Eh kad bih bila nastavnica...

Da sam nastavnica predavala bih srpski jezik.

Najvie bih volela da sam razredna nekom razredu. Mojim uenicima
kojima bih predavala ne bih davala previe domaeg, ve moda samo jedan
zadatak ili jedan primer nekog zadatka. Dolazila bih redovno na asove i lepo
obraivala lekcije sa uenicima. Kada bi doao red da se ita neka lektira najavila
bih je i dala uenicima mesec ili mesec ipo da je proitaju. Kada bismo obradili
dovoljan broj lekcija sledei as bi smo otili napolje, a za dva asa radili kontrolni
koji ne bi bio u opte teak jer bih im objanjavala kako da urade neki zadatak.
Veoma bih volela da radim na asu sa mirnom i poslunom decom. Ako nekom
ueniku treba poveati ocenu na polugoditu, obratila bih panju na njegovo ili njeno
ponaanje na asu pa ako se lepo taj uenik ponaao onda bih mu i poveala
ocenu, ali ako ne onda ide srednja ocena prvog i drugog polugodita.
Mislim da bi me deca volela kao nastavnicu jer ne bih delila jedinice
nego bi mi najnia ocena bila dvojka.

Ja kao nastavnik

Do sada sam imao dosta nastavnika i svako od njih je na mene uticao na svoj
nain. Pozitivan ili negativan. Tako sam mogao da odluim kakav bih ja bio
nastavnik. Pomoglo mi je da vidim koje su to osobine koje bi dobar nastavnik trebalo
da ima.

Dobar nastavnik mora da ima neke osobine po kojima e se razlikovati od drugih

nastavnika. Ja bih imao strpljenja, bio bih ljubazan, tolerantan i uvek spreman da
pruim pravi odgovor. Ponekad je potrebno da budem i duhovit, snalaljiv i brzo
odgovorim. A najvanije je da budem tolerantan, poten prema svima, i da volim
svoj posao. Trudio bih se da budem uvek nasmejan, ali i predan svom poslu. Sa
decom bih ak bio i prijatelj, jer najvie se naui od onog komre veruje, u koga ima
poverenje i ko za tebe ima razumevanja. Kada si s nekim prijatelj onda to bude za
ceo ivot. Ipak, treba biti i oprezan jer se u tome moe izgubiti potovanje kod
uenika. Nastavnici koje smo smatrali najboljima prema svojim uenicima su
iskazivali ljubav i panju skoro kao da su to njihova deca. Ova osobina posebno ini
nastavnika dobrim.

Ja, kada bih bio nastavnik, uio bih decu ne samo glavom, nego i srcem. Takva
osoba pokazuje da joj je stvarno stalo do svojih aka i njihovih elja, oseanja i
potreba. To je takoe i osoba kojoj se moe poaliti kada ti je teko ili isto tako i
pohvaliti kada si zbog neega srean.
Ja kao pronalaza

Od ranog detinjstva matam da postanem veterinar, ali kakav veterinar? elim da

postanem veterinar - pronalaza! Da pronalazim razne predmete i naprave koji e
olakati ivot ivotinjama, a pogotovo psima lutalicama.

Sada kada sam postala veterinar - pronalaza, pronala sam ureaj koji je
prikaen za ogrlicu psa i koji prevodi ivotinjski, nemuti jezik u jezik kojim govore
ljudi. Mislila sam da bi to jako pomoglo ivotinjama. Nazvala sam ga "Veza -01" .
Ime se odnosi na vezu izmeu ljudi i ivotinja. S tom napravom ivotinje mogu da
trae hranu i mnoge druge stvari od ljudi, a da ljudi to i razumeju. Mogu da priaju sa
ljudima. "Veza -01" je ureaj koji je sastavljen od stotinak sitnih ploa koje ga ine
monim i sposobnim da prevodi nemuti na ljudski jezik. Napravljen je u laboratoriji
fabrike "Deca vole udne stvari" . Proces izrade je trajao oko godinu dana. Dok sam
pravila ovaj izum, bila sam jako nestrpljiva i jedva sam ekala da ga zavrim.
Pomalo sam se plaila kako e naprava uticati na ivotinjski organizam, ali sam
kasnije shvatila da u njoj nema nieg tetnog po ivotinje. U toku probnog ispitivanja
uoila sam neke nedostatke na ureaju i u daljem razvoju uspeno ih otklonila.

