Tiristorski Pretvaraci

RADOJLE RADETI
TIRISTORSKI
PRETVARAI

Bor 2004
Predgovor

Zahtev za regulacijom brzine elektromotora nametao je potrebu za stalnim
traenjem naina njegovog ostvarenja. Tokom istorijskog razvoja ovaj problem je
reavan na razne naine u zavisnosti od trenutnog tehnolokog nivoa. Znatno
jednostavnija regulacija brzine motora jednosmerne struje opredelila je ovaj razvoj u
smeru njegove primene, najveim delom ovog istorijskog procesa. Prvi problem je
bio samo dobijanje jednosmernog napona iz postojee naizmenine napojne mree
kojim je omogueno napajanje motora jednosmerne struje. Ovde su se koristile
razliite vrste komponenata kao to su vakumske diode, ivine usmerae,
poluprovodnici na bazi bakar oksida, selenske ploe i td. Pojavom novih
komponenata (tiratron, ignitron, transduktori, tiristori, i td) ide se u smeru reavanja
problema dobijanja promenljivog jednosmernog napona. Ovde se pitanje regulacije
snage reava primenom snanih elektronskih elemenata, te ova oblast dobija naziv
energetska elektronika. Oigledno njeni poeci su negde na poetku dvadesetog veka.
Meutim svoj najvei razvoj, energetska elektronika doivljava pojavom tiristora,
ezdesetih godina.
Ureaje koji menjaju neku od karakteristika elektrine energije (AC, DC, napon,
struju, frekvenciju i td) nazivano pretvaraima energetske elektronike. Alternativna
definicija pretvaraa bi mogla da bude, da je to ureaj koji povezuje dva elektrina
sistema razliitih karakteristika. Pri ovome je vaan i smer prenoenja snage.
Ovde na raspolaganju stoje brojne mogunosti kao to su pretvaranje tipa:
1. AC/DC - ispravljai
2. DC/AC - invertori
3. DC/DC - regulatori jednosmernog napona - operi
4. AC/AC - ciklokonvertori (f
2
f
1
)
5. AC/AC - regulatori naizmeninog napona (f
2
=f
1
)
Oblast tiristorskih pretvaraa doivela je svoj puni razvoj sedamdesetih godina 20.
veka. Vrlo brzo su reena sva najvanija teorijska pitanja i postavljeni osnovni
principi nove (tiristorske) pretvarake tehnike.
Pronalaskom titistora i njegovim razvojem za velike struje i visoke napone, on je
praktino potpuno potisnuo sve do tada koriene tehnike i zajedno sa silicijumskom
diodom postao glavni element regulacije jednosmernog napona napona.
Dalji razvoj energetske elektronike iao je u smeru reavanja problema regulacije
brzine asinhronog motora. Prva reenja su se zasnivala na kaskadi i regulaciji brzine
kliznokolutnog motora. Ovde se energija iz rotorskog kola, umesto da se troi na
otporniku, vraa u naizmeninu naponu mreu (Kramerova kaskada).
Posle toga razvijala se tehnika ciklokonvertora i regulacija brzine kaveznog
asinhronog motora. U meuvremenu se pojavio prekidaki tranzistor velike snage.
Zahvaljujui njegovoj potpunoj upravljivosti ova oblast doivljava veliki razvoj
(tehnike skalarnog i vektorskog upravljanja) a tiristor ostaje samo u oblasti najveih
snaga.
U oblasti regulacije brzine jednosmerni motor gubi primat a preuzima ga jeftini i
pouzdani kavezni asinhroni motor.
Paralelno sa primenom u oblasti regulacije brzine elektromotora, razvijale su se i
druge oblasi primene tiristora. Danas iroka primena tiristora ostaje kod ispravljaa
za; pobudne sisteme sinhronih generatora, elektrolize, punjae akumulatorskih
baterija.
Prednosti prenosa elektrine energije jednosmernom strujom dovela je do primene
tiristora i u ovoj oblasti. Najsnaniji pretvarai se koriste ba u prenosu elektrine
energije jednosmernom strujom (HVDC), gde se radi sa naponima od nekoliko
stotina kV i strujama redastotine ampera do oko 1 kA.

U naoj zemlji, ova oblast se izuava u okviru predmeta energetske elektronike na
elektrotehnikim fakultetima, viim kolama, a u poslednje vreme i srednjim
elektrotehnikim kolama. Naa literatura meutim nije adekvatno pratila ovu oblast.
U meuvremenu su dole i nove vrste pretvaraa zasnovane na snanim prekidakim
tranzistorima a oblast tiristorskih pretvaraa je skoro postala neto prevazieno i
neatraktivno.

Ova knjiga je nastala kao pokuaj da se ne preskoi itava tehnoloka generacija
tiristorskih pretvaraa i da na naem jeziku ostane pisani trag o njima.
Pretvarai sa tranzistorima kao prekidakim elementima, detaljno su opisani u
knjizi Tranzistorski pretvarai snage. Izlaskom i Tiristorskih pretvaraa, zaokruuje
se oblast pretvaraa energetske elektronike. U tom smislu ove dve knjige treba
posmatrati kao jednu celinu.
Pri pisnju knjige namera je bila da se obuhvate sva najvanija pitanja iz ove
oblasti. Iako nije praen program predmeta energetske elektronike, nadam se da ona
moe korisno da poslui strudentima i inenjerima koji izuavaju ovu materiju, ali i
svima ostalima koji se praktino bave tiristorskim pretvaraoma.
Na kraju elim da se zahvalim svima koji su na bilo koji nain pomogli da ova
knjiga bude izdata. Meu njima posebno bih istakao kolege Z. Ristia, ......

Bor, jula 2004. godine Autor

S A D R A J

1. Poluprovodnike komponente _________________________________________________ 7
1.1. Diode _________________________________________________________________ 7
1.1.1. Statike karakteristike diode________________________________________ 7
1.1.2. Dinamike karakteristike diode _____________________________________ 9
1.2. Tiristori (SCR - slicon controlled rectifier) _________________________________ 10
1.2.1. Statike karakteristike tiristora ____________________________________ 11
1.2.2. Dinamike karakteristike tiristora__________________________________ 12
1.2.3. Redno i paralelno vezivanje dioda i tiristora ________________________ 13
1.3. Gto tiristor ___________________________________________________________ 16
1.4. Dijak ________________________________________________________________ 17
1.5. Trijak________________________________________________________________ 18
2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima__________________________________________ 19
2.1. Impedansa (Z) napajana naizmeninim naponom___________________________ 19
2.2. Otpornost napajana preko diode _________________________________________ 20
2.3. Otpornost napajana preko tiristora _______________________________________ 20
2.4. Impedansa (Z) napajana preko tiristora i diode_____________________________ 21
2.5. Induktivnost napajana preko tiristora i diode ______________________________ 22
2.6. Elektromotorna sila u kolu ______________________________________________ 23
2.7. Paralelna veza kondenzatora i otpornika __________________________________ 24
2.8. Zamajna dioda i proces nagomilavanja energije ____________________________ 26
2.9. Magneenje transformatora za ispravlja sa jednom diodom__________________ 29
3. Fazno upravljani pretvarai __________________________________________________ 35
3.1. Polutalasno ispravljanje ________________________________________________ 37
3.1.1. Monofazno polutalasno ispravljanje________________________________ 37
3.1.2. Ispravljanje sa diodama (zanemarena komutacija)___________________ 39
3.1.3. Ispravljanje sa diodama (prisutna komutacija) ______________________ 41
3.1.4. Ispravljanje sa tiristorima (zanemarena komutacija) _________________ 43
3.1.5. Ispravljanje sa tiristorima (Prisutna komutacija) ____________________ 44
3.1.6. Komutacija ______________________________________________________ 46
3.1.7. Ispravlja sa zamajnom diodom ___________________________________ 49
3.1.8. Granica diskontinualne struje______________________________________ 51
3.2. Polutalasni ispravljai __________________________________________________ 53
3.2.1. Dvofazni polutalasni diodni ispravlja _____________________________ 53
3.2.1.1. Omsko optereenje ___________________________________________ 54
3.2.1.2. Preteno induktivno optereenje (L>>)_________________________ 56
3.2.1.3. Izbor dioda ispravljaa________________________________________ 59
3.2.1.4. Konstrukcija pu-pull transformatora __________________________ 59
3.2.2. Dvofazni polutalasni tiristorski ispravlja __________________________ 59
3.2.3. Trofazni polutalasni diodni ispravlja ______________________________ 63
3.2.4. Trofazni polutalasni tiristorski ispravlja ___________________________ 68
3.2.5. estofazni polutalasni diodni ispravlja ____________________________ 73
3.2.6. estofazni polutalasni tiristorski ispravlja _________________________ 76
3.3. Punotalasni (mostni) ispravljai __________________________________________ 77
3.3.1. Neupravljivi mostni ispravljai ____________________________________ 78
3.3.1.1. Monofazni neupravljivi mostni ispravlja (2-pulsni)_____________ 78
3.3.1.2. Trofazni neupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni) _______________ 81
3.3.1.3. Sekundar transformatora spregnut u trougao ____________________ 84
3.3.1.4. Dvostruki trofazni neupravljivi mostni ispravlja (12-pulsni)_____ 86
3.3.2. Poluupravljivi mostni ispravljai __________________________________ 89
3.3.2.1. Monofazni poluupravljivi mostni ispravlja (2-pulsni)___________ 90
3.3.2.2. Trofazni poluupravljivi mostni ispravlja (3-pulsni) _____________ 91
3.3.2.3. Dvostruki trofazni poluupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni) ____ 93
3.3.3. Punoupravljivi mostni ispravljai __________________________________ 95
3.3.3.1. Monofazni punoupravljivi mostni ispravlja (2-pulsni) __________ 95
3.3.3.2. Trofazni punoupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni) ____________ 96
3.3.3.3. Trofazni punoupravljivi mostni ispravljai sa zamajnim diodama_ 98
3.3.3.4. Dvostruki trofazni upravljivi mostni ispravlja (12-pulsni)______ 100
3.4. Rezime o transformatorima i ispravljaima _______________________________ 102
3.5. etvorokvadrantni pretvarai __________________________________________ 104
3.5.1.1. Antiparalelne veze___________________________________________ 104
3.5.1.2. Unakrsne (krstaste) veze _____________________________________ 107
3.6. Ciklokonvertori ______________________________________________________ 109
4. Harmonici, naponi, struje i snage ____________________________________________ 113
4.1. Furijeov red _________________________________________________________ 114
4.1.1. Harmonijska analiza napona i struja ispravljaa ____________________ 115
4.2. Izlazni napon ________________________________________________________ 116
4.2.1.1. Karakteristike jednosmernog izlaznog napona _________________ 118
4.2.2. Izlazna struja ispravljaa _________________________________________ 120
4.2.2.1. Karakteristike jednosmerne izlazne struje _____________________ 121
4.2.3. Ulazna struja ispravljaa _________________________________________ 121
4.2.3.1. Karakteristike naizmenine ulazne struje ______________________ 125
4.2.4. Snaga ispravljaa________________________________________________ 125
4.2.4.1. Izlazna snaga _______________________________________________ 125
4.2.4.2. Ulazna snaga ispravljaa _____________________________________ 126
4.2.4.3. Reaktivna snaga_____________________________________________ 127
4.2.4.4. Faktor snage ________________________________________________ 129
5. Prisilna komutacija tiristora i operi __________________________________________ 131
5.1. Paralelno blokiranje bez pomonog tiristora ______________________________ 132
5.1.1. Napajanje omskog optereenja ___________________________________ 132
5.1.2. Napajanje kola sa L>> i zamajnom diodom________________________ 134
5.2. Paralelno blokiranje sa jednim pomonim tiristorom _______________________ 137
5.3. Paralelno blokiranje sa dva pomona tiristora _____________________________ 140
5.4. Redno blokiranje sa jednim pomonim tiristorom__________________________ 141
5.5. Regulacija brzine elektromotora ________________________________________ 141
5.5.1. Regulacija brzine motora za jednosmernu struju ___________________ 143
6. Pretvarai naizmeninog napona_____________________________________________ 145
6.1. Ciklokonvertori ______________________________________________________ 145
6.2. Monofazni regulatori naizmeninog napona_______________________________ 146
6.2.1. Omsko optereenje ______________________________________________ 147
6.2.2. Induktivno optereenje___________________________________________ 149
6.2.3. Redna veza otpornosti i induktivnosti _____________________________ 150
6.2.4. Parelelna veza otpornosti i induktivnosti __________________________ 151
6.2.5. Regulacija jednosmernog napona _________________________________ 153
6.2.6. Regulacija sa primarne strane trensformatora ______________________ 153
6.2.7. Regulacija brzine univerzalnog motora____________________________ 155
6.3. Regulatori trofaznog napona ___________________________________________ 156
7. Autonomni invertori _______________________________________________________ 159
7.1. Strujni invertori ______________________________________________________ 161
7.1.1. Osnovne konfiguracije___________________________________________ 162
7.1.2. Invertori sa povratnim diodama___________________________________ 168
7.1.3. Induktivno optereenje invertora__________________________________ 172
7.1.4. Primena invertora u induktotermiji________________________________ 172
7.2. Trofazni invertori __________________________________________________ 174
7.3. Naponski invertori ____________________________________________________ 175
7.3.1. McMarijev invertor______________________________________________ 175
7.3.2. McMari - bedfordov invertor _____________________________________ 178
7.3.3. Promena izlaznog napona invertora _______________________________ 179
8. Kola za upravljanje i zatitu _________________________________________________ 183
8.1. Upravljake karakteristike tiristora _____________________________________ 183
8.2. Drajverska kola ______________________________________________________ 184
8.3. Fazno upravljanje pomou dijaka _________________________________________ 186
8.4. Fazno upravljanje primenom intergisanih kola ____________________________ 187
8.4.1. Upravljanje pomou operacionih pojaavaa ______________________ 187
8.4.2. Integrisano kolo TCA 780________________________________________ 193
8.4.3. Integrisano kolo SL440 __________________________________________ 197
8.4.4. Zatita dioda i tiristora ___________________________________________ 199
L I T E R A T U R A ___________________________________________________________ 201
R. Radeti Tiristorski pretvarai

7

1. POLUPROVODNIKE KOMPONENTE
U ovom delu, bie prikazane najvanije elektrine karakteristike poluprovodnikih
komponenata koje se primenjuju kod tiristorskih i diodnih pretvaraa u energetskoj
elektronici. Tako e ovde biti obuhvaene diode, tiristori, GTO, trijaci i dijaci.
Tranzistori su detaljno obraeni u poseboj knjizi, tako da ovde nee biti analizirani.
1.1. DIODE
1.1.1. STATIKE KARAKTERISTIKE DIODE
Dioda je element koji praktino proputa struju samo u jednom smeru i zbog toga
nalazi iroku primenu u energetskoj elektronici. Osnovna primena je kod ispravljaa,
ali se praktino koristi kod svih vrsta pretvaraa energetske elektronike.
Teorijskom analizom p-n spoja, dobijena zavisnost napona diode od struje je:
,
_
,
_
+ 1 ln 025 , 0 1 ln
0 0
I
I
I
I
q
kT
U
d d
d

I
d
Struja diode
k Bolcmanova konstanta (1,3810
-23
J/K)
T Apsolutna temperatura
q Elementarno naelektrisanje (1,610
-19
C)
I
0
Inverzna struja zasienja diode
Prethodna relacija moe se izraziti po struji, i dobija se:
( ) 1 1
40
0 0

,
_

U
kT
qU
d
e I e I I
Inverzna struja zasienja (I
0
)
udvostruava se sa porastom
temperature od oko 10
0
C, i u
odnosu na neku polaznu (I
01
)
iznosi:
10
01 0
1
2 ) (
T T
I T I

Zbog poveanja inverzne struje sa porastom temperature, smanjuje se direktni pad
napona, tako da je temperaturni koeficijent napona negativan (oko -2 mV/
0
C). Ovaj

sl. 1-1.
R. Radeti 1. Poluprovodnike komponente

8
negativan temperaturni koeficijent je nepovoljan pri paralelnom vezivanju dioda, i
moe da dovede do termike nestabilnosti.
Navedeni izrazi veoma dobro odgovaraju stvarnom stanju pri malim strujama. Kod
dioda za vee struje, dolaze do izraaja i drugi uticaji kao to je aktivna otpornost
prikljuaka i slino.
Za oznake prema sl. 1-1a, statika karakteristika jedne realne diode, prikazana je
na sl. 1-1b. Da bi se videle odgovarajue vrednosti, razmera na osama za napon i
struju u direktnom i inverznom smeru je razliita.
Navedeni matematiki izrazi se bolje uklapaju kod dioda pri manjim strujama. Kod
velikih struja ne mogu se zanemariti omske otpornosti spojnih vodova, tako da su
padovi napona neto vei.
Pri analizi kola sa diodama uzimanje stvarne karakteristike i njihovih matematikih
izraza postaje komplikovano i u jednostavnim sluajevima, pa se takva analiza
obino sprovodi grafiki. U komplikovanijim sluajevima ni to nije izvodljivo pa se u
praksi koriste idealizovane karakteristike diode. Idealizacija se sastoji u tome da se
nelinearnost aproksimira linearnim segmentima. Na sl. 1-2a,b,c, prikazane su tri
linearne aproksimacije.
Aproksimacija pod -a, vrlo je priblina stvarnoj karakteristici, ali je za praksu
dovoljno tano raditi sa aproksimacijama pod -b ili -c.
Najednostavnija analiza nekog kola sa diodama dobija se aproksimacijom pod -b.
Ova aproksimacija uzima diodu kao idealnu i potpuno zanemaruje pad napona u
provodnom smeru i primenljiva je kada je ulazni napon mnogo vei od pada napona
na diodi (bar nekoliko desetina volti).
Kada se analizira zagrevanje i raunaju gubici, koristi se aproksimacija pod -c.
Ovde se smatra da je pad napona na diodi u provodnom smeru konstantan i nezavisan
od struje. Obino se uzima da je njegova vrednost oko 0,7 V (male struje) do 1 V (pri
veim strujama).
Probojni inverzni napon se uzima u obzir samo pri izboru diode a u analizama rada
pretvaraa se zanemaruje.

sl. 1-2

9
1.1.2. DINAMIKE KARAKTERISTIKE DIODE
Meusobna zavisnost struje i napona diode, zavisi od vrste optereenja. Vremenski
dijagrami struja i napona prikazani su na sl. 1-3.
- isto omsko optereenje
Pri trenutnom uspostavljanju direktnog
napona napajanja, kod isto omskog
optereenja struja bi trebala da ima isti oblik.
Meutim u diodi jo ne postoje formirani
slobodni nosioci naelektrisanja, tako da se
direktni napon diode za trenutak poraste skoro
do punog napona napajanja i onda opadne na
stacionarnu vrednost.
Pri trenutnom uspostavljanju inverznog
napona napajanja, dioda nastavlja da provodi
skoro nesmanjenim intenzitetom. Nastaje
izvlaenje slobodnih nosilaca naelektrisanja iz
p-n spoja i uslovi za provoenje struje polako
prestaju, a inverzni napon naglo raste.
- Induktivno optereenje
Kod induktivnog optereenja interesantan
je prestanak voenja diode. Oblik ove
karakteristike, takoe je prikazan na sl. 1-3.
Vreme voenja struje u suprotnom smeru
(t
rr
) nazivamo oporavkom diode i prema
njemu, diode se dele na spore i brze. Brzo
opadanje struje u inverznom smeru (vreme t
b

na sl. 1-3.), na induktivnosti u kolu moe da
izazove kratke i otre inverzne prenapone (sl.
1-4.). Zbog toga se ponekad paralelno sa
diodom stavlja R-C lan.
Spore diode imaju oporavak vie
mikrosekundi (i desetina mikrosekundi) i
primenjuju se na niskim frekvencijama
(mrene frekvencije). Kod brzih dioda
oporavak moe biti krai od jedne
mikrosekunde.
Svojom brzinom naroito se istiu otki
diode kod kojih je vreme oporavka reda
desetine nanosekundi. Pored brzine, kod njih
je i direktni pad napona nii od standardnih
(do 0,5 V), tako da imaju manje statike

sl. 1-3.

sl. 1-4.

10
gubitke snage. Meutim i inverzni naponi su im veoma niski (svega nekoliko desetina
volti), tako da su primenljive kod ispravljanja najniih napona.
Dinamike karakteristike naroito dolaze do izraaja pri viim frekvencijama
kakve imamo na primer kod autonomnih tranzistorkih invertora.
Kod mrenih ispravljaa dinamike karakteristike diode nisu od veeg znaaja.

Udarna struja - Sledea vana karakteristika diode je udarna struja koja sa daje u
obliku strujnog impulsa (I
2
t). Svaki udar velikom strujom ostavlja posledice na diodu
tako da posle vie ponovljenih udara moe doi i do njenog oteenja. Ova
karakteristika diode vana je kod izbora zatite (ultrabrzih osiguraa)
1.2. TIRISTORI (SCR - SLICON CONTROLLED RECTIFIER)
Tiristor je etvoroslojna poluprovodnika komponenta sa izvedene tri elektrode.
Pored anode (A) i katode (K) postoji i upravljaka elektroda (gejt - G).
Pojava tiristora, krajem pedesetih godina (1956. Belove laboratorije), omoguila je
izradu regulisanih ispravljaa i drugih vrsta pretvaraa, tako da su veoma brzo
potisnuli do tada koriene transduktore.
Za razliku od diode tiristor ne vodi odmah sa uspostavljanjem direktnog napona
izmeu anode i katode, ve tek po dovoenju upravljakog impulsa na gejt. Voenje
traje sve dok se na njemu ne pojavi inverzan napon, pri emu se pojavi kratkotrajna
inverzna struja i tiristor prestaje da vodi (tiristor se gasi).
Nemogunost gaenja tiristora u svakom trenutku ini tiristor nepotpuno
upravljivim elementom. Pokuaji da se on iskljui
impulsom na upravljakoj elektrodi doveli su do
takozvanog tiristora tipa GTO (gate turn off). Kod
njega je postignuto gaenje impulsom na gejtu ali
tek sa veoma velikom jainom struje (uporediva sa
strujom tiristora).
Nepotpuna upravljivost tiristora inicirala je
razvoj i drugih komponenata sa boljim dinamikim
karateristikama. Ovde se u prvom redu misli na
bipolarne, MOSFET i IGBT tipove tranzistora.
Meutim tiristori i dalje ostaju nezamenljivi u
domenu primene kod pretvaraa najveih snaga.
Na sl. 1-5, prikazani su vremenski dijagrami
napona i struje na otporniku napajanom mrenim
naponom preko tiristora. Okidni impulsi na gejtu
sinhronizovani su sa mrenim naponom tako da je
ugao ukljuenja () tiristora konstantan.
Mogunost regulacije napona je osnovna
prednost tiristora u odnosu na diodu i razlog
njegove iroke primene u energetskoj elektronici.

sl. 1-5.

11
1.2.1. STATIKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA
Na sl. 1-6. prikazana je
statika karakteristika tiristora.
Inverzni deo karakteristike je
slian diodi.
Kod direktne polarizacije
struja tiristora zavisi od napona
ali i od struje upravljake
elektrode (gejta). Sa
poveanjem napona struja
tiristora raste veoma sporo, sve
dok pri nekom naponu tiristor
ne postane provodan (ukljuuje se). Napon ukljuenja se
smanjuje sa poveanjem struje gejta. Kada tiristor provede,
struja praktino zavisi samo od spoljneg kola i tiristor se dalje
ponaa slino diodi (sl. 1-7.).
U stanju provoenja, pad napona je reda jednog volta.
Proizvod ovog napona i struje, predstavlja snagu gubitaka
provoenja tiristora (statiki gubici). Pored statikih, postoje i
dinamiki gubici. Oni se pojavljuju pri ukljuenju i iskljuenju
tiristora. Dinamiki gubici proporcionalni su frekvenciji. Kod
niskih frekvencija, statiki gubici su dominantni po veliini.
Da bi se tiristor ukljuio potrebno je da struja bude vea od
takozvane struje prihvatanja (latching current - I
L
). Veliina
struje prihvatanja kree se od oko 150 mA (za tiristore reda 10 A) do oko oko 1,5 A
(za tiristore reda 1000 A).
Pri smanjenju struje, u jednom trenutku tiristor ponovo postaje neprovodan. Ova
minimalna struja naziva se i struja dranja (holding current - I
H
). Ispod ove struje
tiristor se blokira (iskljuuje). Veliina struje dranja kree se od oko 80 mA (za
tiristore reda 10 A) do oko 0,5 A (za tiristore reda 1000 A).
Odnos struja prihvatanja i dranja je oko 2
do 3, tako da izmeu struja ukljuenja i
iskljuenja postoji izvestan histerezis.
Okidni impuls na gejtu mora imati
dovoljan napon i struju da bi se tiristor
ukljuio pri svim radnim uslovima.
Karakteristike komande tiristora odreenog
tipa se meusobno razlikuju (rasipaju) a
zavise i od temperature. Na sl. 1-8. prikazane
su granine karakteristike unutar kojih se
ukljuuju praktino svi tiristori odreenog
tipa. Stvarni okidni impuls mora biti unutar

sl. 1-6.

sl. 1-7.

sl. 1-8.

12
ovog opsega. Ovde jo postoji i ogranienje snage disipacije gejta (hiperbola snage)
tako da se ne sme uzeti previe jak impuls koji bi mogao da razori spoj gejta.
Struja gejta obino je reda 50 mA za male tiristore, do nekoliko stotina miliampera
za velike. Trajanje impulsa treba da bude nekoliko desetima mikrosekundi. Kod
ukljuenja induktivnog tereta, impuls treba da traje sve dok struja optereenja ne
premai vrednost struje prihvatanja (I
L
).
1.2.2. DINAMIKE KARAKTERISTIKE TIRISTORA
Ukljuenje tiristora
Dinamike karakteristike predstavljaju vremena
karakteristina za ukljuenje (turn-on time) i iskljuenje tiristora
turn-off time).
Na sl. 1-9, prikazani su vremenski dijagrami napona i struje
pri ukljuenju tiristora. Karakteristina vremena su:
t
z
vreme kanjenja ukljuenja (reda 1s)
t
p
vreme porasta struje (nekoliko s)
t
on
vreme ukljuenja
Sledea vana karakteristika kod ukljuenja je i brzina porasta
struje (di/dt). Impuls na gejtu aktivira odreenu zonu na kristalu
tiristora. Ova zona se vremenom iri na celu povrinu. Ako je
optereenje isto omsko ili kapacitivno, struja pri ukljuenju
veoma brzo raste i njena gustina na aktiviranom delu povrine
moe biti previsoka tako da moe doi do razaranja tog dela
kristala i trajnog oteenja tiristora. Tipine vrednosti brzine porasta struje su oko 100
A/s. Na mestima gde je to kritino, na red sa tiristorom dodaje se mala induktivnost.
Tiristor moe da se ukljui i zbog brzog porasta direktnog napona (du/dt). Razlog
je parazitna kapacitivnost anode prema gejtu (C
ag
). Zbog toga se tiristori dele i prema
brzini porasta ovog napona. Tipine vrednosti su su u opsegu od 200 do 1000 V/s.
Ovakvo ukljuenje je neeljeno i donekle moe da se ublai dodavanjem R-C lana
paralelno tiristoru.
Iskljuenje tiristora
Slika sl. 1-10, prikazuje vremenske dijagrame
struje i napona tiristora pri iskljuenju.
Kao i kod diode, i ovde se pojavljuje inverzna
struja i vreme oporavljanja (t
rr
). Povrina
ograniena inverznom strujom tiristora
predstavlja koliinu naelektrisanja (Q
rr
).
Meutim tiristor nije spreman odmah da
prihvati i puni inverzni napon, ve je potrebno
da proe dodatno vreme ija je minimalna

sl. 1-9.

sl. 1-10.

13
vrednost oznaena na sl. 1-10, kao t
gr
(gate recovery time). Zbir ova dva vremena
predstavlja vreme iskljuenja. Prema veliini ovog vremena tiristori se dele na spore i
brze. Vreme iskljuenja kod sporih tiristora je od 50 do 300 s, i oni se mogu
primenjivati samo na mrenim frekvencijama. Kod brzih tiristora, ovo vreme je oko
10 s tako da se mogu primenjivati na frekvencijama do oko 10 kHz.
Tokom procesa iskljuenja nastaju gubici. Integral proizvoda napona i struje
tiristora tokom oporavljanja, predstavlja gubitak energije. Proizvod ove energije i
frekvencije je snaga gubitaka oporavljanja tiristora. Kod niskih frekvencija
dominantni su gubici provoenja ali kod visokih gubici oporavljanja postaju znaajni.
Granine vrednosti napona i struja dananjih tiristora su oko 5000 V i 5000 A. Sa
redno-paralelnim vezama, primenljivost se proiruje na jo vee vrednosti tako da se
sa njima postiu i najvee snage pretvaraa.
Pretpostavke i pojednostavljenja u analizi pretvaraa
U analizama rada pretvaraa tiristor e biti posmatran kao bistabilni prekidaki
element koji moe biti u stanju ukljuenosti ili iskljuenosti. Dalje e biti uvedene
pretpostavke da su; struja prihvatanja (I
L
), dranja (I
H
), inverzna struja, i napon u
provodnom stanju, jednaki nuli. I kod dinamikih karakteristika e se smatrati da su
vremena ukljuenja i iskljuenja jednaka nuli osim u sluajevima gde je to drugaije
navedeno.
1.2.3. REDNO I PARALELNO VEZIVANJE DIODA I TIRISTORA
Diode i tiristori, primenjuju se kod pretvaraa u veoma irokom opsegu snaga.
Najvee jedinice danas prave se za struje od nekoliko kA i napon od nekoliko kV,
tako da se pojedinanim diodama i tiristorima mogu napraviti pretarai snaga reda
MW. Zahtevi pojedinih pogona za jo veim strujama i naponima doveli su do
potrebe za njihovo redno i paralelno vezivanje.
Najvii naponi kod kojih se danas koriste tiristori i diode su kod prenosa elektrine
energije jednosmernom strujom (HVDC) i iznose nekoliko stotina kV. Za tako visoke
napone potrebno je i preko 200 tiristora vezati na red. Na ovaj nain zalazi se u
gigavatno podruje snaga.
Veoma jake struje potrebne su kod velikih postrojenja elektrolize aluminijuma i
mogu biti i vie stotina kA, tako da je potrebno i preko sto paralelno vezanih tiristora
(ili dioda).
Pri svemu ovome potrebno je postii uslove to ravnomernije raspodele napona
(kod redne) i struja (kode paralelne veze) meu njima i to kako u stacionarnom, tako i
u prelaznom stanju. Takoe, vano je i obezbeenje uslova istovremenog ukljuenja
pojedinih tiristora, naroito kod paralelnog vezivanja.
Veliki broj tiristora kod ovakvih pretvaraa oteava otkrivanje kvarova, pa se
razvijaju i tehnike za njihovu dijagnostiku.
U daljem tekstu e biti analizirani osnovni uslovi za rad u rednoj i paralelnoj vezi.

14
Redno vezivanje dioda i tiristora
Rednim vezivanjem dioda postie se
rad sa viim naponom. Pri tome se mora
voditi rauna o pravilnoj raspodeli
napona na njima kako u stacionarnom,
tako i u tranzijentnom stanju.
Na sl. 1-11. prikazane su inverzne
karakteristike dve redno vezane diode.
Diode se pri inverznoj polarizaciji
ponaaju kao veoma velika otpornost (reda vie megaoma). Zbog razlike inverznih
karakteristika dioda, i ove otpornosti se mogu znatno razlikovati. Poto u rednoj vezi
diode imaju zajedniku struju, onda se i naponi na njima znatno razlikuju, tako da
jedna dioda moe da preuzme gotovo itav napon, a na drugoj on bude veoma nizak.
Ovaj problem se reava paralelnim vezivanjem otpornika dovoljno visoke
otpornosti da ne predstavlja problem njihovo zagrevanje, a opet i dovoljno niske, da
se pravilno raspodele naponi na diodama. Inverzne struje diode su jako zavisne od
temperature, tako da ove otpornosti treba da budu dovoljno male da ujednae
raspodelu napona i na povienoj temperaturi.
Zbog nejednake raspodele napona, mora se uzeti nia vrednost inverznog napona
po diodi (U
D,R
), od maksimalno dozvoljene (U
D,R,MAX
).
MAX , R , D R , D
U U
Za ukupan inverzni napon na grupi od n redno vezanih dioda (U
), i ovaj snieni
napon po diodi (U
D,R
), potreban broj dioda je:
MAX , R , D R , D
U
U
U
U
n

Stvarni broj dioda je prva vea celobrojna vrednost od ovako izraunate.
Da bi se raspodela napona zadrala u opsegu od U
D,R
do U
D,R,MAX
i u
najnepovolnijem sluaju, otpornost paralelnih otpornika treba da je:
( )
MAX , R
MAX , R , D
A
I
U
n
n
R
1
1

I
R,MAX
Maksimalna inverzna struja diode
Maksimalne inverzne struje diode zavise od njihove veliine. Kod dioda za struje
reda 100 A i vee, ova struja je reda 10 mA do 100 mA.
Prihvatljiva vrednost snienja inverznog napona je reda 10 % (=0,9).
Otpornosti ovih otpornika su meusobno jednake i obino iznose nekoliko kilooma
do nekoliko desetina kilooma. Sa ovim otpornicima ukupna inverzna struja se
poveava na vrednosti od nekoliko mA do nekoliko desetina mA, a gubici na
otpornicima su od nekoliko vati do nekoliko stotona vati.

sl. 1-11

15
Inverzne karakteristike tiristora sline su kao i kod dioda, tako da ovi zakljuci
vae i za njih. Na ovaj nain izjednaava se statika raspodela napona na redno
vezanim diodama i tiristorima.
Kod tiristora se mora voditi rauna i o dinamikoj raspodeli napona tokom procesa
blokiranja i ukljuenja. Zbog nejednakih inverznih koliina elektriciteta (Q
rr
), ne
blokiraju se svi tiristori istovremeno. Da bi se ujednaila raspodela napona i u
prelaznom reimu, paralelno sa tiristorima se dodaju R-C lanovi (sl. 1-12).
Kondenzatori se biraju tako da prihvate i najvee razlike u Q
rr
i da pri tome
odstupanje napona od srednje vrednosi ne bude vea od U.
U
Q
U
Q Q
C
rr
MIN rr MAX rr
, ,

U lit 1, preporuuje se i sledei izraz:
) V ( U
) A ( I
) F ( C
V
F
10
I
F
Struja kroz tiristor pre iskljuenja (A)
U
V
Maksimalno dozvoljeni inverzni napon (V)
Tipine kapacitivnosti ovih kondenzatora kreu se od
oko 0,1 F do 1 F.
Otpornik (R
B
) ograniava strujni impuls pranjenja kondenzatora pri ukljuenju
tiristora. Njegova otpornost se bira prema maksimalno dozvoljenom impulsu struje.
MAX , C
MAX , C
B
I
U
R
Tipine vrednosti ovih otpornika kreu se od 5 do 50 .
Snaga disipacije ovog otpornika, jednaka je energiji koju kondenzator prihvati i
isprazni u toku jedne sekunde.
2
,MAX C
U C f P
Za vee frekvencije gubici postaju veliki, pa se ponekad koriste kondenzatori
malog kapaciteta (10 nF ...50 nF) a otpornici izostavljaju.
Paralelno vezivanje dioda i tiristora
Paralelnim vezivanjem dioda i tiristora postie se rad sa viim
direktnim strujama. Na sl. 1-13. prikazane su direktne
karakteristike dve paralelno vezane diode.
U paralelnoj vezi imamo zajedniki napon na diodama. Zbog
razlike karakteristika raspodela struja moe biti veoma razliita.
Problem bi se mogao reiti vezivanjem malih otpornosti na red sa
diodama, meutim zbog velikih gubitaka na otpornicima ta tehnika
se samo delimino primenjuje. Ova primena se sastoji u tome da se

sl. 1-12

sl. 1-13

16
pri konstrukciji vodi rauna o geometriji spojnih provodnika kojima se vezuju diode.
Pored ovoga u paralelne grane stavljaju se i spregnute prigunice, reaktanse u obliku
pogodno oblikovanih spojnih vodova, feritnih prstenova oko provodnika i td.
Dalje ujednaavanje raspodele struja postie se klasiranjem dioda i tiristora prema
direktnom padu napona. Samo one komponente sa malom razlikom napona (30 do 40
mV) se vezuju paralelno.
Zbog nejednake raspodele struja, mora se uzeti nia vrednost direktne struje po
diodi (I
D
), od maksimalno dozvoljene (I
D,MAX
).
MAX , D D
I I
Za ukupnu struju na grupi od m paralelno vezanih dioda (I
), i ovu snienu struju

po diodi (I
D
), potreban broj dioda je:
MAX , D D
U
I
I
I
m

Prihvatljiva vrednost snienja strujne opteretivosti dioda je reda 30 % (=0,7).
Stvarni broj dioda je prva vea celobrojna vrednost od ovako izraunate.
Nejednaka raspodela struja moe dovesti do temperaturne nestabilnosti, tako to se
dioda sa najveom strujom greje vie od ostalih. Njen direktni pad napona se dalje
smanjuje, tako da ona preuzima jo veu struji i jo vie se greje i td.
Kod tiristora u paralelnoj vezi mora se voditi rauna i o uslovima njihovog
paljenja, kako bi se svi tiristori istovremeno doveli u stanje provoenja
(deblokiranja). Tiristor koji je prvi proveo oborio je napon i na ostalima, tako da se i
brzina njihovog ukljuenja smanjila. Taj tiristor je preuzeo svu struju na sebe (do
deblokiranja ostalih), to moe da dovede do njegovog oteenja.
1.3. GTO TIRISTOR
Veliki nedostatak tiristora je to ne moe da se iskljui u bilo kom trenutku. Da bi
se iskljuio, potrebno je da se na njegove krajeve (A i K) dovede inverzni napon u
vremenu duem od t
off
. U protivnom on nastavlja da provodi sve dok je direktno
polarisan. Ovaj nedostatak je inicirao razvoj nove klase tiristora koji se mogu
iskljuiti inverznim strujnim impulsom na gejtu, takozvani GTO (Gate Turn Off)
tiristor. Razvoj ovih tiristora jo nije dostigao eljene efekte i danas se postiglo da je
jaina inverzne struje na gejtu reda oko 20 ... 30% od izlazne struje, to je jo uvek
jako velika vrednost. Meutim zbog niskog napona na gejtu, snaga ovog impulsa je
relativno mala.
Sa mogunou ukljuenja i iskljuenja preko upravljake elektrode (gejta), GTO
spada u grupu potpuno upravljivih prekidakih elemenata. U tom pogledu, GTO je
najsnaniji prekidaki upravljivi element.
Prema maksimalnom naponu i struji, GTO malo zaostaje za tiristorom, ali
napredak tehnologije stalno poveava njegove mogunosti. U ovom trenutku se stiglo
do oko 4000 V i 3000 A, dok su granine vrednosti kod tiristora vee za oko 30 %.

