Documente Academic
Documente Profesional
Documente Cultură
Електронски факултет
Зоран П. Стајић
Ђукан Р. Вукић
Милан М. Радић
АСИНХРОНЕ МАШИНЕ
621.313.33(075.8)
На врху насл. стр.: Универзитет у Нишу. - Тираж 200. - Библиографија: стр. 160.
ISBN 978-86-6125-068-2
1. Вукић, Ђукан Р. 1950- [аутор] 2. Радић, Милан М., 1977- [аутор]
а) Електричне машине, асинхроне
COBISS.SR-ID 190790156
12.04.2012. Аутори
Садржај
____________________________________________________________________
САДРЖАЈ
1. Увод ..................................................................................................... 1
1.1 Основи рада и конструкције електричних машина .......... 1
1.2 Подела електричних машина .............................................. 6
1. УВОД
I E
F v
B B
повезаних на одређени начин, чине намот индукта или индуктора, сл. 1.2.в.
Проводници појединих намота обично се праве од бакра. Да би се
избегао додир између металних делова машине и намота, као и између
појединих елемената намота, бакарни проводници и скупови проводника
морају се изоловати. За изолацију се употребљавају памук, хартија, лакови и
смола.
o o o o
+ • + •
Ao oX
в) намот
При томе је, као што се види, код мотора корисна снага механичка, а
утрошена електрична, док је код генератора обрнуто. Електрична снага код
Увод
____________________________________________________________________5
мотора је позитивна ( P1 > 0), пошто он из мреже узима активну снагу, док је
код генератора негативна ( P < 0), јер он мрежи даје активну снагу.
• мрежа • мрежа
P
P1
• • P1
P радна погонска
M • Г •
машина машина
• •
∑ Pγ ∑ Pγ
a) мотор б) генератор
P P1 − ∑ Pγ ∑ Pγ
η= = =1− (1.7)
P + ∑ Pγ P1 P1
~ ~
• − • • • • • • •
• •
• • • •
МЈСС СМ АМ
• • • • •
• •
• − • • − • • • •
~
а) б) в)
Сл. 1.4 Подела електричних машина
2.1 УВОД
•
• •
• • •
• • • •
• •
• •
• • •
•
• •
•
• •
•
o o o
A B
oZ oX oY
Y X λ /3 λ /3
o o o
A B C
C
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
A Z B C X Y
p 1 2 3 4 5 6
итд.
n1 (o/min ) 3000 1500 1000 750 600 500
v
E2
N
F
B
Ω1 Ω I2
l
F
S
B
а) б) в)
где је
N1 - број проводника по фази намотаја статора,
f1 - учестаност статора (мреже),
Φ ob - средња вредност обртног магнетног флукса по полу,
k1 - резултантни навојни сачинилац статора.
Резултантни навојни сачинилац једнак је производу појасног навојног
сачиниоца k p и тетивног навојног сачиниоца kt :
k1 = k p1 kt1 (2.12)
En = 2 E pr (2.14)
En = 2kt E pr (2.15)
где је kt - тетивни навојни сачинилац, који је мањи од јединице (kt < 1) и који
узима у обзир смањење ems због скраћења навојног корака. Тај сачинилац је
дефинисан изразом
y π
kt = sin ⋅ (2.16)
τ 2
и износи kt = 0,94 − 0,96 у зависности од дужине скраћеног навојног корака.
Иначе, једина разлика у изразима за индуковану ems трофазних
асинхроних мотора и осталих електричних машина за наизменичну струју
(асинхроних и синхроних) и трансформатора јесте у томе што се код
електричних машина јавља резултантни навојни сачинилац, а код
трансформатора се не јавља. Разлика постоји због тога што се код
електричних машина проводници смештају у жљебове, а код трансформатора
се концентрично намотавају око језгара магнетног кола. Дакле, резултантни
навојни сачинилац узима у обзир специфичности извођења трофазних
намотаја код електричних машина.
20 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
јер је
f 2 = sf1 и s = 1 .
X γ 2 = s ⋅ 2πf1Lγ 2 = sX γ k 2 (2.21)
E2 sEk 2
I2 = = (2.22)
R22 + X γ2 R22 + ( sX γ k 2 ) 2
2
Ek2
2
I2 = (2.23)
2
⎛ R2 ⎞ 2
⎜ ⎟ + Xγ
⎝ s ⎠ k2
Струја асинхроног мотора при некој брзини обртања ротора n, којој одговара
клизање s и електромоторној сили E2 иста је као и струја при укоченом
ротору када постоји ems Ek 2 , ако се само активни отпор по фази ротора
умањи s пута. При томе се не мења ни фазни став струје ротора према
електромоторној сили. Захваљујући томе, могуће је превести режим рада
асинхроног мотора на трансформаторски режим рада, пошто је режим рада
асинхроног мотора са непокретним (укоченим) ротором исти као
трансформаторски режим рада. На тај начин је могуће, на анализу рада
асинхроног мотора применити поступак и методологију која се примењује
код трансформатора, чиме се постижу велика упрошћења.
Укратко, у циљу замене обртног ротора, при некој брзини n (односно
клизању s ) еквивалентним непокретним ротором, потребно је:
- уместо ems E2 уважити Ek 2 = const. ;
R2
- уместо R2 = const. уважити ;
s
- уместо X γ 2 уважити X γ k 2 = const.
Xγ2 Xγk2
o o
I2 I2
E2 E k2 R2
R2
s
o o
a) Обртни ротор б) Еквивалентни непокретни ротор
E2 Ek 2
I2 = = ,
R22 + X γ2 2
⎛ R2 ⎞ 2
2 ⎜ ⎟ + Xγ
⎝ s ⎠ k2
електрична снага P1, коју узима из мреже на коју је прикључен, мора да буде
већа од корисне снаге за износ свих губитака у мотору.
Степен искоришћења асинхроног мотора једнак је односу корисне и
утрошене снаге:
P
η= (2.26)
P1
при чему је
P1 = P + ∑ Pγ (2.27)
или
P1 = 3U1I1 cos ϕ (2.29)
где су U f 1 и I f 1 фазне, а U1 и I1 линијске вредности напона и струја
статора. При томе се приликом примене ових израза, на познати начин, води
рачуна о врсти спреге намота статора.