Veza izmeu ljudi i ivotinja je vrlo slaba, zato treba da bude to vie
pronalazaa u ovoj oblasti. ivotinje se oseaju ugroenim kada nemaju nikakvu
pomo od ljudi. Ovo je moja poruka za sve pronalazae da se potrude i naprave to
vie izuma koji e pomoi ljudima i ivotinjama.

emu se radujem

Koraajui kroz ivot, svako od nas proivljava razliite trenutke kada se raduje,
veseli, tuguje. Dobijanje dobre ocene ini me presrenom i ponosnom.

Deca, uenici, studenti, radnici, svi se bore za ostvarivanje svojih ciljeva jer
svako od nas tei ka uspehu. Vrlo esto je jako teko doi do njih. Za nas uenike je
uspeh dobiti dobru ocenu. Ono emu se ja radujem je kada dobijem peticu. U
trenutku kad ujem radosnu vest, doe mi da protrim kroz celu uionicu, htela bih
da otvorim prozor i da pevam na sav glas! Doe mi da zagrlim drugaricu u klupi, da
ponem glasno da se smejem... Kroz glavu mi proe svo utroeno vreme koje sam
provela trudei se i borei se za ocenu i svoj uspeh. Radujem se jer se sav uloeni
trud isplatio. Ostvarila sam svoj cilj!

Naravno. posle ostvarenog cilja sedam mirno na svoje mesto suzdravajui

emocije u sebi sa neizbenim osmehom na licu. Petica je moja nagrada, petica je
ono emu se ja radujem i zato se svakodnevno trudim da ih dobijem sve vie jer u
samim tim imati mnogo razloga za slavlje.
Kad bih imao arobni tapi

Kada bih pitao druge ta bi uradili kada bi imali arobni tapi, veina njih bi rekla
kako eli da promeni svet. Zaustavljali bi ratove i inili ljude miroljubivim i paljivim.
Ali ja ne bi to radio.Kada bih ja imao arobni tapi ja bih svojim roditeljima poklonio
neto to oni sada najvie ele i to bi ih usreilo. A ako bi oni bili sreni, bio bih
srean i ja. Svome tati poklonio bih jednu malu kuu, pa ne bi imao tako velikih
problema (kao to ih ima sada). A ako bih neto poklonio svojoj mami, onda bi to
svakako bio vrt. Mogla bi da zaliva cvee, i da bude srena, bar ja mislim. Sa
mlaom sestrom bi bilo problema. Ona bi se stalno igrala i puna je energije, pa ju je
teko smiriti. Njoj bih prvo poklonila teretanu. Tamo bi troila viak energije. Drugo,
dala bih joj avion da putuje po svetu jer joj je to velika elja. Na kraju, poklonila bih
joj fudbal jer voli da se toga igra. Ali stvarnost je tako gruba! Nemam novca ni za
kuu, ni vrt, ni teretanu, avion, a ni fudbal. Ovaj, ne i za fudbal, to bi bilo izvodljivo.

Moda se pitate, a ta je sa mnom? Nemam velikih elja, ili su one skrivene

negde u mom srcu i ja za njih ne znam. Moda e mi jednoga dana neko neto
pokloniti. Moda arobni tapi..

Kad bih imala arobni tapi...

Kada bih imala arobni tapi, promenila bih kolska pravila. Kako bi bilo dobro
da idemo kui bez zadataka za domai. Kontrolne zadatke bismo radili kada mi
hoemo. Ali, to bi nam dosadilo.

arobnim tapiem dala bih hranu i vodu svim ljudima na planeti. Sa njim bih
mogla da zaustavim sve ratove. Moda, kad bi lopovi imali dovoljno novca ni oni ne
bi vie krali. Ali ja znam da e ih uvek biti. I onih koji kradu i onih koji ubijaju. Sve
ivotinje bih zatitila od lovaca. I posle svega toga, svojoj porodici i sebi bih
sagradila lepu kuu. A sakupila bih i svo smee. Ima tako puno smea kopjeg treba
skloniti. Za ljude koji nemaju kue sagradila big sklonite i kupila im odeu. Kupila
bih i najbolju opremu za bolnice.

Ali ja znam da je sve to nemogue. O tome mogu samo da sanjam.

kola kakvu elim

Nekada davno govorili smo da elimo kolu koja e biti poput velikog igralita na
kojem emo se samo igrati i igrati. Iako ta zamisao i sa aspekta mojih petnaest
godina izgleda primamljivo, ipak je ona samo naivna i bezazlena elja prvaka.
Danas znamo da je kola neophodna i neminovna, da samo uenjem i radom
otvaramo vrata potpune ivotne sree i zadovoljstva.