17
U provodnom stanju GTO ima pad napona 2,5 ...
3,5V, a samim tim i vee gubitke od klasinog
tiristora, pri istoj struji.
U pogledu brzine ukljuenja, GTO je sporiji od
klasinog tiristora i njegovo vreme ukljuenja je reda
10 s a struja ukljuenja skoro deset puta vea (oko 1
A za GTO struje 300 A).
Pri iskljuenju, GTO je uporediv sa brzim
tiristorima. Zbog vee brzine iskljuenja, radi
smanjenja prenapona i komutacionih gubitaka,
paralelno sa GTO dodaju se snaberska kola. U kolima
gde je to potrebno, radi smanjenja brzine porasta
struje (di/dt), na red se dodaju male induktivnosti.
Na sl. 1-14. prikazano je upravljako kolo za GTO.
Preporuuje se da na gejtu u iskljuenom stanju
postoji stalni negativni napon. Time se poveava
imunitet prema nekontrolisanom ukljuenju zbog
naglih promena napona, smetnji iz mree i slino. U
ukljuenom stanju ovaj napon nema dovoljnu snagu
da iskljui tiristor.
Iskljuenje se postie pranjenjem kondenzatora
preko primara transformatora. Prenosnim odnosom
transformatora obezbeuje se dovoljna jaina struje
gejta za gaenje tiristora.
Na sl. 1-15. prikazani su tipini oblici napona
U
AK
, anodne (I
A
), katodne (I
K
) i struje gejta (I
G
), pri
iskljuenju. Dovoenjem struje za gaenje tiristora
na gejt (I
G
) smanjuje se katodna struja dok anodna
ostaje nepromenjena. Kada se iz gejta izvue
dovoljno naelektrisanja, tiristor poinje da se blokira
i anodna struja pada a napon (U
AK
) poinje da raste.
U jednom trenutku katodna struja postaje negativna i
sva anodna struja se zatvara preko gejta. Napon za
trenutak opadne i zatim nastavi rast do konanog blokiranja tiristora (t
off
).
Kao potpuno upravljiv prekidaki element, GTO nalazi primenu kod opera velikih
snaga, invertora, i td. Sa daljim razvojem tehnologije i poboljanjem karakteristika
GTO e nalaziti sve iru primenu kod pretvaraa najveih snaga.
1.4. DIJAK
Dijak (Silicon Bi-directional Trigger Device) je petoslojna poluprovodnika
komponenta sa izvedene dve elektrode (A
1
i A
2
).

sl. 1-14.

sl. 1-15.

18
Naponsko strujna karakteristika mu
je takva da praktino ne provodi struju
do probojnog napona. Struja pri kojoj
dolazi do probija (I
B
) je maksimalno
reda 50 A a veliina probojnog
napona od oko 28 do 36 V (tipino oko
32 V). Probojni napon je priblino
jednak za oba polariteta napona (razlika
manja od 10 %) a temperaturna
zavisnost mu je oko 0,1 %/K.
Tipina karakteristika dijaka prikazana je na sl. 1-16.
Dijak je element male snage i koristi se uglavnom u upravljakim kolima za
dobijanje sinhronih okidnih impulsa. Sa njim se, na primer, veoma jednostavno
dobijaju okidni impulsi za faznu regulaciju napona sa trijakom.
1.5. TRIJAK
Trijak je petoslojna poluprovodnika komponenta sa izvedene tri elektrode (A
1
, A
2

i G). Naponsko strujna karakteristika mu je donekle slina onoj kod tiristora. Za
razliku od njega trijak ima simetrinu karakteristiku za oba polariteta napona. Po
svojoj funkciji trijak je ekvivalentan dvama tiristora vezanih u antiparalelu, tako da
svakim od njih moe da se upravlja u njegovoj poluperiodi. Tipina karakteristika
dijaka prikazana je na sl. 1-17.
Trijak se primenjuje za regulaciju naizmeninog napona. Tipine primene su mu
regulacija snage grejaa, regulacija jaine svetla kod sijalica sa uarenim vlaknom,
regulacija brzine obrtanja univerzalnog motora i td.
Pri radu u kolu sa naizmeninim naponom, pri prolasku struje kroz nulu, trijak se
gasi ali napon odmah menja polaritet, tako da su uslovi za oporavak znatno
nepovoljniji nego kod tiristora. Ovo je naroiti izraeno kod induktivnih optereenja.
Zato se trijak ne moe primeniti na viim frekvencijama. Obino se primenjuje samo
na mrenoj frekvenciji. Najee se sree za struje do nekoliko desetina ampera, ali
postoje i jedinice od vie stotina
ampera.
Ukljuenje trijaka u obe
poluperiode moe se vriti
strujnim impulsima istog ili
suprotnog polariteta. Proizvoai
trijaka daju vrednosti minimalne
struje gejta za sve etiri mogue
kombinacije polariteta napona na
prikljucima (A
1
i A
2
) i smera
struje gejta (I
G
).

sl. 1-16.

sl. 1-17.

19

2. OSNOVNA KOLA SA DIODAMA I TIRISTORIMA
Jednosmernim izlaznim naponom ispravljaa napaju se razliite vrste troila. Stalni
pratioci su aktivne (omske) otpornosti, a pored nje u kolu mogu biti i induktivnosti,
kapacitivnosti. Veoma vana oblast primene ispravljaa je napajanje motora
jednosmerne struje. Tada se pored otpornosti i induktivnosti u kolu nalazi i
indukovana elektromotorna sila. Svaka od ovih vrsta optereenja u kombinaciji sa
ispravljaem daje odgovarajue oblike napona i struja. U ovom delu e biti
analizirano ponaanje pojedinih vrsta optereenja u najjednostavnijem sluaju
napajanja preko samo jedne diode. Neki od dobijenih zakljuaka bie kasnije
primenljivani u analizi pojedinih vrsta ispravljaa.

2.1. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA NAIZMENINIM NAPONOM
Potsetimo se za poetak kako se ponaa redna veza otpornosti i induktivnosti
(impedansa), pri napajanju iz mree naizmeninog napona sinusnog oblika (sl. 2-1.).
Za ovo kolo vae relacije:
t U u sin 2
( ) t
Z
U
i sin
2

( )
2 2
L R Z +
R
L
arctg
Efektivna vrednost struje je:
( )
2 2
L R
U
Z
U
I
+

U svim daljim razmatranjima,
podrazumevae se da je ulazni napon
naizmenini sinusoidalnog oblika.

sl. 2-1.
R. Radeti 2. Osnovna kola sa diodama i tiristorima

20
2.2. OTPORNOST NAPAJANA PREKO DIODE
Posmatrajmo sada napajanje otpornosti preko diode
(sl. 2-2). Napon na otporniku sadri samo jednu
(pozitivnu) poluperiodu, tako da ovakvo ispravljanje
nazivamo polutalasnim.
Srednja vrednost napona na otporniku je:
U U dt u
T
U
T
R SR R

45 , 0 2
1 1
0
,

A njegova efektivna vrednost:
SR R
T
R R
U U
U
dt u
T
U
,
0
2
57 , 1 707 , 0
2
1

Struja ima isti oblik kao i napon, pa su srednja i efektivna vrednost:
- Srednja vrednost:
R
U
R
U
dt
R
i
T
dt i
T
I
SR R
T
R
T
R SR
45 , 0
1 1
,
0 0

- Efektivna vrednost:
SR
SR R SR R
R
T
R R
I
R
U
R
U
R
U
R
U
dt i
T
I

57 , 1 57 , 1
2 2
1
, ,
0
2

2.3. OTPORNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA
Ako se otpornost napaja preko tiristora, oblik napona i
struje su kao na sl. 2-3.
Srednja vrednost napona na otporniku je:
( ) ( )
cos 1
2
2
sin
2
2
,

U
t td
U
U
SR R

Pri =0 tiristor je ukljuen celu pozitivnu poluperiodu
i ponaa se kao dioda. Ako taj napon oznaimo U
R,SR,0
,
srednja vrednost napona na otporniku pri uglu je:
( ) cos 1
0 , , ,

SR R SR R
U U
Efektivna vrednost ovog napona je:
( ) ( ) ( )
2 sin
2
1
sin 2
2
1 2
+

U
t d t U U
R

sl. 2-2.

sl. 2-3.

21
Kada je =0, ispravlja se cela poluperioda i efektivna vrednost napona je kao i u
sluaju diode:
2
U
U
R

Vidi se da su srednja i efektivna vrednost napona pri >0, manje nego u sluaju
diode. Ove vrednosti napona se mogu regulisati jednostavno promenom ugla
ukljuenja tiristora () i to u granicama od nule do punog ispravljenog napona (napon
diodnog ispravljaa).
Struja u otporniku je istog oblika kao i napon, tako da i za nju vae sline relacije.
2.4. IMPEDANSA (Z) NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE
Posmatrajmo sada rednu vezu otpornosti induktivnosti napajanu preko tiristora (sl.
2-4). Od trenutka kada se tiristor ukljui (pri uglu ), jednaina kola je:
dt
di
L Ri u +
Za napon oblika:
t U u sin 2 i poetni uslov: i(/)=0
Reenje jednaine je:
1
1
]
1

/
) sin( ) sin(
2
t
DC AC
e t
Z
U
i i i
vremenska konstanta kola (=L/R)
Rezultat se odnosi samo na pozitivnu vrednost struje
(i0) tako da je interval vremena:
t
ugao ukljuenja (upravljanja) tiristora
ugao iskljuenja
uglao voenja tiristora (=-)
Struja pada na nultu vrednost u negativnom delu
poluperiode (>). U intervalu ugla od do , napon
je negativan a struja pozitivna, tako da je snaga
negativna. Sada energija ima suprotan smer to znai
da se energija nagomilana u induktivnosti vraa u
naponju mreu. Zbog zalaska u negativni deo
poluperiode, srednja vrednost napona na izlazu je
manja nego u sluaju iste otpornosti (prethodni

sl. 2-4.

22
sluaj).
Poev od ugla , pa do ukljuenja u sledeoj periodi struja se prekida (jednaka je
nuli). U narednim periodama, proces se ponavlja na isti nain.
Srednja vrednost ispravljenog napona postoji samo na otporniku i iznosi:
SR SR
I R U
Napajanje preko tiristora je optiji sluaj koji u specijalnom sluaju (=0)
obuhvata i oblik struje pri napajanju preko diode.
Pri L=0, oblici napona i struja postaju kao u prethodnom sluaju (napajanje iste
otpornosti)
2.5. INDUKTIVNOST NAPAJANA PREKO TIRISTORA I DIODE
Posmatrajmo sada idealizovan sluaj gde se induktivnost (R=0) napaja preko
tiristora. Tiristor se ukljuuje pri uglu (trenutak /). Struja u trenutku ukljuenja
jednaka je nuli. Reenje ovog problema je sadrano u prethodnom sluaju i samo ga
treba posmatrati pri R=0. Naizmenina komponenta (i
AC
) kasni za naponom za 90
0
.
Jednosmerna (i
DC
) komponenta je konstantna, tako da je ukupna struja pozitivni deo
sinusoide pomerene za vrednost i
DC
(sl. 2-5.).
Trenuta vrednost napona na induktivnosti je:
dt
di
L u
L

Za ulazni napon oblika
t U u sin 2
Struja je:
) cos (cos
2
t
L
U
i

Srednja vrednost napona na induktivnosti je:
0
1
0
0 0
,

dt
T
L
dt
dt
di
L
T
U
T
L SR

To znai da su pozitivna i negativna povrine na sl. 2-5. jednake.
Pri =90
0
, pojavljuje se cela pozitivna poluperioda struje.
U graninom sluaju =0 (dioda), struja postaje kontinualna tokom cele periode
kao na sl. 2-6.
Trenutna vrednost struje je:
) cos 1 (
2
t
L
U
i

sl. 2-5.

23
Ovo je idealan sluaj i u praksi se kontinualnost struje sa ovakvim ispravljaem ne
moe postii.
Ovde naizmenina komponenta struje kasni
za 90
0
za naponom. Jednosmerna komponenta je
jednaka amplitudi naizmenine i konstantna,
tako ukupna struja sada postaje kontinualna.
Izlazni napon je naizmenini sa nultom
srednjom vrednou. U praksi se ovo ne moe
postii jer uvek postoji aktivna otpornost (R) i
gubici snage. Drugi razlog je inverzni napon na
diodi (oko 1 V) to stvara dodatni gubitak
energije u kolu.
2.6. ELEKTROMOTORNA SILA U KOLU
Ovo je najei sluaj optereenja i njega imamo
(sl. 2-7.) pri napajanju rotorskog kola DC motora pri
obrtanju rotora, kada osim aktivne otpornosti i
induktivnosti postoji i indukovana elektromotorna
sila (E). I ovde emo posmatrati optiji sluaj
napajanja kola preko tiristora. Ako se kolo napaja
preko diode, u dobijenim izrazima za struju samo
treba uzeti nulti ugao upravljanja (=0).
Dok je tiristor ukljuen, jednaina kola je:
dt
di
L Ri E u + i poetni uslov: i(/)=0
Reenje ove jednaine je:
DC AC
i i i +
Za razliku od prethodnog sluaja ovde se u
jednosmernoj komponenti pojavljuje i struja zbog
elektromotorne sile (i
E
, i suprotnog je smera.
Konano reenje jednaine pri traenom
poetnom uslovu je:
R
E
e
Z
U
R
E
t
Z
U
i i i
t
DC AC

1
]
1
+ +

/
) sin(
2
) sin(
2

Ili u drugom obliku:
,
_

1
1
]
1

/ /
1 ) sin( ) sin(
2
t t
e
R
E
e t
Z
U
i

sl. 2-6.

sl. 2-7.

24
Rezultat se odnosi samo na pozitivnu vrednost struje (i0) to odgovara intervalu
vremena:
t
Tiristor moe da se ukljui samo ako je ulazni napon vei od elektromotorne slie.
Ista struja dobija se i sa diodom. Taj minimalni ugao ukljuenja je ogranien.
U
E
2
arcsin
min

Od trenutka kada ulazni napon postane negativan (negativna poluperioda), pa do
smanjenja struje na nulu, snaga je negativna i tada se energija vraa u napojnu mreu.
Zbog kontra dejstva elektromotorne sile, brzina vraanja energije je velika, a ugao
iskljuenja tiristora () je manji nego u kolu bez E. Sa ovakvim ispravljanjem ni u
graninom sluaju iste indiktivnosti struja ne moe biti kontinualna.
U intervalima kada ne postoji struja u kolu, napon na izlazu jednak je indukovanoj
elektromotornoj sili.
Posmatrajmo sada krajnji sluaj sa R=0.
Struja u kolu je:
[ ] ( )
t
L
E
t
L
U
i cos cos
2

Naizmenina komponenta struje, odreena je sa U i L, i kasni 90
0
za naponom.
Jednosmerna komponenta je konstantna i zavisi od ugla ukljuenja tiristora .
Jednosmerna komponenta zbog E polazi od nule (u
trenutku ukljuenja) i konstantno raste u suprotnom smeru.
Kada se njen intenzitet izjednai sa naizmeninom
komponentom, ukupna struja pada na nulu u trenutku /.
[ ] ( ) E U cos cos 2
Ugao se dobija reenjem ove jednaine. Jednaina je
transcendentna i ugao ne moe se izraziti eksplicitno.
Na sl. 2-8 prikazani su oblici izlaznog napona i struje.
Izrafirani deo pretstavlja napon na induktivnosti. Srednja vrednost ovog napona je
jednaka nuli, tako da su ove povrine meusobno jednake.
2.7. PARALELNA VEZA KONDENZATORA I OTPORNIKA
Ponekad se za potroae malih snaga koriste monofazni ispravljai sa
kondenzatorom na izlazu. Kondenzator ovde slui za filtriranje napona.
Struja kondenzatora proporcionalna je izvodu napona. Pri ukljuenju tiristora,
porast napona je jako veliki (do 10
9
V/s). Sa ovim, brzina porasta struje kondenzatora
(dU/dt) je jako velika tako da se tiristorom mogu napajati samo kola sa malim

sl. 2-8.

25
paralelnim kapacitetom. Zbog toga se ovakvi
ispravljai prave samo sa diodama.
Ispravljai sa tiristorima zahtevaju dodatne
prigunice.
Posmatrajmo kolo prema sl. 2-9. Struja
diode se grana prema kondenzatoru (i
C
) i
otporniku (i
R
). Poev od trenutka /, dioda
postaje pozitivno polarisana i struja
kondenzatora je:
t U C i
C
cos 2 , za <t<
U trenutku /, dioda prestaje da provodi.
Struja i
R
je kontinualna i ima oblik
napona. U ovom intervalu struja i
R
je:
R
t U
i
R
sin 2
, za <t<
U trenutku /, dioda prestaje da provodi
i napon na kondenzatoru je:
sin 2U U
Sada se otpornost napaja iz kondenzatora i
njegov napon opada eksponencijalno. Ovo
traje do ponovnog provoenja diode
(2+)/, pa je napon na kondenzatoru:
t
C
e U u , <t<2+
a struje kondenzatora i otpornika su:
/

t
C
C R
e
R
U
R
u
i i
U narednoj pozitivnoj poluperiodi ciklus
se ponavlja na isti nain.
Povrina ograniena pozitivnom strujom
(sl. 2-9) i
C
, pretstavlja dovedenu koliinu
elektriciteta u kondenzator. U stacionarnom
stanju, ona je jednaka odvedenoj koliini
elektriciteta tokom pranjenja kondenzatora
(povrina ograniena negativnom strujom).
Na sl. 2-10 prikazani su talasni oblici
napona i struje za punotalasno ispravljanje.

sl. 2-9.

sl. 2-10.

26
Ovde je posmatran idealizovan sluaj gde
je zanemarena impedansa napojne mree.
Kod realnih ispravljaa ovog tipa,
kondenzator za peglanje napona je esto
kapaciteta i vie hiljada mikrofarada, tako da
su struje njegovog punjenja dosta velike. U
tom sluaju mora se uzeti u obzir i
impedansa napojne mree, transformatora i
spojnih veza. Stvarni oblici izlaznog napona
i struje diode su kao na sl. 2 -11.
Za poznati, maksimalni pad napona (U
C
)
i struju (I) potrebna vrednost kapaciteta
kondenzatora kod monofaznog ispravljaa
je:
C
U f
I
C

2

Dodavanjem redne prigunice u kolo, u
stacionarnom stanju, irina strujnog impulsa
se poveava a amplituda smanjuje (sl. 2-
11a). Pri tome, amplituda izlaznog napona i
valovitost se smanjuju.
Pri dovoljno velikoj induktivnosti
prigunice struja postaje kontinualna (sl. 2-
11b) a srednja vrednost izlaznog napona
pada na veliinu od U
d, SR
=0,9U.
Dodatkom induktivnosti u kolo sa
kondenzatorom, u prelaznom procesu dolazi
do premaaja napona. Dolazak u stacionarno stanje odvija se kroz prelazni proces. Pri
kontinualnoj struji ovaj prelaz jeprikazan na sl. 2-11.
2.8. ZAMAJNA DIODA I PROCES NAGOMILAVANJA ENERGIJE
Posmatrajmo sada kolo prema sl. 2-12, koje za razliku od kola na sl. 2-6, sadri
takozvanu zamajnu diodu (ZD). Ova dioda ne dozvoljava pojavu negativnog napona
na izlazu, tako da je on kao kod optereenja otpornikom.
U prvom trenutku ukljuenja tiristora (t
0
=/) struja je jednaka nuli. Posle
ukljuenja, struja je:
,
_

1
1
]
1

/ /
1 ) sin( ) sin(
2
t t
e
R
E
e t
Z
U
i , za t
0
<t<t
1

sl. 2-11.

sl. 2-11a

sl. 2-11b

sl. 2-11c

27
U ovom intervalu i napon i struja su pozitivni tako da se iz izvora napajanja prima
energija. Jedan deo primljene energije pretvara se u toplotu (na otporniku), a ostatak
se akumulira u induktivnosti.
U trenutku t
1
=/ napon pada na nulu i struju preuzima zamajna dioda i kratko
spaja L-R kolo sa trenutno zateenom strujom (I
). Od ovog trenutka vie nema

razmene energije sa izvorom napajanja. Zbog gubitaka u otporniku, energija se
smanjuje i struja u kolu opada do sledeeg ukljuenja tiristora. Akumulisana energija
nije potpuno potroena tako da struja nije pala na nulu.
Kada se tiristor ponovo ukljui, kolo
ponovo uzima energiju iz izvora. Proces se
dalje ponavlja na isti nain. Akumulisana
energija se poveava sve dok se ne
izjednai energija uzeta iz izvora sa
gubicima u otporniku. Tada nastupa
stacionarno stanje. Proces je kvazi
eksponencijalan tako da je potrebno vrlo
dugo vreme (teorijski beskonano) za
dolazak u stacionarno stanje.
Dalje e biti detaljnije opisan proces
nagomilavanja energije.
Struja u trenutku t
1
=/ jednaka je:
1
1
]
1
e
Z
U
I ) sin( sin
2

U intervalu vremena od t
1
do t
2
- t
2
=(2+)/, struja opada po eksponencijalnom
zakonu, tako da na kraju intervala iznosi (I
2+
):
+
e I I
2

Od trenutka t
2
do t
3
imamo ponovo struju kao u intervalu t
0
-t
1
, ali i eksponencijalno
opadajuu komponentu struje iz akumulisane energije.
U trenutku t
3
(3/), struja je:
,
_

2
3
1 e I I
Dalje imamo:
,
_
+

+

2
3 4
1 e e I e I I
Dalje je:

sl. 2-12.

28
,
_
+ +

4 2
5
1 e e I I
,
_
+ +

+

4 2
3 6
1 e e e I e I I
Za stacionarno stanje, izrazi u zagradi ine geometrijski red tako da se moe pisati:

2
4 2
) 1 2 (
1
1
... 1 lim
,
_
+ + +
e
I e e I I
n
n

i

2
4 2
2
1
... 1 lim
,
_
+ + +
e
e
I e e e I I
n
n

U sluaju diode (=0) prirast struje tokom jednog ciklusa (I
) je najvei pa je i
struja u stacionarnom stanju najvea. Kod tiristora prirast struje u svakoj periodi je
manji, a vreme izmeu dva ukljuenja se produava tako da gubici rastu, i sveukupno
struja opada. Naroito se smanjuje struja u trenucima ukljuenja tiristora, tako da je i
talasnost (valovitost) vea nego kod diode.
Na sl. 2-13, prikazan je oscilogram napona i
struje pri jednostranom ispravljanju (vremenska
konstanta L/R = 20 ms).
Na ovo pitanje se neemo vie vraati i samo
da ukratko pokaemo kakva je situacija kod
dvostranog ispravljanja. Ovaj sluaj moemo
posmatrati kao superpoziciju, prvo parnih a zatim
neparnih ispravljenih poluperioda. Ovde je
srednja vrednost napona dvostruka pa je i srednja
vrednost struje dva puta vea nego kod
jednostranog ispravljanja. Energija se sada uzima
u svakoj poluperiodi (nema pauza) pa se i stacionarno stanje uspostavlja bre.
Na sl. 2-14, prikazan je oscilogram napona i struje za punotalasno ispravljanje sa
didama (vremenska konstanta L/R = 20 ms).

sl. 2-13.

sl. 2-14.

29
2.9. MAGNEENJE TRANSFORMATORA ZA ISPRAVLJA SA
JEDNOM DIODOM
Svaka pria o ispravljaima poinje sa monofaznim polutalasnim ispravljaem (sa
jednom diodom). Meutim, u dostupnoj literaturi
nije naen odgovor na pitanje kako se u tom
sluaju ponaa transformator preko koga se
napaja ispravlja. Dalji tekst je upravo pokuaj
nalaenja, barem dela odgovora na ovo pitanje.
Paralelno sa analizom problema bie prikazan i
eksperimentalni primer ponaanja monofaznog
transformatora 220/220 V, 400 VA.
Stvarni oblik primarne struje (sl. 2-19) je
sloen i komplikuje analizu ispravljaa. U
literaturi se koristi aproksimacija prema sl. 2-15.
Primarna struja kod ove aproksimacije je isto
naizmenina i njena srednja vrednost je jednaka
nuli. Obrazloenje za ovo bi moglo da bude
sledee. Struja na sekundaru transformatora ima
jednosmernu i naizmeninu komponentu.
Jednosmerna komponenta struje sa sekundara ne
moe da se transformie na primar, ve samo
naizmenina. Znai, primarna struja se dobija tako to se sekundarna translira na dole
za jednosmernu komponentu.
Naredna analiza e potvrditi ovu tvrdnju ali i pokazati da primarna struja ne mora
biti isto naizmenina, ve moe da sadri i jednosmernu komponentu koja se
transformie na sekundar.
Ovakva aproksimacija se koristi i kod analize trofaznih transformatora. Trofazni
polutalasni ispravljai takoe unose jednosmernu komponentu struje u sekundar
transformatora. Zavisno od sprege transformatora moe da se desi da se jednosmerni
fluks zatvara kroz jezgro ili kroz okolni vazduh i puteve rasipanja. Ovaj drugi sluaj
je povoljniji jer znatno manje pomera radnu taku oko koje se vri magneenje.
Pri napajanju transformatora sinusnim naponom, struja primara jednaka je zbiru

sl. 2-15

sl. 2-16


30
struje praznog hoda i struje sekundara svedene na primar. Radi jednostavnosti,
posmatrajmo potroa isto omskog karaktera (L=0). Ekvivalentna ema realnog
transformatora prikazana je na sl. 2-16. Ovde je grana struje praznog hoda (I
0
)
prikazana paralelnom vezom otpornosti R
FE
(gubici u gvou) i L
. (zasitiva
induktivnost magneenja). Redne rasipne induktivnosti u ekvivalentnoj emi su
izostavljene, jer ne utiu na analizu problema o kome e biti rei.
Snimak struje praznog hoda (i
0
) transformatora, pri punom naponu primara,
prikazan je na sl. 2-17 (deblja linija). Tanjom linijom su nacrtani oblici struja i
FE
i i
.
Oblici ove dve komponente struje praznog hoda nisu snimljeni ve su nacrtani
intuitivno na osnovu snimka struje praznog hoda (i
0
).
Vrhovi struje magneenja na zavrecima polu-perioda, rezultat su ulaska jezgra u
izvesno zasienje.
Na sl. 2-18 prikazan je oblik primarne struje istog transformatora pri optereenju
samo sa otpornikom bez ispravljaa. Fazni pomak struje i napona je rezultat rasipnih
induktivnosti namota transformatora.
Posmatrajmo polutalasni ispravlja prema sl. 2-19, koji se napaja preko
transformatora. Primarni napon je sinusan i taj oblik napona se prenosi i na sekundar.
Dioda provodi struju samo u pozitivnoj poluperiodi i ona ima oblik pozitivne polu-
periode napona. Ovo je ujedno i sekundarna struja transformatora, i ona sadri
jednosmernu i naizmeninu komponentu. Ovde e biti analiziran problem, kako se
ovakva sekundarna struja preslikava na primarnu stranu transformatora.
Primarna struja na aktivnoj (omskoj) otpornosti primara izaziva pad napona.
U pozitivnoj poluperiodi postoji struja u sekundarnom namotu i ona se preslikava
na primar. Pored nje postoji i struja praznog hoda (i
0
).
Trenutna vrednost primarnog napona u pozitivnoj poluperiodi je:
dt
d
N i R u
+
+ +
+
'
' ' ' '

, za 0<t<T/2

sl. 2-17

31
Fluksom ' obuhvaeni su i rasipni fluksevi primara, tako da rasipna induktivnost
nije bila potrebna u ekvivalentnoj emi na sl. 2-16.
U negativnoj poluperiodi postoji samo struja praznog hoda pa se moe pisati:
dt
d
N i R u

+
'
' ' '
, 0
, za T/2<t<T
Srednja vrednost napona pozitivne poluperiode je:
( )

+
,
_
+
+
+
+ +
2 /
0
0 2 /
2 /
0
,
'
2
' '
2 '
' ' '
2
'
T
T
T
SR
N
T
dt i R
T
dt
dt
d
N i R
T
U

Srednja vrednost napona negativne poluperiode je:
( )

+
,
_

T
T
T T
T
T
SR
N
T
dt i R
T
dt
dt
d
N i R
T
U
2 /
2 / 0
2 /
0 ,
'
2
'
2 '
' '
2
'

sl. 2-18

sl. 2-19


32
Primarni napon je sinusan i srednje polu-periodne vrednosti napona za pozitivnu i
negativnu poluperiodu su jednake, ali suprotnog znaka. U stacionarnom stanju
magneenje se odvija unutar istih vrednosti minimalnog i maksimalnog fluksa, tako
da je
T
=
0
. Sa ovim pretpostavkama je:
+

2 /
0 2 /
0
'
2
' '
2
T T
T
dt i R
T
dt i R
T

ili:
+

SR SR
I R I R
, 0
' ' '
Jednaina pokazuje da su srednje vrednosti padova napona na omskoj otpornosti
primara u pozitivnoj i negativnoj poluperiodi meusobno jednake po apsolutnoj
vrednosti (i suprotnog znaka).
Ako obe strane podele sa R' dobija se:
0
2
'
'
, 0
+ SR SR
SR
I I
I
Ovim je pokazano da je srednja vrednost primarne struje u toku cele periode,
jednaka nuli. Videemo kasnije da ovo ne mora uvek da vai i da je mogue
transformisati i struju sa jednosmernom komponentom.
Ako struju praznog hoda zamenimo zbirom struje gubitaka u gvou (i
FE
) i struje
magneenja (i
) dobija se:
( ) ( )
+ +
+ + +
SR SR FE SR SR FE SR
I I R I I I R
, , , , , 1
' " '

Srednja polu-periodna vrednost sekundarne struje (I"
SR
), dvostruko je vea od
struje optereenja ispravljaa (I
d
).
Sada je:
( ) ( )
+ +
+ + +
SR SR FE SR SR FE d
I I R I I I R
, , , ,
' 2 '

Ova jednaina je sasvim opta i na osnovu nje e biti izvedeni dalji zakljuci.
Struja praznog hoda sastoji se od struje gubitaka u gvou i struje magneenja.
Struja gubitaka u gvou je aktivna (u fazi sa naponom), a po obliku je sinusna. U
toku cele periode njen srednji pad napona na R' je jednak nuli, tako da se u gornjem
izrazu potire (I
FE,SR,+
= I
FE,SR,-
).
Struja magneenja je reaktivna. Zbog postojanja zasienja ova struja je nepravilnog
oblika i ak moe imati i jednosmernu komponentu. Sada se jednaina svodi na:
( )
+
+
SR SR d
I R I I R
, ,
' ' 2 '

Renje po I'
d
je:
SR
SR SR
d
I
I I
I
,
, ,
2
'

+

+


33
Izraz pokazuje da je srednja vrednost struje magneenja jednaka struji optereenja
ispravljaa svedenoj na primarnu stranu transformatora I'
d
i suprotnog znaka.
Za struju magneenja,ovo je jako velika vrednost i jezgro ide u duboko zasienje.
Na sl. 2-19, prikazan je snimak primarne struje transformatora iz naeg primera
(deblja linija), kada se preko polutalasnog ispravljaa napaja otpornik. Intuitivno su
nacrtane i struje i"
1
i i
, (tankim linijama).
Dosadanja analiza odnosila se za stacionarno stanje.
Neposredno posle ukljuenja, poinje prelazni proces (sl. 2-20) u kome je struja
primara u poetku po obliku jednaka struji sekundara. Proces magneenja se odvija
tako to je negativna amplituda fluksa neto vea od pozitivne a struja magneenja je
priblino simetrina. Posle nekoliko ciklusa magneenja, negativna amplituda fluksa
ulazi u zasienje. Ulaskom u zasienje, negativna struja magneenja postaje sve vea
i tako raste sve dok se ne postigne traena ravnotea. Prelazni proces traje nekoliko
sekundi (nekoliko stotina perioda) i zavisi od snage transformatora, omske otpornosti
primara, amplitude fluksa, fluksa zasienja, trenutka ukljuenja i td.
Dosadanja analiza ukazuje na mogunost kompenzacije pada napona u toku
negativne poluperiode i postizanje simetrinog magneenja jezgra. Da bi se to
postiglo otpornost primarnog kola u toku negativne poluperiode mora se poveati
dodavanjem otpornika R
1
(sl. 2-21). U pozitivnoj poluperiodi mrenog napona dioda
dovodi puni napon na primar transformatora. U negativnoj poluperiodi, dioda ne
provodi struju i primar se napaja preko dodatnog otpornika R
1
. Veliinu ovog
otpornika treba odabrati tako da struja magneenja postane simetrina. Ti se moe
uraditi eksperimentalno, podeavanjem njegove otpornosti dok se ne dobije eljeni
oblik primarne struje. U daljem tekstu e biti prikazan proraun otpornosti ovog
otpornika.
Pri simetrinom magneenju, polu-periodna srednja vrednost struje magneenja
jednaka je nuli, tako da jednaina postaje:
( ) ( )
SR FE SR FE d
I R R I I R
, 1 ,
' 2 ' + +
Dodatna otpornost je:
SR FE
d
I
I
R R
,
1
' 2

sl. 2-20

34
Na primer za transformator iz naeg primera (sl. 2-21), otpornost primara je 4 , a
srednja vrednost struje magneenja je oko 30 mA. Pri struji I
d
=0,75 A, potrebna je
dodatna otpornost:
200
03 , 0
75 , 0
4 2
1
R
Kao to se vidi na sl. 2-21, sa ovom dodatnom otpornou postignuto je simetrino
magneenje pri zadatoj struji optereenja.
Ako se ispravlja rastereti, a dodatna otpornost ostane u kolu, struja praznog hoda
ima oblik kao na sl. 2-22. Sada u negativnoj poluperiodi pad napona zbog struje
praznog hoda postaje vei pa to mora da nadoknadi struja magneenja u toku
pozitivne poluperiode. Sada jezgro ide u zasienje u suprotnom smeru.

sl. 2-21

sl. 2-22

35
3. FAZNO UPRAVLJANI PRETVARAI
Ispravljai su pretvarai tipa AC/DC. Oni prenose energiju iz sistema
naizmeninog napona i struje u jednosmerni sistem. Primenjuju se za napajanje DC
mree (eleznica, HVDC prenos), ureaja (DC motori), procesa napajanih
jednosmernom strujom, (galvanizacija, elektroliza ...), punjai akumulatorskih
baterija, kao sastavni delovi drugih ureaja i td.
Ovde e biti razmatrani ispravljai napajani iz mree (mrena frekvenca i sinusni
napon), diodnog i tiristorskog tipa.

