali da li }e pokrenuti svenarodni otpor – posta-
je suvi{no svo na{e „mu~no” dokazivawe da su, suprotno Titovim tvrdwa-
ma, u jesen 1941. godine u Srbiji fakti~ki prvi napali partizani, a ne
~etnici. îtalac bi mogao da mi zameri, za{to sve ovo nisam rekao odmah
1210
Oslobodila~ki..., ..., str. 219.
1211
NOR i revolucija...
revolucija... II, str. 248.
na po~etku. U{tedeo bih mu trud nabrajawem ~iwenica. Iako se slaèm da

je mo} sada{weg dokaza tolika da ne dopu{ta nikakvu sumwu u to ko je ko-
ga morao prvi napasti – zbog ~ega je u~inio sve da do napada uistinu do|e,
premda nam faktografski podaci ne bi dali za pravo – ipak nisam wego-
vog mi{qewa. Detaqan uvid u tada{wa doga|awa, prvenstveno na izvrta-
we ~iwenica i falsifikovawe stvarnih doga|aja, vredan je wegovog tru-
da. Bez tog uvida u stvarna doga|awa istorija je i daqe „istorija”, jedno
od sredstava za manipulisawe qudima. Tito se za to pobrinuo tako {to je
prikrio sve svoje napade na ~etnike pre ~etni~kog napada na Tre{wici,
istovremeno sa svim svojim pripremama za wih.
Za ovaj, upravo izvedeni zakqu~ak imamo jo{ jednu potvrdu. \ilas
kaè da su se on i wegovi drugovi u jesen 1941. godine veselili sukobu sa
~etnicima iz dva razloga: najpre, jer su pobedili ~etnike, jo{ vi{e, jer
je uop{te do{lo do sukoba.1212 @eleli su iz sve snage da krvava revoluci-
ja ve} jednom po~ne. Sa Tre{wicom im se ispunila èqa koju su izrazili
u proglasu PK KPJ za Srbiju: „Agenti Londona (razne kapitalisti~ke sku-
pine, ~etnici, policajci, nekakvi jadni oficiri) ve} se okupqaju da spre-
~e radnike i seqake da uspostave uz pomo} velikog i bratskog Sovjetskog
saveza... svoju radni~ko-seqa~ku sovjetsku vlast. Te bande èle povratak na
staro, koje nas je do ovoga i dovelo. @ele da krv i patwa naroda ne donesu
plodove. Tim bandama, koje se organizuju za prolivawe wegove krvi, qudi
treba ve} sada da se odlu~no usprotive, treba da ih izoluju iz sela i gra-
dova i odbiju im svaku pomo}.”1213 I taj proglas, objavqen u junu 1941. godi-
ne, dokazuje da su komunisti definisali svoju politiku istrebqewa neko-
munisti~kih pokreta otpora jo{ pre nego {to su se pojavili na terenu.
Zna~i, wihovo kasnije pri~awe o saradwi bilo je samo bacawe peska u o~i.
Bilo je samo pitawe vremena kada }e izvesti ono {to su nakanili da iz-
vedu. Pisac ovih zapisa, koji je optuìo slovena~ke partizane da pucaju
unapred, morao bi im se, dakle, izviniti. U tome nisu bili jedini, jo{
mawe prvi.
îtaocu koji, i pored iskazanog, insistira na duèm zaostajawu koje
bi ga uverilo u kauzalnost hronologije u jugoslovenskom slu~aju, mogu na-
vesti dva primera koji ukazuju na sli~no pona{awe komunista i drugde.
Mogu da posluè kao dokaz, ako i koliko postoji sumwa da je pona{awe ko-
munista u podjednakim razmerama u svim zemqama bilo sli~no. îwenica
da su sve partije bile nesamostalne sekcije Kominterne podràva pretpo-
1212
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 88.
1213
Zbornik...
Zbornik... I/2,
/2, str, 13-14.
REVOLUCIJOM 787
stavku. êhoslova~ku, kao i Francusku, Nema~ka je napala godinu dana pre

upada u Sovjetski savez. Za pruàwe otpora, pogotovo za pozivawe na we-
ga, u obe zemqe bilo je dovoqno vremena. „Dok su Hitler i Staqin bili sa-
veznici, ~e{ki komunisti su se uzdràvali od pozivawa na otpor protiv
Hitlera. Nisu dozvoqavali nikakve izraze pobune protiv nema~ke oku-
pacijske vojske.” U Francuskoj je bilo sli~no. „Kad je Francuska bila na
kolenima, francuski komunisti su poku{ali da iz situacije izvuku {to
vi{e koristi... Pona{ali su se kao da su jedina stranka koja se odlu~no
protivi ratu protiv Nema~ke.” Ose}ali su se tako komotno, da su wihovi
avangardisti u propagandnom odeqewu nema~ke vojne komande u Parizu
podneli molbu za dozvolu za ponovno izlaèwe wihovog dnevnika Huma-
nitéé. Nemcima su „obe}avali napade na britanski imperijalizam i vo|ewe
nit
politike francusko-sovjetskog prijateqstva, koje ’}e dopuniti nema~ko-
sovjetski pakt i tako ostvariti uslove za trajni mir’”. De Gola su progla-
{avali „agentom engleskih finansija”, iako, sli~no Mihailovi}u, nika-
da nije pristao na kapitulaciju francuske vojske i od samog po~etka orga-
nizovao daqwi otpor sa francuskih prekomorskih poseda.1214
êtni~ke kritike na ra~un beogradskih komunista, da su se pre 22. ju-
na bratimili sa Nemcima i „lumpovali” s wima, sa ovim informacijama
postaju verovatnije.
Hitlerova izdaja Staqina
Pitawe {ta bi u~inila KPJ da Hitler nije napao Sovjetski savez,

zbog wene sraslosti sa VKP(b), bilo da pri tome mislimo na op{tu ideo-
lo{ku ili samo disciplinsku zavisnost od we, odnosi se, u stvari, na Sov-
jetski savez. [ta bi u~inio Staqin, da 22. juna 1941. godine Hitler nije
napao wega?
Jedno se ~ini vi{e nego van svake sumwe. Kao {to Nema~ku nije napao
do tog datuma, Staqin je ne bi napao ni u bliòj budu}nosti. Da li je u pi-
tawu bio samo incertus quando /neznano kada/? Potpisivawem pakta sa Sov-
neznano kada/?
jetskim savezom, Ribentrop je bio „uveren” da je Staqinova èqa trajni
sporazum sa Nema~kom, a za Hitlera, pak, kaè da je „imao utisak” da pomi-
rewe sa Rusijom uzima bezuslovno ozbiqno.1215 O~igledno je vi{e verovao
Staqinu nego Hitleru. U }eliji zatvora u Nirnbergu gde je, pi{u}i me-
1214
Po H. Seton-Watson, The Pattern...,
Pattern..., str. 202-203.
1215
Zwischen...,
..., str. 184.
moare, ~ekao na presudu savezni~kog suda za ratne zlo~ince, bilo bi neo-

prezno znati ili samo sumwati ne{to vi{e. Jugoslovenski komunisti su
bili ube|eni da nema opasnosti za rat izme|u Sovjetskog saveza i Nema~ke,
a razlog su videli u sovjetskoj vojnoj premo}i. Nema~ku su smatrali isuvi-
{e slabom, da bi sebi dopustila suo~ewe sa Sovjetskim savezom na bojnom
poqu.1216 U wihovim pogre{no utemeqenim procenama radilo se, dakle, ve-
rovatno i o incertus an /neznano da li/. S druge strane, poznato je da je Sta-
qin bio uveren da Nema~ka bez wegove pomo}i u sirovinama nije u stawu da
uspe{no okon~a rat protiv Engleske i SAD, a kamoli da ga uspe{no vodi
na dva fronta, protiv zapadnih sila i protiv Sovjetskog saveza.1217 Zato ni-
je sumwao da }e se Hitler wime ispomagati dok god bude mogu}e. Istog da-
na kad je Hitler kritikovao [ulenburga zbog sovjetskog sporazuma sa Jugo-
slavijom 28. aprila, ambasador ga je ube|ivao da Rusija ne namerava da na-
padne Nema~ku. Naprotiv, bila je spremna da joj pove}a isporuke ìta.1218
Najzad, prijateqstvo je sklopqeno na deset godina i automatski bi se pro-
duàvalo. Pobede Nema~ke nad zapadnim velesilama ili mogu}eg nema~-
kog kompromisa s wima, dakle, Staqin nije trebalo da se boji.1219
Englezi su preko moskovskog ambasadora nastojali da se Sovjeti okre-
nu od Nema~ke. Prvih dana jula 1940. godine Staqin je, na zahtev britanske
vlade, primio ambasadora Staforda Kripsa, koji mu je predloìo zajedni-
~ku politiku samoodbrane od Nema~ke. Staqin mu je odgovorio da ne vidi
nikakvu opasnost da Nema~ka proguta Evropu. Rekao je da poznaje vi{e vo-
de}ih nema~kih dràvnika i da ni kod jednog nije otkrio takvu èqu.
Sovjetski prijateqski odnosi sa Nema~kom, kako je rekao, nisu zasnovani
na privremenim razlozima, nego na temeqnim nacionalnim interesima obe
dràve. Engleska tzv. ravnoteà snaga do sada nije ugwetavala samo Ne-
ma~ku, nego isto tako i Sovjetski savez. Sovjetski savez }e stoga u~initi
sve da spre~i uspostavqawe stare ravnoteè snaga u Evropi. Da bi se umi-
lio svom prijatequ Hitleru, Staqin je naredio da zapisnik, koji je posle
sastanka sastavio Molotov, predaju [ulenburgu, nema~kom ambasadoru.1220
Idn je kasnije bio spreman ~ak da sam, sa sli~nom namerom, ide u Moskvu.
1216
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 362.
1217
Prva upozorewa o tome stigla su od Staqinovog obave{tajca Krivickog, koji je ne-
koliko meseci pre sovjetsko-nacisti~kog pakta pobegao u SAD i tamo objavio tako zapa-
wuju}e podatke, da im nisu verovale ni zapadne obave{tajne slu`be ((W. W. G. Krivitsky, In
Stalin´´s...).
Stalin ...).
1218
Nazi-Soviet...,
Nazi-Soviet..., str. 332.
1219
K. D. Kalinov, Sovjetski
Sovjetski..., ..., str. 20.
1220
Nazi-Soviet...,
Nazi-Soviet..., str. 166-168.
REVOLUCIJOM 789
êr~il se ubrzo uverio da bi sve bilo uzalud. Osmog maja 1941. godine i
Idn je shvatio da bi bilo pogre{no misliti da bi Rusija odbacila ma ka-
kav nema~ki zahtev, osim ako bi Nema~ka ugrozila Staqinov unutra{wi
poloàj.1221 Tito je bio ube|en da se „Staqin trudio da sa~uva pomenuti
pakt”.1222 Zaista je mogu}e da je kod Staqina u pitawu bio incertus an, prem-
da iz drugih razloga. Do takvog mi{qewa do{ao je i jugoslovenski ambasa-
dor Milan Gavrilovi}, koji je wu{kao me|u sovjetskim funkcionerima kod
kojih je, kao poznati levi~ar, bio uvek dobrodo{ao. Prvih dana februara
1941. godine postalo mu je jasno da je Sovjetima najzna~ajnije da se ne zaple-
tu u rat. Sve to vreme Staqin se ose}ao sigurnim.
Toliko sigurnim, da je ~ak poku{ao da Hitlera ucewuje. Ako je Sta-
qin u Poqskoj bio samo gavran, u odnosu na Rumuniju pretvorio se u pti-
cu grabqivicu. Sovjetski savez je jo{ u dodatnom protokolu uz Pakt o ne-
napadawu od 23. avgusta 1939. godine izrazio svoj interes za Besarabiju.
Posle unapred poslatog obave{tewa iznena|enom ambasadoru [ulenburgu
23. juna 1940. godine, tri dana kasnije poslao je Rumuniji, koja je tada ve}
ostala bez svog najmo}nijeg za{titnika – Francuske, ultimatum, u kojem
je zahtevao ustupawe Besarabije (Moldavije) i Bukovine. Nemcima se stvar
nije dopala; Hitler je to ne{to kasnije prigovorio Molotovu, ali je ipak
izvr{io pritisak na Rumune da udovoqe Sovjetima. Ugovorom od 26. juna,
obe pokrajine postale su sastavni delovi Sovjetskog saveza. Hitlera je po-
sebno pogodilo to {to su Sovjeti pri tome zauzeli i severnu Bukovinu (se-
verno od Pruta) sa êrnovcima, gde je, jo{ iz austrijskih vremena, bilo
mnogo Nemaca. Jedinstvenu priliku ulova rawene ko{ute nema~ki prija-
teqi Ma|ari iskoristili su da prigrabe severnu polovinu rumunske Tran-
silvanije (uz pomo} nema~ko-italijanske arbitraè 30. avgusta 1940. go-
dine), dok su Bugari Rumuniji otkinuli ju`nu Dobruxu. Da bi Sovjetima
pokazali da popustqivost ima granica, Nemci su, sa svih strana o~erupa-
noj Rumuniji, garantovali wene nove granice. Ako su ve} pristali na sov-
jetsko re{avawe nacionalnih zahteva, nisu bili spremni da pod znak pi-
tawa stave rumunska naftna poqa. I Staqin je to znao. Morao je }utati
kad su, ubrzo potom, Nemci „za{titili” Rumuniju svojim ~etama.
Me|utim, to ga nije zaustavilo. Ribentrop je 13. oktobra, u pismu Sta-
qinu, pozvao Molotova u Berlin, {to bi fireru omogu}ilo da razgovara o
budu}em ure|ewu odnosa izme|u dve dràve. Dva dana ranije Nema~ka je
okupirala Rumuniju i na znak pitawa stavila ta~ku. Zato je Staqina tre-
1221
E. Barker, Churchill
Churchill...,
..., str. 203.
1222
J. B. Tito, Boj in razvoj...,
razvoj..., str. 40.
balo ute{iti. Na pitawe, koje je Molotov postavio Hitleru prilikom po-

sete Berlinu 12. i 13. novembra, da li bi mu bilo po voqi ako Rusija u~i
u~inini
ne{to sli~no u Bugarskoj 1940. godine, Hitler je odgovorio da je on sve ra-
dio po zahtevu Rumunije. Za Molotova i wegovog pratioca Dekanozova, du-
gogodi{weg na~elnika tajne sovjetske obave{tajne slu`be u Nema~koj, a
tada ambasadora u Berlinu, to i nije bio odgovor. Jo{ mawe obja{wewe da
Nemci u Rumuniji imaju samo ekonomske interese. Zato je Hitler Sovjeti-
ma odjednom otvorio novu gavransku perspektivu. Engleska bi trebalo da
padne na kolena i trenutak podele plena – britanske imperije – po wemu,
„appetizer”. „Posle
dolazi, servirao je Sovjetima za „appetizer”. „Posle osvajawe Engleske, bi-
bi-
}e potrebno da se podeli ogroman bankrotirani posed svetskih razmera, od
toga bi Rusija trebalo da dobije izlaz na mora koja se ne zamrzavaju”, pod-
sticao ih je Hitler li~no ka „svetskoj koaliciji zainteresovanih snaga”.
Sovjetima je nudio pristup Trojnom paktu, a za nagradu, sve teritorije
ju`no od Sovjetskog saveza prema Indijskom okeanu postale bi wihova in-
teresna sfera. Tako|e Crno more, u koje ratni brodovi necrnomorskih ze-
maqa ne bi imali pristup, a sovjetski bi dobili pravo na plovidbu po
Sredozemqu.
Molotovu je pristupawe Trojnom paktu izgledalo na~elno prihvat-
qivo, samo {to je bio gramziviji. Ideja jedinstvenog antiimperijalisti-
~kog fronta morala mu je odgovarati, posebno zato {to bi glavni udarci
Velike Britanije i SAD padali po Nema~koj. To je pokazao i pomenutim
letwim odbijawem britanskih poku{aja da ga pridobiju na svoju stranu,
iako su mu otvoreno nudili prvu violinu na Balkanu. Hitler, koji, uprkos
zapisniku – posle razgovora Molotov ga je predao [ulenburgu – nije znao
o ~emu je zapravo Krips pregovarao u Moskvi, postao je sumwi~av. Jo{ vi-
{e, kad Staqin, precewuju}i svoju vrednost, nije hteo da isposluje samo
celu Bukovinu i odlazak nema~kih ~eta iz Finske, nego je zahtevao i ukqu-
~ivawe Bugarske u sovjetsku interesnu zonu i jasno izrazio svoj interes za
Rumuniju, Ma|arsku, Jugoslaviju i Gr~ku. Za po~etak je nameravao da Bu-
garskoj, paktom o me|usobnoj pomo}i, obezbedi jednake garancije kao Hit-
ler Rumuniji, otvoriv{i time put na Balkan. Pored toga, hteo je da dobije
Hitlerov pristanak na sovjetske kontinentalne i pomorske baze uz Bosfor
i Dardanele. Posle sastanka, obe strane su razmenile planove dokumenata,
po kojima bi Sovjetski savez pristupio Trojnom paktu.1223 Sovjetsku vari-
jantu dokumenata sa navedenim predlozima Molotov je predao nema~kom
1223
Nazi-Soviet Relations,
Relations, str. 244 sl., Vidi i Ch. Wilmot, Borba
Borba...,
..., str. 67-71; Seton-
Watson, The East...,
East..., str. 63 sl.; i E. Barker, British
British...,
..., str. 59.
REVOLUCIJOM 791
ambasadoru u Moskvi 26. novembra. Po{to Nema~ka nije imala nameru da

Staqina pusti na Balkan, a nije htela biti vezana na drugim mestima, }u- }u-
tala je. Ta~nije, bila je veoma aktivna Staqinu iza le|a. Ve} 20. novembra
Trojnom paktu pristupa Ma|arska, ne{to kasnije Rumunija i Slova~ka.
Svoj kona~ni odgovor Sovjetskom savezu poslala je u obliku obave{tewa da
je Bugarska 28. februara 1941. godine pristupila Trojnom paktu i da je
Vermaht u{ao u zemqu.
Najverovatnije je da su Hitler i Staqin sovjetskim pristupawem
Trojnom paktu samo jedan drugog isku{avali. Svojim predlozima i zahte-
vima stvarali su utisak da u mislima imaju dugoro~nu vezu bez zlih na-
mera.
me ra. Iako je Staqin sa svih strana dobijao po prstima, stvar je s wegove
strane bila toliko ozbiqna, da se bugarski kraq Boris III – kad ga je Hit-
ler 17. novembra ugostio kod sebe u Berghofu, iznu|uju}i pristupawe Troj-
nom paktu – izgovarao da to ne moè u~initi ako se paktu ne pridruì i
Sovjetski savez. Ukqu~ivawe Sovjetskog saveza u Trojni pakt, zna~i, nije
bila nikakva tajna. „Sa vama smo, ako su s vama i Sovjeti”, glasila je bugar-
ska poruka. Po{to je bugarski kraq bio izrazito antisovjetski usmeren
– uprkos slovenskom imenu poticao je iz dinastije Zahsen-Koburg-Got, pa
i tada{wa vlada bila je sna`no desni~arska, nije iznu|ivao vezu sa Sov-
jetskim savezom, ve} je samo navodio Hitlera na suprotno odlu~ivawe. S
obzirom na doga|aje koji su usledili, Hitler je zapravo varao Staqina,
osim ako bi ga sovjetski zahtevi iznenada uverili da ga Staqin neprihvat-
neprihvat-
qivo ugroàva. To bi se moglo zakqu~iti iz Ribentropove tvrdwe da je
Hitler krajem 1940. godine zbog sovjetskih zahteva bio, dodu{e, zabrinut,
ali nikako odlu~an da napadne Sovjetski savez. Me|utim, u stvarnosti, na-
pad na Sovjetski savez pripremao je jo{ od jula 1940. godine. I detaqniji
plan napada bio je ve} u pripremi; u decembru, Hitler je odobrio prvi
projekat i dao mu ime Barbarosa, pod kojim je postao poznat. Staqin je, na-
na-
protiv, sigurno ra~unao sa trajnijim ure|ewem, ina~e ne bi s tolikom pre pre--
dano{}u nizao uslove pod kojima je bio spreman da prihvati plan pakta
~etiri sile. Na nema~ki izve{taj o bugarskom pristupawu paktu i ulasku
nema~kih ~eta u Gr~ku – da bi uklonile britansku opasnost – protesto-
vao je blago, ~inilo mu se da je Vermaht pogodan da i otuda tu~e po imperi-
jalisti~koj Engleskoj.
Britanski ambasador u SAD, Edvard Halifaks, pokazao se veoma da-
lekovidim, kad je u memorandumu Situacija na Balkanu1224 jo{ u decembru
1224
Dikin,, „Mit
V. Dikin „Mit o savezni~kom iskrcavawu na Balkanu u Drugom svetskom ratu”, u
E. Barker, Britanska
Britanska...,
..., str. 352.
1939. godine ra~unao sa mogu}no{}u zajedni~ke nema~ko-ruske interven-

cije na Balkanu, kojoj bi se iz Albanije pridruìla i Italija. Do toga, do-
du{e, nije do{lo, ali ni Staqin Nemce nije ometao. Moglo bi se re}i da
je spretno prikrivao svoj strah od nema~ke vojne mo}i. Me|utim, u tom slu-
~aju, on bi se grozni~avo pripremao za sukob. Ali nije. Grozni~avo sasvim
sigurno nije. Izbegavao je zao{travawa, jer je bio ube|en da }e wegov tre-
nutak nastupiti na kraju rata. Tada }e jedino on biti toliko mo}an da }e
bez prigovora diktirati posleratno evropsko ure|ewe.1225 Drugim re~ima,
poku{ao je da Hitlera upotrebi kao svoje oru|e i to prili~no dugoro~no.
Zato nije propu{tao ni jednu priliku da izrazi svoju privrènost Ne-
„Uputstava za budu}i rad”,
ma~koj. Iz „Uputstava rad”, koje je Kominterna razaslala cen-
tralnim komitetima po celoj Evropi, proizlazi da se Moskva jo{ prvih
dana maja 1941. godine bavila „novim koracima koje treba u~initi u prav-
cu svetske revolucije” i preuzimawem vlasti u evropskim zemqama, idu-
}i pri tome duboko u detaqe, dok se briga za sam Sovjetski savez uop{te
ne prime}uje.1226
Staqin je imao i poseban razlog da veruje u pouzdanost prijateqstva
sklopqenog sa Hitlerom. Najzad, platio ga je unapred izdajom revolucije u
[paniji. Ako ne subjektivno, {to argumentovano tvrde H. Ernandes i dru-
gi u~esnici te revolucije, a potvr|uju novija istraìvawa,1227 a ono sa-
svim sigurno objektivno, po postignutim rezultatima. Ubrzo posle Hitle-
rovog preuzimawa vlasti pomogao mu je da je u~vrsti. U vezi sa Lajpci{-
kim procesom u jesen 1933. godine protiv Georgi Dimitrova, optuènog sa
jo{ dvojicom Bugara za organizaciju paqewa Rajhstaga po~etkom iste go-
dine,
di ne, koje je, navodno, izvr{io holandski komunista Marinus van der Lu-
be,1228 na osnovu wegove sjajne (samo)odbrane, kojom je nadigrao sve, pola Ev-
rope je bilo uvereno da su ga „po nalogu tada{weg ministra unutra{wih
poslova i predsednika pruske vlade Hermana Geringa”, zapalili nacisti
sami. Dimitrova su oslobodili, ali ne i otpustili. Samo su ga premestili
u gestapovske zatvore koji su bili u rukama Himlera. U februaru 1934. go-
dine sovjetska vlada mu je dala dràvqanstvo, nakon ~ega ga je Hitler, bez
oklevawa, avionom poslao u Moskvu, kao poklon Staqinu. Javno i komotno,
1225
C. Fotich, The War...,
War..., str. 35-36. Pisac je do{ao do tog uverewa na osnovu razgovora
sa sovjetskim ambasadorom u SAD, Konstantinom Umanskim.
1226
Whirlwind,, str. 26.
1227
Hernández, Yo fui...,
Za prve vidi J. Herná fui..., za druge S. Koch, Dvojna $ivljenja
ivljenja.
1228
Lubea su 1980. godine posmrtno proglasili nedu`nim. F. Fire kaè da „danas „danas pre-
ovla|uje mi{qewe da je poàr potpalio sam Marinus van der Lube... i da se tvrdwa o kri-
vici nacista temeqi na falsifikovanim dokumentima”dokumentima” (Minule
Minule...,
..., str. 283, nap.).
REVOLUCIJOM 793
ne kao Lewin, koji je za preuzimawe rukovo|ewa revolucijom morao puto-

vati iz [vajcarske u plombiranom vagonu.
Dimitrov je u Moskvi odmah napredovao. Od ~lana centralnog i iz-
vr{nog komiteta Kominterne, od 1929. godine daqe, pa sekretar wenog ber-
linskog biroa, postao je wen svemogu}i generalni sekretar. Mesto je otvo-
reno posebno za wega. Za rad sa filijalnim nacionalnim partijama bila
mu je podre|ena gomilica sekretara. Hitler je osloba|awe i implicitnu
osudu nacista u procesu protiv Dimitrova spretno iskoristio. U no}i du-
gih noèva na 30. jun 1934. godine, uz pomo} ne{to ranije – pod nadle`no{-
}u SA – osnovanih za{titinih jedinica SS (Schutzstaffel,
(Schutzstaffel, izvorno za za-
{titu partijskih prvaka, u wihovom okviru organizovali su i vojne jedi-
nice – Waffen SS) na inicijativu generalnog stana Vermahta i u reìji
na~elnika nema~ke SD Rajnharda Hajdriha, otarasio se omraènog Ernsta
Rema i wegovih pripadnika me|u oficirima jedinica sme|eko{uqa{a
SA ((Sturmabteilungen)
Sturmabteilungen);1229 (trebalo je da postanu redovna vojska, Vermaht).
Svi su ih se bojali, naro~ito crveni rajhsbaneri. Kwigu, koju su Dimitro-
vu sastavili Vili Mincenberg, Oto Kac i drugi o nacisti~kim zlo~ini-
(Livre
ma, kako bi se efikasnije branio, nisu bez razloga nazvali „sme|om” (Livre
brun...).
brun ...). Kao dodatak, Hajdrih je na mesarski paw nabacio gomilu drugih
protivnika, kao levog nacistu Gregora [trasera koji je, toboè, hteo da
pocepa NSDAP, i generala Rajhsvera Kurta fon [lajhera koji se, kao rajh rajh--
kancelar, protivio dolasku NSDAP na vlast. Sve sukobe je Hitler kasni-
je legalizovao kao „mere javne samoodbrane”. Posleratne sumwe da je Di-
mitrov sve vreme svog zatvora znao da ga ne}e osuditi,1230 dodu{e, smawuju
wegovo juna{tvo na procesu, ali u~vr{}uju tezu da je Staqin s wim oba-
vio dobru kupovinu. Hitleru je i{ao na ruku i godinu dana kasnije, za-
jedni~kom izjavom sa tada{wim predsednikom francuske vlade, Pjerom
Lavalom, nimalo slu~ajno kasnijim najboqim francuskim Hitlerovim pri-
jateqem, da se ne protive ponovnom naoruàwu. Hitleru je to bilo najpo-
trebnije, a Staqin je morao znati da }e prva `rtva biti upravo Francu-
ska. [panski gra|anski rat je ovaj proces samo poremetio, ali ne i zausta-
vio. Staqinu je pokazao da }e u borbi protiv francusko-britanskog impe-
rijalizma efikasniji biti fa{isti od me|unarodnih brigadista koji su,
uprkos wegovim enkavedeovcima, bili isuvi{e nakloweni trockizmu. Otu-
1229
Svaki put se potresem, kada ispred vladine palate u Pre{ernovoj u Qubqani
ugledam ~etu slovena~kih vojnika, odevenih u sme|e paradne uniforme. Da li je izbor bio
hotimi~an ili je posledica neznawa?
1230
R. Fischer, Stalin
Stalin...,
..., str. 308-309.
da wegova neodlu~nost. Jo{ iste godine kad je zapo~ela revolucija, pri-

stao je na englesko-francusku inicijativu za weno okon~awe. Nemci, Ita-
lijani i Portugalci su je odbacili. Hesus Ernandes, ~lan politbiroa KP
[panije, kaè da je „jedino u borbi protiv Republike bilo mogu}e umiri-
ti upla{ene francuske burùje i zadràti wihovo pribliàvawe Hit-
leru; isto tako, Staqin je jedino u borbi protiv Republike mogao pokaza-
ti fireru da SSSR ima, ’razumevawe za odre|ena osigurawa’ koja Nema~ka
èli u tom delu sveta”.1231 Kad je 1937. godine Staqinu postalo jasno da od
[panije ne}e biti ni{ta, a japanski uspesi su poja~ali izolaciju Sovjet-
skog saveza i na Dalekom istoku, on se ponovo ponudio Hitleru, koji ga je
odbio.1232 Ne zadugo, kao {to znamo. Po Ernandesu, Staqinov diskretan po-
ziv Hitleru na XVIII kongresu VKP(b) 10. marta 1939. godine bio je uvod u
okon~awe tog procesa.
Dimitrov je Staqinu do{ao kao poru~en ne samo u vezi sa ostvariva-
wem nove narodnofrontovske politike u svetu; u praksi mu je pomagao i
da u~vrsti wegovo proletersko jezgro, Staqinovu apsolutnu vlast u Sov-
jetskom savezu. No}u, 1. decembra 1934. godine, u dvoru Smoqni u predgra-
|u Lewingrada, pod mecima anarhiste Leonida Nikolajeva, zbog mira me-
|u partijcima, pao je omiqeni Sergej Kirov, u kojem je Staqin video opa-
snog konkurenta. Kako i ne bi, kad je na Sedamnaestom kongresu boq{evi-
~ke partije u januaru 1934. godine, stotiwak delegata glasalo protiv Sta-
qina, a Kirovu su odu{evqeno pqeskali. To je bio po~etak novog talasa
Staqinove opsednutosti zaverama. Svuda je vi|ao zaverenike kako ni~u kao
pe~urke posle ki{e, sve same crvene muhare. Ne samo vojska, nego i ceo po-
liti~ki aparat, kako doma}i, tako i kominternovski – taj posebno – bio
ih je pun.
Tako je zapo~elo ubijawe politi~kih protivnika, nekih mo`da i
stvarnih, ali pre svega onih umi{qenih, ~ije grehove je, umesto wih sa-
mih, do detaqa poznavao samo veliki vo|a. Velika ~istka. Za wu je bila po-
trebna jaka desna ruka. Tako je zapo~eo svoju, ne ba{ dugu, ali veoma uspe{-
nu likvidatorsku karijeru Nikolaj Jeòv, po wemu poznata kao „jeòv-
{tina”. Pokazalo se da je veliki inkvizitor Torkvemada bio pravo nevi-
na{ce. Jeòv nije postao samo sekretar CK zaduèn za kontrolu kadrova,
sudstva i policije, nego i ~lan bezbednosne komisije politbiroa zaduèn
za ~istke i ujedno ~lan prezidijuma Kominterne. Da bi, kao budu}i narod-
ni komesar za unutra{we poslove i na~elnik NKVD-a (izme|u 1936. i 1938.
1231
Hernández, Republikanska
J. Herná Republikanska..., ..., str. 91-93, 174.
1232
W. Krivitsky, In Stalin´
Stalin´s...,
..., str. 44.
REVOLUCIJOM 795
godine)1233 bio efikasniji, u prezidijumu su, pod imenom Moskvin (sa pra-
vim imenom Mihail Triliser), ukqu~ili jo{ jednog gepeuovca. Uz wiho-
vu pomo}, Staqin je na montiranim procesima, jo{ vi{e bez wih, pobio na
desetine hiqada starih boq{evika, Lewinovih saradnika, crvenoarme-
jaca iz Oktobarske revolucije, me|u wima mnogo trockista. Tada su po-
streqali 1.500 vi{ih oficira, me|u wima 1.000 generala, na ~elu sa mar-
{alom Tuha~evskim, ~ija su mesta popuwavali po kriterijumu bezuslov-
ne odanosti Staqinu.1234 Najja~e je pogo|ena Kominterna, iz koje je Staqin
istrebio ~itave nacionalne delegacije. Naro~ito je bio nemilosrdan sa
Poqacima – najve}im delom Jevrejima – ~ime je ve} koketovao sa Hitle-
rom. Pobio je skoro ceo CK KPP, ne samo kominternovce. Wegovi agenti su
se pobrinuli da se dobrovoqno vrate u SSSR, pod wegov no`, i poqski ko-
munisti~ki rukovodioci iz drugih zemaqa, gde su mogli da deluju legal-
no. Pod optu`bom da su prikrivene pristalice Pilsudskog ili trocki-
sti, prisilio je Kominternu da sredinom 1938. godine raspusti KPP, na-
rediv{i da se o tome }uti. Me|u jugoslovenskim `rtvama bili su osniva~
KPJ dr Sima Markovi}, Titov prethodnik Milan Gorki} i 800 drugih ko-
munista. To je bilo skoro osam puta vi{e nego {to su iznosile komunisti-
~ke `rtve jugoslovenskog represivnog aparata do 1934.1235 godine. Od vode-
}ih, ostao je ìv samo Josip Broz – Valter.1236 Bezuslovno odani kadrovi
1233
NKVD (tako|e Narkomvnudel, NarodniŸ komissariÔ komissariÔt vnutrennih del – Ministar-
stvo za unutra{we poslove). Po~eci dolaze od êke, posebne politi~ke policije koju je osno-
vao Lewin neposredno posle preuzimawa vlasti 1918. godine, a vodio ju je Feliks Xer|in-
Gosudarstvennoe politi~eskoe upravlennie
ski. Godine 1922. preimenovali su je u GPU ((Gosudarstvennoe upravlennie),), 1934.
godine u NKVD, 1943. godine u NKGB ((NarodniŸ NarodniŸ komisariÔ
komisariÔt gosudarstvennoe bezopasnosti
bezopasnosti). ).
NKVD (NGBG) je imao posebno vojno odeqewe i odgovaraju}a odeqewa u svim vojnim jedini-
cama.
1234
K. Kalinov, Sovjetski
Sovjetski..., ..., str. 14; H. Seton-Watson, The Pattern...,
Pattern..., str. 170, nap. 1. na-
vodi podrobnije podatke: ubili su 3 od 5 mar{ala, 13 od 15 komandanata armija, 57 od 58 ko-
mandanata korpusa, 110 od 195 divizijskih komandanata, 220 od 406 brigadnih komandanata;
Britov{ek, Stalinov
vidi i M. Britov{ Stalinov...,
..., str. 352 sl.
1235
Proleter 10, broj 1, januar 1934. godine, str. 9; reprint izdawe str. 271.
1236
Titova uloga u likvidaciji Gorki}a jo{ uvek nije razja{wena. âk mu je i Mi-
hailovi}a ka~io za vrat. „Ako nije Tito izazvao pad Gorki}a, sigurno je da su wegovi izve-
{taji tome mnogo pripomogli i malo je verovatno da mu se nije obradovao”. [ef partije je
postao „kad su ~istke po~istile sve mogu}e konkurente” ((P. Broué, Histoire ..., str. 721, 975).
P. Broué
Dr Boris Gomba~ me je upozorio na mi{qewe Masima Kaprare, dugogodi{weg Toqatijevog
sekretara, po kome „postaje jasna Toqatijeva i Titova odgovornost za osudu i eliminaciju
ne samo jugoslovenskih partijskih vo|a, nego i poqskih ((Corriere Corriere della Serra,
Serra, 3. maj 1996,
str. 30). \ilas je hteo da sazna ne{to vi{e o toj stvari, ali je Tito zaobi{ao pitawe. Kako
u Kominterni Staqinu su bili potrebni da potpuno podredi nacionalne

partije – wene sekcije. Tu je pomo} Dimitrova bila nenadoknadiva.
Posebno okrutno i bezobzirno odvijale su se ~istke u [paniji. Tamo je
Staqin, kao vrhovni inkvizitor, poslao na~elnika svojih tajnih slu`bi,
generala Aleksandra Orlova (pravim imenom Lev Feldbin), za {panske po-
trebe majora. Me|unarodne dobrovoqa~ke brigade, fakti~ki, vojska Komin-
terne, bile su preplavqene agentima NKVD-a koji su, po wegovim uput-
stvima, odstreqivali sve {to je bilo sumwivo, i zdesna i sleva, ako je mi-
risalo na anarhizam, trockisti~ki ili neki drugi, i na stare komuniste
Radni~ke stranke udruènih marksista (POUM(POUM – Partido Obrero de Unifi-
Unifi-
cació
caci ón Marxista),
Marxista), u brigadama, republikanskoj vojsci i civilnim slu`ba-
ma. Tada su kod ku}e zavr{ili ìvot Zinovjev, Buharin i Bela Kun, Or-
xonikidze ga je sam sebi oduzeo. U [paniji se Orlov pobrinuo za Andresa
Nina, jednog od vo|a POUM-a, s mawim zaka{wewem, a poseban Staqinov
agent je udarcem planinskim pijukom po glavi usmrtio i wegovog neka-
da{weg {efa Trockog. Ni{ta mu nije vredelo {to je pobegao u Meksiko.
Kako kaè P. Brue, Staqina je vi{e zanimalo ispuwewe wegovog plana
likvidacije vlastitih neprijateqa, od zaustavqawa onoga {to je najavqi-
valo nastup generala Franka uz Musolinijevu i Hitlerovu podr{ku.1237
Socijalisti~kog predsednika vlade Larga Kabalera koji, uprkos vojnom
porazu
po razu anarhista i poumovaca u maju 1937. godine na barselonskim uliulica-
ca-
1238
ma, nije bio dovoqno poslu{an, ve} 1937. godine su smenili i umesto we-
ga postavili desnog socijalistu Huana Negrina, uslu`nijeg Sovjetskom sa-
vezu. Sada je partija postajala sve usamqenija, s wom i vojskom sve vi{e su
vladali sovjetski savetodavci i enkavedeovci, koji su svoj uticaj odrà-
vali samo jo{ sirovom silom. Neodlu~nost, koja je bila posledica me|una-
rodnih obzira, minirala je isporuku sovjetskog oru`ja, {to je odlu~ilo
ishod gra|anskog rata. Na kraju je Staqin bio zadovoqan da se rat okon~ao
tako kako jeste. Dozlogrdilo mu je {to i pored hiqada enkavedeovaca i
ubijawa uzdu` i popreko, poumovce i anarhisti~ku gamad nije mogao da sa-
vlada. Neka sve ide do|avola, mislio je na kraju. Zlata, kojim su republi-
je, uprkos tome, znao da Tito nije igrao zna~ajnu ulogu u ~istkama, ostaje pitawe. Naro~ito
zato, jer je ~lana novog sovjetskog konzulata u Beogradu prema slici prepoznao kao agenta
sa posebnim zadacima u Jugoslaviji i jer su, po wemu, Tito i Kardeq bili odu{evqeni
sovjetskim coup de grâgrâce po emigrantima (M. (M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 259, 303, 375-376).
1237
Broué, Histoire
..., str. 696, 722-723.
1238
Me|u wima je bio kao dobrovoqac Xorx Orvel, kasniji pisac @ivotiwske farme
i 1864, koji je doga|aje opisao u Homage to Catalonia.
Catalonia. [panija ga je kona~no otreznila.
REVOLUCIJOM 797
kanci pla}ali wegovu pomo}, ionako vi{e nemaju. Sve zalihe su ve} u kre-
maqskim riznicama. Kod ku}e je bio mnogo uspe{niji. Na red su ve} dola-
zili vrhunske ubice sa Jeòvom na ~elu, koga je zamenio Lavrentij Beri-
ja. U [paniji je Orlov na vreme pobegao (1938) i predao se Amerikancima;
od wega znamo da je ubistvo Kirova naredio sam Staqin.
U takvim okolnostima razumqivo je {to je posledwa ~istka komuni-
sta u [paniji pripala pobedni~kom kaudiqu (caudillo) i da je kod ku}e, u
Sovjetskom savezu, Crvena armija na ru{ila~ke napade Luftvafe u pola
pet ujutro 22. juna 1941. godine odgovorila s velikim zaka{wewem. Protiv-
vazdu{na odbrana u po~etku uop{te nije pucala na jata nema~kih aviona,
protiv wih je uzletelo svega nekoliko borbenih letelica, tako da su Sov-
jeti u prvim ~asovima napada izgubili tri hiqade aviona. Kao da su izlo-
èni za posmatrawe, vazduhoplovi su stajali neza{ti}eni po nekamufli-
ranim aerodromima. Posle iskustva sa Luftvafe u Poqskoj, pa i u Beogra-
du, bila je to neshvatqiva aqkavost. Ni tokom narednih dana nije bilo
ni{ta boqe. Nema~ki tenkovi su skoro nesmetano jurili na sever prema
Baltiku i Lewingradu, na jug prema Krimu i sovjetskim naftnim nala-
zi{tima, kao i prema Moskvi. U Litvi su razbili odbrambene snage pod ko-
mandom generala Pavlova, stru~waka za oklopne jedinice. Jedan ceo oklop-
ni korpus. Nekoliko divizija je pobilo svoje politi~ke komesare i pre-
dalo se. Postalo je o~igledno da Sovjeti nisu bili samo iznena|eni, nego,
u prvom redu, nespremni. Zamenik Molotova, koji je odgovarao za armije na
zapadnoj granici, bio je mar{al Kulik. Pod imenom Kuper, dokazao je svo-
ju nesposobnost jo{ u [paniji.1239 Umeo je samo da uplakanom generalu Pav-
lovu ponudi revolver sa jednim metkom, koji je ovaj, pred wim, ispraznio
u svoju glavu.
1239
Haoti~ne vojne prilike na granicama Sovjetskog saveza prilikom nema~kog napa-
da bile su delimi~no posledica Staqinovih ~istki 1937. godine i kasnije. Da bi popuni-
li nastale praznine, nekoliko hiqada zatvorenih oficira pustili su iz zatvora i reha-
bilitovali, u general{tabnoj akademiji su organizovali intenzivne kurseve, iz ~ijih je
programa tada{wi komesar za narodnu odbranu Timo{enko ~ak ispustio prou~avawe mark-
sizma i istorije VKP(b). Sa tih kurseva je do 1941. godine stiglo oko 1.000 general{tabnih
oficira. Na ~elu vrhovnog vojnog organa, vojne komisije politbiroa, bio je prvi mar{al
SS Voro{ilov, koji je davao prednost politi~koj predanosti. Tako je prilikom nema~kog
napada na najodgovornijim vojnim mestima bilo mnogo nesposobnih komandanata, odbrambe-
na organizacija je bila takva da ni najvi{i komandanti nisu znali dokle seù wihovi sek-
tori. Staqin je zapo~eo reorganizaciju tek posle povratka iz So~ija. Tada su nastali jako
decentralizovani „frontovi” koji su se, uprkos brojnim promenama, odràli sve do kraja
rata. (K. Kalinov, Sovjetski
Sovjetski...,
..., str. 13-16)
Sovjetski obave{tajci iz inostranstva, kao i neki zapadni diploma-

ti, me|u wima, po nalogu londonske vlade, i ambasador Milan Gavrilovi},
~iji izvor bi mogao biti jugoslovenski vojni ata{e u Berlinu, pukovnik
Vladimir Vauhnik, na vreme su Moskvi slali upozorewa o nema~kim pri-
premama za napad.1240 Jo{ krajem 1940. godine obave{tajci su saznali i za
Hitlerov plan Barbarosa. U maju 1941. godine, na osnovu odlaska celokup-
ne nema~ke Druge armije i velikih delova Dvanaeste armije iz Jugoslavi-
je na isto~ni front, Kominternu je o prete}em napadu obavestio ~ak i Ti-
to. S druge strane, poqski ustanici su jo{ od marta slali u London izve-
{taje o velikim koncentracijama Vermahta na poqskoj teritoriji zapad-
no od demarkacione linije. Sovjetski ambasador u Londonu, Ivan Majski,
koga su Britanci upozoravali na to, verovao je u pouzdanost pakta iz 1939.
godine i zbog izve{taja se nije uzbu|ivao. Jedva nedequ dana pre nema~kog
napada, 14. juna, na naga|awa svestke agencije Tass
Tass,, odbacio je vesti o pre-
te}em napadu, proglasiv{i ih „o~iglednom besmislicom”, sa obja{wewem
da su „glasine o namerama Nema~ke da raskine pakt bez ikakvog osnova”.
Ako se moè verovati Hru{~ovu, da je u predve~erje nema~kog napada te-
lefonirao Staqinu u So~i – gde je bio na le~ewu – da se pazi, jer bi, po
wegovim informacijama, Nemci mogli napasti Sovjetski savez ve} sutra-
dan, Staqin je postao svestan svoje lakomislenosti tek kad su mu bombe ve}
padale po glavi.1241 Ne{to vi{e razloga za iznena|ewe imao je Molotov, ko-
ji je ve} postao prijateq svog kolege Fon Ribentropa. Kad mu je na dan na-na-
pada nema~ki konzul Fon [ulenburg, u pet sati ujutro doneo saop{tewe
o ratnom stawu izme|u wihovih zemaqa, upitao ga je, duboko pogo|en: „Re-
cite mi, gospodine konzule, ~ime smo zasluìli ovakvu kaznu?” Odgovor
je dobio sovjetski konzul u Berlinu M. Dekanozov, kad se opra{tao od Ri-
bentropa. On mu je pomenuo potpis na Paktu o nenapadawu sa Jugoslavijom
koji je, po wemu, bio neprijateqski akt. Verovatno nije mogao da se seti ni-
~eg ozbiqnijeg. Nije poznato u kolikoj meri je sovjetska bezbri`nost bila
posledica podmetnutih nema~kih izve{taja da manevri u Poqskoj imaju
svrhu da odvrate pa`wu od priprema za kona~nu invaziju na Englesku.
1240
Juki}}, The Fall...,
I. Juki Fall..., str. 48, kaè da je Gavrilovi} obave{tewe o tome dobio od {ved-
skog konzula u Moskvi. Vauhnik kaè da je „„na{oj na{oj obave{tajnoj slu`bi uspelo da 14. marta
(1940. – A. B.) do|e do nepobitnih dokaza i ~ak do prili~no detaqnih planova za po~etak
priprema za nema~ki napad na Sovjetski savez...”. Za to su, navodno, znale ~etiri osobe, me-
|u wima i knez Pavle, kao i britanska vlada (V. Vauhnik, „Deset...”, str. 24). Vi{e o tome
Jugoslavija...,
..., str. 322 sl.
1241
M. \ilas, Razgovori
Razgovori..., ..., str. 81.
REVOLUCIJOM 799
Ako verujemo generalu Kirilu Kalinovom, [ulenburgov odgovor Mo-

lotovu bio je da su kaznu zasluìli nesposobno{}u svoje obave{tajne slu-
`be, pre svega, nepoverewem u wu. Crvena armija je u inostranstvu imala
razvijene tri mreè, sa sedi{tem u [vajcarskoj, Italiji i Japanu. Va-
àn centar bila je ambasada u Berlinu. Moskva je od svih wih dobijala
podatke i upozorewa i svi su govorili isto: Nemci pripremaju napad na
Sovjetski savez. Neki obave{tajci su znali ~ak i dan napada. Kremq je, u
uverewu da je savezni{tvo pouzdano i da su Nemcima sirovine previ{e
potrebne da bi se upu{tali u takvu avanturu, potcewivao takve podatke
i izve{taje. Neki obave{tajci su ~ak i smeweni, da ne mute prijateqske
odnose. Naro~ito ubedqiv bio je berlinski ambasador Dekanozov, a Sta-
qin, koji je voleo da umi{qa kako Hitlera drì ~vrsto u svojim rukama,
verovao mu je. Prilikom posete Molotova Berlinu 12. i 13. novembra 1940.
godine, kad su se pukotine vidno pro{irile, Dekanozov je tvrdio da se Mo-
lotov veoma dopao Hitleru i da treba o~ekivati konsolidaciju rusko-ne-
ma~kog prijateqstva. Kasnije se ustanovilo da su Nemci namerno stvara-
li utisak pouzdanosti odnosa sa Sovjetima. Podmetnuli su im ~ak i doku-
mente u kojim Ribentrop, toboè, negira bilo kakvu napetost u odnosima
me|u wima, kao i izve{taje o nema~kim pripremama za rat. Po Kalino-
vom, Ribentrop je „prili~no spretno ’nasamario’ Dekanozova, pred kojim
je igrao ulogu novog Bizmarka, ube|enog pristalicu nema~ko-ruskog prija-
teqstva”.1242
Na pitawe da li bi komunisti organizovali oruàni otpor protiv Ne-
maca ako bi se suìvot izme|u wih i Sovjeta pokazao kao trajniji, prema
re~enom, izgleda da nema sumwe u odgovor. Dok bi suìvot trajao, makar i
samo ìvotario, sasvim je sigurno da ne bi. Da je Staqin bio spreman da bez
otpora privremeno Nemcima prepusti ceo Balkan i sa~eka sa ure|ewem Ev-
rope do kraja rata, mogli bi da ga organizuju kad na vrbi rodi gro`|e. Kao
i do juna 1941. godine, nastavili bi da se igraju `murke, veruju}i pri tom
u sovjetizaciju Balkana i Evrope i istovremeno re{ewe doma}ih proble-
ma spoqa. Staqin ih sasvim sigurno ne bi nagovarao da mu svojom revoluci-
jom guraju nos u wegove poslove. Zasluga za po~etak komunisti~kog ustanka
sredinom 1941. godine pripada, prema tome, Nemcima, Hitleru li~no.
Jo{ pre nego {to je Francuska sasvim pala na kolena, nema~ki vojni
krugovi su mislili da mogu izvesti invaziju na Englesku, za samim peta-
ma wihovih ekspedicionih snaga u bekstvu.1243 Po{to se Hitler nadao da
1242
K. Kalinov, Sovjetski
Sovjetski...,..., str. 19. sl.
1243
Inside...,
..., str. 106.
}e se s wom ve} nekako sporazumeti i tako je neutralisati, nije ùrio.

Uprkos slomu Francuske, britansko vojno rukovodstvo (na~elnici {tabo-
va), sa êr~ilom na ~elu, ~vrsto je odlu~ilo da sa Hitlerom ide do kraja.
Jo{ je krajem septembra 1940. godine bilo jasno da je mar{al avijacije Her-
man Gering, uprkos velikim po~etnim prednostima u broju aviona, izgu gubio
bio
bitku za Englesku. Za mesec dana, otkako je slu`beno zapo~ela sa 13. avgu-
Adlertag”,, pokazala se premo} Royal Air
stom, sve~ano progla{enim kao „„Adlertag”
Force-a (RAF-a), engleskog ratnog vazduhoplovstva (lovci hariken i pose-
bno spitfajer), mogu}nosti industrije i tehnologije naoruàwa (radarska
za{tita Ostrva i centralno radijsko vo|ewe vazduhoplova), kao i ìla-
va odbrambena otpornost engleskog stanovni{tva. To je Hitlera uverilo da
od operacije Seel
Seelö
öwe (morski lav – okupacija Engleske), „bar za sada”, ne-
„Gott strafe England” /Bog
ma ni{ta. Bog, na koga je ra~unao svojim „Gott /Bog ka`wa-
Englesku/,, napustio ga je. Te{io se da }e operaciju, odloènu u septem-
va Englesku/
bru, ve} nekako izvesti. Za sada mu je sluìla za obmawivawe boq{evi-
ka, s kojima je odlu~io da se obra~una, jer „nema~ko vo|stvo spre~ava da od-
lu~no nastavi rat – posebno u vazduhu – na Zapadu do kraja”, kako je na dan
napada rekao u proglasu za nema~ki narod. S jedne strane, kod nema~kog sta-
novni{tva morao je da spre~i nicawe zrna sumwe u nepobedivost nema~ke
ratne ma{inerije, s druge i, pre svega, morao je da se za{titi od bilo
kakvog iznena|ewa. U pismu od posledweg dana decembra 1940. godine, po-
verio je du~eu da s ruske strane ne vidi opasnost dok je Staqin ìv i dok
Nema~ka ne doìvi neki ozbiqan udarac, kakav bi bilo neuspe{no iskrca-
vawe u Engleskoj.1244 Verni prijateq Staqin bio je uistinu ~vrstog zdrav-
qa, a izgubqeni vazduhoplovni rat sa Velikom Britanijom sigurno je sma-
trao dovoqno velikim udarcem. Ponovni izbor Ruzvelta za predsednika
SAD ovaj udarac nije nimalo ublaìo. Da mu nije palo na pamet da dolazi
vreme hijena? Treba ga preduhitriti. Napad je najuspe{nija odbrana. To
„Blitzkrieg” je
{to je napadao muwevito i podmuklo, nije bilo ni{ta novo. „Blitzkrieg”
tada bio isuvi{e poznat da bi Staqin mogao ra~unati na objavu rata u
skladu sa me|unarodnim pravom. Pored toga, osvajawe sovjetske teritorije
teritorije
omogu}ilo bi Nema~koj pove}awe proizvodwe oru`ja ne samo sovjetskim si-
rovinama – {to mu je ve} garantovao pakt iz 1939. godine – nego i sa sov-
jetskim radnicima i u sovjetskim fabrikama. Ina~e, pro{irewe je iona-
„Lebensrauma” /ìvotnog
ko spadalo u strategiju {irewa nema~kog „Lebensrauma” /ìvotnog pro-
stora/ na istok jo{ pre Hitlera, samo {to je, pored tradicionalne ukra-
jinske i beloruske ìtnice, tada postala glavni ciq sovjetska industri-
1244
Hitler e Mussolini...,
Mussolini..., str. 83.
REVOLUCIJOM 801
ja, u prvom redu, industrija oru`ja, jer je delovala sigurno, ~ak i pred
najnovijim savezni~kim lete}im veletvr|avama.
îwenica da se Hitler odlu~io za muweviti napad na Sovjetski sa-
vez jo{ krajem jula 1940. godine, zajedno sa ocenom da bi pobeda nad wim
naterala Englesku na sklapawe mira, jer bi izgubila jedinog saveznika na
kontinentu,1245 omogu}ava i druga~ije tuma~ewe. Kad se Hitleru u~inilo
da Engleska nije glavna opasnost, a mo`da i, s obzirom na wene pomorske i
vazduhoplovne snage, prevelika opasnost, postao je svestan da ga najvi{e
ugroàva Sovjetski savez. Tako|e je mogu}e da je redosled zakqu~ivawa
bio obrnut. U svakom slu~aju, s Hitlerovog aspekta, u pitawu je ostao samo
jo{ izbor najpovoqnijeg trenutka. Najvi{e mu je odgovarao maj 1941. go-
dine. U protivnom, morao bi jo{ neko vreme da istrajava u prijateqskom
paktu sa Sovjetskim savezom, posebno zato, jer bi izazvao SAD na aktivnu
pomo} Engleskoj. [ta bi se iz toga izleglo, ~ista je spekulacija, uspostav-
qawe trajnijeg modusa vivendi sa Sovjetskim savezom koji bi mu oduzeo
prvu violinu ne bi se mogao iskqu~iti, jer bi Nema~ka bila veoma ugro-
èna sa zapada. Ideolo{ke suprotnosti bi se u zajedni~koj mr`wi prema
„plutokratiji” vrlo brzo izgladile. Ionako se privla~e. Da li je Staqin
u svojim tajnim namerama imao tu perspektivu, dok je ispuwavao obrasce
za u~lawewe u Trojni pakt? U to da bi uz, ina~e neverovatnu, nema~ku po-
bedu nad Engleskom, SAD same preuzele ceo teret antihitlerovskog rata,
gotovo ne treba sumwati, a posle nastanka atomske bombe ni u wegov kona-
~an ishod tako|e. I kad bi Sovjetski savez u sasvim jasnom raspletu rata
napao Nema~ku da prigrabi deo plena, bio bi vojno preslab za odlu~nije
intervencije u ure|ewu Evrope i ideolo{ki isuvi{e kompromitovan da
bi mogao da inicira komunisti~ki motivisane oslobodila~ke pokrete. Bi-
lo bi vi{e nego jasno da su takvi pokreti nepotrebni, jer bi oslobo|ewe
do{lo spoqa, uglavnom uz pomo} nekomunisti~kih partizanskih skupina.
Drugi svetski rat bi u tom slu~aju trajao ne{to duè od maja 1945. godi-
ne, sigurno ne vi{e od pedeset godina, kako to i jeste u stvarnosti.
Svest da je Hitler prisilio Staqina da se u~lani u antifa{isti-
~ku koaliciju, a ne u Trojni pakt, dakako, nije mogla delovati umiruju}e
na na{e komuniste. Kao ma~ka, koja se uvek do~eka na sve ~etiri, Kidri~
je u svojim dijalekti~kim eskapadama obojice tiranina jednostavno zame-
nio jednog sa drugim. „Nema~ka nije bila sposobna da iskuje klasni, zna~i
kapitalisti~ki antisovjetski blok”, tvrdi u ~lanku „Poloàj osvobodil-
ne fronte i zadatak partije”. îtaoca potcewuje do te mere da Nemcima
1245
Inside...,
..., str. 111, 114.
podme}e ono {to, u stvarnosti, nije uspelo Staqinu na jedinstvenom rad-

ni~kom antikapitalisti~kom frontu. Naprotiv, „Sovjetski savez je uspeo
da organizuje svoja vojna savezni{tva na osnovu fronta za slobodu naroda”,
nastavqa razvijawe svoje konstrukcije. Tako je po Kidri~u (Petru Kala-
nu), dakle, Staqin onaj koji je organizovao antifa{isti~ku koaliciju:
„Sovjetski savez je kao antiimperijalisti~ka tvr|ava i za{titnik na-
rodne slobode postigao najve}u mogu}u {irinu u okupqawu svojih poli-poli-
ti~kih i vojnih saveznika.”1246 Samo je nedostajalo da po~ne izri~ito da
tvrdi kako je Sovjetski savez uspeo da nagovori kolebqive Veliku Brita-
niju, Francusku i SAD (u ratu od 11. decembra 1941. godine, ~etiri dana
posle japanskog napada na Perl Harbur) da mu se pridruè u borbi protiv
Hitlera. Implicitno je to i uradio. Sovjetskom savezu, u odnosu na zapad-
ne saveznike, na me|unarodnom nivou daje poloàj kakav je u Sloveniji
imala KPS prema hri{}anskim socijalistima, sokolima i drugima, koje
je pridobila za svoje frontovske saveznike. Izgleda da nije primetio jedi-
nu stvarnu paralelu koja se moè na}i u tom pore|ewu. Kao {to je KP za-
kasnila sa u~e{}em u nacionalom slobodila~kom ratu, kasnio je SSSR u
me|unarodnom oslobodila~kom ratu. U prvom je partiju preduhitrio Mi-
hailovi}, u drugom, Sovjetski savez su pretekli svi zapadnoevropski sa-
veznici.
Oruàni otpor kao pomo} Crvenoj armiji
U situaciji, kakva je nastala napadom Nema~ke na Sovjetski savez, Ko-

munisti~ka partija je sasvim nesumwivo definisala strate{ku alterna-
tivu Drugog svetskog rata: ili zapadni saveznici ili Sovjetski savez. To
je bio samo spoqni oblik sveobuhvatne svetske ideolo{ke alternative: ili
imperijalisti~ki kapitalizam ili sovjetsko boq{evi~ko dru{tveno
ure|ewe. U toj alternativi izbor KPS i KPJ bio je poznat unapred. Fak-
ti~ki, alternativa je nastala kao posledica wihovog opstanka, budu}eg op-
redeqewa za proletersku revoluciju i boq{evizaciju Jugoslavije i Slo-
venije, kao i ube|ewa da }emo jo{ videti da moè uspeti samo tokom oslo-
bodila~kog rata. Na komunisti~ki na~in: ili fa{isti, „udarna pesnica”
burùja, ili mi, avangarda proletarijata. Tre}eg nema. Zato je Jugoslavi-
ja u rat sa Nema~kom smela da u|e samo kao saveznik Sovjetskog saveza i ta-
da kao Sovjetski savez, a ne samostalno ili kao saveznik Engleske i SAD.
1246
Delo 3, broj 4 (juli 1942), str. 162-165.
REVOLUCIJOM 803
U tome je, po wima, bila izdaja Simovi}a i jugoslovenske buròazije, kao

i svih ostalih koji su hteli da organizuju otpor na strani demokratije i
zapadnih saveznika.
U prikazanoj alternativi Kominterna je odredila prioritete narod-
nooslobodila~kog rata u Jugoslaviji, veoma jasno, u telegramu KPJ (i KPH)
28. juna 1941. godine: „îtava partija je danas ratni aparat, svaki parti-
jac je duàn da brani SSSR, svaki partijac je danas mobilisani crveni
vojnik (naglasak je moj – A. B.).”1247 Ni{ta novo. Wen Sedmi kongres je iz
usta Ukrajinca Manuilskog, po rangu neposredno iza Dimitrova, po staù
i uticaju ispred wega, konstatovao da „danas interesi odbrane SSSR-a od-
re|uju osnovnu liniju svetskog proletarijata u odnosu prema ratu”. Za Ju-
goslovene tako|e nije bilo ni{ta novo. Jo{ je Vukovarski kongres KPJ
1920. godine, koji je sebi za ciq postavio sovjetizaciju zemqe, kao jedan od
temeqnih zadataka partije, odredio „da mora uvek biti spremna da se svim
snagama bori za proletersku rusku revoluciju i da za wenu odbranu da sve,
bez obzira na `rtve”. Dvadeset godina kasnije partija je do~ekala ono {to
je sve vreme o~ekivala. Su{tina oslobodila~kog rata jugoslovenskih ko-
munista bila je, dakle, odbrana Sovjetskog saveza i wenog dru{tvenog ure-
|ewa. To je bio prvenstveni zadatak komunista, a ne oslobo|ewe Slovenije
ili Jugoslavije. I bili su sasvim svesni toga. Jo{ ranije, povodom napada
Nema~ke na Sovjetski savez, u proglasu kojim su pozvali u borbu protiv
fa{isti~kih osvaja~a, naglasili su da je u pitawu „na{ dug prema sovjet-
skom narodu koji se bori i za na{u slobodu”. U proglasu ujedno obja{wa-
vaju
va ju za{to komunisti antiokupatorsku borbu nisu zapo~eli odmah, posle
okupacije Jugoslavije i za{to su je, s tolikom èstinom, pokrenuli nepo-
sredno posle napada na Sovjetski savez. Tek ih je opasnost koja se nadvila
nad Sovjetski
Sovjetski savez i wegov boq{evizam podigla na noge. Jugoslavija im je
bila ne samo trinaesta rupa na svirali, nego i oli~ewe buròaskog dru-
{tvenog ure|ewa koje, kao takvo, u pogodnom momentu treba sru{iti. Na-
{e }e se roditi samo sa pobedom Sovjetskog saveza. Otuda i potcewivawe
vlastitih `rtava u pore|ewu sa sovjetskim. B. Petranovi} saop{tava da
je tokom leta 1941. godine, me|u vode}im komunistima Bosanske krajine,
kruìla „luda ideja, da je boqe da padne deset hiqada doma}ih ustanika,
nego u borbama za @itomir hiqadu ’Rusa’, pripadnika Crvene armije”.
V. Dedijer je u svom Dnevniku istovremeno beleìo doga|aje na doma-
}em, partizanskom, kao i na svetskom frontu. Jedinstvo te borbe bilo je
psiholo{ki potpuno. Ne samo za rukovodioce. Tokom beàwa pred nema~-
1247
prilozi... II
II,, str. 996.
kom ofanzivom Vajs, na stanici Mlini{te, u planinama iznad Glamo~kog

poqa, odgurnuo je klizna vrata jo{ jednog od teretnih vagona voza koji je
tu stajao i kojim su prevozili nepokretne tifusare. Pretpostavqeni su
mu naredili da proveri kako su. Zbog nema~kog bombardovawa stanice, bor-
ce su morali izvu}i na otvoreno, tako da su sa temperaturom od 40 stepeni
leàli pod vedrim nebom, razme{teni po smrznutom snegu. Kad su ih upla-
{ene i skroz prozeble vratili nazad u vagone, treba}e im uteha, mislio
je u sebi Dedijer.
„Vatra ne gori”, zakqu~io je, gledaju}i u mra~nu unutra{wost vagona,
u ~ijem uglu je stajala bubwara sa dimwakom u otvoru krova, zapu{enom
krpama. Za~uo je kako nedaleko od vrata „nekom slaba{nom drugu cvoko}u
zubi. ’Da-da-da li }emo se se ve} jednom pomeriti, druè dragi...?’” upi-
tao je staklastih o~iju Dedijera, iz ~ijih usta bi najradije ~uo da }e voz
ipak krenuti. „Gledam wegove bose noge, otekle, promrzle... Pored wega jo{
jedan Kraji{nik. Wegove noge su jo{ vi{e otekle”, saop{tava posetilac
saose}ajno. „Reci nam, zaboga, druè, {ta ima novo”, moqakao je onaj mawe
promrzao, „ni{ta ne znamo.” Dedijer se kona~no odlu~io i poverio ono naj-
dragocenije {to je upravo saznao i ~ime mu je, u wegovoj beznade`noj ne-
voqi, mogao najvi{e pomo}i: „Harkov je na{!” povikao je, da su mogli da ga
~uju i ogluveli. Lek je delovao. Si}u{ni tifusar je bledeo, kao da se pre-
porodio: „Harkov, Harkov... Sad mi je lak{e... Zaboravio sam na sve boli...
na pegavac i ove svoje noge...” „Svi se vesele”, saop{tava Dedijer. I wemu
je laknulo. Kakva sre}a {to mu je na um pao pravi lek! „’U zdravqe bra}i
Rusima’, povikala je iz pozadine jedna drugarica”, i Dedijer je tako mo-
gao da ode i proveri slede}i vagon.1248
Razumqivo, koliko god da su bili odu{evqeni Sovjetskim savezom,
na{i komunisti nisu bili ba{ toliki altruisti da bi se bacili u borbu
protiv zavojeva~a samo zato da pomognu u o~uvawu boq{evi~kog sistema u
wemu. Glavno im je bilo da ga uvedu kod nas, ali su bili svesni ~iwenice
da bez boq{evi~kog Sovjetskog saveza nema ni boq{evi~ke Jugoslavije.
To ne moè promeniti ni ~iwenica da je CK KPJ u istom proglasu jasno
ukazao na svoj kona~ni ciq – svetsku revoluciju. „Dragocena krv sovjet-
skog naroda ne proliva se samo za odbranu dràve socijalizma, nego i za
kona~no dru{tveno i narodno oslobo|ewe ~itavog radnog ~ove~anstva.” Sa-
svim je sigurno, ako bude oslobo|eno ~itavo ~ove~anstvo, bi}emo oslobo|e-
ni i mi, Slovenci i Jugosloveni. Ali ne obrnuto. Tito nije prevideo ni tu
mogu}nost. Bez obe}awa za uspe{an rat Sovjetskog saveza protiv Nema~ke,
1248
V. Dedijer, Dnevnik II, str. 118.
REVOLUCIJOM 805
na{i komunisti ne bi ni zapo~eli oslobodila~ki rat. Da je Nema~ka napa-

la Sovjetski savez, a komunisti procenili da }e ga pobediti, ne bi se upu-
stili u oslobodila~ki rat. Na proslavi dvadesetpetogodi{wice Oktobar-
ske revolucije, 7. novembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu, kojom pri-
likom je Tito Prvoj proleterskoj brigadi predao ratnu zastavu, s obzirom
na ~vrsto uverewe u pobedu Crvene armije, rekao je: „Mi smo to znali u naj-
teìm trenucima pro{le godine, kad se pijani nema~ko-fa{isti~ki osva-
ja~ svojim hordama {etao po Evropi i potom se obru{io na Sovjetski sa-
vez. Nismo sumwali, jer da jesmo, ne bismo pre 17 meseci po~eli da se bo-
rimo protiv tog, kako se pretpostavqa, nepobedivog neprijateqa”.1249 Ako
su, dakle, pokrenuli i nastavili da vode narodnooslobodila~ki rat, ~ini-
~ini-
li su to zato, jer su se nadali da }e uz pomo} Sovjetskog saveza garantova-
ti pobedu svetskog komunizma i uvesti boq{evi~ki sistem u Jugoslaviju.
Ova konstatacija bi im odgovarala ~ak i u slu~aju da im to ne uspe i ume-
sto sovjetskih, u Jugoslaviju u|u savezni~ke ~ete. U tom slu~aju, politi~ke
pozicije zadobijene u „oslobodila~kom ratu”, dale bi im u ruke jake adu-
te za posleratno ure|ewe ~ak i u parlamentarnom sistemu, na koji bi mo-
rali pristati.
Da bih potkrepio zakqu~ak da komunisti bez obe}awa za uspe{nu re-
voluciju ne bi imali nikakva posla sa oslobodila~kim ratom, pa ga stoga
ne bi ni organizovali, a oslobodila~kom ratu, koji bi organizovao neko
drugi ne bi se pridruìli, nave{}u dva strana i jedan doma}i primer.
Za prvi se pobrinuo sam Staqin. Odmah posle po~etka Var{avskog ustanka
koji je podigao komandant katoli~ke Armije Krajove, general Bor-Komo-
rovski, da bi crvenoarmejcima, koji su se pribliàvali, olak{ao prodor
u grad i pored wega na zapad, êr~il ga je 4. avgusta 1944. godine obavestio
da na zahtev poqske izbegli~ke vlade namerava avionima poslati {ezde-
set tona municije i drugih vojnih potreba. Staqin, koji je od izbegli~ke
vlade u Londonu hteo da iznudi priznawe lublinskog komunisti~kog Komi-
teta nacionalnog oslobo|ewa, a istovremeno i wen pristanak na isto~ne
granice, kako ih je 1939. godine zacrtao sa Hitlerom, odmah sutradan je od-
govorio da vestima o zauzimawu Var{ave ne treba verovati, jer, navodno,
Armija Krajova nema dovoqno ni ~eta, ni artqerije, ni aviona, ni tenko-
va i da su poqski emigranti objavili ne{to sli~no i u vezi Vilne. Dodao
je jo{ da ne moè ni zamisliti da takve jedinice mogu zauzeti Var{avu,
koju brane ~etiri tenkovske divizije, me|u wima i divizija Herman Ge-
ring. êr~il je 12. avgusta ponovo telegrafisao da je situacija u Var{a-
1249
Zbornik...
Zbornik... II
II/6,
/6, str. 356.
vi beznade`na, mole}i ga da pomogne ustanicima, jer je razdaqina iz Ita-

lije za wihove avione prevelika.
Staqin je 16. avgusta odgovorio da se interesovao kako stoji stvar sa
Var{avom i da se uverio da je u pitawu „stra{na nerazumna avantura, ko-
ja od stanovni{tva iziskuje velike `rtve”. Krivica je u tome {to sovjet-
ska komanda o tome nije bila obave{tena. „U nastaloj situaciji, sovjetska
komanda je zakqu~ila da se mora ograditi od var{avske avanture...” Na ovaj
neukus, 20. septembra Ruzvelt i êr~il su se zajedni~ki obratili Staqi-
nu, sa izri~itom molbom da var{avskim ustanicima doturi potrebno oru`-
je i namirnice vlastitim avionima ili da dozvoli da im oni pomognu svo-
jim avionima. Oni bi morali sleteti na teritoriju koju je okupirala Crve-
na armija, kako bi mogli da se snabdeju gorivom. Kroz dva dana primili su
odgovor, u kojem je obelodanio za{to im ne èli pomo}i. Za sva ve~na vre-
mena dao je na znawe {ta misli o oslobodila~kom ratu koji nije ujedno i
revolucija: „Pre ili kasnije, svako }e saznati istinu o zlo~ina~koj bandi
koja je zamislila var{avsku pustolovinu da bi se domogla vlasti. Ti qu-
di su zloupotrebili poverewe var{avskog stanovni{tva, naterav{i, tako-
re}i, nenaoruàne qude pred nema~ke topove, tenkove i avione. Nastala
je situacija kada svaki novi dan ne koristi Poqacima i oslobo|ewu Var-
{ave, nego hitlerovcima, koji stanovnike Var{ave bezobzirno ubijaju.”
Svoje je dodao i V. Gomulka, sekretar CK KP Poqske konstatacijom da je
„provokacija Var{avskog ustanka stra{an zlo~in koji je po~inila reak-
cija protiv poqskog naroda. Zapovest Armije Krajove za po~etak ustanka
nije inicirala borba za Poqsku i slobodu naroda”, ve} podlo egoisti~ko
stremqewe za vla{}u.1250
Nemogu}e je prevideti da je Staqinov odgovor skoro jednak Mihailo-
vi}evim zamerkama Titu u jesen 1941. godine, kad je ovaj poùrio sa ustan-
kom u Srbiji, bez obzira na sve `rtve. U ~emu moè da leì razlog za ta-
ko kontradiktorne ocene ustanka bez obzira na `rtve: izme|u Titovog va-
trenog zagovarawa i Staqinovog surovog osu|ivawa? Odgovor moè biti
samo jedan: obojica su htela revoluciju, nije im stalo do oslobo|ewa. Bez
revolucionarnih ciqeva – {to je bila fatalna gre{ka Var{avskog ustan-
ka – oslobo|ewe je nepotrebno, ~ak {tetno. Sovjeti su se kasnije izgova-
rali da ustanicima nisu mogli pomo}i jer se, s jedne strane, crvenoarmej-
ska ofanziva do Visle, zbog velikih gubitaka toliko iscrpela da su jedva
osvojili i zadràli nekoliko mostobrana na wenoj levoj obali, dok su Ne-
mci samo u Pragi (predgra|e Var{ave) raspolagali sa ~etiri tenkovske i
1250
Second... VI; str. 113 sl.; P. Pospelov, Istorija
W. Churchill, Istorija...
... IV, 243 i 247.
REVOLUCIJOM 807
jednom pe{adijskom divizijom, koje su po~etkom avgusta izvele kontrana-

pad i prisilile ih na odbranu, i, s druge strane, Sovjeti su nagla{avali
da je Armija Krajova, prilikom wihovog dolaska na poqsku teritoriju,
imala za ciq prisvajawe vlasti. Da bi je reorganizovali po svome, treba-
lo je, po Sovjetima, da po nalogu izbegli~ke vlade u Poqsku do|e general
Leopold Okulicki. Osnovni plan je bio da, pre pribliàvawa Sovjeta, za-
uzmu ve}e gradove, u wima postave legalne vlade i tako crvenoarmejce po-
stave pred fait acompli /svr{eni ~in/. Var{avski ustanak je trebalo da
najvi{e pomogne poloàju predsednika Mikolaj~ika, koji je upravo tada
stigao u Moskvu na pregovore. Poseban plan Burza (Vihor) trebalo je da
spre~ava uvo|ewe komunisti~ke vlasti na isto~nim poqskim teritorija-
ma, koje su, prema sporazumu sa Hitlerom 1939. godine pripale Sovjetskom
savezu. Armija Krajova ga je izvela 6. i 7. jula u Vilni. A kad je posle ne-
dequ dana grad zauzela Crvena armija, legalna poqska vlast likvidira-
na je preko no}i.1251 Sovjetska optu`ba je mogla biti ~ak i istinita, a ve-
rovatno je i bila. Ako je ta~no da sovjetska vojska nije mogla pomo}i usta-
nicima, opravdawe je sasvim suvi{no. Ako nije mogla, onda nije mogla. Do-
kazuje da je glavni razlog za sovjetski otpor protiv Armije Krajove i we-
nog ustanka borba za vlast. Da je Crvena armija nekim slu~ajem iz Prage
upala u Var{avu, wena pomo} bila bi sli~na kao u Vilni. To da je Crvena
armija zastala tokom leta 1944. godine na Visli namerno, pre svega, da bi
{to pre mogla udariti na Balkan, jo{ }emo videti.
Drugi primer je kritika jugoslovenskih komunista na ra~un wihovih
francuskih, italijanskih i poqskih drugova. To dokazuje da im zaista ni-
je bila potrebna pobeda komunizma kod ku}e, nego su hteli da boq{evizu-
ju ceo svet. De Gola, generala Andersa i Mihailovi}a, bez razlike su sma-
trali izdajicama. Tajno savetovawe komunisti~kih partija u turisti~koj
[klarskoj Porebi u Poqskoj u septembru 1947. godine, vodio je glavni sov-
jetski ideolog A. A. @danov, a prisustvovali su i E. Kardeq i M. \ilas. Tu
su osnovali Informativni biro nekih komunisti~kih partija (Inform-
biro, Kominform). Kardequ je @danov naredio da se u referatu obra~u-
na sa italijanskim komunistima, koje je na sastanku zastupao Lui|i Longo,
dok je \ilas morao raskrinkati francuske komuniste – na sastanak su po-
slali @aka Dikloa. Trebalo ih je napasti, jer su tokom rata dopustili da
u wihovim „„réésistence” prevladaju nekomunisti~ke snage. Wima su, u Fran-
cuskoj pre svega, generalu De Golu, odricali svaku zaslugu u osloba|awu
wihovih zemaqa. Kakva je razlika izme|u wih, Draè Mihailovi}a i An-
1251
Istorija...
... IV, str. 242-244, 234-235.
dersa? pitao se \ilas. Verovatno mu je bilo ào {to Staqin – kao druge
poqske oficire – i Andersa nije prepustio katinskim ubicama, nego ga je
~ak pustio iz Lubjanke, umesto da u wu strpa i Mihailovi}a, kad ve} nije
mogao i De Gola. „De Gol nema nikakvih zasluga za oslobodila~ku borbu
francuskog naroda.” Morao mu je zameriti, jer je po~etkom februara 1943.
godine odlikovao Mihailovi}a ratnim krstom France Libre povodom pro-
cesa protiv generala, i 1946. godine intervenisao za wega u Beogradu. Za
\ilasa De Gol nije bio ni{ta drugo do êr~ilov agent koji je spre~avao
priznawe komunisti~kih skupina u ré ésistence.1252 Jo{ je 1949. godine, u raz-
govoru s novinarom Lujem Delmasom, Tito kritikovao francuske komuni-
ste da nisu vodili bitku tako „da se postave protiv De Gola isto onako ka-
ko smo mi to u~inili protiv Draè Mihailovi}a”.1253 Vredela je samo bor-
ba za boq{evizam i Sovjetski savez, borba za oslobo|ewe otaxbine bila je
izdaja.
Doma}i primer je TIGR (Trst, Istra, Gorica, Rijeka), narodna anti-
zavojeva~ka i antifa{isti~ka organizacija Slovenaca na teritorijama
koje je okupirala Italija posle Prvog svetskog rata. Tamo je organizovala
borbu koja je nesumwivo bila borba za narodnu slobodu primorskih Slo-
venaca i wihovo ujediwewe sa ostalim Slovencima. Borbu je istovremeno
vodila i protiv fa{isti~kog reìma, za slobodan i demokratski politi-
~ki ìvot ne samo Slovenaca, nego i drugih. U krajwe neprijateqskim pri-
likama vodila je borbu skoro dvadeset godina sa velikom po`rtvovano{}u
i pri tome pretrpela velike gubitke. Borila se sama, u prvom redu bez po-
mo}i partije kao patentiranog „oslobodioca naroda”, koju wena borba nije
zanimala. Borila se uz aktivnu podr{ku velikog dela stanovni{tva, uz
odobravawe prakti~no celokupnog stanovni{tva, ~ija je masovna strategija
strategija
bila pasivni otpor. Kod stanovni{tva nije izazivala potrebu za para paralel-
lel-
nom organizacijom, jo{ mawe konkurentskom i jo{ najmawe kolaborant-
skom. Borbu je nastavqala i posle propasti Jugoslavije i, osnivawem prve
partizanske grupe na terenu 1. jula 1941. godine (Ribni{ke ~ete),1254 pre-
duhitrila partiju. Time je dokazala da su, suprotno tvrdwama partije, i
druge organizacije sposobne da organizuju oslobodila~ku borbu. Ona za-
ista nije bila onakva kakva je bila narodnooslobodila~ka borba partiza-
na, u datim prilikama bila je jedina mogu}a, kako u vojno-tehni~kom, tako
1252
P. Matvejevi}
Matvejevi}, „„De
De Gaulle, Mihailovi} Tito”, Danas 9, broj 454 i sl., Zagreb 1990.
Mihailovi}, Tito”
1253
L. Dalmas, Le communisme yugoslave aprè après l´
línterruption avec Moscou
Moscou,, Pariz 1950,
Terre des Hommes.
1254
Cen_i}}, TIGR
M. Cen_ TIGR,, str. 260-263.
REVOLUCIJOM 809
i u politi~ko-demokratskom smislu. Jednom re~ju, oslobodila~ka borba ko-

ju je organizovao TIGR, imala je sve one osobine za koje je partija tvrdila
da ih ima wena oslobodila~ka borba, a nijednu od onih, zbog kojih je parti-
ja vodila protiv paralelnih organizacija otpora borbu na ìvot i smrt.
Pa ipak, kad se partija posle svoje zakasnele odluke za oruànu borbu
protiv zavojeva~a suo~ila sa ve} organizovanom borbom TIGR-a, tretira-
la ga je kao sebi neprijateqsku organizaciju. Potrudila se da ga nasilno
podredi, uni{ti wegovo rukovodstvo, pro`me svojom revolucionarnom
ideologijom i u celosti uvu~e u svoje planove. S onima koji su se opirali
ili wihovo preobra}ewe nije bilo dovoqno ubedqivo, pona{ala se isto
onako, kao i sa svim ostalim politi~kim protivnicima. I tigrovci su za
partiju ostali da leè „na smetli{tu istorije” kao izdajice, kao razbi-
ja~i narodnog jedinstva, agenti anglo-ameri~kih tajnih slu`bi i sli~no.
Vode}e i najistrajnije likvidirala je fizi~ki, a ostale prisilila da se
povuku u sebe i }ute, kako bi sa~uvali ìvot.
Saveznici u istom ko{u sa ~etnicima
Komunisti su i svako simpatizirawe, a kamoli saradwu sa savezni-

cima, smatrali izdajni~kim. Izjedna~avali su ih sa nastojawima da se
obnovi predratno dru{tveno ure|ewe. Tako je to posmatrala Kominterna,
koja je u svojim uzdama dràla komunisti~ke stranke svih zemaqa, pa i po-
sle nema~kog napada na Sovjetski savez. U wenoj depe{i od 22. juna 1941. go-
dine saveznici nisu ni pomenuti; CK KPJ nare|uje da hitno u~ini sve da
partija podrì i olak{a pravednu borbu sovjetskih naroda i za{titi na-
rode pod fa{isti~kim jarmom, {to je nerazdvojno povezano sa pobedom
SSSR-a. Na toj osnovi, istog dana, izdat je „Proglas CK KPJ povodom napa-
da fa{isti~ke Nema~ke na Sovjetski savez”, „na cvetnu sovjetsku ba{tu”,
kako se kaè u tekstu, a koji ni jednom re~ju ne pomiwe saveznike. Za Ko-
minternu su to samo „slaba{ne evropske dràve koje vode izdajni~ke kapi-
talisti~ke klike”, a svoje saveznike vidi samo u „milionskim radni~kim
masama celog sveta”.1255 Nasuprot tome, êr~il je, i pored toga {to su Sov-
jeti skoro dve godine ekonomski, politi~ki i vojno pomagali Hitleru da
sa sigurnim zale|em tu~e po Velikoj Britaniji, jo{ iste ve~eri saop{tio
putem radija: „Posledwih 25 godina niko nije bio odlu~niji protivnik ko-
munizma od mene. Danas ne povla~im ni jednu re~ koju sam izgovorio o ko-
1255
Zbornik...
Zbornik... I, str. 11-17.
munizmu. Ali, pred doga|ajima koji se odvijaju pred na{im o~ima, sve po-
~iwe da bledi... Ko god se bori protiv nacionalsocijalizma, ima}e na{u
pomo}; ko god mar{ira sa nacionalsocijalizmom, taj je na{ neprijateq...
Nikada se ne}emo upustiti u pregovore sa Hitlerom ili bilo kojim ~la-
nom wegovog reìma. Bori}emo se na zemqi, na moru i u vazduhu do dana
kada }emo, uz Bo`ju pomo}, vratiti Evropi slobodu”.1256 Dva dana kasnije,
Idn je u Dowem domu bio jo{ odlu~niji. Izjavio je da }e Britanija Sovjet-
skom savezu ponuditi svu vojnu i ekonomsku pomo} koju bude mogla da pru-
ì. Tada{wi delegat KP [panije u Kominterni, Enrike Kastro Delgado,
izjavio je da je êr~ilov govor bio pravo olak{awe u deprimiranosti ko-
ja je zahvatila Sovjetski savez povodom nema~kog napada na wega: „Vero-
vatno da tokom svog dugog ìvota politi~ara êr~il nije imao tako pa`-
qiv i zahvalan auditorijum, kakav je tada bio sovjetski”, rekao je. Da ne bi
ostalo na obe}awima za javnost, Idn je odmah zatim pozvao sovjetskog am-
basadora Majskog u Forin ofis i obe}ao Rusiji pomo} u obliku poja~anih
britanskih napada. Sovjeti su se, naime, bojali da }e Britanci malo oda-
hnuti kad Nemci prenesu glavne napade na istok.
Na{im komunistima nije pomogao ni dogovor o me|usobnoj pomo}i iz-
me|u Velike Britanije i Sovjetskog saveza – sklopqen 12. jula 1941. godi-
ne – kojim je dogovoreno da ni jedna ni druga strana ne}e potpisati sepa-
ratni mir sa Nema~kom, ni, dve nedeqe kasnije, ponuda SAD da }e Sovjet-
skom savezu isporu~ivati potrebnu vojnu opremu, iako se radilo o nepo-
gre{ivim navestiocima promewenih odnosa izme|u zapadnih saveznika i
Sovjetskog saveza. Od strane zapadnih saveznika, svakako. U vreme antiim-
perijalizma komunisti su tako dosledno negirali razliku izme|u demo-
kratije i fa{izma i sa takvim strahom o~ekivali nastanak koalicije me-
|u wima, da su uskoro fizi~ki bili nesposobni da shvate, a kamoli da pri-
znaju, da se tako ne{to dogodilo. U svojoj poznatoj takti~koj poslu{nosti
Kominterni Tito je, dodu{e, pozdravio nastalu antifa{isti~ku koali-
ciju jedva dve nedeqe posle sklapawa sporazuma sa Velikom Britanijom
(25. jula 1941. u proglasu CK KPJ), ali Veliku Britaniju ni u proglasima,
a kamoli intimno, jo{ dugo nije priznavao kao pravog saveznika. âk i u
sklapawu koalicija sa doma}im nekomunisti~kim skupinama, na{i komu-
nisti su nagla{avali antisavezni~ku usmerenost kao jedan od ciqeva svo-
je borbe. Kad je Tito tokom leta 1941. godine sklapao savez sa srpskim „ze-
mqoradnicima”, utemeqio ga je (izme|u ostalog) i na zajedni~koj borbi
protiv engleskih agenata i protiv poku{aja da se obnovi staro ure|ewe.
1256
Second... III, str. 331-333.
REVOLUCIJOM 811
Iste jeseni Staqin je uporno moqakao Britance da po{aqu svoje „agen-

te” u ju`nu Rusiju. Ni mawe ni vi{e, nego dvadeset pet do trideset divi-
zija,1257 ne samo zbog Delgadovog u~inka. Slovenci su bili posebno tvrdogla-
vi. Me|u ~etrnaest parola prvomajskog proglasa 1942. godine nema ni jedne
koja bi pomiwala saveznike, kamoli Veliku Britaniju i SAD poimence.
To {to su mogli da se izgovore na Kardeqa – koji im je upravo zbog wih
drào lekcije za Novu godinu – nije opravdawe.
Kardeq je bio uveren da su zapadne sile „celu 1941. i ve}i deo 1942.
godine... uporno zahtevale od ~etnika, kao svojih saveznika u Jugoslaviji,
da wihov glavni zadatak bude razbijawe narodnooslobodila~ke vojske, od-
nosno, onemogu}avawe razvoja narodnooslobodila~kog pokreta pod rukovod-
stvom Komunisti~ke partije Jugoslavije”.1258 I Tito je mislio tako. U po-
verqivom pismu CK KPH od 8. aprila, hrvatskim drugovima je saop{tio
da ima „dokaz, da je ciq britanske politike da sabotira i kompromituje
borbu za narodno oslobo|ewe... Zato u samom korenu treba sase}i svaki po-
ku{aj oìvqavawa ~etni~ke organizacije na va{oj teritoriji”.1259 Ivo
Lola Ribar je, po dolasku iz Zagreba u Fo~u 10. aprila 1942. godine, rekao
da je „razbuktavawe klasne borbe u vezi sa poku{ajem da se uni{ti parti-
zanski pokret u Jugoslaviji u velikoj meri namera” razli~itih britan-
skih misija i wihovih pretpostavqenih.1260 To je bio ~isti plod politi-
~ke paranoje. Hadson, koji je 1941. godine bio jedini oficir za vezu i 1942.
godine jedini uticajni oficir, bio je usmeren propartizanski. Iz Tito-
vog {taba pre{ao je na Ravnu goru tek kad ga je na to upozorila kairska
SOE. Tokom 1942. godine zapadne sile uglavnom nisu ni znale da u Jugosla-
viji postoje partizani koji nisu pod Mihailovi}evom komandom. Jo{ 1942.
godine neki su mislili da su hrvatski „gerilci” ne{to sasvim drugo od
srpskih i crnogorskih partizana, a êr~il je jo{ u maju 1943. godine bio
uveren da se u Hrvatskoj bore partizani, a u Srbiji Mihailovi}evi ge-
rilci,1261 koje je najradije nazivao „srpskim nekomunisti~kim seqacima”.
Jo{ je mawe ozbiqna tvrdwa da su Britanci podbadali ~etnike na napade
na partizane. Tek krajem januara 1943. godine SOE je saop{tila pukovniku
Bejliju da je britanska komanda za Sredwi istok spremna da podrì par-
tizane, kako ne bi pali u potpunu zavisnost od Sovjeta. To je bilo ne{to
1257
Reckoning..., str. 279 sl.
1258
E. Kardelj, Boj za priznanje...,
priznanje..., str. 24.
1259
Whirlwind,, str. 86-87.
1260
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 366.
1261
Second... IV, str. 736.
sasvim drugo; proizlazilo je iz ocene da su partizani ustani~ki mnogo

aktivniji. Kad je ista komanda ubrzo potom utvrdila da se radi o jednom
te istom partizanskom pokretu, nezavisnom od Mihailovi}a, odlu~ili su
da ga podrè na {tetu Mihailovi}a i ujedno zatraè od generala da par-
tizane vi{e ne napada.1262 Uzgred, zbog tog zahteva, ~etnici su izgubili
brojna mesta koja su osvojili posle sloma Italije, naro~ito u Sanxaku i
Crnoj Gori. Svoje uverewe, ako ne i èqu, o zlim namerama Britanaca, ko-
munisti~ke vo|e jednostavno su imputirali saveznicima. Ono moè stoga
da posluì kao dokaz wihovog tada{weg ube|ewa da se borbom protiv ~et-
nika bore i protiv saveznika. To, svakako, zna~i da borbu protiv zapadnih
saveznika i wihovih saveznika ~etnika, nisu smatrali izdajom; izdajni-
~ka je za wih bila samo borba protiv Sovjetskog saveza i wegovih savezni-
ka partizana.
Partizani su se bojali ~ak i engleskih padobranaca koji su dolazili
me|u ustanike kao oficiri za vezu. Karakteristi~an je slu~aj majora Te-
rensa Atertona. Pre rata u Beogradu je izdavao South Slav Herald,
Herald, i isto-
vremeno je radio za SOE. Prekid radio-veze sa Hadsonom naveo je Britance
Britance
da Mihailovi}u po{aqu jo{ tri misije. Kao vo|a jedne od wih, „Hidre”,
Aterton se sa kapetanom Radojem Nedeqkovi}em i telegrafistom Patri-
kom OO’’ Donovanom u januaru 1942. godine iskrcao iz podmornice u blizi-
ni Petrovca na moru, skoro na istom mestu gde se ~etiri meseca ranije
iskrcao Hadson. To je bilo ba{ u vreme kad su partizani u Ostrogu pro-
glasili Crnu Goru sovjetskom republikom. Tako se na{ao na wihovoj teri-
toriji. U pratwi Lov}enskog odreda, stigao je u G[ Crne Gore i Boke koji
se nalazio kod Danilovgrada, gde je trebalo da razgovara sa Milutinovi-
}em o vojnoj pomo}i partizanima i o na~inu dostavqawa. Kad je Tito – u to
vreme jo{ je bio u Fo~i – saznao za wega, naredio je da mu ga hitno dove-
du. Do sada je, po Dikinu, vaìlo da je Aterton putovao sa partizanskom
„pratwom”.1263 Iz izve{taja {taba Durmitorskog partizanskog odreda od
7. aprila, vidi se da su ga vodili kao zarobqenika. Opisuje, naime, da su
~etnici u {avni~kom okrugu nameravali „osloboditi Engleze”.1264 Mesec
i po dana posle iskrcavawa, uve~e 19. marta, zaista su ga odveli kod Tita.
Me|utim, mawe od mesec dana kasnije, 15. aprila, „bez pozdrava je oti{ao
u nepoznatom pravcu”, kako u svom dnevniku kaè V. Dedijer. S wim su
„oti{li” i obojica pratilaca iz Kaira i novi poznanik iz Fo~e, Pe}an-
1262
W. Deakin, The Embattled...,
Embattled..., str. 186 sl.
1263
W. Deakin, The Embattled...,
Embattled..., str. 163-164.
1264
Zbornik...
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 244.
REVOLUCIJOM 813
~ev „{umadijski vojvoda” general L. Novakovi}, predratni zapovednik Tre-

biwa, i jo{ dvojica me{tana. Generala su partizani zajedno sa pratwom
zarobili na Jahorini, kasnije su ga dràli konfiniranog u Fo~i. Jo{ u
septembru s wim su sklopili pismeni sporazum o saradwi.
Tito je bio u pravu kad je ubrzo posle Atertonovog dolaska pisao Mo-
{i Pijade da „sa Englezima ne{to nije u redu”. Po{to je grupa nestala uve-
~e i to na mestu gde je bilo „otvoreno prema {umi”, ona je, zapravo, parti-
zanima pobegla. To potvr|uje izve{taj V[-a od 16. aprila 1942. godine
{tabu Jahorinskog odreda, kao i Titova zapovest crnogorskom G[-u da „onu
staru generalsku lopuù”, Atertona i druge „zadrì” ako ih otkriju.1265
To, dakako, zna~i da je u Fo~i bio zarobqenik. Za Atertona je, na svom pu-
tu za Crnu Goru, saznao Mihailovi}, o wemu mu je – kao o partizanskom
zarobqeniku – 15. maja telegrafisao major Zarije Ostoji}, 26. maja pisme-
no i ~lan Atertonove misije, kapetan Radoje Nedeqkovi}.1266 Kasnije je pri-
mio i pismeni izve{taj od samog Atertona. O svemu je obavestio Kairo.
Li~no se nikada nisu susreli. Aterton je zajedno sa radio-operaterom, iz-
vesno vreme posle bekstva iz Fo~e, tajanstveno i{~ezao. Ovaj put zauvek.
Kao {to su kasnije utvrdili, obojica su ubijeni, a partizani i ~etnici su
krivicu za wihovu smrt prebacivali jedni na druge. Pisci, uglavnom, pre-
uzimaju partizansko mi{qewe da ih je iz koristoqubqa ubio ~etnik-par-
tizan Spasoje Daki}, koji im je pomagao u bekstvu (major je sa sobom nosio
2.000 zlatnih funti sterlinga). Velika je {teta {to Aterton nije mogao
ispri~ati kako ga je Tito „ugostio” u ku}nom pritvoru, za{to wegova ra-
dio-stanica nije mogla da radi (i kako to da je ba{ tada Tito uspostavio
„sjajnu” vezu sa Kominternom)1267 i za{to je pobegao od wega iako se, navod-
no, prilikom svog prvog dolaska, uverio da je Mihailovi} izdajnik. Ve-
rovatno ne bi ispri~ao ne{to naro~ito dobro, posebno zato, jer je Tito znao
da su Britanci poslali Atertona Mihailovi}u, a ne wemu.1268 Kad je novi-
nar Sajrus Salzberger u New York Timesu objavio da su partizani ubili
1265
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 345, 390 i 391.
1266
Zbornik...
Zbornik... XIV/
XIV/1, 1, str. 252-253, 271-272.
1267
Zbornik...
Zbornik... II/2
II/2,, str. 289, 430. Radio-stanicu su, naime, oduzeli Atertonu. Jo{ 30.
januara Tito je zahtevao da mu je odmah po{aqu.
1268
General L. Novakovi} se kasnije pojavio kod popa Radojice Peri{i}a u rodnoj
Crnoj Gori. U Bjelopavli}ima se okrenuo protiv Mihailovi}a, jer je, toboè, „petokolo-
na{”. Jedan drugoga su osudili na smrt, ali osude nisu izvr{ene. U septembru 1943. godine
Novakovi} je poku{ao da oko sebe okupi ne{to ~etnika, ali su ga partizani uhvatili i
(Zbornik...
blizu Cetiwa, zajedno sa sinom, ubili (Zbornik ... II /2, str. 275; W. Deakin, The Embattled...,
II/2, Embattled...,
str. 176).
Atertona, Tito je protestovao, major je, kako je rekao, iz wegovog {taba

oti{ao „jednako nesmetano kako je i do{ao”, i ustvrdio „da }e tek posle
rata mo}i da govori o tom sasvim o~iglednom slu~aju”. Ostalo je na Daki-
}u. Nije
Nije nimalo ~udno {to i posle rata mnogi poznavaoci tada{wih pri-
lika tvrde da su Atertona ubili partizani.1269
Koliko duboko je u srca partizana bila usa|ena mr`wa prema zapad-
nim saveznicima, govori Dedijerov zapis u wegovom dnevniku od 1. marta
1943. godine. Kad govori o pripremama za zajedni~ki napad ~etnika i za-
vojeva~kih snaga na partizane u dolini Neretve, koji je, navodno, zapove-
dila jugoslovenska vlada u Londonu, uzrujavao se nad sramotnom ulogom
engleske vlade koja dopu{ta preno{ewe takvih zapovesti preko svoje ra-
dio-stanice. „To }e jo{ vi{e ogor~iti na{e borce, na{ narod. Tek tada }e
do}i do (pravog? – A. B.) rata, kad se napijemo londonske krvi. Psi nad psi-
ma”, kaè.1270 Da li je mogu}e krvolo~nije potvrditi alternativu, za koju
smo ustvrdili da je usmeravala komunisti~ku ratnu strategiju?
Mr`wa i nepoverewe, kao i strah od wih, ostale su naj~vr{}e kon-
stante „narodnooslobodila~ke strategije” komunista prema zapadnim sa-
veznicima ~ak i tada kad su morali da od wih prihvate vojnu pomo}, koju
im Sovjetski savez nije mogao ponuditi, jer je i wemu samome bila o~ajni-
~ki potrebna,1271 i ulizivati im se, kako bi postigli me|unarodno prizna-
we. Licemerje je vidqivo u pismu koje je Tito poslao CK-u KPH 8. apri-
la 1942. godine. U wemu pomiwe zle namere savezni~kih vojnih misija kod
wih i upozorava: „Moram ponovo o{tro preporu~iti da re~eno nije za jav-
no objavqivawe, nego poverqivo obave{tewe vode}im qudima u armiji i
partiji. U javnosti morate i daqe nagla{avati savezni{tvo izme|u Sov-
jetskog saveza, Britanije i Sjediwenih dràva, a posledwe dve treba pri-
kazivati kao na{e saveznice. Wihovim agentima i eksponentima u zemqi
treba se suprotstavqati isto onako, kako se suprotstavqamo pomaga~ima
zavojeva~a i narodnim neprijateqima koji su odlu~ili da slome na{u bor-
bu za narodno oslobo|ewe.”1272 U pismu od 28. aprila 1943. godine upozorava
1269
Na primer, B. Lazi}, \eneral
\eneral...,
..., str. 41.
1270
V. Dedijer, Dnevnik II, 3. izd., str. 122. U prvom izdawu, osim prve re~enice, nema
tog teksta. Objavqenu re~enicu nastavqa izjavom da, uprkos tome, ne}e nasesti takvim pro-
vokacijama, jer znaju da su „delo petokolona{kih elemenata u Engleskoj, koji èle razbi-
ti antihitlerovsku koaliciju”(!) (str. 143).
1271
Podatke o tome daje Mo{a Pijade, Pri~a o sovjetskoj pomo}i...,
pomo}i..., iako sumwa da to-
kom 1943. godine pomo} nije stizala, jer su Sovjeti bili obzirni prema Mihailovi}u i iz-
begli~koj vladi.
1272
S. Clissold, Whirlwind, str. 170-171.
REVOLUCIJOM 815
i G[ Hrvatske da misijama, dodu{e, treba dozvoliti kontakte sa Engle-

skom, ali da sve wihove depe{e moraju biti unapred pregledane, a wiho-
ve {ifre pod partizanskom kontrolom. Treba im davati na uvid materi-
jal o izdaji ~etnika, a nikako podatke o vlastitoj organizaciji.1273 Tito je
9. oktobra 1943. godine upozorio {tab Drugog korpusa, kako izgleda da je
glavni zadatak Engleza da „saznaju ono {to ne bi smeli. U takvim stvari-
ma budite nemilosrdni i dobro pazite na svakoga ko s wima stupi u kon-
takt”. Ve} slede}eg dana upozorio je da „bez odobrewa V[-a engleskim mi-
sijama ne smeju ispuniti nikakav zahtev niti smeju dati ikakvo obave{te-
we vojne i politi~ke prirode”.1274 Kardeq je 11. oktobra 1943. godine nare-
dio G[-u Hrvatske da zatvore svakog Engleza koji se bez dozvole G[-a
iskrca na jadranskoj obali i pojavi nenajavqen, i ujedno je zahtevao naj-
o{triju kontrolu nad wima i onim „na{im qudima” koji dolaze u kon-
takte sa oficirima za vezu u partizanskim {tabovima. Naredio je da o to-
me u „odgovaraju}oj formi” obaveste majora Xonsa.
Englezi su, naravno, znali za takvu partizansku politiku. Potpukov-
nik P. A. Vilkinson, koji je izme|u 1941. i 1944. godine bio nekoliko mese-
ci vo|a misije kod slovena~kih partizana, u svom izve{taju je zapisao „da
su partizani ~vrsto odlu~ili da savezni~kom osobqu spre~e svaki kon-
takt sa svojim agentima. Jedini uslov pod kojim su bili spremni da prime
na{e obave{tajne oficire jeste da sede u Glavnom {tabu, primaju slu`-
beni partizanski ’materijal za raspodelu’ i da ga u {to ve}oj meri isko-
riste”.1275 Partizani su u svakom trenutku bili spremni da se suprotstave
dolasku saveznika na na{u teritoriju. To je bila Titova odluka. Ve} na-
rednog dana posle navedenog Kardeqevog nare|ewa Hrvatima, obavestio je
o wemu Kominternu. Kad je izvestio da ga je „engleski general” (to nije mo-
gao biti niko drugi do Meklin) upitao kako gleda na iskrcavawe savezni-
ka u Jugoslaviji, on mu je, kaè, odgovorio da mu se iskrcavawe ~ini sa-
svim nepotrebnim. General ga je, izgleda, razumeo da wihovo iskrcavawe
ne èlimo. „Me|utim”, nastavqao je Tito, „svojom aktivno{}u ukazuju da
nameravaju iskrcati svoje jedinice. Iskrcavawe im ne}emo dozoliti bez
na{e saglasnosti. Spremni smo da ga spre~imo svim sredstvima.”1276
I zaista su bili spremni, u tu svrhu su ra~unali na svoje nesu|ene
martovske saveznike Nemce. Sredinom 1943. godine, u o~ekivawu predaje
1273
Zbornik...
Zbornik... II
II/9,
/9, str. 176.
1274
Zbornik...
Zbornik... II
II/10,
/10, str. 368.
1275
D. Biber, „„Otvoreni...
Otvoreni...””, 20. nastavak, str. 36.
1276
prilozi... II, str. 1044 i 1045.
saveznicima, primicali su se obali ne samo Italijani, nego i partizani;

ali ne zato da saveznicima pomognu u eventualnom iskrcavawu. V. Dikin,
koji ih je pratio na putu u Split, svakako nije znao za wihove prave po-
bude: da od Italijana dobiju oru`je za efikasnu borbu protiv iskrcava-
wa Engleza. Znao ih je Semi~ – Daki, jedan od najhrabrijih komandanata
u Sloveniji. Od komandanta G[-a Slovenije, Franca Rozmana – Staneta,
ne{to pre 20. septembra 1943. godine, primio je uputstvo da odmori svoju
diviziju, „jer moè da se desi da mora krenuti preko Gorskog kotara i da-
qe prema moru, ako do|e do iskrcavawa anglo-ameri~kih ~eta na jugoslo-
venskoj obali, po{to je glavni komandant Jugoslavije, mar{al Tito, pro-
tiv uspostavqawa drugog fronta na jugoslovenskoj teritoriji”.1277 Jo{ ma-
we je Dikin znao za{to partizani u utakmici – ko }e pre sti}i na obalu
– nisu napadali Nemce. Vrhovni {tab NOV je procenio da Nemci ùre na
obalu, pre svega, sa ciqem da spre~e englesko iskrcavawe. Takvog pouzda-
nog saveznika mogla bi se odre}i samo budala.1278 Ako Nemci nisu prihva-
tili ponu|eno savezni{tvo protiv Engleza u martu 1943. godine, kad su im
ga partizani odu{evqeno nudili na najvi{em nivou, mawe od pola godine
kasnije pali su im u zagrqaj, a da toga nisu bili ni svesni.
Kardeq ni posle trideset godina nije zaboravio zbog ~ega. Ni najma-
we nije sumwao da bi Englezi doveli „na vlast u Jugoslaviji reakcionar-
ne politi~ke i vojne snage stare Jugoslavije”, iako je, s obzirom na daqu
pro{lost, procenio da bi 1945. godine, s obzirom na odnose u antihitlerov-
skoj koaliciji, tako ne{to bilo prakti~no nemogu}e.1279 Skoro identi~no
prilike je procewivao odli~no obave{teni Hitlerov „lete}i” konzul H.
Nojbaher. Kaè da su ponegde 1944. godine, u iskrcavawu zapadnih savez-
nika, koji bi mogli da u potpunosti ugroze pobedu KPJ, partizani videli
mnogo ve}u opasnost nego u Nemcima, i da bi za wegovo spre~avawe vero-
vatno bili spremni da sa wima sklapaju takti~ke dogovore.1280 Odre|eniji
je V. Hetl (V. Hagen). Po wemu, Staqin je formalno zaduìo Tita za za-
jedni~ku borbu sa nema~kim ~etama protiv anglo-ameri~kih invazionih
snaga.1281 Tako je ostalo do kraja rata, iako je tada skoro svo oru`je kojim su
partizani ubijali svoje protivnike bilo savezni~kog izvora.
1277
Semi__-Daki_
Semi „Najbolj{ii so padli
-Daki_, „Najbolj padli,, III, str. 145. Partizani su se uop{te protivili
otvarawu drugog fronta na Balkanu. To je u svom govoru na proslavi Oktobarske revolu-
cije 6. novembra 1943. godine u Jajcu izjavio M. \ilas (V. Dedijer, Dnevnik II, str. 595).
1278
onlagi}, Yugoslavia
A. \onlagi} Yugoslavia...,
..., str. 130.
1279
E. Kardelj, Borba za priznanje...,
priznanje..., str. 30.
1280
H. Neubacher, Sonderauftrag..., str. 179-180.
1281
Höttl, The Secret...,
W. Hö Secret..., str. 166.
REVOLUCIJOM 817
Kad je Tito krajem septembra 1944. godine doleteo u Moskvu, „hazja-

jin” ga je poverqivo upitao: „Recite mi, Valter, {ta biste preduzeli da su
se Englezi silom iskrcali u Jugoslaviji?” Molotov mu je upravo uru~io
telegram sa izve{tajem po kojem su se, navodno, neke engleske jedinice
iskrcale na jadranskoj obali. Iako je Tito negirao da je vest istinita, po-
trudio se da spre~i i najmawu Staqinovu sumwu u svoje namere: „Najod-
lu~nije bismo ih odbili”,1282 garantovao mu je. Time je jo{ odlu~nije izra-
zio svoje mi{qewe, koje je saop{tio Staqinu jo{ u tajnom pismu 5. jula
iste godine: „Takvo iskrcavawe nam ne bi bilo po voqi, jer sam uveren da
bi nam donelo neprijatnosti u zemqi, zbog kojih bi moglo do}i do raznih
sukoba.” Uprkos tome, vest ga je toliko uznemirila, da je bez oklevawa tra-
ìo hitan izve{taj sa Visa „{ta je ta~no u vestima o iskrcavawu savez-
nika na dalmatinskoj obali i ostrvima”. Novost ga je verovatno i razquti-
la. Jedva dva dana ranije, svoje podre|ene je obavestio – kao i godinu dana
pre – da „saveznici nemaju pravo i ne smeju se iskrcati na kopnu bez na-
{eg znawa i dozvole... Uprkos tome, treba da”, naredio je, „odgovaraju}im
snagama zauzmete va`ne ta~ke na obali, s kojih se moè kontrolisati i
dràti u na{im rukama.”1283 To je bilo u vreme kad je Tre}i ukrajinski
front zapo~eo iz Bugarske op{ti napad na nema~ke snage u Jugoslaviji.
U vreme Titovog razgovora sa Staqinom uistinu nije bilo nikakvog
engleskog iskrcavawa na jadranskoj obali. Vilsonov predlog – wegove sna-
ge u Italiji jo{ uvek su stajale prikovane ispod „Gotske linije”, izme|u
Pize i Riminija – da preko Jadranskog mora po{aqe na Balkan nekoliko
divizija, na sastanku Sredozemne komande 21. oktobra raspravqali su ta-
ko mlako da se nije mogla o~ekivati neka ve}a prekomorska akcija. Jo{ pre
toga, Tito je zamolio savezni~ku komandu da u pomo} wegovoj êtvrtoj armi-
ji, za operacije protiv Mostara i Sarajeva, po{aqe kao podr{ku ne{to
te{ke artiqerije (tri baterije). Krajem oktobra, pod komandom brigadira
brigadira
Henrija Flojda, u Gru` kod Dubrovnika, uistinu se iskrcala mawa arti-
qerijska jedinica s grupom komandosa, mornari~kom baterijom i nekoliko
inèwerijskih jedinica (tzv.tzv. Floyd Force). Svi su odmah stupili u borbe
protiv Nemaca, koji su se èstoko suprotstavqali na kopnu. Po{to su istu-
pali previ{e samostalno, a prodrli su sve do Trebiwa i Bile}e, Tito im
je zabranio daqwe borbe. Da li je i kako na tu odluku uticala prisutnost
Luka~evi}evih ~etnika, nije poznato. U svakom slu~aju, prema kraju no-
vembra, partizanski komandant pod ~iju nadle`nost su spadali naredio im
1282
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 529.
1283
V. Dedijer, Novi prilozi...,
prilozi..., II, str. 1100.
je da se povuku u okolinu Dubrovnika, jer gradu, toboè, preti napad Ne-

maca. Tamo su ostali stacionirani i skr{tenih ruku. Mogli su se evakui-
sati tek u januaru 1945. godine. Tako ne iznena|uje {to je napad na Mostar
Tito naredio tek 15. februara; do tada je bio u nema~kim rukama.
Valter je svoju moskovsku pretwu ostvario i doslovno. Vrhovni koman-
dant Sredozemqa, general Vilson, u èqi da Nemcima {to vi{e oteà
bekstvo sa Balkana, zamolio je Tita najpre za dozvolu da iskrca do 20.000
qudi svojih mornari~kih jedinica u Zadru, [ibeniku i Splitu. Popra-
vile bi tamo{we pristani{te, uspostavile u Zadru vojnu vazduhoplovnu
bazu od oko 4.000 oficira i vojnika, a u prvom redu, u~estvovale sa parti-
zanima u borbama protiv Nemaca. Zatim ga je jo{ 19. novembra 1944. godine
zamolio za novu dozvolu da u Zadru iskrca jedan oklopni i jedan artiqe-
rijski puk. Kad je 14. novembra u okviru prve operacije u Splitu pristala
pristala
krstarica Delhi, potpukovnik Josip êrni, koji je tri nedeqe ranije po-
stao komandant Ratne mornarice, on ju je sa partizanima, uz te{ko naoru-
àwe, izolovao, zahtevaju}i da isplovi.
Ne{to sli~no se dogodilo i krajem
krajem oktobra u Gruù. Partizani nisu
dozvolili da u toj dubrova~koj luci pristane britanski razara~. Nisu im
~ak dopustili da stupe na Vis. Kada je u novembru htela da se iskrca skupi-
na komandosa od 300 ~lanova, pod komandom pukovnika Mak Alpina, na ivi-
ci gata ih je sa~ekao stroj partizana sa uperenim bajonetima. Prvih dana
januara Tito je i formalno zabranio
zabranio svako iskrcavawe novih savezni~kih
~eta na Vis.
Partizani su probleme izazivali i u [ibeniku i Zadru. Pre svega,
nisu hteli da u~estvuju u uklawawu mina, te su tako onemogu}avali pri-
stajawe brodova. U vezi sa Vilsonovim oklopnim jedinicama, Tito je bio
spreman da primi svo oru`je i drugu opremu, ali posadu i oficire nije
hteo da vidi na obali, jer, toboè, ima dovoqno uve`banog personala i da
Jugosloveni sumwaju u wihove dobre namere. Stoga je zahtevao da svo oru`-
je predaju partizanima. Vilson, koji se u me|uvremenu pobrinuo za prevoz
oko 16.000 partizanskih rawenika i izbeglica u Italiju, poslao je 9.000
tona razli~ite pomo}i, „apsurdnim zahtevom”1284 vratio mu je milo za dra-
go. Kad je Tito zahtevao pomo} za osposobqavawe aerodroma kod Zadra, po-
trebnog za prihvat sve ve}e britanske pomo}i, a nije imao ni potrebnih
stru~waka ni opreme, iznudio je iskrcavawe savezni~kih ~eta za opskrbu
i za{titu. êr~il je u trenutnom besu zbog Titovog protivqewa zauzeo
stav da „}emo se iskrcati gde god budemo hteli, kada budemo hteli i toli-
1284
Years..., str. 238 sl.
REVOLUCIJOM 819
ko puta koliko puta }emo smatrati za potrebno”. U tome je uìvao svu po-
dr{ku na~elnika britanskih general{tabova.
Za drugo izdawe Dosijea dobili smo dodatne podatke o tada{woj par-
tizanskoj taktici. U jesen 1944. godine V[ je – nakon {to su wegove jedini-
ce oslobodile ostrva i obalu od Dubrovnika do Zadra, zajedno sa zale|em
(Metkovi}, Qubu{ki, Imotski, Drni{, Obrovac, Gra~ac), a Osmi korpus
zauzeo \uji}evu bazu Knin, koju je branilo 4.500 ~etnika i 6.000 Nemaca
– glavninu tog korpusa (~etiri divizije), sa svim te{kim naoruàwem i
logistikom, poslao na dalmatinsku obalu i u neposredno zale|e sve od
Vrgorca, preko Splita i [ibenika, do Zadra i Obrovca. Na ju`nom kri-
lu, na podru~ju Metkovi}a, oja~ali su korpus Dvadeset devetom hercegov-
skom divizijom, a u zale|u Zadra dodali su izuzetno jaku Petu prekomur-
sku (slovena~ku) brigadu. Tako je skoro 50.000 qudi dva zimska meseca 1944.
i 1945. godine ~ekalo u pripravnosti da spre~i iskrcavawe Engleza. O to-
me niko nije govorio glasno, ali iz zamene antifa{isti~ki i prosavezni-
~ki usmerene propagande u nagla{avawe engleskog imperijalizma, bilo je
o~igledno. Kod toga se i u vazduhu ose}ala briga da Englezi i u Jugoslavi-
ji silom ne isteraju komuniste i ne uspostave demokratsku vladu, kako su
to u~inili, u pribli`no isto vreme, u Gr~koj.1285
Drugog decembra 1944. godine êr~il je po Meklinu poslao Titu veoma
veoma
o{tru poruku, u kojoj mu je, nakon {to se pozvao na uskla|enost bri
britanske
tanske
politike sa Sovjetima, zamerio {to se prema wima pona{a sve razornije.
Tito, koji je u vezi sa svojim me|unarodnim priznawem postajao sve ne-
strpqiviji, morao se ponizno izgovarati na podre|ene. Obe}ao je da }e se
pobrinuti za sre|ivawe problema. Istog dana Vilson je primio uputstvo
Udruènih na~elnika savezni~kih glavnih stanova da napreduje po ~izmi
nagore, do Bolowe i Ravene, i ne razmi{qa vi{e o nekom ve}em iskrcava-
wu u Dalmaciji. Time je propala i posledwa êr~ilova nada. Ubrzo potom,
poloàj komandanta Sredozemqa preuzeo je feldmar{al Aleksander, kome kome
je kasnije Tito onemogu}io ~ak i prodor preko Qubqane (Vilson je posle
smrti
smrt i feldmar{ala Xeka Dila morao preuzeti mesto na~elnika misije
Britanskih zdruènih {tabova u Va{ingtonu i ujedno mesto êr~ilovog
vojnog delegata kod Ruzvelta).
Kad je Aleksander od 21. do 24. februara 1945. godine bio u poseti kod
Tita u Beogradu, oslobo|enom ~etiri meseca ranije, izme|u ostalog, i za-
1285
Prema podacima koje je posebno za ovu kwigu sabrao (izve{taj od 14. oktobra 1999.
godine) moj {kolski drug i prijateq Veqko Namor{, tada politkomesar bataqona u Dva-
deset {estoj diviziji.
to da izdejstvuje wegov pristanak na savezni~ko napredovawe iz Italije u

Austriju, preko Trsta i Slovenije, kao i savezni~ku za{titu glavnih sa-
obra}ajnica kroz Qubqanu, mar{al se tako ve{to pravio neve{t, da feld-
mar{al svoj zahtev uop{te nije postavio formalno. Ni zapisnik nije sa-
stavqen, tako da je kasnije Makmilan bio uveren da je sporazum bio posve
nesumwiv. U nesumwivost dogovora bio je uveren i Tito, ali u sasvim su-
protnom smislu. Tako se dogodilo da je saveznicima, koji su partizane snab-
deli skoro svim oru`jem kojim su raspolagali sredinom 1944. godine, Ti-
to zatvorio najkra}i put prema Be~u, zbog ~ega su morali da u Koru{ku i
[tajersku idu preko Videma i Trbià, dok je upravo tada, u tajnom pismu,
moqakao Staqina da po{aqe svoje „frontove” u Srbiju i pomogne mu da
likvidira nacionaliste. Kad êr~ilu mar{ preko Istre i Slovenije vi-
{e nije zabrawivao Ruzvelt, omeo ga je Tito. Pre nego {to je postalo jasno
ho}e li saveznici po{tovati Titovo „ne”, partizani su se ozbiqno bavili
mi{qu da poru{e mostove na So~i, ukopaju se protiv saveznika na wenoj
levoj obali i spre~e ih da sprovedu svoje namere.1286 Sve je bilo podre|eno
jednom jedinom ciqu – za{titi proleterske revolucije.
Revolucija i posle kraja rata
Disciplinovani qudi imaju naviku da zaka{wewe kod dolaska na po-

sao nadoknade radom posle ogla{avawe sirena koje najavquju kraj radnog
vremena. Tito je u tom pogledu bio veoma dosledan. Za zaka{wewe iz 1941.
godine po{teno se iskupio. Dok se Drugi svetski rat za ceo svet okon~ao
bezuslovnom predajom svih nema~kih oruànih snaga 9. maja 1945. godine,
on ga je na pore~ju Drave produìo za nedequ dana. Nema~ke snage su sa do-
ma}im protivnicima komunizma beàle na zapad da se predaju Anglo-Ame-
rikancima. Da bi ih spre~ila u tome, Jugoslovenska armija je morala da ih
prati ~ak i preko granica, da ih natera da se predaju woj i tako ih likvi-
dira. Do{lo je do zaka{wewa, jer su partizanske snage pre toga morale da
o~iste Srbiju od ~etnika, zbog ~ega su se Nemci sa svih delova Balkana,
preko Bosne, bez ve}ih gubitaka, izvukli u severozapadne delove zemqe.
Tek kad je taj posao bio izvr{en na zadovoqavaju}i na~in i kad je Tito
drào Srbiju ~vrsto u svojim rukama, a wegovi protivnici se bavili sa samo
mo
jo{ pitawem kako da pobegnu, partizani su krajem marta i po~etkom apri-
la 1945. godine zapo~eli ubrzani lov na wih. Prva armija JA, pod komandom
1286
E. Kardelj, Boj za priznanje...,
priznanje..., str. 30, 49.
REVOLUCIJOM 821
Peka Dap~evi}a, iz Sremske Mitrovice je preko isto~ne Slavonije uda-

rila prema Zagrebu. Isti ciq je imala i Druga armija, pod komandom Ko-
~e Popovi}a, koja je nadirala iz isto~ne i severne Bosne uzdu` Save. Tre-
}a armija, pod Kostom Na|em, sa prostora kod Osijeka, zajedno sa Prvom,
koja je kod Vukovara pre{la Dunav, uni{tila je usta{ke korpuse koji su
branili isto~nu Slavoniju, a wen kona~ni ciq bila je Austrija. êtvrta
armija, pod komandom Petra Drap{ina, iz sredwe Dalmacije usmerila se
put Trsta. Sva ova nastupawa koordinirana su sa ofanzivom Crvene armi-
je prema Austriji, o ~emu se J. B. Tito jo{ u februaru dogovorio sa Tolbu-
Tolbu-
nom.1287
hinom.
hi
Dok su ~etnici i ostali koji su se bekstvom preko Istre uspeli sklo-
niti u Italiju imali sre}e da spasu glavu,1288 veliki deo onih koji su oka-
snili doìveli su doslovno krvavi sud. Po{to je zapadna granica do Lo-
gateca bila u celini u rukama êtvrte armije, a za wom su pristizale jo{
tri armije, koje ba{ i nisu ùrile, morali su beàti u Austriju. Tokom
wihovog bekstva, uglavnom preko Zidanog mosta, Ceqa, [o{tawa, Slovew
Gradeca i Maribora, koje je zbog mno{tva vojske, opreme i pratwe, postaja-
lo sve sporije, po nalogu V[-a Slovenije {tabu êtvrte operativne zone
– da svim raspoloìvim snagama zatvori sve mogu}e prelaze prema Austri-
ji – svojim napadima su jo{ dodatno zadràvali slovena~ki partizani i
posebno êtrnaesta divizija (politkomesar Ivan Dolni~ar), koju su u [ta-
jersku premestili iz Notrawske. Weni delovi su 5. maja prodrli u Koru-
{ku (preko Jezerskog i @elezne kapele prema Velikovcu i Celovcu). Od
neslovena~kih snaga u ovim akcijama u~estvovala je Pedeset prva vojvo|an-
1287
Historija...,V, str. 205-206.
P. Pospelov, Historija...,V,
1288
U toj grupi najve}a jedinica bila je Dinarska divizija popa Mom~ila \uji}a, bro-
jala je oko 7.000 boraca, a s wom je oti{lo i vi{e od hiqadu Jev|evi}evih li~kih ~etnika.
Preko Gorskog kotara prebegli su preko Kupe i pored Ko~evja, Ilirske Bistrice i Vipav-
skom dolinom povla~ili su se na zapad. Pridruìli su im se slovena~ki ~etnici pod ko-
mandom generala Ivana Prezeqa (ve}inom domobrani, koji su se u posledwem momentu „pre-
svukli” u ~etnike, kao i nekada{wi ~etnici, koji su se po~eli ponovo okupqati, pre sve-
ga, u Dolewskoj i Notrawskoj), kao i mawe grupe Qoti}evog Srpskog dobrovoqa~kog korpu-
sa i Nedi}eve dràvne straè. Pod komandom generala Miodraga Damjanovi}a, te snage su
1. maja 1945. godine, pod pritiskom Tridesete divizije koja ih je pratila, pregazile So~u
i predale se saveznicima. Oni su ih razoruàli i privremeno internirali u Palmanovu,
kasnije u êzenu i Forli ju`no od Ravene. Bekstvo preko So~e teklo je po uputstvima gru-
penfirera SS Globokniga, koji je u martu svoje sedi{te preneo iz Trsta u Videm (Udine).
Te sramote Mihailovi} se svesno po{tedeo. Bekstvo se najvi{e isplatilo popu \uji}u. U
92. godini starosti umro je u îkagu. Pre toga se javno pokajao {to je 1989. godine Vojislava
[e{eqa proglasio ~etni~kim vojvodom.
ska divizija iz Tre}e armije,1289 koja je jo{ najmawe zaostajala. Me|utim,

ona je tek 8. maja zauzela Ptuj i 10. maja Maribor – iz wega su Nemce rani-
je proterali partizani i Bugari – i jedva u no}i na 12. maj, zajedno sa jed-
nom brigadom Trideset {este divizije, prispela do Dravograda. Begunci
su na tom mestu nameravali da se probiju u Austriju. Stoga je Pedest prva
vojvo|anska divizija sutradan zatvorila sve prilaze do wega. Po{to su
se zbog toga mnoge grupe po~ele usmeravati dolinom Meè na zapad preko
Gu{tajna (Ravne) i Prevaqe, pa i s juga preko ^rne i Meìce prema Pli-
berku, zapadnije od Dravograda, Pedeset prvoj diviziji poslali su u pomo}
i Dvanaestu diviziju, koja je trebalo da zatvori prelaze zapadno od Pli-
berka prema Celovcu, dok je êtrnaesta divizija zauzela mostove na Dravi,
~ime je trebalo da spre~i povla~ewe na sever. Da je s tolikom dosledno{}u,
uz pomo} zapadnih saveznika, Tito zatvorio koridore kojima se iz Gr~ke
povla~ila armijska grupa E kroz Makedoniju, Sanxak i Srbiju, u Sloveni-
ji bi imao mnogo mawe posla, u prvom redu, ne bi morao da produàva rat
posle wegovog oficijelnog kraja.
Tako su partizani, na prostoru ju`no od Dravograda i Pliberka, pri-
silili na predaju nekoliko velikih grupa svojih protivnika, begunaca,
me|u wima i brojem najve}u – oko 50.000 qudi – uglavnom usta{ko-domo-
bransku, u kojoj je bilo i 20.000 civilnih begunaca, pa i nekoliko hiqada
~etnika. Tokom trodnevne borbe – grupa nije imala nikakvo te{ko naoru-
àwe – potpuno su je razbili. U te{kim borbama na prostoru izme|u Slo-
vew Gradeca i doline Meè kod Dravograda, likvidirali su i upola ma-
wu grupu, koja se sastojala uglavnom od usta{a, nekoliko hiqada ~etnika i
civilnih begunaca. Na predaju su od Ceqa, pa daqe, prisilili i velike
grupe nema~ke vojske. Me|utim, iz, ina~e dosta objektivno pisane polu-
slu`bene istorije Oslobodila~ki rat, ~italac dobija utisak da su glav-
ne delatnosti, kao i sve od po~etka 1941. godine, i{le ka likvidaciji ~et-
~et-
nika i drugih doma}ih protivnika, dakle, ka revoluciji.1290 S druge stra-
ne, iz nema~kih izvora se vidi da su partizani bitke sa Nemcima u povla-
~ewu preuveli~avali, verovatno zato da opravdaju pona{awe sa pripad-
nicima Vermahta koji su im pali u ruke posle op{te kapitulacije. Kao
svoj stvarni poraz, Nemci priznaju samo iznu|enu predaju Devedeset sed-
mog korpusa 7. maja, na podru~ju izme|u Ilirske Bistrice i Rijeke. Za sve
one koji su, uprkos partizanskoj blokadi prolaza u Austriju, naro~ito pre
1289
Politkomesar te divizije, potpukovnik Milan Basta, o tim doga|ajima napisao je
vi{e dela, me|u wima ovde kori{}eno Rat je zavr{en...
1290
Oslobodila~ki...
Oslobodila~ki... II, str. 646.
REVOLUCIJOM 823
10. maja, kad su je sprovodile, pre svega, jedinice êtvrte operativne zone
i êtrnaeste divizije, i dok je jo{ imala dosta rupa, uspeli da se probi-
ju u Koru{ku, pobrinuli su se Englezi. Ispred Pliberka, s jakim snagama
zatvorili su put na zapad. Raznim prevarama, tako|e silom, one koji su
stigli u wihovu vojnu oblast prisilili su na predaju i vra}ali partiza-
nima. Tako su partizani za nekoliko dana pobili, zarobili ili im se pre-
dalo, odnosno, izru~ili su ih Britanci, oko dvesta hiqada pobe be|enih
|enih pro-
tivnika u povla~ewu. Me|u wima je bilo i oko {est hiqada crnogorsko-
-hercegova~kih (\uri{i}evih i Ba}ovi}evih) ~etnika.
êtnike su nekoliko dana kasnije pobili na Pohorju. Izvestan broj
Hrvata likvidirali su jo{ kod Pliberka, ve}ina je morala da se vrati u
Jugoslaviju. Na putu do Maribora, pobili su oko 5.000, a u glavnom pokoqu
kod Teznog na Strni{~u i drugde pobili su do 20.000 hrvatskih domobran-
skih oficira i usta{a, bez obzira na ~in. Na sli~an na~in ubijali su i na
nekim drugim mestima. Ukupan broj pobijenih Hrvata iznosio je oko 40.000.
Englezi su u drugoj polovini maja, kao dodatak, izru~ili partizanima vi-
{e od 10.000 slovena~kih domobrana. To je bila Slovenska narodna vojska
(SNN), pod komandom generala Franca Krenera, kojoj se pridruìlo 3.000
srpskih qoti}evaca i pripadnika Srpske dràvne straè i ~ak vlasova-
ca i nekoliko stotina li~kih ~etnika. Ona je iz Slovenije 9. maja pobegla
preko Qubeqa u Koru{ku. Kod Borovqa i ne{to isto~nije Galicije, za-
jedno sa izvesnim brojem Nemaca, uspeli su preko oba mosta preko Drave
da probiju partizansku blokadu i predaju se Englezima. Wima je Krener
toliko verovao da i nakon {to je svima postalo jasno da ih prevoze u Jugo-
slaviju i izru~uju partizanima, kako su o tome svedo~ili pojedinci koji
su uspeli da pobegnu natrag u Austriju, nije dozvolio da se ra{trkaju po
{umama. Zajedno sa mnogim drugima, pobili su ih na Ko~evskom Rogu (oko
10.000 domobrana i 2.000 ~etnika), na Teharama i drugim gubili{tima.1291
Na Ko~evskom Rogu posebno se iskazao Simo Dubai}, kasnije major JA, iz
1291
Jugoslovensko...,
..., str. 18, daje ove ocene: „Na Pohorju, oko Maribora
i na ’mar{u smrti’ pobili su oko 200.000 Hrvata koje su doterali iz Pliberka; u {umama
oko Ko~evja, posebno na tzv. Ko~evskom Rogu, pobili su: oko 12.000 Slovenaca, skoro samih
slovena~kih domobrana; oko 3.000 srpskih dobrovoqaca; oko 1.000 crnogorskih ~etnika; oko
1.000 hrvatskih domobrana i oko 1.000 Rusa belogardejaca. Tih 18.000 predali su Titovim
partizanima iz logora Vetriw, koji se nalazio blizu Celovca; kod Zidanog Mosta pobili
su oko 6.000 zarobqenih Crnogoraca na ~elu sa crnogorsko-primorskim mitropolitom Joaki-
nijem i 70 srpskih pravoslavnih sve{tenika iz Crne Gore; kod Tehara su pobili oko 3.000
Slovenaca; u smrekovim {umama na padinama Pohorja pobili su oko 8.000 crnogorskih ~et-
nika, vra}enih iz Pliberka. U grupama po 500, do 1.000 zarobqenih Srba, Hrvata i Slove-
Jedanaeste dalmatinske brigade, ~ija je politkomesarka, prema wegovoj iz-

javi, bila Milka Planinc, kasnije predsednica SIV-a. U nedavnom inter-
vjuu izjavio je da „nije iskqu~eno da sam ba{ ja izdao nare|ewe da se po-
sle streqawa u jame ubaci eksploziv, da iz wih niko ne iza|e ìv. Za te
jame na Ko~evskom Rogu ispri~ao nam je Ivan Ma~ek.”1292
Jo{ pre toga, jedinice Druge armije, koje su posle zauzimawa Karlo-
vca dobile nalog da spre~e povla~ewe iz Zagreba prema Qubqani, zaro-
bile su kod Zidanog Mosta (prema drugom izvoru ve} u Austriji) oko 6.000
Crnogoraca, ve}inom civila i ~itavih porodica.1293 Me|u wima je bilo „go-
tovo svo sve{tenstvo iz Crnogorsko-primorske biskupije”, na ~elu sa mi-
trolitom Joanikijem Lipovcem, za koga je Mihailovi} bio ube|en da je „se-
damdeset godina star boq{evik”, kao i ceo Nacionalni komitet za Crnu
Goru, Stari Ras (Sanxak) i Boku sa dr Lukom Vukmanovi}em, bratom Sve-
tozara Vukmanovi}a – Tempa. Mitropolita su prevezli u Srbiju i posle
maltretirawa i mu~ewa ubili u junu iste godine kod Aran|elovca. O tome
su odlu~ivali pukovnik OZNE Vladimir Rolovi} (kasnije ubijen kao amba-
sador u [vedskoj) i komandant Prve armije, Peko Dap~evi}. Za Tempovog
brata se ne zna gde je i kako ubijen. Tempo kaè da su ga ubili istog dana
kad je i zarobqen,1294 ali se zna da su ga, zapravo, zajedno sa mitropolitom,
prebacili u Srbiju i tamo ubili. Gde, nije poznato.1295 Hrvate koje nisu po-
bili u „povorkama smrti” terali su preko Zagreba do Petrovaradina, a
naca pobili su u Zidanom Mostu, u Radovqici, Dravogradu i drugim pograni~nim mesti-

ma. Na Qubeqskom prelazu Titovi partizani zarobili su transport sa vi{e od hiqadu bo-
lesnih i rawenih slovena~kih domobrana i srpskih dobrovoqaca, koji su se u pratwi bol-
ni~kog osobqa iz Qubqane i Logateca povla~ili u pravcu Austrije. Partizanske bande su
do posledweg pobile sve rawenike.”
1292
Svetlana Vasovi}, „Dosijei Udbe”, Mladina 1998, broj 19, str. 26-28. Na strani 26
objavquje sliku Dubai}a sa proslave 50-godi{wice 27. marta 1941, u Beogradu, u dru{tvu
dvojice mu{karaca sa kara|or|evi}evskim orlovima i krunom iznad wih na {ajka~ama i
na reverima. Jedan od wih na grudima i oko vrata nosi obe{en pravoslavni krst. Rano 1945.
godine, general Rupnik je, za slu~aj ulaska saveznika, bio spreman da ukqu~i svojih vi{e
od 10.000 domobrana pod komandom generala Ivana Prezeqa, tada{weg komandanta JVuO. U
stvari, ukqu~io se u JVuO pod wegovom komandom samo mawi deo domobrana, dok su wihov
ve}i deo preimenovali u Slovenska narodna vojska (SNV). Komandant je bio pukovnik, tada
general, Franc Krener.
1293
Te i sli~ne brojke o komunisti~kim protivnicima, ubijenim kod poku{aja bekstva
pod za{titu Britanaca, krajwe su nepouzdane. Proveravawe bi zahtevalo posebnu studiju.
1294
S. Vukmanovi} – Tempo, Revolucija
Revolucija...
... II, 124; B. Karapanxi}, Jugoslovensko
Jugoslovensko...,
..., str. 18,
125, 166; V. Xomi}, Stradawe
Stradawe...,..., str. 52 sl.
1295
V. Xomi}, Stradawe
Stradawe...,..., str. 54.
REVOLUCIJOM 825
kasnije i daqe, do Vr{ca i Kovina. Putem su ih ubijali, umirali su i od

bolesti i iscrpqenosti. Procewuje se da ih je na ciq stiglo upola mawe
od broja koji je po{ao iz Maribora. [ta se s wima tamo dogodilo, nisam
istraìvao. Za ovaj krvavi sud dogovorili su se na sastanku na~elnika
OZNE krajem
krajem decembra 1944. godine u Beogradu. Prema Titovim uputstvi-
ma, sastanak je vodio Aleksandar Rankovi}. Na wemu je „odlu~eno” da sve
pripadnike „kvislin{kih” jedinica treba fizi~ki likvidirati.1296 Ne-
kako u isto vreme, Rankovi} je izradio plan za kona~no uni{tewe Mihai-
lovi}a. U Sloveniju,
Sloveniju, u {entvidski logor ([kofovi zavodi u [entvidu, u
zatvore su ih, neposredno posle okupacije, pretvorili Nemci), uputstvo za
likvidaci
likvidaciju ju svih zarobqenih pripadnika antikomunisti~kih jedinica
jedinica
doneo je pukovnik Slobodan Penezi} – Krcun, {ef OZNE za Srbiju.1297
Tokom bekstva iz Jugoslavije, kod Dravograda je uhva}en komandant
grupe armija E, general Aleksandar Ler (u martu 1945. stupio je na mesto
generalnog feldmar{ala Fon Vajhsa, komandanta ~itavog jugoistoka), koji
koji
je tokom stalnih borbi na sve novijim i novijim odbrambenim poloàjima
uspeo da se povu~e dotle sve od Soluna, odnosno, Atine, gde je do po~etka
evakuacije bio wegov general{tab.1298 Postao im je samo jo{ trofej koji je
na kasnijim saslu{awima ube|ivao Tita u wegovu vojni~ku nenadma{nost.
Paveli}, krivac za najvi{e zala, ne{to pre dolaska JA, s mawom pratwom,
automobilima, napustio je Zagreb i preko Roga{ke Slatine, Maribora i
Keflaha probio se do Judenburga, gde je i{~ezao. Neko vreme skrivao se po
Koru{koj, posle boravka u Argentini kona~no je osvanuo u Madridu, gde
je 1959. godine umro od posledica atentata. Srpski fa{ista Dimitrije
Qoti} nije preìveo rat. Stradao je u automobilskoj nesre}i 24. aprila
1945. godine kod Postojne.
1296
G. Banovi} i K. Stepanovi}, „Kako su ujeli Mihailovi}a” /Kako su uhvatili Mi-
hailovi}a/, Politika od 5. avgusta do 17. septembra 1962. godine.
1297
Jugoslovensko...,
..., str. 46.
1298
Dok je, prema jugoslovenskoj istini, general Ler posle zarobqavawa pobegao iz za-
robqeni{tva, pa su ga morali ponovo zarobiti, po nema~koj istini, u jugoslovensko zarobqe-
ni{tvo do{ao je dobrovoqno. Uve~e, 7. maja, kod Velikovca su se dogovorili da }e voditi pre
pre--
govore sa Englezima general De Angelis sa jo{ jednim kolegom, a sa Jugoslovenima na~elnik
{taba grupe „Jugoistok”, general [mit-Rihberg. Dok su ~ete, koje su uspele da stignu u Ko-
ru{ku zajedno sa {tabom, ve} pre{le u savezni~ko zarobqeni{tvo, Ler se odlu~io da ide
sam na pregovore o predaji ~eta koje nisu uspele. S wima je ve} uspostavio radio-vezu. Do-
brovoqno su mu se pridruìla trojica vi{ih oficira i wihovi li~ni pratioci, kao i
dvojica voza~a, koji su ih dovezli do Maribora. Tamo su se predali Tre}oj armiji. S wima
je povezana sudbina 50.000 pripadnika Vermahta koji su svi izgubili ìvot ((E. E. Schmidt-
Richberg, Der Endkampf...,
Endkampf..., str. 156-159, 146).
4
Drugi deo – REVOLUCIJ
EVOLUCIJAA U JAGWE]OJ KO@I NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA 827
REVOLUCIJA U JAGWE]OJ KO@I

NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA
Jo{ je u starijoj marksisti~koj doktrini bilo poznato da je opravda-

no ra~unati na uspeh revolucije samo za vreme rata, ali ne i u miru. Tada
je u dràvama, koje se brane od stranog zavojeva~a ili gube rat, bez obzira
na to ko ga je zapo~eo, mogu}e pokrenuti revoluciju gotovo neprimetno, bez
velikog rizika po weno izvo|ewe, a u nastavku i uspe{no izvesti. U uvodu
Marksovog dela Klasne borbe u Francuskoj, na osnovu iskustava iz 1848. go-
dine u Parizu i drugim velikim evropskim gradovima, Engels je zakqu-
~io da, uz savremeno naoruàwe i organizaciju vojske, te uz èlezni~ki
prevoz, proletarijat protiv buròazije moè uspeti samo sa izuzetkom,
ako mu na ruku idu i „drugi momenti”.1299
Sto godina kasnije Lewin je otkrio taj „drugi momenat” u imperijali-
sti~kom ratu koji je „sve te protivre~nosti politi~kog ìvota Rusije sto-
pio u duboku revolucionarnu krizu i dao revoluciji neverovatnu juri{-
nu mo}”.1300 Kardeq je odu{evqeno ponavqao: „Svaki imperijalisti~ki su-
kob (otvara – A. B.) vrata svojoj suprotnosti, naime, revolucionarnom iz-
lazu... ostvaruje mogu}nost naglog revolucionarnog poleta i brzog nastupa
revolucionarne krize.”1301
No` u le|a saveznika, kao su{tina teorije dveju etapa revolucije
Lewin je u praksi dokazao da je za uspe{nu revoluciju povoqan, u

prvom redu, rat protiv spoqweg agresora. Od stanovni{tva se zahtevaju
nepodno{qive `rtve, zbog ~ega nije te{ko podsta}i masovno nezadovoq-
1299
Na to sam upozorio u svom „marksisti~kom” uxbeniku Politi~na ekonomija (kapi-
talizma) iz 1958. godine, str. 83.
1300
J. Stalin, Vpra
Vpra{anja
anja...,
..., str. 38.
1301
Peta dràvna...,
dràvna..., str. 275.
stvo, prvenstveno me|u vojnicima, naro~ito ako je rat neuspe{an. To }e po-

mo}i da se nezadovoqstvu niìh slojeva, posebno seqaka, pridruì ogor-
~eno nacionalisti~ko gra|anstvo. U Rusiji su, za prvo, najvi{e bili kri-
vi dugotrajnost rata i krvavi gubici, kao i ofanzive generala Brusilo-
va, na kraju ~ak i Kerenskog, posle kojih su Rusi izgubili mnogo prethod-
no osvojene teritorije.
Osnovni Lewinov takti~ki problem, izvesti revoluciju s ratom ili
bez wega, bio je na drugom mestu. U kritici pristalica permanentne revo-
lucije Lava Trockog, suprotstavqao se wihovim nastojawima za uspostav-
qawe vlasti proletarijata odmah. Ne zato {to je èleo da odugovla~i, ne-
go zato {to je bio realista. Snage proletarijata su, i pored mnogih povoq-
nih specifi~nosti koje su ga ~inile revolucionarnim, u nerazvijenoj Ru-
siji bile preskromne. Bez seqaka, revolucija ne}e biti uspe{na. „Kod to-
ga su zaboravili”, kaè Staqin u kritici pristalica permanentne revo-
lucije, „da na taj na~in samo zatvaraju o~i pred takvom ’sitnicom’, kao {to
su ostaci kmetstva, jer nisu uzimali u obzir tako ozbiqne snage, kao {to
su ruski seqaci...” Za izvo|ewe revolucije bili su neophodni. Otuda pro-
izlazi zahtev da seqake iz „rezerve gra|anstva” treba povu}i u „rezervu
proletarijata”. Proletarijat se mora povezati sa seqacima u jedinstveni
„blok”, savez radnika i seqaka, i u wemu, od samog po~etka, igrati ulogu
hegemona. U pravu su oni koji tvrde da su seqaci, sitni tako|e, nespojivi
sa revolucijom. Ali uz mali dodatak. Nespojivi su sa pobedonosnom revolu-
cijom, sa „izgradwom” socijalizma posle we, ali za pobedu revolucije su
neophodni.
Otuda proizlazi su{tina revolucionarne taktike boq{evika. Otuda
i diferencija strategije i taktike revolucije uop{te. Strate{ki ciq je
sovjetsko dru{tvo u kome ne}e biti mesta za seqake, a put u to dru{tvo je
revolucija, koja bez seqaka ne moè biti uspe{na. Iz takve dijalektike
rodila se teorija dveju etapa. „Najpre zajedno sa ’svim’ seqacima protiv
monarhije, protiv vlastele, protiv sredwovekovqa (i utoliko revolucija
ostaje buròaska, buròasko-demokratska), zatim zajedno sa siroma{nim
seqacima, zajedno sa poluproletarijatom, zajedno sa svim eksploatisanim,
protiv kapitalizma – dakle, i protiv seoskih bogata{a, kulaka, {pekula-
nata – i utoliko revolucija postaje – socijalisti~ka.” To je prava takti-
ka revolucionarne borbe, u~io je Lewin.1302
Ako u zemqi seqaka, kao preovla|uju}eg dru{tvenog sloja, i savreme-
ne vojne tehnologije, revolucija moè uspeti samo preru{ena u borbu za
1302
J. Stalin, Vpra
Vpra{anja
anja...,
..., str. 23.
interese najmasovnijih nekomunisti~kih slojeva, za wihovo oslobo|ewe od

doma}ih tla~iteqa, jo{ posebnije preru{ena u domobranske uniforme na
frontu protiv stranog zavojeva~a, sigurno je da u wenim prvim redovima
ne mogu mar{irati zastavnici sa razvijenim crvenim zastavama sa srpom
i ~eki}em, dok za wima vojna muzika iz sve snage duda u gajde Internacio-
nalu, ma kako uspe{no kiltovi prikrivali wihovu klasnu opredeqenost.
Tako je bilo i u vreme Francuske revolucije. Me|utim, ona je bila masov-
no spontana i u protivni~kom taboru ostavqala je samo uske tla~iteqske
slojeve. Danas, kad je stvar ozbiqna, revoluciju, kao glavni ciq borbe, tre-
ba oprezno sakriti iza oslobo|ewa masa od tla~iteqa, doma}ih i stranih.
Odlu~uju}a postaje ne samo vojna, nego, u prvom redu, ideolo{ka taktika.
Dijalektika je u tome {to taktika postaje odlu~uju}a u odnosima prema
unutra{wim saveznicima, a ne prema neprijateqima. I u tome {to se ne-
prijateqi privremeno pretvaraju u saveznike.
Zato, kako to proizlazi iz Lewinovog citata, revoluciju treba izve-
sti u dve etape. Prva etapa, ’narodna’ revolucija, u kojoj se narod diè za
oslobo|ewe iz svog nepodno{qivog poloàja i nasilno prisvaja sva, do ta-
da osporena, prava, socijalna i nacionalna, i uni{tava sve one koji su mu
ih osporavali. Tek tada sledi druga etapa, u kojoj bi trebalo da do|e do ot-
vorenog uvo|ewa boq{evi~kog sistema. Iako se upravo u prvoj etapi mora-
ju ostvariti svi uslovi za uspe{no izvo|ewe druge, u prvoj treba prikri-
vati da se, u stvari, radi o boq{evi~koj revoluciji. To bi moglo odvrati-
ti mase seqaka i tako onemogu}iti revoluciju. Kad osvajawem vlasti od
strane komunisti~ke partije boq{evi~ka revolucija bude van svake opa-
snosti, moè se otvoreno govoriti o revoluciji i uvo|ewu boq{evi~kog
sistema. Tada nastupa trenutak kad dotada{wim saveznicima treba jasno
re}i za {ta su se borili i {ta ih ~eka ako tekovinu ne budu branili. No`
u le|a saveznika jeste su{tina teorije dveju etapa revolucije.
Narodni front za zamagqivawe druge etape
Teorija jedinstvenog bloka radnika i seqaka je tokom [panskog gra-

|anskog rata u op{tem evropskom okviru dobila oblik jedinstvenog bloka
antifa{isti~kih snaga. Za potrebe uglavnom seqa~ke Jugoslavije, taj sloj
nisu uzdigli na posebnu poziciju. Po Kominterni, koja je davno pre Drugog
svetskog rata obeleìla trasu jugoslovenskoj revoluciji da se, kao u Fe-
bruarskoj revoluciji u Rusiji, u prvoj fazi izvede gra|ansko-demokrat-
ska revolucija koja bi po~istila ostatke feudalizma, a kad bi to bilo iz-
vr{eno, do{ao bi trenutak za pravu proletersku revoluciju. U tom smislu
trebalo je, prema zakqu~ku Sedmog kongresa Kominterne u julu i avgustu

1935. godine u Moskvi, kao prvu fazu, ostvariti jedinstveni svetski blok
antifa{isti~kih snaga narodnofrontovskog tipa. Svrha je bila u tome da
se za saradwu pridobiju uticajne levo usmerene organizacije, pre svega,
stranke Socijalisti~ke internacionale, pa i pojedinci sa imenima, i uz
wihovu pomo} postignu partijski ciqevi. Spoqni odraz toga bio je me|u-
narodni kongres progresivnih pisaca koji je istovremeno sazvan u Parizu,
a predsedavao mu je tada{wi Staqinov miqenik, Andre @id.
Dimitrov, koji je po Staqinovom nalogu vodio kongres, pro~itao je in-
telektualno bedan, ali zato citatima Lewina i Staqina dobro za~iwen
referat pod naslovom Ofanziva fa{izma i zadaci Komunisti~ke inter-
nacionale u borbi za jedinstvo radni~ke klase protiv fa{izma. Odlu~io
je o sudbini velikog dela qudskog roda do kraja drugog milenijuma, za neke
neke
i posle toga. Kasnije je glavne misli referata rezimirao u ~lanku Fa{i-
zam i radni~ka klasa. Ve} sama ~iwenica {to je referat pro~itao on, dok
je Staqin iza kulisa vukao konce, bila je svojevrsna narodnofrontovska
{ala. Kao svetski proslavqeni junak Lajpci{kog procesa, bio je najpogod-
niji za saop{tewe da radni~ke mase „danas ne moraju birati izme|u pro-
leterske diktature i buròaske demokratije, nego izme|u buròaske de-
mokratije i fa{izma”. Zajedno sa Lewinom, konstatovao je da se proleta-
rijat „bez svestrane, dosledne i revolucionarne borbe za demokratiju ne
moè pripremiti za pobedu nad buròazijom”. Za pobedu demokratije tre-
ba se povezivati. To jest, ono {to nudimo socijaldemokratima, demokrati-
ju, a ne „jedinstveni front za progla{ewe diktature proletarijata,” na-
glasio je i dodao: „To jo{ ne predlaèmo.” A ono {to je na{ pravi ciq,
pa{}e nam kao zrela kru{ka, mislio je u sebi. Kad qudi postanu nemilo-
srdni neprijateqi fa{izma, posta}e, u hodu, i saveznici proletarijata.
Povezivawe ne nudimo samo socijaldemokratima, nastavqao je, „zajedni-
~ke akcije stranaka obe Internacionale protiv fa{izma” pro{iri}e se i
„na niz katoli~kih, anarhisti~kih i neorganizovanih radnika, ~ak i na one
koji su privremeno postali `rtve fa{isti~ke demagogije”, pa i „na seqa-
ke, na sitnu gradsku buròaziju, na inteligenciju” i, svakako, omladinu.
Protivno posleratnim o~ekivawima komunista o prevlasti boq{e-
vizma, po~etkom tridesetih godina postalo je jasno da je na putu fa{izam.
[to je najgore, do toga je do{lo kao reakcija na Oktobarsku revoluciju.
Do{lo je vreme za samokritiku. „Fa{izam uspeva da privu~e mase dema-
go{kim pozivawem na wihove najakutnije probleme i zahteve. Fa{izam ne
samo da potpaquje duboko ukorewene predrasude u masama, nego manipuli-
{e i najboqim ose}awima masa, wihovim ose}ajima za pravdu, ponekad ~ak
i wihovim revolucionarnim tradicijama.” „Drugovi”, upozoravao je Di-
mitrov delegate, „fa{izam je pobedio i zato, jer se proletarijat na{ao

izolovan od svojih prirodnih saveznika.” Osu|ivao je oholost nema~kih
komunista koji su se uspavali uverewem da „ako bi ikad prevladao Hitle-
rov ’Tre}i rajh’, bilo bi to metar i po pod zemqom, iznad we bi pobedila
radni~ka vlast”. Zato je najavio da „radni~ka klasa po~iwe delovati na nov
na~in”. Treba sara|ivati sa svim protivnicima koji se mogu pridobiti kao
saveznici u zajedni~koj borbi i u tu svrhu treba upotrebiti sva sredstva.
Prvenstveno treba sara|ivati sa drugim levi~arskim strankama u sklopu
narodnofrontovskih vlada. Ako ho}emo pobediti fa{izam, ne smemo se za-
ustavqati ni pred zavedenim pristalicama fa{izma. @mirkaju}i le-
vim okom, objasnio je delegatima da treba prodreti i u fa{isti~ke orga-
nizacije. „Drugovi, sigurno se se}ate drevne legende o zauzimawu Troje...”
Opsadna „vojska, uprkos neprekidnim napadima i velikim `rtvama, nije
mogla pobediti, sve dok uz pomo} ~uvenog trojanskog kowa nije upala u grad,
pravo me|u neprijateqe”, podsetio ih je i sasvim sigurno pogodio su{ti-
nu i, pre svega, moral te fasadne organizacije.1303 Rezolucija kongresa o re-
feratu Dimitrova oti{la je u krajnost: „Komunisti moraju biti ~lanovi
masovnih fa{isti~kih organizacija...”1304
svih masovnih
Dimitrov je ovim lansirao „{iroki narodni antifa{isti~ki front
na temequ jedinstvenog proleterskog fronta” (front populaire, frente popu-
popu-
lar). Ako je sa takvom taktikom uspe{an fa{izam, |avola ne}e biti uspe-
{an i komunizam, mislio je on. I zaista je bio. Hesus Ernandez nije uza-
lud pozvao Larga Kabalera i prijateqe da se poveù sa KP [panije. Jo{
u februaru 1936. godine, uz pomo} Kabalerovog revolucionarnog dela so-
cijalista (PSOE – Partido Socialista Obreno Españ
Español) i nekih drugih re-
publikanskih stranaka sa 3,2 postotka svih glasova na izborima pobedila
je PCE (Partido Communista de Españ
España). Povrh svega, sa 52,1 posto svih gla-
sova stranke Narodnog fronta dobile su 62,8 posto poslanika u Cort
Cortéésu. Uz
pomo} ambasadora Sovjetskog saveza, Marcela Rozenberga, koji je preuzeo
ulogu boq{evi~kog politkomesara, vlada Narodnog fronta revolucionar-
nog socijaliste Larga Kabalera nameravala je da vodi zemqu mimo gra|an-
ske demokratije direktno u socijalisti~ku. Da bi se za wu zalepila svet-
ska inteligencija, tokom krvavih borbi u [panskoj revoluciji vukli su
Ernesta Hemingveja, Xona Dos Pasosa, Andrea Malroa i druge kulturne
korifeje sa banketa na banket, nalivaju}i im {ampawac u zdravqe Sov-
1303
G. Dimitrov, „Ofanziva...”, Komunisti~ka
Komunisti~ka...
... 12, str. 855; 11, str. 358, 356, 346, 351,
352, 355, 369; Fa{izem
Fa{izem...,
..., str. 8, 15, 22 i dr.
1304
Komunisti~ka...12,
Komunisti~ka...12, str. 1109.
jetskog saveza i Staqina. Iste godine, sa 13 posto komunisti~kih glasova

i Francuska je dobila narodnofrontovsku vladu pod predsedni{tvom Le-
ona Bluma. To je velikim delom bila posledica uspeha kojim je Kominter-
na u svoja antifa{isti~ka kola upregla mase „progresivnih intelektua-
laca i levi~arskih politi~kih snaga skoro celog sveta”. Tek danas izla-
zi na svetlost dana, u koliko stra{nom obimu im je to uspelo.1305
U stvari, Narodni front nije bio ni{ta novo, ni kao ideja, ni kao
praksa. Seton-Votson je upozoravao da je u Francuskoj delovao u prole}e
1935. godine u obliku Comit
Comité é national de rassemblement populaire, u kojem
su se udruìli socijalisti, radikali i komunisti, a zapo~eo je jo{ u je-
sen 1934. godine poku{ajima udruìvawa nekomunisti~ke CGT (Confé (Confédé-
ration gé
généérale du travail) i komunisti~ke CGTU (Confé
(Confédé
ération gé
géné érale
du travail unitaire), koji su uspe{no okon~ani u martu 1936. godine. Tako je
Sedmi kongres, zapravo, preporu~io francuski sporazum drugim komuni-
sti~kim strankama kao model za wihovo delovawe.1306 U [paniji je PCE u
septembru 1934. godine pristupila Alianzi obrera, koja je udruìvala ve-
}inu antifa{isti~kih stranaka, i odmah u oktobru, uz wenu pomo}, pod-
stakla u Madridu generalni {tajk koji je zahvatio celu [paniju. Na tom
nivou neoriginalnost Narodnog fronta zapravo se ne moè dokazati. Da je,
na primer, rezolucija CK KPJ u martu 1935. godine zahtevala da se „oko
proleterskog jezgra” ostvari „{iroki antifa{isti~ki Narodni front ko-
ji }e voditi KPJ” i objasnila da je: „Temeq antifa{isti~kog Narodnog
fronta u Jugoslaviji, koji odgovara buròasko-demokratskoj radni~ko-se-
qa~koj revoluciji, istinsko povezivawe proletarijata sa masama radnih
seqaka i potla~enih naroda...”
naroda...” (naglasak je u izvorniku – A. B.),1307 mogli
bismo pripisati dalekovidost i jugoslovenskoj partiji i tvrditi da su we-
ne ideje sluìle Kominterni kao uzor drugim partijama; naro~ito zato,
jer je KPJ obradila Narodni front svom kominternovskom o{trinom i
iscrpno{}u. îwenica je da ta o{trina dolazi kao odjek Kominterne, jer
je rezoluciju pre objavqivawa overio wen politi~ki sekretarijat. Ako je
za novo kominternovsko usmerewe KPJ znala unapred, KPF sasvim sigur-
no nije trebalo da ~eka do Sedmog kongresa da bi saznala za wu. Ina~e, kon-
gres je prvobitno planiran za mart 1934. godine.
Dokaz se moè izvesti samo dubqim uvidom u pro{lost. Me|u Lewi-
novim „Dvadeset jednim uslovom” za dopu{tewe pristupa nacionalnih par-
1305
Vidi S. Koch, Dvojna $ivljenja
ivljenja.
1306
H. Seton-Watson, The Pattern..., str. 180-181.
1307
„„Rezolucija Jugoslavije”, Kongresi i zemaqske...,
Rezolucija CK KP Jugoslavije” zemaqske..., str. 346.
tija u ~lanstvo Kominterne, prihva}enim na wenom Drugom kongresu (1920),

ve} je drugi uslov zahtevao da „komunisti unutar sindikata svojih zema-
qa moraju stvarati jezgra da bi ih osvojili iznutra”. Dimitrovu, dakle,
ne moèmo pripisati ni originalnost trojanskog kowa. Samo `mirkawe.
Dobar ma|ioni~ar u svom cilindru ima sve vrste iznena|ewa i izvla~i
ih po potrebi. Kominterna sasvim sigurno nije bila me|u lo{ijima. Sad
je izvukla belog goluba narodnofrontovske saradwe. [to se ti~e prakse
Narodnog fronta, prvi primeri su poznati jo{ iz vremena neposredno po-
sle Prvog svetskog rata, posebno u [paniji i Francuskoj. Prvi kongres KP
[panije u martu 1922. godine odlu~io se za taktiku jedinstvenog fronta,
pri ~emu je ra~unao, u prvom redu, sa sindikatima. U Francuskoj se, ina-
~e, Nacionalni savet partije samo mesec dana kasnije izjasnio protiv sa-
radwe sa ~lanicama druge dve Internacionale, a i prema unutra partija
je htela sa~uvati nezavisnost od tzv. kartela levice. Osamqewe, koje je
bilo posledica takve politike, ipak je 1932. godine jezi~ak na vagi pre-
bacilo na stranu jedinstvenog fronta. Tako je na Sedmom kongresu M. To-
res sebi „dozvolio da dopuni referat druga Dimitrova”, kako se izrazio.
Hvalio se bogatim narodnofrontovskim iskustvima od tzv. prvog (1924) i
drugog (1932) levog bloka i daqe, sve do fa{isti~kih „Ogwenih krstova”
koji su svojom katalizatorskom ulogom antifa{isti~kog otpora dokazali
pravilnost Marksove teze da i kontrarevolucija naoruàva revoluciju,
a ne obrnuto, kako to obi~no mislimo.
U ~emu je, onda, novost Narodnog fronta Sedmog kongresa? U svom za-
vr{nom govoru Dimitrov je Toresu priznao sva francuska dostignu}a i
~ak se zahvalio za wih, ali je dodao da uspehe, koje je postigao antifa{i-
sti~ki pokret u Francuskoj, „ni izdaleka ne smemo smatrati dokazom da su
radni~ke mase uspele da zauvek preseku put fa{izmu”. U tome je, zna~i,
bila novost: ne borba protiv fa{izma, nego kona~na pobeda nad wim. Tek
posle toga moè nastupiti boq{evi~ka revolucija. Su{tina novosti Sed-
mog kongresa je podre|ivawe fronta tom kona~nom ciqu, tako da se kao ce-
lina pretvori u wegovo sredstvo. Rezolucija o referatu Dimitrova nije
dozvoqavala nikakvu sumwu: „Uspostavqawe jedinstvenog fronta radni-
~ke klase jeste odlu~uju}a karika u pripravama radnog naroda za ogromne
borbe drugog ciklusa proleterske revolucije koje su pred nama.” „Ciklus”
stoji, dakako, umesto poznatije „etape”. Na prvoj saveznicima treba natak-
nuti kowske nao~wake, da bez razmi{qawa vuku kola proleterske revolu-
cije. U Martovskoj rezoluciji KPJ, masnim slovima, navedena su oba glav-
na jugoslovenska saveznika proletarijata, seqaci i narodnosti, a navod da
se radi o buròasko-demokratsko radni~ko-seqa~koj revoluciji uklawa
svaku sumwu da rezolucija ima u mislima takti~ko savezni{tvo. Ono tra-
je toliko vremena, koliko je potrebno za otvoren prelazak u drugu etapu

revolucije. U svojoj zavr{noj re~i Dimitrov je potvrdio: „Na{ kongres
je bio kongres nove takti~ke orijentacije Komunisti~ke internaciona-
le.”1308 Nova je taktika, ni{ta drugo. Pa ni ona ne sasvim, jer odgovara iz-
vornoj Lewinovoj teoriji o dve etape revolucije. Novo je, u stvari, samo
to {to su je ponovo izvukli na svetlost dana iz starog boq{evi~kog ar-
senala.
Martovska rezolucija CK KPJ iz 1935. godine poziva se na zakqu~ke
êtvrte zemaqske konferencije KPJ u Qubqani u decembru 1934. godine. godine.
Iako je neke od wih, na zahtev Kominterne, popravila, êtvrta zemaqska
konferencija KPJ je, u skladu sa tradicijom Drugog partijskog kongresa u
junu 1920. godine u Vukovaru, potvr|enom na êtvrtom kongresu u oktobru
1928. godine u Drezdenu, kao glavni ciq jasno i glasno prihvatila sovje-
„Glavni ciq borbe eksploatisanih i potla~enih je-
tizaciju Jugoslavije: „Glavni
ste i mora biti ru{ewe vojnofa{isti~ke diktature, uz pomo} oruànog
ustanka masa i uvo|ewe radni~ko-seqa~ke sovjetske vlasti u svim zemqa-
ma Jugoslavije.”1309 Me|utim, u suprotnosti sa qubqanskom konferencijom,
Martovska rezolucija odlu~ila se za lov u mutnom, iza le|a i preko na-
rodnofrontovskih saveznika. To je zna~ilo prihvatawe ne toliko Lewi-
nove teorije dveju etapa revolucije (to je formalno prihvatio jo{ drez-
denski kongres),1310 koliko, pre svega, wegove taktike dveju etapa revolu-
cije, po kojoj saveznici u drugoj fazi postaju suvi{ni i treba ih se otara-
siti. To zna~i da posle marta 1935. godine glavni ciq nije prestao da bude
samo glavni, nego i ciq uop{te. Takti~ki, dakako. Partija }e gajiti jo{
jedino bele golubove koji }e se samo qubakati.
Iz ovih razloga moèmo tvrditi da je KPJ u decembru 1934. godine
bila posledwi put otvorena. Posle qubqanske konferencije, pod utica-
jem Sedmog kongresa Kominterne, bila je sve sama la` i prevara. Nisu
pro{li ni semantiku. Tako su komunisti, neposredno posle Martovske, od
Kominterne formalno overene rezolucije CK KPJ, po~eli nazivati de-
latnosti prve faze boq{evi~ke revolucije uop{tenim imenom Narodno-
oslobodila~ki pokret. Konkurentski izraz nacionalrevolucionarni na-
pu{tali su u skladu sa novim usmerewem. U po~etku su, dodu{e, razliko-
1308
Komunisti~ka...
Komunisti~ka... 11, str. 395 sl.; 12, str. 848, 1113, 1093.
1309
„„Saop
Saop}}enje CK KPJ o IV Zemaljskoj konferenciji KPJKPJ””, Kongresi i zemaljske...,
zemaljske..., str.
220-222, 226.
1310
Vidi „„Rezolucija
Rezolucija o privrednom i politi~kom poloàju Jugoslavije i o zadacima
KPJ””, Kongresi i zemaqske...,
KPJ zemaqske..., str. 146-166, 157.
vali radni~ki, seqa~ki i narodnooslobodila~ki pokret, u prvom redu, ra-

di elasti~nijeg prilago|avawa potrebama pojedinih slojeva. Jer „samo pre-
ko smelih i odlu~nih bitaka za pojedina~ne zahteve... za najtemeqnije eko-
nomske i socijalne interese radnika, radnih seqaka, gradske sirotiwe, kao
i za wihova elementarna politi~ka i nacionalna prava... mogu}e je dove-
sti mase do oruànog narodnog ustanka pod vo|stvom radni~ke klase, do
uvo|ewa radni~ko-seqa~ke sovjetske vlasti, do revolucionarne diktatu-
re proletarijata i seqaka...” Pribliàvawem rata, prevladao je izraz na-
rodnooslobodila~ki, skoro kao terminus technicus za to narodnofrontov-
sko povezivawe. Navedena rezolucija ovde otkriva wegovu su{tinu: „Rad
partije... unutar Narodnooslobodila~kog pokreta mora biti mnogo, mnogo
boqi. U upotrebi taktike proleterskog jedinstvenog fronta do sada su ura-
ura-
1311
|eni tek prvi koraci...”
Izraz koji bi pred masama trebalo da takti~ki skriva kona~ni ciq,
uvo|ewe boq{evi~kog dru{tvenog ure|ewa proleterskom revolucijom, a
tada da se otarasi svojih saveznika, odrào se do dana{wih dana, iako se
verovatno samo retki se}aju wegovog nastanka. Sasvim je sigurno da je we-
gov sadràj imao u mislima Kardeq, kad se po~etkom 1944. godine osvrnuo
na pre|eni put, na dostignu}a „oslobodila~kog” rata, premda nije pazio na
terminolo{ku ~istotu. Zadovoqno je konstatovao: „Ostvarili smo svojom
borbom novo jedinstvo proletarijata i oslobodila~kog pokreta, koja }e na
odre|enom stepenu omogu}iti re{ewe svih onih stvari koje buròaska de-
mokratska revolucija postavqa sebi za ciq i istovremeno }emo mo}i da na
nov na~in pristupimo izvo|ewu proleterske revolucije.”1312 O~igledno je
da Kardeqevo jedinstvo proletarijata i oslobodila~kog pokreta sasvim
odgovara Lewinovom takti~kom jedinstvu proletarijata i seqa~kih masa.
I na{e „oslobo|ewe” bilo je mogu}e samo uz pomo} seqaka, ne samo kao bo-
raca, nego i kao snabdeva~kog zale|a partizanskog ratovawa. Zadatak prve
etape revolucije, zna~i, bio je u tome da se pred javno{}u samoospori, da
se masovnim saputnicima prikazuje kao jedina i upravo ona koja }e zasi-
gurno re{iti wihove probleme.
Po{to je imperijalisti~ki rat koji, po Lewinu, daje „revoluciji ne-
verovatnu napada~ku mo}”, dobio svetske dimenzije, komunisti su jo{ to-
kom Prvog svetskog rata otkrili u wemu {anse za izvo|ewe revolucije u
svetskim razmerama. Na razini politi~ke analize Drugog svetskog rata, H.
Seton – Votson, koji se u me|uvremenu promenio u desni~ara, konstatovao
1311
Kongresi i zemaqske...,
zemaqske..., str. 344-351.
1312
V. De$
De$elak-Bari
elak-Bari__, „Osvobodilni...
„Osvobodilni...””, str. 148.
je da „su komunisti upotrebili pokrete otpora za uzimawe mo}i u svoje

ruke. Shvatili su da }e im u vreme nacionalnog ugwetavawa patriotske
parole doneti vi{e narodne podr{ke nego {to su ih ikada u mirnodopsko
vreme donele wihove revolucionarne socijalne parole.”1313 Janko Pleter-
ski je rekao isto to, samo malo druga~ije, posebno je, za na{e prilike, eks-
ponirao glavnu patriotsku parolu: bratstvo i jedinstvo, i wen revolucio-
narni smisao. Me|utim, „borba za bratstvo i jedinstvo... nije imala samo
kratkoro~ni ciq, pobedu nad zavojeva~ima i wihovim saradnicima... nego
i dugoro~ni... prisvajawe vlasti od strane proletarijata... Narodnooslobo-
dila~kim ratom, ~ija je prva pretpostavka bratstvo i jedinstvo... bilo je
mogu}e pripremiti i stvarno posti}i uni{tewe doma}ih klasnih nepri-
jateqa.” Pri tome se oslawa na Ivu Lolu Ribara, koji je 3. avgusta 1943. go-
dine pisao Titu „da }e nam ta izdajni~ka velikosrpska banda u Beogradu
biti mnogo buntovniji i gadniji neprijateq od usta{a u Hrvatskoj”.1314 Na-
pad na ~etnike i wihovo istrebqewe definisani su time kao su{tina pro-
jekta Narodnooslobodila~ke borbe u Jugoslaviji.
Parola bratstva i jedinstva je specifi~na jugoslovenska forma in-
strumentalizacije nacionalnog pitawa za potrebe Narodnooslobodila-
~kog rata. Wena predistorija je, ukratko, ova.
Vi{e od pola vremena svog postojawa izme|u dva rata, KPJ pred svo-
jim o~ima nije imala ni{ta drugo do razbijawe Jugoslavije, „te ve{ta~ke
versajske tvorevine”. „Cela partija mora sa najve}om mogu}om propagandom
i agitovawem ubediti radne mase u Jugoslaviji da je raspad takve dràve
jedini put za re{ewe nacionalnog pitawa,” zakqu~ila je 30. marta 1925.
godine rezolucija jugoslovenske komisije IK Kominterne, koju je vodio wen
~lan Gergij Dimitrov. To su jo{ bila vremena opasnosti od zaraze Oktobar-
skom revolucijom i wenom posledicom, Sovjetskim savezom, pred kojima su
cordon sanitaire” ver-
stvorili Jugoslaviju, izme|u ostalog, i kao ju`ni „„cordon
sajske Evrope.1315 Jugoslavija je, dakle, bila trajni trn u peti Sovjetskog
saveza. „Dok Jugoslavija ne propadne, nije mogu}a nijedna ozbiqna komu-
nisti~ka aktivnost,” zakqu~io je Dimitrov. „Jugoslaviju, zna~i, moramo
razbiti uz pomo} separatisti~kih pokreta u woj samoj.”1316
Te pokrete nije trebalo traìti sve}om. Pri ruci su bili kako
usta{e, tako i VMRO („Vnatre{na /unutra{wa/ makedonska revolucio-
1313
H. Seton-Watson, The Pattern...,
Pattern..., str. 211.
1314
Nacije...,
..., str. 382-383.
1315
M. Deroc, British
British...,
..., str. 226.
1316
Whirlwind,, str. 101-102.
narna organizacija) u „ju`noj Srbiji” (Makedonija tada slu`beno nije

postojala), kojoj su posredno pomagali iz Bugarske „makedonstvuju{~i”
aktivisti, nagla{avaju}i bugarsko poreklo Makedonaca. Pre svega, iz
nacionalnih, u primeru usta{a i ideolo{kih razloga, komunisti su u
wima videli prirodne saveznike protiv jugoslovenskog dru{tvenog i na-
cionalnog ure|ewa. Jedni i drugi i tre}i hteli su da je razbiju na „pra-
faktore”. U „Tezama CK KPJ o... pomo}i nacionalno revolucionarnom po-
kretu” iz 1932. godine re~eno je da „moraju sve organizacije i ~lanovi par-
tije: 1. najaktivnije u~estvovati u svim masovnim pokretima koji su po-
sredno ili neposredno usmereni protiv vojnofa{isti~ke diktature..., 3.
pomagati organizacionom i politi~kom formirawu skupina hrvatskih na-
cionalnih revolucionara..., 4. svestrano pomagati VMRO... okupqati nacio-
nalno revolucionarne elemente... Slovenije i Crne Gore.”1317 Iste godine,
glasilo CK KPJ Proleter objavilo je tekst po kojem „komunisti~ka par-
tija pozdravqa usta{ki pokret li~kih i dalmatinskih seqaka i u celini
se stavqa na wihovu stranu. Du`nost svih komunisti~kih organizacija i
svakog komuniste je da podràva, organizuje i usmerava taj pokret”. Po-
kret je kulminirao u tzv. Velebitskom ustanku. Pozdrav usta{ama Prole-
ter je objavio uprkos znawu „da u tom pokretu do sada veliku ulogu igra-
ju hrvatski fa{isti~ki elementi (Paveli}-Per~ec)”.1318 Veze su se uspo-
stavqale i po zatvorima, pre svega, u Sremskoj Mitrovici. Pribli`no u
to vreme, kasniji usta{ki doglavnik Mile Budak i Mo{a Pijade, obojica
su izdràvali zatvorsku kaznu u Sremskoj Mitrovici, u ime svojih orga-
nizacija zakqu~ili su pismeni sporazum, u kojem se obavezuju na bezuslov-
nu saradwu u svim akcijama protiv dràve, naro~ito protiv srpstva i Pra-
voslavne crkve.1319 M. \ilas potvr|uje da su komunisti tada zaista imali
takve poglede, iako samo uslovno i privremeno. „Imali smo zajedni~kog ne-
prijateqa: vladu i reìm... Obe grupacije su bile ube|ene da Jugoslaviju
treba raskomadati na wene sastavne delove... da kao ’ve{ta~ka tvorevina
imperijalisti~kog Versajskog ugovora’ treba nestati.”1320 Spajala ih je i
zajedni~ka mr`wa prema Kara|or|evi}ima.
Na istoj sednici IK Kominterne 30. marta 1925. godine, u svom govo-
ru, Staqin je jugoslovensku teoriju revolucije obogatio novom idejom. Po-
1317
Klasna...
Klasna... II, str. 944-945.
1318
Proleter 8, broj 28, decembra 1932, reprint izdawe str. 163.
1319
Arhiv VII, Nedi}eva gra|a, k. (kutija) 1A, fasc. 1, D9-9a. Izvor zbog nedostatka vre-
mena nisam proverio. Pomiwe ga i V. \ureti}, Saveznici
Saveznici...... II, str. 59, nap. 180.
1320
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 132.
lazila je od prava svakog naroda na samoopredeqewe, pa i otcepqewe. To

samo po sebi nije bilo ni{ta novo, jer je u tom smislu isto pitawe teorij-
ski re{io jo{ pre Oktobarske revolucije u delu Marksizam i nacionalno
pitawe (1912). Novo je bilo to {to je re{avawe nacionalnog pitawa u Jugo-
Jugo-
slaviji instrumentalizovao: „Boq{evici su nacionalno pitawe uvek ob-
ra|ivali u nerazdruìvoj vezi sa revolucionarnom perspektivom”, ista-
kao je ve} u uvodu. Izri~ito je naglasio samo jedan pravac instrumenta-
lizacije: „Treba po}i od... pretpostavke da se bez... pobede revolucije na-
cionalno pitawe ne moè re{iti na zadovoqavaju}i na~in.” êtvrta ze-
maqska konferencija KPJ u decembru 1934. godine u Qubqani naglasila
je taj pravac jo{ jasnije: „Uvo|ewe sovjetske vlasti predstavqa ostvare-
we samoopredeqewa sa pravom na otcepqewe svih potla~enih naroda Ju-
goslavije.”1321 Ovaj pravac je postavqao neprijatno pitawe, kako to da se
posle Oktobarske revolucije od Sovjetskog saveza nije otcepio ni jedan je-
dini potla~eni narod. No, to pitawe se javqalo samo onima koji nisu shva-
tili da ga u sovjetskom ure|ewu jednostavno vi{e nema i da otcepqewe,
kao tipi~no gra|anski pojam, nikome ne pada na pamet. Radi se, zna~i, o
taktici. To dokazuje da je boq{evi~ki pravac instrumentalizacije, u
stvari, suprotan. Nacionalno pitawe je pitawe koje partiji sluì kao
sredstvo za uspe{nu revoluciju, kao {to joj na sli~an na~in sluì se-
qa~ko pitawe. U skladu sa Marksovom konstatacijom da su u savremeno do-
ba uspe{ne revolucije mogu}e samo u ratu, Staqin je naglasio da „to pi-
tawe za sada nije aktuelno, ali, bez sumwe, takvo moè da postane ako do|e
do rata ili kada do|e do rata, ako u Evropi bukne revolucija ili kada
bukne”. Bio je uveren da se „taj rat ne moè spre~iti”. Prava Staqinova
novost bila je u tome {to je ograni~io apsolutnost na~ela samoopredeqe-
wa sa pravom na otcepqewe i predvideo mogu}nost federativnog ure|ewa
Jugoslavije. Za one nacionalnosti Jugoslavije koje se u odre|enim okolno-
stima „ne bi htele izdvojiti, sli~no kao {to je to bilo kod nas, u Rusiji”,
preporu~io je „federaciju samostalnih nacionalnih dràva, utemeqe-
Pravo na otcepqewe ne treba shvatati kao
nih na sovjetskom sistemu”. „„Pravo
du`nost,, kao obavezu na otcepqewe”, dijalekti~ki je zakqu~io raspravu.
du`nost
Iako, pod uticajem Dimitrova, ova druga novost u zakqu~cima nije do{la
do izraza, ipak je predstavqala korenitu promenu u pore|ewu sa stanovi-
{tem Petog kongresa Kominterne u julu 1924. godine, po kojem se „op{ta pa-
rola prava naroda na samoopredeqewe, koju zastupa KPJ, mora izraziti
izraziti u
obliku izdvajawa Hrvatske, Slovenije i Makedonije iz sastava Jugoslavi-
1321
Odluka o izve{taju CK i zada}ama partije”, Kongresi i zemaqske...,
„„Odluka zemaqske..., str. 226.
je i formirawa nezavisnih republika od wih”.1322 Od tog trenutka postalo

je jasno da }e se komunisti truditi da na svoju stranu pridobiju, u prvom
redu, Slovence i Hrvate, i iskoriste za revoluciju ne samo osloba|awe
ispod tu|e vlasti, nego i od unutra{weg nasiqa ve}inskog srpskog naroda
nad mawinskim1323 – ali u okviru federacije.
Deset godina kasnije, Kominterna je na svom Sedmom kongresu u leto
1935. godine u Moskvi zakqu~ila da je za odbranu od fa{izma korisnija
celovita od razbijene Jugoslavije. Staqinove ideje su odjednom postale
aktuelne. Jo{ u programu „Fronta narodne slobode” od 1. avgusta 1935. go-
dine u Moskvi, KPJ je preuzela tu novu liniju. U tom programu wen po-
litbiro solomonski konstatuje da „iako na~elno ostaju verni nacionalnom
samoopredeqewu sa pravom na otcepqewe, komunisti se, s obzirom na sa-
da{wu me|unarodnu situaciju... ne izja{wavaju za otcepqewe tog naroda
(hrvatskog – A. B.) od sada{we dràvne zajednice – Jugoslavije.1324 U junu
1936. godine CK KPJ, koji je tada jo{ vodio Milan Gorki}, izdao je proglas,
u kojem se suprotstavqa komadawu dràvne teritorije: „Sve ve}a agresiv-
nost fa{isti~kih zemaqa... podstakla je KPJ da promeni svoju taktiku u
nacionalnom pitawu, ne napu{taju}i time na~elo prava svih naroda na sa-
moopredeqewe i otcepqewe. KPJ je protiv razbijawa sada{we dràvne
teritorije Jugoslavije, jer èli da se preure|ewe dràve postigne mir-
nim putem, na temequ nacionalne ravnopravnosti. U dana{wim prilika-
ma pokret za otcepqewe potla~enih naroda i{ao bi samo u korist fa{i-
sti~kih imperijalista i wihovih ratnih ciqeva... Zbog toga KPJ mora
raskrinkati kao agente fa{isti~kih imperijalista Ivana Mihailova i
Paveli}-Per~eca, koji se sada demago{ki izja{wavaju za nezavisnu Hrvat-
sku i Makedoniju.”1325 U januaru 1937. godine CK KPJ je izdala proglas, po
kojem „svako nastojawe da se dana{wa dràvna teritorija Jugoslavije raz-
bije ili da se ugrozi weno postojawe u dana{wem me|unarodnom poloàju
zna~i pomo} fa{izmu i wegovim ratnim pripremama”.1326 I posle Titovog
preuzimawa partije 1937. godine ostalo je na tome. U decembru 1938. godi-
1322
O nacionalnom pitawu u Jugoslaviji”, Kongresi i zemaqske...,
„„O zemaqske..., str. 421-424.
1323
Ch. Zalar, Yugoslav..., str. 292, rezimira okolnosti za uspe{nu revoluciju u Jugosla-
viji: „Komunisti~ka revolucija se temeqila na Marksovom na~elu transformacije stranog
imperijalisti~kog rata u gra|anski rat, sa Staqinovom idejom re{ewa nacionalnog pi-
tawa kao polazi{tem.”
1324
Kongresi i zemaqske...,
zemaqske..., str. 369.
1325
„„Rezolucija
Rezolucija CK KPJ o taktici i radu partije”, prihva}ena na savetovawu CK KPJ
u Moskvi, Kongresi i zemaqske..., str. 395-403, 399.
1326
Proleter 13, broj 1, januar 1937, str. 12, repr. izdawe str. 502.
ne CK KPJ je izjavio da je „temeqni zadatak partije u ovom trenutku pod-

sta}i i organizovati sve narode Jugoslavije za borbu u odbranu celovito-
sti i nezavisnosti zemqe protiv nema~kih i italijanskih fa{isti~kih
agresora i wihovih pomaga~a”.
Tako je KPJ, uz pomo} Kominterne i po li~noj Staqinovoj inicijati-
inicijati-
vi, instrumentalizovala nacionalno pitawe i pretvorila ga u oru|e boq-
{evi~ke revolucije. Ne samo u smislu da re{avawe nacionalnog pitawa
sluì uspe{noj boq{evi~koj revoluciji, nego i u smislu da se narodi, po
potrebi partije, ~as izdvajaju iz Jugoslavije, ~as udruùju u wu. Mo`da
bismo to najlak{e izrazili konstatacijom da pravo na otcepqewe sluì
partiji kao takti~ko sredstvo za wegovo dijalekti~ko osporavawe.
Da se u borbi za oslobo|ewe otaxbine uistinu radilo o ~istoj taktici,
da je ta borba, kao izuzetno sredstvo mobilizacije stanovni{tva, samo spre-
tno iskori{}ena za izvo|ewe boq{evi~ke revolucije, jasno je iz ~i ~iwe-
we-
nice
ni ce da otaxbina za komuniste uop{te ne postoji. Od êtvrtog kongresa KPJ
iz oktobra 1928. godine u Drezdenu, negirawe otaxbine, odricawe prole-
tarijata od otaxbine, pa ~ak i borba protiv we, stajali su na prvom mestu
svih partijskih programa u vezi sa imperijalisti~kim ratovima. Otaxbi-
nu su smatrali ~istim produktom buròazije, sredstvom kojim vlada na-
rodnim masama. „Proletarijat nema otaxbine... Izraz odbrana otaxbine oz-
na~ava opravdavawe rata.”
rata.” „U imperijalisti~kim ratovima mora (prole-
(prole-
tarijat – A. B.) {to odlu~nije raskrinkati odbranu otaxbine kao odbranu
eksploatacije i izdaju socijalizma”. „Proletarijat mora braniti svoju so-
cijalisti~ku otaxbinu.”1327 Zna~ajno je „boq{evi~ko internacionalisti-
~ko jedinstvo proletarijata i wegove partije”. Kad je 1933. godine grupa ko-
munista predloìla CK-ima KP Italije i KPJ osnivawe posebne KP Slo-
venije, koja bi udruìvala komuniste sa sve tri slovena~ke teritorije, iz
Austrije, Italije i Jugoslavije, oba CK, u ime navedenog jedinstva, bila
su odlu~no i slo`no protiv. „U svakoj dràvi moè postojati samo jedna
sekcija Kominterne, jer to omogu}ava uspe{nu borbu i pobedu proletari-
jata”, glasio je budalasti autoritarni odgovor.1328 Kad su komunisti izne-
nada po~eli govoriti o oslobo|ewu otaxbine, to nisu govorili samo zato da
prikriju svoje prave ciqeve, nego, pre svega, da oslobo|ewe iskoriste za
postizawe pravih ciqeva. Kao internacionalistima, moralo im je biti
prili~no svejedno kakve }e biti slovena~ke i jugoslovenske granice u sov-
1327
Vidi rezoluciju Drezdenskog kongresa KPJ „O ratnoj opasnosti i na{im zadaci-
ma u borbi protiv rata”, Kongresi i zemaqske...,
zemaqske..., str. 182-196; 187.
1328
Proleter 9, broj 6-7, juni 1933, repr. izdawe, str. 236.
jetizovanoj Evropi. Zato ne bi smelo iznenaditi ako konstatujemo da je

partijski vrh, ~ak i u borbi za oslobo|ewe Primorske, video sredstvo za
izvo|ewe revolucije. To sasvim odgovara instrumentalizaciji naroda u le-
winisti~ko-staqinisti~koj teoriji prve etape revolucije. U pismu od 14.
decembra 1942. godine, Kardeq saop{tava Titu da su slovena~ki komuni-
sti „odlu~no prihvatili zahtev za prikqu~ewe cele Primorske sa Trstom
kao samostalnim gradom i Koru{ke sa Celovcem. Ako to sasvim jasno ne u~i-
u~i-
nimo ve} sada, da}emo u ruke oru`je mihailovi}evcima, koji u svojoj nele-
galnoj literaturi zahtevaju sve mogu}e”.1329 Tek je takmi~ewe sa naciona-
listima, dakle, nateralo partijski vrh da izloì zahteve za pro{irewe
granica Slovenije. U tome ih, kao {to znamo, nisu preduhitrili samo mi-
hailovi}evci, nego i slu`bena jugoslovenska (srpska) politika (knez Pav-
le), pa ~ak i Staqin. Tako ni na tom, najnacionalnijem podru~ju, oslobo-
dila~ki rat nije zna~io borbu za nacionalno, nego za klasno oslobo|ewe.
Bio je to uistinu nacionalnooslobodila~ki rat. To je ~etiri godine kasni-
je dokazao Tito kominternovsko-drugarskim ustupawem Trsta Italiji (To-
qatiju).
îtaocu koji bi hteo da prigovori potvr|ujem da je èqa za Trstom i
Primorskom, kao i Koru{kom, bila zajedni~ka svim Slovencima, velikom
delu komunista tako|e, iako je u Temeqnim to~kama OFSN, prihva}enim
na Drugoj plenarnoj sednici SNOO u novembru 1941. godine, izraèna ne
samo mlako, nego i neodlu~no. („Ta akcija – protiv okupatora, A. B. – pred-
stavqa polazi{te za oslobo|ewe i ujediwewe svih Slovenaca.”) Nema sum-
we da su se mnogi pridruìli Narodnooslobodila~kom ratu upravo zato,
jer su u tome videli wegov smisao. Mogu re}i da su zahtev za prikqu~ewe
Primorske od samog po~etka saop{tili i britanskim oficirima za vezu.
F. Meklin je, na primer, u izve{taju krajem 1943. godine, naveo stavove
slovena~kih „vojnih i politi~kih vlasti da Julijsku krajinu do linije So-
~e smatraju delom Slovenije”.1330 Partijski vrh o~igledno nije spadao me-
|u wih. Za wih je rat bio iskqu~ivo narodno
narodnooslobodila~ki,
oslobodila~ki, sredstvo za
uspe{no izvo|ewe revolucije, konkretno, oru`je protiv mihailovi}eva-
ca. âk i wegov slovena~ki deo, u vreme najve}ih mobilizacijskih potre-
ba za nacionalno premazanim ciqevima OF, prilikom wenog osnivawa 27.
aprila 1941. godine, nije zaboravio da oslobo|ewe i ujediwewe slovena~-
kog naroda ne instrumentalizuje. Prema Kidri~u, jo{ tada su zakqu~ili
„da treba odmah zapo~eti sa okupqawem slovena~kih masa na temequ bor-
1329
Zbornik...
Zbornik... II /7, str. 86.
1330
(po V. \ureti}, Saveznici
PRO FO 371/37614 R 11123/23/143/92 (po Saveznici...
... II, str. 18).
be za oslobo|ewe i ujediwewe slovena~kog naroda”. Okupqene mase treba-

lo bi, o~igledno, da sluè nekim drugim ciqevima od onih kojima su ih
pozivali u oslobodila~ku borbu. Tako se ne postavqa samo pitawe kako 27.
april 1941. godine moè vaìti kao Dan ustanka protiv zavojeva~a u neza-neza-
visnoj Sloveniji, nego ~ak i pitawe kako je taj status mogao ste}i i rani-
je. F. [kerl ovaj status veoma neoprezno zasniva konstatacijom da je „ve-
liki zna~aj osniva~kog sastanka u tome {to je wegov dan u kasnijim godi-
nama vaìo kao po~etak ustanka slovena~kog naroda protiv okupatora, jer
su prisutni na sastanku prihvatili na~elo oruànog ustanka protiv oku-
patora”1331 (naglasio A. B.). Sada, posle pedeset godina, morali bismo se ota-
rasiti takvih kasnijih otkri}a, ~ak i da je borba uistinu bila sasvim oslo-
bodila~ka. Takva borba se ipak ne zapo~iwe prihvatawem na~ela. Ali se
masovnim i svakodnevnim ponavqawem la` pretvara u istinu.
Titov levi trockizam
Kad se Tito 8. maja 1941. godine sa celim CK KPJ preselio iz Zagreba

u Beograd, ubrzo je na svoj sto dobio „Uputstva za budu}i rad” od 9. maja, ko-
ko-
je mu je poslala Kominterna kao Cirkularno pismo broj 18. Tekst je po~i-
wao dramati~nom re~enicom koja mora da je Tita podigla na noge:
1. „Nastupilo je vreme za nove korake na putu u svetsku revoluciju.”
Ovo ne moè zna~iti ni{ta drugo, mora da je mislio, nego potvrdu we-
govog zagreba~kog radikalizma.
Naàlost, koliko god da se razveselio ovom uvodu, slede}a re~enica je
bila hladan tu{. Podsetila ga je da se, i pored ispuwewa skoro svih uslo-
va za uspe{no izvo|ewe revolucije, treba pretvarati i daqe: „Prepreke
koje treba savladati, jo{ uvek su ogromne i zahtevaju novu takti~ku flek-
sibilnost, a wu treba pa`qivo prou~iti i odlu~no izvesti u smislu sle-
de}ih uputstava: (a) Komunisti~ku svetsku revoluciju treba prikazivati
kao niz mera, potrebnih za postizawe ’prave demokratije’. Svi politi~ki
i vojni funkcioneri komunisti~kog pokreta moraju svoju aktivnost obojiti
u tom svetlu... (c) U dràvama, u kojima se priprema revolucija, Komuni-
sti~ka partija do preuzimawa vlasti mora bri`qivo uspostavqati kon-
takte sa patriotskim i verskim organizacijama... (f) Odmah posle preuzi-
mawa vlasti, Centralni komitet }e sastaviti novu vladu. Ona treba da
predstavqa {iroke narodne mase i da u celini sa~uva izgled demokrati-
1331
F. <kerl, „Politi_
„Politi_ni...”
ni...”, str. 32.
je... U unutra{wim poslovima Centralni komitet }e ostati vrhovna iz-

vr{na vlast... dok }e spoqa politika biti pod kontrolom Izvr{nog komi-
teta Kominterne (IKK). (g) Protivnika novog ure|ewa, naro~ito onih koji
uìvaju ugled me|u stanovni{tvom i onih koji su u~estvovawem u revo-
luciji do{li do tajnih podataka o komunisti~kom pokretu, treba se {to
brè otarasiti, ali ’demokratskim’ putem...”
2. „U dràvi, u kojoj je CK preuzeo vlast, neka ne zahtevaju pripajawe
Sovjetskom savezu, dok ne dobiju uputstva od IKK...”
Za Tita je sve to {to je ~itao bio stari kominformovski vergl iz vre-
mena Narodnog fronta, koji mu je ve} dosadio. êmu treba da sluì u tre-
nutku kad je plod sazreo, da puca po svim porama? Sada, kad je potreban sa-
mo jo{
jo{ odlu~uju}i udarac?
Nisu ga razveselila ni uputstva koja su, ina~e, bila sasvim po wego-
vom trenutnom ukusu: „1. (F) Granice dràva, koje su teritorijalno udaqe-
ne od Sovjetskog saveza, ne zatvarajte odmah posle revolucije. Naprotiv,
treba u~initi sve da se izbeglice i iseqenici prema demokratskim garan-
cijama vrate ku}i. Tek tada treba zatvoriti granice... Do ve}ih pote{ko-
}a moè do}i kod hap{ewa i likvidacije unutra{wih protivnika i kla-
snih neprijateqa. Uprkos tome, ne odugovla~ite sa oduzimawem wihove
slobode i ulagawem formalnih optu`bi protiv wih, da bi u o~ima demo-
kratskog sveta opravdali wihovo zadràvawe.” Titu se nisu dopala ni mno-
ga druga uputstva, ni na~elna definicija „klasnog neprijateqa” (6), ni
smrtna kazna za ~lanove partije izdajice bez su|ewa (4), ni postoci parti-
jaca koji ostaju u ilegali tokom revolucije (~l. 1. a) i posle we (3), niti niz
drugih, u vezi sa nama, mawe zna~ajnih uputstava.1332 Za ve}inu je sam znao,
i boqe od Kominterne, kako se sluì stvari, a druga su odlagala wegove
odluke za budu}nost. Mora da ga je posebno qutilo {to je celokupno uput-
stvo izgledalo kao kritika wegovih zagreba~kih zamisli. Iz Moskve, gde
je bio svedok velikih ~istki, veoma dobro je znao kako je Staqin tretirao
1332
Whirlwind,, str. 238-241. Nije sigurno da li je Kominterna uistinu iz-
dala navedeno uputstvo. U Jugoslavia
Jugoslavia...,
..., kuda bi spadalo, Klisold ga ne navodi. Mogu}e su dve
stvari. Ili je 1947. godine naseo i falsifikovani tekst uzeo za pravi, ili je Kominterna
uputstvo kasnije osporila, pa mu se u~inilo da je najboqe da ga vi{e ne pomiwe. Verovatni-
je izgleda ovo drugo. Tako|e zato, jer tvrdi da je uputstvo imalo ìg IKK sa datumom. Da
mu je neko 1947. godine uputstvo podmetnuo ili da ga je podmetnuo sam, vaqda bi imao toli-
ko po{tewa da ~itaoce u Jugoslavia
Jugoslavia...
... o tome obavesti... Pa i da nije imao, podmetnuti tekst
nije bez vrednosti, jer ga po sadràju potvr|uju i drugi izvori i stvarni doga|aji. Pre sve- sve-
ga, upozoravam na odgovor IK Kominterne Titu od 15. septembra 1940 godine (J. Pirjevec,
„Sklep...”, str. 119).
trockisti~ke nestrpqivce permanentne revolucije, koji su hteli „zapo-

~eti revoluciju direktnim uspostavqawem vlasti proletarijata”.
Ako smo Narodni front prikazali kao nekakav novi evolucijski ob-
lik jedinstvenog bloka prosovjetskih snaga, bilo je to veliko pojednostav-
qewe. âk i kod samog Staqina radilo se o dijalekti~kom procesu. U dru-
ìni Dimitrova jo{ vi{e, jer ga je trebalo ubediti da se izjedna~avawem
socijalne demokratije sa fa{izmom ne moè sti}i daleko. Na nivou Ko-
minterne radilo se o sekta{tvu. Dok je Dimitrov dobio jaku podr{ku svo-
jih najbliìh drugova, na primer, Dimitrija Manuilskog, posebno aktiv-
no Morisa Toreza, Bela Kun i neki drugi ~lanovi prezidijuma nastupali
su sa zadr{kom. Sa Kunovim ube|ewem da je Narodni front „nena~elni
blok”, degeneracija izvornog jedinstvenog bloka, da se u svakom trenutku
treba boriti za proletersku revoluciju, bili su blizu pogleda Trockog.
Bilo je potrebno devet fiziolo{kih meseci da Sedmi kongres rodi Na-
rodni front i odbaci preuraweno uskakawe u sovjetsku demokratiju.1333
Titov radikalizam je imao, dakle, ne samo duboke, nego i trajne korene.
Sna`no su se ispreplitali sa Lavovim, tako da upotreba nadimka ovog ne-
pokolebqivog na~elnog revolucionara u naslovu ovog dela poglavqa u ve-
zi sa strategijom oslobodila~kog rata nema samo ukrasno zna~ewe.
Na Aprilskom plenumu CK KPJ u Zagrebu,1334 kad su Sile osovine up-
ravo zauzele Jugoslaviju, Tito je zapo~eo svoj uvodni govor sa ni{ta mawe
dramati~nom izjavom od one kojom je po~iwalo Cirkularno pismo broj 18:
„Drugovi, okupili smo se u ~asu nacionalne opasnosti – u ~asu istorijske
prilike za partiju.” Tada se prisetio kiselih jabuka koje je, posle uput-
stava Kominterne, morao gristi povodom Pete zemaqske konferencije KPJ
pro{log oktobra. Sada je wegov zakqu~ak bio znatno druga~iji od Komin-
terninog. Dovoqno je ~ekao i pretvarao se. Nestrpqivost velikih o~eki-
vawa bila je tolika, da ga je zanela toliko daleko da je ~ak odbacio ideju
o dvostepenoj revoluciji, kakva je bila ruska. „Na tom savetovawu Tito je
1333
Broué, Histoire
..., str. 657 sl.
1334
Izgleda da jo{ uvek nije poznato kada je (ni u kojoj zgradi) odràna ova sednica
(tako|e plenum, savetovawe) CK KPJ (Izvori... (Izvori... A/1, str. 439). Dedijer kaè, krajem aprila.
Prema tuma~ewu Zbornika
Zbornika... ... II
II/7,
/7, str. 7, gde su objavqeni „Zakqu~ci sa aprilskog savetova-
wa”, odràna je u drugoj polovini aprila. îwenica da ti zakqu~ci po~iwu re~ima „Po-
~etkom maja...”, zbog ~ega je mnogi zovu i Majskom, ista redakcija tuma~i kao namerno obma-
wivawe iz bezbednosnih razloga. Sude}i po Titovom posleratnom pri~awu, koje pomiwe dva
savetovawa, mogla su biti po~etkom maja ili 10. aprila, ali ne krajem aprila. I za deseto-
aprilsku, naime, kaè da je polazila iz „uverewa u neizbe`nost revolucionarnog re{ewa
dru{tvenih i nacionalnih problema...” (J. (J. B. Tito, Boj in razvoj...,
razvoj..., str. 39).
postavio novu tezu o mogu}nosti neposrednog komunisti~kog preuzimawa

vlasti, o osporavawu potrebe da revolucija mora pro}i kroz dve etape,
buròasko-demokratsku i proletersku, {to je, u skladu sa Kominterni-
nim zakqu~cima, bilo dotada{we partijsko stanovi{te. Tito je postavio
i zahtev za komunisti~kim preuzimawem vlasti posle poraza Nema~ke.
Ciq je bio da se spre~i bilo koja stranka ili organizacija da ga u tome
preduhitri. Stari dràvni aparat }e, o~ito, ili pod zemqu ili }e biti
kompromitovan zbog saradwe sa neprijateqem,” saop{tava M. \ilas. Po we-
mu, to je zna~ilo da „smo (partija – A. B.) napustili pre|a{we planove za de-
mokratsku i narodnu revoluciju, kao i zamisao o saradwi sa saveznicima
u prelaznom razdobqu”. V. Dedijer se se}a da mu je \ilas tada pri~ao kako
je Tito zahtevao da se partija pripremi da odmah preuzme vlast. „Sada
treba izdati sve mere za preuzimawe vlasti, da je buròazija vi{e nika-
da ne dobije u svoje ruke, da se ustanak protiv okupatora razvija tako da to
ne bude nikakva buròaska revolucija, nego da radne mase do|u neposre sredno
dno
na vlast.”1335 Konstatacijom „da je koncept borbe KPJ prevazi{ao okvir ta-
da{wih stavova Kominterne” i da je partija otvarala narodu „revolucio-
narne perspektive oslobodila~ke borbe”, Tito je posle rata posredno pot-
vrdio zabele{ke obojice drugova o wegovoj tada{woj nestrpqivosti.1336
Istorijska prilika za partiju, o kojoj je Tito govorio, nije zna~ila
ni{ta drugo do priliku za sovjetizaciju Jugoslavije i Slovenije bez ika-
kvog okoli{awa. To je bio dugoro~ni strate{ki ciq na{ih komunista, ko-
ji su i javno iskazivali. Kad je Socijalisti~ka radni~ka stranka Jugosla-
vije (komunista), kako su je krstili na Prvom partijskom kongresu u apri-
lu 1919. u Beogradu, na svom Drugom, vukovarskom kongresu (1920) prome-
nila ime u Komunisti~ku stranku Jugoslavije, postavila je sebi za ciq
uspostavqawe jedinstvene sovjetske republike u SHS (u okviru Podunav-
ske federacije koja je bila povezana sa drugim sovjetskim republikama).
Komunisti nisu bili ni{ta mawe odlu~ni, ~ak i kad su se, zbog zabrane
svoje partije, morali skrivati u ilegali. U tajnom glasilu Univerzitet-
skog komiteta KPJ u Qubqani Rde~i signali, koje je izlazilo od 1932. do
1934. godine, uz naslov su jasno izloìli svoj ciq: „Za radni~ko-seqa~ku
sovjetsku republiku Sloveniju.” Posle Sedmog kongresa Kominterne taj
ciq su po~eli takti~ki prikrivati, ali ni Tito, ni drugi komunisti ni-
1335
M. \ilas, Memoir ..., str. 388; V. Dedijer, Tito
Memoir..., Tito...,
..., str. 384.
J. B. Tito, Vojna djela VI, str. 25-26 (slovena~ki prevod Titove izjave da je „kon-
1336
cept borbe KPJ izlazio iz okvira tada{wih stavova Kominterne” je pogre{an (zavodi na
pogre{no zna~ewe) – J. B. Tito, Boj in razvoj...,
razvoj..., str. 41.
su ga nikada zaboravili, ~ak ni posle julskog (1941) ponovnog upozorewa

Kominterne da u organizovawu borbe protiv zavojeva~a privremeno zabo-
rave na revoluciju. U depe{i od 13. septembra 1941. godine Tito je Komin-
ternu izvestio o dogovoru izme|u levog krila srpskih „zemqoradnika”
profesora Dragoquba Jovanovi}a i KPJ. Kao program posle borbe protiv
okupatora, odmah na drugo mesto, postavili su „zajedni~ku borbu za sovjet-
sku vlast i savez sa SSSR-om”, a na tre}e „zajedni~ku borbu protiv engle-
skih agenata i poku{aja da se obnovi staro ure|ewe”. Tito je izri~ito na-
glasio da je KPJ „hegemon” i sve zajedno rekao joj (Kominterni) bez okoli-
{awa. Dogovor je, po wegovom mi{qewu, bio sli~an dogovoru izme|u KPS,
hri{}anskih demokrata i sokola (mislio je na OF).1337
Nema ni~eg ~udnog, dakle, {to su oslobodila~ki rat uistinu zapo~e-
li sovjetizacijom. Kao {to smo videli, 17. septembra 1941. godine Uì~ku
republiku proglasili su sovjetskom. I crnogorski komunisti su sovjeti-
zaciju ostvarili na dràvnom nivou. Posle nesu|ene Kraqevine Crne Go-
re, koju su pod italijanskom za{titom 12. jula 1941. godine proglasili se-
paratisti~ki ~etnici zelena{i, u tzv. Drugom crnogorskom ustanku, u ma-
nastiru Ostrog ju`no od Nik{i}a, 8. februara 1942. godine sastala se ad
hoc skup{tina „crnogorskih i bokeqskih rodoquba”, sastavqena od dele-
gata „seqaka, komunista, inteligencije, Crkve, partizanskih odreda, vi-
{ih oficira” itd.1338 Bio je prisutan i Ivan Milutinovi}. Na woj su usta-
novili i postavili Narodnooslobodila~ki odbor za Crnu Goru i Boku, sa
zadatkom da preko narodnooslobodila~kih odbora uspostavi „pravu narod-
nu vlast”. To su, izme|u ostalog, postigli tako {to su odbore samo imeno-
vali, a ne izabrali, „da se ne prokrijum~ari kakav petokolona{ i tako
omete rad”.1339 Po V. Robertsu, Crnu Goru i Boku su ~ak proglasili sastav-
nim delom Sovjetskog saveza.1340 Rankovi}ev ~lanak Organizacijsko pita-
we KPJ... (u decembarskom broju Proletera za 1942. godinu), u kojem kri-
1337
D. Jovanovi} je jo{ u martu 1940. godine napustio „Savez zemqoradnika” i osnovao
vlastitu, izrazito levi~arsku „Narodnu seqa~ku stranku” (NSS). O zakqu~enom sporazu-
mu predsednik NSS je imao mnogo mawe radikalno tuma~ewe od Tita.
1338
Arhiv CK ZKJ, fond KI, broj 15577/53, po V. \ureti}, Saveznici Saveznici...
... I, str. 145.
1339
Zbornik...
Zbornik... III III/2,
/2, 134-139, 75. Tekst memoranduma sa spiskom ~lanova skup{tine u
Dokumenti
kumenti... ... III, str. 296-302.
1340
W. Roberts, Tito Tito...,
..., str. 55. Sli~no i u Clissold, Whirlwind
Whirlwind,, str. 84 i Kriegstagebuch
Kriegstagebuch...
...
/1, str. 138. Roberts kaè da je iz Hronologije
II/1,
II Hronologije,, str. 123, na koju se poziva, ta odluka ispu-
{tena. Po{to je nema ni u objavqenom tekstu „Razglasa skup{~ine”, moèmo samo àliti da
nije naveo izvor na koji oslawa svoju tvrdwu. Sadrìnski, ~ini se da wena socijalnorevo-
lucionarna priroda nije sporna. Pleterski ~ak kaè da, s obzirom na kasniju „famoznu”
tikuje hercegova~ke partijske rukovodioce zbog „grubih politi~kih gre-

