Put k Hristu

Jakob Beme (1575-1624)

Staronemački Duhovni učitelj
 Sadržaj:
Prva knjiga - O Istinskom Pokajanju ............. 4
Autorov predgovor čitaocu .................................... 5
O Istinskom Pokajanju ............................................. 6
Proces Pokajanja; ili Put ka Preobraćenju ....... 10
Kratki oblik Ispovedi pred Licem Božijim ........ 12
Proces ili Put ................................................................ 18
Molitva ........................................................................... 19
Upozorenje Čitaocu ................................................... 21
Vrlo ozbiljna Molitva pri Iskušenju ..................... 23
Kratke Molitve ............................................................. 26
Vrata Rajskog Ružičnjaka ....................................... 33
Čitaocu ............................................................................ 39
Jutarnja Molitva .......................................................... 39
Večernja Molitva ......................................................... 40
Druga knjiga - O istinskoj Pokornosti ........... 41
Prvo poglavlje .............................................................. 42
Drugo poglavlje ........................................................... 47
Treće poglavlje ............................................................ 53
Treća knjiga - O Duhovnom Preporodu ........ 65
Autorov predgovor čitaocu .................................... 66
Prvo poglavlje .............................................................. 67
Drugo poglavlje ........................................................... 72
Treće poglavlje ............................................................ 79
Četvrto poglavlje ........................................................ 82
Peto poglavlje .............................................................. 86
 Šesto poglavlje ............................................................ 90
Sedmo poglavlje ......................................................... 95
Osmo poglavlje ............................................................ 99
Četvrta knjiga - O Natčulnom Životu ............. 103
1. Razgovor ................................................................... 105
2. Razgovor ................................................................... 127
Peta knjiga - O Nebu i paklu ............................. 145
Šesta knjiga - Put iz tame u Istinsko Svetlo . 163
 Pr va knjiga

O Istinskom Pokajanju

Jovan III. 3,4,5,6,7,8.

Isus reče Nikodimu: Zaista, uistinu ti kažem, osim ako se ne rodi
ponovo, čovek ne može videti carstvo Božije.
Nikodim reče: Kako čovek može da se rodi kada je star? Može li
po drugi put ući u utrobu svoje Majke i roditi se?
Isus odgovori, Zaista, uistinu ti kažem, Osim ako se ne rodi od
Vode, i od Duha, Čovek ne može ući u Carstvo Božije.
Ono što je rođeno od Tela – Telo je, a ono što je rođeno od Duha
– Duh je.
Ne čudi se što sam ti rekao, moraš se ponovo roditi.
Vetar duva kuda hoće i čuješ njegov fijuk, ali ne možeš reći
odakle dolazi, ni kuda ide: Tako je sa svakim ko je rođen od
Duha.

Matej XVI 26.

Kakva je korist za Čoveka ako dobije ceo Svet, a izgubi
sopstvenu Dušu? ili Šta bi Čovek trebao dati u zamenu za svoju
Dušu?

4
 Autorov predgovor čitaocu

Dragi čitaoče
Ako ćeš ove Reči koristiti pravilno i ako si jako Ozbiljan,
sigurno ćeš imati Dobit od njih. Ali želim da te upozorim, ako
nisi Ozbiljan, ne petljaj sa dragim Imenima Božijim, pomoću
kojih se Najviša Svetost priziva, pokreće, i žarko želi, jer će to
zapaliti Gnev Božiji u tvojoj Duši. To je zato što ne smemo da
zloupotrebljavamo Sveta Imena Božija. Ova mala Knjiga je
samo za one koji su radi da se pokaju, i Željni su da počnu.
Takvi će saznati koje su Vrste Reči u njoj, i odakle su prenete.
Budi ovim preporučen Večnoj Dobroti i Milosti Božijoj.

5
 O Istinskom Pokajanju
Kako Čovek mora da se pokrene u Umu i Volji; i kakvo
njegovo Razmatranje i najozbiljnija Namera moraju biti,
kada bude izvodio snažno i delotvorno Pokajanje; i sa
kojom Namerom mora izaći pred Boga, kako bi dobio
Oproštaj za svoje Grehe kada ga bude tražio.
1. KADA se Čovek sprema da započne sa Pokajanjem, i da se sa
svojim molitvama okrene prema Bogu, treba, pre no što počne
da se moli, ozbiljno da razmotri Stanje svoje sopstvene Duše.
Kako je ona u celosti potpuno odvraćena od Boga, i postala
neverna i sklona samo ovom privremenom, trošnom, i
zemaljskom Životu, ne nosi u sebi iskrenu Ljubav prema Bogu i
svom Bližnjem, već u potpunosti žudi i ide suprotno
Zapovedima Božijim, i zahteva samo za sebe, u privremenim i
prolaznim Telesnim Požudama.
2. Zatim, Čovek treba da ima u vidu da je sve to jedno krajnje
Neprijateljstvo prema Bogu, koje je Satana odgajio i iskovao u
njemu, svojom Obmanom naših prvih Roditelja; zbog čije
Gnusnosti moramo da pretrpimo Smrt, i podnosimo
Raspadanje naših Tela.
3. Treba da razmotri tri užasna Lanca kojima su naše Duše
čvrsto okovane tokom ovog zemaljskog Života. Prvi je teški
Gnev Božiji, Ponor, mračni Svet, koji je Središte, Koren, ili
osnovni Element Života Duše. Drugi je Želja Đavolova usmerena
protiv Duše, pomoću koje je on neprestano preispituje i
iskušava, i bez prekida se upinje da je obori iz Božije Istine u
svoju vlastitu zlu Prirodu i Načelo, tj, u Ponos, Pohlepu, Zavist, i
Gnev; i sa svojom Željom, raspiruje i potpaljuje te loše Osobine u
Duši, čime se njena Volja odvraća od Boga i ulazi u Sebe. Treći i
najškodljiviji Lanac od svih, kojim je sirota Duša vezana, jeste

6
od iskvarenih i sasvim ispraznih, zemaljskih i smrtnih Tela i
Krvi, puni loših Želja i Sklonosti.
Ovde Čovek mora uzeti u obzir da je on zatvoreni Sužanj
Dušom i Telom u Močvari Greha, u Gnevu Božijem, u Čeljustima
Pakla; da Gnev Božiji plamti u njegovoj Duši i Telu, i da je on
onaj stvarno odvratni Svinjar, koji je straćio i potrošio svoju
Očevinu, naime, dragocenu Ljubav i Milost Božiju, sa debelim
Svinjama Đavolovim u zemaljskim Zadovoljstvima, i da nije
zadržao dragi Zavet i Iskupljenje nevinom Smrću i Mukom Isusa
Hrista; Zavet koji je Bog iz čiste Milosti dao ili ostavio našem
Čovečanstvu, i pomirio nas sa Njim. On takođe mora da
razmotri da je potpuno zaboravio na Zavet svetog Krštenja, u
kome je obećao vernost i odanost svom Spasiocu, i tako
potpuno uprljao i zatamnio svoju Pravednost Grehom
(Pravednost, koju mu je Bog darovao Hristom), i da sada stoji
pred Licem Božijim, sa svetlom Odećom Hristove Nevinosti
koju je zaprljao, kao prljavi, poderani, i zakrpljeni Svinjar koji je
neprestano jeo Ljuske Sujete sa Đavolovim Svinjama, i da nije
dostojan da se nazove Sinom Očevim, ni Hrišćaninom.
4. Treba ozbiljno da razmotri da ga gnevna Smrt čeka svakog
Časa i Trena, i da će ga uhvatiti u njegovim Gresima, u njegovoj
Odeći Svinjara, i baciti u Paklenu jamu kao krivokletnika, i
rušioca Vere, koji treba da bude zadržan u mračnoj Tamnici
Smrti do Suda Božijeg.
5. Treba da razmotri ozbiljan i strog Dan Božijeg konačnog
Suda, gde će mu pred Božijim Sudom biti predočen život
njegovih Gnusnosti. Da će svi oni koje je ovde uvredio ili
povredio Rečima ili Delima, i prouzrokovao da čine Zlo (tako
što su pod njegovim Podsticajem ili Prinudom oni takođe
počinili Zlo), ustati protiv njega, proklinjući ga pred Hristovim
Očima i pred svim Svetim Anđelima i Ljudima. Da će tamo
stajati u velikom Stidu i Sramoti, i takođe u velikom Strahu i
Očajanju, i da će večno žaliti kad pomisli da je glupo izgubio
tako sjajno i večno Stanje Spasenja i Sreće, radi Zadovoljstva
koje je tako kratkotrajno; i da za to kratko Vreme nije vodio

7
Računa da obezbedi sebi Udeo u Zajednici Svetaca, kako bi
uživao sa njima Večnu Svetlost i Božansku Slavu.
6. Mora uzeti u obzir da bezbožan Čovek gubi svoj plemeniti
Lik. Bog ga je stvorio u i po Svom Liku i radi uobličenog
Predstavljanja, a umesto toga dobija deformisan ili
monstruozan Lik, koji je nalik paklenom Gmizavcu ili ružnoj
Zveri, u kome je Neprijatelj Bogu, Nebu, i svetim Anđelima i
Ljudima, i njegova Zajednica jeste i biće zauvek, sa Đavolima i
Paklenim Gmizavcima u užasnoj Tami.
7. Mora ozbiljno da razmotri večno Kažnjavanje i Mučenje
prokletih; kako će oni u večnom Užasu trpeti Muke zbog svojih
Gnusnosti koje su počinili ovde, i da Zauvek neće moći da vide
Zemlju Svetaca, niti će imati ikakvog Olakšanja ili Predaha,
kako je to pokazano na Primeru uronjavanja bogataša u vodu.
Sve ovo Čovek mora iskreno i ozbiljno razmotriti, i takođe
sećati se da ga je Bog prvobitno stvorio u tako lepom i sjajnom
Liku, Njemu samom jednako Nalik, u kom bi On, Sam, boravio.
Da ga je stvorio iz svoje Dobrote, radi večnog Blaženstva i
Slave samog Čoveka, do Kraja da bi mogao da boravi sa Svetim
Anđelima i Decom Božijom u velikoj Sreći, Moći, i Slavi; u
Večnom Svetlu; u slavopojnoj i milozvučnoj Harmoniji
Anđeoskog i Božanskog Carstva Radosti. Gde bi se neprestano
radovao sa Decom Božijom, bez Straha od bilo kakvog Kraja.
Gde ga ni jedna zla Misao ne bi mogla dotaći, ni Briga ni
Nevolja, ni Vrelina ni Hladnoća. Gde se ne zna za Noć; gde više
nema Dana ili ograničenog Vremena, već večnog Blaženstva, u
kome Duša i Telo trepere od Radosti. I gde bi se i on sam
radovao beskrajnim Čudima i Vrlinama što se pojavljuju u
Sjajnim Bojama, i Mnoštvu Raskoši izloženih i pokazanih
Svemogućim Snagama i Slavom Božijom, na novoj kristalnoj
Zemlji, koja će biti kao providno Staklo. I da će onaj ko bude
tako svojevoljno izgubio svu tu Večnu Slavu i Sreću Zarad tako
kratkog i ništavnog Vremena, koje je čak i u ovom Stanju Sujete
i Pokvarenosti, u rđavom Životu sladostrasnog Tela, puno
Bede, Straha i krajnje Neprijatnosti; i gde se to dešava kako
Lošem tako i Dobrom - kao što jedan mora umreti tako mora i

8
drugi; samo Smrt Svetaca je ulaz u Večni Odmor, dok je Smrt
Loših jedan Uvod u večni Bol.
8. Mora razmisliti o Pravcu kojim ide ovaj Svet, da su sve stvari
u njemu samo Predstava, u kojoj on provodi svoje Vreme u
jednoj Nespokojnosti; i da je sa Bogatim i Moćnim isto kao i sa
Siromašnim i Bednim. Da svi mi jednako živimo i krećemo se
unutar četiri Elementa; i da je teško zarađeni Zalogaj
Siromašnom jednako slastan i ukusan u njegovom Naporu, kao
što su Poslastice Bogatom u njegovim Brigama. Takođe, da svi
mi živimo od istog Daha, i da bogat Čovek nema ništa sem
nešto malo više Zadovoljstava Nepca i Pohlepe Oka, od svog
sirotog Suseda, jer Kraj je Isti za oba. Ipak, Zarad ovih
kratkotrajnih Požuda, mnogi se glupo odreknu tako neopisive
Sreće, i dovedu sebe u večnu i krajnju Bedu.
U dubokom Razmatranju ovih važnih Istina, Čovek u svom
Srcu i Umu, posebno ako u isto Vreme predstavi i postavi pred
svoje Oči svoj sopstveni Kraj, treba da oseti da od srca čezne i
uzdiše za Božijom Milošću, i da počne da žali zbog svojih
počinjenih Grehova; i da žali što je proveo svoje Dane tako
loše, i nije primetio ili razumeo da stoji u Svetu kao u Polju,
rastući da postane Plod ili Ljubavi ili Gneva Božijeg. Onda će
prvo početi da otkriva u sebi da još uopšte nije radio u
Hristovom Vinogradu, već da je suva neplodna Grana na
Čokotu. I tako u mnogima, koje Duh Hristov dirne u takvim
Razmišljanjima, narasta obilna Tuga, Bol Srca, i unutrašnje
Jadikovanje nad Danima svoje Grešnosti koje su proveli u
ispraznoj Sujeti, bez ikakvog rada u Hristovom Vinogradu.
Takvom Čoveku, koga Hristov Duh ovako uvodi u Tugu i
Kajanje, tako da mu je Srce otvoreno da spozna i da žali zbog
svojih Grehova, lako je pomoći. Treba samo da uzme Hristovo
Obećanje, tj, Da Bog ne želi Smrt Grešnika, već da želi da mu
dođu svi, i On će ih preporoditi; i da je velika radost u Nebu kada
se neki Grešnik pokaje. Neka takav uzme Hristove Reči i
potpuno se prekrije Njegovom hvale vrednom Mukom i Smrću.
Ali ja ću sada govoriti onima koji zaista osećaju u sebi Želju za
pokajanjem, ali još ne mogu da spoznaju svoje počinjene Grehe

9
niti da žale zbog njih. Telo neprestano govori Duši, Stani malo,
dovoljno je dobro; ili Ima dovoljno Vremena Sutra; a kad dođe
sutra, onda Telo ponovo kaže, Sutra; Duša u međuvremenu,
uzdišući i slabeći, ne začinje nikakvu istinsku Žalost zbog
Grehova koje je počinila niti ima kakvu Utehu. Za takve, kažem,
napisaću Postupak ili Put, kojim sam i sam prošao, da bi mogli
da znaju šta moraju da čine, i kako je to bilo sa mnom, ako
možda teže da se upuste i slede isto; i onda će razumeti ono
što će ovde naći dalje napisano.

Proces Pokajanja; ili Put ka Preobraćenju

KAD je neki Čovek usled prethodnih ili zbog bilo kojih drugih
Razmatranja, Umom i Savešću nagnan svom domu, i kad nađe
u sebi Glad ili Želju za pokajanjem, a ipak još ne oseća istinsko
Žaljenje u sebi zbog Grehova koje je počinio, već samo Glad ili
Želju za takvim Žaljenjem, tako da sirota zarobljena Duša
neprestano uzdiše i strahuje, a isto je neophodno potrebno da
spozna krivicu za grehe pred Sudom Božijim. Takav neko,
kažem, ne može imati bolji kurs od ovoga, to jest, da sakupi sve
svoje Opažanje, Mišljenje i Rasuđivanje, i učvrsti u sebi odmah,
čim primeti u sebi Želju za pokajanjem, silno jaku Nameru i
Odluku da upravo tog Časa, ne, upravo tog Minuta, odmah
pristupi Pokajanju, i da napusti svoj rđav Put, ne mareći uopšte
za Snagu i Uvažavanje Sveta. Da će, ako bude bilo potrebno,
napustiti i prestati da ceni sve Stvari Radi istinskog Pokajanja;
i da se nikad više neće odvojiti od te Odluke, mada će biti
smatran Budalom i Podsmevaće mu se celi Svet zbog toga.
Ipak će se, sa punim Priklanjanjem i Snagom svoga Uma,
udaljiti od Lepota i Svetovnih Zadovoljstava, i strpljivo ući u
Muku i Smrt Hristovu pod Krstom i na Krstu, i staviće svu svoju
Nadu i Poverenje u naredni Život. Da će već sada sa
Pravednošću i Istinom ući u Hristov Vinograd, i činiti Volju
Božiju. Da će u Duhu i Volji Hristovoj počinjati i završavati sva
svoja Dela na ovom Svetu, i Radi Hristove Reči i Zaveta, koji
nam čuva Nebesku Nagradu, voljno prihvatati i podnositi svaku
Nedaću i Krst kako bi mogao biti primljen u Zajednicu ili

10
Društvo Hristove Dece i u Krvi Jagnjeta, Isusa Hrista, biti
utelovljen i ujedinjen sa Njegovom Ljudskošću.
Mora Čvrsto zamisliti sebi, i potpuno obaviti Svoju Dušu tim
Ubeđenjem, da će sa takvom svojom Namerom zadobiti Ljubav
Božiju u Isusu Hristu, i da će mu Bog dati prema svom
istinitom Obećanju, taj plemeniti Zalog, Svetog Duha, kao
Kaparu; da će u Hristovom Ljudskom, kao nebeskoj Supstanci,
biti ponovo rođen u sebi, i da će Hristov Duh vaspostaviti
njegov Um sa svojom Ljubavlju i Snagom, i ojačati njegovu
slabu Veru. Takođe, da će u Njegovoj božanskoj Gladi dobiti
Telo i Krv Hristovu za Hranu i Piće, u Želji svoje Duše, koja za
tim gladuje i žeđa kao za svojom pravom Hranom; i u Žeđi Duše
piti Vodu Večnog Života iz slatkog Izvora Isusa Hrista, kao što
Hristovo najistinitije i najčvršće Obećanje jeste.
Mora takođe potpuno i čvrsto da zamisli u sebi, i postavi pred
sobom, veliku Božiju Ljubav. Bog ne želi Smrt Grešnika, već da
se on pokaje i veruje; da Hrist zove sirote Grešnike sasvim
dobronamerno i blagonaklono ka sebi, i da će ih obnoviti; da je
Bog poslao svog Sina u Svet, da traži i spase onog koji je
izgubljen, tj, sirotog Grešnika koji se kaje i vraća; i da je Radi
sirotog Grešnika predao svoj Život Smrti, i umro za njega u
našem Ljudskom koje je bio uzeo na sebe.
Dalje, mora čvrsto uveriti sebe da će ga Bog u Isusu Hristu
mnogo spremnije čuti i primiti u Milost, nego što bi on sam od
sebe dopro; i da Bog u Ljubavi Hristovoj, u najdražem i
najdragocenijem Imenu ISUS, ne može hteti ništa Zlo. Da
uopšte nema Izraza ljutnje u tom Imenu, već da je to najviša i
najdublja Ljubav i Vernost, najveća Milina Božanska, u velikom
imenu JEHOVA, koje je On manifestovao u našem Čovečanstvu,
iskvarenom kakvo je, i iščezlom kao nebeski Deo, koji je u Raju
nestao sa Grehom. I stoga je On bio pokrenut u svom Srcu da
utiče u nas sa svojom Milom Ljubavlju, da bi Gnev Njegovog
Oca, koji je bilo zapaljen u nama, mogao biti ugašen i time
okrenut u Ljubav. Sve to je urađeno Radi sirotog Grešnika, da
bi mu se ponovo otvorila Vrata Milosti.

11
U tom razmatranju čovek mora snažno u sebi da zamisli da
upravo tog Časa i Trena stoji pred Licem svetog Trojstva, i da je
Bog zaista prisutan spolja i unutar njega, kao što Sveto pismo
svedoči, kazujući, Nisam li Ja onaj što ispunjava sve Stvari? I na
drugom mestu, Reč ti je blizu, u tvojim Ustima, i u tvom Srcu. –
Takođe, Mi ćemo doći tebi i nastaniti se u tebi. I, Gledaj, Ja sam
uvek sa tobom, sve do kraja Sveta. I opet, Carstvo Božije je u
tebi.
Tako on mora čvrsto da zna i veruje, da sa, i u svojoj
Unutrašnjosti, on zaista stoji pred Licem Isusa Hrista, čak pred
svetim Božanstvom, kome je njegova Duša okrenula Leđa; i
mora rešiti da će upravo tog Časa okrenuti Oči i Želju svoje
Duše ponovo prema Bogu, i da će, kao i bedni, izgubljeni,
bludni Sin, doći Ocu. On mora, oborivši Oči svog Uma u Strahu i
najdubljoj Poniznosti, početi da ispoveda svoje Grehe i
Nedostojnost pred Licem Božijim na sledeći Način:

Kratki oblik Ispovedi pred Licem Božijim

Svako, kako njegov slučaj i potrebe nalažu, može urediti i
proširiti ovu Ispoved kako ga Sveti Duh uči. Ja ću napisati
samo kratako Uputstvo.
O TI veliki nedokučivi BOŽE, GOSPODARU svih Stvari; Ti, koji
si se u Isusu Hristu, iz velike Ljubavi prema nama,
manifestovao sa Tvojom svetom Supstancom u našem
Čovečanstvu: Ja, siroti nedostojni grešni Bednik, pojavljujem
se pred Tobom, koji si se manifestovao u Čovečanskom Isusa
Hrista, mada nisam dostojan da podignem Oči svoje prema
Tebi, i priznajem i ispovedam se pred Tobom, da sam kriv za
Nevernost, i odvajanje od Tvoje velike Ljubavi i Milosti, koju si
nam darovao. Napustio sam Zavet, koji si iz čiste Milosti
načinio sa mnom Krštenjem, kojim si me primio da budem
Dete i Baštinik Večnog Života, i uneo sam svoju Želju u Sujetu
ovoga Sveta, i time uprljao Dušu, i učinio je potpuno zverskom i
zemaljskom. Tako da moja Duša ne zna sebe, od Kaljuge Greha;
već se pokazuje kao strano Dete pred Tvojim Licem,
nedostojno da traži Tvoju Milost. Ležim u Krivici i Blatu Greha,

12
i Samoljublju mog iskvarenog Tela, do samih Usana moje Duše,
i imam samo malu Iskru životnog Daha preostalu u sebi, koja
traži Tvoju Milost. Mrtav sam u Grehu i Pokvarenosti, tako da
se u ovom bednom Stanju ne usuđujem da Te pogledam.
O Bože u Isusu Hristu, Ti koji si Radi sirotih Grešnika postao
Čovek da im pomogneš, Tebi se žalim; u Tebi još imam Iskru
Utočišta u mojoj Duši. Nisam pazio na Tvoje Nasledstvo, koje si
ti pribavio za nas, bedne Ljude, svojom gorkom Smrću, već sam
učinio sebe Baštinikom Nasleđa Sujete, u Gnevu moga Oca u
Prokletstvu Zemlje, i u zamci sam Greha, i napola mrtav za
Tvoje carstvo. Ležim slab pred Tvojom Snagom, i čeka me
najljuća Smrt. Đavo me je otrovao, tako da ne prepoznajem
svog Spasioca: postao sam divlja Grana na Tvom Drvetu, i
potrošio sam svoje Nasledstvo koje je u Tebi, sa Đavolovim
Svinjama. Šta da kažem pred Tobom, kad nisam dostojan Tvoje
Milosti? Ležim u Smrtnom Snu koji me je osvojio, i čvrsto sam
okovan sa tri jaka Lanca. O Ti Razoritelju Smrti, pomozi mi,
preklinjem Te; Ja ne mogu, nisam u stanju ništa da učinim!
Mrtav sam u sebi, i nemam snage pred Tobom, niti se
usuđujem, od velike posramljenosti, da podignem svoje oči ka
Tebi. Jer ja sam prljavi Svinjar, i potrošio sam svoje Nasledstvo
sa nepoštenom, preljubničkom Kurvom Sujetom u Telesnim
Požudama; tražio sam sebe u svojoj vlastitoj Požudi, a ne Tebe.
Sada sam u sebi postao Budala; razgolićen sam i ogoljen; moja
Sramota stoji mi pred Očima; ne mogu da je sakrijem; Tvoja
Osuda me čeka. Šta da kažem pred Tobom, koji si Sudija celom
Svetu? Nemam šta da iznesem pred Tebe. – Ovde stojim
razgolićen i ogoljen u Tvom Prisustvu, i padam ničice pred
Tvojim Licem oplakujući svoju Bedu, i hrleći prema Tvojoj
velikoj Milosti, mada je nisam dostojan; ipak primi me u Tvojoj
Smrti, i dozvoli da umrem od moje Smrti u Tvojoj. Baci, molim
Te, na Zemlju moje prirodno Jastvo, i ubij to moje Sopstvo
Tvojom Smrću, da više ne bih živeo za sebe, videći da Ja u sebi
ne činim ništa drugo do Greh. Stoga Te molim, baci dole na
zemlju ovu grešnu Zver, koja je puna nepoštene Obmane i
Samoživosti, i oslobodi ovu bednu Dušu moju njenih teških
Okova.

13
O milostivi Bože, jedino zahvaljujući Tvojoj Ljubavi i
Dugotrajnoj Patnji nisam u Paklu. Prinosim sebe, celom
svojom Voljom, Osećajima i Umom, Tvojoj Milosti, i hrlim
Tvojoj Milosti. Pozivam se na Tebe kroz Tvoju Smrt, iz te male
Iskre Života u meni, okružene Smrću i Paklom što otvaraju
svoje Ralje ka meni, i potpuno će me progutati u Smrti;
pozivam se na Tebe, koji si obećao da nećeš ugasiti Žižak koji
tinja. Nemam drugog Puta ka Tebi već kroz Tvoju gorku Smrt i
Muku, jer si učinio naš Mrtvi Život Tvojim Ljudskim, i raskinuo
Lance Smrti, i stoga uranjam Želju moje Duše dole u Tvoju
Smrt, u Vrata Tvoje Smrti, koja si Ti otvorio.
O Ti veliki Izvore Ljubavi Božije, preklinjem Te, pomozi mi, da
mogu umreti za svoju Sujetu i Greh u Smrti mog Iskupitelja,
Isusa Hrista.
O Ti Dahu velike Ljubavi Božije, podstakni, preklinjem Te,
slabašni Dah u meni, da bih mogao biti gladan i žedan Tebe. O
Gospode Isuse, Ti mila Snago, preklinjem Te daj mojoj Duši da
pije iz Tvog Izvora Milosti, Tvoju slatku Vodu Večnog Života, da
bi mogla ustati iz Mrtvih i da bi bila žedna Tebe. O kako sam
potpuno oslabio u Potrebi za Tvojom Snagom! O milostivi
Bože, promeni me Ti, preklinjem Te, ne mogu sam da se
preobratim. O Ti Pobedniče Smrti, pomozi mi, molim Te, da se
izborim. Kako me čvrsto Neprijatelj drži sa njegova tri Lanca, i
neće trpeti Želju moje Duše da dođem pred Tebe! Preklinjem
Te, dođi i uzmi Želju moje Duše u Sebe. Ti me Vuci ka Ocu, i
izbavi me iz Đavolovih Okova! Ne gledaj na moju Nakaznost
dok stojim razgolićen pred Tobom, izgubivši svoju odeću!
Molim Te, Ti odeni taj Dah koji još živi u meni i drhti za
Tvojom Milošću; i tako ću još videti Tvoje Spasenje.
O Ti duboka Ljubavi, molim Te uzmi Želju moje Duše u sebe;
izvedi je iz Okova Smrti kroz Tvoju Smrt, Tvojim Uskrsnućem,
u Tebi. O ubrzaj me Tvojom Snagom, da moja Želja i Volja
mogu da poteku i nanovo procvetaju. O Ti Pobedniče Smrti i
Gneva Božijeg, nadvladaj u meni Sopstvo; skrši njegovu Volju i
oslabi moju Dušu, da bi se mogla plašiti Tebe, i da bi se stidela
svoje sopstvene Volje pred Tvojim Sudom, i da bi Tebi mogla

14
biti uvek pokorna kao Tvoj Instrument. Ukroti je u Okovima
Smrti; oduzmi njenu Snagu, da ništa ne bi mogla hteti bez
Tebe.
O Bože, Sveti Duše u Hristu mom Spasiocu, pouči me, molim
Te, šta da činim, da bih se mogao okrenuti ka Tebi. O privuci
me u Hristu do Oca, i pomozi mi, da od sada pa nadalje mogu
da se udaljim od Greha i Sujete, i nikada više ne padnem u njih.
Pokreni u meni istinsko Žaljenje zbog Grehova koje sam učinio.
O drži me u Tvojim Okovima; i ne dozvoli da se odvojim od
Tebe, da me Đavo ne bi kušao u mom grešnom Telu i Krvi, i
ponovo me uveo u Smrt. O prosvetli moj Duh, da bih mogao
videti božanski Put, i da bih neprestano išao njim. O odstrani
od mene to što me uvek odvraća od Tebe, i daj mi ono što me
uvek obraća Tebi; uzmi me potpuno od mene i daj me potpuno
Tebi. O ne daj mi da počnem ništa, ne daj mi da hoću, mislim, ili
činim išta bez Tebe. O Gospode, koliko još! Zaista nisam
dostojan toga što želim od Tebe; molim Te, dozvoli Želji moje
Duše da boravi bar na Kapijama Tvojih Dvora; učini je tek
Slugom Tvojih Slugu. O sačuvaj je od strašne Jame, u kojoj
nema Utehe ni Predaha.
O Bože u Isusu Hristu! Slep sam u sebi, i ne znam sebe zbog
svoje Sujete. Skriven si od mene u mom Slepilu, a opet si blizu
mene; ali Tvoj Gnev koji je moja Požuda probudila u meni,
načinio me je tamnim. O uzmi bar Želju moje Duše Sebi;
proveri je, O Gospode, i ostavi modricu, da bi moja Duša mogla
steći Zrak Tvoje Drage Milosti.
Ležim pred Tobom kao Čovek na samrti, čiji život odlazi sa
njegovih Usana, kao mala Iskra koja izlazi; zapali je, O
Gospode, i uzdigni Dah moje Duše pred Tobom. Gospode,
čekam na Tvoje Obećanje, koje si dao rekavši: Dok sam živ,
neću želeti Smrt Grešnika, već da se on preobrati i živi. Uranjam
u Smrt mog Izbavitelja, Isusa Hrista, i čekam na Tebe, čija Reč
je Istina i Život. Amin.

Ovako, ili na sličan Način, svako može da ispovedi svoje Grehe, i

da sam utvrdi, preispitavši svoju Savest, u koje Grehe je uveo

15
svoju Dušu. Ipak, ako je njegova Namera istinski ozbiljna,
upotreba Obrasca nije neophodna, jer Duh Božiji, koji je u tom
Trenutku u Volji Uma, sam će sačiniti Molitvu za čoveka u
njegovoj unutrašnjosti. Jer to Duh Božiji, koji je istinska
ozbiljna Želja, obavlja Pokajanje, i zauzima se za Dušu pred
Bogom, kroz Hristovu Smrt.
Ali neću kriti od voljenog Čitaoca, koji ima Hrišćanske Namere,
šta se obično dešava sa onima koji su u tako čvrstoj Nameri i
Odluci; mada, zaista, nije isto kod svih, prema tome da li je
Namera manje ili više ozbiljna i jaka. Jer Duh Božiji nije
ograničen, već koristi različite Puteve ili Procese prema svom
znanju šta najviše odgovara svakom pojedinačno. Ipak, Vojnik
koji je bio u Ratu može reći kako se bori i poučiti druge koji se
mogu zadesiti u sličnom Stanju.
Kada takvo Srce sa jakom Odlukom i Namerom učini tako stavši
pred Boga, i stupi u Pokajanje, dešava mu se kao Kanaanskoj
Ženi, to jest, izgleda kao da Bog neće da čuje. Srce ostaje bez
Utehe dok se njegovi Gresi, Obmane i Propusti takođe
pokazuju pred njim, i čine da se oseća potpuno nedostojnim
ičega. Um je kao zanemeo; Duša jeca u Dubini; Srce ne prima
ništa, niti može usled iznošenja svoje Ispovedi pred Bogom; i to
je kao da su Srce i Duša sasvim umukli. Duša bi rado otišla
Bogu, ali Telo je drži zarobljenom; Đavo je takođe čvrsto
zaključava, i ponovo joj predstavlja Put Sujete, i golica je
Telesnim Požudama, i govori joj iznutra, Sačekaj malo, učini
prvo ovo ili ono; prvo nabavi Dovoljno Novca ili Dobara, da ne bi
bila u oskudici, a potom uđi u Pokajanje i sveti Život; biće onda
dovoljno Vremena.
O, koliko Stotina propadne na takvom Početku, ako se ponovo
vrate Sujeti; i budu kao mladi Izdanci koje je polomio Vetar, ili
svenuli od Vrućine!
Voljena dušo, upamti: Ako ćeš da budeš Pobednik u svom
Spasiocu Hristu protiv Đavola i Pakla, i hoćeš da tvoj mladi
Izdanak raste, i postane Drvo u Carstvu Hristovom, moraš da
nastaviš, i ostaneš čvrsto u svojoj prvoj ozbiljnoj Nameri. Od
vrednosti tvojeg Nasledstva, i tela i Duše takođe, zavisi da li

16
ćeš postati Anđeo u Bogu, ili Đavo u Paklu. Ako ćeš biti
krunisan, moraš se boriti; moraš pobediti u Hristu, i ne
popustiti Đavolu. Tvoja Namera mora ostati jaka; ne smeš više
voleti privremene Počasti i njihova Dobra. Kada Telesni Duh
kaže, Sačekaj malo, još nije pogodno; onda Duša mora reći,
Sada je vreme da se vratim u moju rodnu Zemlju, iz koje me je
moj Otac, Adam, izneo. Ni jedno stvorenje me neće zadržati, i
mada ti, zemaljsko Telo, moraš stoga propasti i umreti, ipak ću
sada ući sa svojom Voljom i celom Željom, u Ružičnjak mog
Izbavitelja, Isusa Hrista; kroz Njegovu Patnju i Smrt u Njemu,
pokoriću te u Hristovoj Smrti, zemaljsko Telo, koje si progutalo
moj Biser, koji je Bog dao mom ocu Adamu u Raju. Raskinuću
Volju tvog sladostrašća, koje je u Sujeti, i svezati te kao besnog
Psa lancem moje ozbiljne Namere; i mada ćeš time postati
Budala za račun svih Ljudi, ipak ti moraš i pokorićeš se čvrstoj
Odluci moje Duše. Ništa te neće osloboditi od tog Lanca, do
zemaljska Smrt. Tako mi Bog i Njegova Snaga pomogli.
Kratko uputstvo kako sirota Duša mora ponovo izaći pred
Boga, i kako se mora boriti za plemeniti Venac; koje vrste
oružja mora da koristi, ako će da ide u rat protiv Božijeg
Gneva, protiv Đavola, Sveta i Greha, protiv Krvi i Mesa,
protiv uticaja Zvezda i Elemenata, i svih drugih svojih
neprijatelja.
VOLJENA Dušo, potrebna je Ozbiljnost da bi se to učinilo, a ne
samo puko deklamovanje Reči! Ne, ozbiljna odlučna Volja mora
sprovesti taj Posao, inače se neće ništa postići. Jer da bi Duša
od uzvišene Sofije ili Božanske Mudrosti dobila Hristov
pobednički Venac, mora joj se udvarati sa velikom Ljubavnom
Željom. Mora je se preklinjati u njeno najsvetije Ime za to, i
doći pred nju u najskromnijoj Poniznosti, a ne kao pohotni Bik
ili raskalašna Venera. Jer sve dok je neko takav, ne sme tražiti
te Stvari; jer ih neće dobiti, i ako nešto dobiju oni koji su u
takvom nečistom Stanju, to neće biti više od Kratkog viđenja
istinite Milosti. Ali čist i skroman Um može stići tako daleko kao
da ima Dušu u onom njenom plemenitom Liku, koji je umro u
Adamu, i podstaknut u nebeskom Telu kao na unutrašnjem Tlu,

17
dragoceni Venac će biti na nju postavljen. Ali ako se to i desi,
on se ponovo skida sa Duše, i sklanja, kao i Kruna, pošto je
Kralj jednom njome krunisan; ona se onda sklanja i čuva. Isto
tako se dešava sa nebeskim Vencem ili Darom. On se ponovo
uzima Duši, jer je Duša još okružena Kućom Greha; tako da ako
opet nesretno padne, njena Kruna ne bi bila ukaljana. Tim je
sasvom dovoljno rečeno za Decu koja znaju i koja su probala te
Stvari: Niko od Grešnika nije vredan da zna više o tome.

Proces ili Put

Čovek mora imati ozbiljnu Nameru u ovom Radu. On mora
izaći pred Boga sa iskrenom Ozbiljnošću, dubokom Poniznošću, i
Žaljenjem od sveg srca zbog svojih Grehova, i sa razmotrenom i
čvrstom Odlukom, da se više ne vraća na stari široki put Sujete. I
makar ga ceo Svet smatrao Budalom, i izgubio i čast i dobra,
čak i zemaljski Život radi svog novog Izbora, ipak mora čvrsto
rešiti da ga se pridržava.
Da bi ikada ostvario Ljubav i Venčao se sa plemenitom Sofijom,
mora da načini takav Zavet u svom Umu i Nameri. Jer sam Hrist
je rekao, Onaj ko ne napusti Ženu i Decu, Braću i Sestre, Novac i
Imovinu, i sve što ima, i čak svoj zemaljski život takođe, da bi me
sledio, nije me vredan. Ovde je Hrist mislio na Htenje Duše, tako
da ako postoji neka Stvar koja je odvraća, mada ne bi trebalo
nikad da ima tako dobar i sjajan Razlog ili Zgodu na ovom
Svetu, Um se na to ne sme uopšte obazirati, već se radije
rastati od toga nego od Ljubavi plemenite Device Sofije, u
Pupoljku i Cvetu Hristovom, u Njegovom nežnom Ljudskom u
nama za nebesko Telo. Jer to je Cvet Sarona, Ruža u dolini
Jerihona, kojom je Solomon bio očaran, i nazvao je svojom
dragom Ljubavlju, svojom čednom Devicom koju je voleo; kao
što su zaista svi drugi Sveci pre i posle njega činili; ko god ju je
dobio, nazivao ju je svojim Dragocenim Biserom.
Na koji način se moliti za to, možete videti iz ovog kratkog
Uputstva koje sledi. Sam Rad se mora prepustiti Svetom Duhu;
on oblikuje i uokviruje Molitvu za Dušu, u svakom Srcu u kom
je tražen.

18
 Molitva
Ja, bedno nedostojno Stvorenje, dolazim pred Tebe, O veliki i
sveti Bože i podižem svoje Oči prema Tebi. Iako nisam
dostojan, ipak me je Tvoje veliko Milosrđe, i Tvoje verno
Obećanje u Reči, sada ohrabrilo da podignem Oči Čežnje svoje
Duše prema Tebi. Jer moja Duša je sada položila veru u Reč
Tvog Obećanja, i to primila u sebe, i s tim dolazi Tebi. Iako je
samo čudno Dete koje je bilo neposlušno prema Tebi, ipak sada
ona želi da bude poslušna; i sada je opremila sebe Željom za
onu Reč koja je postala Čovek, koja je bila Telo i Krv, i koja je
raskinula Greh i Smrt u mom Ljudskom. Koja je promenila
Gnev Božiji u Ljubav prema Duši, koja je lišila Smrt njene Moći,
i Pakao njegove Pobede nad Dušom i Telom; i koja je otvorila
Vrata moje Duše prema jasnom Liku Tvoje Snage i Moći.
O veliki i najsvetiji Bože, uneo sam Glad i Želju moje Duše u tu
najsvetiju Reč, i sad dolazim pred Tebe, i u svojoj Gladi Te
pozivam, Tebe živući Izvore, kroz Tvoju Reč koja je postala
Telo i Krv. Tvoju Reč, pošto je načinila Život u našem Telu,
primio sam čvrsto u Želju moje Duše kao svoj sopstveni Život; i
prodirem u Tebe sa Željom moje Duše kroz Reč u Hristovom
telu; kroz Njegovo sveto Začeće u Devici Mariji, Njegovo
uobličenje, Njegovo sveto rođenje, Njegovo Krštenje u Jordanu,
Njegovo Iskušenje u Divljini, gde je nadvladao Đavolovo
Kraljevstvo i ovaj Svet u Ljudskom. Kroz sva Njegova Čuda,
koja je počinio na Zemlji; kroz Njegovo Poniženje i Sramoćenje,
Njegove Muke i nevinu Smrt, isticanje Njegove Krvi, u kojoj se
Božiji Gnev u Duši i Telu utopio. Kroz Njegov Počinak u Grobu,
kada je probudio našeg Oca Adama iz njegovog Sna, koji je
zaspao smrtnim Snom za Nebesko Kraljevstvo. Kroz Njegovu
Ljubav, koja se probila kroz Gnev i uništila Pakao u Duši. Kroz
Njegovo Uskrsnuće iz Mrtvih, Njegovo Uspenje, slanje Svetog
Duha u našu Dušu i Duh, i kroz sva Njegova Obećanja; od kojih
je jedno, da ćeš Ti, O Bože Oče, dati Svetoga Duha onima koji
traže, u Ime i kroz Reč koja je postala Čovek.
O Ti Živote moga tela i moje Duše u Hristu mom Bratu,
preklinjem Te u Želji moje Duše, i držim svim svojim Snagama,

19
mada su one slabe, da mi daš što si mi obećao, i daruješ me
mojim Spasiocem Isusom Hristom, Njegovim Telom kao
Hranom, i Njegovom krvi kao pićem, za obnovu moje bedne
gladne Duše, da bi se podstakla i ojačala u Reči koja postade
Čovek, pomoću koje bi na pravi način mogla čeznuti i biti
gladna za Tobom.
O Ti najdublja Ljubavi u najmilijem imenu ISUS, daj se Želji
moje Duše. Jer zato si se pokretao, i zbog Tvoje velike Miline
manifestovao u Ljudskoj Prirodi, i pozvao nas sebi, nas koji
smo Te gladni i žedni, i obećao nam da ćeš nas obnoviti. Sada
otvaram usne moje Duše ka Tebi, o Ti mila Istino, i mada
nisam dostojan da želim Tvoju Svetost, ipak Ti dolazim kroz
Tvoju gorku Muku i Smrt; pošto si poškropio moju Nečistoću
Tvojom Krvlju, i očistio me u Tvom Ljudskom, i načinio
otvorena Vrata za mene kroz Tvoju Smrt, ka Tvojoj miloj
Ljubavi u Tvojoj Krvi. Kroz Tvojih pet svetih Rana, kroz koje si
iskapao svoju Krv, unosim Želju moje Duše u Tvoju Ljubav.
O Isuse Hriste, Sine Boga i Čoveka, molim Te primi Sebi
stečeno Nasledstvo, koje Ti je dao Tvoj Otac. Plačem u sebi,
kako bih mogao ući kroz Tvoju svetu Krv i Smrt u Tebe. Otvori
se prema meni, da bi Te Duh moje Duše mogao dosegnuti, i
primiti u sebe. Podrži moju Žeđ tvojom Žeđi; unesi Svoju Žeđ
za nas Ljude, koju si imao na Krstu, u moju Žeđ, i daj mi Tvoju
Krv da pijem u mojoj Žeđi. Da bi Smrt u meni koja me drži
zarobljenim, mogla da bude udavljena u Krvi Tvoje Ljubavi, i
da bi moj uništeni i ugušeni Lik, koji je za Nebesko Kraljevstvo
nestao u mom Ocu Adamu kroz Greh, mogao biti oživljen
Tvojom snažnom Krvlju, i moja duša njom ponovo odevena
kao novim Telom koje boravi u Nebu. U Liku u kom Tvoja
sveta Snaga i Reč koja je postala Čovek borave, što je Hram
Svetoga Duha, koji boravi u nama prema Obećanju, kazanom:
da ćemo doći tebi i nastaniti se u tebi.
O Ti velika Ljubavi, Isuse Hriste, ne mogu da učinim ništa više
do da uronim svoju Čežnju u Tebe; Tvoja Reč koja je postala
Čovek, Istina je; pošto si mi naredio da dođem, ja sad dolazim.
Budi u meni prema Tvojoj Reči i Volji. Amin.

20
 Upozorenje Čitaocu:
VOLJENI Čitaoče, iz ljubavi prema tebi, neću ti tajiti ono o
čemu sam ovde ozbiljno izvešten. Ako i dalje voliš Sujetu Tela, i
ako nisi ozbiljan u nameri na Putu ka novom Rođenju ili
Preobražaju, sa namerom da postaneš novi Čovek, onda gore
napisane Reči ne pominji; inače će se one pretvoriti u Božiju
Osudu u tebi. Pošteno si upozoren: ne smeš zazivati sveta
Imena uzalud, ona pripadaju žednoj Duši. Ali ako je tvoja Duša
ozbiljna, iskustvom ćeš saznati koje su to Reči.
Uputstvo na koji način Duša mora da upozna svoju Voljenu,
kad ona zakuca u Središtu, ili Zatvori Unutrašnju Odaju
VOLJENA Dušo, ako budeš ozbiljna bez prekida, sigurno ćeš
dobiti Pomoć Poljupca uzvišene Sofije (ili Božanske Mudrosti) u
sveto Ime ISUSOVO; jer ona uvek stoji pred Vratima Duše,
kucajući, i upozoravajući Grešnika na njegov rđav Put. I ako on
jednom ovako zatraži njenu Ljubav, ona je spremna za njega i
ljubi ga Zracima njene mile Ljubavi, od čega se Srce Raduje. Ali
ona neće sada leći u Bračnu postelju sa Dušom, to jest ona neće
sada u sebi probuditi ugašeni nebeski Lik, koji je izgubio Adam
u Raju. Ne, to može biti Opasno za Čoveka; jer ako su Adam i
Lucifer pali, pošto se pojavila kod njih, isto se lako može desiti
Čoveku, koji je još tako jako očaran Sujetom.
Jemstvo tvog Obećanja mora biti jako i nepopustljivo. Pre no
što te ona kruniše, moraš biti iskušavan i isproban: Ona
ponovo povlači od tebe Zrake svoje Ljubavi, da vidi da li ćeš se
pokazati vernim; takođe te pušta da stojiš kao da je
nezainteresovana, i ne odaziva se onoliko koliko neko Traži
njenu Ljubav. Jer pre no što ćeš biti krunisan, mora ti se suditi,
da bi mogao osetiti gorak ukus Napitka od Pomija, kojima si se
ispunio u svojim Odvratnostima. Prvo moraš doći pred Vrata
Pakla, tamo izneti na videlo svoju Pobedu za nju u njenoj
Ljubavi; to je Snaga kojom će te ona održati protiv Đavolovih
štetnih uticaja.
Hrist je bio iskušavan u Pustari; i ako ćeš da Ga primiš, moraš
proći kroz ceo Njegov Razvitak ili Putovanje, sve od Njegovog
rođenja do Njegovog Uspenja. I mada nisi sposoban, niti se

21
traži da uradiš to što je On učinio, ipak moraš potpuno ući u taj
Proces, i kroz to zauvek umreti za Iskvarenost Duše. Jer se
Devica Sofija ne venčava sa Dušom, osim u tom Svojstvu koje
izvire u Duši kroz Hristovu Smrt, kao novozasađena Biljka
ustoličena u Nebu. Zemaljsko Telo je ne može obuhvatiti u
ovom Životu, jer prvo mora umreti za iskvarenu Sujetu; ali
nebeski Lik koji je nestao kod Adama, naime, bezgrešno Začeće
Žene, u kom Bog postaje Čovek, i u koje je uneo svoje živo
Seme, nebesku Supstancijalnost, sposobno je za Dragoceni
Biser, kao u slučaju Marije, na Kraju Ispunjenja Zaveta.
Stoga pazi šta radiš. Ako si dao Obećanje, održi ga, i ona će te
krunisati brže nego što bi ti bio krunisan. Ali moraš biti siguran
kada ti Kušač dođe sa Zadovoljstvima, Lepotom, i Slavom
Sveta, da će tvoj Um to odbaciti, i reći: moram biti Sluga a ne
Gospodar u Hristovom Vinogradu; ja sam samo Sluga Božiji u
svemu i nad svime što imam, i moram činiti sa tim Kako me je
Njegova Reč učila; moje Srce mora sedeti dole sa prostim i
niskim, u Prašini, i uvek biti ponizno. U kom god da si Stanju i
Uslovima, Poniznost mora biti u Prvom planu, ili se nećeš
Venčati sa uzvišenom Devicom. Slobodna Volja tvoje Duše mora
podneti Glavni udarac kao Junak; jer ako Đavo ne može da
pobedi Dušu sa Sujetom, niti je uloviti sa tim Mamcem, on
onda dolazi sa njenom Nedostojnošću i Spiskom njenih Grehova.
I tu se moraš tvrdo boriti, a Hristove Vrline se moraju staviti
Napred, inače stvorenje ne može da nadvlada Đavola. Jer u tom
Sukobu on navaljuje tako strašno protiv mnogih sirotih
Grešnika, da telesni Razum misli da je poremećen, ili opsednut
zlim Duhom. Đavo se kod nekih tako strašno brani, posebno
ako je imao jako Utvrđenje podrivanja u njima, tako da mora
biti junački napadnut pre no što napusti Zamak. U ovakvoj
Borbi, Nebo i Pakao se bore jedno protiv drugog.
I ako Duša ostane verna, i izvojuje Pobedu nad Đavolom u svim
njegovim Napadima, prezrevši sve privremene Stvari radi
Ljubavi svoje uzvišene Sofije, onda će dragoceni Venac biti
postavljen na nju kao Simbol ili Znak Pobede.

22
Ovde Devica (koja se pokazuje u dragom imenu ISUSA HRISTA,
Koji je zgazio Zmiju, Božijeg Pomazanika) dolazi Duši, i ljubi je
svojom najslađom Ljubavlju najunutarnjije u Suštini, i utiskuje
svoju Ljubav u njenu Želju u Znak Pobede. I ovde Adam u svom
nebeskom Delu ponovo ustaje iz Mrtvih u Hristu. O tome ne
mogu da pišem; jer nema Olovke na ovom Svetu koja to može
da izrazi: To je Venčanje Jagnjeta gde se uzvišeni dragoceni
Biser vidi u zaista velikoj Pobedi; mada je u početku mali kao
Seme Gorušice, kako je rekao Hrist.
Sad kada je Venčanje obavljeno, Duša mora da preuzme brigu
da to dragoceno Biserno Drvo, ili Drvo Vere, niče i raste, kao što
je obećala Devici; jer će ubrzo doći Đavo sa svojom besnom
Olujom, bezbožnim ljudima, koji će se podsmevati, prezirati, i
urlikati niz taj Put do Ludila; i tada čovek mora ući u Hristov
Proces, stati pod Njegov Krst. Ovde će se pokazati, na delu i u
Istini, kakav je on Hrišćanin. Jer mora podneti da bude
proglašen Budalom i bezbožnim Pokvarenjakom; i ne samo to,
njegovi najveći Prijatelji, kod kojih je bio omiljen, ili koji su mu
laskali u Telesnim Požudama, sada će mu biti Neprijatelji, i
mada neće znati zašto, mrzeće ga. Tako Hrist krije svoju
Nevestu potpuno pod Krstom, da ne bi bila znana na ovom
Svetu: Đavo se takođe bori da ova deca budu skrivena od Sveta,
u strahu da slučajno mnogo takvih Grančica ne počne da raste
u Bašti koju on smatra svojom.
Ovo sam napisao za Informaciju Hrišćanski nastrojenom
Čitaocu, da bi mogao da zna šta da čini, ako ga zadesi isto.