Prema nainu ispravljanja,
Ako se po fazi, u toku jedne periode, ispravlja samo jedna poluperioda, govori se o
polutalasnom a pri ispravljanju obe, o punotalasnom ispravljanju. Polutalasno
ispravljanje se koristi samo kod ispravljaa malih snaga. Polutalasni ispravljai
prenose jednosmernu komponentu struje na naizmeninu stranu.

Podela prema upravljivosti
U zavisnosti od toga da li se izlazni DC napon moe menjati (pri konstantnom
ulaznom AC naponu) ili ne, govori se o neregulisanim (neupravljivim) ili regulisanim
(upravljivim) ispravljaima. Postoje i takozvani poluupravljivi ispravljai.
Neregulisani (neupravljivi) ispravljai kao ispravljake elemente koriste diode. Sa
gledita sloenosti diodni ispravljai spadaju u najjednostavnije (i najjeftinije) ureaje
a po efikasnosti, u ureaje sa najviim stepenom iskorienja. Nedostatak im je
nemogunost promene izlaznog napona i rad samo u prvom kvadrantu.
Upravljivi ispravljai mogu biti punoupravljivi (tiristorski) ili poluupravljivi
(diodno-titistorski). Ovo su pretvarai sa kojima se danas postiu najvee snage
(HVDC prenos) i struje (vie stotina kA - elektolize aluminijuma).

Prema broju faza
Ispravljai mogu biti monofazni i viefazni. Sa poveanjem broja faza smanjuje se
valovitost izlaznog napona a samim tim i struje.
Monofazni ispravljai se rade za manje snage (do snaga reda kW). Izuzetak su
ispravljai koji se koriste za napajanje vunih motora na elektrinim lokomotivama,
gde se primenjuju ispravljai velikih snaga (reda MW). Ovde se sa prenosne mree
(trofazni sistem) preuzima energija i u elektrovunim podstanicama transformie na
nivo potreban za napajanje kontaktne mree za (monofazni sistem 25 kV, 50 Hz). Da
bi se ublaile nesimetrije na napojnoj trofaznoj mrei, primenjuju se i specijalne
sprege transformatora (Skotova sprega).

Prema smeru prenoenja energije
U zavisnosti od toga da li postoji mogunost protoka energije u oba smera ili ne,
govori se o reverzibilnim ili nereverzibilnim pretvaraima. Reverzibilni imaju
mogunost vraanja energije sa jednosmerne na naizmeninu stranu ispravljaa
R. Radeti 3. Fazno upravljani pretvarai

36
(invertorski rad). U tom sluaju govorimo o pretvarau koji moe da radi i kao
ispravlja i kao invertor.
U odnosu na polaritet napona i smer struje na izlazu, moe da se govori i o
jednokvadrantnim, dvokvadrantnim i etvorokvadrantnim pretvaraima. Po ovoj
podeli diodni (neupravljivi) i diodno-tiristorski (poluupravljivi) ispravljai su
jednokvadrantni. Punoupravljivi titistorski ispravljai su dvokvadrantni. Ovakav
dvokvadrantni pretvara moe uz isti smer struje, da ima oba polariteta napona (prvi i
etvrti kvadrant). Za etvorokvadrantni rad je potrebno obezbediti jo i mogunost
promene smera struje. To se postie na primer sa dva tiristorska mosta u antiparaleli.

Tok analize ispravljaa
U dalnjoj analizi ispravljaa uzimae se u obzir napajanje ispravljaa preko
transformatora. Transformator se koristi najee iz razloga naponskog prilagoenja
izmeu ispravljaa i mree, ili zbog zbog galvanske izolovanosti. Takoe i pojedine
sprege namota i povoljnosti koje pruaju (poveanje broja faza i slino), mogu da
budu razlog njihove primene. Karakteristike transformatora se biraju prema uslovima
koje diktira ispravlja, tako da se oni moraju posmatrati kao celina.
Analiza e poeti od optih principa ispravljanja napona sa diodama i tiristorima, i
nastaviti radom ispravljaa. Analizirae se monofazni i viefazni ispravljai, sa
polutalasnim i punotalasnim (mostni) ispravljanjem, diodnog, tiristorskog tipa i
kombinovani.
Diodni ispravljai se mogu posmatrati kao tiristorski pri nultom uglu upravljanja
(=0), pri emu se na izlazu imaju maksimalni; napon, struja i snaga. Zbog toga e
snaga transformatora biti analizirana samo kod diodnih ispravljaa.
Vaan podatak je faktor snage i posebno sadraj viih harmonika u ulaznoj struji
ispravljaa. Uticaj viih harmonika e biti posmatran kroz faktor , koji pretstavlja
relativni sadraj osnovnog harmonika fazne struje (=I
f,1
/I
f
).
Cilj analize je da se dobiju karakteristike ispravljaa i da se odrede elementi
potrebni za izbor (ili proraun) transformatora, dioda ili tiristora.
Tok analize odvijae se priblino po sledeem redosledu.
- Srednja vrednost izlaznog napona, stepen valovitosti, maksimalni inverzni
napon diode (ili tiristora) i td.
- Srednja vrednost struje u zavisnosti od vreste optereenja (omsko ili preteno
induktivno).
- Izlazna snaga ispravljaa
- Efektivna vrednost struje u fazama sekundara i primara transformatora
- Pojedinane snage primara i sekundara transformatora
- Tipska snaga transformatora i faktor snage koji vidi napojna mrea.
Kod tiristorskih ispravljaa vea panja e biti posveena regulaciji izlaznog
napona. Ovde e biti analiziran i invertorski reim rada, kada se energija iz
jednosmernog kola vraa u naizmeninu napojnu mreu.

37
3.1. POLUTALASNO ISPRAVLJANJE
3.1.1. MONOFAZNO POLUTALASNO ISPRAVLJANJE
Uobiajeno je da pria o ispravljanju napona pone najjednostavnijim,
monofaznim ispravljaem sa jednom diodom (sl.3-1). Pri isto omskom optereenju
dioda vodi za vreme pozitivne poluperiode ulaznog napona. Zato se na izlazu
(potroau) dobija napon kao na slici. Zbog ispravljanja samo jedne poluperiode,
ovakav ispravlja nazivamo polutalasnim. Na istoj slici prikazani su talasni oblici
napona i struja, primara i sekundara.
Srednja vrednost ispravljenog napona je:
S S d
U U U 45 , 0 2
1

d d
S
ef d
U U
U
U 57 , 1
2 2
,

Faktor oblika napona je:
57 , 1
2
,
,

d
ef d
U f
U
U
k
Kada je optereenje isto omsko, struja
ima isti oblik kao i napon. Njena srednja
vrednost je:
R
U
R
U
I
S S
d

45 , 0
2

d
d S
ef d
ef d
I
I
R
U
R
U
I
57 , 1
2 2
,
,

Izlazna snaga je:
R
U
R
U
I R P
S
ef d
ef d

2
2
2
,
2
,

Prividna snaga sekundara je:
P
R
U
I U S
S
ef d S S

2
2
2
,

Izraeno preko srednjih vrednosti struja i napona je:

sl. 3-1

38
d d d
d
ef d S S
I U I
U
I U S 49 , 3
2 2
2
,

Struja optereenja je ujedno i struja sekundara transformatora. Poto jednosmerna
struja ne moe da se transformie, meusobno se ponitavaju samo amperzavojci
naizmenine komponente struja primara i sekundara. Amperzavojci jednosmerne
komponente struje sekundara ostaju nekompenzirani, tako da je radna taka oko koje
se vri magnetisanje, pomerena iz koordinatnog poetka. Jezgro transformatora je
zbog toga jako predmagnetisano. Oblik struje primara je prikazan u pretodnom
poglavlju. Ovde e biti korien idealizovan oblik primarne struje kao na sl. 3-1.
Srednja vrednost primarne struje jednaka je nuli.
Efektivna vrednost primarne struje je:
d
S S S S
d ef d ef P
I
R
U
R
U
R
U
R
U
I I I 21 , 1 545 , 0
2
2
1 2
2
2 2 2
2
2
2
2 2
, ,

Prividna snaga primara je:
d d
S
ef P P P
I U P
R
U
I U S 69 , 2 09 , 1 545 , 0
2
,

Faktor snage prema mrei je:
917 , 0
09 , 1
1

P
S
P

Tipska snaga transformatora je:
P P
S S
S
S P
TR

+
+
25 , 1
2
09 , 1 41 , 1
2

Izraeno preko srednjih vrednosti jednosmernog napona i struje je:
d d d d
S P
TR
I U I U
S S
S
+
+
09 , 3
2
69 , 2 49 , 3
2

Ovde nije uzet u obzir, poremeaj u magneenju. Zbog njega je potrebno odabrati
transformator jo veih gabarita. Za praksu ovakvi ispravljai nemaju veliki znaaj i
primenjuju se za najmanje snage.
Detalnija analiza ponaanja transformatora kod ovog ispravljaa prikazana je u
poglavlju 2.

39
3.1.2. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)
Posmatrajmo diodni ispravlja sa q faza prema sl. 3-2a. U sekundar svake faze
nalazi se po jedna dioda. Katode svih dioda vezane su u zajedniku taku i obrazuju
prikljuak sa pozitivnim i polom izlaznog napona. Zajednika taka svih faznih
namota sekundara transformatora (zvezdite) pretstavlja negativan pol izlaznog
napona.
Dioda je element koji provodi struju kada je potencijal anode vei od potencijala
katode, odnosno kada je napon na diodi pozitivan. U konfiguraciji kola na sl. 3-2a,
vodie dioda one faze koja u posmatranom trenutku ima najvii napon. Komutacija
dioda (prelazak voenja na sledeu diodu) se odigrava u trenutku kada fazni napon
sledee diode postane vii od napona trenutno vodee diode. Ovakva komutacija se
naziva prirodnom.
Izlazni napon je sastavljen od vrhova talasa ulaznih napona. Taj napon nije
konstantan ve pored srednje vrednosti ima i pulsacije koje ine vrhovi ulaznih
napona. U toku jedne periode ulaznog napona svaka faza po jednom prenese svoj vrh
pozitivne poluperiode. Tako se u izlaznom naponu nalazi q pulsacija u toku jedne
periode ulaznog napona (sl. 3-2b). Ovakvo ispravljanje gde se iz ulaznih napona u
izlazni prenose samo deo jedne poluperiode, naziva se polutalasnim. Naziv nije
potpuno adekvatan jer se polovina talasa prenosi samo kod ispravljaa sa dve faze na
ulazu.
Na sl. 3-2c, prikazan je (razvueno) oblik izlaznog napona (u
d
).
Prema definiciji, srednja vrednost napona je:
T t
t
SR
dt t u
T
U
1
1
) (
1

Za oznake prema slici, srednja vrednost izlaznog napona je:
0 , ,
sin 2 ) ( cos 2
2
d S
q
q
S SR d
U
q
q
U t d t U
q
U

Ovaj napon ima iri znaaj i dobio je posebnu oznaku U
d,0
.
Izraz vai za izlazni napon koji je sastavljen od segmenata ulaznih napona. To je
sluaj samo kada je izlazna struja neprekidna. Neprekidnost struje se ne moe postii
kod jednofaznog polutalasnog ispravljanja tako da izraz vai za ispravljae sa barem
dve ulazne faze (q=2, 3, ....).
Ovo je idealizovan sluaj kada ne postoje induktivnosti i otpornosti. Kod realnog
ispravljaa ovakva situacija se ima u praznom hodu ili pri vrlo malom optereenju.
Sa poveanjem broja faza na ulazu, poveava se i srednja vrednost napona.
Granina vrednost napona, za beskonaan broj faza, tei amplitudi ulaznog faznog
napona.

40
S S
q
SR d
q
U
q
q
U U 2 sin 2
lim lim ,

,
_

Oblik izlazne struje zavisi od karaktera
prikljuenog optereenja. Razmotrimo dva
krajnja sluaja.
1. isto omsko optereenje i u ovom
sluaju struja ima oblik napona. Za
regulaciju snage grejaa ima jednostavnijih
naina, tako da isto omsko optereenje
ima samo akademski znaaj.
Trenutna vrednost izlazne struje je:
R
u
i
d
d

Srednja vrednost izlazne struje je:
R
U
R
U
I
d SR d
SR d
0 , ,
,

Na ulaznu stranu ispravljaa se prenosi
samo onaj deo izlazne struje, koji provodi
dioda te faze. U toku jedne periode,
provodi samo po jedna dioda tako da je
srednja vrednost struje q puta manja od
izlazne.
q
I
I
SR d
SR S
,
,

Dalje se moe raunati efektivna vrednost izlaznog napona i ulaznih faznih struja,
ali to ovde neemo raditi.
2. Za praksu je mnogo vaniji sluaj preteno induktivnog optereenja. Ovde pored
omske otpornosti i induktivnosti moe da se nalazi i elektromotorna sila. Ovo je
praktino uvek sluaj kod regulacije brzine obrtanja motora jednosmerne struje, zata
se ispravljai najee i koriste. Elektromotorna sila u kombinaciji sa ispravljenim
naponom (U
d,SR
) daje rezultantni napon u kolu koje se dalje zatvara preko otpornosti i
induktivnosti. U ovakvom kolu pulsacije struje su sve manje izraene i struja sve
ispeglanija. U idealnom sluaju zanemarive otpornosti (L/R>>), struja postaje
konstantna. U praksi se tei ovome tako to se u izlazno kolo, radi peglanja struje,
dodaju redne prigunice.
U sluaju potpuno ispeglane struje, na ulaz ispravljaa se prenosi struja
pravougaonog oblika i trajanja T/q.
Srednja vrednost jedne faze sekundarne struje transformatora je:

sl. 3-2

41
q
I
I
SR d
SR S
,
,
, a efektivna:
q
I
I
SR d
S
,

Postojanje srednje vrednosti struje na izlaznoj strani ispravljaa je nedostatak
polutalasnih ispravljaa. Jednosmerna struja u namotima sekundara transformatora
moe da izazove poremeaj u magneenju magnetnog jezgra. Zbog toga se koriste
posebne sprege transformatora, kojima se ovaj uticaj eliminie.
Do sada smo posmatrali ispravljanje napona ne vodei rauna o impedansi mree
iz koje se ispravlja napaja. U ulaznim fazama ispravljaa postoji naizmenina struja
koja na ulaznoj impedansi stvara neke padove napona. Ti padovi napona moraju na
neki nain da se osete i na izlazu ispravljaa.
3.1.3. ISPRAVLJANJE SA DIODAMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)
Posmatrajmo sada ponovo diodni polutalasni ispravlja koji se napaja iz ulaznog
transformatora sa uvaavanjem otpornosti i induktivnosti. Na sl. 3-3 prikazano je ovo
kroz induktivnost L
S
. Ova induktivnost obuhvata ekvivalentnu induktivnost ulaznog
(naizmeninog) kola, svedenu na sekundar
transformatora.
Na induktivnostima se pojavljuju padovi
napona zbog svih promena ulazne struje.
Opti sluaj je komplikovan za analizu, pa
se ona sprovodi pojednostavljeno.
Posmatraemo potpuno ispeglanu struju
tako da ne postoje induktivni padovi napona
u untervalu posle komutacije. Dalje se
zanemaruju omske otpornosti pri analizi
same komutacije.
Zbog induktivnosti ulaznih faza, prelazak
voenja sa jedne diode na drugu se ne
odvija trenutno. Pri dostizanju napona
sledee faze, pojavljuje se i njena struja.
Sada su naredna i prethodna faza u kratkom
spoju. Struja naredne faze raste a prethodne
opada. Njihov zbir je uvek jednak struji
optereenja. Kada naredna faza dostigne
punu struju optereenja, struja prethodne
faze je pala na nulu i proces komutacije se
zavrava. Prema tome, komutacija je proces
u kome jedna grana sa diodom (ili
tiristorom) prestaje da vodi, a druga
preuzima struju. U intervalu komutacije ima
se preklapanje kada vode dve diode.
U intervalu komutacije (sl. 3-3c) napon je

sl. 3-3

42
manji od napona kakav bi bio da je komutacija trenutna.
Pored pada napona izazvanog komutacijom, postoji i pad napona na omskon
otpornostina. Pad napona izazivaju praktino sve omske otpornosti. Tu su;
- otpornosti napojne mree i transformatora svedene na sekundar transformatora
- otpornosti jednosmernog kola ispravljaa.
Trenutna vrednost napona na anodi diode koji preuzima struju je:
) (
) (
) ( ) ( t i R
dt
t di
L t u t u
S S
S
S S

Prvi lan u naponu je indukovani napon sekundara i on je sinusnog oblika.
Drugi lan je pad napona na induktivnostima.
L
S
- induktivnost ulazne strane ispravljaa
R
S
- ukupna otpornost ulaznog i izlaznog kola ispravljaa
Pretpostvaviemo da je struja na izlazu ispravljaa konstantna, tako pad napona na
induktivnosti postoji samo za vreme komutacije. Sa ovim pretpostavkama i oznakama
prema sl. 3-6, srednja vrednost izlaznog napona je:

,
_
,
_

q
q
S S
S
S S
T t
t
S S
S
S S SR d
t d i R
dt
di
L t U
q
dt i R
dt
di
L u
T
U
) ( cos 2
2
1
1
1
,

Sreivanjem ovog integrala dobija se:
( )

SR d
I
S
q
q
S S S SR d
di
L q
t d i R t U
q
U
,
0
,
2
) ( cos 2
2

Posle integracije dobija se:
( ) ( )
SR S S , d SR S S S SR , d
I R L f q U I R L f q
q
sin
q
U U + +
0
2

U
d,0
Napon praznog hoda diodnog ispravljaa
q
sin
q
U U
S , d
2
0

q broj faza napojne mree (q=2, 3, ....)
f Frekvencija napona napojne mree
U ovaj izraz moe se uneti jo i pad napona na diodama U(1 ... 2) V
( ) U I R L f q U U
SR S S , d SR , d
+
0


43
3.1.4. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (ZANEMARENA KOMUTACIJA)
Za razliku od diode, tiristor je polu
upravljiv elemenat koji moe provodi struju
tek kada mu se na upravljaku elektrodu
(gejt) dovede okidni impuls. Da bi proveo
struju, tiristor mora da bude direktno
polarisan.
Posmatrajmo ponovo istu konfiguraciju
ispravljaa ali sada sa tiristorima umesto
dioda. Za poetak zanemarimo induktivnosti
ulaznog kola i posmatrajmo proces
ispravljanja bez komutacije. Ovakav
ispravlja se naziva upravljivim polu
talasnim.
Na upravljaku elektrodu (gejt),
upravljaki impuls se dovodi sa faznim
kanjenjem. Ovo kanjenje se izraava preko
ugla upravljanja (paljenja) . Merenje ugla
poinje od trenutka prirodne komutacije.
Na sl. 3-4b), prikazan je vremenski
dijagram izlaznog napona ispravljaa, a na
sl. 3-4c), isti oblik ali razvuen sa
naznaenim karakteristinim elementima.
Prema oznakama na sl. 3-4a, srednja
vrednost izlaznog napona je:

+
+
+

q
q
S
T t
t
S SR d
t d t U
q
dt u
T
U ) ( ) cos( 2
2
1
1
1
,

Reenje integrala daje:

cos cos sin 2

0 , , d S SR d
U
q
q
U U
U
d,0
Napon praznog hoda ispravljaa pri =0 (diodni ispravlja)
Za razliku od diodnog ispravljaa, ovde se promenom ugla upravljanja dobijena
mogunost promene srednje vrednosti izlaznog napona. Ovo pretstavlja osnovnu
prednost rada sa tiristorima, i ovakve ispravljae nazivamo upravljivim.
Pri =0
0
, Srednja vrednost napona je maksimalna i jednaka je naponu diodnog
ispravljaa (U
d,0
). Ovo je dakle optiji sluaj koji obuhvata i diodne ispravljae.

sl. 3-4

44
U oblasti ugla upravljanja od 0<<90
0
, srednja vrednost izlaznog napona je
pozitivna. Energija se prenosi iz naizmenine mree u jednosmernu, pa ovakav reim
nazivamo ispravljakim.
Pri =90
0
, Srednja vrednost napona jednaka je nuli.
U oblasti ugla upravljanja od 90
0
<<180
0
, srednja vrednost izlaznog napona je
negativna. Smer struje ne moe da se promeni, tako da u ovom reimu mora da
postoji u jednosmernom kolu izvor napona obrnutog polariteta i odgovarajua
induktivnost. Energija se prenosi iz jednosmerne mree u naizmeninu, pa ovakav
reim nazivamo invertorskim. Ovakav invertor ne moe
da radi bez mree pa se naziva i mreom komutiran
(voen) invertor.
Dobili smo da sada jedan isti ureaj moe da radi i
ispravljakom i invertorskom reimu, jednostavno samo
promenom ugla upravljanja. Zato se za ovakve ureaje
koristi uopteniji naziv pretvarai (fazno kontrolisani
pretvarai).
Zavisnost promene srednje vrednosti izlaznog napona
od ugla upravljanja U
d,SR
=f(), naziva se karakteristikom
regulacije.
cos
0 , , d SR d
U U
Oblik ove karakteristike prikazan je na sl. 3-5
3.1.5. ISPRAVLJANJE SA TIRISTORIMA (PRISUTNA KOMUTACIJA)
Posmatrajmo sada realan polu upravljivi tiristorski ispravlja sa procesom
komutacije (sl. 3-6).
Trenutna vrednost napona na anodi tiristora koji preuzima struju je:
) (
) (
) ( ) ( t i R
dt
t di
L t u t u
S S
S
S S

Pretpostvaviemo da je struja na izlazu ispravljaa konstantna, tako pad napona na
induktivnosti postoji samo za vreme komutacije. Sa ovim pretpostavkama i oznakama
prema sl. 3-6, srednja vrednost izlaznog napona je:

+
+
+
,
_
,
_
q
q
S S
S
S S
T t
t
S S
S
S S SR d
t d i R
dt
di
L t U
q
dt i R
dt
di
L u
T
U ) ( cos 2
2
1
1
1
,

Sreivanjem ovog integrala dobija se:

sl. 3-5

45
( )

+
+
SR DC
I
S
q
q
S S S SR d
di
L q
t d i R t U
q
U
,
0
,
2
) ( cos 2
2

I konano:
( )
SR S S S SR d
I R L f q
q
q
U U +
cos sin 2
,

ili:
( )
SR S S d SR d
I R L f q U U + cos
0 , ,

U
SR,0
Napon praznog hoda ispravljaa pri =0
Izraz je izveden pod pretpostavkom neprekidnosti ispravljenog napona. Uslov ne
zadovoljava ispravlja sa jednom diodom, i dobijeni izraz ne vai za njega. To znai
da izraz vai za ispravljae sa q2. Intervali nultog napona mogu se pojaviti i kod
viezaznih ispravljaa pri optereenju izlaza isto omskim optereenjem (ili
induktivnim sa zamajnom diodom), tako da se dobijeni izraz ne moe primeniti ni u
tim sluajevima. Dobijeni izraz obuhvata
tiristorske i diodne ispravljae. U ovaj izraz
moe se uneti jo i pad napona na tiristorima
(ili diodama):
U(1 ... 2) V
Sa ovim, kompletan izraz za izlazni napon
optereenog tiristorskog ispravljaa je:
( ) U I R L f q U U
SR S S d SR d
+ cos
0 , ,

Napon diodnog ispravljaa dobija se pri
=0:
( ) U I R L f q U U
SR S S d SR d
+
0 , ,

Kod viih napona, pad napona U moe da
se zanemari.
Zavisnost izlaznog napona (U
d
) od struje
optereenja (I
d
), ptretstavlja takozvanu izlaznu
(opteretnu) karakteristiku. Kod diodnih
ispravljaa to je prava linija koja poinje u
taci U
d,0
. Ova karakteristika je prikazana na
sl. 3-7 pravom =0.
Kod tiristorskih ispravljaa menja se i
napon praznog hoda. Nagib karakteristika je
pri svim uglovima upravljanja isti, tako da su

sl. 3-6.

46
prave meusobno paralelne. Karakteristika koja
odgovara =180
0
, nacrtana je isprekidano jer se
ona realno ne moe postii.
Karakteristike na sl. 3-7 su idealizovane jer nije
uzeta u obzir i mogua diskontinualnost struje.
Uoptenje izraza za mostne sprege
Dobijeni izrazi su se mogu primeniti za bilo koji
q-fazni polutalasni ispravlja. Kod mostnih
ispravljaa se ispravljaju obe poluperiode
(punotalasno ispravljanje), tako da se ima dvostruk
broj pulsacija (p) u izlaznom naponu (p=2q). Kod
mostnog ispravljaa, u svakom intervalu vremena
provode po dve diode, ili tiristora (iz dve faze),
tako da je u tom intervalu izlazni napon meufazni
(linijski). Poto vode po dve diode (ili tiristora), i
pad napona na njima je dvostuko vei nego kod polutalasnog ispravljanja. Ovo je
neto nepovoljnije, tako da se kod vrlo niskoj napona ne koriste mostne veze.
Napon neoptereenog diodnog ispravljaa:
p
p
U U
l S d
sin 2
, 0 ,

Napon optereenog diodnog ispravljaa:
( ) U I R L f p U U
SR S S d SR d
+ 2
0 , ,

Napon optereenog tiristorskog ispravljaa:
( ) U I R L f p U U
SR S S d SR d
+ 2 cos
0 , ,

Ovo su optiji izrazi, pa e u daljim razmatranjima biti koriena pulsnost (p)
umesto broja faza (q).
3.1.6. KOMUTACIJA
Komutacija je proces u kome jedna grana (sa diodom ili tiristorom) prestaje da
vodi a druga preuzima struju. Kada bi naizmenina strana bila bez induktivnosti u
svojim granama, komutacija bi se odigrala trenutno. Prisustvo induktivnosti
uslovljava da struja ne moe trenutno da se promeni tako da za vreme komutacije
istovremeno vode dve (ili vie) grana. Prilikom izvoenja opteg izraza za izlazni
napon ispravljaa, obuhvatili smo i pad napona zbog komutacije. Pogledajmo sada
kako se odvija ovaj proces. Radi pojednostavljenja, zanemariemo omske otpornosti
u kolu komutacije.
U optem sluaju ispravljaa sa q faza, neka trenutno vodi tiristor prve faze (T
1
) i u
trenutku (/) doveden je upravljaki impuls na geit tiristora druge faze (T
2
). Poev

sl. 3-7.

47
od ovog trenutka vode oba tiristora i kolo izmeu faze 1 i 2 je u kratkom spoju. Struja
faze 2 se poveava a faze 1 smanjuje, tako da je njihov zbir jednak izlaznoj struji
(I
SR
). Struja na izlazu ispravljaa ostaje nepromenjena.
Za kolo sa sl. 3-6,a) jednaina za vreme komutacije je:
dt
t di
L t u t u
S
S S S
) (
2 ) ( ) (
2
1 2
, i poetni uslov: i
S2
(t
0
=/)=0
u
S2
(t) - u
S1
(t) je trenutna vrednost meufaznog napona faza 2 i 1.
Oznaimo efektivnu vrednost ovog napona sa U
21
.
Poev od trenutka prirodne komutacoje, trenutna vrednost ovog napona je:
t U t u sin 2 ) (
21 21

Reenje diferencijalne jednaine, uz navedeni poetni uslov je:
( ) ( ) t I t
L
U
t i
KS
S
S

cos cos 2 cos cos

2
2
) (
21
2

Komutacija poinje u trenutku, koji odgovara uglu paljenja tiristora 2 (t
0
=).
Zavrava se pri uglu (t
1
=+) kada struja i
S2
dostigne vrednost I
d,SR
. Ugao ()
nazivamo uglom komutacije. U intervalu ugla (ili vremena) komutacije, vode dva
tiristora i imamo preklapanje (prekrivanje). Njegova vrednost se dobija iz uslova:
( ) [ ]
+ cos cos
2
2
21
S
SR
L
U
I
Struja kratkog spoja u krugu komutacije je:
S S
KS
X
U
L
U
I
2 2
21 21

pa je:
( )
KS
SR SR S
I
I
U
I L

+
2
2
cos cos
21

Slikovit prikaz ove jednaine daje sl. 3-8. Osenena povrina je deo koji nedostaje
u izlaznom naponu. Pri konstantnoj izlaznoj struji ovaj deo je konstantan i iznosi:
SR S
t
t
I L dt
t u t u

2
1
2
) ( ) (
1 2

Njegova vrednost je uvek pozitivna i pretstavlja uzrok pada napona.
Ako se ova vrednost podeli sa periodom ponavljanja (2/p), dobija se pad napona
zbog preklapanja.

48
SR S
SR S
PREKL
I L f p
p
I L
U

/ 2
.

Maksimalni ugao komutacije (prekrivanja) je pri =0
0
i iznosi:
,
_

KS
SR
I
I
2
1 arccos
0

Pri nominalnom optereenju, odnos struja I
SR
/I
KS
je priblino oko 0,05 do 0,1, tako
da je ovaj ugao komutacije od oko 15
0
do 20
0
.
Minimalni ugao komutacije je pri =90
0
i iznosi:

sl. 3-8.

49
,
_
KS
SR
I
I
2
arcsin
90

Za navedeni odnos I
SR
/I
KS
ovaj ugao je u granicama od oko 2
0
do 4
0
.
U ispravljakom reimu rada (<90
0
) napon je pozitivan pa je izlazni napon manji
od napona praznog hoda. Meutim u invertorskom reimu rada (>90
0
) napon je
negativan, pa se umesto pada ima poveavnje izlaznog napona (po apsolutnoj
vrednosti).
Pri konstantnom ulaznom, izlazni napon zavisi od ugla upravljanja () i izlazne
struje ispravljaa (I
SR
). Ove zavisnosti za svaki konkretni ispravlja daju se u obliku
odgovarajuih karakteristika i to su:
- Karakteristika regulacije U
SR
=f() (sl. 3-5)
- Izlazna (opteretna) karakteristika ispravljaa U
d
=f(I
d
), (sl.3-7)
O ovim karakteristikama bie vie govora pri analizi pojedinih vrsta ispravljaa.

3.1.7. ISPRAVLJA SA ZAMAJNOM DIODOM
Posmatrajmo sada ispravlja sa zamajnom diodom prema sl. 3-9. Kod tiristorskog
ispravljaa, sa poveanjem ugla paljenja, srednja vrednost napona opada.
Do odreenog ugla paljenja napon je pozitivan
u svakom trenutku. Prema sl. 3-9 ova granica je:
q
q
q q
,
_

2
) 2 ( 1
2
1
2
1

Kod dvofaznog ispravljaa, to je ve pri
1
>0.
U tabeli 3-1, date su vrednosti ugla upravljanja
(
1
) pri kome kod pojedinih ispravljaa trenutma
vrednost napona pada na nulu.
Kod ispravljaa sa zamajnom diodom, napon
ne moe da bude negativan. U trenutku kad napon
padne na nulu, struju preuzima zamajna dioda i
napon izgleda kao na sl. 3-9. Izlazna struja (I
d
)
tada postaje diskontinualna. Na istoj slici su
prikazani oblici struje ispravljakih dioda i
zamajne diode.
Srednja vrednost napona u intervalu ugla
upravljanja od =0 do =
1
je prema ranije
izvedenom izrazu:
cos sin 2
,
q
q
U U
S SR d
, a 0<<
1

sl. 3-9.

50
Pri =
1
, srednja vrednost napona je:
,
_
,
_

q
q
U
q q
q
U
q
q
U U
S S S SR d
2
1 , ,
sin 2
2
cos sin 2 cos sin 2
1

Prema oznakama sa sl. 3-9, za uglove upravljanja >
1
, izlazna struja (I
d
) postaje
diskontinualna. Pri diskontinualnoj struji srednja vrednost napona je:

+
+

2
,
) ( ) cos( 2
2
1
1
1
q
S
T t
t
S SR d
t d t U
q
dt u
T
U , a
1
<<
2

Reenje integrala je:
2
sin 1
2
,
,
_
q q
U U
S SR d

Pri diskontinualnoj struji, sa promenom ugla upravljanja srednja vrednost napona
se menja po ovom izrazu.
Sa poveanjem ugla upravljanja, srednja vrednost napona i dalje opada. Nulta
srednja vrednost se postie kada brojilac razlomka postane jednak nuli, odnosno:
1 sin
2

,
_

Ovo odgovara uglu upravljanja
2
:
q

+
2
2

Pri uglu =
2
, napon postaje jednak
nuli. Nulta vrednost napona zadrava se u
intervalu ugla od =
2
do =180
0
, i tada
nema regulacije izlaznog napona.
Sada je oblik regulacione karakteristike
malo drugaiji. U tabeli 3-1, prikazane su i
vrednosti ugla
2
. Na sl. 3-10, prikazane su karakteristike regulacije, za ispravljae sa
zamajnom diodom.
Na kraju da jo jednom naglasimo, da je oblik izlaznog napona ispravljaa sa

sl. 3-10.

q q=2 q=3 q=6 q=12 q
1
0 30
0
60
0
75
0
90
0

2
180
0
150
0
120
0
105
0
90
0

Tabela 3-1.

