Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik

Seminarski rad
Operativni sistemi

WINDOWS 7

dr Milica Tufegdžić, prof.

Predrag Maksimović
broj indeksa 249/2018

Trstenik
04/2019
 SADRŽAJ
UVOD ........................................................................................................................................................... 1
INSTALACIJA OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS 7 ...................................................................... 2
RAZLIKE IZMEĐU WINDOWS 7 I RANIJIH OPERATIVNIH SISTEMA ............................................. 8
Bitne razlike između Windows XP i Windows 7 ........................................................................................ 8
Izvršavanje osnovnih konfiguracionih zadataka ...................................................................................... 10
Povezivanje na internet ........................................................................................................................... 11
PREGLEDANJE I AKTIVIRANJE RAČUNARA .................................................................................... 12
Windows edition ................................................................................................................................. 12
System ................................................................................................................................................. 12
Computer name, domain, and workgroup settings ............................................................................ 13
Windows activation ............................................................................................................................. 13
NOVOSTI U INTERFEJSU ....................................................................................................................... 13
Desktop................................................................................................................................................ 14
Taskbar ................................................................................................................................................ 14
KORIŠĆENJE OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS 7 ...................................................................... 15
Prijavljivanje na sistem ............................................................................................................................ 16
Zaključavanje računara............................................................................................................................ 16
Odjavljivanje sa sistema .......................................................................................................................... 17
Uspavljivanje računara ............................................................................................................................ 17
ZAKLJUČAK: ............................................................................................................................................ 18
LITERATURA: ........................................................................................................................................... 19
 UVOD

Windows 7 je operativni sistem koji se pojavio posle operativnog sistema Vista, koja je
bezmalo razočarala korisnike. (Pre svega zbog dugog razvojnog puta i dizanja očekivanja
korisnika. Vista je bila hardverski izuzetno zahtevna, skupa i puna inovacija koje niko nije tražio.)
Mnogi su pozitivno reagovali na njega, jer je sistem bio sređen, stabilan i intutivan. Mnogi i dalje
koriste ovaj operativni sistem, jer ne vide rezlog zašto bi ga unapređivali i pored više Microsoft
ponuda za besplatnim unapređivanjem na „desetku“. Za mnoge korisnike je Windows 7 ono što je
XP bio početkom 21. veka - omiljeni Windows operativni sistem koji neće menjati dok ne budu
apsolutno morali.
Procenjuje se da je na Windows 7 radilo oko 1000 programera, koji su bili podeljeni na
„jezgro operativnog sistema “ i „iskustvo Windows klijenata“, a bili su organizovani u 25 timova
od po 40 programera u proseku. U oktobru 2008. godine je objavljeno da će Windows 7 biti i
zvanično ime operativnog sistema. Verzija Windows 7, koja je kompajlirana 13. jula 2009. godine
i proglašena konačnom verzijom, puštena je u proizvodnju nakon što je interno prošla sve testove
Microsofta. (Beta verzija Windows 7 je još 27. decembra 2008. godine procurila na internet putem
torenta.) Za datum opšte dostupnosti se uzima 22. oktobar 2009. godine.

Slika 1:Izgled radne površine sa prečicama

1
 Windows 7, najopštijim opisom, možemo opisati kao operativni sistem koji izgledom
podseća na svoje prethodnike, uz malo pregledniji i privlačniji korisnički interfejs. Ukoliko se u
vreme pojave „sedmice“ posedovao računar jačih karakteristika, moglo se uživati u Aero Glass
interfejsu operativnog sistema Windows 7, u suprotnom oni sa slabijim karakteristikama računara,
nisu imali to zadovoljstvo. Kako su mnogi ocenjivali da je novi operativni sistem samo vizuelno
privlačnija verzija starog operativnog sistema, Windows 7 je svojim uspehom opovrgla te ocene i
čak dokazala da su ove kritike bile daleko od istine.
Da bi se na računar instalirao Windows 7, potrebno je da hardver računara odgovori na ove
zahteve:
1. 32-bitni (x86) ili 64-bitni (x64) procesor radnog takta 1 GHz ili brži
2. 1 Gb (gigabajt) RAM (32-bit) ili 2 Gb RAM (64-bit)
3. 16 gigabajta slobodnog prostora na hard disku (32-bitnom) ili 20 Gb (ako je 64-
bitni)
4. Grafički interfejs DirectX9 sa WDDM 1.0 ili novijim upravljačkim programom.

INSTALACIJA OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS 7

Prvi korak pri instalaciji novog operativnog sistema na nov kompjuter je ubacivanje
Windows 7 dvd-ja u DVD čitač. Potom je potrebno butovati računar, što se vrši uzastopnim
pritiskanjem dugmeta “Delete” na tastaturi, slika 2. (Termin butovanje preuzet je iz engleskog
jezika od reči boot, i ima značenje pokretanja sistema računara. Izraz butovanje odnosi se na
pokretanje operativnog sistema i uglavnom se koristi kada želimo nekome da stavimo do znanja da
smo upalili računar - odnosno stisnuli smo dugme za paljenje istog. Računar se možda butovati na
dva načina. Najpre imamo hladno
pokretanje kada isključimo
napajanje, sačekamo da prođe
neko vreme, i zatim ga ponovo
upalimo. Drugi način jeste vruće
butovanje koje se obavlja kada na
računaru stisnemo dugme - reset.
Vruće butovanje je učestalije, dok
se hladno uglavnom vrši kada je
potrebno isprazniti memoriju
računara.)