Од ове утрошене снаге један део се троши у самом намоту статора на
Џулове губитке:
Што се тиче губитака у гвожђу ротора, за њих важи исти образац као
и за губитке у гвожђу статора:
2
PFe2 = PH 2 + PF2 = (η H f 2 + σf 2 )mFe2 Bm , (2.35)
Pfv = Pf + Pv (2.38)
а степен искоришћења:
P1 − ( PCu1 + PFe1 + PCu2 + Pfv )
η= (2.41)
P1
P1
PCu1
PFe1
Pob
Pr
PCu2
Pfv
P
R
Pob = q 2 ⋅ I 2f 2 . (2.42)
s
Како су губици у бакру ротора PCu 2 = qR2 I 2f , то је:
2
Моторни режим рада асинхроне машине 27
____________________________________________________________________
PCu 2
Pob = . (2.43)
s
Пошто је механичка снага ротора
Pr = Pob − PCu2 (2.44)
то је:
R 1− s 2
Pr = q 2 ⋅ I 2f − qR2 I 2f = qR2 ⋅I f (2.45)
s 2 2 s 2
1− s Pr
Pr = ⋅ PCu2 , Pob = (2.46)
s 1− s
Напред наведене релације могу се приказати јединственом релацијом
следећег изгледа:
Pob : Pr : PCu2 = 1 : (1 − s ) : s (2.47)
Табела 2.1
Ознака
класе изолације Y A E B F H C
Гранична изнад
90 105 120 130 155 180
температура (°C) 180
kN N
m= 1 1 ≈ 1 (2.48)
k2 N 2 N 2
Ek' 2 = E1 (2.50)
Односно,
E' mE 1 E I
I 2' = 2' = 2 2 = ⋅ 2 = 2 (2.52)
Z2 m Z2 m Z2 m
где су:
2 qNI 2
M0 = k1 1 1 0 , (2.54)
π 2p
2 qNI 2
M1 = k1 1 1 1 , (2.55)
π 2p
2 q N I 2
M2 = k2 2 2 2 . (2.56)
π 2p
Када се ови изрази замене у израз (2.53), добија се да је:
k q N
I 0 = I1 + 2 2 2 I 2 (2.57)
k1q1N1
односно:
I 0 = I1 + I '2 (2.58)
где је:
I 0 - струја празног хода,
I1 = I 0 − I '2 (2.59)
M1
I1
I0 M0
Φ
I '2
M2
− E1 I1
− I '2
I0
I p0 Φ
Iμ
I '2
E1
2.9.3 ФЛУКСЕВИ
I1
Φγ 1
I0 Φ1
Φ ob
Φγ 2
Φ2
I '2
e jα = cos α + j sin α
Односно,
π π
j −j
e 2 = j, e 2 =−j, e j0 = 1 , e jπ = −1 ,
предходни израз се може написати у следећем облику:
E1 = − j 2,22k1 f1N1Φ ob (2.63)
E R1 = − R1I1 (2.65)
jX γ1 I1
U1
R1I1
I1
− E1
ω1
I0
Φ ob
I '2
E1
Односно,
U1 = −E1 − E R1 − Eγ 1 (2.69)
E R2 = − R2I 2 (2.73)
или
E 2 − R2I 2 − jX γ 2 I 2 = 0 (2.75)
I0 Φ ob
− R2I 2
I2
− jX γ 2 I 2
E2
jX γ1 I1
U1
R1I1
− E1 I1
I0 Φ ob
R'
− 2 I '2
s
I '2
R'
E'k 2 − 2 ⋅ I '2 − jX γ' k 2 I '2 = 0 (2.77)
s
где је:
Z m = Rm + jX m .
I 0 = I1 + I '2 (2.81)
где су:
R'
Z1 = R1 + jX γ 1 и Z '2 = 2 + jX γ' k 2 ,
s
импеданса по фази статора и импеданса по фази ротора, сведена на статор.
Моторни режим рада асинхроне машине 41
____________________________________________________________________
R1 X γ1 X γ' k 2
o •
I1 I '2
Rm
U1 − E1 − E'k 2 R2' / s
I0
Xm
o •
R1 X γ1 X γ' k 2 R2'
o •
I1 I '2
Rm
1− s
R2' ⋅
U1 I0 s
Xm
o •
асинхроног мотора:
Rμ ⋅ jX μ
Rm + jX m = ,
Rμ + jX μ
Rμ X μ2 X μ Rμ2
Rm + jX m = +j ,
Rμ2 + X μ2 Rμ2 + X μ2
Rμ X μ2 X μ Rμ2
Rm = и Xm = (2.84)
Rμ2 + X μ2 Rμ2 + X μ2
R1 X γ1 X γ' k 2 R2'
o •
I0
I1 I '2
1− s
Iμ I p0 R2' ⋅
U1 s
Xμ Rμ
o •
R1 X γ1 X γ' k 2 R2'
o
I f 1 = I2 ' 1− s
U f1 R2' ⋅
s
• A • • W1 •
• •
At •
• o o • •
V •
•
•
• • • • W2 • • AM
~
o o
• o o • • • • •
Pkn
cos ϕ k = .
3 ⋅U kn I n
Pkn
Rk = и X k = Z k2 − Rk2 .
qI nf2
q R2' '2
M= ⋅ ⋅ I2 . (2.89)
Ω1 s
Даље извођење израза за моменат асинхроног мотора своди се на
Моторни режим рада асинхроне машине 49
____________________________________________________________________
U f1 = E1 = Ek' 2 = const.
q R2 Ek2
2
M= ⋅ ⋅ 2
, (2.90)
Ω1 s ⎛ R ⎞ 2
⎜ 2 ⎟ + X γk
⎝ s ⎠ 2
2
R ⎛R ⎞
X γk 2 > 2 , односно X γ2k >> ⎜ 2 ⎟ ,
s 2 ⎝ s ⎠
па је:
2
⎛ R2 ⎞ 2 2
⎜ ⎟ + X γk ≈ X γk (2.94)
⎝ s ⎠ 2 2
⎡ ⎤
⎢ ⎥
dM d ⎢ q R2 E k22 ⎥ = 0,
= ⋅ ⋅
ds ds ⎢ Ω1 s ⎛ R ⎞ 2 ⎥
⎢ ⎜ 2 ⎟ + X γ2k2 ⎥
⎢⎣ ⎝ s ⎠ ⎥⎦
односно:
d ⎧⎪ ⎡⎛ R2 ⎞ ⎤ ⎫⎪
2
2
⎨ s ⎢⎜ ⎟ + X γk2 ⎥ ⎬ = 0 ,
ds ⎪ ⎢⎝ s ⎠ ⎥⎦ ⎪⎭
⎩ ⎣
одакле се добија да је:
52 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
R2
sM 1 / 2 = ± (2.97)
X γk 2
R2
(Негативно решење sM 2 = − , се односи на генераторски режим рада
X γk 2
асинхроне машине).
