Masaža sportista pojedinih sportova

Autor: dr sci.med. Milorad Jerkan

Kao što sam naveo u ranijim izlaganjima, svaki je sport priča za sebe, te iz
tog razloga i sportiste treba različito tretirati, bar kad je sportska
masaža u pitanju.

Masaža trkača
Masiranje u principu treba vršiti u toploj prostoriji naročito posle
zagrevanja ili tuširanja. Masira se pažljivo stopalo, skočni zglob,
butina, kičmeni stub, naročito m. errector trunci u predelu krsta,
ramena i vrata. Početak masaže je vezan za glađenje, pa se prelazi na
gnječenje i lako rastresivanje. Stopalo i skočni zglob treba malo i istrljati. Kod sprintera i ostalih trkača
sa starnom groznicom i „tremom“ preporučuje se masaža glave radi umirenja.
Kod trkača posebno treba izmasirati tabane i njegove veze i mišiće, zatim gornju stranu stopala i
skočni zglob. Kao i prednju, spoljnu i zadnju grupu mišića potkolenice. Prelazi se na masiranje ramena
i mišića ramena u kojoj spadaju: m. deltoideus, m. brahialis, i m. coraco-brahialis.
Kod dugoprugaša zamaraju se posebno opružači kičmenog stuba (m. errector trunci) i to u prerelu
krsta. Ovu oblast treba masirati i pre i posle takmičenja. Kod dugoprugaša treba uraditi odmarajućoj
masaži, a kod iznurenih dugoprugaša naročito maratonaca treba uraditi pažljivo masažu koja mora biti
nežne i kratka.

Masaža skakača
Skakače treba kompletno izmasirati (celokupnu muskulaturu). Obrađujemo stopalo, skočnog zgloba,
potkolenice, butine, kičmeni stub, leđa, ramena,trbušni zid i vrat. Masaža u početku treba da bude
nežna, a posle postepeno preći na tretman gnječenja i rastresanja.

Masaža bacača
Masirati mišiće potkolenice,butine, leđa, ramena, vrata i ruku. Kopljaša treba masirati kao trkača, sa
naročitom pažnjom na mišiće ruke kojom baca. Bacačima diska, kugle i kladiva treba izmasirati
posebno mišiće trupa, ramena i ruke.

Masaža boksera
Posle uvodnog zagrevanja izmasirati celo telo glađenjem, gnječenjem ivtrljanjem. Masažu započeti
obradom stopala pa preći na skočni zglob, potkolenicu, butinu, trup, ramena, vrat i ruke. Posebno
istrljati šaku i završiti s masažom lica, nosa i ušiju. Nos i uši kod masiranja treba da pocrvene u cilju
omekšavanje hrskavicee koja tada postaje elastična i otporna na bokserske udarce. Isti postupak se
radi i kod rvača i pokušava se da se spreči hronično povređivanje uha i formiranje tkz. „bokserskog
uha i nosa“.
Bokseru izmasirati trbušne mišiće i posebno predeo pleksusa (bokser je u ležećem položaju). Masaža
šake je obavezno snažna, a lica i glave umirujuća, jer većina boksera pred izlazak na ring pokazuje
znake nervoze. Po završetku meča i tuširanja uraditi odmarajuću masažu i to celog tela. Posebno
obratiti pažnju na one delove tela gde postoje tragovi od udaraca.
Kod lica naizmenično staviti hladne i tople obloge oko 20 minuta. U slučaju nokauta, bokser mora
obavezno da leži izvesno vreme (odlučujuća je procena dežurnog lekara). U pauzi između rundi izvodi
se odmarajuća masaža na ringu kod boksera koji nisu najbolje pripremljeni, u principu kod dobro
utreniranih boksera masaža nije potrebna, sem ponekad blaga
masaža pleksusa ili samo lica.

Masaža
rvača

Posle osnovnog zagrevanja početi sa glađenjem, snažnim

gnječenjem i trljanjem (srednjeg intenziteta) celo telo. Posebnu
mažnju usredsrediti na mišiće vrata, ramenog pojasa, ruku i
kičmenog stuba. U zavisnosti od jačine muskulature rvača i
doziramo jačinu masaže koja u principu treba da bude jača. Kontraidikovna je masaža ako se kod rvača
pojavi bol prilikom masaže.
Tretman ušiju i lica je isti kao kod boksera. Odmarajuća masaža rvača se radi posle toplog kupanja i
sastoji se od snažnog gnječenja mišićnih masa onih istih kao i kod pripremne masaže.