51
zamajnom diodom jednak obliku napona ispravljaa bez zamajne diode, kada napaja
isto omsko optereenje.
3.1.8. GRANICA DISKONTINUALNE STRUJE
Posmatrajmo sada najei sluaj optereenja koje ini motor jednosmerne struje
sa svojom kontra-elektromotornom silom i induktivnou. Za sada zanemarimo
aktivnu otpornost namota motora. Analiza e biti sprovedena na primeru trofaznog
poluupravljivog ispravljaa, meutim rezultat e imati opti karakter.
Talasni oblici izlaznog napona i struje prikazani su na sl. 3-11.
Uslov za ukljuenje tiristora je da je anoda na viem potencijalu od katode. To
znai da trenutna vrednost napona u trenutku ukljuenja mora biti vea od kontra-
elektromotorne sile motora.
E u > ) / (
Odnosno:
E
q
U >
,
_
cos 2
Ovo odreuje minimalnu vrednost ugla
ukljuenja pri nekoj vrednosti E:
,
_
+
U
E
q 2
arccos
min

Kada je tiristor ukljuen, napon na izlazu
je segment ulaznog napona faze kojoj
pripada tiristor. Za kolo se sada moe
postaviti jednaina:
dt
di
L E
q
t U
d

,
_
cos 2 , za >
min

Za poetni uslov nulte struje, reenje jednaine je:
( )

1
]
1
,
_
,
_
t
L
E
q
t
q L
U
i
d
sin sin
2

Trenutna vrednost struje je nula i pri t= i tada vai relacija:
( )
,
_
,
_
U
E
q q 2
sin sin
Ova jednaina je transcendentna i ugao prekida struje () se ne moe eksplicitno
izraziti.
Da bi struja bila kontinualna treba da je:

sl. 3-11.

52
q

2
+
Sa ovim gornja jednaina postaje:
q U
E
q q

2
2
sin sin
,
_
,
_

I posle sreivanja se dobija:
d d
U U
q
q
U E
cos cos sin 2

0 ,

Izraz pokazuje da je pri kontinualnoj struji kontra-elektromotorna sila jednaka
srednjoj vrednosti napoana.
Srednja vrednost struje dobija se iz izraza:
) ( ) (
2
,
t d t i
q
I
SR d

Za srednju vrednost kontinualne struje se dobija:

sin cos sin
2
,
_

q q
q
L
U
I
d

Izraavajui cos iz jednaline za napon i sin iz
jednaine za struju i koristei jednakost:
1 sin cos
2 2
+
dobija se:
1
cos sin
2
2
2
2
0 ,
2
1
]
1
,
_
+
q q
q
L
U
I
U
U
d
d
d

Jednaina je oblika:
1
2
0 ,
2
2
0 ,
2
+
d
d
d
d
I
I
U
U

Ovo je jednaina elipse sa poluosama U
d,0
i I
d,0
i pretstavlja graninu krivu. Oblast
unutar elipse odgovara diskontinualnoj, a izvan kontinualnoj struji. Ovo je prikazano
na sl. 3-12.
Izlazne karakteristike realnog ispravljaa pri kontinualnoj struji, nisu horizontalne
ve imaju nagib.
Na sl. 3-13, prikazana je promena oblika struje optereenja ispravljaa pri
konstantnom uglu upravljanja , i promenljivoj kontra-elektromotornoj sili. Ovo je

sl. 3-12.

53
realan sluaj kada se elektromotor nalazi u praznom hodu i polako optereuje. Ako ne
bi postojali nikakvi gubici praznog hoda moment za obrtanje bi bio jednak nuli, tako
da bi i struja pala na nulu. Brzina motora bi bila tolika da E bude jednaka trenutnoj
vrednosti napona u trenutku paljenja tiristora. Ovo je idealan sluaj i zbog postojanja
mehanikih i elektrinih gubitaka u motoru ne moe se postii na ovaj nain. U praksi
se ovaj reim moe postii samo ako se drugim motorom ubrza posmatrani motor, do
potrebne brzine.
Sa porastom optereenja brzina motora opada, smanjuje se E i poveava struja.
Interval voenja struje se iri sve do trenutka kada ona postaje kontinualna. Sa daljim
poveanjem optereenja motora, i struja mora da raste, ali sada tako to se dodaje
jednosmerna komponenta. Pri zanemarenoj omskoj otpornosti, kontraelektromotorna
sila dalje ostaje konstantna. Kod realnog motora, zbog omskih otpornosti, ona i dalje
pada sa porastom struje optereenja.
Prethodna analiza se zasnivala na polutalasnim ispravljau sa q faza. Oblik napona
kod mostnih ispravljaa je istog oblika, stim to je broj pulsacija izlaznog napona
dvostuko vei od broja faza (p=2q).

3.2. POLUTALASNI ISPRAVLJAI
3.2.1. DVOFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJA
Na sl. 3-14, prikazan je ispravlja sa dve diode. Primar njegovog transformatora je
klasian, dok je sekundar sastavljen od dva jednaka namota vezana tako da su im
naponi po amplitudi jednaki (U
S1
=U
S2
= U
S
/2), ali fazno pomereni za 180
0
. Praktino,
sekundar se dobija motanjem celog namota u istom smeru i ostavljanjem izvoda na
sredini (namot sa srednjim izvodom). Ovde se u stvari radi o transformatoru koji
monofazni napon (q=1) na ulazu, pretvara u dvofazni (q=2) na izlazu. Ovakvi
transformatori se ponekad nazivaju i "pu-pul".
Ispravlja se prikljuuje na dvofazni sekundar (q=2). Svaki namot (faza) vodi
struju u svojoj pozitivnoj poluperiodi, tako da se u izlaznom naponu se nalaze obe
poluperiode ulaznog napona (p=2). U odnosu na monofaznu napojnu mreu,
ispravljanje punotalasno.

sl. 3-13.

54
Premao optem izrazu za napon praznog hoda, njegova srednja vrednost je:
f S f S DC
U U U
, , 0 ,
9 , 0 2
2

Pored srednje vrednosti napona, postoje i
vii harmonici. Ovde postoje samo parni
harmonici (jer je p=2) i njihova efektivna
vrednost je:
( ) 1 2
2
2
0 0 ,
k
U U
d kp

Efektivna vrednost najnieg harmonika
(k=1) je:
0 , 0 ,
2
0 , 0 , 2
471 , 0
3
2
1 2
2
d d d
U U U U

Kod omskog optereenja efektivna vrednost izlaznog napona ovog ispravljaa je
efektivnoj vrednosti sekundarnog napona transformatora.
f S EF DC
U U
, ,

Oblik struje zavisi od vrste optereenja, pa e dalje posebno biti analiziran rad
ispravljaa sa isto omskim i induktivnim optereenjem.
3.2.1.1. Omsko optereenje
Pri optereenju ispravljaa otpornikom, struja ima isti oblik kao i napon (pozitivna
polovina sinusoide) tako da se komutacija odvija pri nultoj struji. Ovo znai da pri
omskom optereenju dvofaznog diodnog ispravljaa ne postoji preklapanje u voenju
dioda. Ovde je komutacija praktino trenutna.
Pogledajmo sada koliko reaktanse mree i transformatora utiu na izlazni napon.
Naizmenina struja u transformatoru stvara padove napona na rasipnim
induktivnostima i aktivnim otpornostima primara i sekundara, kao i napojne mree.
Neka su R
S
i X
S
, aktivna otpornost i reaktansa mree i transformatora svedene na
sekundar. Opti izraz za izlazni napon tranasformatora pri bilo kom optereenju je:
( ) ( ) sin cos sin cos
2 2
0 ,
XI RI RI XI U U
S S
+
Pri isto omskom optereenju ispravljaa struja sekundara transformatora je
sinusna i u fazi sa naponom (cos=1). U tom sluaju je:
( ) ( )
R X S
S
S
S
S
S S S S S
u u U
U
I R
U
I X
U I R I X U U
,
_
,
_

2
0 ,
0 ,
2
2
0 ,
0 ,
2 2
0 ,
1 1

sl. 3-14

55
u
R
, Relativni pad napona na omskim otpornostima
u
X
Relativni pad napona na induktivnim otpornostima
Priblina vrednost sekundarnog napona je:
,
_

2
1
2
0 ,
X
R S S
u
u U U
Pri normalnim optereenjima ovi padovi
napona su:
u
R
od oko 0,03 do 0,1
u
X
od oko 0,05 do 0,15
Za ovakve vrednosti pojedinih padova
napona, pri normalnim optereenjima, uticaj
induktivnosti na pad napona je mnogo manji
od otpornosti i moe se zanemariti, tako da
veliina sekundarnog napona:
( )
S S S R S S
I R U u U U
0 0
1
Ovim smo pokazali da na izlazni napon transformatora optereenog omskim
optereenjem (preko ispravljaa) ne utiu unduktivnosti ulaznog kola.
Napon ispravljaa optereenog otpornikom R je onda:
U I R U U I R U U
d S d d S S d

0 ,
2 2

Na sl. 3-15, prikazani su oblici; izlaznog napona, struje primara i sekundara
transformatora pri omskom optereenju.
Kod omskog optereenja, struja ima oblik napona. Njena srednja vrednost je:
EF DC
SR
SR
I
R
U
I
,
9 , 0
Izlazna snaga ispravljaa je:
81 , 0 9 , 0 9 , 0
, ,
SR SR SR SR
EF DC EF DC DC
I U I U
I U P
Za zagrevanje namota transformatora, vanija je efektivna vrednost struje.
Na sekundaru transformatora, svaka faza vodi u svojoj pozitivnoj poluperiodi.
Efektivna vrednost fazne struje (polunamota) sekundara je:
EF DC
EF DC
S
I
I
I
,
,
707 , 0
2

sl. 3-15

56
Snaga jedne faze sekundara je:
P I U I U S
EF DC EF DC S f S f S
707 , 0 707 , 0
, , , ,

Ukupna snaga sekundara je:
P S S
f S S
41 , 1 2
,

Radi jednostavnije analize posmatraemo da je prenosni odnos transformatora
jednak jedinici. Ova pretpostavka ne utie na snagu jer se napon i struja menjaju u
obrnutoj proporciji tako da je njihov proizvod jednak jedinici i ne utie na analizu.
Na primar se prenose obe poluperiode sa sekundara tako da on vodi ukupnu struju.
Ona je sinusnog oblika i fazi je sa naponom tako da je snaga jednaka snazi na izlazu
ispravljaa. Tipska snaga se definie na sledei nain:
2
S P
TR
S S
S
+

U ovom sluaju tipska snaga transformatora je:
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
207 , 1
2
41 , 1
2

To znai da monofazni transformator sa srednjim, koji napaja neko troilo preko
ispravljaa, mora biti za oko 21% vee snage od dvonamotnog transformatora.
Primarna mrea ovo optereenje vidi kao isto aktivno i faktor snage () jednak je
jedinici.
1
P
S
P

Primarna struja je sinusnog oblika i ne sadri vie harmonike. Pored toga primarna
struja je u fazi sa naponom.
3.2.1.2. Preteno induktivno optereenje (L>>)
Kada se na izlaz ispravljaa prikljui preteno induktivno optereenje, valovitost
struje se smanjuje. Sa poveanjem vremenske konstante (L/R) optereenja, udeo viih
harmonika postaje manji i struja sve ispeglanija. U ovakvim sluajevima, smatra se
da je dovoljno dobra aproksimacija ako se struja posmatra samo preko svoje srednje
vrednosti a vii harmonici zanemare (sl. 3-16). Konstantna struja na izlazu ispravljaa
preslikava se kao pravougaona na njegovom ulazu.
Srednja vrednost napona je ovde.
( ) ( ) U I R fL U U I R fL U U
SR S S DC SR S S S SR

+ + 2 2
2 2
0 ,


57
A napon praznog hoda:
S S DC
U U U 9 , 0 2
2
0 ,

U stacionarnom stanju struja je
konstantna, tako da srednja i efektivna
vrednost postaju jednake i iznose:
R
U
I
SR
SR

Poto je struja konstantna, snaga na izlazu
ispravljaa jednaka je proizvodu srednjih
vrednosti napona i struje.
SR SR
I U P
Na ulazima ispravljaa struja je pravougaonog oblika. Ovo je ujedno i fazna struja
sekundara. Njena efektivna vrednost je:
SR S
I I 707 , 0
Ukupna prividna snaga za oba polunamota sekundara je:
P I U I U S S
SR SR S S f S S
57 , 1 707 , 0 11 , 1 2 2 2
1 ,

Efektivna vrednost primarne struje jednaka je struji na izlazu ispravljaa:
SR P
I I
P I U I U S
SR SR P P P
11 , 1 11 , 1
Sada je tipska snaga transformatora:
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
34 , 1
2
57 , 1 11 , 1
2

U ovom sluaju potreban je transformator jo vee snage nego za napajanje
omskog optereenja.
Prividna snaga primara uzima se iz primarne mree, tako da je:
P S S
P MR
11 , 1
Faktor snage prema primarnoj mrei je:
9 . 0
11 , 1

P
P
S
P

Kod diodnog ispravljaa osnovni harmonik struje je u fazi sa naponom, tako da je:
1 cos
1

sl. 3-16.

58
Poto je faktor snage:
1
cos
Proizilazi da je .
To znai da je faktor snage ovde jednak
faktoru izoblienja (distorzije) struje (I
f,1
/I
f
) i
da je posledica postojanja viih harmonika u
struji.
U ovoj analizi (pri izraunavanju snage
primara) preutno je uzeto da je napon na
ispravljau pri optereenju jednak naponu
praznog hoda (zanemareni padovi napona).
Meutim zbog komutacije, napon na izlazu
je neto drugaijeg oblika. Stvarni izlazni
napon je neto manji tako da je i aktivna snaga primara manja.
U narednoj analizi e biti obuhvaen i uticaj komutacije.
Na sl. 3-17. prikazani su oblici napona i struje sekundara i primara, kod
polutalasnog dvofaznog diodnog ispravljaa. Pri komutaciji vode obe diode, tako da
je srednji napon jednak nuli. Ovo umanjuje srednju vrednost izlaznog napona
ispravljaa.
Zbog procesa komutacije, prelazak voenja sa jedne diode na drugu odvija se sa
kanjenjem. Ovo kanjenje se preslikava i na primar transformatora, tako da primarna
struja ne menja smer u istom trenutku kada i napon. Osnovni harmonik struje je
priblino oblika kao na slici. Moe se uteti da je njegovo ugaono kanjenja za
naponom priblino jednako polovini ugla komutacije (
1
/2).
Kod diode je ovo manje tano, ali kod tiristora struja pri komutaciji je priblino
linearna tako da je ovo dosta dobra aproksimacija.
Ranije smo videli da je koeficijent izoblienja kod ovog ispravljaa:
9 , 0
1

S
S
I
I

Tako da je faktor snage:
2
cos 9 , 0 cos
1

Na sl. 3-18, prikazana je izlazna naponsko
strujna (opteretna) karakteristika dvofaznog
polutalasnog diodnog ispravljaa. Ista
situacija je i kod monofaznog mostnog (p=2)
diodnog ispravljaa.

sl. 3-17.

sl. 3-18.

59
3.2.1.3. Izbor dioda ispravljaa
Za izbor dioda ispravljaa, relevantni su makimalni inverzni napon i srednja
vrednost struje u diodi. Kod ovog ispravljaa maksimalni inverzni napon je jednak
amplitudi meufaznog napona na sekundarnu koji iznosi:
S S MAX R
U U U 82 , 2 2 2
,

Za ovaj ispravlja, srednja vrednost struje diode jednaka je:
2
,
SR
SR D
I
I
Pri izboru treba uzeti i izvestan faktor sigurnosti. Uobiajeno je da on, i za napon i
za struju, iznosi od 2 do 3.
3.2.1.4. Konstrukcija pu-pull transformatora
Pri jednakim gustinama struje primara i sekundara, zbog manje struje, polunamot
sekundara mota se icom manjeg preseka.
P CU S Cu
A A
, ,
707 , 0
Ceo sekundar (oba polunamota) zauzimaju sada deo povrine prozora.
. , , ,
2 2
2
2
2
PRIM P Cu P Cu S Cu SEK
A NA NA NA A
Povrina primara je:
P Cu PRIM
NA A
, .

Kod standardnog dvonamotnog transformatora polovimu povrine pozora zauzima
primar (A
PRIM
) a drugu polovinu sekundar (A
SEK
).
Sa ovim, udeo sekundara i primara u ukupnoj povrini prozora (A
PROZORA
) su:
Za sekundar 586 , 0
2 1
2
.
PROZORA
SEK
A
A

Za primar 414 , 0
2 1
1
.
PROZORA
PRIM
A
A

3.2.2. DVOFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJA
Ako se diode u ispravljau na sl. 3-14. zamene tiristorima, dobija se mogunost
regulacije izlaznog napona u irokim granicama (sl. 3-19.). Oblik izlaznog napona
zavisi od karaktera optereenja.

60
isto omsko optereenje
Ako se titistori ukljue pri uglu (), dobija se napon na izlazu ispravljaa kao na
slici. Pri omskom optereenju struja ima isti oblik. Struja u fazama sekundara je
jednosmerna, dok je struja u primaru naizmenina.
Ovde je struja isprekidana, pa se ne moe direktno primeniti ranije izvedeni izraz
za srednju vrednost napona ispravljaa, ve ga moramo posebno izraunati. Polazei
od definicije srednje vrednosti, dobija se:

) ( ) sin( 2
1
) ( ) (
1
,
t d t U t d t u U
f S SR

Posle sreivanjadobija se:
2
cos 1
9 , 0
2
cos 1 2
+

+
S S SR
U U U
Ili izraeno preko maksimalnog napona (pri
=0)
2
cos 1
0 ,
+
SR SR
U U
Dobijeni izraz za napon je priblian jer ne
uzima u obzir padove napona.
Treba uoiiti da je ovaj napon uvek pozitivan
i tek pri =180
0
, njegova vrednost je nula. Isti
napon bi se dobio i sa konstantnom izlaznom
strujom (L>>) i zamajnom diodom.
Inverzni napon tiristora, prema kome se
biraju tiristori, jednak je kao i u sluaju diode, i
iznosi:
f S S MAX R
U U U
, ,
82 , 2 2 2
Srednja vrednost struje je:
2
cos 1
0 ,
+

R
U
R
U
I
SR
SR
SR

Dalje se moe izraunati i efektivna vrednost
struje, faktor oblika i tako dalje. Mi se neemo
uputati u dalju analizu ovog sluaja.
Preteno induktivno optereenje (L>>)
Posmatrajmo ponovo isti isptavlja (sl. 3-
19), ali sada optereen konstantnom strujom u
kolu (preteno induktivno optereenje). Talasni

sl. 3-19.

sl. 3-20

61
oblici napona i struje prikazani su na sl. 3-20. I ovo je idealizovan sluaj jer ne
obuhvata komutaciju. Poto je struja kontinualna (neprekidna) moe se primeniti
ranije izvedeni izraz za izraunavanje srednje vrednosti napona ispravljaa.
Uzimanjem da je p=2 dobija se srednja vrednost izlaznog napona:
cos cos 9 , 0
0 , , SR f S SR
U U U ,
Oblik karakteristike U
SR
=f() (regulaciona karakteristika) prikazana je na sl. 3-21.
Za razliku od napona pri isto omskom optereenju ovde srednja vrednost napona
moe biti i negativna.
Pored srednje vrednosti napona, postoje i vii harmonici. Ovde postoje samo parni
harmonici (p=2) i njihova efektivna vrednost je:
1 ) 2 (
sin ) 2 ( cos
2
2
2 2 2
0 ,
k
k
U U
d k

Efektivna vrednost najnieg harmonika (k=1) je:
3
4 1
3
4 1
cos 2
3
sin 4 cos
2
2 2
0
2 2
0 ,

tg
U
tg
U U U
d d d k
+
+

Interesantno je uporediti napone praznog hoda ovog ispravljaa, pri omskom
(isprekidana struja) i preteno induktivnom optereenju (kontinualna struja). Ovo je
prikazano u obliku regulacionih karakteristika na sl. 3-21.
Kako emo videti i kod drugih regulisanih ispravljaa pri kontinualnoj struji, oblik
regulacionih karakteristika je isti, dok se ove karakteristike pri omskom optereenju
razlikuju.
Efektivna vrednost izlazne (jednosmerne) struje jednaka je srednjoj (I
DC,EF
=I
SR
)
Na ulazima ispravljaa struja je pravougaonog oblika. Ovo je ujedno i fazna struja
sekundara. Njena efektivna vrednost je:
cos
2
707 , 0
,
R
U
I I
f S
SR S

Aktivna snaga je:
cos 9 , 0
SR S SR SR
I U I U P
Prividna snaga na primaru transformatora je:
SR f S P P
I U I U S
,

Faktor snage je:
cos 9 . 0
S
P

Ovaj izraz ne obuhvata komutaciju.

sl. 3-21.

62
Na kraju posmatrajmo rad tiristorskog
ispravljaa kontinualnoj struji, uzimanjem u
obzir i komutacije. Oblik izlaznog napona, struje
po fazama sekundara i primarna struja prikazani
su na sl. 2-22.
( ) U I R fL U U
SR S S SR SR
+ 2 cos
0 ,

Neemo se vraati na izraunavanje srednjih i
efektivnih vrednosti struja i napona. Postupak je
isti. Pogledajmo samo kako se komutacija
odraava na faktor snage.
Komutacija se moe posmatrati kao kanjenje
ukljuenja tiristora u odnosu na ugao paljenja za
polovinu ugla komutacije. Sa ovom
aproksimacijom faktor snage je:
,
_
+
2
cos 9 . 0

S
P

Pri =0, dobija se izraz koji smo imalo
kod diode.
Zamajna dioda u kolu
Kada je u kolu vezana zamajna dioda
(sl. 3-23) izlazni napon ne moe biti
negativan. U tim intervalima zamajna
dioda preuzima struju i napon ostaje
praktino na nultoj vrednosti.
Raspodela voenja struje izmeu diode
i tiristora prikazana je na srednjem
dijagramu iste slike. Na najdonjem
dijagramu je prikazan oblik primarne
struje i njegov poloaj prema ulaznom
naponu.

sl. 3-22

sl. 3-23

63
3.2.3. TROFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJA
U odnosu na monofazne, trofaznim
ispravljaima ispravljaima se postiu
vee snage tako da im je i primenljivost
vea. Meutim o primenljivosti ima
smisla govoriti tek kod punotalasnih
(mostnih) ispravljaa. Ovde se jo uvek
radi o teorijskim razmatranjima na
kojima e se kasnije zasnivati i analiza
mostnih ispravljaa.
Na sl. 3-24 prikazan je trofazni
diodni polutalasni ispravlja, bez
komutacije.
Srednja vrednost izlaznog napona je:
f S f S SR
U U U
, , 0 ,
17 , 1
2
6 3

U trofaznom sistemu je uobiajeno
da se koristi i linijski (meufazni napon.
On je:
f l
U U 3
Srednja vrednost napona izraena
preko linijskog napona je:
l S l S d
U U U
, , 0 ,
676 , 0
2
2 3

Pored srednje vrednosti napona,
postoje i vii harmonici. Ovde postoje
harmonici deljivi sa tri i njihova
efektivna vrednost je:
( ) 1 3
2
2
0 0 ,
k
U U
d k

Efektivna vrednost najnieg harmonika (k=1) je:
0
2
0 0 , 3
177 , 0
1 3
2
d d
U U U

Ovde jo treba da definiemo napon prema kome se biraju diode. To je maksimalni
inverzni napon koji moe da se pojavi na diodama, i jednak je amplitudi linijskog
napona.

sl. 3-24

64
f S f S MAX R
U U U
, , ,
45 , 2 6
Posmatrajmo sada kako optereenje polutalasnog ispravljaa vidi transformator.
Sekundarni namoti transformatora za ispravljae veziju se u zvezdu, tako da sva
dosadanja razmatranja ostaju u vanosti.
Izlazna snaga ispravljaa je:
SR SR
I U P
0 ,

Za daljnju analizu potrebno je posmatrati struju primara. Ona zavisi od sprege
transformatora. Kod trofaznog transformatora, namoti mogu biti vezani u zvezdu,
trougao i izlomljenu zvezdu. Dalje e posebno biti analizirana svaka od ovih sprega.
Transformator sprege Y/y
Posmatrajmo sada transformator sprege Y/y prikazan na sl. 2-24. Struja u
sekundarnom namotu je raspodeljena tako da u svakoj fazi, i diodi, traje po treinu
periode. Njena srednja vrednost (jednosmerna komponenta) jednaka je treini struje
optereenja.
3
,
SR
SR D
I
I
Prema ovoj struji biraju se diode ispravljaa.
Fazne struje sekundara traju po jednu treinu periode. Efektivna vrednost faznih
struja sekundara je:
3
SR
S
I
I
Prividna snaga sekundara je:
P P
I U
I U S
SR SR
S f S S
48 , 1
17 , 1
3
3 17 , 1
3 3
,

Jednosmerna komponenta sekundarne struje ne moe da se transformie (prenese
na primar). Oblik primarne, jednak je obliku sekundarne struje umanjene za
jednosmernu komponentu. Posmatrajmo interval kada vodi dioda prve faze. Struja
sekundara I
d
se preslikava na primar kao (2/3)I
d
, tako da jedna treina amperzavojaka
struje prve faze ostaje nekompenzirana.

Za navedenu spregu, oblici primarnih struja sve tri faze prikazani su na istoj slici.
SR
SR SR SR
S P
I
I I I
I I
3
2
3 3 3
2
2
2
2
,
_
,
_


65
P I
U
I U S
SR
SR
P P P
21 , 1
17 , 1
2
3
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
34 , 1
2
48 , 1 21 , 1
2

Isti rezultat smo dobili i kod transformatora dvofaznog polutalasnog ispravljaa.
Faktor snage na primaru transformatora je:
826 , 0
21 , 1

P
P
S
P
P

Dalja analiza pokazala bi da je
osnovni harmonik u fazi sa naponom,
tako da je ovaj faktor snage
prvenstveno posledica faktora
izoblienja struje ().
Prethodna analiza nije uzimala u
obzir komutaciju. Kod realnog
ispravljaa, pri konstantnoj struji,
postoje i padovi napona zbog
komutacije i omskihe otpornosti.
Stvarni oblici izlaznog napona i faznih struja, prikazani su dijagramima na sl. 3-25.
Srednja vrednost optereenog ispravljaa je.
( ) U I R L f U U
SR S S SR SR
+ 3
0 ,

sl. 3-25

66
Transformator sprege D/y
Kada je primar vezan u trougao (sl. 3-26), struje sa sekundara se prenose na
primarni namot koji je sada vezan izmeu dve faze napojne mree. Struje u fazama
napojne mree su jednake razlici struja odgovarajuih faznih namota (sl. 3-26.). Na
poslednjem dijagramu, prikazan je oblik struje faze I
P1
, napojne mree.
Prilike na sekundarnoj strani identine su kao u prethodnom sluaju.
Srednja vrednost struje diode je:
3
,
SR
SR D
I
I
Efektivna vrednost struje u sekundara:
3
SR
S
I
I
Prividna snaga sekundara:
P S
SEK
48 , 1
Poto je primar transformatora vezan u
trougao, fazni naponi na primaru jednaki
su linijskim, tako da pri svoenju izlazne
struje na primarnu stranu dobijenu
vrednost treba podeliti sa koren iz tri.
Uvaavajui ovo, efektivna vrednost
primarne fazne struje je:
SR SR f P
I I I 272 , 0
3
2
3
1
,

Efektivna vrednost primarne linijske
struje je:
SR SR L P L P
I I I I 471 , 0
3
2
3
, ,

P I U I
U
I U S
SR SR SR
SR
l P f P P
21 , 1 21 , 1 471 , 0
17 , 1
3 3
, ,

Dakle i snaga primara jednaka je kao i u prethodnom sluaju, tako da su, tipska
snaga transformatora i faktor snage koji vidi mrea, jednaki.
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
34 , 1
2
48 , 1 21 , 1
2

sl. 3-26.

67
Transformator sprege Y/z

Dosadanje sprege transformatora (d i y) imale su taj nedostatak to je kod njih pri
polutalasnom ispravljanju dolazilo do predmagneenja jezgra. Ako se namot
sekundara spregne u izlomljenu zvezdu (z), u svakom trenutku struja sekundara ide
kroz dva dela namota. Ova dva dela sekundara povezana su tako (sl. 3-27.) da ove
struje izazivaju suprotno magneenje
tako da se jednosmerni amperzavoji
sekundara ponitavaju. Rezultat je da
nema predmagneenja jezgra. Oblici
struja oba dela sekundara prikazani su
na istoj slici, kao i struja primara. Sve
ukupno sekundarni namot se ponaa kao
da je u njemu naizmenina struja.
Srednja struja diode
3
,
SR
SR D
I
I
Efektivna vrednost struje u
sekundara:
3
SR
S
I
I
Ovde imamo dva sekundarna namota.
Fazni napon jednog namota je:
3 17 , 1 3
,
1

SR
f S
S
U
U
U
Efektivni broj faznih namota na
sekundaru je 6, pa je njegova prividna
snaga.
P
P I U
I U S
SR SR
S S S

71 , 1
17 , 1
2
3 3 17 , 1
6 6
1

Pod pretpostavkom da je prenosni odnos transformatora jednak jedinici (U
P
=U
S1
),
primarna struja je:
3
2
SR P
I I
P
P
I
U
I U S
SR
SR
P P P

21 , 1
17 , 1
2
3
2
3 17 , 1
3 3

sl. 3-27.

68
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
46 , 1
2
71 , 1 21 , 1
2

Faktor snage na primaru transformatora je:
826 , 0
21 , 1

P
P
S
P
P

3.2.4. TROFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJA
Omsko optereenje (L=0)

Posmatrajmo sada tiristorski polutalasni trofazni ispravlja (sl.3.28.), sa omskim
optereenjem. Kod omskog optereenja struja ima isti oblik kao i napon.
Kada je optereenje ispravljaa ne sadri induktivnost, izlazni napon ne moe da
promeni polaritet, ve tada ostaje na
nuli pa struja postaje diskontinualna.
Kod ovog ispravljaa (p=3),
diskontinualnost struje se javlja pri
>30
0
, a srednja vrednost napona
pada na nulu kod =150
0
. Oblik ove
karakteristike prikazan je krivom 1,
na sl. 3-28.
U intervalu neprekidne struje
(0<<30
0
), moe se primeniti ranije
izvedni izraz za srednju vrednost
izlaznog napona ispravljaa i on u
ovom sluaju glasi:
cos
0 , SR SR
U U , za 0<<30
0

gde je:
f S f S SR
U U U
, , 0 ,
17 , 1
2
6 3

Pri >30
0
, pojavljuju se intervali
nultog napona u kojima nema struje.
Kraj intervala je pri =150
0
.
Srednja vrednost napona moe
izraunati po definicionom izrazu:

+
0 0
150
0
,
150
) ( ) 30 sin( 2
2
3
) ( ) (
2
3

t d t U t d t u U
f S SR
, za 30
0
<<150
0

sl. 3-28

69
Posle sreivanja dobija se:
( ) [ ] ( ) [ ]
0
,
0
,
30 cos 1 675 , 0 30 cos 1
2
2 3
+ + + +
f S f S SR
U U U
Oblik ove regulacione karakteristike prikazan je krivom 1, na sl. 3-29. Za >150
0
,
ne postoje uslovi za voenje tiristora, i struja je jednaka nuli
Preteno induktivno optereenje (L>>)
Posmatrajmo sada isti ispravlja
optereen preteno induktivnim
optereenjem, tako da je izlazna struja
konstantna. Oblici izlaznog napona za
razliite uglove upravljanja, prikazani
su na sl. 3-29.
Pri zanemarenju padova napona i
komutacije, srednja vrednost napona
je:
cos
0 , SR SR
U U
pri emu je napon praznog hoda:
f S f S SR
U U U
, , 0 ,
17 , 1
2
3 3

Izraz vai pri kontinualnoj struji
optereenja. Ova zavisnost je
prikazana krivom 2, na sl. 3-30.
Pored srednje vrednosti napona,
postoje i vii harmonici. Ovde postoje
samo harmonici deljivi sa tri i njihova
1 ) 3 (
sin ) 3 ( cos
2
2
2 2 2
0 ,
k
k
U U
d k

Efektivna vrednost najnieg
harmonika (k=1) je:

8
9 1
8
9 1
cos 2
8
sin 9 cos
2
2 2
0
2 2
0 ,

tg
U
tg
U U U
d d d k
+
+

Promenom ugla upravljanja menja se visina izlaznog napona. Zbog toga se ovakvi
ispravljai nazivaju upravljivim (regulisanim). Ako se upravljaki impuls dovede u
trenutku koji odgovara uglu =0
0
, dobija se izlazni napon jednak naponu diodnog

sl. 3-29

70
ispravljaa (U
SR,0
). Pri uglovima upravljanja
0
0
<<90
0
, izlazni napon je pozitivan a pri =90
0
,
jednak nuli.
Pozitivan napon i pozitivna struja u
koordinatnom sistemu struja - napon odgovaraju
prvom kvadrantu.
Ako se odri kontinualnost struje u DC kolu,
pri uglovima upravljanja 90
0
<<180
0
, napon kod
tiristorskog ispravljaa postaje negativan. Da bi
se odrala kontinualnost struje, potrebno je da u
DC kolu postoji izvor negativnog napona i
odgovarajua prigunica. Zbog negativnog
napona na ispravljau i nepromenjenog smera
struje, smer prenoenja energije je suprotan.
Ispravlja je preao u invertorski reim rada.
Sada se energija iz jednosmernog,
prenosi u naizmenino kolo. Ovakvi
invertori se nazivaju mreom
komutiranim (voenim) invertorima i
karakteristini su za tiristore. Ovi
invertori ne mogu da rade bez mree
(autonomno). ak i nestanak mrenog
napona pri njihovom radu moe da
dovede do kratkog spoja na DC strani.
U koordinatnom sistemu struja -
napon, invertorski rad odgovara
etvrtom kvadrantu. Ovakvi pretvarai
koji mogu da prenose energiju u oba
smera, nazivaju se i reverznim.
U realnim sluajevima induktivnost
AC kola se ne moe zanemariti. Ove
induktivnosti obuhvataju ekvivalentnu
induktivnost AC kola, svedenu na
sekundar transformatora. Naizmenina
struja u ovom kolu na induktivnostima
stvara padove napona. Ovaj pad napona
pojavljuje se u intervalima kada se
menja struja (proces komutacije). Slika
3-31. prikazuje oblike napona u
realnom sluaju gde se vide intervali u
kojima se odvija komutacija. Ovi
padovi napona se moraju pojaviti i na
izlaznoj (DC) strani ispravljaa.

sl. 3-30.

sl. 3-31.