Moja kola je lepa, sreena i opremljena savremenim nastavnim sredstvima.

Znam da je to vano, ali meni je mnogo vanije kakvi su ljudi u njoj, meusobna
podrka i razumevanje, tolerancija i solidarnost. Volela bih da sva deca ulaze u
kolu sa osmehom, da im asovi ne prolaze u iekivanju zvona, da nema napetosti
i straha, da svi nastavnici uspostave drugarski odnos sa uenicima, da nema svae,
a da ukori i jedinice postanu prolost. elim kolu koja e nam pomoi da izgradimo
svoje stavove i slobodno izraavamo svoja zapaanja, misli i elje. kolu koja e
podstai nau kreativnost, nadahnuti nas, dati nam krila i spoznaju da je zanosu i
snazi nae mladosti samo nebo granica.

elim kolu koja e odnegovati u nama ljudskost, plemenitost, dobrotu i sve one
vrline koje ine oveka ovekom.

Kako zamiljam idealnu kolu

kola u koju idem sama po sebi je dobra i lepa, ali moja mata je ini idealnom.

U moju idealnu kolu ide se radnim danom, a i vikendom. Ona ima tri sprata i
jako je lepo ureena. Na prvom spratu svaki nastavnik, ili uitelj, ima svoju
kancelariju, u kojoj sme da radi ta eli, a na drugom deca ue i rade sportske
aktivnosti. Na treem spratu nalazi se biblioteka sa svim knjigama i fotokopirnica za
kontrolne zadatke. Bila bi i posebna uionica u kojoj bi bili slatkii. Vikendom deca bi
dolazila u kolu i jela te slatkie. Nastavnici bi umesto petica delili banane, a za
uinu bi svako dete moglo da narui ta god poeli. Knjige obavetenja bi im
donosio robot i nastavnici ne bi imali potrebe da itaju, to bi isto robot obavljao.
kola bi bila okreena prelivom od okolade, a prozori i vrata bi bili napravljeni od
tvrdih lizalica. Zidovi u koli isparavali bi toplotu tako, da nam ne bi bili potrebni
radijatori. Nastavnici bi se u idealnoj koli oseali zadovoljno i nikada ne bi starili.

Tako bi se sva deca u idealnoj koli oseala zadovoljno i bila bi stalno

raskomoena.
Kako zamiljam idealnu kolu

Ni jedno dete nije zadovoljno obinom kolom, ve uvek prieljkuje onu idealnu.

Prilazei koli uje se razdragana pesma, koju zajedno pevaju aci i nastavnici.
Na ulazu u kolu doekuje te ljubazan portir, koji ti sa ljubavlju otvara vrata. kola
ima savremen izgled, ofarbana je razdraganim bojama, a umesto raznih grafita na
koli, naslikani su poznati knjievnici. Najvee bogatstvo kole je njena unutranjost.
Tu spadaju: kabineti, sale, uionice, u kojima kompjutere zamenjuju kolske table, a
mi moeme da razmenjujemo znanje sa drugom decom iz sveta. Divno bi bilo dva
asa za uenje, a dva za igru. kolske uniforme morali bismo imati, a knjige bi nam
stajale u koli. U idealnoj koli nastavnici nikada nisu snudeni, mrki i bezvoljni, ve
su uvek nasmejani i raspoloeni. Prvo mesto za razonodu i odmor jeste biblioteka, u
kojoj ima mnogo knjiga. U ovoj koli deca ulaze i izlaze nasmejanog lica.

U koli je uvek dobro, kada su zadovoljni aci.

Osoba kojoj se divim

Jedna osoba u mom ivotu me oarava, moja mama. Ima 33 godine, tamnu kosu
i oi boje lenika. Mama ima nean pogled, kad me pogleda kao da me mazi, a njen
zagrljaj je najtopliji na celom svetu.

Kad sam tuna, njene rei me utee. Ona je putovala po itavom svetu, zavrila
najbolje kole, sada i mene usmerava na taj put. Uvek je nasmejana, pozitivna i zna
da me oraspoloi.Zajedno idemo u kupovinu, etamo, klizamo, idemo u bioskop.
Moja mama pravi najukusnije kolae i torte i razna jela. Uvek je uz mene i podrava
me. elela bih da budem kao ona i jo bolja, jer je ona stvarno divna osoba.
Osoba kojoj se divim

Ima braon oi i braon kosu i ima bubuljice na licu. Lepo se oblai, prati modu i
ume da sloi boje. Bavi se sportom, posebno voli fudbal. Sa svima se drui, nije
pakostan i ne ogovara druge. Ima 14 godina i ide u sedmi razred. Od kolskih
predmeta najvie voli fiziko. Hobi mu je da vozi motor i bicikl.