{aka”, kao {to je zahtev „sovjetizujmo celu Hercegovinu”, dokazuje da su
se sovjetizacijom bavili i tamo.1341 Sli~no je moralo biti i u Makedoniji.
Iz pisma CK KPB (Bugarske), naslovqenog na CK KPJ, iz septembra 1941.
godine, moè se videti da su pre jeseni 1941. godine govorili o Makedoni-
ji kao sovjetskoj, a krivac za tu grubu politi~ku gre{ku, sekretar CK Me-
todije [atorov, gre{ku je priznao.1342 Po Titu, gre{ka nije bila u sovje-
tizaciji Makedonije kao takve, nego u usmerewu na wenu sovjetizaciju „u
sada{wojj etapi narodnooslobodila~kog rata i borbe protiv fa{izma”.1343
sada{wo
S obzirom na wegovu skora{wu metamorfozu radi se verovatno o quod li-
cet Iovi non licet bovi
bovi.. I Titovo uputstvo KPH navodi na zakqu~ak da su u
Hrvatskoj postojali sovjetski organi jo{ u leto 1941. godine.1344 Jagwe}u
koù Tito je navukao tek u Fo~i. Pored ratnih prilika, imao je u rukama
jo{ jedan jak adut za svoju nestrpqivost. U suprotnosti sa Marksom i En-
gelsom, koji su mislili da je pobeda proletarijata mogu}a samo u razvije-
nijim zemqama, Lewin je postavio tezu da je mogu}a i u ekonomski zaosta-
loj zemqi, samo ako je „imperijalisti~ki lanac u woj najslabiji”, i na pri-
meru Rusije to dokazao u praksi. Dakako, ovaj izuzetak vaì samo za drà-
ve koje su ekonomski samodovoqne,
samodovoqne, a vojno toliko jake da mogu spre~iti mo-
gu}u spoqnu intervenciju. Tek postojawe komunizma u takvoj zemqi omogu-
}ava uspe{nu revoluciju i u mawim, ekonomski nesamodovoqnim zemqama,
utoliko boqe, ukoliko su veze s wom mawe ometane. Po{to je Tito bio uve-
ren da }e Crvena armija tek tako, uzgred, samleti nema~ke horde, wegova
strategija revolucije bila je sasvim dosledna.
Kominterna name}e takti~ku prvu etapu
Napadom Sila osovine na Jugoslaviju i ne{to kasnije na Sovjetski sa-

vez, prilika da se izvede revolucija pod pla{tom oslobodila~kog rata i
depe{u Kominterne, zna~i „afirmaciju samostalne revolucionarne koncepcije jugoslov-

enske Komunisti~ke partije” ((Nacije Nacije...,
..., str. 399). S druge strane, razumqivo je ako su iz
nekih dokumenata kasnije nestali dokazi o „levim skretawima” u partizanskom pokretu,
posebno brojni do marta 1942. godine.
1341
Vidi i B. Petranovi}, Srbija u drugom...,
drugom..., str. 307.
1342
Dokumenti...
Dokumenti... A/2, 1985, str str.. 38 i 36.
1343
Pismo CK KPJ CK-u Bolgarske delavske partije (komunista) od 6. septembra 1941.
Dokumenti...
(Dokumenti ... A/1, str. 301).
1344
Zbornik...
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 36.
uz pomo} Sovjetskog saveza, Komunisti~koj partiji nije se ponudila neo~e-

kivano, kao dar s neba, ve} ju je na temequ novije marksisti~ke revolucio-
narne doktrine nestrpqivo o~ekivala, pripremala se za wu i u tu svrhu
fakti~ki iskoristila. Nestrpqivo ju je o~ekivala i iz posebnog razloga.
Kao {to je Tito 15. avgusta 1941. godine izvestio Kominternu, partija je ta-
da imala samo 11.879 redovnih ~lanova i 14.873 skojevca (SKOJ – Savez ko-
munisti~ke omladine Jugoslavije). Ni na jednim izborima u Jugoslaviji,
ni samostalno ni u koalicijama, u kojima je prikriveno nastupala, nije do-
bila toliko glasova da bi mogla ra~unati na osvajawe vlasti parlamentar-
nim putem. „Glasove” je mogla dobiti samo lukavim priznawem u oslobodi-
la~kom ratu.
Pri tome je imala ogromnu prednost. Revolucionarni plamen nije mo-
rala potpaqivati samostalno, unutar nacionalnih granica dràve koju je
zauzeo neprijateq, jer je sukob me|u glavnim protagonistima – dràvama
ve} bio odre|en ideolo{ki. Nasuprot Prvom svetskom ratu, Drugi je bio
izrazito ideolo{ki, klasno ideolo{ki. Za~etke je nazna~ila [panija, u
kojoj su se sukobili me|unarodni komunizam i fa{izam, iza kojih su sta-
jale odgovaraju}e dràve – protagonisti. Formalno, me|udràvne odnose
zainteresovao je sukob izme|u wih napadom hitlerovske Nema~ke na Sov-
jetski savez. Prednost je time postala naprosto ogromna. [tavi{e, za drà-
ve koje se grani~e s wim ili su bar u wegovoj blizini, pobeda Sovjetskog sa-
veza obe}avala je pobedu revolucije s najmawim vlastitim naporima, ~ak
i bez wih. Zato je razumqivo {to je odmah po ispuwewu prvog uslova za
uspe{nu revoluciju, zauzimawu doma}e teritorije od strane stranog zavo-zavo-
jeva~a, kad joj se nije ~inilo vrednim da zavojeva~a napadne bar verbalno,
KPJ istakla i drugi uslov: „Sa nama je xinovska i nepobediva sila dve-
stamilionskog sovjetskog naroda, koji na ~elu sa boq{evi~kom partijom i
pod genijalnim vo|stvom velikog Staqina izgra|uje komunizam i ostva-
ruje ideale najnaprednijih umova u qudskoj istoriji.”1345
Kad je Kominterna 22. juna 1941. godine u depe{i CK KPJ zahtevala
da on organizuje oruànu borbu „protiv nema~kih i italijanskih fa{i-
sti~kih
~kih razbojnika... pod parolom uspostavqawa jedinstvenog nacionalnog
fronta”... i da se radi „u sada{woj etapi... o oslobo|ewu ispod fa{isti-
~kog jarma, a ne o socijalisti~koj revoluciji”,1346 bila je to posledica ~i-
~i-
wenice da je „xinovska i nepobediva sila” bila sve pre nego uverena u
1345
Ve} navedeni Razglas CK KPS Slovenskemu narodu, s kraja aprila 1941, Zbor-
nik...
nik VI/1, str. 24.
...VI/1,
1346
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 389; Novi
Novi...
... II, str. 996.
istinitost atributa kojima se razmetala. Hitno joj je bila potrebna po-

mo}. Poznaju}i Marksa i Engelsa, dobro je znala da je oslobo|ewe ispod
zavojeva~evog jarma najja~i podsticaj da porobqeni narodi zgrabe oru`je.
Zato ni Staqin crvenoarmejsku borbu za izbacivawe nacisti~kih zavo-
jeva~a
je va~a nije progla{avao klasnom, nego ju je odmah, prvih dana jula 1941.
(otte~estvennaÔ
godine prekrstio u „otaxbinski rat” (otte~estvenna Ô voŸna
voŸna).
). Za wega je hteo
da pridobije i nekomunisti~ke rodoqube, zakqu~no sa Ruskom pravoslav-
nom crkvom. Nije mu nimalo smetalo {to je jedno od temeqnih na~ela boq-
{evi~ke partije bilo osporavawe svega {to bi samo i podse}alo na otax-
binu. Dodu{e, otaxbina je za wega ionako ozna~avala socijalisti~ku otax-
binu.
Uprkos opasnosti u kojoj se na{lo boq{evi~ko ure|ewe, Kominterna
nije zaboravila na svoj glavni ciq – revoluciju. U pozivu je upozorila KPJ
da se radi samo o promeni taktike revolucionarne borbe, a ne o wenoj zame-
ni narodnooslobodila~kom borbom, o odricawu od revolucionarne borbe.
Tako uputstvo da KPJ organizuje borbu „pod parolom uspostavqawa jedin-
stvenog nacionalnog fronta”, kao i posebno ograni~ewe na „sada{wu„sada{wu eta-
pu”” (naglasak je moj – A. B.), {to zna~i da je revolucija odloèna za slede-
pu
}u etapu, potvr|uju da oslobo|ewe ispod fa{isti~kog jarma podrazumeva
sredstvo za uspe{no izvo|ewe proleterske revolucije. Staqin nije mo-
rao brinuti za takve terminolo{ke finese. ûveni Otaxbinski rat bio je
sam po sebi rat za sovjetsku otaxbinu, za odbranu boq{evi~kog ustrojstva.
Ta posebnost mu je omogu}ila da, suprotno od jugoslovenskih komunista, „sa-
da{wu” etapu nije morao nazivati narodnorevolucionarnom, a suprotno od
oktobarskih revolucionara, ni gra|anskom.1347 S obzirom na boq{evi~ko
ure|ewe Sovjetskog saveza, sada{wa etapa bila je revolucionarna sama
po sebi.
Kako je malo, uprkos toj identi~nosti, Staqin brinuo o oslobodila~-
kom ratu, zapravo, oslobodila~kom delu rata, pokazao je u Poqskoj. U iskqu-
~ivoj èqi da obnovi samostalnu Poqsku, ve}i deo stanovni{tva podigao
se u oslobodila~ku borbu – ~istu oslobodila~ku borbu, bez ikakvih prevrat-
ni~kih namera. „Me|utim, kad je Crvena armija u{la u Poqsku, vodila je
dvostruku borbu, jer za svoje neprijateqe nije smatrala samo Nemce, nego
i poqske pokrete otpora.”1348 To ne dokazuje samo likvidacija Var{avskog
ustanka i ne{to ranije pobedni~kih ustanika u Vilni. Uz pomo} milici-
je Lublinskog komiteta, odredi NKVD su posle ulaska Crvene armije razo-
1347
Zgodovina VKP(b),
VKP(b), str. 163.
1348
Seton-Watson, The East...,
East..., str. 168-169.
ruàli na hiqade ustanika Armije Krajove, stotine wenih vo|a pohapsi-

li i nemali broj pobili. Naslednika generala Bora, generala L. Okulic-
kog, osudili su na deset godina zatvora, gde je u decembru 1946. godine umro.
Mnoge vo|e politi~ki protivni~kih pokreta, pre svega, Poqske narodne
stranke, likvidirali su „nepoznati po~inioci”. Staqin u Poqskoj nije
morao taktizirati.
Mogla bi se braniti teza da upozorewem na oslobodila~ku etapu revo-
lucije Kominterna nije imala neki poseban ciq. Govorila je, eto, jezikom
na koji je navikla u op{tewu sa nacionalnim sekcijama. Dedijer misli da
je telegramom od 22. juna odgovorila na Titovu nestrpqivost na zagreba~-
kom plenumu KPJ krajem aprila, kad je hteo da smesta uvede boq{evi~ki
sistem.1349 Poznavala ju je jo{ pre Pete konferencije. Bilo kako bilo, Tito
Tito
nije prihvatio prekor u tom smislu. Naprotiv, pre bi se moglo re}i da je
telegram doìveo kao upozorewe da ne zaboravi svoje dugoro~ne zadatke,
revoluciju. Izuzetak su bili me|unarodni interesi Sovjetskog saveza. Kao
{to je to ~inio jo{ u Uìcu, kad je zaustavio prodirawe prema Ravnoj go-
ri da ne bi kompromitovao Sovjetski savez u antihitlerovskoj koaliciji,
drào se Kominterninih uputstava. Na sli~an na~in, kao {to Kominterna
Kominterna
u avgustu 1941. godine nije dozvolila da CK KPJ ustanovi Nacionalni ko-
mitet oslobo|ewa Jugoslavije koji bi, kao najvi{i „narodni” organ u drà-
vi, bio sastavqen od „poznatih predstavnika demokratskih struja” zajed-
no sa komunistima – bio bi, naime, u suprotnosti sa skora{wim sovjetskim
priznawem Simovi}eve vlade i uspostavqenim diplomatskim odnosima
|u dràvama – Tito je odustao od svoje namere,1350 iako je pilula bila vi-
me|u
me
{e nego gorka. Kad je CK KPJ morao da o tome obavesti niè partijske orga-
nizacije, preporu~io im je da ukor ne ogla{avaju na sva zvona.1351 Ina~e,
ukor je bio sre}a u nesre}i, jer za sastav odbora CK nije mogao pridobiti
dovoqan broj uglednijih qudi.
Drenovski zakqu~ci dokazuju da je na unutra{wem planu Tito provo-
dio Kominternine preporuke onako kako mu je najvi{e odgovaralo: istra-
1349
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 435.
1350
Kominternina nesaglasnost verovatno nije vaìla za niè teritorijalne jedini-
ce, jer nisu imale ambicija da nadomeste izbegli~ku vladu. Vrhovni plenum OF se, naime,
16. septembra 1941. godine pretvorio u Slovenski narodnoosvobodilni odbor (SNOO) i pro-
glasio se zastupnikom celokupnog naroda, a 27. juna 1942. godine ustanovio je Narodnoosvo-
bodilni svet (NOS) sa pet „poverenstava”, kakve imaju i vlade. I u Uìcu su progla{avawem
Uì~ke sovjetske republike 17. novembra istovremeno ustanovili Glavni narodnooslobodi-
la~ki odbor Srbije i, isto tako, dali mu strukturu vlade.
1351
Zbornik...
Zbornik... V/1,
/1, str. 173. Vi{e o tom komitetu P. Mora~a, Jugoslavija 1941, str. 459 sl.
javao je na {to brèm izvo|ewu revolucije. Moglo bi se re}i da se pona{ao

odbojno prema tim preporukama. Kao {to smo dokazali, na prelasku u 1942.
godinu, oslobodila~ki rat je sasvim pretvorio u rat protiv ~etnika, pred-
stavnika starog dru{tvenog ure|ewa, a ratovawe protiv Italijana ogra-
ni~io samo na slu~ajeve koje nije mogao izbe}i. Kominterna je sve to dobro
znala, znala je i za pritiske na Moskvu, koje su vr{ili londonska izbe-
gli~ka i britanska vlada u vezi sa ujediwewem oslobodila~kih napora.
Tako ne bi smelo da iznena|uje {to je 5. marta 1942. godine Tito u Fo~i
primio novi telegram, u kojem je Kominterna kritikovala jugoslovenske ko-
muniste zbog wihovog otvorenog revolucionarnog istupawa. „Kad ~ovek pre-
gleda va{e izve{taje,” pisala mu je, „dobije utisak da pristalice engle-
ske i jugoslovenske vlade sa izvesnom opravdano{}u sumwaju da partizan-
ski pokret dobija komunisti~ki karakter i da se usmerava na sovjetizaci-
ju Jugoslavije.” „Kako objasniti ~iwenicu da pristalice Engleske uspe{-
no formiraju oruàne jedinice protiv partizanskih odreda? Zar osim ko-
munista i wihovih simpatizera nema drugih jugoslovenskih rodoquba sa
kojima biste se mogli boriti zajedno protiv okupatora?... Hitno vas moli-
mo, ... da proverite, da li ste u~inili sve {to je u va{oj mo}i, kako biste u
Jugoslaviji uspostavili jedinstveni nacionalni front svih neprijateqa
Hitlera i Musolinija...”1352
Kominterna je kritikovala redom sve {to je uradio od napada Ne-
ma~
ma ~ke na Sovjetski savez i narodnooslobodila~kih odbora do proleterskih
brigada, zakqu~no sa wihovim imenima i amblemima, iako mora da je Sta-
qinu bilo vrlo drago {to su prvu takvu brigadu osnovali ba{ 21. decem-
bra 1941. godine, kao poklon za wegov ro|endan. Dodu{e, ~estitala mu je i
na uspesima, to je ipak bio deo wenog diplomatskog protokola, {to Tito ni-
je mogao shvatiti druga~ije nego kao dvosekli ma~. Ponovo ga je opomenula
da je „uni{tewe fa{isti~kih bandita i oslobo|ewe od zavojeva~a glavni
zadatak kome pripada mesto ispred svih drugih”. Iz tih razloga, ne tre-
ba da izaziva probleme u odnosima me|u saveznicima: „Ne potcewujte pro-
bleme va{e borbe s va{eg, nacionalnog stanovi{ta, nego i sa me|unarod-
nog aspekta britansko-ameri~ko-sovjetske koalicije.”1353
Prema dosta uop{tenom uverewu istori~ara, Kominternina depe{a
od 5. marta postigla je svoj ciq. Izgleda da je bila glavni razlog {to je
partija kona~no napustila projekat nasilnog izvo|ewa druge etape revo-
lucije jo{ za vreme rata i vratila se na ~istu oslobodila~ku borbu. Kao
1352
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 452.
1353
M. Pijade, Legend
Legend...,
..., str. 11.
{to }emo videti, to uverewe je pogre{no. Ukoliko se Tito uop{te predao,

predao se samo prividno. Uglavnom je nastavio da ide svojim putem. To do-
kazuju, izme|u ostalog, i partizani bez crvene zvezde, koje je uveo u janu-
aru 1942. godine. S wima bi sasvim ispunio glavne Kominternine zahteve
iz depe{e od 5. marta, pa i preduhitrio svoju centralu za tri meseca. Ali
je, krajem marta, svoju dobrovoqa~ku vojsku (DVJ), protivno duhu Komin-
terninih zahteva, ve} ukinuo. Nije je upotrebio ni za izgovor. Na ponov-
qene Kominternine optu`be, on je stalno iznova obja{wavao da je pogre-
{no informisana. Kominterna je sasvim dobro znala da se izvla~i, ali je,
s jedne strane, bila svesna da mu ionako ne moè ni{ta, a s druge, pak, da,
u stvari, izvodi wenu sopstvenu dugoro~nu politiku.
Tako je izme|u Kominterne i Tita do{lo do neke vrste pat pozicije, u
kojoj ga je ka`wavala upravo tamo gde je èleo da joj naro~ito ugodi. Jo{
sredinom februara 1942. godine predlagala mu je da V[ po{aqe poziv svim
evropskim narodima, posebno Francuzima i êhoslovacima, da se uspro
usproti-
ti-
ve zavojeva~u, sli~no Jugoslovenima. Po{to bi tim pozivom stekao ugled u
vreme kad je Mihailovi} postajao najsvetlija zvezda na savezni~kom nebu,
proglas je odu{evqeno sastavio i poslao u Moskvu na odobrewe. Zbog na-
gla{avawa komunisti~ke prirode otpora i iskqu~ivog proslavqawa Crve-
ne armije i Sovjetskog saveza, Moskva je imala niz primedbi. Tito je na za-
htevane izmene i dopune odmah pristao.1354 Uprkos tome, 22. marta saop{ti-
li su iz Moskve da }e proglas privremeno zadràti, „dok se kona~no ne
ra{~iste pitawa o odnosima izme|u sovjetske i jugoslovenske vlade”. Je-
dino ~ime je Moskva mogla pogoditi samovoqnika, bilo je to {to ga nije
postavqala kao uzor svim podjarmqenim narodima Evrope.
Nedequ dana potom, Moskva je poslala Titu jo{ jednu gorku pilulu.
Tito je jo{ od jeseni 1941. godine prekliwao Moskvu za pomo} u oru`ju i
hrani. U decembru ju je izvestio da pomo} o~ekuju na aerodromu kod Soko-
ca na Romaniji. Posle Nove godine mno{tvo partizana je na sibirskoj zimi,
ka
kakve
kve nije bilo decenijama unazad, danono}no, drvenim lopatama, odgrtalo
sneg koji je neprekidno padao. Pomo} nije stizala. Posle nema~ke ofan
ofanzzive,
u kojoj su partizani izgubili, izme|u ostalog, i Sokolac, Mo{a Pi Pija
jade je
kod @abqaka ispod Durmitora, na snegu i ledu, 38 no}i uzaludno
uzaludno ~e
~ekao
kao da
na pripremqenom aerodromu zapali bakqe za sletawe sovjetskih aviona i
preuzme poslato oru`je i hranu. U tim trenucima, partizani
partizani su, na ivi
ivici
ci
o~aja, odu{evqeno pozdravqali svaki, u mraku jedva vidqiv savoja-mar-
1354
Prvobitni tekst proglasa V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 450-452, popravqeno Zbornik
Zbornik...
...
II/3,
II/3, str. 48-49.
keti avion kao sovjetskog donosioca pomo}i, koji bi ih odmah zatim zasuo
mitraqeskom vatrom. Pilula je imala oblik poruke da mu, uprkos „upiwa-
wu svih svojih snaga”, ne}e uskoro poslati pomo} u oru`ju. Mora da je Tita
posebno obradovala qubaznim savetom da oru`je pridobije od neprijate-
qa, a zatim ga svrsishodno iskoristi,1355 umesto {to ~eka na wenu pomo}.
Sovjetski savez, zajedno sa Kominternom, nije mislio da partizansku
borbu kao iskqu~ivo oslobodila~ku prikazuje samo u Jugoslaviji, ve} je
hteo da svoje vojne i politi~ke namere u najboqem svetlu prikaè i u me-
|unarodnom svetu. Zapadni saveznici su mu postajali sve potrebniji, se-
}awe na sovjetski upad u Poqsku, u dru{tvu sa Hitlerom, bilo je jo{ isu-
vi{e bolno da bi mogao sebi dopustiti bilo kakvu, makar i verbalnu gru-
bost. Staqin je u govoru 6. novembra 1941. godine, povodom 24-godi{wice
Oktobarske revolucije, negirao da Sovjetski savez ima bilo kakve ekspan-
zionisti~ke planove prema nekomunisti~kim dràvama, prvenstveno sused-
nim, tvrde}i da ne namerava da se me{a u wihove unutra{we stvari. Ovo
odricawe je potvr|eno i u anglo-sovjetskom sporazumu 26. maja 1942. godi-
ne. Staqin ga je i kasnije ~esto ponavqao. Bez razmi{qawa pristupio je
(Atlantic Charter) ~etiriju privilegija, koju su jo{ pre
Atlantskoj poveqi (Atlantic
ulaska SAD u rat, 14. avgusta 1941. godine, potpisali Ruzvelt i êr~il.
Ona je odbacivala upotrebu vojne sile, teritorijalno {irewe dràva –
osim ako je sporazumno – i svakom narodu garantovala pravo na samoopre-
deqewe, slobodna mora, me|unarodnu trgovinu i pristup sirovinama, a qu-
dima pravo na ìvot bez straha i oskudice. U {estonovembarskom govoru
posebno se obavezao na ispuwavawe tih ciqeva. Svojim pritu`bama na ra-
~un vlade u izgnanstvu i wenog ministra vojske, kao i zahtevima za me|u-
narodnim publicitetom, Tito ga je stra{no nervirao. Potkopavao je koa-
liciju me|u velikom trojicom.
Takva je bila prva, „nerevolucionarna etapa revolucije” na me|una-
rodnom nivou. Vrhunac je postigla raspu{tawem Kominterne 15. maja 1943.
godine,1356 kojim je Staqin hteo da dokaè celom svetu, saveznicima poseb-
1355
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 452, 457 i 458. îwenicu da Sovjeti ni sami nisu imali do-
voqno oru`ja, pre svega, aviona za transport na takvu razdaqinu, partizani verovatno ni-
su znali ili nisu hteli da znaju.
1356
To je naj~e{}e pomiwani datum. Svoju odluku o ukidawu Kominterne Staqin je sa-
op{tio 8. maja Dimitrovu i Manuilskom, 13. maja prezidijum IK primio je odgovaraju}e
re{ewe i na nekoliko narednih sednica bavio se pitawem izvo|ewa; pre svega, poku{ao
je da pridobije saglasnost nacionalnih partija. Pre nego {to su sve odgovorile, Staqin je
objavio odluku o raspu{tawu 22. juna u Pravdi
Pravdi,, koja je 29. juna objavila i zavr{nu re~ re-
zolucije o raspu{tawu.
no, da se Sovjetski savez zauvek odri~e svetske revolucije. Svetska {tam-

pa pala mu je u zagrqaj. Naro~ito je ameri~ka {tampa bila ube|ena da se
radi o pravoj kontrarevoluciji, koja uni{tava marksisti~ke snove. Boston
Herald je zabeleìo da se ukidawe Kominterne, po posledicama, moè po-
rediti sa pobedama nad hitlerovcima pod Staqingradom i u Tunisu. Za
internu sovjetsku upotrebu, ukidawe su objasnili okolno{}u da je „komu-
nisti~ki
ni sti~ki pokret politi~ki i ideolo{ki sazreo i da je Kominterna, pre-
ma tome, nepotrebna”.1357 U stvarnosti, weno delovawe uop{te nije preki-
nuto. Do{lo je samo do nekih preseqewa i preimenovawa. Dimitrov se iz
nove Mokovaje, sedi{ta Kominterne, obezbe|enog bodqikavom ìcom iza
visokih zidova posutih sr~om od pivskih fla{a, preselio na tre}i sprat
zgrade CK VKP(b), vezu sa stranim komunisti~kim partijama kasnije je
vodilo posebno Odeqewe me|unarodnih informacija CK VKP(b), na ~elu
sa Aleksandrom [~erbakovom i Georgi Dimitrovom, i Dimitrijem Manu-
ilskim kao zamenikom, ustanovqenim nepunih mesec dana posle sahrane
Kominterne. Jo{ od kraja decembra, po odluci politbiroa CK VKP(b) we-
govo vo|stvo je preuzeo nezamenqivi Georgi Dimitrov. Sekretare me|una-
rodnih sekcija preselili su u mawu zgradu, dok su tajne slu`be ostale u
dotada{woj. Prema svetu, ostao je samo jedan jedini, slabo prikriveni trag
Kominterne. To su bili politi~ki „neutralni” sveslovenski kongresi, ko-
je je po~ela da saziva umesto svojih kongresa (wen Sedmi kongres u Moskvi
bio je posledwi), i koji su preuzeli funkciju manipulisawa me|unarod-
nim javnim mwewem. Prva dva sveslovenska kongresa odràna su ve} u avgu-
stu 1941. godine i u aprilu 1942. godine u Moskvi; posle raspu{tawa Ko-
minterne tre}i je odràn u februaru 1945. godine u Sofiji i posledwi
1946. godine u Beogradu.
Dok je trajalo obmawivawe javnosti ukidawem Kominterne sve do 1947.
godine, kad su na ve} pomenutom savetovawu nekih kompartija u [klarskoj
Porebi ispod poqskih Krkono{a poloìli temeqe nove Kominterne pod
imenom Informacionog biroa (Informbiro), pozajmqenog od ilegalne Ko-
minterne, koja je ve} vi{e od ~etiri godine delovala pod pla{tom CK
VKP(b), najdubqa oseka odnosa Tita i Kominterne prevazi|ena je bar dve
godine ranije. Dugoro~ni revolucionarni interesi bili su prejaki da bi
se mogli trajno zapostaviti. Sa sve ve}im vojnim uspesima, Sovjeti su po-
stali samosvesniji, a time i mawe zavisni od zapadnih saveznika, posebno
Britanaca. Vojna pomo} je prema kraju ionako pristizala od Sjediwenih
dràva. Revoluciju u Jugoslaviji po~eli su da podsti~u otvoreno. Kad je
1357
E. C. Delgado, Tajno
Tajno...,
..., str. 167.
Staqin u prole}e 1944. godine, prilikom \ilasove posete, upitao svog go-
sta kako to da su partizani smatrali podesnim da na svojim {ajka~ama no-
se crvenu zvezdu, nije u pitawu bio toliko zakasneli prekor, koliko bla-
gonaklono pomiwawe davno opro{tenih grehova. Tito je svoju crvenu na-
rav prikrivao jo{ samo re~ima i iskqu~ivo od zapadnih saveznika, pa i
to samo u odnosima na najvi{em nivou. S obzirom na to, potpuno se slagao
sa Staqinovim upozorewem „da ne pla{i” Engleze, koje mu je iz iste pose-
te doneo \ilas.
Jedan korak nazad posle dva koraka napred
CK KPJ je odmah po prijemu uputstva Kominterne o takti~kom odla-

gawu revolucionarne etape oslobodila~ke borbe 12. jula 1941. godine po-
slu{no prekinula sa antiimperijalizmom. Kardeq je ~ak unapred, jo{ 22.
juna, PIF prekrstio u OF (Osvobodilna fronta).1358 CK KPJ se, posle go-
tovo dve godine, odjednom dosetio da se Engleska i SAD bore protiv naci-
sti~kog osvaja~a.
Titova poslu{nost bila je samo za spoqnu upotrebu. Sa svojom april-
skom revolucionarnom nestrpqivo{}u, nije mogao biti posebno odu{ev-
qen odlagawem po~etka revolucije. Za doma}u upotrebu, on i Kardeq su
ve} znali kako treba da se radi za svoju stvar. Iz „trockizma” i Komin-
terninog prisilnog vra}awa na prvu etapu, Tito se s wom upustio u tak-
ti~ku igru koju bismo, uz nedu`nu zloupotrebu Lewina, mogli nazvati je-
dan korak nazad, dva koraka napred. Tako je, posmatrano sa aspekta duèg
razdobqa, partijski vrh, uprkos svojoj podre|enosti Kominterni, za doma-
}u upotrebu ostajao kod revolucije. Lako je Staqinu, on boq{evizam ve}
ima i ne mora se otimati za wega. U jugoslovenskom slu~aju, isticawe „ro-
doqubqa” ne bi bilo identi~no sa odbranom boq{evi~kog ustrojstva, jer
ga je tek trebalo izboriti. Da su na{i komunisti bili uvereni da }e
Crvena armija zauzeti Jugoslaviju, sigurno bi bili mawe quti. Ali nisu
bili. Ni Sovjetima nisu verovali. Ko zna {ta bi se sve moglo izle}i iz
wihovog savezni{tva sa zapadnim saveznicima? Ko zna koga bi postavili
na kormilo, kad bi posle ulaska uspostavili crvenoarmejsku vojnu upravu?
Zato su revoluciju i nacionalno oslobo|ewe od samog po~etka intimno po-
vezivali. U svojoj nestrpqivosti, nacionalnu revoluciju shvatali su kao
1358
V. De$
De$elak-Bari
elak-Bari__, „„Osvobodilni...
Osvobodilni...””, str. 157. Formalno je o tome odlu~io CK KPS, F.
<kerl, „„Politi
Politi__ni..., str. 40.
proletersku. Prilagodili su se samo toliko da nisu izri~ito govorili o

revoluciji, nego o dru{tvenom oslobo|ewu, o starom nepravednom ure|e-
wu koje se vi{e nikada ne sme obnoviti i tome sli~no. Uprkos upozorewu
iz Moskve i sopstvenoj teoriji o dve faze, na{i komunisti su, dakle, sa
revolucijom jako ùrili.
Prilike za dva koraka napred stvarale su spoqne okolnosti i smawe-
ni nadzor Kominterne. U druga~ijim okolnostima Tito bi se radije prita-
jio, kao {to je to u~inio na Petoj zemaqskoj konferenciji. Da je u aprilu
1941. godine znao da Sovjeti u ratu, koji je, ina~e, jo{ tada smatrao neiz-
be`nim, ne}e pobediti jo{ iste godine, na aprilskom plenumu CK KPJ sa-
svim sigurno ne bi sawario o neposrednom prelasku u drugu etapu – pro-
letersku revoluciju. Tako se posle dva meseca morao pritajiti ~ak i pred
Kominternom, koja mu je naredila da zaboravi na revoluciju, jer je sada{-
wa borba „ote~estvenaja”, zbog ~ega u wu treba da ukqu~i sve rodoqube, bez
obzira na wihovu politi~ku pripadnost. Sli~no mu se dogodilo nepunih
pola godine kasnije. Da je posle pada Uì~ke republike znao da rat ne}e
zavr{iti najkasnije 1942. godine, kao {to je 7. novembra 1941. godine pro-
gnozirao Staqin, ve} tri godine kasnije, i pored dotu~enosti posle bek-
stva iz Srbije, na savetovawu CK KPJ mesec dana kasnije u Sanxaku ne bi
nikada pristao na Kardeqevo teoretsko utemeqewe da oslobodila~ka bor-
ba prelazi u svoju drugu etapu. Tako je ne{to kasnije, 21. decembra, kao {to
ve} znamo, osnovao Prvu proletersku brigadu i okitio kako wenu crvenu
zastavu, tako i crvene zvezde na {ajka~ama wenih boraca srpom i ~eki}em.
Komunisti~ka stisnuta pesnica desne ruke uz {ajka~u bila je slu`beni
partizanski pozdrav jo{ iz Uìca. Ta~nije, jo{ iz [panije.
U~inio je to uprkos tome {to su u ~etnike prelazili ~itavi odredi
partizana, {to su se me|u wima na{li ~ak i bataqoni, {to su seqaci u
mnogim srpskim i bosanskim partizanskim jedinicama pobili svoje polit-
komesare (o jednom delu tih doga|aja obavestio je Kominternu 29. decembra
1941. godine) i da je crnogorskim komunistima, koji su se jo{ u julu istr~a-
li sa revolucionarnim ustankom i wegovom propa{}u izgubili inicijati-
vu, poslao potpuno suprotno uputstvo. S potpisima Tita i Bevca (Kardeqa),
CK KPJ im je u pismu od 10. novembra 1941. godine, koje smo ve} upoznali u
vezi sa „borbama u Srbiji protiv Draè Mihailovi}a”, saop{tio:1359 „No,
iako je stvar takva (da uni{tavate sve koji ko~e i slabe oslobodila~ku
borbu, iako su to ’anglofili’, tj. mihailovi}evci – A. B.), ni na trenutak
ne smete zaboraviti da se borimo na ~elu naroda protiv okupatora i da ni
1359
Zbornik...
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 229-230.
u kom slu~aju ne smemo dozvoliti da nas izguraju sa tih narodnooslobodi-

la~kih pozicija, jer bi nas to izolovalo od masa.” Nakon {to je Tito shva-
tio da ga je samo nema~ka ofanziva na Uì~ku republiku spre~ila da do
kraja sameqe Mihailovi}a, kad mu je stra{an poraz u napadu na italijan-
sku bazu u Pqevqima pokazao da na narodnooslobodila~kim pozicijama,
zbog velike premo}i neprijateqa, pre svega, u naoruàwu i vojni~kom zna-
wu, definitivno gubi, i kad ga je u tom ube|ewu u~vrstio i ne{to mawi,
ali isto tako stra{an poraz wegovih snaga u napadu na ne{to isto~niju
Sjenicu 22. decembra 1941. godine, odlu~io je da prestane da ide glavom
kroz zid.
Nije poznato u kojoj meri je ova odluka bila uskla|ena sa wegovom od-
lukom da prednost pripada borbi protiv ~etnika i da treba izbegavati
borbe sa zavojeva~ima. Uz pomo} psihologije, istori~arima se nudi sjajna
prilika za utvr|ivawe odgovora na to pitawe. Nama je za sada dovoqno da
su obe odluke bile u me|usobnom skladu, da se radilo o dve strane iste me-
daqe, i da je Titova promena strategije iz narodnooslobodila~ke u narod-
nooslobodila~ku
no oslobodila~ku u potpunosti racionalna. Ina~e bismo ~u|ewu, kako to da
se Tito odlu~io za skok u drugi stepen kad su partizanske snage u Srbiji,
Crnoj Gori i Bosni bile u masovnom raspadu, morali dodati ~u|ewe, kako
to da je to u~inio nakon {to je doìveo poraz za porazom dok je beào pred
Nemcima iz Srbije, iz Sanxaka u severoisto~nu Bosnu, a otuda na podru~ja
izme|u jugoisto~ne Bosne, Sanxaka i Crne Gore. Na taj na~in bismo nepo-
voqna iskustva sa narodnooslobodila~kog fronta, bar objektivno, mogli
upotrebiti kao razlog za skok u drugu etapu. Bio je to izraz linije naj-
maweg otpora.
Zato ne iznena|uje {to se Kominterna u depe{i sa po~etka marta 1942.
godine uzrujala zbog promene partizanskog pokreta u komunisti~ki i zbog
usmeravawa ka sovjetizaciji Jugoslavije. Za Titove probleme posle bek-
stva u Bosnu i wegovo posledi~no pritajewe u smislu wenih uputstava,
Kominterna tada, dakako, nije znala. Jo{ mawe da su wegovo navaqivawe
u drugu etapu kritikovali i neki wegovi ratni drugovi. Mo{a Pijade mu
je 15. marta pisao iz @abqaka, gde je jo{ uvek ~ekao sovjetske avione, da
je, po wegovom mi{qewu, „Dedina (Kominternina – A. B.) kritika da smo
oti{li ne{to daqe nego {to je bilo neophodno, u su{tini ta~na”. To je ra-
zumqivo, jer je jo{ iz vremena pre Titovog preuzimawa partije vaìo za
„desni~ara”. Tito mu je 26. marta odgovorio: „Jako sam se naqutio na tebe
kad si po~eo naklapati o tome da li smo pogre{ili i zabasali predaleko
ulevo. Mora{ znati da sam mnogo pre Dedine depe{e sasvim jasno izneo na{
stav da ne smemo napadati pristalice Engleske kao takve, nego kao sluge za-
vojeva~a i da ne smemo dopustiti petoj koloni da nas zavede daqe od linije
narodnooslobodila~ke borbe u klasnu borbu.”1360 Bez komentara. Sa re~ima

nije vitlao mawe spretno nego ma~em. Prevideo je samo da upravo tim re-
~ima priznaje da su glavne informacije koje su Kominternu naterale na
kritiku, stigle upravo od wega.
@urba jugoslovenskih komunista sa revolucijom ostala je sr` nespo-
razuma izme|u wih i Kominterne sve do wenog kraja 1943. godine, pa i ka-
snije. Nije im bilo po voqi weno ukidawe. Iako su je varali iza le|a, bo-
jali su se da bi weno ukidawe moglo zna~iti dizawe ruku od revolucije.
Na izve{taj od 2. maja o wenom raspu{tawu, na opomenu zbog odugovla~ewa
sa odgovorom, u telegramu od 26. maja 1943. godine qubazno su joj saop{tili
da se s wom „potpuno slaù”. Ipak, nisu se mogli uzdràti, a da joj ne ba-
ce u lice {ta stvarno misle o woj: „Pod zastavom Marksa, Engelsa, Lewina
i Staqina, nastavi}e (KPJ – A. B.) s ispuwavawem svog duga prema svom na-
rodu, bez obzira na sve `rtve, u borbi protiv fa{izma za oslobo|ewe po-
robqenih naroda Jugoslavije – KPJ }e ostati verna na~elima internacio-
nalizma.” Saop{tewe je, o~igledno, bilo toliko zna~ajno da su ga, pored
Tita, iznimno potpisali i svi ~lanovi tada{weg politbiroa CK KPJ (Ran-
kovi}, \ilas, Kardeq, Milutinovi} i Lesko{ek).1361
U republi~kim partijskim vrhovima ùrba sa revolucijom imala je
donekle druga~iju formu nego u jugoslovenskom. Glavni razlog bila je ne-
posredna podre|enost republi~kih i pokrajinskih partijskih organa jugo-
slovenskom vrhu, umesto Kominterni. U Jugoslaviji je KPJ odlu~ivala {ta
je pravilno, a {ta pogre{no, i kada je ne{to pravilno, a kada je pogre{no.
Kada je CK KPJ krajem 1941. godine prebacivao svoju politiku na logiku
druge etape revolucije, Tito i Rankovi} su u pismu PK KPJ za Srbiju od
14. decembra naredili da „komunisti moraju nagla{avati parolu za istin-
sku demokratsku narodnu vlast”
vlast” (naglasak u izvorniku – A. B.), {to se bar
na prvi pogled, ako je ne shvatimo u smislu ostro{ke „prave narodne vla-
sti”, protivi politici druge etape. Nare|ewe je bilo posledica posebnih
okolnosti, u kojima su, zbog wihovog bekstva, Srbiju preplavili nedi}ev-
ci. U privatnijim kontaktima bilo je druga~ije. Kada je stigao Ivo Lola
Ribar kao delegat CK KPJ u Zagreb, 12. januara 1942. godine napisao je se-
kretaru PK KPJ za Srbiju, Blagoju Ne{kovi}u, pismo, u kojem mu, sa ne-
oprostivim zadovoqstvom, saop{tava: „Iz pisama ]a}e (CK KPJ – A. B.)
koja si primio, upoznao si uglavnom op{tu situaciju i zadatke. Stvarno,
posvuda polako ulazimo u onu ’drugu fazu’ borbe”.1362
1360
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 131, 210.
1361
1362
Dokumenti...
Dokumenti... A/3, str. 155.
Pitawe demokratizacije u Sloveniji je bilo ne{to druga~ije nego u

Srbiji. OF je, podstaknuta priznawem Velike Britanije i SAD za par-
tizanske
ti zanske saveznike, kao i time {to su weni rukovodioci prihvatili At-
lantsku povequ, u odsutnosti ideolo{kog ~uvara Kardeqa, zastranili u
suprotan pravac.1363 Krajem novembra 1941. godine wen IO je sve~ano izja-
vio da nije filijala ni Moskve ni Londona, ve} prirodni saradnik svih
saveznika, Rusije (ne Sovjetskog saveza), Velike Britanije i SAD,1364 i da
}e se „sva pitawa koja prevazilaze okvir nacionalnog oslobo|ewa re{ava-
ti u duhu prave demokratije” posle rata. Kod toga se pozivao na „sve~ane
izjave trojice vode}ih dràvnika slobodoqubivog ~ove~anstva, êr~ila,
Ruzvelta i Staqina” (ta~no tim redosledom). Ne samo komunisti, nego i
obi~ni oefari (~lanovi OF-a) gledali su u ~udu, ta, prvi april je odavno
pro{ao! U tzv. Temeqnim to~kama, prihva}enim na êtvrtom plenumu OF,
ne samo da je ispu{ten Sovjetski savez, nego ~ak i Rusija. Tito se tada upla-
{io da „Krawci ne po~nu demokratiju uzimati ozbiqno”. Posebno, kad mu
je Kidri~ saop{tio „da su se u OF po~eli {epuriti mihailovi}evci i
da su po~eli iskori{}avati londonsku propagandu”.1365 Zato je CK KPJ 1.
januara 1942. godine poslao CK KPS prili~no kriti~ko pismo, u kojem ga
grdi zbog pogre{ne „politi~ke linije”, kakva proizlazi iz objavqenih Te-
meqnih ta~aka: „Nije mogu}e da se na{a partija odrekla ~iwenice da je za
oslawawe slovena~kog naroda na SSSR. Naprotiv, mora se jasno naglasiti
da je SSSR jedino re{ewe slovena~kog naroda.” Rezoluciju je CK KPJ osu-
dio kao „prili~no veliki korak unatrag, kao popu{tawe reakcionarnim
lonodonskim elementima i tapkawe za malogra|anskim elementima”.1366
U Crnoj Gori {amar je dobio oblik pingponga. Pismom od 22. decembra
crnogorskom PK-u zalepio ga je Kardeq (koji je pismo napisao) i Tito (ko-
ji ga je potpisao). Kad su ga upoznali sa po~etkom nove etape koju uvode
pobede Crvene armije, uzrujali su se povodom Saop{tewa wihovog G[-a,
koja su saop{tavala o budu}em narodnom ustanku. Implicirano shvatawe
sada{wih borbi kao kratkih i iznenadnih oruànih akcija smatrali su
„zavereni~kim, sekta{kim, nelewinisti~kim”. „Na{a partija je na ~elo
1363
Mora da su se zaneli jo{ na junskom plenumu. U saop{tewu Titu od 2. avgusta 1941.
godine, Kardeq kaè: „îm sam oti{ao, poslali su plan proglasa OF sa isuvi{e nagla{e-
(Zbornik...
nim pohvalama u korist Engleske. Tekst sam popravio” (Zbornik ... II
II/2,
/2, str. 32).
1364
poro evalec 2, broj 30, 15. decembar 1941; Zbornik...
Slovenski poro_evalec Zbornik...VI
VI/1,
/1, str. 160.
1365
U pismu iz druge polovine decembra, koje je zavr{io France Lesko{ek-Luka. U we-
mu kaù da je stiglo pismo V[-a (od 17. novembra, koje je izve{tavalo o Mihailovi}evoj
(Dokumenti...
izdaji) u pravi ~as (Dokumenti ... II, str. 262).
1366
Zbornik...
Zbornik... II
II/2,
/2, str. 157.
narodnih masa stupila u narodnooslobodila~ki ustanak i vodi taj usta-

nak...,”1367 pou~avali su PK, pri ~emu su pod ustankom podrazumevali revo-
luciju. Nije im bilo nimalo neprijatno {to su ne{to vi{e od mesec dana
ranije tim istim qudima solili pamet upravo suprotnom mudro{}u: „Go-
vorite o ’antifa{isti~koj narodnooslobodila~koj revoluciji’, kritikova-
lo je wihovo pismo od 10. novembra. U stvari, radi se o „narodnom ustanku
protiv nema~kih i italijanskih imperijalista”, dakle, „o narodnooslobo-
dila~kom ratu”,1368 govorili su tada, kao i da se partizani sa tih pozicija
ne smeju isterati, kao {to smo videli malo~as. Kod toga je najzanimqivi-
je {to su tim re~ima tada, zapravo, kritikovali M. \ilasa, koji je sredi-
nom avgusta najcrvenijim teorijskim {amponom prao pomenutom Pokrajin-
skom komitetu glavu zbog rezolucije sa wegovog savetovawa 8. avgusta u Pi-
perima. U toj rezoluciji crnogorski PK je „fazu organizacijskih i poli-
ti~kih priprema narodnooslobodila~ke, antifa{isti~ke revolucije” pre-
pustio gerilskom ratovawu1369 i osudio levi~arstvo, na primer, isticawe
crvenih zastava. To prepu{tawe, a ne sama narodnooslobodila~ka antifa-
{isti~ka revolucija koja je, kao izraz, bila wegov izum, bilo je pogre{no.
Po{to se mase protive „vra}awu na staro stawe”, komunisti, izbegavaju}i
prvobitni greh – „izdaju naroda i partije..., treba da politi~ki pripre-
me i organizuju narodnooslobodila~ku antifa{isti~ku revoluciju, to jest,
op{tenarodni oruàni ustanak”, u kojem moraju biti uni{teni glavni
unutra{wi neprijateqi i koji, zna~i, „nije ni{ta drugo do nu`na etapa
proleterske revolucije”, pou~avao je \ilas crnogorski PK.1370 Ni{ta ~u- ~u-
dno {to je Titovu i Kardeqevu drenovsku revolucionarnu metamorfozu
doìveo kao da slu{a samoga sebe. Za Crnu Goru bila je ve} druga.
Metamorfoze su ponekad zahtevale samo dane, ponekad ~ak samo sate.
Na savetovawu PK KPJ za Crnu Goru, Boku i Sanxak 7. decembra, objavili
objavili
su zakqu~ke, po kojima je najpotrebnije da „se shvati i masama pravilno
protuma~i priroda dana{we borbe koja je narodnooslobodila~ka. Najo{-
trije treba suzbiti sve levi~arske strahove koji se kod nas pojavquju u
tom pravcu i omogu}iti svim po{tenim rodoqubima aktivno u~estvovawe
u dana{woj narodnooslobodila~koj borbi – treba im otvoriti vrata na-
{ih narodnooslobodila~kih partizanskih jedinica. Kod toga moramo bi-
ti budni i ne smemo dozvoliti da nas neprijateqi, koji se uvla~e u par-
1367
J. B. Tito, Zbrana
Zbrana...
... VIII, str. 35.
1368
Zbornik...
Zbornik... III
III/1,
/1, str. 229.
1369
Dokumenti...
Dokumenti... I, str. 391-399, vidi i strogo poverqivi „Dodatak...”, str. 400-405.
1370
Dokumenti...
Dokumenti... I, str. 221-222.
tizanske jedinice, miniraju iznutra. U temeqima moramo spre~iti sve po-

ku{aje stvarawa vojnih jedinica paralelnih narodnooslobodila~kim par-
tizanskim odredima, jer su oni jedina sila u narodnooslobodila~koj borbi
u Crnoj Gori i nosioci su te borbe”.1371 Me|utim, crnogorski pekaovci (PK)
nisu mogli znati da ih je jo{ istog dana vrhovni plenum CK u Drenovi, po-
novnim preskokom na revolucionarnu etapu oslobodila~kog rata, preduhi-
trio jo{ jednom i da za nekoliko dana mogu o~ekivati {amar sa suprotne
strane. Ina~e, u pogledu terenskog usmerewa nemilosrdnog ubijawa „peto-
kolona{a”, nije do{lo ni do kakve promene.
Posmatra~a sa strane ovakva nestalnost mogla bi navesti na pomisao
da su komunisti slabi u taktici – danas govore jedno, sutra drugo. Ipak,
treba uzeti u obzir da su bili sabijeni izme|u najmawe dve stege. S jedne
strane, protivno moskovskim uputstvima, nikada nisu zaboravili da, u stva-
ri, rade na revoluciji i da nacionalno oslobo|ewe samo iskori{}avaju za
weno izvo|ewe, a s druge strane, pak, stalna takti~ka napetost bila je oko-
vana u neprekidno promenqive okolnosti, ne samo u promenqivu sre}u na
bojnom poqu, u svakodnevno druga~ijim vojnopoliti~kim odnosima kod ku-
}e, nego ~ak i na me|unarodnoj sceni. Su{tina dobre taktike je upravo rea-
govawe na teku}e prilike. A one se nisu samo neprestano mewale, stvarno
ili samo pretpostavqeno zbog nedovoqnih informacija, nego su, takore-
}i, levo bile druga~ije nego desno, u svakom pojedina~nom trenutku ~ak
namerno protivre~ne. Komunistima ~ak ni trockizam nije uvek bio levi,
ve} ponekad i desni ideolo{ki otklon. Svakako, ne bi bio zahvalan za-
datak dokazivawe da li se takva takti~ka prilagodqivost grani~ila sa
maloumno{}u.
Odluka za licemerje
U Bosni je Tito shvatio da se i sam zaleteo. Bio je potreban korak

unazad. Kao jedini autoritet koji pouzdano zna kada je belo belo a kada je
crno, nije samo ponovo promenio svoju taktiku, nego je, u qutwi na svoje
zaletawe, izribao tamo{we komuniste. Prao im je glave nerazre|enim pe-
roksidom.
Pod uticajem wegovih (Kardeqevih) drenovskih otkri}a, na saveto-
vawu politbiroa CK KPJ sa aktivistima isto~ne Bosne i Hercegovine 7.
i 8. januara 1942. godine u Ivan~i}ima izme|u Sarajeva i Olova, sloìli
1371
Zbornik...
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 61, 63.
su se da je klasna borba wihov glavni zadatak, zastupaju}i i „sekta{ke

stavove”. To su u~inili na osnovu tvr|ewa ~lanova politbiroa da nastupa
etapa u kojoj se zao{trava klasna borba izme|u buròazije i proletari-
jata, da se tako|e zao{travaju i imperijalisti~ke suprotnosti, {to vodi
u ujediwavawe svih reakcionarnih snaga. Velikosrpska buròazija, po
wegovom mi{qewu, poku{ava da uz pomo} Londona istrgne proletarijatu
vo|stvo iz ruku. „Nametnuli su nam klasnu borbu”, rekao je Kardeq na tom
savetovawu, „i mi je prihvatamo.” Takve stavove zastupali su jo{ u Rudu
i Rogatici.1372 Uprkos tome, sli~no onome kako je jo{ u novembru obja{wa-
vao Crnogorcima, sada je odjednom i wima dokazivao da je komunistima
va`no oslobo|ewe, a ne revolucija.
I \ilas je, nekako usput, zaboravio kako je uìvao kad je u sukobu par-
tizana sa ~etnicima u Uìcu otkrivao revoluciju i kako ju je PK KPJ za
Srbiju, uz wegovo suflirawe, nagovestio jo{ u junu 1941. godine. Na sa-
stanku partijskog aktiva 10. marta u Fo~i, nestrpqivo je obja{wavao: „Ne
smemo dozvoliti da nam nametnu gra|anski rat. To osvaja~ i ho}e. @eli
nas sasvim o~erupati. Mi vodimo i moramo vojevati narodnooslobodila~ki
rat.”1373 Dvadeset petog marta poslao je Peku Dap~evi}u i jo{ dvojici dru-
gova pismo, u kojem kaè: „Ta gospoda izdajnici ho}e da nam nametnu kla-
sni rat, u trenutku kad treba da se borimo za nacionalno oslobo|ewe. Ne
smemo nasesti na wihovu taktiku, s jo{ ve}om odlu~no{}u moramo nasta-
viti narodnooslobodila~ku borbu.”1374 „Komunisti~ka partija nije èle-
la gra|anski rat. @eli se boriti protiv fa{isti~kog zavojeva~a i wego-
vih pomaga~a... Buròazija nam name}e taj rat – ali ga mi ne}emo,” kaè
nepotpisani ~lanak iz marta ili aprila 1942. godine.1375
U odnosu prema Titu, \ilas je bio sve licemerniji. Zajedno sa Mi-
trom Baki}em, 27. marta izvestio ga je da su „politi~ki pogre{ni stavovi
s obzirom na sva temeqna pitawa... krivi {to se ~etni~ki pokret u Crnoj
Gori toliko razmahao”. Zbog ~lanaka u glavnom partijskom glasilu Narod-
na borba, crnogorske komuniste su doslovno denuncirali. Te novine su, po
wima, bile „pravo ogledalo trockisti~ko-desni~arskih otklona”, izvesti-
li su ga. Navode neke primere: „Na{i drugovi pre{li su ve} u drugu eta-
pu borbe, u borbu za proletersku revoluciju... Ve} po selima kula~ki ele-
menti pri~aju da }e ubrzo sve ionako biti ’komunizovano’, da }e uskoro i
1372
M. Lekovi}, Oslobodila~ka... II, str. 84-85; B. Petranovi}, Revolucija
Revolucija... ... I, str. 326-327.
1373
V. Dedijer, Dnevnik I, str. 102.
1374
Zbornik...
Zbornik... III
III/4,
/4, str. 223.
1375
Ko su partizani i ~iji su oni predstavnici”, Zbornik
„„Ko Zbornik...
... II
II/3,
/3, str. 199-209.
kod nas biti sovjeti... U listu pi{u skandalozne stvari... ni jednom re~ju
nije pomenuta borba protiv fa{izma, ~lanak je pun galame o revoluciji,
revolucionarnoj armiji, o razlici izme|u imperijalisti~kog i oslobodi-
la~kog rata...” Kao krunski dokaz da se Crnogorci ve} bore za drugu etapu,
navode citat kojim optuùju petokolona{e re~ima: „Danas ho}e mir, da
bi sutra mogli ponovo uzeti vlast u svoje krvave ruke. Ho}e staru vlast,
vlast pqa~ke, pohlepe i krvi, vlast, koju narod ne}e.” Okolnosti su \ila-
sa i Baki}a dovele do toga da su se ~ak suprotstavqali istim stvarima kao
Mihailovi}. Sada vi{e nisu podnosili ni{ta {to bi bacalo lo{e svetlo
~ak i na – petokolona{e. „Na{i drugovi nisu shvatili rodoqubivi polet
{irokih masa pod vo|stvom na{e partije, nego ga pretvaraju u ’ono sutra’,
~ime petoj koloni daju u ruke argumente da danas vodimo bratoubila~ki
rat, kako bi obezbedili ’to sutra’.”1376 Zbog „trockisti~ko-desni~arskih
skretawa” Narodnu borbu napadao je i Mo{a Pijade; pri tome nije zabora-
vio da denuncira Kardeqa. U pismu od 15. marta izvestio je Tita da su se
„u woj oni u crnogorskom PK-u zaleteli, o~igledno pod uticajem Bev~evog
pisma”.1377 Po V. \ureti}u, tada su za desni trockizam osu|ivali na smrt
„potencijalne” neprijateqe. Egzekucije su masovno izvodili na na~in ko-
ji je predstavqao drasti~ni atak na tradicionalni ratni~ki moral, aso-
ciraju}i na ono {to su tih dana ~inili, istina u neuporedivo ve}em obi-
mu, najdesniji protivnici komunista.1378 Time je verovatno mislio na ze-
lena{e.
Preusmerewe su potvrdili 4. aprila na plenumu CK KPJ u Fo~i. Ti-
to je zabeleìo da „okupator nije uspeo... da o{trinu na{e narodnooslobo-
dila~ke borbe preokrene u gra|anski, klasni rat... Ali, mi ne}emo gra|an-
ski rat... Mi ho}emo borbu protiv okupatora.”1379 Jo{ istog dana, poslao je
crnogorskim komunistima „direktivno pismo”, u kojem im zamera „grubo
iskrivqavawe partijske linije”. Optuìo ih je da su „jednostavno ’sko~i-
li’ u etapu borbe za vlast proletarijata”, da su im „sadràj i ciq dana{we
borbe” postali ne nacionalno oslobo|ewe, nego ono {to }e do}i sutra, da
su ubijali qude samo po kriterijumu „bio je ili jeste neprijateq komu-
nista” i sli~no. ^lanstvu KP i SKOJ-a u Crnoj Gori obe}ao je i otvoreno
pismo.1380 U wemu im je ponovio: „Uprkos provokacijama zavojeva~a i wiho-
1376
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 225-227.
1377
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 132.
1378
Saveznici... ... I, str. 118.
1379
J. B. Tito, Vojno ... I, str. 76-77; izvorno u Proleter broj 14-15, mart-april 1942,
Vojno...
repr. izdawe, str. 788-789.
1380
Zbornik...
Zbornik... II
II/3,
/3, str. 354.
vih slugu, ~iji je ciq da potpale klasni gra|anski rat, Komunisti~ka par-
tija Jugoslavije posve}uje danas sve svoje napore svrstavawu svih patri-
otskih snaga u jedinstveni front nacionalnog oslobo|ewa...”1381 Sli~ne su
bile i primedbe na politiku slovena~kih partizana, koje je jo{ nedavno
grdio zbog zaboravqawa da je re{ewe slovena~kog naroda samo u Sovjetskom
savezu. Pod utiskom velikih partizanskih gubitaka u Ro{koj (Rog kod Ko-
~evja) ofanzivi Italijana, u pismu Vladimiru Popovi}u sredinom 1942.
godine, Bevc (Kardeq) je jadikovao: „Jo{ uvek postoji mogu}nost da nam si-
tuacija isklizne iz ruku, ako svim silama ne udarimo po sekta{tvu.”1382
Mislio je na tzv. levo sekta{tvo, „trockizam”. To je tokom leta 1942. godi-
ne ozna~avalo „svesno prevremeno zao{travawe klasnih suprotnosti”, kao
da je pobeda revolucije ve} bila van svake sumwe, {to „danas, svakako, spa-
da me|u najnepovoqnije uslove za doslednu oslobodila~ku borbu”.1383
Sada je kritikovawe levih skretawa, dakako, sa znakom „{ipka” iza
le|a, donosilo opro{taj. Ivo Lola Ribar je u pogledu prilika u Crnoj Go-
ri i Hercegovini 7. jula 1942. godine pisao CK KPH: „Tamo{wi drugovi
nisu pravilno razumeli su{tinu razvoja me|unarodnih odnosa, zao{tra-
vali su borbu na pitawima ’ono sutra’, tj. ’druge etape’... Iz takve wihove
linije prozlazio je, na primer, i nepravilan kriterijum za likvidaciju
petokolona{a i narodnih neprijateqa, kriterijum koji je u mnogo ~emu
bio klasni, a ne nacionalni, naro~ito u Hercegovini, vladala je prava
’strahovlada’ vojnog rukovodstva.” Uprkos partizanskoj strahovladi koju
je priznavao, ~etnici su bili krivci za gra|anski rat: „Ovakve gre{ke su
okupatoru i ~etni~kim vo|ama prili~no olak{ale wihovu politiku iza-
zivawa gra|anskog rata...”, nastavqao je. U pismu Kardequ od istog dana,
konstatovao je da su temeqne gre{ke bile slede}e: „zao{travawe borbe oko
pitawa koja spadaju u ’drugu etapu’; likvidirawe, i to masovno, ne samo
sada{wih neprijateqa, nego i takvih qudi za koje narod nije bio uveren
da jesu neprijateqi, koji ~esto to uop{te i nisu bili, ve} samo ’neutral-
ci’”.1384 Na svoje odu{evqewe stupawem u ’drugu fazu’ borbe, o kojem je pre
ta~no pola godine obave{tavao Blagoja Ne{kovi}a, svakako je zaboravio.
Opro{taji su bili potrebni i Titu, naravno, od Kominterne. Drugde
je sam sebi opra{tao. U junu 1942. godine obavestio ju je „da su u redovima
~etnika trockisti” i da su u nekim mestima Crne Gore osnovali komuni-
1381
Zbornik...
Zbornik... III
III/3,
/3, str. 45.
1382
Zbornik... II
II/5,
/5, str. 303.
1383
partije””, Delo 3, 1942, broj 4 (juli).
„Polo$$aj Osvobodilne fronte i naloga partije
„Polo
1384
Zbornik...
Zbornik... II
II/5,
/5, str. 45 i 50.
sti~ke organizacije u koje su primili qude „koje smo mi, kao trockiste,
iskqu~ili iz partije”.1385 Neverovatno! Ali, ako je u vreme Staqinovih
~istki obesio Gorki}u oko vrata Mihailovi}a, psiholo{ki je sasvim do-
sledno da pet godina kasnije Mihailovi}u obesi trockiste. Po{to se Sta-
qin ni~ega nije bojao vi{e od trockista, zasluìo je opro{taje za unazad
i unapred, ne samo za male i velike grehove, nego i za smrtne. êtnike }e
ubijati bezbri`no.
Jo{ vi{e se za opro{taje potrudio Kardeq. U istom pismu Titu od
29. marta 1942. godine, u kojem se ponosio efikasno{}u „egzekucijskog apa-
rata u Qubqani”, àlio se na odbore seqaka koji uz pomo} Narodne za{ti-
te i partizana seku {ume u korist pogorelaca, plene stoku u korist glad-
nih i prikupqaju name{taj za sirotiwu. U pismu od 18. maja àlio se Ti-
tu da se sekta{i u Sloveniji nisu zaustavili ni pred streqawem savez-
nika, a kamoli fabrikanata i bogata{a. Odjednom se u pismu uzrujava oko
tzv. grupe II (likvidatorski deo VOS-a), koja je na malom podru~ju ubijala
prose~no do 60 qudi mese~no, poveravaju}i mu da se u mawem obimu u Slo-
veniji dogodilo isto {to i u Crnoj Gori. Najgore bi bilo, saop{tava mu,
da qudi u vezi sa novom vladom dobiju utisak strahovlade.1386 Kod toga ve-
likodu{no zaboravqa da je sredinom 1941. godine upravo on preporu~ivao
teror nad stanovni{tvom kao sredstvo koje partizanski komandanti treba
da koriste ako ho}e da obezbede dovoqan priliv boraca. Jo{ istog leta,
14. avgusta 1942. godine, u telegramu Vladimiru Popovi}u, ~ak je prole-
terske brigade, zbog kojih se uzrujala Kominterna, povezivao sa „pojava-
ma sekta{ke prirode”. Borba protiv sekta{tva postala je, smatrao je, „sre-
di{we pitawe na{e partije”.1387 Zasigurno je mislio na levo (sekta{tvo).
Sli~no \ilasu, i on je zaboravio da je drenovskim otkri}em po~etka dru-
ge faze revolucije samo pola godine ranije, upravo on pripremio Titu teo-
retske temeqe za wihovo osnivawe. Jo{ posle rata je tvrdio: „Nismo hte-
li da vodimo gra|anski rat... Vode}e stare snage... su se odlu~ile za gra|an-
ski rat.”
Postavqaju se dva pitawa. Ako je ta~no da je gra|anski rat partiza-
nima nametnut, imamo posla sa jedinstvenim slu~ajem kad revoluciju na-
me}e legalna vlast, odnosno, slojevi koji je drè u rukama, ne svojim te-
rorom nad stanovni{tvom, nego suprotstavqawem komunisti~kom teroru
1385
Saveznici...
... I, str. 141.
1386
Arhiv CK KPJ, Fond CK KPJ, 1942, k. 9, reg, br. 294; po B. Petranovi}, Revolu-
cija...
cija... I, str. 487, nap. 20.
1387
prilozi... IIII,, str. 1023.
– strahovladi. Ideju su verovatno uvezli iz [panije, gde se u julu 1936.

godine nacionalisti~ka generalska hunta uistinu podigla protiv narod-
nofrontovske republikanske vlade. Naàlost, ta vlada je pet meseci rani-
je bila sasvim legalno izabrana, {to sa Titovom nije bio slu~aj. Ko bi hteo
da previdi tu sitnicu, morao bi priznati opravdanost Frankove revolu-
cije, {to KPJ verovatno ne bi htela. Pored toga, uz odu{evqeno razvijawe
crvenih zastava proleterskih brigada i bataqona, sa srpom i ~eki}em na
wima, ve}ini qudi bilo bi te{ko dokazati da su im bile nametnute. Ta-
ko|e ni uz tzv. Fo~anske propise, koje je Mo{a Pijade sastavio za delova-
we narodnooslobodila~kih odbora i kojima su partizani ukidali prethod-
nu politi~ku vlast i uspostavqali novu. Zar su im zaista sve to nametnu-
li stari vlastodr{ci i borci za wih – ~etnici? Drugo pitawe je ovo. Ka-
ko je mogu}e da napadnuti, koji nisu hteli gra|anski rat, partizani, koji-
ma je taj rat bio nametnut, odjednom zadobiju toliku mo} da mogu odlu~i-
vati o tome ho}e li ga nstavqati ili ne}e, i to u vreme wegovog bujawa?
Za{to nisu prihvatili sli~ne odluke jo{ onda kad su im gra|anski rat
snage starog ure|ewa nametnule, kako kaù? îni se da je nelogi~nost tvrd-
wi o nametawu gra|anskog rata isuvi{e o~igledna da bismo morali odgo-
varati na postavqena pitawa. Ostaje samo jedan izlaz. Zar bi se iko u to
vreme obazirao na logiku? Ionako je pripadala u istorijsku staretinar-
nicu burùjskog na~ina mi{qewa. Odavno ju je pregazila dijalektika. A
ona poznaje bar dve istine. Ta~nije, toliko i takve koliko ih treba za po-
bedu revolucije.
Upravo to je Titu pomoglo da jednom zauvek promeni svoj odnos prema
Kominterni i spoqnom svetu. Bilo mu je dosta fokstrota, tokom koga mu
je Kominterna neprekidno gledala u noge. Preseo mu je, preko svake mere.
„Tokom rata”, predvi|a izlaz \ilas, „ko~io nas je taj redosled stvari. Bi-
li smo u sme{noj situaciji, dok smo se borili za revoluciju, neprestano
smo o~ekivali ’drugu fazu’, tj. revoluciju”.1388 Vrhovni komandant se iz te
situacije spasio vojni~kom dijalektikom. Gordijev ~vor je jednostavno pre-
sekao. Kad se Kominterna u depe{i od 5. marta 1942. godine doslovno obru-
{ila na narodne odbore, 9. marta joj je odbrusio: „Mi ne uspostavqamo ni-
kakve sovjete, nego osnivamo narodnooslobodila~ke odbore.” I basta! âk je
i {armirani Meklin u svom prvom izve{taju êr~ilu od 6. novembra 1943.
godine shvatio da „partizanski odbori zna~e ruske sovjete”.
Teoreti~ar Kardeq se izvukao iz stega protivre~nosti izme|u fak-
ti~ke druge i priznavane prve etape, dijalekti~ki mnogo prefiwenije. U
1388
M. \ilas, Memoir
Memoir...,
..., str. 226.
julu 1942. godine, u ~lanku Odlo~en boj sekta{tvu! konstatovao je da „sek-

ta{tvo ne {teti samo partiji, nego, u prvom redu, interesima celokupne
oslobodila~ke borbe slovena~kog naroda, u kojoj je na{a partija preuzela
odgovornost vode}e avangarde”.1389 Po{to znamo da „ishodi{te nacional-
nog programa mora biti teza o sovjetskoj revoluciji u Jugoslaviji, teza da
se bez ru{ewa buròazije i pobede revolucije nacionalno pitawe ne mo-
è re{iti...”, a to je zadatak druge etape narodnooslobodila~ke borbe, Kar-
deq je sekta{tvo ukinuo ve} u naslovu svog ~lanka. U stvari, teoretski
jeno, potvrdio je da je sekta{tvo su{tina narodno
uvijeno,
uvi narodnooslobodila~ke
oslobodila~ke bor-
be, samo {to to iz takti~kih razloga ne treba objavqivati na sva zvona. Sa-
svim dosledno tome, u pismu od 1. oktobra 1942. godine, upu}enom komandan-
tu G[-a Slovenije, Ivanu Ma~eku – Matiji, naredio je: „Belu gardu uni-
{tavajte nemilosrdno. Ne oklevajte i ne popu{tajte!” Da neteoreti~ni
Ma~ek ne bi prevideo da se radi o drugoj etapi, Kardeq je bio nedvosmi-
slen: „Sve{tenike u ~etama sve postreqajte. Isto tako oficire, intelek-
tualce itd., kao i kulake i kula~ke sinove. Siroma{nim sredwim seqa-
cima i radnicima tuma~ite {ta rade...” Za kriterijum ubijawa nije po-
stavio zlo~in i izdajstvo po~iwene protiv naroda ili samo protiv par-
tizana, nego iskqu~ivo klasnu pripadnost. Kao {to znamo, Matija u revo-
luciji uistinu nije upotrebqavao rukavice, kako se sam izrazio. Bio je
toliko po{ten da nije glumio da Slovence ubija zarad wihovog oslobo|e-
wa. Ono {to je do{lo od Kardeqa, vaìlo je, dakako, za celu dràvu. Kao
{to znamo od popa Vlade Ze~evi}a, Bevc se ovim uputstvom samo postarao
da Slovenija u narodno
narodnooslobodila{tvu
oslobodila{tvu ne zaostane za drugim delovima
dràve.
Time je utemeqena nova Titova taktika prema Kominterni i strate-
public relations” uop{te. Wen bog je bio Janus. Radi}emo tako kako
gija „„public
znamo da je dobro, a javno }emo govoriti ono {to od nas èle ~uti. U najno-
vijem obrtu u teoriji, praksa ga vi{e ne}e slediti. Od sada postaju dva sa-
svim odvojena procesa. Kada je zbog zakqu~aka Drugog zasedawa AVNOJ-a
„hazjajin” Staqin psovao da su zakqu~ci no` u le|a i zabranio wihovo
objavqivawe – sada (bio je kraj 1943. godine), vi{e zbog posledica po me|u-
savezni~ke odnose, nego zbog neslagawa s wim – Tito je na sednici NKOJ-a
3. decembra naglasio: „Moramo se pona{ati tako da ne dobijamo {amare.
Ne moramo sve odjednom. Ne treba ùriti. Zato (NKOJ – A. B.) nije vlada,
nego komitet. Za narod je to vlada, a za wih komitet koji vodi rat (nagla-
sio A. B.).
1389
E. Kardelj, „„Odlo
Odlo_en...
en...””, str. 168.
\ureti}, koji se oslawa na arhive CK KPJ, veoma utemeqeno tuma~i

kako su Britanci sa zadovoqstvom upali u zamku avnojskog parlamentari-
zma koji je sve odluke o unutra{wem ure|ewu dràve, zakqu~no sa pita-
wem kraqa, preneo na vreme posle rata. Bili su zadovoqni bilo kakvim
poslanicima bilo kakvih politi~kih partija i stranaka s kojima se Tito
pravio vaàn, iako su izme|u wih i wihove baze, odnosno, odgovaraju}ih
politi~kih rukovodstava, nedostajali najosnovniji elementi demokrati~-
nosti. Najizrazitiji primer bila je saradwa sa HSS u Hrvatskoj, koja se
zasnivala na disidentima. Uprkos tome, Britanci su primali na znawe Ti-
tove izgovore da zbog druga~ijih zakqu~aka AVNOJ-a ne moè urediti ovo
ili ono, na primer, pristati na saradwu sa kraqem.1390 To je ~ak Meklin
iskoristio, kad je zakqu~cima AVNOJ-a opravdavao svoju nesposobnost da
pomogne kraqu. Zato je i najnovije nagla{avawe nacionalnog elementa oslo-
bodila~ke borbe – sa „{ipkom” iza le|a – donosilo opro{taje. Ne samo
povodom proleterskih brigada koje, uprkos kritici Kominterne i uprkos
„iskqu~ivom rodoqubqu partizana”, Tito nikada nije ukinuo. I borba
protiv ~etnika i klasnih neprijateqa uop{te, zbog ~ega su i osnovane i
koju su u Drenovi i Rudu postavili kao prvu ta~ku revolucionarne stra-
tegije, ostala je zapisana i na prvom mestu nove oslobodila~ke strategije.
Postalo je jasno da je prava borba protiv ~etnika temeqna konstanta par-
tizanske borbe, kako god da je zovemo. Ma kakva bila kasnija teorija, ona
ovu prakti~nu konstantu ni u kom slu~aju ne}e pogoditi. Sve teorije bi}e
samo varijacije na istu temu. Narodno
Narodnooslobodila~ka
oslobodila~ka borba pokriva je u
celini.
Procep u kojem je Kominterna poku{avala da drì jugoslovenske ko-
muniste sve vreme rata i na~in na koji su se izvukli iz wega, Tito je po-
sle rata veoma lepo objasnio. U referatu, na sve~anoj sednici CK KPJ 19.
aprila 1979. godine, izjavio je: „Isto tako je poznato i ono kasnije tvrdo-
glavo istrajavawe Kominterne da za vreme rata ne na~iwemo pitawa dru-
{tvenog ure|ewa. Jer, po woj, to je trebalo da bude sadràj druge etape
borbe do koje }e do}i tek posle sloma Sila osovine. Komunisti~ka partija
Jugoslavije se tome u praksi protivila. Bilo je nemogu}e povesti mase u
narodnooslobodila~ku borbu, a da im se jasno ne predo~e revolucionarne
perspektive...” Zato „nismo prihvatili tezu o ’dve etape revolucije’ i hra-
bro smo kr~ili put pobedonosnoj socijalisti~koj revoluciji u narodno-
1390
V. \ureti}, Saveznici... II, str. 69 sl., 90. Da se radilo o dvoseklom ma~u, ustano-
vili su tek kasnije. Posebno se Idn, povodom Titovog zahteva za priznawem, izgovarao da
bi to prejudiciralo posleratno odlu~ivawe naroda.
oslobodila~koj borbi.” Tvrdi tako|e da „Komunisti~ka partija Jugoslavi-

je pri tom nije isticala parole socijalisti~ke revolucije. Odlu~ila se
za {iroki narodnooslobodila~ki front...”1391 Ko nije poznavao definici-
ju narodno
narodnooslobodila~kog
oslobodila~kog fronta, mogao je da ne primeti da se radi o go-
lim re~ima.
Tito je, dakle, u Fo~i kona~no navukao jagwe}u koù. Da je uistinu
bila jagwe}a, na pitawe novinara na TV Beograd 12. maja 1972. godine po-
malo skromno je izjavio: „To je bio, zna~i, gra|anski rat. Me|utim, tokom
rata o tome nismo govorili, jer nam ne bi koristilo.”1392 Isto tako govori
\ilas ne{to kasnije: „Da smo koristili izraz ’revolucija’, reakcionari
i profa{isti prikazivali bi oruànu borbu protiv zavojeva~a kao bor-
bu komunista za wihovu i sovjetsku vlast. Iz takti~kih razloga bilo je,
dakle, primerenije – utoliko vi{e, jer su tog mi{qewa bili i Kominter-
na i sovjetsko rukovodstvo – ne nastupati sa revolucionarnim parolama.”1393
Da se stvarno radilo o jagwe}oj koì ispod koje vuk ne mewa svoju }ud, pot-
vr|uje Kardeq: „S druge strane”, kaè, „mi smo bili revolucionari, a ne
malogra|anski politikanti. Nismo mogli pozivati qude u borbu da bi se
posle poraza okupatora obnovila stara Jugoslavija.”1394 Da se „staro vi{e
ne sme ponoviti”, da je to „nerevolucionarna” oznaka za revoluciju, bilo
je poznato bar od aprila 1941. godine. Samo mesec dana kasnije Tito je mo-
rao da beì i iz Fo~e.
OF kao pokri}e za skok u drugu etapu
Kad je partija 27. aprila 1941. godine osnovala OF, u skladu sa svojom
tada{wom usmereno{}u, nazvala ga je „Protivimperijalisti~na fronta
slovenskega naroda (PIF) /Antiimperijalisti~ki front slovena~kog na-
roda/. KPS bi se, dodu{e, mogla izgovarati da je pod imperijalistima pod-
razumevala okupatore – {to je, sa svom oprezno{}u, i ~inila. Anahroni-
zam bi bio isuvi{e o~igledan da nije bilo tako. Na wenom uobi~ajenom spi-
sku glavnih imperijalisti~kih snaga bili su na najneuglednijem mogu}em
mestu. Po T. Fajfaru, naziv je bio „uslovqen tada{wim odnosom jugoslo-
venskih komunista prema Sovjetskom savezu, jer je jo{ uvek bio na snazi
1391
J. B. Tito, Vojna
Vojna...VI,
...VI, str. 265, 274, 269.
1392
J. B. Tito, Vojna
Vojna...V,
...V, str. 37.
1393
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 95.
1394
E. Kardelj, Revolucija
Revolucija...,
..., str. 557; za prethodne navode vidi str. 556.
Pakt o nenapadawu sa Nema~kom. Sovjetska partija i Kominterna tada iz

oportunisti~kih razloga... nisu posebno nagla{avale svoj antifa{isti-
~ki stav.”1395
U stvarnosti, u pitawu je bilo mnogo vi{e od oportunizma. Umesto
proglasa o osnivawu OF, koji u okupacionim okolnostima zaista ne bi bio
prikladan, Slovenski poro~evalec je odmah 1. maja, u svom prvom broju po-
sle 1938. godine, u ~lanku ispod Kidri~evog pera „Na{a nesre}a i na{a
vera”, nabrojio krivce za stranu okupaciju. „Kriv je imperijalizam”, na-
glasio je i najmawe pet puta ponovio kao „O~ena{„: kao „nosilac i izvor
imperijalisti~kih ratova”, kao „ubica nedu`nih dece i èna”, kao „ru{i-
lac kulture”, kao „tla~iteq i eksploatator naroda” i, kao vrhunac marksi-
sti~ke identifikacije toga protiv ~ega }emo se boriti do posledweg, kao
„posledwi i zato najbrutalniji razvojni stepen kapitalizma i eksploata-
cije ~oveka po ~oveku”. Ni Hitler ni Musolini, ni nacionalsocijalizam,
ni fa{izam, ni nacizam, niti nacifa{izam! Ta imena i -izme uop{te ne
poznaje. Na najkonkretnijem nivou koji je mogao da savlada, krivci za ne-
sre}u koja nas je zadesila, nabrojani su „nema~ki i italijanski imperija-
listi~ki grabe`qivci”, „engleski i ameri~ki imperijalisti”, kao i „na-
{a doma}a kapitalisti~ka gospoda”. Ime Protivimperijalisti~ka fron-
ta, zna~i, nije bio izraz antizavojeva~ke opreznosti, nego ga je KPS iza-
brala promi{qeno, da naglasi frontovsku klasnu antiburùjsku i anti-
imperijalisti~ku usmerenost. Slepa zanesenost Sovjetskim savezom i{la
je sa PIF ruku pod ruku. Korelat toga je implicitno razlikovawe nema~-
ko-italijanskih i anglo-ameri~kih imperijalista, tj. izuzimawe prvih,
kao saveznika Sovjetskog saveza, nazivawem „grabe`qivci”, iz imperija-
listi~ke druìne, tako da se sva povika na imperijalizam ograni~ava na
anglo-ameri~ki. Ma kako ovo ~itaocu mirisalo na podmetawe i ma koliko
se protivilo antifa{izmu ve}ine qudi, nemogu}e je iskqu~iti mogu}-
nost da se Kidri~ svojim
svojim praskawem protiv imperijalizma diplomatski
spretno udvarao zavojeva~u. To bi se sasvim poklapalo sa Titovim pripre-
mawem na dugotrajan suìvot sa zavojeva~em.
U svom programu, koji je objavio Slovenski poro~evalec 22. juna 1941.
godine pod naslovom „Gesla na{ega osvobodilnega boja”, PIF nagla{ava da
se svako kome je pri srcu oslobo|ewe slovena~kog naroda mora „boriti ka-
ko protiv nema~ko-italijanskog imperijalizma, tako i protiv propagan-
de englesko-ameri~kih imperijalista koji se trude da o~uvaju kapitali-
zam i imperijalizam”, i „moraju pomagati da se iz antiimperijalisti~kih
1395
T. Fajfar, Odlo
Odlo_itev
itev,, str. 23, 25.
redova odstrani svaki strani agent koji bi hteo da u pravednu oslobodila-

~ku borbu podmetne kukavi~je jaje i u engleska imperijalisti~ka kola up-
regne narodne mase”. Ovaj program ne osporava nema~ko-imperijalisti~ku
opasnost, ali glavnu opasnost jo{ uvek vidi u anglo-ameri~kom imperija-
lizmu. U pore|ewu sa vremenom posle septembra 1939. godine, KPS je po-
sle nema~ke okupacije Jugoslavije napredovala samo toliko da je na mesto
ve} pobe|ene Francuske uzdigla imperijalisti~ke SAD. Ne smemo izgu-
biti iz vida da je upozorewe na kukavi~je jaje slovena~ka varijanta pozi-
va na potkazivawe svih zagovornika antiokupatorske borbe, koji nisu do-
voqno ~vrsto stajali na liniji tradicionalnog antiimperijalizma. S ob-
zirom na zapadnosrpske oficire, o wemu je izve{tavao \ilas.
Ime Osvobodilna fronta slovenskega naroda Slovenski poro~evalec
objavquje tek u tekstu u svom osmom broju, od 11. jula 1941. godine, koji je
napisao Kidri~. Kao {to znamo, Kominterna je, ina~e, odmah 22. juna sa-
op{tila da „se u sada{woj etapi radi... o oslobo|ewu iz fa{isti~kog jar-
ma, a ne o socijalisti~koj revoluciji”, ali zagreba~ki Kominternin pove-
renik Kopini~ depe{u nekoliko dana nije predao CK KPH (a time i Ti-
tu). Dok je Moskva jo{ na dan nema~kog napada na Sovjetski savez znala da
je antiimperijalizmu i klasnoj usmerenosti za sada do{ao kraj, jugoslo-
venski i slovena~ki komunisti i daqe su se jogunili. Ako je Kopini~ bio
kriv za zaka{wewe u promeni imena fronta, oni su se uporno dràli we-
gove prvobitne su{tine. Kidri~ se usudio da izvorno ime fronta pomene
Moskvi tek u izve{taju 1944. godine,1396 kad oslobodila~ko izmotavawe vi-
{e nije bilo potrebno ni Staqinu.
Tako je politi~ka usmerenost fronta ostala sasvim nezavisna od we-
govog imena. Strate{ki (dugoro~no) front je, bez obzira na ime, uvek bio
usmeren na onu „kariku svetske imperijalisti~ke zavere” koju je predstav-
qala „celokupna vladaju}a kapitalisti~ka klika Jugoslavije”. Ta klika
mu je stajala na suprotnom kraju wegovog dela boji{ta i trebalo ju je lik-
vidirati zajedno sa svim wenim dràvnim aparatom, pre svega, represiv-
nim, pa vojskom, ako osnovano ra~una na boq{evizaciju cele dràve. Osta-
lo je bila taktika. Po{to je posle Sedmog kongresa Kominterne izraz „na-
rodnooslobodila~ki” (skra}eno „oslobodila~ki”) terminus tehnicus za prvu
etapu revolucije, jasno je da je preimenovawem postignuto obmawiva~ko
terminolo{ko jedinstvo. Terminolo{ko prenagqivawe sa drugom etapom
(PIF) moè se objasniti dokazanom revolucionarnom nestrpqivo{}u vo-
de}ih jugoslovenskih komunista.
1396
Pismeno saop{tewe dr Du{ana Bibera piscu od 17. oktobra 1996.
Ako za period posle zauzimawa Jugoslavije od strane zavojeva~a, bez

dokazivawa, prihvatimo tezu da ve}ina stanovni{tva ni{ta nije znala o
PIF i ako tu pretpostavku pro{irimo na ve}inu budu}ih ~lanova OF (do
regrutovawa je do{lo uglavnom posle 22. juna) i ~ak na pojedine vode}e ~la-
nove PIF,1397 ako, dakle, dopustimo da je partija ~ak i wih zavela „proda-
jom” antiimperijalizma za oslobodila{tvo, za potowi period moè se do-
kazati suprotno. Do shvatawa pravih ciqeva oslobodila~ke borbe do{lo
je za pojedine navedene delove populacije brzinom i dosledno{}u koje su
pribli`no obrnuto proporcionalne sa redosledom u kojem su navedene.
Ograni~i}emo se na hri{}anske socijaliste.
Nakon {to je Kocbek 14. novembra 1941. godine objasnio izabranim de-
legatima CK i hri{}anskih socijalista da klasna revolucija kod nas po-
~iwe u obliku narodne revolucije, ve} slede}eg aprila je zapisao da je „za
nas... va`no da utvrdimo da izraz narodna revolucija upotrebqavamo za-
pravo kao takti~ko ime za dru{tvenu revoluciju”. Bio je, zna~i, i te kako
svestan toga da se radi o taktici. U nastavku zamagquje u ~emu je ta takti-
ka: „To zna~i da zbog koristi {to ve}eg uspeha nad okupatorom ne smemo
prerano produbiti dru{tveni antagonizam...” Sve, prema tome, zbog {to ve-
}eg uspeha nad okupatorom! Odmah posle toga se izdaje: „Ta~nije re~eno,
stalo nam je da pobedom nad okupatorom pridobijemo politi~ku vlast za
Osvobodilnu frontu i tek potom zapo~nemo proces diferencijacije.” Naj-
ve}i mogu}i uspeh, dakle, radi najpouzdanijeg prigrabqivawa politi~ke
vlasti koja }e provesti diferencijaciju. Ovo je kruna svega. Upravo ona-
ko kao po marksisti~koj teoriji proleterske revolucije u savremenim pri-
likama. Da li je Kocbek uistinu mislio da }e diferencijaciju zapo~eti
tek „potom” ili je sa ciqem ekskulpacije samo dokazivao da to {to se de-
{ava oko wega jo{ nije diferencijacija i nije nimalo zna~ajno. Van sva-
ke sumwe je da je „diferencijaciji”, tj. revoluciji, sve vreme drào sve-
}u, kako ovoj tokom rata, tako i onoj „potom”. „I zato se pridruùjemo ko-
munistima u wihovoj te`wi za revolucionarnim preobraàjem vlasti”,
potvr|uje na{ zakqu~ak.1398 Ako nije shvatio da u procesu kona~ne dife-
rencijacije ne}e biti subjekt, nego objekt, to je posledica nepoznavawa
teorije narodnog fronta kao partijskog.
Taktika o kojoj govori Kocbek zna~i, prema tome, prikrivawe pravih
ciqeva komunista i wihovih saradnika pod pla{tom oslobodila~kog ra-
1397
Na primer, u pismu od 20. oktobra 1996. Zoran Poli~, jedan od vode}ih sokola, ko-
ji su bili saosniva~i fronta, tvrdi „„dada mi uistinu nismo znali {ta je Protiimperiali-
sti~na fronta”
fronta”.
1398
viharjem, str. 143, 173, 142.
ta, ba{ onako kako im je savetovala Kominterna. Osnovni ciq je uvek bio
boq{evi~ka revolucija i uni{tewe zapadnih demokratija, ~ak i u peri-
odu pre napada Nema~ke na Sovjetski savez, kad ni weni glavni nosioci
nisu mogli znati kako }e se sve okrenuti. Na pripadnosti tom ciqu komu-
nisti su zapo~eli klasnu diferencijaciju odmah, ~im je buknuo rat, a ne
„potom”, i to su nebrojeno puta izjavili. Odvijala se na liniji: ko nije sa
„nama”, a to je zna~ilo – ko nije spreman da nam se podredi, taj je „narod-
ni” izdajnik; ne izdajnik partije ili kontrarevolucionar, nego izdajnik
naroda.. To potvr|uje i Metod Miku` u, gotovo slu`benoj, Zgodovini Slo-
naroda
vencev:: „Ne moèmo negirati da je NOB imao istovremeno i revolucionar-
vencev
ni karakter, ~iji sadràj je bio narodnooslobodila~ki, da se, naime, sta-
ro vi{e nikada ne sme vratiti. Tako su izvan NOB i na{e OF ostali samo samo
1399
oni koji to nisu hteli. Dobro svom narodu ne èli samo izdajnik.” Up Upra-
ra-
vo neverovatno, kakvu je nekriti~ku logi~ku zbrku, koja nije ni{ta drugo
do te{ka samooptu`ba, bio sposoban da proizvede taj katoli~ki sve{tenik
jo{ 1979. godine!
Kocbek je, ina~e, izbegavao izraz izdajnik, ali je jo{ u septembru 1941.
godine bez i truna stida zapisao kakve posledice o~ekuju one koji ostaju
„izvan”: „Sudbina nam je dala u ruke pravo raspolagawa ìvotom i smr}u
stranih i doma}ih narodnih protivnika.” Neuporedivo gore nego da je na-
pisao „izdajnik”. Rekao je da su politi~ki protivnici, kao takvi, narod-
ni izdajnici. Za „postizawe velikih ciqeva” ta sredstva su „neophodno
potrebna”.1400 Tako ba{ i nije zaostajao za Kidri~em koji je, ocewuju}i sa-
moga sebe, otkrio da se za takve velike ciqeve bore samo qudi sa najple-
menitijim instinktima. Nagla{avao je, naime, da „komunista, koji bez i
najmawe milosti nare|uje streqawe, kao ~ovek, nikada nije surov. Odlika
je da sa najnemilosrdnijim odnosom prema neprijatequ spojimo najpleme-
nitije instinkte ~oveka.”1401 Oni opravdavaju svako sredstvo. Kidri~evoj
plemenitosti na partijskoj konferenciji u julu 1942. godine na Rogu, koju
je dokazivao „istrebqivawem” bele garde sve uzdu` i popreko, kako u uvod-
noj tako i u zavr{noj re~i, hri{}anski socijalisti su hteli bar da se pri-
bliè. U Cirkularnom pismu broj 6 kojim su, pred neizbe`nom dolomi-
tizacijom
ti zacijom OF, hteli da sa~uvaju bar svoju aktivisti~ku povezanost, ako
su se ve} odrekli politi~ke samobitnosti, postavili su za svoj program
1399
Zgodovina Slovencev, str. 751.
1400
viharjem, str. 115.
1401
B. Kidri_
Kidri_, „„Zaklju
Zaklju__na beseda...”
beseda...” na partijskoj konferenciji na Rogu od 5. do 8. jula
1942, Dokumenti ljudske
ljudske...
... I, str. 261 (na to mesto me je upozorio g. Lovro Mrak iz Qubqane).
u~vr{}ewe OF kao nosioca nove vlasti i partizanske vojske sa ovim ci-

qem (drugi ciq ne navode): „Bela garda mora nestati sa lica zemqe.” U
oba slu~aja radilo se o ubijawu politi~kih protivnika. Na zavojeva~e su
i oni zaboravili.
Ako je i do{lo do izjava koje bi osporavale revolucionarnu su{tinu
oslobodila~kog rata, bile su, dakle, u skladu sa uputstvom Kominterne od
22. juna 1941. godine, iskqu~iva posledica taktike
taktike.. Kidri~ je bio sa-
svim svestan toga da na „etapi narodnooslobodila~ke borbe, koja se pove-
zuje sa etapom demokratske revolucije... po{to to jo{ nije etapa diktatu-
re proletarijata..., ne smemo rizikovati da sa uslovima revolucije idemo
tako daleko da se izolujemo od celokupnog antifa{isti~kog pokreta u sve-
tu”. Nije mu ni najmawe bilo neprijatno {to je u prisutnosti Kocbeka iz-
javio da su im hri{}anski socijalisti potrebni samo zato da uz wihovu
prisutnost „moèmo suzbijati klevete da je OF samo komunisti~ka stvar”,
a sokolima partijcima je naredio „da rade me|u sokolima i ~uvaju izgled
sokola”.1402 Cela Osvobodilna fronta koju su upravo tada premazali Pro-
tiimperijalisti~nom frontom, bila je posledica taktike: ruì~asta fa-
sada, koja iza sebe krije krvavu crvenu komunisti~ku su{tinu. Takva tak-
tika je bila neophodna za razoruàwe zajedqivih skeptika koji su upozo-
ravali da komunistima nije stalo ni do ~ega drugog, osim do izvo|ewa re-
volucije, i neophodna za obezbe|ewe najmasovnije podr{ke komunisti~-
kim planovima, pre svega, za spre~avawe organizovanog antizavojeva~kog
otpora protivnika boq{evizma.
îwenica da je borba protiv okupatora bio glavni, ako ne i jedini
ciq ve}ine Slovenaca, posebno onih koji su oti{li me|u partizane, da je
mogao biti i glavni ciq nekomunisti~kog dela u~esnika osniva~kog sastan-
ka PIF i ~lanova wenog vrhovnog plenuma, ne mewa ni{ta u toj objektiv-
noj istini. Moèmo im ~ak verovati da su zaboravili kako su na samom po-
~etku, povodom osnivawa 26. aprila 1941. godine, svoj front nazvali „an-
tiimperijalisti~kim” (slov. Protiimperialisti~na fronta), iako se prvi
broj ponovno oìvqenog glasila Slovenski poro~evalec nekoliko dana ka-
snije penio od antiimperijalizma. Tako su se do kraja poistovetili sa an-
tiimperijalisti~kim usmerewem sovjetsko-hitlerovskog pakta iz 1939. go-
dine1403 i svojim glavnim neprijateqima proglasili Veliku Britaniju i
SAD, odnosno, wihov dru{tveni i politi~ki sistem. Verovatno im moè-
mo verovati da su zaboravili da su front preimenovali u oslobodila~ki
1402
Dokumenti ljudske...
ljudske... II, str. 263, 260, 265.
1403
To tvrde ~ak i strani pisci, navodi ih V. \ureti}, Saveznici
Saveznici...,
..., str. 35.
tek posle napada Nema~ke na Sovjetski savez, kad je postalo jasno u kom
pravcu su se stvari okrenule. Sasvim sigurno nisu znali da je novo ime
fronta do{lo od {est godina stare kominformovski potvr|ene oznake za
prvu etapu revolucije kao narodno
narodnooslobodila~ke;
oslobodila~ke; naro~ito zato, jer je
neko bio toliko svestan ciqa da je spre~io nepotrebno produàvawe ime-
na OF.1404
S druge strane, ne smemo izgubiti iz vida da je istorijska amnezija
posebno sada, posle 1991. godine, sasvim prikladna epidemija. Ali, ~ak i na
najnièm nivou tzv. „partizanskog zakona”, na koji se morao zakleti svaki
partizan, ~ime je postao osnovno pravilo wegovog pona{awa, bilo je izri-
~ito nagla{eno da se, kad je u pitawu Narodnooslobodila~ka borba, radi o
„pravednom revolucionarnom delu, koje mora postati najslavnija stvar u
istoriji slovena~kog naroda” i koje se oslawa „operativno na vojnu akciju
slavne Radni~ko Seqa~ke Crvene Armije Sovjetskog Saveza” (velika po-
~etna slova u izvorniku – A. B.). U svakoj civilnoj jedinici OF i svakoj
vojnoj jedinici NOB od prvog trenutka trajalo je sistematsko ideolo{ko
vaspitawe, koje je imalo za ciq da mi{qewe svih boraca pro`me antibur-
ùjskim, boq{evi~kim duhom; tako|e, u svakoj jedinici postojalo je jez-
gro koje je vodilo brigu da niko ne si|e sa revolucionarne „linije”.
Obmawivawe zapadnih saveznika
Komunisti su prikrivali prave ciqeve oslobodila~ke borbe i na naj-

vi{em, ~ak me|unarodnom nivou. U razgovoru sa {efom britanske vojne
misije kod V[-a, brigadirom Meklinom, Tito je jo{ 1943. godine, na wego-
vo nedvosmisleno pitawe, potvrdio da je wegov kona~an ciq uspostavqawe
komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji, iako se wegov pokret za sada oslawa
na Narodni front, a ne na strogo jednopartijski sistem.1405 Ovo nagla{eno
„za sada” imalo je za ciq da obmane sagovornika, neposve}enog u teoriju
dveju etapa, da svoju vlast ne namerava nametnuti stanovni{tvu, nego }e
1404
S obzirom na rasprave po javnim glasilima, posebno tokom 1997. godine, kako je za-
pravo nazvana OF prilikom svog osnivawa, na osnovu ovih konstatacija moèmo re}i da sa
„osvobodilno” fronto /oslobodila~kim frontom/ (tj. narodno
narodnooslobodilno/narodnooslo
oslobodilno/narodnooslobo-
dila~kim/ umesto „protiimperialisti~no fronto” /antiimperijalisti~kim frontom/) ne
bi ni{ta postigli. Samo bi wegova su{tina, etapno izvo|ewe revolucije, bilo prikrive-
no jo{ od samog po~etka.
1405
F. Maclean, Eastern
Eastern...,
..., str. 249-250.
ono kasnije mo}i da je samo izabere. Ako su tako odlu~ili gr~ki komuni-
sti, za{to ne bi i jugoslovenski, mora da je mislio Meklin.
Samo godinu dana kasnije Tito je, ne trepnuv{i i bez trunke stida,
u stilu velikog xentlmena, tvrdio sasvim suprotno. Bilo je to 12. avgusta
1944. godine u Napuqu, kuda ga je pozvao êr~il, iako je ta~no mesec dana
ranije Tito odbio Vilsonov poziv da ga poseti u ne{to severnijoj Kazerti,
„Versaju” napuqskog kraqevstva sa dvesta godina starom palatom La Re|a,
koju je Burbon Karl III sagradio za svoju suprugu. Tamo je Vilson sredinom
jula iz Alìra u celini preneo sedi{te AFHQ za Sredozemqe, nakon {to
ga je neposredno posle Nove godine preuzeo od Ajzenhauera, tako da je bio
u blizini glavnog {taba generala Aleksandera uz jezero Bolsena, koji je
tamo bio jo{ od ranije. Posle kapitulacije Romela (13. maja 1943. godine),
u Africi vi{e nije imao {ta da traì. Trebalo je da se Tito tamo sasta-
ne sa [uba{i}em, novim predsednikom londonske vlade, prema Meklinu –
i sa kraqem. On to nije hteo, izgovorio se slabim odzivom stanovni{tva,
naro~ito u Hrvatskoj i Sloveniji, zbog ~ega se, navodno, susretu protivio
NKOJ. Na wegovu nequbaznost, dràvni sekretar Idn je predloìo da za
sada sa~ekaju da Tito sam zamoli za posetu, a êr~il je propisao original-
ni kulinarski recept koji mu je sigurno preporu~io Pelaprat, posebno za
tu priliku: „Neka se Tito dinsta u sopstvenom sosu”, da boqe omek{a.
Kao {to }emo odmah videti, Tito je, u stvari, „skuvao” êr~ila, i to
malim prstom. U Napuq je doleteo sa Visa koji su okupirali Englezi i gde
se, uz englesku pomo}, preko Barija, spasio od najbri`qivije planiranog
poku{aja posebno uve`bane SS-jedinice da ga otme uz pomo} padobranaca
i jedrilica, nazvanim kasnije Desant na Drvar (nema~ko ime operacije Rö ös-
selsprung). Istom tehnikom, kojom su pola godine ranije Nemci uspeli da
otmu Musolinija iz Gran Sasa, u reprizi sa Titom nije im po{lo za ru-
kom. Napad su izveli kao po~etak tzv. Sedme ofanzive, na mar{alov ro-
|endan, 25. maja 1944. godine, tako da je Tita dvostruko izbacio iz takta.
Najpre je morao da se u „kancelariji, obloènoj padobranskom svilom i
sli~nijoj gnezdu luksuzne kurtizane, nego birou gerilskog vo|e” – kako je
ambijent svom ocu opisao Randolf êr~il,1406 koji je u Titov Vrhovni {tab
stigao ne{to ranije – da se odrekne zadovoqstava proslavqawa ro|endana
i prisutnosti svojih sekretarica Zdenke i Olge.1407 Povrh svega, iz svoje
1406
D. Biber, Tito-Churchill
1407
Zdenka Horvat (pravo ime Davorjanka Paunovi}), studentkiwa francuskog jezika
iz isto~ne Srbije, sve vreme rata bila je Titova velika qubavnica. Olga je bila k}erka Mom-
~ila Nin~i}a, ministra spoqnih poslova u Simovi}evoj, a neko vreme i u Jovanovi}evoj iz-
kolibe, u kojoj je savio gnezdo na padini severno od Drvara i koja je sagra-

|ena preko strmog kamenitog useka, niz koji su se mlazevi vode ja~e ki{e
pretvarali u talasasti vodopad, morao je pani~no1408 da se pentra po jarku
i grmovitom obronku na zaravan iznad wega, a otuda, zajedno sa svojim {ta-
bom i britanskom i sovjetskom misijom, da beì prema jugoistoku na bar
sto kilometara vazdu{ne linije udaqenu poletnu stazu na planinskom Ku-
pre{kom poqu. Prema britanskoj oceni, „gerila je bila nepripremqena
i dezorganizovana i povla~ila se skoro nedequ dana,”1409 iako se iz izne-
nadno brojnijih poleta Luftvafe napad mogao o~ekivati, i Englezi su V[
obavestili o opasnosti. Mnogi oficiri za vezu su iz tih razloga radije no-
}ili po okolnim brdima. Za za{titu povla~ewa, partizanskim jedinica-
ma pomagalo je oko 200 savezni~kih sredwete{kih bombardera i isto to-
liko lovaca, koji su pre toga uni{tili nema~ke avione iskori{}ene za na-
pad. Sa Kupre{kog poqa Tita je, zajedno sa na~elnicima obe misije, bri-
tanske i sovjetske, sa jo{ nekim beguncima, 3. juna prebacio u Bari avion
sa sovjetskom posadom u spasila~koj ekipi BAF-
BAF-a,
a,1410 a Britanci su ga otu-
da razara~em Blackmore prebacili na Vis.
êr~il – u napuqskoj Vili Rivalta bio je to opet onaj stari Vinston
– bio je uveren da je kucnuo pravi trenutak za pritisak na Tita. U prvom
redu, hteo je da postigne da Tito pristane na sastav zajedni~ke demokrat-
ske vlade pod predsedni{tvom [uba{i}a i tako pomiri suprotstavqene
strane u otaxbini. Na pomisao da ve}i deo srpskih seqaka ne bi bio zado-
voqan uvo|ewem komunisti~kog sistema – êr~il i wegovi savetnici ras-
pravqali su nedeqama kako da je formuli{u – Tito je smesta otklonio
nesigurnost: „Ne nameravamo uvesti takav sistem. To sam ~esto javno iz-
javqivao.” U nastavku razgovora je ponovio: „Sasvim kategori~ki sam iz-
javio da nemamo nameru da ga uvedemo (komunizam – A. B.).” Na êr~ilov
predlog da o tome da kratku izjavu preko radija, spretno se izvukao: „Da,
u tom smislu dao sam ve} vi{e izjava. Ali, moramo paziti da se ne stvori
begli~koj vladi. Bila je ~lanica KPJ jo{ iz vremena pre rata, u vreme Cvetkovi}eve vla-
de bila je u zatvoru, a kasnije se udala za Avda Huma, jednog od vode}ih bosanskih komuni-
sta. Kao prevoditeqka, tri meseca kasnije, pratila je Tita u Napuq.
1408
Pukovnik Vivian Strit, koji je tada zamewivao Meklina koji je bio u Italiji, pri-
~ao je Meklinu da je mar{al izgledao „umorno i poti{teno” (F. Maclean, Eastern
Eastern...,
..., str. 356).
1409
J. Erhman, Grand
Grand....V,
....V, str. 277.
1410
Otuda tvrdwa da je pomo} bila sovjetska. Da bi Sovjeti imali lak{u vezu sa Tito-
vim partizanima (izme|u Jugoslavije i aerodroma koje su zauzeli crvenoarmejci na svom
prodoru prema Balkanu tada je bilo jo{ 2.000 kilometara), Britanci su im dodelili neko-
(F. Maclean, Eastern
(DC-3) prebacio je Tita (F.
liko vazduhoplova. Jedan od tih dakota (DC-3) Eastern...,
..., 37).
utisak da je predloèna izjava nametnuta, da s wom ne{to nije u redu.” Da

re~i ne bi ostale da vise u vazduhu, êr~il je iste ve~eri poslao Titu
pro memoria memorandum, u kojem je izrazio o~ekivawe da }e Tito u po-
vratnom memorandumu dati „izjavu, ne samo o svojoj nameri da ne}e drà-
vi nametati komunizam, nego i izjavu da ne}e upotrebiti oruàne snage
pokreta za uticaj na slobodno izraàvawe voqe naroda o budu}em reì-
mu dràve”. U Titovom memorandumu koji je, prema engleskim izvorima,
datirao danom wihovog sastanka, a po jugoslovenskim nosi datum 14. avgust,
zahtevana izjava se ne moè na}i.1411 Iz telegrama, koji je 13. avgusta Tito
poslao Bevcu (Kardequ) i u kojem pomiwe êr~ilovu èqu za izjavom „da
u Jugoslaviji i na Balkanu ne volimo sovjete”, ~ini se da ju je odloìo ad
grecas.1412 Ako to stoji, razlika u datumima nije slu~ajna. Datum
calendas grecas
12. avgust je, kao i sam tekst, dokazivao da je napisan pre prijema êr~i-
lovog memoranduma, a 14. avgust da je napisan na osnovu wegovog sadràja.
Dakle, Tito je na wega odgovorio pre nego je êr~il zamolio za odgovor.
Ni{ta neobi~no, zna~i, da ono za {ta je êr~il hteo da pridobije Tita, u
wegovom memorandumu ne postoji. Kao {to }emo videti, Tito se kasnije
predomislio.
[to se ti~e „~estih” izjava koje je, navodno, Tito „ve} dao”, i u Ri-
valtu se na wih pozivao, moèmo potvrditi bar jednu. Institucionalizo-
vao ju je. Na „gebelsovske laì o uvo|ewu komunizma u Jugoslaviju”, takva
je bila osnova, prvi AVNOJ je, na wegov zahtev, me|u ciqeve partizanske
borbe u ta~ki 2 svog proglasa od 8. februara 1943. godine uvrstio i „nepri-
kosnovenost privatne svojine i slobodnu inicijativu u industriji, trgo-
vini i poqoprivredi”.1413 Tito je to isto ponovio i na Drugom zasedawu
AVNOJ-a 29. novembra 1943. godine: „Sve prodane du{e”, izjavio je, tvrde
da je „Narodnooslobodila~ka borba u Jugoslaviji iskqu~ivo komunisti-
~ka stvar: boq{evizacija dràve, poku{aji komunista da prisvoje vlast,
ukidawe privatne svojine, uni{tavawe Crkve i vere...” Koje{ta: „To su
stare i otrcane klevete. Do{le su iz Gebelsove kuhiwe...”1414 I Kardeq je
jo{ 1944. godine nagla{avao da „narodnooslobodila~ki pokret nema za ciq
promenu dru{tvenog ure|ewa, ve} jedino oslobo|ewe na{e zemqe... Narod-
nooslobodila~ki pokret nije, zna~i, nigde posezao za vlasni~kim odnosi-
1411
Oba memoranduma objavquje D. Biber, „Otvoreni...”, str. 17, nastavak, str. 37.
1412
V. Dedijer, Novi Novi...... II
II,, str. 1087-1089, gde su objavqena i oba memoranduma.
1413
Zbornik
Zbornik...... II/8, str. 36; V. Dedijer, Dnevnik II,
II/8, II, str. 97. To je ponovio Kardeq u prvo-
majskom proglasu (1943), koji je napisao na Rogu (Zbornik (Zbornik...... II
II/9,
/9, str. 196).
1414
J. B. Tito, Vojna
Vojna...
... I, str. 198.
ma... takvo stanovi{te ne odraàva samo stvarno stawe u Jugoslaviji, nego

je istovremeno jedna od temeqnih postavki politike rukovodstva narodno-
oslobodila~kog pokreta.”1415
Prema êr~ilovom saop{tewu, Tito je svoj negativan stav prema ko-
munizmu objasnio o~ekivawem da }e posle rata ve}ina evropskih dràva
biti demokratska i da Jugoslavija ne bi smela biti druga~ija od wih. Pre-
mijera je ute{io napomenom da ni sovjetska misija kod wega nikada nije
do{la na ideju sovjetizacije Jugoslavije, ve} je izrazila upravo suprotno
suprotno
1416
stanovi{te. U deklaraciji koju je posle sporazuma sa [uba{i}em 16. ju-
na 1944. godine objavio zajedno sa deklaracijom kraqevske vlade (8. avgu-
sta), êr~il je, uprkos Titovom izvla~ewu u Napuqu, ipak iznudio od we-
ga, kao predsednika NKOJ-a, sve~nu izjavu pred celim svetom. Datirana je
sa 17. avgustom 1944. godine i glasi: „Narodnooslobodila~ki pokret Jugo-
slavije je, po svojoj su{tini, svenarodni, nacionalni i demokratski. Zato
jo{ jednom nagla{avamo da rukovodstvo Narodnooslobodila~kog pokreta
Jugoslavije ima pred sobom jedan jedini i najva`niji ciq – borbu protiv
okupatora i wegovih slugu, kao i ostvarewe federativne Jugoslavije, a ne
uvo|ewe komunizma, {to nam podme}u neprijateqi... Odbacujemo ve} i sa-
mu pomisao da oruàne snage Narodnooslobodila~kog pokreta silom oru`ja
spre~e narode da wihova voqa do|e do punog izraàja...”
U razgovoru sa ~lanom [uba{i}eve vlade, dr Izidorom Cankarom, na
Visu, dan kasnije, Tito je to potvrdio i na li~nom nivou. Cankar je 18. av-
gusta zabeleìo da je mar{al rekao: „Ne}u komunizam. Ni Rusija ga ne vo-
li...” i izjavu jo{ potkrepio: „Znajte da je to ~ista istina, vremena su isu-
vi{e ozbiqna da bih mogao govoriti neistinu.”1417 Konzulu Stivensonu Can-
kar je govorio o Titu kao „zdepastom seqaku bistrih o~iju, koji je sposoban
da misli svojom glavom”, koji je „iskren” i „demokrata”. Govorio mu je i o
po~etnoj zabludi i „stra{noj gre{ci” „kada je wegova vojska bila sastav-
qena samo od komunista” i htela da ostvari „komunisti~ku dràvu”. Zbog
te gre{ke, po wemu, izgubio je 35.000 qudi, „ve}i deo Komunisti~ke par-
tije Jugoslavije”. Potom mu je Staqin savetovao – u nastavku svoje pri~e
1415
E. Kardelj, Put nove...,
nove..., str. 8.
1416
Engleski zapisnik konferencije u Napuqu sa datumom 12. avgust 1944, PRO WO
204/20. Slovena~ki prevod u D. Biber, Tito-Churchill
Tito-Churchill,, str. 278-279.
1417
Arne$, Gabrov
J. A. Arne$ Gabrov{kov
kov...,
..., str. 73. Prema pismu Stivensona Idnu od 10. avgusta 1944.
godine, Cankar je na Visu vodio razgovore sa Kardeqem, koji se sloìo da se domobrani
ukqu~e u NOVJ. Tada je odlu~eno da se u tu svrhu dr Snoj vrati ku}i (PRO (PRO FO 371/ 44262
371/44262
R 13054/8/92).
ispri~ao je Tito, shodno shvatawu i karakteru sagovornika – kako to na-

pomiwe \ureti}, da upotrebi „rusko iskustvo, poku{a provesti reforme
i posti}i nacionalno jedinstvo bez revolucije”. „Danas u wegovoj vojsci
nema Hrvata, ni Srba, ni Slovenaca, ni katolika, ni pravoslavaca. Svi su
Jugosloveni,” rekao je, po Stivensonu. „Ponosan zbog toga {to je ~uo”, komen-
tari{e \ureti}, „taj dostojanstveni slovena~ki klerikalac konzervativ-
nog tipa, verovao je u ujediwewe [uba{i}eve vlade sa Titovom.”1418
Tito se verovatno nadao da }e odjek wegovih izjava u privatnom raz-
govoru savim ubediti êr~ila u wegovu iskrenost. Odgovor je nesumwivo
uticao na Cankara; on je 29. septembra poslao [uba{i}u ostavku na mesto
u vladi, jer, kako je izjavio, posle razgovora sa svojim strana~kim kolega
kolegamama
u Rimu, o~igledno je da vi{e nikoga ne zastupa. Pre prihvatawa ostavke,
Cankar se osvetio krivcima za svoju nevoqu. U Hrvatskom glasu,
glasu, koji je iz-
lazio u Vinipegu, na ra~un Kreka, napisao je da je SLS „pogazila svoju tra-
diciju i sada kora~a za Hitlerom”.1419
Sli~nu „iskrenu” izjavu, kao o uvo|ewu komunisti~kog sistema, u raz-
govoru sa êr~ilom, Tito je dao i o borbama sa ~etnicima. „Uvek smo se pro-
tivili gra|anskom ratu i Nemce smatramo svojim glavnim neprijateqima.
Protiv ~etnika se borimo samo kad to ne moèmo spre~iti”, ube|ivao je
êr~ila, koji se nije slagao sa [uba{i}evim mi{qewem – preuzeo ga je od
Tita – da izme|u partizana i srpskog naroda nema nikakvog suprotstavqa-
wa.1420 Upravo tada je svoje najboqe snage slao u Srbiju da je istrebqewem
~etnika kona~no pokore.
„rare” /ne-
Da koji deo êr~ila, uprkos raspirenom àru, ne bi ostao „rare”
dope~en/,, Tito je pre sastanka s wim „svojim generalima u Italiji... za-
dope~en/
branio da nose pantalone sa crvenim {avovima, jer su tom bojom o~ito pre-
vi{e podse}ali na revoluciju”.1421 Ne moè se re}i da li su uistinu pan-
talone bile odlu~uju}e. êr~il je zasigurno primetio samo wegovu „vele-
lepnu zlatnu i modru uniformu... koja je bila krajwe nepodesna za àrku
vrelinu”. Nije opazio da je potpuno nova, jer su mu pre|a{wu Nemci odne-
li iz Drvara na izlo`bu u be~ki Vojni muzej. Svakako, verovao je Titu na
re~. Sli~no je bilo i dva meseca kasnije, kad je Idn na moskovskom sastan-
ku opazio da su iz kremaqskih sala odstranili slike Marksa i Engelsa i
1418
PRO FO 371/44302 R 15245/378/92, po V. \ureti}, Saveznici
Saveznici...... II, str. 180.
1419
Arne$, Gabrov
J. Arne$ Gabrov{kov
kov...,
..., str. 73.
1420
prilozi... II, str. 1081-1082; W. Churchill, The Second...
Second... VI, str. 83.
1421
J. Pirjevec, Jugoslavija
Jugoslavija,, str. 144. Me|u tim generalima bili su Sreten @ujovi} i
Arso Jovanovi}, i jo{ poneki.
umesto wih obesili Kutuzova i Suvorova, {to ga je ubedilo da je Staqin

u tom trenutku bio vi{e nacionalista, nego komunista. Od sina Randolfa,
êr~il je svakako saznao kakav je xentlmen Tito, ~ak i u odnosima sa Sov-
jetima. Na sve~anosti prilikom dolaska generala Kornejeva, oslovqavali
su se gospodom, kao najstaromodniji predratni torijevci.
No, bar se pravio da veruje Titu. Ve} 31. avgusta, naime, nezadovoqan
sastankom, u pismenom izve{taju jadikovao je Idnu koliku su veliku odgo-
voornost Britanci sami sebi natovarili na le|a slawem oru`ja partizani-
ma: „Tokom rata, moèmo pretwama da }emo zaustaviti pomo} iznuditi od
wega da se bori protiv Nemaca, umesto protiv svojih zemqaka. Kad se rat
zavr{i, to vi{e ne}e biti mogu}e. Ima}e oru`je i zemqa }e mu ostati pre-
pu{tena na milost i nemilost.”1422 Idn je iskoristio priliku i zajedqivo
saop{tio saradnicima u Forin ofisu: „Nama ovo upozorewe sasvim sigur-
no nije potrebno. Premijer je, uprkos na{im upozorewima, neprekidno gu-
rao Tita u predwi plan.”1423 Idn se, kao {to znamo, sve vreme rata vi{e ili
mawe opirao êr~ilovoj kratkovidoj politici. Tek prema kraju rata êr-
~il je postajao svestan wenih posledica. Kada se Forin ofis u martu 1944.
godine potrudio da pruì zadovoqavaju}u ocenu sovjetskoj politici, on se
nije sloìo s wom: „Moram priznati da me sve vi{e uznemiravaju obimni
ruski ciqevi koji bi mogli ukqu~ivati prevlast u isto~noj Evropi, pa ~ak
i u Sredozemqu i ’komunizovawe’ velikog dela onoga {to preostane.” Pu-
kovnik Bejli, koji se po~etkom marta vratio u London i sa premijerom imao
dva razgovora, prvi 15. marta i drugi po~etkom aprila, neposredno posle
drugog razgovora izjavio je svom kolegi majoru Ar~iju Xeku da je êr~il
priznao da je, u pogledu prilika u Jugoslaviji, ìveo u velikoj zablu-
di.1424 U maju se êr~ilova unutra{wa podeqenost pretvorila gotovo u du-
{evnu paniku: „Da li da se pomirimo sa komunizovawem Balkana, mo`da i
Italije?... Ako odlu~imo da se suprotstavimo komunisti~kom ubacivawu
i prodoru, treba im to re}i bez uvijawa... izgleda da dolazi vreme da se
karte bace na sto.”1425
U studiji „Sovjetska politika na Balkanu” od 7. juna 1944. godine, Fo-
rin ofis je konstatovao „da Rusi koriste komunisti~ki vo|ene pokrete za
sticawe prevlasti u jugoisto~noj Evropi,” zameraju}i êr~ilu: „Ako je
1422
D. Biber, „Kako je tajna...”, 1. nastavak, str. 36-37; A. Eden, The Reckoning...,
1423
1424
Intervju sa majorom Ar~ijem Xekom u La Collanche,
Collanche, Thorens-Gliè
Thorens-Glières ((Francuska
Francuska), ),
oktobar 1984 (po D. Martin, The Web...,
Web..., str. XXVII i 163).
1425
E. Barker, British
British...,
..., str. 123.
uop{te iko kriv za nastanak dana{we situacije, u kojoj su pokreti pod ru-
kovodstvom komunista najja~i ~inioci u Jugoslaviji i Gr~koj, to smo onda
mi sami. Rusi su jednostavno stajali skr{tenih ruku i posmatrali kako
umesto wih mi zavr{avamo posao. Sada àwemo ono {to smo namerno pose-
jali.”1426 Iako je êr~il odredio Idna za svog naslednika jo{ u novembru
1941. godine, nije dopu{tao da mu mrsi konce. I drugi su upozoravali na
pogubnost kratkoro~ne politike. Harold Makmilan, stalni konzul (mini- (mini-
ster resident)
resident) kod AFHQ za Sredozemqe koji je, ina~e, i te kako sekundirao
Titu, po~etkom oktobra je konstatovao: „Ne moèmo skrivati pred samima
sobom da nam je fokusirawem svih na{ih snaga na zapadu Evrope, na{a voj-
na strategija oduzela efektivnu snagu u Rumuniji, Bugarskoj, Jugoslaviji,
Albaniji i Gr~koj i da nam jedva ostavqa dovoqno mo}i da okon~amo rat ratni
ni
1427
pohod na Italiju.” Naime, Italija je postajala sve problemati~nija. Ne
samo vrhovi u Forin ofisu, i êr~il je zaboravio na upozorewe Pirsona
Diksona iz Ju`nog odeqewa FO i Idnovog li~nog sekretara da Sovjeti naj-
verovatnije nameravaju da ostvare veliku Jugoslaviju, ne samo kao protiv-
teù Italiji, nego i kao kanal za sovjetsko prodirawe preko Rumunije i
Bugarske sve do Jadrana.1428 Suo~avawe sa istinom navelo ga je 16. septembra
da protestuje direktno kod Tita: „Postajem sve uznemireniji, kad vidim
kako se velike koli~ine na{eg oru`ja i rezervnog materijala upotrebqa-
vaju vi{e protiv va{ih sopstvenih zemqaka, nego protiv Nemaca”, tele-
grafisao mu je.1429
Uprkos brojnim sumwama i pretpostavkama, Tito je raznim trikovima
uspevao da znatan deo savezni~kih vojnih i civilnih uglednih li~nosti
poveruje da je on „vi{e narodni rodoqub, nego me|unarodni komunista”. To
je zabeleìo ~ak i R. Marfi koji je, ina~e, bio dovoqno kriti~an da iza
kulise oslobodila~kog rata primeti revoluciju. Jo{ odlu~niji je bio ma-
jor Ri~ard Vejl, koji je vodio prvu samostalnu misiju OSS kod Tita. Da je
Tito bio uveren da u bilo kom pitawu postoji jasan izbor izme|u patrio-
tizma i komunizma, odlu~io bi se za otaxbinu, zabeleìo je u svom izve{ta-
ju 4. aprila 1944. godine.1430 Tada jo{ nije mogao znati da }e dva meseca kasni-
je wegov kolega iz OSS naleteti u Teheranu na \ilasa, mrtvog pijanog.
1426
Reckoning..., str. 439, 459; E. Tailor, Britanska..., str. 310.; D. Biber, Kako
Britanska...,
tajna...,
je tajna ..., 4. nastavak.
1427
D. Biber, „Kako je tajna...”, 1. i 3. nastavak; Isti, Tito-Churchill
1428
E. Barker, „Some factors...”, str. 47.
1429
V. Dedijer, Prilozi
Prilozi...
... II, str. 1096; A. Eden, The Reckoning...,
1430
R. Murphy, Diplomat
Diplomat...,
..., str. 223, 221.
Sa V. Terzi}em, pomo}nikom na~elnika V[-a, vra}ao se iz Moskve,

gde su boravili kao ~lanovi vojne misije. Po svoj prilici \ilas je tada
pri~ao generalu Donovanu da ih Britanci podràvaju samo iz trenutnih
vojnih interesa, ali da je ciq partizana da od wih i Amerikanaca pred
kraj rata dobiju {to vi{e pomo}i, koja }e im posluìti da posle rata osvo-
je vlast.1431 Generalno se smatralo da je jedini ciq partizana oslobo|ewe
zemqe i garantovawe slobodnog izbora wene vladavine posle isterivawa
zavojeva~a.
Titu uop{te nije smetalo {to su u laì bile kratke noge. Uprkos div-
qewu, ~ak ga je Meklin skroz prozreo, ne samo kasnije, ako moèmo da mu
verujemo: „Ni na trenutak nisam zaboravio da imam posla sa ~ovekom ~iji
bi pogledi dozvoqavali bilo koju meru prevare ili nasiqa da bi postigao
svoje ciqeve i da su ti ciqevi, ako apstrahujemo na{e neposredne vojne in-
terese, po svoj verovatno}i dijametralno suprotni mojima”, tvrdio je posle
rata.1432 Samo u odnosu prema feldmar{alu Vilsonu mar{al Tito je rekao
istinu. Kad mu je, zbog wegovog bekstva sa Visa, Vilson preko Meklina za-
merio kako ima ose}aj da mar{al èli prekinuti kontakte s wim, Tito mu
je pismeno garantovao „da wegovi odnosi sa Velikom Britanijom i Sjediwe-
nim dràvama ostaju takvi kakvi su uvek i bili”. Ko bi samo posumwao u to?
Kao i sada, uvek su bili neprijateqski.
U rezimeu saop{tewa, koje je napisao posle napu{tawa Mihailovi}a
u aprilu 1944. godine, ina~e kontroverzni pukovnik Hadson, rekao je o par-
tizanskoj taktici: „Najpre vojska protera okupatora s wegovog slabo brawe-
nog poloàja, zatim do|e komunisti~ka partija i iskoristi vojnu pobedu.”
Zvu~i skoro kao kominternovska taktika dveju etapa, samo na mikronivou.
I Meklin je, u odgovoru na jadikovawa majora Randolfa êr~ila iz Hrvat-
ske, u oktobru 1944. godine rekao ne{to sli~no: „Proces koji opisujete u
svojim depe{ama, odvija se po celoj Jugoslaviji. Kad wihove oruàne sna-
ge dobijaju bitku za bitkom, partizani uni{te sve druge politi~ke snage
i koncentri{u svu vlast u svojim rukama.” Jo{ pre slu`benog kraja rata
upozoravao je da u Jugoslaviji nema nikakvih mogu}nosti za strana~ki si-
stem britanskog tipa: „Nekada{we politi~ke vo|e i bilo ko drugi, imaju
sve mogu}nosti da ih pa`qivo slu{aju, ako budu pri~ali pravu pri~u,” za-
kqu~io je svoj izve{taj o mogu}em uticaju HSS-a.1433
1431
National Archives Washington, Record group 226, OSS 82358; po V. \ureti}, Savez-
nici...
nici... II, str. 141 i V. Dedijer, Novi prilozi...
1432
F. Maclean, Eastern.
Eastern...,
.., str. 260.
1433
D. Biber, „Otvorena...”, 11. i 12. nastavak, str. 38 i 32.
Uprkos tome, vrhovni komunisti su odu{evqeno, u svim registrima,

objavqivali da }e wihov politi~ki sistem biti vi{estrana~ki, ~ak i
onda kad su saveznici ve} dobro znali da im laù u brk, no, uzalud, vi{e
nije bilo pomo}i. Na~elnik ameri~ke misije, ârls Tajer, stekao je od Me-
klina utisak da êr~ilovo upozoravawe Tita na pravu demokratiju slu-
ì, pre svega, „evidencijskim” namenama, u ne izraàva uverewe da }e iz-
meniti tok doga|aja. I pored toga, ipak je „progutao” kad mu je Tito 21. de-
cembra 1944. godine garantovao da }e izbori te}i „u skladu sa na~elima
prave demokratije i u smislu Atlantske poveqe”.1434
Titovo isticawe kako ne nameravaju uvesti komunizam u Jugoslaviji,
postajao je pravi vergl koji je zabavqao mnoge sagovornike. R. Marfi kaè
da je 31. avgusta, na Visu „u vezi sa komunizmom u Jugoslaviji posle rata”
dobio od Tita „uobi~ajeni odgovor...”, da jugoslovensko stanovni{tvo „po
tradiciji ne nagiwe komunizmu i da je on sam za liberalni demokratski
oblik vladavine”.1435 Kardeq, tada ve} potpredsednik vlade, koji je 1943. go-
dine Meklinu prijateqski otkrivao komunisti~ki milenijum koji je, eto,
pred nama, jo{ je 20. marta 1945. godine garantovao ambasadoru Stivensonu
da je „jugoslovenska Komunisti~ka partija... mala i nema nameru da dràvi
nametne jednopartijski sistem”. Zbog me|unarodnog priznawa komu munisti~-
nisti~-
kog prisvajawa vlasti, Kardeqev milenijum je zapo~iwao sve~anom laì,
donekle uz kr{ewe autorskog prava, jer je, ne mawe od hiqadu godina, da-
kako, Tre}eg rajha, pre wega svetu obe}avao Hitler.
Ako je Meklin sve vreme sna`no navijao za partizane, bar nije guslao
u wihovom ga{perteatru. Kad su, povodom nema~ke okupacije Dalmacije u
jesen 1943. godine, wegovoj grupi britanskih oficira, koja je oti{la na
obalu da se pobrine za transport pomo}i morskim putem, za pratioca dode-
lili poru~nika Mitju, u~inili su to zato da mu ponovo napuni u{i kako
je ~etnike napustio pre svega zato {to nisu hteli da se bore protiv Nema-
ca.1436 Tako ne{to ne bi se moglo re}i za jednookog kanadskog veterana Prvog
Prvog
svetskog rata, majora Vilijema D. Xonsa, koji se jo{ 18. maja spustio u glav-
ni hrvatski partizanski {tab, a kasnije pre{ao u Sloveniju, gde se pro-
slavio kao nijedan drugi BLO. Za mawe od mesec dana boravka na mestu do-
ga|aja, ve} je izvestio da AVNOJ predstavqa sve nijanse politi~kih doga-
|aja, od desnice do levice i da partizani, osim èqe da zemqi obezbede
„free to choose” vladu kakvu stanovni{tvo èli, nemaju
slobodu, da bude „free
1434
FRUS IV, Europe, str. 1429 sl. (po W. Roberts, Tito
Tito...,
..., str. 287).
1435
FRUS IV, Europe, str
str.. 1405.
1436
F. Maclean, Eastern
Eastern...,
..., str. 280.
nikakvih politi~kih ambicija.1437 Prisustvovao je tzv. Ko~evskom zboru to-

kom prva tri dana oktobra 1943. godine. Sa zasedawa izvr{nog odbora izve-
stio je da je dr Metod Miku`, prilikom svog nastupa, dobio neuobi~ajeno
jak i dug aplauz. Predstavio ga je kao „omiqenog kurata” (vojni sve{tenik)
partizana. „Wegovo saop{tewe o duhovnom stawu u zemqi bilo je jednostav-
no i ubedqivo. Takva vera i poverewe u Svemogu}eg (veliko po~etno slovo
kod V. Xonsa – A. B.), kakvi su bili prisutni posvuda u oslobodila~kom po-
kretu, bili su snaga koja je vodila ka jedinstvu i povela narod do kona~ne
pobede...” Upravo neverovatno kako su partizanima uspevale takve prevare!
U tome da je u Ko~evju, u isto vreme, tekao proces protiv ~etnika, uhva}e-
nih u Gr~aricama (okon~an je 11. oktobra 1943. godine), Xons nije umeo da ka-
è ni re~. Uprkos tome, pored Paveli}a i Nedi}a uzdigao je upravo Nova-
ka u jednog od trojice glavnih jugoslovenskih kvislinga.1438
Tek je ameri~ki major Frenklin Lindzi koji se, kao ~lan OSS, od ma-
ja do decembra 1944. godine zadràvao u êtvrtoj operativnoj zoni u [ta-
jerskoj, 15. januara 1945. godine poslao nadre|enima dovoqno realisti~nu
sliku o odnosima me|u partizanima i, u prvom redu, nespretno prikrive-
nom neprijateqstvu prema oficirima za vezu, kao i nepoverewu prema wi-
hovom radu – nisu im davali potrebna vojna obave{tewa i spre~avali su
wihove kontakte kako sa neovla{}enim partizanima, tako i civilima. Ne-
koliko puta, u ne{to mawe povoqnom smislu, pomiwe Mitju Ribi~i~a, po-
liti~kog komesara te zone. Sli~nu sliku dali su kapetan Xib o partizani-
ma Devetog korpusa u Slovena~kom primorju i potpukovnik Piter Mur, {ef
misije u G[-u Slovenije, o prilikama u Sedmom korpusu.1439 Xonsa su par-
1437
PRO HS 5/931, depe{a iz Kaira od 11. juna 1943.
1438
W. Jones, Twelve Months...,
Months..., str. 118 i 120. Kwiga je nesumwivo najslabiji proizvod
te vrste savezni~kih oficira za vezu. Wegove kolege su o wemu imali veoma lo{e mi{qe-
we. Za pukovnika Vilkinsona (Wilkinson)
(Wilkinson),, koji je mislio da su BLO BLO´´s uop{te „daleko pre-
skromnih mogu}nosti mentalno, socijalno i politi~ki” i koji su se pona{ali i odevali ne-
dostojno predstavnika HMG, Xons je bio „absolutely
„absolutely nuts” /potpuno lud/, koga je trebalo
prvom prilikom zameniti ((PRO PRO HS 5/933, saop{tewe „„FUNGUS”FUNGUS” misije od 16. septembra
1943. godine).
Major Xibon (H. (H. Gibbon),
Gibbon), koji je posle kapitulacije Italije pobegao k partizanima u
Kobarid i koga je posle povratka u London primio ~ak i na~elnik SOE, lord Selborn, o Xon-
su je izjavio da je propartizanski poludeo, da proguta sve {to mu partizani serviraju, da
preteruje i da pri~a ~ak i najve}e besmislice (PRO (PRO HS 5/934, „Report on Trip from Capo-
retto to Oto_
Oto_ac
ac””). âk i potpukovnik Dikin govori o wegovoj „„galantnojgalantnoj ekscentri~nosti
nosti””
Deakin, The Embattled...,
(Deakin, Embattled..., str. 220.), iako ga je kao komunistu pridobio za jugoslovensku misi-
ju upravo on. Kardeq ga je smatrao pametnim (Zbornik (Zbornik...
... II
II/9,
/9, str. 405).
1439
M. Biber,
Biber, „Nova Jugoslavija...” 9. do 11. nastavak.
tizani, po svoj prilici, neprestano ququ{kali u kolevci pod staklenim

zvonom.
Opisanu temeqnu „patriotsku” strategiju revolucije vode}i komu-
nisti
ni sti potvr|ivali su i posle rata. Prilikom promovisawa Tita za dokto-
ra vojnih nauka, Kardeq je u svom pozdravnom govoru, u kojem je poku{ao
ostvariti utisak da revoluciju nije nametnula partija, nego su je izvele
radne mase tokom same NOB, saèo jasno, da jasnije nije moglo: „Mi, komu-
nisti, bili smo duboko ube|eni da }e... rezultat pobedonosnog Narodnooslo-
bodila~kog ustanka biti socijalisti~ka revolucija. Istina, taj ciq ni-
smo nagla{avali kao neposredni ciq Narodnooslobodila~kog ustanka... Za
nas je partizanski rat bio ishodi{na ta~ka za ostvarewe narodne revolu-
cionarne armije... Na{a borba protiv okupatora, nije bila samo partizan-
ska borba, pa ni samo narodnooslobodila~ka borba, nego svenarodna demo-
kratska i socijalisti~ka revolucija...”1440 Ako ni iz ovih re~i nije jasno
{ta je bio ciq, a {ta sredstvo u Narodnooslobodila~kom ratu, poslu{ajmo
i M. \ilasa, mada iz vremena posle raskida sa Titom: „Vojne operacije ko-
je smo pokrenuli ’mi komunisti’, bile su motivisane ’na{om revolucio-
narnom ideologijom’.” Jer, „revolucija nije bila mogu}a bez istovremene
borbe protiv zavojeva~kih sila”.1441 âk je i brigadir Meklin u februaru
1945. godine uvideo „da je u posledwe ~etiri godine izvedena revolucija,
~iji su rezultati posvuda postali vidqivi tek sada. Revolucionarni pro-
ces izuzetno su olak{ali ru{ila~ki efekti rata i nema~ka okupacija.”1442
Uprkos svim tim priznawima i spoznawima, Jozo Toma{evi} tvrdi da je
tek Vojmir Kqakovi}, na savetovawu u Qubqani u januaru 1972. godine,
otvoreno priznao „da su KPJ i partizani vodili istovremenu borbu pro-
tiv okupacionih sila i gra|anski rat protiv sila starog reìma”.1443
Kockar koji ne podmiruje ra~un

„Kockar ra~un”
Pokazalo se da je o partizanima i wihovim ciqevima major Hadson

– Marko bio sposoban da predvidi mnogo vi{e od onog {to je bilo dato
vrhovnim savezni~kim dràvnicima. Wegove tvrdwe je samo trebalo pre-
vesti na makro nivo i bilo bi jasno kakav }e biti Titov slede}i – kona~ni
1440
E. Kardeq, „Politi~ka i vojna strategija...”, str. 509-561.
1441
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 4.
1442
1443
Chetniks, str. 155.
potez. Dokle se moglo, drào se Britanaca. Od wih je samo dobijao. Jedno je

bila pomo} u oru`ju, koju su mu naro~ito tokom 1944. godine slali u ogrom-
nim koli~inama, drugo je bilo me|unarodno priznawe komunisti~kog re-
ìma. Tu su bile granice wegove svemo}i. Sovjeti nisu bili sposobni da
partizanima dobave nikakvu pomo}: delimi~no zbog velike udaqenosti i
neadekvatne avijacije, ali prvenstveno, jer su je i sami dobijali od Ame-
rikanaca.1444 To se izmenilo tek u jesen 1944. godine. Me|unarodno prizna-
we je imalo cenu samo ako je bilo englesko. Amerikanci su i u tome sledi-
li Engleze. Sovjetsko priznawe nije imalo neki naro~iti zna~aj, jer se
prakti~no pretpostavqalo. Sovjetska vojna misija bila je upravo zbog na-
glaska tog politi~kog aspekta akreditovana kod AVNOJ-a, a ne kod Vrhov-
nog {taba, kao {to su to bile anglo-ameri~ke misije. Ta razlika, uop{te
uzev{i, nije bila prime}ena. Zna~ajno je bilo to {to je misija bila vojna,
vojna,
a ne diplomatska. S obzirom na to, Staqin je jako pazio da ne u~ini neku
gre{ku u odnosu prema Englezima. M. \ilas, koji je u prole}e 1944. godine
bio na ~elu misije upu}ene u Sovjetski savez, raspitao se kod wega – kako
stoje stvari sa priznawem AVNOJ-a kao legalne jugoslovenske vlade. Iako
je Hazjajin ve} zaboravio na qutwu koja ga je obuzela krajem pro{log no-
vembra kad je saznao za AVNOJ-ske zakqu~ke, pre svega, za Titovu samovo-
qu u vezi sa wima, toplo mu je preporu~io da se Tito potrudi za sporazum
sa [uba{i}em. Saop{tewe pribli`no jednakog sadràja dobio je Idn ne-
{to ranije od sovjetskog ambasadora Fedora Guseva (u oktobru 1943. godine
do{ao je na mesto Ivana Majskog). Prema E. Barker, bio je to prvi slu~aj
uop{te da su Sovjeti pokazali interes za engleske predloge. Sve je, zna~i,
zavisilo od Engleza. Ako je tokom godina 1943/44. êr~il bio zaintereso-
van prvenstveno za „ubijawe Huna”, tokom 1944/45. trudio se skoro samo oko
toga da Petra II uda za Tita, kako se izrazio sam kraq. Ukratko, Tito je jo{
uvek vi{e zavisio od êr~ila nego obrnuto.
Me|utim, sada je do{ao trenutak za uspe{no okon~awe Narodno
Narodnooslo-
oslo-
bodila~kog rata. Posle istupawa Rumunije iz Trojnog pakta i wene objave
rata Nema~koj, generali Malinovski i Tolbuhin sa svojim Ukrajinskim
frontovima iz Besarabije preko Rumunije odjurili su na jug: prvi prema
1444
Po zakonu o pozajmici i zakupu dobili su ukupnu pomo} u oru`ju i drugim potre-
bama za skoro 11 milijardi dolara. âk i po sovjetskim – niìm – podacima, to je zna~ilo,
izme|u ostalog, 6.900 vojnih aviona, 10.200 tenkova i oklopnih vozila i 300.000 kamiona i
ostalih motornih vozila. Ameri~ki podaci su 50 posto vi{i. Sovjeti su od prodora u Srbi-
ju, kad su po~eli da im pomaù, poslali partizanima skoro 100.000 pu{aka, skoro 70.000
komada automatskog pe{adijskog oru`ja, vi{e od 1.000 topova, me|u wima 170 protivten-
kovskih,
kov skih, 491 avion, 65 tenkova i ne{to druge opreme.
Ma|arskoj, a time i prema Banatu, a drugi prema Bugarskoj, koja je tako|e

objavila rat Nema~koj i dràvnim udarom preobrazila se u socijalisti-
~ku dràvu. Nije bilo vremena za ~ekawe. Ma koliko se Tito trudio da
likvidira ~etnike i tako obezbedi Srbiju za sebe, nije hteo rizikovati da
crvenoarmejci sovjetizuju Jugoslaviju bez wega.
Potez je bio jasan. U no}i na 19. septembar, sa Visa, gde su mu Britan-
ci, posle desanta delova SS-dizivije Princ Eugen na Drvar, ponudili uto-
~i{te i za{titu od mogu}ih novih nema~kih poku{aja otmice, potajno je
prebegao Sovjetima. Najpre u Krajovu Tolbuhinu, a zatim u Moskvu, u pose-
tu Staqinu. Na vi{koj kontroli letewa, koja je u celini bila u britan-
skim rukama, let uop{te nije bio prijavqen. Prebeg je organizovao Ranko-
vi}, ovaj put tako|e (kao i bekstvo iz Drvara) transportnom dakotom sa sov-
jetskom posadom. S wim su odleteli Mitar Baki} i Ivan Milutinovi};
pratio ih je crvenoarmejski general Kornejev. Za beg nisu znali ni Tito-
vi najbliì saradnici, kao Mo{a Pijade. Ni Meklin, koji se mar{ala
„whereabouts” /mesto gde se nala-
drào kao krpeq, nije znao za wegove „whereabouts”
1445
zi/. Odlazak je Tito zakamuflirao straàma koje su se, uprkos wegovoj
odsutnosti, mewale ispred pe}ine u brdu u kojoj je bio glavni {tab, kao da
je u neprekidnom poslu. Da bi obmanuo javnost, iz Moskve je 29. septembra
naredio V[-u da preko {tampe i TANJUG-a (Telegrafska agencija Nova
Jugoslavija) saop{ti da je „izvr{io inspekciju ~eta u zapadnoj Srbiji i
na nekim drugim podru~jima”.1446 Robert Marfi je, na osnovu razgovora ko-
je je vodio sa Titom 31. avgusta, bio uveren da je oti{ao da interveni{e da
Sovjeti ne u|u u Jugoslaviju, nego da se ograni~e samo na pohod na Ma|arsku
du` Dunava. âk je i Meklin jo{ 23. septembra verovao da je Tito odleteo
u Rumuniju „da poku{a ubediti Ruse da ne u|u u Jugoslaviju”.1447 Za Tito-
vo julsko moqakawe da Sovjeti upadnu u zemqu, nisu znali ni Marfi, ni
Meklin.
Titov beg sa Visa u nepoznato, êr~ila je, u prvom redu, duboko uvre-
dio. Nadao se da }e se, kao gost, ve} radi wega, pona{ati xentlmenski. Ruz-
veltovom pomo}niku Hariju Hopkinsu telegrafisao je 12. oktobra da je
„ovde veoma prijatno, ali je Balkan u àlosnoj zbrci. Tito, koji je tri ili
1445
F. Maclean, Eastern
Eastern...,
..., str. 389. Ali pukovnik Bejli je u izve{taju, napisanom jo{
9. septembra 1944. godine, predvideo takav Titov potez. Novost da su Rusi u Or{ovi ubrzo
}e uticati na Titov odlazak sa Visa u nepoznato, zabeleìo je (PRO (PRO HS 5/960). Izgleda da
je na distanci Tita poznavao boqe nego Meklin koji je bio stalno u wegovom dru{tvu.
1446
prilozi... II
II,, str. 1100.
1447
M. Milazzo, The Chetnik...,
Chetnik..., str. 175, koji navodi odgovaraju}e ameri~ke izvore.
~etiri meseca boravio na Visu pod na{om za{titom, odjednom je ’ishlapeo’

(’levanted’),, ne ostaviv{i adresu, no zadràv{i straàre oko svoje pe}ine
(’levanted’)
kako bi izgledalo da je jo{ uvek tu”.1448 U telegramu od 20. novembra poà-
lio se generalu Vilsonu da je „wegovo poverewe u Tita, poquqano jo{ na
sastanku u Napuqu, splasnulo kad je bez poravnawa kockarskog duga pobe-
gao sa Visa”.1449 Da je êr~ilova fikcija i{~ezla, znao je samo Valter. Na
Idnove zamerke na moskovskom sastanku, koje je potkrepio tvrdwom da su
Britanci „naoruàli i opremili mar{ala Tita i omogu}ili wegove ope-
racije”, Molotov se kasnije opravdavao da je Titovo grubo pona{awe po-
sledica wegovog seqa~kog vaspitawa i da o politici nema pojma.1450 No, ~i
~i--
wenica da Molotov svog kolegu nije pravovremeno obavestio, iako je bio je-
dan od Titovih doma}ina, dakako, nije bio seqa~ki prostakluk, nego viso-
ka politika. Ne{to ranija je Idnova poznata konstatacija „da smo s Ti-
tom gajili zmiju u nedrima”.
Teorija odlu~ivawa
Da je odluka za oslobodila~ki rat, bez obzira na `rtve, morala pro-

iza}i iz revolucionarnih pobuda, moèmo zakqu~iti i bez gledawa u isto-
rijske ~iwenice. U Rimu sam se mnogo bavio teorijom odlu~ivawa. Ona je
pou~na, kako s politi~kog, tako i s ekonomskog aspekta. S politi~kog aspek-
ta nema spora da je otpor protiv okupatora briga celog naroda, da se moè
smatrati svenarodnim, samo ako su u wega ukqu~eni svi wegovi delovi i
ako je u otporu postignuto bar pribli`no jedinstvo. Jedinstvo se, s obzi-
rom na razli~ita politi~ka usmerewa, moè posti}i samo ako jedna gru-
pacija ne name}e svoj pogled na oblike otpora drugima, ako je, s obzirom na
to, u svim delovima naroda postignut visok stepen saglasnosti.
Uz po{tovawe ovog uslova, vrlo te{ko bi do{lo do bilo kog ekstrem-
nog otpora, posebno vojnog, uop{teno gledaju}i, svakog riskantnijeg, koji
zemqu izlaè nebrojenim `rtvama. Ne samo pojedini delovi naroda, i po-
jedinci su veoma razli~iti. Zato bi se stvarno demokratski izabrani ot-
por, s obzirom na okolnosti, verovatno izabran u smislu tacite consensu
/}utawe je odobravawe/, nu`no ograni~io na skromnije oblike i sredstva.
îwenica da su se jugoslovenski „narodi” odlu~ili za veoma ekstremne ob-
1448
Second... VI, str. 200.
1449
M. Biber, Tito-Churchill
1450
like antiokupatorske borbe, dokazuje da, u stvarnosti, nisu odlu~ivali

oni, da je za wih odlu~ivao neko drugi. To, svakako, zna~i da oblici borbe
nisu bili izabrani demokratski, nego su stanovni{tvu nametnuti od stra-
ne wegovih mawinskih delova. Po nobelovcu M. Fridmanu, onaj koji boqe
poznaje interese drugoga nego taj drugi sam svoje i zbog toga se ose}a pozva-
nim da odlu~uje u wegovo ime, ko, dakle, utvr|uje mawinsko mi{qewe kao
ve}insko, taj je najobi~niji fa{ista. Prema toj definiciji, moèmo re-
}i da su oblici antifa{isti~ke borbe kod nas izabrani fa{isti~ki. Po-
{to je zbog toga sigurno da im glavni ciq nije bio dobro naroda, a time i
nacionalno jedinstvo – u suprotnom primeru mawinski izbor bio bi suvi-
{an – u rukama imamo dokaz da je mawina, koja je izabrala takve oblike
otpora, nastojala da postigne neke posebne ciqeve koje, upravo zbog te po-
sebnosti, nije ogla{avala na sva zvona. Kakvi su bili, ovde nije zna~ajno.
Ali bilo bi pravo ~udo da ih nije prikazivala kao op{tenarodne. Naà-
lost, fa{isti~ki izbor oblika otpora dokazuje samo da su stvarni ciqe-
vi bili sve pre nego op{tenarodni.
Ekonomski aspekt je ovaj: Oslobo|ewe je neizostavno oslobo|ewe qu-
di – ne nekih apstraktnih, nego sasvim konkretnih, u trenutku osloba|a-
wa, ìvih qudi. Zna~i, slobodu bi trebalo posti}i s najmawim mogu}im
`rtvama (tzv. ekonomsko na~elo).1451 @rtvovawe pojedinca za oslobo|ewe
naroda nesumwivo je izraz narodnog altruizma, ako je pravo. Takvo je goto-
vo sigurno u slu~aju kamikaza, koje namerno `rtvuju svoj ìvot za posti-
zawe postavqenog ciqa. U najve}em broju slu~ajeva, u pitawu je pogre{na
procena rizika u koji se pojedinci upu{taju svojim postupcima, u prvom
redu, pogre{na procena vlastitih sposobnosti za izvo|ewe svojih postupa-
ka bez `rtava. Pogre{ne procene naj~e{}e proizlaze iz „herojstva”, juna-
~ewa pred drugima. Na Gariqanu sam se sam uverio da je uslov uspeha strah,
a ne juna{tvo, naravno, hladnorazumski, a ne pani~an strah. Nada da ne}e
biti uhva}eni ili ubijeni, koja izvire iz juna{tva ili, jednostavno, iz
nepo{tovawa svih okolnosti va`nih za ishod postupka, negira dobar deo
altruizma onih koji se izlaù ìvotnoj opasnosti. To se odnosi i na slu-
~aj kad se potcewivawe opasnosti kasnije pokaè kao pogre{no, ako oni
koji se `rtvuju uistinu izgube ìvot.
Koliko brzo se izlagawe opasnosti, rizikovawe ìvota, pro{iri na
druge pojedince koji nisu prihvatili sli~ne odluke, koliko brzo su na to
prisiqeni, kad su, u stvari, `rtve drugih koji su naumili da postanu „he-
roji”, toliko brzo do|e kraj narodnosnom altruizmu. Lojze Ude, koru{ki
borac i saradnik OF, koji je jo{ 1941. godine odlu~no istupao protiv na-
siqa i preranog i neracionalnog oruànog ustanka, istu misao izrazio je
pitawem: „Qudima koji po Qubqani govore da mora biti `rtava, odgova-
ramo: Za{to vam se sopstvene `rtve ~ine preskupe?”1452 Vode}i komunisti

su, naime, prokleto dobro znali da se pobrinu za svoju sigurnost. Od devet
~lanova IO OF do kraja rata nijedan nije pao. One koji su dopali italijan-
italijan-
skih zatvora, uz pomo} veza i dobrom organizacijom spasavali su, po pra-
vilu, vosovci (me|u wih spadaju Zdenka Kidri~, Viktor Avbeq, Franc
Lesko{ek i France Popit). Vi{e puta organizovano bekstvo grupe, koju su su
~inili Miha Marinko, Tone i Vida Tom{i~, Mica [lander i Pepca Kar-
deq, uhap{eni prvih dana decembra 1941. godine, nije uspelo, ali su svi,
osim organizacionog sekretara CK KPS, Toneta Tom{i~a, koji je osu|en na
smrt, dobili samo zatvorske kazne. Ve}ina je iza{la iz zatvora posle ka-
pitulacije Italije. Po mi{qewu Toneta âmernika, tada{weg komandan-
ta qubqanskih zatvora, koji je aktivno sara|ivao u bekstvima, Tom{i~a su
namerno sami `rtvovali. Neki su Tom{i~u zamerili da su ga Italijani, za-
jedno sa navedenim drugovima, uhvatili wegovom krivicom; drugi razlog
mogao bi biti taj {to je Tom{i~eva porodica bila duboko religiozna. I
jedno i drugo, po partizanskom krivi~nom pravu, ve} je skoro dokazivalo
krivicu.
Na sli~an na~in nije se mogao spasiti sekretar CK KPH Rade Kon~ar
(posle 1940. godine neko vreme bio je u rukovodstvu CK KPJ). U wegovom ile-
galnom stanu u Splitu sa~ekali su ga italijanski agenti, tokom bekstva je
Tribunale speziale della Dalmazia” osudio ga
rawen, a posle kra}eg le~ewa „„Tribunale
je na smrt i 22. maja 1942. godine zaista je streqan. Od vrhovnih partizan-
skih rukovodilaca na nivou Jugoslavije, pali su samo Ivan Milutinovi}
i Ivo Lola Ribar, ali ne u borbi. Ribara je ubila jedina bomba koju je, upu-
}en u tu svrhu, bacio nema~ki hen{el, kada se Ribar 27. novembra 1943. go-
dine u podne, na Glamo~kom poqu, ukrcavao na let za Kairo, gde je trebalo
da vodi vojnu misiju kod GHQ ME,1453 a Milutinovi} se neposredno posle
oslobo|ewa Beograda utopio u Dunavu 23. oktobra 1944. godine. Tegqa~, pun
sovjetskih oficira i vojnika, kojim je hteo da se hitno prebaci iz Pan~e-
1451
Na wega se izri~ito oslawao Mihailovi} u uputstvu \or|iju La{i}u i Pavlu
\uri{i}u 20. novembra 1941. godine: „Va`no je da na{im akcijama ne izazovemo nepotrebne
`rtve, nego da se drìmo na{eg pravila: posti}i ciq sa {to mawe `rtava.” (Zbornik...
XIV/1,
XIV /1, str. 97). Nije po~inio ni obi~nu logi~ku gre{ku, da ekonomsko na~elo zna~i posti-
zawe najve}ih ciqeva sa najmawim sredstvima.
1452
L. Ude, „Referat pred kr 1942”, u Moje mnenje...,
kr{{_anskimi socialisti 8. januarja 1942” mnenje..., str.
7-19.
1453
Povodom te nesre}e, koja je verovatno bila posledica izdaje, ubijeni su i britan-
ski major Robin Veterli (R.(R. Whetherly) i kapetan Donald Najt ( D. Knight), a Miloje Milo-
(PRO WO 202/140, izve{taj misije „Typical”
jevi} je rawen (PRO „Typical” od 22. juna 1943. godine).
va u Beograd, zaka~io je minu. Milutinovi} je, drè}i se za dasku, sko~io

u vodu, ali mu to nije pomoglo, jer nije znao da pliva. Nikada ga nisu na{li.
na{li.
A. Rankovi}a – Marka, koji je pao u ruke srpskoj policiji krajem juna 1941.
godine – policija ga je zbog povreda premestila u bolnicu – oteli su i
oslobodili u stilu najdrskijih gangstera.
Sigurno je nemogu}e definisati koliki broj `rtava opravdava sti-
cawe odre|enog oslobodila~kog postignu}a. Posebno zato {to se naro~ito
`rtve ne mogu odrediti unapred, zbog ~ega je operativna analiza cost-be-
nefit nemogu}a. S druge strane, isto tako je sigurno da postoji dostignu}e
koje ne opravdava zahtevane `rtve, ma kako se te{ko utvr|ivale. Iz toga se
moè zakqu~iti da je oslobodila~ki rat koji zahteva nesrazmerne `rtve
neopravdan. Kad oslobo|ewe nije ili gotovo da nije zavisno od sopstvenih
oslobodila~kih `rtava, neopravdane su ve} i vrlo skromne `rtve. Ako ne-
ko u takvom slu~aju povede oslobodila~ku borbu koja bezobzirno vodi u ne-
srazmerne `rtve (da i ne pomiwem `rtve koje izaziva namerno, da bi na-
hu{kao qude protiv okupatora), te nesrazmerne `rtve svojom odlukom ne-
izostavno pla}a postignu}ima koja sa oslobodila~kim nemaju nikakve ili
skoro nikakve veze. To, u datom slu~aju, moè biti samo revolucija. Dru-
gim re~ima, oni koji su pokrenuli narodnooslobodila~ku borbu sa tolikim
`rtvama kolike je zahtevala na{a, glavno postignu}e te borbe morali su
videti u revoluciji, a oslobo|ewe qudi i naroda od fa{isti~ke okupa-
cije bilo im je sporedno.
To vaì utoliko vi{e {to revolucionarno uni{tavawe klasnog pro-
tivnika uop{te ne broje u `rtve, nego, fakti~ki, u postignu}e. Kada je
1943. godine Edvard Kardeq brigadiru Meklinu, u razgovoru, pri~ao o ko-
munisti~kom milenijumu za koji se bore partizani, jasno mu je rekao da su
za postizawe tog ciqa sva sredstva opravdana. Ko se usprotivi, treba ga
likvidirati. Takve `rtve su samo za dobro ~ove~anstva. „Moè li posto-
jati plemenitiji ciq od ovog?” upitao je Kardeq i, kako dodaje Meklin,
„mirno i prijateqski gledao kroz svoje nao~are”.1454 U svom pulskom govo-
ru 11. novembra 1956. godine, kad su sovjetski tenkovi jedva ugu{ili okto-
barski ustanak u Ma|arskoj, Tito, koji ga je podràvao, dodu{e, kao anti-
informbirovski, a ne kao antikomunisti~ki, tada{we ma|arske doga|aje
poredio je sa informbirovskom godinom 1948. kod nas. Gotovo doslovno, re-
kao je da su `rtve jugoslovenske oslobodila~ke borbe za wega uistinu po-
stignu}e, iako ne tako proro~ki zaneseno kao Kardeq, po kome je ubijawe
politi~kih protivnika bio uslov za sre}nu budu}nost sveop{teg ~ove~an-
stva. Do spoqwe intervencije 1948. godine kod nas, po wemu, nije moglo do-
}i, jer razni reakcionarni elementi u dràvi nisu mogli podsta}i pro-
vokacije „po{to smo wihovu glavnu snagu likvidirali za vreme Narodno-
oslobodila~kog rata”. Uop{te uzev{i, do ne~eg sli~nog kao u Ma|arskoj ne

moè do}i, „jer je Jugoslavija ne{to drugo od Ma|arske ili bilo koje dru-
ge dràve. Mi smo revoluciju izveli uz pomo} Oslobodila~ke borbe krv-
qu i tako svoju ku}u o~istili {to smo boqe mogli za vreme Revolucije”
(velika po~etna slova kod J. B. Tita).1455 Ubijawe politi~kih protivnika
je klasi~no ostvarewe svake proleterske revolucije. Nema ni~eg ~udnog u
tome {to je pod rukom doma}ih koqa~a palo nemerqivo vi{e stanovnika
nego od metaka stranih zavojeva~a. R. ôlakovi} potvr|uje da je u brato-
ubila~kom ratu, na obe strane, palo vi{e boraca nego u borbi protiv oku-
patora, iako u okupatore ubraja i usta{e, a to potvr|uju i kasniji istra-
ìva~i.1456 Ko u vojnopoliti~kim prilikama, u kakvima je bila Jugoslavi-
ja 1941. godine, povede oslobodila~ki rat koji zahteva tolike gubitke u
stanovni{tvu, ne moè biti ni{ta drugo do ludak, a ko ga povede kao sred-
stvo za postizawe nekog parcijalnog ciqa, nije ni{ta drugo do velezlo~i-
nac, krivac za genocid.
Da je pobeda revolucije garantovana samo fizi~kim istrebqewem pro-
tivnika, osniva~ i jedan od glavnih vo|a ELAS-
ELAS-a,
a, Aris Velukiotis, shvatio
shvatio
je tek kad su Englezi krajem decembra 1944. godine sa svojim ~etama uspo-
stavili red u Atini i Atici. Prekasno. Na pitawe kako to da je ELAS po-
be|ena, odgovorio je: „Nismo dovoqno ubijali. Engleza je zanimala raskrsni-
ca koja se zove Gr~ka; da nismo ostavili u ìvotu nijednog od wegovih pri-
jateqa, oni ne bi imali gde da se iskrcaju. Drugovi su me smatrali koqa-
~em: sada vidite dokle su nas doveli.” Zatim je izgovorio univerzalno ko-
munisti~ko pravilo: „Revolucije uspeju tek kad postanu crvene od krvi;
isplati se prolivati je ako nam uzvrati (naglasak je moj – A. B.) potpuno{-
}u qudskog dru{tva.”1457 Skoro kao Kardeq kroz svoje nao~are i Tito bez
wih. Kona~no je Aris shvatio da je trebalo da poslu{a Tempa. Gre{ku je
ve} naredne godine platio ìvotom.
Do davawa saveta gr~kim komunistima do{lo je ovako. Nakon {to je
Svetozar Vukmanovi} – Tempo izvr{io svoj zadatak u Bosni, Tito ga je kra-
jem 1942. godine sa jednakim zadatkom poslao u Makedoniju. Da bi povezao
revolucionarne pokrete na nacionalno konfliktnim podru~jima (make-
1454
F. Maclwan, Eastern
Eastern...,
..., str. 261-262.
1455
J. B. Tito, Govori
Govori...,
..., str. 220, 231-232.
1456
Po~etak..., ..., Bogoqub Ko~ovi}, @rtve drugog svetskog rata u Jugo-
slaviji,, London 1985, str. 54-55, 204.
slaviji
1457
E. Averoff-Tossizza, Le feu et la hache,hache, po S. Courtois i J.-L. Panné
Panné, „Le Kominternà
Kominternà
l´áction”, S. Curtois i drugi, Le livre noir...,noir..., str. 327-336.
donska Gr~ka), tokom leta 1943. godine posetio je glavni {tab gr~ke proko-
munisti~ke ELAS. Andreasa Cimasa – Evmajosa, ~lana EAM koji je posle
izlaska generala Zervasa postala tako|e potpuno crvena, o{tro je kriti-
kovao zbog wihove iskqu~ivo oslobodila~ke politike i tesne saradwe sa
Britancima, kao i prepu{tawa politi~kog ure|ewa op{tim izborima po-
sle rata. Na kasnijem sastanku sa delegatima KP Gr~ke ((KKE) KKE) u blizini
Larise u Tesaliji, zbog takvih stavova posebno o{tro napao je v. d. gene-
ralnog sekretara CK, Georgiosa Sijantosa. „Ako savezni~ke snage u|u u zem-
qu, ako pod wihovom za{titom bude ustanovqena vlada koju }e sastavqati
predstavnici starog ure|ewa, moglo bi se dogoditi da }e zahtevati razo-
ruàwe snaga
snaga koje ssu
u se borile protiv okupatora... U tom slu~aju izgubi}e-
te bitku!... U Jugoslaviji nikada ne}emo dozvoliti da se obnovi stara vlast
i da ona sprovede ’slobodne’ izbore... Savezni~kim snagama ne}emo dozvoli-
ti da u|u u na{u zemqu. Samo snage koje su izvojevale pobedu nad okupato-
rom mogu provesti izbore za novu vlast...”1458
U dosada{wem izlagawu upoznali smo se i sa drugim, sasvim sigurno
sudbonosnim odlukama komunisti~kih vo|a, koji potvr|uju da im oslobo|e-
we nije bio glavni ciq oslobodila~kog rata, ve} su ga iskoristili za izvo-
|ewe revolucije. Zaka{wewe sa po~etkom otpora i produèwe rata preko
wegovog slu`benog kraja ovde nisu od bitnog zna~aja. Ali od izuzetnog zna-
~aja jeste Titova odluka s kraja 1943. godine da podredi ~etni~ku Srbiju,
uvede u woj sovjetsko ure|ewe i to ure|ewe u~vrsti ne samo vojni~ki, nego,
pre svega, me|unarodnopoliti~ki. Tako je svesno ispustio iz ruku izuzetnu
priliku da krajem 1944. godine, uz savezni~ku pomo}, spre~i bekstvo Ver-
mahta sa juga Balkana na zapad, zarobi i pobije stotine hiqada nema~kih
vojnika i time onemogu}i wihovo u~estvovawe u daqwem toku rata. Drugi
svetski rat mogao je biti kra}i. U wegovom vagawu oslobodila~kog posti-
gnu}a – ubijawa Nemaca, s jedne strane, i revolucije – ubijawa ~etnika, s
druge, prvo nije imalo nikakvu teìnu. Tako je pola Jugoslavije, ceo wen
zapadni deo, jo{ sve do mesec dana pre samog kraja rata, ostao pod nema~kom
~izmom. Strategija koju je Tito upotrebio za izbacivawe Nemaca iz drà-
ve bila je, u su{tini, Mihailovi}eva strategija ~ekawa na „odlu~uju}i
trenutak” kad su, zbog pribliàvawa crvenoarmejaca i zapadnih savezni-
ka Berlinu, ionako morali da beè. S obzirom na ogromne snage koje je oku-
pio u ~etiri armije – bilo je pribli`no tri ~etvrt miliona boraca – Ti-
tov doprinos pobedi nad Silama osovine mogao je biti znatno ve}i. Wegove
kritike na ra~un Mihailovi}a okrenule su se, najzad, protiv wega.
1458
S. Vukmanovi}-Tempo, Revolucija
Revolucija...,
..., str. 327-336.
Drugi deo – PASIVNI
PASIVNI OTPOR BOQ[EVIZACIJI SLOVENIJE 895
PASIVNI OTPOR BOQ[EVIZACIJI SLOVENIJE
Pokretawem narodno
narodnooslobodila~kog
oslobodila~kog rata unapred je odlu~eno sve do
~ega je do{lo tokom Drugog svetskog rata u Sloveniji i Jugoslaviji. Nije
bilo ni jedne politi~ke stranke ili druge dru{tvene snage koja bi raspo-
lagala sa bar pribli`nom takvom ideolo{kom ube|eno{}u, akcionim en-
tuzijazmom, organizacionom sposobno{}u i moralnom beskrupulozno{}u u
izvo|ewu svojih planova, kao Komunisti~ka partija. U bar pribli`no de-
mokratskom ure|ewu, posebno vi{enacionalnom, nije ni moglo da bude. Par-
tiji je i{la na ruku celokupna dru{tvena atmosfera, pre svega, me|una-
rodna. Me|utim, dok je u razvijenom zapadnom svetu najja~i katalizator u
korist partije bio zahtev za demokratizacijom i kao posledica antifa-
{izam, kod nas je najzna~ajniji ~inilac bio ideolo{ki antiklerikali-
zam, karakteristi~an za velike delove gradskog stanovni{tva, koji je u na-
ru~je partije doveo ~ak i neke sna`no fa{isti~ki usmerene jeesenovske
(JNS) centraliste. Sve ostalo je bilo mawe zna~ajno, ukqu~uju}i i soci-
jalni elemenat pogleda na svet. On je najvi{e bio prisutan kod katolika,
ali ih ipak nije odveo u {umu.
Demokratija i optimalni dru{tveni sistem
Veliki deo Slovenaca, s obzirom na stawe pre po~etka revolucije,

ve}i deo, video je u boq{evizaciji Slovenije ne{to najgore {to ih moè
zadesiti. Za wih je to bilo ustrojstvo potpune li~ne obespravqenosti, pod-
re|enosti pojedinca dràvi, obezli~ewe nametnutom kolektivizacijom –
sistem tiranije boq{evi~ke partije i, u prvom redu, Staqina, kao wenog
apsolutnog vrha nad qudima na svim podru~jima wihovog delovawa. De-
spotski totalitarizam je jo{ i najboqa oznaka za takav sistem. âk dikta-
tura proletarijata nad klasnim neprijateqem i drugim dru{tveno nepri-
lagodqivim osobama, {to bi trebalo da bude sistem po slu`benom tuma~e-
wu, ostala je, osim za~etaka u Oktobarskoj revoluciji i neposredno posle
we, ~ist ideolo{ki konstrukt. Radnici su i u woj potisnuti u jednako bes-

pravan poloàj, kao i ostali slojevi stanovni{tva. Sve stare podele, za-
jedno sa klasnom, ukinute su ili bar potisnute na margine. U novom siste-
mu dru{tvo se deli na vladaju}u mawinu i pokorenu ve}inu. O mestu po-
jedinca u dru{tvu odlu~uje jedino pripadnost sistemu, ideolo{ka i ope-
rativna. [to je vi{e bezuslovna i slepa, to je brì uspon po hijerarhij-
skoj lestvici. Ta~nije, povla~ewe na wene vi{e stepenike. Svakoga, ko nije
sposoban ili voqan da se prikloni novom dru{tvenom ure|ewu, ta~nije,
politi~koj „liniji” tog trenutka, nemilosrdno uklawaju s puta. Gulazi1459
i fizi~ka likvidacija su temeqni oblici. Jedina istinska jednakost bi-
la je u tome {to pred takvom sudbinom nikoga nije {titio poloàj, ni
srodstvo, ni novac. Sistem je nadnacionalan, internacionalan. I narod,
kao ostatak reakcionarne buròaske pro{losti, ukinut je, i time je na-
cionalno pitawe re{eno jednom zauvek.
Izbijawem Drugog svetskog rata i okupacijom od strane Sila osovine,
pojavila se nova pretwa. U opasnosti je bio, ~inilo se, fizi~ki opstanak
naroda, naro~ito neposredno u Gorewskoj i [tajerskoj. Izgledalo je da je
ta nova pretwa toliko stra{na da sasvim zasewuje boq{evi~ku i da tre-
ba u~initi sve kako bismo je silom uklonili. Ta~nije, tako su nas ube|i-
vali komunisti, kako bi {to uspe{nije i {to masovnije organizovali na-
rodnooslobodila~ki
rodno oslobodila~ki rat.
Bar dva razloga protive se ovom mi{qewu. Ako je bio u pravu êrto-
Poezije Doktorja Franceta Pre{erna,
mir, kako je to napisao Pre{eren ((Poezije
izdawe Joèfa Blaznika, Qubqana 1847. godine), da
Manj str
„Manj strá
á{na nó
nó_ je v _érne zê
zêmlje krí
kríli,
Ko so pod své
svétlim só
sóncam sú
sú$ni dn
dnó
óvi!”
vi!”,
/Mawe
Mawe je stra{na no} u crne zemqe krilu
nego pod svetlim suncem suàwski dani!/
duhovno ropstvo je gore od fizi~kog istrebqewa. Odjednom smo se na{li
u opasnosti duhovnog porobqewa sa dve suprotstavqene totalitaristi~ke
ideologije. Drugi razlog je ipak bio presudan. Pitawe da li }e slovena~ki
narod fizi~ki opstati ili }e nestati, zavisilo je iskqu~ivo od ishoda
op{teg vojnog sukoba izme|u Sila osovine i saveznika, a pitawe da li }e
se odràti duhovno, iskqu~ivo od ishoda ideolo{kog sukoba izme|u demo-
kratije i totalitarizma. Ni na ishod vojnog, niti na ishod ideolo{kog su-
1459
Od Gosudarstvenoe upravlenije lagerov, kako su se zvali logori GPU i NKVD-a za
prisilan rad osu|enih.
koba u svetskim razmerama, prakti~no gledaju}i, nismo mogli da uti~emo.

Svi koji su verovali u pobedu saveznika bili su, dodu{e, svesni da }e u
vreme strane okupacije slovena~ki narod pretrpeti velike fizi~ke gu-
bitke, ali su bili uvereni da }e posle rata biti ne samo van svake fizi~ke
opasnosti, nego i da }e pobeda nad Silama osovine, pored uspostavqawa
Slovenije u okviru nekada{we Jugoslavije, omogu}iti pro{irewe na slo-
vena~ke nacionalne granice. Najzad, Jugoslavija je bila punopravna ~lani-
ca savezni~ke koalicije sa vladom u Londonu, koju je priznavao i Sovjet-
ski savez, i bar ponovno uspostavqawe Jugoslavije nikada nije dolazilo u
pitawe.1460 U pogledu pro{irewa teritorije na slovena~ke nacionalne gra-
nice, znamo da je jugoslovenska vlada primila odgovaraju}e garancije od
Velike Britanije, ne samo pre 27. marta 1941. godine, nego i posle tog datu-
ma. Kad je krajem rata u vezi sa zapadnom i severnom slovena~kom granicom
do{lo do zao{travawa odnosa sa zapadnim saveznicima, bilo je to zato, jer
smo ono {to su nam obe}ali Englezi uzimali sami uz pomo} Sovjetskog sa-
veza. Sovjetski savez nikada nije dao sli~ne garancije. Me|utim, s obzirom
na komunisti~ki internacionalizam, uz bitno pove}anu ulogu Sovjetskog
saveza u Evropi, svakako bi do{lo do {irewa Slovenije preko predratnih
granica, posve u funkciji odnosa me|u novim komunisti~kim dràvama (me-
|u wima bi, pored Nema~ke, najsigurnije bila upravo Italija).1461 U prvom
redu, internacionalizam bi do krajnosti relativizovao politi~ku samo-
stalnost Slovenije u odnosu prema drugim jugoslovenskim (ili balkan-
skim) narodima. Najverovatnije bi na mesto Aleksandrovog trojedinog na-
roda stupilo jugoslovensko (ili balkansko) proletersko jedinstvo.
Kao {to ve} znamo, u takvim okolnostima, za nacionalno i demokrat-
ski osve{}enog Slovenca, najcelishodnija politika protiv stranog zavoje-
va~a bila je da izdrì do kraja rata sa {to mawe `rtava. Samo tako je bilo
mogu}e o~uvati fizi~ki i duhovni opstanak slovena~kog naroda. To stoji
utoliko vi{e {to je opasniji bio spoqwi zavojeva~. Mi{qewe mnogih
stranih posmatra~a da se u Jugoslaviji razvio pokret otpora izuzetnih
1460
Ovim ne negiram da su postojale i druga~ije èqe, ali nikada se nisu formirale
do te mere da bi mogle ra~unati na me|unarodnopravni tretman. To se ne odnosi samo na
straàrske ideje o Sloveniji u sredweevropskoj ili podunavskoj federaciji, na britan-
ske spekulacije o balkanskoj federaciji, nego i o mnogo relevantnijem Ruzveltovom pod-
sticawu Srba da organizuju svoju dràvu.
1461
Kasnije }emo videti da je Tito, na predlog Palmira Toqatija, krajem 1946. go-
dine pristao na prikqu~ewe Trsta Italiji. Razlog: hteo je da italijanskim komunistima
pomogne u wihovoj izbornoj borbi.
dimenzija zato {to je i nasiqe zavojeva~a bilo izuzetnih dimenzija, je-

dnostavno zamewuje uzrok sa posledicom. Protiv wih govori vremenski re-
dosled doga|aja, ne samo u Srbiji, nego i u Sloveniji. Nasiqe nacista nad
Jevrejima bilo je sigurno mnogo gore nego nad drugim narodima, ali oni se,
osim u Var{avskom getu izme|u 19. i 28. aprila 1943. godine, nigde nisu
ozbiqnije pobunili, pa i tamo u sasvim beznade`noj situaciji i tek nakon
{to su Nemci ve} vi{e od tri ~etvrtine stanovni{tva geta odveli u kon-
centracione logore, tako da izgledi za uspeh nisu bili znatno boqi nego
u Masadi. Ovakvo mi{qewe, pored toga, ne uzima u obzir specifi~ne po-
bude koje su u na{em slu~aju bile presudne za silovitost otpora, a da s wim
nisu imale nikakve unutra{we veze.
O prilikama u Sovjetskom savezu pre rata nismo imali pouzdanih ve-
sti. Za spoqni svet bio je hermeti~ki zatvoren. Svaka vest koja je u svet
oti{la legalno bila je cenzurisana; ta~nije, u svet su stizale samo slu`-
beno prire|ene vesti. Zato i ne iznena|uje {to su o Sovjetskom savezu po-
stojale dve dijametralno suprotne slike. Jednu je odràvao i {irio Na-
rodni front, koji je bio agent Kominterne. Kod nas su to bili qudi oko
univerzitetskog Slovenskog kluba i Dru{tva prijateqev Sovjetske zve-
ze, {to je sve kontrolisala KPJ. Prema narodnofrontovskoj slici, u toj
zemqi svestrane slobode qudi, koja im je davala neslu}ene snage za izgrad-
wu boqeg i pravednijeg dru{tva, ve} tada su tekli med i mleko – prava
zemqa dembelija. Sve {to je u woj postojalo bilo je boqe, ve}e, lep{e, ne-
go u dekadentnim zapadnim demokratijama. Ve} pomenuti proglas CK KPJ
s kraja aprila 1941. godine, oslikava Sovjetski savez kao „ostrvo sre}e i
slobode, blagostawa, ìvotne radosti i bratstva wenih naroda”. Brojni po-
setioci Sovjetskog saveza, bez izuzetka u turisti~kim aran`manima agen-
cija naklowenih Narodnom frontu, ve}inom kolektivnih, s odu{evqe-
wem su potvr|ivali takvu sliku. U pitawu je uistinu novi svet budu}no-
sti. Nedostatke koje su prime}ivali, s razumevawem su pripisivali okol-
nosti da novi svet tek nastaje, te stoga ne moè biti savr{en svuda i u
svim detaqima. Agitprop se pobrinuo da su u to, uprkos bedi u kojoj su ì-
ì-
veli, bili ube|eni i sovjetski qudi.1462 Potpukovnik P. A. Vilkinson, koji
je od decembra 1943. do marta 1944. godine bio britanski oficir za vezu
1462
O tome je jo{ pre rata pisao nekada{wi komunista (od 1932. godine), odu{evqen
Sovjetskim savezom, jedan od najboqih francuskih pisaca Anre @id. U svom Retour de l´ lÚ.
R.S.S. je posle putovawa, na koje ga je pozvao Staqin, razbio ovaj, pre svega, intelektuali-
sti~ki mit i poèo, kao {to se moglo o~ekivati, sveop{te skandalizovawe „demokratske”
javnosti na ~elu sa Romenom Rolanom.
kod partizana u raznim delovima Slovenije, kaè da „Slovenci gaje sle-

po, skoro patolo{ko divqewe prema SSSR-u i naro~ito prema sovjetskoj
armiji”.1463
Nepovoqne vesti o Sovjetskom savezu izvirale su, pre svega, iz di-
plomatskih predstavni{tava zapadnih zemaqa u Moskvi i wihovih obave-
{tajnih slu`bi, od poslovnih posetilaca i stranih stru~waka, zaposle-
nih u Sovjetskom savezu, pa i od begunaca,1464 nekih i sa najvi{ih sovjet-
skih poloàja,1465 ili pak, narodnofrontovskih preobra}enika.1466 Odnosi-
le su se kako na ekonomske prilike i materijalno stawe stanovni{tva, ta-
ko i na politi~ki reìm koji tim stanovni{tvom vlada. U Sloveniji su te
vesti mogle da se svakodnevno ~itaju u antikomunisti~kim ~asopisima, na-
ro~ito katoli~kim. Slovenec i Slovenski dom su vodili u tome. U prvom,
za takve vesti brinuo se Ivan Ah~in, u drugom Mirko Javornik, obojica
urednici. Mnogo nije zaostajalo ni liberalno Jutro, iako su ga ure|iva-
li i neki izrazito frontovski qudi, kao na primer, Boìdar Borko, ured-
nik i suvlasnik.
Zanimqiv je bio odziv ne samo nekomunisti~ke, nego i antikomuni-
sti~ke javnosti na neprijatne vesti o Sovjetskom savezu. Ma koliko da ih
je, kao potvrdu svojih neprijateqskih ocena, prihvatala kao poru~ene, ni-
je im verovala u celini. Jednostavno, bilo je nemogu}e zamisliti da mili-
oni qudi mogu biti zatvoreni u gulazima, prognani u Sibir, pobijeni bez
sudskih procesa ili osu|eni na wihovim farsama, pomrli na prisilnom
radu na gradwi kanala i elektrana, ukratko, da bi uistinu mogla vladati
takva strahovlada i nasiqe, kako su vesti tvrdile. âk ni êr~il nije
smeo da objavquje ~iwenice nepovoqne po Sovjetski savez, jer mu qudi na-
prosto ne bi verovali, samo bi diskreditovao samoga sebe.1467 Nije se moglo
verovati ni u sveop{te siroma{tvo i oskudicu. Nevernim Tomama ove
„preterane” vesti ipak su dobrodo{le, jer su odli~no sluìle u propa-
gandne svrhe. Ili, kako kaè A. @id o hiqadama deportovanih: „Vidim te
1463
PRO HS 5/934, Memorandum on the Revolt in Slovenia,
Slovenia, i kod D. Biber, „Otvoreni...”,
20. nastavak, str. 36.
1464
Na primer, Aqa Rahmanova, Tvornica novoga ~ovjeka, ~ovjeka, Roman iz ruskog ìvota,
ìvota,
prevod, Zagreb 1936-1937, Zabavna bibilioteka. Taj roman je u obliku podlistka izlazio
u Slovencu
Slovencu.
1465
Na primer, K. I. Albrecht, Der verratene Sozialismus;
Sozialismus; W. G. Krivitsky, In Stalin´
Stalin´s
Secret Service.
Service
1466
Na primer, A. Gide, Retour de ll´ÚRSS i Retouches a mon retour de l´ lÚRSS
URSS.. O dru-
gima vidi u F. Fire, Minule
Minule..., ..., sumarno str. 372.
1467
Churchill...,
..., str. 205.
`rtve, ~ujem ih, ose}am ih sve oko sebe. No}u su me budili krici iz wiho-
vih zapu{enih usta, a danas mi wihovo }utawe diktira ove redove... Niko
se ne zauzima za wihovo dobro. Desni~arski oficiri ih mawe-vi{e isko-
ri{}avaju da mogu napadati reìm koji mrze; oni, kojima je u srcu ideja
pravde i slobode, oni, koji se bore za Telmane, za razne Barbise (Anri –
A. B.) i Romene Rolane, }utali su i }ute...”1468 Uzgred, kasnije se potvrdilo
da je stvarnost Sovjetskog saveza bila ~ak mnogo mra~nija od one kakvu su
prikazivali i wegovi najgori neprijateqi.1469
Neverovatna razlika izme|u dve slike sovjetske stvarnosti, bila je u
glavama qudi samo delimi~no posledica okolnosti {to su stranim gosti-
ma u Sovjetskom savezu pokazivali stvarnost prire|enu samo za wih. Tome
su sluìle ogledne farme, fabrike, porodi~ni stanovi, ~ak i ogledni za-
tvori i logori. U wima je vladao potpuni red, ~isto}a, a qudi su se poka-
zivali vedri i nasmejani. Kao posebno vaàn dokaz sluìla je izgradwa
xinovskih kanala, kao {to je Belomorski (izme|u Belog mora i Finskog
zaliva) i kanala Moskva – Volga, kao i hidroelektrana i brana, kao {to je
Dweprostroj i sli~nih ogromnih projekata. Stranci, koji su ih razgleda
razgledali,
li,
kipteli su od odu{evqewa nad svim {to su videli – kao ostvarewe nove
generacije sre}nih i, iznad svega, sposobnih „sovjetskih qudi”. Dakako, s
wima su dolazili u kontakt samo na uskim, za wih prire|enim, sektori-
ma,, sa agentima NKVD-a pome{anim me|u wima, da im, zbog krivog pogle-
ma
da, nekontrolisane re~i, a kamoli potajnog obja{wewa, ne padne na pamet
da je u pitawu, zapravo, prisilni rad miliona bednih sovjetskih podani-
ka. Prosu|ivawe Sovjetskog saveza po slojevima koji su do{li u sukob sa
partijom ili zakonom, po svoj prilici, nije korektno. Nigde ne ìve pri-
silni radnici, ka`wenici i drugi neprilago|eni u jednakim razmerama
kao slobodni gra|ani. Ali mnogi {panski komunisti, koji su posle propa-
log poku{aja ostvarewa raja kod ku}e, traìli pribeì{te u sawanoj
otaxbini svetskog proletarijata, tako|e i iz politbiroa SPE SPE,, i ne samo
{panski, i ne samo komunisti, za kratko vreme bi se uverili da je, kao ce-
lina, „Sovjetski savez jedan veliki koncentracioni logor sa najlep{om
podzemnom èleznicom na svetu.” Takva ogromna razlika u vi|ewu u dale- dale-
ko najve}oj meri proizlazila je iz filtera koje je u o~i i u{i, prvenstve-
no u mozgove qudi, ve{ta~ki ugra|ivao agitprop i posle wega planirana
propaganda na svim nivoima. Qudi su sasvim jednake, iste stvari napro-
1468
A. Gide, Retouches ..., str.66; Povratak
Retouches..., Povratak...,
..., str. 84.
Posebno mesto u otkrivawu te teme odnosi se na kwige A. I. Solèwicina, Arhi-
1469
pelag Gulag;
Gulag; najnovije delo je S. Courtois i drugi, Crna kwiga komunizma.
komunizma
sto videli druga~ije, ~ak dijametralno suprotno, nego {to su bile u stvar-
nosti. Ne samo stranci, nego i doma}e stanovni{tvo. Videli su ih takvi-
ma, jer im je bilo dato da ih vide takvima, a ako su progledali, videli su
ih takvima, jer su ih zbog svoje bezbednosti hteli videti takvima.
U takvim okolnostima, ~isti je besmisao tvrditi da od dva dijame-
tralno suprotna ube|ewa o istoj stvarnosti pravilno moè biti samo je-
dno ili ~ak nijedno, zbog ~ega bi ih trebalo podvrgnuti proveri istine.
Ma kako tvrdwa objektivno bila istinita, dru{tveno i psiholo{ki je po-
gre{na, pa i kad bi uvid u objektivnost, u objektivno stawe stvari, uop{te
bio mogu}. I nije bio, razume se. Jednostavno, nije bilo arbitra na koga bi
pristali pristalice jednog ili drugog ube|ewa. Naprotiv. Umesto prove-
re istine, pristalice suprotstavqenih stavova razvijaju odgovaraju}a teo-
retska obrazloèwa za wih, a na wihovu logiku pristaju samo wihove sop-
stvene pristalice. Zbog toga nemaju nikakvu dodatnu uverqivost. Takva
teorija ne pomaè otkrivawu objektivne stvarnosti.
U analiziranom primeru, antikomunisti su tvrdili da je dru{tveno
ure|ewe koje zagovaraju prirodno; wihov liberalni deo tvrdio je da je eko-
nomski i politi~ki najefikasniji, wihov katoli~ki deo ~ak i da je dat od
Boga. Zbog toga ga, u oba slu~aja, treba o~uvati po svaku cenu. Komunisti su,
s druge strane, tvrdili da se dru{tvena ure|ewa mewaju, da je sada{we
odavno preìvelo i da ga treba zameniti novim. Za odgovaraju}u teoriju,
kao {to znamo, u formi istorijskog materijalizma, pobrinuo se Marks. Na
prigovor prvima da je neosporno da se dru{tvena ure|ewa ipak mewaju,
oni su odmahivali rukom, govore}i da se ne mewaju naglo, nego postupno,
korak po korak, {to ponekad nije primetno, ali, pre svega, da se mewaju sa-
ma po sebi i da u tu svrhu nisu potrebne revolucije. Na prigovor drugima
da su teoreti~ari neizbe`ne zamene kapitalisti~kog dru{tvenog ustroj-
stva socijalisti~kim, Marks i Engels, sami priznali da su se, na wihovo
veliko razo~arawe, prognoze – da }e novo dru{tveno ure|ewe zameniti
staro jo{ 1848. godine – pokazale pogre{nima,1470 zbog ~ega je Marks, u vezi
sa pariskim doga|ajima 1871. godine bio mnogo uzdràniji, oni su olako, iz
rukava istresali hiqade razloga iz kojih je upravo kucnuo ~as za wegovu
zamenu. Drugim re~ima, teoretska utemeqewa razli~itih ube|ewa ~ine
sastavni deo tih ube|ewa i nisu od neke koristi. Naprotiv, suprotnosti
me|u ube|ewima qudi samo ih jo{ produbquju.
Moè se ~initi da ova analiza vaì za politi~ka ube|ewa, za ube|e-
wa o dru{tvenom ure|ewu, ali ne i za stru~na i nau~na mi{qewa. Za wih
1470
Vidi moja Politi~na
Politi~na...,
..., str. 83.
se jednostavno moè utvrditi koje od wih je pravilno. Da to nikako ne sto-

ji, dokazuje geocentri~ni sistem koji je bio prevladavaju}e, ako ne i jedi-
no ube|ewe, sve dok ga pre 400 godina nije zamenio Kopernikov heliocen-
tri~ni sistem. I u okviru geocentri~nog sistema postojala su razli~ita
stru~na mi{qewa. Po nare|ewu faraona Neka, feni~anski mornari isplo-
vili su iz arapskog zaliva (Crvenog mora), oplovili celu Libiju (Afriku)
(Afriku)
i kroz Herkulove stupove (Gibraltar) po Sredozemqu vratili se u Helio-
polis. Tvrdili su da im je na obalama Libije – tada se mislilo da Libija
dopire sve do ju`nog kraja Afrike – sunce sijalo sa desne strane. Niko im
nije verovao. Herodot, koji je izve{tavao o tome, bio je ube|en da laù, jer
je, po wemu, svakome poznato da sunce na putu ka zapadu moè sijati samo sa
leve strane. Nau~no iskustvo bilo je protiv wih. Dakako, moèmo prime-
titi da tada{wa nauka uop{te nije bila nauka, ili bar ne prava nauka.
Ali ko bez ikakvog rizika moè tvrditi da je dana{wa nauka uistinu pra-
va nauka?
U ad hoc teoriju spada i svrstavawe ube|ewa u „progresivna” i „reak-
cionarna”. Ako i pristanemo na marksisti~ko znawe da razvoj u odre|enoj
meri ne moè spre~iti nikakva sila, nikako ne moèmo znati da li je od-
re|ena promena dru{tvenog sistema na liniji takvog razvoja ili nije, da
li je „progresivna” ili „reakcionarna”. Ako su se povodom doga|aja 1848.
godine prevarili sami autori te teorije, zar se ne bi mogli prevariti i
wihovi naslednici u svojim kasnijim prognozama? Boq{evizacija Rusije
mogla bi tako da bude reakcionarni istorijski otklon, kao {to je bio re-
akcionaran otklon pobeda fa{izma u Italiji i hitlerizma u Nema~koj.
Pobeda Sovjetskog saveza nad wima ne bi dokazivala ni „progresivnost”
ni „reakcionarnost” pobe|enih sistema. Omogu}avala bi samo duì ìvot
sovjetskom ustrojstvu. Problem je u tome {to moèmo konstatovati da li je
neka promena na liniji dugoro~nog razvoja samo ex post, ne i ab ante.
ante. Tek
kasnije se pokaè da li
li je neka promena bila istinski napredak ili samo
istorijska zabluda. Unapred ne znamo ni to koliko dugo }e trajati to „ka-
snije”, koje }e odre|enom razvoju dati potvrdu istorijske stvarnosti. Ka-
pitalizam je nastajao trista godina. Tek kad je po~eo da sazreva, qudi su
shvatili da feudalizma vi{e nema i izmislili ime za novo dru{tveno
ure|ewe, konstatovao je Verner Zombart.
Nije nam od koristi ni brojnost ube|ewa. Svaki novi dru{tveni po-
kret s novim idejama o ure|ewu dru{tva neizostavno po~iwe kao stvar ma-
wine. Kao boq{evizam, i fa{izam je pro{ao ceo put od mawinskog do ve-
}inskog pogleda na ure|ewe dru{tva. Ako zajedno sa Marksom verujemo da
se dru{tveni sistemi mewaju u funkciji razvoja „materijalnih snaga”
dru{tva (tehnolo{kog napretka), oni su u su{tini nezavisni od ube|ewa
qudi. Tek onda kad qudi smatraju da se neko ustrojstvo podrazumeva samo
po sebi, da o wemu uop{te vi{e ne razmi{qaju, dakle, i ne formiraju svo-
ja ube|ewa o wemu, ono istorijski vi{e ne dolazi u pitawe. Drugim re~i-
ma, dok je neko dru{tveno ustrojstvo predmet pozitivnog ube|ewa, zakqu~-
no sa ve}inskim, znamo samo da qudi poku{avaju da ga vrednuju, ali nika-
ko da }e uistinu ste}i tu vrednost u dugoro~nom smislu i u tom smislu i
zasluìti oznaku progresivnosti. Ako i kada je stekne, oznaka }e, svaka-
ko, postati besmislena. S druge strane, kad se ekonomista Jozef [umpeter
uverio da }e kapitalizam propasti, nasuprot Marksu, nije tvrdio da }e
propasti zato {to ne}e biti sposoban za daqwi ìvot, nego zato {to su
qudi uvrteli sebi u glavu da vi{e nije sposoban za daqwi ìvot. Uprkos
tome, nije propao. Drugim re~ima, i negativno ube|ewe, iako je ve}insko,
nije dokaz da je sistem reakcionaran.
To, dakako, zna~i da u odre|enom istorijskom trenutku ni za jedno ube-
|ewe o dru{tvenim sistemima, za koje bismo èleli takvu ocenu, ne moè
se re}i da li je pravilno ili pogre{no. Svako ube|ewe, mawinsko i ve}in-
sko, samo je subjektivno, pravilno za pojedinca koji ga zagovara, bez obzira
na to koliko ima onih koji ga u tom ube|ewu podràvaju. Tek }e budu}nost
razotkriti da li je ube|ewe bilo na liniji dugoro~nog razvoja dru{tva.
Kao {to smo videli, presta}e da preuzima oblik ube|ewa, posta}e stvar-
nost svih koja se podrazumeva sama po sebi. Ako qudima ne èlimo oduze-
ti slobodu, svakom pojedincu posebno, svako ube|ewe i ube|ewe svakoga
jednako je legitimno.
To, svakako, vaì i za politi~ka ube|ewa. Zato svakome pripada pra-
vo da se trudi da svom ube|ewu pribavi validnost. Da su komunisti samo
predstavqali sebi kako su stra{ne prilike u kojima ìve i kako bi slo-
bodnije, sre}nije i bogatije mogli ìveti u sovjetskom ure|ewu, imali bi
sva prava da se zauzimaju za wegovo uvo|ewe kod nas. Po{to su katolici i
liberali bili ube|eni da bi uvo|ewe sovjetskog sistema zna~ilo uni{te-
we hri{}anske kulture, odnosno, slobodnog trì{ta i preduzetni{tva ko-
ji su im bili najsvetiji, svako od wih sa donekle razli~itim naglaskom,
imali su ista prava da u~ine sve kako bi spre~ili wegovo uvo|ewe.
Da li uistinu ba{ sve, pa i nasiqe? Da li je jedini izlaz iz takve
situacije borba na ìvot i smrt, do potpunog istrebqewa pristalica jed-
nog ube|ewa, odnosno, do takvog wihovog pot~iwavawa pristalicama dru-
gog, da oni prestanu da ih ose}aju kao zapreku ili ~ak samo kao smetwu u
svojoj organizaciji dru{tva? Da li fizi~ka mo}, koja stoji iza nekog ube-
|ewa, moè biti argument za wegovu prevlast? U istoriji qudskog dru-
{tva, naàlost, tako je zaista bilo. Svi veliki ideolo{ki sukobi, koji su
zbog stvarne ili uobraène zna~ajnost
zna~ajnostii uzdrmali velike delove stanov-
ni{tva, re{avali su se na taj na~in. Brojne verske borbe, uzmimo samo one
ni{tva,
do kojih je dovela reformacija, da i ne pomiwemo xihad ili sunitsko-
{iitska klawa, pa revolucije, da pomenemo samo Francusku i Oktobarsku,
da se ne upu{tamo u Secesijski rat ili Dugi mar{ u Kini, ~ak i nacio-
nalne i etni~ke borbe u kakvima je nastajala dràvna struktura Evrope,
sve nam to moè posluìti kao primer. Iskustva pokazuju da pobedni~ka
ube|ewa kasnije ~esto otupe, dopuste razmah ili ~ak prevlast pobe|enih,
ili se sama pretvore u svoju suprotnost. Samo ne{to vi{e od deset godina
nakon {to je Nacionalni konvent na sada{wem Plas d’ d’la Konkord u Pa-
rizu odrubio glavu Burbonu Luju XVI, francuski narod je u Napoleonu I
dobio naslednog cara, jo{ deset godina kasnije iz rezerve bra}e, ~ak po-
novo Burbona Luja, tada XVIII. Da li bi bila mogu}a teza da sve velike re-
novo re-
volucije izazivaju i velike kontrarevolucije? Da li je fa{izam rodila
Oktobarska revolucija?
Nasilna promena dru{tvenog ure|ewa
Komunisti su se odlu~ili za nasilno priznavawe svojih ube|ewa. Da

je politi~ki sistem predratne Jugoslavije fizi~ki onemogu}avao wihovo
priznavawe, odluka komunista u korist grube sile bio bi legitiman odgo-
vor na nasiqe reìma. U „staroj” Jugoslaviji, uprkos brojnim nedostacima,
postojao je parlamentarni sistem koji je omogu}avao preuzimawe vlasti de-
mokratskim putem. Dodu{e, mogli bi se poàliti da od izbora za Ustavo-
tvornu skup{tinu 28. novembra 1920. godine nisu imali svoju stranku. Sa-
mo mesec dana kasnije (29. decembra), ministar unutra{wih poslova vlade
Kraqevine SHS, Milorad Dra{kovi}, objavio je odluku pod nazivom Ob-
znana, kojom je zabranio delovawe KP i svaku komunisti~ku propagandu.
Vidovdanski ustav od 28. juna 1921. godine potpuno je centralizovao up-
ravqawe u dràvi i oteào parcijalne uspehe. Zakon o za{titi dràve
(skra}eno ime) od 1. avgusta 1921. godine ve} izabranim komunisti~kim po-
slanicima oduzeo je mandate i uveo stroge mere protiv propagirawa i dru-
gih delatnosti za ru{ewe vaè}eg ure|ewa.
Kona~no, kraq Aleksandar je 6. januara 1929. godine ukinuo Vidovdan-
ski ustav i zabranio sve stranke, te vladao uz pomo} generala Petra @iv-
kovi}a (tzv. [estojanuarska diktatura). Zbog we se KPJ, za razliku od dru-
gih stranaka, odlu~ila za ilegalu i preselila u inostranstvo, a s wom, ra-
zume se, i mnogi vode}i komunisti individualno, kako bi smawili opa-
snost ilegalnog revolucionarnog rada. Tu odluku nije promenila ni kad
je parlamentarni ìvot, bar formalno, obnovqen novim ustavom 3. sep-
tembra 1931. godine. Glavni problem komunista bio je u tome {to i bez svih
tih represivnih mera, dok je wihova partija bila sasvim legalna, nisu sku-
pili dovoqno glasova da parlamen
parlamentarnim
tarnim putem postignu boq{evizaciju
dràve. âk i na ustavotvornim izborima 1920. godine, godine koja je bila
socijalno (ekonomska kriza) i me|unarodno znatno uzdrmana (boq{evizam
je 1919. godine, kad je Prekomurje zauzela Crvena armija Bele Kuna, zapqu-
snuo i Sloveniju), uspeli su da skupe jedva 10,3 posto glasova slovena~kih
bira~a, u celoj dràvi tako|e ne mnogo vi{e (mawe od 14 posto). Ti rezul-
tati govore da komunista ili nije bilo dovoqno ili nisu bili dovoqno od-
lu~no ube|eni u pravilnost svojih ideala, da, pre svega, ti ideali nisu
bili toliko blistavi da bi privukli ve}i broj (mawe od 14 posto) ~lanova
i bira~a.
Pored svega toga, ne bismo smeli prevideti da su navedene nedemo-
kratske vladine mere donesene uglavnom zbog komunisti~kog nasiqa (poku-
{aj atentata na regenta Aleksandra dan posle usvajawa Vidovdanskog usta-
va i ubistvo ministra unutra{wih poslova Milorada Dra{kovi}a mesec
dana kasnije).1471 Iako je povod za ukidawe ustava bio atentat na predsedni-
ka HSS Stjepana Radi}a i druge prvake HSS u skup{tini 20. jula 1928.
godine, zna~i, nekomunisti~ko nasiqe, ~ak je i neposredno pogo|ena HSS,
da i ne govorimo o drugim strankama, reagovala druga~ije od KPJ. Uprkos
svem nasiqu, u Jugoslaviji je videla svoju dràvu. U ocewivawu navedenih
vladinih mera treba, u prvom redu, uzeti u obzir da je odluka dela bira~a
u korist grube sile legitiman odgovor na nasiqe reìma samo u slu~aju
ako reìm spre~ava u~vr{}ivawe demokratskih promena. Kao {to znamo,
KPJ se na Drugom kongresu u Vukovaru, u junu 1920. godine, odlu~ila za
uvo|ewe Sovjetske republike Jugoslavije u okviru sovjetske Balkanske
federacije, koja bi postala deo Me|unarodne federacije sovjetskih re-
publika. Sve bi bilo u redu da [esti plenum CK u oktobru 1929. godine
nije izdao uputstvo
uputstvo za oruàni ustanak protiv kraqeve diktature. Time
je, takore}i, legitimizovao nasiqe reìma nad partijom i uzdigao ga ~ak
do nivoa samoodbrane. Kao {to znamo, partija je tu nepromi{qenost sku-
po platila (ubijen je wen sekretar \uro \akovi} i brojni drugi, weno ru-
kovodstvo je potpuno uni{teno, {to je za nekoliko godina onemogu}ilo ru-
kovode}u delatnost). Jedini opravdani izuzetak od postavqenog pravila
vidimo u borbi nacionalne mawine za nacionalno oslobo|ewe. Nacional-
1471
Prema ~etni~kim obave{tewima, u ubistvo Dra{kovi}a bio je upleten Rodoqub
ôlakovi}. êtnici su ga u januaru 1942. godine uhvatili u isto~noj Bosni, ali su ga pusti-
li na intervenciju majora Dangi}a.
na ve}ina parlamentarnim putem moè efikasno spre~iti oslobo|ewe (osa-

mostaqewe razli~itih stepenova) mawine.
Uprkos svom reìmskom nasiqu, komunisti~ki bira~i su mogli, da su
hteli, odnosno, da su postojali, da preko trojanskog kowa neke nekomuni-
sti~ke stranke izbore odlu~uju}i uticaj na doga|awa. U tu svrhu KPJ je u
decembru 1922. godine na plenumu svog CK u Be~u odlu~ila da osnuje le-
galnu Nezavisnu radni~ku partiju Jugoslavije (NDPJ). Zemaqska konfe-
rencija je 14. januara 1923. godine tu odluku sprovela. Odlu~uju}i uticaj na
doga|awa mogla je da omogu}i i Socijalisti~ka stranka Jugoslavije, osnova-
na u decembru 1921. godine (pridruìla joj se i stara Socijaldemokratska
stranka, nastala 1896. godine). U okviru mnogih parlamentarnih sistema,
mnoge antiparlamentarne struje, komunisti~ke tako|e, navla~ewem jagwe-
}e koè i (ili) ne{to nasiqa stvarno su uspevale da se domognu vlasti,
~ak i kad su bile mawinske. Tako su, na primer, u [paniji pod pla{tom
Narodnog fronta 1936. pobedile krajwe leve politi~ke grupe (to je dovelo
do pobune generala i do nacionalisti~ke kontrarevolucije), a vanparla-
mentarni otpor je diktaturu Miguela Prima de Riviera iz 1923. godine,
koju je podràvao kraq Alfonso XIII – i koja je bila veoma nalik Aleksan-
Aleksan-
drovoj i @ivkovi}evoj iz 1929. godine – ~ak i ukinuo. Op{tinski izbori
1931. godine samo su je potvrdili. Komunisti kod nas nisu bili takve sre-
}e. To {to je na skup{tinskim izborima 18. marta 1923. godine wihova ND-
PJ skupila mawe od jedan posto glasova, bilo je za o~ekivati. S jedne stra-
ne, svoje je u~inila antikomunisti~ka klima posle Obznane, s druge pak,
bira~e je privukla strana~ka raspodela i preraspodela na liniji centra-
lizma i anticentralizma u okviru datosti Vidovdanskog ustava.
Postajalo je sve jasnije da izborni neuspesi partije izviru iz we sa-
me. Frakcijske borbe, najvi{e na liniji desnih i levih usmerewa, navo-
dile su partiju da se sve vi{e bavi samom sobom, pa za efikasnije nastupe
nije imala dovoqno snage. Drugim re~ima, postajala je nesposobna kao poli-
ti~ki subjekt. To se pokazalo jo{ na skup{tinskim izborima 8. februara
1925. godine i 11. septembra 1927. godine, kad partijske „slamnate” stranke
uop{te nisu nastupile; Socijalisti~ka stranka je postigla jedva „stati-
sti~ki” uspeh. Jo{ izrazitije je bilo na skup{tinskim izborima 5. maja
1935. i 11. decembra 1938. godine, kad se parlamentarni ìvot posle kraja
[estojanuarske diktature postepeno opet normalizovao. Na oba izbora par-
tija je nameravala da nastupi samostalno (pod firmom radni~ke stranke),
ali ni na jednim nije uspela. Na izborima 1935. godine komunisti~ki gla-
sovi su oti{li listi HSS, a tamo gde nije imala svoju listu oti{li su
SDO (Seqa~ko-demokratska opozicija). Godine 1938. hrvatska partija se po-
vukla da „ne bi ru{ila hrvatsko jedinstvo”, ali je rezultat bio sli~an.
Kad je Ma~ekova opozicijska lista dobila skoro 45 posto glasova, bilo je

prekasno za jadikovawe. Nesposobnost partije bila je o~igledna.
Druga~ije re~eno, komunisti su se odlu~ili za revoluciju zato, jer su
znali da u parlamentarnom sistemu ne mogu do}i do vlasti ni nasilnim, a
kamoli demokratskim metodama. Dugogodi{weg sekretara partije dr Simu
Markovi}a, koji je pristajao na wih i èleo da ostvari socijalisti~ko
dru{tvo u okviru parlamentarno-ustavnog sistema, zbog velike popular-
nosti odstranili su iz rukovodstva jo{ na (ve} pomenutoj) jugoslovenskoj
komisiji IK Kominterne 30. marta 1925. godine.1472 Na zahtev rukovodstva
KPJ, 1935. godine morao je emigrirati u Sovjetski savez, gde je 1938. godine
godine
postao `rtva Staqinovih ~istki. Dolaskom Tita u vo|stvo partije, vi{e
nije bilo ozbiqnijih protivqewa wenoj preobrazbi u boq{evi~ku, ~ija je
temeqna metoda postala nasilno preuzimawe vlasti.
Odluka komunista za revolucionarno preuzimawe vlasti omogu}ava
nekoliko zna~ajnih zakqu~aka:
1. Tom odlukom komunisti su se postavili iznad naroda. Nije ih zani-
malo {ta misli slovena~ki narod, kakve su wegove èqe i potrebe. Jedno-
strano su odlu~ili da mu nametnu svoju voqu, da odlu~uju umesto wega, u
wegovo ime. Time su osporili wegovu suverenost. Slovena~ki narod su od
subjekta odlu~ivawa ponizili na objekt koji mora sluìti wihovim par-
tijskim interesima. Prisvajawe narodnih prerogativa zasnivali su svo-
jom „avangardnom” ulogom. Ona nije posledica posebnih oslobodila~kih po-
treba, ve} je strukturne prirode. Jo{ deset godina pre rata, Kardeq je u
Kwièvnosti tvrdio da je nacionalno pitawe socijalni problem i da se
zato u wegovom re{avawu sve vi{e u~vr{}uje proletarijat kao narodni
hegemon. Prema tom shvatawu, narod je stvarno slobodan samo ako ga konsti-
tui{e radni~ka klasa. To nije zna~ilo ni{ta drugo do moralnu degrada-
ciju svih ostalih politi~kih skupina naroda. Ona je bila u skladu sa dru-
{tvenim ustrojstvom koje su odlu~ili da uvedu u Sloveniji i Jugoslaviji,
boq{evizam sovjetskog tipa. Ako uzmemo u obzir internacionalnu priro-
du revolucije i podre|enost KPS i KPJ Kominterni, druga~ije nije moglo
biti. Sve je, kao {to ve} znamo, zapo~elo Staqinovim govorom na IK Ko-
minterne 30. marta 1925. godine.
Oblik odluke za revolucionarno preuzimawe vlasti nema zna~aja. î- î-
wenica da su na{i komunisti preko Vrhovnog plenuma OF osnovali Slo-
venski narodnooslobodila~ki odbor (SNOO), koji prema osniva~koj poveqi
od 16. septembra 1941. godine „za vreme oslobodila~kog rata jedini pred-
1472
Kongresi i zemaqske....,
zemaqske...., str. 421 sl.
stavqa, zastupa, organizuje i vodi slovena~ki narod na celoj wegovoj teri-

toriji”, dokazuje da sa preuzimawem vlasti nisu hteli ~ekati do kraja ra-
ta, nego su odmah legalnoj vlasti ostvarili paralelnu vlast i to ne samo
de facto,
facto, ve} i formalno. Odlu~uju}e je samo prvo. Drugo spada me|u in-
strumente kojima poku{avaju da revolucionarnom preuzimawu vlasti za-
garantuju uspeh, u svakom slu~aju, da ga u~vrste. Pre ili kasnije, de facto
preuzimawu vlasti sledi wegova pravna (ustavopravna itd.) institucio-
nalizacija.
Prigovor da je i bez formalno demokratskog odlu~ivawa iza komu-
nisti~ke
nisti~ke odluke stajao ceo narod, ne poga|a na{u konstataciju. Najpre,
uop{te nije ta~no da je iza odluke stajao ceo narod. Ve} i za sam oslonac na
„ceo narod” komunisti bi morali pristupiti demokratskim oblicima od-
lu~ivawa. Ali nisu, kao {to smo videli. Me|utim, kad bi komunisti~ku
odluku uistinu podràvao ceo narod ili bar wegova ve}ina, wena vaqa-
nost bi se mogla osporavati. U atmosferi narodnofrontovske masovne hi-
sterije koju su, uz pomo} Sovjetskog saveza, komunisti ostvarili svojom an-
tiimperijalisti~kom propagandom, demokratskog odlu~ivawa jednostavno
nije moglo biti. Ko se ne slaè s ovom konstatacijom, mora se odre}i sli~-
ne kritike nacisti~kog pohoda na vlast u Nema~koj. Pred na{im, komuni-
sti~kim, imao je ~ak i prednost da je, bar formalno, izveden u okviru le-
galnih ustanova.
2. Nasilno podre|ivawe slovena~kog naroda Komunisti~koj partiji,
wegovo redukovawe na objekt partijske samovoqe, {to su komunisti u~ini-
li odlukom za nasilnim uvo|ewem boq{evizma revolucijom, stvarno izvo-
|ewe te odluke i, kona~no, weno ostvarewe, ne moèmo ozna~iti druga~ije
nego kao zlo~in nad slovena~kim narodom. Iako je to zlo~in i u smislu po-
zitivnog dràvnog prava, od ustavnog do krivi~nog, presudan je wegov mo-
ralno-politi~ki sadràj. On se sastoji u kr{ewu me|unarodno prihva}e-
nih i nacionalno ozakowenih demokratskih pravila politi~ke igre. Po-
{to na postignutom kulturnom nivou ova prava postaju deo prirodnog pra-
va, radi se i o zlo~inu u prirodnopravnom smislu, protiv odredaba pri-
rodnog prava.
Bilo bi naivno o~ekivati da }e zlo~ini moralno-politi~ke prirode
po na~elu nullum crimen, nulla poena sine lege biti kodifikovani u nekak-
vom naddràvnom pravu. Na taj stepen savremeno dru{tvo dolazi tek u naj-
novije doba, pa i to s mukom i veoma sporo. Zato je utoliko zna~ajnije da de-
de-
la, koja smo okvalifikovali kao zlo~in, takvima smatra i onaj ko ih je po-po-
~inio. U svom prvom broju, objavqenom u julu 1938. godine, dok je KPJ jo{
istrajavala na antifa{izmu, wen Slovenski poro~evalec je zabeleìo: „Ko
svoje sopstvene ili strana~ke politi~ke interese stavqa iznad nacional-
ne celine, taj smrtno gre{i nad nacionalnom budu}no{}u.” Premda sa do-

nekle katoli~kom terminologijom, verovatno Tom{i~evom, u navedenoj re- re-
~enici definisao je zlo~in nacionalne izdaje. Definicija je dragocena,
jer bismo sa sopstvenim postavqawem kriterijuma bili izloèni preko-
ru samovoqe, ma kako oprezna bila na{a definicija.
Re~eno vredi bez obzira na spoqwe okolnosti u kojima jedna poli-
ti~ka
ti~ka skupina sebi podre|uje nacionalnu celinu. Na{i komunisti su po-
~inili taj zlo~in u vreme neprijateqske okupacije, kada je prethodni
dràvni aparat bio uni{ten ili bar u velikoj meri onesposobqen.
âk i da su komunisti svoj zlo~in po~inili u vreme neprijateqske
okupacije slu~ajno, bez namere da je iskoriste za uspe{niju uzurpaciju
vlasti, zlo~in bi bio jo{ teì, stvarno smrtan, kako se izrazio Slovenski
poro~evalec
poro~evalec.. Bez obzira na svoj ciq, oni bi objektivno iskoristili poni-
èwe, bedu i nemo} u koje je narod gurnula strana okupacija za prisvajawe
vlasti nad wim. U na{em slu~aju, dizawe revolucije za vreme neprijateq-
ske okupacije vremenski nije bilo slu~ajno. Komunisti su je pokrenuli u
vreme neprijateqske okupacije namerno, na dizawe u vreme rata priprema-
li su se unapred, jer su bili svesni toga da rat stvara naro~ito povoqne
prilike za uspeh revolucije. Mr`wa prema zavojeva~u jo{ iz mirnih vre-
mena, gnev qudi protiv okupacije i protiv okupacionih vlasti, pogor{a-
we ekonomske situacije sa op{tom oskudicom, ogor~ewe nad nadmeno{}u
koju okupaciona vlast
vlast pokazuje prema doma}em stanovni{tvu, kao i nad re-
presalijama koje sprovodi za neizvr{avawe svojih ukaza, olak{avaju re-
grutovawe ustanika i ujedno ubrzavaju wihovo radikalizovawe i revolu-
cionirawe. Tako su komunisti lukavstvom, ta~nije, prevarom, pod maskom
oslobodila~ke borbe pridobili za revoluciju velike delove slovena~kog
stanovni{tva. To je sigurno ne{to najpodlije i najniè {to neko moè po-
~initi nad svojim narodom. Plansko iskori{}avawe oslobodila~ke borbe
za izvo|ewe boq{evi~ke revolucije predstavqa, bez sumwe, prvobitni
greh izdaje svoga naroda.
Kad je po~iwen prvobitni greh, antinarodni zlo~ini komunista sle-
dili su po logici kojom se domine ru{e same od sebe. Ru{ewe je teklo na
dva nivoa:
1. U nastojawu da oslobodila~ku borbu {to boqe iskoriste za uspe{no
izvo|ewe boq{evi~ke revolucije, komunisti su po~inili dugi niz izved-
benih zlo~ina nacionalne izdaje. Dokazivawu tih zlo~ina posvetili smo
~itava poglavqa. Da se ipak podsetimo da su gra|anski rat zapo~eli komu-
nisti, ne samo u smislu dugotrajnih priprema i predumi{qaja, nego i po-
vla~ewem partizanskih odreda iz zajedni~kih ~etni~ko-partizanskih op-
sada nema~kih upori{ta (Vaqevo, Kraqevo) i wihovih napada na Mihai-
lovi}eve ~etnike u jesen 1941. godine u zapadnoj Srbiji (oboje je kao na-
cionalnu izdaju okvalifikovao Tito), da su krvqu spre~ili svaki para-
lelni oruàni otpor protiv zavojeva~a, da je Tito tokom bekstva iz Srbi-
je u italijansku okupacionu zonu zaustavio napadawe na Italijane, sve dok
ne likvidira ~etnike ({to je kao zlo~in izdaje ozna~io Mo{a Pijade), da
je sa vojskom, koju je skupio sa tom namerom, stalno beào pred Nemcima ne
suprotstavqaju}i im se kao {to je trebalo – u svrhu o~uvawa personalnog
jezgra boq{evi~ke revolucije – da je za weno uspe{no izvo|ewe masovno
uni{tavao ne samo neutralno stanovni{tvo (preko zavojeva~evih repre-
salija
sa lija i, po Kardeqevoj inovaciji, ~ak i preko svojih vlastitih), nego je
`rtvovao i svoje sopstvene pristalice, da se od Tre}e do Pete nema~ke
ofanzive nadao da }e se sa Nemcima sporazumeti u pogledu zona u kojima ga
ne bi napadali, kako bi sve svoje snage mogao posvetiti ubijawu ~etnika, da
je u vreme êtvrte ofanzive, posle pregovora sa Nemcima na najvi{em ni-
vou u smislu „neme razmene” u tome i uspeo, da je zarad osvajawa Mihailo-
vi}eve tvr|ave Srbije tokom 1944/45, uprkos Vilsonovim suprotnim save-
save-
tima, za bar jo{ pola godine duè prepustio zapadne delove dràve ne-
ma~koj okupaciji.
Nijedan po{teni, demokratski otpor protiv zavojeva~a ne bi mogao da
za svoje delovawe postavi na~elo da ciq opravdava sredstva. Komunistima
je izvo|ewe boq{evi~ke revolucije bio ciq koji opravdava ba{ sva sred-
stva. Ciq otpora je za{tita stanovni{tva, celokupnog stanovni{tva, bez
obzira na politi~ke poglede na svet i pripadnost, a ne uni{tavawe. Ko
misli da je za uspe{no oslobo|ewe na{e zemqe bilo potrebno na navedene
(i nebrojene druge) na~ine ubijati protivnike komunizma, taj je ili potpu-
potpu-
na budala ili okoreli zlo~inac. Ko misli da nije bilo mogu}e osloboditi
zemqu bez `rtvovawa oko 600.000 jugoslovenskih ìvota, tako|e. Tako je
mislio Kardeq, kad je nedu`no gledao kroz nao~are brigadira Meklina,
do~aravaju}i mu pred o~ima budu}i milenijum boq{evi~ke jednakosti i
bezgrani~ne slobode i sre}e qudi i, ne o~ekuju}i wegov odgovor, poverqi-
vo upitao: Zar za takvu divnu budu}nost nije vredno `rtvovati cele ge-
neracije?
2. Drugi pravac ru{ewa domina odvija se na podru~ju krivi~nog (kri-
minalnog) prava. Uni{tewem postoje}eg dràvnopravnog ure|ewa krivi-
~ni zakonik gubi va`nost, pa tako organi gowewa, kao i organi za prinudno
izvr{ewe sankcija, prestaju da deluju. Ako krivi~ni zakon ne vaì, kri-
vi~na dela pravno vi{e ne postoje, niko ih ne kriminalizuje, ne ka`wava,
niti sankcioni{e. Sve je podre|eno interesima revolucije. Nema zlo~ina
koji ne bi dobro do{ao za wenu pobedu. Nova pravna logika stupa na snagu.
Sve {to u~ini protivnik, to je zlo~in, premda time iskori{}ava civilna
i politi~ka prava koja mu pripadaju prema gra|anskom pravu (na primer,

pripadawe nerevolucionarnoj politi~koj grupi, iskazivawe odgovaraju-
}eg politi~kog uverewa, udruìvawe u revolucionarne, a kamoli kontra-
revolucionarne svrhe), ali sve {to je u~iweno u funkciji revolucije, za-
slu`no je delo. Samovoqno ubijawe, klawe, mu~ewe na najokrutnije na~i-
ne, i to ne samo po~inioca kontrarevolucionarnog dela, nego i wegove rod-
bine, bez obzira na pol i starost, kao i osoba koje su znale za takvo delo,
sve to postaje svakida{wica revolucionara. Kao {to je u ~lanku Plemeni-
ta mr`wa zapisao \ilas: „Jedino merilo veli~ine qubavi prema narodu
jeste nesavladiva mr`wa prema neprijatequ.” Nije pravi revolucionar,
ne dostiè visoke moralne osobine revolucionara onaj ko nije sposoban da
ubija ne trepnuv{i. To je bio sadràj zakletve svakog borca proleterskih
brigada, ~ak i u odnosu prema najbliòj rodbini – ~lanovima porodica.
Logika revolucionarne borbe je u tome da se borbena sredstva ne biraju, da
se upotrebqavaju ona najokrutnija i da se revolucionari takmi~e u tome ko
}e biti ma{tovitiji u izboru najrazornijih sredstava, ko }e upotrebiti
surovija sredstva da kod protivnika i stanovni{tva koje ga podràva iza-
zove vi{e patwe, ko }e biti podmukliji u napadu na protivnika i kome }e
se zlo~instvo boqe isplatiti. Kao posledica prvobitnog i izvedbenih zlo-
~ina, borba za revoluciju vra}a dru{tvo u vladavinu zakona xungle, u ko-
joj je na snazi pravo ja~ega u najsurovijem fizi~kom smislu.
Neophodnost kontrarevolucije i odgovornost za wu
Svojim prvobitnim grehom, komunisti i wihova organizacija sami su

se izdvojili iz narodne zajednice. Postavili su se van zakona. Svojim prav-
no-moralnim statusom, koji su tako izabrali, opravdali su bilo koje sank-
cije protiv sebe. Budu}i da zbog uni{tenog sudskog i izvr{nog sistema ni-
je bilo nikoga ko bi sprovodio sankcije predvi|ene vaè}im pravnim ure-
|ewem, u praksi su se redukovale na nasilne kontramere protivnika revo-
lucije. Ako stoji ono {to smo konstatovali u uvodu, da su sva politi~ka
ube|ewa podjednako opravdana, da je na odre|enom postignutom stepenu raz-
voja mogu}e odlu~ivati o prevlasti jednog dru{tvenog ure|ewa iskqu~i-
vo mehanizmom parlamentarne demokratije, komunisti su onda svojim prvo-
bitnim grehom opravdali kao legitimna sva dela protivnika revolucije
koja su oni smatrali shodnim za spre~avawe zlo~ina~kih dela komunista,
ukqu~uju}i jednako zlo~ina~ka. Ko takva dela i sam po~ini, ne moè ih
zameriti protivniku, naro~ito ako je on prvi po~eo. Time je postalo le-
gitimno, tj. moralno opravdano, svo nasiqe antiboq{evi~ke borbe.
Primedba da religioznim i miroqubivim qudima tako ne{to ne do-

likuje, da bi, u skladu sa naukom koju propovedaju, posle {amara po desnom
obrazu trebalo da podmetnu i levi, ~ista je besmislica, ni{ta drugo do
poku{aj razoruàwa neprijateqa unapred. Da li }e obraz podmetnuti ili
ne}e, spada iskqu~ivo u wihovu nadle`nost; samo oni mogu odlu~ivati o
skladu svojih dela sa u~ewem koje zagovaraju. Sli~na primedba, da je nepo-
{teno udariti neprijateqa oru`jem koje on u napadu nije upotrebio, da su
neka odbrambena sredstva opravdana tek po{to ih je i ako ih je po~eo upo-
trebqavati napada~, nije ni{ta drugo do upotreba razli~itih merila za
ocewivawe moralnog nivoa revolucionara i wihovih protivnika. Revolu-
cionari, kao neosporni za~etnici revolucije, pod maskom narodnooslobo-
dila~ke borbe trebalo bi, po tome, da imaju pravo da odlu~e koja }e sred-
stva upotrebiti, a wihovi protivnici ne bi smeli da upotrebqavaju dru-
ga sredstva. Po toj logici, u gra|anskim ratovima upotrebqavala bi se sa-
mo ona borbena sredstva koja bi garantovala pobedu revolucije. To je be-
smislica. Ako su komunisti zapo~eli revolucionarnu borbu i izabrali
sredstva da bi wima obezbedili preuzimawe vlasti, niko ne moè ospori-
ti ista prava antikomunistima. Prema tome, kao {to je revolucija, prema
upotrebqenim sredstvima u su{titni totalna, ne moè se osu|ivati kon-
trarevolucija ako i ona postane totalna. Revolucija je totalna, jer je – su-
protno klasi~nim ratovima koji se vode izme|u nacionalnih vojski i sta-
novni{tvo je u wima pogo|eno samo posredno – uperena protiv odre|enih
slojeva stanovni{tva i wen ciq je wihovo uni{tewe, u velikoj meri fi-
zi~ko, u svakom slu~aju politi~ko.
Legitimnost nekog delovawa jo{ ne zna~i wegovu neophodnost. Uprkos
legitimnosti saradwe, kontrarevolucionari bi mogli da se odlu~e i za ne-
ko druga~ije delovawe. Da su znali da }e Jugoslaviju zauzeti saveznici i
da oni ni u kom slu~aju ne bi trpeli komunisti~ko ure|ewe u zemqi, mo-
gli bi bez brige sa~ekati kraj rata. Ako to nisu uradili, nisu uradili za-
to, jer bi to zna~ilo wihov kraj. Ako protivnici komunizma nisu hteli da,
kao `rtvena jagwad, skr{tenih ruku ~ekaju na uvo|ewe boq{evi~kog si-
stema, na propast svojih ìvotnih ideala i vekovne narodne tradicije, na
svoje vlastito dru{tveno i ~ak fizi~ko uni{tewe, morali su se odupre-
ti na na~in za koji su smatrali da im, u datim okolnostima, obe}ava uspeh.
uspeh.
Drugim re~ima, morali su izabrati upravo onaj na~in koji su i izabrali,
jer za boqi nisu znali ili nisu bili sposobni za wegov izbor. Morali su,
dakle, izabrati kontranasiqe, oruànu borbu protiv revolucije i sve we-
ne dosti`ne oblike. Da bi u tome bili uspe{ni, morali su se udruìvati
u antikomunisti~ke organizacije i organizovati se na vojno adekvatan na-
~in, na primer, u obliku seoskih straà (u Sloveniji), odnosno, dati ot-
porni~kim vojnim organizacijama prvenstveno ili ~ak iskqu~ivo antiko-

munisti~ke zadatke (kao JVuO, koja je morala da ih se prihvati posle par-
tizanskih napada na wu). Jednostavno, drugog izbora nije bilo: ono {to su
izabrali, nametnuli su im komunisti. Revolucija je rodila kontrarevo-
luciju.
U svetskim razmerama to nije bilo ni{ta novo. Kod nas se tokom rata
dogodilo upravo ono {to je za evropske razmere, kao neizbe`no, jo{ 1918.
godine, neposredno posle Oktobarske revolucije i jo{ pre nego {to je 1932.
godine postao komunista (kasnije ga je Staqin ponovo preobratio), nagove-
stio Andre @id. „Ne}e biti nikakve tre}e stranke, ba{ kao {to je nije
bilo ni tokom Drajfusove afere (1894-1906, A. B.). Mora}emo se odlu~iti
za ili protiv
protiv,, bez obzira na to gde smo. Grupa Action Franç
Française (tada{wa
konzervativna organizacija u Francuskoj, kojoj je antijevrejska hajka slu-
ìla kao katalizator nacionalizma – A. B.) vam verovatno nije po voqi.
Ni ja nemam boqe mi{qewe o woj – ali je jedina.”
jedina.”1473 Time je predvideo ne-
ophodnost kontrarevolucije, posredno pojavu fa{izma u Italiji, nacizma
u Nema~koj i frankizma u [paniji. Me|unarodna revolucija ra|a me|una-
rodnu kontrarevoluciju. @id se toliko zaneo, da se povinovao nema~koj oku-
paciji 1940. godine, ~ak i idejno.
Posve je razumqivo {to je u takvim okolnostima, u otporu revoluci-
ji, najodlu~nije, ponekad ~ak i vode}e, bilo sve{tenstvo.1474 Vekovima je
bilo vo|a Slovenaca. Bilo je nepokolebqivo u uverewu da je postoje}e dru-
{tveno ure|ewe najboqe, da su mu potrebne samo popravke u socijalnom sa-
dràju koje ne}e promeniti wegovu su{tinu i na koje }e, u „pravo” vreme,
upozoriti papa. Po shvatawu sve{tenstva, dru{tveno ure|ewe je delo Vo-
luntas Dei i ve} zbog toga, dakle, ne sme se mewati. Ma {ta neko mislio o
ovim pogledima na svet, ako je demokrata, mora ih priznati za legitimna.
Pored toga, sve{tenstvo je, kako individualno, tako i kao institucija, ose-
}alo da ga revolucija neposredno ugroàva. Ako biskup Gregorij Ro`man
nije javno i odmah pozvao na sveop{ti ustanak protiv poku{aja uvo|ewa
boq{evizma kod nas, nije to u~inio iskqu~ivo iz politi~kog oportunizma:
bilo je prikladnije da se nada i moli se da ga ~a{a ù~i boq{evizacije na
neki na~in mimoi|e. Kao i velikom delu nekomunista, sa aspekta Crkve,
~inilo mu se da je za kona~an ishod borbe pametnije da, bar spoqa, ne igra
na samo jednu kartu. [ta }e biti ako pobedi boq{evizam? Ko }e se tada
1473
A. Gide, Povratak
Povratak...,
..., uvod R. Supeka, str. VIII-IX, gde navodi izvorni Dnevnik (Pa-
Pa-
ges...,
ges..., str. 1268).
1474
Arne$, Slovenia
J. A. Arne$ Slovenia...,
..., str. 27, 141.
brinuti za moje ov~ice? Time je po~inio neuporedivo sudbonosniju gre{ku

nego svojim iskazivawem odanosti predstavnicima okupatora. Kao i svi mi,
i on je, bar delimi~no, bio pod uticajem narodnofrontovskog razmi{qawa.
Kasnije, 1945. godine, kad vi{e nije bilo nikakve nade za intervenci
intervenciju
ju
bo`je ruke, kad se aktivno i otvoreno ukqu~io u vo|stvo poraènih jugo-
slovenskih antikomunisti~kih snaga tada okupqenih u Sloveniji, odavno
je sve bilo prekasno.
prekasno.
Zakqu~ak da su se antikomunisti na revoluciju naprosto morali oda-
zvati, kao {to jesu, za mnoge }e biti neuverqiv. Mogu se posluìti Kid-
ri~em, on }e taj zakqu~ak skoro doslovno potvrditi. Na partijskoj konfe-
renciji u julu 1942. godine na Cinku na Ko~evskom Rogu, najpoverqivijim
partijskim aktivistima pojavu „bele garde” obja{wavao je ovako: „...klasna
borba, koja stvarno postoji unutar porobqenog slovena~kog naroda i oslo-
bodila~ke borbe, morala je do}i do izraàja ~im se uspostavila narodna
vlast. Bela garda je morala do}i... Sve {to je izrazito borbeno u smislu
oslobodila~ke borbe, moralo se... koncentrisati oko KP, sve {to je koleb-
qivo, moralo je traìti neki drugi kanal.” U Kidri~evoj konstataciji, da-
kako, ne radi se o nekoj formalno-logi~koj dedukciji kojom bi nekomuni-
sti poku{ali da opravdaju svoja dela. Naprotiv: „Sasvim je jasno i iz sve-
ga proizlazi fakti~ka potvrda da moraju biti (postojati – A. B.) bela gar-
da, klerikalci, kulaci i svi kojima smrdi dana{we stawe. To je prirodni
zakon klasne dinamike u tempu razvoja.” Neka ~italac obrati pa`wu: Ki-
dri~ u svom tuma~ewu neophodnosti nastanka bele garde ne shvata belu
gardu u smislu li~nosti koje su po~inile neki zlo~in, pa makar i sa aspek-
ta revolucije, ve} kao dru{tveni sloj koji je upravo tako objektivno neop-
hodan kao {to su neophodni, na primer, kapitalisti (kulaci), bez obzira
na to da li je po~inio neko, komunizmu, {tetno delo ili nije, ba{ kao {to
Kardeq, koji Ma~eku – Matiji nije naredio da postreqa sve one koji se bo-
re protiv revolucije, nego sve{tenike, oficire, intelektualce, posebno
kulake i kula~ke sinove, dakle, pripadnike odre|ene klase kao takve. Ako
je naredbu ograni~io na one u partizanskim redovima, o~igledno se ve} vi-
deo na drugoj etapi, kad se treba otarasiti svojih neproleterskih savez-
nika.
Kao drugi autoritet koji nam daje za pravo, moèmo navesti V. êr~i-
la. Videli smo da je neumoqiv neprijateq nacista i da je sve svoje tvore-
we i delawe nemilosrdno podre|ivao pobedi nad wima. Radi partizanske
aktivnosti protiv nacista, uprkos svom antikomunizmu, svu britansku, a
time i ameri~ku pomo}, preneo je na partizane i ustostru~io je. „Nismo se-
bi mogli dozvoliti”, opravdavao se za posleratno boq{evi~ko ure|ewe
isto~noevropskih zemaqa ~ijem je uvo|ewu kumovao, „da zbog dugoro~nih
interesa odvratimo pa`wu od neposrednih opasnosti.” I te kako dobro je

znao kakav dugoro~ni rizik time prihvata. „Iako se partizani bore pod ko-
munisti~kim vodstvom, mogu se jako dobro tu}i za savezni~ke ciqeve, ali
wihov kona~an ciq }e sasvim sigurno biti uspostavqawe komunisti~ke
vladavine u Jugoslaviji, koja }e biti tesno povezana sa Moskvom.” Kada mu
je brigadir Meklin, posle povratka iz Teherana krajem 1943. godine, izra-
zio zabrinutost da }e Jugoslavija postati komunisti~ka, premijer ga je
upitao: „Da li posle rata nameravate stvoriti u Jugoslaviji svoj dom?” Na
Meklinov odgovor, da mu tako ne{to ne pada na pamet, êr~il je „otklonio
sve wegove sumwe”: „Ne mislim ni ja”, rekao je. „Ako je tako, bi}e najboqe
da se ni vi ni ja ne brinemo o obliku vladavine koju }e uspostaviti. O to-
me moraju odlu~iti sami.”1475 On i nije morao da se brine. Boq{evizam je
tada za wega bio veoma udaqena opasnost.
êr~ilova logika, iako nije bio svestan wenog uzro~no-posledi~nog
rasporeda, u operativnom smislu posebno, bila je, da oni, kojima je dom u Ju-
goslaviji a ne}e komunisti~ko ure|ewe, moraju i te kako da se potrude da
spre~e pobedu revolucije. Ako je, uz jednake dugoro~ne interese, kratko-
ro~ni interes saveznika bio pobeda nad Silama osovine, kratkoro~ni in-
teres nekomunisti~kih Jugoslovena bio je spre~avawe revolucije. Kao {to
se, po êr~ilu, prema svojim kratkoro~nim interesima moraju upravqati
saveznici, tako se prema kratkoro~nim interesima moraju upravqati i
nekomunisti~ki Jugosloveni – naravno, svojim, a ne êr~ilovim. Za pri-
like, kakve su u Jugoslaviji nastale revolucijom, svojom sopstvenom logi-
kom, êr~il je sam utemeqio i opravdao kao legitimnu, svaku kontrarevo-
lucionarnu borbu. Britanski ambasador kod izbegli~ke vlade ser Xorx
Rendel, u pismu od 14. novembra 1942. godine, upu}enom sekretaru u Fo-
rin ofisu Pirsonu, izrazio je isto uverewe sa ne{to druga~ijim re~ima:
„Mihailovi} je svestan toga da }e vlast, koju }e uspostaviti partizani, bi-
ti komunisti~ka, a to bi za dràvu bilo isto kao kad bi pobedili Nemci.”
Implikacija je bila jasna. Ako je uveren da }e posao sa Nemcima obaviti
saveznici, on se svim silama mora sam odupreti komunizmu.
Me|u metode revolucionarne i kontrarevolucionarne borbe u vreme
neprijateqske okupacije, smatra se i traèwe saveznika i saradwa s wi-
ma u me|usobnoj borbi. To proizlazi iz totalne prirode revolucije i kon-
trarevolucije. Nema razloga da se saradwa ograni~ava na doma}e savezni-
ke. U [panskom gra|anskom ratu stranci su pomagali obema stranama; stra-
na materijalna pomo} tako|e je bila obostrana. Ako smo konstatovali da
1475
F. Maclean, Eastern
Eastern...,
..., str. 231 i 322-323.
prvobitni greh komunista opravdava svaki oblik borbe protiv wih, da je

pretvara u legitimnu, za{to se to ne bi odnosilo i na stranu pomo} u bor-
bi protiv boq{evizacije, ~ak i u slu~aju da je revolucionarni protiv-
nik ne koristi. No, u na{em slu~aju, komunisti su svoju borbu za uvo|ewe
boq{evi~kog ure|ewa ve} od samog po~etka zasnovali kao internacional-
nu. Internacionalizacijom revolucije, oslawawem revolucije na me|una-
rodnu revoluciju, na{i komunisti su legitimizovali internacionaliza-
ciju kontrarevolucije, oslawawem doma}e borbe protiv uvo|ewa boq{e-
vizma na op{ti antiboq{evi~ki rat.
îtalac, koji se do sada verovatno slagao sa izvo|ewem zakqu~aka, na
posledwi zakqu~ak }e sigurno podi}i prst i prigovoriti; dakle, da se u
na{em slu~aju nije radilo o saradwi revolucionara i kontrarevolucio-
nara sa stranim pomaga~ima iste vrste. Dok su revolucionari sara|ivali
sa ~lanom savezni~ke koalicije, Sovjetskim savezom, kontrarevoluciona-
ri su sara|ivali sa neprijateqskim silama koje su zauzele Jugoslaviju.
U tome je su{tinska razlika. Revolucionari su svojom saradwom postali
~lanovi pobedonosne antifa{isti~ke koalicije, a kontrarevolucionari
kolaboranti poraènih zavojeva~kih Sila osovine. Recimo da je time sve
re~eno.
Uprkos svemu, stvari nisu tako jednostavne. Ponovimo neke ~iwenice
koje ve} poznajemo.
Mihailovi} nije oti{ao u {umu da bi sara|ivao sa zavojeva~ima.
Wegov ciq je bio da organizuje borbu protiv zavojeva~a, protiv zavojeva-
~a kao takvih, bez obzira na wihova ideolo{ka opredeqewa. Neprijateq-
ski odnos imao je samo prema generalima, politi~kim strankama i wihovim
prvacima koji su, po wegovom mi{qewu, prouzrokovali propast Jugosla-
vije. Wegova osnovna pobuda bila je narodnooslobodila~ke prirode, usta-
nak protiv stranog zavojeva~a, protiv vojski stranih dràva. Isti odnos
imao je prema svim saveznicima. âk i tada, dok se Crvena armija kretala
kretala
iz Bugarske u Srbiju, nadao se u svojoj naivnosti da }e ga podràti u borbi
borbi
protiv partizana. Polaze}i od nacionalnih pobuda za otpor protiv za-
vojeva~a,
vojeva~a, verovao je da je Titov trockizam urezao toliko duboku provali-
ju izme|u partizanstva i Sovjetskog saveza, da }e na kraju rata on ostati
jedini pravi saveznik Rusije. Nije znao da su sukobi izme|u Tita i Sta-
qina samo kratkoro~ne prirode, dugoro~no pak, me|u wihovim ciqevima
nije bilo razlike.
S druge strane, komunisti nisu i{li u {umu da se bore protiv zavo-
jeva~a na{e zemqe. Napad na zemqu za wih nije bio casus belli,
belli ve} upozo-
rewe da na osnovu marksisti~ko-lewinisti~ke teorije nastupa o~ekivana
najpovoqnija prilika za izvo|ewe revolucije, posebno, {to su dobar deo
wihovog zadatka – uni{tewe dràvnog aparata – obavili strani zavoje-

va~i. Ako su partizani, zajedno sa Kominternom, nagla{avali da su vojnici
vojnici
Crvene armije koji se bore za svoju sovjetsku otaxbinu, to wihovo subjek-
tivno shvatawe sasvim je odgovaralo objektivnim okolnostima. Da SSSR
nije bio sovjetski, da je jo{ uvek imao predoktobarsko dru{tveno ure|e-
we, wegov ulazak u rat kod komunista ne bi izazvao ni{ta drugo nego {to
je izazvao ulazak Francuske i Engleske – ù~ne napade na wegov impe-
rijalizam.
Drugi svetski rat se od samog po~etka odvijao na dva fronta; zapravo
na tri: na klasi~nom nacionalnom (me|u dràvama) i na ideolo{kom (izme-
|u demokratije i totalitarizma), koji su do napada Nema~ke na Sovjetski
savez fizi~ki bili istovetni – zapadne demokratije su se borile protiv
totalitaristi~kih Sila osovine. Utilitaristi~kim prijemom Sovjetskog
saveza u „antifa{isti~ku koaliciju” frontovi su se izme{ali. Antitota
Antitota--
litaristi~ka koalicija odjednom je u svoje redove ukqu~ila totalitari-
sti~ki Sovjetski savez. Ako je Staqin paktirawem sa Hitlerom skoro dve
godine bio takti~ki izdajnik svetskog komunizma, tokom sveg preosta
preostalog
log
vremena rata êr~il je bio takti~ki izdajnik svetske demokratije. To je
na{im komunistima omogu}ilo da se, pod izgovorm oslobodila~ke borbe,
ukqu~e u antifa{isti~ku koaliciju borbom za odbranu sovjetskog SSSR-a
i ujedno za sovjetizaciju Jugoslavije. Wihov prvobitni greh nacional
nacionalne
ne
izdaje uz ideolo{ku podre|enost Kominterni i Sovjetskom savezu, te we-
govoj armiji, zadobija elemente kolaboracije sa neprijateqskom vojnom si-
lom; ne kao vojnom silom neke dràve, na primer Rusije, nego kao vojnom
silom boq{evi~ke ideologije. To je bio razlog zbog koga sile nacionalnog
otpora protiv zavojeva~a nisu mogle sara|ivati sa partizanima. U to vre-
me ne{to takvo nije im padalo na pamet – niti saradwa sa zavojeva~ima na
vojnom frontu (~ak ni priznati kvisling Nedi} nije hteo poslati srpske
vojne snage na isto~ni front), jo{ mawe na ideolo{kom frontu. Snage na-
cionalnog otpora bile su podjednako neprijateqske svakom totalitariz-
mu, nacisti~kom i komunisti~kom. Toga su se dràle i u praksi, premda u
borbi protiv komunizma na svoju {tetu.
Za ocenu Mihailovi}evog kolaboracionizma zato je presudno pitawe
– za{to i zbog ~ega se jednim delom od aktivnog saveznika u borbi protiv
zavojeva~a promenio u wihovog saradnika. Odgovor je poznat. Ako polazimo
od ravnopravnosti politi~kih uverewa, onda uverewe – da }e boq{eviza-
cija biti najgora nesre}a za slovena~ki narod – mewa saradwu u legitim-
nu, moralno opravdanu, a s obzirom na zna~ajnost ciqa ~ak i neophodnu. Kao
{to su komunisti svojim prvobitnim i izvedenim zlo~inima prisilili
nekomuniste na borbu protiv wih, bez obzira na upotrebqena sredstva,
prisilili su ih i na saradwu sa zavojeva~ima. Sa jednom napomenom: Mi-

hailovi}evi ~etnici se nikada nisu na{li pred sudbonosnim pitawem –
da li je wihov otpor protiv boq{evizacije legitiman ili nije. U {umi su
bili pre nego {to je zapretila opasnost od boq{evizacije; a to se dogodi-
lo kad su komunisti shvatili da Mihailovi}a ne}e mo}i da podrede na lep
na~in, zbog ~ega su protiv wega zapo~eli borbu na ìvot i smrt. Kad je Mi-
hailovi} shvatio da je borba koju protiv wega zapo~iwu komunisti gra|an-
ski rat, wegova borba se protiv wegove voqe promenila u borbu protiv boq-
{evizacije, u kontrarevoluciju. U borbi na ìvot i smrt bila je to ratna
neminovnost.
Koliko je elementarno bilo iznu|eno traèwe pomo}i nacionalista
u otporu protiv boq{evizacije, dokazuje saradwa izme|u ~etnika i vojnih
jedinica NDH koja se, uprkos stravi~nom usta{kom pokoqu srpskog stanov-
ni{tva i ne mawe stravi~ne ~etni~ke osvete, po~ela razvijati naro~ito u
drugoj polovini 1941. godine i nije prestala ni krajem rata. J. Marjanovi},
koji kaè: „Najgora nacionalna mr`wa izme|u hrvatskih i srpskih na-
cionalista, skoro patolo{ka mr`wa koju su gajili i jedni i drugi, odba-
cile su obe strane da bi zajedno mogli da se bore protiv partizana koji su
se protivili me|unacionalnoj borbi i borili se za bratstvo i jedinstvo,”1476
verovatno nije bio svestan kakvu fatalnu osudu partizanstva je izrekao.
Ako se takvi smrtni neprijateqi, kakvi su bili usta{e i ~etnici, izme|u
kojih su proliveni, takore}i, potoci krvi, u zajedni~koj opasnosti koja im
preti od tre}ega, udruùju u jedinstveni otpor protiv wega, opasnost to-
ga tre}ega mora da je satanska.
Neminovnost ~etni~ke saradwe sa zavojeva~em, posle dve i po godine
svog odu{evqewa Uì~kom republikom i zalagawa za zajedni~ki nastup
partizana i ~etnika, shvatio je Bil Hadson – Marko, tada ve} potpukov-
nik. Nakon {to je, kao {to smo videli, izjavio da su partizani u jesen 1943.
godine silom ~etnicima oduzimali redom sve sanxa~ke gradove koje su oni
osvojili od Italijana, Nemaca i usta{a, konstatovao je: „Razo~arani tim
iskustvom, ~etnici su se vratili svojoj politici saradwe sa zavojeva~ima
protiv partizana.”1477 Ista iskustva je ne{to {ire i uop{tenije objasnio
i Hitlerov opunomo}enik za Balkan, H. Nojbaher. U svom odgovoru redakci-
ji britanske poluslu`bene istorije Drugog svetskog rata Grand Strategy,
Strategy,
izjavio je: „Partizani su znali {ta ho}e: pod zastavom borbe za nacional-
no oslobo|ewe osvojiti vlast u dràvi od strane komunista. Nacionalisti-
1476
J. Marjanovi}, Draà
Draà...
... I, str. 244.
1477
Hudson Report od 21. aprila 1944, PRO HS 5/934.
~ke ustanike gurali su u ruke zavojeva~a, protiv koga su i i{li u {umu.