71
Pad napona stvaraju i omske otpornosti a imamo i padove napona na tiristorima.
Ovaj deo pada napona stvara struja jedne faze na njenoj ekvivalentnoj otpornosti. U
odnosu na prethodni, ovaj pad napona je obino znatno manji pa se najee
zanemaruje.
Uzimajui u obzir i ove padove napona dobija se izlazni napon opterenog
ispravljaa:
U I R L f U U
SR S S SR SR

,
_
+
3
cos
0 ,

Napon praznog hoda je:
f S f S f S SR
U U U U
, , , 0 ,
17 , 1
2
3 3
3
sin 2
3

Po svojoj vrednosti moe da bude znaajan i pad napona na samim tiristorima
(U). U naem sluaju polutalasnog ispravljaa, vodi samo je po jedan tiristor, pa je
ovaj pad napona reda oko 1 V. Za ispravljae sa malim izlaznim naponom ova
vrednost u relativnom iznosu moe da bude veoma znaajna. Pomnoena sa strujom
ona predstavlja snagu disipacije na diodama (ili tiristorima) to osim utroka energije
ima za posledicu i problem sa njenim odvoenjem (hlaenje).
Poto se radi o ureaju koji moe da radi kao ispravlja i kao invertor, onda se
koristi i optiji naziv - pretvara (konverter).
Neka od podruja primene pomenuta su u uvodnom delu prie o ispravljaima.
Ovde emo kratko pomenuti primenu kod regulacije brzine obrtanja motora
jednosmerne struje. Pored regulacije brzine od nula do maksimalne vrednosti, oni
omoguavaju i vraanje energije u AC kolo.
Ovo vraanje se odvija uz isti smer struje i
negativan napon. Kod motora to odgovara na
primer pogonu krana, gde moment
optereenja (i struja) uvek ima isti smer, a
smer obrtanja rotora (i napon) se menja u
zavisnosti da li se teret die (motorski rad) ili
sputa (generatorski rad).
Kod pogona gde se smer obrtanja rotora
ne menja, rekuperativno koenje ovim
ispravljaem (invertorom) postie se
prevezivanjem krajeva rotora ili pobude.
Na slici 3.32. prikazane su izlazne
(opteretne) karakteristike ovog pretvaraa,
pri napajanju DC motora. Granica
diskontinualne struje ima oblik elipse. Pri
diskontinualnoj struji napon naglo raste.
Pri kontinualnoj struji sve karakteristike
imaju isti nagib i on zavisi od induktivnosti u

sl. 3-32.

72
AC kolu i otpornosti AC i DC kola. rafirano je prikazana i granica ugla upravljanja
u invertorskom reimu rada. Ovde se radi o dvokvadrantnom radu (I i IV kvadrant).
Komutacija i invertorski rad
Trajanje komutacije zavisi od struje optereenja. Pri vrlo velikim optereenjima
ispravljaa, ugao komutacije () moe biti toliko veliki da vode sve diode ili tiristori.
Za tiristorske ispravljae trajanje komutacije ima posebnu vanost kada rade u
invertorskom reimu. Za pravilan rad pretvaraa potrebno je da se prethodni tiristor
iskljui pri uglu manjem od 180
0
. Ako se to ne desi, dovoenjem impulsa za
ukljuenje sledeeg tiristora on se nee ukljuiti jer ima nii napon od prethodnog.
Prethodni tiristor nastavlja da vodi jer ne postoje uslovi za njegovo gaenje (inverzni
napon). Sada se naponi DC i AC izvora sabiraju i dolazi do naglog poveanja struje
(strujni udar). Ako se ovo ne sprei, dolazi do kratkog spoja i moe dovesti do
oteenja ureaja. Zbog toga se pazi da zbir ugla ukljuenja () i komutacije () bude
manji od 180
0
. Rezerva do 180
0
se ostavlja tiristoru za oporavak. U zavisnosti od tipa,
za oporavak tiristora treba od 50 do oko 300 s, to izraeno ugaono (pri 50 Hz)
iznosi 0,9
0
do 5,4
0
. Uzimajui u obzir i mogue nesimetrije u mrei, uzima se da
rezerva ovog ugla bude oko 20
0
. Ugao komutacije zavisi od struje optereenja i
induktivnosti AC kola, pa se moe
uticati samo na ugao paljenja. Zbog
toga se obino uzima da ugao paljenja
(), pri malim optereenjima bude
maksimalno oko 150
0
, i da se pri
porastu optereenja dalje smanjuje (jer
se poveava ).
Zamajna dioda u kolu
Kod ovog ispravljaa (sl. 3-33.) pri
uglovima upravljanja veim od 30
0

napon bi trebalo da ima negativne
intervale. Meutim zamajna dioda se
polarie u direktnom smeru i postaje
provodna i napon ostaje praktino na
nultoj vrednosti. Zbog toga pretvara
gubi mogunost rada u etvrtom
kvadrantu i moe da radi samo kao
ispravlja (nema invertorskog reima).
Oblici struje tiristora (I
T
) pojedinih
faza zamajne diode (I
D
), i primarne
struja prve faze (I
P1
), takoe su
prikazani istoj slici.

sl. 3-33.

73
3.2.5. ESTOFAZNI POLUTALASNI DIODNI ISPRAVLJA
Do sada smo analizirali polutalasne dvofazne i trofazne (diodne i tiristorske)
ispravljae. Osobina polutalasnih ispravljaa je da u ulaznim fazama ispravljaa
postoji jednosmerna komponenta struje. Jednosmerna struja u sekundaru
transformatora se nepovoljno odraava na njegov rad, jer izaziva dodatno
predmagneenje.
Kod "pu-pul" transformatora smo imali pretvaranje iz jednofaznog napona u
dvofazni, i dve struje u fazama sekundara suprotnog smera, tako da je magnetni uticaj
jednosmerne komponente struje kompenzovan.
Logino je oekivati da se slino moe postii i sa tofaznim transformatorom koji
bi pretvorio trofazni napon u estofazni. Dva sekundarna namota na istom stubu
jezgra, pretvaraju jednu fazu u dve. To znai da sva tri napona (trofaznog sistema) se
pretvaraju u estofazni. Ovakvu spregu sekundara nazivamo i dvostruka zvezda (yy).
Da bi sve ovo vailo, primar treba da bude vezan u trougao. Ako je vezan u zvezdu,
zvezdite mora da bude povezano nultim provodnikom. U protivnom, pojavljuje se
nekompenziranost primarnih i sekundarnih amperzavojaka i jako predmagneenje
jezgra transformatora.
Posmatrajmo polutalasni ispravlja sa transformatorom sprege Y/yy (sl. 3-34). Kod
ovog ispravljaa u svakom trenutku vodi samo po jedna dioda (zanemarena
komutacija).
Srednja vrednost napona na izlazu je:
f S f S f S SR
U U U U
, , , 0 ,
35 , 1
2 3
2
6
sin
6

Srednja vrednost struje diode (prema njoj se biraju diode u ispravljau) je:
6
,
SR
SR D
I
I
Efektivna vrednost fazne struje sekundara je:
6
SR
S
I
I
Prividna snaga sekundara transformatora je:
P
I
U
I U S
SR
SR
S f S S
814 , 1
6 35 , 1
6 6
0 ,
,

Primarna struja je:
3
SR
S
I
I

74
P
I
U
I U P
SR
SR
S f S P
28 , 1
3 35 , 1
3 3
0 ,
,

P P
S S
S
S P
TR

+
+
548 , 1
2
814 , 1 28 , 1
2

Faktor snage koji vidi mrea je:
781 , 0
28 , 1
1

P
S
P

Posmatrajmo sada ispravlja prema slici 3.35. Ovde se u stvari radi o dva trofazna
polutalasna ispravljaa koja rade paralelno. Izlazi su im vezani na optereenje preko
spregnute prigunice (L
MP
). Na srednjoj taki prigunice dobija se srednji, od dva
napona prikljuena na njegove krajeve. Oba ispravljaa su ravnopravna i zahvaljujui

sl. 3-34. sl. 3-35.


75
prigunici, svaka dioda vodi polovinu struje u trajanju od po treinu periode. Oblici
napona i pojedinih struja prikazani su na sl. 3-35.
Srednja vrednost napona na izlazu je:
f S f S SR
U U U
, , 0 ,
17 , 1 35 , 1
2
3

Srednja vrednost struje diode je:
6
,
SR
SR D
I
I
I prema njoj se biraju diode u ispravljau.
SR
SR
S
I
I
I 289 , 0
3 2

P
I
U
I U S
SR
SR
S f S S
48 , 1
3 17 , 1
3 6
0 ,
,

Primarna struja je:
SR
SR
P
I
I
I 408 , 0
6

P
I
U
I U P
SR
SR
S f S P
047 , 1
6 17 , 1
3 3
0 ,
,

P P
S S
S
S P
TR

+
+
26 , 1
2
48 , 1 047 , 1
2

Faktor snage koji vidi mrea je:
955 , 0
047 , 1
1

P
S
P

Ako uporedimo tipske snage transformatora u ova dva ispravljaa, vidi se da je za
drugi ispravlja potreban transformator znatno manje tipske snage (1,26P) od prvog
ispravljaa (1,55P). Posebno je neiskorien sekundar, koji zahteva da bude
projektovan za skoro dvostuku snagu (1,814P). Bolje iskorienje postignuto je
zahvaljujui prigunici koja je omoguila povoljniju raspodelu struja po fazama
sekundara (pa samim tim i primara) transformatora.
Ako bismo sproveli analizu i za primar vezan u trougao dobili bismo istu snagu.

76
Kod sprege Y/yy (ili D/yy), na istom stubu se nalaze namoti dve faze i vezani su u
opoziciju. Amperzavoji dve faze sa istog stuba se meusobno kompenziraju i nema
predmagnetisanja. Kod ovakvih sprega se ima slabije iskorienje sekundarnog
namota, to poveava tipsku snagu i gabarite transformatora.
Poto su po dve faze uvek u opoziciji, (sekundarni namot sa srednjim izvodom),
prema primarnoj trofaznoj napojnoj mrei ispravljanje je punotalasno. Ovakve sprege
imaju manji pad napona na diodama ili tiristorima (oko 1V) pa se primenjuju kod
ispravljaa za male izlazne napone i velike struje.
Dalja analiza mogla bi da se uradi i za tiristorske ispravljae, ali je to vrlo slino
ve raenim analizama, tako da se neemo njome baviti. Takooe mogli bismo da
analiziramo i dvanaestofazne polutalasne ispravljae, spregu u izlomljenu zvezdu i
td., ali osnovni principi su ve dovoljno detaljno obraeni, tako da se nee ulaziti u
njihovu analizu.
Na kraju treba primetiti da se diode (ili tiristori) mogu vezati i obrnuto (zajednika
anoda). Sada se dobija suprotan polaritet izlaznog napona a sve ostalo je isto.
3.2.6. ESTOFAZNI POLUTALASNI TIRISTORSKI ISPRAVLJA
Ako se u ispravljaima na sl. 3-34 i 3-34, diode zamene tiristorima, dobija se
estofazni polutalasni regulisani ispravlja. Na sl. 3-36 prikazani su talasni oblici
pojedinih napona i struja ovog ispravljaa bez sprene prigunice, a na sl. 3-37 sa
prigunicom (L
MP
).

sl. 3-36. sl. 3-37.

77
3.3. PUNOTALASNI (MOSTNI) ISPRAVLJAI
Ako se pri ispravljanju koriste obe
poluperiode ulaznog napona, govorimo o
punotalasnom ispravljanju. Ovakvo
ispravljanje se postie mostnim vezama
ispravljaa.
Mostni ispravlja moemo posmatrati
kao dva polutalasna ispravljaa vezana u
opoziciju (sl. 3-38.). Kod mostnog
ispravljaa razlikujemo dve grupe dioda
(ili tiristora). To su takozvane anodna i
katodna grupa. Svaka od njih predstavlja
po jedan polutalasni ispravlja.
Prema sl. 3-38., u odnosu na zvezdite
transformatora, ispravlja katodne grupe
daje pozitivan napon, a anodne,
negativan. Optereenje je prikljueno na
krajeve gde imamo razliku ova dva
napona.
Struje kroz srednju taku sekundara su jednake i
suprotno usmerene pa se ponitavaju, i ona se moe
izostaviti. Ovim se gubi pristup zvezditu (ili
srednjoj taki) transformatora. Sada je pogodnije
koristiti suprotan referentni smer za ispravlja
anodne grupe (sl. 3-39.). Kod mostnih ispravljaa
svaka faza na ulazu daje po jedan pozitivan i
negativan strujni impuls, tako da je srednja vrednost
struje na ulaznoj strani jednaka nuli. To znai da
mostni ispravljai ne prenose jednosmernu
komponentu struje na ulaznu (naizmeninu) stranu.
Zbog toga dalje nema ni problema sa
predmagneenjem jezgra transformatora.
Voenje struje u oba smera u namotima
sekundara, poveava njegovo iskorienje, tako da
su i tipske snage transformatora za mostne
ispravljae manje.
Ova dva ispravljaa su prikljuena na iste
naizmenine napone i vezana na red tako da im se
naponi sabiraju.
2 1 SR SR SR
U U U +
Rednom vezom dva polutalasna ispravljaa

sl. 3-38.

sl. 3-39.

78
diodnog i tiristorskog tipa mogu se ostvariti tri razliite konfiguracije mostnog
ispravljaa i to su:
- Neupravljivi mostni ispravlja sastavljen od dva diodna polutalasna ispravljaa
(sl. 3-39.a).
- Poluupravljivi mostni ispravlja sastavlen od po jednog diodnog i tiristorskog
polutalasnog ispravljaa (sl. 3-39.b).
- Punoupravljivi mostni ispravlja sastavljen od dva tiristorska polutalasna
ispravljaa (sl. 3-39.c).
Ovde je sada mogu veliki broj kombinacija, u pogledu broja faza, vrste
optereenja i upravljivosti.
Svakako da nije potrebno analizirati sve mogue kombinacije. U daljem izlaganju
bie obuhvaeni samo katakteristini i ee korieni sluajevi.
3.3.1. NEUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAI
Neupravljivi (diodni) mostni ispravljai, mogu se posmatrati kao dva na red vezana
polutalasna ispravljaa, od kojih jedan ispravlja pozitivnu poluperiodu a drugi
negativnu. Ovde struja ide uvek kroz bar dve diode, tako da je i pad napona na
diodama dvostruko vei (oko 2 V) nego kod polutalasnih ispravljaa (oko 1 V).
Pulsnost mostnih ispravljaa jednaka je dvostrukom broju faza (p=2q). Monofazni
mostni ispravljai su dvopulsni, a trofazni estopulsni. U narednoj analizi mostnih
ispravljaa, pokazae se prednosti mostnih sprega ispravljaa naroito kod smanjenja
tipske snage transformatora.

3.3.1.1. Monofazni neupravljivi mostni ispravlja (2-pulsni)
Neupravljivi mostni ispravlja se sastoji od dva diodna, dvofazna (q=2)
polutalasna ispravljaa prikljuena na isti AC napon, i vezana na red (sl. 3-40.).
Srednja nrednost napona praznog hoda ispravljaa katodne grupe je:
f S f S f S f S DC
U U U
q
U
q
U
, , , , 0 , 1
9 , 0
2 2
2
sin 2
2
sin 2

Napon praynog hoda anodne grupe ima srednju vrednost:
f S f S DC
U U U
, , 0 , 2
9 , 0
2 2

Srednja vrednost izlaznog napona u praznom hodu je:
f S f S f S SR SR SR
U U U U U U
, , , 0 , 2 0 , 1 0 ,
8 , 1 9 , 0 9 , 0 + +
Fazni naponi sekundara su pomereni za 180
0
, tako da je njihov meufazni napon
jednak ukupnom sekundarnom naponu (U
S
). Na sekundaru ovog ispravljaa, obino

79
se ne izvodi srednji izvod, tako da nije
pristupaan fazni napon. Onda je pogodnije
umesto faznog, koristiri ukupan napon
sekundara koji je jednak dvostukom faznom.
f S S
U U
,
2
Sa ovim, srednja vrednost izlaznog napona
ispravljaa je:
S S SR
U U U 9 , 0
2 2
0 ,

U
S
- Napon sekundara (linijski)
Oblik izlaznog napona isti je kao kod
dvofaznog polutalasnog ispravljaa (sl. 3-14),
tako da je i sadraj harmonika identian.
Maksimalni inverzni napon dioda je:
S MAX R
U U 2
,

Pri konstantnoj izlaznoj struji (L>>), efektivna
vrednost struje sekundara jednaka je srednjoj.
SR S
I I
Srednja struja diode je polovina izlazne struje.
2
,
SR
SR D
I
I
Izlazna snaga je:
SR SR
I U P
Snaga sekundarnog namota je:
P I U I
U
I U I U S
SR SR S
SR
S S S f S S
11 , 1 11 , 1
9 , 0
2
,

Oblik primarne struje isti je kao i sekundarne, tako da je i snaga primara jednaka
sekundarnoj:
P S
P
11 , 1
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
11 , 1
2
11 , 1 11 , 1
2

sl. 3-40.

80
Ovo pokazuje da je za ovaj ispravlja potrebna oko 11% vea snaga od izlazne
snage ispravljaa. Ovo je znatno bolje iskorienje transformatora nego kod
polutalasnog (pu-pull) ispravljaa, gde je poveanje snage bilo 34 %.
P S S
P MR
11 , 1
Faktor snage koji vidi primarna mrea je:
9 . 0
11 , 1

P
P
S
P
P

1 cos
1

1
cos
Proizilazi da je
To znai da je faktor snage ovde jednak faktoru
izoblienja (distorzije) struje (I
S,1
/I
S
) i da je
posledica postojanja viih harmonika u struji.
U ovoj analizi (pri izraunavanju snage
primara) preutno je uzeto da je napon na
ispravljau pri optereenju jednak naponu
praznog hoda (zanemareni padovi napona).
Meutim zbog komutacije, napon na izlazu je
neto drugaijeg oblika. Stvarni izlazni napon je
neto manji tako da je i aktivna snaga primara
manja.
Na sl. 3-41. prikazani su oblici napona i struje sekundara i primara, kod
monofaznog mostnog ispravljaa. Pri komutaciji vode sve etiri diode, tako da je
srednji napon jednak nuli. Ovo umanjuje srednju vrednost izlaznog napona
ispravljaa. Pored ovoga, pad napona stvaraju i omsne otpornosti i same diode, tako
da je napon optereenog ispravljaa:
( ) U I R L f U U
SR S S DC SR
+ 2
0 ,

Zbog procesa komutacije, prelazak voenja sa jednog para dioda na drugi odvija se
sa kanjenjem. Ovo kanjenje se preslikava i na primar transformatora, tako da
primarna struja ne menja smer u istom trenutku kada i napon. Osnovni harmonik
struje je priblino oblika kao na slici. Moe se uteti da je njegovo ugaono kanjenja
za naponom priblino jednako polovini ugla komutacije (
2
1
).
Kod diode je ovo manje tano, ali kod tiristora struja pri komutaciji je priblino
linearna tako da je ovo dosta dobra aproksimacija.
Ranije smo videli da je koeficijent izoblienja kod ovog ispravljaa:

sl. 3-41.

81
9 , 0
1

S
S
I
I

Tako da je faktor snage:
2
cos 9 , 0 cos
1

Oblik struje na DC strani zavisi od karaktera prikljuenog optereenja. U sluaju
isto omskog optereenja na DC strani bi se imala struja koja je po obliku jednaka
naponu. Ona bi pored srednje vrednosti sadrala i vie harmonke. Meutim takva
struja na AC strani se preslikava u sinusoidu bez harmonika.

3.3.1.2. Trofazni neupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni)
Trofazni mostni neupravljivi (diodni) ispravlja, sastavljen je od 6 dioda vezanih u
trofazni most (sl. 3-42.).
Srednja vrednost napona katodne grupe (q=3) dioda je:
f S f S f S f S DC
U U U
q
U
q
U
, , , , 0 , 1
17 , 1
2
3 3
3
sin 2
3
sin 2

Srednja vrednost napona anodne grupe je:
f S f S DC
U U U
, , 0 , 2
17 , 1
2
3 3

Srednja vrednost izlaznog napona je:
f S f S f S SR SR SR
U U U U U U
, , , 0 , 2 0 , 1 0 ,
34 , 2 17 , 1 17 , 1 + +
Fazni naponi sekundara su pomereni za 120
0
, tako da je njihov meufazni (linijski)
napon koren iz tri puta vei.
f S S l S
U U U
, ,
3
Sa ovim, ukupan napon ispravljaa je:
S S , SR
U , U
,
,
U 35 1
73 1
34 2
0

U
S
- Linijski napon sekundara transformatora
Ista vrednost se dobija ako se u izraz za srednju vrednost napona stavi linijski
napon i pulsnost umesto broja faza (p=2q).
S f S S S SR
U U U
p
U
p
U 35 , 1
2 3
6
sin 2
6
sin 2
, 0 ,


82
U idealnomnom sluaju zanemarene komutacije, kod mosta u svakom trenutku
vode dve diode, po jedna iz katodne i anodne grupe. Posmatrajmo na primer trenutak
kada vode diode D
1
i D
5
. Struja se zatvara kolom: sekundar faze a, D
1
, optereenje,
D
5
i sekundar faze b. Poto zvezdite nije prikljueno, struja se uvek zatvara kroz
sekundarne namote dve faze. Kako ni na primaru nije prikljueno zvezdite, i u
njemu struja mora da se zatvori preko primarnih namota dve faze. Neprikljuenje
zvezdita znai da struja nultog redosleda ne moe da se pojavi ni u namotima
primara ni sekundara. Nepostojanje ove struje stvara nulti napon i on bi se mogao
detektovati merenjem napona zvezdita primara prema neutralnom provodniku
mree. Meutim za nas on nema nikakav znaaj. Meufazni primarni napon (u
posmatranom trenutku U
a-b
) se podeli na dva dela, koji se svaki za sebe transformiu
na sekundar srazmerno prenosnom odnosu. U zbiru ova dva napona daju meufazni
napon koji je jednak proizvodu primarnog meufaznog napona i prenosnog odnosa.
Dakle na izlazu se pojavljuje napon koji je rezultat ispravljanja meufaznog napona.
Izlazni napon sadri 6 impulsa ispravljenog napona u jednoj periodi ulaznog
napona.
Koeficijent valovitosti izlaznog napona je:
057 . 0
35
2
1 6
2
1
2
2 2
,

p
k
U p

Maksimalni inverzni napon dioda je:
S f S f S MAX R
U U U U 2 6 2 3
, , ,

Stepen valovitosti napona (p=6) je:
057 , 0
1 6
2
2
2
,
,

SR
p
SR
m p
U p
U
U
U
U
k
Efektivna vrednost struje sekundara jednaka je:
SR SR S
I I I 816 , 0
3
2

Za kontinualnu struju optereenja (L>>), srednja struja diode jednaka je treini
izlazne struje.
3
,
SR
SR D
I
I
Izlazna snaga je:
SR SR
I U P
Snaga sekundarnog namota je:

83
P I U I
U
I U S
S SR S
SR
S f S S
046 , 1 046 , 1 816 , 0
34 , 2
3 3
,

Oblik primarne struje isti je kao i sekundarne, tako da je i snaga primara jednaka
sekundarnoj:
P S
P
046 , 1
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
046 , 1
2
046 , 1 046 , 1
2

Poveanje prividne snage je samo oko 5% u odnosu na izlaznu snagu ispravljaa.

sl. 3-42

84
Ovo je znatno bolje iskorienje transformatora nego kod polutalasnog ispravljaa,
gde je poveanje snage bilo 34 %.
P S S
P MR
046 , 1
Faktor snage koji vidi primarna mrea je:
956 . 0
046 , 1

P
P
S
P
P

1 cos
1

1
cos
Proizilazi da je
.
To znai da je faktor snage ovde jednak faktoru izoblienja (distorzije) struje
(I
S,1
/I
S
) i da je posledica postojanja viih harmonika u struji.
Kao i ranije, i ovde je bila zanemarena komutacija i ostali padovi napona. Ako se i
oni uzmu u obzir, dobija se potpuni izraz za napon mostnog ispravljaa.
( ) U I R L f U U
SR S S DC SR
+ 6
0 ,

Na slici (sl. 3-42.a) je prikazan idealizovan sluaj sa zanemarenim uticajem
komutacije. Na istoj slici (pod b) su prikazani stvarni oblici napona i struja realnog
mostnog trofaznog ispravljaa u prisustvu komutacije.
Neupravljivi (diodni) mostni ispravljai se primenjuju na mestima gde je potreban
jednosmerni napon bez potrebe za njegovom promenom ili stabilizacijom. Takvi su
na primer neki indirektni pretvarai (na primer invertori) napajani iz AC mree. Za
dobijanje promenljivog jednosmernog napona, moe se koristiti kombinacija
regulacionog transformatora i diodnog ispravljaa.

3.3.1.3. Sekundar transformatora spregnut u trougao
Kod sprege Y/y, prenosni odnos je jednak koliniku broja navojaka, faznih ili
linijskih napona. Struje u faznim namotima jednake su linijskim strujama i dobijaju
se jednostavno sabiranjem struja odgovarajuih dioda.
Kod trougla situacija je neto komplikovanija. Prenosni odnos definisaemo kao
kolinik napona (faznih ili linijskih). Sa ovim broj zavojaka namota spregnutog u
trougao mora biti 3 puta vei od namota zvezde. Odnos struja je obrnut odnosu
broja navojaka.

85
I raspodela struja u trouglu je malo komplikovanija. Posmatrajmo situaciju na sl. 3-
43, i interval vremena u kome vode D
1
i D
4
. Glavnu struju ispravljaa daje fazni
namot sa naponom U
ab
. Njegova struja se prenosi na primar kome nije povezano
zvezdite. Primarna struja faze a mora da se zatvori kroz ostala dva fazna namota
ravnopravno po pola. Ove struje se prenose na sekundar, tako da je raspodela struja
takva da namot faze a-b daje 2/3 izlazne struje ispravljaa, a ostale dve faze su
vezane na red i daju preostalu 1/3 struje.
Fazorski dijagram pokazuje spregu Y/d1, sa faznim pomakom napona od 30
0

(fazni napon sekundara kasni za faznim naponom primara).
d d f
I I I 471 , 0
3
2

Napon sekundarnog namota jedne faze je:

sl. 3-43

86
35 , 1
,SR DC
f
U
U
Snaga sekundara je:
P I U I
U
I U S
SR DC SR DC SR DC
SR DC
f f S
047 , 1 047 , 1 471 , 0
35 , 1
3 3
, , ,
,

Na primaru je napon 3 puta manji ali je struja 3 puta vea, tako da je snaga
primara jednaka snazi sekundara.
P S S
S P
047 , 1
Pa je tipska snaga transformatora:
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
046 , 1
2
046 , 1 046 , 1
2

to je isto kao i kod sprege Y/y.
Osnovni harmonik primarne struja je u fazi sa naponom (cos
1
=1), tako da je
relativni sadraj osnovnog harmonika primarne struje:
956 , 0
046 , 1
1

Ovo razmatranje e biti od koristi pri analizi narednog pretvaraa sa dva
ispravljaka mosta napajana iz dva odvojena sekundara zajednikog transformatora.
Jedan sekundar je vezan u zvezdu a drugi u trougao, tako da se postie meusobni
fazni pomak napona od 30
0
. Sada se u ispravljenom naponu pojavljuje 12 impulsa.
3.3.1.4. Dvostruki trofazni neupravljivi mostni ispravlja (12-pulsni)
Ovaj ispravlja je kombinacija dva prethodna (sl. 3-44). Posmatrajmo sluaj kada
su linijski naponi oba sekundarna namota jednaki. Jedan sekundar je vezan u zvezdu
a drugi u trougao tako da postoji fazni pomak odgovarajuih napona od 30
0
. Krajnji
efekat u izlaznom naponu ima 12 pulsacija.
Izlazni napon je:
S S S dc dc dc
U U U U U U 70 , 2 35 , 1 35 , 1
2 1
+ +
Efektivna vrednost fazne struje prvog sekundara je:
SR SR S
I I I 816 , 0
3
2
1 ,

Snaga prvog sekundaraje:
P I
U
I
U
I U S
SR
dc
s
S
s fs s
5235 , 0 816 , 0
3 70 , 2
3
3
3 3
1
1
1 1 1


87
Efektivna vrednost fazne struje drugog sekundara je:
d d f
I I I 471 , 0
3
2
2 ,

Napon sekundarnog namota jedne faze je:
70 , 2
,
2 ,
SR DC
f
U
U
Snaga sekundara je:
P I U I
U
I U S
SR DC SR DC SR DC
SR DC
f f S
5235 , 0 5235 , 0 471 , 0
70 , 2
3 3
, , ,
,
2 ,

Ukupna snaga oba sekundara je:
P S S S
S S S
+ 046 , 1
2 1

Efektivna vrednost struje na primaru je:
d P
I I
+
577 , 1
3
3 6 12

Snaga primara je:
P I
U
I
U
I U S
SR
dc
p
p
s fp p
012 , 1 577 , 1
3 70 , 2
3
3
3 3
1

Zbog boljeg talasnog oblika struje sekundara, i njegova tipska (S
P
) snaga je vrlo
priblina aktivnoj (P).
Osnovni harmonik primarne struja je u fazi sa naponom (cos
1
=1), tako da je
relativni sadraj osnovnog harmonika primarne struje:
99 , 0
012 , 1
1

Dosadanja razmatranja pokazuju da je sa poveanjem pulsnosti (p) ispravljaa,
relativni sadraj osnovnog harmonika primarne struje je sve blii jedinici. To znai da
je oblik struje sve blii sinusnom. U ovom sluaju (p=12) imamo da je oblik struje
najblii sinusnom od svih do sada analiziranih. Dalja analiza bi vodila ka
ispravljaima sa p=24 i td.
P
P P S S
S
S P
TR

+
+
029 , 1
2
012 , 1 046 , 1
2


88

sl. 3-44.

89
3.3.2. POLUUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAI

Poluupravljivi mostni ispravlja se sastoji od diodnog i tiristorskog polutalasnog
ispravljaa, prikljuenih na iste AC napone i vezane na red tako da im se naponi
sabiraju. Posmatrajmo kombinaciju gde diode formiraju anodnu (pozitivan napon) a
tiristori katodnu grupu (negativan napon). Sada imamo sledeu situaciju:
Diodna grupa radi kao neupravljivi ispravlja, iji je napon za proizvoljan broj faza
(q) jednak:
q
U
q
U
f S SR
sin 2
, 0 , 2

Tiristorska grupa radi kao upravljivi ispravlja, iji je napon (u zavisnosti od ):
cos sin 2
, 1
q
U
q
U
f S SR

Srednja vrednost napona praznog hoda je:
( )
cos 1 sin 2
, 0 , 2 1
+ +
q
U
q
U U U
f S SR SR SR

Pri =0, napon je maksimalan i iznosi:
q
U
q
U
f S SR
sin 2 2
, 0 ,

Sa ovim srednja vrednost napona je:
( )
2
cos 1
0 ,
+
SR SR
U U
Iz navedenog izraza se vidi da je izlazni DC napon uvek pozitivan. Promenom ugla
upravljanjaja, menja se i srednja vrednost izlaznog napona. Zbog smanjene
mogunosti promene ovog napona u odnosu na tiristorski, ovaj ispravlja je sa
aspekta upravljanja nazvan poluupravljivim. Oblik regulacione karakteristike
prikazan je na sl. 3-45.
Pri =0
0
, izlazni napon je jednak naponu diodnog ispravljaa, a pi poveanju ovog
ugla opada. Nulta vrednost izlaznog napona se ima pri =180
0
.
Pad napona zbog komutacije isti je kao kod neupravljivog (diodnog) mostnog
ispravljaa. Posmatrajmo dalje posebno monofazni i trofazni ispravlja.

sl. 3-45.

90
3.3.2.1. Monofazni poluupravljivi mostni ispravlja (2-pulsni)
Na sl. 3-46, prikazan je monofazni
poluupravljivi ispravlja, talasni oblici napona i
struje na izlazu. Posmatrajmo sluaj konstantne
struje (L>>).
Setimo se da se ovde u stvari radi o
dvofaznom sekundaru (q=2) kome smo ukinuli
srednju taku.
Kada se ukljui tiristor T
1
, struja se zatvara
kolom T
1
, optereenje (Z), D
4
, sekundar
transformatora. Na poetku negativne
poluperiode struju preuzima dioda D
3
i pravi
kratki spon optereenja, tako da je napon jednak
nuli. Nulti napon na izlazu jtraje sve do
ukljuenja T
2
, kada se struja zatvara kolom T
2

optereenje (Z), D
3
, sekundar transformatora.
Dalje se proces odvija na isti nain.
Napon praznog hoda je:
f S f S SR
U U U
, , 0 ,
2
2
2
2
sin 2
2
2

Umesto nepostojeeg faznog napona,
posmatrajmo ukupan napon sekundara
transformatora (U
S
=2U
S,f
).
S S SR
U U U 9 , 0 2
2
0 ,

Dalje je srednja vrednost napona:
( ) ( )
2
cos 1
9 , 0
2
cos 1
0 ,
+

+
S SR SR
U U U
Treba primetiti da je mogua i konfiguracija
ovog ispravljaa kao na sl. 3-47. U pogledu
napona, ona daje isti rezultat, ali je povoljnija sa
aspekta strujnog optereenja tiristora. U
intervalima nultog izlaznog napona struju vode
samo diode, tako da su tiristori rastereeni.

sl. 3-46.

sl. 3-47.

91
3.3.2.2. Trofazni poluupravljivi mostni ispravlja (3-pulsni)
Na sl. 3-48, prikazan je trofazni poluupravljivi ispravlja.
Oblik struje u jednosmernom kolu zavisi od vrste optereenja. U optem sluaju
ono moe da sadri omsku otpornost, induktivnost i elektromotornu silu.
Struja kod isto omskog optereenja ima oblik napona ispravljaa, s tim da on
ovde ne moe biti negativan. U intervalima nultog napona struja je jednaka nuli. Za
ispravlja sa slike 3-48 kontinualna struja, pri isto omskom optereenju se ima za
<60
0
. Pri veim uglovima paljenja struja je isprekidana (diskontinualna).
Zbog nepostojanja intervala sa negativnim naponom, srednja vrednost izlaznog
jednosmernog napona ne zavisi od toga da li je struja kontinualna ili diskontinualna.
Kada optereenje sadri i induktivnost, u njoj se pri pozitivnom naponu
nagomilava izvesna energija, a struja u DC kolu raste. U intervalu nultog napona
vode dioda i tiristor iste grane mosta. U ovom intervalu struja u AC kolu je jednaka
nuli. Struja u DC kolu eksponencijalno opada da bi pri novom uspostavljanju napona
ponovo nastavila da raste. Ovo je prelazni proces i u njemu se vri nagomilavanje

sl. 3-48.