Prema meni se lepo ponaa, veoma je fin i privlaan je devojicama. Nekad se

ponaa smeno. Kad vidi da neko nije raspoloen, pone da pravi udne grimase da
bi ga razveselio i nasmejao. Voli da ita i da svira klarinet. Svirao je na koncertima
jo kao mali, kad je imao est ili sedam godina. Uestvuje na takmienjima i
kolskim priredbama. Sam komponuje neke oputajue i srene melodije.

Posle kole je na fejsbuku i pita ostale kako je bilo u koli. Pomae oko domaeg
iz matematike ako ti neto nije jasno. Volela bih da ga jo bolje upoznam.

Osoba koju volim

Ima mnogo dragih osoba koje su mi prirasle za srce. Ali, najdrai je moj
etvorogodinji brat Lazar. Bila je duboka no izmeu 20. i 21. juna, kad se, sat
posle ponoi, zauo njegov prvi pla. Raste sa onima koje voli i koji njega vole.
Onako bucmast, izrazito plave kose i svetloplavih oiju mi je vrlo brzo postao drag.
Uila sam ga da pravi prve korake.

Vreme prolazi, on raste suvue brzo, ne mogu da u njemu prepoznam mog

malog brata. Zapitam se: Kako je mogue da je to ona mala okrugla bebica? A on se
ve osilio, vodi bitke po dvoritu sa nevidljivim protivnicima. Kad stavi kofu na glavu i
zgrabi motku drite se dobro! On je miljenik mame i tate zbog ega su Jovana i
Kristina ljubomorne, a i ja malo, priznajem. Ponekad ga je teko istrpeti. eka me da
doem iz kole, tada za njega vie nema nevidljivih zmajeva, to ispadnem ja, zna da
mu nita neu, jer me sramota da se tuem sa malom decom. Hoe da skae po
Kristini i Jovani, ali tad se ba lepo provede. Skoro da ga mrze, a ni njima nije jasno
zato. Jednom su bili jako nemirni, pa mi je mama rekla da ih smirim. Smiljala sam
ta da radim, okupila sam ih oko stola i dala im sveske i flomastere. Laza je uio da
crta ia Triu, tako zovemo ika Gliu. Nita smenije nisam videla.

Dani prolaze, a moj brat raste i raste. Nekad je dobar, a nekad i ne, ali e uvek
biti osoba koju najvie volim.
 Tema Da sam nastavnik

Previse moci za moju ludu glavu. Da li bih je podnijela i normalno se odnosila prema
djacima koji su rijetko kada normalni.

Da sam ja nastavnik rijetko bih trpjela ovo sto nastavnici danas trpe. Moja tolerancija
bi bila ravna nuli, ali i moj posao nastavnika visio bi u vazduhu. Ipak nekih normi se
ne bih drzala.

Nikada ne bih tolerisala da sam nastavnik bezobraznu djecu, a danas ih je mnogo, a

sutra ce ih biti visi. A ucenici? Ucenici su sve zasticeniji. Uci ce u poslovicu ucenik
umjesto likog medvjeda. A nastavnik? Nastavnik je pas koji jos samo moze da laje
ako su mu glasne zice zive. Nastavnik vise nije ni pas. Manje je vrijedan i bitan u
ovom danasnjem savrsenom demokratskom drustvu od obicnog psa lutalice.

Zakon lijepo kaze najstrozija kazna ako neki ucenik udari profesora je 30 000 dinara,
a najstrozija kazna ako neko udari psa je 300 000 dinara. Ucenicima fali samo
povodac, drzavi fali mnogo, a meni da sam po profesiji nastavnik falio bi posao.

Zima u mome kraju

Svako ko je imao priliku da odrasta uz ruske bajke, volece zimu a samim tim i
prelepe prizore koje ona stvara.

Zivim u gradu i nazalost od onih ruskih bajki nemam mnogo, jer u mom gradu sneg
jako brzo okopni. Kako je grad u kojem zivim velik, poslovan i studentski centar,
poslednje sto zeli udruzenje gradjana jeste da dodje do kolapsa u saobracaju.

