Goran

KQAJI]

NAJBOQI
SMO
Kwiga tre}a!
 Izdava~: Udru`ewe qubiteqa humora, satire i
karikature “TALE”, Bawa Luka, Cara Du{ana 4/3
Za izdava~a: @ivko Vuji}
Recenzenti: Mi}a M. Tumari}
Miladin Beri}
Autor ilustracija: Aristides Esteban
Hernandez Gerero Ares,
Havana, Kuba
(Illustrations: Aristides
Esteban Hernandez
Guerrero Ares, Havana,
Cuba)
Naslovna i zadwa
strana: ARES
[tampa: BINA, Bawa
Luka
Za {tampariju: Mladen
Spasojevi}
Tira`: 1000 primjeraka
Prvo izdawe - {tampano jula 2004.
Posebno spomiwemo: ^asopis za satiru, humor
i karikaturu “NOSOROG”, Bawa Luka
http://www.nosorog.rs.sr/
e-mail: nosorog@blic.net

Specijalna zahvalnost:
Ova kwiga dobila je novac za {tampawe, na
anonimnom konkursu Ministarstva prosvete i
kulture Republike Srpske, godine 2004.
Ovom prilikom se zahvaqujemo doti~nom
Ministarstvu, kao i komisiji nadle`noj za vred-
novawe rukopisa.
 Goran Kqaji}

NAJBOQI
SMO
Pri~e, satiri~ne, ~ak

***
Ilustracije:
Aristides Esteban Hernandez Gerero Ares

Udru`ewe qubiteqa humora,

satire i karikature

Bawa Luka, 2004

 KAO PREDGOVOR, KAO POGOVOR, I
PONE[TO O PISCU, TAKOZVANOM
SO^INITEQU

Ovaj autor se rodio u ^apqini, gradi}u za

koji danas znaju samo oni koji se nalaze u ban-
tustanu u kome i navedeno mjesto, i to u vri-
jeme dok jo{ ovi na Drini i Romaniji nisu lo-
mili zube dokazuju}i kako su ba{ oni Herce-
govci, jer se u ta vremena znalo da Hercego-
vine nema bez Neretve i bez Mostara, a danas,
osim Neretve, ni~eg vi{e nema: ni Mostara,
ni Hercegovaca - svi su ne{to drugo, pa i ovi
podrinski pseudohercegovci.
Osim u gradu, rodio se i u narodu koji ima
jaku voqu i `equ za slobodom kao i koko{i u
dvori{tu svoga gazde.
@ivio je u Sarajevu, dok on nije bio kvis-
lin{ka kasaba, i dok su okolne {ume bile
izleti{ta, a ne Srpsko Sarajevo. Mnogo je na-
u~io, provode}i godine, u Beogradu, ali to u
vrijeme dok je on bio kosmopolitski grad, a ne
najve}a srpska provincija. U Sidneju je shva-
tio da oni koji se oslawaju na svoje tarabe
zavr{e kao istorijski pijanci, i da sposobni
qudi za kratko, mogu da stignu vrlo daleko.
Danas je u okupiranoj Bawa Luci, gradu u ko-
me je proveo svoju mladost i najqep{e dane i
oformio svoj kulturni pogled na svijet, i iz
koga nije ni odlazio, i kad u woj nije bio. Bio
je u woj kad se ovde govorio srpski, iako je
zvani~no to bilo samo pola naziva jezika, dok
se danas naziva srpski, ali je to ne{to {to se
govori u Podgorici, Sarajevu i Zagrebu. Ne i
me|u Srbima.
Nesretne i zabludne godine.
G.K.
Bawa Luka, juni 2004.
NAJBOQI SMO 9

NAJBOQI SMO
Niko nam nije ravan.
U svemu smo najboqi.
Najve}i smo junaci, najboqi smo borci, najtal-
entovaniji smo narod na svijetu, najvi{i smo qu-
di, najqep{e su nam `ene, zemqa nam je prekrasna,
poqa prebogata, planine predivne, rijeke premo-
dre, jezera biserna.
Du{a nam je premekana, saosje}awa imamo za
svakoga, stranca i namjernika do~ekujemo k’o ro-
|enog brata.
Qubav nam je ogromna, volimo svakog, a naro-
~ito onog najbezna~ajnijeg.
Trudimo se na svakom poqu.
Do ~asti i po{tewa nam je najvi{e stalo, pre-
ziremo sebi~nost, tvrdi~luk i pohlepu. Ne pozna-
jemo zavist, zlobu, oholost, tvrdoglavost, zasli-
jepqenost, licemerje, udvori{tvo, podani{tvo.
Mr`wa nas nikad nije dotakla.
Obdareni smo {irinom du{e, pra{tamo i naj-
r|avije postupke, ne zlopamtimo, volimo nepri-
jateqe svoje.
Idemo uzdignuta ~ela, pravo, ni~ega se ne boji-
mo.
La` preziremo!
Srame`qivost, skromnost, skru{enost i po-
bo`nost uporno stavqamo u prvi plan.
Dane provodimo u dubokoj kontemplaciji.
Nerad, dokoli~arstvo i lijenost smatramo naj-
gorim porocima. (Koji, istina, kod nas ne posto-
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 10
je.)
Duhovno je jedino {to nas okupira, a tjelesno
smatramo samo za nu`no i ograni~avamo ga na naj-
mawu mogu}u mjeru.
Prepuni smo qudi briqantnog uma, stvarala~-
ke snage i vrcavog duha.
Na{i su dometi vrhunski, na{a su dostignu}a
epohalna, na{e je stvarala{tvo nedosti`no.
Istorija nam je prebogata. Sve {to smo uradili
odlu~ivalo je sudbinu svijeta.
Ako svijet nismo stvorili, a mi smo ga pokre-
nuli s mrtve ta~ke, i ~ak doveli do sada{weg sa-
vr{enstva.
U pitawima nauke, na{i su stru~waci posta-
vili fundamentalne istine i monumentalne teo-
rije. Dekoraciju smo, drugarski, prepustili dru-
gima.
Na{i umjetnici su neprevazi|eni i osniva~i su
svih najzna~ajnijih pravaca. Sve {to su drugi
stvorili samo je plagijat na{ih stvaralaca.
Teologija nam je posebno draga oblast. Svi do-
kazi o postojawu Boga poti~u od nas, a ve}ina Bo-
`ijih ukazawa desila se na na{im prostorima.
Svi sveci i apostoli na{eg su porijekla.
Nije potrebo isticati da i Bog vu~e porijeklo
odavde.
U filozofiji nam nema premca. Sve velike fi-
lozofske {kole imale su na{e mislioce za ro-
dona~elnike. Sva su{tinska pitawa filozofije
rje{ena su kod nas jo{ dok su drugi bili u povoji-
ma civilizacije.
(Ne treba, naravno, isticati: Civilizaciju smo

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 11
stvorili mi. To~ak istorije je kormilo kojim up-
ravqaju na{e ruke.)
Kad smo mi prisutni drugi ne govore o muzici.
Na{e su glasovne mogu}nosti neuporedivo najve}e,
na{i su kompozitori daleko najboqi, a na{i vir-
tuozi na pojedina~nim instrumentima prevazilaze
svojim kvalitetom ~itave orkestre drugih.
Mi nemamo mana.
Na{ je jezik neuporedivo najqep{i, a wegove
mogu}nosti neuporedivo najve}e. Podrazumjeva se
da nam je fond rije~i ve}i nego kod svih drugih
jezika zajedno.
Pri svemu tome nismo neodmjereni.
Uzeli smo za sebe samo prvo mjesto i pijedestal
izabranih a sve ostalo smo prepustili drugima.
Nismo neumjereni, to je to.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 12

FILOZOFIJA
Filozofija je qubav prema mudrosti.
Ona je otkrila mnoge velike istine.
Tako je ona razbila glavnu zabludu zdravog ra-
zuma a to je ona da mi vidimo.
Ne, to {to mi mislimo da vidimo, to je u stvari
pri~ina, iluzija, koprena maja, ne-bi}e.
Stvarna stvarnost je iza toga i ona se ne mo`e
dose}i o~ima, naprotiv.
Prava stvarnost se dosti`e umom, intuicijom,
prosvjetqewem ili ve} ne~im drugim, zavisno koju
tehniku upra`wava pojedini filozof.
Najni`a vrsta filozofa su materijalisti koji
u stvari i nisu filozofi, nego oni podilaze sve-
tini pa joj govore da postoji ono {to svetina tvr-
di da vidi.
Dakle, tvrdo, prote`no, vremenito i jo{, raz-
novrsno.
To su obi~ni {arlatani.
Tvrditi da postoji ne{to {to svi vide, lo-
gi~no je koliko i i}i u prodavnicu cipela da
kupi{ cipele.
U prodavnicu cipela ide se da se kupe vo}e i
povr}e, toliko je bar jasno.
Za razliku od ovih tupavaca vezanih za ~ulo
vida i dodira, pravi filozofi su okrenuti ~is-
tim su{tinama.
Oni te`e onom {to je neuhvatqivo za ~ula, a to
je Savr{enstvo ili Bog.
Po jednima, ako ho}e da doka`e da savr{enstvo
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 13
postoji, filozof ga zamisli. Ako neko ka`e da to
nije sigurno samim tim da ono i postoji, filozof
zamisli da postoji savr{enstvo savr{enije od
prethodnog savr{enstva, a po{to od savr{enstva
ni{ta ne mo`e biti savr{enije pa ni samo savr-
{enstvo, to izlazi da ono prvo savr{enstvo pos-
toji.
Jer, naravno, podrazumjeva se da savr{enstvo
kao svoje svojstvo ukqu~uje i postojawe.
[to su prethodno tvrdili da je sve {to ~ulima
do`ivqavamo iluzija, nesavr{enstvo i da samo
prividno postoji, dokaz je samo vi{e da savr-
{enstvo ba{ mora postojati, jer ako postoji ono
{to ne postoji, koliko to tek mora ono {to je ~u-
lima nedostupno, a razumu neuhvatqivo.
Taj dokaz se zove bi}evni ili ontolo{ki.
Wegova se bit sastoji u tome da u glavi, koja ne
postoji, zamislimo bi}e koje je savr{eno, potom
glavu, koja i onako nije postojala, postupkom eli-
minacije nebitnog uklonimo a zamisao ostavimo
da postoji i daqe kao dokaz svog savr{enstva.
To je jedan filozovski metod pristupa Savr-
{enstvu.
Postoji i drugi koji je isto tako sjajan kao {to
su to i sami ovi qudi koji dopiru izvan okvira
~ula i uma.
Po tom metodu ide se suprotno, naime, sve {to
su oni prvi govorili sada ne va`i jer ovi drugi
ka`u, biti zna~i biti opa`en.
Ali, naravno, i oni odbacuju mater-iju.
Jer ona je mrtva, be`ivotna i ne mo`e kao takva
da se opa`a.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 14
To samo mo`e Pater, tj. Tvorac i wegova djeca,
tj. mi.
Dakle, istina je da mi vidimo, ali to nisu iluz-
ije, nego ideje u na{em duhu.
A po{to na{ duh ne mo`e da obuhvati sve ideje,
mora da postoji duh koji ih sve obuhvata, dr`i u
poretku (da jabuku uvijek vidim kao jabuku, osim
ako je wemu druk~ije po voqi) i omogu}uje na{im
duhovima da komuniciraju.
Po{to se ovdje polazi od pretpostavke da “biti
zna~i biti opa`en”, sasvim je jasno da doti~ni
filozof koji je do svojih stavova do{ao zakqu-
~ivawem, pod “opa`awem” podrazumjeva zakqu~i-
vawe a pod “biti opa`en” da je on, po{to su sve
drugo ideje u duhu, opazio samog sebe.
Vrlo o{troumno.
Iz toga mi, koji ne opa`amo a jo{ mawe raz-
mi{qamo, mo`emo da razberemo da je taj duh koji
sabire sve ideje, glavom sam filozof.
Mudro.
O jednom tro{ku i Otac, n Sin, i Sveti duh.
To se zove ekonomija mi{qewa.
Da se atributi Savr{enstva ne {ire u nedo-
gled, nego da se kondenzuju u jednom subjektu.
Po mogu}nosti filozofu.
Skromnom po prirodi.
Skru{enim pred Tajnom.
Nemo}nim pred Wim.
Osim kad sve to projektuje u sebe.
Jer to je filozofija.
Qubav ka mudrosti.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 15

AKADEMICI
Dovezli dva puna {lepera akademika. Puno ko
{ibica. Akademik do akademika. Stisli se, jedva
ih potrpali. Da su bila jo{ dva {lepera, bilo bi
im taman. Ovako su se malo stegli, ali svi stigo{e
na simpozijum.
Namje{taju odijela, ipak su oni akademici, i
ulaze. Sala, ne toliko mala da svi sjednu, koliko
da primi svu tu pamet. Takve pameti rijetko gdje da
se na|e i pojedina~no, a ovako na gomili - da ne
pri~am.
U stvari, {ta ja da pri~am, ja sam jedva pisac,
slu{aj samo:
“[to bi rekao Tit Lukrecije Kar.”
“[to je kazao Seneka.”
“Kako je navodio Platon, a kasnije dodao
Plotin.”
“S tim se nije slagao Aristotel - on je tvrdio
suprotno.”
“Prema tvr|ewu Marka Aurelija, to nije osno-
vano.”
“Ali, molim, citira}u Ovidija.”
“Za ovu polemiku mnogo je boqi Vergilije.”
“Samo za vas, navodim Marciala.”
“Daleko bi nas to odvelo, kako ka`e Sveti Av-
gustin.”
“Viqem Okamski to formuli{e ovako.”
“Avicena i Averoes se nisu slagali s tim.”
“To podupire mi{qewe Tome Akvinskog.”
“Ne, autoritet Erazma Roterdamskog nije u
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 16
skladu s tim.”
“Vi sigurno znate {ta je rekao Baruh de Spi-
noza.”
“Nevjerovatno, ali Lok nije tako posmatrao
stvari.”
“To bi bilo jednostavno da Dekart nije iznio
jasan stav.”
“Velika je stvar znati kako je na to gledao
Lajbnic.”
“Naravno, naravno, Ru|er Bo{kovi} nije bio ni
blizu toga shvatawa.”
“Ako vam ka`em da je to tvrdio Didro, sve }e
vam biti jasno.”
“Ali, Volter je tu imao superiorno mi{qewe.”
“Jo{ rani Fojerbah zastupa taj stav.”
“Da, ali tvr|ewe Kanta omogu}uje takve deduk-
cije.”
“Tek Helderlin daje nadahnu}e svojim stihovi-
ma.”
“Bez Geteovih . . .”
“Ne, Hegelov samorazvoj implicira sve.”
“Ali, zar Ni~e ne sagledava sve to na novi
na~in.”
“Prerano ste otpisali poziciju [openhauera.”
“Ne bih izbjegao nikako {ta je Rasel tvrdio.”
“A mladi Vitgen{tajn.”
“Karnap.”
“[lik.”
“^omski.”
“Ber|ajev o tome ka`e.”
“A Huserl tvrdi.”
“Kako ka`e Hajdeger.”

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 17
“Ka`e . . . “
“E, jebem vas”, ote se Peri vatrogascu koji je tu
cijelo vrijeme xexao kraj aparata za ga{ewe, “je l’
ima ne{to da vi sami ka`ete!?”
A po{to mu je ve} bilo pomalo i dosadno,
kratko re~e:
“Ajd’, mar{ nazad u {lepere!”
I stade sva ta pamet u dva {lepera.
Muka ti je to bilo gledati. Tolika pamet, a sa-
mo u dva {lepera.
Ali, takav mu je prevoz, {ta da se radi.
Ne mogu obi~na vozila podnijeti takvu te`inu.
A akademici odo{e na slede}i simpozijum.
[ta bi drugo.
Pamet mora okolo da se prosipa.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 19

DIVNA STVOREWA
Djeca su divna stvorewa, za razliku od stari-
jih.
Eto, neki dan, idem ja ulicom, kad ispred mene
desetak divnih mali{ana od ~etrnaest - petnaest
godina, pa me jedan pristojno oslovi:
“Matori, daj lovu!”
A da je bio neki stariji, rekao bi grubo:
“Pare ili `ivot!”
Ali djeca su divna, neiskvarena stvorewa.
Tako, po{to ja nisam imao para, ni oni mi nisu
uzeli `ivot, toliko su neiskvareni.
Samo su me prebili lancima.
Dok sam le`ao u lokvi krvi, nai{li su neki
mom~i}i i curice, i po{to su djeca qubopitqiva
i sklona istra`ivawu, odmah su me primjetili, i
krajwe qubazno mi se obratili, i to jo{, onako, u
prolazu:
“Drtino stara, {to le`i{ nasred ulice! Ne
mo`e se pro}i od tebe!”
Dirnut ovim, a jo{ vi{e dirnut od prethodne
grupe, nisam nalazio snage da se zahvalim.
“Matori je pijan, pusti ga.”
“A poslije im omladina ne vaqa.”
“Jesam vam rekla da ne uzimamo alkohol. Pra-
vi{ sviwu od sebe. Samo drogu.”
A ne samo {to su mi se lijepo obratili, nego su
mi posvetili i pa`wu ukazav{i mi prvu pomo}.
We`no su me bacili u obli`we grmqe da ne
smetam na trotoaru.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 20
Bio sam im zahvalan. Ni moji najro|eniji ne bi
iskazali toliko pa`we.
Ali to su djeca, naivna, neiskvarena, nekoris-
toqubiva, puna qubavi.
Jo{ sam le`ao kad sam osjetio we`ni udarac u
rebra, koji je bio toliko topao i qudski, da iako
sam ja matora otupila drtina, izmami iz mene
jedan jauk odu{evqewa.
Ili bar zadovoqnog je~awa, ne sje}am se najbo-
qe.
Senilnost, {ta }e{.
“^i~a, ovo je moje radno mjesto! Nema ovdje spa-
vawa! Plati, ili se kupi!”
Nekako se okrenem, dodu{e samo glavu, kad vi-
dim, koliko mogu kroz nate~ene kapke, milo jedno
stvorewe, od trinaest, mo`da ~etrnaest godina, a
ve} “dama”.
Gledam ja wu, tako, nepristojno, le`e}i, a ona se
opravdano quti:
“Di`i se, imam mu{teriju!”
A ja jo{ ne nalazim snage za pristojnost.
“Di`i se, ili }u da zovem pajta{e!”
Tu mi se pristojnost povratila.
“Nemoj }ere, nemoj ako Boga zna{“, promrmqam
polako se pridi`u}i.
“[ta se na Boga poziva{, a ovamo se vaqa{ kao
sviwa”, pomalo mirnije re~e dobro dijete.
“Eh, }ere”, mrmqam ja, “{ta ja o Bogu znam. Me-
ne su ateisti vaspitavali, nisam ja imao vjeronau-
ku u {koli, zato sam ovakav”, mrmqam ja, mrmqam,
i teturam niz ulicu.
“^i~a, navrati nekad”, doviknu nezlobivo dije-