Slika 2:Početni ekran (učestalo pritiskati „Delete“)
Po pojavljivanju boot
menija ne ekranu, potrebno je
podesiti ga tako da pri startovanju
računara pokrene sadržaj DVD-a
sa dvd čitača, slika 3.

2
 Moguće je butovati i sa USB flash
memorije, kada se pre samog procesa instaliranja
operativnog sistema, prvo mora napraviti
butabilni usb. Veličina potrebna za instalaciju
Windows 7 je minimum 4 Gb. Jedan od programa
koji se koristi za pravljenje butabilnog usb je
Rufus (https://rufus.ie/), koji je popularan zbog
svoje jednostavnosti, kao i zato što je besplatan.
Početak butovanja, odnosno pokazatelj da
je sistem počeo da butuje sa drajva koji smo
odredili izgleda kao na slici 4.
Nakon završetka butovanja pojaviće se Slika 3:Izgled stranice BIOS-a gde se određuje odakle
novi prozor na kome se mogu menjati će sistem pokrenuti butovanje
podešavanja vezana za jezik, vreme i tastaturu,
slika 5.

Slika 4: Proces butovanja

Slika 5: Prozor sa podešavanjima za jezik, vreme i tastaturu

3
 U sledećem koraku se bira da li se želi instalacija novog ili popravka postojećeg operativnog
sistema. Kako je započeto instaliranje novog, potrebno je kliknuti na Install now, slika 6.

Slika 6:Korak gde se bira između popravke starog i instalacije novog operativnog sistema

U sledećem koraku je potrebno potvrditi da se slažemo sa uslovima licence, a u sledećem

se bira između Upgrade ili Custom (Advanced). Za novu instalaciju se bira Custom (Advanced).
U narednom koraku, koji je vezan za particiju na hard disku na koju želimo da instaliramo
Windows 7, imamo zadatak da, ukoliko je računar nov ili ima nov hard disk koji ranije nije bio
formatiran, kreiramo novu particiju kojoj sami određujemo veličinu. Posle toga, tu particiju treba
formatirati, a kada se formatiranje završi, nju odrediti da se na njoj instalira operativni sistem.
Preostalo mesta na hard disku možemo deliti i formatirati i kada se uspešno podigne Windows 7.
Ukoliko je hard disk već izdeljen na particije čije nam veličine odgovaraju, preporuka je da
se particija na kojoj želimo biti instalirana „sedmica“ formatira. Poželjno je, kako bi se sprečili
kasnije eventualni problemi sa nedostatkom memorije, da se particiji na kojoj će se instalirati
operativni sistem, dodeli više memorije.
Posle određivanja particije na kojoj će se instalirati Windows 7, počinje proces instalacije
i svi potrebni fajlovi se kopiraju na hard disk, slika 7.

4
 Slika 7:Početak instalacije i kopiranje fajlova na hard disk

Počinje proces instalacije i svi potrebni fajlovi se kopiraju na hard disk. Proces instalacije
će prolaziti kroz različiite faze i računar će se nekoliko puta restartovati. Nakon restartovanja,
računar pokušava da butuje sa DVD-a. Ne pritiskati nijedan taster tastature, da bi se proces
instalacije nastavio butovanjem sa hard diska.
Posle par restarta i poruke da se vrši
podešavanje kompjutera za prvo
korišćenje, izlazi nam prozor u kome
vršimo sigurnosna podešavanja tj.
ukucavamo lozinku koju treba da
potvrdimo, kao i reč koja nas asocira na
lozinku u slučaju da je zaboravimo, slika 8.
U sledećem prozoru, potrebno je da
se klikne na Use recommended settings,
kako bi se automatizovalo update-ovanje
računara i podesila potrebna podešavanja
Slika 8:Podešavanje Windowsa vezana za šifru
za zaštitu, slika 9.

5
 Slika 9: Prozor u kome se podešava setovanje za update, kao i potrebna podešavanja za zaštitu

U narednom prozoru se podešava vreme i datum i potrebno je izabrati vremensku zonu.

Slika 10: Podešavanje vremena, datuma i vremenske zone.

6
 Izabrati mrežnu lokaciju računara. Ako je u pitanju kućni računar, izabrati Home network,
u suprotnom izabrati odgovarajuću opciju, slika 11.