Заменом израза за клизање sM у општи израз за моменат асинхроног
мотора добија се израз за максимални моменат:
q R2 Ek2
2
M max = ⋅ ⋅ (2.99)
Ω1 sM ⎛ R ⎞ 2
⎜⎜ 2 ⎟⎟ + X γ2k
⎝ sM ⎠ 2
односно:
q E k2
M max = ⋅ 2
(2.100)
Ω1 2 X γk 2
q R2 Ek2 q
2
Ek
2
Mn = ⋅ ⋅ , M pol = ⋅ R2 ⋅ 2 2 2 , (2.101)
Ω1 sn ⎛ R ⎞ 2 Ω1 R2 + X
⎜⎜ 2 ⎟⎟ + X γ2k γk 2
⎝ sn ⎠ 2
Моторни режим рада асинхроне машине 53
____________________________________________________________________
односно:
q R2' U 2f q Uf 2
Mn = ⋅ ⋅ 1
, M pol = ⋅ R2' ⋅ ' 1 '2 . (2.102)
Ω1 sn ⎛ ' ⎞ 2 Ω1 R2 + X
R
⎜ 2 ⎟ + X '2 γk 2
⎜ sn ⎟ γk 2
⎝ ⎠
M max •
• M pol
Mn •
s
0 sn sM 1
60 f
Пошто је брзина ротора n = n1 (1 − s) и n1 = = const. , то се на основу
p
M M
M max • M max •
n
0 nM nn n1 0 nM nn n1 n
(1) ( s M ) ( sn ) (0) (s )
n
n1
n0
nn
M
M0 Mn
U f1
I 2' = (2.103)
2
⎛
( )
' ⎞
⎜ R1 + R2 ⎟ + X γ + X γ' k
2
⎜ s ⎟⎠ 1 2
⎝
па је општи израз за моменат у том случају:
q R2' U 2f
1
M= ⋅ ⋅ 2
(2.104)
Ω1 s ⎛
( )
' ⎞
⎜ R1 + R2 ⎟ + X γ + X γ' k
2
⎜ s ⎟⎠ 1 2
⎝
Даља анализа и поступак добијања карактеристике момента и
карактеристичних величина је исти као у предходном случају. При томе се
добијају следећи изрази:
- клизање при коме се јавља максимални моменат (превално
клизање)
R2'
sM = ; (2.105)
X γ1 + X γ' k2
- максимални моменат
2
q Uf
M max = ⋅ 1 ; (2.106)
Ω1 2( X γ + X γ' k )
1 2
- номинални моменат
q R2 2 q R2' U 2f
1
Mn = ⋅ ⋅ In = ⋅ ⋅ 2
; (2.107)
Ω1 sn Ω1 sn ⎛
( )
2
R2' ⎞ 2
⎜ R1 + ⎟ + X γ + X γ' k
⎜ sn ⎟⎠ 1 2
⎝
- полазни моменат
q q U 2f1
M pol = ⋅ R2 ⋅ I 2pol2 = ⋅ R2' ⋅ . (2.108)
Ω1 Ω1 ( R1 + R2' ) 2 + ( X γ1 + X γ' k2 ) 2
2
M pol ⎛ I pol ⎞
= sn ⎜ 2 ⎟ ,
Mn ⎜ In ⎟
⎝ 2 ⎠
тј. однос полазног и номиналног момента сразмеран је номиналном клизању
и квадрату односа струја при поласку ( I pol ) и при номиналном режиму рада
(I n ) .
односно:
U f1
− I '2 = , (2.110)
Z1 + C1Z 'k 2
где је:
Z1 R1 + jX γ 1
C1 = 1 + =1+ .
Zm Rm + jX m
X γ1
C1 = 1 + = ν1
Xμ
ν 1 R2'
sM = ,
R12 + ( X γ1 + ν 1 X γ' k2 ) 2
или, пошто је, посебно код машина већих снага R12 << ( X γ1 + ν 1 X γ' k2 ) 2
ν1R2'
sM = ;
X γ 1 + ν 1 X γ' k 2
q U 2f
1
M max = ⋅ . (2.113)
2ν 1Ω1 R + R 2 + ( X + ν X ' ) 2
1 1 γ1 1 γk 2
M
Rd1 Rd 2
s
0 1
Клосов образац је израз који даје везу између момента M при неком
клизању s, максималног момента M max и њему одговарајућег клизања sM ,
односно даје однос M / M max у функцији клизања, M / M max = f ( s ).
Имајући у виду израз за моменат при неком клизању s (2.90), и израз
за максимални моменат (2.100) , њихов однос је:
q R2 Ek2
2
⋅ ⋅
Ω1 s ( R2 / s ) 2 + X 2 2 R2 X γk 2
M γk 2
= = .
M max
q Ek2 ⎡⎛ R ⎞ 2 ⎤
⋅ 2 s ⎢⎜ 2 ⎟ + X γ2k ⎥
Ω1 2 X γk 2 ⎢⎣⎝ s ⎠ 2⎥
⎦
Као је sM = R2 / X γk 2 , односно R2 = sM X γk 2 , предходни израз своди се на
следећи облик:
M 2sM 2s
= = 2 M .
M max ⎛ sM
2 ⎞ sM
s⎜ 2 + 1⎟ +s
⎜ s ⎟ s
⎝ ⎠
Дељењем бројиоца и имениоца овог израза са sM , добија се коначни облик
Клосовог обрасца:
M 2
= (2.114)
M max s s
+ M
sM s
60 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
M
M max
1
s
0 sM 1
M
Карактеристика = f ( s ) приказана је на сл. 2.28.
M max
Моторни режим рада асинхроне машине 61
____________________________________________________________________
M
M max •
C M RM
B• •
M pol •
s
1 sM 0
(0) (nM ) (n1 )
dM dM RM
< .
ds ds
Зато се део карактеристике у интервалу 0 < s < sM назива радним делом
карактеристике асинхроног мотора.
Табела 2.2
p I pol / I n M pol / M n M max / M n
2 6,0 – 6,5 1,1 – 1,4 1,8
3 6 1,1 -1,3 1,8
4 5,5 1,1 1,6
•
•
•
•
•
• o o o
o o o
o o o •
•
o o o •
o o o
o o o
• •
• • •
•
AM •
~ • •
AM
~
Сл. 2.30 Директно пуштање Сл. 2.31 Пуштање помоћу пригушнице
•
•
•
o o o
o o o
•
• •
A
•
•
• •
( 2) o o o C• • B
o o o
(1) o o o
I polY 1
= .
I polΔ 3
• •
•
•
•
•
U
•
I polY I polΔ •
Zk Zk Zk
• Zk Zk • • •
Zk
Дакле, полазна струја при спрези звезда три пута је мања од полазне
линијске струје при спрези у троугао, што је добра особина овог начина
пуштања у рад. Међутим, недостатак овог начина пуштања у рад јесте што је
и полазни моменат при спрези звезда три пута мањи од момента који се има
при спрези троугао. Наиме, полазни моменат је сразмеран квадрату фазног
напона, па је:
2
⎛U ⎞ U2
M polY = kU 2f = k ⎜⎜ ⎟⎟ = k и M polΔ = kU 2f = kU 2 ,
⎝ 3⎠ 3
што значи да је:
Моторни режим рада асинхроне машине 67
____________________________________________________________________
1
M polY = ⋅ M polΔ .