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 21
te, “ako ima{ love.”
A ja odoh niz ulicu. Sve polako, dr`e}i se za
zidove.
“Fiksa se stari, kad ti ka`em”, re~e jedan dje-
~ak u prolazu. “Tako i ja idem kad uzmem dozu.”
A ja ne mogu ni da mu se zahvalim, toliko sam
ogrezao u svojoj odrasloj samo`ivosti.
Dijete ho}e da sa mnom podjeli iskustva `ivota,
da mu ja prenesem svoja saznawa, da ga ohrabrim i
uputim, a ja samo {utim.
I teturam.
Jedan mawi hor desetogodi{waka, mislim da ih
je bilo petoro - {estoro, slo`no mi otpjeva:
“Boqe biti pijan
nego star!”
Sigurno da me ohrabre, toliko su djeca nese-
bi~na.
A jedna me djevoj~ica gurnu, s le|a, zato {to se
nisam naklonio.
Ali ne samo da sam ja necivilizovan, nego mi ni
prilike ne idu na ruku.
Ne uspjeh da se naklonim, ni na glavu, ni na
le|a, jer mi se ispre~i bandera.
Dr`im se ja za banderu, skoro da }u da pla~em od
sre}e, a djeca odo{e.
Nije horsko pjevawe za stare kowe.
Imaju puno pravo.
Nije to za mene, djeca su lijepom okrenuta, a mi
smo matori svo zlo svijeta pokupili.
Barem ja.
Eto, tad, bila je ve} davno pro{la pono}, na
ulici nikog odraslog, samo djecu mo`e{ da vidi{,

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 22
a ja ti se teturam, teturam.
Pa {ta djeca da zakqu~e, nego da sam olo{.
Da nisam, odavno bih bio kod ku}e.
Otvori mi desetogodi{wi sin, koji je gledao
porni}e, uzbudi se dijete, {to ga prekidam, a
mo`da i {to me vidi, i jo{ onako na vratima, raz-
dra se da ~itav kom{iluk zna kakva sam ni{tari-
ja:
“Kevo, matora mrcina je opet pila, umjesto da
rinta!”
“Samo`ivi stvore”, vrisnu `ena iz sobe.
Pored mene pro|e Pero elektri~ar i prezrivo
me pogleda.
Zbiqa, ni{tarija sam.
Ni{ta nisam mogao da ka`em u svoju odbranu,
samo klonuh u krevet.
Dok mi se mutilo u glavi, ~uo sam `enu:
“Opet }e{ da iskrvari{ posteqinu, dokle }u ja
da dirin~im za tebe!”
I sina, kako majku brani:
“Kevo, {to ga ne izbaci{!”
Magla mi se poja~avala ali sam ipak bio svjes-
tan koliko sam ja lo{ ~ovjek.
Ho}u da se popravim.
U~i}u od djece, zadwe je ~ega se sje}am.
A poslije mi je pao mrak.
Ka`u da je bilo grozno i pogledati.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 23

SRETNI PERA
Pera je bio sretan ~ovjek.
[to god da se zlo dogodilo, nije wega zaka~ilo.
Tako, kad je bio mali, silovali su mu ~etnici
majku - onako, wih petorica.
Na sre}u, Pera nije gledao.
Poslije su mu oca zaklale usta{e - bilo i mus-
limana i hrvata - ali ne na wegove o~i.
Jer je on imao sre}e - deportovali su ga u logor.
Tu, naravno, nije dospio jer je na pruzi bila di-
verzija - eksplodirala je mina kad je voz nai{ao.
Pero je pobjegao.
Dodu{e, bez brata. Wega je mina raznijela.
Uspio je da pre|e rijeku i fino su ga do~ekali:
“Jebo te ko te poslao!”, a i on je bio po prirodi
zahvalan, pa su se lako slo`ili.
U to su i saveznici bombardovali a Pera se
sretno, kako bi druk~ije, izvukao.
Dodu{e, bez jedne ruke - ali lijeve.
Nai{li i Rusi, a sestra baksuz - qepu{kasta.
Dvadeset Rusa (mo`e biti i Ukrajinaca, ^e~ena,
Oseta - sve je Brka slao). O zar se i to mo`e!
Nije moglo.
Umre sestra.
Ali nisu Rusi krivi - oni su bra}a.
Kriva je ona.
Nije imala ni ~etrnaest godina.
A Peru nisu ni dirnuli.
Jer on, kao sretan ~ovjek, nije ni bio tu.
Spasila ga je nova vlast.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 24
Ona nije povjerovala u wegove pri~e. Za wih,
Pera je bio kolaborant i sitni {pekulant.
Sretnog li Pere - nije oti{ao na Goli Otok.
Oti{ao je u Mitrovicu.
A, naravno, nije bio ni dugo.
Jedva deset godina.
Tu je nau~io i zanat.
Da se raspla~e{ nad wegovom sre}om i wihovim
dobro~instvom.
Po izlasku, oti{ao je na akciju.
Sre}om, nije bio ni mjesec dana - slomio je nogu.
Komisija je bila uvi|ajna, poslali su ga, da
radi, u rodni kraj, ali gledaj duple sre}e - u rud-
nik.
Kad se prijavqivao u miliciju, toliko se obra-
dovao kad je vidio da tu rade sve sami wegovi znan-
ci. Tu su bili, u novim narodnim uniformama,
oni ~etnici koji mu nisu silovali majku, nego ka-
ko se to zna, ona je to sama tra`ila, i one usta{e,
koji mu nisu ubili oca, nego izvr{ili pravednu
kaznu nad neopredjeqenim.
Drug sekretar je rekao da su svi neopredjeqeni
neprijateqi Revolucije-koja-te~e, a da je Pera sre-
tan {to mo`e te{kim radom da se iskupi.
I zbiqa je bio sretan.
Skromno je `ivio, ali je zato zaradio - mnoge
neizqe~ive bolesti.
Reumu, upalu mokra}ne be{ike, ~ir na `elucu ...
Sre}om, ostalo mu je jedno oko - drugo je izgubio
u eksploziji dinamita.
Ali nije bio kriv miner, nego Pera koji se
poslije nepostoje}eg upozorewa nije udaqio.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 25
Komisija nije bila tako trapava - kao onog ko se
ne uklapa u radna pravila udaqili su ga sa posla.
A po{to nije imao uslova za penziju - nije je na-
ravno ni dobio.
Ali sretnom ~ovjeku ne mo`e{ ni{ta.
Izdr`avao se prodaju}i na pijaci.
Stare {pekulantske navike.
Tu je dobio glavni `ivotni zgoditak. Upoznao
je dobru Jecu.
Jeca je svima bila dobra pa su se oko Pere qudi
smijuqili.
A Pero je volio da su qudi veseli.
@ivot je tekao, on i Jeca su dobili petoro djece
- sre}a pa je troje pre`ivilo.
Nisu svi li~ili na wega, ali jesu na Jecu - to je
dovoqno.
Djeca su poodrasla i oti{la, a jednog dana i
dobra Jeca.
Nai{ao jedan sa kamionom, i ona oti{la.
Kakva sre}a - sam, bez brige.
Dodu{e nije imao sredstava za `ivot, ali kad
nekog ho}e sre}a, ho}e ga - izbi novi rat.
Ne mora{ vi{e da misli{ o sredstvima za `i-
vot, misli{ samo o `ivotu.
Da su qudi dobri a da sretnom ~ovjeku ide sve
od ruke, ne treba ni pri~ati.
Nai|e s kamionom onaj {to je pokupio Jecu - sa-
mo sad u drugom pravcu - pokupi ti i Peru.
“A Jeca?” pita Pera.
“Pusti Jecu”, ka`e {ofer. “A i kako bih pro-
{ao da im nisam ne{to ostavio.”
Vidi Pero, idu gdje je proveo najboqe godine.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 26
Na rjeci opet stara dobrodo{lica: “Jebo vas ko
vas je poslao!”
Osmjehnu se Pero, nije krv voda, navre{e mu sta-
re drage uspomene.
Pomisli, ovaj }e put biti jo{ boqe nego pre.
Zbiqa, nisu ga poslali u Mitrovicu.
Posla{e ga u izbjegli~ki centar.
Jo{ dobi i prostirku, na podu, u dvorani sa
wih ~etiristo, ali je Pero sretan.
Nije proveo tu mnogo vremena.
Pu~e mu srce jo{ prve no}i.
Sahrani{e ga pored grobqa - nije imao prijave
boravka.
Misli{ ne vaqa, ali to je Pero, ne pro|e puno,
do|e NATO i zatre sve to u pepeo.
Nesta groba van grobqa!
Jo{ ga proglasi{e za legitimnu vojnu metu.
Wega, koji nikad ratovao nije.
Sretan li je Pera bio.
Bo`e, uradi ne{to za wegovu du{u!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 27

MNOGIM QUDIMA
WIHOVE @ENE...
Mnogim qudima wihove `ene do|u glave.
Eto nekom prilikom jedan se razgoropadio i -
ubo `enu sedam puta.
A woj ni{ta.
A on kad je vidio {ta je uradio, jadan ~ovjek,
samo klonuo.
A kad se to pro~ulo, vaqda iz solidarnosti sa
wim, i mnogi drugi su navalili da je bodu.
A woj ni{ta.
Vampir neki, {ta li.
^ovjek je ubode, i on klone, a ona se digne, i
samo nastavi da tra`i drugu nevinu `rtvu.
A jadni mu` kad je vidio da wegovoj Maci, Ku-
ci, Piletu, Jawetu, ne mo`e toliko uboda da na{-
kodi i da }e prije klonuti svi ti koji je bodu nego
ona, e ~isto ~ovjek uzeo pa sko~io s mosta.
To je bio taj slu~aj koji ja znam.
A znam i jedan drugi.
Vrlo sli~an, a jo{ pou~niji. Jer tu se nije radi-
lo o hladnom, nego vatrenom oru`ju.
I ovdje se jedan mu` razgoropadio, misli mo`e
ne{to da uradi, opalio je u `enu tri metka, on
klonuo, a vje{tica - {ta mislite - digla se i kao
da se ni{ta nije desilo, na woj se ni{ta ne prim-
je}uje, samo zabaci kosu, prezrivo se nasmija, i ode.
A mu` le`i u hropcu.
Pa kad se i ovo pro~ulo, qudi navalili da se
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 28
svete, opaquj, kako ko, neko dva, neko tri, poneko
jedan metak, ali ni{ta.
Oni klonu{e, a woj kao da to godi.
Samo zabaci kosu, nasmije se, i ode daqe.
A i ovaj jadni mu` kad je vidio da wegovoj `eni
metak ne mo`e ni{ta, a on na most, a oni: “Nemoj
na most!”, a on ti brate pod voz.
Pa ti sad vidi.
Mnogim qudima wihove `ene do|u glave.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 29

[TO VOLIM RIBU

A qudi, {to volim ribu - to nije normalno.
Ne govorim to samo ja, da bih se opravdao, nego
me drugi zaustavqaju, vuku za rame, pa ka`u:
“Ti ga, brate, pretera sa ribom.”
Ali {ta mogu. To je ja~e od mene.
Dodu{e, mogu ja i piletinu, i batake, pa i tr-
ticu, a na belo meso se lo`im gotovo isto, ali,
brate, riba. . .
To ne vredi pri~ati.
Tu se brate mastim.
Al’ {to meni nije dosta jedna riba, nego uzmem
bar dve u porciju.
“Kakav apetit, gospodine”, dobacuju gospo|e
sme{e}i se.
A ja }utim.
Navalio i samo se sladim. [ta mene briga {ta
ko dobacuje.
Dok ne zavr{im sa ribom ne obra}am pa`wu na
bilo {ta.
Krkam ga brate, kratko re~eno.
A ma~e se oblizuje.
Ih, ma~e, ne oblizuj se. Riba je za mene a za tebe
su kosti.
Al’ ne boj se - ne mo`e se bolno ubosti.
Ve{ta si ti.
Tako ja i ma~e.
Svako dobija {ta je za wega.
A da nemam meru - nemam.
Ne samo da mi je riba slabost, nego ako je mlada
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 30
- onda skoro da gubim glavu.
Tako, ako vidim na nekom restoranu natpis
“Danas mladica”, ili ako mi neki poznanik pre-
nese: Tamo i tamo imaju mladice - ja ti odmah za
nov~anik, pa pravac na mladicu.
I tu ti se lako ne mogu nasititi.
Ponekad me konobari spasu: Nema vi{e. Faj-
ront, gospodine.
A ja ti onda na drugo mesto.
Jer mo`e i {tuka.
Jer - {to ta ima usta.
Dodu{e, nije krta~ kao kod mladice, ali ako si
gurman - vala na|e{ tu prave slasti.
Ono, ne {ute mi, naro~ito za mladice: Ti brate
uni{tava{ ribqi fond.
A ja vrisnem:
“Nije istina! Nisam ja nezaja`qivi sladoku-
sac. Ne jedem ja kavijar.”
(Uostalom, to je vi{e ruska kuhiwa a ja prefe-
riram ameri~ku, bez holesterola. A da budem is -
kren - otkud meni i lova za kavijar.)
Tako ja vri{tim.
Par puta.
A oni shvati{e, pa digli ruke od mene.
Sad kad vrisnem oni ka`u:
“Daj mu mladicu, da se smiri.”
A ono, {to jes’, jes’.
Da smiruje, smiruje.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 31

SRBI SVI I SVUDA

Srbi, izlaze na pozornicu. U to onaj iza spusti
onom ispred. Dok se prvi unezvjereno okre}e,
drugi smiju}i se grohotom, ustr~i na pozornicu.
Klawa se publici.
Me|utim, prvi koji se u me|uvremenu pribrao i
pri{uwao mu se iza le|a, spusti mu.
Drugi se unezvjereno okre}e.
Prvi se klawa i grohotom smije.
Drugi, koji se u me|uvremenu uspio pribrati,
pri|e mu iza le|a i spusti mu.
Prvi se unezvjereno okre}e.
Drugi se klawa. Smije se grohotom.
Polako odmi~u ka drugom kraju pozornice.
Spu{taju jedan drugom. Pri tom se smiju groho-
tom.
Nestaju sa scene.
Publika aplaudira.
Zavjesa. ^uje se grohot.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 32

SU\EWE RATNOM
ZLO^INCU
Bio je na Listi.
Dodu{e nije znao za{to a tek kako, ali je bio.
Kad je ve} tako odlu~io je da se sam preda.
Primili su ga preko reda.
Ni tretman prema wemu nije bio lo{. Poneki
put bi ga zamaralo ispitivawe ali to nije bilo
tako ~esto.
Istra`ni postupak nije trajao previ{e dugo.
Do{ao je dan su|ewa.
Tu`ilac je bio odlu~an:
Pred sobom imate ~ovjeka koji je hladnokrvni
serijski ubica. Zahtjevamo najstro`u kaznu.
Pozovite prvog svjedoka, rekao je glavni sudija.
Ulaze}i, jo{ s vrata, svjedok je po~eo da jau~e:
On je, on je!
Smirite se, saosje}ajno se obratio tu`ilac.
Svjedo~ite, rekao je sudija.
On me je li~no ubio, projecao je svjedok i u po-
novo do`ivqenoj patwi, onesvjestio se.
@amor je pro{ao kroz sudnicu.
Porota je s neskrivenom mr`wom pogledala
okrivqenog.
I oni koji su imali i tra~ak sumwe, sada su bi-
li razuvjereni.
U{ao je drugi svjedok.
Ni s wim nije bilo boqe.
Skrhan sje}awem na u`as trebalo mu je dosta
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 33
vremena da se pribere.
Da, on je. Ubio je petoricu a wemu, svjedoku, je
vezanom smrskao glavu.
Pozvali su i tu petoricu.
Ni~im nisu opovrgli prethodnika.
Dapa~e, sve {to je rekao bila je ~ista istina.
Ubica, ubica, zavikala je publika.
Nije vi{e bilo potrebe da se mu~e nevine
`rtve.
Sve druge koje je pobio nisu `elili da izla`u
nepotrebnoj patwi susreta sa xelatom.
I ovo je bilo dovoqno za presudu.
Porota se nije dvoumila:
Kriv je!
Tu`ilac se nije razmi{qao:
Najte`u kaznu!
Sudija se nije dvoumio:
“Ovaj ~ovjek, ako je ikada bio ~ovjek, uskoro to
vi{e ne}e biti!”
I dok je i{ao ka zadwem svom mjestu na kome }e
biti `iv, mislio je:
Da li }e i on, kao wegove `rtve, da do|e pred
svoje sudije i tu`iteqe, i ka`e:
“Optu`ujem, oni su mi uzeli `ivot!”

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 34

UDRU@EWE
UGRO@ENIH TIRANA
Na jednoj planeti, u zabitom kutku Vasione, u
orbiti oko jednog malog Sunca, sa Mjesecom iznad
sebe i dubinom Kosmosa svuda oko sebe, do{lo je
do tragi~ne situcije.
Razuzdane mase, nepismenih, polupismenih, si-
roma{nih, bijednih, potla~enih i obespravqenih
tra`ile su od svojih otmenih, bogatih i preboga-
tih, vrlo obrazovanih i aristokratski usamqenih
diktatora, da im dozvole neka prava.
Pravo birawa, socijalnu pravdu, dostojanstven
`ivot.
Svi zahtjevi bili su u suprotnosti sa ~iweni-
cama: masa je bila prqava, neobrazovana, siro-
ma{na i kao takva nedostojna bilo kakvih povlas-
tica a pogotovo ustupaka.
Na `alost, ruqom nisu vladali zakoni razuma
nego `ivotiwski instikti ({to je i glavni razlog
da takvima ne treba davati bilo kakvo pravo, osim
prava na ograni~eni lovostaj) i ta gomila se opas-
no prijete}i zatalasala.
Vikali su, urlikali, demonstrirali razbija-
ju}i ulicama gradova.
Tra`ili su da jedu, ti nezasiti.
Fine dame, wegovanih ruku, so~nih usana i sa
nogama posebno izvje`banim da udovoqe i naj-
tananijim potrebama diktatora i drugih aris-
tokrata, gledale su sa prozora svojih obezbje|enih
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 35
dvoraca, usplahirenih lica, to prijete}e naras-
tawe gomile.
I Tiranin je gledao.
Ali je @alosna ~iwenica na toj Planeti bila u
tome {to nije takvu situaciju gledao samo jedan,
nego mno{tvo tirana.
Wihova qudska prava su dovedena u pitawe.
Pravo na Vlast, pravo na Slast, pravo na Samo-
voqu.
Opasnost se pove}avala svakog trena.
Ali tirani, jadni u toj situaciji, debeli ina~e,
prefiwenih manira i sa bogatstvom koje se nije
smjelo dopustiti da ga ruqa uludo raskr~mi, izu-
zetno obrazovani na presti`nim univerzitetima,
shvatili su odmah koje }e sredstvo primjeniti za
pravedan spas svoje vlasti.
Vlast prosve}enih uz raketne proizvode razum-
nih.
Ujediweni tirani i wihove savr{eno oprem-
qene vojske protiv razuzdane ruqe.
Sezona lovostaja upravo se zavr{ila.
Bi}e to dobra zabava za aristokratiju.
Masovan odstrel nepokornih kmetova!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 36

KAUBOJI I
INDIJANCI
“Ja tebi dam Koka-kolu, ti meni Ukrajinu!”
“Haug, bijeli brate.”
“Manitu ne dobar! Ti vjerovati u Velikog Bije-
log Papu! Ja tebi dati Levis.”
“Haug, Veliki Bijeli Brate.”
“Suverenitet nije dobar! Ti slu{ati Velikog
Bijelog Poglavicu! Ja tebi dati `vaku.”
“Haug, bijeli brate. Amer hara{o!”
“Good, good.”
“Amer gud, amer gud.”
“Evo ti i stakli}a.
I MAR[ U REZERVAT!”
“Jenki gud, jenki gud!”

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 37

STRANKA OP[TEG
JEDINSTVA
(Izvodi iz statuta)

- Na ~elu stranke je Kum.

