Jagazoglu - Palama - 2010 00.21.58

Stavros Jagazoglu
PROLEGOMENA
ZA TEOLOGIJU O NESTVORENIM
ENERGI J AMA
- studija o Sv. Grigoriju Palami -
SRBIWE 1995.
Naslov originala: ™Ù·‡ÚÔ˘ °È·ÁÎ¿˙ÔÁÏÔ˘,

¶ÚÔÏÂÁfiÌÂÓ· ÛÙ‹ £ÂÔÏÔÁ›· ÙˆÓ ·ÎÙ›ÛÙˆÓ ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ
© Duhovna akademija Srbiwe
Prevodilac: Zoran Jelisav~i}
Prvo izdawe: Vaskrs 1995.
Izdava~: Bogoslovska duhovna akademija u Srbiwu
[tampa:
Sadràj
Prolog ............................................................................ 7
Uvod ................................................................................11
Teologija nestvorenih energija ...........................27
1. Jedinstva i razlikovawa ......................................27
2. Su{tina i ipostasi ............................................... 30
3. Su{tina i energije ............................................... 42
4. Ipostasi i energije ............................................... 48
5. Samobitno i uipostazirano ................................. 54
6. Hristolo{ki energizam ........................................ 59
7. Uipostazirane - li~ne energije i troji~ni energizam
............................................................... 63
Epilog .......................................................................... 75
Prolog
Sv. Grigorije Palama je ìveo i delovao u nemirnom periodu XIV veka kada je
Solun predwa~io u kulturnim doga|ajima i dru{tvenim previrawima vizantijskog
Istoka. Od Male Azije preko Konstantinopoqa, a posle i Svete Gore i kao
arhiepiskop makedonske metropole, Palama je kroz askezu, bogoslovsku delatnost i
arhijerejsko sluèwe sav svoj ìvot posvetio svedo~ewu i slu`bi Crkvi. Da se nije
pojavio “Latinogrk” Varlaam, uvodni~ar jedne metafizike strane pravoslavnom
bogoslovqu, verovatno danas ne bismo imali svo teolo{ko bogatstvo spisâ ovog isihaste
svetiteqa.
Sukob sa kalabrijskim filosofom u po~etku se za~eo oko latinskog filioque. Kao
predstavnik vizantijskog cara kod pape u Aviwonu, Varlaam je zapadno u~ewe o
isho|ewu Svetoga Duha tretirao samo kao jednu teolo{ku teoriju i bezna~ajan problem,
kad je Bog ionako, po wegovom mi{qewu, apsolutno nedostupan qudskom razumu. Zbog
toga je i predlagao jedno diplomatsko re{ewe za problem jedinstva dveju Crkava. Sukob
je postao neizbeàn kad je Varlaam kategori~ki porekao mogu}nost vi|ewa i zajednice
sa Bogom u Crkvi. Istovremeno je isihaste ironi~no ozna~io kao jeretike koji uporno
tvrde da gledaju su{tinu Boìju. Na osnovu hristocentri~nog (na Hristu usredi{tenog,
prim. prev.) iskustva Svetih u Crkvi, Grigorije Palama je ustao u odbranu isihasta.
Ako se za Varlaama teologija iscrpquje u apofatizmu i neznawu, ìvot Crkve, kako ga
intenzivno ìve isihasti, vrhuni u bogovi|ewu.
Ovo se zasniva na Hristovoj ikonomiji i delu Duha Svetoga - zajednici Crkve gde
postaje mogu}im stvarno u~e{}e tvarnog (stvorenog) u netvarnom ìvotu Boìjem. Ovo
bogojavqensko u~e{}e ~oveka, “zajednica oboèwa” bez ikakvog slivawa tvarnog i
netvarnog, sa~iwava egzistencijalno-sotiriolo{ki temeq Palaminog u~ewa. U
li~nostima Varlaama, Akindina, Grigore i wihovih sledbenika, Palama je odbacio ne
prosto korene zapadnog sholasticizma na pravoslavnom Istoku, niti pak samo izazove
jednog autonomnog humanizma, nego - i to je od posebnog zna~aja za nas - iznad svega
jedan besplodan konzervatizam slova, jednu “teologiju ponavqawa” nesposobnu da
protuma~i sama svoje nasle|e za koje se bori i kojim se ponosi.
Analiziraju}i biblijsko predawe jelinskih [gr~kih] otaca Crkve, Sv. Grigorije je
razvio i organski sistematizovao drevno u~ewe bogoslovâ o razlikovawu nepri~asne
boànske su{tine i nestvorenih ali pri~asnih energija u triipostasnom Bogu.
Nestvoreni karakter energija sa jakim naglaskom wihovog uipostaziranog - li~nog
identiteta nije prijem~iv za ideju panteizma ili boànskih emanacija neoplatonskog
tipa, ali zato obezbe|uje i garantuje preobraèwe ~oveka i celokupne tvari u Hristu.
Ovo preobraèwe je doga|aj bogo~ove~anske zajednice koji se eshatolo{ki osvedo~ava
ve} u sada{wem ìvotu. Sv. Palama je branio doìvqaj sve{tenih isihasta kao
iskustvo Crkve Hristove, nude}i uporedo takve korenite promene i orijentacije u
bogoslovskim i kulturnim strujawima svoje epohe koje su kasnije pravoslavqe u~inile
sposobnim da izdrì te{ka vremena koja su usledila.
Ideja o povezivawu savremene pravoslavne teologije sa uzvi{enim predawem koje
zastupa Grigorije Palama izgleda kao da se iscrpquje u prikazivawu i tuma~ewu
razlikovawa su{tine i energije, ~esto zaboravqaju}i da ovo razlikovawe radikalno
zavisi od li~nog - triipostasnog bi}a Boìjeg. Prisutna studija sa svim prate}im
nedostacima i mogu}im neuspesima, koji su saputnici svakog po~etni~kog teolo{kog
pisawa, predlaè jedno dubqe i stvarala~kije otvarawe bogoslovskoj misli koja se
nadahwuje razlikovawem su{tine i energije u teolo{kom tuma~ewu li~nôsti.
Predloèno otvarawe bi trebalo da po~ne od dvostrukog - teolo{kog u osnovi i
antropolo{kog po zahvatu - pojma uipostaziranosti boànskih energija.
Uvod
Teologija Sv. Grigorija Palame kao anatomija i razvoj biblijskog i svetoota~kog
predawa, saglasno sinodskim odlukama XIV veka1, ako se izoluje od svoje eklisiolo{ke
osnove, koja je iskustvo u Hristu, ne moè se druga~ije razumeti nego kao pojmovna i
akademska. Me|utim, takav jednostran intelektualisti~ki, pristup ovoj teologiji krije
ozbiqne opasnosti. Slaù}i se sa filosofima skepticima da se “[svakom] argumentu ∗
moè suprotstaviti protiv-argument”, Sv. Grigorije se pita dopuwuju}i: “A ìvotu,

{ta se moè suprotstaviti?”2 Teologija kao iskustvo i zajednica u Bogu nadilazi
intelektualne tehnike i besplodne rasprave, jer “teologija nije nedoli~no gloèwe oko
nazivâ [tj. re~i]”3, veli Palama isti~u}i bogoslovski etos svetoota~kog Predawa. Kada
se iskustvo Crkve izraàva na dogmatski pogre{an na~in tako da re~ postaje ne{to drugo
od ìvota u Hristu, tada svetogorski svetiteq stupa na dogmatsko bojno poqe, ne
dijalekti~ki ili filosofski kao wegovi protivnici - razlaga~i re~i i sledbenici
zapadne sholastike - nego svedo~e}i, tj. bogoslovski sleduju}i bogodanim re~ima i Ocima
Crkve “koji nisu samo poznavali boànske tajne nego su ih i iskusili”. Grigorije Palama
nije “transformisao ~udo - ~udo kakvo su ìveli misti~ki ‘videoci’ Boìji - u dogmat-
sko rezovawe”4, nego je branio iskustvo svetiteqa i Crkve Hristove, kao i svoje li~no
iskustvo isihaste.
Zapadna bogoslovska misao5 èstoko je ratovala, a ratuje i danas, protiv Palame.
Iako se “antipalamizam”, posle wegove osude, nije mogao ukoreniti na
pravoslavnom Istoku, na Zapadu su nikle ~itave {kole sa razra|enom antipalamitskom
tehnikom. Imena kao {to su: D. Petau (1583-1652), L. Allatius (+1699) ranije, a M.
Jugie, S. Guissardam, I. Hausher, M. Candal u periodu izme|u tridesetih i {ezdesetih
godina ovoga veka, sa~iwavaju “staru gardu” koja je ponovila i razvila skoro iste
metode Varlaama Kalabrijskog, Nikifora Grigore, Grigorija Akindina, Prohora i
Dimitrija Kidonisa, Jovana Kaleke i ostalih. Ova antipalamitska {kola poznata je po
svojoj gordosti prema Pravoslavnoj Crkvi, po akademskoj polemici kao i po tuma~ewu i
vrednovawu Palaminog dela iskqu~ivo kroz sholasti~ku prizmu.
1
Vidi Éˆ. ÊÁƒªÉƒÇ, Ô· ¢ÔÁÌ·ÙÈÎ¿ Î·È ™˘Ì‚ÔÏÈÎ¿ ªÓËÌÂÈ· ÙË˜ ÏÚıÔ‰fiÍÔ˘ Ê·ıÔÏÈÎË˜ ÅÎÎÏËÛ›·˜,
ÁıËÓ·È 1960, 378. Na ovim saborima nema nikakvih novina i dodataka te se zato pravedno nazivaju
produètkom i razvojem teologije [estog Vaseqenskog Sabora”. Vidi str. 382 i 391.
∗
Napomena prevodioca: sve {to se nalazi u uglastim zagradama, (bilo da je gr~ka re~ iz
originala, ili odgovaraju}i srpski izraz) dodatak je prevodioca radi poja{wewa bogatih i sloènih
navoda iz tekstova Svetih Otaca. Na sugestiju autora studije izostavqeni su neznatni delovi teksta.
2
Vidi ÔÚÈ·‰Â˜ ˘ðÂÚ ÙˆÓ ÈÂÚˆ˜ ËÛ˘¯·˙fiÓÙˆÓ 1, 3, 13, °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì· ™˘ÁÁÚ¿Ì·Ù·, izd.
P. Hristu,
3
tom i str. 423. Pogledaj i 1, 1, 1, str. 361
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› Áã 29Áã, str. 54. Vidi i ¶ÚÔ˜ ¢ÈÔÓ‡ÛÈÔÓ 12-15, µã, str. 489-93
4
¶. Ê·ÓÂÏÏÔðÔ‡ÏÔ˘, ÉÛÙÔÚ›· ÙÔ˘ Å˘ÚÔð·ÈÎÔ˘ ¶ÓÂ˘Ì·ÙÔ˜ É, ÁıËÓ· 1976, 392
5
Vidi ÁÚ¯ÈÌ. ÃÚ˘ÛÔÛÙfiÌÔ˘ ¶·ð·‰ÔðÔ‡ÏÔ˘, Ï ÁÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ Î·È Ë Ï·ÙÈÓÈÎ‹
ÅÎÎÏËÛ›·, å°ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜å 26-27, god. 2, (1918), str. 345-354; £ÂÔ‰ÒÚÔ˘ ÆËÛË, Ï ·ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜
¶·Ï·Ì·˜, ÁıËÓ· 1985, str. 48-53, 61. °ÂˆÚÁ›Ô˘ ¢. ª·Ú‰˙¤ÏÔ˘, Ï ¿ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ Î·È Ë
ÓÂfiÙÂÚË ‰˘ÙÈÎ‹ ıÂÔÏÔÁ›·, ¶Ú·ÎÙÈÎ· £ÂÔÏÔÁÈÎÔ˘ ™˘ÓÂ‰Ú›Ô˘ ÂÈ˜ ÙÈÌËÓ °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ·Ú¯ÈÂð. £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË˜
ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì·, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1986, str. 216-227 (daqe u tekstu ¶Ú·ÎÙÈÎ¿)
Savremena pravoslavna teologija delima K. F. Rad~enka6, A. Dobrinicina7, S.
Ikonomua8, T. Haxistavrua9, G. Papamihaila10, V. Krivo{eina11, D. Staniloajea12 ponovo
otkriva Grigorija Palamu u wegovoj autenti~noj dimenziji, obnavqaju}i ujedno i interes
za filokalijsko predawe.13 Godine 1944. ruski teolog Vladimir Loski izdaje u
Francuskoj svoje delo “Misti~na teologija Pravoslavne Crkve”. “U predawu
pravoslavne Crkve”, pi{e Loski, “nema mesta jednoj teologiji a jo{
mawe jednom misticizmu boànske su{tine”.14 Ovaj stav se zasniva uglavnom
na bogoslovqu nestvorenih energija onako kako ga je izrazio Sv. Grigorije Palama, a
Loski, ina~e predstavnik ruske dijaspore i u~enik neotomiste @ilsona (E. Gilson),
uputio ga je savremenoj neosholasti~koj teologiji Zapada.15 Iako je pomenuta kwiga
obeleìla ~itavu jednu epohu, pogledi Loskog nisu pro{li bez reakcije Zapada. Pedesetih
godina na Zapadu po~iwu da se formiraju ~itave plejade teologa i istraìva~a koji
poku{avaju da odgovore na izazov Vladimira Loskog. U ~lancima i studijama
specijalizovanih ~asopisa posve}enim filioque16 ili ~ak Grigoriju Palami “nova
garda” antipalamita se javqa dinami~nije nego ikad ranije. Na optu`bu Loskog i drugih
pravoslavnih teologa da je osnovna crta zapadnog bogoslovskog mi{qewa prvenstvo
boànske su{tine i wen misticizam, ova neosholasti~ka garda uzvra}a protivoptu`bom da
sve to vaì i za celokupnu pravoslavnu misao Istoka. I jo{ ne{to vrlo zna~ajno, -
usredsre|uju svoju kritiku tamo gde bi najmawe trebalo, na Grigorija Palamu. Ali s
obzirom da postoje rimokatoli~ki teolozi17 “blagonakloni” prema Palami, polemika nove
antipalamitske {kole biva time jo{ pritvornija, i odvija se uglavnom na dva
metodolo{ka nivoa:
(a) Palama pogre{no tuma~i Kapadokijce i Maksima Ispovednika povode}i se za
neoplatonskim krajnostima Dionisija Areopagita. Kapadokijci ne primewuju stvarno
razlikovawe su{tine i energije u Bogu, dok Maksim govori o nastrojenosti ~ovekovoj za
Religiozni i umetni~ki pokret u Bugarskoj neposredno pre turskih

6
osvajawa (na ruskom), Kijevo 1918.

7
Mistici Vizantijske Crkve u XIV veku (rus.) 1906.
8
ÔÔ˘ ÂÓ ·Á›ÔÈ˜ ð·ÙÚfi˜ ËÌˆÓ °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ·Ú¯ÈÂð. £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË˜ ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì·, ÏÌÈÏ›·È Êµã ÁıËÓ·È
1861.
9
ÁÈ ðÂÚÈ ÙˆÓ ËÛ˘¯·ÛÙˆÓ ÙË˜ È‰ã ÂÎ·ÙÔÓÙÂÙËÚ›‰Ô˜ Î·È ÙË˜ ‰È‰·ÛÎ·Ï›·˜ ·˘ÙˆÓ ¤ÚÈ‰Â˜, Leiptzig,
1905.
10
Ï ·Á. °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ ·Ú¯ÈÂð. £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË˜, ¶ÂÙÚÔ˘ðÔÏÈ˜-ÁÏÂÍ¿Ó‰ÚÂÈ· 1911.
La doctrine ascetique et theologique de Saint Gregoire Palamas, (Mont Athos 1935), franc. prevod
11
u Messager de l’ Exarhat du Patriarche Russe en Europe occidentale, No 115/1987, 45-108