Slika 11: Izabrati mrežnu lokaciju računara

I sa ovim se instalacija
Windows 7 završava. Računar će
da se restartuje i da podiže sistem
sa hard diska, slika 12.
Ukoliko nije izvršena
aktivacija Windows 7 za vreme
instalacije, nije kasno, jer se
aktivacija može uraditi i posle
instaliranja operativnog sistema.
Kao i aktivacija, i sva druga
podešavanja su dostupna i posle
instalacije operativnog sistema.

Slika 12: Izgled ekrana monitora dok se podiže sistem

7
 RAZLIKE IZMEĐU WINDOWS 7 I RANIJIH OPERATIVNIH SISTEMA

Ako uporedimo Windows 7 sa prethodnim operativnim sistemima, primećuje se velika

razlika. Vizuelno je veoma sličan verziji Windows Viste, ali Windows 7 uvodi veliki broj značajnih
promena kada se radi o korisničkom interfejsu i odgovarajućoj arhitekturi. Windows 7 se kao i
Windows XP javlja u kućnim i poslovnim varijantama. Za razliku od XP-a, Windows 7 izdanja
nisu organizovana na osnovu tipa hardvera ili arhitekture procesora. Umesto toga, Windows 7 se
isporučuje u nekoliko potpuno različitih izdanja (redosled od najjednostavnijih ka najsloženijim):
 Starter
 Home Basic
 Home Premium
 Professional
 Enterprise
 Ultimate

Bitne razlike između Windows XP i Windows 7

 Windows XP ima posebno izdanje za Media Center; Windows 7 uključuje Media Center
kao standardnu funkcionalnost. Home Premium i Ultimate izdanje sadrže Media Center.
 Windows XP ima posebno izdanje vezano za Tablet PC računare; Windows 7 ima
podršku za Tablet PC kao standardnu funkcionalnost. Home Premium izdanje i složenija
izdanja imaju ugrađenu podršku za sve Tablet PC računare.
 Windows 7 Home Basic i Home Premium izdanje sadrže funkcionalnost vezane za kućnu
zabavu; samo Windows 7 Professional, Enterprise i Ultimate izdanje sadrže sve ono što je
neophodno da bi se moglo pridružiti Windows domenu.
 Windows Home Basic izdanje sadrži iste funkcionalnosti kao i Home Premium, ali ne
sadrži Aero interfejs.
 Starter izdanje operativnog sistema Windows Vista bilo je dostupno samo na tržištima
zemalja u razvoju, ali sada proizvođači računara imaju mogućnost instaliranja Windows 7
izdanja na računarima širom sveta. Iako je Starter izdanje izuzetno ograničeno u poređenju
sa ostalim raspoloženim izdanjima, ukoliko se već kupi računar sa Starter izdanjem, po
veoma pristupačnoj ceni se može preći na neko sveobuhvatnije izdanje.
Prilikom prelaska sa neke od ranijih verzija operativnog sistema, postoje sledeće opcije:
 Neposredni prelazak
Prilikom neposrednog prelaska, može se izvršiti instaliranje operativnog sistema Windows 7,
uz očuvanje postojećih aplikacija, datoteka i ostalih podešavanja, koja postoje u prethodnim
izdanjima operativnog sistema Windows.

8
  Instaliranje od početka
Ukoliko se Windows 7 instalira od početka i na taj način menja prethodno izdanje operativnog
sistema Windowsa operativnim sistemom Windows 7, pri tome se ne čuvaju aplikacije,
datoteke i sva ostala podešavanja. Iako su reinstalirane aplikacije, datoteke i ostala
podešavanja, mogu se zadržati ako se startuje Windows Easy Transfer pre nego što se instalira
Windows 7. Nakon što se završi instalacija, mora se ponovo startovati Windows Easy Transfer
alat kako bi se učitale sve ranije datoteke i iskoristila prethodno definisana podešavanja.
Za razliku od Windows XP i prethodnih verzija operativnog sistema Windows, izbor
izdanja operativnog sistema Windows 7 se ne završava procesom instaliranja. Moguć je prelazak
sa osnovnog na složenija izdanja. Da bi se to uradilo, potrebno je upotrebiti Windows Anytime
Upgrade. Nakon što se završi prelazak na složenije izdanje, računar će imati sve funkcionalnosti
vezane za novo izdanje.

