13. 12. 2002.

Glavne karakteristike ambalaže za voće

Savremena ambalaža treba da je rasklopiva, da prazna zauzima
što manje skladišnog i transportnog prostora. Ona treba da bude
podešena za mašinsko sklapanje kako bi bi mogla da uđe
neposredno u liniju pakovanja. Za nepovratnu ambalažu je posebno
bitno da sadrži što manje plastičnih materijala iz ekoloških razloga.
Prednost imaju proizvodi od celuloze (kartoni, valoviti kartoni,
lepenka i drvo). Težina ambalaže mora da bude u granicama 4-5%
težine upakovanih proizvoda.
Ambalaža za voće treba da bude od lakog materijala, dovoljno čvrsta da se može slagati u visinu radi boljeg
iskorišćavanja prostora u prevoznom sredstvu ili komori i da služi za čuvanje i zaštitu plodova od mehaničkig oštećenja.
Iznutra mora biti glatka da ne oštećuje plodove, da nema i ne odaje neki miris, da je čista, da je dovoljno prozračna kako bi
se eliminisali proizvodi disanja i transpiracije, da ističe prirodnu lepotu plodova, da je takvih dimenzija da se može racionalno
koristiti u paletnom i kontejnerskom sistemu i da se na njoj mogu štampati, utiskivati ili lepiti oznake o proizvodu.
Savremena ambalaža treba da je rasklopiva, da prazna zauzima što manje skladišnog i transportnog prostora. Ona treba
da bude podešena za mašinsko sklapanje kako bi bi mogla da uđe neposredno u liniju pakovanja. Za nepovratnu ambalažu
je posebno bitno da sadrži što manje plastičnih materijala iz ekoloških razloga. Prednost imaju proizvodi od celuloze (kartoni,
valoviti kartoni, lepenka i drvo). Težina ambalaže mora da bude u granicama 4-5% težine upakovanih proizvoda.
Ambalaža od drveta
Za pravljenje ambalaže se još uvek najviše koristi drvo, a postoji tendencija sve veće upotrebe kartona. Od drveta se
pravi najrazličitija ambalaža, kao što su, na primer, boks palete, letvarice-jabučari, razne plitke letvarica, dvostruke plitke
letvarice, kose letvarice, zatvoreni američki sanduci, korpice od furniranih traka, korpice od pletenog pruća itd. Pomenuta
ambalaža treba da je čista, svetla i dovoljno čvrsta da sačuva plodove od ozleđivanja za vreme prevoza i čuvanja. Ambalaža
treba da je od lakog drveta kako bi se smanjili troškovi transporta i olakšalo manipulisanje. Ambalaža od drveta se ne boji
osim oznake. U takvim slučajevima boja ne sme biti rastvorljiva u vodi i mora biti bez mirisa. Oznake mogu biti samo na
spoljnim stranama ambalaže.
Ambalaža od kartona
Karton za ambalažu mora biti dovoljno čvrst i po potrebi vodootporan. Vodootpornost se postiže impregnacijom voskom
čitave zapremine kartona, ugradnjom vodootpornog sloja papira u površinski sloj kartona, upotrebom vodootpornog lepka,
naknadnim oplemenjivanjem površine vodootpornim voskovima, upotrebom raznih smola, oplemenjivanjem plastičnim
masama, lakovima i drugim sintetičkim premazima. Ambalaža od kartona poslednjih decenija se sve više upotrebljava u
međunarodnom prometu voća. Osnovni razlozi za to su što je atraktivna, laka, pogodna za transport u rasklopljenom stanju,
jer zauzima malo prostora a lako se može impregnisati, na njoj se mogu štampati atraktivni znaci, a plodovi su bolje zaštićeni
od kontaminacije.
Kartonska ambalaža ima i svoje nedostatke. Čvrstina je manja nego kod drvene ambalaže, u njoj je obično slabije
provetravanje, u transportu mora biti pažljivije tretirana, osigurana ivičnjacima ili kokonizirana (celo pakovanje na podnoj
paleti se umotava mrežom). Čvrstina kartonske ambalaže boljošava se pojačavanjem uglova kartonom, a sreću se i
kartonske kutije sa ojačanim uglovima od plastike. Zavisno od tipa kartona i vrste voća kutije treba da su perforirane da bi
kroz otvore vazduh normalno strujao.
Ambalaža od plastičnih masa
Od plastičnih masa se prave najrazličitije vrste ambalaže: boks palete, plastični jabučari, otvorene plitke nosiljke –
holandezi, gajbe za grožđe i dr. Za sitno voće ili sitne plodove koriste se male posude u koje staje od 100 do 1000 g plodova.
Za distribuciju i čuvanje voća koriste se i mrežaste vreće i vrećice od plastičnih vlakana i kese od polietilena raznih dimenzija.
Radi lakše izmene vazduha (gasova) ove kese su perforirane. Za pakovanje pojedinačnih plodova (limuni, pomorandže,
jabuke, kruške i dr.) koriste se termoskupljajuće folije koje se zavaruju na temperaturi od 120 C.
Ambalaža od tekstilnih vlakana
Ambalaža može da se izrađuje od prirodnih ili veštačkih tekstilnih vlakana ili njihovim kombinovanjem. Od tekstilne
ambalaže najčešće se koriste vreće (za jezgrasto voće u ljusci), vrećice (za jabuke II klase) i sl. U ovakvoj ambalaži plodovi
nisu dovoljno zaštićeni od ozleda po njima treba pažljivo rukovati. Tekstilna ambalaža mora da bude tako izrađena da se
može lako denzinfikovati i eventualno prati. U njoj je dobra aeracija, što je posebno značajno za jezgrasto voće (orah, lešnik).
Radi lakše manipulacije ne preporučuje se težina pakovanja veća od 20-25 kg. Na gustoj osnovi tkanja mogu se kvalitetno
štampati simboli i oznake robe.
Prof. dr Dušan Gvozdenović :“Berba i čuvanje voća”