Vrlo ozbiljna Molitva pri Iskušenju

Protiv Božijeg Gneva u Savesti; i takođe protiv Krvi i Mesa,
kada Iskušenje dođe Duši, i bori se sa njom
NADUBLJA Ljubavi Božija u Hristu Isusu, ne napuštaj me u ovoj
Nevolji. Priznajem da sam kriv za Grehe koji se sada pojavljuju
u mom Umu i Savesti; i ako me napustiš moraću da
propadnem. Ali zar mi nisi obećao u svojoj Reči, kazujući: Ako
bi neka majka i mogla da zaboravi svoje Dete, što je teško
moguće, ipak Ti mene nećeš zaboraviti? Postavio si me kao

23
Beleg na Tvojim Rukama, koje su probodene oštrim Ekserima,
i na Tvom probodenom boku kroz koji se izlivala Krv i Voda. Ja
sam siroti Bednik! Uhvaćen sam u Tvoj Gnev, i nisam kadar
učiniti ništa pred Tobom; uranjam u Tvoje Rane i Smrt.
O Velika Milosti Božija, preklinjem Te, izbavi me iz Sataninih
lanaca. Nemam Utočište ni u jednoj Stvari, već samo u Tvojim
Svetim Ranama i Smrti! U Tebe uranjam u Mukama moje
Savesti; čini sa mnom što Ti je volja. U Tebi ću sada živeti ili
umreti, kako se Tebi svidi; pusti me samo da umrem i
nestanem u Tvojoj Smrti; učini da me sahraniš u Tvojoj Smrti,
da me Muke Paklene ne dodirnu. Kako da se opravdam pred
Tobom, koji znaš moje Srce i Uzde, i postavio si moje Grehe
pred moje Oči? Kriv sam za njih, i predajem se Tvom Sudu;
izvrši svoj Sud na meni, kroz Smrt moga Izbavitelja Isusa
Hrista.
Letim ka Tebi, Pravedni Sudijo, kroz Muku mog izbavitelja
Isusa Hrista, kada se oznojio krvavim Znojem na Brdu
Maslinovom radi mene, i bio kažnjen od Pontija Pilata i bičevan
kamdžijom radi mene, i patio noseći Krunu od Trnja koja je
bila utisnuta na Njegovu Glavu, tako da mu je tekla Krv.
O pravedni Bože, nisi li postavio Njega Namesto mene? On je
bio nevin, a Ja, zbog koga je On patio, bio sam kriv i zbog toga
ću očajavati pod Tvojim Gnevom. O upij Tvoj Gnev u meni kroz
Njegovu Muku, Patnju i Smrt; Predajem se potpuno u Njegovu
Muku, Patnju i Smrt; stajaću mirno u Njegovoj Muci i Patnji
pred Tobom; čini sa mnom kako Ti volja, samo mi ne dozvoli
da se odvojim od Njegove Muke. Podario si mi Njegovu Muku, i
utopio svoj Gnev u Njemu: i mada to nisam prihvatio, već se
odvojio od Njega i postao neveran, ipak si mi dao to dragoceno
Jemstvo u mom Telu i Krvi. Jer je On stavio moje Telo i Dušu na
svoje nebesko Telo i Krv, i zadovoljio Gnev mog tela i Duše
Sobom, Svojom nebeskom Krvlju. Stoga primi me sada kroz
Njegovo Udovoljenje, i stavi Njegovu Muku, Patnju i Smrt u Tvoj
Gnev, koji je zapaljen u meni, i promeni Tvoju Osudu u meni u
Krv Njegove Ljubavi.

24
O velika Ljubavi! U Krvi i Smrti Isusa Hrista, preklinjem Te,
razori jako Utvrđenje podrivanja koje je Đavo napravio i
izgradio u meni, u kom mi se opire na Putu tvoje Milosti. Isteraj
ga iz mene, da me ne bi savladao; jer ništa živo ne može
podneti Tvoj Pogled, ako skloniš svoju Ruku sa njega.
O dođi, Ti Krčitelju, Gnevu Božiji, uništi njegovu Snagu, i
pomozi mojoj bednoj Duši da se bori i nadvlada. O daj mi
Pobedu, i održi me u Tebi; razbij u Komadiće njegovo Sedište u
mojoj Sujeti, koja je zapaljena u mojoj Duši i Telu. O umrtvi
Želju moje Sujete u Telu i Krvi, koju je Đavo sada zapalio
njegovom lažnom Žudnjom, sa paklenom Mukom i Očajanjem.
O ugasi je Tvojom Vodom Večnog Života, i iznesi moju Muku
kroz Tvoju Smrt; potpuno uranjam u Tebe; i mada bi Duša i
Telo trebali ovoga časa da malakšu i propadnu u Tvom Gnevu,
ipak Ti neću dozvoliti da odeš. Mada moje Srce kaže do kraja:
Ne, Ne, ipak Žudnja moje Duše će se čvrsto držati Tvoje Istine,
koju neće ni Smrt ni Đavo uzeti od mene; jer Krv Isusa Hrista,
Sina Božijeg, čisti nas od svih naših Grehova. Toga se držim, i
puštam Gnev Božiji da čini šta hoće sa mojim Grehom, i puštam
Đavola da urliče po mojoj Duši u njegovom Utvrđenju
podrivanja koje je napravio, koliko god želi: Ni Đavo, ni Smrt,
ni Pakao me neće izvući iz Rana mog Spasitelja. Na kraju se ti
moraš zbuniti u meni, ti zlonamerni Đavole, i tvoje Utvrđenje
podrivanja će biti napušteno, jer ću ga prevući u Ljubav Isusa
Hrista, i onda ja boraviti u Njemu ako ti nisi u stanju. Amin.
Jedna informacija pri Iskušenju
VOLJENI Čitaoče, ovo nije zabavna Stvar. Onaj ko tako smatra,
još to nije probao, niti je prošao Suđenje; već je njegova Savest
još uspavana; i mada će to biti odloženo za njegove docnije
Dane, što je veoma opasno, ipak on mora proći kroz taj Sud ili
Vatrenu probu. Sretan je onaj ko to prođe u doba svoje
Mladosti, pre nego što Đavo učini svoje Utvrđenje podrivanja
jakim; on se potom može posvedočiti kao Radnik u nebeskom
Vinogradu, i sejati svoje Seme u Hristovoj Bašti; gde će žnjeti
Prinos u pravo Vreme. Ovaj Sud kod mnogih sirotih Duša dugo
traje; po nekoliko Godina, ako ne stavi ozbiljno i rano Hristov

25
Štit, već ostane dok ga Suđenje ili Muka prvo ne dovedu do
Kajanja. Ali za onoga ko sam dođe, iz svoje ozbiljne Namere, i
nastoji da se odvoji od svojih loših Puteva, Iskušenje ili Proba
neće biti tako teški, niti će trajati tako dugo. Ipak, mora se
držati valjano, dok se ne postigne Pobeda nad Đavolom; i biće
snažno pomognut, i sve će se svršiti najbolje po njega; tako da
posle svega kada svane Dan u njegovoj Duši, pretvara ga u
veliku Pohvalu i Slavu Boga, jer je njegov veliki Neprijatelj i
Progonitelj nadvladan u Borbi.

KRATKE MOLITVE
Kada Uzvišena Sofija (ili Večna Mudrost) poljubi Dušu i
ponudi joj svoju Ljubav.
NAJMILOSRDNIJA i najdublja Božija Ljubavi u Isusu Hristu!
Preklinjem te podari mi tvoj Biser, utisni ga u moju Dušu, i
uzmi moju Dušu u tvoje Ruke.
O Ti Mila Ljubavi! Priznajem pred Tobom da sam nečist.
Odstrani moju Ukaljanost kroz Tvoju Smrt, i ponesi Glad i Žeđ
moje Duše kroz Tvoju Smrt u Tvom Uskrsnuću, u Tvoju
Pobedu! Baci sve moje lično dole na Zemlju u Tvojoj Smrti;
zarobi ga, i ponesi moju Glad Tvojom Glađu.
O najviša Ljubavi! Zar se nisi pojavila u meni? Ostani u meni i
ugradi me u Sebe. Drži me u Sebi, tako da ne bih bio u stanju
da se odvojim od tebe. Ispuni moju Glad Tvojom Ljubavlju;
nahrani moju Dušu Tvojom nebeskom Supstancom; daj joj
Tvoju Krv da pije, i navodnjavaj je Tvojim Izvorom.
O Velika Ljubavi! Probudi moj isčezli Lik u meni, koji je, kao
Carstvo Nebesko nestao u mom Ocu Adamu. Pomoću te Reči,
koja je probudila isti Lik u Marijinom Bezgrešnom Začeću, oživi
ga, preklinjem Te.
O Ti Živote i Snago Božanska, koji si nam obećao, kazujući: Mi
ćemo doći kod vas, i nastaniti se u vama. O mila Ljubavi!
Stavljam svoju Čežnju u tu Reč Tvoga Obećanja. Takođe si
obećao, da će Tvoj Otac dati Svetog Duha onima koji ga traže;
stoga sada unosim Čežnju svoje Duše u to Tvoje Obećanje, i

26
primam Tvoju Reč u svoju Glad. Povećaj u meni Glad za
Tobom. Ojačaj me, O mila Ljubavi, Tvojom Snagom; Podstakni
me u Tebi, da bi moj Duh mogao okusiti Tvoju Slatkoću. O
veruj Tvojom Snagom u meni, jer bez Tebe Ja ne mogu ništa da
činim.
O mila Ljubavi! Preklinjem Te kroz tu Ljubav kojom si
nadvladao Gnev Božiji, i promenio ga u Ljubav i Božansku
Radost; Molim Ti se, promeni takođe Gnev u mojoj Duši istom
tom velikom Ljubavlju, da bih Ti se mogao pokoriti, i da bi Te
moja duša onda mogla zauvek voleti. O, promeni moju Volju u
Tvoju Volju; unesi Tvoju Pokornost u moju Nepokornost, da
bih Ti mogao postati pokoran.
O velika Ljubavi, Isuse Hriste, ponizno hrlim ka tebi; unesi
Glad moje Duše u Tvoje Rane, iz kojih si iskapao svoju Svetu
Krv i Ljubavlju ugasio Gnev. Unosim svoju Glad u tvoj
probodeni Bok, odakle je istekla Voda i Krv, i sav se bacam u
nju; budi moj i oživi me Tvojim Životom, i ne dozvoli mi da se
odvojim od Tebe.
O moja Plemenita Lozo, preklinjem Te daj Sok meni, Tvojoj
Grančici; da bih mogao pupeti i rasti u Tvojoj Snazi i Soku, u
Tvojoj Suštini; Tvojom Snagom začni u meni istinsku Snagu.
O mila Ljubavi, nisi li Ti moje Svetlo? Prosvetli moju sirotu
Dušu u njenoj zatvorenoj Tamnici u Telu i Krvi. Izvedi je na
pravi Put. Uništi volju Đavola, i ponesi moje Telo kroz ceo Tok
ovoga Sveta, kroz Dvoranu Smrti u Tvoju Smrt i Pokoj; da bi
poslednjeg dana moglo ustati u Tebi iz Mrtvih, i živeti u Tebi
zauvek. O, uči me šta moram da činim U Tebi; preklinjem Te, Ti
budi moje htenje, saznavanje i delanje; i ne daj mi da idem
nigde bez Tebe. Potpuno se predajem Tebi. Amin.

27
 Molitva
Da bi se bilo u Božanskoj Delatnosti, Zaštiti i Vlasti; takođe
pokazuje kako Um treba da dela sa i u Bogu, u Hristu,
Drvetu Života.
O Ti živući Izvore, u Tebi uzdižem Čežnju moje Duše, i plačem
sa svojom Željom da uđem kroz Život mog Spasioca Isusa
Hrista u Tebe.
O Ti Živote i Snago Božija, probudi se u Gladi moje Duše sa
Tvojom Željom i Ljubavlju, kroz Žeđ kojom je Isus Hrist žeđao
na Krstu za nas Ljude, i ponesi moju slabu Snagu tvojom
moćnom Rukom u Tvoj Duh, budi Ti Delatno i Volja u meni sa
Tvojom sopstvenom Snagom. Rascvetaj Snagu Isusa Hrista u
meni, da bih mogao pridoneti Tvojoj slavi, pravom Plodu Tvog
Carstva. O, nikad više ne dozvoli mom Srcu i Želji da se odvoje
od Tebe.
Ali ja plivam u Sujeti u ovoj Dolini Bede, u ovom spoljašnjem
zemaljskom Telu i Krvi, i moja Duša i plemeniti Lik, koji su Tebi
nalik, opkoljeni su Neprijateljima sa svih Strana - žudnjom
koju Đavo ima protiv mene, Sujetnom Željom u Telu i Krvi,
takođe i svim Suprotstavljanjem grešnih Ljudi koji ne znaju
Tvoje Ime. I plivam u svom spoljašnjem Životu u Vlasti Zvezda i
Elemenata, gde me svuda čekaju Neprijatelji, iznutra i spolja,
zajedno sa Smrću, Rušiocem ovog ispraznog Života. Stoga
letim ka Tebi, O sveta Snago Božija, videći da si se
manifestovao Tvojom Milošću punom ljubavi u našem
Ljudskom rodu, kroz Tvoje Sveto Ime ISUS, i takođe si ga dao
da nam bude Pratilac i Vodič. Preklinjem te, dozvoli Anđelima
koji mu služe da brinu o ovoj mojoj Duši, i ulogore se kod nas, i
brane nas od ognjenih Strelica Želje onog Grešnog, koje
odapinje na nas svakodnevno po Prokletstvu Gneva Božijeg
koji je probuđen u našem zemaljskom Telu. Zadrži Tvojom
Božanskom Snagom štetni uticaj Zvezda u njihovim
Opozicijama, gde zli Neprijatelj Čovečanstva učestvuje sa
svojom Željom i Maštom, u nameri da nas zatruje u Duši i Telu,
i da nas uvede u pogrešne i zle Želje, takođe kao i u Slabost i
Bedu. Odagnaj ove loše Uticaje od naših Duša i Duha Tvojom

28
Svetom Snagom Isusom, da nas ne mogu dodirnuti, i neka Tvoj
sveti Anđeo stoji kraj nas da odagna njihove štetne Efekte od
naših Tela.
O velika Ljubavi i mila Snago ISUSE, Ti Izvore božanske Miline,
koja ističe iz velikog Večnog Imena JEHOVE, plačem sa Željom
moje Duše da dođem k Tebi. Moja Duša plače da dođe u onaj
Duh, iz Koga je udahnuta u Telo, i koji ju je oblikovao Nalik
Bogu. Ona želi u svojoj Žeđi da dobije slatki Izvor koji ističe iz
JEHOVE u nju, da obnovi Božiji Dah Vatre, koji sama jeste, tako
da se mila Ljubav ISUSOVA može uzdizati u njenom Dahu
Vatre, kroz Izvor ISUSA koji ističe iz JEHOVE, da bi se Sveti
HRIST mogao manifestovati, i postati Čovek u mom Liku koji je
nestao iz nebeskog duhovnog Tela, i da moja bedna Duša* može
da primi svoju voljenu Nevestu ponovo u svoje Naručje, sa
kojom se može večno radovati.
O EMANUILO! Ti Odajo Venčanja, Boga i Čoveka, dajem se u
Ruke Tvoje Želje prema nama, u nama; Ti si onaj za kim žudim.
O, ukloni Gnev Tvoga Oca Tvojom Ljubavlju u meni, i
manifestuj Tvoju Snagu u mojoj Slabosti, da bih mogao da
nadvladam i ukrotim Zlo Tela i Krvi, i služim Tebi u Svetosti i
Ispravnosti.
O, Ti veliko i najsvetije Ime i Božije Veličanstvo, JEHOVA, koji si
se pokrenuo sa Tvojom najmilijom Snagom ISUSOM, u
Području zavetovanog Obećanja našem Ocu Adamu, u
Bezgrešnom Začeću, u Devici Mariji, u našem nestalom
nebeskom Ljudskom, i doneo živuću Esencijalnost Tvoje Svete
Snage u Čednoj Mudrosti Božijoj u naše Čovečanstvo, koje je za
Tebe kao ugašeno; i dao nam ga, da bude naš Život, Obnovljenje
i Pobeda, preklinjem te svom svojom Snagom, začni nov sveti
Život u meni, Tvojom milom Snagom ISUSOM, da bih mogao
biti u Tebi i Ti u meni, tako da bi se Tvoje kraljevstvo moglo
manifestovati u meni, a u Nebu mogli biti Volja i Obraćanje
moje Duše.

* U engleskom (i nemačkom) jeziku, duša je muškog roda, i u ovom

tekstu se tako i tretira (kao muški princip u duhovnom venčanju sa
božanskom mudrošću, Sofijom) – prim.prev.

29
O veliki i nedokučivi Bože, Ti koji ispunjavaš sve Stvari, budi Ti
moje Nebo u kome može obitavati moje novo Rođenje HRISTA
ISUSA. Dozvoli da moj Duh bude žičani Instrument, Harmonija,
Zvuk i Radost Tvog Svetog Duha. Zasviraj po Žicama u meni na
Tvom obnovljenom Liku, i pronesi moju Harmoniju kroz Tvoje
Božansko carstvo Radosti, u velikoj Ljubavi Božijoj, u Čudima
Tvoje Slave i Veličanstvenosti, u Zajednici Svete Anđeoske
Harmonije. Sagradi Sveti Grad Sion u meni, u kome kao Deca
Hristova svi mi zajedno živimo u jednom Gradu, koji je Hrist u
nama. U Tebe potpuno uranjam, čini sa mnom kako Ti drago.
Amin.

Molitva
Da je koristi Duša u Nevolji pod Krstom Hristovim, kada je
napadnuta od njenih spoljašnih Neprijatelja, koji je
progone i mrze jer je u Duhu Hristovom, spletkare i
zameraju joj da je Zlotvor.
BEDNI ČOVEK, to sam Ja! Hodam pun Muke i Nevolje u toku
mog Povratka u rodnu Zemlju, odakle sam odlutao u Adamu, i
vraćam se ponovo kroz Korov i Trnje ovog neprijatnog Sveta. O
Bože moj Oče, Trnovito žbunje me bode sa svih Strana, nanose
mi bol i preziru me moji Neprijatelji. Rugaju se mojoj Duši, i
grde me kao nekog Zlotvora, koji im je neveran; rugaju se što
idem ka Tebi, i smatraju to glupošću. Oni misle da sam glup, jer
idem ovim pravim i trnovitim Putem, a ne idem sa njima
njihovim licemernim širokim Putem.
O Gospode ISUSE HRISTE, hrlim ka Tebi pod Krstom, O dragi
Emanuilo primi me, i ponesi u Tebe Stazom Tvoga Hodočašća,
kojim si hodao na ovom Svetu, naime kroz Tvoje Rođenje,
Oskudicu, Poniženje, i Porugu; takođe kroz Tvoje Muke,
Stradanje, i Smrt. Učini me sličnim Tvom Primeru; pošalji Tvog
dobrog Anđela da bude uz mene, da mi pokaže Put kroz
užasnu trnovitu Divljinu ovoga Sveta. Pomaži mi u mojoj Bedi;
uteši me tom Utehom kojom je anđeo utešio tebe u Vrtu, kada
si se molio Tvome Ocu, i oznojio velikim Kapima Krvi. Podrži
me u mojoj Muci i Proganjanju, pod Prekorima Đavola, i svih

30
grešnih Ljudi, koji tebe ne znaju, i odbijaju da idu Tvojim
Putem. O velika Ljubavi Božija, oni ne znaju Tvoj Put, i ovo čine
u slepilu, usled Obmane Đavola. Sažali se na njih, i izvedi iz
njihove Tame u Tvoje Svetlo, da bi mogli da uče da spoznaju
sebe, i kako leže Zarobljeni u Gadosti i Kaljuzi Đavolovoj, u
mračnoj Tamnici čvrsto okovani sa tri Lanca. O Veliki Bože,
imaj Milosti prema Adamu i njegovoj Deci, i spasi ih u Hristu,
novom Adamu.
Hrlim ka Tebi, O Hriste, Bože i Čoveče, u ovom Hodočašću i
Putovanju na kom moram proći kroz ovu mračnu Dolinu,
preziran i mučen sa svih Strana, i smatran za bezbožnog,
grešnog Čoveka. O Gospode, to je Tvoja Presuda meni, kako bi
moji Gresi i urođena Iskvarenost mogli biti osuđeni u ovom
zemaljskom Hodočašću pred Tobom; a Ja, kao Proklet, da
budem jedna otvorena Predstava u kojoj se Tvoj Gnev može
zasititi, kako bi time mogao otkloniti večnu Pokudu od mene.
To je Govor Tvoje Ljubavi, kojom me nosiš kroz Poniženje,
Muku, Patnju, i Smrt mog spasioca Isusa Hrista, da bih tako
mogao umreti za Sujetu i ponići u Njegovom Duhu sa novim
Životom, kroz Njegovo Poniženje, Pogrdu, i Smrt.
Preklinjem te, O Hriste, Ti strpljivo Jagnje Božije, nagradi moju
Istrajnost na ovom Putu Krsta, kroz svu Tvoju Patnju i
Poniženje, Tvoju Smrt i Muku, Tvoje Ismevanje i Preziranje na
Krstu, gde si Ti bio prezren Umesto mene; i dovedi me onda
kao istrajno Jagnje Tebi, u Tvojoj Pobedi. Daj mi da živim sa
Tobom u Tebi; i preobrati moje Progonitelje, koji (ne znajući
to) ponižavajući me žrtvuju moju Sujetu i urođene Grehe
Tvojem Gnevu. Oni ne znaju šta čine; oni misle da me
Povređuju, ali čine mi Dobro! Oni čine za mene ono što bih Ja
trebao činiti sam pred Tobom; jer bih trebao svakodnevno
otkrivati i priznavati moju Sramotu i Grešnost pred Tobom; i
stoga padam dole u Smrt Tvog voljenog Sina, da bi moja
Sramota mogla umreti u Njegovoj Smrti; ali pošto sam Ja
previše nemaran, klonuo, slab, i mlitav, stoga koristiš te moje
Neprijatelje u Tvom Gnevu da otvoriš i otkriješ moju Grešnost
pred Tobom, koju Tvoj Gnev uzima, i utapa u Smrti mog
Spasioca.

31
O milostivi Bože, moje sujetno Telo ne može da zna koliko si mi
dobra namerio, kada si mi nametnuo Neprijatelje da odnesu
moju Grešnost od mene, i žrtvuju je pred Tobom. Moj
ovozemaljski Um pretpostavlja da mi nanosiš bol zbog mojih
Grehova, i krajnje sam zbunjen zbog toga; ali Tvoj Duh, u mom
unutrašnjem novorođenom Čoveku, govori mi da je to iz Tvoje
Ljubavi prema meni, i da mi Ti time nameravaš dobro. Kada mi
namećeš Neprijatelje da me progone, najbolje je za mene da
oni urade taj Posao Umesto mene, i razotkriju moje Grehe pred
Tobom u Tvom Gnevu, da bi Tvoj Gnev mogao progutati Krivicu
koja je u mojim Gresima, tako da me oni ne bi mogli slediti u
moju rodnu Zemlju; jer moji neprijatelji su još uvek jaki i moćni
u Tvom Gnevu, i stoga to mogu bolje da učine nego Ja koji sam
mlitav i ionako slabašan, Sujetne Volje. Ti to sasvim dobro znaš,
o Ti pravedni Bože.
Preklinjem te stoga, O pravedni Bože, pošto ih koristiš kao
moje Prijatelje, koji me tako dobro Služe, mada moj
ovozemaljski Razum ne zna to, da učiniš da i Oni takođe
razumeju i slede moje Usmerenje, i pošalješ im takve Prijatelje
zauzvrat; ali prvo ih uvedi u Svetlo, da bi mogli znati Tebe, i da
bi Tebi bili Zahvalni.
O milostivi Bože u Isusu Hristu, preklinjem te u Tvojoj dubokoj
Ljubavi prema nama sirotim Ljudima, koju si manifestovao u
meni u skrivenom Čoveku, pozovi nas sve u Tebi, ka Tebi. O,
pokreni se u nama bar još jednom u ovoj poslednjoj Nevolji;
Tvoj Gnev je upaljen u nama, odupri mu se, da nam ne bi
potpuno progutao i Dušu i Telo.
O Ti Svitanju - Izvoru Božiji, bukni u svoj Punoći! Zar se nisi već
uzdigao? Prikaži u nama Tvoj sveti Grad Sion, Tvoj sveti
Jerusalim.
O veliki Bože! Vidim te u Dubini Tvoje Moći i Snage. Probudi
me potpuno u Tebi, da bih mogao biti oživljen u Tebi. Sruši
Drvo Tvog Gneva u nama, i pusti da u nama izvire i buja Tvoja
Ljubav.
O Gospode, ležim ničice pred Tvojim Pogledom, i preklinjem
Te da nas ne koriš u Svom Gnevu. Nismo li mi Tvoje Vlasništvo

32
koje si stekao? Oprosti nam svima naše Grehe, i izbavi nas iz
Zla Tvog Gneva, i od Zlobe i Zavisti Đavolove; i uvedi nas pod
Tvojim Krstom sa Strpljenjem ponovo u Raj. Amin.

Sada sledi Molitva ili Dijalog između sirote Duše i uzvišene

Device Sofije, na Čovekovoj unutrašnjoj zemlji, tj. između
Duha Hristovog u Novom Rođenju, koje je iz Njegovog
Ljudskog u nama, i Duše; koji pokazuje kako je velika
Radost u Nebu za Novog preobraženog Čoveka; i kako sa
puno ljubavi i milosti uzvišena Sofija predstavlja sebe
njenom Mladoženji Duši, kad uđe u Pokajanje; i kako se
Duša odnosi prema njoj, kada se ona pojavi.

Vrata Rajskog Ružičnjaka

Ovo ne razume niko do Deca Hristova, koja su to Iskusila
KADA Hrist, Ugaoni kamen, pokrene sebe u uništenom Liku
Čovekovom, u njegovom iskrenom Preobraženju i Pokajanju,
onda se Devica Sofija pojavljuje u Pokretanju Duha Hristovog u
uništenom Liku, u njenoj Devičanskoj Spremi pred Dušom; na
šta je Duša tako zapanjena i postiđena zbog svoje Nečistoće, da
se svi njeni Gresi u njoj odmah probude, i ona drhti pred Njom,
jer se tada odvija Suđenje zbog Grehova Duše, tako da se ona
čak povlači u svojoj Nedostojnosti, postiđena u Prisustvu svoje
divne Ljubavi, i ulazi u sebe, osećajući i spoznajući da je krajnje
nedostojna da primi takav Dragulj. Ovo razumeju oni koji su
našeg Roda, i koji su okusili od tog Nebeskog Dara, i niko više.
Ali se uzvišena Sofija približava kroz Suštinu Duše, i ljubi je na
prijateljski Način, i boji tinkturom njenu tamnu Vatru sa
Njenim Zracima Ljubavi, i sija kroz nju svojim svetlim i
snažnim Uticajem. Prožeta jakim Osećajem i Osećanjem, Duša
poskoči u svom Telu od velike Radosti, i u Snazi ove
Devičanske Ljubavi veseli se, i hvali velikog Boga za Njegov
blagosloveni Milostivi Dar.
Ovde ću dati kratak Opis kako je to kada Nevesta ovako zagrli
Mladoženju, radi Čitaočevog Razmatranja, koji verovatno još

33
nije bio u toj Svadbenoj-Odaji. Može biti poželi da nas sledi, i da
stupi u Unutrašnji Hor, gde Duša uzima za Ruku i pleše sa
Sofijom, tj. Božanskom Mudrošću.

I
Kada se gorepomenuto odigra, Duša se raduje u svom telu i
kaže,
VELIČANJE, Zahvalnost, Snaga, Čast, i Slava, neka je Tebi, O
veliki Bože, u Tvojoj Moći i Milini, jer si me izbavio od Mučenja
žestokog Mučitelja. O, Ti divna Ljubavi! Moje Srce te grli; gde si
bila tako dugo? Mislio sam da sam u Paklu u Gnevu Božijem. O
mila Ljubavi! Budi sa mnom, preklinjem te, i budi moja Radost
i Uteha. Vodi me pravim Putem. Predajem se Tvojoj Ljubavi.
Pred tobom sam taman, prosvetli me. O uzvišena Ljubavi, daj
mi Tvoj dragi Biser; stavi ga, molim te, u mene.
O veliki Bože u Isusu Hristu, hvalim i veličam Tebe sada u
Tvojoj Istini, u Tvojoj velikoj Moći i Slavi, jer si mi oprostio
moje Grehe, i ispunio me Tvojom Snagom. Kličem od Radosti
pred Tobom u mom novom Životu, i uznosim te u Tvom Svodu
Nebeskom, koji niko ne može otvoriti do Tvoj Duh u Tvojoj
Milosti. Moje kosti se raduju Tvojom Snagom, i moje Srce je
očarano Tvojom Ljubavlju. Zahvalnost neka je Tebi zauvek, jer
si me izbavio iz Pakla, i preokrenuo u meni Smrt u Život. O mila
Ljubavi! Ne dozvoli da se ponovo odvojim od Tebe. Daj mi
Tvoju Bisernu Ogrlicu, i prebivaj u meni. O budi moje sopstveno
Pravo Vlasništvo, da bih se mogao radovati u Tebi zauvek.
Na to, Devica Sofija kaže Duši,
MOJ plemeniti Mladoženjo, moja Snago i Moći, hiljadu puta si
dobrodošao. Zašto si zaboravio na mene tako dugo, da sam
bila nagnana u velikoj Žalosti da stojim ispred Vrata i kucam?
Nisam li te uvek prizivala i molila? Ali ti si mi uskratio svoju
Podršku, i tvoje Uši su odbacile moje Molbe. Nisi mogao videti
moje Svetlo, jer si hodao Dolinom Tame. Bila sam veoma blizu
tebe, i molila te neprestano, ali tvoja Grešnost te držala
Zarobljenim u Smrti, tako da nisi znao za mene. Došla sam ti u

34
velikoj Poniznosti, i zvala te, ali ti si bio bogat Moći Gneva
Božijeg, i nisi mario za moju Poniznost i Skromnost. Uzeo si
Đavola da bude tvoj Ljubljeni, koji te stoga uprljao, i sagradio
svoje Utvrđenje podrivanja u tebi, potpuno te odvratio od moje
Ljubavi i Vere u njegovom licemernom Kraljevstvu Obmana; gde
si ti počinio mnogo Greha i Zla, i odvratio svoju Volju od moje
Ljubavi. Polomio si Venčani Prsten, i dao tvoju Ljubav i
Naklonost Strancu, i pričinio patnju meni, tvojoj Zaručnici, koju
ti je Bog dao, da stojim sama u Ugašenoj Suštini, bez Moći tvoje
vatrene Snage. Ne mogu biti radosna bez tvoje vatrene Snage,
jer ti si moj Suprug; moja sijajuća Jasnoća se pokazuje pomoću
tebe. Ti možeš da prikažeš moja skrivena Čuda u svom
vatrenom Životu, i dovedeš ih do Veličanstvenosti; a opet bez
mene ti si samo mračna Kuća, u kojoj nema ničeg do Patnje,
Bede, i strašnog Mučenja.
O plemeniti Mladoženjo, ostani čvrsto u svojoj naklonosti
prema Meni, i daj mi Zrake svoje Vatre. Unesi svoju Želju u
mene, i zapali me time, i onda ću Ja, iz moje Krotkosti, uneti
Zrake moje Ljubavi u tvoju vatrenu Suštinu, i biti sjedinjena sa
tobom zauvek.
O moj Mladoženjo, kako sam dobro sada kada sam Sjedinjena
sa tobom! O poljubi me tvojom Željom u tvojoj Snazi i Moći, i
onda ću ti pokazati svu moju Lepotu, i radovaću se i tešiti
tvojom slatkom Ljubavlju i blistavom Jasnoćom u tvom
vatrenom Životu. Svi sveti Anđeli raduju se sa nama što nas
vide ponovo sjedinjenim. Moja draga Ljubavi, Ja te sada molim
da ostaneš u mojoj Veri, i da više ne okrećeš svoje Lice od
mene. Čini svoja Čuda u mojoj Ljubavi, jer sa tom Svrhom te je
Bog i stvorio i uveo u Postojanje.

II
Duša opet govori uzvišenoj Sofiji, svojoj Ljubavi, da je u njoj
ponovo rođena,
O moj plemeniti Biseru, i otvoreni Plamenu Svetlosti u mom
nespokojnom vatrenom Životu, kako si me promenila u tvoju
Radost! O prelepa Ljubavi, prekinuo sam svoju Veru u tebe u

35
mom Ocu Adamu, i sa mojom vatrenom Snagom okrenuo se
Zadovoljstvu i Sujeti spoljašnjeg Sveta. Zaljubio sam se u
Stranca, i bio bih prinuđen da hodam Dolinom Tame u toj
nastranoj Ljubavi, da nisi došla u kuću moje Bede, u svojoj
velikoj Vernosti, svojim probijanjem i uništavanjem Božijeg
Gneva, Pakla, i mračne Smrti, i ponovo uspostavila tvoju
Krotkost i Ljubav u mom vatrenom Životu.
O mila Ljubavi! Unela si sa sobom Vodu Večnog Života iz
Božijeg Izvora u mene, i osvežila me u mojoj velikoj Žeđi.
Gledam u tebi Milost Božiju, koja je pre bila skrivena od mene
zbog moje nastrane Ljubavi. U tebi mogu da se radujem; Ti si
promenila moju Vatrenu Muku u moju veliku Radost. O ljupka
Ljubavi, daj mi tvoj Biser, da bih mogao da nastavim ovu
Radost zauvek.
Na to onda uzvišena Sofija odgovara Duši, i kaže:
MOJA draga Ljubavi i verno Blago, jako si me obradovao svojim
Početkom. Zaista sam se do tebe probila kroz duboka Vrata
Božija, kroz Božiji Gnev, kroz Pakao i Smrt, u kuću tvoje Bede, i
blagonaklono ti darovala svoju Ljubav, i izbavila te iz Lanaca i
Okova kojima si bio čvrsto okovan. Održala sam svoju veru u
tebe, mada ti nisi održao tvoju u mene; ali ti mi sada tražiš
jednu krajnje veliku Stvar koju ne mogu spremno da poverim
u tvoje Ruke. Imaćeš moj Biser kao svoje sopstveno vlasništvo.
Seti se, molim te, O moj voljeni Mladoženjo, da si ga nepažljivo
izgubio pre u Adamu; i još uvek stojiš u velikoj Opasnosti, i
hodaš opasnim Carstvima; jer u svojoj izvornoj vatri ti hodaš
tom Zemljom u kojoj Bog sebe naziva jako ljubomornim
Bogom, i žarkom Vatrom. To drugo carstvo kojim hodaš je
spoljašnji Svet, u kome boraviš u sujetnom iskvarenom Telu i
Krvi, i gde te Svetovna Zadovoljstva i Napadi Đavola opsedaju
svakoga Časa. Možda bi u svojoj velikoj Radosti uneo ponovo
zemaljsko u moju Lepotu, i time zatamneo moj Biser; ili bi
mogao postati ponosan, kao što se desilo Luciferu, kada je
imao Biser u svom posedu, i tako odvratio sebe od Harmonije
Božije, kao što je on učinio, i onda bih zauvek bila lišena moje
Ljubavi.

36
Ne. Zadržaću moj Biser kod Sebe, i boraviti u Nebu u tebi, u
tvom uništenom, ali sada u meni, ponovo oživljenom, Ljudskom,
i pričuvaću moj Biser za Raj, dok ti ne odložiš svoje Zemaljsko, i
onda ću ti ga dati da ga poseduješ. Ali odmah ću ti predstaviti
moj ljupki Lik, i mile Zrake Biserne, za vreme ovog Zemaljskog
Života. Boraviću sa samim Biserom u unutrašnjem Horu, i biću
tvoja verna voljena Nevesta. Ne mogu se venčati sa tvojim
zemaljskim Telom, jer Ja sam nebeska Kraljica, i moje
kraljevstvo nije od ovoga sveta. Ipak neću odbaciti tvoj
spoljašnji Život, već ga često krepiti Zracima moje Ljubavi; jer
tvoje spoljašnje Ljudsko treba ponovo da se vrati. Ali ne mogu
da primim u svoj zagrljaj Zver Sujete, niti ju je Bog načinio u
Adamu sa Namerom da bude tako gruba i zemaljska. Ali u
Adamu tvoja Želja, kroz Snagu svoje jake Požude, načinila ju je
zverski Grubom, prema i sa svim Bitnostima probuđene Sujete
zemaljskog Svojstva, gde Vruće i Hladno, Bol i Neprijateljstvo,
Podela i Iskvarenost žive.
Sada, moja draga Ljubavi i Mladoženjo, predaj se mojoj Volji;
neću te napustiti u tvojoj Opasnosti u ovom zemaljskom
Životu. Mada će Gnev Božiji pasti na tebe, tako da ćeš se
uplašiti i obeshrabriti, ili misliti da sam te napustila, ipak ću biti
sa tobom i sačuvati te, jer ti sam ne znaš šta je tvoja Služba
Bogu. Ti moraš u ovom Životu raditi i donositi Plodove. Ti si
Koren ovog Bisernog Drveta; Grane moraju izrasti iz tebe, i sve
to mora biti izneto s Mukom. Ali Ja dolazim zajedno sa tvojim
Grančicama u njihovoj Životnoj snazi, i stvaram Plodove pod
tvojim Granama, a ti to ne znaš; jer Najviši je tako propisao, da
treba da boravim sa i u tebi.
Stoga se opremi Strpljenjem, i budi Obazriv sa Telesnim
Zadovoljstvima, prekini Volju i Želju za tim; zauzdaj to kao
jogunastog Konja; i onda ću te često posećivati u tvojoj
vatrenoj Suštini, i davati ti moj Poljubac Ljubavi. Doneću
Ogrlicu iz Raja sa sobom, kao Dokaz moje Naklonosti, i staviti
je na tebe, i radovaćeš joj se. Ali neću ti dati da Poseduješ moj
Biser tokom ovog Života. Moraš da nastaviš sa Prepuštanjem, i
slušaš šta Gospod svira na svom Instrumentu u tvojoj
Harmoniji u tebi. Štaviše, moraš dati Zvuk i Suštinu tvojoj

37
Melodiji, iz moje Snage i Vrline, jer sada si Glasnik Njegove Reči,
i moraš dalje izneti Njegovu Pohvalu i Slavu. Iz tog Razloga sam
se verila ponovo sa tobom, i položila moju pobedničku Ogrlicu
na tebe; koju sam stekla u Borbi protiv Đavola i Smrti. Ali
Bisernu Krunu kojom sam te krunisala, stavljam na stranu. Ne
možeš je nositi dok ne postaneš čist u mojim Očima.

III
Duša dalje govori uzvišenoj Sofiji
O ti divna i mila Suprugo, šta da kažem pred tobom? Dozvoli
mi da ti se potpuno obavežem; Ja ne mogu da čuvam sebe. Ako
nećeš da mi daš tvoj Biser, predaću se tvojoj Volji; ali daj mi
tvoje Zrake Ljubavi, i vodi me bezbedno kroz moje Hodočašće.
Probudi i iznesi što želiš u meni; od sada ću biti tvoj. Neću hteti
ni želeti ništa za sebe, već to što ti hoćeš kroz mene. Prevario
sam tvoju slatku Ljubav, i razbio tvoje Poverenje u mene, zbog
čega sam pao u Gnev Božiji. Ali videći da si iz Ljubavi došla
meni u Paklene Muke, i izbavila me iz Mučenja, i ponovo me
prihvatila za svog Supružnika, sada ću slomiti svoju Volju radi
tvoje Ljubavi, i biću ti poslušan, i čekaću na tvoju Ljubav.
Zadovoljan sam sada kad znam da si sa mnom u svim mojim
Nevoljama, i da me nećeš napustiti.
O Mila Ljubavi, okrećem moj vatreni Lik prema tebi. O divna
Kruno, uzmi me brzo u sebe, i iznesi me iz Nespokojstva. Biću
tvoj zauvek, i nikad se više neću odvajati od tebe.
Uzvišena Sofija odgovara Duši utešno, i kaže
Moj plemeniti Zaručniče, budi Miran. Zaručila sam se sa tobom
u mojoj najvišoj Ljubavi, i obavezala ti se u svojoj Vernosti. Biću
sa tobom i u tebi uvek do kraja Sveta. Doći ću ti i Nastaniti se u
tebi, u tvojoj unutrašnjoj Odaji. Pićeš iz mog Izvora; jer sam
sada tvoja, i ti si Moj; Neprijatelj nas neće razdvojiti. Ti Delaj u
tvom vatrenom Svojstvu, a ja ću položiti Zrake Ljubavi u tvoj
Rad. I tako ćemo saditi i đubriti Vinograd Isusa Hrista. Ti pruži
Suštinu Vatre, a ja ću pružiti Suštinu Svetla i Prirast. Ti budi
Vatra, a ja ću biti Voda, i tako ćemo izvršiti ono u ovom Svetu za

38
šta nas je Bog postavio, i služiti mu u Njegovom Hramu, što mi
sami jesmo. Amin.

Čitaocu
VOLJENI Čitaoče, ne smatraj ovo nepouzdanom Maštarijom;
ovo je pravi Osnov, Zbir i Suština svih Svetih Spisa. Jer tu je
Knjiga Života Isusa Hrista jasno izneta, kao što to Autor
Sigurno zna; to je Put kojim je sam prošao. Daje vam
najvredniji Dragulj koji ima. Bog daje Svoje Blagoslove sa tim.
Teška Osuda i Presuda čekaju onoga ko se Podsmeva ovome.
Zato se upozoravate, da bi izbegli Opasnost, i stekli Korist.

JUTARNJA MOLITVA
Preporučujemo se Bogu kada ustanemo, pre nego što
dozvolimo da bilo koja druga Stvar uđe u nas
BLAGOSLOVI me, O Bože, Oče, Sine, i Sveti Duše, Ti jedini pravi
Bože. Zahvaljujem Ti se kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda i
Spasioca, što me Čuva, i za sve druge Blagodeti. Sada se
preporučujem, Dušom i Telom, i svime što si mi postavio da
učinim u mom Zaposlenju i Pozivu, Tvojoj Zaštiti. Ti budi
početak mojih Zamisli, mojih Poduhvata, i svega što Činim.
Tako deluj u meni, da bih mogao početi sve Stvari u Slavu Tvog
Imena, i da bi ih završio u Tvojoj Ljubavi prema Dobru i u
Korist mog Bližnjeg. Pošalji Tvog svetog Anđela da bude uz
mene, da od mene odvrati Iskušenja Đavola i iskvarene
Prirode. Sačuvaj me Zlobe lošeg Čoveka; učini da se svi moji
neprijatelji pomire sa mnom, i prenesi moj Um u Vinograd, da
bih mogao obavljati moju Službu i Zaposlenje, i tamo se
ponašao kao Tvoj pokorni Sluga. Blagoslovi me, i sve što ću
raditi ovoga Dana, Blagoslovom Tvoje Ljubavi i Milosti. Nastavi
Tvoju Milost i Ljubav Isusa Hrista u meni, i daj mi Um
raspoložen da sledi Tvoje Vođstvo i izvršava Tvoje Naloge.
Neka me Tvoj sveti Duh vodi od Početka, kroz Napredovanje,
do samog Kraja, i budi htenje, delanje, i ispunjenje svega u
meni. Amin.

39
 VEČERNJA MOLITVA
Kada smo završili naše dnevne poslove i idemo na počinak
DIŽEM moje Srce ka Tebi, O Bože, Ti Izvore Večnog Života, i
Zahvaljujem Ti se kroz Isusa Hrista, Tvog voljenog Sina, našeg
Gospodara i Spasioca, što si me zaštitio i sačuvao Danas od
svih Zala koja su me mogla zadesiti. Stavljam na Tvoje
raspolaganje moj Položaj i Zaposlenje, zajedno sa Radom mojih
Ruku, i ponizno ih odmaram u Tebi. Tako ispuni moju Dušu
Tvojim Duhom, tako da ni veliki Neprijatelj, Đavo, niti bilo koji
drugi loš Uticaj ili Želja, ne mogu naći Utočište u njoj. Pusti da
moj Um uživa samo u Tebi u Tvom Hramu, i neka Tvoj dobri
Anđeo bude uz mene, da mogu da počivam bezbedno u Tvojoj
Snazi, i pod Tvojom Zaštitom. Amin.

Otkrovenje 21, 6-7 ; Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja

ću žednome dati iz izvora vode žive za badava. Koji pobedi,
dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin..

40
 Druga Knjiga

O istinskoj Pokornosti
Pokazuje kako Čovek mora svakodnevno da umire za svoju
vlastitu Volju u Sopstvu; kako mora da prinese svoju Želju
Bogu, i šta treba da pita i traži od BOGA

ILI, ŠTO JE ISTO

Kako mora da iznikne iz smrtnog, grešnog Čoveka, sa
Novim Umom i Voljom kroz HRISTOV Duh

TAKOĐE
Šta su Stari i Novi Čovek, i šta je svaki od njih u Životu, Volji
i Delovanju

Matej 16:24; Marko 8:34; Luka 9:23; Jovan 12:26;

Tada Isus reče učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići,
neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i ide za mnom.
Matej 19:27; Marko 10:28; Luka 18:28;
Tada odgovori Petar i reče Mu: Eto mi smo ostavili sve i za
Tobom idemo.

41
 O istinskoj Pokornosti

ILI O UMIRANJU SOPSTVA

PRVO POGLAVLJE
LUCIFER, a takođe i Adam, prvi Čovek, pružaju nam jasan
primer šta čini Sopstvo kada dobije u vlasništvo Svetlost
Prirode, i kad može da se kreće sa Razumevanjem po onom što
je u njegovom Posedu. Takođe vidimo kod Ljudi učenih u
Veštinama i Naukama, da kada dobiju u posed svoga Razuma
Svetlost ovog spoljašnjeg Sveta ili Prirode, iz toga ne proizilazi
ništa drugo do da se sobom lično Ponose. A opet ceo Svet tako
silno želi i teži tom Svetlu kao najvećem Blagu; i zaista to jeste
najveće Blago koje ovaj Svet ima, ako se pravilno upotrebljava.
2. Ali dok je Sopstvo, ili Razumevanje, zarobljeno i čvrsto
okovano u tesnom i jakom Zatvoru, što će reći, u Gnevu
Božijem, i u Zemaljskom postojanju, vrlo je opasno za Čoveka
da Koristi Svetlost Znanja u Sopstvu, kao da je ono u vlasništvu
Sopstva.
3. Jer Gnev Večne i Privremene Prirode će brzo početi u tome
da Uživa, i onda će se Sopstvo i Čovekov vlastiti Razum uzdići u
Ponosu, i odvojiti od istinski pokorne Poniznosti prema Bogu, i
više neće jesti Plodove iz Raja, već će umesto toga jesti ono što
je u Posedu Sopstva, ili one Oblasti Života, u kojoj su Dobro i
Loše pomešani, kao što su jeli Lucifer i Adam. Obojica su sa
Željom Sopstva ušli ponovo nazad u Praizvor, iz koga su
iznedrena Stvorenja, i u Stanje Tvorevina; Lucifer u Središte i
gnevnu Suštinu, u Matricu ili Matericu iz koje se rađa Vatra, a
Adam u zemaljsku Suštinu, u Matricu spoljašnjeg Sveta, tj. u
Žudnju za Dobrim i Lošim.

42
4. To se desilo obojici, jer su imali Svetlost Razumevanja koja je
sijala u Sopstvu, u kojoj su mogli da vide sebe, čime je Duh
Sopstva prešao u Zamisao, (ili u Želju da dođe do Središta,) da
bi se mogli uzdizati u Moći, Snazi i Znanju. Onda kada je Lucifer
potražio Majku Vatre u svom Središtu, i pomislio da s tim
zagospodari nad Ljubavlju Božijom i svim Anđelima, i kada je
Adam takođe poželeo da prosudi u Suštini šta je Majka ili
Koren iz koga Zlo i Dobro izviru, i s tom namerom uneo svoju
Želju u to, kako bi time postao upućen i pun Razumevanja;
obojica, i Lucifer i Adam, bili su očarani svojim lošim i
pogrešnim Željama u Majci, i odvojili se od Povinovanja koje
proističe iz Boga, i tako ih je ulovio Duh Htenja, pomoću Želje u
Majci. Ta Želja je odmah stekla Vlast u Prirodi; i tako je Lucifer
čvrsto prionuo za gnevni Izvor Vatre, i ta Vatra se ispoljila u
Duhu njegove Volje, čime Stvorenje u svojoj Želji postaje
Neprijatelj Božijoj Ljubavi i Pokornosti.
5. Adama je na sličan način odmah uhvatila zemaljska Majka,
koja je Zlo i Dobro, stvoreno iz Gneva i Ljubavi Božije, i
sklopljeno u jednu Materiju. Usled toga je zemaljsko Svojstvo
odmah Ovladalo u Adamu, i od tada se Vrelina i Hladnoća,
Zavist i Ljutnja, i sva Mržnja i Protivnost ka Bogu ispoljila, i
stekla Vlast nad njim.
6. Ali da oni nisu uneli Svetlost Znanja u Sopstvo, onda se
Ogledalo Znanja Središta i Praizvora Stvorenja, odnosno Moći
koju ono ima u sebi, odakle su proizašle Imaginacija i Žudnja,
ne bi ispoljilo.
7. Tako često vidimo u naše vreme kako ista Greška donosi
Opasnost prosvetljenoj Božijoj Deci; kada u njima sija Sunce
velikog Prisustva Božije Svetosti, čime Život postaje Pobeda, i
Razum vidi sebe kao u Ogledalu, i Htenje se produžava u
Sopstvu, sa svojim sopstvenim istraživanjem, i pokušava da
sazna šta je Središte iz kog sija Svetlost, i svojom sopstvenom
Snagom i Kretanjem nagna sebe u to Središte – kako onda iz
toga narasta gadan Ponos i Samoljublje; tako da njihov
(Stvorenja) vlastiti Razum, koji je samo Ogledalo ili Odraz
Večne Mudrosti, smatra sebe većim nego što jeste; i onda, šta

43
god činio, misli da u i pomoću Božije Volje to čini, i da je
Prorok; mada je pokrenut samo sobom, i nastavlja po svojoj
sopstvenoj Želji, u kojoj se trenutno uzdiže Središte Prirode, i
ulazi u tu pogrešnu Želju Sopstva protivnu Bogu – i tako Volja
ulazi u Zadovoljstvo-sobom i Ushićenje.
8. Onda se prepredeni Đavo ušunja u Stvorenje, prodire u
Središte Prirode, i unese rđave ili pogrešne Želje u njega, tako
da Čovek postane kao opijen u Sopstvu, i dalje uveren da ga
vodi Bog (pod čim se Misli na dobar Početak, u kom je
božanska Svetlost sijala u Prirodi), ali pošto se pokvario, Božija
Svetlost ga napušta.
9. Međutim spoljašnje Svetlo, koje je u spoljašnjoj Prirodi, i dalje
nastavlja da sija u Stvorenju; jer se njegovo vlastito sopstvo
baca u to, i pretpostavlja da je to još uvek prvo Svetlo Božije;
međutim nije tako. I u to Ushićenje-sobom u Svetlu spoljašnjeg
Razuma, ponovo se ubacuje Đavo (premda je u prvom Svetlu,
koje je bilo Božansko, bio prisiljen da ode), i sada se vraća sa
sedmostrukom Željom, o čemu je Hrist govorio, kazujući: Kada
nečisti Duh napusti Čoveka, luta kroz suva Mesta tražeći
Uporište, i ne nalazi ga; onda povede sa sobom sedam Duhova
gorih od sebe, i vraća se u svoju prvu Kuću; i našavši je očišćenu
i ukrašenu, nastani se u njoj, i tako je tom Čoveku još gore nego
što je bilo pre.
10. Ta Kuća, koja je tako očišćena i ukrašena, jeste Svetlo
Razuma u Sopstvu. Jer ako Čovek unese svoju Želju i Volju u
Boga, i nastavi sa uzdržavanjem od ovog grešnog Života, i od
sveg srca želi Ljubav Božiju, onda će mu se ta Ljubav pokazati u
svom najprijatnijem i najvedrijem Liku, čime se takođe pali
spoljašnje Svetlo. Jer gde se upali Svetlo Božije, tu će sve biti
Svetlo; Đavo tu ne može da ostane, već mora da ode, i onda
traži u Majci Izvora Života, ili u Središtu, ali nalazi da je to
postalo suvo nemoćno Mesto. Jer je Gnev Božiji, ili Središte
Prirode, u svom Svojstvu sasvim nemoćan, ogoljen i suv i ne
može imati Vlast u svom sospstvenom gnevnom Elementu.
Satana traga po tim Mestima da nađe neki otvoren Prolaz da

44
uđe sa svojom Željom, i tako ispituje Dušu da li bi ona mogla da
se ushiti.
11. I onda ako Duh Volje Stvorenja baci sebe sa Svetlom
Razuma nazad u Središte, ili u Sopstvo, i stupi u Ushićenje-
Sobom, onda se ponovo udaljava od Svetla Božijeg, i Đavo
odmah nalazi otvoren Prolaz za sebe da uđe u ukrašenu Kuću i
da stanuje u njoj, tj. u Svetlosti Razuma. On onda uzima sedam
Oblika iz Svojstava Života u Sopstvu, ili Laskavce koji su
napustili Boga u Sopstvu; i tu on ulazi i stavlja svoju Želju u
Žudnju Sopstva i loše Zamišljanje, gde Duh Volje vidi sebe u
Oblicima Životnih Svojstava u spoljašnjem Svetlu, i onda Čovek
uranja u sebe kao da je pijan, i Zvezde ga uzimaju pod svoje, i
unose svoj jak uticaj u njega (u spoljašnji Razum), kako bi on
tamo mogao tražiti Čuda Božija, tako da bi se one mogle
manifestovati u tome. Jer sva Stvorenja jecaju i čeznu za
Bogom. I pošto Zvezde ne mogu shvatiti Duh Božiji, radije bi da
imaju Kuću Svetlosti u kojoj mogu da se raduju, nego
zaključanu Kuću, u kojoj nemaju Oslonca.
12. Stoga takav Čovek nastavlja kao da je pijan, u Svetlu
spoljašnjeg Razuma, koji se naziva Zvezdama, i saznaje čudesne
Stvari, i u tome ima neprestano Vođstvo. I onda Đavo odmah
traži da vidi da li ima neki otvoren ulaz za njega, kroz koji bi
mogao da potpali Središte Života, da bi se tako Duh Volje
mogao podići u Ponosu, Uobraženosti ili Pohlepi (jer kad se javi
Oholost, Volja Razuma želi da bude poštovana) jer
pretpostavlja da je postigao Svu Sreću, kada je stekao Svetlost
Razuma, i da može prosuditi o Kući skrivenih Misterija koja je
zaključana; koju međutim Bog može lako da otključa. Zavedeni
Čovek usled toga pretpostavlja da je sada postigao Cilj, i da mu
zbog toga sledi Poštovanje, jer je stekao Razumevanje, i nikad
ne razmatra da se Đavo venčao sa njegovom Željom u njegovih
sedam Oblika Života Središta Prirode, niti kako gadna Greška
nastaje.
13. Iz tog Razumskog Shvatanja je proistekla lažna Biblija u
Hrišćanskoj Crkvi na Zemlji, gde Čovek vlada i uči pomoću

45
Razumskih Zaključaka, i postavlja na Presto Dete koje je
opijeno vlastitim Ponosom i Željno-Sebe, umesto lepe Device.
14. Ali Đavo mu je ušao u tih sedam Oblika Života Središta, tj. u
njegov vlastiti uobraženi Razum, i neprestano unosi svoju
Želju u tu ukrašenu i doteranu Devicu, koju prihvataju Zvezde.
On je njena Zver na kojoj ona jaše, lepo ukrašena njenim
sopstvenim Životnim Moćima, kako se može videti u
Otkrovenju sv. Jovana. Tako je to Dete Sopstva uzelo u svoje
Vlasništvo spoljašnji Odbljesak Božanske Svetosti, tj. Svetlost
Razuma, i sebe smatra odabranim Detetom u Kući, mada Đavo
sve vreme unutra stanuje.
15. I tako je sa svima onima koje je Bog jednom prosvetlio, a
posle toga su napustili istinsku Pokornost, i odvratili se od
čistog Mleka svoje Majke, ili istinske Poniznosti.