Kod svih verzija Windows 7: Starter, Home, Professional, Enterprise ili Ultimate izdanja
operativnog sistema, ključne funkcionalnosti operativnog sistema su identične. To znači da se na
kućnom računaru, radnoj stanici u kancelarijama i na prenosivim računarima ima isti skup
standardnih funkcionalnosti i da se koristi operativni sistem Windows 7 na isti način.
Pri startovanju Windows 7 , vidi se razlika u odnosu na Windows XP i prethodnih verzija
operativnog sistema Windows. U toku instalacije, dobija se obaveštenje da je neophodno da se
kreira nalog na lokalnom računaru. Ovaj se nalog kreira kao administratorski nalog na računaru.
Nakon podizanja sistema, ovaj se nalog može koristiti za pristupanje.
Posle instaliranja operativnog sistema, posle prvog startovanja neophodno je izvršiti
određena podešavanja kako bi se okončala instalacija:
 Po dobijanju obaveštenja, potrebno je izabrati svoju zemlju ili region, format prikazivanja
vremena i valute, odnosno rasporeda na tastaturi.
 Kreiranje naloga na lokalnom računaru, koji bi se koristio kao administratorski nalog.
 Treba dodeliti ime računaru
 Treba osmisliti šifru, koju treba potvrditi. U polju password hint uneti nešto što asocira na
šifru ukoliko se šifra zaboravi.
 Selektovanje Windows Update opcije za računar. Ko želi da koristi preporučena
podešavanja koja omogućavaju da Windows 7 automatski instalira sve neophodne zakrpe i
bezbednosne alate, kada oni budu na raspolaganju. Ukoliko se to ne želi, treba izabrati Ask
Me Later.
 Potrebno je podesiti podešavanja vezane za datum i vreme.
 Ukoliko je pri instaliranju detektovana mrežna kartica, mrežne komponente se automatski
instaliraju. Ukoliko računar ima ugrađenu Wi-Fi karticu, neophodno je da se izabere
bežična mreža na koju će se računar povezati. Neophodno je navesti i tip lokacije za svaku
detektovanu mrežnu konekciju:

9
 1. U zavisnosti od tipa lokacije, Home je za kućnu mrežu, Work za mrežu na radnom
mestu, odnosno Public Location za javno dostupnu mrežu. Tek nakon toga će
Windows 7 konfigurisati podešavanja vezana za deljenje onako kako je prihvatljivo
za izabranu lokaciju.
2. Ukoliko postoji više mreža, dobija se obaveštenje o svakoj pojedinačnoj mreži i
svaka detektovana mreža može da se konfiguriše drugačije.
 Nakon konfigurisanja svih mrežnih adaptera, operativni sistem Windows 7 priprema radno
okruženje. Nakon startovanja operativnog sistema potrebna je prijava.

Windows 7 sadrži alate za oporavak, koji su u funkciji od samog instaliranja operativog

sistema. Mnogobrojni proizvođači računara nadograđuje i proširuje ovo okruženje. Uz
kombinaciju tastera Alt/F10 moguće je preinstalirati računar korišćenjem bekapa koji se nalazi
na disku računara. Kada ne može da se startuje računar, a normalna tehnika oporavka ne
funkcioniše, neophodno je reinstalirati računar korišćenjem okruženja za oporavak koje je
kreirao proizvođač računara.
Ukoliko se za oporavak računara koristi okruženje proizvođača računara, računar će biti
vraćen u stanje u kome je bio pre nego je korisnik krenuo da ga koristi. To znači da će
bespovratno biti izgubljene sve sistemske zakrpe, podešavanja i izmene koje su urađene na
računaru, uključujući i instalirane aplikacije i kreirane dokumente i fajlove. Zato je bitno, ako
se neko odluči za ovakav vid oporavka, a neki proizvođači ga potenciraju, da se vrši redovno
ažuriranje što bi dalo mogućnost da se računar vrati u neko stanje koje nije identično
inicijalnom.

Izvršavanje osnovnih konfiguracionih zadataka

Neki aspekti operativnog sistema razlikuju se u zavisnosti od toga da li je računar deo neke
kućne grupe, radne grupe ili domena.
U kućnoj grupi, računar će funkcionisati u homegroup ili workgroup konfiguraciji. U
poslovnoj mreži, računar će funkcionisati u workgroup ili domain konfiguraciji.
Kućne grupe su slabije spregnuti računari u kućnoj mreži. Kada se računar nalazi u kućnoj
grupi, mogu se deliti podaci sa drugim računarima u kućnoj mreži korišćenjem šifre koju
poznaju svi korisnici u kućnoj mreži. Kada se izvrši definisanje ovog tipa mreže, definiše se i
homegroup šifra koja se može menjati po potrebi.
Radna grupa je sačinjena od slabo spregnutih računara u kojoj se svakim računarom
posebno upravlja. Domeni su kolekcije računara kojima se kolektivno upravlja pomoću
kontrolera domena. Kontroleri domena su serveri koji izvršavaju Windows koji upravlja
pristupom mreži i mrežnim resursima.

10
 Kućne grupe su raspoložive samo onda kada je računar koji koristi operativni sistem
Windows 7 povezan u kućnu mrežu. Radne grupe i domeni su raspoloživi samo onda kada je
računar koji izvršava Windows 7 povezan za poslovnu mrežu.

Povezivanje na internet

Network and Sharing Center obezbeđuje opciju za izmenu mrežnih podešavanja.