3
Због тога се пребацач звезда-троугао не може употребити за оне уређаје који
при пуштању у рад захтевају велики полазни моменат, као што су нпр.
дизалице и кранови.
Према томе, ниједан од наведених начина пуштања у рад не
задовољава оба постављена захтева, што и поред многих добрих особина
кавезних асинхроних мотора, ограничава њихову примену.
q U 2f
' 1
M pol ,d = ( R2 + Rd ) (2.121)
Ω1 ( R1 + R2 + R d ) + ( X γ1 + X γ' k2 ) 2
' ' 2
U f1
I pol ,d = (2.122)
( R1 + R2' + Rd' ) 2 + ( X γ1 + X γ' k2 ) 2
n = n1 (1 − s )
M
M RM
0 n1 n
M
Rd3 Rd 2 Rd1
M RM
0 n3 nn n1 n
(1) ( s3 ) ( sn ) (0) (s )
N S N S N/2 S N/2
o o o o
A X A X
p=2 p =1
Дакле, при регулисању брзине на овај начин мора да буде испуњен услов
U
= const.
f
При томе и максимални моменат остаје непромењен. Карактеристике
момента тада имају облик као на сл. 2.39.
M RM
0 n3 n2 nn n1 n
• •
• •
• •
o o o o o o
o o o o o o
B• B•
A• •C A• •C
AM AM
~ ~
а) б)
S
Q
ϕ
P1
P P1
cos ϕ = 1 = и Q = P1tgϕ (2.124)
S P12 + Q 2
P
I min = (2.126)
η 3 ⋅U
Да би се смањила струја узета из мреже, поправља се фактор снаге
компензацијом реактивне снаге и то помоћу кондензатора који се везују
паралелно са мотором, на начин приказан на сл. 2.42.
Кондензатори се обично везују у троугао, пошто је тада потребни
капацитет три пута мањи него у случају да се везују у спрегу звезда. (код
Q Q
спреге троугао је CΔ = 2
, а код спреге звезда CY = ).
3ωU ωU 2
78 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
•
•
•
o o o
o o o
•
•
• oo o
•
C C
• •
•
C
AM • •
~
sin(ϕ − ϕ M )
k = tgϕ − tgϕ M = (2.127)
cos ϕ cos ϕ M
M M
(2)
M pol
(1)
s
0 1 0 0,8n1 n1 n
(1) (0) ( s )
Ако се, међутим, ротор на неки начин покрене у једном смеру, мотор
наставља да се обрће у том смеру. Зато се за стварање полазног момента
једнофазног асинхроног мотора користе разни уређаји. То је обично помоћна
фаза, заједно са неком врстом отпора (омски, индуктивни или најчешће
капацитивни) и прекидачем. Помоћна фаза смешта се у преосталу 1 / 3
Моторни режим рада асинхроне машине 81
____________________________________________________________________
o o
•
•
• •
•A
o
o •
•
C C• •B
• •
Сл. 2.45 Кондензатор у пом. фази Сл. 2.46 3ф мотор као 1ф мотор
o o
M / Mn
• •
1
C1
•
0,5
• •
s
1 0
o o
M / Mn
• • •
o
o
C1 C2
•
• • s
1 0
се вежу на начин приказан на сл. 2.49 а) или сл. 2.49 б). При томе се трофазни
асинхрони мотор може употребити са стално укљученим кондензатором
(пуна извучена линија), са кондензатором намењеним само за пуштање у рад
(испрекидана линија), или са оба кондензатора.
Ако шеме на сл. 2.49 одговарају левом смеру обртања, десни смер
обртања добио би се тако што се кондензатори вежу између крајева А и С.
C C
• •
o o
o o
• • A • • A
B B
o o o o
o o o o
o o o o
а) Троугао б) Звезда
Сл. 2.49 Прикључење трофазног мотора на једнофазну мрежу
U B = U 0 + a 2 U 1 + aU 2 (2.129)
U C = U 0 + aU 1 + a 2 U 2
1
U 1 = (U A + aU B + a 2 U C )
3
1
U 2 = (U A + a 2 U B + aU C ) (2.130)
3
1
U 0 = (U A + U B + U C )
3
Услед несиметричних фазних напона и струје појединих фаза статора
су несиметричне и оне се такође могу изразити преко одговарајућих
симетричних компоненти:
I A = I 0 + I1 + I 2
I B = I 0 + a 2 I 1 + aI 2 (2.131)
I C = I 0 + aI 1 + a 2 I 2
′ ′ 2
q R22 q R22 U 12
M2 = − ′2 =
I 22 (2.135)
Ω1 2 − s Ω1 2 − s ⎛ ′ ⎞2
⎜ R1 +
R22
2−s⎠
( )
⎟ + X γ 1 + X γ′k 22 2
⎝
Укупни (резултантни) моменат трофазног асинхроног мотора при
несиметричном напону напајања биће:
q ⎛ R2′ 2 R22 ′ ⎞
M = M1 + M 2 = ⎜ ′ −
I 21 ′2 ⎟
I 22 (2.136)
Ω1 ⎝ s 2−s ⎠
Одговарајуће карактеристике момента приказане су на слици 2.53.
U BC = U , I A =0, I B = −I C
1
I0 = (I + I B + I C ) = 0
3 A
I1 =
1
3
( 1
) (
I A + aI B + a2 I C = a − a2 I B = j
3
)
1
3
IB (2.137)
I2 =
1
3
( 1
) ( )
I A + a2 I B + aI C = a2 − a I B = − j
3
1
3
IB
Односно: I B = − j 3I1 и I 1 = −I 2
Пошто је: U 1 = Z 11 I 1 и U 2 = Z 12 I 2
То је:
U BC = U B − U C = a 2 U 1 + aU 2 − aU 1 − a 2 U 2
( )
U BC = a 2 − a (Z 11 + Z 12 )I 1 = − j 3 (Z 11 + Z 12 )I 1
U BC = (Z 11 + Z 12 )I B (2.138)
1 U BC
I 1 = −I 2 = j (2.139)
3 Z 11 + Z 12
U = (Z 11 + Z 12 )I (2.140)
q R21 2 q R22 2
M1 = I 21 и M2 = − I 22
Ω1 s Ω1 2 − s
па је резултантни моменат:
Моторни режим рада асинхроне машине 93
____________________________________________________________________
q R21 2 q R22 2
M = M1 + M 2 = I 21 − I 22
Ω1 s Ω1 2 − s
I2 3η 3 cos ϕ 3
Односно: =
I3 η 2 cos ϕ 2
То је: I 2 > 3I 3
1
P2' = P3' = 0.576 P3
3
Значи, да би струје остале исте, мотор при раду на две фазе из мреже
мора да узима 57.6% снаге коју би при истој струји узимао са укључене све
три фазе. Међутим, пошто је при раду на две фазе могућа нешто већа густина
струје (јер у једној трећини намотаја статора нема струје), процена је да је
добијену вредност могуће повећати за око 8%. Зато је утрошена снага
P2' = 0.624 P3' , што ипак значи да се мотор мора значајно растеретити.