46
 DRUGO POGLAVLJE
OVDE će Razum prigovoriti i reći: Zar nije ispravno da Čovek
stekne Svetlost Božiju, i takođe Svetlost spoljašnje Prirode i
Razuma, da bi bio u stanju da uredi svoj Život mudro, kako
propisuje Sveto pismo?
2. Da, sasvim je ispravno; ništa Čoveku ne može biti korisnije,
niti je on sposoban za bilo šta bolje; ne, za Čoveka je to Blago
iznad svih ovozemaljskih Blaga, da ima Svetlost od Boga i od
Vremena, jer to je Oko Vremena i Večnosti.
3. Ali zapazi kako to treba da se koristi; kada se Svetlost Božija
prvi put manifestuje u Duši, ona sija kao Svetlost Sveće, i
odmah pali spoljašnje Svetlo ili Razum; ipak ne predaje se
potpuno Razumu, jer bi tako bila pod Vlašću spoljašnjeg
Čoveka. Ne, spoljašnji Čovek opazi sebe u tom prosvetljujućem
Bljesku, kao kad vidi svoju Sličnost u Ogledalu, čime odmah uči
da spozna sebe, što je dobro i korisno za njega.
4. Sada kad uradi tako, Razum, koji je uobličeno Sopstvo, ne
može da čini bolje do da vidi sebe u Sopstvu Stvorenja, umesto
da ulazi sa Htenjem Želje u Središte tražeći sebe. Ako to učini,
odvaja se od Božije Supstance (koja se javlja zajedno sa
Svetlošću Božijom, i kojom Duša treba da se hrani, i obnovi), i
hrani se spoljašnom Supstancom i Svetlom, i time ponovo uvlači
Otrov u sebe.
5. Volja Stvorenja treba potpuno da utone u sebe sa celim
svojim Razumom i Željom, ocenjujući sebe kao jedno
bezvredno Dete koje nije dostojno ni jedne mrvice tako visoke
Milosti; niti treba nezasluženo da pripiše sebi bilo kakvo
Znanje ili Razumevanje, niti da traži od Boga da ima ikakvo
Razumevanje u svom uobličenom Sopstvu; već iskreno i
jednostavno da utone u Božiju Milost i Ljubav Isusa Hrista, i da
želi da bude kao mrtvo za sebe i svoj vlastiti Razum, u
Božanskom Životu, i u Ljubavi da se potpuno odrekne sebe i
preda se Duhu Božijem, da bi On mogao činiti kako i šta hoće
sa njim, kao sa svojim vlastitim Instrumentom.

47
6. Njegov vlastiti Razum ne treba da stupi ni u kakvo
Razmatranje božanskih ili oblasti ljudskih Stvari; niti da hoće
ili želi bilo koju Stvar do Milost Božiju u Hristu. I kao što dete
neprestano čezne za Majčinim Grudima, tako njegova Glad
mora neprestano ulaziti u Ljubav Božiju, i ne dopustiti sebi da
bude prekinuta ni na koji Način. Kada spoljašnji Razum
trijumfuje u Svetlu, kazujući: Ja imam pravo Dete, onda se Volja
Želje mora pokloniti do Zemlje, i dovesti sebe u najdublju
Poniznost i najjednostavnije Neznanje, i reći Ti si budalast, i
nemaš ništa do Milost Božiju. Moraš biti sasvim predan tom
Uverenju sa velikom Poniznošću, i postati ništa u sebi, i niti
znati niti voleti sebe. Sve što imaš, ili što je u tebi, moraš
oceniti kao ništa do puki Instrument Božiji; i ti moraš uneti
svoju Želju samo u Božiju Milost, i napustiti sva svoja vlastita
znanja i htenja; i oceniti ih kao potpuno ništavna, niti ikada
dopustiti nekoj Volji da ponovo uđe u tvoju Želju.
7. Čim je to urađeno, prirodna Volja postaje slaba i malaksala, i
onda Đavo nije više u stanju da je tako ispituje svojom zlom
Željom, jer Mesta njegovog Obitavanja postaju veoma slaba,
neplodna i suva; i onda Sveti Duh, potičući od Boga, uzima u
posed Životne Oblike, i čini da preovlada Njegova Vlast. On pali
Životne Oblike Njegovim Ljubavnim Plamenom, i onda se
pojavljuje visoko Znanje Središta svih Stvari, prema
unutrašnjem i spoljašnjem Rasporedu ili Kompleksnosti
Stvorenja, u veoma suptilnoj pročišćujućoj vatri, praćenoj
velikom Radošću. Usled toga ponizna Duša odmah želi da
utone u to Svetlo, i smatra sebe ništavnom i potpuno
nedostojnom njega.
8. I tako njena vlastita Želja prodire u to ništa (odnosno u to
gde Bog stvara) i čini Bogu po volji, i Duh Božiji izvire kroz
Želju pokorne Poniznosti, i tako ljudsko Sopstvo odmah sledi
Duh Božiji u Uzdrhtaloj i poniznoj Radosti; i tako može videti
šta je u Vremenu i Večnosti, jer Sve je predstavljeno pred njim.
9. Kada se Duh Božiji uzdigne kao Vatra i Plamen Ljubavi, tada
se Duh Duše spušta i kaže: Gospode, Slava neka je tvom Imenu,
ne meni; Ti si u stanju da uzmeš sebi Vrlinu, Moć, Snagu,

48
Mudrost, i Znanje; čini kako Ti volja; Ja ne mogu ništa da činim;
Ja ništa ne znam; Neću ići nikuda do gde me Ti vodiš kao svoj
Instrument; čini u meni i sa mnom šta hoćeš.
10. U takvoj poniznosti i potpunoj Pokornosti Iskra Božanske
Snage pada u Središte Životnih Oblika, kao varnica u Ognjilo, i
pali ga, tj. Vatru Duše, koju je Adam učinio tamnim Ugljenom u
sebi, tako da ona svetluca. I kada se Svetlost Božanske Snage
zapali u njoj, Stvorenje mora nastaviti kao jedan Instrument
Duha Božijeg, i govoriti šta mu Duh Božiji diktira; i onda više
nije u sopstvenoj Vlasti, već je Instrument Božiji.
11. Ali Volja Duše mora bez prestanka, u ovom strašnom
gonjenju, utonuti u ništavnost, tj. u najdublju Poniznost pred
Božijim Pogledom. Jer čim Volja Duše i u najmanjoj Meri krene
po svom vlastitom Razmatranju ili Traganju, Lucifer je uzima
pod svoje u Centru Životnih Oblika, i ispituje tako da ona ulazi
u Sopstvo. Zato mora nastaviti sasvim uz pokornu Poniznost,
kao Zdenac uz Izvor, i mora sisati i piti iz Božijeg Vrela, i
nimalo se ne odvajati od Božijih Puteva.
12. Jer čim Duša jede od Sopstva, i od Svetla spoljašnjeg
Razuma, ona ide za svojim vlastitim Mišljenjem; i onda je ono
što Čini, i što predstavlja kao Božansko, samo od spoljašnje
Konstelacije, ili od Uticaja Zvezda, koje odmah uzimaju Dušu
pod svoje, i osuše je. I onda Duša nastavlja sa Greškama, dok se
ponovo ne preda Pokornosti, i ne prizna ponovo sebi da je
zaprljano Dete, opirući se Razumu i tako ponovo stičući Ljubav
Božiju. Što je u ovom Slučaju teže nego prvi put; jer Đavo unosi
sada jake Sumnje, i neće lako napustiti svoje Utvrđenje
podrivanja.
13. To se može jasno videti kod Svetaca Božijih od Početka
Sveta. Jer mnogi koje je vodio Duh Božiji, ipak su često
odstupali od Pokornosti i vraćali se Sopstvu, tj. njihovom
vlastitom razumu i Volji, gde ih je Satana bacao u Grehe, i u
Gnev Božiji; kao što se pokazalo kod Davida i Solomona, takođe
kod Patrijarha, Proroka, i Apostola; koji su često činili velike
Greške kada su odstupali od Pokornosti i vraćali se Sopstvu, tj.
u njihov vlastiti Razum i Požudu.

49
14. Zbog toga je neophodno za Decu Božiju da znaju kako da se
ponašaju kada žele da uče Put Božiji. Oni moraju pobediti i
oterati same svoje Misli; i ne želeti ništa, niti imajti i najmanje
Htenje da nauče bilo šta, dok ne vide da su u istinskoj
Pokornosti; tako da Božiji Duh vodi, uči, i usmerava Čovekov
Duh, i da ljudska Volja koja je privržena sebi, bude potpuno
otkinuta od svoje vlastite Požude, i predana Bogu.
15. Sva spekulisanja o Čudima Božijim su vrlo opasna, jer Duh
Htenja može time da bude brzo osvojen, osim ako prati ili hoda
za Duhom Božijim, i onda ima Snagu pokorne Poniznosti da
gleda Čuda Božija.
16. Ne kažem da Čovek ne treba da traži i uči ništa od
prirodnih Veština i Nauka. Ne; takvo Znanje je korisno za njega;
ali čovek ne sme da započne sa svojim sopstvenim Razumom.
Čovek ne sme da upravlja svojim Životom samo Svetlošću
spoljašnjeg Razuma, koja je po sebi, doduše, dobra, već treba
da utone sa tim Svetlom u najdublju Poniznost pred Bogom, i
postavi Duh i Volju Božiju na prvo mesto u svim svojim
traženjima, tako da bi Svetlost Razuma mogla videti i saznavati
Stvari kroz Božiju Svetlost. I mada Razum može biti jako
pametan u svojoj sopstvenoj Oblasti, i pomoći Čoveku sa
mnogo Znanja, ipak ne sme pripisati takvu Mudrost i Znanje
sebi, kao da su u njegovom Vlasništvu, već proslaviti Boga,
kome jedino sva Mudrost i Znanje pripadaju.
17. Što dublje Razum zaranja u prostu Poniznost pred
pogledom Božijim i što bezvrednijim ocenjuje sebe pred
Njegovim Pogledom; tim više istinski umire želja Sopstva i
potpunije ga prožima Duh Božiji, i uvodi u najviše Znanje, tako
da na kraju može dospeti dotle da opaža velike Tajne i Čuda
Božija. Jer Duh Božiji deluje samo u pokornoj Poniznosti, u
onom koji niti traži niti želi za sebe. Duh Božiji uzima sve što
pred Njim želi da bude prosto i ponizno, i to uvodi u svoja
Čuda. On je Zadovoljan samo onima koji se plaše i klanjaju
pred Njim.
18. Jer Bog nas nije stvorio samo radi nas samih, već da
budemo Instrument Njegovih Čuda, pomoću koga želi da ih

50
manifestuje. Volja pokornosti veruje Bogu, i očekuje sve Dobro
samo od Njega; ali Samo-Volja vlada sama sobom, jer je
odvojena od Boga. Sve što Samo-Volja čini je Greh i protiv Boga
je; jer je izašla iz Reda u kome ju je On stvorio, u Neposlušnost,
i želi da bude svoj sopstveni Gospodar i Gazda.
19. Kad Čovekova sopstvena Volja umre za sebe, onda je
slobodna od Greha, jer ne želi ništa do ono što Bog želi od svog
Stvorenja; ona želi samo da čini ono za šta ju je Bog stvorio i
ono što bi Bog činio sa njom; i mada to jeste i mora biti
Činjenje, opet ona je samo Instrument Činjenja, pomoću koga
Bog čini ono što mu je volja.
20. Jer to je istinska Vera kod Čoveka, tj. da umre za sebe; to
jest, za svoju sopstvenu Želju; i da u svim svojim Poduhvatima
i Namerama unese svoju Želju u Volju Božiju, i da ništa što čini
ne pripisuje sebi, već da smatra sebe u svim svojim Delima
Slugom ili Predstavnikom Božijim, i da misli da sve što čini, i
poduzima, jeste od Boga. Jer u takvom Rukovođenju Duh Božiji
ga vodi u istinsku Čestitost i Vernost prema svom Bližnjem. Jer
on misli ovako u sebi: Ne radim moj Posao za sebe, već za Boga,
koji je tražio i propisao mi to da činim; ja sam samo sluga u
Njegovom Vinogradu. On neprekidno sluša Glas svoga
Gospodara, koji mu unutar njega komanduje šta će da radi.
Gospod govori u njemu, i zapoveda mu šta treba da obavi.
21. Ali Sopstvo radi šta spoljašnji Razum zapoveda pomoću
Zvezda, Razum u koji Đavo uleće sa svojom Željom. Sve što
Sopstvo čini je bez Volje Božije i učinjeno je potpuno u hiru
Fantazije, da bi se Gnev Božiji time pozabavio.
22. Ništa urađeno bez Volje Božije ne može dopreti do Carstva
Božijeg; sve to je samo beskorisno zamišljanje, ili samo-skovan
Rad, u ovoj velikoj Uzburkanosti Čovečanstva. Jer ništa nije
drago Bogu, do ono što On sam čini pokornom Voljom, kao
svojim Instrumentom. Jer postoji samo jedan Bog u Suštini svih
Suština, i sve što je u radu sa Njim u toj Suštini, jeste jedan Duh
sa Njim; ali ono što radi samo u sebi, po svojoj sopstvenoj Volji,
jeste samo u sebi, i nije u Njegovoj Vlasti. Ono jeste pod tom
univerzalnom Vlašću Prirode, gde On drži pod svojom vlašću

51
sve Živo, loše i dobro, ali ne pod tom posebnom Božanskom
Upravom u Njemu, koja obuhvata samo dobro. Ništa nije
Božansko što ne ide i ne radi po Volji Božijoj.
23. Hrist kaže: Svaka Biljka koju moj nebeski Otac nije zasadio,
biće iščupana iz korena i spaljena u Vatri. Sve što je Čovek
uradio bez Volje Božije, biće spaljeno u poslednjoj Vatri i
predato Gnevu Božijem, tj. Jami Tame da se zabavi time. Jer
Hrist kaže: Onaj ko nije sa mnom protiv mene je; i ko sa mnom
ne sakuplja, on rasipa. Ko god radi, i čini to Voljom koja nije
pokorna veri u Boga, stvara samo osamljenje i rasteruje; to
nije prihvatljivo za Boga. Jer ništa mu nije drago do ono što On
hoće svojim Duhom, i čini svojim Instrumentom.
24. Stoga, šta god je urađeno Zaključcima ljudskog Sopstva u
oblasti Religije, samo je Fikcija. To je Vavilon, Delo Zvezda i
spoljašnjeg Sveta, i Bog to ne priznaje kao svoje Delo. To je
samo Igra rvanja u Točku Prirode, gde se Dobro i Loše bore
jedno protiv drugog; što jedno gradi, drugo uništava. I to je
velika Beda ispraznog Meteža Čovekovog, čiji se Ishodi moraju
ostaviti Sudu Božijem.
25. Stoga ko god se meša ili mnogo radi u takvim Metežima,
radi samo za Osudu Božiju; jer im ni trunčica nije besprekorna
ni trajna. Sve se to mora odvojiti u Raspadanju. Jer ono što je
iskovano u Gnevu Božijem biće tome prepušteno, i održano u
Tajni svoje Želje do Strašnog Suda, kada će Dobro i Loše biti
razdvojeni.
26. Ali ako se Čovek okrene i udalji od sebe, i uđe u Volju
Božiju, onda će takođe to Dobro koje je iskovano u i pomoću
njega, biti oslobođeno od Zla koje je kovao. Kao što je rekao
Isaija – Mada su tvoji Gresi Skerletno crveni, ipak ako se
preobratiš i pokaješ, postaće kao Vuna, da, beli kao Sneg. Jer Zlo
će biti progutano u Gnevu Božijem u Smrti, a Dobro će nicati
kao Klica na neobrađenoj Zemlji.

52
 TREĆE POGLAVLJE
STOGA kogod namerava da izvrši neki dobar ili besprekoran
Rad, kojim se nada večno da se raduje, neka napusti sebe, tj.
svoju sopstvenu Želju, i Prepusti se Božijoj Volji, i radi sa
Bogom. I onda, mada zemaljska Želja Sopstva u Telu i Krvi
prijanja za njega, ipak Volja Duše ne prima tu Želju u sebe, i
Sopstvo ne može da obavi nikakav Rad. Jer pokorna Volja
neprestano uništava Supstancu Sopstva, tako da je Gnev Božiji
ne dohvata. I ako se desi da je nekad zahvati, u nekom Slučaju,
opet će pokorna Volja nadvladati svojom nadmoćnom Snagom,
jer nosi Oblik pobedonosnog Rada u Čudima, i može postati
Sinom ili odabranim Detetom. Zato nije dobro govoriti ili činiti
bilo koju Stvar, kada je Razum upaljen u i pomoću Želje
Sopstva. Jer ta Želja izvire, i deluje, u Gnevu Božijem; čime će
Čovek pretrpeti Štetu. Jer je čovekov Rad unet u taj Gnev, i
zadržan tamo do velikog Dana Božijeg Suda.
2. Svaka loša ili pogrešna Želja, u kojoj Čovek smišlja kako da
Umešnošću prikupi sebi više svetovnih Dobiti od svog Bližnjeg
na štetu svog Bližnjeg, uzima se u Gnev Božiji, i pripada Osudi.
Tada će se sve Stvari ispoljiti i svaka Moć i Suština, svaki Uzrok
i Posledica, i u Dobru i u Zlu, biće pokazani svima u Tajni
Otkrovenja.
3. Sva loša Dela, učinjena sa namerom, pripadaju Sudu Božijem.
Ali onaj ko se okrene suprotno Volji, izlazi iz njihove Moći, i ta
Dela pripadaju Vatri. Sve Stvari će se manifestovati na Zemlji, i
moraju se manifestovati. Jer zbog toga je Bog uneo svoju
delatnu Snagu u Suštinu Materije, da bi se Njegova Ljubav i
Gnev manifestovali i postali Prikazivanje Njegovih Čudesnih
Dela, u Njegovu Slavu.
4. I svako Stvorenje treba da zna da treba da nastavi u onom
Stanju u kom je stvoreno; inače ide Suprotno i sa
Neprijateljstvom Volji Božijoj, i nanosi sebi Bol. Jer svako
razumno Stvorenje koje je izgubilo svoje Mesto ili Stanje u
kom ga je Bog stvorio, trpi u Neredu i Muci, dok ga ne povrati.

53
Stvorenje koje je načinjeno od Tame ne Pati u Tami, kao što
otrovnoj Zmiji ne smeta njen Otrov. Otrov je njen Život; ali ako
bi trebala da se oslobodi svog Otrova, i stavi nešto drugo
namesto njega, i da se to pokaže u njenoj Suštini, to bi za nju
bio Bol i Smrt. Tako je Bog Muka Biću čija je Priroda zla, a Zlo
je na sličan Način Bol i Smrt za Dobro.
5. Čovek je stvoren od, za, i u Raju; od, za i u Ljubavi Božijoj; ali
ako uvede sebe u Gnev, koji je kao otrovni Bol i Smrt, onda
tome suprotan Rajski Život Ljubavi jeste Bol i Muka za njega.
6. Da je Đavo stvoren iz Gnevnog Matriksa, za i u Paklu, i da
nije imao Božansku prirodu ili Suštinu, ne bi mogao da Pati u
Paklu. Ali, pošto je stvoren za i u Nebu – a opet imajući u sebi
pokrenut Izvor ili Svojstvo Tame, čime je doveo sebe potpuno
u Tamu – stoga je sada Svetlost za njega Bol; to jest, ona
izaziva jedan večni Očaj u Božijoj Milosti, i neprestano
Neprijateljstvo prema Bogu, jer Bog ne može da ga trpi u Sebi,
već ga je prognao. Stoga je Đavo besan i srdit na svoju
sopstvenu Majku, iz čije Suštine ili Supstance ima svoje Poreklo,
ili, Večnu Prirodu, koja ga čini Zatvorenikom na njegovom
sopstvenom Mestu, kao Buntovnika ili palog Duha, i potpuno
se izrodila u njemu svojim svojstvom Gneva. I pošto neće igrati
svoju Ulogu u promovisanju Božanske Radosti, za šta je
stvoren, zato sada mora da čini suprotno, i da bude neprijatelj
svemu Božanskom. Jer od Boga, i u Njemu su sve Stvari, Tama i
Svetlo, Ljutnja i Ljubav, Oganj i Svetlost, ali On naziva Sebe
Bogom, samo u pogledu Svetlosti Njegove Ljubavi.
7. Postoji jedna večna Suprotnost između Tame i Svetla;
nijedno od njih ne obuhvata drugo, i nijedno nije drugo; a opet
postoji samo jedna Suština, Biće, ili Supstanca, u kojoj oboje
postoje. Postoji razlika u Svojstvu i Volji; ali Suština ili
Supstanca nije podeljena, već Načelo čini Razliku. Tako je
jedno ništa u drugom, a opet je tu, ali nije očitovano u Osobini
te Stvari gde je.
8. Pošto je Đavo nastavio u svom sopstvenom Području ili
Kneževini, ne u onome u čemu ga je Bog zaista stvorio, već u
čežnjivom bolnom Rođenju Večnosti, u Središtu Prirode i

54
Gnevnom Svojstvu, u Svojstvu koje rađa Tamu, Muku i Bol,
zaista on je Princ u Prostoru ovoga Sveta, ali u prvom Svojstvu,
u Carstvu Tame, u Jami ili Bezdanu.
9. Ne u Carstvu gde su Sunce, Zvezde, i Elementi; on tu nije
Gospodar ili Princ, već u gnevnom Delu, ili, u Korenu Zla u
svakoj Stvari; a opet on nema Moć da čini šta hoće sa tim.
10. Jer ima i nešto Dobro u svakoj Stvari, što drži Zlo vezanim i
zatvorenim u Stvari; dotle on može ići i vladati samo lošim
Delom ili Svojstvom; kada ono pokreće neku lošu Želju u sebi, i
unosi svoju Želju u Grešnost. To zaista mrtva Stvorenja ne
mogu da čine; ali to može da čini Čovek kroz mrtvo Stvorenje,
ako unese Središte svoje Volje, sa Željom iz Večnog Središta u
ono, što je Osnova Očaranosti i lažne Magije. Volja Đavola
takođe može da uđe u to Zlo u koje je Čovek uneo Želju svoje
Duše, koja je takođe rođena iz Večne Prirode.
11. Jer Poreklo Duše i Anđela je isto – iz Večne Prirode. Ali
Đavo nema dalje Moć tokom Vremena, ili u privremenim
Uslovima ovoga Sveta, nego u velikoj Turbi ili Turba Magni,
Kletvi; gde je ono što se upali u večnom ili privremenom
Gnevu, on je u tome uposlen, kao u Ratovima, Borbi, i
Komešanju, takođe kao i u velikim Nepogodama bez Vode. U
Vatri on nastavlja sve dokle Turba (Đavolija ili Ranjavanje)
dopire u velikim Pljuskovima ili Olujama sa Grmljavinama,
Munjama, i Nepogodama; ali ne može da upravlja njima, jer u
njima nije Gospodar ili Upravitelj, već samo Sluga.
12. Tako se Stvorenje pokreće sa svojom sopstvenom Željom,
Dobrom ili Zlom, Životom ili Smrću. Ljudska Anđeoska Želja
stoji u Središtu večne Prirode koja je bez Početka; i gde god se
upali, bilo u Dobru ili Zlu, ona izvrši svoj Rad u tome.
13. Bog je stvorio svaku Stvar za i u onom gde ona treba da
bude; Anđele za i u Nebu, Čoveka za i u Raju. Ako dakle Želja
Stvorenja napusti svoju vlastitu Majku, onda ono ulazi u
suprotnu Volju i u Neprijateljstvo, i onda je mučeno
Suprotnošću, i tako pogrešna Volja nastaje u dobru; i onda
dobra Volja ulazi ponovo u svoje ništa, ili u Kraj Prirode i
Stvorenja, i tako napušta Stvorenje u njegovom vlastitom Zlu

55
ili Grešnosti, kako se pokazalo kod Lucifera i Adama takođe; i
da se Volja Ljubavi Božije nije srela sa Adamom, i iz čiste
Milosti ušla ponovo u Čovečanstvo ili ljudsku Prirodu, ne bi
bilo valjane Volje u Čoveku.
14. Stoga su sve Spekulacije i Istraživanja o Božijoj Volji
isprazna Stvar, izuzev ako se Um ne preobrati. Jer dok Um stoji
zarobljen u Želji Sopstva za zemaljskim Životom, on ne može
da dokuči šta je Božija volja; on se kreće samo u Sopstvu, iz
jednog u drugi Način, i ne nalazi Mir; jer Želja Sopstva uvek
unosi Uznemirenost. Ali kada potpuno utone u Milost Božiju,
želeći da njegovo Sopstvo umre, i da ima Božiju Volju kao
Vođstvo ka Razumevanju, tako da smatra i drži sebe
ništavnim, i ne želeći ništa do ono što Bog hoće, onda će oboje
saznati i činiti Volju Božiju. I ako Želja Gneva u zemaljskom
Telu ide sa ili je spojena sa Đavolskom Zamišlju, i napadne
Volju Duše, ipak pokorna Želja plače Bogu i kaže, Abba, voljeni
Oče, izbavi me iz Zla. I onda, makar zemaljska Volja postala
prejaka u Gnevu Božijem Đavolovom Infekcijom, Želja Gneva
će delovati ali u ili na sebi. Prema onome što je sv. Pavle rekao
– Sad, ako grešim, ne činim to ja, već greh koji boravi u mom
Telu; Takođe, – Ja sada služim Božijem zakonu u mom Umu, ali
u mom Telu zakonu Greha. Pavle nije mislio da Volja Uma ili
Duše treba da pristane na Telesnu Volju; ali greh je tako jak u
Telu, ili, razbuđeni Gnev Božiji u Sopstvu, da je često puta Um
unet u Požudu, kao silom, kroz zla Navođenja grešnog, ili
drugačije kroz posmatranje svetovne Raskoši i Sjaja; tako da to
potpuno spušta dole pokornu Volju, i Silom vlada.
15. Kada je Greh iskovan u Telu, onda Gnev sprovodi sebe u
njemu, i hvata pokornu Volju; i onda pokorna Volja plače Bogu
za izbavljenje iz Zla, i moli da Bog ukloni krivicu od nje, i
odnese Greh u Središte, ili u Smrt, da bi mogao umreti.
16. I sv. Pavle dalje kaže, – Sad, nema Osude za one koji su u
Isusu Hristu, koji su obavezani prema Nakani Božijoj; to jest, oni
koji u toj Nameri Božijoj u kojoj je On prvo pozvao Čoveka, jesu
ponovo pozvani istim Pozivom, da opet budu u toj Nakani

56
Božijoj, u kojoj je on prvobitno načinio Čoveka da je Njegovog
Lika i Sličnosti.
17. Sve dok Čovekova sopstvena volja stoji u Sopstvu, dotle
nije u Svrsi i Pozivu Božijem; nije pozvana, jer je napustila
svoje izvorno pravo Mesto; ali kada se Um okrene ponovo
nazad ka Pozivu, tj. Pokornosti, onda je Volja u Pozivu Božijem,
to jest na Mestu za koje i u kojem ju je Bog stvorio, i onda ona
ima Snagu da ponovo postane Božije Dete; kao što je napisano,
On nam je dao Snagu da postanemo Deca Božija.
18. Snaga koju nam je On dao je Svrha za koju i u kojoj je
stvorio Čoveka po Njegovom Liku. To je Bog ponovo doneo u
ljudsku Prirodu, i dao Moć toj Snazi da slomi Glavu Greha u
Telu, naime, Volju i Želju Zmije; to jest, pokorna Volja u Hristu
Gazi Glavu Želje grešne Volje Zmije, i ponovo uništava Grehe
koji su počinjeni. Ova Moć koja je data postaje Smrt za Smrt, i
Snaga Života Životu.
19. Stoga ni jedan Čovek nema bilo kakvo Opravdanje – kao da
nema volju. Zaista, dok prijanja čvrsto u sebi, u svojoj vlastitoj
Želji, i služi samo Zakonu Greha u Telu, on ne može da se
opravda. Jer je zadržan, kao Sluga Greha; ali ako okrene
Središte svog Uma, i usmeri ga u Volju i Pokornost Bogu, onda
može da se opravda.
20. Kad je Središte Uma izašlo iz Večnosti, iz Božije Svemoći,
može uneti sebe u ono što želi, i kuda želi. Jer ono što je iz
Večnog, nema Pravilo. Ali Volja ima Zakon da se pokorava
Bogu, i rođena je iz Uma, i ne sme se raskinuti od onoga iz čega
ju je Bog stvorio.
21. Sad, Bog je stvorio Volju Uma za Raj, da bude Pratilac, uz
Njega u Carstvu Božanske Radosti. Ona nije trebala da se
pomera odatle; ali pošto se uklonila odatle, Bog je ponovo
uveo svoju Volju u Telo, i u Njegovu novo-uvedenu Volju, dao
nam Moć da uvedemo naše Volje u nju, i tu zapalimo novo
Svetlo, tako da bi ponovo postali Njegova deca.
22. Bog ne čini krutim i bezosećajnim nijednog Čoveka; ali
Čovekova sopstvena Volja, koja ide telesnom Životu Greha,

57
stvrdnjava njegovo vlastito Srce. Volja Sopstva unosi Sujetu
ovoga Sveta u Um, koji je time zaključan, i tako nastavlja.
23. Bog, sve dotle dok se naziva Bogom, i jeste Bog, ne može
hteti ništa Zlo; jer postoji samo jedna Volja u Bogu, a to je
Večna Ljubav, Želja za onim što mu je Slično, tj. Moć, Lepota, i
Vrlina.
24. Bog ne zahteva ništa do ono što je kao Njegov sopstveni
Zahtev; Njegova Tražnja ne prima ništa do ono što sama jeste.
25. Bog ne prima ni jednog Grešnika u svoju Moć i Vrlinu, osim
ako se Grešnik ne odvoji od svojih Greha, i pristupi Željno
Bogu. A onda, On neće oterati one koji mu tako dođu. On je dao
Volji jedna otvorena Vrata u Hristu, kazujući: Dođite meni svi vi
teško natovareni Gresima, i Ja ću vas obnoviti; uzmite Moj Jaram
na sebe, to jest, Krst Neprijateljstva u Telu. To je bio Jaram
Hristov, koji je On morao nositi radi Greha svih Ljudi. Taj Krst
Jarma pokorna Volja mora takođe uzeti na sebe u zlom
zemaljskom grešnom Telu, i nositi ga za Hristom sa
Strpljenjem i Nadom u Izbavljenje. Ona mora takođe
neprestano gaziti Glavu Zmije, u i kroz Hristovu Volju i Duh, i
ubiti i uništiti zemaljsku Volju u Gnevu Božijem, ne puštajući je
da se odmara na mekoj Postelji kada počini Greh, i misleći da se
pokaje ponekad.
26. Ne, ne, zemaljska Volja jača, deblja se, i obesna je na toj
mekoj Postelji, ali čim svetlost Božija zasija na nju, i pokaže joj
Greh u njoj, Volja tvoje Duše mora utonuti dole u Muke i Smrt
Hristovu, i zatvoriti se tamo. Ona mora uzeti Muke Hristove na
sebe, i biti Gospodar nad Smrću Greha pomoću Hristove Smrti,
i uništiti greh u Smrti Hristovoj.
27. Volja Greha mora umreti, iako se ona nikad toliko ne opire.
Zato budi u neprijateljstvu sa sladostrasnim zemaljskim
Telom; ne daj mu ono što bi htelo; pusti ga da gladuje i trpi
Glad dok njegova golicanja ne prestanu. Smatraj Volju Tela
svojim Neprijateljem, i ne čini ono što Želja Tela hoće, i onda
ćeš doneti Smrt smrtnim Svojstvima u Telu.
28. Ne obaziri se na bilo koje podsmehe Sveta, smatrajući da se
svet podsmeva samo tvom Neprijatelju i postani Budala za

58
svet. Ne, u sebi smatraj Budalom, to što je Adam prouzrokovao
da poseduješ, i učinio da bude tvoje nezakonito Nasledstvo.
Isteraj iz Kuće Sina Robinje, to strano Dete kome Bog nije dao
da bude u Kući Života u Adamu na početku; jer Sin Robinje ne
sme deliti nasledstvo sa Sinom Slobodne Žene.
29. Zemaljska Volja je samo Sin Robinje. Jer Četiri Elementa su
trebala da budu Čovekove Sluge, ali Adam ih je Posinio, ili
usvojio u sebe. Zato je Bog rekao Avramu, kada mu je otvorio
Zavet Obećanja, Isteraj Sina Robinje, jer on neće deliti
nasledstvo sa Sinom Slobodne. Taj Sin Slobodne je Hrist, koga je
Bog iz svoje Milosti ponovo uveo u Telo radi nas, naime, nov
obnovljen Um, u kom Volja, tj. Večna Volja Duše, može crpsti i
piti Vodu Života, o kojoj je Hrist govorio, kazujući: Ko god bude
pio od te vode koju ću mu ja dati, ona će izvirati u njemu, i biti
Izvor večnog Života. Taj Izvor je Preporod Uma ili Volje Duše.
30. Stoga kažem da sve Zamisli i Izmišljanja kako da se dođe
do Boga, ma kako se zvala, koje Ljudi kuju i izmišljaju kao
Puteve ka Bogu, samo su propali Posao i isprazna nastojanja,
bez novog Uma. Nema drugog Puta do Boga, osim novog Uma,
koji je odvraćen od Greha, i koji je u Kajanju zbog Grehova koje
je počinio. Koji se udaljava od svoje Zlobe i više je ne želi; već
uvija svoju Volju u Hristovu Smrt, i sa svom Ozbiljnošću umire
od Greha Duše u Hristovoj Smrti, tako da više nema volje za
Greh.
31. I mada će svi Đavoli jako da je pritisnu, i uđu sa svojom
Željom u telesni Um, ipak Volja Duše mora ostati čvrsta i
sakriti se u Smrti Hristovoj, sa voljom i željom za ničim drugim
sem Milosti Božije.
32. Sebi ne dozvoljavati nikakvo licemerno Laskanje, ili
spoljašnje udobnosti; kao kad bi Ljudi prekrili Greh i Zlobu
Tela Hristovim Iskupljenjem, dok i dalje ostaju u Sopstvu. Hrist
kaže: Osim ako se ne promenite i ne postanete kao Deca, nećete
videti Carstvo Božije. Um mora postati sasvim nov, kao kod
Deteta koje ne zna ništa Grešno. Hrist takođe kaže: Morate biti
ponovo rođeni, ili nećete videti Carstvo Božije. Mora nastati
potpuno nova Volja u Smrti Hrista. Ona mora biti izneta iz

59
Hristovog Utelovljenja ili Ulaska u Čovečanstvo, i roditi se u
Hristovom Uskrsnuću.
33. Sad pre nego što to može da se obavi, Volja Duše mora
umreti u Smrti Hristovoj; jer u Adamu je primila Sina Robinje,
tj. Greh u sebe. To Volja mora odbaciti, i sirota zarobljena Duša
mora sebe obaviti Hristovom Smrti ozbiljno sa svom Snagom
koju ima, tako da Sin Robinje, tj. Greh može umreti u Hristovoj
Smrti.
34. U samom činu Greh mora umreti u Volji Duše, ili ne može
biti nikakve Božije Vizije. Jer zemaljska Duša, u Grehu i
gnevnoj Prirodi, neće videti Boga. Jedino je ponovo rođena
Priroda sposobna za Božansku Viziju ili Zadovoljstvo. Duša
mora obući Duh i telo Hristovo; ona ne može naslediti Carstvo
Božije u ovom zemaljskom Tabernaklu. Jer Carstvo Greha je
zakačeno za nju spolja, i mora istruleti u Zemlji, i ponovo se
roditi u novoj Snazi.
35. Licemerje, Laskanje i Opraštanje na rečima, ništa ne
koriste. Moramo biti Deca, ne spoljašnjim Uračunavanjem, već
ponovo se iznutra rodivši od Boga, u novom Čoveku, koji se
predao Bogu.
36. Sva takva Laskanja sebi govorenjem: Hrist je platio
Otkupninu, i namirio za Greh, i da je On umro za naše Grehe,
ako mi takođe ne umremo od Greha u Njemu, i ne obučemo
Njegovu Vrlinu u novoj Pokornosti, i živimo u tome, lažno su i
isprazno Ohrabrenje.
37. Onaj ko je gorak Neprijatelj i Mrzitelj Greha, može i sme
utešiti sebe Hristovim Patnjama. Onaj ko voljno ne vidi, ne čuje
ili ne proba Greh, već je tome Neprijatelj, i uvek će voljno činiti
ono što je ispravno, samo ako zna šta da čini; takav neko je
zaista obukao Duh i Volju Hristovu, i pravi je Sledbenik.
38. Ali spoljašnje Laskanje da vas smatraju Detetom Božijim i u
njih vas Uračunavaju ili vas tako Predstavljaju, lažno je i
uzaludno. Rad učinjen samo u, ili pomoću, spoljašnjeg Tela, ne
čini Detetom Božijim; već delovanje Hrista u Duhu čini, i zaista
jeste, Dete Božije. Njegovo unutrašnje Delanje je tako snažno

60
da sija kao novo Svetlo u spoljašnjem Životu; i dokazuje da
jeste Dete Božije svojim spoljašnjim Držanjem i Delima.
39. Jer ako je Oko Duše Svetlost, onda je celo Telo Svetlost u
svim svojim Delovima. Pa ako se iko razmeće da je Dete Božije,
a opet pušta Telo da gori u Grehu, on nije pravo Dete, niti je
sposoban za Nasleđe; već leži okovan Đavolovim Lancima u
gustoj Tami. I ako ne nađe u sebi jednu ozbiljnu i iskrenu Želju
za Dobro-činstvom u Ljubavi, onda je njegovo pretendovanje
da bude Dete Božije samo Umotvorina koja dolazi iz Sopstva.
On ne može videti Boga, osim ako se ne rodi ponovo, i pokaže
dalje svojom Snagom i Životom, da jeste Njegovo pravo Dete.
Jer nema dima bez vatre; i ako je Božanska Vatra u Umu, sijaće
van, i Um će činiti ono što Bog hoće da se čini.
40. Ali možda ćeš reći: Zaista imam želju da tako činim; Hteo
bih to da uradim, ali toliko sam sprečavan da ne mogu.
41. Ne, grešni Čoveče, Bog te vuče da budeš Njegovo Dete, ali ti
nećeš; meki Jastuk u Grehu ti je draži nego da se odmah
odvojiš od njega. Više voliš Radost Greha od Božanske Radosti.
Još uvek si sasvim progutan u Sopstvu, i živiš prema Zakonu
Greha, i to te sprečava. Ne želiš da umreš za Telesna
Zadovoljstva, i zato nisi Odabrano dete. Bog te privlači sebi, ali
ti sam nećeš.
42. O kako fina Stvar, pomislio bi Adam, kada bih mogao biti
primljen u Nebo sa Voljom Sladostrasnog Tela, i kad bi Dete
Greha, koje je puno Obmane, selo na Božiji Presto. Lucifer bi
takođe voleo to, ali je izbačen napolje.
43. Tegobna je Stvar suzbiti grešnu Volju; niko nije voljan to da
čini. Svi bi mi rado bili Deca Božija, kada bi to mogli biti sa
ovom dronjavom Odećom pale Prirode u nama. Ali to ne može
biti. Ovaj Svet je prolazan, i spoljni Život mora umreti; kakvo
Dobro mi može činiti Prisvajanje smrtnog Tela od Krvi i Mesa?
44. Ako želimo nasleđe Odabranog deteta, moramo takođe
staviti na sebe novog Čoveka koji jedino može imati to
nasledstvo, koje je da se bude kao Božanstvo. Bog neće pustiti
Grešnike u Nebo, već samo takve koji su ponovo rođeni i
postali Odabrana Deca, i primili Nebo.

61
45. Stoga nije to tako laka Stvar postati Dete Božije, kao što
Čovek zamišlja. Zaista, nije preteško za Onog ko je postao
Odabrano dete, čije Svetlo sija; jer za takvoga je to Radost. Ali
za promenu Uma i uništenje Sopstva, potrebna je jaka i
neprekidna Ozbiljnost, i tako jak i postojan Cilj, da ako se Telo i
Duša razdvoje oko toga, ipak Volja neće odustati, i neće se
ponovo vratiti Sopstvu.
46. Čovek se mora rvati dok se tamno Središte, koje je čvrsto
zatvoreno, ne otvori, i Iskra koja tamo leži skrivena ne zapali i
otud plemenita Grančica Ljiljana ne nikne, kao od božanskog
Zrna Gorušičinog kako je rekao Hrist. Čovek mora da se moli
ozbiljno, sa velikom Poniznošću, i za neko vreme postane
Budala za svoj Razum, i vidi da je tu ispražnjen od
Razumevanja, dok se Hrist ne obrazuje u ovom novom
Utelovljenju.
47. A onda kada je Hrist rođen, Herod je spreman da ubije
Dete, što on spolja traga da učini pomoću Proganjanja, a
iznutra pomoću Iskušenja, da proveri da li je ova Grančica
Ljiljana dovoljno jaka da uništi carstvo Đavolovo, koje je
manifestovano u Telu.
48. Onda se ovaj Uništitelj Zmije stavlja u Pustoš, pošto je
kršten Svetim Duhom, i iskušava se i isprobava da li će
nastaviti sa Pokoravanjem Volji Božijoj. U tom Iskušenju mora
ostati tako čvrst da, ako ima potrebe, napusti sve zemaljske
Stvari, čak i spoljašnji Život, da bi bio Dete Božije.
49. Nikakva privremena Počast ne sme biti ispred Naslednika.
Već mora sa Voljom napustiti i ostaviti sve to, i ne smatrati
vlastitim, već držati sebe samo za Slugu u tome, koji treba da
se pokorava svome Gospodaru. Moraju se napustiti sve
ovozemaljske Stvari. Ne mislimo da ne sme imati ni posedovati
nijednu Stvar; Ali Srce mora da ih napusti, i da ne unosi svoju
Volju u njih, niti da ih smatra svojim vlasništvom. Jer ako se
Srce stavi u njih, nema se Snage da se služi dok se oseća
Potreba za stvarima.
50. Sopstvo je samo Rob svojim privremenim Posedima, ali
Pokornost vlada nad svim što se ima. Sopstvo mora da čini što

62
Đavo želi u telesnom sladostrašću i Ponosu Života; ali Pokornost
sve to gazi Stopalom Uma. Sopstvo prezire ono što je nisko i
prosto; ali Pokornost sedi dole sa niskim u Prašini. Ono kaže:
Biću prosto u sebi, i ništa neću razumeti, jer će moje
Razumevanje sebe da uzdiže i greši. Leći ću dole u Dvorima mog
Boga pred Njegova Stopala, da bih mogao služiti mog
Gospodara u onom što mi naredi. Neću imati nikakvo svoje
znanje, da bi me Volja i Snaga mog Gospoda mogle voditi i
rukovoditi sa mnom, i da bih mogao raditi samo što Bog čini
kroz mene, i što će činiti sa mnom. Spavaću dok me Gospod ne
probudi sa Njegovim Duhom; a ako ne, onda ću gledati prema
Njemu u Tišini, i čekati Njegove Zapovedi.
51. Voljena Braćo: Čovek se danas razmeće Verom, ali gde će je
naći? Savremena Vera je samo proučavanje prošlih događaja.
Gde je to Dete koje veruje da je Isus rođen? Da to Dete Postoji, i
veruje da je Isus rođen, ono bi se takođe primaklo bliže
slatkom Detetu Isusu, i primilo ga i negovalo.
52. Nažalost! Vera današnjice je samo istorijska, i puko
Slaganje sa činjenicom da je Isus Hrist živeo i umro; da su ga
Jevreji ubili; da je napustio ovaj Svet, i da nije Kralj na Zemlji u
spoljašnjem Čoveku; već da Ljudi mogu činiti što god žele, i ne
moraju da umru za Greh, i svoje loše Požude. Svemu tome se
grešno dete Sopstvo raduje, da bi divno živeći moglo nagojiti
Đavola.
53. Ovo jasno pokazuje da istinska Vera nikad nije bila slabija
od Vremena Hrista, nego što je sada. Dok pri svemu tome Svet
glasno viče: Stekli smo istinsku Veru; i raspravlja o Odabranom
Detetu, Raspravom, koja nije nikad bila gora, od kad je Čovek
na Zemlji.
54. Ako si istinski Sion, i imaš to novorođeno Dete koje se
izgubilo i ponovo pronašlo, onda neka se ono pokaže Snagom i
Vrlinom. Dozvoli da svi vidimo milo Dete Isusa koje si doneo, i
da si njegov Negovatelj. Ako nisi, onda će Deca u Hristu reći,
nisi našao ništa do Dečiju Kolevku, to jest, Prošlost.
55. Gde je tvoje milo Dete Isus, ti koji si tako oduševljen
Prošlošću, i lažnom i prividnom Verom? O kako će te Dete Isus

63
posetiti jednog dana u Svojstvu Oca, Osobinom Gneva, u tvojoj
vlastitoj Turbi koju si nagojo! Poziva te sada s Ljubavlju, ali ti
ne čuješ, jer su ti uši začepljene Požudom i Sladostrašćem.
Stoga će Zvuk Trube jednog dana da te upozori sa teškim
udarom Groma tvoje Turbe, i podigne te, ako budeš tada imao
sreće da tražiš i nađeš milo Dete Isusa.
56. Voljena Braćo, ovo je Vreme traganja, traženja i nalaženja.
Ovo je Vreme Ozbiljnosti; koga dodirne, nagovesti mu dom.
Onaj ko gleda čuće i videće; ali onaj ko spava u Grehu, i kaže u
Danima punog Stomaka: Sve je mirno i tiho; ne čuje se ni Zvuka
od Gospoda, biće slep. Ali Glas Gospodov se čuo u svim
Krajevima Zemlje, i Dim se podigao, i usred Dima je velika
Svetlost i Blistavilo. Aleluja. Amin.

64
 Treća Knjiga

Duhovnom Preporodu
ili

Ponovnom Rođenju
Pokazuje
Kako onaj ko ozbiljno traži Spasenje, mora dopustiti da ga
HRISTOV Duh iznese iz nereda svadljivog Vavilona, da bi
mogao biti ponovo rođen u HRISTOVOM Duhu, i da živi samo u
Njemu.

Otkrovenje, 18:4
Izađi iz Vavilona, moj Narode, da ne bi bio Učesnik Greha u
njemu, i da ne bi primio njegove Zarazne bolesti; jer njegovi
gresi su stigli do Neba, i Bog pamti Grehe njegove.

65
 Autorov predgovor čitaocu

MADA sam u drugim mojim Spisima, dao jasan opis Duhovnog

Preporoda ili Ponovnog rođenja, iz Osnova; ipak pošto ih nema
svako, niti svako ima Sposobnost da ih razume; stoga sam, kao
Službu prostoj Deci Hristovoj, ovde dao kratak Pregled
najvažnijih delova u vezi sa Ponovnim Rođenjem.
Ali ako imaju želju da istraže dublju Osnovu odakle sve dolazi, i
imaju Dar da to razumeju, neka čitaju tekstove:
I. Tri Principa Božanske Suštine
II. Trostruki Život Čovekov
III. Četrdeset Pitanja o Izvornoj Suštini, Supstanci,
Prirodi, i Svojstvu Duše.
IV. Utelovljenje i Rođenje Isusa Hrista Sina Božijeg;
takođe o Njegovoj Patnji, Smrti i Uskrsnuću.
V. Šest tačaka rasprave o Tri Sveta, kako su oni jedan u
drugom kao jedno; a opet čine Tri Načela, tj. Tri Počela ili
Središta.
VI. Velika Tajna, koja je Tumačenje Knjige Postanka.
I u njma će naći sve što mogu da se pitaju, toliko duboko koliko
je Um Čovekov u stanju da dosegne. To sam zapisao za pravu
Decu Izrailja, to jest, za Gladna i Žedna Srca koja čeznu za
Hristovim Izvorom, koji su moja Sabraća u Duhu Hristovom;
Ali ne za Decu Ismaela i Preziratelje, jer oni imaju Knjigu
unutar sebe, gde dodijavaju, progone, i pritiskaju Decu Hristovu
koja su pod Krstom; a opet, mada je to za njih nevoljno i
nesvesno, moraju da budu Sluge takvoj Deci Hristovoj.