12
Calea spre lumina dumnezeasca la sf. Grigorie Palama, Anuarul Acad. Theol. Sibiu 6 (1929-1930),
str. 55-72
13
, i Viatsa si invatsatura sf. Grigorie Palama, Sibiu, 1938 (dokt. disert.)
Vi{e o tome vidi u referatu °. ª·ÓÙ˙·Ú›‰Ô˘, , Ï AÁ. °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ Î·È Ë ÓÂfiÙÂÚË
ÔÚıfi‰ÔÍË £ÂÔÏÔÁ›·, ¢ã ÅðÈÛÙËÌÔÓÈÎfi ™˘ÌðfiÛÈÔ - ÃÚÈÛÙÈ·ÓÈÎ‹ £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1993.
14
15
Gr~ki prevod prezv. ™Ù. ¶ÏÂ˘Ú¿ÎË, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1973, 71
Na toj liniji suprotstavqawa klasi~noj zapadnoj teologiji, o. Jovan Majendorf }e predstaviti
1959. g. u Parizu za ono vreme dobro utemeqenu disertaciju Introduction a l’etude de Gregoire Palamas,
u kojoj nagla{ava intenzivan “teolo{ki personalizam i egzistencijalizam” misti~kog iskustva i
bogoslovqa isihasti~kog U~iteqa.
16
Vidi Russie et Chretiente No 3-4/1950. Istina 17/1972.
17
Vidi Istina 3/1974, str. 259. Pogledaj i F. Bossuyt, Hesychasmus en Katholieke theologie,
Bijdragen 1964. J Kuhmann, Die Taten des einfachen Gottes. Eine romischkatolische Stellungnahme zum
Palamisms, Wurtzbourg, 1968. G. Phillips, La Grace shez les orintaux, Ephemerides Theologicae Lovaniensis,
48/1972, 37-50. A De Halleux, Palamisme et scolastique, Revue theologique de Louvain (RtL), 4/1973,
409-422. G. Russo smatra da je Palamino bogoslovqe o nestvorenoj blagodati vrlo interesantno za
ekumenski dijalog. U okviru te perspektive, poku{ava da ukaè na jednu paralelnu vezu izme|u
neosholasti~kih pogleda Karla Ranera o prisustvu nestvorene blagodati via quasi-formal causality sa
bogoslovqem Palame o projavi (izraàvawu) boànske su{tine via uncreated energies. Naravno,
Ranerova causality quasi-formal se tretira kao nestvorena u odnosu i za razliku od “causa efficiante”
sholasti~ara i Tridentskog sabora. Ovo ekumensko i na àlost samo pojmovno pribliàvawe ne
nadilazi prepreku dveju neusaglasivih ontologija Istoka i Zapada. Vidi G. Russo, Raner and Palamas:
A Unity of Grace, St. Vladimir’s Theological Quarterly, vol. 32, No 2/1988, str. 157-180. Pogledaj i D.
Coffey, The Palamite Doctrine of God: A New Perspective, SVTQ, vol. 32, No 4/1988, 329-58.
prijem stvorene, a ne nestvorene blagodati.18 A pred kraj svog ìvota Palama bogo-
slovstvuje avgustinovski.19
(b) Palama pravilno tuma~i Kapadokijce i Areopagita, integri{u}i wihove
neoplatonske tendencije. Skoro sav Istok je neoplatonski obojen.20
Polazna ta~ka ove kritike je da se Palamina teologija o nestvorenim energijama
temeqi na palom ~oveku i bez ~vrste povezanosti sa trijadolo{kom i hristolo{kom
osnovom. Ovo se vidi iz slede}eg:
(a) Energije se povezuju sa boànskom su{tinom a ne sa boànskim ipostasima.
Palama je “esencijalista” jer kroz projavu energija daje prednost su{tini nad
ipostasima, ~ime negira troji~ni “personalizam”. Time se vra}a jednoj gnos-
ticiziraju}oj teologiji, jednoj duhovnosti neoplatonskog tipa u kojoj nema slobode
li~nosti. Palamino bavqewe trijadologijom je bez hristolo{ke osnove {to stvara jaz
izme|u “teologije” i “ikonomije”.
(b) Palama zapostavqa ikonomijsku ulogu boànskih Lica. U wegovoj teologiji o
nestvorenim energijama, boànske ipostasi mada se ne elimini{u potpuno, ipak se
zatamwuju. Ikonomija je iskqu~ivo delo energija boànske su{tine, a ne boànskih Lica.
U pore|ewu sa boànskim energijama, Hristos biva ograni~en na jednu formalnu i
drugostepenu ulogu.
Zakqu~ak: Samo je zapadna tradicija, po~ev od Avgustina i psiholo{kih trijada pa
do Tome Akvinskog i u~ewa o tvarnoj blagodati, zadràla pravi biblijsko-
personalisti~ki karakter teologije i poredak Lica u Svetoj Trojici na osnovu wihove
ikonomijske delatnosti.21
Na ovom mestu neophodna je jedna napomena u vezi sa akademskim tretmanom
bogoslovqa Sv. Grigorija Palame u savremenoj Gr~koj. Kroz “vavilonsko ropstvo”
Zapadu,22 novogr~ka teolo{ka misao nije od samoga po~etka Sv. Grigoriju Palami dala
18
H. G. Beck, Die byzantinische kirshe: Das Zeitalter des Palamismus (Handbuch der
kirchengenschichte, izd. H. Jedin, III, 2) Fribourg im Br. 1968, 603. G. Podskalsky, Gottesschau und
Inkarnation. Zur Bedeutung der Neilgeschichte bei Gregorios Palamas, OCP 35, 1969, 5-44. J.-P. Houdret,
Palamas et les Cappadociens, Istina No 3/1974, 272-295. Pogledaj i negirawe stavova posledwe dvojice
od A. De Halleux, Palamisme et Tradition, Irenikon, 48(4)1975, 479-493. G. Barrois, Palamisme Revisited,
SVSQ, vol. 19, No 4/1975, 211-31. Ch. Yannaras, The Destinction Between Essence and Energies and Its
Importance for Theology, SVSQ, vol. 19, No 4/1975, 232-45.
19
Oslawaju}i se na M. Jugie (DTC XI, 176-67) koji tvrdi da je Palama pred kraj svog ìvota
podlegao uticaju Avgustinovog dele De Trinitate u prevodu Maksima Planudisa, Le Cuillou smatra da
bogoslov isihazma u ÊÂÊ·Ï·È· Ê˘ÛÈÎ· Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ (ÏÂã-Ïıã) prihvata Avgustinovu teoriju o
proisho|ewu boànskih Lica kroz psiholo{ku trijadu uma, znawa i qubavi, a to da bi utemeqio
poredak i jerarhiju energija ad extra i ustrojstvo Troji~nog jednosu{nog ìvota, jer to nije u
potpunosti uspeo ranije. Isti stav o avgustinovskom uticaju na Palamu dele skoro svi
rimokatoli~ki teolozi, prijateqski nastrojeni prema Palami, L. Bouyer, Le Consolateur, Paris 1980,
321. Y. Congar, Je crois en l’Esprit Saint, II, Paris 1985, 132-36. Nasuprot tome Sinkewich smatra da
Palama kako u svojoj trijadomorfnoj antropologiji tako i u pomenutim odeqcima Poglavqa
fizi~kih i teolo{kih ne usvaja avgustinovsko psiholo{ko tuma~ewe, nego isihasti~ku
teologiju molitve Isusove koja pretpostavqa Troji~ni karakter boànske ikone u ~oveku. Ovo
biblijsko predawe preko Teofila Antiohijskog, Origena, Atanasija i Kirila Aleksandrijskog,
Grigorija Niskog, Dionisija Areopagita, Maksima Ispovednika i Jovana Damaskina stiè i do
isihasta Grigorija Sinaita i Teolipta Filadelfijskog od kojih se neposredno nadahwuje i Palama.
Vidi R. E. Sinkewich, Saint Gregory Palamas, The One Hundred and Fifty Chapters, A Critical Edition,
Translation and Study, Toronto 1988, 16-34.
20
Vidi B. Schultze, Das Gottesproblem in der Osttheologie, Munster 1967, 23-32, 71-72. E. von
Ivanka, Le fondement patristique de la doctrine palamite, ¶ÂðÚ·ÁÌ¤Ó· ÙÔ˘ £ã ¢ÈÂıÓÔ˘˜ µÈ˙·ÓÙÔÏÔÁÈÎÔ˘
™˘ÓÂ‰Ú›Ô˘, ÁıËÓ·È 1956, 126-32. D. Wendebourg, Geist oder Energie? Zur Frage der innergottlichen
Verankerung des chrislichen Lebens in der Byzantinischen Theologie, München 1980, 10, 171, 233, 244. F.
Heinzer, L’explication trinitaire de l’economie chez Maxime le Confesseur, Maximus Confessor, Actes du
Symposium, Friburg en Suisse, 1982, 159-172. E. von Ivanka, Plato Christianus Ubernahme und
Umgestaltung des Platonismus durch die Vater, Einsiedeln 1964, 391-93, 405-7, 413, 445. H. G. Beck, Ç
µ˘˙·ÓÙÈÓ‹ ¯ÈÏÈÂÙ›·, ÁıËÓ· 1990, 259. A. De Halleux, Personalisme ou essentialisme trinitaire chez les
Peres cappadociens? Une mauvaise controverse, RtL, 17/1986, 129-55, 265-2.
21
O personalizmu Tome Akvinskog i Avgustina nasuprot esencijalizmu gr~kih Otaca (sic), vidi
A. Malet, Personne et amour dans la theologie trinitaire de saint Thomas d’ Aquin, Paris 1956, 14, 28-29,
71-80, 152-55. Pogledaj i A. De Halleux, Palamisme et Scolastique, 409-442; Orthodoxie et Catholicisme:
du personnalisme en pneumatologie, RtL, 6/1975, 3-30.
22
O ovom problemu pogledaj °ÂˆÚÁ›Ô˘ ºÏˆÚfiÊÛÎ˘, £¤Ì·Ù· ÅÎÎÏËÛÈ·ÛÙÈÎË˜ ÉÛÙÔÚ›·˜, ŒÚÁ· 4,
£ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1979, 183-244. ÃÚËÛÙÔ˘ °È·ÓÓ·Ú·, ÏÚıÔ‰ÔÍ›· Î·È ¢‡ÛË ÛÙË ÓÂÒÙÂÚË ÅÏÏ¿‰·, ÁıËÓ·
mesto koje on zasluùje. Bez obzira na po{tovawe i ~ast koji su se od strane prostoga
naroda ukazivali arhiepiskopu solunskom na gr~kim ostrvima, ~uvaju}i se tako od
latinskih misonara i wihove propagande23, i ne osvr}u}i se na “Filokaliju” Nikodima
Svetogorca24 i Makarija Notora, ne navode}i nijednom re~ju ìvo isihasti~ko predawe na
Svetoj Gori i zapostavqaju}i liturgijsku praksu Crkve koja Palami posve}uje jednu
nedequ u toku Uskr{weg posta, mogao je jedan profesor patrologije, D. Balanos, da
napi{e kako je isihazam Grigorija Palame i wegovih sledbenika “stvar sasvim suprotna
na{oj logici”.25
Me|utim, od sredine pedesetih godina ovog veka stawe se donekle mewa. Radovi
Jovana Majendorfa u ~asopisima “Teologija” i “Grigorije Palama” (1954), ~lanci
Teoklita Dionisijatskog26 (1956), studije P. Hristua27 (1956), disertacija J. Romanidisa28,
kriti~ko izdawe Palaminih dela od P. Hristua i mno{tvo istraìva~a29 daju jednu
stabilnu orijetaciju pravoslavnog bogoslovqa savremene Gr~ke prema nasle|u Grigorija
Palame, dok sam Solun postaje centar palamitskih studija.30
Ipak, u jednom kratkom vremenskom razmaku, pojavquju se dve karakteristi~ne
reakcije. Naime, stara akademska teologija biva uznemirena palamitskim studijama i
neopatristi~kom sintezom koja po~iwe sugerisawem Georgija Florovskog.31 Godine 1974.
prof. P. Trembelas izdaje dvotomnu studiju pod naslovom “Misticizam -
apofatika - katafati~ka teologija”, a sve to kao odgovor “dragom mla|em
kolegi” povodom toga {to je ovaj u jednoj raspravi pomenuo pobo`nu dvoli~nost
pravoslavnih, tj. nedostatak sinteze izme|u apofati~kog i katafati~kog teolo{kog meto-
da. Prvi put, i to pred kraj svog ìvota prof. Trembelas se pozabavio Dionisijem
Areopagitom, Maksimom Ispovednikom, Simeonom Novim Bogoslovom, Nikitom Stitatom,
zavr{avaju}i Grigorijem Palamom. Na postavqeno pitawe {ta je to “misticizam”, on
koriste}i terminologiju i shvatawe zapadne crkve i wenih mistika odgovara da je to
nezdrava emotivisti~ka teologija (theologia affectiva) koja se nadahwuje panteizmom.32
Ovakvo shvatawe “misticizma” P. Trembelas primewuje i na “leglo zaraze” pogre{nih
formulacija neoplatonika Dionisija Areopagita koji nikako ne moè da se uvrsti u Sv.
Oce. Po wemu su Sv. Maskim i Palama, na àlost, bili zavedeni maskom Dionisija
1992. J. Zizioulas, The Ecumenical Dimension of Orthodox Theological Education, u For the Life and the
Witness of the Church, C.O.E., Geneve 1978, 33-40. Isti, “Ortodossia”, Enciclopedia del Novesento, vol. V,
Roma 1981, 5-7. £. Æ‹ÛË, Ç ÂÏÏ·‰ÈÎ‹ ıÂÔÏÔÁ›·, •ÂÓ›· É·ÎÒ‚Ô˘ ·Ú¯ÈÂð. ÁÌÂÚÈÎË˜, £ÂÛÛ·ÏÔÓÈÎË 1985,
456-78.
23
Vi{e o ovome u navedenom ~lanku Hrizistoma Papadopulosa, i £. Æ‹ÛË, Ï ·ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜
¶·Ï·Ì·˜
24
, 50.
Sv. Nikodim Svetogorac je pripremio prvo kriti~ko izdawe Palaminih dela na osnovu
svetogorskih kodeksa, ali se ovaj materijal izgubio te tako nije ukqu~en u sadràj Filokalije
(Dobrotoqubqa). Postoje indicije da Palamina dela koja je uredio Nikodim Svetogorac, zajedno sa
rukopisima Rige od Fere, obitavaju u arhivima austrijske tajne policije. Vidi ªÔÓ·¯Ô˘ £ÂÔÎÏËÙÔ˘
¢ÈÔÓ˘ÛÈ¿ÙÔ˘, Ï ·ÁÈÔ˜ ¡ÈÎfi‰ÈÌÔ˜ Ô ÁÁÈÔÚÂ›ÙË˜, ÁıËÓ·È 1959, 208-212.
25
¢. ªð·Ï·ÓÔ˘, ÏÈ µ˘˙·ÓÙÈÓÔÈ ÅÎÎÏËÛÈ·ÛÙÈÎÔÈ Û˘ÁÁ·ÊÂÈ˜, ÁıËÓ·È 1951, 145. O tome vi{e kod
µ. Ê. ™ÙÂÊ·Ó›‰Ô˘, ÅÎÎÏËÛÈ·ÛÙÈÎ‹ ÈÛÙÔÚ›·, 1978, 434-35. Ô· ‰ÔÁÌ·ÙÈÎ· ÂÁ¯ÂÈÚ›‰È· ÙˆÓ ƒÒÛË Æ‹ÎÔ˘
(1903), ÃÚ. ÁÓ‰ÚÔ‡ÛÔ˘ (1907), ¶. ÔÚÂÌð¤Ï· (1958) i É. Ê·ÛÛÔÌÂÓ¿ÎË-Á. ÊfiÌðÔ˘ (1970), nadahwuju se
najvi{e zapadnom teologijom, dok bogoslovqe Sv. Grigorija Palame, ako i nije strano, a ono je
sasvim26 neva`no za ove navedene teologe.
Vidi ÁıˆÓÈÎ¿ ÕÓıË, ÁıËÓ·È 1962.
27
Vidi £ÂÔÏÔÁÈÎ¿ ªÂÏÂÙ‹Ì·Ù· 3, ¡ËðÙÈÎ¿ Î·È ËÛ˘¯·ÛÙÈÎ¿, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1977.
28
ÔÔ ðÚÔð·ÙÔÚÈÎfiÓ ·Ì¿ÚÙËÌ·, ÁıËÓ·È 1957. Pogledaj i Notes on the palamite controversy and
related topics, The Greek Orthodox Theological Review, No 2/1963-64, 225-270.
29
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì·, ™˘ÁÁÚ¿ÌÌ·Ù· u ~etiri toma, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1962-1988.
30
Vidi °. ª·ÓÙ˙·Ú›‰Ô˘, ¶·Ï·ÌÈÎ¿, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1973. ÁÌÊ. ƒ·ÓÙÔ‚ÈÙ˜, ÔÔ ª˘ÛÙ‹ÚÈÔÓ ÙË˜ ÁÁ›·˜
ÔÚÈ¿‰Ô˜ Î·Ù· ÙÔÓ °ÚËÁfiÚÈÔ ¶·Ï·Ì·, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1973, £ÂÔÎÏËÙÔ˘ ªÔÓ·¯Ô˘ ¢ÈÔÓ˘ÛÈ·ÙÔ˘, Ï ·ÁÈÔ˜
°ÚËÁfiÚÈÔ˜ Ô ¶·Ï·Ì·˜, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1976. Á. ¶·ð·‰ÔðÔ˘ÏÔ˘, ¶ÓÂ˘Ì·ÙÔÏÔÁ›· ÂÈ˜ ÙÔÓ ËÛ˘¯·ÛÌÔÓ ÙÔ˘
·Á›Ô˘ °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¶·Ï·Ì·, °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ 54/91, 54-70. Á. Ê·ÛÂÏfiðÔ˘ÏÔ˘, ¶¿ıË Î·È ·ÚÂÙ¤˜ ÛÙË
‰È‰·ÛÎ·Ï›· ÙÔ˘ ÁÁ›Ô˘ °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¶·Ï·Ì·, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1982. ÏÈ ¢. ÔÛ·ÌË˜, µ. æÂ˘ÙÔÎ·˜ Î·È ¢.
Ê·ÈÌ¿ÎË˜ ÛÙË ÛÂÈÚ¿ “£ÂÛÛ·ÏÔÓÈÎÂÈ˜ µ˘˙·ÓÙÈÓÔÈ ™˘ÁÁÚ·ÊÂÈ˜” Centra za Vizantijske studije izdaju
dela drugih isihasta i Palaminih prijateqa.
31
Vidi Ï ·ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜ Ô ¶·Ï·Ì·˜ Î·È Ë ð·ÙÂÚÈÎ‹ ð·Ú¿‰ÔÛÈ˜, Jubilarni tom povodom
{eststote godi{wice smrti Sv. Grigorija Palame (1959), £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1960, 240-254. Pogledaj i
£ÂÔÎÏËÙÔ˘ ªÔÓ·¯Ô˘ ¢ÈÔÓ˘ÛÈ·ÙÔ˘, Ï ·ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜ Ô ¶·Ï·Ì·˜, str. 17 i 18 Uvoda; ÁıˆÓÈÎ¿ ÕÓıË,
118-120.
32
¶. ÔÚÂÌð¤Ï·, ª˘ÛÙÈÎÈÛÌfi˜-ÁðÔÊ·ÙÈÛÌfi˜, Ê·Ù·Ê·ÙÈÎ‹ ıÂÔÏÔÁ›· É, ÁıËÓ·È 1974, 12-19.
Areopagita. Neoplatonski ostaci posledweg prouzrokovali su preterivawe i zloupotrebe
od strane asketa isihazma.33 Razlikovawe su{tine i energije u Bogu uvodi sloènost u
prostotu boànske su{tine.34 “Boànski dar se predstavqa kao otupqen, atomiziran i
nekako sam po sebi postoje}i elemenat koji za svoj subjekat ima ~oveka”.35 Oboèwe i
svetost su moralni preobraàj i promena.36
Ovaj izazov konzervativnog “blago~e{}a” i “zastarela teologija sholasti~kih
radionica”37 nije ostala bez odgovora ìvog isihasti~kog predawa Svete Gore.
Dionisijatski monah Teoklit dostojanstveno je odgovorio tada{wem “velikom piscu” u dva
spisa pod naslovom “O jednoj teolo{koj studiji” u ~asopisu “Atonski dijalozi”.38
U svakom slu~aju ova diskusija je iznela na videlo dosta pitawa kojima se ovde, ipak,
ne}emo baviti.
Jedan drugi atinski profesor, Sava Aguridis, {esnaest godina kasnije, objavio je u
~asopisu “Sinaksis” (sveska 33, januar-mart 1990) svoj referat podnet na Council of
World’s Religions [Savetovawe o svetskim religijama] pod naslovom “Mogu li
Lica Svete Trojice da pruè osnovu za personalisti~ke teorije o
~oveku”. Ovaj referat se direktno odnosi na bogoslovsko mi{qewe i spise pergamskog
episkopa Jovana Ziziulasa i Hrista Janarasa. I Vladika Jovan i prof. Janaras su
odgovorili navedenom profesoru svojim ~lancima u istom ~asopisu.39 Ipak, uvaèni
profesor se osim ta~ki kritike koje se odnose na gore navedene teologe doti~e i
“sredwevekovne neoplatonske teologije” (kako je karakteristi~no naziva, bez da se poziva
na nekog od Otaca Crkve posebno). Poku{a}emo ovde ukratko da izloìmo pitawa i teze
koje imaju zna~aja za na{u temu.
Pita se, dakle, prof. Aguridis da li je pojam li~nosti filosofskog porekla i
postoji li mogu}nost da se on uklopi u biblijsko iskustvo o Bogu.40 Ima li li~nost
ikakve veze sa su{tinom u Bogu? îni se da je trijadologija, koja za sredi{te ima
Li~nost bez odnosa sa su{tinom, posebno izraèna u sredwevekovnoj vizantijskoj asketskoj
teologiji. Konkretnije, ova trijadologija karakteri{e “vizantijsku neoplatonsku asketsku
teologiju”.41 Na koga dakle ciqa: na Areopagitike, Maksima ili Palamu? Boànske
energije se u stvari vi{e ti~u jedne neoplatonske misti~ne teologije.42 Izlagawe
unutarweg ìvota Svete Trojice od strane predawske teologije nije bilo povezano sa
istorijom spasewa.43 Hristolo{ko re{ewe (o dvema prirodama) vi{e je jelinsko a mawe
hri{}ansko shvatawe.44 Tema “energija-su{tina” ne odnosi se na egzistencijalnu zajednicu
~oveka sa Bogom kao li~no{}u. Razlog koji je vodio Grigorija Palamu obja{wewu
rzlikovawa su{tine i energija bio je poku{aj da se anulira zna~aj tvarnog stvarala{tva
dolaze}e Renesanse. Prof. Aguridis prime}uje neoplatonske uticaje na pravoslavno bo-
goslovqe. U nedoumici je za{to bi ovaj uticaj na jednu “kastu” vizantinaca bio
kriterijum i “lewir” za pro{lost i budu}nost. Tako|e protestvuje protiv preokreta u
bogoslovskoj misli 50-ih godina ovoga veka45 [a odu{evqava se indijsko-budisti~kim
trijadi~nim teorijama].
33
Isto, 28-47. Pogledaj i ª˘ÛÙÈÎÈÛÌfi˜-ÁðÔÊ·ÙÈÛÌfi˜ ÉÉ, ª·ÍÈÌÔ˜ Ô ÏÌÔÏÔÁËÙ‹˜, °ÚËÁfiÚÈÔ˜ Ô
¶·Ï·Ì·˜, ÁıËÓ·È 1980, 27, 29, 30, 38, 40, 47, 69, 74, 75, 81.
34
35
Isto, II, 34, 68
36
Isto, II, 68, 82
Isto, 72
37
Pogledaj, ŒÎıÂÛÈ˜ ÙË˜ ÂÍ ÁÁÈÔÚÂÈÙÈÎˆÓ ÅðÈÙÚÔðË˜..., ÁıˆÓÈÎ‹ ‰È¿ÏÔÁÔÈ, 33-34/1975, 25
38
Vidi ÁıˆÓÈÎ‹ ‰È¿ÏÔÁÔÈ, 2-30/975, 9-18; 33-34/1975, 8-19. Pogledaj i ÅÎıÂÛÈ˜ ÙË˜ ÂÍ
ÁÁÈÔÚÂÈÙÈÎˆÓ ÅðÈÙÚÔðË˜, 20-27
39
Vidi ™‡Ó·ÍË 37/1991: ªËÙÚÔðÔÏÈÙÔ˘ ¶ÂÚÁ¿ÌÔ˘ Éˆ·ÓÓÔ˘, ÔÔ ÂÈÓ·È ÙÔ˘ £ÂÔ˘ Î·È ÙÔ ÂÈÓ·È ÙÔ˘
·ÓıÚÒðÔ˘, ·ðfiðÂÈÚ· ıÂÔÏÔÁÈÎÔ˘ ‰È·ÏfiÁÔ˘, 11-36; ÃÚ‹ÛÙÔ˘ °È·ÓÓ·Ú·, ¶ÂÚÈ ·ð˘ÚÔ‚Ï‹ÙÔ˘ ðÙÒÌ·ÙÔ˜ Ë
·ðÔÎÏ›ÛÂˆÓ ˘ð·ÚÍÈ·ÎˆÓ Î·È ðÂÚÛÔÓ·ÏÈÛÙÈÎˆÓ, 37-45.
40
41
Vidi, ™‡Ó·ÍË 33/1990, 67
Vidi, ™. ÁÁÔ˘Ú›‰Ë, ªðÔÚÔ˘Ó Ù· ðÚfiÛˆð· ÙË˜ ÔÚÈ¿‰·˜ Ó· ‰ÒÛÔ˘Ó ÙË ‚¿ÛË ÁÈ·
¶ÂÚÛÔÓ·ÏÈÛÙÈÎ¤˜ ·ðfi„ÂÈ˜ ðÂÚ› ÙÔ˘ ·ÓıÚÒðÔ˘, ™‡Ó·ÍË 33/1990,68.
42
43
Isto, 70
44
Isto, 70
45
Isto, 73
Isto, 73-75
Gorwi stavovi uvaènog profesora prisutni su i poja{wavaju se i u wegovoj nedavno
iza{loj kwizi pod naslovom “Vizije i stvarnost, sumwe - problemi - re{ewa
u teologiji i Crkvi”. U jednom od poglavqa pod naslovom: “Iskustvo boànske
svetlosti kod pravoslavnih isihasta i prosvetqewe u Zen-budizmu” moè se
pro~itati da su “i Palama i Varlaam bili neoplatonisti”. Me|utim, dok je za
Palamu istina zna~ila zajednicu sa Bogom, za Varlaama je filosofija bila neophodna
pretpostavka za jedno jasnije znawe o Bogu osim svedo~anstva prirode i Svetoga Pisma.
Ipak, glavna ta~ka sukoba bila je oko shvatawa boànske svetlosti. Za apofati~kog
neoplatonika Varlaama boànska svetlost je bila simvoli~na, a za Palamu realna i
netvarna. Zastupawe jednog ovakvog stava odve{}e Palamu, po logici stvari, poimawu
Boga kao nestvorene energije. Palama pozajmquje mnogo od neoplatonizma i “od samoga
Boga stvarajednu lestvicu kategorija bi}a, te deli Boga na Boga po su{tini,
Boga kao nestvorene energije, Boga u stvarawu ili u tvarnim boànskim
energijama”. Izazovu zapadno-evropskog humanizma koji je ponudio jedan tip ~oveka ~ije
∗
su osnovne karakteristike znawe i kontrola fizi~ke stvarnosti, Palama je