Zavojeva~ je za wih postao neprijateq broj 2, od koga su morali izvu}i {to
vi{e oru`ja i opreme. To ih je teralo na povremenu saradwu sa zavojeva-
~em, za ~ije druge ciqeve se uop{te nisu borili.”
Neophodnost takvog odziva na komunisti~ko krvavo nametawe boq{e-
vizma uvideo je i êr~il. O gr~kim prilikama izvestio je 23. juna Ruz-
velta: „S obzirom na op{te klizawe ulevo, koje je tako jako popularno u
spoqnoj politici, za mene bi bilo veoma jednostavno da dopustim razvoj
takvog raskola u kojem bi gr~ki kraq verovatno bio prisiqen da odstupi,
a EAM bi u Gr~ku uvela vladavinu nasiqa, koje bi seqake i mnoge druge
slojeve nateralo da stupe u bezbednosne bataqone pod nema~kim okriqem,
kako bi spre~ili potpuno bezvla|e. Jedini na~in da se to spre~i bio bi da
se ubede Rusi da prestanu potpirivati EAM i da je svim silama poguraju
napred” (protiv zavojeva~a – A. B.).1478 U istom pismu êr~il je izvestio
Ruzvelta i o sli~noj situaciji u Srbiji: „Prihvatio sam se poku{aja da
Titove snage poveèm sa onima u Srbiji i sa svima koji pripadaju jugoslo-
venskoj kraqevskoj vladi koju obojica poznajemo... Ni tu ne bi bilo ni{ta
lak{e nego prepustiti kraqa i jugoslovensku kraqevsku vladu divqim
zverima i dopustiti da, na zadovoqstvo Nemaca, u Jugoslaviji izbije gra-
|anski rat. U oba slu~aja nastojim da od haosa uspostavim red i usmerim
sve napore protiv zajedni~kog neprijateqa.” Po{to êr~il u Jugoslaviji
ne samo da nije intervenisao sli~no kao u Gr~koj (jakim vojnim snagama),
nego na tako ne{to nije ni pomi{qao, u prvom odzivu verovatno bismo mu
mogli zameriti nelogi~nost. Wegova briga da ne do|e do gra|anskog rata sa-
mo dokazuje da ni sredinom 1944. godine jo{ uvek nije bilo jasno da je ono
~ega se u Jugoslaviji bojao odavno postalo surova stvarnost. Otuda i wego-
va izjava koju je zabeleìo Izidor Cankar 31. avgusta 1944. godine u svojoj
bele`nici: „Ne bojte se gra|anskog rata u Jugoslaviji. Ako do wega do|e, ja
}u ga zaustaviti.”1479 Kod takvog nepoznavawa realne situacije najvi{e su
mu pripomogli kapetan V. Dikin i F. Meklin; êr~il, dakako, nije mogao
ni pomisliti da je u skladu s wegovom „gr~kom” logikom kolaboracija na-
cionalista i u Jugoslaviji neizbe`na posledica partizanske revolucije.
Marko, Nojbaher, êr~il i wima sli~ni, mnoge ~itaoce ne}e ubediti.
Za wih u rezervi ~uvamo ve}i autoritet: Tita. Kao {to se Mihailovi}u
desilo – da izlaz iz nepovoqne vojne situacije vidi u traèwu pomo}i
kod zavojeva~a, desilo se i Titu. Mislimo, naravno, na wegove Martovske
1478
Second... VI, str. 67-68.
1479
Arne$, Gabrov
J. A. Arne$ Gabrov{kov
kov...,
..., str. 75.
pregovore sa Nemcima. \ilas je ove pregovore, kao i postignuto de facto

primirje, opravdavao vojnim neminovnostima i uzvi{eno{}u revolucio-
narnih ciqeva. Poredio ih je sa Staqinovim paktirawem sa Hitlerom
1939. godine. [to se ti~e uzvi{enosti revolucionarnih ciqeva – sve smo
objasnili konstatacijom istovrednosti ube|ewa qudi. Za neke su uzvi{e-
ni kontrarevolucionarni ciqevi. Sli~no je sa vojnim neminovnostima. Da
li su date ili nisu, odlu~uje subjekt koji svoje pona{awe oslawa na wih.
U analiziranom primeru to je bio Tito; zato se vojnim neminovnostima
moè opravdavati bilo koje sopstveno pona{awe i istovremeno osu|ivati
bilo koje tu|e pona{awe. Me|utim, nije problem u subjektivnosti proce-
ne. Druk~ije od subjektivne verovatno ne moè ni da bude. Dakle, su{tin-
sko je ovo pitawe: Ako su vojne neminovnosti opravdavale Martovske pre-
govore (i druge partizanske pregovore sa Nemcima, kao i kontakte sa usta-
{ama), za{to vojne neminovnosti ne bi opravdavale i ~etni~ku saradwu
sa neprijateqem? Otkud partizanima pravo da osu|uju ~etni~ku saradwu
kao podlu izdaju, ako sami ~ine isto? Ako je podla izdaja ~etni~ka sarad-
wa, onda je podla izdaja i partizanska saradwa. Tim vi{e, jer partizane
u saradwu sa Nemcima nisu gurnuli ~etnici, nego su se, odlukom za revo-
luciju, za saradwu odlu~ili sami.
Pravilnost na{eg zakqu~ivawa potvrdili su Sovjeti, koji su Tita
zbog wegovih pregovora strahovito napali jo{ u prole}e 1943. godine. U
martu ih je izvestio da sa Nemcima pregovara u vezi sa razmenom zaro-
bqenika. Iako je oprezno pre}utao glavni ciq pregovora, Moskva je sa-
svim dobro znala o ~emu se radi. „Da li je mogu}e da vi, koji ste bili uzor
celoj porobqenoj Evropi, vi, koji ste do sada dokazali takvo juna{tvo, na-
pu{tate borbu protiv najgoreg neprijateqa ~ove~anstva i va{eg naroda?”
Moskva se ù~no obru{ila na wega. Uza sav autoritet koji je Moskva uì-
vala, Tito je unapred odbacio
odbacio svaku pomisao da zbog „Rusa” promeni svoju
odluku: „I oni misle najpre na svoj vlastiti narod i svoju vlastitu voj-
sku!” To je, svakako, bila logika Mihailovi}a, kojoj je Tito druga~ije opo-
nirao. „Vojne neminovnosti” su odjednom opravdavale svako wegovo delova-
we, odjednom je svoje pona{awe utemeqio na interesima vlastitog naroda.
\ilas, koji se razveselio Titovom prko{ewu Sovjetima, wegovu praksu je
odmah uzdigao na nivo teorije i wome ~ak obogatio nauku marksizma-lewi-
nizma: „Dok ideologija omogu}ava korisno pona{awe (na primer, saradwu
s okupatorom – A. B.), ona je ìvotna.”1480 Naravno, zaboravio je da je u slu-
~aju svojih neprijateqa za takvo korisno delovawe imao sasvim druga~ije
1480
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 230-231; fr. izd. str. 244.
ime: nacionalna izdaja. Posle martovskih pregovora, u pogledu saradwe sa

zavojeva~ima, izme|u partizana i ~etnika ostale su samo tri razlike. Naj-
pre, koli~inska, koja krivi~nopravno nije zna~ajna. Ko je osu|en na smrt
zbog jedne izdaje, sasvim mu je svejedno ako je za vi{e izdaja osu|en na vi-
{ekratnu smrt. Druga je u tome {to Mihailovi} nije pregovarao sa zavoje-
va~ima na tako visokom nivou i sa tako dalekose`nim ciqevima kao Tito.
U pore|ewu s wim, Divci, koje mu zamera Milaco, sasvim su nedu`ni. Tre-
}a razlika je u krivici za saradwu. Mihailovi}eva saradwa, koju su mu
nametnuli partizani, bila je legitimna, a komunisti~ka, koju su komuni-
sti izabrali sami, bila je nelegitimna.
Saradwa i kolaboracija
Saradwa (kolaboracija) sa zavojeva~em (i sve {to donosi sa sobom) ne-

sumwivo je ne{to najniè {to moè u~initi pripadnik osvojenog naroda.
Na na~elnom nivou ova konstatacija se ne moè osporavati. U ìvotu pod
zavojeva~ima veoma je te{ko, ako ne i nemogu}e, ozna~iti odre|eno delo-
vawe pojedinca ili grupe kao takvo. Da li je rad u predratnoj slu`bi (za-
poslewu) za vreme strane okupacije kolaboracija? Da li izme|u rada fi-
zi~kog radnika ili nièg slu`benika, direktora ili dràvnog funkcio-
nera nema nikakve razlike? Svako zna da ima, ali zna i da je te{ko povu}i
granicu. Zar izme|u civilnih slu`benika i oruànih snaga, na primer,
policije i àndarmerije, nema nikakve razlike? U ovom primeru, ~ini se,
granica je prili~no jasna. Onda bi svakodnevno salutirawe xersejskog bo-
bija o{trim udarcem peta ober{turmfireru SS, te ugla|eno otvarawe i
zatvarawe vrata wegovog automobila, bila kolaboracija. êr~il je o~igle-
dno mislio da nije, jer je na Kanalskim ostrvima zapovedio takvo pona{a-
we. Ili je kolaboracija ipak bila korisna? Ili se iz svega ovoga moè za-
kqu~iti da se korisno{}u kolaboracije, dakako, s nacionalnog aspekta,
smawuje wena niskost? Izraàva li, uop{teno gledaju}i, ugla|en odnos
prema predstavnicima stranih okupacionih snaga spremnost na kolabora-
ciju? Englezi bi odgovorili – ne, a na Balkanu – da. Kolaboracija je, o~i-
gledno, uporediva, ali ne i izmerqiva koli~ina. Zato i ne znamo gde po-
~iwe,
~iwe, a gde se zavr{ava. Potrebno je diferencirawe.
Da bi omogu}io merewe niskosti kolaboracije, nekada{wi proparti-
zanski saradnik SOE u Kairu Hju Seton – Votson predloìo je pet nivoa
kolaboracije. Qudi koji su iz simpatija prema fa{izmu ili iz li~nih
ambicija sara|ivali sa Silama osovine pre wihovog upada u zemqu i po-
magali im tokom okupacije i posle we, takvi su „jednostavno izdajice”.
Ne navodi primer. Pripadnici mawina i naroda koji prema vladaju}ima

ne ose}aju nikakve obaveze, jer im oni ne priznaju jednaka prava kao dru-
gima, tako|e su izdajice, ali sa olak{avaju}im okolnostima. Za primer na-
vodi hrvatske usta{e i slova~ke populiste (~lanove Tisove stranke). Na
tre}i stepen svrstava qude koji su za vreme upada neprijateqa verno vr{i-
li svoje patriotske du`nosti, ali ih je kasnije uverewe da se pobegli vla-
stodr{ci vi{e ne}e vratiti, da }e pobeda pripasti Silama osovine i da
je fa{izam najboqi oblik vladavine, navelo na saradwu sa zavojeva~ima.
Primer ne navodi, ali kaè da je taj oblik te{ko utvrditi, posebno u
Gr~koj i Jugoslaviji, gde je vojska potpisala op{tu kapitulaciju. Napome-
na implicira da je kapitulacija obavezala stanovni{tvo na lojalno pona-
{awe prema zavojeva~ima. êtvrti stepen obuhvata qude koji su uvereni u
pobedu saveznika i povratak svojih vlada iz emigracije, ali saradwu pri-
hvataju sa èqom da svoj narod za{tite od nasiqa. Kao primer navodi Ne-
di}a koji se, po wemu, na stranu zavojeva~a stavio tek borbom protiv usta-
nika i slawem radnika u Nema~ku. Na posledwi stepen spadaju qudi koji
su „prilikom upada zavojeva~a obavili svoju du`nost, ostali verni izbe-
gli~koj vladi, zavojeva~a mrze iz sve snage, ali ih s vremenom sve vi{e
uznemirava {irewe ustani~kih pokreta pod novim i revolucionarnim ru-
kovodstvom, zbog ~ega po~iwu da pomaù okupacionim vlastima u progonu
ustanika... Takav konzervativizam i uskogrudost nisu obi~na izdaja, ali ih
ustanici zbog toga ni{ta mawe ne mrze.”1481 Pisac ne navodi primer, ali je
o~igledno da na taj nivo uvr{tava Mihailovi}a, iako ~etnici nisu bili
naprosto „qudi”, ve} jak, dobro organizovan oruàni pokret otpora pro-
tiv zavojeva~a. Ovakav slu~aj zahtevao bi bar jo{ jedan, {esti stepen. I,
ako bi Seton – Votson uzeo u obzir na{u tvrdwu da su ~etnici zbog revolu-
cionarnog nasiqa nad wima bili primorani da traè pomo} kod zavojeva-
~a, svojoj lestvici kolaboracije verovatno bi i sam dodao i sedmi, najma-
we gre{an stepen. Uprkos visokom stepenu, kolaboracija ne bi bila mawe
niska, ne bismo je morali mawe osu|ivati, ali bi navela pisca na zakqu-
~ak da pravog nacionalnog izdajicu ne treba traìti me|u kolaboranti-
ma, nego me|u onima koji su u neobuzdanoj ùdwi za uvo|ewem sovjetskog
ure|ewa prisilili patriotske i demokratske snage na kolaboraciju.
Nedostatak Seton – Votsonove lestvice je u tome {to kolaboraciju ne
diferencira ni po karakteru zavojeva~a niti po osobinama kolaboranta.
Na~elnik jugoslovenskog odseka u Stejt departmentu, Kevendi{ V. Kenon,
svima je koji su osu|ivali ~etnike kao saradnike Italijana odgovarao una-
1481
H. Seton-Watson, The East...,
East..., str. 106-107.
pred pripremqenim pitawem: „Zar nije dobro da sa neprijateqem koji je

mawe zlo, sara|uju protiv neprijateqa koji je neuporedivo ve}e zlo?”1482
Time je ukazao na potrebu diferencijacije prema karakteru zavojeva~a.
Ne samo da je italijanski okupacioni reìm bio blaì od nema~kog, sa
razvojem rata Italijani su sa sve ve}im otporom sara|ivali sa Nemcima,
neprijateqi usta{a postali su tek kad su ih Nemci istisnuli iz NDH, a
usred rata potpuno su izdali Sile osovine i pre{li na stranu saveznika.
Tada su saveznici postali wihovi kolaboranti. To nije obavezno svako po-
zdravio. Slovenci sasvim sigurno nisu. O~igledno je da bismo po tom kri-
terijumu mogli formirati duga~ku lestvicu raznih nivoa niskosti kola-
boracije.
Na potrebu za diferencirawem kolaboracije po prirodi kolaboran-
ta ukazuje Seton – Votsonov drugi stepen. Kod pripadnika mawine zavoje-
va~kog naroda, naro~ito ako su se uporno i dugotrajno borili za prikqu~e-
we mati~noj dràvi, postavqa se ~ak pitawe – nije li kolaborirawe wiho-
va du`nost? Nisu li, zapravo, izdajice ako ne kolaboriraju? Preventiv-
nim merama protiv svojih gra|ana nema~kog i japanskog naroda (prisilno
konfinirawe), SAD su posredno potvrdno odgovorile na to pitawe. Sli~-
no je uradila i Francuska merama protiv svojih Alza{ana, Italija pro-
tiv Ju`notirolaca i sli~no, da ne pomiwemo Kurde i Jermene u Turskoj.
Diskriminirano pozivawe pod oru`je u vreme rata je i najmawe ~ime se
dràve sluè u svoju za{titu. Ni jugoslovenske mobilizacije nisu bile
indiferentne prema folksdoj~erima, usta{ama, pa ~ak ni komunistima.
Za na{u potrebu zna~ajna je diferencijacija kolaboracije prema ci-
qu kolaboranta. Seton – Votsonova lestvica, dodu{e, uzima u obzir motiv,
ali na petom stepenu u pitawu je svesna pomo} okupacionim vlastima u
wihovim akcijama. U krajwem slu~aju, mogli bismo dobiti i formu dobro-
voqne oruàne saradwe sa nema~kim ~etama na isto~nom frontu. âk ni
nedi}evska kolaboracija, a kamoli ~etni~ka, nikada nije bila te vrste.
êtnicima je strani zavojeva~ bio i ostao osnovni dugoro~ni neprijateq,
protiv wega su se borili do kraja, ali su zbog opasnosti od boq{evizaci-
je zemqe partizani postali opasniji, te su najvi{e snage morali posveti-
ti odbrani od wih. Prema pristrasnoj formulaciji, zavojeva~e su kod to-
ga iskori{}avali kao pomo} u svojoj borbi, a ne obrnuto. „Ne pomaèmo mi
Nemcima,” opisivali su ~etnici svoju saradwu Bilu Hadsonu, „Nemci po-
maù nama.”1483 Prema objektivnijoj formulaciji, svakako, iskori{}ava-
1482
Juki}, The Fall
PRO FO 371/33472 R 7756/178/92; I. Juki} Fall...,
..., str. 133.
1483
Hudson Report od 21. aprila 1944, PRO HS 5/934.
li su jedan drugoga protiv zajedni~kog neprijateqa, ali s obzirom na ciq,

ova konstatacija ni{ta ne mewa, jer je ciq uvek subjektivan. êtnici ni
za trenutak nisu zaboravili zadatak zbog koga su oti{li u {umu, samo su
privremeno, odnosno, delimi~no odlagali wegovo izvr{ewe. O po~ecima
ponovne saradwe nekih ~etni~kih vo|a sa Nemcima krajem 1943. godine, Noj-
baher kaè „da su ~etnici èleli izbe}i ratovawe na dva fronta, ali su
hteli iskoristiti nema~ku vojnu silu za borbu protiv neprijateqa broj 1,
pre svega, èleli su do}i do oru`ja koje im je bilo neophodno za kona~nu
bitku sa Titom”.1484 Seton – Votson nije konstatovao ovu vrstu saradwe, ve-
rovatno je smatrao da politi~ka ube|ewa nisu moralno jednakovredna, zbog
~ega je u odbijawu „naprednog” sovjetskog sistema video „konzervativizam
i uskogrudost”.
Ovakvu saradwu bismo, zajedno sa M. Milacom (i drugima), mogli na-
zvati takti~kom i selektivnom. Su{tina takti~ke saradwe je iskori{}a-
vawe protivnika za postizawe nekih svojih ciqeva, ali selektivnost ovu
saradwu ograni~ava na postizawe ciqeva koje saradnik smatra toliko zna-
~ajnim da opravdavaju saradwu. Kod toga se moramo sloìti sa Milacovim
upozorewima da uzde vrlo brzo iz saradnikovih ruku mogu skliznuti u za-
vojeva~eve.1485 Odlu~uju}e je da takti~ki saradnik ni za trenutak ne zabo-
ravi da su wegovi ratni interesi suprotni zavojeva~evim; on ostaje wegov
strate{ki neprijateq, u odnosu prema kojem svoja prava ose}awa mora pri-
vremeno da prikrije, kako kaè Milaco.
îtaoca }e sigurno iznenaditi da na sli~an na~in razmi{qa i Mi-
lo{ Mini}, koji je pratio Mihailovi}evu aktivnost jo{ pre nego {to je
on primio Tita na oslobo|enoj teritoriji tokom leta 1941. godine, pa sve do
wegovog kraja, kad je 1946. godine zastupao optu`nicu na procesu protiv
uhva}enog generala. „Me|utim,” kaè Mini} koji, ina~e, tvrdi da nije bi-
lo ni jednog ~etni~kog komandanta koji nije sara|ivao sa zavojeva~em, „~et-
ni~ka organizacija se po mnogim zna~ajnim osobinama razlikovala od otvo-
renih saradnika okupatora... Mihailovi} i wegov ~etni~ki pokret ra~u-
nali su na pobedu savezni~kih snaga... dok su drugi saradnici i pomaga~i
fa{isti~kih okupatora u Jugoslaviji ra~unali na pobedu Nema~ke...”1486
êtni~ka saradwa bila je sredstvo za uni{tewe wihovog glavnog neprija-
teqa, boq{evizma. Bez toga, do saradwe uop{te ne bi do{lo. Da bi nagla-
sio da ~etni~ki odnos prema zavojeva~ima ne stavqa u isti ko{ sa drugim
1484
J. Ehrman, Grand Strategy V, str. 79-80.
1485
M. Milazzo, The Chetnik...,
Chetnik..., str. 90 sl.
1486
Oslobodila~ki..., ..., str. 63; 20, 27, 53, 139-140.
wegovim pomaga~ima, Mini} uvodi terminolo{ku razliku izme|u kolabo-

racije i saradwe. êtnici su, po wegovom mi{qewu, sara|ivali sa zavoje-
va~em, ali nisu bili kolaboranti. Presu|uje razlika u ciqu.1487
Seton-Votson verovatno nije znao, a Milo{ Mini} nije hteo da zna, da
se ideja revolucije jugoslovenskim komunistima nije rodila kao posledi-
ca borbe protiv okupatora, takore}i, nikla iz krvi prolivene za otaxbi-
nu, nego su u oslobodila~ku borbu krenuli samo i tada kad su procenili da
}e pod wenom patriotskom maskom uspe{no izvesti revoluciju i u tu svrhu
ugu{ili u krvi svaku oslobodila~ku konkurenciju. Mini}eva diferenci-
jacija kolaboracije i saradwe pokazuje se zato kao wegova Ahilova peta.
Pitawe ciqa morao je, naime, postaviti i partizanima. Nasuprot ~etni-
cima, ~iji odgovor ~etnike rastere}uje, odgovor partizana na isto pitawe
partizane veoma optere}uje. Uprkos wihovim strahovitim `rtvama u bor-
bi protiv zavojeva~a, bar na moralnom nivou, ne bi ostalo mnogo od oslobo-
dila~kog rata. Wihov ciq nije bilo oslobo|ewe otaxbine, nego podjarmqi-
vawe otaxbine boq{evi~kim totalitarizmom.
Izigravawe nedu`nog, uprkos zlo~inu sa predumi{qajem
Ako su u okolnostima nastalim iskori{}avawem oslobodila~kog rata

za izvo|ewe revolucije ~etnici bili prisiqeni na sve oblike otpora pro-
tiv partizana, neophodnim za wihovo o~uvawe, odgovornost za sve do ~ega je,
kao posledica podignute revolucije, do{lo tokom Drugog svetskog rata kod
nas, pada na partizane. Odgovorni su, u prvom redu, za op{te grehove koje
pripisuju svojim protivnicima, prvenstveno za vojnu i civilnu saradwu
sa zavojeva~em, kao i za sve, s tim povezane, po~iwene zlo~ine narodne iz-
daje. Odgovaraju za sve pojedina~ne zlo~ine po~iwene u wihovom okviru,
ne samo sa wihove strane – {to i ne treba nagla{avati – nego, pre svega, na
1487
M. Mini} je na saslu{awu 1946. godine optuìo Mihailovi}a i za gore oblike sa-
radwe sa zavojeva~ima. Mnogi protivnici komunizma i wihovi komandanti su, nakon {to
su vojno pobe|eni, beàli da spasu svoje ìvote. Desilo se da su beàli zajedno sa Nemci-
ma. Mini} je mislio na ~etnike i ~lanove Nedi}eve dràvne straè primqene u ~etnike,
koji su sa ~etni~kim komandantom Srbije, generalom Trifunovi}em-Drowom, beàli iz
Srbije u Sanxak. Od generala je o~ekivao odgovor na pitawe – da li je to bila saradwa (ne
kolaboracija) sa Nemcima. Mihailovi} je posle napomene da, koliko zna, nisu beàli za-
jedno sa Nemcima, nego putevima kojima su beàli i Nemci, odgovorio negativno: „To su bi-
li dezerteri, vi{e nisu bili vojnici... Takve stvari se de{avaju u svakoj vojsci koja gubi.”
Mislim da je bio u pravu.
protivni~koj strani, ~ak i za okupatorove, ukoliko su bili uslovqeni re-

volucionarnom prirodom oslobodila~ke borbe. Odgovaraju za sve `rtve,
qudske i materijalne, koje je pretrpelo stanovni{tvo, civilno i pod oru-
`jem, zakqu~no sa stradalima od okupatorovih represalija zbog dela po-
~iwenih u ime revolucije, za sve i svakoga pojedina~no od 1,7 miliona Ju-
goslovena, ~ijom smr}u se Tito ponosio. Sve su to, zapravo, wihovi zlo~ini
i wihove `rtve, wihova kolaboracija i wihove narodne izdaje. Bez prvo-
bitnog greha narodne izdaje koji su po~inili komunisti podizawem revo-
lucije sa izgovorom antiokupatorske borbe, ne bi bilo ni saradwe sa zavo-
jeva~em i s wom povezanih narodnih izdaja, ni bezbrojnih zlo~ina na obe
strane i wihovih `rtava. Ostali bi samo ratni zlo~ini okupatora i we-
govih doma}ih saradnika, ukoliko je i ukoliko bi do{lo do dobrovoqne
kolaboracije s wim.
Iz svih tih razloga uistinu nema nikakve potrebe da niska dela pro-
tivnika komunizma prikrivamo ili smawujemo wihovu niskost. U prika-
zu okrutnosti koje su po~inili ~etnici naveo sam sve na koje sam nai{ao
u izvorima, ~ak i najnehumanije. Kad sam tvrdio da su partizani bili
okrutniji od ~etnika, to nisam ~inio sa ciqem da smawim ~etni~ku kri-
vicu,
vi cu, ve} iskqu~ivo da iskaèm ocenu koja, na osnovu pregledanih izvo-
ra, izgleda opravdano. Da je ta ocena verovatna ~ak i na apriornom nivou,
da su partizani jednostavno morali biti okrutniji od ~etnika, dokazuje i
~iwenica da su wihove vo|e izradili pravu teoriju okrutnosti, kao osnov-
no na~elo za svoje delovawe. Tako ne{to moè se na}i samo kod usta{a. Kao
{to znamo, me|u partizanske teoreti~are mr`we, nemilosrdnosti, a time
i okrutnosti, spadaju \ilas, Kidri~, Tito, Tempo. O svojoj teoriji oni su
ostavili ~ak i pisanu dokumentaciju. Takve stvari Mihailovi} i wegovi
najvi{i saradnici nikada nisu bili spsobni da proizvedu. [to su ~etni-
~ki zlo~ini okrutniji i odvratniji, {to vi{e osu|ujemo wihovu saradwu
sa zavojeva~ima, ve}a je krivica onih koji su im to pona{awe nametnuli
podizawem revolucije pod maskom oslobodila~kog rata.
Komunisti su svojom zloupotrebom oslobodila~kog rata u revolucio-
narne svrhe preuzeli pred istorijom na sebe jo{ jednu odgovornost. Pri po-
miwawu istorijske amnezije, ina~e, sumwao sam u iskrenost tvr|ewa mno-
gih partizana da im nije padalo na pamet da komunisti zloupotrebqavaju
Narodnooslobodila~ku borbu i wih li~no za izvo|ewe revolucije i da su u
potpunosti bili ube|eni da se radi o iskrenoj i iskqu~ivoj borbi protiv
zavojeva~a. Uprkos tome, wihova borba je koristila revoluciji, objektiv-
no – oni su bili vojnici revolucije i kao takvi, sau~esnici u prikazanim
zlo~inima. Ako toga stvarno nisu bili svesni, ako su stvarno bili zavede-
ni, ne samo objektivno, nego i subjektivno prevareni, moè im se, svakako,
priznati kao olak{avaju}a okolnost. U onoj meri u kojoj je ta olak{avaju}a

okolnost opravdana, na komuniste pada i odgovornost za zlo~ina~ku preva-
ru svojih vlastitih saboraca.
Saradwa protivnika sovjetizacije sa zavojeva~ima, sva izdajstva i
`rtve koje su po~inili, nisu komunisti~ko maslo samo u objektivnom smi-
slu. Svoje protivnike nisu navodili na sve {to im zameraju, terali ih,
niti stvarno naterali u ta zamerana dela zbog neophodnosti borbe, kao wen
nehoti~ni produkt, premda revolucionaran; sve to {to se dogodilo nije se
dogodilo nezavisno od wihovih èqa, nije im do{lo „kao naru~eno”, nego
su sve zaista i „naru~ili”. Sve su po~inili u subjektivnom smislu: s pre-
dumi{qajem, da upotrebimo na{ krivi~nopravni termin, first degree, ako
upotrebimo ameri~ki. Tako su ih se lak{e otarasili, pobili, pod maskom
oslobodila~kog rata krvqu „{to boqe po~istili na{u ku}u”, kako se u
svom pulskom govoru 1956. godine hvalisao Tito. Da pri tome nije mo`da mi-
slio na neku dobrodo{lu slu~ajnost („do{lo kao naru~eno”), nego da je go-
vorio o rezultatima planiranih dejstvovawa komunista, na ~rnomeqskom
zasedawu SNOS-a u februaru 1944. godine potvrdio je Kardeq: „Za nas je
va`no da reakcija bude razbijena na narodnooslobodila~kim pozicijama,”
rekao je. Pribli`no u isto vreme, na predavawu u Rogu, rekao je da su, do-
du{e, znali da }e rat biti teàk, ali im je bilo jasno da ne}e mo}i da
oslabi narodnooslobodila~ke pozicije. „Naprotiv, rat }e nu`no prisili-
ti reakciju da sama sebe raskrinka kao izdajni~ku.” Bili su svesni toga da
politi~ke protivnike treba prisiliti na kolaboraciju kako bi ih kasni-
je lak{e likvidirali. To nije bilo kasnije spoznawe. Tito i Bevc (Kar-
deq) su jo{ u pismu od 10. novembra 1941. godine upozorili crnogorski CK:
„Morate uvek biti svesni da te elemente moèmo razbiti uglavnom samo na
osnovu narodnooslobodila~ke borbe, tj. kao one koji tu borbu sabotiraju,
objektivno pomaù neprijatequ, pona{aju se kapitulantski.” Da neko ne
bi pomislio da se radi o narodnim, a ne klasnim neprijateqima, dodali
su: „U takvom raskrinkavawu mora u~estvovati ceo partijski agitprop
aparat.”1488 To je bio su{tinski deo revolucionarnog projekta komunista
od prvih ubijawa po Qubqani 1941. godine sve do kraja rata, pa i posle
wega.
Drugim re~ima, komunisti~ki prvaci su i te kako dobro znali da u
me|unarodnoj politi~koj konstelaciji, kakva je nastajala prema kraju ra-
ta i u kojoj su se morali boriti za me|unarodno priznawe uspostavqenog
boq{evi~kog reìma u dràvi, ne moraju okrivqavati protivnike pro-
1488
Zbornik...
Zbornik... III/1, str. 230-231.
tiv kojih se bore zbog wihovih druga~ijih politi~kih nazora – jer su an-
tikomunisti, ve} ih moraju proglasiti kolaborantima, borcima protiv na-
rodne slobode. Ovo diferencirawe bilo je potrebno za prikrivawe ~iwe-
nice da je jedina pobuda oslobodila~kog rata – revolucija. U demokrat-
skom svetu qudima se ne moè osporiti borba protiv boq{evizacije svoje
zemqe.
Potpuna paralela diferencirawa antikomunista i kolaboracioni-
sta je sada{we sve ~e{}e diferencirawe revolucionara i partizana. Po-
sle pada Berlinskog zida zauzimawe za revoluciju nije nimalo moderno.
Skoro sve komunisti~ke stranke ispustile su iz svog imena svoju glavnu
identifikacionu oznaku, negiraju svoju boq{evi~ku pro{lost, a pojedin-
ci, koji su se u pro{losti busali u prsa kao revolucionari, ostaju jo{ sa-
mo borci za slobodu, ni{ta drugo do rodoqubivi partizani. Kao {to je
krajem rata negirawe revolucionarne su{tine oslobodila~kog rata u od-
nosu prema spoqnom svetu omogu}ila diferencijacija kontrarevolucije i
kolaboracije, sada isto negirawe omogu}ava diferencijacija revolucije
i partizanstva. Posledica toga je svakodnevno tvr|ewe da su se partizani
borili protiv zavojeva~a i ni{ta drugo, a protivnici partizana kolabo-
rirali s wima, uz wihovu pomo} ubijali borce za slobodu i isto tako ni-
{ta drugo.
Nemogu}e je ne primetiti da obe diferencijacije imaju zna~ajne kri-
vi~ne implikacije. Za vreme neposredno posle rata to je dokazao proces
protiv Mihailovi}a. Zastupnik tuìla{tva Milo{ Mini} poku{ao je da
dokaè da su partizani vodili oslobodila~ki rat, a ne gra|anski. Da je
uspeo u tome, bilo bi samo po sebi dokazano da su se ~etnici borili protiv
partizana kao boraca za slobodu naroda, a ne kao revolucionara. Dokaziva-
we je zapo~elo poku{ajem optuènikovog branioca dr Dragi}a Joksimovi-
}a da izvede suprotan dokaz. Predloìo je da Mihailovi} „pred sudom i
celim svetom odgovori: ’Da li ste se za vreme okupacije borili protiv
partizanskih odreda zbog toga {to su vodili oslobodila~ku borbu ili ste
se protiv wih borili zato {to ste wihovu borbu mo`da smatrali borbom
za uvo|ewe dràvnog i dru{tvenog ure|ewa koje se protivi va{im pogle-
dima?’” Mihailovi} na pitawe, koje je za ceo demokratski svet bilo reto-
ri~ko, nije èleo da odgovori. [ta ga je navelo na to, mogli bi re}i samo
wegovi ozna{ki islednici. O~evici su izjavili da je general bio umoran,
da se nije mogao koncentrisati, niti je jasno razumeo postavqena pitawa.
Sutradan je M. Mini} prigovorio odbrani da je postavila isuvi{e kompli-
kovano pitawe. Zato ga je preformulisao, ne dopustiv{i tako nikakav do-
kazni zaplet: „Da li je Narodnooslobodila~ka vojska bila oslobodila~ki
pokret?” Optuèni Mihailovi} je odgovorio potvrdno. Tako je Mini}, ko-
ji se u ulozi tuìoca bojao mogu}eg Mihailovi}evog odgovora da se borio

protiv uvo|ewa boq{evi~kog sistema, zaobi{ao su{tinu Joksimovi}evog
pitawa i iznudio odgovor koji i nije bio odgovor, nego tautologija, te wi-
me dobio prividno priznawe koje mu je bilo potrebno.1489
Joksimovi} je odmah posle procesa za odbranu primio advokatski ho-
norar u visini od tri godine zatvora. U zatvoru je ubrzo umro. Molbu po-
rodice za predaju tela vlast je odbacila, pod izgovorom da se ne moè pre-
dati sve dok wegov vlasnik izdràva kaznu zatvora. U demokratskim ure-
|ewima smr}u optuènika za kazneno delo postupak se obustavqa, u novom
sovjetizovanom ure|ewu smrt nije prekinula izdràvawe kazne! @. Topa-
lovi}, koji je o tome izve{tavao, ovaj krajwe nehumani potez tuma~io je
strahom da je pre potpunog raspada tela bilo mogu}e otkriti na wemu tra-
gove namernog ubistva.1490
Diferencirawem kolaboracije i saradwe Mini} se u svojoj kwizi po-
sle pola stole}a vra}a na Joksimovi}evo pitawe karaktera borbe koju su
vodili partizani. Kad priznaje da ~etnici nisu bili kolaboranti, ve} sa-
mo saradnici u zajedni~kim ciqevima sa zavojeva~ima – to je bila borba
protiv partizana – nu`no ~ini razliku borbe protiv partizana kao revo-
lucionara i borbe protiv partizana kao oslobodilaca. Da su partizani vo-
dili iskqu~ivo borbu za oslobo|ewe naroda ispod tu|eg jarma, svaku sa-
radwu sa zavojeva~ima u borbama protiv partizana morao bi proglasiti
~istom kolaboracijom veleizdajni~kog tipa. Pisac ovih redova poku{a}e
da ga preduhitri u takvoj osudi. Po{to Mini} to ne ~ini, jer saradwu sa
zavojeva~ima u borbama protiv partizana svrstavawem u „saradwu” legi-
timizuje, priznaje kao opravdanu, takvu velikodu{nost sebi moè da do-
zvoli samo ako u borbi ~etnika – uz pomo} zavojeva~a – protiv partizana
vidi u wima (i) revolucionare, a ne (samo) oslobodioce. Tako dokazuje isti-
nitost onoga {to pola stole}a ranije na procesu protiv Mihailovi}a ni-
je hteo da ~uje. Naime, da se ~etnici nisu borili protiv partizana zato
{to oni vode borbu za narodno oslobo|ewe, nego iskqu~ivo zato, jer su je
vodili za uvo|ewe boq{evi~kog sistema. Ovim je donekle odre|enije pro-
tuma~ena konstatacija sa kraja prethodnog naslova, prema kojoj se Mini-
}eva diferencijacija kolaboracije i saradwe pokazuje kao wegova Ahilo-
va peta.
Objektivna uloga dana{we diferencijacije izme|u revolucionara i
partizana predstavqa javnu ekskulpaciju komunista i wihovih pomaga~a,
1489
Izdajnik...,
Izdajnik..., str. 344-346.
1490
@. Topalovi}, Pokreti
Pokreti...,
..., str. 103-104, 26.
revolucionara, koji su silom podvrgli na{ narod poluvekovnom crvenom

totalitarizmu. Ekskulpacija je naro~ito potrebna ako uzmemo u obzir da
su za sva dela koja su u svom otporu protiv komunisti~ke revolucije po~i-
nili antikomunisti preuzeli odgovornost oni koji su podigli revoluciju
pod maskom oslobodila~kog rata, tj. komunisti. Ekskulpirawe se po na~elu
primite tatu” dopuwava nagla{avawem zasluga za otklawawe nacisti~ke
„primite
opasnosti, iako se zbog savezni~ke pobede, prema o~ekivawu demokrata, ova
opasnost pokazala privremenom i u tom smislu potencijalnom. Opasnosti,
koja se pokazala realnom i sa aspekta jedne i po generacije qudi trajnom
– boq{evizacije na{e zemqe, kao da nije bilo.
Problem je u tome {to su obe diferencijacije pojmovne, to su pogledi
na isti pokret i li~nosti u wemu sa dva razli~ita aspekta, nisu operativ-
ne. Na tom, pojmovnom nivou, prema svemu {to smo utvrdili u ovom zapisu,
su{tina doga|awa tokom zavojeva~ke okupacije na{e zemqe moè se oka-
rakterisati kao borba za revoluciju i protiv we. Borba protiv zavojeva-
~a, kao i kolaboracija s wima, makar bila kratkoro~no i te kako zna~ajna,
efemerne su. Sluìle su kao sredstva za postizawe pripadaju}ih esenci-
jalnih doga|awa – revolucije i kontrarevolucije. Po{to pojmovne dife-
rencijacije nisu bile istovremeno i operativne, revolucionari se, naime,
fizi~ki nisu mogli razlikovati od partizana, od revolucionara se nije
moglo braniti druga~ije nego vojnim napadima na partizane. Jedni te isti
qudi ~inili su jedno i drugo, borili su se protiv zavojeva~a i istovre-
meno izvodili revoluciju. Jedni te isti qudi nosili su na {ajka~ama
crvenu zvezdu i srp i ~eki} iznad we. I zbog toga, kao {to znamo, ali i ne
samo zbog toga, moèmo re}i da su se partizani kao revolucionari borili
protiv zavojeva~a u funkciji boq{evi~ke revolucije, a ne kao oslobodi-
oci. Bez te funkcije, bez revolucije, wih ne bi bilo u {umama; tamo bi
bili ustanici koji ne bi bili agenti revolucije, verovatno bi ih bilo vi-
{e vrsta, ali bi se protiv zavojeva~a borili udruènim snagama.
Ne moè se osporiti da su se partizani borili protiv zavojeva~a i da
su time znatno doprineli pobedi antifa{isti~ke koalicije. Stoji, tako-
|e, da su za to dobili priznawe kako od saveznika, tako i od svetske javno-
sti. U skladu sa pojmovnom diferencijacijom izme|u revolucionara i par-
tizana, takvo priznawe partizanima i pripada. Stostruko
Stostruko.. Ko se samo
izdaleka upoznao sa nequdskim surovostima Igmanskog mar{a i Pete ne-
ma~ke ofanzive, bi}e opravdano uveren da je priznawe ~ak i premalo. Po-
{to je diferencijacija mogu}a samo pojmovno, ali ne i operativno, po{to
su sve nequdske borbe partizana protiv osvaja~a bile namewene prevla-
sti boq{evizma i po{to su i stvarno sluìle wegovoj prevlasti, onda od
svih tih napora, ma kako bili nequdski, malo {ta ostaje kao ~ista borba
protiv zavojeva~a. A contrario:

contrario: Da borba partizana nije u su{tini bila
revolucija, da je bila ~ista oslobodila~ka borba, do nequdskih napora i
strahovitih `rtava stanovni{tva uop{te ne bi do{lo, broj partizana ta-
ko|e bi bio mawi. Verovatno se uop{te ne bi ni zvali partizani.
Re~eno vaì i na individualnom planu, sa aspekta svakog pojedinog
partizana. Uprkos maloj verovatno}i, ne moè se iskqu~iti mogu}nost da
se poneki partizan borio iskqu~ivo protiv zavojeva~a i da o revoluciji
nije imao pojma. Me|utim, ako je subjektivno uistinu bio potpuno ~ist i ne-
okaqan borac protiv zavojeva~a, objektivno je bio ~lan vojni~kog ustroj-
stva koje je stvoreno i dejstvovalo u svrhu prevlasti boq{evi~kog ure|e-
wa. Kao deli} tog ustrojstva, mada subjektivno potpuno ~ist i neokaqan bo-
rac protiv zavojeva~a, objektivno vi{e nije potpuno ~ist i neokaqan. Za
ve}inu partizana ~istota i neokaqanost ne moè se utvrditi ni subjektiv-
no. Malo im ostaje za ponosno busawe u prsa, osim ako se otvoreno ne busaju
u svoja boq{evi~ka prsa. U okviru spoznawa da je ~ista oslobodila~ka bor-
ba za partizane efemerna, lak{e je priznati da je ~etnicima (i svim dru-
gim nedobrovoqnim saradnicima zavojeva~a) efemerna saradwa sa zavojeva-
~ima. Kao su{tinsko, na obe strane ostaju revolucija i kontrarevolucija.
Mo`da dana{wi poku{aji diferencijacije izme|u oslobodila~ke
borbe i revolucije nisu zami{qeni tako iskreno kako to tvrde weni pro-
tagonisti. Da partizani, kao celina ili individualno, stvarno nisu ni-
{ta znali o revoluciji, da su tek kasnije shvatili da je wihove ~iste oslo-
bodila~ke ciqeve partija iskoristila za revoluciju, da ih je od boraca za
slobodu pretvorila u borce za boq{evizaciju zemqe, trebalo je da budu
me|u prvima koji }e – kad su kasnije shvatili – zahtevati da se partija
proglasi zlo~ina~kom organizacijom i, dosledno tome, zahtevati da se sta-
vi van zakona. Ni{ta takvo nije se moglo ~uti. Moè se, dakle, zakqu~iti
da sada{wi poku{aji diferencijacije izme|u partizanstva i revolucije
u stvarnosti nisu iskreni, da se radi o manipulisawu javno{}u i isto-
rijskom istinom.
Danas je i znatni deo istori~ara sklon zanemarivawu revolucionar-
nog karaktera partizanske borbe, mnogo vi{e od slu`bene istorije nepo-
sredno posle rata, koja je nagla{avala upravo wen revolucionarni sadr
sadràj.
àj.
Borba je, po wima, prvenstveno, ako ne iskqu~ivo, bila oslobodila~ka bor-
ba. Za mnoge je karakteristi~na i vremenska diferencijacija izme|u oslo-
bodila~kog i revolucionarnog sadràja partizanskog rata. U samim po~e-
cima borba je, toboè, bila iskqu~ivo oslobodila~ka, ~ista i nedu`na kao
jutarwa rosa, tek kasnije je, po wima, dobijala sve revolucionarniji sadr-
àj. Kardeq je jo{ 1944. godine tvrdio da je stanovni{te da se vlasni~ki
odnosi ne}e mewati „jedna od temeqnih postavki politike rukovodstva
Narodnooslobodila~kog pokreta”.1491 U zastupawu ovog stava moglo se oslo-

niti na zakqu~ke oba AVNOJ-a. Me|utim, poput zakqu~aka oba AVNOJ-a,
i upravo citirani Kardeqev spis napisan je „za spoqnu upotrebu”. Prob-
lem sa ovim tuma~ewem je da implicira kako do revolucije nije do{lo to-
kom rata, nego se dogodila kasnije. Kada? Kako? \ilasovo re{ewe, prema
kojem „se revolucija rodila u borbi protiv zavojeva~a”, sama od sebe, pri-
pada ovamo. Tvrdwa da je oslobodila~ki rat dobio revolucionarni karak-
ter pod pritiskom „radnih masa”, verovatno ~ak protivno voqi partije,
tako|e je od te vrste. U naj~istijem obliku nalazimo je u Mini}evoj izja-
vi da „partizanski pokret nije bio klasno revolucionaran, nego narodno
oslobodila~ki pokret... te`wa, da se posle oslobo|ewa izgradi nova i za
narod pravednija dràva, ali je bila pokreta~ {irokih narodnih masa da
se udruè u narodno-oslobodila~kom pokretu...”1492 Isto tako }emo je na}i
i u Kardeqevoj izjavi da „nismo mogli pozivati qude u borbu da se posle
poraza okupatora obnovi stara Jugoslavija”.1493
Po svim dokazima koje smo prikupili u ovom zapisu, svakako, ne tre-
ba vi{e dokazivati da su navedene (i brojne sli~ne) izjave namerno mani-
pulisawe ~itaocem, u najmawu ruku neodgovorno prenemagawe autora. Za
one koji bi se, uprkos tome, oslonili na wih, da navedemo izjave istih auto-
ra koje potvr|uju na{u ocenu. Tako je \ilas izjavom: „Ako bismo upotre-
bqavali izraz ’revolucija’, reakcionari i profa{isti bi prikazivali
oruànu borbu protiv zavojeva~a kao borbu komunista za wihovu i sovjet-
sku vlast. Iz takti~kih razloga bilo je, dakle, primerenije – utoliko vi-
{e, {to su tog mi{qewa bili Kominterna i sovjetsko rukovodstvo – da ne
nastupaju sa revolucionarnim parolama”,1494 uhvatio je u laì samoga se-
be i to u istom delu. Priznawem da „smo mi komunisti... bili duboko uve-
reni da }e... rezultat pobedonosnog Narodnooslobodila~kog ustanka biti so-
cijalisti~ka revolucija” i da „taj ciq nismo nagla{avali kao neposre-
dan ciq Narodnooslobodila~kog ustanka”, na {ta se svodi wegova ve} nave-
dena izjava, i Kardeq sam sebe uteruje u la`. Na pitawe novinara na TV
Beograd 12. maja 1972. godine Tito je svojim autoritetom uklonio svaku
sumwu: „To je, dakle, bio gra|anski rat, ali tokom rata o tome nismo govo-
rili, jer nam ne bi koristilo.”1495 Uz napomenu da posleratno priznawe
1491
E. Kardeq, Put nove...,
nove..., str. 8.
1492
Oslobodila~ki..., ..., str. 218.
1493
E. Kardeq, Revolucija
Revolucija..., ..., str. 557.
1494
M. \ilas, Wartime
Wartime,, str. 143, 95.
1495
J. B. Tito, Vojna
Vojna...
... V,, str. 37.
nije promenilo ratne laì u istinu, raspravu o prirodi partizanske bor-

be moramo zbog toga odbaciti. Od samog po~etka, zna~i, jo{ od Prvog svet-
skog rata pa tokom celog Drugog, radilo se o narodno
narodnooslobodila~koj
oslobodila~koj borbi,
dakle, o revoluciji.
Po{to je nemogu}e osporiti da je posle rata u Jugoslaviji postojao
boq{evi~ki sistem, otprilike do 1953. godine ~ak u ultrasovjetskom obli-
ku,1496 uz ube|ewe mnogih da je partizanska borba bila iskqu~ivo oslobodi-
la~ka, velika je zagonetka kako se na{ boq{evi~ki sistem uop{te rodio.
Odjednom, nema nikoga ko bi bio spreman da prizna o~instvo. Ne moèmo ga
podmetnuti Sovjetima, kao {to su to mogle tzv. socrealisti~ke zemqe. Pri-
metni su poku{aji da se nastanak boq{evizma, odnosno, preobraàj oslo-
bodila~kog rata u boq{evi~ku revoluciju postavi u {to kasnije vreme,
po mogu}nosti ~ak posle rata. Mnogi istori~ari koji u Narodno
Narodnooslo
oslobodi-
la~koj borbi nisu mogli otkriti nikakve ili bar zadovoqavaju}e elemen-
te revolucije, verovatno i ne poznaju specifi~no zna~ewe re~i narodno,
ali se slaù da je kraj te borbe uistinu bio pravo revolucionarno klawe.
Joè Pirjevec, ina~e, nije uveren da li je do tzv. druge faze oslobodila~-
kog rata do{lo jo{ „~i{}ewem” nema~ke mawine iz Vojvodine posle upa-
da Crvene armije, ali ~vrsto veruje da je druga faza nastupila masovnim
ubijawem kontrarevolucionara posle ulaska Crvene armije u Beograd (i
nastavila se likvidacijom pripadnika usta{kih i ~etni~kih jedinica, te
civilnih izbeglica u Koru{koj neposredno posle kraja rata, likvidaci-
jom domobrana, vra}enih posle rata iz Vetriwa, i usta{a iz Pliberka, kao
i raznih srpskih antikomunista izru~enih partizanima).1497
Slu`benu tezu da je trebalo produìti rat radi gowewa i likvida-
cije nema~ke vojske, zna~i, nehotice osporavaju upravo oni koji su do tada
u partizanima videli iskqu~ivo borce za slobodu. Ako je revolucija iz-
vedena, a sami priznaju da jeste, a oslobodila~ki rat je, po wima, bio ~ist
kao jutarwa rosa, to su posledwi trenuci u koje je istorijski jo{ mogu
1496
Rezolucija Informbiroa u junu 1948. godine partijske prvake izbacila je iz kolo-
seka. Ceo Peti kongres KPJ, odmah u junu iste godine, bio je u potpunosti jedan veliki po-
ku{aj da se ubedi Moskva da se zabunila sa prokletstvom, da smo, u stvarnosti, najvernije
pristalice marksizma-lewinizma i sovjetskog sistema. Citirawe druga Staqina bilo je
toliko ~esto da je izazivalo povra}awe. Da bi dokazalo svoje tvrdwe, partijsko vo|stvo je
boq{evi~ki reìm jo{ poo{trilo. Upravo posle 1948. godine do{lo je do najbezobzirni-
je kolektivizacije seqa~kih imawa. Uzaludno. Moskva je istrajavala na svojoj odluci i za-
ustavila svaku ekonomsku i drugu pomo}. Tada je partijsko rukovodstvo opet odjednom ot-
krilo Zapad, a najnovije samoupravqawe.
1497
Jugoslavija,, str. 147, 151 i 156.
utrpati. To je isto kao kad bismo tvrdili da je trebalo produìti rat ra-
di revolucije (jer za wu tokom rata nije bilo vremena ili, pak, nije uspe-
la). S obzirom na dokaze u ovom zapisu, po kojima je revolucija zapo~ela
pre oslobodila~ke borbe, davno pre po~etka Drugog svetskog rata, uz odu-
govla~ewe sa podizawem oruànog partizanskog otpora na wegovom po~et-
ku, to je jo{ jedan dokaz prednosti koju su partizani dali revoluciji pred
oslobodila~kom
oslobodi la~kom borbom.
Slede}a mogu}nost nudi institucionalizaciju tipi~no boq{evi~-
kih ure|ewa, kao {to su ukidawe privatne svojine, monopolizacija poli-
ti~ke vlasti od strane Komunisti~ke partije, jedinstvo te vlasti itd.
posle kraja rata. Tako Janko Pleterski kaè da se vreme dok je pitawe o
sadejstvovawu nacionalnog i socijalisti~kog revolucionarnog usmerewa
u delovawu OF jo{ otvoreno istorijski zakqu~uje izborima za Saveznu
ustavotvornu skup{tinu 11. novembra 1945. godine.1498 Sve do tih institu-
cionalizacija revolucije pitawe o kada neka ostane otvoreno za raspravu.
Po onome {to smo utvrdili u ovom zapisu, istina je suprotna. Takvo tuma-
~ewe dovelo bi nas do istorijski
istorijski jedinstvenog primera da revolucije iz-
vode me|unarodno priznati dràvni organi, parlamenti. Naàlost, pre-
ma op{teprihva}enom ustavopravnom shvatawu, odluke takvih organa po
definiciji nisu revolucionarne, bar ne u smislu boq{evi~ke revoluci-
je. Izlaz iz konstrukcije koja o~igledno ne izdràva kritiku, jeste u pri-
znawu da je ustavotvorna skup{tina 1945. godine bila revolucionarna, ali
ne zato {to je donosila revolucionarne odluke, nego zato {to je nastala na
revolucionaran na~in, zna~i, bez obzira na voqu qudi, nasiqem nad wi-
ma. Revolucije su stvarne, fizi~ke aktivnosti, a ne pravni akti.
Kod nas tokom rata nije tekla samo takva, fizi~ka revolucija, nego se
uz wu odvijala i institucionalizacija najtipi~nijih boq{evi~kih orga-
nizacija. Kao {to je najop{tiji oblik prve bilo ubijawe svih onih koji su
istrajavali na stanovi{tu da je vreme rata vreme za otpor protiv zavoje-
va~a, a ne za revolucionarnu borbu protiv zemqaka, najtipi~niji oblik
druge bilo je ukidawe pre|a{wih struktura vlasti, ne samo izvr{nih,
nego i zakonodavnih i sudskih, sa istovremenim fizi~kim uni{tewem wi-
hovih nosilaca i celokupne dokumentacije o wihovim odlukama i uvo|e-
we revolucionarnih „narodnih” odbora u temeqnim upravnim jedinicama.
Moèmo verovati Titu, koji je na osniva~kom kongresu KP Srbije u maju
1945. godine rekao da „ima ne{to komunista koji misle... da }e sada, kad je
rat zavr{en, nastupiti ona druga etapa, a nisu svesni da u tu drugu etapu
1498
J. Pleterski, „Problemi sou_
sou_inkovanja...”
inkovanja...”, str. 231.
ve} idemo tako lepo da se i ne primeti. Ne smemo o~ekivati neke jake pre-
kretnice.” Moèmo verovati i Pleterskom, koji je samo nekoliko godina
ranije tvrdio da je „revolucija u svakom razdobqu strate{ki ciq KPJ”
i da je to bio wen strate{ki ciq i kad je pozvala jugoslovenske narode u
borbu protiv zavojeva~a. Razlika u pore|ewu sa 1929. godinom, kad je ista
KPJ pozvala jugoslovenske radnike i seqake u oruànu revolucionarnu
borbu za ru{ewe krvavog apsolutisti~kog reìma i za uvo|ewe boq{evi-
~ke vlasti radnika i seqaka, bila bi u tome {to 1941. godine poziv nije
pao na jalovo tlo, kao {to je pao 1929. godine.1499
Da ponovimo: institucionalizaciju boq{evi~kog sistema je, izme|u
ostalog, nagovestila konferencija nekih partizanskih komandanata i naj-
zna~ajnijih ~lanova CK KPJ u Stolicama, neposredno pre dolaska Tita na
oslobo|enu teritoriju (17. septembra 1941. godine). Time su, kako konstatu-
je Pirjevec, „poloìli temeqe za novo dru{tveno ure|ewe”.1500 Ve} 22. de-
cembra 1941. godine, ne oma{kom samo dan posle osnivawa Prve proleter-
ske udarne brigade u Rudu, CK KPJ je objasnio da su „narodnooslobodila-
~ki odbori temeqni organizacioni oblik preko koga se mase diù na na-
rodni ustanak, preko koga se u~vr{}uje politi~ko rukovodstvo partije u
tom ustanku, preko koga narodne mase ostvaruju svoju demokratsko-revolu-
cionarnu vlast pod vo|stvom partije”.1501 Re~itije se boq{evizacija ne mo-
è objasniti. Hrvatske drugove, kojima to o~ito nije i{lo u glavu, CK KPJ
je naredne godine opomenuo da prestanu sa nagla{avawem privremene pri-
rode vlasti narodnih oslobodila~kih odbora i „da neka radije nagla{avaju
da su organi vlasti za~etak i temeq budu}e narodne vlade”. Kao {to zna-
mo, Mo{a Pijade je u Fo~i sastavio „Temeqna na~ela organizacije NOO...”
i V[ ih je propisao kao obavezna. Samo zbog takti~ki promewene „linije”
„linije”
do koje je do{lo u Bosni, uloga partije u wima nije pomenuta, ve} je re~e-
no da odbori „ne smeju biti organi pojedinih politi~kih stranaka i orga-
nizacija”.
Obaziru}i se unazad, Mo{a je potvrdio da „su o~ito proizlazili iz
iskustava Sovjeta. Wihovo ime je bilo u skladu sa okolnostima na{eg
ustanka i rata. Zasluga na{ih vo|a nije bila samo u preuzimawu tog obli-
ka, nego i u spoznawu da borba za oslobo|ewe zemqe ne moè uspeti ako isto-
vremeno nije uni{ten stari aparat vlasti i garantovana wegova zamena no-
vim revolucionarnim autoritetom”. Znamo tako|e da je, pored druga~ijeg
1499
Nacije...,
..., str. 380-381.
1500
Jugoslavija,, str. 12.
1501
Zbornik...
Zbornik... III/1
III/1,, str. 369.
pogleda na strategiju oslobodila~ke borbe, upravo u tome stajao osnovni

razlog za{to Mihailovi} nije mogao pristati na saradwu sa partizanima.
partizanima.
Zato je ostao jalov i drugi sastanak izme|u wega i Tita 26. oktobra 1941.
godine u Braji}ima ispod Ravne gore.
U~esnik tog sastanka, Milo{ Mini}, i pedeset godina kasnije negira
revolucionarnu ulogu partizanskih narodnooslobodila~kih odbora. Ako
je nisu imali, „nisu mogli biti uzrok rata ~etnika protiv partizana”, za-
kqu~uje on. Me|utim, sam kaè da je Vaqevski odred, koji je nastao uz we-
govo u~e{}e jo{ 25. juna 1941. godine i bio sastavqen od ~etiri ~ete, ve}
po~etkom jula zapo~eo sa razbijawem op{tinskih uprava, uni{tavawem
op{tinskih arhiva i razoruàvawem àndarmerijskih stanica.1502 Borba
protiv postoje}eg ure|ewa sigurno nije ni{ta drugo nego po~etak revolu-
cije, {to uni{tavawe op{tinskih arhiva i svih dokumenata o vlasni{tvu
samo potvr|uje. Nije slu~ajno da su prve `rtve partizanske borbe toliko
zna~ajne, da je ustanak slu`beno zapo~eo wihovom smr}u, pogibijom srp-
skih àndarma, najtipi~nijih predstavnika predratnog dru{tvenog ure-
|ewa. O~igledno je da Mini} ne poznaje specifi~no zna~ewe re~i narod-
no, koja je dodata kao veza oslobodila~koj borbi posle VII kongresa Komin-
terne. Argumenti koje navodi samo su najobi~nije tvrdwe, zato se wima ne
treba baviti. U mikuèvsko-klerikalnom prenemagawu tvrdi da su se ~et-
nici borili protiv uvo|ewa „pravednijeg dru{tvenog ure|ewa”, da su se
pripremali „da preuzmu vlast u dràvi u svoje ruke i uspostave dràvno
i politi~ko ure|ewe” predratne Jugoslavije.
Drugi Mini}ev dokaz kojim èli da dokaè revolucionarnu nedu`-
nost partizanske borbe op{tijeg je karaktera. Po wemu, borba bi izgubila
nedu`nost da je podlegla zavodqivosti „skretawa ulevo”. „Uzmimo”, kaè
na zaprepa{}ewe ~itaoca kao i pisca ovog zapisa, „da su u pravu oni koji
optuùju partizane da su prvi zapo~eli bratoubila~ki rat”. Takvu mogu}-
nost do sada niko nije dopu{tao, bar ne iz partizanskih krugova, makar i
samo hipoteti~ki. Mogu}nost bi, po wemu, bila istina, da su partizani
stvarno podlegli „levom skretawu”. Me|utim, ne samo da Kominterna u mar-
tu 1942. godine, kad je optuìvala partizane da se zalaù za revoluciju
umesto za oslobo|ewe, po Mini}u, nije imala u rukama prave informaci-
je, nego nisu bili u pravu ni ~etnici, koji su optuìvali komuniste za le-
va skretawa (najvi{e u obliku kritika da su trockisti). Do levih skreta-
wa je, dodu{e, do{lo, to on ne osporava, ali kaè da ih je CK KPJ u kore-
nu sasekao. Za primer navodi ve} pomenuto pismo-direktivu PK Srbije iz
1502
Oslobodila~ki...,
..., str. 240.
decembra 1941. godine koje je saop{tavalo da „na{a borba prelazi u ’novu

fazu’”, koje toboè, srpski partizanski odredi nisu uvaàvali.1503
îni se da Mini} nema prave informacije, ~ak ni o tada{wim poli-
ti~kim de{avawima, ~iji je bio jedan od najzna~ajnijih u~esnika.1504 Po-
{to je direktiva PK KPJ za Srbiju poslana iz Sanxaka u decembru 1941.
godine, kad je Tito dobegao iz Uìca, bila je nesumwivo izdata na osnovu
zakqu~aka Drenovskog plenuma CK KPJ 7. decembra 1941. godine. Tom di-
rektivom, kao {to znamo, nije „skrenuo ulevo” neki pubertetski agitpro-
pov~i} PK KPJ za Srbiju. Ulevo je skrenuo on sam i ceo plenum CK KPJ
na ~elu sa Titom – ideologom broj 1, Kardeqem kao suflerom, uz odu{ev-
qeno aplaudirawe ideologa broj 2 – \ilasa i drugih najvi{ih rukovodi-
laca KPJ kao slu{alaca. Navedenu „direktivu” sa Titovim potpisom CK
KPJ je dokazano poslao u Sloveniju, Crnu Goru, Srbiju i Hrvatsku, a vest
o woj stigla je ~ak do Kujbi{eva pod Uralom (tamo je tada bilo sedi{te Di-
mitrova; drugi ~lanovi Kominterne su se gurali u staroj osnovnoj {koli
u Ufi). Otuda su, naime, ubrzo odlu~no protestovali. Partizanski rat je,
prema logici Mini}evog dokaza, dakle, bar od 7. decembra 1941. godine pa
daqe, u stvari, revolucija. Po{to „skretawa ulevo”, po Mini}u, opravda-
vaju tezu da su bratoubila~ki rat zapo~eli partizani, Mini} nam je svo-
jom logikom nehotice ponudio (jo{ jedan) dokaz da su bratoubila~ki rat u
jesen 1941. godine uistinu pokrenuli komunisti, Tito i wegovi najbliì
saradnici, a ne ~etnici.
Naàlost, uza sve ostale, wegov dokaz nam vi{e nije potreban. Ni to
da su „skretawa ulevo” sistematski pripremqena davno pre rata, da su ih
u jesen 1941. godine, s predno{}u borbe protiv ~etnika umesto protiv za-
vojeva~a,
vojeva~a, preveli u svakida{wu stvarnost, i da su u toj formi ostala unu-
tra{wa su{tina partizanske borbe tokom celog rata, sve do nasilnog iz-
gona ~etnika iz Srbije uz pomo} crvenoarmejaca tokom godina 1944/45, ne
treba ponovo dokazivati. Svesno prikrivawe te ~iwenice od Kominterni-
ne kritike u martu 1942. godine, kao i neprekidno uverevawe zapadnih sa-
1503
Oslobodila~ki..., ..., str. 36-38.
1504
Iako je sumwa iznena|uju}a, ~ini se da je opravdana. U saop{tewu PK KPJ KPJ za Sr-
biju od 20. maja 1942. godine o uzrocima propasti partizanstva u Srbiji posle Titovog bek-
stva, kaè, naime, da je „narodnooslobodila~ka borba u Srbiji sve vi{e zadobijala prirodu
Zbornik...
klasne borbe” ((Zbornik ... IX/1, str. 287). To se, navodno, doga|alo zbog „velikosrpskog reak-
cionarnog centra anglofila”. Time bi mogao zahtevati prvenstvo u tezi da je partizanima
revoluciju nametnula buròazija, a, uz to, sasvim sigurno dokazuje da nije znao za sve {ta
se de{avalo u Drenovi i kasnije. Po{to je ostao u Srbiji, gde su se partizanske jedinice
raspadale, pretpostavka je ~ak verovatna.
veznika od kraja 1943. godine da Komunisti~ka partija ne namerava uvesti

komunisti~ko ure|ewe, bez koga ne bi bilo snabdevawa oru`jem kojim su
ubijali ~etnike, niti me|unarodnog priznawa Titovog reìma, samo pot-
vr|uje da je la` bila jedan od temeqnih elemenata komunisti~kog morala.
Mogu}nosti borbe protiv nasilne boq{evizacije
Kad sam zagovarao nenapada~ki otpor (pasivnu rezistenciju) kao naj-

podesniju strategiju narodnog odnosa prema zavojeva~ima, moglo bi izgle-
dati da istom logikom moram smatrati nenapada~ki otpor kao najpodesni-
ju strategiju otpora i protiv boq{evizacije zemqe. U dosada izvedenim
analizama dokazao sam suprotno. Ista logika u odnosu prema nasilnoj boq-
{evizaciji zahteva odlu~nu borbu u svim mogu}im oblicima. Razloge ne-
}u ponavqati. Ostaje jo{ pitawe svrsishodnosti. Jedan od razloga za pa-
sivnu rezistenciju protiv okupatora bilo je uverewe da }e Sile osovine
izgubiti rat, bez obzira na na{u strategiju odnosa prema okupacionim
snagama, da }e na{a zemqa ionako biti oslobo|ena, zbog ~ega je upravo
svrsishodnost diktirala nenapada~ki otpor. Da li je bilo tako i sa snaga-
ma boq{evizma? Da li je bilo jasno da }e pobediti? Da li je otpor protiv
wih imao ikakve mogu}nosti za uspeh? Nije li unapred i bezuslovno bio
osu|en na neuspeh?
Mislim da nije, da su postojale sasvim realne {anse za uspeh. Ve} sa-
mo pitawe da li }e na{u zemqu zauzeti zapadni saveznici ili Crvena
armija, bar delimi~no je zavisilo od unutra{wih politi~kih pitawa. Ni
u jednom od dogovora izme|u Staqina s jedne i êr~ila i Ruzvelta s dru-
ge strane Jugoslavija nije razmatrana kao iskqu~ivo interesno podru~je
jednog ili drugog. Da su u zemqi prevladale demokratske snage, Crvena
armija bi se mo`da zaustavila na wenim granicama, na sli~an na~in kao
{to se zaustavila na gr~kim, ne toliko pred tim (demokratskim) snagama,
iako je uz ~etni~ku prevlast u Srbiji bila zna~ajna i ta okolnost, koliko
pred odlu~nije izraènim zahtevima Anglo-Amerikanaca koje bi zainte-
resovala prevlast tih snaga. Dakle, ~ak i u ratnim prilikama nastalim
pred kraj rata – karakteristi~an za wih bio je brzi prodor ukrajinskih
„frontova” na Balkan – bilo je vrlo zna~ajno da se u pravom trenutku i
najodlu~nije, svim raspoloìvim snagama, spre~i prevlast boq{evizma
u Jugoslaviji.
Danas je op{tepoznato da su êr~il i Staqin na sastanku u Moskvi u
oktobru 1944. godine razdelili sfere uticaja u Jugoslaviji u odnosu 50:50.
Tada su se crvenoarmejci ve} prebacili preko wenih isto~nih granica i
pribliàvali se Ni{u i Beogradu. Vi{e se ni{ta nije moglo u~initi, bar

ne u isto~nom delu dràve. Jo{ u prole}e iste godine bilo je druga~ije.
êr~il je 4. maja 1944. godine poslao Idnu saop{tewe, po kojem „u pitawu
je, da se izrazim vrlo jednostavno, slede}e: da li smo spremni da se pomi-
rimo s tim da Balkan, a mo`da i Italija postanu komunisti~ki? ...Ako od-
lu~imo da se odupremo komunisti~kom probijawu i prodirawu, moramo im
to re}i vrlo jasno u najpovoqnijem trenutku koji dozvoqavaju vojni doga-
|aji.” Jo{ istog dana upitao je Idna da li bi za izvesno vreme opozvao
svog ambasadora iz Moskve, kako bi joj dao na znawe da mewaju svoju poli-
tiku. Komunisti~ke spletke u Italiji, Jugoslaviji i Gr~koj po~ele su da
mu dosa|uju.1505 Posle tri godine, dakle, do{ao je na ono {to mu je Idn do-
{aptavao jo{ od 1941. godine: vojno prisustvo zapadnih saveznika na Bal-
kanu jedino je sredstvo koje moè spre~iti posleratno sovjetsko {irewe
na to podru~je.
Ve} sutradan, Idn je predloìo sovjetskom ambasadoru da wegowegova
va dr-
àva tokom rata smatra Rumuniju za, pre svega, svoje podru~je, a Gr~ku da
prepusti Britancima. Tada je êr~il jo{ uvek tretirao Jugoslaviju kao
iskqu~ivo svoje podru~je. O trgovawu je 31. maja obavestio Ruzvelta koji je
cool”;; podeli sveta na sfere uticaja protivio se na~elno. Osmog juna,
bio „„cool”
u depe{i lordu Halifaksu, britanskom ambasadoru u SAD, dodao je Bugar-
sku ruskoj sferi, Jugoslaviju britanskoj. Ruzvelt je opet bio kriti~an, na
{ta se êr~il povukao na prvobitni predlog.1506 Sovjeti u tim stvarima ni-
su ùrili. Tek na moskovskom sastanku (Tre}a moskovska konferencija od
9. do 20. oktobra), na kojem je, pored E. Idna, kao li~ni izaslanik Ruzvel-
ta, u~estvovao i ameri~ki ambasador u Moskvi Averel (tako|e Averil) Ha-
riman, êr~il i Staqin su se kona~no sporazumeli. To se dogodilo na ve-
~eri 9. oktobra u britanskoj ambasadi. Ba{ kao {to je êr~il preloìo
Idnu – u vojno najpovoqnijem trenutku, ali samo za Staqina, ne i za wega.
Crvenoarmejci su ve} prodrli duboko u Srbiju, do Morave i prema Beogra-
du, a wihovi najnoviji saveznici Bugari prema Ni{u. Sporazum je zato
samo odraàvao ve} postignuto realno stawe.1507 Prema tuma~ewu Harima-
1505
Second... V, str. 623.
1506
Reckoning..., str. 459; W. Churchill, The Second...
Second... VI, str. 64 sl.; C. Fo-
tich, The War...,
War..., str. 321, 295.
1507
Podela uticaja, kako ga je na listi}u papira napisao êr~il i preko stola gur-
nuo Staqinu, a on {tiklirawem prihvatio, predvidela je za Jugoslaviju i Ma|arsku po-
delu 50:50, za Bugarsku 75:25 i Rumuniju 90:10 u korist Sovjeta, a za Gr~ku 10:90 u korist
Britanaca (vidi W. Churchill, Druga svetovna...,
svetovna..., str. 943-944).
na svom predsedniku da doogovor ima za ciq da spre~i Sovjete da donose

jednostrane mere, sa sporazumom se sloìo i Ruzvelt. Najzad, wemu je, jo{
od Teheranske konferencije, najva`nije bilo da se pobije {to vi{e Ne-
maca sa {to mawe gubitaka ameri~kih vojnika.1508 U~inio mu se savim op-
ravdan i Staqinov zahtev za {irokim cordon sanitaire oko zapadnih sov-
jetskih granica.1509 Kao {to je posle Prvog svetskog rata koridor {titio
evropske kapitaliste od Sovjeta, sada }e {tititi Sovjete od evropskih
kapitalista.
Pre druge polovine 1944. godine nije bilo poznato da }e se prilike na
isto~nom frontu okrenuti u tom pravcu. Rumunski kraq Mihail jo{ ni-
je prebegao od Nemaca k Sovjetima. Na konferenciji predsednika vlada
britanskih dominiona 3. maja 1944. godine u Londonu, êr~il se poàlio
na Amerikance, da bi tok rata bio sasvim druga~iji da su se stvari odvi-
jale po wegovom. Na Evropu bi se uputio sa jugoistoka i u prodirawu pre-
ko Balkana prema severozapadu pridruìo se Rusima.1510 Jo{ godinu dana
ranije, 5. aprila 1943. godine, po mi{qewu Forin ofisa da Balkanu treba
dati prednost ako ga ne èle prepustiti sovjetskom uticaju, telegrafisao
je Ruzveltu da bi bilo dobro da na dalmatinskoj obali imaju mostobran sa
koga bi pomagali ustanicima.1511 U vezi sa nastojawima da pridobiju Tur-
sku za saradwu, general Vilson je 8. maja 1943. godine upozoravao Imperi-
jalni glavni {tab na prednost zahvata iz Carigrada i Soluna sa prodorom
preko Crnog mora u Podunavqe. To ne bi obe}avalo samo odlu~uju}i poraz
neprijateqa, nego bi „oja~alo britanski poloàj u kona~nom sre|ivawu
isto~noevropskih te{ko}a sa Sovjetima”.1512 Tada su u Forin ofisu bili
1508
E. Roosevelt, As He...,
He..., str. 184-186.
1509
A. B. Lane, I Saw...,
Saw..., str. 67.
1510
Pre nego {to su se zapadni saveznici odlu~ili za napad na francusku obalu i „dru-
gi” front u Italiji, taj pravac napada na Evropu koji su jo{ predlagali Francuzi, po-
sebno kad se ratna sre}a u Africi okrenula u korist Engleza, mamio je ne samo êr~ila, neg
nego
i mnoge druge, ~ak i Amerikance. Kad je pukovnik V. Donovan po povratku iz jugoisto~ne
Evrope krajem februara 1941. godine izvestio Ruzvelta o mogu}nostima uni{tewa Nemaca,
mislio je „da je mo`da Balkan jedini prostor za ne{to takvo. Britanci tamo treba da stek-
nu odsko~nu dasku.” Sve je bilo, dakle, podgrejavawe strategije Prvog svetskog rata. Kad su
Amerikanci na konferenciji u Kazablanki prvih dana januara 1943. godine pristali na
iskrcavawe na Siciliji pre iskrcavawa na zapadnoj francuskoj obali, mogu}nosti prodo-
ra preko Balkana veoma su se smawile.
1511
W. Roberts, Tito
Tito...,
..., str. 100.
1512
M. Howard, Grand Strategy IV, str. 383. U tim nastojawima, uprkos putovawu êr-
~ila u Adanu u januaru 1943. godine, gde je trebalo da kona~no pridobije Turke za saradwu
na savezni~koj strani, Britanci nisu „uspeli” ni{ta drugo nego da su i pored predaje Ita-
veoma dobro svesni ~iwenice da bi se u tom slu~aju morali za podr{ku ob-

ratiti doma}im jugoslovenskim snagama, kod kojih bi i uìvali najve}u
podr{ku. „Ako poku{amo iskrcavawe na Balkanu i pripremimo se za we-
ga, moramo to u~initi u saradwi sa jedinom reprezentativnom postoje}om
organizacijom. Tako|e, nema nikakve sumwe da se svi katolici u Sloveni-
ji, koji ~ine ve}inu stanovni{tva, okre}u za Mihailovi}em da ih spasi
od teroristi~kih divqa{tava partizana koji, prema svim vestima, gomi-
laju u sebi mnogo mr`we... Iz mnogo razloga, politi~kih i operativnih,
pitawe je za{to bismo ih morali prepustiti partizanima.” Ovo mi{qe-
we ser Orme Sarxenta, koje je potpisao Daglas Hauard, poslali su na uvid
svom ambasadoru u Moskvi Ar~ibaldu Keru.1513 Na Tre}oj va{ingtonskoj
Trident), êr~il je, dodu{e,
konferenciji od 12. do 25. maja 1943. godine ((Trident),
uverio Ruzvelta u ponovno odlagawe drugog fronta, ali je morao `rtvova-
ti prodor na Balkan. I na Prvom kvibe~kom sastanku obojice predsednika
Quadrant) morao je popustiti Ruzveltovom odbijawu
od 17. do 24. avgusta ((Quadrant)
teze Forin ofisa. Udruèni savezni~ki na~elnici {tabova su zato jo{
istog dana ograni~ili svoju delatnost na Balkanu na pomo} gerilcima, na
mawe grupe komadosa i na bombardovawe strate{kih ciqeva.
Uprkos tome, êr~il nije mirovao. Predaja Italije dala mu je nove
nade. Ve} sutradan posle primirja, u memorandumu (predsednik je ve} te-
{ko ~itao, pa mu ga je, na wegovu molbu, pro~itao) – u vreme Tridenta –
podstrekivao je Ruzvelta da ne treba da se na Balkanu probijaju odozdo na-
gore, nego na osnovu sporazuma izme|u patriota i Italijana mogli bi da do-
biju jednu ili vi{e luka na dalmatinskoj obali i po okon~awu defanziv-
ne linije preko severne Italije mo`da bi mogli da povuku deo svojih sna-sna-
ga sa sredozemnog boji{ta „kako bi podràli pomerawe na sever i severo-
istok od dalmatinskih luka”.1514 Ne{to vi{e od mesec dana kasnije, 14.
oktobra, na~elnici {tabova su ga upozorili da je zbog krutosti odluka na
Kvadrantu nemogu}e iskoristiti prednosti pobeda u Sredozemqu. U odgo-
voru se àlio da datum za izvo|ewe Overlorda (savezni~kog iskrcavawa na
francuskim obalama) ne bi smeli smatrati „sakrosanktnim”. Istovremeno
je sa svojim na~elnicima {tabova razmi{qao o mostobranima koje bi tre-
balo uspostaviti na jadranskoj obali za isporuku pomo}i partizanima i to
lije Nemci uspe{no odbranili Rodos pred wihovim iskrcavawem i da je morski pristup
Smirni (turski Izmir), jedinoj turskoj sredozemnoj luci sa vojno adekvatnim mogu}nosti-
ma, i daqe zatvoren.
1513
PRO HS 5/930.
1514
Second... V, str. 121.
im 20. novembra 1943. godine pomenuo u posebnom memorandumu, pripremqe-

nom za kairski sastanak Sekstant. Po{to se general Aleksander, kao zame-
nik komandanta za Sredozemqe, s tim nije slagao, spornu re~enicu je na-
prosto ispustio. Iz „optuìvawa” da su nas uspesi „preduhitrili i u iz-
vesnom smislu gurnuli” da „nismo nudili nikakvu ozbiqnu pomo} partiza-
nima i patriotima u Jugoslaviji i Albaniji”, da „armije generala Ajzen-
hauera nisu odgovorne za dalmatinsku obalu i Balkan”, a komanda Sredweg
istoka nema potrebnih snaga, {to je sve posledica krute kvibe~ke odluke u
korist „Overlorda”, koja je prihva}ena pre sloma Italije i koja zasewuje
sve ostalo, bilo je potpuno jasno da je bar deo savezni~kih snaga èleo pre-
usmeriti na Balkan.1515
Samo nekoliko dana kasnije ipak je sinuo zra~ak nade. Ina~e uvek sup-
rotstavqeni Ruzvelt pomenuo je na Teheranskoj konferenciji (od 28. no-
vembra do 1. decembra) vi{e sli~nih mogu}nosti, pa i obimniji prodor
preko Balkana, sa ciqem da udruì snage sa partizanima, a posle dolaska
u Rumuniju i sa Crvenom armijom. Polazio je od uverewa da Sovjeti ne na-
meravaju da podrede balkanske dràve, ve} samo da uspostave „kontakte sa
srodnim slovenskim narodima”.1516 Dok se êr~il odmah uhvatio za ponu|e-
nu ideju, a kako i ne bi, jer je zapravo wegova, Sovjeti nisu pokazali nika-
kav interes za wu.1517 Pala je na jalovo tlo. Ruzvelt je, u stvari, jako dobro
znao u kakvoj igri je Balkan. Svom sinu Eliotu, koji ga je pratio u Teheran,
pomenuo je da je na sastanku svima bilo potpuno jasno {ta êr~il èli da
postigne: „Kad se premijer zauzeo za invaziju preko Balkana, svakome od
prisutnih bilo je potpuno jasno u kom grmu leì zec – iznad svega, sna`no
je èlelo da udari u sredwu Evropu i tako Crvenoj armiji spre~i ulazak
u Austriju i Rumuniju, po mogu}nosti i u Ma|arsku.” Znao je, ~ini se, ta-
ko|e da je uncle Joe (Staqin) u zauzimawu za iskrcavawe saveznika na ev-
ropskom Zapadu i protivqewu cepawa snaga na Balkanu „sasvim svestan
politi~kih implikacija”.1518 Zanimao ga je, izgleda, samo vojni aspekt ra-
tovawa. Kad mu je R. Marfi, ne{to pre konferencije, hteo objasniti od-
nose izme|u Tita i Mihailovi}a, predsednik mu je odgovorio neka se samo
potuku izme|u sebe, a onda }emo se dogovriti s onim koji pobedi. Ne izne-
na|uje, dakle, kad Marfi tvrdi da Ruzvelt nikada nije vodio doslednu po-
litiku prema Jugoslaviji.1519
1515
J. Erhman, Grand Strategy V, str. 555, 111; W. Churchill, The Second...
Second... V, str. 291 sl.
1516
M. Matloff, Strategic
Strategic...,
..., str. 215; cit. po W. Roberts, Tito
Tito...,
..., str. 134.
1517
FRUS,
FRUS, Cairo and Teheran,
Teheran str. 493, 489; cit. po W. Roberts, Tito Tito...,
..., str. 134.
1518
E. Roosevelt, As He...,
He..., str. 184.
1519
R. Murphy, Diplomat
Diplomat...,..., str. 220.
Nove nade pobudio je nepovoqni razvoj u Italiji i, jo{ vi{e, ame-

ri~ko razo~arawe wegovom sporo{}u. Posle zauzimawa Rima, savezni~ko
napredovawe se opet zaustavilo. âk i kad je 14. juna 1944. godine ve} pala
kona~na odluka u korist iskrcavawa u Ju`noj Francuskoj (operacija An-
vil – nakovaw), kojim je trebalo da podrè zaustavqenu ofanzivu posle
uspe{nog D-day
D-day-a-a u Normandiji, êr~il nije digao ruke od Balkana. Jo{
u junu i julu 1944. godine poku{ao je da ubedi Amerikance da odustanu od
(armpit – ako
iskrcavawa u ju`noj Francuskoj u korist „jadranskog pazuha” (armpit
je Italija ruka, a Balkan telo, onda Istra leì pod pazuhom). Mahao im je
partizanima, koji samo ~ekaju kako da mu pomognu. Sada iza sebe nije imao
samo na~elnika Imperijalnog glavnog {taba, feldmar{ala Alana Bruka,
i vrhovnog komandanta Sredozemqa generala Vilsona, nego i komandanta sa-
vezni~kih armija u Italiji generala Aleksandera, vrhovnog komandanta
mornarice Xona Kaningema i ju`noafri~kog predsednika feldmar{ala
Jana Smatsa, kao i britanske na~elnike {tabova, pa ~ak i Xorxa VI. Pored
toga, uìvao je podr{ku ameri~kog komandanta Pete armije Klarka i vaz-
duhoplovnih komandanata Ajre Ikera i Xoa Kenona. General Klark je u po-
dr{ci otvoreno polazio sa politi~kog aspekta, od opasnosti da balkanske
dràve do|u pod vlast Crvene armije, u pogledu vojnog aspekta mislio je da
bi sedam francuskih divizija, koliko ih je tada bilo na raspolagawu, bi-
lo dovoqno da same zauzmu Marsej. âk je i general Ajzenhauer priznavao
da je pohod na Balkan sa politi~kog aspekta podesniji; s tim mi{qewem
obratio se êr~ilu, zahtevaju}i da pridobije Ruzveltovu odluku; êr~il
to nije u~inio.1520 Svima su pred o~ima bila „Qubqanska vrata” kroz koja
bi prodrli u Austriju i Panonsku niziju. General Aleksander, koji nikako
nikako
nije uspevao da se pomeri iz Italije, izradio je plan po kojem bi sa snaga-
ma, koje bi u suprotnom slu~aju krenule u napad na ju`nu Francusku, u iz iz--
nenadnoj ofanzivi razbile nema~ke sile u Italiji na dva dela i u ubrza-
nom probijawu kroz Qubqanska vrata brzo prodrle do Be~a. To bi bilabila naj-
boqa mogu}a podr{ka savezni~koj pobedi u severnoj Francuskoj, tvrdio
je.1521 Vilson je predlagao da prodirawe u dolinu Poa i preko Qubqane u
Panonsku niziju podrè amfibijskim iskrcavawem kod Trsta. Verovao je
da bi rat tako mogao da se okon~a jo{ 1944. godine. U duga~kom telegramu od
28. juna êr~il je podsetio Ruzvelta na wegovu teheransku inicijativu,
ali odluka ameri~kih Udruènih na~elnika {tabova u korist Anvila bi-
la je pre~vrsta da bi mogao uspeti. U depe{i, koju je potpisao odmah sutra-
1520
M. Clark, Svijesni
Svijesni...,
..., str. 368-369; H. Alexander, Memoari
Memoari...,
..., str. 58.
1521
Prim. H. Alexander, Memoari
Memoari...
...
dan, i Ruzvelt se odlu~no usprotivio. Najzad, zbog Sovjeta èleo je da se

{to boqe usredsredi na otvarawe drugog fronta na Atlantiku.1522
Zbog takve odluke Italija je izgubila tri ameri~ke i ~etiri fran-
cuske divizije, od kojih je bila sastavqena Sedma ameri~ka armija za na-
pad na ju`nu Francusku. Na jakom francuskom u~e{}u u tom napadu istra-
jao je De Gol. Ina~e, svima je bilo jasno da je za odnose sa stanovni{tvom,
posebno sa doma}im Pokretom otpora, to re{ewe najboqe. Za Aleksandera
je Dragoon – zmaj (kako su posle odlagawa na 15. avgust preimenovali An-
vil) zna~io kraj „nadawa u spektakularan razvoj borbi u Italiji”.1523 Na
Ruzveltovu inicijativu da pitaju Staqina za mi{qewe, êr~il je odgo-
vorio da bi „ujka Josif” (uncle Joe) iz vojnih razloga verovatno bio za sa-
vezni~ki prodor prema istoku, jer bi istovremenim napadom na Rumuniju
mogao dovesti do dalekose`nih rezultata. Sa dugoro~nih politi~kih aspe-
kata verovatno bi radije video da Britanci i Amerikanci preuzimaju te-
ret èstokih borbi u Francuskoj, jer bi tako „isto~na, sredwa i ju`na Ev-
ropa sama po sebi pala u wegove ruke”. Takvo mi{qewe imali su mnogi, na
primer, general M. Klark. Staqin, koji je u Teheranu najvatrenije zagova-
rao iskrcavawe u ju`noj Francuskoj, po wegovom mi{qewu, „ta~no je znao
{ta ho}e u politi~kom i vojnom pogledu, pre svega, èleo je da nas drì
podaqe od Balkana, koji je rezervisao za Crvenu armiju”.1524
U me|uvremenu, Sedma armija se ve} iskrcavala u ju`noj Francuskoj.
Ruzvelt, koji je nagovestio popu{tawe za Drugi kvibe~ki sastanak (Octa-
gon),, zakazan za mesec dana kasnije (od 11. do 16. septembra 1944. godine), vi-
gon)
{e nije mogao prigovarati. Ju`noafri~ki predsednik Smats je jo{ ranije
upozorio êr~ila da od sada svu brigu treba posvetiti posleratnom ure|e-
wu Evrope. Premijer se radovao, jer su Nemci iz Italije opozvali ~et ~etiri
svoje najboqe divizije i ve} je naredio Aleksanderu „da bude spreman za
udar oklopnim vozilima” u dolinu Poa i wom preko Trsta i Qubqanskih
vrata do Be~a.1525 Na „Oktagonu” je ser Alan Bruk diskretno predloìo
stavqawe Istre na dnevni red, a êr~il je, bez okoli{awa, izloìo poli-
ti~ke aspekte „pazu{ne” operacije: „brzo upadawe Rusa na Balkansko polu-
ostrvo i opasno {irewe sovjetskog uticaja na wemu”. Preko Istre, qubqan-
ske kotline i Graca, morali bi iz tih razloga da tamo stignu pre Rusa.1526
1522
Second... VI, str. 53 sl., 61 sl.
1523
H. Alexander, Memoari
Memoari...,..., str. 170.
1524
M. Clark, Svijesni
Svijesni...,
..., str. 370.
1525
1526
Second... VI, str. 56-98, 552-664, 133-134, 148.
Amerikanci su sada pristali. Kad su ubrzo potom êr~il i Idn oti{li u

Moskvu, Ruzvelt je svog ambasadora u Moskvi Averela Harimana, koji ga je
na tom sastanku zastupao kao posmatra~, telegrafski opomenuo ~ak na opa-
snost posleratnog gra|anskog rata na Balkanu.
Me|utim, sve su to bili ra~uni bez kr~mara. Ne samo zbog Sovjeta, ko-
ji su ve} nazdravqali negotinskim vinom i mastili se leskova~kom ve{a-
licom. General Aleksander je sa Osmom armijom, koja je pre{la reku Me-
tauro – ona se kod Fana uz Flaminiju uliva u Jadransko more – jo{ 26.
avgusta, jedva dve nedeqe posle ulaska u Firencu, pokrenuo novu ofanzi-
vu; naàlost, prodor preko Istre bio je vezan za nadu da }e se Nemci sa
planina severno od Firence, izme|u Pezara i Pistoje (Gotska linija), sa-
mi povu}i na Alpe i za lak{e vazdu{ne napade na Nema~ku prepustiti sve
aerodrome u dolini Poa, te povrh svega, ostaviti postojnske prelaze bez od-
brane. Tu uslugu mu ipak nisu mogli u~initi. Hitler je jo{ krajem jula
generalu Varlimontu izrazio mi{qewe da bi svako „englesko iskrcava-
we na Balkanu ili u Istri ili pak na dalmatinskim ostrvima bila izu-
zetno opasna stvar... mogla bi dovesti do katastrofalnih posledica”. Zato
je jo{ pre povla~ewa pod Apenine opozvao odluku Keserlinga da se povu~e
na Zelenu liniju, kako su potcewiva~ki preimenovali Gotsku liniju, za-
htevaju}i da ni po koju cenu ne ide severnije od Trazimenskog jezera (bar
40 kilometara ju`nije od Firence).1527 S tvrdoglavim otporom, za koji su
dovezli u Italiju dodatne divizije, Nemci su onemogu}ili Aleksanderu
svaki zna~ajniji uspeh.1528 Hitler je jo{ 5. oktobra naredio da „Apenine
treba dràti po svaku cenu, ne samo do kasne jeseni, nego za stalno, te tako
sa~uvati severnu Italiju”. Ina~e, na~elnik ameri~kog glavnog {taba ge-
neral Mar{al, upozoravao je da bi nema~ko utvr|ewe na alpskim prelazi-
ma – podrazumevao je Postojnu – onemogu}ilo prodor prema istoku, ako bi
se uistinu povukli na wih.
êr~il je osetio da mu sa jugoslovenskim planovima sve ide naopako.
Nije hteo priznati da ih je sam pokvario, da ga je Tito nadmudrio. „Vojska,
koju smo sa tako bolnim gubicima za na{e operacije u Italiji iskrcali na
francuskoj rivijeri, stigla je prekasno da bi pomogla Ajzenhauerovoj prvoj
glavnoj bici na severu, dok je Aleksanderovoj ofanzivi za dlaku izmakao
zasluèni uspeh, koji nam je tako o~ajni~ki potreban. Italija ne}e biti
cela oslobo|ena jo{ narednih osam meseci. Onemogu}ili su nam prodor po
desnom krilu do Be~a. Osim u Gr~koj, na{a vojna mo}, kojom smo mogli uti-
cati na oslobo|ewe jugoisto~ne Evrope, na kraju je,” zabeleìo je u svojoj
istoriji rata. Porazno spoznawe potpuno ga je izbacilo iz koloseka. Kad je
u navali o~ajawa wegov zdravstveni savetnik i prijateq lord Moran (ser
ârls Vilson) poku{ao da ga malo ute{i, navodno je planuo: „Boè moj, zar
zaista ne moète shvatiti da se Rusi {ire po Evropi kao plima; upali su

u Poqsku i ni{ta ih ne spre~ava da umar{iraju u Tursku i Gr~ku!”1529
Posledwa nada: „Qubqanska

Qubqanska vrata
vrata”
Savezni~ki septembarski neuspeh u Italiji, dakle, nikako nije zna-

~io da je tada{wa êr~ilova ideja u svakom slu~aju osu|ena na neuspeh.
Aleksander je znao da se na Oktagonu, Drugoj kvibe~koj konferenciji za-
padnih predsednika od 11. do 16. septembra 1944. godine, Ruzvelt vi{e ni-
je protivio êr~ilovoj ideji o iskrcavawu u Istri. Jo{ tokom prvih danadana
oktobra, o mogu}nostima iskrcavawa kod Trsta ili Rijeke, zajedno sa gene-
ralom Vilsonom (i generalom Dikom Mekririjem koji je upravo tada pre-
uzeo komandu Osme armije), razgovarao je sa êr~ilom i Idnom koji su se,
na putu za Moskvu, zaustavili u Napuqu. Savezni~ke snage su se 15. avgu-
sta uspe{no iskrcale u ju`noj Francuskoj; vi{e nije bilo potrebe za drà-
wem rezervnih snaga, mogli su da iskoriste slobodne desantne brodove.1530
Pa i kad bi êr~ilova ideja bila osu|ena na neuspeh, nije bilo razloga da
Slovenci i Jugosloveni znaju da nema nikakvih mogu}nosti da se ostvari.
Uz pretpostavku da su savezni~ke strate{ke odluke sasvim neracionalne,
s obzirom na kasnije ocene da je, sa aspekta posleratne Evrope, najnepovoq-
nije ispalo slabqewe ofanzive u Italiji 1944. godine, sa ciqem izvo|e-
wa invazije u ju`noj Francuskoj,1531 morali su ra~unati sa mogu}no{}u
ostvarewa takve operacije. U prvom redu, bilo je potpuno jasno da je vojnoj
prevlasti partizana presudno pripomogao upravo sam êr~il, da uz dru-
ga~iju jugoslovensku politiku uop{te ne bi stavqao na kocku malokrvne
Aleksanderove ofanzive weno unutra{we ure|ewe u trenutku kad su u Ju-
goslaviju nadirali nezaustavqivi Ukrajinski frontovi. âk i da je uspeo
1527
Inside...,
..., str. 469, 431.
1528
êr~il je jo{ jednom uzaludno poku{ao da nagovori Amerikance na iskrcavawe
na Jadranu. To je bilo na sastanku velike trojice od 4. do 8. februara 1945. godine na Jalti
i prilikom privremenog zastajawa Ruzveltove USS Quincy na Malti nekoliko dana ra-
nije. Tamo su ga sa~ekali dràvni sekretar Edvard Stetinijus, Hari Hopkins, predsed-
nikov specijalni pomo}nik i savezni~ki na~elnici {tabova. Kako je krajem rata izjavio
feldmar{al Aleksander, glavna prepreka je bila logisti~ke prirode. Potrebne desantne
brodove uglavnom su ve} prevezli na Pacifik.
1529
Lord Moran, Churchill
Churchill:..., Juki}, The Fall...,
:..., po I. Juki} Fall..., str. 247.
1530
Years..., str. 235-236.
1531
Ch. Wilmot, Borba
Borba...,
..., str. 47.
u posledwem momentu, uspeh bi se odnosio samo na deo Jugoslavije, tako|e

samo na deo Slovenije, pa i taj uspeh bio bi samo vojnog karaktera. Po{to je
êr~il ra~unao na partizansku pomo}, u celosti je zavisio od Titove iz-
jave da u Jugoslaviji ne namerava uvesti komunizam. Me|utim, kao {to su
se stvari okrenule na {tetu partizana u maju 1945. godine, mogle su se okre-
nuti i u oktobru 1944. godine. Tada vi{e ni{ta nije moglo da se promeni
samo u objektivnom smislu. U takvim okolnostima bilo je sasvim razumqi-
vo {to su se protivnici boq{evizma hvatali
hvatali za svaku slamku. Iskrcava-
we na Balkanu nije bilo te prirode. Ne samo u slu~aju da su mogli da se
iskrcaju po ~itavoj duìni obale od Bojane nagore, nego ni u slu~aju da su
se redukovali do Timava. Ako su takve vojskovo|e, kakav je bio general Vil-
son, kritikovale ameri~ku politiku kao „balkanofobi~nu”, da se Balkana
kloni kao da je uto~i{te gubavaca,1532 sli~na razmi{qawa nekog slovena~-
kog politi~ara ili domobrana nisu se, zna~i, mogla smatrati dokazom wi-
hove mentalne ograni~enosti. Utoliko vi{e {to „ne samo Rumuni, nego ni
miroqubivi krugovi u Ma|arskoj i Bugarskoj, nisu smeli da se nadaju da }e
neki engleski dràvnik ipak uspeti da u ju`nu
ju`nu Evropu po{aqe po{tova-
aspiracije”.1533
wa vredne snage i tako bar ograni~i ruske aspiracije”.
Pa i to je samo mogu}e ex post znawe, nastalo, pre svega, pod utiskom
kasnijih doga|aja. Kad je Tito u septembru 1944. godine, na Staqinovo pi-
tawe {ta bi uradio kad bi se Englezi nasilno iskrcali u Jugoslaviji, od-
govorio kao iz topa da bi im se odlu~no suprotstavili, ~ini se da je ozlo-
voqio Staqina. Dedijer naga|a, nije li mo`da razmi{qao o aran`mani-
ma koje je zakqu~io u vezi sa podelom na interesne sfere u Jugoslaviji. Ako
je ta~no ono {to je Tito u aprilu 1952. godine rekao francuskom socijali-
sti~kom prvaku Giju Moleu, a izgleda da je to ranije, 1944. godine rekao i
Dedijeru, da je, naime, u septembru 1944. godine Staqin vr{io pritisak
na wega da Petru II omogu}i povratak u Jugoslaviju, jer se, toboè, Britan-
ci i Amerikanci nameravaju iskrcati u Jugoslaviji, stvarne politi~ke
prilike u pogledu Jugoslavije krajem leta 1944. godine mogle su biti ma-
we nepromenqive nego kako to generalno pretpostavqamo. Kraq u pozla}e-
nom sovjetskom kavezu na Terazijama bio bi jak oslonac sovjetskoj antien-
gleskoj politici. Otuda poti~e poznata Staqinova preporuka Titu u vezi vezi
sa kraqem: „Pa, ne treba da ga primite zauvek. Za neko vreme, kasnije mu u
podesnom momentu zarijte no` u le|a.”1534 Da su Anglo-Amerikanci zauzeli
1532
Years..., str. 217-218.
1533
geheime..., str. 299.
1534
V. Dedijer, Tito
Tito,, str. 529.
bar komad zapadnog dela dràve, pti~ica bi mogla izleteti iz kaveza u ko-
ji bi je namamili.
Na moskovskom sastanku u oktobru 1944. godine ~ak je i sam Staqin
predloìo iskrcavawe savezni~kih armija na Jadranu i prodor kroz Jugo-
slaviju prema Be~u.1535 Prema êster Vilmotu, ovaj iznena|uju}i predlog
bio je „nesumwivo plod (Staqinovog – A. B.) uverewa da bi zahvat anglo-
ameri~kih snaga u Jugoslaviji vezao nema~ke divizije koje su povukli iz
ju`nog Balkana u Ma|arsku, a mo`da bi ~ak privukao i rezerve iz Poq-
ske”. Pritisak Anglo-Amerikanaca na Austriju i Ma|arsku oslabio bi ne-
ma~ke snage na frontovima ispred Be~a i Berlina, a to bi Sovjetima omo-
gu}ilo brè napredovawe. Staqin je uvek imao velike planove sa Nema~-
kom. Ako su mu Nemci pod Moskvom skrenuli pa`wu da je zaboravio na wih,
sigurno ih se prisetio kad su wegovi crvenoarmejci prodrli do Visle.
Nije iskqu~eno da mu je Balkan tada delovao samo kao druga nagrada. Ju-
ki} izve{tava da je Staqin ponovio sli~an predlog i 14. decembra amba-
sadoru Harimanu. Da je tada pomenuo iskrcavawe u Dalmaciji i prodor
prema Austriji i Ma|arskoj preko Zagreba, ne mewa ni{ta u na{em zakqu
kqu--
~ivawu.
Staqin je i tokom 1945. godine podsticao savezni~ki prodor u prav-
cu prema Be~u. Dan posle dolaska êr~ila na Jaltsku konferenciju 4. fe-
bruara, u neobaveznom razgovoru, po Aleksanderovom opisu situacije u Ita-
liji mislio je da nije verovatno da Nemci tamo pre|u u napad. „Za{to ne
bismo na frontu ostavili nekoliko britanskih divizija i ostatak preme-
stili u Jugoslaviju i Ma|arsku, te ih usmerili prema Be~u,” podstreki-
vao je êr~ila. „Tamo bi se mogle udruìti sa Crvenom armijom i opkoli-
ti Nemce ju`no od Alpa.” Juki} je tada{wu inicijativu tuma~io potre-
bom za ublaàvawem nema~kog otpora sovjetskom napredovawu ka Berlinu.
Po{to je Crvena armija tada ve} bila na Odri, razlog ba{ i nije vaàn.
S druge strane, Sovjeti su upravo bili u situaciji da posle dugotrajnih
borbi kona~no zauzmu Budimpe{tu, a trebalo je jo{ ra~unati na o{triji
nema~ki otpor kod Be~a. Crvena armija u dolini Poa omogu}ila bi Staqi-
nu ostvarewe wegovih davna{wih èqa.
Kao {to su Staqinove pobude bile iznena|uju}e, bile su i te{ko ob-
ja{wive. îwenica da zajedno s wegovim pitawem o wegovom pogledu na
englesko iskrcavawe na Jadranu i wegova srxba zbog Titovog negativnog od-
1535
Ch. Wilmot, Borba
Borba..., Juki}, The Fall...,
..., str. 662; I. Juki} Fall..., str. 254-255; E. Barker, Churchill
Churchill...,
...,
str. 238. U êr~ilovoj The Second...
Second... ovaj Staqinov predlog nije pomenut. Izgleda nevero-
vatno da êr~il tako ne{to ne bi pomenuo u svom pismu Ruzveltu od 22. oktobra 1944.
govora, kao i wegovim podstrekivawem da mar{al privremeno prihvati

povratak kraqa, ~ine smisaonu celinu, mogla bi dovesti do zakqu~ka da su
bile iskrene. To bi zna~ilo da je ~ak i Staqin razumeo tada{wu podelu
Jugoslavije izme|u Engleza i Sovjeta u razmeri 50:50 kao teritorijalnu i
da se nije protivio prepu{tawu zapadnog dela dràve britanskoj intere-
snoj sferi. Ne moè se iskqu~iti mogu}nost da je bacawem mamaca Bri-
tancima samo poku{avao da otvori ulazak u Lombardiju. Zajedno sa sever-
noitalijanskim komunistima mogao bi da je pretvori u jedan krak kle{ta,
unutar kojih bi podela Jugoslavije u bilo kojoj razmeri postala samo deo
wegovog italijanskog mamca. êr~il ove inicijative nije uzimao ozbiqno,
premda je bio glavni zagovornik „udara u meki balkanski stomak Evrope”
soft underbelly),
(soft underbelly , kako se izrazio. „Crvena armija nam ne bi dala dovoqno
vremena za izvo|ewe te operacije,” kratko je odbio Staqina.1536 Da li je to
stvarno u~inio zato, jer vi{e nije bilo dovoqno vremena, ili zato, jer je
mislio da ga Staqin samo isku{ava, nije va`no. Tada je vrlo dobro znao da
zbog prebacivawa desantnih brodova na Pacifik operacija jednostavno vi-
{e nije mogu}a, iako su se Amerikanci ve} prili~no smek{ali. Wegovo
odbijawe Staqina, dakle, ni{ta ne dokazuje.
Da su Staqinove inicijative bile ozbiqne, moglo bi se zakqu~iti i
iz Dikinove posleratne tvrdwe, po kojoj je Tito bio „uveren da su se (êr-
~il i Staqin – A. B.) tom prilikom (na sastanku u Moskvi u oktobru 1944.
godine – A. B.) dogovorili o politi~koj podeli Jugoslavije i da }e biti iz-
vedena pred kraj neprijateqstava napredovawem Crvene armije sa istoka
i iskrcavawem anglo-ameri~kih snaga sa zapada”. Prema svom i Meklino-
vom znawu, Dikin je dobro poznavao Titove misli. Uprkos tome, ima pre-
malo dokaza da bismo se mogli pouzdati u Staqinovu iskrenost. Naprotiv,
sve je puno indicija da je poku{ao da saveznike drì {to daqe od Balka-
na. Ako Balkan nije koristio kao mamac da upadne u Lombardiju, najvero-
vatnije je êr~ila vukao za nos i potiho mu se podsmevao. Slu`bena sov-
jetska istorija Drugog svetskog rata ne poznaje nijednu takvu Staqinovu
inicijativu. Svetskoj javnosti nudi upravo suprotnu tezu. Ruzvelt i êr-
~il su, po toj tezi, uz sekundirawe svojih na~elnika {tabova, imali u pla-
nu da posle uspe{nog savladavawa Nemaca u severnoj Italiji brzo zauzmu
Istru i Trst, zatim preko severozapadnog dela Jugoslavije i kroz Qubqan-
ska vrata upadnu „u Austriju, zauzmu Be~ i zatvore Crvenoj armiji put na
zapad”.1537 Staqin je posle avgusta 1944. godine (Mihailovo napu{tawe Ne-
1536
Second... VI, str. 304; I. Juki}
Juki}, The Fall...,
Fall..., str. 272-273.
1537
Istorija...
... V, str. 190.
maca) ve} pre~vrsto u svojim rukama drào Balkan da bi èleo da ga bilo

s kim podeli. [to se ti~e Dikinove tvrdwe, iz tada{weg Titovog pona{a-
wa (fokusirawe na Srbiju, zahtev za sovjetskom vojnom podr{kom), ~ini se
da je najverovatnije iz prsta isisana.1538 Staqin je morao da se na neki na-
~in opravda Britancima za svoje postupke u vezi sa Var{avom, pa i za po-
lugodi{we oklevawe na Visli uop{te. Kad su neposredno posle ustanka
êr~il i Idn bili u Moskvi, on se zaista izgovarao na nema~ku premo}.1539
Kad saznamo da su se Sovjeti na ofanzivu sa Visle u januaru 1945. godine
pripremali sa desetostrukom premo}i nad Nemcima, verovatno}a da se po-
igravao sa zapadnim saveznicima pove}ala se skoro do sigurnosti. Treba
sa~ekati na otvarawe i (ili) otkri}e dodatnih arhivskih izvora da bismo
pribli`no shvatili tada{we Staqinove pobude i namere.
Sasvim na kraju, mogli bismo navesti i Aleksandera, koji je jo{ kra-
jem februara 1945. godine hteo da od Tita dobije saglasnost za prodor pre-
ma Austriji preko Trsta i Qubqane. Tada ne samo da nije znao da je Tito
pristao na iskrcavawe jo{ u Kazerti – vi{e implicitno, ali je to odre|e-
no saznao iz memoranduma od 12 (14) avgusta 1944. godine, pa i na sastanku
13. avgusta sa generalom Xejmsom Gemelom, na~elnikom Vilsonovog glavnog
{taba koji mu je predao poseban memorandum1540 – nego je i za Staqinovo pod-
strekivawe saveznika na takav prodor saznao posle Jaltske konferencije.
konferencije.
I sam je po~eo razmi{qati politi~ki; naàlost, defanzivno, kao savezni-
ci u to vreme uop{te. Bio je svestan toga da su sva Titova obe}awa bila for-
malno neobavezuju}a i da je Gemelov memorandum u Italiji mar{al pri-
mio na znawe sa poprili~no „gun|awa”; u prvom redu, znao je za pote{ko}e
koje je mar{al izazvao na jadranskoj obali i za wegov boravak u Moskvi i
Krajovi. Iako su logisti~ko-strate{ki razlozi govorili u korist qubqan-
ske kotline, a wegova èqa nije imala politi~ke implikacije, nije hteo
da se silom udvara balkanskoj primabalerini. Znao je da bi dobio korpu.
Za na{u analizu strategije nacionalisti~kih snaga prema komunisti-
komunisti-
ma, a time i prema partizanima, navedeni neuspesi u ostvarivawu savez-
ni~kih èqa u vezi sa na{om teritorijom uop{te nisu zna~ajni. Zakqu-
1538
Pi{~eva tvrdwa je iz prsta isisana ba{ kao i ceo wegov ~lanak, kojim dokazuje da
„êr~ilova balkanska ’politika’
politika’, koju su obi~no podràvali britanski na~elnici {ta-
bova, u stvarnosti nije bila ni{ta drugo do strate{ki oportunizam bez svake svesne poli-
ti~ke motivacije” (oboje W. Deakin, „The myth...”, str. 114).
1539
Churchill...,
..., str. 220.
1540
Second... VI, str. 81-82, i V. Dedijer, Novi
Memorandum objavquje W. Churchill, The Second...
prilozi...,
prilozi ..., str. 1088. Dedijer objavquje i êr~ilov memorandum od 12. avgusta, kao i neke
druge dokumente u vezi sa Titovom posetom.
~ak da bi prihvatawe strategije pasivnog otpora u vezi sa planovima nasil-

ne boq{evizacije Jugoslavije i Slovenije bilo, takore}i, samoubila~ki
~in, uprkos neuspesima, izgleda neosporan. Demokratske snage morale bi u
svakom slu~aju, a naro~ito zbog ulaska zapadnih saveznika, ma kako bio og-
rani~en na jedan deo dràve, raspolagati jakom vojnom organizacijom; ne
toliko sa namerom da im pomaù u wihovom iskrcavawu i prodoru, nego,
prvenstveno, da zajedno s wima spre~e boq{evi~ko preuzimawe vlasti. Po-
mo} saveznicima u iskrcavawu i prodirawu u unutra{wost bila bi pot-
rebna, u prvom redu, za sticawe verodostojnosti kod saveznika. Ako se Ti-
to, ne samo u jesen, ve} sve do kraja rata, bojao savezni~kog iskrcavawa, we-
gova strategija je u su{tini bila ista, samo {to je u pouzdavawu na crve-
noarmejce bio mnogo sigurniji nego {to su nacionalisti bili u pouzdava-
pouzdava-
wu na zapadne saveznike. S obzirom na wih, i komunisti i nacionalisti
bili su u podjednako velikoj, nedefinisanoj nesigurnosti. Boqim pozna-
vawem
vawem savezni~kih namera i jedni i drugi samo bi smawili, ali ne i ot-
klonili nejasno}e u pogledu kona~nog ishoda. Kao budu}nost ~ove~anstva
uop{te, kona~ni ishod nije bio poznat sve do kraja rata, {to je unosilo
elemente nesigurnosti i u odnose me|u saveznicima i u wihove odluke. Po-
sledica jedne takve nesigurnosti bila je i u tome {to bi Staqin radije
video Petra II kod Tita nego u Londonu, a time i na bilo kom delu dràvne
teritorije osvojene od strane zapadnih saveznika. Koliko god da ju je mrzeo,
znao je da je monarhija kod Britanaca jak adut.
Istinitost re~enog potvrdili su i doga|aji u vezi sa oslobo|ewem
Trsta, kao i pola godine ranije isti doga|aji u Atini. Odjednom je sve bi-
lo na kocki, ovde i tamo, samo je ishod bio druga~iji. Trideset godina po-
sle kraja Drugog svetskog rata, H. Seton-Votson jo{ uvek nije bio siguran
da li „je bilo mogu}e da se jakim napadom kroz Qubqanska vrata stigne u
Dunavsku niziju pre Crvene armije i tako iscrta sasvim druga~ija poli-
ti~ka geografska karta od one koja postoji od 1945. godine.” Ali nimalo
nije sumwao u to da je 1945. godine premo} vojnih snaga zapadnih sila nad
sovjetskim bila tolika da su mogle naterati sovjetsko rukovodstvo da se
odrekne svojih osvajawa, samo da su htele da u Sovjetskom savezu vide ne-
prijateqa. Ili, kako se izrazio ^. Vilmot, „mo} rusofilskih ose}awa u
javnom mwewu Zapada bila je upravo tolika kolika je bila i mo} antine-
ma~kih, zbog toga britanska i ameri~ka vlada ne bi mogle ra~unati na po-
dr{ku javnog mwewa za politiku ~iji bi ciq bio obuzdavawe Sovjetskog
saveza”.1541
1541
H. Seton – Watson, Afterword
Afterword:...,
:..., str. 295; Ch. Wilmot, Borba
Borba...,
..., str. 745.
Ja bih pre poverovao da zapadwaci nisu hteli da rizikuju sukob sa

Sovjetskim savezom. Bar za Evropu, to se ~inilo neospornim. Kao {to su se
na So~i vojnici Osme armije od odu{evqenosti partizanima preko no}i
preobrazili u wihove neprijateqe (o tome kasnije), mogla se preusmeriti
i {ira javnost. Izgleda verovatnije da nijedan od dvojice zapadnih vo|a
nije hteo da zao{travawem rizikuje poraz na skorim izborima. Ruzvelt je
u novembru 1944. godine dobio, ali je te{ko re}i koliko mu je kod toga
pomoglo sve izrazitije sovjetofilstvo. êr~il ih je u leto 1945. godine,
uprkos popu{tawu, izgubio. U svakom slu~aju, ~ini se nemoralnim da ni
jedan ni drugi nisu pravovremeno upozorili javnost na pote{ko}e koje na-
staju u odnosima sa Sovjetima, ~ime su je uspavali u iluzijama o vojnoj i
ideolo{koj superiornosti wihovog sistema. Me|utim, to nije zna~ajno. Za
nas je zna~ajno samo to da je Seton – Votson i posle trideset godina, sa svim
godinama sabiranim znawem, razmi{qao o mogu}nostima kojima su se na-
{i protivnici komunizma bavili dan i no}, kao sasvim realisti~nim. Ti-
me se wegova razmi{qawa uklapaju u na{a. Ko bi se pona{ao druga~ije, po
definiciji – pona{ao bi se zato, jer nije spadao u protivnike sovjetiza-
cije ili bar me|u dovoqno uverene.
Na takve prilike, u jesen 1944. godine, bila je fakti~ki i usmerena
temeqna vojnopoliti~ka strategija nacionalisti~kih snaga. Zbog nametnu-
te saradwe sa okupatorom, koja se pokazala efikasnom u spre~avawu boq-
{evizacije iznutra (u drugoj polovini 1944. godine domobranski udarni
bataqoni ovladali su dobrim delom slovena~ke teritorije, isto tako, jo{
u prvoj polovini 1944. godine Mihailovi} je zajedno sa nedi}evskim sna-
gama ovladao Srbijom); jedan deo antikomunisti~kih snaga nije bio pri-
hvatqiv za saveznike. Tome je trebalo da pomogne ilegalna Jugoslovenska
vojska u otaxbini (JVuO) i odgovaraju}e politi~ke organizavije vezane za
vladu u Londonu, odnosno, Kairu. To je i bio smisao nastojawa da JVuO ste-
kne dovoqno prostranu slobodnu teritoriju koja bi u odgovaraju}em tre-
nutku posluìla kao pouzdano upori{te za zavr{ne operacije protiv za-
vojeva~a. JVuO bi tada mogla da regrutuje ve}i deo snaga koje su formalno
sara|ivale sa okupatorima, kao i desetkovane partizanske odrede. Kao {to
smo videli, komunisti su oru`jem u korenu sasekli svaki takav poku{aj, a
u o~ajawu pred nadiru}im crvenoarmejcima, za Nemce su se zaka~ili ~ak
i ~etnici. Kad je postalo jasno da }e crvenoarmejci svakog momenta u}i u
Jugoslaviju, a nada u iskrcavawe saveznika sve vi{e spla{wavala, osipa-
we se odvijalo u suprotnom smeru.
Sa aspekta pomenute strategije antikomunisti~kih snaga, zbog druga-
~ijeg ishoda, pou~an je gr~ki scenario. General Vilson je u istoj Kazerti, u
kojoj ga je Tito u avgustu 1944. godine vukao za nos, jo{ 26. septembra 1944.
godine prisilio generala komunisti~ke ELAS Sarafisa i generala na-

cionalisti~ke EDES Zervasa da potpi{u sporazum sa gr~kim predsedni-
kom vlade Papandreuom. Po tom sporazumu, ovla{}ewem koalicione vla-
de, komandovawe obema otporni~kim grupama preuzeo bi engleski general
Ronald Skobi, na~elnik {taba M. Vilsona i stru~wak za operacije koman-
dosa. Bio je ujedno i komandant britanskih snaga odre|enih za iskrcavawe
u Gr~koj. Potpisivawe nije i{lo glatko, jer je Papandreu prilikom svog
imenovawa za predsednika 26. aprila 1944. godine izjavio da je EAM u bor-
bama protiv Italijana, dodu{e, koristila gr~kim interesima, ali je svo-
jim poku{ajima da monopolizuje politi~ki ìvot i gerilsku borbu izda-
la zemqu. Tako je spre~ila nastanak jedinstvene narodne vojske u otaxbi-
ni. O kriterijumima izdaje otaxbine ovde o~igledno nije odlu~ivao Tito,
odnosno, wegova gr~ka varijanta Aris Velukiotis.
Zbog o~ekivanog odlaska Nemaca iz Gr~ke, eamovci (po EAM – gr~ka
OF), preko svoje vojne ELAS, po~eli su po~etkom septembra da preuzimaju
preuzimaju
potpunu vlast, ne samo po unutra{wosti, nego su u svoje ruke dobili i ve-
}i deo Atine i ceo Peloponez, na kojem su do tada vladali pronema~ki za-
{titni bataqoni (nekakva policijska grana gr~kih domobrana). Pored wi-
hovih oficira pobili su i mnogo obi~nih vojnika i civilnog stanovni{tva.
Britanci, koji su do tada imali ne{to malo snaga na peloponeskim obalama
Saronijskog (Pirejskog) zaliva, 12. oktobra, uz pomo} padobranaca zauzeli
su aerodrom u Megari (na obali ju`no od Atine), odmah sutradan, Deveta
grupa komandosa1542 zauzela je Pirej, 17. oktobra general Skobi iznudio je
put u Atinu koju su Nemci ve} napustili. S wima se u Gr~ku vratio i
predsednik Papandreu sa vladom, kome stvari ba{ i nisu i{le od ruke.
U pismu Idnu, êr~il se zbog toga toliko uzrujao, da ga je nazvao „starom
budalom”. EAM se opirala poku{ajima da je raspusti. Organizovala je de-
monstracije i {trajkove, odredi wene ELAS po~eli su da napadaju poli-
cijske stanice. Kad su 5. decembra pucali na britanske ~ete, êr~il, koji
vi{e nije hteo da preuzme ni jedan rizik, naredio je Skobiju, koji je u me-
|uvremenu raspolagao u Gr~koj primernim britanskim snagama, pa i ten-
kovskim, da komuniste oru`jem prisili na po{tovawe sporazuma. Morao je
da posreduje ~ak i feldmar{al Aleksander sa ni mawe ni vi{e nego êt-
vrtom britanskom divizijom, koju su hitno iz Italije prebacili vazdu{-
nim putem.
1542
Poznajemo je iz Vale di Sujo iznad Gariqana, gde sam se godinu dana ranije sa ~e-
~e-
tvoricom svojih drugova skrivao pod maslinama. Ne{to ranije, sredinom septembra, ta gru-
pa je iz nema~kih ruku istrgla ostrvo Kitiru ispod najju`nijeg dela Peloponeza.
U me|uvremenu je êr~il, uz u~e{}e najvi{ih britanskih vojnih i

politi~kih li~nosti, krajem decembra organizovao savetovawe delegata
svih gr~kih stranaka i ELAS-
ELAS-a.a. Predsedavao mu je arhiepiskop Damaski-
nos. Bio je prisutan i na~elnik sovjetske vojne misije pukovnik Popov. Do-
govorili su se da umesto kraqa u izgnanstvu, kome se nisu protivili samo
komunisti, ve} i mnogi drugi republikanci, vlast preuzme arhiepiskop.
Pre Nove godine kraq ga je, dodu{e nerado, imenovao regentom. Novi pre-
mijer general Plastiras, vo|a republikanaca, koji se vratio iz izgnanstva,
11. januara potpisao je prekid vatre sa ELAS. Ne{to kasnije, verolomne ko-
„by the bullets and not by the ballot”
muniste, koji su hteli do}i do vlasti „by
1543
/mecima, a ne glasa~kim kuglicama/,
kuglicama/ posle èstokih borbi, potisnuli
su iz Atine i cele Atike. Vlada je situaciju ponovo uzela u svoje ruke. U
tome su joj pomagali i mnogi pripadnici za{titnih bataqona koji su na-
stali pod nema~kim okriqem u skladu sa êr~ilovom deklaracijom.
Ostrogorski izme|u kontra{pijunaè i Cezara
Memorandum, koji je trebalo da za takav slu~aj pomogne nacionali-

sti~kim snagama u stvarawu potrebne vojne strukture, bilo je posledwe na-
re|ewe koje sam primio i izvr{io. Privuklo je najve}i deo mojih razmi{-
qawa i potro{ilo bar ne{to vremena koga je bilo toliko kao da dan traje
ve~no. Sa bliìm saradnicima vi|ao sam se ~esto, naj~e{}e u podne, na ru~-
ku, glavni posao bilo je ~ekawe; ali ne kao dosada{we, ~ekawe na Engleze,
ve} ~ekawe na povoqan trenutak da se vratimo u Sloveniju. Svakog dana
sam sve ranije uve~e zalazio u kafanu Kolona. To je bila nekakva zamena za
qubqanska svakodnevna vi|awa sa prijateqima ispred Daj-Dama u Alek-
sandrovoj (danas Cankarova) izme|u {est i sedam uve~e. Nisam ih propu-
{tao ni u vreme najnapetijih ispitnih fini{a. U Rimu sam, naravno, na-
predovao. Dok je para za Petri~eka bilo samo ponekad, u Kolonu je sicili-
janski kasato bio obavezni minimum. êsto bi mu se pridruìla i topla
~okolada.
Ve}i deo vremena presedeo sam za stolom. Od poznanika naj~e{}e mi
se pridruìvao dr Brezigar, koji je od svih bio najsimpati~niji. Mnogo je
znao i rado je pri~ao. Wegova se}awa na Cankara, koga je li~no poznavao,
bila su pravi triler. Smatrao ga je bolesnim seksualnim perverzwakom.
Umeo je toliko da se izgubi, da je svoje polne potrebe zadovoqavao kod sop-
1543
M. Vilson, Eight Years...,
Years..., str. 243.
stvene majke. Ve} i zbog vaspitawa, pre svega, s obzirom na ugled koji je kod
mene uìvalo ime najve}eg slovena~kog pisca, povra}alo mi se dok sam slu-
{ao detaqe. Saznao sam da je moj novi poznanik onaj isti Brezigar koji je
autor Osnutka slovenskega narodnega gospodarstva,
gospodarstva, objavqenog pred kraj
Prvog svetskog rata (1918) u Cequ. Pre po~etka rata (1913) objavio je u
Berlinu studiju napisanu na nema~kom o predstoje}oj ekonomskoj krizi.
Tako je, po istraìvanom problemu, bio prethodnik neke vrste profesora
Bilimovi~a, koji je 1931. godine na Pravnom fakultetu objavio Nauk o kon-
jukturah.
jukturah
Zbliàvawe sa Brezigarom omogu}ilo mi je da dobijem vezu sa Dragi-
com. Znao sam, ina~e, da postoji stalna kurirska veza izme|u Qubqane i
Novaka, nudili su se da mi prenesu bilo kakvu poruku, ali ponudu nisam
hteo da prihvatim. Bio sam uveren da }e svaku moju poruku pro~itati do
posledweg slovca. Brezigar je garantovao da ima vlastitu vezu koja, dodu-
{e, nije redovna, ali kad ide potpuno je pouzdana.1544 Tako sam tokom jednog
meseca poslao u Qubqanu dva duga~ka pisma. Kako sam kasnije saznao, Dra-
gici ih je, pravo u ku}u, li~no dostavila Brezigarova ro|aka. Poznavale
su se po vi|ewu iz Po{tanske {tedionice, gde su obe bile zaposlene. Ni-
je htela preuzeti nijednu Dragi~inu poruku. Po{to svoju rimsku adresu,
uprkos stopostotnoj pouzdanosti veze, nisam priloìo, kontakt je ostao je-
dnosmeran. S velikom verovatno}om pretpostavqao sam da je Dragica tamo
i tako, gde je i kako je bila prilikom mog odlaska, a da se nisam probio do
saveznika, nego sam se, na kraju svega, na{ao u Rimu, i pored jednosmerno-
sti moralo je mnogo da joj kaè.
I Janez Krek, na koga sam pukim slu~ajem naleteo na ulici, pojavio se
nekoliko puta u Koloni. Bio je stari domobransko-~etni~ki saradnik No-
vaka, koristili su ga prvenstveno kao kurira. Bilo je primetno da ìvi na
visokoj nozi. Visok, i za moje pojmove zgodan mladi}, godinu-dve mla|i od
mene, uvek vrlo elegantan. Stanovao je u jednom od boqih hotela u centru
grada, vaqda u Albergo Moderno. Iako je bio {kolski drug i prijateq mo-
je sestre Marije, s wim nisam uspeo da uspostavim pravi kontakt. Sve o
~emu smo razgovarali delovalo je nekako izve{ta~eno. Kad smo se susreli,
ja sam se, dodu{e, obradovao, ali mi je laknulo kad smo se rastali. êsti
gosti bili su Bojana i wen stric. O meni su vaqda saznali sve {to ih je
zanimalo, tako da me vi{e nisu propitivali. Stric i ja ostali smo na di-
stanci, pomalo neprijateqski raspoloèni jedan prema drugome, ali sam
1544
To je bila veza koju je odràvao sa liberalnim delovima Slovenske zaveze, pre
svega sa in`. Jankom Ma~kov{ekom.
se sprijateqio sa uvek nasmejanom Bojanom. Za Boì} smo zajedno i{li u

pozori{te Teatro dell´
dell´ Opera
Opera,, u blizini èlezni~ke stanice. Prilikom
julskog bombardovawa tog dela grada pozori{te je dobro pro{lo. Na pro-
gramu su bili baleti Petru{ka i @izela. Tada sam ih gledao prvi put.
Kafana Kolona bila je vredna posete i bez dru{tva. Vaìla je kao
{pijunski centar Rima. Berza poverqivih vesti. U woj se moglo saznati
sve {to nas je tada zanimalo. Sumwam, dodu{e, da su se u woj eksponirale
najkrupnije ribe, isto tako, ve}ina kontakata uspostavqala se na mawe
javnim mestima, ali i posmatrawe sporednih uloga, skrivenih od svetlo-
sti scenskih reflektora, nudilo je izvanredno uìvawe. Najzanimqivi-
je je bilo upoznavawe osoba koje se do tada nikada nisu videle, a pretvara-
ju se da sedaju za sto samo zato {to nema slobodnog mesta. Pre toga trebalo
je otkriti znak raspoznavawa, na}i dogovoreni sto, uveriti se da za wim ne
sedi pogre{na osoba, postaviti pitawe i odgovoriti na wega, kako to obi-
~no ~ine qudi koji slu~ajno nai|u jedan na drugog i pri tom saop{titi i
primiti lozinku koja omogu}ava siguran prenos informacija.
Ve}inu gostiju ~inili su doma}i, qudi bezbri`ne skromnosti i pri-
mamqive familijarne intimnosti. Ko bi mogao proceniti da li su sponta-
ni ili samo deo ve{to odigrane uloge koja razoruàva sagovornika i {irom
otvara wegovo srce? Nemci su, ~ak i u civilu, isuvi{e primetni, i sam
pogled na wih aktivira sve odbrambene mehanizme. Svesni su toga, zato se
sluè Italijanima. Za uspe{nu kamuflaù naro~ito dobro do|u konobari
konobari
i muzikanti, prodavci cve}a sa svim mogu}im {vercom skrivenim ispod
kaputa, sve do upla{enih devojaka ~iji svodnici jam~e za wihovu nevinost.
Da li se razdragano dru{tvo za stolom zaista wima bavi da bi se srda~no
proslavio povratak prijateqa sa fronta ili da od agenta, koji se pretva-
ra, primi poruku o planiranoj raciji policije ili ~ak o pomerawima ne-
ma~kih ~eta oko grada, ve{tom posmatra~u govore izrazi wihovih lica.
Za utvr|ivawe vremena i mesta racije treba sesti na odgovaraju}u ~ujnu
razdaqinu i na}uliti u{i. Ako se dru{tvo uverilo da si stranac koji
jedva natuca italijanski, za to je najvi{e pomagao glasan razgovor sa nekim
Slovencem, na taj najprimitivniji na~in {pijunirawa moglo se saznati
mnogo toga korisnog. Jo{ jednostavnije je bilo sa brbqivcima, sre}nim da
se pred dru{tvom mogu praviti va`ni sa svakom novo{}u za koju drugi
jo{ nisu ~uli. U protivnom, trebalo je uspostavqati nove kontakte. To je
bilo opasno, jer se kod toga moglo vi{e izdati nego saznati.
êsto se de{avalo da me nepoznato dru{tvo pozove za svoj sto. Nove
poznanike uvek je najvi{e zanimalo odakle dolazim, gde stanujem, da li ne-
gde imam rodbinu, ko su mi prijateqi i {ta rade – ima li i~eg prirodni-
jeg od takvog propitivawa? Skrivena namera bila je uglavnom u tome da sa-
znaju da li sam ~lan kakve organizacije i ko su wene vo|e. Bilo je nevero-

vatno mnogo onih koji su bili pla}eni da otkrivaju ilegalne mreè. Moja
prednost bila je u tome {to sam, kao sagovornik, po prirodi }utqiv i ne-
poverqiv, kao ve}ina Slovenaca, o Italijanima da i ne govorimo, a moje
lice je u to vreme izraàvalo samo nedu`nost. Tako sam ja od neznanaca,
po pravilu, saznavao vi{e nego oni od mene. Neki gosti su bili poznate
li~nosti, premda se nije moglo proceniti gde pripadaju u klupku me|u-
sobno isprepletenih interesa. Alida Vali, po mom tada{wem ukusu jedna
od najlep{ih italijanskih filmskih glumica, ~esto je dolazila tamo. Bi-
la je neverovatno smirena, u skromnom dru{tvu, neretko sama. Za koga rade rade
ove krupne o~i me|u glatkim pramenovima crne kose za~e{qane ka licu?
Skoro slu~ajno, u Rimu sam upoznao Hrvoja Majstera, sina generala
Rudolfa Majstera. Jo{ tokom studija prava, pre svega, pod uticajem pro-
fesora Spektorskog, u program dodatnih studija odabrao sam lep broj auto-
ra. Rim, sa bogatom nacionalnom bibliotekom i mojim vi{kom vremena, bio
je idealan za to. Zapo~eo sam sa Ostrogorskim (LaLa d
déémocratie et l´
lórganisation
des partis politiques,
politiques, Pariz 1903), koji se u Qubqani nije mogao na}i. âk je
i u Rimu spadao u jako dragocena dela, tako da sam ga morao ~itati u po-
sebno za{ti}enoj sobi. Tamo sam naleteo na Majstera. Kao i u Qubqani (za-
jedno sa socijaldemokratom Filipom Uratnikom napisao je Socialni pro-
blemi slovenske vasi u dva toma, Qubqana 1937-1938), bavio se ekonomsko-
socijalnim pitawima i studirao odgovaraju}u literaturu. [ta je, ina~e,
radio, a posebno, kako to da je Rimu, nikada nisam saznao.1545
Moje zanimawe za engleske i ameri~ke politi~ke stranke, ~iji nasta-
nak i strukturu Ostrogorski analizira u dva debela toma, bilo je poveza-
no sa odlukom da se upi{em na rimski fakultet politi~kih nauka (Facolt (Facoltà
à
delle Scienze Politiche),
Politiche), a ona opet s mojim usmerewem na politiku. Po{to
sam sa sobom nosio diplomu Reggia Università
Università di Lubiana (ispod ìta izra-
|enu kopiju neizdatog originala), nije bilo nikakvih smetwi, osim po~et-
ka studija koji je bio mogu} tek sa letwim semestrom; zimski je bio skoro
pri kraju. Odmah sam dobio ~lansku kartu za biblioteku. îwenica {to je,
osim prvog dana, u woj sedeo Berman, a ne Bajt, bila je samo moja pretera-
na opreznost. Iskustvo je pokazalo da ~ak ni na ulicama racije nisu bile
~este.
Sadràjno, ova odluka bila je nastavak mojih studijskih interesa po-
sle studija prava. Iako me je ekonomija, koju je predavao Aleksander Bi-
1545
Tek iz arhiva WO u PRO saznao sam, kao i za sebe, da je bio ~lan „Jev|evi}eve”
specijalne misije.
limovi~, ugledni profesor jo{ u carskom Kijevu (krajem revolucije 1917.

godine postao je ministar finansija u vladi belog generala Denikina na
Krimu), sna`no privukla, ipak sam prednost davao sociologiji. I to je na
qubqanskom Pravnom fakultetu predavao ruski emigrant Evgenij Spek-
torski, tako|e profesor sa kijevskog univerziteta. Prostudirao sam broj-
na sociolo{ka dela i na tom podru~ju dospeo ispred svojih studentskih
kolega; tako sam kod Spektorskog stekao glas studenta koji sve zna. Sasvim
slu~ajno. Na jednom popodnevnom seminaru tuma~io je Monteskjea. Kad je
hteo da ponovi wegovu definiciju zakona, uprkos neverovatnoj memoriji,
nikako nije mogao da se priseti samog po~etka. Usko~io sam i izverglao:
Les lois sont les rapports né
„Les nécessaires qui dé
dérivent de la nature des choses”
(Zakoni su neizbe`ni odnosi koji proizlaze iz prirode stvari). To je na
wega ostavilo jak utisak. Ne samo da me na seminarima nikada vi{e ni{ta
nije pitao, ~ak i kad sam se javqao da bih odgovorio na pitawe postavqeno
svim prisutnima, uvek bi me odbio, toboè, vi ionako sve znate, da vidimo
boqe {ta znaju drugi.
„Sve” u ovom slu~aju nastalo je ovako. Na svom postmaturskom pute-
{estviju po Francuskoj, ve} po dolasku u Pariz, kupio sam xepna izdawa
Dekartove Discours de la mé méthode
thode,, Discours sur les sciences..., sur l´
lórigine de
l´ín
inéégalité
galité Rêveries,
veries, Émile i Du contrat social Rusoa, Spinozinu Éthique,thique, Let-
tres persanes Monteskjea i druge. Trpao sam ih u svojeru~no izra|eni ska-
utski ranac od sme|ecrvene sviwske koè i zelenosivog platna. Kad bih,
svako ve~e u drugoj Auberge de la Jeunesse, otvorio ranac sa najnu`nijim
prtqagom i hranom i kwige se rasule na sve strane, mnogi autostoperi su
se podsmehivali – ovome sigurno fali neka daska, vaqda su mislili. Ni-
su znali koliko }e mi se isplatiti. Me|u wima je bilo i glavno Monteskje-
ovo delo De l´é l´ésprit
sprit des lois.
lois. Iz wega sam do seminara Spektorskog pro~itao
samo jednu re~enicu i to prvu, kojom delo i po~iwe, i koju sam zbog savr vr{e-
{e-
nosti definicije zakona, uprkos slaboj memoriji, zadrào u glavi. Bila je
to ba{ ona re~enica koju sam, sa naglaskom {to sam mogao „francuskijim”,
izbacio kao iz topa. Umesto da se koncentri{e na su{tinu zakona, ovaj se-
minar je jasno pokazao kako nastaju predrasude. Da sam bar i ja to nau~io.
Ve} na drugoj godini napisao sam ~lanak Oris Spinozove filozofije
(Skica Spinozine filozofije) i objavio ga u âsu âsu.. Prvi i posledwi put u
svom radu morao sam ~itati tekstove na holandskom. Iako sam se s tim je-
zikom sreo po prvi put, uz re~nik je ipak nekako i{lo. Po{to je âs bio
glasilo katoli~kog Leonovog dru{tva, pre objavqivawa imao sam kratak
duel sa urednikom. ^lanak sam zavr{io konstatacijom da }e se na Spino-
zu mnogi vra}ati, posebno „ako ne budu traìli put do ube|ewa o li~nom
Bogu”. Urednik je umesto ta~ke hteo da stavi zarez i doda „Tvorcu vaseqe-
ne”. Ovaj sukob oko pogleda na svet re{en je tako {to sam urednikov doda-
tak u posledwoj korekturi popravio u „„kao kao Tvorcu vaseqene”, a urednik
je dodatak „kao” ili prevideo ili se pravio da ga nije primetio. Posle
(Gestallt-soziologie) Fridri
Spinoze navalio sam na formalnu sociologiju (Gestallt-soziologie) Fridri--
ha Teniza, napisao o woj ~lanak, ali ga zbog rata vi{e nisam stigao objavi-
ti. Po{to su politi~ke stranke tipi~na udruèwa u smislu Tenizove for-
malne filozofije, studije Ostrogorskog bile su logi~an nastavak student-
skog usmerewa. Sli~no je vaìlo i za odluku da se posvetim politi~kim
naukama.
Ostrogorski me je upoznao sa bogatstvom politi~ke misli o strankama,
naro~ito o mehanizmima wihovog manipulisawa bira~ima. Sa Karlajlo-
Guide-moi, gouverne-moi, je suis insensé
vim „„Guide-moi, insensé et misé
misérable, et ne peux pas me
guider moi-m
moi-mê ême” /Vodi me, upravqaj mnome, ja sam bezuman i jadan, i ne
mogu sam sebe da vodim./ utemeqen je nastanak caucusa /~lanovi rukovod-
stva partije; klika/, kako je ta unutra{wa jezgra „politi~ke korupcije”
liberalne stranke („vote as you are told” /biraj kao {to je re~eno/)
re~eno/) u kojoj
su i nastali, nazvao torijevac Dizraeli, kasnije lord Bikonsfild. Po{to
(caususa)) birali bira~i koji su ih tako pridobi-
su ~lanove rukovodstva (caususa pridobi-
li za strana~ko delovawe, liberali su bili uspe{ni i na izborima 1890.
godine obezbedili pobedu svom prvaku Gledstonu i ideologu êmbrlenu (to
je bio Xozef, a ne ideolog antisemitizma i nacizma Hjuston Stjuart êm-
brlen, pisac Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts,
Jahrhunderts, jo{ mawe, sva-
kako, Nevil êmbrlen, predsednik engleske vlade, koji je sa predsednikom
francuske vlade Daladijeom, pod pritiskom Hitlera i Musolinija, pri-
stao na Minhenskoj konferenciji 1938. godine na ustupawe Sudeta Nema~-
koj; to je bio wegov otac). Torijevci su bili u defanzivi. Moralo je pro-
te}i jo{ dosta vode da posle Bizmarkovog „komunizma”, {irewa izbornog
prava na gra|anske mase (1867), mladi lord Randolf êr~il utemeqi „na-
rodno” torijevstvo. Pokret je u propagandne svrhe preuzeo donekle prila-
go|enu krilaticu Abrahama Linkolna „from „from the people, for the people, and
by the people”. Tako su se, s nemalo ironije, upravo konzervativci pretvo-
rili u narodnu stranku. ûvena je Randolfova parola iz govora u Blekpu-
lu, po kojoj se „vlade mogu zbuniti, isto vaì i za klase, londonsko visoko
dru{tvo i klubovi na Pal Malu zbuwuju se stalno, ali narod nikada”. Ni
posle vi{e od sto godina, engleski konzervativci se, uprkos me|uratnom
koketovawu sa komunizmom, nisu uzdigli do tog nivoa demokratizacije.
Upoznao sam se sa oblicima polulegalnih strana~kih ustanova koje su
delovale i odlu~ivale iza svojih idealizovanih legalnih institucija, kao
{to su primaries i conventios
conventios. Na nivou engleskih lokalnih caucusa u SAD
su bile najkarakteristi~nije polutajne organizacije demokratske stranke
Tammany Hall (ponegde i Tammany Society itd.), itd.), ~iji su unutra{wi „rin-
govi”, koji su se sastojali od nekolicine jakih politi~ara, odlu~ivali o
zauzimawu svih zna~ajnijih dràvnih poloàja, od predsednika SAD, pa
naniè. Postojale su u svakom iole ve}em gradu. Razvile su se iz patriot-
skih, uglavnom demokratskih organizacija, usmerenih protiv engleskog
aristokratskog duha, u kojima su zna~ajnu ulogu igrali Irci. Da bi na-
glasili svoju autohtonu prirodu, ponegde su se okupqali u vigvamima. Za
ovladavawe politi~kim, dru{tvenim i ekonomskim ìvotom na svom pod-
ru~ju, dobrodo{la su im sva mogu}a sredstva. Potkupqivawe, falsifiko-
vawe izbornih rezultata i kupovina glasova „na malo i veliko”, bila su
uobi~ajena. Nisu prezali ni od fizi~kog nasiqa. Nabrojana sredstva bi-
machine”,, kojom su vladali politi~ki
la su su{tinski deo strana~ke „„machine”
bossovi”.
„bossovi”.
Oni su politiku pretvorili u unosan posao. Na najvi{em nivou, oni
su u Va{ingtonu ovladali „kongresnim” caucusima, a u pojedinim dràva-
ma i „zakonodavnim” caucusima. Najmo}nija stavka u politi~kom odlu~i-
vawu
vawu postao je novac, naro~ito kod nominovawa kandidata za najvi{e po polo
lo--
àje, od vrhovnog sudije, te mesta u kongresu i u predstavni{tvima drà-
va, pa sve do op{tinskih poloàja, novac je bio toliko presudan da Ostro-
gorski nimalo ne okleva sa osudom da se radi o „la „la prostitution des fonctions
publiques” /prostituciji dràvnih slu`bi/slu`bi/.. Sve je zavisilo od k koli~ine
oli~ine
priloga u fondove predizborne kampawe. Delovawe tog sistema pretpostav-
qalo je postojawe velikog broja dobro pla}enih dràvnih poloàja, koji su
se posle svake promene stranke na vlasti dodeqivali osobama koje su inve-
stirale u pobedu. B. Harison, republikanski predsednik izme|u dva Kliv-
lendova mandata, opisao ga je odli~no, kad je posle svoje pobede li~no poru-
You have done your work well. You are gentlemen, but
~io protivnicima: „„You
you know, boys, you are Democrats” /Dobro ste odradili svoj posao. Jeste vi
demokrate/,, i naredio da sve otpuste.
xentlmeni, ali znate, momci, vi ste demokrate/
Zakqu~ci do kojih se Ostrogorski dokopao na osnovu svoje analize vi-
{e su nego pesimisti~ni. Monteskjeovo mi{qewe da je demokratija prebi-
vali{te vrline, a despotizam mesto straha, odbacuje kao neutemeqeno. Sva-
ka vladavina temeqi se na prisili. Uterivawe straha, po wemu, posebno je
karakteristi~no za demokratiju, u kojoj dolazi od zakona koji su jednaki
za sve. Izgleda da je Ostrogorski time za skoro pola veka preduhitrio Or-
velovu @ivotiwsku farmu.
farmu. Qudi koji se nadaju da }e u demokratiji ima-
ti svoje mi{qewe, po wemu, re|i su od onih koji se usu|uju da ga iskaù u
despotijama. Za suprotstavqawe masama treba biti gotovo junak. Kod toga
Ostrogorski zakqu~uje sa uzvikom, kao da dolazi iz usta velikog [ve|a-
„Nescis, mi filli, quantilla prudentia homines regantur!”
nina Oksenstirna: „Nescis,
(„Nema{ pojma, sine moj, kako malo pameti vlada qudima!”). Re{ewe pro-
blema video je u ad hoc strankama, koje bi nastajale u vezi sa zna~ajnim od-
lukama, u pogledu kojih razli~iti qudi imaju razli~ite interese; posle
postizawa ciqa stranke bi se razi{le.
Pored Ostrogorskog, ~iju sam debelu kwigu sa vi{e od hiqadu stra-
nica precizno prostudirao i ekscerpirao, u Rimu sam, sa istog podru~ja,
Theorie des partis politiques
studirao i druge klasike, kao {to su Romer (Theorie politiques,,
Les luttes entre socié
1896), Novikov ((Les sociétéés humaines et leur phases successives
successives,,
Le gouverment et le parlement britaniques
1896), Frankvil (Le britaniques,, 1887), tako|e Mi-
helsa i Mosku. Najvi{e mi se urezala u se}awe Romerova povezanost razli-
ka me|u politi~kim strankama sa razlikama u razvojnom stepenu ~oveka.
Radikalizam je karakteristika detiwstva, kad odrastu qudi postanu li-
berali, konzervativni su zreli qudi, a starci su po prirodi apsoluti-
sti. Urezala mi se u se}awe, pre svega, po tome kako se na prvi pogled pri-
hvatqiva povezanost, uz ne{to malo dubqu analizu, moè pokazati po-
gre{nom.
Zar Napoleon nije bio apsolutista dok je bio sasvim mlad? Zar nije je-
dan od elemenata apsolutizma radikalizam? Kako to da sva politi~ka usme-
rewa, liberalna, radikalna, konzervativna i apsolutisti~ka, imaju pri-
stalice kako me|u mladima, tako i me|u starima? Kako to da se neka raz-
dobqa pokaù kao radikalna, a druga kao liberalna ili konzervativna?
konzervativna?
Romerovom shematizacijom ne bi bio zadovoqan ni Kropotkin. Gde uvrsti-
ti anarhiste? Da li sre|en ~ovek sa sre}nom porodicom moè biti anarhi-
sta? Nisu li pre paranoici jedini pravi demokrati? Analogija o~igledno
zavodi. Kao argument ne zna~i ni{ta. Moè da izvire iz sasvim razli~i-
tih ~inilaca koji deluju na posmatrane pojave ili wihove osobine u raz-
li~itim dozama, a mi ih analiziramo kao jedinstvene i za tu jedinstve-
nost traìmo obja{wewe u analogiji. Bar za vreme izme|u dva rata, vi{e
kaè Gilbertova pesma, kojom Ostrogorski zavr{ava svoje delo. Po woj, sva-
ki mom~i} i svaka devojka ve} se rodi ili kao mali liberal ili pak kao
mali konzervativac.
Studije su mi ispuwavale prili~no vremena, ali se pokazalo da ga jo{
uvek ima na pretek. Ve} sredinom decembra, porazne efekte ~ekawa, koje
sam sa dosta ironije prime}ivao kod Italijana u Pensione Fijume, po~eo
sam ose}ati i na sebi. Iako su ispred mene stajale gomile kwiga koje sam
nameravao prostudirati, nisam napredovao onako kako sam èleo. U stva-
ri, prema Ostrogorskom, postajao sam sve povr{niji. U mene se nezadrìvo
useqavao nemir koji mi je onemogu}avao pravu koncentraciju. êsto bi mi
problem koji sam upravo analizirao neprimetno iskliznuo iz misli, a po-
nekad ga ne bih dobro razumeo. Umesto toga, sve ~e{}e i ~e{}e uhvatio bih
sebe u razmi{qawu o doga|ajima na koje nisam mogao uticati i u razmatra-

wu kako da iza|em iz situacije u kojoj sam se zatekao.
Napor da vratim misli na predmet studija postajao mi je sve teì. Sve
~e{}e sam morao da se doslovno prisilim da se razbudim iz neprekidno
obnavqanog rami{qawa o mogu}im razvojima doga|aja u svetu i kod ku}e.
Prisila je dobijala skoro fizi~ke oblike. Mnogo puta nije pomagalo ni-
{ta drugo, nego da prekinem u~ewe i iza|em u gradsku vrevu. Ona bi mi ne-
kako kompenzirala unutra{wi nemir. Sedewe u Koloni uklapalo se u tu
kompenzaciju, naro~ito kad sam sedeo sam. Posmatrawe qudi povezivao sam
sa spekulacijama o wihovoj sudbini, ali sve sam posmatrao sa aspekta ne-
sigurnosti u kojoj sam se i sam zadesio. îwenica da vi{e nisam Bajt, jo{
je dodatno komplikovala stvari. Ne mo`da zbog nekog straha od ilegalno-
sti, ve} zato, jer je predstavqala jo{ jedan faktor koji me je iz subjekta
pretvorio u objekat. Vi{e ni o ~emu nisam sam odlu~ivao, pa i ni o tome
ko sam zapravo.
Mnogo vremena potro{io sam na besciqno hodawe po gradu. Istina,
glavne galerije i muzeji bili su zatvoreni, wihove riznice za{ti}ene u
podrumima, ali u Rimu ima istorijskih i umetni~kih gra|evina i spome-
nika toliko da su mogli potpuno okupirati moju pa`wu. Za razliku od mog
prvog dolaska u Rim, koji sam shvatio sasvim turisti~ki i grad, u okviru
ograni~enog vremena i izdr`qivosti nogu, sistematski razgledao, sada, kad
sam imao vremena na pretek, izgubio sam svaki interes za wega. Kad god bi
mi palo na pamet da je neka znamenitost vredna razgledawa, obilazak bih,
po obi~aju, odloìo, jer zbog beskona~nog vremena nikuda nisam kasnio.
Sutra, prekosutra, slede}e nedeqe, ima dosta vremena da Rim temeqito
upoznam.
U kasnim ve~erwim satima, posle ve~ere, kad bih se ve} rastao sa ne
ba{ pre~estim drugarima, na putu ku}i Viom dei Serpenti, skoro redov-
no bih se zatekao na Via dei Fori Romani. Od Kapitola, uz koji su posta-
vili nametqivo ogroman spomenik od kararskog mermera Viktoru Emanu-
elu II
II,, ulica vodi prema Koloseumu. Ima oblik anti~kog Oltara otaxbini
koji veoma podse}a na pergamonski. S leve strane Via dei Fori Romani na-
lazi se uzak park uz ograde pod kojima, duboko ispod ulice, leè Trajanov
Forum sa Trajanovim pijacama u pozadini i Avgustov Forum, a sa desne
strane, na ne{to nièm terenu ispod Palatina sve do Koloseuma, proteè
se Forum Romanum, sa najzna~ajnijim spomenicima rimske antike koje su
o{tetili, u prvom redu, Isto~ni Goti i Vandali. Na obe strane avenije,
izvedene po nasipu da premosti stari Rim, postavqene su skulpture raz-
nih rimskih dostojanstvenika. Kod Cezara sam se ~esto zaustavqao, najvi-
{e sam voleo da sedim na klupi pored wegove skulpture. Uvek sam bio sam.
Rimqanima je vaqda bio previ{e doma}i da bi ga uop{te primetili. U

no}ima sa bar malo mese~ine, stoje}i onako me|u grmqem, bio mi je veoma
prijatno dru{tvo. Prema kraju decembra i u januaru takvih no}i bilo je
sve vi{e.
Pomalo me je zbuwivao wegov arogantni pogled koji otkriva zabrinu-
tost da li li~i na druge, da li je iznad drugih, da li ga smatraju boqim
nego
ne go {to je u stvarnosti. Nikada nisam mogao da razumem da tako ne{to ~i-
ni ~ovek koji je svestan svoje superiornosti. Ne moè podneti da iko samo
i posumwa da nije prava? âk ni u svojim istorijskim delima, ukoliko ih
je uop{te sam napisao – kao opis galskog i gra|anskog rata – nije mogao iz-
be}i taj napor. Zamerio sam mu i Pompeja, bedan kraj koji mu je pripre-
mio, uprkos tome {to mi se kosa dizala na glavi uz pogled na kilometarske
drvorede gladijatora, obe{ene po Pompejevom nare|ewu. Zbog toga su mi
Martovske ide, bar za ono vreme, izgledale skoro kao plemeniti kraj strem-
qewa u kojima ga nije zadovoqilo nijedno mesto osim prvoga i koja su bila
isuvi{e elementarna da bi se zaustavila ~ak i pred negirawem primata,
kakvo predstavqa preuzimawe diktature. Da li je tiranin koji pokori sve
ostale jo{ uvek prvi? Nisu li prvi oni koji ga stalno iznova priznaju kao
prvog, dobrovoqno, bez nasiqa? Zar zaista nema nikakve razlike izme|u
~oveka i ìvotiwe? Ako razlike nema ili ako je ne èlimo videti, osta-
jemo bez nade u napredak dru{tva, ostajemo ìvotiwe. Da ne bismo ostali
na tom nivou, moramo se truditi da spoznamo razliku, moramo je otkriti i
priznati je ~ak i kada bi weno otkrivawe izgledalo nemogu}e. Gledano ta-
ko, u pore|ewu ne samo sa Krasovim, nego i Pompejevim krajem, zavr{etak
Cezarovog ìvota bio je nadasve human i demokrati~an, daleko od onoga
{to bi mu sledovalo kao tiraninu.
Tu, na mese~ini, kraj Rimskog Foruma, gresi ostaju u pozadini, kriju
se u senkama grmqa i drve}a, samo su deo tajanstvene slike u koju ulazim.
Isuvi{e su uroweni u istoriju, prepu{teni zaboravu, da bi mogli odlu-
~ivati o mom odnosu prema tiranskom velikanu, jo{ mawe da bi ga optere-
}ivali. Ostale su samo objektivne ~iwenice, zupci u to~ku hiqadugodi{-
wih doga|awa, koji ne izazivaju nikakvo saose}awe, jo{ mawe mr`wu ili
prekor. Bilo je onako kako je verovatno moralo biti, ba{ kao {to se i ja, na
jednom od narednih zubaca tog istorijskog mehanizma, moram sastajati s
wim i raspredati mogu}nosti kada, kako i kakav }u isko~iti iz utora sa-
da{wosti. Sada je potpuno smiren i }utqiv, hladan od udaqene pro{losti,
neumorno posposlu{an
lu{an sagovornik, koji sa ti{inom pro{losti, bez ikakvih
ose}awa i predrasuda upozorava da su ~ak i prvi podlo`ni ograni~ewu
nu`nosti. [ta tek re}i za iver koji voda nosi po povr{ini, koga struja
nezaustavqivo uvla~i me|u velike to~kove i izbaci ga tada i takvog kako
je po voqi struji i mehanizmu koji pokre}e? A {ta sam ja drugo nego iver?
Ako nema mogu}nosti za opirawe, kakvog smisla imaju poku{aji da prome-
nim svoj poloàj u toku, a kamoli da poku{am da ga preusmerim?
Znao sam da je zakqu~ak koji se nudi pogre{an, da se protivi mojoj su-
{tini, kara
karakteru,
kteru, koji se ne prepu{ta nekontrolisanim tokovima. Mora
da sam po~inio neku gre{ku koja me iz dura prebacila u mol, negde u toku
misli je non sequitur, zbog koga sam prevideo neku izvesnu su{tinsku ve-
zu. Najzad, da je zaista tako kako mequ istorijski to~kovi, cezara ne bi ni
bilo. Upravo ~iwenica da postoje dokazuje da gre{im. Znao sam tako|e gde
su uzroci gre{ke, {ta ju je izazvalo. Svake ve~eri ista pri~a. Kad se pro-
{etam, posedim na mese~ini, prebacim se dve hiqade godina u pro{lost,
mi{i}i mi se rastvore u mrzovoqnu materiju kojoj je ~ak i sedewe napor.
Podilaze me milioni mikro`maraca, rastapaju ih, oduzimaju}i im svaki
oblik. Mozak mi je u istom stawu. I lobawa mi postaje mlitava i propusna,
tako da ne obra}a pa`wu na wihovo raspadawe. Kako bi misao mogla biti
druga~ija? Da li je to jo{ uvek misao? Da nije san, sawarewe, podlegawe
spoqnim uticajima, u su{tini negirawe postojawa samog sebe, sopstvenog
ja, dopu{tawe da po wemu preturaju tu|e misli i onesposobqavaju ga?
Nema nikakve sumwe da su za preobraàje misli krivi no} koja me
okruùje i vino, bez koga nema rimske ve~ere. To dvoje stvaraju raspolo-
èwe bespomo}nosti, nesposobnosti i nespremnosti, zavisnosti od nepro-
mewivosti prostora i vremena. Deluju raspadaju}e, oduzimaju voqu i è- è-
qu, subjekat pretvaraju u objekat, kod toga jo{ oslabquju odre|enost i po-
stojanost. Nema sumwe da je misao isprekidana, nastavqa se po~etkom, da je
sekundarna, ne izvorna koja je neprimetno i{~ezla. Gde se prekinula, ka-
ko je do{lo do prekida, ni sam |avo ne bi mogao da ustanovi. Nema ni smi-
sla utvr|ivati. Kad se vratim ku}i, malaksalo }u se opruìti preko kre-
veta i potpuno prepustiti no}i. Ne}u se opirati ni ostatkom voqe koja je
potpuno i{~ezla. Kad se sutra probudim, sve }e biti jasno samo po sebi.
Za{to da se i daqe hvatam za sve isprekidanije misli?
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 965
POVRATAK U QUBQANU
U januaru, kad su no}i primetno postajale sve kra}e, a dani pod pla-
vim nebom i ble{tavim suncem skoro kao krajem vedrog marta u Qubqani,
Rim je, i pored svoje prostranosti i hiqadugodi{we istorije i raznoli-
kosti, sve ~e{}e postajao kavez sa re{etkama, ispletenim od vremena i
beznade`nog ~ekawa, iz koga se nije moglo pobe}i. Front na Gariqanu se
tako ustalio i primirio da nije ukazivao na skora{we pomerawe. Izgle-
dalo je kao da su se demokratija i fa{izam razgrani~ili na wemu za ve~-
na vremena. êkawe na saveznike postajalo je iz dana u dan sve besmisleni-
je. Do{li smo do nekih podataka koji su izgledali veoma pouzdani, posebno
zato {to su ~inili doslednu celinu. U prvom redu, saznali smo da je, pro-
tivno dotada{woj taktici postepenog povla~ewa, zadavawem sve bolnijih
gubitaka napada~ima u qudstvu i materijalu, koja je i{la tako daleko da
su Nemci bili spremni da se povuku iza Rima i brane samo severnu Ita-
liju (na Apeninima, pa ~ak i na Pou), Vermaht je od Hitlera dobio strogo
nare|ewe da u~vrsti i po svaku cenu zadrì tzv. zimske poloàje (Win-
terstellungen) od reke Sangro na Jadranskom preko Kasina do Gariqana na
Tirenskom moru. S druge strane, postalo je o~igledno da je, uprkos êr~i-
lovoj uvre|enosti zbog ameri~kog „nerazumevawa” wegovih italijanskih
strate{kih zamisli, koje je voleo da naziva tre}im frontom, saveznici-
ma u Italiji stalo samo do toga da spre~e da ih neprijateq iznenadi ne-
kom muwevitom ofanzivom i poja~a ton Gebelsovog propagandnog orkestra,
iako su bili svesni toga da bi za Nemce svako pomerawe linije fronta na-
dole po ~izmi strate{ki bilo besmisleno. Saznali smo tako|e da je, naro-
~ito pod pritiskom SAD, pala odluka da saveznici otvore i drugi front
iskrcavawem na francusku zapadnu obalu, i da je i to razlog za relativ-
no skromne snage kojima su jo{ raspolagali u Italiji. Konferencija Udru-
ènih na~elnika {tabova u maju 1943. godine u Va{ingtonu, u avgustu u
Kvibeku i u novembru/decembru 1943. godine u Kairu, posebno sastanak
Ruzvelta, êr~ila i Staqina u Teheranu, omogu}ili su takve spekulaci-
je ~ak i {tampi.
S druge strane, sve vi{e su nas zabriwavale prilike u Qubqani.

Iako nije izgledalo da je kraj rata pred vratima, trebalo je ra~unati sa
svim mogu}nostima, pa i sa savezni~kim iskrcavawem na jadranskoj obali.
Znali smo da sa takvom mogu}no{}u ra~unaju i komunisti~ki prvaci i da
zbog toga postaju sve nervozniji. Jalovo ~u~awe u Rimu postajalo je u takvoj
takvoj
perspektivi sve nesvrsishodnije, ~ak izdajni~ko. Da se osudimo na ve~no
izgnanstvo? Da li je zaista sve izgubqeno? Da prepustimo domobranima da
odlu~uju o na{oj sudbini i sudbini slovena~kog naroda? Stari je, istina,
alergi~an na klerikalce, ali ipak raspolaè autoritetom Mihailovi}a
i vlade u Kairu, tako da bez wega ne treba ra~unati na uspe{no izvo|ewe
predvi|ene strategije aktivizacije otpora protiv zavojeva~a. Sa svojom
sada{wom odbojno{}u prema JVuO domobrani }e pretesterisati i posled-
wu granu za koju bi se mogli uhvatiti pre odlu~uju}eg pada. Ne{to treba
u~initi. Ose}ao sam da su takva razmi{qawa daleko od na{ih mogu}no-
sti i sposobnosti, ali nisam hteo da {irim defetizam.
Li~no, mene je mnogo vi{e brinula Dragica. Jo{ od 1941. godine bila
je upletena u obimnu oefarsku podzemnu delatnost, ne samo na terenu, ne-
go i u Po{tanskoj {tedionici, gde je bila zaposlena kao slu`benica. U sta-
nu, u na{oj ku}i u Pleter{nikovoj, pose}ivali su je kolege sa posla po-
vezani u OF. Zbog milion lira koje su i pored stroge kontrole i straè,
pod vo|stvom Lojzeta Kersni~a,1546 odneli iz blagajne Po{tanske {tedio-
nice, takore}i pred nosom italijanskih karabiwera, direktno u blagajne
OF, sasvim sigurno su neprekidno vrebali na wih. Kersni~ je, osim toga,
izvesno vreme bio na{ sused. Kad su ga upozorili, izme|u ostalih i Dragi-
ca, da mu preti hap{ewe, sklonio se u partizane. Tako je verovatno bila
unakrsno izloèna ve}em broju {pijunskih mreà. Pre ili kasnije zatvo-
ri}e nekoga od wenih saradnika, a tada }e, kao domine, dopasti zatvora ceo
lanac zajedno s wom, ma kako bila oprezna. Iako sam preko kurira saznao da
za sada nije u opasnosti, opreznost mi nije dozvoqavala da od we dobijam
poruke. Da je s wom sve u redu, zna~ilo je, dakle, da jo{ nije u zatvoru. A
to se moè promeniti preko no}i.
Iz Rima u Sloveniju
Tako me nije iznenadilo, jo{ mawe raàlostilo, kad mi je Vuk saop-

{tio da smo od Mihailovi}a iz Kaira dobili nare|ewe da se vratimo u
1546
Posle rata bio je dugi niz godina direktor Slu`be dru{tvenog kwigovodstva.
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 967
otaxbinu. Obave{tewe sam primio sa olak{awem, jer je okon~alo dugo raz-

dobqe jalovog ~ekawa i nesigurnosti. Stari je odlu~io da se povratak od-
vija u dve faze. Najpre bismo se preselili u Trst, gde bismo zapo~eli rad
na pripremama za organizaciju odreda jugoslovenske vojske, zatim bismo
se preselili u Qubqanu, gde bismo ih ostvarili. Za organizacije domo-
branskih bataqona sa dolaskom saveznika nasta}e nepodno{qivo stawe, jer
MVAC)
ih saveznici smatraju saradnicima okupatora. Na seoske straè su ((MVAC
gledali s mawe prezira. Pre nego se saveznici pojave u Sloveniji, sarad-
wom sa okupatorima treba organizovati neoptere}ene vojne jedinice. One
bi trebalo da sluè ne samo kao pomo} saveznicima prilikom wihovog pro-
dora u Jugoslaviju, nego bi trebalo da ih saveznici ve} unapred ukqu~e u
svoje operacije. Stari je odlu~io da se u Trst preselimo najpre nas dvoji-
ca, a kasnije i ostali. Da bismo smawili rizik, putova}emo odvojeno.
Kao {to sam ranije vremena imao na pretek, sada je trebalo poùriti.
Trebalo je oti}i navrat-nanos. Za prevozno sredstvo na raspolagawu je bio
ili autobus, koji je tada saobra}ao izme|u Rima i Trsta prili~no redovno
redovno
i bez ve}ih zaka{wewa, ili udobniji voz, ~ija sudbina je zbog vazdu{nih
napada na prugu i ve}e stanice bila mawe pouzdana. Odlu~io sam se za
autobus. Odluka je vaìla i za mog naoruànog pratioca. Bilo je to sre-
dinom januara, najverovatnije ~etrnaestog. Olak{awe zbog odlaska iz rim-
skog kaveza, zbog hitnosti, pretvorilo se u paniku. U Rimu za skoro dva me-
seca ni{ta detaqnije nisam razgledao. Ulicama sam prolazio pored isto-
rijskih gra|evina, crkava i spomenika, kao da me se ne ti~u. Sve je to tamo
stajalo vekovima i tamo }e ostati. âk ni u crkvu sv. Petra, sa ose}awem
beskona~ne budu}nosti, nikada nisam u{ao. Na putu andiamo raggiungere
ma{inkama mi je ulazak u wu spre~io Vermaht, kasnije se je vi{e nisam ni
setio. Preda mnom je bilo isuvi{e vremena da bi imalo smisla ùriti.
Osvetilo mi se; pored toga, odlu~io sam se za put autobusom i obe}ao da }u
nabaviti karte za obojicu, za sebe i svog pratioca. Tako sam izgubio jo{
ne{to vremena, jer sam morao da idem na Pjacu del Popolo na po~etku Via
Flaminije da kupim autobuske karte i ujedno se obavestim na kakve sve po-
licijske kontrole moèmo ra~unati. Po{to sam hteo da usput razgledam
Veneciju, gde sam ubrzo posle itali
italijanske
janske okupacije, stigav{i biciklom,
boravio sa nekolicinom svojih prijateqa,
prijateqa, vozne karte nisam uzeo do Trsta.
Posle tog posla poùrio sam ulicom Korzo u centar grada i kod Kolo-
Kolo-
ne skrenuo ka Vatikanu. Imao sam peh. Naleteo sam na jednog Novakovog ku-
rira, ina~e poznanika iz Qubqane. Zalepio se, takore}i, za mene i nije me
ispu{tao iz ruku sve do bazilike. Da bih mu dao na znawe da nemam vre-
mena
me na za wega i da
da me samo zadràva, rekao sam mu da ve} uve~e putujem u
Trst. Da bih bio uverqiviji, nenametqivo sam mu pokazao kupqene karte
(do Venecije) i ispri~ao sve i sva{ta o svom delovawu u Rimu, {to mu ra-
nije nisam poveravao. Sada je ionako svejedno zna li ili ne zna {ta sam
radio u Rimu.1547 S wim sam izgubio bar pola sata, tako da sam morao po-
tr~ati da bih u baziliku stigao pre mraka. Stepenice do ulaza sam malte-
ne presko~io. Mikelan|elovu Piet
Pietà
à sam, dakako, odmah otkrio, jer ~eka ve}
kod samih vrata. Sve ostalo sam samo preleteo o~ima, da bih dobio ose}aj
dimenzija, odoka sam premerio visinu kupole, a za potvrdu da sam zaista
bio u bazilici sv. Petra iz 13. veka koji mi je, ina~e, bio poznat iz broj-
nih crkava sv. Petra u Francuskoj, cimnuo sam wegov ledeno hladan, od ce-
livawa uglancan, palac na nozi. Tek deset godina kasnije, pruìla mi se
prilika za detaqnije razgledawe bazilike.
Pratilac i ja otputovali smo jo{ isto ve~e. Morao sam po{teno da po-
ùrim da bih obavio sve potrebne poslove, posebno zato {to u prisustvu
gazdarice, s kojom sam se poga|ao koliko stanarine treba da platim zbog ne-
najavqenog odlaska, nisam mogao da ispod parketa pod prozorom pokupim
skrivene svoje prave dokumente. Berman s mojim licem bi te{ko pro{ao u
Qubqani, bio bi mi opasan i u Trstu. Pratilac Vawa1548 me je ve} ~ekao na
1547
To mi je kasnije omogu}ilo da sa gotovo potpunom sigurno{}u saznam odakle su sa-
veznici dobili podatke o meni (ali ne i da li su ih dobili preko nema~ke SD SD).
). Pod naslo-
vom Personalities
Personalities,, koji je u obliku apendiksa priloèn ve} navedenom dokumentu SILO od
30. oktobra 1944. godine, opisan sam ovako:
„BAJT, ALEKSANDER.
Graduate of law from LJUBLJANA. Slovene.
Came to ROME in Sep 43 where he helped to produce the newspaper „SLOBODA ILI
SMRT”. Made in abortive attempt to cross the lines at VOLTURNO after the Italian armistice.
Left ROME for VENICE in Jan 44 to join NOVAK.
Age 26. Heihgt 1.60. Blond, curly hair. Big blond moustache. Oval face. Pale complexion.
Slim.”
Uz napomenu da se ne se}am da sam ure|ivao navedeni ~asopis (ova tvrdwa ponovqena
je i u podacima Milka Brezigara, gde je re~eno da smo ga ure|ivali zajedno sa wegovim bra-
tom kapetanom), da Volturno nije mesto nego reka, da nisam poku{ao „„crosscross the lines” kod
Volturna, nego sam pre{ao Gariqano, da sam imao 23 godine i bio visok 1.70 cm, sve ostalo
je ta~no. Osim, naravno, da sam iz Rima i{ao u Veneciju, ~ime se odao wihov obave{tajac.
Po{to „skoro potpuna verovatno}a” nije stopostotna verovatno}a, ne navodim wegovo ime,
iako se iz pristrasnosti u opisu moje spoqa{wosti moè zakqu~iti da je bio mla|i i vi-
{i od mene, sa ravnom kosom.
1548
Ime je izmi{qeno, jer sam pravo zaboravio, ako sam ga uop{te ikada znao. I pri-
likom pregleda spiska i opisa osoba koje su po mi{qewu SILO spadale u „Jev|evi}evu” rim-
sku specijalnu misiju (PRO WO/12370, Appendix pod naslovom Personalities dokumenta,
ozna~en sa brojem 1, str. 9) nisam mogao da ustanovim ko bi to mogao biti. Spisak, uprkos
op{irnosti, verovatno nije potpun.
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 969
mra~noj autobuskoj stanici na Pjacale Flaminio niè Vile Borgeze. Je-

dva smo se izborili za mesta jedno pored drugog, tolika je bila gu`va. Va-
wa je po{to-poto hteo da sedi kod prozora.
Putovawe je zbog pretrpanosti autobusa bilo odvratno, a zbog mraka
jedna duga dosada. Milvijski most preko Tibra, preko koga jo{ od anti~kih
vremena vodi iz Rima Via Flaminija, bio je posledwa prepoznatqiva ta-
~ka; a i to, vaqda, zbog svetle reke u kojoj se reflektovao delimi~no obla-
cima prekriven mesec. I poznata ta~ka, jer je most u izvesnom smislu po-
vezan s na{im krajevima. Cara Maksencija, koji je odbranio teritoriju
sada{we Slovenije i Istre od isto~nog cara Licinija, 312. godine kod
Milvijskog mosta pobedio je vizantijski car Konstantin, koji je ranije po-
tukao savladara Maksimijana i ubio ga. Time je postao jedini vladar za-
pada. Kada je dvanaest
dvanaest godina kasnije kod Drinopoqa (Hadrijanopolis, Od-
rin) u Trakiji pobedio i Licinija, a on, pak, pre toga Galerija, ostao je na
prestolu sam, totius orbis imperator /imperator celog sveta/.
sveta/ Sa Konstanti-
nom je hri{}anstvo postalo ravnopravna religija u ~itavom Rimskom car-
stvu sa sedi{tem u Konstantinopoqu, kako je preimenovao Bizant.
Sve {to je do{lo kasnije, za mene su bili novi krajevi i novi gradovi
koje sam, u najboqem slu~aju, poznavao samo po geografskoj karti. Via Fla-
minija vodi pravo na sever sve do Fana na Jadranskom moru: kroz Terni,
Spoleto, Foliwo i pored sredwovekovnog Gubja i Urbina na zapadnoj, te ka-
stratske Nor~ije (upoznali smo je jo{ kao mesto ro|ewa montekasinskog sv.
Benedikta) na isto~noj strani puta. Malo razonode nagovestila je vazdu{-
na uzbuna u Terniju, ali je pro{lo bez bombardovawa. I brujawe aviona se
jedva ~ulo. êkawe pored puta izazvalo je ve}e zaka{wewe. Autobus (cor-
riera) je vozio kroz mnoga mesta, ali je bilo isuvi{e mra~no da razaznam
wihova imena, naro~ito kroz neprestano zamagqena stakla. Uspeo sam sa-
mo da u daqini vidim obrise spoletskog utvr|ewa u koji su zatvarali slo-
vena~ke partizane, pa i to tek kad su na wega upozorili drugi putnici.
Tamne mrqe ispod neba navodile su na zakqu~ak da put uglavnom vodi kroz
re~ne doline me|u niskim breùqcima. Gran Saso je ostao daleko na de-
snoj strani. Ravnica se pojavila samo oko Ternija i Foliwa. Posle pono}i
ve} smo svi spavali i mene je sve mawe zanimalo {ta se nalazi uz put. I
ostali putnici su se umirili. Ni strah od vazdu{nih napada nije ih
omeo u snu.
I Vawa je u po~etku bio veoma ìvahan i pri~qiv. Do posledweg de-
taqa mi je razjasnio kako je bilo na Gr~aricama, kako su morali da se pre-
daju i, posebno, kako je uspeo da pobegne. Ubrzo je po~eo da ga mu~i neprija-
tan problem koji mi ranije nije pomenuo. Negde je zaka~io akutnu gonoreju,
zbog ~ega je upotrebqavao pamu~ne ulo{ke koje je morao mewati s vremena
na vreme. Sre}om, korijera se po èqi putnika ~esto zaustavqala, {to je

u mraku spretno koristio. Gde i kako je nagrabusio, nije mi rekao, a meni je
bilo neprijatno da ga pitam. Nekada nije bilo pristojno govoriti o takvim
stvarima. Po{to s tom bole{}u nisam imao nikakvog iskustva, uznemira-
valo me je pitawe da li mogu da se zarazim. Na uskim sedi{tima smo se hte-
li – ne hteli stalno dodirivali. U pri~awu je gestikulirao obema ruka-
ma koje, ina~e, nije imao gde da opere, a po{to je autobus neprekidno po-
skakivao po izrovanom, premda asfaltiranom putu, ~esto me je rukama za-
ka~iwao. [to sam sebi vi{e dokazivao da je vredan saàqewa, to sam se
vi{e ose}ao licemerom. Da sam za wegov problem znao pre putovawa, si-
gurno se ne bih odlu~io za autobus, ako ve} ne bih uspeo da ga se uop{te
otarasim.
U snu smo neprimetno stigli do Jadrana, pored nas je, isto tako ne-
primetno,
pri metno, skliznuo Pezaro. U ranim jutarwim satima Musolinijeva pri-
morska rezidencija Ri~one bilo je prvo mesto koje sam, proteù}i se, pro-
~itao na tabli. Polako smo se kretali kroz drvored kro{watih pinija,
me|u niskim drvenim turisti~kim ku}icama i prodavnicima. Sve je bilo
zatvoreno, prozori i vrata ponajvi{e zabijeni daskama za zimski period,
a mo`da i za ratno vreme. Rimini sam ponovo prespavao. Ravenu tako|e.
Ispred Ferare, kad je jutro ve} odmaklo, zaustavili su nas karabiweri.
Most preko Poa i put ispred i iza wega bio je krcat te{kim vozilima
Vermahta. Kad smo posle dugog ~ekawa mogli nastaviti put, za~uo se zvuk
vazdu{ne uzbune. êkawe se oduìlo do posle podneva. Ni tada nije bilo
bombardovawa, bez ikakve potrebe smo se ra{trkali po okolini traè}i
podesan zaklon. Vawa i ja smo bar mirno ru~ali ono {to smo poneli sa so-
bom iz Rima. Pobrinuo se i za osveèwe. Po{to sam morao da pijem iz iste
fla{e, a nisam hteo da ga uvredim, to vino mi je bilo strahovto odvratno.
Kad sam na trenutak zadremao, sawao sam da mi niz grlo te~e gonoreja koja
}e me ugu{iti. Smesta sam se razbudio. Na velikoj teretnoj èlezni~koj
stanici u Ferari, pored koje smo se, iz nepoznatog razloga, vozili u na-
stavku putovawa, jasno se videlo da su je, zajedno sa okolnim zgradama, sa-
vezni~ki avioni èstoko udesili. To se verovatno dogodilo nedavno, mo`-
da ju~e, jer se po stanici jo{ uvek vrzmalo mnogo radnika, te italijanskih
i nema~kih vojnika. Radili su na uklawawu posledica.
U Veneciju smo stigli kad je ve} pala no}. Dvadeset sati za razdaqi-
nu od Rima do Venecije i nije neki rekord. Autobus se zaustavio na Pjaca-
le Roma, kod moderne garaè (autorimessa)
(autorimessa),, sagra|ene nekoliko godina ra-
nije. Motornim ~amcem (motoscafo) dovezli smo se do èlezni~ke stanice
da bismo utvrdili polazak odgovaraju}eg no}nog voza za Trst i ostavili ko-
fere u garderobi. Samo nekoliko koraka daqe, u potpunom mraku, na vrhu
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 971
zgrade izme|u Kanala grande i ulice kojom po~iwe Lista di Spawa, ot-
krili smo prijatan restoran, gde smo se po~astili gospodskom kasnom ve~e-
rom. Iako nismo imali mnogo vremena, a zbog mraka jedva da se i{ta vide-
lo, nagovorio sam Vawu da se sa mnom provoza po Malom i Velikom kanalu
do Trga sv. Marka. Pro{etali smo se wime na brzinu, ukqu~uju}i Rivu di
Skjavoni. Podsetio sam se na vreme od pre tri godine, kad sam sa prijate-
qima, na biciklu, prvi put obi{ao Veneciju. Brane Len{~ak, koga sam ve}
vi{e puta pomenuo, bio je me|u wima. Tada smo preno}ili u malom austrij-
skom hotelu, ba{ na samoj Rivi; wega sam posebno razgledao. Naàlost, sa-
mo spoqa{wost, bio je zatvoren, sigurno ne samo zbog mraka. [etwa po mra-
ku i moje obnavqawe uspomena primetno su dosadili mom pratiocu Vawi,
ali on je pratio mene, a ne ja wega. Na wegovo pitawe da li sam zbog uspo-
mena kupio voznu kartu samo do Venecije, nisam odgovorio. Ni on nije mi-
slio tako.
Iz Venecije smo otputovali u ranim jutarwim satima. Rapido je bio
pretrpan, ni karte za prvu klasu nisu bile od koristi. Nekoliko puta su
ga gurnuli na sporedni kolosek da bi nesmetano mogli da prolaze vanred
vanrednini
vojni vozovi. U Mestrama su, povrh svega, imali pote{ko}a sa popravkama
èlezni~ke stanice. Verovatno su je, kao Feraru, nedavno posetili sa-
vezni~ki
ve zni~ki bombarderi. Uglavnom smo spavali, na svu sre}u, jedan naspram
drugoga.
U Trstu, kad je mesec dana posle primirja postao sedi{te vojne koman-
de i administrativnog novoustanovqenog Adriatisches Kü Küstenlanda (Jadran-
sko primorje – tu su, pored Trsta, ukqu~ene pokrajine Videm, Istra, Pu-
la, Rijeka sa Su{akom i okolinom, te Krk, Cres i Lo{iw i, najzad, Qu-
bqana), najpre smo potraìli stan. Nismo hteli u hotel. Nismo imali pro-
blema, jer je i pored mnogobrojne vojske na mnogim ulaznim vratima bio
„affitasi” /iznajmquje se/. Qudima dobro do|e svaka lira.
istaknut natpis „affitasi”
U samom centru grada, u Via Makijaveli, paralelnoj sa Kanalom, na broju
19, nedaleko od Glavne po{te, u skromnoj italijanskoj porodici unajmili
smo veliku sobu. Tako moèmo ostati sasvim neprime}eni i bezbri`ni.
Po dogovoru iz Rima, trebalo je da odmah obezbedimo tr{}ansku „car- „car-
ta d´
dídentità
identità”, izme|u ostalog i zbog bonova za namirnice. Ni sa tim nismo
imali problema. Gradska Anagrafska uprava radila je u to vreme sasvim
opu{teno. Sve je i{lo kao podmazano. Formalno, kartu je garantovalo pla-
„diritti d´
}awe posebne takse „diritti dúrgenza”, a konkretno, podebela „mancia”
„mancia” (bak-
{i{) za slu`benika koji je sam rekao da se bez we re{avawe stvari moè
oduìti. Nisam morao ni da se li~no pojavim u birou, na svoju inicijati-
vu, Vawa je sve re{io sam. Trebalo je samo priloìti fotografiju; imao
sam je otkad je trebalo da slikam Bermana, a paso{, koji sam mu dao da po-
nese, bio je dovoqan za prepis podataka. Iz obesti, Vawa je sebi dozvolio

da me kod preuzimawa dokumenata potpi{e i to pred slu`benikom. Poja-
vila se zna~ajna razlika izme|u upisanog i upravo potpisanog imena. U
birou su me, u skladu sa fa{isti~kim zakonima, rutinski i bez ikakvog
obja{wewa, prekrstili u Alessandro Bait (u skladu sa propisima, izdatim
na osnovu tog zakona, trebalo je da me preimenuju u Baiti
Baiti),
), pa ipak, na li~-
noj karti broj 0100085 Vawa me je, neoprezno i pored italijanizovanog ime-
na, potpisao mojim slovena~kim imenom. Ovaj nesklad nikoga nije uznemi-
rio, ni slu`benika ni Vawu. Falsifikat mog potpisa jedina je uspomena
koja mi je ostala od wega.
Dok se Vawa bavio poslovima na Uffizio anagrafe, ja sam posetio Dragi-
~inu tetku u San Anastasio. Nisam se dugo zadrào. Razlika izme|u obe-
}awa od pre pola godine i sada{weg potpunog povla~ewa bila je preveli-
ka da bih se ose}ao prijatno. Kao da nije ni moglo ispasti druga~ije, nego
ovako, neuspe{no. Samo su wene crne okrugle o~i kolutale ne{to brè ne-
go u jesen. Sa Vawom sam se susreo na ru~ku u centru grada. Odu{evqeno je
pri~ao kako je uspeo da zavr{i posao bez komplikacija i neprijatnih pi-
tawa. U ovakvom raspu{tenom gradu ìvot }e biti prijatan. Aqkavost kod
izdavawa li~ne karte dokazivala je da se verovatno niko ne interesuje za
qude i wihov identitet. Dobili smo ose}aj da su se okolnosti, priblià-
vawem Qubqani, odjednom izuzetno poboq{ale. Ru~ak se tako pretvorio
u malu proslavu u ~ast boqih vremena. Po povratku u Makijaveli 19, vese-
qu je u trenutku do{ao kraj. Pokazalo se da je raspu{tenost u Trstu vi-
{e slu`bene prirode, dok pod wenom povr{inom deluju mnoge prikrive-
ne sile. Vawa je sa zaka{wewem shvatio da je po~inio gre{ku, ostaviv{i
pi{toq u neraspakovanom koferu. îm smo u{li u sobu, ma{io se kofera
da se uveri da gre{ka nije bila fatalna. Prevario se, naàlost. Dok je iz-
gledalo da je moj nezakqu~ani kofer ostao nedirnut, sve je, naime, bilo
onako kako sam sloìo – Bermanova li~na karta stajala je pod podstavom
ispod bravice gde sam je zadenuo – pi{toq iz wegovog zakqu~anog kofera
i{~ezao je na neobja{wiv na~in. Gazdarica je tvrdila da za sve vreme na-
{e odsutnosti niko nije u{ao u sobu. Da ne bismo pobudili kod we kakvu
sumwu, nismo mnogo ~a~kali oko toga.
Po{to je bilo malo verovatno da ga je zdipio nevidqivi slu~ajni i
nepoliti~ki lopov, postalo nam je jasno da neko ve} od prvog dana na{eg
boravka u Trstu motri na nas. Kao da nas je ~ekao. Obave{tewe o na{em do-
lasku mogao je dobiti iz Anagrafskog biroa ili od gazdarice. Ako smo i
imali prikrivenog posmatra~a u autobusu i vozu, u Trstu nas sigurno ni-
ko nije pratio. Sve drugo je ostala potpuna tajna. Nema~ka obave{tajna
slu`ba, neka tajna slu`ba u policiji, komunisti~ki agenti, slovena~ki,
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 973
italijanski ili zajedni~ki, tako|e domobrani, sve je moglo do}i u obzir.