66
 Prvo poglavlje
Pokazuje kako Čovek treba da posmatra sebe
HRIST je rekao: Osim ako se ne preobratite i ne postanete kao
Deca, nećete videti Carstvo Božije. Opet, rekao je Nikodimu:
Osim ako se čovek ponovo ne rodi od Vode i Duha, ne može ući u
Carstvo Božije; jer ono što je rođeno od Tela jeste Telo, a ono što
je rođeno od Duha jeste Duh.
2. Takođe Sv. Pismo jasno proglašava, da telesni prirodni Čovek
ne prima Stvari Božije, jer su one za njega Glupave, niti ih može
znati ili pojmiti.
3. Sada videći da svi mi imamo Telo i Krv i da smo smrtni, kako
nam pokazuje Iskustvo, a opet Sv. Pismo kazuje, da Smo
Hramovi Svetoga Duha, koji u nama boravi, i da je Carstvo
Božije unutar nas, i da Hrist mora biti oblikovan u nama,
takođe, da će nam On dati svoje telo za Hranu, i Krv za piće; I da
Ko god ne bude jeo od Tela Sina Čovečijeg, i pio Njegove Krvi
neće imati Života u sebi. Stoga moramo ozbiljno da
razmotrimo, koja je to Vrsta Čoveka u nama, koja je sposobna
da bude takva kao Božanstvo.
4. Jer ne može se reći o smrtnom Telu koje se ponovo okreće
Zemlji, i živi u Sujeti ovoga Sveta, i neprestano žudi protiv
Boga; da je to Hram Svetoga Duha; još manje se može reći da
se Novo Rođenje odvija u tom zemaljskom Telu, koje umire i
truli, i neprestano je Dom Grehu.
5. Opet videći da sigurno stoji, da je pravi Hrišćanin rođen u
Hristu, i da je Novo Rođenje Hram Svetoga Duha koji boravi u
nama, i da samo Novi Čovek, to jest rođen u Hristu, deli Telo i
Krv Hristovu; jasno je da nije tako laka Stvar biti Hrišćanin.
6. I da se Hrišćanstvo ne sastoji u pukom poznavanju
Istorijskih događaja, i pripisivanja sebi Znanja koje je otuda,
kazujući: da je Hrist umro za nas, i uništio Smrt i okrenuo je u
Život u nama, i da je On platio Otkup za nas, tako da mi ne treba
da činimo ništa već samo da sebi ugađamo posle toga, i čvrsto
verujemo da je to tako.

67
7. Pošto nalazimo u sebi da je Greh živ, pohotan, jak, i snažno
deluje u Telu, stoga mora biti nešto drugo, što ne sarađuje sa
Grehom u Telu, niti ga želi, što bi bilo Novo Rođenje u Hristu.
8. Jer Sv. Pavle je rekao: Nema osude za one koji su u Isusu
Hristu. I dalje, trebamo li mi koji smo Hrišćani ipak biti Grešnici?
Bog brani, videći da smo mrtvi za Greh u Hristu.
9. Uz to, Čovek Greha ne može biti Hram Svetoga Duha; a opet,
nema Čoveka koji ne greši, jer Bog je sve zatvorio pod Grehom.
Kako Sveto Pismo kaže: Niko ko živi nije ispravan u Tvom
Vidokrugu, ako mu uračunaš Njegove grehe. Pravedni Čovek
posrne sedam Puta na Dan; a opet to ne može da znači da
pravedni pada i greši, već njegov smrtni i grešni Čovek. Jer
Pravednost Hrišćanina u Hristu ne može da greši.
10. Šta više, Sv. Pavle kaže: Jer je naše življenje na nebesima,
otkuda i Spasitelja očekujemo, Gospoda svog Isusa Hrista. Sad,
ako je naše Življenje u Nebu, onda Nebo mora biti u nama;
Hrist boravi u Nebu; i onda ako smo mi Njegov Hram, tog
Hrama Nebo mora biti u nama.
11. Ali uz sve to, videći da nas Greh iskušava unutar nas, čime
Đavo unutar nas ima jedan pristup nama, stoga pakao takođe
mora biti unutar nas, jer Đavo boravi u Paklu; gde god da je, on
je u Paklu, i ne može da izađe izvan njega. Da, kada posedne
Čoveka, on boravi u paklu, tj. u Gnevu Božijem u tom Čoveku.
12. Stoga moramo dobro da razmotrimo šta je Čovek, i kako je
on Čovek; i onda ćemo naći da pravi Hrišćanin nije samo puki
istorijski novi Čovek, kao kad bi nam bilo dovoljno da
spoljašnje priznajemo Hrista, i verujemo da je On Sin Božiji, i
da je za nas platio Iskupljenje. Jer Pravedni ne koriste ništa
pridodato spolja, to jest, kroz puko verovanje da se to tako
odigralo. Već koriste jednu inherentnu Pravednost koja je
rođena u nama, kojom mi postajemo Deca Božija.
13. I kako zemaljsko Telo mora umreti, tako takođe Život i
Volja moraju umreti za Greh, i biti kao Dete koje ništa ne zna,
već čezne za Majkom koja ga je rodila. Tako slično mora Volja
Hrišćanina ponovo ući u svoju Majku, tj. u Hristov Duh, i
postati Dete u sebi, u svojoj sopstvenoj Volji i Moći, i da mu

68
njegova Volja i Želja teže i budu usmerene samo prema
njegovoj Majci. I nova Volja i Pokornost u Ispravnosti, koja više
nema Volju za Grehom, mora ponići iz Smrti iz Duha Hristovog
u njemu.
14. Jer nije ponovo rođena ona Volja, koja želi i dopušta ulazak
Sujeti u sebe; a opet ostaje Volja koja žudi za Sujetom, i greši,
čak i u novo-rođenom ili preporođenom Čoveku. Stoga Oblik ili
Priroda Čoveka treba dobro da se razume, i kako dolazi do
Ponovnog-rođenja; videći da to nije iskovano u smrtnom Telu,
a opet je iskovano istinski i stvarno u nama, u Telu i Krvi, u
Vodi i Duhu, kako Biblija kazuje.
15. Stoga treba pravilno da razumemo koja je to Vrsta Čoveka
u nama, koja je Ud Hristov, i Hram Boga koji boravi u Nebu. I
onda takođe koja je to Vrsta Čoveka, kojom Đavo vlada i
upravlja; jer on ne može da se meša u Hram Hristov, niti on
mnogo mari za smrtno Telo; a opet nema tri Čoveka u jednom,
jer sve čini samo jednog Čoveka.
16. Sada ako to razumemo pravilno, moramo razmotriti Vreme
i Večnost, i kako su oni jedno u drugom, takođe Svetlost i
Tamu, Dobro i Zlo; a posebno Poreklo Čoveka.
17. Spoljašnji Svet sa Zvezdama i četiri Elementa, u kome
Čovek i sva Stvorenja žive, niti jeste, niti se naziva Bogom. Bog
zaista boravi u tome, ali Supstanca spoljašnjeg Sveta ga ne
sadrži.
18. Takođe vidimo da Svetlost sija u Tami, i da Tama ne sadrži
Svetlost, a opet oboje borave jedno u drugom. Četiri Elementa
su takođe jedan Primer za to; koji su u svom Izvoru samo
jedan Elemenat, koji nije ni vruć ni hladan, ni suv, ni vlažan; a
opet se svojim komešanjem razdvojio na Četiri Svojstva, tj. na
Vatru, Vazduh, Vodu i Zemlju.
19. Ko bi poverovao da Vatru proizvodi ili stvara Voda? I da bi
Izvor Vatre mogao biti u Vodi, kad ne bi videli svojim Očima za
vreme Olujnih Nepogoda, Sevanje munja, i kišu; i kad ne bi
takođe našli, da u živim Bićima, neophodna Telesna Vatra
boravi u Krvi, i da je Krv Majka Vatre, a Vatra Otac Krvi.

69
20. I kako Bog boravi u Svetu, i ispunjava sve Stvari, a opet ne
poseduje ništa; i kao što Vatra boravi u Krvi, a opet je ne
poseduje; Takođe, kao što Svetlost boravi u Tami, a opet ne
poseduje Tamu; kao što je Dan u Noći, i Noć u Danu; Vreme u
Večnosti, i Večnost u Vremenu; tako je Čovek stvoren prema
spoljašnjem Čovečanstvu; on je Vreme, i u Vremenu, i Vreme je
spoljašnji svet, i to je takođe spoljašnji Čovek.
21. Unutrašnji Čovek je Večnost i Duhovno Vreme i Svet, koji
se takođe sastoji od Svetla i Tame, tj. od Ljubavi Božije, kao
večnog Svetla, i Gneva Božijeg kao večne Tame; koje god od
njih se manifestuje u njemu, njegov Duh boravi u tome, bila to
Tama ili Svetlost.
22. Jer Svetlost i Tama su oboje u njemu, ali svako od njih
boravi u sebi, i ni jedno od njih ne poseduje drugo; ali ako
jedno od njih uđe u drugo, i obuzme ga, onda drugo gubi svoje
Pravo i Moć.
23. Pasivno gubi svoju Moć; jer ako se Svetlost pokaže u Tami,
onda Tama gubi svoju tamu, i više se ne spoznaje i ne
razaznaje. Takođe i suprotno, ako Tama nastane u Svetlu i
preovlada, onda su Svetlost i njena Moć ugašene. To takođe
treba posmatrati kod Čoveka.
24. Večna Tama Duše je Pakao tj. jedan bolni Izvor Patnje, koji
se naziva Gnevom Božijim; dok Večno Svetlo u Duši jeste
Nebesko Carstvo, gde je strašna Patnja Tame promenjena u
Radost.
25. Jer isto Svojstvo u Patnji, koje je u Tami Uzrok Tuge, u
Svetlosti je Uzrok spoljašnje i podsticajne Radosti. Jer Izvor i
Poreklo Svetlosti, i Izvor Tame su samo jedan Večni Izvor, i
jedno Svojstvo, a opet oni, tj. Svetlost i Tama, imaju ogromnu
Razliku na Izvoru; jedno boravi u drugom i začinje drugo, a
opet nije drugo. Vatra je bolna i uništava, ali Svetlost je
plodonosna, dobronamerna, snažna, divna, mila i privlačna
Radost.
26. To se takođe može naći kod Čoveka; on se nalazi i živi u tri
Sveta; Prvi je Večni Svet tame, tj. Središte Večne Prirode, koje
proizvodi ili stvara Vatru, tj. Izvor ili Svojstvo Patnje.

70
27. Drugi je Večni Svet svetlosti, koji rađa Večnu Radost, kojа je
Božansko Stanište u kom boravi Duh Božiji, i gde Hristov Duh
prima ljudsku Supstancu, i kroti Tamu, tako da bi mogla biti
Uzrok Radosti u Hristovom Duhu u Svetlosti.
28. Treći je spoljašnji vidljivi Svet četiri Elementa i vidljivih
Zvezda; jer zaista svaki Element ima svoju naročitu
Konstelaciju u sebi, odakle Želja i Svojstvo nastaju, i sličan je
Umu.
29. Tako se može razumeti, da je Vatra u Svetlosti vatra
Ljubavi, Želja Krotkosti i Divote; dok je Vatra u Tami Vatra
Patnje, koja je bolna, mrska, neprijateljska i puna Suprotnosti
u svojoj Suštini. Vatra Svetlosti ima dobru Slast ili Ukus, dok je
Ukus u Suštini Tame neprijatan, odvratan i mrzak. Jer svi
Oblici ili Svojstva Večne Prirode, dok ne dopru do Vatre, jesu u
velikoj Patnji.

71
 Drugo poglavlje
Kako je stvoren Čovek
OVDE ćemo razmotriti Stvaranje Čoveka. Mojsije kaže: Bog je
stvorio Čoveka po svom Liku, u Božijem Obliku On ga je stvorio.
To razumemo da su oba iz večnog i privremenog Rođenja; iz
unutrašnjeg i duhovnog Sveta, koji je udahnuo u njega, u
stvoreni Oblik; a onda iz Supstance unutrašnjeg duhovnog
Sveta, koji je sveti.
31. Jer kao što postoji Svojstvo i Supstanca u spoljašnjem
Svetu; tako takođe u unutrašnjem duhovnom Svetu postoji
Svojstvo i Supstanca koja je duhovna; iz koje je spoljašnji Svet
izdahnut, i stvoren iz Svetlosti i Tame, i stvoren da ima Početak
i Vreme.
32. I iz Supstance unutrašnjeg i spoljašnjeg Sveta Čovek je
stvoren; iz, i u Sličnosti sa Nastankom svih Supstanci. Telo je
Limbus (jedan Ekstrakt ili vrsta Semena, koje sadrži sve ono od
čega je Stvar odakle je uzeta sadrži) Zemlje, i takođe Limbus
nebeske Supstance; jer Zemlja je izdahnuta, izgovorena, ili
stvorena iz Sveta tame i svetla. U reči Fiat (ili Reči stvaranja)
tj. u večnoj Želji, Čovek je uzet iz Zemlje, i tako je načinjen
jedan Oblik iz Vremena i Večnosti.
33. Taj Obik je bio u unutrašnjem i duhovnom Elementu, iz kog
su četiri Elementa potekla i nastala. U tome jednom Elementu
je bio Raj; jer Svojstva Prirode iz Vatre-tame-i-svetla-Sveta su
sva bila u Harmoniji i Saglasna u Broju, Težini i Veličini. Ni
jedan među njima se nije pokazivao istaknutijim od drugih,
tako da u tome nije bilo Slabosti. Jer ni jedno Svojstvo nije
preovlađivalo nad drugima, niti je tu bilo ikakvog Sukoba ili
Suprotstavljanja među Snagama i Svojstvima.
34. U taj stvoreni Oblik Bog je udahnuo Duh i Dah
Razumevanja iz tri Sveta, kao jednu Dušu koja, kao prema
svom Izvornom Principu ili Suštini, jeste, ili sastoji se u,
unutrašnjem tamnom Svetu Vatre večne duhovne Prirode,

72
prema kojoj je Bog prozvao sebe jako ljubomornim Bogom, i
Vatrom uništavanja.
35. I to je sada stvorenje večne velike Duše, magičnog
Vatrenog Daha, u kome Vatra čini Počelo Života, iz velike
Snage Razdvajanja. Gnev Božiji, ili večna Tama, je u ovom
Svojstvu, sve dokle doseže Vatra bez davanja Svetla.
36. Drugo Svojstvo Božijeg Daha jeste Duh Izvora Svetlosti,
koji proističe iz velike silne Želje Ljubavi, iz velike Pokornosti,
prema kojoj je Bog nazvao sebe milostivim Bogom koji voli; u
čemu se sastoji pravi Duh Razumevanja, i Života u Moći.
37. Jer kao što Svetlost sija iz Moći, i kao što se Moć
Razumevanja raspoznaje na Svetlu, tako je Dah Svetlosti
spojen sa Dahom Božije Vatre, i udahnut u Oblik Čovekov.
38. Treće Svojstvo Božijeg Daha je spoljašnji Vazduh sa svojom
Konstelacijom ili Astrum-om, u kome se nalaze Život i
Konstelacija spoljašnje Materije i Tela. To je On udahnuo u
njegove Nozdrve; i kao što su Vreme i Večnost povezani, i kao
što je Vreme nastalo iz Večnosti, tako je unutrašnji Dah Božiji
povezan sa spoljašnjim.
39. Ta troslojna Duša je odjednom udahnuta u Čoveka; i svaka
Telesna Materija primila je Duh prema svom Svojstvu.
Spoljašnje Telo primilo je spoljašnji Vazduh i njegova
Sazvežđa, za racionalni i vegetativni Život, za Manifestaciju
Božijih Čuda; a Svetlosno Telo ili Nebeska Supstanca je primilo
Dah Svetlosti velikih Božanskih Moći i Vrlina; taj Dah se naziva
Svetim Duhom.
40. Tako se Svetlost prolomila kroz Tamu, tj. kroz tamni Dah
Vatre, i takođe kroz Dah spoljašnjeg Vazduha i njegovih
Konstelacija ili Astrum-a, i tako lišio Sva Svojstva njihovih
Moći, da ni Patnja Daha Vatre u unutrašnjem Svojstvu Duše, ni
Vruće ni Hladno, niti ijedno od svih Svojstava spoljašnjih
Konstelacija, nije sposobno i ne može da se manifestuje.
41. Svojstva sva tri Sveta u Duši i Telu su jednake
Usklađenosti, Temperature, i Težine. Ono što je unutrašnje i
sveto vlada nad spoljašnjim, to jest spoljašnjim Delovima

73
spoljašnjeg Života, spoljašnjih Zvezda i Konstelacija i Četiri
Elementa; i ta izvorna i univerzalna Vlast unutrašnjeg nad
spoljašnjim sačinjava Sveti Raj.
42. I tako je Čovek bio i u Nebu i takođe u spoljašnjem Svetu, i
bio je Gospodar svih Stvorenja na ovom Svetu. Ništa nije moglo
da ga uništi.
43. Jer takva je bila zemlja takođe, dok Božija Kletva nije pala.
Sveto Svojstvo Duhovnog Sveta nicalo je na Zemlji, i donosilo
Svete Rajske Plodove, koje je Čovek onda mogao jesti na
magičan Rajski Način.
44. I nisu mu trebali ni Zubi, ni organi za varenje u Telu. Jer
kao što je Svetlost gutala Tamu, i kao što je Vatru proždirala
Voda, a da nije bila ispunjena njom, baš tako je i Središnji
Čovek takođe imao usta sa kojima bi ujedno jeo, u skladu sa
Načinom Večnosti.
45. I mogao je iz sebe proizvoditi sebi Slične, bez ikakvog
deljenja ili otvaranja svog Tela ili Duha, na način na koji je Bog
stvorio spoljašnji Svet; ne delivši Sebe; već se u Svojoj Želji, tj.
u Reči Fiat, manifestovao, i uneo istu Želju u Oblik prema
Večnom Duhovnom Rođenju. Tako je Čovek takođe načinjen u
Božijem Obliku i Liku u pogledu toga, prema Vremenu i
Večnosti, iz oba – i Vremena i Večnosti, uz to u i za jedan
besmrtni Život, koji je bio bez Neprijateljstva i Suprotnosti.
46. Ali Đavo, pošto je bio Princ i Vladar na Prostoru ovog Sveta,
i proteran zbog svog Ponosa u tamu, mučno, bolno i
neprijateljsko Svojstvo i Izvor, u Gnev Božiji, zavideo je Čoveku
na Sjaju što je stvoren u i za Duhovni Svet, Stanište koje je on
sam jednom imao; i stoga je uneo svoje Zamišljanje ili Želju u
Čovekov Oblik, i učinio ga tako požudnim, da se Svet tame, i
takođe spoljašnji Svet, pojavio u Čoveku, i tako se poremetio
Sklad i Toplina u kojoj su boravili, i tako je jedan preovladao
nad drugim.
47. I onda su se Osobine koje je svako od njih odvojeno u sebi
načinio manifestovale, i svaki od njih je žudeo za onim što mu
je bilo slično. Ono što je bilo iz Rođenja Sveta tame, i takođe
ono što je bilo iz rođenja Sveta svetlosti, svako od njih bi jeo od

74
Limbus-a Zemlje, prema svojoj Gladi; i tako su se Zlo i Dobro
manifestovali u Adamu.
48. I kada je Glad Svojstava otišla u Zemlju, odakle su Svojstva
tela izvedena, onda je Fiat izvukao iz Zemlje takvu Granu, kako
bi Svojstva mogla jesti u svojoj probuđenoj Sujeti; jer je to bilo
moguće.
49. Jer u Adamu je bio Duh jake i velike magične Moći Vremena
i Večnosti, iz kog je Zemlja sa svojim Svojstvima izdahnuta; i
tako je Fiat, tj. jaka Želja večne Prirode, privukla Suštinu
Zemlje. I tako je Bog dozvolio Drvetu Znanja Dobra i Zla da
raste za Adama, prema njegovim probuđenim Svojstvima; jer
je to uzrokovala velika Moć Duše i Tela.
50. I onda je Čovek morao biti iskušan, da li može da istraje i
odoli svojim sopstvenim Snagama, pred Iskušenjima Đavola, i
pred Gnevom Večne Prirode; i da li će Duša nastaviti u Skladu
Svojstava u istinskom Prepuštanju Božijem Duhu, kao jedan
instrument Božije Harmonije, i naštimovani Instrument
božanske radosti za Duh Božiji da svira na njemu. To je
iskušano pomoću tog Drveta, i ta okrutna Zapoved je bila
dodana: Ne smeš da jedeš sa njega, jer onog Dana kada budeš
jeo sa njega, sigurno ćeš umreti.
51. Ali pošto je Bogu bilo poznato da Čovek neće istrajati, i da
je već maštao i žudeo za Dobrim i Lošim, Bog reče: Nije dobro
da Čovek ostane sam, načinićemo mu odgovarajuću Pomoć.
52. Jer Bog je video da Adam onda ne može da se stvara na
magičan način, zašavši svojom Požudom u Sujetu. Stoga je
Mojsije rekao: Bog je učinio da dubok San padne na njega, i on
je zaspao; to jest, videći da Čovek neće nastaviti u Pokornosti
Božanskoj Harmoniji u Svojstvima, i da ostane i dalje da se
potčinjava kao jedan Instrument Duhu Božijem; stoga ga je
Bog pustio da padne iz Božanske Harmonije u Harmoniju sa
njegovim vlastitim, tj. probuđenim Svojstvima Zla i Dobra; Duh
njegove Duše je otišao u to.
53. I u tom Snu umro je u Anđeoskom Svetu, i pao pod Vlast
spoljašnjeg Fiat-a, i tako se oprostio sa Večnim Oblikom koji je

75
bio začet od Boga. Tu je njegov Anđeoski oblik i Snaga izgubio
svest i pao na Tle.
54. I onda je pomoću Fiat-a Bog načinio Ženu iz njega, iz
Matrice Venere, tj. iz tog Svojstva gde je Adam činio začeća u
sebi; i tako iz jednog Tela načinio dva, i podelio Svojstva
Tinktura, tj. vodenih i vatrenih Konstelacija u Elementu; ipak
ne sasvim u Materiji već u Duhu, tj. Svojstvima vodene i
vatrene Duše.
55. A opet to je i dalje samo jedna Stvar, samo je Svojstvo
Tinkture podeljeno; Želja Samoljublja je uzeta iz Adama, i
oblikovana u Ženu prema njegovoj Sličnosti. I stoga je to da
Čovek sada tako žudno želi Matricu žene, i Žena želi Limbus
Čoveka, tj. Vatreni-Element, Praizvor istinske Duše, pod čim se
misli na vatrenu Tinkturu, jer su ta dva bila jedno u Adamu, i u
tome se sastojalo Magično Začeće.
56. I čim je Eva načinjena iz Adama u njegovom Snu, oboje, i
Adam i Eva, tog su Trena postavljeni i sačinjeni u spoljašnjem
prirodnom Životu, sa Organima koji su im dati za
Razmnožavanje, na Način Prostih Životinja, i takođe u Telu od
mesa; u koje su mogli da stave svoje grube zemaljskosti, i žive
kao Životinje.
57. Stoga se bedna Duša osvojena Samoljubljem na taj Dan
posramila; i žalila što je njeno Telo dobilo takav zverski
monstruozni Oblik. Ništa ne može biti jasnije od toga. Pošto su
se ljudi postideli svojih Organa i Golotinje, zato su pozajmili
svoju odeću od zemaljskih Stvorenja. Jer to ne bi učinili, da
nisu izgubili svoj Anđeoski Oblik, i primili taj Životinjski.
58. Ta pozajmljena Odeća, zajedno s podstaknutom
Zemaljskom telesnošću, i Podjarmljenost Snagama Toplote i
Hladnoće, jasan je i potpun Dokaz čoveku, da zaista nije kod
Kuće u ovom Svetu. Jer svi zemaljski Apetiti, Brige i Strahovi,
zajedno sa tom nepravilnom Odećom, moraju nestati i ponovo
biti odvojeni od Duše.
59. Kada se Adam probudio iz Sna opazio je svoju Ženu, i znao
je da je ona stvorena iz njega; jer još nije jeo od Sujete svojim
spoljašnjim Ustima, već samo u Mašti, Želji i Požudi.

76
60. I to je prvo bila Želja Eve, da bi mogla da jede sa drveta
Sujete, drveta Dobra i Zla, u šta ju je ubedio Đavo u Obliku
Zmije, kazujući: Da će joj se otvoriti Oči, i da će biti kao sam
Bog; što je bilo i Laž i Istina.
61. Ali nije joj rekao da će time izgubiti Božansko Svetlo i
Snagu; samo je rekao: njene Oči će se otvoriti, da bi mogla
iskusiti, ustanoviti, i znati Zlo i Dobro, kao što je on to učinio.
Nije joj rekao ni da će se Toplo i Hladno probuditi u njoj, i da će
karakteristike spoljašnjih Konstelacija imati veliku Vlast nad
Telom i Umom.
62. Njegov jedini Cilj je bio da Anđeoski Lik, tj. Supstanca koja
je došla iz unutrašnjeg Duhovnog Sveta, može da nestane iz
njih. Jer bi onda oni bili nagnani da žive podjarmljeni gruboj
Zemaljskoj Telesnosti, i Konstelacijama ili Zvezdama; i onda,
dobro je znao da kad spoljašnji Svet nestane, Duša će ostati sa
njim u Tami. Jer je video da Telo mora da umre, što je opazio
time šta je Bog nagovestio; i kako je očekivao da ostane i dalje
Vladar cele Večnosti u prostoru ovoga Sveta, u svom
pritvornom Obliku koji je dobio; stoga je zaveo Čoveka.
63. Jer kada su Adam i Eva jedući uneli Voće Zla i Dobra u Telo,
onda je Mašta Tela primila Sujetu iz Voća, i onda se Sujeta
probudila u Telu, i Svet tame je stekao Prednost i Vlast u Sujeti
Zemaljske telesnosti; na šta je divni Nebeski Lik, koji je
proisticao iz Nebeskog Božanskog Sveta, trenutno nestao.
64. Tu su Adam i Eva umrli za Nebesko Carstvo, i probudili se u
spoljašnjem Svetu, i onda je divna Duša koja je stajala u
Ljubavi Božijoj nestala za svetu Moć, Vrlinu i Svojstvo; i
umesto toga, srditi Gnev, tj. tamni Svet Vatre, probudio se u
njoj, i tako je Duša postala jednim Delom, tj. u unutrašnjoj
Prirodi, pola Đavo, a u spoljašnjem Delu u odnosu na spoljašnji
Svet, Zver.
65. To su Lanci Smrti i Vrata Pakla, što je Prouzrokovalo da
Bog postane Čovek, da bi mogao da uništi Smrt, porazi
Đavolove Namere, i promeni Pakao ponovo u veliku Ljubav.

77
66. Neka vam ovo bude kazano, Deco Čovekova; kazano
Zvukom Trube, da biste odmah napustili gnusnu Sujetu, jer od
toga gori Vatra.

78
 Treće poglavlje
O tužnom Padu Čovekovom, i o Sredstvima njegovog
Izbavljenja
KADA su Adam i Eva pali u Sujetu, onda se Bes Prirode
probudio u svakom Svojstvu, i u ili kroz Želju utisnuo Sujetu i
Zemaljsku telesnost i Gnev Božiji u sebe.
68. I onda je Telo postalo opipljivo i grubo, kao Telo Zveri, i
Duša je time bila zarobljena u Suštini, i videla da joj je Telo
postalo Zver, i da je dobilo Zverske Udove za Razmnožavanje, i
prljavo Truplo koje će Želja ispuniti Odvratnošću, čega ju je
bilo sramota u Prisustvu Božijem; i stoga su se Adam i Eva
sakrili pod Drveće u Vrtu Edenskom. Toplota i Hladnoća su ih
takođe zgrabili.
69. I tu je Nebo u Čoveku drhtalo od Užasa; kao što se Zemlja
tresla u Besu, kada je Gnev uništen na Krstu od strane mile
Ljubavi Božije; tu je Gnev drhtao pred milom Ljubavi Božijom.
70. I zbog Sujete koja se tako probudila u Čoveku, Bog je
prokleo Zemlju; ni sveti Element više nije mogao nicati ni
blistati kroz spoljašnje Voće, ni donositi Rajsko Voće. Jer više
nije bilo Stvorenja koje bi ga trebalo jesti; niti je zemaljski
Čovek više toga bio dostojan.
71. Bog ne bi bacio dragocene Bisere pred Zveri; bezbožni
Čovek u svom Telu bio je samo grubo životinjsko Stvorenje; i
mada je bio od plemenite Suštine, opet je bio sasvim zatrovan i
odvratan Pogledu Božijem.
72. Kada je Bog video da je Njegov divni Oblik pokvaren,
pokazao se palom Adamu i Evi, i bilo mu ih je žao i obećao im je
sebe kao jedan večni Posed, i da će sa svojom velikom Ljubavi
u prihvaćenom Čovečanstvu uništiti Moć Zmijskog Svojstva, tj.
Sujete u gnevu Božijem što je probuđena u njima. I to je bilo
smrskavanje Zmijske Glave, koje će On izvesti, tj. On će uništiti
tamnu Smrt, i pokoriti Gnev svojom velikom Ljubavlju.

79
73. I ovaj Zavet Njegovog utelovljenja koje će doći, stavio je u
Svetlost Života; tom zavetu su se Jevrejska prinošenja Žrtvi
okretala kao Obeležju ili Najvišoj odredbi, do koje se Bog
obećao sa svojom Ljubavlju; jer je Vera Jevreja zašla u
Žrtvovanja i Ponude, i Božija Mašta je ušla u taj Zavet.
74. I Ponude su bile Oblik Povraćanja onoga što je Adam
izgubio, i tako je Bog okajavao svoj Gnev u ljudskom Svojstvu,
kroz Ponude u Najvišoj odredbi Zaveta.
75. Zavet u koji se ugradilo najsvetije milo Ime ISUS,
proističući iz svetog Imena i velike Moći JEHOVE; tako da će se
On ponovo pokrenuti i manifestovati u Supstanci nebeskog
Sveta koji je nestao u Adamu, i ponovo potpaliti sveti božanski
Život.
76. To Obeležje ili Najvišu odredbu Zaveta Adam je prenosio
svojoj Deci, sa Čoveka na Čoveka, i išlo je od jednoga do svih,
kao što su Greh i probuđena Sujeta takođe išli od jednog do
svih.
77. I stajalo je u Obećanju Zaveta na Kraju, u Poreklu od
Davida u Devici Mariji, koja je bila, u unutrašnjem Carstvu
skrivenog Čovečanstva (tj. od Suštastvenosti koja je nestala iz
Carstva Božijeg) Ćerka Božijeg Zaveta, ali u spoljašnjem prema
prirodnom Čovečanstvu, nju su začeli njen pravi telesni Otac
Joakim i njena prava Majka Ana, iz Suštine i Supstance njihovih
Duša i Tela, kao i sva druga Deca Adama; prava Ćerka Evina.
78. U toj Mariji Devici (tj. Mudrosti Božije) u obećanoj Najvišoj
odredbi Zaveta, o kojoj su svi Proroci prorokovali, – večna
Kazujuća Reč, koja je stvorila sve Stvari, u Potpunosti Vremena
pokrenula sebe u Imenu ISUS, prema svojoj najdubljoj Ljubavi
i Poniznosti, i donela ponovo živeću, božansku, i nebesku
Supstancijalnost u nebeski Deo Čovečanstva, koji je nestao u
Adamu, i koji je umro u Raju, u Zametak Marijin, u Tinkturu
Ljubavi, u to Svojstvo u kome bi Adam trebao da se
razmnožava na magičan i nebeski Način, u pravi Zametak
Žene, nebeske Supstancijalnosti, koja je nestala u Raju.
79. I kada je Božansko Svetlo u Nebeskoj Suštini bilo ugašeno,
Reč Božija, tj. Božanska Moć Razumevanja, unela je nebesku i

80
živuću Supstancijalnost, i probudila nestalu Supstancijalnost u
Zametku Marijinom, i donela ga u Život.
80. I tako su Božija Supstanca, gde god On boravio i delao, i
nestala Supstanca Čovekova, postale jedna Osoba; jer je Sveta
Božanska Supstancijalnost pomazala nestalu; stoga se ta
Osoba naziva HRISTOS, Pomazanik Božiji.
81. I to je suvi Aronov Štap, koji je procvetao i doneo Bademe, i
istinski Prvosveštenik; i to je ono Čovečanstvo o kome je Hrist
govorio, kazujući da je: On došao sa Neba i da je bio na Nebu; i
da ni jedan Čovek ne može da se uspne na Nebo do Sin Čovekov
koji je došao sa Neba, i koji je u Nebu.
82. Kada On kaže da je On došao sa Neba, misli se da je od
Nebeske Supstance, Nebeske Materijalnosti, jer Moć Vrline
Božije nema potrebe da dolazi od bilo gde, jer je ona svuda i u
svemu neizmerljiva i neizdeljena. Ali Supstanci je trebao
dolazak; Moć ili Vrlina je trebala da se pokrene, i da se
manifestuje u Supstanci.
83. I ta Supstanca je ušla u ljudsku Supstancu, i prihvatila je; ne
samo onaj Deo Nebeske Supstancijalnosti, koji je nestao u
Adamu, već celu ljudsku Suštinu u Duši i Telu, prema sva tri
Sveta.
84. Ali nije primio, ili uzeo na sebe, probuđenu ili utisnutu
Sujetu, koju je Đavo, svojom Zamišlju, uneo u Telo, čime je Telo
počinilo Greh; nego je zaista uzeo na Sebe probuđene oblike
Života, pošto su se oni udaljili od svoje usklađenosti, svako u
svoju sopstvenu Želju.
85. Jer u tome je naša Slabost, i Smrt, koju je On utopio svojom
Nebeskom svetom Krvlju. Tu je On uzeo na sebe sve naše
Grehe i Slabosti, takođe Smrt i Pakao u Gnevu Božijem, i
uništio njihovu Vlast u ljudskim Svojstvima.
86. Gnev Božiji je bio Pakao u koji je Duh Hristov ušao, kada je
prolio tu Nebesku Krv u našu spoljašnju ljudsku Krv, i
tinkturisao je Ljubavlju; time promenivši taj Pakao ljudskog
Svojstva u Nebo, i svevši ljudska Svojstva na Usklađenost, u
Nebeskoj Harmoniji.

81
 Četvrto poglavlje
Kako se ponovo rađamo; i kako možemo ponovo da
padnemo u Gnev Božiji
SADA ovde možemo pravilno razumeti šta je naše Novo-
Rođenje, ili Duhovni Preporod, i kako možemo postati, i
nastaviti da budemo Hram Božiji; mada smo tokom ovog
Života, shodno spoljašnjem Ljudskom, grešni smrtni Ljudi.
88. Hrist je u Ljudskoj Suštini probio i otvorio Vrata našeg
unutrašnjeg Nebeskog Ljudskog, koje je bilo zaključano u
Adamu; tako da sada ništa drugo ne treba, do da Duša prevuče
svoju Volju iz Sujete iskvarenog Tela, i pronese je kroz ta
otvorena Vrata u Hristov Duh.
89. Velika i jaka Ozbiljnost je ovde potrebna; i ne samo učenje i
znanje, već stvarna Glad i Žeđ za Hristovim Duhom. Jer samo
znati, to nije Vera; već Glad i Žeđ za onim što želim, tako da
time to privučem sebi, i uhvatim Željom i Zamišlju, i to učinim
svojim vlastitim; to je Istina i Suština Hrišćanske Vere.
90. Volja mora napustiti Telesnu Sujetu, i voljno se predati
Hristovim Mukama i Smrti, i na sve Prigovore Sujete, koja joj
se ruga, jer ona napušta svoju sopstvenu Kuću, u kojoj je
rođena, da više ne mari za Sujetu, već samo želi Ljubav Božiju
u Isusu Hristu.
91. U takvoj Gladi i Želji Volja prima i utiskuje u sebe Hristov
Duh u svojoj Nebeskoj Telesnosti; to jest, Duša u svojoj velikoj
Gladi i Želji hvata i privlači Hristovo Telo; tj. Nebesku
Supstancijalnost, u svoj nestali Oblik, unutar koje Dela Reč
Božije Moći.
92. Glad Duše pronosi Želju potpuno kroz izubijano Svojstvo
njenog Ljudskog u Nebeskom Delu, koji je nestao u Adamu;
ono Ljudsko kome je mila Vatra Ljubavi u Hristovoj Smrti
ostavila modricu, kada je Smrt tog Nebeskog Ljudskog
uništena.

82
93. I tako je Glad Duše primljena u to, u njeno nestalo Telesno,
kroz Želju, svetu Nebesku Supstancu, tj. Hristovo Nebesko
Telo, koje potpuno ispunjava Oca, i blisko je u svemu, i u svim
Stvarima; i kroz to se nestalo Nebesko Telo diže u Božijoj Moći,
u milo ime JEŠUA.
94. I to podignuto Nebesko Duhovno Telo je Hrišćanin, i Hram
Svetoga Duha, istinska Palata Svetog Trojstva, prema
Hristovom Obećanju, kazanom: „Mi ćemo doći, i načinićemo
sebi Prebivalište u vama.“
95. Suština tog Života hrani se Hristovim Telom i pije Njegovu
Krv. Jer Duh Hristov, tj. Reč, koji je načinio sebe vidljivim sa
Hristovim Ljudskim iz, i u našem nestalom Ljudskom, kroz
spoljašnjeg Čoveka od Supstance ovoga Sveta, progutao je
svoju svetu Supstancu u svojoj vatri; jer svaki Duh se hrani od
sopstvenog Tela.
96. Sada, ako Duša jede tu slatku, svetu, i Nebesku Hranu, onda
ona sebe užiže velikom Ljubavlju u Imenu i Moći Isusovom;
dok njena Vatra Patnje postaje velika Pobeda Radosti i Slave, i
pojavljuje joj se pravo Sunce, u čemu je ona rođena za drugu
Volju.
97. I tu se odvija Venčanje Jagnjeta, za koje od srca želimo da tu
počast i potpunost i oni nazovi-Hrišćani jednom Iskuse u sebi, i
tako da pređu iz Istorijskog u Supstancu.
98. Ali Duša ne dobija taj Biser Božanske Mudrosti i Vrline u
svoje Vlasništvo za Vreme ovog Života; jer joj je spoljašnje
Životinjsko Telo slepljeno za njenog spoljašnjeg Čoveka.
99. Moć kojom se Biser Božanske Mudrosti venčava u
Venčanju Jagnjeta, i utapa sebe u Nebeski Lik, tj. u Supstancu
Nebeskog Čoveka, koji je Hristov Hram; a ne u Vatreni Dah
Duše, koji je još uvek, tokom celog Života, čvrsto okovan za
spoljašnje Carstvo, Okovom Sujete, sa Udisanjem Vazduha, i u
velikoj je Opasnosti.
100. Ona baca svoje Zrake Ljubavi zaista vrlo često u Dušu,
čime Duša prima Svetlo; ali Hristov Duh se ne daje Vatrenom
dahu tokom ovog Života, već samo Dahu Svetlosti koji je

83
ugašen u Adamu, u kome je Hristov Hram, jer to je pravo i
sveto Nebo.
101. Shvati ispravno sada, šta je Novo Rođenje ili Duhovni
Preporod, i kako se odvija, iz sledećeg. Spoljašnji zemaljski
Čovek nije ponovo rođen u ovom Životu; to jest, niti spoljašnje
Telo, niti spoljašnji Deo Duše. Oni oboje nastavljaju u Sujeti
njihove Volje koja se probudila u Adamu. Oni vole svoju Majku,
u čijem Telu žive, tj. Vlast ovog spoljašnjeg Sveta; i tu se
manifestuje Rođenje Greha.
102. Spoljašnji Čovek u Duši i Telu (mislimo na spoljašnji deo
Duše) nema Božansku Volju, niti razume i jednu Božiju Stvar,
kao što Sveto pismo kaže: Prirodni Čovek ne pojmi Stvari Duha
Božijeg.
103. Ali Vatreni Dah unutrašnjeg Sveta ih, ako se jednom
zapali, razume; ima veliku Žudnju, Čežnju, Glad i Žeđ za
slatkim Hristovim izvorom; okrepljuje se gladujući i želeći (što
je prava Vera u) slatki Hristov Izvor iz svog novog Tela, od
Nebeske Supstance, kao gladna Grana na Hristovom Čokotu.
104. A Razlog zašto strastvena Duša ne može stići do
Savršenstva tokom ovog Života je – zato što je čvrsto okovana
spoljašnjim Okovom Sujete, kroz koju Đavo neprestano baca
svoje Zrake otrovnog uticaja na nju, i tako je iskušava, da ona
često zagrize njegov Mamac, i otruje se. Odatle nastaju Beda i
Mučenje, tako da se plemenita Sofija krije u Hristovom Izvoru,
u Nebeskom Ljudskom; jer ne može da se približi Sujeti.
105. Jer zna kako je bilo sa njom i Adamom, kada je izgubila
svoj Biser, koji je iz Milosti bio ponovo darovan unutrašnjem
Ljudskom; stoga se naziva Sofijom, tj. Hristovom Nevestom.
106. Ovde ona sa poverenjem poziva svog mladoženju vatrenu
Dušu, i pobuđuje ga da se Pokaje, i da se rastereti od sebe, ili
udalji od Odvratnosti Sujete.
107. I onda Rat zahvata celog Čoveka. Spoljašnji telesni Čovek
se bori protiv unutrašnjeg duhovnog Čoveka, a duhovni protiv
telesnog; i tako je Čovek u neprestanom Ratu i Sukobu, pun
Nevolja, Bede, Muke, i Brige.

84
108. Unutrašnji Duh kaže vatrenoj Duši: O Dušo moja! O ljubavi
moja! Obrati se, preklinjem te, i udalji se od Sujete, ili ćeš
izgubiti moju Ljubav i plemeniti Biser.
109. Onda kaže spoljašnji Razum, tj. Zivotinjska Duša: Ti si
glup: hoćeš da budeš predmet Podsmeha, i da te Svet Prezire?
Potreban ti je spoljašnji Svet da bi nastavio Život. Lepota, Moć, i
Slava su tvoja prava Sreća; samo u tome ti možeš da se raduješ i
Uživaš. Zašto bi bacio sebe u Mučenje, Bedu, i Prigovaranje?
Odaberi svoje Zadovoljstvo, što će i tvom Telu i tvom Umu činiti
dobro.
110. Takvom prljavštinom je pravi Čovek često ukaljan; to jest,
spoljašnji Čovek se ukalja, kao Krmača u Blatu, i zatamni svoj
plemeniti Biser. Jer što više raste sujeta spoljašnjeg Čoveka, to
je tamniji unutrašnji Čovek, dok na kraju sasvim ne nestane.
111. I onda je divno Rajsko Drvo nestalo, i biće jako teško
ponovo ga obnoviti. Jer kada se spoljašnje Svetlo, tj. spoljašnja
Duša jednom prosvetli, tako da je spoljašnje Svetlo Razuma
upaljeno unutrašnjim Svetlom; onda spoljašnja Duša obično
postane Licemerna; i sebe smatra Božanskom, čak i kada je
Biser nestao; ta tužna Greška čvrsto prijanja za mnoge Ljude.
112. I tako se događa da je Biserno Drvo u Hristovom Vrtu
često pokvareno; u vezi sa čim Sveto pismo daje jak Zaključak,
tj. Da oni koji su jednom probali slatkoću onog Sveta, i ponovo
pali, teško će videti Carstvo Božije.
113. I mada se ne može poreći da su Vrata Milosti još otvorena,
ipak lažna i sjajna Svetlost spoljašnjeg Razuma Duše tako
obmanjuje i ometa takve Ljude da oni misle da imaju Biser,
dok žive u Sujeti ovoga Sveta, i igraju kako Đavo svira.

85
 Peto poglavlje
Kako Čovek može sebe nazvati Hrišćaninom, a kako ne
OVDE stoga Hrišćanin treba da razmotri zašto on sebe naziva
Hrišćaninom, i zaista ispita da li je on to ili nije. Jer zaista, moje
saznanje i ispoved da sam Grešnik, i da je Hrist uništio moje
Grehe na Krstu, i prolio svoju Krv za mene, ne čine me
Hrišćaninom.
115. Nasledstvo pripada samo Deci. Služavka u Kući jako
dobro zna šta Gospodarica treba da čini, ali to je ne čini
Naslednicom Gospodaričinih Dobara. Sam Đavo zna da postoji
Bog, ali to ga ne čini ponovo Anđelom. Ali ako se služavka u
Kući uda za Gazdaričinog Sina, onda ona može postati
naslednica Gospodaričinih Dobara. I to takođe treba da se
razume u vezi sa Značenjem: biti Hrišćanin.
116. Deca Istorije nisu Naslednici Hristovih Dobara, već su
jedini pravi Naslednici zakonita Deca preporođena Hristovim
Duhom. Jer Bog je rekao Avramu: Oteraj Sina Robinje, on neće
nasleđivati sa Sinom Slobodne. Jer on se rugao, i samo je
Istorijski Sin Avramovog Duha i Vere; i sve dok nastavlja tako,
nije pravi Naslednik Avramove Vere, i stoga Bog naređuje da
mora biti izbačen iz nasledstva njegovih Dobara.
117. To je Vrsta budućeg Hrišćanstva. Jer Hrišćansko Obećanje
je dato Avramu. Stoga su tada takođe Predskazanja dala dva
Brata, Isak i Ismail, predskazujući u njima različita Stanja i
Običaje Hrišćanstva; kako će dve vrste Ljudi biti u tome, tj.
Pravi Hrišćani i Neiskreni Hrišćani. Ovi drugi, pod imenom
spoljašnjeg Propovedanja Hrišćanstva, biće samo Ismevači,
kao što je Ismail bio i Esau, koji je takođe bio Vrsta spoljašnjeg
Adama, dok je Jakov bio vrsta Hrista, i pravi Hrišćanin.
118. Tako svako ko će sebe nazivati Hrišćaninom, mora
izbaciti iz sebe Sina Robinje, to jest, zemaljsku Volju, i uvek je
ubijati i uništavati, i ne davati joj Nasledstvo.
119. Niti da dâ Biser Životinjskom Čoveku, koji bi se
zadovoljavao i zabavljao se sa spoljašnjim Svetlom, u Požudi

86
Tela. Već moramo, sa našim Ocem Avramom doneti Sina prave
Volje na Planinu Morija, i biti spremni u Poslušnosti prema
Bogu da ga ponudimo, uvek u Volji umirući za Greh u Hristovoj
Smrti, ne dajući prostora Životinji Sujete u Hristovom Carstvu,
niti joj dozvoljavati da bude razuzdana, ponosna, požudna,
zavidljiva, i zlonamerna. Jer sve su to Svojstva Ismaila, Sina
Robinje koga je Adam začeo u svojoj Sujeti sa tom Bludnicom,
nepoštenom Robinjom, Đavolskom Zamišlju, od zemaljskih
Svojstava u Telu i Krvi.
120. Taj Podrugljivac i nazovi-Hrišćanin je Sin nepoštene
Robinje, i mora biti izbačen; jer on neće imati Hristovo
Nasledstvo u Carstvu Božijem. On ne odgovara, on je upravo
Vavilon, Rusvaj tog jednog Jezika u mnoge. On je samo
Govornik i Svađalica oko Nasledstva; on misli da ga pribavi
pomoću Pričanja i Svađe, Licemerstvom svojih Usana i
prividnom Svetošću; mada u svom Srcu nije bolji od
krvožednog Ubice, svog brata Avelja, koji je pravi Naslednik.
121. Zato kažemo ono što znamo, da onaj koji će sebe nazivati
pravim Hrišćaninom mora isprobati sebe, i otkriti koja Vrsta
Svojstava upravlja i vlada njim – da li ga Hristov Duh pokreće
ka Istini i Ispravnosti, i prema Ljubavi ka Bližnjem – tako da će
s voljom učiniti ono što je ispravno, samo ako bude znao kako.
122. Ako nađe da oseća stvarnu Glad za takvom Vrlinom, onda
može s pravom misliti da je vučen. I onda mora početi da
deluje u skladu sa tim, i da biti zadovoljan samo Voljom, bez
Delovanja. Očevo povlačenje prema Hristu sadržano je u Volji,
ali pravi Život sadrži se u Delanju; jer ispravan Duh čini ono
što je ispravno.
123. Ali ako ima Volje da se čini, a ipak se ne sledi Delanje,
onda je pravi Čovek i dalje zatvoren u sujetnoj Požudi, koja
suzbija Delanje. I stoga je neko takav samo Licemer i jedan
Ismaelit; on govori jednu Stvar a čini drugo, i tako svedoči da
Laž izlazi iz njegovih Usta; jer sam ne čini to čemu poučava, i
prema tome služi samo Životinjskom Čoveku u Sujeti.
124. Za onog koji će reći: Hteo bih, i rado bih činio Dobro, ali
zemaljsko Telo koje nosim sa sobom, sprečava me, tako da ne

87
mogu; ipak biću spašen Milošću, zbog Hristovih Zasluga. Tešim
se Njegovim Zaslugama i Patnjom; jer će me primiti iz čiste
Milosti, bez mojih sopstvenih Zasluga, i oprostiće mi moje Grehe.
Takav neko, kažem, je kao Čovek koji zna koja je hrana dobra
za njegovo Zdravlje, ali neće da je jede, već umesto nje jede
Otrov, od čega će Bolest i Smrt sigurno uslediti.
125. Jer od kakvog je dobra za Dušu ako zna Put ka Bogu, ako
neće njim da hoda, već ide na suprotnu Stranu? Kakvo dobro
će činiti Duši da se teši srodstvom sa Hristom, sa Njegovom
Mukom i Smrću, i tako laska sebi Nadom da će time steći
Nasleđe, ako ne stupi u Rođenje koje dolikuje sinu, da bi mogla
biti istinsko Dete, rođeno iz Duha Hristovog, iz Njegovih Patnji,
Smrti i Uskrsnuća? Zaista, golicati i laskati sebi Hristovim
Zaslugama, a ne biti njegovim istinskim Detetom, Obmana je i
Laž, ko god bio taj koji tako poučava.
126. Ta Uteha pripada samo Grešniku koji se pokajao, koji se
bori protiv Greha i Gneva Božijeg. Kada Iskušenja dođu, i Đavo
napadne takvu sirotu Dušu koja se kaje, onda ona mora sebe
potpuno uviti u Zasluge i Smrt Hristovu, kao svoje jedino
Oružje Odbrane.
127. Samo Hrist je zaista zaslužio Iskupljenje za nas; ali ne na
Način kao da je to radi Njegove vlastite Zaslužnosti, da nam
samo nekim spoljašnjim Usvojenjem daruje da mu budemo
Deca, i da nas tako primi kao Decu, iako mi to nismo. Ne, On
sâm je Vrednost, On je otvoren Prolaz koji vodi kroz Smrt; i
kroz taj Prolaz mi moramo proći. On ne prima Zver u svoju
Vrlinu, već samo one koji se preobrate, i postanu kao Deca. Ta
Deca koja mu tako dođu su Njegova Nagrada, koju je zaslužio.
128. Za takve je rekao: Oče, Ljudi su Tvoji i Ti si ih dao meni
(kao moju Nagradu) i Ja ću im dati večni Život. Ali Hristov Život
neće biti dat nikome, osim ako mu ne dođu u Njegovom Duhu,
u Njegovo Ljudsko, u Patnjama, i Zasluzi, i u tome ne budu
rođena kao prava Zaslužna Deca.
129. Moramo se roditi od Njegove Zasluge, i obući hristovu
Zaslugu u Njegovoj Muci i Smrti; ne samo spolja, verbalnim
Laskanjem i pukim tešenjem samih sebe time, dok i dalje

88
ostajemo Neprijatelji i tuđa Deca, tuđe Suštine ili Prirode. Ne;
tuđa Suština ne pruža nasleđe istinskog deteta, već to
nasleđuje baštinjena Suština.
130. Ta baštinjena Suština nije od ovoga Sveta, već s Neba, o
čemu Sv. Pavle govori kazujući: Naše Obraćanje je u Nebu.
Suština koja je u srodstvu hoda Nebom, i Nebo je u Čoveku.
131. Ali ako nebo u Čoveku nije otvoreno, i Čovek stoji bez
Neba laskajući sebi, i kaže: Još sam izvan, ali Hrist će me uvesti
unutra svojom Milošću; nije li Njegova Zasluga moja? Takav
neko je u Sujeti i Grehu spoljašnjeg Čoveka, i sa Dušom u
Paklu, tj. u Gnevu Božijem.
132. Zato naučite da razumete ispravno čemu nas je Hrist učio,
i šta je učinio za nas. On je naše nebo; On mora dobiti Oblik u
nama, ili nećemo biti u Nebu. Tako onda Dušin unutrašnji
Čovek, sa svetim Telom Hristovim, tj. u Novom Rođenju, jeste u
Nebu, a spoljašnji smrtni Čovek je u Svetu, o čemu je Hrist
govorio kazujući: Moje Ovce su u mojoj ruci, i niko ih neće oteti;
Otac koji ih je meni dao veći je od svega.