suprotstavio asketski tip ~oveka koji nipoda{tava svet tvarnih energija (tj. tvar) u
korist jednog preobraàja po neoplatonskim uzorima, to jest jednog vi{eg stepena postoja-
wa. Ovo se odnosi na svet nestvorenih energija koje sa~iwavaju “jednu posebnu
ikonomiju samoga Boga kojom raspolaè Crkva i weni Sveti”. U krajwoj
analizi, najdubqa razlika izme|u Varlaama i Palame, Zapada i Vizantije “bila je izme|u
Boga koji priznaje i potvr|uje i Boga koji negira ovaj svet”.46
U drugom ~lanku iste kwige, naslovqenom “Kriti~ko vrednovawe na{ih
teolo{kih problema danas”, prof. S. Aguridis priznaje da Palamina misao jeste
bogata i uzvi{ena, ali je ona ipak bila “pod dubokim uticajem sociolo{kih
i politi~kih faktora onda{we epohe”. Postojawem sli~nih socio-politi~kih
uticaja i analogija obja{wava se otkrivawe Grigorija Palame od strane ruskih teologa u
rasejawu (nedostatak kontakta sa stvarno{}u i introvernost emigranata). Sli~no je i sa
pojavom neomisticizma u Gr~koj {ezdesetih godina ovog veka. Okupacija, gra|anski rat,
urbanizacija, zapadna kultura i ugroènost sa Istoka ~ine sociolo{ko-politi~ke
korene “palamizma” u dana{woj Gr~koj”.
S obzirom da Palamino bogoslovqe o nestvorenim energijama potcewuje prirodu i
istoriju, tako i savremena misticiziraju}a struja “palamizma” “bar {to se ti~e Gr~ke,
imala je i ima negativan uticaj na probleme Crkve i na{u epohu.
Uglavnom je tu re~ o beàwu u jednu ne(s)tvarnu, nadistorijsku i
individualiziraju}u stvarnost. Sre}om {to ovaj pokret ima karakter
elitizma pa se ograni~ava na odre|ene krugove, vi{e manastirske i
donekle intelektualne, te tako nema ve}eg upliva u narod”.47
Ostavqaju}i po strani druge interesantne poglede prof. Aguridisa mislimo da, bez
obzira {to je u svojim stavovima “progresivniji” i radikalniji od “konzervativnog”
Trembelasa, ipak me|u wima postoje o~evidne sli~nosti. Obojica nesre}no nagiwu
“operacijama” savremenih zapadnih teologa koji su se okomili na Palamu.
Ova kratka studija sigurno ne obuhvata sav spektar savremenih antipalamitskih
optu`bi, nego poku{ava da ukaè na bogoslovske kriterijume i pretpostavke kojima je Sv.
Palama branio iskustvo li~nog oboèwa Svetiteqâ kroz nestvorene energije.
Predstavqaju}i Palamino u~ewe nagla{avamo kao i svi pravoslavni uglavnom, razliko-
vawe su{tine i energije bez da ga povezujemo sa ulogom i zna~ajem ipostasi. âk i oni
koji kritikuju pravoslavnu teologiju, koja za epicentar ima li~nost, smatraju da se kod
∗
Misli se na rezultate dejstva netvarnih energija, tj. na ono {to je stvoreno (prim. prev.)
46
Vidi ™. ÁÁÔ˘Ú›‰Ë, ÏÚ¿Ì·Ù· Î·È ðÚ¿ÁÌ·Ù·, ÁıËÓ· 1991, 37-39.
47
Vidi ÏÚ¿Ì·Ù· Î·È ¶Ú¿ÁÌ·Ù·, 193-94. Treba priznati da stvarno postoji pogre{no
predstavqawe Palaminog u~ewa od strane nekih krugova koji stvaraju jednu vrstu novog pijetizma i
konvencionalne teologije, sa krajwe zilotskim i antizapadnim duhom. Me|utim, to ne moè biti
erminevti~ki kriterijum za kompletan i ozbiqan povratak savremenog jelinskog (gr~kog) bogoslovqa
nasle|u isihazma, niti pak za ìvi kontinuitet i savremeno svedo~ewe isihasti~ke tradicije.
Palame nalaze mogu}nosti za jedno prevazilaèwe filosofskog pojma li~nosti. A to zato
{to se kod Palame problem poznawa Boga postavqa iskqu~ivo kroz termine koji
obezbe|uju razlikovawe su{tine i enrgija.48
Pitawa koja proizilaze iz ove savremene zapadne “spoqne i unutarwe” problematike
ti~u se egzistencijalne dimenzije i iskustva koje ima i pretpostavqa teologija i vera
pravoslavne Crkve. Da li je Bog bezli~an u svom odnosu prema ~oveku? U~ewe o
nestvorenim energijama, uvodi li politeizam neoplatonskog tipa? Nisu li boànske
energije neoplatonski posrednici izme|u Boga i sveta, izme|u “Jednog” i “mno{tva”?
Boànska ikonomija se razdvaja od boànskih Lica i od hristologije, pripadaju}i tako
iskqu~ivo “carstvu energija”? Vaì li filosofska i monoenergijska teorema po kojoj je
su{tina neophodnost, a samo Li~nost kao jedinstvena voqna stvarnost
moè da bude slobodna? Koji je status i baza energija? Energije su energije su{tine
ili ipostasi? Ako se su{tina ne povezuje sa energijama, kako je mogu}e da posledwe
ravno~asno povezuju svaku od jednosu{nih ipostasi bez da ~ine ipostasne idiome? Energije
su li~ne ili bezli~ne? Koji je odnos ipostasi i energija?49
TEOLOGIJA NESTVORENIH ENERGIJA
1. Jedinstva i razlike
Jedinstvo i razlike sa~iwavaju tajnu postojawa Boìjeg. Kretawe, razli~itost i