- Stranka se deli na familije i klanove.
- Na kqu~na mesta u stranci, postavqaju se qu-
di sa iskustvom u radu sa bankama, tj. eksperti za
izno{ewe novca.
- Maheri sa evropskim iskustvom, lako mogu na-
predovati u hijerarhiji stranke.
- Svako, po u~lawewu, dobija revolver i radno
mesto na ulici.
- Svaki diler, bez preporuke, mo`e postati
~lan stranke.
- Stranka ima moto:
GILIPTERI SVIH ZEMAQA - UJEDINITE
SE !
- Stranka }e stimulisati svoje ~lanove u zavla-
~ewu ruke u tu|i xep.
- UKRADI, OTMI, PREVARI! - sa`eti je pro-
gram stranke.
- HOH[TAPLERE NA VLAST! - na{a je iz-
borna deviza.
Mi verujemo u lopovluk - Vi verujete u nas!
Mi dr`imo banku, - Vi se dr`ite nas!
Mi znamo pod kojom {ibicom je kuglica, - veru-
jte nam!
Od nas nema ve}ih lopova, - ISPROBAJTE
NAS!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 38

PRAVILA
MAFIJA[KOG RADA
Bavi se politikom.
Budi ~vrsto povezan sa policijom.
Sve nelegalne poslove obavqaj preko legalnih
institucija.
Narodu obe}avaj kule i gradove koje obavezno
sebi priu{ti.
Sa sirotiwom budi dobar ali joj nikad ne
dozvoli da se obogati.
Stalno spomiwi moral ali ga se nikad ne
pridr`avaj.
Protivnike uklawaj nemilosrdno a sebe pri-
kazuj kao `rtvu.
Zala`i se za slobodu koju jedino dopusti sebi.
Insistiraj na qudskim pravima ali jedino
pravo neka bude tvoja voqa.
Govori o qubavi ali se potrudi da im utjera{
strah.
Stalno isti~i da si za dijalog ali ne dopusti
da prekinu tvoj monolog.
Pozivaj se na toleranciju ali ne pravi nikakve
ustupke.
Budi fin gdje god je to nebitno a bez milosti
gdje god su ugro`eni tvoji interesi.
Uvijek izgledaj zabrinut za sudbinu svih a jedi-
no {to te brine neka bude tvoja li~na korist.
Stalno govori o potrebi po{tovawa zakona a
uvijek se trudi da ih izigra{.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 39
Isti~i demokratiju ali nek’ ti vodiqa bude
tiranija.
Govori o Bogu sviju ali smatraj Bogom jedino
sebe.
I zapamti:
Ne odstupaj od ovih pravila.
Jer ako ti odstupi{ - drugi ne}e !

MIR BO@IJI!
Prvi re~e: Mir bo`ji!, i baci petardu.
Drugom je to bilo malo.
Izvadi pi{toq i zapuca.
Tre}i raspali iz automatske pu{ke.
^etvrti pritisnu dugme.
Nuklearno.
Nedugo potom, - stvarno zavlada mir!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 41

BRITANSKI PAS
Ku~e je bilo neodre|ene boje, kudravo, sredwe
visine, i pomalo je zanosilo glavom. Oblik mu je
bio nedefinisan, nije se mogla utvrditi sorta,
mada se po nekim kretwama odmah moglo zakqu-
~iti i da nije avlijaner, iliti dox, {to }e re}i
doma}i obi~ni xukac.
Ne, xukac nije bio, jer bi se na uzvike: Mar{!
[ibe! Bje`i! Odbij! Ostavi!, i sli~no, kostre-
{io, zauzimao borbenu pozu, po~iwao da re`i, i
bio spreman za napad.
Lajao nije, naprotiv, znao je bez povoda i izne-
nada da ugrize, jako, `estoko i bolno.
Vidna je bila uro|ena `eqa za napadom, ali se
kod wega osje}ala i dresura, jer nikada nije trgao
koliko bi mogao. Samo da ozlijedi, zastra{i, po-
ka`e da je ja~i.
Qudi su negodovali, izbjegavali to dvori{te,
ali nije bilo efekta.
Pas nije bio vezan, a kapija te velike, bijele,
ku}e nije bila zatvorena, i tako je pas izlazio i
{etao ulicama.
Qudi su zatvarali `ene i djecu u stanove i ku}e,
jer se kod wega nikad nije znalo. Sad je bio umiqa-
to ku~e, a ve} slede}i trenutak razjarena zvijer
koja trga `rtvu.
Ako bi mogli, mu{karci su se spa{avali bije-
gom, a ako ne, trpili su bol.
A keretina je volila po nekoliko puta da ugrize
istog.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 42
Zato neke uop{te nije grizla, mada je mogla,
naprotiv, ~itava ulica, ili kvart, bili su mirni
od we, i to ne zato {to su mu davali puno hrane i
druge pa`we. Toliko se pribli`io tima da je po-
nekad izgledalo kao da oni pujdaju keretinu na one
iz drugih ulica ili kvartova, ali to je bilo samo
naizgled, jer je pas bio dresiran i imao je svoju
voqu.
A terorisane `rtve nisu smjele da preduzmu ni-
{ta, prvo, jer im je oru`je bilo oduzeto, no{ewe
motki zabraweno, a svaki napad na psa tretirao se
kao najte`i zlo~in, i bio najstro`e ka`wavan.
I sve to zato {to je wegov gazda bio izuzetno
bogat, uticajan i mo}an - najmo}niji!
Pa je i pas, iako ne ba{ naro~it, bio mo}an.
Bar da su mu znali ime ili rasu, mo`da bi
umjeli sa wim, mo`da bi uspjeli da se dodvore!
A jednom, tjeran nekom nu`dom, jedan mladi} je
morao da pro|e pored velike, bijele, ku}e. Kapija
je bila, po obi~aju {irom otvorena, i on je pa-
ni~no gledao kad }e bijesna xukela izletiti, ali
tad je ugledao gazdu.
U olak{awu, izmaklo mu je pitawe:
"Koja vam je ono kuca, gospodine?"
"Britanski pas!" za~uo je odgovor, istovremeno
kad i resko {kqocawe krvolo~ne vilice!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 43

DR@AVA
Predsjednik - koji je to postao kra|om glasova.
Poslovni qudi - koji su se obogatili krimi-
nalnim djelatnostima.
Ugledne `ene - koje su to zbog prostituisawa sa
uticajnim mu{karcima.
Policajci - koji se bave reketirawem i pod-
vo|ewem.
Sudije - koje glavnu zaradu imaju od za{tite
kriminalaca.
Vlada - koja se bavi {vercom.
Banke - koje slu`e za prawe novca.
Opozicionari - koji su na platnom spisku dr-
`avne bezbjednosti.
Dr`avna bezbjednost - koja ima zadatak da ukla-
wa politi~ke protivnike.
Borci za qudska prava - koji su pla}enici mul-
tinacionalnih kompanija.
Hrana - koja je genetski izmjewena.
Pi}a - koja su sa nedozvoqenim supstancama.
Kontrola proizvoda - kao za{tita onima koji
mogu platiti mito.
[kole - sa uxbenicima prepunim la`nih po-
dataka.
Pedagozi - kao pla}enici Ideologije a protiv-
nici Istine.
Nau~nici - kao izumiteqi sve smrtonosnijeg
oru`ja.
Filozofija - kao odbrana Postoje}eg.
Postoje}e - kao la` Dobrog.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 44
Dobro - kao nedoku~ivo.
Doku~ivo kao Stvarnost.
Stvarnost kao La`.
La` kao Zbiqa.
Zbiqa kao Dr`ava.
Dr`ava kao Patwa!

ZAKONI DR@AVNE
FIZIKE
Da vam ne pri~am, ma {ta da pri~am, ovako to
izgleda, kad se dobro pogleda:
Pravilo I- A:
Kroz rupe u zakonu najlak{e prolaze guzowe!
Isto to pravilo, samo kao I- B:
[to je rupa u zakonu mawa, to je potreban ve}i
guzowa, - da bi kroz wu pro{ao.
Kako god uzme{, potrebna je ve}a guzica, {to je
rupa mawa.
To se zove "Paradoks vlasti"!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 45

NAGRADA
Mali je bio dosadan.
Donosio je i donosio tekstove.
Dodu{e, nije ba{ bio mali, ni rastom a ni god-
inama, ali je uredniku odgovaralo da ga tako nazi-
va.
Nervirao ga je, poprili~no.
Nije to bilo ni{ta li~no, ali to {to je dono-
sio veliki broj priloga, dolazio ~esto, a tekstovi
sve ne{to budi-bog-s-nama: o visokoj politici, o
beski~mewacima, la`nim veli~inama, i tako, a
svima se podsmijava.
Mali, a pametuje.
[to to urednik nije volio.
^isto mu muka od takvih tipova.
Niko-i-ni{ta, a razme}e se pame}u.
Istina, nije on ~itao te brqotine, razumije se.
Nije ni neko drugi iz redakcije, odmah su ga
shvatili.
Nadobudan - a bez preporuke, bez veza, do{ao
sam.
I o ~emu takvi pi{u.
Prepravqaju svijet.
On da prepravqa!
Urednik nije gubio vrijeme nad tim prilozima.
A mali je bio ba{ dosadan.
Donosio, i donosio.
I samo se smije{i, kao da mu to sve objavquju.
E to ga je najvi{e nerviralo, ta debilska mir-
no}a.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 46
Pa majku mu, ho}e li vi{e prestati.
Ali nije.
Do|e, ka`e: Dobar dan, nasmije se, i preda tek-
stove.
I tako svake nedeqe, ponekad i po vi{e puta.
Da se ~ovjeku smu~i.
A uredniku se ba{ smu~ilo.
Samo, nije on htio direktno. Ipak, znao je on da
malog ponekad, ponegdje, objavquju.
Zna~i, ima tu ne{to, samo on nije mogao da do-
ku~i {ta.
Veze, pare, koji kurac, nije mu bilo jasno, ali je
ne{to bilo.
Zato malom nikad nije rekao: Odjebi!, nego je
uvijek primao tekstove, i tako to, ~ak se i smje-
{kao, ponekad popri~ao, ali da objavi - nikad!
Jer niko nije urgirao.
A zna se da tekstovi za koje se ne telefonira ni
ne treba ~itati.
Ni urednik.
Ni ~itaoci.
Pa tako nema ni teorije da se na|u u ~asopisu.
Jer, nije papir za svakoga.
Samo za podobne.
A iza wih ima ko stoji.
Dok stoji.
Poslije i oni nestanu.
A urednik je vje~ito tu.
Jer zna ko duva, kako duva, i kad duva.
I nikad ga promaja nije uhvatila.
I ne}e.
A taj mali neka dolazi, zna on i sa takvima -

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 47
{ta }e, svakakvih ima.
Wegov zamjenik, znan kao Zapu{a~, bio mu je u
takvim prilikama od posebne koristi, kao i uvi-
jek, naravno - taj se znao sna}i.
Mali donese tekstove, iza|e, a Zapu{a~, jednu
po jednu stranu, zgu`va u lopticu, dodavawe preko
lijepe glave daktilografkiwe, ka uredniku, on jo{
u letu, preusmjerava je, i prilog-loptica, pravo u -
korpu za otpatke!
A Zapu{a~ ska~e :
"Ko{, gospodine uredni~e, ko{!"
Ska~u, i lijepa daktilografkiwa, i lijepa se-
kretarica, i drugi iz redakcije, - ako su novinari,
onda uglavnom ru`ni -, i jednoglasno, jednodu{no,
i iz sveg glasa:
"Bez kosti!"
A urednik se malo pridigne i lagano nakloni.
Jer, jebi ga, ipak je on zvijezda.
Niko nije napunio toliko kanti za otpatke kao
on.
Bez kosti.
Stvarno, dugogodi{wa karijera.
Plodna u bacawu priloga nepoznatih autora.
Na kraju krajeva, neko im je morao objasniti ko-
{arka{ka pravila u kwi`evnosti.
Kako se lako dobija li~na, prave koraci, i kako
se ~esto izlazi iz igre.
Pravila su stroga.
U kwi`evnim ~asopisima i rubrikama, ni{ta
nije-bez-veze.
Ako se takvo ne{to pojavi, bezveze i zavr{i.
Kao taj mali.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 48
Ne da su se naigrali ko{arke, ne da je urednik
poga|ao, ~ak i kad je proma{ivao, ne da su napu-
nili korpe, a sve to zato {to je mali bio dosadno
uporan i nije znao za mjeru.
Donosio je na kile.
Pa kad ba{ ho}e.
Imaju oni korpe za sve te kile.
I taman ga jednom nisu vidili par dana du`e,
~isto se qudi ponadali, lijepo ti }askaju u redak-
ciji, svi tekstovi koji su trebali da budu ob-
javqeni, stigli, broj pripremqen, i od koga treba
odobren, urednik kao obi~no zadovoqan, zavaqen
i osmijehnut, i tada, u svoj toj wihovoj sre}i,
opu{tenosti i laganom pijuckawu - zazvoni tele-
fon.
Zvoni telefon ~esto, i na to niko ne obra}a
pa`wu, osim sekretarice, a i ona {to mora - pa
tako ni ovaj put ne prekidaju razgovor - ali sekre-
tarica zove urednika, po|e Zapu{a~, ama, ona od-
mahuje - to unese malu zabunu -, urednik ide ka tele-
fonu, i jo{ se osvr}e - sekretarica ozbiqna - a u
redakciji odjednom nekako nelagodno, svi kao
u}uta{e, pa ~ak i glavni na telefonu jedva koju
progovori, a lijepo vide, nekako do{ao bqe|i.
Spusti slu{alicu, a svi okrenuti ka wemu.
Jebo te, ho}e li ve} re}i.
A onda i re~e.
A boqe da nije.
"Mali dobio nagradu!"
A oni nit da govore, nit da {ute.
Samo uprazno gutaju vazduh.
"Onaj mali?" kona~no upita Zapu{a~. (On se

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 49
uvijek znao sna}i.)
"Onaj!?" ponovi{e jo{ neki.
"On!" grmnu iznenada urednik. "Brzo neki we-
gov prilog za ovaj broj!"
A svi {ute, samo Zapu{a~ smo`e snage:
"Ali, znate, gospodine uredni~e, sve smo ih bacili."
Urednik, po{ten ~ovjek, samo se zgranu:
"Ko bacio!?"
"Vi", oma~e se Zapu{a~u, al’ se brzo osloni da
ne padne skroz. (Tako mu se bar u~ini.) "To jest ja,
ja sam bacio!"
"Gdje!!?" izbezumi se urednik idu}i ka wemu, a
prvi put, izbezumi se i Zapu{a~.
"U korpu", promumla on, a kancelarija ko praz-
na, iako je dupke puna, a svi gledaju novog novi-
narskog mrtvaca.
"U korpu!" vrisnu urednik, i pokazuje prstom, a
nije trebao, zna Zapu{a~, zna on gdje je korpa, gla-
viwa ve} u woj, zna i {ta }e biti, jer u woj ni~eg
nema.
Korpa prazna.
"Prazna je tvoja glava! Ti li si zna~i potko-
pavao ovu redakciju!"
I dade Zapu{a~u zabranu igrawa.
Za wihovu redakciju, a {to mu nekako do|e i za
druge, jer to bar ide sa telefona na telefon.
A ono, kona~no, bar je zapu{a~a, u svakoj redak-
ciji napretek.
I oni se po potrebi zadweg dijela mjewaju.
A dobri urednici su nezamjewivi.
Kao tad.
A sad samo da se mali pojavi!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 50

SMAK SVIJETA
Pozori{na predstava.
Sala prepuna.
Galerije krcate.
Bqe{te svjetla, {qa{ti garderoba.
Radosni `amor.
Gase se svjetla u sali, pale se na pozornici.
Ti{ina.
Razvla~i se zavjesa.
Na pozornici qudi u prekrasnim ode`dama, u
divnom otmenome salonu.
Dame, gospoda, sjaj, bogatstvo.
Nema `amora, sala netremice gleda.
Gleda.
Odjednom! - nestade svjetla na pozornici.
Sve utonu u mrak.
Za~u se kome{awe u publici.
A onda tamu zapara{e jezivi krici, negdje, iz
pravca pozornice.
Kroz gledali{te krenu vrisak.
"Smrt! Smrt! Svi }e te umrijeti!" odjekuju stra-
{ni glasovi sa svih strana.
Panika pro|e kroz qude.
Masa nahrupi ka vratima koja u onom mete`u
jedva otvori.
Nigdje pozori{nog pomo}nog osobqa.
U hodnicima mrak.
Sada ve} ruqa, sa neopisivim u`asom dojuri do
glavnih vrata koja su zakqu~ana.
Bezumni strah im uli nadqudsku snagu, i oni
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 51
provali{e i ta vrata, i koji uspje{e da pogode
izlaz, na|o{e se na ulici - u potpunome mraku.
Samo su iz svih pravaca dopirali jezivi krici.
Jebi ga.
Nije predstava.
Stvarno smak svijeta!

SKEPTIK
Nije vjerovao ni u {ta.
^ak je i sebe dovodio u pitawe.
Sav svijet, sav `ivot nisu bili dovoqni da
vjeruje u wih.
Kad je do{la Smrt, nije povjerovao.
Ali ona nije bila raspolo`ena za diskusije.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 52

NEVREME
To je toliko duvalo.
Preko hiqadu na sat, sigurno.
Tako da nije izmereno, jer je pokidalo instru-
mente.
Evo {ta je bilo:
U Nema~koj je, na vi{e mesta, oduvalo autoput.
Potpuni prekid saobra}aja.
U Francuskoj jo{ gore.
Ajfelov toraw je iz Pariza odnelo do Liona.
(Pa ga iz Liona ne daju nazad.)
Rajnu je orkan poterao uzvodno, a nizvodno svi
brodovi na suvom.
Zato, gore panika.
Ide plimni talas.
Redom ru{i.
Mada ne {iroko, tek nekoliko kilometara oko
reke.
Qudi, normalno, be`e.
Gde }e, nego u Alpe.
Ali uz vetar, udri i ki{a.
Tako, {to vetar nije oduvao, to je ki{a saprala.
U Holandiji je snaga oluje probila sve nasipe.
Posle su se bavili plitkim ribolovom, umesto
sa|ewem lala.
Najja~e je duvalo u Danskoj.
Toliko jako da ih je otcepilo od kontinenta, pa
poteralo prema Severnom polu.
I ko zna dokle je Danska stigla, a neki Danci su
se vratili na Kontinent, jer je, i pored svega, bilo
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 53
organizovano spasavawe, tako da su mnogi i eva-
kuisani iz te plove}e zemqe.
Poneki su se spasili i plivawem.
Zbiqa ima ve{tih pliva~a.
Samo ne mnogo.
A tad je toliko duvalo.
Zamalo i te ~uvene Alpe da oduva.
Ali su ih malo poduprli, pa izdr`a{e.
Samo je otad sve ispreturano.
[tutgart je u Bretawi, Var{ava u Gorwoj Sak-
soniji, a Prag, u Dowoj.
Balti~ko more kod Marseja, a Marsej na domak
Be~a.
Be~, naprotiv, u srcu Pirineja.
[to je tad duvalo.
Sre}a, pa se smirilo samo od sebe.
A posle smo se ve} navikli na novi raspored.
Idu dani.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 54

FLAGELLUM SALUTIS
ili
Lije~ewe batinom

U~ini dobro djelo a oni ga ni ne pogleda{e.