89
 Šesto poglavlje
O ispravnom i pogrešnom odlasku u Crkvu, primanju
Pričešća (Svetih Tajni) i Oproštaja
Voljena Braćo, verno ćemo vas poučiti, ne sa laskavim Usnama
da udovoljimo Antihristu, već iz našeg Bisera, Vrline, Moći, i
Duha Hristovog u nama, od Hrišćanske Suštine i Znanja; ne
prema Ljušturi i Istoriji, već od novorođenog Duha, iz
Hrišćanskog Znanja, kao Grane koja raste na Hristovom
Čokotu; u Meri tog Znanja koje je otvoreno u nama, prema
Volji i Zastupanju Boga.
134. Ljudi nas Danas vezuju za Istoriju, i za materijalne Crkve
od Kamena; te Crkve su zaista Dobre po svojoj Kakvoći, ako
Čovek takođe unese Hristov Hram u njih. Oni štaviše počavaju,
da njihov Oproštaj Oslobađa od Greha, i da Gospodova Večera
uklanja Greh; takođe da Duh Božiji dolazi Čoveku kroz njihovo
Posredovanje. Sve to ima pravo Značenje, ako se pravilno
razume; i ako Čovek ne prijanja samo za Ljušturu.
135. Mnogi Ljudi idu u Crkvu po dvadeset ili trideset Godina,
slušaju Propovedi, primaju Pričešće, i čuju o Oslobađanju od
greha pročitano ili izrečeno, a opet su jednako Zveri Đavola i
Sujete na kraju kao što su bili na početku. Zver ide u Crkvu, i na
Večeru, i Zver opet izlazi odatle.
136. Kako će da jede onaj koji nema Usta? Može li bilo koji
Čovek jesti Hranu koja je tako zaključana da ne može da je
uzme? Kako će da pije onaj koji ne može da dođe do Vode? Ili
kako će da čuje onaj koji nema Sluh?
137. Kakvo dobro će mi činiti, ako budem odlazio u
materijalne Crkve od Kamena, i tamo ispunjavao Uši praznim
Povetarcem? ili išao na Večeru, i hranio ništa do zemaljska
Usta, koja su smrtna i iskvarena? Ne mogu li ih nahraniti i
zadovoljiti Komadićem Hleba kod Kuće? Kakvo dobro čini
Duši, koja je jedan besmrtni Život, da ima Zverskog Čoveka koji
se pridržava Forme, i poštuje Ljušturu Hristove Institucije, ako

90
ne može da dobije srž iz nje? Jer Sv. Pavle je rekao o Večeri:
Primate je za Osudu, jer ne raspoznajete Telo Gospodovo.
138. Zavet ostaje čvrst, i pokrenut je u Korišćenju Institucije.
Hrist nam je ponudio svoj Duh u svojoj Reči (tj. u svojoj
propovedanoj Reči) i Njegovo Telo i Krv u Pričešću, i Njegov
Oprost u međusobnom bratskom Izmirenju.
139. Ali kakvo dobro to čini Zveri da stoji i sluša, koja nema
Sluha da primi unutrašnju živu Reč, niti ikakvo Tlo na koje bi
položila Reč, da bi ona mogla donositi Plod? O takvima Hrist
kaže: Đavo je Iščupao Reč iz njihovog Srca, da ne bi verovali i
bili spašeni. Ali kako on to može da učini? Jer Reč ne nalazi u
slušajućem Umu Mesto gde bi se Ukorenila.
140. I tako je takođe sa Oproštajem: od kakve je Koristi za
mene ako neko kaže: Izričem ili izjavljujem ti Oproštaj od tvojih
Grehova, ako je moja Duša potpuno zarobljena u Grehu? Ko
god to govori Grešniku koji je tako zatvoren, greši; i onaj koji
to prima bez Glasa Božijeg unutar sebe koji potvrđuje isto,
obmanjuje sebe. Niko ne može da oprosti Grehe do sam Bog.
141. Propovednik nema Oproštaj od Greha u svojoj Moći, već je
to Hristov Duh u Glasu Sveštenika koji ima Moć, datu
Svešteniku koji je sam Hrišćanin.
142. Koje dobro je bilo za one koji su sami čuli Hrista kako
propoveda na Zemlji, kada je rekao: Dođite Meni svi vi koji ste
zamoreni i teško natovareni, i Ja ću vam dati Počinak? Koje
dobro je učinilo ovo blagosiljajuće Obećanje onima koji su ga
čuli, ako nisu radili, niti nosili težak teret? Šta onda bude od
Okrepljenja ili Počinka? Budući da su bili Gluvi, i da su čuli
samo spoljašnjeg Hrista, a ne Reč Božanske Moći; zasigurno
nisu bili okrepljeni. Upravo toliko dobrog Zverski Čovek ima
od svog Oproštaja i Pričešća.
143. Zavet je otvoren Pričešćem; i u Crkvenom obredu ili
Svešteničkoj službi poučavanja takođe je pokrenut Zavet; Duša
ga prima, ali u onom Svojstvu od kog su Dušina Usta.
144. To jest, spoljašnja Zver prima Hleb i Vino, koje može
jednako imati i kod Kuće. A vatrena Duša prima Zavet prema

91
svom Svojstvu, tj. u Gnevu Božijem ona prima Supstancu
večnog Sveta, ali prema Svojstvu tamnog Sveta; ona stoga
prima, kao što Sveto pismo kaže, za svoju sopstvenu Presudu ili
Osudu. Jer kakva su Usta, takva je i hrana koja je Ustima uzeta. I
na taj Način takođe je to da će Rđav videti Hrista u strašnom
Sudu kao okrutnog Sudiju; ali Sveci će ga videti kao voljenog
Emanuila.
145. Božija Ljutnja ostaje otvorena u Njegovom Zavetu prema
Grešnima; ali prema Svecima je nebeska Blagost koja voli, i u
tome Moć Hristova u svetom Imenu ISUS, ostaje otvorena.
Kakvo dobro čini onda sveta Stvar Grešniku, koji ne može da je
uživa? Ili šta ima, što može odneti njegove Grehe, kad se
njegov Greh jedino pokreće i manifestuje otuda?
146. Pričešća ne brišu Greh; niti se time opraštaju Gresi. Ali to
je ovako: Kada se pojavi Hrist, onda Adam umire u Suštini
Zmije; kao kad izlazi Sunce, Dan proguta Noć, i više nije Noć:
Upravo tako su oprošteni Gresi.
147. Hristov Duh jede svoju Svetu Supstancu, unutrašnji Čovek
je Primalac Svete Supstance; on prima ono što Hristov Duh
unosi u njega tj. Hram Božiji, Hristovo Telo i Krv. Ali šta se to
tiče Zveri? Ili šta se to tiče Đavola? Ili Duše koja je u Gnevu
Božijem? Oni jedu Nebesku Krv, to jest u Nebu u kom oni
borave, koji je Ambis, ili Bezdan.
148. I tako je takođe u Službi ili Služenju Propovedi. Bezbožnik
čuje ono što spoljašnja Duša spoljašnjeg Sveta propoveda; to
on prima, tj. Istoriju, i ako ima Trica ili Đubreta u onome što se
uči, on isisava Sujetu iz toga. Da, ako je Propoved puko
Klevetanje, Ograđivanje, i nemilosrdna Grdnja, kakav je
ponekad Slučaj, onda njegova Duša isisa zlobni Otrov, i
usmrćujuću Okrutnost Đavolovu iz toga, što ga golica, i
zadovoljan je sa učenjem kako da osuđuje i sudi drugima.
149. Tako ako je Propovednik neko ko je mrtav, i nema
istinskog Života u sebi, već seje samo Otrov i Zamerke koje
proizilaze iz njegovih loših Sklonosti, onda je to Đavo što
poučava, i Đavo što sluša. Takvo učenje prima rđavo Srce, i
donosi rđave Plodove; pod čim se Misli da Svet postaje puka

92
jazbina ubistvenih Đavola. Tako ako pogledate među Gomilom
takvih Učitelja i Slušalaca, malo se može naći sem Grdnji,
Kleveta, i Prekora; zajedno sa sukobima oko Reči, i Svađe oko
Ljušture.
150. Ali Sveti Duh poučava kod svetih Učitelja, i Duh Hristov
čuje kroz Dušu, koja je Božanski Dom Božanskog Zvuka ili
Glasa u svetom Slušaocu.
151. Sveti Čovek ima svoju Crkvu u sebi, u kojoj on čuje i uči. A
Vavilon ima Hrpu Kamenja, gde ide sa svojom prividnom
Svetošću i Licemerjem. Tamo voli da bude viđen u finoj Odeći, i
pravi vrlo pobožnu i božansku Paradu; Crkva od Kamena je
njegov Bog, u kog se Uzda.
152. Ali sveti Čovek ima svoju Crkvu svuda sa sobom, čak i u
sebi; jer uvek stoji i hoda, sedi i leži u svojoj Crkvi. On živi u
stvarnoj Hrišćanskoj Crkvi; da, u Hramu Hristovom. Sveti Duh
mu propoveda iz svakog Stvorenja. Šta god pogleda, vidi u
tome Propovednika Božijeg.
153. Podrugljivac će sada reći da Ja prezirem Crkvu od
Kamena, gde se sakupljaju Mase; ali kažem da nije tako. Jer
samo razotkrivam licemernu Vavilonsku Bludnicu, koja čini
Blud sa crkvom od Kamena, i naziva sebe Hrišćankom, ali u
stvari je Prostitutka.
154. Pravi Hrišćanin nosi svoju svetu Crkvu sa sobom na
velikim Skupovima. Jer Srce je prava Crkva, gde čovek mora da
izvršava Službu Bogu. Ako treba da idem hiljadu puta u Crkvu,
i uzimam Pričešće svake Nedelje, i čujem Oproštenje izrečeno
meni svakog Dana, a nemam Hrista u sebi, sve će biti lažno,
jedna nekorisna Maštarija i utisnuti Lik u Vavilonu, a ne
opraštanje Grehova.
155. Sveti Čovek čini sveta Dela iz svete Snage njegovog Uma.
Rad nije Okajavanje ili Pomirenje, već je to Zgrada koju istinski
Duh gradi u njegovoj Supstanci; to je Njegovo Stanište. Ali
Mašta i Sanjarenje je Stanište lažnog Hrišćanina, u koje
njegova Duša ulazi sa Pretvaranjem. Spoljašnje Slušanje dopire
samo do spoljašnjeg, i deluje samo u spoljašnjem; ali
unutrašnje Slušanje ide u unutrašnje, i deluje u unutrašnjem.

93
156. Prikrivaj, treskaj, plači, pevaj, propovedaj, i poučavaj
koliko god želiš; ipak ako tvoj unutrašnji Učitelji i Slušalac nisu
otvoreni, sve je ništa do Vavilon, Fikcija, i urezani Lik, u kom
Duh spoljašnjeg Sveta pravi model i čini za sebe utisnuti Lik
Nalik unutrašnjem; i čini Sveto Pokazivanje tamo, kao da
izvodi neku božansku ili svetu Službu Bogu, dok mnogo Puta u
takvoj Službi i Obožavanju, Đavo snažno radi u Mašti, i jako
mnogo golica Srce onim Stvarima u kojima Telo uživa. Što se
zaista često dešava sa Decom Božijom, njihovom spoljašnjem
Čoveku, ako ne Paze dobro na sebe; tako marljivo ih Đavo
opseda i iskušava.

94
 Sedmo poglavlje
O nekorisnim Mišljenjima i Raspravama o Pismu
PRAVI Hrišćanin, koji je ponovo rođen u Duhu Hristovom,
jeste u Hristovoj Jednostavnosti, i ne Sukobljava se ili ne
Raspravlja ni sa jednim Čovekom o Religiji. On ima dovoljno
Sukoba u sebi, sa sopstvenim Zverskim zlim Telom i Krvlju. On
neprestano misli o sebi kao velikom Grešniku, i plaši se Boga.
Ali Ljubav Hristova postepeno prodire, i isteruje taj Strah, kao
što Dan upije Noć.
159. Ali Gresi okorelog Čoveka počivaju u Smrtnom Snu,
pupeći u Jami, i donose svoj Plod u Paklu.
160. Hrišćanstvo koje je u Vavilonu, spori se oko Običaja kako
Čovek treba da služi Boga, i da Ga slavi; takođe kako da Ga
spozna, i šta On u Suštini i Volji jeste. I propovedaju potvrdno,
da svako ko nije jedan i isti sa njima u svakoj Pojedinosti
Znanja i Stavova, nije Hrišćanin, već Jeretik.
161. Rado bih video kako sve njihove Sekte mogu da se slože
oko tog jednog koje se može nazvati pravom Hrišćanskom
Crkvom; kada se svi oni Rugaju, svaka njihova Grupa grdi
ostale, i proglašava ih lažnim.
162. Ali Hrišćanin nije Sektaš: može da boravi usred Sekti, i da
se pojavljuje u njihovim Obredima, a da nije privržen ili
omeđen ni jednom. On ima samo jedno Znanje, a to je: Hrist je
u njemu. On traži samo jedan Put, koji je Želja da uvek čini i
poučava onome što je ispravno; i on stavlja sve svoje znanje i
htenje u Hristov Život.
163. On čezne i želi neprestano da Volja Božija može da bude
sprovedena u njemu, i da se Njegovo carstvo može pokazati u
njemu. On svakodnevno i svakog časa ubija Greh u Telu; jer
Ženski element kod Začeća (Seed of the Woman), tj. unutrašnji
Čovek u Hristu, bez prestanka smrskava Glavu Zmiji, to jest,
Moć Đavolovu, koja je u Sujeti.

95
164. Njegova Vera je Želja za Bogom i Božanskim; koju on
umotava u nepokolebljivu Nadu, verujući Rečima Obećanja, i
živeći i umirući u tom; mada kao pravi Čovek on nikad ne
umire.
165. Jer Hrist kaže: Ko god veruje u mene, nikad neće umreti,
već se probio iz Smrti u Život; i Reke žive Vode će teći iz njega, tj.
dobro Učenje i Dela.
166. Zato kažem, za ma koji sukob i borbu oko Pisma, sve je to
Vavilon. Slova u Reči potiču od, i sva stoje u, jednom Korenu,
koji je Duh Božiji; kao što različito Cveće stoji sve u Zemlji i
raste među sobom. Ono se ne bori međusobno zbog Razlike u
Boji, Mirisu, i Ukusu, već dopušta Zemlji, Suncu, Kiši, Vetru,
Toloti i Hladnoći da čini sa njim što želi; a opet svako od njih
raste u svojoj osobenoj Suštini i Svojstvu.
167. Tako je i sa Decom Božijom; ona imaju različite Darove i
Stepene Znanja, opet sve od jednog Duha. Sva se ona raduju
velikim Čudima Božijim, i Zahvaljuju se Najvišem u Njegovoj
Mudrosti. Zašto bi se onda borila oko Njega u kome žive i imaju
svoje Biće, i od čije Supstance oni sami jesu?
168. To je najveća Glupost u Vavilonu da se Ljudi bore oko
Religije, kao što je Đavo učinio da Svet radi; tako da se oni
žestoko bore oko Mišljenja koja su sami skovali, tj. oko Pisma;
dok se Carstvo Božije ne sastoji od Mišljenja, već od Moći i
Ljubavi.
169. Kao što je Hrist rekao svojim Učenicima, i ostavio im to na
kraju, kazujući: Volite jedan drugoga, kao što sam Ja voleo vas;
jer otuda će Ljudi znati, da ste moji Učenici. Kad bi Ljudi tako
žestoko tražili Ljubav i Pravednost kao što to čine za Mišljenje,
ne bi bilo Sukoba na Zemlji, i mi bi bili kao Deca Jednog Oca, i
ne bi nam trebao nikakav Zakon, ili Propis.
170. Jer se Bog ne služi ni jednim Zakonom, već samo
Pokornošću. Zakoni su za Grešne, koji neće prigrliti Ljubav i
Pravednost; oni su, i moraju da budu, naterani i primorani
Zakonima.

96
171. Svi mi imamo samo jednu Zapoved, Zakon, ili Propis, koji
je: da ostanemo čvrsto uz Gospodara svih Bića, i da
prepustimo naša Htenja Njemu, i dopustimo Njegovom Duhu
da svira Muziku koju On hoće. I tako mu dajemo ponovo kao
Njegove naše Plodove, to što on čini i manifestuje u nama.
172. Sad, ako se ne borimo oko naših različitih Plodova,
Darova, Vrsta i Stepena Znanja, već ih uzajamno primamo
znanju, kao Deca Duha Božijeg, šta bi moglo da nas osudi? Jer
Carstvo Božije se ne sastoji od našeg znanja i pretpostavki, već
od Moći.
173. Ako ne bi znali ni upola toliko, i bili više kao Deca, i imali
samo bratski Um i dobru Volju jedni prema drugima, i živeli
kao Deca jedne Majke, kao Grane na jednom Drvetu, crpeći naš
Sok svi iz jednog Korena, bili bi daleko više sveti nego što
jesmo.
174. Znanje služi samo tom Cilju, tj. da znamo da smo izgubili
Božansku Moć u Adamu, i da smo sada postali nagnuti Grehu;
da imamo loše Osobine u sebi, i da se činjenje Zla ne sviđa
Bogu; tako da sa našim Znanjem možemo naučiti da činimo
dobro. Sad ako imamo Moć Božiju u nama, i želimo svim
svojim Srcem da delujemo i živimo ispravno, onda je naše
Znanje samo naša Razonoda, Stvar Zadovoljstva, u kom se
radujemo.
175. Jer pravo Znanje je Manifestacija Duha Božijeg kroz
Večnu Mudrost. On zna šta hoće u svojoj Deci; On pokazuje
svoju Mudrost i Čuda pomoću svoje Dece, kao što Zemlja
polaže svoje raznovrsno Cveće.
176. Sad ako boravimo jedni sa drugima, kao ponizna Deca, u
Duhu Hristovom, radujući se Daru i Znanju drugog, ko će nam
suditi ili nas osuditi? Ko sudi ili osuđuje Ptice u Šumama, što
hvale Gospoda svih Bića različitim Glasovima, svaka u svojoj
sopstvenoj Suštini? Da li ih Duh Božiji kori što ne stavljaju
svoje Glasove u jednu Harmoniju? Zar ne potiče njihova
Melodija od Njegove Moći, i ne igraju li se one pred Njim?
177. Stoga oni Ljudi koji se bore i svađaju oko Znanja i Volje
Božije, i preziru jedan drugog na račun Toga, gluplji su od Ptica

97
u Šumama, i divljih Zveri koje nemaju nikakvo pravo
Razumevanje. Oni su manje korisni pred Pogledom svetog
Boga od Cveća u Polju, koje stoji mirno u tihoj Potčinjenosti
Duhu Božijem, i dopušta mu da manifestuje Božansku Mudrost
i Moć kroz njih. Da, takvi Ljudi su gori od Korova i Trnja koje
raste među divnim Cvećem, jer oni bar stoje mirno i tiho, dok
su te Svađalice kao halapljive Zveri i Lešinari, koji plaše druge
Ptice da ne pevaju i ne hvale Boga.
178. Ukratko, oni su Rezultat, Grane ili Izdanci Đavola u Gnevu
Božijem, koji, ipak, moraju njihovim samim mučenjem učiniti
da služe Gospoda; jer njihovim uznemiravanjem i
proganjanjem, oni potiskuju Sok kroz Suštinu Dece Božije, tako
da se ona pomeraju i pokreću u Duhu Božijem, moleći se i
neprestano čeznući, u čemu Vežbajući njihove Moći Duh Božiji
pokreće sebe u njima.
179. Otuda se ispoljava Želja, i tako Deca Božija ozelenjavaju,
cvetaju, i donose Plod; jer Deca Božija se manifestuju kroz
Muku; kao što Sveto pismo kaže: Kada ih kazniš, oni žešće
plaču za Tobom.

98
 Osmo poglavlje
U čemu se sastoji Hrišćanska Religija, i kako Ljudi treba da
služe Bogu i svojoj Braći.
SVA Hrišćanska Religija u potpunosti se sastoji u tome, da
učimo da spoznamo sebe; odakle dolazimo, šta smo mi, kako
smo napustili Jedinstvo i prešli u Razdor, Grešnost, i
Nepravednost; kako smo probudili i pokrenuli ova Zla u nama;
i kako se možemo ponovo osloboditi od njih, i povratiti naše
izvorno Blaženstvo.
181. Prvo, kako smo bili u Jedinstvu, kad smo bili Deca Božija u
Adamu pre nego što je pao. Drugo, kako smo sada u Neslozi i
Razdoru, u Sukobu i Suprotstavljenosti. Treće, Kuda idemo
kada napustimo ovo iskvareno Stanje, kuda sa besmrtnim a
kuda sa smrtnim Delom.
182. I Poslednje, Kako možemo da izađemo iz Ne-jedinstva i
Sujete, i uđemo ponovo u to jedno Drvo, Hrista u nama, iz koga
smo svi mi ponikli u Adamu. Sve neophodno Znanje Hrišćanina
se sastoji od te četiri Tačke.
183. Tako da nema potrebe da se sukobljavamo oko bilo koje
Stvari; nemamo Razloga za međusobno Raspravljanje. Pustimo
svakoga samo da se uči kako bi mogao ponovo da pristupi
Božijoj Ljubavi i Ljubavi prema Bratu svojemu.
184. Hristovo Zaveštanje nije ništa drugo do Obaveza ljubavi
ili bratski Zavet, čime Bog u Hristu vezuje sebe za nas i nas za
Njega. Sva učenja, htenja, življenje i činjenje, moraju
podrazumevati, stremiti, i upućivati na to. Sva drugačija učenja
i činjenja, ma koja bila, jesu Vavilon i Fikcija; puki urezani Lik
Ponosa u nekorisnim Sudovima, uznemiravanje Sveta, i jedno
Đavolsko Licemerje, čime on zastire Prostodušnost.
185. Svaki Propovednik bez Duha Božijeg, koji bez Božanskog
Znanja, postavi sebe za Učitelja Božanskih Stvari, praveći se da
time služi Bogu, lažan je, i samo služi Stomaku, svom Idolu, i
svom vlastitom ponosno drskom Umu, u želji da bude
poštovan na Račun toga, i smatran Svetim, ili Božanskim

99
prema Svetim Zapovedima. On nosi jednu Službu, na koju je
postavljen i izabran od Dece Čovekove, koja mu samo laskaju, i
iz Naklonosti su ga odredila za to.
186. Hrist je rekao: Ko god ne uđe na Vrata, to jest, kroz Njegov
Duh, u Tor, već se popne nekim drugim Putem, isti je Lopov i
Ubica, i Ovce ga ne slede, jer ne poznaju njegov Glas.
187. On nema Glas Duha Božijeg, već samo Glas svoje
sopstvene Veštine i Znanja; Čovek poučava, a ne Duh Božiji. Ali
Hrist kaže: Svaka Biljka koju moj Nebeski Otac nije zasadio, biće
iščupana iz Korena.
188. Kako će onda onaj ko je bezbožna biljka saditi Nebeske
Biljke, kad nema živog Semena sa njegovom Snagom u sebi?
Hrist je rekao jasno: Ovce ne čuju njegov Glas, i ne slede ga.
189. Zapisana Reč je samo Instrument kojim nas Duh vodi sebi
unutar nas. Reč koja će da poučava, mora da bude živa u
doslovnoj Reči. Duh Božiji mora biti u doslovnom Zvuku, inače
niko nije Učitelj od Boga, već puki učitelj prema Slovu,
poznavalac Istorije, a ne Duha Božijeg u Hristu.
190. Sve čime Ljudi služe Bogu, mora biti učinjeno sa Verom,
tj. u Duhu. To Duh čini Rad savršenim, i prihvatljivim u
Pogledu Božijem. Sve što Čovek preduzme i radi u Veri, on to
čini u Duhu Božijem, Duh Božiji sarađuje u Radu, i onda je to
prihvatljivo za Boga. Jer je On sam to uradio, i Njegova Moć i
Vrlina je u tome: To je sveto.
191. Ali sve što uradi Sopstvo, bez Vere, samo je Uobrazilja i
Ljuska, ili Ljuštura pravog Hrišćanskog Rada.
192. Ako služiš tvom bratu, i činiš to Licemerno, i daješ mu
nevoljno, onda ne služiš Bogu. Jer tvoja Vera ne proističe iz
Ljubavi, niti ulazi u Nadu, u tvom Poklonu. Odista služiš svog
Brata, i on sa svoje Strane zahvaljuje Bogu i blagosilja te, ali ti
ne blagosiljaš njega. Jer mu daješ svoj Poklon neradog Duha,
koji ne pristupa Božijem Duhu, u Nadi Vere; stoga je tvoj
Poklon samo napola dat, i imaš samo Pola Nagrade za to.
193. Isto važi i za primanje Poklona. Ako bilo ko daje s Verom,
u Božanskoj Nadi, on blagosilja svoj Poklon svojom Verom. Ali

100
ko god to prima nezahvalno, i gunđa u svom Duhu, on
proklinje upotrebu ili uživanje toga. Tako je to, da će svako
dobiti svoje; Kako seje, tako će i žnjeti.
194. Slično je u Službi poučavanja; Kako Čovek seje, tako će
žnjeti. Jer ako Čovek seje dobro Seme od Hristovog Duha, ono
se priljubi uz dobro Srce, i donese dobar Plod; ali kod Rđavog,
koji nije u stanju da primi dobro Seme, pokrenut je Gnev Božiji.
195. Ako neko seje Rasprave, Prigovore, i Loša tumačenja, svi
bezbožni Ljudi to primaju u sebe; što takođe prijanja za njih, i
donosi odgovarajući Plod. Tako da oni time uče da preziru,
grde, klevetaju, i loše prikazuju jedan drugog. Iz tog Korena
niče i raste veliki Vavilon; u kome se Ljudi, iz pukog Ponosa i
Svađe, bore oko Istorije, i Opravdavanja sirotog Grešnika pred
Pogledom Božijim; time prouzrokujući da prosti greše i hule
na Boga, u tolikoj meri da jedan Brat grdi i proklinje drugog, i
ekskomunicira, ili tera Đavolu, zarad Istorije i Slova.
196. Takvi se Proklinjači i Grditelji ne plaše Boga, već dižu
veliku Zgradu Nesloge. Videći iskvarenu Požudu što leži u svim
Ljudima, još uvek u zemaljskom Telu, oni podižu i pobuđuju
Gnušanje čak i u prostoj Deci Božijoj, i čine da Božiji Ljudi,
jednako kao i Deca Greha, hule na Boga. I tako oni postaju
Glavni Graditelji velikog Svetskog Vavilona, i korisni su u Crkvi,
koliko i peti Točak na Vozilu; da, i što je još gore od toga, oni
takođe podižu i paklenu Građevinu.
197. Stoga je jako neophodno za Decu Božiju da se ozbiljno
mole, da bi mogla znati da prepoznaju te lažne Građevine, i da
ih napuste sa svojim Umovima, i da ne pomažu njihovu
izgradnju, i ne progone svoje Drugare - Decu Božiju. Jer
pomoću Toga oni drže sebe podalje od Carstva Nebeskog, i
skreću sa pravoga Puta.
198. Prema kazivanju Hristovom Farisejima: Teško vama
Fariseji; jer vi obilazite More i Kopno da napravite jednog
Preobraćenika, i kad ga preobratite, vi ga načinite dvaput više
Paklenim Detetom nego što ste vi sami. Što je zaista potpuno
Slučaj sa savremenim Grupama i Sektama među tim Bukačima
i Učiteljima Svađe.

101
199. Želim stoga, od mojih Darova, koje mi je otkrio Bog, da
sva Deca Božija, koja žele da budu pravi Hrišćani, budu verno
upozoreni da napuste takve gnusne Sukobljavajuće i krvave
Potpaljivače, i da se udalje od svakog Sukoba sa svojom
Braćom, i bore se samo za Ljubav i Pravednost prema svim
Ljudima.
200. Jer onaj ko je dobro Drvo mora da nosi dobre Plodove, i
mora ponekad da dopusti Svinji da proždire njegove Plodove,
a ipak mora nastaviti i dalje kao dobro Drvo, i da bude uvek
voljan da radi sa Bogom, i da ne dozvoli nikakvom Zlu da ga
nadvlada. I onda on stoji i raste u Polju Božijem, i donosi Plod
koji će biti postavljen za Božiji Sto, koji će uživati zauvek.
Amin, Sve što Diše, hvali Ime Gospodnje. Aleluja.

102
 Čet vrta Knjiga

DVA

RAZGOVORA

IZMEĐU

UČENIKA I NJEGOVOG UČITELJA

U VEZI SA

NATČULNIM ŽIVOTOM

KOJI POKAZUJU
Kako Duša može dobiti Božanski Sluh i Viđenje, i šta je njeno
Detinjstvo u Prirodnom i Natčulnom Životu; i kako ona prelazi
iz Prirode u Boga, i iz Boga ponovo u Prirodu i Sopstvo; takođe
šta su Spasenje i Propast; i šta je Pregradni Zid što odvaja Dušu
od Boga i kako se postiže rušenje te Pregrade; o dve Volje i dva
Oka u Paloj Duši; i koji je najkraći PUT za dobijanje
Unutrašnjeg Carstva Božijeg; i zašto ga tako mali broj Duša
pronalazi.

1. Korinćanima, 2:7-15
Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju
odredi Bog pre sveta za slavu našu;

103
Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je
poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce
čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i
dubine Božije.
Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u
njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.
A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da
znamo šta nam je darovano od Boga;
Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost,
nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini
ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.

104
 O

Natčulnom Životu

ili o

Životu koji je iznad razumskog

Opažanja.

u
Dva Razgovora između Učenika i njegovog Učitelja

1. Razgovor
Učenik
UČENIK upita svog Učitelja: Gospodine, kako mogu da stignem
do Natčulnog Života, tako da mogu da vidim Boga, i da čujem
šta Bog govori?
Učitelj
Učitelj odgovori i reče: Sine, kad možeš da se staviš u TO, gde ni
jedno Stvorenje ne boravi, iako bi to bilo samo na Trenutak,
onda čuješ šta Bog govori.
Učenik
Da li je to gde ni jedno Stvorenje ne boravi na dohvat ruke, ili
je daleko?

105
 Učitelj
To je u tebi. I ako možeš, Sine moj, bar na kratko prestati sa
svim svojim razmišljanjima i htenjima, čućeš neizrecive Reči
Božije.
Učenik
Kako mogu da čujem šta On govori, kad nisam u mišljenju i
htenju?
Učitelj
Kada nisi u mišljenju Sopstva, niti u htenju Sopstva, "Kada
oboje, i tvoj Intelekt i Volja, mirno i pasivno primaju Utiske
Večne Reči i Duha; kada je tvoja Duša na krilima, i iznad onoga
što je prolazno, iznad spoljašnjih Čula, i Mašta zaključana
Svetom Apstrakcijom," onda će ti se otkriti Večno Čuvenje,
Gledanje, i Govor; i tako Bog čuje "i gleda kroz tebe", jer si tada
Organ Njegovog Duha, i tako Bog govori u tebi, i šapuće tvom
Duhu, i tvoj Duh čuje Njegov Glas. Blažen si stoga ako možeš da
se suzdržiš od Svog-mišljenja i Svog-htenja, i ako možeš da
zaustaviš Točak svoje Mašte i Čula; pošto time možeš stići da
na kraju vidiš veliko Božije Spasenje, pošto si postao sposoban
za sve Oblike Božanskih utisaka i Nebeskih Komunikacija. Pošto
te zaista ništa do tvojeg vlastitog Čuvenja i Htenja ne sprečava
da vidiš i čuješ Boga.
Učenik
Ali čime ću čuti i videti Boga, kada je On iznad Prirode i
Stvorenja?
Učitelj
Sine, kada si miran i tih, onda si kao što je Bog bio pre Prirode i
Stvorenja; ti si ono što je Bog onda bio; ti si to odakle On stvara
Prirodu i Stvorenje. Onda ti čuješ i vidiš upravo onim čime sam
Bog gleda i sluša u tebi, pre nego što je tvoje sopstveno Htenje
i tvoje sopstveno Gledanje započelo.

106
 Učenik
Šta me sada sprečava ili zadržava, tako da ne mogu da dođem
do toga, čime se Bog može videti i čuti?
Učitelj
Zaista ništa drugo do tvoje vlastito Htenje, Slušanje, i Gledanje
te sprečavaju u tome, i brane ti da stigneš do tog Natčulnog
Stanja. A to biva jer se ti tako upinješ protiv Toga, iz čega si
sam proistekao i vodiš poreklo, da se time odvajaš, sa tvojom
sopstvenom Voljom, od Božije Volje, i sa tvojim sopstvenim
Viđenjem od Božijeg Viđenja. Koliko se u tvom sopstvenom
Gledanju vidiš samo u svojoj sopstvenoj Volji, i u tvom
sopstvenom Razumevanju razumeš samo u i prema toj tvojoj
sopstvenoj Volji, toliko stojiš odvojen od Božanske Volje. Tako
tvoje Htenje takođe zaustavlja tvoje Čuvenje, i čini te gluvim za
Boga, kroz tvoje vlastito mišljenje o zemaljskim Stvarima, i
tvoju pažnju prema onome što je izvan tebe; tako da te to
donosi na Tlo, u kom si zadržan i zarobljen u Prirodi. I pošto te
je dovelo ovamo, to te zasenjuje onim što ti hoćeš; to te vezuje
tvojim sopstvenim Lancima, i drži u tvom sopstvenom
mračnom Zatvoru koji si načinio sebi; tako da ne možeš da
izađeš odatle, niti da dođeš u Stanje koje je Natprirodno ili
Natčulno.
Učenik
Ali pošto sam u Prirodi, i tako okovan, kao svojim sopstvenim
Lancima, mojom sopstvenom prirodnom Voljom; molim vas,
budite tako dobri, Gospodine, pa mi recite – kako mogu da
pređem iz Prirode u natčulno i natprirodno Područje, bez
uništenja Prirode?
Učitelj
Tri Stvari su potrebne da bi se to učinilo. Prva je, moraš da
prepustiš svoju Volju Bogu; i moraš da se prostreš u Prašinu
pred Njegovu Milost. Druga je, moraš mrzeti svoju sopstvenu
Volju, i uzdržavati se da činiš ono na šta te tvoja sopstvena
Volja nagoni. Treća je, moraš pognuti svoju Dušu pod Krstom,
predavši mu se svim srcem, da bi mogao biti sposoban da

107
nosiš Iskušenja Prirode i Stvorenja. I ako učiniš tako, znaj da će
ti govoriti Bog, i uzeti tvoju napuštenu Volju u Sebe, u
natprirodno Područje, i onda ćeš čuti, Sine moj, šta ti Gospod
govori.
Učenik
Ovo su teške Reči, Učitelju, jer moram napustiti Svet, i svoj
Život takođe, ako bih da tako postupim.
Učitelj
Nemoj biti obeshrabren time. Ako napustiš Svet, onda dolaziš
u ono od čega je Svet načinjen; i ako izgubiš svoj Život, onda je
tvoj Život u onom, radi čega si ga napustio. Tvoj život je u
Bogu, odakle je došao u Telo; i ako si dospeo dotle da tvoja
vlastita Moć bude malaksala, slaba i umiruća, Moć Božija će
onda raditi u tebi i kroz tebe.
Učenik
Ipak, pošto je Bog načinio Čoveka u i za prirodan Život, da
vlada svim Stvorenjima na Zemlji, i da bude Gospodar svim
stvarima na ovom Svetu, izgleda da nije nerazumno da čovek
stoga treba da poseduje za sebe ovaj Svet, i Stvari koje su u
njemu.
Učitelj
Ako vladaš nad svim Stvorenjima ali spoljašnjom vlašću, onda
od toga nema ništa. Ali ako imaš Um da obujmiš sve Stvari, i
zaista budeš Gospodar nad svim Stvarima na ovom Svetu, onda
postoji sasvim drugi metod koji treba da primeniš.
Učenik
Molim vas, kako to? I koji metod moram primeniti, kako bih
došao do te Vrhovne Vlasti?
Učitelj
Treba dobro da naučiš da razlikuješ Stvar od onog što je samo
njena Predstava; Vrhovnu vlast koja je supstancijalna, i u
unutrašnjem Području Prirode, od one koja je izmišljena, i u
jednom spoljašnjem Obliku, ili Prividna; između onog što je u

108
pravom smislu Anđeosko, i onog što nije drugo do životinjsko.
Ako sada vladaš Stvorenjima samo spoljašnje, a ne iz prave
unutrašnje Osnove tvoje novorođene Prirode; onda je tvoja
Volja i Vlast zaista životinjske Vrste, i tvoja je u najboljem
slučaju samo Vrsta nestvarne i prolazne Vlasti, i ne sadrži ono
što je supstancijalno i trajno, i za takvom Vlašću samo ti žudiš i
za njom juriš. Kroz to spoljašnje vladanje nad Stvorenjima, za
tebe je najlakše da izgubiš Supstancu i Stvarno, dok ti ne ostaje
ništa do Privid ili samo Senka tvog prvog i izvornog
Gospodarenja kojim si u stanju da se ponovo opremiš, samo
ako budeš mudar, i ako pravim Putem i Načinom uzmeš svoju
Opremu od najvišeg Gospodara.
S obzirom na tvoje htenje i vladanje na životinjski Način, ti
unosiš svoju Želju u životinjsku Suštinu, pomoću čega postaješ
zaražen i zarobljen u tome, i time zadobijaš životinjsku
Prirodu i Okolnosti za Život. Ali ako ćeš odbaciti životinjsku i
divljačku Prirodu, i ako si napustio imaginaran Život, i
prekinuo njegovo nisko Stanje; onda dolaziš u nad-
imaginarno, i u razumski Život, što je Stanje življenja iznad
Predstava, Oblika i Senki. I tako vladaš nad Stvorenjima,
ponovo se spojivši sa svojim Praizvorom, na samoj toj Podlozi
ili Izvoru, iz koga su ona stvorena, i ubuduće Ništa na Zemlji ne
može da te povredi. Jer ti si kao sve Stvari i Ništa nije kao ti.
Učenik
O voljeni Učitelju, molim da me poučiš kako bih najkraćim
Putem mogao postati da budem kao Sve Stvari.
Učitelj
Vrlo rado. Samo misli o Rečima našeg Gospoda Isusa Hrista,
kada je rekao: Osim ako se ne preobratite, i ne postanete kao
mala Deca, nećete ući u Carstvo Nebesko. Nema kraćeg Puta od
toga; niti se može naći bolji Put. Zaista, Isus ti je rekao, Ukoliko
se ne preobratiš i ne postaneš kao Dete, koje zavisi od Njega u
Svim Stvarima, nećeš videti Carstvo Božije. Učini to, i Ništa te
neće povrediti; jer ćeš biti u Prijateljstvu sa svim Stvarima što
postoje, ukoliko se uzdaš u Tvorca i Izvor njihov, i postaješ kao

109
On, kroz takvu Zavisnost, i kroz sjedinjenje tvoje Volje sa
Njegovom Voljom. Ali pazi šta imam još da ti kažem; i nemoj da
se zaprepastiš zbog toga, mada će ti u početku biti teško da
shvatiš. Ako ćeš da budeš kao Sve Stvari, moraš da napustiš
Sve Stvari; moraš da odvratiš svoju Želju od Svih njih, i da ne
želiš i ne izgaraš ni za jednom od njih; ne smeš da proširiš
svoju Volju ka tome da imaš to za sebe, kao svoje sopstveno,
što je Nešto, šta god to Nešto bilo.
Jer odmah čim uzmeš Nešto u svoju Želju, i prihvatiš u sebi za
tvoje sopstveno, ili za svoje Vlasništvo, onda upravo to Nešto
(koje god to Prirode bilo) jeste isto kao ti; i to deluje sa tobom
u tvojoj Volji, i onda si obavezan da to štitiš, i da Brineš o tome
kao o svom sopstvenom Biću. Ali ako ne primiš ni jednu Stvar u
svoju Želju, onda si slobodan od Svih Stvari, i vladaš svim
Stvarima odjednom, kao Princ Božiji. Jer nisi primio Ništa za
svoje sopstveno, i Ništa si za sve Stvari; i sve Stvari su Ništa za
tebe. Ti si kao Dete, koje ne razume šta Stvar jeste, i mada ti to
možda razumeš, ti to razumeš bez mešanja sa tim, i bez njenog
čulnog uticaja ili diranja tvog Opažanja, jednako Načinu na koji
Bog vlada i vidi sve Stvari; On uviđa Sve, a opet Njega Ništa ne
uviđa.
Učenik
Ah! Kako da stignem do tog Nebeskog Razumevanja, tog
Viđenja Svih Stvari u Bogu, tog čistog i golog Znanja koje je
izdvojeno od Čula; tog Svetla iznad Prirode i Stvorenja; i tog
Učestvovanja u Božanskoj Mudrosti koja nadzire sve Stvari, i
upravlja svim umnim Bićima? Jer, avaj, svakog momenta me
diraju Stvari koje su oko mene; i zasenjen sam Oblacima i
Parom koja se izdiže iz Zemlje. Želim stoga da budem poučen,
ako je moguće, kako mogu da dostignem takvo Stanje i
Okolnosti da me ni jedno Stvorenje ne može dodirnuti niti
povrediti; i kako moj Um, očišćen od čulnih Objekata i Stvari,
može da se pripremi za Ulazak i Obitavanje Božanske Mudrosti
u meni?

110
 Učitelj
Želiš da te naučim kako to da postigneš; ja ću te usmeriti
našem Gospodaru, od koga sam to naučio, da bi i sâm mogao
da učiš od Njega, jedinog koji podučava Suštini. Poslušaj Ga.
Ako dođeš do toga; ako ostaneš nedirnut Osetnim; ako vidiš
Svetlo u samom Božijem Svetlu, i na taj način vidiš sve Stvari;
onda razmotri Hristove Reči, koji je to Svetlo, i koji je Istina. O,
razmotri sada Njegove Reči, koje kazuju: Bez mene ne možeš
ništa da učiniš i ne odlaži da se staviš na raspolaganje Njemu
koji je Snaga tvog spasenja, i Moć tvog Života; i sa kojim možeš
da činiš sve Stvari, pomoću Vere kojom On dela u tebi. Ali
ukoliko se ne predaš potpuno Životu našeg Gospoda Isusa
Hrista, i potpuno ne prepustiš svoju Volju Njemu, i ne želiš
Ništa i nećeš Ništa bez Njega, nećeš nikada doći do takvog Mira
koji ni jedno Stvorenje ne može da poremeti. Misli šta ti hoćeš,
i ne budi toliko očaran Delovanjem svog sopstvenog Razuma, i
shvatićeš da svojom sopstvenom snagom, i bez potpune
Predanosti Bogu, i Životu Božijem, nikad ne možeš dostići
takav Mir, ili istinsko Spokojstvo Duše, u kom te ni jedno
Stvorenje ne može uznemiravati, niti toliko da te dirne. Što
kada bi, Milošću, postigao, onda bi Telom bio u Svetu, kao u
Vlasništvu spoljašnje Prirode; a Razumom pod Krstom našeg
Gospoda Isusa Hrista; ali bi Voljom hodao po Nebu, i bio u
Krajnjem iz koga proizilaze sva Stvorenja, i kome se ponovo
vraćaju. I onda možeš u tom KRAJNJEM koje je jednako sa
POČETKOM, videti sve spoljašnje Stvari Razumom, a
unutrašnje Umom; i tako ćeš moći da vladaš u svim Stvarima i
nad svim Stvarima, sa Hristom; kome je sva Vlast data i na
Nebu i na Zemlji.
Učenik
O Učitelju, Stvorenja koja žive u meni zadržavaju me, pa ne
mogu tako potpuno da se pokorim i predam kao što bih hteo.
Šta da radim u tom slučaju?

111
 Učitelj
Nemoj da te to uznemirava. Da li se tvoja Volja udaljila od
Stvorenja? Onda su Stvorenja u tebi napuštena. Ona su u Svetu,
i tvom Telu, koje je u Svetu, sa Stvorenjima. Ali duhovno hodaš
sa Bogom, i obraćaš se Nebu, u tvom Umu si otkupljen od
Zemlje, i odvojen od Stvorenja, da bi živeo Životom Božijim. I
ako tvoja Volja tako napusti Stvorenja, i udalji se od njih, to je
jednako kao kad se Duh odvoji od Tela prilikom Smrti; onda su
Stvorenja mrtva u njemu, i u Svetu žive samo u Telu. Pošto
tvoja Volja ne unosi sebe u njih, ona ne mogu da se unesu u
nju, niti mogu na bilo koji Način da dirnu Dušu. I zato se Sv.
Petar rekao: Naše Obraćanje je u Nebu; i takođe: Vi ste Hram
Božiji, i Duh Božiji boravi u vama. Tako su onda Pravi Hrišćani
zaista Hramovi Svetoga Duha, koji boravi u njima; to jest, Sveti
Duh boravi u Volji, a Stvorenja borave u Telu.
Učenik
Ako sada Sveti Duh boravi u Volji Uma, kako da se čuvam da
me On ne bi ponovo napustio?
Učitelj
Upamti, Sine moj, Reči našeg Gospoda Isusa Hrista: Ako se
držite Mojih Reči, onda moje Reči žive u vama. Ako se svojom
Voljom pridržavaš Reči Hristovih; onda Njegova Reč i Duh žive
u tebi, i biće sve urađeno što zatražiš od Njega. Ali ako tvoja
Volja ode u Stvorenja, onda si se time odvojio od Njega. I onda
se ne možeš drugačije čuvati do neprestanim boravkom u
najvećoj bespogovornoj Poniznosti, i ulaskom u neprestani
Tok Kajanja, gde ćeš uvek biti u žalosti zbog svoje sopstvene
Ovaploćenosti i što Stvorenja i dalje žive i tebi, to jest u tvojim
telesnim Nagonima. Ako učiniš tako, stojiš u svakodnevnom
umiranju za Stvorenja, i u svakodnevnom uspinjanju u Nebo u
tvojoj Volji; Volji koja je takođe Volja tvog Nebeskog Oca.
Učenik
O moj voljeni Učitelju, molim te poduči me kako da dođem do
takvog neprestanog Toka svetog Kajanja, i do takvog

112
svakodnevnog Umiranja od svih stvorenih Stvari; kako bih
mogao da neprestano boravim u Pokajanju?
Učitelj
Kada napustiš ono što voliš, i voliš ono što mrziš; onda ćeš
moći neprestano da boraviš u Pokajanju.
Učenik
Šta je to što moram tako da napustim?
Učitelj
Sve Stvari koje voliš i koje su ti zabavne, jer ih tvoja Volja voli i
prihvata; sve Stvari koje ti prijaju i napajaju te, jer ih tvoja
Volja hrani i neguje; sva Stvorenja od Tela i Krvi; jednom
Rečju, sve Vidljivo i Spoznatljivo, pomoću čega su ili
Imaginacija ili čulni Apetiti u Čoveku očarani ili obnovljeni.
Njih Volja tvoga Uma, ili tvoj najviši Deo, mora ostaviti i
napustiti; i mora ih čak smatrati svojim Neprijateljima. To je
Napuštanje onoga što voliš. A Voleti ono što mrziš, jeste
Grljenje Prekora od Sveta. Moraš učiti da voliš Krst Gospoda
Isusa Hrista, i radi Njega da budeš zadovoljan Prekorom Sveta
koji te mrzi i ismeva; i da pustiš da to bude tvoje svakodnevno
Vežbanje Pokajanja – da budeš raspet za Svet, i Svet za tebe. I
tako ćeš imati neprestani Razlog da mrziš sebe u Stvorenom, i
da tražiš Večni Mir koji je u Hristu. U Miru koga ćeš tako
postići, tvoja Volja može bezbedno da odmara i počiva, kao što
je Gospod Hrist rekao: U Meni možete naći Spokoj, ali u Svetu
ćete imati Brigu; u Meni ćete imati Mir, ali u Svetu ćete imati
Nedaće.
Učenik
Kako ću sada biti u stanju da opstanem u toj Brizi i Nedaći koje
dolaze iz Sveta, tako da ne izgubim Večni Mir, ili da ne
napustim taj Spokoj? I kako mogu da se popravim u takvom
Iskušenju kao što je to, da ne potonem pod Svetom, već da se
uzdignem iznad njega Životom koji je zaista Nebeski i
Natprirodan?