Znali smo da su jo{ u decembru u Trstu ustanovqene tzv. Slovenske narod-
ne straè, primorska varijanta domobrana, a tajnih agenata ima vaqda jo{
od ranije. Jedno je bilo sigurno: ako je lopov dobio obave{tewe o na{em
dolasku u Trst iz Anagrafskog biroa, gazdarici ne treba verovati. Ona
sama ili cela wena porodica prikriveno sara|uju sa nepoznatom tajnom
slu`bom.
Svest da nas neko, prijateq sigurno ne, sve vreme posmatra, jo{ istog
popodneva pretvorila je prvobitno odu{evqewe Trstom u nelagodu i za-
brinutost. Gde god da se pojavimo, {ta god da uradimo, prati}e nas nevid-
qivi posmatra~i. Promena stana bila bi besmislena, jer bismo sa zla pre-
{li na gore, pokazali bismo tako|e da su nam tajanstveni posmatra~i na-
~eli nerve, {to bi ih nesumwivo razveselilo. Zato smo se pona{ali kao
da se ba{ ni{ta nije dogodilo.
Sutradan ujutro imao sam sastanak sa Novakom u deset sati. Odseo je u
hotelu Kontinentale na suprotnoj strani Kanala, nedaleko od na{eg sta-
na. Iznenadilo me je {to je pred hotelom stajalo nekoliko nema~kih ofi-
cira, {to je jedan u{ao, a drugi iza{ao. Ipak sam se smirio, jer na recep-
ciji nije bilo nikakvih znakova da je hotel u rukama Vermahta. Portir,
koji me je poslao na prvi sprat, bio je Italijan u livreji, sasvim nevojni-
~ki, pa i gosti su bili uglavnom civili. Slu~ajnost?
Novak je upravo zavr{io doru~ak u krevetu iz koga se izvukla Jovan-
ka i povukla u kupaonicu. Rukovali smo se usput. Ona je bila Novakova „se-
kretarica” Jelena Kri{tof, poznata i pod imenom Mira, lepa i, sude}i
po izgledu, energi~na dama. Davao sam joj trideset pet godina. Iz Rima sam
je poznavao samo povr{no, nikada nismo izmenili vi{e od nekoliko qubaz-
nih re~enica. Govorilo se da Novak ne radi ni{ta bez wenog odobrewa i
da glavne ideje dolaze od we. U svakom slu~aju, bila je mnogo prijatnija od
Novaka.1549
1549
Iz ve} navedenog zapisnika o saslu{awu Novaka od strane SILO 14. juna 1944. godi-
godi-
ne u Bariju, proizlazi da se u Trst nije vratio samo sa Jovankom, nego ga je pratio i radio-
telegrafista Ivo Briceq (verovatno sa radio-stanicom), kao i da je s wima putovao Jev|e-
vi} (ne mogu iskqu~iti mogu}nost da sam tada znao za pratioce). Putovali su automobilom
kupqenim uz pomo} falsifikovanih dokumenata koje je nabavio Jev|evi}. To je, po wemu,
bilo u februaru 1944. godine (PRO WO 204/12370, dokument, ozna~en brojem 9, str. 12). Iz
Jovankinog izve{taja Mihailovi}u od 29. juna 1944. godine proizlazi da je automobil ku-
pio Novak i to tek u Trstu.
Po{to je Novak na istom saslu{awu izjavio da su Vuk i wegov brat, Dràn, bra}a
Vrtovec i neki drugi iz Qubqane stigli u Rim (tek) u januaru 1944. godine, a ja sam se sa
S Novakom sam razgovarao kraj razme{tenog kreveta. Rekao je da nema

jasnu sliku situacije i da sa glavnim organizatorima JVuO tek treba da
razgovara, posebno onima iz Qubqane. Stekao sam utisak da je pri~awe u
Rimu kako pripreme za uspostavqawe slobodne teritorije jugoslovenske
vojske teku ka svom kraju u velikoj meri bilo preterano. Pokazalo se da
sve tek treba zapo~eti. Tu bojazan sam oprezno izneo Novaku, ali on se izmi-
cao izgovorima da u po~etku sve izgleda lo{e, ali kad si prisutan, onda
stvari po~nu da se razvijaju sve brè. Priznao je samo da su u Qubqani
pod oru`jem skoro svi koji su sposobni za borbu i da su domobrani, zbog mno-
go boqe organizacije i naoruàwa u pore|ewu sa seoskim straàma, samo-
svesniji, pa su i pregovori s wima znatno teì. Ako zatreba, i}i }emo u
Qubqanu da na licu mesta sredimo stvari, ali za sada je najsigurnije ovde,
u Trstu. Kad sam mu napomenuo tajanstveni nestanak pi{toqa, o ~emu ga je
Vawa ve} obavestio, samo se osmehnuo, rekav{i da je dobro {to mu se to do-
godilo, ubudu}e }e biti oprezniji. Kad nije u velikim nevoqama, kao na
Gr~aricama, on je, po Novaku, krajwe bezbriàn. Da nije, najposle, pi{toq
nestao po Novakovom nalogu, po~eo sam da se pitam. Kad sam mu pomenuo ne-
ma~ke oficire koji se {etkaju po hotelu, rekao je da su ih puni svi hote-
li i da je zbog wih, zapravo, sigurniji, jer ima besplatnu straù. Ina~e,
~uvaju ga i wegovi qudi, oficiri u civilu. Ja ih nisam primetio.
Razgovor, koji je trajao vi{e od jednog sata i prilikom koga sam saznao
i za neke wegove stare saradnike koji su, kako je rekao, ponovo preuzeli ko-
mandne poloàje u obnovqenoj jugoslovenskoj vojsci, zavr{io se bez ikak-
vog odre|enijeg zakqu~ka. êkawe je, izgleda, bio jedini zadatak koji nam
je dosu|en i u Trstu. Tokom razgovora pridruìla nam se doterana Jovan-
ka, uistinu je bila lepa i qubazna, pripremila nam je nekoliko sendvi~a
i sa nama popila ~a{u vina. O~igledno se potrudila da ostavi utisak na
ùtokqunog advokati}a.
Ono {to sam saznao od Novaka, posebno ono {to sam slutio me|u redo-
vima, pa wegov boravak u luksuznom Kontinentalu, dalo mi je materijal za
razmi{qawe, tim vi{e {to je vi{e trebalo da padne u zaborav. Sa svim
svojim obave{tajnim i kontraobave{tajnim slu`bama, bilo bi pravo ~udo
da Nemci ne znaju za wega i wegovo delovawe. Da li je u Trstu sa wihovim
znawem, odobrewem, mo`da ~ak i na wihov poziv, da li je wihov gost? î- î-
nilo mi se malo verovatnim da je ovde pod drugim imenom. Na recepciji su
ga poznavali kao Novaka. Bio je predobro poznat da za nekoliko dana ne bi
Vukom upoznao i vi|ao u Rimu jo{ krajem novembra 1943. godine, radi se o znatnom pome-
rawu datuma u budu}nost, namerno ili nesvesno.
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 975
i{~eprkali wegov identitet. âk je nepoznati i bezna~ajni Berman, osim

wegove li~ne karte, ostao u Rimu. Tamo sam se naslu{ao pri~a o Novakovim
odnosima sa Italijanima do wihove predaje, ali sam bio spreman da pove-
rujem da se radi o spretnim smicalicama, kojima ih je iskori{}avao da
lak{e organizuje odrede jugoslovenske vojske za borbu protiv wih samih.
Posle primirja mora da je bilo teè, ve} i zbog potpune prevlasti parti-
zana, pre svega, zbog mnogo mawe popustqivih i naivnih Nemaca i wiho-
vih domobranskih saradnika. Kona~ni ciq sasvim sigurno opravdava sred-
stva, bar do neke mere. Sumwa je ostala i bu{ila kao crv, naro~ito no}u i
~ak u snovima.1550 Ne}u li na kraju upasti upravo u ono {to sam hteo izbe-
}i bekstvom iz Qubqane?
1550
Ovim pitawem bavila se i britanska vojna obave{tajna slu`ba SILOSILO.. Bogdan Vrto-
vec, po mi{qewu slu`be, jedan od ~lanova „Jev|evi}eve” rimske specijalne misije, na sa-
slu{awu prvih dana decembra 1944. godine u Rimu izjavio je da je od operatera Iva Bri-
ceqa, s kojim je stanovao u istom stanu u kojem je radila i radio-stanica, 29. januara 1944.
godine saznao da je Novak od jugoslovenske vlade primio nare|ewe za momentani povratak na
sever. Nare|ewe se odnosilo i na radio-stanicu i wenog operatera. Prema Vrtovcu, povod je
bio savezni~ko iskrcavawe u Anciju (ORO WO 204/12370, dokument, redakcijski ozna~en
brojem 3, strana 3F)3F).. SILO je proverio podatke o tom nare|ewu i kod kapetana Zvonimira
Vu~kovi}a, komandanta Prve ravnogorske brigade, koji je u Italiju do{ao sa evakuisanim
ameri~kim pilotima tek 10. avgusta 1944. godine. Na pitawe da li je Mihailovi} Jev|evi-
}u naredio da napusti Rim i ode na sever „pre savezni~ke okupacije Rima”, Vu~kovi} je
izjavio da ne misli da bi Jev|evi} dobio takvo nare|ewe od Mihailovi}a. Jednako je mi-
slio i poru~nik Prekor{ek, Mihailovi}ev stru~wak za radio-veze. To je SILO navelo na
sumwu da stanica uop{te nije sluìla za vezu sa Mihailovi}em, ve} da je bila u nema~koj
slu`bi (Isti izvor, dokument ozna~en brojem 2).
Zakqu~ak je pogre{an. Novak je koristio stanicu YOO, za koju je Gorski {tab odre-
dio ime Vig Vig (izuzetno Ludvig). Spadala je u obiman sistem stanica za vezu sa wegovim
komandantima. S wom je pod li~nim imenom Bor i Kolben bio u stalnoj obostranoj vezi sa
Mihailovi}em. Kada je stanicu koristio Jev|evi}, potpisivao se kao Aero i Vojvoda ((Zbor-Zbor-
nik...
nik ... XIV/3, str. 203, 236-237, 245 i dr.). Za vezu sa Nemcima wena upotreba bila bi besmi-
slena, jer su bili u Rimu. Pored toga, SILO je u zaplewenim dokumentima nema~ke SD do-
bila podatke da je wen na~elnik u Rimu, pukovnik Kepler, u velikim brigama zbog delo-
vawa specijalne misije. Pretpostavqao je da deluje protivno nema~kim interesima. To ne
mewa ni okolnost da je u novembru 1943. godine, na svoje raspitivawe, od vi{ih vlasti u
Berlinu dobio obave{tewe da Jev|evi} sara|uje sa lokalnom Dienststelle „na „na antikomuni-
sti~koj osnovi”. Sa kojom? Rimskom, tj. Keplerovom, o~igledno ne. Wemu to, uostalom, nije
trebalo saop{tavati.
[to se ti~e Vrtov~eve ispovesti, va`no je da sam ja 16. januara 1944. godine bio ve} u
Trstu; tada je tamo bio i Novak. U telegramu od 14. januara, koji je potpisala Mira (Jovan-
ka), obave{tava Mihailovi}a da je Kolben oti{ao u inspekciju u Sloveniju (Arhiv VII, k.
276, fasc. 11/1, broj 740). Po{to su se saveznici iskrcali 22. januara, spekulacija sa Anci-
U besposlenom ~ekawu, tipi~no austrijska Kafe Fabris na Pjaca

Oberdan bila je skromna zamena za sedewe u rimskoj Koloni. Tamo sam, po-
red italijanskih novina, mogao da u miru pro~itam Slovenca i Deutsche
Adria Zeitung,
Zeitung koji je upravo po~eo da izlazi. Prvi broj, sa datumom 14. ja-
nuar 1944. godine ve} mi je bio na raspolagawu. Me|utim, opasnost koja se
pojavila nestankom pi{toqa i zle slutwe, ro|ene prilikom razgovora sa
Starim, nisu mi dopu{tale bezbri`nost. Sada sam morao zapo~eti da vo-
dim svoju vlastitu kontraobave{tajnu slu`bu. U Rimu si mogao da se uto-
pi{ u masu stranaca, u Trstu takvih prilika o~igledno nije bilo. Mora}u
da promislim svaki korak, mora}u svaku iole sumwivu osobu, da posmatram
i upamtim, za slu~aj da jo{ koji put naletim na wu. Li~no sam èleo da
utvrdim ko to, zapravo, mene, nas dvojicu i nas uop{te, prati. Kad saznaju
ko je osoba, sazna}e i za koju slu`bu radi. U me|uvremenu, moj mozak je ne-
prekidno vrteo pitawe da li je Novak zaista to za {ta se izdaje, da li za-
ista radi iskqu~ivo za jugoslovensku vojsku.
U takvoj atmosferi, Rim je veoma brzo utonuo u zaborav. Sve vi{e je
postajao bleda uspomena, gotovo da nije bilo sigurno da li je uop{te ikada
bio stvaran. Sa Gariqanom to se dogodilo jo{ u Rimu. Vi{e me nimalo ni-
je zanimalo {ta se tamo doga|a. Sasvim slu~ajno, pro~itao sam u novinama
saop{tewe OKW od 21. januara da su „invazione” snage na po~etku ofanzi-
ve 18. januara prodrle na Monte Rotondo, zapadno od Kastelfortea (ju`no
uz put u Koreno Auzonio), dan kasnije na Monte Vale Martina severoisto-
~no od Kastelfortea, a nekoliko kilometara jugozapadnije, ve} blizu mo-
ra, zauzele su selo Tufo; na brdu isto~no od Minturna borile se u dolini
gorskog potoka Auzente, koji ispod Auzonije te~e ka moru. Nema~ke jedini-
ce su, kako su govorili izve{taji, u „kolenu” Gariqana, sa planinske pa-
jem je ~ista besmislica (samo kao zanimqivost, da kaèm da je Jev|evi} svojim telegramom
od 9. decembra obavestio Mihailovi}a o koncentraciji nema~kih snaga kod Netuna /Arhiv
VII k. 276, fasc. 9/1, broj 12594), dakle, mesec dana pre savezni~kog iskrcavawa, koje je, na-
vodno, za Nemce bilo potpuno iznena|ewe. Budu}i da je SILO sumwao da je do na{eg odlaska
na sever do{lo na inicijativu Nemaca, bezna~ajno je i pitawe da li je nare|ewe dao Mihai-
lovi} ili vlada. Zna~ajno je bilo samo to da nare|ewe nije do{lo od Nemaca. Novak je kasni-
je zabeleìo da je nare|ewe za povratak u Sloveniju dobio istovremeno sa obave{tewem o
svom unapre|ewu u ~in potpukovnika za Boì} 1943. godine. Oboje potvr|uje Mihailovi}e-
(Zbornik...
va depe{a Kolbenu, zavedena u kwigu poslatih depe{a Gorskog {taba 26. decembra (Zbornik ...
XIV
XIV/3,
/3, str. 260). Sa Vrtov~evim pam}ewem, dakle, ne{to nije u redu. Otvoreno ostaje jedi-
no pitawe, kako to da je posle Novakovog odlaska iz Rima telegrame potpisivala Jovanka,
koja je tada bila u Trstu. Po{to su neposredno posle 20. januara prestale da stiù, iz nepo-
znatog razloga Novak je verovatno hteo da uveri Mihailovi}a da je u Sloveniju oti{ao sam,
odnosno, samo sa Jev|evi}em (bez Jovanke).
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 977
dine, odbacile saveznike nazad preko reke, a Tufo je, u èstokim borba-
ma, nekoliko puta mewao vlasnika. To je bilo iznena|ewe, tim vi{e, jer su
Englezi, zauzimawem Monte Vale Martina, stigli na ju`ni deo ulaza u
Vale di Sujo, ~ime su je imali u rukama, zajedno sa na{im skloni{tem pod
maslinama, a zauze}em Minturna stigli su skoro do na{e prve baze na pe-
}ini blizu Spiwo Satunija Vekjo. Iskrcavawe kod Ancija, tako|e 22. janu-
janu-
ara, isto tako mi nije bilo va`no. Nisam ni pomi{qao da bi moglo ubrzati
pomerawe fronta na sever i da bi moglo uticati na moju budu}nost. Isku-
stva sa engleskim ratnim ve{tinama bila su jo{ isuvi{e ìva i bolna da
bih sebi dopustio obmanu i poverovao da su sada druga~ija. Kao Frane u Ri-
mu, nestali su u zaboravu i svi oni koje sam u Rimu upoznao i koji nisu za
nama do{li u Trst ili Qubqanu. Rado Coti~, Milko Brezigar, Hrvoje
Majster i mnogi drugi, ~ija prava imena ili nisam znao ili sam ih tokom
dugih decenija zaboravio. Sve je to postajao svet za koji je sve mawe bilo
sigurno da li je uop{te ikada postojao. Uglavnom, kratka ekskurzija.1551
Jedne ve~eri Vawa mi je ispri~ao da je u gradu naleteo na jednog pri-
jateqa ~etnika, koji je sada me|u domobranima u Trstu. Verovatno se ra-
1551
Prema britanskim izvorima, po nalogu Novaka, u Rimu su ostali major Albin Dr-
àn, Rado Coti~ i wegov brat Vojko i jo{ nekolicina, jedan ili dvojica su ostali svoje-
voqno, ve}ini se tako zadesilo. Drànu je Novak predao izve{taje, koje po dolasku savez-
nika treba da preda predstavnicima jugoslovenske kraqevske vojske, a istovremeno, treba-
lo je da uz pomo} jugoslovenske vojne misije kod Vatikana vodi ra~una o finansijskoj po-
dr{ci biv{im ratnim zarobqenicima koji nisu hteli da se vrate u Jugoslaviju.
Ve}ina se pripremala da otputuje u Trst, odnosno, u Qubqanu 1. marta 1944. godine.
Doìveli su neprijatno iznena|ewe. Tog i narednog dana sve je pohapsio SD i zatvorio u
ozlogla{enu tamnicu na Via Taso (to je zapravo bilo sedi{te gestapoa, gde su bili i wego-
vi zatvori). Povod je bio razbojni~ki napad na Slovenca jevrejskog porekla i italijanskog
dràvqanina Furmana alias Furlana u wegovom rimskom stanu. Naredbu za napad dao je,
navodno, Rado Coti~. Prema istim izvorima, u napadu su u~estvovala ~etvorica, ali „~ini
se da su Nemci iskoristili priliku za hap{ewe svakoga ko je, makar i labavo, bio povezan
sa wima”, ~ak i nejugoslovena. Time je, po istim izvorima, „Jev|evi}eva” specijalna misi-
ja prestala da postoji.
Dvojicu od uhap{enih poslali su na prisilni rad, ali su ve} u Firenci pobegli.
One koji su, po mi{qewu gestapoa, u~estvovali u napadu predao je Italijanima (oni su ih
premestili u civilni zatvor Re|ina Koeli). Nekolicinu su pustili, dvojicu su saveznici
na{li jo{ u italijanskim zatvorima, kad su u junu 1944. godine zauzeli Rim. Obojicu je sa-
slu{avala slu`ba SILO i ta dvojica su o~igledno bili glavni izvor iz koga je nastao spi-
sak i opis svih ~lanova, kao i wihovog rada u okviru „Jev|evi}eve specijalne misije”, za-
jedno sa mnom (generalno u PRO WO 204/12370, razni dokumenti). Uzgred, spisak sa naslovom
Personalities duga~ak je devet gusto kucanih stranica i obuhvata 36 osoba i wihovih opisa,
tako|e i onih Jev|evi}evih qudi koji sa Novakom nisu imali nikakve veze.
dilo o novoustanovqenim Slovenskim narodnim straàma. U nedequ, pre

ru~ka, u slovena~koj gostionici kod sv. Ivana priredi}e proslavu na koju
je pozvao nas obojicu. Starome o tome ne treba da zucnem ni re~, tako|e, ni-
kome na tom susretu ne treba da pomiwem da smo s wim u vezi, jo{ mawe da
je on u Trstu. Gostionica se nalazila na podno`ju breùqka iznad Trsta,
sa velikom terasom i pergolom ispred, a vinogradom ispod we. Kad smo sti-
gli, glavni deo proslave je pro{ao, ru~ak tako|e. Gostionica je bila puna,
uglavnom su sedeli za stolovima na terasi ili su razgovarali stoje}i. Vre-
me je bilo sun~ano i napoqu je bilo mnogo prijatnije nego u mra~nim i za-
dimqenim prostorijama. Osim nas i nekolicine civila, svi prisutni su
bili u uniformama, ve} na prvi pogled – sasvim novim. Me|u wima je bi-
lo oficira, vi{e podoficira. Osim oficira koji su nosili pi{toqe,
ostali su bili nenaoru
oruàni.
àni. Tada sam prvi put video uniformisanog do-
mobrana. Mora da ih je bilo vi{e od stotinu, posvuda je bila gu`va. Za nas
se niko nije posebno zanimao. Vawin prijateq nas je predstavio jednom od
oficira i nekolici
nekolicini bliìh prijateqa kao Slovence koji ve} duè vre-
mena ìve u Trstu. Nije bilo pitawa za{to ne stupamo u domobrane. Po
brojnim prikrivenim pogledima mawih grupa unetih u razgovor, dobio sam
ose}aj da dobro znaju ko smo. Sigurno su razgovarali o nama. Sama ~iweni-
ca da nas niko nije pitao {ta zapravo radimo i da Novaka niko nije ni po-
menuo, samo je potvr|ivala moju sumwu. Pre zalaska sunca krenuli su ku-
}i, u stvari, u kasarnu, gde su boravili. Isprva su hodali slobodno, u ve-
}im i mawim grupama; kad smo se pribliìli centru grada, bez komande
su se postrojili u ~etvororednu ~etu i sredinom Via \ulije, sa velikom
razvijenom slovena~kom zastavom na ~elu, odmar{irali u grad. Bili su
ve} dobro uve`bani, jer je sve teklo u uzornom redu. Neko vreme smo ih, za-
jedno sa tr{}anskim radoznalcima, pratili, idu}i po trotoaru. Na kraju
gradskog parka, ve} na êzare Batisti,
Batisti, udarawe peta po kaldrmi nadgla-
sala je poznata pesma „Trst je na{, Trst je na{... jer Primorska je sloven-
ska...” itd. Me|u zbijenim visokim zgradama tutwalo je kao more me|u ste-
nama. Preplavio me je talas odu{evqewa, ali sam ga istog trenutka zato-
mio, ~uv{i i videv{i kako su se be besno
sno zalupili mnogi prozorski kapci
na prqavim pro~eqima starih tr{}anskih zgrada.
Pevawe se nastavilo preko Porti~i, daqe po Kardu~i, sve do Barije-
re, gde smo ih napustili. Mora da im Nemci prokleto veruju, svesni, pre
svega, nezaustavqivog slabqewa svojih mo}i, kad im dopu{taju ovakve eg-
zibicionisti~ke nastupe po gradu u kome imaju vrhovnu komandu upravne
i vojne operativne oblasti Adrijati{es Kistenland, ustanovqene posle
kapitulacije Italije. Ni bolesna mr`wa prema „izdajni~kim” Italija-
nima ne bi ih dovela do takvog popu{tawa Slovencima, koji ~etrdeset prve
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 979
za wih nisu ni postojali. Me|utim, nova administrativna jedinica nije na-

stala samo iz trenutnih vojnih potreba. Wom su Nemci davali na znawe da
Italija i republika SalSalò
ò s wim vi{e ne ra~unaju. Sli~no je bilo u Ju`-
nom Tirolu, u provincijama Beluno i Bolcano. Tome je doprineo i uticaj
brojnih Austrijanaca, visokih oficira i civilnih slu`benika, koji su
u pogledu odnosa izme|u Italijana i Slovenaca nastavqali politiku iz
vremena pre 1914. godine: davali su prednost Slovencima. Ni Musolini
li~no ovde ni{ta nije mogao da promeni.
Epizoda sa tr{}anskim domobranima ostala je usamqena. Sve vreme
boravka u Trstu vi{e nisam nai{ao na wih, ni na pojedince. Dodu{e, moj
boravak je ionako bio kratak. Ubrzo sam od Staroga dobio zadatak da za-
jedno sa Vawom odem u Qubqanu, gde je trebalo da stupim u kontakt sa ne-
kim organizatorima odreda u nastajawu, da im saop{tim wegove èqe i
poglede, posavetujem se sa wima i vratim se nazad u Trst, da mu li~no pod-
nesem izve{taj. Informacije iz Qubqane su kontradiktorne, zakqu~io
je, boqe je da celu stvar pogleda sopstvenim – mojim – o~ima. Po{to je si-
tuacija nudila jedinstvenu mogu}nost da se posle duèg vremena vidim sa
Dragicom i kona~no joj ispri~am {ta sam sve doìveo posle odlaska iz
Qubqane u septembru pro{le godine, zadatak sam prihvatio s veseqem.
U Qubqani sam ostao nedequ dana. Uspe{an je bio samo susret sa Dra-
gicom, premda ne i umiruju}i. Naravno, odagnao sam joj brige koje je iza-
zvala moja odsutnost, posebno {to osim hroni~ne dijareje vi{e nije bilo
nikakvih tragova bednog ìvotarewa u italijanskim brdima. Samo je ina-
~e gusta kosa bila primetno mawe gusta i praznine s obe strane ~ela seza-
le su ne{to dubqe. Br~i}i, koje sam pustio u Rimu, ~inili su me mawe de-
tiwastim. I bez pitawa, znao sam da jo{ uvek izvr{ava aktivisti~ke za-
datke za OF, ~ak zahtevnije nego pre mog odlaska. Nije mi promakla ni we-
na zabrinutost da }e se zbog preslabe konspirativnosti wenih kolega iz
Po{tanske {tedionice pre ili kasnije na}i u zatvoru. Jo{ iste nedeqe
otvorio sam ku}na vrata nekima od wih, kad su bezbri`no do{li k woj na
razgovor. Ni{ta se nije moglo u~initi, naro~ito zato, jer je i ona bila jed-
na od brojnih Slovenaca koji nisu mogli da veruju da bi Narodnooslobodi-
la~ka borba mogla biti ve{to iskori{}ena za izvo|ewe boq{evi~ke revo-
lucije. Na tako ne{to nije ni pomi{qala. Sva ube|ivawa bila su uzalud-
na. Te{ilo me je samo to {to, uprkos blagoj levoj usmerenosti, nikada nije
zagovarala sovjetski sistem. Za to je presudilo saose}awe prema socijalno
zapostavqenim slojevima. U tom pogledu smo se sasvim slagali.
S na{im istomi{qenicima je bilo teè. Neke od wih uop{te nisam
mogao otkriti, niti saznati gde da ih na|em. Neki su se „presvukli” u do-
mobrane ili na neki druga~iji na~in bili u wihovoj slu`bi. Nekada{-
weg komandanta Gorewskog ~etni~kog odreda, Vukovog prijateqa, poru~ni-

ka Joèta Hlebeca, na primer, na{ao sam u popravnom zavodu u Pov{eto-
voj, gde su bili nema~ko-domobranski zatvori. Bio je zaposlen kao neka
vrsta vi{eg nadzornika zatvora. Za sve je bilo karakteristi~no da su se
jo{ uvek smatrali pripadnicima jugoslovenske vojske i da su Novaka pri-
znavali za wenog komandanta u Sloveniji, ali su bili uvereni da su okol-
nosti takve da bi bilo kakva akcija na terenu unapred bila osu|ena na
propast. Domobrani, po wemu, sve ~vrsto drè u svojim rukama. Do jeseni
}e vojno biti potpuno osposobqeni i dobro naoruàni, wihovi „pokretni”
bataqoni o~isti}e {ume od crvene gamadi, a Nemci }e biti toliko oslab-
qeni da }e prelaz u jugoslovensku vojsku biti mogu}, a s obzirom na skori
kraj rata, i smisaon. Mora}e samo da zamene kokarde. Tada }e se otvoriti
mogu}nosti za uspe{ne akcije protiv Nemaca, bez rizika velikih gubita-
ka. Wima }e preostati samo jo{ da se brane. Osvojene teritorije ne}e ni
poku{avati da ponovo zauzimaju.
Iako su moji sagovornici znali za neprijateqsko raspoloèwe savez-
nika prema domobranima, jugoslovenska vojska, kao posredna karika izme-
|u domobrana i saveznika, sve vi{e im je postajala suvi{na. Prevladava-
lo je uverewe da }e se Sovjeti usmeriti direktno na Nema~ku i da za Bal-
kan ne}e imati vremena. Tada su crvenoarmejci uistinu prodrli najdaqe
na centralnom frontu u pravcu prema Lavovu i Brest-Litovskom, dakle,
na zapad, dok su na jugu donekle zaostajali. Srbija, za koju su o~ekivali da
do kraja godine bude u celini o~i{}ena, sasvim u rukama Mihailovi}a,
jo{ }e ih mawe mamiti na Balkan. Svoj optimizam gradili su na nadi da
}e Istru i Sloveniju u posledwem momentu ipak zauzeti Englezi. U tom
slu~aju, oni bi wima postavqali uslove za saradwu, jer bi se, ina~e, mora-
li sami boriti protiv partizana. Pored toga, ~ak i ako bi na jugosloven-
skom istoku sve krenulo po zlu, s obzirom na dogovor fifti-fifti, Sov-
jeti ne bi pruàli svoje ruke na zapad.
Kad sam po povratku u Trst sve to ispri~ao Novaku, uplev{i i pone-
{to cinizma, psovao je, dodu{e, ali mi se ~inilo da sam mu samo potvr|i-
vao ono {to je ve} ionako znao ili bar slutio. Odavao je utisak ~oveka koji
se na{ao u slepoj ulici iz koje nije video izlaz. Sve vi{e mu je postajalo
jasno da u domobranskoj Sloveniji za wega nema mesta.
Razlaz sa Novakom i odluka za izlaz
Sredinom februara dobio sam nalog da ponovo odem u Qubqanu, tako-

|e na kratko vreme, jer }u morati da se opet vratim u Trst. Istim vozom u
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 981
Qubqanu je putovao i Novak, ali u drugom vagonu, kako svoju povezanost

ne bismo izlagali bez potrebe. Posle analize situacije na licu mesta, na
sastanku ~ije }e vreme i mesto Stari odrediti kasnije, dogovori}emo se za
budu}e delovawe. Trst verovatno nije dao uverqive rezultate, mislio sam,
bar {to se ti~e odreda jugoslovenske vojske. Sva sre}a {to tokom mesec da-
na boravka u gradu nisam imao nikakvih problema sa agentima koji su Va-
wi ukrali pi{toq. I pored velike pa`we, nikada nisam otkrio da me ne-
ko posmatra ili prati. Najposle, mogao ga je ukrasti neko iz porodice kod
koje smo stanovali. Prodajom pi{toqa mogao je lako da zaradi nekoliko
stotina lira. Trebalo je da sa mnom otputuje i Vawa. Da ne bismo ponovili
lo{e iskustvo vo`we s pro{log putovawa u Qubqanu, kad smo se onako ne- ne-
milice gu`vali, Novakovi „drugovi” su nam obezbedili vozne karte prve
klase sa rezervacijama.
Odlazak je bio sutradan, oko sedam sati ujutro, kad se ve} razdanilo.
Na èlezni~koj stanici bilo je relativno malo putnika, najvi{e Ver-
mahta. Za iznena|ewe se pobrinuo kondukter, pokazav{i nam vagon u kojem
}emo putovati. Po broju oficira ~inilo se da je rezervisan za wih. U na-
{em kupeu, osim nas dvojice, svi su bili oficiri, major je bio najvi{i ~in.
Da li su me|u wima bili Waffen SS, danas ne mogu da kaèm. Na ulasku smo
se pristojno pozdravili. Nisam se za~udio {to su se neki od wih, pogle-
dav{i me, jedva prikriveno osmehnuli. Zar ne bi svako, ko je poznavao moj
tada{wi detiwasti izgled?
Problem je bio drugde. Da nisu mo`da znali ko smo, kakve zadatke iz-
vr{avamo? Sigurno nije bilo slu~ajno {to smo rezervacije dobili zajed-
no sa nema~kim oficirima. Onaj koji nam ih je nabavio mora da ima vezu sa
nema~kom vojskom ili nekom wenom posebnom slu`bom. Sigurno nije radio
na svoju ruku, a to zna~i da je iza svega morao da stoji Stari. Ako ve} ne pu-
tujemo direktno u sastavu neke misije Vermahta, onda sasvim sigurno putu-
jemo s wenim znawem i odobrewem. Nisu li se oficiri osmehivali i zato
{to su znali za nas, mo`da ~ak i ko smo, po ~ijem nalogu putujemo? Da li
Stari zaista sara|uje s wima, na {ta sam ve} vi{e puta pomi{qao, prvi
put kad se na prvodecembarskoj proslavi u Rimu ko~operio svojom prisut-
no{}u u operi zajedno sa nema~kim i italijanskim vrhovnim komandantom.
Tada sam to smatrao {alom. Sada mi vi{e nije bilo do {ale.
Sedeti i voziti se u kupeu zajedno sa nema~kim oficirima nikako ni-
sam mogao da svarim. Da iza|em iz voza pre nego krene? Demonstrativno? To
bi bilo preterano, preuraweno i krajwe glupo reagovawe. Vawa verovatno
ne bi krenuo za mnom, li~no bih ga uvredio, ~inilo se da se dobro ose}a u
novonastaloj situaciji. Za Novaka je vezan znatno vi{e i duè od mene, ja
sam, zapravo, samo wegov slu~ajni saputnik. Ostao sam, ali sa ~vrstom odlu-
kom da u Qubqani, bez proveravawa sumwi i bez scena, prekinem svoju sa-
radwu sa Novakom. Najmawe {to bi bilo pristojno, bilo bi da me je una-
pred obavestio u {ta me gura i objasnio mi razloge, ako ih ima. Vawi ni-
{ta nisam pomenuo.
Putovawe, koje je do Postojne bilo kao plovidba po sun~anom i vedrom
nebu, bilo je time pokvareno. Umesto da uìvam u pogledu na predivan kra-
jolik koji je, kao na filmu, prolazio pored nas, u glavi mi se vrzmalo mno-
go mra~nih i te{kih misli, sumwi i prekora, za koje nisam imao pouzda-
nih obja{wewa, a kamoli odgovora. Sve mogu}nosti koje sam mogao uzeti u
obzir, a time i svi razlozi za i protiv, samo su potvr|ivali donesenu od-
luku. Za{to bih ostajao u vezama koje su skroz naskroz postale sumwive?
Posle Postojne, ovakvo raspoloèwe poja~alo je i vreme koje se iznenada
promenilo. Te{ki tamni oblaci prekrivali su nebo, nizine su bile pune
magle. Otada sam sebe ube|ujem da se vreme u Postojni mora razvedriti ako
je u Qubqani obla~no i ki{ovito, i obrnuto. Na qubqanskoj èlezni~koj
stanici najpre sam se potrudio da se Vawa i ja izvu~emo iz gomile ofici-
ra me|u civile. Bilo bi mi neprijatno da neko primeti makar i samo moje
kretawe u blizini Vermahta. Sve vreme sam vrebao gde }u opaziti Nova-
ka. Na izlazu smo zamalo naleteli jedan na drugoga. Samo smo se pogledali
bez pozdrava i nastavili svaki svojim putem. Da li je primetio moj pre-
korni pogled?
Sastanak qudi koji bi kona~no trebalo da organizuju odrede jugoslo-
venske vojske u otaxbini odràn je nekoliko dana kasnije, u stanu Rudolfa
@itnika – Risa, u jednospratnoj vili u Hradeckoga 43. Izgledalo je kao
da pripada Jovanki ili wenoj porodici, jer se pona{ala kao doma}ica.1552
Okupilo se desetak qudi, o~igledno Novakovih saradnika iz vremena pre
primirja; sude}i po spoqa{wosti, bili su to jugoslovenski oficiri u ci-
vilu. Nekolicinu sam poznavao od prve posete Qubqani. I da se nisu pred-
stavqali izmi{qenim imenima, ne bih ih upamtio; kasnije s wima vi{e
nisam imao nikakvog posla.
O~ekivao sam da }e zgrada biti diskretno, ali dobro obezbe|ena stra-
òm. Me|utim, nisam primetio nikoga, ni u blizini, niti u daqini. Una-
okolo je vladao dopodnevni nedeqni mir. Na ulazu je svakoga od nas do~e-
kao gorila, ve}ina se poznavala od ranije. Iznenadila me je bezbri`nost,
jer se na suprotnoj strani ulice diè {umovita padina Golovca s koje bi
se, izme|u retko razme{tenih niskih ku}a, mogla spustiti grupa na{ih
protivnika i bez velikih te{ko}a odvesti u golove~ke {ume i tamo bez
1552
Stanovala je u Trdinovoj broj 7 u Qubqani.
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 983
traga pobiti. Mogli bi vrebati na nas i iz zgrada na wegovom podno`ju.

Vila je stajala na tako samotnom mestu da se niko ne bi ume{ao, osim toga,
ne bi se moglo pobe}i, jer neposredno iza we te~e Gruberov kanal. Ima li
doma}in razme{tene straè ispod drve}a na padini? Izgledalo je da sam
samo ja zabrinut.
Stari me je svojim poznanicima predstavio kao „na{u” rimsku teko-
vinu, koja je pomogla da se smawi pritisak neutemeqenih kritika savez-
nika zbog Mihailovi}evog „kolaborantstva”. Ina~e sam ostao u pozadini.
Ni re~ nisam progovorio. Sastanak je pro{ao uglavnom u izve{tavawu po-
jedinih u~esnika o politi~koj situaciji. Jovanka gotovo nije u~estvovala.
înilo se da priprema ru~ak. Pridruìvala nam se samo s vremena na
vreme i ubrzo nas napu{tala. Osim o radu domobrana, {ta rade i {ta pla-
niraju, o vojnoj situaciji, posebno o organizovawu odreda jugoslovenske voj-
ske, skoro da i nije bilo govora. Opis situacije, kakav sam doneo iz prve
posete Qubqani, pokazao se kao pravilan. Razlika je bila samo u tome {to
se sada, iz izlagawa pojedinaca, moglo opaziti opravdavawe za{to za vre-
me Novakove odsutnosti nisu u~inili ne{to vi{e. Izgledalo je da i sam
misli da pored sveop{te domobranske inicijative nema nagove{taja za
ikakav ozbiqniji nastup. Do daqweg treba da ~ekamo. Verovatno je pored
nas imao i veze sa domobranskim komandantima, koji su uglavnom bili we-
govi dobri znanci i sa kojima je kombinovao za sebe najpovoqnije re{ewe.
Predvi|eni povratak u Trst nije bio pomenut, pa ni na kraju sastanka, kad
sam se nasamo pozdravio s wim.
Pokazalo se, zauvek. Vi{e ga nisam video.1553 Na Beìgradu sam se po-
novo ukqu~io u Narodnu legiju, ali nisam ni{ta radio. înilo mi se ta-
1553
Ako mogu da verujem izjavama koje je Novak dao engleskoj slu`bi bezbednosti na sa-
slu{awima u aprilu i maju 1945. godine (kasnije ih je uglavnom proverila), jo{ u februaru
1944. godine preselio se iz Trsta u Opatiju, jer su wegovi agenti tamo uspeli da ponovo
uspostave radio-veze. Jo{ u ferbuaru je otputovao u Beograd, tamo ga je 16. marta 1944. go-
dine uhapsio gestapo, bez procesa osudio na smrt, ali presuda nije izvr{ena. (Prema rani-
jem – oktobar 1944 – britanskom izvoru, u Beogradu je „skoro sigurno ubijen” – PRO WO
204/12370, Appendix „Personalities”, str. 1). Osamnaestog marta prebacili su ga u logor na
Bawici, a otuda 6. ili 7. juna na Bled, gde je bilo sedi{te komandanta vi{e SS i SD {efa
18. vojne oblasti. Gestapo mu je posle saslu{awa dozvolio boravak u hotelu Palas i slobod-
no kretawe po gradu. Tako je mogao biti u kontaktu sa Jovankom. Iz tog vremena (29. juni)
datira Jovankin – pod pseudonimom Mira – duga~ak izve{taj poslat Mihailovi}u o pri-
likama u Lici i, pre svega, u Slovenskom primorju, prvenstveno o Jev|evi}evim poku{a-
jima da ponovo postavi ~etni~ki pokret na noge. Jovanka Jev|evi}a optuùje da ~etnike
stavqa u nema~ku slu`bu, navode}i o wemu gomilu nelepih strana, ali hvale}i iznad sve-
(Zbornik...
ga Kolbena – tada{we ime Novaka (Zbornik ... XIV/3, str. 748-783).
ko|e da sam svojim frontovskim iskustvima prevazi{ao terenski rad, kao

{to je {tampawe i rasturawe letaka i sli~no. Kad sam dobio zadatak da u
organizaciju ukqu~im nekolicinu pripadnika Stare pravde, me|u wima
prof. Svetozara Ile{i~a, jednostavno sam ga odlagao i nikada ga nisam iz-
vr{io. Retko sam se vi|ao sa Vilibaldom Savri~em, koji me je ukqu~io u
U avgustu 1944. godine Novaka su bez pratwe poslali u Trst i smestili ga u hotelu
Kontinental. Mogao je primati posete i kretati se u okolini hotela. Jedan od posetilaca
ga je podsticao da ponovo preuzme komandu jugoslovenske vojske u Sloveniji, {to je odbio, pod
izgovorom da ga Nemci posmatraju sve vreme i da ne moè ni da mrdne bez wihovog znawa. U
me|uvremenu je, na pritisak Slovenske legije i novoustanovqenog Nacionalnog komiteta pri
komandi JV za Sloveniju, koji je vodio prof. Andrej Gosar, na wegovo mesto Mihailovi}
imenovao pukovnika Ivana Prezeqa – Andreja – kasnije je postao general. Po nekom drugom
posetiocu, Jovanka mu je poru~ila da su mu obezbedili dokumente uz pomo} kojih }e pod
la`nim imenom mo}i da pobegne. Po{to su ba{ u vreme te posete savezni~ki avioni napa-
li Trst i svo osobqe hotela, zajedno sa straàma, sklonilo se u panici u skloni{te, Novak
je s jednim od ~etnika, koji ga je slu~ajno tada posetio, naprosto iza{ao iz hotela.
êtrnaestog avgusta 1944. godine, pod imenom Georg Hekman, zajedno sa Jovankom i dvo-
jicom svojih straàra, otputovao je u Bolowu i tamo stigao 22. avgusta. Tamo se vi{e od pola
godine skrivao kod raznih porodica, s kojima je uspostavio vezu preko svojih pristalica
pod imenom prof. Arkadi, a Jovanka pod imenom \ovana Markoni. „Nameravao” je preko
fronta da se pridruì saveznicima, ali bekstvo iz vi{e razloga nije izveo. Me|u wima
je naveo Jovanku i weno dete (to je ujedno jedan od razloga koji, po mom mi{qewu, uteruje
u la` tvrdwu da je s nekolicinom drugova poku{avao da pre|e front jo{ u novembru 1943.
godine).
Krajem marta 1945. godine organizovao je bekstvo iz Bolowe. Prvi poku{aj 22. marta,
uz pomo} italijanskih antifa{ista i jednog Srbina koji je bio povezan s wima, nije us-
peo. Ba{ u trenutku kad je napu{tao stan, pojavio se italijanski agent policije u civilu
i zahtevao wegove i Jovankine dokumente. Novak je agenta oborio na zemqu i pobegao, a
Jovanku su uhvatili, uhapsili i zatvorili u straàrnicu bolnice, gde su je pretukli.
Uz pomo} jedne jugoslovenske medicinske sestre i sam Novak se sakrio u istu bolnicu. U
me|uvremenu, policija im je odnela iz stana sve {to su imali, pa i li~ne dokumente.
Drugi poku{aj bekstva Novak je pripremio zajedno sa jednim italijanskim i jednim
jugoslovenskim prijateqem. Jugoslovenima su obezbedili la`ne radne isprave, sa kojima
su smeli da koriste bicikle; sva trojica su se 25. marta odvezli po poqskim putevima pre-
ma liniji fronta (koji je tada mirovao; posledwu ofanzivu, kojom je stigao do Poa i ne{to
kasnije do Trsta, pokrenuo je Aleksander sredinom aprila sa severnih padina Apenina –
Bolowu su zauzeli tek 21. aprila). Uz pomo} unapred pripremqenih vodi~a, 26. marta pre-
{li su „ni~iju zemqu” kod Ospidaleta. Na putu nisu nai{li ni na Nemce niti na itali-
janske partizane. Novak se na prvoj savezni~koj komandi javio ameri~kom poru~niku, rekaorekao
ko je, posle ~ega su se sva trojica 28. marta odvezli u Firencu. Tamo se Novak susreo sa ame-
ri~kim kapetanom koji je pre toga bio kod Mihailovi}a u Bosni. Boravio je u hotelu Vene-
cija, pod imenom italijanskog radnika, na ~ije ime je glasila wegova biciklisti~ka ispra-
va. Javio se majoru britanske slu`be da mu obezbedi nove dokumente. U me|uvremenu su pro-
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 985
legiju, i Ludvikom Tro{tom, wenim beìgradskim komandantom. Ipak, za

Slobodu ili smrt napisao sam kra}i ~lanak, u kojem sam prikazao dru-
{tveno ure|ewe kakvo sam smatrao qudski najpo{tenijim, istovremeno i
najefikasnijim za uspe{no savladavawe na{eg ekonomskog zaostajawa za
razvijenim zemqama. Konkurencija me|u qudima i wihovim sposobnosti-
ma, kakvi se javqaju u postignu}ima, uz garanciju jednakog polazi{ta, kao
i najve}e mogu}e mobilnosti pojedinca na wihovoj osnovi, bila je su{tina
takvog ure|ewa. Jaka socijalna uloga dràve trebalo bi da osigura pristo-
jan ìvot za slu~aj individualnih neuspeha ili nesre}a. To nije bilo sa-
mo osporavawe sovjetskog boq{evizma i nema~ko-italijanskog korporati-
vizma, nego i ure|ewa predratne Jugoslavije, koja je sve isuvi{e zasniva-
la na nasle|enim „prirodnim” privilegijama, koje su sposobne spre~avale
u napredovawu na dru{tvenoj lestvici i time ih osu|ivale na ve~no obav-
qawe nièrazrednih poslova. Vi{e nego ma kom ~itaocu, hteo sam da sve
to ispri~am Novaku, koji je predratno ure|ewe, zajedno sa politi~kim re-
ìmom i monarhijom, uprkos svom antiklerikalizmu, smatrao „od Boga da-
tim” i zato nedodirqivim. Bar sam ja tako mislio o wemu. Kad sam posle
dve nedeqe ~itao objavqeni tekst, uìvao sam u mislima kako me psuje, jer
sam u wegovo glasilo prokrijum~ario wemu strane ideje.1554 Urednik nije
imao dovoqno materijala i ~lanak je primio s veseqem, bez ikakvih pri-
medbi.1555 Za kona~an opro{taj sa Novakom pobrinuo sam se, na taj na~in, de-
limi~no i sam.
verenim putem iz Bolowe stigle Jovanka i wena k}erka. Zajedno su se javili u savezni~ki
vojni biro i zahtevale da ih poveù sa jugoslovenskom kraqevskom vojskom. Tom prilikom
su Novaka uhapsili i pritvorili, a Jovanka je pod nadzorom mogla ostati u hotelu. Dvade-
set petog aprila 1945. godine premestili su je u Bari i odvojeno pritvorili. Narednih
dana zapo~ela su saslu{avawa iz kojih izviru navedeni podaci ((PRO PRO WO 204/12370, do-
kument ozna~en brojem 9).
Englezi su sa Novakom postupali u skladu sa uputstvima koja je 24. novembra 1944. go-
dine saop{tio predsednik vlade êr~il svim britanskim vojnim jedinicama s obzirom na
Mihailovi}a: „Kao {to ne nameravamo da ga tretiramo kao saveznika, nemamo ni èqu da
ga izru~imo mar{alu Titu” (telegram R 18642). Novak je kasnije radio u Atini za ameri~ku
Centralnu obave{tajnu slu`bu (CIA). Tamo je i umro 1975. godine (P. Bor{tnik, Pozabqe-
na...,
na ..., str. 59).
1554
Uìvao sam uzalud. Novak tada vi{e nije bio u Qubqani i nije mogao pro~itati
moj ~lanak.
1555
Sloboda ili smrt”,
Nisam sasvim siguran da li je to zaista bila „„Sloboda smrt”, ali zbog nezabo-
ravnog ose}aja uìvawa svakako je bio ~asopis blizak Novaku. Po{to sam ga potpisao ime-
nom Pribina, jo{ uvek se moè proveriti gde sam ga, zapravo, objavio. Naslova se tako|e
ne se}am.
Da me domobrani, koji su dobrovoqce regrutovali na sve mogu}e na~i-

ne, ne bi nekako iznenadili, postao sam vatrogasac. To mi je omogu}io po-
rodi~ni prijateq Ace Rozman, koji je u Qubqani bio wihov profesional-
ni zapovednik. Morao sam biti na raspolagawu u svakom trenutku, kako bih
prilikom bombardovawa ili ve}eg poàra, koji ne bi mogli savladati sa-
mi profesionalni vatrogasci, mogao oja~ati wihove redove. Isti status
obezbedio sam i nekim prijateqima, me|u wima potowem {uraku Albinu
Vedamu i posredno Vasji Meliku. Davao nam je vanredno pravo da i u vre-
me policijskog ~asa moèmo biti napoqu u bilo koje doba. U tu svrhu, sva-
ko je imao posebnu identifikacionu kartu koju su priznavale i nema~ke
vlasti. Po{to u vreme mog boravka u Qubqani nije bilo nijednog ve}eg po-
àra, a kamoli bombardovawa, nijednom nisam i{ao u akciju. Tako u o~i-
ma drugih nikada nisam osramotio Aceta Rozmana, {to je za vatrogasca pro-
glasio ~oveka bez ikakve ve`be i iskustva.
Sredinom marta ponovo sam nastavio sudsku praksu, koju sam zapo~eo
jo{ u leto 1943. godine, pa prekinuo. Vatrogasna slu`ba me nije ometala. U
stvari, bio sam pripravnik u advokatskoj kancelariji dr Otona Feti~a u
Dalmatinovoj, samo sam upu}en na rad u sudu. Dr Feti~u me je preporu~io
wegov sin Mirko, a wemu wegova devojka i kasnije supruga An~ka, s kojom
smo Brane Len{~ak i ja u~ili posledwe ispite na pravu u junu 1943. godi-
ne. Po{to sam 23. septembra te godine praksu bez najave prekinuo, morao sam
se pismeno opravdati sudu, kako bih je mogao nastaviti. Zvani~na pretpo-
stavka je bila da sam sve vreme proveo kod partizana.
Kad sam u leto 1943. godine zapo~eo praksu, bio sam dodeqen civilnom
civilnom
odeqewu. Tamo sam se upoznao sa sudijom Valentinom Benedikom, jednim
jednim od
vode}ih ~lanova Narodne legije. Naàlost, taj pravni~ki posao zahtevao
je najmawe pravni~kog znawa. U odeqewu za pravnu pomo} strankama,
strankama, tre-
balo je da me|u brojnim obrascima otkrijem pravi „formular” i ispunim
ga podacima i opisom pravnog problema o{te}enog. Cela umetnost
umetnost bila je u
tome da zna{ broj obrasca koji se odnosi na wegov predmet. Kolege koji su
zapo~eli pripravni~ki sta` koji mesec ranije sve su to ve} znali. Izra-
àvali su se samo u brojkama obrazaca, zbog ~ega sam im se s neprikrive-
neprikrive-
nom zavi{}u divio kao rutiniranim pravnicima. Stekao sam neprijatan
ose}aj da sam na pravu potro{io ~etiri godine i ni{ta nisam nau~io.
Sada, u prole}e 1944. godine, do{ao sam na krivi~no odeqewe, gde se
radilo o mnogo ozbiqnijim stvarima. Prakti~no iskqu~iv posao bilo je
saslu{avawe rawenika koji su se le~ili na hirurgiji Op{te bolnice, u
posebnoj, za wih odre|enoj, zgradi sada{we O~ne klinike. Svi smo znali
da su partizani, a na{ zadatak – bar smo ga tako razumeli – bio je da o
okolnostima rawavawa uradimo takav zapisnik da posle oporavka mogu da
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 987
odu ku}i, da ih ne strpaju u zatvor i da izbegnu sudski postupak. Iako smo

se trudili da pomognemo najboqe {to moèmo, izmi{qaju}i upravo vrato-
lomne konstrukcije o rawavawu na radu iznenadnim pogocima iz {ume i
sli~no, neki su tako masno lagali o nastanku ozlede, da su dovodili u opa-
snost ne samo sebe, nego i nas. Sve rane su, toboè, zadobijene na radu u po-
qu ili {umi. Nedostajalo je samo da neko izjavi kako je hirur{ki konsta-
tovanu prostrelnu ranu zadobio padom u ispovedaonici ili tako ne{to.
Nismo ih mogli pregledati, tako da su nas mnogi navodili na konstrukci-
ju koju bi mogao razotkriti svaki, pa i najpovr{niji pregled. Dodu{e, da
li bih se i ja predao na milost i nemilost gradskim gospodi~i}ima koji
{umu nisu ni primirisali? Od onih koji su bili poverqiviji saznali smo
za naprosto zaprepa{}uju}e na~ine i lukavstva kojima su ih iz {ume do-
vodili u qubqansku bolnicu. Neka saslu{awa sam izvr{io i u sudskim
zatvorima. Tamo se vi{e nije mogla promeniti sudbina zatvorenika koga
posle saslu{awa u bolnici nisu pustili na slobodu.
Jo{ tokom prvog povratka u Qubqanu saznao sam za boì}ni Antiko-
munisti~ki memorandum. Dvadeset tre}eg decembra 1943. godine, sa potpi-
sima najvi|enijih predstavnika javnog ìvota, podneli su ga predsedniku
Pokrajine, generalu Rupniku. Sa najzna~ajnijim potpisnicima objavili su
(Slovenec)) „sa posebnim osvrtom na primorske
ga tek 9. januara 1944. godine (Slovenec
Slovence”. Potpisivawe se nastavilo jo{ nekoliko meseci i obuhvatilo
nekoliko desetina hiqada qudi. Memorandum je isprva zami{qen kao po-
ziv svima onima koji se ne slaù sa komunisti~kim metodama da to javno
pokaù, ne kriju}i se, ali je verovatno imao i prikriveni ciq da se pot-
pisnici li~no kompromituju. Trebalo je, pre svega, da pokaè kome pri-
pada inteligencija i drugi ugledni qudi, naro~ito oni koji se do tada ni-
su hteli izjasniti ni za koju stranu. Po{to su pristalice OF nekako u
isto vreme potpisivali suprotnu, tzv. Avnojsku rezoluciju, ona je postala
neka vrsta konopca za odmeravawe snage izme|u OF i protivnika.
I pored toga {to nije otkrivala potpisnike, Avnojska rezolucija je
dobila broj~ano mnogo slabiju podr{ku. Krivicu je snosilo nejedinstvo OF
u pogledu taktike prema Antikomunisti~kom memorandumu. Uputstva su
isprva zahtevala potpuni bojkot, koji je trebalo da pokaè kako Rupnik ne
uìva nikakvu podr{ku. Kad se to izjalovilo, putem svojih kanala izve-
stili su svoje pristalice da memorandum mogu da potpi{u, ako bi ih boj-
kot izloìo prevelikoj opasnosti. Ponadali su se da }e potpisima prista-
lica OF izgubiti svaku verodostojnost, a time i zna~aj. To je mnogim pre-
pla{enim ~lanovima OF omogu}ilo da izbegnu rizik povezan sa nepotpi-
sivawem, iako je svaki potpis bio udarac za OF, koja je tvrdila da iza se-
be ima ceo slovena~ki narod.
Kad sam ja do{ao na red, bio sam spreman. Grupa od trojice sudskih
slu`benika na{la me je u daktilografskom odeqewu u prizemqu suda,
gde sam diktirao zapisnik neke rasprave. „Gospodine pripravni~e, pro{li
put vas nismo na{li, bili ste odsutni, sada vam donosimo Antikomunisti-
~ki memorandum koje su va{e kolege ve} potpisale.” Odgovor, nau~en napa-
met, sa svom potrebnom sve~ano{}u, izgovorio sam pribli`no ovako:
„Okupacija nije vreme za me|usobna politi~ka razra~unavawa. Prven-
stveni zadatak svih politi~kih grupa trebalo bi da bude obezbe|ivawe je-
dinstva slovena~kog naroda, u prvom redu jedinstvenog, od svih odobrenog,
odziva na okupaciju. Ako je Komunisti~ka partija prekr{ila ovo osnovno
pravilo i u svom strana~kom interesu, da bi izvela revoluciju, prigrabi-
la pravo na odlu~ivawe za ceo slovena~ki narod, po~inila je zlo~in nad
wim. Nikada nisam bio komunista, komunizmu se odlu~no protivim, ali za
vreme rata ne nameravam da se izja{wavam ni za ni protiv, jer bih se time
time
spustio na moralni nivo komunista. Ako dozvolite, Antikomunisti~ki
memorandum
me morandum zato ne bih potpisao.”
Odgovor je slu{alo celo daktilografsko odeqewe, devojke koje su
kucale,
ku cale, pripravnici koji su im diktirali. Nastupila je mrtva ti{ina.
Slu`benica koja mi je u fascikli ponudila memorandum na potpis pro-
mrmqala je ne{to nerazumqivo, pocrvenela i zajedno sa pratiocem oti-
{la bez re~i. Nastavio sam sa diktirawem, ali sam ga prekinuo, kako bih
svojoj daktilografkiwi omogu}io da iza|e za drugima koje su iza{le iz
sale. Obave{tajna je delovala muwevito. Odjeci su bili sasvim razli~i-
ti. Ve}ina me je izbegavala. Politi~ki istomi{qenici su bili ube|eni da
se radi o izdaji. Obrazloèwe je, smatrali su, samo izgovor, koje{tarija.
Dobar prijateq mi je poverio da je pomi{qao da }u ne{to takvo uraditi.
Iz suprotnog tabora ~uo sam primedbu da sam se nepotpisivawem razot-
krio kao antikomunista, jer su sve pristalice znale da ga moraju potpisa-
ti. To sam uzeo na znawe kao kiselo gro`|e. Da }e{ postati na{, nikada ni-
sam pomi{qao, bilo je mi{qewe drugoga. Ja sam bio zadovoqan, jer sam
jednima i drugima rekao {ta im sleduje.1556
1556
Odbijawe da potpi{em Antikomunisti~ki memorandum dokazuje da sam tada po-
dràvao politiku nenapada~kog otpora prema postupcima Komunisti~ke partije. Sada{we
odbijawe politike nenapada~kog otpora posledica je sticawa informacija o postupcima
partije tokom rata, koje objavqujem u ovom delu. I moje ube|ewe tokom rata da se nijedna
supa ne pojede tako vrela koliko je vrela kad je skuvana, posleratnom sovjetizacijom drà-
ve pokazalo se kao pogre{no.
Ovo tuma~ewe posleratne promene stavova iz vremena rata za nepristrasnog ~itaoca
bi}e prihvatqivo. Ne{to mawe je korektno za mene samog. Saradwa u Narodnoj legiji, po-
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 989
U no}i trinaestog na ~etrnaesti april dogodilo se ne{to {to se ni-

je moglo spre~iti. Nije bilo ni u kakvoj vezi sa memorandumom. Dva-tri
dana ranije, policija je zatvorila niz aktivista OF iz Po{tanske {te-
dionice, izme|u ostalih i dvojicu najbliìh Dragi~inih saradnika. Na
bekstvo u {umu niko nije pomi{qao, premda su hap{ewe svi o~ekivali.
Ispred na{e ku}e u Pleter{nikovoj, kasno, za vreme policijskog ~asa, oko
deset uve~e, zaustavio se automobil, nekoliko minuta kasnije za~ulo se
zvono na ulaznim vratima. Sva trojica su bili Slovenci. Dragica je mora-
la da se odmah obu~e, mogla je sa sobom poneti samo najnu`nije stvari. Od-
lazak se zbog nervoze oduìo. Vo|a tih policajaca, koga sam li~no pozna-
vao, naredio mi je da mu otkqu~am tavan, da pogleda ne krije li se neko ta-
mo. Pre nego {to smo se vratili nazad izvinio mi se, rekav{i da se ni{ta
nije moglo u~initi, obojica iz wene trojke za rekli za wu. Ta~no onako ka-
ko je o~ekivala. Saznao sam tako|e da }e je odvesti na policiju u [ubi}e-
voj (policija je i danas tamo), gde }e je saslu{ati. Odveli su je o~igledno
kao jednog u nizu uhap{enika te ve~eri; prilikom hap{ewa verovatno su
se pona{ali po pravilu da tro{kovi po jedinici padaju pove}awem koli-
~ine. Ma koliko da mi je bilo te{ko, imao sam bar zadovoqstvo da sam sebi
dao odu{ka odbijawem da potpi{em memorandum.
Sutradan sam oti{ao u [ubi}evu. Poznanik iz vi|ewa, Qubo Petek,
koji je bio agent politi~ke policije, rekao mi je da je Dragica u „podmor-
nici”, duguqastom podrumu u Blajvajsovoj (sada{woj Pre{ernovoj). Hteo
sam da je vidim, ali to, izgleda, zbog saslu{awa, nije bilo mogu}e. Me|u-
tim, Petek me je tokom razgovora doveo do stepeni{ta koje vodi u podrum,
te otuda povikao da Zupani~evu pripreme za saslu{awe. Na razdaqini od
nekoliko metara izvesno vreme smo se gledali o~i u o~i, ona vidqivo upla-
{ena u o~ekivawu nasiqa prilikom saslu{awa, dok sam ja jedva zadràvao
suze. Odmah su je odveli u drugu podrumsku prostoriju. Petek mi je, i bez
moje molbe, garantovao da je niko ne}e taknuti. Kasnije sam saznao da ju je
saslu{avao uglavnom sam. Neki su joj pretili batinama, ali je stvarno ni-
ko nije udario. Ina~e, oni su ionako ve} sve znali i wena priznawa im ni-
su bila potrebna. Bili su uvereni da su sve pohvatali i da je ona posledwa
u lancu. Verovali su joj, jer osim wima ve} poznatih stvari, nije znala da
kaè ni{ta drugo.
sebno moja rimska delatnost, pokazuju da sam bar formalno zagovarao potrebu za oruànim
otporom protiv postupaka partije. Zato bih se te{ko mogao odbraniti od kritike da sam
se drào politike sedewa na dve stolice (politike OR), posebno, jer sam se na kraju rata
uistinu premestio s jedne na drugu. O okolnostima preme{tawa kasnije.
Dragi~ino hap{ewe sasvim je izmenilo tok mog tada{weg ìvota. Dok

su trajala saslu{awa u [ubi}evoj, dolazio sam bar dva puta dnevno da
bih saznao ima li nekih novosti ili da bih je bar video. Tokom nekoliko
dana straàri su se toliko navikli na mene, da me vi{e nisu ni pitali
{ta èlim, dok sam bez dozvole ulazio kroz dvori{na vrata. O pu{tawu
na slobodu nije bilo razgovora. Odre|ena je za transport u Nema~ku, u rad-
ni logor. Posle pribli`no nedequ dana prebacili su je u popravni zavod u
Pov{etovoj. Tamo sam koristio istu taktiku. Toliko puta sam do{ao s na-
merom da je vidim i po mogu}nosti razgovaram s wom, da su me mnogi sma-
trali jednim od agenata. Da bih gubio {to mawe vremena, nabavio sam me-
se~nu tramvajsku voznu kartu. Od Bavarskog dvora dovezao bih se skoro do
prosekture (sada{wi Institut za sudku medicinu), potom pre{ao preko
novosagra|enog mosta i eto mene na dvori{nim vratima.
Naj~e{}e bih je na{ao dok je u ulaznoj straàrnici, iz koje je stra-
àr iza{ao, ribala pod. To je bilo najzgodnije. Mogao sam je ~ak zagrliti i
nakratko porazgovarati s wom. Vi{e puta sam uspeo da do|em do unutra{-
weg dvori{ta glavne zgrade. Sve wene koleginice zatvorenice su me poznazna--
vale i kad bih nai{ao na koju od wih, obave{tavale su me gde se tog mo
momen-
men-
ta nalazi, odnosno, gde }e biti. Ponekad su ~ak i straàrile da bih se mo-
gao izvu}i na vreme ako se pribliàvao straàr. Najsnala`qivija je bilabila
Milka Pleterski iz gradske uprave na Beìgradu, koja je spretno{}u ve-
verice obletala oko wih i lukavim pitawima zaustavqala. To sam koristio
i da prenesem poneku poruku nekom drugom zatvoreniku. Zdravku Jichi sam,
na primer, nasred dvori{ta, dok je ~istio, u prolazu isporu~io pozdrave
wegove verenice i u ruku mu gurnuo pisamce koje mi je dala za wega.
Jednog kasnog popodneva tumarao sam po Pov{etovoj da bih ugledao Dra-
gicu iza prozorskih re{etaka. Pored mene je stao Rudi Bedenk; pre dve go-
dine zajedno smo propali prilikom osnivawa Pravde. Do{ao je sli~nim po-
slom kao i ja. Svojoj zatvorenoj sestri Miri, kasnije glumici u filmu Na
svojoj zemqi, morao je preneti hitnu poruku. Zato smo se skupa {etali go-
re-dole po trotoaru pored mreàste, grmqem obrasle ograde u Pov{etovoj
ulici i vrebali. Iz pravca grada na biciklu se dovezao Maks Loh, vaàn
i vrlo opasan {ef politi~ke policije u [ubi}evoj. Poznavao sam ga iz
onih dana dok su Dragicu tamo saslu{avali. Vi{e puta sam ga susreo u hod-
niku ili na stepeni{tu, ali se nikada nije obrecnuo na mene. „Vama se za-
tvori jako dopadaju, kad ve} satima ne skidate o~i sa wega”, na{alio se s
nama. Sre}om, za mene se nije zanimao. Me|utim, Bedenku je naredio da ga
sledi bez komentara. Odmah }e mo}i da ih razgleda iznutra. O~igledno ga
je dobro poznavao. Odveo ga je u „popravni”, gde su ga zatvorili. Wegova se-
stra Mira, koju sam upoznao tek posle rata, ispri~ala mi je da je nesre}no
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 991
zavr{io, ali pri~u ne bih mogao pouzdano obnoviti. Dragica je u zatvoru

u Pov{etovoj ostala ceo maj i juni. Saslu{awa na koja su je vodili iz Pov-
{etove u [ubi}evu odavno su okon~ana. Krajem juna pripremqen je tran-
sport za Nema~ku. U qubqanskom Arbeitsamtu /birou
/birou rada/
rada/,, u prizemqu
Radni~kog doma na uglu Blajvajsove i Gosposvetske, uspeo sam da saznam da
}e ih sve prebaciti u Drezden, ali ne i ta~no mesto u koje }e biti upu}ena.
To }e odlu~iti tek u tamo{wem arbajtzamtu. Tada sam saznao i da u Drez-
denu postoji velika potra`wa za stranim radnicima i da }e tamo biti upu-
}eno jo{ nekoliko velikih transporta. Ova informacija mi je narednih
dana bila od velike koristi.
Iako sam se trudio na sve mogu}e na~ine, prilikom prebacivawa za-
tvorenica iz Pov{etove na Glavnu èlezni~ku stanicu, nisam mogao do}i
u kontakt sa Dragicom. Na stanici tako|e. Tek na {i{enskoj stanici, iza
loìonice, ugledao sam je na prozoru voza koji se tamo zaustavio. Od è-
è-
lezni~ara sam saznao da }e se na stanici zadràti jo{ neko vreme. Po{to
sam bio na biciklu, ùrno sam se odvezao ku}i, odlomio u ba{ti veliku
granu zrelih tre{awa i odneo joj za rastanak. Ni{ta pametnije nije mi pa-
lo na pamet. Straàri su stajali na prili~noj udaqenosti na zadwoj plat-
formi, tako da sam se dovezao sasvim do wenog vagona i svom snagom gurnuo
granu kroz prozor. Osim kosova, koji su kqucali tre{we popadale na zem-
qu, najvi{e su im se razveselile wene koleginice. To nam je omogu}ilo po-
trebnu privatnost za nekoliko toplih zagrqaja. I ona je znala da ih voze
u Drezden. Suze nismo mogli sakriti.
Nekoliko dana kasnije, u Qubqani je ogla{ena mobilizacija, kojom su
Nemci i domobrani hteli da dobiju i posledwe za vojsku, odnosno, za rad
sposobne mladi}e. Mobilizacijska komisija radila je na beìgradskom sta-
dionu uz Dunajsku cestu, ba{ tamo gde su 20. aprila iste godine domobra-
ni poloìli zakletvu.1557 Trebalo je da se javimo na pismeni poziv iz re-
grutne komisije. Na zdravstvenom pregledu stajali smo potpuno goli. Po-
sle utvr|ivawa sposobnosti, a verovatno i nejevrejskog porekla, trebalo je
pred komisijom odgovoriti na niz pitawa, jednakih za sve: „Da li }ete se
prikqu~iti domobranima? Da li biste stupili u nema~ki Vermaht? Da li
1557
Po{to je Dragica tih dana bila na saslu{awima u policijskom zatvoru u [ubi-
}evoj, zakletva je pro{la mimo mene bez mog ve}eg interesovawa. Shvatio sam je kao ta~ku
na i koja se sama po sebi razume. Iznenadilo me je samo to {to je u woj izri~ito pomenuta
slovena~ka otaxbina, a firer samo posredno. Budu}i da je sigurno sastavqena veoma bri`-
qivo, u tome sam video znak da su Nemci svesni kako wihova ratna sre}a nezaustavqivo
ide ka kraju i koliko su im domobrani neophodni.
biste radije i{li u radnu organizaciju Todt /Tot/?1558 Ako ne}ete niku-
da – a ka tom zakqu~ku su, naime, vodili moji odgovori – „mora}emo vas
poslati na rad u Nema~ku.” Samo sam slegnuo ramenima, kao da kaèm, zna-
te i sami {ta treba. „Onda se spremite, krenu}ete prvim transportom.”
Mogao sam se, dodu{e, izvu}i podno{ewem vatrogasne ~lanske karte,
ali ja sam imao druge planove. Nakon {to je u junu uspelo iskrcavawe na
severnim obalama Normandije (tzv. operacija Overlord) i zapadni savez-
nici su svakodnevno zauzimali sve ve}e delove Francuske i pripremali
se za mar{ na Pariz (skoro istovremeno sa po~etkom operacije Overlord,
kona~no je pao i Rim) i dok je Crvena armija prodirawem prema Brest-Li-
tovskom i Lavovu ve} grabila u kona~no vlasni{tvo Hitlerovu nagradu
Staqinu od pre pet godina (Poqska, pribli`no isto~no od reke Bug), voj-
ni slom Nema~ke bio je jo{ samo pitawe vremena. Da ne bih doìveo kakvo
neprijatno iznena|ewe, trebalo je da na vreme nestanem iz Qubqane.
U Sovjete nisam imao nimalo poverewa. Wihovi generali Malinovski
i Tolbuhin, u svom nadirawu prema jugu, nisu pokazivali ni najmawu na-
meru da se zaustave na nekada{wim granicama Sovjetskog saveza. Jo{ u mar-
tu zauzeta je Galicija, upali su u severnu Rumuniju, postajalo je sve o~i-
glednije da }e Rumunija i Bugarska biti odsko~ne daske za ceo Balkan. Od
po~etka 1943. godine do juna 1944. godine Sovjeti su prodrli najdaqe upra-
vo na ju`nom delu fronta prema Nema~koj i ne{to mawe u pravcu Balkana.
Balkana.
To nije bilo slu~ajno prodirawe tamo gde je otpor bio najmawi, ve} plan-
sko {irewe sovjetske imperije na Balkan.1559 Severni deo fronta od Smo-
lenska nagore gotovo da se i nije pomerio. Na{e spekulacije sa po~etka
1944. godine da }e Balkan ostaviti po strani, pokazale su se kao neostva-
rene èqe. Nije se moglo verovati ni saveznicima. Sredinom 1944. Nemci
su jo{ uvek dràli Apenine (tzv. Gotska linija) ~vrsto u svojim rukama
(uprkos tome, êr~il je, i to sa Titom, na wihovom sastanku 12. avgusta
1944. u Napuqu, jo{ uvek raspravqao o savezni~koj upravi nekada{wih
1558
Friedrich Todt),
Ime je nosila po in`. Fridrihu Totu ((Friedrich Todt), ministru za naoruàwe i
municiju, koji je u februaru 1942. godine na letu iz Rastenburga u Berlin smrtno stradao.
Wegov naslednik je postao Albert [per (Speer).
1559
To je za vreme wegove posete u junu 1944. godine u Moskvi ukazao M. \ilasu G. Di-
mitrov. Tada jo{ niko nije znao da }e mesec dana kasnije mladi kraq Mihail otvoriti Ru-
muniju crvenoarmejskom prodoru. Mnogi ne znaju ni danas da je mawe od dve nedeqe kasni-
je, 5. jula 1944. godine, Tito u duga~kom pismu molio Staqina za pomo} u naoruàwu i hra-
ni, ujedno mu je predlagao da „Crvena armija prodre preko Karpata i Rumunije u pravcu
juga” da bi mogao da „oslobodi” Jugoslaviju.
Drugi deo – POV
OVRATAK
RATAK U QUBQANU 993
slovena~kih teritorija u Italiji i o potrebi da partizani {tite wiho-

ve veze od Trsta preko Qubqane do Graca). Istina, jo{ nije po~eo da otku-
cava posledwi ~as, ali sam se nadao da }u uspeti da na neki na~in stupim
u kontakt sa Dragicom i zajedno s wom donesem odluku za daqwe korake.
Ako na{ transport zaista krene za Drezden kako su to govorili u arbajt-
zamtu, ~inilo mi se verovatnim.
êkawe na transport iskoristio sam da sa kolegom Lavretom (Drago
Lavren~i~), dugogodi{wim gimnazijskim i pravni~kim {kolskim dru-
gom, upi{em jednomese~ni popodnevni kurs kwigovodstva u Kri{tofovom
zavodu u Domobranskoj (posle rata [aranovi}evoj) ulici. Mislili smo da
}e nam, kao pravnicima, to znawe ubrzo biti od koristi. Razo~arao sam se.
Predavawa su bila toliko komplikovana da sam se te{ko snalazio. Osim
toga, takvog odvratnog jula jo{ nije bilo pod kapom nebeskom. Skoro svakog
ranog popodneva putem bi me sustigao i natopio pqusak. Po{to sam se vo-
zio biciklom, ki{obran mi nije bio od koristi.
4
SADR@AJ 995
Tre}i deo
ME\U
CRVENOARMEJCIMA
I PARTIZANIMA
4
Tre}
re}i deo – IZ LOGORA NA BOJI[TA 997
IZ LOGORA NA BOJI[TA
Glashite i Hajdenau
Na transport sam ~ekao celih mesec dana. Prilikom mobilizacije

samo je nekolicina pozvanih odre|ena za rad u Nema~koj, zatvorenika ni-
samo
je bilo. To je bio glavni razlog. Na sre}u, odlagawe mi je omogu}ilo da od
Dragice saznam da se nalazi u Glashiteu kod Drezdena, da radi u fabri-
ci satova, a poslala mi je i adresu logora: Pilctunellager. Tako sam ta~-
no znao kuda treba da idem. U arbajtzamtu sam ~esto dosa|ivao da poùre
sa transportom. Tako odu{evqenog mobilisanog momka sigurno jo{ nisu
videli.
Transport je pripremqen za 2. avgust. Kad sam se na èlezni~koj sta-
nici javio slu`beniku u arbajtzamtu, prikupilo nas se malo, nedovoqno za
puni vagon. Me|u mobilisanima su bili moj {kolski drug Lavre i {kolski
drug mog brata Milan Beteto (kasnije lekar u Qubqani), koji su se na jul-
skoj regrutaciji odlu~ili za istu mogu}nost. Kao {to su obe}ali u arbajt-
zamtu, svako od nas dobio je svoj nalog za odgovaraju}i nema~ki arbajtzamt.
Vaìo je istovremeno kao li~na i vozna karta. Moj je glasio na Arbeitsamt
Dresden. Nismo imali ni pratioca, a kamoli straàra. Wihov zadatak je
izvr{en kad je voz krenuo.
Zajedno smo putovali samo do Jesenica. Po{to istog dana nije bilo ve-
ze za nastavak putovawa, u Jesenicama smo morali preno}iti. Hotel Par se
nudio preko puta èlezni~ke stanice. Lavren~i~ je uspeo da uz pomo} ve-
za svoje mame Hilmajerove za sebe obezbedi odgovaraju}e mesto u Be~u. Ku-
da je oti{ao Beteto, ne znam. Sve vreme do Drezdena sam putovao sam. Iako
Drezden leì na pribli`no istoj geografskoj duìni kao Prag, nismo pu-
tovali preko Be~a i ~e{kog protektorata, ve} preko Minhena, Nirnberga
i Lajpciga. Voz je zaostajao zbog poru{enih pruga, ali samo izuzetno. Pre-
usmeravali su ga na obilaznice. Kod toga je tako mewao pravac vo`we, da
sam neretko posumwao da li uop{te idemo u pravom smeru. Vo`wa se zbog
toga oduìla; nisam doìveo nijedno bombardovawe, iako je Nema~ka ve}
tada no}u i dawu bila izloèna lete}im supertvr|avama. Organizacija je

jo{ uvek delovala besprekorno. Bez uzrujavawa, vozovi su brzo preusmera-
vani na neo{te}ene obilaznice, kao da je sve unapred dogovoreno. Uop{te
uzev{i, nije bilo nikakvih neprijatnosti.
U Drezdenu sam od zastupnika arbajtzamta jo{ na èlezni~koj stani-
ci saznao da se moram javiti u drezdenski Durchgangslager (Dulag) /tran-
/tran-
zitni logor/,
logor , severozapadno van grada, na suprotnoj strani Labe. Centar
grada je u to vreme bio skoro netaknut, kao da ga saveznici ~uvaju u neku
posebnu svrhu. Glavna gradska ulica Prager{trase, koja je od stanice vo-
dila direktno do centra najve}ih saksonskih istorijsko-arhitektonskih
znamenitosti uz Labu, bila je prometna i puna ìvota, kao da nije rat. Za
dobar deo ìvahnosti pobrinula su se uniformisana lica. Zapazio sam Je-
vreje sa ùtim zvezdama na le|ima, ali brojniji su bili Poqaci sa natpi-
sima Pole na trakama oko rukava. Da bih se snabdeo prikladnim {tivom, u
prvoj kwiàri sam kupio Mein Kampf Adolfa Hitlera. Sigurno sam bio
posledwi koji ga je nabavio. Najzad }u iz prve ruke saznati {ta se vrzma-
lo po glavi tog neuroti~nog molera ciganskog izgleda koji je zamislio no-
vi svetski poredak, u kojem }e sve ostale rase sluìti vladaju}im arijev-
cima. Da se ne bi prepustio iskqu~ivo politici, kupio sam i tek objavqe-
no delo Augusta Le{a Die rä räumliche Ordnung der Wirtschaft,
Wirtschaft, Jena 1940,
kojje se bavi teorijom razme{tawa proizvodne delatnosti.
ko
Durhgangslager je bio veliki logor sastavqen od baraka, kroz koje su
pro{le hiqade stranih radnika, ali je bio i stalno boravi{te radnici-
ma koji su radili u obli`wim fabrikama. Tada je u wemu boravilo najma-
we nekoliko stotina. Tranzitnim delom upravqala je policijska direkci-
ja Drezden, slu`beni naziv mu je bio Ausl
Ausläändererfassungslager. Jo{ pre
„kommt
slu`benog prijema i registracije rekli su mi da rad u Glashite „kommt
nicht in Frage” /ne dolazi u obzir/, jer im tamo nisu potrebni mu{karci,
samo ènska „radna snaga”. Dodelili su mi baraku, polovi~no napuwenu;
„kapo” barake mi je odredio drveni leàj sa prqavom slamaricom od ra{e
bez posteqine; mora}u da spavam odeven. Trebalo je da sa~ekam dan-dva da
u|em u postupak, pa da me po{aqu na rad.
Tako sam odlu~io da neprimetno klisnem iz logora i odvezem se u
Glashite. Dakako, presudno je bilo nestrpqewe da se vidim sa Dragicom.
Ako mi kod upu}ivawa na rad daju mogu}nost izbora, bi}e mi od koristi
i nove informacije. Od glavne pruge iz Drezdena prema Usti na Labi (i
Pragu) kod Hajdenaua odvaja se na jug ka Altenbergu sred Kru{ogorja
lokalna
lo kalna pruga, koja preko Done za mawe od sat vremena vo`we stiè u
Glashite. Stigao sam kasno popodne, kad je rad dnevne smene u fabrikama
zavr{en.
Tre}
Za Pilctunel su svi znali. Pored wega je lager, rekli su mi. Ako idem
iz Drezdena u Glashite pro}i }u kroz wega. Bez mnogo pitawa pre{ao sam
mosti} preko uskog poto~i}a ispod {umovitog proplanka uz Pilctunel i
na{ao se u logoru me|u grupom Slovenki. Dragica je znala da dolazim, sa-
mo nije znala kada. Izazvao sam op{te iznena|ewe. Dragicu sam odmah na-
{ao. Ta~nije, na{la je ona mene, jer se kroz logor muwevito pronela vest
da sam stigao, kao da sam pao iz vedra neba. Pozdravqawu nije bilo kraja.
Kod svega toga, Dragica i ostale logora{ice zaboravile su da je stranim
licima, posebno mu{karcima, ulaz u lager strogo zabrawen, a ja sam se po-
na{ao kao kod ku}e i kao da propisi za mene ne vaè. Kad se uve~e, taman
kad sam nameravao da se vratim u Drezden, pojavio wihov nizak, debequ{-
kasti Lagerf
Lagerfüührer,
hrer, zajapurio se od srxbe i naredio mi da krenem s wim u
policiju. Pokaza}e on meni, pretio je. Me|utim, kad sam mu putem ispri-
~ao da smo Dragica i ja vereni i da sam do{ao ~ak iz Jugoslavije da je vi-
dim, smek{ao se i, umesto na policiju, odveo me u drugi, mu{ki logor u
zapadnom delu grada. Tamo sam morao preno}iti u zakqu~anoj sobi. Jedino
dru{tvo mi je pravila limena vedrica koju mi je, sa malo vode, stavio na
sredinu sobe. Preko no}i se jo{ vi{e smek{ao. Ujutro me je pustio i nare-
dio mi da u durhgangslageru odmah zatraìm Fremdenpass /paso{ za stran-
ce/, kako bi moj boravak u Nema~koj bio legalan. Vereni{tvo je, zna~i, u
Nema~koj velika stvar, utvrdio sam. Bar u mom slu~aju, pokazalo se pre-
sudnim, iako sam ga izmislio. Lagerfirer se kasnije Dragici i devojkama
skoro izviwavao za svoj postupak. Bilo je jasno da }u imati slobodan ulaz
u logor, da }e se praviti da me ne vidi, ako se u logoru pojavim kad je on na
du`nosti.
Po{to u durhgangslageru jo{ uvek nisam do{ao na red, dobro sam raz-
gledao Drezden. U wegovom istorijskom sredi{tu imalo je {ta da se vidi.
Najznamenitiji su Cvinger, divna paviqonska rezidencija saksonskih kra-
qeva na zapadnoj strani, i Frojenkirhe na isto~noj. Izme|u wih stoji do-
stojanstveni Dresdner Schloss, saksonska dràvna opera, sa spomenikom kra-
qa Johana na trgu ispred we, pa katedrala, od koje vodi ulica sa tzv. fir-
stencugom, duga~kom oslikanom fasadom, prema Frojenkirhe. Vodio sam i
mnoge razgovore sa logora{ima. Najvi{e je bilo êha. Me|u prisilnim
radnicima uìvali su najvi{i status, vaqda su stvarno bili freiwillige
Arbeiter /dobrovoqni radnici/, kako su Nemci nazivali sve nas. U logoru
nije bilo Jevreja, ali je bilo mnogo Francuza, Flamanaca i Holan|ana, i
samo poneki Rus ili Poqak. Susreo sam Slovenku Emu Brulc, koja je kasni-
je sa svojom sestrom do{la u êmnic (posle rata je bila personalka u Mi-
nistarstvu za industriju). U logoru je cvetala trgovina svim i sva~im. Po-
{to sam znao da mi u dogledno vreme novac ne}e biti potreban, od visokog
suvowavog êha za stra{no visoku crnoberzijansku cenu od 50 RM kupio

sam maslinasto-zelenu ko`nu kapu xokejskog modela sa nau{wacima od si-
vog astrahana i tvrdim {iltom. Koliko je kupovina usred leta delovala
besmisleno, toliko se kasnije, po jakoj zimi, pokazala kao neverovatno do-
bro ulagawe. Kapa je imala toplu podstavu i sluìla mi je sve vreme u Ne-
ma~koj. Momku je, ina~e, novac bio hitno potreban i ja sam tako poku{ao da
mu pomognem.
Kona~no je do{ao ~as registrovawa u prihvatnom centru. Najpre je na
redu bilo utvr|ivawe, odnosno, proveravawe li~nih podataka, merewe te-
ìne i visine, zdravstveni pregled, zatim fotografisawe en face sa oka-
~enom tablicom i brojem DR 8218 na grudima i u profilu. Fotografije su
bile za policijsku evidenciju stranih radnika, tako|e, lepili su ih u po-
seban paso{ fremdenpas, koji su stranci iz okupiranih zemaqa morali
imati za kretawe u mestima radnih logora. Za svako napu{tawe mesta bi-
la je potrebna posebna dozvola.
Premda tada jo{ nisam znao da fremdenpas i bez uvida u wega obele-
àva qude, ~ije glavno pravo jeste da se ponizno pokoravaju germanskim nad-
qudima, izveo sam jedan od svojih pravni~kih podviga. Policijskom slu`-
beniku, koji je imao ve} pripremqenu kwiìcu fremdenpasa sa upisanim
podacima o meni – trebalo je jo{ samo zalepiti i ìgosati fotografiju
– po~eo sam da dokazujem kako Jugoslavija me|unarodnopravno jo{ uvek po-
stoji, da }e wen status biti ure|en na kraju rata kad se zakqu~i mirovni
sporazum, da, dakle, moje jugoslovensko dràvqanstvo italijanskom okupa-
cijom nije uga{eno, zbog ~ega treba da mi udari dozvolu za boravak u Ne-
ma~koj upravo u moj jugoslovenski paso{. Sumwi~avo je vrteo glavom, ali me
je saslu{ao, pre svega, nije se razqutio, {to bi bila prili~no normalna
reakcija. Verovatno nije znao da je Hitler jo{ 1941. godine kona~no pro{i-
rio granice svog rajha u Sloveniju do Save i preko we i da je 8. jula 1941. go-
dine Nema~ka, zajedno sa Italijom, objavila da Jugoslavija dràvnopravno
vi{e ne postoji.
Posle razmene argumenata za i protiv, odlu~io je da se posavetuje sa
svojim {efom. Dugo ga nije bilo, vaqda je morao tuma~iti moje argumente.
Kad se vratio, bez re~i je probu{io ve} popuweni paso{ za strance, tako
„Aufenthaltserlaubnis” preko
poni{tenog spremio u ormar i udario pe~at „Aufenthaltserlaubnis”
cele stranice mog kraqevskojugoslovenskog paso{a. Broj sa grudi je, dodu-
{e, unesen u wega, ali ne i fotografija sa tim brojem, jer je paso{ bio op-
remqen fotografijom iz Qubqane. Samo }u morati da obrijem brkove ko-
je sam pustio u Italiji, da ne bih imao posla sa gestapom. Obe}awe koje sam
dao bez razmi{qawa verovatno je vaìlo za dve godine. Bili su, naime,
izuzetno velikodu{ni. Bez ikakvog moqakawa, izdali su mi dozvolu sve
Tre}
do 8. avgusta 1946. godine. Istovremeno sam dobio nalog za neku fabriku

isto~no od Drezdena, gde je trebalo da me prime na rad. Uzeli su u obzir
moju èqu da budem {to bliè Glashiteu.
Fabrika je bila u Nidersedlicu, svega nekoliko kilometara èlez-
nicom u pravcu Glashitea, takore}i u isto~nom predgra|u Drezdena. Oti-
{ao sam vozom. Kad su saznali da sam pravnik, morao sam da idem u perso-
nalnu upravu. Tamo su mislili da je {teta da radim fizi~ki posao. U kon-
struktorskom odeqewu trebalo je da na brzinu skiciram nekoliko pred-
meta u sobi, u prvom redu radio-aparat na stolu, o~igledno da utvrde da li
znam da crtam i kako vladam perspektivom. [ef je bio zadovoqan mojim
radom i rekao mi da }e me zaposliti kod sebe. Me|utim, kad je hteo da
sprovede svoju odluku, u istom personalnom odeqewu koje me je k wemu po-
slalo upravo u tu svrhu, nisu hteli ni da ~uju o nefizi~kom radu. [tavi-
{e, izjavili su da im uop{te nisam potreban. Mora da je odlu~ivao neko
drugi, a ne onaj koji me je poslao na probu u konstruktorsko odeqewe. Po-
sle telefonskog razgovora sa personalnom upravom durhgangslagera, izda-
li su mi novi nalog. Trebalo je da idem u Heker Verke u Hajdenauu, ne{to
isto~nije od Drezdena i bliè Glashiteu. Samo malo daqe, i ve} bih bio u
Pirni, prijatnoj turisti~koj varo{ici, gde su se postarali ~ak i za udo-
ban boravak politi~ki i rasno nepoèqnih osoba. U jednom od prvih nema~-
kih logora smrti, u okviru eutanazijskog programa, po nalogu nacisti~kog
biroa T4 (Tiergartenstrasse 4, Berlin), u gasnoj komori veli~ine jedva 18
kvadratnih metara, za ne{to vi{e od godinu dana, do avgusta 1941. godine,
usmrtili su 13.720 qudi, ne gledaju}i na pol i uzrast, najvi{e Jevreja, te
politi~kih protivnika, od anglofila do komunista, pa i kriminalaca i
ostalih.
U Heker Verkeu, gde sam tako|e stigao vozom, postupak je bio sasvim
druga~iji. Najpre sam morao da idem u logor koji je bio sme{ten neposred-
no pokraj fabrike i javim se lagerfireru. On je pogledao dokumente, dopu-
stiv{i sebi nekoliko primedbi na ra~un beskorisnosti pravnika i odre-
dio mi baraku. Bio je to grubi gorostas sa drvenom nogom, koja je izgledala
kao nekakva okomita osovina oko koje se zanosio. Nosio je crnu policijsku
(Todt).
uniformu, iako mislim da je bio obi~an totovac (Todt ). Poqak poreklom,
pravi jani~ar, rekli su mi kasnije. Od wega sam saznao da u fabrici pre-
ra|uju kau~uk od koga, izme|u ostalog, proizvode automobilske gume. Radi-
}u tokom svih dana u sedmici, osim nedeqe, od {est do {est, za rad }u do-
bijati platu, od koje }e mi oduzimati za tro{kove prehrane i boravka u
logoru. Ako se dobro se}am, plata je iznosila 71 pfenig na sat. U sedam sa-
ti je ve~era, pre ve~ere i u pet sati pre doru~ka je apel, posle apela oba-
vezna gimnastika, ina~e sam slobodan, uve~e mogu i}i u Hajdenau, ako ho}u,
mogu popiti pivo. Ru~ka nema i sve ostalo vi{e ko{ta nego {to mi vredi-
mo. Ionako }u dobijati pakete od ku}e.
U baraci su bili sami Francuzi, a u logoru su, ina~e, bili izme{ani
radnici i drugih nacionalnosti. Glavni problem bile su stenice, to sam
unapred saznao. Nisu ih se mogli otarasiti ni hemikalijama koje su kri-
{om donosili iz pogona. Nastanile su sve pukotine u leàjevima, u zido-
vima, na plafonu. Pogrizle su me ve} prve no}i, najè{}e po vratu. Ima-
le su mnogo duè radno vreme od nas. Iako su bile specijalizovane za no}-
nu smenu, ni dawu nisu spavale. Bile su izuzetno ma{tovite. Na neke lo-
gora{e obru{avale su se pravo sa plafona. Najvi{e su volele zdepastog
Francuza s kojim sam se najvi{e sprijateqio. Po{to je, kao i ostali, zbog
vru}ine, naj~e{}e bio go do pojasa, prilikom pikirawa sa plafona ka~i-
le su se za dlake wegovih bogato obraslih grudi. Na wima bi se zaquqale
kao na cirkuskom trapezu, trenutak kasnije usledio bi ugriz. Morao je da
reaguje jako brzo, ako je hteo da ugriz spre~i i odvojenu stenicu izgazi na
podu. Meni se to nije de{avalo, jer sam nosio ko{uqu, ali i kada sam bio
bez we, nisu rizikovale da proma{e nekoliko retkih dla~ica. Uop{te ni-
sam spadao me|u wihove qubimce. Uprkos tome, moje teme je neprekidno bi-
lo skorelo i bolno od no}nih ugriza.
Rad koji su mi dodelili na po~etku bio je krajwe jednostavan. Izgle-
dalo je da lak{i nisam mogao dobiti. To je bila izuzetna povoqnost, za ko-
ju je verovatno trebalo da zahvalim pravni~kom obrazovawu. Rad sa kau~u-
kom je, uop{te gledaju}i, izuzetno teàk. Naro~ito je naporno na termi~-
kim presama automobilskih guma. Veliki deo posla obavqao se ru~no, po-
sebno name{tawe guma u presu i izvla~ewe iz we; pomerawe poluga tako|e
je zahtevalo mnogo snage. Gotovi pneumatici bili su jako vreli, iz wih se
dizao modrikasti dim koji je s vremenom i{~ezavao prema pukotinama u
krovu. Po ma{inama i oko wih slegala se ~a|. U radionici je zato bilo za-
gu{qivo, pa i nepodno{qivo vru}e. Oznojena tela privla~ila su ~a| i dim.
Da brisawe znoja nije na telima ostavqalo prqave mrqe, podse}ali bismo
na crnce. Na sre}u, materijal koji se stavqa u sirove pneumatike bio je
isuvi{e dragocen da bi ga mogli poveriti po~etniku. Francuzi, koji su ra-
dili na presama, potrebno znawe doneli su iz svoje otaxbine.
Moj zadatak je bio da obi~nim makazama izrezujem okrugle gumene tra-
ke na komade odre|ene duìne. Nisam imao pojma ~emu sluè – sre}om, bio
je to jedini minus u pore|ewu sa pneumaticima. Za debqe sam koristio pri-
mitivnu napravu za se~ewe, u koju sam ubacivao vi{e traka odjednom. Osim
{to su me od stalno istih pokreta boleli prsti i makaze me naùqale, ni-
sam imao drugih te{ko}a. Pojavile su se tek posle nekoliko dana. Sedeo sam
u redu radnika koji su obavqali sli~an posao, svi okrenuti glavom ka zi-
Tre}
du. Nismo smeli da razgovaramo. Mogao sam samo da kradom, upola glasa,
{apnem susedu poneku re~. Kontrolisali su nas iz kancelarije, za svaki
prestup majstor je dolazio da vi~e na nas. Na kraju se pokazalo da je pravi
problem vreme. Nije se pomeralo. Iznad staklenih vrata na ulazu u pogon-
sku kancelariju viseo je sat. Naro~ito popodne, ~esto bih, ispod oka, pogle-
davao prema wemu, ne bih li ugledao da se pribliàva kraj rada. De{ava-
lo se da osetim kako mi se beowa~e okre}u i zenice uvla~e visoko pod ve-
|e, odmah zatim savladao bi me san i za tren bih izgubio svest. S najve}om
mukom sam se vra}ao poslu. Kad bih se osvrnuo da vidim jesu li iz kancela-
rije primetili da mi posustaje radni ritam ili ~ak da mi je klonula gla-
va, naro~ito – koliko je vremena u me|uvremenu pro{lo – minutna kazaq-
ka ~esto je stajala ta~no u onom pravcu gde je bila kod prethodnog pogleda.
Tek tada sam shvatio {ta je prava dosada. Minut je trajao ceo sat. Nikako
da pro|e. Vreme je doslovno stajalo. Sedamsto dvadeset sati radio sam dne-
vno, umesto mese~no. Pore|ewe sa Rimom otkrilo je svu relativnost vre-
mena.
me na. êsto sam pomi{qao na stanovnike stranih planeta, ~ije vreme i
objektivno te~e tako polako, pa ipak se veselo zabavqaju. Objektivno? Da.
Shvatio sam da je sva relativnost upravo u tome. I opet bih nestao, opet
bih se, posle mnogo vremena, razbudio u istoj minuti.
Stra{na jednoli~nost mogla se razbiti na samo dva na~ina. Prvi je bio
toalet; stalno je bio prepun radnika, naro~ito popodne, tako da su nadzor-
nici morali da ih isteruju iz wega. Za ozbiqnu nu`du ~esto nije bilo
slobodnog mesta, jer je svako sedeo tamo koliko god je mogao duè. Rusi su
bili pravi genijalci u odugovla~ewu. Toalet je tokom rada nudio i jedinu
priliku da radnici malo porazgovaraju me|u sobom. Zbog toga su nas tako|e
rasterivali, jer su sumwali da vodimo zavereni~ke razgovore. Druga mo-
gu}nost ukazivala se kad mi na vreme ne bi bio dostavqen kotur sa gume-
nom trakom ili kutija za odlagawe narezanih komada traka. Tada sam imao
pravo da sam skoknem po kotur ili kutiju. Pro{ao bih preko cele radio-
nice – po kotur u jednu prostoriju, po kutiju u drugu. Prilikom preuzi-
mawa mogao sam izmeniti poneku re~, ali blagotvorna je ve} bila i sama
{etwa, pa razgledawe radionice i razmewivawe pogleda sa sapatnicima.
Ponekad bih poùrio sa poslom, kako bih preduhitrio redovnog donosioca
kotura ili odnosioca kutija s narezanim trakama i tako dobio priliku da
sam odem po wih. Me|u Marksovim metodama eksploatacije radnika nika-
da nisam ~uo za ovaj jednostavan i efikasan na~in pospe{ivawa intenzi-
teta rada.
Pojavio se jo{ jedan na~in. U kancelariji su se zaposlile dve devojke
– Nemice, koje su uspele da smawe opasnost u koju me je dovodilo moje po-
podnevno kuwawe. Kad god bih se osvrnuo, one su mi se qubazno sme{kale,
ali kri{om, da ih ne primete nadzornici. Dremqivost je nestala, po~eo

sam da se osvr}em sve ~e{}e. Bile su mojih godina i privla~nog izgleda za
zavo|ewe. Nema~kih momaka nije bilo na izbor, sve {to je iole vredelo bi-
lo je na frontu. Naravno, moje vaspitawe i Dragi~ina blizina bili su do-
voqni da se ne upustim u kakvu avanturu. Sebi sam se opravdavao da se
usteèm iskqu~ivo zbog opasnosti, jer se Nemci nemilosrdno osve}uju za
svako „rasno rodoskvrnu}e”. Jo{ uverqivije je bilo, u {ta sam zamalo i sam
sebi poverovao, da mi se devojke umiqavaju ba{ sa tom namerom.
U grad Hajdenau oti{ao sam iz logora jednom ili dvaput, uvek sa Fran-
cuzima i uve~e, u prqavu gostionicu na pivo. Nije mi prijalo. Pio sam ga,
jer se ni{ta drugo nije moglo dobiti i da ne kvarim dru{tvo. Ina~e sam
koristio svaku priliku da obi|em Glashite. Nedeqom sam uvek bio tamo.
Najvi{e u{te|evine od 71 pfeniga na sat, koliko sam dobijao za svoj rad
Hilfsarbeitera /nekvalifikovanog radnika/ – oko 5 maraka, na nedeqnom ob-
ra~unu ispla}enih na ruke, odlazilo je u èlezni~ku blagajnu. Dragica je
mene svega nekoliko puta posetila u Hajdenauu. Zbog brojnih slovena~kih
devojaka, Glashite je postao centar okupqawa Slovenaca. Tamo je bila i
Dragi~ina ro|aka Hilda Zupani~ i jo{ neke devojke. Popunile su dve ve-
like barake. Kao aktivistkiwe OF, sve su bile u zatvoru jo{ u Qubqani,
odakle su ih poslali na rad u Nema~ku. Me|u wima su bile Vanda Velnar,
Vilma Gregori~, Jelka Bab{ek, Zora Matevì~, Silva Tomin{ek, Mara
Mer~un, Mara Mausar i Maru{a Glava~. Sve sam ih upoznao tek u Glashi-
teu. Nekoliko puta sam preno}io u wihovoj sobi. Kad se jednom takvom pri-
likom nisam probudio na vreme, zbog ~ega sam u panici pojurio na stani-
cu, klecnuo sam na peronskim stepenicama, nezgodno strugnuo kolenom o
o{tar beton i pocepao dobar deo {tofa. Naravno, jako sam krvario, ali sam
vi{e àlio uni{tene svetlosive kamgarn pantalone, u kojima sam jo{ u
prole}e paradirao po qubqanskoj promenadi (tada{woj Aleksandrovoj, sa-
da Cankarjevoj cesti). Noga }e ionako zarasti.
Glashite je bio sredi{te nema~ke ~asovni~arske industrije, sli~no
kao [afhauzen u [vajcarskoj. Ve} se po imenu varo{ice moglo zakqu~i-
ti da se nekada u woj topilo staklo, iskopavali su i drugu rudu, prven-
stveno kositar i srebro. Varo{ica je sagra|ena uzdu` dve uske doline.
Uà se proteè na jugozapad u ~e{ke Rudne planine (Kru
(Kru{nné hory – Erzge-
birge),, preko kojih te~e stara nema~ko-~e{ka granica, na severoistok do
birge)
Pilctunela, pod kojim se uz re~icu Miglic probija put ka Hajdenauu. Me-
„slozowy” –
sto [lotvic, neposredno iza prevlake, ime mu dolazi od re~i „slozowy”
zlatan, dokazuje ne samo da su tamo nekada ìveli Sloveni, nego i da su se
naselili zbog zlata koje je donosila re~ica. Celom dolinom vodi è èlez-
lez-
nica, sa stanicom negde po sredini. [ira dolina, kojom vodi put do sre-
Tre}
skog grada Dipoldisvalde na severozapadu, sliva se pod pravim uglom kod

èlezni~ke stanice u uù dolinu. Fabrike su razme{tene u kraku jugoza-
padno od stanice. Sme{tene su uglavnom u zgradama sli~nim stambenim, pa
i u brojnim vilama, doslovno, fabrika do fabrike; ve}inom male, u svima
su se izra|ivali satovi i drugi proizvodi precizne mehanike. I najve}e
me|u wima bile su premale da bi imale svoje sopstvene logore kao Heker
Verke u Hajdenauu. Dragica je radila u jednoj od ve}ih, zvala se Urofa K.
G. Uz pomo} lupe na desnom oku, dan za danom, zavrtala je milimetarske
obodne zavrtwe na klatna u ~asovnicima.
[etwa po gradu bila je prijatna razonoda, tokom letwih ve~eri vi-
{e puta smo sebi priu{tili to zadovoqstvo. Blizu èlezni~ke stanice
bile su dve kafanice, sa svake strane ulice po jedna. Nisu nas gledali qu-
bazno, ali smo ipak mogli popiti pivo, pojesti retku supu ili polusirov
krompir sa mu{elflaj{om, nekakvim gula{om od severnomorskih {koqa-
ka, kojih je, zajedno sa sitnim peskom u wima, uvek bilo u izobiqu. Sve
ostalo dobijalo se na bonove. Imao sam ih, ali nisam smeo da ih upotrebim,
jer su nas dobro poznavali. Ve}u koli~inu tih bonova poslao mi je polu-
stric Franc Grilc – Napotnik iz Trate kod Velesovog. Prilikom odlaska
mladih u Vermaht, pomagao je u op{tini u Cerkqama i iskoristio prili-
ku koja mu se nudila. Koristio sam ih uglavnom za dodatke u ishrani i u
dru{tvu. Za promenu, ponekad smo se vi|ali u Drezdenu. Najmawe jednom,
sa nama je po{ao i Emil Sterli~ (kasnije je postao direktor Store-Deko-
rativne), koji je radio u Nidersedlicu. U centru grada bismo se obi~no
udobno smestili u neku poslasti~arnicu, gde bismo na bonove za hleb mogli
dobiti krempite i sli~no. Sve je bilo pripremqeno od surogata, ali je, u
pore|ewu sa logorskim bu}kuri{em, bilo kao dan i no}. Nema~ki gosti su
nas posmatrali sa zgraàwem, mogle su se ~uti o{tre re~i, pala bi poneka
psovka. Pa i da se neko odlu~io da pozove policiju, ne bi nam koristilo.
Istina, za dolazak u Drezden trebalo je da imamo posebne dozvole, ali tog
pravila se niko nije pridràvao. Cerkqe u Gorewskoj su bile predaleko
za raspitivawe kako smo do{li do bonova.
Jedne sun~ane nedeqe, jo{ tokom prepodneva, osim Sterli~a i mene, u
Glashite je do{ao i dr France Krawc (otac pravnika dr Janeza Krawca),
iz ne{to udaqenijeg Briksa (~e{ki Most) u ~e{kim Rudnim planinama, i
dr Lampi~ iz Nidersedlica. Posle podne je ve}a grupa nas oti{la u izlet-
ni~ku gostionicu na brdo preko puta èleznice. Na prijatnom suncu koje
je ve} prelazilo u jesensko, pili smo pivo i pod vo|stvom politi~ki veoma
svesnih devojaka bu~no pevali partizanske i ruske pesme. Na povratku kroz
grad u logor, kuda smo pratili devojke, nasred ulice zaustavila nas je po-
licija. Devojke ih nisu zanimale. Moj paso{ sa vizom iz durhgangslagera
proizveo je dobar efekat. Odmah su mi ga vratili uz „Danke”. Ni dr Krawc

sa svojim fremdenpasom nije imao problema. Mi smo mogli nastaviti put.
Zapelo je kod dr Lampi~a, premda je po svim meni poznatim policijski
relevatnim znacima bio sasvim jednak slu~aj kao dr Krawc. [ta radi u
Glashiteu, koga pose}uje, za{to nema putnu dozvolu svog lagera – ispiti-
vali su ga, kako smo saznali kasnije. Kao da o wemu imaju neke poverqive
podatke koje su hteli proveriti. Wegove izjave su detaqno zabeleìli. Na
nas ostale slegla se neprijatna mora, do{ao je kraj radosnom danu. Sluti-
li smo najgore. Nedugo zatim su ga uhapsili i u gestapovskom zatvoru u
Drezdenu optuìli za komunisti~ku delatnost. Izgovarao se da nije komu-
nista, {to je verovatno bilo ta~no, ali je priznao da je simpatizer Engle-
za, {to je sigurno bilo ta~no. To je bilo kobno. Ubili su ga posle nekoliko
nedeqa saslu{avawa.
Ve}ina Slovenki u logoru bila je „organizovana”. Izme|u ostalog, na
sastancima su se dogovarale o sabotaàma na radu i, kao radni~ka „avan-
garda”, svoje zakqu~ke su nametale i neorganizovanima. Sa istim ciqem
povezivale su se i sa stranim radnicima. Neorganizovana Dragica tako|e.
Meni nije bilo jasno kako da sabotiram na svom poslu. Ionako sam radio
sporo, koliko god je to bilo mogu}e, istina, za moje proizvode nije bilo ne-
kih normi kvaliteta. Najlak{e sabotirawe je bilo ba{ u domenu kvalite-
ta. Proizvodi fine mehanike bili su stoga podvrgnuti stalnoj kontroli.
Po{to bi svaka o~igledna sabotaà vodila direktno u „koncentrak” (tako
smo, pod uticajem êha, zvali koncentracione logore – KZ), jedini izlaz
bio je u kvalitetu, jedva primetnom za kontrolore, i u ravnomerno uspo-
renom tempu rada svih radnika. Nadzornici su to znali, zato su radnike
neprekidno gawali, te{e}i se da se od radnika niìh rasa ni{ta drugo ne
moè ni o~ekivati. Nemci su se generalno bojali revolucionarne delatno-
sti. Ne samo majstori, nego i obi~ni nema~ki radnici, po nalogu gestapoa,
posmatrali su kakve me|usobne kontakte odràvaju strani radnici. Tuma-
~ili su ih kao zavereni~ke. Wihovi agenti su logora{e kontrolisali i
van fabrika. Oko slovena~kih devojaka ~esto su se vrtela dvojica Qubqan-
~anina, bra}a Mahkoti (prezime je izmi{qeno, pravo znam), iz sada{we
@upan~i~eve ulice. Iako su tvrdili da rade sli~an posao kao one u jednoj
od tamo{wih fabrika, nije se moglo saznati u kojoj. Smatrale su ih {pi-
junima. Briks sa fabrikama sinteti~ke gume i benzina, sa ~e{kim i stra-
nim radnicima, mora da je bio pravo leglo komunizma. Nije trebalo mnogo
ma{te da se u takvoj sredini pro{iri strah od sabotaà. Da li je dr Lam-
pi~ bio wihova `rtva, pitale su se devojke.
Kad god smo mogli, Dragica i ja bismo izbegli dru{tvo devojaka i
i{li
i{ li svojim putem. Woj to posebno nije bilo lako. Obave{tajna mreà je
Tre}
dejstvovala i u suprotnom smeru sa dobro postavqenim crvenim zamkama.

Trebalo je paziti na svaku re~. Samo pribli`no smo znali za wene centre.
Osim no}u, najvi{e razgovora nasamo vodili smo na stanicama, gde smo se
pozdravqali na povratku sa izleta, naj~e{}e ba{ iz Glashitea. Osmog ok-
tobra popodne, verovatno je bila nedeqa, uspeli smo pobe}i na breùqak
iznad logora. Na blago nagnutoj livadi koja se spu{tala ka zapadu, dok nas
je duga~kim zracima grejalo kasno jesewe sunce, nedaleko od Pilca1560 iz-
nad tunela, prostrli smo logorsko }ebe i proveli predivne trenutke. Na
prstenovima, koje smo izmenili prilikom ven~awa u sv. Kri{tofu 2. mar-
ta 1946. godine, ugraviran je datum 8. oktobar 1944. godine. Sve{tenik nije
proveravao, kao ni mati~ar u magistratu, kad smo nekoliko dana kasnije
obavili gra|ansko ven~awe. I danas ih nosimo.
U Heker Verkeu su mi dodelili novi posao, jo{ lak{i. U staklenoj ~e-
~e-
tvorougaonoj posudi, koja je stajala ispred mene na stolu, natapao sam ben-
zolom {kartirane, zaobqene metalne kolutove promera deset centimeta-
ra, spojene pod termi~kom presom obru~em od tvrdog kau~uka debqine ma-
log prsta. Trebalo je da spoj popusti toliko da se moè odvojiti od metala.
Govorilo se da ih koriste za zaptivke na podmornicama. Po{to je vladala
sveop{ta oskudica u sirovinama, to se radilo zato da bi se tako dobijeni
kau~uk i metal ponovo upotrebili u proizvodwi. Moji francuski drugo-
vi su se trudili da ne budem bez posla.
Posle dve nedeqe otapawa kau~uka poslali su me u ambulantu, gde su
mi uzeli vi{e epruveta krvi za analizu, najvi{e iz u{nih resica. Nika-
da nisam saznao za razlog, niti za rezultate pretraga. Kad mi je jednom po-
nestalo benzola, morao sam da idem u ambulantu da se snabdem novom bocom.
Tamo je, kao hemi~ar, radio jedan zarobqenik, ruski lekar, koga je zanima-
lo {ta radim sa benzolom. Saznao sam da je udisawe benzola izuzetno opa-
sno i da }e mi izazvati brojna o{te}ewa krvi i plu}a. Pro{irewe plu}a
je jo{ i najmawa posledica. Preporu~io mi je da se {to pre otarasim tog
posla, ako treba i nekom gre{kom, pa da me za kaznu prebace na teì rad.
To se dogodilo i bez mog u~e{}a. Dok sam bio u Glashiteu, gestapo mi
je izvr{io premeta~inu leàja i pretraìo kofer. Kad sam se vratio, la-
gerfirer mi je prekorno skresao da sam sigurno neki revolucionar i da za
takve kod wih nema mesta. Gestapo mi je oduzeo foto-aparat Fojgtlender,
o~ev poklon za maturu, koji sam nosio u koferu. Video sam ga na polici
1560
Pilz je bio vidikovac, gotovo iznad samog tunela, nazvan po velikoj drvenoj pe~urki
u obliku pe~urke muhare, koja je sluìla posetiocima da i po ki{i mogu da sede na klupi
oko wene noge. Po woj je dobio ime i èlezni~ki tunel.
kod lagerfirera, ali on ga nije pomenuo. Verovatno je kona~no promenio

vlasnika. Nedostajao mi je notes, ali ne i li~na karta Huga Bermana iz
Bergama koju sam, kao pravi kontraobave{tajac, poneo sa sobom u Nema~ku,
sre}om, tako dobro skrivenu da je nisu otkrili. Nisu otkrili ni rajzer-
laubniz iz êprana.
Samo koji dan kasnije, u vreme radnog vremena, gestapo se ponovo po-
javio, do{la su dvojica, trebalo je da iz pogona odem u logor. Majstor koji
je do{ao da me obavesti da se smesta javim lagerfireru gledao me je kao da
se vidimo posledwi put. Gestapovci su me u prisustvu lagerfirera grubo
saslu{avali, vaqda i ne znaju druga~ije, mislio sam. Najvi{e su ih in-
teresovali moji izleti u Glashite. S kim se sastajem? Nije ih ubedilo ni
izmi{qeno vereni{tvo. Izgledalo je kao da im je ta pri~a poznata. [ta
radim u sobi sa Francuzima i {ta i kako razgovaram s wima? Znali su da
govorim francuski. Za{to ho}u da radim fizi~ki posao ako sam obrazo-
van? Za{to se pretvaram? [ta radim sa Mein Kampfom?
Kampfom? Sve sam im obja-
snio na prihvatqiv na~in, ali su protiv mene u rukama imali dva dokaza
koji su im se ~inili neoborivim. Najpre su hteli znati u kakvoj sam vezi
sa Lembergom? Trebalo mi je izvesno vreme da shvatim o ~emu se radi. Po-
{to su cigarete tokom rata bile vrlo ~vrsta valuta, ja sam ih, premda ne-
pu{a~, doneo iz Qubqane. Ve}i deo sam razdelio Francuzima, a nekoli-
ko kutija je ostalo u koferu. Fabriku duvana Qubqana – Tabakfabrik Lai-
bach o~igledno su pro~itali kao Lemberg. Za wega su verovatno znali iz
novina, Sovjeti su ga okupirali pre otprilike mesec dana. Sre}om, lager-
firer je bio Poqak, on je potvrdio moje obja{wewe da se slovena~ki Laj-
bah nalazi skoro hiqadu kilometara jugozapadno od galicijskog Lavova.
Slu~aj sa notesom bio je opasniji. U wemu sam, pored ~asova advokatskog
pripravni{tva, imao spisak slu`benih brojeva sa suda. Ne toliko da upam-
tim dodeqene dokumente, ve} da se naviknem na sistem koji je sud kori-
stio za razne vrste predmeta, parni~nih i neparni~nih, gra|anskih, kri-
vi~nih i sli~no. Za gestapovce su to bile prevejane {ifre. Ni na kakav
na~in nisam mogao da ih ubedim u suprotno. Stalno su iznova zahtevali
da im protuma~im wihovo zna~ewe i s kim se sporazumevam uz wihovu po-
mo}. Notes su zadràli, jo{ }e razmotriti te brojke, pa }emo se tada po-
novo videti.
Gestapo me {aqe u Dowu [leziju
Ispalo je druga~ije. [esnaestog oktobra popodne nekolicinu nas rad-

nika iz radionice pozvali su kod lagerfirera. Ukratko nam je saop{tio
Tre}
da uve~e idemo „na transport”. Kuda? Nije znao ili nije hteo da kaè. Na
pitawa: za{to, za{to ba{ mi i sli~na, tako|e nije bilo odgovora. U fabri-
ku vi{e ne}emo i}i. „Ho}ete li mi vratiti foto-aparat?” ohrabrio sam
se. Taman posla, tamo kuda ide{ sigurno ti ne}e trebati, pa nema{ ni fil-
ma, bio je odgovor. Od posete gestapoa za wega sam postao du /ti/.
Tog trenutka zapo~eo sam trku sa vremenom. Pre nego {to nas ukrcaju
hteo sam da odem u Glashite. @elezni~ka stanica je bila predaleko da bih
gubio dragoceno vreme raspitivawem o voznom redu. Uputio sam se pe{i-
ce. Imao sam sre}e. Ve} na slede}oj stanici u Doni, pored koje vodi put,
saznao sam da upravo stiè voz prema jugu. Toliko sam ùrio u Glashite da
sam stigao prerano; da bih video Dragicu, morao sam pred Urofom sa~eka-
ti kraj radnog vremena. Bila je stra{no pogo|ena, odlazio sam u nepoznato
i moglo bi se dogoditi da se vi{e ne na|emo. Da bismo imali vi{e vremena
za razgovor, povezla se sa mnom u Hajdenau. Na potpuno mra~nom pokrive-
nom peronu iznad puta, s koga su nadole vodile gvozdene stepenice, obe}a-
li smo jedno drugome da se posle rata nijedno od nas ne}e vratiti samo u
Qubqanu. Na}i }emo se u Hradec Kralove u ê{koj, gde je ìvela Dragi-
~ina tetka. Tamo }emo se dogovoriti {ta i kako daqe, u prvom redu, ho}e-
mo li se uop{te vratiti u Jugoslaviju. Obe}awe smo zape~atili poqupci-
ma i suzama. Slede}im vozom o~ajna se vratila u Glashite.
U logoru sam saznao da pre pono}i ne}e biti ni{ta od transporta.
Uprkos izletu u Glashite, morao sam ~ekati. Gurali smo se u lagerfire-
rovom predsobqu, naga|aju}i kuda }e nas odvesti. Najvi{e smo se bojali
zapadnog fronta. Nemci bi nas mogli upotrebiti za gradwu odbrambenih
postrojewa, ali tamo bismo bili izloèni ru{ila~kom savezni~kom bom-
bardovawu. Govorilo se da wihove granate ne proma{uju ni kvadratni me-
tar. Iako su moja italijanska iskustva govorila druga~ije, verovao sam.
Kao prihvatqivu alternativu videli smo isto~ni front, osim dvojice
Ukrajinaca koji su po svaku cenu hteli na zapad.
Oko pono}i su nas ukrcali u kamione, a na nekoj ranìrnoj stanici u
voz, pod jakom straòm, kome u mrklom mraku nismo videli kraj. Sre}om,
vagoni su bili tre}e klase, a ne sto~ni, kakve smo o~ekivali. Ukrcavawe
je trajalo ~itav sat, zatim se voz pokrenuo. Po{to nam èlezni~ka stani-
ca nije bila poznata, nije nam bilo jasno u kom pravcu putujemo. Nismo se
mogli orijentisati ni po zvezdama, bilo je previ{e obla~no. U vozu smo
mogli sedeti, ali za tu rasko{ smo se gurali jedan uz drugoga. Polako je
postajalo sve hladnije, pa se nismo àlili.
Sedeo sam pored prozora i vrebao neosvetqene stani~ne natpise. Voz
sigurno nije vozio kroz Drezden, ne bih ga propustio. Budu}i da je i{ao
obilaznicom, ni to mi nije zna~ilo mnogo. Ubrzo smo zadremali. Kad sam
u polusnu otvorio o~i, to~kovi su udarali o brojne skretnice velike è- è-
lezni~ke stanice; jedva sam pro~itao ime – Gerlic. Sasvim sam se razbu-
dio. Nije bilo nikakve sumwe: vozimo se na istok. Novost je odu{evila mo-
je saputnike, a ja sam se upla{io. Za{to nas voze u Bukovinu, kad je vero-
vatno u sovjetskim rukama? Na sre}u, napravio sam dve gre{ke. Gorlice ni-
su u Bukovini nego u Niskim Beskidima na jugu Poqske, i, pre svega, nisu
Gerlic. Moje geografsko i istorijsko znawe pokazalo se sli~no gestapov-
skom. Istorijsko – jer mi je ime Gorlice ostalo u se}awu po austrijsko-
nema~koj pobedi nad Rusima 1915. godine, geografsko – jer je nisu izvoje-
vali na Nisi (Saksonija), nego na reci Dunajec u zapadnoj Galiciji. Od
trenutka ukrcavawa pre{li smo jedva pedesetak kilometara prema isto-
ku. Bar je to bilo ta~no. U to sam se uverio tek kad smo krajem no}i prola-
zili kroz Lignic, kona~no, kad je ve} na dawem svetlu voz tutwao preko
(Breslau, Wroclaw
beskona~nih skretnica na breslauskoj (Breslau, Wroclaw)) èlezni~koj sta-
nici. Stigli smo u [leziju.
Pomak na istok sredinom oktobra 1944. godine bila je za mene najboqa
od raspoloìvih mogu}nosti, ali mi je, uprkos tome, zadavala brige. Dok
su Nemci jo{ ~vrsto bili ukopani na levoj obali Visle i pred isto~nim
Karpatima, generali Malinovski i Tolbuhin su sa svojim Ukrajinskim
„frontovima” 19. avgusta prodrli preko Besarabije u isto~norumunsku
niziju i zauzeli Jasi. Nekoliko dana kasnije, 23. avgusta, Rumunija je ko-
na~no odlu~ila da zameni svog saveznika. O tome su weni opunomo}enici
razgovarali u Kairu jo{ od kraja marta, dok je u Rumuniju, u svrhu pri-
preme prelaska novom savezniku, sleteo i izaslanik SOE. Kad je postalo
jasno da Britanci, uprkos svojim ruì~astim obe}awima, ne}e imati ni-
kakva posla u Rumuniji, opozicione stranke su se odlu~ile za pregovore sa
Crvenom armijom. @eleli su da postignu primirje. Rumunska vojska se za-
to povukla iza dobro utvr|ene linije, toboè, da omogu}i uspe{an otpor
protiv Crvene armije. Glavni junak dana postao je dvadesettrogodi{wi
kraq Mihail, koji je stupio na presto u septembru 1940. godine.
Wegov otac, Karol II II,, morao se odre}i prestola zbog nezadovoqstva
koje je izazvao nasilnim gu{ewem mo}ne „@elezne garde” 1938. godine, a
najneposrednije gubitkom Besarabije i severne Bukovine posle sovjetskog
ultimatuma, kao i iznu|enim ustupawem Transilvanije Ma|arskoj 1940.
godine. Da bi mu pomogao u ovladavawu situacijom, Karol II se oslonio na
generala Jona Antoneskua, a Mihail ga je potvrdio kao predsednika vlade.
U vagawu izme|u wega i legionara koji su s novim vo|om Horija Simom sta-
li na noge, za generala se odlu~io i Hitler. Najzna~ajniji su mu bili voj-
ni obziri i saradwa Rumuna na planiranom sovjetskom boji{tu. Tako je
„conducator”,, kako su ga nazivali, pa
Antonesku postao pravi diktator, „conducator”
Tre}
jo{ i mar{al. Poku{aj da imenovawem Horije Sime za zamenika pred-

sednika vlade oja~a svoj poloàj, izjalovio se. Suprotstavqawe konduka-
torovoj diktaturi, zao{treno zbog sve ve}eg uticaja Nemaca na rumunski
ìvot, dovelo je u januaru 1941. godine do oruàne pobune @elezne garde.
Antonesku je i ovu pobunu ugu{io u krvi, posredno uz pomo} Nemaca. Uko-
liko ih nisu pobili, vode}e gardiste su prognali. Mnogi su se kasnije na-
{li u nema~kim logorima.
Mr`wa stanovni{tva prema Antoneskuu popustila je napadom Nema-
~ke na Sovjetski savez, kad je rumunska vojska ponovo umar{irala u Be-
sarabiju i severnu Bukovinu. Rumuni su preko no}i postali odu{evqeni
saveznici Nemaca. Wihova vojska uspe{no se tukla sa nema~kom protiv
Sovjeta i sa trideset divizija odjednom. Hitler je dokazao da se kladio na
pravog kowa, a kondukator je opet vladao bez konkurencije. Tek su ogrom-
ni gubici u bitkama na Donu i pod Staqingradom – dostigli su 270.000
mrtvih, ~ak vi{e od gubitaka koje je pretrpela Italija, a pored toga, broj-
ne rumunske divizije ostale su zarobqene na Krimu – kao i spoznaja da
Nemci gube rat, navodili su na traèwe novih re{ewa. Nemci su posta-
li svesni te opasnosti ve} u jesen 1943. godine, kad je OKW, osim za okupa-
ciju Ma|arske, izradila sli~an plan za Rumuniju. Dok su ma|arski deo
plana u martu 1944. godine fakti~ki izveli, zbog obzira prema Antoneskuu
i nadi da }e time pouzdanije obezbediti vojnu pomo}, Hitler je rumunski
odloìo.
Bio je u pravu. Antonesku mu je ostao veran. Iznenada se ume{ao kraq.
Dvadeset tre}eg avgusta 1944. godine popodne, kondukator je sa svojim si-
nom Mihailom – u me|uvremenu ga je postavio na mesto Horije Sime – do-
{ao u dvor i izvestio kraqa o te{koj situaciji na boji{tu koje se, po we-
mu, moè re{iti samo primirjem. Najvi{e ga je uznemirio izve{tajem da
je o tome ve} obavestio Nemce. Tada je mladi kraq ponovio lekciju nau~e-
nu od starog Viktora Emanuela III godinu dana ranije. Oti{ao je u susednu
salu, posavetovao se sa svojim poverqivim savetnicima, zatim se vratio i
kondukatoru saop{tio da je otpu{ten. Naredio je majoru bataqona da obo-
jicu Antoneskua uhapsi. Otpu{tawe du~ea u Vili Savoja razlikovalo se
samo u tome {to su se kraq i mar{al pre sudbonosnog saop{tewa neko vre-
me nimalo kraqevski prepirali, kraq je Antoneskuu zamerio da je Rumu-
niju doveo u nemogu}u situaciju,1561 dok je Antonesku, prema izjavama sve-
doka, pre nego {to je odveden, zapretio: „Nesre}nici, sutra }u vas sve po-
streqati!” Mihail je putem radija objavio da Rumunija vi{e nije u ratu
1561
Razgovor je snimqen. Objavquje ga W. Hagen, Die geheime...,
geheime..., str. 304, nap.
sa saveznicima, a vojsci na boji{tu naredio je da prestane da puca na Cr-

venu armiju. Kad su Nemci za odmazdu bombardovali Bukure{t, 26. avgu-
sta objavio im je rat. To je izveo spretnije od Italijana, jer je sam sebi
odredio status dràve saborca (co-belli-gerent)
(co-belli-gerent),, a saveznici su ga, sa Sov-
jetima zajedno, naprosto primili na znawe. Posledweg dana avgusta 1944.
godine, divizije Drugog ukrajinskog fronta generala Malinovskog zauze-
le su Bukure{t.
Mihailov dràvni udar bio je jedna od najzna~ajnijih prekretnica
Drugog svetskog rata. Za Balkan – naprosto presudna.1562 Kao {to znamo,
Staqinu je omogu}io preraspodelu redosleda na wegovom spisku „ratnih”
ciqeva. Za ~itavih pola godine na ra~un centralnog boji{ta na Baltiku
i u Poqskoj, prednost je pripala balkanskom jugu. Tako je Staqin lak{e
poravnao svoje ra~une i sa var{avskim „antirevolucionarnim povstanci-
ma”. Ukrajinski frontovi su se jo{ u avgustu usmerili ka Bugarskoj, sve
od Dobruxe do Gvozdenih vrata. Pod pritiskom sovjetske objave rata, Bugar-
ska se smesta pretvorila u komunisti~ku dràvu, dokazuju}i svoju crve-
nu pra}ud nemilosrdnim prolivawem krvi svojih unutra{wih politi~-
kih i klasnih protivnika.
Dok je Malinovski uzeo na ni{an isto~nu Ma|arsku, ~ija okupacija
mu je obe}avala bogat plen u nema~kom xepu otvorenom prema zapadu i zva-
nom Transilvanija, gde su Nemci, pod za{titom Karpata, pripremali svoj
otpor, do kraja septembra Tolbuhin je na granici sa Srbijom sabrao ceo
svoj Tre}i ukrajinski front. Da ne bi doìveo kakvo nema~ko iznena|e-
we, dodali su mu jo{ i delove Drugog fronta. Sa crvenoarmejcima uz celu
jugoslovensku granicu prema Rumuniji i Bugarskoj, sve do Caribroda na
jugu, ~ime su u kle{tima dràli celu Srbiju, ispuwavawe Titove molbe
Staqinu bilo je jo{ samo pitawe vremena. Tolbuhin je po~eo da ih steè
28. septembra prodorom u Moravsku dolinu. U napadima prema severu 8.
oktobra stigao je do predgra|a Beograda, udarom prema jugu, uz pomo} Bu-
gara, 15. oktobra zauzeo je Ni{ i, kona~no, 20. oktobra osvojio i Beograd.
Sa severa mu je u stezawu kle{ta pomagao Malinovski, koji je po~etkom
oktobra preuzeo ~itavu severnu obalu Dunava, a zatim i ceo Banat. Nemci
ih prakti~no vi{e nisu branili.
1562
Time ne èlim da kaèm da svoje ciqeve na Balkanu Sovjeti ne bi mogli posti}i
i bez kraqa Mihaila. To im je omogu}avala prosovjetska politika SAD i Velike Britani-
je od Teheranske konferencije daqe. Ona nije izvirala iz neke posebne qubavi, premda su
obe zapadne sile bile svesne sovjetskog doprinosa pobedi, kao i otvarawu drugog fronta
iznu|enog odugovla~ewem, nego iz opasnosti da Sovjetski savez ne po~ne separatno spora-
zumevawe sa Nemcima.
Tre}
Ovakav razvoj doga|aja udaqavao me je od dogovorenog ciqa. Da su Sov-

jeti umesto Beograda, ve}om efikasno{}u na centralnom boji{tu, zauze-
li Prag, to bi bilo sasvim u skladu s na{im planovima. Otuda bismo Dra-
gica i ja mogli oti}i kud god bismo hteli. Wihov prodor na Balkan uka-
zivao
zivao je na to da se ostvaruje najcrwi scenario koji je Jugoslaviji nagove-
{tao bugarsku sudbinu. Put ku}i bi}e zatvoren. Nisam ni najmawe vero-
vao da bi Staqinovi balkanski zahvati mogli biti samo takti~ki, da nije
nameravao da u~ini ni{ta drugo nego da velikim opsadnim manevrom pre-
ko Ma|arske ugrozi Nemce na centralnom poqskom boji{tu, {to je bilo
preovla|uju}e tuma~ewe. Rat se moè dobiti samo ovde, a ne na Balkanu.
Ako nas Nemci voze na isto~no boji{te tek sada, kad su Staqinovi balkan-
ski ciqevi ve} skoro postignuti, zna~i da ih Sovjeti u Poqskoj preusme-
ravawem na Balkan od leta naovamo nisu ugroàvali, ve} su im omogu}ili
samo preko potrebno privremeno rastere}ewe.
Posle nerazumqivog pomerawa vagona i spajawa vi{e kra}ih vozova,
iz ~ega se nije dalo zakqu~iti u koji pravac }e se kona~no usmeriti –
uzrujavalo je i esesovce koji su napoqu straàrili da im neko iz trans-
porta ne pobegne – ono {to je ostalo od na{eg voza pokrenulo se ka severu.
Zaustavili smo se u Trahenbergu (sada poqski @migr
migró ód), jednom od grado-
va nastalih u 13. veku na teritoriji poqskih gradova u propadawu (takvi
su bili Breslau i Opeln na jugu – poqski Opole). Na inicijativu doma}ih
locatio civitatis”
knezova, takve gradove su osnivali na institutu „„locatio civitatis” nema~-
kog gradskog prava (uglavnom magdebur{kog). Wihov izgled predstavqaju
„poqski” ryneki
ryneki,, pravougaoni trgovi u centru grada sa „ratuszem”
„ratuszem” (Rat-
haus, gradska ve}nica) kao upravnim sredi{tem. Naseqenici su dolazili,
pre svega, iz prenaseqenog Porewa i Flandrije. Od starosedelaca preuze-
li su u svoje ruke svu me|ugradsku trgovinu, a s brojnim manastirima ne-
ma~kih cistercita, tevtonskih vitezova i drugih redova, ovladali su i
duhom zemqe. Do tada nezavisne poqske kneèvine, kao Mala Poqska (Kra-
kov), Velika Poqska (Poznaw i Gwezno, najstarije sredi{te poqskog kato-
li~anstva), Mazovija (Var{ava), Sandomje` i druge, izgubile su dobar deo
svoje samostalnosti. Nemci su se naro~ito naseqavali u [leziji, u unu-
tra{wosti tako|e, u prvom redu na novoosnovanim imawima i selima. Ta-
ko su germanizovali [leziju, slabo naseqenu staroslovenskim plemenima
(izme|u ostalih i plemenom [lezan – otuda i ime [lezija; po nema~kim
izvorima proizlazi iz imena germanskog vandalskog plemena Silingi), i
Poqsku. Kako Mje{kovqevo prikqu~ewe [lezije poqskoj dràvi krajem
10. veka, tako i pobeda Boleslava Krivoustog nad nema~kim kraqem Hen-
rikom V kod Glogova i Vroclava sa samom po~etku 11. veka, bili su, dakle,
privremen i polovi~an uspeh.
Za nas je Trahenberg bio posledwa stanica. Kad smo se iskrcali, na sa-

moj stanici su nas razvrstali, kako bi proverili da smo uistinu prisutni
svi koje su imali na spisku. Bilo nas je oko dve stotine. Uprkos tome, bro-
jawe je za esesovce bio zahtevan zadatak. Problem nije bio samo prtqag ko-
jim smo pravili gu`vu, nego i prezahtevna tablica mnoèwa. Posle toga,
sa svom svojom imovinom, u dvoredima, odmar{irali smo kroz grad sa ni-
skim starim zgradama, a kad su se proredile, pored bedne fabrike {e}e-
ra – {to sam bistro zakqu~io po gomilama {e}erne repe koja se usput po-
gubila – pra{wavim putem u sasvim ravan kraj sa {umama po obodima. Sa-
mo ponegde su se mogle videti skupine ku}a od neomalterisane cigle. I
pored davna{weg nema~kog naseqavawa, mora da je zemqa retko naseqena
i siroma{na.
Posle pribli`no sat i po hoda zaustavili smo se kraj grupe baraka,
postavqenih u blizini maweg komada retke borove {ume. Barake su upra-
vo dovr{avali od sasvim novih, ve} gotovih drvenih delova. Ne}e biti
stenica, bar u po~etku. Lager B-49, najavqivao je natpis na ulazu. Kasnije
smo saznali da je B skra}enica za Bartold – to je bila poqska varijanta
Tota. Dovezli su nam i slamarice koje smo sami odneli na leàjeve; mno-
gi su ostali bez wih i prvu no} prespavali na golim daskama. Kowskih
}ebadi
}e badi je bilo dovoqno za sve. Pokazalo se da su u jednu od baraka pre nas
uselili devojke, Poqakiwe, koje su se odli~no obezbedile prvim po{iq-
kama slamarica i }ebadi. Kad smo stali u red ispred lagerfirera – sme-
|i kaput sa crvenom
crvenom trakom i kukastim krstom na rukavu dokazivao je da
pripada organizaciji Tot – devojke su nas poùdno posmatrale, ali nam je
on pripretio da }e biti ka`wen svako ko uspostavi bilo kakav kontakt s
wima. One su ovde, rekao je, samo privremeno. Logor je u po~etku bio za-
mi{qen kao ènski, ali su se predomislili.
Pre nego {to smo legli, uprkos zabrawenim kontaktima, saznali smo
„Panzergraben”,, duboke rovove, koje kroz ceo
od Poqakiwa da }emo raditi „Panzergraben”
kraj, od severa do juga, kopaju u tri paralelna reda i koji treba da spre~e
prodor sovjetskih tenkova na nema~ku teritoriju. I one ih kopaju. Nekoli-
ko devojaka u{uwalo se uve~e u na{u sobu. Ponudile su se da prespavaju
kod nas. Bi}e nam toplije. Okruglastoj nesta{noj crnki, Kristini, ~ini se
da sam ba{ ja odgovarao za grejawe. Bez poziva se smestila na mom prizem-
nom leàju, pri~ala bez prestanka i zapitkivala, a na odgovore se, bez
izuzetka, glasno smejala. Skoro ni{ta je nisam razumeo, za nebrojeno puta
„bardzo interesnije” pogodio sam da zna~i „vrlo zanimqivo”. Bez
ponovqeno „bardzo
Warszawskiem powsta-
pitawa, saznao sam od we da su sve u~estvovale u „„Warszawskiem
niu” i da su sre}ne {to ih Nemci nisu postreqali kad su se morale preda-
ti. Iz nezgodnog poloàja spasio me je lagerfirer, primetio je svetlost
Tre}
u baraci i ~uo sveop{ti razgovor i smeh. Pre nego {to se po{teno razvi-
kao, sve devojke, zajedno sa Kristinom, {mugnule su iz barake wemu iza
le|a. Sutradan su sve prebacili u ènski logor, nedaleko od na{eg.
Pre svanu}a, u velikim aluminijumskim termosima dovozili su ~aj,
svako je dobio svoju emajliranu mawerku, a na ~etiri osobe delili su po
jednu veknu crnog hleba za ceo dan. Svako je dobio lopatu i niske {iroke
~izme sa drvenim |onovima, kao klompe sa pribijenim sarama od nepod-
stavqene crne sviwske koè. Umesto ~arapa po~eli smo da koristimo oboj-
ke. U na{im cipelama ne bismo mogli raditi, toliko su tonule u glinu da
smo se jedva kretali. Nosili smo ih umesto papu~a. Po{to nije bilo stolo-
va, doru~kovali smo stoje}i. Nije bilo ni nu`nika. Jo{ iste ve~eri po-
~eli smo koristiti borovu {umicu. Nije bilo ni posebnog dela za mu{ke
i ènske; za svoje potrebe lagerfirer je rezervisao nekoliko grmova po
ivici {umice. Zbog svega toga u logoru je vladao nered. Svakog jutra mogla
se videti uobi~ajena slika: na jutarwu prozivku logora{i istr~avaju iz
{ume, mnogi sa napola spu{tenim pantalonama. Lagefirer je urlao, ali
i wemu je bilo jasno da je ceo haos posledica nepripremqenog logora. Ni
ograde nije bilo.
Po ceo dan, do kasne ve~eri, kopali smo protivtenkovski rov koji se,
sve dokle je sezao pogled, rastezao od juga ka severu. Bio je zadwi od tri
planirana, najdubqe na nema~koj teritoriji. Petnaestak kilometara pre-
ma istoku bila je ve} stara poqska granica. Rov su zapo~eli pre nas, mi
smo ga produbqivali. Od isto~ne strane, odakle se o~ekivalo da }e dojuri-
ti sovjetski tenkovi, spu{tao se u dubinu vrlo blago, suprotna strana bi-
la je toliko strma koliko je dozvoqavala zemqa ilova~a. Po{to smo je iz-
bacivali na strmu stranu, kako bismo povisili protivtenkovski odbram-
beni zid, iskopavali smo je u pribli`no jednometarskim terasama, sa {i-
{i-
rinom mawom od visine. Na svakoj od wih, dokle je sezao pogled, na razda-
qini od dva metra, jedan pored drugog, stajali su logora{i, produbquju}i
rov novom niòm terasom, a te{ku mokru ilova~u, lan~anim putem, izba-
civali na vi{u terasu, sve dok je s najvi{e nisu nabacali na nasip iznad
rova.
Tada sam na svojoj koì osetio {ta je radno intenzivna produkcija.
Nigde nikakvog bagera ili neke druge ma{ine, samo lopate u qudskim ru-
kama i desna noga za pomo} kod zabadawa! Po{to su posle skora{we ki{e
~izme tonule i lepile se za zemqu, pomerali smo se polako, s naporom smo
zahvatali debeo sloj masne ilova~e, lopate te{ko izvla~ili iz we, da bi-
smo je s mukom vi{e prevrnuli nego prebacili na vi{u terasu. Po{to su
terase su bile sli~ne onima na piramidama, pa i zbog mno{tva radnika
na wima, bili smo veoma sli~ni egipatskim robovima. I nad nama je bilo
mnogo goni~a opremqenih kratkim palicama, koji su na svako zaostajawe

surovim vikawem poku{avali da odrè tempo. Sre}om, udarali su po svo-
jim ~izmama, a ne po nama, osim izuzetno. Slu`beno smo bili Tiefarbeiter
/kopa~i kanala/, a neslu`beno Panzergrabenarbeiter /kopa~i protivten-
kovskih rovova/, a kad nas besni ~uvari nisu psovali gorim izrazima, bi-
li smo generalno Schmarotzer /gotovan, zabu{ant/. Naro~ito u pore|ewu
sa udisawem benzola u Heker Verkeu, sve` vazduh je olak{avao telesne
napore.
Prednost je bila i hrana. Pored jutarweg ~aja i hleba, hranu smo do-
bijali jednom dnevno, uve~e, po dolasku sa rada. U sobama su postavqani
stolovi, pa smo te~nu me{avinu crvenog kupusa i krompira mogli pojesti
sede}i. Donosili su je u posudama sli~nim onima za jutarwi ~aj. U ~orbi su
bili komadi}i kuvane slanine, taman toliko da pa`qivom podelom svako
dobije svoj. U skoro sasvim poqoprivrednoj zemqi hranu su nabavqali u
okolini. Ko je mogao da podnese gorak ukus {e}erne repe, dodavao je i wu u
~orbu. Po wivama, izoranim na brzinu, uz rov i po putu, nije bilo te{ko
na}i poneki prese~eni gomoq koji je izmakao ma{ini ili grabuqama. Na-
àlost, odvratna gor~ina stezala mi je jedwak, nisam mogao progutati ni
zalogaj. Posle nekoliko poku{aja morao sam da odustanem.
Ubrzano kopawe rovova golim rukama dokazivalo je i slepcu da se hi-
tlerovska Nema~ka brzim koracima bliì svom neumitnom kraju. Ve}ina
onoga ~ime je raspolagala na po~etku rata bilo je uni{teno. Teku}a proiz-
vodwa vi{e nije bila dovoqna ni za najneophodniji alat; {to bi se na{lo,
~esto je ostajalo tamo gde je nastalo. Nedostajali su kamioni i vagoni. Vi-
{e ni lopata nije bilo dovoqno. Vojske nigde na vidiku. Na{ jedini kon-
takt sa hitlerovskih rajhom bili su goni~i u kratkim ~izmama, crnim pan-
talonama i sme|im kaputima sa velikim kukastim krstovima na rukavi-
ma, ve}inom stari isluèni vojnici, lagerfirer i wegovi pomo}nici s
kaplarskim ~inovima kao {arfirer i sli~no. Sada su imali posledwu pri-
liku da iskaù qubav prema svojoj otaxbini. Iskazivali su je iìvqava-
wem nad nama.
Stigla nam je pomo}. U nedequ je iz Breslaua do{ao ve}i broj doma}ih
dobrovoqaca da svojim radom pospe{i kopawe rovova. To su uglavnom bile
mla|e devojke koje su radnim danom i{le u {kolu ili su radile u fabri-
kama, a nedeqom radile dobrovoqno, te nekolicina slu`benika nesposob-
nih za vojsku. Da se ne bi druìli s nama, dodelili su im poseban sektor
udaqen od logora, jedva smo ih prime}ivali. Trebalo je da dokaù da smo
stvarno len{tine. I zaista jesu, toliko su se zalagali u radu. Mrak je oz-
na~io kraj kopawa kako za wih, tako i za nas. Susreli smo se na putu. Mi u
logor, oni prema Trahenbergu. Me|u psovkama koje su letele prema nama,
Tre}
{marocer je bila najne`nija. Najvi{e su nas vre|ali vi~u}i nam da smo

saboteri, {vajne i sli~no. Naro~ito su bili besni na one koji su u logor
vra}ali polomqene lopate. Po wihovim izrazima lica dalo se zakqu~iti
da nas ne optuùju samo za lewost, nego i za bliski slom. U kona~nu pobedu,
pobedu,
koju je Hitler jo{ uvek najavqivao, verovali su jo{ samo u masi, dok su
izaziva~ki pevali vojni~ke kora~nice i istovremeno pquvali po nama. U
svojim, jo{ uvek samo ponegde poru{enim domovima, uprkos bu~nim izve-
{tajima OKW o velikim gubicima neprijateqa, u no}nim satima ti{ine,
nisu mogli oterati neumoqivu istinu. Veliki gubici neprijateqa i za
najzaslepqenijeg Nemca, od vesti do vesti, pomerali su se sve vi{e nema~-
kim granicama, iako je u to vreme najvi{e vesti stizalo sa Balkana.
Posle kraja rada, koji je prekidala no}, bili smo slobodni. Mogli smo
i}i kuda smo hteli. Nekoliko puta smo pe{ice oti{li u Trahenberg. To je
bilo jedino ve}e mesto u na{em doma{aju. U wemu je vladao potpuni mrak,
samo se po svetlosti iza crnih prilika koje su se uvla~ile kroz poluotvo-
rena vrata moglo zakqu~iti gde je kafana. Uspeli smo ~ak i da se domognemo
vina. Jednom prilikom, na povratku, u dru{tvu nekolicine logora{a, po-
malo pod gasom, vrludao sam po ulicama izme|u niskih ku}a i iz sveg gla-
sa pevao narodne pesme. Najglasnije i najzanesenije „Delaj, delaj, dekle,
pu{eqc”, po tekstu mog gimnazijskog profesora slovena~kog jezika, dr Jo-
è Lovren~i~a, „delaj, delaj, delaj, delaj, dekle, puuuu{eqc, delaj, de-
laj, dekle, pu{eqc za korajò fantovo...” /pravi, devojko, buketi}, za hrab-
rost momkovu.../ Susretali smo se i sa mawim grupama me{tana, mo`da i
uniformisanih, u mraku se nije moglo razaznati ko su. Niko nije reagovao
na moje pevawe koje bi nekada bilo provokativno, iako mo`da ni tada ne
bi imalo tu nameru. Vaqda im se ~inilo da vi{e nije pametno podgrevati
mr`wu. Sve vi{e ih je obuzimao ose}aj da se stvari uskoro mogu okrenuti
naglavce, a tada }e dobro do}i svaka dobra re~ za wih. @ene nisu izlazi-
le napoqe, mo`da nije bilo uobi~ajeno da uve~e izlaze iz ku}a, ali sude-
}i po prepunim kafanama, varo{ica nije bila evakuisana.
U B-49 ostali smo svega desetak dana. Tokom prvih dana novembra pre-
selili su nas u u B-46, u blizinu drugog reda rovova. U B-49 useli}e Po-
qakiwe. Mali logor bio je postavqen na severozapadnom delu poqskog se-
la Osjek. Pored wega je vodila uskotra~na èleznica, za koju smo saznali
da kroz {ume, koje su se nazirale u daqini, ide u varo{icu Mili~ /poq-
ski Milicz
Milicz/,
/, blizu poqske granice. Sluìla je, u prvom redu, za transport
drveta, ali su obi~no dodavali i putni~ke vagone. Uz èleznicu je vodio
i put iz Trahenberga, tako|e u Mili~. Pored puta stajala je mawa, neomal-
terisana prizemna zgrada, koja mi je izgledala kao razvu~eni mali zamak.
To je bila {kola. Smreke oko we sigurno je pre pedesetak godina posadio
neki revnosni u~iteq. Ispred we je bilo èlezni~ko stajali{te bez sta-

ni~ne zgrade, samo tabla na gvozdenom stalku sa voznim redom i upozore-
wem koji vozovi vi{e ne saobra}aju. Retko su prolazili. Na suprotnoj stra-
ni {kole i stajali{ta, na blagoj uzvisini, iza baraka, guralo se nekoliko
drowavih seqa~kih ku}a sa gospodarskim zgradama, utonulim u zemqu. Od
Poqaka, koji su ìveli u wima, sve samih staraca, èna i dece, dobijali
smo neproverene vesti o doga|ajima na frontu, pune straha od Rusa.
Barake su se protezale u dva vrlo razmaknuta reda na praznom pro-
storu izme|u èleznice i bunara na podno`ju ispred seqa~kih ku}a. Bu-
nar je bio ozidan niskim okruglim zidom od cigala. Sluìo je seqacima
i nama. U baraci u sredini ju`nog reda boravio je lagerfirer, u susednoj
– wegovi pomo}nici. U svakoj su bili magacini. Po{to je soba, u koju su me
rasporedili, bila u baraci u sredini severnog reda, imao sam ~ast da gle-
dam direktno u komandu logora. Sa smrekama oko {kole s jedne i bunarom s
druge strane, prostor koji su oivi~avale barake sa obe strane ~inio je iz-
gled duga~kog pravougaonog trga. U sredini je, uprkos nesumwivo germansko-
pravnom statusu ure|ewa, nedostajao samo ratusz
ratusz,, pa bismo bili razme{te-
ni kao pravi rynek.
I pored toga, bio sam u ê{koj, a ne u Poqskoj. U mojoj sobi, kao i ina-
~e u logoru, bilo je najvi{e êha. Tako sam nau~io govorni ~e{ki koji mi
je, premda nije dolazio ba{ sa dru{tvenog vrha, dobro posluìo, naro~i-
to u kasnijim kontaktima sa Poqacima. Veoma retki u logoru bili su Rusi
i Ukrajinci, jedini Poqak bio je iz obli`weg zaseoka. Mogao sam da govo-
rim i srpskohrvatski. U sobi je bio ne{to stariji hrvatski êh Vaclav
Zigler iz Mustafine Klade u Slavoniji, sa kojim sam, u razgovorima, uz
pomo} srpskohrvatskog, mogao do~arati malo zavi~ajne atmosfere. Uzeo sam
wegovu adresu da mu pi{em posle rata. Zaista smo izmenili nekoliko pi-
sama, pre nego {to se, uz velike muke s vlastima, iselio u êhoslova~ku. I
mucavi italijanski mi je dobro do{ao. U logoru sam otkrio Tr{}anina s
imenom Saloti, s kojim sam se, zbog blizine rodnih gradova, zbliìo i ~e-
sto razgovarao. Dodu{e, samo „Dr`, chubu
chubu”, „Vichodim te jak {pinave
”, „Vichodim pinave pra-
dlo”,
lo”, „Pujd do...” i sli~ne salonske finese.
Nekoliko nedeqa posao je bio isti kao u B-49 – kopawe rova drugog od-
brambenog reda otprilike dva kilometra oko logora. U blizini logora ve}
je bio iskopan. Vreme je uglavnom bilo lepo, sun~ano, svakog dana sunce bi
se pro{etalo tre}inom plavog nebeskog svoda iznad Trahenberga. Za pro-
menu se pobrinuo sneg koji je po~eo da pada krajem novembra i pokrio sve,
{ume i jezera, koji su se ispreplitali jedno s drugim. Tada je sve postalo
belo i sivo, beqe i sivqe, blistavo belo i tamnosivo, zavisno, pre svega,
od doba dana. Kad je padao sneg samo je nebo bilo sivo, neprepoznatqivo
Tre}
uroweno u zemqu, a tamne mrqe udaqenih {uma nestajale su iza oblaka

koji bi polegali po tlu. Puteve niko nije ra{~i{}avao, sneg smo prtili
sopstvenim nogama. Zbog smrzavawa tla kopawe je postalo napornije, ali,
s druge strane, kretawe je bilo lak{e po sve tvr|oj ilova~i.
Ubrzo smo dobili dodatni posao. U koloni – dva po dva – odlazili smo
pet kilometara daleko po sveè napadanom snegu do borovih {uma da ru-
{imo visoko, gusto posa|eno drve}e. Obraslo je samo po vrhovima, dowe gra-
ne su zbog gustog nasada bile sasu{ene, a mnoge su i otpale. Debla, relativ-
no tanka, petnaestak centimetara u pre~niku, bila su visoka oko sedam me-
tara. Vrh bismo otpilili, grane okresali i sve ostavqali tamo gde je pa-
lo. Glavni posao dolazio je s mrakom. Debla smo tovarili na ramena, za{ti-
}ena krpama. [titile su nas od stare smole, premda se na mrazu vi{e nije
cedila. Svako deblo nosila su po ~etvorica. U duga~kom redu, sli~ni vozu
gusenica, vukli smo ih prema rovu. Najneprijatnije je bilo to {to su bila
skliska. Prilikom ru{ewa i opsecawa, me|u raspucalu koru uvla~io se
sneg koji je bilo nemogu}e odstraniti. U logoru verovatno nije bilo kono-
paca – vu~a bi u tom slu~aju bila neuporedivo lak{a. Ili su slepo slu-
{ali uputstva izdata pre snega.
Najgore su trpele noge. Iako se na hladno}i nisu znojile, drvene ~iz-
me su mnoge naùqale jo{ na putu do {ume. Na povratku, ùqevi su se pre-
tvarali u krvave rane. Poku{avali smo da ih za{titimo zavojima, kako god
smo znali i umeli, ali svakodnevnih deset kilometara mnoge je odvelo u
ambulantu. Bojali smo se toga. Govorilo se da ne}e dopustiti da preìvi
niko ko nije sposoban da ìvot zasluì radom. Ni{ta takvo se nije dogodi-
lo. U ambulanti, sme{tenoj u jednoj {umskoj vili udaqenoj dva-tri kilo-
metra, okruènoj parkom koji je, uprkos kasnoj jeseni, snegu i ratu, svedo-
~io o brizi wegovih vlasnika, svima su o~istili rane i previli ih, a ve-
}ina je dobila i pravo na nekoliko dana odmora. Lagerfirer ga nije ospo-
rio. Me|utim, bolesnik je bio na prehrani kod svojih drugova. Ko ne radi
taj ne jede, Arbeit macht satt /rad
/rad ~ini sitim/, glasio je prevod poznatog
logorskog Arbeit macht frei /rad osloba|a/.
Privla~ni odmor od nekoliko dana mamio je mnoge od nas koji su imali
imali
dovoqno meke ~izme ili jake pete. Kod seqaka je svako mogao dobiti ~e{aw
belog luka koji, naseckan i zavijen na koù gde bi noga mogla da se naùqa,
posle nekoliko dana hodawa na~ini krvavu ranu. Sestre u ambulanti su
nekoliko puta nasele, ali miris belog luka, na koji su u svojoj rasnoj ~isto-
ti bile naro~ito osetqive, pomogao im je da otkriju prevarante. I ja sam
tako|e poku{ao da belim lukom produbim mawi krvavi ùq. Vi{e da po-
kaèm da nisam mawe hrabar od drugih, nego iz otpora prema radu. Nisam
uspeo, jer im je tada ve} sve bilo jasno. Sestre su me isterale ironi~nim
pitawem da li im èlim pokazati da sam Jevrejin i da li da moju èqu

saop{te lekaru. Dva dana sam ostao bez hrane, jer sam lagerfireru li~no
doneo wihovu poruku da sam sposoban za rad, ali ne i da sam se ispomagao
belim lukom. Za to bih dobio jednodnevni odmor u bunkeru.
Kao autarhi~no gazdinstvo, bunkere smo napravili sami. Mene, ina-
~e, nisu raspodelili na taj posao. înilo im se da nisam dovoqno jak. Na
odgovaraju}a odbrambena mesta traktorima su dovezli {iroke betonske ka-
nalizacione cevi koje je trebalo okomito ukopati u smrznutu zemqu – ~e- ~e-
tvrtinu metra virile su iz zemqe na povr{inu – i pokriti ih nagore iz-
ba~enim betonskim poklopcima. Razmestili su ih uglavnom po ivicama
{uma, po prazninama, gde su ra~unali na prodore tenkova. Trebalo je da
sluè kao skrovi{ta za vojnike naoruàne pancerfaustima. Po{to su ne-
ke jame zalile podzemne vode i pre nego {to su ukopali cev, mnogi bunke-
ri su jo{ od po~etka bili neupotrebqivi. Jednodnevni boravak u takvom
bunkeru sa spu{tenim poklopcem, ~ak i bez vode ili leda po dnu, za mnoge
je bilo koban. Kuda su odvozili takve nesre}nike niko nije znao. Broj rad-
no nesposobnih zbog ùqeva znatno se smawio. Ina~e, znao sam samo za jed-
noga koga su namerno ostavili da se smrzne. U ambulanti su ustanovili da
ima neizle~ivu polnu bolest, vaqda sifilis. Iskoristili su prvu nepo-
slu{nost i poslali ga u bunker.
Logora{i su nestajali i na drugim zdravstvenim pregledima. Posto-
jale
jale su dve vrste. U grupama od po dvadesetak qudi, ubrzo po dolasku u lo-
gor, odlazili smo na pregled u ambulantu na imawu. Neki se vi{e nisu
vratili. Bilo je op{te poznato da na pregledima utvr|uju, ko zna po koji
put ve} do tada, ko je Jevrejin, te otkrivene {aqu u jevrejski logor. Rad
im je sli~an na{em, ali je reìm krajwe nehuman. Jedan jevrejski ènski
logor je bio negde isto~no od na{eg. Jednom se desilo da se u rasporedu rad-
nika nisu dobro sporazumeli. Premda su bri`qivo pazili ne samo da ne
dolazimo u kontakte, nego i da se ne vidimo, na{li smo se jedni uz druge.
Bile su samo mlade devojke, ve}inom iz Holandije. Kosa im je bila o{i-
{ana do glave, bile su bez kapa, odevene u stare krpe, nikako za zimu. Sve
su imale duboko upale o~i, s tamnim podo~wacima, a izgladnelost im se vi-
dela po kostima na kojima im je na licu i zape{}ima visela isu{ena ko-
à. Jedna od wih je uspela da mi {apatom kaè da su gotovo bez hrane i da
spavaju gole u papirnim vre}ama u negrejanim barakama. Zahvalila mi se
za ostatak par~eta hleba koji sam imao sa sobom i dao joj ga. Potraja}e joj
celu sedmicu, rekla je. Nisam mogao razumeti kako u tom stawu mogu i{ta
da rade, jo{ mawe za{to ih Nemci teraju na rad za koji vi{e nemaju nima-
lo snage. Drugu vrstu pregleda sam, kao sa belim lukom, sam izazvao. Na
prvom pregledu rekao sam sestrama da su mi u Hajdenauu ustanovili trova-
Tre}
we benzolom. Malo sam preterao. Posle dve nedeqe morao sam da idem u
ambulantu u prili~no udaqeni logor. Sam. Oti{ao sam u sneg i maglu, ko-
ja se pod niskim oblacima zadràla ceo dan. Za pravac kretawa sluìo mi
je jedino zale|eni trag slabo utabanog puta koji vetar nije uspeo sasvim da
izbri{e. Verovatno su pre mene razvozili hranu po logorima ili tako ne-
{to. To je bila i jedina stvar koja mi je putem privla~ila pa`wu. Sve una-
okolo, u svim pravcima, sve je izgledalo isto. Osim ~iwenice da sam se
ujutro uputio prema severoistoku i da je put skretao ~as levo, ~as desno,
ceo dan nisam znao na koju stranu sveta zapravo idem. Mogao sam se sve vre-
me kretati u istom pravcu, a mogao sam, ne znaju}i, hodati u krug.
Logor, koji je tako|e bio zavijen u maglu, bio je prazan, bar do mesta
dokle se kroz maglu videlo. Tako nisam utvrdio koja vrsta zatvorenika bo-
ravi u wemu. Da zatvorenika ima, bilo je jasno po visokoj ì~anoj ogradi
oko wega. Nisam primetio straàrnice na stubovima, iako nije iskqu~eno
da je i wih skrivala magla. Osim toga, ambulanta je imala poseban ulaz, ni-
je trebalo ulaziti kroz glavni. Mo`da su tu bile Jevrejke. Svuda se ose-
}ao miris hloroforma. No, u hemiji nisam bio naro~ito jak.
Bio sam jedini pacijent. Pokazalo se da je ambulanta izvesno vreme
~ekala samo na mene. Nimalo qubazno, kao i u Hajdenauu, izvadili su mi
krv iz prsta i u{nih resica, ispitivali me sve i sva{ta, o mojoj profe-
siji,
si ji, o porodici, da bi mi zatim izmerili teìnu i visinu. Trebalo je da
u|em u kabinu, po podu i zidovima obloènu pocinkovanim limom, sa tu{em
tu{em
na niskom plafonu i udubqewem na podu za oticawe vode. ûdno, nisu mi
naredili da se istu{iram. To mi je tada bilo najpotrebnije. Umesto tople
kupke, stajao sam go na drvenoj re{etki le|ima okrenut ka zidu, na kojem
je, u visini glave, bio otvor oko pola metra visok i pet centimetara {i {i--
rok, po kojem je neko u susednoj sobi pomerao da{~icu i wom mi merio vi-
sinu. Takvi otvori su u konc-logorima sluìli za metak u potiqak ne-
sre}nika kome su merili visinu.
îtalac je sigurno pogodio da su meni visinu izmerili bez metka. Ta-
da nisam znao da ga nema.1563 Teìnu su mi izmerili u hodniku. Posle kra-
1563
Sa istim takvim }elijama i humanim poslanstvom merewa telesne visine kroz oko-
mite proreze, upoznao sam se mnogo kasnije, posle rata, u logoru Buhenvald (kod Vajmara u
Tiringenu). Tamo sam bio u jesen 1967. godine. Kao dekan Pravnog fakulteta, sa rektorom
prof. Albertom Strunom i sekretarom univerziteta Grgi~em, bio sam u delegaciji Qub-
qanskog univerziteta, koja je zakqu~ila sporazum o saradwi sa univerzitetom Karl Marks
pono-
u Lajpcigu. Tokom nedequ dana boravka pokazali su nam, izme|u ostalog, i Buhenvald. S pono-
som su pri~ali kako su me|u ruskim i nema~kim logora{ima nastale otporni~ke organiza-
cije, jake i delotvorne kao ni u jednom drugom. Uzgred, putovawe u NDR bio je jedini slu~aj
}eg ~ekawa u potpuno praznoj i ledeno hladnoj sobi, kad mi je dozvoqeno

da se obu~em, saop{tili su mi da se mogu vratiti u logor. O rezultatima
analiza krvi i merewa visine nisam saznao ni{ta, niti sam kasnije dobio
kakav nalaz. Nije iskqu~eno da su Jevrejkama visinu merili druga~ije ne-
go meni. Poseban ulaz sa spoqne strane logora ina~e ne bi imao smisla. Sa-
svim je mogu}e da je sluìo za odvoèwe devojaka ~iju visinu su ve} izme-
rili. Kamion dnevno mogao je neopaèno da ih odveze do obli`weg krema-
torijuma u logoru Gros Rozen blizu Breslaua. Ali to je moja naknadna pa-
met, a ne tada{we razmi{qawe.
Grü
Grüss Gott
U pore|ewu sa Jevrejkama, mi smo bili veoma privilegovani. Dodu-

{e, gladni smo bili stalno, ali to je samo zna~ilo da bismo pojeli duplo,
pa i vi{e od toga, za svaki obrok. Rad napoqu, pa jo{ po velikoj hladno}i,
ubrzavao je na{ metabolizam. Me|utim, niko nije bio izgladneo. Hranu,
koju su dovozili iz centralne kuhiwe (iz nepoznatog mesta) za vi{e logo-
ra, ostavqali su ispred baraka. Uvek isto kuvano jelo, koje se sastojalo
najvi{e od crvenog kupusa i krompira i po jednim komadi}em slanine za
svakoga. Iako je sve unaokolo mirisalo na komunizam, hranu nismo delili
po potrebama. Stroga jednakost porcija, bez obzira na to ko si i kakav si,
bila je pravilo. Velikom kutla~om bilo je veoma jednostavno da se svakome
svakome
zahvati jednaki komad slanine. Za tu jednakost ve} su se unapred pobrinu-
li kuvari. Kod podele hleba, koji je stizao u veknama, otkrili smo nepo-
gre{ivu tehniku koja nije garantovala samo bezuslovno jednake kri{ke za
sve, nego je otklawala sumwu da je neko namerno o{te}en. Svakog jutra, vek-
nu je na {est komada, na koliko se od dolaska u [leziju smawio dnevni
obrok, prema uvek istom redosledu, razrezao drugi iz stalno iste hlebne
{estorke, po istom redosledu ostali su birali od preostalih za sebe naj-
ve}i. Ako je svako izabrao stvarno najve}u kri{ku od preostalih, najma-
wa kri{ka je ostala onome ko je razrezao veknu. Nije potrajalo dugo, a ve}
smo svi rezali apotekarski jednake kri{ke hleba. Tako je posledwi dobi-
jao jednaku kao i prvi. To ne zna~i da nismo znali za socijalu, ali do we
je dolazilo tek u „sekundarnoj” podeli.
da sam u vreme socijalisti~ke Jugoslavije bio ~lan neke delegacije ili uop{te na putova-
wu u inostranstvo, pla}enom iz javnih sredstava, ukqu~uju}i dru{tvena (napr. ekonomska),
republi~ka ili savezna. Na mojoj bo~ici je sve vreme pisalo „za unutra{wu upotrebu”.
Tre}
Nejednakost jednakih delova pokazala se kod „papierosa” (cigareta).

Nismo imali pravo na wih, rekli su nam, ali smo ipak dobijali po kuti-
ju nedeqno, zajedno sa subotwom ve~erom. Za nepu{a~a, kao {to sam bio ja,
to je bio dobar prihod koji se mogao unov~iti u svakom trenutku. Ve}ina
nepu{a~a ih je stvarno prodavala, neki su ih mewali za hleb. Po{to mi
novac nije bio potreban, a po teoriji ~e{kih logora{a trgovawe ne prili-
~i ~oveku sa fakultetskom diplomom, davao sam ih ~as jednom, ~as drugom,
po potrebi, odnosno, kad bi mi zatrebala kakva usluga. Pu{a~ima su bile
kao dodatak ishrani. Uglavnom su pu{ili papierose zavijene od mahorke
machorka, nicotiana rustica),
(machorka, rustica), koja je sluìla kao zamena za prave cigare-
te. Okolni seqaci su bili glavni izvor dobave. Prava oskudica je bila u
{ibicama. Zato se najvi{e pu{ilo uve~e, kad su se papierosi mogli pri-
paliti na èravici.
U svakoj sobi bila je pe} bubwara koju smo loìli ostacima pose~e-
nih borova. Dozvoqavali su da ih donosimo u logor zajedno sa alatom. Ruka
koja nije ~uvala debla da ne skliznu s ramena bila je bar poluslobodna.
Svake ve~eri veselo se dimilo iz svih dimwaka. êsi su, naravno „ku „kurrili”
ili”
i papierose, pu{ili su preko svake mere. Tako je u sobi tokom ve~ere i po-
sle we vladala prava seoska atmosfera. Toliko prijatna da se niko nije ba-
vio bekstvom. Glavno je, dakako, bilo to {to je svakome bilo jasno kao dan
da je u beskona~noj sne`noj ravnici mogu}e pobe}i samo u {umu i tamo se
smrznuti. Mo`da se moglo birati me|u stranama sveta, ali i to samo po
vedrom danu. Kad je padao sneg ili se naobla~ilo za sneg, ni{ta se nije
moglo raspoznati. Svaka strana sveta vodila je u istu sudbinu.
U to sam se uverio i sam, kad sam jednom prilikom, dok smo ru{ili bo-
rove, imitiraju}i ve{tije od sebe, sa dvojicom drugova zbrisao u {umu.
Nameravali smo da odemo u kafanu u najbliì zaselak. Na izlasku iz ~e- ~e-
stara nai{li smo na jezero koje nije bilo dovoqno zamrznuto da bismo ga
mogli pre}i. Morali smo ga obi}i, ali smo time izgubili dosta vremena.
Kafanu smo otkrili kasno popodne, kad je ve} trebalo da se vratimo. Uza
sve to, zajedno sa bezubim gazdom i wegovom ènom, bila je toliko otrcana
i prqava, bra~ni par toliko spontano nequbazan da sam, uprkos è|i, je-
dva progutao kriglicu doma}eg piva. Logora{ka erzac kafa koju smo dobi-
jali ujutro bila je bar topla. Kad smo se navikli, ~ak nam je mirisala.
Do{li smo bar do {ibica i nekoliko kutija cigareta. Iako nam je kafe-
xija detaqno opisao kako da se vratimo u Osjek, zbog ùrbe i neprekidnog
gubqewa pravog pravca, ve} potpuno iscrpqeni, jedva smo ga prona{li ka-
sno u no}. Ostali smo bez ve~ere, jer su, toboè, mislili da smo stvarno
pobegli. Ve~erwa prozivka bila je, sre}om, toliko povr{na da lagerfi-
rer nije otkrio na{u odsutnost.
Postao sam inovator u radu. Borove trupce koje smo izvla~ili iz {u-{u-
me, najpre bismo sekirom zao{trili na dowem kraju, a zatim ih ru~nim
maqevima, uz gotovo okomiti zid rova, zabijali na wegovo dno. Za jedan
metar nas desetorica su morala da se spuste u zale|enu ilova~u. I{lo je
samo tako {to bismo unapred izdubili odgovaraju}u rupu. Posle toga, vrho-
ve smo vezivali dvostrukom ìcom, razvla~ili je na ko~i}e zabijene iza
nasute zemqe iznad rova, te navijawem ìca jedne oko druge {to smo ja~e
mogli, zategli deblo uza zid rova.
Moja inovacija je bila u tome da, kri{om, naprosto pretesteri{emo
pola metra debla. Tako smo smawili naporno
naporno zatezawe i opasno rukovawe
maqem, kad je oslobo|ena ìca mogla o{inuti koga od nas po ruci ili li-
cu. Toplina rasko{no zagrejane sobe olak{ala je deo opasnosti u vezi sa
krijum~arewem pretesterisanih tru trupaca.
paca. Dodu{e, mogli smo slagati da
smo ih doneli iz {ume, gde smo ostavqali sve {to je bilo kra}e od sedam
metara.
Sve bi i daqe teklo bez problema da se jednog dana odnekud nije poja-
vio bager, jedini koji su uspeli da na|u. Wegovo brektawe – radio je na pa-
ru (!) – izazvalo je talas odu{evqewa. Naàlost, iz nepoznatog razloga,
zapucao je celom duìnom nasutog i u~vr{}enog nasipa uz rov. Uprkos ja-
ko zamrznutoj zemqi, ilova~a na na{em sektoru po~ela je da se obru{ava,
bager se nagnuo, zabijena debla su izba~ena iz rupa, da bi se potom uz jaki
tresak prevalio na polomqena debla i upaloj ilova~i negde na polovini
rova. Voza~u se, na na{u sre}u, ni{ta nije desilo, ni bager nije bio o{te-
}en, tako da se na suprotnoj, zaobqenoj strani, voza~ mogao sam iskobeqati
iz rova. Ve} smo se videli u bunkerima iz kojih, ni po blaèm mrazu, ne
bismo iza{li ìvi. Lagerfirerovi goni~i su utvrdili da je kriv voza~
bagera, jer je vozio po nedovoqno zamrznutoj zemqi, preblizu ivice, tako
da je pokidao ìce skrivene u snegu. Po{to je bio Nemac – govorio je ne-
ma~ki – pro{ao je bez kazne. Nije im palo na pamet da premere duìnu
iskasapqenih borovih trupaca, da li od mraza ili po prirodi – mozak im
je radio presporo.
Aqkavost je mo`da bila i posledica ~iwenice {to je sve ja~a zima
(Aufzeher)) /nadzorni-
nekako ublaìla suprotnosti izme|u nas i aufzera (Aufzeher
ka/. @iva je stalno bila niè od 10 stepeni ispod nule, no}u i dawu bez
promene. Sneg je, dodu{e, padao sve re|e, postajao je sve sitniji i sve suv-
qi, ali slab vetar, koji je neprekidno duvao preko predela, nanosio ga je
stalno iznova na povr{inu, bri{u}i oblike, pa je izgledalo da uvek pada
novi. êsto su duvali jaki, otrovno hladni severoisto~ni vetrovi, pred
kojima ni jedan odevni predmet nije bio dovoqno debeo. Spori i neumorni,
kao kakav sredozemni levante, samo ledeni umesto vla`ni. Pred wima su
Tre}
beàli ~itavi tepisi suvog snega i u zavetrini pravili debele smetove.

I na{ red baraka im je dobrodo{ao. Tada je oko wih no}u zavijalo i urla-
lo, kao da u daqini juri ~opor vukova; ujutro smo ra{~i{}avali brda sne-
ga sa praga. Tada nam vi{e nije bilo dovoqno toplo. Barake su imale pre-
vi{e pukotina i rupa. Po{to su bile odignute od zemqe, duvalo je i ispod
podova, gde se sneg nije zadràvao. Pored usamqenosti u beskona~noj rav-
nici, tako smo dobili zajedni~kog neprijateqa. Na{im aufzerima je tako-
|e bilo hladno, wihove barake su, bar spoqa, izgledale kao na{e, ni ode-
}a im nije bila mnogo boqa, samo {to je bila novija i ~istija. Kad bi nas
grdili, ~inilo mi se da nas grde mnogo vi{e zbog sudbine koja ih je zadesi-
la, nego zbog na{e sporosti i slabog u~inka. Mo`da i nisu bili sasvim sve-
sni pravog stawa stvari, ali posle pet godina rata morali su postepeno i
s vremenom otkriti pravog krivca.
Hladno}a ih je terala na nova spoznawa.
@ivot u logoru se jako promenio, naro~ito zbog nesta{ice vode. Ima-
li smo elektri~nu struju, mada su ìce ~esto bile pokidane. Rezervoar,
koji je snabdevao otvoreni umivaonik pokriven borovim okrajcima, vi{e
se nije punio vodom. Zamrzla se zajedno sa probu{enim cevima koje su je
dovodile u stoje}e korito uz koje smo se umivali. Mogli smo je vaditi sa-
mo iz bunara, ali on je sluìo za sve potrebe logora i susednih imawa. Ne-
pa`qivo prosipawe vode napravilo je oko wega breg leda; trebalo je mno-
go ve{tine da se ~ovek popne do ivice bunara, naro~ito kad je sve oko wega
zasuo sneg. Rezerve vode su postale neiscrpne, jer je umivawe potpuno obu-
stavqeno. Mene su smatrali }aknutim, jer sam se, bez obzira na hladno}u,
svakog jutra, go do pojasa, prao pored samog bunara. Primer Dragi~inog stri-
ca Vinka sa Ponce pomagao mi je da istrajem. Prozivke su bile sve neured-
nije, jer ih je zamewivalo odgrtawe snega ili neki drugi nepredvi|eni
posao. Lagerfireri su sve re|e bili oko nas.
Moja drezdenska investicija u zelenu ko`nu kapu sa krznenim nau{-
wacima i, pored 50 RM, pokazala se kao dalekovida. Sa krznom okrenutim
preko u{iju, uz wu mi je bio dovoqan {al oko vrata. Mnogi su glavu i ob-
raze umatali u najrazli~itije stare komade vunene ode}e. Topao dah za-
mrzavao se na wihovim ivicama, a kad je padao sneg, wime su bili zasuti
svi prorezi, pa i {avovi. Moje tada{we, prili~no bujne brkove sneg bi
pobeleo samo rano ujutro kad smo i{li na rad. Jo{ putem bi se zaledili od
zadihanosti, sa svake strane usana visela je po jedna ledenica. Izgledao
sam kao mor`. Ledenice sam lomio i bacao kad bi mi dosadile. Kona~no su
mi sasvim dojadile, pa sam brkove obrijao. Svakog jutra suze su mi udara-
le na o~i zbog tvrdih ~ekiwa i tupih britvica, ali i to je bilo boqe od
~upawa dlaka iz obamrle koè lomqewem ledenica.
Da li je ublaàvawu napetosti izme|u nas i na{ih nadzornika, pored

te{ko}a koje su nam bile zajedni~ke, doprinela i opasnost koja im je pre-
tila sa istoka, te{ko je re}i. Jo{ uvek su radili za rajh, za rajh su goni-
li i nas, uz to, svi su neprestano kontrolisali jedan drugoga i svi su se
bojali cinkarewa. Kao svi totalitarni reìmi, i nacizam se temeqio na
wemu. Iz tog razloga, u kolektivu su bili mnogo opasniji nego kao poje-
dinci. U decembru, oko Boì}a, dok je rat jo{ bio daleko na istoku, ni gla-
sa od wega, jednog jutra iznenadio nas je lagerfirer. Davao sam mu {ezde-
setak godina, mo`da malo predare`qivo. Prilikom jutarwe prozivke,
umesto uobi~ajenog „Hajl Hitler!”, koje odavno vi{e nije ozna~avalo svo-
„Leck mich am A...”,
ju su{tinu, ve} prosta~ko „Leck A...”, vaqda i za wega, a ne samo
za nas, koji smo ga jedva razgovetno mrmqali kao odgovor, iznenada nas je
„Grü
pozdravio sa „Gr üss Gott!” /Pomoz
/Pomoz Bog/. Ve}ina nije ni primetila prome-
nu, a i ja ceo dan nisam mogao da poverujem da se to uop{te dogodilo. Uve-
rio sam se tek sutradan, dok sam napeto o~ekivao wegov pozdrav. Jasan i
glasan – Gr
Grüüss Gott! Zaista iznena|uju}e, jer bi vi{e odgovaralo „Guten
„Guten
Morgen!” /Dobro jutro!/ ili ne{to sli~no. Kada je prestao da ispruà de-
snu ruku, niko nije umeo da kaè. Bar za B-46, nacizmu je do{ao kraj. Ili
nije ra~unao da }e ga cinkariti ili mu je ve} svega bilo dosta i mo`da je
èleo da ga smene? Aufzeri su bili pla}eni cinkaro{i. Ipak je ostao s
nama sve do kraja, kao i wegov i na{ GrGrü
üss Gott.
Uprkos tome, upravo sam ja do{ao u sukob sa lagerfirerom koji ga je
mogao stajati ìvota. Da, wega, ne mene. Jednog jutra kafu i hleb nam nisu
dostavili pred ulaz barake, kako je to bilo uobi~ajeno, nego su posude sa
kafom i vre}e sa veknama hleba za ceo logor rasporedili uz zavejanu è- è-
lezni~ku prugu. To je pre{lo sve granice na{eg strpqewa. Odlu~ili smo
se za {tajk. Dodu{e, ne da ne radimo, nego da ne odlazimo po doru~ak do
pruge. Sve je ostalo tamo gde su ostavili. Kad je lagerfirer saznao {ta se
de{ava, sazvao nas je na raport. Ostavio nas je da neko vreme poluodeveni
i poluobuveni stojimo nasred logora na snegu i ledu. Zahtevao je da termo-
se smesta odnesemo u barake. Kad se na ponovqene zahteve niko nije pome-
rio, po~eo je da preti: „Sve dok ne saznam ko je ovo zakuvao, osta}ete ovde,
pa makar se smrzli!” Pozvao je aufzere da poja~a svoj autoritet. Ni tada
se niko nije javio, niti je iko izdao inicijatora. Svi smo zurili u zemqu,
kao da to nije na{a stvar. I ko je uop{te znao za inicijatora? [trajk je
bio spontan. Ako ve} nije svaki pojedinac, svaka pojedina~na baraka bila je
nesumwivo samostalno odgovorna. Obave{tavali smo jedni druge bez ikak-
vog plana. Saglasnost je bila odmah postignuta.
Stvar nam je o~igledno iskliznula iz ruku. U prvom redu, nismo ima-
li nijedno ozbiqnije opravdawe za obest. Uistinu je bila obest. Ako istra-
Tre}
jemo, natera}emo lagerfirera na preduzimawe mera koje nam sigurno ne}ene}e

olak{ati ìvot. Bili bi dovoqni i na{i sopstveni naoruàni aufzeri
da nas savladaju. Svakog trenutka mogu dobiti poja~awe. @ivot logora{a
nije vredeo ni prebijene pare. Neprekidno su dolazili novi. Podigao sam
ruku, istupio korak napred, izgovorio svoje ime i baraku, sve po propi-
sima i hteo da objasnim da èlimo toplu kafu, a ako je budu ostavqali uz
prugu, ohladi}e se. Ni sam sebi nisam verovao. Razdaqina do pruge bila je
premala da bi moje obja{wewe zvu~alo verovatno. U tom trenutku ni{ta
boqe nije mi palo na pamet.
Nisam imao vremena da smislim i{ta pametnije. U nekoliko koraka
lagerfirer se stvorio pored mene i sna`nim zamahom desne ruke zalepio
mi {amar, da sam se jedva odrào na nogama. Aufzeri su se zacerekali u
znak odobravawa. Tako ne{to u ìvotu jo{ nisam doìveo. Najzad, stajao
sam ispred Vermahtovih vojnika sa ma{inkama u rukama, spremnih za paq-
bu, ali uprkos tome {to smo za wih bili razbojnici i lopovi, niko nije
pritisnuo okida~. I da jeste, bilo bi vojni~ki ~asno. Civilna kazna u ob-
liku {amara bila je poniàvaju}a preko svake mere. Pa jo{ pred svim tim
pakosnim aufzerima! Profesor Lavo êrmeq mi je prilikom komemoraci-
je kraqu Aleksandru I pred celim ~etvrtim razredom realne gimnazije za-
lepio mnogo slabiji {amar, pa jo{ sa suzama u o~ima, tako da sam nekako
shvatio wegov nekontrolisani bes – naro~ito zato {to sam se neprili~no
poneo prema velikom gubitku koji nas je zadesio. U ovom slu~aju nije bilo
nikakvog opravdawa za grubu reakciju. Moj istup je bio krajwe pristojan,
svakome je moralo biti jasno da se ne javqam kao inicijator {trajka, ve} sa
namerom da stvar na neki na~in, bez problema, skinem sa dnevnog reda. Za-
to me nije toliko pogodio bol od udarca, koliko ponièwe pred celim lo-
gorom, a najgore pred samim sobom, {to me je izbacilo iz takta. Logora{i
su se bez raspu{tawa razi{li, uputiv{i se prema termosima da ih {to
brè prenesu pred barake. Lagerfirer je oti{ao u svoju baraku, kao da ga
se problem vi{e ne ti~e, a aufzeri za wim. Neko vreme sam stajao nasred
logora, ne znaju}i {ta da radim, a onda sam, ne diù}i pogled sa zemqe,
oti{ao do bunara da ohladim lice. Zakleo sam se da }u mu vratiti prvom
prilikom koja mi se ukaè.
Prilika se ubrzo ponudila, iako mi se pre toga, bar delimi~no, isku-
pio. Malo pre Boì}a, me|u logora{ima su po~ele da kruè glasine da se
za praznike moè dobiti nekoliko dana odsustva. Smeli bismo posetiti
svoje porodice ili tako ne{to. Mislili smo da nas neko zavitlava. Kuda
bismo mi to i{li po nepreglednom snegu svuda unaokolo? Niko se nije ja-
vio. Samo jedan, iz obli`weg sela, mogao je da skokne ku}i i bez dozvole.
Naj~e{}e bi se izgubio uve~e i vratio se pre pono}i.
Za Boì} su iz Breslaua dovezli ve}u grupu devojaka da preko pra-

znika pomognu u kopawu rovova. Stigle su na Badwi dan. Razmestili su ih
po raznim logorima, gde god je bilo slobodnog mesta. Me|utim, nisu kopale
sa nama, radile su kao posebna grupa, kako ne bi do{le u kontakt sa nama. U
na{ logor stiglo ih je dvadesetak, preno}i{te su dobile u susednoj baraci,
koju su prethodno ispraznili da sluì kao magacin; za wihov dolazak samo
su po podu razmestili slamarice. Jo{ ujutro su nam saop{tili da dolaze
i da se uzdràvamo od bilo kakvog kontaka s wima, ako ne}emo u bunker.
Ali kad su se uve~e vratile s rada, u logoru je bilo mnogo mawe aufzera
nego obi~no. Lagerfirer se tako|e izgubio u nepoznatom pravcu na prazno-
vawe Badwe ve~eri. Oni koji su ostali pripremali su Badwe ve~e u bara-
ci pored lagerfirerove. Tako smo se bez problema upoznali sa devojkama.
Sada vi{e nije bilo pquvawa i vre|awa kao mesec dana ranije. Neke
su se, dodu{e, i daqe dràle po strani, ali nijedna nije zahtevala posre-
dovawe aufzera, dok su nas qubaznije me|u wima posle ve~ere pozvale u
svoju sobu. Ve} posle prvih re~i bilo je o~igledno da im se po glavi nepre-
stano vrzma strah od crvenoarmejaca. înilo se da je u gradovima vladao
gori moralni pad nego u logoru, bar me|u obi~nim stanovni{tvom. „OKW „OKW
gibt bekannt” /OKW daje na znawe/ – qudi vi{e nisu verovali, „uspe{no
odbrawena upori{ta i pomerawa na odbrambeno povoqnije poloàje” tu-
ma~ili su kao bekstvo i nezaustavqivo pribliàvawe Sovjeta. Kao {to su
ranije preterivali u jednom pravcu, sada su preterivali u drugom. Iako
su znali da boji{ta ispred nas miruju, ~inilo im se da je opasnost pred
samim vratima i da ne bi bilo ~udno kad bi crvenoarmejci iznenada dotut-
wali jo{ pre Boì}a. Devojke vi{e nije brinula vojna propast Nema~ke.
S tim su se ve} pomirile. Bojale su se za goli ìvot, drhtale su, pre sve-
ga, kao ène.
Ako su hladno}a i zajedni~ka izloènost sudbini besmislenih odlu-
ka hitlerovskih vlasti smawile suprotnosti izme|u nas i na{ih ~uvara,
premda smo, uprkos tome, ostali na objektivno definisanim neprijateq-
skim poloàjima, kod devojaka sam primetio prve znake kasnije mnogo od-
re|enijeg ose}awa da u nama vide za{titnike. Da li bi se zauzeli za nas,
ako bi se sada pojavili i hteli da nas siluju? To pitawe nijedna od wih
nije postavila, ali je bilo u vazduhu i pribliàvalo nam ih. Ose}ale su
se sigurnije u na{oj prisutnosti. Da nismo uglavnom bili Sloveni, to bi se
podrazumevalo. Po{to su dolazile iz Dowe [lezije, gde su se suprotnosti
izme|u Nemaca i Poqaka razvile u me|usobnu neprijateqsku netoleran-
ciju,
ci ju, a sa nema~ke strane i rasno potcewivawe i osporavawe, dokazivalo
je ose}awe nemo}i, u koje su se uru{avale godinama i decenijama, zapravo
vekovima dugo usa|ene i u~vr{}ene nacionalne distance.
Tre}
Iz {ume smo doneli dovoqno boì}nih jelki za svaku sobu. Da posta-

vimo jednu i u wihovu sobu, pitale su nas, da bismo imali pravo Badwe ve-
~e. Odmah su je ukrasile pravim boì}nim staklenim kuglicama i zvez-
dom na vrhu. Mora da su o~ekivale da }e se dogoditi tako ne{to, jer su
ukrase donele sa sobom iz Breslaua. Malo, ali pravo boì}no drvce, iako
nije bilo od smreke. Sa sobom su donele i doma}e pi{kote, za dobro raspo-
loèwe nedostajalo je samo pi}e. Nadoknadili smo ga toplotom. U bubwaru
bubwaru
smo natrpali toliko drva da je grejala iz sve snage. Snega i leda za pravo
Badwe ve~e ionako je bilo na pretek. Nadirali su u sobu kroz sve pukoti-
ne na zidovima i kroz pod.
Razgovarali smo, sede}i na slamaricama, grle}i svoja kolena. Nekoli-
ko puta smo otpevali Sveta no}, blaèna no}no},, one na nema~kom, ve}ina na
~e{kom, a ja na slovena~kom. Svima je tako izgledalo najprirodnije. Te ve-
~eri, bar u tom delu rajha, svi jezici su bili ravnopravni. Budu}i da ni-
ni-
je bilo mnogo zajedni~kih pesama, êsi su posebno pevali svoje, a ja svoje.
Zatim su devojke probale da se oduè. Zapevale su:
„Heimat, deine Sterne,

die leuchten mir auch in fernem Ort...”
Ort...”
/Zavi~aju, tvoja zvezda,

svetli nam i na udaqenim mestima.../
Uz tu pesmu sa divnom melodijom krv bi mi uvek udarila u glavu, pro-

vocirala je me kao bika crvena marama toreadora, mada ne{to mawe nego
Lili Marlen, koju sam ~uo kao prvo {to su Nemci emitovali iz upravo
Hei-
okupiranog Beograda u aprilu 1941. godine. Sada sam staru vojni~ku „„Hei-
mat, deine Sterne” zaneseno pevao s wima kao da se radi o slovena~koj otax-
bini. Na {ta misli{, dugim pogledom pitala me susetka, mada nisam mo-
gao razumeti otkud zna za Sloveniju. Samo se suze na mom licu nisu vide-
le, jer sam se, bez odgovora, okrenuo u stranu.
Lagerfirer se nije pojavio na dan Boì}a, pa ni sutradan, na sv. Ste-
fana. Tek narednog dana oti{ao sam k wemu, ~im smo se uve~e vratili sa
rada. Upitao sam ga da li je ta~no {to se govori da se za praznike moè do-
biti dozvola za kra}e odsustvo. Ako je u pitawu dobar radnik koji ne pra-
vi probleme, u tom slu~aju samo izuzetno, odgovorio je, ni u kom slu~aju ne
vaì za nezadovoqnike koji seju nemir u logoru. Ve} sam bio spreman da
se zahvalim na obja{wewu i odem, jer mi je bilo jasno da takvi kao ja ne
zasluùju dozvolu, ve} drugi {amar. No, da, dobar si radnik, ne zakera{,
preduhitrio me je, kuda ti se ide po ovom ledu i snegu, ima{ li uop{te
ikoga i gde }e{ prespavati? Objasnio sam mu, nagla{avaju}i vereni{tvo,

do koga su Nemci mnogo dràli, i za nekoliko minuta imao sam dozvolu da
za tri dana mogu i}i u Glashite. Vaìlo je od tridesetog do prvog. Samo,
ne poku{avaj da pobegne{ i gledaj da se vrati{ na vreme, policija je sada
nemilosrdna. [amar mi se isplatio. Sigurno se kajao zbog wega.
Odmah sam Dragici napisao pismo da je obavestim o dolasku, ali joj
nisam mogao re}i kada }u ta~no sti}i. Pismo }e, i pored nesre|enih pri-
lika, dobiti prekosutra ujutro, sasvim sigurno pre mog dolaska. Po{ta je
jo{ uvek uzorno radila i pored bombardovawa pruga i nepredvi|enih obi-
lazaka. Uz prigodne vesti, pomenuo sam joj da sam obrijao brkove zbog ne-
prijatnosti sa zamrzavawem; mislio sam da nije va`no da naglasim kako
dolazim sa dozvolom. Druga~ije se ionako nije moglo.
Najgori deo puta bilo je pe{a~ewe po slabo utabanom snegu do Trahen-
berga. Mogao sam sa~ekati na voz uskotra~ne èleznice iz Mili~a, koja je
vodila neposredno uz logor i kojom sam mogao sti}i do Trebnica (poqski
Trzebnica),, odakle bih mo`da uspeo da uhvatim neki lokalni voz za Bre-
Trzebnica)
slau. Nisam hteo da rizikujem, jedna jedina veza na dan bila je neuredna,
po snegu voz mo`da i ne saobra}a, a kako je u Trebnici, sam bog zna. Pamet-
nije je bilo da {to pre stignem na glavnu prugu Poznaw-Breslau. îzme sa
drvenim |onom nisu bile za pe{a~ewe, ali sam se ve} navikao; od posla
su mi o~vrsli mi{i}i i dugi put me nije zamorio. Noge sam umotao da mi
ostanu tople i ne naùqaju se, a sneg se na jakoj hladno}i nije topio da bi
se nakvasile. U obi~nim cipelama sve bi bilo mnogo teè, osim po o~i{}e-
nom putu, a takvog, izuzev na stanici, nije bilo na vidiku. Trebalo je samo
da uhvatim ve~erwi voz za Breslau, sve ostalo }e i}i lak{e.
Tako je i bilo, ako izuzmem vi{esatno ~ekawe na prepunoj breslau-
skoj stanici na brzi voz za Drezden, koji je krenuo tek kasno posle pono}i.
êkawe na mra~noj, nezagrejanoj stanici, uprkos gu`vi, ubrzo mi je dosa-
dilo.
di lo. Po{to nije bilo policijskog ~asa, pro{etao sam se po obli`wim
ulicama. Bile su prazne. Bilo je oko osam ili devet sati. Susreo sam samo
nekolicinu civila, nijednog vojnika. Nije mi bilo jasno otkud onolika
gu`va na stanici. Mu{karci su uglavnom dolazili iz zaba~enih kafana
i verovatno su se vra}ali ku}i, kao i retke ène, po svoj prilici konoba-
rice. U jednoj kafani sam pitao da li mogu dobiti supu ili ne{to drugo
„alles” /pojedeno/.
toplo, ali je sve, osim piva, ve} bilo „alles”
Ni u centru grada nije bilo ìvahnije. Od ~uvene gotske gradske ku-
}e sred nekada{weg ryneka, koju su po~eli da grade u trinaestom veku, u
mraku sam video samo vertikalne obrise. Detaqi se nisu videli. Jedva sam
primetio ogroman sat na pro~equ. Krenuo sam prema staroj univerzitet-
skoj zgradi uz Odru; s druge strane, u najstarijem delu grada, videla su se
Tre}
dva tupa zvonika katedrale iz dvanaestog do ~etrnaestog veka; idu}i dada-
qe obalom, stigao sam do vise}eg Grinvaldskog mosta (nazvanog po odlu~u-
ju}oj pobedi udruènih Poqaka, Rusa, Litvanaca i êha nad nema~kim
vite{kim redom u bici na Grinvaldskim poqima u junu 1410. godine, po-
znatoj i kao Bitka kod Tanenberga). Wegovi niski stubovi sa svake strane
reke podse}ali bi na gariqanski da su beli i da ih ne spaja {iroki luk
iznad koga je pokriveni mostobran. Po{to je most sagra|en tek neposredno
pre Prvog svetskog rata, nije mogao sluìti za odbranu u borbama izme|u
svih mogu}ih pretendenata na bogatu [leziju (pre svih, êsi, Austrijan-
ci i Rusi, koji su imali posledwu re~).
Nameravao sam da pre|em most na desnu obalu Odre, kad je iz mraka
zagrmelo „Halt!” Straàr, koga sam i posle upozorewa jedva opazio, grubo
mi je podviknuo da nema prelaska i da se smesta vratim. Pa`qivije posma-
trawe, u koje se pretvorilo moje bezbri`no tumarawe, dovelo je do konsta-
tacije da na suprotnoj obali Odre, uprkos kasnoj ve~eri, teku obimni ra-
dovi, verovatno na utvr|ivawu. ûlo se brujawe ma{ina i videlo sevawe
prikrivenih reflektora, kojima su se Nemci ispomagali u mraku. O~i-
gledno su se pripremali na otpor protiv Sovjeta.1564 I pored zamra~ewa i
obla~nog neba, na povratku prema stanici primetio sam da je grad ve} do-
ìveo nekoliko
nekoliko lak{ih vazdu{nih napada, verovatno sovjetskih. Za lete-
}e tvr|ave jo{ nismo ~uli da su prodrle tako daleko na istok. Oko stani-
ce je bilo naro~ito mnogo ru{evina.
Sutradan, oko devet sati ujutro, kad se ve} lepo razdanilo, stigao sam
u Drezden. Osim ~estog zaustavqawa brzog voza, prvenstveno zbog vojnih
„Bumelzug” /{etaju}i voz/,
transporta u oba smera, {to ga je pretvorilo u „Bumelzug”
putem se ni{ta neobi~no nije desilo. Nije bilo nijednog vazdu{nog napa-
da, ~ak ni znaka za uzbunu. U visokoj prostranoj auli drezdenske stanice
bila je gu`va, najvi{e je bilo Vermahta, pa i civila, ~ak i èna, polovi-
na wih bile su bolni~arke. Videlo se da na novogodi{we praznike ne do-
lazim samo ja, ve} i dobar deo drugih putnika. Mora da je najve}i deo sti-
gao sa fronta.
1564
Breslau se kasnije proslavio èstokim otporom protiv Crvene armije. Hitler ga
je sa isto~nopruskim Kenigsbergom i nekim drugim gradovima na liniji me|u wima 19. mar-
(Festung),
ta proglasio tvr|avom (Festung ), koja treba da se brani po svaku cenu. Bio je jedino upori{te
na Odri koje nije palo. Garnizon se predao tek pred kraj rata, 6. maja 1945. godine, ~e
~etiri
tiri da-
na posle pada Berlina. Sve vreme je bio opkoqen daleko u pozadini, sovjetski topovi su grad
skoro sravnili sa zemqom. Na tok rata to nije uticalo. Da su Sovjeti, sli~no zapadnim sa-
veznicima kod Kasina, uvrteli sebi u glavu da Breslau mora pasti pre nego {to wihove je-
dinice nastave prodor prema zapadu, kraj Drugog svetskog rata u Evropi bi se jo{ otegnuo.
Budu}i da Dragica ionako nije bila slobodna pre podnevnog odmora,

odlu~io sam da u Glashite krenem tek oko podneva. Kad malo otopli, pro-
{eta}u se po gradu. Od stanice naniè, po Prager{trase, ve} u to doba
dana bila je primetna gu`va, ba{ kao da nije bilo bombardovawa. Vreme je
bilo maglovito, ali je obe}avalo sun~ani dan, uprkos novom snegu koji je
zapao kao u inat mojoj poseti mestima za koja su me vezivale jo{ uvek sve-
è uspomene. Do tada sam se vrzmao oko putnika i posmatrao ih. Vojna poli-
cija i gestapo su imali pune ruke posla pregledawem dozvola, proverava-
wem originalnosti i identifikacijom vlasnika. Me|u vojnicima i civi-
lima bilo je mnogo dezertera koji su poku{avali da se probiju do sigur-
nih zimovali{ta do kraja rata.
Osetio sam da me ve} izvesno vreme posmatraju dvojica gestapovaca,
kao da naga|aju da li odgovaram opisu koji su dobili o meni. Kad sam se ve}
ponadao da im je dosadilo i, u èqi da se otresem wihovih pogleda, po~eo
da se u gu`vi udaqavam od wih, na suprotnoj strani aule iznenada su
iskrsli ispred mene i zaustavili me, zahtevaju}i dokumente. Jugosloven-
ski paso{ sa nema~kom vizom i sveà dozvola lagerfirera za posetu Glas-
hiteu su ih iznenadili. Kao da su o~ekivali da }e me uhvatiti bez dozvo-
le. Proveravali su me samo pitawem {ta radim u Drezdenu kad imam do-
zvolu za Glashite. Posle obja{wewa da se u Glashite moè sti}i samo pre-
ko Drezdena, {to su oni znali boqe od mene, i da se upravo spremam da na-
|em odgovaraju}i voz, vi{e me nisu ~a~kali. Samo su me opomenuli da se
po dolasku u Glashite odmah javim policiji.
Po{teno mi je laknulo, trebalo je da pro|e jo{ neko vreme da se osu-
{e kapi znoja na ~elu koje su mi izbile dok sam odgovarao na gestapovska
pitawa. Uredni dokumenti, naime, u ono vreme nisu bili nikakva garanci-
ja da se wihovom vlasniku ne}e desiti neka neprijatnost. Na podru~jima
koja nisu bila u neposrednoj opasnosti od sovjetskog upada, nepoverqivost
prema svemu {to je dolazilo sa istoka bivala je sve ja~a. Gestapo je svako-
ga i na najmawu sumwu slao na saslu{awe i u zatvor. Bilo je dovoqno samo
pogre{no lice, pa da wegovog vlasnika bez sudskog postupka osude na smrt.
Ako su im hitno bili potrebni „dobrovoqci” za neku iznenadnu potrebu,
na primer, za ra{~i{}avawe ru{evina posle bombardovawa, gradska poli-
cija ih je mogla smesta pozvati, kako god joj se prohte. Da li nesre}nici
imaju vaè}e dokumente ili ih nemaju, bilo je sasvim bezna~ajno.
U Glashite sam stigao ne{to pre pauze za ru~ak, na koji su devojke
odlazile u obli`wi centralni logor. Tokom no}i je palo toliko novog sne-
ga da su ulice jedva osposobili za saobra}aj. I pe{aci su se s mukom pro-
bijali kroz nagomilane hrpe snega. Put od Urofe do stanice, kojim je tre-
balo da devojke pro|u, pro{ao sam nekoliko puta da se ne mimoi|em sa
Tre}
Dragicom. Kad su devojke u gomili iza{le kroz vrata i uputile se nado-

le, prema stanici, Dragica je pro{la pored mene u grupi od nekoliko de-
vojaka kao da namerno ne}e da me vidi. U navali uvre|enosti i qubomore
ve} sam pomi{qao da nestanem iz Glashitea isto tako neprimetno kao {to
sam i do{ao. Ali bes me brzo pro{ao. Kad sam je sustigao i dok smo se na-
sred ulice pred brojnom publikom pozdravqali dugim poqupcima, poka-
zalo se da me nije prepoznala zbog zelene ko`ne kape i spu{tenih nau{-
waka. Leti je nisam nosio, pa i u oktobru, kad smo se posledwi put videli,
uprkos sve vi{em ~elu, kosa mi je jo{ dobro sluìla. U [leziji je nisam
skidao sa glave.
Dragica je bila neuobi~ajeno uzrujana i sa isto tako neuobi~ajenim
naglaskom ponavqala je kako se bojala za mene. Samo da si tu, sada je sve do-
bro, stiskala se uz mene. Objasnila mi je da je prekju~e uve~e „slu~ajno”
nai{ao jedan od bra}e Mahkot i licemerno qubazno ispri~ao joj kako me
je dan ranije video na drezdenskoj èlezni~koj stanici, da sam bio bez
brkova i da me je obra|ivao gestapo. Zar jo{ nije stigao u Glashite, pitao
ju je. Po{to me zaista nije bilo, bila je uverena da me je gestapo uhapsio.
Zakqu~ak je bio jasan: vi{e se ne}emo videti. Sudbina dr Lampi~a bila je
jo{ preìvo u pam}ewu da bi mogla izbe}i pesimizam. No, Mahkotima je
gestapo preplatio wihova obave{tewa. Za gestapovske pare nama su pru-
ìli nepobitan dokaz da imaju pristup pismima koja stiù na imena in-
terniranih èna u Glashite, da ih po nalogu gestapoa pregledaju i izve-
{tavaju o wihovom sadràju. Naàlost, cena za ovo neznawe za Dragicu
je bila jako visoka. Do wega je do{la posle dvodnevnog drhtawa nad mojom
sudbinom. Bez nepotrebnog obave{tewa o obrijanim brkovima i bez po-
vr{nosti zbog koje joj nisam napisao da dolazim sa dozvolom lagerfirera,
taj dokaz ne bi dobila. Tada mi je tako|e postalo jasno otkud jutro{we za-
nimawe dvojice gestapovaca na drezdenskoj stanici za mene i wihovo razo-
~arawe {to putujem legalno.
Dolazak iz opustele Dowe [lezije u Saksoniju punu ìvota, posebno
u Glashite u kojem se govorilo slovena~ki, izgledao je kao bekstvo iz div-
qe sibirske tajge u pitomu Qubqanu. Iako je Dragica radila tokom svih
dana, imali smo dovoqno vremena za duge razgovore. Wihov lagerfirer je
imao razumevawa, dozvolio mi je boravak u centralnom mu{kom logoru i
Lager am Pilztunnel”. Naravno, nije znao
povremeno pose}ivawe wihovog „„Lager
da kod wih i spavam, a mo`da se samo pravio da ne zna. Tih dana je bio do-
sta odsutan.
Posledweg dana u godini pripremili smo proslavu Silvestrovog. Pro-
slava je bila u francuskom logoru uz put koji vodi iz grada u ~e{ke Rud-
ne planine. Me|u u~esnicima zabave, slovena~ke devojke su bile ne samo
najbrojnije, nego i najpoèqnije. Za muziku se brinuo gramofon, za è|

pivo, a ne{to vi{e u onim, kao i na{im, godinama nismo ni zahtevali.
Francuzi su se potrudili da zadovoqe plesnu ponudu devojaka. Tako sam
mogao da celo ve~e posvetim Dragici. Wene drugarice su bile zaokupqe-
ne dodavawem iz ruku u ruke i nisu nam smetale. Dodu{e, i nas dvoje smo
ve}i deo vremena proveli na nogama.
Ve}i deo mog boravka u Glashiteu posvetili smo planovima za budu}-
nost. Bilo je o~igledno da je kraj rata, takore}i, pred vratima. Obnovili
smo dogovor da se u slu~aju pobede crvenih ne vra}amo ku}i, ve} da se pro-
bijamo na zapad k saveznicima. Wena prava tetka sa o~eve strane Qudmi-
la Stehlihova iz Hradec Kralove u ê{koj, ponudila se, u me|uvremenu,
da nas primi dok se ne odlu~imo kuda }emo. Izgledalo je vrlo verovatno
da }e mene zaka~iti sovjetska okupacija, ali sam bio uveren da }u uspeti
da na neki na~in stignem do ê{ke, ve} i zato {to bih se ionako kretao u
pravcu Slovenije, a to bi svakoj vlasti moralo biti razumqivo. Do Hra-
dec Kralove iz Trahenberga bilo je samo malo daqe nego iz Glashitea. Za
Dragicu je bilo jo{ jednostavnije. Trebalo je samo pre}i granicu preko
Rudnih planina – udaqenost do granice iznosila je svega nekoliko kilo-
metara, a na putu do Hradec Kralove êsi }e joj sigurno pomo}i. Ko bude
okupirao Saksoniju verovatno }e okupirati i ê{ku, tako da ni granica
ne bi smela biti smetwa.
Bekstvo iz logora
Kad sam se vratio u B-46, zbog obiqa novosti koje sam doneo iz kultur-
ne Saksonije, pre svega, o doga|ajima na zapadnom frontu, postao sam pred-
met sveop{teg interesovawa. âk je i lagerfirer hteo da zna {ta tamo mi-
sle o mogu}nostima za odbranu od Sovjeta, u prvom redu, da li glasine o no-
vom nema~kom oru`ju kojim }e iznenaditi i saveznike i Sovjete smatraju
ozbiqnim. Izgledalo je da slu`benim vestima vi{e ne veruju ni predstav-
nici reìma. Za rakete V1 i V2, kojima su posle jednogodi{weg zaka{we-
wa granatirali London od leta (1944) do sada, nema~ka javnost je tako|e
znala da ni izdaleka nisu tako efikasne kako su joj to obe}avali. Niko se
vi{e nije zanosio na{im trorednim odbrambenim protivtenkovskim ro-
vovima i stotinama drugih po celoj Nema~koj. Ma koliko bili duboki i,
zbog nanesenog snega, varqiva stupica, pre ili kasnije sovjetski tenkovi
}e ih pregaziti i odjuriti prema Berlinu. Gomile pancerfausta leàle
su ~ak i u logorskim magacinima, a nigde nikoga na vidiku ko bi bio u sta-
wu da ih upotrebi. Bunkeri koje smo ukopali u zemqu bili su prazni i pu-
Tre}
ni snega, pokolopce su, umesto ukopanih strelaca, dizale gromade leda, a

na hvat duboko, u smrznutoj ilova~i, stajala je zamrznuta voda. Mora da je
tako bilo i drugde.
Sredinom januara, u logoru su se pro{irile glasine da su Sovjeti sve
od Balkana, na severu, do Ma|arske, na jugu, pokrenuli novu sveop{tu ofan-
zivu koja }e Nemce kona~no baciti na kolena. Mar{al @ukov, koji ju je
isplanirao, kao kona~ni ciq postavio je Berlin. Ra~unao je da }e ga zau-
zeti do prvog marta. Me|utim, kad su kasnije od Ruzvelta dobili garanci-
ju da ga Amerikanci ni u kom slu~aju ne}e zauzeti pre Sovjeta, dali su
prednost balti~kom sektoru. Ofanziva je bila dobro pripremqena. Jo{
sredinom 1944. godine obezbedili su ~etiri mostobrana za juri{, nesme-
tan bar {to se ti~e prirode. Prvi – severno od Var{ave na desnoj obali
velikog zavoja reke Narev prema istoku (posle nema~ke likvidacije usta-
nika, crvenoarmejci su zauzimali i desnu obalu Visle koja se iznad Var-
{ave okre}e prema zapadu), drugi – ju`no od Var{ave na levoj obali Vi-
sle, najpre niè od u{}a Pilice u Vislu sa mestom Magnu{evom, po kojem
je dobilo ime, zatim ne{to ju`nije na ispup~ewu Visle, nasuprot grada
Pulavi na desnoj obali, i tre}i – najju`nije kod Sandomjeà, nekoliko ki-
lometara ju`nije od u{}a Sana u Vislu sa istoka. Izborili su ga jo{ u na-
padu u avgustu 1944. godine. To je bio najve}i mostobran. Obuhvatao je oko
500 kvadratnih kilometara od Zavihosta na dowem toku Visle i visoko
preko Baranova na wenom gorwem toku; u dubinu je sezao skoro do Opatova
na istoku i Sta{ova na jugu. Po{to je prelazak uspeo kod Baranova, mosto-
bran je ostao poznat kao Baranovski. Prema wegovom ~elu Nemci su sagra-
dili jaka utvr|ewa. Budu}i da su pre povla~ewa poru{ili oba mosta na
Visli, èlezni~ki mnogo severnije i drumski ne{to ju`nije od Sandomje-
à, Sovjeti su ga povezali sa isto~nom obalom sa vi{e pontonskih mostova
velike nosivosti. Preko wih su na mostobran prebacili ogroman broj ten-
kova, topova, kamiona i drugog materijala potrebnog za ofanzivu.
Trebalo je da ofanziva zapo~ne 20. januara 1945. godine, ali su je, na
hitnu molbu Ruzvelta i êr~ila, koji su se na{li pod udarom nema~ke kon-
traofanzive preko Ardena u Belgiju, pokrenuli ve} 12. januara i tokom
(Byd-
narednih dana.1565 Sa najsevernijeg mostobrana u pravcu Bidgo{~a (Byd-
1565
Trebalo je da ofanzivom rasterete nema~ki pritisak na zapadne saveznike; po-
krenuli su je u trenutku kad se o~ekivalo da }e Nemci zbog o~iglednog sloma svoje ofanzi-
ofanzi-
ve u Ardenima biti u stawu da nekoliko najboqih divizija vrate na isto~ni front (sre-
dinom januara Hitler je poslao u Poqsku armijsku grupu B, u Ma|arsku [estu SS tenkov-
sku armiju). Svojom neaktivno{}u na centralnom frontu u drugoj polovini 1944. godine
goszcz) i Gdawska (Danzig

goszcz) (Danzig)) napali su delovi Drugog beloruskog fronta; ju-
`no od Var{ave u pravcu Radoma i Lo|a ((Ló ód$),
), te severozapadno od Var-
{ave Prvi beloruski front, pod komandom mar{ala @ukova, a sa sando-
mje{kog mostobrana preko Kjelca u pravcu Krakova na jugu, ênstohove u
sredini i Pjotrkova na severu Prvi ukrajinski front, pod komandom
mar{ala Koweva. Desno krilo wegovih snaga usmerilo se prema [tajnauu
cinawa) na Odri, dakle, direktno u na{em pravcu: êtvrta tenkovska
(<cinawa)
armija ne{to severnije, a Trinaesta armija malo ju`nije od Trahenberga.
Najju`nije, na podno`ju Karpata, napali su delovi êtvrtog ukrajinskog
fronta (komandant general Petrov).
Na svim sektorima Sovjeti su imali strahovitu premo} nad nema~-
kim centralnim delom armijske grupe A, koji im je spre~avao put prema
zapadu. Prema sovjetskim podacima, oba prva fronta na centralnom poq-
skom boji{tu imala su devet puta vi{e qudstva, devet do deset puta vi-
{e artiqerije i deset puta vi{e tenkova i motorizovanih topova.1566 [to
se ti~e topova, to je zna~ilo ovako: kod ravnomernog rasporeda du` celog
fronta od Baltika do Karpata bquvala bi vatra iz jednog topa na svaka
~etiri metra. U prvoj fazi, tokom nekoliko dana, nema~ke odbrambene po-
loàje razbili su na celom frontu. Prodor prema Gdawsku, koji je ugro-
zio nema~ke ~ete u Isto~noj Pruskoj, Hitlera je toliko upla{io da je iz
OKW)) Volf{ance, gde se vratio iz Ukrajine da bi vo-
svog glavnog {taba ((OKW
dio odbranu od Sovjeta u ofanzivi, 16. januara na brzinu pobegao nazad u
podzemne bunkere svoje rajhkancelarije u Berlinu. Iako je u Vu~jem brlo-
gu uspe{no preìveo poku{aj atentata koji je 20. jula 1944. godine izveo
pukovnik Klaus fon [taufenberg,1567 sve bliì Sovjeti nisu mu ostavqa-
li nikakav izbor. Mazurska jezera sa brojnim kanalima, na kojima je sa-
gra|ena spoqwa odbrana Vu~jeg brloga, pokazala se kao odli~na investi-
cija. Deset dana posle wegovog bekstva crvenoarmejci su ve} razgledali
podzemne rovove Hitlerovog najva`nijeg vojnog {taba tokom Drugog svet-
skog rata.1568 Var{avu, za koju je naredio da se brani do posledweg ~oveka,
Sovjeti su, u stvari, omogu}ili ofanzivu u Arednima i istovremeno se Englezima osve-

tili za savezni~ko odugovla~ewe sa drugim frontom. Pridobili su i dragoceno vreme za
ofanzivu prema Balkanu.
1566
P. Pospelov, Historija
Historija...
... V,, str. 61-62.
1567
U okviru gu{ewa ove zavere, Hitler je naredio da se pobiju svi koji su makar i
posredno bili ume{ani. Me|u wima je bio i feldmar{al Romel, koji se na Hitlerov za-
htev 15. oktobra sam ubio, kao i admiral Kanaris, ~iju sudbinu ve} poznajemo.
1568
Prema sovjetskim izvorima (P. Pospelov, Historija
Historija...
... V,, str. 118). Prema nema~kim,
Volf{ance je kona~no napustio 20. novembra 1944. godine (W. (W. Warlimont, InsideInside...,
..., str. 484).
Tre}
uz pomo} delova poqske armije ukle{tili su prema zapadu sa severa i

juga. Pre zauze}a 17. januara, ve}ina nema~kih ~eta ipak je pobegla. I po-
red nekoliko o{trih kontranapada, naro~ito u sektoru Prvog ukrajin-
skog fronta, u tom delu ofanzive Sovjeti su prodrli do sto kilometara
na zapad.
U drugoj fazi ofanzive Sovjeti su udarili za Nemcima koji su se u
neredu povla~ili, proterali ih preko Odre i uz wu zauzeli poloàje za
kona~an napad na Berlin. U ùrbi su iza sebe ostavqali mnoga izvanred-
no jaka utvr|ena nema~ka upori{ta, ne primetiv{i mnoge grupe koje su se
pritajile. I @ukov se u prodoru preko Lo|a i Poznawa zaustavio na Od-
(Kostrzyn – Kost{in) na u{}u Varte u Odru. Umesto pre-
ri kod Kistrina (Kostrzyn
ma mawe od sto kilometara udaqenom Berlinu, usmerio se ka severu na Kol-
(Kollobrzeg – Kolobèg) i [tetin ((Szczecin
berg (Ko Szczecin – [}e}in). Morao je da
spre~i bekstvo nema~kih snaga iz Isto~ne Pruske brodovima preko Bal-
tika. Severno od wega, prema Isto~noj Pruskoj, prodirala su dva fronta,
Drugi beloruski mar{ala Rokosovskog, poreklom Poqaka, a najsevernije
Tre}i beloruski front generala êrwakovskog. Po{to su znali {ta ih
~eka posle sovjetske okupacije, Nemci su pokrenuli masovnu evakuaciju, u
prvom redu civilnog stanovni{tva. Na krajwem jugu, snage êtvrtog ukra-
jinskog fronta zauzele su severna podno`ja Karpata i isto~ni deo Slo-
va~ke. Ko{ice su pale 20. januara.
U toj „vislansko-odranskoj” ofanzivi, kako su je nazvali Sovjeti, koja
koja
se likvidacijom utvr|enih gradova i mawih jedinica zaostale nema~ke
vojske razvukla do kraja marta, Nemci su izgubili celu znatno industri-
jalizovanu Gorwu [leziju, koja je, zbog gubitaka na zapadu, morala pre-
uzimati snabdevawe sve ve}eg dela nema~kih vojnih potreba, kao i seqa~-
ku Dowu [leziju sve do Odre. Sada su ostali i bez ove posledwe rezerve
koja nije bila u dometu ameri~kih bombardera.
U naga|awu kako }e te}i ofanziva, pre svega, da li }e nas i kada su-
sti}i i {ta bi trebalo da u tom slu~aju u~inimo, i pored stra{ne hlad-
no}e, vi{e smo vodili razgovore nego kopali rovove. Dok su jo{ u novembru
glavno oru|e bile lopate, sada su udarali samo pijuci, pa i oni su se lomi-
li. Vi{e nismo ru{ili borova stabla i zabijali ih u zemqu, bila je pre-
duboko smrznuta. Sada bi nam od pomo}i mogle biti samo bu{ilice, ali ih
nismo imali. Ina~e, ugaèni useci rovova postali su tvrdi i bez stabala.
âk je i nabacana i ugaèna ilova~a postala tvrda kao kamen. Sve mawe su
nas terali na rad. Goni~i su imali drugih briga preko glave. Saznali smo
da se svakog trenutka o~ekuje evakuacija svih logora, pa i na{eg. Trebalo
je da protivtenkovske rovove nastavimo da kopamo oko 100 kilometara za-
padnije. Tamo }emo se preseliti. Ovda{we logore preuze}e Vermaht i uz
pomo} Folks{turma, na gotovo zavr{enim rovovima, organizova}e odbra-