Ja sam u jednom o urbanijih delova, da ne kazem u centru i samo kad uspem da

ulovim onaj rani trenutak ili kasni kad sneg pocinje da vitla bulevarom, mogu da
uzivam u jednoj mojoj ruskoj bajci. Inace vam gradovi ne mogu priustiti tako lepe
prizore jer su uglavnom prekriveni betonom i zgradama koje su slicnog oblika. Svu
tu monotoniju i sivilo jedino sneg moze da promeni i osvezi i zato ljudi koji zive na
ovakvim mestima zimu cene najvise od svih godisnjih doba. Ne mogu reci da se
sneg zadrzi dugo u mom kraju. Kako kroz bulevar prolazi puno tramvaja, autobusa a
naravno i automobila, moja ulica je jedna od prvih kroz koju prodje sluzba za
ciscenje snega i vrlo brzo ga ostane jako malo. Ono malo sto ostane na ulicama jako
brzo otopi para iz sahtova i motori vozila koji neprestano prolaze.

Zato omladina u mojoj ulici stoji na prozorima kasno nocu i posmatra ulicne svetilje
oko kojih plesu pahulje, jer je to cesto jedina zimska radost u kojoj mogu da uzivaju
u gradu.
 Tema Dosla je zima

Dosla je zima. Polako i sigurno, iz godine u godinu sve vise kasneci, ali ipak je tu da
nas podseti na to da i biljke i zivotinje imaju pravo na svoj odmor .

Primetim jako cesto, svake godine u razlicito vreme kako se sve oko mene usporava
i uspavljuje. To je prvi znak da dolazi zima.

U mom domu vec na prve znake pada temperature, pocinje panika i zimska odeca
se velikom brzinom sprema za novu upotrebu, dzemperi se peru i suse jer nikada ne
znate kada ce vas iznenaditi novi sneg i niske temperature. Pred kraj jeseni dok su
topli dan jos uvek tu sva paznja u kuci je usmerena na pripremu zinice, i naravno, u
svom tom zivom poslu i guzvi niko ne primeti da se prve pahulje vec spremaju da
nas posete. Ranijih godina se secam da smo cesto pripremali drva za grejanje,
tezak posao, koji mi deca smemo samo da posmatramo i ne smetamo jer se
mozemo ozlediti, uvek je slutio taj teg koji nosi prvi sneg a koji ce nas uskoro
pritisnuti. Sve su to znaci da dolazi zima ponovo u moj grad.

Za sada se krijemo u kuci od mraza. Sve pripreme su uveliko prosle, ali sneg jos
uvek ne pada. Iscekujem ga svaki dan, za mene ce tek onda zima zaista doci u moj
grad.

DA SAM JA UITELJICA

Da sam ja uiteljica , ne bih djeci davala da piu sastave za zadau.

Da sam ja uiteljica , trudila bih se da djeca zavole knjigu, ali i uenje.
Da sam ja uiteljica , ne bih za zadau davala teke zadatke putem interneta.
Da sam ja uiteljica , ne bih djeci za zadau davala da crtaju u biljenicu paralele i
meridijane.
Da sam ja uciteljica , djeci bih razvijala osjeaj za jezik, izgovorenu ili napisanu rije.
Da sam ja uiteljica , ne bih za zadau davala sastav na temu Pada li jabuka daleko
od stabla.
Da sam ja uiteljica , ne bih davala za zadau vjebenicu iz povijesti.
Da sam ja uiteljica , dozvolila bih djeci da iskau svoju kreativnost.
Da sam ja uiteljica , ne bih davala djeci da piu eseje iz engleskog.
Da sam ja uiteljica , ne bih davala hrpu zadataka iz matematike.
Da sam ja uiteljica , dopustila bih djeci da kau svoje miljenje.
Da sam ja uiteljica , ne bih davala da djeca piu testve iz likovne kulture.
Da sam ja uiteljica , ne bih davala djeci da umiru 6 minuta tre po neravnom
igralitu.
Da sam ja uiteljica , objasnila bih djeci ponovno gradivo ako ga nisu shvatili.
Da sam ja uiteljica , svi bi voljeli ii u kolu... ,
ali ja nikad a ne bih bila uiteljica !
 DA SAM JA UITELJICA

U dananje vrijeme, biti uitelj je jako teko i podcijenjeno. Sve vea drskost i
neposlunost uenika, daleko oteavaju njihov posao i provedbu sata. Uenika
bezobraznost nekada nema kraja, a nadolazee generacije samo su gore.
Nedisciplinirani, neposluni i nekada krajnje neodgojeni uenici i zbog najmanje
opomene stvaraju probleme i nastavnike tjeraju na rub s ivcima. Zbog toga
nastavnici imaju velikih problema sa stresom i psihikim zdravljem, a jo im je i plaa
mizerno mala za posao koji rade i za ono to oni moraju podnositi. Nerijetko,
nastavnici preuzimaju na sebe odgoj djece zato to ih osnovne stvari nisu nauili
roditelji.