mnogostrukost kao li~na druga~ijost ostvaruje se u okvirima su{tinskog i energijskog
identiteta Svete Trojice, koliko u ve~nom tako u Wenom ikonomijskom [istorijskom]
prisustvu.
Sveti Grigorije Palama, sleduju}i areopagitskim spisima (O boànskim
imenima 2, 4-6) razvi}e objediwenu i eminentnu teologiju.50 U Jedinona~alnoj
Trojici postoji boànsko jedinstvo koje se ti~e sveukupnosti Boànstva i boànska
razlikovawa koja se odnose na Wenu [Svete Trojice] Li~nost.
Unutar navedenih jedinstava i razlikovawa postoje i druga jedinstva i razlikovawa.
U boànska jedinstva spadaju: (a) kao jedinstvo, “nadsu{tinsko postojawe” Boànstva;
(b) kao razlikovawe, zasnivawe svake pojedina~ne ipostasi. Na boànska razlikovawa se
odnose (a) kao jedinstvo, “neuslovqena boànska samodavawa, darovi i zajedni~arewe”;
(b) kao razlikovawe, boànsko o~ove~ewe, “a ono pripada samo Sinu”. Na osnovu gorweg
svetogorski bogoslov zakqu~uje da Bog po su{tini nadilazi sva stvorena bi}a i da je
neuslovqen i nepri~astan (“˘ðÂÚÔ¯ÈÎ·› ·Ê·ÈÚ¤ÛÂÈ˜”), ali se po energijama javqa i biva
pri~astan (“¿Û¯ÂÙÔÈ ÌÂÙ·‰fiÛÂÈ˜” neuslovqena boànska samodavawa). Bogona~alne
48
Vidi ™. ÁÁÔ˘Ú›‰Ë, ªðÔÚÔ˘Ó Ù· ðÚfiÛˆð· ÙË˜ ÔÚÈ¿‰·˜ Ó· ‰ÒÛÔ˘Ó ÙË ‚¿ÛË ÁÈ· ¶ÂÚÛÔÓ·ÏÈÛÙÈÎ¤˜
·ðfi„ÂÈ˜ ðÂÚ› ÙÔ˘ ·ÓıÚÒðÔ˘, 69: “Vredno je zapaziti kako savremena pravoslavna teologija poku{ava
da prona|e druga~ije na~ine izraàvawa izbegavaju}i stare ili sredwevekovne filosofske kategorije
kao {to je na pr. ‘su{tina’, {to je bio zajedni~ki pojam i Istoka i Zapada”. Pogledaj M.-J. Le
Guillou, Le mystere du Pere, Paris 1973, 104-5. L. Bouyer, Le Consolateur, Paris 1980, 306-7. A.
De Halleux,
49
Orthodoxie et Catholicisme: du personnalisme en pneumatologie, RtL, 6/1975, 3-30.
Ruski bogoslov Sergije Bulgakov smatrao je da Palama nije dotakao sloèn i zna~ajan
problem
50
odnosa energija i ipostasi u Bogu. Vidi Le Paraclet, Paris 1946, 236.
¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 19, µã, 82. ÊÂÊ¿Ï·È· Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÔÂã, PG 150, 1173
BC
ipostasi naravno, nemaju}i u sebi nikakve protivpolo`nosti, proìmaju se me|usobno
prirodno, u potpunosti, trajno i stabilno “jer je jedna energija triju ipostasi”.51
Jedinstven je i pokret boànske voqe koja po~iwe od Oca kao prethode}eg uzroka,
dejstvuje kroz Sina, a projavquje se i savr{ava u Duhu Svetom. Me|usobno proìmawe
bogona~alnih ipostasi kao bogopodobno jedinstvo u jednom najvi{em mogu}em jedinstvu,
umnoàva se dobrotom i pretvara u neistraìve darove darivawa ìvota, mudrosti itd.,
koje kao nepri~asne bivaju pri~asne od onih koji se wima pri~e{}uju.52
Tajna Troji~nog Boga sastoji se u jednom troji~nom manifestovawu jedinstva i
razlika gde ni{ta nije stati~no i prinudno. Tako se razlikuje ipostas od su{tine, a
sledstveno tome, i tri Boànske ipostasi od zajedni~ke su{tine. Boànske ipostasi se
me|usobno apsolutno razlikuju, a savr{eno su sjediwene u jedinstvu jedne su{tine. U
nastavku, energije se razlikuju od su{tine iz koje i proizilaze, a razlikuju se opet, i
me|usobno. Na kraju, energije se razlikuju i od boànskih ipostasi koje nad wima
dominiraju i koje ih aktiviraju, dok istovremeno ostaju sjediwene a ne razvodwene -
“nije[s.c. energija]prosto dodeqena svakom Licu” (Poglavqa o prirodi) - i sa
ipostasima i sa su{tinom Boànstva.
Ovaj poredak razlikovawa uop{te ne negira prostotu Boìju, kao {to ni ova
prostota ne izaziva slivawe i promenu u neumawenoj i apsolutnoj, li~noj razli~itosti
boànskih ipostasi.53
“Treba dakle obostrano ispovedati razliku i istovetnost, i
ovom obostrano{}u ostati u meri blago~e{}a”.54
Bog je jedan zbog “˘ðÂÚ·Ú¯›·˜ ·Ú¯Ë˜” [“naduzro~nog na~ela”] Oca, zajedni~ke
prirode i energija triju ipostasi i neiskazivog proìmawa i odnosa boànskih
ipostasi. Jedinstvo ve~ne Trojice u odnosu na tvar zavisi od troji~nog jed-
nona~alija,55 od zajedni~kih troji~nih energija. Participiraju}e energije
Troipostasnog boànstva sjediwuju i istovremeno prave razliku izme|u netvarnog Boga
i tvarnog sveta.
U~ewe svetogorskog bogoslova o nestvorenim energijama tesno je povezano sa
wegovom trijadologijom i hristologijom. Kroz prizmu ove povezanosti poku{a}emo da
izloìmo pretpostavke bogoslovskog mi{qewa u~iteqa isihazma.
2. Su{tina i ipostasi
Na osnovu trijadolo{ke teologije Kapadokijskih Otaca, koja je oduvek
karakterisala isto~no Predawe, Grigorije Palama nagla{ava da ne postoji su{tina
odvojena od ipostasi, niti ipostas bez su{tine.
“Delimo ipostas od su{tine pokazuju}i tako ra-zliku, jer je
nemogu}e postojawe ipostasi bez su{-tine”.56 “Ipostas bez su{tine
i energije je nemogu-}a”.57 “Ne postoji su{tina bez ipostasi, niti
ipo-stas bez su{tine”.58
51
¶ÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ 3, µã, 97.
52
¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 21, 84. ¶Ú‚Ï. ªAIEIÏÀ ÏIÏ§Ï°EOÏÀ, ™¯fiÏÈ·, PG 4, 409 ABC (ÛÙÔ
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¶·Ï·Ì·, ¶ÚÔ˜ ¢·ÌÈ·ÓfiÓ 20, µã, 476) i Éˆ¿ÓÓÔ˘ ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚‹˜ ÙË˜
ÔÚıÔ‰fiÍÔ˘
53
ð›ÛÙÂˆ˜ 10 (10), PG 94, 837 BC
Na optu`bu svojih protivnika da razlikovawe su{tine i energije ukida boànsku prostotu,
Palama je tvrdio suprotno: nerazlikovawe su{tine i energije unosi ne samo sloènost nego
vi{{estruku sloènost u Bogu. Saglasno Ocima (µ·ÛÈÏÂ›Ô˘ ÙÔ˘ ª¤Á·, Ê·Ù¿ Å˘ÓÔÌ›Ô˘ 2, 29, PG 29,
640C, Ê˘Ú›ÏÏÔ˘ ÁÏÂÍ·Ó‰ÚÂ›·˜, £ËÛ·˘ÚÔ› 31, PG 75, 448D) Palama nagla{ava da Boànstvo jeste
prosto, ali je i izobilno, prebogato (ÁÓÙÈÚÚËÙÈÎfi˜ 1, 32, °ã, 63; 2, 29, str. 105; 5, 108, 370). Ovo se
po Palami najboqe vidi u iskustvu oboèwa svetih, “i slavimo Jednoga Boga u jednom prostom i
neiscrpnom Boànstvu, i proslavqamo se izobilnim oboèwem i troji~nim prosvetqewem (ÙÚÈÛÛÔÊ·ÂÈ
ÊˆÙÔ¯˘Û›·). §fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› Áã, ¶ÚfiÏÔÁÔ˜, Å˘¯‹, Áã, 25-6. 1, 74.
54
¶ÚÔ˜ ¢·ÓÈ‹Ï Á›ÓÔ˘ 5, µã, 378. Vidi §fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› Áã, Å˘¯‹.
55
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› Áã, Å˘¯‹, 25
56
¶ÚÔ˜ °·‚Ú·Ó 30, µã, 358-59.
57
¶Úfi˜ ¢·ÌÈ·ÓfiÓ 18, µã, 474. Pogledaj i ÁÓÙÈÚ. 3, 31, str. 186.
58
¶ÚÔ˜ °·‚Ú·Ó 19, 346
Pojam ipostasi u ota~koj misli ne predstavqa, dakle, jednu autonomnu i apsolutnu
kategoriju savr{eno nezavisnu od prirode ili su{tine. Ovaj princip nalazi svoju
puno}u uglavnom u trijadolo{kom dogmatu gde se ostvaruje izuzetna bogoslovska
uravnoteènost nerazdeqivog odnosa su{tine i ipostasi. “Priroda jeste triju
[Ipostasi], ali nije iz triju”.59 Nikakva dimenzija ili antinomija ne moè se umet-
nuti u tajnu nedeqivog i nepomu}enog odnosa boànske su{tine i triju ipostasi.
Naprotiv, jedno takvo isku{ewe gr~ke filosofije bilo je stalno na meti Svetih Otaca
sve dok kona~no nije bilo pobe|eno teologijom Sv. Maksima protiv monotelita.60 Tako
Li~nost nije jedan apstraktni tj. bezsu{tinski princip koji ontolo{ki prethodi
su{tini, niti bezipostasna su{tina prevashodi i odre|uje ipostasi.61
U svakoj posebnoj ipostasi boànska priroda je neumawena i nedeqiva. Tako je
ipostasno postojawe su{tine Troji~no ne nekakvim skokom triju Lica u postojawe, niti
pak nekim postepenim izrawawem u bi}e.62
“Bog je iznad op{teg i pojedina~nog, odnosno nije celina
sastavqena iz delova, tj. ipostäsi, nego je u svakoj ipostasi potpuno i
savr{eno Boànstvo jer se Boànstvo ne deli po ipostasima nego je
upravo wima iznad svakog op{teg i pojedina~nog”.63 “Netvarna pri-
roda je triipostasna i neumaweno je prisutna u svakoj ipostasi, i
navo|ewem jedne ipostasi podrazumeva se celokupna troipostasna
priroda”.64
îwenica da svaka od boànskih ipostasi sadrì celokupnu nestvorenu prirodu
ozna~ava jednosu{tnost, tj. ravno~asnu zajednicu boànske su{tine. Ova posledwa,
me|utim, kao princip jedinstva u Boànstvu nikako nije bezli~na. Budu}i dakle, da je
su{tina li~na, shodno tome i jednosu{tnost licâ moè da bude Troipostasna. Su{tina
ima toliko ipostasi koliko i licâ koja u woj zajedni~are.65 Prirodno jedinstvo
Boànstva pripada iskqu~ivo trima ipostasima jer u Troipostasnoj su{tini u~estvuju
samo Otac, Sin i Duh Sveti, mada (su{tina) ostaje “u svemu bezimena [neodre|ena],
neprojavna i nepri~asna budu}i da je iznad svakog imena, projave i participirawa”.66
Da bi se uipostazirala, su{tina negde treba da ima svoj uzrok. Svetoota~ka
teologija Istoka, na bazi uzroka koji ipostazira su{tinu u Bogu, izdvaja li~nost
Oca u odnosu na druge dve ipostasi.67 Otac, ne kao nemaju}i su{tine, nego kao Li~nost
koja ipostazira svoju su{tinu68 - koja sadrì prirodu Boànstva ~ine}i tako na~in
postojawa svoje su{tine realnim, konkretnim i li~nim - ra|a Sina, ali ne prosto kao
Bog, nego kao Otac,69 i proishodi Duha Svetog ne prosto kao Bog, nego kao Otac i
59
60
Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· ¢ã 55, ¢ã, 370
Vidi dole primedbu 125
61
Vidi Moine Hillarion, Voie Royale de l’Eglise Orthodoxe: La Confession de la Sainte
Trinite, Messager de l’exarchat du Patriarche russe... No 109-112/1982, 87-9. Archim. Sophrony,
Voir Dieu Tel qu’l est, Geneve 1988, 141-42. Istoga, La felisite de connaiitre la voie, Geneve
1988, 27-30.
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã, 49, Áã, 123. Vidi Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜, PG 94, 824A.
62
™˘ÌÂÒÓ ÙÔ˘ ¡¤Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, £ÂÔÏÔÁÈÎfi˜ Áã, 55-56, SC 122, 100. Pogledaj ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏÔÁÈÙÔ˘, ™¯fiÏÈ·
ÂÈ˜ ÙÔ ¶ÂÚ› ª˘ÛÙËÎË˜ £ÂÔÏÔÁ›·˜, PG 4, 425A.
63
¶Úfi˜ ¢·ÌÈ·ÓfiÓ 19, 475
64
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã, 35, 110. Vidi ¶Úfi˜ ¶·˘ÏÔÓ ÁÛ¿ÓËÓ 9, µã, 371.
£ÂÔÊ¿ÓË˜ 19, µã, 245. Bog se ne deli po su{tini i ipostasi. Wegova
65
Troji~na priroda jew
apsolutna nedostupna tvarnim bi}ima. U suprotnom bi zna~ilo da je Troji~ni Bog mnogoipostasan
(Ì˘ÚÈÔ¸ðfiÛÙ·ÙÔ). Vidi ÁÓÙÈÚÚ. 5, 97, str. 362. Pogledaj i Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· ¢ã, 57058, str. 371. Me|utim,
energija i blagodat Boìja “dejstvuje i prema vani i dodequje se mnogima”. Blagodat data svetima
postoji ìõñéïûðüóôáôïò”, tj. prisutna u mnogim ipostasima. Vidi £ÂÔÊ¿ÓË˜ 20, 246.
66
¶Úfi˜ ¢ÈÔÓ‡ÛÈÔÓ, ÏÌÔÏÔÁ›· 4, µã, 499. Pogledaj i °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¡‡ÛÛË˜, ÏÌÈÏ›· 28, PG 36, 48C.
67
Vidi ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏÔÁÈÙÔ˘, ™¯fiÏÈ· ÂÈ˜ ÙÔ ðÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÔÓÔÌ¿ÙˆÓ, PG 4, 221A. Pogledaj i
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì·, ÁÓÙÈÚÚ. 1 31, str. 61-62.
68
Vidi (daqe u tekstu) “jer Bog se kao Jedan a ne jedino pokazuje. O odnosu prirode i ipostasi
vidi disertaciju ª. Ê·Ú·˙·ÊÂ›ÚË, Ç ðÂÚ› ðÚÔÛÒðÔ˘ ‰È‰·ÛÎ·Ï›· ª·Í›ÌÔ˘ ÙÔ˘ ÏÌÔÏÔÁÈÙÔ˘,
£ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1985, 51-61.
69
Vidi ¶Úfi˜ ¢·ÌÈ·ÓÔ˘ 3, 458. Palama smatra da je ime Otac iznad imena Bog i po preimu}stvu
je Ime (ıÂˆÓÈÌ›·) bezuzro~nog Lica Svete Trojice. Nastavqaju}i tradiciju utemeqenu od
Kapadokijaca, svetogorski bogoslov shvata ime Otac kao zajedni~ko ime triju ipostasi ukoliko se
izvor, dok istovremeno ravnomerno dodequje svoju su{tinu Sinu i Duhu. Egzistencija
boànskih ipostasi je nesliveno nedeqiva od jedinstva Boìjeg. Bog je istovetna
Jedinica i Trojica zbog Oca kao uzroka, {to i ~ini garanciju jednosu{tnosti triju
boànskih ipostasi. Ovaj stav otacâ Crkve na Istoku izraènu u dogmatu o monarhiji -
uzro~nosti Oca, iskqu~uje prvenstvo bezipostasne su{tine i stavqa u prvi plan
osu{tastvqene ipostasi. Na~elo u Trojici je samo osu{tastvqena ipostas Oca. Tako
ra|awe (Sina) i isho|ewe (Duha) nisu rezultati prinu|enosti kao emanacije bezli~ne
su{tine, nego ~ine slobodu li~noga Boga.
Ako bi se smatralo da ipostasi Boànstva proizilaze iz jedne bezli~ne su{tine
ili prirode, onda bi stvarno vaìlo filosofsko shvatawe po kojem su ”ra|awe” ili
”isho|ewe” u Bogu - neophodnost boànske prirode. Bog biblijske i svetoota~ke vere,
oduvek, ne pot~iwava se nikakvoj neophodnosti ni po svojoj su{tini, niti po ipostasima
i energijama. Bog ne postoji sam po sebi, ad intra, nu`no, a samo prema tvari, ad extra,
slobodno, “jer prema kojoj potrebi bi se On kretao?”
Saglasno svetoota~kom bogoslovqu, ono {to je unutar Svete Trojice reguli{e
priroda, dok “ono spoqa” pripada sferi voqe ili htewa. Ovo se ~ini sasvim u redu
ukoliko se pod voqom podrazumeva pokret ili energija Svete Trojice ka stvarawu, dok
se kao stvar prirode smatra ra|awe Sina i isho|ewe Svetoga Duha od ipostasi Oca.
Razlikovawe ra|awa i isho|ewa “po prirodi” od stvarawa sveta “po voqi” ne zna~i da
je ono {to se smatra delom prirode li{eno voqe kao odsustva subjekta u slobodi
Boìjoj, jer se uzima da jedinstveno izraàvawe boànske slobode “po voqi” ~ini
privo|ewe tvari iz nebi}a u bi}e. Takvo shvatawe su u su{tini sadràvali i
silogizmi-sofizmi arijanaca i evnomijana, tj. da bi prirodni [êáôá öýóéí] odnos
boànskih Lica morao biti vezan nekom unutarwom neslobodom i determinisano{}u.
Jasno je da se ovde ne uzima u obzir monarhija Oca, naravno ne kao jedinstvenog
Boànstva nego kao jedinstvenog i ipostasnog uzroka Sina i Duha u Svetoj Trojici. Sin
i Duh ne proishode iz neke bezli~ne su{tine nego, kako je to razjasnio Palama,
“ra|ati” i “ishoditi”, “karakteri{e ne samo prirodu nego i ipostas i pripadaju
samo Ocu”.70
Koji je razlog da se uslovqava i nagla{ava egzistencijalno proisho|ewe Sina i
Duha ne jednostavno iz su{tine nego iz Onoga Koji ima su{tinu, tj. Oca? Smatramo da
se problem koji su Oci postavili u vezi sa pojmom li~nosti u trijadologiji, odnosi
na slobodu kao osnovni ontolo{ki sadràj Svete Trojice. Naravno, nije re~ o
slobodi izbora izme|u datosti i slu~ajnih mogu}nosti, nego uglavnom i po
preimu}stvu, re~ je o slobodi nestvorenog Boga kao pune i apsolutne neprinudne
potvrde [Î·Ù¿Ê·ÛÈ˜] bi}a. Celokupna tvar i posebno ~ovek pozivaju se da u~estvuju u
ovoj slobodi.
U ovim okvirima slobode, uop{te ne izgleda da probleme rasvetqava mi{qewe o.
Goeorgija Florovskog o tome kako ”postoji neka ’nu`nost’ u boànskom Bi}u, ne
naravno primoravaju}a nu`nost niti neka determinacija, nego neophodnost
samopostojawa. Bog jednostavno jeste to {to jeste, ali voqa Boìja je savr{eno
slobodna. Tako je ra|awe uvek ’po prirodi’, a stvarawe ’akt voqe’”.71 Uostalom, na ovu
temu ni doprinos V. Loskog ne nudi ni{ta novo, ve} samo jedno antinomijsko
nadilaèwe slobode i nu`nosti. ”Reklo bi se da je Trojica apsolutna nu`nost
savr{enog bi}a, ali ipak ideja o nu`nosti nije umesna jer se i Sveta Trojica nalazi
van svake antinomije neophodnog i slu~ajnog: u sveukupnoj prirodi su{te i apsolutno
li~ne Svete Trojice, sloboda i nu`nost se poistove}uju, ili boqe re}i, nemaju mesta u
Bogu”.72
odnosi na boànsku energiju, mada se ponekad pripisuje i boànskoj su{tini. Pogledaj ¶ÂÚ› ıÂÈˆÓ
ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ 8, 102. ÁÓÙÈÚÚ. 30-31, str. 105-106. Pogledaj i ª. µ·ÛÈÏÂ›Ô˘, ÅðÈÛÙÔÏ‹ 189, 8, izd. Courtonne
2, s. 140-141 PG 32 696A; ÅðÈÛÙÔÏ‹ 8, 11, Courtonne 1, 35, PG 32, 265A; °ÚËÁÔÚ›Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, §fiÁÔ˜ §ã
(IV Teolo{ko slovo), 18, izd. Barbel, 206, PG 36, 128A; §fiÁÔ˜ ªã 6, PG 36, 365A. Ê˘Ú›ÏÏÔ˘
ÁÏÂÍ·Ó‰ÚÂ›·˜, £ËÛ·˘Úfi˜, §fiÁÔ˜ Åã PG 75, 68AC. ÁÓ·ÛÙ·Û›Ô˘ ™˘Ó·˚ÙÔ˘, Ï‰ËÁfi˜ 2, PG 89, 53C.
70
Vidi, ÁÓÙÈÚÚ. 5, 38, str. 315-16
71
Pogledaj °. ºÏˆÚfiÊÛÎ˘, Ï ·ÁÈÔ˜ °ÚËÁfiÚÈÔ˜ ¶·Ï·Ì·˜ Î·È Ë ð·ÙÂÚÈÎ‹ ð·Ú¿‰ÔÛÈ˜, ÅÚÁ· 1, ÁÁ›·
°Ú·Ê‹, ÅÎÎÏËÛ›·, ¶·Ú¿‰ÔÛÈ˜, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1976, 163.
72
Vidi Vl. Loski, Misti~na teologija Isto~ne Crkve (gr. prevod), Solun 1973, 50
Pitawe arijanaca i evnomijana: da li Otac voqom ili bez da ho}e ra|a
Sina, izgleda da nas u principu navodi na dve verzije: ili da govorimo o nu`nosti
unutar Svete Trojice a o slobodi u boànskoj ikonomiji, ili da negiramo i nu`nost
i slobodu u korist nepoznate boànske transcendentnosti. Ali da li ova misao ima svoj
oslonac u svetoota~kom bogoslovqu? [ta zna~i ~iwenica da su Atanasije Veliki i
Kapadokijci, bogoslovstvuju}i o ra|awu Sina kao “aktu” prirode O~eve a ne prosto
~inu voqe, istovremeno govorili kako ra|awe nije bezvoqna akcija neke nu`nosti
boànskog Bi}a?
Po Sv. Atanasiju, su{tina Boga (=Oca) je “plodotvorna” (Î·ÚðÔÁfiÓÔ˜), a ne
“besplodna”. Na taj na~in se osigurava da ra|awe Sina spada u oblast “prirode” a ne u
sferu voqe, kao ra|awe tvari. Tako, unutarwi odnosi li~nosti Svete Trojice po
su{tini prethode odnosu Boga prema svetu po energiji. Neizostavno, Sin nije proizvod
voqe, jer i Sâm ima htewe (‚Ô‡ÏÂÛı·È), a pri tom je Wegova voqa kreativni uzrok
stvarawa bi}â. A kao takav (tj. demijurg), On je ìva voqa Oca i su{ti
samopostoje}i Logos. Ako bi se ra|awe Sina po prirodi tretiralo kao bezvoqna
nu`nost Oca, zna~ilo bi to uvo|ewe qudskih antiteza u boànsko Bi}e.
“Dobrota Boìja nije rezultat voqe, niti je pak li{ena voqe, jer
je Bog dobar i po htewu. Isto je i sa bi}em Sina, nije priveden u
postojawe po voqi Oca, ali nije ni bez O~eve voqe ili htewa”.73
Sv. Grigorije Niski, pro{iruju}i misao Sv. Atanasija, nagla{ava da, suprotno
onome {to se de{ava u egzistenciji tvari, ~ak ni najneposrednija i po su{tini
zajednica izme|u Oca i Sina ne ukida voqu Oca tako da bi On imao Sina nehotimi~no,
kao jednu neminovnu nu`nost prirode, niti, opet, voqa razdvaja Sina od Oca,
postavqaju}i neki vremenski razmak izme|u wih. “A voqa ne razdvaja Oca od
Sina ubacuju}i se kao nekakav vremenski razmak me|u wih. Ali ne
bi trebalo negirati voqu Oca u slu~aju ra|awa, niti pak razlagati
nedimenzionalnu [prisnu] zajednicu Oca i Sina, poistove}uju}i
ra|awe iskqu~ivo sa voqom”.74
Sv. Grigorije Niski razja{wava jo{ da boànska voqa ne proizilazi iz nekog
specifi~nog principa, niti moè da se zamisli van “Onoga koji ho}e”, tj. li~nog
nosioca. Istovremeno, voqa kao energija ve~ne prirode ne ishodi niti je spre~ena
zajednicom prirode Oca i Sina, te tako uvek ostaje imanentna boànskoj su{tini.
Po Sv. Grigoriju Bogoslovu, ako Otac ho}e Sina to ne zna~i da je Sin plod voqe
na na~in identi~an privo|ewu tvari u postojawe, kao {to su to mislili evnomijani.
Sv. Grigorije konstruktivno ulazi u najosnovnije ontolo{ko razlikovawe: ne{to drugo
je Li~nost samo po sebi koja izraàva voqu, a ne{to sasvim drugo je ta ista voqa kao
energija Li~nosti. “Ali kad bismo bili trezvenoumni, razlikovali
bismo voqu i onoga koji ho}e, ra|awe od onog koji ra|a, govor od
besednika. Jer ovo drugo ukazuje na onoga koji dejstvuje, a ono prvo na
sam ~in dejstva [energiju]”.75
Kao {to }emo se uveriti na slede}im stranicama, ovo razlikovawe izme|u onoga
koji ho}e i voqe, li~nosti i energije, nije presudna samo za egzistencijalne
odnose slobode Sina i Duha prema Ocu nego i {ire, za karakter samih boànskih
energija, posebno u teologiji Grigorija Palame.
Dakle, razlikovawe “prirode” i “voqe” koje je zacrtala svetoota~ka teologija
uglavnom od Sv. Atanasija naovamo - su~eqavaju}i se sa jelinskim pitawima i
teoremama o Bogu - ne uvodi nu`nost u Boga. Tome su najvi{e doprineli Sv. Atanasije
i Kapadokijci, nagla{avaju}i da tvar, budu}i da je druga~ije prirode ne u~estvuje u
nestvorenom ìvotu Boìjem po su{tini i ipostasi, tj. kao jednosu{tna po principu
73
Vidi ª. Áı·Ó·Û›Ô˘, °ã Ê·Ù¿ ÁÚÂÈ·ÓˆÓ 66, PG 26, 461C-464C.
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¡‡ÛÛË˜, Ê·Ù¿ Å˘ÓÔÌ›Ô˘ ÉÉÉ, V, 1, 16, PG 45, 773D; W. Jaeger, II izd., i tom, str. 191.
74
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, §fiÁÔ˜ Ê£ã (ÉÉÉ Teolo{ko slovo), 6, PG, 81B. Interesantne komentare na
75
ovodelo Sv. Grigorija Bogoslova daje Palama u poslanici ¶Úfi˜ °·‚Ú·Ó 10, 32, str. 336-337, 360-
361.
emanacije ili izlivawa, nego samo po energiji i blagodati. Odnosno, po voqi, a ne po
prirodi, Bog uspostavqa odnos sa svojim stvorewima. Bog je apsolutno slobodan i u
svojoj ve~nosti i u svom ikonomijskom odnosu prema tvari i stvorewima.76 Uzro~nost
i sloboda stoje jedno pored drugog u egzistenciji Boìjoj. Monarhija Oca je sveza
jedinstva Svete Trojice.77
“Kad god tragamo za uzrokom neizrecivog i nadumnog odnosa i
transcendentne zajednice (Û˘ÌÊ˘˚·˜) i skrivenog i neiskazivog
proìmawa, otkrivamo i objavqujemo samoga Oca prepoznavaju}i ga
kao jedinstvo i svezu, isto~noka i koherenta ra|awa i isho|ewa, i
tako Ga za na~in i princip Sina i Duha postavqamo”78
Sve tri ipostasi imaju istu su{tinu i zato se uzajamno proìmaju. Ipostasni izvor
Boànstva Otac “daruje” svoje Bi}e Sinu i Duhu koji imaju}i Oca kao svoj
egzistencijalni uzrok prepoznaju ga kao ciq i povratak79 uzvra}aju}i svoje bi}e Ocu.
Otac ho}e i voli Sina i Duha, i analogno tome Sin i Duh ho}e i vole istom
voqom i qubavqu Oca. Otac nije samo onaj `êle}i, uzro~nik egzistencije Sina i
Duha, nego “kao {to Otac ho}e svoju ipostas, na isti na~in i Sin imaju}i zajedni~ku sa
Ocem su{tinu nije bez Wegove O~eve voqe”.80
Konkretne idiome [li~na svojstva] ipostasi troji~nog Boànstva u kojem se
razlikuju bezuzro~ni - nero|eni Otac, prouzrokovani - ro|eni Sin, i prouzrokovani -
ishode}i Duh, svetoota~ka teologija smatra nepri~asnim.81 Ove osobine [idiomi]
lica nazivaju se ipostasnim i razlikuju se a da ne postoje nezavisno od ipostasi koje
karakteri{u i ~ine odnose drugoja~ijosti, razli~itosti a ne suprotnosti. Otkrivaju
na~in postojawa premda pojmovno ne defini{u ipostasnu razli~itost. Na osnovu
principa neobjavqivawa svojih idioma, boànske ipostasi se proìmaju trajno, stabilno
i ravnomerno, kako kaè Palama. To konkretno zna~i da se wihova apsolutna
76
Pogledaj dole bele{ku br. 80. O jednom mogu}em re{ewu problema vidi Éˆ. ÆË˙ÈÔ‡Ï·,
™ËÌÂÈÒÛÂÈ˜ ¢ÔÁÌ·ÙÈÎË˜ µã, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1986, 1-25. Éˆ. ƒˆÌ·Ó›‰Ô˘, ¢ÔÁÌ·ÙÈÎ‹ Î·È ™˘Ì‚ÔÏÈÎ‹ £ÂÔÏÔÁ›·
ÙË˜ ÏÚıÔ‰fiÍÔ˘
77
Ê·ıÔÏÈÎË˜ ÅÎÎÏËÛ›·˜ Áã, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1983, 272-88.
Personalnost triju ipostasi se ne negira, nego upravo utvr|uje monarhijom Oca. Vidi
ÁÁÈÔÚÂÈÙÈÎfi˜ ÔfiÌÔ˜, ¶ÚfiÏÔÁÔ˜ µã, 568. °ÚËÁÔÚ›Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, ÏÌÈÏ›· 40, PG 36, 417BC
78
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã, 26, 102; Áã, 37, 68. Pogledaj i ÁÓÙÈÚÚ. 1,2, 31. Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘,
ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜... 1, 8, PG 94, 821C. °ÚËÁÔÚ›Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, §fiÁÔ˜ 31 (£ÂÔÏÔÁÈÎfi˜ 5), 14, PG 36, 148D-
149A.
79
ÏÌÈÏ›· 12, 8, °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¶·Ï·Ì· ŒÚÁ· 9, Å¶Å, izd. P. Hristu, 496
ª. Áı·Ó·Û›Ô˘, °ã Ê·Ù¿ ÁÚÂÈ·ÓˆÓ 66, PG 26, 461C-464C; µã, 149µ; °ã, 62, 453. Interesantno je
80
kako Palama tuma~i ovaj odeqak Sv. Atanasija: “Arijanci su govorili da je Sin ‘doveden’ u
postojawe voqom Oca. Taj zakqu~ak su izveli iz ~iwenice po kojoj Sin toboè nije dobio
egzistenciju bez saglasnosti Oca. Latini opet za Duha Svetog kaù da je u postojawe priveden voqom
Oca i Sina. A to iz razloga {to smatraju da je isho|ewe (ÂÎðfiÚÂ˘ÛÈ˜) istovetno sa poslawem i
voqom. Rekli bismo im isto {to i Veliki Atanasije: da je ‘voqa iznad (˘ð¤ÚÎÂÈÙ·È) prirode i da
priroda nije ‘ispod’ (˘ðfiÎÂÈÙ·È) voqe (tj. nije ‘subordinisana voqi). I kao {to ra|awe nije voqa i
htewe nego je iznad wih (~ime se pokazuje da je Sin po prirodi od Oca i jednosu{tan Wemu i da nije
stvar voqe kao {to je to slu~aj sa stvorewima), tako i isho|ewe Duha nije slawe i blagovoqewe
(·ðÔÛÙÔÏ‹ Î·È Â˘‰ÔÎ›·). Isho|ewe zna~i da Duh je Sveti od Oca, originalno drugi i Ocu
jednosu{tan, ali opet ne po voqi ili htewu kao {to je slu~aj sa stvorewima” §fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã,
22, str. 98-99.
U poku{aju da se protuma~i ra|awe i isho|ewe kao apsolutno slobodan, a ne bezvoqan i
prinudan akt Oca, moè se pribe}i jednom nategnutom razlikovawu izme|u jedne ‘voqe’ ad intra koja
se ti~e preve~nog na~ina postojawa Sina i Duha od Oca, i sa druge strane, jedne voqe ad extra koja
kao zajedni~ka Troji~na energija povezuje Boga sa wegovom tvari. Opasnost jednog takvog razlikovawa
je o~evidna: deli se na taj na~in jedinstven karakter boànske voqe ili htewa na teolo{ko i
ikonomijsko poqe. Uostalom, jedinstvo boànske voqe je to koje garantuje i slobodu triipostasnog
na~ina postojawa i slobodu stvarala~ke i usavr{avaju}e voqne energije Boìje. U i teologiji i u
ikonomiji sloboda Boìja je nevezana dijalektikom izbora datih ili slu~ajnih na~elnih mogu}nosti,
onako kako se ona primewuje na jednu tvarnu egzistenciju. Dakle, ra|awe Sina i isho|ewe Duha su
bezvremenski i ve~ni akti hote}eg Oca, a ne akti voqe koja je ina~e zajedni~ka kao Troji~na
energija. O ovoj temi vidi J. Ziziulas, Od maske do li~nosti, Bogoslovqe 1-2/1985. Istoga,
ª·ı‹Ì·Ù· ÃÚÈÛÙÈ·ÓÈÎË˜ ¢ÔÁÌ·ÙÈÎË˜, ÉÉ deo (dodatak), £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1986, 11-21. Pogledaj i ¡.
ª·ÙÛÔ‡Î·, ¢ÔÁÌ·ÙÈÎ‹ Î·È ™˘Ì‚ÔÏÈÎ‹ ıÂÔÏÔÁ›· µã, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1985, 96-97. Grigorije Palama u
poslanici ¶Úfi˜ ¢·ÌÈ·ÓÒÓ (5, str. 459-60) ima jednu, za ovaj pseudo-problem, izvanrednu i
razre{avaju}u misao kako primati re~i Svetioh Otaca, tj. kako da shvatimo slobodnu voqu u
egzistencijalnom
81
proisho|ewu boànskih Li~nosti.
ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿, ÚÌ‚ã, 1220C, ? Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰oÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜, 5 (49), PG 94,
1000B-1001A.
razli~itost savr{ava [kompletira] u wihovom apsolutnom jedinstvu.82 Ovo jedinstvo
ima smisla samo zbog nepromewive li~ne razli~itosti.
Povezivawem su{tine i ipostasi u bogoslovskoj misli Sv. Grigorija Palame
spontano se dolazi do zakqu~ka da li~nost kao uzrok i princip ~ini polaznu ta~ku
trijadolo{ke teologije, a ne su{tina koja se smatra sadràjem boànskih ipostasi. Bog
o kojem svedo~i arhiepiskop solunski, pre svega je li~ni Bog, to su Trojica li~nosti
gde je izvor li~nost Boga Oca.
3. Su{tina i energije
Nepristajawe da poistoveti Boga iskqu~ivo sa wegovom su{tinom vodi Grigorija