92
energije u induktivnostima DC kola. Posle dovoljno dugog vremena, uspostavlja se
ravnotea izmeu dovedene energije i gubitaka. Kada se oni izjednae imamo
stacionarno stanje u kome struja periodino raste i opada do istih vrednosti. Srednja
vrednost struje u stacionarnom stanju jednaka je koliniku srednje vrednosti napona i
omske otpornosti DC kola. Induktivnost DC kola ne utie na njen intenzitet ve samo
na brzinu uspostavljanja.
I ovde emo izlazni napon izraunati na posmatrajui mostni ispravlja kao dva
polutalasna ispravljaa.
Prema sl. 3-48. diode ine neupravljivi polutalasni ispravlja za koji je napon
praznog hoda:
f S f S f S f S SR
U U U U U
, , , , 0 ,
34 , 2
6 3
2
3
2
6
3
sin 2
3
2

Ako umesto faznog, posmatrajmo linijski napon sekundara transformatora, imamo:
S S
S
f S SR
U U
U
U U 35 , 1
2 3
3
6 3 6 3
, 0 ,

Dalje je srednja vrednost napona:
( ) ( )
2
cos 1
35 , 1
2
cos 1
0 ,
+

+
S SR SR
U U U
Ovde je broj pulsacija u toku jedne periode ulaznog napona jednak tri. Pri uglu
upravljanja =0 Ovaj ispravlja prelazi u diodni most i broj pulsacija postaje 6.
Sa poveanjem ugla upravljanja, pozitivna poluperioda ulazne struje poveava
kanjenje za naponom (tiristorski deo ispravljaa). Negativna poluperioda (diodni
deo) ne menja svoj fazni stav. Trajanje impulsa struje je treinu periode.
3
2
d S
I I , za 0
0
<<60
0

I ovom intervalu sa poveanjem ugla upravljanja, izlazni napon se smanjuje i pri
konstantnoj izlaznoj struji pogorava se faktor snage.
Kada ugao uptavljanja pree vrednost >60
0
, poinje preklapanje voenja diode i
tiristora iste grane ispravljaa i izlazni napon je jednak nuli. Tada je i ulazna struja
jednaka nuli. Trajanje impulsa struje je -. Efektivna vrednost struje je:
d S
I I , za 60
0
<<180
0

U ovom intervalu sa snienjem izlaznog napona, istovremeno se smanjuje
efektivna vrednost ulazne struje i faktor snage. Sa aspekta optereenja
transformatora i napojne mree ovo je veoma povoljno jer se smanjuje i prividna
snaga.

93
Poluupravljivi mostni ispravljai se primenjuju na mestima gde je potreban
promenljivi jednosmerni napon i gde nema potrebe za vraanjem energije iz DC u
AC kolo. Takvi su na primer ispravljai za punjenje akumulatorskih baterija,
galvanizacije, elektrolize i slino. Ovim ispravljaima se mogu napajati i motori
jednosmerne struje ali se na moe vriti rekuperativno koenje (generatorski rad), pa
su pogodniji za napajanje pobude.
Kod poluupravljivih mostnih ispravljaa su mogue i druge kombinacije dioda i
tiristora. Tako na primer kod monofaznih, postoje jo dve konfiguracije. Takoe se
primenjuju i ispravljai sa jo jednom diodom paralelno izlazu. U njihove analize
neemo ulaziti.
3.3.2.3. Dvostruki trofazni poluupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni)
Dalja pria o ispravljaima moe da ide
usmeru poveanja broja impulsa ispravljenog
napona. Slika 3.49. prikazuje 6 pulsni
poluupravljivi ispravlja. Ovaj ispravlja je
dobijen od 6 pulsnog tiristorskog
(punoupravljivog) pretvaraa i diodnog
(neupravljivog) mostnog ispravljaa.
Diodni ispravlja daje konstantan napon.
S D SR D SR
U U U 35 , 1
0 , , ,

Napon tiristorskog mosta je:
cos 35 , 1 cos
0 , , , S D SR T SR
U U U
Ukupan izlazni napon je:
( ) cos 1
0 , , ,
+ +
SR T SR D SR SR
U U U U
Maksimalni izlazni napon je pri =0
0
je:
0 , ,
2
D SR MAX
U U
Izraeno preko maksimalnog, izlazni
napon je:
( )
2
cos 1 +
MAX SR
U U
Srednja vrednost izlaznog napona je uvek pozitivna i moe se regulisati od nule do
dvostruke vrednosti diodnog pretvaraa.
Pri <90
0
, oba pretvaraa rade kao ispravljai, naponi su im pozitivni i sabiraju se.
Pri =90
0
, napon tiristorskog ispravljaa jednak je nuli i on ne doprinosi ukupnom
naponu. Sav napon i snaga potiu uz diodnog ispravljaa.

sl. 3-49.

94
Pri >90
0
, napon tiristorskog mosta je negativan i on radi u invertorskom reimu.
Energija se iz mree uzima preko tiristorskog mosta i deo se predaje optereenju a
ostatak vraa preko tiristorskog mosta nazad u mreu.
U idealnom sluaju =180
0
, napon bi bio jednak nuli. Tada bi svu energiju koju
diodni most uzme iz mree, tiristorski most vratio nazad u mreu. Meutim zbog
poznatog problema sa ogranienjem ugla upravljanja na oko 150
0
, ovakav reim se ne
moe dostii.
Na sl. 3-50. prikazani su oblici napona i struja za =30
0
i =120
0
.

sl. 3-50.

95
3.3.3. PUNOUPRAVLJIVI MOSTNI ISPRAVLJAI
Punoupravljivi mostni ispravlja se sastoji od dva tiristorska polutalasna
ispravljaa, prikljuenih na iste AC napone i vezane na red tako da im se naponi
sabiraju. Uglovi upravljanja oba ispravljaa su jednaki, tako da je izlazni napon
jednak dvostrukom srednjem naponu pojedinanih polutalasnih ispravljaa.
Srednja vrednost napona praznog hoda je:

cos cos sin 2 2

0 , , SR f S SR
U
q
U
q
U
Pri =0, napon je maksimalan i iznosi:
q
U
q
U
f S SR
sin 2 2
, 0 ,

Izraz vai pri kontinualnoj struji
optereenja. Dalje vai ista pria kao i kod
polutalasnog tiristorskog ispravljaa.
Posmatrajmo sada posebno monofazni i
trofazni punouptavljivi (tiristorski) mostni
ispravlja.
3.3.3.1. Monofazni punoupravljivi mostni
ispravlja (2-pulsni)
Mostni tiristorski (punotalasni) ispravlja
se sastoji od dva tiristorska polutalasna
ispravljaa vezana na red (sl. 3-51.). Pri
jednakim uglovima upravljanja oba
ispravljaa daju jednake napone.
Ukupan izlazni napon mostnog tiristorskog
ispravljaa jednak njihovoj dvostrukoj
vrednosti. Pri kontinualnoj struji, za
neoptereen ispravlja ovaj napon je:
cos
0 , SR SR
U U
gde je napon pranog hoda pri =0:
S S SR
U U U 9 , 0 2
2
0 ,

Ovaj izraz vai za optereenjem sa L>>.
Pri uglu upravljanaja =0
0
, napon je
pozitivan i jednak naponu diodnog
ispravljaa. Sa poveanjem ovog ugla napon
sl. 3-51.

96
opada. Pri 0
0
<<90
0
, izlazni DC napon je pozitivan. Za =90
0
, srednja vrednost
izlaznog napona je nula.
Pod optereenjem se pojavljuju padovi napona kao i kod diodnog mostnog
ispravljaa. Pri kontinualnoj struji izlazni napon je:
( ) U I R L f U U
SR S S DC SR
+ 2
0 ,

Pri omskom optereenju struja ima isti oblik kao i napon, i nema negativnih
intervala. Slina situacija ima se i kod preteno induktivnog optereenja premoenog
zamajnom diodom. Srednja vrednost takvog napona je:
2
cos 1
9 , 0
2
cos 1
2
cos 1 2
0 ,

+

+
S SR S SR
U U U U
Oblik izlaznog napona isti je kao kod dvofaznog polutalasnog tiristorskog
ispravljaa, tako da je i sadraj harmonika identian.
Ostala pitanja su detaljno obraena pri analizi dvofaznih polutalasnih tiristorskih i
neupravljivih mostnih ispravljaa, tako da se ovde nee ponavljati.
Ako se paralelno izlazu vee zamajna dioda, napon pri induktivnom optereenju ne
moe imati negativne intervale tako da je istog oblika kao pri omskom oprereenju.
Ispravlja sa zamajnom diodom e biti detaljnije analiziran kod trofaznih mostnih
ispravljaa.
3.3.3.2. Trofazni punoupravljivi mostni ispravlja (6-pulsni)
Trofazni mostni tiristorski ispravlja, prikazan je na sl. 3-52. pri kontinualnoj struji
srednja vrednost izlaznog napona ispravljaa je:
cos
0 , SR SR
U U
gde je napon praznog hoda pri =0:
S S
S
f S SR
U U
U
U U 35 , 1
2 3
3
6 3 6 3
, 0 ,

Ako je optereenje ispravljaa isto omsko, izlazni napon ne moe biti negativan.
Poev od nekog ugla struja postaje diskontinualna. Slina situacija ima se i kod
preteno induktivnog optereenja premoenog zamajnom diodom. Tada se za uglove
upravljanja
Na sl. 3-53. prikazani su oblici regulacionih karakteristika pri induktivnom i isto
omskom optereenju (ili sa L>> i zamajna dioda) za razliite pulsnosti (p=2, 3, i 6).
Ako se na strani optereenja nalazi izvor negativnog napona (elektromotorna sila),
poveanjem ugla upravljanja preko 90
0
ispravlja prelazi u invertorski reim rada.
Struja je i dalje ostala istog smera ali je napon negativan. Sada se energija iz DC
vraa u AC kolo. Teorijski ugao upravljanja bi mogao da raste do 180
0
, kada bi bio
maksimalni negativni napon. Zbog komutacije, vremena oporavka tiristora, moguih

97
nesimetrija u mrei i td. u praksi se ide sa uglovima upravljanja do oko 150
0
, s tim da
se pri poveanju struje optereenja on dalje smanjuje
Trajanje upravljakih impulsa kod poluupravljivih ispravljaa je moglo da bude
veoma kratko (ispod 1 ms) zato to je u diodnom delu po jedna dioda uvek spremna
za voenje struje. Kod punoupravljivih ispravljaa treba obezbediti preklapanje dva
upravljaka impulsa (jednog iz anodne i drugog iz katodne grupe). To se radi ili
impulsima velikog trajanja (da se preklope) ili istovremenim dovoenjem kraih
impulsa na dva odgovarajua tiristora. U zavisnosti od primenjenog reenja
upravljakog kola, esto se zahteva voenje rauna o redosledu prikljuivanja faza
napojne mree.
Neka od podruja primene pomenuta su u uvodnom delu prie o ispravljaima.
Ovde emo kratko pomenuti primenu kod regulacije brzine obrtanja motora
jednosmerne struje. Pored regulacije brzine od nula do maksimalne vrednosti, oni
omoguavaju i vraanje energije u AC kolo. Ovo vraanje se odvija uz isti smer
struje i negativan napon. Kod motora to odgovara na primer pogonu krana, gde

sl. 3-52.

98
moment optereenja (i struja) uvek ima isti
smer, a smer obrtanja rotora (i napon) se menja
u zavisnosti da li se teret die (motorski rad) ili
sputa (generatorski rad).
Kod pogona gde se smer obrtanja rotora ne
menja, rekuperativno koenje ovim
ispravljaem (invertorom) postie se
prevezivanjem krajeva rotora ili pobude.
Izlazne (opteretne) karakteristike ovog
ispravljaa su po obliku jenake kao i kod
polutalasnog (sl. 3-32).

3.3.3.3. Trofazni punoupravljivi mostni
ispravljai sa zamajnim diodama
- Jedna zamajna dioda
Dodavanjem diode na izlazu tiristorskog
mostnog trofaznog ispravljaa onemoguava se
suprotan polaritet izlaznog napona. Na sl. 3-54
su prikazani karakteristini talasni oblici
izlaznog napona, raspodela struja po tiristorima, struju zamajne diode kao i oblik
ulazne struje prve faze. Uporeenjem sa slikom 3-52, vidi se da pri uglu upravljanja
<60
0
, izlazni napon nema negativne intervale, tako da u ovom intervalu zamajna
dioda nema uticaja na rad ispravljaa. Pri >60
0
, zamajna dioda provodi struju u
ugaonim intervalima -60
0
. Ukupnan ugao voenja za tiristor i diodu je 120
0
, tako da
maksimalna vrednost za ugao upravljanja iznosi
MAX
=120
0
.
Oblik izlaznog napona ovog ispravljaa pri L>>, isti je kao i kod L=0 bez zamajne
diode, tako da je karakteristika regulacije kao na sl. 3-53 (p=6, L=0).
- Dve zamajne diode
Anodna i katodna grupa tiristora pretstavljaju dva trofazna polutalasna ispravljaa,
i svaki od njih moe imati svoju zamajnu diodu kao na sl. 3-50b. Ovakva veza
zahteva prikljuenje i zvezdita. Pri uglovima upravljanja <30
0
, izlazni napon
polutalasnih ispravljaa ne menjaju polaritet, tako da tada ne postoji ni uticaj
zamajnih dioda. Izlazni napon ispravljaa sastavljen je od segmenata meufaznih
napona. Pri >30
0
, napon bi trebalo da promeni znak i zato se aktivira zamajna dioda.
Isto se dogaa kod obe grupe tiristora. Kao rezultat se dobija da se u uzlaznom
naponu pojavljuju segmenti faznih ulaznih napona. Zbog ovoga je srednja vrednost
izlaznog napona neto vea od napona koji bi se imao bez zamajnih dioda. Struja
zamajnih dioda, zatvara se kroz zvezdite i ima osnovni harmonik trostruke
frekvencije. Maksimalni ugao upravljanja je kod ove kofiguracije
MAX
=150
0
.
Ova konfiguracije se dosta retko koristi, tako da se nee ulaziti u njegovu detaljniju
analizu.

sl. 3-53

99
Umesto dve zamajne diode (D
1
i D
2
) na sl. 3-55, mogu biti i dva tiristora (T
7
i T
8
).
Dodatnim upravljanjem ovih tiristora moe se postii veoma povoljan invertorski rad.
Ispravljaki rad se postie kao u prethodnom sluaju promenom od 0
0
do 150
0
. Pri
=150
0
i promenom ugla upravljanja za T
7
i T
8
u opsegu od 0
0
do 120
0
napon menja
smer, i pretvara radi u invertorskom reimu. Dalje snienje napona vri se ponovo
promenom ugla >150
0
.

sl. 3-54 sl. 3-55


100
3.3.3.4. Dvostruki trofazni upravljivi mostni ispravlja (12-pulsni)
I na kraju prie o ispravljaima da kaemo neto i o 12-pulsnom tiristorskom
mostnom ispravljau (sl. 3-56). Na slici je prikazan dvostruki mostni tiristorski
ispravlja kod koga se oba mosta napajaju iz istog trofaznog transformatora.
Transformator ima dva sekundarna namota od kojih je jedan vezan u zvezdu a drugi u
trougao. Na ovaj nain je postignuto da su ulazni naponi mostova, fazno pomereni za
30
0
. Upravljanje oba ispravljaa je istovremeno, tako da na izlazu oni daju dva
napona sa pulsacijama, takooe pomerenim za 30
0
.
Srednja vrednost napona jednog ispravljaa je:
cos 35 , 1 cos
, 0 , , , , I S I d II d I d
U U U U
Ukupan izlazni napon je:
cos cos 2
0 , , , , d I d II d I d d
U U U U U +
Izlazni napon pored srednje vrednosti sadri harmonike reda 12, 24, 36 i td.
Harmonici ovako visokog reda se veoma lako filtriraju i struja male valovitosti se
dobija pri relativno malim induktivnostima u kolu.
Srednja vrednost izlaznog napona je promenljiva od U
d,0
(pri =0
0
), do -U
d,0
(pri
=180
0
).
Pri <90
0
, oba pretvaraa rade kao ispravljai, naponi su im pozitivni i sabiraju se.
Pri =90
0
, naponi oba ispravljaa jednaki su nuli, pa je i ukupan napon jednak nuli.
Pri >90
0
, naponi oba mosta su negativni i oni rade u invertorskom reimu.
Energija se iz jednosmernog kola vraa nazad u mreu.
U idealnom sluaju =180
0
, napon bi
bio jednak -U
d,0
. Praktino ugao
upravljanja ide do oko 150
0
.
Na sl. 3-57. prikazani su oblici
napona i struja za =30
0
i =120
0
.
Sa promenom ugla upravljanja ()
struja zadrava isti oblika i samo se
pomera du vremenske ose. Ugao
pomeraja osnovnog harmonika jednak je
uglu upravljanja (=).
Za oblik primarne struje prema sl.3-
57, relativni sadraj osnovnog
harmonika u primarnoj struji je =0,99,
tako da je struja vrlo bliska sinusoidi.
Povoljan harmonijski sadraj primarne
struje je jo jedan od razloga zbog kojih
se 12-pulsni ispravljai, i pored vee
sloenosti primenjuju.
sl. 3-56.

101
Sekvencijalno upravljanje
Istovremeno upravljanje oba mosta, pri niskim izlaznim naponima (90
0
)
optereuje napojnu mreu velikom reaktivnom snagom. Znaajno poboljanje faktora
snage moe se postii razdvojenim (sekvencijalnim) upravljanjem pretvaraima. U
tom sluaju jedan pretvara radi sa konstantnim uglom upravljanja (=0
0
ili =180
0
),
a drugim se kontinualno menja napon u odreenim granicama.
Maksimalni izlazni napon se postie kada oba pretvaraa rade kao ispravljai, pri
I
=
II
=0
0
. Odravanjem na primer
I
=0
0
(U
d,I
=U
d,I,0
) i menjanjem samo
II
u
granicama od 0
0
do 180
0
, napon U
d,II
se smanjuje od U
d,II,0
do -U
d,II,0
a ukupan izlazni
napon od U
d,0
do nule.
Dalja promena napona se vri odravanjem
II
=180
0
(U
d,II
= -U
d,II,0
) i promenom
I

od 0
0
do 180
0
, ime i napon prvog pretvaraa menja od U
d,I,0
do -U
d,I,0
, to ukupan
izlazni napon dalje smanjuje od nule do -U
d,0
.

sl. 3-57.

102
3.4. REZIME O TRANSFORMATORIMA I ISPRAVLJAIMA
Na sl. 3-58, prikazane su osnovne konfiguracije monofaznih i trofaznih ispravljaa
napajanih preko transformatora.
Tipska snaga transformatora je prividna snaga koju on moe da prenese kada sa
obe strane ima napone i struje sinusoidalnog oblika. Prisustvo viih harmonika u
struji, poveava njenu efektivnu vrednost i smanjuje opteretivost transformatora. Zato
transformator kada se optereti ispravljaem, mora imati veu tipsku snagu od izlazne
snage ispravljaa.
U tab. 2.6 su dati i neki karakteristini odnosi vani za izbor monofaznih
transformatora i dioda za ispravljae (sl. 3-58.a,b,c) i to pri optereenju bez filtera (R)
ili sa njim (L). Kao bazne veliine uzete su srednje vrednosti struja i napona na
jednosmernoj strani ispravljaa. U sluaju primara, bazne veliine su iste ali su
njihove vrednosti odgovarajue svedene.
Tab.2.7 daje prikaz slinih odnosa kod trofaznih ispravljaa i transformatora
razliiih sprega (sl. 3-58). Kod ovih ispravljaa valovitost izlaznog napona je manja,
pa je pretpostavljeno da je struja potpuno ispeglana. Kao to se iz ove tabele vidi, sa
aspekta transformatora najprihvatljivija je mostna konfiguracija i transformator
sprege Y/y ili D/y jer je potreban transformator za samo 4,6 % vee tipske snage.
Meutim sa aspekta gubitaka snage na ispravljau, povoljnije su sprege sa
dvostrukom zvezdom (sl. 3-58.g,h,i,j) na sekundaru zato to kod njih pad napona
stvara samo po jedna dioda. Ovo je naroito vano kod niskih izlaznih napona, kada
oko 1V pada napona na diodi moe da ima veliki udeo u ukupnom naponu i samim
tim, da predstavlja veliki gubitak snage (galvanizacije, elektrolize i td). Iz tabele se
vidi da je u sluajevima prema sl. 2-58.g,h snaga sekundara vrlo velika (slabo
iskorienje). Poboljanje se postie ako se dve grupe dioda veu preko sprene
prigunice (sl. 3-58.i,j) tako da struja u svakoj fazi traje po treinu, umesto estinu
periode.

Polutalasno Push-pull Most Bazna
R
(a)
R
(b)
L
(b)
R
(c)
L
(c)
veliina
U
P
2,22 1,11 1,11 1,11 1,11 U
sr
N
1
/N
2

I
P
1,21 1,11 1,00 1,11 1,00 I
sr
N
2
/N
1

S
P
2,69 1,23 1,11 1,23 1,11 U
sr
I
sr

U
S
2,22 1,11 1,11 1,11 1,11 U
sr

I
S
1,57 0,785 0,707 1,11 1,00 I
sr

S
S
3,45 1,74 1,57 1,23 1,11 U
sr
I
sr

S= (S
P
+S
S
)/2 3,09 1,48 1,34 1,23 1,11 U
sr
I
sr

I
m diode
3,14 1,57 1,00 1,57 1,00 I
sr

I
sr diode
1,00 0,50 0,50 0,50 0,50 I
sr

U
m diode
3,14 3,14 3,14 1,57 1,57 U
sr

tab.2.6.

103

Polutalasno Punotalasno Bazna
Y,D/y
(d) i (e)
Y/z
(f)
Y/2y
(g)
D/2y
(h)
Y,D/2y
(i) i (j)
Y,D/y
(k) i (l)
veliina
U
P
0,855 0,493 0,741 0,741 0,427 0,427 U
sr
N
1
/N
2

I
P
0,471 0,816 0,471 0,577 0,816 0,816 I
sr
N
2
/N
1

S
P
1,21 1,21 1,046 1,283 1,046 1,046 P
isp
=U
sr
I
sr

U
S
0,855 0,493 0,741 0,741 0,855 0,427 U
sr

I
S
0,577 0,577 0,408 0,408 0,577 0,816 I
sr

S
S
1,48 1,71 1,814 1,814 1,48 1,046 P
isp
=U
sr
I
sr

S=( S
P
+S
S
)/2 1,344 1,46 1,431 1,548 1,26 1,046 P
isp
=U
sr
I
sr

I
m diode
1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 I
sr

I
sr diode
0,333 0,333 0,167 0,167 0,167 0,333 I
sr

U
m diode
2,094 2,094 2,094 2,094 2,094 1,046 U
sr

tab.2.7.

sl. 3-58

104
3.5. ETVOROKVADRANTNI PRETVARAI
Dalja pria o ovim pretvaraima vodi ka etvorokvadrantnom radu. Potreba za
etvorokvadrantnim pretvaraem se pojavljuje na primer kod napajanja DC motora
kada treba obezbediti mogunost promene smera obrtanja i za oba smera motorski
rad i rekuperativno koenje. Jednostavan oblik etvorokvadrantnog pogona postie se
prevezivanjem rotora (ili pobude). Zahtevi automatizacije, vee brzine odziva,
pouzdanosti i slino, doveli su do primene po dva pretvaraa. U zavisnosti od naina
njihovog napajanja razlikuju se unakrsna (krstasta) i antiparalelna veza.
3.5.1.1. Antiparalelne veze
Pretvarai kod antiparalelnih veza, napajaju se iz zajednikog sekundara
transformatora. Zbog jednostavnije konstrukcije transformatora, ove veze se ee
koristi od krstastih.
Upravljanje pretvaraima moe biti odvojeno i zajedniko.
Kod odvojenog upravljanja (sl. 3-59.) impulsi za ukljuenje tiristora dovode se
samo onom pretvarau koji uestuje u prenoenju snage. Za to vreme drugi pretvara
je blokiran. Pri prelasku sa jednog na drugi pretvara, ostavlja se pauza u upravljanju
od nekoliko milisekundi da bi se osiguralo padanje struje na nulu i gaenje svih
tiristora. Kod antiparalelne veze sa odvojenim upravljanjem, nema krune struje. Pri
velikim optereenjima struja je kontinualna a pri malim diskontinualna. U
diskontinualnom strujnom radu, brzina motora naglo raste sa smanjenjem optereenja
i to donekle kvari regilacione karakteristike. U sistemima sa povratnom spregom po
brzini mogu se pojaviti nestabilnosti u radu.
Zbog potrebe za pauzama pri prelasku sa jednog na drugi pretvara, ovakav nain
regulacije ima neto slabije dinamike karakteristike. Pretvarai sa razdeljenim
upravljanjem su najednostavniji u svojoj kateroriji i mogu se realizovati i sa trijacima,
ime se broj upotrebljenih energetskih komponenata smanjuje na pola.
Nagle promene napona na tiristorima ispravljakog dela, mogu da dovedu do
neeljenog ukljuenja odgovarajueg tiristora u invertorskom delu pretvaraa. Zbog
toga se mora obratiti posebna panja na zatitu od dU/dt.

sl. 3-59.

105

Kod zajednikog upravljanja (sl. 3-60 i 3-61.) upravljaki impulsi se dovode na
oba pretvaraa. Poto su oni vezani antiparalelno, potrebno je da su im srednje
vrednosti napona jednake. Ovaj uslov se svodi na to da zbir uglova upravljanja oba
pretvaraa bude
A
+
B
=180
0
. Ovakvo upravljanje se naziva jo i usaglaenim. Poto
trenutne vrednosti napona oba pretvaraa nisu jednake, izmeu njih se moraju staviti
prigunice. Kao rezultat razlike trenutnih vrednosti napona (napon na prigunicama),
pojavljuje se takozvana kruna struja izmeu ispravljaa. Kruna struja je
jednosmerna struja koja postoji u zajednikom kolu dva ispravljaa nezavisno od toga
da li je, ili nije prikljueno optereenje.
Oblik krune struje za konfiguraciju na sl. 3.60. prikazani su na sl. 3-62., za
nekoliko uglova upravljanja (
1
<90
0
). Za uglove upravljanja (
1
>90
0
pretvarai
menjaju ulogu i sve ostalo je isto. To znai da je sada ispravlja preao u invertorski a
invertor u ispravljaki reim rada. Samim tim i kruna struja mora da promeni smer.
Oblik krune struje zavisi od ugla upravljanja. Razlikuju se dva karakteristina
intervala i to:
1. 0
0
<
1
<60
0

2. 60
0
<
1
<90
0

Posmatrajmo interval 0
0
<
1
<60
0
.
Kruni struju stvara razlika (u
C
) trenutnih vrednosti napona dva pretvaraa
(ispravljaa i invertora) i ona je:
2 1 d d C
u u u
Prema sl. 3-60. ovaj napon je uvek neki segment moufaznog napona.
Postavljanjem vremenske ose na mesto gde ovaj napon prolazi kroz nulu, dobija se u
opsegu ugla od -
1
, do
1
da je:
t U u
f C
sin 6
Ako se zanemare omske otpornosti u kolu krune struje, njena trenutna vrednost se
dobija iz jednaine:

sl. 3-60. sl.3-61.

106
dt
di
L u
C
C C
2
Njeno reenje je:
) cos (cos
2
6
1

t
L
U
i
C
f
C

Za ovaj interval, kruna struja je diskontinualna i njena srednja vrednost je:
( )

1
1
1
1
) ( cos cos
4
6 3
) (
2
3
1 ,
t d t
L
U
t d i I
C
f
C SR C

ili
( )
1 1 ,
cos sin
2
6 3

t
L
U
I
C
f
SR C

Intenzitet krune struje najvei je pri
1
=60
0
i njegova srednja vrednost je:

sl. 3-62.

107
C
f
C
f
SR C
L
U
L
U
I
4
) 3 3 ( 6
)
6 2
3
(
2
6 3
,

Intenzitet krune struje u drugom intervalu je manji i neemo ga raunati.
Pri
1
+
1
<180
0
srednja vrednost napona ispravljaa je manja od srednje vrenosti
napona invertora, pa se diskontinuitet struje pojavljuje do uglova veih od 60
0
.
Pri
1
+
1
>180
0
srednja vrednost napona ispravljaa je vea od srednje vrenosti
napona invertora, pa se pojavljuje i mala srednja vrednost napona u kolu krune
struje. Zbog malog aktivnog otpora kola, ovo se ne sme dozvoliti jer naglo poveava
intenzitet krune struje.
Mostna sprega (sl. 3-61.) se sastoji od dve jednake polumostne sprege, tako da
postoje dve krune struje istog oblika (sl. 3-62).
Ove struje dodatno optereuju transformator i tiristore i ograniavaju se na oko
10% nominalne vrednosti. Sistemi regulacije sa krunom strujom se koriste
prvenstveno za brze elektromotorne pogone i kad se zahteva visoka tanost
regulacije. U dalnju analizu krune, struje neemo se uputati.
3.5.1.2. Unakrsne (krstaste) veze
Kod unakrsne sprege transformator ima dva odvojena sekundara koji napajaju
svaki svoj tiristorski most. Na slikama 3-63 i 3-64, prikazane su trofazne, polumostna
i mostna, krstasta sprega. Dva ispravljaa rade sa usaglaenim upravljanjem
(
A
+
B
=180
0
) i vezani su u opoziciju. Srednje vrednosti napona su im jednake ali
zbog razlike u trenutnim vrednostima izmeu ispravljaa moraju se dodati prigunice,
tako da i ovde imamo rad sa kruom strujom.
U zavisnosti od karaktera optereenja, struja moe imati oba smera. Za uglove
A
<90
0
izlazni napon je pozitivan a za
A
>90
0
negativan.
Neka je na izlaz pretvaraa prikljuen motor jednosmerne struje sa nezavisnom
pobudom. Pri pozitivnom naponu struja je u pozitivnom smeru za motorski reim
rada (E<U
SR
) a negativna u generatorskom (E>U
SR
) radu. Kada napon promeni
polaritet (
A
>90
0
), situacija postaje obrnuta.
Usaglaenost upravljanja (kod krstastih i antiparalelnih veza) ne moe se odrati u
celom opsegu upravljanja. Pri
A
=0,
B
bi trebalo da bude 180
0
, to je nemogue
zbog gaenja tiristora pretvaraa koji radi u invertorskom reimu. Isto je i pri punom
suprotnom naponu. Zbog toga je opseg regulacije sa usaglaenim upravljanjem
ogranien na oko 120
0
(30
0
<
1
<150
0
).
Za razliku od pretvaraa sa razdeljenim upravljanjem, pretvarai sa usaglaenim
upravljanjem (i krunom strujom) imaju glatke izlazne (opretetne) karakteristike u
sva etiri kvadranta (sl. 3-65.).
Zavisnosti srenjih vrednosti krunih struja od ugla upravljanja prikazane su na sl.
3-66. Kriva 1 odnosi se na antiparalenu vezu sa p=3, a kriva 2 na krstastu vezu,
takoe sa p=3.

108

sl. 3-63. sl. 3-64.

sl. 3-65.

sl. 3-66


109
3.6. CIKLOKONVERTORI
U toku dosadanjih razmatranja analizirali smo pretvarae koji mogu da rade u
jednom, dva i sva etiri kvadranta. etvorokvadrantni rad podrazumeva mogunost
dobijanja oba polariteta napona i oba smera struje na izlazu pretvaraa. To je ujedno
znailo i oba smera prenoenja energije.
Ako se sada izlazni napon periodino menja po intenzitetu i polaritetu, oigledno
se radi o naizmeninom izlaznom naponu. U troilu napajanom ovim pretvaraem,
pojavie se naizmenina struja. Frekvencija i visina izlaznog napona (samim tim i
struje) odreeni su samo upravljakim impulsima na gejtovima tiristora. Na ovaj
nain dobijeno je pretvaranje ulaznog, naizmeninog (najee viefaznog) napona,
mrene frekvencije u monofazni izlazni napon neke nove frekvencije. Pretvarai koji
direktno vre pretvaranje naizmeninog napona jedne u napon druge frekvencije,
nazivaju se ciklokonvertorima.
Postoji nekoliko naina za ovakvo pretvaranje. Ovde e mo pomenuti takozvane
envelopne i fazne ciklokonvertore.

Envelopni pretvara
Posmatrajmo sl. 3-67 na kojoj je prikazan izlazni napon envelopnog pretvaraa sa
dve faze na ulazu (q
1
=2).
U jednoj poluperiodi izlaznog napona ima se po jedna poluperioda ulaznih napona.
Umesto po jedna, mogli smo uzeti po dve, tri i td. poluperioda. U optem sluaju
pretvaraa sa q
1
faza i n impulsa ulaznog napona u izlaznom, frekvencija izlaznog
napona je:
1
1
1
2
2
f
q n
q
f
+
, n=1, 2, 3, ...)
Promena frekvencije postie se promenom
broja impulsa (n) koji se obuhvate u toku
jedne poluperiode izlaznog napona. Izraz za
frekvenciju pokazuje da se za razliito n
dobijaju diskterne vrednosti (skokovita
promene) frekvencije. Na primer u naem
sluaju frekvencija izlaznog napona je:
1 1 1
1
1
2
2
1
2 1 2
2
2
f f f
q n
q
f
+
+

Faznim zasecanjem dela jednog impulsa,
moe se postii promena frekvencije unutar
ovih diskretnih vrednosti i pogodnim upravljanjem ak i kontinualna promena
frekvencije. Meutim envelopni ciklokonvertori su prvenstveno namenjeni za neke
specifine i jednostavnije sluajeve gde je potreban napon konstantne frekvencije.

sl. 3-67

sl. 3-68

110
Za envelopne pretvarae je karakteristino i to da imaju vrlo nepovoljan saraj
harmonia u naponu, koji se posle kod optereenja pojavljuju i u struji.
U nekim sluajevima mogue je postii oblik izlaznog napona, gotovo jednak
sinusnom (sl. 3-68). Sve su ovo specifini sluajevi i ne mogu se generalizovati.

Fazni ciklokonvertori
Jedna od glavnih namena pretvaraa frekvencije je kod regulacije brzine
asinhronih motora. Kod njih je pri promeni frekvencije, potrebno istovremeno
menjati i napon, tako da je priblino odnos napona i frekvencije konstantan
(U/f=const). U sluaju takvog pogona sa envelopnim pretvaraem, potrebno je i fazno
regulisati i visinu izlaznog napona.
Posmatrajmo pretvara na sl. 3-69. Sa ovakvom konfiguracijom se mogu imati oba
polariteta napona i oba smera struje na izlazu. Ako se ugao upravljanja menja na
odgovarajui nain, moe se dobiti i naizmenini izlazni jednofazni napon. Ova dva
antiparalelna ispravljaa sa odgovarajuim upravljanjem sada grade ciklokonvertor
koji trofazne ulazne napone pretvara u jednofazni izlazni napon. Frekvencija izlaznog

sl. 3-69.