Povezivanje računara na Internet je jedan od osnovnih zadataka koji su neophodni da bi se
završilo sa inicijalnim instaliranjam računara.
Ukoliko računar sadrži bežičnu karticu (najčešće laptopovi), a potrebno je izvršiti konekciju
na bežični ruter, može se koristiti Wireless opcija za konfigurisanje konekcije. Nakon odabira
raspoložive bežične mreže, izvrši se konekcija na nju, a zatim se obezbedi neophodna
informacija o bezbednosti i konfiguraciji.
Ukoliko se koristi DSL ili kablovski modem, koji zahteva korisničko ime i šifru, koristi se
Broadband (PPPoE) što je skraćenica od Point-to-Point Protocol over Ethernet - opcija za
konfigurisanje konekcije. Nakon unosa korisničkog imena i šifre, potrebno je konektovati se
uz pamćenje lozinke. Veoma retko, ili skoro nikada se računar ne vezuje direktno na DSL ili
kablovski modem. Umesto toga, računar se poveže na ruter, a zatim ruter sa modemom.
Postoji i način vezivanja preko modema ili ISDN, ali je ovaj način zbog brzine protoka
odavno prevaziđen.
Ukoliko je računar konfigurisan kao deo kućne ili poslovne mreže koja je već povezana na
Internet, ne treba konfigurisati računar za direktnu konekciju na Internet, već proveriti da li je
računar ispravno konfigurisan za odgovarajući mrežni adapter.
Najveći broj kućnih i poslovnih mreža koriste dinamički dodeljene mrežne konfiguracije.
Pošto je to inicijalna konfiguracija za Windows 7, nije neophodno menjati mrežna podešavanja
sve dok je mrežni adapter računara ispravno povezan na mrežu.

11
 PREGLEDANJE I AKTIVIRANJE RAČUNARA

System stranica u Control Panel prozoru sadrži linkove za izvršenje standardnih zadataka i
pregledanje sistema na osnovu četiri osnovne oblasti.

Slika 13: Prikaz strane System

Windows edition
Prikazuje izdanje operativnog sistema i servisne dodatke.Da bi se zaštitio računar i da bi se
dobilo na njegovim performansama, neophodno je instalirati najnovije servisne dodatke. Windows
7 servisni i ostali dodaci se mogu instalirati automatski korišćenjem Windows Update opcije.
System
Prikazuje informacije vezane za procesor, ukupnu količinu raspoložive memorije kao i
rejting performansi računara. Rejting performansi računara (Windows Experience Index) se
određuje automatski u toku instaliranja operativnog sistema. Windows Experience Index se
određuje na osnovu brzine procesora, ukupne raspoložive memorije, raspoloživog grafičkog
procesora, odnosno brzine prenosa podataka koji hard disk ima. Na slici 2 je prikazan takozvani

12
rejting performansi računara, a daljom pretragom je moguće naći i šta je uzrok određenih problema.
Osnovna ocena računara je definisana na osnovu komponente koja ima najlošije performance. (na
primer, ukoliko računar ima malo grafičke memorije, računar će imati nisku ocenu u toj oblasti, a
samim tim će definisati i osnovni skor. Da bi se dobilo poboljšanje performansi sistema, neophodno
je zameniti grafičku kartu u računaru (u nekim situacijama i instaliranje novih drajvera za hardver
može dovesti do značajnih poboljšanja performansi)).
Computer name, domain, and workgroup settings
Prikazuje naziv računara, opis, domen i detalje vezane za radnu grupu. Svi računari su
članovi ili radne grupe ili domena, a ova pripadnost utiče na način konfigurisanja računara i na
raspoložive opcije.
Windows activation
Prikazuje identifikator proizvoda i status aktivacije. Ukoliko računar koristi maloprodajnu
verziju operativnog sistema Windows 7, mora da ima ključ proizvoda i mora da se aktivira
operativni sistem korišćenjem ovog ključa. U operativnom sistemu Windows 7, ključ proizvoda se
navodi u toku instaliranja i on definiše verziju operativnog sistema i funkcije koje će biti instalirane.
Prilikom prelaska na neko drugo izdanje operativnog sistema Windows 7, kupuje se novi ključ koji
zahteva da Windows 7 otključa i instalira dodatne funkcije karakteristične za kupljeno izdanje.

NOVOSTI U INTERFEJSU
Korisnici koji su prešli sa operativnog sistema Vista su na početku konstatovali da
„sedmica“ liči na nju, ali vrlo brzo se uočavaju razlike. Windows 7 se mnogo brže budi iz sleep
moda ili iz hibernacije. Ima i inovacija u interfejsu, kao što su novi taskbar, jump lista, gadgeti itd.
Što se dublje zalazi u funkcije sistema, primećuje se i više razlika. Svaka sitnica je po malo
modifikovana kako bi se neke stvari pojednostavile i da bi se izašlo u susret korisnicima. Posle
mogućih problema sa navikavanjem na neke stvari u prvo vreme, ili posle par zbunjujućih
momenata, sve legne na svoje mesto, dok se većina sitnica mogu podrediti ličnim navikama i
podesiti po želji. Kada se sumira celokupan utisak, Windows 7 je dobar primer jednostavne
funkcionalnosti i interfejs prosto deluje elegantno.
Kada se sistem podigne prvi put okruženje deluje čisto i skoro spartanski. Ne postoji
nikakav ekran dobrodošlice koji iskače u prvi plan, nikakva dosadna obaveštenja i mnogobrojni
izbori kroz koje se mora probiti da bi se došlo do osnovnih funkcija. Na taskbaru su sa leve strane
prisutne samo tri ikonice - Internet Explorer, Windows Explorer i Windows Media Player, dok su
sa desne strane aktivne Action Center, Networking i Volume (za mobilne računare i ikonica za
bateriju). Na desktopu se nalazi samo Recycle Bin. Posle nekog vremena, Windows će pitati da li
se želi napraviti backup, upozoriće da nije instaliran antivirus. Moguće je na razne načine podesiti
vizuelni izgled, dodati ikone na desktop površinu i zakačiti nove ikone u start meni ili na taskbar,
dok su prisutne i razne Aero teme ako se želi promeniti osnovna. Kako god na kraju Windows 7
izgleda, posle prilagođavanja, u startu nije ništa nametnuto agresivno već je ostavljeno izboru
korisnika.