Palamu od razlikovawa su{tine i ipostasi - posebnog li~nog postojawa Oca, Sina i
Svetoga Duha, sa O~evom ipostasi u sredi{tu, i identiteta zajedni~ke su{tine - ka
ìvotno va`nom razlikovawe su{tine i energija u egzistenciji Boìjoj.83
“Tre~ je o trima stvarnostima Boìjim ÙÚÈˆÓ ÔÓÙˆÓ ÙÔ˘ £ÂÔ˘),
su{tini, energiji i Troji~nim ipostasima”84
Bog Koji Jeste nije samo su{tina i ipostas. “Ima Bog u sebi ne{to {to nije
su{tina”,85 tvrdi Palama, podrazumevaju}i nestvorene energije koje izraàvaju ve~ni
ìvot Svete Trojice. Saglasno Kapadokijcima “energija je izraàjna mo} svake su{tine
koju [energiju] ne poseduje jedino nebi}e”.86 Postojawe je zna~i energijska projava,
pokret i ìvot. “Ono {to je bez enerije to je i nepostoje}e”.87 Jedan bezsu{tinski,
neipostasni i nedejstvuju}i Bog u stvari je nepostoje}i Bog. Energije se ontolo{ki
povezuju i karakteri{u su{tinu Boìju koja je izvor wihovog postojawa:
“Tako, energija jeste iz su{tine, ali ne i su{tina iz energije.
Jedna je uzrok a druga je prouzrokovana; jedna je samopostoje}a (kao
triipostasna), a druga je neipostasna i sama po sebi nepostoje}a
[nesamostalna]”.88
Prednost su{tine nad energijama u Bogu nije vremenska, jer “ni{ta u wemu nije
starije ili novije”,89 nego postoji po boànskom poretku i ontolo{koj uzro~nosti.
Ova zavisnost izme|u su{tine i energije vaì ukoliko su{tina postoji kao li~no
samopostoje}a. “Ono {to nema energiju samo je po sebi nepostoje}e”.90 To zna~i da
triipostasna boànska su{tina u meri u kojoj sadrì u sebi boànske ipostasi i
postoji - triipostasno - postaje i izvor energija. Sledstveno tome, energije nisu
82
Vi{e o odnosu su{tine i ipostasi vidu u delu jerom. Amfilohija Radovi}a, Tajna Svete
Trojice
83
po Grigoriju Palami (dokt. disertacija, na gr~kom), str. 110-19.
84
Vidi ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ ðÂã, 1181ABC. ¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·› ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 11, 76-77.
ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÔÂã, 1173µ
85
86
Vidi gore, ÚÏÂã, 1216µ
Ovaj odeqak se uglavnom pripisuje Sv. Vasiliju Velikom dok u stvari pripada Grigoriju
Niskom. Vidi F. Diekamp, Analecta Patristica, Orientalia Christiana Analecta 117, Roma 1938,
14-15. Isti stav po pitawu energije razvi}e kasnije Maksim Ispovednik i Jovan Damaskin. Vidi,
¶Úfi˜ ª·ÚÈÓÔÓ, ÊÂÊ. ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ PG 91 200C, “nemogu}e je dejstvovati (åíåñãåéí) bez energije, niti pak
bitisati (˘ð¿Ú¯ÂÈÓ) bez egzistencije, jer ono {to je nedejstvuju}e (·ÓÂÓ¤ÚÁËÙÔÓ), to je i nepostoje}e
(·Ó‡ð·ÚÎÙÔÓ). ãÅÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜ 15 (59) (ðÂÚ› ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ ÙˆÓ ÂÓ Ùˆ Ê˘Ú› ËÌˆÓ ÉËÛÔ˘ ÃÚÈÛÙˆ) PG 94,
1056BC, “jer ne postoji neaktivna priroda”...
87
ÁÓÙÈÚ. 1, 15, str. 50, 62; 2, 48, str. 120. Vidi °ã ¶ÚÔ˜ ÁÎ›Ó‰˘ÓÔÓ 3, 297. ÔÚÈ¿‰Â˜ 3, 1, 24.
88
¶ÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ 10, µã, 104. Vidi ÁÓÙÂðÈÁÚ·Ê‹ ¤‚‰ÔÌË, Áã, 168-69. ÁÓ·›ÚÂÛË ÂÍËÁ‹ÛÂˆ˜
Ê·Ï¤Î· 26, µã, 668. Saglasno Palami, kao {to energije imaju za svoj uzrok triipostasnu su{tinu kao
nadleè}u (˘ðÂÚÎÂÈÌ¤ÓË), sli~no i ipostas Oca sa~iwava izvor i koren triipostasne su{tine. Ova
nijansa Palaminog bogoslovqa izvanredno pokazuje dinami~nu povezanost energija sa dogmatom o
Svetoj Trojici. Vidi Áíôéññ. 1, 31, str. 61-62. Pogledaj i B. Satorius, La doctrine de la deification
de l’homme d’apres les Peres grecs general et Gregoire Palamas en particular, Geneve 1965,
251-57.
89
Vidi Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· Áã, 25, ¢ã, 250
90
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã, 19, 96. Vidi V. Lossky, Ç Ì˘ÛÙËÎ‹ ıÂÔÏÔÁ›·..., 95.
egzistencijalno odeqene od su{tine i boànskih ipostasi Boànstva: “Boànske
energije su i u boànskoj prirodi i u svakoj ipostasi”.91
Ovo naravno, ne uvodi sloènost u prostotu Boìju, jer Bog, suprotno stvorenim
bi}ima, kada dejstvuje ne iscrpquje se niti se mewa “jer je jedini Koji ima nestradaju}u
neiscrpnu energiju”.92
Kao {to se Bog razlikuje po su{tini i ipostasima, sli~no se i energije razlikuju
od su{tine, a da ovo ne unosi neko otu|ewe ili razdvajawe nego, kao {to }emo videti
malo niè, aktivnost, projavu i participaciju Boànstva kroz energije:
“Bog se nedeqivo deli ne samo po ipostasima nego i po
zajedni~kim izlascima i energijama... I ovo deqewe nije komadawe
niti razdvajawe nego razlika. Razlikuje se dakle ipostas od
boànske su{tine kao {to se me|usobno razlikuju i same ipostasi.
A tako je i sa energijama triipostasnog Boànstva, razlikuju se
me|usobno kao i u odnosu na su{tinu, ali su me|usobno nepodeqene.
I sve je to jedan Bog u svojoj Triipostasnoj i svemo}noj su{tini”.93
I pored sve razlike, boànska energija je neodvojiva od boànske prirode. “Niko
od Otaca nije smatrao boànsku blagodat i energiju odvojenom od boànske prirode”.94
Naprotiv, “pobo`no razlikovawe poznaje razliku ali ne razdvaja ono {to je sjediweno u
jednom neraskidivom jedinstvu”.95 Na taj na~in u Boànstvu energije nisu nesu{tastvene
(nego osu{tastvqene) kao {to nisu nesu{tastvene ni ipostasi niti je su{tina
bezipostasna. Ono {to vaì za jedinstveno razlikovawe su{tine i ipostasi, primewuje
u~iteq isihazma i na odnos su{tine i energija.
“Jer veli~ina wegove prirode kao i mo} (‰˘Ó·ÌÈ˜) i energija i
voqa nisu izvan prirode; i nijedno od ovih nije nesu{tastvqeno
(·ÓÔ˘ÛÈÔÓ), ni bezipostasno (·Ó˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ), ne zato {to je svako od ovih
su{tina i ipostas, nego zato {to ne postoje odvojeno od troipostasne
prirode, mada qudski govor, poku{avaju}i da kaè ne{to o ovome,
predstavqa odvojenim ono {to je neodvojivo, poimaju}i tako i
ipostas; me|utim, kako bi mogla postojati bezsu{tinska (·ÓÔ˘ÛÈÔ˜)
ipostas?”96
Za Sv. Grigorija Solunskog kao i za Kapadokijske Oce, razlikovawe su{tine i
energija ne obja{wava unutartroji~ne odnose Boànstva. Naprotiv, unutartroji~ni
odnosi, predstavqaju}i aktivnu egzistenciju Boga koji se ne zatvara u monadu jedne
ipostasi ili u svoju su{tinu, obja{wavaju razlikovawe su{tine i energije u
unutra{wem ìvotu Boìjem. Me|usobni odnos boànskih ipostasi kao proìmawe
su{tinsko i energijsko, taj ve~ni dinamizam koji neizrecivo izraàva jedinstvo i
druga~ijost Svete Trojice projavquje se i ad extra kroz nestvorene energije kao jedno
li~no otvarawe Boga prema svojoj tvorevini.97 Nestvorene energije mogu i li~no da se
posvedo~avaju u prirodi jer je upravo boànska priroda - izvor energija - “vlasni{tvo”
Svete Trojice, Oca, Sina i Svetoga Duha”. Razlikovawe su{tine i energije tuma~i i
defini{e samo ikonomijski odnos Svete Trojice sa tvorevinom. Nestvoreni Bog je
apsolutno transcendentan i uop{te se svojom su{tinom ne veè sa stvorenim svetom
kojeg je ni iz ~ega stvorio svojom slobodnom voqom i energijom.98
91
ÁÓÙÈÚ. 3, 101, 233. Vidi i ¶Úfi˜ ÁÚÛÂÓÈÔÓ 4, µã, 318.
92
Vidi ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÚÎËã, 1212Á; ÚÏÁã 1213CD.
93
ÁÓÙÈÚ. 6, 53, str. 426. Pogledaj i 2, 55-58, str. 1215-127.
94
ÁÓÙÂðÈÁÚ·Ê‹ ¤‚‰ÔÌË
95
ÁÓÙÈÚ. 3, 102, 235.
96
ÁÓÙÈÚ. 3, 31; Pogledaj i 3, 60, 206.
97
Pogledaj zna~ajan rad J. Majendorfa, Duh Sveti u teologiji Grigorija Palame, u
tomu ¶Ú·ÎÙÈÎ¿ ıÂÔÏÔÁÈÎÔ˘ ™˘ÓÂ‰Ú›Ô˘ ÂÈ˜ ÙÈÌ‹Ó ÙÔ˘ °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ÙÔ˘ ¶·Ï·Ì· (daqe u tekstu ¶Ú·ÎÙÈÎ¿),
£ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1986, 148.
98
Vidi ÁÓÙÈÚÚ. 1, 20, str. 53-4
Transcendentnost su{tine Boìje zna~i da Bog postoji pre bilo kakvog odnosa sa
tvorevinom i nezavisno od we, odnosno, da je nestvoreni Bog ontolo{ki neuslovqen
tvarnim postojawem.99
Po Grigoriju Palami, celokupna svetoota~ka tradicija se slaè u tome da ne
postoji nikakvo ime niti definicija koje bi iskazalo prirodu Boànstva nestvorene
Trojice. Naprotiv, “imena pripadaju energijama i samo je boànstvo energije
iskazivo”.100 Ovo se nagla{ava od strane arhiepiskopa Solunskog upravo zato {to
Boànstvo po svojoj su{tini ne biva pri~asno tvarnim bi}ima, nego biva sozercavano i
pri~asno u okvirima u~e{}a u nestvorenim energijama:
“Vi|ewe Boga bogoslovi odbacuju smatraju}i da je neshvatqiv i
po su{tini i po ipostasi... Prihvataju ipak da se Tvorac nazire
kroz stvorewa tvrde}i istovremeno da se kroz tvar ne sagledava
boànska su{tina - upravo se to pori~e - nego da se kroz wegova
dejstva moè pojmiti boànska mo} i energija”.101
Triipostasna priroda Boìja je ve~no dejstvuju}a, ali je prisutna u vremenu faktom
stvarawa. Razlikovawe nepri~asne boànske su{tine i pri~asnih nestvorenih energija
~ini mogu}im energijski odnos izme|u nestvorenog i transcendentnog Boga i stvorenog
~oveka.
4. Ipostasi i energije
Puno}a Boànstva ukqu~uje i su{tinu i ipostasi i energije u jednom nedeqivom

jedinstvu ve~nog ìvota i postojawa. I pored stroge predostro`nosti i odbijawa da
poistoveti Ime Boìje iskqu~ivo sa Wegovom neshvatqivom su{tinom, Ipovednik
isihasti~ke duhovnosti govori o boànskom jedinstvu u Petom odgovoru Protiv
Akindina. Tamo kaè da je “zajedni~ko Ime Boga i boànskih mo}i (‰‡Ó·ÌÈ˜) i
ipostasi i energija”.102 Svaka od pojedina~nih mo}i ili energija Boìjih, kao na pr.
predznawe, stvarala~ka mo}, svemo} itd. zajedni~ka je i jedinstvena Ocu, Sinu i
Svetome Duhu. I svaka od wih nam se daje dobrotom boànske voqe Oca, Sina i
Svetoga Duha kao jedinstvena ìvotvorna energija i sila.103 U trijadologiji
Grigorija Palame, kao i kod svih Otaca Isto~ne Crkve, prethodi razlikovawe
ipostasi,104 a sledi razlikovawe energija.
“A ova sa~iwavaju Boànstvo triju oboàvanih Lica: su{tina,
voqa, mo} i energija; ali ne time {to bi bila jedno i me|usobno
sasvim nepovezana i gde bi su{tina bila sve - tako misli Varlaam
99
100
Vidi £ÂÔÊ¿ÓË˜ 17, 242.
ÔÚÈ¿‰Â˜ 3, 2, 10. ¢È¿ÏÔÁÔ˜ ÔÚıÔ‰fiÍÔ˘ ÌÂÙ¿ ‚·ÚÏ··Ì›ÙÔ˘ 17, µã, 179-180. ¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È
‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 32, 92. Pogledaj ª. µ·ÛÈÏÂÈÔ˘, ÅðÈÛÙÔÏ‹ 189, 8, izd. Y. Courtonne 2, 140-41; PG 32, 696AB.
°ÚËÁÔÚ›Ô˘˘ ¡‡ÛÛË˜, ¶ÂÚ› ıÂfiÙËÙÔ˜ ÀÈÔ˘ Î·È ¶ÓÂ‡Ì·ÙÔ˜, PG 46, 573D-576A (kod Grigorija Palame,
£ÂÔÊ¿ÓË˜ 8, 228).
101
ÁÓÙÈÚÚ. 5, 8, str. 293. Pogledaj i 5, 115-118. str. 374-77. ÏÌÈÏ›· ÉÁã 12, ŒÚÁ· 9, str. 298.
102
ÁÓÙÈÚ. 5, 7, str. 292. ¶ÚÔ˜ ¢·ÓÈ‹Ï ÁÈÓÔ˘ 22, µã, 394. ¶Úfi˜ Áı·Ó¿ÛÈÔÓ Ê˘˙›ÎÔ˘ 20, µã, 431-32.
Pogledaj i ª. µ·ÛÈÏÂ›Ô˘, ÅðÈÛÙÔÏ‹ 189, 8.
103
¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 16-18, str. 79-82. ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ ˙·ã, 1185BD. Pogledaj i ÉˆÛ‹Ê
Ê·ÏÔı¤ÙÔ˘ ™˘ÁÁÚ¿Ì·Ù·, §fiÁÔ˜ 3, 15 (309-313), £ÂÛÛ·ÏÔÓÈÎÂÈ˜ µ˘˙·ÓÙÈÓÔÈ ™˘ÁÁÚ·ÊÂÈ˜ 1, izd. ¢. °.
ÔÛ¿ÌË, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1980, 151-2.
104
¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 31, 91-2. ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ˙·ã, 1185D. Pogledaj i
jeromon. Atanasije Jevti} (sada episkop Zahumsko-Hercegova~ki), Onaj Koji Jeste - @ivi i
Istiniti Bog Sv. Grigorija Palame, Teolo{ki pogledi 1-3/1985. ÉÂÚÔÌ. ÅÈÚËÓ·›Ô˘
ªðÔ˘ÏÔ‚ÈÙ˜ (sada episkop Ba~ki), ÔÔ ª˘ÛÙ‹ÚÈÔÓ ÙË˜ ÂÓ ÁÁ›· ÔÚÈ¿‰È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ ÙË˜ ıÂÈ·˜ Ô˘Û›·˜ Î·È
ÂÓ¤ÚÁÂÈ·˜ Î·Ù¿ ÙÔÓ ¿ÁÈÔÓ ª¿ÚÎÔÓ ÅÊ¤ÛÔ˘ ÙÔÓ Å˘ÁÂÓÈÎfiÓ, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË, ¶É¶ª, 1983, 49
- nego zato {to jedinstveno i neizmenqivo postoje u Ocu, Sinu i
Svetome Duhu”.105
Uporedo sa tim odsustvo razlikovawa energije i ipostasi negira i razlikovawe
boànskih ipostasi me|usobno ali u odnosu prema boànskoj su{tini. Na to misli
i Nikola Kavasila koji stoji na potpuno istoj liniji sa Palamom kada ukazuje na
iste pretpostavke antipalamita i trijadolo{kih jeresi u staroj Crkvi.106 Ne postoje,
dakle, nezavisno jedne od drugih su{tina, ipostasi i energije Troji~nog Boànstva,
nego su nesliveno sjediwene i nedeqivo razlikuju}e. Jer “ne postoji nijedno od
imena (ÙˆÓ Û˘Ì·ÈÓÔÌ¤ÓˆÓ) Boànstva koje se ne moè primeniti na tri ipostasi”.107
Klasi~an odeqak 3, 2.12 Trijada u odbranu sve{tenih isihasta smatramo
najpogodnijim primerom koji saìma i analizira nedeqivi i nesliveni odnos
su{tine - ipostasi - energije u Bogu:
“A kad je Bog govorio Mojsiju nije rekao: ‘Ja Sam su{tina’,
nego ‘Ja Sam Onaj Koji Jesam’ (Izl. 3, 14) jer nije iz su{tine Onaj
Koji Jeste, nego iz Onoga Koji Jeste - su{tina. Onaj Koji Jeste
sadrì u sebi sveukupnost bi}a”.
Poznato je da se u tuma~ewu ovog odeqka nisu sloìli o. Jovan Majednorf i o.
Jovan Romanidis. Prvi je u gorwem tekstu video “teolo{ki personalizam” Grigorija
Palame, dok je drugi, protive}i se primewivawu zapadne filosofske terminologije
na Palamu, smatrao da “Su{ti” Bog svetog isihaste uop{te ne zna~i prvenstvo
egzistencije Boìje nad Wegovom su{tinom (kako je smatrao o. Jovan Majendorf).
Po o. Jovanu Romanidisu, “su{tina” u navedenom odeqku ozna~ava ‘su{tastvenu mo}’
boànskog Bitija, a ne i nadsu{tinsku tajnu [˘ðÂÚÔ‡ÛÈÔÓ ÎÚ˘ÊÈfiÙËÙ· -
nadsu{tinsku skrivenost] u areopagitskom zna~ewu energije i su{tine.108 O.
Amfilohije Radovi} u svojoj disertaciji raspravqa o stavovima pomenutih teologa i
zakqu~uje da Su{ti (øÓ) kao triipostasnost Boìja prethodi su{tini, jer u
konkretnom slu~aju Palama na Boga primewuje ne jedinstvo nego razlikovawe. Mada
“kada je re~ o jedinstvu, moè se, po Palami, re}i da su{tina prethodi
ipostasima”.109 Razvijaju}i tuma~ewe o. Amfilohija Radovi}a (sada mitropolita
Crnogorsko-primorskog) mogli bismo kao prilog ovoj interesantnoj raspravi dodati
jedan drugi odeqak Grigorija Palame iz dela “Poglavqa fizi~ka i
teolo{ka”, jer mislimo da moè potpunije protuma~iti odeqak iz “Trijadâ”:
“Bog se projavquje ne kao bezli~na su{tina, nego kroz
ipostasi, [tj. li~no]. Budu}i da [proizilaze}e] energije nisu
Jednoga nego Trojice, Bog nam biva poznat u tri ipostasi”110
Palamino interesovawe, kao {to to uostalom pokazuje i sama biblijska
perikopa Kwige Izlaska, ti~e se ikonomijskog odnosa Boga prema svetu. Bog se
javqa Mojsiju. Otkriveni Bog ima energiju koja je projava triipostasnog
jednosu{tnog Bi}a Wegovog, i kao takva energija se razlikuje od su{tine. Kada se
105
¶Úfi˜ ÁÎ›Ó‰˘ÓÔÓ 8, 302. ÏÌÈÏ›· Çã, 105, ŒÚÁ· 9, 224. ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÚÈ‚ã 1200C
ŸÙÈ µ·ÚÏ··Ì Î·È ÁÎ›Ó‰˘ÓÔ˜ 2-3 µã, 263-65. ÁÓÙÈÚ. 2, 99, str. 156. Pogledaj i ºÈÏÔı¤Ô˘ ÊÔÎÎ›ÓÔ˘,
¢ÔÁÌ·ÙÈÎ¿ ¤ÚÁ·, §fiÁÔ˜ 8, 309-321, £ÂÛÛ. µ˘˙·ÓÙ. ™˘ÁÁÚ·ÊÂÈ˜ 3, izd. ¢. µ. Ê·˚Ì¿ÎË, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1983,
268-69.
106
Codex Oxoniensis 49, vidi ™Ù. ¶·ð·‰ÔðÔ‡ÏÔ˘, ™˘Ó¿ÓÙËÛÈ˜ ÔÚıÔ‰fiÍÔ˘ Î·È Û¯ÔÏ·ÛÙÈÎË˜
ıÂÔÏÔÁ›·˜, ¶É¶ª, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1970, 102. O problemu razlikovawa ipostasi i energije vidi Irinej
Bulovi}, Tajna u Svetoj Trojici razlikovawa..., 279-80, 290-91, gde se uspe{no prime}uje da,
saglasno Marku Efeskom, nerazlikovawe ipostasi i energija, kad je re~ o Svetom Duhu, ru{i temeqe
li~ne ikonomijske delatnosti Hristove.
107
¶Úfi˜ ÁÚÛ¤ÓÈÔÓ 4, 318. Pogledaj i Moine Basile (Krivocheine), La doctrine ascetique et theologique
de saint Gregoire Palamas (Mont Athos 1935), Messager de l’Exarchat du Patriarche russe..., No 115/1987,
61.
108
Vidi J. Meyendorff, Introduction a l’etude de Gregoire Palamas, Paris 1959, 291-92. J. Romanides,
Notes on the palamite controversy and related topics, The Greek Orthodox Theological Review, No 2/1963-
64, 269-70.
109
ÔÔ ª˘ÛÙ‹ÚÈÔÓ ÙË˜ ÁÁ›·˜ ÔÚÈ¿‰Ô˜..., 189-192.
110
PG 150, ÚÏ˙ã, 1217µ
javqa kroz energije kao “Su{ti” [øÓ], time pokazuje da “Bog Su{ti u ipostasi”
nije “samo bezipostasna su{tina”. Wegove energije ne ti~u se samo jedne Li~nosti
nego sve tri, tako da “u tri ipostasi postoje}i Bog nam biva poznat”. “Su{ti Bog
se ne poistove}uje samo sa ipostasima niti sa jednom bezipostasnom su{tinom, niti
pak sa energijama. Ne postoji, prema tome, nikakvo ontolo{ko prvenstvo izme|u
ipostasi i boànske prirode, nego povezanost i nesliveno jedinstvo. Sve to zna~i
da “Su{ti” Bog nije zarobqen svojom prirodom nego dejstvuje nadilaze}i svoju
prirodu i biva poznat kao “Su{ti u tri ipostasi”, tj. ~ini poznatim svoje Bi}e
kroz prirodne energije na jedan sasvim li~an na~in. Dakle, kao triipostasna
dejstvuju}a priroda Bog nije bezli~na su{tina. Kad se otkriva kroz energije, po-
kazuje se sav, a ne delimi~no; “imaju}i u sebi sveukupnost Bi}a” kao Otac, Sin i
Duh Sveti, ali naravno ne biva do kraja pri~astan. Bog je bez ostatka prisutan u
jo{ neovaplo}enom Logosu koji razgovara sa Mojsijem, ne po su{tini ili po
ipostasi, nego li~no, po energiji. Sveti isihasta poku{ava protivnicima
energijskog odnosa Boga i ~oveka da pokaè, kao i Sv. Grigorije Bogoslov kojim se
nadahwuje,111 kako se Bog javqa i biva poznat svetima kroz svoje energije, “Bog
bogovima poznat”, bez da bude vezan nekom neophodno{}u, jer nije bezipostasna nego
triipostasna dejstvuju}a su{tina. Energije nisu bezli~na dejstva transcendentnog
Boànstva u prirodi koja bi zamenila sotiriolo{ku ulogu troji~nih ipostasi.
U nastavku, razvijawem ipostasnog karaktera boànskih energija bi}e vi{e
nagla{eno li~no po energiji otkrivewe “Bi}a” kao projave puno}e boànskog
Bitija.
Boànstvo postoji u tri Li~nosti: Oca, Sina i Duha Svetoga, kao su{tina koja
se javqa u energijama koje nisu su{tina nego su oko su{tine i postoje kao zbir svih
energija i puno}a boànstva “u svakoj od svetih ipostasi pojedina~no se
sazercava”.112
Razlikovawe u Bogu su{tine apsolutno napri~asne i pri~asnih energija ~ini
temeq “palamitske” trijadologije. Me|utim, okvir u kojem u~iteq isihazma
sagledava ovo razlikovawe nije ni{ta drugo do tesno povezivawe ipostasi i
troji~nih energija. Razlikovawe su{tine i energije nije apstraktno, nije li{eno
boànskih Li~nosti, nego je li~no, triipostasno. Energije dakle nisu bezli~ne
projave transcendentnog Boànstva. Time {to energije ne zamewuju sotiriolo{ku
ulogu triju ipostasi proizilazi da ne postoji nikakva pasivnost Li~nosti Svete
Trojice. Naprotiv, trijadolo{ka sinteza Sv. Grigorija Palame pretpostavqa i
ukazuje na ikonomijsku ulogu boànskih ipostasi koje se javqaju kroz energije113 i
bukvalno sa~iwavaju uzrok postojawa i projave troji~nih energija.
5. Samoipostasno (samobitno) i uipostazirano
111
§fiÁÔ˜ ªÅã 3, PG 36, 625C. Vredno je napomenuti da biblijski odeqak o nesagorivoj kupini
jevrejska misao kroz vekove, pa i danas, tuma~i kao prisustvo i dejstvo Boga me|u qudima. Vidi M.
Buber, Moise, Sinai-Collection des sources d’ Israel, Paris 1957, 59-62. Za veru Crkve, me|utim,
nesagoriva kupina i razgovor Mojsija sa Bogom jesu jedno bogojavqawe (=Troji~no javqawe) jo{
neovaplo}enog Logosa. Vidi A. Jevti}, Onaj Koji Jeste...; ªËÙÚÔðÔÏ›ÙÔ˘ ¶ÂÚÁ¿ÌÔ˘ Éˆ¿ÓÓÔ˘
(ÆË˙ÈÔ‡Ï·), ÔÔ ÂÈÓ·È ÙÔ˘ £ÂÔ˘ Î·È ÙÔ ÂÈÓ·È ÙÔ˘ ·ÓıÚÒðÔ˘, ™‹Ó·ÍË 37/1991, 22-27.
112
°ã ¶ÚÔ˜ ÁÎ›Ó‰˘ÓÔÓ 9, 600. Vidi Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· ¢ã, 25, 354. ¶Úfi˜ ¢ÈÔÓ‡ÛÈÔÓ 11, 488. ª.
Áı·Ó·Û›Ô˘, ÊËÚ˘ÎÙÈÎfiÓ ÂÈ˜ ÙÔÓ Å˘·ÁÁ¤ÏÈÛÌÔÓ 3, PG 28, 920C. °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¡‡ÛÛË˜, ¶Úfi˜ Å˘ÓfiÌÈÔÓ 1,
Jaeger 1, 180, PG 45, 416C.
113
§fiÁÔÈ ÁðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã 18-20, 96-97
Dok je Akindin nestvorene energije smatrao samostalnim kao “same po sebi
postoje}e”,114 Palama je nastojao na tome da su energije op{te, zajedni~ke u Svetoj
Trojici, ba{ zato {to su uslovqene a ne konstitutivne same po sebi.115 Imaju}i u
nasledstvu bogatu literaturu oko izraza “uipostaziran” [ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ] i
“samobitan” [·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ],116 Sv. Grigorije razlikuje boànske ipostasi kao
samobitne ili uipostazirane, od energija koje su nesamostalne [·Ó˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ] i
same po sebi nepostoje}e, ali postoje}e i uipostazirane kad se sagledavaju u
triipostasnoj su{tini:
“Me|u energijama koje postoje u trima Li~nostima nalazi se i
energija Boànstva ali ne kao posebno uipostazirana, niti pak
odvojeno od ipostasi. Jer osim tri Li~nosti ni{ta drugo u Bogu
ne postoji uipostazirano, tj. samobitno [·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ]”.117 “Jedna
takva mo} ili energija ne bi mogla da se nalazi u nekoj posebnoj
ipostasi”.118
Izrazi “samobitno” [áõèõðüóôáôïí] i “uipostazirano” [åíðüóôáôïí] primewivi su
jedino na boànske ipostasi. Samobitna je egzistencija svake posebne ipostasi, tj. “bi}e
u svakoj posebnoj ipostasi”. Sin, na pr. ukoliko je posebna ipostas jeste samostalan.
Samobitnom egzistencijom se naziva i uipostazirana egzistencija kad postoji u vezi i
odnosu sa nekom drugom ipostasju.
“Po svetoota~kom Predawu, uipostaziranost [ÙÔ ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ] ima
dvostruko zna~ewe: samobitno [·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ] i postojawe kroz
drugoga. U ovom smislu se i Sin naziva uipostaziranim [ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔ˜],
jer postoji sam po sebi i u odnosu na Oca, tj. neodvojivo od Oca”.119
ÁÓÙÈÚ. 1, 7, str. 43; 1, 2, 3, str. 56

