www.matematiranje.

com

POVRŠINSKI INTEGRALI

Površinski integral prve vrste

i) Ako je S deo po deo glatka dvostrana površ zadata jednačinama:

x=x(u,v)
y=y(u,v)
z=z(u,v)

gde (u,v) pripada D a funkcija f(x,y,z) je definisana i neprekidna na površi S , onda je:

∫∫ f ( x, y, z )ds = ∫∫ f [ x(u, v), y(u, v), z(u, v)]

S D
EG − F 2 dudv

2 2 2
⎛ ∂x ⎞ ⎛ ∂y ⎞ ⎛ ∂z ⎞
E = ⎜ ⎟ +⎜ ⎟ +⎜ ⎟
⎝ ∂u ⎠ ⎝ ∂u ⎠ ⎝ ∂u ⎠

2 2 2
⎛ ∂x ⎞ ⎛ ∂y ⎞ ⎛ ∂z ⎞
G = ⎜ ⎟ +⎜ ⎟ +⎜ ⎟
⎝ ∂v ⎠ ⎝ ∂v ⎠ ⎝ ∂v ⎠

∂x ∂x ∂y ∂y ∂z ∂z
F= + +
∂u ∂v ∂u ∂v ∂u ∂v

ii) Ako jednačina površi S ima oblik z=z(x,y) , gde je z=z(x,y) jednoznačna neprekidno diferencijabilna
funkcija, onda je:

∫∫ f ( x, y, z )ds = ∫∫ f [ x, y, z ( x, y)]
S D
1 + p 2 + q 2 dxdy i

∂z ∂z
p= i q=
∂x ∂y
 www.matematiranje.com

POVRŠINSKI INTEGRAL PRVE VRSTE NE ZAVISI OD ORIJENTACIJE KRIVE

Površinski integral druge vrste

Ako je S glatka dvostrana površ na kojoj je izabrana jedna od dveju strana , određena smerom normale

n( cos α , cos β , cos γ ) i z = z(x,y) tada je :

p
cos α =
± 1+ p2 + q2

q ∂z ∂z
cos β = gde je: p= i q=
± 1+ p2 + q2 ∂x ∂y

−1
cos γ =
± 1+ p2 + q2

VAŽNO

( Da li ćemo uzeti + ili – zavisi od ugla koji normala gradi sa pozitivnim delom z-ose:

−1
Ako je taj ugao oštar ,onda mora biti cos γ >0 pa uzimamo minus ispred korena, cos γ =
− 1+ p2 + q2
−1
Ako je taj ugao tup, onda je cos γ <0 , pa uzimamo + ispred korena cos γ = )
+ 1+ p2 + q2

a P=P(x,y,z) Q=Q(x,y,z) i R=R(x,y,z) tri funkcije, definisane i neprekidne na površi S, onda je

∫∫ Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = ∫∫ ( P cos α + Q cos β + R cos γ )ds

S S

Površinski integral druge vrste zavisi od orijentacije krive.

Prelaskom na drugu stranu površi menja se znak.

 www.matematiranje.com

STOKSOVA FORMULA

Ako su P, Q, R neprekidne diferencijabilne funkcije a L zatvorena , deo po deo glatka kriva koja je granica deo

po deo dvostrane površi S, tada je:

cos α cos β cos γ

∂ ∂ ∂
∫L Pdx + Qdy + Rdz = ∫∫S ∂x ∂y ∂z
dS
P Q R

pri čemu su cos α , cos β i cos γ koordinate normale površi S koja je orijentisana na onu stranu u odnosu na

koju se obilazak krive L vrši u suprotnom smeru od smera kretanja kazaljke na satu.

FORMULA OSTROGRADSKOG

Ako je S deo po deo glatka površ , koja ograničava oblast V , a P, Q i R neprekidne funkcije zajedno sa svojim

parcijalnim izvodima prvog reda u oblasti V ∪ S, onda važi formula:

∂P ∂Q ∂R
∫∫ ( P cos α + Q cos β + R cos γ )dS = ∫∫∫ ( ∂x + ∂y + ∂z )dxdydz
S V

gde su cos α , cos β i cos γ kosinusi pravca spoljašnje normale površi S.

Primena:
 www.matematiranje.com

i) Fluks vektorskog polja

Za vektorsko polje A = P ( x, y, z ) + Q( x, y, z ) + R ( x, y, z )

∂P ∂Q ∂R
φ = ∫∫ Pdydz + Qdzdx + Rdxdy = ∫∫∫ ( + + )dxdydz
V
∂x ∂y ∂z
∂P ∂Q ∂R
div A = ∫∫∫ ( ∂x + ∂y + ∂z )dxdydz
V

ii) Cirkulacija vektorskog polja

C= ∫ Pdx + Qdy + Rdz = ∫∫ rot Ad S

gradu
d S = n ds n=
± (gradu )

i j k
∂ ∂ ∂ ∂R ∂Q ∂P ∂R ∂Q ∂P
rot A = = ∫∫ ( − )dydz + ( − ) + ( − )dxdy
∂x ∂y ∂z ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y
P Q R

ako je rot A= 0 i div A ≠ 0 polje je onda potencijalno.

iii) Potencijal polja A

x y z
U(x,y,z)= ∫ P( x, y, z )dx + ∫ Q( x, y, z )dy + ∫ R( x, y, z )dz
x0 y0 z0