On u~ini drugo dobro djelo, ali se niko ni ne
osvrnu.
Uradi mno{tvo dobrih djela, ali ga jedan samo
odgurnu s puta.
Podi`e se, i taman zapo~e novo dobro da ~ini,
kad ga udarac nogom ponovo obori.
Za~u se glasan smijeh.
Mnogi ga pqunu{e.
A onda jo{ nekoliko udaraca nogama, i mnogo
glasnog smijeha.
Ali tada fijuk bi~a, i vrisak onih koje zaka~i,
natjera gomilu da ustukne.
Bi~ fijuknu ponovo, i one koji su poku{ali da
pobjegnu vrati nazad u gomilu.
Bi~ nastavi nezaustavqivo da fiju~e, a masa da
se u wegovom ritmu gr~i.
A onda, kroz wu pro|e kao neki trzaj, i lica im
dobi{e ozareni izraz, i oni pado{e pred noge bi-
~a, i po~e{e mu qubiti stopala.
"Volimo te!" provali iz srca mase.
Flagellum salutis.
A onaj dobri nastavi svoj posao, neprimje}en
kao i prije.
Jer je masa imala sad pre~eg posla.
Flagellum salutis.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 55

PROTEST
Dana tog i tog organizujemo veliki protestni
skup.
Zbiqa, skupi se masa naroda, a i kako ne bi -
dogorilo do nokata.
Prvi govornik krenu `estoko:
"Vlada ne vaqa!"
Sre}om, ni na{a masa nije neizdiferencirana
gomila.
"A opozicija ti je dobra!" dreknu jedan.
Tu se jo{ jednom pokaza da mi nismo jednouman
narod.
Odmah se stvori{e dva tabora, i dobro se pota-
ba{e.
Ba{ demokratski.
Em vlada narod, em narod bije narod.
Nema potrebe za represivnim aparatom.
To je dobro ure|ena dr`ava.
Drugi govornik smiri situaciju:
"Nije da vlada ne vaqa, nego se te{ko `ivi."
Al’ ni wemu ne osta{e du`ni.
"Pa {ta bi ti - kola~a!"
"Kakvih kola~a, taj ho}e na na{oj grba~i da
`ivi!"
"Mojoj!!" vrisnu tre}i i tad po~e{e i kamenice
da lete.
Samo ni organizatori nisu bili naivni.
Obezbje|ewe izvu~e pripremqeno protiv-ka-
mewe.
Masa dobi poticaj da i ona potegne skrivene
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 56
letve, na{ta organizacioni odbor, sa svojim qud-
stvom, izvu~e palije.
Tu se razvi kolo, takvo kolo ko ga ne bi volo!
Ba{ dobar miting.

SRETNE DJEVOJKE
Ima}e nekoliko momaka - ve}ina }e je vrije|a-
ti, a one koji budu prema woj fini, smatra}e bez-
vrijednim.
Za jednim ili dvojicom, uporno }e patiti, a
poslije nekog vremena, kad se na|e pred zidom god-
ina, uda}e se za nekog osredweg, kojeg nije ni prim-
je}ivala a jo{ mawe sawala, uda}e se uz veliku
buku i malo veseqe, i rodi}e djecu, vjerovatno
dvoje, ima}e jo{ jednu ili tri-~etiri avanture, sve
u nadi da }e onaj pravi ipak nai}i, razbiti ovu
~auru, i da }e krenuti potoci sre}e, i da sve nije
bilo uzalud, da }e i ono {to je propu{teno biti
nadokna|eno, popravqeno, zaboravqeno, isprav-
qeno - usre}eno.
U tom }e je zate}i i starost.
I bolest, - a mo`da i smrt.
O jebeni `ivote!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 57

SNIJEG U AUSTRALIJI
Ka`ete da tamo u Evropi, na Balkanu, pada
snijeg.
Smije{no.
Ne pada u Australiji a da pada kod wih.
Pa znate li vi kako je kod wih nizak standard.
Ako bi kod nekoga padao, bilo bi to kod nas.
Mi imamo sve, da mo`e snijeg da pada sa neba,
mi bi to uredili a ne oni.
Ni{ta ne pada s neba.
Zavrne{ rukave i radi{, a s neba ni{ta.
Tako i snijeg.
Mo`e u Holivudu.
Oni su majstori spektakla.
[ta god ho}e{.
^ak i snijeg sa neba.
U Holivudu mo`e.
Ali na Balkanu - to ne.
To su pri~e i izmi{qotine.
Padala je mana, ali to je bilo Mojsiju, i u `ar -
koj pustiwi.
A na Balkanu, pa ni u Evropi, ni pustiwe, ni
Mojsija.
Pa da bude snijega.
Ajte, molim vas.
Da mo`e s neba, sredili bi mi to.
Australija je ovo!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 58

BOJ NA KOSOVU
Godina 1389.
Azijatska tmu{a, na poziv Srbiji za demo-
kratskim promenama, tj. pla}awe danka Otoman-
skoj imperiji, nije dobila odgovor.
Zbog toga su odlu~ili da pitawe prikqu~ewa
Novom svetskom poretku, re{e - bojem.
Izabrano je poqe Kosovo, jer je Makedonija ve}
bila pristupila tom Novom poretku.
I sad je srpska vojska stajala, i ~ekala.
S druge strane bio je tabor tamne sile.
Samo jedan polumesec, a okolo potpuna tama.
U periodu priprema za rat, snage dru{tva koje
su shvatale odakle vetar duva, u~inile su sve da ne
do|e do sukoba.
Ako oni uzmu vlast, danak }e se pla}ati.
A horde su neumitno nadirale.
Bal{i}i su se na vreme orijentisali.
Propu{tali su Turke preko svoje teritorije,
isti~u}i da su oni najstarija dr`ava na Balkanu.
A da do|u na Kosovo, na boj - to su izri~ito od-
bili.
Barem na strani Cara Lazara.
Jer, proricali su, ako ne budu tada, ne}e imati
obaveze da tu budu ni {eststo godina kasnije.
Kraq Tvrtko je poslao svoje qude, ne zato {to
su Bosanci glupi, nego zato {to misle da oni uvek
trebaju ginuti za Srbiju, a Srbija da ne treba ni-
kad za wih.
Po samoj Srbiji, kojekako.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 59
Meropsima, svejedno:
"Davao Caru Lazaru ili Sultanu, meni je isto!"
Ili:
"Nije ovo rat za Srbiju, nego za vlast Cara La-
zara!"
Tek, nekako, skupi se vojska: velika{i, wihovi
plemi}i, vitezovi, posilni, pa i ne{to kmetova
povedo{e.
"Da branimo wihove dvorce!" gun|aju seqaci.
Tra`ili su i dnevnice:
"Za ideale ginu budale!"
Ali, krenu{e, vaqda, jer je Lazar i{ao prvi.
Boj se bije, zastava se vije.
Neki meropah, odlaze}i iz sela, pokaza Lazara,
i re~e svojima:
"Ovaj }e nas sve pobiti!"
Tako i bi.
Boj se bije, krv se lije.
Poginu Murat, ali odleti i Lazaru glava.
A nebrojano mno{tvo srpskije junaka osta rasu-
to po Kosovu, po poqu.
Poko{enije glava, rasutije udova, raskomada-
nije tela.
"Poginulih junaka du{e
vrh Kosova krvava kru`e!"
Obrete se glava Lazareva, obrete kao nekad Jo-
vanova, pa gleda na Srbiju, gleda sa poqa Krvava.
A meropsi uobi~ajeno rade.
I pri~aju:
"Koj’ ih jebede, {to su i{li!"
"Beganova majka ne pla~e!"
"Mi da ih sa’rawujemo - nek ih sa’rawuje vlast

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 60
za koju su ginuli!"
Tek, za Lazara, samo reko{e:
"Dade budala glavu za vlast!"
I zapeva{e sre}ni {to su `ivi ostali, i pamet-
ni bili da na Kosovo ne odu.
"Ne treba se sa silom nadja~avati!"
"[aka smo mi jada da se odupremo Novom svet-
skom poretku!"
Mudruju meropsi, slave svoju pamet Bal{i}i, i
jo{ uz gusle sve to opeva{e.
Ispade Vuk Brankovi} izdajica.
Jer se borio, i jer je Kosovo wegovo propalo.
A nad tim poqem, crno nebo gavranova.
Jede meso srpskije sinova.
Gavranovi jedu, a Srbija slavi.
Nema vi{e rata!
Propalo je Kosovo, al’ smo bar stekli mir.
Slavi Srbija na sve strane.
Samo ono {to meropsi ne vide - to su ~ete ja-
ni~ara, i za wima ba{ibozuk, {to ka Srbiji ide.
Mada, iza sve te buke i veseqa, o{tro uho mo`e
da razabere lelek monaha-isposnika, {to nosi
glavu Lazara, i kolone boraca-bogaqa, {to za wi-
me verno i|ahu:
"Oj Srbijo, a su~im }e{ pred Boga iza}i!"
A Stefan Lazarevi}, poqubi ruku koja mu odru-
bi o~inu glavu.
"Eto, sve je bilo nepotrebno!" reko{e oni {to
slavi{e.
"Ja~em se pokloni!"
"I prikloni!"
Samo isposnik, sa svojom kolonom bogaqa, tiho

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 61
peva:
"Oj Srbijo, pred tiranina ne stade
Stra{nog Suda dopade!"
A vojnici-bogaqi, otpevaju:
"Ej robovi -
prokleti vam
na{i grobovi!"

ZASTOR
Ma~ka je mjaukala.
Golub je pi{tao.
^ovjek je jaukao.
A vje~na ti{ina pokrivala je sve to.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 63

SUPERNOVA
Sunce je razjapilo ~equsti u eksploziji super-
nove.
Zemqa je gorila pod wegovim plamenim bi~e-
vima, pretvaraju}i se u oblake lako isparqivih
gasova.
Sve planete sun~evog sistema nestajale su pod
udarcima wegove jarosti.
Iako samo mali komadi} Kosmosa, ~itav quds-
ki Svijet je i{~ezavao.
Na ovu pojavu, qudski rod je razli~ito reago-
vao.
Vjeruju}i su pjevali: "Aleluja!" i citirali:
"Neka bude voqa Wegova, i bi voqa Wegova!"
Drugi su govorili da je do{ao Sudwi dan, i da
}e du{e pravednih i}i u Raj.
Sumwi~avi su vrtili oznojenim glavama, i
tvrdili:
"Ovo je |avoqe djelo!"
Fizi~ari se nisu uzbu|ivali: oni su ovo pred-
vidili.
Kona~no, wihove teorije su se potvrdile, a uz
to, mogu i tako neposredno da to posmatraju.
Matemati~ari su bili jo{ mirniji:
"Ni{ta subjektivno, to su ~isti zakoni Priro-
de. Ne{to {to bi se doga|alo i bez qudi."
Ohrabrena teolozima i nau~nicima, vlast je bi-
la optimisti~na:
1 - to je od Boga, a od wega samo Dobro dolazi -
ma kako to nama izgledalo
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 64
2 - fizi~ari tvrde da }e nakon ovoga nastupiti
faza bijelog patuqka, a to zna~i stabilno stawe za
mnogo milijardi godina
3 - dakle, nema mjesta panici, sve je to pod kon-
trolom - Boga, Prirode -, prelazimo samo kroz
kratkotrajnu fazu - Stra{nog suda, eksplozije -, u
milijarde stabilnih godina.
Opozicija nije bila tog mi{qewa, i tvrdila je
da je vlast kriva za sve.
Da su na vrijeme na Sunce poslali neophodnu
koli~inu vodonika i helijuma, eksplozija bi bila
odgo|ena za nekoliko miliona godina, a dotle bi
se ve} na{lo povoqno politi~ko rje{ewe - jer bi,
naravno, opozicija bila na vlasti.
Psihijatri, neuropsihijatri, psiholozi i psi-
hoanaliti~ari svih pravaca su umirivali uzne-
mirene mase da osje}aj straha i panike nisu mater-
ijalnog porijekla nego da se nalaze u na{oj pod-
svijesti, vuku}i na~in i u~estalost svog ispoqa-
vawa iz najranijih godina.
Na brecawe prepla{enih da nam sve vu~e pori-
jeklo iz najranijeg djetinstva, stru~waci du{e, vi-
de}i s kakvim slu~ajevima imaju posla, mirno su
odgovarali:
"Tim gore po vas. Da ste u najranijoj mladosti
bili odrasli, ne biste imali te psihi~ke prob-
leme."
A na uo~avawe da u ovoj situaciji ~ak i neki
psihijatri gube samokontrolu, iskreno su prizna-
li da svaka profesija ima svog {karta.
I pri tom ukazali na {a~icu fizi~ara koji su
bedasto tvrdili da ova super-nova ne bi bila ni

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 65
uo~ena kao takva da nas nema, i kao {to nakon ove
ni jedna vi{e ne}e biti uo~ena, a pogotovo pro-
pra}ena, - jer nas ne}e biti.
Eto dokle solipsizam mo`e da dovede.
Fizi~ari moraju biti materijalisti, a psihija-
tri solipsisti - to je jedina pravilna podjela
nadle`nosti.
Ina~e, niko ne}e povjerovati u teorije ni jed-
nih ni drugih, i eto, prepusti}e se zdravom razumu
i tvrdi}e da gore.
Da su posjedovali znawe i mi{qewe eksperata,
imali bi i wihov mir.
Ovako, ponesena svojom prosto{}u, masa je izbe-
zumqeno vri{tala.
A svi zajedno su se - topili!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 66

BRA]A
Bila tri brata. Oni u po~etku nisu ni bili
bra}a, tek }e to kasnije postati. Pa i kad su pos-
tali bra}a, nisu to priznavali, nego su ~ak tvr-
dili suprotno.
Ali, tako je sa bra}om. Ako se ne vole, oni se ni
ne priznaju.
Po~elo je to davno.
Tada je prvi brat, jo{ dok nisu bili bra}a, si-
rotiwa i goqo, ni{tarija, besku}nik, bezemqa{ i
bijednik, okru`en divotama tri cara i mno{tvom
mo}nih i sjajnih bogova, od kojih je jedan ~ak bio i
samo Sunce, a ni ostali nisu bili bez veli~an-
stvenih vrlina, tada je taj goqo, mali i zavidan,
po`elio da i on ima svog boga.
Bar jednog.
Ili, jo{ boqe, s obzirom na wegovo siroma{-
tvo, samo jednoga. Tako ne}e morati puno dobara
da prinosi na `rtvu, pa }e ve}inu mo}i da zadr`i
sebi.
I od tad je toliko toga zadr`ao, da ga danas
smatraju malim, ali najbogatijim.
A po{to je i onda bio mali, prvo mu je palo na
pamet da sebi izmisli pri~u o tome kako mali po-
bje|uje velikog.
Pri~ao je on to: David savladava Golijata.
A dosjetio se, taj mali brat, koji jo{ nije bio
brat, kako da se veliki pobjedi.
Treba mu o~i izbiti!
Da ne vidi, da ne zna.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 67
Kad po~ne da bauqa, lako ga je dokusuriti.
I dosjetio se da kamen koji }e velikome izbiti
o~i, znawe i istinu, koji }e mu pomra~iti boga
Sunca, bude wegov bog.
Jer, po{to su svi bogovi ve} bili ne{to, zavid-
ni mali, odlu~io je da wegov bog bude - Ni{ta!
Jahve.
Ni{ta je i ovako, i onako, i nikad nije, i uvi-
jek jeste, i niti ga ima{, niti ga nema{.
To je on nazvao Nespoznatqivi Bog!
I ova, Crna Rupa Misli, po~ela je da guta sve
oko sebe.
Sve {to je do{lo u blizinu we, nestajalo je u
ovom bezdanu bezsadr`ajnosti.
Dodu{e, nije to bilo ba{ mnogo, ali ni bezna-
~ajno.
Prijetilo je to da pre|e u ne{to gore.
Jer, primjetio je to drugi brat, koji }e time
postati brat prvome, a prvi wemu, - iako i jedan i
drugi nevoqno, mrzovoqno, i sa negirawem svoga
bratstva -, primjetio je drugi brat da prvi ho}e da
`rtvuje svoga sina, jer i nije imao ni{ta drugo, i
jer Ni{ta tra`i najvrednije, i jer nema vrednije-
ga od djeteta svojega.
Da `rtvuje ~ovjeka!
Sina Bo`jega!, uzvratio je drugi brat u o~ajni~-
koj `eqi da spase ono najvrednije pred tom naras-
taju}om Crnom Rupom Mi{qewa.
I tako je Sin Bo`iji postradao, da bi se rod
qudski spasio.
Ni{tavilo se zaustavilo, primirilo, vezalo
samo za grupu prvoga brata.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 68
Svi drugi slavili su Sina Bo`jega.
Mada, dok su ga slavili, znali su da je to zbog
zebwe od onoga Ni{ta.
Sin Bo`iji zatvorio je svojim tijelom bezdan
toga Ni{ta.
Ali je uvijek bio strah: [ta ako Ni{ta opet
izbije!?
I izbilo je!
Pojavio se tre}i brat, koji je od prvog brata
zdu{no uzeo to Ni{ta, a od obojice bra}e uzeo mr-
`wu koju su oni osje}ali jedan prema drugom.
Ali je tre}i brat bio vje{tiji nego prvi: Svoje
Ni{ta prilagodio je, malo, i prema starim, mo}-
nim bogovima.
Dodu{e, on nije mogao, a Ni{ta to i ne tra`i,
niti daje, da napravi Zlatno Tele, ali jeste - Crno
Ni{ta.
Crni Kamen.
Pred kojim svi padaju bezna~ajni.
Nema likova, nema qudi, samo {are!
Frekvencije bezli~noga Haosa, neuobli~ene
misli nepostoje}eg Ni{ta.
Nema kontemplacije, jer u Ni{ta, ne sadr`e se
Misli.
"Boqe je kap krvi, nego mjeseci posta!"
I potekla je krv.
U velikim koli~inama.
Crni Kamen Ni{tavila, napajao je svoju `e|.
I tako do danas!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 69

SABOR SRPSTVA
Svi Srbi na jednom mjestu. Najve}a koncentra-
cija Srba po kvadratnom metru. Ni{ta, nego go
Srbin. Srbin do Srbina. Veliki Srbin do jo{
ve}ega Srbina. Srbi na kub. Beskrajni Srbi. Srbi
od pamtivjeka, Srbi za budu}nost.
Srpska stranka, Stranka pravih Srba, Stranka
svi Srbi, Prava srpska stranka, Stranka srpskog
centra, Desna srpska stranka, Lijeva srpska st-
ranka, Nova srpska stranka, Stranka svih srpskih
zemaqa, Stranka Majke Srbije, Stranka Oca srp-
ske nacije, Pokret Srba za Vaseqenski preporod,
Koalicija za cjelovitu srpsku planetu Zemqu.
Kongres ujediwewa je po~eo himnom "Bo`e pra-
vde" na{ta su iz sale iza{li sledbenici dinasti-
je Obrenovi}a.
Kad su primjetili da je postavqeni srpski grb,
u stvari samo germanski orao kome je dodana jedna
glava, dvoranu su napustili i po{tovaoci kulta
Nemawi}a.
Ali nije sve bilo smu{eno na po~etku.
Primjetiv{i na bini jednu crveno-bijelu-
plavu (ili tako sli~no) krpu, strani predstavni-
ci su pojurili, opravdano pomisliv{i da se tu
mo`e nabaviti pepsi-kola.
Na kraju su ~lanovi Stranke najhrabrijih Srba
uveli red.
Pri tom su se sukobili sa Strankom jo{ hrab-
rijih Srba, ali to nije va`no pomena jer nije bilo
vi{e od dvadeset slomqenih vilica.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 70
Predsjedavaju}i, koji je to uspio da bude zato
{to je prvi dojurio do mikrofona, otvorio je skup
konstatacijom da su se sastali veliki Srbi, i da je
wemu, kao najve}em Srbinu, ~ast da otvori ovakav
skup.
Slede}i govornik je odmah opovrgao da bi iko
osim wega mogao da bude najve}i Srbin.
Sa tre}im je bilo isto. Najve}i Srbin je bio
on!
^etvrtog govornika nije bilo jer je bila op{ta
tu~a.
"Usta{o!" hvatali su veliki Srbi jedan drugog
za gu{u.
Davqewe je trajalo prvih nekoliko ta~aka dnev-
nog reda, tj. do pono}i, tako da prave usta{e nisu
ni trebale.
Salu je ra{~istila Stranka stamenih Srba, tj.
ono {to je od we ostalo.
Odlaze}i ku}i, svak u svom pravcu, zagrqeni
pripadnici pojedinih stranaka, pjevali su i ko-
mentarisali:
"Mi smo veliki narod!"
"Niko ovakve `rtve ne bi podnio!"
"A kako smo se slo`no borili!"
"Samo sloga Srbina spa{ava!"
A onda su zaneseno zapjevali:
"Oj Srbijo mati,
zovi, samo zovi
svi }e sokolovi
za te `ivot dati!"
i ponijeti ovako rodoqubivom pjesmom, ponovo
su se slo`no pobili.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 71
I te no}i mnogi su i `ivot dali.
Ali za Majku Srbiju ni{ta nije malo.
Svaki srpski `ivot za wu je dragocjen.
Naro~ito ako je svjesno prine{en.
Kao tada na Kongresu srpskog ujediwewa.
Ujediwewe ili Smrt!
A po{to ujediwewe nije mogu}e, daj bar ono
drugo.
Smrt!
"Oj, Srbijo Mati,
zovi samo zovi!"