Masaža dizača tereta

Slična je masaži boksera i rvača. Muskulaturu dizača tegova treba dobro izgnječiti posle zagrevanja.
Posebno treba im obraditi noge i to potkolenice a naročito butine, zatim kičmenog stuba, ramenog
pojasa,vrata i ruke. Dužina masiranja prema Birjukovu treba da traje prema težini tela dizača i zbog
toga daje tablice: za težinu od 60 kg 40 minuta masiranja, za 75 kg, 50 minuta, za 100 kg 60 minuta, i
za preko 100kg preko 60 minuta. Njegova preporuka je da se na dva dana pre takmičenje prestanje sa
masiranjem.

Masaža plivača
Posle početnog zagrevanja izvesti temeljitu pripremnu masažu celog tela u toploj prostoriji od 20
stepeni sa trajanjem od 30 minuta. Posle toplog kupanja treba preći na odmarajuću masažu naročito
vrata, ramena, ruke i kičme i to jačim gnječenjem i trljanjem. Kod plivača sprintera više vremena
trebaposvetiti pripremnoj masaži.
Po Grantu masažu plivača započeti od leđa, pa nogu, ruku, i na prednji deo trupa. Karakteristično za
njega je da je pored masaže upotrebljavao i akupunturu i to stavljajući igle za 30 sekundi u dve tačke,
jednu između kažiprsta i palca, a drugu tačku u predelu teniskog lakta. Preporučuje i istezanje tela
počev od vrata preko kičme, ramena, karličnog dela, na ruke i noge. Grant je napravio čitavi sistem
istezanja za plivače.

Masaža veslača
Posle zagrevanja izmasirati celo telo veslača. Kod ovih sportista posebno treba obratiti pažnju na
mišiće prednje lože potkolenice, butinemsedalnog predela, mišića leđa, kičmenog stuba, ramena i
ruku. Masaža se sastoji u glađenju i gnječenju snažnih mišićnih masa. Posle treninga, takmičenja
istuširati se mlakom vodom i onda izmasirati sve gore nabrojane mišiće i naročito m. errector trunci u
predelu krsta, jer on najviše boli kao i kod biciklista i smučara.

Masaža fudbalera
Posle obaveznog zagrevanja izmasirati stopalo, potkolenice, butine i
lumbalni deo leđa. Idelno masaža bi trebala da traje od 15 do 20 minuta,
što je objektivno teško izvodljivo jer mahom fudbalski klubovi imaju po
jednog masera a za ovaj tretman bi bilo potrebno nekoliko njih.

Na poluvremenu maser ima zadatak da određene igrače (obično starije, i

skoro oporavljene od povreda) izmasira i to kratkom masažom. Masiraju
se noge i to glađenjem i gnječenjem. Po završetku treninga ili utakmice,
obavezno je toplo kupanje a nakon toga masaža celog tela i to počev od
stopala, pa preko nogu i leđa, do vrata i glave.

Posle ovakve masaže preporučuje se ležanje oko 40 minutazavijen u tople

ćebadi, da bi se fudbaler odmorio od teških napora. Ove preporuke ni 5%
fudbalera ne ispoštuje, najčešće zbog velike žurbe da posle utakmice što
pre napusti stadion, ili zbog slabe organizovanosti zdravstvene službe u
klubovima. Masaža posle naprezanja je značajna za negovanje zdravlja
kao i za održavanje kondicije. Zdravstvena ekipa kluba po pravilu treba
odmah posle utakmice da pregleda sve igrače koji su igrali i otklone u startu eventualne manje povrede
tipa kontuzije i rane. Ova mesta tretiraju se po pravilu prve pomoći i ta mesta se ne masiraju.