Рад трофазног асинхроног мотора на две фазе праћен је
карактеристичним шумом.
Моторни режим рада асинхроне машине 95
____________________________________________________________________
Трофазни мотори
U – вишенапонски намотај,
B – мотор снабдевен бравом,
R – редукторски мотор,
S – специјални ротор,
V – мотор без вентилатора,
D – дизалишни (крански) мотор,
Моторни режим рада асинхроне машине 97
____________________________________________________________________
Једнофазни мотори
M – једнофазни асинхрони мотор са залетним кондензатором и
центрифугалном склопком,
C – једнофазни асинхрони мотор са стално укљученим кондензатором
T – мотор са термичком заштитом,
P – мотор са прекидачем,
G – мотор са каблом за прикључак,
Група од два или три броја са словима S, M или L означава величину
мотора према IEC препорукама.
Слово k или d иза слова S, M или L означава исту величину мотора као
и раније, али смањену или повећану дужину лимпакета.
Број иза повлаке означава број полова, односно брзину. Уколико
испред ознака које означавају припадност основном реду стоји неко слово,
онда тај мотор спада у наменску групу мотора, при чему слова имају следеће
ознаке:
S – експлозивно заштићени мотор – повећана сигурност,
B – бродски мотор,
K – кочиони мотор.
Примери:
ZKR 132 S − 4 Затворени трофазни асинхрони мотор за
редукторе, са кавезним ротором, величине 132 S у
четвополном извођењу;
OKT 250 M − 6 Отворени трофазни асинхрони мотор са
кавезним ротором величине 250 M у шестополном
извођењу снабдевен термичком заштитом;
ZPD 112 M − 8 Затворени асинхрони мотор са намотаним
ротором за кранове величине 112 M у осмополном
извођењу;
и у роторском колу неће бити струје. Асинхрона машина тада ради у режиму
идеалног празног хода. Из мреже на коју је прикључена узима знатну
реактивну енергију потребну за одржавање обртног магнетног флукса, али и
извесну количину активне енергије којом се, и даље, покривају губици у
бакру и гвожђу статора.
Уколико се даље настави са повећавањем погонског момента,
неминовно ће доћи до додатног убрзавања ротора, тако да ће важити да је
Ω > Ω1 . У таквој ситуацији, наступа веома битна промена која се интуитивно
може наслутити посматрајући слику 2.9.б. Наиме, како сада вектор v мења
своју оријентацију, мења се и оријентација вектора E 2 , а самим тим и смер
активне компоненте струје ротора I 2 . Коначно, то доводи до промене смера
силе F која делује на посматрани проводник. Сви вектори сила представљени
на слици 2.9.в имали би супротну оријентацију, што значи да моменат
електромагнетних сила у том тренутку добија супротан предзнак. У суштини,
он постаје кочиони момент који се супротставља дејству момента погонске
машине. Машина улази у генераторски режим рада јер промена смера
активне компоненте струје ротора доводи и до промене смера активне
компоненте струје статора. Додатно повећавање момента погонске машине
ће, по истом механизму, изазивати повећање кочионог момента
електромагнетних сила и повећање активне снаге предате у мрежу, све док се
генератор налази у области стабилног рада.
То практично значи да је регулацијом механичке снаге погонске
машине могуће управљати активном снагом која се инјектира у мрежу.
Нажалост, да би одржавање обртног магнетног поља уопште било могуће,
машина ће из мреже увек морати да узима реактивну енергију, произведену
помоћу синхроних машина или кондензаторских батерија.
У најкраћем, може се рећи да је за увођење асинхроне машине у
генераторски режим рада потребно испунити два општа предуслова:
1) обезбедити извор реактивне енергије, потребан за егзистенцију
обртног магнетног флукса;
2) поседовати погонску машину способну да окреће ротор у смеру
ротације обртног поља, али брзином n која је већа од синхроне
брзине n1 .
Теоријски посматрано, брзина ротора у генераторском режиму рада
може да се налази у опсегу n1 < n < +∞ . У складу са тиме, и дефиницијом
релативног клизања s , за генераторски режим рада би важило да релативно
клизање може да узме било коју вредност из интервала − ∞ < s < 0 .
Генераторски режим рада асинхроне машине 105
____________________________________________________________________
Статорска једначина:
U1 = −E1 + R1I1 + jX γ 1 I1 , (3.1)
R'
E 'k 2 = E1 = 2 ⋅ I '2 + jX γ' k 2 I '2 , (3.2)
s
као и једначина
I 0 = I1 + I '2 . (3.3)
На основу једначина (3.1), (3.2) и (3.3) црта се заједнички векторски
дијаграм електричних сила статора и ротора у генераторском режиму рада,
R'
при чему мора да се води рачуна о чињеници да је 2 < 0 , односно да вектор
s
'
R2 '
⋅ I 2 има супротно усмерење у односу на вектор роторске струје I '2 .
s
Како међусобни положај вектора I 0 , Φ ob и E1 = E 'k 2 мора да остане
непромењен (јер обртни флукс Φ ob увек мало касни за струјом I 0 , а
индукована електромоторна сила E1 касни у односу на обртни флукс за 90° ),
једначина (3.2) ће бити задовољена само ако се вектор I '2 налази у другом
квадранту. Имајући у виду да вектор струје празног хода I 0 мора бити у
првом квадранту, на основу једначине (3.3) следи да вектор струје статора I1
лежи у четвртом квадранту.
Пратећи изложену анализу, може се нацртати векторски дијаграм
асинхроног генератора, што је приказано на слици 3.3.
Са дијаграма се јасно уочава да активна компонента струје ротора
'
I 2 a има супротан фазни став у односу на индуковану електромоторну силу
π
укоченог ротора E 'k 2 , при чему струја ротора I 2' заостаје за угао ϕ 2 >
.
2
Слична ситуација се уочава и на статору. Наиме, вектор струје статора I1
π
касни у односу на вектор напона U1 за угао ϕ1 > .
2
Генераторски режим рада асинхроне машине 107
____________________________________________________________________
q R2' U 2f
M = ⋅ ⋅ 1
<0. (3.7)
Ω1 s ⎛ ⎞
2
⎜ R1 + ν 1 R2' ⎟ + ( X γ + ν 1 X γ' k ) 2
⎜ s ⎟⎠ 1 2
⎝
Ово је логично, јер се моменат генератора у суштини супротставља
моменту погонске машине, која приморава ротор да се врти брже од обртног
поља.