nu od Sovjeta u nadirawu. Folks{turm je bio domobranska vojska koju je,
kao posledwu nadu, Hitler osnovao u septembru 1944. godine i u wu regru-
tovao sve za oru`je sposobne mu{karce od 16 do 60 godina. Tako je, navod-
no, bilo planirano od samog po~etka.
Za mene se ukazala prilika za sudbonosnu odluku. Da li da sa Nemci-
ma pobegnem na zapad ili da se negde pritajim i skriven sa~ekam Sovjete?
Evakuacija bi me pribliìla Dragici, ali ne i da bih neizostavno uspeo
da stignem u Hradec Kralove, naime, nije bilo nikakve garancije da nas
ne}e prebaciti na severozapad da im, kao stru~waci za kopawe rovova,
utvrdimo odbranu Berlina. Ako bi Sovjeti upali u Gorwu [leziju, uspe-
li bi da nastave prodor preko Krkono{a (Sudeta) u ê{ku, i u tom slu~a-
ju Hradec Kralove bio bi prvi koji bi pao. To bi me, bez okoli{awa, od-
velo tamo kuda sam se uputio. Opasnost su predstavqali folk{turmovci,
koji posle na{e evakuacije treba da zauzmu logore; nadao sam se da bih se
mogao sakriti negde u blizini, mo`da kod nekog poqskog seqaka, u prvom
redu, da ne}e trajati dugo dok Sovjeti i folk{turmovce ne nateraju na
povla~ewe.
Za bekstvo sam se dogovrio sa dvojicom êha iz na{e sobe, s kojima sam
sve vreme bio u bliskim kontaktima, tako da nam je zajedni~ko pona{awe
bilo skoro su|eno. Jarda (Jaroslav) Zijeh, u~iteq iz Brna (Bednar`ka
30/1), po karakteru je bio veoma sli~an Mateotiju, a Franta Kadlec, po
profesiji mesar, najvi{e me podse}ao na Makinistu. Wima se ~inilo mno-
go verovatnije da }e do ê{ke sti}i pod sovjetskom nego pod nema~kom oku-
pacijom, iako zaobilaznim putem. U tome smo se slagali. Trebalo je da nam
se pridruè i dvojica Rusa, s kojima sam se vi|ao na radu. Jedan od wih,
Nikolaj, koji je, navodno, bio poru~nik sovjetske vojske, jo{ pre izleta u
Glashite pomenuo mi je da sa svojim drugom podoficirom namerava pobe-
}i kad se Sovjeti dovoqno pribliè i ponudio mi je da im se pridruìm.
Kako to da nisu u vojnom logoru – bilo mi je nezgodno da pitam. Rusi su bi-
li sasvim sigurno, sude}i po zama{}enim, prekrojenim pantalonama i sa-
koima koje su derali dan za danom, pa verovatno i pripadnici Crvene ar-
mije. Verovatno im se moj partizanski ugled u~inio korisnim za wihovu
sigurnost, a oni bi meni dobro do{li svojim vojni~kim znawem u trenuci-
ma pre oslobo|ewa, naro~ito u prvim kontaktima sa sovjetskom vojskom. Ta-
ko je dogovor bio sklopqen. Nas petorica – mislio sam da je to najmawi
broj koji bi nam, uprkos hladno}i i snegu, uz povoqnu za{titu grawa u
{umi, omogu}io da no}-dve preìvimo napoqu. Italijanska lekcija, da se
ni za koga ne veèm, u novim okolnostima nije dolazila u obzir. Sam, na
onom mrazu, smrznuo bih se pre nego {to bih na{ao no}no skloni{te. Vac-
Tre}
lav Zigler mi je izgledao prestar, u prvom redu premalo preduzetan, da

bih ga pozvao da nam se pridruì.
Kao {to je plan o bekstvu u po~etku bio samo neobavezno dogovarawe,
doga|aji koju su usledili u nedequ, 20. januara 1945. godine,1569 uverili su
nas da se radi o ozbiqnoj stvari. Rano ujutro, po sne`nom putu iz pravca
Mili~a, po~ele su da pristiù ve}e i mawe grupe qudi, najvi{e ène i
deca, natovareni koferima, torbama i zave`qajima, neki su ih nosili u
rukama, neki na ramenima, neki na sankama, koje su po suvom snegu jedva
vukli za sobom. Svi su se kretali prema Trahenbergu. Posle brze proziv-
ke pre odlaska na rad, lagerfirer nam je zabranio bilo kakav kontakt sa
wima. Izme|u logora i puta kojim su se kretali, naredio je da se postavi
straà. Ve} oko podneva grupe su postajale ve}e i duè, ubrzo se vi{e ni-
su razlikovale me|u sobom. Bilo je jasno: neprekinuti lanac civilnog sta-
novni{tva beì pred nadiru}im Rusima. Dakle, po~elo je.
O beàwu ispred neprijateqa ~itao sam i ~uo mnogo toga, ali nikada
nisam pomi{qao da se radi o beàwu u tako doslovnom smislu. Zami{qao
sam da se qudi ukrcavaju u vozove, da sa sobom nose gomile prtqaga, a na
stanicama kroz koje prolaze nude im pi}e i vru}e vir{le, bolni~arke se
brinu o bolesnima i nemo}nima, deci i starcima, dok se za red i sigurnost
brinu vojska i policija. U to vreme Dobrica ]osi} jo{ nije napisao svoje
Vreme smrti u kojem je opisao beàwe Srba preko âkora u Prvom svet-
skom ratu. Qudi su se ùrili, gurali se, kao da su Sovjeti samo nekoliko
stotina metara iza wih. Utrkivali su se ko }e biti brì, iz nosa i usta
izlazili su im pramenovi daha koji se ledio. Kad su krenuli od svoje ku-
}e, poku{ali su da ponesu {to vi{e svoje imovine, materijalne ili emo-
tivne, ali sve ve}i zamor pretvarao je no{ewe prtqaga u besmisleno bre-
me. [to su daqe beàli, to im je postajao sve suvi{niji, a zna~ajno je po-
stajalo samo spasavawe golog ìvota. Sve ~e{}e se de{avalo da neko od-
baci deo prtqaga. Stariji qudi, koji nikako nisu hteli da se odvoje od
stvari za koje su bili najvi{e vezani, poku{avali su da se ispomognu vu-
~ewem kofera po snegu, ali su sve vi{e zaostajali. Majke su sputavala
deca, koja su se gr~evito dràla svojih igra~aka i neumorno preturala po
prtini koja, uz neprekidan sneg, uprkos stotinama pari nogu, nikada nije
bila dovoqno ugaèna. Tada je begunce jo{ uvek grejala nada da ih u Tra-
1569
Po~ev{i od tog dana, na dva listi}a malog formata, telegrafskim stilom i mini-
jaturnim rukopisom, olovkom sam beleìo najzna~nije doga|aje, po kojima bih se kasnije
mogao prisetiti i mawe zna~ajnih. Prvi (i posledwi) put u ìvotu pisao sam neku vrstu
dnevnika.
henbergu ~eka voz u koji }e se ukrcati. Posle }e sve biti dobro. Da bi taj
voz morao biti kilometrima duga~ak, verovatno nisu ni pomi{qali.
Tokom rada nedaleko od logora, slo`no smo zakqu~ili da je kucnuo
~as za bekstvo. Ostalo je jo{ pitawe kako i kada }emo ga izvesti. Treba da
se {to vi{e drìmo zajedno, kako bismo se {to brè obave{tavali. Tog
dana morali smo da se vratimo s rada jo{ sredinom popodneva, mnogo pre
nego obi~no. Na prozivci, neposredno po dolasku u logor, lagerfirer je
objavio da }e logor sutradan biti evakuisan. Ta~nije – kuda i kada – zna-
}e se kasnije. Treba da se pripremimo. Redovi na putu izme|u {kole i lo-
gora po~eli su da se prore|uju, izgledalo je da je glavni talas izbeglica
pro{ao. Prva zaostala grupa bile su Jevrejke, koje su pod jakom straòm
terali iz logora nekoliko kilometara isto~nije od na{eg. I pored hlad-
no}e i razdaqine, do logora je dopirao neprijatan miris. Straè sa puta
su povu~ene. Umesto straàra, na svakih nekoliko metara ostao je da leì
pokoji odba~eni komad prtqaga, sada ve} prekriven snegom. Jo{ pre mraka,
mraka,
koji se zbog snega razvukao tokom cele no}i, putem se pribliàvala jo{
jedna grupa izbeglica. Bili su to policajci. Ni za trenutak se nisu zau-
stavili. Bez re~i su nastavili put prema Trahenbergu. Nije bilo vremena
ni za pozdrav na{eg lagerfirera. I oni su doslovno beàli. Klizali su se
pod natovarenim ran~evima, a neki su teglili i kofere. Osim pi{toqa,
nisu nosili drugo oru`je. U uniformama zasutim snegom, izgledali su kao
prepla{ene crne ovce koje beè. Me|u wima vi{e nije bilo ovna. Raspad
fronta i discipline mora da je potpun, pomislio sam.
U mraku, koji je sve vi{e osvajao, logorska komanda je zatraìla po
jednog kopa~a dobrovoqca iz svake barake za no}ni rad. To je bila novost.
Javio sam se, da bih se {to boqe obavestio o teku}im doga|ajima. U nepo-
srednoj blizini logora, ispod puta koji je presecao rov, trebalo je da isko-
pamo jarak, visok i {irok samo toliko koliko je potrebno za ~oveka koji
leì na stomaku da radi rukama. Kratka pionirska lopata bila je jedino
oru|e kojim smo se mogli posluìti. Sva sre}a {to je smrznuti sloj ilo-
va~e ve} bio otkopan. Na{e tuma~ewe je bilo da }e u jarak namestiti eks-
ploziv i posle povla~ewa nema~kih jedinica sa istoka eksplozijom spoji-
ti delove rova koji je put odvajao. Tako Sovjeti ne}e mo}i da pro|u preko
wega.
Nije mi bilo jasno za{to u tu svrhu treba kopati jarak s obe strane,
ali sam bio zadovoqan {to sam se javio, jer sam iz prve ruke saznao ne{to
{to bi ina~e do mene stiglo samo kao neproverena i stoga nepouzdana gla-
sina. Moglo bi biti presudno za na{e bekstvo. Rad se odvijao brzo, neza-
mrznuta glina duboko pod zemqom bila je vla`na i mekana, rezali smo je
lopatama kao puter, sa plafona se nije ru{ila, a tlo je ostajalo suvo. Me-
Tre}
wali smo se u vrlo kratkim razmacima. Kad se u jarku nakupilo dovoqno

iskopane zemqe, kopa~ bi je natovario u nisku korpu i zajedno s wom ispu-
zao napoqe. Za to vreme bio je ve} dovoqno zadihan i oznojen da je posao
mogao prepustiti drugome, dok je on dobijao priliku da se ohladi i pre-
dahne na hladno}i pre ponovnog puzawa u jarak. Po{to je razmera bila je-
dan naprama pet u korist onih koji se odmaraju, zbog hladnog, neosu{enog
znoja nestrpqivo smo ~ekali na trenutak da se opet spustimo u rov. Sa ko-
wima nikada ne bismo tako postupali, razumqivo, oni su mnogo osetqivi-
ji na promenu temperature od qudi, osim toga, cena kowa bila je neupore-
divo vi{a od na{e. Od strane puta bili smo pod straòm, vaqda su pazi-
li da se ne pridruìmo nekoj zaostaloj grupi izbeglica. No, moji planovi
bili su druga~iji. Na bekstvo prema Odri nisam ni pomi{qao.
Put je bio seoski, uzak, {irine tri do ~etiri metra. I jarak koji smo
kopali pravougaono na wegovu {irinu nije bio duì, jer je sa obe ivice
ve} bio ukopan ispod puta. Radovi su se spojili ne{to iza pono}i. Razda-
qina je bila prekratka da bismo proma{ili vi{e od desetak centimeta-
ra, iako smo kopali bez lampe. Mogli smo se vratiti u barake, put sa jar-
kom ostao je pod straòm.
U ponedeqak, rano ujutro, do logora su se s mukom probila tri zaure-
ra (kamioni marke Saurer
Saurer).
). Lagerfirer je izdao nare|ewe da ih utovari-
mo, posle toga }emo, zajedno s wima, napustiti logor. U dva kamiona utova-
rili su pancerfauste i ostalo oru`je iz komandnih baraka. Utovariva~i
su nam rekli da je u magacinu ostalo mnogo ru~nih raketnih baca~a. Ja sam
bio u grupi koja je iz barake pored na{e u posledwi kamion tovarila raz-
no oru|e, konzervisanu hranu – najvi{e usoqenu ribu u buradima i pi}e.
Kome je sve to sluìlo, ostala je zagonetka, jer su hranu za na{e potrebe
dovozili iz nepoznatog drugog logora. Isto tako, bez odgovora je ostalo pi-
tawe da li }e Vermaht, koji tek treba da stigne, dopremiti svoju hranu.
U te{kim saobra}ajnim prilikama od Nemaca bih o~ekivao racionalnije
mere. Naravno, nisam imao pojma o uskla|ivawu poteza tako velikih samo-
stalnih i samodovoqnih organizacija kakve su bile Bartold i Vermaht.
U na{ kamion utovarili su i mnogo li~nog prtqaga, lagerfirerovog i
wegovih pomo}nika. Kad sam do{ao na red da se popnem, ve} je do polovine
bio utovaren. Kraj zadweg dela preuzimao sam kutije fla{a èstokih pi-
}a i vina i slagao ih jednu na drugu. Koristio sam svaku povoqnu priliku
da fla{u koja je ukazivala na posebno dobru sadrìnu spustim niz spoq-
nu stranu kamiona okrenutu ka na{oj baraci, a Franta bi je hitro prokri-
jum~ario pod svoj leàj u na{oj sobi. Verovatno}a da }e pre odlaska pre-
gledati barake bila je neznatna. Sve vreme boravka u B-46 nikada ih nisu
kontrolisali, a sada je ionako u logoru vladala prava pometwa. Od pogle-
da sa komandne strane logora Franta je bio dobro sakriven {oferskom ka-

binom.
Oko podneva sazvan je zbor, na koji smo morali da se javimo sa svim
svojim li~nim prtqagom, koji }emo tokom evakuacije tegliti sa sobom na
zapad. Pre nego {to smo se rasporedili, na{a petorka se dogovorila da se
svako sakrije u svojoj sobi; ako neko otkrije boqi na~in, onda – kako god zna
i ume. Niko nas nije brojio, niti prozivao po imenu. Zbog snega i prtqaga
nije se moglo ra~unati na sre|eni pohod, iako je oko nas bilo mnogo ~uvara
u totovskim i crnim policijskim uniformama. Wima se ùrilo vi{e ne-
go logora{ima. U nesre|enim grupama, zajedno s wima, po~eli smo da se po-
meramo prema {koli, na put za Trahenberg, da bismo se na samom putu ras-
poredili u dvorede. Primetio sam da su nam se pridruìli ~uvari koji
su nas tokom no}i nadzirali kod kopawa rova. Prvom pravom prilikom na-
pravio sam nekoliko koraka unatra{ke prema ulazu u na{u sobu, izveo
okret oko kvake, usko~io i sakrio se ispod leàja. Niko nije podviknuo,
niko nije sko~io prema baraki. Zna~i, niko me nije opazio. Jarda i Franta,
tihi kao mi{evi, ve} su ~u~ali ispod svojih leàjeva, samo su im o~i sve-
tlucale prema meni. Napoqu se za~ulo nervozno vikawe, po senci na zale-
|enom prozoru videlo se da neko tr~i oko barake. Verovatno su poslali ne-
kog ~uvara da vidi nije li ipak neko ostao u logoru, da umire savest. Za~u-
li su se koraci pred vratima, neko ih je udarcem ~izme sa treskom otvorio
{irom toliko naglo da su se odmah zatim sama zatvorila. Isto je u~inio i
sa vratima susedne sobe i nestao. Ostali smo sami. B-46 se „uz nesrazmerne
gubitke neprijateqa i nekoliko gubitaka me|u sopstvenim qudstvom pre-
bacio na odbrambeno povoqnije poloàje”, kako bi izvestio OKW.
Dugo se nije ~uo nikakav glas, ni dah, a mi smo se i daqe, }ute}i,
skrivali ispod leàjeva. Franta se prvi ohrabio, dopuzao do vrata i laga-
no ih odmakao. U svim pravcima, svuda je zjapila samo paklena bela praz-
nina. Dlanom sam odledio deo prozora – pogled na suprotnu stranu bio je
jednako prazan. Sve do duga~kih tamnih mrqa na istoku, {to su vaqda bi-
le {ume, sve je bilo sivo od snega koji je i daqe neprekidno padao. Ubrzo
je pokrio sve tragove nervoznih uùrbanih koraka od pre sat vremena. Sa-
da nam je pomagala priroda. Nigde nijedne stope na vidiku.
Kad smo kona~no smeli da iza|emo iz barake, prva briga nam je bila da
prona|emo obojicu Rusa. Nisu bili u svojoj baraci, niti negde drugde. Fran-
ta je oti{ao do seoskih ku}a kraj bunara – ni tamo ni{ta nisu znali o wi-
ma. Uprkos dogovoru i obe}awima, povukli su se, zna~i, sa Nemcima. Sigur-
no su se upla{ili susreta sa svojim crvenoarmejskim drugovima. Da nisu
imali nekog putera na glavi? Da se nisu bez potrebe predali Nemcima? A
mo`da su i sara|ivali s wima pre nego {to su ih strpali u radni logor?
Tre}
Ubrzo smo dobili zamenu. Sa trahenber{ke strane pribliàvale su

nam se dve prilike. Nije bilo nikakve sumwe, nisu bili vojnici. Kad su
se pribliìle, ispostavilo se da su ène, Poqakiwe, jedna Kristina „„zz
Bydgoszczu”
goszczu”,, druga Olga „z
„z Warszawy”. Mora da Kristina u Poqskoj ima na
tone, pomislio sam, dok se ona ìvahno rukovala sa mnom, i sve su sigurno
crnokose i blago zaokrugqene. Olga je bila malo vi{a od we, ravne tamno-
sme|e kose, rukovala se sa tu`nom odsutno{}u, kao da misli na rodnu Var-
{avu. Bile su iz B-49, koji su, posle na{eg odlaska, potpuno promenili u
ènski logor. Iz wega su pobegle na sli~an na~in kao i mi. Samo su se sa-
krile u pravom trenutku. Obe su bile u~esnice Var{avskog ustanka („ („pow-
stania”).
stania” ). Sada je pravi ~as da se vrate ku}i, mislile su. U okolnostima u
kojima smo naleteli jedni na druge, nije nam trebalo mnogo da razvijemo
„Bardzo sympatyczny”.
me|usobnu simpatiju. „Bardzo
Bio je to trenutak za dvostruku proslavu. Otarasili smo se Nemaca,
pobegli su nam Rusi, dobili smo lepe poqske devojke. Smesta smo postali
pani” (poqski panowie), a one „„panny”.
„pani” panny”. „Prosze
„Prosze Panny
Panny”” ovamo, „„prosz
prosze
e Pana
Pana””
tamo. U~inilo mi se da je to posledica upravo nametnutog oslobo|ewa od
panowie”” i prosjaci.
feudalizma, ali sam ubrzo shvatio da su na poqskom „„panowie
Brzo smo se vratili na kr{tena imena.
Naàlost, proslavu smo morali da odloìmo na neko vreme. Iz istog
pravca iz koga su dope{a~ile Poqakiwe, za~ulo se u snegu prigu{eno tan-
drkawe niskokubi~nog motor-bicikla. Kad je posle zano{ewa levo-desno i
hvatawa ravnoteè sa oba zadwa ekstremiteta prikaza koja se priblià-
vala postala prepoznatqiva, preobrazila se u nikog drugog do na{eg la-
gerfirera, naoruànog pu{kom obe{enom preko ramena. Izgledao je kao
izgubqeni lovac koji je na divqa~ odavno zaboravio. Gr Grüüss Gott! Uop{te
se nije iznenadio {to nismo oti{li sa ostalim logora{ima. Stigli su do
Trahenberga, tamo treba da ih ukrcaju na voz, ali on nikako ne stiè. Kad
se odavde vrati, krenu}e daqe pe{ice, da {to pre pre|u preko Odre. Ru-
si je nikada ne}e pregaziti, ma kako bila zale|ena, pri~ao je. Kada stiè
Vermaht? – zanimalo je nas. Verovatno nikada, sada se prikupqa i utvr|u-
je na levim obalama Odre. Vi }ete svoje ovde sa~ekati, zar ne? Ni mrvice
prekora ili ironije nije se moglo ~uti u tom pitawu.
Hitro se uputio u svoju baraku, verovatno uzeo ne{to va`no {to je u
evakuacijskoj gu`vi zaboravio i ponovo zajahao bu~ni motor da se vrati u
Trahenberg. „Sad ga tresni, tvoj je, lep{e prilike da se osveti{ za {amar
vi{e ne}e{ ugrabiti,” nagovarao me Franta. „Zatu}i }emo ga dr{kom we-
gove pu{ke.” Iako sam nekoliko trenutaka ranije i sam pomenuo da udarcem
po wegovoj glavi moèmo malo smawiti broj friceva, u meni vi{e nije bi-
lo ni truna osvetoqubivosti. Ne toliko zbog dozvole da posetim Dragicu,
koliko zbog neverovatne sli~nosti sa mojim ocem. Da tresnem na zemqu svog

oca u wegovim {ezdesetim? Ma, sasvim je u na{im rukama, uop{te se ne mo-
è braniti i toga je svestan. Zar nije dovoqno ponièwe kad za nas najve-
}i autoritet nema~kog rajha drhti u sebi u o~ekivawu smrtnog udarca za
koji ne zna s koje strane }e ga sti}i? Pustili smo ga da se nesmetano odve-
ze. Niko nije prigovorio.
Da bismo iskqu~ili svako iznena|ewe, na brzinu smo pro~eprkali la-
gerefirerovu baraku, barake wegovih pomo}nika, a onda redom i sve osta-
le. Nigde nikoga, samo pancerfausti – dovoqno za uspe{nu odbranu od ce-
le brigade tenkova. Ni u tome nismo videli opasnost. Da su ostavqeni za
Folks{turm, koji je trebalo da zauzme logor posle nas, ne bi ih ostavili
bez straè. Pregledali smo i okolinu, ponovo smo se raspitali na najbli-
èm imawu za na{e Ruse, ali ni oni nisu znali gde bi mogli biti. Posta-
lo je sasvim jasno da su pobegli sa Nemcima. Bezuba gazdarica nas je poz-
vala da odsednemo kod wih kad god èlimo. Osje~ka {kola je bila potpuno
prazna, otkqu~ana. Na {tedwaku je bio pristavqen lonac mleka koji u~i-
teqeva deca nisu stigla da popiju. Pored puta prema Trahenbergu, iza
vo}aka pod snegom, otkrili smo onaj jedini bager koji trebalo da nam po-
mogne u kopawu rovova, ba{ onaj koji je zamalo izdao moj izum.
U wegovoj visoko montiranoj kabini na{li smo ono {to nam je u tom
trenutku najvi{e trebalo. Ina~e bismo zavisili od poqskih seqaka, a oni
nam mogu ponuditi samo kupus i ka{u. Mogli bismo biti zadovoqni da je
bar za~iwena. Pored sedi{ta je leàla polovina uzdu` prese~enog, odra-
nog i o~i{}enog praseta sa glavom. Meso je bilo potpuno smrznuto, lupalo
je kao cepanica dok sam ga vukao preko stepenica i prebacio preko praga.
Naprosto je tresnulo iz bagera u sneg. Neko je sigurno uìvao u pomisli
kako }e ga bagerom prevesti preko Odre i nedequ-dve ~astiti se sviwskom
pe~enkom. Nije imao vremena, ba{ kao i deca iz {kole koja nisu ponela ni
svoju ode}u. Stru~wak Franta je psovao da ovakvog, kao kamen tvrdog vepra,
ne}emo odlediti ni za nedequ dana.
Kad smo ga dovukli u na{u baraku, uprkos svemu, proslava je zapo~ela.
Ceo dan odràvali smo èravicu u bubwari, tako da je nesnosna hladno}a,
koja se u me|uvremenu uvukla u sobu, vrlo brzo isterana iz we. Nismo se
skidali, donekle i zbog devojaka, tako da nam je ubrzo postalo prijatno to-
plo. Sa prasetom smo se po{teno namu~ili, dok jedan deo nismo odmrznuli
toliko da smo mogli odrezivati dovoqno velike komade mesa bez sala. Pri-
premawe je bio lak{i deo posla, preuzele su ga Kristina i Olga, a posu|a
je bilo dovoqno. Mi, mu{karci, donosili smo cepanice i vrebali po logo-
ru da nas ne{to nepredvi|eno ne iznenadi. S jelom smo preterali, s pi}em
jo{ vi{e, bili smo preterano glasni. Kad je okolinu prekrila no}, bili
Tre}
smo ve} poprili~no pod gasom, jedva smo se pomerali, sami sebi postali smo
najve}a briga. Grmqavina topova sa istoka i udaqeno praskawe raketa vi-
soko pod nebom u pravcu Breslaua kao da nisu imali veze sa nama. Ionako
ve} traje izvesno vreme. Sve je teklo po planu, kako smo o~ekivali. U pod-
svesti smo ose}ali da smo u~inili pravu stvar {to smo odlu~ili da sa~e-
kamo Crvenu armiju. Vi{e ne moè biti daleko, najvi{e dvadesetak ki-
lometara. Kako i kada }e se desiti to {to smo o~ekivali da }e biti, bilo
je van doma{aja na{e svesti.
Lagerfirer je u svojoj baraci imao dve spava}e sobe sa bra~nim kreve-
tima, name{tenim sveòm posteqinom i pokrivenim debelim perinama.
Dowa [lezija je, kao Vojvodina, bila zemqa gusaka. Odeveni i obuveni uvu-
kli smo se u meke du{eke i jastuke. Naàlost, prejeli smo se i previ{e
popili, na{i èluci, odviknuti od preobilne i premasne hrane, ve{ta~-
kog pi}a i lo{eg vina, po~eli su da se prevr}u, posteqina je postala pi-
htijasta i klizava, ~ak i kad se zamrznula. Samo da nas neko ne uhvati u
ovakvom stawu, vrzmalo mi se po glavi. Svog jedinog uspe{nog prelaska
fronta morao bih da se stidim za ve~na vremena. Ve} mi je dovoqna sama
~iwenica {to }e, u stvari, linija fronta pre}i mene, a ne ja wu. Trebalo
je samo uvu}i se pod leàj i eto ti juna{tva.
Oko pono}i probudila nas je prigu{ena tutwava. Dolazila je iz prav-
ca Mili~a i za na{a otupela ~ula postajala sve ja~a. Ma ko da je, ne sme
nas iznenaditi u krevetima! Nepoznata opasnost pospe{ila je otre`we-
we. Bez teturawa dopuzao sam do barake najbliè putu i sakrio se iza
ugla da bih posmatrao dolazak oslobodila~ke Crvene armije. Opreznosti
nikad dovoqno. Nisam ni sumwao da }e se dokotrqati pored {kole i nasta-
viti prema Trahenbergu. Izdaleka je bilo jasno da se pribliàvaju tenko-
vi. Mora da su u najmawu ruku tridesettonski, toliko je zemqa podrhtava-
la. Jedan za drugim, uz strahovitu tutwavu, obavijeni crnim dimom, hu~a-
li su prema meni, osvetqavaju}i put pod o{trim uglom. Protivtenkovski
rov nije bio nikakva prepreka, vozili su kao da ga ne vide. Puteve koje smo
potkopali niko, zna~i, nije minirao. Da jeste, eksplozija bi se sigurno do-
bro videla i ~ula iz logora. Ne bismo je pre~uli. Shvatio sam da sam zbog
uzbu|ewa tokom prethodnog dana naprosto zaboravio na jarak ispod puta.
Kad je prvi tenk skrenuo ka prostoru izme|u {kole i barake iza koje
sam se pritajio, i kad su pored mene nastavili da se kre}u u pravcu Tra-
henberga, imao sam {ta da gledam i o ~emu da naga|am. Ogromni tenkovi
izgledali su mi kao sovjetski, nema~ki nemaju takve zaobqene kupole –
video sam ih na novinskim fotografijama – pored toga, iza kupola, zaklo-
weni buradima nafte, ~u~ali su, pocrneli od dima, do zuba naoruàni voj-
nici. Sigurno su sovjetski. Nikada pre toga nisam video crvenoarmejce u
punoj opremi, jo{ mawe tenkiste, ali ~inilo mi se da ne gre{im. Da li

smo od ovog trenutka stvarno slobodni, da li smo stvarno uspeli u svom
naumu?
[to sam vi{e buqio u pokretnu grmqavinu i dim koji se {irio na
sve strane, traè}i odgovor na postavqeno pitawe, sre}om, predobro skri-
ven da bi me otkrili – ako im je uop{te stalo do toga – postajao sam sve
nesigurniji. Ispod prilika zalepqenih za tenkove, uprkos mraku, na sva-
kome od wih mogao se prepoznati mawi krst. I pored prqav{tine, videlo
se da je belo-crn (crn, obrubqen jednako debelim belim linijama). Nigde
nijedne crvene zvezde, srpa i ~eki}a. Tek kad je nekih dvadeset pet ten-
kova protutwalo prema Trahenbergu, zure}i u dim koji se iza wih slegao
na sneg, postajao sam svestan da se pored mene otkotrqala vlasovska ten-
kovska brigada. Verovatno se probijala iz oblasti koju su zauzeli ili bar
zauzimaju Sovjeti.
Za sovjetskog generala Andreja Vlasova, koji se sa svojom Dvadesetom
armijom proslavio u bici za Moskvu u decembru 1941. godine, gde je pora-
zio nekoliko nema~kih divizija, svakako smo ~uli. Kasnije je dobio zada-
tak da sa svojom elitnom Drugom udarnom armijom sa jugoisto~ne strane pro-
bije nema~ku odbranu kod Lewingrada (boji{te na reci Volhov). Uspeo je.
U februaru 1942. godine wegova armija uvukla se vi{e od 70 kilometara
duboko iza nema~kih poloàja, ali zbog neuspeha tri druge sovjetske armi-
je, u~esnice ovog proboja, ostala je usamqena i Nemci su je opkolili. Iako
je ostala bez snabdevawa, Staqin joj nije dozvolio povla~ewe. Tek kad su
je Nemci u maju, iscrpqenu, napali sa svih strana, Vlasov je dobio dozvo-
lu za povla~ewe. Bilo je prekasno. Armija, koja je ìvela samo jo{ od pro-
kuvavawa kopita davno uginulih kowa i {umskog biqa, do juna je sasvim
uni{tena. Vlasov je za propast armije krivio Staqina. Najpre se skrivao
po {umama, potom se predao. Kasnije se s nekim drugim zarobqenim gene-
ralima odlu~io za saradwu sa Nemcima i kona~no postao komandant skoro
miliona, uglavnom ukrajinskih, dobrovoqaca, „general isto~nih ~eta”, ko-
je su se borile na strani Nemaca protiv Sovjeta. Prema dogovoru sa Himle-
rom 1944. godine, trebalo je da se preoblikuju u Rusku oslobodila~ku ar-
miju (ROA); istovremeno, trebalo je da se osnuje i Komitet za oslobo|ewe
naroda Rusije, ali bilo je prekasno. Iznenadio sam se {to wegove jedini-
ce imaju takvo jako naoruàwe i {to se na frontu kre}u samostalno, ne-
povezane sa nema~kim jedinicama.1570
1570
Vlasov se krajem rata predao Amerikancima. Oni su ga izru~ili Sovjetima koji
su ga, posle tajnog procesa, koji nije doneo nikakvu odluku, obesili (1946).
Tre}
Doga|aj sa vlasovcima upozorio me je da nas na sli~an na~in moè po-

setiti i neka druga, ovaj put prava nema~ka jedinica. Mo`da je u lagerfi-
rerovoj tvrdwi bilo i zrnce istine da }e na{ logor, posle nas, zauzeti
Vermaht i organizovati odbranu kraj iskopanih rovova. îwenica da put
nije miniran samo je potvr|ivala na{ strah. Ne{to su doprineli no} i ma-
murluk koji nas je mu~io. Vi{e se nismo usudili da spavamo u logoru, ma
kako lagerfirerove posteqe bile meke i tople. Preselili smo se na ima-
we kraj bunara, gde nas je gazdarica pozvala tog popodneva. Tamo su, i po-
red kasne no}i, svi bili na nogama, wih je tako|e probudila kolona vlaso-
vaca. Ni pre toga nisu ba{ spavali. Ustupili su nam jedine krevete u ve-
likoj sobi, a oni }e se ve} nekako sna}i. Kreveti su stajali uza zid, jedan
iza drugog. Na{i prigovori nisu bili od velike koristi. U~ini}emo im
uslugu, tvrdili su nam, ose}a}e se sigurnijima nego da su sami. Sovjeta su
se pla{ili isto kao Nemaca. Svoje devojke su posakrivali. Kad smo se do-
setili praseta u na{oj baraci i dovukli im ga na poklon, malo vi{e bde-
wa u no}i bez ~vrstog sna dvostruko im se isplatilo. Skuvali su nam ~aj,
koji nam je malo popravio stra{an ukus u ustima.
Pru}ili smo se popreko kreveta, odeveni. Sada, kad je opasnost pro-
{la, sve je po~elo ponovo da se quqa i vrti oko nas. No} bez pravog sna,
neprekidno prevrtawe s boka na bok. Opet sam povra}ao, sada iz praznog
èluca. Po{to sam bio odeven, mogao sam bar pravovremeno da istr~im na-
poqe. ]ulio sam u{i iz sve snage, ali topovi se vi{e nisu ~uli, niti je
nebo sevalo.
Sovjetsko oslobo|ewe
Kad je po~elo da svi}e, doneo sam iz logorskog bunara lavor ledene vo-
de. Morao sam upotrebiti svu ma~ju spretnost da se ne okliznem na zale-
|enoj uzvisini pod suvim sveìm snegom. U hodniku sam se oprao do pojasa.
Obrijao sam se, tako|e. Mamurluk je kona~no i{~ezao. Nose}i lavor, opre-
zno sam silazio niza stepenice da velikim zamahom {to daqe izbacim
prqavu sapuwavu vodu. Nagnuo sam se taman toliko da mi je pogled ispod
oka zastao na tamnoj mrqi u {umi kroz koju vodi put iz Mili~a. Celom du-
ìnom {uma je bila ravnomerno siva, po kro{wama se vukao tanak beo te-
pih zaostalog snega, a ispod wih, pravo u sredini, videla se crna mrqa koja
se dizala prema nebu. I pored retke sumaglice iznad zamrznutog sela u
nadolaze}oj svetlosti, bilo je o~igledno da se ne diù stabla, ve} ne{to
drugo. Za buku motora bilo je predaleko. Posle nekoliko minuta vi{e ni-
sam sumwao – iz {ume, prema nama, obavijena dimom, kre}e se kolona vozi-
la. Nedugo zatim postalo mi je jasno da se radi o tenkovima. îji su? Kre-
tali su se sve vreme polako, jedva se prime}ivalo da se pomeraju. Na kre-
tawe je vi{e upozoravala buka motora koja je postajala sve ja~a, kao i wen
eho od udaqenih {uma u belom prostranstvu. Jesu li nema~ki? Dakle, po-
kaza}e se ta~nim da }e Vermaht zauzeti na{e logore i braniti se kraj
iskopanih rovova. Da ne bih nepotrebno izazivao strah, isprva nikoga ni-
sam obavestio. Napeto sam posmatrao kolonu, ne bih li opazio neki znak
koji bi potvrdio moju pretpostavku. Na udaqenosti od stotiwak metara
u~inilo mi se da je kupola prvog maweg tenka koji se probijao kroz crni
dim, prili~no pqosnata. Zna~i, Nemci su!
Sada je nastupio posledwi trenutak za uzbunu. Treba se smesta sakri-
ti, ina~e }emo opet lupati glavu kako da se otarasimo Nemaca! Dobro je
{to se niko nije skidao za spavawe. Kad smo se radoznalo nagurali na ste-
penice, prvi tenk se ve} zaustavio ispred prelaska puta preko rova, dok je
iza wega zastala razvu~ena kolona svih ostalih. Bilo je ukupno oko dvade-
set pet tenkova, a wihove kupole su bile ovalnog oblika, kao kupole no-
}a{wih vlasovskih tenkova. Bili su to te{ki tenkovi, verovatno vi{e od
~etrdesettonski T-34 sa desetcentimetarskim topovima, kako smo saznali
kasnije. Sada su i drugi otvorili o~i, ne samo ja. Na sovjetskim tenkovi-
ma, uz nekoliko ìcom povezanih dvestalitarskih buradi nafte, visili
su grozdovi ~a|avih tenkista,1571 toliko druga~ije odevenih i toliko dru-
ga~ijeg izgleda, da je gre{ka bila iskqu~ena. To su crvenoarmejci! Prvi
tenk, zaplewen Nemcima, koristili su da zavedu nema~ke protivtenkov-
ske pancerfaustere. Prevarom dobijen minut moè postati presudan za
ishod sukoba. Kasnije smo na wegovoj kupoli primetili nesrazmerno veli-
ki belo-crni krst koji mora da je sluìo istoj svrsi. Sovjetski tenkovi su
se za nestru~waka razlikovali od nema~kih posebno po velikim belim re-
gistracijskim oznakama na zadwem delu, sli~nim oznakama kakve i dan-
danas na zadwoj strani nose kamioni dràva naslednica Sovjetskog save-
za. Neki su pored broja imali crvenu zvezdu.
U zamalo bezglavom odu{evqewu po~eli smo da im ma{emo, potr~av-
{i koliko god su nas noge nosile da ih pozdravimo. Sasvim sam zaboravio
1571
Takvo jahawe na ledeno hladnim tenkovima ne samo da je krajwe neprijatno, nego je
i opasno, jer su jaha~i izloèni nenadanom napadu neprijateqske pe{adije. Na ancijskom
mostobranu saveznici su izumeli sanke, zapravo, uzdu` prese~ene cevi, u koje bi vojnik
legao. Jedan tenk je vukao za sobom desetak takvih cevi. Okolno rasliwe je sakrivalo ta-
kav konvoj od neprijateqske pe{adije. Po snegu bi i{lo lak{e nego po wivama i livada-
ma, ali se Sovjeti ne~eg takvog nisu dosetili.
Tre}
da takve ~a|ave figure ne odmahuju na pozdrav maramicama, ve} rafalom

iz ma{inki pravo u neznance koji se luda~ki deru i mlataraju kao mi.
Posle celono}nog pribijawa uz pakleno ledena ~eli~na ~udovi{ta i ne-
prestanog odràvawa ravnoteè, uz udisawe izduvnih gasova, tako ne{to
ne bi bilo nikakvo iznena|ewe.
Tek toliko da se zabave. Sre}om, ni{ta lo{e se nije desilo. Odu{ev-
qeno smo se pozdravili s nekolicinom oficira koji su hitro isko~ili iz
prvih tenkova. Svaki od na{ih momaka rukovao se sa svakim od wih. Na-
ro~ito su bili odu{evqeni {to su naleteli na Jugoslovena. Tap{ali su
me po ramenima, vikali Tito, a ja sam im uzvra}ao po wihovim ramenima.
[to ja~e udari{, to je prijateqstvo ja~e, brzo sam u~io. êhe su, izgleda,
smatrali previ{e miroqubivim da bi im davali posebnu cenu. Poqaki-
wama ve} da, pa i da nisu bile Poqakiwe, ali ne u nezgodnom trenutku
kakav je bio taj. Sada je bilo najva`nije da se u novinski papir saspe po-
velika gomilica mahorke, oblizne se i sa slepqenim papirosom popu{i sa
uìvawem, kao da dolazi iz Havane. Uprkos tome, devojke su ih posmatra-
le s neprikrivenim nepoverewem i daleko iza na{ih le|a.
Vojnici su ùrili. Oficir iz prvog tenka, zdepasti gardijski kape-
tan, hteo je da zna da li je put miniran. „Mini, mini?” ponavqao je, poka-
zuju}i na put. Po{teno me je upla{io, na tako ne{to nisam pomi{qao. Me-
|utim, odgovor je bio spreman. Taman posla, pro{le no}i ovuda je beàla
cela tenkovska brigada vlasovaca, ali se ni{ta nije desilo. Znali su za
wih. Tuma~io sam im, vi{e rukama i nogama nego re~ima da je ispod puta
iskopan jarak, kojim su nameravali da uz pomo} jakog eksploziva spoje dva
dela rova, ali nije bilo dovoqno vremena da se eksploziv ubaci. Ja sam ga
li~no kopao i bio sam tamo kad je zavr{en. Mogu sami da se uvere, dovoqno
je {irok da se uvuku u wega.
Kad sam hteo da im pokaèm gde zapravo po~iwe, usek iz koga smo po-
~eli kopati bio je pregledan, ali je ulaz u jarak bio zasut i prekriven
snegom. Sa suprotne strane tako|e. I daqe sam bio uporan da u jarku nema
eksploziva ni mina, ali mi je temperatura sve vi{e rasla, posebno kad mi
je kapetan, bez re~i, naslonio ogroman pi{toq na slepoo~nicu i upitao:
„Tito, zna{ li ti {ta te ~eka?” Odjednom sam postao sasvim nesiguran.
Sve je bilo mogu}e, tokom no}i, posle odlaska vlasovaca, zaista je neko mo-
gao naneti eksploziv u jarak i zasuti ga. Mogli su i vlasovci, da zaustave
progoniteqe. Bili smo previ{e pijani da bismo i{ta videli i ~uli. Tra-
ìti ìce ispod snega koje bi vodile do detonatora, bila je ~ista besmi-
slica. Bilo je previ{e snega.
Nisam mogao nazad. „Sigurno se ni{ta ne}e desiti ako se prevezete
preko wega,” tvrdio sam i daqe. Kapetan je pokretom glave, kao da sam mu
dozlogrdio, naredio voza~u svog tenka da krene napred. Ni on ni ja se ni-

smo pomerili sa ivice puta, gde je eventualna eksplozija, zajedno sa ten-
kom, mogla lako da nas digne u vazduh. Me|utim, tenk se samo polako dokla-
tio do zapadne strane rova bez ikakvog problema. „Spasio si glavu, Jugoslo-
Jugoslo-
venu,” doviknuo mi je kapetan, uvukao se u svoj tenk i pozdravio nas ispru-
ènom rukom, kao da smo po~asni gosti na tribini na Crvenom trgu u Mo-
skvi, ispred koje paradira u ~ast 1. maja. Vaqda smo mu odzdravili prime-
reno sve~anom doga|aju, ali niko posle nije znao da kaè jesmo li i kako.
Verovatno zbog straha kome je mesto ustupilo po~etno iznena|ewe. Tenki-
sti su jedan za drugim dodavali gas, nesmetano tutwe}i preko rova, pa po-
red {kole prema Trahenbergu. Kroz oblake dima opazili smo da na pole|i-
ni imaju ispisane krupne bele vi{ecifrene brojeve. U pola deset vi{evi{e ih
nije bilo na vidiku. Nebo se potpuno razvedrilo, nigde ni obla~ka. Prava
suprotnost ju~era{wem sne`nom danu, primereno velikom doga|aju koji
smo o~ekivali. Posebno ja, trebalo mi je godinu i po dana. Sunce je blago
sijalo iznad zamagqenog horizonta. înilo se ~ak da nas u ~ast sve~ane
prilike prijatno greje. Samo je sneg kvario veli~anstvenu sliku slobode.
Nadaleko, s obe strane puta, bio je prekriven crnom ~a|i. Sve vreme staja-
wa tenkisti su dràli motore u radu. Goriva su, o~igledno, imali dovoq-
no. Iz slu`bene sovjetske istorije Drugog svetskog rata zakqu~io sam da su
pripadali êtvrtoj tenkovskoj armiji. Do Odre su se probili jo{ istog da-
na. Po{to se na levoj obali nisu prime}ivali pokreti neprijateqa, êt- êt-
vrta tenkovska armija je u no}i na 22. januar zapo~ela prelaz preko reke.
Prodor tenkova kojem smo bili svedoci bio je {kolski primer blic-
kriga, brzog prodora u neprijateqsko zale|e, bez obzira na eventualne
utvr|ene ta~ke koje se nisu mogle pregaziti i koje su ostajale za kasnije
uni{tewe. Bilo je o~igledno da Sovjeti nadiru prema Odri na sli~an na-
~in kao i prema drugim mestima. To su nau~ili od Nemaca, koji su ovu
ofanzivnu taktiku iskoristili jo{ prilikom napada na Poqsku, a, od po-
~etka napada na Sovjetski savez 22. juna 1941. godine, tom taktikom su jo{
u oktobru iste godine prodrli do predgra|a Moskve. Mawe je poznato da su
Nemci teoriju blickriga nau~ili od [arla de Gola, tada potpukovnika
u francuskom general{tabu. Objasnio ga je u delu Vers l´ lármé
armée de mé
métier
(Pariz 1934). „Armija na gusenicama” bio je wegov moto. Od wega je teori-
ju preuzeo i doradio je nema~ki general-pukovnik Hans fon Zekt, pa i
drugi. Prodor tenkova podràvali su avijacijom. Ona je imala za ciq da
uni{ti i omete protivni~ke tenkove. U svom prodoru Nemci su na sovjet-
ske tenkove naletali samo izuzetno, uglavnom bi ih ve} likvidirala Luft-
vafe. Kad su pred na{im o~ima zamenili uloge, nema~kih tenkova vi{e
nije bilo, sovjetska vazdu{na podr{ka bila je suvi{na.
Tre}
Vi{e nije bilo potrebe da se krijemo. Sa imawa, na kojem su nama pri-

pisali u zaslugu {to su ih Rusi zaobi{li, preselili smo se u {kolu. Za
mawe od jedan dan, to je bilo na{e ~etvrto boravi{te. U u~iteqskom sta-
nu, u zapadnom krilu zgrade, bilo je svega dovoqno za bezbriàn vi{edne-
vni boravak u upravo ste~enoj slobodi, pa i hrane. Stanari ni{ta nisu mo-
gli da ponesu sa sobom. Ne{to sviwetine su nam doneli – vratili Poqaci.
Da imamo i mesa, objasnili su. U {koli zaista nismo otkrili meso. Tako smo,
istina, u kuhiwi, uz pomo} Kristine i Olge, imali pravi nedeqni ru~ak
na zastrtom stolu, u oslikanim majsenskim tawirima. Pili smo samo vino,
svako po ~a{u, ali zato iz kristalnih ~a{a sa visokim stalkom. Nikuda
nismo ùrili. [ta }emo preduzeti, kuda }emo se uputiti, niko nije ni
pomiwao. Svest da smo se otarasili Nemaca, bila je jo{ isuvi{e sveà i
umiruju}a. Sun~ano vreme je tako|e doprinosilo prazni~nom raspoloè-
wu. Ne treba se ~uditi {to mi je {kola, sazidana od fasadne cigle i okru-
èna smrekama, ostala u se}awu kao zamak. Tek prilikom prve posete tom
kraju ~etvrt veka kasnije, degradirala se u svoju tipi~nu dowo{lesku
seosku prizemnicu – ulazna vrata sa nekoliko stepenica ispred wih i
predvorjem iza wih, donekle izmaknuta od prizemne zgrade sa krovom na
dve vode, na kojem zjapi istureno prozor~e pokriveno crepom, jedva do-
voqno visoko da radoznalac proturi glavu kroz wega. Prava sirotiwa.
Najvi{e smo se bavili pregledavawem sanduka i ormara u {koli. Po-
neko bi se s vremena na vreme opruìo i zadremao, sre|uju}i u sebi doga-
|aje iz posledwa 24 sata. Na{ prijatan dreme` odjednom je poremetila
buka te{kih motora. Kroz kuhiwski prozor opazili smo da nam se trahen-
ber{kim putem pribliàva tenk sa petoricom „automatima” naoruànih
crvenoarmejaca. Sigurno zalutala posada koja traì obja{wewe u kom
pravcu moè najbrè da se pridruì svojim jedinicama. Osim devojaka,
koje su bile opreznije, veselo smo potr~ali prema izlaznim vratima da ih
pozdravimo. Sad }emo imati boqu priliku da porazgovaramo sa svojim oslo-
bodiocima i saznamo ne{to vi{e o situaciji na rati{tu. U prvom redu,
da li je glavnina ve} stigla do Odre? Bez re~i su isko~ili na put, osorno
povikali „ruki vjerh” i uperili svoje automate u nas. Pre nego {to smo
do{li k sebi i shvatili {ta se uop{te de{ava, a ve} smo dràli ruke
iznad glava, dok su dvojica crvenoarmejaca, spretno{}u ~ika{ke anti-
gangsterske policije, najpre êsima, koji su im, u odu{evqewu, pri{li
najbliè, ispraznili na sneg sve {to su nosili u svojim xepovima. Osim
noì}a, nisu na{li ni{ta, premda besna poruka da êsi kod sebe nemaju
„ni huja” nije mogla biti bukvalno shva}ena. Ostali su nas sve vreme auto-
matima dràli na ni{anu. Onaj, koji je bio nadleàn za mene, imao je vi-
{e sre}e. Levom rukom me je dograbio za desno rame, a desnom, ve{tinom
revolvera{a, posegnuo za pojas, oko prqavog kaìprsta hitro zavrnuo lan-

~i} i u elegantnom luku, kao da vadi lipana iz potoka, iz xepi}a izvukao
srebrni krizmeni sat. Mora da sam ga jako razveselio, jer me je istom ru-
kom prijateqski lupio po levom ramenu, nakon {to se sat smestio u wego-
vom xepu. Posle toga su se raspr{ili po celoj zgradi i za nekoliko minu-
ta otkrili i odneli sve {to je bilo vredno truda, pa i neke predmete koji
su se pre wih na{li u na{im koferima. Nadali smo se da ne}e otkriti
{topericu koju smo mi na{li u {koli i oka~ili u kuhiwski kredenac,
ali i ona je nestala bez traga. Devojke nisu dirali, nisu ih pretraìli,
ali su im obe}ali da }e uve~e do}i u prijateqsku posetu. Odvezli su se na-
trag prema Trahenbergu. Tenk su okrenuli tako naglo da je gusenica, upr-
kos zale|enom sne`nom sloju zemqe, istrgnula deo uskotra~ne pruge.
Srebrni krizmeni sat sa lan~i}em nosio sam sa sobom kroz celu Ita-
liju i sve vreme u Nema~koj verno mi je sluìo. Jo{ u Hajdenauu gestapov-
ci su mi ga ostavili u zamenu za „fojgtlender”, a sovjetsko oslobo|ewe,
eto, uspelo je da me ve} prvog dana oslobodi i mog sata. Kako da po tu|ini
hodam bez sata? Tada jo{ nisam znao da i oni hodaju ne samo po tu|ini, ne-
go i kod ku}e bez satova, obavqaju}i mnogo komplikovanije poslove od mo-
jih, pa ipak svuda stiù na vreme. U besu mi se vrzmalo po glavi da se po-
àlim wihovim nadre|enima, ali, naàlost, nisam znao gde da ih na|em.
Ah, jedna od mojih pravni~kih bubica! Svidela mi se wihova stru~na spe-
cijalizacija, nenasiqe i efikasnost. [tampane i pisane predmete nisu ni
dotakli, niti su ikoga od nas ozledili. âk su mi Mein Kampf i Le{a, kup-
kup-
qene u Drezdenu, uvi|avno oostavili
stavili za kasnije prou~avawe. Nisu ih ni
izbacili iz kofera, iako sa Hitlerom nisu bili u naro~ito dobrim odno-
sima,
sima, pozdravqao ih je ispruènom rukom ve} sa korica. Ni moji dokumen-
ti sa razli~itim imenima i istim likom nisu ih uznemirili, ako su ih
uop{te pogledali. Da su poku{ali da nam objasne {ta ho}e od nas, ne bi ne-
potrebno tra}ili dragoceno vreme. I pored qutwe zbog sata, dopao mi se
wihov, gotovo plemenit,
plemenit, odnos prema devojkama. Sveop{ti ènski strah od
wih mora da je preterano zlonamerno klevetawe. Da sam znao da crvenoar-
mejci u okupiranoj Nema~koj imaju pravo da mesec dana sasvim neka`we-
no ~ine bilo kome bilo {ta, wega ili wu da siluju, ubiju ili oboje, pokra-
du, opqa~kaju ili popale, zajedno sa tridesetodnevnim jus primae noctis,
noctis,
jo{ bih se vi{e divio svojim oslobodiocima. âk i wihovo obe}awe da }e
uve~e posetiti devojke, verovatno je bio samo izraz dobrog vaspitawa. Sa-
svim mirno ve~e koje smo proveli, pre svega, u zabavqawu na ra~un mog oslo-
ba|awa od sata, to je i dokazalo. Oni se vi{e nisu pojavili.
Sutradan ujutro, 23. januara, odlu~ili smo se za preseqewe u Firste-
nau ((Ksi řýćga
Ksiřýć ga Wieś, ksiřýć – knez). Vi{e jednostavno nismo imali nikakva
Wie , ksiřýć
Tre}
posla ni u {koli, niti u logoru. Firstenau je selo udaqeno oko 5 kilome-

tara uz ivicu {ume na isto~nom horizontu, iz koga su dojurili i vlasov-
ci i pravi crvenoarmejski tenkisti, a pre toga su se dovukle i sve nebro-
jene izbeglice. Poznavali smo ga sa razdaqine od oko pola kilometra, jo{
dok smo pored wega odlazili u {umu po borova stabla. Kristina i Olga su
najvi{e navaqivale da se {to pre otisnemo na put. U gospodarskim zgra-
dama kraj {kole na{li smo dovoqno sanki za prevoz prtqaga. Bile su ni-
ske i {iroke, nisu mogle sluìti za sankawe dece, nego za prevoz poqo-
privrednih proizvoda po snegu. Blizu neminiranog puta, ispod udubqewa
udubqewa
u snegu, otkrili smo sveè otkopani otvor u gomili nasute zemqe, ispod
koje su ~uvali deo letine. Repe i kelerabe bilo je na pretek. Pripreme za
odlazak su se zavukle, te smo u Firstenau stigli tek predve~e.
Ku}e u tom selu razme{tene su pravougaono u odnosu na put, kao u Voj-
vodini, sa gospodarskim zgradama u pozadini. Leè najpre s leve, zatim i
sa desne strane puta. Prava suprotnost grupisanim ku}ama u poqskom Osje-
ku. Na ulazu u selo tablom je ozna~eno stajali{te uskotra~ne èleznice,
~ije su tra~nice ostale verovatno negde pod snegom. O~ekivali smo da }emo
nai}i na sasvim ispra`weno selo, ali iz nekoliko dimwaka se ipak vese-
lo dimilo. Bar te ku}e su nastawene. Beàlo je, zna~i, u prvom redu, grad-
sko stanovni{tvo, iz Mili~a i drugih varo{ica na poqskoj granici. Ra-
zumqivo, seqaci ne bi nosili kofere, ni wihova deca igra~ke, postajao
sam naknadno pametan. Tu i tamo pokazala bi se iza ograde pokoja glava sa
{ubarom, pa bi se, posle oklevawa, ohrabrila da pri|e. Oko nas se oprezno
prikupila gomila starijih seqaka, mu{karaca i èna. Govorili su nema-
~ki. Verovatno su i stvarno bili Nemci. Vremena su bila takva da bi se
malo ko pravio vaàn sa nema~kim, ako bar malo muca na poqskom. Nisu ni
sumwali da smo logora{i. „Boravili ste u {koli?” hteli su da znaju. Zna-
~i, sino} smo imali posetu ne samo sa zapada, nego i sa istoka, samo {to za
wih nismo znali. Pri~ali su nam o vlasovcima i kasnijem upadu sovjetskih
tenkova, ni jedni ni drugi se nisu zaustavqali, obavestili su nas. Glavna
opasnost tek dolazi. Treba se pla{iti pe{adije, jer se naseli po ku}ama
i pona{a se kao da je kod svoje ku}e. Otkud to znaju, pitao sam; odgovarali
su mi da je to uvek i svuda bilo tako i da Rusi ne mogu biti izuzetak.
Gazde dveju ku}a nadmetali su se me|usobno koji od wih }e nam ponuditi
prijatniji boravak ako se odlu~imo da ostanemo kod wih. Moèmo ostati
koliko god ho}emo, glavno je da spasu svoje k}eri, ène }e se ve} nekako
sna}i. Sve su nam otvoreno rekli. Sigurno su se pla{ili i za zgrade. Na
sibirskoj zimi niko ne bi mogao ugasiti podmetnuti poàr. Ako ne}emo u
jednu, moèmo se smestiti u obe ku}e. I za wih }e tako biti boqe. Mora da
su verovali kako }e Rusi smesta pobe}i kad ~uju da su im pod krovom biv-
{i logora{i. Iako sa xokejskom kapicom nisam izgledao krvolo~no, najvi-

najvi-
{e koristi su o~ekivali ba{ od moje prisutnosti. êsi nisu zaboravqali
da svakome pri{apnu da sam Jugosloven, a to je zna~ilo partizan, koji, pak,
mora da ima jak uticaj na Sovjete.
Opravdavali smo se da uop{te nemamo nameru da ostajemo duè od je-
dne no}i. Ako se Rusi pojave, posredova}emo kod wih, ina~e, devojke su ve-
oma zgodne, te{ili smo ih. Odlu~ili smo se za ove}u praznu ku}u preko
puta, koju je, izgleda, napustila cela porodica. Ima dovoqno kreveta i
svega ostalog, rekli su nam, wihovi vlasnici se vi{e nikada ne}e vratiti.
Pokupite sve i odvezite sa sobom, mi ne}emo ni{ta od wih. Dvojica sino-
va bili su esesovci. U spava}oj sobi roditeqa na zidu su visele wihove
uokvirene slike u esesovskim uniformama. Ta uniforma je bila poseban
ponos svakog svesnog nema~kog oca i majke. Gorwi desni ugao jedne slike bio
je prevu~en {irokom crnom trakom. Sada je sigurno potrebna i drugoj, po-
mislio sam. Od jednog sina pozajmio sam visoke ugla~ane ~izme. Blistale su
kao lakovane. U wegovoj odsutnosti, sa svom svojom qubavqu, uglancala ih
je wegova mama. Kad sam pogledao niz svoje noge, trgao sam se. Ugledao sam
pravog esesovca. U zamenu sam vlasniku prepustio svoje drvene logorske
klompe.
Ako ne uzmem u obzir ravnomernu prigu{enu grmqavinu udaqene ar-
tiqerijske vatre, no} je pro{la u potpunom spokoju. Samo je sneg {kripao
kad sam no}u morao da iza|em napoqe. Nisam smeo da uhvatim kvaku golom
rukom, otvarao sam preko rukava. Mora da se i nebo zaledilo. Vi{e nije
bilo plavo, sasvim se posrebrilo. Ponegde je jo{ `mirkala poneka bleda
zvezda, sve ostale je ugasio mraz. Nigde ìve du{e. Ni vukovi nisu zavi-
jali. Sutra }emo opet uìvati u sun~anom danu, verovao sam.
Naàlost, od sun~anog dana nije bilo neke koristi. Trebalo je da pre-
|emo oko pet kilometara kroz {umu. Ne moèmo se izgubiti, rekli su nam,
jer je {uma na{iroko prore|ena zbog uskotra~ne pruge koja vodi paralel-
no sa putem. Na {ta }emo nai}i kad iza|emo na otvoreno, to niko nije umeo
da nam kaè. Sigurno na crvenoarmejce. Dva dana posle tenkovskog {pica
do{lo je vreme da se pojave. Seqaci su sa jednog imawa dovukli seqa~ke ta-
qige. Po{to je put od tenkova bio dobro utaban, kow }e ih lako vu}i – sa
}ebetom preko le|a da se ne prehladi. îji je, nije va`no, sad je va{. Nije
ba{ bio arapski kasa~. Nizak, sme|e-siv, suv, mo`da su i moje mule kod
Suja bile krupnije, a snagu ne bih ni poredio. Ali bio je strpqiv i, uosta-
lom, jedini koji nam je bio na raspolagawu. Sigurno je tugovao za gazdom
koji ga je neo~ekivano napustio. U pore|ewu sa sankama, u kojima smo u Fi-
stenau dovukli svoj oboga}eni prtqag, kola sa kowskom zapregom bila su
izuzetna imovina. Vi{e ne moramo tegliti sami.
Tre}
Krenuli smo rano, da na nepoznato mesto ne do|emo po mraku ili ~ak

no}u. Iako su nam seqaci poèleli mnogo sre}e, otkazala nam je ve} kod
kowa. Nije hteo ni da se pomeri, sve dok smo svi sedeli na kolima. Ubrzo
posle tog otkri}a, morale su po~eti da pe{a~e i Olga i Kristina, na kra-
ju vi{e nije mogao da vu~e ni prtqag, iako je teìo jedva stotiwak kilo-
grama. Jedan od nas je morao da ga vu~e za ham, druga dvojica su gurala ko-
la, pa je nekako i{lo. Napredovali smo jako sporo. Bilo je prekasno da se
vratimo u selo i kola zamenimo sankama, pa i nekako poniàvaju}e. Vaq-
da su znali kakvog kowa nam poklawaju u ime odsutnog vlasnika!
Uz ivicu {ume leào je odba~eni bicikl. Zadwi to~ak je bio bez gu-
me, predwa je bila poluprazna, ali to na snegu nije smetalo. Odlu~io sam
da se kao izvidnica odvezem napred, do kraja {ume, da bih ustanovio da li
je sigurno da nastavimo put u postavqenom pravcu. Iako je taj put bio je-
dini, pitawe nije bilo besmisleno. Iz {ume se sve ~e{}e ~ula pucwava,
najvi{e iz ma{inki, pa i eksplozije ru~nih granata. Nije nas uznemira-
vala udaqena grmqavina topova, nekako se uklapala u zimski predeo ko-
jim su se, i bez topova, ~esto razlegali zvuci pucawa debelog leda na okol-
nim jezerima. Pucwava i eksplozije granata upozoravale su nas da se u {u-
{u-
mi vode borbe i da veoma brzo moèmo upasti u vatru.
Naizmeni~nim prebacivawem teìne tela s pedale na pedalu, uspeo
sam da se zagrejem i preznojim. Nisam smeo da pritiskam prejako, jer su
mi izmicale pedale, niti prepolako, jer sam se zanosio ja. Ipak je i{lo
brè nego kolima. Nekoliko puta sam izgubio ravnoteù i prostro se po
snegu. Prilikom jednog pada ispala je jedina guma sa to~ka. Ma koliko da
sam se trudio i ispomagao nogama, nisam uspeo da uglavim obru~ u gumu i
navu~em je na metalni obod. Pre bi mi se ruke smrzle, ~ak i u rukavicama.
Istrgnuo sam unutra{wi deo gume, ali nikako samu gumu da bih je odstra-
nio. Smesta se zaglavila u `bice. Bez razmi{qawa tresnuo sam bicikl u
{umu i put nastavio pe{ice.
Kad me je ve} obuzeo ose}aj da {umi nema kraja, u daqini je postajalo
svetlije. [uma je postajala sve re|a. Ubrzo je zablistala sne`na belina.
Primetio sam i da se po snegu kre}e ve}i broj tamnih prilika. Sovjeti?
Vermaht? Priqubio sam se uz drve}e na ivici {ume i oprezno nastavio
put u wihovoj senci. Na neutabanom snegu, posebno pod rastiwem, noge su mi
tonule, ali sneg nije upadao u nove ~izme. Tamne prilike su postale crve-
noarmejci u {irokim pantalonama. Pedesetoro qudi, nisam uspevao da vi-
dim sve. Nisu me primetili. Moram ih upozoriti na sebe pozdravom, ma-
hawem rukama i vikawem da sam Jugosloven.
Bilo je podne, vreme za odmor. Potpuno ispra`weni zaselak Birn-
bauml (poqski Gruszeczko – gruszka-Birne) bio je sa tri strane okruèn
{umama, koje se pod pravim uglom otvaraju prema severoistoku. Retko na-
seqen, na spojnici dva puta, koji su tako|e pod pravim uglom jedan u odno-
su na drugog vodili ka {umi. Iz jednog pravca sam do{ao ja, drugi je vo-
dio ka jugoistoku, a crvenoarmejci su stigli u selo preko zaravni na seve-
roistoku, dakle, sa poqske teritorije. Pona{ali su se kao da nema nikak-
ve opasnosti. Sigurno znaju da je Vermaht pobegao preko Odre. Ovi su zasi-
gurno pe{adija. Jedina mehanizacija do koje su do{li bila su seqa~ka ko-
la kojima su prevozili municiju, mawe verovatno hranu. Neupregnuti ko-
wi ~upkali su seno rastreseno po snegu. Nigde kamiona ni motora. [ta ra-
de sa ovakvom opremom na, takore}i, prvoj borbenoj liniji?
Vojnik, koji se nije udostojio da mi odgovara na pitawa, sa uperenim
automatom odveo me je kod svog pretpostavqenog. Nije imao mawi ~in od
pukovnika. Epolete i zvezdice veoma su li~ile na jugoslovensku vojsku.
âk i na boji{tu su nosili krute. Tridesetpetogodi{wak, mr{av i visok.
„General{tabnij” mi je ukazao poverewe, srda~no se rukovao sa mnom i pot-
vrdio da se spremaju na mar{ kroz {umu. Ima li friceva u {umi na onoj
strani, jesu li zaista svi pobegli? Kako su se pona{ali prema vama? Gene-
ral spava u onoj ku}i, kad se probudi obradova}e vam se. I pre su nailazi-
li na mnoge Jugoslovene, najvi{e na oficire kraqevske vojske, raspri~ao
se. Nisam se usudio da pitam {ta je bilo s wima.
Kad sam mu objasnio ko sam i {ta sam i {ta ovde radim, uhvatio me je
pod ruku i odveo do ivice {ume, gde nas nisu mogli ometati wegovi voj-
nici. Po glavi mi se vrzmalo pitawe kako to da tako maloj jedinici – sa-
da sam bio siguran da ih ukupno ima jedva za jedan o~erupani bataqon – ko-
manduju general i pukovnik, ali mi se ~inilo nepristojno da ga prekidam.
Pri~ao mi je da fricevi samo jo{ beè i da }e Sovjeti svakog trenutka
u}i u Berlin. Oni su, poàlio se, imali peh. U kra}em sukobu prethodne
ve~eri razbila ih je nema~ka jedinica i pri tom su izgubili kontakt sa
glavninom. Sada se jo{ uvek prikupqaju. Svakog trenutka wihov broj se
pove}a za pokojeg zalutalog vojnika.
Ina~e, wega rat nije preterano zanimao. Imao je zanimqivu teoriju
o sovjetskim vojnim uspesima. Povezivao ih je sa „Matkom bo`jom”, kojoj se
mnogo moli. Eto, zato mu se jo{ uvek ni{ta lo{e nije dogodilo. Wegovoj po-
rodici tako|e. O Majci bo`joj je govorio sa neverovatnim ushi}ewem. Mo-
ra da je bio duboko religiozan. „Jest gaspadin toè religioznij?” hteo je
da zna. Naravno, potvrdio sam mu. Dok sam jo{ u B-46 razmi{qao o prvim
susretima sa crvenoarmejcima – do kojih }e sigurno do}i posle prelaska
fronta – ~inilo mi se sasvim verovatnim da }e me podrobno preispitati
da saznaju moju ideolo{ku usmerenost. Da, bio sam uveren u to. Zna~i, ni-
sam pogre{io. Imponderabilije da me u~ine religioznim, ipak nisam mo-
Tre}
gao da predvidim. Gaspadin polkovnik, a ne tavari{~, pa`qivo mi je ob-

jasnio tek kad me je uzeo pod ruku, izgledao je kao ~ovek na ivici verskog
ludila. Sve je tuma~io i obja{wavao Majkom bo`jom. Uprkos tome, ni iz-
raz wegovog lica, ni sjaj u o~ima nisu podsticali sumwu da fizi~ki i du-
{evno nije normalna integralna li~nost. Kako sa takvim pogledima izla-
zi na kraj sa svojim vojnicima, a kako sa pretpostavqenima? Svi crveno-
armejci ne mogu biti religiozni. Da li je i general religiozan? Pitawe,
dakako, nisam izustio. Verovatnije je da se ispovedio preda mnom, jer sam
mu se u~inio izuzetnom, sasvim bezopasnom prilikom.
Pozvali su ga da ne{to sredi. Jedna grupa vojnika je bila vrlo bu~na,
izgledali su kao da }e svakog trenutka udariti jedan na drugog. Pre nego
{to me je pukovnik napustio, preporu~io mi je da pantalone povu~em pre-
ko ~izama, jer }u ina~e ostati bez wih. Tek tada sam shvatio da su wegove
pukovni~ke neuporedivo lo{ije od mojih, a vojnici su nosili cipele ko-
je su jedva zasluìvale da nose to ime. Dowi deo, koji je virio ispod pan-
talona, premazao sam komadom smrznute gline. Malo sam je omek{ao dla-
novima.
Kad sam se vratio na raskrsnicu, gde je bilo najìvahnije, osetio sam
na ramenu neàn dodir ruke. Ova nije crvenoarmejska, pro{lo mi je kroz
glavu. Bila je to ruka visoke devojke potpuno obrijane glave, plavih o~i-
ju, obraza crvenih od zime i tako ~istog tena da je izgledalo kao da se lu-
dira odevena u usku haqinu od grubog platna, sa kapuqa~om od vre}e koju
je prebacila preko glave. Holandska Jevrejka, studentkiwa medicine, ko-
joj je uspelo da pobegne prilikom evakuacije logora. Kad su ih na zboru ve}
prebrojali i uverili se na nijedna ne nedostaje, {mugnula je u baraku i
sakrila se ispod leàja. Kao i mi. Ona je imala sre}e, dve wene drugarice
na kraju kolone poku{ale su isto, ali su ih primetili. Iskoristila je
op{tu pometwu koja je usledila kad su ostale ène kundacima uterivali
u red. Zar joj nije hladno, pa ni{ta nema na sebi? Nije tako, ispod haqine
je toplo odevena u vuneno dowe rubqe koje je u ve}oj koli~ini ostalo u lo-
gorskoj komandi. Imala je dovoqno vremena da izabere najboqe. Na{la je
~ak i cipele, ali ne i gorwe delove ode}e. U logoru vi{e nema ni ìve du-
{e. Vre}u na glavi nosi zbog snega, ina~e joj nije zima. Posle dva dana kre-
nula je prema istoku i uselila se u susednu praznu ku}u. Tu je u samo}i
sa~ekala Sovjete. Nisu je povredili, komandant je sjajan ~ovek.
Posle detaqnijeg ispitivawa shvatio sam da je pobegla iz onog logora
u kojem su meni merili visinu i teìnu. Za laboratorije je znala, ali je
tamo nikada nisu poslali. Verovatno ih {aqu samo jednom, pomislio sam.
U logoru je bila svega mesec i po dana, kad je disciplina i kod wih po~ela
zna~ajno da hrama. Smejala se, zaklela se da vi{e nikada ne}e progovori-
ti nema~ki, a sada se ~ak i sa Rusima sporazumeva na „tom prokletom jezi-

ku”. Da po|em s wom u „wenu” ku}u, pozvala me je, ~iji prag, po pukovniko-
vom nare|ewu, vojnici vi{e ne smeju da pre|u. Pre toga izneli su iz we
sve {to se moglo pojesti. U stra`wem delu ormara u spava}oj sobi pokaza-
la mi je skrivene tegle marmelade. Teoretski, trebalo bi da je marmelada
od kru{ke, ali nisam uveren da je zaista bilo tako. Mogu samo potvrditi
da je bila veoma ukusna. Zahvatala je iz tegle svojim kaìprstom i stav-
qala mi u usta. Ona se ve} prejela, iako je znala da se na obilnije obroke
Du /ti/, smem vaqda da ti kaèm
hrane mora prilago|avati vrlo polako. „„Du
ti, moè{ jesti koliko ho}e{.” Mora da je znala da su na{i jednokratni
dnevni obroci bili izda{ni. Nije izgledalo da mi to stavqa na nos.
Zbunilo nas je o{tro vikawe ispred ku}e. Vojnici, sa oru`jem na go-
tovs, ve} su polegali po zemqi. Putem kroz {umu iz pravca jugoistoka,
pribliàvala se ve}a grupa nema~kih vojnika. Bili su naoruàni. Neki
su se, spremni za paqbu, bacili na zemqu, ve}ina se povukla u za{titu
{ume i nesumwivo vrebala iza stabala. Na{i su, dodu{e, imali izvesnu
prednost u te{kim ma{inkama, ali broj~ani odnos nije bio u na{u korist.
U borbama u {umi ma{inke i nisu neka pomo}. Iznena|enom pukovniku po-
nudio sam se za parlamentarca. Jo{ iz vremena studija ratnog prava ta
uloga mi se dopadala. Sad mi se ponudila prilika i da je odigram. Mora da
su i Nemci bili deo neke razbijene i izgubqene jedinice kao na{i. Zato
i nisam sumwao da }u u posredovawu predaje biti uspe{an. Jevrejka mi je
donela veliki komad belog ~ar{ava, obesio sam ga na odlomqenu letvu od
ograde i eufori~no pojurio u wihovom smeru. Nije opalio ni jedan metak,
zavladala je potpuna ti{ina na obe strane, ~ulo se samo {kripawe mojih
~izama i lupawe moga srca. Nemci su dozvolili da im pri|em sasvim bli-
zu. Nisam morao da vi~em. Neka pobacaju oru`je na sredinu puta i sa ruka-
ma iznad glava krenu prema raskrsnici, gde }e se mirno predati, savetovao
sam im i pokazao kako. Rusi ne}e pucati. O tome se, ina~e nisam dogovorio
sa pukovnikom, ali sam mislio da se podrazumeva. Lojtnant, koga je intere-
sovalo samo ko sam ja – bio je vaqda me|u wima najvi{i po ~inu – posle
odgovora da ima posla sa jugoslovenskim pravnikom, klimnuo je glavom, na-
redio najbliìma da iza|u iz {ume i bace oru`je, narediv{i rukom svi-
ma da krenu prema raskrsnici. Svoj pi{toq je zadrào u futroli i pru-
Dan-
ìo pukovniku, predaju}i se. Sve je proteklo mirno, skoro bez re~i. „„Dan-
ke” je bila jedina, upu}ena meni.
Moj seminarski zadatak iz ratnog prava uspe{no je izvr{en. Poru~-
nik Vermahta mora da je bio posebno po~astvovan, jer se predao oficiru ne-
uporedivo vi{eg ~ina. Najmawe je bio zadovoqan na{ pukovnik. „Samo su
nam jo{ ovi trebali. Sad ne moèmo nikuda odavde,” jadikovao je. Na vra-
Tre}
tima najbliè ku}e pojavio se general, zevaju}i kao nilski kow, dok mu se
dah na mrazu pretvarao u dim. Izgledao je kao da mu se takve stvari de{a-
vaju svaki dan. Protegnuo se, pri tome zarikao i nestao odakle se i pojavio.
Nema~ke vojnike uterali su u dvori{te ku}e sa neotkrivenom zalihom
marmelade i postavili straù. Nikada nisam saznao kakvu su sudbinu ka-
snije doìveli. Po iskustvu ste~enom jo{ istog popodneva, ne ba{ najpri-
jatniju.
U tom trenutku na ratnoj sceni pojavili su se Franta i Jarda, Olga
i Kristina. S mukom su po snegu vukli na{ prtqag, moj tako|e. Svima je
laknulo kad su me ugledali. Samo da si ìv i zdrav. Za{to? Bojali su se
da su me Rusi odvukli u {umu i ubili. Pored puta su na{li smandrqani
bicikl kojim sam se odvezao. To je ve} bio lo{ znak. Nakon {to sam oti{ao
pojavila se iz {ume nekolicina divqih crvenoarmejaca. êrkezi, ili ta-
ko neki, a oni su na sve spremni. Za{to se nisi vratio kako smo se dogovori-
li? Zar smo se dogovorili? Gde ste ostavili kola i kowa, uzvratio sam im
pitawem, da ne bih morao odgovarati na wihova. êrkezi su pobacali sav
prtqag sa kola. Kad kow ni tada nije mogao da vu~e, ispregli su ga, kola osta-
vili, a kowa odvukli sa sobom. Na komentar da je ionako niza{ta, samo su
se cerekali, za ve~eru }e vaqati, rekli su. Po{to su na{i kasnije ~uli
nekoliko pucweva iz blizine, pretpostavili su da su ga ustrelili. Kowa,
ako ne i mene. Sada su ve} sigurno tu. Ispred wih su krenuli u ovom prav-
cu bez ikakvog prtqaga.
Mora da je bilo oko tri sata posle podne, posledwi ~as za nastavak pu-
ta do Zulaua (poqski SuSułow,
ow, izg
izg.. Suvuf),
Suvuf), ako mislimo da stignemo pre mra-
ka i obezbedimo preno}i{te. Imamo dva-tri kilometra puta. Uz pomo} san-
ki koje smo dobili u „Hru{ovju” vukli smo sav prtqag, po dvoje u isti mah,
devojke tako|e. Sanke su bile za pravo sankawe, uske. Po{to smo stvari na-
tovarili jedne na druge, na svakom zavoju ili rupi pretile su da }e se pre-
vrnuti. Ponovni utovar i povezivawe pokazali su se kao gubqewe vreme-
na, zato smo ih vukli oprezno, {to zna~i sporo, pridràvaju}i ih sa obe
strane. Sneg je bio kristalno beo, blag vetar naneo ga je na utabanu povr{i-
nu, tako da nismo mnogo tonuli u wega. Nebo je jo{ uvek bilo bez oblaka,
samo sunce, naàlost, nije imalo prave snage da nas ugreje.
Mrak se ve} prikradao nad predeo kad smo u daqini ugledali Zulau.
Sa desne strane puta na{u pa`wu je privukla {uma koja se prostirala na
udaqenosti od pedesetak metara, do koje je, pored vo}aka, po utabanom sne-
gu, vodio uì kolski put. Senke me|u stablima delovale su mi isuvi{e
oblo i pretamno. Da li su to samo gomile naslaganih cepanica? Zar su ih
nedavno naslagali pa ih jo{ nije prekrio sneg? Kad smo se pribliìli,
imali smo {ta da vidimo. Izme|u tri paralelna stabla, poput cepanica,
do visine na{ih glava, jedan do drugoga, u dve gomile, bili su naslagani

nema~ki vojnici. Svi su bili ustreqeni u glavu, bez {lemova i skoro svi
bez ~izama. Nigde nije bilo krvi po zemqi, sve je bilo ~isto. Mora da su ih
ovamo dovukli s nekog drugog mesta, mo`da iz {ume. Koliko se na vo{tanim
obrazima, slepqenoj kosi i sakoima videla krv, bila je sasvim crna. Da li
ista sudbina ~eka i vojnike u ~ijoj predaji sam posredovao u Birnbaume-
lu? Brzo sam se uverio da razmi{qam o besmislicama. Da su se sukobili na
raskrsnici, mnogi bi pali jo{ u samoj borbi, a preìvele bi sigurno po-
bili.
bili. Predali su se, to nije tako lo{e. U najgorem slu~aju, sa~uvao sam ne-
koliko crvenoarmejskih ìvota. Kako to gospodin general{tabnij uskla-
|uje sa Matkom bo`jom, ostala je zagonetka.
Da li su ih mo`da me{tani izvukli iz {ume i naslagali na gomilu?
Crvenoarmejci sigurno ne bi uloìli toliki trud. Po{to su svi oko vra-
ta imali lan~i}e sa identifikacionim plo~icama, ne{to nam se nije sla-
galo. Da su se me{tani potrudili oko wih, sigurno bi im skinuli lan~i}e
i poslali ih u neki Crveni krst. Nismo znali {ta da radimo. Da ih mi
skinemo i prvom prilikom predamo nadle`nim vlastima? U moralnom pro-
cepu odlu~ili smo se za suprotno. Svaki nema~ki vojnik – i ne samo ne-
ma~ki – palom kameradu, koga mora prepustiti neprijatequ, mora skinu-
ti plo~icu i predati je svom pretpostavqenom. Kako bismo nekoj podivqa-
loj grupi crvenoarmejaca, koja bi nas pretraìla i otkrila plo~ice Ver-
mahta, mogli dokazati da me|u wima nisu i na{e, da nismo upravo mi oni
koji ih nose do prve nema~ke komande do koje uspemo da se probijemo? Ci-
vilna ode}a nam sigurno ni{ta ne bi pomogla. Taj trik u o~ajawu koriste
pripadnici svih pobe|enih vojski, ako ikako mogu. Olga i Kristina su mi-
slile isto. Pre nego {to im pokaèmo svoje sopstvene dokumente i objasni-
mo kako smo do{li do plo~ica, ode nam glava. Sve nam govori u prilog tome
da crvenoarmejci ne lupaju glavu neva`nim detaqima.
Tokom nastavka puta pala mi je na um misao o stru~nosti vojnika ko-
jom su bri`no poslagali tek pobijene neprijateqe na gomilu. Sli~nu stru~-
nost pokazali su i tenkisti u Osjeku koji su mi odneli sat. U oba slu~aja
grani~ila se sa bezdu{no{}u. Postajao sam sve vi{e svestan da se i sam ne-
zustavqivo pretvaram u sli~nog bezdu{nika. Pogled na stotinu vojnika
prostreqenih glava je stra{an, zapravo, mora biti stra{an, dokazivao sam
sebi, stvarno je stra{an, svakako, stra{an je, jeziv, ali nisam ga kao tak-
vog ose}ao u sebi. Ne samo ja, obojica êha tako|e, Poqakiwe naro~ito, gle-
dali smo na mrtvace smrznute kao klade nezainteresovano, kao na objektiv-
nu, mo`da i statisti~ku ~iwenicu, zbog lan~i}a i plo~ica ~ak kao na ne-
ku administrativnu stvar. U nama nije bilo ni trunke saose}awa, saàqe-
wa, àlosti ili nekog sli~nog ose}awa. Mo`da bar delimi~no i zbog ~i ~iwe-
we-
Tre}
nice {to u svojoj ledenoj uko~enosti, sa beskrvnim obrazima, rukama i no-

gama, skoro vi{e nisu ni li~ili na qudska bi}a. Vi{e su li~ili na upra-
vo otkrivene praqude negde u polarnim stepama ili alpskim ledewacima.
Radilo se o hladnom, mirnom i razboritom konstatovawu ne~eg za {ta smo
znali da je neizbe`no, iako smo se prvi put susreli s tim.
To nije mogla biti posledica mr`we, osvetoqubivosti ili ne~eg sli~-
nog. Ni na kraj pameti nije mi bila osuda u smislu – tako vam i treba, {ta
ste ovde traìli, dobili ste {ta ste zasluìli, iako bi proizlazila iz
neumoqive i neosporne istine, ve}e i dubqe od vi{e nego decenije dugog
hitlerovskog nasiqa nad ~ove~anstvom. Ali samo kolektivno. Ne i indivi-
dualno, prema svakom pojedincu. To {to ih nisam voleo, {to mi se dizala
kosa na glavi kad bih ugledao esesovca, da mi je skakao pritisak dok sam
slu{ao Lili Marlen, to nije bila mr`wa zbog koje bih poèleo smrt bi-
lo kome ili ostao ravnodu{an pri pogledu na lice okrutno ubijenog ~ove-
ka. U neosetqive i ravnodu{ne posmatra~e pretvorile su nas okolnosti.
One su nas naterale da otvrdnemo do mere neminovne za preìvqavawe.
Sve se zaverilo protiv nas. U najteìm prilikama, u snegu i ledu, daleko
od svojih i voqenih, bedno odeveni, pod bednim krovom, odràvani u rad-
noj sposobnosti iz dana u dan istim bu}kuri{em od kupusa, morali smo ra-
diti najteè poslove koji su ja~ali snagu neprijateqa, dok smo mi dobi-
jali prezir i psovke. [kripavim snegom i ledom koji je pucao kao fijuci
bi~a, protiv nas se zaverila i priroda. U bunkerima, koje smo sami uko-
pali u zemqu i koji su nam pretili za ve}e, nikada definisane prestupe,
zavr{ila je posao sa nesre}nicima, a da niko nije uprqao ruke.
Jo{ uvek neprepoznatqivo, iz daqine se do{uwalo jo{ poraznije sa-
znawe. Tokom posledwa dva dana, sunce, koje nam je za nekoliko sati dnevno
do~aravalo kristalno blistavu milinu sne`nog predela u kojem su slepe-
le o~i èqne lepote, nesvesno nas je zavodilo, da smo zaboravqali na ne-
milosrdnu nu`nost kojom se svakoga dana povla~ilo u sve ja~i mrak i os-
tavqalo nas na milost i nemilost no}i, u kojoj se smrzavao mrak oko nas i
zvezde iznad nas. Kako sam zaslepqeno bio sre}an kad mi je lagerfirer
odobrio trodnevnu dozvolu da posetim Dragicu, u isti mah bio sam spre-
man da zaboravim duge nedeqe i mesece prisilnog izgnanstva na koje me je
osudio najsuroviji robovski sistem qudske istorije koji ga je odràvao. I
general{tabni pukovnik iz Birnbaumela sa Matkom bo`jom ocrtao se u
pozadini tog spoznawa. U ìvinom sjaju na vrhu luka sun~evog dnevnog pu-
ta neotpalog iwa dovela mi ga je slu~ajnost samo zato da me zavede, da me
ubedi da je kona~no do{ao dan koji se vi{e nikada ne}e ugasiti. U toj sa-
moobmani nisam zamerio ni tenkistima koji su mi u osje~koj {koli poku-
pili jedino materijalno bogatstvo koje sam imao. Igra re~ima sa oslobo-
|ewem mi se ~ak dopadala. Svi smo se do suza nasmejali na wen ra~un. Kako
su me samo stru~no oslobodili jedinog bogatstva koje sam uspeo da sa~uvam
kroz celu Italiju i Nema~ku. Tek su me prazni, stakleni pogledi moma-
ka, naslaganih kao klade, upozorili da nasiqu jo{ uvek nije do{ao kraj.
Do prvih raspr{enih ku}a u Zulauu stigli smo ve} u mraku. Nismo
znali kuda da krenemo. Sovjeti su sasvim sigurno proglasili policijski
~as i bez milosti pucaju na svakoga ko ne zna no}nu lozinku. U~inilo mi se
da u uskoj jednospratnoj vili, malo podaqe od puta, iza nepotpuno zamra-
~enih prozora gori svetlo. Pokucali smo na vrata. Posle ponovqenog i ja-
~eg kucawa ipak su se za~uli koraci po drvenim stepenicama. Otvorila
nam je upla{ena èna sredwih godina. Rekli smo joj da }emo prespavati u
wenoj ku}i. Nije se usprotivila, rekla je samo da nije sama, s wom je wena
prijateqica. „Idite obe u wenu ku}u i tamo prespavajte, a nama za no}as
ustupite ku}u,” savetovali smo joj. „Sada ne moèmo traìti drugo preno-
}i{te. Ne}emo vam ni{ta o{tetiti ili zaprqati. Hrane vaqda imate,
samo }emo se najesti. Vide}emo se ujutro. Vratite se rano, jer i mi rano
nastavqamo put.”
Oti{le su bez protesta, druga èna je bila istih godina, obe u~ite-
qice. Ute{ile su nas da znaju put kojim Sovjeti ne}e i}i. \avolski hra-
bre ène, kad su kao pola Nemice, pola Poqakiwe sa~ekale Sovjete. Da su
znale {ta bi ih zadesilo da ih nismo izbacili iz ku}e, dobrovoqno bi
nam ponudile i vi{e od onoga {to smo sami silom uzeli.
Kad smo po~istili ve} pripremqeni lonac ka{e sa kupusom, razme-
stili se po leàjevima – svi zajedno na prvom spratu i predali se snu,
razbudila nas je gruba derwava sa puta i odmah potom lupawe po vratima
uz vikawe da smesta otvorimo. Bili su crvenoarmejci. Iz automata je za-
{tektalo nekoliko rafala, vaqda u vazduh. Nije se ~uo nikakav zvuk da su
se meci odbili od ne~ega. Bio sam svestan delikatnosti situacije. Sa po-
desta uskih stepenica do kojeg sam dojurio iz kreveta, {to sam glasnije
mogao derao sam se „zdravstvujte”, „hara{o” i „sej~as”, u sve to ume{ao sam
i druge, do tada nau~ene re~i, od „tavari{~i” do „Jugoslavjan” i „vajenap-
lenij”, a za stvarawe {to drugarskije atmosfere za~inio sam ih so~nim
„hujem” i „~ortom” i sli~nim vojnotehni~kim izrazima koje je teè zapi-
sati. Niza stepenice sam se spustio po zadwici sa nogama napred, hvataju-
}i ravnoteù klizawem ruku po zidu i gelenderu, uprkos tome, svukao sam
tepih od vrha do dna i s wim pod nogama tresnuo o vrata u prizemqu. Ne-
sigurnost mojih nogu skrivila je nepredvi|enost doga|aja, nisam se ni raz-
budio u potpunosti. Bojao sam se da }e u nestrpqewu po~eti da pucaju kroz
vrata, a na otvorenim stepenicama nije bilo nikakvog zaklona. Meci bi
leteli pravo na mene. Isto tako nije bilo sumwe {ta traè. Na plemeni-
Tre}
tost, kakvu su pokazali na{i oslobodioci u osje~koj {koli, vi{e nisam

ra~unao.
Dan ili dva kasnije, kad su mi se noge kona~no umirile, svoju odbram-
benu taktiku racionalizovao sam u smislu sovjetske juri{ne doktrine.
Crvenoarmejci su uvek napadali duboko sagnuti unapred, tako da su iznad
sebe ostavqali dovoqno prostora za neprijateqske metke ciqane u glavu,
da mogu proleteti u prazno. To {to sam ja prema wima klizio zavaqen una-
zad, bio je najoriginalniji doprinos sovjetskoj vojnoj doktrini. U datim
okolnostima nije bio mawe efikasan od wihove osnovne varijante. Posebnu
vrednost pokazao je u kasnijim obnavqawima doga|aja, kad je kod slu{ala-
ca izazivao salve smeha. Naàlost, samo kod dvojice êha, ali ne i kod
Poqakiwa.
Kad sam otvorio vrata, kroz wih su nahrupila dvojica o~ajno pijanih
crvenoarmejskih gorostasa, prete}i sve vreme uperenim automatima. I ja
sam simulirao pijanstvo, nastavqaju}i nelogi~nim re|awem istih re~i
kao i ranije, dodatno sam ih sna`no tap{ao po ramenima. Upecali su se. I
oni su mene tap{ali, u uskom prostoru smo se saplitali jedan o drugoga,
rukovali se i grlili, smeju}i se grohotom {to su Rusi i Jugosloveni odu-
vek „druzja”. Jarda i Franta su nam se pridruìli, ubacuju}i se u kome-
diju, jer i êsi su tako|e „druzja”. Devojke se nisu pokazale.
Ve} sam skoro ~estitao sebi kako sam ih uspe{no obrlatio, ali oni ni-
kako nisu hteli da odu. „Alkagoq, spirt, davaj spirt!” zahtevali su. U pri-
zemqu smo na{li polupraznu fla{u likera. Nadu{ak su je ispraznili.
Jedan od wih je ispqunuo gutqaj, kao da je progutao buba{vabu. Kad smo se
ponovo na{li izme|u ulaza i stepenica, poku{ao sam da ih, spopli}u}i
ih tamo-amo, neprimetno izguram kroz vrata, ali se nisu dali. Uozbiqili
su se, izgledalo je da se pripremaju za ozbiqan razgovor. Naàlost, po~eo
je onim ~ega sam se instinktivno najvi{e pla{io: „Gdje djevu{ki? Davaj
djevu{ki!” Kao da su znali gde su Poqakiwe, po~eli su da nas gurkaju po
stepenicama nagore. Zadràvali smo ih koliko smo mogli, sva trojica smo
se quqali kao pijani, psuju}i, dok su oni ponovo po~eli da prete automa-
tima. Sa cevima pritisnutim pod rebra ~as jednome, ~as drugome, izgura-
li su nas nazad na prvi sprat. Smesta su se na{li u spava}oj sobi kod de-
vojaka. Zaurlali su od veseqa.
Zapo~elo je prepirawe i gurawe, ~iji je kraj mogao biti samo jedan.
„Gerojima” pripadaju devojke. Poqakiwe smo gurali u pozadinu, ali se go-
rostasima, ~ak i da nisu imali automate, ne bismo mogli odupreti. Posta-
jali su sve grubqi, a wihove pretwe automatima sve ozbiqnije. Bilo je pi-
tawe sekunde kad }e opaliti. Po{to su prste neprestano dràli na oki-
da~ima, pravo je ~udo da nisu opalili po nama slu~ajno, iz neopreznosti.
Tada su se ume{ale devojke, koje su pre toga glasno negodovale zbog na{eg
juna~ewa. Jeste li ludi, zar stvarno ho}ete da nas sve postreqaju, prigova-
rale su. Silova}e nas u svakom slu~aju, i mrtve siluju. S tim smo ra~unale
kad smo se odlu~ile na bekstvo iz logora. Samo pogor{avate stvari koje ne
moèmo spre~iti. „Geroji” su primetili da se jezi~ak na vagi spu{ta na
wihovu stranu, da su nas razoruàli. Dogabili su devojke koje se nisu opi-
rale i ve} hteli da ih bace na krevete odmah tu, pred nama. Upotrebile
su ènsku zavodqivost i namamile ih u prizemqe, da se sklone od na{ih
pogleda.
Palo mi je na pamet da se i{uwam niz stepenice, izvu~em iz ku}e i
potraìm komandu i prijavim ih. To sigurno ne bi bilo te{ko, ne}e pri-
metiti, mi smo im sada deveta briga. Da je ideja, uprkos tome, sumanuta,
uvideo sam i pre nego {to su mi to potvrdili Jarda i Franta. Stvarno je
bila sumanuta. Ne samo da nisam znao gde je komanda, nego nisam znao ni da
li u gradu uop{te postoji ikakva komanda, grad nikada nisam video, niti
sam znao kuda da krenem. Mrak prema istoku bio je jedina orijentacija.
Glavno je bilo to {to bi mi se cerekala cela komanda, pa makar koman-
dant bio pukovnik iz Hru{ovja. Preostalo nam je samo ~ekawe, da se sve
dobro zavr{i, da ih posle zadovoqewa ne ubiju. Mislim da se Jarda mo-
lio. Suze je mogao da zadrì samo Franta. êkali smo i ~ekali, nije bilo
pucwa. Tek ujutro su me ovlastili da kri{om utvrdim {ta se de{ava u
prizemqu.
Devojke su sedele odevene na kau~u. Da sede ovako celu no} i da su „ge-
roji” oti{li odmah, ~im su obavili svoje, bilo je jedino {to smo saznali.
Stideli smo se jedni drugih, wih dve zbog silexijstva, nas trojica zbog
kukavi~luka. Poku{avali smo biti ne`ni s wima koliko god se moglo, pri-
premili smo im doru~ak, pa iako su ga pojele, bilo je uzalud. Ni re~ nismo
mogli izvu}i iz wih. Sva sre}a da nisu plakale. Uop{te uzev{i, dràle
su se mnogo ~vr{}e od nas trojice. Grizla nas je savest, odjednom nam se
~inilo da smo popustili silexijama bez stvarne potrebe. To je izazvalo
izazvalo
raspravu ko je od nas prvi pokleknuo.
Kad se jo{ pre svitawa vratila gazdarica, bez prijateqice, ve} po ne-
redu u prizemqu shvatila je {ta se doga|alo u wenoj odsutnosti. Ni{ta
nam nije zamerila, uop{te nije bila iznena|ena. Devojke je o~e{qala i do-
nela im toplu vodu. Jardi, koji je izgledao najpogodniji za takvu ispovest,
pomenula je da je, po svoj prilici, isto ~eka ve} ve~eras, da im je uz na{u
pomo} izmakla samo za jednu no}. Trebalo bi da beì. Prema jutru, u Zulau
je stiglo jo{ mnogo sovjetskih vojnika koji su zauzimali ku}u za ku}om. Ni
starice im ne}e pobe}i, mladih, ina~e, skoro i nema. Na{a dvojica su nas
na{li vi{e slu~ajno, jer je ku}a van naseqa. Ona i prijateqica }e opet
Tre}
ovde prespavati, vi{e se pla{e kad su same. Vezane su jedna za drugu. Opro-
stili smo se kao dobri prijateqi.
Beàwe po razbijenom boji{tu
Najbliè ve}e mesto severoisto~no od Zulaua je Mili~. Uputili smo

se tamo, pre svega zato, jer je to bilo jedino mesto pre poqske granice za
koje smo ~uli. Tamo se zavr{avala trahenber{ka uskotra~na pruga. Ve} smo
saznali za jednomese~no pravo sovjetskih vojnika da na nema~koj terito-
riji neka`weno u~ine bilo kome bilo {ta, {ta god im se prohte. Treba se
izgubiti iz Nema~ke {to je brè mogu}e. U Poqskoj nema tog reìma, jer
su Poqaci saveznici. U razvu~enom Zulauu bilo je mnogo crvenoarmejaca.
Pored kola sa kowskom zapregom bilo je svega nekoliko kamiona, tu je bila
pe{adija i artiqerija. U centru naseqa zaustavila nas je patrola. Ko smo
i kuda idemo? Moj paso{ je bio dovoqan za nas svih petoro, iako je wegov
sadràj za wih ostao {pansko selo. Bili su „nemno{ko gramotni” (polupi-
smeni). Takvih smo kasnije susreli mnogo vi{e. U Mili~, rekli su, ne sme-
mo i ne moèmo, jer ga jo{ uvek drè fricevi koji su potpuno opkoqeni.
[ta, uostalom, traìte u wemu?1572
Hteli smo da saznamo da li do Poqske vodi neki drugi put, tamo, re-
kli smo im, pratimo devojke, ali nisu znali da objasne. „Ni ~ort ne zna-
jet.” Obi~ni vojnici se nisu interesovali za geografske koordinate po ko-
jima su se kretali. Na raskrsnici uz seoski rynek nai{li smo na drvene
da{~ice, sveè pribijene na letve i usmerene u razli~ite strane sveta,
ali se nismo sna{li, jer su bile ispisane znakovima razumqivim samo vi-
{im oficirima. Mesta ionako nismo poznavali. Odlu~ili smo se za sever.
Na severu ne moè biti ni{ta drugo do Poqska. Ne moèmo je proma{iti.
Ubrzo se iza stabala vo}aka, posa|enih oko nekoliko izgubqenih ku}a i
optere}enih debelim iwem, pokazala – dokle god je pogled dopirao – u
milijardama svetlucavih kristala razvu~ena ravnica, uzdi{u}i pod na-
{im koracima, dok je slab isto~ni vetar podizao vrtloge beskona~nih sit-
nih sne`nih pahuqica. Nigde nikakvog uzvi{ewa, {ume su se videle sa-
mo po ivicama. Tamo negde mora biti Poqska. Obe}avao se jo{ jedan sun~an
dan, u kojem }e sasvim izbledeti svest o wegovoj ledenoj kobi.
1572
To je bilo 24. januara. Po dnevnom nare|ewu mar{ala Staqina, ~ete Prvog ukra-
jinskog fronta zauzele su Mili~ 23. januara. O~igledno su ga samo zaobi{le.
Sanke su lako klizile. Samo jedan od nas mogao je da ih vu~e bez pro-
blema. Noge su nam tonule u sneg samo ako bismo zabunom skrenuli s puta.
Put je bio dobro ugaèn, samo ga je, naro~ito po ivicama, prekrivala tan-
ka, sveè nanesena koprena snega. Devojke su sve vreme }utale. Ni me|u-
sobno nisu razgovarale. Jedan po jedan poku{avali smo da ih uvu~emo u ne-
ki neutralan razgovor, ali smo znali da stalno razmi{qaju o no}a{wim
doga|ajima. Pokazalo se da pod bremenom sopstvene griè savesti nijedan
od nas mu{karaca nije dovoqno spretan. Zato smo i nas trojica }utali. Ni
o putu nije trebalo govoriti, bio je pregledan, bez odvajawa i raskrsnica.
Vodio nas je kroz mesta Slan~no, Dunkova i Pjotrkovice.
Posle sat i po stigli smo u malo ìvahniji svet. S desne strane pri-
bliàvali smo se {umi, s leve se uzdizalo blago uzvi{ewe. Put je i daqe
vodio po sasvim ravnom terenu, otvorenom na jug i sever. Boànski mir
predela i ti{ina griè savesti naru{ila je pucwava iz {ume. Zatim sve
~e{}e {tektawe automata. U me|uvremenu su se za~ule eksplozije ru~nih
granata. Bacili smo se niz put. Preko blage uzdu`ne izbo~ine – mora da
je bio jarak prekriven snegom – prevrnule su se sanke i zarile se u suvi
sneg. Da li se u {umi tuku Nemci i crvenoarmejci? Ne moè biti ni{ta
drugo. Pucwava o~igledno nije bila namewena nama. Bili smo isuvi{e iz-
loèni da bi nas iko mogao proma{iti. Slaba{ni vetar pravio je oko nas
kovitlace jedva primetnih sitnih kristalnih pahuqica u vidu svetluca-
vih maglica – s vremena na vreme podizali smo laktove i noge da nas ne za-
mete. Ledeni oklop smrznutih pahuqica koje se nisu topile pri dodiru sa
koòm – nanesenih za vratove, iza u{iju, u rukave i kojih, i pored gr~e-
vitih poku{aja da ih istresemo iz ode}e, nismo uspevali da se oslobodi-
mo – upozoravao nas je da nam se telesna temperatura postepeno sniàva.
Sunce nam nije bilo od pomo}i.
Ma {ta da se de{avalo u {umi, trajalo je dvadesetak minuta. Kad nam
se u~inilo da moèmo ustati i nastaviti put, na ivici {ume pojavile su
se vojni~ke figure. Nismo mogli ustanoviti ~ije su. Skrivale su se iza
drve}a ili su popadale po zemqi pre nego {to smo ih raspoznali. Na{ po-
gled, koji je sezao jedva pedaq iznad beskona~ne sne`ne povr{ine i upa-
dawe kristalnih pahuqica u o~i bili su glavni razlog za to. Postajalo je
sve jasnije da pucaju preko puta i da im iza uzvi{ewa s leve strane neko
odgovara. Ni za wih nismo znali ko su. Iza uzvi{ewa nismo prime}ivali
nikakve qudske prilike, ~ak ni {lemove. Iznad wega su se kovitlali ob-
laci sne`nih pahuqica, od kojih nam je nisko poloèno sunce slalo ble-
de odsjaje. Automate su na obe strane zamenile ma{inke. Pucwevi su po-
stali ja~i, {tektawe isprekidano. Videli smo sevawe bledoùtih pla-
menova – izgledalo je kao da su upu}eni pravo ka nama – ali iznad nas se
Tre}
nisu ~uli fijuci. Ko zna, mo`da se na ovakvom mrazu smrzavaju i zvi`du-

ci metaka? Ako je tako, onda se vaqda i ne oseti kad se zariju u telo. In-
stinktivno sam popipao bedro da se uverim da u wemu nema ni~ega. Nije
bilo sumwe, meci su sa obe strane fijukali preko nas i pored nas, ali na
razdaqini sa koje su bili ne~ujni.
Najpre je utihnula pucwava iza maglovitog uskome{anog uzvi{ewa,
potom je zamrlo i pucawe iz {ume. Predeo je ponovo prekrila ti{ina. S
mukom smo se uspravili na uko~ene noge, mnogo pre nego {to je pro{la opa-
snost, u strahu da se ne smrznemo. Vi{e nije odjeknuo nijedan pucaw. Kad
smo êsi i ja oprezno pri{li {umi, imali smo {ta i da vidimo. Dvadese-
tak metara u dubini {ume uzdu` i popreko leàli su sivozeleni nema~ki
vojnici, svi mojih godina, pobijeni po posledweg. Bez rawenika. Bilo ih
je petnaestak. Smrzavala se jo{ sveà krv, po dlakama bi jo{ ponegde za-
svetlucali crveni kristali. Svi su bili bez ~izama, neki samo u ga}ama
ili ~ak bez wih, ostavili su im samo gorwe delove ode}e. Po{to su una-
okolo ostale da leè izno{ene sovjetske cipele, mora da su se prezuli u
nema~ke ~izme na samom mestu sukoba. Oru`je je tako|e leàlo me|u po-
lomqenim suvim granama. Nije nam padalo na pamet da prisvojimo koji ko-
mad. Mrtvace smo tako|e ostavili tamo gde ih je smrt zadesila.
Zakqu~ili smo da su Sovjeti sustigli mawu zaostalu nema~ku jedi-
nicu koja je htela da se probije iz {ume prema uzvi{ewu s leve strane
puta i u nemilosrdnoj borbi pobili sve do posledweg ~oveka. Wihovi hi-
triji kameradi su im, dodu{e, vatrom pomagali iza uzvi{ewa, ali izda-
leka, ne upu{taju}i se u borbu. Kad su se uverili da vi{e nemaju kome da
pomaù, pobegli su prema zapadu. Ne}e potrajati dugo i oni }e doìveti
istu sudbinu. Sovjeti su svoje mrtve i rawene odvukli u suprotnom pravcu
{ume, prema Mili~u.
Posledwe selo kroz koje nas je vodio put bilo je Nojefelde. Kao i dru-
ga sela, bilo je potpuno prazno, bar je tako izgledalo. Samo nekoliko kora-
ka iza wega nai{li smo na tablu koja je, iako okrenuta naopako prema seve-
ru, nagove{tala ulaz u [leziju. Zakqu~ili smo da ozna~ava nekada{wu
poqsko-nema~ku granicu, {to zna~i da stupamo na predratnu poqsku teri-
toriju. Tokom rata Nemci su ove teritorije nekada{we Velike Poqske, za-
padno i severno od Var{ave, po reci Varta, koja te~e kroz Poznaw na za-
Wartaland).
pad do Odre, nazvali Vartaland ((Wartaland ). Jako pro{irenom Isto~nom
Pruskom i Dancigom prikqu~ili su ga Velikoj Nema~koj, dok je ostatak
Poqske – uglavnom nekada{wa Mala Poqska – zajedno sa Var{avom na se-
veru i Galicijom na jugu, postao Poqski Generalgouvernement pod nema~-
kom vojnom upravom. Predratnu poqsko-nema~ku granicu pre{li smo u pe-
tak, 25. januara 1945. godine, u jedan sat i dvadeset pet minuta. Iz ove be-
le{ke u „dnevniku” zakqu~ujem da je posle oslobo|ewa u osje~koj {koli

neko od nas ipak „organizovao” sat, ali ne mogu re}i ni ko, ni gde, ni kada
(najverovatnije kod esesovske porodice u Firstenauu). Po{to smo o~eki-
vali da }e posleratna poqsko-nema~ka granica i}i daleko prema zapadu,
verovatno uz Odru, konstatacija je bila zna~ajna samo zato, jer smo iz sov-
jetskog okupacionog reìma koji je vaìo za Nema~ku stigli na teritori-
ju na kojoj bi sovjetska vojska, bez obzira na Vartaland, trebalo da se pre-
ma stanovni{tvu pona{a kao savezni~ka.
Posle nepunih pola sata hoda stigli smo u ve}e poqsko selo [kara-
(Szkaradowo).
dovo (Szkaradowo ). Za razliku od sela na nema~koj teritoriji, ve}i deo
domova bio je nastawen. To se moglo videti ve} i po dimu iznad krovova. S
vremena na vreme nai{li bismo na ponekog stanovnika. Nesigurnost im je
diktirala opreznost. Kad smo im rekli ko smo i odakle dolazimo, kao i da
}emo odmah oti}i, ~im se uverimo da je put u na{em pravcu siguran, wi-
hov broj se pove}ao i postali su razgovorqiviji. Potvrdili su nam da se u
okolini povremeno vode borbe izme|u zaostalih nema~kih jedinica i crve-
noarmejaca, da je Mili~ zaista pod opsadom i da nigde nije sigurno. Save-
tovali su nam da se nastanimo na ve}em imawu u centru sela. Ku}a sa kro-
vom na dve vode bila je kra}om stranom postavqena pravougaono na {iroki
put, gospodarske zgrade tako|e, a izme|u wih je bilo malo dvori{te. Ku}a
je, ina~e, bila poqska, weni vlasnici su pobegli ubrzo posle nema~ke oku-
pacije. Nova vlast je u wu naselila nema~ku porodicu koja je, razume se,
pobegla pred Sovjetima. Tako je ku}a ~ekala na nas. Sve u woj ostalo je ne-
dirnuto. Naàlost, osim smrznutog krompira, ukopane repe i sirovog ku-
pusa, nismo otkrili ni{ta boqe za kasni ru~ak. Staja je bila prazna, koko-
{iwac i sviwac tako|e. Odlu~ili smo da samo preno}imo, a sutra potra-
ìmo boqi sme{taj. Zapalili smo vatru u kaminu u predvorju gde je bila
kuhiwa, tako|e i u ozidanoj pe}i u velikoj sobi u kojoj je bilo dovoqno kre-
veta za sve nas. Odbegli stanovnici pripremili su dovoqno drva za celu
zimu. Verovatno nisu o~ekivali da }e morati da napuste silom ste~eni dom
po najve}oj hladno}i. Sigurno su bili iznena|eni koliko brzo se Hitlerov
Drang nach Osten pretvorio u Staqinov Drang nach Westen. Trebalo je
samo da ih nacepamo.
Mrak se sasvim spustio. Osvetqavali smo petrolejkama, smrdqivog
gasa tako|e je bilo u dovoqnoj koli~ini. Kristina i Olga su nam skuvale
~orbu, lo{iju od logorske. Sama zapr{ka. Uticaj austrijske kulinarske ve-
{tine o~igledno seè od Ju`nog Tirola i Galicije do poqskog Baltika.
Verovatno sam se prebrzo navikao na boqu hranu, pomislio sam, nije mogu-
}e da je wihova ~orba gora od logorske. Bar su se potrudile. Same su prene-
le sto iz predsobqa i zastrle stolwakom, pokupile tawire i oprale ih po-
Tre}
sle ru~ka. Sve vreme su tvrdoglavo }utale. Progovarale su samo neophodne

informacije, vi{e pokretima i praznim pogledima nego re~ima. To me je
najvi{e zbuwivalo. Bi}e problema sa ènskama i to ba{ sada, kad smo na
toplom i sigurnom, kad po prvi put imamo vremena za razgovor, one se dure,
drè}i se zajedno po strani, kao da treba da se brane od nas. Poku{avao
sam da ih razumem, ali sve je delovalo kao uvreda. Zauzele su krevet u
mra~nom uglu nasuprot prozora, daqe od svakog pogleda. ]utali smo i nas
trojica. Posledwa ~etiri dana dala su nam dosta materijala za razgovor.
Trebalo je da se dogovorimo kuda, zapravo, idemo, ali nam je bilo nepri-
jatno da poremetimo ti{inu. Tako ne}e i}i, tome treba u~initi kraj.
Kristina se odjednom trgla, za wom Olga. Napoqu su Rusi, upla{eno
su izgovorile. Za~ula se prigu{ena buka motora kamiona koji je smawivao
gas i kona~no se zaustavio, kao i vikawe, koje je potvr|ivalo da su zaista
Rusi. Zatim je nastala ti{ina. Jesu li se pritajili? Veoma oprezno, jedva
~ujno, za{kripala je drvena dvori{na kapija. Stali smo na vrata izme|u
sobe i predsobqa, osvetqenog samo slabim plamenom iz kamina i na}ulili
u{i. Devojke su na prstima nestale u mraku. Za~ulo se kucawe po te{kim
ulaznim vratima. Tiho, skoro pla{qivo. „Da li biste otvorili, molim,”
boja`qivo je izgovarao stariji mu{ki glas. Nismo oklevali. Ako su opet
neke silexije, polomi}e ih sami. înilo se da nisu.
„Dobro ve~e, voleli bismo da prespavamo kod vas.” Nekolicina crve-
noarmejaca mole}ivo se gurala pred vratima. Najstariji, Ivan Ivanovi~,
kako se predstavio, narednik, zbuweno je obja{wavao da ih je na putu su-
stigla no}, a ne mogu ostati napoqu. Shvatio sam da sam izgubio meku po-
stequ i da mogu biti sre}an ako prespavam na kakvim krpama na podu u so-
bi, {to je jo{ bilo najmawe {to nam se moglo dogoditi. Ohrabreni na{om
zbuweno{}u, o~istili su ispred praga cipele ili {ta god da su nosili i
kroz poluotvorena vrata ugurali se u ku}u. Bila su petorica. Oru`je }e,
rekli su, odloìti pored vrata, da im ne smeta. Na svetlosti petrolejke
koju je Franta doneo iz sobe, ispod ogromnih {apki, pojavila su se lica
koja su izraàvala nedefinisanu me{avinu neprijatnosti i qubaznosti.
Ono {to je trebalo da budu uniforme, bile su prqave, izgu`vane, pocepa-
ne i iskrpqene pamu~ne jakne podstavqene perjem, neodre|ene boje – ne
samo zbog lo{eg osvetqewa – ispod kojih su se {irile crvenoarmejske pan-
talone. Rekli su nam da na front voze „spirt” (~isti alkohol).
Kad smo im, ohrabreni wihovom miroqubivo{}u, ponudili da u|u u
sobu, Ivan Ivanovi~ je provirio u wu, napomenuv{i da imamo prijatno
preno}i{te, ali oni }e spavati na podu u predsobqu. Sve {to im treba
voze sa sobom. Nije mogao da ne vidi ènsku ode}u na krevetu, mada je u tom
uglu bilo mra~no. Pravio se da je nije primetio. Olga i Kristina su se bo-
qe snalazile sa psihologijom od nas trojice. Dok sam se ja jo{ uvek mu~io

naga|awem kada }e promeniti taktiku i podivqati u lovu za djevu{kama,
one su iza{le iz mraka i qubazno se pozdravile. Hvala bogu, ipak su pro-
govorile, ali nisam bio ube|en da nisu upale u ve{to postavqenu stupi-
cu. One su jedine doma}e, objasnile su, od nas ch
chłopova
opova dvojica su êha, ja
sam ~ak Jugosloven, a svi se vra}amo ku}i iz nema~kih logora. Me{avini
zahvalnosti i zbuwenosti pridruìli su se iznena|ewe i galantnost. Sa
ra{~upanih glava poskidali su {apke, duboko se poklonili, predstavili
se punim imenima, a visok i mr{av redov, tridesetogodi{wak, ~ak im je
poqubio ruku. Ako ovi tipovi nisu krajwe pokvarene podmuklice, onda
ovih posledwih dana nisam ni{ta nau~io o Rusima, bio je moj najnoviji
zakqu~ak.
Da li mogu da raspire èravicu i ubace drva, hteli su da znaju. Kad
su dobili potvrdan odgovor, najmla|i od wih – odmah smo saznali da je sin
Ivana Ivanovi~a – doneo je iz kamiona dve vre}e, u ve}oj bar deset o~eru-
panih i o~i{}enih koko{aka, a u mawoj dve tanke vekne hleba i slaninu.
U sovjetskoj vojsci, saznali smo, na frontu nije ni{ta neobi~no da su o~e-
vi i sinovi, pa i bra}a, u istoj jedinici. Ako jedan od wih padne, preì-
velima ne pada na pamet da se predaju ili povuku. U osveti se bore bez
obzira na opasnost. No, wima se to ne}e dogoditi. Cisterna spirta, koju vo-
ze sa sobom, retko u~estvuje u borbi. Iza{ao sam napoqe da vidim kako iz-
gledaju „specijalne” cisterne za spirt i, na svoje veliko iznena|ewe, shva-
tio da je, bar ova Ivana Ivanovi~a, sasvim ista kao prskalice kojima je
gradska qubqanska op{tina pre rata prskala pra{inu po neasfaltira-
nim cestama. Nisu odstranili ni dve mlaznice sa svake strane stra`wih
to~kova. Spirt je potreban za borbu prsa u prsa. Dele ga vojnicima pred
svaku ve}u ofanzivu. O wemu vode vi{e ra~una nego o hrani koju, naro~ito
u bliòj pozadini boji{ta, moraju traìti od stanovni{tva. Tokom ofan-
ziva, svaki crvenoarmejac ima pravo na pola litre spirta, a ina~e na je-
dan decilitar na dan. Na pomisao da jedna cisterna nije dovoqna za ofan-
zivu cele armije, dobili smo obja{wewe da im se polomila opruga, zato su
zaostali, pa sada ùre da uhvate svoj konvoj cisterni.
Raspri~ali smo se tokom obilne koko{je ve~ere, koju su Kristina i
Olga servirale u sobi. Dru{tvo od desetoro qudi mora biti raspoloèno
i bu~no, ina~e je obi~na gwavaà. Najve}a dobrobit bila je {to su devojke
kona~no progovorile. Zaboravili smo {ta se doga|alo samo no} ranije. Po-
{to nisu ose}ale nikakvu opasnost, naro~ito Kristina, veselo je pokazi-
vala kako se postiè raspoloèwe u dru{tvu do tada potpuno nepoznatih
qudi. Odu{evio nas je vojnik redov koji qubi damske ruke, za koga su we-
govi drugovi rekli da je karikaturista moskovskog Krokodila
Krokodila.. Nevero-
Tre}
vatnom ve{tinom, u nekoliko poteza, crtao je na{e portrete. Najpre se po-

svetio devojkama: kao kuvarici, kao kelnerici, kao u~iteqici, kao dami,
ideje su mu samo klizile niz prste. Svi smo do{li na red. Zavr{ene por-
trete velikodu{no je cepao iz bloka i potpisane poklawao sa posvetama.
Naàlost, nijedan nisam sa~uvao, a ne se}am se ni imena wihovog autora.
Iako se u dru{tvu nepoznatih qudi ne snalazim ba{ najboqe, zase-
nio sam devojke i u posledwoj ta~ki postao zvezda ve~eri. Ivan Ivanovi~
je iz cisterne doneo fla{u spirta i nasuo nam u ~a{e, kako bismo svi mo-
gli da nazdravimo pobedi crvenoarmejaca nad nacisti~kim zavojeva~ima.
Staqina nije pomenuo. Spirt je bio obi~an {piritus, napravqen od krom-
pira, neprijatnog ukusa koji zapiwe u grlu, mada se Rusima slivao niz grlo
kao nektar. Ivan Ivanovi~ je stalno pronalazio ne{to novo za nazdravqa-
we, ispijaju}i uvek „do dwa”. Ipak je bio obziran prema devojkama i nije
im dolivao ako su odbile. Svi smo se po{teno napili, iako su dodavali do-
sta vode. Ivanu Ivanovi~u êsi nisu odgovarali za glavnu ta~ku. Ona je,
kao partizanu, pripala meni. Nazdravqao sam stalno iznova i ispijao sa
Rusima. Stajali smo nasred sobe, teturali se i dolivali. „Do dwa” je bila
jedina mogu}nost, a devojke jedina publika. êsi su zadremali za stolom sa
glavama me|u rukama, oslowenim na laktove. Olga i Kristina su mi vi{e
puta doviknule da prestanem, zar ne vidim da ih svojim u~estvovawem sa-
mo podsti~em. Ma koliko da sam bio pijan, primetio sam da se Rusi opasno
mewaju, od pristojnih qudi postaju divqaci. Sve ve}a galama delovala mi
je razumqivo, ali su po~eli pretiti ako sam oklevao da ispijem novu ~a ~a--
{u. Vi{e nisam bio u stawu da obratim pa`wu da li samo od mene traè
da pijem, a oni se samo zabavqaju sa mnom. Kad mi je bilo dosta i {piritu-
sa i wihovog navaqivawa, zaredom sam ispio dve ~a{e.
Ivan Ivanovi~ je sa vragolastim osmehom doneo novu fla{u i ogroman
pi{toq. Nato~io mi je ~a{u, pi{toq naslonio na slepoo~nicu i naredio
da ispijem. Wegovi pratioci su posko~ili ka podu u kaza~ok. Kad sam ~a{u
~a{u
ispraznio, poèleo sam i drugu, ali sam morao da im se pridruìm. Dali
su mi va`no mesto u sredini. „Tancavaj, Aleksandr Aleksejevi~!” Za ve~e-
rom sam ispri~ao kako se stolni ùpnik u Qubqani nije potrudio da u ka-
lendaru potraì Aleksandra, po kome je ime nosio moj otac Ale{ – tako je
hteo i mene da krsti – nego je upisao sveca koji se slavi dan pre mog ro|e-
wa. Nekako sam se, uz pomo} ruku, odràvao na nogama. Stigla je jo{ jedna
runda sa pi{toqem na slepoo~nici. Kad sam tresnuo ~a{u o pod i spustio
se u ~u~aw, lupaju}i nogama, {to je trebalo da bude koza~ki kaza~ok, vi{e
se nisam digao na noge. Opruìo sam se nasred sobe. Izgubio sam svest. Kad
sam do{ao k sebi, vi{e nisam mogao da se pomerim. Igra je nastavqena, jedva
sam je zapaào u beskona~noj daqini. Oko mene sve se vrtelo i hu~alo.
Rusi su urlali od odu{evqewa i pobacali sve svoje ~a{e na pod.

Jarda i Franta, koji su jedva shvatali {ta se de{ava, obja{wavali su da
je Aleksandar Aleksejevi~ wihov najboqi drug. Bili su razo~arani, jer me
na podu nisu mogli pqeskati po ramenima i grliti. Kristina mi je kasni-
je pri~ala o tome, ona je bila uverena da vi{e ne}u ustati. Udario sam
glavom o pod od dasaka, kao da sam {logiran. Prave ìvotiwe, jedni i dru-
gi. Pod drugima je mislila na one iz Zulaua. Preneli su me u krevet, po-
krili i oti{li da spavaju na pod u predsobqu. Niko nije dirao devojke.
Ostali su xentlmeni do kraja.
Zbog posete Ivana Ivanovi~a izgubili smo ceo dan. Kafa od cikorije
bez mleka, koju mi je wegov sin sutradan ujutro doneo u krevet, donekle me
je osveìla, ali sam i daqe bio u magli, a oko mene se i daqe okretao rin-
gi{pil. Krokodilovac mi je, sede}i na mom uzglavqu, pokazivao karika-
ture koje su mu objavili na po~etku rata, pre nego {to je pozvan u vojsku.
Ostali su uporni da sam im najboqi prijateq. Pravi partizan. Oti{li su
tek posle ru~ka koji su u celosti sami pripremili. Sami su ga i servira-
li. Moraju se oduìti devojkama za sino}we posluèwe, objasnili su. Si-
gurno su i oni bili mamurni kao i mi, a devojke nisu bile raspoloène da
ih razvedre. Opet su najvi{e }utale. Svaki zapo~eti razgovor ubrzo bi
zamro. @ivnuli smo tek na opro{taju, kad smo zaboravili na ishod ju~e-
ra{weg provoda. Dok smo se grlili i lupali po ramenima, imao sam ose}aj
da smo zaista pravi prijateqi. Ne samo meni, i drugima je bilo te{ko {to
se rastajemo. Ruska du{a je stvarno ne{to tajanstveno. Kako ih ~ovek ne bi
voleo, kad se pona{aju tako drugarski i galantno? I odmah zatim: Kako da
ih voli{, ako se i najboqi me|u wima nepredvi|eno pretvore u neukroti-
ve divqake? Bog zna kakav je gospodin general{tabnij sa Matkom bo`jom,
kad mu alkohol popusti ko~nice?
U nedequ, 27. januara, odlu~ili smo se na poku{aj proboja do Ba{kova
Baszkó
(Baszk ów).
). Po mi{qewu me{tana, borbe su tamo jewale i ne}emo imati
problema, otuda veoma brzo moèmo sti}i u sresku varo{icu Kroto{in, u
kojoj su pouzdano Rusi. Posle sata hoda kraj sanki, po jo{ uvek sun~anom i
hladnom vremenu, muklo tutwawe koje se ~ulo sve do [karadova, po~elo je
da se izo{trava u brzometne rafale, u pucwavu te{kih ma{inki, eksplo-
zije mina i ru~nih granata, koje su zloslutno nagove{tavale borbe u nepo-
srednoj blizini. Posle dodatnih pola sata napredovawa, vi{e nije bilo
sumwe da se na udaqenosti od 500 metara, s druge strane puta, vodi ogor~e-
na bitka. Obe sukobqene strane mora da su glavninu imale u {umi, svaka sa
svoje strane puta, tako da se nije moglo oceniti koliko ih ima. Zakqu~ili
smo samo da su u zapadnoj {umi Nemci, u isto~noj Sovjeti. Gotovo da i nije
bilo sumwe da su Sovjeti naleteli na zaostalu grupu Nemaca. Budu}i da
Tre}
smo na putu bili na brisanom prostoru, bez ikakvog zaklona, a obe strane bi
mogle da nas smatraju svojim protivnikom koji poku{ava da im za|e iza le-
|a, povukli smo se na ivicu {ume levo od puta, sa namerom da kroz {umu
napredujemo sve dok ne bude jasno da li moèmo nastaviti put do Ba{kova.
Iskustva su pokazala da se takvi sukobi zavr{avaju veoma brzo. U {umi su
svuda unaokolo, u svim mogu}im poloàjima, leàli pobijeni nema~ki voj-
nici, opet bez ~izama, a ve}ina i bez pantalona. Mora da su tamo leàli
najmawe jedan dan. Borba ~iji smo svedoci, dakle, nije prva na ovom pod-
ru~ju. Bili su ve} tvrdi kao klade i nepomi~ni. Vu~a sanki po ivici {ume
bila je naporna, sve vreme smo morali podupirati kofere da se ne pre-
vrnu i mnoge le{eve pomeriti da bismo mogli pro}i. Neki su bili toliko
~vrsto zamrznuti za rastiwe uza zemqu da je trebalo da sva trojica dobro
zapnemo da bismo ih podigli, drè}i ih za noge, prevrnuli i tako oslo-
bodili put za sanke. Opet mi je pala na pamet stru~nost. Prevrtali smo ih
sasvim ravnodu{no, kao paweve, kad god nismo mogli pro}i pored wih. Ni
devojke ih nisu zaobilazile, jer su nam zatvarali put.
Na udaqenosti od dvesta metara od popri{ta borbe, otvorio se iz {u-
{u-
me dobar pogled na wih. Ni{ta nije ukazivalo na skora{wi kraj. Borba kao
da se upravo rasplamsala. Nisam ni pomislio na parlamentarstvo. Uosta-
lom, kuda bih se uputio ~ak i kad bih hteo da se ponudim za posredovawe?
Po{to smo bili u senci, jaka hladno}a nas je ubrzo naterala na odluku da
se vratimo. Ta~no istim putem kojim smo oti{li iz wega, vratili smo se u
[karadovo. Ponovo smo se nastanili na istom, sada ve} „na{em” imawu.
Posle odlaska Ivana Ivanovi~a i wegovih, ostali smo bez hrane. Sa
sankama smo se uputili nazad u Nema~ku, do sela Nojefelde. Neko je na
tabli dopisao Novoe Pole.1573 Tamo su na{i ruski doma}ini do{li do koko-
{aka. Bliìlo se ve~e. Ako se neko nije skrivao od nas, selo je potpuno
izumrlo. Svi su pobegli. Koko{ke su nas same upozorile gde da ih na|emo.
U jednom dvori{tu, iza visoke ograde od dasaka, prepla{eno su zakokoda-
kale kad su nas osetile. Pravo ~udo da smo prilikom prve posete selu pro-
{li pored wih. Sada su ve} bile stra{no izgladnele i zato glasnije. Osim
snega nisu imale {ta da jedu. Ispod niske drvene nadstre{nice gospodar-
ske zgrade prislowene uz ku}u, izvukli smo suve klipove kukuruza, na
brzinu okrunili zrna i bacili im. Malo su se umirile.
Stambena zgrada je bila znatno mawa od na{e u [karadovu, veoma po-
voqna za stanovawe. Budu}i da se nalazila u Nema~koj, gde su crvenoar-
1573
Novoe Pole je prevod nema~kog Neufelde
Neufelde;; naseqe su kasnije nazvali Poradov (Po-
(Po-
radó
radów).
).
mejci uìvali tridesetodnevni jus primae noctis,

noctis, i pored koko{aka, ni-
smo se odlu~ili za preseqewe. Na tavanu smo otkrili ~abricu sa sviwe-
tinom u salamuri. Nije bilo vremena da je weni vlasnici osu{e na dimu,
ali }e nama i te kako dobro do}i. Nekoliko komada uspeli smo da izvu~emo
iz smrznutog rasola na temperaturi duboko ispod nule. Trebalo je samo na-
glo zagrabiti, ali i kod najve}e brzine iz ruke bi nestala sva krv i ruka
bi od hladno}e i soli sasvim pobelela. U me|uvremenu sam se posvetio de-
taqnijem istraìvawu ormara i pretinaca. Gorwa fioka je, po svoj pri-
lici, sluìla porodici kao blagajna. Pored nekoliko dràvnih obvezni-
ca koje mi ni{ta nisu zna~ile, tu je bilo i nekih nov~anica. Odu{evila me
je nov~anica od milijardu maraka, a bilo ih je i sa vi{im ciframa. Ni-
sam mogao zamisliti da je mogu}a nov~anica od jedne milijarde. Sada sam
je drào u {aci. Pre nego {to sam po~eo zami{qati {ta bi se moglo kupi-
ti za toliki iznos i gde da te pare promenim – mora da su na upravo oslobo-
|enim poqskim teritorijama marke mewali za zlote – ugledao sam godi{te
izdavawa 1923, i odmah zakqu~io da se radi o hiperinflatornim rajhs-
markama. To me je jo{ vi{e razveselilo. Iako me prou~avawe sociologije,
kojoj sam se tokom studija najvi{e posve}ivao, nikada nije dovelo ni do
pretpostavqene èqe da postanem wen u~iteq, a u ekonomiji se jo{ nisam
oku{ao, u trenutku su mi pred o~ima bili studenti ekonomije kojima na
seminaru tuma~im nema~ku hiperinflaciju posle Prvog svetskog rata, kad
su u jesen 1923. godine obi~ne po{tanske marke stajale jednu i vi{e mili-
jardi maraka. Profesoru Bilimovi~u i jesmo i nismo mogli verovati kad
nam je izgovarao takve astronomske cifre. Sada sam u rukama imao dokaz da
je govorio istinu. U mislima na seminar, nakupio sam zaokruènu zbirku
svih denominacija.
Pre povratka u [karadovo pobrinuli smo se za ve~eru. Krenuli smo
da gawamo koko{ke po ogra|enom koko{iwcu, svako za sebe, pa zajedno, ali
bez uspeha. Iako smo ih prilikom dolaska prijateqski nahranili, beàle
su ispred nas u smrtnom strahu i letele po vazduhu. Sva sre}a {to je sta-
ri koko{ji izmet bio smrznut, jer smo padali po zemqi. Nije nam preosta-
lo ni{ta drugo nego da me|u wih, nisko iznad zemqe, iz sve snage zavitla-
mo {tap kao propeler. On je nesre}nicama polomio noge, pa smo ih zatim
lako pohvatali. Za klawe nije bilo vremena, nismo ni znali kako se to ra-
di, za odsecawe glava nismo imali ni sekiru ni paw. Morali smo da im ot-
kidamo glave, stoje}i im na vratovima. Nikada ne bih pomislio da treba
tolika snaga za to, jo{ mawe da toliko vremena mogu bezglavo juriti po ko-
ko{iwcu pre nego se zateturaju i u trzaju ostanu da leè. Vre}a u koju smo
ih potrpali po ruskom uzoru – bilo je {est koko{aka – jo{ je neko vreme
poskakivala od zemqe. Snegom smo odstranili krv sa pantalona i obu}e.
Tre}
U [karadovu smo ostali skoro nedequ dana, do petka. Postali smo po-
qoprivrednici. Nije bilo te{ko, seqaci zimu provode u toplom. Cepawe
drva, odràvawe vatre i izno{ewe pepela, ~i{}ewe sobe i predsobqa –
posle subotweg pijan~ewa imalo je {ta da se ~isti – kuvawe i prawe po-
su|a, sve su to bili na{i svakida{wi poslovi. Mleko smo dobijali zaba-
dava od suseda, sami su nam ponudili. Nedostajao nam je hleb. Nadoknadi-
li su ga zemaki – to je bio slovena~ko-~e{ki izgovor ziemniaka
ziemniaka,, kojima smo
poku{avali da ugodimo devojkama, ali nije iskqu~eno da smo je preuzeli
od me{tana ili ~ak od wih dve. Za jezi~ko ~istunstvo nije bilo vremena.
Odmrznuti su bili slatki kao topinambur /~i~oke/. U sredu smo se ponovo
uputili u Novoe Pole; doneli smo samo sviwetinu iz salamure, ali ni ta-
da nismo poneli sve. Koko{ke su u me|uvremenu nestale. Zna~i, nahranili
smo ih za druge. Na povratku smo nai{li na duì transport sovjetske voj-
ske. Sve sami tamnozeleni xejmsi, ameri~ki kamioni sa oznakom GMC GMC,, sa
duboko urezanim gumama, do vrha natrpani crvenoarmejcima. Za sobom su
vukli poqske topove sovjetske proizvodwe. Nismo se zaustavqali, ni mi,
ni oni, pozdravili smo se samo podizawem ruku. @urili su.
Sve vreme boravka u [karadovu bilo je jako hladno, ali vedro, skoro
bez oblaka. âk smo se sun~ali. Pre nego {to bi staja bacila senku na nas, u
ode}i je, uprkos mrazu, bilo prijatno. Tokom dugih ve~eri imali smo mno-
go vremena za razgovore. Od Kristine smo saznali da je wen otac fotograf
u Bidgo{~u. I ona je izu~ila taj zanat, dokazuju}i ga brojnim fotografi-
jama ~lanova porodice, ali najvi{e svojim. Ona i Olga su u Var{avskom
ustanku bile bolni~arke. Veoma interesantno su nam pripovedale kako su
iznosile rawenike sa ulice u gradsku kanalizaciju i sveè iskopane ro-
vove, da bi ih, za{ti}ene od metaka, druge bolni~arke otpremale u pri-
vremene bolnice pod zemqom. Svi ustanici pripadali su Armiji Krajovi,
Krajovi,
uglavnom katoli~ki usmerenoj organizaciji pokreta otpora. Komunisti~ka
Armija Ludova, nastala iz Gvardije Ludove, okupila je svega deset posto
svih ustanika. Svi su se dràli u var{avskom predgra|u Praga na isto~-
noj obali Visle.
Do organizovanog ustanka do{lo je posle uspe{ne sovjetske ofanzive
sva tri beloruska fronta, koja je zapo~ela u drugoj polovini juna 1944. go-
dine, sa poloàja na granici izme|u Rusije i Belorusije – iznad Smolen-
ska na severu i Gomeqa na jugu, i koja je za mawe od mesec dana, pre svega, u
okolini Minska, razbila i uni{tila 25 nema~kih divizija nema~ke cen-
tralne armijske grupe. ête Prvog beloruskog fronta generala Rokosov-
skog nezaustavqivo su se pribliàvale, usmerene severno i ju`no od gra-
da. Kod Magnu{eva na jugu probile su se na levu obalu Visle. ûla se grm-
qavina topova. Radio Ko{}u{ko (poqska Slobodna Jugoslavija) emitovao je
poziv poqskih komunista (tj. Saveza poqskih rodoquba) narodu da se 29.

jula digne u sveop{ti napad na Nemce, a poqski radio-amateri su presre-
li nema~ku zapovest za op{te povla~ewe wihovih ~eta na levu obalu Vi-
sle. Ohrabren i zakasnelim vestima o atentatu na Hitlera (20. jula) i sko-
ra{wem prodoru tenkova generala Patona iz Normandije kod mesta Av-
ran{ (zauzeo ga je 31. jula) na wenom krajwem severozapadu, komandant usta-
nika general Tadeu{ Bor – Komorovski, prema prethodnom dogovoru sa iz-
begli~kom vladom u Londonu, izdao je nare|ewe za op{ti napad. Prvog av-
gusta 1944. godine u pet sati popodne, sa hiqada prozora sru~ila se na
Nemce, koji su se tada na{li na ulici, na vojnike i civile, pojedince i u
~etama, olovna vatra, a grupe naoruànih Poqaka – ukupno ih je bilo za
tri divizije, oko 35.000 – napadale su wihova upori{ta po gradu. Zapre-
pa{}eni Nemci su beàli i utvr|ivali se u nekim upori{tima koja su
im jo{ ostala na raspolagawu. Za kratko vreme o~i{}en je veliki deo
Var{ave.
„Jeszcze zginęła
Jeszcze Polska nie zginęła.
Kiedy my żyjemy
yjemy,,
wzięła
Co nam obca przemoc wzięł a,
Szablą odbierzemy
Szabl odbierzemy,,”
odjekivalo je me|u bednim ku}ama. Uprkos iznena|ewu, Nemci su u svojim

rukama zadràli sve mostove preko Visle i nekoliko drugih upori{ta u
gradu.
Nemci su krenuli u kontranapad tek 4. avgusta, kad su oko grada kon-
centrisali pet divizija; osim jedne, sve ostale su bile oklopne, zajedno sa
tenkovskom SS-divizijom Herman Gering koju su prebacili iz Italije
(kasnije jo{ dve SS-divizije). Tenkovima su prodirali u grad uz pomo} ne-ne-
koliko svojih najbezobzirnijih SS-jedinica, opremqnih automatskim oru-
`jem, minobaca~ima i baca~ima plamena, a grad su napadali artiqerijom
i avijacijom. Poqaci su se branili na barikadama samo lakim streqa~kim
oru`jem i molotovqevim koktelima – fla{ama benzina koje su sa upaqe-
nim fitiqima bacali na tenkove. Dobar deo oru`ja morali su oteti u bor-
bama od samih Nemaca. Tukli su se za svaku zgradu, svaki sprat, posebno za
podrume, pre nego {to su se pred strahovitom premo}i povukli. êsto su se
po vi{e dana i no}i dràli u zgradama u koje su ve} upali esesovci.
Za mene je bilo najpou~nije svedo~ewe o ulozi sovjetske vojske u ustan-
ku. Crvena armija je prodrla do predgra|a Prage na desnoj obali Visle, ali
se zbog jakog kontranapada povukla. S wom su se povukli partizani komu-
nisti~ke Armije Ludove, koji su tamo bili ukopani. Predsednik london-
Tre}
ske izbegli~ke vlade Stanislav Mikolaj~ik prekliwao je Staqina da pov-

stancima
stan cima po{aqe pomo}. On je pomo} obe}avao, ali ju je uslovqavao pri-
znawem tzv. Lublinskog komiteta i isto~nih granica Poqske poklowenih
Hitleru. Zapadni saveznici su poku{avali da pomognu. Budu}i da im Sov-
jeti nisu dozvoqavali sletawe na poqske aerodrome koje su okupirali –
{to bi bilo neophodno zbog velike vazdu{ne razdaqine iz Italije – po-
mo} je bila mawe nego simboli~na. Jedanaestog septembra sovjetska vojska
vojska
je ponovo prodrla do Prage, do 14. septembra zauzela ju je i sa odeqewima
poqske komunisti~ke vojske na mawe izloènom mestu iznudila prelaz
preko Visle. Ustanici u Var{avi ve} su potiho slavili pobedu. Svakog
trenutka crvenoarmejci }e se probiti preko Visle i naterati Nemce na
povla~ewe iz cele Var{ave. Nadu su poja~avale ameri~ke veletvr|ave, je-
dine sa odgovaraju}im radijusom, koje su 18. septembra izbacile tone po-
mo}i, kao i ne{to vojne pomo}i koju su, u me|uvremenu, ipak izbacili u
„Jeszcze Polska...”
grad i sovjetski avioni. Opet je odjekivalo „Jeszcze
Sovjeti su imali druga~ije planove. Wima se nije ùrilo. Poqska ko-
munisti~ka vojska se 23. septembra povukla iz Var{ave. Razlog za povla~e-
we bili su, navodno, prejaki nema~ki kontranapadi i nesporazumi sa pov-
stancima. Tako su esesovci imali dovoqno vremena za kona~ni slom otpo-
ra Armije Krajove. Da ne bi morali da izvode novi Katin, ulogu likvida-
cije nekomunisti~kih Poqaka prepustili su wima. Nema~ki tenkovi su,
guraju}i ène i decu ispred sebe, uspeli da u gradu zabiju {iroke klino-
ve i razbiju ga na ~etiri samostalna xepa. Posle toga, esesovska likvida-
cijska odeqewa razoruàvala su i ubijala ustanike koji su rawene izvla-
~ili iz zaru{enih podruma ili su se u o~ajawu predavali. Na kraju su
ostale samo dve grupe, obe odse~ene od reke. Sovjetska komanda je predlo-
ìla da se pod za{titom wihove avijacije probiju preko Visle u Pragu.
General Bor je odbio. Drugog oktobra 1944. godine kapitulirao je da bi sa-
~uvao preìvelo civilno stanovni{tvo. U zarobqeni{tvo je palo jeda-
naest hiqada vojnika, skoro hiqadu oficira i {est generala. Civilno
stanovni{tvo je uglavnom moralo da ide u radne logore. S wima su, tobo-
è, postupali u skladu sa sporazumom o kapitulaciji. Kad se to doga|alo,
krvqu natopqenu, skoro praznu Var{avu u niskom letu preleteo je bri-
tanski avion i izbacio veliki venac sa belo-crvenom zastavom u ve~nu
slavu juna~kim povstancima. Oni koji su to mogli videti, znaju}i kako su
uzaludno i neprestano, tokom borbi, ustanici moqakali zapadne savezni-
ke za pomo} u oru`ju, dobro zami{qeni savezni~ki gest doìveli su kao
neukusno rugawe `rtvovanim povstancima. Za Staqinovo „ogra|ivawe od
var{avske avanture” svet je saznao mnogo kasnije, iako je mogao da ga o~e-
kuje.
Var{avsku pri~u nisam ~uo u saètom pri~awu. Neprekidno smo se

vra}ali na wu, devojke su stalno jedna drugu dopuwavale i ispravqale.
Svaki put, i pre kraja pri~e, Kristina i Olga po~ele bi da grcaju, o~i bi
im zasuzile i pocrvenele; na kraju, kad bi zavr{ile pri~u, rukavima su
brisale suze. Zbog svog oteklog i hrapavog grla ja bih se svaki put razvese-
lio kad bi stale sa pri~om. Do kraja ionako nikada ne bi do{le, ma koliko
puta zapo~iwale. Mnogo rupa morao sam da popunim naknadnim propiti-
vawem.
vawem. Otkad sam sa velikim zaka{wewem saznao kako su, samo nekoliko
meseci pre Var{ave, Poqaci terani u smrt u beznade`nim napadima na
strme obronke Monte Kasina, kad su kona~no ipak isterali Nemce s wega,
se}awem na jedne i druge u grlu mi zastane krupna knedla i natera me da
posegnem za maramicom u xep.
Za Katinsku {umu sam, dakako, znao. O woj se 1943. godine, kad su je
otkrili Nemci na okupiranoj sovjetskoj teritoriji, na{iroko raspisala
nacisti~ka {tampa i ve{to upotrebila u propagandne svrhe. U dve masov-
ne grobnice severozapadno od Smolenska otkrili su oko 4.000 zakopanih te-
la poqskih oficira. Pobili su ih Sovjeti posle svog ulaska u isto~ne de-
love Poqske, koja je prodorom nema~ke vojske u prvoj polovini septembra
1939. godine vojni~ki ve} bila uni{tena. To se dogodilo nepoznatog datu-
ma u prole}e 1940. godine. Kad su grobove otkrili, nad wima su ve} rasla
trogodi{wa stabalca. Nemci su oficire eventualno mogli pobiti najra-
nije u leto 1941. godine. U cenu, za koju je Sovjetski savez sve do juna 1941.
godine {titio Nema~koj le|a, da bi svim raspoloìvim snagama sru{ila
Francusku i svojom avijacijom nemilosrdno tukla Veliku Britaniju, ura-
~unala je i fizi~ko istrebqewe najopasnijih protivnika boq{evizma –
poqskih rodoqubivih oficira.1574 Me|u wima je bilo mnogo intelektuala-
1574
Popust na tu cenu dobio je u borbama raweni general Vladislav Anders, koga su
Sovjeti prebacili u Moskvu i zatvorili u ozlogla{enu tamnicu Lubjanku. Posle zakqu-
~ewa sporazuma izme|u Poqske i Sovjetskog saveza, do koga je do{lo 30. jula 1941. godine pod
pritiskom Britanaca i kojim su, izme|u ostalog, me|u dràvama obnovqeni diplomatski
odnosi, predvi|eno je pu{tawe preostalih poqskih vojnika sa Andersom na ~elu, i osniva-
we nove armije sastavqene od Poqaka koji su ostali na slobodi na teritoriji okupiranoj
od Sovjeta, pod wegovom komandom. Na pritisak poqske i britanske vlade, Staqin je dozvo-
lio iseqewe wegove armije. Pridruìla se mawim snagama od izbeglih oficira i vojnika,
koje je okupio predsednik vlade u izgnanstvu general Sikorski u Francuskoj, neposredno
posle nema~ke okupacije Poqske. Kad je on izgubio ìvot u avionskoj nesre}i u junu 1943.
godine, Anders je preuzeo vo|stvo cele poqske armije u inostranstvu. Posle popuwavawa na
engleskom Sredwem istoku, veliki deo te vojske poslali su u Italiju, gde se proslavila
u borbama za Monte Kasino. Anders se posle rata nije vratio u Poqsku. Sa ve}inom svojih
vojnika ostao je u Velikoj Britaniji.
Tre}
ca koji su sluìli vojsku kao rezervni oficiri. Kad je Vermaht uni{tio

poqsku armiju, mnogi poqski vojnici, pre svega, oficiri, zatekli su se na
isto~noj teritoriji koju je prigrabio Sovjetski savez. Dok su ve}ini voj-
nika dozvolili da odu kuda èle, wih 14.500 internirali su u tri logora
u blizini Smolenska. Me|u wima je bilo 8.000 oficira. Sve su ih ubili.
Najve}a ironija u vezi sa Katinskom {umom bila je u tome da ne samo
da nema~kom tuma~ewu nisu verovali qudi koji prema komunizmu nisu ga-
jili nikakve simpatije i kao totalitaran im je bio odvratan – pod priti-
priti-
skom svetske komunisti~ke propagande bili su uvereni da su pokoq izvr-
{ili sami Nemci i perfidno ga pripisali Sovjetima – nego pod psihi~-
kim pritiskom koji je izvodila KPS, na{i qudi jednostavno nisu ni sme-
li da misle ne{to drugo. I najmawa pomisao dokazivala je nacisti~ku
usme
usm erenost, a time narodno izdajstvo. Kristina i Olga su bile prve od ko-
jih sam saznao da su pravi po~initeqi Sovjeti. O tome me|u var{avskim
ustanicima nije bilo ni najmawe sumwe, rekle su, a o pravim krivcima zlo-
~ina bila je uverena i poqska vlada u Londonu. Glasine o zlo~inu po~ele
su da se {ire ubrzo posle sovjetske okupacije isto~ne Poqske, ali dugo ni-
ko nije ta~no znao za mesto gde su ga po~inili. Otkrili su ga Nemci. Vero-
vao sam im, ali ni tada nisam bio sasvim uveren. Tek posle rata odagnao sam
i posledwu sumwu.
Sovjetski savez je u svom negirawu odgovornosti za zlo~in i{ao tako
daleko da je na zahtev poqske vlade u izgnanstvu Vladislava Sikorskog od
dana 17. aprila 1943. godine da stvar istraì Me|unarodni Crveni krst sa
sedi{tem u @enevi, prekinuo diplomatske odnose, opozvao sovjetsko-poq-
ski sporazum iz 1941. godine, ~ime je formalno poni{ten dogovor Moloto-
va i Ribentropa iz 1939. godine, te uspostavio diplomatske odnose sa Poq-
skim komitetom narodnog oslobo|ewa u Lublinu. Bez poziva sovjetske vla-
de, Me|unarodni Crveni krst nije imao pristup Poqskoj i ostao je vezanih
ruku. Zanimqiv je êr~ilov odziv na vest o ubistvu. Kad ga je u aprilu
1943. godine u Dauning stritu 10 posetio general Sikorski i saop{tio mu
da u rukama ima neoborive dokaze da su Sovjeti ubili 15.000 poqskih ofi-
cira i drugih zarobqenika, cini~ki je odgovorio: „Ako su mrtvi, ne moè-
te u~initi ba{ ni{ta da ih uskrsnete.” Uprkos tome, poru~io je Staqinu
da je otkri}e zlo~ina trijumf za Gebelsa. Bio je krajwe nezadovoqan poq-
skom molbom Me|unarodnom Crvenom krstu, jer nije hteo da se zameri Sov-
jetima. Na Me|unarodnom sudu u Nirnbergu zlo~in je, ina~e, pomenut, ali
ne u delu koji se odnosi na nema~ko tretirawe ratnih zarobqenika, {to je
dovoqno re~ito. Partizanski sve{tenik Metod Miku`, koji je za slove-
na~ko izdawe nema~ke Svetovne zgodovine napisao poglavqe o pokretima
otpora tokom Drugog svetskog rata u Evropi, jo{ 1976. godine nije znao ko
je po~inio taj pokoq.1575 O~igledno je radije verovao Staqinu, ~ija je ko-

misija, sastavqena od samih Rusa, skoro tri godine posle zlo~ina (u janu-
aru 1944. godine) „konstatovala” da prilikom prodora Nemaca 1941. godine
nisu mogli pravovremeno evakuisati tri logora poqskih zarobqenika ko-
je su Nemci, prilikom okupacije, iz tog razloga, pobili do posledweg.1576
U razgovorima sa {karadovskim seqacima do{li smo i do prvih od-
jeka na prodor sovjetske vojske na nema~ku teritoriju. Otpor razbijenog
Vermahta, ukoliko ga je uop{te bilo, bio je slab, najo{triji je bio u xepo-
vima u kojima su se na{li zbog brzog sovjetskog napredovawa, poku{avaju-
}i da iznude bekstvo iz wih. Kroz selo je pro{lo jo{ nekoliko grupa sov-
jetskih tenkova. Nemaca vi{e nigde nije bilo. Crvenoarmejce niko nije
pozdravqao. Pripadali su êtvrtoj tenkovskoj armiji Prvog ukrajinskog
fronta mar{ala Koweva, ~ija je glavnina pro{la obilaznicom Kroto{in-
( cinawa)) na
Ravi~ daleko na severu. Odjurili su najpre prema [tajnauu (Ścinawa
Odri. Armije @ukova, koje su dotutwale jo{ severnije iz pravca Lo|a –
pao je 19. januara – i usmerile se prema Poznawu, svojim krajwim levim
krilom – bila je to Tre}a gardijska armija – stigle su na na{e podru~je
ne{to kasnije. Severno od Kali{a i Kroto{ina odjurile su prema Glogauu
ogow)) na Odri.
(Głogow
(G
U mawem mestu Gurau (Gó( óra)
ra) ispred Glogaua, ~etrdese
~etrdesetak
tak kilometara
zapadno od [karadova, delovi snaga @ukova i Koweva spojili su se u ve-
likom luku i obuhvatili ogroman xep isto tako ogromnog broja nema~kih
~eta koje nisu mogle da se dovoqno brzo i organizovano povuku preko Odre.
Leva obala Odre ostala je iz tog razloga nebrawena, omogu}iv{i skoro ne-
ometan i stoga brz prevoz tenkova i qudstva na splavovima preko reke.
Glavne snage mar{ala Koweva, koje su se probile iz Sandomjerà u pro-
stor izme|u Lo|a i Krakova – koji su zauzele 19. januara – bile su usme-
rene na zapad, ju`no i severno od Breslaua. Zaustavili su ih Odra i è-è-
stoka odbrana na woj.
Nema~ka odbrana u Poqskoj bila je, po mi{qewu vojnih stru~waka,
po~etkom 1945. godine veoma oslabqena zbog niza Hitlerovih gre{aka. U
prvom redu, pogre{no je procenio da }e Sovjeti, pre nego {to napadnu cen-
tralni poqski front, usredsrediti svoje snage na krajwe bokove fronta,
na severu – pre svega, na Kurlandiju (Latvija) i Memel (Klaipeda, Litva),
ne{to kasnije na Isto~nu Prusku, na jugu na Ma|arsku, koju su s ju`nog
boka ugroàvali Malinovski i Tolbuhin, prvenstveno na Budimpe{tu. Na
1575
Svetovna...,
Svetovna..., str. 604.
1576
Second... IV, str. 678-680.
Tre}
svim navedenim teritorijama Sovjeti su dràli u kle{tima velike de-

love nema~ke vojske. Drugi razlog bila je nema~ka kontraofanziva u Arde-
nima i Ajfelu, koja je pod imenom Herbstnebel zapo~ela 16. decembra i
za koju je Hitler upotrebio deset oklopnih divizija (Petu i [estu SS-
tenkovsku armiju, komandanti – general Fon Mantojfel i Sep Ditrih),
opremqenih najnovijim tenkovima mark (poboq{ani tigrovi) i ~etrnaest
pe{adijskih divizija. Ciq je bio da brzim prodorom do Antverpena raz-
biju savezni~ke snage na dva dela, oteàju snabdevawe savezni~kih armi-
ja koje su prodirale prema Renu i „izdankerkaju” (prema Dankerku) u La-
man{. Ofanziva je ve} za Boì} bila u velikim problemima. Za wene ci-
qeve, koji nisu bili mawi od kona~nog zaokreta sre}e u wegovu korist,
Hitler je upotrebio skoro sve strate{ke rezerve vojske, pre svega, sa
isto
is toka. S napadom Crvene armije sa Visle od Var{ave do Krosna ra~unao je
za kasnije vreme.
Obave{tajne slu`be su otkrile velika koncentrisawa sovjetske voj-
ske isto~no od Visle, upozoravaju}i naro~ito na baranovski mostobran na
(Heeres)) Hajnc Guderijan, koji je vo-
zapadnoj obali; na~elnik {taba vojske (Heeres
dio oklopne jedinice, izlagao je, u prvom redu, mogu}nost opkoqavawa ne-
ma~kih snaga u Isto~noj Pruskoj. Me|utim, Hitler je u svojoj ardenskoj
obuzetosti popustio tek sredinom januara, kad se vi{e ni{ta nije moglo
promeniti. Vermaht je pritiskao i sveop{ti nedostatak gori goriva.
va. Po{to je
o krivcima odlu~ivao sam Hitler, zamenio je komandanta grupe armija A
(na mesto komandanta nove armijske grupe Visla postavio je Himlera), na-
redio je da se uhapsi na~elnik operativnog odeqewa pukovnik Bogislav Bo-
nin i jo{ dvojica visokih oficira; protiv generala Guderijana proveo je
istragu. Vodili su je pretpostavqeni SD Kaltenbruner i gestapoa Mi-
ler.1577 Po mi{qewu Vilmota, Hitler je, u èqi da pobedi zapadne savez-
nike na Meusi i spre~i napredovawe Sovjeta u Ma|arskoj, izazvao poraz
na Visli.1578
ûli smo i svedo~ewa o tragi~noj sudbini Nemaca koji su pobegli pred
sovjetskim prodorom. Na mnogim putevima kojima su se kretali, sustizale
su ih tenkovske kolone i nemilosrdno pucale po wima. Tenkovi su bez ok-
levawa vozili preko mrtvih i rawenih. Izraz koji su generalno upotre-
„Schmalz” /mast,
bqavali za prikazivawe stawa na putevima bilo je „Schmalz” /mast, sa-
lo/. Izgazili su toliko mno{tvo qudi da su putevi puni snega postali pi-
htijasti u tolikoj meri da su na mnogim mestima morali zaustaviti saob-
1577
Inside...,
..., str. 500-501.
1578
C. Wilmot, Borba
Borba...,
..., str. 649.
ra}aj da bi ih o~istili. Iako se ne moè osporiti da se ponegde tako ne-

{to uistinu dogodilo, kao sveop{te pravilo bilo je i te kako preterano.
Da je doslovice bilo tako, sovjetske tenkovske kolone na{le bi se jedno-
stavno u praznom hodu. Poqaci u ruskim stvarima nisu mogli biti nepri-
strasne sudije.
Tre}i deo – U POZADINI CRVENOARMEJACA 1083
U POZADINI CRVENOARMEJACA
Gosti NKVD-a u Mili~u
U petak, 2. februara, napustili smo [karadovo. Preko sela Gogolovi-

(Gogołowice
ce (Gogo owice)) uputili smo se u Mili~, za koji su seqaci tvrdili da je
kona~no u sovjetskim rukama. Leào je na putu prema Lo|u, dokle je, po
pre}utnom dogovoru, trebalo da ispratimo devojke. One }e se tamo rastati
i nastaviti svaka svojim putem, u Bidgo{~ i Var{avu; nas trojica kre}e-
mo na jug, zavisno od toka tamo{we sovjetske ofanzive. Za petoro neujedna-
~eno prekaqenih pe{aka upregnutih u sanke, petnaest kilometara je dug
put. Ipak, i{lo je bez problema, tako da smo Mili~ – sada ve} poqski –
ugledali jo{ pre podneva. Iznad nekih delova grada vio se dim, to su si-
gurno plamteli poàri od sovjetskog granatirawa. Putem sa istoka kreta-
lo se mno{tvo vojnika, najvi{e na seqa~kim kolima sa upregnutim kowi-
ma, pa i volovima. Vukli su sa sobom neverovatan broj topova. înilo se da
na le|ima crvenoarmejaca ne leì samo snabdevawe hranom nego i dobar
deo prevoza. Oni koji su pe{a~ili verovatno nisu uspeli da zaplene po-
godna kola sa kowem.
Neposredno pre ulaza u grad odmarala se ve}a grupa crvenoarmejaca.
Neki su imali sveè previjene glave i druge delove tela. Na vatri su za-
grevali zlatno lakovane konzerve. Zna~i, bar deo namirnica stiè iz po-
zadine, iako ne ba{ u prve redove. Ubrzo smo ustanovili da stiè iz ve-
like daqine, iz Amerike. Sve konzerve su sadràvale gove|e meso u masti.
Crne ruske etikete mora da su }irilicom od{tampali na limu jo{ u fa-
brikama u Americi. Tako sam bio svedok ameri~ke pomo}i sovjetskoj vojsci
(pored kamiona) u jo{ jednom obliku. Zapravo, u dva. Ve}ina vojnika koje
smo susretali nosila je oka~enu o pojas dvolitarsku limenku u kojoj je sti-
zalo ameri~ko meso. Koristili su ih kao porcije. Moè se re}i da su anti-
hitlerovskoj koaliciji Sovjeti doprinosili qudima, Amerikanci novcem
(Intelligence).
(opremom) i Englezi inteligencijom (Intelligence ). Ona me je, ina~e, u Ita-
liji razo~arala, ali je nisam ispustio iz simpatija prema trolisnoj de-
telini.
Vojnike koje su – sa prili~no neobi~nim na~inom udvarawa – zani-

male samo devojke, s mukom smo umirili da bismo izvukli od wih infor-
maciju da je Mili~ pao tek jutros, kad su se predali „gitlerjugendovci”.
Nasiqem nad malobrojnim Vermahtom i brojnijim Folks{turmom, istra-
javali su na odbrani kad vi{e nije bilo ni najmawe sumwe da je sve iz-
gubqeno. Dobro su ih nau~ili pameti, saznali smo od crvenoarmejaca. U to
smo se ubrzo i sami uverili. Po izgaènom snegu le{evi su leàli uzdu`
i popreko, sa crvenim trakama na rukavima i crnim kukastim krstovima
na okruglom belom poqu, sve~ano, kao na paradi. Krv se na snegu brzo izgu-
bila, ne ostavqaju}i mnogo crvenih tragova, ali, skorena na wihovim te-
lima i uniformama, bila je mnogo tamnija. Neka wihova grupa je sigurno
poku{ala da se u jutarwem mraku probije iz sovjetskog obru~a, ali se crve-
noarmejci nisu dali iznenaditi.
Grad je bio jako poru{en, mada mawe nego {to bi ~ovek o~ekivao po-
sle nedequ dana otpora. Najvi{e su stradali krovovi, prozori, fasade, ne-
ke zgrade su izgorele. Dimwaci su najboqe odoleli. Ulice su bile prepu-
ne cigle, komada name{taja, razbijenog stakla, te raznovrsne starudije za
koju ni najbujnija ma{ta ne bi mogla objasniti kako se tamo na{la. Niko se
nije zanimao za posledice; stanovnika tako|e nije bilo na vidiku. Imali
smo problema sa sankama. Samo su cvilile na brojnim preprekama, izvrta-
le se, vukli smo ih iz sve snage. Sovjeti su zbriwavali samo svoje raweni-
ke. Na nas niko nije obra}ao pa`wu. Jedinoj patroli koja je li~ila na voj-
nu policiju unapred smo mahnuli da smo Jugosloveni, êsi i Poqaci. Ima-
li su va`nija posla nego da se zaustavqaju zbog nas. îwenica da smo se
kretali slobodno, bez vojne pratwe, mora da im je sluìla kao dokaz da ni-
smo me{tani, ve} ne{to posebno. Vaqda smo tako i izgledali.
U centru trgova~kog dela varo{ice, na uglu rineka, pored kojeg vodi
wegova glavna trgova~ka ulica, ostala je da leì prevrnuta gospodska
crna ko~ija sa polomqenim predwim to~kom. Uzde sme|e kobile sa nogama
ispruènim u stranu, iskasapqenim stomakom i izba~enom matericom, jo{
uvek su bile u rukama ko~ija{a. Viseo je preko polomqenog to~ka sa gla-
vom na zemqi, kao da gleda kako da ga popravi. Krv iz duboke rane na glavi
slepila je kosu i na tlu se pome{ala sa kobiqom, tako da se na prqavom
snegu vi{e nisu razlikovale. Neverovatno kako je bilo malo krvi, jedva je
zacrvenela prqavi sneg. Posledwu vo`wu mora da je naru~io neki gradski
trgovac, uveren da }e skorim isterivawem Sovjeta nazad preko poqske
granice ubrzo do}i do oìvqavawa trgovine. Sa unutra{wih sedi{ta na
ulicu su se prosule brojne kutije sa galanterijskom robom. Leàla je izlo-
èna kao na va{aru, nudila se ~ak na drvenom blatobranu. Golu, polomqe-
nu, ruì~astu celuloidnu lutku u prirodnoj veli~ini na kobilu je sigur-
no tresnula eksplozija granate. Ulica je bila prekrivena razbijenim stak-

lom i crepom, zamrznutim za sneg.
U severoisto~nom delu grada, u ove}oj zgradi na prostranom trgu, use-
lila se nekakva sovjetska komanda. To smo zakqu~ili po brojnim vojnici-
ma i podoficirima koji su u ùrbi ulazili i izlazili. Drvenu parohij-
sku crkvu u parku, staru dvesta godina, ~uvenu po jednokrakom krstastom
tlocrtu i dvospratnoj konstrukciji na sva ~etiri kraka, mora da je sa~u-
vao wen patron. Bila je sasvim malo o{te}ena. Nedaleko od we samovao je
napu{ten ogroman sovjetski tenk sa debelom, spqo{tenom ~eli~nom kupo-
lom boje ùmanca. Leva gusenica je bila otkinuta, a dvanaestcentimetar-
ska cev, poput kore od banane, u ~etiri jednaka pramena, bila je zavrnuta
unazad prema kupoli. Gotovo simetri~no. To je bila prokleta paqba, kad
su je toliko istopili! Fabri~ka gre{ka?
Sve vreme slobode èleli smo da od mo}ne sovjetske vlasti dobijemo
neki dokument, „buma{ku”, koja bi nam, sa crvenom zvezdom ili bar srpom
i ~eki}em, dopu{tala da se pod wenom za{titom nesmetano vratimo svo-
sind berechtigt sich zu begeben” i „sind angewie-
jim ku}ama.êpranski „„sind
sen sie ungehindert passieren zu lassen” ~inila mi se kao idealna formu-
lacija. Sada nam se nudila prilika koju nije trebalo propustiti. Po{to
nas je iznenadnost ove prilike preduhitrila i nismo imali vremena da
dobro razmislimo, do{la nam je kao naru~ena grupa crvenoarmejaca koja se
u blizini komande bavila razvrstavawem i popisivawem {iva}ih ma{i-
na, radio-aparata, pisa}ih ma{ina i sli~nih ku}anskih aparata i wiho-
vim utovarivawem na kamione. Bicikala i xepnih satova nije bilo. Pomi-
slio sam – briga za plen rangira se vrlo visoko, odmah iza brige za te{ko
rawene drugove, ako ne i pre we, kad svega nekoliko sati posle predaje ne-
prijateqa imaju u rukama tako bogatu zbirku. I daqe je narastala.
Posmataju}i wihovo sre|ivawe, odlu~ili smo da poku{amo. Naà-
lost, ni sa kim nismo uspeli da uspostavimo kontakt. Terali su nas kao do-
sadne muve. Kad smo se iz podrugqivih osmeha uverili da od buma{ke ne}ene}e
biti ni{ta, promenili smo taktiku. Rekli smo im da smo na putu ku}i i da
traìmo preno}i{te. Lepo odeven oficir sa epoletama, ~iji rang ni ka-
snije nisam razmrsio, uslu`no nam je pokazao ve}u zgradu na suprotnoj stra-
ni trga. [kola je potpuno prazna, uselite se u wu. A buma{ka? Idite sa-
mo u {kolu, posle }ete dobiti sve {to vam treba, razumeli smo. Opet jedan
Rus koji te natera da svoje mi{qewe o wima promeni{ dijametralno su-
protno. Po~eo sam da shvatam da je upravo to su{tina {iroke ruske du{e.
Nije nam se ùrilo, jer je do ve~eri bilo jo{ dosta vremena. Sa ivice
ivice
parka, na nedalekoj ogra|enoj povr{ini pod snegom, opazili smo skupinu
tamnih mu{kih figura, okruènih crvenoarmejcima naoruànim au autto-
matima. Ograda od vodoravnih motki, sabijenih na visinu od jednog metra,

verovatno je sluìla za privezivawe goveda na va{aru, a mogla je biti i
ograda fudbalskog igrali{ta. Kad smo se dovoqno pribliìli, tamne pri-
like su se pretvorile u prazni~no odeveno mno{tvo, bledih obraza kao da
~ekaju na desetkovawe. Preterali su u pesimizmu, bar za sada. Crveno-
armejci su i{li od jednog do drugog i sa spretno{}u, kojoj smo bili sve-
doci u osje~koj {koli, oslaba|ali ih od satova na lancima kojima su bili
ukra{eni wihovi prsluci, kao da su neki penzionisani mar{ali. Zlat-
nih satova, ne srebrnih kakav je bio moj. Nisu se ustezali ni od tabakera,
niti od poneke mu{tikle opto~ene }ilibarom. Ako me izrazi lica tih ne-
ma~kih ~ove~uqaka nisu varali, posle oduzimawa imovine izraàvala su
pravo olak{awe. [ta se posle desilo s wima, vi{e nije bila na{a briga.
Oni su, svakako, bili jedini stanovnici Mili~a koje smo uspeli videti.
U me|uvremenu, wihovi crvenoarmejski straàri obratili su pa`wu na
oboàvaoce svojih vojni~kih ve{tina. Budu}i da smo jo{ uvek bili bez
buma{ke, neopazice smo se oprostili.
[kola je uistinu bila potpuno prazna. U~ionica na drugom spratu po-
kazala nam se kao najpovoqnija za sme{taj. Uneli smo i kofere. Po{to ni-
smo imali na {ta da legnemo, uputili smo se u okolinu, ne bismo li otkri-
li kakvu slamu. Devojke su ostale u {koli. Jedno crvenoarmejsko udvara-
we bilo im je za danas dovoqno. Slamu nismo na{li. Kad smo se predve~e
vratili, {kolu smo na{li pod straòm. Crvenoarmejac koji je stajao
ispred
is pred we morao je znati za wene goste. Bez re~i nam je dozvolio da u|emo.
Za{to i kome drì straù, nije hteo da odgovori, }utqiv ~ovek, samo nam
je rekao da nas djevu{ke ~ekaju. Bar im niko nije dosa|ivao dok smo bili
odsutni ili nam odneo kofere. Bio sam mu zahvalan.
Posle pola sata ili tako nekako, nakon {to smo ve~erali ono {to smo
poneli iz [karadova, za~uo se na stepeni{tu topot vojni~kih cipela. Kao
da su u ùrbi, ~inilo se da preska~u stepenike. êtvorica crvenoarmeja-
ca zastala su zadihana ispred nas. Vodio ih je oficir koji nas je poslao u
{kolu. Sada sam video da je major. Zahtevao je dokumente. Kad smo mu pre-
dali ono {to smo nosili kod sebe, na brzinu ih je preleteo o~ima i zado-
voqno spremio u veliku torbu. Vojnicima je naredio da odnesu na{e kofe-
re. Na pitawe – kuda, objasnio je – u garderobu, tamo }e biti na sigurnom.
Pre nego {to sam postao sasvim svestan automatske poruke mozga da se tako
pona{aju u svakom boqem hotelu, rekao nam je da moramo s wim u komandu.
Svih petoro. Po{to smo znali za samo jednu komandu, mogli smo krenuti bez
dodatnih obja{wewa. Na izlzu nam se pridruìo i straàr ispred {ko-
le. Bio nam je, dakle, dodeqen ad personam, {to sam shvatio kao znak na-
ro~ite pa`we. Skoro diplomatske, saop{tio mi je glas iz malog mozga. Dok
smo s majorom ispred nas i dvojicom crvenoarmejaca sa automatima na go-

tovs na na{em zadwem levom i desnom krilu mar{irali pod platanima
kroz park, isti glas je poku{ao da skuva kakvu duhovitost primerenu raz-
voju doga|aja. Spre~ila ga je buka motora kolone kamiona na severnom iz-
lazu iz parka.
U komandi smo u{li u mawu sobu u prizemqu, iza ulaznih vrata, tu
je trebalo da sa~ekamo. Koga? Samo ~ekajte, ne}ete dugo. U hodniku ispred
vrata stajala je straà, ispred prozora koji su jo{ Nemci zamra~ili, ta-
ko|e. êkali smo i ~ekali. Raspoloèwe je prelazilo u malodu{nost, du-
hovitost je spla{wavala. Nikakvo dobro nam se nije obe}avalo. Sede}i na
stolici i obujmiv{i glavu rukama, te{io sam se da sam uve~e uvek pesimi-
sta, tek se ujutro pokaè da je sve svetlo i jasno. Ni{ta nam ne mogu, moji
dokumenti su u redu, izgleda i dokumenti obojice êha i Poqakiwa.
Oko devet sati pojavio se major i saop{tio da devojke mogu da idu. Ne-
ma nikakvih smetwi. Vratio im je dokumente, a vojnici su doneli prtqag.
Na primedbu da sve vreme putujemo zajedno i da bi devojke volele da nasta-
ve put sa nama, odvratio je da to, naàlost, nije mogu}e. Moraju da idu. Na-
{i domovi su ionako na razli~itim krajevima sveta. Napomenule su da ne-
maju gde da spavaju; odgovorio im je da mogu preno}iti u {koli. U me|uvre-
menu su u u~ionici prostrli ne{to slame i straù }e ostaviti do jutra.
Nije bilo pomo}i. Kad su predloìle da u {koli sa~ekaju koliko treba
da bismo zapo~eti put mogli nastaviti zajedno, jo{ glasnije je ponovio da
to nije mogu}e. Polako je gubio strpqewe. Licemerna qubaznost po~ela je
da i{~ezava, postajao je grub. Predugo }e trajati, izjavio je na kraju, oni
mo`da vi{e nikada ne}e oti}i odavde. To je bilo tako izgovoreno da nam
je zastao dah. Kog |avola snuje ovaj enkavedeovac, pitao sam se. Oti{ao je,
narediv{i straàru da devojke smesta odvede u {kolu.
Nije nam preostalo ni{ta drugo nego da se oprostimo. Od susreta u
B-46 znali smo da }e nam se putevi razi}i, malo pre ili kasnije, zaista
nije va`no. Ali niko to nije ose}ao. Tokom deset dana proìveli smo za-
jedno toliko dobra i zla da nam nije bilo ba{ svejedno. Devojke su plakale.
Kasnije mi je palo na pamet da su sigurno sasvim druga~ije shvatile majo-
rove re~i. Gaspadin major. I on nam je uvre|eno rekao da za nas nije nika-
kav tavari{~, nego gaspadin. @ene imaju duga~ije instinkte od mu{kara-
ca, ose}aju talase koje mi ne primamo. Ma, vide}emo se mi sutra ujutro, on-
da }emo se oprostiti. To je bila masna la`, odmah smo znali koliko je ma-
„do widzenia”. U sveop{toj gu`-
sna, ali nam je dobro do{la kao izgovor za „do
vi, dok ih je straàr s wihovim koferima u rukama gurao kroz vrata, ni-
smo izmenili adrese, niti smo zapisali prezimena. Vi{e se nikada nismo
videli ni ~uli.
Mi mu{karci smo ostali da ~ekamo. Straàr je povremeno pogledavao

u sobu, vaqda da se uveri da smo jo{ uvek trojica. Po kamenom hodniku po-
red wega sve vreme se ~ulo uùrbano dolaèwe i odlaèwe, tek pokoja re~.
Ni{ta iz ~ega bismo mogli zakqu~iti da se odnosi na nas. Verovatno ima-
ju pune ruke posla, posle okupacije grada ko zna {ta sve treba da srede, a
nas odlaù, ako nas ve} nisu sasvim zaboravili. Bilo je krajwe vreme da
ozbiqno razmotrim svoj poloàj i pripremim se na sve mogu}nosti. Majo-
rova pretwa mogla je da nagove{tava i najgore. Vremena sam imao na pre-
tek. Umirivalo me je to {to je prtqag u garderobi. Pored toga, i mene i
êhe vi{e je zabriwavala sudbina devojaka. Ho}e li u {koli biti na si-
gurnom? Ho}e li ih sutra zaista pustiti da idu kuda èle? Ho}e li uspe-
ti da stignu svojim ku}ama? Posle Zulaua, zbog ose}awa krivice, ose}ao
sam se posebno odgovornim za wih. Uprkos beskona~nom ~ekawu u mra~noj so-
bi, o~ekivao sam da }e nas pre ili kasnije pustiti, sli~no kao devojke. Si-
gurno }e se pobrinuti i za preno}i{te.
Ne{to posle pono}i êsi su odvedeni na sprat. To sam zakqu~io po
wihovim koracima koji su odjekivali po kamenim stepenicama. Nedugo za-
tim, dvojica vojnika, naoruàna automatima, vi{e gestovima nego re~i-
ma, naredili su mi da ih sledim. êsi }e ostati tu gde su, rekli su mi. Na
pitawe – gde su, samo su slegli ramenima. Za prtqag su mi potvrdili da
je u garderobi, ali mi nisu dozvolili da proverim. Vodili su me preko
trga do {kole. To je potvr|ivalo moje o~ekivawe da }e nas pre ili kasnije
poslati na spavawe. Nemalo sam se iznenadio kad su mi pokazali stepeni-
ce za podrum. Bilo je mra~no, bez sijalice. Wih dvojica tako|e nisu imali
lampu. Gurnuli su me u udaqenu prostoriju, punu mirisa na {leski ugaq.
Poznavao sam taj miris iz Qubqane. âk i u mraku je svetlucao. Za mnom
su velikim katancem zakqu~ali vrata od drvenih dasaka. Po wihovim gla-
sovima zakqu~io sam da su se smestili na dowem delu podrumskog stepeni-
{ta i da ostaju na straì.
Bio sam zatvoren u istoj zgradi gde su bile Kristina i Olga, a nisam
mogao da smislim na~in kako da do|em u kontakt s wima. Ako je sve pro{lo
dobro, sada ve} spavaju. Od mog spavawa ne}e biti ni{ta. Opipavawem sam
otkrio da sam u ugaonoj prostoriji. U jednom uglu bio je nasut ugaq. Nigde
nije bilo stolice ili ne~eg drugog na {ta bih mogao da sednem. Mogao bih
le}i na ugaq, u Italiji sam na sli~noj podlozi umeo da namestim nekoli-
ko udobnih leàjeva, ali mi se nije dalo. Naspavao sam se u [karadovu, a
i da nisam, poloàj u kom sam se nepredvi|eno na{ao drà}e me budnim do
jutra. [ta ovaj enkavedeovac major namerava sa nama? Nisam sumwao da sve
lo{e dolazi od wega. Straàri su prestali da {u{kaju, vi{e nisam ~uo
razgovor, verovatno su zadremali na svojim stolicama. Mogao sam razmi{-
qati o bekstvu, mo`da bi mi ~ak i uspelo, ali zavisio sam od êha, kofera
i wegovog sadràja, pre svega, od dokumenata. Osim toga, bilo je jasno da ne-
ne-
mam kuda, da bi bilo {teta tra}iti vreme, iako mu je cena odjednom stra-
hovito pala.
Da se razdanilo, zakqu~io sam po slaboj svetlosti koja je ulazila kroz
dve uske pukotine na plafonu – verovatno su sluìle za ubacivawe ugqa,
kao i po mawe gustom mraku u pravcu za koji sam zakqu~io da je stepeni-
{te. Po udaqenim glasovima i koracima, pre svega, po ìvahnijem razgo-
voru, shvatio sam da se promenila straà. Mo`da sam ~uo i odlazak Kri-
stine i Olge, bar wihove korake, mora da su oti{le veoma tiho i upla{e-
no. Niko nije do{ao da me vidi. Vaqda znaju da sam jo{ uvek u kavezu. Ni-
sam dobio hranu, ali to je bilo najmawe {to me je zabriwavalo. U mraku
sam kona~no samo razgrnuo ugaq i legao. Nisam mogao zaspati. Ustao sam i
po~eo da hodam po podrumu. Sada sam i bez opipavawa znao gde treba da se
zaustavim da ne bih zaka~io zid ili drvenu pregradu. Ugaq je bio odvra-
tan, nikako nisam mogao pogoditi dokle je nasut.
Tako je pro{ao ceo dan. âs sam kora~ao, ~as leào, ni{ta se nije de-
{avalo. ûo sam udaqenu grmqavinu topova, ali nisam mogao ustanoviti s
koje strane dolazi. Uostalom, bilo mi je svejedno. Po slaboj svetlosti koja
je dopirala kroz plafonske pukotine i koja je s vremena na vreme nestaja-
la, zakqu~io sam da straà obilazi oko zgrade. Da li su to oni isti stra-
àri koji me ~uvaju na stepeni{tu ili neki drugi, nisam mogao razazna-
ti. Tako|e, nisam znao koliko straàra stoji na ulazu.
Dolazak no}i sam verovatno prespavao. Razbudila me je buka sa stepe-
nica. Ru~nom lampom, prvom koju sam video kod Rusa, u{li su u moj kavez
– uistinu je bio pravi kavez, samo sa drvenim letvama umesto gvozdenih
re{etki – osvetlili mi lice, vaqda da se uvere da se u me|uvremenu ni-
sam pokvario, i odveli me u komandu na suprotnoj strani parka. Bilo je
potpuno mra~no, mra~nije nego prethodne ve~eri, jer je i nebo bilo obla~-
nije. Mora da je pro{lo devet sati. Iz jugoisto~nog pravca, od Oelsa (po-
qski Ole
Oleśnica
nica),
), isto~no od Breslaua, ~ula se udaqena, neprekidna grmqa-
vina, u odre|enim razmacima u daqini je sevalo obla~no nebo. Vodila se
ve}a bitka, ne neki izolovani sukob sa zaostalim nema~kim ~etama. Ju`no
od nas, sude}i po svim znacima, Sovjeti nisu bili tako uspe{ni kao na cen-
tralnom delu fronta. Nemci su se sigurno zakleli da im po svaku cenu
spre~e prodor u Gorwu [leziju. Ako se otuda povuku do Odre, polovinu bi
ve} izgubili, naro~ito ako su ra~unali na ceo poqski industrijsko-ru-
darski kompleks oko Katovica (zapadno od Krakova).
Odveli su me na drugi sprat u ve}u sobu. Tamo je stajao poduì sto sa
elektri~nom lampom i pisa}om ma{inom, tri stolice na suprotnoj strani
sa naslonima okrenutim ka zastrtim prozorima i jedna sa moje strane, sa

naslonom ka meni. Stao sam kraj stolice, sa dvojicom vojnika sa svake stra-
ne. Nije bilo sumwe, stolica je namewena meni. Doveli su me na saslu{awe.
Za{to? Za {ta }e me optuìti? Shvatio sam da su prethodne no}i saslu-
{avali Jardu i Frantu. Nisam imao ~ega da se pla{im. Ni{ta nisu zna-
li o meni.
U{ao je gaspadin major u pratwi jednog oficira nièg ~ina i jednog
podoficira zapisni~ara. Major mi je qubazno ponudio stolicu i ja sam
seo, wih dvojica su tako|e zauzeli svoja mesta. Straàri su oti{li. Iz-
gledalo je kao da }e po~eti sudski proces, saslu{awe radi ekspeditivno-
sti spojeno sa su|ewem. Nije mi zasmetalo {to nema nikoga ko bi simuli-
rao moju odbranu. Na prvim linijama fronta nijedna vojska ne dozvoqava
da je ko~e nepotrebne formalnosti.
Nakon {to su konstatovali da o sebi navodim iste podatke koje je is-
tovremeno major proveravao u mom paso{u, palo je prvo pitawe.
„Aleksander Bajt,” nije mi promaklo da nisam gospodin; zamerku sam
malo ublaìo posle nastavka: „Koji je va{ ~in?”
„Nisam sluìo vojsku, bio sam premlad kad se Jugoslavija raspala,”
poku{avao sam da prikrijem iznena|ewe.
„To znamo.” Otkud mogu da znaju tako ne{to, pro{lo mi je kroz glavu.
„Nisam mislio na jugoslovensku vojsku. Koji ~in su vam dali Nemci kad su
vas vrbovali za svog agenta?”
Pitawe me je zbunilo. Tako ne{to ni u snu ne bih o~ekivao. Pocrve-
neo sam, po~eo sam da se znojim. Prokleto crvewewe, progawa me celog ì-
ì-
vota, dokazuju}i prisutnima da laèm, ma koliko ~istu istinu govorio!
Sigurno sam postigao suprotan efekat kad sam zbog ve}e uverqivosti po-
digao glas: „Nisam nema~ki agent i nemam nikakav ~in, nikada nisam bio u
vezi ni sa kojom wihovom slu`bom. U Nema~ku su me doveli silom, bio sam
(Zwangsarbeiter)) /prisilni radnik/. Prvom prilikom, kad
cvangsarbajter (Zwangsarbeiter
su evakuisali logor, pobegao sam sa obojicom êha. Oslobodili su nas va{i
tenkisti, posle su nam se pridruìle Poqakiwe, obe u~esnice povstani-
ja. Sada se vra}am ku}i u Jugoslaviju.”
U uglovima wegovih usana primetio sam blagi sme{ak, koji je izra-
àvao zadovoqstvo {to sam odgovorio ba{ ono {to je o~ekivao. Sada sam se
jo{ upleo u ustanak. Nije se zaka~io za wega. „Poqakiwe ostavite na mi-
ru, samo ste ih iskori{}avali za prikrivawe svojih prqavih ciqeva,”
ume{ao se oficir s wegove desne strane koji je, oslowen na sto, dotada sa-
mo }utao i zurio u mene. „Jutros su oti{le svojim ku}ama,” dodao je. No-
vost kojoj je trebalo da se obradujem primio sam na znawe nezainteresova-
no. Komentar da sam ih iskori{}avao za svoje ciqeve mora da je pucaw u
prazno. Da su mislili ozbiqno, ne bi ih pustili. Bile bi im potrebne za

unakrsno ispitivawe.
„Gde ste izvr{avali zadatke zbog kojih su vas poslali ovamo?” nastav-
qao je major. „[ta su vam naredili da ovde radite? Kakve veze treba da
uspostavite u Poqskoj?”
„Niko mi nije naredio da uspostavqam veze, ne izvr{avam nikakve za-
datke, ni ovde, niti igde drugde, sve vreme do deportacije u Nema~ku pro-
veo sam u Qubqani,” opirao sam se otrcanom formulom i pre nego {to sam
zavr{io, shvatio sam da sam pogre{io. [ta ako su na{li Reiseerlaubnis iz
êprana, ako su mi prekopali kofer koji je sklowen u garderobi?
„Onda mi objasnite {ta ste radili u Rimu! Ne}ete vaqda negirati
da ste bili tamo, iz va{eg paso{a se jasno vidi da ste tamo bili pre ta~no
godinu dana.” Odahnuo sam. Koliko sam mogao da se setim, Rim je pomenut
samo u vezi sa izdavawem bonova za namirnice. Usledilo je novo pitawe:
„Ako su vas deportovali u Nema~ku na rad, kako to da nemate fremdenpas
kao i svi ostali radnici? Obojica êha ih imaju, za{to ga vi nemate?”
Prokleo sam svoje pravni~ko pametovawe kojim sam u Drezdenu obrla-
tio policijskog slu`benika da je poni{tio ve} ispisani Fremdenpass i
udario pe~at Aufenthaltserlaubnisa u jugoslovenski paso{. Shvatio sam da
major veoma dobro poznaje prilike u Nema~koj i da je verovatno posebno
{kolovan za vr{ewe kontra{pijuna`ne slu`be. To sam zakqu~io i iz okol-
nosti {to je dosta dobro znao nema~ki jezik, zbog ~ega je i saslu{awe vo-
|eno na nema~kom, slovenski jezici su nam sluìli samo kao pomo}ni. Mo-
`da sam se mogao izgovoriti definicijom vize da vaì „fü „ ür das Reichsge-
biet mit Ausnahme der Grenzzonen” /za /za nema~ku oblast sa izuzetkom gra-
ni~nog pojasa/,
pojasa , ali se nisam setio. Ni na jednoj kontroli, ~ak ni u Trahen-
bergu, niko nije pomenuo to ograni~ewe. Kao da ne postoji. Po{to su me
zoni, ionako mi ne bi pomoglo.
uhvatili upravo u pograni~noj zoni,
Major je primetio moju zbuwenost, kao {to sam i ja primetio wegovo
zadovoqstvo {to me zbunio. Sigurno je shvatio da ne znam gde i kako da
po~nem sa odgovorima. Mo`da je pomislio da }u se izgovarati jezi~kim
problemima. Odmah mi je pomogao. „Ne treba nam ni{ta drugo osim spiska
osoba s kojima morate stupiti u vezu i jedinice gestapoa s kojom ste pove-
zani. Sve ostalo ve} znamo. Diktirajte, znate ih napamet!” Podoficir s
wegove leve strane se pomerio, spreman da beleì. Do tada jo{ nije pri-
tisnuo na tastaturu.
Vi{e nisam bio zbuwen, bio sam uàsnut, prestravqen. To nisam mo-
gao sakriti. Ose}aj zadovoqstva na wegovom licu postao je otvoren. Prote-
stovao sam, koliko god ogor~eno sam mogao, pomisao da me imaju u rukama i
da se ne mogu izvu}i ~inila me je neuverqivim. Kad se na|e u {kripcu,
svako izigrava najve}u mogu}u ogor~enost, bio kriv ili ne. Ovaj vra`ji
enkavedeovac uop{te nema nameru da bilo {ta dokaè, on naprosto pret-
postavqa da je ta~no ono {to se rodilo u wegovoj glavi, pomislio sam. Bog
zna {ta }e jo{ izmisliti. Kako da mu dokaèm suprotno? „Ne mogu vam da-
ti ni jedno ni drugo, jer jednostavno ni{ta od toga nije ta~no, nemam ni-
kakva nare|ewa, ni{ta ne moram izvr{avati, sa gestapom nikada nisam
imao nikakve kontakte,” ponovio sam. Kad sam na tren pobedio strah, po-
èleo sam da mu skre{em u o~i da je sve za {ta me tereti iskqu~ivo plod
wegove ma{te, ali sam se predomislio. On je taj koji odlu~uje, nepromi{-
qenim napadima mogu samo pogor{ati svoj poloàj. „Sve }u objasniti.”
Mo`da je bilo dobro {to nisam dobio priliku. Razmenio je poglede sa
oficirom sa svoje desne strane i on mi je jaku svetlost stone lampe uperio
pravo u lice – vi{e nisam video ni{ta drugo do zaslepquju}u svetlost
od jednog do drugog zida i tamnonaranxastu sijalicu koja se upalila u mom
mozgu i titrala u wemu, teraju}i me na neprekidno `mirkawe. Nervirao
ga je moj nestabilni pogled. „Ne `mirkajte, ne skre}ite pogled!” proderao
se. Dakle, izgubio je strpqewe. „Pokaza}u ja vama {ta }ete objasniti, od-
mah sada. Ovde vam je obja{wewe!” Glas je postajao ja~i, pre{ao je u vika-
we, pre svega, izraàvao je pretwu. Na jedva osvetqenom delu stola, ispred
oficira s wegove desne strane, opazio sam pi{toq. Iza zaslepquju}e svet-
losti ~ulo se pomerawe, pomerile su se i stolice, {um pocepanog papira
nagovestio je novi napad. „Koliko vam va{e gazde pla}aju za prqavi posao
koji vr{ite? Kome }ete razdeliti ogromne svote novca koji nosite sa so-
bom?” Trgnuo sam se, na svu sre}u odmah sam shvatio o ~emu se radi. U kofe-
kofe-
ru su na{li milijarde rajhsmaraka koje sam pokupio na ta tavanu
vanu u Noje
Nojefel-
fel-
deu.. U me|uvremenu sam zaboravio na wih. Gurnuo ih je preko stola preda
deu
me, da ne pomislim da blefira. „Ko vam ih je dao?” Za trenutak mi se sve
sru{ilo, uzalud se branim, mislio sam. Imaju me u rukama, svaki pokret
mi{i}a na mom licu, svaki trzaj ìvca – sve im to potvr|uje.
Znao sam da se mogu izgovoriti godinom izdavawa nov~anica. Iako mi
je od samog po~etka bila sasvim jasna iluzornost namere da enkavedeovci-
ma dokaèm da su otkrili nov~anice koje ne vaè ve} vi{e od dve deceni-
je, ve} sam se pripremio da po~nem sa obja{wewem. Preduhitrio me je ma-
jor s novim pitawem. I daqe je vikao. „Da li vam je gestapo i za Rim pla-
}ao tolike svote? Zar mislite da nismo na{li nalog s kojim su vas posla-
li na izvr{avawe tajnih zadataka u Rim? [ta zna~i {ifra Evakuirten-
stelle? Sve vojne i policijske vlasti su vam morale biti na raspolagawu! S
kim ste stupali u kontakte, koji su vam bili zadaci koje vam je naredio ge-
stapo? Zgrabio je pi{toq i pripretio mi. âs bi mi se ukazao na usijanoj
svetlosti, ~as bi nestao u mraku.
Nije bilo nikakve sumwe – u rukama im je sve {to sam nosio u koferu,
Mein Kampf tako|e. Za samooptuìvawe nije bilo vremena. Ionako je bilo
svejedno {to sam budala koja se prilikom evakuacije logora nije dosetila
da se otarasi ovako uàsno optuùju}ih dokumenata. Preme{tali su se za
stolom i ne{to dogovarali. Oficir sa majorove desne strane se zasmejao i
pod usijanu svetlost gurnuo preda me Carta d´dídentit
identità
à Huga Bermana s mo-
jom fotografijom. Pi{toq u wegovoj ruci je istovremeno krenuo prema me-
ni. Predobro sam je poznavao da, uprkos zaslepqenim o~ima, ne bih video
{ta mi gura pod nos. Samo mi je jo{ to falilo, znao sam da je ne}e zabora-
viti. „Ko je Hugo Berman? Da li je to tvoje pravo ime? Da li si ti itali-
janski agent? Da li su te prekrstili u slovenskog Aleksandra Bajta kad su
te poslali u na{u pozadinu?” Preduhitrio je majora, on se sigurno umorio.
Potcenio sam ga. Po~eli su da se utrkuju ko }e mi postaviti novu, ubita~-
niju varijantu uvek istih pitawa. Kako sad da odgovaram? Nisu mi davali
vremena da i{ta odgovorim. Sedeo sam sasvim utu~eno. Vi{e nisam bio spo-
soban da pitawa me|usobno razlikujem. Ako sam po~eo da odgovaram na je-
dno, oni su ve} hteli odgovor na drugo. Zapisni~ar mi se nekako prikrao
iza le|a i sna`nim udarcem u rame naterao da i daqe zurim u uàrenu
sijalicu. Nije mogao spre~iti da mi kapci stalno padaju. Svetlost je bila
prejaka. Otvarala ih je samo bol naranxasto-crvene kugle u mozgu koja je
pulsirala u o~nim dupqama.
Lampa se iznenada okrenula prema stolu, daqe od mene. Osetio sam
blaèno olak{awe. Oficiri su bez re~i iza{li iz sobe. Ho}e li me od-
vesti? Zapisni~ar se oslonio na vrata i buqio u moju senku. Znao sam, iako
se nisam okrenuo. Jesu li oti{li po savet, na odmor, da mi omogu}e da se
saberem i pripremim na odgovor. Pono} je uveliko pro{la.
Kad su se posle pola sata vratili, major je veoma mirno zatraìo da
odmah priznam sve {to su utvrdili o meni, da nabrojim sve veze koje sam
uspostavio, {ta je bio wihov krajwi ciq i po ~ijem nare|ewu. Nije mi
promaklo da êhe nisu pomiwali. Kao da ne postoje. Postalo mi je jasno da
sam ja glavni optuèni. Lampa se ponovo usmerila u moje lice i na stolu
se ponovo pojavio pi{toq.
Ono {to je usledilo, bilo je pravo pakleno saslu{awe, tokom koga ni-
sam uspevao da izgovorim nijednu celu re~enicu, toliko brzo su upadali
i napadali. Sedeli su samo kratko vreme. Isprva su hodali oko stola, ka-
snije su po~eli da se kre}u po celoj sobi, nikada nisam znao odakle }e do-
leteti pitawe i jo{ ~e{}a optu`ba da laèm, da sam pre rekao druga~ije,
da se zapli}em u sve ve}e protivre~nosti, da samo potvr|ujem wihove kon-
statacije i sli~no. Stalno su se vra}ali na zahtev da kaèm imena svih
Poqaka s kojima treba da uspostavim vezu. Poku{ao sam da objasnim Ber-
mana, ali su oni hteli da znaju ko me je snabdeo novcem. Nisam bio siguran
da sam ih ubedio wegovim hiperinflacijskim izvorom, ~ime sam kona~no
mislio da se izvu~em, ali sam ipak stekao utisak da je major ~uo za nema~-
ku hiperinflaciju 1923. godine. Kad sam im ponudio da }u ih odvesti na
tavan u Nojefelde, gde }e se uveriti kako sam do{ao do tih para, slo`no
su se nasmejali, kao da sam im ispri~ao najzabavniju {alu. Ali odakle no-
vac u Rimu? To pitawe nisam o~ekivao, do sada su tvrdili da me je i u Ri-
mu pla}ao gestapo. Da li su jo{ ne{to znali? Gluposti, otkud bi? Tamo ni-
je bilo nikakvog novca, branio sam se, iznenada su mi dobacili da znaju za
hitlerovsku „palevaju po~tu” /vojna po{ta/ koja mi je novac ispla}ivala.
Cifru }e mi re}i ako sam je zaboravio. Ta komanda me je, smatrali su, po-
slala u Italiju. To me je ute{ilo. Znaju samo za ono za {ta sam ih sam
snabdeo dokazima. Wihova geografija sa êpranom stajala je na klimavim
nogama. Me|utim, taj isti êprano, s kojim sam mogao da se posluìm, ni-
sam smeo da pomenem, jer bi me ~a~kawe po wemu pribliìlo gariqanskom
frontu i saveznicima, a time i mom andiamo raggiungere,
raggiungere, a to mi se ~ini-
lo kao da stavqam glavu na paw. Sva mr`wa komunista prema Anglo-Ame-
rikancima do{la je od Kominterne, dakle, od wih. Pre }e oprostiti gesta-
povcima nego anglofilima. Nisam mogao ni da upletem Evakuirten{tele,
mada sam poku{ao. Odmah su se jo{ vi{e uzrujali, misle}i da su mi tamo
davali novac.
Pre nego {to bih se iskopao iz jedne neprilike – bar sam pomi{qao
da jesam – ve} bi me gurnuli u drugu. Uprkos hladno}i koja me je obuzima-
la, sve vi{e sam se znojio, jer su mogli videti svaku gra{ku znoja na mom
licu, posebno zato {to su znali da znam da ih posmatraju kako mi klize niz
~elo i da sam svestan toga da gubim tlo pod nogama. Nisam imao vremena za
trezveno razmi{qawe. Ovu ideju sa gestapovskim novcem moram im na ne-
ki na~in izbiti iz glave. „Koliko novca si dobio, ~emu je sluìo?” vikao
je majorov pomo}nik, vukao mi pi{toq po vla`nom ~elu, rugao mi se da sam
u Rimu sigurno ìveo od sveèg vazduha, deru}i se da je cela moja pri~a,
od po~etka do kraja, jedna gola la`. Imali su posla sa brojnim stranim
agentima, ali toliko dokaza o svojoj krivici do sada im niko nije sam do-
neo. Za{to onda laèm?
Sve vi{e sam shvatao da se samim negirawem izmi{qotina koje su, po
wihovom mi{qewu, dokazivali moji dokumenti, nikada ne}u izvu}i. Po-
trebna mi je korenita promena odbrambene strategije. Nikada nisam bio u
stawu da mislim na dve-tri stvari odjednom, niti da slu{am jednoga, a od-
govaram drugome. Tome me podu~ila i opasnost u koju sam upao, iako samo za
ovu priliku. Odbrana od gestapov{tine sve vi{e me je gurala na Gariqa-
no. Kad saznaju za wega, u obja{wewu }e se pojaviti toliko rupa da mi ne-
}e biti spasa. Mora}u da ispri~am sve {ta sam radio u Rimu. To treba
spre~iti. U verbalnoj borbi s wima, u glavi mi se formirala druga~ija
odbrambena strategija, pa i taktika, ali ne neprestanim negirawem wiho-
vih optu`bi; treba da ih postavim na novi nivo razmi{qawa. Pa, ne iz-
gledaju kao budale. Na ponovnu salvu optu`bi vi{e nisam odgovarao. Samo
sam {irio ruke i odmahivao glavom, toboè – ovako nikuda ne}emo sti}i.
Neka mi, najzad, dozvole da im izloìm svoje obja{wewe. A potom – neka
veruju {ta god ho}e. Ipak smo nas trojica pravnici, udarao sam naslepo.
Ne ba{ sasvim. Lampa se malo odmakla od mog lica. înilo se da o~ekuju
ponu|eno obja{wewe.
Pripadao sam ilegalnoj grupi jugoslovenske vojske koja je posle kapi-
tulacije Italije okupila u Rimu ratne zarobqenike i slala ih u otaxbi-
nu da organizuju antinema~ki otpor, s mukom sam, polako, progovorio. Bez
nema~kih dozvola nismo mogli putovati do Rima; Vermaht ih je izdavao
svakome ko je mogao navesti zadovoqavaju}i razlog. Bio sam uveren da za
êprano nikada nisu ~uli niti }e ~uti. Na Evakuirten{teleu su se okup-
qali ratni zarobqenici, nastavio sam. Novac, koliko nam je bilo potre-
bno za rad u Rimu, slala je jugoslovenska vlada iz Londona. Budu}i da smo
morali da se krijemo od Nemaca i Italijana, imali smo falsifikovane
li~ne karte na izmi{qena imena. Za novac se u Rimu moglo dobiti sve. „To
je sve {to vam mogu re}i,” zavr{io sam, oslonio se dlanovima na bedra i
~ekao.
Sve moje karte bile su na stolu. U ovoj igri re~i vi{e ih nisam mogao
mewati. Pre nego {to sam ih poloìo, imao sam ose}aj da neoprezno upa-
dam u novu zamku. Ali moj mozak vi{e nije bio u stawu da razmi{qa o ne-
koj boqoj kombinaciji. Bio sam svestan toga da }e me odmah povezati sa Mi-
hailovi}em, a time bih bio izgubqen. Zaista, smesta je zagrmelo ime ge-
nerala. Sa jugoslovenskom vojskom sam ih o~igledno iznenadio, ali nije
usledilo nikakvo optuìvawe za izdaju ili ne{to sli~no. Nisu ih zani-
male veze s wim. Iznenadilo me je {to ni u jednoj fazi ispitivawa nisu
hteli da znaju za{to se nisam pridruìo partizanima. To je iz moje pri-
~e bilo o~igledno. Tita tako|e nisu pomiwali. Izgledalo mi je da ih „le-
galno” tuma~ewe mojih rimskih veza ne uzbu|uje mnogo i da se partizani
na moskovskoj berzi ne kotiraju ba{ visoko. Po{to nisam bio u stawu da
sklopim konstrukciju nijedne, bar pribli`no dosledne laì – tokom po-
sledweg dela saslu{awa, zbog hladno}e i umora, bez prestanka sam se tre-
sao – sve ostalo ispri~ao sam koliko god sam mogao preciznije i onako kako
se zaista doga|alo. Posebno kako sam stigao u Nema~ku. Tu nisam imao {ta
da krijem. Prikriveni su ostali jedino Gariqano i saveznici i sve {to
se odnosilo na mesta ju`no od Rima.
Posle toga, sve {to sam ispri~ao morao sam da ponovim ko zna koliko
puta i da odgovaram na dodatna pitawa. Svaki put su padale nove optu`be
da laèm i komentari da sam gestapovski agent koga su podu~ili svim la-
ìma pre nego {to su ga poslali na zadatak. Islednici su opet seli, upe-
rili mi lampu diretno u o~i da ih ne bih video ni u obrisima. Potiho su
razgovarali i ko zna koji put po redu zagledali moje dokumente. Razumeo
sam samo pojedine re~i. Jedina koja mi je ne{to govorila, u razli~itim ve-
zama ponovqena, bila je re~ „nacionalista”. Nije bilo sumwe da se odno-
sila na mene. Da li su me time rasporedili u svoje pretince u skladu sa
obrascem koji su im usadili u glavu? Nije iskqu~eno da su me ~ak i pita-
li da li sam nacionalista, niti da sam potvrdio da zaista jesam, bio sam
ve} previ{e iscrpqen da bih se kladio na svoje pam}ewe.
Mora da je bilo oko tri sata ujutro kad su bez re~i oti{li, a s wima
i lampa i pi{toq; zapisni~ar ve} neko vreme nije bio u sobi da ~uva pi-
sa}u ma{inu. Odmah posle toga, dvojica vojnika su me po stepenicama iz-
vela na prazan trg ispred komande i preko wega u {kolu. Ponovo sam se
na{ao u istom podrumskom kavezu. Straàr se spustio uz pomo} sve}e koja
je dogorevala i koju je na odlasku stavio na popre~nu letvu. Pre nego {to
sam legao na ugaq, nakapao sam je na komadi} drveta koji je leào me|u
ugqem, popeo se i velikim slovima na lu~nom plafonu, okre~enom vaqda
pre sto godina, ispisao „TITO”. Ne moè mi {koditi, razmi{qao sam
zbrkano. Na slovima se videlo da ruka nije bila mirna. Morao sam da bri-
{em ledeni znoj sa beskrvih obraza, da mi se obrve i zalisci ne zalede.
Sredinom prepodneva oterali su me na novo saslu{awe. Bez lampe
uperene u o~i i bez pi{toqa. Trajalo je oko dva sata, opet smo ponavqali
jedno te isto, ali je bilo primetno mawe nabacivawa gestapovskim pla}e-
nikom. Majorov pomo}nik se iznenada narugao mojim ~izmama, jer su, kako
je rekao, gestapovske, sprdaju}i se s mojom naivno{}u {to sam ih prikrio
blatom i preko wih navukao nogavice pantalona. Gestapovci su, po wemu,
silexije, u su{tini su glupi primitivci. Ve} to me izdaje. Kad se na ma-
jorov znak umirio, pre{li su na novu temu. Zanimale su ih nacionali-
sti~ke organizacije u Jugoslaviji, wihovo predratno usmerewe kao i
usme
us merewe tokom okupacije, te me|usobni odnosi. Ovaj deo saslu{awa bio je
mnogo tolerantniji, a pretwe su sasvim otpale. Prvi put su zapisivali.
Ostatak dana i celu no} opet sam proveo u podrumu {kole. Bila je pod
straòm, ali ne samo zbog mene – na spratovima se ~ulo kretawe qudi,
mada nisam mogao shvatiti kakvi stanari su se uselili. Kad su postepeno
popustila ose}awa koja su me obuzimala tokom saslu{awa, sve vi{e sam
postajao svestan telesne iscrpqenosti. Od dolaska u {kolu rano popodne
pre dva dana, ni{ta nisam jeo. Najvi{e sam leào na ugqu i razmi{qao
gde sam sve proma{io, {ta nisam rekao a trebalo je, i sli~no. Ni sa ~im
nisam bio zadovoqan; tako|e, nisam mogao odrediti kakva odbrana bi bila
uverqiva. Dokumenti su svedo~ili protiv mene, sve ostalo je bila prazna
pri~a. Budala se uvek sama otkrije, tu su bili u pravu. êsto bih pridre-
mao, gube}i ose}aj za vreme.
Kad me straàr udarcem noge razbudio i naredio da krenem s wim,
tek na izlazu iz {kole shvatio sam da je jutro. Hladno, kao i uvek, za doda-
tak toliko maglovito da se iwe uhvatilo ne samo po drve}u nego i po {ap-
kama i licima vojnika. Odmah posle mene, drugi vojnik je sa sprata {kole
doveo Jardu i Frantu. Pre nego {to smo izustili re~, odvojili su nas i
zabranili razgovor. Stigla su jo{ ~etvorica vojnika, tako|e naoruàni
automatima; s wim je bio i feqdfebeq koji ih je vodio. Postavili su nas
u kolonu – ja sam bio u sredini, trojica vojnika sa svake strane plus feld-
febeq. Odmar{irali smo.
Iz grada smo krenuli prema severozapadu. Kad su se ku}e proredile,
skrenuli smo u drvored visokih stabala vo}aka, prekrivenih zelenosivim
li{ajevima i iwem. Sneg je bio slabo utaban. Sve vreme, idu}i od {kole,
poku{avao sam, govore}i kroz zube, da od Jarde i Frante saznam {ta se s
wima de{avalo; wih dvojica su tako|e poku{avali, ali bez uspeha. Naj-
bliì straàr je odmah podviknuo da u}utimo i zapretio automatom. Tek
posle nekog vremena, dok smo jo{ kora~ali kroz drvored, sinula mi je mi-
sao da nas vode na streqawe. Ne mogu da tvrdim da li smo stvarno uspeli da
se sporazumemo, ali iz onog {to nam je uspelo, proizlazilo je isto uvere-
we sve trojice da nam se bliì kraj. Nastupio je trenutak kad se u deli-
}u sekunde, kristalno jasno, zavrteo u glavi ceo pre|eni ìvotni put, od
prvih ranih svesnih godina do wegovog kraja koji se upravo nazire. I tada
mi je najvi{e bilo ào {to niko od mojih ne}e znati gde, kada i kako sam
zavr{io. Ba{ kao i mamin brat France tokom Prvog svetskog rata u Gali
Galici-
ci-
ji. Kao on, i ja }u postati bauk iz ratnih strahota za porodi~ne potomke.
Kao da potvr|uje moj zakqu~ak, feqfebeq je grubo naredio da idemo
u korak. S obzirom na sneg pod nogama, nare|ewe je bila ~ista besmislica,
jer smo se klizali i zanosili. S leve strane, na razdaqini od pedesetak
metara, nikla je iz magle jednospratna stambena „vila”, sli~na hiqadama
takvih porodi~nih ku}a nema~kog arhitektonskog ukusa pre rata kod nas.
Skrenuli smo prema woj. Opazio sam gladak zid ispod visokog prizemqa.
Tu }e nas postaviti i postreqati. Kraj {kole bi bilo previ{e svedoka.
Rupe od proma{enih metaka osta}e jedini znak na{eg odlaska. Iznenadio
sam se kako mirno mogu da razmi{qam, neverovatno ravnodu{no i trezve-
no. Sve {to se de{ava, prihvatam kao neumitnu posledicu doga|awa u po-
sledwa dva dana. U~inilo mi se da su mi islednici bili nakloweni, da su
pod teìnom dokaza – koje sam im doslovno doneo svojim rukama – u~inili
samo ono na {ta sam ih sam naterao. Krivio sam samo sebe, wih nimalo, ali
i to samooptuìvawe bilo je bez truna prekora, samo konstatovawe objek-
tivne ~iwenice. Mislio sam da Jarda i Franta razmi{qaju na isti na-
~in. Tek mnogo kasnije postao sam svestan da mi sve vreme, dok smo i{li na
streqawe, nije palo na pamet da su oni prisiqeni da dele moju sudbinu,
iako je ni~im nisu zasluìli. A ~iwenice da mi takav ishod stvari nije
posebno sluìo na ~ast postao sam svestan sa ogromnim zaka{wewem.
Kad smo se zaustavili ispred stepeni{ta koje je vodilo u prizemqe,
sva {estorica vojnika naoruàna automatima postavila se na naredbu pa-
ralelno sa ku}om, ~ekaju}i – tako mi se ~inilo – da nas feldfebeq raz-
vrsta uza zid. On je imao neka posla u ku}i. Skinuo je papirnu traku sa
hrastovih vrata, koja je o~igledno zabrawivala ulaz u zgradu, otkqu~ao –
~uli smo kako se betonskim stepenicama spu{ta u podrum – i posle izve-
snog vremena, kroz prozor sa razmaknutim gvozdenim re{etkama, naredio
nam da do|emo za wim. Na{li smo se u perionici, istoj onakvoj kakva je bi-
la i u mojoj ku}i: nasuprot vratima, na ~ijem pragu smo napravili gu`vu,
u levom uglu stajao je uzidani kotao na drva, s desne strane na spoqwem
zidu svetleo je prozor sa re{etkama, dok je pod u prostoriji, od zida do
zida, bio betoniran, s mawim otvorom u sredini za oticawe vode. Tek kad
nam je feldfebeq saop{tio da je to na{e novo prebivali{te, shvatili smo
da od skorog streqawa ne}e biti ni{ta. Ubedio me je na~in saop{tewa, iz-
nenada promeweni izraz wegovog lica. Prikladna odvodna rupica nije me
pokolebala. Kroz prozor sam primetio da se vojnici kre}u slobodno, iako
im niko nije naredio „voqno”. Postali su glasniji.
Feldfebeq nam je dozvolio da sa sprata, sa besprekorno name{tenih
kreveta, dovu~emo madrace, jastuke i pokriva~e. Wima smo prekrili be-
tonski pod i namestili udobne leàjeve. Vlasnici su zgradu ostavili u
potpunom redu, o~i{}enu i sre|enu. Mora da je doma}ica imala duboko usa-
|eni ose}aj za red, sa velikom merom germanskog ponosa, kad je pre beàwa
na{la toliko vremena i truda da sve pospremi. Da li je o~ekivala da }e wen
red na Sovjete ostaviti takav utisak da ne}e smeti da razbacuju i uni{ta-
vaju, da li je ra~unala da }e wena porodica mo}i uskoro da se vrati? [to
se prvog ti~e, nije pogre{ila. U pretincu kredenca u trpezariji, u bar-
{unom tapaciranoj kutiji, otkrio sam pozla}eni pribor za jelo. Da bih
ga boqe razgledao – zlatan pribor nikada do tada nisam video – poslagao
sam ga na boqe osvetqen sto. Feqdfebeq me je primetio i jednim zamahom
desnog lakta pomeo ga u svoju torbu. Odmah nakon toga pozvao je vojnika da
nam straòm ispod stepeni{ta u visoko prizemqe onemogu}i preturawe
po stambenim prostorijama.
Posle odlaska feqdfebeqa, osim straàra, ostao je jo{ jedan crveno-

armejac. Wegovo straàrsko mesto bilo je napoqu. Na{ se posvetio razgle-
davawu kuhiwe. Ne{to plena doneo je i nama, tako da sam posle duèg vre-
mena ne{to pojeo. Dobrodo{ao mi je i hleb koji su Franta i Jarda dobili
od drugih zatvorenika. Sve vreme mog saslu{avawa proveli su u {koli,
gde su ih, neposredno posle mene, odveli iz komande. Ujutro su se ~ak vide-
li sa devojkama. Osim prve ve~eri, saslu{avali su ih samo jo{ jednom, oba
puta zajedno. Zna~i, verovali su im ono {to su govorili, glavni problemi,
rekli su mi, dolazili su od mene. U to nisam sumwao. Po onome {ta su im
islednici rekli o meni, nisu o~ekivali da }emo se ikada vi{e videti. Tek
kad su nas zajedno izveli iz {kole, shvatili su da }e opet deliti moju
sudbinu. Ni{ta mi nisu zamerali. Obe}ao sam da }u im prvom prilikom
objasniti otkud poti~u optu`be da sam gestapovac.
Situacija se neo~ekivano i znatno poboq{ala, ali su nam glave i da-
qe bile prepune naga|awa kakva nas iznena|ewa jo{ o~ekuju. Nismo mogli
objasniti za{to nas drè zatvorene van grada u podrumu stambene vile.
Delovala je kao da je namewena za boravak nekog vi{eg komandanta, vero-
vatno enkavedeovca. Da li tek treba da stigne? Da li je samo privremeno
odsutan? Onda nas u podrumu ~uvaju radi novog saslu{avawa i da nas brzo,
brzo,
na licu mesta, likvidiraju kad se odlu~e za to. Dobar deo no}i pro{ao je u
razmi{qawu o vi{e i mawe verovatnim izlazima iz poloàja u koji smo
zabasali. Malo smo uspeli da odspavamo – a dugo nismo tako udobno spava-
li – ipak smo ozebli u hladnom betonskom podrumu, uprkos bogatoj poste-
qini. Oko pono}i su ponovo zamenili straàre. Prvi put su se promenili
predve~e; nismo saznali ta~no vreme.
Jo{ jedna sovjetska sloboda
Iznena|ewe u ranim jutarwim satima – bio je ponedeqak, 5. februar