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 72

XEPNO IZDAWE
SRBIJE
U eri strahovitog tehnolo{kog napretka svako
pri~awe o Velikoj Srbiji intelektualno je infe-
riorno a civilizacijski deplasirano. Jer, mogu
se milioni informacija sme{tati u ~iodne veli-
~ine ~ipova a za jednu obi~nu Srbiju tra`i se da
bude Velika.
Pa na{to bi li~io kompjuter kad bi bio ve-
lik!? Naravno, na zastarelu tehnologiju.
Sve {to je malo - tehnolo{ki je napredno.
Tako je i sa Srbijom.
Velika Srbija je civilizacijski anahronizam.
Samo Mala Srbija dolazi u obzir.
U Maloj Srbiji brze pruge }e biti br`e, velike
plate ve}e, a standard od deset hiqada dolara, iz-
gleda}e neuporedivo vi{i.
U Maloj Srbiji, pore|eno sa wom, sve }e biti
ve}e.
U Maloj Srbiji po nekoliko sela bi}e sme{-
teno u jednom soliteru, a soliteri }e biti jedan
kraj drugog, {to je mogu}e bli`e.
Gradovi }e biti sme{teni u jednu ulicu. Ve}i
gradovi sa leve strane, a nekoliko mawih sa desne
strane ulice.
Morava }e te}i od petnaestog, a Vrbas od deve-
tog sprata do prizemqa. U prizemqu }e biti Jad-
ransko, Karinsko i Panonsko more.
Lika }e biti na {estom, Kordun na sedmom a
Banija na osmom spratu. Knin i Obrovac }e biti
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 73
vrata do vrata. Preko puta wih nalazi}e se ~esma
Slapovi Krke.
Jasenovac }e biti u podrumu - jedna posebna {u-
pa bi}e predvi|ena za wega. Kanalizacija koja tu-
da proti~e, i u koju se uliva Drina sa osmog, Una
sa sedmog i Bosna sa {estog, zva}e se Sava.
Fekalije koje }e tuda plivati zva}e se ost-
varewe vekovnog srpskog sna pod vo|stvom najmu-
drijih diplomata u na{oj pregovara~koj istoriji.
Svakako, zahvaquju}i ovim epohalnim li~nos-
tima, Srbija tr~e}im koracima ulazi u nivo naj-
razvijenijih zemaqa.
Najmawa Srbija - najrazvijenija Srbija!
Ovoliku Srbiju jedan traktor }e orati za pola
dana ~ime }e se ostvariti neverovatne u{tede u
radnoj snazi, tehnici, a o nafti, ne treba ni gov-
oriti.
Jedna ovakva Srbija mo}i }e da stane u ugao ove-
}e sobe nekog bogata{a, {to }e joj otvoriti mo-
gu}nosti da se neka dobrodu{na bur`ujka stara o
woj.
"Gospo|o, da li mo`ete danas po podne da do|e-
te kod nas na partiju brixa?"
"O, ne, nikako!"
"A za{to, moli}u lepo?"
"Oh, znate. Danas hranim moje Srbe."
"O, wonderful!"
"Kako slatko!"
"^estitamo, ~estitamo!"
Od jedne ovakve Srbije lako }e biti napraviti
safari-park, koji }e biti koristan, naprimer, da
se dovode razna de~ica na ~asove zoologije i povi-

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 74
jesti.
Zamislite:
Foto-safari
u
srpskom rezervatu:
radno vrime
od 8 - 16 urica,
i gomile dece kako se tiskaju oko pojedinih srp-
skih etni~kih primeraka.
Mala deca }e u`ivati, kao i Mali Srbi. Samo
{to }e prednost biti na strani Srba jer }e oni
biti mali tehnolo{ki, a mala deca }e odrasti.
Potom, Mala Srbija }e se lak{e mo}i pako-
vati.
Padne nekom zlobnom napamet, naprimer, da
{utne Srbiju, a onaj dobronamerni bude br`i,
spakuje ti lepo Srbiju u kofer i odnese na drugo
mesto.
Tako niko ne}e mo}i Srbiju da {utira, ve} }e
se ona po voqi preme{tati.
Malo je isticati sve prednosti tehnolo{kog
usavr{avawa Srbije.
U odu{evqewu, na}i }e se ve} ko }e re}i:
"Stavio sam Srbiju u xep!"
Mislim se: Nisi ti, mnogi je genije to omo-
gu}io, ti se time samo koristi{! Al’ nema potrebe
obja{wavati, va`no je da je ne{to ura|eno na
dobrobit qudi.
Ako qudi vole da nose Srbiju u xepu, neka je
nose.
Tehnolo{ki napredak je nezaustavqiv.
Mala Srbija, Mikro Srbija, deset milijardi

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 75
Srbija u jednom megabitu.
Samo {to }e taj ~itav beskona~ni prostor biti
za jednu Srbiju.
Srbiju najrazvijenijeg politi~kog stepena teh-
nologije.
Beskona~no malu Srbiju.
Srbiju van vremena i jo{ vi{e van prostora.
Srbiju bez dimenzija i bez sadr`aja.
Misaonu Srbiju.
Vantelesnu Srbiju.
Slobodnu Srbiju.
Srbiju slobodnu od postojawa!

ODLUKA
Dok su donosili kona~nu odluku na osnovu ko-
na~nog odgovora desilo se ne{to neo~ekivano.
Primjetili su beskona~nost.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 76

VEZE
Nije Sokrat govorio onako kako to pi{e. To je
samo uqep{ano od wegovih sledbenika.
Nije Platon napisao svoja djela. To su drugi
uradili za wega.
Nije Aristotel bio onoliko pametan. To su
pretjerivawa nekriti~nih obo`avalaca.
Nije ona pobijedila na izboru za mis {to je
najqep{a, nego {to je dala `iriju.
Nije se Rokfeler obogatio sposobno{}u, nego
{to je imao ko da mu da.
Nije on zavr{io fakultet na pamet nego na pro-
tekcije.
Nije moj {kolski drug toliko dogurao zato {to
je nadaren, nego {to je imao ko da ga vu~e.
Nisam ja niko i ni{ta zato {to u meni ni~ega
i nema, nego nije imao ko da me pogura.
A pravo re~eno - {to da neko i gura ovako ne{-
to prazno!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 77

[IRINA
Ti si demokrata, {irokih vidika. Naro~ito te
inspiri{u istomi{qenici. Prema wima ispoqa-
va{ svu dubinu du{e i suptilnost osje}awa. Osje-
}a{ odbojnost prema onima koji zbog suprotnih
stavova vr{e zabrane, pogotovo ako su u pitawu
tvoji tekstovi, {iroki rije~ima a uski mislima.
Ti tako nikad ne postupa{. Tamo gdje ti odlu-
~uje{, ti surovi metodi {ikanirawa kulture, ni-
kada ne mogu pro}i. To je strano tvom demokrat-
skom ubje|ewu i eruditskom obrazovawu. Ti spa-
da{ u evropske tokove, i tako se i pona{a{.
Tamo gdje ti odlu~uje{, svako druga~ije mi{qe-
we - ti jednostavno ignori{e{!

NACIONALNA BAJKA
Jednog dana po{ao Srbin po svijetu.
On se osvrne, a ono Svijet Srbin.
"O bo`e", a ono Bog Srbin!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 78

DOME, TOPLI DOME

Silazim ti niz stepenice, kad pored mene fi-
juknu kesa sa sme}em. Dosjetim se da su to revnosne
kom{ije sa desetog, koji usled svoje pedantnosti
nisu stizali da nose sme}e do kontejnera, nego su
ga direktno spu{tali u podrum, da ga kupe susjedi
koji nisu bili tako ~isti doma}ini kao oni.
S obzirom da su stanari imali redovne akcije
~i{}ewa zgrade, sme}a je bilo samo od zadwih pet
godina.
Vrlo uredno.
Iza|oh na ulaz, i na par metara od zgrade, kraj
nogu mi tresnu neotvorena limenka kole. Odnosno,
bila je neotvorena, ali, vaqda zbog udara u tlo,
na|e ba{ tad da se otvori, i to sve po mojim hla-
~ama, ~ak malo i jakni. Zanimqiv na~in otvarawa
limenki. Da nisam vidio, ne bi mi palo na pamet.
Nisam trebao da gledam, znao sam da je sa terase,
- mladi}i tamo ili piju, ili daju drugima.
Kola po glavi, to je dobar statisti~ki prosjek.
Vaqda zbog dobrog vaspitawa, ipak podigoh
pogled.
Naravno, nisam trebao, jer na terasi nikog, a
svi prozori zatvoreni. Samo iza nekih zavjesa,
pedantni analiti~ari konstatuju: \e ga proma{i!
Mislim, glavu - zbog statistike. Tj. lokalnog tak-
mi~ewa: Koja }e zgrada imati vi{e koka-kola po
glavi stanara.
Dok sam tako, nepotrebno gledao, zalaja pas na
~etvrtom, a onda mu se pridru`i hor sa {estog,
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 79
prvog, jedanaestog...
Nisam siguran, ali mi se u~ini da sam ~uo i
groktawe.
Upadawa u neke duboke filozofije, {ta jest, a
{ta nije, spasi me kom{ija sa ~etvrtog, koji se,
izjuriv{i na terasu, prodera, ba{ kako i dolikuje
onom ko je na takvoj visini:
"Ej, ti! Smiri tu xukelu, jer ako ti ja izvedem
moju kravu da ti ri~e i mu~e, ne}e{ tri no}i zas-
pati!"
Zbiqa, sve umuknu.
Kako su fino vaspitani.
Dome, slatki dome!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 81

OSLOBO\EWE
FRANCUZA
Bretawa je proglasila nezavisnost, a zatim i
Alzas. Potom su krenuli i ostali: [ampawa, Kor-
zika, naravno, Baskija, ...
Stranaka Demokratskih Arapa, iz Marseja,
proglasila je Islamsku [erijatsku Demokratsku
Republiku Marsej.
Isto su uradili i neki kvartovi Pariza.
Oni koji su se protivili, bili su protjerani.
Neke novonastale dr`ave, uzele su protjerane u
za{titu.
Do{lo je do prvih oru`anih sukoba, a zatim se
rasplamsao pravi rat - svakog sa svakim.
Nije bilo po{tede.
Arapi su poru{ili sve crkve u Marseju, a za
uzvrat je u jednom pariskom predgra|u poru{ena
xamija.
Pje{adije su napredovale i uzmicale.
Artiqerije su tukle svuda.
Lion, kao i mnogi mawi gradovi, bili su goto-
vo potpuno sru{eni.
Kona~no, poslije nekoliko godina ratovawa,
do{ao je mir.
Ali, nije bilo ekonomije.
Svako je svakog mrzio.
Vladala je nema{tina.
Sve je bilo razru{eno.
Mnogi su izginuli, a jo{ vi{e je bilo obo-
gaqenih.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 82
Pa ipak, {ta to mari.
Nije vi{e bilo mrske Francuske!
Kona~no su bili slobodni!!

SRETNE PRI^E
Sretne pri~e su one sa sretnim zavr{etkom.
Sretni zavr{eci de{avaju se samo u epizodama.
Dakle, sretne pri~e su uvijek nezavr{ene pri~e.
Zavr{ena pri~a uvijek je tu`na.
Kraj je uvijek isti.
Vje~an.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 83

KINESKI PUT
( Pri~a radnika Zao Jeng Vua )

Odmah prve godine smo vidili da }e biti do-

bro. Radili smo branu na Jang Ce, mo`da ste ~uli,
{to ka`u da je najve}a na svijetu.
U Kini sigurno jeste.
Tra`ili su radnike, i ja sam se prijavio. Boqe
je to nego na selu.
Prve godine sam zaradio, ~isto, sto evra, mis-
lim, toliko u juanima.
Od toga sam mogao da podignem dve sobe i jedan
sviwac, u mom selu, ili da kupim polovinu dvo-
ri{ne sobe u gradu, {to sam i uradio.
Podjelili smo se, pa je petnaest ~lanova moje
porodice pre{lo u grad, a drugih petnaest je osta-
lo na selu. Oni {to su ostali na selu, u toku dve
godine morali su da nam isplate na{ dio zemqe,
{to je bilo odli~nih dvadeset evra, plus hrana za
te dve godine, a to su bila tri xaka pirin~a i ~e-
tiri sviwe.
Bilo je dobro. Moji su prvo prodavali limu-
nadu, a onda su po~eli i oranxadu.
Mada, da ja nisam pomagao, ni{ta od toga.
Mogao sam da u{tedim jer nam je hrana bila ja-
ka: kri{ka hqeba za doru~ak i porcija ri`e za ve-
~eru. Nisi morao da misli{ o hrani.
Uslovi rada su bili dobri, tako da nam je, te
prve godine, poginulo samo hiqadu dvjesto qudi.
Nije mnogo, a nije ni lo{e, jer su wihove poro-
dice, za otpremninu, dobijale po trideset evra.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 84
^ak sam i ja razmi{qao da napravim da po-
ginem, ali sam odustao jer su druge godine procje-
nili da mnogi upravo to i rade, pa su prekinuli
davati otpremnine.
Druge godine sam u{tedio ~ak dvjesto pedeset
evra, pa smo otkupili ~itavu sobu i kupili jo{
jednu. Po{to me je tako dobro i{lo i tre}e godine,
uspio sam da kupim i `enu, i qubavnicu, i kolica
za vo`ewe limunade, i taman sam mislio da sam
gospodin ~ovjek, i da mogu da `ivim od svog biz-
nisa, pa sam oti{ao u upravu gradili{ta da ka`em
da odlazim.
"E, pa, ne mo`e tako! Kao dobar radnik, ti si
potreban dr`avi, i nema napu{tawa gradili{ta
dok se brana ne zavr{i!"
Sad, {ta je, tu je.
Bar }u da u{tedim, a ako opet po~nu davati ot-
premnine, mo`da }u i da nestanem u Jang Ceu.
Ali sam odmah prodao i `enu i qubavnicu, jer
{ta }e mi kad }u i slede}ih deset godina biti
potreban dr`avi.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 85

AMERI^KA POSLA
Bili neki Amerikanci kod nas, jedna grupa,
dodu{e, nije jasno za{to: da zidaju xamije, ru{e
crkve, ili da otimaju novac. Zbog ne~eg jesu. Mo`e
bit, kakvi su sposobni, da su sve troje odjednom
radili.
Tek, neki |avo, ili neki na{ ( mada, ruku na
srce, |avo je ba{ na{, do|e nam ne{to k’o doma}a
`ivotiwa ), navede ih put na Zmijawe i tu ti vide
bodqavinu bakova.
Amerikanci se raspamete: stvar im se dopadne
na prvi pogled!
Odmah uzmu bazi~na pravila, pokupe i nekoliko
volova, batale dizawe xamija i ru{ewe crkava,
bar privremeno, i trk nazad za Ameriku.
Tamo par puta prika`u ogledne borbe, samo za
probrano dru{tvo, finansijere, menaxere i mar-
ketin{ke manipulatore.
Svi se odu{eve.
Upregnu se nau~na kola, taj na~vr{}i oslonac
ameri~ke bedasto}e.
Jedna grupa nau~nika, stru~waci za metale i
protetiku, opredjele se za razvoj oklopa na glavi i
produ`ene, oja~ane, metalne rogove.
Naravno, oklop na tijelu nije ni razmatran jer
ne bi imao smisla zato {to se po pravilima novog
ameri~kog sporta, zvanog Superbul, borba zavr-
{avala smr}u jednog od protivnika.
Geneti~ari su dali drugi pravac. Da bi borbe
dobile na dinamici, bikovima je razvijana agre-
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 86
sivnost, i to tako da su selektirani bikovi koji
jedu meso. Drugih bikova, naravno.
Tako su borbe postale ono {to treba:
Free Style Super Bull
ili
Unlimited Super Bull Fight!
Ovo sa imenima, to su u stvari, samo zbog para,
tog ameri~kog Boga bogova, gospodara Gorweg i
Doweg svijeta, svega postoje}eg i onoga {to }e
postati, nastale dve federacije.
Ali im se pravila nisu razlikovala:
Puste se dve grupe po dvanaest bikova, i koja
pojede onu drugu, ta je pobjednik.
A publika vri{ti, ali od zadovoqstva.
Ameri~ka posla: U`ivawe u tu|oj patwi!
Poslije se pravi me~ za apsolutnog {ampiona u
obe verzije:
Svjetska Bul Federacija, i
Federacija Svjetskih Bikova.
Dovedu se dve najboqe ekipe, tj. izvedu bikovi,
televizije snimaju, para se vrti, reporteri pre-
nose, publika napunila, marketinizirani vo do
vola, a onda po~iwe:

AMERI^KI KRVO@EDNI BIKOVI

protiv
KRVOLO^NIH AMERI^KIH BIKOVA!!
Urnebes!
Ri~u bikovi na stadionu, urli~u volovi u
gledali{tu!
Pravi spektakl!
SUPER FIGHT UNLIMITED SUPER BULL!!!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 87
Ameri~ka posla.
Super!