На слици 3.4 је, ради илустрације, приказана механичка
карактеристика једне асинхроне машине у опсегу промене релативног
клизања − 1 < s < 1 , чему одговара опсег брзина ротора 2n1 > n > 0 . На оси
момента приказана је релативна вредност момента при датом клизању у
односу на номинални моменат из моторног режима.
Може се уочити да је генераторски део карактеристике момента по
облику сличан са моторним делом карактеристике, при чему се било која
негативна вредност реалативног клизања повезује са одговарајућом
негативном вредношћу момента.
Очигледно је да и на карактеристици генератора постоји превално
клизање s Mg < 0 за које ће моменат генератора M max g бити максималан по
својој апсолутној вредности. Вредност превалног клизања у генраторском
режиму дефинисана је као
Генераторски режим рада асинхроне машине 109
____________________________________________________________________
2
релативни моменат, М / Мn
1
SMg мотор
0
SMm
генератор
-1
-2
-3
-1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
релативно клизање, s
ν 1R2'
s Mg = − (3.8)
R12 + ( X γ 1 + ν 1 X γ' k 2 ) 2
s Mg = s Mm (3.9)
q U 2f
M max g = ⋅ 1
(3.10)
2ν1Ω1 R − R + ( X + ν X ' ) 2
2
1 1 γ1 1 γk 2
10
I1
8
6
4
P1
2
0
sg2 sg1
-2 генератор мотор
-4
-6
-8
-1.0 -0.8 -0.6 -0.4 -0.2 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
релативно клизање, s
1.00
Q1
0.75
релативне вредности I1, P1, Q1
I1
0.50
0.25
sGg sg1
0.00
-0.25
-0.50
P1
-0.75
-1.00
-1.25
-0.05 -0.04 -0.03 -0.02 -0.01 0.00 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05
релативно клизање, s
Pr = Pmeh − P fv (3.20)
и
Pob : Pr : PCu2 = 1 : (1 − s ) : s , (3.24)
P1
ηg = (3.25)
Pmeh
0.9
0.8
степен искоришћења, η
0.7
0.6
0.5
генератор мотор
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
-0.05 -0.04 -0.03 -0.02 -0.01 0.00 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05
релативно клизање, s
4. ПРЕЛАЗНИ ПРОЦЕСИ У
АСИНХРОНИМ МАШИНАМА
⎡u ⎤
u = ⎢ abcs ⎥
⎣u ′abcr ⎦1x 6
⎡u A ⎤
u abcs = ⎢⎢u B ⎥⎥ - субвектор фазних напона статора;
⎢⎣uC ⎥⎦
⎡ua′ ⎤
u′abcr = ⎢⎢ub′ ⎥⎥ - субвектор фазних напона ротора, сведених на статор.
⎢⎣uc′ ⎥⎦
⎡i ⎤
i = ⎢ abcs ⎥ ,
⎣i′abcr ⎦1x 6
у којем је:
⎡i A ⎤
i abcs = ⎢⎢iB ⎥⎥ - субвектор струја статора;
⎢⎣iC ⎥⎦
⎡ia′ ⎤
i′abcr = ⎢⎢ib′ ⎥⎥ - субвектор струја ротора, сведених на статор;
⎢⎣ic′ ⎥⎦
⎡ψ ⎤
ψ = ⎢ abcs ⎥ ,
⎣ψ′abcr ⎦1x 6
чији су субвектори
⎡ψ A ⎤
ψ abcs = ⎢⎢ψ B ⎥⎥ - субвектор обухвата флукса статорских намота;
⎢⎣ψ C ⎥⎦
⎡ψ a′ ⎤
ψ ′abcr = ⎢⎢ψb′ ⎥⎥ - субвектор обухвата флукса роторских намота, сведен
⎢⎣ψ c′ ⎥⎦
на статор.
⎡R 0 ⎤
R=⎢ s ,
⎣0 R ′r ⎥⎦ 6 x 6
а у којој је
⎡RA 0 0 ⎤ ⎡ Rs 0 0⎤
R s = ⎢⎢ 0 RB 0 ⎥⎥ = ⎢⎢ 0 Rs 0 ⎥⎥
⎢⎣ 0 0 RC ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 Rs ⎥⎦
⎡ Ra′ 0 0 ⎤ ⎡ Rr′ 0 0⎤
R ′r = ⎢⎢ 0 Rb′ 0 ⎥⎥ = ⎢⎢ 0 Rr′ 0 ⎥⎥
⎢⎣ 0 0 Rc′ ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 Rr′ ⎥⎦
d
у којој p представља оператор диференцирања по времену, p=.
dt
Матрична једначина (4.1) се увек може развити на 6 диференцијалних
једначина напонске равнотеже, при чему свака важи за одређени намотај.
Пошто је свих шест намотаја постављено на заједничко магнетно
коло, између било која два намотаја у општем случају постоји магнетна
спрега, па се вектор обухвата флукса може представити као производ матрице
индуктивности чије су димензије 6x6 и вектора струја, ψ = Li , односно:
⎡ ψ abcs ⎤ ⎡L L′sr ⎤ ⎡i ⎤
⎢ψ ′ ⎥ =⎢ s ⎥ ⋅ ⎢ abcs ⎥ (4.2)
⎣ abcr ⎦ 6 x1 ⎣L′rs L′r ⎦ 6 x 6 ⎣i′abcr ⎦ 6 x1
⎡ L L ⎤
⎢ Lm1s + Lγs − m1s − m1s ⎥
2 2
⎢ L Lm1s ⎥
L s = ⎢ − m1s Lm1s + Lγs − ⎥
⎢ 2 2 ⎥
⎢ − Lm1s L
− m1s Lm1s + Lγs ⎥⎥
⎢⎣ 2 2 ⎦
⎡ L L ⎤
⎢ Lm1s + Lγ′r − m1s − m1s ⎥
2 2
⎢ L Lm1s ⎥
L′r = ⎢ − m1s Lm1s + Lγ′r − ⎥
⎢ 2 2 ⎥
⎢ − Lm1s L
− m1s Lm1s + Lγ′r ⎥⎥
⎢⎣ 2 2 ⎦
⎡ 2π 2π ⎤
⎢ cos θ r cos(θ r +
3
) cos(θ r − )
3 ⎥
⎢ 2π 2π ⎥
T
L′sr = L′rs = Lm1s ⎢cos(θ r − ) cos θ r cos(θ r + )⎥
⎢ 3 3 ⎥
⎢cos(θ + 2π ) cos(θ − 2π ) cos θ r ⎥
⎢⎣ r
3
r
3 ⎥⎦
⎡ 2π 2π ⎤
⎢cos θ cos(θ −
3
) cos(θ + )
3 ⎥
2⎢ 2π 2π ⎥
K s = ⎢ sin θ sin(θ − ) sin(θ + )⎥ ,
3⎢ 3 3 ⎥
⎢ 1 1 1 ⎥
⎢⎣ 2 2 2 ⎥⎦
⎡ 2π 2π ⎤
⎢cos β cos( β −
3
) cos( β + )
3 ⎥
2⎢ 2π 2π ⎥
K r = ⎢ sin β sin( β − ) sin( β + )⎥ ,
3⎢ 3 3 ⎥
⎢ 1 1 1 ⎥
⎢⎣ 2 2 2 ⎥⎦
tx
θ = ∫ ωdt + θ 0 (4.7)
0
tx
β = θ − θ r = ∫ (ω − ω r )dt + (θ 0 − θ r 0 ) . (4.8)
0
Прелазни процеси у асинхроним машинама 131
____________________________________________________________________
f qd0s = K s f abcs
f qd0r = K r f abcr
2
Треба напоменути да је коефицијент који множи све елементе
3
матрица K s и K r могао бити дефинисан и другачије, што не би имало
утицаја на сам ток анализе понашања еквивалентне машине у ортогоналном
референтном систему. Међутим, промена би морала бити уважена кроз
примену одговарајућих инверзих матрица трансформације, приликом
превођења резултата анализе из ортогоналног референтног система у
оригиналне електричне величине.