– pokazalo je da u takmi~ewu – kako otkriti sve mogu}e razvoje budu}ih
doga|aja – nismo bili uspe{ni. Prema razgovoru koji se ~uo spoqa, a ko-
jem se pridruìo i na{ unutra{wi straàr, zakqu~ili smo da je do{lo
do promene planova. To je odmah potvrdio i „paru~ik” (poru~nik) kojeg su
poslali iz komande. Na brzinu smo vratili posteqinu na krevete s kojim
smo ih uzeli, namestili ih i o~istili ku}u iza sebe. Istim putem kojim
su nas ju~e terali na streqawe, crvenoarmejci su nas odveli nazad u {ko-
lu u Mili~.
[kola je bila puna i sasvim opkoqena straòm: sve sami zarobqeni
vermahtovci, neki previjenih glava, ruku, neki ~ak na {takama; me|u wi-
ma je bilo i oficira. Zna~i, ne pobiju ba{ sve koji se i kada predaju. Mo-
je parlamentarstvo u Birnbaumelu mo`da nije bilo sasvim uzaludno. Od-
veli su nas pravo na najvi{i sprat. Ve}a soba, u koju su nas gurnuli – sko-
ro tavan – bila je, kao i dowa dva sprata prepuwena, ali zarobqenicima
koji su govorili ruski. Bar ~etvrtina od wih bili su kosooki Azijati.
Uglavnom su pri~ali da su ih Nemci na silu odvukli na rad i da su po-
begli iz logora u sli~nim okolnostima kao mi. Me|u wima je bilo i takvih
na kojima se ve} po ode}i videlo da su jo{ nedugo bili crvenoarmejci. Da
li su to dezerteri, uhva}eni u nema~kom zarobqeni{tvu, crvenoarmejci
koji su se predali Nemcima, koji su ih kasnije oslobodili? Mogli smo sa-
mo da naga|amo. Svi su lagali koliko god su mogli.
Straàri nisu smeli da razgovaraju sa nama. Uprkos tome saznali smo
da „ne ladno” /nije dobro/ {to smo radili u nema~kom logoru i pomagali
„gitlerovcima”, trebalo je da odmah pobegnemo iz logora i pridruìmo se
partizanima. Po{to to nismo uradili, mi smo izdajice koje sada ne}e iz-
be}i zasluènu kaznu. Bili su saose}ajni na svoj na~in. Nije im smetalo
da, osim vode, za nas nema nikakve hrane. Brinuli su se samo nije li nam
hladno za glavu. Pitali su ~ak i mene, mada sam imao podstavqenu kapu sa
nau{wacima. Nudili su se da nam na|u kakvu {apku. Wima bi, pak, dobro
do{lo ako slu~ajno imamo papirosa, ali nije va`no. Jedva smo ih ubedili
da nam {apke stvarno ne trebaju. Kasnije sam shvatio da za Rusa skoro da i
nema tako stra{nog neprijateqa a da mu on ne bi ponudio ne{to toplo da
pokrije glavu – {apka je bila jedina stvar koja mu ne sme nedostajati.
Saznali smo tako|e da je tokom na{eg boravka u zatvoru Mili~ preu-
zela nova vojna jedinica. Prethodna je morala navrat-nanos da ode na novo-
osvojena podru~ja blizu Odre. Po{to ceo dan nikome nije palo na pamet da
nas saslu{a, zakqu~ili smo da smo, zbog naglog odlaska prethodne koman-
de, zajedno sa ostalim inventarom, predati novoj komandi. Ako u ovoj ko-
mandi uop{te postoji enkavede, onda o nama uop{te nije obave{tena ili
smo joj posledwa briga. O prtqagu nismo mogli ni{ta saznati, ali bih bio
sre}an da zauvek ode do|avola zajedno sa paso{em. Ko zna koji crvenoar-
mejac je prisvojio ono {to je bilo korisno, a ostalo sa dokumentima bacio.
Ako sam se izvukao iz enkavedeovskih stega u Mili~u, probi}u se do êho-
êho-
slova~ke sa dokumentima ili bez wih.
Pokazalo se da sam bio isuvi{e optimisti~an. Kad |avo odnese {alu,
~ovek je spreman na sve, pa i na tako veliku `rtvu kakva je gubitak svih
dokumenata. Kad su nas sutradan, u maglovito svanu}e, isterali iz {kole
„Tiefar-
na trg – sve, nema~ke zarobqenike, ruske sumwivce i nas trojicu „Tiefar-
beitera” – bilo nas je oko sto pedesetoro qudi – i postavili nas u kolonu,
na jednim kolima sa kowskom zapregom, me|u drugim tovarom, opazili smo
i na{e kofere. Svi smo bili pod straòm, a koferi su, izgleda, bili toli-
toli-
ko dragoceni da su zasluìli posebnu straù. Kad smo, okruèni crveno-
crveno-
armejcima sa obe strane, po~eli kona~no da se pomeramo, kola su rasporedi-
li na samo ~elo kolone. Nedostajao je samo pop, pa da povorka izgleda kao
pogrebna sa vi{e bednih mrtva~kih sanduka. Nismo im se mogli pribli-
ìti
ì ti zbog udaqenosti, jer su ispred nas bili svi nema~ki zarobqenici.
Uprkos tome, nameravao sam da nekako izvu~em optuùju}e dokumente i
uni{tim ih. Bojao sam se da me neki novi enkavede, koji }e imati vi{e
vremena od onog u Mili~u, ponovo ne proglasi gestapovcem. Ovi koji nas
gone sigurno znaju za nas, ta~nije, moj poseban status. Nisam uspeo, premda
nismo bili predmet nekog posebnog zanimawa. Ni straè oko nas nisu bile
ja~e nego oko drugih.
Kretali smo se prema severu, preko granice na predratnu poqsku te-
Krotoszyn).
ritoriju u Kroto{in ((Krotoszyn ). Vukli smo se veoma sporo. Ni vreme nam
nije bilo nakloweno. Celog dana nije se sasvim razdanilo, iz olovno lede-
ne magle padalo je po nama iwe, prosto nije bilo jasno da li pada sneg ili
ne. Iako je bilo mnogo snega, niko ga nije ra{~istio. Kola su ~esto morali
pogurati da bi ih kowi izvuli iz ledenog nanosa. Problema sa kretawem
imala je i ve}ina pe{aka. Mnogima su noge bile umotane u krpe, obavijene
konopcima ili ~ak ìcom, obu}a drugih, posebno Nemaca, bile su odba~e-
ne crvenoarmejske cipele. One ni nove nisu bile neke kvalitete. U celoj
koloni najboqe obuven bio sam ba{ ja. Visoke oficirske ~izme bile su ta-
ko debelo namazane ilova~om i preko uglancanih sara bri`qivo prekri-
vene nogavicama, da nijednom crvenoarmejcu nije palo na pamet da mi ponu-
ponu-
di zamenu za kratke nema~ke „sapoge” koje su uglavnom nosili. Napredova-
Napredova-
we su najvi{e ko~ili rawenici, koji su se kretali s te{kom mukom. Mnoge
su podràvali drugovi, neke ~ak i po dvojica. Crvenoarmejci, koji su ih u
po~etku poùrivali grubom vikom, polako su se prepustili sud sudbini.
bini. Mno-
ge od wih su naùqale nedavno „nabavqene” nema~ke polu~izme.
Bili smo prava povorka smrti. Gladni, smrznuti i utu~eni, vukli smo
se prema ciqu za koji niko nije znao {ta nam sprema. Ime Kroto{in nije
nam govorilo ni{ta, osim da se radi o ve}em sreskom gradu; nismo znali ni
da li se udaqavamo od boji{ta. Jarda i Franta su smatrali lo{im znakom
{to sudbinu delimo sa nema~kim zarobqenicima. Wihovo dru{tvo se ni
meni nije dopadalo – gomila smrznutih tela me|u drve}em u {umi nepre-
stano mi je bila pred o~ima – ali u novonastaloj situaciji bilo koje dru-
{tvo ~inilo mi se mawe opasnim nego da me smatraju specijalnim slu~a-
jem. Sve vi{e se u~vr{}ivalo uverewe da je opasnost likvidacije tim ma-
wa {to je ve}a grupa zarobqenika i {to je mesto predaje daqe. Sigurno smo
bili popisani, bar po broju, ako ne ve} po imenima.
Kad smo nedugo posle izlaska iz Mili~a prolazili kroz {umu – sa

svake strane puta bio je use~en pojas {irine desetak metara – shvatio sam
da povorka i nije toliko utu~ena i besciqna kao {to je izgledalo. Mogli
su se primetiti prikriveni pogledi prema {umi, {aputawe je postajalo
sve prigu{enije, a zbog masovnosti hujawe u kro{wama postajalo je sve
glasnije. Crvenoarmejci sa strane postali su podozriviji, automate su ski-
nuli sa ramena i postavili na gotovs. Upla{ili smo se da Nemci kraj sve
svoje bede i nemo}i ne poku{aju kolektivno bekstvo. Neki od ambicioznih
oficira mogao bi ih naterati na bezuman ~in, za koji posle vi{e ne bi bi-
lo kajawa. Da li mo`da o~ekuju pomo} od kakve zaostale grupe Vermahta
za koju su saznali i sa kojom su ~ak u kontaktu? êtrnaest dana posle pro-
dora sovjetskog tenkovskog {pica je dugo vreme kod blickriga, koji u po-
zadini neizbe`no ostavqa naoruàne neprijateqske grupe, {to se nije
moglo iskqu~iti. Sa Jardom i Frantom sam se dogovorio da }emo ostati na
putu ma {ta da se desi. Leè}i, da nas ne zaka~i neki unakrsni metak. Sre-
}om, ni{ta se nije desilo. Kad se posle mnogih kilometara ukazao kraj {u-
{u-
me, dvojica od nema~kih zarobqenika ipak su po~ela da beè na desnu stra-
nu prema {umi, ali posle nekoliko rafala smesta su se na{li u snegu.
Jedan je pro{ao bez ozlede, a drugome je prostreqena ruka ispod ramena.
Iz ~iwenice da ih nisu ubili i da je sovjetski bolni~ar previo rawenu
ruku, zakqu~io sam da ne treba da se pla{e eventualne divqa~ke osvete
i da ih teraju u zarobqeni{tvo. Za udarce nogama koje su dobili uzgred,
pre nego {to su se digli na noge, bili su crvenoarmejcima beskona~no za-
hvalni.
Ubrzo posle izlaska iz {ume – sne`ni predeo jo{ uvek je bio ravan
– nai{li smo na prizor prve ve}e borbe izme|u Sovjeta u nadirawu i Ne-
maca u beàwu. Jedan do drugog, u raznim poloàjima, stajali su onespo-
sobqeni, snegom zasuti tenkovi. Bilo je pet ogromnim sovjetskih, tri sa ba-
nanasto rascepqenim topovskim cevima, o{te}eni tanadima nema~kih ten-
kova ili pancerfausta i uglavnom izgoreli. êtiri nema~ka tenka bila
su znatno mawa, svi izgoreli, strahovito o{te}eni, ali sa neo{te}enim
topovskim cevima. Sneg je prekrio tragove manevrisawa, ali i bez snega bi-
li su predaleko da bih mogao zamisliti kako je tekao sukob izme|u wih.
Palih vi{e nigde nije bilo. Sovjeti su pokupili svoje i neprijateqeve
mrtve. Po poqu je leàlo nekoliko delimi~no iskasapqenih kowa, vero-
vatno su ih neposredno posle poginu}a rastrgli vukovi i gavranovi, kao i
kobile sa izba~enim matericama. Naduvane me{ine, pre nego {to su se za-
mrzle, podigle su nekima noge uvis. Bilo je i mnogo polomqenih i spaqenih
seqa~kih kola. U kakvoj vezi su bili kowi i seqa~ka kola sa tenkovima,
nisam mogao pretpostaviti. Da li su se sa nema~kim tenkovima povla~ila
i kola sa kowskom zapregom, ili su Nemci napali s le|a sovjetsku jedini-

cu za snabdevawe, a potom i sami upali u kle{ta sovjetskih tenkova koji
su ùrili na front kao poja~awe?
Od Mili~a do Kroto{ina bilo je petanestak kilometara, pa ga tog da-
na nismo videli. U mraku bi kontrola nad kolonom zarobqenika postala
(Zduny),
nemogu}a. Zaustavili smo se u selu Zduni (Zduny ), neposredno iza poqsko-
nema~ke granice. Prvi put se desilo da smo na putu kroz selo imali po-
smatra~e. Poqake, naravno, posmatrali su nas iz puke radoznalosti. Nisu
pokazivali nikakva ose}awa, ni prijateqska ni neprijateqska. Na{a ko-
lona sigurno nije bila prva takve vrste koju su videli. Preno}ili smo u
seoskim magacinima, odvojeno Nemci i ostali, bez slame na podu. Jo{ uvek
nije bilo nikakve hrane. Umesto vode nudili su se sneg i ledenice.
U Kroto{in, mawu seosku varo{icu, dovukli smo se oko jedanaest sati
sati
pre podne. Do wega nam je trebalo oko pet kilometara puta po sasvim rav-
nom predelu. Pre{li smo ga bez komplikacija. Magla se ve} sasvim izgu-
bila, stoga su oblaci na nebu bili tamniji nego prethodnog dana, pa, uprkos
tome, bilo je svetlije i malo mawe hladno. I ovde su nas posmatrali sa obe
strane puta, najvi{e seqa~ki odeveni qudi koji su ùrili za svojim po-
slom. Izgledalo je kao da se ìvot u gradu, i pored mnogih ru{evina, nor-
malizuje. Posebno u rineku, koji smo posmatrali iz daqine – terali su nas
ulicom koja je jedan niz ku}a bila daqe od wega – bilo je ìvahno. Svuda je
bilo mnogo sovjetske vojske, me{tani su se ve} vaqda navikli na wu. Vide-
lo se da u gradu postoji jaka koncentracija oru`ja, topova, tenkova, sprem-
nih za poja~awe u novonastalim situacijama na frontu du` Odre. Kasarna
Kasarna
im nije bila dovoqna, bilo ih je posvuda u gradu. Susreli smo i prve poq-
ske oficire sa karakteristi~nim kvadratnim, dijagonalno na glavu pono-
sno nasa|enim kapama, poznatim jo{ iz vremena Tadeu{a Ko{}u{ka.
Najve}i gradski kompleks bila je kasarna, sli~na qubqanskim, samo
ve}ih dimenzija. Protezala se od sredi{ta grada u pravcu severozapada.
Sve wene zgrade imale su uglove ozidane crvenom ukrasnom ciglom, a okru-
èna je bila ogradom od livenog èleza. Kako je preìvela ceo rat? U woj
je bila sme{tena sovjetska komanda koja je trebalo da odlu~i o na{oj sud-
bini. Mo`da ipak postoji i tre}a sre}a. Godine 1942. na italijanskim blo-
kadama u gradu uhvatili su me dva puta: prvi put su me odveli u domobran-
sku (na kraju Poqanske ulice), a drugi put u belgijsku kasarnu (na Taboru);
oba puta su me pustili. Mo`da }u se iz kroto{inske kasarne izvu}i isto
tako kao i iz qubqanske dve. Uterali su nas u posebno ogra|en otvoreni
prostor, kako ne bismo do{li u kontakt sa crvenoarmejcima koji su nasta-
nili celu kasarnu. Kad nam se jedan crvenoarmejac pribliìo, straàri
su ga odmah oterali. To je zna~ilo da nas tretiraju kao zaraène. Po{to je
bio jedini koji je pokazao èqu za kontaktom, mora da su u kasarni znali

za na{u epidemiju. Oficiri koji su nas raspore|ivali nisu obe}avali ni-
{ta dobrog. Bili su grubi i osorni, u velikoj ùrbi.
Najpre su zavr{ili sa nema~kim zarobqenicima. Zatvorili su ih u
zgradu u najudaqenijem uglu kasarne. Postupak nije bio neàn, ali mnogo
boqi nego sa wihovim sovjetskim zemqacima koji su im pali u ruke kao ne-
ma~ki zarobqenici, prisilni radnici i sli~no. Svi su oni, bez izuzetka,
bili izdajice sovjetske otaxbine, sa epitetima koji su podse}ali na od-
vratnost i sramotu, ali koje nisam razumeo. Nikoga nisu pitali {ta je ra-
dio u Nema~koj, kako je dospeo u nema~ki logor, kao vojnik ili civil, samo
je nesumwivo bilo da je izdajica. Sve {to }e kasnije o nekome saznati mo-
è samo da pogor{a wegov poloàj. Specijalan postupak bio je rezervisan
samo za zarobqene sovjetske oficire. „Tjurma” /zatvor/ bio je izraz kojim
su zavr{avali postupak sa svakim od wih. Tako su nazivali mesto gde su
ih slali: podrum sa re{etkama do vrha zgrade koja je sluìla kao zatvor.
Prema op{tem mi{qewu, razasla}e ih po wihovim jedinicama iz kojih
su nestali ili poslati u lokalne komande odakle su rodom, gde }e ih pred
nekada{wim drugovima ili prijateqima i ro|acima postreqati po hit-
nom postupku. Mislim da su mnogi zaàlili {to nisu pobegli sa Nemcima.
Naàlost, prekasno. Sada sam razumeo na{eg poru~nika Nikolaja i wego-
vog druga. Imali su dobar nos. I mnogi obi~ni vojnici koji su bili pod
sumwom morali su da idu u „tjurmu”. Ako se pokaè da neko zaista nije ofi-
cir, kako tvrdi, bi}e mu opro{teno. Kao i drugi obi~ni vojnici, oti}i }e
dobrovoqno u juri{ne odrede na Berlin, gde }e u posledwem momentu mo}i
da se iskupe za izdaju otaxbine. Shvatio sam da izdaja otaxbine po sovjet-
skom shvatawu ne ozna~ava subjektivnu krivicu, ve} iskqu~ivo objektiv-
nu okolnost. Ko je u zarobqeni{tvu ostao ìv i, bez obzira na poloàj u
kojem se na{ao, nije se borio protiv „gitlerovaca”, bio je izdajnik. Sve
ostalo – kako je zarobqen, da li se predao dobrovoqno ili nije, kako je sti-
gao u nema~ki logor i {ta je tamo radio, bilo je sasvim bezna~ajno. Ko nije
s nama, ko to svojim delovawem ne pokazuje u svakom trenutku, bez obzira
na to koliko se ve} dokazao u pro{losti, taj je protiv nas, on je na{ nepri-
jateq i izdajnik. „Tjurma!”
Postupak sa ruskim dràvqanima se oduìo, zadràli su se sa doku-
mentima koje su zarobqenici nudili, ma kako bili bezna~ajni; pored to-
ga, o wihovoj sudbini odlu~ivao je samo jedan ~ovek – enkavedeovski kape-
tan. Pod uticajem uvek istog odgovora – „tjurma” – optimizam mi je opadao.
Nekako moram do}i do dokumenata u koferu koji je jo{ uvek stajao natova-
ren na kolima. Pomogao mi je major, obi~an, ne general{tabni, koji je, kad
je saznao da sam iz Jugoslavije, po~eo da me propituje sve i sva{ta o pri-
likama kod nas. Zbog wegovog ~ina niko mu nije branio da se vrzma oko nas i
razgovorom skra}uje vreme. Dok smo razgovarali o sovjetskom prodoru u Ne-
ma~ku, pokazalo se da mu je znawe geografije porazno slabo i da ni{ta ne
èli vi{e nego geografsku kartu. O pojasu je nosio novu, kesten-crvenu
ko`nu mapu za geografsku kartu, naizgled nema~ku, ali praznu. Odmah sam
znao kako }u do}i do dokumenata. Kad sam mu poverio da u koferu nosim
geografsku kartu cele severne Evrope (to je bila karta severne polovine
najnovije geografske karte Evrope, izra|ena u Istituto Geografico De Ago-
stini u Novari, koju sam kupio pre transporta u Nema~ku, i koja je preì-
vela sve premeta~ine kofera: gestapovske – jer je kao civilna bila pre-
malo precizna, sovjetske – jer ~ak ni znawe oficira nije bilo dovoqno da
osete potrebu za wom) i ra{irio ruke da bih mu pokazao koliko je velika,
bio je spreman na bilo koju uslugu, samo da do|e do we. Najverovatnije nije
hteo da zna kojim putem se najbrè stiè u Berlin. Ionako ga ne}e proma-
{iti. Verovatno je hteo da se pravi vaàn pred kolegama. Izgleda}e kao
da je general{tabni. Ve} ga je i prazna torbica izdizala iznad drugih.
Dogovorili smo se – u razgovor su se ume{ali Jarda i Franta – za
~etvrt vekne komisa. Wih dvojica su navijala za vi{e, da izvu~emo bar
pola vekne, naravno, o mojim dokumentima nisu imali pojma. Da jesu, bili
bi zadovqni da pro|emo bez i~ega. Nadao sam se da }u prilikom preturawa
po koferu u potrazi za geografskom kartom uspeti da kri{om do|em do op-
tuùju}ih dokumenata. Odmah bih ih uni{tio. Plan bi mi verovatno uspeo
da nas prilikom motawa oko kofera nije primetio jedan enkavedeovski po-
ru~nik. Geografsku kartu, koju sam ve} dao majoru, nije primetio, ali je
smesta prekinuo moje ~eprkawe po koferu, kojim sam se pretvarao da sla-
èm ispreturane stvari. Krivica za neuspeh bila je u tome {to posle broj-
nih premeta~ina nijedna stvar vi{e nije bila tamo gde sam je ja sloìo.
Da li mo`da dokumente nose u posebnim torbama?
Kad smo do{li na red – bili smo posledwi – izgledalo je da kroto-
{inski enkavedovci o nama nemaju nikakvih pravih informacija. Nisu
znali ni da postojimo. Da smo jedan Jugosloven i dvojica êha koji su pri-
likom evakuacije logora pobegli i sa~ekali Sovjete – saznali su od nas.
Ponovo smo ~uli lekciju da nije „ladno” {to smo dozvolili da nas zatvore
i {to smo radili za „gitlerovce”; uostalom, za nas je sada nadle`na poq-
ska policija. Neznawe se ovaj put pokazalo kao izuzetna prednost. Na{
iskaz – odakle dolazimo i koje smo nacionalnosti – bio je dovoqan kao do-
kaz za identifikaciju. Da li smo Janezi, Frante ili Jarde, wima je bilo
sasvim svejedno. Nisu zahtevali nikakve dokumente, a kamoli da ih pre-
gledaju. Sve na re~. âk nam je mucavi ruski, koji smo tokom dve nedeqe
dobro savladali, i{ao na ruku.
Morali smo samo sa~ekati da pozovu policiju i da se ona kona~no po-

javi. Do{li su mladi momci u civilnim odelima. Samo su na{iveni zna-
kovi na rukavima pokazivali ko su. Gledali su mrzovoqno i govorili osor-
no, pre svega, pravili su se va`ni svojim pi{toqima. Upla{ili smo se.
Pona{ali su se kao neprijateqska, krajwe nepoverqiva wu{kala. Sam bog
zna koliko sli~nih nama su ve} ubili za zabavu! Poqskim komunistima ne
moè{ verovati ni{ta vi{e nego bilo kojim drugim. Sa ki{e, koja je ve}
po~ela da jewa, do{li smo pod strehu koja je propu{tala. înilo se da }e-}e-
mo imati poseban tretman. Mogao bi se ponoviti Mili~.
Sovjetski vojnici su sa kola poskidali sav svoj tovar, da bi ga zatim
sa nama, na{im koferima i kowem preuzela poqska policija. Vra}ali smo
se u Zdune, gde je bila policijska komanda. Tamo nas je ~ekala istraga. Mu-
~ila me je neizvesnost, informacije o nama mogli bi dobiti od kroto{in-
skih enkavedeovaca, a ovi, pak, iz Mili~a. Telefoni u susednoj sobi zvoni-
li su sve vreme. Mogli bi dobiti ~ak i dokumente. Da li su bezbri`nost,
kojom su nas predali poqskoj policiji, samo odglumili?
Ve} po na~inu na koji smo se vra}ali u Zdune, videlo se da je strah su-
vi{an. Kora~ali su u gomili uz kowa, koga je trebalo vu}i za uzde i bez-
bri`no razgovarali, kao da su zaboravili na nas. Jarda i Franta su im se
pridruìli, poqski su mleli nekako lak{e od mene. Ja sam se pretvarao
da me boli noga i da te{ko hodam, tako da sam se morao naslawati na kola.
Niko nije prigovarao. Uspeo sam da neopazice otvorim kofer, da bih zatim
ispod poluotvorenog poklopca levom rukom po~eo da kopam tako dugo dok se
nisam dokopao opasnih dokumenata. Sa paso{em i inflacijskim rajhsmar-
kama bili su, povezani vrpcom u sveàw, sloèni uz ivicu kofera. Enka-
vedeovski major u Mili~u bio je o~igledno pristalica reda. Optuùju}e
dokumente izvla~io sam jednog po jednog i gurao u xep, a zatim, iskidane na
komadi}e, rukom sasvim uz pantalone, izbacivao na sneàn put. S tim sam
imao iskustva jo{ iz 1942. godine, kad sam pre policijskog ~asa po Beì-
gradu rasturao letke sa napisima „Draà” i „@SS” (@ivela Slobodna
Slovenija). Nema takvog ko bi ih mogao pokupiti i ponovo sloìti u ce-
linu. Tako je svoj opasan ìvot zavr{io Hugo Berman di Bergamo,
Bergamo, zajedno
sa svojom fotografijom, rajzerlaubnizom iz vojne po{te u êpranu, pa i
dozvola za putovawe u Glashite lagerfirera iz B-46. Jo{ pre no}i zasu}e
ih iwe, a prve sanke ili kola samle}e ih u neprepoznatqivu sne`nu masu.masu.
Boqe oni nego ja, premda sam se, uprkos problemima koje mi je zadao, po-
sebno od Huga Bermana, veoma nerado oprostio.
U me|uvremenu se pokazalo da su momci koji nas vode u Zdune sve pre
nego krvolo~na policija. Svi su bili pripadnici Armije Krajove. Kad sam
im se, posle izvr{ene likvidatorske akcije pridruìo, razgovarali su
sa nama ve} sasvim prijateqski. Naro~ito su se raspri~ali kad sam im po-

menuo vezu sa Mihailovi}em. Pre nego {to smo stigli u Zdune, ponovo smo
~uli celu storiju o „polskem povstaniju”. To je, pored Katinske {ume, bi-
la glavna tema tada{wih razgovora, na kojoj su zasnivali svoje neraspolo-
èwe prema Rusima, ako je dozvoqena ovakva pomirqiva oznaka wihovih
nacionalnih ose}awa. Pridruìla im se i nova – poqske izbeglice iz
isto~nog dela predratne Poqske.
U svom prodirawu prema zapadu, Sovjeti su zaposeli delove predrat-
ne poqske Litve sa Vilnom na krajwem severu i isto~no Poqesje – sve su
to prikqu~ili SSR Belorusiji – ju`nije otuda celu Voliniju i Podoqe
(austrijsku Galiciju) sa najve}im gradom Lavovom, gde se pro{irila SSR
Ukrajina. Linija sever-jug koja vodi preko Brest-Litovskog na Bugu, u skla-
du sa dogovorom Ruzvelta, êr~ila i Staqina na Teheranskoj konferen-
ciji
ci ji krajem 1943. godine, postala je nova isto~na granica Poqske, skoro
dvesta kilometara zapadnije od predratne. Tako su Sovjeti ponovo do{li
u posed (formalno su Britanija i SAD ovu granicu priznale tek u julu
1945. godine) skoro cele teritorije koju su im poklonili Nemci kao nagra-
du za neutralnost prilikom agresije na Poqsku 1939. godine. Najve}i
Najve}i pro-
blem kojim se tada mu~ila ne samo poqska vlada nego i sveukupno poqsko
stanovni{tvo bio je sme{taj i snabdevawe tih izbeglica koje iz svojih ne-
kada{wih prebivali{ta uglavnom nisu poneli
poneli ni{ta drugo osim onog {to
su mogli utrpati u zave`qaj. Iako je trebalo da to ve} znam, vesti o novo-
nastaloj granici i o beàwu Poqaka preko we posle druge sovjetske oku-
pacije isto~nih teritorija Poqske, za mene su bile novost. Do sada na tu
vrstu izbeglica nismo nai{li.
U Zdunama su nas odveli na policijsku stanicu. Nalazila se na najvi-
{em delu prostranog rineka, na uglu puta prema Mili~u. Bilo je prekasno
da se bilo {ta preduzme, u policijskoj stanici vi{e nije bilo nikoga osim
deùrnog. Na{i straàri su nam savetovali da idemo na suprotni, polo-
„piekarz” sasvim sigurno
èniji ugao rineka, gde }e nam najve}i seoski „piekarz”
obezbediti preno}i{te, a sutra treba da se javimo u stanicu, gde }e nam
srediti dokumente. Kad smo se, oklevaju}i, po~eli spremati, upozorili su
nas da kofere ne moèmo tek tako ostaviti na kolima, a u stanici nema
garderobe. Tako smo ih uprtili i uputili se dijagonalno preko rineka.
Tek negde kraj ratusza – Gradske ve}nice – sa niskim zvonikom, koja je go-
di{tem 1266. svedo~ila o istorijskoj zna~ajnosti varo{ice, postali smo
svesni da smo slobodni i, bar {to se ti~e poqskih policajaca, moèmo se
izgubiti kud god nas noge nose. Iznena|ewe je bilo neprocewivo. âk sam i
dokumente uni{tio bez potrebe, osim trenutne. Bilo je to u sredu uve~e,
7. februara 1945. godine.
Pekarski majstor se pona{ao kao da zna za na{ dolazak. Krupan i po-

zama{an, u duga~koj beloj keceqi, primio nas je sa osmehom, odveo nas u
kuhiwu, predstavio svojoj porodici – imao je nekoliko k}eri – i odveo nas
u preno}i{te – veliku, dobro zagrejanu prostoriju, koja je u boqim vre-
menima sluìla za skladi{tewe bra{na. Na ~istom, pometenom podu od
ostruganih drvenih dasaka iz kojih su virili zaobqeni tamni ~vorovi,
leàlo je nekoliko slamarica, o~igledno sa{ivenih od vre}a za bra{no.
Sli~ne goste, kakvi smo bili mi, ima ~e{}e, rekao nam je, ali mi smo prvi
stranci. Ose}ali smo se kao da smo odseli u hotelu sa ~etiri zvezdice.
Ubrzo zatim, jedna od k}eri donela nam je crnu kafu i hleb, jo{ vi{e smo
bili zahvalni za prijatnu i laku no} koju nam je poèlela. Posle duèg
vremena mogli smo da spavamo bez gorwih delova ode}e.
Slede}i dan u{ao je u istoriju zbog administrativnih problema. Na
policijskoj stanici, rano ujutro, saznali smo da je kretawe po poqskoj te-
ritoriji ograni~eno i da nam za to treba dozvola vlasti. Ali ne treba da
brinete, sve }emo vam obezbediti. Na pitawe kada, nismo dobili pravi
odgovor. Strpite se, malo pro{etajte po Zdunima, nikuda vam se ne ùri.
Po{to u selu osim Gradske ve}nice nije imalo {ta da se vidi, svaki ~as
smo provirivali kroz zastakqena vrata u stanicu, s pitawem da li je do-
zvola ve} gotova. Treba jo{ samo da iz Kroto{ina dobiju potrebne obrasce
sa uputstvima. Po{to smo stanovali u hotelu, gde su nas ~ekali koferi, i
mi smo svaki ~as navra}ali tamo, odmarali se – zaista nam se nije ùri-
lo. Tokom {etwe po varo{ici upoznali smo se s velikim delom stanovni-
ka. Uglavnom su svi znali za dolazak êha i Jugoslovena. Sve smo pitali za
Kristinu i Olgu, one su obe morale pro}i kroz Zduni. Niko nam nije pot-
vrdio da ih je video. Bilo je previ{e izbeglica sa svih strana.
Oko podneva na{ pekar nas je pozvao na ru~ak. Izgledao mi je sve~ano,
okupila se cela porodica. Molili smo se pre ru~ka i posle wega. Doma}i-
ca je htela da se pokaè svojom kulinarskom ve{tinom, dok su se devojke
takmi~ile u qubaznosti. Prvo nije bilo te{ko, jer bi nas smek{ala ve} i
sama topla supa, a {to se ti~e devojaka, pomislio sam da je za gotovo {est
godina rata odnos ponude i potra`we morao presudno prevagnuti na {te-
tu ne`nijeg pola. Momci koji su ostali oti{li su u policajce ili su po-
zvani u poqsku vojsku. Prijatna doma}a atmosfera, u koju smo se brzo uì-
veli, duboko nas je ganula. Posle brojnih surovosti koje smo proìveli to-
kom posledwih nedeqa, ovo je bila ~udesna promena. Da li je mogu}e doì-
veti ne{to sli~no kod qudi ~iji jezik mora{ u~iti godinama, a oni tvoj
ne nau~e nikada, ve} ga smatraju mawe vrednim? Sa Poqacima smo razgova-
razgova-
rali, istina, vrlo nesigurno, stalno zapitkuju}i, ali bez gledawa u re~-
nik i gramatiku. Za nekoliko nedeqa razgovor je za prvu ruku ve} bio te-
~an – na sli~an na~in navikao sam se da govorim i ~e{ki. Slovenstvo ne

moè biti samo {kolski nau~en, u su{tini prazan ose}aj, uobraziqa. Obo-
strana elementarna svest o srodnosti uz dru{tvenu jednakost ~inile su
se presudnim.
Dozvola nije bila gotova ni poslepodne. Jo{ jednu no}, nakon {to smo
posetili i neke druge ku}e i sasvim se odoma}ili u Zdunima, prespavali
„piekarza”. Sutradan su se na policijskoj stanici razqutili na
smo kod „piekarza”.
Kroto{in. Sve sama birokratija, ~uli smo. Vi{e ne}e ~ekati. Jedan od po-
licajaca je prema predratnom predlo{ku u nekoliko kopija svojeru~no ot-
kucao obrazac formata A4 i mastilom upisao li~ne podatke. Ispod otku-
canog teksta „komendant” stanice je }irilicom dopisao i tekst namewen
ruskim vojnim vlastima (vidi faksimil).
przepustke”. Odmah smo prime-
Jarda i Franta su dobili istovetne „„przepustke”.
tili da nam dozvoqavaju samo put do Kroto{ina. I tre}i put }emo morati
da prepe{a~imo isti put. Komandant se opravdavao da nisu nadle`ni da
nam izdaju dozvole za daqe i da }emo ih u Kroto{inu dobiti bez proble-
ma. Moja dozvola je bila prva koju su izdali od uspostavqawa stanice. Ceo
ju~era{wi dan dogovarali su se kakav oblik da joj daju i kakav tekst da na-
pi{u ako ne stignu obrasci iz Kroto{ina. Kad su otkrili neke obrasce iz
vremena pre rata, re{ili su problem. Jarda i Franta su bili upisani kao
drugi i tre}i. Po{to do Kroto{ina nije bilo prevoznog sredstva, a na re-
kviziciju kowske zaprege u Poqskoj nije se moglo ra~unati, odlu~ili smo
da se otarasimo suvi{nog prtqaga. Ostavili smo ga pekaru sa molbom da od-
ba~ene stvari razdeli kome god budu od koristi. Dokumente, pe{kir, pri-
bor za brijawe i jo{ nekoliko sitnica sloìo sam u akten-ta{nu koju sam
~uvao u koferu. Tako sam ponovo bio opremqen za pe{a~ewe kao u Italiji.
Samo {to }e ovo pe{a~ewe biti duè i po hladnijem vremenu. Sada smo
mogli da se kre}emo mnogo brè. Franti je bilo najva`nije da od svog prt-
qaga na put ponese duga~ki mesarski no` i isto tako duga~ak o{tra~ koje
je nosio iz Firstenaua. Bi}emo sigurniji, tvrdio je. Posle ih je, u svakoj,
po wemu zgodnoj prilici, vadio iza pojasa i pred upravo ste~enim pozna-
nicima brusio no`. Govorio je da se radi o {ali, ali ja mislim da je mno-
ge podilazila jeza, posebno zato {to je imao veoma izrazite jagodi~ne ko-
sti i nije ba{ bio blage spoqa{wosti. Jarda i ja nismo mogli da mu doka-
èmo da nam takvim pona{awem samo {kodi.
U Kroto{inu je prilikom na{eg dolaska bilo skoro opsadno stawe.
No}u ga je nadletelo nekoliko aviona Luftvafe i bombardovalo ga. O{te-
}eni su delovi kasarne, a po{to èlezni~ku stanicu nisu pogodili pre-
cizno, bombe su padale po stambenim delovima grada. To je bilo prvi put
da smo ~uli za plansku nema~ku vazdu{nu akciju protiv sovjetske vojske.
Svi u gradu, zajedno sa Sovjetima, bili su iznena|eni, jer su Nemcima za

takvu akciju ina~e nedostajali odgovaraju}i vazduhoplovi. Zato su vaqda
i naleteli no}u, vi{e nije bilo na raspolagawu dovoqno {tuka za dnevne
napade. Protivvazdu{ne odbrane gotovo da nije bilo. Sovjetski topovi i
tenkovi koje smo primetili pre dva dana mora da su im pobegli. Ve} su bi-
li na putu za Berlin.1579
Uprkos nervozi koja je vladala u gradu, uistinu nismo imali proble-
ma sa dobijawem dozvola. Dobili smo ih u sreskom na~elstvu, naàlost, sa-
mo do Lo|a, dokle je siguran put. Pravo na jug – odakle bismo najbrè sti-
gli u ê{ku – nije bilo mogu}e, jer su se Nemci u Gorwoj [leziji jo{ uvek
èstoko branili. Na jugoistok, preko malopoqskog rudarsko-metalur{kog
podru~ja oko Katovica zapadno od Krakova, gde su Sovjeti posle te{kih
borbi ipak slomili nema~ki otpor, bilo je preopasno. Na na{em, central-
nom delu boji{ta, iza Sovjeta su tako|e zaostali klinovi ukle{tenih ja-
kih nema~kih grupa, koje su Sovjeti uni{tavali postepeno. U kancelariji
stare{ine Powiatowego (sreskog
(sreskog)) Krotoszyńskiego
Krotoszy skiego wegov administrativ-
ni sekretar Jankjevi~ sa datumom 9. lutego na dnu „„przepustki
przepustki”” iz Zduni
Zezwolenie””: „„Zezwala
dopisao je „„Zezwolenie Zezwala się
si na d...szą
d...sz (ne~itqivo podróż do mia-
ne~itqivo)) podró
sta Łódżii” i potpisao se pored pe~ata. I to je bilo sve. U sopstvenom inte-
resu, treba da idete na istok, da {to pre iza|ete iz ratnog podru~ja. Mi
vas ne moèmo {tititi od Rusa, dodao je.
Preko Male Poqske...
Razgledali smo se malo po gradu, raspituju}i se da li postoji neki

zgodniji na~in putovawa do Lo|a osim pe{a~ewa. Autobusi nisu saobra-
}ali, vozovi su bili samo vojni~ki. Saznali smo da nazad u Poqsku stiù
uglavnom prazni, a Sovjeti pucaju na svakoga koga na|u u wima. To, zna~i,
otpada. Opet se pokazalo da su Poqaci izuzetno gostoqubivi i da ga je to-
ple simpatije prema Jugoslovenima. Ana Pavlovna iz Ryneka 1, kojoj smo
bardzo sympaticznie ch
bili „„bardzo chłopy
opy”” pozvala nas je da se jednu no} zadrìmo
kod we i wene sestre. Kad smo se izvinili da nam se ùri u Lo|, dala mi
1579
Posle rata saznao sam da je u toj kasarni deo svog vojnog roka sluìo moj bratanac
Janko Ti~ar iz Voklega kod [en~ura. Na prvom odsustvu, koje je zasluìo zbog pokazanog
juna{tva, prebegao je k partizanima. Pri~ao je koliko im je svojom rutinskom mirno}om bio
od pomo}i u pucawu ma{inkom i posebno u bacawu ru~nih granata u napadima, ne toliko u
vojni~kom, koliko u psiholo{kom smislu.
je adresu, rekav{i da }u uvek biti dobrodo{ao. Morali smo odbiti jo{

nekoliko sli~nih qubaznih poziva. Kad smo zakqu~ili da smo se prevari-
li u vremenu, da }e nas na putu uhvatiti no} i da }emo se, u tom slu~aju,
teè sna}i za preno}i{te, prespavali smo na bombardovanoj èlezni~koj
stanici.
(Wielkopolski – iz [lezije smo zaista, dakle, prispeli na te-
Ostrov (Wielkopolski
ritoriju nekada{we kneèvine Velike Poqske) udaqen je od Kroto{ina
mawe od trideset kilometara. Pre{li smo ih sutradan do podneva. Vre-
menske prilike su bile povoqne. Nebo se s vremena na vreme ~ak razve-
dravalo. Put je ve} bio skoro suv. Gust saobra}aj tenkova i topova, kamio-
na, kao i nekoliko kolona Staqinovih orguqa /ka}u{a/ koje su se na{le
me|u wima – skoro iskqu~ivo u pravcu zapada – samleo je sneg i potisnuo
ga na ivicu puta. Najteè nam je padalo propu{tawe vozila, posebno kad
su se me|usobno mimoilazila ili preticala.
Po{to u Ostrovu nismo imali {ta da radimo, posle kra}eg odmora i
obroka od ispro{enih nekoliko kri{ki hleba i {oqica „herbate”, nasta-
vili smo put prema vi{e od sto kilometara udaqenom Lo|u. Put je daqe
Kalisz)) je bio prvi ve}i grad u koji smo sti-
vodio pravo na istok. Kali{ ((Kalisz
gli. Pro{li smo ga bez zaustavqawa. @urili smo i zbog dogovora sa Kri-
stinom i Olgom da }emo zajedno i}i do Lo|a i tek otuda svako na svoju stra-
nu sveta. Palo nam je na pamet da bismo mo`da nekim sre}nim slu~ajem
mogli nai}i na wih u Lo|u. Mesto Bla{ki ((Błaszky aszky)) bilo je posledwe za
taj dan. Neposredno na izlazu iz wega preno}ili smo kod kod jednog seqa-
ka podaqe od glavnog puta. Za ve~eru smo dobili nezakuvanu supu od repe,
barszcz czerwony
„barszcz czerwony””. Sutradan, ubrzo po{to smo uzeli put pod noge, pro-
(Sieradz).
{li smo Sjeradz (Sieradz ). Pedeset godina kasnije, 20. septembra 1996. go-
dine, tu su Dragici i meni posluìli bar{~ sa ukuvanim knedlama („ koł-
(„koł-
dunama””) po visokoj ceni. Pre podneva stigli smo u ve}u varo{ Zduwska
dunama
Vola, a do tri sata popodne stigli smo u Pabjanice, udaqenije predgra|e
Lo|a. Budu}i da je bila nedeqa, u Pabjanicama je bilo veoma ìvo. Iz-
gleda da je to bilo omiqeno izletni~ko mesto za gra|ane Lo|a. Otkrili
smo poqski Crveni krst, gde su delili obroke tople ~orbe od krompira i
kupusa, {to smo s rado{}u iskoristili. Bili smo ve} jako umorni. Iako
smo se s vremena na vreme oka~ili na poneki kamion, prepe{a~ili smo ve-
}i deo od ukupno 150 kilometara puta od Kroto{ina. Dan se, ina~e ve} pri-
metno produìo, ali dva dana za toliku udaqenost bila su ve} na gorwoj
granici izdr`qivosti. Sva sre}a {to sam pre toga razgazio ~izme da me
nisu naùqale.
Iz tog razloga do{lo nam je kao poru~eno {to smo ve}i deo puta iz
Pabjanica prema Lo|u mogli pre}i tramvajem koji je bio bez konduktera.
Prepe{a~ili smo samo nekoliko posledwih kilometara. Ulice su bile ve-

oma ìve. Glavni ton gradu, pored crvenoarmejaca, davali su poqski ofi-
ciri, koji su ponosno {etali u lepim uniformama. Kolporteri su glasno
nudili dnevnike Rzeczpospolita Polska i Žołnierz
nierz Polski.
Polski. U gradu sa izu-
zetno
zet no razvijenom tekstilnom industrijom bila je organizovana prihvatna
slu`ba za poqske izbeglice iz isto~nih teritorija predratne Poqske. Iz
( więcim
logora, posebno iz Osvjen}ima (Oświ cim – Auschwitz
Auschwitz),
), koji je sovjetska voj-
ska oslobodila 27. januara, vra}ali su se i neki preìveli nekada{wi sta-
novnici najve}eg poqskog geta. Tamo nas je preuzeo gospodin Emil Dede-
}us, otac imu}ne gra|anske porodice sa stanom u samom centru grada (uli-
ca Andèja Stuga 4, neposredno uz glavnu Pjotrkovski). On i wegova su-
pruga udobno su nas smestili u sobu sa prozorima na „Ondèjevo”.
Ve~e se razvilo u ìvahnu politi~ku kafanu. Proteklo je u ube|iva-
wu ube|enih, iako ne sasvim do kraja ube|enih. Bio je prisutan i jedan
prijateq Dede}usa, povremeno i dvojica wegovih sinova. Stalno smo pod-
grevali iste teme – Katinska {uma i, pre svega, sovjetska okupacija isto~-
nih teritorija predratne Poqske u tzv. ~etvrtoj podeli Poqske (izme|u
Hitlera i Staqina), do koje je do{lo prodorom Crvene armije 17. septem-
bra 1939. godine, te nasilno preseqewe oko dva miliona tamo nastawenih
Poqaka (ukupno je na tim teritorijama ìvelo oko pet miliona Poqaka)
u severne predele Rusije. Sada{we tragi~ne posledice, stotine hiqada
izbeglica, pre svega, onih kojima je nema~ka okupacija posle 22. juna 1941.
godine pobudila nade da }e se mo`da zadràti na isto~nim teritorijama,
bile su prete{ke da bi se mogle zanemariti. îwenicu da se radilo o te-
ritorijama nekada{we Velike kneèvine Litve, naseqene beloruskim i
ukrajinskim seqacima koje su sredinom 14. veka jednostavno pripojili
Poqskoj kao rusko, volinsko i podoqsko vojvodstvo na koja se pro{irilo
poqsko plemstvo, a ne samo „magnati”, nego i sredwa i nià {qahta (tj.
sredwe i malo poqsko plemstvo), koja je tamo izvozila poqsku kulturu i
jezik, niko nije pomiwao, iako su veoma dobro poznavali poqsku istoriju,
kao i demarkacionu liniju koju su predloìli francuski premijer Kle-
manso i britanski ministar spoqnih poslova lord Kurzon na konferen-
ciji sila Antante 1918. godine, veoma precizno po etni~koj liniji izme-
|u Poqaka s jedne i Ukrajinaca i Belorusa sa druge strane (tzv. Kurzono-
va linija).
Prokliwali su saveznike, jer su na Teheranskoj konferenciji skoro
bez prigovora prihvatili Staqinov zahtev da ta linija posle Drugog svet-
skog rata postane poqska granica, naro~ito êr~ila, koji je wihovog pred-
sednika Mikolaj~ika naterao da je prihvati, iako je bila mnogo povoqni-
ja od Ribentrop-Molotovqeve linije, povu~ene u jesen 1939. godine. Nije
protestovao ni autor Atlantske poveqe – Ruzvelt, iako su je takve podele

za stolom unapred poni{tavale. Posebno ih je bolelo, jer je Kurzonova li-
nija van poqskih granica ostavqala dva velika, istorijski, kulturno i s
obzirom na stanovni{tvo, poqska grada, Lavov i Vilno. Ina~e, u svojoj na-
klowenosti Poqacima, i ja sam zastupao iste stavove. U ube|ivawu ube|e-
nih na{ao sam priliku za objektivniji pogled, kojim sam oponirao samo-
me sebi.
Iz Prvog svetskog rata, revolucijom osiroma{ena Rusija iza{la je,
pre svega, diplomatski veoma oslabqena. Poqska je 1920. godine htela da
iskoristi wenu nemo} jakom ofanzivom na Ukrajinu, delimi~no i zato da
podrì bele snage u woj (ministar za finansije jedne od belih vlada bio
je, nekako u to vreme, moj kasniji profesor ekonomije Aleksander Bilimo-
vi~), ali joj nije uspelo. U kontraofanzivi, sovjetski kowanici pod koman-
dom koza~kog oficira Simeona Bu|onija, kasnije mar{ala Sovjetskog sa-
veza, prodrli su do predgra|a Var{ave, ne{to severnije ~ak do Plocka
ock),
(Płock ), stotiwak kilometara zapadno od Var{ave. Na svom putu Bu|oni je
ubijao sve {to mu je do{lo pod ruku (kasnije je ubio i svoju prvu ènu, jer
mu je, navodno, skuvala slabo probavqiv bor{). Uprkos tome, mar{al Jo-
sif Pilsudski ((Pi Piłsudski
sudski)) je uz francusku vojnu pomo} i uz diplomatsku
pomo} saveznika uspeo da mirom u Rigi (1921) potisne isto~nu poqsku gra-
nicu 250 kilometara preko Kurzonove linije na istok.
Niko, tako|e, nije pomiwao sistematsko {irewe Poqske na ruske te-
ritorije
ri torije ju`no i isto~no od Kijeva (Moldavija, Zaporo`je) i sve do pod
Moskvu za vreme Kazimira Jagelovi}a u drugoj polovini XV veka, iako je
teklo preko Litve, tada ujediwene sa Poqskom. Radije su se vra}ali na ru-
sku okupaciju Poqske posle Napoleonovih poraza kod Smolenska, Borodi-
na i prave katastrofe tokom bekstva preko Berezine, u kojoj je uni{tena
La Grande Armé
Armée, do tada u istoriji najve}a okupqena vojna formacija.
Pri tome su zaboravqali da Poqaci nisu preuzeli samo naprednu fran-
cusku dru{tvenu ideologiju, nego su u Napoleona uloìli sve i u wego-
vim vojnim akcijama protiv Rusije. Pomagali su mu daleko preko svojih mo-
gu}nosti i kod toga strahovito krvarili. Naprotiv, za primer koji im je
dao, i danas mu izraàvaju zahvalnost u svojoj himni.
Nepoznavawe istorije – iako je Hitler junskim napadom ta~no na dan
129. godi{wice Napoleonovog prodora u Rusiju èleo, toboè, da dokaè
suprotno – o~igledno se osve}uje. Pore|ewe sada{weg Hitlerovog bekstva
iz Sovjetskog saveza sa potu~enim Napoleonom jeste, dakako, banalno. Si-
birski mraz je stegnuo obojicu. Isto tako banalan je i poqski gubitak te-
ritorija isto~no od Bresta, iako mu je napadom na Sovjetski savez kumovao
Hitler. Ali nimalo nije trivijalno kad istorija posle vi{e od pet sto-
tina godina bez imalo milosti podnese ra~un za doga|aje iz daleke pro-
{losti. U ranom sredwem veku Prusi, nema~ki vite{ki red (do poqsko-
litavske pobede pod kraqem Vladislavom Jagelom nad krsta{ima 1410. go-
dine na Grunvaldskim poqima), te Austrijanci, izgurali su Poqsku iz za-
padne Pomeranije, Luìca i [lezije i potisnuli wenu zapadnu granicu
vi{e od 200 kilometara prema istoku. U kasnijim stole}ima, Poqska je te
gubitke naplatila osvajawem nekoliko puta prostranijih, ali siroma{-
nijih
ni jih ruskih teritorija. Ovu naplatu nejednake vrednosti, koja se pokaza-
la i kratkotrajnom, Poqaci nikada nisu uspeli da nadoknade na zapadu,
~ak ni posle poraza Napoleona, kada su izgubili i posledwi pojas nepoq-
ske teritorije isto~no od Brest-Litovskog. Izme|u ostalog, to se desilo i
zato, jer su kao dràva nestali jo{ tokom tri podele Poqske krajem 18.
veka, a pored toga, u „Bici naroda” kod Lajpciga (u oktobru 1813. godine)
Napoleona su, zajedno sa savezni~kim Poqacima, dotukli upravo Prusi i
Austrijanci, koji su zauzeli jo{ ono malo Poqske koje im je ostavila Ru-
sija. Tamo{wem „Vö„ ölkerschlachtdenkmalu” divio sam se jo{ u julu 1939. go-
dine na studentskom putovawu, ali sam tek u Lo|u shvatio vekovnu kobnost
te bitke za Poqsku. Tek je Prvi svetski rat, posle koga su zapadna Pome-
ranija i [lezija (sa Isto~nom Prusijom) ostali nema~ki, Poqesje, Voli-
nija i Podoqe (zapadna i isto~na Galicija) postali poqski, nazna~io isto-
rijsko re{ewe. To su bile skoro hiqadu godina stare zapadne granice im-
perija Boleslava Hrabrog (bez Luìca, Moravske i Slova~ke), ta~nije, sto
godina mla|e granice Poqske Boleslava Krivoustog.
Nemci nisu zaboravili samo na Napoleona Bonapartu. Nikada im ni-
je palo na pamet da }e wihova sli~na sudbina biti zape~a}ena pomerawem
cele Poqske prema zapadu, da }e sami ponuditi Poqacima istorijsku pri-
liku da naplate sve gubitke ruskih teritorija na istoku dobitkom pre
mnogo vekova izgubqenih teritorija na zapadu (zapadna Pomeranija i [le-
[le-
zija). îwenica da }e se na ta podru~ja vratiti i veliki deo Poqaka, prog-
prog-
nanih otuda u General Gouvernement posle invazije Poqske 1939. godine,
samo je pove}avalo wihovu zabludu. U vreme dok smo o tome razgovarali kod
kod
gospodina Dede}usa, kona~no su se iscrtavale nove zapadne granice Poq-
ske, ovaj put brzim potocima krvi. Za wih su se na~elno dogovorili na Te-
heranskoj konferenciji krajem 1943. godine. Za Nisu, koja od u{}a u Odru
ju`no od Frankfurta na Odri priti~e direktno s juga od ~e{ke granice
i koja je kasnije, zajedno sa Odrom na severu, postala granica izme|u Poq-
ske i sovjetske Nema~ke demokratske republike, tada jo{ nisam znao.
Sutradan – bio je ponedeqak 12. februar – propustili smo da dobije-
mo dozvolu za nastavak puta po Poqskoj. Slu~ajno smo nai{li na ~e{kog
poru~nika u uniformi, koji se hvalio da ima dobre veze sa sovjetskom ko-
Tre}
re}i deo – U POZADINI CRVENOARMEJACA 1115
mandom i da }e nam dozvolu lako pribaviti. Kad smo ga posle vi{e rasko{-
nog nego obilnog ru~ka kod Dede}usovih ~ekali znatno duè od dogovore-
nog vremena, nije bilo ni dozvole ni wega. Povre|en je Frantin i Jardin
ponos, posebno {to je odmah, posle prvih re~i, izgledalo kao da su nam do-
zvole ve} u xepu. Jedino {to smo, kao zamenu, na policijskoj stanici uspe-
li da dobijemo, bio je dodatak ispisan svojeru~no od strane neidentifiko-
do Warszawy”
vane osobe „„do Warszawy” (bez potpisa i pe~ata) pored kroto{inske dozvo-
do miasta Łodzi
le za putovawe „„do odzi””. Ina~e, saznali smo da su dozvole potrebne
samo za pograni~na podru~ja. Otada smo putovali po Poqskoj bez dozvola,
pa i po pograni~nim teritorijama.
Prema Var{avi na severu uputili smo se u utorak rano izjutra, a sti-
gli uve~e, ali na jug, u ênstohovu. Na putu prema Var{avi pe{a~ili smo
desetak kilometara do sela Kolu{ki i tamo se predomislili. Put u Var-
{avu nas nepotrebno udaqava od na{eg ciqa koji je u sasvim suprotnom
pravcu. Po{to mora da je grad posle ustanka jo{ uvek strahovito poru{en,
u wemu nemamo {ta da traìmo. U to vreme (31. decembra 1944. godine) pro-
gla{ena je prosovjetska „privremena vlada Poqske” u Lublinu (legalna
poqska vlada jo{ uvek je bila u Londonu),1580 tako da u Var{avi nisam mo-
gao ra~unati ni na kakvog jugoslovenskog predstavnika. Po{to smo znali da
je podru~je Katovica i ênstohove potpuno u ruskim rukama, a put u ê{-
ku vodi ba{ tuda, promenili smo pravac kretawa. Imali smo neverovatnu
sre}u. Na èlezni~koj stanici u Kolu{ki naleteli smo na sovjetski te-
retni voz natovaren topovima, sa veoma aqkavom straòm. U{uwali smo se
u vagon sa niskim stranicama, legli uz wih tako da smo bili sakriveni naj-
bliìm topom, i odvezli se na jug sve do ênstohove. Budu}i da se u vago-
nu nismo mogli kretati, ~ak ni stajati, stigli smo smrznuti do kosti i uko-
~eni. Imali smo sre}e, temperatura je bila samo neki stepen ispod nule.
Odmah posle dolaska na èlezni~ku stanicu – iz voza smo isko~ili
ne{to ranije – pokazalo se da je situacija veoma nesre|ena. Ceo grad je bio
pun crvenoarmejaca, zauzeli su i ~ak i èlezni~ku stanicu. Bilo je opa-
sno da tu ostanemo. Ponovo smo se na{li ne samo na pograni~nom podru~ju,
1580
Vladom se proglasio „Lublinski komitet”, kako su skra}eno nazvali Poqski komi-
tet narodnog oslobo|ewa (poqski KNOJ), ustanovqen u vreme sovjetske okupacije Lublina
23. jula 1944. godine; 5. januara, kao privremenu, priznala ju je sovjetska vlada (oba zapad-
na saveznika su potvrdila da priznaju londonsku izbegli~ku vladu), 21. juna u wu je ukqu-
~en predsednik poqske vlade u Londonu Mikolaj~ik, „koalicionu” vladu su, kao privreme-
nu, 5. jula 1945. godine priznali Velika Britanija i SAD. Razvoj je bio poznat iz Jugosla-
vije, samo godinu dana kasnije.
nego u ratnoj Nema~koj. Ne{to ju`nije podru~je Katovica, Nemci su posle

sloma Poqske naprosto pripojili svom delu [lezije. Situacija je bila
dvostruko opasna. U gradu smo se oprezno raspitivali za preno}i{te, ali
su qudi bili {krti na re~ima, pre nego {to bismo i{ta saznali, oni bi se
ve} pozdravili. Bojali su se. Dodu{e, setio sam se crne „Matke Boske” na
Jasnoj gori iznad grada, ali ne i na mogu}nost da bi nam benediktinci do-
zvolili da preno}imo u wihovom manastiru. Iz centra grada u mraku smo
nekako stigli do prostranog ogra|enog logora, punog nema~kih zarobqenika.
Zarobqenike smo videli i na prozorima velike zgrade pored puta, sli~ne
{koli, koja je tako|e pripadala logoru. Logor je bio pod odgovraju}om stra-
òm, ali bez straàrskih mesta na stubovima. Primetili smo da u „{ko-
lu” ulaze iskqu~ivo civili i da straàri na vratima dokumente zahte-
vaju samo izuzetno. U vremenskom {kripcu – bliìo se policijski ~as
– do{li smo na bizarnu ideju: „Ajnrikajmo!” u Verhmaht! Sva trojica smo
poznavali ovaj izraz, êsi verovatno od [vejka. U opreznim vremenskim
razmacima, stvaraju}i utisak da smo u brizi da ne zakasnimo, jedan za dru-
gim dotr~ali smo sa suprotne strane puta i bez obja{wewa pro{li pored
straàra, kao da to ~inimo ceo dan. Sva trojica smo uspeli. Na{li smo se
me|u samim nema~kim zarobqenicima. Me|u wima smo i preno}ili.
Me|utim, ne me|u sasvim nema~kim. Dok smo, traè}i povoqno mesto
za leàj, posmatrali zarobqenike, svesni da smo na trenutnoj dru{tvenoj
lestvici bar za jednu stepenicu iznad wih, u uglu ve}e prostorije na dru-
gom spratu, za~uli smo razgovor na slovena~kom. Razgovarala je grupa qu-
di, odevena kao i svi ostali, u prqave sivozelene nema~ke uniforme i obu-
vena u izno{ene, pa i pocepane sovjetske cipele, pre svega, sasvim utu~ena.
Bila je dovoqna samo jedna slovena~ka re~ i ve} smo razgovarali kao sta-
ri prijateqi. Pri~ali su nam o strahovitoj sovjetskoj ofanzivi od koje se
niko ne moè odbraniti. Zarobili su ih na raznim krajevima, u grupu su
se okupili tek u ovoj {koli. Na saslu{awima su saznali da }e ih ubrzo,
{to pre bude mogu}e, poslati u Jugoslaviju i predati sudskim vlastima,
za razliku od Nemaca, koji }e biti upu}eni u zarobqeni~ke logore. Bili
su zadovoqni takvim re{ewem, jer im je odagnao strah da }e ih prvom pri-
likom streqati. Me|u wima sam otkrio u~iteqa iz Cerkqa kod Krawa,
koji je poznavao mog strica Napotnika iz Trate. Ime nisam upamtio.1581 Kad
sam pomenuo mogu}nost da mu nabavim civilno odelo da se vrati u Jugosla-
viju sli~no kao ja, nije prihvatio, jer osim broja na lan~i}u nema nikakav
1581
Posle rata saznao sam od strica da su se poznavali i da se taj ìv i zdrav vratio
ku}i.
Tre}
dokument i jer je, otkad su registrovani kao Jugosloveni, mnogo sigurnije

da se kao grupa drè Sovjeta. Nisam se protivio.
Kod susreta sa slovena~kim vermahtovcima postao sam svestan koliko
je slovena{tvo elementarna veza. Izuzev posledwih dana, posebno iz ko kolo-
ne za Kroto{in, kad sam ih upoznao i sa bedne strane, {to je kod mene iza-
zvalo saose}awe sa wima, Vermaht mi je jo{ od Italije mnogo puta pred-
stavqao li~nu opasnost. Svi ostali, gestapo i SS, nastupali su sporadi-
~no, premda su bili opasniji. Po planinama sam beào upravo pred Ver-
mahtom. âk i u mojim snovima je bilo tako. U najgorim no}nim morama
uvek sam zurio u wihove o~i i povla~io se pred wihovim pu{kama. Dra-
gica me i dan-danas
dan-danas umiruje rukom kad u strahu no}nih uspomena vi~em
Aiuto!”, pre nego {to se sam probudim od sopstvenog glasa. Kod ovih moma-
„Aiuto!”,
ka, svojih vr{waka, sivozelene uniforme jednostavno sam prevideo. Nima-
lo mi nije smetalo {to nose iste kao i ostali zarobqenici. Bilo je zna-
~ajno samo to da su Slovenci. Bilo mi je drago kad sam iz razgovora osetio
da se, uprkos nema~kom jeziku koji su koristili u kontaktima sa svojim ka-
meradima, ose}aju strancima
strancima me|u Nemcima, da im nikada nisu sluìli
svojom voqom i da su u nema~koj vojsci ostali jednostavno zato, jer nije bi-
lo povoqne prilike da pobegnu. Neki od wih nikada nisu dobili odsustvo,
a pobe}i se moglo samo za vreme odsustva u Sloveniji. Uprkos svemu tome,
~inilo se da su ponosni {to su bili u Vermahtu, ne mo`da zato {to je bio
nema~ki, nego zato {to su ga smatrali najefikasnijom vojskom u Evropi. U
tome je sigurno bilo i ne{to paradoksa, izgledalo je da im je upravo ne-
ma~ki bezobzirni vojni~ki „dril” koji su pro{li otklonio uro|eni ose-
}aj niè vrednosti koji su jo{ dodatno oja~avali austrijski vaspitani ro-
diteqi i op{ti kompleks inferiornosti {ire okoline. Veselo su se sme-
jali dok su pri~ali kakvi „bukvani” su bili wihovi nema~ki drugovi na
ve`bama i kako su ~ak i oficiri gubili glave kad bi pred sobom ugleda-
li crvenoarmejce kako juri{aju u napad.
[to se ti~e Sovjeta, mislili su da oni pobe|uju zbog strahovite pre-
mo}i u oru`ju i tenkovima, ali i zbog neustra{ivosti svojih vojnika, po-
sebno u napadima. Juri{aju u sagnutom stavu, kao da svojim glavama èle
da sru{e zid neprijateqa, dok iz wihovih automata sevaju rafali jedan
za drugim sve dok se ne sru{e. Mislim da u pore|ewu Nemaca i Sovjeta na-
{i momci nisu imali kona~nu ocenu, da su se kolebali izme|u prekju~e-
ra{we apsolutne istine i ju~era{weg otkri}a. Bilo im je jasno da Sovje-
te u prodoru na zapad vi{e niko ne}e zaustaviti i da }e upravo oni kro-
jiti posleratnu Evropu. Takvo razmi{qawe sam polako i ja preuzimao,
ma kako susret sa tom istinom bio neprijatan. Ina~e, bio sam uveren da je,
poput Napoleona, i Hitler operativno izgubio rat sa supergeneralisimu-
som Zimom, ali da je, u su{tini, krivicu za propast snosila wegova nadu-
vena vojna, ekonomska i posebno politi~ka strategija kojom se upustio u rat.
Ni ve~no prole}e i leto u Rusiji ne bi mogli promeniti ovakav ishod. Ve-
„Mehrwertigkeits-
selilo me je kako su Sovjeti efikasno izgazili nema~ki „Mehrwertigkeits-
komplex”.
Saznali smo da su u blizini ênstohove divqale borbe jo{ pre neko-
liko dana i da se u zapadnim planinama na staroj nema~koj granici, kao i u
Sredwim Beskidima na jugu, na ~e{koj granici, Nemci jo{ uvek èstoko
opiru. Ako je to zaista ta~no, to zna~i da od na{eg puta direktno na jug ka
Moravskoj i preko we u ê{ku ne}e biti ni{ta.
Ujutro je do{lo do problema sa izlaskom iz logora. Jo{ uve~e su nam
na{i momci dali do znawa da smo napravili veliku glupost. Iz logora se
zbog straè ne moè iza}i. Put pored {atora bio je duga~ak i nepregle-
dan, osim toga po wemu su se kretali crvenoarmejski straàri, tako da bi-
smo na bilo kom mestu mogli naleteti na wih. Moèmo iza}i samo kroz
glavni izlaz, ali ne bez dozvole. Primetili smo da je izme|u pobo~nog de-
la zgrade i ograde logora razdaqina svega nekoliko metara; uz ogradu po-
red puta straàrila su dvojica straàra, kora~aju}i ravnomerno po ce-
loj wenoj duìni. Ugurali smo se u prizemnu sobu u kojoj su bili samo ne-
ma~ki zarobqenici i na wihovo zaprepa{}ewe isko~ili jedan po jedan
kroz prozor i presko~ili ogradu taman u trenutku kad su nam straàri po-
kazali le|a, udaqavaju}i se u suprotnom pravcu. Trebalo je malo spretno-
sti da pritajeni doskok na zale|eni asfaltirani plo~nik pro|e bez pada.
Skok kroz prozor prigu{ila je trava prekrivena snegom. Sva trojica smo
uspeli da isko~imo za vreme istog mimohoda straàra.
Uprkos upozorewu, hteli smo daqe najkra}im putem. Taj put je odgo-
varao najvi{e êsima, jer bi veoma brzo bili kod ku}e. Tada, svakako, ni-
smo znali da su Nemci odlu~ili da ê{ku drè do kraja, da su je fakti~ki
i dràli, i da }e mar{al Petrov upasti u Moravsku tek pre posledwe
ofanzive na ve} poru{enu Nema~ku sredinom aprila. Iz ênstohove smo
(Herby),
bez problema iza{li na put za Herbi (Herby ), desetak kilometara na jugo-
zapad. Po èlezni~koj pruzi, koja vodi paralelno sa putem, nije bilo sa-
obra}aja. Prepe{a~ili smo svih deset kilometara. Temperatura se podi-
gla iznad nule, niski, ravnomerno prqavi oblaci nagove{tavali su da }e
svakog trenutkla po~eti da pada ki{a. To je bilo posledwe {to smo èle-
li. Po~elo je da pada pre nego {to smo stigli u Herbi, sve ja~e i ja~e.
Herbi, mesto u koje smo stigli oko podneva, bilo je prepuno vojske i
opreme. Bilo je o~igledno da se otuda snabdevaju sovjetske snage, koje sada
ve} prodiru preko stare nema~ko-poqske granice u pravcu Opelna. Ima-
li smo sre}e {to smo se, dobro prokisli, mogli skloniti na èlezni~ku
Tre}
stanicu, tako|e punu crvenoarmejaca. Blizina fronta mogla se ~uti. Ni ni-

ski oblaci, ni sve ja~a ki{a, nisu ugu{ili udaqenu neprekidnu grmqavi-
nu topova sa zapada. Samo je vikawe vojnika i lupawe cipela po kamenom
plo~niku navodilo na utisak da je napoqu sve mirno.
Na stanici smo ostali do sutradan ujutro. I pored vi{e temperatu-
re, bilo nam je hladno zbog mokre ode}e. Su{ila se samo od na{e toplote.
Nismo dobili nikakvu hranu. Herbata, u seoskoj ku}i pored puta, koju nam
adnie ch
je, uz izviwewe starije ène da smo „„ładnie chłopy
opy””, na put donela nezgrap-
na devojka, bilo je sve {to smo uzeli. îm je istekao policijski ~as ki{a
je prestala da pada i mi smo se uputili pravo prema jugu.
Put nas je vodio kroz sela Kalina, Boronov i Pjasek. Izme|u posled-
wa dva sela imali smo {ta da vidimo. Jo{ izdaleka nije bilo sumwe da se
pribliàvamo popri{tu velike bitke koja mora da je besnela pre nekoli-
ko dana. Glavni deo popri{ta protezao se na zapadnoj strani puta, a borbe
mora da su tekle i po isto~nom delu, kao i po samom putu. Sve {to smo u ve-
zi sa ratom videli do tada bila su skromna umawewa. [iroko poqe, jedva
pokriveno tankim sne`nim pokriva~em pome{anim sa preoranom zemqom,
bilo je posejano razbijenim i spaqenim tenkovima, nema~kim i ruskim. Bi-
lo je tu i topovskih cevi mnogih ruskih tenkova, sli~nih oqu{tenim ba-
nanama. Preko poqa su su se {irili neravnomerno ukopani kratki redovi
niskih opkopa, iz kojih mora da su se branili Nemci. Verovatno pancer-
faustima. Zar na otvorenom? Do {ume iza wihovih le|a bilo je bar pola
kilometra. Da li su ih podràvali tenkovi razme{teni iza wih? Sasvim
dobro su se videla mesta na kojima su sovjetski tenkovi pregazili opkope.
Neke su zaobi{li, iako i nisu bili ba{ neka prepreka. Tada je bitka za
Sovjete ve} nesumwivo bila dobijena, iako je jo{ iza wih ostalo da leì
nekoliko tenkova, jednih i drugih, razbijenih ili spaqenih. Palih vi{e
nije bilo. Sovjeti su sigurno odvukli ne samo svoje, nego i nema~ke.
Ne{to podaqe od glavnog popri{ta leàla su tri spaqena, stra{no
unakaèna vazduhoplova, jedan nema~ki i dva sovjetska. Razmera me nije
za~udila, jer je bilo poznato da su Sovjeti, za razliku od tenkova i topo-
va, bili veoma slabo opremqeni avionima. I oni koje su imali bili su za-
stareli i razli~itih tipova. Po{to je po poqu bilo ve}ih kratera, vero-
vatno su jedna i druga strana bombama napadale protivni~ke tenkovske po-
loàje, a kasnije su se sukobile izme|u sebe. Ako, razume se, avioni nisu
bili plen prate}ih lovaca, koji su pobegli svaki na svoju stranu. Nisam
primetio protivvazdu{ne topove. U blizini puta, oslowen na jedno kri-
lo, leào je jedan avion sa crvenom zvezdom. Sude}i po oznaci, to je bio
„Jak-1”. Izgledalo je kao da nije o{te}en; sasvim sigurno nije izgoreo. Da
li je o{te}en pri sletawu, mo`da posle bitke?
Razgledavawem bojnog poqa i zami{qawem mogu}ih tokova bitke, iz-

gubili smo prili~no vremena. Kora~ali smo po wemu kao neki vode}i voj-
ni stratezi. Skoro neprimetno, po~ela je ponovo da rosi ki{a. Kad smo ko-
na~no uzeli put pod noge, po skoro sasvim okopnelom putu, uz ubrzano top-
qewe snega, po~elo je da se skupqa blato. Hodawe je postalo krajwe nepri-
jatno. Verovatno i pod uticajem oìvqavawa grozota borbe, odrekli smo se
daqweg puta prema jugu. Tamo je u daqini jo{ uvek grmelo. Pri~awe ~en-
stohovskih Gorewaca postalo je mnogo ozbiqnije nego pre dva dana. I Po-
qaci, koje smo susretali usput, odgovarali su nas od plana. Jo{ istog po-
podneva,
pod neva, vaqda je bio ~etvrtak 15. februara, jo{ jednom smo, kao u Lo|u, za
skoro 180 stepeni promenili smer na{eg putovawa.
Uputili smo se pravo prema severoistoku, ~ak malo vi{e prema seve-
ru. Za ciq smo izabrali grad Kjelce, skoro 100 kilometara u pravcu pre-
ma Var{avi. Ve} to je ukazivalo na ~iwenicu da se vrtimo u krug kao mu-
ve bez glave.
Za razliku od dotada{weg puta, koji je od Kroto{ina tekao uvek po
glavnim saobra}ajnicama, posledwih dana na{li smo se na uskim seoskim
cestama, gde osim op{tih strana sveta – pa i one zbog niskih oblaka nisu
bile pouzdane – nikada nismo bili sigurni da li idemo u pravom smeru.
Imali smo sre}e. Posle tridesetak kilometara pe{a~ewa, ve} skoro sa-
svim isto~no od ênstohove, nai{li smo na èlezni~ku stanicu i duga~ak,
potpuno prazan voz bez straè, sastavqen iskqu~ivo od vagona sa niskim
stranicama. Takvi vozovi saobra}aju samo daqe od fronta. Poloàj lokomo-
tive je potvr|ivao da je usmeren u Kjelce, a para, koja je {i{tala iz we, da
je spreman za narednu vo`wu. Ime mesta nisam upamtio, se}am se samo da
smo do wega stigli pored sela Naklo.
Stanica je tako|e bila slobodna, bez straè. Da ne bismo proverava-
wem pravca i vremena polaska pobudili sumwu, sakrili smo se iza voza i
strpqivo ~ekali. Kad je ve} po~eo da se kre}e, naglo smo usko~ili u vagon
i sakrili se uza same stranice u leè}em poloàju. Posle nekoliko kilo-
metara smeli smo i da ustanemo. Bilo je neprijatno zbog ki{e, ali ni le-
àwe ne bi bilo boqe, jer bi se ki{a slivala i ispod nas. Naime, ponovo je
po~ela da pada ki{a. Na vagonima, koji su se kretali o{trim trzajima, ra-
di ~vr{}e ravnoteè stajali smo zagrqeni drè}i se za ramena, kako bi-
smo se {to boqe za{titili od ki{e i vetra. Nije nam mnogo pomoglo. Hlad-
no}a se pokazala krajwe neprijatnom. Mokra ode}a je na jakoj ki{i, koja nas
je kvasila i za vrat, po~ela da se zamrzava. îm je voda donekle otekla sa
poda, ponovo smo se spustili iza popre~ne stranice vagona. Iako smo se vo-
zili znatno iznad 42. paralele, kasnili smo petnaest godina da bi Dos Pa-
sos mogao da dobije jo{ ideja za jezovito putovawe svojih slepih putnika.
Tre}
Kad smo se posle nekoliko sati vo`we pribliìli Kjelcu, primeti-

li smo mnogo vojske na stanici. Stisnuli smo se na raskva{enom podu pod
za{titu stranice vagona. Na stanici je bilo toliko straàra da nismo sme-
li da isko~imo. Neposredno pored nas, tamo-amo, kora~ala su dvojica na-
oruànih crvenoarmejaca. Pritajili smo se, u nadi da }e se okolnosti ok-
renuti na boqe. Naàlost, okrenuli su se to~kovi. Posle wihovog dirqi-
vog cviqewa, voz je ponovo krenuo. Povrh svega, kad je ve} po~eo da ubrzava,
nekoliko vagona iza nas, jurnula je za wim desetorica bu~nih crvenoar-
mejaca. Da su nas opazili, zasigurno bi nas izbacili iz voza i to u vo`wi.
êhe sam morao da podu~im zlatnom pravilu autostopirawa: automobilom,
koji se zaustavi na podignuti palac, vozi se {to daqe moè{, bez obzira
na to da li ide ta~no u èqenom pravcu. Proverio sam ga pre pet godina u
Francuskoj. Za na{ voz, posle sat vremena vo`we, pokazalo da je i{ao do
(Skarżysko-Kamienna
kraja Skarìsko-Kamjena (Skar ysko-Kamienna)) na reci Kamjena, pedese-
tak kilometara daqe nego {to smo nameravali, pribli`no na pola puta
izme|u ênstohove na zapadu i Lublina na istoku. Zaustavio se tamo. Kad
su se pokupili crvenoarmejci, brzo smo ga napustili i nas trojica.
...do Jalte
Jo{ u mraku, koji je zbog umora bio jo{ gu{}i, nai{li smo na crveno-
armejsku kasarnu. U woj su se upravo pripremali za ve~eru. Boqe nije mo-
glo ispasti, mirisalo je do ulice. Trgnuo sam se, ugledav{i ispred sebe
jugoslovenskog oficira u ispeglanoj uniformi, sa zlatnim epoletama ka-
petana na ramenima i pravim belim dvoglavim orlom sa }irilskim P u
sredini i rimskom cifrom II izme|u wegovih krakova (tako su bili obli-
kovani inicijali kraqa Petra Drugog). Bio je Srbin iz Poàrevca. Tada
nisam znao da su jugoslovenskim dràvqanima jo{ u prole}e 1944. godine,
kad su od wih sastavili brigadu, Sovjeti propisali no{ewe {ajka~e sa
kraqevskim grbom.1582
Rekao nam je da se vra}a iz ratnog zarobqeni{tva u Nema~koj, da ih u
kasarni ima jo{ nekolicina i da su svi oficiri (redove su Nemci iz voj-
nih logora oterali na rad). Bez mnogo pitawa pozvao nas je u kasarnu, ~ije
barake su za vreme okupacije sluìle kao logor u kojem su bili zatvoreni
uglavnom Jevreji iz okolnih mesta. Pridruìli smo se ostalim oficiri-
1582
Nisu je nosili samo zbog li~nog posredovawa V. Vlahovi}a kod Malenkova (V. De-
dijer, Tito
Tito,, str. 506).
ma. Svi su bili Srbi, odeveni u besprekorne, mada izno{ene unoforme.

Dopu{tam da moji tada{wi kriterijumi besprekornosti nisu ba{ bili
preterano visoki.
O crvenoarmejcima su govorili samo najboqe. S wima dele uistinu sve
{ta imaju. Sada ste i vi wihovi gosti, rekli su nam. I zaista, iz kuhiwe
su i nama doneli ve~eru: neizbeàn „{~i”, ~orbu od kupusa, oboga}enu ko-
madi}ima slanine. U mojim {krtim bele{kama stoji zapisano da je bila
„prima”. Sigurno je bila. Servirali su nam je u aluminijumskim tawiri-
ma na nezastrtom, ali pravom stolu od grubih dasaka sa prekr{tenim pa-
rom nogu i klupama sa svake strane. Gde jedu sovjetski oficiri, nisam pi-
tao, niè oficire sam video u dru{tvu sa obi~nim vojnicima. Na pitawe
za{to nose ambleme kraqa Petra, nemalo su se za~udili. Pa, on je ipak na{
kraq, Rusi ga tako|e priznaju kao legalnog kraqa! To je bilo ne{to novo,
sasvim u suprotnosti sa svim {to sam zami{qao o Sovjetima. Ni sa kra-
qem, ni sa londonskom vladom ve} izvesno vreme nisu imali kontakte.
Od tih oficira saznali smo o razornom bombardovawu Drezdena u no-
}ima na 13. i 14. februar od strane zapadnih saveznika. Prvu no} tukao ga
je RAF
RAF,, a drugu USA AF. Upotrebili su sistem „tepiha”. Bombe su padale
uzdu` i popreko, ne biraju}i ciq. Namerno su bombardovali stambene de-
love grada, prepune izbeglica, kao i zgrade pretvorene u privremene in-
dustrijske objekte. [to nije sru{eno od eksplozija, uni{tili su poàri
koje su potpaqivale hiqade zapaqivih bombi. Kasnije sam saznao da su,
uprkos {umovitom lancu planina, u ~ijem krugu se krije Pilctunellager,
devojke u Glashiteu pratile bombardovawe cele no}i kako po grmqavini,
tako i po sevawu neba. Prema op{tem mi{qewu, bombardovawe je bilo znak
da su Drezden zauzeli Sovjeti: pre toga, wihovi zapadni saveznici su se
pobrinuli da im od wega ne ostane ni{ta. Slu`beni motiv bio je sejawe
straha me|u nema~kim stanovni{tvom. Frojenkirhe je i danas poru{ena;
wene ru{evine, sortirane uz nekada{we temeqe, ~ekaju na obnovu.
Od srpskih oficira saznao sam i prvorazrednu novost, koja je okre-
nula naglava~ke moje posleratne planove. Tokom sedmice izme|u 4. i 11.
februara, u dvorcu porodice Romanov „Livadia” u Jalti na Krimu, odvi-
jala se konferencija na kojoj su se êr~il, Ruzvelt i Staqin dogovorili
o posleratnom ure|ewu Evrope u smislu na~ela Atlantske poveqe i dogo-
vor objavili (takozvana Deklaracija o oslobo|enoj Evropi). Za mene je od
presudnog zna~aja bila preporuka Titu da odmah stavi na snagu dogovor za-
kqu~en sa [uba{i}em i na osnovu wega od predstavnika vlade u izgnan-
stvu i komunisti~ke vlade u Beogradu sastavi koalicionu vladu, a ona da
se postara da pored ~lanova AVNOJ-a u privremenu Narodnu skup{tinu
budu primqeni i ~lanovi posledwe predratne jugoslovenske skup{tine
Tre}
(izabrane u decembru 1938. godine) koji se nisu kompromitovali saradwom

sa zavojeva~em, te da sve zakonodavne akte AVNOJ-a kasnije mora da pot-
vrdi Ustavotvorna skup{tina.
U predistoriji Jalte, êr~il je 9. juna 1944. godine, neposredno posle
naimenovawa [uba{i}a za predsednika vlade, predloìo da sa predsed-
nikom ode na Maltu, odakle bi uspostavili kontakte sa Titom. Otuda je
avionom do Barija i razara~em do Visa putovao sam [uba{i} sa ambasado-
rom Stivensonom, dok su kraqu namenili turisti~ko uìvawe po sredwoj
Italiji. Tito nije èleo da ga vidi. [uba{i} je 16. juna na Visu zakqu~io
sporazum po kojem }e, izme|u ostalog, u novu reprezentativnu vladu biti
primqene samo li~nosti koje se nisu kompromitovale u odnosu na NOB i
koji odlaè pitawe kraqa i izbor oblika dràvnog ure|ewa za vreme po-
sle rata. Pregovore su nastavili zajedno sa êr~ilom 13. avgusta u Kazer-
ti i Rimu, a potom i sami 23. oktobra u Vr{cu, gde se Tito nastanio posle
svog povratka iz Rumunije. Prvog novembra, u Beogradu, parafirali su spo-
razum u kojem se Tito potrudio da zagarantuje me|unarodni kontinuitet
svog reìma. Predvideo je imenovawe Regentskog saveta za vreme odsutno-
sti kraqa, kao i vlade, sastavqene od 12 ~lanova KNOJ-a i 6 ~lanova kra-
qevske vlade. Vlada }e upravqati dràvom do izbora Ustavotvorne skup-
{tine, kada }e biti odre|en kona~ni oblik vladavine. Majoru Tejeru, na-
~elniku ameri~ke vojne misije kod partizana nije promaklo da }e Tito u
tom ure|ewu „vladati kao samodràc bez obzira na èqe jugoslovenskog
naroda”.1583 Sporazum je trebalo da potpi{u tek posle kraqevog odobrewa,
ali je [uba{i} 20. oktobra radije odleteo u Moskvu po Staqinovo odo-
brewe nego da o wemu obavesti kraqa. Posle wegovog povratka [uba{i} i
Tito potpisali su 7. decembra jo{ ~etiri izvedbena amandmana, od kojih
je najzna~ajniji bio drugi, koji je odre|ivao da je do izbora Ustavotvorne
skup{tine zakonodavna vlast u rukama AVNOJ-a.
Amerikanci su se, od Vr{ca nadaqe, distancirali od dogovora ~ija
je du{a bio êr~il. Na Boì} je Stejt department preko ambasadora Pe-
tersona saop{tio [uba{i}u da se, dodu{e, slaè sa op{tim na~elima
sporazuma, ali ne èli izraziti svoje mi{qewe o mogu}nostima za efi-
kasnu i lojalnu upotrebu tih na~ela, jer „}e u veoma velikoj meri zavisi-
ti od dobre voqe, saradwe i uzajamnog po{tovawa” qudi koji }e ih spro-
voditi. U memorandumu koji je dràvni sekretar Stetinijus poslao bri-
tanskom ambasadoru upozoravao je da se sva vlast predaje „jednoj grupi... ko-
ja prakti~no ima potpunu i iskqu~ivu ... izvr{nu i sudsku vlast”, i da ne
1583
FRUS IV, str. 1420.
moè preuzeti odgovornost za odluke koje }e presudno uticati na budu}-

nost Jugoslavije.1584 Kraq je, posle o{tre pismene i usmene kritike êr-
~ila, koga je, izme|u ostalog, opomenuo „da ne postavqa demokratiju tako
nisko, kao da je golo grabqewe vlasti i ubijawe svih koji se ne slaù sa
vama”, 11. januara 1945. godine sporazum odbacio. Neprihvatqivo su mu de-
lovale odrednice u pogledu imenovawa Regentskog saveta, a protivio se i
odrednici da zakonodavna vlast do izbora Ustavotvorne skup{tine pri-
pada AVNOJ-u. Izjavio je da bi osnivawe „vi{estrana~ke vlade, koja bi
obuhvatala sve politi~ke pokrete, bila jedina garancija za novu i boqu
budu}nost dràve”.1585 Posle [uba{i}evog izmicawa, kraq je 22. januara
zahtevao ostavku cele vlade, a kada ona to nije u~inila, raspustio ju je.
Me|utim, po{to nije bilo odgovaraju}e zamene za [uba{i}a, Amerikan-
ci su po~eli da pristaju na britanski pritisak na odlazak vlade u Beo-
grad, a Staqin je zahtevao momentano sprovo|ewe sporazuma [uba{i}-
Tito, [uba{i} je 29. januara podneo ostavku, a odmah potom kraq mu je dao
novi mandat. Istovremeno mu je naloìo da izdejstvuje Titovu saglasnost
da se u AVNOJ ukqu~e ~lanovi posledwe jugoslovenske skup{tine i tako
ustanovi privremena skup{tina, kao i da kraqevi namesnici do odluke o
ustavnom ure|ewu budu general Simovi}, Hrvat dr Juraj [utej i dr Du-
{an Sernec. Na tome je ostalo do Jaltske konferencije. Vlada je otputova-
la u Beograd 15. feruara. Kneèvi}i napomiwu1586 da je [uba{i}eva vla-
da, u stvari, bila „êr~ilov komesarijat za predaju vlasti Titu i za ga-
rantovawe me|unarodnog priznawa Titovoj vladi”.1587
Jaltski dogovori bili su, ina~e, su{tinski mawe od onoga {to je na
Visu predloìo [uba{i}: u wegovu – [uba{i}evu – vladu trebalo je da
u|e Tito kao ministar za vojsku.1588 Nijedna supa nije tako vru}a kao {to je
vru}a kad se skuva, bio je op{ti komentar oficira. âk je i {~i ve} bio
hladan kad nam je stigao na sto. U mislima smo imali promenu od Drugog za-
sedawa AVNOJ-a (krajem novembra 1943. godine) kad je izgledalo da nije
kona~no obavqen posao samo sa kraqem (zabranili su mu povratak u otax-
binu), nego i celokupnim predratnim dru{tvenim ure|ewem dràve. Koa-
1584
FRUS,
FRUS, Malta and Yalta,
Yalta, str. 255-257.
Po R. i @. Kneèvi}, Sloboda
1585
Sloboda...,
..., str. 415-416.
1586
O.c., str. 418-419.
1587
Peter II, A King´
King´s..., str. 224-267 sl., pomenuti sporazumi i dogovori objavqeni su
na str. 227-229, 239-241 i 242-243; kao prilog IX objavquju tekst sporazuma, izjava, itd. R.
i @. Kneèvi}, Sloboda
Sloboda...,
..., str. 897-919.
1588
V. Dedijer, Dnevnik III, str. 183.
Tre}
licija sa kraqevskom vladom ovu supu je veoma ohladila. Bili su tako|e

uvereni da je do Titovog popu{tawa do{lo pod pritiskom Britanaca i
êr~ila li~no, koji je trebalo da za protivuslugu obezbedi me|unarodno
priznawe novog reìma. Ovo je najpogodnije vreme za povratak ku}i ako
ho}emo da uti~emo na tok doga|aja, mislili su.
Saznali smo tako|e da su Sovjeti 13. februara kona~no zauzeli celu
Budimpe{tu, u kojoj su se Nemci, zajedno sa ma|arskim strelastim krsta-
{ima, opirali sve od po~etka januara, kad su crvenoarmejci prodrli u
wena predgra|a. Jo{ krajem decembra bila je opkoqena sa svih strana. Od
jugoistoka do severozapada, sa isto~ne strane u kle{tima ju je drào Drugi
ukrajinski front mar{ala Malinovskog, koji je prodro sve do Slova~ke
(Lu~enec, Banska [}avnica), sa jugozapada i zapada opsedao ju je Tre}i
ukrajinski front mar{ala Tolbuhina. On se na putu iz Srbije, negde uz
mo~vare, iznad u{}a Drave, probio preko Dunava u Barawu i u usiqenom
mar{u, uprkos jakom nema~kom otporu kraj Balatona, ne{to kasnije zatvo-
rio Nemcima povla~ewe prema zapadu. Bog zna da li se na mo~varama, zbog
kojih u blizini nije bilo zna~ajnijih nema~kih snaga, prisetio Ludvika
II Jagelovi}a, koga je ~etiri stotine godina ranije pod Moha~em, u bici sa
Sulejmanom Veli~anstvenim, zadesila mawe milostiva sudbina. Tokom bek-
stva, zajedno sa kowem, progutala ga je mo~vara. Na {irem podru~ju Budim-
pe{te ostalo je jedanaest nema~kih motorizovanih divizija, sa ostalim
jedinicama oko 150.000 qudi.
Nemci su Ma|arsku sa Budimpe{tom zauzeli godinu dana ranije, 19.
marta 1944. godine, da bi spre~ili ma|arske poku{aje sporazumevawa sa
zapadnim saveznicima. Prilikom napada na Jugoslaviju upotrebili su je
za prolazak svojih ~eta. Hitler je pozvao dràvnog poglavara Hortija1589
kod sebe i saop{tio mu da vi{e nema nameru da trpi wegovo koketovawe sa
Zapadom. Spre~io ga je ulaskom nema~ke vojske odeqewima SS i gestapoa u
Ma|arsku. Horti je na sve pristao, tako|e i na zamenu predsednika vlade
Miklo{a Kalaja sa Nemcima odanom li~no{}u. Pre nego {to se Horti vra-
tio iz posete Hitleru – wegov povratak doma}ini su namerno odugovla~i-
li – nema~ke ~ete iz Austrije i Srbije prodrle su u Ma|arsku bez otpora
i zauzele glavne ta~ke, posebno u Budimpe{ti. Gestapo je izveo brojna hap-
{ewa. Kad je Horti ulazio u svoj kraqevski grad u Budimu, na stepenica-
ma ga je ve} pozdravila nema~ka straà. Nema~ki konzul i opunomo}enik
1589
Austrougarski admiral Miklo{ Horti bio je regent. Posle bekstva Bele Kuna Ma-
|arska je ponovo postala kraqevina, ali car Karoq I zbog protivqewa Male antante (^SR,
Jugoslavija i Rumunija) nije mogao da zauzme kraqevski presto sv. Stefana.
postao je Edmund Vezenmajer, poznat iz Zagreba, a novi predsednik vlade

dotada{wi konzul u Berlinu general Deme Stojai. Nema~ka nada da }e
Ma|ari obnoviti Honved i upotrebiti ga za odbranu od Sovjeta, propala je
– po Hagenu – zbog nesposobnosti Vezenmajera. Horti je jo{ uvek mislio
na Anglo-Amerikance.1590 Odlu~ivawe je {kripalo i zbog sporova sa vo|om
strelastih krsta{a,1591 koji su ga izbacili iz svih kombinacija, a Vezen-
majer se kladio na wih.
Kada je sovjetskom okupacijom Rumunije i slepcima postalo jasno da je
pred vratima Crvena armija, do{lo je do ubrzanog tragawa za kontaktima
sa vo|ama skromnog ma|arskog otpora i Crvenom armijom. Tako je na~elnik
slu`be bezbednosti general I{tvan Ujsasi, ina~e zagrièni protivnik
levi~ara, uspostavio kontakte sa Laslom Rajkom (posle rata u antititov-
skim procesima bio je osu|en na smrt i ubijen), a general-pukovnik Mik-
lo{-Dalnoki, kao komandant Prve armije na Karpatima, uspostavio je ve-
zu sa Crvenom armijom. Pored toga, Horti se bavio i planom da Ma|arska
poloì oru`je. U Moskvu je preko Ankare poslao komandanta àndarme-
rije,
ri je, tako|e odlu~nog protivnika komunizma, da se dogovori o uslovima
kapitulacije. Tada bi honvedovci zauzeli Budimpe{tu i iz we isterali
Nemce.
Sve je to izazvalo novo nema~ko posredovawe. Ne samo da je nema~ka
tajna slu`ba pratila sve korake prema istoku, nego su admiralovom sinu
istog imena (Miklo{), koga je izabrao za naslednika i koji je delovao i na
svoju ruku, ~ak postavili mamac. S wim su u kontakt stupila dvojica Ti-
tovih zastupnika – u stvarnosti SS-oficiri – koji su ponudili svoje po-
sredovawe kod Sovjeta. Nemci su kontraudar izveli veoma bri`qivo. Pri-
vukli su ~ak i potpukovnika SS Ota Skorzenija, koji je sa svojim bataqo-
nom godinu dana ranije oslobodio Musolinija sa Gran Sasa. Zaverenike su
skupqali i zatvarali jednog za drugim u tajnosti, tako da su nerazumqi-
vi nestanci me|u Ma|arima izazivali paniku. Skorzeni je bio potreban
samo kod Hortijevog sina. Admiral je jo{ 15. oktobra radio-vezom zamolio
Sovjete da ipak saop{te uslove za primirje. Kad je saznao za nema~ke ten-
kove koji su poslepodne demonstrativno jurili kroz grad – da ne bi do{lo
1590
geheime..., str. 351-353. Hagenovo mi{qewe da je tada bilo mogu}e da
se Ma|arska i Austrija odbrane od sovjetske okupacije, svakako je vi{e èqa nego realna
mogu}nost, iako bi se po W. Warlimontu, Inside
Inside...,
..., str. 413, ma|arska vojska i posle nema~ke
okupacije i daqe borila protiv Sovjeta. Feldmar{al Fon Vajhs je, protivno Hitleru,
spre~io weno razoruàwe.
1591
Za znak im je sluìo krst sa jednakim kracima i zavr{ecima u obliku strela.
Tre}
do nekih nekontrolisanih odziva vojske ili stanovni{tva – ali ne i za to

da su ih pozajmili iz transporta sa prigradske ranìrne èlezni~ke sta-
nice i za wih jedva nabavili dovoqno goriva i da su ih posle demonstra-
cija odvezli nazad, on je sutradan „zamolio Nemce za azil”, opozvao ponu-
du Sovjetima za primirje i izjavio da se ne protivi imenovawu vo|e stre-
lastih krsta{a, majora Ferenca Salasija, za predsednika vlade. Wegovoj
dvadeset~etvorogodi{woj vladavini do{ao je kraj. Oni zaverenici koji
nisu pohap{eni ponovo su sara|ivali sa Nemcima, sa izuzetkom generala
Miklo{-Dalnokija. Na karpatskom frontu prebegao je k Sovjetima sa ce-
lim svojim {tabom, sastavio privremenu vladu i 23. decembra Nema~koj
objavio rat. Krsta{i su smesta zauzeli sve strate{ke ta~ke u dràvi i
Budimpe{ti.
Kad su, posle èstokih borbi koje su usledile, Sovjeti zauzeli ne sa-
mo Pe{tu, nego 13. februara i Budim na desnoj obali Dunava, glavnina
crvenoarmejaca ve} je bila zapadno i jugozapadno od grada. Daqwi prodor
prema Bratislavi i Be~u, te naftnim izvorima iznad Balatona i preko
Dunava spre~avala im je armijska grupa „Jug” (oko 40 divizija, od wih 12
tenkovskih). Time nam se otvorio najpovoqniji prolaz kroz Ma|arsku, da-
kako, èlezni~ki.
Za wihov povratak ku}i pobrinu}e se Sovjeti, govorili su nam ofi-
ciri; u tu svrhu izdali su im nekakve buma{ke kojima bi imali pravo da
koriste putni~ke vozove. „Zar jo{ postoje?” bubnuo sam, jer za sve vreme
boravka u Poqskoj nisam video nijednog; ~ak ni zatvorene sto~ne. Prizna-
li su da se i oni prevoze teretnim vozovima, jo{ uvek u pratwi crveno-
armejaca koji obezbe|uju hranu i preno}i{te. Shvatio sam da su u nekoj
vrsti putuju}eg logora. Kad sam pomenuo da bismo i mi voleli da se doko-
pamo sli~ne buma{ke, rekli su nam da sovjetska vojska ne èli da ima ni-
kakva posla sa civilima. U Poqskoj je to nadle`nost poqskih vlasti. Par-
tizane, kao mi, uop{te ne vole. Kad sam malo boqe razmislio, ovu izjavu
sam povezao sa enkavedeovcima u Mili~u, koji u nacionalisti~koj organi-
zaciji nisu videli ni{ta lo{e. âk im se ~inilo normalnim da su qudi
u okupiranim zemqama nacionalisti. Ina~e bi nas stvarno postreqali.
Meni se posebno zna~ajnom ~inila sli~nost Jaltske deklaracije s ob-
zirom na Jugoslaviju sa wenim odrednicama u pogledu posleratne Poqske.
I u woj je trebalo da predstavnici londonske vlade u izgnanstvu budu
primqeni u komunisti~ki Lublinski komitet (odnosno, tzv. privremenu
vladu oslobo|ene demokratske Poqske, kako je, na zahtev Kremqa, promenio
ime 31. decembra 1944. godine) i tako bude oblikovana vlada narodnog jedin-
stva. Poqaci su deklaraciju tako|e smatrali veoma zna~ajnom. Narednih
dana
dana wene glavne odredbe mogli smo da ~itamo na ogromnim plakatima, iz-
lepqenim na najvidnijim mestima po svim krajevima kroz koje smo puto-

vali. Kod toga sam nekako izgubio iz vida da odu{evqewe Lublinskog ko-
miteta Jaltom ne moè izvirati iz istih pobuda kao moje. Komitet je pro-
slavqao priznawe komunisti~ke vlade od strane zapadnih saveznika i uki-
dawe londonske vlade u izgnanstvu koja mu je sve vreme bila trun u oku. Za-
vela me je i ~iwenica da je vlast na prvom stepenu uspostavqala Armija
Krajova. Dodu{e, ne slu`beno.1592 Kud god bismo stigli, nailazili smo na
wihove ~lanove kao policajce, slu`benike u ùpanijama i sli~no. Tako je
bilo posvuda, pa smo se i mi navikli da se Poqacima predstavqamo kao
simpatizeri Armije Krajove. Ako su me|u wima bili komunisti, verova-
tno su morali da kriju svoju pravu prirodu. Prilike u Jugoslaviji bile
su suprotnog karaktera. Od dolaska Sovjeta, terenom su potpuno ovladali
komunisti.
Koaliciona vlada izme|u [uba{i}a i Tita izgledala je zato kao zna-
~ajan napredak u pore|ewu sa sasvim komunisti~kom vladom u Beogradu.
Utoliko vi{e, jer se, za razliku od poqske vlade u izgnanstvu, koja je van
svoje teritorije raspolagala jakim snagama pod komandom generala Ander-
sa, jugoslovenska vlada u Londonu vi{e uop{te nije mogla opirati. Jo{
onih nekoliko hiqada Slovenaca u afri~kim savezni~kim logorima, koji
su bili na raspolagawu za uspostavqawe samostalnih jugoslovenskih sna-
ga, nekoliko vazduhoplova (ali ne i bojnih brodova), koji su prilikom na-
pada na Jugoslaviju pobegli pred Nemcima, bilo je ve} pod partizanskom
komandom. Od moskovskog sastanka izme|u êr~ila, Staqina i Idna 10. ok-
tobra 1944. godine, bilo je poznato da je za Jugoslaviju bila dogovorena po-
dela politi~kog uticaja izme|u zapadnih saveznika i Sovjetskog saveza u
odnosu 50:50 (jednaka podela uticaja bila je dogovorena i za Ma|arsku), za
Bugarsku u odnosu 75:25, za Rumuniju i Gr~ku 90:10 – kod prve dve u ko-
rist SSSR, kod druge (Gr~ke) u korist Velike Britanije.1593 U vreme kad je
cela zapadna Jugoslavija jo{ bila pod nema~kom okupacijom, mnoge puste
1592
Zbog sovjetskog neprijateqstva, poqska legalna vlada raspustila je u decembru
1944. godine Armiju Krajovu. U martu 1945. godine, dok su se vodili pregovori o jedinstve-
noj poqskoj vladi, Crvena armija je pozvala nekolicinu najvi{ih komandanata i politi~-
kih vo|a Armije u Moskvu da u~estvuju u pregovorima. Najpre su nestali bez traga, kasnije
je Moskva saop{tila da su ih zbog zlo~ina~kih dela protiv Crvene armije uhapsili i da }e
im biti su|eno. To se dogodilo u junu 1945. godine. Osudili su ih na zatvorske kazne do 10
godina. Niè komandante crvenoarmejci su ~esto hapsili na samom terenu, ~im im vi{e
nisu bili potrebni u borbama protiv Nemaca. Neki su zauvek nestali, za neke se kasnije
saznalo da su ih ubili. Sli~no kao i u jesen 1944. godine u Srbiji.
1593
W. Churchill, Druga
Druga...,
..., str. 943-944.
Tre}
èqe, moje tako|e, tuma~ile su ovu fifti-fifti podelu u teritorijal-

nom smislu.1594 [to ne upotrebe stare granice izme|u Isto~nog i Zapad-
nog rimskog carstva? Oficirima kraqa Petra ove bogohulne misli nisam
pomiwao.
Prespavali smo na leàjevima u baraci, gde su spavali i srpski ofi-
ciri; ujutro, pre odlaska, obezbedili su nam i doru~ak: supu od slatkog
kupusa, kao kod nas u Gorewskoj u onim vremenima kad se sveè pomuzeno
mleko prodavalo, a cikorija bila preskupa. Oni ~ekaju povoqan prevoz,
rekli su nam, po ovakvom vremenu ne mogu da idu pe{ke. Ki{a od prethod-
nog dana pretvorila se u mokar sneg koji je padao u te{kim krpama. Put na
jugoistok prema Sandomjeù, koji je bio na{ slede}i – oko 100 kilometara
udaqeni – ciq, gotovo sve vreme vodio je pored neke reke. Saobra}aja goto-
vo da i nije bilo, za ve}a prevozna sredstva bila je preuska i lo{a. Retke
ku}e pored puta uglavnom su bile drvene i ve} spoqa su otkrivale veliko
siroma{tvo, ve}e od onog koje smo vi|ali na pre|enim delovima Poqske.
Poja~avao ga je i gust vlaàn sneg. Pa ni kad se pretvorio u slabu ki{u
slika nije bila ni{ta boqa. Starije ku}e bile su gra|ene od debelih, vodo-
ravno poslaganih, grubo otesanih greda, neke ~ak i od neotesanih balvana,
spojenih glinom, neretko ìvo obojenih i ~esto pokrivenih slamom. B Broj-
roj-
nije novije ku}e bile su gra|ene od dasaka, okomito pribijenih na kon-
strukciju od drvenih greda. Tanak cementni krovni materijal pokrivali
su li{ajevi u pastelnim tonovima svih duginih boja, od ùte do qubi~aste.
Skoro bez izuzetka, stanovnici su imali na raspolagawu samo dve prosto-
rije. Ulaz ispod strehe u kuhiwu uglavnom je bio za{ti}en skromnim pred-
vorjem povr{ine jednog kvadrata. Po malim, neretko popucalim prozor-
skim staklima, videlo se da je, uprkos brojnim staklarama u podno`ju Be-
skida, staklo papreno skupo. Izgledalo je da porodice sa vi{e dece kori-
ste, bar za spavawe, i skromnije gospodarske zgrade. Zaboravio sam da je u
ona vremena isto tako, na mnogim mestima, bilo i kod nas. Mla|a deca su u
mnogim porodicama spavala u pregradama, stariji u vajatima na slami, a zi-
mi sa stokom u stajama. Herbatu smo ipak dobili, ako smo pokucali na vra-
ta. Mo`da ba{ zato {to su znali {ta je oskudica?
1594
Na takvu mogu}nost na moskovskom sastanku pomi{qali su sredinom oktobra i êr-
~il i Staqin. Govorili su o mogu}nosti uspostavqawa federacije u Jugoslaviji. Me|utim,
„ako bi se pokazalo da se federacija ne moè uvesti, bili su spremni da se najpre pomire
sa samostalnom Srbijom, koja bi bila pod sovjetskim uticajem, kao i da se postigne dogovor
o dalmatinskoj obali, koja bi bila pod britanskim uticajem”, prikazivao je pregovore u
Moskvi interni memorandum Stejt departmenta (FRUS (FRUS IV, str. 1018).
Grupa aktivista Armije Krajove, sa oznakama poqske policije na ru-

kavima, upozorila nas je na sru{eni most na poluzamrznutoj Kamjeni, pre-
ko koga se moè pre}i samo pe{ke uz dosta spretnosti. Najpre su ga avioni-
ma bombardovali Sovjeti da Nemcima oteàju povla~ewe, a kad su ga Sovje-
ti posle okupacije privremeno osposobili, dotukli su ga nema~ki avioni.
Za put prema Sandomjeù reku ionako ne treba prelaziti. Treba da se dr-
ìmo wene zapadne obale, objasnili su nam. Veliko naseqe Stara~ovice
ostaje tako na suprotnoj obali. Pored wega smo tog dana – bio je 16. februar
– dospeli samo do Ostrovjeca Svjetokri{kega (ime po nizu Svjetokri{kih
planina, koje se u velikoj udaqenosti diù na zapadu). Pro{li smo pri-
bli`no pola puta do Sandomjeà. Dovoqno za lo{ put i nepovoqne vre-
menske prilike.
Sutradan smo proma{ili put. U snegu i bez geografske karte, to i ni-
je bilo te{ko. Svakako sam èleo da vidim Opatov na severnoj ivici san-
domje{kog mostobrana, sa koga su Sovjeti 12. januara zapo~eli ofanzivu, ko-
ja nam je omogu}ila da se otarasimo Nemaca. Sasvim nesvesno, na{li smo se
na putu koji je vodio preko niskih breùqaka i pored retkih {uma prema
Sandomjeù, mnogo isto~nije od glavnog puta Var{ava-@e{ov, koji je tre tre--
balo da nas dovede u Opatov. Oti{li smo predaleko da bismo ispravili
gre{ku. Tako smo proveravawem gde se, zapravo, nalazimo, izgubili mnogo
vremena.
Kasno poslepodne, izgladneli i umorni, upustili smo se u razgovor sa
nekolicinom crvenoarmejaca – ve}a grupa pratila je transport vojne opre-
me na kolima sa kowskom zapregom – dok su se na livadi pored puta pripre-
mali za no}ewe. înilo se da su navikli na takav nomadski ìvot na tem-
peraturama ispod nule. @ivahno su se raspri~ali, odu{evqeni {to sre-
}u Jugoslovena i êhe, da bi nas na kraju pozvali da preno}imo s wima, ako
ve} nemamo ni{ta boqe. I nismo imali. Pripremili su toplu ve~eru koju
su i nama ponudili, dodav{i i mawe par~e hleba. Kad su saznali da smo bez
„dengi” /novac/, stariji podoficir nam je poklonio 100 zlota. Bili su
to prvi zloti koje smo imali u rukama, iako smo se s wima upoznali jo{
u Lo|u.
Uprkos strahovitom kolebawu u pona{awu crvenoarmejaca koje smo do
sada susretali, postajao sam sve vi{e ube|en da udaqavawem od fronta po-
staju sve mawe divqi i sve humaniji. Dakle, bi}e istina da je wihova slo-
venska du{a u su{tini mirna i blaga, da su wihova surovost i divqa{tvo
atavizam koji se osloba|a samo u izuzetnim okolnostima, kakve su ugroè-
nost u ratu i pijano stawe. Ove {iroke pantalone mi postaju sve simpati~-
nije. Obi~ni muìci u {irokim belim platnenim pantalonama, zabrinu-
ti zbog tamnih oblaka koji prete da }e im uni{titi po`weveno ìto. U
Tre}
pripremama za no}ewe vi{e su se posvetili kowima nego sebi. Bri`qivo

su ih prekrivali debelim, tek prosu{enim }ebadima, koja su zaudarala na
znoj. Uz pomo} duga~kih sanduka koje su prevozili i sena, koje im je u veli-
kim balama viselo sa krajeva kola – da bi ga kowi mogli uzimati bez sagi-
wawa – uredili su leàjeve pod {atorima, na kolima i ispod wih i od
ki{e sve za{titili ~ar{avima. Nisu postavili straè. Nas trojica smo
preno}ili ispod jednih kola. Pobrinuli su se i za uspavanku. Od wihovih
ra{trkanih leàjeva za~ula se ruska pesma bez re~i, tako tu`na i tiha,
da se preko hiqada vrsta zasne`nih {uma i poqa talasala sve do wihovih
slamom pokrivenih domova. „Ee juhwem, ee juhwem, ee juh, ee juhwem...”,
i{la je melodija, ~ije re~i nikada nisam saznao. Preko {iroke gole rav-
nice, zajedno s wom u prikrivenim suzama, spajala su se wihova srca.
Ni sutradan – bila je nedeqa 18. februara – jo{ uvek nismo stigli
do Sandomjeà. Uvek bi ne{to po{lo naopako. Vreme se, dodu{e, razvedri-
lo i sunce je obasjalo sveì sneg. Po{to je temperatura ponovo bila iznad
nule, hodawe je bilo oteàno. Nedaleko od Visle, desetak kilometara se-
verno od na{eg ciqa, nai{li smo na prostranu ranìrnu èlezni~ku sta-
nicu, na kojoj je stajao duga~ak crvenoarmejski transport. Vrata pokrive-
nih teretnih vagona – prvih, koje smo videli u Poqskoj – bila su otvo-
rena prema suncu i vojnici su uìvali na toploti. Neki su ~ak odloìli
{tepovane jakne i {apke. U nadi da }emo do}i do hrane, pribliìli smo
im se i oslovili ih. Bili su odu{evqeni novim prijateqima, vaqda i zbog
duga vremena koje su tra}ili u o~ekivawu saop{tewa da transport na-
stavqa put.
Transport je prevozio ode}u, obu}u i sli~nu opremu za vojsku na fron-
tu. Crvenoarmejci }e zauzeti Berlin u novoj ode}i. Ceo tovar prevezli su
preko Visle po pontonskom mostu i utovarili u poqske vagone. @elezni-
~ki most, koji su Nemci u povla~ewu digli u vazduh, s nekoliko potpornih
stubova jo{ je viseo u reku, a novi drveni, koji su Sovjeti na brzinu sagra-
dili kao zamenu, nije bio u redu. Divili smo se wegovoj xinovskoj konstruk-
ciji od sveè tesanih greda visoko iznad reke, blistavom od sunca i beli-
ne snega. Iznenadila me je sposobnost sovjetskih inèwera i skoro potre-
sla po`rtvovanost crvenoarmejaca koji su ga sastavili na stra{noj hlad-
no}i proteklih meseci.
Zaustavili su nas pored vagona koji je sluìo kao intendantura, sko-
ro do vrha zakr~en vre}ama po kojima su se izleàvali crvenoarmejci. U
uglu je stajao improvizovani pisa}i sto koji je sluìo za kancelarijske
poslove. Stariji crvenoarmejac je hteo da zna da li nam ne{to treba. Ima-
ju svega dovoqno. Poverili smo mu da nemamo novca, na {ta nam je on veli-
kodu{no poklonio 200 zlota. Poru~nik iz susednog vagona je nekako pri-
metio da nosim ~izme, pozvao me k sebi da drugi ne vide i predloìo mi da

mu ih prodam. Naàlost, od novca ne bih imao mnogo koristi. Trampa je u
takvim okolnostima bila mnogo prikladnija. Kad mi je povukao nogavicu do
kolena i ugledao svoj odraz u wima, ponudio mi je za wih potpuno nove, jo{
neno{ene sovjetske vojni~ke cipele. Bile su malo ve}i broj od ~izama, {to
bi mi omogu}ilo upotrebu debqih obojaka (od tekstila ili papira – crve-
noarmejci su koristili i slamu), a pre svega, nisu bile paradne. Po{to je
bio veoma zainteresovan – verovatno se u wima ve} video u ulozi genera-
la – izvukao sam od wega ~ak i polovinu dvokilogramske vekne hleba. Trgo-
vina je ispala povoqna za obojicu. Wega nije ko{tala ni zlota, a ja sam, po-
red podesnijih cipela, do{ao i do hrane za dan-dva. Najve}a prednost bi-
la je u tome {to vi{e nisam morao da se pla{im da }e mi ih neki crveno-
armejac izuti na silu i ostaviti me bosog ili u svojim pocepanim „buti”
na snegu. Primetio sam vi{e oficira kako se uzdràvaju samo zbog pri-
sutnih drugova koji bi se obru{ili na plen.
U me|uvremenu su se êsi, naro~ito Franta, upustili u ìvahan raz-
govor sa grupom crvenoarmejaca u kojoj je, po re~itosti, dominirala malo
zaobqenija dvadesetpetogodi{wa podoficirka moje visine, lepa na ruski
na~in. Nosila je, za okolnosti, neuobi~ajeno sre|enu uniformu, izgled ~i ~i--
sto}e poja~avao je beli okovratnik i rukavi ko{uqe koji su virili iz po-
puwenog sakoa. Mora da joj je bilo jako toplo kad je odloìla {tepovanu
jaknu. Pokazalo se da je sa êsima razgovarala samo zato da bih se ja sigur-
no vratio do wenog vagona. Zvala se [ure, bila je „star{ina” (administra-
tivna predstojnica), a ja sam prigodno postao Aqo{a. Bilo joj je ào {to
sam ve} prodao ~izme – woj bi, ~inilo joj se, mnogo boqe stajale – u prvom
redu, mnogo boqe bi ih platila. Nisam bio siguran da bi uspela da ih povu-
~e preko svojih listova, ali nije bilo zgodno da joj protivre~im. Budu}i da
je pokazivala neusiqenu qubaznost, pitao sam je da li bi se mogla dobiti
kakva buma{ka koja bi nam olak{ala put ku}i. Pao sam u sopstvenu zamku.
Pozvala me je u intendantski vagon da se dogovorimo.
Kad smo seli na pune vre}e, zapo~ela je sasvim druga~iji razgovor. Ma,
kakva buma{ka! Odnosio se na veoma li~ne stvari. [ure je bila prili~no
zagrejana. Samo {to nije eksplodirala! Nisam mogao da se odbranim od za-
grqaja. S obzirom na pedesetak crvenoarmejaca koji su pratili voz i bi-
li joj u svakom trenutku pri ruci, posebno {to drugih „djevu{aka” nije
bilo na vidiku, weno pona{awe je bilo sasvim neuobi~ajeno. Na licu me-
sta bila je spremna da mi ponudi sve ènske ~ari kojima ju je priroda ob-
darila. Kao podstrek, ruke mi je lukavo gurala u svoja bogata nedra, jer su
mi, toboè, promrzle. Nisam znao {ta da radim, pa i zbog wenih drugova
koji su se, umesto da se diskretno povuku, i daqe lewo preme{tali po vre-
Tre}
}ama i buqili u nas. Qubomora takvu igru moè pretvoriti u krajwe ne-
prijatnu stvar. Me|utim, oni su se samo osmehivali i prigu{eno komenta-
risali. Kao da su evnusi koji uìvaju u tome da se klade na mene.
Sre}om, prevladali su weni dugoro~niji planovi. Bez oklevawa, sa
svom ozbiqno{}u, rekla mi je da ho}e da se uda za mene. Potrebne ceremo-
nije, dakako, nisu mogle da se odrè ba{ tu, jer je odlazila na front, pa ni
navrat-nanos. To je i woj bilo jasno. Morao sam da joj obe}am da }u joj se ja-
viti odmah posle rata, a tada – pravo u brak. Ona }e sigurno ~ekati. Weni
drugovi su potvr|ivali, stariji crvenoarmejac koji nam je poklonio 200
zlota bio je vidqivo zadovoqan. Sumwao sam da je wen otac. Od buma{ke ni-
je bilo ni{ta, ona, rekla je, vodi samo inventarne kwige. Ali u buma{ku
se pretvorila neregistrovana kopija moje italijanske diplome Pravnog fa-
kulteta u Qubqani, ~iju pole|inu je opremila svojim podacima. „Famili-
ja” je bila Grigorovoj, „palevaja po~ta” 07724, rodom iz Vitegorskog rajona
na krajwem severoistoku Vologodskaje oblasti daleko na Severnim Uvala-
ma. Za garanciju vernosti gurnula mi je 100 zlota – tako sam ih doìveo –
ali nisam bio siguran da li je u kaparu ura~unato i onih 200 zlota koje mi
je poklonio wen pretpostavqeni otac. U srcu sam joj poèleo sre}an po-
vratak sa fronta, bogatog muà posle rata i tuce dece rumenih obraza. Da
sam bio malo preduzetniji, mogao bih biti uveren da moj prvenac tamo go-
re, ispod Arhangelska, veoma li~i na mene.
Da se stvari ne bi nepotrebno jo{ vi{e zamrsile, odrekli smo se pre-
no}i{ta i ve~ere koji su nam se obe}avali. U Sandomje` smo stigli kasno
popodne. Velike ledene plo~e koje su se lewo vukle po Visli najpre su nam
pale u o~i. Sandomje` nije bilo kakav poqski grad koji je – kao za nas –
postao poznat tek po januarskoj sovjetskoj ofanzivi, iako je zbog te{kih
vozila i pored velikog mraza bio sav u blatu. Jo{ u jedanaestom veku, San-
domje` je, pored Krakova i Vroclava, bio jedna od tri prestonice malo-
poqskog
poq skog kraqevstva. Po izgradwi grada u, tada drvenom nasequ, ~ak je pre-
vazi{ao Vroclav. Skoro pet vekova bio je sedi{te Sandomje{kog vojvod-
stva, koje je do kraja petnaestog veka obuhvatalo i Lublin. Krajem trinae-
stog veka, kad je u okviru germanizacije slovenskih zemaqa – kao i mnogi
drugi poqski gradovi – sa „lokacijom” wegovog kneza Le{ka ârnego ste-
kao germanskopravna gradska prava, sazidali su ga iznova. Sandomje{ki
rynek ima divan poloàj na vrhu brda na levoj obali iznad Visle, a wegov
ratusz je sjajan i u gra|evinskom pogledu. Posebno je ~uven gvozdeni bunar
uz ratu{, koji omogu}ava pumpawe vode ispod povr{ine Visle. Most pre-
ko reke garantovao je gradu ìvahnu trgovinu sa istokom.
I brojne neprijatnosti. Sandomje` je u istoriji u velikoj meri delio
sudbinu cele Poqske, a ona je bila vi{e tragi~na nego sre}na. Kao drugi
malopoqski gradovi, u trinaestom veku spalili su ga Tatari (od wihove

tre}e najezde se odbranio), sredinom sedamnaestog veka pretrpeo je velike
gubitke u ratu Poqske sa {vedskim kraqem Karlom X Gustavom. Otada je
ubrzano nazadovao. Nakon {to je 1794. godine Tadeu{ Ko{}u{ko u Krako-
vu ~uvenom zakletvom podigao ustanak, kako bi spre~io brisawe Poqske sa
evropske geografske karte posle wene druge podele – sadràvao je i jake
elemente Francuske revolucije – pokrenuo ga je tako|e u Sandomje{kom
vojvodstvu. Upravo u Polawecu, ju`no od Sandomjeà, objavio je svoj pri-
vremeni ustav. Do{lo je do èstokih sukoba izme|u Prusa i Rusa, do kon-
flikata izme|u samih ustanika, da bi ga na kraju odlu~uju}e pobedio i za-
robio ruski vojskovo|a Suvorov. Napoleonovo prodirawe u Rusiju pobudi-
lo je nove nade. Uz pomo} vojske Var{avske kneèvine iz Sandomjeà, koji
je tada bio jedna od ~etiri najve}e tvr|ave u Poqskoj, isterali su Austri-
jance, kojima je pripadao od tre}e podele. U najve}oj meri, Sandomje` je
delio sudbinu cele Poqske posle uni{tewa Velike armije. Tada je teri-
torija vojvodstva na levoj obali Visle, zajedno sa gradom, postala deo poq-
skog kraqevstva podre|en Rusima, nizije na wenoj isto~noj obali pripale
su Austriji, tako da ni pedaq nije ostao slobodan. Tek su pucwevi u Sara-
jevu omogu}ili da se austrijski garnizon, koji ga je opsedao posle privre-
menih uspeha protiv Rusa, 3. decembra 1918. godine preda i evakui{e i da,
zajedno sa Poqskom, postane kona~no samo poqski.
Za~udili smo se {to je stari grad skoro neo{te}en; dobili smo obja-
{wewe da je sovjetski general, slede}i Nemce preko posanske ravnice (po
reci San) – kad ga je ugledao na horizontu – zabranio wegovo granatira-
we. Na sovjetski prelaz Visle ispod wega Nemci nisu ra~unali, ali ne
zbog mosta koji su sru{ili, nego zbog odbrane, koja bi sa gradske visine za
wih bila prelaka. Poku{aj prelaza preko reke u julu 1944. godine kod
Zavihosta, istorijskom gradi}u severno od u{}a Sana u Vislu – nekada
se takmi~io sa Sandomjeòm – nije uspeo. Zatim su napali desetak kilo-
metara ju`nije od grada, kod Baranova Sandomje{kog. Na obe strane reke,
svojim akcijama pomagali su im partizani Armije Krajove, Armije Ludo-
ve i druge naoruàne grupe, a kasnije i odredi redovne vojske, koja je u
me|uvremenu stala na noge. Prvog avgusta isterali su Nemce iz gradi}a
Sta{ov, duboko u kasnijem mostobranu, a 18. istog meseca Sovjeti su napa-
dima s le|a naterali Nemce na povla~ewe iz Sandomjeà. Posle toga, mo-
stobran su pro{irili na sever do Opatova i Zavihosta. Tako su mogli da za
nas pripreme januarsku ofanzivu, pred kojom sve do Odre vi{e nije bilo
nijedne ve}e prirodne prepreke. Stanovnici su ubrzo shvatili i drugu
stranu oslobo|ewa. NKVD je likvidirao brojne poqske rodoqube. Jedno od
grobaqa je u {umi kod mesta Klimontov, zapadno od Sandomjeà.
Tre}
Vislu smo pre{li preko niskog drvenog mosta, sagra|enog mawe od jed-
nog kilometra povi{e starog, vi{e puta poru{enog predratnog. Usmerili
smo se prema jugoistoku. I pored no}i, koja nas je ponovnim naobla~ewem
neba preduhitrila, po zamrznutom putu i sa nekoliko gre{aka na raskrsni-
cama, ipak smo stigli u Rocvadov. Ime mora da zna~i razvodnicu, jer se
reke, kao i San koji te~e pored wega, sve ulivaju u Vislu. Prespavali smo
kod siroma{nog seqaka na izlazu iz sela. Kao i uvek, herbata nam nije iz-
makla. Hleba smo imali, ostalo nam je jo{ za doru~ak. Pojeli smo ga putem
koji je i daqe vodio ka jugoistoku. Tog dana dolinom Sana stigli smo do
Rudnika, a do ve~eri do Jecova.1595 Tu smo imali sre}e. Aktivisti Armije
Krajove obezbedili su nam preno}i{te i ne{to hrane za ve~eru. Posle
trideset tri kilometra oboje nam je godilo.
Sutradan – bio je utorak 20. februara – prepe{a~ili smo ni mawe
ni vi{e nego 47 kilometara. Pomoglo nam je suvo vreme. Tokom celog dana
nebo je bilo vedro, ose}ala se prijatna sun~eva toplota. Sa puta prema Ja-
roslavu, koji bi nas odveo isuvi{e prema istoku, morali smo po Pu{~i San-
domje{koj da se preusmerimo ka jugu. Iza ukrajinske granice, neposredno
iza grada, ve} smo znali da put nije prohodan. Sovjeti su odmah zatvorili
svoje granice. îtav dan nismo uspeli isprositi nimalo hrane, ni ~aj ni-
smo mogli da dobijemo. Me{tani na kucawe vi{e nisu otvarali vrata. Raz-
log su bili sve ~e{}i putnici poput nas, samo {to su i{li u suprotnom
pravcu, natovareni velikim zave`qajima. Neki su za sobom vukli kolica
ili su ispred sebe gurali dvokolice. O~igledno – izbeglice. Ipak nisu
mogli ba{ sve da nahrane.
Do @e{ova, ve}eg grada na obroncima niskih Beskida, ve} u mraku,
vi{e smo se dovukli nego do{li. Tokom celog puta nismo bili toliko
iscrpqeni
is crpqeni kao te ve~eri. Na pretrpanoj èlezni~koj stanici izgledalo
je da dugo nije bilo nijednog voza. Masa qudi gurala se u svim pravcima,
bilo je neverovatno mnogo dece koja su o~ajno plakala. Nismo imali dovoq-
no ni snage ni voqe da se proguramo do nekog zida. Mene su posebno namu~i-
le nove sovjetske cipele. Usred hodnika, poplo~anog kamenim plo~icama
– podsetio me je na isti na qubqanskoj èlezni~koj stanici – od napornog
celodnevnog hodawa i gladi „izmu~eni do smrti”, kako sam to zabeleìo u
svom „dnevniku”, doslovno smo popadali po podu. Nedugo posle nas morali
su da legnu i drugi putnici. înilo se da ni u slede}ih nekoliko sati ne-
}e biti nijednog voza. Bilo nas je toliko da smo se, bez obzira na starost i
1595
Tako sam zapisao u svom „dnevniku”, kod proveravawa nisam mogao ustanoviti o
kom kraju se radi.
pol, stiskali jedni uz druge i grejali se. Kad me je susetka, koja je umiri-
vala gladnu decu, razbudila iz dubokog sna, u polusvesti sam leào na Ko-
sovu poqu sa hiqadama ratnika poko{enih hanxarima. Tu i tamo jo{ bi
poneko traìo mesto izme|u dva tela da ga ispuni svojim.
Imali smo sre}e, cele no}i nije bilo voza. U protivnom, masa bi nas,
u navali ka izlazu na peron, sasvim sigurno samlela pod nogama. Pogledao
sam prema ulazu u stani~nu zgradu da bih video {ta rade ~ehoslova~ki voj-
nici na koje smo naleteli prilikom dolaska. âk ni Jardi i Franti, ona-
ko iscrpqenima, nije bilo stalo da ih pitaju kako su se sna{li u Galici-
ji. Mora da su pripadali Prvom ~ehoslova~kom armijskom korpusu koji se
borio u okviru êtvrtog ukrajinskog fronta generala Petrova. Sada ih vi-
{e nije bilo. Qudi oko nas uglavnom su bili izbeglice iz susednog Podo-
qa, isto~ne Galicije i ~ak Bukovine, koju su Sovjeti pripojili Ukrajini
zajedno sa, pre rata pripojenim, rumunskim êrnovcima. Mu{karci su ve}
rano izjutra pili rakiju, a mnoge mlade majke, bez stida, razgoli}enim
dojkama hranile su svoje mali{ane. Na takve prizore sam ve} navikao u
vozovima i èlezni~kim stanicama po Vojvodini.
Od svih mesta upoznatih posledwih dana, znao sam samo za êrnovce.
U se}awu su mi ostali najpre zbog polu{ale – da je u Austrougarskoj sva-
ka novoustanovqena uredba morala najpre da ide u êrnovce i da ju je be~-
be~-
ka vlada prihvatala tek kad bi se uverila da je razume i najzabitiji ta-
mo{wi feldvebel. Pre svega, zato {to je univerzitet u êrnovcima bio
na samom dnu austrijske univerzitetske lestvice i svi u~iteqi bez ro|a-
ka morali su svoju docentsku karijeru zapo~eti upravo tamo. Na Qubqan-
ski univerzitet, osnovan posle nastanka Jugoslavije, neki moji profesori
do{li su pravo iz êrnovaca. Od novopovu~ene granice po Kurzonovoj li-
niji iz 1919. godine odvajalo nas je jedva 50 kilometara. Vodila je gotovo
ta~no po sredini izme|u @e{ova i Lavova. Najvi{e izbeglica bilo je up-
ravo iz Lavova. Bili su Poqaci, cele porodice, koje su jo{ uvek beàle iz
predratne isto~ne Poqske, koju su Sovjeti posle progona nema~kih zavo-
jeva~a kona~no pridruìli Ukrajini. Hteli su, rekli su nam, da u|u u voz
jo{ u P{emislu, neposredno iza „wihove” nove granice, ali im crveno-
armejci nisu dozvoli da u|u na vojne transporte. Ciq ve}ine od wih bio
je Krakov, a za wim Vroclav, iako je on jo{ ~vrsto bio u nema~kim rukama
i trebalo bi da ~ekaju najmawe tri meseca da se nasele u wemu. Tada to ni
ja nisam znao. Pomerawe Poqske za dvesta kilometara sa isto~ne granice
na zapad zahtevalo je strahovite `rtve i od pobednika, ne samo od Nemaca
koji su morali beàti iz [lezije i Pomeranije. Blizu dva miliona isto-
~nopoqskih izbeglica, samo sa zave`qajima u rukama, naselilo se tamo, a
skoro sedam miliona nema~kih prebeglo je preko Odre.
Tre}
U centru za izbeglice sutradan smo posrkali svaki od nas po jednu

kutla~u zaprène supe od kupusa, {to nam je pokrenulo udove uko~ene od
hladno}e i ulilo novu hrabrost. Hleba nije bilo. Kratkim teretnim vo-
zom bez pratwe odvezli smo se prema Gorlicama, ali se u mawem mestu Mo-
derovka zaustavio i ostao da stoji. Niko nije znao da li }e se uop{te ika-
da pomeriti. Da ne bismo gubili vreme, uputili smo se pe{ke prema Kro-
snu na jugu. Nebo je bilo skoro potpuno vedro, sunce nas je prijatno grejalo.
Kod brèg hodawa ~ak smo se znojili. Prolazili smo pored naftnih poqa
na kojima su na{i gimnazijski profesori geografije tako zavideli Poq-
skoj. Zanimqivo, {leski ugaq niko nije pomiwao. U~ili su nas da boqeg od
trbovaqskog nema. Pumpe, ispod visokih, na vrhu suènih drvenih stubo-
va, besposleno su visele na debelim ìcama, mo`da zbog iscrpqenosti
leì{ta, a mo`da zbog o{te}ewa. Bile su niske, u svom quqawu vi{e su
podse}ale na debeloguze patke neko na vitke `dralove. Pogonske ìce,
sprovedene iz pokrivenih motora, kao i kolektorske cevi – sve je bilo za-
r|alo. Samo se u daqini
daqini ~inilo da nekoliko pataka izdiè svoje zadwe
delove. âk i za moje tada{we pojmove, sve je bilo jako primitivno, zasta-
relo. Donekle prema zapadu leì Jaslo, tamo su tako|e naftna poqa, a vi-
{e prema zapadu Gorlice. U normalnim okolnostima razgledao bih oboje,
ali glad ih je pretvorila u dosadnu obilaznicu, koju sebi nisam mogao da
dozvolim.
Sedamnaest kilometara do Krosna pre{li smo bez i jednog zalogaja.
Prespavali smo kod ~e{kih Jevreja, kojih je bilo u okolini. Drveni pod
u ambaru godio nam je kao meki jastuk, posebno kad nas je ogrejala herbata
koju su nam skuvali. Bili smo na ta~ki na kojoj }emo napustiti Poqsku i
preko prelaza Dukla spustiti se u Slova~ku. Tokom dve nedeqe u velikim
cikcak linijama, uglavnom pe{ke, pre{li smo celu Poqsku od wene pred-
ratne granice sa Nema~kom do nove granice sa Ukrajinom. Uprkos gladi, s
kojom smo se borili ve}im delom puta, Poqaci mi ostaju u najboqem se}a-
wu. Ako i nismo uvek dobili hranu, nismo je dobili zato {to je ni oni sa-
mi nisu imali. Poqaci, naro~ito seqaci, bili su siroma{ni jo{ pre rata,
a Hitlerov generalni guverner neanektiranog dela Poqske, Hans Frank,
gurnuo ih je duboko ispod fiziolo{kog minimuma. Moje simpatije nesum-
wivo su uìvali i zbog Armije Krajove koja ne samo {to je bila usmerena
sli~no kao ja, nego nam je pomagala svuda gde smo nailazili na wu. Ve} bi
i Kroto{in i Zduni sami bili dovoqni za takvu ocenu. Najzad, u Poqskoj
sam i li~no ~esto bio predmet neprikrivenih simpatija. Nemali broj de-
vojaka
vo jak ładny
jaka je sestri ili majci pro{aputalo iza mojih le|a „„jak adny ch
chłop
op””. To
mi se nigde drugde nije desilo. Kako da mi ne prirastu za srce?
Kod ku}e kod Pribine
Iz Krosna je trebalo da idemo najpre do Dukle, ve}eg sela izpod Ni-

skih Beskida, koji su najisto~niji deo Zapadnih Karpata. Duklanski pre-
laz je bio posledwa prilika da se probijemo u êhoslova~ku. Wen najisto~-
niji deo ju`no ispod Isto~nih Karpata, Ruteniju ili Potkarpatsku Ru-
siju,
siju, zauzela je sovjetska vojska. Odmah su je pripojili Ukrajini. Tamo se
vi{e nije moglo. Jablonicki prelaz, poznat iz ruskih ofanziva u Prvom
svetskom ratu, sli~no Duklanskom, nije otpao samo zbog toga, nego, pre sve-
ga, zbog prevelike udaqenosti. Karpate premo{}ava na najisto~nijem delu
Rutenije. Dosti`na èleznica iz poqskog Sanoka u slova~ke Mihalovce,
koja je presecala Karpate samo nekih 30 kilometara isto~nije od Dukle,
nije saobra}ala. Do Dukle smo pre{li 22 kilometra po jo{ uvek suvom vre-
menu, iako su se na Beskidima ve} prikupqali oblaci i {irili se prema
severu, zaklawaju}i sunce. Kad smo joj se pribliìli, nismo mogli a da ne
primetimo da se u woj vodila èstoka bitka. Ni debeo sne`ni pokriva~
nije mogao da sakrije wene tragove. Od me{tana smo saznali da se vodila
pro{log leta. Sovjeti su tada preko Moldavije prodrli u ju`norumunsku
niziju, preko Karpata u ju`nu Transilvaniju i Banat, te postepeno napre-
dovali prema Ma|arskoj (i na jug prema Bugarskoj i Jugoslaviji). U prvom
redu, morali su Nemcima onemogu}iti iskori{}avawe bogatih izvora ru-
munske nafte oko Ploe{tija i obezbediti je za sopstvene potrebe. Da bi
ubrzao opkoqavawe nema~kih snaga u severnoj Transilvaniji, Timo{en-
ko, mar{al jo{ iz 1939. godine, koji je u godinama 1944. i 1945. vodio ope-
racije svih ju`nih (ukrajinskih) „frontova”, preko mar{ala Malinov-
skog naredio je komandantu êtvrtog ukrajinskog fronta, generalu Petro-
vu, da se kroz Duklanski i druge prelaze probije sa svojim snagama u isto~-
nu Slova~ku i nastavi do Transilvanije. Tako bi svaki sa svojom polovinom
kle{ta zgrabio tamo{we nema~ke snage u gvozdeni obru~.
Petrov nije uspeo. U prostoru izme|u Dukle i mesta Jarlonica na se-
vernim podno`jima Beskida, Nemci su ga potukli, zbog ~ega je wegov deo
kle{ta ostao otvoren. Malinovski je prodirao na sever prema Debrecinu,
sam opkolio nema~ke snage u severnoj Transilvaniji i istovremeno poslao
deo svojih ~eta u napad na Beskide s ju`ne strane. Time je omogu}io Petro-
vu da se kona~no probije u isto~nu Slova~ku. Duklansko sedlo zauzeo je 6.
oktobra sa Prvim ~ehoslova~kim korpusom i do 25. novembra razbio nema~-
ku odbranu kod Komarnika koji kilometar ispod wega. Zapadna Slova~ka sa
Bratislavom bila je tada jo{ uvek ~vrsto u nema~kim rukama.
Nemci su u Slova~ku do{li wenom okupacijom u avgustu 1944. godine.
Kad su se Sovjeti pribliìli Karpatima, odbranu vi{e nisu mogli pre-
Tre}
pustiti Tisu. U tu svrhu morali su da likvidiraju partizanstvo, koje se

posebno ra{irilo u planinama oko Banske Bistrice, te preko Niskih Ta-
tra preko doline reke Vah do Visokih Tatra, dakle, u sredi{wem delu
Slova~ke. Slova~ki narodni savet, koji je vodio taj pokret, kao paralelna
vlada bratislavskoj, uspostavio je na oslobo|enoj teritoriji revolucionar-
ne nacionalne odbore (komitete). Preko wih je izvodio socijalisti~ku
vlast. Uprkos svoj revnosti, Tisova vlada nije bila u stawu da ugu{i ni
doma}e otpornike. Jo{ u prole}e te godine, Slova~ki narodni savet, koji
je bio u rukama CK KP Slova~ke (predsednik Karol [midke, ~lan je bio
i posleratni predsednik vlade Slova~ke Gustav Husak), dogovorio se sa
Sovjetskim savezom za uskla|eno osloba|awe Slova~ke, kad joj se sovjetska
armija dovoqno pribliì. Ta~nije, ukaz za takav nastup stigao je iz Mo-
skve. Bio je dobro pripremqen. Sovjeti su pokrenuli op{ti ustanak 29.
avgusta 1944. godine. Sa svom opremom pridruìle su mu se Tisove vojne je-
dinice. Tisov ministar vojske, general Jozef âtlo{, tajno je, naime, sa-
ra|ivao
ra |ivao sa partizanskim Narodnim savetom. Zbog „partizanske” opasnosti,
u pravi ~as je tenkovske jedinice iz Bratislave premestio na podru~je
Banske Bistrice. Kad je ustanak zapo~eo, pridruìle su se partizanima,
a on se stavio na raspolagawe Sovjetima.
Nemci su posredovali sa velikim zaka{wewem, pripreme za ustanak
ve{to su skrivane pred wima, a, pored toga, trebalo je da privuku i ~ete
sa drugih boji{ta. Kao {to znamo, ofanziva generala Petrova bila je ne-
uspe{na, nije uspeo da pre|e Karpate, te stoga nije bilo sovjetske pomo}i
u oru`ju, izuzev mawe koli~ine izba~ene iz aviona. Jedna brigada – uglav-
nom ~ehoslova~kog qudstva – preba~ena avionima kao poja~awe doma}im
snagama, bila je samo kap u moru. Tako su Nemci do kraja oktobra mogli da
zauzmu ve}i deo oslobo|ene teritorije. Banska Bistrica je pala 27. oktobra.
Budu}i da ustanike nisu pohvatali i pobili (prema nema~kim ocenama,
palo je oko 4.000 partizana i zarobqeno je 15.000), povukli su se visoko u
planine i tu pritajeni sa~ekali dolazak Sovjeta. Posle ugu{ewa ustanka,
Nemci su celu Slova~ku zajedno sa Ma|arskom – gde je fa{ista Sala{i 15.
oktobra izveo dràvni udar koji je ukinuo wenu neutralnost – obuhvati-
li u svoje odbrambene planove. Tako je Petrov imao protiv sebe Vermaht sa
obe strane Beskida. Bez pomo}i Malinovskog nije mogao da ga protera.
Pri~a sa slova~kim ustankom veoma je sli~na var{avskoj. âk se i vre-
menski poklapaju. Iako su Sovjeti uticali na pokretawe slova~kog ustan-
ka neposredno, ustanike su – kao i u Var{avi – ostavili na cedilu. Gene-
rala âtlo{a su zatvorili. Spasio se tako {to je na procesu protiv ~la-
nova Tisove vlade nastupio kao svedok optu`be. Uprkos tome, potpuno je
nestao iz javnog ìvota. Ako izme|u Var{ave i Slova~ke postoji neka raz-
lika, ona je, pre svega, u tome {to su u Var{avi `rtve bile sovjetski pro-
tivnici, a u Slova~koj wihovi prijateqi.
„milicji” da bismo saznali ne{to o prohod
U Dukli smo se javili na „milicji” prohodno-
no-
sti prelaza i mogu}im formalnostima na granici. Iz pristojnosti, po wi-
hovom savetu, trebalo je da se javimo u op{tinu, ali osim deùrnih i mi-
licije u poslepodnevnim ~asovima nismo na{li nikoga. Potvrdili su nam
da su Sovjeti proterali Nemce tek u posledwoj ofanzivi, kojom su i nama
omogu}ili da ih se otarasimo. Bili smo im, dakle, za petama. Na pitawe
pitawe u
vezi sa formalnostima na granici samo su se smejali. Granice uop{te ne-
ma, rekli su, niko je ne kontroli{e, ali su velika podru~ja jo{ uvek mi-
nirana. Put do prelaza, uprkos snegu, ne moèmo proma{iti. Koriste ga
okolni seqaci, kao i svakodnevene grupe qudi poput nas. Bili su toliko
susretqivi da nam je sinulo i u mraku. Ponudili su nam da ne{to prigri-
(auberge),
zemo uz votku, a uve~e pravu ve~eru u seoskoj „oberì” (auberge ), kr~mi
koja im je sluìla kao menza. Prvi put smo mogli da platimo ono {to smo
pojeli i dozvolimo sebi dobar bak{i{. Od tri stotine zlota, koje sam do-
bio kao kaparu za miraz, kupili smo samo nekoliko paklica „„zapa zapałki
ki””.
Ostatak smo im ostavili.
Prema Duklanskom prelazu uputili smo se rano 23. februara. Bilo
je maglovito, zbog niskih, gustih oblaka i mra~no, vidqivost slaba, ~ak i
kad je no} popustila. Povrh svega, padao je sneg. Planine se uop{te nisu
razaznavale,
ra zaznavale, iako je trebalo da se sa leve strane diè najvi{i vrh Cer-
gov, jedva ne{to vi{i od [marne gore. Samo smo ih naslu}ivali daleko
ispred sebe na jugu. Na svega nekoliko metara ispred sebe mogli smo da raz-
likujemo snsne`ni
e`ni put od maglene zavese koja je visela iznad wega. Zaseoci
i pojedine ku}e izgubili su se u woj. U~inilo nam se da se cesta pretvori-
la u kolski put i da je ispod snega vi{e nema. Iza sela Tulava u{li smo u
{ume, uglavnom ~etinarske, ali smo primetili i bukve koje su pokrivale
prostrane predele.
Na mnogim mestima drve}e je bilo rascepqeno, o~igledno od topov-
skih granata. Put se jedva primetno pewao. Najpouzdanije smo ga pratili
po preseku {ume kojom je vodio i ispod leda isu{enom potoku Jasjolka, ko-
ji se dobar deo puta nedaleko od we probijao prema Dukli. Kroz pukotine
leda moglo se ~ak ~uti ùborewe nepresahle vode. Da nije bilo bilo sne-
ga, put je mogao biti prijatna {etwa. Magla se u {umi razredila, ali smo
na neutabanom putu ipak imali ose}aj izgubqenosti. Sve vreme nikoga
nismo sreli. Bili smo potpuno prepu{teni samima sebi. Gde li su samo te
grupe sli~ne nama koje se svakodnevno kre}u ka prelazu? Nigde nikakvog
znaka koji bi pokazivao smer. Mo`da su uni{teni u borbama, a mo`da i
namerno.
Tre}
[to smo se vi{e pewali, sve vi{e smo bili uvereni da smo na pravom
putu. Na prelaz, do koga iz Dukle ima 18 kilometara – visok je 502 metra
– popeli smo se pola sata posle podneva. Na spiralnoj belo-plavo-crvenoj
motki ispranih boja nije vijorila nikakva zastava. Na nièm, neobojenom
Dukełsky
kocu, bila je daska pribijena unakrst sa natpisom „„Duke sky pr
průsmyk
smyk””. Na
bukvi pored wega viseo je veliki zastakqeni okvir. Kad smo odstranili
debeo sloj ledenog iwa, iz wega je zurio smrznuti Edvard Bene{, pred-
sednik republike êhoslova~ke sa sedi{tem u Londonu. Nakon {to je go-
dinama bio ministar spoqnih poslova, 1935. godine postao je predsednik
republike. Ne zadugo. U jesen 1939. godine, u izgnanstvu u Francuskoj osno-
vao je êhoslova~ki narodni odbor; posle francuskog sloma preselio se u
London i odbor uzdigao na nivo privremene vlade êhoslova~ke. Tada je po-
novo postao predsednik republike. Ubrzo potom, kad su Sovjeti u oktobru
1944. godine zauzeli potkarpatsku Ruteniju, odleteo je u Moskvu da spre~i
sudbinu sli~nu Slova~koj. Da je znao da }e Sovjeti samo mesec dana kasni-
je ugroziti wegovo predsednikovawe u celoj ^SR, gledao bi s bukve ne samo
smrznuto, nego i prestra{eno. Naime, 23. marta 1945. godine u Ko{icama
je, sa sovjetskim blagoslovom, ustanovqena paralelna ~ehoslova~ka vlada.
Time je prekr{en dogovor iz 1944. godine, kojim je Bene{ postigao da na
teritoriji okupiranoj od strane Crvene armije upravqaju zastupnici ~e ~e--
hoslova~ke vlade. Dodu{e, upravqali su, samo {to vlada nije bila wego
wegova.
va.
Mora da ga je na bukvu obesio neko ko Sovjete nije ba{ voleo. Nama je poka-
zao ne samo da smo pre{li granicu, nego i da ovde ìve qudi koji èle
uspostavqawe zajedni~ke dràve sa êsima. Nigde nije bilo ni ìve du-
{e da nam to potvrdi.
Na prostranoj sne`noj goleti koja se otvarala nadole prema Slova~koj
{irilo se veliko grobqe sa imenima sovjetskih vojnika, palih prilikom
prodirawa u Slova~ku, na drvenim daskama, zabijenim u zemqu. I general
je po~ivao me|u wima. Kuda i kako su smestili pale Nemce, nije se moglo
ustanoviti. Kraj {ume, pod rascepqenim drve}em, bilo je nekoliko mawih
poru{enim ku}a. Mogle su biti bunkeri. U{li smo u ve}u drvenu ku}u na
suprotnoj strani puta koja je, osim gomile sme}a, bila potpuno prazna. Pre
prelaza, u {umi, otkrili smo male ukopane bunkere, nadgra|ene drvenim
gredama, koji mora da su Nemcima sluìli kao mitraqeska gnezda. Izgle-
dali su kao male gomile kre~a. Bilo ih je jo{ nekoliko u {umi oko pre-
laza. Za nu`du, ~ovek bi se u wima mogao dobro sakriti.
Prilikom prelaza granice obuzelo nas je sve~ano raspoloèwe. Posle
dugog vremena, Jarda i Franta su se vratili ku}i, u svoju dràvu, ja sam
tako|e ulazio u svoju – nekih hiqadu godina stariju – a sva trojica smo
okon~ali dug, pun opasnosti, pesni~ki re~eno – trnovit put preko Poqske.
Nadole, prema Slova~koj, uprkos snegu, bilo je mnogo svetlije. Na prela-

zu smo se zadràli mnogo duè nego {to nam je to dozvoqavalo vreme. Kad
smo se pored grobqa, niz kosi breùqak, kona~no spustili na slova~ku
stranu, posle nekih dvesta metara naleteli smo na drvene table zabijene u
sneg sa upozorewem, ispisanim na }irilici „Mini!” Otvorena padina pre-
ma Slova~koj odmah se tako i zatvorila. Po{to su mine nesumwivo ukopa-
li Nemci da Sovjetima spre~e prodor preko prelaza u Slova~ku, mora da
su ih Sovjeti negde o~istili kad su udarili za wima. Me|utim, nije bilo
nikakvih znakova koji bi potvr|ivali ovu pretpostavku. Table su bile raz-
me{tene u jednakim razmacima preko cele prostrane, gole padine i, pri-
bijene na stabla, nastavqale su se i u samoj {umi s leve i desne strane. Mo-
rali smo da se zaustavimo. Da bismo otkrili gde im je kraj, krenuli smo
iznad tabli sve do {ume, zatim u{li u {umu, iako je zbog visokog snega i
grawa po zemqi hodawe bilo krajwe naporno. Ma koliko daleko da smo pro-
dirali u {umu,
{umu, jo{ uvek ih je bilo ispred nas, dokle god je kroz maglu do-
pirao pogled.
Odlu~ili smo da sa~ekamo na prelazu. Uprkos napu{tenosti, ipak smo
se nadali da }e se pojaviti neki me{tanin koji }e nam objasniti gde se
moè pre}i preko minskog poqa ili oko wega. Prevarili smo se. Ni sa poq-
ske ni sa slova~ke strane nikoga nije bilo. Morali smo prespavati na pre-
lazu. Izabrali smo veliku drvenu zgradu u kojoj bar nekoliko uglova kroz
razbijene prozore nije zameo sneg. Cele no}i niko nas nije uznemirio, sa-
mo nam se u~inilo da se kroz {umu ~uje vu~je zavijawe. Temperatura je
znatno pala. Ujutro je utabani sneg ispred ku}e glasno {kripao dok smo
kora~ali po wemu.
Pokazalo se da ni to nije neko dobro. Sne`ni pokriva~, smrznut po po-
vr{ini, tonuo je ispod na{ih nogu, pa i to neujedna~eno. Po{to nije bilo
drugog puta, odlu~ili smo da oprezno pre|emo preko minskog poqa. Sli~-
ne upozoravaju}e table bile su razme{tene i na wegovom dowem delu – ta-
ko smo procenili da je {irok oko 50 metara. Uveravali smo jedan drugog da
su mine verovatno ukopane u zemqu i da je sne`ni pokriva~ predebeo da
bismo ih u hodu mogli aktivirati. Prili~no nelogi~no, jer prilikom pre-
laska Sovjeta nije moglo biti ni{ta mawe snega nego sada. Nemci su to sva-
kako morali znati. Po putu koji smo utabali dan ranije spustili smo se do
poqa. Kao najlak{em, pripala mi je ~ast da pre|em prvi. Ni to mi nije iz-
gledalo sasvim logi~no. Ako su mine zaista ukopane u zemqu i ako sneg za-
ista spre~ava da se aktiviraju, Jarda i Franta ne bi tako zagrejano ~ast
prelaèwa prepustili meni. Pored toga, svaki teì ~ovek koji }e kora~a-
ti po mojim stopama jo{ uvek moè da aktivira minu, uz to, moje stopalo
je bilo i najkra}e. U ime ~asti morao sam da progutam knedlu.
Tre}
Krenuo sam veoma oprezno, procewivao duìnu koraka, oklevaju}i pre

nego {to bih teìnu kona~no preneo na predwu nogu. Gde god sam hteo da
je spustim, ~inilo mi se da }e da eksplodira. Na bar pola metra debelom
snegu tonuo sam do jedan decimetar – jer je poqe padalo – najdubqe ispod
peta; uprkos tome, bar teoretski, nije bilo mogu}nosti da aktiviram mi-
nu. Pla{ila me je prokleta razlika izme|u teorije i prakse. Moè li ne-
ko da stavi ruku u vatru da mine ne leè nisko ispod povr{ine snega i da
bar jedna gre{kom nije upala u sneg? Postepeno sam se navikavao, srce se
ispod grla vra}alo u prsni ko{, s noge na nogu preme{tao sam se sve brè.
Uspeo sam, iako je trajalo celu ve~nost. Za mnom se uputio Franta, za hra-
brost je pre odluke nabrusio svoj mesarski no`, a onda se trudio da svojim
ve}im |onom ni sa koje strane ne ugazi vi{e snega od mene. I on je uspeo.
Jarda tako|e; wega smo, zbog wegove mirno}e i neodlu~nosti, uvek nekako
{tedeli.
Proslavqaju}i uspe{an prelazak – koji smo mogli zaliti samo lede-
nicama ispod prisojne stene – primetili smo da se u tamnoj pozadini {u-
me pojavila jo{ tamnija senka i da se pomera. Od we se oblikovala qudska
figura, jedna jedina. Nema sumwe, trudi se da nas dostigne. Po~ela je da
nam ma{e. Ubrzo potom postalo je jasno da nam se pribliàva mu{karac
odeven u nema~ki {iwel sa ogromnom ruskom {apkom na glavi. Izdaleka
je vikao da je prisilno mobilisano lice, da je pobegao Nemcima i da je Ju-
gosloven. Oprezno je po~eo da kora~a po na{im stopama kad je opazio min-
sko poqe. Kad ga je pre{ao, pokazalo se da je Slovenac iz Maribora. Podu-
~io nas je da se za prelazak preko minskih poqa pod snegom upotrebqavaju
krpqe. Da nismo ve} pre{li, prokleo bih se kako se toga sam nisam setio.
Mogli smo ih napraviti od smrekovine. Muzi~ar je po profesiji, saznali
smo, i kod ku}e ima svoj orkestar. Na kraju se predstavio: Bajda. Krsno ime
nisam upamtio, bilo mi je dovoqno prezime sli~no mojem. Imao je tride-
setak godina, bio je ne{to vi{i od mene, donekle opu{tenog stasa. Voleo je
da pri~a, saznali smo brojne detaqe o wemu i wegovom vojevawu, ali nisam
smeo ba{ sve da mu verujem. Bez ikakvog dogovora, od trojke smo postali
~etvorka. U to nije bilo nikakve sumwe, za wega posebno.
Uprkos vedrijem jutru, ponovo je po~eo da pada sneg. Sitan, suv sneg,
pravi pr{i}. Svet je izgledao mnogo brdovitije od onog na poqskoj strani.
Na putu, duboko u dolini, pojavio se prvi me{tanin. Uistinu smo bili u
Slova~koj. Dobro do{li u Slova~ku, rekao je. Razgovarali su najvi{e Jar-
da i Franta; iznenadio sam se da bez ve}ih problema i ja mogu da se spora-
zumem s wim, ~ak mnogo lak{e nego sa Poqacima. Pribininih dràvnih
tvorevina odavno vi{e nema, ali ono {to ih je spojilo jo{ uvek postoji.
Ako se poqski jezik razvijao odvojeno, razlog je verovatno u neprohodnim
Karpatima. Ve} sli~nost, ~ak i istovetnost imena mesta, mnogih tako div-
nih kao da pevaju slavenski, jasno dokazuju istovetnost porekla. Kad sam
pre nekoliko godina i{ao u posetu svom {kolskom drugu Martinu Puhanu
u Bogojinu, na izlazu iz Murske Sobote upitao sam jednu ènicu da li sam
na pravom putu. O~igledno me je razumela, a ja sam razumeo wu samo zato
{to mi je rukom pokazla u kom pravcu treba da idem. Iz re~i nisam mogao
da shvatim da li uop{te govori slovena~ki. Sli~ne probleme imao sam i sa
doma}inima u Bogojini, ne mawe nego sa ne{kolovanim Slovacima ili Po-
qacima. [ta je to onda u na{em karakteru {to nas, uprkos jednakosti jezi-
ka, ipak razdvaja? [ta je spre~ilo zapadne Slovene da formiraju drà-
votvornu naciju kakvu su formirali Germani, uprkos ni{ta mawim razli-
kama izme|u katoli~kih Bavaraca, Rajnskog saveza i tevtonskih Prusa?
Izme|u prekomurskih Slovenaca i Slovaka nema ni brda koje bi ih razdva-
jalo. Svakako, odgovor su Germani i Ugari. Me|utim, da elemenata nedrà-
votvornosti nema u samom slovenskom karakteru, ni ovog odgovora odavno ne
bi bilo.
Putem smo nailazili na sve vi{e sveìh tragova pe{aka i sanki. Po-
javila su se prva naseqa. Niì Komarnik, Ladomirova, Niì Svidnik.
Posle Svidnika pregazili smo skoro sasvim smrznuti potok Ondavu, do
[tavnika smo se opet pewali. Oko podneva se sasvim razvedrilo, na sve-
èm snegu ble{talo je ~udesno sunce koje nas je zaslepqivalo. Prespavali
smo u mawem mestu Mestisko, gde su nas na seoskom imawu nedaleko od pu-
ta sa rado{}u primili pod krov. Ve~erali smo sa porodicom. Videlo se da
nema oskudice i da se vesele {to sa strancima mogu podeliti ono {to ima-
ju. Debele krvavice sa krompirom, pa jo{ polubeli hleb pored wih. U po-
re|ewu sa Poqskom, razlika je bila neverovatna. Kao da sam kod svoje ku-
}e, u najboqim predratnim vremenima.
Saznali smo i za{to. Predratni predsednik Slova~ke dr Jozef Tiso
– pod Nemcima je bila „samostalna” – bio je fa{isti~ki usmeren i sa na-
cistima je sara|ivao otvoreno. To je bilo i razumqivo, jer je tada{qa „sa-
mostalna” Slova~ka nastala vi{e zbog Hitlerovih potreba nego iz èqe
Slovaka. Otcepqewe mu je bilo potrebno za me|unarodnopoliti~ki mawe
neprili~nu okupaciju preostalog dela ^SR. Autonomna slova~ka vlada, na-
stala na osnovu Minhenskog sporazuma, nije bila dovoqna. Pored toga, zbog
te`wi za osamostaqewem, pra{ka vlada ju je 9. marta 1939. godine raspu-
stila, svojom vojskom zauzela Bratislavu, neke funkcionere zatvorila,
razoruàla Hlinkinu gardu i postavila pro~e{kog predsednika, koji je
trebalo da sastavi novu vladu. U no}i na 13. mart 1939. godine Tisa, koji se
zbog ostavke skrivao u dobrovoqnoj konfinaciji, posetila su dvojica za-
stupnika nema~ke tajne slu`be i zahtevala da se sa preostalim slova~kim
Tre}
vo|ama dogovori za momentano osamostaqewe. Hitler je Tisa pozvao u Ber-

lin za 13. mart da ga li~no podbode na brzo delovawe. Ako odbije, pretio je,
Nemci se ne}e protiviti ma|arskom pripajawu dela slova~ke teritorije,
u krajwem slu~aju, ni podeli Slova~ke izme|u Ma|arske i Poqske. To je
bio najpovoqniji ultimatum koji je Tiso mogao da o~ekuje. Dogovorili su se
da }e samostalnost biti progla{ena u Bratislavi jo{ istog dana u sedam
sati uve~e. Gradska policija, koja nije znala za dogovor, spre~ila je okup-
qawe narodnih zastupnika. Tako je Slovensk
Slovenskáá národná
rodná rada ispunila dogo-
vor, ta~nije, Hitlerov ukaz o osamostaqewu, tek 14. marta 1939. godine.
Otcepqewem Slova~ke ^SR je bila dvostruko osaka}ena. Prethodnog
oktobra izgubila je Sudete. Hitleru „nije preostalo ni{ta drugo nego da
uzme preostalu ê{ku i Moravsku pod za{titu nema~kog rajha”. ê{kom
predsedniku Emilu Hahi to je saop{tio sutradan u Berlinu, kad su nema~-
ki tenkovi ve} prodrli u wegovu dràvu „da je za{tite”. Jo{ istog dana,
15. marta, zauzeli su Prag. ê{ka sa Moravskom je 16. marta postala nema~-
ki protektorat (bez Sudeta, koje su na osnovu sporazuma Minhenske konfe-
rencije 29. septembra 1938. godine pripojili Tre}em rajhu). Da bi se za-
{titio od severne i posebno od ju`ne susetke, Tiso je zamolio Hitlera za
za{titu slova~ke dràve i on je to dozvolio (Ma|ari su, u me|uvremenu,
sa wegovom dozvolom zauzeli najisto~niji deo Slova~ke, Ruteniju, zvanu i
Potkarpatska Rusija). Sa godinom 1940. Slova~ka je postala fakti~ki, a od
1942. godine, zajedno sa Hrvatskom i brojnim drugim dràvama, i formal-
no ~lanica Osovine Berlin-Rim, koja je postojala od kraja 1936. godine i
1940. godine produèna u Tokio.
Tiso je u svakom pogledu bio ropski podloàn Nemcima. âk i posle
Hitlerovog samoubistva 30. aprila 1945. godine, kad je Slova~ka ve} neko
vreme bila u rukama Sovjeta, poslao je telegram odanosti novom fireru,
„velikom admiralu” Karlu Denicu. Takvim podrepa{tvom uspeo je da spre-
~i da Nemci opqa~kaju Slova~ku kao {to su opqa~kali Poqsku. Qudi su
mu najvi{e zamerali {to je u Au{vic poslao 70.000 slova~kih Jevreja. To-
kom rata po Tatrama i Beskidima razvilo se komunisti~ki kontrolisano
partizanstvo, koje je posle sovjetskog oslobo|ewa preuzimalo vlast. Narod
se prilagodio, ali se po prokliwawu Tisa videlo da wegov duhovni otac,
Andrej Hlinka, sve{tenik iz Ruòmberoka pod Tatrama i vo|a Slova~ke
narodne stranke, koji je umro 1938. godine, jo{ uvek uìva najvi{e simpa-
tija. Sli~no Slovencima, i Slovaci su bili veoma katoli~ki usmereni,
naro~ito na selu.
Savetovali su nam da razgledamo selo dok ne padne mrak, pa da se po-
sle vratimo, jer }e imati seosko ve}e. Upoznali smo se sa mnogim seqani-
ma i sa gotovo svom decom. Uprkos mraku i ponovnom {kripawu snega, nisu
hteli da propuste priliku da nas osmotre. Uve~e smo kod doma}ina prisu-
stvovali savetovawu desetak va`nijih seqana. Pokazalo se da je gazda pred-
sednik mesnog odbora. Verovatno su nas zbog wega – uprkos razlici u godi-
nama – tretirali kao sebi ravnima. Najvi{e su govorili o budu}em polo-
àju Slova~ke. Da li }e opet biti deo obnovqene êhoslova~ke? înilo se
da ne vide drugu mogu}nost, jer za saveznike nikada nije prestala da po-
stoji. Nisu pokazivali odu{evqewe, mo`da i zbog ose}aja da bi time iz-
dali samostalnost Slova~ke. Tako|e, ostavqali su utisak da su tesno po-
vezani sa partizanstvom. U onim brdima druga~ije nije moglo biti. Neve-
rovatno su me podse}ali na strica Napotnika na Trati, koji je sve vreme
podràvao partizane, jer druga~ije ne bi preìveo.
Kao Slovenac, bio sam predmet posebne pa`we. Tome je pridoneo i dr
Anton Koro{ec, koji je u mnogo ~emu bio sli~an Hlinki. Svi su znali za
wega. Bajdu su nekako ignorisali, mo`da zbog {iwela, a u prvi plan se
nije gurao ni zbog politi~ke atmosfere u kojoj se na{ao. O svakom pitawu
su hteli da ~uju moje mi{qewe. Primetio sam da se mnogo boqe slaù sa
mnom nego sa Jardom; Franta jedva da je zinuo. Glavni razlog video sam u
op{tijim i dubqim razmimoilaèwima sa êsima, a ne toliko u razlika-
ma u pogledu teku}ih pitawa. Na wih su gledali kao da u rukama imaju i
vlast i finansije, a da su oni gurnuti na stranu. Mislim da ih je mu~io i
blagi ose}aj inferiornosti. Uprkos tome, jedva su ~ekali da Sovjeti iste-
raju Nemce i iz ê{ke.
Ujutro je sneg vi{e cvileo nego {kripao, toliko su bili visoki zvu-
ci koji su dopirali ispod na{ih koraka. Jedva primetna izmaglica obe-
}avala je sun~anu nedequ. Da ne neko ne pomisli da smo lokalne len{tine,
bili smo na nogama pre svih ostalih. Posle duèg vremena dobili smo pri-
liku da se operemo do pojasa. Sapunom. Kad su se, kao posledwe, pojavile
devojke – bile su tri u ku}i – od glave do pete bile su odevene u narodne
no{we. Nosile su nabrane lanene sukwe sa bogatim uzorcima u boji, veze-
ne pojaseve, tesne prsluke navu~ene preko sne`no belih ko{uqa sa boga-
tim crvenim porubima, a preko svega toga kratke jagwe}e koù{~i}e sa
licem od koè i nali~jem od vune. Umivale su se pored drvene klupe amba-
ra koju je, vi{e svetlo{}u nego zracima, grejalo tek iza{lo sunce. Na{e
prisustvo intimnim stvarima uop{te im nije smetalo; vi{e ih je razvese-
qavalo. Svaka je iz ku}e donela emajliranu {oqu za kafu, nasula hladne
vode iz vedrice, malo srknula – vaqda da je zagreje u ustima – usput ispra-
la zube, a potom sasula u rastvorene dlanove i wom umila lice. To su po-
navqale toliko dugo dok nisu ispraznile {oqe. Sve su se obrisale istim
pe{kirom. Mora da je taj postupak pripadao me|u zna~ajnije narodne obi-
~aje, kad su se za wega tako sve~ano obukle. Kako i gde se ina~e umivaju,
Tre}
nisam smeo da pitam, jer bi izgledalo da sumwam da se uop{te umivaju.

Tek kad su se vratile u ku}u dobili smo doru~ak. Belu kafu – zamenu, sa
belim hlebom. Mleko ve} neko vreme nisam video.
Poznanstvo sam iskoristio da nau~im nekoliko ma|arskih re~i, jer
mi se ~inilo da }e mi zatrebati na posledwem delu puta do Jugoslavije.
Stariji Slovaci znali su bar ne{to ma|arskog, sli~no kao Slovenci ne-
„ ézi csó
ma~ki. „Ké csókolom” (qubim ruku) znao sam jo{ iz Petrovaradina. U
Ma|arskoj je to bila op{te upotrebqavana fraza kod pozdravqawa, ~ak i
„Haza medet Jugoszlavia” (idem u Jugoslaviju), „German
mu{karaca. „Haza „German fogo-
ly” (nema~ki
(nema~ki zarobqenik)
zarobqenik) i jo{ nekoliko sli~nih, zapisao sam i poku{ao
da upamtim. Bez wih bih sasvim zavisio od govora rukama i kreveqewa.
Tog dana pre{li smo 45 kilometara, uglavnom po uvalama sa brdima sa
obe strane. Sneg je otuda bio dobro utaban. Pro{li smo kroz vi{e naseqa:
Okruhle, Giraltovce i @eleznik ostali su mi u se}awu. Oko podneva smo
u Nemcovcima, nekoliko kilometara ispred Kapu{ana, upitali za put, a
oni nas – ko smo, odakle putujemo, raspri~ali se sa nama, a zatim nas po-
zvali na pile}u supu sa ukuvanim sveìm rezancima. Tanki ùti koluto-
vi masno}e cepali su se i spajali po povr{ini koja se dimila dok smo du-
vali u wu da bismo je ohladili. Kri{ki, odrezanih od ogromnog polubelog
hleba, na kojem se zadràlo i malo ugqa iz pepela, mogli smo dobili koli-
ko smo poèleli. Kad smo se opra{tali, toplo sunce jo{ vi{e je podiglo
nedeqno raspoloèwe – odgovaralo bi za imendan ili ro|endan, koje }u
slaviti narednih dana. To zadovoqstvo Slovacima ne}u zaboraviti tek ta-
ko. Putovawe po Slova~koj ostalo mi je u se}awu kao prijatan nedeqni iz-
let, topao, uprkos {kripavom mrazu.
Dvadeset {estog smo do podneva stigli u Pre{ov, ve}i grad sa sedi-
„okresníícho úřadu
{tem „okresn adu””. Prvi put u Slova~koj nai{li smo na vidqive
tragove rata. Crvenoarmejci su ga oslobodili 20. januara. Na vi{e krajeva
videle su se posledice topovskog granatirawa koje ni sneg nije mogao sa-
kriti. Ina~e, grad je bio ìvahan, kao da ne zna za rat. Hlavn
Hlavná á ulica u
sredini grada {iri se u trg, na kojem stoji nekoliko divnih zgrada, koje
jo{ izdaleka daju sliku ratusza, a sam trg utisak nepravougaonog ryneka. Ni
jedno ni drugo nije pravo. Centralna zgrada na trgu je parohijska crkva
sv. Nikolaja, sa tipi~nim drvenim stubi}ima oko vrha zvonika i ~etiri
mawa stubi}a pored glavnog. Germansko gradsko pravo, dakle, nije prodrlo
u Slova~ku. Du` obe strane ulice uglavnom su sme{tene trgovine, a me|u
wima se sti{}e i grkokatoli~ka crkva. Svuda se gu`vao silan narod. Uli-
ca je o~igledno sluìla kao korzo. Gradske na{minkane damice ponosno su
pokazivale svoje bundice vezenih okovratnika; po grudima i niz {tapi-
~astu dugmad zakop~anu na petqicu i po dowoj ivici bile su ukra{ene
crnim husarskim ma{nama. Mnoge su bile vezene uzorcima u boji. Ma|ar-

Ma|ar-
ski uticaj je bio o~igledan.
U lokalnoj miliciji, koja je bila u partizanskim rukama, rekli su nam
da su prilike na jugu Slova~ke, naro~ito oko Ko{ica, jo{ nesre|ene, iz za-
padne Slova~ke Nemci jo{ uvek nisu isterani. Vi{e od toga nismo mogli
saznati. Tamo smo susretali oficire u uniformama ~ehoslova~ke vojske, od
kojih su Jarda i Franta saznali da }e Slova~ka ponovo postati sastavni
deo jedinstvene ~ehoslova~ke dràve. Uniforme Tisove vojske o~igledno
su podnosili teè nego nema~ke, nismo nikoga videli ni sa partizanskim
oznakama. Situacija je bila sasvim druga~ija nego posle Prvog svetskog
rata, kad su Slovaci hteli da ostanu unutar jedinstvene dràve. Jarda i
Franta, koji su najpre nameravali da idu do Ko{ica, zamislili su se nad
okolnostima. Donekle je doprineo i Bajda koji se ugurao izme|u mene i wih.
Po{to se sa ~e{kim susreo prvi put, s wim sam razgovarao na slovena~kom.
Moji odnosi sa êsima su se zbog toga pomalo razlabavili. Osta}e ovde, u
Pre{ovu, i sa~ekati da ê{ka bude oslobo|ena, odlu~ili su. înilo se da
su u pitawu samo dani. Oprostili smo se sa suzama u o~ima koje nisu kapa-
le samo zbog sna`nih zagrqaja. êtiri meseca delili smo sudbinu. Fran-
ta je jo{ posledwi put nabrusio svoj no` – prolaznici su se sklawali od
nas – zatim se zajedno sa Jardom vratio u miliciju da im daju preno}i{te.
Bajda i ja smo im zavideli, pred nama je jo{ ostao dug i nesiguran put. Ni
mi, ni êsi tada nismo znali da }e im povratak ku}i uspeti tek posle tri
meseca, mnogo kasnije nego nama. Pre{li smo jo{ dvanaest kilometara, sa-
da ve} po utabanom seoskom putu. Tog dana – na moj imendan, pre{li smo
ukupno dvadeset {est. Preno}i{te smo potraìli na seoskom imawu u me-
stu Petrovjani.
Pre{ov je bio jo{ zna~ajnija prekretnica na mom, kao i na Jardinom
i Frantinom putu; i ne samo geografskom. Jarda i Franta su to znali. Jo{
u Zdunama sam im objasnio za{to su u Mili~u imali problema sa enkave-
deovcima. Otkad sam saznao za zakqu~ke sa konferencije u Jalti, sve vi-
{e sam zaboravqao na dogovor sa Dragicom. Dogovorena koaliciona vlada
[uba{i}a i Tita su{tinski je promenila o~ekivani miqe u posleratnoj
Jugoslaviji. Bio je isuvi{e primamqiv da bih ga se odrekao. Dragica bi
u tu|ini ionako ostala samo radi mene, dakle, odluka }e joj biti po voqi.
Odluku o nastavku puta u Jugoslaviju nikada nisam ozbiqno promislio ni
sam u sebi. Nastala je prilikom susreta sa srpskim oficirima, iako toga
tada nisam bio svestan. Kasnije mi se sve vreme vrzmala po glavi. Dok smo
satima nemo i tupo kora~ali jedan iza drugoga, vremena za razmi{qawe bi-
lo je na pretek, iako mozak nije ba{ uvek bio poslu{an. Ne{to bih povre-
meno pomenuo Jardi ili Franti, wima je verovatno izgledalo prirodno
Tre}
da tako mislim, zato od wih nisam ni o~ekivao neku pomo}. Vi{e sam ih
obave{tavao nego molio za mi{qewe, izme|u ostalog i zato da ne pomisle
da od wih o~ekujem neku uslugu u vezi sa ê{kom. Da sam ostao sa wima,
sigurno bi imali neke obaveze prema meni, kakvih na putu po Poqskoj ni-
je bilo. Ve} i zbog znawa jezika, ako ne ne~eg drugog. Kada nam se posle
Dukle pridruìo i Bajda, odluka je ve} bila kona~na, iako neizgovorena.
Bajda o mojim planovima ionako nije mogao misliti ni{ta drugo nego da
mi je jedina èqa da {to pre stignem ku}i. Wega, dakle, ne bih mogao iz-
nenaditi.
Odluka da put nastavim do Jugoslavije bila je potpomognuta i druga-
~ijim razmi{qawima. Svakodnevna susretawa sa Crvenom armijom stva-
rala su utisak da je nepobediva. Vojno iskustvo slovena~kih pripadnika
Vermahta podupiralo je takvo mi{qewe. Uz brzinu prodora od Visle do
Odre – ~inilo mi se sasvim verovatnim da se ne}e zaustaviti u Berlinu,
nego }e nastaviti brzi prodor u zapadnu Evropu. Moglo se pretpostavqati
da }e veliki deo zapadnih dràva postati komunisti~ki. To je, ina~e, bila
pesimisti~na varijanta scenarija, ali nikako nemogu}a. Ako nije mogu}e
da se izbegne, ~inilo mi se ~ak i poèqno da bude tako. Bio sam ube|en da
je zapadna kultura, uprkos levi~arstvu, premo}na u pore|ewu sa staqi-
nisti~kim ure|ewem a da bi mogla da joj podlegne trajno. Levi~arstvu je
bilo potrebno ìvotno iskustvo sa staqinizmom. Zato mi se ~inilo vero-
vatnijim da }e posle kra}e prevlasti sovjetskog totalitarizma po~eti da
nagriza wegove temeqe, {to bi najpre vodilo do umerenijih dru{tvenih
reìma, a kasnije i do potpunog istiskivawa svih elemenata totalitari-
totalitari-
zma. O pitawu – kada bi se to moglo dogoditi, nisam razmi{qao. Ako se po-
tiho ne bih nadao da }e to biti za vreme stvarala~kog dela mog ìvota,
takvim mislima se uop{te ne bih zanimao. Zbog ideolo{ke povezanosti re-
ìma sa sovjetskim, wihovo popu{tawe vodilo bi i do popu{tawa u Sov-
jetskom savezu. Gledano unazad, moè se izraziti verovatno}a da u takvom
slu~aju ne bi bilo trajalo 50 godina da bi propalo.
Prema Ko{icama put se {irio, snega je tako|e bilo sve mawe. Susre-
tali smo kolone crvenoarmejskih kamiona, a me{tane – tek tu i tamo po-
nekog. Neposredno ispred grada nai{li smo na èlezni~ki most, ~ija se
gvozdena konstrukcija sa potpornih stubova obru{ila u reku Hornad, ko-
ja doti~e ispod Visokih Tatra. Da ne bismo morali mnogo da zaobilazimo
kao sovjetska vojska, re{ili smo da ga prepuzimo. Na sli~nu ideju do{li su
i drugi pre nas. Na opasnim mestima bile su name{tene daske, tako da je
pravog puzawa bilo malo. Mnogo opasnije bilo je klizavo iwe koje se naku-
pilo po drvetu. Posebno je bilo te{ko Bajdi koji je, i pored nema~kog voj-
ni~kog drila, bio prili~no nezgrapan. Iwe je nanosila hladna izmaglica
koja se dizala iznad ledenih plo~a pod kojima se presipala skoro presa-
hla voda. Traverze smo morali obuhvatati rukavima koje smo povukli pre-
ko dlanova. Od jedne do druge – ipak nije moglo bez dodira sa gvo`|em pre-
krivenim debelim iwem.
Ko{ice (ma|arski Kassa
Kassa)) – uskim pojasom ju`ne Slova~ke, koji se pro-
tezao na zapad preko gradova Levice i Nove Zamki, sve do blizine Brati-
slave – bile su jo{ pre rata pod ma|arskom okupacijom. Ni Tiso nije mogao
spre~iti wihovu okupaciju prilikom saka}ewa êhoslova~ke Minhenskim
sporazumom 1938. godine i progla{ewem nezavisne Slova~ke prilikom ne-
ma~ke okupacije preostale ê{ke u martu 1939. godine, iako je Hlinkina
poluvojna garda odu{evqeno pomagala u razbijawu ^SR. Okupacijom Pot-
karpatske Rusije, Transilvanije na istoku, Ba~ke i Barawe na jugu, Pre-
komurja i Me|imurja na zapadu – Ma|ari su povratili ne{to od svoje ne-
kada{we austrougarske slave. Igrali su na pogre{nu kartu. Istina je da
su suprotnosti sa nekada{wom Malom antantom (êhoslova~ka, Rumunija i
Jugoslavija) bile prejake da bi mogli da izaberu pravu. Proaustrijski i
prohitlerovski admiral Miklo{ Horti, koji je 1919. godine uz pomo} Ru-
muna slomio komunisti~ki reìm Bele Kuna i potom vladao Ma|arskom
sve vreme izme|u dva svetska rata, te u avgustu 1939. godine zakqu~io sa Ne-
ma~kom prijateqski pakt, u jesen 1944. godine pribliìo se Sovjetskom
savezu, a Nemci su proces ponovo okrenuli. Posle Hortijeve deportacije
u Nema~ku, u Debrecinu je nastala ilegalna vojna vlada i Nema~koj ~ak
objavila rat, a 20. januara 1945. godine Sovjeti su pristali na primirje.
Bilo bi protivno svim dogovorenim savezni~kim na~elima da bi bila op-
ravdana bilo kakva nada. Ma|arska }e izgubiti sve teritorije dobijene uz
pomo} Nema~ke, a to je po Trijanonskom mirovnom sporazumu iz 1920. godi-
ne zna~ilo ni{ta mawe nego 67,8 posto wene teritorije i 59 posto wenog
stanovni{tva. Jo{ }e morati da bude i vesela zbog toga.
Mnogo ve}e Ko{ice, ~iji je centar gra|en sli~no centru Pre{ova, sa
gotskom katedralom sv. Al`bete i baroknim pozori{tem u Glavnoj ulici,
znatnije podse}aju na ma|arske gradove ~iji stereotip sam nosio u se}awu
iz Novog Sada i Subotice. Pored tipi~ne arhitekture – zgrade imaju vi-
soka ovalna pro~eqa koja seù sve do krova, spojena {tukaturnim venci-
ma i drugim ukrasima; sli~no su ukra{eni i prozori – najzapaènije su
ulice kaldrmisane duguqastim ùtim kerami~kim ciglama. Asfalta ima
koliko za uzorak. Sli~nost nije iznena|ivala, jer su svi ti gradovi veko-
vima bili deo krune sv. Stefana. Tek sa propa{}u Austrougarske, uz jaku
me|unarodnu pomo} samostalnoj ~e{koj dràvi 29. oktobra 1918. godine,
istog dana kad je ustanovqena Dràva Slovenaca, Hrvata i Srba, zastup-
nici Slovaka u Tur~anskom Svetom Martinu izjavili su da je Slova~ka
Tre}
deo ~ehoslova~ke dràve i time se oslobodili Ma|ara (iako je Hlinka jo{

na mirovnoj konferenciji 1919. godine nastojao da Slova~ka postane neza-
visna i od ê{ke).
Osim u arhitektonskom smislu, grad je bio prava suprotnost Pre{o-
vu. Stanovni{tvo je bilo povu~eno, ono koje se moglo videti na ulicama
bilo je tiho i mrko. Ma|ari su se povukli pre dolaska Sovjeta. Dvostruka
osveta bila je vi{e nego {to su mogli podneti. Najvi{e je bilo crveno-
armejaca. Ko{ice je jako pogodila ofanziva sovjetske vojske iz Rumunije
i Ma|arske. Posledice su se videle svuda unaokolo. Ono {to nije bilo po-
ru{eno, bilo je izre{etano. Svuda su bila oka~ena upozorewa da u gradu
vlada epidemija tifusa, sa uputstvima kako narod treba da se pona{a ka-
ko bi se spre~ilo {irewe zaraze. Pozivi na ~isto}u – koja najvi{e poma-
è – zvu~ali su kao ironija. Kako da je odràvaju u tim okolnostima? Ka-
ko da se peru bez vode? Trgovine, iznad kojih jo{ nisu odstranili sve nat-
pise, bile su uglavnom prazne. Posle duèg vremena video sam mleko u pro-
daji, ali, bez obzira na opasnost od tifusa, nismo mogli da ga priu{timo,
jer smo bili bez ijedne pare. Jarda i Franta su dobro uradili {to su osta-
li u Pre{ovu. U ~ehoslova~koj komandi grada saznali smo da je prelaz u
Ma|arsku slobodan i da ne treba da se udaqavamo od puta, jer je sve puno
neobeleènih minskih poqa. U Ma|arskoj treba da se kre}emo u blizini
sovjetskih ~eta, jer se po selima jo{ uvek motaju naoruàne fa{isti~ke
grupe. Uistinu koristan savet. Naàlost, nismo do{li do hrane, mada nam
je bila jako potrebna. Zaustavili smo se u selu na pola sata ju`no od grada
i tu preno}ili. Posle 39 kilometara puta prijala nam je ~orba od kupusa;
hleba nije bilo. Neverovatno, koliko kupusa treba da izraste za vreme ra-
tova, pa da ne ponestane ni na samom kraju! Qudi su bili mnogo mawe qu-
bazni nego u brdima, naravno, nisu znali da mi je ro|endan.
Dobri i lo{i narodi
Posledweg dana februara pre{li smo vi{e, oko 50 kilometara, sve

vreme dolinom reke Hernad, koja se negde jugoisto~no od Mi{kolca izli-
va u [aju, a zatim u Tisu. Tokom no}i vreme je otoplilo, sneg je postao mo-
kar, na cipele se hvatalo blato koje se u hodu lepilo i za pantalone. Jo{
pre podneva, kad su oblaci ve} sasvim prekrili nebo, ubrzo posle sela Se-
wa, stigli smo na granicu. Ton joj je davala sovjetska vojska koja se kreta-
la u oba smera, kao da granica ne postoji. Usamqena slova~ka partizanska
straà nam se razveselila. Bez moqakawa ponudili su nam ~aj i hleb, Baj-
di tako|e, iako sam primetio da se u vezi sa wim ne{to do{aptavaju. Za
wega je bilo toliko o~igledno da je nema~ki zarobqenik, da smo im to ra-

dije rekli pre nego {to su pitali. Uprkos tome, ne{to im nije bilo pravo.
Posle diskretnog prepirawa, me|u wima je prevladalo mi{qewe da }e i
za wih biti najboqe da se {to pre pokupi s wihove teritorije.
Dolinom Hernada, koja se iza granice sve vi{e {iri, i{li smo pre-
ma varo{ici Sikso kod Mi{kolca. Celodnevno hodawe po blatnom putu i
vla`nom vazduhu i povremena slaba ki{a jako su nas umorili. Mu~ila nas
je i glad. Imali smo sre}e da ne{to pre Siksoa susretnemo sportski ode-
venog gospodina koga je interesovalo odakle idemo i kuda smo se uputili.
Mojih nekoliko ma|arskih re~enica uz pomo} ruku bilo je dovoqno za po-
~etak, nastavili smo na mucavom nema~kom. Pozvao nas je u svoju ku}u okru-
ènu velikom ba{tom. Veli~inom i bogatom fasadom sa balkonom govorila
je o bogatom vlasniku. Rekao nam je da on i supruga ~ekaju trojicu sinova
koje su zarobili Sovjeti prilikom prodora u severoisto~nu Ma|arsku. Iz-
vu}i }e ih nekako iz zatovora uz pomo} svojih veza. Prepustio nam je ne-
kori{}enu kuhiwu u prizemqu. „Sna|ite se kako znate.” U {tedwaku smo
mogli da zapalimo vatru, ali tu ponudu smo upotrebili samo da u mleko,
koje mu je donela seqanka iz kom{iluka, zakuvamo kukuruzni griz. Imali
smo dovoqno i bajatog hleba.
Sutradan, 1. marta, nameravali smo da nastavimo put do Mi{kolca. Od
Siksoa je udaqen dvadesetak kilometara. Od doma}ina smo saznali da }e }e--
mo tamo mo}i da uhvatimo voz prema Budimpe{ti, kuda se kre}u sovjetski
vojni transporti iz Lavova. Pripremaju se da udare prema Bratislavi i
Be~u (zauzeli su ih tek 4. odnosno, 13. aprila Drugi, odnosno Tre}i ukra-
jinski
jin ski front). Nastavqalo se odvratno vla`no vreme. Sneg je sve vi{e kop-
neo. Tokom prepodneva, malo po strani od puta, ugledali smo ve}i mana-
stir i poku{ali sre}u. Na znak zvona neko je provirio kroz prozor~i}, a
posle moje tri nepovezane ma|arske re~enice otkqu~ao debela vrata i pu-
stio nas u portu. [ta je monah pripovedao, nismo razumeli, ukazivalo je na
dobro, jer nas je o~igledno pozivao da sa~ekamo. Potrajalo je izvesno vre-
me dok se nije ponovo pojavio. Na tawiru je doneo preprène kri{ke belog
hleba. Preprìli su ih u uqu sa belim lukom i posolili. Posle nekog vre-
mena se vratio i pred svakoga od nas stavio po ~a{u bledoùtog vina. Bez
ikakve posebne qubaznosti, kao da vr{i du`nost na koju se obavezao. Tokaj
je tridesetak kilometara prema istoku, po breùqcima u wegovoj okoli-
ni rastu milioni wegovih loza.
Bajdi je popustilo dugme na {iwelu. Morao ga je otrgnuti da ga ne iz-
gubi. Uprkos dobrom ru~ku, sve vreme puta je dosa|ivao pri~om da ga treba
ponovo u{iti. Zvu~alo je kao da sam ja taj kome treba da pripadne ~ast da ga
u{ije. Ponudio sam mu iglu i crni konac, taj pribor za {ivewe me je pra-
Tre}
tio celog puta, ali me je odbio jer to, toboè, nije posao za wega. Nije vaq-
da oficir, mislio sam. Da li on to mene smatra „posilnim”? Po~eo je da me
nervira stalnim ponavqawem kako bez dugmeta ne moè da ide daqe. Kao
da je otpalo dugme najve}a nesre}a koja ~oveka moè da zadesi u ratu. Sme-
talo mi je {to mu se ~ini sasvim prirodno da o zajedni~kim stvarima od-
lu~uje on. Tu wegovu te`wu osetio sam i ranije, a nametawe wegovih pro-
blema sa dugmetom kao mojih, samo je potvr|ivalo da se ne varam.
S leve strane puta, na udaqenosti od stotiwak metara, pojavila se
jednospratna vila; èna od oko trideset pet godina ~istila je stepenice
ispred vrata. „Ova }e biti prava osoba da moje dugme stavi na mesto”, pro-
{lo mu je kroz glavu. Oneraspoloìo sam se. Ube|ivao sam ga da ne ide, da
je za ène takav posao poniàvaju}i, pa i ako je zamoli, posebno {to }e ko-
ristiti prednost {to nije Ma|ar. Ovde drhte pred svakim strancem, iona-
ko ga te{ko razlikuju od okupatorskih Sovjeta. S wihovom {apkom na gla-
vi to i nije te{ko. Sigurno im je jo{ uvek pred o~ima pona{awe crveno-
armejaca u reìmu bespravnosti tokom prvih dana okupacije (kako smo sa-
znali u Slova~koj, u Ma|arskoj je trajao dve nedeqe). Ni{ta nije pomagalo.
U wegovoj glavi odlu~ilo je ratno ugarsko-nema~ko drugarstvo. Mislio je
da }e ènu dodatno razveseliti {to joj nudi priliku da poboq{a izgled
wegovog vermahtovskog {iwela. Moj prigovor je time bio okrenut naglava-
~ke, neodobravawe je pre{lo u qutwu. Igrawe na kartu Vermahta – kad bi
morao hvaliti Boga {to ga zbog {iwela Sovjeti jo{ odavno nisu dograbi-
li i poslali u „tjurmu” – prevazi{lo je granice dobrog ukusa. Kad je pre-
ko slabo utabanog snega ve} odlazio prema vili, doviknuo sam mu da ne gubi
gubi
vreme bez potrebe i da ne nameravam da ga beskona~no ~ekam. @ena se pred
wim najpre povukla u ku}u, ali ga je posle upornog kucawa i pozivawa pu pu--
stila da u|e.
Moja odluka je sazrela i pre ovog doga|aja. Ponudila mi se povoqna
prilika na koju sam ~ekao ve} izvesno vreme. Koliko god da sam mu se, kao
Slovencu i skoro prezimewaku, u mra~nom duklanskom jutru razveselio i,
premda nam je u Slova~koj i{lo odli~no, bio sam svestan da zbog wegovog
dru{tva mogu zapasti u te{ko}e, a wemu, s druge strane, ne mogu ni{ta po-
mo}i. U Ma|arskoj svu vlast u rukama imaju Sovjeti. Kud god da se okrene{,
na kraju te ~eka NKVD. Mili~ mi je bio dovoqan. Morao sam misliti i na
prijem kod jugoslovenskih partizana. Kako da im dokaèm da i ja nisam bio
u nema~koj vojsci, pre svega, da li }e uop{te biti raspoloèni da slu{aju
ne{to {to je za wih samo prazno tru}awe. Iz Mili~a sam znao da se sve
moè okrenuti protiv mene, ~ak i najo~igledniji dokaz u moju korist, kao
{to je paso{. Sada je pravi trenutak. Iza ku}e, u daqini, vodila je è- è-
lezni~ka pruga, kojom se u pravcu Mi{kolca s lako}om pomerao duga~ak
voz praznih teretnih vagona. Bajdu sam ~ekao onoliko koliko mi se ~inilo
da je potrebno za u{ivawe dugmeta. Kad je i po drugi put iscurilo vreme
– da me ne grize savest – nastavio sam put prema Mi{kolcu. Trebalo mi je
vi{e od dva sata hoda do èlezni~ke stanice. Voz je jo{ uvek stajao na pe-
ronu. Ako Bajda poùri, mo}i }e da me uhvati, jer ni{ta nije ukazivalo da
}e uskoro krenuti. Jo{ od jutra smo se dogovarali da u Mi{kolcu uhva-
timo prvi voz.
Krenuo je tek kad je pao mrak. Imao sam dovoqno vremena da se u{uwam
na sigurno mesto kraj neke radionice izme|u tra~nica, iza koje sam sa la-
ko}om usko~io u vagon kad je voz po~eo da ubrzava. Crvenoarmejci su drà-
li straù na stanici, dosa|uju}i se, a u vozu ih uop{te nije bilo. Iza me-
tar i po visokog zida vagona udobno sam se opruìo u zavetrinu i bezbri-
`no zaspao. Bilo je toplo, nekih {est stepeni iznad nule. Nisu mi smeta-
le ni vla`ne sne`ne pahuqice koje su zamenile ki{u. Sve dok je voz bio u
kretawu, nisu mi smetale. Zaustavio se tek u Hatvanu, pedesetak kilome-
tara ispred Budimpe{te. Pre{ao sam blizu sto kilometara bez ijednog ko-
raka. Bajda je zbog dugmeta proigrao najlep{u {ansu koja nam je bila na ra-
spolagawu. U vozu sam prespavao do jutra. Sve vreme se nije desilo ni{ta
uznemiruju}e. Straè na èlezni~koj stanici su verovatno tako|e spa spava-
le, iako su vozovi prolazili u oba smera, natovareni i pod straòm. Uzne-
miruju}e je tek postalo, jer voz nije hteo da se pomeri. Pored toga, po~eo je
da duva vetar, pred kojim nisam imao gde da se sklonim. Oprezno sam se iz-
vukao iz vagona i iza voza do{uwao se do zgrada u kojima su bile èlez-
ni~ke radionice. Primetio sam da se nisam vozio sam. Susreo sam nekoli-
cinu ma|arskih radnika, prolazili su pored mene kao da me ne vide. Vero-
vatno su ve} navikli na slepe putnike. Nisam naleteo ni na jednog vojnika.
Grad je delovao jadno da jadnije nije moglo biti. Siv prqav sneg koji
je kopneo, pretvaraju}i se u lokve vode, ponovno romiwawe iz sive magle,
blata koliko ho}e{ – sve su to bili harmoni~ni dodaci prqavim fasada-
ma i ku}ama poru{enim u bombardovawu. Otvarali su trgovine. Sa plaka-
ta izlepqenih po gradu de{ifrovao sam da je policijski ~as od sedam uve-
~e do {est sati ujutro. Po repu qudi koji se savijao oko crkve na trgu za-
kqu~io sam da se ne{to deli besplatno. To mi je ubrzo potvrdio i moj nos.
Stao sam u red i bez pitawa dobio tawir supe i par~e hleba. Okruglastim
gospama u belim haqecima koje su je delile gradskoj sirotiwi, moj izgled
nije do{u{tao ni najmawu sumwu da imam pravo na wu. „Kezi„Kezi czó
czókolom”, za-
hvalio sam se i zasluìo blagonaklon osmeh. Smestio sam se za improvizo-
vani sto, dovoqno visok da stolica nije bila potrebna. Pre nego {to sam
ispraznio tawir, gospa sa blagonaklonim osmehom nasula mi je iza le|a no-
vu ka{iku supe. Jedva sam uhvatio wen pogled, ali za jo{ jedno „qubim ru-
Tre}
ke” nije bilo vremena. Posle toga tumarao sam po gradu i s vremena na vreme
navra}ao na èlezni~ku stanicu da mi prazan voz bez straè ne pobegne.
Kad sam se vratio rano poslepodne, vi{e ga nije bilo. Da sam se ujutro
rano uputio pe{ke u Budimpe{tu, ve} bih bio u gradu. Sada bih pre poli-
cijskog ~asa mogao sti}i samo vozom. Nije mi preostalo ni{ta drugo nego
da se u{uwam u voz pod straòm. Uspeo sam, jer su straàri ispred wega
razgovarali. Ugurao sam se izme|u predweg zida i tri utovarena topa i
~ekao na polazak. Po~eo je da se pomera tek kad se potpuno smra~ilo. Moj
vagon nije imao straàra.
Voz se zaustavio oko pono}i. Bili smo na ve}oj stanici. Straàri su
se, kao obi~no, pospano protezali pored voza. Iz stani~ne zgrade zagrmelo
je nekoliko ruskih naredbi koje nisam razumeo. Po tr~awu crvenoarmeja-
ca zakqu~io sam da se pripremaju za neku akciju. Po~ev{i od zadweg, pre-
gledavali su vagon za vagonom i surovo izbacivali slepe putnike koje bi
zatekli. Opet sam se prevario misle}i da sam jedini u vozu. Bar dvadeset
petorica su stajala pod wihovom straòm kad sam isko~io, ne ~ekaju}i da
me oni izvuku iz vagona. Uzgred sam iznad perona opazio natpis Gedele. Ovo
ime bilo mi je poznato iz {kole kao nekakvo letovali{te Budimpe{ta-
naca. Jedan od crvenoarmejaca je potr~ao za mnom, ali sam uspeo da mu se u
mraku izgubim u grmqu pored stani~ne zgrade, pa je odustao.
U potpunom mraku, u vreme policijskog ~asa, kad su straàri pucali
na svaki nepredvi|eni pokret, na{ao sam se u zamci iz koje u po~etku ni-
sam video izlaz. Vi{e sam zakqu~io nego video da na suprotnom kraju sta-
ni~ne zgrade stoje dvojica straàra. Kad sam se uverio da ostaju na istom
mestu, po~eo sam da se udaqavam od wih u sve gu{}i mrak, zaklowen grm-
qem. Tu me nisu mogli videti, ali naàlost, na tom mestu nisam mogao
ostati. Zemqa ispod tankog mokrog snega bila je raskva{ena, a sa grmqa su
se pri svakom mom pokretu spu{tale ki{e ledenih kapqica. Polako sam
se pomerao od grma do grma, drè}i sve vreme na oku tamne prilike oboji-
ce crvenoarmejaca. Ispod nekoliko stabala otvorio se put ka gradu, obra-
{ten visokim drve}em i pun mawih stambenih vila. Sada sam bio van wi-
hovog dometa.
Pored ba{tenskih ograda potuqeno sam se kretao prema gradu. Kroz
prva ba{tenska vrata koja su popustila na pritisak, u{ao sam do ulaza u
ku}u i oprezno lupnuo po vratima. Trajalo je beskona~no dugo dok se nije
za~ulo pomerawe u ku}i. Upla{eni mu{ki glas o~igledno je pitao {ta
èlim. Dubokim „vajenij kantroq” /vojna kontrola/ prevario sam ga da
otkqu~a vrata – od{krinuo ih je i provirio kroz otvor. Pre nego {to je
uspeo da ih zalupi, svom silom sam ih gurnuo zajedno s wim da se jedva
odrào na nogama i zatvorio ih za sobom. Ne samo da sam za wega bio pred-
stavnik svega lo{eg {to se svalilo na Ma|arsku i ~emu se ne sme proti-

viti, nego je, siromah, o~igledno bio i slabiji od mene. înilo se da je u
ku}i potpuno sam. Ako se negde skrivala wegova èna, odli~no je vladala
svojim ìvcima.
Kad sam mu svojim ma|arskim re~ima i na nema~kom objasnio da kod
wega èlim samo da prespavam i da mu ne}u u~initi ni{ta lo{e, da zbog
sovjetskih patrola ne mogu ostati na ulici, pre svega, kad sam mu garanto-
vao da nisam ratni zarobqenik u bekstvu, umirio se. Toga se najvi{e bo-
jao. Slu~ajna sovjetska patrola mogla bi otkriti da u ku}i krije pobeglog
Nemca. Paso{ se jo{ jednom pokazao kao spasonosan. U predsobqu sam na
uskom, dovoqno duga~kom sanduku, namestio topao leàj od pokriva~a koje
mi je doneo. Po~eo je da sara|uje. Vaqda se upla{io da }u se, onako prqav
kakav sam bio, uvaliti pravo u wegovu bra~nu postequ.
Palo mi je na pamet da bi wegova èna mogla biti ona debequ{kasta
gospa koja mi je pre nekoliko sati u Hatvanu nasula jo{ jednu ka{iku su-
pe. To me je dodatno opteretilo, za griù savesti bilo mi je ve} dovoqno
i samo nasiqe nad gazdom ku}e. Ma koliko opasnost na ulici bila velika,
ipak je bila samo pretpostavqena, osim toga, za poloàj u kojem sam se na-
{ao bio sam odgovoran samo ja. Da nisam traìo mawe naporan prevoz vo-
zom, pa jo{ natovarenim topovima na putu za be~ki front, mogao sam, kao i
ostalih dana, da bez nasiqa i na vreme obezbedim preno}i{te. Bio sam sve-
stan da za moje pona{awe nije bilo opravdawa, jer sam se sam doveo u okol-
nosti zbog kojih je postalo neizbe`no. Crvenoarmejci na èlezni~koj sta-
nici samo su radili svoj posao, morali su, ja sam sve to znao. Sre}om, od
kasne no}i i umora misli su se sve teè razlikovale jedna od druge, sve ma-
we je bilo jasno {ta je uzrok a {ta posledica, {ta je izazvalo uzroke i
pretvorilo ih u posledice, kako su posledice vodile do ishoda koji su ih
pretvarali u uzroke.
Kad me je ujutro jo{ uvek upla{eni gazda, probudio pre nego {to sam
se sam rasanio, u kuhiwi mi je servirao kafu od ìta sa mlekom, koja je
mirisala kao da je upravo iza{la iz Majnelove prìonice, zatim je pre-
da me stavio i dve kri{ke hleba sa usoqenom slaninom – stvarnost je posta-
la mnogo svetlija nego sred no}i, iako je jo{ uvek bilo mra~no. Vi{e iz
pristojnosti nego iz stvarne potrebe, izvinio sam se za no}ni upad u ku}u
i zahvalio se na gostoprimstvu; zato me ni najmawe nije iznenadilo {to je
oboje zasenila wegova zahvalnost za moju ùrbu kod jela, obuvawa i obla-
~ewa, koja ga je uveravala da }u na isteku policijskog ~asa zaista nestati
u novi dan, kako sam mu tvrdio. Veoma srda~no se zahvaqivao na poseti i
izviwavao za skroman doru~ak. Kad sam zatvorio vrata iza sebe i po praz-
nim ulicama krenuo prema Pe{ti, na vla`noj hladno}i shvatio sam da
Tre}
nismo pome{ali samo uzroke sa posledicama, {to je, najzad, samo stvar lo-
gike. Pome{ali smo, u prvom redu, krivicu i nedu`nost. Krivac je postao
onaj koji je bio slabiji, a nasilnik oslobo|en svake odgovornosti. To je stvar
morala. Kad sam postao svestan niskosti razmi{qawa, pre svega, da sam ga
nametnuo i wemu, da, dakle, nad wim nisam po~inio samo fizi~ko, nego i
psihi~ko nasiqe, svom alter egu, koji se probudio u meni, skresao sam pro-
mi{qeno apsurdan prekor. Za{to mu je ku}a ba{ tamo gde sam se ja na{ao
u te{ko}ama i za{to nije zakqu~ao ba{tenska vrata kao svi drugi? Osuda
je bila prete{ka da bih je nosio sa sobom. Preda mnom je bio novi dan koji
nije trebalo optere}ivati ju~era{wim, ~ekala su me nova isku{ewa.
Iz Gedelija do Pe{te ima oko 15 kilometara. Po suvom, jo{ uvek ob-
la~nom vremenu, u predgra|ima sam se na{ao oko deset sati pre podne. Jo{
putem su me preticale duge kolone sovjetske vojske koja se sa topovima i
drugom opremom na kamionima, u oklopwacima i na „samohodnim” te{kim
topovima kotrqala prema zapadu. I u gradu je posvuda bilo mnogo crveno-
armejaca – straàrskih grupa – naoruànih mitraqezima i raspore|enih
kao da se spremaju za napad. Na otvorenom delu prostranog trga koji se na
severu grani~io sa ne~im {to bi – sa ostacima mokrog snega – moglo biti
neogra|eno fudbalsko igrali{te, na jugu sa skupinama zgrada, me|u kojima
kojima
su ulice vodile ka centru, ispod velike crvene zastave sa srpom i ~e ~eki
ki}em
gu`vala se grupa gra|ana, koja je sa novim prido{licama neprestano nara-
stala. Kad sam se ume{ao me|u wih, primetio sam da se postepeno formi-
ra u tri sve uà reda koji se pomeraju prema stolu ispod zastave. Qudi su
se upisivali. Iz napisa sam razabrao da se upisuju u ma|arsku komunisti-
~ku partiju. Kad bi neko do{ao na red rekao bi svoje ime, a jedan od akti-
vista koji je popisivao red, upisao bi ga u spisak, dok bi mu drugi izdao
potvrdu sa pe~atom za koji nisam sumwao da je opremqen crvenom zvezdom
sa srpom i ~eki}em. Zakqu~io sam da izdaju privremene potvrde o upisu.
Ne{to zbog elementarne èqe da do|em do buma{ke, ako ve} ne mogu
sovjetske, mo`da }e mi koristiti ma|arska, ne{to zbog toga {to se red sve
vi{e pomerao ka stolu, odlu~io sam se za upis. Ne moè da mi {teti. Re-
kao sam da sam Jugosloven – nije im smetalo – brzo su me upisali, ali iz
razloga koji nisam razumeo, nisu mi izdali nikakvu potvrdu. Mislim da su
mi obja{wavali da treba da se javim u rejonsku kancelariju. A pritisak i
gun|awe iza le|a davali su mi na znawe da {to pre svoje mesto ustupim
kandidatu koji se gura iza mene. Svima se jako ùrilo. Upisiva~i su se ve-
rovatno takmi~ili koji od wih }e uve~e doneti u rejon duì spisak novih
~lanova. Ako ni{ta drugo, bio sam svedok masovnog upisivawa u partiju.
Sumwam da me jo{ uvek vode kao ~lana. ^lanarinu nikada nisu zahtevali,
ali ni ja nikada nisam primio potvrdu o ~lanstvu.
Na gradskoj strani trga, ispred lokala za koji sam, po napisima na ne-

onskim cevima postavqenim sa svih strana, zakqu~io da je bar, stajalo je
nekoliko mu{karaca. U{ao sam da se malo ogrejem. Budu}i da sam bio bez
novca, samo sam kroz izlog posmatrao masu sveta koja se jo{ uvek upisiva-
la u partiju. Primetio sam da su sami mu{karci. Za~ule su se sirene. Iz-
nenada, na trg su se sa raznih strana, najve}om mogu}om brzinom, na kamio-
nima dovezli crvenoarmejci i sa mitraqezima u rukama poskakali iz wih.
Neverovatnom brzinom zatvorili su obru~ oko trga. Za ve}u uverqivost
ispalili su u vazduh nekoliko rafala. Kandidati za partijsko ~lanstvo,
zajedno sa upisiva~ima, bezglavo su se razbeàli po trgu. Sto za upisiva-
we neko je prevrnuo. U nagonskom ose}awu da }e se zatvoreni prostor pre-
tvoriti u kavez – na velikom trgu sigurno postoji neka {ansa za bekstvo
– bar se namah ispraznio. Ja sam vaqda bio najsporiji, jer nisam znao ni
gde sam – a i kako bih – ni kuda da beìm. Zastao sam ispred bara posma-
traju}i paniku. Crvena zastava me je opona{ala. Jo{ uvek mokra, gr~evi-
to se obavijala oko motke.
Partijski „ve}~lanovi” i „jo{uvekne~lanovi”, kao da su navikli na
to, skupili su se oko kamiona na koje su ih, posle pregleda dokumenata,
ukrcali, i jednog za drugim, pod straòm, odvezli. Neke od wih – vero-
vatno jo{ nisu imali vaè}e li~ne dokumente – oterali su ponovo do po-
stavqenog stola da tamo, pod straòm, sa~ekaju daqwi postupak. Kad je
ponestalo kamiona, preostale opkoqene, zajedno sa mnom, uterali su u bar.
Opazio sam da, uprkos straì, s vremena na vreme neko nestane u pravcu
toaleta. Progurao sam se do vrata i oku{ao sre}u. Kad sam u{ao, ruke mog
prethodnika upravo su ispustile prozorsko krilo. Posle skoka na zemqu
za~ula se vika crvenoarmejaca, jedan je ispalio rafal, ~inilo se, po we-
mu. U baru je do{lo do gu`ve, crvenoarmejci su o~igledno otkrili kojim
putem zarobqenici i{~ezavaju. Svaki ~as bi neko pogledao u toalet. Pri-
setio sam se skautskog „izme|u dve vatre”. Svom snagom sam se uhvatio za
prozorsku dasku, privukao se na wu i smesta isko~io. Ne gledaju}i, raza-
znao sam u okolini drve}e i grmqe, a od mog prethodnika nije bilo ni tra-
ga ni glasa. Kod doskoka mi se torba zaka~ila za prozor, tako da sam sa obe-
ma rukama i licem tresnuo na gomilu snega. Pre nego {to sam stao na noge,
ko{~atim rukama dograbila su me dvojica crvenoarmejaca. Na moje „tava-
ri{~”, „job” i sli~ne odabranice iz ruskog re~nika nisu reagovali. Ne-
koliko udaraca cokulom u moja le|a pomoglo im je da dobrovoqno poù-
rim ispred wihovih „palimjota” do ekipe kraj stola ispod crvene zasta-
ve. Oni su obavili svoje.
Nije bilo sumwe, raciju su vodili enkavedeovci. Prokliwao sam sa-
mog sebe, kako sam mogao biti tako glup da me jo{ jednom dobiju u ruke.
Tre}
Mogao sam da znam da se u tek oslobo|enoj Budimpe{ti kriju preìveli

strelasti krsta{i, koje enkavedeovci, uz pomo} novope~enih doma}ih ko-
munista, i{~a~kavaju iz wihovih skloni{ta i bez milosti ubijaju. Nova
privremena vlada generala Miklo{-Danlokija, koju je postavio svemogu-
}i sekretar partije Matija{ Rakoci krajem decembra u Debrecinu, jo{ se
nije sna{la, pre svega, nije imala nikavu politi~ku teìnu. Rakoci je sam
organizovao likvidacijske vodove koji su sejali strah po gradu. Kad je vo-
|a strelastih krsta{a Ferenc Sala{i 16. oktobra preuzeo vlast i odmah
potom od parlamenta izdejstvovao ovla{}ewe za vr{ewe du`nosti dràv-
nog poglavara i ujedno izbor za „vo|u nacije” po uzoru na Hitlera, zapo-
zapo-
~elo je ubijawe „crvewaka”. Veseqe nije dugo trajalo. Sa brojnim nema~-
kim ~etama morali su se pripremiti za odbranu od Sovjeta. Hitler je za-
htevao otpor do posledweg ~oveka. Grad su pretvorili u sistem utvrda, ta-
ko da su se borbe vodile od zgrade do zgrade. Nemci su hteli da ih izvuku
iz obru~a, od strane severozapada napali su sa oklopnom SS divizijom Vi-
king, ali prodor nije uspeo. Kad se pred samim gradom nema~ka ofanziva
iscrpela iz jugozapadnog pravca Blatnog jezera, preostalo je jo{ samo do-
slovno ispuwewe Hitlerove komande ili izvla~ewe iz opsednutog grada.
U oba slu~aja posledice su bile ogromni gubici na obe strane, koje su sa de-
setinama hiqada pobijenih mogli osvetiti samo pobednici. Opkoqeni su
se u posledwoj fazi povukli preko Dunava u Budim, koji je pretrpeo ru-
{ila~ko granatirawe iz Pe{te. Kad je 13. februara pala i istorijska
prestonica Ugarske, sazidana od belog mermera na uzvisinama na desnoj
obali Dunava, preostala je jo{ samo likvidacija mawih grupa krsta{a i
otkrivawe pojedina~no sakrivenih strela{a. Tri nedeqe kasnije, kad sam
izleteo kroz prozor toaleta me|u dvojicu crvenoarmejaca, ponestalo im je
posla. Morali su da izmisle nove metode za namicawe `rtava. Upisivawe
u partiju o~igledno je bio jedan od mamaca koje su izmislili. U to vreme
„Haza medet Jugoszlavia” ubedio ih
ve} su postali veliki stru~waci. Moj „Haza
je da u rukama nemaju pravog. Pod pratwom su me izmar{irali na obli`wu
policijsku stanicu, gde mi je, posle vrlo kratkog saslu{awa, kao mese~eva
povr{ina ro{av oficir naredio da se {to brè pokupim tamo gde mi je
mesto. Nije ba{ bio qubazan, ali od radosti bih ga poqubio i u zadwicu.
Nije mogla biti ru`nija od lica.
@urio sam kroz jugoisto~na predgra|a Pe{te da bih {to pre uhva-
tio put za Ke~kemet. Pravac sam odredio prema suncu. Centar Pe{te ni-
sam video ni izdaleka, a kamoli Budim, iako leì na breùqku. Od odu-
{evqewa {to sam se tako jeftino izvukao od enkavedeovaca, bio sam sav u
vatri. Postalo mi je jo{ toplije kad sam naleteo na novu raciju, na koju su
me unapred upozorili sovjetski automobili i kamioni koji su se pribli-
àvali velikom brzinom, pa sam mogao da se sklonim. Pomogli su mi brzi-

na kojom sam hteo da se izvu~em iz zamki nedavno osvojenog grada i jo{
uvek toplo sunce koje je sjalo sa vedrog neba. Posle nekoliko kilometara
ubrzanog hoda bio sam na glavnom putu za Ke~kemet. Bio sam stra{no è- è-
dan. Ispod klanca, koji se spu{tao sa puta u prigradsko naseqe, raèdnio
sam se na bunaru i u senci wegove drvene nadstre{nice malo ohladio i
ispquskao vodom. Kapu sam odloìo na drveni krov bunara. Kad sam, jo{
uvek zanet uspe{nim nadmudrivawem enkavedeovaca, poùrio daqe, za-
boravio sam na wu. Vratio sam se posle nekoliko stotina metara glavnog
puta, ali, bila je isuvi{e prakti~na da bi me ~ekala. Kad je sunce po~elo
da gubi svoju mo}, povezao sam glavu velikim frotirnim pe{kirom koji
sam nosio sa sobom jo{ iz Zduna. Pretvorio sam se u posledweg osmanliju,
koji sa velikim zaka{wewem beì iz Ugarske.
Erkö
Do ve~eri – bila je subota – stigao sam do naseqa Erkele ((Erk öle –
Örkö
rköny? – do sada ga nisam identifikovao). Sa samog puta, sa dve uverqi-
ve ma|arske re~enice uspeo sam da prespavam na kuhiwskom podu siroma-
{nog seqaka, verovatno nadni~ara. To sam zakqu~io po velikim, retko na-
seqenim poqima, koja su o~igledno bila veleposedni~ka svojina. Dobio sam
i ve~eru: toplu supu sa nekoliko par~i}a slanine i belim hlebom koji sam
nadrobio u wu. Dakle, i Ma|arima se isplatilo savezni{tvo sa Nema~kom,
bila mi je prva pomisao. Jo{ vi{e me je iznenadilo kad sam u polubudnom
pregledu doga|aja posledwih nekoliko dana postao svestan ~iwenice da
su na sli~an na~in bili uslu`ni i svi ostali Ma|ari s kojima sam do{ao
u kontakt, zakqu~no sa gedeleovskim, kome sam na silu upao u stan. Zbog
maminih iskustava iz vremena posle Prvog svetskog rata, premda je weno
devoja~ko prezime Luka~ ukazivalo na ma|arsko poreklo, ne{to zbog Jan-
ka Puste, gde su ma|arski instruktori uve`bavali teroriste u pucawu na
puwenu lutku kraqa Aleksandra, koga su u mr`wi prema Jugoslaviji me-
cima agenta VMRO u Marseju zaista i ubili, Ma|are smo ipak ~uvali u
istoj fioci kao Italijane. To {to o kraqu i wegovoj Jugoslaviji nismo
imali dobro mi{qewe, bila je istina sasvim druge prirode. Kakvi su bi-
li, bili su na{i.
Moja upravo ste~ena iskustva sa Ma|arima suprotstavqala su se ovoj
neprijatnoj oceni. Na osnovu wih ipak nisam odmah promenio svoje utvr-
|eno mi{qewe o wima kao narodu. U prvom redu, gedeleovski primer me
je upozorio da dobrota moè biti deo odbrambenog mehanizma, koji stupa
na snagu kad druge mogu}nosti otkaù. Me|utim, primeri kad je do ponude
sa ma|arske strane do{lo sasvim samostalno, kao u Mi{kolcu ili Hatva-
nu, govorili su da su pojedinci me|u wima, bez obzira na strah, veoma
dobri i da wihov broj ne moè biti ba{ mali. Ta iskustva su mi kasnije
Tre}
pomogla da do|em do generalizacije – da svaki narod ima svoje dobre i lo-