Nastavnici su ovdje da nas naue kako ivjeti, kako se nositi sa svakodnevnicom i

olakavaju nam budunost time to nas ue nekim najosnovnijim stvarima koje su
nama sada glupe i dosadne. Mi sami nismo svjesni koliko nam nastavnici pruaju i
pomau, a kada jednog dana shvatimo, moda e ve biti kasno da im se
zahvalimo za sve ono to su uinili za nas. ''Strogost'' nastavnika nije da nas uplai
ili da nastavnici rjeavaju na nama svoje frustracije, nego da nauimo vie cijeniti
trud i rad, da se potrudimo oko svog kolovanja te ponemo cijeniti ono to nam je
prueno. U budunosti e nam to dobro doi i bit emo im zahvalni zbog svega to
su uinili za nas.

Osobno, ja nikada ne bih bila nastavnica jer ne bih htjela potroiti svoje ivce na
neku neodgojenu klinadiju koja samo koristi prilike da mi zagora ivot. Iako je
krajnje lijep posao uiti djecu, pomagati im odrastati i to bezbolnije prijei u svijet
odraslih nikada to ne bih mogla raditi.

Dar nastavnicima i ono zadovoljstvo koje osjeaju kada spoznaju injenicu da su

nekoga neto nauili i pripremili za trnoviti put ivota je neizmjerna srea i
zadovoljstvo, poseban osjeaj koji imaju samo oni i roditelji. Skidam im kapu svima
za sav trud, strpljenje i napor koji ulau da nama bude bolje, da vie znamo i da
jednoga dana budemo neko i neto.
 Da sam ja uitelj

Da sam ja uitelj mnoge bih promjene uveo. Ulaskom u razred ne bih rekao: Dobar
dan, nego Hura, a djeca bi mi vratila jednim gromoglasnim smijehom. Uionicu bih
obojio u razne boje, a na zidovima bi bile slike uenika koji rade svakakve face i
grimase. Sat bih skratio upola, a odmore produio za to vrijeme koje je oduzeto od
sata. Sve ocjene, osim etvorke i petice bih ukinuo, a petice bi se davale za vrijedno
smijanje i uivanje. Klupe bi bile postavljene irom razreda, u svakakvim poloajima,
i u ravnim i krivim Dnevnik ili imenik bi bio preimenovan u smijehovnik i bio bi ute
umjesto tamnoplave boje. U rubriku imenika smijehovnika se ne bi upisivale
sposobnosti znanja, nego sposobnosti smijanja, zabavljanja. Pod jezicima bi se
reenice pisale u svakakvim redoslijedima, a izmiljale bi se i nove smijene rijei.
Pod matematikom, fizikom i kemijom bi se izmiljale nove formule, ili mijenjale stare.
Pod tjelesnim ne bismo skakali u dalj ili se penjali na ue, nego bismo se loptali i
izmiljali neke svoje sportove. U kolskom hodniku bi umjesto slika povijesnih osoba
bile smijene slike sa prikazima zabavljanja, igra i sl. Na kraju dana djeca bi kui
odlazila vesela, sretna i neumorna.

Da sam uitelj

Da sam ja uitelj, ne bi bio strog, ali bih se pridravao pravila za ponaanje. Ne bih
davao puno zadae. Ali kada bih dao puno zadae, ona bi bila jako lagana.Vei dio
mog sata bi itali neki tekst iz udbenika,a ostatak sata bi pisali i analizirali tekst.A
kada doe test, zahtijevao bih potpunu tiinu i mir, a onaj koga uhvatim da ima
alabahter ili pria sa kolegom u klupi, ne bi ba bajno proao. Poslije svake
nauene lekcije bi slijedio sat ponavljanja, a zatim sat ispitivanja. Normalno je da bi
bilopetominutnih provjera te blic pitanja. Lektiru

bih zadavao po dogovoru s uenicima. Uenicima bih dozvolio da sjede kako god
ele, sve dok ne ujem pritube od ostalih uitelja. Svoje uenike ne bih nikad
favorizirao. Nikako ne bih poticao nasilje na bilo koji nain.
 :

- :

, .
. , , , .

, .
, , , , ,
. ,
. .
, .
.
, , ,
.