За случај да су трансформационе матрице дефинисане у
представљеном облику, њихове инверзне матрице гласиће:
⎡ ⎤
⎢ cosθ sin θ 1⎥
⎢ 2π 2π ⎥
K s−1 = ⎢cos(θ − ) sin(θ − ) 1⎥
⎢ 3 3 ⎥
⎢cos(θ + 2π ) sin(θ + 2π ) 1⎥
⎣⎢ 3 3 ⎥⎦
и
132 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
⎡ ⎤
⎢ cos β sin β 1⎥
⎢ 2π 2π ⎥
K r−1 = ⎢cos( β − ) sin( β − ) 1⎥ .
⎢ 3 3 ⎥
⎢cos( β + 2π ) sin( β + 2π ) 1⎥
⎣⎢ 3 3 ⎥⎦
⎡u qs ⎤ ⎡ Rs 0 0 ⎤ ⎡iqs ⎤ ⎡ 0 1 0⎤ ⎡ψ qs ⎤ ⎡ψ qs ⎤
⎢u ⎥ = ⎢ 0 Rs ⎥ ⎢
0 ⎥ ⋅ ⎢ids ⎥ + ω ⎢⎢− 1 0 0⎥⎥ ⋅ ⎢⎢ψ ds ⎥⎥ +
⎥ p ⎢⎢ψ ds ⎥⎥ (4.9а)
⎢ ds ⎥ ⎢
⎢⎣u0 s ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 Rs ⎥⎦ ⎢⎣i0 s ⎥⎦ ⎢⎣ 0 0 0⎥⎦ ⎢⎣ψ 0 s ⎥⎦ ⎢⎣ψ 0 s ⎥⎦
где је:
134 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
3
Lm = Lm1s , (4.11)
2
такозвана обртна индуктивност. То је, у суштини, вредност индуктивности у
грани магнећења познате еквивалентне шеме, која се директно може
одредити на основу анализе резултата огледа празног хода и кратког споја.
Наиме, иако је раније напоменуто да у еквивалентној шеми увек фигуришу
вредности карактеристичне за само једну фазу, индукована ems E1 у грани
магнећења је заправо резултат промене укупног обртног флукса обухваћеног
намотима једне фазе у времену. Како је максимална вредност индукције
обртног поља Bobm = 1.5B1m , сасвим је логично да обртна индуктивност и
индуктивност магнећења намота једне фазе на статору буду повезане
релацијом (4.11).
(
mc = P K s−1i qd0s )T ∂∂Lθ′sr K r−1i′qd0r = Pi qd0s
T
(K s−1 )T ∂∂Lθ′sr K r−1i′qd0r
r r
′ = 0 = Rr′ iqr
u qr ′ + Lγ′r piqr
′ + Lm p (iqs + iqr
′ ) (4.14)
′ )
u ds = Rs ids + Lγs pids − ω rψ qs + Lm p(ids + idr (4.15)
′ = 0 = Rr′ idr
u dr ′ + Lγ′r pidr
′ + Lm p(ids + idr
′ ) (4.16)
1
piqs = (− Rr′ iqr
′ − Lr′ piqr
′ ) (4.17)
Lm
Lm ⎛ L R′ ⎞
′ =
piqr ⎜⎜ − uqs + Rs iqs + ωrψ ds − s r iqr
′ ⎟⎟ . (4.18)
Ls Lr′ − L2m ⎝ Lm ⎠
1
pids = (− Rr′ idr
′ − Lr′ pidr
′ ), (4.19)
Lm
Lm ⎛ L R′ ⎞
′ =
pidr ⎜⎜ − uds + Rs ids − ωrψ qs − s r idr
′ ⎟⎟ (4.20)
Ls Lr′ − L2m ⎝ Lm ⎠
′
ψ qs = Ls iqs + Lm iqr (4.21)
и
′ ,
ψ ds = Ls ids + Lm idr (4.22)
1
pω m = (mc + mm − Kωm ) , (4.23)
J
при чему се моменат конверзије добија из релације (4.12).
Eлектрична угаона брзина ротора ω r повезана је са механичком
угаоном брзином ω m преко израза (4.5).
