Народни музеј (Београд)

Указом Министра просвете Јована Стерије Поповића, 10. маја 1844. године основанa је
најстарија музејска установа у Србији, Народни музеј под именом Музеум сербски. Од свог
оснивања музеј се више пута сeлио, да би се од 1952 преселио у данашњу зграду Народног
музеја, подигнуту 1903. године за Управу фондова. Због својих архитектонско-урабанистичких
и културно-историјских вредности зграда Народог музеја је проглашена за културно добро од
великог значаја за Републику Србију

Од 2003. године музеј није имао сталну поставку због реконструкције. После 15 година,
обновљена зграда Народног музеја, отворила је врата за посетиоце 28. јуна 2018.

Збирке Музеја имају преко 400.000 најрепрезентативнијих и врхунских археолошких и

историјско-уметничких предмета - најзначајнијих сведочанства за познавање археологије и
историје уметности.

Збирке Народног музеја су организоване у четири одељења:

 одељење за археологију
 одељење за средњи век
 одељење за новију уметност
 одељење за нумизматику

Међу експонатима поебно се издвајају:

 Фосил људске вилице, који је пронађен у пећини Мала Баланица у Сићеву. Нови
подаци о старости фосила људске вилице, вероватно старији од 525.000 година, указују
да тај локалитет спада међу најстарија налазишта са остацима хоминида у Европи. За
разлику од хоминида Западне европе, ови остаци не садрже изведене неандерталне
особине, што доказује да су у Европи у том добу осим неандерталаца постојале и друге
популације праљуди. Пронађени фосил вилице веома је значајан за разумевање

1
 еволуције човека у Европи, пошто показује да је еволуција човека у западној и
југоисточној Европи ишла другачијим током, да није била иста као што се до скора
сматрало.

 Збирка Лепенски Вир - најстарије урбано насеље у Европи у оквиру које се могу
видети оригинална открића из Лепенског Вира, једног од најпознатијих светских
праисторијских локалитета, који се налази на обали Дунава, у некада неприступачној
Ђердапској клисури. У седам узастопних насеља откривени су остаци планираних
станишта, алата од камена и рогова, накита, камина, олтара са монументалним
скулптурама. Скулптура Светац заштитник се сматра првим портретом у историји
уметности, а ту су и: Апостол, Адам, Вила Вода, Хронос и друге јединствене скулптуре.
Претпоставка је да су становници Лепенског Вира, да би живели у хармонији с
променама у природи и на небу, познавали астрономију, те да је сам локалитет био
својеврсна опсерваторија.

2
 У новије време посебну пажњу привлачи, камена "Лепенска кугла", подељена
меридијанима и паралелама као глобус, Овај феномен је вероватно основа првог
соларног календара на свету, који су Лепенци створили пре око 8.300 година.

 Старчевачка и Винчанску културу. Период појаве првих занатлија - градитеља,

градили су стална насеља, развијали пољопривреду. Старчевачка култура заменила је
Вичанску културу. То је била технолошки најнапреднија праисторијска култура на свету,
по многима то је била прва светска цивилизација. Најстарија металургија бакра у
Европи, најстарији календар на свету, најстарије писмо на свету сведоче о
најнапреднијој цивилизацији тог времена.
 Винчанско писмо је стална тема у научним круговома ЕУ и САД. На њему је докторирао
у Лос Анђелесу признати палеолингвиста Милтон Вин. Његов европски колега Харолд
Харман, у својој Универзалној генези писма, уврстио га је као најстарије светско писмо.
Нажалост због небриге чланова САНУ и њиховој подршци новој иницијативи,
најверовет ће се ово писмо дислоцирати у један шири појам „староевропско“ или
„дунавско“ писмо.
 Београдска мумија (2. миленијум пре нове ере) - један од највреднијих експоната
староегипатске културе, стара 2.300 година, спада међу 20 јединствених у свету јер је
код ње пронађен свитак папируса који у свету представља јединствену „Књигу мртвих“.

3
 Благо Требеништа - Део грчко-хеленистичке збирке чине и предмети из некрополе
Требениште код Охрида

 Наслеђе римских царева - чињеница да је шеснаест римских царева рођено на

простору данашње Србије, укључући и цара Константина Великог, као и да су многи од
њих у родном крају подизали градове и палате, античку збирку чини још привлачнијом.
Реч је о предметима од 1. века п.н.е. до 4. века нове ере. Збирка садржи ремек-дела
вајарства и примењене уметности.

4
 Печат кнеза Стројимира, из друге половине деветог века, представља најстарији
материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву.

 Мирославјево јеванђеље исписано на 181 листу пергамента, украшено са 320

иницијала и минијатура, Мирослављево јеванђеље представља најстарији и
најзначајнији сачувани споменик старе српске ћириличне књиге. Као највреднији
експонат у колекцији из периода настајања српске средњевековне државе, његових
180 листова данас је право трезорско благо музеја, које је могуће видети само 10 дана
током године. новац краља Радослава (13. век).

 Средњовековна српска уметност представљена је архитектонском скулптуром из

манастира Бањске и Светих Арханђела и фрескама које сведоче о развоју уметности од
почетака српске државе на примеру Ђурђевих Ступова, преко дела из 13. века која
чине врхунац уметности источнохришћанског света (Градац), до разноврсног
сликарства у распону од 13. до 16. столећа (Богородица Љевишка, Жича, Пећка
Патријаршија, Свети Арханђели). Већина икона у Збирци настала је у 14. веку. Посебно
треба истаћи охридску Двојну икону Богородице Одигитрије и Благовести, док се из
друге половине 16. века истиче Икона св. Симеона и св. Саве. здела из Враћевшнице
(17. век).

5
 слике Ђуре Јалшића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Саве Шумановића и осталих
српских уметника.

6
7