, , ,
, , .
, -.

( )
,
, . ,
.
.

(
).
!

, . ,
, .

, (
).

, , (
). ,
.


.
. , .

, , -. ,
, . ,
. , ,
, .

. , - - , .
: !
, -
: -, ,
! , , -
. .

- .
, , .

,
.
.

.
. ,
, .
, .
. .
, , .
, .
. .
. .
.
. ,
, , ,
. , ,
. .
, .

.
, .


: ? ,
, ,
. .
, , .

, , ,
. ,
, ,
. : , ,
.

,
. , ,
. ,
, , ,
. , , .
, , .
, . ,
.
.

.
. , ,
.

,
.
.
.
, ,
: ! ,
.
.
.

, -.
Najljepi par u koli

Svanuo je tako obian dan. Sve je stajalo na svom mjestu. Baka na stolici pored
pei, maak Kat pored njenih nogu, ja pospan u pidami a mama neto mrmlja iz
kuhinje. Jelku smo izbacili prije dva dana, i soba je izgledala nepodnoljivo dosadno
i sivo. Krenuo sam da spremim knjige za kolu, a onda sam se predomislio i otiao
da oistim cipele. Nikako da se skroz rasanim.
Na radiu se uje vesela melodija s Evrovizijejedino me to malo oraspoloilo.
Kasnio sam u kolu i pobjegao kroz vrata od mame koja je krenila da me stigne i za
kaznu poupa za kosu.
Uf, kakvo dosadno jutro! Onda sam preao preko zebra, na drugu stranu ulice.
Ostalo mi je jo desetak koraka do kolske kapije. Tiina je jer su aci odavno uli u
uionice. Onda sam primijetio crvenu jaknu i nju kako tri prema koli. Zakasnila i
Ona, kakva sluajnost! Mislim da je to Neko ipak sredio da se nas dvoje naemo
poslije dugo vremena. Sami!
Ona gleda u mene, a ja u vrhove svojih uglancanih cipela. Poeh da priam, da joj
se smjekam, da joj namjetam kragnu i zavrnuti kai od kolske torbe
Ne mogu vam rei ta je dalje bilo. Sve se pomjerilo sa svoga mjesta, zavrtjelo se
sve u glavi kao na ringepilu.
Samo da ne zaboravim da se predstavim! Ja sam Aleksa a ona je Jana. Kau das
mo smo najljepi par u koli.

Zimsko jutro u mom gradu

Osvanulo je hladno i tmurno jutro. Brezuljci i brda su bili prekriveni sneznim

prekrivacem.
Svuda naokolo padale su svjetlucave pahulje snega. Jele umotane u bele ogrtace
licile su na princeze u balskim haljinama. Od ogromne tezine snjega spustale su
svoje krte grancice nisko na zemlju. Svu ovu uzimsku ljepotu posmatrala sam sa
prozora i divila bi joj se. Tisinu koja je vladala cijelim krajem remetio je zvuk djetlica
koi se nalazio na obliznom drvetu. Ulicom je vladala magla i mrak. Ostar mraz
zaledio je prozore na kucama. Vjetar je duvao sve jace. Tisina nije vladala dugo.
Ubrzo se cuo zvuk razdragane djece koja su zurno trcala ka obliznjem brezuljku.
Sva sreca brzo sam se obukla i krenula ka njima.
Tamo su nas cekale mnoge zimske radosti. Skijali smo se, sankali i sto je najvaznije
upoznali smo nove drugare i stekli nova prijateljstva. Zato mi je zima najdraze
godisnje doba.
Decembar u mom gradu

Decembar u mom gradu izgleda vrlo lijepo, zato je decembar najljepsi mjesec za
mene. Decembar u mom gradu donosi hladnocu, iscekivane praznike, snijeg i njemu
posebnu razdraganost. U moj grad vec sredinom decembra prodavaci donose jelke
i sareni nakit koji krasi citav grad. Izlazi moga grada u decembru izgledaju divno,
sareni i nakiceni. Ljudi prolaze ulicama obuceni u debele kapute i sa kapama na
glavi,
ali ipak su razdragani kada vide snijeg i sarene novogodisnje ukrase svuda po
gradu.
Najljepsa ulica moga grada u decembru je Gospodska ulica kojom tokom dana
prodje
stotine ljudi koji traze novogodisnje poklone za svoje najmilije. Naravno decembar
najvise radosti donosi djeci. Djeca se uvjek najvise raduju snijegu, sankanju i
novogodisnjim poklonima koje ce naci ispod okicenog bora.
Decembar je najljepsi mjesec koji ja najredje provodim u svom gradu.