114
115
ÁÓÙÈÚ. 1, 9-10, str. 44-45. Vidi ÁÓÙÈÚ. 1, 44, str. 70. “Neki tvrde da je i triipostasna
su{tina bezipostasna (·Ó˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ). Ali kao {to kaè Veliki Vasilije, nijedna energija Svetog
Duha nije uipostazirana (ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔ˜) u smislu da nije samostalna (samopostoje}a, ·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔ˜).
Bi}e da su ovi gori i od Savelija, jer je i on tvrdio da su Sin i Duh bezipostasni (·Ó˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ),
govore}i da su jedno te isto sa Ocem.
Ne razlikuju}i nestvorenu energiju od netvarne su{tine, a zatim propovedaju}i Sina i Duha kao
energiju Oca, zar ne uvode na taj na~in Savelijevo slivawe? Sina i Duha Savelije je smatrao
bezipostasnim govore}i da se ni po ~emu ne razlikuju od Oca, a ovi opet ~ak i triipostasnu su{tinu
smatraju bezipostasnom, poistove}uju}i je u svemu sa energijom koja je sama po sebi bezipostasna
(Î·ı’ Â·˘ÙËÓ ·Ó˘ðfiÛÙ·Ùfi˜ ÂÛÙÈ). “I ne bi Ga (Boga) trebalo smatrati nesu{tastvenim i
bezipostasnim poistove}uju}i Ga u svemu sa energijama koje su same po sebi nesu{tastvene i bezli~ne
(·ÓÔ˘ÛÈÔÈ Î·È ·Ó˘ðfiÛÙ·ÙÔÈ ÂÈÛÈÓ), tj. nisu su{tine ili ipostasi” (¶ÂÚ› ıÂÔðÔÈÔ˘ ÌÂı¤ÍÂˆ˜ 27, 160).
“Ne treba prirodne idiome nazivati prirodom kao ni ipostasne (idiome) kojih je mnogo u svakoj
ipostasi” (¶ÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ 10, 104).
116
Osim dela Leontija Vizantijskog (vidi ™¯ÔÏÈ· 7, 2, PG 86, 1240C), Anastasija Sinaitskog
(vidi Ï‰ËÁfi˜ 2, PG 89, 61AB), Maksima Ispovednika (¶Úfi˜ ª·ÚÈÓÔÓ, PG 91, 149BC), Jovana Damaskina,
ukqu~uju}i i dela vezana za êtvrti i [esti Vaseqenski sabor, pogledaj karakteristi~no za ovu
temu i °ÚËÁÔÚ›Ô˘ £ÂÔÏfiÁÔ˘, §fiÁÔ˜ 31 (V teolo{ko slovo), 32, izd. J. Barbel, str. 274, PG 36, 169B. ª.
µ·ÛÈÏÂÈÔ˘, Ê·Ù¿ Å˘ÓÔÌ›Ô˘ 4, PG 29, 689C, Ê·Ù¿ Å˘ÓÔÌ›Ô˘ 5, PG 29, 761-772. ÅðÈÛÙÔÏ‹ 234, 1, izd. Y.
Courtonne 3, str. 42, PG 32, 869A. °ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¡‡ÛÛË˜, ¶Úfi˜ Á˘Ï¿‚ÈÔÓ ðÂÚ› ÙÔ˘ ÌË ÂÈÓ·È ÙÚÂÈ˜ ıÂÔ‡˜,
izd. W. Jaeger 3, 1, str. 46, PG 45, 124D-125A, Ê˘Ú›ÏÏÔ˘ ÁÏÂÍ·Ó‰ÚÂ›·˜, £ËÛ·˘ÚÔ› 8, PG 75, 101D-104Á.
°ÚËÁÔÚ›Ô˘ ¶·Ï·Ì·, ÁÓÙÈÚ. 1, 7-10, °´, str. 43-46. Interesantno je napomenuti da Sv. Maksim u delu
¶Úfi˜ ª·ÚÈÓÔÓ (PG 91, 200A, a kod Palame se nalazi u ÁÓÙÈÚ. 1, 22, str. 55; 6, 63, str. 433), negira
mogu}nost da je energija ipostasni idiom: “Ko je bilo kada upotrebio izraz ‘ipostasna energija?”
Me|utim, u ¶Úfi˜ £·Ï·ÛÛÈÔÓ (61, komentar 16, PG 90, 644D, a kod Palame u ÁÁÈÔÚÂÈÙÈÎfi˜ ÔfiÌÔ˜,
¶ÚfiÏÔÁÔ˜, µã, str. 569, i u ¶ÂÚ› £ÂÔðÔÈÔ˘ ÌÂı¤ÍÂˆ˜ 11, µã, str. 147) ispovednik dveju voqa i energija u
ipostasi Hristovoj prihvata i nagla{ava netvarnu realnost boànske energije kao uipostazirane
svetlosti: “netvarna (·Á¤ÓËÙÔÓ) i u svetima uipostazirana svetlost (ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ Êˆ˜ ÙÔÈ˜ ·Í›ÔÈ˜)”. O
upotrebi izraza “·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ” (samobitan, samopostoje}i, samostalan) i “ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ”
(uipostaziran) kod Palame vidi prilog E. Hussey, The Persons - Energy Structure in the theology of St.
Gregory Palamas, SVTQ, No 18/1974, 24-28..
117
ÁÓÙÈÚ. 1, 10, str. 46
118
ÁÓÙÈÚ. 2, 26, str. 103.
119
¶Úfi˜ ¢·ÓÈ‹Ï ÁÈÓÔ˘ 12, µã, str. 386. Pogledaj i ¢È·Ï¤ÍÈ˜ ÌÂÙ¿ °ÚËÁÔÚ· 18, ¢ã, str. 218-19.
Palamini protivnici, negiraju}i nestvorene energije u Bogu, izneli su jo{ jednu
dilemu: ili se energije poistove}uju sa ipostasima i ipostasnim idiomima,120 te jedino
tako mogu da se smatraju samopostoje}e,121 ili su pak bez su{tine i nesamobitne, tj.
tvarna dejstva, “i tako nedelotvorne i strane boànskoj su{tini”.122 Saglasno Sv.
Palami, energije se ne poistove}uju sa boànskim ipostasima: “Nijedna od energija nije
ni Sin, ni Duh Sveti, ali tako|e nije ni van wih”.123 Energije su u Sv. Trojici
zajedni~ke, ali “bez ipostasnih osobenosti”.124
Otac, Sin i Duh Sveti zajedno se nazivaju mo} [‰‡Ó·ÌÈ˜] i energije samo ukoliko
“podrazumevamo ili iskazujemo uipostaziranost [ÙÔ ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ]”,125 {to ina~e
dokazuje zajednicu energija u boànskim Li~nostima:
“Svako od triju Li~nosti pojedina~no poseduje postoje}u mo} [õöåóôùóá
äýíáìéò], ali ova op{ta mo} nije time podeqena me|u Wima, nego budu}i da je [sva
tri Lica] imaju u neizmewenom vidu, nazivaju se Ona [tj. tri Lica] pojedina~no i
zajedni~ki mo} [äýíáìéò]”.126
“Po boànstvenom Grigoriju Niskom, ime ‘Bog’ ukazuje na onog koji dejstvuje, a
Boànstvo ozna~ava energiju”.127 Sli~no govori i veliki Grigorije: Ponovo se
prise}am navedenog primera sa suncem, zracima i svetlo{}u. Ali ovde treba biti
oprezan. Prvo, ne treba misliti da je prosta priroda Boìja sloèna kao {to to
slu~aj sa suncem i wegovim zracima i svetlo{}u. Drugo, treba paziti da su{tinu ne
pripi{emo samo Ocu, i da ostalo ne smatramo za ipostasi nego za mo}i [‰˘Ó¿ÌÂÈ˜]
Boìje, koje su Wemu imanentne, ali nemaju li~no postojawe.128
îtawem gore navedenih tekstova prime}ujemo da oni govore o jednoj delimi~noj
povezanosti izme|u boànskih Li~nosti i boànskih energija. Svaka boànska Li~nost
jeste mo} - energija kao posebna samopostoje}a i konstitutivna egzistencija pod
pretpostavkom da se imanentna mo} ili energija u Wima ne razlikuje od Li~nosti do
Li~nosti, nego je neizmewivo prisutna u svima zajedno i u svakoj pojedina~no.
Palamino pozivawe na Grigorija Bogoslova i Grigorija Niskog stavqa u prvi plan,
kao “ta~ku oslonca”, apsolutno razlikovawe ipostasi i energija. Nijedno od boànskih
Lica nije energija, ali svako ponaosob i sva tri zajedno dejstvuju, tvore i saop{tavaju
boànsku energiju. Ova bogoslovska ostav{tina Kapadokijaca uokviruje palamitsku teo-
logiju. Boànske Li~nosti su osu{tastvqene kao samopostoje}e egzistencije - bivstva -
dok mo}i ili energije nisu autonomne egzistencije, nego su bitijno zavisne kao imanen-
tne boànskim ipostasima. Iako energije nisu samobitne, one ipak zahvaquju}i
ipostasima nisu nepostoje}a “prazna imena stvari”, nego “nestvorena bi}a te iste
stvarnosti”.129
6. Hristolo{ki energizam
120
Uipostazirani su i ipostasni idiomi koji karakteri{u boànske Li~nosti, jer nisu
samobitni [·˘ı˘ðfiÛÙ·Ù·] ili ipostasni po sebi. Vidi ¶ÂÚ› £ÂÔðÔÈÔ˘ ÌÂı¤ÍÂˆ˜ 24, str. 157-58.
121
Vidi ÁÓÙÈÚ. 1, 22, str. 54-55. ¶Úfi˜ ¢·ÓÈËÏ ÁÈÓÔ˘ 10, 383.
122
¶Úfi˜ °·‚Ú·Ó 3, str. 327-28
123
ÁÓÙÈÚ. 1, 7, str. 43.
124
Vidi ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏÔÁÈÙÔ˘, ™¯fiÏÈ· ÂÈ˜ ÙÔ ðÂÚ› ıÂÔˆÓ ÔÓÔÌ¿ÙˆÓ 2, 1, PG 4, 212B, a kod Palame
u ÁÓÙÈÚ. 5, 109, str. 371
125
Vidi §fiÁÔ˜ ‰È·Û·ÊˆÓ 12, ¢ã, str. 97.
126
ÁÓÙÈÚ. 6, 65, str. 435; 6, 55, str. 428; 6, 85, str. 450. Pogledaj i 6, 96-97, str. 458-59. ÊÂÊ.
Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÚÎ‚ã, 1205C.
127
U ovom odeqku Palama se ~esto poziva na delo Sv. Grigorija Niskog ¶ÚÔ˜ Á‚Ï¿‚ÈÔÓ.
Me|utim, wegovo citirawe nije bilo najta~nije, jer se po smislu vi{e slaè sa odeqkom iz dela
¶Úfi˜ Å˘ÓfiÌÈÔÓ 1, PG 45, 313C.
128
§fiÁÔ˜ 31, (V teolo{ko slovo), 32, 1, izd. Barbel, str. 274; PG 36, 169B.
129
Vidi Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· Áã, 25, str. 249-250.
Razlikovawe su{tine i energija u zavisnosti od ikonomijskog dejstva boànskih
ipostasi dokazuje se, kako ~esto kaè Palama, u svetlosti svetoota~ke hristologi-
je. Za bogoslova isihazma povezanost energija sa trijadolo{kom teologijom
primewuje se uglavnom u hristologiji, ili jo{ boqe, hristolo{ki energizam se
pro{iruje na trijadologiju.
Oslawaju}i se na hristolo{ki energizam Sv. Maksima Ispovednika,130 Palama
upotrebqava izraz “uipostaziranost” [ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ] u zna~ewu koje je proiza{lo
iz hristolo{kog dogmata: u dvema Hristovim prirodama, boànskoj i ~ove~anskoj,
imamo dvostruke prirodne idiome, dve prirodne voqe, dve prirodne energije, dve
prirodne samovlasnosti [ÙÔ ·˘ÙÂÍÔ‡ÛÈÔÓ], premudrost i znawe boànsko i
~ove~ansko.131 Ovi prirodni idiomi nisu nisu (od) prirode niti su ipostasni, bez
obzira {to su mnogi i {to se ti~u ipostasi. Ipostasi mogu da ih poseduju i
ipostaziraju upravo zato {to nisu samopostoje}i.
U doga|aju o~ove~ewa, kao troji~ne energije i javqawe Boga u ipostasi Logosa,
poznajemo ne su{tinu nego mo} i energiju Sv. Trojice. U ipostasi Jedinorodnog
Sina, koja sjediwuje boànsku sa ~ove~anskom prirodom, - prirode ne dejstvuju
same od sebe - i ipostazira voqu i slobodu ~oveka, Bog nije bezli~na i
univerzalna sila ili neminovno bezli~na su{tina, nego Li~ni @ivot koji
neizmewivo sjediwuje i celosno zajedni~ari u okvirima nestvorenih troji~nih
energija:
“I tako se sav neizmewivo sa mnom sjedinio posreduju}i mom spasewu kroz
svoje stradawe telom, tj. boànska priroda i celokupna mo} i energija u jednoj
boànskoj ipostasi. i tako se kroz svaku pojedina~nu energiju naziva sav [üëïò].
[ta zna~i sav? To zna~i Otac, Sin i Duh Sveti”.132
130
U svakom slu~aju, Palamina teologija o energijama ima svoje korene i u “teoriji” o logosima
bi}â Dionisija Areopagita i Maksima Ispovednika. I dok je prisustvo i kontinuitet ovog predawa
kod Palame pravoslavnim teolozima lako shvatqivo, kod zapadnih istraìva~a ipak ne nailazi na
razumevawe, a naro~ito ne Palamina zavisnost od Maksima. O jednom takvom problemu pogledaj kod
¡. §Ô˘‰Ô‚›ÎÔ˘, Ç Â˘¯·ÚÈÛÙÈ·Î‹ ÔÓÙÔÏÔÁ›· ÛÙ‹Ó ıÂÔÏÔÁÈÎ‹ ÛÎÂ„Ë ÙÔ˘ ·Á. ª·Í›ÌÔ˘ ÙÔ˘ ÏÌÔÏÔÁËÙË,
doktorska disertacija, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1989, 142-149 i 271-272. U svakom slu~aju, Palama nigde u
svojim delima ne primewuje razlikovawe nestvorenih logosa kao egzistencijalno predpostoje}ih
nasuprot nestvorenim energijama.
131
ÔÚÈ¿‰Â˜ 3, 3, 7, str. 685-86. Pogledaj i Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, §›‚ÂÏÏÔ˜ ðÂÚ› ÔÚıÔ˘ ÊÚÔÓ‹Ì·ÙÔ˜ 3,
PG 94, 1429AB. U pitawu da li energija proizilazi iz prirode ili ipostasi, sadràna je celokupna
dilema monoenergita ili monotelita. Konkretnije, sledbenici monoenergetizma, nose}i u sebi
ostatke monofizitskih pretpostavki, smatrali su da ako se priroda Boànstva veè i odre|uje
jednom neophodno{}u, onda je lice ili ipostas u woj jedina dimenzija slobodnog kretawa i ìvota.
Sledstveno tome, “ono {to je prirodno to je i determinisano” (vidi ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏÔÁËÙÔ˘, Æ‹ÙËÛÈ˜
ÌÂÙ¿ ¶‡ÚÚÔ˘, PG 91, 293B). Povezuju}i slobodnu voqu ili energije u Hristu do{li su do negirawa
dveju voqa ili energija u Hristu (ukoliko je On jedno lice ili ipostas). Vidi ÁÓÙÈÚ. 2, 2, str. 87.
Nasuprot tome, u~ewe Sv. Maksima je podrazumevalo voqu kao osobinu prirode, ne{to ~ime priroda
izraàva svoju dinamiku. A pored “prirodne” voqe, postoji i “gnomi~ka” voqa koja ozna~ava razliku
i druga~ijost, na~in i li~nu upotrebu voqe i energije, tj. na~in raspolagawa voqom svake
pojedina~ne egzistencije. To zna~i da je gnomi~ka voqa li~no izraàvawe prirodne voqe. I dok u
Boànstvu triju ipostasi ne postoji nikakva razlika ili kontradikcija prirodne i gnomi~ke voqe
(jer je jedinstvena istinska egzistencija), u tvarnom postojawu ~oveka osim {to svako lice nosi
razli~itu gnomi~ku voqu, disharmonija prirodne i gnomi~ke voqe naru{ava i wegovu egzistencijalnu
harmoniju (pad). Hristos prima qudsku prirodnu voqu koja je ukqu~ena u preuzimawe qudske prirode.
Ova prirodna voqa nije istovremeno i gnomi~ka, tako da se mogu}nost “gnomi~kog greha” apsolutno
iskqu~uje (¶Úfi˜ £·Ï¿ÛÛÈÔÓ, PG 90, 405C). I kao {to se boànska prirodna voqa Hristova izraàva
kroz boànsku ipostas Logosa, sli~no se zbog “ipostasnog jedinstva”, qudska prirodna voqa kao
savr{ena projavquje samo kroz jedinstvenu ipostas Hrista i Bogo~oveka Logosa. Tako su dve posebne
voqe ili energije, saglasno Halkidonskom orosu [definiciji], povezane nesliveno, nepromenqivo,
nerazdeqivo
132
i nerazdvojno.
ÁÓÙÈÚ. 5, 114, str. 374. Pogledaj i 5, 113, str. 373-74. “I tako je Bog podeqen po ipostasima
a sjediwen po energijama, jer su iste energije i Oca i Sina i Svetog Duha. A deli se tako|e i po
energijama dok je sjediwen po ipostasima, jer svaka energija je Otac i Sin i Duh Sveti. Otuda dakle
bogoslovi sme{taju sveukupnost Boìju (ÙÔ fiÏÔÓ) nekad u energije a nekad i Upostasi”. ÁÓÙÈÚ. 3, 51,
str. 200. “Ne samo sa Sinom se sjediwuju svetiteqi [hri{}ani], nego i sa Ocem i Duhom obla~e}i se
u samu triipostasnu silu. A ipostasno sjediwewe pripada iskqu~ivo jedinom Hristu. Sledastveno
tome, ako se dostojni sjediwewa sjediwuju sa Bogom postaju}i tako jedan Duh sa wim, to ne biva ni po
su{tini, ni po ipostasi, nego po nestvorenoj energiji i blagodati.
Ovaplo}ewe Logosa nesumwivo ~ini osnovu teologije Grigorija Palame o
nestvorenim energijama.133 Li~nost Logosa ulazi u istoriju i tvarnost, ne uvode}i
nikakvu promenu u svoju boànsku prirodu koja ostaje neizmewiva i
transcendentna. Na ovaj li~ni a ne prirodni na~in preuzimawa qudske prirode,
ovaplo}eni Logos postaje neizscrpni izvor osve}ewa.134 To daje povoda Palami da
besedi o “bogo~ove~anskoj ìvotvornoj energiji Hristovoj”, upravo zato {to su
slava i blagodat Boànstva kroz Hrista postali slava i blagodat ~ove~anstva,
tako da Wegovo “sopstveno ìvotvorno telo ima sa Bogom ravno~asnu mo}”.135 Bog
koji se u jedinstvenoj ipostasi sjedinio sa qudskom prirodom pomazuju}i je
celokupnom svojom nestvorenom energijom blagoda}u Svetoga Duha.136 neprekidno se
javqa prenose}i ovu blagodat na one koji se oboàvaju.137 Jedinstveni Hristos se
projavquje u mnogim hristolikim, bezna~alnim i ve~nim, “jer nije svaki od ovih
po ipostasi, nego se po energiji i blagodati sjediwuje”.138
I dok je hristologija empirijska osnova boànskih energija, posebno delo Duha
Svetoga se odnosi na realizaciju ovog hristolo{kog energizma. Ali izlagawe jedne
takve teme prevazi{lo bi granice ovog kratkog pregleda teologije o nestvorenim
energijama.
7. Uipostazirane - li~ne energije i troji~ni energizam