111
napona moe da ide od nule pa do oko 2/3 frekvencije ulaznih napona. Visina napona
se takoe moe menjati. Na sl. 3-69. je prikazan ciklokonvertor optereen tako da
struja kasni za naponom (osnovni harmonici). U prvoj poluperiodi u intervalu dok su
napon i struja pozitivni, pretvara A radi kao ispravlja (
A
<90
0
). Kad napon
postane negativan, pretvara A prelazi u invertorski rad (
A
>90
0
). Za sve ovo
vreme pretvara B je blokiran. Kad struja promeni smer, blokira se pretvara A,
a aktivira se B, i rad se odvija na isti nain kao u prethodnoj poluperiodi. Poto
pretvarai rade u antiparaleli, pri prelasku sa jednog na drugi pretvara, mora se
saekati da struja padne na nulu (da se ugase svi tiristori), pa tek onda da se aktivira
drugi pretvara. Ove pauze iznose nekoliko milisekundi. Ovde se radi o potpuno
odvojenom upravljanju pretvaraima. Pored odvojenog, koriste se i veze sa krunom
strujom i zajedniim upravljanjem. Izmeu pretvaraa se dodaju prigunice a
upravljanje je meusobno usaglaeno (
A
+
B
=180
0
).
Ukljuivanje tiristora naredne faze, vri se kada eljeni napon (osnovni harmonik)
postane jednak srednjoj vrednosti napona prethodne i naredne faze.
Za dobijanje trofaznih napona na izlazu, potrebna su tri ovakva pretvaraa (sl. 3-
70.). Sa ovom konfiguracijom broj tiristora u ciklokonvertoru iznosi 36. Upravljanje
svakim od njih, s obzirom na njihov broj ini ove pretvarae dosta komplikovanim.
Ovakvi ciklokonvertori se nazivaju i ciklokonvertorima sa faznom regulacijom.
Neto su jednostavniji takozvani anvelopni ciklokonvertori. Kod njih se za dobijanje
n puta nie frekvencije puta na izlaz uzastopno n pozitivnih, a zatim n negativnih
poluperioda. U odnosu na fazne ciklokonvertore anvelopni imaju nepovoljniji sadraj
harmonika i zahtevaju bolje filtriranje.
Pojavom snanih prekidakih tranzistora, omoguena je izrada ciklokonvertora sa
boljim karakteristikama. Tu u prvom redu dolazi poveanje frekvencije izlaznog
napona koja sada moe biti i znatno via od frekvencije ulaznih napona. Kada su se
pojavili ovi novi ciklokonvertori dobili su naziv ciklokonvertori sa forsiranom
komutacijom (FCC - Forced Commutated Cycloconverter), a tiristorski su
ciklokonvertori sa prirodnom komutacijom (NCC - Naturally Commutated
Cycloconverter).

sl. 3-70

113
4. HARMONICI, NAPONI, STRUJE I SNAGE
Ulazni napon:
Sa ulazne strani ispravlja se napaja naizmeninim naponom. Ne ulazei u
razmatranje karakteristika napojne mree, pretpostaviemo da je ona dovoljno jaka da
ispravlja svojim prisustvom ne moe da unese deformaciju (izoblienje, distorzija,
..) njenog napona. Realna situacija je da ovaj napon, ma koliko bio "vrst" biva
izoblien, tako da pored osnovnog u njemu postoje i vii harmonici. Napojna mrea
napaja i druge potroae tako da su i oni izloeni i dejstvu viih harmonika. Zbog
smetnji koje mogu da izazovu, zahteva se ogranieno prisustvo viih harmonika u
mrei. Zbog toga je neophodno ureaje koji generiu harmonike, prikljuivati preko
odgovarajuih filtera, kojima se ograniava zagaenje mree viim harmonicima.
Naa dalja pretpostavka u analizama e biti da je ulazni napon ispravljaa sinusnog
oblika i bez prisustva viih harmonika.

Izlazni napon:
Izlazni napon ispravljaa je sastavljen od segmenata ulaznog napona koji se
prenosi na izlaz kroz tiristor (ili diodu) koji je trenutno ukljuen. Ako je struja
diskontinualna u intervalima nulte struje, u izlaznom naponu se pojavljuju i intervali
nultog napona ili elektromotorne sile.
Izlazni napon ispravljaa se sastoji od srednje vrednosti i viih harmonika.

Izlazna struja:
Oblik izlazne struje zavisi od karaktera prikljuenog optereenja (troila). Ako je
optereenje isto omsko (aktivno), struja ima isti oblik kao i napon. To znai da ima i
isti harmonijski sadraj kao i napon.
ei sluaj je da je optereenje sastavljeno od velike induktivnosti, omske
otpornosti i elektromotorne sile. Induktivnost u kolu sa jednosmernim naponom ne
utie na srednju vrednost struje, ali deluje kao niskopropustni filter za vie harmonike
struje. Zbog toga se valovitost struje smanjuje. Analiza se znatno pojednostavljuje
ako se pretpostavi da je izlazna struja potpuno konstantna (bez harmonika).

Ulazna struja:
Dva pomenuta oblika izlazne struje (omsko i preteno induktivno optereenje),
daju i dva oblika struje na ulazu ispravljaa.
Kod omskog optereenja izlazna struja je istog oblika kao i izlazni napon.
Oblik ove struje se sastoji od segmenata sinusoide u zavisnosti koji od ulaznih
napona se trnutno prosleuje na izlaz. Ulazna struja je onda takoe sastavljena od
segmenata sinusoide. Na primer kod monofaznog diodnog mostnog ispravljaa,
primarna struja postaje isto sinusna i bez harmonika.
Interesantniji i za praksu vaniji sluaj je kako se na ulaz ispravljaa preslikava
konstantna izlazna struja. U zavisnosti od tipa ispravljaa, oblik ulazne struje je
pravougaoni ili sastavljen od segmenata (stepenica) konstantne struje odreenog
R. Radeti 4. Harmonici, naponi, struje i snage

114
trajanja. Dakle izlazna struja bez harmonika na ulaz se prenosi sa znatnim
harmonikim sadrajem.
Ako se ispravlja napaja preko transformatora, ova struja se, zavisno od sprege,
raspodeljuje po namotima sekundara i dalje prenosi na primar.

Izlazna snaga ispravljaa
Na izlazu ispravljaa imamo konstantnu struju i jednosmerni napon sa
harmonicima. U idealnom sluaju konstantne struje (bez harmonika), snaga je
jednaka proizvod njihovih srednjih vrednosti.

Ulazna snaga ispravljaa:
Na ulazu ispravljaa imamo situaciju; ulazni napon samo sa osnovnim
harmonikom i ulazna struja koja pored osnovnog sadri i vie harmonike. Lako se
pokazuje da u ovakvoj situaciji, samo osnovni harmonik struje prenosi snagu. Vii
harmonici smo poveavaju sfektivnu vrednost struje i njom optereiju transformator i
napojnu mreu.
Kod tiristorskih ispravljaa se pojavljuje i fazni pomeraj struje i napona, to dalje
optereuje ulaz iapravljaa. Zbog toga se govori o faktoru snage na neto drugaiji
nain nego kod struja i napona bez viih harmonika.

U narednom delu, svi ovi pojmovi e biti detaljnije analizirani.
4.1. FURIJEOV RED
Sloeno periodina funkcija u(t)=u(t+T), moe se pretstaviti u obliku Furijeovog
reda.
( ) ( ) ( ) ... cos ... 2 cos cos ) (
2 2 1 1 0
+ + + + + + + +
k k
t k C t C t C C t u
U matematici su odreeni dovoljni (Dirihletovi) uslovi za razvoj funkcije u
Furijeov red. Svi talasni oblici sa kojima se ovde sreemo zadovoljavaju ove uslove.
Gornji izraz se moe napisati i u sledeem obliku:
( ) ( ) ( )

+ + + +
1
0
1 1
0
sin sin cos ) (
k
k k
k
k
k
k
t k C C t k B t k A C t u
k=1,2,3,...
C
0
Srednja vrednost
A
k
, B
k
, Amplitude odgovarajuih komponenata harmonika k-tog reda.
C
k
Amplituda harmonika k-tog reda
Srednja vrednost i amplitude pojedinih harmonika dobijaju se izraunavanjem
koeficijenata Furijeovog reda, na sledei nain:
T
dt t u
T
C
) (
1
0


115
( )
T
k
dt t k t u
T
B
cos ) (
2

( )
T
k
dt t k t u
T
A
sin ) (
2

2 2
k k k
B A C + i
k
k
k
B
A
arctg
Proizvoljno izabrano poetno vreme
4.1.1. HARMONIJSKA ANALIZA NAPONA I STRUJA ISPRAVLJAA
Izlazni napon ispravljaa nije potpuno konstantan, ve pored srednje vrednosti
sadri i pulsacije napona. Ove pulsacije su meusobno jednakog oblika a njihov broj
(p) u toku periode ulaznog napona, zavisi od konfiguracije ispravljaa. Kod
polutalasnog ispravljanja, broj pulsacija jednak je broju faza (p=q), a kod mostnih
sprega dvostruko vei (p=2q). Poto se pulsacije ponavljaju na isti nain, najnii
harmonik ima frekvenciju p-puta veu od mrene (f
p
=pf). Frekvencije ostalih
harmonila su pozitivan celobrojan umnoak (k=1, 2, 3, ...) frekvencije najnieg
harmonika (f
kp
=kpf).
Na primer kod trofaznog mostnog ispravljaa, najnii harmonik (k=1) u izlaznom
naponu je f
p
=6f =300 Hz. Ostali harmonici imaju frekvencije 12f, 18f, ....
Sada se izlazni napon ispravljaa (U
d
), moe pretstaviti u obliku Furijeovog reda
kao:
( ) ( ) ( )

+ + + +
1
,
1 1
,
sin 2 sin cos ) (
k
kp k SR d
k
k
k
k SR d d
t kp U U t kp A t kp B U t u
k=1, 2, 3, ...
Izlazna struja je rezultat dejstva izlaznog napona i karaktera optereenja. Svaka od
komponenata napona izaziva svoju komponentu struje tako da u njoj moraju postojati
srednja vrednost i sve harmonijske komponente kao i kod napona. Optereenje je
najee induktivnog karaktera, tako da su vii harmonici struje dalje prigueni, tako
da je harmonijski sadraj struje povoljniji od harmonijskog sadraja napona.
Harmonijska analiza je sama po sebi sloena, pa e u cilju njenog
pojednostavljenja dalje biti zanemarena komutacija. Komutacija je posledica
induktivnosti u ulaznom delu ispravljaa, koji ne dozvoljavaju trenutan skok struje.
Na taj nain oni deluju filtrirajue i smanjuju amplitude viih harmonika kod ulaznih
struja. U izlaznom naponu takoe smanjuju amplitude harmonika napona pa samim
tim i struje.
Sadraj harmonika zavisi od talasnog oblika, odnosno tipa ispravljaa.

116
4.2. IZLAZNI NAPON
Ako je izlazna struja kontinualna, u svakom trenutku struju vodi neki od tiristora,
tako da je napon na izlazu segment jednog od napona ulaznih faza (zanemarena
komutacija). To znai da je izlazni napon sastavljen od segmenata sinusoide koji se
ponavlja p - puta u toku jedne periode ulaznog napona(sl. 4-1). Ako u kolu postoji
elektromotorna sila i odgovarajua induktivnost, kontinualnost struje moe postojati
pri svim uglovima upravljanja od =0
0
do =180
0
. To znai da se naredna analiza
odnosi na pretvarae koji mogu da rade u dva kvadranta.
Kod jednofaznog polutalasnog ispravljaa se kontinualnost struje ne moe postii,
tako da ova tvrdnja ne vai za p=1.
Na sl. 4-1, odabrano je da vremenska osa poinje u trenutku kada je sekundarni
napon maksimalan. Sada je trenutna vrednost sekundarnog napona kosinusna
funkcija vremena bez faznog pomaka.
Za oznake prema sl. 4-1, koeficijenti
furijeovog reda su:
+
+
p
p
S k
t d t k t U
p
B ) ( ) cos( ) cos( 2
+
+
p
p
S k
t d t k t U
p
A ) ( ) sin( ) cos( 2
Efektivne vrednosti napona pojedinih harmonika su:
2 2
2
1
k k k
B A U +
Za oblik napona prema sl. 4-1, mogu se odrediti koeficijenti A
k
i B
k
i naponi
pojedinih harmonika (U
k
). Posle toga, izlazni napon (u
d
) se moe prestaviti u obliku
Furijeovog reda. Bez ulaenja u detaljno izvoenje, opti izraz za izlazni napon p-
pulsnog ispravljaa (pri zanemarenoj komutaciji) je:
( )
+
+
1
2
2 2 2
0 0
sin
1 ) (
sin ) ( cos 2
cos ) (
k
kp d d d
t kp
kp
kp
U U t u

(k=1,2,3, ... , p=2,3, ... )
Efektivna vrednost napona harmonika reda kp pri uglu upravljanja je:
1 ) (
sin ) ( cos
2
2
2 2 2
0 ,
kp
kp
U U
d kp

sl. 4-1

117
Na sl. 4.2 prikazane su efektivne vrednosti pojedinih harmonika u zavisnosti od
ugla paljenja kod, dvokvadrantnog tiristorskog pretvaraa (ispravljaa i invertora).
Za =0 (diodni ispravlja) i =180
0
, gornji izraz se pojednostavljuje:

( ) 1
2
2
0 0 ,
kp
U U
d kp

Za harmonike vieg reda je kp>>1, pa je priblino:
( )
2
0 0 ,
2
kp
U U
d kp

Ovde veliina harmonika opada sa kvadratom njihovog broja (kp).
Za =90
0
, efektivna vrednost napona harmonika je:

( ) 1
2
2
0 0 ,
kp
kp
U U
d kp

sl. 4.2.

118
Za harmonike vieg reda kp>>1, pa je priblino:
kp
U U
d kp
2
0 0 ,

Ovde veliina pojedinih harmonika opada sa prvim stepenom njeihvog broja (kp),
tako da su znatno izraeniji neko kod diodnih ispravljaa. Ovo je vidljivo i sa sl. 4.2.
U tabeli 4-1. prikazane su relativne efektivne vrednosti pojedinih harmonika
napona diodnih ispravljaa u odnosu na napon U
d0
.

4.2.1.1. Karakteristike jednosmernog izlaznog napona
Koeficijent (stepen) valovitosti izlaznog napona
U literaturi se valovitost neke veliine definie dvojako:
1. Odnos polovine razlike izmeu maksimalne i minimalne vrednosti, i srednje
vrednosti posmatrane veliine koja sadri i jednosmernu komponentu.
2. Odnos efektivne vrednosti sadraja harmonika i srednje vrednosti te veliine.
Kod diodnih ispravljaa, srednja vrednost napona je konstantna (U
d0
). Meutim
kod tiristorskih ispravljaa izlazni napon se menja, pa je uzeto da se deljenje vri sa
U
d0
, jer bi se pojavljivala beskonana i negativna valovitost
.
Sa ovim,

valovitost
napona je:
0
2 2
0
1
2
d
SR , DC EF , DC
d
k
kp
U
U
U U
U
U

U
kp
/U
d0
( % )
redni broj
harmonika
(kp)
frekvencija
harmonika
(kp50 Hz) p=2 p=3 p=6 p=12
1 50 - - - -
2 100 47,1 - - -
3 150 - 17,7 - -
4 200 9,43 - - -
5 250 - - - -
6 300 4,04 4,04 4,04 -
7 350 - - - -
8 400 2,24 - - -
9 450 - 1,77 - -
10 500 1,43 - - -
11 550 - - - -
12 600 0,99 0,99 0,99 0,99

Tabela 4-1.

119
Valovitosti pojedinih regulisanih ispravljaa
su:
p=2,
2
2
8
cos
U

p=3,

2
2
2
18
3
27
2
cos cos
U
+
p=6,

2
2
2
12
3
18
cos cos
U
+
Za ispravljae sa p=2, 3, 6 i 12, valovitost
izlaznog napona u zavisnosti od cos, prikazana
je na sl. 4.3. Vidi se da najvei udeo u
valovitosti napona ima najnii harmonik.
Valovitost je najmanja pri =0 (diodni
ispravlja) a najvea pri =90
0
(U
SR
=0).
U tabeli 4-2. date su vrednosti koeficijenta
valovitosti za =0
0
i =90
0
, za ispravljae sa p=2, 3, 6, i 12. U prvoj koloni su
prikazane vrednosti osvovnih harmonika za te ispravljae pri =0
0
.

Efektivna vrednost jednosmernog valovitog napona je:
2
2
0
1
2 2
0
1
2 2
,
cos
1
,
_
+
+
+
U
SR
d
k
kp SR
d
k
kp SR EF DC
U
U
U U
U U U U
Koeficijent oblika ispravljenog napona definisan je kao kolinik efektivne i
srednje vrednosti izlaznog napona.
2
,
,
cos
1

,
_
U
SR
EF DC
U f
U
U
k
U tabeli 4-2. pikazane su i vrednosti koeficijenata oblika izlaznih napona diodnih
ispravljaa, za razliite vrednosti pulsnosti (p) i =0
0
.
Za cos=90
0
ne postoji konana vrednost koeficijenta valovitosti.

sl. 4.3.

=0
0
=90
0

U
p
/U
d0
( % )
U
(%)
kf,U
U
p
/U
d0
( % )
U
(%)
p=2 47,1 48,3 1,11 94,3 111
p=3 17,7 18,3 1,016 53,0 65,5
p=6 4,04 4,2 1,0002 24,2 30,8
p=12 0,99 1,05 1,00005 11,9 15,5
Tabela 4-2.

120
4.2.2. IZLAZNA STRUJA ISPRAVLJAA
Ispravljeni napon pored srednje vrednosti sadri i vie harmonike. Za svaki
pojedinani tip ispravljaa, veliina ovih harmonika moe se odrediti razvijanjem
posmatranog oblika napona u Furijeov red. Kada se na ovaj napon prikljui pasivno
optereenje, pojavljuje se struja. Srednja vrednost napona (U
SR
) i omska otpornost
optereenja (R) odreuju srednju vrednost struje.
R
U
I
SR
SR

Ova vrednost se ne uspostavlja trenutno, ve postoji prelazni proces. Posle
nekoliko (3 do 5) vremenskih konstanti (L/R), moe se smatrati da je dostignuto
stacionarno stanje. Induktivnost u optereenju, ne utie na srednju vrednost struje,
ve samo na brzinu uspostavljanja stacionarnog stanja.
Vii harmonici izlaznog napona u optereenju izazivaju struje viih harmonika. Na
njihovu veliinu utie i induktivnost optereenja. Sa poveanjem reda harmonika,
njegova amplituda se smanjuje. Struja k-tog harmonika, p-pulsnog ispravljaa pri
napajanju pasivnog optereenja sa R i L je:
( )
2 2
) (
) (
) (
) (
L p k R
U
Z
U
I
kp
kp
kp
kp
+

Sa poveanjem reda harmonika, impedansa optereenja raste i amplitude
harmonika se jako brzo smanjuju, tako da je valovitost struje manja od valovitosti
napona. Za praksu je obino dovoljno da se pored srednje vrednosti posmatra samo
najnii harmonik struje (k=1). Njegova frekvencija je p-puta vea od mrene.
ei sluaj je prisustvo kontra-elektromotorne sile (regulacija brzine dc motora,
punjenje akumulatora i td). Smatra se da je kontra-elektromotorna sila vremenski
konstantna (bez valovitosti). Kod elektromotora jednosmerne struje to je opravdano
jer je elektromotorna sila proizvod fluksa i brzine obrtanja (E=kn). Pobudni namot
ima veliku induktivnost tako da je valovitost pobudne struje, pa samim tim i fluksa
zanemariva.
U ovom sluaju srednja vrednost struje je:
R
E U
I
SR
SR

Na veliinu pojedinih harmonika struje ne utie prisustvo kontra-elektromotorne
sile i oni su jednaki kao i pri E=0. Jednosmerna komponenta struje (srednja vrednost)
je ovde manja nego pri E=0, tako da relativni udeo osnovnog harmonika moe biti
veoma veliki pa struja ak moe biti i diskontinualna.

121
4.2.2.1. Karakteristike jednosmerne izlazne struje
Koeficijent (stepen) valovitosti jednosmerne struje
Koeficijent valovitosti struje je kolinik efektivne vrednosti sadraja harmonika i
srednje vrednosti struje.
SR d
p
SR d
k
kp
I
I
I
I
I
, ,
1
2

Ako se u kolu nalazi induktivnost, struja kp-
tog harmonika jednaka je:
L kp
U
Z
U
I
kp
kp
kp
kp

Opadanje intenziteta harmonika struje je bre od opadanja intenziteta naponskih
harmonika, tako da je dovoljno posmatrati samo najnii (p-ti) harmonik. Oblik struje
je priblino kao na sl.4.4. Sa ovom aproksimacijom koeficijent valovitosti je:
SR SR SR d
p
I
I
I
I
I I
I I
I I
I
I

2 2
1
2 2
1
2
1
min max
min max
min max
,

Efektivna vrednost jednosmerne malo valovite struje je:
,
_
+ + + +
2
1 1 1
2
2
2
2
2 2
,
I
SR I SR
SR
p
SR p SR EF DC
I I
I
I
I I I I

Oovde se moe definisati i koeficijent oblika struje.
2
1
2
,
,
I
SR
EF DC
I f
I
I
k

+
4.2.3. ULAZNA STRUJA ISPRAVLJAA
U optem sluaju izlazna struja ispravljaa je valovita. Ona je rezultat voenja
odreenih dioda (ili tiristora) i karaktera optereenja. Ako se zanemari komutacija,
ova struja je sastavljenja od segmenata ulaznih struja. Znai da su i ulazne struje u
intervalima kada postoje, valovite. Ovo je prikazano na primeru trofaznog mostnog
diodnog ispravljaana sl.4-5.
Harmonijska analiza talasnih oblika napona i struja ispravljaa je dosta sloena i
radi pojednostavljenja u analizi ulaznih struja ispravljaa, zanemaruje se valovitost
izlazne struje i smatra se da je ona potpuno konstantna. Konstantna izlazna struja,
preslikava se na ulaz (naizmenina strana) kao pravougaona.
Za razliite tipove ispravljaa, na ulazu mogu da se pojave razliiti oblici ulazne
struje.

sl. 4.4

122
Polutalasni ispravljai
Kod polutalasnih ispravljaa, u
ulaznoj struji se pojavljuje i
jednosmerna komponenta struje (sl.4-6).
Kod ovakvog oblika, srednja vrednost
sruje je:
T
t
I I
SR SR AC
1
,

Efektivna vrednost je:
T
t
I I
SR EF AC
1
,

Ako se izrazi preko harmonika,
efektivna vrednost ulazne struje je:
... ....
2 2
2
2
1
2
, ,
+ + + +
n SR AC EF AC
I I I I I

Mostni ispravljai
Za razliku od polutalasnih, mostne veze ne prenose
jednosmernu komponentu struje na ulaznu stranu
ispravljaa (I
AC,SR
=0) i za njih je:
... ....
2 2
2
2
1 ,
+ + +
n EF AC
I I I I
Kod diodnih ispravljaa, oblik napona se ne menja.
Oblik ulazne struje je pravougaoni ili stepenast i u
odnosu na napon ima fiksan poloaj.
Kod pravougaonog oblika (napona ili struje), veliina n-tog harmonika opada
obrnuto proporcionalna sa n.
n
I I
n
1
1

Za struju oblika kao na sl. 4.7. efektivna vrednost je:
T
t
I I
SR EF AC
1
,
2

Kod sprege u trougao i kombinovanih srega (sa p=6,
12, ...), oblik struje je stepenast (sl.4-8) gde je struja u pojedinim intervalima ima
jainu I
k
u trajanju t
k
. Efektivna vrednost struje ovakvog oblika je:

sl. 4.5.

sl. 4-6.

sl. 4-7.

123
,
_
n
k
k
k EF AC
T
t
I I
1
2
,
, za
n
k
k
T t
1

Ako su obe poluperiode struje istog oblika, sabiranje
se moe vriti samo u toku jedne poluperiode i
,
_
n
k
k
k EF AC
T
t
I I
1
2
,
2 , za
n
k
k
T
t
1
2

Sadraj harmonika ulazne struje, za ispravljae
pulsnosti p, prikazan je u tab. 4-3.
Kod tiristorskih ispravljaa oblik napona zavisi od
ugla upravljanja. Oblik ulazne struje razlikuje se kod
upravljivih i polu upravljivih ispravljaa. Kod upravljivih ispravljaa razlikujemo
jednokvadrantni (sa zamajnom diodom) i dvokvadrantni rad.
U dvokvadrantnom radu struja zadrava isti oblik i samo se translatorno (fazno)
pomera u odnosu na napon. Sadraj harmonika ulazne struje ostaje isti i odgovara
onom kod diodnih ispravljaa (vae vrednosti iz tabele 4-3).
Ako se napajanje vri iz transformatora, ulazna struja ispravljaa je ujedno i struja
sekundara transformatora i merodavna je za njegovo zagrevanje. Osnovni harmonik
ulazne struje je mrene frekvencije. Ostali harmonici su frekvencije jednake
pozitivnom celobrojnom umnoku osnovne.
Postoji i veza izmeu harmonika izlaznog napona i harmonika ulazne struje. Po
njoj, svakom harmoniku napona na jednosmernoj strani, pripadaju dva susedna
(bona) harmonika u struji na naizmeninoj strani ispravljaa. U tabeli 4-3, date su
relativne vrednosti pojedinih harmonika u odnosu na osnovni harmonik (50 Hz)

sl. 4-8.

U
pk
/U
p1
( % )
redni broj
harmonika
(kp)
frekvencija
harmonika
(kp50 Hz) p=2 p=3 p=6 p=12
1 50 100 100 100 100
2 100 - 50 - -
3 150 33,3 - - -
4 200 - 25 - -
5 250 20 20 20
6 300 - - - -
7 350 14,3 14,3 14,3 -
8 400 - 12,5 - -
9 450 11,1 - - -
10 500 - 10,0 - -
11 550 9,1 9,1 9,1 9,1
12 600 - - - -
13 650 7,7 7,7 7,7 7,7

Tabela 4-3.

124
ulazne struje, za nekoliko pulsnosti ispravljaa (p). Za L>>, jednosmerna struja ne
sadri harmonike. Takva struja se na ulaz ispravljaa preslikava kao pravougaona ili
stepenasta sa znatnim sadrajem harmonika.
Kod poluupravljivih i ispravljaa sa zamajnim diodama, oblik struje se menja sa
promenom ugla upravljanja (), tako da se menja i sadraj harmonika.
Dijagramima na slikama 4-9, 4-10, 4-11, i 4-12. prikazane su veliine pojedinih
harmonika izlaznog napona i ulazne struje, u zavisnosti od ugla upravljanja, za
dvopulsni i tropulsni tip ispravljaa.

sl. 4-9. Izlazni napon sl. 4-10. Ulazna struja
- Dvopulsni poluupravljivi mostni pretvara
- Dvopulsni pretvara sa srednom takom na transformatoru i zamajnom diodom.

sl. 4.11. Izlazni napon sl. 4.12. Ulazna struja
- Tropulsni poluupravljivi mostni ispravlja


125
4.2.3.1. Karakteristike naizmenine ulazne struje
- Relativni sadraj osnovnog harmonika () struje definisan je na sledei nain:
...
2
3
2
2
2
1
1 1
+ + +

I I I
I
I
I

- Klir faktor se definie kao:
2
2
1
2
2
2
4
2
3
2
2
1 1
...

,
_

+ + +
I
I
I
I
I
I I I
k
i
i
k

- Harmonijsko izoblienje (Harmonic Distortion - HD) struje n-tim harmonikom:
1
I
I
HDI
n
n
, za n= 2, 3, 4, ....
- Totalno harmonijsko izoblienje struje:
( )
1
2
2
2
2
I
I
HDI THDI
n
n
n
n

Meusobna veza izmeu relativnog sadraja osnovnog harmonika () i THDI je:
2
) (
1
) ( 1
1
2
2
THDI
THDI

+

4.2.4. SNAGA ISPRAVLJAA
4.2.4.1. Izlazna snaga
Izlazna snaga ispravljaa po definiciji odreena je integralom:
dt t i t u
T
P
d
T
d d
) ( ) (
1
0

Za kolo koje, pored jednosmerne komponente sadri i vie harmonike napona i
struje, snaga je:
( )
+
i i i SR SR
I U I U P cos , i=kp
Zanemarenjem viih harmonika (k=2, 3, ...), dobija se:
( )
p I U SR SR p p p SR SR
I U I U I U P cos 1 cos + +

126
Najvea valovitost struje ima se kada je na izlazu isto omsko optereenje i tada je
ona jednaka valovitosti napona (
p
=0), pa je snaga:
( )
2
1
U SR SR
I U P +
Vrednost izraza u zagradi za omsko optereenje prikazan je u tabeli 4-4.
Ako u kolu postoji induktivnost, struja ima manju valovitost, i opravdano je
raunati snagu na izlazu ispravljaa samo na osnovu srednjih vrednosti napona i
struje.
SR SR
I U P

4.2.4.2. Ulazna snaga ispravljaa
Ovde moe da se govori o aktivnoj, reaktivnoj i prividnoj snazi.
Aktivna snaga na ulazu jednaka je snazi na izlazu ispravljaa (zanemareni gubici).
Prividna snaga definie se kao proizvod broja faza (q) i efektivnih vrednosti faznih
napona (U
f
) i struja (I
f
) na ulazu ispravljaa.
Smatra se da je ulazni naizmenini napon vrst i da ne sadri vie harmonike. Za
razliku od napona, ulazna struja pored osnovnog, sadri i vie harmonike. Poto je
ulazni napon bez viih harmonika, vii harmonici struje ne razvijaju snagu. Oni
poveavaju efektivnu vrednost struje i time poveavaju zagrevanje provodnika na
ulaznoj (AC) strani ispravljaa. Ovom snagom optereen je sekundarni namot
transformatora. Ova snaga (ili njen deo) prenosi se sa sekundara na primar i napojnu
mreu.
Za napajanje iz sistema sa q faza, prividna snaga ispravljaa je:
...
2
3 ,
2
2 ,
2
1 ,
+ + +
f f f f f f
I I I qU I qU S
Prividna snaga osnovnog harmonika je:
2 2
1 , 1
Q P I U q S
f f
+
Sada je prividna snaga ispravljaa:
( )
2
1
2
1 ,
2
3 ,
2
2 ,
1
1
...
1 THDI S
I
I I
S S
f
f f
+
,
_
+ +
+
Odnosno:

p p=2 p=3 p=6 p=12
P/U
SR
I
SR
( za =0
0
) 1,23 1,033 1,0018 1,00011
P/U
SR
I
SR
(za =90
0
) 2,23 1,43 1,09 1,024
Tabela 4-4.

127
( )
2 2 2 2 2
1
2
1
D Q P THDI S S S + + +
Gde je:
THDI S D
1

D Snaga izoblienja (deformacije)
Poto aktivnu snagu prenosi samo osnovni harmonik struje (I
f,1
), moe se pisati.
S
I
I
I U q I U q P
f
f
f f f f 1
1 ,
1 1 ,
cos cos
Faktor snage
4.2.4.3. Reaktivna snaga
Analogno aktivnoj snazi, moe se definisati i reaktivna snaga:
1 1 ,
sin
f f
I U q Q
1
Fazni pomak osnosvnog harmonika
Fazni pomak osnovnog harmonika rezultat je ugla upravljanja komutacije. Ako
zanemarimo komutaciju, fazni pomak osnovnog harmonika jednak je uglu
upravljanja
1
=. Sada je ovaj deo reaktivne snage rezultat upravljanja pretavraa.
Posmatrajmo kako se menja ova snaga sa promenom ugla upravljanja. Ovde e biti
posebno posmatrani samo punotalasni; upravljii i poluupravljuvi pretvarai. Pri tome
e biti smatrano da je izlazna struja konstantna u svim sluajevima i bez valovitosti.
Reaktivna snaga kod upravljivih pretvaraa
Maksimalna aktivna snaga ima se pri punom izlaznom naponu (=0) pa se moe
pisati:
cos cos
0 , 0 , d d d
P I U P
sin sin
0 , 0 , d d d
P I U Q
0 ,
sin
d
P
Q

dalje imamo da je:
0 ,
cos
d
P
P

Ove dve jednaine u polarnom koordinatnom sistemu pretstavljaju krunicu
prikazanu na sl.4-14. Za uglove upravljanja do 90
0
, pretvaraa radi u ispravljakom a
preko 90
0
u invertorskom reimu rada. Maksimalni ugao (
max
) je granica dikle se

sl.4-14

128
realmo moe ii sa negativnim naponom. Posle toga zbog komutacije moe doi do
granice kada vie ne moe da se izvri komutacija i do pojave velikih struja u
jednosmernom kolu.
Maksimalna reaktivna snaga ima se pri nultom naponu (i nultoj snazi). Ovo je
veoma nepovoljno po napojnu mreu, pa se trae naini za njenim smanjenjem.
Neka mogua reenja su:
- Razdvojeno upravljanje
- Korienje poluupravljivih pretvaraa
- Korienje zamajne diode
- Nesimetrino upravljanje
- Transformator sa vie izvoda i td.
Reaktivna snaga kod polu upravljivih pretvaraa (ispravljaa)
Kod polu upravljivih ispravljaa, iz izraza za izlazni napon
proizilazi:
0 , 0 , 0 ,
2
cos 1
d d d
d d
d
d
P
P
I U
I U
U
U

+

Reaktivna snaga je opet:
1 0 ,
sin
d d
I U Q
Ovim jednainama odgovara kruni dijagram snage kao na sl.4-15.
Ovde je optereenje reaktivnom snagom , pri malim izlaznim naponima (i
snagama) znatno manje, ali je zato mogu samo ispravljaki rad.
Pri nultom izlaznom naponu i reaktivna snaga je jednaka nuli.
Reaktivna snaga u ispravljaa sa zamajnom diodom:
Do ugla kada izlazna struja postaje isprekidana (<
1
) zamajna dioda nema uticaja
i izlazni napon je:
cos
0 , , d SR d
U U , u intervalu 0<<(/2-/p)
Ovoj intervalu ugla upravljanja odgovara deo kruga kao
kod upravljivog ispravljaa.
Za (>
1
), Izlazni napon je:
2
sin 1
2
,
,
_
p p
U U
S SR d

Za sluaj trofaznog ispravljaa (p=q=3) sa zamajnom
diodom, oblik krunog dijagrama je kao na sl.4-16.

sl.4-15

sl.4-16

129
Reaktivna snaga kod sekvencijalnog upravljanja
Sekvencijalno upravljanje je opisano kod dvostrukog trofaznog tiristorskog mosta.
Mostni ispravlja se moe posmatrati kao dva polutalasna ispravljaa vezana na
red, tako da im se naponi sabiraju. Do sada smo pretpostavljali da se oba ispravljaa
upravljaju na isti nain (istim uglom paljenja tiristora ). Pored toga, ova dva
ispravljaa se mogu upravljati nezavisno ili sekvencijalno.
Posmatrajmo upravljanje kao u tabeli. 4-5.
=180
0
, je samo teorijska granica i praktino se ne sme ii preko
max
.
Za ovakav nain upravljanja kruni dijagram resktivne snage je kao na sl. 4-17.
Na ovaj nain je dobijena manja reaktivna snaga pretvaraa pri niskim izlaznim
naponima i povoljniji faktor snage prema naponjoj mrei.
4.2.4.4. Faktor snage
Faktor snage (), definie se kao kolinik aktivne i prividne snage.
1 1
1 , 1 1 ,
cos cos
cos

f
f
f f
f f
I
I
I qU
I qU
S
P

relativni sadraj osnovnog harmonika fazne struje (I
f,1
/I
f
)
1
Ugao kanjenja osnovnog harmonika struje za naponom
Prividna snaga ispravljaa je vea od izlazne zbog faznog pomeraja osnovnog
harmonika prema naponu, i zbog prisustva viih harmonika.
Prvi uticaj se izraava preko kosinusa ugla (cos
1
). Fazni pomak izmeu napona i
osnovnog harmonika struje (
1
) najveim delom je posledica ugla paljenja kod
tiristorskih ispravljaa. Dodatni fazni pomak unosi i proces komutacije tiristora (ili
dioda).