Пет диференцијалних једначина, (4.17), (4.18), (4.19), (4.20) и (4.23),
заједно са четири алгебарске једначине (4.5), (4.12), (4.21) и (4.22), чине
математички модел трофазне асинхроне машине у простору стања, при чему
је вектор променљивих стања дефинисан као iqs iqr [
′ ids idr ′ ωm T . ]
Као улазни параметри, у моделу фигуришу механички момент mm на
вратилу машине и компоненте напона статора по q и d оси, које се добијају из
једначине
⎡u A ⎤
⎡u qs ⎤ 2 ⎡cos θ cos(θ − 2π / 3) cos(θ + 2π / 3)⎤ ⎢ ⎥
⎢u ⎥ = ⎢ sin θ sin(θ − 2π / 3) sin(θ + 2π / 3) ⎥ ⋅ ⎢u B ⎥ , (4.24)
⎣ ds ⎦ 3 ⎣ ⎦ ⎢u ⎥
⎣ C⎦
Угао θ који се јавља у матричној релацији (4.24) је променљив, јер је
одабрано да се референтни систем веже за ротор. Његова вредност је битна за
трансформисање оригиналних фазних напона и он се произвољном тренутку
t x рачуна као:
tx
θ = ∫ ωr dt + θ r 0 . (4.25)
0
⎡i A ⎤ ⎡ cos θ sin θ ⎤
⎢i ⎥ = ⎢cos(θ − 2π / 3) sin(θ − 2π / 3) ⎥ ⋅ ⎡iqs ⎤ (4.26)
⎢ B⎥ ⎢ ⎥ ⎢i ⎥
⎢⎣iC ⎥⎦ ⎢⎣cos(θ + 2π / 3) sin(θ + 2π / 3)⎥⎦ ⎣ ds ⎦
⎡ia′ ⎤ ⎡ 1 0 ⎤
′ ⎤
⎢i′ ⎥ = ⎢− 1 / 2 − 3 / 2⎥ ⋅ ⎡iqr
⎢ b⎥ ⎢ ⎥ ⎢i′ ⎥ (4.27)
⎢⎣ic′ ⎥⎦ ⎢⎣− 1 / 2 3 / 2 ⎥⎦ ⎣ dr ⎦
1600
1400
брзина ротора, n [ob/min]
1200
1000
800
600
400
200
0
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0
време, t [s]
Сл. 4.6 Брзина ротора – директно пуштање у рад
1000
800
линијска струја статора, iA [A]
600
400
200
-200
-400
-600
-800
-1000
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0
време, t [s]
600
сведена фазна струја ротора, i'à [A]
400
200
-200
-400
-600
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0
време, t [s]
1250
1000
750
моменат конверзије, mc [Nm]
500
250
-250
-500
-750
-1000
-1250
0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0
време, t [s]
1250
1000
моменат конверзије, mc [Nm]
750
500
250
-250
-500
-750
-1000
-1250
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600
брзина ротора, n [ob/min]
1600
1400
брзина ротора, n [ob/min]
1200
1000
800
600
400
200
0
0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2 3.6 4.0
време, t [s]
Сл. 4.11 Брзина ротора – пуштање у рад пребацачем Y − Δ
Прелазни процеси у асинхроним машинама 147
____________________________________________________________________
1000
800
линијска струја статора, iA [A]
600
400
200
-200
-400
-600
-800
-1000
0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2 3.6 4.0
време, t [s]
Сл. 4.12 Линијска струја статора – пуштање у рад пребацачем Y − Δ
600
сведена фазна струја ротора, i'à [A]
400
200
-200
-400
-600
0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2 3.6 4.0
време, t [s]
1250
1000
моменат конверзије, mc [Nm]
750
500
250
-250
-500
-750
-1000
-1250
0.0 0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2 3.6 4.0
време, t [s]
1250
1000
750
моменат конверзије, mc [Nm]
500
250
0
-250
-500
-750
-1000
-1250
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600
брзина ротора, n [ob/min]
350
300
250
200
150
100
50
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
време, t [s]
1590
1580
1570
брзина ротора, n [ob/min]
1560
1550
1540
1530
1520
1510
1500
1490
0 1 2 3 4 5 6 7
време, t [s]
500
400
линијска струја статора, iA [A]
300
200
100
-100
-200
-300
-400
0 1 2 3 4 5 6 7
време, t [s]
200
сведена фазна струја ротора, i'à [A]
150
100
50
-50
-100
-150
-200
0 1 2 3 4 5 6 7
време, t [s]
250
-250
-500
-750
-1000
0 1 2 3 4 5 6 7
време, t [s]
1580
1570
брзина ротора, n [ob/min]
1560
1550
1540
1530
1520
1510
1500
1490
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
Сл. 4.21 Брзина ротора – пропад напона на 0.7U n
500
400
линијска струја статора, iA [A]
300
200
100
-100
-200
-300
-400
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
150
100
50
-50
-100
-150
-200
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
250
моменат конверзије, mc [Nm]
-250
-500
-750
-1000
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
3500
брзина ротора, n [ob/min]
3000
2500
2000
1500
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
1000
800
линијска струја статора, iA [A]
600
400
200
-200
-400
-600
-800
-1000
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
Сл. 4.26 Линијска струја статора - пропад напона на 0.5U n
156 Асинхроне машине
____________________________________________________________________
500
400
сведена фазна струја ротора, i'à [A]
300
200
100
-100
-200
-300
-400
-500
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
Сл. 4.27 Сведена струја ротора –пропад напона на 0.5U n
500
250
моменат конверзије, mc [Nm]
-250
-500
-750
-1000
-1250
7.0 7.5 8.0 8.5 9.0 9.5 10.0 10.5 11.0
време, t [s]
Сл. 4.28 Моменат конверзије –пропад напона на 0.5U n
Списак коришћених ознака 157
____________________________________________________________________
1. Опште напомене
2. Симболи
B - магнетна индукција
C - капацитет
D - пречник
E - електромоторна сила
f - фреквенција (учестаност)
I - јачина електричне струје
Ј - момент инерције
158 Списак коришћених ознака
____________________________________________________________________
k - навојни сачинилац
L - индуктивност
M - моменат
- магнетопобудна сила
m - маса
- број жљебова по полу и по фази
N - број проводника
n - брзина изражена у [o / min ]
P - активна снага
- број парова полова (у 4. поглављу)
p - број парова полова
- оператор диференцирања по времену (у 4. поглављу)
Q - реактивна снага
q - број фаза
R - активна отпорност
S - привидна снага
s - клизање
T - периода
t - време
U - напон
X - реактивна отпорност (реактанса)
X,Y,Z - излазни крајеви фаза намотаја статора
Y - спрега звезде
y - дужина навојног корака
Z - импеданса
- укупан број жљебова
z - број жљебова по полу
η - степен искоришћења
ϑ - температура
Φ - магнетни флукс
ϕ - фазни угао између напона и струје
ψ - обухват флукса
ω - кружна фреквенција
- електрична угаона брзина
Ω - механичка угаона брзина
Списак коришћених ознака 159
____________________________________________________________________
3. Индекси
Cu - бакар
d - додатна отпорност
- подужна оса
F - вихорне струје
f - фазна величина
fv - трење и вентилација
g - главна фаза једнофазног асинхроног мотора
G - генератор
Fe - гвожђе
k - кратак спој (режим укоченог ротора)
l - линијска величина
L - индуктивност
m - амплитуда, максимум
- редно везани елемент попречне гране еквивалентне шеме
max - максимална вредност
M - мотор
- клизање при коме се јавља максимални моменат
n - номинална (називна) вредност
ob - обртно магнетно поље
pol - полазна вредност
q - попречна оса
s - синхрона вредност
t - тетивни
γ - расипање
- губици
o - празан ход
1 - статор
- директна компонента
2 - ротор
- инверзна компонента
0 - нулта компонента
160 Литература
____________________________________________________________________
ЛИТЕРАТУРА