Masaža košarkaša
Posle dobrog zagrevanja, započeti sa nežnom masažom (košarkaša nemaju veliku mišićnu
masu) gnječenjem i glađenjem i to celo telo. Masažu početi od stopala pa preko potkolenice, butine,
mišića oko kičmenog stuba, ramenog pojasa i ruku. Masažu uraditi posle većeg fizičkog napora i to
tako što košarkaš ide pod topli tuš, a posle toga se masira celo telo.
Kod masaže treba nežno izgnječiti cela stopala, potkolenice, butine, mišiće lumbalnog dela kičme,
mišiće leđa i ramena, vrat, ruke i na kraju završiti sa šakama. Zbog velikih napora i same konstitucije
košarkaša Krilov predlaže da košarkaše treba masirati dva puta dnevno. Ako sutreninzi svakodnevno
on predlaže da se prvog dana masiraju jedanputa, drugog dana dva puta, a da treći dan bude
pauza.(dan za potpuni odmor).

Masaža smučara
Posle temeljitog zagrevanja (izuzetno značajno za ovaj sport) treba srednjim intenzitetom izmasirati
celo telo smučara. Zbog opterećenja koje trpe određene mišićne grupe posebnotreba obraditi prednju
ložu mišića potkolenice (m. tibialis anterior), duge opružače prstiju ( m.
extensor digitorum communis), opružače palca (m. extensor hallucis), i
treći lisni mišić (m. peroneus tarcius), mišiće prednje lože butine,
mišiće duž kičmu, naročito lumbalnog dela, mišiće ramenog pojasa (m.
deltoideus, trapezius, latisimus dorsi) i na kraju celu ruku i šaku.
Kod smučara najčešće se javlja bol u predelu krsta usled dugotrajnog
prisilnog smučarskog pogurenog položaja u kome se mišići stalno
kontrahuju i zatežu. U tim mišićima se javlja zamor i stvaranje čvorića-
miogeloze koji izazivaju jake bolve. Sličan bol je i kod biciklist zbog
njihovog stava kod vožnje. Bolovi se javljaju u podlaktici i na šaci usled
dugotrajnog treninga gde skijaški štapovi aktivno učestvuju. Ove delove
tela posebno izmasirati i pripremiti za sledeći trening ili takmičenje.
Masaža za odmor mora biti dobro odrađena, a ona se sprovodi posle
tuširanja mlakom vodom, a vrsta masaže je kao i za pripreme za takmičenje. Kod dugoprugaša
(nordijske discipline) koji obično startuju sa neke visine (u blizini hotela, ili kuće) sprovesti masažu.
Kod alpskih vozača koji staruju sa visokih planina gotovo je nemoguće uraditi masažu sem
improvizacije koja se sprovodi hodajući uzbrdo noseći skije na ramenima i blagom masažom butnog i
ramenog predela (preko odela).

Masaža bicikliste
Posle standardnog zagrevanja treba izmasirati celo telo. Početi od stopala, potkolenice, butine,
sedalnog predela , mišića duž kićme (naročito krsta i pojas) ramena ruke i šake. Najčešće biciklisti
imajujake bolove oko lumbalnog dela kičme usled hroničnog zamora kao posledica prisilnog
pogurenog položaja. M. errector trunci ima veliko opterećenje i nalazi se stalno u statičnom grčevitom
naporu.
Masaža kod biciklista na tamičenjima na pisti mora da bude sveobuhvatna i veoma temeljita. Kod
biciklista na drumskim takmičenjima najčešće se primenjuju odmorne masaže između etapa. Ove
masaže se izvode posle toplog kupanja u toplim prostorijama a cilj je da temeljito izgladiti iizgnječiti
celo telo, i to partije koje smo gore naveli. Vozači piju tople napitke (čaj, kafa,kakao, fiziološke
limunade, top pauer islično) kojisadrže određene rastvore raznih soli. Po završetku masaže uviti ih u
ćebad i ostaviti sat dva da leže.
Pokušaji masaže sa raznim mirišljavim preparatima (pojedini se ubrajaju u doping sredstva) površnim
glađenjem apsolutno je neprihvatljivo jer sepostiže samo suprotni efekat. Neophodna je kopletna
temeljita masaža, zbog napora koji ih očekuju. Maseri kod biciklista treba da su posebno obučeni za
ovu granu sporta tkz. „specijalci“ zbog značaja koju ima masaža u postizanju vrhunskih rezultata.