13
 Desktop

Desktop u Windows 7 je inicijalno jedan veliki otvoren prostor sa samo jednom ikonom.
Korisnici koji vole da drže veliki broj prečica na njemu, naravno da to mogu opet uraditi. Gadgeti
koji su dobijeni sa Vistom su još uvek tu, sa tom razlikom da sada mogu da budu locirani bilo gde
na površini destopa.

Slika 14: Gadgeti u Windows 7

Poznati meni za prilagođavanje prikaza i opcija destopa koji se dobija desnim klikom na
njegovu površinu je isto doživeo promene, pa je moguće izabrati neku od ponuđenih Aero tema
koje uključuju boje, zvukove, wallpaper i screensaver kao jednu celinu, kao i menjati šeme za
svaku od njih.
Opcija Aero Snap dovodi do toga da se prozori pametno rasporede duž ivice ekrana kada
se kursorom prevuku na nju. Ako se prevuče prozor na vrh ekrana, on će automatski biti
maksimizovan, dok će prevlačenje na levu stranu imati za posledicu pozicioniranje prozora tako
da zauzme tačno levu polovinu ekrana, što je jako zgodna opcija ako želimo dva uporedo otvorena
dokumenta.
Windows 7 je zadržao i opciju koja je uvek svima zanimljiva na početku, Aero Shake koja
kada se protrese prozor mišem automatski minimizira sve ostale prozore.
Taskbar
Windows 7 donosi dosta promena u taskbar-u, prvenstveno u načinu na koji tretira stavke
koje se nalaze na njemu. Sada se na njemu ravnopravno nalaze i otvorene i neotvorene aplikacije.
U „sedmici“ je quick Launch postao deo glavnog taskbar-a i sada ima mogućnost da se na njega

14
prikači bilo koja aplikacija, koja onda postaje locirana na tom mestu na taskbaru bilo da je aktivna
u tom momentu ili ne. Ikone na taskbaru se mogu rasporediti drag & drop metodom, a mogu se i
smanjiti ili im se može ponovo uključiti prikaz naziva taskova za one koji ipak nisu sasvim
zadovoljni čistim sličicama.
System tray deo je doživeo interesantnu promenu, tako da je sada podrazumevano
ponašanje takvo da su ikonice u tray-u sakrivene i vide se samo notifikacije, osim ako se to izričito
ne uključi. Taskbar je manje pregledan, ali može da se desi da neko od korisnika previdi neku
njemu bitnu system tray ikonu. Ovaj sistem ni na koji način ne sprečava nagomilavanje tih ikona
već samo maskira stvar. Ipak, promena je primljena kao pozitivna promena koja je u skladu sa
duhom Windows 7 i njegovog pristupa čistog intrefejsa.
Jump liste su isto novost i predstavljaju u stvari mini start menije koji su vezani za aplikacije
i postoje kako u start meniju tako i u novom taskbaru. Jump liste je moguće prilagoditi kako od
strane aplikacija, tako i od strane korisnika. Podrazumevano ponašanje aplikacija sa jump listama
je da u njih smeštaju skorašnje dokumente koji su otvoreni, a dok je u start meniju dovoljno samo
prineti kursor da bi se lista otvorila, na taskbar-u je neophodno kliknuti desnim dugmetom da bi se
lista aktivirala.