113
 Učitelj
Ako se pomoću Vere, u toku jednog Sata baciš s one strane svih
Stvorenja, s one strane i iznad svih čulnih Opažanja i
Pojmovnog predstavljanja, da, iznad Govora i Razmišljanja u
bezdanu Milost Božiju, u Patnje našega Gospoda, i u Članstvo
Njegovog Zauzimanja, i predaš se potpuno i sasvim tome; onda
ćeš primiti Moć odozgo da vladaš nad Smrću i Đavolom, i tako
pokoriš Pakao i Svet; i onda možeš opstati u svim Iskušenjima,
i biti svetliji zbog iskušavanja.
Učenik
Blagosloven je Čovek koji dospe do takvog Stanja. Ali avaj!
Bedan Čovek sam ja, kako je to moguće za mene? I šta će, O
moj Učitelju, biti od mene, ako ikada dospem sa svojim Umom
tamo gde nema ni jednog Stvorenja? Neću li zavapiti, poništen
sam!
Učitelj
Sine, zašto si tako potišten? Budi i dalje hrabar; jer zasigurno
možeš dopreti do toga. Samo veruj i sve Stvari će biti moguće
za tebe. Ako tvoja Volja, o ti bez Hrabrosti, može da odvoji sebe
na jedan Sat, ili samo na pola Sata, od svih Stvorenja, i utone u
To gde nema ni jednog Stvorenja, niti ih može biti; odmah će
biti prožeta i odevena najvećom Raskoši Božanske Slave,
okusiće u sebi najslađu Ljubav Isusovu, Slatkoću koju ni jedan
Jezik ne može opisati, i naći će u sebi neizrecive Reči našeg
Gospoda u vezi sa Njegovom velikom Milosti. Tvoj Duh će onda
osetiti u sebi kako mu jako prija Krst našeg Gospoda Isusa
Hrista; i zato će voleti Krst više od Počasti i Svetovnih Dobara.
Učenik
To bi zaista za Dušu bilo neizmerno dobro: Ali šta će onda biti
sa Telom, pošto znam da ono mora Neminovno živeti u
Stvorenom?
Učitelj
Telo će pomoću ovoga moći da se ugleda na našeg Gospoda
Hrista, i Njegovo Telo; Biće u Zajedništvu sa tim

114
najblagoslovenijim Telom, koje je pravi Hram Božanstva; i
sudelovaće u svim njegovim dražesnim postignućima,
Vrlinama i Uticajima. Živeće u Stvorenju ne po Izboru, već
samo kao da je potčinjeno Taštini, i u Svetu, kao da je tamo
postavljeno Odredbom Tvorca, za svoj Razvoj i viši Napredak; i
kao u jecanju da se izbavi otuda na Božiji Način i Vreme, radi
svog Usavršavanja i Vaskrsenja u Večnoj Slobodi i Slavi, kao
Slavljeno Telo našeg Gospoda i njegovih uzdignutih Svetaca.
Učenik
Ali je telo u svom sadašnjem Sastavu tako načinjeno da je
podvrgnuto Sujeti, i živeći u ispraznom Liku i stvaralačkoj
Senci, u skladu sa Životom nezrelih Stvorenja ili Životinja, čiji
dah ide nadole ka Zemlji; još uvek se prilično bojim da će to
nastaviti da unižava Um koji je podignut Bogu, okačeno kao
smrtonosni Teret o njega; i nastaviti jednako da se zabavlja i
unosi zabunu, kao i pre, sa Snovima i Tričarijama, puštajući
unutra spoljašnje Objekte, da bi me povuklo dole u Svet i
tamošnju Užurbanost; dok bih ja da lepo sačuvam moj
Razgovor sa Nebom, čak i dok živim u Svetu. Šta stoga treba da
činim sa ovim Telom, da bih bio u stanju da održim tako željeni
Razgovor; i da mu ne budem više Podvrgnut?
Učitelj
Ne postoji drugi Put za tebe koji Ja znam, do da predaš Telo na
koje se žališ (koje je Zver za žrtvovanje) živećem Žrtvovanju,
svetom i prihvatljivom za Boga. I to treba da bude tvoje
racionalno Služenje, čime će to tvoje Telo biti stavljeno, kao što
želiš, u ugledanje na Isusa Hrista, koji je rekao da Njegovo
Carstvo nije od ovoga Sveta. Nemoj mu se onda prilagođavati,
već budi promenjen Preobražajem tvog Uma; taj preobraženi
Um treba da Ovlada Telom, da bi tako mogao da potvrdiš, i u
Telu i u Umu, šta je tačna Volja Božija, i u skladu sa tim da činiš
isto pomoću Njegove Milosti koja deluje u tebi. Na to će telo, ili
Animalni Život, ovako ponuđen na žrtvu, početi da umire, i
spolja i iznutra. Spolja, to jest, od Sujete i rđavih Navika i
Običaja Sveta. To će biti krajnji Neprijatelj svoj Pompi koja je
odatle, i svem Ukrašavanju, Raskoši, Ponosu, Ambiciji, i

115
Oholosti u tom. Iznutra, umreće za sve Telesne Požude i
Apetite, i steći sasvim nov Um i Volju, za Vladanje i Upravljanje
sobom, pošto je sada podređeno Duhu, koji će neprestano biti
usmeren ka Bogu, i uz to kao posledica i ono što mu je
podređeno. I tako samo tvoje Telo postaje Hram Božiji i
Njegovog Duha, u Imitiranju Gospodovog Tela.
Učenik
Ali Svet će ga mrzeti, i prezirati što tako čini; videći da ono
mora time protivrečiti Svetu, i mora živeti i delati sasvim
drugačije nego što Svet čini. To je sasvim sigurno. I kako se to
onda može podneti?
Učitelj
Neće to biti kao da mu je naneta neka Ozleda, već pre
radovanje da je postalo dostojno da bude kao Lik našeg
Gospoda Isusa Hrista, preobraženo iz onog što je od Sveta. I
biće potpuno voljno da nosi taj Krst posle našeg Gospoda;
samo da mu naš Gospod može podariti Uticaj Svoje slatke i
dragocene Ljubavi.
Učenik
Ne sumnjam da kod nekih može biti čak i tako. Pri svemu
tome, s moje Strane, ja sam Tačno na sredini, ne osećajući još
uvek dovoljno taj blagosloveni Uticaj na sebi. O, kako bi rado
moje Telo ponelo to, kad bi to zavisilo samo od mene, prema
onom što se zahteva! Stoga mi oprosti, voljeni Gospodine, u
ovoj jednoj Stvari, ako moje Nestrpljenje i dalje zahteva "šta će
biti od njega, ako ga Gnev Božiji iznutra, i grešni Svet takođe
spolja, budu odjednom napali, kao što se zaista dogodilo i
našem Gospodu Hristu?"
Učitelj
Dogodiće mu se ono, jednako kao našem Gospodu Hristu, kada
Ga je korio, grdio i razapeo Svet; i kada ga je Gnev Božiji tako
žestoko napao za naše Dobro. Šta je On uradio pod tim
najstrašnijim Napadom iznutra i spolja? On je poverio svoju
Dušu u Ruke svoga Oca, i tako napustio Mučenje ovoga Sveta

116
otišavši u Večnu Radost. Učini i ti tako; i Njegova Smrt će
postati tvoj Život.
Učenik
Neka bude meni kao Gospodu Hristu; i mom Telu kao
Njegovom; koje u Njegove Ruke poveravam; i Radi njegovog
Imena prinosim, u skladu sa Njegovom otkrivenom Voljom. Pri
svemu tome želim da znam šta će biti od mog Tela u njegovom
potiskivanju od Muka ovog ubogog Sveta u Vlast Nebeskog
Carstva?
Učitelj
Ono će se udaljiti od Prekora i Protivrečnosti ovoga Sveta,
Podudaranjem sa Mukom Isusa Hrista, i zbog Tuge i Bolova u
Telu, koji su samo Efekti nekih čulnih Utisaka spoljašnjih
Stvari; tihom Introverzijom Duha, i tajnim Zajedništvom sa
Božanskim koje se očituje za takav Svršetak. Ono će prodreti u
sebe; potonuće u veliku Ljubav Božiju; biće održavano i
obnavljano najslađim imenom ISUS; i videće i naći unutar sebe
novi Svet koji kao da izvire iz Gneva Božijeg, u Ljubav i Večnu
Radost. i onda će Čovek uviti svoju Dušu u to, baš u veliku
Ljubav Božiju, i odenuti se Njome kao Odećom; i ceniće stoga
slično sve Stvari; jer u Stvorenom ne nalazi ništa što bi mu
dalo, bez Boga, ni najmanje Zadovoljstvo; i nikakva ga Povreda
više ne može dotaći, dok traje u toj Ljubavi, koja je zaista jača
od svih Stvari, i čini stoga Čoveka neranjivim i iznutra i spolja,
oduzevši Žalac i Otrov Stvorenjima, i uništivši Moć Smrti. I bilo
Telo u Paklu ili na Zemlji, svejedno mu je; jer bilo ono tamo ili
ovamo, njegov Um je i dalje u najvećoj Ljubavi Božijoj; što je
ništa manje nego reći, da je u Nebu.
Učenik
Ali kako će se Čovekovo Telo očitovati u Svetu; ili kako će on
biti sposoban da brine o svojima, ako se bude takvim
Opštenjem izložio Nezadovoljstvu celoga Sveta?

117
 Učitelj
Takav čovek dobija veću Pomoć nego što je Svet u stanju da
mu daruje. On ima Boga za prijatelja; ima sve Njegove anđele
za svoje Prijatelje. U svim Opasnostima i Potrebama oni ga
štite i oslobađaju; tako da ne mora da se boji Zla ni na koji
način; ni jedno Stvorenje ne može da ga povredi. Bog je njegov
Pomagač; i to je dovoljno. Takođe Bog je Njegov Blagoslov u
svakoj Stvari; i mada ponekad može izgledati kao da ga Bog ne
blagosilja, ipak je to samo Proba za njega, i radi Privlačenja
Božanske Ljubavi; do Kraja se može sve vatrenije moliti Bogu, i
posvetiti sva svoja Zanimanja Njemu.
Učenik
Međutim on gubi sve svoje dobre Prijatelje; i neće biti nikog da
mu pomogne u Oskudici.
Učitelj
Ne, on dobija Srca svih svojih pravih Prijatelja u svoj Posed, i
ne gubi ništa do svoje Neprijatelje, koji su pre voleli njegovu
Sujetu i Grešnost.
Učenik
Kako to da može dobiti prave Prijatelje u svoj Posed?
Učitelj
On dobija sama Srca i Duše svih onih koji pripadaju našem
Gospodu Isusu da mu budu Braća, i članovi njegovog vlastitog
života, Jer sva Deca Božija su samo JEDNO u Hristu, a to jedno
je Hrist u Svemu; i stoga ih dobija sve da budu njegovi Bližnji
Članovi u Telu Hristovom, pošto su im sva Nebeska Dobra
zajednička; i svi žive u jednoj i istoj Božijoj Ljubavi, kao Grane
Drveta na jednom istom Stablu, i svi potiču iz jednog istog
Izvora Života u njima. Tako da mu više ne Nedostaju duhovni
Prijatelji i Veze, koji su svi ukorenjeni zajedno sa njim u
Ljubavi koja je odozgo; koji su svi iste Krvi i Rođaci u Hristu
Isusu; i koji su svi negovani istim oživljujućim Sokom i Duhom
koji se univerzalno širi kroz njih iz jednog pravog Čokota, koji
je Drvo Života i Ljubavi. To su prijatelji koje vredi imati, i mada

118
mu ovde mogu biti nepoznati, ostaće mu Prijatelji posle Smrti,
za celu Večnost. Ali neće mu nedostajati ni spoljašni prirodni
Prijatelji, kao što i našem Gospodu Hristu kad je bio na Zemlji
takođe nisu nedostajali.
Jer mada zaista Visoki Sveštenici i Vlastodršci u Svetu ne mogu
da ga Vole jer ne pripadaju njemu, niti stoje u Ikakvom Odnosu
prema njemu, pošto on nije od ovog Sveta; ipak ga vole oni koji
su sposobni za njegovu Ljubav, i prijemčivi za njegove Reči.
Tako na sličan Način, oni koji vole Istinu i Ispravnost voleće
tog Čoveka, i povezaće se sa njim, da, mada oni spolja mogu
biti na nekom Odstojanju ili naizgled u Neslaganju, po Stanju
njihovih svetovnih Poslova, ili iz nekih izvesnih Obzira; ipak
oni ne mogu do da prijanjaju uz njega u svojim Srcima. Jer
mada oni nisu još zaista objedinjeni u jedno Telo sa njim, ipak
ne mogu da odole da budu jedan Um sa njim, i ujedinjeni u
Duhovnoj sklonosti, za veliko Poštovanje koje imaju prema
Istini, što isijava u njegovim Rečima i njegovom Životu. Time
oni postaju ili njegovi javni ili njegovi tajni Prijatelji; i on tako
dobija njihova Srca, pošto će oni biti očarani u njegovom
Društvu i zbog njegovog Društva, i nastojaće da steknu
njegovo Prijateljstvo, i prikrašće mu se, ako se ne usuđuju
otvoreno, radi Koristi od njegovog razgovora i Saveta; jednako
kao što je Nikodim učinio Hristu, koji mu je došao Noću, i koji
je u svom Srcu voleo Isusa zbog Istine, mada se spolja plašio
Sveta. I tako ćeš ti imati mnogo Prijatelja koji ti nisu poznati, i
neke koje znaš, koji neće tako izgledati pred Svetom.
Učenik
Ipak je to vrlo mučno – biti generalno prezren od Sveta, i biti
gažen od Ljudi kao otpad.
Učitelj
To što sada izgleda tako tvrdo i teško za tebe, to ćeš potom
Voleti najviše od svega.
Učenik
Kako je moguće da volim to što mene mrzi?

119
 Učitelj
Mada ti sada voliš zemaljsku Mudrost, ipak kada budeš bio
odeven Nebeskom Mudrošću, videćeš da je sva Mudrost Sveta
Ludost; i takođe ćeš videti da Svet ne mrzi toliko mnogo tebe,
koliko mrzi tvog Neprijatelja, koji je smrtni Život. I kada sâm
dospeš dotle da mrziš Volju koja je otud, pomoću naviknutog
Odvajanja tvog Uma od Sveta, onda ćeš takođe početi da voliš
to što te smrtni Život prezire, i taj Prekor od Sveta Zbog Hrista.
I tako ćeš biti u stanju da odoliš svakom Iskušenju, i da izdržiš
do Kraja na Kursu Života iznad Sveta i iznad Čula. Na tom
Kursu ti ćeš mrzeti sebe; i takođe ćeš voleti sebe; Kažem
„voleti sebe“, i to čak više nego ikada.
Učenik
Ali kako ta dva mogu zajedno – da Osoba treba i da voli i da
mrzi sebe?
Učitelj
U voljenju sebe, ti ne voliš sebe kao svoje sopstveno; već kao
dato tebi od Božije Ljubavi ti voliš Božansko Utemeljenje u
sebi; kojim i u kome voliš Božansku Mudrost, Božansku
Dobrotu, Božansku Lepotu; time ti takođe voliš Božije
Izvođenje Čuda; i na tom Tlu ti voliš takođe tvoju Braću. Ali
kad mrziš sebe, ti mrziš samo ono što je tvoje vlastito, i u kom
Zlo prijanja čvrsto uz tebe.
I ti to činiš, da bi tako mogao potpuno da uništiš ono što
nazivaš svojim; kao kad kažeš JA ili LIČNO radim ovo, ili radim
ono. Što je sve pogrešno, i očigledna Greška u tebi; jer ništa
stvarno ne možeš nazvati svojim do loše Sopstvo, niti možeš
uraditi išta što bi se računalo. Stoga moraš raditi da potpuno
uništiš to Sopstvo u sebi, da bi tako mogao postati potpuno
Božansko Tlo. Ne može biti Sebičnosti u Ljubavi; oni su
suprotstavljeni jedno drugom. Ljubav, to jest, Božanska Ljubav
(o kojoj jedino sada govorimo) ne voli EGOISTIČNOST, sve ono
što nazivamo JA, ili JASTVO; ne voli takva Ograničenja i
Sputavanja, sve što izvire iz stegnutog Duha, ili ove loše
Sopstvenosti, jer je to jedna smrtonosna Stvar, puna mržnje. I

120
nemoguće je da to dvoje stoji zajedno, ili da opstanu u jednoj
Osobi; jedna izgoni drugu Prirodnom Potrebom. Jer Ljubav ima
Nebo, i boravi u sebi, što je boravak u Nebu; ali ono što se zove
Ja, ta rđava Sopstvenost poseduje Svet i svetovne Stvari; i
takođe boravi u sebi, što je boravak u Paklu, jer to je sam
Koren Pakla. I stoga kao što Nebo vlada nad Svetom i kao što
Večnost vlada Vremenom, jednako tako Ljubav treba da vlada
nad prirodnim privremenim Životom, jer tu nema drugog
Metoda, niti tu može biti postizanja tog Života koji je Natčulan
i Večan, i u koji tako mnogo želiš da uđeš.
Učenik
Voljeni Učitelju, sasvim sam zadovoljan što ta Ljubav treba da
vlada u meni nad prirodnim Životom, da bih mogao postići to
što je Natprirodno i Natčulno; ali molim te reci mi sada, zašto
moraju Ljubav i Mržnja, Prijatelj i Neprijatelj, tako biti
zajedno? Zar ne bi bilo bolje da je Ljubav sama? Stoga, kažem,
zašto su Ljubav i Nevolja tako spojeni?
Učitelj
Da Ljubav ne boravi u Nevolji, ne bi imala šta da voli; ali kad je
ta Supstanca koju voli, naime, sirota Duša, u Nevolji i Bolu, ona
onda ima Razlog da voli tu, svoju vlastitu Supstancu, i izbavi je
iz njenog Bola; da bi tako sama mogla biti ponovo Voljena. Niti
bi iko mogao znati šta je Ljubav, da ne postoji Mržnja; ili šta je
Prijateljstvo, da nema Neprijatelja da se s njima bori. Ili,
jednom rečju, da Ljubav nema nešto što bi mogla voleti, i
pokazati Vrlinu i Moć Ljubavi, Spašavajući Voljenog od sveg
Bola i Nevolje.
Učenik
Molim za odgovor – šta je Vrlina, Moć, Visina i Veličina
Ljubavi?
Učitelj
Vrlina Ljubavi je NIŠTA i SVE, ili ono Ništa vidljivo iz kog
proizilaze Sve Stvari; njena Moć je sred Svih Stvari; njena
Visina je kao što je Bog visoko; njena Veličina je kao što je Bog

121
velik. Njena Vrlina je Načelo svih Načela; njena Moć nosi
Nebesa i drži Zemlju; njena Visina je viša od najvišeg Neba; i
njena Veličina je čak veća od samog Očitovanja Božanstva u
sjajnom Svetlu Božanske Suštine, jer je beskrajno sposobna za
veća i veća Očitovanja u celoj Večnosti. Šta mogu više reći?
Ljubav je viša od najvišeg. Ljubav je veće od Najvećeg. Da, ona
je u izvesnom Smislu veća od Boga; dok u najvišem Smislu, Bog
jeste LJUBAV, i Ljubav je Bog. Pošto je Ljubav najviše Načelo,
Vrlina je svih Vrlina, iz koje sve proističu. Pošto je Ljubav
najveće Visočanstvo, ona je Moć nad svim Moćima; iz koje one
zasebno deluju; i to je Sveti Magični Koren, ili Duhovna Snaga
iz koje su sva Čuda Božija bila iskovana Rukama Njegovih
izabranih Slugu, uspešno u svim njihovim Stvaranjima. Ko god
je pronađe, pronalazi Ništa i Sve Stvari.
Učenik
Dragi Učitelju, molim te reci mi kako to da razumem.
Učitelj
Prvo, kad kažem, njena Vrlina je Ništa, ili to Ništa koje je
Početak Svih Stvari, moraš to razumeti ovako; Kada potpuno
izađeš iz Stvorenog, i onog što je vidljivo, i postaneš Ništa za
sve što je Priroda i Stvoreno, onda si u tom Večnom Jednom,
koje je sam Bog. I onda ćeš u svojoj Unutrašnjosti opažati i
osećati najvišu Vrlinu Ljubavi. Ali o tome kažem, njegova Moć
je u Svim Stvarima – to je ono što opažaš i što iskustveno
nalaziš u svojoj sopstvenoj Duši i Telu, kad god se ta velika
Ljubav zapali unutar tebe; videćeš da će ona sagoreti više nego
što Vatra može, kao što je učinila u Prorocima iz davnina, i
potom u Apostolima, kada je Bog razgovarao sa njima telesno,
i kada se Njegov Duh spustio na njih u Sionskoj Kapeli. Onda
ćeš takođe videti u svim Delima Božijim, kako se Ljubav izlila u
sve Stvari, i prožela sve Stvari, i najunutrašnjija je i
najspoljašnjija Osnova u svim Stvarima: Unutrašnje u Vrlini i
Moći svake Stvari; a spoljašnje u njenom Izgledu i Obliku.
I u tome je, kažem, Ona Visoko kao što je Bog; to možeš
razumeti kod sebe; pošto te podiže da budeš visoko kao sam

122
Bog, ujedinjujući te sa Bogom: Kao što se može videti kod
našeg voljenog Gospoda Hrista u našem Čovečanstvu, čija
Ljubav je dovela Čovečanstvo na najviši Tron, iznad svih
Anđeoskih Kneževina i Moći, upravo u Moć samog Božanstva.
Ali takođe kažem, Ona je Velika kao što je velik Bog – pod tim
treba da razumeš određenu veličinu i Širinu Srca u Ljubavi,
koja je neiskaziva; jer uvećava Dušu tako široko kao što je cela
Kreacija Božija. I to treba istinski da iskusiš, iznad svih Reči,
kada presto Ljubavi bude bio postavljen u tvom Srcu.
Takođe, kad kažem, Njena Vrlina je Načelo svih Načela, time ti
je dato da razumeš, da je Ljubav osnovni Uzrok svih stvorenih
Bića, i duhovnih i telesnih, pomoću Moći iz koje sekundarni
Uzroci pokreću i deluju povremeno prema određenim Večnim
Zakonima od Početka usađenim u samu Konstituciju Stvari
tako proizvedenih. Ta Moć koja je u Ljubavi, sam je Život i
Energija svih Prirodnih Načela, nadređenih i podređenih: ona
doseže do svih Svetova, i do svih Oblika Bića koja se u njima
nalaze, ona su Delo Božanske Ljubavi; i to je prvi Pokretač, i
iznad u Nebu i ispod na Zemlji, i u Vodi i pod Zemljom. I zato
joj je dat Naziv Svetlo Alef, ili Alfa; čime se izražava Početak
Alfabeta Prirode, i Knjige Stvaranja i Promisli, ili Božanske
Arhetipske Knjige, u kojoj je Svetlo Mudrosti, i izvor svih
Svetlosti i Oblika.
I kažem, u tome Njene Moći podržavaju Nebesa; pod tim ćeš
razumeti, da kako su Nebesa, vidljiva i nevidljiva, potekla iz tog
velikog Prauzroka, tako su ona slično neophodno podržana
tim; i stoga ako bi se to samo malo povuklo, sva Svetla, Slave,
Lepote, i Oblici Nebeskih Svetova bi odmah potonuli u Tamu i
Haos.
I kad dalje kažem, da to podržava Zemlju; to će ti se javiti ništa
manje očigledno od prethodnog, i to ćeš iskusiti u sebi svakim
danom i svakim satom; da je Zemlja bez toga, čak i tvoja
sopstvena Zemlja takođe (to jest, tvoje Telo), sigurno bi bila
bez Oblika i prazna. Snagom koja je otuda, Zemlja je bila tako
dugo podržavana, uprkos stranoj uzurpatorskoj Sili unetoj
Glupošću Greha. I ako bi samo jednom nedostajala ili se

123
povukla, ne bi moglo biti ni Vegetacije ni Životinja na njoj; da,
same njene Potpore bi bile posve srušene, i Povez Jedinstva,
koji je to Privlačenje i Magnetizam, zvan Centripetalna Sila,
uništen i rastočen, sve bi onda išlo u krajnjem Neredu, i
raspalo se u Krhotine, i bilo bi razneseno kao nepričvršćena
Prašina na Vetru.
Ali kažem, u tom je Njena Visina viša od najviših Nebesa; to
možeš takođe razumeti unutar sebe; jer ako se uspneš u Duhu
kroz sve Redove Anđeoske i nebeske Sile, ipak je Snaga Ljubavi
i dalje neporecivo superiorna nad svima njima. I kako je Presto
Božiji, koji sedi na Nebu nad Nebesima, viši od najviših od njih,
jednako tako takođe mora biti Ljubav, koja ih sve ispunjava i
obuhvata.
I kada kažem o Veličini Ljubavi, da je veća od samog Očitovanja
Božanstva u Svetlu Božanske Suštine; to je takođe tačno. Jer
Ljubav ulazi čak i tamo gde se Božanstvo ne očituje u tom
sjajnom Svetlu, i gde se može reći da Bog ne boravi. I ulazeći
tamo, Ljubav počinje da u Duši očituje Svetlost Božanskog; i
tako je probijena Tama, i uspešno su očitovana Čuda novog
Stvaranja.
To bi trebalo da te dovede dotle da zaista i fundamentalno
razumeš, šta je Vrlina i Moć Ljubavi, i kolika je njena Visina i
Veličina; kako je ona zaista Vrlina svih Vrlina, mada nevidljiva, i
makoliko se pokazuje kao Ništa, utoliko je Radnik u svim
Stvarima i snažna životna Energija koja prolazi kroz sve
prirodne i natprirodne Vrline i Moći; i Moć je svih Moći, ništa
nije u stanju da prepreči ili ometa Svemoćnost Ljubavi, ili da se
odupre njenoj nepobedivoj prožimajućoj Sili, koja prolazi kroz
celu Božiju Kreaciju, proveravajući i upravljajući svim
Stvarima.
I zato kažem, Ona je viša od najvišeg i veća od najvećeg; tim
možeš opaziti, kao u Magnovenju, najveću Visinu i veličinu
Svemoćne Ljubavi, koja beskonačno nadilazi sva ljudska Čula i
ono što Razum može dosegnuti. Najviši Arhanđeli, i najveće
Moći Neba su, u Poređenju sa njom, samo Patuljci. Ništa se ne
može pojmiti više i veće ni u samom Bogu, od najviših i

124
najvećih Stvorenja Njegovih. Tolika je Beskrajnost u njoj, da
obuhvata i nadilazi sve Božanske Atribute.
Ali takođe je rečeno, Po Veličini je veća od Boga; to je takođe
zaista tačno u Smislu u kom je govoreno; Jer Ljubav, kao što
sam pre primetio, može ući tamo gde ne boravi Bog, pošto
najviši Bog ne boravi u Tami, već u Svetlu; paklena Tama je
stavljena pod Njegova Stopala. Tako na Primer, kada je naš
voljeni Gospod Hrist bio u Paklu, Pakao nije bio Dvorac Božiji
odnosno Hristov; Pakao nije bio Božiji, niti je bio sa Bogom,
niti uopšte može biti sa Njim; Pakao stoji u Tami i Strahovanju
Prirode, i nikakvo Svetlo Božanskog Visočanstva nije tamo
ulazilo. Bog nije bio tamo; jer On nije u Tami ni u Mučenju; ali
Ljubav je bila tamo; i Ljubav je uništila Smrt i pokorila Pakao.
Tako takođe kada si u Muci ili Nevolji, što je Pakao iznutra, Bog
nije Muka ili Nevolja; niti je on u Muci ili Nevolji; ali Njegova
ljubav je u tome, i ona iznosi iz Muke i Nevolje Bogu, vodeći te
Svetlu i Radosti Njegovog Prisustva. Kad se Bog sakrije u tebi,
Ljubav je još uvek tu, i čini da se On očituje u tebi. Takva je
neshvatljiva Veličina i Prostranost Ljubavi; koja će ti se stoga
pokazati velika kao Bog iznad Prirode, i veća od Boga u Prirodi,
kao što je razmotreno u Njegovoj očitujućoj Slavi.
Na kraju, kada takođe kažem, Ko god je nađe, našao je Ništa i
Sve Stvari; to je takođe sigurno i tačno. Ali što nalazi Ništa?
Reći ću ti. Onaj ko je nađe, nalazi Natprirodni Natčulni Ambis,
koji nema Osnove ili Tla na kome bi se stajalo, i gde nema
Mesta za boravak; i nalazi takođe da je Ništa tome slično, i
stoga je podesno da se poredi sa Ničim; jer je dublje od Svega, a
jeste kao Ništa u Odnosu na Sve Stvari, pošto je neshvatljivo za
sve njih. I pošto je to Ništa, odnosno slobodno od Svih Stvari;
zato je jedino Dobro, koje Čovek ne može da izrazi ili izgovori
šta je; jer ne postoji Ništa sa čime bi se mogla porediti, da bi se
time izrazila.
Ali u tom zadnjem rekoh, Ko god je nađe, našao je Sve Stvari;
nema ništa tačnije od te Tvrdnje. To je bio Početak Svih Stvari;
i ona vlada Svim Stvarima. Ona je takođe Kraj Svih Stvari; i
stoga će obuhvatiti Sve Stvari unutar svog Područja. Sve Stvari

125
su od nje, i u njoj, i kod nje. Ako je nađeš, dolaziš na tu Osnovu
iz koje su proistekle Sve Stvari, i na kojoj opstaju; i tu si Kralj
nad svim Radovima Božijim.
***
Ovde je učenik bio krajnje ushićen onim što je Učitelj tako
divno i izvanredno objavio, i uzvratio je svojim najponiznijim
Zahvaljivanjem od srca za to Svetlo, kome je njegov Učitelj bio
Instrument za prenošenje na njega. Ali pošto je bio željan da
čuje dalje u vezi sa tih visokim Stvarima, i da zna nešto
detaljnije, Učitelj mu je dopustio da ga ponovo sačeka sledećeg
Dana, kada će mu biti drago da mu pokaže kako i gde može da
pronađe to što je toliko iznad svake Cene i Vrednosti, i gde
Sedište i Boravište toga može biti u ljudskoj Prirodi; sa celim
Procesom Otkrivanja i iznošenja toga na Svetlo.
Učitelj mu reče: O tome ćemo raspravljati na našem sledećem
Sastanku, kada će Bog otkriti isto i nama Njegovim DUHOM,
koji je Istraživač Svih Stvari. I ako se budeš dobro sećao šta
sam ti rekao na Početku, ubrzo ćeš razumeti tu skrivenu tajnu
Mudrost Božiju, koju niko od Pametnih Ljudi na Svetu ne zna; i
biće ti dato da odozgo uvidiš gde ćeš u sebi naći taj UM. Stoga
budi tih u svom Duhu, i pazi na Molitvu; da kada se sretnemo
ponovo Sutra u Ljubavi Hristovoj, tvoj Um može biti
raspoložen za nalaženje tog plemenitog Bisera, koji se Svetu
pokazuje kao Ništa, ali koji je za Decu Mudrosti Sve.

126
 2. RAZGOVOR
Diskusija
Ovde je opisan i dat Način prelaska Jaza koji razdvaja dva
Principa ili Stanja: Neba i Pakla. I posebno je pokazano kako se
ta Promena sprovodi u Duši; i koji to Zid Razdvajanja postoji,
koji odvaja od Boga.
Šta je rušenje tog Zida Razdvajanja, i kakav je rezultat; šta je
Središte Svetlosti, i šta je probijanje ka tom Središtu; Šta su
Svetlost Božija i Svetlost Prirode; kako one deluju u svojim
zasebnim Oblastima, i kako ih držati da se ne mešaju jedna sa
drugom; uz neko Objašnjenje dve Volje i njihove Oprečnosti u
Palom Stanju; o Magičnom Točku Volje, i kako se njegovo
Pokretanje može regulisati; o Oku u Središtu toga, šta je Desno
Oko za Dušu, a šta je Levo, a posebno šta je Jedno Oko, i na koji
način se dobija; o Čišćenju od Zagađene Materije; o Uništenju
Zla, i o samom Poništenju njegovom, Opadanju Volje od njenog
vlastitog Nešto u Ništa; o Goloj i Magičnoj Volji, i Privlačenju
kroz nju određene Božanske Supstance i Odore; kako se sve
nalazi na Volji, i proističe samo iz jedne Tačke; gde je ta Tačka
postavljena, i kako može da se otkrije; i koji je najsigurniji i
najkraći Put da se dostigne visoko natčulno Stanje, i
unutrašnje Carstvo Hristovo, prema istinskoj Nebeskoj Magiji
ili Mudrosti.
__________
Učenik, Učitelj
Pošto je bio jako ozbiljan u želji da bude još više upućen, kako
bi mogao stupiti u Natčulni Život; i kako bi, pošto nađe Sve
Stvari, mogao postati Kralj u svim Božijim Radovima; Učenik je
ponovo došao kod svog Učitelja sledećeg Jutra, probdevši Noć
u Molitvi, da bi bio spreman da primi i shvati Uputstva koja će
mu biti data Božanskim zračenjem na njegov Um. I Učenik se,
posle malo Tišine, pokloni i ovako poče:

127
 Učenik
O moj Učitelju! Moj Učitelju! Nastojao sam da saberem svoju
Dušu u Prisustvu Božijem, i da bacim sebe u Dubinu gde nema
ni jednog Stvorenja niti ijedno može tamo da boravi; da bih
mogao čuti Glas mog Gospoda kako govori u meni; i da bih bio
iniciran u taj viši Život, o kome sam Juče čuo izgovorene tako
velike i zapanjujuće Stvari. Ali avaj! Nisam ni čuo ni video kako
je trebalo, još uvek Postoji takav Pregradni Zid u meni koji
utišava Nebeske Zvuke u njihovom Odjekivanju, i sprečava
Ulaz tog Svetla kojim se jedino Božanski Objekti otkrivaju. Sve
dok se on ne razruši, male su mi Nade, da, čak nikakve, za
stizanje do tih sjajnih Postignuća prema kojima ste me
pogurali, ili za ulazak u to gde ni jedno Stvorenje ne boravi, i
koje vi zovete Ništa i Sve Stvari. Stoga budite tako dobri i
obavestite me šta je sa moje Strane potrebno, da bi ta Pregrada
koja me sprečava mogla da se raskine ili ukloni.
Učitelj
Ta Pregrada je Volja Stvorenja u tebi; i ne može se razrušiti
ničim do Milošću Poricanja-Sebe, što je Ulaz u Istinsko
Sleđenje Hrista, i potpuno se može ukloniti samo potpunim
Podudaranjem sa Božanskom Voljom.
Učenik
Ali kako ću biti sposoban da slomim tu Volju Stvorenja koja je u
meni i koja je u Neprijateljstvu sa Božanskom Voljom? Ili, šta
treba da činim da bih sledio Hrista na tako teškom Putu, a da
ne malakšem na neprestanom Putu Poricanja Sebe i
Prepuštanju Božijoj Volji?
Učitelj
To ne možeš ti da uradiš; već Svetlost Milosti Božije koju
prima tvoja Duša, koja će, ako ne protivrečiš, prekinuti tamu
koja je u tebi, i istopiti tvoju vlastitu Volju, koja deluje u Tami i
Iskvarenosti Prirode, i dovesti je u Pokornost Hristu, čime je
Pregrada Sopstva Stvorenja između tebe i Boga uklonjena.

128
 Učenik
Znam da to sâm ne mogu da učinim. Ali bih lako naučio, kako
moram da primam Božansko Svetlo i Milost u sebe, koja će to
učiniti za mene, kada to ne bi sprečavalo moje sopstvo. Šta je
onda potrebno sa moje strane kako bih primio tog Lomioca
Pregrade i potpomogao Postizanje Cilja takvog prihvatanja?
Učitelj
Od tebe se u početku ništa više ne traži, do da se ne opireš toj
Milosti, koja se pokazuje u tebi; i ništa u celom Procesu tvog
Rada, do da budeš poslušan i pasivan pred Božijom Svetlošću
koja sija kroz Tamu tvog Stvorenog Bića, koje je ne shvata,
pošto ne seže dalje od Svetlosti Prirode.
Učenik
Ali zar ne treba da postignem, ako mogu, i Svetlost Božiju, i
Svetlost spoljašnje Prirode takođe: i da ih koristim obe za
uređenje mog Života mudro i razborito?
Učitelj
Priznajem, pravilno je tako učiniti. I to je zaista Blago nad svim
zemaljskim Blagom, posedovati Svetlost Božiju i Prirode,
delovati u njihovim Oblastima; i imati oba – i Oko Vremena i
Večnosti – istovremeno otvorenim, a opet ne mešati jedno sa
drugim.
Učenik
Veliko mi je Zadovoljstvo da to čujem; bio sam veoma
uznemiren zbog toga neko Vreme. Ali kako je to moguće da se
ne mešaju međusobno? Tu je Teškoća. Zbog toga bih rado
saznao, ako je to zakonito, Ograničenja jednog i drugog; i kako
oba, i Božansko i Prirodno Svetlo mogu u svojim zasebnim
Oblastima naizmenično da deluju i rade, za Očitovanje Tajni
Božijih i Prirode, i za Vođenje mog spoljašnjeg i unutrašnjeg
Života?

129
 Učitelj
Da bi se svako od njih moglo očuvati odvojeno u njihovim
pojedinačnim Oblastima, bez mešanja Nebeskih i Zemaljskih
Stvari, ili kidanja zlatnog Lanca Mudrosti, biće neophodno,
Dete moje, na prvom Mestu čekati i paziti na Natčulno i
Božansko Svetlo. Pošto je to više Svetlo postavljeno da
upravlja Danom, pojavljuje se na pravom Istoku, koji je
Središte Raja; i velikom Snagom se prolama kao iz Tame koja
je unutar tebe, kroz Vatreni Stub i Gromovite Oblake, i time
takođe reflektuje na niže Svetlo Prirode jednu Vrstu svog Lika
čime se jedino može očuvati u svom Podređenom; to što je
ispod podređeno je onom što je iznad; i to što je spolja onom
što je unutra. Tako neće biti opasnosti od mešanja; već će sve
ići kako treba, i svaka Stvar boraviti u svojoj odgovarajućoj
Oblasti.
Učenik
Prema tome, bez Razuma ili Prirodnog Svetla koji je pročišćen
u mojoj Duši, i prosvetljen višim Svetlom, kao od centralnog
Istoka svetog Sveta Svetlosti, od Večnog i Razumskog Sunca;
vidim da bi tu uvek bila neka Konfuzija, i nikada ne bih bio u
stanju da upravljam pravilno niti oko onog što se tiče Vremena
i Večnosti, već bih uvek morao biti na Gubitku, ili kidao Karike
Lanca Mudrosti.
Učitelj
To je baš tako kako si rekao. Sve je Konfuzija, ako nemaš više
od blede Prirodne Svetlosti ili nepročišćenog i neobnovljenog
Razuma da te vodi; i ako je u tebi otvoreno samo Oko
Vremena, koje ne može prodreti preko svojih Granica. Stoga
traži Izvor Svetlosti, čekajući u dubokoj Osnovi svoje Duše da
se onde pojavi Sunce Ispravnosti, čime će se Svetlost Prirode u
tebi, sa Svojstvima Prirode, rasplamsati sedam Puta sjajnije
nego inače. Jer će primati Otisak, Lik, i Utisak Natčulnog i
Natprirodnog; tako da će čulni i racionalni Život time biti
doveden u najsavršeniji Red i Harmoniju.

130
 Učenik
Ali kako da čekam na pojavu tog sjajnog Sunca, i kako da
tražim u Središtu, taj Izvor Svetla, koji me može prosvetliti, i
uvesti sva moja Svojstva u savršenu Harmoniju? Ja sam u
Prirodi, kao što sam pre rekao; i kojim Putem da idem kroz
Prirodu, i njeno svetlo, kako bih mogao doći do tog
Natprirodnog i Natčulnog Tla, odakle to pravo Svetlo, koje je
Umno Svetlo, nastaje; i to, bez Uništenja moje Prirode, ili
gašenja njenog Svetla, koje je moj Razum?
Učitelj
Samo prekini svoju sopstvenu Aktivnost, čvrsto fiksirajući
tvoje Oko na jednu Tačku, i sa jakom Odlučnošću pouzdaj se u
obećanu Milost Božiju u Hristu, da te iznese iz tvoje Tame u
Čudesno Svetlo. Jer taj Cilj okuplja sve tvoje Misli, i pomoću
Vere potisni ih ka Središtu, čvrsto se uzdajući u Reč Božiju,
koja je nepogrešiva, i koja te je pozvala. Budi onda poslušan na
taj Poziv; i budi tih pred Gospodom, sedeći sâm sa Njim u tvom
najunutrašnjijem i najskrivenijem Kutku, sa tvojim Umom
središnje sabranim u sebi, i obrati pažnju na Njegovu Volju u
Strpljenju Nade. Tako će se tvoje Svetlo prolomiti kao Jutro; i
kada jutarnje Rumenilo prođe, Samo Sunce, koje si čekao, izaći
će u tebi, i pod njegovim najlekovitijim Krilima mnogo ćeš se
radovati; dižući se i spuštajući u njegovim svetlim i
blagodarnim Zracima. Gledaj, to je istinski Natčulni Osnov
Života.
Učenik
Verujem da je to zaista baš tako. Ali zar to ne uništava Prirodu?
Neće li Svetlost Prirode u meni biti iskorenjena tim većim
Svetlom? Ili zar ne mora spoljašnji Život stoga da isčezne, sa
zemaljskim Telom koje nosim?
Učitelj
Ni na koji način. Tačno je, time će biti uništena zla Priroda; ali
njenim Uništenjem ne Gubiš, već jako mnogo Dobijaš. Večni
Skup Prirode je isti posle kao i pre; i Svojstva su ista. Tako da
je Priroda samo unapređena i poboljšana; i njeno Svetlo, ili

131
ljudski Razum, držan tamo u podesnim Okovima, i regulisan
višim Svetlom, samo je postao koristan.
Učenik
Molim te stoga, daj mi da znam kako treba da koristim ovo
niže Svetlo; kako da ga držim u njemu podesnim Okovima; i na
koji Način ga više Svetlo reguliše i oplemenjuje.
Učitelj
Znaj onda, moj voljeni Sine, ako držiš Svetlost Prirode unutar
njenih podesnih Okova, i koristiš je samo kao Podređenu
Svetlu Božijem; moraš razmotriti da u tvojoj Duši postoje dve
Volje: jedna niža Volja, koja te vodi Stvarima spoljašnjim i
nižim; i viša Volja, koja te vodi Stvarima unutrašnjim i višim.
Te dve volje su sada postavljene Leđima u Leđa, i u direktnoj
suprotnosti jedna drugoj; ali u početku nije bilo tako. Jer ova
Suprotstavljenost njih dve nije ništa više do Rezultat Palog
Stanja; jer pre toga, one su bile postavljene jedna ispod druge,
to jest, viša Volja Iznad, kao Gospodar, a niža Ispod, kao
Podređeni. I tako je trebalo i da se nastavi.
Takođe moraš dalje razmotriti da, odgovarajući tim dvema
Voljama, postoje dva Oka u Duši, koja su različito usmerena;
pošto te Oči nisu ujedinjene u jedan Pogled, već gledaju na
sasvim suprotne Strane istovremeno. Ona su na sličan Način
postavljena jedno protiv drugog, bez zajedničkog Posrednika
da ih spoji. I stoga, sve dok ta Dvostranost postoji, nije moguće
da bude ikakvog Slaganja sa Namerom ove ili one Volje. To je
vrlo jasno; i pokazuje Neophodnost da Bolest, koja nastaje iz te
Razjedinjenosti Zraka Vida, bude na neki Način izlečena i
popravljena, u cilju istinske Oštroumnosti Uma. Oba ova Oka
se stoga moraju ujediniti Koncentracijom Zraka; jer nije ništa
opasnije za Um nego da bude u ovakvoj Dvojnosti, i da ne teži
da ostvari Jedinstvo. Opažaš, znam, da imaš dve Volje u sebi,
jednu postavljenu naspram druge, Višu i Nižu; i da takođe imaš
dva Oka unutra, jedno protiv drugog; gde se jedno Oko može
zvati Desno Oko, a drugo Levo Oko. Opažaš takođe, nesumnjivo,

132
da se prema Desnom Oku pokreće Točak više Volje; i da se
prema Levom Oku, okreće suprotan Točak niže Volje.
Učenik
Opažam da je to, Gospodine, zaista istina; i to je ono što izaziva
neprestanu Borbu u meni, i stvara mi veću Uznemirenost nego
što mogu da iskažem. Niti mi je strana ta Bolest moje Duše,
koju ste vi tako jasno objavili. Avaj! Opažam i tugujem zbog te
Bolesti, koja tako Žalosno remeti moj Pogled; otud osećam
tako nepravilne i grčevite Pokrete koji me vuku na ovu i onu
stranu. Duh ne vidi ono što Telo vidi; Telo niti vidi niti može
videti što Duh vidi. Stoga Duh Hoće suprotno Telu; i Telo hoće
suprotno Duhu u meni. To je moj težak slučaj. I kako će to da
se popravi? Kako bih mogao da stignem do Jedinstva Volje, i
kako da dođem do jedinstva Viđenja?
Učitelj
Obrati pažnju na ono što ću ti reći: Desno Oko gleda napred, u
Večnost. Levo Oko gleda nazad, u Vreme. Ako sada dozvoliš
sebi da uvek gledaš u Prirodu, i u Stvari Vremena, i dopustiš da
ti one vode Volju, i da tražiš nešto za sebe u Želji, za tebe će biti
nemoguće da ikada stigneš do Jedinstva, koje želiš. Upamti to; i
uvek gledaj na to. Ne dopuštaj tvom Umu da uđe u, niti da se
ispuni onim što je izvan tebe; niti gledaj nazad na sebe; već
napusti sebe, i gledaj napred na Hrista. Ne dozvoli tvom Levom
Oku da te vara neprekidnim nizom Predstava, i razbuđujući
time jednu ozbiljnu Žudnju u Sopstvu; već dozvoli svom
Desnom Oku da ponovo zapoveda Levim, i da ti ga privuče,
tako da ne bi tumaralo ne sve strane za Prirodnim Čudima i
Uživanjima. Da, bolje je sasvim ga iščupati, i odbaciti, nego
dopustiti da nastavi bez Uzdržavanja u Prirodi, i da sledi svoje
sopstvene Požude. Međutim to nije neophodno, jer oba Oka
mogu biti od velike koristi, ako su u pravilnom poretku; i oba, i
Božansko i prirodno Svetlo, mogu u Duši opstajati zajedno, i
biti od uzajamne Koristi jedno drugom. Ali nikada nećeš doći
do Jedinstva Vizije ili Usklađenosti volje, do potpunim ulaskom
u Volju našeg Spasioca Hrista, i unošenjem Oka Vremena u Oko

133
Večnosti; i onda spuštajući Pomoću tog ujedinjenja Svetlost
Boga u Svetlost Prirode.
Učenik
Tako onda, ako mogu samo da uđem u Volju mog Gospoda, i
budem tamo, siguran sam, oboje mogu postići Božiju Svetlost u
Duhu moje Duše, i videti Božijim Okom, to jest, Okom Večnosti
na Večnom Tlu moje Volje; i moći ću takođe u isto vreme
uživati Svetlost ovog Sveta pri tome; ne degradirajući već
ukrašavajući Svetlost Prirode; i opažajući, kako sa Okom
Večnosti Večne Stvari, tako i sa Okom Prirode Prirodne Stvari,
i oboje videti kao Čuda Božija, i održavati takođe time Život
mog spoljašnjeg Vozila ili Tela.
Učitelj
To je zaista tačno. Dobro si razumeo; i sada želiš da uđeš u
Volju Božiju, i da tamo prebivaš kao u Natčulnom Tlu Svetla i
Života, gde možeš u Njegovom Svetlu videti i Vreme i Večnost, i
dovesti sva Čuda od Boga stvorena za spoljašnost, u unutrašnji
Život, i tako se večno radovati u njima na Slavu Hristovu; Deo
tvoje Volje Stvorenja je skršen, i Oko tvoga Duha
pojednostavljeno i kroz Božije Oko se pokazuje u Središtu
Života. Neka tako bude sada, jer je to Volja Božija.
Učenik
Ali veoma je teško uvek gledati napred u Večnost; i prema
tome postići to jedno Oko, i Jednostavnost Božanskog Viđenja.
Zanos Duše gole u Volji Božijoj, isključujući svu Maštu i Želje, i
rušeći jaku Pregradu koju ste pomenuli, zaista je nešto jako
strašno i užasno za ljudsku Prirodu u njenom sadašnjem
Stanju. O, šta da činim, da bih mogao dosegnuti to za čim tako
mnogo čeznem?
Učitelj
Sine moj, nemoj Prirodno Oko sa Voljom za Čudima odvojiti od
tog Oka koje je okrenuto unutra ka Božanskoj Slobodi, i u
Večno Svetlo svetog Visočanstva. Umesto toga, daj da ti
Prirodno Oko Ujedinjenjem sa tim nebeskim unutrašnjim

134
Okom privuče ta Čuda, koja su spoljašnje iskovana i očitovana
u Vidljivoj Prirodi. Jer dok si u Svetu, i imaš neko čestito
Zanimanje, sigurno si po Poretku Proviđenja dužan da ga
obavljaš, i da završiš Rad koji ti je dat, prema tvojim najboljim
Sposobnostima, bez najmanjeg nezadovoljstva; traženja i
pokazivanja Božije Slave, Čuda Prirode i Veštine. Jer puštanje
Prirode da bude kako hoće, to je sav Rad i Umetnost Božija, i
pusti da Umetnost bude šta hoće, to je još uvek Božije Delo, i
Njegova Veština, pre nego Umetnost ili Veština Čoveka. I sve i
u Umetnosti i Prirodi služi obilno da očituje izvanredna Božija
Dela, da bi On za sve, i u svemu mogao biti slavljen. Da, sve
služi, ako znaš kako pravilno da upotrebiš, da se setiš više
unutrašnjeg, i da povučeš svoj Duh u veličanstveno Svetlo, u
kom izvorni Obrasci i Oblici vidljivih Stvari mogu da se vide.
Drži se stoga u Središtu, i ne pokreći se izvan Božijeg Prisustva
otkrivenog unutar tvoje Duše, ne dozvoli da Svet i Đavo ikad
načine tako veliku Buku i Metež da te izvuku napolje, ne mari
za njih; oni ne mogu da te povrede. Dozvoljeno je da Oko
Razuma traži Hranu, i dozvoljeno je da tvoje Ruke svojim
Radom nabave Hranu za zemaljsko Telo. Ali onda ovo Oko ne
sme sa svojom Željom da uđe u spremljenu Hranu, jer bi to bilo
Požudno; već je mora u Napuštanju jednostavno prineti pred
Božije Oko u tvom Duhu, i onda moraš tražiti da je staviš blizu
tog samog Oka, ne ispuštajući je. Dobro utuvi ovu Lekciju.
Neka Ruke ili Glava budu Uposleni, pri svemu tome tvoje Srce
treba da boravi u Bogu. Bog je Duh; boravi u Duhu, radi u
Duhu, moli u Duhu, i sve čini u Duhu; jer upamti – ti si takođe
Duh, i time načinjen po Liku Božijem. Stoga gledaj da ne
privlačiš u svojoj Želji Materiju u sebe, već se koliko god je
moguće izvuci iz svake Materije; i tako, stojeći u Središtu,
predstavi se kao goli Duh pred Bogom, u Jednostavnosti i
Čistoti; i budi siguran da tvoj Duh ne uvlači ništa do Duh.
Bićeš mnogo mamljen da vučeš Materiju, i da sakupljaš to što
Svet naziva Supstancom, da bi na taj način imao nešto vidljivo
čemu bi verovao. Ali ni na koji Način ne pristaj Kušaču, niti se
prepuštaj Telesnim Požudama protiv Duha. Jer tako čineći,
sigurno ćeš potamneti božansko Svetlo u sebi; tvoj Duh će

135
prionuti za mračni požudni Koren, i iz strastvenog Izvora tvoje
Duše rasplamsaće se u Ponosu i Gnevu; tvoja Volja će biti
okovana u Ovozemaljskost, i potonuće kroz Muke u Tamu i
Materijalnost; i nikada nećeš biti u stanju da dosegneš mirnu
Slobodu, niti da staneš pred Božije Visočanstvo. Pošto je to za
onog ko gospodari u Iskvarenosti Materije otvaranje vrata,
moguće je da bi Đavo mogao da urla na tebe zbog tog
Odbijanja; jer ništa ga ne može gore naljutiti od takvog tihog
Izdvajanja Duše, i otud Suprotstavljenosti do Tačke Smrti za
sve što je svetsko i periferno. Ali ne obaziri se na njega; i ne
prihvataj ni najmanju Materijalnu Prašinu na koju bi on
Polagao pravo. To bi sve bilo Tama u tebi, onoliko koliko je
Materija uvučena Željom tvoje Volje. To će potamneti Božije
visočanstvo u tebi; i zatvoriće Oko koje vidi, sakrivajući od
tebe Svetlost Njegove voljene Podrške. To zmija čezne da učini;
ali uzalud, osim ako ne dozvoliš tvojoj Mašti njegovu Sugestiju,
da primi privlačnu Stvar; inače on nikad ne može da uđe. Zato
pazi, ako želiš da vidiš Božije Svetlo u svojoj Duši, i da budeš
božanski prosvetljen i vođen, ovo je Prečica kojom treba da
kreneš; da ne dozvoliš Oku tvog Duha da uđe u Materiju, ni da
se ispuni bilo kojom Stvari, bilo na Nebu ili na Zemlji; već da ga
pustiš da uđe golom Verom u Svetlost Visočanstva; i tako
primiš čistom Ljubavlju Božiju Svetlost, i privučeš Božansku
Moć sebi, obukavši Božansko Telo, i rastući u njemu do pune
Zrelosti u Hristovom Ljudskom.
Učenik
Kao što sam pre rekao, tako ponovo kažem, to je jako teško.
Zaista sasvim dobro shvatam da moj Duh treba da se oslobodi
Materijalne Pošasti, i potpuno isprazni, tako da bi mogao
primiti u sebe Božiji Duh. Takođe, da taj Duh neće ući, do tamo
gde se Volja unela u Ništa, i prepustila se u Goloj Veri, i u Čistoti
Ljubavi, Njegovom Upravljanju; hraneći se magično Rečima
Božijim, i odevajući se time Božanskom Supstancom. Ali avaj,
kako je to teško za Volju da utone u Ništavilo, da ne privlači
Ništa, da ne zamišlja Ništa!