VESELO
Jednog dana otkrijete da vas `ena vara.
Jednog dana otkrijete da va{e dijete nije va{e.
Jednog dana otkrijete da vi niste vi.
Jednog dana otkrijete da ste klon.
^isti.
Bez primjese.
Savr{ena kopija!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 88

RASTVARAWE -
RAZARAWE
Tra`i da pri~a{.
Insistira da sazna gdje su ti obru~i.
To je neophodno, to poja~ava vezu, govori.
Ne}ka{ se, ali ka`e{.
Ima{ povjerewa, ipak.
Ovde, i ovde, pokazuje{.
I ovde, procewivo dodaje. I tu, neumoqivo
zapa`a.
Da. Pokazuje{ sve, vi{e nema{ odbrane.
Go si, iako izgleda da sve jo{ stoji na svom mjes-
tu.
Ali, ve} drhti{ kao da ti je hladno.
Obru~i, {apu}e zaneseno!
To te prene, poku{a{ da se sakrije{, ali ve} je
prvi obru~ pukao.
Vrisne{!
A sa druge strane do|e podsmijeh.
Obru~i pucaju, sada, jedan za drugim.
Vri{ti{, a odgovara ti grohot.
Iz tebe kuqa.
Nezaustavqivo.
Dah}e{.
Trese{ se.
Rasipa{ se - na sve strane.
Ne ostaje ni{ta od tebe, osim razobli~ne mase.
Vi{e ne mo`e{ da se skupi{.
Nema te u jednom.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 89
Rasprostrt si bespomo}no.
A glas ka`e:
“Tu pomo}i nema.
Prvi obru~ kad pukne,
Pritisak unutra{wosti
Razori sve ostale!
Obri{ite ovu fleku!”
Nema te vi{e.
Nema.
[to ispusti svoje obru~e!

ZIDAWE
Stavi{ mr`wu.
Posadi{ je duboko, rasprostre{ je {iroko.
Potom zida{.
Stavi{ red cigala, potom drugi.
Naraste zid, na sve ~etiri strane.
Izlije{ stubove, uradi{ pregrade.
Metne{ krov.
U|e{, iako ni izlazio nisi.
@ivi{ tu, sre}no.
Tvoj krov, tvoja ku}a.
Ti i tvoja mr`wa.
Zajedno.
Zauvjek!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 90

PRIJATEQSTVO
Prika`e{ se kao prijateq. Pozove{ ga na
gozbu.
Ali postavi{ jedan uslov.
Izvini{ se.
Ka`e{, ne mogu druk~ije da vas pustim, nego
preko zida, to mi je najni`i ulaz.
Ali, tako bih volio da do|ete. Silno vas ~ekam.
U me|uvremenu, napravi{ zid.
Ako misli{ da }e i}i glavom, zid dobro u~-
vrsti{.
Ako o~ekuje{ da }e i}i preko wega, ti ga visoko
podigne{.
Do|i prijatequ, veselo ka`e{.
On misli da se ti veseli{ zbog jednog, a ti se
raduje{ zbog drugog.
Ali je i u prvom, i u drugom, samo on.
A kad razbije glavu, ili polomi noge pav{i sa
visokog, ti ka`e{:
[to ne do|e prijatequ! [to mi bruku priredi!
Polomih se, `ali se on.
Sam si za to kriv prijatequ. Nemoj meni da se
`ali{.
Svako je kova~ svoje sre}e.
Svako na zid sam kre}e !

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 91

O STILU
Osnovno je pisati.
Napi{e{ jedan red, zatim doda{ drugi. Potom
tre}i. Stavqa{ redove, ne {dedi{.
Popuwava{.
Prazninu liste prekriva{ maglinom misli.
Sve tako, do kraja strane. Ako si talentovaniji
nastavi{ daqe. Ako ne, ptpi{e{ se.
[to vi{e popuni{, to ti vrijednost vi{e ras-
te. Popuwava{ crno na bijelo.
Crno su linije, bijelo su tvoje misli.
[to su ti misli blije|e, izgleda{ dubqi.
Kad si potpuno plitak, ~ini{ se kao onaj koji
je jednim korakom dospio do gole istine.
A to izaziva zavist.
Svi se okre}u i gledaju tebe : on zna istinu. Ti
pi{e{.
Napi{e{ jedan red, zatim doda{ drugi. Potom
tre}i. Stavqa{ redom, ne {tedi{.
Popuwava{. Sve.
Potom potpi{e{.
To obavezno.
Jer tvoj potpis zlata vrijedi.
To je jedino jasno {to si napisao !

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 92

ZAMJENA
Hitno mjewam staru porodi~nu ku}u u zavi~aju,
u zabitom kraju Balkana, sa primitivnom okoli-
nom, zaostalom sredinom, neprosvje}enim qudima,
sa minimalnim uslovima za `ivot, skrivenom od
sunca strmom planinom, u bezvodnom kraju, sa
{krtom zemqom, sa ~oporima vukova i krdima
divqih sviwa u okolini, bez struje, {kole i
dnevne {tampe, zaga|eno jedino `ivotiwskim
izmetom, sa prvim susjedom na pu{komet a
najbli`om prodavnicom na sat jahawa malog brd-
skog kowi}a, sa orlovima koji se vide na komadi}u
neba zaklowenom velikim brdima i travom koja
{krto raste, sa jelama koje prodiru u oblake,
maglama koje se danima ne razilaze i swegovima
~iji su nanosi ~esto ve}i od ~ovjeka, sa rikom
jelena i zovom tetreba - mjewam, za staru poro-
di~nu ku}u u zavi~aju, u zabitom kraju Balkana, sa
primitivnom okolinom . . .

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 93

CAREVI] I PROSJAK
Jednog lijepog qetweg jutra, carevi} je, sa svom
svojom dvorskom svitom, krenuo u lov.
Dan je bio divan, a priroda prekrasna, i sve je
izgledalo da }e lov biti uspje{an i za cijelu dru-
`inu vrlo zabavan.
Tako je i bilo.
^itav dan hajka~i su pronalazili i izgonili
divqa~ pred lovce, a razni mladi grofovi, usp-
je{no su ih poga|ali.
Najuspje{niji je, naravno, bio carevi}.
Istina, svaki wegov pucaw pratio je pogodak
najboqeg strelca carevine, ali to carevi}u nisu
rekli, a on to nije ni mogao ~uti, jer je sve u tom
momentu pucwa, ba{ kako je trebalo, bilo pra}eno
velikom galamom, vriskom i bukom goni~a i pos-
luge.
I, onda su, kasno po podne, kad je carevi} ve}
poprili~no bio umoran, od pucawa, jahawa, i sveg
tog cjelodnevnog napora, negde kad se sunce ve}
po~elo spu{tati ka horizontu, a lova~ka dru`ina
bila mnogim kilometrima daleko od mjesta gdje je
zapo~ela lov, - onda su hajka~i, sa svojim psima,
istjerali na ~istinu mladog srnda}a, koji je jur-
nuo u pravcu carevi}a, a onda naglo skrenuo, bo-
~no, ka {umarku, izazvav{i da carevi} izvede ne-
kontrolisan pokret, okre}u}i se za wim, ali je
ipak pucao, ne nani{aniv{i, uop{te dobro.
Carevi} o tome nije razmi{qao, jer zadwe {to
je vidio, bio je poskok pogo|ene `ivotiwe koja
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 94
nestaje u {ibqu.
Ma koliko da ode daleko, psi }e ga na}i, a care-
vi} nije morao da zna da to nije djelo wegovog
metka, nego ni{awewa najboqeg strelca.
I carevi} nije mogao, a opet ni morao, da zna,
da je nekih petsto metara odatle, wegov metak, obo-
rio na tle, mladog seqaka, koji je tuda prolazio
idu}i seoskom cestom.
Carevi} se radovao srnda}u, a kad su ga psi
goni~i stigli, donesen je carevi}u na pokazawe, a
ovaj je tada ozna~io kraj lova, i vesela, uspje{na i
umorna lova~ka dru`ina, krenula je natrag ka
dvoru.
Jedino je najboqi strelac (koji zvani~no i nije
bio u dru`ini, a pri skoku srnda}a bio je pos-
tavqen tako da je srnda} jurnuo ba{ u wegovu
stranu, - pa je i onaj mladi seqak pao kojih dvjesto
metara od wegovog polo`aja, a on je, ne treba to
re}i, imao veoma izo{treni sluh, i ~uo je jauk)
krenuo u pravcu suprotnom od raspjevane, i sad ve}
dobro pijane lova~ke svite.
Na{ao je mladog seqaka oblivenog krvqu i u
nesvijesti.
Ukazao mu je pomo}, zaustavio krvarewe, vidio
da je pogodak o{tetio stomak i pro{ao blizu
ki~me, pa je od grana napravio nosilo, i pola
nose}i, pola vuku}i, odnio mladog seqaka do
najbli`e seoske ku}e, zalupao na vrata, i po{to je
ve} bio mrak, brzo se udaqio kroz wega.
Pas nije lajao na wega, jer psi ne laju na takve
qude, a u tami kao da je ne~ujno odjeknulo: U
carevini u kojoj car donosi zakone, ni jedan ne

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 95
va`i protiv wega!
Lovac je hitao br`e nego ikad, pas se skupio
vi{e nego ikad.
*
Mladi seqak je bio radi{an - do tada.
Wegovo imawe je bilo sredwe, ali sa velikom
voqom i predanim radom odr`avano, ono je davalo
odli~ne prinose.
Do tada.
A tada su doktori utvrdili da }e mu jedna noga
ostati oduzeta, dok ni ostali dijelovi wegovog
organizma ne}e mo}i da podnesu bilo kakav fi-
zi~ki napor.
Seqak je mislio da zna ko je pucao na wega, pa i
nije bio daleko, vidio je tu dru`inu, i kad je malo
oja~ao, oti{ao je u sud da prijavi svoj slu~aj.
Sudija je bio o{trouman. Obavjestio je o ovom
neobi~nom sudskom podnesku, i vrlo brzo je dobio
jasan odgovor:
To popodne, pucao je samo carevi}!
Samo jedan metak!
Taj metak je pogodio srnda}a, ~iji rogovi sada
stoje na zidu kao trofej mladog prestolonasledni-
ka!
Seqak je, dakle, lagao, zakqu~io je sudija.
I mada to od wega nije izri~ito tra`eno, sudi-
ja je seqaku odredio batinawe, mada ne i zatvor jer
bi problem bio ~uvati invalida.
Mladom seqaku batine nisu prijale.
Naprotiv, pogor{ale su mu zdravstveno stawe.
Doktori su ga i do sada ko{tali, a poslije ovo-
ga, wegova `ena je prodala jo{ jednu wivu.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 96
Pa jo{ jednu.
Djeca su morala da jedu.
Ona je i{la u nadnicu, ali onda nije imao ko da
radi ku}ne poslove.
Tako je zemqe nestalo, a sre}a nije do{la.
Jo{ i gore, - lihvari su uzeli i ku}u.
Mladi bogaq, nekada{wi vrijedni seqak, po-
qubio je svoju `enu, izqubio svoju djecu, i sa zad-
wim parama, poslao ih tamo gdje }e majka mo}i da
radi a sitna djeca da jedu.
Poslao ih je, a onda sjeo, i gorko, do zore, iz
dubine srca jecao i ridao, a u zoru, uzeo svoj mali
zave`qaj, i hramaju}i i spoti~u}i se, polako kren-
uo u grad.
Sjeo je ispred crkve, i tako je nekada sna`ni
mu{karac, otac djece, mu` `ene, i glava porodice,
zapo~eo svoj prosja~ki `ivot.
"Carev prosjak!" nazvali su ga qudi, mada ne
ba{ glasno.
I{ao je od grada do grada, za dobrim qudima
koji udjequju, za klimom koja nije surova, za mjes-
tima gdje jo{ nisu oguglali na wega.
*
Mnoge godine su pro{le, i carevi} je postao
car.
I car je, jednog dana, u jednom gradu, po{ao u
crkvu, a kad je do we do{ao, zgrozio se ugledav{i
pred hramom prqavog, odrpanog, zapu{tenog i
krastavog bogaqa, kako prosi.
"Neradnik u mome carstvu!" uzviknuo je car u
bijesu i ga|ewu, a potom odmah okrenuo sve~ane
ko~ije da vi{e nikad ne do|e u tu crkvu.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 97
Nije ostalo samo na uzviku.
Guverner grada je izbi~evan, sve{tenik tako|e,
a i na~elnik policije. Svi su dobili lo{ije
~inovni~ke polo`aje.
U wegovom carstvu nije smjelo biti neradnika!
*
I dok su prosjaka, soldati spremali za odvo-
|ewe van granica carstva, - tamo gdje nastaju div-
qine, a prestaju zakoni, tamo gdje su divqe zvijeri
i divqi qudi, gdje se ne zna da li }e biti dan ili
}e biti no} -, toj nevoqnoj grupi je pri{ao jedan
stari, ali jo{ uvijek vrlo ~vrsti ~ovjek, - u kome
bi, kad bi se neko boqe zagledao, prepoznao neg-
da{weg najboqeg strelca, ali soldati to nisu mo-
gli znati, niti im je on rekao -, i prosjaku pru`io
zave`qaj hrane, a u drhtavu ruku blago spustio ke-
su dukata.
A onda se nageo, i tiho prosjaku {apnuo:
"Oprosti nam, Bo`e!"
*
"Odbij!" {utnuo ga je soldat, tresnuo zave`qaj
hrane u blato, stavio kesu sa dukatima u svoj xep, a
onda su bacili prosjaka na volovska kola - koja su
krenula!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 98
De{avawa u Tunguziji
ili

BEZAKOWE JE ZAKON
De{ava se to u Tunguziji, mada, pravo da ka`e-
mo, ona je i iznutra i spoqa.
Spoqa priti{}u na Tunguziji, a iznutra pri-
poma`u. Tako, onomad, onda, i oni, mimo svih pri-
hva}enih zakona, o nepovredivosti granica, o za-
brani agresivnih ratova, sve uz znawe o tome, oni
ti napadnu, izbombarduju, razru{e, poubijaju, a iz
Tunguzije im velika masa zdu{no poma`e, i zajed-
no sa onima spoqa, napada one koji se brane iznu-
tra i sili suprotstavqaju.
Ali, sila je sila, i uvijek doka`e da je silna.
Tako, i tada, nestado{e granice Tunguzije, odnos-
no, preuredi{e ih u neke nove, ve} kako im je odgo-
varalo.
Preuredi{e i mnoge druge stvari, pogotovo u
moralu, pa ti branioci ispado{e agresori i rat-
ni zlo~inci, i normalno, za wih osnova{e nemi-
losrdni sud, koji ih je bespo{tedno privodio licu
ovakve nezakonite zakonitosti.
Opet, izdajice, veleizdajice i kvislinzi, po-
sta{e rodoqubi, domoqubi, patriote i svaka vr-
sta demokratskog i civilizovanog svijeta.
Onda, oni {to su ubijali, ru{ili i gazili
zakone, do|o{e da dr`e vlast u novouspostavqe-
nim dijelovima, onda{we Tunguzije, i da odre|uju
{ta se smije, {ta ne smije, {ta se mo`e, a {ta ne,
{ta je pravo, {ta nepravo, koje li je zakon, a koje
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 99
ne!
Veliki u~iteqi, sretni u~enici.
Tunguzija procvjeta: kriminal, korupcija, bes-
poslenost, apatija, strah, besperspektiva, bezna|e,
ropstvo kao sloboda.
Sre}om, pa novi vlastodr{ci pritisli da to
iskorijene. I {to oni vi{e priti{}u, toga vi{e,
a {to toga vi{e, to oni potrebniji da to suzbiju i
iskorijene.
I tako ukrug.
Godinama, pa i decenijama.
Pomaka nema. Samo nazad.
Jer gdje bezakowe do|e za zakon, tu od zakona
samo ime ostane.
Narod se svikao, u strah i apatiju pretvorio, a
to oni i htjeli, to im i ciq bio.
Zastra{i{, zapla{i{, u mi{ju rupu natjera{,
pa je onda dovoqna samo jedna ma~ka, lukava i pre-
predena, da mi{evima vlada.
A, zanimqivo, najvi{e se pla{ili oni po{-
teni, {to ih je najvi{e, a najmawe imaju, wima je
strah bio najve}i.
Jer, otkada je nezakon zakon, otada je i po{tewe
ka`wivo.
Strepili oni da nekome od bogatih ne zapadne
za oko wihova ku}a, stan, wiva ili {uma, ve} {ta
su imali, pa da im to ne oduzme, silom ili sudom,
svejedno, ako je bacio oko, uze}e on to, jer je ne-
po{tewe vrlina, gramzivost je preduzimqivost, a
beskrupuloznost - domi{qatost u odre|enim po-
voqnim prilikama.
Na sudu, opet, ko nema para, nema {ta ni da

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 100
tra`i, jer je za sudije - siroma{tvo najve}a krivi-
ca.
Oni, ~asni i u~eni, vrijeme da tra}e na one koji
su u besparici `ivot izgubili, pa da i sudije sa
wima vrijeme gube. Ne, znaju oni s kim }e, ko je
wihov par.
Tako je mito postao lobirawe, a ponajvi{e su
sudije bile izlobirane od ovih {to do|o{e sa
strane, {to doneso{e bezakowe kao zakon, a potom
od onih ovde, {to takav bezakoniti zakon isko-
risti{e da postanu sve i svja.
Pa, tako, uz izdajice, kvislinge, kriminalce i
sve fele hoh{taplera, prevaranata, crnoberzi-
janaca, zelena{a i {pekulanata, sudije, policija i
ovi sa strane, posta{e wihova za{tita.
A za za{titu se mora platiti.
Ko da vi{e, taj je i vi{e za{ti}en, odnosno, taj
je pred sudijama i zakonom, bio ~estitiji i is-
pravniji.
Zato su se siroma{ni i po{teni najvi{e bo-
jali, jer pravde nema za onog koji para nema!
Jer je po novome, zakon bio: Novac preto~en u
paragrafe! Pa se bogati nisu bojali ni zakona, jer
su davali i za sudije i za one koji, navodno, Boga na
Zemqi zastupaju, a zato su ih ovi i volili i hva-
lili, i Bog i Dr`ava.
Samo su se bogati bojali da se ne zamjere jo{
bogatijem, ali to se rije{ilo hijerarhijom. Neko-
liko najbogatijih na vrhu, a ispod oni mawe
imu}ni, i svi strogo paze da se gore redovno {aqe,
toliko i toliko, i da u tom okrutnom plesu novca,
niko nikom ne stane na nogu, ili, ne daj Bo`e, ne

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 101
pru`i, u odre|eno vrijeme, odre|enu svotu.
Jer, u tom slu~aju, ispada se iz igre, prelazi se
u status po{tewaka, odnosno onih van zakona
(Zakon je, rekosmo, Novac, a ko ga nema taj je neza-
konit!), a to ~esto zna~i i prelazak u horizontal-
ni polo`aj, primjeren podzemnom ti svijetu.
Nema vi{e svjetla, zabava, u`itaka, jer krug
para, mo`e samo da se uve}ava, nikako smawuje, dok
kod broja igra~a, taj zakon ne va`i - wihov se broj
ne smije uve}avati.
Takva su pravila igre, tako su odredili oni
{to su u Tunguziju do{li:
Pravila igre ne smiju da se kr{e!
Demokratija nije ve}ina, nego mawina!
Na ~elu demokratije su oligarsi, i to ne po pa-
meti, nego po sili!
Ve}ina nije tu da razmi{qa, nego da ide gdje joj
se odredi!
Pa se, tako, u Tunguziji, malo po malo, prilago-
di{e. Ko mo`e ukrasti, ko mo`e oteti, ko prevar-
iti, sve snala`qivi, sve potrebni, qudi novog
doba, i novog kova.
A da bude zanimqivije, ve}ina ti qudi, u toj
Tunguziji, sve misle da je to kao neka bajka, kao
ru`an uvod u sretna vremena i boqe sutra, iako
nema dobrih vila, prin~eva na bijelim kowima, i
sretnih zavr{etaka, sve se nadaju da }e ta sre}a
biti - u to boqe sutra.
A dotle, u Tunguziji su prevaranti, nasilnici,
otima~i i krivokletnici - ispravni qudi.
Bezakowe je Zakon!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 103