KORIŠĆENJE OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS 7

Od startovanja do gašenja, operativni sistem Windows 7 se razlikuje od svojih prethodnika

i ove razlike su mnogo veće u odnosu na vizuelne efekte kojima obiluje sistem Windows 7.
Windows Vista je bila prva verzija operativnog sistema Windows koja je nezavisna od
hardvera, a Windows 7 nastavlja ovu tradiciju. Za razliku od starijih verzija, „sedmica“ se ne podiže
na osnovu inicijalizacione datoteke koja sadži običan tekst (što je veoma ograničeno i podložno je
raznim zloupotrebama). Umesto toga, ovaj operativni sistem koristi Windows Boot Manager i
robustan konfiguracioni sistem za inicijalizovanje i startovanje operativnog sistema.
Boot Menager je ključna komponenta naprednog okruženja za podizanje operativnog
sistema Windows 7:
 Okruženje za podizanje sistema dramatično menja način na koji se startuje operativni
sistem. Microsoft je kreirao okruženje za startovanje sistema kako bi rešio probleme vezane
za integritet startovanja sistema, integritet operativnog sistema, odnosno apstrakciju
firmvera.
 Okruženje za podizanje sistema se učitava pre operativnog sistema, čime se definiše
inicijalno okruženje sistema. Zbog toga, okruženje za podizanje sistema može da se koristi
za proveru integriteta u procesu startovanja, kao i integritet samog operativnog sistema pre
nego što se startuje operativni sistem.
 Okruženje za podizanje sistema kreirano je u obliku proširivog sloja za apstrakciju. To
znači da operativni sistem može da funkcioniše sa više tipova interfejsa firmvera, a da se

15
 ne zahteva da operativni sistem bude specifično napisan tako da koristi ove interfejse
firmvera.
Basic Input Output System (BIOS) i Extensible Firmware Interface (EFI) su dva
dominantna interfejsa firmvera koja se koristi na računarima. Apstrakcija omogućava da
Windows 7 funcioniše na računarima koji koriste BIOS i na računarima koji koriste EFI
na identičan način, a to je osnovni razlog zbog koga Windows 7 postiže hardversku
nezavisnost.
Još nešto što omogućava da Windows 7 bude hardverski nezavisan je modularizacija.
„Sedmica“ koristi modularno projektovanje komponenti, tako da je svaka komponenta operativnog
sistema definisana kao nezavisna jedinica ili modul. Kako moduli mogu da sadrže druge module,
različite glavne funkcionalnosti operativnog sistema mogu biti grupisane zajedno i opisane
nezavisno od ostalih glavnih funkcionalnosti. Pošto su moduli nezavisni jedni od drugih, mogu se
menjati i tako podešavati operativni sistem.

Prijavljivanje na sistem

Prilikom startovanja, Windows 7 prikazuje ekran za prijavljivanje. Način na koji

funkcioniše ovaj ekran zavisi od toga da li je prijavljivanje na određeni domen (domeni su
karakteristični za velike sisteme) ili ne:
 Na većini ličnih računara ili računara u malim kancelarijama, svi nalozi standardnih
korisnika i administratorski nalozi koji postoje na računaru prikazani su na početnom
ekranu.
 Ukoliko je računar u domenu, operativni sistem Windows 7 nakon startovanja prikazuje
prazan početni ekran. Ekran za prijavljivanje se prikazuje posle pritiskanja kombinacije
tastera Ctrl-Alt-Delete. Na osnovu inicijalnih podešavanja, za poslednji nalog koji se
koristio je potrebno uneti šifru.
 Ukoliko više korisnika koristi jedan isti računar, pritiskanjem kombinacije tastera Ctrl-Alt-
Delete, a zatim kliktanjem na Switch User taster, dobija se ekran za prijavu kao prilikom
startovanja operativnog sistema.

Zaključavanje računara

Računar može da se zaključa tako što se pritisne Windows-L kombinacija tastera ili
kombinacijom tastera Ctrl-Alt-Delete, a zatim se odabere Lock This Computer opcija. Računar
može da se zaključa i tako što se klikne na Start , postavi pokazivač miša iznad menija sa desne
strane od Shut Down tastera i zatim odabere Lock opcija.

16
 Na većini ličnih računara ili računara u manjim kancelarijama, ekran za zaključavanje
sadrži ime korisnika koji je zaključao računar. Ukoliko je za pristupanje tom nalogu neophodna
šifra, prikazuje se i polje za unos šifre. U suprotnom, može da se klikne na naziv naloga ili sliku
kako bi se nastavilo sa korišćenjem tog naloga.
Na računarima koji su deo određenog domena, ekran za zaključavanje sadrži ime korisnika
koji se prijavio. Da bi se nastavilo sa radom, neophodno je otkucati kombinaciju tastera Ctrl-Alt-
Delete, a zatim uneti šifru za nalog.

Odjavljivanje sa sistema

Nakon završetka korišćenja računara, postoji mogućnost odjavljivanja ili gašenja računara.
Odjavljivanje se vrši kombinacijom tastera Ctrl-Alt-Delete, a zatim se klikne na Log Off opciju.
Program koji se trenutno izvršava može da spreči odjavljivanje sa sistema. Prikazuje se Log Off
dijalog, zajedno sa listom trenutno aktivnih programa. Ukoliko neki od programa koji se trenutno
izvršavaju predstavlja problem prilikom odjavljivanja, prikazuje se opis problema ispod naziva
programa. Tada može da se odustane od odjavljivanja ili može da se nastavi sa odjavljivanjem.
Odustajanje od odjavljivanja je obično ako se želi snimiti svoj rad i napustiti program. Nastavljanje
sa odjavljivanjem se radi kada je sigurno da je celokupan posao snimljen (sačuvan.)
Odjavljivanje se može uraditi i klikom na Start, postavi se pokazivač miša iznad menija desno od
Shut Down tastera, a zatim se klikne na Log Off.