136
 Učitelj
Dozvoli da bude tako. Nije li to sigurno vredno tvog uloženog
truda, i sve što ikada možeš da učiniš?
Učenik
Jeste tako, moram da priznam.
Učitelj
Ali možda to neće biti tako teško kao što u početku izgleda;
načini bar Pokušaj, i budi ozbiljan. Šta se tu traži od tebe, do da
stojiš mirno, i gledaš kako te tvoj Bog Spašava? I možeš li
poželeti išta manje? Šta je teško u tome? Nemaš o čemu da
brineš, ništa da želiš u ovom Životu, ništa da zamišljaš ili
privlačiš. Samo treba da prebaciš tvoju Brigu na Boga, koji
brine za tebe, i pustiš mu da raspolaže tobom prema Njegovoj
Dobroj Volji i Zadovoljstvu, jednako kao da uopšte nemaš Volju
u sebi. Jer On zna šta je najbolje; i ako možeš samo da Mu
veruješ, On će sasvim sigurno učiniti bolje za tebe, do da si
prepušten svom vlastitom Izboru.
Učenik
U to najčvršće verujem.
Učitelj
Ako veruješ, onda kreni i čini u skladu sa tim. Sve je u Volji, kao
što sam ti pokazao. Kada Volja mašta za nečim, onda ulazi u to
nešto, i to nešto odmah uzima Volju u sebe, i zamrači je, pa ona
više nema Svetla, već mora da boravi u Tami, dok se ne vrati
izvan tog nečeg u ništa. Ali kada Volja mašta ili žudi za ničim,
onda ona ulazi u ništa, gde prima Božiju Volju u sebe, i tako
boravi u Svetlosti, i obavlja sva svoja Dela u njoj.
Učenik
Zadovoljan sam saznanjem da je glavni Uzrok svačijeg
duhovnog Slepila, njegovo puštanje njegove Volje u nešto, ili u
to što je skovao, kakve god Prirode to bilo, Dobre ili Loše, i
prijanjanje njegovog Srca i Naklonosti za Delo njegovih
vlastitih Ruku ili Mozga; i da kada zemaljsko Telo propadne,

137
onda Duša mora biti zarobljena u tu samu Stvar koju je
prihvatila i primila; i ako Božija Svetlost nije u tome, lišena
Svetla ovoga Sveta, ne može a da se ne nađe u tamnom
Zatvoru.
Učitelj
To je jako dragocena Kapija Znanja; drago mi je što si to uzeo u
takvo Razmatranje. Razumevanje cele Biblije je sadržano u
tome; i sve što je bilo napisano od Početka Sveta do Danas,
može naći u tome onaj ko je ušao sa svojom Voljom u Ništavilo,
našavši tamo Sve Stvari, našavši Boga; od Koga, i Kome, i u
Kome su Sve Stvari. Na taj Način ćeš doći do toga da čuješ i
vidiš Boga; i kada se ovaj zemaljski život završi, da vidiš okom
Večnosti sva Čuda Božija i Prirode, i posebno ona koja treba da
iskuješ u Telu, ili sve što ti je Duh Božiji dao da učiniš za tebe i
tvog Bližnjeg, ili sve što je Oko Razuma osvetlilo odozgo, može
se u bilo koje Vreme očitovati u tebi. Stoga ne odlaži da prođeš
kroz tu Kapiju, koju ako vidiš u Duhu, kao što su neke jako
dobre Duše videle, vidiš na Natčulnom Tlu, sve što Bog jeste, i
što može da uradi; ti takođe vidiš sa tim, kao što je rekao jedan
koji je bio u tome, kroz Nebo, Pakao, i Zemlju, i kroz Suštinu
svih Suština. Ko god to nađe, našao je Sve što bi mogao da
poželi. Ovde je Vrlina i Moć Božije Ljubavi pokazana. Ovde je
Visina i Dubina; ovde je Širina i Dužina toga očitovana, onoliko
koliko kapacitet tvoje Duše može da sadrži. Time ćeš doći do
onog Tla iz kog sve Stvari potiču, i na kom opstaju; i na njemu
ćeš vladati nad svim Božijim Delima, kao Božiji Princ.
Učenik
Molim te da mi kažeš, dragi Učitelju, gde to obitava u Čoveku?
Učitelj
Tamo gde Čovek ne boravi; tamo to ima svoje Sedište u Čoveku.
Učenik
Gde je to u Čoveku, gde Čovek ne boravi u sebi?
Učitelj
To je napušteno Tlo Duše, za koje ništa ne prijanja.

138
 Učenik
Gde je Tlo u bilo kojoj Duši, za koje ništa ne prijanja? Ili, gde je
to koje ne prebiva i ne boravi u nečemu?
Učitelj
To je Središte Smirenja i Pokreta pokorne Volje Duha koji se
istinski kaje, koji je razapet za Svet. To Središte Volje je stoga
neprobojno za Svet, Đavola, i Pakao; Ništa na celom Svetu ne
može tu da uđe, niti da prione za to, mada se nikad tako mnogo
Đavola neće udružiti protiv toga; jer Volja je sa Hristom mrtva
za Svet, ali oživljena Njime u Središtu tog, po Njegovom
blaženom Liku. Tu je to gde Čovek ne boravi; i gde ne prebiva
Sopstvo, niti može da prebiva.
Učenik
O, gde je to golo Tle Duše ispražnjeno od sveg Sopstva? I kako
da dođem do skrivenog Središta gde boravi Bog, a ne Čovek?
Kaži mi jasno, voljeni Gospodine, gde je to, i kako da ga nađem
i stupim tamo?
Učitelj
Tamo gde je Duša ubila svoju sopstvenu Volju, i kao da ne želi
više ni jednu Stvar po sebi, već kao da Bog hoće, i kao da se
Njegov Duh kreće nad Dušom, tamo će se to pojaviti. Tamo
odakle je izgnana Ljubav Sopstva, tamo boravi Ljubav Božija.
Jer onoliko koliko je Dušina vlastita Volja mrtva u sebi,
jednako toliko Prostora ima Volja Božija, koja je Njegova
Ljubav, koju je ta Duša uzela. Razlog tome je ovaj; Gde je pre
njena vlastita Volja sedela, sada nema ničeg; a gde je ništa, tu je
ono gde deluje samo Ljubav Božija.
Učenik
Ali kako ću to da razumem?
Učitelj
Ako ideš za tim da to razumeš, onda će to bežati od tebe; ali
ako se predaš potpuno tome, onda će to boraviti u tebi, i
postati Život tvog Života, i biti normalno za tebe.

139
 Učenik
A kako to može biti bez umiranja, ili potpunog Uništenja moje
Volje?
Učitelj
Na tu potpunu Pokornost i Predaju tvoje Volje, Božija Ljubav u
tebi postaje Život Tvoje Prirode; ona te ne ubija, već oživljava
tebe, koji si sada mrtav za sebe u svojoj sopstvenoj Volji,
prema njenom pravom Životu, koji je jednak Životu Boga. I
onda živiš, ne prema svojoj sopstvenoj Volji; već živiš prema
njenoj Volji, onoliko koliko je tvoja Volja nadalje postala njena
Volja. Tako da to nije više tvoja Volja, već Božija Volja; nije više
tvoja Ljubav, već Božija Ljubav, koja se kreće i deluje u tebi; i
onda, tako obuhvaćen u njoj, ti si zaista mrtav za sebe, ali si živ
u Bogu. Tako bivajući mrtav ti živiš, ili pre Bog živi u tebi
njegovim Duhom, i Njegova Ljubav ti je načinila Život od Smrti.
Nikada ne bi mogao sa svim svojim traganjem da je uhvatiš; ali
ona je uhvatila tebe. Još manje bi mogao da je obuhvatiš. Ali
sada je ona obuhvatila tebe; i tako je nađeno Blago veće od
svakog Blaga.
Učenik
Kako to da ga tako malo Duša nalazi, kada bi svima bilo drago
da ga imaju?
Učitelj
Svi ga oni traže u nečemu, tako da ga ne nalaze. Jer gde ima
nešto da Duša prione za to, tu Duša nalazi jedino to nešto, i tu
se Smiri, dok ne vidi da se to nalazi u ničemu, i ne krene opet iz
tog nešto u ništa, čak u to ništa iz kog se sve Stvari mogu
načiniti. Duša tu kaže, imam ništa, jer sam potpuno ogoljena i
odrana od svake Stvari; Ne mogu da učinim ništa, jer ne
Vladam nikakvom Snagom, već sam kao prosuta Voda; Ja sam
ništa, jer sve što jesam nije ništa više do jedna Zamisao Bića, i
samo je Bog za mene JA JESAM; i tako sedeći dole u svojoj
vlastitoj ništavnosti, dajem Slavu Večnom Biću, i neću ništa po
svom, kako bi Bog mogao hteti Sve u meni, bivajući za mene
moj Bog i Sve Stvari. Samo retki pronađu to najdragocenije

140
Blago u Duši, mada bi ga svako lepo mogao imati; i mogao bi ga
takođe imati da ne beše ovog ili onog nečeg malog.
Učenik
Ali ako Ljubav treba da se ponudi Duši, ne može li je Duša naći,
i ščepati, bez odlaska radi nje u ništavilo?
Učitelj
Ne zaista. Ljudi traže i ne nalaze ništa, jer ne traže na golom
Tlu gde se ona nalazi; već u ovom ili onom gde ona nikad neće
biti, niti može biti. Oni je traže u svojoj sopstvenoj Volji, i ne
nalaze je. Oni traže u Želji Sopstva, i ne sreću je. Traže je u
nekom Obliku, ili u nekom Mišljenju, ili u nekom osećanju
Privrženosti, ili u prirodnoj Odanosti i Toplini, i gube Suštinu u
tom lovu za Senkom. Tragaju za njom u nečem opipljivom ili
zamišljenom, u nečem za čim mogu imati ličnu prirodnu
Težnju, i Prijanjanje; i tako propuštaju ono za čim tragaju, u
Potrebi da urone u Natčulno i Natprirodno Tle gde je Blago
skriveno. Čak i da se Ljubav blagonaklono udostoji da se
ponudi takvima, i čak očigledno pokaže pred Okom njihovog
Duha, opet u njima ne bi našla nikakvog Mesta, niti bi je oni
mogli zadržati, niti bi ostala sa njima.
Učenik
Zašto ne, ako Ljubav treba da bude voljna i spremna da ponudi
sebe, i da ostane sa njima?
Učitelj
Zbog Zamisli koje je njihova vlastita Volja postavila na njeno
Mesto. I tako bi te Zamisli imale Ljubav u tom; ali Ljubav
izmiče, jer je to za nju Zatvor. Ljubav može da se ponudi; ali ne
može da boravi gde je Želja Sopstva privlači ili zamišlja. Ona
Volja koja privlači Ništa, i za koju Ništa ne prijanja, jedino je
sposobna da je primi; jer ona boravi samo u ničemu kao što
sam rekao, i zato je ne nalaze.
Učenik
Ako boravi samo u ničemu, šta je onda njena Služba u ničemu?

141
 Učitelj
Služba Ljubavi na tom mestu je da prodire neprestano u nešto;
i ako prodre, i nađe Mesto u nečemu što stoji mirno i Počiva,
onda je njen Posao da to Zaposedne. I kada je to Zaposela,
onda se raduje tu sa njenom plamenom Ljubavnom Vatrom,
jednako kao Sunce u vidljivom Svetu. I onda je njena Služba, da
bez prestanka raspaljuje Vatru u tom nečem, koja bi to mogla
sagoreti; i onda sa Plamenovima odatle da neizmerno raspali
sebe i time podigne Toplotu Ljubavne Vatre, čak sedam
Stupnjeva više.
Učenik
O voljeni Učitelju, kako to da razumem?
Učitelj
Ako ona bar jednom upali Vatru u tebi, Sine moj, onda ćeš
sigurno osetiti kako ona guta sve što dotakne; osetićeš to u
sopstvenom sagorevanju, i brzom proždiranju svog Egoizma,
ili onoga što nazivaš Ja i Mene, kao da stoji u odvojenom
Korenu, i odvojenom od Božanskog, Izvora tvog Bića. I kad se
to Paljenje desilo u tebi, onda se Ljubav tako potpuno raduje u
tvojoj Vatri, da ti ne bi nizašta na Svetu bio van nje; da, radije
bi dopustio da budeš ubijen, nego da ponovo stupiš u tvoje
nešto. Ta Vatra sada mora da bude sve toplija i toplija, dok ne
obavi svoju Službu u pogledu tebe, i stoga neće prestati, dok ne
dođe do sedmog Stupnja. Njen plamen će stoga biti vrlo velik,
toliki da te nikad neće napustiti, makar te to koštalo tvog
zemaljskog Života; ali ići će sa tobom sa svojom slatkom
ljubavnom Vatrom u Smrt: i ako takođe odeš u Pakao, razbiće
Pakao u Komadiće takođe Radi tebe. Ništa nije izvesnije od
toga; jer je jača od Smrti i Pakla.
Učenik
Dosta, najdraži moj Učitelju, više ne mogu da izdržim da me
bilo koja Stvar odvraća od nje. Ali kako da nađem najkraći Put
do nje?

142
 Učitelj
Gde je najteži Put, tuda idi; i što Svet odbacuje, to uzmi. Što
Svet čini, to ti nemoj; već u svim Stvarima idi suprotno Svetu.
Tako ćeš doći najkraćim Putem do toga što tražiš.
Učenik
Ako treba u svim Stvarima da idem nasuprot drugim Ljudima,
moraću da budem u veoma uzrujanom i tužnom Stanju; i Svet
neće propustiti da me drži za Ludaka.
Učitelj
Ne predlažem ti, Dete, da ikoga Povređuješ, i time učiniš sebi
neku Nesreću ili Uzrujanost. To nije ono što mislim pod „ići
suprotno u Svemu prema Svetu“. Već pošto Svet, kao Svet, voli
samo Obmanu i Sujetu, i ide lažnim i podmuklim Putevima;
stoga, ako imaš Nameru da delaš sasvim drugim Stranom tih
Puteva, bez ikakvog Izuzetka ili Uzdržanosti, hodaj samo
pravim Putem, koji se naziva Putem Svetlosti, kao što se put
Sveta pravilno naziva Putem Tame. Jer ispravan Put, jednak
Putu Svetlosti, suprotan je svim Putevima Sveta.
Ali s obzirom na to da se plašiš da time sebi ne načiniš
Neprilike i Nemir – zaista, biće tako prema Telu. U Svetu moraš
imati Nevolje, i tvoje Telo neće propustiti da bude uznemireno,
i da ti pruža Priliku za neprestano Kajanje. Ipak u toj samoj
Anksioznosti Duše, koja dolazi ili od Sveta ili od Tela, LJUBAV
mora sebe voljno da zapali, i njena vesela i pobednička Vatra je
samo rasplamsava većom Snagom radi uništenja tog Zla.
I s obzirom da takođe kažeš, da će te Svet zbog toga smatrati
ludim, to je tačno, Svet će biti dovoljno sklon da te osudi kao
Ludaka ako ideš suprotno njemu. I ne treba da se iznenadiš
ako ti se njegova Deca smeju, nazivajući te blesavom Budalom.
Jer Put do Ljubavi Božije je Bezuman za Svet, ali je Mudrost za
Božiju Decu. Stoga, kad god Svet opaža tu svetu Vatru Ljubavi
u Božijoj Deci, on odmah zaključuje da su postali Budale, i da
su izvan sebe. Ali za Decu Božiju, ono što je prezreno od Sveta
najveće je Blago; da, tako je veliko to Blago, kako ni jedan Život
ne može da iskaže, ni Jezik toliko da imenuje šta je ta

143
razbuktavajuća, sve-pobeđujuća Božija Ljubav. Ona je sjajnija
od Sunca; slađa je od bilo koje Stvari koja se naziva slatkom;
jača je od Snage; hranljivija je od Hrane; više veseli Srce od
Vina; i prijatnija je od svih Radosti i Ugodnosti ovoga Sveta. Ko
god je stekne, bogatiji je od svakog Vladara na Zemlji; i onaj ko
je dobije, plemenitiji je nego što ijedan Car može biti, i moćniji
i potpuniji od svih Moći i Vlasti.

Pazi, stojim na Vratima i kucam: ako neki čovek ČUJE moj

glas, i otvori Vrata, Ja ću mu doći, i večeraću s njim i on sa
Mnom. Onaj ko je od Boga, ČUJE Božije Reči; stoga ih ti ne
ČUJEŠ, jer nisi od Boga. Moje Ovce ČUJU Moj Glas; i ja ih
poznajem, i one me slede... A Stranca one neće da slede, već
će da pobegnu od njega: jer ne poznaju Glas Stranaca. Onaj
ko ima Uši da ČUJE, neka ČUJE.

144
 Peta Knjiga

RAZGOVOR O

NEBU I PAKLU

IZMEĐU

UČENIKA I NJEGOVOG UČITELJA

KOJI POKAZUJE
Kuda blažene i proklete Duše idu kada se rastanu od svojih
Tela; Kako su Nebo i Pakao u Čoveku; Gde Anđeli i Đavoli
borave za Vreme svog boravka na ovom Svetu; Koliko je
Nebo udaljeno od Pakla; Šta i Odakle su Anđeli i Ljudske
Duše; Šta je Čovekovo Telo; Zašto je Duša sposobna da
prima Dobro i Zlo; O Uništenju Sveta; O Čovekovom Telu u i
posle Uskrsnuća; Gde će Nebo i Pakao biti; O Strašnom
Sudu; i Zašto mora da postoji sukob u Stvorenju.

145
 O NEBU I PAKLU

RAZGOVOR između JUNIUSA, UČENIKA

I TEOFORUSA, njegovog UČITELJA

UČENIK upita svog Učitelja:

"Kuda ide Duša kada telo umre?"
Učitelj mu odgovori:
"Za nju nema potrebe da ide bilo gde."
"Zašto ne?" upita radoznalo Junius:
"Zar ne mora Duša da napusti Telo prilikom Smrti, i ode ili na
Nebo ili u Pakao?"
"Ona nema potrebe da ide dalje", odgovori prečasni Teoforus:
"Samo spoljašnji smrtni Život sa Telom će se odvojiti od Duše.
Duša je imala Nebo i Pakao unutar sebe pre toga, u skladu sa
onim što je pisano: Kraljevstvo Božije ne dolazi Posmatranjem,
niti će reći, Pazi ovde! ili Pazi onde! Jer vidi, Kraljevstvo Božije
je unutar tebe. I koje god se od ta dva, to jest, Nebo ili Pakao,
očituje u njoj, u tome se Duša nalazi."
Tu Junius reče svom Učitelju:
"To je teško razumeti. Zar ona ne ulazi u Nebo ili Pakao, kao
što čovek ulazi u kuću, ili kao neko ko prolazi kroz Otvor ili
Okno, u nepoznati Prostor; zar ne ide tako u drugi Svet?"
Učitelj je odgovorio:
"Ne. Zaista nema takvog nekog ulaska; pošto su Nebo i Pakao
svuda, oni su sveopšte koegzistentni."
"Kako je to moguće?" upita Učenik.
Onda je Učitelj ovako govorio:

146
"Rekao sam da je Nebo svuda prisutno; i to je tačno. Jer Bog je
u Nebu; i Bog je svuda. Takođe sam rekao, da Pakao na isti
Način mora biti svuda; i to je takođe istina. Jer Onaj grešni, koji
je Đavo, je u Paklu; i ceo Svet, kako su nas Apostoli učili, leži u
Tom grešnom, ili Zlom; što će reći, ne samo da je Đavo u Svetu,
već je takođe Svet u Đavolu; i ako je u Đavolu, onda je takođe u
Paklu, jer je on tamo. Stoga je Pakao svuda, kao i Nebo; što je
Stvar koju je trebalo dokazati."
Učenik uzdrhtavši na to, reče:
"Molim objasnite mi to."
Učitelj mu je rekao:
"Shvati onda šta je Nebo: To je samo Preokretanje Volje u
Ljubav Božiju. Gde god nađeš Boga da se pokazuje u Ljubavi, tu
nalaziš Nebo, ne putujući radi toga ni koliko jedan korak. I
takođe razumi šta je Pakao, i gde je. Kažem ti, to je samo
Preokretanje Volje u Gnev Božiji. Gde god se Ljutnja Božija
manje ili više očituje, tu je sigurno manje ili više Pakao, na bilo
kom Mestu to bilo. Tako je to samo Preokretanje tvoje Volje ili
u Njegovu Ljubav, ili u Njegovu Ljutnju; i ti si prema tome ili u
Nebu ili Paklu. Upamti to dobro. I to se odvija u sadašnjem
Životu, o čemu je sv. Pavle govorio, kazavši, Naše opštenje je u
Nebu, i Gospod Hrist takođe: Moje Ovce čuju moj Glas, i Ja ih
poznajem, i one me slede, i Ja im dajem Večni Život; i niko ih
neće iščupati iz moje Ruke. Zapazi da nije rekao Daću im - kada
se ovaj život završi; već Ja im dajem, to jest, sada - za Vreme
ovog Života. I šta je drugo ovaj Hristov Poklon Njegovim
Sledbenicima do Večni Život; koji zasigurno ne može biti nigde
do u Nebu. I takođe ako je Hrist sigurno u Nebu, i oni koji Ga
slede u Preobražaju u Njegovoj su Ruci, onda su oni gde je i On,
i tako ne mogu biti izvan Neba; Da, štaviše niko neće biti u
stanju da ih iščupa iz Neba, jer ih to On drži tamo, i oni su u
Njegovoj ruci kojoj ništa ne može odoleti. Stoga se Sve sastoji u
Preokretanju, ili u Ulasku Volje u Nebo, slušanjem Hristovog
Glasa, poznajući Ga i sledeći Ga. A isto je i suprotno. Da li to
razumeš?"
Njegov Učenik mu reče:

147
"Mislim da delimično razumem. Ali kako se dešava to ulaženje
Volje u Nebo?"
Učitelj mu odgovori:
"Nastojaću da ti u tom udovoljim; ali moraš biti vrlo pažljiv za
ono što ću ti reći. Znaj, Sine moj, da kada se Osnova Volje
predaje Bogu, onda ona uranja izvan svog vlastitog Sopstva, i
izvan i iznad svih Podloga i Mesta koja se mogu zamisliti, u
određenu nepoznatu Dubinu, gde se samo Bog pokazuje, i gde
samo On dela i hoće. I onda ona postaje ništa za sebe, u svom
delanju i htenju; i tako Bog dela i hoće u njoj. I Bog boravi u toj
prepuštenoj Volji, čime je Duša pročišćena, i tako postala
pogodna da stupi u Božanski Mir. Sada u tom Slučaju, kada se
Telo slomi, Duša je sasvim prožeta Božanskom Ljubavlju, i
tako sasvim prosvetljena Božanskim Svetlom, jednako kao
usijano Gvožđe prožeto Vatrom, čime gubi Tamu i postaje
svetlo i sjajno. Sad to je Ruka Hristova, gde Božija Ljubav
potpuno nastanjuje Dušu, i u njoj je sjajno Svetlo, i nov slavni
Život. I onda je Duša u Nebu, i Hram je Svetoga Duha, i ona je
samo Nebo Božije, u kome On boravi. Gledaj, to je ulazak Volje
u Nebo i tako se odvija."
"Molim vas, Gospodine, da nastavite", reče Učenik, "i dozvolite
mi da znam šta se dešava na drugoj Strani."
Učitelj reče:
"Pobožna Duša, vidiš, u Hristovoj je ruci, to jest u Nebu, kako
nam je On sam rekao; i takođe si čuo na koji Način dolazi do
toga. Ali bezbožna Duša nije voljna da u ovom Životu stupi u
Božansko Napuštanje svoje Volje, niti da stupi u Božiju Volju;
već nastavlja dalje u svojoj sopstvenoj Pohlepi i Požudi, u
Sujeti i Obmani, i tako stupa u Đavolovu Volju. Ona stoga prima
u sebe ništa drugo do Grešnost; ništa do Laganje, Ponos,
Čežnju, Zavist, i Gnev; i u to ona u potpunosti stavlja svoju
Volju i Želju. To je Sujeta Volje; i ta ista Sujeta ili isprazna
Senka mora takođe na sličan Način da se očituje u Duši, koja se
predala da bude njen Sluga; i mora da deluje u tome, jednako
kao što Božija Ljubav deluje u preporođenoj Volji, i skroz je
prožima, kao Vatra Gvožđe.

148
I za Dušu nije moguće da dođe do Božijeg Mira; jer se Božiji
Gnev očituje u njoj, i deluje u njoj. Onda kad se Telo odvoji od
Duše, tada počinje Večna Potištenost i Očajanje; jer ona tada
nalazi da je postala samo Sujeta, čak Sujeta koja je najtegobnija
sama sebi, i poremećujuća Jarost, i sebe-mučeća Odvratnost.
Sada opaža da je razočarana svakom Stvari o kojoj je pre
sanjarila, i slepa, i ogoljena, i ranjena, i gladna, i žedna; bez
najmanjeg Izgleda da ikada bude oslobođena, ili da Postigne
onoliko koliko je jedna Kap Vode Večnog Života. I oseća da je
sebi samoj Đavo, i da je sopstveni Zli Dželat i Mučitelj; i
uplašena je sosptvenim mračnim Oblikom, pokazujući se kao
najodvratniji i najmonstruozniji Crv, i rado bi pobegla od sebe,
kad bi mogla, ali ne može, pošto je čvrsto okovana Lancima
Tamne Prirode, u šta je uronila sebe dok je bila u Telu. I tako
ne naučivši niti naviknuvši sebe da uroni u Božansku Milost, i
snažno opsednuta Idejom o Bogu, kao nekom Gnevnom i
Ljubomornom Bogu, sirota Duša se i plaši i stidi da preda svoju
Volju Bogu, čime bi joj Izbavljenje moglo verovatno doći.
Duša se plaši da to učini, strepeći da će biti uništena čineći to, i
Shvatajući Božanstvo kao puku proždiruću Vatru. Duša se
takođe stidi da tako učini, zbunjena svojom vlastitom
Ogoljenošću i Monstruoznošću; i stoga bi se, da je to moguće,
sakrila od Božijeg Visočanstva, i skrila svoj odvratan Oblik
pred Njegovim najsvetijim Okom, bacajući se još dublje u
Tamu, zbog čega ona neće ući u Boga; ne, ona ne može ući sa
svojom pogrešnom Voljom; da, mada bi ona trebala da nastoji
da uđe, ipak ona ne može da uđe u Ljubav, zbog Volje koja
vlada u njoj. Jer takva Duša je time zarobljena u Gnevu, da, ona
sama je samo puki Gnev, imajući svoju pogrešnu Želju, koju je
probudila u sebi, obuhvativši i zatvorivši se u njoj, i tako se
transformišući u Prirodu i Svojstvo koje je otuda.
I pošto takođe Božija Svetlost ne sija u njoj, niti teži Ljubavi
Božijoj, Duša je takođe velika Tama, i ujedno jedan uznemiren
Izvor Vatre, koji unutar sebe nosi Pakao, i nije u stanju da uvidi
ni najmanji prosjaj Božijeg Svetla, niti da oseti najmanju Iskru
Njegove ljubavi. Tako ona boravi u sebi kao u Paklu, i mada bi
trebala da putuje daleko, i pređe mnogo stotina hiljada Milja

149
od svog trenutnog Mesta, da bi bila izvan Pakla; ipak će i dalje
ostati u Paklenom Ishodištu i Tami."
"Ako je to tako, kako onda dolazi do toga", upita Učenik
Teoforusa, "da Nebeska Duša za Vreme ovog Života, potpuno
ne opaža Nebesko Svetlo i Radost; i Duša koja je bez Boga u
Svetu, takođe ne oseća ovde Pakao, kao posle? Zašto se oni oba
ne opažaju i ne osećaju jednako dobro u ovom Životu kao u
sledećem, pošto su oboje u Čoveku, i jedan od njih (kao što ste
pokazali) deluje u svakom Čoveku?"
Teoforus mu odmah uzvrati ovim Odgovorom:
"Carstvo Nebesko je u Svecima delatno i pokazuje se u Veri.
Oni koji nose Boga u sebi, i žive po Njegovom Duhu, nalaze
Carstvo Božije u njihovoj Veri; i osećaju Ljubav Božiju u
njihovoj Veri, pomoću koje je Volja predala sebe Bogu, i
načinila se Bogolikom. Jednom Rečju, sve je u njima
sprovedeno pomoću Vere, koja je za njih Svedočanstvo Večnog
Nevidljivog, i veliko Očitovanje u njihovom Duhu tog
Božanskog Carstva, koje je unutar njih. Ali njihov prirodni
Život je i pored toga obuhvaćen Telom i Krvlju; i to Stoji u
Suprotnosti ovome, i postavljeno je sred Pada u Elementu
Božijeg Gneva, i okruženo Svetom, što se ni na koji Način ne
može uskladiti sa Verom, te verne Duše moraju da budu
mnogo izložene Napadima iz ovoga Sveta, u kome privremeno
borave; i osećaju svoja bića tako okružena Telom i Krvlju, i
tom Svetskom ispraznom Požudom, koja neprestano prožima
spoljašnji smrtni Život, i iskušava ih na raznolike Načine,
jedanko kao što je to činila sa Hristom. Pošto Svet sa jedne
strane, i Đavo sa druge, ne bez Prokletstva Božijeg Gneva u
Telu i Krvi, potpuno prožimaju i preispituju Život; zbog čega se
dešava da je Duša često Uznemirena kada se ova tri zajedno
obruše na nju, i kada Pakao tako napada Život, i pokazuje se u
Duši. Ali Duša radi toga zaranja u Nadanje Milosti Božijoj, i
stoji kao divna Ruža Usred Trnja, dok carstvo ovoga Sveta ne
padne sa nje u Smrti Tela; i onda se Duša prvo očituje u
Ljubavi Božijoj, i Njegovom Carstvu, koje je carstvo Ljubavi,
nemajući nadalje ničeg više da je sprečava. Ali tokom ovog

150
Života ona ide sa Hristom u ovom Svetu; i onda je Hrist
spašava iz njenog vlastitog Pakla, prožimajući je skroz
Njegovom Ljubavlju, stojeći kraj nje u Paklu, i čak menjajući
njen Pakao u Nebo.
Ali uz to ti pitaš, zašto Duše koje su bez Boga ne osećaju Pakao
u ovom Svetu? Odgovaram: One ga nose u sebi sa njihovom
rđavom Savešću, ali to ne znaju; jer je Svet zatvorio njihove
Oči, i njegova smrtonosna čaša ih je bacila u San, najkobniji
San. Uprkos kojem mora se priznati da Grešni često osećaju
Pakao unutar sebe za Vreme ovog smrtnog Života, mada oni
možda ne shvataju da je to Pakao, zbog zemaljske Sujete koja
prodire u njih iz spoljašnosti, i čulnih Zadovoljstava i zabava
kojima su opijeni. I povrh toga treba zabeležiti, da spoljašnji
Život kod svakog od takvih ima Svetlost spoljašnje Prirode,
koja vlada u tom Životu; tako da Paklena Patnja ne može, dok
god ova Vlada, da se pokaže.
Ali kada Telo umre ili nastrada, tako da Duša ne može više da
uživa takvo privremeno Zadovoljstvo i Radost, niti Svetlost
ovog spoljašnjeg Sveta, koji je time za nju kao potpuno
uništen; onda Duša stoji u večnoj Gladi i Žeđi za onakvim
Ispraznostima sa kakvima je ovde bila u Ljubavi, ali ne može
doseći ništa do to rđavo Htenje, koje je utisnula u sebe dok je
bila u Telu; i u kome je obilovala na svoj veliki Gubitak. I sada
kada ima previše svoje Volje u ovom Životu, a ipak nije
zadovoljna tim, ona posle tog Odvajanja u Smrti ima malo toga;
što stvara u njoj jednu večnu Žeđ za onim što nadalje nikad
neće moći da dobije, i izaziva je da bude u neprestanoj Žudnji
za Ispraznošću, prema njenom pređašnjem Izdanju, i u stalnoj
Gladnoj Trci za onim Vrstama Greha i Raskalašnosti u koje je
bila potopljena, dok je bila u Telu.
Lako bi ona činila još Zla, kome je ostala prepuštena, da nema
u čemu ili čime da ga čini; i stoga ona to čini samo u sebi. Sve se
sada izvršava iznutra, kao ranije spolja; i tako je Bezbožna
Duša mučena onim Besovima koji su u njenom vlastitom Umu,
i začeti u sebi i od sebe. Jer je ona zaista postala svoj sopstveni
Đavo i Mučitelj, i ono čime ona ovde greši, kada Senka ovog

151
Sveta prođe, prebivajući i dalje sa njom u Utisku, napravljeno
je da bude njen Zatvor i njen Pakao. Ali ta paklena Glad i Žeđ
ne može potpuno da se pokaže u Duši dok Telo, koje pomaže
Duši u onome za čim žudi, i kojim je Duša bila tako opčinjena, i
tako iznemogla od praćenja svih njegovih Žudnji, ne bude
odvojeno od Duše."
"Primećujem onda", reče Junius svom Učitelju, "da Duša,
Bludničivši sa Telom u svim Sladostrastima, i služeći
Požudama tokom ovoga Života, zadržava istu Težnju i Sklonost
koju je imala; tako da kad više nema Mogućnosti ni
Sposobnosti da ih zadovolji, i kad otkrije da to ne može, onda
će se Pakao otvoriti u toj Duši, koji je pre bio zatvoren Pomoću
spoljašnjeg Života u Telu i Svetlosti ovoga Sveta. Da li pravilno
razumem?"
Teoforus reče: "To si zaista pravilno razumeo. Nastavi."
"Sa druge strane", nastavi Učenik, "jasno primećujem iz onog
što sam čuo, da Nebo ne može da ne bude u Duši koja voli, koju
je zaposeo Bog, i time ukrotio Telo za Poslušnost Duhu u svim
Stvarima, i koja je potpuno utopila sebe u Volju i Ljubav Božiju.
I kada Telo umre, i ova Duša time bude oslobođena Zemlje,
sada mi je očigledno, da će se Život Božiji koji je bio skriven u
njemu, slavno pokazati, i Nebo će se onda pokazati kao
posledica toga. Ali sem toga, ako takođe ne postoje neko
posebno Nebo, i posebni Pakao, još mi nedostaje gde da
smestim ne mali Deo Stvorenog, ako ne najveći. Jer gde moraju
svi umni Stanovnici da borave?"
"U njihovom sopstvenom Elementu", odgovori Učitelj, "bilo to
Svetlo ili Tama. Jer svako stvoreno umno Biće ostaje u svojim
Delima i Suštinama, u svojim Čudima i Svojstvima, u svom
Životu i Obliku; i u tome ono opaža i oseća Boga, koji je svuda,
bilo to u Ljubavi, ili u Gnevu.
Ako je to Ljubav Božija, onda ono opaža Boga prema tome, i
oseća ga kao Ljubav. Ali ako je očarano Gnevom Božijim, onda
ne može videti Boga drugačije nego u gnevnoj Prirodi, niti
opažati drugačije do kao neki razljućeni i osvetoljubiv Duh. Sva
Mesta su mu ista, ako je u Božijoj Ljubavi, a ako nije u njoj, sva

152
mesta su kao Pakao. Koje mesto može ograničiti Misao? Zaista,
gde god da se nalazi, u Svetu je bez dna, u kome nema ni Kraja
ni Ograničenja. I kuda, molim, bi trebalo da ide? Makar bi išlo
više od hiljadu Milja, ili hiljadu Puta deset hiljada Milja, pa i
deset hiljada Puta više, izvan Granica Svemira, i u imaginarne
Prostore iznad Zvezda, ipak bi tada i dalje bilo u sasvim istoj
Tački iz koje je krenulo. Jer Bog je Mesto Duha; ako bi bilo
legitimno da mu se pripiše takvo Ime, sa kojim Telo ima vezu: i
u Bogu ne postoji Ograničenje; i blisko i daleko tu su jedno; i
bilo u Njegovoj Ljubavi, bilo u Njegovom Gnevu, bezdana Volja
Duha je sasvim neograničena. Hitra je kao Misao, prolazeći
kroz sve Stvari, magična je, i ništa telesno ili spoljašnje ne
može je zadržati ili omesti; boravi u svojim Čudima i ona su
njena Kuća.
Tako je to sa svime Inteligentnim, bilo u Redu Anđela, ili
ljudskih Duša; i ne treba da se plašiš, jer će biti dovoljno
Prostora za sve, koliko god ih bilo; i takvog koji će im najviše
odgovarati, čak prema njihovom Izboru i Određenju; i koje bi
se stoga vrlo dobro moglo zvati njihovim vlastitim Mestom."
Na to reče Učenik:
"Sećam se, zaista, da je napisano u vezi sa velikim Nevernikom,
da on posle Smrti ide na njegovo sopstveno Mesto."
Učitelj ovde reče:
"Isto je tačno za svaku Dušu, kada napusti ovaj smrtni Život. I
to je na sličan Način tačno za svakog Anđela, ili bilo kog Duha;
koji je nužno određen svojim sopstvenim Izborom. Pošto je
Bog svuda, tako su takođe svuda i Anđeli; ali svaki u svom
sopstvenom Elementu, i u svom sopstvenom Svojstvu, ili (ako
bi više voleo) na svom vlastitom Mestu. Ista Božija Suština, koja
je kao Mesto Duhovima, ispoveda se svuda; ali Određivanje, ili
Učestvovanje u njoj je različito za svakoga, prema onome što je
svako magično privukao Ozbiljnošću Volje. Ista Božanska
Suština koja je sa Božijim Anđelima gore, takođe je sa nama
dole. I ista Božanska Priroda koja je sa nama, takođe je sa
njima; ali razmenjena i podeljena na drugačiji Način i u
drugačijem Stepenu.

153
I mada sam ovde govorio o Božanskoj, ništa manje ne treba da
razmatraš Učešće Diabolične Suštine ili Prirode, koja je Moć
Tame, u njenim mnogobrojnim Oblicima, Stepenima i
Opredeljenjima u nepravilnoj Volji. Na ovom Svetu postoji
Sukob među njima; ali kada ovaj Svet dostigne Granicu u bilo
kojoj duši, onda njen Element hvata ono što mu je blisko; i tako
Duša prima odgovarajuće Drugove, to jest, ili Anđele ili
Đavole."
Učenik mu ponovo reče:
"Nebo i Pakao se onda Bore u nama za Vreme ovog Života, i
pošto je i sam Bog takođe blizu nas – gde mogu Anđeli i Đavoli
da borave?"
I Učitelj mu ovako odgovori:
"Tamo gde ne bivaš kao u svom Sopstvenom, i u svojoj vlastitoj
Volji, tu sveti Anđeli borave sa tobom, i svuda oko tebe. Upamti
to dobro. Sasvim suprotno, tamo gde bivaš kao u sebi, u Samo-
traženju, i Svojoj-volji, tu budi siguran da će Đavoli biti sa
tobom, i nastaniće se kod tebe, i boraviti svud po tebi, i svuda
oko tebe. Što je Bog u njegovoj Milosti sprečio."
"Ne razumem to", reče Učenik, "onoliko dobro koliko bih želeo.
Molim vas da mi to malo više razjasnite."
Učitelj je kazao: "Dobro upamti što ću ti reći. Gde Božija Volja u
nekom Stvorenju ima htenje, tu se očituje Bog; i u tom samom
Božijem očitovanju, borave Anđeli. Ali gde Bog u bilo kom
Stvorenju nije sa Voljom tog Stvorenja, tom se Bog ne očituje,
niti može da mu se očituje; već boravi u sebi, bez Saradnje i
Podvrgnutosti Stvorenja Njemu u Poniznosti. Tu se Bog ne
očituje tom Stvorenju. Tako da Anđeli ne borave uz takvo; jer
gde god oni borave, tu je Slava Božija, i oni čine Njegovu Slavu.
Šta onda boravi u Stvorenju kao što je to? Bog tu ne boravi;
Anđeli tu ne borave; Bog nema volju u tom, Anđeli takođe
nemaju volju u tom. Očigledno je da je, u toj Duši ili stvorenju,
njegova vlastita Volja bez Božije Volje, i tu boravi Đavo; i sa
njim sve drugo što je bez Boga, i bez Hrista. To je istina; položi
je u Srce."

154
Učenik:
"Možda postavim poneko nepristojno Pitanje; ali preklinjem
vas, dobri Gospodine, budite Strpljivi sa mnom, i smilujte se
mom Neznanju, ako pitam nešto što vama možda može
izgledati besmisleno, ili možda ne pristaje meni da očekujem
Odgovor na to. Jer imam još da vam postavim nekoliko Pitanja;
ali stidim se svojih vlastitih Misli u vezi sa tim."
Učitelj: "Budi otvoren sa mnom, i pitaj šta god ti je na Umu; da,
ne stidi se čak ni da ispadneš smešan, jer pitajući možeš samo
postati pametniji."
Učenik se zahvali Učitelju na toj Slobodi, i upita: "Koliko su
onda razdvojeni Nebo i Pakao?"
Odgovoreno mu je ovako: "Daleko su kao Noć i Dan; ili tako
daleko kao Nešto i Ništa. Oni su jedno u drugom, a opet su u
najvećoj Udaljenosti jedno od drugog. Ne, jedno od njih je ništa
za drugo; a ipak jedno drugom oni izazivaju Radost i Tugu.
Nebo se prostire kroz ceo Svet, i takođe je bez Sveta iznad
Svega, čak svuda gde se zamišlja, ili gde se može zamisliti. Ono
ispunjava sve; Ono je unutar svega; Ono obuhvata sve; bez
Podele, bez Sedišta; delujući u Božanskom Očitovanju, i u
sveopštom isticanju, ali ne izlazeći ni najmanje iz sebe. Jer ono
deluje samo u sebi, i otkriva se i, u jedinstvu je, i nepodeljeno
je u svemu. Ono se pojavljuje samo kroz Božije Očitovanje; i
nikad do samo u sebi; I u onom Biću koje ide u njega, ili u
onom u kome se ono očituje, u njemu se takođe Bog očituje. Jer
nebo nije ništa drugo do Očitovanje ili Otkrovenje Večnog
Jednog, u kome su sva Delanja i Htenja u tihoj Ljubavi.
Tako je na sličan Način Pakao takođe u celom Svetu, i boravi i
deluje samo u sebi, i u onom gde se Podloga Pakla očituje,
naime, u Sopstvenosti, i u Pogrešnoj Volji. Vidljivi Svet ima
oboje u sebi; i ne postoji Mesto u kome se Nebo i Pakao ne
mogu naći ili pokazati. Sada je Čovek u njegovom
privremenom Životu, samo od vidljivog Sveta; i stoga za Vreme
tog Života, on ne vidi duhovni Svet. Jer je spoljašnji Svet sa
svojom Supstancom, Prekrivač duhovnom Svetu, jednako kao
što je Telo Duši. Ali kada spoljašnji Čovek umre, onda se

155
duhovni Svet, kao i Duša, kojoj je tada uklonjena prekrivka,
očituje ili kao Večno Svetlo sa svetim Anđelima, ili kao Večna
Tama, sa Đavolima."
Učenik je dalje ispitivao: "Šta je Anđeo, ili ljudska Duša, da se
mogu tako očitovati ili u Božijoj Ljubavi ili Gnevu, ili u Svetlosti
ili Tami?"
Teoforus mu je odgovorio: "Oni dolaze iz jednog i sasvim istog
Praizvora: Oni su male Grančice Božanske Mudrosti, Božanske
Volje, iznikle iz Božanskog Sveta, i postali su Objekti Božanske
Ljubavi. Oni su iz Osnove Večnosti, odakle Svetlost i Tama
izviru. Tama, koja se sastoji u primanju Htenja-Sopstva; i
Svetlost, koja se sastoji u Htenju iste Stvari kao Bog. Jer u
podudaranju Volje sa Božijom Voljom je Nebo; i gde god
postoji to Htenje sa Bogom, tu je nesumnjivo na delu Božija
Ljubav, i Njegovo Svetlo neće propustiti da se pokaže. Ali kod
Samo-Privlačnosti Želje Duše, ili kod Prihvatanja Sopstva u
Htenje bilo kog Duha, anđeoskog ili ljudskog, Volja Božija teško
deluje, i za tu Dušu ili Duh nema ničeg do Tame; iz koje, ipak,
Svetlost može da se očituje. I ta Tama je Pakao tom Duhu u
kome se nalazi. Jer Nebo i Pakao nisu ništa drugo do Očitovanje
Božanske Volje ili u Svetlosti ili u Tami, prema Svojstvima
Duhovnog Sveta.

Šta je Telo Čovekovo; i zašto je Duša sposobna da prima

Dobro i Zlo

Učenik:
ŠTA je onda Telo Čovekovo?
Učitelj:
To je vidljivi Svet; jedna Slika i Suština, ili Sinteza svega što
Svet jeste: a vidljivi Svet je Očitovanje unutrašnjeg duhovnog
Sveta, izašlog iz večne Svetlosti, i iz večne Tame, iz duhovnog
Sažimanja ili Sastavljanja; i ono je takođe jedna Slika ili
Predstava Večnosti, čime je Večnost sebe načinila vidljivom;
gde Volja-Sopstva i Predata-Volja, tj. Zlo i Dobro, rade jedno sa
drugim.

156
Takva je Supstanca spoljašnji Čovek. Jer je Bog načinio Čoveka
od spoljašnjeg Sveta, i udahnuo u njega unutrašnji duhovni
Svet radi Duše i inteligentnog Života; i stoga u Stvarima
spoljašnjeg Sveta, Čovek može da prima i čini Zlo i Dobro.

O Uništenju Sveta; O Čovekovom Telu u i posle Uskrsnuća;

Gde će Nebo i Pakao biti; O Strašnom Sudu; i Zašto mora
da postoji sukob u Stvorenju.

Učenik:
ŠTA će biti posle ovog Sveta, kad sve Stvari iščeznu i dođu do
Kraja?
Učitelj:
Prestaju samo materijalne Supstance; tj. četiri Elementa,
Sunce, Mesec, i Zvezde. I onda će unutrašnji svet biti potpuno
vidljiv i očitovan. Ali šta god da je bilo skovano Čovekovom
Voljom ili Duhom za Vreme ovog Sveta, bilo dobro ili zlo, neće
prestati. Kažem, svaki takav Rad će se tamo odvojiti na
duhovan Način – ili u Večno Svetlo, ili u Večnu Tamu. Jer to što
je rođeno iz Volje svakog Čoveka, prožeće i preći ponovo u ono
što mu je slično. I tamo se Tama naziva Paklom, i to je jedno
večno zaboravljanje svega Dobrog; a Svetlost se naziva
Carstvom Božijim, i to je jedna večna Radost u i za Svece, koji
neprestano slave i hvale Boga, jer ih je izbavio iz Muka Zla.
Strašni Sud je samo Paljenje Vatre i Božije Ljubavi i Gneva, u
kojoj Materija svake Supstance nestaje, i svaka Vatra će privući
u sebe ono što je njeno, to jest, Supstancu koja je kao ona. Tako
će Božija Vatra Ljubavi povući u sebe sve što je rođeno u
Ljubavi Božijoj, ili u Načelu Ljubavi, u kojoj će potom goreti na
Način Ljubavi, i predati se u toj Supstanci. Ali Mučenje će
povući u sebe ono što je skovano u Gnevu Božije Tame, i
utrošiti pogrešnu Supstancu; i onda će ostati samo mučna i
bolna Volja u njenoj sopstvenoj odgovarajućoj Prirodi, Liku i
Obliku.

157
 Učenik:
U kojoj Materiji i Obliku će ljudsko Telo ustati?
Učitelj:
Zasejano je prirodno grubo i osnovno Telo, koje je u ovom
životu kao spoljašnji Elementi; ipak u tom grubom Telu postoji
suptilna Moć i Vrlina. Kao što u Zemlji takođe postoji suptilna
Vrlina, koja je kao Sunce, i jedno je isto sa Suncem; koje je
takođe na Početku Vremena poniklo i proisteklo iz Božanske
Moći i Vrline, odakle su sve Vrline Tela na sličan način
izvedene. Ta Vrlina smrtnog Tela će ponovo doći i živeti Večno
u nekoj Vrsti kristalno prozirnog materijalnog Svojstva, u
duhovnom Telu i Krvi; kao što će vratiti Vrlinu Zemlje, jer će
Zemlja slično postati kristalno prozirna, i Božansko Svetlo će
svetleti u svakoj Stvari koje ima Biće, Suštinu i Supstancu. I kao
što će gruba zemlja iščeznuti i nikad se neće vratiti, tako će
takođe grubo Telo Čovekovo nestati i neće živeti večno. Ali sve
stvari se moraju pojaviti pred Strašnim Sudom, i na sudu biti
razdvojene Vatrom; da, i Zemlja i Pepeo ljudskog Tela. Jer kad
Bog jednom pokrene duhovni Svet, svaki Duh će privući svoju
duhovnu Supstancu sebi. Dobar Duh i Duša će privući sebi
dobru Supstancu, a zao rđavu Supstancu. Ali ovde moramo
razumeti pod supstancom, takvu materijalnu Moć i Vrlinu, čija
je Suština puka Vrlina, kao materijalna Tinktura (takva Stvar
kakvu imaju svi Oblici, Boje, i Vrline u sebi, i u isto Vreme je
providna), zbog čega će Grubost nestati iz svih Stvari.
Učenik:
Zar nećemo ponovo ustati u našim vidljivim Telima, i živeti
zauvek u njima?
Učitelj:
Kada vidljivi Svet Iščezne, onda će sve što je izašlo iz njega, a
bilo je spoljašnje, nestati sa njim. Od Sveta će ostati samo
nebeska kristalna Priroda i Oblik, i od Čoveka takođe samo
duhovna Zemlja; jer će Čovek onda biti potpuno kao duhovan
Svet, koji je trenutno skriven.