Stigla je zima

Jesen je polako otila, a umesto nje stigla hladna bela zima. Uunjala
se polako u nae ivote i svojim ledenim rukama vrsto stegla ceo grad.
Sneni oblaci kao bele lae plove nebom, a iz njih je pada prvi sneg. Nene bele
pahulje kao nebeske balerine pleu u letu dok sa velikih visina padaju na ulice i
krovove kua. Sve oko nas, polako postaje belo. Drvee je dobilo novu odeu i
umorne grane nisu vie gole. Zima ih je obukla u bele haljine sa dugim ipkastim
rukavima. Na travnjacima su debeli vuneni tepisi, a na krovovima kua beli eiri.
Mraz je na prozorskim staklima ispleo srebrenu ipku i umesto zavesa razliitih boja,
sada na svim prozorima vise bele ipkaste zavese. Zima je probudila uspavane
dimnjake. Iz njih se visoko prema nebu die gusti sivi dim. Ljudi se greju u svojim
kuama, a ivotinje su se zavukle u svoja sklonita. Priroda se lagano sprema za
zimski san. Ptice selice su odletele na jug, a vrapci su uutali. Sede u svojim malim
gnezdima skupljenih krila i drhte na hladnom vazduhu. Jedino deci nije hladno.
Obueni u toplu odeu, sa osmehom na licu tre po snegu, a on prti po njihovi
nogama.
Kad stigne zima i mraz sve okolo stegne jedino se na deijim licima vidi
osmeh. Oni vole kad im se pahulje neno lepe za lice, vole sneg i igre u
njemu. Zima je deci omiljeno godinje doba.
Zima u mom kraju - pogled sa mog prozora

Pogled sa mog prozora izgleda kao najlepa razglednica sa zimskim motivima.

Gledam kroz prozor i vidim pahulje koje se presijavaju na svetlu ulinih sijalica.
Ogolelo granje je dobilo lepo belo odelo. Travu je pokrio beli prekriva, izgleda
kao najlepi beli ilim.Podsea me na eernu vunu.Sve je belo, krovovi kua kao
da su dobili bele kape. Zelene jelke iz mog parka imaju lepe bele bunde.

Ljudi koraaju po belom pokrivau a na licima je blagi osmeh. ini se kao da je

sneg uspeo u njima da probudi ono detinjstvo to su izgubili dok su odrastali.
Sve je nekako nestvarno, lepo kao u bajci.Tako meko paperjasto i neno.
Toliko je pogled divan sa mog prozora da sam na trenutak zaboravila da sam
u mojoj toploj sobi.Kao da sam se nala u nekom nestvarnom svetu.

Dete u coveku nikada ne miruje

Detinjstvo je najlepsi period zivota. Kao dete mozemo doziveti ono sto kad
odrastemo nikada necemo moci.Vecina dece jedva ceka da odraste, ali oni ne znaju
da vise nikada nece imati toliko snova u dzepu, prljave ruke od blata, slinave rukave
i usta umazana od cokolade.
Covek koliko god da poraste, obrazuje se, postane uspesan i zaboravi na svoje
detinjstvoipak u dusi ostane ono luckasto i nevaljalo dete. Cesto ispadne da su
odrasli cak i veca deca od nas. Ljudi kad porastu postanu ozbiljniji, ali ipak dodju i ti
trenutci kada su i njima potrebni ti nestasluci i decije ludosti. Time se pokazuje da
dete u coveku nikada ne miruje. Odraslima je bitno da ostave utisak na nas, da nas
vaspitaju i objasne sta je u zivotu dobro, a sta ne. Ipak ja znam da se u svakom od
njih krije jedno luckasto i neveljalo dete koje se krije kao da igra zmurke. Ponekad bi
zeleli da nisu odrasli, ali zivot ide dalje. Problemi su sve veci i veci. Vrate se u
proslos i sete se da se sve to promenilo, da su sada stariji, ali ma koliko god odrasli
u njima sce uvek biti to iskreno dete koje ce ziveti vecno i koje ce ih za bilo koji
problem koji ih bude snasao gurati da idu dalje, govoriti da nista ne moze da ih
zaustavi, da sve moze da se resi.
Volim da razmisljam o tome kakva cu ja biti. Da li cu zauvek ostati dete ili cu postati
tmurna, poslovna zena?Ali ne bih volela brzo da saznam. Zalim da uzivam u ovim
trnutcima odrastanja i bez obaveza.