Jedini na~in kojim postoji boànska energija jeste wena uipostaziranost ali ne u
posebnu ipostas, niti uipostaziranost koja proizlazi iz boànske su{tine, nego samo
ona koja proizilazi iz ipostasi Boànstva, “a to uipostazirano (ôï åíõðüóôáôïí)”,
doslovno zna~i “da ono ne postoji ni samo po sebi (tj. odvojeno) niti u su{tini,
nego u ipostasi.”139 Uipostazirani karakter nestvorenih energija jeste kqu~ za
razumevawe palamitske ali i celokupne isihasti~ke teologije.140 Izrazi kao {to su
“ipostasna svetlost”, “uipostazirani bogostvoreni darovi”, uobi~ajeni u
palamitskim spisima,141 nagla{avaju uipostazirani - li~ni karakter boànskih
energija na dva na~ina: energije su uipostazirane ukoliko postoje prirodno i neod-
vojivo od Li~nosti Boànstva i, ukoliko je uipostazirana blagodat oboèwa pri~asna
konkretnim qudskim ipostasima u kojima trajno ostaje i biva im imanentna.142
Uipostaziranost energija po Palami ontolo{ki se zasniva na trijadologiji a ne na
antropologiji. To {to boànska energija biva imanentna i {to se “sagledava” i u
qudskim li~nostima, to se de{ava po blagodati i darovima za spasewe. Palama nigde
133
Vidi Amfilohije Radovi}, ÔÔ Ì˘ÛÙ‹ÚÈÔÓ ÙË˜ ÁÁ›·˜ ÔÚÈ¿‰Ô˜..., 70-71, i Atanasije Jevti},
Onaj Koji Jeste - @ivi i Istiniti Bog Sv. Grigorija Palame, u Duhovnost
pravoslavqa, 171-201. Nasuprot tome, vizantolog H.-G. Beck smatra da je Hristologija nespojiva sa
bogoslovqem o energijama kod Grigorija Palame. Vidi Kirche und theologische Literatur im
Byzantinischen
134
Reich, München 1059, 367.
135
ÏÌÈÏ›· ª™Ôã, 8-9, ŒÚÁ· 11, 98
136
Isto
¶Úfi˜ Áı·Ó¿ÛÈÔÓ Ê˘˙›ÎÔ˘ 21, 22, µã, 432-33.
137
Isto, 29-33, str. 440-43.
138
ÁÓÙÈÚ. 3, 13, str. 170.
139
ÔÚÈ¿‰Â˜ 3, 1, 9. Pogledaj i ºÈÏÔı¤Ô˘ ÊÔÎÎ›ÓÔ˘, ¢ÔÁÌ·ÙÈÎ¿ ŒÚÁ·, §fiÁÔ˜ 10, (551-557), str. 380:
Po Grigori, “samo je jedno (ÙÔ ¤Ó) bi}e i bi}e je jedno, te prema tome ne moè postojati u drugom.
Takav je slu~aj i sa su{tinom, jedino je ona sama po sebi (tj. samostalno) postoje}a. Po Palaminom
mi{qewu, Grigora ili osu|uje sva stvorena bi}a na nepostojawe, jer imaju svoje bitije samo ukoliko
participiraju, ili, ukolikko sa~iwavaju konstitutivne egzistencije - su{tine, “daju}i prednost onome
{to je ‘oko Boga’”, me{a ga sa Bogom, i automatski uzdiè tvar na nivo Boga. Vidi Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· °ã
16, str. 330-31. Za Palamu i ipostasni idiomi svake pojedina~ne ipostasi nisu samobitni
(·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔÓ) i autonomni, nego “uipostazirani” (ÂÓ˘ðfiÛÙ·Ù·), odnosno, sagledavaju se samo u okviru
boànskih
140
ipostasi. Vidi ¶ÂÚ› ıÂÔðÔÈÔ˘ ÌÂı¤ÍÂˆ˜ 24, 157-58.
Dva zna~ajna doprinosa koji nagla{avaju uipostazirani i li~ni karakter energija u
Palaminom bogoslovqu sa~iwavaj radovi Jovana Majendorfa i Atanasija Jevti}a, ve} navedeni u ovoj
studiji.
141
Vidi karakteristi~na mesta u ÔÚÈ¿‰Â˜ 1, 3, 7; 3, 1, 18; 3, 1, 28; 3, 1, 29; 3, 1, 31.
142
¢È¿ÏÔÁÔ˜ ÔÚıÔ‰fiÍÔ˘ ÌÂÙ¿ ‚·ÚÏ··Ì›ÙÔ˘ 26, µã, 188. Vidi i Ê·Ù¿ °ÚËÁÔÚ· °ã 16, 330; 20, 333.
u svojim delima ne predstavqa uipostaziranost nestvorenih energija kao “atomiziran
I nekako sam po sebi postoje}i elemenat koji za svoj subjekt ima ~oveka”.143 Postoji
jedno neizrecivo jedinstvo i bliskost troji~ne uipostaziranosti energija u wenom
sotiriolo{kom odnosu prema ~oveku, “nesliveno” ali i “neizmewivo”, saglasno
halkidonskoj dijalektici stvorenog i Nestvorenog. Ovo navodi Sv. Maksima da govori
o “ìvotu uipostaziranog bi}a, o Duhu Svetom, kao ìvotvornoj mo}i svih bi}a” koji
ostvaruje po blagodati uipostazirano i stvarno usinovqewe svetih prevazilaze}i
granice wihove tvarnosti.144
“Ovaj boànski i nebeski ìvot bogopodobnih muèva kroz nedeqivo u~e{}e u
Duhu (kao {to je i Ap. Pavle po Sv. Maksimu ‘doìvqavao boànski i ve~ni
ìvot imaju}i Duha u sebi’), 145 postoji ve~no, imanentno i saprirodno Duhu Svetom.
S pravom se od Svetih naziva Duh jer je bogotvore}a mo} koja se ne razdvaja od
davaju}eg Duha Svetog [tj. od Ipostasi Duha Svetog]. A zove se i svetlost jer se
daje kroz tajanstveno prosvetqewe bivaju}i poznata samo onima koji su je dostojni.
Uipostazirana je (ÂÓ˘ðfiÛÙ·ÙÔ˜) ne kao samobitna (·˘ı˘ðfiÛÙ·ÙÔ˜) nego kao ona koju
Duh Sveti daruje nekoj drugoj li~nosti u kojoj biva i sagledavana”.146
Razlikovawe ipostasi i energije u Boànstvu dopu{ta da posebna imena boànskih
energija budu op{ta (zajedni~ka) u troji~nim ipostasima. @ivot je, kaè Palama,
zajedni~ko ime Oca, Sina i Svetoga Duha, ali se ne poistove}uje sa ostalim
zajedni~kim imenima u Trojici, kao {to su na pr. predznawe, prostota, nepromewivost
itd. @ivot je zajedni~ko ime Troji~nih ipostasi i (deklarativna) projava jedne
konkretne energije, a ne svih energija. Posebno ime jedne ipostasi Oca, Sina i
Svetoga Duha, me|utim, obuhvata na svoj na~in sve energije zajedno. Tako se Bog javqa
i poznaje po ipostasima budu}i da je sjediwen po energijama, jer su one zajedni~ke
Ocu, Sinu i Duhu Svetome.
Razlikuje se i po energijama budu}i da je sjediwen po ipostasima, jer svaka od
energija pokazuje Oca, Sina i Svetoga Duha.147 Po Palami, svetoota~ka teologija
otkriva sveukupnost troipostasnog Boànstva, ponekad na osnovu energija, a ponekad
pomo}u ipostasi.
Kada se, dakle, celina uskla|uje po ipostasnom razlikovawu, tj. kad se ovo
Boànstvo sadrì u jednom posebnom Licu, ono ne sadrì u sebi i druga lica, nego
samo po sebi poseduje sve energije zajedno, kao i boànsku prirodu. Na taj na~in se
~uva neslivenost ipostasi. A kad se uskla|uje celina Boànstva po energijskom
razlikovawu, tj. kada se sveukupno Boànstvo projavquje kroz jednu posebnu energiju, a
opet ne sadrì u sebi (ta energija) i sve druge energije - ~uva se i ovde neslivenost
energija - ukqu~uje ipak i sve ostale ipostasi.148
Smatrati, primera radi, qubav i slobodu jednostavno “energijama zajedni~ke
boànske su{tine”, a ne “ontolo{kim kategorijama” Li~nosti (pl.) Svete Trojice, i
sve to da bi se izbegla “apsolutna autonomija Li~nosti” i prihvatawe “ontolo{ke
ipostasi u boànskim energijama”,149 zna~i da ova problematika ne uzima u obzir
posledice “uipostaziranog” karaktera boànskih energija koji otkriva jednu
neshvatqivu i neslivenu uzajamnost su{tine i ipostasi u Bogu. Zajedni~ke energije
su{tine kao uipostazirane jesu i ontolo{ke kategorije Li~nosti.
Ne treba da izazove nedoumicu za{to ve}ina zapadnih istraìva~a, kritikuju}i
Palamu, smatra da on odvaja energije od Li~nosti, ukoliko se po wihovom mi{qewu
143
Vidi ¶. ÔÚÂÌð¤Ï·, ª˘ÛÙËÎÈÛÌfi˜-ÁðÔÊ·ÙÈÛÌfi˜..., tom µã 1980, 68. Prof. Trembelas smatra da
se uipostazirani
144
karakter boànskih energija protivi prostoti boànske su{tine.
Vidi ÊÂÊ. ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ Î·È ÔÈÎÔÓÔÌÈÎ¿, PG 90, 1208C; ª˘ÛÙ·ÁˆÁ›· Îã PG 91, 969CD
145
¶ÂÚ› ‰È·ÊfiÚˆÓ ·ðÔÚÈˆÓ, PG 91, 1144C.
146
ÔÚÈ¿‰Â˜ 3, 1, 9. Pogledaj i ÉˆÛ‹Ê Ê·ÏÔı¤ÙÔ˘, ™˘ÁÁÚ¿Ì·Ù· 1, 13, str. 97. J. Meyendorff,
Introduction a l’etude de Gregoire Palamas, 297-308.
147
Pogledaj ¶ÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÔÓÔÌ¿ÙˆÓ µã ÃÉ. Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜... 14 (14), PG 94,
860BC.
148
Vidi ÁÓÙÈÚ. 5, 113-74. Pogledaj prolog Sv. Nikodima Svetogorca u Filokaliji, a koji je
bio namewen da posluì kao uvod u prvo kriti~ko izdawe Palaminih dela.
149
Vidi Éˆ. ¶·Ó·ÁÔðÔ‡ÏÔ˘, ÏÓÙÔÏÔÁ›· Ë ıÂÔÏÔÁ›· ÙÔ˘ ðÚÔÛÒðÔ˘, ™‡Ó·ÍË 13/1985, 73.
prve veù iskqu~ivo sa boànskom su{tinom.150 Rimokatoli~ki teolog @an Mari
Garig (J. M. Garrigues) tvrdi da Palama, kao nekad monotelit Pir (sic), povezuje
energije sa boànskim ipostasima a ne sa boànskom su{tinom, zato {to Palama
misli da su samo ipostasi princip i izvor slobode ad extra, dok o “onome {to je u”
Bogu odgovara i dominira neophodnost boànske su{tine. Palama po Garigu
protivstavqa neophodnost egzistencije Boìje wegovoj slobodi.151 Koliko god zapadna
teolo{ka misao bude poku{avala da sholasti~kim metodama protuma~i bogoslovqe
pravoslavnog Istoka i palamitski “procvat”, sve vi{e i vi{e }e verovati da otkriva
“mitologiju” koju je “primetio” i Palamin protivnik i savremenik Grigorije
Akindin.
Ovde je, smatramo, neophodna jedna digresija, a u vezi sa troji~nom strukturom
nestvorenih energija u oblasti boànske ikonomije. Sv. Grigorije Palama nimalo ne
previ|a hijerarhijsko javqawe i poredak boànskih Li~nosti u ikonomiji spasewa
zarad neke bezli~ne energije boànske prirode, gde bi energija bila jedna spona
izme|u transcendentnog Boànstva i tvarnih bi}a i samo ona vr{ila jedinstvenu
sotiriolo{ku funkciju.
Tajna ikonomije se ostvaruje kroz hijerarhijsko javqawe boànskih ipostasi, kroz
tri bogopodobne i bogopromisaone ikonomije,152 kroz posebnu ulogu Oca, Sina i Duha
Svetog. I dok je trima Li~nostima Boànstva zajedni~ko svako davawe energije
stvorewima, dotle na neki na~in me|usobno raspore|uju vreme davawa i uporedo sa
tim svako Lice koje se javqa uvek sobom otkriva i ostala Lica.153 Tako se Lica Svete
Trojice nikad ne odvajaju nego dejstvuju zajedno. Kad dejstvuje Otac, istovremeno
dejstvuje i Sin i Duh Sveti, i, analogno tome, kad je aktivan Sin, tada Otac i Duh
nisu odsutni, nego sadejstvuju. Ovakvo jedinstvo Li~nosti dopu{ta da Otac i Duh budu
povezani sa ikonomijom Sina, i da je ostvaruju ne poistove}uju}i se sa Sinom, nego
kao posebna Lica, tj. kao Otac i Duh Sveti.154
Troji~nost i jedinstvo ovih bogopodobnih ikonomija ne sastoji se prosto od
hijerarhijskog projavqivawa su{tinskih energija, a one pak iz hijerarhijskog javqawa
svake ipostasi ponaosob, nego se kristali{e u jedinstvenosti hristolo{kog fakta:
“da se Jedna od tri ipostasi o~ove~ila”.155 Sam Hristos, “po kojem je ~ovek postao
pomazawe a Bog pomazanik”, otvara mogu}nost stvarne zajednice Boga sa qudskim
ìvotom. Iako se Bog, nagla{ava Palama, samo u jednoj od tri ipostasi o~ove~io “i
to jedino u Hristovoj”,156 celokupno Boànstvo se ujedinilo sa qudskom prirodom,
“ipak se sav Bog neizmewivo sjedinio i sav je Bog uzeo qudsku prirodu”. Ovu istinu
Sv. Grigorije izraàva jo{ intenzivnije govore}i: “Sav Bog se o~ove~io, iako se nije
svaka ipostas o~ove~ila”.157
Jedinstvo troji~ne ikonomije ima svoj uzrok u dubini boànskog @ivota, u jednoti
i proìmawu boànskih ipostasi, “od Oca, kroz Sina, u Duhu Svetom”. Isti pokret
koji izraàva projavu i uzajamno proìmawe boànskog @ivota, “jedan je pokret
boànske voqe koja polazi od Oca, kao preliminarnog uzroka, prolazi kroz Sina i
zavr{ava u Duhu”.158 Isti pokret (voqa) se ostvaruje u ikonomiji ovaplo}enog Logosa
kao blagovoqewe Oca - “preliminarni uzrok” - samodelatnost Sina - u karak-
150
Vidi napomene 18 i 20 uvoda
151
Vidi J. M. GARRIGUES, L’energie divine et la grace ches Maxime le Confesseur, Istina 3/1974,
Orient et Occident, Gregoir Palamas, 278-80. Ovaj ~lanak je uskla|en sa ciqevima ure|iva~kog odbora
kojki je polemi~ki nastrojen prema Palami, te tako ne doprinosi pravom dijalogu Istoka i Zapada.
Negirawe ovih teza pogledaj kod ~uvenog rimokatoli~kog teologa A. D. HALLEUX, Palamisme et
Tradition, Irenikon 48(4)/1975, 479-93.
152
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› Áã 35, str. 66. Pogledaj i Atanasije Jevti}, Onaj Koji Jeste...
153
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã 19, 20, str. 95-97. Pogledaj Ê˘Ú›ÏÏÔ˘ ÁÏÂÍ·Ó‰ÚÂ›·˜, ¶ÂÚ› ÁÁ›·˜
ÔÚÈ¿‰Ô˜, ¢È¿ÏÔÁÔ˜ 6, PG 75, 1056A. ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏÔÁËÙÔ˘, ÅÈ˜ ÙÔ ¶·ÙÂÚ ËÌˆÓ, PG 90, 876C.
154
U evharistijskim raspravama 12. veka oko konfuzije povodom ipostasnih idioma (svojstava)
Li~nosti Svete Trojice, veliki doprinos re{ewu problema dao je Nikolaj Metonski. O tome vidi
kod ÁÚ¯ÈÌ. ÁÓ‰Ú. Ê. ¢ËÌËÙÚ·ÎÔðÔ‡ÏÔ˘, ÅÎÎÏËÛÈ·ÛÙÈÎ‹ ‚È‚ÏÈÔı‹ÎË Áã §ÂÈ„›· 1866, 332-35.
ÁÓÙÈÚ. 5, 101, str. 364-65. Pogledaj i Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜..., 10 (10), PG 94,
155
841A.
156
157
ÁÓÙÈÚ. 5, 110, str. 371.
158
Isto
¶ÂÚ› ÂÓÒÛÂˆ˜ Î·È ‰È·ÎÚ›ÛÂˆ˜ 21, 84.
teristi~no qudskom bogodelawu Hrista... Otac i Duh nisu u~estvovali”,159 i sadejstvo
Svetog Duha “budu}i da je I On uzrok svega postalog, jer se Wime sve kona~no
savr{ava”.160
Posle ovog ~vr{}eg povezivawa bogona~alnih ipostasi sa troji~nim energijama,
sagledava se jo{ neposrednije uloga ipostasi u energijskoj projavi su{tine. Troji~ni
Bog ima mo} (äýíáìéò), voqu i energiju koje su jedinstvene i pojavquju se na na~in po
prirodi zajedni~ki za sve tri Li~nosti, bez da budu Wihova priroda. ipostasi Svete
Trojice saop{tavaju ovu svoju prirodnu energiju svetiteqima kao konkretnim qudskim
ipostasima. Ovo zbliàvawe sa boànskom energijom ostvaruje se li~no i blagodatno,
i ni u kom slu~aju nije prirodno (po prirodi) od strane ~oveka. Bez bilo kakvog
me{awa boànske i qudske prirode, boànska energija je prenosiva samo kroz
ipostasi, li~no, jer prebiva, saop{tava se i poznaje samo posredstvom boànskih
ipostasi. Bezli~na energija je, rekli bismo, sama po sebi nepostoje}a (nemogu}a).
“Blagodat se daje, ali ne daje ona samu sebe, nego je Duh Sveti imalac i davalac
sopstvene blagodati”.161 Boànska su{tina kao uzrok i izvor energija ne iskqu~uje,
nego pretpostavqa i objavquje ipostasi Boànstva.162
Tako su boànske Li~nosti dinami~ni nosioci koje slobodno aktiviraju potencijal
boànske su{tine, otkrivaju}i li~ni karakter boànske svemo}i.163
Sleduju}i Sv. Grigoriju Bogoslovu,164 bogoslov isihazma nagla{ava da ono {to
deluje i ho}e u Boànstvu jeste ipostas, dok voqa i energija sa~iwavaju pokret
boànske prirode. Ovo istan~ano razlikovawe ontologije na trijadolo{kom poqu,
Li~nost ili ipostas, - su{tina ili priroda, - energija ili blagodat, izvanredno je
predstavqeno u analizi teolo{ke terminologije kod Sv. Jovana Damaskina, tekstom165
koji Palama navodi u celini:
“Treba znati da je energija (åíÝñãåéá) jedno a aktivnost (åíåñãçôéêüí) ne{to
drugo, kao {to nije isto dejstvo (åíÝñãçìá) i dejstvuju}i (ï åíåñãùí). Energija je
delatni i su{tinski pokret prirode, åíåñãçôéêüí je priroda iz koje poti~e
energija, dok je delo (åíÝñãçìá) opet rezultat energije, a dejstvuju}i (ï åíåñãùí) je
onaj koji upravqa energijom, tj. li~na ipostas.166
Ukoliko samo Li~nost moè energijski da razvije svoju prirodu, projavqena
energija ne postoji druga~ije no samo u odnosu sa li~no{}u. Mnogo puta Sveti Oci
ukazuju na Sina kao jedinog nosioca nestvorene mo}i i energije Boìje.167 Tako ne{to
ne samo {to ne smeta, nego jo{ i dokazuje da je nestvorena mo} i energija zajedni~ka
Ocu, Sinu i Sv. Duhu. Uporedo sa tim, pokazuje se i hristolo{ka korelacija i
mogu}nost zajedni~arewa troji~nih energija. Ova mo} je prirodna a ne karakteristika
ipostasi. Ako je zajedni~ka priroda, onda }e zajedni~ka biti i mo} (äýíáìéò).
159
¶ÂÚ› ıÂ›ˆÓ ÂÓÂÚÁÂÈˆÓ 3, 98.
160
ÏÌÔÏÔÁ›· 3, µã, 96.
161
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã 27, 103.
162
Vidi Amfilofije Radovi}, Tajna Svete Trojice..., 193. J. Meyendorff, Palamas,
Dictionaire de spiritualite 76-77/1983, stubac 99.
163
Vidi Vl. Losky, Ê·Ù’ ÂÈÎfiÓ· Î·È Î·ı’ ÔÌÔ›ˆÛÈÓ, gr~kii prevod, £ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1974, 128.
Pogledaj i Ol. Klement, Orient-Occident, Deux Passeurs, Vladimir Lossky-Paul Evdokimov,
Geneve 1985, 62.
164
§fiÁÔ˜ 29 (3. teolo{ko slovo), 6, PG 36, 81B, izd. Barbel, str. 138: “Kao {to se voqa
razlikuje od onoga koji ho}e, tako se i onaj koji dejstvuje (Ô ÂÓÂÚÁˆÓ) razlikuje se od energije”.
Pogledaj i °ÚËÁ. ¶·Ï·Ì·, ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÚÌÁã, PG 150, 1220D, “a energija nije ni
dejstvuju}i (Ô ÂÓÂÚÁˆÓ), niti pak rezultat dejstva (ÙÔ ÂÓÂÚÁËı¤Ó).
165
¶Úfi˜ ¢·ÓÈËÏ ÁÈÓÔ˘ 11, 384-85.
166
ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜..., 15 (59), PG 94, 1048. Ovaj tekst Palama navodi mnogo puta, a posebno u II
tomu Sabranih dela (™˘ÁÁÚ¿Ì·Ù· µã), str. 112, 114, 115, 129, 157, 168, 170, 227, 285, 337, 416, 477,
585. Pogledaj i ÊÂÊ. Ê˘ÛÈÎ¿ Î·È ıÂÔÏÔÁÈÎ¿ ÚÎıã 1212µ; ÚÌÁã 1220D. Vidi i °ÚËÁ. ¡‡ÛÛË˜, ¶Úfi˜
Á‚Ï¿‚ÈÔÓ, PG 45, 124D-125A, izd. W. Jaeger 3, 1, str. 46.
167
ÁÓÙÈÚ. 6, 68-69, str. 437-38.
“Na osnovu boànske prirode, svaka od boànskih ipostasi ima tu mo} i
energiju da se zove nestvorena mo} i energija. I zato, saglasno Ocima, svaka od
triju Li~nosti Boànstva vi{e je ono dejstvuju}e (ôï åíåñãïõí) nego dejstvo
(åíÝñãåéá), ukoliko se kao {to rekosmo, ne pretpostavi uipostaziranost (ôï
åíõðüóôáôïí)”.168
Saglasno svetoota~koj teologiji, energije su “prirodne”, ishode iz prirode i zato
su zajedni~ke trima Li~nostima.169 Jer, ako bi energije bile ipostasne tad bi trebalo
da se veù iskqu~ivo sa jednom od tri ipostasi, tj. bile bi ipostasni idiomi i kao
takve ne bi se saop{tavale (prenosile) ostalim ipostasima.170 Tako bi se energije ti-
cale samo jedne Li~nosti i iskqu~ivale bi druge, {to bi zna~ilo da ne postoji i ne
dejstvuje sav Bog. “[ta zna~i sav Bog? - Otac, Sin i Duh Sveti”, svedo~i Palama.171
168
ÁÓÙÈÚ. 6, 67-68, str. 437-38. Pogledaj i ÏÌÈÏ›· Ê¢ã, 8, ŒÚÁ· 10, str. 108. “U svakoj od
energija nalazi se i dejstvuje Duh Sveti”... Vidi i °ÚËÁ. ¡‡ÛÛË˜, ¶Úfi˜ Á‚Ï¿‚ÈÔÓ..., PG 45, 124D-125A.
169
ÁÓÙÈÚ. 6, 67, str. 437. Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜ 14 (58), PG 94, 1036A. “Ako
prihvatimo da su ovi idiomi karakteristike ipostasi bi}emo primorani da tvrdimo kako ipostasi
Svete Trojice imaju razli~itu voqu i razli~itu energiju“. Kad energije ne bi bile energije prirode
nego ipostasni idiomi, onda bi voqa Li~nosti Boànstva bila posebna za svaku Li~nost te bi
Li~nosti dejstvovale kao Li~nosti razli~itih voqa i odluka. V. ª·Í›ÌÔ˘ ÏÌÔÏ., ¶Úfi˜ ª·ÚÈÓÔÓ, ÊÂÊ.
ıÂÔÏÔÁÈÎ¿, PG 91, 29B. Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰. ·ÎÚÈ‚Ë˜, PG 94, 948ABC: “U principu, gnomi~ka voqa
se veè za ipostas, ali kad je u pitawu ipostas prostog i nedeqivog Boànstva, budu}i da su
ipostasi apsolutno nerazdvojive i nepodeqene, ne bivas ni voqa razvodwena. Jer ako je jedna priroda
jedna je i prirodna voqa, i s obzirom da su ipostasi nepodeqene, to je i voqa i pokret triju
ipostasi jedna. Isto tako, i kod qudi, budu}i da je jedna pridroda jedna je i prirodna voqa, samo
{to su ovde ipostasi malo druga~ije i razlikuju se me|usobno po mestu i vremenu a u zavisnosti su i
od ostalih stvari, te se zbog toga me|usobno razlikuju i wihove voqe i odluke. U li~nosti G. I.
Hrista gde su razli~ite prirode razlikuju se i prirodna voqa boànstva i ~ove~anstva odn.
razli~ite su voqne mo}i (‰˘Ó·ÌÂÈ˜). Ali s obzirom da je jedna ipostas i jedan onaj koji ho}e jedna je
i voqa, tj. gnomi~ka voqa, jer je qudska voqa ta koja sledi boànsku i ho}e ono {to ho}e i
boànska”. Istoga, nav. delo, PG 94 AC: “Energija i voqa su svojstva prirode a ne ipostasi.
Podrazumevamo ovde samu voqnu i energijsku mo} kojom se ho}e i odtvaruje voqa i energija. Ako ove
osobine nazovemo ipostasnima, bi}emo primorani da trima ipostasima pripi{emo razli~ite voqe i
energije. Isto tako treba znati da nije isto htewe i na~in htewa. Htewe je osobina prirode, kao na
pr. gledawe (koje postoji kod svih), ali na~in htewa nije stvar prirode nego na{e li~ne odluke
(ÁÓÒÌË˜), kao uostalom i na~in gledawa (jer na~in htewa nije isti kof svih qudi kao ni na~in
gledawa). Isto vaì i za energije, na~in htewa, gledawa i dejstva je na~in upostrebe voqe, gledawa i
dejstva koji postoji samo u subjektu kojji ga upotrebqava, ~ime se on (subjekt) razlikuje od drugih”.
Istoga, nav. delo, PG 94, 1053C: “Ako bi neko rekao da se pod energijom podrazumeva i ipostas i
sledstveno tome, kao {tp su tri Li~nosti Svete Trojice tako su i tri energije, ili pak kao {to je
jedna energija tako je i jedna ipostas, treba re}i da su Sv. Oci jednodu{ni u tvr|ewu da sve ono {to
ima sopstvenu
170
su{tinu, ima i posebnu energiju”.
¶Úfi˜ ¢·ÓÈ‹Ï ÁÈÓÔ˘ 10, str. 383. Pogledaj i ºÈÏÔı¤Ô˘ ÊÔÎÎ›ÓÔ˘, ¢ÔÁÌ·ÙÈÎ¿ ¤ÚÁ·, §fiÁÔ˜ 10
(1119-1125/ str. 397-98: “Ako neko pori~e da je energija zajedni~ka i neizmewiva (ista) za sva tri
Lica Boànstva, on pada u triteizam, napomiwe David Disipatos. Pogledaj §fiÁÔ˜ Î·Ù¿ µ·ÚÏ··Ì
ÁÎÈÓ‰‡ÓÔ˘ðÚfi˜ ¡ÈÎfiÏ·ÔÓ Ê·‚¿ÛÈÏ·Ó 21, µ˘˙·ÓÙÈÓ¿ ÎÂ›ÌÂÓ· Î·È ªÂÏ¤Ù·È 10, izd. ¢. °. ÔÛ¿ÌË,
£ÂÛÛ·ÏÔÓ›ÎË 1976, 58. O istoj temi vidi kod Irineja Bulovi}a u disertaciji ÔÔ Ì˘ÛÙ‹ÚÈÔÓ..., str. 86,
103-107.
171
ÁÓÙÈÚ. 5, 114-115, str. 374-75.
Pitawe da li su nestvorene troji~ne energije, ukoliko proishode iz zajedni~ke
prirode a ne od posebne ipostasi, bezli~ne i uslovqene172 (tj. mehani~kog dejstva),
zapostavqa ono prethodno o odnosu su{tine i ipostasi u troji~nom bogoslovqu
isto~nih Otaca. Ukoliko ne postoji “gola” su{tina, ni ipostas bez su{tine, i ako je
ipostas ta koja ~ini da postoji slobodna i li~na egzistencija Boìja, onda i sama
su{tina Wegova i energije su{tine zavise od ipostasi, jer ove posledwe sadrè
boànsku su{tinu i vladaju wome, - “jer ono {to nije samo po sebi postoje}e, ne
moè imati ni energiju”.173
Energije su uipostazirane ako postoje samo u odnosu zavisnom od Li~nosti (pl.)
koje dejstvuju, bez da se poistoveti Wihova egzistencija sa energijama. Energije su
li~ne zato {to su Li~nosti te koje ih ipostaziraju, budu}i da su samo Li~nosti one
koje slobodno ho}e i deluju, projavquju}i zajedni~ku boànsku su{tinu kroz
nestvorene Troji~ne energije.
Epilog
Pravoslavno bogoslovsko iskustvo prilazi tajni Boìjeg postojawa kroz antinomije
neslivenog jedinstva i nedeqivog razlikovawa. Van svake logike (koja je tvarna
kategorija uslovqena jedinstvom i mno{tvom), tri ipostasi, transcendentna i
nepri~asna su{tina i nestvorene ali pri~asne energije, ~ine zajedno boànsku
stvarnost.
Palamitski tekstovi koje smo naveli i erminevti~ki komentari istih, jasno
pokazuju da je bogoslovqe nestvorenih energija, - koje se razlikuju a da se ne odvajaju
od su{tine, - po preimu}stvu bogoslovqe o li~nosti (personalno, prosopocentri~no).
Kada svetiteqi Crkve poznaju ekstati~nu prirodu Boìju u okvirima wenih ne-
stvorenih energija poznaju Boga li~no kao Oca, Sina i Svetog Duha. I sama priroda
Boìja je li~na - triipostasna - ukoliko se sastoji od tri Li~nosti. Bez ove perso-
nalisti~ke osnove boànskih energija imali bismo jednu duhovnost neoplatonskog tipa
sa jednim bezli~nim apofatizmom Boànstva - haosa, gde bi potpuno odsustvovala slo-
bodna zajednica sa Trojicom boànskih Li~nosti.
Razlikovawe su{tine i energije kod Palame tuma~i se jedino kroz razlikovawe
prirode i Li~nosti, utemequje se u proìmawu i zajednici jednosu{tnih ipostasi,
koje imaju}i boànsku su{tinu slobodno i li~no projavquju wen energijski dinamizam.
Trijadolo{ka je i osnova nestvorenih energija (blagodati Boìje), ali je wihovo
isho|ewe prema tvari po preimu}stvu hristolo{ko, dok se posebna uloga Svetog Duha
sastoji u dinami~kom savr{avawu uhristovqewa - oboèwa ~oveka kao zajedni~arewa u
nestvorenim energijama. Hristos se u boànskim energijama ne ograni~ava na jednu
formalnu i drugostepenu ulogu, nego Wegova bogo~ove~anska energija “kroz samog
Svetog Duha”, ~ini neiscrpni izvor na{eg osve}ewa.
Shodno palamitskoj hristologiji i pnevmatologiji, Troji~ne ipostasi su
personalni nosioci prirode, koje ipostaziraju zajedni~ke u Trojici energije i
sprovode delo ikonomije primereno svakoj Li~nosti ponaosob.
Nestvorene energije u Bogu nisu bezli~ne nego li~ne energije triju ipostasi,
budu}i da su uipostazirane a ne samostalne. Uipostazirani karakter boànskih
energija dopu{ta li~nu (personalnu) zajednicu tvarnog i netvarnog, bez slivawa
boànske i qudske prirode. Zna~i, oboèwe ~oveka ne biva “po prirodi” nego “po
Vidi Éˆ. ¢·Ì·ÛÎËÓÔ˘, ŒÎ‰ÔÛÈ˜ ·ÎÚÈ‚Ë˜ 14 (58), PG 94, 1041B: “Nazivaju}i voqu prirodnom, ne
172
mislimo time da je ona determinisana nego da je slobodna (·˘ÙÂÍÔ‡ÛÈÔÓ), jer sve {to je umno
(ÏÔÁÈÎfiÓ), po prirodi je i slobodno (·˘ÙÂÍÔ‡ÛÈÔÓ). I ne samo da je boànska nestrvorena priroda
oslobo|ena svake neophodnosti, nego to vaì i za umnu (ÓÔÂÚ¿) stvorenu prirodu. To je jasno ako se
ima u vidu da je Bog po prirodi dobar, po prirodi kreativan i po prirodi Bog, a sve to ne potpada
pod neku neumitnost. Uostalom, ko je taj koji bi Ga na ne{to primorao?” Pogledaj i Grigorija
Niskog Ê·Ù¿ Å˘ÓÔÌ›Ô˘ 1, PG 45, 329A, W. Jaeger 1, 101: “Ne postoji nikakva nu`nost ‘u’ ili ‘iznad’
boànske
173
prirode”. Vidi i H. Janarasa, ÔÔ ðÚfiÛˆðÔ Î·Ô Ô ¤Úˆ˜, ÁıËÓ· 1987, 325-328.
§fiÁÔÈ ·ðÔ‰ÂÈÎÙÈÎÔ› µã 19, 96. Vidi i ÁÓÙÈÚ. 6, 68, 438; 6, 55, str. 428. °ÚËÁ. £ÂÔÏfiÁÔ˘, §fiÁÔ˜
31 (51. teolo{ko slovo), 32, PG 36, 169B, Barbel, 274.
energiji i blagodati”, tj. li~no. Energije se od strane boànskih Li~nosti {aqu
qudskim li~nostima.