Uspavljivanje računara

Windows 7 ima opciju prelaska u sleep režim posle određenog perioda nekorišćenja ili ako
mu se takva naredba izda. Prelazak u sleep režim nije isto što i gašenje računara. (Prenosni računar
može da se uključuje i isključuje zatvaranjem i otvaranjem laptopa. Nakon što se laptop zatvori, laptop
prelazi u sleep režim. Nakon što se laptop otvori, laptop se budi iz sleep režima.).

Kada sistem pređe u sleep režim, operativni sistem automatski snima sav započeti posao, gasi
ekran, a zatim prelazi u režim sa smanjenom potrošnjom energije u kome se gase ventilatori
računara i svi diskovi. Stanje računara se održava u memoriji računara. Nakon što računar bude
„probuđen“ iz sleep režima, njegovo stanje će biti identično onom koje je bilo pre uspavljivanja.
(Kada je računar u sleep režimu, on i dalje troši energiju, tako da nikada ne treba instalirati hardver
u okviru računara ili povezivati uređaje na računar ukoliko se nalazi u sleep režimu. Izuzetak su
eksterni uređaji koji koriste USB, IEEE 1394 (FireWire) i eSATA portove. USB, FireWIre i
eSATA uređaje mogu se povezati bez gašenja računara. Uključivanje ovih uređaja može dovesti
do aktiviranja računara.)

17
 ZAKLJUČAK:

Po podacima kompanije NetMarkerShare, (podatak iz marta 2019. godine (podaci sa sajta

https://netmarketshare.com/)) operativni sistem Windows 7 je potvrdio dominaciju među
operativnim sistemima u svetu. Bez obzira na sve što Microsoft pokušava (najava o redukovanju
podrške za Windows 7 koja će zvanično trajati do 14. januara 2020. godine (januar 2013 za verzije
Professional i Enterprise korisnici će morati da plate za bezbednosne ispravke)) kako bi u prvi plan
izbio novi operativni sistem Windows 10, Windows 7 je dominantan na globalnom tržištu
operativnih sistema. Microsoft, koji je glavni na tržištu operativnih sistema, nije zadovoljan, jer je
očekivao daleko veći i brži tržišni prodor svog poslednjeg stabilnog operativnog sistema.
U tome ih sprečava upravo njihov raniji proizvod, Windows 7. Bilo da je u pitanju poslovna
potreba, odanost starom operativnom sistemu ili nešto treće, poprilično korisnika je odlučilo da ne
pređe na Windows 10. Trenutni odnos zastupljenosti je 39,60 % prema 38,17 % u korist „sedmice“.

Tabela 1: Zastupljenost operativnih sistema u procentima u svetu (podaci sa sajta https://netmarketshare.com/)

Koliko god Windows 7 bio popularan i omiljen među korisnicima (što je svojim kvalitetom
i stabilnošću i zaslužio), Microsoft ne može dugo da daje podršku vremešnom (iz ugla trajanja
operativnih sistema) operativnom sistemu, jer svaki apdejt zahteva određena finansijska sredstva
koja su sve manje isplativa. Poprilično je skupo pratiti i rešavati sve bezbedonosne i hardverske
probleme, kao i isporučivati apdejte za drajvere.
Upravo je zbog toga Microsoft doneo finalnu odluku, da posle dodatnih 5 godina podrške,
tu podršku ugasi. Tada će operativni sistem, Windows 7, napušten od svog tvorca, definitivno
izgubiti bitku sa novijim operativnim sistemima.

18
 LITERATURA:

https://www.vesic.org/blog/mikrosoft/windows/windows-7-uputstvo-za-upotrebu/

https://pcpress.rs/evolucija-windows-operativnog-sistema/

https://pcpress.rs/windows-7-2018-edition-verzija-koju-smo-cekali/

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%83%D1%81_7

https://sh.wikipedia.org/wiki/Windows_7

https://www.b92.net/tehnopolis/softver.php?yyyy=2017&mm=04&nav_id=1246532

http://pc-savjeti.blogspot.com/2010/05/upoznajte-windows-7.html

https://informatika.buzdo.com/s730-microsoft-windows-7.htm

https://www.benchmark.rs/artikal/test_microsoft_windows_7_12-1495/4

https://opusteno.rs/software-f12/dobre-stvari-koje-donosi-windows-7-t3799.html

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=893912

https://www.telegraf.rs/hi-tech/racunari/3023976-windows-7-ima-samo-jos-godinu-dana-zivota-evo-
sta-se-desava-posle-toga

http://download.tutoriali.org/Tutorials/Windows/Windows_7_instalacija.pdf

http://www.znanje.org/abc/tutorials/windows7/windows7_abc.htm

19