{e pripadnike i da se wihov broj mewa u zavisnosti od spoqwih prilika
u kojima se na|e. To se poklapa sa konstatacijom da i kod pojedinaca u raz-
li~itim okolnostima izlaze na povr{inu ~as ove, ~as neke druge karak-
terne crte. Kao {to je kod pojedinca za wegovu celokupnu sliku presudno
u kakvoj meri, posebno u nepovoqnim okolnostima, u wemu prevladaju ne-
gativne karakterne posebnosti, o celokupnoj slici nekog naroda moè da
odlu~uje udeo pojedinaca koji ni u najnepovoqnijim okolnostima ne zabo-
ravqaju da su, pre svega, qudi. Iako je preda mnom stajao zakqu~ak da je
u jednakim okolnostima taj udeo jednak kod svih naroda, nisam mogao da se
nateram da me|u wih ubrojim i Nemce. Wihova agresivnost je bila izvor-
na, uslovqena wihovim tevtonskim karakterom. Taman kad sam hteo da pri-
znam da su u tom pogledu Italijani bili mnogo boqi – to vaì ~ak i za
okupacioni reìm u Sloveniji – wihova agresivnost nad Abisinijom spre-
~ila je taj zakqu~ak.
Tuma~ewe karaktera naroda karakterom pojedinaca koji ga ~ine nai-
lazi na jo{ jedan problem. Ono {to je tvrdio Romer u vezi sa politi~kim
sklonostima pojedinaca, vaì i za wihove moralne osobine. Stariji qudi
nisu samo sporiji, pa stoga i umereniji u svojim pogledima, nego i boqi.
Skleroti~nu zlobu, svakako, ne treba uzimati u obzir; jo{ uvek nije do-
kazano da otkriva pravi karakter ~oveka. Dobrota nije samo oblik samo-
odbrambenog mehanizma, nego i posledica ìvotne dozrelosti. Ako je tako
sa pojedincima, verovatno je i sa narodima. U razli~itim razdobqima wi-
hovih ìvotnih puteva nalaze se u razli~itim okolnostima, bez obzira na
to da li ih stvaraju sami ili u wih upadaju nezavisno od svoje voqe, zato
ih i ne obeleàvaju uvek jednake moralne osobine i pogledi. Stari, sre|e-
ni i smireni narodi mawe su agresivni i, prema tome, boqi. Nesre}a je u
tome {to je wihovo poboq{awe u kasnijim razdobqima uslovqeno uspe{-
nom agresivno{}u u ranijim. Dakle, smeli bismo porediti samo narode na
sli~nom stepenu wihovog razvoja. Da su sli~ni na sli~nim stepenima raz-
voja? „Dobri i miroqubivi Sloveni” morali su efikasno klati i paliti
ako su hteli da slabijom ratnom tehnikom prodru duboko pred vrata Vi-
zantije, da pobede Furlance i popale bavarske Auguntum, Teurnio i dru-
ge naseobine, na koje su nai{li u svom prodirawu na zapad. Otkud onda
wihova „dobrota”?
Sve dok se radi o na~elnim razmi{qawima, dok ne treba navesti pri-
mere, sa uop{tenim pravilima jo{ nekako ide. Ako se latimo razvrstava-
wa naroda, vrlo brzo }emo se na}i u slepoj ulici. Bi}e dobro ako se sna-
|emo u woj. Ina~e, bilo bi skoro nemogu}e ra~unati na uvaàvawe mirnog
suìvota me|u narodima, bez koga }e se ratovi i daqe ponavqati. S tog
aspekta, ~ini se plodnije slede}e razmi{qawe. Svako ko ocewuje neki na-

rod, ocewuje ga kao pripadnik nekog naroda. Izgleda ~ak prirodno da o
svom narodu ima najboqe mi{qewe. Da li su Germani za sebe, u svojim sop-
stvenim o~ima, bili mawe dobri i mawe miroqubivi od Slovena u svojim
o~ima? Ko o svom narodu ne bi imao najboqe mi{qewe, za ve}inu svojih
sunarodnika dokazivao bi li~nu izopa~enost.
Iz tog razloga, qudi vrlo rado nagla{avaju da je wihov narod istino-
qubiv, radan, po{ten, da rado pomaè drugima, da nije svadqiv i sli~no,
iako takve osobine ne pripisuju svim svojim sunarodnicima. Uglavnom, po
pravilu, tipi~no jeste takav, izuzeci potvr|uju pravilo. Tako|e, ako se
pri tome povoqne ocene o samome sebi ne bi protezale na celokupan narod
– u slu~aju pripisivawa neprijatnih osobina sopstvenom narodu tvrdwa
da je ocewiva~ izuzetak, bila bi prili~no neuverqiva – smisao takvog
nagla{avawa moè biti samo u uverewu da wihov narod ima posebno hva-
le vredne osobine u pore|ewu sa drugim narodima.
narodima. Nagla{avawe izuzet-
nih karakternih osobina sopstvenog naroda nije, dakle, ni{ta drugo do
osporavawe takvih osobina drugim narodima. Ako bi ocewiva~ bio uveren
u suprotno, ako bi bio svestan toga da takve osobine imaju i drugi narodi,
nagla{avawe posebno hvale vrednih osobina sopstvenog naroda bilo bi be-
smisleno, nepotrebno. Ne bi mu padalo na pamet da se ma ~ime odlikuje.
Narod u tom smislu uop{te ne bi postojao.
To, svakako, zna~i da ve} samo eksponirawe sopstvenog naroda kao bo-
qeg u pore|ewu sa drugima, ukazuje na zna~ajno nepovoqnu osobinu takvog
pojedinca i naroda. Najblaè re~eno, ukazuje na neobjektivnost. Mawe bla-
ge oznake bile bi nacionalna netrpeqivost, zaslepqeni nacionalizam,
{ovinizam,
{o vinizam, a sve vode u rasizam. To, dakako, negira ve} i samu ideju mir-
nog suìvota me|u narodima. U sasvim istom duhu, jo{ pre Prvog svetskog
rata, pokazale su se ankete u Trstu – da za Italijane svi Slovenci smrde,
da su len{tine i laòvi, da vole da kradu i sli~no. Potpuno iste osobine
u anketama Slovenci su pripisivali Italijanima. „Kako ne bi smrdeli, pa
’pravi’ Italijan nema ni belu koù,” bio je krunski dokaz. Istraìvawa
u SAD pokazala su da po mirisu qudi uop{te nisu u stawu da qude, koje u
isti mah ne vide, raspoznaju kao belce i crnce. Radi se, zna~i, o predrasu-
dama, stvorenim u nacionalisti~kom na~inu mi{qewa. Da li se ono razli-
kuje od religioznog ili uop{te ideolo{kog mi{qewa?
One no}i, kad je po beskona~noj ma|arskoj ravnici izme|u Dunava i Ti-
se sneg ve} skoro sasvim okopneo, a rode, koje su se vratile, me|u razvali-
nama ku}a o~ajni~ki traìle svoja gnezda ispod poru{enih dimwaka da
bi preìvele do jutra, ni u najlu|im snovima nije mi padalo na pamet da
se bavim pitawima koja pripadaju qudskoj praistoriji. Znao sam da novi
Tre}
dru{tveni poredak sve postavqa naglavce, pa i prirodne zakonitosti, ~uo

sam tako|e da u Sovjetskom savezu ~ak i reke teku uzvodno, ali nisam mo-
gao da naslutim da se u svoj suprotan smer okre}e i tok vremena. Put u sve
svetlije i toplije prole}e vodio me je pravo u najhladniju sibirsku zimu.
U narednih nekoliko dana, svojom sopstvenom odlukom, na}i }u se u zemqi
najgoreg ideolo{kog rasizma, u pore|ewu s kojim je svo moje razmi{qawe
o razlikama me|u narodima preìvela intelektualna starudija. Naroda
uop{te nema, razlika izme|u wih tako|e. Jedina diferencijacija, na ko-
joj dru{tvo i wen razvoj stoje, jeste pripadnost politi~koj rasi. Jo{ ma-
we sam mogao znati da se radi o apstraktnoj rasi, koja nije definisana ro-
|ewem ili nekim drugim objektivno datim osobinama, o rasi, koja se u in-
teresu apsolutne i ve~ne vlasti nad dru{tvom samooplo|uje, sama odre-
|uje
|u je svoje sopstvene pripadnike i time se ogra|uje od bespravnih slojeva
kojima vlada. Sa dijalektikom se nikada nisam snalazio. Mnogo toga jo{
treba nau~iti.
4
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1165
ME\U PARTIZANIMA
O~i{}ewe u Topoli
U nedequ – bio je 4. mart – po jo{ uvek sun~anom vremenu prevezao

sam se teretnim vozom skoro do Ke~kemeta, nastavio pe{ke kroz seoski pre-
deo i nastavio daqe prema jugu. Rode su se ve} gnezdile po preìvelim
dimwacima koji su za tu zimu svoj posao uglavnom zavr{ili. Ne mawe spo-
rim koracima od mojih, pribliàvalo se prole}e. Bliè podnevu morao
sam za neko vreme da raspletem dokaz svog sultanskog dostojanstva, s kojim
sam se posle osvajawe Pe{te vra}ao u Beogradski pa{aluk. Pod wim mi je
postalo prevru}e. Uz pomo} komada parlamentarne zastave, koji sam jo{
iz Hru{evja koristio umesto marame, pretvorio sam se u arapskog nomada.
Turban se, uprkos osmanlijskoj uzvi{enosti, pokazao prikladnim za bri-
sawe znoja. Jo{ dan-dva i bi}u u Jugoslaviji.
Nasmejala mi se sre}a koja je iznenada skratila moj put. Ve} sam je-
dva vukao noge, kad se iza mojih le|a za~ulo tandrkawe kamiona koje je za-
malo nadglasalo pevawe wegovih putnika. Previ{e se razlikovalo od sov-
jetskog da me ne bi razbudilo iz omamqenosti jednoli~nim predelom. Iako
je pesma bila sovjetska – iz Glashitea sam znao ceo repertoar – znao sam
da su jugoslovenski partizani. Kad sam ugledao i crvene zvezde na {ajka-
~ama – crvenoarmejci su nosili {apke – vi{e nije bilo sumwe. Na vreme
sam im mahnuo da se zaustave. Trajalo je izvesno vreme dok su se peva~i na
kesonu sporazumeli sa {oferom i oficirom u kabini; uz nekoliko udara-
ca po woj kamion je kona~no stao. Potr~ao sam za wim da se ne predomisli.
To se dogodilo nekoliko kilometara ispred grada Ki{kunfele|haze. Ko
bi pomislio da mogu da postoje gradovi sa tako komplikovanim imenima.
Partizanima je, kao i meni, bez re~i bilo jasno da }u im se pridruì-
ti na kamionu i da }e me prevesti do Jugoslavije. I oficiru, zastavniku.
Tako su ga zvali. Idu u Suboticu, rekli su mi. Tako daleko na severu, van
domovine, iskreno su se razveselili kad su me na{li samog sred beskona-
~ne ravnice. Mo`da su malo i saose}ali sa mnom. Kod svoje brzine, mora da
su moj put iz ravnice bez po~etka u ravnicu bez kraja shvatali kao Sizi-
fov posao, u kojem me ni brzo hodawe ni za korak ne udaqava od wenog po-
~etka niti pribliàva wenom kraju. [to su pokupili Slovenca, bio je
dodatni razlog za odu{evqewe. Mislili smo da sustièmo Tur~ina, sme-
jali su se. Sigurno sam bio prvi kojeg su sreli u svom kratkom ìvotu –
svi su bili mla|i od mene. Za mene su bili spas. Ali ne zbog beskona~ne
ravnice koja se prostirala ispred mene. S wima su najednom i{~ezle sve
prepreke na putu do Jugoslavije. Crvenoarmejci su bili skroz nepredvid-
qivi. U Budimpe{ti su jo{ uvek pucali po miloj voqi, ishod svakog su-
sreta s wima bio je ~ista slu~ajnost. Wen dijapazon – od wih sam saznao za
novu upotrebu ove re~i – protezao se od prijateqskog pevawa s wima do
kratkog olovnog rafala ~ija }e te teìna oboriti na tlo. Zbog takvog ì-
ì-
vota posledwih mesec i po dana nije ba{ vredelo mnogo; igra na sre}u, u
kojoj karte uvek deli neko drugi. Dr{tvo s partizanima odjednom mi je do-
nelo ose}aj sigurnosti. Ovi naoruàni momci }e se zauzeti za mene ako
zatreba. Po{to sam ih uvek zami{qao nekako druga~ije, konstatacija je
trebalo da me iznenadi. Ali nije. Po mom tada{wem shvatawu, druga~ije
ne bi ni moglo da bude.
Zaustavili smo se u Segedinu, taman na vreme za ve~eru. U vojni~koj
menzi, u kojoj su se moji pratioci sna{li kao kod ku}e, posluìli su nas
jelom. îme drugim nego segedinskim gula{em? Tako pripremqen kupus je
ne{to sasvim drugo od neza~iwenog poqskog kapuswaka. Za izgladnelog kao
ja, divno je prijao, iako je trebalo da se uzdrìm zbog paprike i masti. Na
taj na~in, posledwe iskustvo sa Ma|arima zavr{ilo se u wihovo dobro. Do
pono}i smo stigli u Suboticu. Na granici u Horgo{u nije bilo problema.
Uprava je s obe strane bila sovjetska. U trpezariji partizanske komande
posluìli su nam jo{ jednu ve~eru. Moji pratioci su im sigurno slagali
da do tada nismo dobili ni zalogaja. Dali su nam retku supu, crvenu od pa-
prike, sa ukuvanim kockama bezmesnog sviwskog sala i kao sneg beo hleb za
meze. Jelovnik su jo{ uvek sastavqali Ma|ari.
Tokom ve~ere primetio sam da se pona{awe mojih partizanskih pra-
tilaca mewa. Ostajao sam van wihovih razgovora, o~igledno nije bilo po-
èqno da ~ujem o ~emu govore. S vremena na vreme neko od wih obratio bi
mi se pitawem, ina~e su me samo prikriveno pogledavali izdaleka. [ale
i ludirawe, od kojih su dotada kipteli i u kojima je moj turban imao ~a-~a-
sno mesto, presahli su. Istina, umorili su se, vojna komanda nije ba{ me-
sto za {ale, ali nije samo to u pitawu. Radi se o meni. Uprkos kasnom satu,
deùrni straàr je pozvao zastavnika u kancelariju. Zakqu~io sam da
svom pretpostavqenom treba da objasni gde i kako sam im se pridruìo.
Kad se vratio, saop{tio mi je da }u prespavati u samoj komandi, gde }u mo-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1167
}i da imam svoju sobu. Ako po|em s wima, morao bih da spavam na drvenom
leàju, pripada mi ne{to boqe. Nije bilo sumwe, u okolnostima kako su se
razvijale, leàjevi bi bili mnogo sigurniji, ali sam znao da ne vredi pri-
govarati. Najzad, unajmio sam ih samo za za{titu od Sovjeta. Najlep{a hva-
la za sopstvenu sobu i za duplu, dvostruko odli~nu ve~eru; jo{ }emo se vi-
deti. Oni tako|e ostaju u Subotici.
Zaista sam prespavao u sobici sa dve posteqe, dodu{e bez posteqine,
pokriven debelim „~ar{avima”. Ne{to boqe doskora nisam mogao da poè-
lim. Ujutro sam u menzi dobio bogat doru~ak sa tvrdo kuvanim jajima i sla-
ninom. Materijalni poloàj mi se i daqe vidno poboq{avao. Po{to sam,
kako sam saznao, u{ao u dràvu mimo partizanske kontrole, treba da im
predam dokumente da me registruju. Zadovoqili su se paso{em. Opet jedan
iz kraqevine, glasila je primedba. Koliko }e to trajati, pitao sam. Ne
treba da brinem, nadle`ni oficir nije tu, ubrzo }e do}i. Do tada sam na
wihovoj prehrani, ne}u biti gladan. Mogu da se pro{etam po gradu, ali da
se ne udaqavam, kako ne bih imao neprilika sa eventualnom sovjetskom pa-
trolom. Gradsku ve}nicu u {arenom ma|arskom stilu, jedino {to je u Su-
botici vredno da se vidi, odmah sam na{ao. Grad, za koji su nas u~ili u
{koli da je tre}i po veli~ini u dràvi, razo~arao me je. To uop{te nije
grad, nego veliko selo. Po sun~anom vremenu, kopwewe snega zgru{alo je
mnogo blata po ulicama. Mnogo mawi Novi Sad je velegrad u pore|ewu sa
Suboticom. Ko{icama sam, uprkos ratnom opusto{ewu, u~inio veliku ne-
pravdu kad sam ih poredio sa Suboticom. Stanovnici su odavali isti aq-
kavi
ka vi utisak. Osim Ma|ara, izgubili su se i Nemci.
Posle obilnog ru~ka dozvolio sam sebi popodnevni odmor. Izgledalo
je kao da sam do{ao na odavno zasluèni odmor. Kad me je zbog preobilne
hrane èluda~na kiselina po~ela podse}ati na ve~eru, vrata su se bu~no,
bez kucawa, naglo otvorila. Jedva su se zadràla u {arkama. Dvojica par-
tizana osorno su naredila da ih sledim. Na pitawe kuda i za{to, nije bi-
lo odgovora. Odveli su me u ve}u prostoriju u prizemqu, po kojoj je kora-
~ao partizan bez ~ina. U ruci je drào debqi {tap, duìne tri stope i
isprobavao wegovu savitqivost. Izgledao je kao uska treska, belo-siva, sa
bledoruì~astim prugama po duga~kim uzdu`nim zarezima. Volovsku ì ìlu
lu
nikada nisam video, ali sam je odmah prepoznao. Grubijan koji ju je drào
u rukama, wenim savijawem i zamahivawem wome, veoma jasno je davao na
znawe ~emu sluì. Okolnosti su se iznenadno znatno pogor{ale. Skoro uko-
~en, bez re~i, ~ekao sam {ta }e me zadesiti. Nisam mogao da shvatim {ta
sam skrivio, znao sam samo da u sistemu za koji sam se odlu~io o krivici
ne odlu~ujem ja. Posle odlu~nih koraka koji su odjekivali hodnikom, ot-
vorila su se vrata. Oficir, koji je u{ao sa jo{ jednim obi~nim partiza-
nom, svojim izgledom nije obe}avao ni{ta dobrog. Ne vade}i cigaretu iz

ugla usana, jo{ izdaleka je zagrmeo prema meni: „A, ti si to! Skini se kur-
vo {vapska, skini ko{uqu!” Bio sam previ{e zbuwen da bih mogao da pri-
govorim bilo kom delu ovog qubaznog pozdrava. Sumwam da sam se ikada ta-
ko brzo skinuo, iako mi se krv ledila u ì ìlama.
lama. Pre nego {to sam stao
ispred wega go do pojasa, jo{ jednom se proderao: „Digni ruku! Levu!” We-
govi pomo}nici, obojica istovremeno, istegnuli su mi je tolikom snagom
unatrag da sam pomislio da se vi{e nikada ne}e vratiti u svoj zglob. Bio
sam presre}an kad mi je vlasnik volovske ìle s le|a gurnuo ruku unapred
obema svojim rukama, ostavqaju}i volovsku ìlu na stolu.
Sva trojica su se usredsredila na moje levo pazuho. Opet sam bio kur-
va, ovaj put, ~inilo se, sa nijansom razo~arawa. Oficir me je prepipavao
po predwem mi{i}u ramena, razvla~io koù obema rukama i prepipavao
prstima, ali bilo je o~igledno da nije osetio ono {to je o~ekivao. Vidno ra-
zo~aran, ustremio se na desno pazuho. Kad ni tamo nisu otkrili ono u {ta
su nesumwivo bili ube|eni, dopustili su mi da se obu~em. Osetiv{i da je
jezi~ak na vagi pretegnuo u moju korist, delimi~no iz obe{ewa~kog hu-
mora, delimi~no ohrabren da im se osvetim, ponudio sam da im dokaèm da
nisam Jevrejin. Poznavao sam, naime, nema~ki na~in utvr|ivawa jevrej-
stva. Vlasnik volovske ìle je tresnuo wome po stolu – u trenutku sam
zaàlio zbog duga~kog jezika – i istovremeno po tre}i put postao kurva.
„@eli{ da kaè{ da smo gestapovci?” vikao je oficir.
Tada jo{ nisam znao {ta su traìli, samo sam sumwao da traè dokaz
o saradwi sa Nemcima. U stvari, hteli su da se uvere da sam esesovas. Da
bi pospe{ili davawe i transfuziju krvi u sluàju nu`de, Nemci su ese-
sovcima ispod levog pazuha utetovirali znak wihove krvne grupe. Op{te
uverewe je bilo da to ~ine sa namerom da spre~e wihovu predaju neprija-
tequ. Svakako, bilo je vrlo efikasno. Znak krvne grupe ispod levog pa-
zuha za crvenoarmejce je bio pouzdani dokaz pripadnosti SS jedinicama.
Posebno prema kraju rata, neki esesovci su taj znak operisali, mnogi ~ak
sami izrezivali. Ostajao je oìqak koji je ponekad bilo te{ko opaziti na
prvi pogled. Postupak koji bi usledio posle otkri}a znaka ili oìqka
– osim ako pre toga nije bilo potrebno saslu{awe zarobqenika – bio je je-
dnostavan i efikasan. Metak u glavu na prvom mestu na kome im nije bilo
ào {to }e ga zaprqati krvqu. Moja trojica islednika hteli su da ga po-
o{tre udarcima volovske ìle. Na moju sre}u, nije im uspelo.
„Da li zaista ne pripada{ SS-u?” bilo je skoro retori~ko pitawe,
koje sam, uprkos tome, odlu~no negirao – nikada nisam bio niti sam mogao
biti. Podaci iz paso{a bili su sasvim dovoqni da se uvere u to. Verovali
su mi, ali ih nisam mogao uveriti da nisam ~lan Vermahta, iako je supro-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1169
tan dokaz bio isti. Najmawe u {ta su bili uvereni, dok ne dokaèm su-
protno, bilo je da sam narodni izdajnik. To im je bilo toliko jasno da im se
~inilo nepotrebnim da i{ta pri~am. „Znamo mi takve, svaki dan dolaze.
Iz kraqevine Jugoslavije! Gde si prespavao rat?” Bajda me je, najzad, pre-
duhitrio, pomislio sam.
„Do daqeg u zatvor,” bila je kona~na odluka. „Na}i }emo mi ko si ti
i ko te je ubacio ovamo.” Bio je ponedeqak, 5. marta, uve~e, kad sam posle
dvostrukog oslobo|ewa, prvog u Osjeku i drugog u Mili~u, ponovo uzdi-
gnut u zatvorski status. Prigovori ni{ta nisu pomagali. „Ti samo pri~aj,
ima}e{ dovoqno vremena da se napri~a{.” Zatvorili su me u malu sobicu
sa prozor~i}em sa re{etkama, bez kreveta i bilo ~ega drugoga. Drveni pod
bio je jedina udobnost koja se nudila. S obzirom na standarde iz posledwih
mesec i po dana, ovo je bilo znatno iznad proseka. Mislim da nije bila sa-
mica. Za to je bila prevelika. Bio sam jedini zatvorenik kome jo{ nisu
uspeli da na|u dru{tvo. Samo}a mi je dobro do{la. Naspavao sam se u mi-
ru i ceo slede}i dan proveo u razmi{qawu. U podne su mi doneli retko
varivo, sa kupusom kao glavnim sastojkom; dozvolili su mi ~ak i da u pri-
sustvu straè obavim fiziolo{ku potrebu. Razmi{qao sam o svemu {ta
sam znao o postupcima u sovjetskim zatvorima, jo{ tokom rata se o wima
mnogo {to{ta znalo i nimalo nisam sumwao da su na{im ozna{ima slu-
ìli kao univerzitet, ali za sada nisam hteo da prenagqujem sa ocenama.
Najzad, bio sam na slobodi koju sam izabrao izme|u vi{e mogu}ih.
Predve~e su me starim opel kadetom prebacili u Ba~ku Topolu, 35 ki-
lometara ju`nije od Subotice. Se}ao sam je se po velikim vodenicama na
vaqke iz kojih je pre rata stizalo bra{no u Sloveniju. U Subotici nema-
ju pravih zatvora, rekli su mi. Da nisam imao dvojicu naoruànih saput-
nika sa oficirskim ~inovima, mogao sam umi{qati da mi je posve}ena po-
sebna pa`wa. Automobil je verovatno bio deo protokolarne opreme ofi-
cira, a mene su sa sobom uzeli kao prtqag koji treba da predaju na adresu.
Sa sobom su nosili i kovertu sa mojim paso{em i podacima potrebnim za
daqwi postupak. Kakav? Istra`ni. Koliko }e trajati? Ne moè dugo, odgo-
vorili su, verovatno }e zahtevati podatke o meni iz Slovenije, a onda }e
me pustiti. Ako nemam ne{to na glavi, svakako. „Ako,” ponovio je oficir.
Po{to je nema~ki front bio svega desetak kilometara u pravcu zapada,
a Slovenija jo{ uvek ~vrsto u nema~kim rukama, odgovor je bio pre besmi-
slen nego zastra{uju}i. OZNU, koju su osnovali pre skogo godinu dana (13.
maja 1944) po uzoru na NKVD, zami{qao sam kao mnogo prepredeniju. Ova
dvojica oficir~i}a verovatno su se potpisivala krsti}ima. I volovska ì-
la im je odgovarala vi{e nego pu{ka. Nisam se za~udio kad su promenili
svoje pona{awe. Kao da im je ào {to su mi uop{te ne{to rekli.
rekli. Prestali
su da razgovaraju, ~ak i me|u sobom. Tako sam se i ja povukao u duboko }u-

}u-
tawe. Tek kad smo se pribliìli Topoli, onaj koji je sedeo pored {ofera
okrenuo se i kao kona~nu odluku objavio: „Ne}e{ se lako izvu}i, od nas put
ide samo na streqawe. Sam si ga izabrao. Sve Nemce streqamo.” Vi{e je go-
vorio zlobnim izrazom lica nego re~ima. Osetio sam da sam se neo~ekivano
na{ao u svetu mr`we i nepoverewa koji nikada ne}u mo}i da izbegnem.
Ipak, odbacio sam tu misao. I pre mi je bilo jasno da spadaju u primitiv-
ce koji nagonski koriste svaku priliku da se popnu iznad drugih. Uprkos
zlatnim {iritima, ne mogu biti ba{ dugo me|u partizanima.
U Topoli su me predali straàrima zatvora; bez utvr|ivawa identi-
teta i registracije gurnuli su me u veliku prostoriju sa niskim svodom
koja je i bez mene bila pretrpana. Me|u zatvorenicima, koji su ve}inom
ve} spavali, od gomilice slame, rastresene po betonskom podu, u mraku, na-
mestio sam svoj leàj. Ujutro su mi poverili da su svi uglavnom seqaci,
pohvatani tokom posledwih dana po Topoli i okolnim selima. Ceo dan su
nas ostavili na miru. Do kontakta sa spoqa{wo{}u dolazilo je samo kad
je trebalo izneti prepuweno vedro za obavqawe nu`de i kad bi neki ro-
|ak doneo nekom od zatvorenika veknu hleba ili drugu hranu. Straàr bi
je gurnuo kroz vrata, a mi zatvorenici bismo je razdelili izme|u sebe.
Me|u ozlogla{enim izdajnicima – kakva sre}a – vladao je potpuni komu-
nizam. Niko nije utvr|ivao kome je poklon bio namewen.
Sutradan su nas isterali u dvori{te, razvrstali i pod jakom stra-
òm poterali na èlezni~ku stanicu, gde smo dva dana utovarivali vago- vago-
ne. Naj
Najvi{e
vi{e je bilo vre}a bra{na. Iz ovda{wih mlinova razvoze ih po ce-
loj dràvi, saznao sam. Predve~e smo stali u vrstu; zatim su nas u kance-
lariji svakog posebno popisali. Tu sam saznao da }e ta~ne podatke o meni
dobiti
dobi ti iz Slovenije. Ve} su ih zatraìli. Jedina ozbiqna posledica tog
popisa bila je {to su me ubacili u „samicu”, malecku sobicu sa tri leà-
ja, u kojoj ipak nisam bio sam. U woj je ve} prebivao zdepasti brkati {vap-
ski seqak Gotfrid Graf iz okolice Topole. Tvrdio je da je u woj bio i za
vreme Ma|ara. Ispri~ao mi je da je jedan od retkih [vaba koji je posle
ulaska Sovjeta ostao u svojoj ku}i. Ve}ina je pobegla sa nema~kom vojskom
koja se povla~ila, a preostale su odveli u Sovjetski savez ili su u logo-
rima ~ekali na daqwu sudbinu.1596 Iako smo u }eliji bili sami, dodao je,
{ap}u}i mi u uvo, „ako ih nisu odmah pobili”. Bio je toliko poverqiv,
1596
To vaì za Ba~ku, ali ne i Banat, gde je Himler folksdoj~erima zabranio da se po-
vuku, tako da su ve}inom pali u ruke crvenoarmejcima i, pre svega, partizanima (H.(H. Neu-
bacher, Sonderauftrag
Sonderauftrag...,
..., str. 173).
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1171
kao da je i on uveren da su svi Slovenci [vabe. On i „ènske” su ostali,

jer je nadaleko poznato da mrzi hitlerovce. Zvali su ga „partizan”. Imao
je oko pedeset godina. S wim sam delio }eliju sve vreme boravka u Topoli.
Ukupno deset dana.
Izgledalo je da ~ekamo na saslu{awe. Graf i ja sasvim sigurno, u to
nije bilo sumwe. Nisu ùrili. Za to vreme koristili su nas za raznorazne
poslove. Graf je uvek uspeo da ih izbegne. Mu~i ga reumatizam, izgovarao
se. Mo`da zaista jeste, ali presudna je bila wegova imu}nost, kojom su
„ènske” poboq{avale wegov zatvorski standard. Radili smo najvi{e na-
poqu. Vreme je bilo sun~ano, mogao sam da radim bez turbana koji mi je,
ina~e, jako smetao. Ve}i deo vremena upotrebili smo za ru{ewe isluè-
nih stabala u drvoredu i testerisawe; ~i{}ewe soba i kancelarija bilo
je izuzetak. Za nekoliko dana postao sam stru~wak za lagano povla~ewe
amerikanke – duga~ke testere sa jednom jedinom o{tricom na istawenoj
plo~i koju su morala da povla~e dvojica – sa svake strane po jedan. Bila je
toliko efikasna da je strugotine u talasima sipala pod noge svakog od te-
stera{a. Tada mi je bila omiqena ona pri~a o drvose~i koji je svima pri-
~ao kako je Sahara nekad bila obrasla ogromnim {umama. Slu{aoci su ko-
mentarisali da u Sahari nema ni~ega osim peska. Nema ni jednog drveta.
Naravno da nema, odgovarao je samosvesno, sa osmehom. Otkad sam ja bio ta-
mo, nema ni grma. I zaista, otkad sam ja bio u Ba~koj Topoli, drvored vi-
{e nije kakav je svojevremeno bio.
Graf je sredio i problem moje prehrane. U zatvoru se nisu bavili
takvim sitnicama. Prepu{tali su ih snala`qivosti zatvorenika. „@en-
ske” su mu donosile specijalitete vojvo|anske kuhiwe u koli~inama koje
su bile sasvim dovoqne i za mene. [alio se da bi ga ina~e uhranile kao
prase za klawe. Stalno je vodio ra~una o imawu. Sve }e propasti, àlio mi
se, sve {to su wegovi preci stekli. Wegovo imawe je bilo najve}e u okoli-
ni. Uvek sam mislio da je „{vaba” pogrdno ime, ali on ga je, govore}i o se-
bi, upotrebqavao sa ponosom. Wegovi preci su dobrodili Dunavom odne-
kud iz okoline Ulma, da bi branili Evropu od Turaka. I branili su je.
êtiri veka su ve} na ovoj zemqi, a sada je svemu kraj. Sinove je izgubio,
bili su u Vermahtu, dvojica su pala, a za tre}eg ne zna gde je. Ostale su mu
èna i najmla|a k}er. Ona se brine da mu ne{to ne nedostaje. Tek joj je
{esnaest godina, lepa je i qubazna. I {to je najva`nije, jo{ je devica.
Morao bih biti Tirolac da ne bih shvatio u kom grmu leì zec. Bio
sam iznena|en koliko je bila promi{qena i usavr{ena ponuda koju mi je
saop{tio. Bila bi idealna za tebe, sve {ta imam bi}e tvoje ako je uzme{.
Ne}e{ morati da radi{, uvek se moè na}i dovoqno slugu. Po{to si Slo-
venac, mo}i }e{ da zadrì{ celo imawe koje }e mi ina~e uzeti. Za{to ga
ti ne bi dobio? Zaista, za{to ga ja ne bih dobio? Kad sam poredio ponudu

Grundbesitzer” /zemqoposednik
da postanem vojvo|anski „„Grundbesitzer” /zemqoposednik// u selu Seki}
Szeghegy, H. N. – Hausnummer – 793
(Szeg 793)) sa mogu}no{}u da se priènidbom
negde pod Arhangelskom pretvorim u ruskog muìka, sada{wa je imala o~i-
gledne prednosti. Novu nevestu, dodu{e, nisam upoznao, nesumwivo je pre-
ìvela rat, {to se za [ure nije moglo re}i. Za wu se jo{ nije ni oko~ao. I
druge osobine – ako sam smeo da mu verujem – govorile su u prilog Grafa
kao tasta. Morao sam dobro da pazim da ga mogu}no{}u odbijawa, makar i
blago nazna~enog, nekako ne uvredim. Spasavao se iz najve}eg {kripca u
koji je zapao, a ja sam se na{ao tamo kao da me je sam dragi Gospod Bog na-
neo na wegov trnoviti put. Svakog trenutka ga mogu pozvati i skratiti mu
ga zauvek. Za{to bih mu zagor~avao i ono {to mu je jo{ preostalo?
U ~etvrtak, 8. marta, tokom rada na èlezni~koj stanici, pro~ulo se
da je Tito prema mandatu kraqevih namesnika dan ranije sastavio dugo
obe}avanu privremenu koalicionu vladu. To su potvr|ivale izgaène no-
vine koje je blagi vetar, kotrqaju}i ih, dokolportirao sa perona. Ono {to
su obe}avali plakati u Poqskoj zaista se desilo. Po sovjetskom modelu,
gde je svakoj privrednoj grani pripadalo posebno ministarstvo, imala je
skoro 30 ~lanova. To samo po sebi ne bi trebalo da bude uznemiruju}e. Po-
sleratna obnova zemqe zahteva}e mnogo energije. Me|utim, kad smo sazna-
li za sastav vlade, zamislio sam se.
Dr Ivan [uba{i}, koji je jo{ nedavno hteo da bude wen predsednik,
postao je ministar spoqnih poslova, jo{ dvojica nepartizanskih ~lanova
bili su potpredsednik dr Milan Grol, vo|a Srpske demokratske stranke
(potpredsednik je bio i Edvard Kardeq) i dr Juraj [utej, vo|a HSS (na-
slednik dr Ma~eka), obojica bez portfeqa. Obojica su 1941. godine bili
ministri u Simovi}evoj vladi, a [utej pre toga i u Cvetkovi}evoj, dok je
Grol bio kasnije u Trifunovi}evoj i Puri}evoj izbegli~koj vladi. Tito je
pristao na Grolovo ukqu~ewe da bi lak{e postigao priznawe zapadnih sa-
veznika.1597 Svi ostali ministri bili su komunisti ili filokomunisti. Ne-
komunista Edvard Kocbek bio je postavqen za ministra za Sloveniju, ali
to sam saznao ne{to kasnije. Qudi koji su Titu dali takav neograni~en man-
dat pre su bili wegovi opunomo}enici nego kraqevi namesnici.1598 Provo-
1597
Jugoslavija,, str. 150, po sovjetskim izvorima utvrdio je da se CK KPJ
morao zbog toga izviniti Sovjetima. Oni su na wegovo mesto hteli da uguraju Stanoja Si-
mi}a, koji je za wih radio jo{ kao jugoslovenski konzul u Moskvi.
1598
Namesnici su bili Srbin Sr|an Budisavqevi}, jedini iz nepartizanskih krugo-
va, Hrvat dr Ante Mandi} i dr Du{an Sernec koje je kraq imenovao pod jakim pritiskom
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1173
|ewe Titove voqe bio je o~igledno wihov jedini zadatak, pre nego {to odu
u potpuni istorijski zaborav.
Shvatio sam da sam se prevario. Samoga sebe. Koalicija, sastavqena od
devet desetina komunista i jedne desetine nekomunista, pa i oni su, osim
Grola, bili spremni da odano sluè, bila je to ve} i koli~inski samo po
imenu. Tito je jo{ jednom uspeo da obmane êr~ila, a êr~il je samog sebe
obmanuo jo{ vi{e, umi{qaju}i da }e Titu nametnuti vi{estrana~ku vla-
du. Voleo bih da vidim kako se ose}a. Ako se ose}a kao ja, onda se psuje iz
sve snage. Sadrìnski, koaliciona vlada je bila obi~na Dolomitska izja-
va, samo {to se ovaj put, umesto Kidri~a, kikotao Tito. Grol ni{ta nije
mogao da promeni. Mora da je i on psovao {to je popustio dugotrajnim nago-
varawima ambasadora Stivensona da u|e u vladu. Kao glavni prigovor, na-
vodio je da je Titov jedini ciq da Srbiji nametne komunizam. Sada je bio
golo oru`je u Titovim rukama. Najve}a ironija bila je u tome {to je jo{
bilo dobro da ne moè ni{ta da u~ini. Kao pristalica federacije tri na-
roda, sa Srbijom, koja bi obuhvatala sve istorijske srpske teritorije, po-
sebno o{tro se suprotstavqao osnivawu Makedonije kao jedne od saveznih
dràva.
Da bih proverio porazna ose}awa, napisao sam pismo Kocbeku. Nadao
sam se da me se jo{ se}a iz gimnazijskih dana. Po konceptu ~lanka Subjek-
tivna socialna enota, koja mi se vrzmala po glavi sve vreme posle studi-
rawa
rawa Tenizovih formalnih udruèwa, izradio sam skra}enu sre|enu ver-
ziju teksta i priloìo ga. Sociologija se uvek bavila objektivnim jedini-
cama kao {to su porodica, seoska zajednica, politi~ka stranka i sli~no,
koje ~ini vi{e subjekata. Subjektivnu socijalnu jedinicu ostvaruje svaki
pojedinac sam. To su svi oni s kojima odràva kontakte. Po razli~itim in-
engleske, pa i ameri~ke strane 2. marta 1945. godine. Zakletvu su poloìli u prisustvu

kraqice Aleksandre i predsednika AVNOJ-a dr Ribara 5. marta u Londonu. Sutradan su
podneli ostavke, kako kraqevska vlada u Londonu, tako i Komitet narodnog oslobo|ewa u
Beogradu.
Na dr Grola, kojeg je predloìo [uba{i}, nije pristao Tito, a generala Simovi}a,
na koga Tito jeste pristao, iz konkurencije je izdvojio [uba{i}. Preko kraqa mu je zame-
rio da se pre ukaza za kapitulaciju u aprilu 1941. godine nije posavetovao sa ostalim ~la-
(Peter II, A King
novima vlade (Peter King´´s...,
..., str. 265). Izgleda da je optu`ba bila gora. Prema dokumen-
tima koje je dr Gavrilovi} pokazao u vezi sa kandidovawem Simovi}a predsedniku [uba-
{i}u, general je 1941. godine preko italijanskog konzula poku{ao da do|e u kontakt sa Nem-
cima. Ciq je bio da ostane na snazi pristup Trojnom paktu, da dràva ostane neutralna i da
za nagradu zauzme Solun. Posle tog otkri}a [uba{i} je izdvojio Simovi}a (D. Biber, „No-
va Jugoslavija...”, 16. nastavak). Tako je Petar II, za jo{ neko vreme, bar formalno, ostao kraq.
teresima zbog kojih se qudi udruùju u objektivne socijalne jedinice –

svaki pojedina~ni subjekt u vi{e objektivnih socijalnih jedinica – sub-
jektivna socijalna jedinica sastoji se od brojnih isprepletenih i koncen-
tri~nih krugova. Udruùje ih wihovo sredi{te, subjekt koji ih povezuje
oko sebe. Dakle, radi se o ~isto subjektivnoj tvorbi koja se statisti~ki ne
moè konstatovati. Radi se o svetu u kojem ìvi i deluje svaki pojedinac
i koji postoji samo za wega. înilo mi se da upravo zbog subjektivnosti
ovakvo razmi{qawe mora biti blisko Kocbekovom i da bi moglo postati
osnova za saradwu. Nisam bio svestan koliko je krajwe „reakcionarno”, jer
novi socijalisti~ki ~ovek mora biti kwiga otvorena na sve strane, koju u
svakom trenutku moè ~itati ko god ho}e, pre svega, partija. Subjektiv-
nost zna~i zatvorenost, pritajenost, otu|enost, lo{e osobine individua-
lissti~kog, egocentri~nog ~oveka. Dao sam mu ujakovu petrovaradinsku ad-
li
resu, gde sam mislio da se javim posle odlaska iz Topole. Po{to se radilo
o mom prvom pismu iz zatvora – poseta nisam ni imao – nije bilo proble-
ma sa slawem. Odgovor nikada nisam dobio.
U ponedeqak 12. marta, po povratku sa testerisawa, pozvali su me na
saslu{awe. Graf mi je poklonio {ajka~u koju su mu prokrijum~arili pri-
jateqi. Nije mu bilo ba{ svejedno kako }e wegov budu}i zet istupiti pred
vlast. Na podatke iz Qubqane su zaboravili, vrteli su se samo oko Ver-
mahta. Po wihovoj logici, sve je dokazivalo da sam bio wegov ~lan. Uzalud
sam dokazivao suprotno. Wihovi dokazi su bili nikakvi dokazi, samo na-
ga|awa. Najvi{e su se oslawali na informaciju da se logora{i vra}aju
organizovano, u grupama. U Jugoslaviju sam se vratio sam, jer sam pobegao iz
sovjetskog zarobqeni{tva i odbacio nema~ku uniformu. Znali su za Armi-
ju Krajovu, sumwali su da su mi ba{ oni obezbedili civilno odelo. Pro-
blem s wihovim „dokazima” bio je u tome {to su im bili potpuno nepo-
trebni. Teret dokaza bio je potpuno na meni. Ja sam morao pobiti wihove
tvrdwe, ja sam morao dokazati da nisam bio ~lan Vermahta. Naàlost, pri
ruci nisam imao ni{ta {to bi zasluìvalo ime dokaz. Mogao sam jo{ bi-
ti zadovoqan {to me vi{e nisu optuìvali za pripadni{tvo SS-u. Jedi-
ni dokaz na osnovu koga su napustili ovu optu`bu – nepostoje}i znak krv-
ne grupe ispod levog pazuha – bio je, dodu{e, sumwiv, pa ipak dragocen,
jer je ukazivao na wihovu nedoslednost. Da su istrajali na prvobitnoj op-
tu`bi, kod wihovog materijalnog i procesnog krivi~nog sistema svoju ne-
du`nost ni~im ne bih mogao dokazati.
Saslu{awe je okon~ano bez odluke, iako su islednici tvrdili da je
sve {to im govorim gola la` i da upravo to dokazuje moj pokvareni karak-
ter. Ponovo su me saslu{ali dva dana kasnije, rano pre podne. Nije bilo
ni~eg novog {to bi se moglo poloìti na sto. Islednicima je dosadilo da
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1175
stalno iznova ponavqaju tvrdwe za koje nisu imali nikakvih dokaza. Za sve
{to si po~inio odgovara}e{ u Qubqani, glasio je zakqu~ak donesen po-
sle pribli`no dva sata natezawa. Dobio sam dokument koji je potvr|ivao da
putujem u Novi Sad i da se kao vojni obveznik moram javiti u Komandu gra-
da. To je bila posledica informacije da u Novom Sadu imam ujaka Lojzeta
Luka~a. Za otpusni list iz zatvora, za koju sam ih zamolio, tvrdili su da
ne znaju za {ta moè da mi koristi. Pa, nisam ni ja. Slobodan si. Niko te
vi{e ne zadràva. Kidaj!
Uve~e sam dope{a~io u Novi Sad. Preko Dunava se vi{e nije moglo.
Tomislavov most bio je poru{en, a sovjetski brod malo niè nizvodno vi-
{e nije vozio zbog mraka. Tako sam u Petrovaradin stigao tek sutradan pre
podne. Po{to bez dozvole nije bilo mogu}e pre}i reku, posluìo sam se
dokumentom iz Ba~ke Topole. Sovjetski policajci nisu primetili da pu-
tujem u pogre{nom pravcu. Ina~e, nisam ih prevario. U Petrovaradinu sam
saznao da moj ujak ima novi posao u Novom Sadu i da zbog neredovnih veza
retko dolazi ku}i. Posle dva dana ponovo sam bio u Novom Sadu i nastanio
se kod wega u iznajmqenoj garsoweri. Bio je 17. mart uve~e.
U „Komandi grada” saznao sam da u Beogradu prikupqaju posebnu slo-
vena~ku brigadu koja treba da u~estvuje u zavr{nim borbama za Trst. Kad
sam izjavio da bih voleo da stupim u wu, izdali su mi „Objavu za puto-
vawe
va we broj 534” za Beograd. Objava je vaìla kao besplatna karta na svim
dràvnim prevoznim sredstvima, ali je „svim vojnim i civilnim” vlasti-
ma „skretala pa`wu” „da se imenovanom pri putovawu ne prave nikakve
smetwe”, jer sam „borac” koji putuje slu`beno. Grlo mi se steglo, ali dva
razloga su mi pomogla da se ne zadavim. Najpre, sa 1. martom – kao da sam
naru~io – NOV POJ postala je Jugoslovenska armija (JA). Bar formalno,
dakle, nisam stupio u partizane, nego u redovnu vojsku. Sadrìnski, bilo
je presudno {to se u borbama za Trst ne}u tu}i protiv Slovenaca, {to su
ispod ìta ~inili partizani, nego za oslobo|ewe dela slovena~ke teri-
torije. Povoqniji trenutak da se pridruìm oslobodila~kom ratu nisam
mogao poèleti. Sabirawe brigade bilo je na samom po~etku, tako da ni-
sam morao nikuda da ùrim. Zato sam se nekoliko dana zadrào u Novom
Sadu. To su uzeli u obzir u „Komandi grada”, pa zato u „Objavi” nisu upi-
sali datum izdavawa. Kasnije sam ga upisao sam: 15. III 1945.
Tako sam dobio mogu}nost da se iz prve ruke upoznam sa stvarno{}u
novog dru{tvenog ure|ewa. Krojio mi ga je, dakako, moj ujak. Pre rata bio
je upravnik novosadske telefonske radionice, za vreme NDH morao je da
radi u Zemunu (Novi Sad je bio ma|arski – Új Vidé
Vidék, a Petrovaradin je bio
telefonska nula), sada je bio upravnik glavne telefonske centrale u No-
vom Sadu. Kao Slovenac bio je u velikoj prednosti pred Ma|arima i Nem-
cima, koliko ih je uop{te jo{ ostalo. Nekomunisti~ki Srbi, kao pre~ani,

bili su apriorno politi~ki sumwivi, a mnogi i stvarno optere}eni sa-
radwom sa usta{ama.
Od wega sam saznao za socijalisti~ko novatorstvo. Ubrzo posle oslobo-
|ewa prihvatili su nekoliko wegovih predloga za poboq{awe rada cen-
trale. Od direkcije je dobio odgovaraju}e diplome. Kancelarija je sva bi-
la oblepqena wima. Sada je ~ekao i na nagrade koje su mu pripadale. Bio
je sav u poslu. Dokaz kako socijalizam osloba|a stvarala{tvo i kod onih
qudi koji ga ne vole. Plata je, ina~e, bila slaba, ispomagao se popravqa-
wem elektromotora na crno. I{ao je ~ak po ku}ama ako je trebalo. Za neko-
liko dana znao sam da o~istim i zamenim ~etke, navijem motor i izvedem
sli~ne popravke. Sada je vreme za sposobne, bio je ube|en. Izazvali smo
mnogo kratkih spojeva, ali na kraju su se elektromotori ipak zavrteli. Da
nisu bili elektri~ni, uop{te ne bismo imali problema. Qudi, koji su ih
koristili uglavnom za pumpawe vode iz arte{kih bunara, bili su presre-
}ni. Novih nije bilo. Uvek su pla}ali vi{e nego {to smo ra~unali. Tako
sam po~eo da shvatam {ta zna~i rad i izgradwa socijalizma. Sve za veli-
~anstvenu budu}nost. Kao {to i prili~i, svoj prvi novac zaradio sam ra-
dom, ~ak fizi~kim.
U Beograd sam oti{ao verovatno1599 22. marta 1945. godine. Putovao sam
vozom u sto~nom vagonu. Po{to u Jugoslaviji jo{ nisam video nijedan put-
ni~ki voz, po~eo sam da mislim da je putovawe sto~nim vagonima zakoni-
tost socijalizma. Skoro da sam verovao kako vi{e ne}u ni videti putni-
~ki voz, jer je preme{ten u svetliju budu}nost. Po{to se nisam zavaravao
da }u morati da traìm svoje mesto u predstoje}oj jednakosti me|u qudi-
ma, uop{te nisam bio razo~aran. Izuzetna prilagodqivost na lo{ije jo{
tada je bila jedna od mojih karakternih osobina.
Putovawe u Beograd bilo je vredno zbog dva neo~ekivana doga|aja.
Ubrzo posle Sremskih Karlovaca voz se zaustavio. Zbog poru{enog tunela
ispod najisto~nijeg obronka Fru{ke gore ispred ôrtanovaca, putnici su
morali da brdo pre|u pe{ice, na suprotnom kraju trebalo je da nas ~eka
drugi voz. Naàlost, ~ekali smo mi, i to dugo. Ne znaju}i {ta da radim,
preme{tao sam se s jednog kraja perona na drugi. Nedaleko od puta opazio
sam okomitu cev koja je virila iz zemqe, sa ~esmom iz koje je curila voda.
Odli~na prilika za osveèwe. Istog mi{qewa bio je jo{ neko ko me je ~ak
preduhitrio. Vodom je ispirao usta. Bio je to tridesetogodi{wi Boò
1599
Odavde vi{e nemam nikakvih beleàka, datumi su rekonstruisani po se}awu i
zna~ajnijim poznatim doga|ajima, posebno u vezi sa horom „Sre~ko Kosovel”.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1177
Pelc, rodom iz Streli{ke ulice u Qubqani, gde su wegovi roditeqi ima-

li gostionicu. Vra}ao se iz Au{vica. Odmah smo pre{li na ti. Imao je
problema sa prehranom. Nije mogao ni{ta da grize, jeo je samo meku hranu.
Zubi su mu se jedva jo{ dràli u desnima. Vi{e nisu imali korene. „Ho-
}e{ li da vidi{ kako su ~vrsti?” pitao me je i, ne ~ekaju}i odgovor, za-
hvatio u krezuba usta te palcem i kaìprstom po~eo da pomera prvi zub na
koji je nai{ao. „Ho}e{ li stvarno da vidi{?”, bio je uporan i bez vidqi-
vog bola povukao ga iz usta da su zinula prazna, gurnuo mi ga pod nos i u
velikom luku hitnuo na travu, koja je pod polutrulim lawskim li{}em
ve} po~ela da zeleni. Zatim je zahvatio vode i opet isprao usta. U ispquv-
ku je bilo veoma malo krvi. „Ne veruje{, zar ne?” bio je uveren i, za novi
dokaz, na isti na~in, izvadio i drugi zub. „Bilo koji uhvatim,” tuma~io je,
„mogu da ga istrgnem bez bola. [to ih pre sve izvadim, bi}e mi boqe. Sa-
mo smrde i smetaju mi. Ne jednog sam nesvesno progutao.” Pri tom se smejao
kao da pri~a najzabavnije {ale. Nekoliko dece nas je okruìlo i veselo
uìvalo. „Vidi{, to ti je prava sre}a koju moè{ doìveti u Au{vicu,”
tuma~io je. „[ta bi dali da mogu da vade zube svi oni koje su esesovci po-
mlatili do smrti i spalili u krematorijumima?”
êkalo me je jo{ jedno iznena|ewe. Voz je i{ao samo do Zemuna i tamo
se zaustavio rano popodne. Morali smo da iza|emo. Zbog jo{ uvek sru{enog
èlezni~kog mosta preko Save, nije mogao do beogradske èlezni~ke sta-
nice. Morali smo da nastavimo pe{ke. Ispred stanice ~ekali su izvo{~i-
ki, Cigani i [iptari sa kolima sli~nim taqigama i visokim vojvo|an-
skim ~ezama sa magare}om zapregom. Samo poneka je bila kowska. Iako ni-
smo imali mnogo prtqaga, dodali smo ga drugom prtqagu na kola i pored
wih, putem koji su na vi{e mesta prekrivali debeli slojevi peska, pe{a-
~ili prema Beogradu. Iza le|a smo za~uli grubo vikawe i gurawe. Naoru-
àni partizani su nas isterivali sa puta, kako bi napravili mesta za ko-
lonu zarobqenika koje su pratili u Beograd. To su bili oficiri neka-
da{we jugoslovenske vojske. Svima su sa kapa pokidali dvoglave orlove sa
Petrovim inicijalima, bili su uglavnom bez epoleta – ponekom je jo{ vi-
sela sa ramena – ali i sa tih su poskidane zvezdice. Me|u wima je bilo i
nekoliko vi{ih oficira. Ukoliko su imali prtqag, nosili su ga sami.
Bili su neobrijani, ~inilo se i neumiveni, mora da su neko vreme bili i
bez hrane.
Hodali su sve od Subotice, dokle su stigli sovjetskim vozom u sovjet-
skoj pratwi. Kasnije sam ~uo da je to bio prvi organizovani prevoz vojni~-
kih zarobqenika iz Nema~ke u Jugoslaviju. Na{e poznanike iz Poqske ni-
sam mogao da otkrijem me|u wima, bilo ih je jako mnogo, ali nisam uveren
da ih zaista nije bilo. Pored nas su se vi{e vukli nego hodali. îm su pa-
li u ruke partizanima, sve se promenilo, tretirali su ih kao najgore ne-

prijateqe. Me|utim, jo{ nisu izgubili iluzije koje je stvorila sovjetska
gostoqubivost. Za maltretirawe su krivi ovi primitivni partizanski po-
doficiri, koji ne znaju {ta je pravi kraqevski oficir, smatrali su. Kad
do|u u Beograd i dobiju priliku da razgovaraju sa sebi ravnima, sigurno
}e sve biti druga~ije. Najgore ih je pogodilo i razo~aralo pona{awe civi-
la koji su posmatrali wihovu kolonu. Vre|ali su ih da su izdajice, ~etni-
ci, naravno, sa obaveznim kurvama, mnogi su i pquvali po wima. Kasnije
sam saznao da su ve}inu zatvorili, samo nekima od wih su dozvolili da
odu ku}i.
Sve vreme prolaska kolone Boò nije pokazao posebno odu{evqewe mo-
jim interesovawem za wih. Ne samo da nije hteo da razgovara sa wima, nego
se ~ak primetno udaqio od mene. Kad je kolona pro{la i mi ponovo uzeli
put pod noge, mrzovoqno mi je odbrusio da }u se svojim pona{awem pre ili
kasnije na}i u zatvoru. înilo mi se apsurdnim. Taman sam hteo da i ja we-
mu odbrusim kako sam iz zatvora upravo iza{ao, kad me je opasnost saop{te-
wa zaustavila. Po{to sam Pelca jedva poznavao, nepotrebnim pri~awem
mogao bih zaraditi novi zatvor. Sasvim sigurno je znao ono {to meni posle
Topole nije bilo dato, da u novom dru{tvenom ure|ewu kadija tuì i ka-
dija sudi. Budu}i da je pre Au{vica bio u {umi, o tome je morao znati
mnogo vi{e od mene.
U Beograd smo u{li preko improvizovanog mosta sa kolovozom, koji je
celom duìnom bio nagnut prema reci. Podigli su ga tokom rata malo vi-
{e od jo{ uvek poru{enog vise}eg mosta kraqa Aleksandra, koji je, kao i
èlezni~ki, poru{en jo{ prilikom napada na Beograd u aprilu 1941. go-
dine. Umesto wega sastavili su pontonski, ali vi{e nije bio u upotrebi.
Uprkos mladosti, Savski most je iza sebe imao istoriju vrednu pomena. Kad
su 20. oktobra 1944. godine, posle nedequ dana borbi za grad, Tolbuhinove
~ete gawale iz Beograda ve} desetkovane Nemce, oni su preko tog mosta be-
àli u Zemun, koji su wegovi usta{ki gospodari ve} napustili. Drugog pu-
ta iz mi{je rupe, u koju su ih s juga i istoka saterali Sovjeti, vi{e nije
bilo. Nema~ki mineri su ~ekali na trenutak kad }e neprekidna reka Ver-
mahta i civila u bekstvu presahnuti da ga dignu u vazduh. Kad su kona~no
mogli da pritisnu okida~, zanemeli su.
Blizu mosta, u Kara|or|evoj 69, stanovao je inìwerac iz Prvog svet-
skog rata, u~iteq Miladin Zari}, tada ve} u godinama. Mu~e}i se sa reu-
mom, danima je s prozora posmatrao kako oprezno name{taju velike koli~i-
ne eksploziva umotanog u papirne sve`weve na ispuste ispod traverza i
razvla~e brojne ìce do wega. Kad mu je sinulo kako jo{ jednom moè da
u|e u istoriju, umesto dotada{weg dosadnog uzdisawa, uhvatilo ga je ne-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1179
strpqewe. Uprkos hladnoj jeseni, u negrejanom stanu po~eo je da se znoji.

Jedva je ~ekao da zavr{e svoj posao. Kad su najzad bili gotovi i zbog nepre-
stanog granatirawa dali petama vetra – za sobom su ostavili samo nekoli-
cinu mrtvih kamerada – kriomice se obalom privukao ispod mosta i jakim
kle{tima presekao sve ìce. Kao pravi Balkanac, Nemce o tome nije oba-
vestio. Nekoliko minuta kasnije, kad su pritisnuli okida~ u prazno i po-
stali svesni svoje aqkavosti, preko mosta su ve} jurile mase crvenoarme-
jaca i pored poluporu{enih velesajamskih paviqona,1600 divqim hura i
vatrom iz automata, dali se u poteru za beguncima. Kad su Nemci u Zemu-
nu postali svesni toga {ta se dogodilo, poslali su juri{nu grupu koja se
probila kroz crvenoarmejce i ponovo minirala most. Opet bez uspeha.1601
Kona~no su u nemo}nom besu most i prilaze ka wemu granatirali topovi-
ma sa Beànijske kose. O{tetili su ga na nekoliko mesta. Eksplozije ispod
potpornih stubova izazvale su nagnu}e kolovoza po celoj duìni prema to-
ku Save. Ali ne toliko da onemogu}i saobra}aj.
Tada{we doga|aje sa Kalemegdana je posmatrao brigadir Meklin, ko-
ji se nalazio u pratwi na~elnika {taba komandanta Peka Dap~evi}a. Pe-
ko je sa svojim snagama u~estvovao u oslobo|ewu Beograda. Kad se sa Avale
pribliìo gradu u novom novcatom xipu i krenuo ka centru – svuda uoko-
lo jo{ uvek su padale granate dalekometnih topova – niko nije ometao wi-
hovu vo`wu. Vozili su se gotovo kao turisti. Kao vodi~, na~elnik {taba
ih je upozorio na zgradu obli`we Narodne skup{tine, zatim su se vozili
pored Opere i Ministarstva za poqoprivredu, do{li do kalemegdanskog
parka i, kona~no, do terase ispod tvr|ave, s koje im se otvorio pogled na
Savu ispod wih i ravnicu prema Zemunu. Nemci, koji su beàli iz grada,
jurili su prema jedinom, Savskom mostu. Isto~ni i ju`ni deo grada bili
su ve} potpuno u sovjetsko-partizanskim rukama. Isto tako, izuzev mawih
skupina, Nemci su odavno napustili Stari grad, jer se, osim u Savu ili
Dunav, iz kalemegdanskog xepa nikuda nije moglo pobe}i. Meklin je o~i-
gledno bio dovoqno vitak da je sve vreme mogao puzati u pozadini nemilo-
srdnih sukoba.
Boò i ja preno}ili smo u uskom hotelu na raskrsnici Balkanske ko-
ji je, kao jedini zub u wenim krezubim ustima, str{ao u no}. Imao je samo
tri sprata, ali sa uskim pro~eqem i golim postrani~nim zidovima delo-
1600
Na tom Sajmi{tu, koje je tokom rata sluìlo kao logor, Nemci su pobili skoro
celokupno jevrejsko stanovni{tvo Beograda, oko sedam hiqada qudi ((C.C. Fotich, The War...,
War...,
str. 136-137).
1601
H. Neubacher, Sonderauftrag
Sonderauftrag...,
..., str. 174.
vao je kao soliter. Sve uokolo same ru{evine. Ulaz i izlaz bili su slo-
bodni – vrata su bila {irom otvorena. Gosti su zauzeli svaki kvadratni
centimetar povr{ine osim uskih drvenih stepenica. Moglo se le}i samo
na dvojicu suseda i po zakonu gravitacije iznuditi izme|u wih malo ì-ì-
za--
votnog prostora. Topline, uprkos hladno}i, nije nedostajalo, jo{ mawe za
gu{qivog vazduha. Mogao se noèm se}i. Prozorska stakla su se znojila kao
u kotlarnici. Zato je bio za xabe. Nikome se nije trebalo prijaviti, ni-
koga nije bilo ko bi skupqao novac za no}ewe.
Sutradan poslepodne javili smo se u Komandu grada u Ratni~kom do-
mu (kasnije Dom JNA), iza Opere na Trgu Milo{a Obrenovi}a. I Boò se
odlu~io za Slovensku brigadu. Upisali su nas bez primedbi i propitiva-
wa, kao da su ~ekali na nas. Po{to se bliìlo ve~e, uputili su nas na pre-
no}i{te. Nalazilo se u udaqenoj {koli blizu dunavske obale u pravcu
Pan~eva. Iako je nebo bilo vedro, nisam gledao u zvezde, wihova tada{wa
konstelacija mora da je bila izuzetno povoqna. Prqava, slamom prostrta
{kola, pobrinula se za na{u daqwu sudbinu. Naro~ito moju.
Sre~ko Kosovel
„Sre~ko Kosovel”
U {koli smo nai{li na nekolicinu primorskih Slovenaca, od kojih

smo smesta saznali da pripadaju peva~kom horu „Sre~ko Kosovel”. Pre ne-
go {to smo mogli saznati odakle su i {ta rade, Boò je ugledao svog prija-
teqa Rada Simonitija. On je bio dirigent hora. Odmah mu je predloìo da
se kao peva~ pridruì horu. Ne{to kasnije, kad sam ve} mislio da }u na
Trst morati da idem sam, i meni je ka{ika upala u med. Naleteo sam na To-
neta âmernika, kojeg sam iz Beìgada poznavao i pre rata. Sada je bio
vojni komandant hora, kapetan. Kad sam mu objasnio kako sam do{ao u Beo-
grad i prijavio se u Slovensku brigadu, za~udio se mojoj naivnosti. [ta
ako te po{aqu na Sremski front? Poqa su tamo i bez tebe dobro na|ubrena.
U svakom slu~aju, brigada }e biti sastavqena uglavnom od Slovenaca koji
dotada nisu bili partizani i zato ih smatraju politi~ki nepouzdanima.
Dobija}e takve zadatke da ih {to mawe preìvi. „Nemoj praviti gluposti
gluposti
i ne poku{avaj postati junak u posledwem trenutku. Iz te brigade ne}e{
izneti glavu na ramenu. Pa ti si odli~an peva~, dragi Sandi, mora{ nam
pomo}i onim ~ime najboqe vlada{,” nagovarao me je. „Pridruì se i ti na-
{em horu. Sve potrebno za ’prekomandu’ u „Sre~ka Kosovela” ja }u sredi-
ti. Odmah ujutro.”
Tako je i bilo. Mamac je bio isuvi{e primamqiv da ga ne bih prihva-
tio. Neo~ekivano su mi se otvorile nove mogu}nosti. U Novom Sadu sam se
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1181
sa nekakvim ose}awem krivice, premda sa pravim odu{evqewem, uhvatio

za mogu}nost pohoda na Trst koji je nudila Slovenska brigada. Primamqi-
Primamqi-
va je bila i zato, jer se radilo o osloba|awu grada koji je posle Prvog svet-
skog rata ostao u italijanskim rukama i za koji, kao nadobudan student, ni-
sam sumwao da pripada Sloveniji. U~estvovawe u ostvarewu zahteva za uje-
diwenom Slovenijom, bila je istorijska prilika sli~na oslobo|ewu Mari-
bora posle Prvog svetskog rata. Uvek mi je bilo ào {to sam se rodio kad
je Majster svoj zadatak ve} izvr{io. Sada se radilo o iskqu~ivo narodnoj
stvari. Ko }e u Jugoslaviji svirati prvu violinu, vi{e nije bilo pitawe.
Da je borba sa komunistima izgubqena znao sam jo{ u Italiji, udarna mo}
sovjetske armije, kojoj sam bio svedok, garantovala je potpuno promewene
politi~ke odnose ne samo u Evropi, nego i u celom svetu. Vi{e se ni{ta
nije moglo promeniti. U Jugoslaviji jo{ mawe. Tonetov argument „glave na
ramenu” bio je prejak da me ne bi povukao za sobom. Najzad, dosta vremena
sam je nosio u torbi po frontovima u wihovoj pozadini. Ako sam ve} upao u
jaltsku zamku, nema razloga da me u woj i ubiju. Juna{tvo u tom obliku i
na tom mestu bilo bi ~ista besmislica.
Pelc je vaqda sve vreme rata bio saradnik OF, kao takav je i stigao u
Au{vic, a miran ìvot sa bezubim ustima do kraja rata bio je za wega je-
dini motiv koji ga je vodio. Istina, obojica smo bili peva~i, prvi basovi,
ali i sasvim prose~ni. Pevao sam u gimnaziji, u {kolskim i crkvenim ho-
rovima. Ispit koji je trebalo da polaèmo sutradan ujutro kod Simoni-
tija poloìli smo bez problema. Ionako je bio samo formalnost. Ne{to je
doprineo Kardeqev zahtev, saop{ten nekoliko dana ranije, da se hor broj-
no pove}a, jer ga o~ekuju va`ni zadaci. Tako smo kao dvojica pravih moma-
ka na pravom mestu i u pravo vreme postali ~lanovi hora i ujedno JA. Iz
{kole smo se preselili u Zanatski dom na po~etku Hilendarske u centru
grada – blizu Komande grada – koji je horu sluìo kao stalno mesto bo-
ravka. Bio je ure|en kao hotel. Da nije bilo ~estih nesta{ica vode koje su
sanitarije pretvarale u odvratna mesta i da nije bilo navike da se upotre-
bqeni toaletni novinski papir umesto u {oqu baci pored we na gomilu,
u tada{wim prilikama gotovo da nisam mogao ni zamisliti ne{to boqe.
Ina~e, tako je bilo u celom Beogradu. Dobili smo uniformu, maslinasto-
zelenu englesku jaknu do struka i ne{to tawe pantalone, tzv. battle dress.
Samo je {ajka~a, na koju su mi zaka~ili crvenu zvezdu, bila partizanska.
Kao i drugi, naj~e{}e sam je nosio ispod leve naramenice. Kao kulturwa-
ci, mogli smo sebi da dopustimo takav gizdavi izgled.
Hor „Sre~ko Kosovel” imao je ve} do tada iza sebe burnu istoriju, a
kasnije je svojim nastupima postao ~uven ne samo u celoj dràvi, nego i u
Evropi. S nekoliko izuzetaka, svi wegovi ~lanovi bili su nekada{wi ita-
lijanski vojnici, koje su posle okupacije Sicilije sredinom 1943. godine

zarobili saveznici i kao ratne zarobqenike prebacili u Afriku. Nastao
je spajawem dva hora. Prvi je nastao sredinom 1944. godine u Gravini, gde
su iz savezni~kih afri~kih logora prebacili oslobo|ene primorske (i
druge) Slovence. U obli`wem Bariju postojala je tada ve} velika parti-
zanska baza, ~iji je komandant bio pukovnik Rado Peha~ek. On je Rada Si-
monitija postavio za dirigenta hora, a Boris Ziherl mu je dao ime po Sre~-
ku Kosovelu. Novi hor je obuhvatao veliki deo tzv. Mirkovog (po Mirku
êrnigoju) hora, koji je osnovan jo{ u junu 1943. godine u Konstantinu (Al-
ìr). Novi hor je u Beograd stigao posle duìh zastajawa na Visu i u [i-
[i-
beniku, preko Crne Gore, Albanije i Makedonije, 21. februara 1945. godi-
ne. Kad smo se Pelc i ja pridruìli horu, a to je najverovatnije bilo 24.
marta, bio je tek dve nedeqe ponovo u Beogradu. U me|uvremenu je u~estvo-
vao na kulturnim priredbama povodom sofijskog Sveslovenskog kongresa.
Uistinu mi je bilo ào {to u Beograd nisam stigao na vreme da u Sofiji
vidim kako izgleda zasedawe slovenske Kominternine potomkiwe.
Drugi deo hora nastao je tako|e u Alìru, wegov osniva~ je bio Pol-
de êrnigoj, Mirkov brat. Po~eo je kao kvartet koji je najpre zapevao na
transportu italijanskih zarobqenika sredinom 1943. godine sa Sicilije
u Afriku. Kad su ih premestili u logor Korzo u Alìru, ubrzo su pove-
}ali svoj broj; ina~e, osim pevawa, svi su radili na savezni~kim aerodro-
mima. Kad ih je preuzela NOB, preme{teni su na aerodrom Zemunik u Za- Za-
dru. Komandant vazduhoplovstva NOB general France Pirc,1602 koji je sa-
znao da postoji potreba za peva~ima u Beogradu, odmah ih je ustupio. „Sta-
rom” horu pridruìli su se 22. aprila 1945. godine. Po~etkom maja, horu se
pridruìo i zastavnik Vlado @or`, koga su spasili sa Sremskog fronta.
Zajedno s wim, ukupno nas je bilo {ezdeset devetoro.
Hor „Sre~ko Kosovel” bilo je ne{to najboqe {to mi se moglo dogodi-
ti po povratku u Jugoslaviju.1603 Svi wegovi ~lanovi bili su izuzetni dru-
govi,
go vi, kao Primorci veoma svesni Slovenci. Sa mnogima od wih sam sklo-
pio pravo prijateqstvo. Imali su problema sa sporazumevawem na srp-
skohr
sko hrvatskom. Vi{e u {ali, nego ozbiqno, pitali su za{to Tita zovu drug
1602
F. Pirc je na stranu partizana pre{ao u februaru 1944. godine. Pre toga bio je
usta{ki vazduhoplovni komandant (D. (D. Martin u Patriot
Patriot...,
..., str. 104). Prema drugim podacima,
pre{ao je jo{ u oktobru 1943. godine, ali je, navodno, i pre toga sara|ivao sa partizanima
L. Sirc, Med
(L. Med...,
..., str. 262, op. 57).
1603
Vi{e o horu „Sre~ko Kosovel” vidi u Ivan Jerman, Pevski zbor Jugoslovanske arma-
de Srečko
Sre ko Kosovel,
Kosovel, Qubqana 1970, Partizanska kwiga.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1183
/drugi/ – kad je zapravo prvi. Sa nekima se jo{ uvek vi|am. Naàlost, ima
ih jo{ jedva za prste jedne ru
ruke.
ke. Politika im je bila posledwa briga. Ni
vo|stvo hora nije preterivalo sa politikom. Pretpostavqalo je da si na
’liniji’, ali tu pretpostavku nikada nije proveravalo. Bilo je dovoqno da
ne izlane{ ne{to pogre{no. âk ni politi~ki komesar i ujedno upravnik
hora Janez Jerman, ina~e dramski glumac u Qubqani, ni jednom nije po-
ku{ao da kopa po mojoj politi~koj usmerenosti ili pro{losti. Dodu{e,
nikada nije bilo jasno ko je zapravo politi~ki komesar hora. Bar mi u ho-
ru verovali smo da je to Vanda Ziherl, peva~ica u qubqanskoj operi. Zbog
svoje porodice imala je privilegovani poloàj – uz prijatnu spoqa{wost
i prirodu, niko joj ga nije osporavao. Wen brat je, naime, bio partijski
„diamatolog” Boris Ziherl, za hor zasluàn posebno zato {to je jo{ u Ba-
riju horu dao ime Sre~ka Kosovela.
Tone âmernik je sa qudske strane bio uop{te najboqi ~ovek koga sam
ikada upoznao. Hri{}anski socijalista, iskreno religiozan, {to nije
skrivao, nego uvek nagla{avao. Tokom rata izvesno vreme bio je upravnik
sudskih zatvora u Qubqani, iz kojih je pomogao da se spasu mnogi komuni-
sti kojima se radilo o glavi. U hor je do{ao jo{ u Bariju. U maju 1945. godi-
ne i formalno je pre{ao u OZNU i postao nadzornik svih jugoslovenskih
zatvora, ali je sve vreme sara|ivao sa horom. Kasnije je postao pomo}nik mi-
nistra unutra{wih poslova savezne vlade. Ispri~ao mi je da su ga na to
mesto postavili ne znaju}i da nije ~lan partije. Kad je ve} bio ~vrsto usto-
li~en, „prevaru” je otkrio Rankovi} i, uzrujan, pozvao ga na razgovor; na
kraju razgovora, odlu~io je da ostane na svom mestu, uprkos nepartijstvu.
Sa stanovi{tva Rankovi}a, to mi je bilo razumqivo, ali nisam mogao da
razumem kako je Tone sve te nepomirqivosti ipak uspeo da me|usobno po-
miri
mi ri u sloàn unutra{wi suìvot. Zajedni~ki imeniteq o~igledno mu je
bio neograni~eno poverewe u svakog Slovenca, ako ve} ne u svakog ~oveka.
Tako je mogao da istovremeno veruje Kidri~evom revolucionarnom vizi-
onarstvu i pomaè qudima u nevoqi, bez obzira na to {ta misle i kako su
politi~ki usmereni.
Peva~ki hor Jugoslovenske armije „Sre~ko Kosovel” – kako je glasilo
wegovo slu`beno ime – spadao je u sastav Vrhovnog {taba NOB i PO, kasni-
je JA. S obzirom na pripadawe {tabu JVuO u Rimu, moj novi poloàj mi je
delovao sasvim primereno. Simoniti i Jerman imali su ~este kontakte sa
Kardeqem, koji je usmeravao delovawe hora. Nekoliko puta je do{ao i na
probe, ali se zadràvao me|u rukovodiocima. Zanimala ga je celina, sa po-
jedincima nije hteo da ima posla. Hor je zbog wega uìvao i neke povoqno-
sti. Pored stanovawa u hotelu, hranili smo se u oficirskim menzama (naj-
vi{e u restoranu Kasina na Terazijama). Da bi nam grla lep{e pevala,
dobijali smo dodatke na ishranu. Nekoliko soba na zadwem spratu Zanat-

skog doma sluìlo je kao magacin za jaja, mesne prera|evine, {e}er, kon-
zerve razli~itih vrsta. Po{to su se namirnice tada jo{ uvek izdavale na
bonove, menze su uop{te bile mizerne, pa i oficirske (veoma ~esto jelo
bila je „popara” – vrelom vodom preliven bajati hleb), bila je to izuzetna
prednost. Ponekad smo je i iskori{}avali. Na dowem kraju uske ulice pa-
ralelne sa Balkanskom, skoro na samoj autobuskoj stanici iza èlezni-
~ke, otkrili smo malu slovena~ku gostionicu (mo`da se zvala So~a), gde
smo za {e}er pove}avali svoj xeparac koji smo dobijali od hora.
Peva~ki radni dan bio je sastavqen uglavnom od slobodnog vremena.
Svako prepodne imali smo peva~ke probe, veoma duge posle prikqu~ewa
vazduhoplovnog hora, ali ina~e nisu trajale duè od sat i po. Odvijale su
se u prostorijama slovena~kog dru{tva „France Rozman”, obi~no sa po~et-
kom u jedanaest sati. Pored Rada Simonitija, probe je vodio i Avgust [u- [u-
ligoj, kojeg su Nemci iselili u Srbiju. Pre rata bio je dirigent Trboveq-
skega slav~ka, proslavqenog hora rudarskih de~aka i devoj~ica. U~estvo-
vao sam ve} na prvom koncertu koji je hor posle povratka iz Sofije 25.
marta odrào u Kolar~evoj sali. Vi{e sam otvarao usta nego stvarno pevao.
Posle toga hor je imao nastupe u proseku svaki drugi dan, uglavnom kon-
certe i radijske prenose, naj~e{}e uve~e. Svakog prepodneva trebalo je da
imamo i „politi~ko vaspitawe”, ali nikome nije bilo ào {to su preda-
va~i zbog „neodlo`nih poslova” obi~no bili spre~eni.
Tako smo ve}i deo dana radili {ta nam se htelo, na{ih je bilo bar po-
lovina ve~eri, a no}i, svakako, sve. Tada smo vi{e bili vinsko nego peva~-
ko dru{tvo. Najprijatnije je bilo u~estvovawe na omladinskim „igranka-
ma”, kojih je u gradu bilo mnogo, svake ve~eri i ~ak posle podne. Posle neko-
liko peva~kih nastupa postali smo veoma popularni. êsto su nam aplau-
dirali kad bismo se pojavili negde u ve}oj grupi i kad bi se saznalo ko smo.
Uvek smo imalo dru{tvo. Mnogo smo vremena proveli sede}i u kafani na
Kalemegdanu. Uve~e bi obi~no bila doslovno okupirana. Jedne ve~eri sede-
li smo u dru{tvu tri devojke i bezbri`no razgovarali. U dogovoreno vre-
me pojavio se Tone âmernik. Pre nego {to nam se pridruìo, pozvao me je
od stola i qutito me upitao kako smo mogli do}i do „takvih” devojaka. Jo{
jutros su bile u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, odakle su ih pustili na
wegov nalog. „Zar ne zna{ da ih sve vreme prati OZNA i da }ete i vi do}ido}i
na wen spisak?” uzbu|ivao se. Kako bih mogao da znam?! Ne ba{ sasvim do-
sledno, odmah potom pridruìo se zajedni~kom zabavqawu. Sutradan je bez
problema opravdao na{e veze sa wima. Zabavqawe je ponekad prelazilo
preko prave me mere.
re. Neretko bi poneki naki}eni kosovelovac, nemaran da
upamti no}nu „lozinku”, postao plen patrole vojne policije. Odvela bi ga u
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1185
Komandu grada, gde je morao da sa~eka jutro pod vedrim nebom na ogra|enom
ravnom krovu iznad tr tre}eg
e}eg sprata, da bi ga âmernik spasio od zatvora.
Odmah po dolasku u Beograd, vi{e nije bilo nikakve sumwe da je koa-
liciona vlada ~ista lakrdija, inscenirana za sticawe priznawa Demo-
kratske federativne Jugoslavije (DFJ) od strane saveznika i da je vlast
~vr{}e u rukama KP nego ikada ranije. Da bih se uverio da je zaista tako,
posetio sam inèwera Du{ana Serneca, jednog od trojice kraqevih name-
snika (regenata), na koje je 2. marta 1945. godine kraq Petar II preneo svo-
ja vladarska prava. Bio je neverovatno qubazan gospodin, kojem zamewiva-
we kraqa nije oduzimalo mnogo vremena. O~igledno, najvi{e ga je posve}i-
vao „progresivnom” razmi{qawu. Glava mu je bila puna naprednosti i de-
mokrati~nosti novog dru{tvenog ure|ewa. Da me je poznavao – imao bih ne-
prijatan ose}aj da mi daje lekciju o demokrati~nosti – uop{te, ali i o
stvarnoj, kakvu smo ostvarili revolucijom, jo{ posebno. Po{to je prvi put
~uo za mene, nije bilo nikakve sumwe da samo tera svoje sopstvene sumwe o
woj. Uprkos tome, opoziciju uop{te nije pomenuo.
Posetio sam i dr Antona Krì{nika, ministra za socijalnu brigu u
Titovoj vladi. I on je veli~ao istorijska dostignu}a partije, iako ga ni
jednom re~ju nisam podstakao na to. Bilo je o~igledno da ta gospoda ne govo-
re ono {to sami misle, nego ono {to misle da wihovi pretpostavqeni èle
da ~uju da se govori. Bio je bar prakti~an. Da bi mi pomogao u uìvqava-
wu u novo socijalisti~ko dru{tvo – kako se izrazio – iz sredstava poseb-
nog fonda poklonio mi je dva omota nedi}evskih dinara (novih dinara jo{
nije bilo), debelih, jedva sam ih ugurao u oba xepa. Naàlost, ve} kod prve
kupovine na crnoj berzi wihova kupovna mo} pokazala se krajwe malom. Za
jedan dolar trebalo je dati vi{e od 5.000 dinara. Jo{ iz Novog Sada – kad
od wega nije bilo odgovora na moje topolsko pismo – na spisku sam imao i
posetu Edvardu Kocbeku. Posle uvida u fintu sa koalicionom vladom, u~i-
nilo mi se sasvim verovatnim da bi ga moja poseta nepotrebno dovela u ne-
priliku.
Slede}i zna~ajniji Slovenac s kojim sam do{ao u kontakt bio je Uro{
Krajger. Po{to je znao da dolazim iz Poqske, zamolio me je da za qude u
Ministarstvu spoqnih poslova napi{em sve {ta sam tamo zanimqivo ~uo
i video. Informacije }e veoma koristiti delegaciji koja ide u Poqsku da
uspostavi redovne diplomatske odnose sa novom vladom. Nije bilo razloga
da mu ne budem na usluzi. Bili su veoma zadovoqni izve{tajem, zahvalio
mi se nekoliko dana nakon {to sam mu ga predao. Naro~ito zato {to su stva-
ri jednom ~uli i sa druge strane. Kad sam ga upitao – sa kakve strane, pove-
rio mi je kako se svuda otkrivam da sam nekomunista. Na moje novo pitawe
– ~ime, objasnio mi je da je moja terminologija potpuno druga~ija od sada-
{we. Govorim zastarelim slovena~kim. Za primer mi je naveo qude – ko-

ji bi trebalo da budu narodne mase, radnike – koji ne{to zna~e samo kao
radni~ka klasa, seqake – kojih kao takvih uop{te nema, postoje samo sit-
ni seqaci i kulaci, uz to, nigde ne pomiwem buròaziju, oslobo|ewe ispod
wenog jarma i sli~no. „No, svakako, nije to ni{ta stra{no,” popravqao se,
kad je primetio zbuwenost na mom licu, „sve }e{ to nadoknaditi.” Po{to
jo{ nisam poznavao sve nijanse ideolo{kog ~istunstva, nisam mu ba{ pre-
vi{e verovao. Sumwao sam da im se verovatno nije svidelo moje pisawe o
„powstaniu”. Verovatno nisam uspeo da pri-
Armiji Krajovi i Var{avskom „powstaniu”.
krijem svoje simpatije prema wima. Oni su za komuniste svi, od prvog do
posledweg, bili belogardejci, ~iji je jedini ciq bio da spre~e prave poq-
ske borce za slobodu da do|u na vlast. Sa Uro{em Krajgerom sam, uprkos za-
starelom slovena~kom, i kasnije ostao u dobrim odnosima.
Da zaista nije moglo biti „ni{ta stra{no”, uverio sam se po intere-
sovawu koje je Ministarstvo pokazalo za mene i kasnije. Tone âmernik je
dobio nalog da za wegovog {efa personala, dr Joèta Brileja, pripremim
kratku biografiju sa opisom obrazovawa i dotada{weg rada. Posle neko-
liko nedeqa saop{tio mi je da je dr Brilej zadovoqan i da me je uvrstio u
spisak osobqa koje }e ubrzo biti poslato na rad u novoosnovanu ambasadu u
Parizu. Posle spoznawa da sam naseo postjaltskim vestima o uvo|ewu de-
mokratije u Jugoslaviji – zbog ~ega sam bio sve pre nego optimisti~an u po-
gledu svojih {ansi da }u popuniti neku od rupa u dolaze}em posleratnom
ure|ewu – neo~ekivana pobuda Ministarstva za spoqne poslove bila je
svetli zrak u slici moje budu}nosti. Pored ube|ewa da u pogledu komuni-
sti~kog sistema nemam nikakvih iluzija, bilo je o~igledno da ih se ipak
nisam otresao. Bez ikakvog obave{tewa, naime, osobqe ambasade otputova-
lo je u Pariz bez mene. Kasnije sam saznao da mi je zaposlewe u ambasadi
onemogu}io {ef Kabineta predsednika slovena~ke vlade u Qubqani. Od
moje diplomatske karijere tako nije bilo ni{ta. Verovatno je ispalo do-
bro {to je zavr{ila i pre nego {to je po~ela. U tako eksponiranoj slu`bi
mogao bih se odràti samo ulaskom u KP i radom za OZNU.
Nekako u isto vreme nastupio sam na radiju. Pisac Anton Ingoli~,
koga su Nemci odmah posle okupacije iz Ptuja preselili u Srbiju, vodio
je slovena~ko odeqewe na beogradskom radiju. Na ko zna ~iju inicijativu,
nagovorio me je da u kratkom govoru izvestim u Qubqanu da sam se vratio
iz nema~kog logora, da je ratu, takore}i, kraj i da je za domobrane kucnuo
posledwi ~as da odloè oru`je. Ina~e, nisam verovao da bih mogao utica-
ti na bilo ~iju odluku, odluke se u to vreme vi{e ionako nisu mogle mewa-
ti, pa i sasvim formalno – svi rokovi partizanskih amnestija odavno su
istekli. Na posledwu od 15. januara – prema britanskim izve{tajima – u
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1187
partizane nije prebegao ni jedan jedini domobran. Poziv sam prihvatio

kao zgodnu priliku da u Qubqani uti{am glasine koje bi mi po povratku
mogle {tetiti. Tako sam kao „jurist Sandi iz Beìgrada” putem radija
pro~itao kra}u izjavu, ~iji je sadràj unapred odobrio Ingoli~ (verovat-
no i neko drugi). Kasnije sam saznao da je novost da sam u Beogradu izazvala
u Qubqani dosta zabune i me|u belima i crvenima. Ne samo wen sadràj,
nego, pre svega, mesto odakle je stigla, nije se poklapalo sa predstavama ko-
je su o meni imali i jedni i drugi. Stigla je ~ak do Zadra. Ujak Janko Lu-
ka~ (brat petrovaradinskog Lojzeta i otac Janeza Luka~a, sada{weg pred-
sednika vladine komisije za ispravqawe nepravdi prethodnog reìma),
mamin najmla|i brat, za koga sam iz spiska Crvenog krsta saznao da se, kao
partizanski rawenik, le~i u tamo{woj bolnici i poslao mu pozdrave, na
glas sa radija ohrabrio se i odgovorio mi duga~kim pismom u kojem mi je
opisao zlo~ine belogardejaca, vesele}i se da sam otvorio o~i i pridru-
ìo se partizanima.
Iako je Beograd bio oslobo|en jo{ od kraja oktobra 1944. godine, posvu-
da se ose}ala blizina fronta. Nemci su se jo{ ~vrsto dràli u Sremu i
nagore ka Barawi, iako samo na uskom pojasu uz glavne saobra}ajnice (put
Beograd-Zagreb, Sava). îni se da je general Peko Dap~evi} bio zadovoqan
s mawom aktivno{}u svoja dva korpusa (Prvog proleterskog i êtrnaestog
udarnog – glavnine Prve armije JA), ~ekaju}i na prodor crvenoarmejaca
iz Ma|arske prema Mariboru, koji }e ih naterati u beg. Bosnu su Nemci na-
pu{tali postepeno, snage generala Ko~e Popovi}a (Druga armija JA) sle-
dile su ih. Svi poku{aji da ih poteraju prema Zagrebu bili su uzaludni.
Front se posle izjalovqene januarske nema~ke ofanzive ustalio za nova
tri meseca ne{to zapadnije od Iloka ispod Fru{ke gore i preko [ida do
Ra~e na jugu. Odbranu je vodio general Ler, koji je krajem januara svoj glav-
ni stan preneo iz Sarajeva u Novu Gradi{ku. Na taj front slali su mnoge
„dobrovoqno” regrutovane beogradske mladi}e koji nisu bili u partiza-
nima, ali se nisu kompromitovali saradwom sa protivnicima. Budu}i da
su uglavnom bili neiskusni, smrtnost me|u wima bila je izuzetno velika.
U nema~kim predwim rovovima bili su porazme{teni dobro sakriveni i
za{ti}eni strelci koji su samo ~ekali da se iza opkopa pokaè neka titov-
ka sa zvezdom. I – ve} je izgubila svog vlasnika. Do Zagreba, prema \ilaso-
vim podacima, Dap~evi}eva armija imala je 36.000 mrtvih, skoro polovi-
nu od toga na Sremskom frontu.
Sa Sremskog fronta dovozili su i mnoge nema~ke zarobqenike. Tran-
zitni logor bio je na Bawici, gde je tokom okupacije bio veliki (nema~ki)
logor, iz koga je oti{lo u smrt oko 60 hiqada rodoquba. Wihova bezbed-
nost morala je biti vi{e nego sumwiva. êsto se de{avalo da nas na Tera-
zijama nepoznati partizani – gde su se okupqali za svoje pohode – nagova-

raju da idemo s wima na Bawicu da „streqamo [vabe”. Bar }ete nau~iti
da pucate, „vi krawski peva~i”, podsticali su nas. Da li su zaista misli-
li tako, nisam proveravao, kosovelovci su mislili da jesu, ali ja sam se
zgraào nad odu{evqewem koje su pokazivali za taj najnoviji sport, bilo
pravi ili samo umi{qen. Nije moglo biti daleko od istine. Svedoci su nam
pri~ali kako je OZNA posle oslobo|ewa, jo{ pod sovjetskom okupacijom, ne-
milosrdno streqala ne samo [vabe, nego i Srbe, makar donekle eksponira-
ne kao protivnike, ~ija imena su bila na spiskovima, pripremqenim davno
pre sovjetskog oslobo|ewa Beograda.
U gradu je bilo mnogo crvenoarmejaca, pre svega, oficira i instrukto-
ra NKVD-a, ali ne i vojnih komandi. Jedna od ve}ih komandi bila je u Ru-
mi (tada Federalna republika Srem), u zale|u Sremskog fronta, mislim,
vazduhoplovna. Ta komanda je pozvala hor da priredi koncert za wegove
pripadnike. Osim {to smo pevali prvenstveno sovjetske pesme, {to smo za
wih doìvqavali huronske aplauze i da su nas posle koncerta i na ulica-
ma nazivali artistima, popodnevni nastup nije bio vredan posebnog pome-
na. Me|utim, mene je o~arao banket koji je za nas posle koncerta priredio
komanduju}i general. Na carskim banketima nije moglo biti rasko{nije.
Sve vrste mesa, ukqu~uju}i i jagwe}e, riba od lososa do kavijara, votka i
vino u buteqama, birano povr}e, salate i vo}e, sve postavqeno i servira-
no kao da smo gosti Valdorf-Astorije. Oficiri su nosili paradne unifor-
me, pona{ali su se dostojanstveno, qubazno, gotovo uzdràno. Dok nije po-
~elo ono pravo. A po~elo je zdravicama, koje su se nizale jedna za drugom
kao po teku}oj traci. Svi su do{li na red, od Staqina preko svakog savez-
nika, zajedno sa Titom. Jednom, dvaput, triput. Nisam prevideo da je uvek
bio posledwi. Zatim jo{ nazdravqawe horu i wihovim „artistima”. Popi-
li smo ogromne koli~ine votke i vina. Kraj je bio sli~an onome u [kara-
dovu koji nam je priredio Ivan Ivanovi~. Sveop{te pijanstvo, derwava i
galama, bez obzira na ~in. Jedan od kosovelovaca vratio se u Beograd bez
brkova.
Tu|e ne}emo, svoje ne damo
Ne{to sli~no desilo se i 10. maja, kad smo po~a{}eni da u Belom dvo-
ru na Dediwu, nekada{woj rezidenciji kneza Pavla, upravo popravqenoj
posle ratnog razarawa, zapevamo samom mar{alu Titu. êtvrtog maja ne-
ma~ke snage u zapadnoj Evropi predale su se mar{alu Montgomeriju, tri
dana kasnije general Jodl je u Remsu nedaleko od Kompijewa, gde im se to
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1189
dogodilo i posle Prvog svetskog rata, potpisao bezuslovnu predaju svih

nema~kih snaga generalu Ajzenhaueru; jo{ jedan dan kasnije, u sovjetskom
glavnom {tabu u Berlin-Karlhorstu potpisao je potpunu bezuslovnu ka-
pitulaciju svih nema~kih oruànih snaga u prisustvu mar{ala @ukova i
feldmar{al Kajtel. Deveti maj 1945. godine smatra se zato Danom pobede.
Dan potom, kad je predaja nema~kih snaga stupila na snagu, na Terazijama je
bilo sveop{te narodno slavqe, na kojem je spontano nastupio i hor „Sre~-
ko Kosovel”. Sada je hteo da slavi i Tito sa svojim najbliìm saradnici-
saradnici-
ma. Preselio se u Beli dvor, jer je bio ve}i i moderniji, ako ne i lep{i od
starinskog, u srpskom stilu gra|enog nekada{weg Aleksandrovog dvora.
Sedeo je ta~no nasuprot hora, jedva nekih osam metara od prvog reda,
o~i u o~i sa nama, sa britanskim ambasadorom Ralfom Stivensonom sa svo-
je desne strane (u Beograd je doleteo 14. marta, kad su wegovi ameri~ki ko-
lega Ri~ard Peterson i sovjetski Ivan Sad~ikov ve} bili tu) i svojim
vu~jakom Tigrom uz noge, koji je zajedno s wim preìveo Drvar. Video sam
ga prvi put, sa ovakve blizine i posledwi. U mar{alskoj uniformi odavao
je snaàn utisak i toga je bio svestan. Kad se smejao, delovao je skoro o~ara
ra--
vaju}e. Ro|eni hoh{tapler. U svakom trenutku je ose}ao koliko jak uticaj
{iri na svoje posmatra~e. Englezu, koji je bio najizvorniji kontinuitet sa
kraqevskom vladom, o~igledno je tuma~io svoju istorijsku jedinstvenost,
iako mu je jo{ tada vi{e niko nije osporavao. Bio je razdragan. Mo`da je
upravo saznao da }e mu vo|a britanske vojne misije, general Artur Li, po
nalogu feldmar{ala Aleksandera, samo nedequ dana kasnije i slu`beno
saop{titi da }e mu izru~iti jugoslovenske kolaboracioniste koji su pred
kraj rata prebegli u Koru{ku. Tako }e mo}i da do kraja izvr{i svoje oslo-
bodila~ko poslanstvo. Odlu~an zahtev generala Vilijema Morgana (od prve
polovine marta bio je na~elnik glavnog {taba savezni~kih snaga u Sredo-
zemqu, ~iju je komandu, posle odlaska generala Vilsona u Va{ington, pre-
uzeo u decembru 1944. feldmar{al Aleksander), koji mu je dan ranije do-
neo savezni~ki predlog linije razgrani~ewa, zapadno od koje bi saveznici
bili iskqu~ivi gospodari (kasnije nazvane Morganova linija), nije mogao
toliko da ga razvedri. Posebno zato, jer je Morgan predlog propratio qu-
baznom pretwom da }e u slu~aju Titovog neslagawa stvar od vojnika pre-
uzeti u svoje ruke ameri~ka i britanska vlada. U govoru se ispomagao le-
vom rukom, u kojoj je neprekidno drào kratku zakrivqenu lulu. Sigurno
je ambasadoru pri~ao da smo svi iz krajeva koje nam wegovi ho}e oduzeti.
Posle svake pesme va`no je aplaudirao i odobravaju}e klimao glavom.
Uprkos na{oj iznenadnoj me|unarodnoj va`nosti, nas kosovelovce otpre-
mio je levom rukom. U velikoj podrumskoj prostoriji ~ekala nas je hladna
zakuska sa balonom crvenog vina, kao da smo se upravo vratili iz okopava-
wa wegovog vinograda. Osvetili smo se tako {to smo ispraznili dobar broj
buteqa sa vinom koje smo uspeli da na|emo u podrumskim prostorijama Be-
log dvora. „On drug(i), ti prvi, Ti to, ja ono,” namigivali smo jedni dru-
gima, otvarali ih i dodavali.
Proslava je u to vreme, bar za one kojima je stalo do ujediwene Slove-
nije a ne do revolucije, u najmawu ruku bila prerana. Prvog maja ujutro,
partizanske jedinice (êtvrta armija JA i Deveti korpus), posle progona
ve} prore|enih Nemaca iz Gorskog kotara preko istarskog Krasa, prodrle
su u Trst i gotovo u celosti ga zauzele. U borbama je u~estvovala i sovjet-
ska partizanska brigada pod komandom A. I. Dja~enka.1604 Odupirao se jo{
samo nema~ki garnizon od nekoliko hiqada vojnika u sv. Justu, kao i ve}e
upori{te na Op~inama iznad Trsta. Pri tom su zaobi{li ceo Devedeset
sedmi armijski zbor, koji se sastojao od dve divizije i mnogih drugih je-
dinica, kojeg je preteklo napredovawe êtvrte armije i koji se iz Istre,
Krasa, Postojne i Gorice povukao na podru~je severozapadno od Rijeke do
Ilirske Bistrice. Pripadao je jugozapadnoj grupi armija (C), ( ), koja je pod
komandom generala Vitinghofa, naslednika feldmar{ala Keselringa,
delovala u severnoj Italiji (Hitler je 10. aprila preneo sve teritorije
isto~no od So~e u nadle`nost komandanta jugoisto~ne grupe armija S pod
komandom generala Lera). Korpus je poku{ao da se probije na zapad, poku-
{aji pomo}i spoqa nisu uspeli, tako da je 7. maja ujutro kona~no morao da
kapitulira. Britanska avijacija ga je preletala, na primer, jo{ i 6. maja
iznad Jel{ana, ali ga nije napadala.
Tako su ~ete êtvrte armije Petra Drap{ina prestigle feldmar{a-
la Aleksandera, ~ije ~ete su u velikoj ùrbi prodirale prema severu, ka-
ko bi ga dobile u svoje ruke i spre~ile ekspanziju komunizma na zapad. To
je bilo posledwe {to je êr~ilu preostalo posle fijaska wegove balkan-
ske politike i moskovskog fifti-fifti na jugoslovenskoj teritoriji. Me-
|utim, kad je postao svestan tog fijaska i zahtevao hitnu obustavu sve po-
mo}i partizanima, wegovi saradnici nièg ranga, kao ser Orme Sarxent,
zamenik podsekretara u Forin ofisu, poigravali su se idejom da bi bilo
korisno kad bi Tita, na wegovom putu na zapad, oko Zagreba ili Qubqane
privremeno zaustavile usta{ke i domobranske snage,1605 ali mu vi{e ni to
P. Pospelov, Historija
1604
Historija...
...V,, str. 218.
1605
D. Biber, „Nova
„Nova Jugoslavija...
Jugoslavija...””, 2. nastavak. Inicijativa je do{la od potpukovnika
Mora, BLO pri G[-u Slovenije. Godinu dana ranije, Forin ofis je u majskom saop{tewu
àlio da su pre{li preko mogu}nosti za ostvarewe dugoro~nih interesa koje su nudile
antifa{isti~ke, pa i antikomunisti~ke jugoslovenske snage: ~etnici D. Mihailovi}a, Ma-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1191
nije preostalo. Uvre|eno je spasavao one od one hundred and one, kad je oba
fifty ve} izgubio. Ili, kako se sam àlio Staqinu u telegramu od 23. juna
1945. godine: „dogovorili smo se 50:50, a sada je odnos 90:10, pa i u tih bed-
nih 10 posto izloèni smo agresivnom pritisku mar{ala Tita”.1606
Najgore kod svega toga bilo je to {to je odlukom iz vremena rata – u
prilog svojih kratkoro~nih ratnih potreba, zanemario dugoro~ne politi-
~ke interese, a sada drugi àwu plodove wegove kratkovide politike, na
{ta ga je Idn ~esto upozoravao. âk i sredinom marta 1945. godine, kad su
plodovi postali o~igledni i wemu, on je i daqe ostajao na svojoj kratko-
vidosti. Idnu je saop{tio svoje novo uverewe da bi Velika Britanija mo-
rala da se izvu~e iz svog balkanskog nereda i na gorwem Jadranu po~ne da
podràva Italiju protiv Jugoslavije, kako bi bar wu odbranila od „komu-
nisti~ke kuge”.1607 I tada je morao da ga umiruje Idn, koji se suprotstav-
qao zaboravqawu Jugoslavije. Na{u polovinu uticaja ne}emo iskoristi-
ti ako ne u~inimo ni{ta da bismo smawili, ina~e, prevladavaju}i sovjet-
ski uticaj, govorio je. „S politi~kog aspekta, ~ini mi se da se ne smemo po-
vu}i i sve stvari ostaviti Titu i Moskvi.”1608 Ni{ta nije pomoglo. êr-
~il se jo{ samo qutio. Po{to je bio svestan ~iwenice da ga je Tito nad-
mudrio, bio je prema wemu krajwe bestidan. Jedini poklon koji je mogao da-
ti jugoslovenskim narodima, posebno Slovencima za wihov doprinos pobe-
di nad Silama osovine (on nije bio ogroman samo objektivno, nego posebno u
êr~ilovim o~ima), bio je Trst. Ostalo je ionako bilo wihovo; za to se Idn
obavezao jo{ knezu Pavlu.
êr~il, koji mora da je slabo spavao i zbog prodaje kraqa Petra II
ispod cene – nakon {to je i slepcima postalo jasno da se u Jugoslaviji uspo-
stavqa sovjetski sistem – oti{ao je tako daleko da je pristankom Forin
ofisa, u odgovoru na duga~ko pismo Petra II od 17. aprila, u kojem se kraq
prekorno àlio kako komunisti~ki reìm ne ispuwava prihva}ene oba-
veze, kao i na prilike u Jugoslaviji uop{te, priznao: „Zaista smo u~i-
nili
ni li sve {to je bilo u na{oj mo}i da uti~emo na razvoj u Jugoslaviji u
pravcu koji smo smatrali pravim. Pred Va{im veli~anstvom ne mogu da
krijem da su dosada{wi doga|aji razo~arali moje najboqe nade i da mi je
ào mnogo ~ega {to se u Jugoslaviji de{ava, ali nisam u mogu}nosti da to
PRO
~ekova HSS i konzervativni katoli~ki elementi u Sloveniji i Slovenskoj zavezi ((PRO
FO 371/43646 R 9293/349/67, po V. \ureti}, Saveznici
Saveznici...,
..., II str. 109).
1606
1607
D. Biber, Tito-Churchill
1608
spre~im.”1609 U govoru, u decembru 1945. godine u Briselu, izjavio je da je

„tokom rata mislio da moè imati poverewa u Tita... a sada vidi da je po-
~inio jednu od svojih najve}ih gre{aka celog rata”.1610 Wegovom predsed-
ni~kom kolegi Ruzveltu, koji je jo{ pre Teheranske konferencije pove-
rio nekada{wem ambasadoru u Moskvi Vilijemu Bulitu „da Staqin ne}e
ni{ta drugo osim sigurnosti za svoju zemqu” i da „ako mu dam sve {to mu
mogu dati i ni{ta ne traìm za uzvrat, po na~elu noblesse oblige, ne}e po-
ku{ati da prikqu~i ni{ta i zalaga}e se za ostvarewe demokratije i mi-
ra”,1611 sudbina nije poklonila sli~nu priliku. Pre nego {to je 12. apri
aprila
la
zaklopio svoje poverqive o~i, i za wega je do{ao trenutak istine. Ne{to
pre toga, Staqin je u telegramu zamerio Ruzveltu da su Amerikanci {vaj-
carskim pregovorima za predaju nema~kih armija u severnoj Italiji poga-
zili svoje obaveze i savezni{tvo. Staqin se o~igledno bojao da zapadni
saveznici u svom prodirawu ne odu preduboko na istok i ne ometu wegove
planove. Tada je, ~ini se, i Ruzvelt otvorio o~i i video koliko se preva-
rio u pogledu Staqina.1612
Tako su se frontovi prema kraju rata sasvim promenili: iz vojnih u
ideolo{ke, kakvi su bili unutar Jugoslavije sve vreme. Ono {to se treti-
ralo kao jugoslovensko, posle se tretiralo kao komunisti~ko. Kao {to je
êr~il najmawe dve godine, ne znaju}i, podràvao Tita zbog wegovog komu-
nizma (nijedan nekomunista, sa bar malo savesti, ne bi svoj narod naterao
u tako neravnopravnu borbu, kako je to u~inio mar{al), sada mu je upravo
zbog tog istog komunizma otkinuo Trst. Ta~nije, zbog wegovog {epurewa,
koje je proizlazilo iz sovjetske podr{ke. Orme Sarxent je 9. maja upozorio
êr~ila da u privremenom razgrani~ewu Trst nikako ne sme ostati u jugo-
slovenskoj zoni, jer bi takvo razgrani~ewe ostalo trajno. Tako je êr~il
jo{ u maju zauzeo stav: „Izme|u Tita i nas nastupila je velika napetost.
Mislim da su okolnosti na tom podru~ju povoqne za raspored Velike Bri-
tanije, Italije i Sjediwenih dràva protiv jugoslovenskih zahteva za
austrijskom i italijanskom predratnom teritorijom.”1613 Trst mu je na taj
1609
Peter II, A King´
King´s...,
..., str. 269-272, gde je objavqeno i kraqevo pismo. Vidi i D. Biber,
„Nova Jugoslavija...”
Jugoslavija...”, 20. nastavak.
1610
Juki , The Fall...,
I. Jukić, Fall..., str. 221; M. Lees, The Rape...,
Rape..., str. 336, gde navodi i izvorna sa-
op{tewa o govoru.
1611
Peter II, A King´
King´s...,
..., str. 245.
1612
W. Hagen, Die geheime..., str. 465-466. Tvrdwe pisca da ga je zbog toga pogodila
mo`dana kap, verovatno su vi{e plod bujne ma{te nego istinite.
1613
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1193
na~in bio od koristi na obe strane. Prepustio ga je Italiji, jer se nadao

da }e smawiti opasnost da i wu preplavi komunizam.
Jo{ 2. maja, preko Trì~a (Monfalkonea), put u grad tenkovima je otvo
otvo--
rila Druga novozelandska divizija pod komandom generala Bernarda Fraj-
Fraj-
berga. Ambicije feldmar{ala Aleksandera da okupacijom Be~a predu preduhi-
hi-
tri Sovjete, smawile su se na zahtev da okupacijom Trsta preduhitri Ti-
ta. Frajbergovu odlu~nost poznajemo jo{ od bombardovawa Monte Kasina.
Nije ni pomi{qao da bi sa Titom mogao da mu se ponovi Krit, sa koga je be-
ào 1941. godine pred Maksom [melingom.1614 Kad ga ve} nije preduhitrio
u Trstu, silom se ugurao u wega, zauzeo luku i zarobio nema~ki garnizon od
7.000 vojnika koji se Titu nisu hteli predati. Iza wegove divizije, pod ko-
mandom generala Xona Hardinga – slavnog po uspe{nom progonu Romela,
posle pobede kod El Alameina, do Tripolija, gde je bio te{ko rawen – pro-
dirale su do zuba naoruàne snage Trinaestog korpusa Osme armije, sprem-
ne za sukob sa êtvrtom jugoslovenskom armijom Petra Drap{ina. Sutra-
dan su Novozelan|ani prodrli u Goricu, koju su pre toga zauzeli partiza-
ni. Ni{ta nije pomoglo {to je posle Titovog saop{tewa od 1. maja êtvrta
armija obavestila saveznike da operativne oblasti wenih i savezni~kih
snaga razgrani~ava reka So~a. Kao {to je feldmar{al Aleksander sigurno
zaàlio {to samo pola godine ranije nije ni odgovorio na Mihailovi}evu
ponudu da svoje snage podredi savezni~koj komandi i zarobi oko 40.000 ne-
ma~kih vojnika koji su se okupili oko Skadarskog jezera sa ciqem da iza
le|a partizana – koji su imali pune ruke posla sa ~etnicima u Srbiji –
pobegnu na severozapad, i Tito se prevario u svom polagawu nada u Staqi-
na koji je potpalio wegovu antienglesku ratobornost. Dok je generalisimus
jo{ krajem aprila obe}ao svesrdnu pomo}, posle iskazane odlu~nosti sa-
veznika pojeo je re~ i prvih dana juna zahtevao da se partizani povuku iz
Trsta. „Svoje ~ete morate povu}i iz Trsta za 24 sata,” naredio je i dodao
da se zbog tr{}anskog pitawa ne namerava uplesti u Tre}i svetski rat.1615
Od 11. maja u podr{ci se ograni~avao samo na miroqubiva sredstva.
Sve ostalo bilo je jo{ samo pitawe vremena. I da partizani nisu iz-
vodili strahote (u ime internacionalizma su i morali da ih ~ine, ako ni-
su hteli da diskrimini{u strance od doma}eg stanovni{tva)1616 i da su ci-
1614
Nema~ki bokserski prvak te{ke kategorije bio je me|u padobrancima operacije
Merkur, koji su do juna 1941. godine zauzeli Krit.
1615
1615
I. Banac, Sa Staqinom...,
Staqinom..., str. 31.
1616
161 6
Istori~ar, Tr{}anin Joè Pirjevec, kaè da su „Jugosloveni u vreme svoje ~e-
~e-
trdesetodnevne vlasti u Trstu povukli mnoge pogre{ne poteze... smatrali su neophodnim da
vilna i vojna uprava u Trstu bile spremne na saradwu sa savezni~kim vla-

stima (u stvarnosti su im smetale koliko god su mogle, kako mi je to, na
osnovu vlastitih iskustava, pri~ao moj fakultetski kolega Stanko Pete-
rin), tok doga|aja vi{e se nije mogao okrenuti. Prvog maja 1945. godine Trst
smo kona~no izgubili. Novi predsednik SAD, sitni Hari Truman, koji je
napredovao posle iznenadne Ruzveltove smrti 12. aprila 1945. godine sa
potpredsedni~kog na predsedni~ko mesto, pokazao se mawe popustqivim od
svog velikog prethodnika. Truman je 12. maja odlu~no saop{tio da nije spre-
man da upotrebi silu, zastra{ivawe i iznu|ivawe po pitawu ure|ivawa
granica. „Ako Tito uspe (u Veneciji – A. B.), najverovatnije }e zahtevati
delove ju`ne Austrije, Ma|arske i Gr~ke.” Na po~etku je predloìo upo-
trebu svakog sredstva kojim bi Tita naterali na povla~ewe, ali je dva da-
na kasnije upotrebu sile ograni~io na slu~aj da partizani napadnu savez-
ni~ke ~ete. „Ne treba ni da pri~am,” kaè na wegovo saop{tewe êr~il,
„kako sam odahnuo primiv{i ovu neprocewivu podr{ku od svog novog dru-
ga.” Verovatno mu je laknulo i zato, jer je jo{ 18. marta pitao ministra
spoqnih poslova kako da Amerikancima objasni promenu svoje politike:
„Vlada Sjediwenih dràva nikada nije bila odu{evqena na{om propar-
tizanskom politikom; uvek smo ih s naporom vukli za sobom dok su se oni
opirali. Sada smo do{li do toga... da im objasnimo da Tito nije ono {ta smo
se u gradu i okolini {to pre otarase svih potencijalnih protivnika. OZNA se, dakle, po-
letno prihvatila lova na fa{iste, kolaboracioniste, pa i predstavnike lojalnog gra|an-
stva, koje je delimi~no deportovala u slovena~ke logore i zatvore, delimi~no ’likvidira-
la’’ i pobacala u kra{ke jame. U celoj dràvi nije bilo vi{e od 2.500 uhap{enih, pobijenih
la
je bilo nekoliko stotina, ali to nije spre~ilo italijanske desni~arske krugove da govore o
genocidu. ’Fojbe’
Fojbe’, kako nazivaju jame u kojima su nesre}nici nestali – osu|eni na smrt bez
pravog procesa i bez svake mogu}nosti odbrane – ostavile su u tr{}anskom prostoru tra-
gi~nu uspomenu i jo{ dodatno oteàle ionako ve} napete odnose izme|u Slovenaca i Ita-
lijana. Bile su ne samo krivi~na, nego i politi~ki pogre{na dela, jer su se doga|ala na-
o~igled zapadnog javnog mwewa” (J. Pirjevec, Jugoslavija
Jugoslavija,, str. 173–
173–174).
Dok piscu moramo biti zahvalni za iznesenu istorijsku istinu, kao i za pitawe op-
ravdanosti govorewa o genocidu koje su postavili italijanski desni~arski krugovi, os-
taje otvoreno pitawe kriterijuma po kojem 2.500 uhap{enih „nije vi{e od”, dakle, ne{to
{to nije mnogo. Ne bih mogao da prihvatim mi{qewe da su hap{ewa i ubijawa bili „poli-
ti~ki pogre{ni potezi”, „jer su bili prisutni ne samo anglo-ameri~ki vojnici, nego i do-
pisnici velikih britanskih ~asopisa”. Da li su ista hap{ewa i ubijawa u Jugoslaviji,
gde nisu bili prisutni ni jedni ni drugi, bili politi~ki pravilna dela? Isto tako, te-
{ko je prihvatiti pi{~evu implicitnu optu`bu italijanskih levi~ara da ta dela nisu
osu|ivali. Ako zaista nisu, moramo biti uistinu zahvalni desni~arima da su ih osu|iva-
li bar oni.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1195
se nadali da jeste.”1617 Petnaestog maja vlade Velike Britanije i SAD po-

slale su Beogradu ultimatum – tekst je pripremio Truman1618 – da se jugo-
slovenske ~ete povuku iza tzv. Morganove linije (do Solkana po So~i, ju`-
nije oko 30 kilometara od obale, do mora po Debelom rti~u). Feldmar{al
Aleksander je ve} po~eo da prikupqa saglasnosti vlada ~ijim ~etama je
komandovao, ali ga je zabriwavalo kako }e se posle nekoliko godina pro-
slavqawa Tita na promenu wegove politike odazvati wegovi vojnici. Pre-
vladala je ocena da }e promeniti mi{qewe ~im „upoznaju tzv. jugosloven-
sku upravu, kra|u, silovawe i ubijawe”.1619 Ne{to kasnije, u Gorici sam
se uverio da je ocena bila pravilna, iako za wene detaqnije razloge ni-
sam znao.
Tito je u govoru 27. maja u Qubqani optuìo velike sile, Sovjetski
savez isto kao i zapadne sile, da sklapaju prqave poslove na ra~un pogo-
|enih naroda. Staqin se uzrujao, a sovjetski ambasador je formalnim pro-
testom Titu dao na znawe da nas Sovjeti ostavqaju na cedilu. Kad je Tito
na javnim nastupima jo{ i prkosio, iste vlade su 2. juna ponovile svoj za-
htev. Deset dana kasnije jugoslovenska vlada je pristala na povla~ewe. U
pismu êr~ilu, Staqin se 21. juna àlio – verovatno vi{e za istorijske
arhive nego stvarno – zameraju}i naro~ito {to je feldmar{al Aleksan-
der poredio Tita sa Hitlerom; kao odgovor, êr~il mu je prebacio onih
90:10 (koje smo ve} pomenuli), te „velike okrutnosti koje su po~inili Ju-
gosloveni nad Italijanima... posebno u Trstu i Rijeci”.1620 Na na{em kon-
certu u Belom dvoru Tito je jo{ uvek verovao da Trst, uprkos svemu, drì
drì
~vrsto u svojim rukama. Slede}ih deset godina parola „Trst je na{” slu-
ìla je jo{ samo kao neizostavni repertoar antiitalijanskih demonstra-
cija {irom Slovenije. Zasigurno nam je ostala „Tito je na{”. Pre svega,
„Mi smo Titovi”, da ne bismo ne{to uobrazili.
Trst nam, dakle, nisu uzeli Italijani. Oni bi tada u~inili sve {to
bi im izdiktirali saveznici, iako su se furlanski nacionalisti~ki par-
tizani grupe Osoppo (po selu u Furlaniji) pripremali na otpor ne samo
ekspanziji slovena~kih partizana na zapad, nego i na otpor svojim gari-
baldincima, koji su po~etkom 1945. godine potpali pod uticaj i komandu
Devetog korpusa. Trstom su se Tito i Kardeq otkupili za komunizam koji
su krvqu uveli u Jugoslaviju. U televizijskoj emisiji Teh na{ih petde-
1617
M. Lees, The Rape...,
Rape..., str. 334.
1618
1619
H. Macmillan, War
War...,
..., 754 i 759.
1620
set let – Kardeq je veoma jasno rekao u ~emu se sastojala trgovina. „U maju
1945. godine predat nam je ultimatum... Bili smo svesni ~iwenice da nam
ne prete samo zbog Trsta, nego da te pretwe zna~e i opasnost od oruàne
intervencije protiv revolucije u Jugoslaviji.” Tada su svi bili svesni
toga. „Za{to su Anglo-Amerikanci istrajavali na tome da u svojim ruka-
ma drè saobra}ajnu vezu iz Trsta kroz Qubqanu u Be~?” pitao se Miha
Marinko na Drugom kongresu KPS 1948. godine u Qubqani. „Jer je za nas
bilo sasvim jasno da zbog slovena~ke zemqe ne bismo smeli da rizikujemo
rat sa zapadnim saveznicima...” odgovarao je. Ako dopustimo da zapadni sa-
veznici zauzmu Sloveniju, ne bismo mogli rizikovati rat sa wima da bi-
smo je oslobodili, razmi{qao je. Nije te{ko shvatiti da je govorio sa sta-
novi{ta velike sovjetske otaxbine, koja bi u takvom slu~aju, izgubila „slo-
vena~ku zemqu”.1621 âk u dràvnom smislu, kako to proizlazi iz Karde-
qeve napomene 5. juna 1945. godine sovjetskom ambasadoru, Moskva treba da
razmisli o Jugoslaviji kao jednoj od budu}ih sovjetskih republika.1622
Ako su komunisti `rtvovali na stotine hiqada Jugoslovena za revo-
luciju, cena Trsta za weno o~uvawe i nije bila prevelika. Izdaja rata, ko-
ju Istorija VKP(b) progla{ava pravednom, nije samo sastavni deo te teo-
rije. Zakqu~ewem nepovoqnog Brest-litovskog mira 3. marta 1918. godine,
u kojoj je posle svoje revolucije izgubio sve zapadne delove predratne Ru-
sije, Lewin je wenu opravdanost dokazao u praksi. Za o~uvawe boq{evi~-
kog sistema treba pokleknuti ~ak i pred klasnim neprijateqem. Po toj lo-
gici Slovenci su izgubili Trst da bi zadràli revoluciju. To je jo{ je-
dan dokaz da je prednost imala revolucija, a ne narodno oslobo|ewe. Trst
je bio jedino {to smo mogli stvarno da dobijemo oslobodila~kom borbom.
Ako su se granice Slovenije pro{irile na {tetu Italije samo za toliko
koliko je Idn ponudio knezu Pavlu jo{ 1941. godine, ~ist dobitak nacio-
nalne teritorije oslobodila~kim ratom bio je jednak nuli. I to je dokaz da
je uistinu bio narodno
narodnooslobodila~ki.
oslobodila~ki. Komunisti su se za sva ve~na vre-
mena izloìli prekoru da su za o~uvawe svog reìma prodali Trst.1623 To
1621
M. Marinko, Politi
Politi_nono poro_ilo
poro ilo na II kongresu KPS
KPS,, Qubqana 1949, Cankarjeva za-
lo`ba, str. 86.
1622
Juki}, The Fall...,
I. Juki} Fall..., str. 295.
1623
Pre potpisivawa mirovnog sporazuma, jo{ jednom je do{lo do trgovawa Trstom,
ovaj put partijskog. Prvih dana novembra 1946. godine u Qubqanu i Beograd do{ao je sek-
retar KPJ Palmiro Toqati. U Rumunskoj 15 na Dediwu, Titu, koji je tu stanovao, „detaq-
no je opisao sve te{ko}e koje se ti~u KP Italije na tim izborima... izjava Jugoslavije... da
Trst pripada Italiji... data wemu, Toqatiju, veoma mnogo bi zna~ila za Komunisti~ku par-
tiju Italije na skorim izborima... Toqati je daqe naglasio da bi zbog pravi~nosti i umi-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1197
potvr|uju ~ak i neki italijanski pisci. „Moramo se, dakle, zahvaliti Ti-
tovoj komunisti~koj republici, ako Trst ne bude jugoslovenski...” kaè P.
A. Kvarantoti Kambini. I vi{e od toga: „...kraqevini Kara|or|evi}a Lon-
don i Va{ington bi ga ustupili bez svakog razmi{qawa.”1624
Sa Koru{kom je bilo jednostavnije. Do ozbiqnijih poku{aja da popra-
vimo ono {to smo upropastili plebiscitom 1920. godine uop{te nije do{lo.
Jo{ od Moskovske konferencije 19. oktobra 1943. godine, saveznici su bi-
li u nekakvom me|usobnom dogovoru da Austrija posle rata ostane u pred-
an{luskim
an{luskim granicama. Na podrepa{ku ponudu saradwe austrijskih soci-
jaldemokrata sa „bratskom komunisti~kom partijom” kod uspostavqawa
Austrijske republike, Staqin je 12. maja 1945. godine kancelaru Karlu Re-
neru obe}ao „nezavisnost, ’celovitost’ i prosperitet Austrije”,1625 i toga
toga
se drào. Partizani su pod pritiskom Sovjeta smesta napustili Koru{ku,
Koru{ku,
~im je Tito saznao za Aleksanderovu ponudu da mu Englezi tamo izru~e po-
begle domobrane, ~etnike i usta{e (16. maja 1945. godine). Formalno, bri-
tanska
tan ska vlada je 12. maja preko svog konzula u Beogradu zahtevala od jugoslo-
venske da wene snage napuste Koru{ku. Slede}eg dana beogradsko Mini-
starstvo spoqnih poslova saop{tilo je negativan stav. Zatim je 15. maja na-
pu{tawe Koru{ke zatraìla i ameri~ka vlada. Po{to se jugoslovenske
~ete
~e te nisu pomerile, 19. maja obe vlade kategori~ki su zahtevale povla~e-
we iz Koru{ke. Sovjeti su nas formalo podràvali, ali su nam dali na
znawe da nas ne}e podràvati po cenu sukoba. Jo{ istog dana beogradska
vlada je saop{tila vladama Velike Britanije i SAD da }e povu}i svoje
~ete. Kocka je pala. Staqin, za koga su, sa wegovim imenom na usnama, pale
hiqade slovena~kih partizana, ostavio ih je na cedilu kad im je bio naj-
potrebniji. êtiri dana ranije, Tre}a armija JA generala Koste Na|a, uz
rewa jugoslovenskog javnog mwewa Gorica mogla pripasti Jugoslaviji...” Kao vo|a Narodno-
oslobodila~kog rata, koji je ko{tao 1.700.000 jugoslovenskih ìvota, Valter nije mogao od-
lu~iti druga~ije. Sva sre}a {to je wenom narodno{}u, koja mu je uvek garantovala 99 po-
sto glasova, izborio nezavisnost od glasa~a. „Kad su stigli Kidri~ i Krajger (Boris – A. B.)
na sastanak, Tito im je rekao: ’Erkole i ja smo se dogovorili da on da izjavu da }e Trst pri-
pasti Italiji, a Gorica nama... [ta mislite o tome?’ Kidri~ i Krajger su se odmah sloì-
li” (Dedijer, Tito Tito,, str. 720-722). Tako su dijalekti~ki potvrdili istinitost izjave CK
KPS od 8. novembra 1941. godine da je „svaka ideja da KPS ’ustupi’ Trst i Maribor ili da
KPS moè odre}i bilo koje slovena~ko nacionalno pravo Dokumen-
pravo,, potpuna besmislica” ((Dokumen
ti...
ti ... II, str. 376).
1624
Pier Antonio Quarantotti Cambini: Primavera a Trieste,
Trieste, Milano 1951, Mondadori, str.
258 (po J. A. Arnez, Slovenia
Slovenia...,
..., str. 137).
1625
Ch. Zalar, Yugoslav
Yugoslav...,
..., str. 158.
pomo} slovena~kih partizanskih jedinica, zarobila je na {irem dravo-

gradskom podru~ju vi{e od 200 hiqada vojnih i civilnih begunaca iz Hr-
vatske i Srbije. Koru{ka komunistima vi{e nije bila potrebna.1626 Osvo-
jili su sve trofeje. Otada se 15. maj smatra jugoslovenskim krajem Drugog
svetskog rata.
Neuspeh komunizma u severnoj Italiji
Sa ne{to {ireg aspekta, Trst – kojim su partizani platili za{titu

komunisti~kog feuda u Jugoslaviji – bio je samo sitni{ u nastojawu sa-
veznika da spre~e prodor komunizma u zapadnu Evropu. Za razliku od Ko-
ru{ke, krajem rata u severnoj Italiji do{lo je do brèg razvoja partizan-
stva i drugih oblika otporni{tva, koje je bilo pod jakim komunisti~kim
uticajem. U godini 1945. broj partizana, organizovanih u 60 brigada, izno-
sio je oko 100.000 qudi. Odràvali su tesne veze sa Sovjetskim savezom, a za
wihovo politi~ko usmerewe pobrinuli su se nekada{wi ~lanovi Komin-
terne koji su se vra}ali u Italiju. Palmiro Toqati, jedan od najzna~aj-
nijih ~lanova wenog predsedni{tva, u Italiju je stigao jo{ 1944. godine.
Bio je zna~ajan faktor koji je uticao na tamo{we doga|aje, iako dugoro~ni
zna~aj za wih nikada nije bio pouzdano izmeren. Nemcima su kidali ìv-
ce i masovni {trajkovi u velikim industrijskim centrima, Milanu, To-
rinu, \enovi i drugde. S wima su zapo~eli u prole}e 1943. godine i ve}
1945. godine obogaqili ceo privredni ìvot. Zauzimawem fabrika i jav-
nih ustanova, u ~emu su im pomagali upadi partizana, u mnogim gradovi-
ma prisilili su Nemce na predaju; sve su to, na kraju, postigli i u celoj
severnoj Italiji.
Za zapadne saveznike nisu bili zna~ajni samo sa tog aspekta. Anglo-
Amerikanci su se bojali da bi se Nemci pre polagawa oru`ja mogli utvr-
diti u tzv. Alpskoj tvr|avi od [vajcarske do Slovenije. To bi produìlo
1626
Kako pokazuju novija istraìvawa, u okviru takve trade off logike izme|u revolu-
cionarnih (o~uvawe boq{evi~kog sistema, likvidacija politi~kih protivnika) i nacio-
nalnih (dràvne granice) interesa, kretala se i jugoslovenska politika u vezi sa kasnijim
mirovnim pregovorima. Jerca Vodu{ek – Stari~, „Poskus orisa u~inkov jugoslovanske po-
litike na diplomatsko dogajawe v obdobju 1945-1947”, Acta Histriae VI,
VI, Koper 1998, str. 81-98,
zavr{ava rezime konstatacijom da „su nesuglasice izme|u Jugoslavije i Zapada o politi-
ci predaje ratnih zlo~inaca i begunaca doprinele takvim (neprijateqskim – A. B.) odno-
sima. Zato na pitawe da li je Jugoslavija uistinu upotrebila sve diplomatske puteve za
uvaàvawe zahteva za etni~ke granice” tek treba odgovoriti.”
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1199
rat i pove}alo `rtve. Na~elnika OSS Alena Dila – na du`nosti zameni-

ka ameri~kog konzula u Bernu (posle rata postao je na~elnik ameri~ke Cen-
tral Intelligence Agency – CIA) – u jesen 1944. godine u [vajcarsku je dove
dovela
la
upravo opasnost „„Ré éduita”. Ideju su {irili „domoroci” gaulajter Franc
Hofer u Tirolu i Fridrih Rajner u Koru{koj (tada vrhovni komesar Ja-
dranskog primorja), od vojnika podràvali su je generali Ler, Renduli}
i Keselring, kao i komandant Zapada Fon Rund{tet, svi vi{e ili mawe
odgovorni za odbranu Alpske tvr|ave.
Posle poku{aja atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine, rajhsfirer
SS Himler do{ao je na ideju da pribliàvawem saveznicima spasi {to
se spasiti da i, zajedno s wima, organizuje otpor protiv boq{evizacije
Evrope. Zajedno sa na~elnikom VI biroa [elenbergom, upleo se u brojne
poku{aje zakqu~ivawa primirja ili predaje zapadnim saveznicima. Naj-
zna~ajniji su i{li preko komandanta savezni~kih tajnih slu`bi u [vaj-
carskoj i {vedskog grofa Folkea Bernadota, ali zbog Himlerove neodlu~-
nosti nisu doveli do uspeha. U Italiji je u tu svrhu upotrebio obergru-
penfirera SS Karla Volfa, dugogodi{weg na~elnika svog li~nog {taba,
a od jula 1944. godine i vojnog opunomo}enika u Italiji. Volf je ve} i sam
uvideo da ne{to treba preduzeti. Po poloàju u Italiji stajao je nepo-
sredno iza feldmar{ala Keselringa, ali formalno mu uop{te nije bio
podre|en: ne samo kao esesovac, nego i kao vojni opunomo}enik; u toj ulozi
bio je direktno pod OKW. Jo{ 1944. godine uspostavio je kontakte sa [vaj-
carskom, gde je teren pripremao Alen Dil. Po~etkom marta li~no se sasa-
stao sa wim u Cirihu. Dil mu je rekao da u obzir dolazi samo bezuslovna
predaja nema~ke Ju`ne armijske grupe. Odbrana Redita bila je time one-
mogu}ena.
Volf se povezao i sa doma}im faktorima, sa Crkvom, gde je posebno
kooperativan
ko operativan bio milanski kardinal Ildefonso [uster, kao i sa Komite-
(CLNAI – Alta Italia)
tom narodnog oslobo|ewa severne Italije (CLNAI Italia) – gde zbog
komunisti~kog otpora nije bilo zadovoqavaju}eg odziva; bio je u kontakti-
ma i sa Musolinijevom socijalnom republikom Salo. Dok je na stolu bila
zajedni~ka inicijativa za o~uvawe industrijskih i lu~kih postro postrojewa
jewa i
gradova, svaki od u~esnika imao je ispod stola svoje vlastite interese. Po-
sebno kardinal [uster, pa i Komitet (zajedni~kim otporni~kim snagama
komandovao je general regularne vojske Rafaele Kardona, koji je formal-
no bio pod savezni~kom komandom, wegovi pomo}nici – komunista Lui|i
Longo, komandant brigade Garibaldi i posle Toqatija {ef KPI, te koman-
dant snaga „akcije” Feru~o Pari, delovali su ne samo samostalno, nego i u
suprotnosti jedan sa drugim) nastojali su da postignu da se nema~ke snage
predaju wima.
Sredinom marta feldmar{al Aleksander (vrhovni komandant AFHQ u

Kazerti) poslao je tajno u [vajcarsku na~elnika svoje obave{tajne slu`-
(MI)) generala Terensa Ejrija i ameri~kog pomo}nika svog glavnog {taba
be (MI
Lajmana Lemnicera. Pregovori sa Volfom produìli su se do 19. marta,
jer je bila potrebna saglasnost Keselringa, koji je tada ve} bio na zapad-
nom frontu (u me|uvremenu je imao saobra}ajnu nesre}u), gde je preuzeo
(tako|e)1627 komandu feldmar{ala Gerda fon Rund{teta. Razlog za zamenu
zamenu
bila je, izme|u ostalog, iznenadna ameri~ka okupacija mosta Ludendorf
kod Remagena, koji je kasnije postao omiqena tema javnih glasila. O pre-
govorima je obave{ten wegov naslednik, general Hajnrih fon Vitinghof,
koji se u po~etku najvi{e opirao. U toj fazi po~eo je da okleva Himler,
ali je Volf nastavqao na svoju odgovornost. Pridobio je komandanta vazdu-
hoplovstva generala Pola da ga protivvazdu{nom artiqerijom {titi od
nekih nepredvi|enih inicijativa, pre svega, od Lera, koji se povla~io sa
Balkana i kojem je Hitler 10. aprila pro{irio podru~je sve do So~e, iako
je Adrijati{es Kistenland pripadao Keselringovoj Jugozapadnoj armij-
skoj grupi. Zbog protesta Staqina koga su, ina~e, Britanci jo{ 12. marta
obavestili o kontaktima i pozvali na saradwu, Va{ington je 21. aprila za-
ustavio pregovore.
Staqin je u depe{i od 3. aprila zamerio Ruzveltu da su se Anglo-Ame-
rikanci dogovorili sa Keselringom da }e „otvoriti front” i omogu}iti
im napredovawe. U odgovoru dva dana kasnije – zbog predsednikove
predsednikove bolesti
napisao ga je general Mar{al – Ruzvelt je odlu~no odbacio podmetawa;
potom je Staqin jo{ jednom, 7. aprila, protestovao, jer, navodno,
navodno, wegovim
zastupnicima nije dozvoqeno da prisustvuju {vajcarskim pregovorima.
Uop{te, sumwao je da se zapadni saveznici dogovaraju sa Nemcima na we-
gov ra~un. Dva dana kasnije – kao Va{ington – zbog nesuglasica me|u vrho-
vima tajnih slu`bi, pregovore je zabranio i Himler. Me|utim, Dil i Volf
nastavqali su ih na svoju ruku. Dil se povezao sa Aleksanderom i on je po-
tvrdio da je spreman da prihvati bezuslovnu predaju Ju`ne armijske gru-
pe. Da ne bi propustio posledwi minut pre dvanaest, CLNAI je 25. aprila
pokrenuo op{ti ustanak, {to je zbog partizanske okupacije nekih mesta
1627
Mesec dana kasnije, ve} sasvim na kraju rata, Hitler je od obe komande osnovao
jedinstvenu komandu Juga, koju je poverio Keselringu, a komanda celog Severa pripala je
admiralu Denicu. Po{to je Hitler ve} bio blokiran u Berlinu, Gering, koji je oti{ao u
Berhtesgaden, svojevoqno se, umesto Keselringa, proglasio komandantom Juga. Budu}i da
je nameravao da zapo~ne pregovore o predaji, Hitler mu je oduzeo sve funkcije i ~inove.
Tada je, na kasniju radost nirnber{kih sudija, jedva izbegao streqawe.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1201
jo{ dodatno zamrsilo pregovore. Volf je u Vili Lokateli na Komu za iz-

vesno vreme ~ak pao u wihovo zarobqeni{tvo.
Kardinal [uster je neko vreme pre toga, preko Volfa, pozvao u svoju
palatu nema~ke zastupnike, gde je trebalo da 25. aprila, uz wegovo posre-
dovawe, potpi{u predaju nema~kih snaga Komitetu. Me|u wima je trebalo
da se na|e general Kardona, ali nije se pojavio. Iako nije bilo predvi|e-
no, kardinal je na predaju pozvao i Musolinija. Ne{to pre toga, on se za-
jedno sa vladom preselio sa Gardskog jezera u Milano. Do{ao je sa mar{a-
lom Gracijanijem i jo{ nekima. Iako zastupnici Nemaca jo{ nisu do{li
– nije bilo ni saveznika na koje su ra~unali Musolinijevi qudi – du~e je
od zastupnika Komiteta saznao da u dva sata zahtevaju bezuslovnu predaju
wegovih oruànih odeqewa. Op{ti ustanak bio je ve} progla{en. U me|u-
vremenu je Gracijani saznao da se predaja nema~kih snaga savezni~kima
nalazi neposredno pred potpisivawem. Svima je postalo jasno da su ih
Nemci sve vreme vukli za nos. Bile su im potrebne wihove informacije
kojima su kupovali vreme. Musolini je odmah napustio kardinalovu rezi-
denciju i sa saradnicima se povukao prema Komu.
Volf je, posle svog oslobo|ewa 26. aprila, oti{ao u Lugano ([vajcar-
ska) i nastavio pregovore za zastupnicima OSS. Odlu~ili su da ide u Bol-
cano i pridobije saglasnost Vitinghofa. U me|uvremenu, Amerikanci su
dozvolili pregovore. Nemci su u Kazertu poslali dvojicu zastupnika, ko-
ji su posle kra}ih pregovora sa Vilijemom Morganom, na~elnikom Alek-
sanderovog
san derovog {taba, 29. aprila u dva sata popodne potpisali predaju nema~-
ke vojske u severnoj Italiji. Preko [vajcarske, tako|e su oti{li u Bol-
cano. Tirolski gaulajter Hofer – koji se protivio predaji – o svemu je
obavestio Keselringa, kojeg je Hitler 28. aprila postavio za komandanta
svih armija na jugu i time prisilio na vernost. Keselring je odmah razre-
{io Vitinghofa – koji je o predaji ve} obavestio svoje podre|ene koman-
dante – i zamenio ga generalom [ulcom; on je naredio istragu. Postupak
protiv Volfa, koji mu je formalno bio podre|en, prepustio je wegovim
pretpostavqenima. Nema~ki opunomo}enici vratili su se u Bolcano u po-
no} 30. aprila. Sporazum iz Kazerte odredio je predaju za 2. maj u podne.
Volfu nije preostalo ni{ta drugo nego da uhapsi [ulca. To je u~inio 1.
maja. Po{to nisu mogli do}i u kontakt da Keselringom, Volf, Pol i dvoji-
ca visokih komandanata Vermahta, na svoju odgovornost, u deset sati uve-
~e, saop{tili su svojim podre|enima naredbu o predaji. Sat kasnije sti-
gla je vest o Hitlerovom samoubistvu. Keselring, uprkos tome, nije hteo da
da svoju saglasnost. âk je naredio da se uhapsi Vitinghof. Posle dvosat-
ne telefonske prepirke, u kojoj se ~ak [ulc zauzeo za predaju, Keselring
se rano ujutro 2. maja predao i dozvolio weno izvo|ewe. Severnu Italiju
preplavili su savezni~ki tenkovi, koji su 21. aprila premostili Po. Lo-

kalnu vlast preuzela je savezni~ka uprava kojoj je pomagala doma}a poli-
cija u brzom oporavqawu.
Dok je kardinal ostao uvre|en, partizanima je preostalo ubijawe sa-
lojskih fa{ista. Izvr{ili su ga sa svom stru~no{}u. Onima koji su 27.
aprila uve~e, severno od Koma, zaustavili nema~ku jedinicu koja se povla-
~ila iz Italije, osmehnula se sre}a. Pod nema~kim vojnim {iwelom i ka-
cigom, u uglu kamiona, slu~ajno su otkrili Musolinija. Prema nema~koj
obave{tajnoj slu`bi – otkri}e je bilo ne{to mawe slu~ajno. V. Hagen na-
vodi dve varijante, kako je Musolini postao `rtva svojih „prijateqa”.1628
Nemcima su dozvolili nastavak puta, a wega su, na ukaz partizanskog ko-
mandanta Valtera Audizija, koji se izdavao za pukovnika Valerija, zaje-
dno sa wegovom qubavnicom Klarom Peta~i, koja je uspela da mu se pri-
druì, streqali sutradan kod sela San \ulijano di Mecagra. Tako je za
dva dana preduhitrio Hitlera . Istog dana, na trgu mesta Dongo na jezeru
Komo, streqali su i 15 najvi{ih fa{isti~kih funkcionera, koji su u
grupi beàli na sever. Mar{ala Gracijanija nije bilo me|u wima; pao je
u ruke saveznicima. Tela su zajedno sa Ahilom Stara~eom, nekada{wim
sekretarom fa{isti~ke stranke, koga su zarobili i streqali ne{to ra-
nije, kao i ~etiri nepoznata tela, prevezli u Milano i na Pjaca Loreto,
gde su u leto 1944. godine fa{isti streqali 15 talaca, i obesili za noge
sa krova benzinske pumpe.1629 Slika je obi{la ceo svet.
U crvenu Qubqanu
U vreme kad su domobrane i druge prevozili iz Koru{ke, naredbu za

povratak u Sloveniju dobio je i hor „Sre~ko Kosovel”. Nemci su prilikom
povla~ewa preorali veliki deo èlezni~ke pruge izme|u Beograda i Za-
greba. U tu svrhu upotrebqavali su ogromnu ~eli~nu kuku, pri~vr{}enu
za optere}eni zadwi vagon voza; tokom vo`we, kuka je zahvatala hrastove
pragove po sredini – jedan za drugim, ~upala ih i prelamala kao ~a~ka-
lice; ispod tra~nica, nemo}no su str{ali uvis, kao da malo pijani ple-
{u kadril. Morali smo da putujemo preko Ma|arske.
Problem je bio u tome {to putovawe preko Ma|arske i dva meseca po-
sle mog pe{a~ewa jo{ nije bilo bezbedno. Hortijevi strelasti krsta{i su
1628
1629
W. Deakin, The Brutal...,
Brutal..., str. 759-817; H. Seton-Watson, The Pattern...,
Pattern..., str. 222-227.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1203
toboè jo{ uvek izazivali strah. Zato su nas naoruàli. Skoro tri nede-
qe posle slu`benog kraja Drugog svetskog rata, prvi put posle wegovog po-
~etka, nosio sam pu{ku. Wena starost se takmi~ila sa duìnom. Wom bih
~etrnaeste kao k.u.k. Gefreite mogao dopasti juna~ke smrti negde kod Rave
Ruskaje, gde su Rusi potukli Austrijance i zauzeli Galiciju. Sada }e mi
samo smetati, osim ako neki neprijateq sa daqine od sto metara rogom ne
upozori na sebe. Opremili su nas i ran~evima. Pribli`no tako izgledale
su seoske straè koje su 1941/42. godine naoruàli Italijani.
Putovawe ni obilaznicom nije bilo bez problema. @elezni~ki most
izme|u Petrovaradina i Novog Sada jo{ uvek je po~ivao u Dunavu. Do ta-
mo smo, dakle, i{li kamionom. Tako je bilo i kod ponovnog prelaska na de-
snu obalu. Most kod Baje u ju`noj Ma|arskoj bio je sru{en. Sli~no kao u
Novom Sadu, Dunav smo pre{li preko pontonskog mosta. Zbog gustog saobra-
}aja vojnih transporta, vi{e puta su nas prebacili na sporedni kolosek.
Upozoravali su nas da budemo oprezni, svakog momenta moè nas napasti ma-
|arska reakcija. Nekoliko zastajawa voza zato smo samoinicijativno isko-
ristili za vojne ve`be. Stare {e{ire, koje smo na{li uz prugu, nataknu-
li smo na polomqene pro{logodi{we kukuruzne stabqike i pucali na wih.
Po{to jo{ nikada nisam pucao, imao sam pravo na po~asni prvi pucaw.
Uprkos antikvarnom izvoru i mom prvom ose}aju posle okidawa, nije oda-
pela unazad. Za rupu na {e{iru dobio sam buran aplauz. Da ne bih izgu-
bio glas nepogre{ivog strelca – znao sam da se slu~ajnosti ne re|aju jedna
za drugom – uz rasplamsavawe vatre povukao sam se na poloàj general-
{tabnog posmatra~a. Toliko je pucalo da ni Rusi, koji su znali da smo „ar-
tisti”, nisu smeli da nam pri|u.
Iz Ma|arske smo u{li kod mesta Murakerestur (na hrvatskoj strani
Kotoriba), da bismo se, posle ~udnih pomerawa, na{li na tra~nicama è- è-
lezni~ke stanice u Murskoj Soboti. Ona je, kao i celo Prekomurje, poka-
zivala bednu sliku podjarmqene zemqe. Sada je u woj bilo vi{e Rusa nego
partizana, ali sliku su joj dali Bugari koji su je „oslobodili”. Nakon {to
je Tito posle bugarske objave rata – do tada savezni~koj Nema~koj – doz-
volio Tolbuhinu da kod zauzimawa Jugoslavije upotrebi i bugarske ~ete,
one su u sastavu sovjetskih armija postepeno „osloba|ale” pograni~ne de-
love Jugoslavije i Ma|arske i prodrle i u Prekomurje. Bugari su qudima
pokrali sve {to su mogli poneti sa sobom. Pona{ali su se kao crvenoar-
mejci prvih dana posle okupacije nema~kih teritorija, iako su jo{ samo
dan ranije verno sluìli Tre}em rajhu. Za Prekomurce su postali najgo-
re iskustvo u Drugom svetskom ratu. Ubrzo zatim, o wihovoj prekomurskoj
prekomurskoj
„oslobodila~koj” ulozi vi{e nije smelo da se govori. Bugarska je postala
ravnopravna ~lanica Staqinovog crvenog carstva. Prekomurci su se osve-
tili na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 11. novembra 1945. godine,

kad je kutijica bez liste dobila u dva mesta vi{e glasova nego slu`beni
kandidati OF. Ako izuzmemo Vojvodinu, za komunisti~ki reìm bio je to
najve}i politi~ki debakl posle oslobo|ewa.
U Maribor smo ponovo morali kamionima. @eleznica je bila poru{e-
na. Za ceo put od Beograda potro{ili smo sedam dana. Prose~na brzina pu-
tovawa vozovima i kamionima bila je mawa od mog pe{a~ewa kroz Ma|ar-
sku, pri kojem su mi vozovi i jedan kamion samo pomogli. Ceo Maribor bio
je jedna ru{evina. Naro~ito je pogled sa desne obale otkrivao ru{evinu
pored ru{evine. Neke ulice su jo{ bile prekrivene gomilama cigle i gre-
da, tako da se moglo prolaziti samo pe{ke. Smestili smo se u hotelu Orel,
koji je jo{ bio upotrebqiv. Za kupovinu su se jo{ uvek koristile rajhs-
marke. Opazio sam da je disciplina, koju su uveli Nemci, prili~no uspe-
{no zadràvala cene. Kupio sam neke lekove. Targophagin mi je potpunom
utrnulo{}u usne {upqine jo{ godinama pomagao za brzo otklawawe angi-
ne. Saznao sam za wega kad mi je promaja na hambur{koj èlezni~koj stani-
ci u julu 1939. godine tako efikasno odnela glas u Severno more, da ni – a
– nisam mogao da izgovorim. Iz gomile odba~enih kwiga kraj poru{ene ne-
ma~ke kwiàre, koje su ~ekale na spaqivawe, izabrao sam ideolo{ke te-
meqe nacizma Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts H. S. êmbrle-
na i kritiku boq{evizma Der verratene Socializmus K. A. Albrehta, koji
je u Sovjetski savez do{ao kao nema~ki stru~wak za {umarstvo, tamo po-
stigao
sti gao najvi{e partijske poloàje, kasnije proveo niz godina po zatvori-
ma GPU, da bi na kraju uspeo da pobegne. Izme|u ostalih, bio je prijateq
Klare Cetkin. Kwige u novim okolnostima nisu bile najpreporu~qivije
{tivo, ali, uprkos opasnosti, èleo sam da ih imam u svojoj biblioteci.
Koncert smo odràli u pozori{tu koje nije bilo poru{eno. Bilo je
malo publike, mnogi se jo{ nisu vratili iz izbegli{tva. Odmah posle kon-
certa, vozom smo otputovali u Qubqanu. Pu{aka smo se uglavnom otara-
sili. Pre odalska – kao da se predajemo – odbacili smo ih u jedan teretni
vagon. êtrdeset pete pravi partizan ne moè vaqda da se pojavi sa obi~-
nom karabinkom. Umesto we, nabavio sam „{majser”, s kojim je neko pre me-
ne uradio isto {to i ja sa pu{kom. Mo`da }e mi koristiti.
Qubqana, u koju sam se zaputio, predstavqala je za mene veliku ne-
sigurnost. Na{a porodica bila je katoli~ka i, kao takva, protivna komu-
nizmu i, uostalom, poznata kao takva. Moj otac je, ina~e, jo{ iz austrij-
skih vremena, dok je radio kod Puha u Gracu i na Ju`noj èleznici bio
socijaldemokratski usmeren (i morao je biti ako je hteo zaposlewe), nije
odlazio u crkvu, ceo rat je, kao i wegove kolege, finansijski pomagao OF,
ali nije bio od onih koji bi porodici davali politi~ki ton. Me|utim, up-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1205
ravo zbog wega, sve vreme rata na na{oj ku}i nije visela zavojeva~eva za-
stava. Kad je patrola italijanskih crnoko{uqa{a, idu}i od ku}e do ku}e,
qudima silom nametala zastave da ih oka~e, on im je zastavu qutito ba-
cio nazad. Za to je dobio {amar od momka kome je mogao biti otac. U Qub-
qani je jo{ uvek bilo mnogo naduvenih tipova koji bi mi, kao „belogardej-
cu”, rado zavrnuli {iju. Izdajnik sam bio ve} i time {to se nisam pri-
druìo partizanima, {to sam odbacivao boq{evi~ko ure|ewe, te Staqi-
na izjedna~avao sa Hitlerom, premda samo me|u najuìm prijateqima, i
{to sam, uop{te uzev, poznavao qude koji su sara|ivali sa MVAC. To {to
sam odbacivao svaku vezu sa wima, {to sam s odvratno{}u odbacio pi{toq
koji mi je 1942. godine na silu gurao kolega sa Pravnog fakulteta, sarad-
nik MVAC, da bih bio sigurniji od Vosovih atentatora – kako mi je obja-
{wavao – bilo je bezna~ajno. Kad me je u septembru 1943. godine Vosov {pi-
jun u Narodnoj legiji Marjan Medve{~ek, koji je sve to morao znati, pozi-
vao u {umu, nije me zvao zato da pove}a broj partizanskih boraca, nego da
smawi broj „plavogardejskih izdajnika”. U Qubqani moram biti spreman
na sve, naro~ito zbog nesre|enih prilika, kakve su neizbe`ne kod prome-
ne vlasti; mogao sam o~ekivati i nekontrolisano poravnawe ~isto li~nih
ra~una. Znao sam da }e biti napeto.
Na qubqanskoj èlezni~koj stanici iskrcali smo se posle pono}i,
najverovatnije 3. juna. Ko je bio iz Qubqane, mogao je da ode ku}i; ostali
su vagone pretvorili u spavaonice, sve dok im u Komandi grada ne obezbe-
de odgovaraju}i sme{taj. Lozinka je bila „Ogulin – opasa~”. Nisam je upo-
trebio, nije me zaustavila nijedna patrola. Kod ku}e, u Pleter{nikovoj
32, kucao sam beskona~no dugo na ku}na vrata i prozor, dok se nije pojavi-
la upla{ena moja tetka Ton~ka. Suze su joj se slivale niz lice. Od na{ih
nema nikoga. Svi, otac, majka i sestra – u zatvoru su. Kad su do{li po wih,
pitali su i za mene. Kasnije su dolazili jo{ nekoliko puta. Odneli su mi
predratni dnevnik o putovawima po Evropi, gitaru i jo{ neke sitnice.
Moj brat je na vreme zapalio u Italiju. „Beì, idi u Gorewsku,” nagovara-
la me je tetka pla~u}i: „Ve} sutra }e do}i po tebe.”
Po~ela je igra na sve ili ni{ta. Pre nego {to je svanulo, na sredwi
prozor visokog prizemqa, gde je bila moja soba, namestio sam {majser, uko-
so, sa cevi okrenutom na ulicu. Odmah ujutro, skoknuo sam u radwu i kupio
veliku Titovu sliku, onu sa crnom {ubarom na glavi i posebno nagla{enim
jagodicama, i oka~io je na zid. Ubrzo sam opazio {eta~a na plo~niku preko
puta ku}e, koji se pretvarao da mu je sve zanimqivije od mog prozora. Do
podneva su se izre|ala bar petorica. OZNA nije bila ni{ta mawe uzruja-
na od mene, samo sasvim druga~ije. Nisu mogli da se odlu~e {ta da rade. U
me|uvremenu sam sa {majserom skoknuo u Vilharovu kod Janeza Jermana,
da mu objasnim novonastalu situaciju. Nisam ga iznenadio, sve je ve} znao.

„Ne verujem da si uradio bilo {ta zbog ~ega bi mogli i tebe da zatvore.
Sve }e se srediti.” Kad sam se vratio ku}i, video sam da se investicija u
Tita isplatila. Dok sam bio odsutan, dvojica ozna{a su ispreturala moju
sobu, zapretiv{i tetki da ih nikada nije videla. Ni{ta nisu odneli, osim
svog iznena|ewa Titovom slikom u mojoj sobi. Nekoliko dana kasnije Rado
Simoniti mi je pomenuo da su i wega posetili ozna{i i interesovali se za
mene. Razumeo sam ga da su mu dosa|ivali.
Iako je pro{lo ve} mesec dana od kraja rata, Dragica se jo{ nije vra-
tila u Qubqanu. Iz ê{ke je poslala nekoliko pisama koja nikada nisu
stigla na moju adresu. Wen otac – ~uv{i moje radio-saop{tewe iz Beogra-
da – obavestio ju je putem Crvenog krsta u Hradec Kralove da je „partizan
Sandi” u Beogradu. Koliko mora da ju je iznenadilo {to sam prekr{io do-
govor da }emo se posle kraja rata na}i u ê{koj, toliko je verovatno oda-
hnula, jer tri meseca ni{ta nije znala o meni. Po{to se, po dogovoru, ni-
sam pojavio u Hradec Kralove, obuzimale su je zle slutwe. Ako je pismo
uop{te primila, naravno. Tek u Qubqani sam postao svestan muka koje sam
joj zadao, ali sam ipak bio zadovoqan {to sam je po{tedeo svog neuroti~-
nog rata.
Bilo je naro~ito te{ko {to su me neki, uprkos partizanskoj unifor-
mi, izbegavali kao crnu ovcu. U na{oj ku}i, gde je bilo dosta stanara, ta-
ko|e. Ona bi se tako na{la izme|u dve vatre. U toj psihozi nestalo je ne-
koliko mojih pisama, pre svega, onih iz Italije, koja su mogla da mi budu
od pomo}i u pisawu ove kwige. No, tada to nije bilo ni{ta posebno. Qudi
su ìveli u neprekidnom strahu. Bilo je krajwe opasno biti ne~iji ro|ak
ili poznavati se s nekim koji nije bio „za na{u stvar”, a kamoli ako je bio
osumwi~en za saradwu sa begom (skra}enica za belu gardu). A to je bio sva-
ko ko nije bio „na{”. Sinovi su se javno odricali o~eva i obrnuto, prija-
teqi su izbegavali me|usobne kontakte, pri slu~ajnim susretima na uli-
ci naprosto se nisu videli.
U me|uvremenu su pustili iz zatvora mog oca, a nekoliko dana kasni-
je i mamu i sestru. Na mog oca zatvor je delovao porazno. Kad smo se, po po-
vratku, uve~e, pozdravili, plakao je kao dete. U svojoj politi~koj nepi-
smenosti nije odvajao kriminalce i politi~ke zatvorenike. Ose}ao se kao
da je pred javno{}u ìgosan kao obi~an kriminalac. Pri~ao mi je kako su
na saslu{awima hteli da znaju gde sam ja, a on im je u svojoj prostodu{no-
sti odgovarao da sam kod Tita. Tako smo pomogli jedan drugome. Nije bilo
sumwe da su ga pustili zato {to sam se, kao ~lan „Sre~ka Kosovela”, uisti-
nu vratio iz Beograda. Plan rejonskih mo}nika da od na{e ku}e naprave
de~je obdani{te time je ostao da visi u vazduhu. Otac je za nekoliko nede-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1207
qa provedenih u zatvoru fizi~ki veoma propao. Jo{ pre rata imao je pro-
blema sa bubrezima, hrana u zatvoru ih je poja~ala do te mere da je ubrzo po
izlasku iz zatvora jedan bubreg morao da odstrani. Vi{e se nikada nije
oporavio. Nekoliko godina kasnije umro je od sarkoma.1630
Uobi~ajen kosovelovski ìvot zapo~eo je probom ve} prvog jutra po do-
lasku u Qubqanu. Dodali su samo politi~ke ~asove, sada uistinu redovne.
U Beogradu jedva da smo odràli koji ~as. Ina~e, sve je teklo kao da se ni-
{ta nije dogodilo. Prvi koncert u Qubqani odràli smo 9. juna, usledi-
lo je nekoliko mawih koncerata, snimawe plo~a i nastup na radiju, a pra-
vi koncert sa velikim brojem slu{alaca usledio je tek 15. jula u union-
skoj sali. U me|uvremenu su se re|ali izrazito politi~ki koncerti, na
primer, koncert na otvorenom u Tivoliju za masu slu{alaca povodom kon-
gresa OF, posebno vi{e koncerata koji su pripremali pravu atmosferu za
izbore u lokalne NO odbore. Na svakom od koncerata primetio sam izne-
na|ewe na licu ponekog od slu{alaca kad bi u horu ugledao moje lice; ni
neprijateqski pogledi nisu nedostajali, ali nikada se ni{ta nije desilo.
Tu i tamo, posle koncerta, neki od poznanika do{ao bi da se ispitiva~ki
pozdravi.
Izuzetak je bio „izborni” koncert 8. juna u Drami, samo u drugom smi-
slu. Kad je koncert zavr{en i posledwi slu{aoci napu{tali zgradu, iz
daqine su se za~ule strahovite eksplozije, snaàn vetar na sceni pre-
vrnuo
vrnuo je kulise i pocepao zavese. „Po~elo je,” bilo je op{te mi{qewe. Ta-
da se generalno o~ekivalo da }e zapadni saveznici zbog uvo|ewa komuni-
sti~kog reìma u Jugoslaviji, pre ili kasnije, vojno intervenisati. Eks-
plozije nisu prestajale. Pobegli smo iz Drame. Ispred we, bezglavo, na sve
strane, beàli su posledwi posetioci. Kao poznavalac Qubqane, sa najve-
}om grupom kosovelovaca tr~ao sam u Tivoli i na [i{ensko brdo. Tek ta-
mo smo videli {ta se zapravo doga|a. Na èlezni~koj stanici eksplozije
su se re|ale jedna za drugom. Sevalo je skoro kao u bici za Volturno, samo
{to je umesto proletaju}ih projektila celo nebo bilo zadimqeno. Iz ne-
poznatog razloga, do{lo je do eksplozije voza natovarenog municijom. Kao
domine, eksplozije su se {irile od vagona do vagona i izazivale poàre
na obli`wim objektima. Prestale su tek kasno u no}. Kad sam stigao ku}i,
1630
Da je poìveo, saznao bi da su ga posle zatvorskih saslu{awa ozna~ili kao „zagri-
ènog pristalicu JNS” (to bi za wega bila novost veka). Sigurno bi bio ponosan da je i zbog
jednog i zbog drugog zasluìo ugledno mesto u „Seznamu biv{ih vidnej{ih slovenskih po-
litikov”. Bar za mene su pogodili, ako se posluìm wihovom terminologijom, da sam „re-
akcionarno usmeren” (Arhiv MNZ).
osim porazbijanih prozorskih stakala i {irom otvorenih vrata, u beton-

skom ispustu otkrio sam rupu {iroku petnaestak centimetara, koju je na-
pravio komad èlezni~ke tra~nice. Ku}a stoji bar jedan kilometar daqe
od popri{ta „savezni~ke intervencije”.
U intervencionisti~koj atmosferi, jednog popodneva, u Aleksandro-
voj (sada{wa Cankarova) slu~ajno sam naleteo na poznato lice u partizan-
skoj uniformi. Bio je to Qubo Sirc, moj kolega sa Pravnog fakulteta. Ni-
sam ga video otkad je u septembru 1943. godine pobegao u [vajcarsku. Bio
sam uveren da je tamo i ostao, zato je iznena|ewe bilo utoliko ve}e. U Qu-
bqani je radio kao prevodilac u vladinom birou za {tampu. Pro{etali
smo se po Tivoliju. Iako smo poznavali politi~ke poglede jedan drugog, sa-
mo smo naizgled razgovarali opu{teno. Zbuwivala me je wegova partizan-
ska uniforma, premda je kao „prava{” bio u skladu sa modom delimi~nog
levi~ara. Svakako, mora da je i moja uniforma wega iznenadila, tim vi{e,
jer ja tako ne{to nikada nisam bio.
U ono vreme qudi su svoje poglede mewali preko no}i, za dve godine
ve} bi zaboravili {ta su nekad bili. Naro~ito mi se ~inilo neobi~nim, a
time i sumwivim, {to je jo{ uvek gajio jaltske demokratske iluzije. Moje
su nestale u Topoli. Kao brojni drugi, i ja sam razmi{qao o sukobu izme-
|u Sovjetskog saveza i zapadnih saveznika, iako sam bio svestan toga da se
radi samo o pustim èqama, daleko od stvarnih mogu}nosti. Nisam, na-
ime, verovao da bi saveznici rizikovali Tre}i svetski rat sa zastra{uju-
}om Crvenom armijom, koja je otaxbinskim
otaxbinskim ratom tek krajem Drugog, isti-
na uz savezni~ku pomo}, do{la do svoje najve}e udarne mo}i. Po mom tada{-
wem uverewu, protiv wenih tenkova i artiqerije i miliona sagnutih bo-
raca u {irokim pantalonama sa automatima koji bquju vatru, potpomognu-
tim ka}u{ama, ne bi stao niko u Evropi. Jedina je bila nerawiva od atom-
ske bombe. Osim toga, rat bi se odvijao u Evropi, koju niko ne bi smeo da
bombarduje.
Ina~e, mojih prijateqa u Qubqani gotovo da nije bilo. I oni koji su
istrajali do kraja, pobegli su u pravom trenutku. Na to nisam ra~unao,
iako je trebalo. S jedne strane ose}ao sam se prevarenim. Po{to sam se pod
uticajem Jalte samostalno odlu~io za suprotan pravac, bio sam svestan
~iwenice da sam samo ja pravi krivac. Nekoliko puta sam razgovarao sa
svojim gimnazijskim i pravni~kim kolegom Dragom Lavren~i~em, svojim
ve~nim takmacom. Bio je podrugqiv kao i obi~no. Uvek bi rekao ono {to
misli, posebno ako je to za sagovornika bilo neprijatno. „Da tebe vidim u
partizanskoj uniformi, to mi nikada ne bi palo na pamet, ~ak ni u snovi-
ma. Kako te uop{te trpi?” Budu}i da je nekoliko nedeqa proveo u parti-
zanima, smatrao se ekspertom za wih. Godine 1942. blizu Borovnice zau-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1209
stavili su teretni voz kojim su Italijani prevozili slovenske momke u

(Gonars). Ja nisam bio u wemu. Pre hap{ewa iz-
italijansku internaciju (Gonars).
vukao sam se uz pomo} gipsa koji sam pola godine nosio zbog slomqene ~a-
{ice u kolenu leve noge. Lavreta su partizani sa brojnim drugim momci-
ma oslobodili i naterali u {umu. Pobegao je prvom prilikom. Najsjajniji
utisak koji je doneo sa sobom, ostavio je na wega na{ zajedni~ki kolega iz
paralelnog razreda beìgradske gimnazije Bojan Polak – Stjenka, jedan od
vi{ih partizanskih komandanata. „Trebalo je da ga vidi{, kako pored nas,
prqavih i prestra{enih, ja{e na kowu belom kao sneg!” Lavre je ubrzo
posle rata pobegao i iz Jugoslavije.1631
Pre koncerta u Unionu dobili smo nedequ dana odmora. Ve}ina je oti-
{la ku}i u Primorsku, a ja sam se odlu~io za Trst. Tada je ve} bio pod
engleskom upravom, ali su u wemu bile i na{e vojne i administrativne
vlasti. Na nedequ dana odseo sam u hotelu Izonco na prelazu Korso Ita-
Tin__ku e Ton_
lije prema „„Tin Ton_ku che battono le ore”
ore” iznad op{tinske palate
na Pjaca Unita. Vreme je bilo kao poru~eno za odmor, tako da sam stvarno
uìvao. Hranio sam se na dva mesta, u radni~koj menzi u predratnom „Do-
polavoru” na obali, tada tr{}anskom sedi{tu KPI, i u gostionici na Vi-
ji San Anastacio, blizu ku}e u kojoj je stanovala Dragi~ina tetka.
Imao sam peh. Sun~ao sam se opruèn na kupali{tu na jakom jugu sa
nov~anikom pod glavom. Kad sam se iznenada podigao na laktove, vetar ga
je rastvorio i, pored novca, na prostrano poqe ì~anih prepreka koje su
{titile englesku kasarnu iza kupali{ta odneo i sve dokumente koji su mi
dozvoqavali boravak u Trstu i vo`wu tamo i natrag. Ni{ta nisam mogao
da preduzmem, koturovi ìce bili su pregusti da bih se usudio da za|em
me|u wih, osim toga, odmah bi reagovali engleski straàri. U trenutku
sam postao niko. Pokvario sam posledwa dva dana u Trstu, a u vozu za Qu-
bqanu morao sam da upotrebim svu mogu}u lukavost da me ne otkriju engle-
ske patrole koje su kontrolisale putnike i wihove putne dozvole. Sa En-
glezima se u to vreme nismo ba{ qubazno gledali.
Posle odmora, 27. jula 1945. godine, hor je krenuo na prvi deo ve} pla-
nirane turneje po Primorskoj. Nastupili smo u Postojni, dva puta zare-
dom u Tolminu, Cerknom, Idriji, Ajdov{~ini, na Krasu, u Ivawem Gradu,
Opatjem selu i Kostawevici. Svuda se gu`valo mnogo odu{evqenih slu-
1631
Ubrzo se zaposlio na BBC
BBC-ju
-ju i do penzije vodio slovena~ku emisiju. Oènio se
Dorom, sestrom Cirila @ebota. On je jedan od retkih Slovenaca koji je uspeo da se u svom
engleskom potpuno otarasi „akcenta”. Posle osamostaqewa izve{tavao je iz Londona za
Slovenca i Gospodarski vestnik i neke druge novine.
{alaca. U Ajdov{~ini sam sreo Franca Miklav~i~a, sada predsednika

hri{}anskih socijalista, Kengurua, kako su ga zvali zbog majke za koju smo
mislili da je Australijanka. Bio je poru~nik i tuma~ za engleski u kon-
taktima na{ih vlasti sa savezni~kim. Razgovor je zavr{en pre nego {to
je zapo~eo. Uznemiravale su me wegove dve zvezdice. Nisam znao kako ih je
stekao. Upravo tamo sam, ako se ne varam, susreo i Bojana Polaka, tada pu-
kovnika KNOJ-a. Veoma dobro je poznavao moje politi~ko usmerewe. Po-
zdravili smo se, bio je iznena|en kad me je ugledao – bar mi se tako ~inilo
– ina~e nije reagovao. Tako su oba susreta pro{la bez komplikacija.1632
Specijalno na Krasu, do{ao sam do vrlo zna~ajne peva~ke sposobnosti
koje ranije nisam bio svestan. Nesebi~no sam je poklawao. Svakom horu se
tu i tamo desi da mu tokom pevawa neprimetno padne ton. Ako se padawe
ne zaustavi, pevawe se jednostavno raspadne, pesma ne moè da se nastavi.
Kras je poznat po kamewu sa korewem vinove loze izme|u wega, jo{ vi{e
po odli~nom vinu koje wime te~e. Ni mi kosovelovci nismo odoleli. Kako
bi wihov dirigent mogao biti izuzetak? „Curi kao uqe,” hvalili su ga.
Glas nam je zbog toga ~esto padao, a zbog zanesenog dirigenta i preduboko.
Kad bi se ve} za~ulo ra{timovano kre{tawe, on bi se trgnuo, pogledao me
zajapureno, a ja bih, kao da ne pripadam horu, zaurlao glasom pravilne
visine. Jo{ dva dirigentova zamaha obema rukama – ponekad i za hvatawe
ravnoteè – i pesma je zvonila kao da se ni{ta nije desilo. Slu{aoci su
svakako znali da jeste. Kao Primorci – razumeli su nas. Ba{ zbog qubavi
prema vinu su nas posebno voleli.
Kad smo se vratili u Qubqanu, ~ekalo me je iznena|ewe. Dok sam ja
pevao po Krasu, 29. jula Dragica se vratila iz ê{ke. Neverovatno je pro-
pala, imala je jedva 47 kilograma. Kao i ja, i ona je zajedno sa sestrom od
strica Hildom (tako|e ro|enom Zupani~) stigla preko Subotice, ali u
transportu samih devojaka, sastavqenom u Pragu. Po{to su ga crvenoar-
mejci ~esto izbacivali
izbacivali na sporedan kolosek, putovawe je trajalo cele dve
nedeqe. Tokom ~ekawa na nastavak puta morale su da borave po raznim im-
provizovanim logorima. Za povratak se odlu~ila ~im je saznala da je „par-
tizan
ti zan Sandi” u Beogradu. Bila je zadovoqna {to sam se predomislio, iako
je ~ekawe
~ekawemm u Hradec Kralove izgubila dva meseca. Wenim povratkom od-
1632
Sa Bojanom Polakom sam se susreo 1967. godine u Berlinu, gde je bio konzul kod
vlade DDR. Kao dekan Pravnog fakulteta, bio sam u tro~lanoj univerzitetskoj delegaciji
koju je vodio rektor Albert Struna. On i supruga su nas pozvali na privatnu ve~eru u svo-
ju rezidenciju, na kojoj ni jednim znakom nije pokazao da smo znanci iz druga~ijih okolno-
sti. Bio sam mu veoma zahvalan.
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1211
valio mi se bar jedan od kamenova koji su me optere}ivali sve vreme po-

sle Slova~ke.
Ubrzo posle razornog savezni~kog bombardovawa Drezdena, sa ve}om
grupom drugarica iz Glashitea uhapsio ju je gestapo i zatvorio u zatvor
u Radeburgu, severoisto~no od Drezdena. Vreme koje nisu provodile na sa-
slu{awima, provodile su u podzemnim hodnicima izra|uju}i vrhove
{rapnela. Optuìvali su ih za sabotirawe na radu i pripadawu parti-
ji, iako su ba{ partijke ostale u Glashiteu. Bile su ube|ene da su prste
ume{ala bra}a Mahkoti. Neke su streqane, neke su ostale u zatvoru, a ona
je uspela da se izvu~e i postigne pu{tawe ro|ake. Vrativ{i se pre we u
Glashite, radebur{kom zatvorskom lagerfireru napisala je pismo, u ko-
jem ga je o~ajni~ki molila da puste i wenu „ro|enu sestru”. Obe su se pre-
zivale Zupani~. Kad su ih u dvori{tu ve} pripremali za streqawe, poja-
vio se lagerfirer sa wenim pismom u ruci, zahtevaju}i da Hilda smesta
krene u Glashite. Tako su opet bile zajedno.
Ubrzo posle povratka u Glashite, pobegle su jo{ pre dolaska crveno-
armejaca. Preko ~e{kih Rudnih planina do Teplica ih je kamionom pre-
bacio {ofer s kojim su se upoznale na radu, a od Teplica im, kao Jugo-
slovenkama, uz pomo} tada ve} na{iroko organizovanih ~e{kih ustanika,
nije bilo te{ko da se vozom prevezu do tetke u Hradec Kralove. Krajem
aprila sa~ekale su Sovjete. ête Prvog ukrajinskog fronta prodrle su iz
vroclavskog pravca i od Moravske Ostrave. Ta~no onako kako sam o~eki-
vao, ali vi{e od tri meseca prekasno. Zato i nisam do{ao za wima, kako
su se nadale. Pratile su ustanak u Pragu od 5. do 8. maja, koji je omogu}io
tvrdoglavi otpor nema~ke Centralne armijske grupe na zadwim odbrambe-
nim poloàjima u ê{ko-Moravskoj, sredi{woj Austriji i severozapad-
noj Jugoslaviji, na koje su ih sabili Anglo-Amerikanci sa zapada i Sov-
jeti sa istoka.1633 Kad su saznale da sam u Beogradu, sa~ekale su na prvi
odgovaraju}i transport nekada{wih logora{a i uputile se ku}i.
1633
Prvi sovjetski tenkovi Prvog ukrajinskog fronta mar{ala Koweva stigli su do
Praga tek 9. maja iz pravca Drezdena. Pre toga, 6. maja, u grad su prodrle dodatne nema~ke
snage i zajedno sa preostalim gradskim garnizonom, uz pomo} avijacije, zamalo ugu{ile
ustanak. Razlog je delimi~no bio u tome {to su demokratske snage ubrzano po~ele da shva-
taju prave namere komunisti~kih organizatora. ê{ki narodni savet je 8. maja postigao da
nema~ke ~ete pristanu na povla~ewe iz grada ka zapadu. Tada se nema~ka Centralna armij-
ska grupa branila od sva ~etiri ukrajinska fronta u krugu od 150 kilometara severno,
isto~no i ju`no od grada. Do 11. maja, kad se (ve} posle kraja rata) predala, sabili su je u
prostor pre~nika mawe od 100 kilometara isto~no od Praga i zapadno od Hradec Kralove
i Pardubica sa sredi{tem u Podibradi. Ako moèmo verovati Solèwicinu, u Pra{kom
Petnaestog avgusta mi, peva~i, oti{li smo na drugi deo turneje. Tur-
neja je zapo~ela u Postojnskoj jami, gde smo odràli veli~anstveni kon-
cert u velikoj spiqskoj sali i Seàni, gde nas je slu{alo mnogo engle-
skih vojnika i oficira. Kosovelovci su jo{ iz Afrike znali nekoliko en-
gleskih pesama kojima su ih razveselili. U Seàni smo u{li u englesku
okupacionu zonu (zona A). Trebalo je da najpre nastupimo u Trì~u (Mon-
falkone), ali Englezi su koncert u posledwem trenutku zabranili. U gra-
du su trajali radni~ki nemiri, a mi bismo ih, navodno, samo jo{ podbuni-
li. U uglavnom komunisti~kom gradu verovatno bi zaista bilo tako. Gde god
bismo se pojavili, oko nas su se okupqali stanovnici, ve}inom italijan-
ski. Izgledalo je da }e se zamrsiti i u Gorici. Pozori{te Verdi, gde smo
nastupili, bilo je pod straòm oklopnih vozila i vojnika sa ma{inkama
„Carry me back to old Vir-
~ak i u sali. Po{to smo zapevali dve engleske: „Carry
giny” i „Good
„Good night ladies”, ne`no, koliko se ne`nije moglo, sasvim su se
smek{ali. Kad smo u masi slu{alaca odlazili iz pozori{ta, vi{e nije
bilo ni oklopwaka ni vojnika.
Tog istog popodneva doìveo sam drugu neprijatnost. Sa dvojicom dru-
gova oti{ao sam u bioskop. U mraku smo se jedva progurali do sedi{ta. Iz-
nenada mi je neko s le|a tresnuo noge na ramena. Sa svake strane lica imao
sam po jednu ~izmu. Kad sam se okrenuo, wihov vlasnik, crnac ameri~ke
vojske, uperio je prema mom licu veliki pi{toq, smeju}i se grohotom da su
~izme poskakivale na mojim ramenima. Bio sam bespomo}an. Hteo sam usta-
ti i oti}i, ali me je gurnuo natrag na sedi{te. Ni drugovi nisu mogli da mi
pomognu. Pi{toq se od mog lica {etao do wihovih, osim toga, ceo red iza
nas bio je pun crnih vojnika. Makmilan je bio u pravu. Sva sre}a {to su mu
~izme ometale pogled na platno, pa ih je kona~no skinuo. Ja sam mogao da od-
gledam film sa poprili~no neobi~nim epoletama uz crvenu zvezdu izme|u
wih, sve do wegovog kraja. Bile bi prve koje bih zasluìo u ovom ratu.
U Gorici smo sutradan odràli jo{ dva koncerta, a turneju smo za-
kqu~ili sa Trstom. Dana 20. avgusta, u prili~no napetoj atmosferi, peva-
li smo u elitnom pozori{tu Verdi. Engleski komandant grada dozvolio je
koncert uprkos protestu nekih usijanih Italijana. Bio je pravi trijumf,
sala je bila puna do posledweg mesta. Sutradan smo koncert ponovili.
Po povratku u Qubqanu, kosovelovci su se nadali demobilizaciji. I
ja sam se na wu pripremao. Morao sam da potraìm odgovaraju}i posao.
ustanku u~estvovale su i ~ete generala Vlasova, koje je u ja~ini od tri i po divizije sa-
brao krajem aprila u blizini Praga. Time je trebalo da spre~e potpuno uni{tewe grada koje
(A. I. Solzhenitsyn, The Gulag...,
je planirao general SS [tajner (A. Gulag..., str. 258).
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1213
Dragica se ponovo zaposlila u Po{tanskoj {tedionici, pa sam i ja morao

do}i do samostalnih dohodaka. Spremali smo se za ven~awe. Sa diplomom
Pravnog fakulteta najvi{e mi je odgovarala slu`ba u sudu. U Ministar-
stvu za pravosu|e LRS (ministar je bio moj kasniji kolega dr Joè Pokorn,
ali ga tada nisam poznavao) bili su velikodu{ni. Ponudili su mi da iza-
berem mesto pristava na tri suda, u Kamniku, Radovqici i [kofjoj Loki.
Za po~etak mi je izgledalo sasvim adekvatno, jer za odgovornije mesto tre-
balo je da najpre poloìm sudski ili advokatski ispit. Dragica i ja smo sa
najve}om ozbiqno{}u prosu|ivali koje mesto bi nam bilo najpovoqnije –
plata je na sva tri mesta bila podjednako mizerna.
Turneja po ^SR
Kako planove kosovelovaca, tako i moje, pomrsio je nalog iz Beograda

da hor treba da ide na turneju po êhoslova~koj. U tu svrhu hor su poja~ali.
Pridruìo nam se Friderik Lup{a, bas Qubqanske opere; za politkome-
sara postavili su nam Du{ana Pirjevca – Ahaca. Jerman je zato skliznuo
na poloàj upravnika hora. Otputovali smo 11. septembra 1945. godine auto-
busom i kamionom, koji je prevozio gorivo i ve}i prtqag. Marjan Breceq,
tada{wi potpredsednik vlade LRS, dao nam je za putne tro{kove dve vre-
}e nema~kih maraka, uz to smo bili dobro snabdeveni i cigaretama. Preko
âkovca, Sombateqa, Soprona i Bratislave, za tri dana prispeli smo u
Prag.
U prestonici ^SR ostali smo dve nedeqe. Bili smo preoptere}eni
koncertima (Smetanina sala, Kolbenk-Danielec, posebno u korist Lidica,
za qude sa barikada, te u Lucerni za omladinu), tu i tamo odràli bismo
pokoji prigodan koncert, prisustvovali nekoj ~e{koj priredbi, u Narod-
nom divadlu slu{ali smo Prodanu nevestu, u kojoj je Kecala pevao Lup-
{a, a najnapornije se, zbog vi{ekratnog ponavqawa, pokazalo snimawe plo-
~a. Odseli smo u nekada{wem prihvatnom centru za logora{e iz Nema~-
ke, koji je, dodu{e, bio u centru grada, ali neudoban. Jo{ gore je bilo sa
hranom. Kako god da okrene{ – u tawiru su „brambori”. Crvenoarmejci su
pokupili i ono {to je ostalo od Nemaca. Xeparac nije bio dovoqan. Ispo-
magali smo se prodajom cigareta koje smo redovno dobijali. I{le su dobro
za novac, zato je rukovodstvo znatno smawilo obroke. Radije ih je prodava-
lo za svoj ra~un. Kad su otkrili da se marke najboqe mewaju u Karlovim
Varima, obe vre}e su zavr{ile tamo, a krune, osim za kupovinu nekih po-
zori{nih rekvizita, u xepovima rukovodstva. Da transakcije nije obav-
qao Pelc, niko ne bi saznao za wihovu sudbinu.
Momci su poku{avali da prigovore, ali ih je Ahac svojim visokim

~inom brzo uti{ao. Tako smo po~eli da prire|ujemo mawe koncerte ispod
„ estnych”” sestara kojima
ìta. Najvi{e su nas voleli u manastiru nekih „_estnych
smo pevali religiozne pesme. Me|unarodna „Marija,
„Marija, k tebi uboge reve”
reve” sjaj-
no je pristajala uniformisanima sa crvenom zvezdom na {ajka~ama, naro-
~ito {to su radi ve}e ubedqivosti blago kolutali o~ima. Za svaku pesmu
~asne sestre su donosile na sto novu zdelu dobre hrane. S vremena na vre-
me navratili bismo u „U fleka” ili koju drugu pivnicu, kojih je na Karlo-
vom mostu i na Staromjesnim namjestima bilo mnogo, dok smo uve~e posebno
voleli da drmamo bugi-vugi u kafani Vltava. Rukovodstvo je imalo mnogo
zna~ajnijih poslova da bi marilo za nas.
Dvadeset devetog septembra nastavili smo sa koncertima u Holicama,
u Usti nad Orlicami i u Pardubicama (tri za jedan dan, ali sam dva iz-
begao da bih posetio Dragi~inu tetku Ludmilu i wenu porodicu u Hradec
Kralove), sa dva koncerta u Brnu i Zlinu (kasnije su ga preimenovali u
Gotvaldov) i zavr{nim u Bratislavi. U Zlinu se popodne posle koncerta
ceo hor slikao na {irokim stepenicama ispred sedamnaestospratne uprav-
ne zgrade Bata, koju smo pre toga posetili. Posmatrali su nas brojni slu-
{aoci i prolaznici Zliwani. Momci su bili krajwe nezadovoqni zbog ci-
gareta koje ve} nekoliko dana nismo dobili. Kad je fotograf zavr{io, u
horu je nastalo glasno negodovawe sa povicima, po kojima je Ahac znao da
su upu}eni wemu i da se ti~u cigareta. Uzrujan, zahtevao je da neko jasno
i glasno kaè ~ime nismo zadovoqni. Ohrabrio se jedan stariji kosovelo-
vac, istupio i izjavio o ~emu se radi. Pre nego {to je zavr{io, pri{ao mu
je za glavu vi{i Ahac i zalepio mu jak {amar. Bilo mi je kao da ga je la-
gerfirer B-46 jo{ jednom meni opalio, a ponièwe pred stranom publi-
kom bilo je neuporedivo ve}e. „To su ti cigarete!” „Mar{ ku}i, svi!” po-
vikao je jo{ jednom, dok smo se mi, poklopqeni, povla~ili pred iznena|e-
nim pogledima posmatra~a.
Jo{ iste ve~eri Ahac je do{ao kod mene i rekao mi da u Bratislavi,
na koncertu, treba da odrì govor. ûo je da ja, navodno, dobro govorim
~e{ki i zatraìo da mu napi{em kratak govor. „Pa, zna{ kako treba. Ovde
smo zato da pridobijemo podr{ku za prikqu~ewe Trsta.” Opirawe mi ne
bi pomoglo. Trst bi ga pretvorio u narodno izdajstvo, iako mi je bilo jasno
da bi trebalo da se obra}am Staqinu, a ne Bene{u. Obe}ao sam mu da }e ga
dobiti do Bratislave i da se ne uznemirava zbog jezi~kih gre{aka koje }u
napraviti. Obe}awe sam odrào. Po{to sam na putu kroz Slova~ku pre po-
la godine pokupio nekoliko wihovih re~i, boqe re~eno, varijanti ~e{-
kih re~i, ja sam ih, gde god se to moglo, upleo u tekst. Tako je govor vi{e
bio prilago|avawe sadràja mom poznavawu ~e{kog i slova~kog re~nika
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1215
nego traèwe odgovaraju}e terminologije za wegov sadràj. Pokazalo se,

bez imalo {tete.
Desilo se da sam morao da putujem u Bratislavu pre drugih. Trebalo je
sve pripremiti u vezi sa boravkom i koncertom. Izme|u koncerta u Brnu
i koncerta u Bratislavi bila je cela nedeqa, tako da je vremena bilo na
pretek. Dru{tvo mi je pravio Franc Nu~i~, jedan od kosovelovaca s kojim
sam imao posebno prijateqske odnose. Odseli smo u najluksuznijem hotelu
Karlton na Hvijezdoslavovem namjesti skoro kraj Dunava. Na suprotnoj
strani trga samovalo je veoma poru{eno Slova~ko narodno pozori{te. I
ina~e je bilo primetno da je ratni vihor kroz Bratislavu pro{ao tek ne-
davno. S pripremama za koncert nije bilo problema, sve je sredio tamo{-
wi konzul Boris Trampu{, tako da je dogovore trebalo samo potvrditi.
Najvi{e „palinkom”. Vlasti su nam i{le veoma na ruku. Za turneju po
ê{koj i wen uspeh saznali su iz novina, a za moju po Slova~koj iz prve ru-
ke. Po{to su bili ve}i partizani od êha, nisu im smetale na{e crvene
zvezde.
Uprkos svemu, koncert je bio pravi fijasko. Jedini koji sam upamtio.
U odre|eno vreme, pored slu`benih predstavnika, okupilo se svega nekoli-
ko slu{alaca. înilo se da se radi o organizovanom bojkotu. Prisutni ko-
mandant grada kriti~nu situaciju re{io je tako {to je na brzinu iz ka-
sarne pozvao nekoliko ~eta vojnika; oni su za pola sata bu~no domar{ira-
li i salu zauzeli do posledweg mesta. Sa mirisom na sveè „bote”. Bilo je
potpuno svejedno kako smo pevali. Pola sata posle po~etka svaki hor vredi,
bez obzira na broj i kvalitet prisutnih. Posebno je bilo svejedno kakav im
je govor Ahac odrào. Neprilika je bila prevelika da bi ga, uprkos nape-
tom slu{awu, iko ~uo. Utoliko burnije su aplaudirali. Prvi red. Vojni-
ci su disciplinovano opona{ali svog komandanta.
I pored svega, nekoliko dana provedenih u Bratislavi ostalo mi je u
lepom se}awu. Da momci svoje nezadovoqstvo ne bi preneli u Qubqanu, za
opro{taj smo dobili dvostruko sledovawe cigareta i pozama{an xeparac.
Rukovodstvo je savladalo psihologiju. Kraj je dobar, sve je dobro. Imali
smo i nekoliko sve~anih prijema. Jedan odu{evqeni prijateq Slovenaca,
Trampu{ov poznanik, pozvao je rukovodstvo hora u svoju ku}u na ve~eru,
koja je, pre svega, bila namewena na{em upoznavawu sa slova~kim i ma|ar-
skim vinima. Po{to ga nismo razo~arali, on je zapao u takvo odu{evqewe
da je, uprkos brojnim sovjetskim patrolama, nekoliko puta pucao u plafon
u trpezariji. Mislim da je s wima imao dobre veze.
I ja sam se u Bratislavi naoruào, ali ne u vezi sa pucawem u plafon.
Svoj {majser sam jo{ na Krasu poklonio jednom kosovelovcu. Svoj zadatak
je izvr{io. To se desilo ovako: otprilike nasuprot Karltona otkrili smo
zgodan no}ni lokal. Wegov pazar se tih dana primetno pove}ao. Obi~no je
bio krcat, a budu}i da je nama pripadala prednost, nagurali bismo se po
separeima. @ivahna ciganska muzika odràvala je veselo raspoloèwe.
Pratili su na{e pesme iako su ih prvi put ~uli. Pomagale su nam cigare-
„ugly Americans”.
te koje smo delili kao da su „ugly
Nije mi promaklo da nam nisu svi gosti jednako nakloweni. Mnogi su
nam upu}ivali neprijateqske poglede. Usred pevawa i muzike iz jednog
od separea nadglasao je sve ostalo glasan i neprijateqski povik „@iveli
usta{e!” Bio je namewen nama. Iz nepoznatog razloga, bio sam uveren da je
namewen posebno meni. Uzrujan, upao sam u separe, dograbio provokatora i
izvukao ga napoqe. U me|uvremenu su se pridruìli i drugi kosovelovci,
tako da je nastala op{ta tu~a. Imali smo premo}. Zajedno sa wegovim pri-
jateqima gurnuli smo ga prema vratima. Neko mora da je neprimetno oba-
vestio grupu sovjetskih oficira koja je tuda prolazila i koji su smesta
upali u lokal. To je moglo presudno da pogor{a poloàj na{ih protivni-
ka, kojima je strah ve} ionako tresao ga}e. Pre nego {to su kosovelovci ge-
stovima objasnili crvenoarmejcima o ~emu se uop{te radi, mi ostali iz-
gurali smo „usta{e” do vrata, odakle su dali petama vetra. Trenutak pre
nego {to ga je progutala no}, buka~ se ispod stepenica osvrnuo ka meni.
Kladio bih se da mi je zahvaqivao. Sovjeti su zahtevali „Gdje banditi?”
da bi mogli da pre|u u akciju. Iskazao se moj prosta~ki ruski kojim sam ih
naveo na op{te slovena~ko-rusko grqewe. Zatim smo se zajedno vratili na
svoja mesta i nastavili da iznova i iznova nazdravqamo prijateqstvu sov-
jetskih i jugoslovenskih naroda.
Kad sam se zbog fiziolo{ke potrebe spustio u podrum, iz susednog pi-
soara iskezio se sovjetski poru~nik i, kao prijatequ, ponudio na prodaju
svoj pi{toq. Bio je ogroman, 9-milimetarski, mogao bi da ubije slona. Ta-
kve, navodno, imaju samo oficiri. Posao je na obostrano zadovoqstvo brzo
sklopqen. Zagrlili smo se na licu mesta. Dva {arèra municije ~inila
su mi se sasvim dovoqnim za odbranu od nepoznatog neprijateqa.
Za povratak ku}i, istim putem kojim smo i do{li, trebalo nam je tri
dana. Nije nam zasmetala nijedna banda Hortijevih strela{a. Me|utim, kod
Soprona smo u mraku zabasali u mo~vare, {to smo platili polomqenom
sklopkom. Popravili su nam je za xabe crvenoamejci koji su upali u istu
zamku. U Qubqanu smo prispeli 18. oktobra. Hor je odmah potom raspu{-
ten. Tako su se kosovelovci, posle mnogo godina, neki i vi{e od decenije
vojske, mogli vratiti u svoja primorska sela. Moj sta` je toliko postigao
u mesecima: osam i po, koliko je dovoqno za ro|ewe novog ~oveka, socijali-
sti~kog tako|e. Ovu nedone{enost nikada nisam mogao dovoqno da sakri-
jem, iako sam kao borac iz ~etrdeset pete zasluìo jo{ dva meseca i je-
Tre}
re}i deo – ME
ME\U
\U PARTIZANIMA 1217
danaest dana dodatnog penzionog staà. Bez tog staà, posle pedeset dve go-
dine, koliko se nakupilo do 1995. godine, verovatno se ne bih dao u penziju.
Zatvor u Ba~koj Topoli sam, dakako, ura~unao, iako nisam dobio otpusnu
listu. Demobilisali su me zakqu~no sa 17. novembrom 1945. godine, prema
upisu u vojnu kwiìcu kao „vojnika pjeva~a”. Ova vojna specijalnost na-
stala je ad hoc prilikom otpu{tawa. Do tada u JA nije bila poznata.
4
Tre}
re}i deo – U@IVQAVAWE U SOCIJALIZAM 1219
U@IVQAVAWE U SOCIJALIZAM
Fabrika ~arapa „Polzela

Polzela”
Bio je posledwi ~as da obezbedim odgovaraju}e zaposlewe. Ranije po-

nu|ena mesta u sudovima jo{ uvek su bila slobodna, trebalo je samo odlu-
~iti. Po{to Dragica zbog zaposlewe u Po{tanskoj {tedionici nije mogla
da ide iz Qubqane, kao mawe lo{e mogu}nosti ostali su Kamnik i [kof-
ja Loka. Posle Buridanovog magare}eg kolebawa, kad sam se ve} odlu~io za
[kofju Loku, jednog prepodneva, na raskrsnici Cankarjeve i @upan~i-
~eve ulice sreo sam Vandu, nekada{wu politkomesarku hora. „Bajt, ima{
li posao? Namerava{ na sud? Zar ne zna{ da su nam potrebni stru~waci u
privredi, pravnici tako|e? Hajde sa mnom, ba{ idem u MIR kod Luke.”
„Luka” je bio u obli`woj ugaonoj zgradi, nekada{woj Trboveqski pre-
mogokopni dru`bi (sada Ministarstvo za finansije i ostalo). Pokazalo se
da je u pitawu velika zverka, niko drugi do nekada{wi komandant parti-
zanskih odreda Slovenije – Franc Lesko{ek. Luka je bilo wegovo parti-
zansko ime. Sada je bio ministar za industriju i rudarstvo. MIR je time
bio obja{wen. „Sjajno,” odu{evio se. „Vanda, ti se uvek pojavi{ u pravo vre-
me. Ovaj pravnik je kao poru~en. Kosovelovac, zar ne? Tim boqe. U fabri-
ci u Polzeli potreban nam je dobar pravnik, tamo bismo mogli imati pro-
blema sa [vajcarcima.” Saznao sam da su vlasnici fabrike [vajcarci i
da }u morati da pazim, jer }e sigurno hteti da do|u do svog vlasni{tva.
„Jesi li stvarno diplomirao, izgleda{ mi nekako mlado?” okrenuo se pre-
ma meni. „Dvadeset ~etiri? No, pa to je ve} ne{to. U {umi smo imali i
~etrnaestogodi{we!” To sam, naravno, dobro znao. Moj brat od ujaka Janez
Luka~ sa ~etrnaest godina postao je partizanski invalid (u eksploziji mi-
ne, kao kurir, izgubio je jedno oko).
Na~elnica personala Zora Ogrizek dobila je zadatak da odmah uredi
sve potrebno kako bih {to pre stigao u Polzelu. Da ne bih pokazao koliko
sam zelen, ni{ta nisam pitao. Nisam se ~ak interesovao za posao koji tre-
ba da radim u Polzeli. Verovatno kao pravni referent. Po vlasnicima,
zakqu~io sam da se radi o fabrici satova. [ta bi drugo radili [vajcar-

ci? Ba{ dobro. Otkad su me crveni tenkisti u Osjeku oslobodili krizme-
nog sata, nov }e mi dobro do}i. Onog starog Kvederovog ujaka treba zameni-
ti, ~uo sam. Kasnije se pokazalo da se radi o dotada{wem delegatu Zoranu
Medvedu, ujaku general-majora Du{ana Kvedera, komandanta G[-a Slove-
nije. Trebalo je da za personalno napi{em kratku biografiju, za koju nika-
da nisu traìli obja{wewe. Tako|e, nikada nisam ~uo da im je politkome-
sarka Vanda predala moju „karakteristiku”, {to je u ono vreme bilo oba-
vezno. Verovatno je bila dovoqna wena garancija da sam „odli~an momak”.
Personalkina pomo}nica Hilda Funtek me je pitala da li sam „organizo-
van”, {to sam uverqivo potvrdio. Posredovawem Toneta âmernika, naime,
u vreme odsutnosti u ê{koj, primio sam od Slovenskog kulturno-pro-
svetnog dru{tva „France Rozman”, odbora za Srbiju, pismenu potvrdu da
sam wihov ~lan od osnivawa OF. Nikada nisam ustanovio da li su zaista mi-
slili na osnivawe OF u aprilu 1941. Osim {to smo prve probe hora imali
u wihovoj sali u Krunskoj ulici 19, o wima ni{ta nisam znao. Mnogo kasni-
je, Hilda Funtek mi je u prijateqskom razgovoru poverila da se u MIR-u
nikome nisu tako slatko smejali kao meni, jer nisam znao ni to da – biti
organizovan – zna~i ~lanstvo u partiji. Vaqda sam joj ~ak obe}ao da }u se
po dolasku u Polzelu odmah ukqu~iti u rad }elije. To je sigurno izmisli-
la da bi se jo{ vi{e smejali na moj ra~un. Bio sam zadovoqan
zadovoqan {to jesu.
Dana 3. decembra 1945. godine MIR je doneo odluku kojom me je posta-
vio za svog delegata u „Polzeli”, fabrici ~arapa u Polzeli kod Ceqa: „Na
osnovu ~lana 3, 1, 4, 8, 9 i 10 Odluka AVNOJ-a od dana 21. novembra 1944. go-
dine, o prelasku neprijateqske imovine u dràvnu svojinu, o dràvnom
upravqawu imovinom odsutnih lica i konfiskaciji imovine, koju su oku-
patorske vlasti prisilno otu|ile, Ministarstvo za industriju i rudar-
stvo narodne vlade postavqa Vas za delegata... Radni odnos nastupa odmah.
Smrt fa{izmu – sloboda narodu! Pomo}nik ministra: In`. Osvald” (sa ze-
lenim mastilom i crvenim pe~atom MIR-a). Od pomo}nika sam saznao da
preuzimam svu odgovornost za prilike u fabrici, koja proizvodi ~arape,
a ne satove. [ta sve spada u preuzetu odgovornost, nisu mi rekli, samo su
me ponovo podsetili na [vajcarce. Pretpostavqalo se da pravnik takve
stvari ima u malom prstu. Ina~e, in`. Osvalda sam prilikom preuzimawa
odluke video prvi i posledwi put. Ubrzo potom oènio se sa Zorom Ogri-
zek. Ne{to kasnije, u Dahauskom procesu osudili su ga na smrt i streqali.
Proces je dobio ime po mestu Dahau blizu Minhena. U tamo{wem koncen-
tracionom logoru, u koji su Nemci oterali masu Slovenaca, bio je tokom
rata zatvoren i Osvald. Zajedno sa grupom predratnih komunista optuì-
li su ga za saradwu sa logorskom upravom.
Tre}
Postepeno sam postajao svestan odgovornosti koju sam preuzeo. Kao ad-
vokatski pripravnik tokom 1943. i 1944. godine u sudu sam ìveo kao pti-
~ica na grani. Pored toga, bio sam zaposlen neprekidno tek pokoji mesec,
ukupno oko pet meseci i bez plate. [vajcarci, kojima su me pla{ili, bi-
li su mi najmawa briga. Kako da vodim fabriku kad je uop{te ne poznajem,
kako se uop{te vodi fabrika, kako }e me prihvatiti kao „balavca”, bila
su glavna pitawa na koja nisam imao odgovore. U prvom redu, najvi{e sam
razmi{qao o po~etku. Od toga kako nastupi{ zavisi sve ostalo. No, skoro
sve. Zamolio sam Dragi~inog prijateqa Janeza Rozmana (postao je i, do svo-
je smrti 1996. godine, ostao i moj) da mi kaè {ta da radim prilikom pre-
uzimawa fabrike. Pre rata bio je Praprotnikov prokurista, a posle toga
godinama zamenik glavnog direktora Merkatora. „îm stigne{ u fabriku,
zahtevaj predaju kqu~eva magacina, da ti sve ne pokradu iz wih. Na zame-
ne direktora samo ~ekaju.” Skoro me je sasvim umirio. Jasno, sa kqu~evi-
ma, od prvog momenta ima}u sve stvari u svojim rukama. Kako se samo toga
nisam sam setio!
U me|uvremenu sam saznao da Polzela leì u Saviwskoj dolini i da
u Cequ moram presesti na „velew~ana”, ako ho}u da stignem tamo. Prtqag
sam spakovao u ogroman ko`ni kofer, koji su moji kod ku}e nabavili za slu-
~aj da tokom rata moraju da krenu u izbegli{tvo. Spakovao sam daleko naj-
vi{e kwiga. Bio je uàsno teàk. Jedino odelo koje sam imao – kosovelov-
sku sivo-plavu uniformu, ali bez crvene zvezde na {ajka~i – nosio sam na
sebi. Da, uprkos uniformi, ne bih koga podstakao na raspitivawe {ta }e mi
ruski oficirski pi{toq, ubacio sam ga u kofer. Tada sam ga jo{ nosio
ilegalno. Posle demobilizacije nisam zatraìo dozvolu za no{ewe oru`-
ja, jer je ne bih ni dobio. U Qubqani su mi sa koferom pomagali uku}ani,
u Cequ sam ga iz „maribor~ana” izneo uz pomo} saputnika, a u praznom „ve-
lew~anu” morao sam prikupiti sve snage da ga zavitlam prema drvenoj prt-
qa`noj polici iznad sedi{ta. Zaka~io ju je dowom ivicom – pola pobede
ve} je bilo u xepu – da bih ga gurnuo daqe, vi{e nisam imao snage. Tako smo
tvrdoglavo isku{avali svoje snage, kao ovan ovnu – glavom i rukama spre-
~avao sam ga da me ne obori. Sve je ukazivalo na to da }e me pobediti. Sve
vi{e sam gubio snagu. Spasili su me putnici sa nedeqnim kartama koji na
voz uvek dojure u posledwem momentu, kad ve} krene, i to svi odjednom.
U Polzeli je i{lo lak{e. ûli su da dolazi novi delegat. „Du{e mi,
zar si to ti?” sinulo je nekome u isluènoj partizanskoj uniformi. Kofer
se na{ao na ru~nim kolicima na ~etiri to~ka i pre nego {to sam isko~io
iz voza. Sa~ekao me je samo ostareli portir da mi pokaè kilometar i po
puta do fabrike i da mi pomogne da ponesem prtqag. „Tehni~ki” (direktor)
se nekud odvezao svojim autom, a za fabri~ki nema benzina, saznao sam.
Formalno me je pozdravio samo otpravnik vozova sa crvenom kapicom i

signalnom tablicom ispod pazuha. Nadam se da }emo dobro sara|ivati, re-
kao mi je, iako ga vi{e nikada nisam video. Kolica koja su portiru sluì-
la za prevoz bundeva sa poqa uzdisala su pod teìnom tereta. „Ovoga ima
vi{e od jedne cente,” bri`no je konstatovao wihov vlasnik. Sigurno se ka-
jao za odluku da, u nedostatku prevoznih sredstava, svojom sopstvenom imo-
vinom pomogne podràvqenoj fabrici.
Pre nego {to smo stigli do ulaza na ogra|enu fabri~ku teritoriju,
mogao sam da je razgledam po celoj duìni. Putem sa stanice to nije bilo
mogu}e. Po~iwala je jednospratnom, posebno ogra|enom vilom na severnom
delu. „Gospodine, oprostite, druè, ovde }ete stanovati. Vlasnikova je, ni-
smo ih videli sve vreme od kraja rata, pa i pre veoma retko. Rajzer se zo-
vu, Teodor i [tefanija Rajzer. Sada nema nikoga u vili.” Iza vile pro-
tezala se travnata povr{ina, peskovita po sredini, sluìla je kao fud-
balsko igrali{te, a na jugu, u gomili – fabri~ke zgrade sa visokim dim-
wakom. Dakle, prava fabrika, pomislio sam. Van ograde, ispred ulaza, sa
portirnicom, bila je jo{ jedna novija zgrada – dvospratni dom za radnice
samice.
Portir je zajedno sa mojim koferom ostao na svom radnom mestu. We-
gov unuk, koji ga je zamenio dok je bio odsutan, odveo me je u upravu i u me-
|uvremenu, kao turisti, obja{wavao gde je {ta. Nalazila se neposredno
iza kotlarnice i na wu naslowene „okrugle” pletionice sa kartonaòm. S
juga, odakle smo dolazili, otvorila se na{em pogledu tek kad smo pro{li
pored pletionice. Bila je donekle potisnuta iza linije wene zgrade. Upra-
vu su ~inile tri duguqaste kancelarije postavqene jedna uz drugu, sa pro-
zorima na uìm zidovima prema izlazu u dvori{te, sa ulazom u prvu, sa
vratima iz prve u drugu i druge u tre}u, a iz te kroz staklena vrata na-
suprot prozora u veliku peglaonicu. Iz we me je pozdravqao defile èn-
skih nogu koje su str{ale uvis, na koje su radnice navla~ile bele ~arape.
Slu`benici su znali da dolazim. Dok sam prolazio iz sobe u sobu oni su
ustajali, pozdravqali me i predstavqali se. Komercijala u prvoj, sekre-
tarijat sa ra~unovodstvom u sredwoj. Odmah sam osetio s kim }u imati pro-
blema i ko }e poku{ati da me upotrebi za vladawe u fabrici. Trideset-
petogodi{wa Ida u komercijali bila je glavna, po spoqa{wosti sasvim
adekvatna za takvu ulogu. Avgust Lorber mi je do{apnuo da }e mi ispri-
~ati mnogo toga zanimqivog o odnosima u fabrici.
U zadwoj sobi ~ekala su me obojica – delegat Zoran Medved i direktor
Bsirske. Bsirske je s mukom ustao, jedna noga mu je bila drvena. Delegat je
znao da }e biti smewen; bio je presre}an {to sam mu dekret o prestanku
radnog odnosa predao ja, pre svega, da odmah stupa na snagu. Videlo se da je
Tre}
uvre|en zbog moje mladosti. To {to na rukavima nisam imao nijednu zvez-
dicu nije mu moglo smetati. Politkomesari su se ~esto pojavqivali bez
wih, a oni su bili glavni kandidati za delegatske poslove. U neobaveznom
razgovoru pomenuo je Du{ana Kvedera, mada nisam znao {ta da radim sa ge-
neralom. „Izvolite, ja ve} odlazim, zauzmite svoje mesto, sto sam ispra-
znio jo{ ju~e,” poku{ao je da ispuni prazninu koje je bio svestan. O nekoj
primopredaji, a kamoli zapisniku, nije bilo govora. Niko mi nije pomenuo
da je tako ne{to potrebno. Ni kasnije nikome nije nedostajao. Ja sam se pre-
vi{e usredsredio na onaj deo preuzimawa fabrike koji je bio su{tinski.
Zbog banalnosti zahteva bilo mi je nekako neprijatno, a nisam bio ni sa-
svim uveren da je uop{te potrebno, ipak sam zamolio direktora da naredi
svim magacionerima da zakqu~aju sva vrata i da mi donesu kqu~eve. Od-
mah }e se pobrinuti za to, odvratio mi je qubaznim osmehom. Wegovo zna-
~ewe sam ubrzo razumeo.
Dok su se prikupqali kqu~evi, krenuo sam u obilazak pogona; upo-
znao sam se sa {efovima pogona i pozdravio radnike – uglavnom su bile
radnice. Iz peglaonice, gde sam se pretvarao da mi ni{ta nije tako pri-
sno kao pogled na izvrnute pqosnate aluminijumske ènske noge koje se u
vijugavim redovima {etaju po sali, uputio sam se da pogledam najnoviji
„flahpleta~ki” /ravno tkawe/ pogon, koji je bio ponos fabrike. U wemu su
na dvanaest dragocenih, osam metara duga~kim ma{inama pleli paralel-
no po tuce takvih ~arapa istovremeno – sa izuzetkom mu{kih – i na po-
sebnim ma{inama uzdu`no pro{ivali (otuda nekada neizbe`na okomita
crta od prstiju preko pete do vrha ènske butine). Tu je bio i pogon za
okruglo pletewe, gde je najmawe sto pedeset radnica na isto toliko ma{i-
na plelo mu{ke ~arape (po{to su ih ma{ine plele kru`no, {avovi nisu
bili potrebni), zatim farbarski, kartona`ni i kotlarnica. U kartonaì
su izra|ivali kutije za ènske ~arape u kojima su i{le u prodaju. Odeqe-
we za pqosnato pletewe nazivali su i kotonskim, a pogon za okruglo ple-
tewe – po naj~e{}oj marki wenih ma{ina – standardnim.
Fabrika je imala i svoju elektranu. Iz Saviwe, kod Podvina iznad
Polzele, gde su sagradili poznatu podvinsku elektranu i dovoqno vode
obezbedili branom, pribli`no paralelno uz wu, pored [empetra, te~e
re~ica Struga (zovu je i Podvinska), koja se negde kod Petrova~a ponovo
spaja sa svojom majkom. Nije iskqu~eno da se radi o starom koritu Saviwe,
koja se posle regulacije vi{e nikada nije vratila u to korito. Na wenom
toku naka~ilo se nekoliko mlinova, pa i zanatsko-industrijskih pogona,
me|u wima dve drvnoprera|iva~ke fabrike, koje su jo{ uvek poznate kao
gorwa i dowa. Dok se gorwa tokom Prvog svetskog rata preusmerila na iz-
radu tanina (kasnije je tamo nastala industrija name{taja Garant), dowa
je napustila preradu drveta tek kad su je 1926. godine kupila bra}a Raj-
zer iz Moravske, gde su u Kloko~ovu imali mati~nu fabriku. Branu su
obnovili, a vodu upotrebili za pogon mawe Frensisove turbine. Sada su
vodu pu{tali mimo turbine i radije tro{ili eletri~nu struju iz mre-
è. Sa doma}om ima mnogo nevoqa, objasnili su mi.
Po povratku u kancelariju, na stolu me je ~ekao pozama{an sveàw
kqu~eva. „Svi su tu, gospodine delegatu,” rekao je Bsirske. Bio sam veoma
zadovoqan. Sve je teklo onako kako je predvi|eno. Nastupio je ~as da se po-
svetim redovnom poslu. Otvarao sam fioke stola. Posvuda ista praznina
kao u mojoj glavi. [ta zapravo treba da radim? Spasila me je daktilograf-
kiwa Marija Tav~ar, koja mi je donela najnoviju po{tu i rekla da u Qu-
bqanu treba poslati nekoliko hiqada pari ~arapa. U ekspeditu ~ekaju na
moju dozvolu. Odmah sam potpisao. „Samo nastavite, da ne bude nikakvog za-
stoja zbog promene delegata, radite kao da se ni{ta nije desilo.” „Kada da
ih po{aqemo, gospodine direktore?” htela je da zna. „[to pre, odmah,”
imao sam spreman odgovor. Potom je, oklevaju}i, oti{la. Kakva nezgodna
cura, pomislio sam. Tek {to je oti{la, pojavio se magacioner sirovog pre-
diva. „Druè delegatu, u okrugloj predionici su morali da zaustave ma-
{ine, ponestalo je prediva.” „Za{to ga niste pravovremeno naru~ili? Ka-
sne?” bio je moj odgovor koji nije dopu{tao nikakav prigovor, iako mi je
bilo jasno ko je zakasnio. Pa, dobavqa~, ma ko da je. Oti{ao je pokuwen. Po-
tom su se, jedan za drugim, javqali i ostali magacioneri. Svi su odlazili
podjednako pokuweni. Kona~no sam shvatio. Tada je ve}, osim farbare i kar-
tonaè, stala cela fabrika. Nestale su sirovine i ostali materijal, jer
sam ja naredio da se svi magacini zakqu~aju. Osetio sam da mi nos seè bar
do Lo~ice. Sutra }e za genijalnost novog delegata – diplomiranog pravni-
ka – saznati cela Saviwska dolina, od Petrova~a do Mozirja i Vranskog.
Na mesto delegata stupio sam 5. decembra. Iza toga krila se jo{ jedna
opasnost, koju nisam mogao da shvatim, iako sam u mla|im godinama bio obo-
àvalac sv. Nikole. Kad sam u sebi hvalio boga {to Luki nije palo na pa-
met da me za delegata po{aqe na neke visoke pe}i, i dok su ma{ine u obe
pletionice nastavile da rade, otvorila su se vrata iz pegleraja i iz wega
su mi u kancelariju ubacili dve korpe – prave pletene korpe za seno za
ko`nim naramenicama – pune ~arapa. „Ovo je pripremqeno za podelu, dru-
è delegatu. Po{to ste nov ovde, mislili smo da treba da vam to unapred
kaèmo. Tokom svih godina okupacije delili smo poklone za sv. Nikolu.
Paketi}i za MIR su pripremqeni u kartonaì, a spisak primalaca sa
koli~inama je ovde. Izvolite!”
I bez razmi{qawa, bilo je jasno da je u pitawu korupcija. Posledwa
stvar koja spada u socijalizam. [ta su radili tokom rata, to nije moja bri-
Tre}
ga, posebno zato {to su ~arape tada bile privatna svojina. Rajzer je mogao
da radi {ta god je hteo, ako su ga potkradali, to je bila samo wegova stvar.
Trebalo je da boqe pazi. A sada je moja i samo moja. „Kako }ete to deliti u
MIR-u?” zanimalo me je. Svakome wegovu kutiju – wemu pod ruku, niko ne-
}e znati za drugoga. Broj pari zavisi od poloàja.
Rekao sam im da od podele ne}e biti ni{ta, ni u fabrici, ni u MIR-u.
Gledali su me poraèno, nisu mogli da veruju da se usu|ujem da diram u
wihova stoletna prava. Pod mojim nadzorom, morali su sve da popi{u i
vrate u „gotovo” skladi{te (skladi{te gotovih proizvoda). Pokazalo se da
su ~arape u pakete i korpe stigle mimo svih skladi{nih evidencija. Tako
je mojim dolaskom, uprkos polusatnom zastoju ma{ina, u „Polzeli” do{lo
do novog proizvodnog rekorda.
Kasno uve~e preselio sam se u Rajzerovu vilu. Do we su vodile {ki-
qave sijalice na telegrafskim stubovima. Porodi~na vila bila je sasvim
opremqena posteqinom i drugim rubqem, porcelanom, kuhiwskim i pri-
borom za jelo i svim ostalim potrep{tinama. Radnica, koja ju je spremala
kad su Rajzeri dolazili u Polzelu, pripremila ju je i za mene. Zemqana
pe} u spava}oj sobi bila je zaloèna, ali pra{inu ipak nije mogla sasvim
ukloniti. „Ne pla{ite se,” dodala je, „no}u i rano ujutro pojavi}e se no}-
ni ~uvar, koji na kontrolnim mestima u fabrici overava svoj obilazak.”
Pre nego {to sam se opruìo za neophodan odmor, upustio sam se u preure-
|ewe spava}e sobe. Rajzer mora da je bio pravi ~udak. Iako su bra~ni kre-
veti stajali jedan uz drugi, wegov je bio za ~etvrt metra duì od èninog.
Izgled je bio isuvi{e neestetski da bih mogao da ga podnesem. Odgurao sam
svaki krevet uz drugi zid i u drugi ugao. Po{to je soba bila ugaona, sa po
jednim prozorom na svakom spoqnom zidu, uz dva podjednako visoka orma-
ra, jedva sam uspeo u svom naumu.
Slede}i dan je protekao u upoznavawu sa radom i qudima. Posao mi
je dolazio na sto sa po{tom, vi{e nisam bio u zabuni {ta }u sa vremenom.
Stigao je i tehni~ki direktor Ranik, koji je mislio da bi za mesto delega-
ta vi{e odgovarao neki tehni~ar, a ne pravnik. Pre podne se najavila Ida.
Komotno se namestila na ugao mog stola, sa nogama i oblinama butina pre-
ma meni, dokazuju}i kvalitet fabri~kih ~arapa i otkrivaju}i usput ka-
raktere saradnika i me|usobne odnose u fabrici. Sve same korisne infor-
macije za po~etnika kakav sam ja bio. înilo mi se da nije posebno odu{ev-
qena mnome. Kasnije me je posetio i Lorber, toboè, ima da mi kaè neke
zna~ajne stvari. Tako sam do{ao do drugog pogleda na qude i odnose u fa-
brici. Dovoqno da po~nem da traìm svoj. Najpre, dakako, o obave{
obave{taj
tajci
cima.
Donekle mi je pomogao Bsirske – wegova èna me je pozvala na ve~eru
u wihovu prizemnu ku}icu na predwem delu travwaka na ~ijem suprotnom
kraju se nalazila Rajzerova vila. Pozvali su i Ranika sa suprugom i Idu.