158
 Učenik:
Hoće li tamo biti Muža i Žene, ili Dece i Rođaka, u nebeskom
Životu, i hoće li se ljudi međusobno spajati, kao što čine u
ovom Životu?
Učitelj:
Zašto si tako telesnog-uma? Neće postojati ni Muž ni Žena, već
će svi biti kao Anđeli Božiji, tj. Čedni ljudi. Neće biti ni Sina ni
Ćerke, ni Brata ni Sestre, već svi jednog Porekla i Roda. Jer svi
su samo jedno u Hristu, kao što su Drvo i Grane jedno, mada
različiti kao Stvorenja; ali Bog je Sve u Svemu. Zaista, postojaće
duhovno Znanje šta je svako bio, i učinio, ali neće biti
Posedovanja ili Uživanja, niti Želje da se Poseduju zemaljske
Stvari, ili da se i dalje Uživa u telesnim Odnosima.
Učenik:
Da li će svi jednako imati tu Večnu Radost i Slavu?
Učitelj:
Biblija kaže: Kakvi su Ljudi, takav je i njihov Bog. A na drugom
Mestu: Sveti su sa svetima, a sa izopačenima su izopačeni. I sv.
Pavle je rekao: Na Uskrsnuću jedan će se razlikovati od drugog
u Slavi, kao što se razlikuju Sunce, Mesec i Zvezde. Stoga znaj da
će Blagosloveni zaista svi uživati Božansko Delovanje u i na
njima; ali njihova Vrlina, i osvetljenje ili Slava, veoma će se
razlikovati, u skladu sa tim kako su se opskrbili u ovom Životu
u različitoj Meri i Stepenu Moći i Vrline u njihovom
mukotrpnom Delanju. Jer mukotrpno Delanje Stvorenja za
vreme ovog Života je otvaranje i začinjanje Božanske Moći,
pomoću koje se ta Moć čini pokretnom i delotvornom. Sad oni
koji su kovali sa Hristom tokom ovoga Života, a ne u Telesnoj
Požudi, imaće veliku Moć i veću Slavu u i na sebi. Ali drugi, koji
su samo očekivali, i oslanjali se na neko pripisano
Zadovoljenje, a u međuvemenu služili njihovom Stomaku-
Bogu, ali se ipak na kraju preobratili, i stekli Milost; ti, kažem,
neće stići do tako visokog Stepena Moći i Prosvetljenosti. Tako
da će među njima biti tako velika Razlika u Stepenu, kao što je

159
između Sunca, Meseca i Zvezda; ili među Cvećem u Polju u
njihovoj Raznovrsnosti u Lepoti, Snazi, i Vrlini.
Učenik:
Kako će se suditi Svetu, i ko će suditi?
Učitelj:
Isus Hrist, ta Reč Božija koja je postala Čovek, će Snagom Svog
Božanskog Nadahnuća ili Pokreta odvojiti sve što mu ne
pripada, i potpuno će pokazati Svoje Carstvo na Mestu ili u
Prostoru na kom je sada Svet; jer odvajajuća Kretnja deluje
kroz ceo Svemir, kroz sve odjednom.
Učenik:
Gde će Đavoli i Prokleti biti bačeni, kada Prostor ovoga Sveta
postane Carstvo Hristovo, i kao takvo bude slavljeno? Da li će
biti izbačeni iz Prostora ovoga Sveta? Ili će Hrist imati, i
pokazati svoju Vlast, izvan Sfere ili Prostora ovog Sveta?
Učitelj:
Pakao će ostati svuda u Prostoru ili u Sferi ovoga Sveta, ali
skriven Carstvu Nebeskom, kao što je Noć skrivena Danu.
Svetlo će sijati zauvek u Tami, ali Tama je ne može nikada
shvatiti niti dosegnuti. I Svetlost je Carstvo Hristovo; a Tama je
Pakao, u kome Đavoli i Grešni borave; i tako će oni biti
potisnuti Carstvom Hristovim, i činiće Njegovo Podnožje, tj.
biće Poniženi.
Učenik:
Kako će se Suditi svim Ljudima i Narodima?
Učitelj:
Večna Reč Božija, iz koje je svaki duhovno stvoreni Život
proizašao, pokrenuće se u tom Času, prema Ljubavi i Gnevu, u
svakom Životu koji je izašao iz Večnosti i privući će svako
Stvorenje pred Hristov Sud, da bude osuđeno tim Pokretom
Sveta. Život će se onda pokazati u svim njegovim Delima, i

160
svaka Duša će videti i osetiti njegovo Suđenje i Osudu u sebi.
Jer Sud se zaista odmah pokazuje u i svakoj Duši pri odvajanju
od Tela; a Strašni Sud je samo Povratak duhovnog Tela, i
Razdvajanje Sveta, kada će Zlo biti odvojeno od Dobra, u
supstanci Sveta i ljudskog Tela, i Sve će ući u svoje večno
Spremište. I tako je to Očitovanje Božije Tajne u svakoj
Supstanci i Životu.
Učenik:
Kako će Presuda biti izrečena?
Učitelj:
Ovde razmotri Hristove Reči. On će reći onima sa Desne
strane: Dođite, vi koje je moj Otac blagoslovio, nasledite Carstvo
pripremljeno za vas od Nastanka Sveta. Jer sam bio Gladan, i vi
ste mi dali Hranu; Bio sam žedan, i vi ste mi dali da Pijem; bio
sam Stranac, a vi ste me primili unutra; go, a vi ste me obukli.
Bio sam bolestan, a vi ste me obišli, Zatočen, a vi ste došli k meni.
Onda će mu oni odgovoriti: Gospode, kada smo te videli
gladnog, žednog, Stranca, golog, bolesnog, ili Zatočenog, i tako
ti služili?
Onda će Kralj odgovoriti i reći im: Ukoliko ste to učinili jednom
od najmanjih od ove moje Braće, to ste meni učinili.
A Grešnima na Levoj strani će reći: Odlazite od mene, vi
Prokleti, u večnu Vatru, pripremljeni za Đavola i njegove Anđele.
Jer sam bio gladan, žedan, Stranac, go, bolestan, i Zatočen, a vi
mi niste služili.
A oni će mu takođe odgovoriti i reći: Kada smo te videli takvog
a nismo ti služili?
A On će im odgovoriti: Zaista vam kažem, ukoliko niste to
učinili jednom od najmanjih od ovih, to niste učinili meni.
I ovi će otići s večnom Kaznom, a Pravedni u Večni Život.
Učenik:
Voljeni Učitelju, molim te reci mi zašto Hrist kaže: Što ste
učinili najmanjem od ovih, to ste učinili meni; a ono što niste

161
učinili za njih, niste učinili ni za mene. I kako Čovek u svom
Radu, čini to za samoga Hrista?
Učitelj:
Hrist zaista i suštinski boravi u Veri onih koji mu se potpuno
predaju, i On im daje svoje Telo za Hranu, i Krv za Piće; i tako
On zauzima Osnovu njihove Vere, prema unutrašnjosti ili
unutrašnjem Čoveku. I Pravi Hrišćanin se naziva Granom
Hristovog Čokota, i Hrišćaninom, pošto Hrist boravi duhovno u
njemu; stoga šta god Dobro neko učini takvom Hrišćaninu za
njegove telesne Potrebe, to je učinjeno samom Hristu, koji
boravi u njemu. Jer takav Hrišćanin nije svoj, već je potpuno
prepušten Hristu, i postao Njegovo lično Vlasništvo, i prema
tome dobro Delo je učinjeno samom Hristu.

162
 Knjiga VI

PUT IZ TAME U ISTINSKO

SVETLO
RAZGOVOR

IZMEĐU

DUŠE, GLADNE I ŽEDNE

IZVORA ŽIVOTA, SLATKE LJUBAVI ISUSA HRISTA

PROSVETLJENE DUŠE

KOJI POKAZUJE
Kojim Putem, Duša treba da traga za drugom Dušom i da joj
pruži utehu, i uvede je Pomoću Znanja u Puteve Hristovog
Hodočašća, i iskreno je upozori na trnovit Put Sveta, koji vodi
palu Dušu koja po svojoj prirodi ide u Ambis ili Paklenu Jamu.

163
 PUT IZ TAME U ISTINSKO SVETLO

BILA jedna sirota Duša koja je odlutala iz Raja i došla u

Carstvo ovoga Sveta; tu je srete Đavo, i reče: - Kuda ideš, ti
slabovida Dušo?
Duša: Ispitivala bih i istraživala Svet Stvorenja, koji je načinio
Tvorac.
Đavo: Kako ćeš ih ispitivati i istraživati, kada ne možeš znati
njihovu Suštinu i Svojstva? Videćeš samo njihovu Spoljašnost,
kao na uklesanom Liku, i ne možeš ih sasvim spoznati.
Duša: Kako mogu doći do toga da saznam njihovu Suštinu i
Svojstva?
Đavo: Tvoje oči će biti otvorene da ih sasvim sagledaš, ako
budeš jela ono od čega su sama Stvorenja postala dobra i loša.
Onda ćeš biti kao što je i sam Bog, i znaćeš šta je Stvorenje.
Duša: Ja sam sada uzvišeno i sveto Biće; ali ako to učinim,
Tvorac je rekao da ću umreti.
Đavo: Ne, uopšte nećeš umreti, već će ti se otvoriti oči, i bićeš
kao što je i sâm Bog, i bićeš Gospodar Dobra i Zla. Takođe,
bićeš moćna, snažna, i zaista velika, kao što sam Ja; saznaćeš
sve do tančina što je u Stvorenjima.
Duša: Ako imam Znanje o Prirodi i Stvorenjima, onda ću
vladati celim Svetom kako mi se svidi.
Đavo: Cela Osnova tog Znanja leži u tebi. Samo skreni svoju
Volju i Želju od Boga i Božanskog prema Prirodi i Stvorenjima,
i onda će u tebi nastati Žudnja da probaš; i tako ćeš moći da
jedeš sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla, i pomoću toga ćeš steći
znanje o svim Stvarima.
Duša: Dobro onda, ješću sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla, da bih
mogla vladati svim Stvarima sopstvenom Snagom, i da bih bila

164
svoj Gospodar na Zemlji, i činila šta ja hoću, kao što sam Bog
čini.
Đavo: Ja sam Princ ovoga Sveta; i ako ćeš da vladaš na Zemlji,
moraš da okreneš svoju Žudnju prema mom Obliku, ili da želiš
da budeš kao ja, da bi mogla steći Lukavost, Dovitljivost,
Razum i Oštroumnost, koje moj Oblik ima.
Tako Đavo predstavi Duši Vulkan u Merkuru-Živi (Moć koja je u
vatrenom Poreklu Stvorenja), to je vatreni Točak Suštine ili
Materije, u obliku Zmije. Na šta,
Duša reče: Pogledaj, to je Snaga koja može da čini sve Stvari.
Šta moram da učinim da bih je dobila?
Đavo: Ti sama si takođe takav vatreni Merkur-Živa. Ako odvojiš
svoju Volju od Boga, i uneseš je u tu Moć i Veštinu, onda će se
tvoja skrivena Osnova očitovati u tebi, i moći ćeš da radiš na
isti Način. Ali moraš da jedeš od tog Voća, u kom svaki od četiri
Elemenata u sebi vlada nad drugima, i Sukobljava se; Toplota
se bori protiv Hladnoće, i Hladnoća protiv Toplote; i tako sva
svojstva Prirode deluju osećajno. I odmah ćeš biti kao vatreni
Točak, i tako dovesti sve Stvari pod svoju sopstvenu Vlast, i
posedovati ih kao svoje vlastite.
Duša učini tako i šta se potom dogodilo.
Kada je Duša odvojila svoju Volju od Boga, i unela je u Merkur-
Živu, ili vatreni Točak (koji je Koren Života i Snage), odmah se
u njoj pojavi Žudnja da jede sa Drveta Spoznaje Dobra i Zla; i
Duša je jela sa njega. Čim je to učinila, Vulkan (ili pokretač
vatre) odmah upali vatreni Točak u njenoj supstanci, usled
čega se sva Svojstva Prirode probudiše u Duši i svako poče da
deluje svojom sopstvenom Žudnjom i Željom.
Prvo nastade Osećaj Ponosa; Želja da se bude velik, silan i
moćan; da se Potčine sve Stvari, i tako da se bude svoj
Gospodar bez Nadzora; prezirući svaku Poniznost i Jednakost,
ceneći jedino sebe kao razboritog, dosetljivog i lukavog, i
smatrajući Glupim sve Stvari koje nisu po našem sopstvenom
Ćudoređu ili nam se ne Dopadaju.

165
Drugi nastade Osećaj Žudnje; Želja za Posedovanjem, koja bi
uzela sve Stvari sebi, u svoje Vlasništvo. Jer kada je Osećaj
Ponosa odvratio Volju od Boga, onda Život Duše nije više imao
poverenja u Boga, već je sada počeo da Brine o sebi; i usled
toga uneo svoju Želju u Stvorenja, tj. u Zemlju, Metale, Drveće, i
druga Stvorenja. Tako je zapaljeni vatreni Život postao gladan i
željan, kada se odvojio od Jedinstva, Ljubavi i Pokornosti u
Bogu, i privukao sebi četiri Elementa i njihovu Suštinu, i uveo
sebe u stanje Zveri; i tako Život postade taman, prazan i srdit; i
nebeske Vrline i Obojenja nestadoše, kao ugašena Sveća.
Treće, u tom užarenom Životu se probudi bodljikavi osećaj
Zavisti; pakleni Otrov, svojstvo koje svi Đavoli imaju, i Mučenje
koje čini Život pukim Neprijateljstvom prema Bogu, i prema
svim Stvorenjima. Zavist koja se divlje razjarila u želji Žudnje,
kao otrovna Žaoka u Telu. Zavist ne može podneti, već mrzi i
povredila bi ili uništila ono što Žudnja ne može da uzme sebi,
čime je pakleni Otrov ugasio Dušinu uzvišenu Ljubav.
Četvrto, u tom užarenom Životu se probudi Mučenje kao Vatra,
tj. Ljutnja; koja bi ubila ili uklonila s Puta sve koji se ne bi
podredili Ponosu. Tako se Podloga i Utemeljenje Pakla, koji se
naziva Gnevom Božijim, potpuno ispoljio u toj Duši. Na taj
način je izgubila divni Raj Božiji i Carstvo Nebesko, i postala
onakav Gmizavac kakav je bila vatrena Zmija, koju joj je Đavo
predstavio prema svom sopstvenom Liku i Sličnosti. I tako je
Duša počela da vlada Zemljom na zverski Način, i činila sve
stvari po Volji Đavola, živeći u pukom Ponosu, Žudnji, Zavisti i
Gnevu, nemajući više nikakve istinske ljubavi prema Bogu.
Namesto nje nastala je jedna zla zverska Ljubav prljavog
Bluda, Raskalašnosti, Sujete, i u Srcu više nije ostalo Čistoće;
jer je Duša napustila Raj, i uzela Zemlju u svoje Vlasništvo.
Njen Um je bio potpuno povijen ka podmuklom Znanju,
Lukavstvu, i sakupljanju Mnoštva zemaljskih Stvari.
Pravednosti i Vrline nije ostalo u njoj ni malo; već štagod Zlo ili
Pogrešno da je učinjeno, sve je podmuklo i lukavo prekrivano
Pokrivačem njene Vlasti i Zakonitim Pravom, i nazivano je
Ispravnim i Pravednim, i računalo se kao dobro.

166
Đavo je prišao duši.
Time se Đavo privukao blizu Duše, i nosio ju je iz jednog
Poroka u drugi; jer ju je zarobio u svojoj Suštini, i tu joj
postavio Radost i Zadovoljstvo, govoreći joj ovako:
- Vidi, sada si moćna, silna i uzvišena; nastoj da budeš veća,
bogatija i još moćnija. Pokaži svoje Znanje, Dovitljivost, i
Oštroumnost, da bi te se svako plašio, i bio pun
Strahopoštovanja prema tebi, i da bi bila poštovana, i stekla
veliko Ime u Svetu.
Duša je tako učinila.
Duša je činila kako ju je Đavo savetovao, a da nije znala da je
njen Savetnik Đavo, već je mislila da je to vodi njeno sopstveno
Znanje, Oštroumnost i Razumevanje, i da sve vreme postupa
dobro i ispravno.
Isus Hrist se sreće sa dušom.
Duša je živela na taj način, i naš dragi i voljeni Gospod Isus
Hrist, koji je bio došao na ovaj Svet sa Ljubavlju i Gnevom
Božijim, da uništi Đavolove Poslove, i da izvrši Osudu nad svim
bezbožnim Delima, srete je na Vreme i obrati joj se jakom
Moći, tj. Njegovom Mukom i Smrću, i uništi u njoj Poslovanje
Đavolovo i otkri joj Put ka Njegovoj Milosti, i obasja je svojim
Oproštajem, pozivajući je da se vrati i pokaje; obećavajući da
će je osloboditi od tog monstruoznog Oblika ili Lika koji je
dobila, i da će je ponovo uvesti u Raj.
Kako je Hrist delovao u Duši.
Sad kada se Iskra Ljubavi Božije, ili Božanskog Svetla, usled
toga pokazala u Duši, ona je odmah videla sebe sa svojom
Voljom i Delima u Paklu, u Gnevu Božijem, i otkrila da je
nakazan ružni Monstrum u Božanskom Prisustvu i u Carstvu
Nebeskom; na šta se tako uplašila, da je zapala u najveću
moguću Patnju, jer se u njoj pokazala Božija Osuda.
Šta je Hrist rekao.
Na to joj se obratio Gospod Hrist sa Glasom svoje Milosti, i
rekao: Pokaj se i napusti Sujetu, i dobićeš moju Milost.
Šta je Duša rekla.

167
Onda Duša u svom ružnom nakaznom Liku, uprljana
Pokrovom Sujete, ode pred Boga, i preklinjala je za Milost i
Oprost za svoje Grehe, i uverila se da njoj pripada iskupljenje i
okajanje našeg Gospoda Isusa Hrista. Ali loše Osobine Zmije,
formirane u astralnom Duhu ili Razumu spoljašnjeg Čoveka, ne
dozvoljavaju Volji Duše da dođe pred Boga, već unose svoje
Žudnje i Težnje u nju. Jer te loše Osobine neće umreti za svoje
sopstvene Žudnje, niti će napustiti Svet, jer su došle iz Sveta, i
zato se plaše sramote, u slučaju da moraju da napuste svoje
svetovne Počasti i Slavu.
Ali sirota Duša okrenu svoj Lik ka Bogu, i zatraži Milost od
Njega, čak i to da joj On daruje Svoju Ljubav.
Đavo joj ponovo dolazi.
Ali kad Đavo vide da se Duša ovako moli Bogu, i da će se
Pokajati, primače joj se, i ugura u njene Molitve Težnje ka
zemaljskim Dobrima, i poremeti njene dobre Misli i Želje koje
su gurale napred prema Bogu, i povuče njene misli nazad
ponovo ka zemaljskim Stvarima da ne bi mogle imati Pristupa
Bogu.
Duša čezne.
Središnja Volja Duše zaista je čeznula za Bogom, ali Misli koje
su nastajale u Umu, koje su trebale da ga ispune, bile su
poremećene, rasejane, i uništene, tako da ne bi mogle dopreti
do Moći Božije. Na to se sirota Duša još više uplašila, i počela
da se moli još ozbiljnije. Ali Đavo sa svojom Željom ovlada
Merkur-Živinim zapaljenim vatrenim Točkom Života, i probudi
loša Svojstva, tako da se loše ili pogrešne Težnje pojaviše u
Duši, i odoše Tamo gde su ranije imale najveće Zadovoljstvo i
Uživanje.
Sirota Duša bi lepo išla dalje ka Bogu sa svojom Voljom, i za to
je koristila sva svoja Nastojanja; ali njene Misli neprestano su
bežale od Boga ka zemaljskim Stvarima, i nisu mogle da idu ka
Njemu.
Na to je Duša čeznula i žalila se Bogu; ali izgledalo je da ju je
On sasvim napustio, i izbacio iz svog Postojanja. Nije mogla

168
dobiti koliko ni jedan Pogled Milosti, već je bila u pukom Bolu,
Strahu i Strahovanju, i strepela svakog Trena da će Gnev i
oštra Osuda Božija da se pokažu na njoj, i da će Đavo ovladati
njom i da će je imati. I usled toga Duša pade u tako veliko
Neraspoloženje i Tugu, da su joj postale tegobne sve prolazne
Stvari, koje su pre toga bile njena glavna Radost i Sreća.
Zemaljska prirodna Volja zaista je još želela te Stvari, ali Duša
bi ih voljno sve napustila, i želela da umre za sve prolazne
Žudnje i bilo koja Radovanja, i težila samo ka svojoj prvoj
Rodnoj Zemlji, odakle je prvobitno došla. Ali Duša vide da je
daleko od toga, u velikoj Neprilici i Oskudici, i nije znala šta da
čini, ipak odluči da uđe u sebe, i pokuša da se moli ozbiljnije.
Đavolovo suprotstavljanje.
Ali Đavo joj se suprotstavio, i zadržavao je tako da nije mogla u
sebi nimalo povećati Žar Pokajanja.
Razbudio je stare zemaljske Žudnje u njenom Srcu, da bi one i
dalje mogle održati svoju zlu Prirodu i lažnu Ispravnost u njoj,
i postavio ih u oprečnost sa novorođenom Voljom i Željom
Duše. Jer one neće umreti za svoju sopstvenu Volju i Svetlost,
već će i dalje čuvati svoja prolazna Zadovoljstva, i tako držati
sirotu Dušu zarobljenu u lošim Željama, da se ne bi mogla
buniti, pošto je još više čeznula i težila za Milošću Božijom. Jer
kad god bi se molila, ili probala da se probije ka Bogu, Telesne
Požude bi progutale Zrake i Isijavanja koja su izbijala iz toga, i
odnosile ih od Boga ka zemaljskim Mislima, da ne bi koristila
Božansku Snagu. To je uzrokovalo da sirota Duša misli da je
napuštena od Boga, ne znajući da je On tako blizu i da je tako
privlači.
Đavo je takođe mogao da joj priđe, i uđe u vatreni Merkur-Živu,
ili vatreni Točak njenog Života i pomeša svoje Želje sa
zemaljskom Telesnom Požudom, i iskušava sirotu Dušu;
govoreći joj u zemaljskim Mislima:
- Zašto se moliš? Zar misliš da Bog zna za tebe ili da se obazire
na tebe; Razmotri samo koje Misli imaš u Njegovom prisustvu;
nisi li potpuno zla? Ti uopšte nemaš Vere ni Poverenja u Boga;
kako će On onda da te čuje? On te ne čuje, prestani; zašto bi se

169
nepotrebno mučla i dodijavala sebi? Imaš dovoljno vremena da
se kaješ u Dokolici. Zar si luda? Samo malo pogledaj na Svet,
molim te; zar ne žive u Veselju i Radosti? I opet će biti spašeni
zbog toga. Nije li Hrist platio Iskupljenje dovoljno za sve Ljude?
Ti samo treba da si uverena i utešena da je to učinjeno za tebe, i
da ćeš biti spašena. U ovom Svetu nije moguće doći do bilo
kakvog osećaja Boga; zato prekini, i brini o svom Telu, i traži
prolaznu Slavu. Šta misliš da će ti pripasti ako budeš tako glupa
i melanholična? Svako će ti se Rugati, i smejaće se tvojoj
Gluposti; i tako ćeš provesti ove Dane samo u Tuzi i
Neraspoloženju, što nije prijatno ni Bogu ni Prirodi. Molim te,
pogledaj lepotu Sveta; jer Bog je stvorio i postavio te u njemu,
da budeš Gospodar svih Stvorenja i da njima vladaš. Sakupljaj i
Čuvaj prolazna dobra blagovremeno, da se ne bi zadužila u
Svetu, ili posle bila u Oskudici. I kada dođe Starost, ili kada
dođeš blizu svog Kraja, onda će biti dovoljno Vremena da se
pripremiš za Pokajanje. Bog će te spasiti, i onda primiti u
nebeske Dvorce. Nema potrebe za takvim dodijavanjem,
oplakivanjem, i potresanjem, kakvo ti činiš.
Stanje u kom je Duša.
Takvim i sličnim Mislima Đavo zavodi Dušu, i uvodi je u
Telesne Požude, i zemaljske Želje; i tako je ograničena kao da
je u Okovima i jakim Lancima, tako da ne zna šta da čini. Malo
pogleda nazad u Svet i tamošnja Zadovoljstva, ali i dalje oseća
u sebi Glad za Božanskom Milošću, i uvek bi radije stupila u
Pokajanje, i Naklonost Božiju. Jer Ruka Božija je dirnula i
ostavila pečat na Duši, i stoga ona nigde ne nalazi Mir; već
uvek čezne u sebi sa Tugom zbog Grehova koje je počinila, i
žudi da bude oslobođena od njih. Ipak ne može da stekne
pravo Pokajanje, ili čak Znanje o Grehu, mada ima silnu Glad i
Čežnju za takvom pokajničkom Tugom.
Duša, tako nesrećna i tužna, ne nalazeći Leka ni Mira, počinje
da traži gde bi mogla naći pogodno Mesto da se istinski Pokaje,
gde bi bila slobodna od Poslova, Smetnji i Briga u Svetu; i
takođe Sredstvo pomoću kog bi mogla osvojiti Božiju
Naklonost. I na kraju odlučuje da ode na neko usamljeno

170
Mesto, i napusti sve svetovne Poslove i prolazne Stvari; i nada
se da će darežljivošću i sažaljenjem prema Sirotima, zadobiti
Božiju Milost. Tako ona smišlja Raznorazne Načine da ponovo
stekne Mir, i dobije Ljubav, Naklonost, i Milost Božiju. Ali sve
što pokuša ne deluje; jer njen svetovni Posao je i dalje sledi u
Telesnim Požudama, i ona je sada uhvaćena u Đavolovu mrežu,
kao i pre, i ne može steći Mir. I mada je na kratko oraspoložena
zemaljskim Stvarima, ipak se oseća jednako tužno i nesrećno
ponovo, kao i pre. Istina je, osetila je probuđeni Gnev Božiji u
sebi, ali ne zna kako je do toga došlo niti od čega boluje. Jer ju
je mnogo Puta velika Muka i Strepnja obuzimala, što je činilo
nespokojnom, bolesnom i slabom od Straha, tako silno je prvi
Zrak koji je ostavio pečat ili Uticaj pobuđujuće Milosti delovao
na nju. A opet ona ne zna da je Hrist u Gnevu i strogoj Pravdi
Božijoj, i da se u tome bori sa Satanom, tim Duhom Greha, koji
je ugrađen u Dušu i njeno Telo; niti ona razume da Glad i Želja
da se obrati i pokaje dolaze od samog Hrista, koji ju na taj
Način privlači; niti zna šta je sprečava da Postigne Božansko
Osećanje. Ne zna da je u sebi Monstrum, i da nosi Lik Zmije, u
kome Đavo ima takvu Moć i Pristup, i da su propale sve njene
dobre Želje, Misli, i Pobude, i da su odstranjene od Boga i
Božanskog; u vezi sa čim je sâm Hrist rekao: - Đavo je iščupao
Reč iz njihovog Srca, kako ne bi verovali i bili spašeni.
Jedna prosvetljena i ponovo rođena Duša sreće ucveljenu Dušu.
Promišlju Božijom, jedna prosvetljena i ponovo u Duhu rođena
Duša sreće ovu sirotu ucveljenu i žalosnu Dušu, i pita: "Šta te
tišti, žalosna Dušo, te si tako nespokojna i uznemirena?"
Ucveljena Duša odgovara:
- Tvorac je sakrio svoju Podršku od mene, tako da ne mogu da
dođem do Njegove Potpore; stoga sam tako uznemirena, i ne
znam šta da činim da steknem ponovo Njegovu Voleću-
Dobrotu. Jer osećam kao da Kamenje i ogromne Vrleti leže na
mom Putu do Njegove Milosti, tako da ne mogu da dođem do
Njega. Mada čeznem i žudim za Njim uvek tako mnogo, ipak
sam zadržana tako da ne mogu da sudelujem u Njegovoj Moći,
Silini i Snazi.

171
Prosvetljena duša kaže:
- Ti nosiš monstruozni Đavolov Oblik, i u njega si odevena;
tako si u njegovom Vlasništvu ili Elementu, on ima Pristup ili
Moć da uđe u tebe, i time zadrži tvoju Volju od prodiranja k
Bogu. Jer ako bi tvoja Volja mogla prodreti do Boga, to bi bilo
pomazano najvišom Moći i Snagom Božijom, u Uskrsnuću
našeg Gospoda Isusa Hrista; i taj Melem bi razbio u Komade
Monstruma kojeg nosiš u sebi; i tvoj prvi Rajski Lik bi ponovo
oživeo u Središtu; što bi tamo uništilo Đavolovu Moć, i ti bi
ponovo postala kao neki Anđeo. Pošto ti Đavo zavidi na toj
Sreći, drži te zarobljenu u njegovoj Želji u Telesnim Požudama;
ako se od njih ne oslobodiš, odvojićeš se od Boga, i nikad nećeš
moći da stupiš u naše društvo.

Ucveljena Duša je užasnuta.

Na te Reči se sirota ožalošćena Duša toliko uplašila i
zaprepastila, da više nije mogla da izgovori ni Reč. Kad je
ustanovila da je u Obliku i Položaju Zmije, što je odvaja od
Boga; i da joj je u tom Položaju tako blizu Đavo, koji ubrizgava
loše Misli u Volju Duše, i time ima tako veliku Moć nad njom,
da je ona blizu Propasti, i čvrsto prijanja za Ponor ili Bezdan
Pakla, u Gnevu Božijem; izgubila bi svaku nadu za Božansku
Milost da nije Moći, Siline i Snage prvog Pokretanja Milosti
Božije, koja je prethodno ostavila pečat na Duši, - što je održalo
i sačuvalo Dušu od potpunog Očajanja. Ali i dalje se rvala u sebi
između Nade i Sumnje; što god Nada izgradila, bilo bi
odbačeno zbog Sumnje. I tako je bila napadana neprestanim
Obespokojavanjem, da joj na kraju Svet i sva njegova Slava
postaše odvratni, i nije više mogla da uživa u svetovnim
Zadovoljstvima; a opet, uz sve to, nije mogla naći Mir.
Prosvetljena duša ponovo dolazi i obraća se užasnutoj duši.
Vremenom prosvetljena Duša dođe ponovo ovoj Duši, i našavši
je još uvek u tako velikoj Nevolji, Muci i Mentalnom Bolu, reče
joj: "Šta to radiš? Hoćeš li da uništiš sebe u svojoj Muci i Tuzi?
Zašto mučiš sebe u sopstvenoj Moći i Volji, koja je samo
Gmizavac, videći da se time tvoja Muka još više i više uvećava?

172
Zaista, ako se spustiš do Dna Mora, ili odletiš do najdaljih
Jutarnjih Obala, ili se uzdigneš iznad Zvezda, opet se ne bi
spasila. Jer što više žališ, mučiš i dodijavaš sebi, to će bolnija
biti tvoja Priroda; a opet nećeš moći da dođeš do nikakvog
Smirenja. Jer tvoja Moć je sasvim izgubljena; i kao što sasušeni
Štapić sagoreo do gareži ne može ponovo postati zelen i
ponovo nići svojom sopstvenom Moći, niti dobiti Biljni sok da
ponovo cveta sa ostalim Drvećem i Biljkama, tako ne možeš ni
ti dopreti do Božijeg Staništa svojom sopstvenom Snagom i
Moći, ni da preobraziš sebe u Anđeoski Lik koji si imala na
početku. Jer u odnosu na Boga ti si uvela i sasušena, kao mrtva
Biljka koja je izgubila Biljni sok i Snagu, i tako si postala suva
mučeća Glad. Tvoja svojstva su kao Toplo i Hladno, koji se
neprestano bore jedno protiv drugog, i ne mogu nikad da se
ujedine.
Ucveljena Duša kaže:
- Šta onda treba da učinim da bih ponovo zapupila, i povratila
prvi Život, u kom sam imala Potporu pre no što sam postala
Oblik?
Prosvetljena duša kaže:
- Ne treba da činiš Ništa do da napustiš svoju sopstvenu Volju,
tj. ono što ti nazivaš Ja, ili Sopstvo. Pomoću toga će sva tvoja
loša svojstva postati slaba, malaksala, i spremna da umru; i ti
ćeš onda utonuti ponovo u to Jedno, iz kog si prvobitno
ponikla. Jer sada ležiš zarobljena u Stvorenjima; ali ako ih tvoja
Volja napusti, Stvorenja, sa njihovim lošim Težnjama, će
umreti u tebi, dok sada stoje i ometaju te tako da ne možeš da
dođeš Bogu. Ali ako kreneš tim Pravcem, tvoj Bog će te susresti
sa Svojom Beskrajnom Ljubavlju, koju je u Čovečanstvu
očitovao u Hristu Isusu, ili u Ljudskoj Prirodi. I to će ti dati Sok,
Život, i Snagu, od čega ćeš moći ponovo da pupiš, ničeš, i
cvetaš, i veseliš se u Živućem Bogu, kao što Grana raste na
svom Pravom Čokotu. I tako ćeš naposletku obnoviti Lik Božiji,
i biti spašena iz Oblika ili stanja Zmije; onda ćeš postati moja
Sestra i biti u Društvu Anđela.
Sirota Duša upita:

173
- Kako da napustim svoju Volju, tako da bi Stvorenja koja
stanuju u njoj mogla da umru, videći da moram da budem u
Svetu, i takođe imam potrebe dokle god živim?
Prosvetljena duša kaže:
- Ti sada imaš svetovne Moći i Bogatstva, koja poseduješ kao
sopstvena, da činiš šta hoćeš, i ne paziš kako ih dobijaš ili
koristiš; upošljavaš ih u Službi i Udovoljavanju tvojih
sopstvenih putenih i sujetnih Želja. Štaviše, mada vidiš
Nesretnika sirotog i u oskudici, koji traži tvoju Pomoć, i tvoj je
Brat, ipak mu ne pomažeš, već stavljaš teške Terete na njega,
zahtevajući od njega više nego što su njegove Sposobnosti da
nosi, ili njegova Oskudica podnosi; i tlačiš ga, prisiljavajući ga
da Radi i Znoji se za tebe, za Zadovoljavanje tvoje Sladostrasne
Volje. Povrh toga si ponosna i vređaš ga, i ponašaš se surovo i
neumoljivo prema njemu, uzdižući se nad njim, i malo ga
Ceneći Spram sebe. Onda taj siroti ugnjetavani Brat tvoj dođe, i
požali se sa Uzdasima Bogu, da ne može da ubere Dobit od
svog Rada i Muka, već ga ti prisiljavaš da živi u Bedi.
Tim svojim Uzdasima i Jecajima, on podstiče Gnev Božiji u tebi;
što čini tvoj Plamen i Nespokojstvo još većim. To su Stvorenja
sa kojima si u Ljubavi, i odvojila si se od Boga radi njih, i unela
svoju Ljubav u njih, ili njih u svoju Ljubav, tako da ona žive u
njoj. Neguješ ih i čuvaš neprestano ih primajući u svoju Želju,
jer ona žive u i pomoću toga što ih primaš u svoj Um; jer time
unosiš Žudnju svog Života u njih. Ona su samo nečista, sramna,
i zla Rođenja, i Izdanja zverske Prirode, koja su opet, primajući
ih u svoju Žudnju i Želju, dobila jedan Lik, i formirala se u tebi.
I taj Lik je Zver sa četiri Glave; Prva, Ponos. Druga, Želja. Treća,
Zavist. Četvrta, Ljutnja. I na ova četiri Svojstva se zasniva
Osnova Pakla, koji nosiš u sebi i sa sobom. To je utisnuto i
urezano u tebi, i potpuno si Zarobljena time. Jer ta svojstva
žive u tvom prirodnom Životu; i time si razdvojena ili
odsečena od Boga, i nikada ne možeš doći Njemu, osim ako ne
napustiš ta zla Stvorenja kako bi ona mogla umreti u tebi.
Ali pošto si želela da ti kažem kako da napustiš svoju
sopstvenu izopačenu Volju, da bi Stvorenja u tebi mogla

174
umreti, i kako bi opet mogla živeti uz njih na Svetu, uveravam
te da ima samo jedan Put da se to učini, koji je uzan i prav, i
biće ti vrlo težak i zamoran na Početku, ali posle ćeš ići njim
radosno.
Moraš ozbiljno da razmotriš, da Tokom ovog svetovnog Života
ideš u Gnevu Božijem i u osnovama Pakla; i da to nije tvoja
prava Rodna Zemlja; već da pravi Hrišćanin treba, i mora živeti
u Hristu, i istinski Ga slediti u svom Kretanju, i ne može biti
pravi Hrišćanin, osim ako Duh i Moć Hristova ne žive tako u
njemu, da im on postane potpuno Podređen. Sada videći da
Carstvo Hristovo nije od ovoga Sveta, već u Nebu, prema tome
moraš biti u neprestanom Uzdizanju ka Nebu, ako hoćeš da
slediš Hrista; mada tvoje Telo mora da boravi među
Stvorenjima i postupa sa njima.
Uski Put kojim se neprestano Uspinje u Nebo i Oponaša Hrist
je ovaj: moraš očajavati zbog svoje sopstvene Moći i Snage, jer
sa svojom sopstvenom Moći ne možeš dosegnuti Božija Vrata;
čvrsto odluči i reši da se potpuno prepustiš Milosti Božijoj, i da
utoneš sa celim svojim Umom i Razumom u Muke i Smrt našeg
Gospoda Isusa Hrista, uvek želeći da istraješ u istom, i da
umreš za sva Stvorenja u tebi. Takođe moraš rešiti da paziš i
čuvaš svoj Um, Misli i Težnje da ne prime Zlo u sebe, niti smeš
dopustiti sebi da budeš čvrsto uhvaćena prolaznim Počastima
ili Zaradom. Slično moraš da rešiš da otkloniš od sebe svu
Nepravednost, i sve drugo što može sprečavati Slobodu tvog
Kretanja i Napretka. Tvoja Volja mora biti sasvim čista, i
utvrđena u čvrstoj Odluci da se nikad više ne vrati svojim
starim Idolima, već da ih napusti istoga Trena kada ih pozna, i
odvojiti svoj Um od njih, i stupiti na čestiti Put Istine i
Pravednosti, prema jasnom i punom Učenju Hristovom. I kako
nameriš da napustiš Neprijatelje svoje sopstvene unutrašnje
Prirode, tako takođe moraš da oprostiš svim tvojim
spoljašnjim Neprijateljima, i rešiš da ih sretneš svojom
Ljubavlju; tako da ne ostane uopšte ni jedno Stvorenje, Osoba,
ili Stvar sposobno da zadržava tvoju Volju i da je zarobi; već da
ona može biti iskrena, i očišćena od svih Stvorenja.

175
Čak i dalje; ako se zahteva, moraš biti voljna i spremna da
napustiš sve svoje privremene Počasti i Zaradu radi Hrista, i da
ne mariš ni za čim što je Zemaljsko tako da staviš svoje Srce i
Naklonosti u to; već da smatraš sebe u svakom Stanju,
Stepenu, i uslovima u kojima si, prema svetovnim Položajima
ili Bogatstvima, samo Slugom Božijim i tvojih Saputnika-
Hrišćana; ili Poslužiteljem u Službi u koju te je Gospod stavio.
Sva Arogancija i Samo-Uzdizanje moraju se poniziti, spustiti
nisko, i tako poništiti da ništa od tvog vlastitog ili bilo kog
drugog Stvorenja ne može ostati u tvojoj Volji da ne dovede da
se tvoje Misli ili Mašta posade na to.
Takođe moraš čvrsto utisnuti u svoj Um to, da ćeš sigurno
okusiti obećanu Milost Zaslugom Isusa Hrista, tj. od Njegove
pritičuće Ljubavi, koja zaista već jeste u tebi, i koja će te
izbaviti od Stvorenja, i prosvetliti tvoju Volju, i zapaliti je
Plamenom Ljubavi, putem čega ćeš Pobediti Đavola. Nije kao
da ti svojom sopstvenom Snagom možeš hteti ili činiti bilo šta,
već jedino ulaskom u Patnju i Uskrsnuće Isusa Hrista,
preuzimajući ih na sebe, sa njima napadaš i razbijaš u
Komadiće Carstvo Đavolovo u sebi, i usmrćuješ svoja
Stvorenja. Moraš rešiti da stupiš na ovaj Put upravo ovoga
Časa, i nikad ga ne napustiti, već se voljno predati Bogu u svim
svojim Nastojanjima i Radovima, da On može činiti sa tobom
šta želi.
Kada je tvoja Volja tako pripremljena i rešena, onda se ona
probila kroz svoja soptvena Stvorenja, i iskrena je u Prisustvu
Božijem, i odevena je odlikama Isusa Hrista. Onda ona može
slobodno ići Ocu sa Rasipnim Sinom, i pasti ničice u Njegovom
Prisustvu i izliti svoje Molitve; i stavljajući napred svu svoju
Snagu u ovaj Božanski Rad, ispovediti svoje Grehe i
Neposlušnost; i kako se daleko odvojila od Boga. To mora biti
urađeno ne samo praznim Rečima, već sa svom Snagom, koju
zaista iznosi samo kod jake Namere i Odluke; jer Duša po sebi
nema nikakvu Snagu ili Moć da ostvari bilo kakav dobar Rad.
Sad kada si tako spremna, i kada je tvoj Nebeski Otac video
tvoj dolazak i povratak Njemu u takvom Pokajanju i

176
Poniznosti, On će ti se iznutra obratiti, i reći: Vidi, to je moj Sin
koga sam izgubio; bio je mrtav a sada je ponovo živ. I doći će i
srešće te u tvom Umu sa Milošću i Ljubavlju Isusa Hrista, i
zagrliti Zracima svoje Ljubavi, i poljubiti sa Svojim Duhom i
Snagom; i onda ćeš primiti Milost da izliješ svoju Ispoved pred
Njim, i da se snažno moliš. To je zaista pravo Mesto gde se
moraš rvati u Svetlu Njegovog Lika. I ako ostaneš postojano tu,
i ne ustukneš, videćeš ili osetiti velika Čuda. Jer ćeš naći Hrista
u sebi kako napada Pakao i drobi tvoje Zveri u Komadiće, i
veliki će Metež i Muka nastati u tebi; takođe tvoji tajni
neotkriveni Gresi će se onda prvi probuditi i truditi se da te
odvoje od Boga, i da te zadrže nazad. Tako ćeš zaista otkriti i
osetiti kako se Smrt i Život bore jedno protiv drugog, i
razumećeš šta prolazi kroz tebe, i šta su Nebo i Pakao. U to
Vreme se nemoj micati, već stoj čvrsto i ne povlači se; jer na
kraju će sva tvoja Stvorenja malaksati, postaće slaba, i
spremna da umru; i onda će se tvoja Volja pojačati, i biti u
stanju da potčini i stiša loše Težnje. Tako će tvoja Volja i Um
uzlaziti u Nebo svaki dan, i tvoja Stvorenja postepeno
odumirati. Dobićeš sasvim novi Um, i postati novo Biće, i
oslobodivši se zverske nakaznosti, obnoviti Božanski Lik. Tako
ćeš biti izbavljena iz sadašnjeg Bola, i vratiti se svom Izvornom
Miru.

Praksa sirote Duše

Onda sirota Duša krete tim Pravcem sa takvom Ozbiljnošću, da
ju je to uveravalo da će odmah postići Pobedu; ali nađe da su
za njene vlastite Snage i Moći Nebeske Kapije zatvorene i to je
bilo kao da je odbačena i napuštena od Boga, i nije primila više
do jedan Pogled ili Prosjaj Njegove Milosti. Na to reče sebi:
Sigurno se nisi iskreno predala Bogu. Ne traži ništa od Njega,
već se samo predaj Njegovom Sudu i Presudi, da bi On mogao
ubiti loše Težnje. Uroni u Njega preko Granica Prirode i Bića, i
predaj mu se, da bi mogao da čini sa tobom šta On hoće, jer nisi
dostojna da mu se obratiš.
Tako Duša Odluči da utone, i da napusti svoju sopstvenu Volju;
i kada je tako učinjeno, odmah je obuze najveće moguće

177
Kajanje zbog grehova koje je počinila; i Kajanje je gorko
otkrivalo njen ružni Oblik, i bilo joj je zaista duboko žao što su
loša Stvorenja boravila u njoj. I od te Žalosti nije mogla da
izgovori više ni jednu Reč u Prisustvu Božijem, već je počela u
svom kajanju da shvata gorku Muku i Smrt Isusa Hrista, tj. koju
veliku Muku i Mučenje je podneo Radi nje, kako bi je izbavio iz
njenih Muka, i promenio u Lik Božiji. Potpuno je utonula u to
razmišljanje, i ništa nije činila već je žalila zbog svog Neznanja
i Nemarnosti, i što nije bila zahvalna svom Izbavitelju, i da ni
jednom nije razmislila o velikoj Ljubavi koju joj je ukazao, već
je lenjo provodila svoje Vreme, i uopšte nije brinula kako bi
mogla imati udela u Milosti koju je On pribavio i ponudio; već
je umesto toga načinila u sebi Likove i Oblike zemaljskih
Stvari, sa ispraznim Svetovnim Požudama i Zadovoljstvima.
Time je dobila takve zverske Težnje, da sad mora ležati
zarobljena u velikoj Bedi, i od same sramote ne sme da se
usudi da podigne svoje Oči ka Bogu, koji je sakrio Svetlost
svoga Lika od nje, i neće ni da je pogleda. I kako je tako
uzdisala i plakala, bila je odvučena u Bezdan ili Jamu Užasa, i
položila sebe takva kakva je na Vrata Pakla, da tu propadne.
Od toga je sirota uznemirena Duša na izvestan način bila lišena
Razuma, i potpuno napuštena, tako da je na taj Način
zaboravila sve što Radi, i voljno bi se predala Smrti, i prestala
da bude Biće. Tako je sebe prinela Smrti, i nije želela Ništa
drugo do da umre i nestane u Smrti svog Izbavitelja, Isusa
Hrista, koji je podneo tolike Muke i Smrt Radi nje. I u tom
Nestajanju počela je da uzdiše i da se moli u sebi sasvim u
nutrini Božanskoj Dobroti, i da tone u samu Milost Božiju.
U tom se iznenada pojavi ljupki Lik Ljubavi Božije, koji je prože
kao velika Svetlost, i učini je neizmerno radosnom. Onda ona
poče da se moli na pravi način, i da se zahvaljuje Najvišem za
takvu milost, i da se mnogo veseli, što je izbavljena iz Smrti i
Paklene Muke. Sada je kušala milinu Božiju, i istinu koju je
Obećao; i sada svi zli Duhovi koji su je pre uznemiravali, i
odvlačili od Milosti, Ljubavi i unutrašnjeg Prisustva Božijeg,
behu primorani da je napuste. Tad je bilo održano i svečano
obavljeno Venčanje Jagnjeta, to jest, Uzvišena Sofija (ili Večna

178
Mudrost) verila se ili zaručila sa Dušom; i Verenički Prsten
Hristove Pobede je bio utisnut u Suštinu, i ona je bila ponovo
primljena da bude Dete i baštinik Božiji.
Kada se to završilo, Duša je postala vrlo radosna i počela je da
dela sa ovom novom Snagom, i da slavi sa Pohvalama Čuda
Božija, i tako je od tog doba hodala neprestano u istom Svetlu,
Snazi i Radosti. Ali uskoro je bila napadnuta; spolja Porugom i
Prekorom Sveta, i iznutra, velikim Iskušenjem, tako da je
počela da sumnja da li je njeno Utemeljenje zaista od Boga, i da
li je zaista okusila Njegovu Milost.
Jer došao je Tužitelj, Satana, i rado bi je skrenuo sa tog Kursa, i
učinio neodlučnom da li je to pravi Put; šapućući joj iznutra
ovako: Ova sretna Promena u tvom Duhu nije od Boga, već je od
tvoje vlasite Mašte. Takođe Božansko Svetlo se povuklo iz
Duše, i sijalo samo na unutrašnjem Zemljištu, kao Vatra od
preostalog Žara, tako da je Razum bio zbunjen, a sama misao
napuštena, i Duša nije znala šta se dešava, niti da li jeste ili nije
okusila nebeski Dar.
Ipak nije mogla da napusti borbu; jer goruća je Vatra Ljubavi
bila zasejana u njoj, i podigla je u njoj silnu i neprestanu Glad i
Žeđ za Božanskom Milinom. Tako da je na kraju počela da se
ispravno moli, i da bude ponizna u Prisustvu Božijem, i da
ispituje i sudi svojim zlim Sklonostima i Mislima i da ih
odstranjuje. Pomoću toga je Volja njenog Razuma slomljena, a
loše od nje nerazdvojne Sklonosti behu uništavane i
iskorenjivane sve više i više. Taj Proces je veoma težak i bolan
za Prirodu Tela, jer ga čini malaksalim i slabim, kao da je bilo
jako bolesno; a nije imalo prirodnih Bolesti, već samo Tugu
svoje zemaljske Prirode koja je osećala i oplakivala Uništenje
svojih zlih Požuda.
Sada kada se zemaljski razum našao tako napušten, a sirota
Duša videla da je spolja prezrena, i ismejana od Sveta, jer više
neće ići Putem Greha i Sujete; i takođe da je iznutra napadnuta
Tužiteljem, Satanom, koji joj se rugao, i neprestano stavljao
pred nju Lepotu, Bogatstva, i Slavu Sveta, i nazivao je Budalom

179
što ih ne prigrli; ona je počela da misli i ovako govori u sebi: O
Večni Bože! Šta sada da činim da bih našla Mir?
Prosvetljena duša je ponovo sreće i govori joj.
Dok je bila u tim Razmatranjima, ponovo je srete prosvetljena
Duša, i reče:
- Od čega ti boluješ, Sestro moja, te ti je tako teško i tužna si?
Ucveljena duša reče.
- Poslušala sam tvoj Savet, i tako dobila Zrak, ili Izliv Božanske
Miline, ali on je ponovo otišao, i ja sam sada opustošena.
Štaviše, spolja trpim velike Probe i Uvrede u Svetu; jer me svi
moji dobri Prijatelji napuštaju i ismejavaju; i takođe sam
iznutra napadnuta Mukom i Sumnjom, i ne znam šta da činim.
Prosvetljena duša kaže:
- Sad mi se baš dopadaš; jer sada naš voljeni Gospod Isus Hrist
obavlja isto Hodočešće ili Proces na Zemlji sa tobom i u tebi,
koje je učinio kada je bio u ovom Svetu, koji ga je neprestano
grdio, prezirao i loše govorio, i u kome nema ništa Njegovog; i
sada ti nosiš Njegov Žig ili Znak. Ali ne čudi se zbog toga, niti
misli da je to neobično; jer tako mora da bude, kako bi mogla
biti iskušana, pročišćena i očišćena. U ovoj Muci i Nevolji
neizbežno ćeš gladneti i plakati za Izbavljenjem; i takvom
Glađu i Molitvom privući ćeš sebi Milost i spolja i iznutra.
Jer moraš rasti odozgo i odozdo da bi ponovo bila u Liku
Božijem. Kao što mladu Biljku napada Vetar, i mora stajati na
svojoj Podlozi na Vrućini i Hladnoći, crpeći Snagu i Vrlinu
odozgo i odozdo od tog Napada, i mora da izdrži mnoge
Nepogode, i prođe kroz mnoge Opasnosti pre nego što postane
Drvo, i donese Plod. Jer kroz taj Napad Vrlina Sunca se razvija
u Biljci, te njena divlja Svojstva postaju prožeta i obojena
Sunčevom Vrlinom, i tako rastu.
I to je Vreme kada moraš igrati Ulogu valjanog Vojnika u Duhu
Hrista, i sarađivati sa Njim. Jer sada Večni Otac svojom
vatrenom Snagom začinje u tebi svog Sina, koji je promenio
Očevu Vatru, naime prvi Princip, ili gnevno i srdito Svojstvo
Duše u Plamen Ljubavi, tako da iz Vatre i Svetla (ili Srdžbe i

180
Ljubavi) nastaje jedna Suština, Biće, ili Supstanca, koja je pravi
Hram Božiji. I sada ćeš pupeti na Čokotu Hristovom, u Božijem
Vinogradu, i doneti Plod u tvoj Život, i pomažući i upućujući
druge, pokazati svoju Ljubav i Bogatstvo, kao dobro Drvo. Jer
Raj mora tako ponovo ponići u tebi kroz Gnev Božiji, i Pakao u
tebi biti promenjen u Nebo.
Stoga ne budi zastrašena Iskušenjima Đavolovim, koji traži i
bori se za Carstvo koje je imao jednom u tebi; pa pošto ga je
sada izgubio, mora da bude proklet, i da te napusti. I on te
spolja obasipa Porugom i Prekorom Sveta, da se ne bi saznalo
za njegov sopstveni Sram, i da bi ti bila skrivena Svetu.
Jer sa tvojim Novim Rođenjem ili preobraženom Prirodom, ti
si u Božanskoj Harmoniji sa Nebom. Stoga budi strpljiva, i
čekaj na Gospoda; i šta god ti se desi, sve to uzmi iz Njegovih
Ruku, kao da je On to namenio za tvoje najviše Dobro.
I tako je prosvetljena duša napusti.

Put ucveljene Duše

Žalosna duša sada započe svoj Put strpljivo u Patnjama
Hristovim, i uzdajući se samo u Snagu i Moć Božiju u sebi, stupi
u Nadu. Tako je jačala svakim Danom, i njene loše sklonosti su
umirale u njoj svakim danom sve više i više. Tako je na kraju
stigla do Visokog Stanja ili Stepena Milosti; i Vrata Božanskog
Otkrovenja i Carstva Nebeskog joj se otvoriše, i očitovaše se u
njoj.
I tako se Duša kroz Kajanje, Veru, i Molitvu, vratila svojoj
Izvornoj i Pravoj Potpori, i ponovo postade Dobro i Voljeno
Dete Božije; tako nam svima pomogla Njegova Beskrajna
Milost. Amen.

181