SUBVERZIJA
Moja koleginica i ja smo stra{an teror-
isti~ki par. Subverzivni element prvoga reda.
Opasnost najopasnija po dr`avu. Ve} odavno orga-
nizovani, izazivamo jezu kod vrhova nenarodne
vlasti.
Mi dodu{e jo{ nismo izveli ni jednu akciju,
ali to je samo zbog ve}e ilegalnosti i ja~e kon-
spiracije.
Me|utim i dani priprema imaju svoj kraj.
Vulkan terorizma po~iwe da radi.
Iako sam vrhunski trenirani borac, silesija
stra{nih doga|aja pogodi i mene. Plima revolta
krene iz strogo kontrolisane du{e.
Zar ovo da se desi!
Uzmem pero i u dahu, malo du`em, napi{em du-
bokopotresnu, antire`imsku, antipredsedni~ku
pesmu. Sve im ka`em u originalu, ne {tede}i ni
jedan organ, ni jednu radwu, koji se za tu priliku
spomiwu.
Ovakvi ste i onakvi, ovo ste i ono ste, ovo vam
i ono vam.
Ma {ta da vam pri~am.
Ispsovah brate u desetercu (koji ne volim),
osmercu (koji ne znam), {estercu (koji mi ne ide),
i svim ostalim formama i rimama, sve po redu.
Onako qudski.
Mada nisam ni ja naivan. A i za{to bih bio. Pa
ja sam vrhunski konspirativac.
Tajna tajne.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 104
Mrak mraka.
Ilegala ilegale !
To se i kroz pesmu oseti.
Predsednik nije bio imenovan a i niko iz
vlade. ^ak se ne spomenu ni vlada, a elegantno sam
izbegao i sam nagove{taj o kojoj bi se zemqi moglo
raditi. Re~ politika je ve{to eskivirana, a svaka
aluzija da se stihovi odnose na aktuelne doga|aje,
duboko skrivena.
Remek delo ilegalnog so~iwenija.
Manifest Tajne Internacionale.
Kad ga dadoh koleginici da ga pro~ita, ona se
odmah odu{evi.
“Ovo je odli~no! Ovako se radi! Pravo oru`je
za na{u odlu~nu borbu! Odmah u akciju!”
“Ja }u”, nastavi ona, “da nalepim jedan primer-
ak na oglasnu tablu na{e mesne zajednice.”
“Mo`e{ zamisliti kad penzioneri ugledaju,
me|u oglasima za struju, bra{no i uqe, subverziv-
nu pesmu!”
“Ha, ha! Skupi se gomila pred tablom, nadle`ni
misle zbog jeftinog {e}era, a ovamo dr`ava pada!
Ha, ha!”
Al’ me|utim, mu` joj se ne slo`i s tim. “Jesi li
ti luda, {ta izvodi{!” Mada, istinske teroriste
ni{ta ne mo`e spre~iti u wihovim nakanama. Ako
propadne plan A, tu je varijanta B.
Ona poku{a sa wihovom gostinskom sobom.
Mu` odbi. Za kuhiwu re~e da }e deca izgubiti
apetit - ako to budu gledala. U spava}oj sobi on }e
izgubiti ne{to drugo. (Ipak `ene nisu savr{eni
ilegalci. Padaju na takve stvari.) De~ja soba nije

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 105
dolazila u obzir - ionako sve brzo pocepaju. Baku
to nije interesovalo a i weni posetioci to ne bi
videli pro~itati.
Tako se stvar vrati na plan Zero.
[ifrovani tekst do|e tamo gde mu je mesto.
U ~elo moje radne sobe.
Re{ewe teksta treba tra`iti u ovim {iframa:
“prole}e” je politika, “cve}e” je nepovoqna ista
ta, “draga” ova partija, “vi{e ne}e” vladati.
A integralni tekst, subverzivno prete}i, glasi:
PROLE]E JE, CVETA CVE]E
MOJA DRAGA SA MNOM VI[E NE]E!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 106

VOJNIKOVA @ENA
On je oti{ao u rat. Ona je ostala da ~uva wihov
dom. Oko wega su gruvale granate, zvi`dali meci,
padali wegovi drugovi. Ona ga je bodrila u pis-
mima. U prvoj godini on je postao dobar vojnik,
ona je ostala odana `ena. Zima, snijeg, ki{a, sunce.
U drugoj godini ratovawa, i odsustvovawa od ku}e,
on je zadobio prvu ranu. Te{ku ranu nadvladala je
velika sre}a. Ona mu je pisala da je postao otac.
Nedeqe le`awa lak{e su mu prolazile. Tre}e go-
dine odsustvovawa od ku}e nova velika radost nas-
tanila se u wegovom srcu. Stiglo je pismo od we
da je ponovo postao otac. Blato, rovovi, geleri,
bodqikave `ice, juri{i, mrtvi prijateqi i
neprijateqi, sad mu nisu vi{e izgledali tako
crni. Wegov `ivot imao je smisao, ~ak i ako se
ugasi. Borio se za wu i za svoju djecu, za wihovu
sretnu budu}nost. ^etvrte godine izbivawa od
ku}e radost se samo pove}ala. Tre}e dijete bilo je
tu. Ni rane, ni glad, ni bolesti nisu mu bile tako
te{ke. Sve on mo`e izdr`ati. Sve }e on izdr`ati.
Wegova porodica bi}e ponosna na svog oca.
Pete godine rat se zavr{io.
Poslije toliko godina stigao je svome domu.
Na pragu wegove ku}e, sa~ekala ga je `ena sa
stomakom do zuba i troje male djece stisnute uz wu.
"Dok si se ti vucarao pitaj boga s kojima, ja sam
brinula o djeci i ku}i", prosiktala je.
Zajecao je od sre}e.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 107

NEVIDQIVI ^OVEK
Mo`da je to po~elo upravo tada kada je u elit-
nom hotelu, sa odli~nim obezbe|ewem, u eksklu-
zivnom apartmanu, prona|en mrtav mladi}, ~uven
u podzemqu, opasan na pesnicama, brz na revol-
veru, i sa velikim imawem, ~ije je poreklo, suvi{-
no je re}i, bilo sumwivo.
Ni{ta od toga nije mu pomoglo. Mladi} je bio
mrtav.
Ubica (jer, utvr|eno je da nije bilo samoubist-
vo) nikad nije prona|en.
Samo je konstatovano da je to morao biti vrlo
ve{ti profesionalac a da to, {to se zbilo, pred-
stavqa obra~un unutar mafije.
Potom je bilo i nekoliko drugih ubistava koja
su privukla mawu pa`wu. Mawi qudi, mawa
pa`wa.
Nije ni bitan redosled.
Bitno je da su ubijeni.
Ubijen je bogati direktor velike firme koji se
u posledwe vreme bavio sumwivim poslovima, ubi-
jen kad je dolazio na posao, samo {to je iza{ao iz
auta, jedan vi`qasti mladi} pri{ao mu je s le|a, i
manirom “velikog profesionalca” pucao mu u
glavu, i na mestu ga ubio.
Mladi} je otr~ao kroz park koji je tu odmah
pored mesta doga|aja i mada su svi zaposleni ve}
bili na poslu, niko ga nije video, pucwe niko nije
~uo, samo je ~ovek bio mrtav.
A ubica nikad nije prona|en.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 108
Na stepenicama velikog tr`nog centra, pred
nekoliko stotina qudi, okretni mladi} sredwe
visine, pucao je u poznatog biv{eg boksera, koji se
zadwih godina bavio sumwivim poslovima.
Uspe{ni bokser je pao mrtav a mladi} je otr~ao
nekoliko desetina metara i tu mu se gubi svaki
trag.
[tampa je pisala o naru~enom ubistvu i ob-
ra~unu u podzemqu. Svi su isticali da je to delo
profesionalca.
Ubica nikad nije prona|en.
Na stepeni{tu je ubijen i biv{i inspektor koji
se zadwih godina bavio sumwivim poslovima,
veoma se obogativ{i, a prethodno je u policiji
bio povezan sa bar jednim organizovanim ubis-
tvom u jednom poznatom lokalu.
Ni onda, ni nakon wegovog ubistva, ubica nije
prona|en.
U elitnom poslovnom centru, gde je vrlo te{ko
proma}i obezbe|ewu, kad je kao i mnogi pre wega,
dolazio na posao, poslovnom ~oveku koji se bavio
sumwivim poslovima, vrlo bliskom politi~kom
vrhu dr`ave, pri{ao je mladi}, ni`i, ili sredwe
visine, sa crnom kapom i neupadqivom jaknom,
mr{av i vi`qast, pucao u glavu, i na mestu ga
ubio, a potom, kako su izjavili svedoci koji nisu
mogli da mu opi{u izgled lica, otr~ao do prvog
izlaza i potom nestao “u nepoznatom pravcu”.
Dr`avna {tampa je pisala o gnusnom zlo~inu, a
opoziciona o politi~koj pozadini doga|aja.
Snimci sa sahrane pokazivali su uplakane neke
~lanove porodice najvi{ih politi~ara.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 109
Dr`avna {tampa je govorila da se zlo mora
sase}i u korenu, opoziciona je aklamirala: “Pri-
mi~e se, primi~e!”
Ubica nikad nije prona|en.
Pa je onda u jednom ~uvenom restoranu, koji je na
dvesto-tristo metara od glavnog sedi{ta glavne
policije, restoranu u kojem se uglavnom i skupqa
policija, i u momentu kad je u wemu bilo dvadese-
tak policajaca u civilu ali sa oru`jem, i kad je u
jednom polusepareu tog restorana sedeo li~no,
mo`da, glavni {ef policije, koji se u zadwe vreme
bavio sumwivim poslovima vezanim za velike
nov~ane iznose, a znalo se i za to da je bio opasni
svedok nekih me|uetni~kih ubistava po{to im je
bio glavni organizator, utr~ao je mladi}, dvade-
set, dvadeset pet godina, vi`qast i mr{av, u neu-
padqivoj jakni, i iz neposredne blizine pucao u
glavu, mo`da glavnog {efa policije.
Sve se zbivalo u par sekundi.
[ef je pao mrtav.
Mladi} je istr~ao i kao uvek nestao u “nepoz-
natom pravcu”.
Policajci nisu reagovali, mo`da po zadatku,
ali posle toga nisu ni otpu{teni, ni degradirani.
Ni oni, ni iko iz vrha policije.
O~igledno u pitawu je bio Nevidqivi ^ovek i
tu obi~ni kriterijumi nisu va`ili.
Vi`qasti mladi} odlazio je tr~e}i, u par
sekundi, i u par desetina metara nestajao tako da
ga niko vi{e ne vidi - do slede}eg sli~nog
doga|aja. Odlazio bi obi~no do sale za ve`bawe,
odr`avao kondiciju i ve{tinu ga|awa, naro~ito

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 110
iz pokreta i pri punoj brzini, u metu koja se kre}e.
Ponekad bi ga pose}ivao jedan veoma visoki
oficir, pozdravqao se srda~no sa wim, a potom mu
obja{wavao kad, gde, kako i koga da sa~eka, kuda da
tr~i i kako da posle nekoliko sekundi nestane da
ga niko ne vidi vi{e.
Onda je jednog dana ubijen ~ovek, koji se u vrlo
kratkom vremenu obogatio, koji se bavio sumwi-
vim poslovima a imao velike politi~ke pretenzi-
je. Pri{ao mu je mladi}, mr{av, vi`qast, u neu-
padqivoj jakni, visok oko 170-175 cm, i iz heklera
ili {korpiona, sa prigu{iva~em ili bez, pucao
mu u glavu a potom nestao tr~e}i kroz prolaz
izme|u zgrada.
Policija je do{la na uvi|aj brzo, za desetak
minuta, taman koliko je bilo i previ{e mladi}u
da bude dvadesetak kilometara od mesta doga|aja,
ili dva, nije va`no, wega nisu ni gawali.
Tako je to trajalo godinama.
Svi su se uzbu|ivali, neko mawe, neko vi{e,
neko iskreno a neko licemerno.
[tampa, i dr`avna, i opoziciona, op{irno je
izve{tavala, koriste}i ovakve doga|aje za pove-
}avawe sopstvenog tira`a.
A po svoj prilici se i zavr{ilo u {tampi.
Na dnu rubrike koja bele`i crnu hroniku, os-
vanula je neupadqiva, kra}a vest: Na obali Du-
nava, na|en le{ mr{avog mladi}a, starog oko 25
godina, bez li~nih dokumenata.
Ili, mo`da, jedna druga, kratka vest: Prilikom
bekstva, ubijen pla}eni ubica. Kod wega nisu
na|eni nikakvi dokumenti.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 111
Samo je te{ko zamisliti da bi kraj mogao biti
ovakav:
Na dana{wem su|ewu vi{estrukom pla}enom
ubici, on obelodanio svoje nalogodavce!

@IVOTIWSKO
CARSTVO
Ovako to izgleda:
@ene su krma~e koje se predstavqaju labudovi-
ma.
Djevojke su labudovi koji }e postati krma~e.
Ni mu{karci ne zaostaju.
Oni su krmci koji se prikazuju jelenima, a svoja
prqava rila dr`e za prekrasne rogove.
Naravno, imaju rogove ali im je to zahvaquju}i
wihovim krma~ama.
Sre}om, wihove krma~e im toliko puta poma`u
da steknu i zadr`e svoje rogove, da oni ostaju
uquqkani u svom jelewem snu.
A krma~e radosno, jedna drugoj, predstavqaju:
“Vidi mog rogowu!”
A on se napne i ponosno ri~e.
Ri~i samo!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 112

NA[E DOBA
Na{e je vrijeme duboko pro`eto ~oveko-
qubqem.
Svi su prethodni vekovi bili okrenuti protiv
~oveka, vre|ali ga, poni`avali, uni{tavali.
Qudi su te{ko `iveli, u bedi i stalnom strahu
za goli `ivot. ^ovek se patio od ro|ewa do smrti,
stalno zebu}i za sebe, za svoje bli`we, za svoju
imovinu.
Surovi vladari, nemilosrdni agresori, veliko
neznawe i te{ke zablude, ~inili su mu `ivlenije
nepodno{qivim.
Ali na{ nesretni predak sve je to morao da pod-
nese, i ne{to ih je uspelo i podneti, produ`uju}i,
na sre}u nas danas, na{u vrstu.
Mi smo danas sretni i savr{eni qudi.
Kakav je kod nas moral - to Platon, Hrist,
Sveti Augustin i Kant, zajedno nisu mogli ni
sawati.
^isto savr{enstvo, okruglo, s koje god ga stra-
ne pogleda{ nema ni najmaweg poroka.
A kad samo pomislimo kako su qudi nekada
`iveli.
Od jutra do mraka, morali su da idu u potragu za
hranom, ili u kasnijim dobima, da rade ~itav
bogovetni dan da bi se prehranili.
Koliko smo mi daleko od toga. Postoje, dodu{e,
neki koji rade, ali je za ve}inu ~ove~anstva to
davna pro{lost.
Glavno je sad na}i posla, toliko smo uznapre-
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 113
dovali.
Nekada su qudi ~inili grozne stvari.
Eto, u Sparti su ubijali tek ro|enu decu ako bi
im utvrdili neku manu.
Kakva grozota, to u vezi sa manama. Danas to
niko ne bi dozvolio, tj. da se dete rodi.
Mi to re{avamo abortusom - na milione, ~ak
nema potrebe da imaju mane.
Dovoqno je da `ivotodavka izrazi `equ, i da
na{e visokomoralno dru{tvo to uva`i.
Nekada su, ka`u, ve{tice jele `ivu decu. Eto,
vidite kakvi su bili.
^ik da vidim danas da jedu - treba na}i `ivo
dete.
A pored svega, sve to fetuso-liptawe nije ni-
kakvo ~edomorstvo, jer to se ne uni{tava `ivo
bi}e, nego mrtva tvar - u `ivoj majci.
Ono {to qudi u starini nisu ni znali kako
~ovek nastaje, mi danas znamo da ~ovek nije `iv
dok se ne rodi, pa ni to nije sigurno, sve dok ne
dobije potvrdu iz mati~nog ureda.
Molim lepo, `iv si kad ima{ papir.
Papir - to je ~ovek.
Ne mo`e samo meso bez svojih podataka, i bez
odobrewa nadle`nog ~inovnika, da bude `ivo.
Papir, to je ulazak du{e u telo.
A fetusi nemaju papire.
Pa onda, naravno, to nije ubistvo, ~ak ni iz
koristoqubqa, jer kakve koristi, osim materi-
jalne, mogu da izvuku odrasli od tog pomora onih
koji bi odrasli.
Eto, koliko smo se mi uzdigli od Sparte.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 114
A u to vreme su qudi puno ratovali.
Danas se jedino borimo za mir.
Ako neka zemqa ne}e mir na wu se istrese bom-
bi, toliko, dok se ne smiri.
To, ako je zemqa mala.
Ako je velika, ona ima pravo da smiruje male a
to se naziva dono{ewe slobode.
Nekada su vladali tirani a danas vlada ve}ina,
tj. demokratija.
To je takav oblik vladavine u kome ve}ina
nepismenih bira jednog pismenog da vlada umesto
wih.
A zatim mawina pismenih zemaqa vlada nad
ve}inom nepismenih, a to se zove me|unarodno
pravo.
Po tom pravu, ako terorista iz siroma{ne
zemqe napravi zlodelo u bogatoj zemqi, pri ~emu
pogine neko, da bi kaznili tog teroristu, bogata
zemqa ubije nekoliko stotina qudi u zemqi teror-
iste.
Demokratsko je pravo, tako|e, da u pismenim
zemqama pate od debqine a u nepismenim od gladi.
Na{e je doba re{ilo sve probleme pro{losti.
Eto, tu je nauka i tehnika, koje pre nisu imali.
Pre su se qudi mrzeli, ali i voleli.
Danas toga vi{e nema jer je objektivna nauka
utvrdila da su to samo iluzije koje realno ne egzi-
stiraju u materijalnom svetu.
Predrasude, kratko re~eno.
A kad je tako, onda su nam i grozote pro{lih
varvarskih vremena, kad su oni mu~ili i ubijali
jedni druge - veoma daleko.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 115
Danas mu~ewa nema, sem u nerazvijenom svetu,
zatvorima, logorima, egzodusima, i sli~nim ne-
nau~nim pojavama.
O ubistvima ne mo`e da bude ni govora kad se tu
samo radi o razdvajawu atoma - atomskim bombama.
Nema patwe, nema bola - sve se desi u deli}u
sekunde.
^ista prirodna reakcija.
To se zove povratak prirodi, {to su nekad neki
filozofi vapili, a danas je veoma popularan
pokret.
^ak, postoji nekoliko zemaqa koje su spremne, i
u mogu}nosti, da nas sve vrate prirodi.
Mora da je velika prednost ponovo biti atom.
Izmislili smo i mo}ne teleskope i okrenuli ih
ka nebu. Na{li su pulsare, super-nove i super-
stare, udaqene galaksije, kvazare, - ali, gore ti
Boga nema.
Oni {ta }e, trk dole, na drugu stranu, u
Australiju, ali ni tamo Boga na nebu nema.
Nasta zbrka.
Upere radio-teleskope, vaqda On, ako se ne
vidi, mo`e da se ~uje.
I zbiqa, na|u {um u pozadini svih {umova.
Od Boga!?
Jok.
To je od Velikog Praska, od Prajajeta iz koga je
sve nastalo.
Kad su pre pet do deset hiqada godina narodi
Inda, Eufrata i Kavkaza, tvrdili da sve poti~e iz
Prajajeta, to su bile budala{tine, tlapwe i suju-
verja primitivnih, zaostalih i pred Vaseqenom