Jagazoglu - Palama - 2010 00.21.58

Încărcat de

Informații document

Titlu original

Drepturi de autor

Formate disponibile

Partajați acest document

Partajați sau inserați document

Opțiuni de partajare

Vi se pare util acest document?

Este necorespunzător acest conținut?

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Jagazoglu - Palama - 2010 00.21.58

Încărcat de

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Stavros Jagazoglu

Naslov originala: ™Ù·‡ÚÔ˘ °È·ÁÎ¿˙ÔÁÏÔ˘,

mo`e suprotstaviti protiv-argument”, Sv. Grigorije se pita dopuwuju}i: “A `ivotu,

Religiozni i umetni~ki pokret u Bugarskoj neposredno pre turskih

osvajawa (na ruskom), Kijevo 1918.

u Messager de l’ Exarhat du Patriarche Russe en Europe occidentale, No 115/1987, 45-108

su osnovne karakteristike znawe i kontrola fizi~ke stvarnosti, Palama je

TEOLOGIJA NESTVORENIH ENERGIJA

Jedinstvo i razlike sa~iwavaju tajnu postojawa Bo`ijeg. Kretawe, razli~itost i

Nepristajawe da poistoveti Boga iskqu~ivo sa wegovom su{tinom vodi Grigorija

Puno}a Bo`anstva ukqu~uje i su{tinu i ipostasi i energije u jednom nedeqivom

5. Samoipostasno (samobitno) i uipostazirano

ÁÓÙÈÚ. 1, 7, str. 43; 1, 2, 3, str. 56

7. Uipostazirane - li~ne energije i troji~ni energizam

S-ar putea să vă placă și