@enski deo je verovatno dobio zadatak da mi se umili. Posebno se trudila
„direktorovica”. Iako je bila ja~a u svom dowem delu nego u slovena~kom,
sve wene kulinarske ve{tine bile su namewene prvenstveno meni. Oboje su
bili Sudetski Nemci. Po{to je wen mu` bio invalid, a ona u najboqim
godinama, weno interesovawe mi je delovalo sasvim prirodno. Najzad, bio
sam po~asni gost. Iz nekada{we ^SR bio je poreklom i Ranik, koji se sma-
trao samo êhom. Ida se dràla po strani. înilo se da je na{ odnos ne-
{to u {to drugi nemaju uvid. Sa protokolom se nisam naro~ito dobro upo-
znao, ali u Polzeli je, ve} na prvoj ve~eri, na prvom mestu bilo {aputa-
we na jastuku. Isto tako nisam znao da sam tako privla~an za gu{~je per-
je. Sve se odvijalo na takav na~in kao da sam u Polzelu do{ao na prijatan
odmor.
Ve} sutra mu je bio kraj. U {est sati radnici nisu do{li u fabriku.
Ispred portirnice nekolicina se {e}kala tamo-amo i terala one koji su
do{li, ne znaju}i da {trajkuju. Slu`benici uprave stajali su na nogama
i slegali ramenima, toboè – pojma nismo nimali o tome. „Tako ne{to!”
zgraàli su se. „[ta im je palo na pamet? Nikada se tako ne{to nije do-
godilo!” Bsirske uop{te nije do{ao na posao. Javio je da ima problema sa
nogama. U op{toj neizvesnosti, bilo je van svake sumwe samo to da radni-
ci, zajedno sa slu`benicima – dodu{e, uz mnogo prenemagawa – protestu-
ju protiv moje odluke da ne}e biti podele ~arapa. I slu`benici su oti-
{li ku}i. „Nemate ni{ta protiv, zar ne, druè delegatu?” U fabrici sam
ostao samo ja. Loà~ se pobrinuo da u kotlarnici ne nastane neka {teta.
Na pitawe za{to sirena toliko zavija, objasnio mi je da mora da ispu{ta
paru, jer bi ina~e moglo ne{to da eksplodira. Portir je tako|e ostao na
svom mestu, da radnicima, koji bi mo`da hteli da rade, spre~i ulaz na fa-
bri~ki teren. Kucnuo je ~as za brzo preduzimawe mera. Nisam ni pomi{-
qao da bi krivica mogla biti moja. Tada jo{ nisam ni mogao znati kako su
nestajali direktori, a da krivica nikoga nije interesovala. Uprkos tome,
bio sam svestan da sve moè da se okrene tako da ja platim ceo ceh. Gde vla-
da proletarijat, jasno je ko je kriv. Zar bi neko dao ruku u vatru za mene?
Odstreli}e me pre lovostaja. Najavio sam se Luki, radi se, rekao sam mu,
o hitnoj stvari, o kojoj ne bih rado govorio telefonom, i prvim autobusom
krenuo za Qubqanu. Benzina za tamnozeleni mercedes 170, koji mi je bio
na raspolagawu, jo{ uvek nije bilo. âk ~etiri kilometra do autobuske
stanice
sta nice ispred gostionice „Pri Gaj{ku” u [empetru morao sam pre}i pe-
{ke. Pri suvom vremenu i na temperaturi ispod nule, to je zna~ilo da }u
u Qubqanu sti}i sav pra{wav. Sad }e mi se smejati u MIR-u. Nadao sam
se samo da jo{ ne znaju da su ostali bez omiqenih ~arapa.
Tre}
Kad sam stigao do Luke, ve} je o svemu bio obave{ten. „Sindikat se po-
àlio na tebe.” Postalo mi je vru}e, ali sam po izrazu wegovog lica za-
kqu~io da ne}e ispasti stra{no. „Je li istina da su delili ~arape?” hteo
je da zna, glasom koji nije dopu{tao sumwu. Bio je na mojoj strani. „Zar ne
znaju da je sada sve narodno, wihovo, kako onda da dele okolo?” Osetio sam
da je pogodio su{tinu novog sistema, mada mi nije ba{ sve bilo sasvim ja-
sno. „Razume{ li, Bajt?” ponovio je, kao da svojim izrazom lica pokazujem
da mi nije zaista jasno: „Deliti, {ta je narodno, wihovo!” Za sada je jedi-
no bilo va`no da se u celosti slagao sa mojom odlukom. „Idi ku}i, sutra
dolazim u Polzelu da im kaèm {ta im sleduje. Taj nesre}ni Zoran ih je
sve pokvario. Za deset sazovi miting radnika.” Iz MIR-a sam nestao pre
nego {to se neko mogao setiti da je zbog mene ostao bez ~arapa.
Me|utim, sutradan nije do{ao. Jo{ uve~e se wegova sekretarica iz-
vinila da mora hitno na neki drugi put. Ali stigli su Zora Ogrizek i
Milan Gu~ek, ~lan republi~ke kontrolne komisije. Poznavao sam ga pre
rata, u Stani~evoj na Beìgradu imali su malu radwu. Sala ènskog do-
ma, ina~e trpezarija, bila je dupke puna, dok smo se kroz gu`vu probijali
do malo vi{e bine. Ja sam samo predstavio goste. Ina~e sam }utao. Radilo
se o izrazito politi~kom zapletu kome nisam bio ravan. „To nije tvoj po-
sao,” rekli su mi. Kako su znali i umeli, ube|ivali su radnike za{to je
deqewe ~arapa za sv. Nikolu mimo socijalisti~kog sistema nagra|ivawa
nazadwa~ko, neprihvatqivo i tome sli~no. Kad su velikodu{no saop{ti-
li da zbog poku{aja deqewa niko ne}e biti ka`wen, jo{ su ih vi{e raspa-
lili. Zora je imala pravi peh. Dovezla se u jeftinoj bundi, izgledala je
kao neki „~upavac”, {to je ènama delovalo veoma provokativno. Sve ène
su do{le u fabriku. „Vi delite bunde, a mi ne smemo dobiti ni nekoliko
pari ~arapa koje smo same isplele? Je li to nagra|ivawe po radu?” vikale
su. Sve je po{lo naopako. Sala je po~ela polako da se prazni. Niko nije go-
vorio o tome, ali po uzvicima i vikawu nije bilo nikakve sumwe da }e se
{trajk nastaviti. Ostao sam i bez posledweg dela zadatka koji je trebalo
da ispunim. Nikoga nije bilo kome bih se zahvalio na lepim i inspirativ-
nim re~ima.
Ministar se najavio za slede}i dan. Zato su Zora i Gu~ek preno}ili
kod mene. Zora u Teodorovom krevetu, ja u [tefanijinom, a Gu~ek na podu.
Kad je odlagao svoj pi{toq – o~igledno je spadao u uobi~ajenu opremu vi-
{eg partijca u civilu – ustanovio sam da je moj bratislavski potpuno isti,
samo {to ja svoj nosim ilegalno. Oboje su se slagali da se radi o prvom
{trajku posle oslobo|ewa i da moèmo o~ekivati najgore. Luka je bio be-
san dok je Zora razgovarala s wim. [ta, moèmo samo naga|ati. Od zajed-
ni~kog no}ewa najvi{e koristi imala je Zora. Ali ne od dru{tva sa dvo-
jicom mu{karaca u jednoj sobi. Otada, ~ak ni u mojoj prisutnosti, nikada

nije propustila priliku za dvosmislenu informaciju svim prisutnima
da je u Polzeli prespavala no} sa mnom. Ostalo su bile bezna~ajne sitni-
ce koje se me|u pristojnim qudima ne pri~aju.
Luka zaista nije gubio vreme. To me nije iznenadilo. Da je bio takvog
soja, prilika da me postavi za delegata iskliznula bi mu jo{ u partizani-
ma. Malobrojnim radnicima i radnicama koji su do{li u salu, saop{tio
je da sam se u svemu ravnao po wegovim uputstvima, da je deqewu ~arapa
jednom zauvek do{ao kraj, a kraj je do{ao i wihovom pletewu. Od danas,
„fabrka” je zatvorena, svi radnici su otpu{teni. Kada }e ponovo biti pu-
{tena u pogon i sa kojim radnicima, zavisi}e od delegata koji ima sva we-
gova ovla{}ewa. Od mene. Gotovo sam ~uo kako ledeni tu{ sipi po slu{ao-
cima. Po meni tako|e, ~ak dvostruko leden. Zora i Gu~ek su se trgli, iako
su ministru odobravaju}e klimali glavom. Ja sam dokazao da sam kao ro|en
za ulogu politi~kog bezvezwaka. Ne samo da nisam na{ao opravdawe za Lu-
kinu strogost, nego sam se ve} video u nevoqama koje }e izazvati mini-
strovo ovla{}ewe.
Dok smo u razgovoru o prihva}enom zakqu~ku odlazili iz sale, da bi-
smo se u kancelariji dogovorili o detaqima, sa svake strane rampe o{tro
nas je pozdravio po jedan knojevac sa mitraqezom. Bili su raspore|eni na
po dvadesetak metara razdaqine uzdu` cele spoqa{we strane fabri~ke
ograde. „S wima nema{ nikakvog posla,” rekao mi je Luka. „Znaju {ta je wi-
hova du`nost i oni }e je izvr{iti. U fabriku ne smeju da u|u, moè da
u|e samo onaj kome ti naredi{. Ako zatreba{ pomo} – straàr kraj por-
tirnice je wihov komandir – obrati se wemu. Zamewiva}e ih iz Ceqa,
tamo se i hrane.”
U kancelariji nam je rekao da je uprava fabrike sve vreme okupacije
i pre we bile sredi{te germanizacijske politike u Polzeli. Jezik spo-
razumevawa bio je nema~ki. Direktor je bio Georg Eftkovski, pola Poqak,
pola Nemac, ùpan i NSDP ortsgrupenfirer za Polzelu, [empeter i
Prebold. Bio je i predsednik komisije za iseqewe. U radu mu je pomagao
Bsirske. Dok su Eftkovskog uhapsili odmah posle oslobo|ewa, Bsirske i
ostali jo{ ~ekaju na kaznu. Dosada su ih ostavqali na wihovim mestima,
jer su morali da re{e mnogo hitnije probleme, fabrika je morala da radi.
[trajk je prevr{io meru. U narednim danima sve }e „po~istiti”. „Po~ni
da radi{ samo sa onima za koje moè{ li~no da odgovara{. Sve je u tvojim
rukama,” ponovio je pre odlaska. Za neizre~eni dodatak sam znao: „I tvo-
ja glava.” U tim vremenima nije trebalo mnogo da je izgubi{. Pre nego {to
je izgubi{, na wu bi nabacali toliko |ubreta, da bi se qudi ~udili – ka-
ko je takav pokvaren ~ovek uop{te mogao da postane direktor. Zatim su se
Tre}
sve troje odvezli. Opet sam bio sam. Sam u praznoj fabrici, bilo bi skoro
avetiwski da u woj nije bilo toliko ovla{}ewa wenom delegatu.
Sve bi jo{ i bilo dobro da je fabrika, koja nije bila u pogonu, zaista
mirovala. Ali nije. Po{ta stiè svaki dan, dakle, mora i da odlazi, sti-
ù ra~uni koje treba platiti, ako se zaustavi kwièwe, nastaje nesavla-
diva zbrka. Aùrirawe zahteva vi{ekratnike normalnih napora. Tako sam
po~eo da radim sa sekretaricom Marijom Tav~ar, ~ija je porodica stanova-
la neposredno iza fabri~ke ograde. Iz Batuja sam pozvao kosovelovca Iva
Vetriha, koji se zaposlio kao voza~ mercedesa i kamiona. U Africi je vo-
zio engleskog brigadira, vaqda }e biti dobar i meni. Otada je bilo kao da
se direktor sastoji od dve polovine, wegove i moje. Radnici su s mukom za-
po~iwali na wegovoj. Postao sam instanca. Pored delegata, na koga je gla-
sio dekret, morao sam postati i direktor, blagajnik, pa i ra~unovo|a. U
jednoj osobi spojio sam sve ove, ina~e, nespojive funkcije. Po onome {to
sam godinu dana ranije saznao na letwem kursu Kri{tofove {kole kwi-
govodstva, direktor treba da kontroli{e ra~unovo|u, a on blagajnika. U
MIR-u su mi naredili da je moj glavni zadatak da kontroli{em direkto-
ra. Postao sam, dakle, kontrolor nad kontrolorima. Po{to sam u sebe imao
bezgrani~no poverewe, sve bi jo{ nekako i{lo da nije trebalo i da se radi.
radi.
Sa blagajni~kim poslovima nisam imao glavoboqe. To svako zna. Nevero-
vatnom brzinom otvorilo mi se i kwigovodstvo. Pregledaju}i glavne kwi-
ge i ukwi`be u dnevnik, preko no}i sam shvatio {ta zna~i ono uvijeno
„za ra~un taj i taj”, koje mi je i posle mesec dana predavawa ostalo {pan-
sko selo. Radilo se o najobi~nijem zapisivawu prenosa s jednog ra~una na
drugi, iz jednog xepa u drugi, unutra – van. Lak{e vaqda ne moè biti.
Pre nego {to sam se osvestio, a ve} sam bio ra~unovodstveni stru~wak.
U toj fazi iznenada se pojavio Luka. Hteo je da proveri kako teku pri-
preme za novi rad fabrike. Sedeli smo u kancelariji i gledali sasvim
prazno dvori{te. Rekao sam mu da je ve} spremno, po~e}emo svakog momen-
ta. Radnike sam ve} prikupio, ne}e biti problema. „[ta radi ova ènska u
fabrici?” zagrmeo je. Dragica, vra}ala se iz kupovine u selu. „Oprosti,
oprosti, nisam znao. Pa i nije ènska. Ima{ stvarno zgodnu curu. No, ma-
lo je mr{ava. Boqe je ako je malo puna~kija. Pametno {to si je doveo, bar
ti se druge ne}e vrzmati po glavi. Reci joj da je pozdravqam.” Iznenadilo
me je kako se u trenutku od grubijana pretvorio u {efa sa razumevawem. S
wim sam i ina~e imao dobre odnose. „@ale se na tebe,” osorno me je jednom
primio u MIR-u, „svakog dana dobijem po neku pritu`bu.” êkao sam da se
obru{i na mene, posebno, jer nije bilo jasno odakle se àle na mene. Zar
sa terena? Jo{ jednom se dobro zavr{ilo: „Budi zadovoqan dok je tako. Kad
po~nu da te hvale, zna}u da je ne{to naopako s tobom. Tada se pazi.”
Ispred portirnice svakog jutra sakupqali su se radnici o~ekuju}i

ponovni prijem na posao. Kao u [tajnbekovim Plodovima gnevagneva.. Svakoga od
wih zvao sam na razgovor i donosio odluku. Prevladao je socijalni mome-
nat. Qudi su potro{ili u{te|evine, mnogi su prehrawivali velike po-
rodice.
ro dice. Po~eli smo sa mu{karcima u ravnoj pletionici, tu je potrebno
najmawe qudi da bi ma{ine bile u pogonu; kasnije smo nastavili sa polo-
vinom ènske okrugle, a pomo}ne pogone uvodili smo u rad po potrebi. Naj-
zad, fabrika je opet radila. Tehni~ki deo posla obavio je Ranik. Knojev-
ci su i{~ezli bez pozdrava. Nedugo zatim uspeo sam da na|em kwigovo|u.
Karlo Kregar iz Prebolda postao je moj najodaniji saradnik. Uselio se u
visoko prizemqe Rajzerove vile.
U me|uvremenu, svoje je obavila i OZNA. Dok sam jednog jutra ùrio
pored Bsirskeove ku}ice u kancelariju, vrata su bila {irom otvorena,
ispred wih i u ku}i sve razbacano, nigde nikoga. Zajedno sa ènom i decom
odveli su ga tokom no}i; vi{e od zave`qaja nisu mogli da ponesu. Od rad-
nika, koji su stanovali u fabri~kim ku}icama ispred ulaza u fabriku,
saznao sam da je tokom no}i nestao i Lorber. Kad sam ih upitao kako se to
dogodilo, opravdavali su se: „Ni{ta videli, ni{ta ~uli, spavali smo,” ta-
ko su to uradili na brzinu i potiho. Na sli~an na~i, tada su {irom Slo-
venije nevidqivo i ne~ujno i{~ezavali prijateqi, susedi, sustanari. âk
ih iz posteqe izvla~e, a da dragana ni{ta ne primeti, tuma~io sam wiho-
vu ve{tinu koju su, u me|uvremenu, do virtuoznosti usavr{ili enkave-
deovski instruktori. Vosovci, kojima se Kardeq hvalio Titu 1942. godine
da su spretniji kako od agenata gestapoa, tako i Ovre, bili su pravi po~et-
nici. Glavna prednost bila je {to smo sa „ni{ta videli, ni{ta ~uli” svi
sara|ivali sa wima. Kad smo se jednom na putu za Krapinu vozili kroz Te-
harje, dobro smo znali iza kojih vrata u visokom zidu drè „politi~ke”,
tako dobro da smo svi zurili na suprotnu stranu dok smo prolazili pored
wih. Niko nije hteo da se izda da zna ne{to {to ne bi smeo da zna.
Samo za OZNU „ni{ta video, ni{ta ~uo” nije vaìlo. Saznavala je za
sve, i za misli, kako se pokazalo na mnogim saslu{awima, ve{ta~ki kon-
struisanim procesima, pa i za takve koje osumwi~enom nikada ne bi pale
na pamet. Ponekad je weno sveznawe ponekom i koristilo. Bar jedan takav
slu~aj znam. Mnogo kasnije, saznali smo da su „na{e” (Bsirskea sa porodi-
com, Lorbera) proterali u Austriju èlezni~kim transportom, na kojem
je bila i Titova ta{ta, majka wegove druge ène Herte Has (prva je bila
Ruskiwa Polka – Pelagija Belousova, koja mu je rodila sina @arka Broza;
poznavao sam ga sa beogradskih „igranki”, gde je delovao prili~no izgub-
qeno). U posledwem trenutku spasio ju je Franc Gerbec, direktor nekada-
{we Glancmanove predionice u Mariboru, kako mi je to, kao direktorskom
Tre}
kolegi, sam ispri~ao. Da nije bio ozna{ki major, ne bi mu palo na pamet

da gura nos u tu|e stvari. Bsirskea su jo{ pre granice izvukli iz voza i
ustrelili. Za Lorbera sam mnogo kasnije ~uo da je u SAD postao uspe{an
ra~unarski preduzetnik.
Nedugo potom, OZNA je po~ela da se interesuje i za mene. S druge
strane, dobijao sam upozorewa od „kriàra”, da se pazim. Kad sam se jednom
po mra~nom putu izme|u wiva vra}ao pre~icom sa ve~ere kod Robe`nika
u centru Polzele, u blizini fabri~ke ograde ~ekala me je, pri~vr{}ena
na kolac, ceduqica sa mojim imenom i pretwom da im ne}u uma}i, uz pot-
pis „Kriàri”. Kriàri, za koje pre nisam ~uo – tada su ilegalno delo-
vali u Hratskoj, a pripisivali su ih nadbiskupu Alojziju Stepincu (to je
bila jedna od optu`bi zbog kojih je ne{to ranije, 11. oktobra 1946. godine,
osu|en na visoku zatvorsku kaznu) – pojavqivali su se i u [tajerskoj. Ne-
koliko pretwi primio sam po{tom – samo poneka kratka, rukom pisana re-
~enica i potpis „Kriàri”. Otada sam do prole}a uve~e izlazio sa nabi-
jenim pi{toqem u xepu. Pre svega, izlazio sam mnogo re|e. Kad su se iz
Ceqa pojavila trojica ozna{a, nisu me ispitivali samo o mojoj pro{losti,
nego i znam li za neko neprijavqeno oru`je i jesam li od kriàra primio
neku poruku. Da li sam se to ja na{ao izme|u dve vatre? Da li mi je kri-
àrske pretwe slala sama OZNA? Na sre}u, {to se ti~e kriàra, u~ini-
lo mi se da ih poznajem. Sumwao sam na jednog radnika s kojim sam slu`be-
no bio u nesporazumu. Na posao sam ga primio me|u prvima. Po karakteru
je bio razmetqiv. Zato sam se usudio da kaèm ne. „Ne, nisu mi uputili
nikavu pretwu.” Tako sam dobio jo{ jedan razlog da po mraku, bez napu-
wenog pi{toqa, vi{e ne idem u selo.
Stvar je postala opasna kad su hteli da znaju odakle sam zapravo. Sa-
da }e ~a~kati po Qubqani. Pre demobilizacije, tokom priprema za izbo-
re za Ustavotvornu skup{tinu, koji su odràni 11. novembra 1945. godine,
posebna komisija na terenu na Beìgradu oduzela mi je bira~ko pravo. Za
to je posebno zasluàn bio Frane Sladi~, hri{}anskosocijalisti~ki
prijateq Toneta âmernika. Kad ozna{i saznaju da su mi na terenu oduze-
li bira~ko pravo, postara}e se da me izbace iz „Polzele”. Kako delegat i
direktor moè biti ~ovek bez bira~kog prava? Situacija je i meni izgle-
dala neshvatqivom, ali ja tu ni{ta nisam mogao. Da bih im pomrsio kon-
ce, za mesto – gde sam ìveo pre rata, naveo sam Kraw. Znao sam tamo za ne-
ke momke sa istim prezimenom. Posle nekoliko meseci ozna{i su se vrati-
li, postavqali mi ista pitawa kao prvi put i na kraju – poverili su mi
da su u Krawu proverili moje navode i konstatovali da je sa mnom sve „u
redu”. Da li je raspitivawe doprlo do Lukinih u{iju, koji ih je napao
zbog toga, ili su i oni naprosto blefirali kao ja? Dragi~inim zalagawem
bira~ko pravo mi je kasnije vra}eno. Re~ za mene na terenu je dao i Mar-

ko Kos, koga tada nisam poznavao, iako je stanovao na neparnoj strani na{e
ulice.
Iamo sam vi{e razloga da se pla{im Qubqane. Bili su mi dobro po-
znati, ali sam ipak pogre{io. Na pokladnu subotu oti{ao sam sa Dragi-
com i svojom sestrom u kafanu hotela Slon, gde je bila velika zabava. Bi-
lo je bu~no i veselo, sasvim smo se uneli u masovno zabavqawe. Oko jeda-
nest sati kod na{eg stola pojavio se jedan mu{karac, predstavio se da je
iz OZNE i zahtevao da bez oklevawa ustanem i krenem s wim. „Ako ne}ete
da vas uhapsim pred svima, krenite sa mnom, kao da se poznajemo.” Zna~i,
preti mi hap{ewe, sinulo mi je. Izme|u garderobe i toaleta, na stepeni-
{nom odmori{tu, sa pi{toqem u xepu, rekao mi je da su dobili obave{te-
we da sam domobranski major koji se sve vreme od kraja rata krije od ruke
pravde. „Idemo preko puta!” To je zna~ilo – u banku Slavija (tamo je bilo
sedi{te OZNE – zanimqivo, koliko su nov~ani zavodi privla~ni za po-
liciju: moskovska Lubjanka bila je u predrevolucionarno vreme sedi{te
Ruskog osiguravaju}eg dru{tva).
Naravno, protestovao sam. Zamerka da bi trebalo da poznaje domobran-
ske majore – nije ih bilo vi{e od desetorice, uglavnom su se proslavili kao
komandanti domobranskih udarnih bataqona, koji su tokom 1944/45. ~e{-
qali partizanske teritorije – dodatno ga je razbesnela. îwenica da sam
delegat MIR-a u Polzeli, sasvim ga je izbacila iz koloseka. Kad sam mu
pokazao dokumente, izvinio se. Bilo je o~igledno da }e se wegov bes okre-
nuti prema onome ko ga je telefonskom denuncijacijom doveo do blamaè.
Tada su se ve}, pra}ene grubom vikom, po stepenicama pele uzurujane
Dragica i moja sestra. Kad me je ozna{ odveo, ve}i deo sale po~eo je da vi-
~e na wih: „Bege, bege, van, bege!” Nije im preostalo ni{ta drugo nego da
ustanu i uz masovno skandirawe „Be-ge, be-ge”, napuste kafanu. Oti{li
smo zajedno. Zabavi su prisustvovale dve sestre (od tri) jedne beìgrad-
ske porodice s kojom smo se poznavali jo{ iz vremena dok smo ìveli u
[tudentovskoj (gde sam se rodio). Zbog jednospratnice koju je sagradio moj
otac u Pleter{nikovoj, dok su one stanovale u „gradskim” ku}ama, mrzele
su nas toliko da bi nas utopile u ka{i~ici vode, iako bi se iz wihovog pre-
zimena moglo zakqu~iti da su stru~waci za suprotnu elementarnu silu.
Po mom uverewu, one su pozvale OZNU, saop{tile joj da imaju priliku da
uhapse domobranskog majora i istovremeno nahu{kale goste da vi~u pro-
tiv nas.
Ceqsku OZNU interesovale su i prilike u fabrici. Dok su me ~eka-
li na portirnici, razgledali su zidne novine /slov. sten~as/. „Zidne no-
vine su vam veoma dobre,” pohvalili su ih. Jasno, nisam im rekao da ih u
Tre}
celosti pi{em sam. Zanimala ih je, u prvom redu, sabotaà. Ko sabotira,

kako sabotira, da li su organizovani? Jedino {to su znali bilo je da u fa-
brici postoje saboteri, a ja treba da utvrdim ko su oni. Saboteri se lako
prepoznaju, obavestili su me. Ako se do{aptavaju da ih drugi ne ~uju, po-
gledavaju se i daju jedni drugima znake, sigurno ne{to snuju. Nisam mogao
da ih ubedim da ih kod nas nema. Stalno su dolazili i raspitivali se o
saboterima.
Premda sam ih ube|ivao da ih kod nas sigurno nema, u fabrici se ipak
dogodila sabotaà. Dok sam razgledao upravo sagra|eno pokriveno spremi-
{te za bicikle – finansirao sam ga iz teku}ih proizvodnih tro{kova –
iz pegleraja se razlegla silovita eksplozija. @ene su, obavijene dimom,
smetene istr~ale u dvori{te i u {oku zavijale da je eksplodirala. Bilo
mi je jasno da sam saboter ja. Kad me optuè, niko me ne}e spasiti, ni sam
Luka. Sabotere bi podavio sopstvenim rukama. Svom snagom sam kr~io put
u suprotnom pravcu od radnica koje su istr~avale napoqe. Mlatio sam po
wima i vikao da mi se maknu s puta. Pqosnate aluminijumske noge sa ta-
banima nagore i daqe su se u velikom luku {etale po sali. Ispod jedne je,
pod jakim pritiskom, {ikqala para i punila prostoriju. Izgledala je kao
topovi na sovjetskim tenkovima, kad bi crvenoarmejci zaboravili da topo-
vi nisu ma{inke, samo se istopila u dve quske, umesto u tri ili ~etiri
i strahovito savila. Pre nego {to sam uspeo da dohvatim ventile, dotok
pare je ve} zatvorio farbarski majstor Padar, koga ni{ta nije moglo da
smete.
Sabotaà je bila nesumwiva, a ja jedini krivac. Kad OZNA dozna, do-
kaza o sabotaì bi}e preko glave. Dakako, Bajt! Kako je uspeo da se gurne
na takvo mesto? I kako prevejano! U Polzeli, gde ga ne poznaju. Kako nas
je navukao sa Krawem! Prava lasica. Takvi ne zasluùju proces. Treba ih
odmah streqati. Prve no}i nisam spavao, druge sam bulaznio, dawu sam
hodao kao mese~ar. Osim „pa, desi se”, od tehni~ara nisam mogao da saznam
uzrok. Po mom mi{qewu, pritisak pare je porastao preko dozvoqene mere
i razneo nogu koja je od navla~ewa ~arapa bila najoguqenija. Radnice su
potulile glave kao da su one krive. Najva`nije je bilo da od kolektiva sa
oko dvesta qudi OZNA nikada nije saznala za taj doga|aj. Bar mi ga weni
~esti posetioci nikada nisu pomenuli. Sada znam {ta zna~i kolektiv,
razmi{qao sam.
OZNU su zanimali i odnosi u devoja~kom domu. Ali ne i sabotaà.
Osim u prizemqe, gde je bila velika sala, ujedno i trpezarija, mu{karci
nisu imali pravo ulaza. Devojke se neprirodno pona{aju, rekli su mi. Na-
redili su premeta~inu u svim sobama. Kod jedne od devojaka na{li su po-
magala koja su verovatno dolazila iz Gamle u Stokholmu. Javno su je osra-
motili, mu{karci su se zgraàli nad wom i povla|ivali ozna{ima. Ose-

}ala se kao najgora kriminalka. Priznajem, i ja sam bio me|u wima. U to
vreme znali smo samo za klasnu revoluciju. Seksualnu smo smatrali kon-
trarevolucijom.
Bilo je i mnogo samovoqe. Prilikom nekih izbora, kojih je tada bilo
u izobiqu, dvojica ozna{a su jedne no}i zalupala po ulaznim vratima i
izbacila me iz kreveta, zahtevaju}i da im, po nalogu ceqske OZNE, pre-
dam mercedes. Potreban im je za izborni {tab. Nama }e biti dovoqan ka-
mion. Ni{ta napismeno nisu imali u rukama. „Ne mislite vaqda da }e vam
OZNA zbog jednog automobila slati pismenu molbu?” Nisam se protivio,
zahtevao sam samo da odemo zajedno u sedi{te mesne OZNE u Cequ da se
dogovorimo o detaqima. Vozio sam ih u pixami, wihov voza~ nas je sledio
u wihovoj krntiji. Mora da je OZNA bila zaista predana u poslu. Cela Ve-
stenova vila na breùqku zapadno od fabrike bila je jo{ osvetqena kad
smo prilazili. Umesto da se dogovorim, protestovao sam kod {efa zbog po-
stupaka wegovih slu`benika. O nalogu za predaju automobila nije imao
pojma ili je Luka bio ja~i adut. Svoje podre|ene je izgdio, a meni se izvi-
nio, ispra}aju}i me {irokim stepeni{tem do automobila.
Napredovao sam i stru~no. Postajao sam ekspert za tekstil. Razliko-
vao sam pamu~no predivo od vigowe /vuna peruanskih ovaca/, uprkos zvu~-
nom imenu, bilo je istkano od pamu~nih ostataka, pa svilu „fino}e” niti
Nm 16 den(ier), te ve}u (debqu) i mawu. Svila je u ono vreme ozna~avala
Zellwolle”, celuloznu pre|u. Imali smo je pun magacin jo{ iz nema~kih
„Zellwolle”,
vremena. Upoznao sam se sa dobavqa~ima, Bomba`nom predilnicom u Pre-
boldu, Vigowkom i MTT (Mariborska tekstilna tovarna – nekada{wi Hut Hut--
ter
ter)) u Mariboru i drugima. Iako se nabavka odvijala po planu raspodele
MIR-a, morao sam mnogo da putujem da bismo na vreme dobili ono {to nam
pripada, pa i poneki dodatak, kako bismo lak{e prema{ili plan obima pro-
izvodwe. Zalagali smo se i za mawe tro{kove i ve}i kvalitet. Oboje smo
najlak{e postizali tako {to smo MIR-u saop{tavali niè mogu}nosti ma-
{ina od stvarnih i uvodili nove, kvalitetnije artikle sa vi{im radnim
„umecima”. Po{to su stvarna poboq{awa bila uglavnom mala – bilo je do-
voqno da opravdaju novo ime artikla – nije bilo te{ko da na taj na~in1634
prema{imo norme. Radnici za to nisu znali, plate su ostajale nepromewe-
ne, dok su republi~ki organi bili zadovoqni, jer su morali da se iskaù
1634
Na nivou radnika vaìle su sasvim druge radne norme za koje su jo{ posle rata, po
sistemu REFA (Reichsausschuss ffü
ür Arbeitsstudien, ust. 1924) bile vezane zarade. Zbog cen-
tralno odre|enih plata sistem je kod nas propao.
Tre}
pred saveznim. Veoma zna~ajno bilo je i novatorstvo, za koje sam znao jo{ iz
Novog Sada. Po{to su se ~arape od vigowe brzo cepale, oja~avali smo ih ce-
luloznim predivom. Pri su{ewu sam primetio da prilikom namakawa u
istu me{avinu boje celulozno predivo dobija druga~iju boju od vigowe. Bi-
la je potrebna samo odgovaraju}a kombinacija oba prediva – i eto ~arape za
dvobojnim uzorkom. Farbarski majstor Avgust Padar vrteo je glavom, ali su
kupci bili zadovoqni. Naàlost, inovacija nije postigla onakav publi-
citet kao ona u Dugoj Resi. U toj najve}oj jugoslovenskoj predionici otkri-
li su da se tkanina moè izbeqivati hlorom. Sve novine su bile pune jedin-
stvene domi{qatosti na{ih radnih qudi. Sada sam, razume se, ve} znao
da radnici nisu radnici, nego radni qudi.
Socijalisti~ka privreda imala je jednu veliku prednost: nije tre-
balo brinuti za kupce. Isporuka kao i nabavka odvijale su se prema planu
raspodele, ali proizvoda je uvek bilo premalo. Za to smo se postarali i
kvalitetom koji je primetno opadao. Uvozni pamuk smo u celini morali na-
domestiti vigowom, a ona je bila krivac za pove}ani {kart. Kad smo, opo-
na{aju}i sovjetskog Stahanova, koji je pre rata uveo otkopavawe ugqa na
vi{e nego dvostruko pove}anim oknima, povrh svega svakoj radnici nato-
varili rad na vi{e ma{ina – {to je omogu}ilo uvo|ewe druge smene i u
okrugloj predionici – postali smo fabrika za {kart. Igle su se redom lo-
mile, ma{ine su se vrtele sa pocepanim nitima ili uop{te u prazno, a da
to pospane radnice ne bi ni primetile. U pore|ewu sa èleznicom, gde su
– u èqi da pove}aju efikasnost, po Kidri~evom nalogu, na jednu lokomo-
tivu oka~ili toliko vagona da na kra}im stanicama vozovi nisu mogli da
se mimoi|u – ovo je bio pravi ma~ji ka{aq. Nije se ni primetio. Kidri~ je
ubrzo zapazio da je sve to posledica ukinutog trì{ta. Zato su nas komer-
cijalizovali. Za sve isporuke i prodaje, koje je u pogledu koli~ine i vre-
mena i daqe odre|ivala planska komisija, po~eli smo da zakqu~ujemo ugo-
vore. Masovnim upisivawem podataka u obrasce i wihovim potpisiva-
wem, nedostatak uticaja trì{ta uveli smo u produkciju.
Uprkos komercijalizaciji, morao sam bar dva puta mese~no da idem u
Qubqanu. U MIR-u je uvek trebalo da se ne{to isposluje i da se svaki
put dobiju sveà uputstva. Polako su zaboravqali da im je sv. Nikola ume-
sto roga~a i pomoranxi doneo {ipak. Svest tada jo{ nije bila tako visoka
da zaborave i tog, nekada tako omiqenog sveca, iako je, zajedno sa ostali-
ma ve} bio na indeksu. Zaborav je dokazivalo ~esto nagla{avawe da sam
„tada sasvim dobro postupio”. Nervirala ih je samo jo{ planska raspode-
la, jer niko nije znao koliko visoko u ministarstvu je prodrla, da li se
zaustavila pred Lukom, pre svega, kako }e se odraziti na wihove „karak-
teristike”.
Posete MIR-u su me detaqnije upoznale sa strukturom nastaju}e hije-

rarhije. U Polzeli, ne samo u fabrici, bio sam prili~no va`na li~nost.
Kad su me, odmah posle dolaska, pozvali na masovni politi~ki miting (je-
dan od dva na kojima sam u~estvovao u svom ìvotu), bilo je dovoqno samo
moje u~e{}e, pa da se otarase polzelskog ùpana, gostioni~ara Ore{nika.
Direktor je i ina~e bio va`na li~nost. Kad sam u dvori{tu nau~io da vo-
zim auto i ubrzo Ivu prepustio kamion, bila je dovoqna samo direktorska
legitimacija, pa da mi milicioner, nezadovoqan zbog nekog prekr{aja, sa-
lutira i izvini se {to me je uop{te zaustavio. Za voza~ku dozvolu niko
nikada nije pitao. Prili~nu va`nost ose}ao sam i kod ministra, bio je po-
nosan na obrazovane qude, naro~ito mlade. „Bajt je na univerzitetu diplo-
mirao, [iler je ~ak apsolvirao,” voleo je da se hvali, ne znaju}i da su
apsolventi okon~ali studije, ali nisu jo{ poloìli sve ispite. U me|u-
vremenu su se razrasle veoma ra{~lawene, sasvim samostalne strukture.
Do referenta za trikotaù sam prilikom poseta MIR-u jo{ uspevao da
stignem – on je bio moja prava veza – sve iznad wega sezalo je previsoko pod
oblake. Nije bilo sumwe da mi je nadre|ena i svaka ministarska daktilo-
grafkiwa. Od wih je u velikoj meri zavisio ishod svakog posredovawa, po-
sebno zato {to su ujedno bile i sekretarice.
Drugog marta 1946. godine Dragica i ja ispunili smo jedan od najzna-
~ajnijih dugoro~no planiranih ciqeva. Ven~ali smo se. Time smo za skoro
godinu dana preduhitrili plansku privredu koja je uvedena 1947. godine.
Nadmudrili smo i oba para roditeqa. O odluci smo ih obavestili ve~e pre
ven~awa. Dragi~in otac je za ven~awe morao znati, jer smo ga po~astili po-
zivom da nam bude svedok, a prema drugima smo jednostavno bili veliko-
du{ni. Moje roditeqe je zamalo kap udarila, ali su se neverovatno brzo
prilagodili. U crkvi sv. Kri{tofa, ta~nije u wenom novom delu, nazvanom
po sv. Cirilu i Metodu, koji je tada jo{ stajao uz Dunajsku, tamo gde jo{
uvek, u spomen na Sedmi kongres SKJ 1958. godine, stoji visoki betonski
stub, nas su, za verenike, oglasili „jednom za triput” /katolici vereni-
{tvo ogla{avaju u crkvi, tri nedeqe zaredom, na nedeqnoj slu`bi; ako po-
stoji razlog za hitno ven~awe ogla{avawe se vr{i neposredno pre samog
ven~awa, tako|e tri puta zaredom, prim. prev./, kako i prili~i sa propo-
vedaonice, da bi nas odmah potom, u prisustvu na{ih najbliìh, posveti-
li u brak. „Jednom za triput” imalo je za ciq da se smawi opasnost da se
sazna kakav sam crni reakcionar kad se ènim u crkvi. [estog je bilo ven-
~awe za javnost u magistratu. Uve~e smo imali svadbenu zabavu u union-
skim „Ro`cama”, a sutradan smo otputovali na medeni mesec. Trajao je sko-
ro ceo dan. Obi{li smo Gorewsku i razgledali vodopad Savica. Mercedes
i Ivine voza~ke sposobnosti jo{ iste ve~eri vratile su nas u Polzelu.
Tre}
Ina~e, mercedes, jedan od najboqe o~uvanih automobila daleko una-

okolo, nudio je i mnogo drugih uìvawa. Kad je Ivo prvi put mewao uqe,
pored strugotina iz kartera, iscurilo je i nekoliko kapqica ~a|avog bu}-
kuri{a. Novo uqe nam je bilo potrebno za brù vo`wu. Dok su putevi bi-
li pod snegom, trojanski (kod Trojana) klanac sa ceqske strane sluìo je
za dokazivawe voza~ke ve{tine. Sa nepoznatim voza~ima takmi~ili smo se
ko }e ga pre}i u najvi{em prenosu. Odlu~uju}e je bilo, zapravo, ho}e li
neko uspeti da se doveze na vrh do gostionice „Pri Kon{ku” bez upotrebe
prve. Kad smo zbog radova na glavnoj cesti morali zaobilaznim putem pre-
ko Motnika, odjednom smo sa desne strane ispred sebe ugledali automobil-
ski to~ak koji nas je prestigao, da bi se kona~no po travnatom bregu otko-
trqao u potok. Pre toga udesno se nagnuo i mercedes i u oblaku pra{ine
muwevito zaustavio. Na makadamskim, potkiva~kim ekserima posutim ce-
stama, sa izlizanim gumama, bila je velika sre}a {to smo do Qubqane
uop{te stizali bez defekta. Zato smo postali majstori za mewawe guma i
wihovo krpqewe. Sva sre}a {to su tada jo{ imale i unutra{we gume koje
su se mogle zakrpiti kao biciklisti~ke, tako da je najvi{e problema zada-
vala ru~na zamena spoqwe gume. Ivo nas je spasio i od tih problema. Ne-
gde je iskopao ~etiri nove avio-gume i montirao na to~kove. Bile su ok-
rugle i debele, predwi to~kovi su se jedva okretali, ali glatke – na sne-
gu su nas ostavqale na cedilu. Izgledom tada jo{ nepoznate formule 1,
izazivali smo op{tu pa`wu.
Na cedilu nas je ostavqao i akumulator. Jednom sam iz Qubqane, ka-
sno uve~e, vozio k sebi u goste ve} vrlo bolesnog oca. Keq i kupus u zatvo-
ru nisu koristili wegovim bubrezima. Crvena sijali~ica je uporno svet-
lila, ali mi je to nekako promaklo. Po{to sam voza~ki ispit poloìo tek
dvanaest godina kasnije, tako ne{to se moglo i o~ekivati. Kad se akumula-
tor ispod vrha klanca ispraznio, preno}ili smo ispod jabuke. U zoru smo
automobil okrenuli po klancu nadole, da se upali. Te sre}e nije bio Ivo,
kad smo se mnogo kasnije, jedne no}i, vozili iz Qubqane. Zaustavili smo
se na ravnom, ve} skoro na Vranskom. Psovali smo punionice akumulatora
kojih ba{ onda kad su ti najpotrebnije nema nigde pri ruci. Kad se razda-
nilo, na suprotnoj strani puta, zasjao je na suncu natpis „Punimo akumu-
latore”. Dok smo mi na Vranskom ru~ali, na{ je ve} bio napuwen. Za pra-
vi voza~ki trofej pobrinuo sam se sam. Rano ujutro, vozio sam iz Qubqa-
ne kroz Kra{wu. Na blagom zavoju ulevo, desnim to~kom nagazio sam pesak
uz ivicu puta. Zavrteo sam se i isko~io sa kolovoza. Kad se automobil za-
ustavio, leào je popreko puta na levom boku. Iskqu~io sam motor, izvu-
kao se kroz vrata iznad sebe, iza{ao na put i po~eo da razmi{qam {ta da
radim. „Ima{ li ispit?” upitao me je prvi koji se morao zaustaviti. „Onda
poùri, brzo, pre nego {to stigne milicija,” zajedno smo, sa slede}im kan-
didatom za nastavak vo`we, prevrnuli automobil nazad na to~kove. Ovde
ni direktorska ne bi pomogla. Auto sam, kakav je bio, odvukao u jednu ra-
dionicu iza Figovca, gde su ga izravnali i ofarbali. Od tamnozelenog po-
stao je crn; druge boje u Qubqani nije bilo u zalihi.
Sredinom februara 1946. godine do{lo je na red vlasni{tvo fabri-
ke. Jo{ pre toga posetio me je zastupnik konzulata [vajcarske u Beogra-
du i predao mi crveni dokument sa belim krstom, na kojem je pisalo da je
Tovarna Polzela pod za{titom [vajcarske konfederacije. Teodor i [te-
fanija Rajzer bili su, ina~e, Sudetski Nemci, ali su pravovremeno obe-
zbedili {vajcarsko dràvqanstvo. U MIR-u su uveli postupak za konfi-
skaciju, ali su im [vajcarci smetali. Nekako u isto vreme zapo~eo je po-
stupak protiv Rajzera i u tada jo{ parlamentarnoj ^SR. Iz Moravske
Ostrave, iz redakcije lista Nov
Nová á svoboda poslali su ~lanak, u kojem su bi-
li opisani razlozi zbog kojih je kod wih uveden postupak za konfiskaciju
imovine (tamo je bilo sedi{te Rajzerove imperije, a pojedine fabrike ima-
li su i u Ma|arskoj i Rumuniji). To smo, zajedno sa sindikatom, saop{tili
tuìla{tvu u Cequ, ujedno sam od Nove svobode zahtevao sav materijal ko-
ji im je na raspolagawu. Dobio sam odgovor da }u ga dobiti za najkra}e vre-
me, ali ne mogu re}i da li sam ga zaista dobio. Koliko znam, do procesa
nikada nije do{lo, niti su Rajzeri ikada zahtevali da im imovina bude
vra}ena.
Skok u Pale de [ajo
Krajem marta, Ivo i ja dobili smo obave{tewe da }e se hor „Sre~ko

Kosovel” reaktivirati i da budemo spremni za turneju po Francuskoj. Ta-
da je u Parizu zasedala Konferencija ministara spoqnih poslova, koja je
trebalo da odlu~uje i o Julijskim alpima i Trstu. Ako nije i{lo oru`jem,
treba im na{e pravo dokazati umetno{}u. CK SKJ je odlu~io da na turne-
ju krenu najboqe raspoloìve grupe, plesna grupa „More{ka” iz Kor~ule,
sli~na grupa „Lazaropoqci” iz Makedonije, omladinska folklorna gru-
pa „Ivo Lola Ribar” iz Beograda i grupa od 24 ~lana Baleta Beogradske
opere pod vo|stvom primabalerine Mire Sawine. Trebalo je da glavni
bude peva~ki hor JA „Sre~ko Kosovel”. Oja~ali su ga s nekoliko ~lanova
APZ-a (Akademskog peva~kog zbora). Me|u wima bili su: Boris Trampu{,
koga poznajemo jo{ iz Bratislave, Browo Skaberne, moj kasniji kolega na
Pravnom fakultetu, Stane Pavli~, kasniji sekretar Ekonomskog fakul-
teta, Andrej Jarc, kasniji sekretar Pravnog fakulteta, i moj {kolski ko-
Tre}
lega Boò Gro{eq. Iz Opere nam se pridruìo bas Friderik Lup{a.

Svih zajedno bilo nas je oko sto osamdesetoro.
Mi, kosovelovci, dobili smo za turneju nove tamnoplave uniforme od
~e{qane vune, krojene po meri. Sada sam, kao tekstilni stru~wak, znao da
su prethodne, ne{to svetlije, bile od vigowe. Zato su se toliko gu`vale.
CK je hor opremio i novim politkomesarom – Bojanom [tihom, sa ~inom
kapetana, {to je Jermana ponovo degradilo u upravnika, iako su mu dode-
lili isti ~in (kao i dirigentu). Svim grupama CK KPJ postavio je na ~e-
lo, kao vrhovnog vo|u, Ivana Saraj~i}a, kasnijeg ambasadora. Luka Lesko-
{ek je za vreme moje odsutnosti iz „Polzele” imenovao moga zamenika. To je
bio tekstilac Du{an Horjak, kasniji direktor sistema „Iskre”. Sa Ivom
nije bilo problema, bez mene ionako ne bi imao posla. Sa nama je krenuo i
Tone âmernik, tada u Ministarstvu unutra{wih poslova u Beogradu, ali
se zbog slu`benih obaveza posle prvih nastupa morao vratiti. Sa sobom je
odveo grupu „More{ka”, za koju su Francuzi, na na{u sramotu, utvrdili
da ple{e poznate maurske igre, poznate u celom Sredozemqu.
Putovali smo preko Beograda. Tamo su nam se pridruìle navedene
grupe; odràli smo nekoliko koncerata, {to je koristilo uigravawu no-
vih peva~a. U Pariz smo otputovali 3. maja. Zbog komplikacija na granica-
ma, naro~ito izme|u okupacionih zona u Austriji i Nema~koj, kao i zbog
tehni~kih problema (zbog velike brzine voza, iz na{ih vagona dimilo se
kao iz lokomotive – morali su ih zameniti austrijskim), putovali smo vi-
{e od dva dana. Na putu sam se sprijateqio sa Katarinom Obradovi} – Ka-
}om, mladom igra~icom Beogradske opere i kasnije primabalerinom. Kako
i prili~i za takav format, udala se za generala.
Turneja po Francuskoj odvijala se na najvi{em nivou pod pokroviteq-
stvom Udruèwa Francuska-Jugoslavija, kojim je predsedavao Rene Kasen,
i Nacionalne unije intelektualaca, ~iji je predsednik bio @or` Diamel.
U pokroviteqskom odboru su, pored predsednika francuske vlade i oboji-
ce potpredsednika (jedan od wih je bio i komunisti~ki prvak Moris Tore),
bili i ministri za vojsku, prosvetu i kulturu, te za spoqne poslove (po-
znati @or` Bido), na~elnik general{taba (tako|e poznati general De
Latr de Tasiwi – proslavio se uspe{nim komandovawem francuskoj Prvoj
armiji prilikom iskrcavawa francuskih snaga u ju`noj Francuskoj u ok-
viru „Anvila” i tokom wenog prodirawa prema gorwim tokovima Rajne i
Dunava), pisac Luj Aragon i na{ ambasador Marko Risti}. Uprkos tome,
stanovali smo nimalo reprezentativno – u Cit Cité
é Universitaire (studentsko
naseqe), ne{to daqe od Port d’ Itali u ju`nom delu grada. Na{e rukovod-
stvo sna{lo se mnogo boqe. I ina~e smo bili hermeti~ki odvojeni. [tih,
kojeg sam kao skauta poznavao jo{ pre rata, bio je superkonspirativan. Ve-
oma dosledno smo izbegavali jedan drugoga. Tokom vo`we bri`no je pazio
da ni drugi kosovelovci ne budu prisutni wegovim razgovorima sa ~lano-
vima rukovodstva. Ako nije moglo druga~ije, doslovno su {aputali pribli-
àvaju}i glave. U Parizu se najvi{e zadràvao u ambasadi, gde je radila
wegova prijateqica (i moja koleginica sa Pravnog) Vrta~nikova. Zbog me-
|unarodne konferencije u gradu je bio ne samo Kardeq, nego i \ilas i dru-
gi. Zato je na{e rukovodioce, razume se, vi{e vuklo u wihovu blizinu.
Mi, kosovelovci, bili smo za Pariz velika atrakcija, nekakva zame-
na za crvenoarmejce koje u uniformama nikada nije video. Po{to sam fran-
cusku prestonicu pre rata dobro poznavao, uvek me je – kao vodi~a – pra-
tila ve}a grupa kosovelovaca. Dok smo se {etali po Galeri Lafajet, zgo-
dne prodava~ice su nas prskale kolowskim vodicama, da se za nama po uli-
ci dizao mirisni oblak. Mlade pariske damice zanimalo je, pre svega, ko-
liko Nemaca je koji od nas pobio. Velikodu{no smo i{li na ruku wihovoj
ma{ti. Kosovelovci, koji nisu bili naro~ito ve{ti sa wihovim jezikom,
tako su pre nau~ili visoke cifre od niskih. Da su Pariànke znale da sa-
biraju, sigurno bi se za~udile kako je uop{te i jedan Nemac preostao za
seme. Prijatnoj atmosferi doprinosilo je tradicionalno prijateqstvo iz-
me|u Francuske i Jugoslavije (Srbije), skovano u prvom redu tokom Prvog
svetskog rata. Da bismo zadovoqili radoznalost, u zajedni~kim {etwama
~esto bismo se rasporedili u ~etu i uz ovacije mar{irali posred ulice,
dok su policajci zaustavqali saobra}aj. Slu`beno smo u {paliru fran-
cuske vojske defilovali po trijumfalnom delu [anzelizea i ispod Tri-
kapije,, pored ve~nog plamena, poloìli venac na grob neznanog
jumfalne kapije
junaka iz La Grande Guerre (Prvog svetskog rata). Kad se sve~anost zavr{i-
la, gra|ani su nas pozdravqali kao da smo se upravo vratili iz flaman-
skog Ipra (tamo su 1915. godine Nemci po prvi put upotrebili gasove).
Priredili su nam nekoliko prijema. Jedan od komunisti~kih prvaka,
@an Kasu, pozvao nas je na predstavu u Kasino de Pari, tada boqi no}ni
lokal od Mulen Ruà. Divili smo se tehnici naizmeni~nog istosmernog i
kontrasmernog kruèwa mlazova trobojnih zrakova po dojkama golih igra-
~ica, a posle predstave tehnici kru`ne i vertikalne izmene pozori{nih
scena koje, zbog spretnog izvo|ewa, gledaoci uop{te nisu prime}ivali. I
ina~e sam se upoznavao sa tada nepoznatom tehnikom. Prilikom {etwe po-
red jedne od gradskih po{ta, pozvali su me da mi pokaù tehniku pneuma-
ti~ke po{te (sve po{te Pariza bile su povezane cevima, kroz koje su se,
upotrebom vazdu{nog pritiska, po{iqke razdeqivale automatski).
Prvi nastup odràli smo 10. maja u Pale de [ajo na Trokaderu, u pre-
punoj Sali Plejel sa 3.000 mesta. Prisustvovao je ve}i deo diplomatskog
kora i jugoslovenska delegacija na Konferenciji ministara spoqnih po-
Tre}
slova, koju je vodio potpredsednik savezne vlade Kardeq. Posle pozdrav-

nog govora Luja Aragona, zapevali smo, za tu priliku posebno uve`banu,
Marseqezu. Odu{evqewe je bilo toliko da nismo mogli da nastavimo kon-
cert pre nego {to smo je ponovili. To je svakako bila novost u francuskom
protokolu. Kad su na udarce bubwa svoje po~asno „lehkoto” i „te{koto” za-
igrali lazaropoqci, i nama se sledila krv, kao kakvim dervi{ima pre
probadawa tela tankim ma~em. Za vreme igre grupe „Ivo Lola Ribar”, do-
{lo je do incidenta. Kad su odigrali „Titovo kolo”, gromki glasovi sa bal-
kona u horu su nadglasali sve sa „To nije Titovo kolo, to je na{e srpsko
kolo”. O~igledno smo me|u gledaocima imali ~etnike. Posle gurkawa na
balkonu koncert je nastavqen. Beogradski igra~i su po tehnici zasenili
sve, ali odu{evqewe publike ipak nisu uspeli da odrè na onoj visini
na koju smo ga mi doveli pevawem.
U Parizu smo odràli vi{e formalnih nastupa. Jo{ pre Pale de [a-
jo pevali smo na pariskom radiju i sa svim ostalim grupama nastupili u
pariskom pozori{tu Pigal. Tamo su nas sve~anim govorom pozdravili @ak
Diklo, jedan od vode}ih ~lanova CK KPF (s wim sam kasnije imao duì ra-
zgovor) i ministar Loran Kazanova, jedan od organizatora komunisti~kog
ésistance”. Pevali smo u Otel de Vil (pariska ve}nica), Meri de Li-
dela „„ré
la, u Sirenu, gde su na visoravni Mon-Valerijen Nemci pobili 4.000 ~la-
nova otpora, u prostranom Velodrom d’ d’ iver za vi{e hiqada prigradskih
radnika, te na prijemu u jugoslovenskoj ambasadi. U rudarskom nasequ Lan
na severu Francuske, pevali smo slovena~kim iseqenicima i bili wiho-
vi gosti u skromnim ku}icama. U porodici u kojoj sam ja prespavao, pri~a-
li su mi da ih je pre rata redovno pose}ivao komunisti~ki agitator Tomo
Brejc, a posle rata nije se javio ni dopisnicom. Po povratku u Pariz odrà-
li smo jedan koncert u Meri de Lila.
Turneju smo zavr{ili nastupima po jugu Francuske. Sve smo odrà-
li u Operama. Na nekima sam se, pa i kasnije, silom prilika, pretvarao u
konferansjea, ali sam se ograni~avao na prikaze sadràja svake pesme sa
nekoliko kratkih re~enica. Prvi na redu bio je Lion, gde su nas ugostili
u kasarni; tu smo pevali i na radiju, zatim Grenobl, gde su nam priredili
dva javna prijema, potom Marsej i na kraju, posle obilaska Monte Karla,
Nica. Slu{aoci su svuda bili izuzetno odu{evqeni; ne treba nagla{a-
vati da su uglavnom bili levi~ari. Po{to sam sva ta mesta poznavao pre
rata, i tu sam kosovelovcima sluìo kao vodi~, naro~ito zato {to su na{e
na{e
vo|e bili zauzete va`nijim poslovima. Tako smo, na primer, u Grenoblu
razgledali Kartije ansjan, koji poti~e jo{ iz Dioklecijanovih vremena
i telekabinom popeli se na For de la Bastij; u Marseju smo se popeli na
Notr Dam de la Gard (160 m), odakle je divan pogled na grad i okolinu, na
glavnoj ulici Kanebjer razgledali smo mesto atentata na kraqa Aleksan-

dra I, a na ulazu u staru gr~ku luku, na obali, srkali sveè ostrige sa li-
munom. Uglavnom arapsko-crna~kog kvarta blizu dokova, sa oko 30.000 sta-
novnika, pred ~ijim ulazom je pre rata policija velikim natpisima od-
bacivala svaku odgovornost za ìvot i imovinu turista koji u|u u wega,
naàlost, vi{e nije blo. Nemci su ga poru{ili do temeqa, a stanovnike
ve}inom pobili.
U Marseju sam se na{ao u stra{no neprijatnoj situaciji. No}ili smo
po brojnim malim hotelima. Kad smo na odlasku za Nicu hteli ujutro da
napustimo posledwi od wih, nisu hteli da nas puste bez pla}enog ra~una.
Tako je bilo i u nekim drugim hotelima. U nekima je odlazak spre~avala po-
licija koju su pozivali vlasnici. Od na{eg rukovodstva nismo uspevali
nikoga da dobijemo. Unajmio sam taksi i u ùrbi krenuo od hotela do hote-
la, izdaju}i blagajnicima pismene izjave da }e ra~une platiti komandant
Francuske ratne mornarice admiral taj i taj (tada sam znao wegovo ime).
Ime komandanta bilo je u gradu veoma po{tovano, tako da, osim mene, niko
nije sumwao da bi ne{to moglo po}i naopako. Odrekli su se zalo`nog prava
na kosovelovce, a meni nije bilo jasno ho}u li za turneju po Francuskoj za-
sluìti priznawe ili zbog izdavawa neakceptiranih menica code p péénal
nal.
Kad smo zavr{ili turneju po Francuskoj, dobili smo nalog da je po-
novimo po Belgiji. Najve}i nastup imali smo 3. juna u Briselu, u Pale de
Boz Ar, ~ija koncertna sala sa 3.000 mesta ima najboqu akustiku koju smo
ikada ~uli. Pevali smo i na radiju, a u no}i na 7. juni nastupili smo na
Ardenskoj visoravni kod Vielsalma, jugoisto~no od Lijeà, na svenarod-
noj proslavi godi{wice o~ekivanog spu{tawa engleskih padobranaca 1940.
godine; nastup sa hiqadama slu{alaca odràli smo i u Antverpenu, gde
smo, na zahtev stanovnika koji su pratili na{ prolazak kroz grad, morali
da pevamo nasred ulice; mawe koncerte izvodili smo i za na{e iseqeni-
ke u Lijeù i u rudarskom sredi{tu [arleroa.
U Belgiji smo ~esto susretali oficire jugoslovenske kraqevske voj-
ske, ~ak sa Petrovim kokardama na kapama. Uglavnom su nas samo posmatra-
li. S wima je povezan jedan incident, do kojeg je do{lo u na{im preno}i-
{tima. Odseli smo u engleskoj kasarni malo van grada, u barakama od tala-
sastog polucevnog lima. Sva hrana bila je engleska. Tamo sam se navikao na
nezasla|eni ~aj sa mlekom, koji se pokazao kao uspe{no umiruju}e sredstvo
protiv, jo{ uvek neotklowenih, stoma~nih problema iz Italije. Jednog po-
slepodneva dovezla se u xipu belgijska policija i zahtevala ulaz u na{u
limenku, da proveri identitet kosovelovaca. Razlog je bio prikrivawe ko-
laboranata. Opet nije bilo pri ruci nikoga od na{ih rukovodilaca. Bez
pitawa, ja sam se usprotivio wihovom ulasku, pri ~emu su mi pomagali pri-
Tre}
sutni kosovelovci sa prete}im izrazima lica, da bih zatim britansku

vojnu policiju, koja je, sre}om, bila pri ruci, ubedio da istera belgijske
policajce.
Posle Belgije oti{li smo na turneju u [vajcarsku. Po{to rukovod-
stvo nije pravovremeno obezbedilo dozvole za put, a [vajcarci su zbog na-
{eg vojni~kog statusa i uniformi bili posebno strogi, u Bazel smo se do-
vezli bez wih. Izvesno vreme na{i vagoni su, zajedno sa nama, stajali na
sporednom koloseku pod straòm, ali kasnije se sve sredilo. Kao i obi~no,
zapo~eli smo nastupom na radiju (wime smo upozorili javnost na nas), 12. ju-
na odràli smo veliki koncert u ciri{koj [tathale. Posle koncerta upo-
znao sam se sa tetkom Mo{e Pijade, koja mi se poàlila da se wen ne}ak
vi{e uop{te ne interesuje za wu otkad je postao velika zverka, dok je pre
rata neprestano viseo kod we. Dan kasnije pevali smo u koncertnoj sali u
Bazelu, a potom smo u Cirihu priredili jo{ jedan koncert. Time je tur-
neja zavr{ena. Vratili smo se u Jugoslaviju, ali ne svi. Nekoliko ~lanova
Beogradske opere napustilo nas je na ciri{koj èlezni~koj stanici (me-
|u wima je bio baletski igra~ Mi{kovi} i primabalerina Nada Aran|e-
lovi}). Do{li su na peron da se oproste od svojih kolega, ali u pratwi
{vajcarskih policijskih agenata, od kojih su zatraìli politi~ki azil.
Bojali su se da ih ne otmu, {to bi uz, gotovo eksteritorijalne vagone, bilo
jednostavno. Hor je 21. juna imao koncert jo{ u Zagrebu i dan kasnije u sa-
li Uniona u Qubqani. Ja sam se iz Zagreba vratio direktno u „Polzelu”.
Tokom boravka u Cirihu nisam zaboravio na wu, niti na svoje nekada-
{we prijateqe. Potraìo sam sedi{te Rajzerove firme u [vajcarskoj i
otkrio je u glavnoj ulici Banhof{trase, na prvom spratu velike zgrade,
ali osim imena na vratima ni{ta drugo nisam na{ao. U kancelariji nije
bilo nikoga, od firme je ostala samo titula, gospodin i gospo|a su veoma
stari, ne zakqu~uju nikakve poslove, potvrdili su mi slu`benici iz su-
sednih kancelarija. Tako nisam uspeo da do|em do nekih dodatnih infor-
macija u vezi sa pravnim poloàjem „Polzele”. U @enevu sam telefoni-
rao Branetu Len{~aku, koji se odmah dovezao u Cirih. Kod wegove bogate
za{titnice Madam @akote imali smo dovoqno vremena za razgovore. U
[vajcarskoj ìvi uglavnom sam. Qubo Sirc i Marko Natla~en su ubrzo po
dolasku oti{li svojim putem. Razgovarali smo i tome kako i kada bih mu
se pridruìo, ali wegov materijalni poloàj nije bio ba{ inspirativan.
Dao sam mu ~ak i {ifre za kasniju poruku u vezi sa tim, ali od svega toga
nije bilo ni{ta. „Polzela” mi je nudila dovoqno {ansi za korisno delova-
we. @ivotarewe u [vajcarskoj nije bilo za pore|ewe.
Brzo napredovawe u slu`bi
Du{an Horjak je bio zgodan momak, visokog, ne{to krupnijeg stasa i

tamne kose, prava suprotnost mojoj sitnoj figuri. Tako se nisam iznenadio
{to je postao omiqen kod svih, posebno kod ènskog sveta. Disciplina je,
razumqivo, malo popustila. Zbog toga je najvi{e trpeo Karlo Kregar, kwi-
govo|a, jer se sve odvijalo mimo wega. Kad smo se Ivo i ja vratili, misli-
li su da }e se raspu{tenost nastaviti. Uveriv{i se da me pevawe po Evro-
pi nije smek{alo, predali su se. Vi{e volimo red, samo da je jednak za sve,
bilo je wihovo mi{qewe, koje su mi otkrili tek mnogo godina kasnije. Jo{
od eksplozije u pegleraju ~arapa bio sam ube|en da tako i jeste.
@enama sam posebno postao omiqen, iz ènskog razloga, ali druga~ijeg
nego moj zamenik. Tokom leta limeni krov okrugle pletionice strahovito
se zagrevao na suncu i vru}ina se, naravno, prenosila direktno u radioni-
cu. Sa najmawe stotinu radnica u jednoj smeni, znojewe je atmosferu pre-
tvaralo u nepodno{qivu. Mnoge su padale u nesvest. Na sleme kosog krova
montirali smo izbu{enu vodovodnu cev da mlazove vode pu{ta ravnomerno
po celoj povr{ini. Vrelini i smradu do{ao je kraj. Ratna nema~ka upra-
va nije toliko marila za devojke da bi im na pamet palo takvo „genijalno”
re{ewe.
Mora da su sa mnom bili zadovoqni i aristokratski pleta~i ènskih
svilenih ~arapa (da bi im ruke bile potpuno glatke, nisu smeli da ih ko-
riste za druge poslove, a to im je donosilo ve}e plate), jer nisu morali da
se presele u Qubqanu. Stane Vidmar, nekada{wi vlasnik fabrike ~ara-
pa u Savqama, tada savetnik u MIR-u, zagovarao je koncentraciju svih rav-
nih ma{ina. Koncentracija je bila ekonomska zakonitost socijalizma, ute-
meqena na samom Karlu Marksu, a podràvao ju je i Kidri~. U na~elu, ja se
nisam protivio, u praksi tako|e, ako je bila u skladu sa zakonom gravita-
cije: ako dve saveqske ma{ine do|u k dvanaest polzelskih. Po Vidmarovoj
ideji, na{ih dvanaest trebalo je preseliti k „wegovim” dvema ma{inama
u Savqe i jo{ dograditi hangare za wih. Potro{io sam mnogo vremena i
snage za ube|ivawe, da bih spre~io o~iglednu ekonomsku (i tehni~ku – pre-
seqewe) besmislicu. Staneta Vidmara sam, dakako, sasvim razumeo i sve
ostale prijateqe. Uprkos odu{evqewu novim dru{tvenim ure|ewem, ni-
je bio potpuno uveren da }e biti ve~no.
Mo`da zbog zagovarawa interesa koji su istovremeno bili wihovi –
verovatno i jesu – jer u Saviwskoj dolini nisi bio mu{karac ako nisi bio
„jager” /lovac/, nekoliko radnika me je nagovorilo da s wima idem u lov na
lisicu. Tada nisam znao da }e to postati statusni prerogativ novih mo}ni-
ka, tako da nije bilo razloga da odbijem. Edi [uster, s kojim sam me|u ta-
Tre}
mo{wim radnicima imao najboqe kontakte, garantovao mi je da mi lisica

ne}e uma}i. Natera}e mi je pravo pred pu{ku. Meni }e preostati samo da
opalim. U nedequ rano ujutro, jo{ u mrklom mraku, uputili smo se ka pod-
no`ju planine Oqke. Zauzeo sam odgovaraju}e mesto – o prikladnosti su
odlu~ivali oni – i ~ekao. Sati su se vukli. Seo sam i pu{ku, spremnu da
okine, oslonio na kolena. Lisice niotkud. Kad je jutro ve} dobro odmaklo,
dojurili su do mene da je vide izbliza. „Bila je tako lepa, pojurili smo je
pravo ka vama.” Ostalo je na tome da sam zadremao. Suprotnog dokaza nije bi-
lo. Ni oni nisu imali dokaza da su je zaista poterali, ali su bili u ve}i-
ni. Demokrati~nost istine davala im je za pravo. Ona tada, ina~e, nije bi-
la u modi, a feudalno pravo na izricawe istine – koje mi je pripadalo kao
direktoru – van radnog vremena nisam hteo da iskori{}avam.
Ina~e, kao pravnik, svoje novatorske sposobnosti posve}ivao sam ne-
tehni~kim stvarima. Posle odlaska Ranika, koji se zaposlio u nekada{woj
Hribarovoj Tovarni pletenin na [martinskoj cesti u Qubqani, za tehni-
~ke stvari brinuo se mla|i majstor Marko Selan, s kojim mi je razumevawe
i{lo mnogo lak{e od ruke. Wemu tako|e, jer se ubrzo oènio s na{om naj-
lep{om slu`benicom. Tada se smatralo da bez evidencije nema ni{ta. Evi-
dencija je bila zna~ajna skoro toliko koliko elektrifikacija. Zato smo u
kwigovodstvo uvodili OBOL (obratni obra~unski list /pogonski/), jedan
od pronalazaka sistema REFA
REFA,, koji su, uz veliko odu{evqewe Kidri~a,
preuzele na{e vode}e ra~unovo|e. Svrha je bila – prikupqawe podataka o
tro{kovima i izradi za svaku pojedinu fazu radnog procesa, sve {to je u
wenoj upotrebi i sve {to ona u tzv. tehni~koj podeli rada, kao svoj pro-
dukt, predaje slede}oj fazi. Tako bismo u celini ovladali ekonomikom
proizvodwe. To je bilo utoliko lak{e, jer smo se pobrinuli za otkri}e ve-
likog blaga. Kada se usred zime zamrznula Struga, morali smo da zaustavi-
mo turbinu – stao je i generator. Po{to me je zanimalo koliko je duga~ka
xinovska 60-centimetarska pogonska traka, uvukao sam se u mra~nu dubinu,
odakle ju je pokretala turbina. Na betonskoj polici otkrio sam fabri~ki
upakovanu ra~unovodstvenu ma{inu za paralelno kwièwe osam ra~una.
Niko nije znao kako je dospela na dno generatora, ali ~udo tada{we tehni-
ke je, uprkos tome, pomoglo Kregaru u mehanizaciji rada na OBOL-u.
To je, dakako, bio samo mikro deo savladavawa „celokupnog dru{tve-
nog proizvodnog procesa”. Wegov makro deo (oba ova izraza u to vreme nisu
bila poznata) Kidri~ je zamislio tako da na velikom zidu u Saveznoj plan-
skoj komisiji svakodnevno prati sve {to se upotrebqava u svakoj pojedinoj
fabrici i sve {to ona u tzv. dru{tvenoj podeli rada preda kao svoj pro-
dukt slede}oj fabrici. Za petogodi{wi plan, koji je trebalo da po~ne da
se izvodi posle godine obnove 1946, od odlu~uju}eg zna~ewa ~inio mu se de-
taqni uvid u tok proizvodwe po svim fabrikama. Slu`benik MIR-a, sa

karakteristi~nim imenom Sibila, obe}ao mu je da }e wegov plan izvesti
upotrebom foto-}elija i radio-vezom sa saveznim planom. U MIR-u je zbog
toga uìvao privilegovan poloàj. [ta je èleo, to je dobio. Za razliku
od input
input-a,
-a, Kidri~ nikada nije video output
output,, a ja nikada nisam saznao kako
su stvar sredili. Mislim da je Sibila imao sre}u {to se Kidri~ oprostio
isuvi{e prerano za svoje godine.
U „Iskri” u Krawu otkrio sam mo}nu mehani~ku ma{inu Powers za
rad sa podacima na perforiranim karticama, sli~nim onima kakve su ka-
snije koristili za elektronske ra~unare. Ostala im je iz nema~kih vreme-
na, a koristili su je, izme|u ostalog, upravo za „pogonsko ra~unovodstvo”,
pre svega, za obra~un plata. Wena logika mi je pomagala ne samo u konstruk-
ciji OBOL-a za „Polzelu”, nego i kasnije, kad sam u MIR-u izradio sistem
za pra}ewe tro{kova po artiklima. Sa OBOL-om smo zato u „Polzeli” bi- bi-
li prvi u tekstilu, ne samo vremenski, nego i u kvalitetu. Veliki deo crna
crna--
~kog rada obavio je Karlo Kregar, ra~unovo|a.
Za wegovu nesebi~nu i svestranu pomo} primerno sam mu se oduìo.
Osamnaestog avgusta 1946. godine osnovana je Uprava tekstilne industrije
LRS. Osim nekoliko najve}ih preduze}a, koja su spadala u Generalnu di-
rekciju tekstilne industrije u Beogradu, udruìvala je sva ve}a tekstil-
na preduze}a u Sloveniji. Zbog uspe{nosti rada u „Polzeli”, ministar
Luka Lesko{ek me je 13. septembra postavio za na~elnika wenog komerci-
jalnog odeqewa u III 1 poloàjnoj grupi. Za Dragi~inog oca, pravnika, ko-
ji je kao na~elnik ra~unovodstva u direkciji JD@ do penzije uspeo da se
popne do niè III 2 grupe, to je bio neosporan dokaz da sa socijalizmom ne-
{to nije u redu. Isto to je pomislio i prof. Pokorni, ina~e prvoborac za
socijalizam, kad je prvi put susreo majora u drugom stawu. Sa 10. oktobrom
bio sam razre{en du`nosti delegata u „Polzeli”. Za novog delegata di-
rektoru Luki predloìo sam Karla Kregara, {to je prihvatio. Kasnije se
pokazalo da moj predlog nije bio najsre}nije re{ewe.
Preme{tajem u Qubqanu bio je re{en zna~ajan problem. Kona~no smo
Dragica i ja mogli da ìvimo zajedno. Dotada smo bili ograni~eni na po-
vremene posete, moje Qubqani i wene, re|e, Polzeli. Ne{to ranije u Mu-
zejskoj smo iznajmili sobu sa pogledom na manastirsku ba{tu (sada bismo
mogli uìvati u pogledu na automobile na Trgu revolucije), tako da smo
bili nezavisni i od Pleter{nikove. Time smo se otarasili odvratnog „te-
rena”, koji mi je, uprkos Dragici, bacao klipove pod noge gde god je mogao, uz
to, omogu}ili smo da se u Pleter{nikovu usele Vedami (Dragi~ina sestra
Vida se jo{ pre nas ven~ala sa Binetom Vedamom). Uskoro smo uspeli da do-
bijemo prijatnu garsoweru u prizemqu Levstikove 15. Do na{ih radnih
Tre}
mesta imali smo i tamo i ovde tek po stotiwak metara. Uprava tekstilne
industrije, ~iji je glavni na~elnik bio in`. Ludvik Kremàr, imala je
prostorije u Sosovoj vili u Pre{ernovoj, gde je donedavno bila Central-
na tehni~ka kwi`nica (CTK); sada je preure|uju u ameri~ku ambasadu.
Sli~no glavnom na~elniku, u woj su uglavnom bili zaposleni tekstilni
stru~waci, nekolicina i nekada{wih vlasnika preduze}a. Tako na pri-
mer, Franc Novak, manufakturista sa Kongresnog trga, Qubin otac, indu-
strijalac Frawo Sirc iz Krawa i ve} pomenuti Stane Vidmar. I moji ne-
posredni saradnici bili su ve}inom tekstilci, na primer, Ciril Roji-
na, koji je u Dravqama imao malu tka~nicu, Du{an Jagodic iz Kamnika i
drugi. Sastav zaposlenih je dokazivao da Luku Lesko{eka interesuje, pre
svega, stru~nost. Naro~ito je visoko cenio industrijalce.
industrijalce. Ceqskog Veste-
na, kod kojeg je radio pre rata, imali smo stalno na tawiru. êsto je pri-
~ao kako se u fabri~kom dvori{tu sagiwao, kupe}i svaki ekser koji bi
ugledao u pra{ini.
Rad komercijale u ono vreme svodio se na asistirawe u planskoj ra-
spodeli, u po~etku posebno na u~estvovawe u izradi prvog petogodi{weg
plana 1947-1951. U to su jo{ spadale cene i tro{kovi, kao i racionaliza-
cija proizvodwe uop{te, naro~ito u vezi sa uvo|ewem novih privrednih
propisa o profitu, wegovoj podeli, tro{kovima i fondovima preduze}a,
koji su stupili na snagu posledweg dana 1946. godine; osim toga, tu je bilo
i ra~unovodstvo, koje je o svemu tome nudilo potrebne podatke i nalazilo
se u fazi pojednostavqewa.
Za prvi petogodi{wi plan bila je karakteristi~na wegova bezgrani-
~na ambicija. Iako u „godini obnove” 1946. ni izdaleka nije uspelo ukla-
wawe svih posledica rata – jer to i nije bilo mogu}e – Kidri~ je hteo da
nas tokom slede}ih pet godina uvede u razvijeno industrijsko dru{tvo.
Plan je bio takav da ga fizi~ki nije bilo mogu}e izvesti. Nije priznavao
nikakva, ni ekonomska ni tehni~ka ograni~ewa. Zato je informbirovska
rezolucija u junu 1948. godine dobrodo{la, jer je obezbedila politi~ki
razlog za wegovo jedva 46-postotno ispuwewe.
Planirawe je zna~ilo – ni mawe ni vi{e – nego nau~no vo|ewe proiz-
vodwe iz jednog jedinog centra. Trebalo je da ukine trì{te koje je uzrok
svega zla u kapitalizmu i da postigne rast proizvodwe u visokim stepeni-
ma, neprekidno, bez povremenih zastoja, karakteristi~nih za kapitalisti-
~ku privredu. Ako u socijalizmu, po sovjetskom piscu M. Iqinu, Volga mo-
è te}i uzvodno, ne samo u Kaspijsko more, nego i u Baltik, potpuno ovla-
davawe ekonomskim procesima mora biti prava igra. Istina, u po~etku ni-
je i{lo od ruke, ali u na{e vreme ve} su znali kako treba da se radi. Kao
na teku}oj traci, izdavali su i prevodili sovjetske bro{ure raznih Ko-
zlova, Leontijeva, Ostrovitjanova i drugih, koji su tuma~ili jedno od naj-

ve}ih Staqinovih privrednih otkri}a, tzv. hozras~ot (hazjajstvennij ras-
~ot /privredna ra~unica/). U~ili smo ih na pamet i ste~enom pame}u soli-
li drugima wihovu. Su{tina ovog revolucionarnog raskida sa starim bi-
lo je otkri}e da pojedina preduze}a nisu sastavni deo dràvnog buxeta –
kako je to bilo u Sovjetskom savezu sve do vremena posle Drugog svetskog
rata – nego svoje izdatke i dohotke moraju obra~unavati kao samostalne je-
dinice. Razumqivo, da ne bi izgledalo kao u haoti~nom kapitalizmu, pro-
izvodi treba da se raspodequju po planu, a ne po nekakvoj trì{noj ponu-
di i potra`wi, a koli~ine ne treba da se obra~unavaju po trì{nim, ne-
go po planskim, nau~no odre|enim cenama. Mi, Jugosloveni, imali smo ne-
verovatnu sre}u da smo se revolucije prisetili tek u ratu, jer smo tako
mogli usko~iti direktno u hozras~ot. Dok sam slu{ao wihove apostole kod
nas, sinulo mi je spoznawe da uz takvo razumevawe ekonomije za socijali-
zam uistinu nema nikakvih granica. Stvarno, bez svake {ale. Kidri~eva
komercijalizacija odnosa izme|u ekonomskih jedinica bila je jugosloven-
ski doprinos toj revoluciji.
U prakti~nom planirawu – bio sam odgovoran za planirawe celokup-
ne republi~ke tekstilne industrije – s novom naukom upoznao sam se de-
taqnije. Za razliku od direktivnog planirawa – jednostavnije re~eno, na-
re|ivawa – iz jednog sredi{ta nadole, hozras~otno planirawe bilo je dvo-
smerno: odozdo nagore i odozgo nadole. Moj (na{) zadatak bio je ograni~en
na prvi deo. Preduze}a (koja, svakako, nisu bila preduze}a, samo {to se tog
nesocijalisti~kog izraza nisam nikada mogao otarasiti), prema detaqno
specifikovanoj nomenklaturi1635 – decimalnoj specifikaciji – planira-
planira-
la su koli~inu svih proizvoda koje treba da proizvedu. Koli~ina je svake
godine morala biti ve}a, sa stopostotnim iskori{}avawem kapaciteta ma-
{inske opreme. Po{to su investicije – kapitalna akumulacija – bile
ograni~ene
og rani~ene na povla{}ene industrijske grane, to se moglo izvesti samo
brìm okretawem ma{ina i napornijim radom radnika. Marks je to nazi-
vao proizvodwom apsolutnog vi{ka vrednosti. Plan je ve} na prvi pogled
sadràvao kontradiktorne zahteve, ali u vreme „neograni~enog poleta rad-
nih masa” reke su uistinu tekle uzvodno, sa ~im smo se upoznali jo{ u
„Polzeli”. U republi~kim upravama planove preduze}a su – u skladu sa
nomenklaturom po artiklima – agregovali, agregovali su ih u sve ve}e sku-
pine artikala, sve do privrednih grana. U saveznoj planskoj komisiji bavi-
1635
Ovaj izraz po~eo je da se koristi za posebno posve}ene kadrove kojima su otvorena
sva najvi{a mesta tek posle 1990. godine. Pozajmili su ga iz realsocijalizma.
Tre}
li su se svedràvnom koordinacijom i izjedna~avawem proizvedenih pro-

izvoda sa upotrebqenim (kona~na proizvodwa bila je namewena kona~noj
upotrebi – upotrebi stanovni{tva i investicijama); plan su posle toga po
republikama i granama „razrezivali” nadole, do posledweg artikla i pre-
duze}a. Tako je plan bio izra|en. Sad je samo trebalo da se radi.
Da su se stvari odvijale onako kako je to zamislio Kidri~, sve skupa
bilo bi de~ja igra. Problemi bi mogli da se pojave samo u ispuwavawu pla-
na. U stvarnosti, bilo je sve pre nego jednostavno. Preduze}a su bila upo-
znata sa planskom nomenklaturom koja se temeqila na tehni~kim opisima
artikala (na primer: kod tkanina – vrsta prediva, debqina i gustina osno-
ve i potke sa odgovaraju}om cifrenom oznakom); uprkos neprestanim upo-
zorewimqa, vi{e su voleli da koriste svoje prevazi|ene oznake artikala.
Ne sva, ali taman toliko, da je zbrka bila potpuna. Umesto, na primer, za
artikal 2173.386.52, dostavqali su podatke za porhet Erika, inlet Gosjak
ili posteqno platno Mladenci, uz podatke o osnovi i potki. Kad je do{lo
na red agregovawe – i mawe tekstilno preduze}e izra|ivalo je po sto i
vi{e artikala – niko nije znao {ta gde pripada. Nije bilo jasno da li se
navedene koli~ine odnose na teku}e ili kvadratne metre ili mo`da na to-
ne. Da je bilo vi{e vremena, mogli smo sve popraviti i uskladiti. Ali,
vremena nije bilo, jer su planovi, kao Volga, tekli uzvodno.
Moji saradnici su poludeli. Neprestano, a to je zna~ilo, takore}i, da-
wu i no}u, opsedali su telefone, vikali u slu{alice, udarali po wima,
kako bi u fabrikama prona{li nekoga ko bi im objasnio {ta je to, na pri-
mer, Sajonara, da li je svilena ili pamu~na, koliko je debela potka i kako
je postavqena osnova. No}u su dobijali veze sa portirima i drugim „bez-
vezwacima”, u podne se ispostavqalo da }e nadle`ni sti}i svakog tre-
nutka, da je oti{ao za nekim poslom, da ima sednicu u rejonu i sli~no, iako
bi trebalo da pored telefona neprestano sedi planer preduze}a, sposoban
za momentano saop{tewe potrebnog tuma~ewa. „Zar ne znate da vi treba da
~ekate na nas, a ne mi na vas? Zar niste primili uputstva kako se planira?
Zar vam to nismo na sastancima nebrojeno puta objasnili?” bio je glavni
sadràj vikawa u slu{alice.
U dve sobe na prvom spratu Sosove vile, sa vratima koja su vodila na
polukru`ni balkon sa freskama – trideset godina kasnije kulturna usta-
nova CTK dozvolila je da se uni{te – razvrstavao sam po podu stotine ar-
tikala slovena~ke tekstilne industrije i agregovao ih. Iz ogromnih taba-
ka papira, koje su nam slala preduze}a, izrezivao sam trake – kolone, koje
su se odnosile na pojedine artikle, raspore|ivao ih po parketu u istovet-
ne, zatim u nomenklaturne grupe, podgrupe, podpodgrupe itd. Vreme je ne-
milosrdno izmicalo. Narednog dana trebalo je da, zavr{eni i potpisani,
predlozi planova odu u MIR i odmah potom u Beograd. Posle savetovawa

sa pomo}nicima – svi su bili tekstilni radnici – u stisci sa vremenom,
kad ni za telefon vi{e nije bilo vremena, odlu~ivao sam ho}e li Romeo
leàti na Juliji ili obrnuto, dok su oboje ~u~ali u kavezu 6739.258.00
ili negde drugde. Za pol sada vi{e nije bilo vremena. Zavladao je potpu-
ni promiskuitet.
Kasno no}u nekoliko puta posetio me je Frawo Sirc. Po pravilu „ni-
{ta video, ni{ta ~uo”, o Qubi nismo progovarali ni re~i. Oprezno je pre-
skakao povr{ine izrezanog papira i, gun|aju}i, kao da mi je otac, podsti-
cao me: „Sve }e biti dobro, ne brinite ni{ta.” Pogre{io je. Ne{to kasni-
je, sa delegacijom tekstilaca, poslali su ga u Poqsku. Na povratku, na è-
è-
leznikoj stanici, pri{li su mu drugovi iz Slavije i odveli ga. Ni{ta ni-
smo videli ni ~uli. Glavni na~elnik Ludvik Kremàr bdeo je u svojoj sobi
i obzirno ~ekao kada }e po~eti da potpisuje zavr{ene planove. Ujutro su
nastupili statisti~ari i veselo sabirali jabuke i kru{ke i metre sa ki-
logramima. Plan je bio gotov – pre{li smo u doba nau~nog vo|ewa privrede.
Sve moje nedoumice pokazale su se kao neutemeqene. Sve do ~etrdeset osme,
privreda je ne samo ispuwavala planove bez problema, nego ih je i prema-
{ivala. Pogre{io sam i ja.
Kad je fizi~ki plan bio izra|en, trebalo je jo{ nau~no regulisati
cene. Prvog maja 1947. godine ministar me je premestio u MIR. Postao sam
na~elnik planirawa cena, {to je, dakako, bilo novo unapre|ewe. Tamo sam
se upoznao sa dru{tveno potrebnim radom, koji bi – zajedno sa materijal-
nim tro{kovima – ~inio tzv. punu sopstvenu cenu, kao jedini odlu~uju}i
faktor za odre|ivawe prodajne cene. U tu svrhu trebalo je utvr|ivati ma-
terijalne tro{kove i tro{kove rada, potrebne za jedinicu jednakog pro-
izvoda u svakom od preduze}a koje ga proizvodi, iz tih, individualno po-
trebnih tro{kova materijala i rada, izra~unati potrebne tro{kove ma-
terijala i rada na nivou republike, a Savezna planska komisija (ZPK) je
potrebne tro{kove materijala i rada po republikama ponderisala u dru-
{tveno (u celoj dràvi) potrebne tro{kove materijala i rada. Time je do-
bila tzv. prose~nu (saveznu) punu sopstvenu cenu svakog proizvoda i na
osnovu wih odre|ivala planske prodajne cene.
U vezi sa planirawem cena ponovilo se zamalo sve {to se doga|alo jo{
prilikom planirawa koli~ina. Novost je bila samo u tome {to uputstva
nisam dobijao iz MIR-a, nego direktno iz ZPK. Zbog toga sam ~esto putovao
u Beograd, a po{to je vreme bilo dragoceno, naj~e{}e sam putovao avionom.
Tada se to nije moglo izvesti direktnim letom, ve} preko Zagreba. Najve-
}e probleme nije izazivao strahovito veliki broj proizvoda – planirali
smo cene svih grana privrede – koliko wihova neregulisana nomenklatu-
Tre}
ra. Preduze}a su prilikom saop{tavawa podataka i daqe navodila svoja

odoma}ena imena proizvoda, tako da nikada nije bilo jasno da li se radi o
istim ili nekim drugim proizvodima kojima, dakako, pripada druga cena.
Tako|e, opet smo bili u strahovitoj stisci sa vremenom. Kidri~ se sa roko-
vima nije {alio. Bilo je glavno da ih se drìmo. Tako smo ponovo sabirali
jabuke i kru{ke. Vaàn je bio iznos. To {to je bio sastavqen od metara i
litara niko nije pomiwao.
U ZPK – gde su stizali podaci iz svih republika, sve se ponavqalo.
Dolazilo je do telefonskih proveravawa. Telefonom smo saop{tavali i
mnoge podatke za koje se, uprkos nau~nom pristupu, pokazivalo da su po-
trebni i najnovijoj, ju~era{woj nauci. To proveravawe je znalo da traje
po celu nedequ, dawu i no}u. De{avalo se da do|em ku}i kasno ujutro da
bih odspavao po neki sat. Planeri ZPK, koje je grdio Kidri~, grdili su
nas, a mi smo vra}ali podatke kako smo znali i umeli. Nekih no}i gotovo
nismo znali {ta treba da radimo. Kad sam jednom tako no}u diktirao po-
datke, iz daqine sam ~uo re~i koje pri punoj svesti nikada ne bi iza{le
iz mojih usta. Daktilografkiwa, kojoj su bile namewene, prosto je zaneme-
la. Dok bi mi pre prigovorila, sada mi se samo, s razumevawem, osmehnula.
I woj su ruke odjednom bespomo}no zastale na tastaturi, a glava klonula na
grudi. In`. Milan ]opi}, koji je upravo tada postao ~lan KP i jedan od
pomo}nika ministra, vr{io je sli~nu funkciju kao nekad Frawo Sirc u
tekstilnoj upravi. Hodao je od jednog do drugog i bodrio nas. Dobrodu{-
nost u takvim okolnostima deluje skoro kao ~arobni {tapi}. Personalka
Hilda Funtek je obzirnim tap{awem po ramenima i kuvawem i sipawem
kafe – dobijenom za tu priliku iz posebnih republi~kih fondova – na-
stojala da nas odrì pri svesti, da se padnemo sa stolica. Sendvi~i tada
nisu postojali, osim ako hleb i salamu na bonove nismo doneli od ku}e.
îsta ludost, reklo bi se, kad bi neko nezainteresovano posmatrao spo-
qa. Upregnuti u objektivno postavqen zadatak, u ~ijem izvo|ewu smo u~e-
stvovali svi sa jednakom predano{}u, delovali smo kao to~ki}i u radu
xinovske ma{ine. Lomqewem jednog jedinog, zaustavio bi se wen rad. To je
svakoga od nas ~inilo neizmerno zna~ajnim, nalagalo mu je ogromnu odgo-
vornost. Ma koliko da sam èleo da ta ludost nikada nije zapo~ela, ne bih
uradio ni{ta {to bi razo~aralo moje brojne saradnike koji su se trudili
da ne razo~araju mene. Iz toga ne moè nastati ne{to dobro, prigovarao
sam samome sebi u wihovo ime. Zakon velikih cifara imao je druga~iju lo-
giku. Ili se mo`da radilo o Engelsovoj dijalektici, koja od dva minusa
napravi plus. Kad je posao bio zavr{en, pohvalili su nas; nisu zaboravi-
zaboravi-
li na nagrade. Po~eo sam da radim u dva pravca. Da vi{e nikada ne bismo
zapali u takvu sveop{tu zbrku, u kojoj je – bar stru~waku – bilo pametnije
da podatke izmisli nego da veruje onima koje smo dobijali iz preduze}a,

izradio sam sistem detaqnog pra}ewa tro{kova po proizvodima – od pre-
duze}a preko industrijske uprave do MIR-a. Svakog momenta bili smo spo-
sobni da ZPK ponudimo bilo koji èqeni podatak. Istovremeno, nastojao
sam da se po preduze}ima uvede OBOL, koji je bio osnova za zaokruìvawe
tro{kova. Takvo detaqno pra}ewe tro{kova verovatno nisu poznavali ni-
kada ranije, a sasvim sigurno ni kasnije. Usputne gre{ke sasvim smo ispra-
vili. Ali ne i namerne, potrebne da tokom narednih godina radne norme
moèmo povisiti, a tro{kove, koji }e proizi}i iz wih, sniziti. To je po-
stao na{ glavni zadatak. Ako bi u preduze}ima od samog po~etka bili sve-
sni {ta rade, u tom sniàvawu nikada ne bi mogli biti uspe{ni, kao {to
smo bili mi. Sve je bila posledica wihove, skoro nagonske, odbrane od ne-
razumqivih zahteva sa vrha. Mogu}nosti uvo|ewa „kvalitetnijih” pro-
izvoda sa niìm normama i vi{im tro{kovima, te smawivawe „pune sop-
stvene cene”, tim putem su se znatno smawile.
Drugi pravac je bio izrazito teorijski. Radna teorija vrednosti, po
kojoj se cene reguli{u po koli~ini rada, izgledala mi je kao ~ista besmi-
slica. Po{to sam se pre toga temeqito bavio Bem-Baverkom, koji je na pod-
ru~ju vrednosti sasvim „oborio” Marksa, nije moglo biti druga~ije. U In-
dustrijskem vestniku objavio sam nekoliko umerenih ~lan~i}a, u kojima
sam razvijao ideju posredno potrebnog dru{tvenog rada. To je, po meni, rad
koji treba da obavi dru{tvo kao celina, bez obzira na pojedina~an proiz-
vod ili preduze}e, da dru{tvena proizvodwa moè nesmetano da te~e. Za
to treba pla}ati i vi{e od fabri~kih radnika, svu tzv. dru{tvenu reì-
reì-
ju (administraciju itd.). Taj rad i wegove tro{kove po pojedinim proizvo-
dima ne bi trebalo raspodeqivati srazmerno Marksovom neposredno pot-
rebnom radu, nego u skladu sa odnosima na trì{tu. To su bili moji prvi
po~eci ènidbe Marksa sa potra`wom. Time sam se, dakako, suprotstavqao
tzv. vrednosnoj ceni, koja bi trebalo da bude srazmerna samo neposredno po-
trebnom radu i odgovaraju}im tro{kovima. Iza we je, pored Marksa, sta-
jao ni{ta mawi autoritet do sovjetski ekonomista Strumilin. Kod nas ga
je nadome{tao prof. Metod Dular, poznat i po tome {to je, zajedno sa Bo-
ìdarom Racetom i u koketovawu sa nema~kim sistemom REFA REFA,, stvorio no-
vo jugoslovensko pojednostavqeno ra~unovodstvo.
Odjeci na ovakvo pisawe bili su veoma razli~iti, uglavnom negativ-
ni. Jedan od takvih do{ao je od Sergeja Krajgera, tada{weg {efa Republi-
~ke planske komisije, ali, uprkos kriti~nosti, veselio me je, jer je dola-
zio sa vrha. Upravo to sam hteo. Bezna~ajnim tipovima, po definiciji, ne
isplati se i{ta dokazivati. Na moju sre}u, ni moj apstraktan, posredan ili
neposredan dru{tveni rad Luku Lesko{eka nimalo nije zanimao. Zanimao
Tre}
ga je samo konkretan rad koji sam obavio i kojim je, o~igledno, bio zadovo-
qan. Jednom me je personalka Hilda Funtek, ne pomenuv{i {ta se kuva, ta-
janstveno pozvala na sastanak. Mora da je ne{to po{lo naopako, pomislio
sam. Da nisu saznali ne{to o mojoj italijanskoj aktivnosti?
„Bajt, razmi{qali smo o tebi,” zapo~ela je i svojim prenagla{enim
tonom u nastavku samo pove}ala moju zabrinutost. Ve} slede}om re~enicom
me je iznenadila. „Po na{em mi{qewu, u MIR-u ti se ~ini nepravda. Sve
poslove koje smo ti zadali, dobro si uradio, boqe od drugih na~elnika. Lu-
ka je tobom veoma zadovoqan, ina~e, zna{ i sam {ta bi ti rekao.” Stvarno
sam znao, ali ne i da mi se ~ini neka nepravda. Poloàj koji sam zauzimao
u MIR-u bio je neuporediv sa pristavom u Okru`nom sudu u [kofjoj Lo-
ki, u kojem sam jo{ do nedavno video vrhunac svog dometa. Za tek napuwe-
nih dvadeset {est godina uop{te, posebno {to {umu nisam ni primirisao.
„Istina je,” odgovarala je na moje prigovore, „mogao bi da vodi{ mnogo {i-
re podru~je od sada{weg, bio bi samostalniji, podre|en direktno mini-
stru. Mogao bi biti wegov pomo}nik. Kad...” Postalo mi je jasno o ~emu se
radi. „Kad bi bio organizovan, ako bi bar sada u{ao u partiju, u|i, odje-
dnom }e ti se otvoriti sve mogu}nosti.”
Ponuda je bila jasna. Nije me iznenadila. Prema svim napredovawima
slutio sam da }e pre ili kasnije do we do}i, ali nisam o~ekivao da }e ima-
ti tako otvoren oblik daj-dam. Odgovor je bio pripremqen davno ranije.
Ulazak u partiju zna~io je za mene ne samo odricawe od mojih ideolo{kih
usmerewa, izdaju svega za {ta sam se zalagao u pro{losti, nego i prista-
nak na misaonu zavisnost uop{te uzev{i, rasprodaju svog unutra{weg sve-
ta, u kojem }e kupci dobiti pravo da preturaju po miloj voqi. Na {ipak
iza le|a nisam ni pomi{qao. Ne samo zato {to ne bih mogao da ga dokaèm
spoqa{woj strani, nego, pre svega, jer ga ne bih mogao dokazati ni samome
sebi. Negde moram povu}i jasnu granicu, vidqivu svakome, da stane, ma {ta
hteo. Ako me je Jalta dovela u sistem kojem sam se uvek suprotstavqao, mo-
gao sam se opravdavati da sa politikom nemam posla, da se bavim samo pri-
vredom. Da, kao rodoqub, moram u~initi sve da se ta privreda postavi na
noge. Novi sistem je realnost, to se ne moè negirati, iako ne mogu da mu
dam ideolo{ku podr{ku. Partija je objektivna, sasvim evidentna grani-
ca, preko koje ne mogu.
Radilo se samo o tome kako da se izvu~em iz ka{e. I o tome sam ve}
razmi{qao, ozbiqnost ponude me je donekle izbacila iz koloseka. Bio sam
svestan i toga da bi odbijawe moglo biti uzeto za zlo, koje bi, opet, moglo
dovesti do krajwe neprijatnih posledica. Morao sam biti veoma oprezan.
Odlu~io sam, obja{wavao sam joj, da upi{em doktorske studije, da }u za te-
zu obraditi Marksovu teoriju vrednosti, koja spada u sredi{wi deo we-
govog u~ewa. Pri tome bih mogao do}i do re{ewa koja partiji ne}e biti na
ponos. Sa~ekajte godinu-dve, predloìo sam Hildi, i kad disertacija bu-
de objavqena, odlu~ite da li zaista odgovaram za partiju ili ne. Uhvati-
la se za to, iako sam ose}ao da joj nije sasvim jasno o ~emu se, zapravo, radi.
Mo`da i zato {to mi je bila naklowena. Odlagawe koje sam postigao za me-
ne je bilo kona~no re{ewe; ~inilo mi se da seè daleko u budu}nost.1636
Odluka da obradim Marksovu teoriju vrednosti bila je logi~na posle-
dica mojih prakti~nih razloga za ube|ewe da se sa tako primitivnim teo-
rijama privreda ne moè uspe{no voditi. Kad sam je upotrebio kao izgo-
vor da ne u|em u partiju, bila je jo{ toliko maglovita, da nije ni zasluì-
zasluì-
vala to ime. Zato sam se kasnije bacio na Marksa sa svom ozbiqno{}u. Za
svoje trì{ne ideje poku{avao sam da potvrdu dobijem u wemu. To je bio
jedini na~in da te bar ne pogaze, ako ve} ne aplaudiraju svemu {to im ser-
vira{ kao marksisti~ko. Poznavati Marksa boqe od marksista, biti boqi
marksista od wih, nije bilo te{ko. Ve}ina je pro~itala nekoliko po~etnih
poglavqa prve kwige Kapitala, do druge i tre}e nikada nisu stigli. Za
ranije Grundrisse ili kasnije Theorien über den Mehrwert (tj. ~etvrtu kwi-
gu Kapitala, koja se sastoji upravo od tih delova) uop{te nisu ~uli. Najgo-
re je bilo to {to su se kao pijani plota dràli nekakvih duga popularizo-
vanog Marksa, kao da su svete istine. Borba sa takvom „naukom” bila je sko-
ro neizostavno neuspe{na. Trebalo je podupreti se preciznim citatima,
sa {to vi{e citata, okruìti se wima sve unaokolo, da bi se moglo ra~u-
nati na uspeh.1637
1636
Disertaciju sam branio u martu 1953. godine. Nekoliko dana ranije morao sam na
odbranu u CK dr Joètu Potr~u, ina~e lekaru. Tada sam po prvi put prestupio prag zgrade
u Tom{i~evoj. Posle odgovora na wegovu prvu kriti~ku napomenu, zakqu~io je da, uprkos
glasu dobrog poznavaoca Marksa, nema o ~emu razgovarati sa mnom i to mi je rekao. „Oprosti-
te, naredili su mi.” Dan pre odbrane, sve je ukazivalo na to da }e me uhapsiti. Mog glavnog
ocewiva~a dr Radivoja Uvali}a, uglednog marksistu i profesora Ekonomskog fakulteta u
Beogradu, predve~e uo~i odbrane, pozvali su u CK i postavili mu odlu~uju}e pitawe: da
li je disertacija antikomunisti~ka ili nau~na? Potvrdio je da je nau~na. Uprkos tome, na
odbranu su poslali biv{eg dekana qubqanskog Ekonomskog fakulteta, nekada{weg vosov-
ca, da me javno raskrinka kao antimarksistu. U strahovitoj gu`vi slu{alaca u zborni~koj
sali univerziteta, koji su i sa balkona viseli kao preoptere}eni grozdovi i ~ekali „kada
}e se desiti”, oklevao je i odlagao nastup, dok nije bilo prekasno. Tako sam doktorirao.
Ostalo je na snazi da sam „revizionista”, {to je u marksisti~kom àrgonu politi~ki ubi-
ta~na osuda. Opet sam imao sre}e. Sa godinom 1948. za Moskvu su svi jugoslovenski komuni-
sti postali revizionisti. Ko bi se u takvim okolnostima jo{ bavio mnome?
1637
Taktike, zapo~ete dovoqno slaba{no 1947. godine, drào sam se tokom svih nared-
nih decenija. Na li~nom planu, taj posao je bio krajwe neproduktivan, ~isto bacawe vre-
Tre}
Na moje teorijske poglede do{lo je do odziva koji su mogli da me one-

mogu}e. Najopasniji su stizali od Albina Orthabera i Metoda Dulara. Obo-
jica su bili profesori na Ekonomskom fakultetu.
Prof. Orthaber ni sa ~im nije bio zadovoqan, ma {ta da sam izjavio
ili napisao. Sve je dokazivalo moju nedoraslost za ekonomsku teoriju. Ta-
da je bila ~etrdeset osma, ministar za industriju bio je dr Marjan Bre-
ceq. U MIR-u ga nismo mnogo vi|ali, jer je ujedno bio potpredsednik vla-
de LRS. Neo~ekivano me je pozvao da do|em na razgovor u Pre{ernovu. Bez
okoli{awa, saop{tio mi je da sam odre|en na rad u Saveznoj planskoj ko-
misiji u Beogradu i da se spremim na preseqewe. Po{to smo Dragica i ja
kona~no sredili normalan ìvot, ja sam se, naravno, usprotivio. Ni{ta mi
nije pomagalo, odluka, rekao je, nije wegova. Dokazivao sam mu da nimalo ne
nedostajem u saveznom planirawu i da neko ho}e da me se otarasi iz Qub-
qane. Jasno, sumwao sam ko je. Kad mi se u~inilo da je postao podozriv, da
verovatno zna odakle stiè èqa da me po{aqu u Beograd, predloìo sam
mu jednostavnu nagodbu. Ako pogodim ko stoji iza svega toga, ne idem u Beo-
grad, ako ne pogodim, krenu}u bez re~i. Rizikovao sam da }e slagati. Kad
sam na wegovo: „No, ko je?” bez razmi{qawa rekao ime profesora Eko-
nomskog
nom skog fakulteta, nekoga je potiho besno opsovao kao barabu i bez razmi{-
qawa zavr{io razgovor. „Pobrinu}u se da ne ide{ u Beograd. Na}i }e ne-
kog drugog.” Tako sam ostao u Qubqani, a Breceq u mom se}awu kao ~ovek
od re~i.
Metod Dular s mojom kritikom „vrednosne cene”, naravno, nije mogao
biti zadovoqan, ali smo odràvali dobre kolegijalne odnose. Po{to je bio
vi{e nego dvostruko stariji od mene, prema wemu sam se pona{ao sa po{to-
vawem. Uprkos tome, istina, kao delegat Ekonomskog fakulteta, 1951. godi-
ne glasao je protiv mog izbora za predava~a politi~ke ekonomije na Prav-
nom fakultetu, nakon {to je izrazio sumwu da „u stru~nom pogledu, odno-
sno, da nema pouzdane garancije da li pravilno shvata marksisti~ku poli-
ti~ku ekonomiju”.1638 Neka ~italac ne previdi da je stru~nost poistovetio
sa pravilnim razumevawem marksisti~ke politi~ke ekonomije. Univerzi-
mena i truda kroz prozor, ali u datim okolnostima jedino mogu}, ako sam hteo da nekako
uti~em na prepotopne poglede dogmatskih politi~ara na privredu. Uprkos izrazito nau~- nau~-
nim ambicijama, toga se nisam mogao odre}i. Da li je neobi~no {to sa „disidentima” iz
osamdesetih – ve}ina je jo{ uvek za{ti}eno ~u~ala u cekau – nisam hteo da imam ni-
kakvih kontakata? Nedostajalo im je bar ~etrdeset godina staà.
1638
AMZU, Zapisniki, knj. 10, Zapisnik redne seje univerzitetnega sveta Univerze v Lju-
bljani z dne 23. februarja 1951, str. 100.
tetski savet, koji je tada bio sastavqen od dekana svih fakulteta, odno-
sno, wihovih zastupnika, osim zastupnika Ekonomskog, bili su predratni
profesori (do ~istke je do{lo kasnije), na prigovor se nije obazirao. Mo-
ju naivnost dokazuje i ~iwenica da sam sve to saznao iz ~lanka dr Ale{a
Gabri~a Obdobje po letu 1945, objavqenom u zborniku Sedamdeset pet go-
dina Univerziteta u Qubqani.1639
Iz kanxi Udbe
Nekako u vreme kad mi se nudilo mesto pomo}nika ministra – jo{ uvek

Luke – sa mnom je htela da porazgovara i UDBA (Uprava dràvne bezbed-
nosti), kako su u prole}e 1946. godine preimenovali OZNU. Kroz poluot-
vorena vrata kancelarije pogledao je civilno odeven ~ovek, ~inilo se kao
da sam mu ja posledwi na spisku s kojim je hteo da ima posla u MIR-u, za-
moliv{i me da iza|em u hodnik. Ve} sam nameravao da ga pitam nije li
pogre{io, kad mi je dao na znawe da èli ba{ mene. Dobro me je poznavao,
iako je on za mene bio potpuno strano lice. Na brzinu je, predstavqaju}i
se, izgovorio neko kr{teno ime i naredio mi da se sutradan u ~etiri sata
popodne javim u stan na drugom spratu niskog dela nebodera u Gajevoj (da-
nas [tefanova, pre toga Kidri~eva) 5. Od prvog trenutka nije bilo sumwe
da dolazi iz Udbe. Hteo sam odmah da saznam o ~emu se, u stvari, radi, ali
}utao je kao mumija. O{tro mi je preporu~io da sigurno do|em i u ta~no
vreme. Nestao je bez pozdrava.
Stan u Gajevoj nasuprot Slavije bio je nename{ten. „Ovamo, odmah }e- }e-
mo po~eti.” U velikoj sobi, sa prozorom na jug, stajao je pisa}i sto, za kojim
kojim
su me ~ekala dvojica udba{a u civilu. „Sedi.” Nisam mogao, a da ne prime-
tim da su ispred mene dvojica oficira, a ja obi~an redov. Za po~etak tre-
balo je da kaèm sve {ta sam radio posle oslobo|ewa. Sve su to ionako zna-
li, ali ne i da sam imao problema sa ceqskom Oznom. Jo{ mawe sa ba~koto-
polskom. Za mene je to bila korisna informacija, pogotovo {to su je dali
nesvesno, iz ~ega sam zakqu~io da je istinita. Nisu im bila potrebna do-
datna obja{wewa, osim nekih sitnica koje sam ispustio, misle}i da nisu
va`ne. Pred sobom su imali ta~an redosled svih mojih zaposlewa posle
demobilizacije. „Tako. Sada nam lepo i precizno objasni kako i sa kakvim
ciqem si se ubacio u organe na{e vlasti, za koga radi{ i kakvi su ti zada-
ci.” O{tro su me upozorili da ne poku{avam da laèm, jer o meni znaju
1639
Qubqana 1994, str. 22.
Tre}
sve do posledweg detaqa, samo proveravaju da li sam iskren. Od toga zavi-

si {ta }e biti sa mnom.
Susret sa Udbom me nije iznenadio. Znao sam da ga ne}u izbe}i, pita-
we je bilo samo kada }e se ustremiti na mene. Uznemirila me je optu`ba da
sam se ubacio da bih {pijunirao za strane agente. Bio sam uveren da o „uba-
civawu” u „Sre~ka Kosovela”, u „Polzelu”, Glavnu direkciju i MIR zna-
ju sve i vi{e od mene. Optu`ba da sam se ubacio imala bi smisla samo ako
znaju za moju rimsku aktivnost. Presudno je, dakle, bilo: Da li znaju? Da li
znaju? Ako znaju, posledice su vi{e nego jasne. Bi}e kraj ne samo mom slu`-
benom putu, na koji sam stupio, takore}i, silom prilika, nego i mom ì-
votnom putu. U onim vremenima qudi su i{~ezavali bez traga i za mnogo
mawe grehove. Procenio sam – da ne znaju. Da znaju, verovatno me ne bi sa-
slu{avali, nego po hitnom postupku otpremili sa ovog sveta. Osim. Osim
ako ne nameravaju da iz mene izvuku ko su bili moji rimski pomaga~i i
{ta su radili,
radili, te da ih, zajedno sa mnom, uklone. I to je bilo gotovo neve-
rovatno. Ako znaju za mene, znaju sasvim sigurno i za sve ostale. Konspira-
tivniji od mene nije bio niko, niko se tako dosledno nije drào svog sop-
stvenog uputstva
uputstva da se ne druìmo, niti poznajemo, kao ja. Pa, ipak.
Zapo~eo sam odbranom – da nemam {ta da im kaèm vi{e od onoga {to
mogu pro~itati u mojim brojnim biografijama, koje sam morao da napi{em
prilikom svakog zaposlewa i napredovawa. O svemu tome bili su veoma
dobro podu~eni i nisu zahtevali dodatna obja{wewa. Premda mi se ~ini-
lo da je sli~no sa Narodnom legijom – ni u jednoj biografiji nisam pre}u-
tao ~lanstvo u woj – ipak sam je pomenuo. Izgledalo je kao da sam dirnuo
u osiwak. Jedan od wih se uzrujao: „[ta, ~lan! Bio si obave{tajac, sakup-
qao si podatke o na{im pristalicama i slao obave{tajnom {tabu legije.
Zna{ li, kuda su i{li? Direktno belogardejcima i Italijanima!”1640 To
nisam verovao, zato sam negirao. Vo|e Narodne legije smatrao sam prepo-
{tenima da bi radili tako ne{to. Znao sam tako|e da su neke od wih upra-
vo oni otpremili u Dahau. Sre}om, nisu istrajali na svojoj optu`bi. Do-
bio sam utisak da ih Narodna legija ne interesuje, ne samo zato {to o woj
sve znaju, nego i zato {to ~lanstvo u woj ne smatraju naro~ito velikim gre-
hom. Ili su prilike u woj poznavali toliko dobro, da su se iz mojih izjava
uverili da sam u toj bezopasnoj organizaciji bio mala riba.
O~ekivao sam da je na redu Rim, ali ni{ta od toga. [ta, zapravo, ho-
}e, ako ih ne interesuje ono {to poku{avam da im kaèm? Od po~etka sa-
1640
Kao {to ve} znamo, preko Marjana Medve{~eka i{li su direktno u komunisti~ku
VOS, {to ja tada nisam znao.
slu{awa pro{lo je mnogo vremena. Napoqu je bio mrkli mrak. Ustali su i

naredili mi da se za nekoliko dana javim na istoj adresi. „Ovo je danas bio
samo uvod. Glavno tek dolazi. Dobro razmisli {ta }e{ nam re}i slede}i
put. Sve znamo, samo {teti{ samome sebi i to nepotrebno. Onda si gotov.”
Kad je do{ao taj dan, smesta su se zaka~ili za hor „Sre~ko Kosovel”
koji ih ranije nije zanimao. „Kako si do{ao u Beograd i ubacio se u ’Sre~-
ka Kosovela’?” hteli su da znaju. Odgovarao sam im kako sam znao i umeo.
Po{to je bilo op{te poznato da su Nemci u julu 1944. godine izveli u Qu-
bqani mobilizaciju za domobrane, Tot i Vermaht, da sam mogao izabrati
rad u Nema~koj – ni u biografijama nisam zaboravqao da pomenem taj raz-
log za odlazak u Nema~ku – wihovo raspitivawe o mom dolasku u Beograd
imalo bi smisla samo ako misle da me optuè da sam do{ao kao agent NKVD.
Tada jo{ nije bilo Informbirovske rezolucije. Partizani su tada jo{
uvek bili spremni da umru za Staqina. Sti}i u wegovo carstvo bilo je sko-
ro kao vaznesewe, a postati agent NKVD zna~ilo je biti wihov pretpostav-
qeni. Upravo tada, dràva je bila puna enkavedeovskih instruktora koji
su udba{e podu~avali kako da {to boqe vr{e svoj posao. O~ekivao sam da }e
poku{ati sa optu`bom da sam se ubacio me|u crvenoarmejce, jer }e mi to
dati legitimaciju za ulazak me|u partizane i {pijunirawe me|u wima,
ali se toga nisu dosetili. Nisu se dosetili ni tada uobi~ajene optu`be da
me je na istok poslao gestapo da bih se kasnije lak{e ubacio me|u partiza-
ne, {to bi tako|e bilo na liniji NKVD-a iz Mili~a, kao i ba~kotopolske
Ozne. Moj dolazak u Beograd bio im je, po svoj prilici, {panski zid, iza
kojeg mora da su pripremali ne{to opasnije. Po{to nisam mogao da verujem
da bi mogli da tra}e vreme optu`bama koje ni sami ne znaju, bar pribli`-
no, da utemeqe, jo{ vi{e su me uveravali da o Rimu ne znaju ni{ta. Tako-
|e ni o JVuO, ~etnicima, Novaku, Jev|evi}u. Momci su meni svojim optu`-
bama rekli vi{e nego {to sam ja mogao wima. „Jo{ }emo se videti, sada si
ispri~ao svoju storiju. Kad ~uje{ na{u, bi}e{ mawe samosvestan. Javi}e-
mo ti kada,” i saslu{awe je bilo zavr{eno.
Posle ovog neo~ekivanog kraja sve se prenelo u budu}nost, vi{e nisam
bio uveren da li sam ja saznao vi{e od wih ili oni o meni. Sve je bilo gra-
|eno na pretpostavkama, na ose}ajima, nigde nijednog ~vrstog dokaza. Ve}
uve~e, ose}aji su po~eli da se mewaju, ponovo sam se zabrinuo za stvari za
koje mi se ~inilo da su daleko iza mene. [ta ako me iznenade premeta~inom
stana? U to vreme Dragica i ja stanovali smo u Levstikovoj 15. Ako otkri-
ju pi{toq, pogor{a}u poloàj, a po{to sam ga drào ilegalno, bio je u pi-
tawu samostalan „zlo~in”, za koji }e me sigurno optuìti i oko wega isple-
sti jo{ stotinu drugih. Sutradan sam se biciklom odvezao prema Kodeqe-
vu i oprezno vozio po desnoj obali Qubqanice. Kad nadaleko ni na suprot-
Tre}
noj obali nije bilo nikoga na vidiku, tokom vo`we izvukao sam pi{toq iz
aktovke, iz gomile spisa, i u elegantnom luku hitnuo na sredinu korita.
Nije ni zasvetlucao, jer sam ga jo{ kod ku}e u{io u crnu krpu. I pqusak se
jedva ~uo. U re~nom blatu nikada ga niko ne}e na}i. Jednog tereta sam se
oslobodio. Bar to mi je laknulo.
Naredno saslu{awe bilo je u stanu u Trdinovoj, sa belom skulpturom
Majke iznad ulaza, drugi ili tre}i sprat. Jedan od islednika bio je nov.
On je imao glavnu re~. Bilo je o~igledno da je dobio zadatak da ponavqawem
pitawa proveri sve {to sam rekao na prethodnom saslu{awu. Neprekidno
je upozoravao na nesklad u mojim izjavama, ali se pokazalo da ili pret-
hodne bele{ke o mojim saslu{awima nije dobro pro~itao ili sam morao da
dodam ne{to nebitno, {to sam pro{li put presko~io. Uprkos qutwi, po-
sle dva sata zavr{io je saslu{awe. „Javi}emo ti kad }emo se opet videti.”
Verovatno je odlu~io da u me|uvremenu detaqnije prou~i „neskladnosti”,
ili je o ustanovqenim ~iwenicama morao da izvesti neku vi{u ozna{ku
instancu.
Ponovo smo se videli ve} slede}e nedeqe, u onom stanu u Gajevoj, kao
prvi i drugi put. Saslu{avala su me sva trojica. Tada je sve teklo po pra-
vilima NKVD-a, kakve sam upoznao u Mili~u. Zastrli su prozor – usred
bela dana ostali smo u mraku, na stolu su upalili lampu od najmawe 100
sve}a i usmerili je u moje lice; onaj glavni je pored we spustio pi{toq.
Ono {to sam im do sada rekao – rezimirali su – dokazuje da sam bio obave-
{tajac antikomunisti~kih agentura, da je to isto radila cela moja poro-
dica, da sam se posle rata ubacio u wihove redove da bih mogao da nastavim
dokazano, {to sam im svojevoqno priznao. Dakle, ja sam narodni neprija-
teq i prema meni }e postupati u skladu sa tim. Glavni je po stolu pomerao
pi{toq, pretili su mi zatvorom, ne samo meni nego celoj porodici. Iz ne-
poznatog razloga, samo Dragicu nisu pomiwali. Sada, rekli su mi, sve za-
visi jedino od mene. Bilo je potpuno jasno da su re{ili da mi uteraju strah
u kosti. U tome su u dobroj meri uspeli.
Zatim su rekli kako mogu da se otkupim. Da postanem wihov obave{ta-
jac. Tako }u svoje sposobnosti upotrebiti za ne{to korisno. Usprotivio sam
se, rekav{i da nikada nisam radio ni za koju obave{tajnu slu`bu, da mi je
takav rad odvratan i da s wim sigurno ne{to nije u redu ako mora biti taj-
ni. Metod rada wihovih uzora, sovjetske NKVD, nisam pomiwao, ali sam
pomenuo gestapo i to u takvoj vezi iz koje su zakqu~ili da su mi Udba i
gestapo podjednako na srcu. Pogre{io sam, sva trojica su sko~ila na noge,
jer ih, eto, poredim sa gestapom. Time samo dokazujem da sam nepopravqiv.
Svrbelo me je da im odbrusim da su metodi saslu{avawa koje koriste na me-
ni identi~ni sa gestapovskim, ali se nisam usudio. Naprotiv, oni su meni
dokazivali da Udba ne radi ni{ta drugo osim za dobro naroda koji treba
za{tititi od doma}ih i stranih izdajnika. „Ovde je izjava da }e{ radi-
ti za nas. Ako je potpi{e{, sve }e biti u redu, ina~e }emo tvoje antina-
rodno delovawe druga~ije okon~ati.”
Posle tri sata saslu{avawa sa stovatnom sijalicom u o~ima, jedva sam
se odupirao. Iako je ve} bilo potpuno jasno da o Rimu i Italiji uop{te ne
znaju ni{ta, da ne znaju ni za moju odsutnost iz Qubqane tokom jeseni i
zime 1943. godine, oborili su me. Koliko god sam jo{ bio u stawu, lupao sam
glavu kako da se izvu~em iz wihovih stega. Sve se zavr{avalo konstata-
cijom da me imaju u svojim rukama, da je, zapravo, sasvim svejedno {ta sam
radio u pro{losti a {ta nisam, da je jedina vaè}a istina wihova i da je
oni kroje onako kako wima odgovara. Isto tako dobro sam znao da sa mnom
mogu da urade {ta god ho}e, da niko ni prstom ne}e maknuti ako me zatvo-
re i da mogu nestati zauvek, bez ikakvog traga. Poznavao sam isuvi{e slu-
~ajeva da ne bih znao da misle ozbiqno. Potpisao sam.
Odmah su upalili plafonsku sijalicu; soba se osvetlila; ugasili su
stonu lampu koja mi je sijala u o~i. Pi{toq je tako|e nestao za pojasom je-
dnoga od wih. „Znali smo da }e{ doneti pravu odluku. Odbaciti sve {to si
postigao, bilo bi glupo. Mnogo vi{e }e{ koristiti svojim znawem, nego
odlukom za nastavqawe antinarodne delatnosti,” Dobio sam zadatak da sva-
ke nedeqe napi{em kra}i izve{taj o stawu u MIR-u, o svima koji saboti-
raju na bilo koji na~in i povezuju se u grupe, i sli~no. Svake nedeqe u isto
vreme predava}u ga li~no u ovom istom stanu, ovde }u dobijati i potrebna
uputstva. Pre nego {to su zavr{ili, znao sam da sam napravio kobnu gre-
{ku. Dobio sam èqu da dograbim papir sa svojim potpisom, pocepam ga i
pogu`
gu`vanog
vanog im bacim u lice. Me|utim, ponizno sam }utao, pre svega, da u
iscrpqenosti ne po~inim jo{ ve}u gre{ku. Tokom narednih nekoliko da-
na ima}u dovoqno vremena da o svemu ponovo u miru razmislim i adekvat-
no odlu~im, dokazivao sam sam sebi. U onom trenutku to je bilo i najjedno-
stavnije.
Narednih dana u glavi mi je brujalo samo da sam postao komunisti~ki
agent koji }e raditi sve {to od wega budu zahtevali. Gadio sam se samome
sebi, ali nisam u~inio ni{ta da popravim po~iwenu gre{ku. Napisao sam,
koliko god uop{tenije sam mogao, izve{taj o prilikama u MIR-u i predao
ga na prvom sastanku. Koliko god sam mogao, drào sam se stru~nosti. Sle-
de}e nedeqe doneo sam sli~an izve{taj. Zato sam se na mnogim mestima po-
navqao. „Drug”, kojem sam ga predao, naqutio se, rekav{i da sli~nu `vrqo-
tinu, kakav je bio prethodni izve{taj, uop{te ne}e uzeti niti predati
pretpostavqenima, jer je o~igledno da pravim budale od wih. Uz posledwe
upozorewe da budem {to konkretniji i da navodim konkretna imena, mo-
Tre}
rao sam obe}ati da }u do slede}e nedeqe napisati novi, sasvim konkretan

izve{taj, koji }e ih zadovoqiti.
Budu}i da smo u MIR-u ba{ u to vreme na obaveznim popodnevnim sa-
stancima naduga~ko i na{iroko pre`vakavali „Kratak kurs VKP(b)”,1641
u izve{taju sam prikazao razli~ite poglede i shvatawa u~esnika sastana-
ka na analizirana pitawa. Opet nije bilo u redu. „U svakoj organizaciji
narodni neprijateqi nastoje da obezvrede radne napore qudi, ni u MIR-u
nije druga~ije. Neprijateqi se prikrivaju, ideolo{ka blagoglagoqivost
u tu svrhu ide im na ruku. Posmatraj kakve veze uspostavqaju najglasniji,
slu{aj kakve vesti izmewuju. Samo tako moèmo otkriti qude koji su po-
vezani sa belogardejskom emigracijom koja deluje pod za{titom okupacio-
nih vlasti u Austriji i u Bavarskoj.”
U ~etvrtom izve{taju drào sam se uputstva i sastavio spisak slu`-
benika za koje sam primetio da naj~e{}e {apu}u i tajanstveno izmewuju
misli. Koliko sam mogao da procenim, svi su bili partijci, koji su svoje
razgovore skrivali od neposve}enih. U sebi sam se veselio kako }u svoje na-
logodavce jo{ jednom obmanuti. Posle ~etiri nedeqe ipak sam doku~io {ta
treba da radim. Ne{to mi je pomoglo i saznawe koliko su moji sagovorni-
ci intelektualno skromni, zbog ~ega sve poku{avaju da postignu silom. To
mi je poja~alo samosvest. Ne}u pisati izve{taje za takve prostake, pored
toga, sve su to puste pretwe, zajedno sa mahawem pi{toqem, ube|ivao sam
se. U odlu~nosti oslawao sam se na poverewe koje sam zbog dobrog rada uì-
vao u MIR-u, najzad, i kod Luke.
Izve{taj sam im predao u istom stanu niskog dela nebodera kao i sve
prethodne. Ovaj put su me primila trojica. Mora da su poznavali bar ne-
kolicinu glavnih partijaca u MIR-u, mo`da su me|u wima bili i wiho-
vi obave{tajci, iako su ih, kako sam saznao, prikupqali, pre svega, me|u
qudima sa puterom na glavi. Razqutili su se, naime, ve} kod povr{nog pre-
gleda teksta. „Sad nam je dosta, ti bi se {ega~io sa nama. Udari}emo mi u
druge ìce. Vide}emo kako }e ti se dopasti nova muzika!” Malo sam se po-
kolebao, nisam mogao da procenim da li je ve} nastupio trenutak na koji
sam se pripremao celih nedequ dana kao na najpovoqniji, a potom glasno
ispalio: da se posve slaèm s wima, da je i meni svega dosta i da vi{e ne-
mam nameru da im donosim izve{taje. U MIR-u imaju dovoqno podrepa{a
koji }e im u~initi sve {to budu zahtevali od wih. „Ja ne spadam me|u wih.
U~inite {ta god ho}ete, uhapsite me, osvetite se mojim uku}anima, sa-
svim mi je svejedno, ali ucewivawe vi{e ne}u dopustiti. Svoj posao u
1641
Ve} poznata Istorija svesavezne komunisti~ke partije (boq{evika),
(boq{evika), Kratak kurs.
MIR-u vr{im na zadovoqstvo svih pretpostavqenih, tokom rata nisam

u~inio ni{ta zbog ~ega biste mogli da me gonite, ali va{eg obave{tajca
ne}u da se igram. Izvolite,” ponudio sam im obe ruke sa povu~enim ruka-
vima da mi lak{e nameste lisice.
Laknulo mi je. Osetio sam da sam dobio igru. Od iznena|ewa su zasta-
li kao okameweni, niko se nije ni pomerio. Tek posle nekoliko sekundi,
glavni me|u wima nervozno je procedio da sam upravo po~inio svoju naj-
ve}u gre{ku, posebno zato, jer sam ih uvredio, porediv{i wihov posao sa
gestapovskim. „Sam si potpisao svoju osudu, sve posledice tako|e pripi{i
sam sebi.” Pravili su se kao da znaju kakva je osuda i kakve }e biti wene
posledice. „Jo{ }e{ se ti krvavo kajati za svoje re~i. Sada }emo ti dati
priliku da nas boqe upozna{,” pretili su mi. „Kada i kako, odlu~i}emo mi,
a ne ti.” Zatim sam oti{ao; niko me nije zaustavio, niti bilo {ta rekao.
Iako su mi se u glavi rojila pitawa kako bi sve mogli da mi se osvete,
bio sam radostan {to sam smogao toliko odlu~nosti da ih kona~no odbijem
i pri tom jo{ potpuno sateram u }o{ak. Naro~ito sam uìvao u saznawu da
sam ih zbunio, uprkos tome {to su ponu|ene ruke bile vi{e teatralni ne-
go dramati~ni gest. Verovatno su razmi{qali kako }e na wihove isled-
ni~ke sposobnosti reagovati pretpostavqeni preko puta. Niza stepenice
i putem ku}i u Levstikovu 15 gotovo sam poskakivao od zadovoqstva. Ne-
gde, u pozadini svega, javqali su mi se prekori – za{to nisam smogao istu
odlu~nost na samom po~etku i kako sam mogao da dopustim da me ~etiri ne-
deqe drè u kanxama, ali zamerke su zamirale uz olak{awe koje sam ose-
}ao. Tek tada sam ispri~ao Dragici u kakvom {kripcu sam bio posledwih
nekoliko nedeqa. Znala je da ne{to nije u redu sa mnom, ali je mislila da
imam problema u MIR-u.
Glasnik iz Koru{ke
Nikakvih posledica nije bilo. Te tipove vi{e nikada nisam video,

niti sam ih ikada sreo na ulici. înilo se da su me zauvek ostavili na mi-
ru. Nada je bila preslatka da bi bila istinita. Ako su se uverili da od
mene ne}e dobiti novog obave{tajca, trebalo je da se uvere da sli~an posao
ne vr{im za nekog drugog.
Jedne ve~eri, kod mame u Pleter{nikovoj 32, pozvonio je neki veoma
nervozan momak. Osvrtao se na sve strane i zamolio da ne u|e u hodnik da ga,
uprkos mraku, neko ne primeti. Rekao joj je da dolazi wegov prijateq koji
zbog prevelike opasnosti nije imao hrabrosti da sam do|e k woj, sa pozdra-
vima od brata u Koru{koj. Voleo bi da razgovara s wom. Za mog brata Mi-
Tre}
lana, koji je jo{ pre kraja rata oti{ao u Trst i daqe u Italiju, ~uli smo
da se ~esto pojavquje u Koru{koj. U vreme posete u Pleter{nikovoj, ve}
duè vremena nije ga bilo tamo. Mama je to znala, ali radost zbog izne-
nadne vesti o sinu i wegovih pozdrava, toliko ju je obuzela da je povero-
vala mladi}u. Prihvatila je wegov predlog da sutradan uve~e do|em u stan
u prizemqu u Podmil{~akovoj 14, gde }e me ~ekati bratovqev prijateq i
gde }emo imati priliku da mirno porazgovaramo. Nema nikakve opasnosti
da nas otkrije Udba, dodao je. Tako|e, treba dobro da pazim da me neko ne
prati, upozorio ju je, jer bi na taj na~in mogli otkriti kanal kojim odr-
àvaju vezu sa Koru{kom. Odmah sam posumwao da ne{to nije u redu. Ma-
ma je tako|e priznala svoju gre{ku, mada se izgovarala na okolnost da joj
je izvestilac verovao da se jo{ nisam vratio sa posla. Dakle, nije znao da
stanujem u Levstikovoj. Zna~i, stvarno je mogao do}i iz Koru{ke, a ne di-
rektno iz banke Slavija. Trebalo je da vidim koliko je bio nervozan, doda-
la je. êga bi se bojao ako je ozna{ki agent? I pored sumwi, oti{ao sam na
sastanak; bio sam spreman na sve.
Sasvim se smrklo,1642 kad sam iz dvori{ta u rupi iza zgrade pokucao
na otrcana vrata u podrumu Podmil{~akove 14 (mawe verovatno broj 16,
ku}a ima dva potpuno odvojena stana). Nije mi bilo te{ko da ih na|em. Ot-
vorio mi je sam „bratovqev prijateq”. U stanu nije bilo nikog drugog. Pot-
puno smo na sigurnom, potvrdio je i pokazao na spu{tene zavese na prozo-
rima koji su gledali u dvori{te – nekada{wu {qun~aru. Bio je tride-
setpetogodi{wak,
set petogodi{wak, nesimpati~nog izgleda s nekoliko bradavica ili pega,
mrkog pogleda. Mogao bi biti biv{i àndarm. Da, izgledali su ba{ tako,
samo mu nedostaje àndarmska kapa na glavi, pomislio sam. Takvog prija-
teqa bih mo`da imao ja, pa i ja bih deset puta pre razmislio o tome, ali
nikako moj brat koji je veseqak, sasvim druga~ijeg karaktera od mene. Oko
wega se uvek razlegao smeh i vladala bezbri`na veselost.
Sumwu, koja se sve vi{e uvla~ila u mene, uverqivo je uklonio kad mi
je odmah posle „predstavqawa” (opet jedno koru{ko ime) i rukovawa rekao
da je brata upotrebio samo za izgovor, da zna da nije u Koru{koj i da ga za-
1642
Po ovome zakqu~ujem da se to de{avalo u rano prole}e 1947. godine. Kad sam po~eo
da pi{em ovaj posledwi, „ozna{ki” deo dosijea, bio sam ube|en da }u sve potrebne podatke,
kao i one o opisanim saslu{awima, dobiti lepo sre|ene od Sove. Na pismo, kojim sam ih mo-
lio za uvid u wih, 13. juna 1996. godine dobio sam ovaj odgovor:
„Izve{tavamo Vas da smo pregledali arhiviranu gra|u Slovenske obve{~evalno-var-
nostne agencije i konstatovali da nemamo podataka koji bi se odnosili na Vas. S po{tova-
wem, Drago FER[, DIREKTOR, za (potpis ne~itqiv).”
pravo uop{te ne poznaje. Do{ao je u sasvim druga~ijoj misiji. Seli smo za

~etvrtasti sto jedan nasuprot drugog. Celim telom nadvio se do sredine
stola i prigu{enim glasom pri~ao o prilikama u Koru{koj. Nije mi re-
kao ni{ta novo. Izgledalo je da mu je op{irna pri~a potrebna da se uveri
da sam uistinu prava osoba, da umesto Bajta na sastanak nije do{ao neko
drugi ko }e ga izdati Udbi. Imam veoma vaàn zadatak, rekao je, mnogo ri-
zikujem, jer vas ne poznajem li~no, iako odgovarate slici koju su mi poka-
zali, potvrdio je moje naga|awe.
Kona~no se odlu~io. Rekao je da ga k meni {aqe major Andrej Glu{i~,
s kojim sam sara|ivao tokom rata. Lepo me pozdravqa. U Austriji vodi oba-
ve{tajnu slu`bu za Jugoslovensku kraqevsku vojsku, koja posle strahovi-
tih gubitaka staje na noge i priprema diverzije u komunisti~koj Jugoslavi-
ji. Odnosi sa Englezima su ve} neko vreme sasvim promeweni, sada rad ju-
goslovenskih izbeglica ne samo odobravaju, nego ~ak i finansiraju. K me-
ni je do{ao, nastavio je, da u Qubqani organizujem obave{tajni centar,
koji bi radio po uputstvima majora Glu{i~a, a on, po potrebi i neko dru-
gi, vodio bi ra~una o vezi. Slu{ao sam pa`qivo i s vremena na vreme s
odobravawem klimao glavom.
Wegova pri~a je sa svih strana bila prepuna rupa. Kao u najboqem
ementaleru. Nije mi doneo nijedan pozdrav od Glu{i~eve supruge, s kojom
sam, preko wene majke Mare Penca iz Mokronoga, koja je tokom rata sta-
novala kod nas u Pleter{nikovoj u sobici u potkrovqu, imao najvi{e kon-
takata. Nijedne re~i o wegovoj k}eri. @ene, istina, ne spadaju u vojni~ki
razgovor, ali Glu{i~ i ja smo bili dovoqno dobri prijateqi da posle tri
godine sigurno ne bi zaboravio da svojim pozdravima doda i ènine. Mo`-
da nisu s wim u Austriji, mo`da su oti{le negde drugde, mo`da su ve} u
SAD? âk i u tom slu~aju bi ih pomenuo, naro~ito ne bi zaboravio da me
izvesti da su na sigurnom, ako su, eventualno, stvarno u SAD. No, ova nemar-
nost bi mogla jo{ i da pro|e, ali ne i to da o mojim odnosima sa Glu{i~em
govori stvari koje jednostavno ne odgovaraju istini. Glu{i~ i ja smo se to-
kom prole}a i leta 1944. godine zaista nekoliko puta sastali, ali smo naj-
vi{e razgovarali o politici, pri~ao mi je o prilikama koje su nastale u
nekomunisti~kim antiokupatorskim pokretima i posebno u organizaciji
JVuO posle odlaska Novaka, ali me nikada, ni jednom re~ju, nije poku{ao
uvu}i u rad u organizaciji, a kamoli da bi me smatrao svojim saradnikom.
Tako|e, ni ja wemu nikada nisam pri~ao o svojim vezama sa Novakom i
uop{te o delatnosti u Italiji. Iz mojih re~i mogao je samo saznati koli-
ko sam razo~aran razvojem doga|aja na doma}em terenu i nespremno{}u za
bilo kakav daqwi rad. Bio sam potpuno uveren da me, kao li~nog prijate-
qa svoje porodice, nikada ne bi uplitao u svoje mreè u Austriji, iako je,
Tre}
kao na~elnik obave{tajne slu`be, vr{io taj posao.1643 Nije bilo drugog mo-
gu}eg zakqu~ka: moj sagovornik ne dolazi iz Koru{ke, nego iz banke Sla-
vija. Vosovski obave{tajci, koji su 1944. godine sasvim sigurno bili Glu-
{i~u za petama, verovatno nisu znali da su wegove ~este posete na{oj ku-
}i u Pleter{nikovoj bile namewene ta{ti, a ne meni, i da smo se susreta-
li i razgovorali samo uzgredno.
Sagovornik mi je lukavo zamerio da sam previ{e poverqiv, {to se
vidi iz ~iwenice da uop{te nisam traìo dokaz da zaista dolazi iz Ko-
ru{ke. Kad sam ga upitao kakvim dokazom bi mi to potvrdio, tajanstveno se
nagnuo nad sto, zamalo dotakav{i svojim ~elom moje, izvukao kravatu iz
sakoa, razvio iz we unutra{wi deo podstave i okrenuo ga ka meni. Na gu-
sto tkanoj tankoj tkanini kaki boje, kao da je izrezana od padobrana, bespre-
kornom crnom {tampom bila je ispisana adresa komande slovena~ke vojske
u Austriji sa slu`benim brojem, ispod wega, isto tako savr{eno, bio je od-
{tampan duì tekst – ovla{}ewe da uspostavi kontakt sa mnom. Ne mogu
da se setim da li ga je potpisao Glu{i~, u svakom slu~aju, na kraju teksta
stajao je pe~at sa potpisom predstavnika te komande. „Moète li ~itati?”
hteo je da zna (soba je bila slabo osvetqena), „pro~itajte pa`qivo, jer ovla-
{}ewe moram odmah uni{titi.” Me|utim, nije ga uni{tio, vratio ga je u
kravatu, poravnao je i ponovo zadenuo u sako.
Vi{e nije bilo ni najmawe sumwe: Udba mi je postavila zamku u koju
je trebalo da upadnem i tako zape~atim svoju sudbinu. Voleo bih da vidim
budalu koja bi sa ovla{}ewem od{tampanim na kravati pre{la Karavan-
ke direktno u Udbino `drelo, da u wemu isplete mreù obave{tajaca, jo{
vi{e onu budalu, koja bi onu prvu na takav idiotski na~in gurnula u to.
Kad nisu uspeli da me za svoj rad pridobiju kao udba{i, re{ili su, zna-
~i, da mi zadatke daju kao agenti organizacije antikomunisti~ke vojske u
Koru{koj. Upao bih u wihovu stupicu ba{ kao ne{to ranije nagodetovci
(Nagode, Sirc, prof. Kav~nik, prof. Furlan i drugi),1644 kojima su pod-
metnuli kurira „Petra”, za koga su se uhvatili kao izgladneli {arani.
Podi{la me je jeza. Sre}om, ne samo da sam bio spreman na takvu mogu}nost,
nego sam u mislima ve} imao oblikovan adekvatan odgovor. Isuvi{e sam
mozgao o svim mogu}nostima – poku{ajima da me uhvate i na~inima da se
izvu~em iz postavqene zamke – da bih sebi dozvolio da me iznenade. Jo{
mawe da bih upao u neve{to postavqenu zamku.
1643
To sam, naravno, saznao mnogo kasnije, kad sam ga 1959. godine posetio u Arlingto-
nu u Virxiniji, gde je ìveo sa porodicom.
1644
Proces protiv wih „uspe{no” je zavr{en u avgustu 1947. godine.
Lopta je bila na mojoj strani. „Slu{ajte,” po~eo sam {to sam poverqi-
vije i srda~nije mogao, kao da govorim najboqem prijatequ. Sada sam se ja
nagiwao iznad stola prema wegovom licu. „Tokom rata sam uistinu sara|i-
vao u Narodnoj legiji, bio sam i Glu{i~ev saradnik, ali sada, posle oslo-
bo|ewa, ne pada mi na pamet da se upli}em u bilo kakvu antidràvnu de-
latnost. U Jugoslaviju sam se vratio 1945. godine dobrovoqno, kad sam shva-
tio snagu sovjetske vojske i uvideo beznade`nost nastojawa da se uvede vi-
{estrana~ko ure|ewe u Jugoslaviji. Otada sara|ujem sa vla{}u gde god sam
im potreban, svim svojim snagama. Tako nameravam da ~inim i u budu}e. Lo-
jalnost je moj putokaz i sve ukazuje na to da nova vlast to po{tuje.” Lojal-
nost sam posebno naglasio.
Zatim sam se jo{ vi{e nagnuo prema wemu, ba{ kao i on prema meni
kad mi je pokazivao ovla{}ewe komande slovena~ke vojske u Austriji. Bra-
davice i pege po licu neverovatno su se uve}ale. Tako izbliza, da je ose}ao
moj dah, otvoreno sam mu pripretio: „Po ovome {to sam vam rekao o svom
ovda{wem usmerewu, morao bih vas smesta prijaviti. Ali imam obaveza i
prema svojim nekada{wim saradnicima. Mislim da ste zadatak da mene po-
veète u obave{tajnu mreù slu`bi u Austriji prihvatili iz ~iste la-
komislenosti. Zato vas za sada ne}u prijaviti. Me|utim, ako vas jo{ ika-
da vidim u Qubqani da vr{ite sli~an posao, bez oklevawa }u se postara-
ti da stignete u zatvor.”
Jo{ dok sam govorio postao sam svestan logi~ke gre{ke koju sam napra-
vio. Kako bih – ako ga ikada opazim u Qubqani – mogao znati da vr{i sli-
~ne poslove? Nisam se potrudio da je ispravim. Zna~ajan je bio psiholo{ki
efekat, a on je, bar u tom trenutku, bio prakti~ki nezavisan od moje gre-
{ke. Nisam mogao da procenim da li ju je moj sagovornik primetio. Kasni-
je }e se sigurno dosetiti, ako ne on, onda wegovi pretpostavqeni. Bilo je
zna~ajno samo to da sam reagovao ubedqivo. Nedoslednost je bila mawe zna-
~ajna. [tavi{e, potvr|ivala je iskrenost reagovawa, nepripremqenost na
wega. Pretvarao se da sam ga jako upla{io. „A, tako, dakle, tako stoje stva-
ri s vama. Vaqda ste u pravu,” vi{e je mucao nego govorio. Dobro odigrana
uloga, mislio sam, morali su da se pripreme i na takav ishod, imali su do-
voqno vremena. Ustao sam i rukovao se, rekav{i mu da se smesta vrati u
Koru{ku kao {to je i do{ao iz we; neka se vi{e ne pojavquje, dodao sam i
napustio ga.
Tako je okon~an posledwi poku{aj Udbe da me vrbuje kao „narodnog ne-
prijateqa”. Posle toga vi{e mi nisu dodijavali, bar ne na opisane na~ine.
Ovim poku{ajem Udba mi je omogu}ila da je na najverodostojniji na~in ube-
dim u svoju lojalnost, pored toga, u isto vreme, dala mi je najdragoceniju
informaciju koja mi je bila ìvotno neophodna. Potvrdila mi je da ne
Tre}
zna ni{ta o mojoj italijanskoj ekspediciji.1645 Ve}u uslugu nije mogla da

mi u~ini.1646
Iako sam jo{ uvek uveren da Udba o ovom slu~aju u MIR nije poslala
nikakve nepovoqne izve{taje o meni, nekako sredinom 1948. godine moj po-
loàj je po~eo da se postepeno pogor{ava, iako bi, s obzirom na Staqino-
vu osudu jugoslovenskih komunista kao revizionista, trebalo da bude su-
protno. Od najvi{eg – u dràvnoj upravi postignutog mesta – kad sam bio
na~elnik odeqewa za planirawe cena u MIR-u, krajem 1948. godine pao
sam na mesto sekretara za planirawe cena (za vreme ministrovawa Marja-
Marja-
na Breceqa), a u martu 1950. godine, sa potpisom novog ministra za indu-
striju LRS Staneta Kav~i~a, skliznuo sam na mesto {efa odseka za finan-
sijsko planirawe, samo mesec dana kasnije, stavili su me na raspolagawe
tada ustanovqenoj Generalnoj direkciji tekstilne industrije LRS, gde
sam ostao samo referent planerske struke. Niè, sa svojim obrazovawem,
nisam mogao pasti.
pasti. Fizi~ki sam se preselio u Sing-Sing zgrade (tako smo ih
tada zvali) u Parmovoj 33. Krajem 1950. godine
godine,, kao planera ekonomistu,
premestili su me u Ministarstvo za finansije sa sedi{tem u Cankarjevoj
1645
Koliko ja mogu da prosudim, nikada kasnije i nije saznala. Mislim da je na moj „ita-
lijanski trag” prvi nai{ao dr Du{an Biber. Informaciju je objavio u ~lanku „Zavezni{ke
in sovjetske misije...” str. 118. i 119. Zahvaqujem mu se na qubaznom upozorewu na ~lanak. U
wemu govori o delovawu ~etni~ke grupe pod vo|stvom vojvode Jev|evi}a i majora Novaka u
Rimu. Od gotovo ~etrdeseto~lane grupe, pored vode}ih ~lanova, zanimam ga upravo ja i –
zanimqiva asocijacija – Franc êrne, iako su u grupi bila i neka, tada mnogo zanimqivi-
ja imena (na primer, Hrvoje Majster, sin generala Rudolfa Majstera, ili „diplomata” dr
Ma~us, kojeg sam poznavao iz Qubqane preko dr Trofenika, kojem je dolazio u posete). U na-
pomeni 308, naime, kaè: „Prema tom izvoru (navodi FO 371/44280 – A. B.) Aleksander Bajt
je u januaru 1944. godine iz Rima oti{ao u Veneciju, da bi se pridruìo majoru Karlu No-
vaku. Franc êrne je kao narednik sluìo u Novakovoj plavoj gardi, u Rim je stigao u no-
vembru 1943. godine, ali je negirao da je ikada radio za Novaka. Savezni~ka policija ga je 2.
marta 1944. godine uhapsila i tokom oktobra bio je u pritvoru u Via Taso.” Da li je dr Bi-
ber mislio da je otkrio dvojicu kasnijih ekonomista koji su 1944. godine bili u rimskoj ~et-
ni~koj grupi (dr France êrne je tako|e ekonomista kao ja)? Koliko znam, dr êrne nije ni
u kakvoj vezi sa rimskim êrneom. Dodajem da êrnea nije uhapsila savezni~ka policija,
nego gestapo, koji ga je bacio u svoj zatvor u Via Taso, gde su ga preuzeli saveznici kad su za-
uzeli Rim. Drugog marta 1944. godine saveznici su jo{ uvek nemo}no stajali ispred Kasi-
na i na Gariqanu. U svakom slu~aju, ovaj ~lanak za Udbu je stigao prekasno. Godine 1972, kad
ne bi bio prekasan i kad je dr Biber o tome pisao u ~lanku „Kako je tajna diplomatija...”,
nije pomenuo ni mene niti ikoga drugog. Duàn sam mu, dakle, jo{ jedno hvala.
1646
Svog sagovornika iz Podmil{~akove kasnije sam nekoliko puta susreo na qubqan-
skim ulicama, u posledwe vreme ga nisam vi|ao. Uvek sam se pretvarao da ga ne vidim, iako
bih, u vezi sa ovom kwigom, voleo da ga upitam za wegovo ceweno ime.
(ministar Zoran Poli~), gde sam radio ka referent u novoustanovqenom

birou za cene, ~iji je na~elnik bio kasniji direktor „Melamina” u Ko~ev-
ju, Boò Ko{ir.
Postepenom nazadovawu sigurno nije koristila moja odluka da ne stu-
pim u partiju. Me|utim, mislim da je presudno bilo to {to sam odlaskom
Luke Lesko{eka iz MIR-a izgubio podr{ku jedne od najmo}nijih li~no-
sti u partizanskoj hijerarhiji. Svi drugi su bili slabiji, a moji li~ni
odnosi s wima lo{iji. Stane Kav~i~ i ja se uop{te nismo razumeli. Ni-
sam mogao da podnesem scenu kad nas je, kao najodgovornije u ministarstvu,
u svojoj sali za sastanke, raspore|ivao u duga~ak red – morali smo da sto-
jimo – dok je on, kao kakav napoleon~i}, kora~ao gore-dole i solio nam pa-
met svojim partijskim pustim frazama. Takve petli}e nikada nisam voleo.
voleo.
Druge sorte bio je „prase” Rudi Janhuba, {ef novoustanovqene Generalne
direkcije tekstilne industrije LRS, koji se gotovo cedio od sopstvenog
sala. Bio je stari ozna{ i na mene nije obra}ao pa`wu.
U me|uvremenu sam ubrzano studirao ekonomiju. Prijavio sam se za od-
branu doktorata novouvedenog nau~nog stepena na Pravom fakultetu. Men-
tor je trebalo da bude Albin Ogris, profesor ekonomske politike.16164747 U to
vreme, na Pravnom fakultetu otarasili su se dogmati~kog predava~a poli-
ti~ke ekonomije Alojzija Gerbeca (moj profesor Aleksander Bilimovi~ je
pre kraja rata emigrirao). Tako me je prof. Ogris predloìo za wegovog
naslednika, a tada{wi dekan prof. Lado Vavpeti~ je svojom istrajno{}u i
vezama predlog izveo do kraja. Ministar Zoran Poli~ me je s mnogo olak{a-
wa razre{io du`nosti (sa Pravnim fakultetom bio je tada na ratnoj nozi;
naro~ito o{tro napadao je prof. Albina Ogrisa; ne{to kasnije, zajedno sa
prof. Leonidom Pitamicem i prof. Jankom Polcem, prisilno su ga pen-
zionisali) i sa 17. aprilom 1951. godine postao sam predava~ politi~ke eko-
nomije na Pravnom fakultetu.
1647
1647
Vidi fusnotu
fusnotu 1636.
1636.
LITERATURA
LI TERATURA 1269
LITERATURA
A.F.H.Q., Report No. 274: The êtniks

etniks,, September 1944.
Aha__i}}, Draga: Osvobodilna ali dr$avljanska
Aha dr avljanska vojna?
vojna? Ljubljana 1992, CZ.
Albrecht, Karl I: Der verratene Sozialismus
Sozialismus,, Berlin 1938, Nibelungen-
Nibelungen-Verlag.
Verlag.
Aleksander, Harold: Memoari 1940-1945,
1940-1945, Beograd, BIGZ.
Alexander, F. M. Sir Harold: The Allied Armies in Italy,
Italy, Despatch by his Exce-
lency Field Marshall The Viscount Alexander of Tunis, PRO WO 106/3932.
Ambro$i}--Novljan, Lado: Pol stoletja pozneje,
Ambro$ pozneje, Ljubljana 1992, Dru{
Dru{tvo piscev
zgodovine NOB Slovenije.
„Armstrong-
Armstrong-Bailey Recommendations (November 1943), The
The””, objavqeno u
D. Martin, The Web...,
Web..., str. 315–
315–325.
Arne$, Janez A.: Gabrov
Arne$ Gabrov{kov
kov dnevnik,
dnevnik, Ljubljana-
Ljubljana-Washington, D. C. 1997, Stu-
dia Slovenica.
Arne$$, John A.: Slovenia in Evropean Affairs, New York.
Arne
Auty, Phyllis: Tito, A Biography,
Biography, London 1970, Longmans.
Auty, Phyllis i Richard Clogg, izd.: British Policy towards Wartime Resistance
in Yugoslavia and Greece
Greece,, London 1975, The Macmillan Press Ltd., srpskohr-
vatski prevod Britanska politika prema pokretu otpora u Jugoslaviji i
Gr~koj,, objavqen kao drugi deo E. Barker, British
Gr~koj British...,
..., Zagreb 1978, Globus.
Avakumovi}, Ivan: History of the Communist Party od Yugoslavia,
Avakumovi} Yugoslavia, Aberdeen,
The Aberdeen U. P.
—: Mihailovi} prema nema~kim dokumentima,
dokumentima, London 1969, Oslobo|ewe.
Averoff-Tossizza, Evan: Le feu et la hache,
Averoff- hache, Gr
Grè
èce 1946
1946--1949, Pariz 1973, Édi-
tions de Breteuil.
Bailey, S. William: „British Policy towards General Dra$
Dra$a Mihailovi
Mihailovi}}”, u Ph.
Auty i R. Clogg, British Policy...,
Policy..., str. 59–
59–92.
Bajt, Aleksander: Politi~na ekonomija (kapitalizma), Qubqana 1958, Go-
spodarski vestnik.
—: Osnovi ekonomike,
ekonomike, Zagreb 1967, Informator.
Banac, Ivo: With Stalin against Tito,
Tito, New York 1988; srpskohrvatski prevod
Sa Staqinom protiv Tita,Tita, Zagreb 1990, Globus.
Banovi}, Gojko i Stepanovi}, Kosta: „Kako je uhva}en Draà Mihajlovi}”,
Politika 59, 1962, u 43 nastavka od 5. avgusta do 17. septembra.
Barker, Elisabeth: British Policy in South-East Europe in the Second World
War,, London i New York 1976, Macmillan Press Ltd.; srpskohrvatski prevod
War
Britanska politika na Balkanu u II svetskom ratu,ratu, Zagreb 1978, Globus.
—: „Some factors in British decision-making over Yugoslavia 1941-1944”, u
Ph. Auty i R. Clogg, British Policy...,
Policy..., str. 22–58.
—: Churchill in Eden v vojni,
vojni, Zagreb 1976, Globus.
Basta, Milan: Rat je zavr{en 7 dana kasnije, Zagreb 1976, Globus.
Beloff, Nora: Tito
Tito´´s Flawed Legacy,
Legacy, London 1985, Gollanz; slovena~ki prevod
Zapravljena dedi{
dedi{_ina Josipa Broza Tita, Maribor 1990, Zalo$
Zalo$ba za alternativno
teorijo (naàlost,
(naàlost, neupotrebqivo, jer su ispali citati).
citati).
Bene{, Edvard: Pam
Bene{ Pamĕti,
ti, od Mnichova k nov
novéé válce a k novemu vit
vitĕzstvi
zstvi, Pra-
ga 1948.
Beogradska operacija,
operacija, Beograd 1965. (sovjetsko-
(sovjetsko-jugoslovenski zbornik povo-
dom dvadesetogodi{wice) i 1985. (okrugli sto povodom ~etrdesetogodi{wi-
ce), Vojnoistorijski institut.
Biber, Du{an: „Otvoren tajni arhiv (tajna arhiva) britanske diplomaci-
je”, Vjesnik u srijedu br. 1049-1068, u nastavcima od 7. juna 1972. do 18. ok-
tobra 1972.
—: „Kako je tajna diplomacija krojila sudbinu Nove Jugoslavije”, Vjesnik
u srijedu 1972, u nastavcima od 22. novembra 1972. do 14. marta 1973.
—: „Nova Jugoslavija u sudbonosnim poratnim trenucima”, Vjesnik u sri-
jedu br. 1100-1124, u nastavcima od 6. juna do 21. novembra 1973.
—: Tito – Churchill, Zagreb 1981, Globus.
—: „Komunisti
Komunisti__na partija Jugoslavije in njeni pogledi na Anglijo 1939-
1939-1943
1943””,
Prispevki za zgodovino delavskega gibanja 23, 1983, str. 121-
121-138.
—: „Zavezni{
Zavezni{ke in sovjetske misije ter obve{_
obve{_evalne
evalne slu$ NOB”, Borec 43,
slu$be v NOB”
1991, str. 77–
77–138.
Bilten V[ NO POJ,
POJ, razni.
Bilten V[ NOP i DVJ,
DVJ, razni.
Bosiq~i}, Slobodan: Isto~na Srbija,
Srbija, u zbirci Srbija u narodnooslobodi-
la~koj borbi, Beograd 1963, Nolit-
Nolit-Prosveta.
LITERATURA
LI TERATURA 1271
Britov{{ek, Marjan: Stalinov Termidor,

Britov Termidor, Ljubljana 1984, CZ.
é, Pierre: Histoire de l´
Broué
Brou lÍnternationale Communiste 1919-1943
1919-1943,, Pariz 1997,
Fayard.
Bunting, M.: The Model Occupation: The Channel Islands Under German Rule
1940-1945,, Harper Collins, 1993.
1940-1945
Butcher, H. C.: Three Years with Eisenhower,
Eisenhower, The personal diary of captain
H. C. Butcher, USN, London 1946.
Butler, J. R. M., ed.: History od the Second World War,
War, United Kingdom Mili-
tary Series u vi{e svezaka sa samostalnim autorima, London, H. M. Statio-
nary Office.
Cairncross, John: The Enigma Spy,
Spy, London 1997, Century.
Cambini, Pier Antonio Quarantotti: Primavera a Trieste,
Trieste, Milano 1951, Mon-
dadori.
Cavallero, Ugo: Comando supremo,
supremo, Bologna 1948, str. 279.
Cen__i__, Mira: TIGR
Cen TIGR,, Ljubljana 1997, Mladinska knjiga.
Chronology of the Second World War,
War, London 1947, Royal Institute of Inter-
national Affairs.
Churchill, Winston: The Second World War II – VI, London 1950-1954, Cassel
& Co.
—: The War Speeches of the Rt. Hon. Winston S. Churchill III, Cassel & Co.
—: Druga svetovna vojna,
vojna, Ljubljana 1964, Borec.
Ciano, Galeazzo: Diario I i II (1939-1943), Milano 1946, Rirroli.
—: Tajni arhivi...,
arhivi..., Zagreb 1952, Zora
Clark, Mark: Calculated Risk,
Risk, New York 1951, Harper & Brothers; srpsko-
hrvatsko izdawe Svjesni riziko,
riziko, Zagreb 1954, NIP.
Clissold, Stephen: Whirlwind
Whirlwind,, New York 1949, The Philosophical Library, Inc.
—: Yugoslavia and the Soviet Union 1939
1939--1973,
1973, London 1975, Oxford Uni-
versity Press.
Costello, J.: The Mask of Treachery,
Treachery, New York 1988, Morrow.
Collaboration of D. Mihailovi}´
Mihailovi}´ss Chetniks with the Enemy Forces of Occupation
(1941--1945),
(1941 1945), The
The:: ed. J. Marjanovi}, Beograd 1976, Arhivski pregled.
Curtois, St
Sté drugi: Le livre noir du communisme,
éphane i drugi: communisme, Pariz 1997, Robert
Laffont; slovena~ki prevod _rna knjiga komunizma,
komunizma, Ljubljana 1999, MK.
Cvetkovi}, Dragi{a: „Dr Milan Gavrilovi} o 25. i 27. martu”, Dokumenti
o Jugoslaviji svezak 7, Pariz 1956, str. 23-34.
—: „Komentari povodom jednog pu~isti~kog pamfleta”, Dokumenti o Jugo-

slaviji,, svezak 9, Pariz 1956, str. 15-32.
slaviji
ôlakovi}, Rodoqub: Po~etak oruàne borbe protiv okupatora u Jugosla-
viji i Draà Mihailovi},
Mihailovi}, 1945, „Na{ glas”.
—: Zapisi iz oslobodila~kog rata,
rata, Sarajevo 1975, Veselin Masle{a.
ûlinovi}, Ferdo: Dvadeset sedmi mart,
mart, Zagreb 1965, JAZU.
]ukovi}, Mirko: Sanxak
Sanxak,, u zbirci Srbija u narodnooslobodila~koj borbi,
Beograd 1964, Nolit-Prosveta.
Dalton, Hugh: Hitler
Hitler´´s War: Before and After,
After, Harmondsworth in NY, 1940.
Davidson, Basil: Special Operations Europe,
Europe, London 1980, Victor Gollanz Ltd.,
srpskohrvatki prevod S. O. E. izme|u ~etnika i partizana, Zagreb 1983,
Liber, Prosvjeta, Matica srpska.
Deakin F. William: The Brutal Friendship, Mussolini, Hitler and the Fall of Ita-
lian Fascism,
Fascism, London 1962, Weidenfeld and Nicolson.
—: The Embattled Mountain,
Mountain, London 1971, Oxford University Press.
—: „The myth of an allied landing in the second world war”, Ph. Auty i R.
Clogg, British Policy...,
Policy..., str. 93-116.
Dedijer, Vladimir: Dnevnik
Dnevnik,, I – II, Beograd 1945. i 1946, Dràvni izda-
va~ki zavod, i III, Beograd 1950, Jugoslovenska kwiga; tre}e izdawe Beo-
grad 1970, Prosveta.
—: Josip Broz Tito, Qubqana 1953, Cankarjeva zalo`ba. Srpskohrvatski
izvornik (Zagreb 1953, Kultura) ovog prevoda s mawim izmenama 1980. go-
dine dobio je naslov Novi prilozi...
prilozi... I.
—: On military Conventions,
Conventions Lund 1961, Gleerup.
—: Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita
Tita,, I – III, Zagreb i Rijeka
1980-1984, Mladost, Liburnija i Spektar.
Delo,, reprint izdawe, Qubqana 1947, CZ
Delo CZ.
Delgado, Enrique Castro: La vida secreta de la Komintern, Có
Cómo perdí
perdí la fe en
Mosc
Moscú
ú, slovena~ki prevod Tajno $ivljenje Kominterne,
Kominterne, Ljubljana 1953, Slo-
venski poro_
poro_evalec.
Deroc, Milan: British Special Operations Explored: Yugoslavia in Turmoil
1941--1943 and the British Response,
1941 Response, N. York 1988, Columbia University Press.
De$elak-
De$ elak-Bari_
Bari_, Vida: „Osvobodilni boj kot prilo$
prilo$nost za izvedbo revolucionar-
ciljev””, Prispevki za novej{
nih ciljev novej{o zgodovino 35, Ljubljana 1995, str. 137-
137-162.
Dimitrov, Georgi: The Working Classes against Fascism,
Fascism, London 1935, Gol-
lanz; slovena~ki prevod Fa
Fa{{izem in delavski razred
razred,, Ljubljana 1946, CZ.
LITERATURA
LI TERATURA 1273
—: „Ofanziva fa{izma i zadaci Komunisti~ne internacionale u borbi

za jedinstvo radni~ke klase protiv fa{izma ”, Komunisti~ka
fa{izma”, Komunisti~ka...
... 11, str.
343–393.
\ilas, Milovan: „Anatomija jednog morala”, Nova misao 2, januar, Beograd
1954.
—: Conversations with Stalin,
Stalin, New York 1962, Harcourt, Brace & World;
srpskohrvatski prevod Razgovori sa Staqinom,
Staqinom, Beograd 1990, Kwièvne
novine.
—: Memoir of a Revolutionary,
Revolutionary, New York 1973, Harcourt Brace Jovanovich,
Inc.
—: Wartime
Wartime,, New York i London 1977, Harcourt Brace Jovanovich, Inc., fran
fran--
cuski prevod Une guerre dans la guerre,
guerre, Pariz 1980, Robert Laffont; srpsko-
hrvatski prevod Revolucionarni rat,
rat, Beograd 1990, Kwièvne novine.
\onlagi}, Ahmet, @arko Atanackovi} i Du{an Plen~a: Yugoslavia in the
Second World War,
War, Beograd 1967, Me|unarodna {tampa.
\ureti}, Veselin: Saveznici i jugoslovenska ratna drama, I i II, Beograd
1985, SANU.
Documents on German Foreign Policy
Policy,, ser. D, XII (navo|eno
(navo|eno po S. Clissold,
Yugoslavia...).
Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (1941-1945),
(1941-1945), Izvori
za istoriju SKJ, Serija A, Tom II, Kwiga 1 i 2, Beograd 1985, Kwiga 3, Beo-
grad 1986, Komunist.
Dokumenti ljudske revolucije v Sloveniji II, Ljubljana 1964, In{titut za zgo-
dovino delavskega gibanja.
Xomi}, Velibor V.: Stradawe srpske crkve od komunista,
komunista, Cetiwe 1997,
Svetigora.
Eden, Antony: The Eden Memoirs, Facing the Dictators,
Dictators, London 1962; ..., The
Reckoning,, London 1965, Cassel.
Reckoning
Ehrman, John: Grand Strategy,
Strategy, VI svezaka, deo zbirke J. R. M. Butler, ed.,
History of the Second World War,
War, London 1956, HMSO.
Fajfar, Tone: Odlo
Odlo__itev,
itev, 2. izdawe, Qubqana, Zalo`ba Borec.
„Farish Reports, The
The””, (October 29, 1943; June 28, 1944), objavqeno u D. Mar-
tin, The Web...,
Web..., str. 363-
363-377.
Fischer, Ruth: Stalin and German Communism,
Communism, Cambridge 1948, Harvard;
reprint izdawe New Brunswick, N. J. 1982, Transaction Books.
Fotitch, Constantin: The War We Lost,
Lost, New York 1948, The Viking Press.
Fricke, Gert: Croaten 1941-1944, Freiburg 1972, Verlag Rognbach.

Franççois: Le pass
Furet, Fran passéée d
d´úne illusion
illusion,, Pariz 1995, Éditions Robert Laffont;
slovena~ki prevod Minule iluzije,
iluzije, Ljubljana 1997, Mladinska knjiga.
Gaulle, Charles de: War Memoirs I, London 1955.
German Antiguerrilla Operations in the Balkans (1941-1944),
(1941-1944), Washington,
August 1954, Department of Army Pamphlet No. 20-243, Historical Study
navo|eno po R. i @. Kneèvi}, Sloboda
(navo|eno Sloboda..., 232).
..., str. 232).
André: Retour de l´
Gide, André l´ U.R.S.S.
U.R.S.S.,, Pariz 1937, Gallimard,
—: Retouches à mon retour de l’ URSS,
URSS, Pariz 1937, Gallimard, srpskohrvatski
prevod oba dela Povratak iz SSSR i Dopune mom povratku iz SSSR, SSSR, Za-
greb 1951, „Glas rada”.
—: Pages de Journal 1889-1939,
1889-1939, Pariz 1939, Gallimard.
Glen, Alexander: Footholds Against a Whirlwind,
Whirlwind, London 1975.
Gode{a Bojan: Kdor nije z nami, je proti nam,
nam, Ljubljana 1995, Cankarjeva za-
lo$$ba.
lo
NOB?” u Slovenski upor v 1941,
—: „Priprave za revoluciju ali NOB?” 1941, Ljubljana 1991,
SAZU, str. 69–
69–85.
Gregori_, Danilo: Samomor Jugoslavije,
Gregori_ Jugoslavije, Ljubljana 1945, Zalo$
Zalo$ba Lu_
Lu_; prevod
s nema~kog izvornika So endete Jugoslawien,
Jugoslawien, Leipzig 1943.
Hagen, Walter (pravim
(pravim imenom Wilhelm HöHöttl): Die geheime Front; Organiza-
tion, Personen und Aktionen des deutschen Geheimdienstes,
Geheimdienstes, Stuttgart 1952, Ve-
ritas; tako|e Linz-Wien 1950, Nibelungen-Verlag; englesko izdawe The Secret
Front, The Story of Nazi Political Espionage
Espionage,, New York 1954, Praeger.
Hernández, Jes
Herná ús: Yo fu
Jesú fuíí un ministro de Stalin
Stalin,, Ciudad de M
Mééxico 1953; srp-
ski prevod Hesus Ernandes, Republikanska [panija i SSSR,SSSR, Beograd 1953,
Kultura.
Hitler e Mussolini, Lettere e Documenti,
Documenti, Milano 1946, Rizzoli.
Hitlers Lagebesprechungen: Die Protokollfragmenteseiner militä
militärischen Kon-
ferenzen 1942-1945,
1942-1945, Stuttgart 1962, Deutsche Verlags-Anstalt.
Hoptner, Jacob: Yugoslavia in Crisis 1934-1941
1934-1941,, New York i London 1962,
Columbia University Press; srpski prevod Jugoslaviji u krizi 1934-1941
({tampano u Z. Nema~koj, drugi podaci nisu navedeni).
Howard, Michael: Grand Strategy,
Strategy, Vol. IV (avg. 1942 – sept. 1943) zbirke
J. M. Butler, ed., History of the Second World War,
War, London 1972, HMSO.
Hronologija o oslobodila~koj borbi naroda Jugoslavije 1941-45,
1941-45, Beograd
1964, VII.
LITERATURA
LI TERATURA 1275
Hudson Report od dana 21. aprila 1944, PRO HS 5/934.

Huot, Louis: Guns for Tito,
Tito, New York 1945, L. B. Fisher.
Informacionnoe sove{~anie predstavitelej nekotorih kompartij,
kompartij, Mo-
skva 1947, Ogiz.
Informativni priru~nik o Jugoslaviji, Op{ti podaci o politi~kom, pri-
vrednom, kulturnom i prosvetnom ìvotu u FNRJ, Beograd 1948-1951, Di-
rekcija za informacije.
Istorijski atlas Oslobodila~kog rata naroda Jugoslavije 1941-1945,
1941-1945, Beo-
grad 1952, VII.
Izdajnik i ratni zlo~inac Draà Mihailovi} pred sudom,
sudom, Beograd 1946,
Savez udruèwa novinara FNRJ.
Jones, William: Twelve Months with Tito´
Tito´s Partisans,
Partisans, Bedford 1946, Bedford
Books Ltd.
Jovanovi}, Slobodan: Zapisi o problemima i qudima 1941-1945,
1941-1945, London.
London.
Kalinov, K. D.: Les maré
maréchaux sovi
soviéétiques vous parlent
parlent;; srpskohrvatski pre-
vod Sovjetski mar{ali vam govore,
govore, Beograd 1951, NIN.
Karapanxi}, Borivoje M.: Jugoslovensko krvavo prole}e 1945
1945,, Klivlend,
Ohajo, 1976, samizdat.
—: Gra|anski rat u Srbiji 1941-1945,
1941-1945, Klivlend 1958, samizdat.
—: Ko~evje, Titov najkrvaviji zlo~in,
zlo~in, Klivlend, Ohajo, SAD, 1959, sam-
sam-
izdat.
Karchmar, Lucien: Dra
Dra$$a Mihailovi}
Mihailovi} and the Rise of the _etnik Movement
1941-1942
1941-1942,, (doktorska
(doktorska disertacija, Stanford University, 1973), Vol. 1 and 2,
New York i London 1987, Garland Publishing, Inc.
Kardelj, Edvard: „Odlo
Odlo__en boj sekta{tvu!”, Delo br
sekta{tvu!” br.. 4, jul 1942, str
str.. 167-
167-171.
—: The March of Yugoslavia, London 1945, United Committee of Yugoslavs;
srpskohrvatski izvornik na }irilici Put nove Jugoslavije,
Jugoslavije, Beograd 1944,
izdawe Nove Jugoslavije. Ta publikacija, objavqena u vi{e doma}ih iz-
dawa i na vi{e jezika, sastavqena je od dva ~lan~i}a, objavqena u Nova
Jugoslavija 1944,
1944, „Dva puta malih naroda jugoisto~ne Evrope”, br. 4-5 za
april i „Put nove Jugoslavije”, br. 7-10 za jun-jul.
—: Revolucija i vojna misao,
misao, Beograd 1979.
—: „Politi~ka i vojna strategija narodnooslobodila~kog ustanka i soci-
jalisti~ke revolucije u Jugoslaviji i Titova stvarala~ka uloga u wenom
koncipirawu i realizovawu”, u E. Kardeq, Revolucija i vojna misao,
misao, Beo-
grad 1979, str. 509–
509–561.
—: Borba za priznawe i nezavisnost Jugoslavije 1944-1947

1944-1947,, Beograd 1980;
slovena~ko izdawe Boj za priznanje i neodvisnost Jugoslavije 1944-
1944-1947,
1947, Lju-
bljana 1984, Pre{
Pre{ernova dru$
dru$ba.
Kidri_, Boris: „Polo$
Kidri_ partije”, Delo 3, br
Polo$aj osvobodilne fronte in naloga partije” br.. 4 (jul
(jul
1942), str
str.. 162-
162-165.
—: „Kratek opis razvoja Osvobodilne fronte in sedanja politi
politi__na situacija v
Sloveniji””, Prispevki za zgodovino delavskega gibanja I (1960), str
Sloveniji str.. 7-
7-48.
Kiszling, Rudolf: Die Kroaten,
Kroaten, Graz-Kö
Graz-Köln 1956, Bö
Bölaus Nachf.
Klasna borba, reprint izdawe, Izvori za istoriju SKJ, Beograd 1984, Iz-
dava~ki centar Komunist.
Klugmann, James: From Trotsky to Tito,
Tito London 1951, Lawrence and Wishart.
Wishart.
Kneèvi}, Radoje L.: Kwiga o Draì I i II
II,, Windsor 1956, Srpska NO.
NO.
—: Radoje i @ivan L.: Sloboda ili smrt, Sijetl, SAD 1981, samizdat.
Kocbek, Edvard: Pred viharjem,
viharjem, Ljubljana 1980, Slovenska matica.
Koch, Stephen: Double Lives – Spies and Writers in the Soviet War of Ideas
against the West,
West, New York 1994, The Free Press; slovena~ki prevod Dvojna
$ivljenja (Vohuni i pisatelji v sovjetski vojni protiv zahodu), Ljubljana 1995,
Mladinska knjiga.
Komunisti~ka internacionala
internacionala,, Stenogrami i dokumenti kongresa, 12 kwi-
ga, Gorwi Milanovac 1981-
1981-1983, Privredna kwiga.
Kongresi i zemaqske konferencije KPJ 1919-1937,
1919-1937, Istorijski arhiv KPJ,
svezak II, Beograd 1950, Kultura (}irilica).
Ko{tunica, Vojislav i âvo
Ko{ Kosta:: Party Pluralism or Monism, Social Mo-
avo{{ki, Kosta
vements and the Political System in Yugoslavia 1944-1949,
1944-1949, East European Mo-
nographs, Boulder 1985 (po
(po M. Deroc, British..., str
str.. 134).
Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht 1940-1945,
1940-1945, Frankfurt na
Majni 1965, Bernard & Graefe.
Krilov, Ivan N.: Soviet Staff Officer,
Officer, London 1951, The Falcon Press Ltd.
Krivitsky, W. G.: In Stalin´
Stalin´s Secret Service, New York 1939, Harper´
Harper´s.
Krizman, Bogdan: Tajna pisma Hitler-
Hitler-Musolini 1940-1943
1940-1943,, Zagreb 1953, NIP.
—: Paveli} izme|u Hitlera i Musolinija,
Musolinija, Zagreb 1980, Globus.
Kuhar, Alojzij: Beg iz Beograda aprila 1941
1941,, Qubqana-Va{ington D. C.,
1998, Studia Slovenica.
Lane, Arthur Bliss: I Saw Poland Betrayd,
Betrayd, New York 1948, Bobbs-Merrill.
Lawrence, Christie: Irregular Adventure,
Adventure, London 1946.
LITERATURA
LI TERATURA 1277
Lazi}, Branko: \eneral Draà Mihailovi},

Mihailovi}, 1946, bez drugih podataka.
—: Titov pokret i reìm u Jugoslaviji 1941-46,
1941-46, 1946, bez drugih podataka
(verovatno objavqeno u ameri~koj okupacionoj zoni Nema~ke).
Lees, Michael: The Rape of Serbia,
Serbia, New York 1990.
Lekovi}, Mi{o: „Delatnost centralnog komiteta KPJ i vrhovnog {taba NO-
POJ u Sanxaku u decembru 1941. godine”, u NOR i revolucija...,
revolucija..., str. 37-54.
—: Biha}ka operacija novembra 1942
1942,, 3. svezak zbirke Oslobodila~ki rat
naroda Jugoslavije 1941-1945, Beograd 1971, VII.
—: Martovski pregovori 1943,
1943, Beograd 1985, Narodna kwiga.
—: Oslobodila~ka borba naroda Jugoslavije kao op{tenarodni rat i soci-
jalisti~ka revolucija,
revolucija, I i II, Beograd 1977.
Liddell Hart, B. H.: Defence of the West,
West, London 1990, Cassel & Co. Ltd.
Livre brun sur ll´íncendie du Reichstag et la terreur hitl
hitléérienne
rienne,, Pariz 1933,
Éditions du Carrefour.
Qubi~i}, Nikola: Uì~ki odred „Dimitrije
Dimitrije Tucovi}”,
Tucovi}”, 2. izdawe, Beograd
1981, Narodna kwiga.
Loi, Salvatore: Operations of Italian Units during the Occupation of Yugo-
slavia: 1941-1943,
1941-1943, Rim 1978.
Maclean, Fitzroy: Eastern Approaches
Approaches,, London 1956, Pan Books Ltd. str
str.. 389
(prvo 1949); tre}i deo, koji se odnosi na Balkan, slovena~ki je na-
prvo izdawe 1949);
slovqen izvornim naslovom Vojna na Balkanu, Qubqana 1968, Borec.
—: Disputed Barricades,
Barricades, London 1957, Jonathan Cape.
„Maclean Report, The” (November 6, 1943): FO 371/37615 R 11589/2G, ob-
javqeno u D. Martin, The Web...,
Web..., str
str.. 305-
305-314.
Macmillan, Harold: War Diaries, The Mediterranean,
Mediterranean, January 1943 – May 1945,
London 1984, Macmillan.
Ma_ek, Vlatko: In the Struggle for Freedom,
Ma_ Freedom, New York 1957, Robert Speller
& Sons, Inc.
Majdalany, Fred: The Battle of Cassino,
Cassino, New York 1957, Balantine Books, Inc.
„Mansfield Report, The
The”” (March 1, 1944): objavqeno u D. Martin, The Web...,
str.. 326-
str 326-362.
Marinko, Miha: Politi_
Politi_no poro_
poro_ilo na 2. kongresu KPS, Ljubljana 1949, str
str.. 92.
Marjanovi}, Jovan: „Prilozi istoriji sukoba Narodnooslobodila~kog po-
kreta i ~etnika Draè Mihailovi}a u Srbiji 1941. godine”, Istorija XX
veka
veka,, I, 1959, str. 153–230.
—: Ustanak i narodnooslobodila~ki pokret u Srbiji 1941,

1941, Beograd 1963.
—: „Jugoslavija, KPJ i Kominterna”, Zbornik Filozofskog fakulteta,
fakulteta,
Beograd 1970.
—: Draà Mihailovi} izme|u Britanaca i Nemaca I (Britanski {ti}e-
nik), Zagreb 1979, Globus (drugi deo zbog smrti pisca nije iza{ao).
Martin, David: Ally Betrayed,
Betrayed, New York 1946, Prentice Hall.
—: The Web of Disinformation (Churchill´
(Churchill´s Yugoslav Blunder
Blunder),
), New York 1990,
Harcourt Brace Jovanovich.
Matloff, Maurice: Strategic Planning for Coalition Warfare 1943-1944,
1943-1944, Wa-
shington 1959, U. S. Printing Office.
„McDowell Report, The” (November 23, 1944): objavqeno u D. Martin, The
Web...,
Web..., str
str.. 378–411.
Milazzo, J. Matteo: The Chetnik Movement and the Yugoslav Resistance,
Resistance, Bal-
timore i London 1975, The Johns Hopkins University Press.
Milju{ Branko: La ré
révolution yougoslave,
yougoslave, Lausanne 1982, L´
Láge d´
d´homme.
Milovanovi}, Nikola: „Bio sam u Draìnoj Vrhovnoj komandi”, NIN NIN,, u 20
nastavaka od broja 928 od 27. oktobra 1968. do broja 947 od 2. marta 1969.
—: „Kako su ~etnici doìveli hvatawe Draè Mihailovi}a” (Krah kon-
trarevolucije), NIN
NIN,, u 28 nastavaka od broja 948 od 9. marta 1969. do broja
976 od 21. septembra 1969.
—: Kontrarevolucionarni pokret Draè Mihailovi}a,
Mihailovi}a, I – IV, (Izdaja,
Poraz, Rasulo, Slom), Beograd 1983, Slovo.
Mini}, Milo{: Oslobodila~ki ili gra|anski rat u Jugoslaviji 1941-1945,
1941-1945,
Novi Sad 1993, Mir.
Mora~a Pero: Jugoslavija 1941,
1941, Bgd. 1971, Institut za savremenu istoriju.
Moran, Lord (Sir Charles Wilson): Churchill: The Struggle for Survival 1940-
1965,, London i Boston 1966.
1965
Murphy, Robert: Diplomat Among Warriors,
Warriors, New York 1964, Doubleday.
Myers, E. C. : „The andarte delegation to Cairo: August 1943”, u Ph. Auty i
R. Clogg, British Policy...,
Policy..., str
str.. 147–166.
Nazi-Soviet Relations 1939-1941,
1939-1941, izdawe R. J. Sontag i J. S. Beddie, Washing-
ton 1948, U. S. Department of State.
Neubacher, Hermann: Sonderauftrag Sü
Südost 1940-1945
1940-1945,, Gö
Göttingen 1956, Mus-
terschmidt Verlag.
Newton, V. W.: The Cambridge Spies: The Untold Story od Maclean, Philby
and Burgess in America,
America, Lanham, Md. 1991, Madison.
LITERATURA
LI TERATURA 1279
Novak, Karel: „Odporni{ko gibanje v Sloveniji 1941-43”, Tabor 1982, br

br.. 9-10.
Orwell, George: Homage to Catalonia,
Catalonia, London 1938, Martin Secker and War-
burg.
Oslobodila~ki rat naroda Jugoslavije 1941-1945, I i II, Beograd 1958, 2. iz-
dawe Beograd 1963. i 1965, VII.
Pajovi}, Qubivoje: „Draga~evski bataqon 1941”, u Ustanak naroda Jugo-
slavije 1941 VI, (Zbornik), Beograd 1964, „Vojno delo”.
Panteli}, Vojislav D.: „Se}awa jednog komandanta”, u R. L. Kneèvi}, Kwi-
ga...
ga ... II,, str. 156-166.
Patriot or Traitor
Traitor:: The Case od General Mihailovich
Mihailovich.. Proceedings and Report
of the Commission of Inquiry of the Committee for a Fair Trial for Draja Mihai-
Mihai-
lovich, izdawe David Martin, Stanford, Calif. 1978, Hoover Institution Press.
Perovi}, Milivoje: Ju`na Srbija,
Srbija, Beograd 1961, Nolit-Prosveta, u okvi-
ru zbirke Srbija u narodnooslobodila~koj borbi.
Peta zemaqska konferencija KPJ
KPJ,, Izvori za istoriju SKJ, Serija A, Kwi-
ga 10, Beograd 1980, Komunist.
Peter II of Yugoslavia, King: A King´
King´s Heritage
Heritage,, New York 1954, G. P. Put-
nam´´s Sons.
nam
Peti komunisti~ki kongres,
kongres, Beograd 1948.
1948
Jugoslavije,, Ljubljana 1948, CZ; V Kongres
Komunisti__ne partije Jugoslavije
V. kongres Komunisti
Komunisti~ke partije Jugoslavije
Jugoslavije,, Stenografske bele{ke, Beograd 1949,
Kultura.
Petranovi}, Branko: Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-
1945,, I,, Beograd 1983, Rad.
1945
Pijade, Mo{a: Pri~a o sovjetskoj pomo}i za dizawe ustanka u Jugoslaviji,
Borba,, Beograd, 22. i 23. mart 1950; dopuwen prevod Moshe Piyade: About
Borba
the Legend that the Yugoslav Uprising Owed its Existence to Soviet Assistance,
Assistance,
London 1950.
Jo$e: Jugoslavija
Pirjevec, Jo$ Jugoslavija,, Koper 1995, Lipa.
—: „Sklep sekretarijata Izvr{
Izvr{nega komiteja komunisti_
komunisti_ne internacionale {t. 688
1940””, Prispevki za novej{
z dne 15. septembra 1940 novej{o zgodovino 37, 1997, 2. svezak
svezak.
Plen~a, Du{an: Me|unarodni odnosi Jugoslavije u toku drugog svjetskog
rata,, Beograd 1962, Institut dru{tvenih nauka.
rata
Pleterski, Janko: „Stali{_
Stali{_a 1939”, Prispevki za
a do mednarodnih dogodkov leta 1939”
zgodovino delavskega gibanja 10 (1970), str
str.. 123-
123-145.
—: Nacije, Jugoslavija, revolucija,
revolucija, Beograd 1985, Komunist.
—: „Problemi sou_
sou_inkovanja narodne in socialne revolucije v nastopu Osvobo-
antikomunizma”, Slovenski upor 1941,
dilne fronte in pojavov antikomunizma” 1941, Ljubljana 1991,
SAZU.
Political Testament of Hitler, The,
The, London 1961, Cassel & Co. Ltd.
Popovi}, Qubo: Velika igra sa Draòm Mihailovi}em,
Mihailovi}em, Beograd 1971.
Pospelov, P. N.: Istorija Velikoj Ote~estvennoj vojni Sovetskogo Soju-
za 1941-1945,
1941-1945, Moskva 1962, Voennoe izdateqstvo.
Pribi}evi}, Adam: „Crna i crvena tiranija u isto~noj Evropi”, Dokumen-
ti o Jugoslaviji,
Jugoslaviji, Pariz 1951.
Proleter 1929-1942,
1929-1942, Beograd 1968, Institut za izu~avawe radni~kog po-
kreta (fotoreprodukcija svih izdatih brojeva).
Puddu, Mario: La battaglia di Castelforte,
Castelforte, Rim 1944, A. Nardini.
Radulovi}, Mate: Krug se zatvorio na Trome|i,
Trome|i, Zagreb 1965, Epoha.
Rahmanova, Aqa: Tvornica novog ~ovjeka, Roman iz ruskog ìvota
ìvota,, prevod,
Zagreb 1936-
1936-1937,
1937, Zabavna biblioteka. Ovaj roman je u obliku podlistka iz-
lazio u Slovencu
Slovencu.
Renduli}}, Lothar: Gek
Renduli Gekä
ämpft, gesiegt, geschlagen,
geschlagen, Wels 1952.
Ribbentrop, Joachim: Zwischen London und Moskau,
Moskau, Leoni am Starnberger
Se 1954, Druffel-Verlag.
Druffel-Verlag.
Roatta, Mario: Otto milioni di baionette. L´
Lésercito italiano in guerra dal 1940
al 1944,
1944, Milano 1946, Mondadori.
Roberts, Walter R.: Tito, Mihailovi}
Mihailovi} and the Allies 1941-1945
1941-1945,, New Brunswick,
N. J. 1973, Rutgers University Press; citat po izdawu iz 1987, Durham, Du-
ke University Press.
Roosevelt, Elliott: As He Saw It,
It, New York 1946, Duell, Sloan & Pearce.
Rootham, Jasper: Miss Fire,
Fire, London 1946, Chatto i Windus.
Fran_ek: Belogardizem
Saje, Fran_ Belogardizem,, drugo izdawe,
izdawe, Ljubljana 1952, Slovenski knji$-
knji$-
ni zavod.
Schellenberg, Walter: V labirintu vohunstva,
vohunstva, I i II, Maribor 1961, Ve
Ve__er.
Schmidt-Ricberg, Erich: Der Endkampf auf dem Balkan,
Schmidt-Ricberg, Balkan, Heidelberg 1955,
Scharnhorst Buchkameradschaft.
Setz, Albert B.: Mihailovi
Mihailovi}} – Hoax or Hero?,
Hero?, Columbus, Ohio 1953, Leigh
House.
Daki: Najbolj
Semi__-Daki:
Semi Najbolj{{i so padli
padli,, 3. svezak
svezak,, Ljubljana 1971.
Seton Watson, Hugh: The East European Revolution,
Seton-Watson, Revolution, London 1950, Methuen
& Co. Ltd.
LITERATURA
LI TERATURA 1281
—: The Pattern of Communist Revolution,

Revolution, London 1953, Methuen & Co. Ltd.
—: „Afterword: Thirty years after”, u Auty, Phyllis i Richard Clogg, izda-
we British Policy...,
Policy..., str
str.. 283–297.
Silone, Ignazio: Uscita di sicurezza,
sicurezza, 2. izdawe
izdawe,, Rim 1955, AILC; slovena~ki
prevod 1. izdawe Slovo od Moskve,
Moskve, Maribor 1952, Obzorja.
Sirc, Ljubo: Med Hitlerjem in Titom,
Titom, Ljubljana 1992, DZS.
vlade”, Delo 40, (1998), u 36 nasta-
Snoj, Franc: „Spomini _lana emigrantske vlade”
vaka do 2. juna.
Solzhenitsyn, Alesandr I.: The Gulag Archipelago 1918
1918--1956
1956,, svezak I – II,
New York 1973, Harper & Row.
Speer, Albert: Errinnerungen
Errinnerungen,, Frankfurt-
Frankfurt-Berlin 1969, Ulstein GmbH; slove-
na~ki prevod Spomini
Spomini,, Maribor 1989, Obzorja.
Stalin, J.: Vpra
Vpra{{anja leninizma
leninizma,, Moskva 1938, Zalo
Zalo$$ni{
ni{ka zadruga inozemnih
delavcev v ZSSR.
Svetovna zgodovina,
zgodovina, gl. urednik G. Bö
Böing, slovena~ki prevod, Ljubljana
1976, Cankarjeva zalo$
zalo$ba.
[ehi}, Nusret: êtni{tvo u BiH (1918-1941),
(1918-1941), Sarajevo 1971.
<kerl, Franc: „Politi
Politi__ni tokovi v Osvobodilni fronti v prvem letu njenega raz-
voja””, Zgodovinski _asopis V,
voja V, 1951, str
str.. 7–
7–86.
—: Po~eci partizanskog pokreta u Sloveniji,
Sloveniji, Beograd 1956, Vojnoizdava-
~ki zavod.
—: „Prispevki k zgodovini razvoja nasprotnikov Osvobodilne fronte v letu
1941””, Zgodovinski _asopis XXI, 1967.
1941
Tito, Josip Broz: Borba naroda porobqene Jugoslavije,
Jugoslavije, Beograd 1944, Nova
Jugoslavija; Borba narodov zasu
zasu$$njene Jugoslavije
Jugoslavije,, Ljubljana 1945, U
U__itelj-
ska tiskarna; The Yugoslav People
People´´s fight to live
live,, London 1944, South Slav
Society.
speaks” III, Life 1952, 5. maj.
—: „Tito speaks”
—: Govori i _lanci,
lanci, I – XVI, Zagreb1959, 1969, Naprijed.
—: Izabrani vojni radovi,
radovi, Beograd 1966.
—: Radni~ka klasa i SKJ 1926-1977
1926-1977,, Sarajevo 1977, 2. svezak zbirke Izbor
iz djela, izd. razni.
—: Borba i razvoj KPJ izme|u dva rata,
rata, Beograd 1978; Boj in razvoj KPJ
med dvema vojnama,
vojnama, Ljubljana 1983, Komunist.
—: Vojna djela
djela,, I – VI, Beograd 1961-1981, Vojnoizdava~ki zavod; 2. izdawe
Beograd 1982, Vojnoizdava~ki zavod.
—: Sabra
Sabrana
na djela I – XXX, Beograd 1979-1989, Komunist; Zbrana dela I –
XXX, Ljubljana 1978-1986, Komunist-Borec.
Tomasevich, Jozo: The Chetniks,
Chetniks, Stanford, Calif. 1975, Stanford University
Press; srpskohrvatski prevod êtnici u drugom svetskom ratu 1941-1945,
1941-1945,
Zagreb 1979.
Topalovi}, @ivko: Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 1942-1945,
1942-1945, Pa-
riz 1958, izdawe Jugoslovenskih sindikalista.
—: Na Ravnoj gori,
gori, Kragujevac 1999.
Trial of Dragoljub Dra
Dra$$a Mihailovi}
Mihailovi}, The Stenographic Record and Docu-
ments from the Trial od D. D. M., Beograd 1946, Union of the Journalist´
Journalist´s As-
sociations of the Federative People´
People´s Republic of Yugoslavia, Dr$
Dr$avni izdava_
izdava_
ki zavod; franc. Izdanje Bulletin sté
sténographique
nographique..
Salonika”, International Af-
Tsvetkovich, Dragisha: „Princ Paul, Hitler and Salonika”
fairs 27, 1951, str
str.. 463-
463-469.
Tu|man, Frawo: Stvarawe socijalisti~ke Jugoslavije,
Jugoslavije, Zagreb 1960.
Ude, Lojze: „Referat pred kr
kr{_
{_anskimi 1942””, u Moje mne-
anskimi socialisti 8. januara 1942
nje o polo$
polo$aju,
aju, Ljubljana 1994, Slovenska matica.
Ulam, Adam B.: Titoism and the Comintern,
Comintern, Cambridge 1952, Harvard Uni-
versity Press.
US Department of State: Foreign Relations of the US (FRUS) – The Confe-
rences at Cairo and Tehran 1943; The Conferences at Washington and Quebec
1943; The Conferences at Malta and Yalta 1945; Diplomatic Papers 1941-1945;
1941-1945
Washington 1955-1970, US Government Printing Office. ((Navo|eno
Navo|eno prema
izvorima).
raznim izvorima).
Vauhnik, Vladimir: „Deset godina od raspada Jugoslavije”, Dokumenti o
Jugoslaviji,, Pariz 1951.
Jugoslaviji
Vasovi}}, Svetlana: „Dosjeji Udbe
Vasovi Udbe””, Mladina 1998, br
br.. 19, str
str.. 26-
26-28.
Vesovi}, Milan i Kosta Nikoli}: Ujediwene srpske zemqe,
zemqe, Beograd 1996,
Vreme.
Mihailovich?” IV, World Review,
Vitou, Maurice: „The truth about Mihailovich?” Review, London,
avgust 1945, Hulton Press.
Vodu{ek-
Vodu{ Stari_, Jera: „Dosje”
ek-Stari_ Dosje” Ma
Ma__kov{
kov{ek,
ek, Ljubljana 1994, Arhivsko dru
dru{{tvo
Slovenije.
Vukmanovi} – Tempo, Svetozar: Revolucija te~e daqe,
daqe, Memoari I, Qubqa-
na 1972, Mladinska kwiga.
Warlimont, Walter: Inside Hitler
Hitler´´s Headquarters 1939
1939–
–45, Novato, Calif. ((bez
bez
izdawa), Presidio.
datuma izdawa),
LITERATURA
LI TERATURA 1283
Wheeler, Marc C.: Britain and the War for Yugoslavia,

Yugoslavia, East European Mono-
graphs, Boulder, Colo. i New York 1980.
Wilmot, Chester: The Struggle for Europe
Europe,, London 1951, Harper and Bros;
srpskohrvatski prevod êster Vilmot, Borba za Evropu,
Evropu, Subotica 1956,
Minerva.
Wilson, Duncan: Tito’s Yugoslavia
Yugoslavia,, Cambridge 1979, Cambridge University
Press.
Wilson, Maitland: Eight Years Overseas 1939-47,
1939-47, London 1948, Hutchinson.
World Review,
Review, London, Hulton Press.
Woodhouse, C. M.: Apple of Discord,
Discord, London 1948.
—: „Summer 1943: The critical months”, u Ph. Auty i R. Clogg, British Po-
licy...,
licy..., str
str.. 117–146.
Woodward, E. L.: British Foreign Policy in the Second World War
War,, London
1962, HMSO.
Evgueniyé: Le procé
Yourichitch, Evgueniyé procés Tito-Mihailovitch
Tito-Mihailovitch,, Pariz 1950, SEFI.
Zakraj{ek, Kazimir: Ko smo {li v morje bridkosti,
bridkosti, Washington, D. C.
Communism, A Critical Study, 87th Congress, Octo-
Zalar, Charles: Yugoslav Communism,
ber 18, Washington 1961, U. S. Gov. Printing Office.
Zavr{ne operacije za oslobo|ewe Jugoslavije 1944-45,Beograd
1944-45,Beograd 1957.
Zbornik dokumenata i podataka o NOB jugoslovenskih naroda, Vojnoisto-
(VII),
rijski Institut (VII), razli~iti svesci, Beograd, razli~ite godine.
Zbornik ob {tiridesetletnici ustanovnega kongresa KPS,
KPS, Ljubljana 1977, Ko-
munist.
Zgodovina Slovencev,
Slovencev Ljubljana, Cankarjeva zalo$
zalo$ba ((razni pisci).
razni pisci).
Zgodovina svezvezne komunisti_
komunisti_ne partije (bolj{
(bolj{evikov),
evikov) Kratki kurz CK
VKP(b),, Ljubljana 1946, Cankarjeva zalo$
VKP(b) zalo$ba.
@ivanovi}, Sergije Milan: \eneral Mihailovi} i wegovo delo: Tre}i srp-
ski ustanak 1941,
1941 I – III, îkago 1962–
1962–1966, samizdat.
@ajdela, Ivo: Zasuta usta,
usta, Ljubljana 1996,
1996, samizdat.
4
SADR@AJ 1285
SADR@AJ
„BERMANOV
BERMANOV DOSIJE
DOSIJE”,, DOPUWEN I POPRAVQEN 5
PREDGOVOR 7
Prvi deo
ITALIJANSKA SLEPA ULICA 13
UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA 15

Napu{tawe Qubqane 15
Usamqeni ilegalac 27
Front sred Rima 34
San \ovani Inkariko 45
Miris pravog fronta 56
MONTI AURUNÎ 69
Ravegrande 69
Mateoti i Andrija, Frane i Makinista 84
Pe}ina pod stenama Monte Aurun~i 92
Dosadna razonoda 104
GARIQANO 115
Iz orlovske, u àbqu perspektivu 115
Napad na Vermaht, utvr|en na proplanku 124
Valaurea i Monte Kasino 134
Nemci, umesto Engleza 141
Nemci, kud god se okrenemo 147
Krvoproli}e iznad mesta San Andrea 153
Vale di Sujo iznad Gariqana 156
Engleski pozdrav 172
U Marijevom blatu nema~kih bunkera 190
Ponovo u zemqi Vol{a 204
DODATAK 223
Post festum:
Savezni~ke te{ko}e
te{ko}e na istom putu 223
Drugi deo
POSLEDWI POKU[AJI NACIONALISTI^KOG OTPORA 241
RIM 243
Nove stare veze 243
[pijuni prelaze granicu 247
Kontraobave{tajac u {tabu JVuO 267
Pospremawe u potkrovqu 278
Hugo Berman 288
KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE PROTIV ZAVOJEVAÂ 295

Saradwa i wena iluzornost 298
Tito upada u zamke vlastitih neistina 311
Tito pre}utkuje „preventivne
preventivne mere
mere” pre 2. novembra 319
êtni~ki planovi za napad na Uìce 326
Tito pred Nemcima beì u Sanxak 341
Tokom bekstva pred Nemcima Mihailovi} postaje ministar vojske 345
PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ 357

Skok u drugu etapu 358
Likvidacija ~etnika kao revolucija 363
Tito radije ubija ~etnike, nego okupatore
okupatore 368
Pijadeov kriterijum najpodlije izdaje 372
Kardeqev sistem regrutovawa 376
êtnici uzvra}aju vojni~ki udarac... 381
...ali i opona{aju partizanske okrutnosti 384
Slovena~ki partizani ubijaju unapred 392
PROTIV ÊTNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAÂ: ZAKQU^NI DEO 399

Pote{ko}e sa prodorom u Srbiju 401
Vilson bi ubijao Hune, a Tito radije ~etnike 406
Prodor partizanskih korpusa u Srbiju 418
Uspeh revolucije tek sa Sovjetima 425
OD DRUGE DO [ESTE OFANZIVE 437

Partizani bez crvene zvezde 437
Bekstvo nazad na jug 440
Veliko bekstvo 445
Ofanziva Vajs 454
Titovi pregovori s Nemcima 464
Nema razmena izme|u Tita i Nemaca 475
Nema~ka ofanziva [varc i lov na Mihailovi}a 487
Italijanska bela zastava 498
BRITANCI ZAMEWUJU PRIORITETE 505

êtvrti ~ovek 505
SADR@AJ 1287
BLO’s kod Mihailovi}a 511

êr~il i wegovi xokeri 524
Odluka u korist kratkoro~nih interesa 527
êtni~ka saradwa s Italijanima 532
Kontakti sa Nemcima 541
Mihailovi} i saradwa 547
MIHAILOVI] OSTAJE SAM 557

Sovjeti deluju iza kulisa 558
êr~ilu posao ne ide od ruke 564
Pre}utani Mihailovi}evi istupi protiv zavojeva~a 571
êr~il udaje kraqa za Tita 587
Podsticawe ustanka protiv Mihailovi}a 592
Ameri~ka razilaèwa sa êr~ilom 595
Mihailovi} spasava savezni~ke oficire i pilote 602
Mihailovi}ev kraj 606

Pasivni otpor 623
Ustanak u najpovoqnijem trenutku 631
Nenapada~ki otpor u praksi 641
Revolucionarna strategija protiv oslobodila~ke 646

Sitni{ velikih 659
Traèwe re{ewa kojih nema 666
Ne izdràh vi{e, u meni je tiwalo,
„Ne
u pesnici àrilo, pa udarih!”
udarih!” 679
[esti april 1941. godine 686
KOMUNISTIMA SE NE @URI S OTPOROM... 701

Pravo u {ume 701
Umesto fa{isti~kih osvaja~a, protiv imperijalizma 710
Staqinova podela Poqske i Titovo podrepa{tvo 713
Poro|ajne muke doma}eg antiimperijalizma 717
Britansko-francuski imperijalizam 726
Kiselo gro`|e Pete konferencije 731
Bezglavi kompas komunista 739
Od teorije osvajawa do prakse razbijawa vojske 746
Umesto Narodnog fronta – partijski 754
Ispirawe mozga 761
...ALI IM SE @URI SA REVOLUCIJOM 767

Ponovno otkrivawe fa{izma 767
Odugovla~ewe sa otporom 770
\ilasova ishitrenost 775

Posle ovoga je i zbog ovoga 779
Hitlerova izdaja Staqina 787
Oruàni otpor kao pomo} Crvenoj armiji 802
Saveznici u istom ko{u sa ~etnicima 809
Revolucija i posle kraja rata 820
REVOLUCIJA U JAGWE]OJ KO@I NARODNOOSLOBODILA^KOG RATA 827

No` u le|a saveznika, kao su{tina teorije dveju etapa 827
Narodni front za zamagqivawe druge etape 829
Titov levi trockizam 842
Kominterna name}e takti~ku prvu etapu 847
Jedan korak nazad posle dva koraka napred 855
Odluka za licemerje 861
OF kao pokri}e za skok u drugu etapu 869
Obmawivawe zapadnih saveznika 875
Kockar koji ne podmiruje ra~un”
„„Kockar ra~un 886
Teorija odlu~ivawa 889

Demokratija i optimalni dru{tveni sistem 895
Nasilna promena dru{tvenog ure|ewa 904
Neophodnost kontrarevolucije i odgovornost za wu 911
Saradwa i kolaboracija 921
Izigravawe nedu`nog, uprkos zlo~inu sa predumi{qajem 925
Mogu}nost borbe protiv nasilne boq{evizacije 938
Posledwa nada: „Qubqanska
Qubqanska vrata
vrata” 946
Ostrogorski izme|u kontra{pijunaè i Cezara 954
POVRATAK U QUBQANU 965

Iz Rima u Sloveniju 966
Razlaz za Novakom i odluka za izlaz 980
Tre}i deo
ME\U CRVENOARMEJCIMA I PARTIZANIMA 995
IZ LOGORA NA BOJI[TA 997

Glashite i Hajdenau 997
Gestapo me {aqe u Dowu [leziju 1008
Grü
Grüss Gott 1022
Bekstvo iz logora 1034
Sovjetsko oslobo|ewe 1047
Beàwe po razbijenom boji{tu 1065
U POZADINI CRVENOARMEJACA 1083

SADR@AJ 1289
Gosti NKVD-a u Mili~u 1083

1083
Jo{ jedna sovjetska sloboda 1099
Preko Male Poqske... 1110
...do Jalte 1121
Kod ku}e kod Pribine 1138
Dobri i lo{i narodi 1151
ME\U PARTIZANIMA 1165

O~i{}ewe u Topoli 1165
Sre~ko Kosovel”
„„Sre~ko Kosovel 1180
Tu|e ne}emo, svoje ne damo 1188
Neuspeh komunizma u severnoj Italiji 1198
U crvenu Qubqanu 1202
Turneja po ^SR 1213
U@IVQAVAWE U SOCIJALIZAM 1219

Fabrika ~arapa „Polzela
Polzela” 1219
Skok u Pale de [ajo 1238
Brzo napredovawe u slu`bi 1244
Iz kanxi Udbe 1256
Glasnik iz Koru{ke 1262
LITERATURA 1269
SADR@AJ 1285
4
SADR@AJ 1291
Aleksander Bajt
BERMANOV DOSIJE
Izdava~
„Srpska
Srpska re~”
re~
Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1
Direktor
Danica Dra{kovi}
Urednik
Qiqana [op
Prevod sa slovena~kog
Miqenka Vitezovi}
Lektor
Jelena Vitezovi}
Grafi~ko ure|ewe
ure|ewe
Velimir Brankovi}
Tira`
1000 primeraka
[tampa i povez
[tamparija „Aleksandrija
Aleksandrija”,, Vaqevo
Beograd, 2006.
Telefoni redakcije
(011) 2620-891, 2628-242, 2620-968
Kwiàra „Srpske
Srpske re~i”
re~i
Zmaj Jovina 13-15
(011) 624-598
Srpska re~ na internetu

www.srpska-rec.co.yu
E-mail: rec@eunet.yu
CIP – Katalogizacija
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Srbije, Beograd
821. 163.6-94
BAJT, Aleksander
Bermanov dosije / Aleksander Bajt ;
prevod sa slovena~kog Miqenka Vitezovi}. –
Beograd : Srpska re~, 2006 (Vaqevo :
Aleksandrija). – 1292 str. ; 29 cm
cm.. –
(Biblioteka Srpske re~i)
Tira` 1.000. – Str. 5: „Bermanov dosije”,

dopuwen i popravqen / Aleksander Zorn. –
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
– Bibliografija: str. 1269-1283.
ISBN 86-491-0057-0
COBISS.SR-ID 132008716

Aleksander Bajt-Bermanov Dosije

Încărcat de

Informații document

Titlu original

Drepturi de autor

Formate disponibile

Partajați acest document

Partajați sau inserați document

Opțiuni de partajare

Vi se pare util acest document?

Este necorespunzător acest conținut?

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Aleksander Bajt-Bermanov Dosije

Încărcat de

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Aleksander Bajt – BERMANOV DOSIJE

Copy right © 2006. by „„Srpska

Gospodin Aleksander Bajt, precizan u nauci i profesuri, bio je pre-

Ove uspomene po~eo sam pisati za sebe. Hteo sam, jednostavno, da na pa

Informbiroovska rezolucija iz 1948. za{titila nas je od najgorih

UMESTO U [UMU, K SAVEZNICIMA

^etvrtak, dvadeset tre}eg septembra 1943. godine ve} je rano nagove-

nike. Kad su ga predali, wihova lica izra`avala su sre}u koju su jedva

ku}u u Pleter{nikovoj, gde smo stanovali, nisam ni pomi{qao. Verova-

apsurdna sumwa da je plavogardejac. Jednom prilikom, naime, Kardeq je

li~na gu`va i galama. Prava suprotnost maglovitoj i pospanoj Qubqani,

Oven2 i nekoliko hri{}ansko-socijalno i liberalno usmerenih pojedi- pojedi-

sno od wih, zaista su se dokopali modernog italijanskog naoru`awa, ukqu-

je izuzetno aktuelizovana, posebno, jer su se Nemci jo{ pripremali za po-

U Gr~arice su se Novakovi borci premestili po~etkom septembra,

Vo`wa od [empetra prema Trstu bila je izuzetan do`ivqaj. Po prvi

ma, zadr`avala u napuwenim plu}ima. Imao sam ose}aj da sam u tu|ini,

u Qubqani nisam vi|ao (istina, nisam ih ni tra`io), negde poslepodne,

je Provincia di Lubiana deo Italije, nisam imao smelosti da upotrebim,

smeru, ve} na prvoj stanici ukloniti na sporedni kolosek. Glavni kolose-

{iri ka jugu, niti katedrala na wegovom vrhu. Poznata je po naj`ivopi-

zagrizao. S vremena na vreme poku{avao sam opet, ali se `eludac uvek

Front usred Rima

dr`avi, pedeset godina kasnije postao je italijanska svojina, a posle pre-

izgura generala Ambrozija s wegovog polo`aja. Kraq, koji se tokom nede-

me su se razvla~ile jo{ od februara. Hap{ewem nekih 850 fa{isti~kih

i da pomisli kako }e svemogu}i nema~ki Vermaht izabrati vojno tako bez-

ko je to ina~e obi~aj u miru. Pomisao, da uhvatim kakav autobus, svima, ko-

su drugi pri~ali, iako su svi govorili isto. Ni malobrojni `elezni~ari

sina ozna~avalo isprobavawe ko~nica, moglo se zakqu~iti da se kona~no

San \ovani Inkariko

Iz razmi{qawa me je probudilo uzrujavawe i negodovawe pojavom

cama nije bilo, gu`va u vagonu postepeno je postajala podno{qivija. Ne-

strane pojavila olupana, poluzar|ala tabla s natpisom San \ovani Inka-

ro sti}i. Kad je ~uo moje ime, bez razmi{qawa me je prekrstio u Sandra.

nu Pjedimonte, a levo prema severu, le`i sedi{te Provincije Frozinone.

i rat. Svi su saznali da sam ve} laureato avvocato /diplomirani pravnik/.

U selu nema stalne nema~ke jedinice, na putu se Nemci tako|e retko

Miris pravog fronta

Sutradan izjutra Vini~o i ja smo oti{li u op{tinu, da Vini~o uzme

lasku iz op{tine u daqini su se za~uli avioni. Niko nije sumwao da su

pro{la i kad smo saznali da su Nemci oti{li odakle su i do{li, bilo bi

potpuna. Sto je bio prekriven velikim arcima svetlog papira, s posebnom

signala, nismo mogli uhvatiti ni{ta korisno. Uz to je i{lo i stalno upo-

treskom otvorio umesto mene. Pra{ine je bilo kao u vazdu{nom vrtlogu.

buke, uprkos lakom asfaltu, morala bi se dizati pra{ina. Wu ne bismo

od otvora zavijeni u {iqak, prugasti kao zebra. Od ju~e su le`ali naso-

pro{lo. De{avalo se da me poneki seqak pri susretu za~u|eno upita, ka-

Sva ta upozorewa bila su puna rupa i s jedne i s druge strane, ali je

O odluci da napustim San \ovani, najpre sam obavestio veterinara.

Sutradan, znatno pre izlaska sunca, uz doru~ak, posebno pripremqen

Dobro skriven od pogleda s puta, izme|u stena i retkog drve}a spu-

snosne vru}ine ne dolaze samo od sunca, ve} i od omorine koja se pojavila

nitivi su me donekle zbuwivali, tako nikada ne}u nau~iti italijanski,

Na Vali sam se susreo s novim ratnim dostignu}em, sa sfolatima (iz-

uobi~ajenim ceremonijalom i sjajem. Kad sam stigao do crkve, taman su za-

1860, sklonio kraq obe Sicilije, Burbon Fransoa II Napuqski. Ho}e li

s jedne strane osvetqena, izlazila bi i ulazila poneka prilika i nesta-

se vika. Svi su se razveselili i izjurili iz we. Kamerati, koji su se po-

nije ~ulo, po`urio sam da od begunaca saznam ne{to vi{e o opasnosti iz

~esto sam se budio. Morao sam se preme{tati po kamewu, telom ga obliko-

Mateoti i Andrija, Frane i Makinista

da su, svuda gde uspevaju, omiqena hrana za magarce. Bila mi je poznata