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 116
nemo}nih divqaka.
Kad to tvrde na{i nau~nici - onda je to sjajan
napredak nauke.
Tako je isto genijalno otkri}e da Vasiona pul-
sira.
Iz Jajeta, pa u Jaje, iz, u - i tako daqe.
To {to su Hinduisti ~ak i ta~no odredili
vreme pulsacija u ritmu boga [ive, a i karakter-
istike, ~ak i u moralnom smislu, pojedinih raz-
dobqa - zamislite {ta primitivci bulazne.
Pa i Ni~e je, ona budaletina, govorio o ve~nom
vra}awu istog.
Pokazalo se da je prolupao.
Zato to nisu na{i astrofizi~ari.
Oni su originalni umovi koji prodiru u tajne
Prirode.
Ali Boga nisu na{li.
Pa smo se okrenuli da ga tra`imo u sebi.
Me|utim, brzo smo uvideli da je to jalov posao.
Tako ne{to uzvi{eno ba{ i ne mo`e da se na|e u
nama, to nam je dodu{e bilo jasno od po~etka, ali
da se posle ne ka`e da smo ne{to presko~ili.
Po{to Boga nije bilo gore a ni dole (iznad
Australije), - u nama ga nikad nije ni bilo, - jedni,
setiv{i se {ta je Dostojevski rekao o tom proble-
mu:
“Ako Boga nema - sve je dozvoqeno.”
urliknuli su:
“SLOBODA!
Radi}emo {ta ho}emo!
Nema vi{e moralnih obzira, ograda, strahova,
nagrada.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 117
^isti trijumf qudske voqe!”
Dok su oni tako urlikali, drugi su urlikali
zbog primene te wihove voqe na wima.
Ali ne uzbu|ujte se.
To je na{e doba.
Najuzvi{enije i najsavr{enije.
Svi ti urlici, samo su iluzije, jer su jedino
atomi realni a ~ak su i oni deqivi.
A tamo gde se zna o veli~inama od dvanaest mil-
ijardi svetlosnih godina, ma kad bi i ~itavo
~ove~anstvo odjednom zaurlikalo ni{ta se ne bi
~ulo - ne na dvanaest milijardi, nego ve} na pola
prve svetlosne godine.
A po{to od Ajn{tajna znamo da pokret zavisi
od posmatra~a, gde nema posmatra~a - nema ni
pokreta.
Tako i vi, kao i ve}ina drugih, zatvorite o~i,
zaklopite u{i - i uveri}ete se u ispravnost we-
gove teorije.
Urlika nema.
Jer naravno, sve je relativno.
[to je jednima urlik, drugima je radost.
Dok jednima ne omrkne - drugima ne osvane!
Mi smo najmoralnije doba.
Sami smo to sebi dokazali!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 118

BUDU]NOST
Zakla{e jednog starog bika, ali i nekoliko
teladi.
Mladi bikovi se uznemiri{e.
Potom zakla{e i wihove majke.
Mladi bikovi zauze{e borbene polo`aje.
Utom dovedo{e dosta mladih krava.
Uskome{a{e se.
Neki zreliji bikovi reko{e da se ne mo`e `i-
viti sa mr`wom, i da se treba okrenuti bu-
du}nosti.
Ekonomija je ono {to }e nas oporaviti, is-
tako{e, i krenu{e da pasu.
Polako, jedan po jedan, svi po~e{e da pasu.
Me|utim, oni zakla{e jednog starog bika, ali i
nekoliko teladi.
Mladi bikovi se uskome{a{e.
Ali oni zakla{e i wihove majke.
Mladi bikovi htjedo{e da jurnu ali ih mudri
zaustavi{e.
Mr`wa ne vodi nikuda. Ne treba gledati u
pro{lost, treba se okrenuti u budu}nost.
Ekonomija je ono {to }e nas urazumiti.
I krenu{e da pasu.
Za wima i novopristigle krave.
Pokolebani, mladi bikovi, nevoqno po~e{e da
pasu.
Tako je najboqe.
Svi pasu.
Po ~itav dan, bez ograni~ewa.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 119
Jaka ekonomija osnova je dobrog `ivota,
Bez mr`we, samo jedi, tovi se, sti~i.
A s vremena na vrijeme, oni izvuku nekoliko
bikova, krava i teladi.
I zakoqu.
Ali vi{e niko ne gleda u pro{lost.
Budu}nost je wihova.
Svi pasu.
A s vremena na vrijeme . . .

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 120

SATIRA-WE
(zapisi nadobudnog satiri~ara)

Ja sam veliki satiri~ar. To je nepotrebno tvr-

diti po{to vi to svi znate.
Ja sam najboqi satiri~ar, jo{ je glupqe re}i
jer vi to jo{ boqe znate.
Ja to naravno nisam bio oduvjek. Ispo~etka sam
bio samo sjajan satiri~ar. A tada sam imao puno
problema, koje danas nemam. Danas imam mnogo
muke.
Ti problemi, koje sam imao na po~etku (mada je
tro{ewe vremena da vam to pri~am, jer je moja
biografija u najsitnijim detaqima poznata naj-
{irim masama) sastojali su se u tome, {to u na{oj
tupoj sredini, tako inspirativnoj za tu istu sa-
tiru, nema nimalo sluha za ovaj kwi`evni rod.
Jo{ bi bilo razumqivo da to va`i samo za one
najni`e, nepismene slojeve, da se oni naqute kad
napi{e{ kako su glupi i neobrazovani, ili ~ak
obrnuto, neobrazovani pa glupi, ali ne, oni se na
to ne qute.
Da li zato {to neznaju ~itati ili {to su glupi,
to ne razumijem, ali da sam ja na wihovom mjestu pa
da mene neko uzme za zub, ovaj, he, he. . . itd.
Elem, ovde ti ne vole satiru ali vole satirawe.
To je izvedeno od satire, tj. vi{e od satiri~ara.
Napi{e satiri~ar satiru a doti~ni primjene
satirawe satiri~ara.
A najzanimqivije, satira se ni ne objavi. Nego
Pero-Simi, Simo-Jovi, Jovo-Stojanu, a Stojan
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 121
li~no Wemu.
“Napisao taj i taj satiru o Vama.”
A On odmah na satiri~aru primjeni metod
kwi`evne kritike: satirawe.
[to je satira boqa to je satirawe ve}e.
U slu~aju najboqih satira, {to se meni par puta
desilo, umjesto satirawa upotrebqava se potvrda
vrhunske vrijednosti - zatirawe.
Razumqivo za moje po{tovaoce a jo{ vi{e
obo`avaoce, ja sam zatrt vi{e puta.
Nije to bilo ni{ta stra{no, tek te u pra{inu
pretvore, problem je poslije se povratiti. Mora{
da primjeni{ taktiku vaskrsewa.
Ja sam to praktikovao tako da kad se na|em sa
onu stranu, kad vi{e nisam na ovoj strani, po~nem
duboko da di{em.
A tamo ti je sve mogu}e. Tako je i duboko disawe
znatno dubqe. Zna~i, ja di{em, di{em, duboko
di{em, i toliko se nadmem da opet probijem na ovu
stranu.
A oni zapaweno: Pa nije mogu}e!
A za satiru je sva{ta mogu}e.
Taman je zatrpa{ u zemqu a ono sve svirale svi-
raju: U cara Trajana kozje u{i!
E, tako.
Pa vi zatrpavajte satiri~are.
Jedan satiri~ar mawe - sto frula vi{e.
Tako se i meni desilo.
Napi{em ja pri~u o jednom stra{nom dikta-
toru, navedem ime i prezime, ali izostavim datum
ro|ewa i ime sestre, da se ne bi prepoznao, ali
xaba - on odmah ukapi.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 122
U trenu pre|u na zatirawe.
Primjene tehniku ukopavawa. Zakopaju me jedno
~etrdeset metara u dubinu. Ja {ta }u, zemqa pri-
tisla, pustim ma{ti na voqu. Iz ma{te krene kor-
jen. Iz korjena naraste stablo, ~etrdeset metara u
visinu. Kroz stablo, do krajwih grana, krenu so-
kovi, potekli od mojih misli. Qudi po~nu lomiti
grane i praviti frule.
A iz frula pote~e pjesma:
U diktatora moda
da glave krati
ako wegovu vlast
do kraja shvati !
Oni polude. Odmah posjeku stablo, zapale ga ali
ispadne da je ono tako pucketalo pri gorewu kao
da im se ja grohotom smijem, a i jesam, tako da je
otad ostala izreka:
Smije se ko diktatoru plameno svjetlo u no}i.
Kad su posjekli drvo, ludilo ih nije napustilo,
a i kako bi, ono im je usa|eno, te oni navale da
kopaju, iskopaju ~etrdeset metara, ali tamo mene,
naravno, vi{e nema.
Nisam istrulio, nije me zemqa pojela, nisu me
odnijele podzemne sile.
Dodu{e, nisam se ni iskristalisao u dijamant
ili bar rubin.
To uop{te ne bih `elio, to za satiru nikako ne
vaqa, jer onda bih mogao da budem samo ukras,
dodu{e vrijedan, ali ukras.
Za satiru je mnogo boqe da si blato. Nai|e tako,
preko tebe, neka naduvana sujeta a ti ga saplete{,
pa on lijepo tresne posred tebe, uma`e{ ga, a ta

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 123
sujeta, li{ena sad svog sjaja, ci~i i vri{ti od
muke:
O satiri~no blato
zar za mene
da se lijepi{
to mi je dato !
Satiro izda{na
od nas nagizdanih
pravi{
stra{ila stra{na !
I po~ne da pla~e. A {ta mu ja mogu. [to ide
preko satire.
A onaj put, kad su ono raskopavali, mene nar-
avno ne na|u.
Jer ja sam u prednosti.
Oni su u jednoj pri~i, a ja po voqi mogu da odem
u koju ho}u. Tako i tad: Xaba im potra`wa, oni iz
svog svijeta ne mogu iza}i a moj je svijet mnogo
{iri, mogu da stojim kraj wih i da im se ismijavam
a oni da me uop{te ne primjete.
Tako mi se jednom desilo:
Idem ja u tramvaju, punom, krcatom, ko {ibica,
ko sardina, ja u sredini, ne mogu ni da se okrenem,
ni da se pokrenem, sa ulaza vi~u: Sredina daj jo{
mjesta, mi iz sredine: Daj vazduha, i tako tramvaj
krenu, kad negdje izme|u stanica po~e da varni~i
odozgo, od `ica, i dok si rekao keks, bonbona ili
neki drugi slatki{, zapali se tramvaj, nasta
vriska, oni iz sredine grunu{e na one kod vrata,
oni pritisnu{e vrata, vrata ne mogu da se otvore,
plamen se {iri, zahvati sve, izgori tramvaj i svi
qudi u wemu, osta samo pepeo, - a meni ni{ta.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 124
Niko mi nevjeruje.
^ak ni novine taj doga|aj nisu zabiqe`ile.
“Pa bio si u gomili!?”
“Jesam, ali nisam bio gomila.”
A oni to ne mogu da shvate, a i ja nemam voqe da
im obja{wavam.
Nekom drugom prilikom.
U drugoj pri~i.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 125

SATIRI^ARI
Satiri~ari imaju porijeklo od satira.
To je onaj mali, dlakavi, s kozijim rogovima i
nogama, {to je iskakao iznenada pred `ene i ~inio
im, uz wihovo veliko zadovoqstvo, one grozne
stvari.
Kako bi to sad neki rekli, milokliz mu je bio
ba{ takav.
E sad, po{to tih malih sa wihovim velikim,
nije bilo ba{ dovoqno, kolika je bila potra`wa
za wima, qudi su se dosjetili da u wihovu ~ast
organizuju satirske igre, ~iji su glavni sastojak
bile bahanalije.
To je takva dru{tvena zabava u kojoj se ne zna ko
koga, kako i gdje.
Op{te rasulo iliti potpuna razobru~enost u
odnosu na propisane norme pona{awa.
Ina~e, sve to zakuvavawe zapo~iwalo je satir-
skim pjesmama, odama u ~ast poluboga Satira.
Otada su satiri~ari ba{ takvi: zakuvavaju i
razobru~avaju do maksimuma.
Na `alost, nema bahanalija, izuzetno u dvoje,
eventualno troje, a ni satiri~ari vi{e ne pi{u
ode.
Zato {to je Satir oti{ao u ilegalu.
Jer, oni koji nisu volili vino, i vinsko geslo:
In vino veritas!, iz koga je proizilazilo i prirod-
no pona{awe mu{karaca i `ena vinom oslo-
bo|enih stega, napravili su od poluboga Satira,
{umskog polu|avola.
GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 126
Pa sad, ko smije sa |avolom, on je ne~ist.
Lukavo - ali nije djelovalo.
Jer je nad Satirom bio bog {ume - Pan.
[uma je vali~anstvena, kad se gleda izdaleka, a
puna tajanstva i ko zna {ta sve u woj ima, kad se u
wu u|e.
To izaziva jezu.
A iz jeze Pan pravi paniku.
Otuda i satiri~ari izazivaju i jezu, i pometwu,
i paniku, u redovima la`nih veli~ina.
Ja tebe serdare, ti mene vojvodo.
A ni serdar, jo{ mawe vojvoda.
I onda, takvi, idu namrgo|ena, smrknuta lica
da bi izgledali kao da su dostojanstveni, izdignu-
ti od ruqe.
Tako, gotovo uko~enima od `eqe da budu `ivi
spomenici, dovoqno je samo malo podrugivawe,
~ak provokativno naka{qavawe, a da ne ka`emo
pjesmica-rugalica:
Gledaj ove di~ne face
(tu oni izdi`u noseve)
za `ivota bronzane mrtvace!
(tu oni pote`u kubure)
A satiri~ar bje`.
Ne {to se boji.
Nego da ih opet iznenadi.
A oni nadaju dreku:
\avo! Rugawe! Ru{ewe vrijednosti! Nedopus-
tivo! Sprda~ine! Hoh{tapleraj! Nemoral!
I krenu da ~uvaju te~evine svoga polo`aja:
Policija, cenzura, ideolo{ke etikete, kazne,
zabrane, {ikanirawe, omalova`avawe, srozavawe,

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 127
nipoda{tavawe satire.
I {to oni vi{e tako, to satira boqa, ne rastu
rogovi satiri~arima, nego wima.
Jer |avo stvarno nije u satiri.
Osim kao predmet poruge.
A on kad se prepozna - u bijesu se i otkrije.
Strgne qubaznu masku i nasrne rogovima.
Samo, kako rekosmo, tu je Pan.
Zato je to nasrtawe pani~no, u strahu.
I ako zaka~i kojeg satiri~ara (a istina je, mno-
ge ka~i), ni najmawe ne zaka~i satiru.
To je ono {to wih pla{i i dovodi do o~aja.
Toliko satiri~ara utamani{e - a satiri ni{-
ta.
A i kako bi!
Nije satira kriva {to oni imaju rogove i kozi-
je u{i.
Treba da se sa tim pomire, bilo bi im mnogo
lak{e.
Alo oni navalili na {minku.
A ona se najlak{e skida satirom.
To je to.
Voda i vatra ne mogu zajedno, a tako i {minka i
satira.
Tako, vidimo nisu naudili ni Satiru, ni Panu.
Oni su se pretvorili u satire, ali onakve kakve
oni zami{qaju, zle i r|ave, a Pan ih tjera kao
stado ispred sebe u strahu da }e se to i saznati.
A ni dobrog starog Bahusa nisu protjerali.
Samo mu se pojavnost promjenila.
Jer, nekad se narod jebavao po zabavama, a sad je
glavna zabava - jebavati narod!

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 128

TO JE TO
To je to il' to nije to. Ako to nije to a {ta je
onda. Mo`da ono - ili ovo!? Ako nije ovo a ni ono,
{ta mo`e onda biti ? I da li mo`e biti !? Jer ne
mo`e biti da bude a da ne bude! Takvo se {ta ne
de{ava. Jer ako se de{ava onda jeste a ako se ne
de{ava onda ga i nije. A nije, i nema, jest nejest. A
nejest (ne-jest) nije u bi}u nego u nebi}u a nebi}a
nema, tako bar poku{avaju da ka`u. A kako bi
mogli da ka`u ono {to nije. Jer kakva je veza jezi-
ka i postojawa. Jezik postoji s one strane bi}a. U
jeziku postoji i bi}e i nebi}e. Jezik je nadbi}e.
Bi}e bi}a i nebi}e. Jezik je istina istine i la`i,
ali i la` istine i la`i. Jezik je lavirint
su{tine i su{tina lavirinta, i ni{ta se ne zna i
o ni~emu se ne zna dok se ne pojavi u jeziku. Jezik je
jezik sebe a drugo se pojavquje samo kroz pojavqi-
vawe u wemu. [to ne mo`e u}i u jezik ni ne posto-
ji. [to se nalazi u jeziku nikad nije umrlo. Sve
`ivi kroz jezik.
Kad umre jezik umrje}e sve.

GORAN KQAJI]
NAJBOQI SMO 129
SADR@AJ:
1 - Najboqi smo ... 9
2 - Filozofija ... 12
3 - Akademici ... 15
4 - Divna stvorewa ... 19
5 - Sretni Pera ... 23
6 - Mnogim qudima wihove `ene ... 27
7 - [to volim ribu ... 29
8 - Srbi svi i svuda ... 31
9 - Su|ewe ratnom zlo~incu ... 32
10 - Udru`ewe ugro`enih tirana ... 34
11 - Kauboji i Indijanci ... 36
12 - Stranka op{teg jedinstva ... 37
13 - Pravila mafija{kog rada ... 38
14 - Mir Bo`iji! ... 39
15 - Britanski pas ... 41
16 - Dr`ava ... 43
17 - Zakoni dr`avne fizike ... 44
18 - Nagrada ... 45
19 - Smak svijeta ... 50
20 - Skeptik ... 51
21 - Nevreme ... 52
22 - Flagellum salutis - 54
23 - Protest ... 55
24 - Sretne djevojke ... 56
25 - Snijeg u Australiji ... 57
26 - Boj na Kosovu ... 58
27 - Zastor ... 62
28 - Supernova ... 63
29 - Bra}a ... 66
30 - Sabor srpstva ... 72
31 - Xepno izdawe Srbije ... 72
32 - Odluka ... 75
33 - Veze ... 76
34 - [irina ... 77
35 - Nacionalna bajka ... 77
36 - Dome, topli dome ... 78
37 - Oslobo|ewe Francuza ... 81
38 - Sretne pri~e ... 82
39 - Kineski put ... 83
40 - Ameri~ka posla ... 85
41 - Veselo ... 87
42 - Rastvarawe - razarawe ... 88
43 - Zidawe ... 89
44 - Prijateqstvo ... 90
45 - O stilu ... 91

GORAN KQAJI]
46 - Zamjena ... 92
47 - Carevi} i prosjak ... 93
48 - Bezakowe je zakon ... 98
49 - Subverzija ... 103
50 - Vojnikova `ena ... 106
51 - Nevidqivi ~ovek ... 107
52 - @ivotiwsko carstvo ... 111
53 - Na{e doba ... 112
54 - Budu}nost ... 118
55 - Satira-we ... 120
56 - Satiri~ari ... 125
57 - To je to ... 128