I

II
U
dI
U
dII
U
d
=U
dI
+ U
dII

0
0
0
0
... 180
0
U
d0
/2 U
d0
/2... - U
d0
/2 U
d0
... 0
0
0
... 180
0
180
0
U
d0
/2... - U
d0
/2 - U
d0
/2 0 ... - U
d0

Tab.4-5.

sl.4-17

130
Kod diodnih ispravljaa (=0) i uz zanemarenje komutacije (preklapanja), osnovni
harmonik struje je u fazi sa naponom, (cos
1
=1), pa je faktor snage jednak relativnom
sadraju osnovnog harmonika struje (=).
Pored faznog pomeraja, na poveanje prividne snage utie i prisustvo viih
harmonika, jer poveava efektivnu vrednost struje. Prisustvo viih harmonika u mrei
je nepoeljno jer moe i da izazove smetnje u radu pojedinih ureaja. Tako moe doi
do rezonansi na pojedinim uestanostima, radio smetnji, uticaja na oveka i okolinu i
td. Kada se govori o harmonicima u mrei, oni se sve ee tretiraju kao zagaenje
mree i tendencija je da se ovo pitanje posmatra kao ekloki problem.
Od ureaja koji rade na mrei zahteva se da ne zagauju mreu, i da budu imuni na
postojee mrene smetnje. Zbog toga je potrebno postavljanje odgovarajuih filtera,
izmeu mree i ovih ureaja.


131
5. PRISILNA KOMUTACIJA TIRISTORA I OPERI
Veliki nedostatak tiristora je to ne moe jednostavno da se iskljui u bilo kom
trenutku, kao to moe da se ukljui. Ova osobina ga ini samo delimino upravljivim
prekidakim elementom. Taj nedostatak ublaen je razvojem GTO tiristora ali je tu
postignut samo delimian uspeh.
Zbog ovoga, tiristor je ee nalazilo primenu u kolima naizmeninog napona.
Tako i danas toristori najiru primenu nalaze kod regulisanih ispravljaa.
Zahtevi za regulacijom brzine motora jednosmerne struje pri napajanju iz izvora
jednosmernog napona, kao na primer razne vrste lokomotova (rudnici, eleznica, ...),
baterijska napajanja vozila i td, inicirali su primenu tiristora i u kolima jednosmernog
napona. Zbog komplikovanog gaenja primena tiristora je ostala ograniena na
relativno usko podruje. Tek razvojem snanih tiristora ovo podruje doivljava
intenzivniji razvoj. Meutim uspesi koji su postignuti u regulaciji brzine asinhronih
kaveznih motora (frekventna regulacija) doveli su do potiskivanja primene motora
jednosmerne struje, ak i u tradicionalnim podrujima primene gde je on bio
nezamenljiv (na primer elektrina vua). Ovome je doprineo ne samo tehnoloki
razvoj novijih i savrenijih prekidakih elemenata, ve i pad njihovih cena i
pretvarakih ureaja u celini. Sa druge strane, visoka cena i komplikovano odravanje
motora jednosmerne struje doprinose njegovom potiskivanju i sve veoj primeni
kaveznih asinhronih motora.
Meutim tiristorski pretvarai jednosmernog napona (operi) postoje i ovde e biti
prikazani samo elementarni principi njihovog rada.
Zbog nemogunosti prirodnog gaenja tiristora, pronalaeni su naini za prisilno
iskljuenje (blokiranje). Blokiranje tiristora moe da se postigne na nekoliko naina:
- Smanjenjem direktne struje tiristora na vrednost manju od struje dranja (I
H
)
- Iskljuenjem direktne struje (smanjenjem na nulu)
- Smanjenjem direktnog napona na nulu
- Dovoenjem inveznog napona na tiristor
Najbre blokiranje postie se dovoenjem inverznog napona na tiristor, i ono za
spore tiristore iznosi reda stotinu, a za brze desetak mikrosekundi. Kod tiristora ne
postoji neki pokazatelj koji bi ukazao da je tiristor spreman da prihvati puni direktni
napon. Ovo vreme proizvoai daju kao karakteristiku triristora i to je minimalno
vreme, tako da tistor mora biti inverzno polarisan u trajanju duem od vremena
blokiranja.
U traenju reenja prisilnog blokiranja tiristora, razvijeno je vie metoda. Jedna od
podela ovih principa je paralelno i redno blokiranje tiristora.
Kod rednog blokiranja, na red sa tiristorom se dodaje napon koji e tiristor dovesti
u stanje inverzne polarizacije. Kod paralelnog blokiranja, paralelno tiristoru se vee
kondenzator koji ga inverzno polarie u trajanju duem od t
oof
.
U daljem tekstu e biti prikazana neka od paralelnih metoda blokiranja tiristora i
njegova primena kod opera.

R. Radeti 5. Prisilna komutacija tiristora i operi

132
5.1. PARALELNO BLOKIRANJE BEZ POMONOG TIRISTORA
5.1.1. NAPAJANJE OMSKOG OPTEREENJA
Najjadnostavniji primer pridudne komutacije
tiristora imamo na sl. 5.1. Za sada posmatrajmo
napajanje isto omskog optrereenja. Induktivnost
(L) i kapacitivnost (C) su komutacioni elementi i
slue za prinudno (forsirano) gaenje (blokiranje)
tiristora.
Pri ukljuenju prekidaa, kolo se zatvara preko
L, C i R, i kondenzator se puni. U zavisnosti od
meusobnog odnosa vrednosti ovih komponenata,
proces moe biti aperiodian ili pseudoperiodian.
Videemo kasnije da je za uspeno gaenje
tiristora potrebno da otpornost ne bude
manja od neke minimalne vrednosti. Posle
dovoljno dugo vremena (teorijski
beskonano dugo), napon na kondenzatoru
dostigne vrednost ulaznog napona (U
IN
).
Na sl. 5-2. prikazani su vremenski
dijagrami napona i struje kondenzatora posle
ukljuenja prekidaa u kolu. Ovde se vri
prvo punjenje kondenzatora.
Kada se dovede upravljaki impuls na gejt
tiristora, on postaje provodan i otpornik (R)
dobija puni ulazni napon (U
IN
). Struja u
njemu je:
R
IN
R
I
R
U
i
Ukljuenjem tiristora komutaciono (L-C)
kolo je kratkospojeno i kondenzator se
oscilatorno prazni preko induktivnosti.
Trenutna vrednost napona kondenzatora je:
LC
t
U u
IN C
cos , za 0<t<t
1

Trenutna vrednost struje kondenzatora (i
C
) u tom kolu je:
LC
t
L
C
U i
IN C
sin , za 0<t<t
1

sl. 5-1.

sl. 5-2.

sl. 5-3.

133
Za naznaene referentne smerove, trenutna vrednost struje tiristora (i
TH
) jednaka je
razlici struje potroaa (optornika) i oscilatorne struje kondenzatora.
LC
t
L
C
U
R
U
i i i
IN
IN
C R TH
sin +
Tiristor provodi dok ova struja ne padne na nulu. Izjednaavanjem izraza sa nulom
i reavanjem po vremenu, dobija se trajanje ukljuenosti tiristora, i ono iznosi:
,
_
+
C
L
R
C L
C
L
R
C L t
1
arcsin
1
arcsin
1

Izraz pokazuje da se tiristor iskljuuje u drugoj poluperiodi oscilacije
komutacionog kola. Ovom vremenu treba dodati jo vreme potrebno tiristoru da
postigne blokirne osobine (t
off
), pa tek onda se na njega moe dovesti direktni napon.
Poslednji trenutak za iskljuenje je kada struja oscilatornog kola dostigne
amplitudu u suprotnom smeru.
C L C L t
,
_
+
2
3
2
2

U ovom krajnjem sluaju meusobni odnos vrednosti komponenata zadovoljava
uslov:
2
1
C
L
R
arcsin Odnosno 1
1
C
L
R
, Ili:
C
L
R
Ovo praktino znai da postoji minimalna otpornost (R) troila, ija struja jo moe
da se iskljui. Ispod ove otpornosti njena struja je vea od amplitude oscilatorne
struje i ne postoje uslovi za iskljuenje.
Posle iskljuenja treba saekati da se kondenzator ponovo napuni i dostigne ulazni
napon, i tek tada se ponovo moe dovesti okidni impuls na gejt.
Za odreenu otpornost isto omskog troila i uspenu komutaciju, vaan je samo
odnos induktivnosti i kapacitivnosti komutacionog kola. To znai da one mogu biti
proizvoljno male. Kod realnog tiristora to nije sluaj jer mora da se obezbedi trajanje
inverznog napona na tiristoru vee od vremena potrebnog za njegov oporavak (t
off
).
Na sl. 5-3. prikazani su vremenski dijagrami:
- napona tiristora (u
TH
) i komutacionog kondenzatora (U
C
)
- struje tiristora (i
TH
) i komutacionog kondenzatora (i
C
)
- izlaznog napona (u
R
)
Prikazani dijagrami priblino odgovaraju kolu ija otpornost R je oko 1,6 puta vea
od minimalne.
Stvarno trajanje impulsa izlaznog napona (t
I
) je due od trajanja ukljuenosti
tiristora (t
1
).


134
5.1.2. NAPAJANJE KOLA SA L>> I ZAMAJNOM DIODOM
Posmatrajmo sada oper sa istim
komutacionim kolom prema sl. 5.4.
Pod pretpostavkom da je L>>, izlazna struja
(i
O
), je konstantna. Sada se u voenju struje
smenjuju naizmenino, tiristor i zamajna dioda.
Neposredno posle dovoenja opera pod
napon (U
IN
) tiristor je blokiran i komutacioni
kondenzator se puni preko kola L
K
-C
K
-L-R.
Oscilogram poetnog punjenja kondenzatora
prikazan je na sl. 5.5.
Zbog velike induktivnosti L, poetak procesa je pseudoperiodian (sa veoma
niskom frekvencijom), sve dok napon kondenzatora ne dostigne vrednost ulaznog
napona. Daljim podizanjem napona, zamajna dioda se direktno polarie i na
komutacionom kolu se ima vrst ulazni napon. Dalji proces je prigueno oscilatoran
sa sopstvenom frekvencijom komutacionog kola.
Kada se dovede okidni impuls na gejt tiristora, on se deblokira, poinje da se
uspostavlja struja troila (i
O
) i ujedno se kratko spaja komutaciono kolo.
Zbog velike induktivnosti troila, njegova struja polagano raste. Njena srednja
vrednost u stacionarnom stanju proporcionalna ja srednjem naponu (U
O,SR
) i iznosi:
R
SR
O
I
R
U
i
Struja komutacionog kondenzatora, do
ovog trenutka je oscilovala i u trenutku
ukljuenja tiristora ona kree od zateene
vrednosti (I
C0
) i iznosi:
CO
K K K
K
IN C
I
C L
t
L
C
U i + sin
Napon kondenzatora osiluje oko vrenosti
ulaznog napona sopstvenom frekvencijom
komutacionog kola. U trenutku ukljuenja
tiristora (t
0
), napon komutacionog
kondenzatora je U
C0
i njegova trenutna
vrednost, posle deblokiranja tiristora je:
K K
C C
C L
t
U u cos
0

Za naznaene referentne smerove prema
sl. 5.4. struja tiristora je:

sl. 5.4.

sl. 5-5.

sl. 5-6.

135
C TH
i i i
Dok je tiristor provodio, zamajna dioda je blokirana, tako da je u tom trenutku
stuja i jednaka struji I
O
(zbog L>>, smatramo da je i
O
=I
O
). Kada struja komutacionog
kondenzatora dostigne vrednost struje I
O
, struja tiristora pada na nulu i on se blokira.
Trenutak iskljuenja tiristora dobija se reenjem jednaine:
1
1
]
1
,
_

+
K
K
IN
CO O
K K
C
L
U
I I
C L t arcsin
1

Poslednji trenutak kada tiristor jo moe da se blokira je kada je drugi lan israza u
zagradi jednak 90
0
(/2). Polazei od ovog uslova, dobija se:
2
K
K
IN
CO O
C
L
U
I I

Dalje se dobija da izlazna struja (I
O
) mora biti manja od:
CO
K
K
IN O
I
L
C
U I +
2

Najnepovoljniji sluaj je kada je I
C0
=-I
O
i tada je:
K
K
IN O
L
C
U I
4

Oscilacije struje komutacionog kola nastaju u trenutku kada struju optereenja (i
O
)
preuzme zamajna dioda. Tada je napon na kolu L
K
- C
K
konstantan i poev od tog
trenutka struja u komutaciomom kolu je:
K K
O C
C L
t
I i cos
Poetna vrednost struje komutacionog kondenzatora (I
CO
) varira u opsegu od -I
O
do
+I
O
, tako da i vreme voenja tiristora (t
1
) pri konstantnom optereenju varira, zavisno
od toga kolika je bila trenutno zateena struja I
CO
.
Oscilacije struje izazivaju oscilacije napona, tako da je napon na kondenzatoru:
K K K
K
C
C L
t
C
L
I u sin
0

Kroz zamajnu diodu postoji konstantna struja optereenja (I
O
) i oscilatorna struja
komutacionog kola. Prema sl. 5.4, struja zamajne diode je:
,
_

K K
O ZD
C L
t
I i cos 1

136
U trenutku iskljuenja tiristora, napon na komutacionom kondenzatoru je:
K K
C C
C L
t
U U
1
0 1 ,
cos
Ugao pri kome se tiristor blikira, vei je od 180
0
tako da je ovaj napon negativan.
Napon U
C,0
varira u opsegu od:
K
K
O IN C
K
K
O IN
C
L
I U U
C
L
I U +
0

Nepostrdno posle blikiranja tiristora, napon na izlazu je:
1 , , C IN MAX O
U U U +
Posle iskljuenja tiristora struja optereenja se zatvara preko komutacionog kola i
komutacioni kondenzator se puni konstantnom strujom, tako da napon na njemu
linearno raste. Za to vreme napon na komutacionoj prigunici je dnak je nuli
(konstantna struja).
U ovom intervalu napon na kondenzatoru je:
t
C
I
U u
O
C C
+
1 ,

Napon na izlazu je:
t
C
I
U U u
O
C IN O
+ +
1 ,

Kada ovaj napon padne na nulu, struju preuzima zamajna dioda i do novog
ukljuenja tiristora, izlazni napon ostaje jednak nuli. Trenutak kada je izlazni napon
pao na nulu je:
( )
O
C IN
I
C
U U t
1 , 2
+
Sledeim ukljuenjem tiristora, proces se dalje ponavlja na opisani nain.
Na sl. 5-6. prikazani su karakteristini oscilogrami ovog opera.
Idealizovani oblik izlaznog napona moe se aproksimirati pravougaonim naponom
kao na sl. 5-7. Sa ovom aproksimacijom,
srednja vrednost izlaznog napona je:
G IN IN SR
f t U
T
t
U U
1
1

Kod ovog opera, jednim okidnim
impulsom se tiristor uljuuje a neto kasnije
komutaciono kolo ga iskljuuje, tako da je
vreme t
1
konstantno. Srednja vrednost

sl. 5-7

137
napona moe se menjati samo promenom vremena izmeu okudnih impulsa (T).
Reciprona vrednost vremena T je frekvencija okidnih impulsa, tako da je izlazni
napon proporcionalan frekvenciji impulsa na gejtu.
Dobra strana ovog opera je njegova jednostavnost.
Nedostaci su:
- Trajanje ukljuenosti tiristora zavisi od struje optereenja (ili otpornosti)
- Ograniena maksimalna struja optereenja (minimalna otpornost)
- Izlazni napon ne moe dostii vrednost ulaznog napona jer se se mora ostaviti
pauza, barem tolika da se komutacioni kondenzator ponovo napuni.
Primenljivost ovog opera ograniena je na male i srednje snage troila.

5.2. PARALELNO BLOKIRANJE SA JEDNIM POMONIM
TIRISTOROM
ema ovog opera prikazana je na sl. 5.8. Tiristor T
1
je glavni a T
2
pomoni
(komutacioni). Na sl. 5.9. prikazani su karakteristini oblici napona i struja u operu.
U stanjima kada vode tiristori i diode, na njima postoji neki mali pad napona (oko 1
do 1,5 V) i ovi naponi su naznaeni na dijagramima. Meutim zbog svoje veliine,
ovi naponi e u narednim izrazima biti zanemareni.
Posmatrajmo poetno stanje u kome tiristor T
1
vodi i treba ga iskljuiti.
Napon komutacionog kondenzatora (C
K
) je negativan i priblino jednak ulaznom.
Ukljuenjem tiristora T
2
, negativan napon kondenzatora se dovodi na T
1
i on se
blokira. Sada kroz kondenzator prolazi konstantna struja optereenja i on se linearno
puni do visine ulaznog napona.
t
C
I
U u
K
O
IN C
+
Poto je ukljuen T
2
, ovo je ujedno i napon na
tiristoru T
1
.
t
C
I
U u
K
O
IN T
+
1

Da bi se tiristor T
1
blokirao potrebno je da
negativan napon na njemu potraje due od
vremena potrebnog za njegovo blokiranje (t
off
). Ako se struja optereenja menja
menja, kapacitet komutacionog kondenzatora treba birati prema maksimalnoj struji
(I
O,MAX
).
Iz ovog uslova odreuje se kapacitet komutacionog kondenzatora:
off
IN
MAX O
K
t
U
I
C
,

sl. 5-8

138
Trajanje komutacije (t
C
) odreeno je vremenom
potrebnim za prepolarisanje komutacionog
kondenzatora, i ono iznosi:
off
O
K IN
C
t
I
C U
t

2
2

Sa smanjenjem struje optereenja (I
O
), vreme
komutacije se poveava i time mora da se smanji
radna frekvencija. U krajnjem sluaju rada u
praznom hodu, kondenzator ne moe da se
prepolarie tako da oper ne moe da radi.
Izlazni napon jednak je razlici ulaznog i napona
kondenzatora. U poetnom trenutku on je skoro
dvostruko vei od ulaznog i posle toga linearno
opada dok ne promeni polaritet (oko -1 V).
t
C
I
U u
K
O
IN O
2
Tada struju optereenja preuzima zamajna
dioda, a pomoni tiristor (T
2
) se gasi.
Kada se u sledeem ciklusu ponovo ukljui
glavni tiristor (T
1
) on na optereenje dovodi ulazni
napon ali ujedno kratko spaja oscilatorno kolo
koje ine komutaciona prigunica (L
K
) i
kondenzator (C
K
). Dioda (D) omoguava samo
pozitivnu poluperiodu struje, posle ega je
kondenzator promenio polaritet napona.
Prepolarizacija se vri u kolu (gotovo) bez
gubitaka, sa rezonantnom frekvencijom.
U ovom intervalu napon kondenzatora je:
K K
IN C
C L
t
U u cos
Struja kondenzatora je:
K K K
K
IN C
C L
t
L
C
U i sin
Sa smanjenjem veliine komutacione induktivnosti, prepolarizacija se odvija bre,
ali se poveava i amplituda struje. Ova struja se dodaje struji optereenja i prolazi i
kroz glavni toristor.
Za ogranienu amplitudu ove struje (I
C,MAX
), induktivnost je:

sl. 5-9

139
2
,

,
_
MAX C
IN
K K
I
U
C L
Trajanje prepolarizacije (t
P
) kondenzatora je:
L K
OSC
P
C L
T
t
2

Struja glavnog tiristora, u ovom intervali, jednaka je zbiru struje optereenja i
prepolarizacije kondenzatora.
K K K
K
IN O C O T
C L
t
L
C
U I I I i sin
1
+ +
Posle ove poluoscilacije, napon na kondenzatoru je ponovo negativan (priblino
jednak ulaznom) i spreman je da izvri novo blokiranje tiristora.
Proces se dalje ponavlja na isti nain.
Za razliku od prethodnog opera (sa jednim tiristorom), ovde se odvojenim
okidnim (upravljakim) impulsima vri ukljuenje i iskljuenje opera. Svako od
ovih trajanja moe se po elji menjati. Maksimalna frekvencija opera ograniena je
trajanjem vremena komutacije i prepolarizacije. Ako bi se sva ostala vremena svela
na nulu, frekvencija bi bila:
K K
O
K IN
P C
MAX
C L
I
C U
t t
f
+

2
1 1

Zbog zavisnosti vremena komutacije od struje optereenja, ograniena je i
maksimalna frekvencija na vrednost koja odgovara minimalnoj izlaznoj struji. Zbog
toga ovaj oper ne moe da radi ni u praznom hodu (I
O
=0).
Potpuna razdvojenost funkcija ukjuenja i iskljuenja omoguila je primenu
gabaritno manjih komutacionih elemenata. Meutim pomenute prednosti plaene su
dodatkom jo jednog tiristora i neto sloenijim kolom.
Ovaj oper moe se primeniti u kolima
srednjih i velikih snaga.
Na sl. 5-10. prikazana je ema opera sa dva
tiristora i dopunjavanjem kondenzatora preko
otpornika. Posle detaljnih razmatranja
prethodnih, ne bi trebalo da pretstavlja
problem razumevanje ni ovog opera. Zato se
neemo detaljnije baviti njegovom analizom.
Samo emo u najkraim crtama prikazati
njegov princip rada.

sl. 5-10

140
Tirostor T
1
je glavni a T
2
pomoni. Pri prvom ukljuenju glavnog tiristora,
kondenzator se eksponencilalno puni do nekog napona. Polaritet ovog napona je
takav da je plus na katodi T
1
.
Pri ukljuenju pomonog tiristora (T
2
), glavni tiristor se inverzno polarie i blokira.
Kroz kondenzator dalje ide stuja optereenja i njegov napon se linearno menja u
suprotnom smeru (prepolarizacija). Ponovnim ukljuenjem on mora da se prepolarie
preko otpornika i to stvara velike gubitke. Situacija je povoljnija kod isto omskog
optereenja jer se ne vri prepolarizacija ve samo dopunjavanje.

5.3. PARALELNO BLOKIRANJE SA DVA POMONA
TIRISTORA
Nedostatak opera sa sl. 5-8 je bio smanjenje frekvencije sa smanjenjem
optereenja i to nije mogao da radi u praznom hodu. Ovaj nedostatak je otklonjen
dodatkom jo jedne komutacione petlje.
Na sl. 5-11 prikazana je ema opera sa dve komutacione petlje. Bez ulaenja u
detaljnu analizu rada, samo e ukratko biti izloen osnovni princip rada. Rad ovog
opera (prvo ukljuenje) poinje ukjuenjem tiristora T
2
, tako da struja optereenja
brzo napuni kondenzator do punog ulaznog napona (U
IN
) posle ega se T
2
blokira.
Zatim se ukljuuje tiristor T
1
a istovremeno sa
njim (ili sa malim kanjenjem) i T
3
. Kroz
glavni tiristor T
1
uspostavlja se struja
optereenja a istovremeno preko njega,
komutacione prigunice (L
K
) i T
3
vri se
prepolarizacija komutacionog kondenzatora na
suprotan polaitet napona. Posle ovoga napon
na kondenzatoru je suprotnog polariteta i
spreman je da blokira glavni tiristor.
Ukljuenjem T
2
ovaj negativni napon se
dovodi na T
1
i on se blokira. Struja optereenja
se zatvara kroz kondenzator o prepolarie ga.
Meutim paralelno sa kondenzatorom vezana
je preko diode i komutaciona prigunica (L
K1
),
koja oscilatorno uestvuje u prepolarizaciji kondenzatora. Ovo je vano kod malih
struja optereenja kada bi bez ovog kola prepolarizacija trajala jako dugo.
Zahvaljujui tome, ovaj oper moe da radi ak i u praznom hodu.
Posle oga komutacioni kondenzator je doao u poetno stanje i proces se dalje
odvija na isti nain.

sl. 5-11

141
5.4. REDNO BLOKIRANJE SA JEDNIM POMONIM
TIRISTOROM
Do sada prikazani operi zasnivali su svoj
rad na paralelnom blokiranju tiristora.
Kod rednog blokiranja, na red sa tiristorom
se dodaje napon koji e ga dovesti u stanje
inverzne polarizacije. Na sl. 5-12 prikazan je
oper sa rednim blokiranjem.
Prvo ukljuenjs se vri sa T
3
, kada
komutacioni kondenzator (C
K
), kroz
poluoscilaciju struje, dostigne napon u
dvostukoj vrednosti ulaznog. Zavretkom
poluoscilacije T
3
se gasi a napon na C
K
jdnak
je dvostrukoj vrednosti ulaznog (2U
IN
). Sa ovim C
K
je spreman da izvri blokiranje
glavnog tiristora (T
1
).
Ukljuenjem T
2
, napon komutacionog kondenzatora (2U
IN
), dovodi se na
prigunicu (L
K1
) tako da tiristor T
1
postaje inverzno polarisan, i ako je bio deblokiran,
blokira se. Kroz pozitivnu strujnu poluoscilaciju, C
K
se prepolarie. Osim toga i
energija koja je postojala u prigunici L
K1
prebacuje se u kondenzator i njegov napon
postaje vei od polaznog. Sledeim ukljuenjem T
3
kondenzator se prepolarie sa
naponom jo veim od prethodnog i tako dolazi do nagomilavanja energije preene
restom napona kondenzatora. Da nebi dolo do njegovog oteenja, potrebno je da u
oscilatornom kolu L
K1
-T
2
-C
K
postoji jako priguenje.

5.5. REGULACIJA BRZINE ELEKTROMOTORA
Jedno iroko podruje primene tiristorskih pretvaraa je regulacija brzine obrtanja
elektromotora. Tiristorski operi kao pretvarai nalaze primenu kod motora za
jednosmernu struju (DC motori). Ovo je grupa koja obuhvata veliki broj razliitih
vrsta maina, meutim sa aspekta regulacije brzine, od posebnog znaaja je motor sa
nezavisnom pobudom ili eventualno sa permanentnim magnetima. Razlog za ovo je
jednostavnost upravljanja u svim kvadrantima, to je posledica linearnih veza izmeu
pojedinih elektrinih i mehanikih veliina.
Ovde se moe govoriti o jedno kvadrantnom, dvo kvadrantnom ili etvoro
kvadrantnom pogonu. Pod ovim se podrazumeva mogunost nalaenja radne take u
koordinatnom sistemu moment - brzina. S obzirom da je kod DC motora moment
proporcionalan struji a brzina naponu, moe se govoriti i o koordinatnom sistemu
struja - napon, to je zgodnije sa aspekta samog pretvaraa.
Sa aspekta mehanikih veliina prvi i trei kvadrant podrazumevaju motorski rad
maine i to pri pozitivnom i negativnom smeru obrtanja. Drugi i etvrti kvadrant
pretstavljaju generatorski rad maine za jedan ili drugi smer obrtanja to e biti
interesantno zbog mogunosti generatorskog (rekuperativnog) koenja. Sa aspekta

sl. 5-12

142
elektromotornog pogona poeljna je mogunost rada u bar dva kvadranta, pri emu se
rad u ostala dva moe postii, kod DC maina, prevezivanjem rotora ili pobude. Sa
aspekta pretvaraa, rad u prvom i treem kvadrantu pretstavlja pozitivan smer toka
energije (od izvora ka motoru) a rad u drugom i etvrtom kvadrantu, negativan. Pri
tome jednosmerni ulazni napon u pretvara moe biti dobijen na primer iz
akumulatorske baterije koja je u stanju da prihvati negativan smer toka energije
(punjenje). Drugi nain dobijanja jednosmernog ulaznog napona je iz diodnih ili
tiristorskih ispravljaa. Diodni i poluupravljivi tiristorski ispravljai nisu u
mogunosti da prihvate suprotan smer toka snage pa je kod njih nemogue postii
rekuperativno koenje. Ova mogunost donekle postoji u sistemu gde na istom
naponu radi vie maina pa se dovoenjem jedne u generatorski rad, snaga
preraspodeljuje ostalima a ispravlja rastereuje. Drugi nain koenja ovde je
dinamiko koenje. Ono se izvodi dodatnim pretvaraem koji u kolo ukljuuje
otpornik kada se elektromotorna sila rotora izdigne iznad napona ispravljaa.
Meutim ovo koenje je skopano sa velikim gubicima snage na otporniku.
Ako se pretvara sa strujnim meukolom napaja iz punoupravljivog tiristorskog
ispravljaa pri generatorskom koenju se ugao paljenja tiristora povea iznad 90
stepeni i on se dovodi u invertorski rad (mreom komutiran) ime je omoguen
negativan smer toka snage odnosno vraanje energije u naizmeninu mreu. Kod
pretvaraa sa naponskim meukolom, obrnut smer protoka snage se postie sa dva
antiparalelna tiristorska ispravljaa sa odgovarajuim upravljanjem.
Kod maina hlaenih sopstvenim ventilatorom, regulacija brzine u irokom opsegu
bila bi praena je velikim razlikama u intenzitetu hlaenja. Zbog toga ove maine
moraju biti hlaene posebnim ventilatorom (hlaenje nezavisno od brzine).
Sa aspekta cene, regulatori brzine za DC motore su jednostavniji pa samim tim i
jeftiniji od regulatora brzine asinhronih motora. Kod maina, cena DC motora je vea
od asinhronog. Ove cene se mogu smatrati formiranim i ne treba oekivati znaajnije
promene. Ukupna investicija je takva da je za motore malih snaga, prednost na strani
asinhronog motora (znatno skuplji DC motor). Kod motora velikih snaga jo uvek je
nia cena regulacije sa DC motorom. U ovom trenutku ta granica je reda desetinu
kilovata. Meutim sve vea ponuda proizvoaa frekventnih regulatora i primena
novijih tehnikih reenja, ine da njihova cena ima tendenciju pada. Zbog toga e
ukupna investicija kod sve veih snaga biti na strani asinhronog motora i frekventnog
regulatora. To znai da treba oekivati da e u skoroj budunosti kavezni motor imati
primat i u oblasti elektromotornih pogona sa irokim opsegom regulacije brzine.
Neke prednosti sinhronih motora ine da, sa uspenim i jeftinim reenjem frekventne
regulacije, ovi motori izbiju u prvi plan naroito kod velikih snaga. Za sada se jo
uvek koriste i motori jednosmerne struje i treba poznavati principe njihove regulacije
brzine. Opsezi brzina koje se pstiu je 1 : 10 a za specijalne zahteve i 1 : 100 i vie.
U daljem tekstu e se detaljnije govoriti o regulaciji i regulatorima brzine DC
motora (operima). Pri tome e biti analizirana samo statika stanja.


143
5.5.1. REGULACIJA BRZINE MOTORA ZA JEDNOSMERNU STRUJU
Ovde e se u prvom redu
podrazumevati motori sa nezavisnom
pobudom ili motori sa permanentnom
magnetima. U oba sluaja smatra se da
je fluks konstantan pa se regulacija
brzine vri regulacijom napona rotora.
Osnovne relacije koje opisuju rad
maine za jednosmernu struju su:
- Elektromotorna sila (EMS):
n k n c c E

60
2

Ova EMS dri ravnoteu ulaznom
naponu, pri emu vai relacija :
U I R E U
a a a
+ +
Kada se motor optereti i pogon doe
u stacionarno stanje, mehaniki
moment je izjednaen sa momentom
koji se razvija u maini, i iznosi:
a e
I c M
Sada je oblik mehanike
karakteristike je sada:
n n M
c k
R
k
U U
k
U I R U
n
e
a a a a a
0

Ovde su:
R
a
- otpor rotorskog kola
U - pad napona na etkicama
k, c - konstante maine
n
0
- brzina idealnog praznog hoda
Kao to se vidi, mehanike karakteristike n=f(M) su prave linije i njihov oblik je
prikazan na sl. 5-13. Ako se zanemari pad napona na etkicama vai i relacija:
a
U
E
n
n
0

Ova relacija daje mogunost da se umesto relativne vrednosti brzine posmatra
relativna vrednost EMS. Ovo e biti iskorieno pri crtanju karakteristika DC motora
napajanog iz opera razliitih klasa. Kod maina iz opsega snaga od 1 do 100 kW pad
napona u rotorskom kolu pri nominalnoj struji (R
a
I
a,n
) je u granicama od 3 % (velike

sl. 5-13.

144
maine) do 8 % (male maine). I pad brzine je u tim granicama. Kod brzih promena
napona rotora, do izraaja dolazi i njegova induktivnost. Izraena preko vremenske
konstante rotora, ona orijentaciono iznosi od 10 ms do 100 ms, i poveava se sa
dodatnim rednim namotoma (kompenzacioni i namot pomonih polova). Vremenska
konastanta nezavisne pobude je znatno vea i kree se od 0,1 s do 1 s.
Svako optereenje (radna maina) ima svoju mehaniku karakteristiku (zavisnost
momenta od brzine). U stacionarnom stanju (kada su izjednaeni moment optereenja
i moment razvijen u maini), brzina obrtanja se dobija u preseku ove dve
karakteristike.
Izraz 4 ukazuje na tri mogua naina za promenu brzine i to su:
1. Regulacijom napona rotora (armature) U
a
, koji moe da se kree u oblasti od -
U
a,max
do +U
a,max
. Dalje poveanje nije preporuljivo zbog izolacije a i zbog moguih
problema sa komutacijom. U ovoj oblasti regulacije brzine fluks se odrava na punoj
vrednosti.
2. Slabljenjem polja (smanjenje fluksa) kojim se dalje poveava brzina pri emu
se smanjuje maksimalni moment a mehanika karakteristika postaje meka
(nagnutija). Maksimalna brzina je ograniena mehanikim razlozima.
3. Dodavanjem rednog otpornika u rotorsko kolo ime se ustvari sniava napon
rotora pa se ovaj nain principijelno svodi na onaj opisan pod 1. Meutim
karakteristike su meke i to je najvanije, gubici snage na rednom otporniku su
veliki to ini ovaj nain regulacije prihvatljiv samo kod sitnih motora.
Sa aspekta principa rada pretvaraa, gotovo je svejedno da li je namenjen za
napajane rotora ili pobude. U primerima koji opisuju rad pojedinih pretvaraa
(opera) dalje e biti analiziran sluaj napajanja rotora. U tom sluaju ima se na strani
izvora, napon koji pored srednje vrednosti sadri i vie harmonike, a na strani motora
elektromotornu silu rotora koja je praktino bez harmonika. Izmeu ova dva napona
stoje aktivni otpor i induktivnost rotorskog kola (i pad napona na etkicama).
Rezultat ovakvog stanja je struja koja pored srednje vrednosti moe da ima i veoma
jake harmonike. Kod tiristorskih opera, prekidake frekvence su od nekoliko stotina
herca do nekoliko kiloherca, tako da je rad motora praen dodatnom bukom
impulsnog rada opera. Ove frekvencije obino nisu dovoljne da se obezbedi rad sa
malom valovitou struje, pa se u totorsko kolo obino redno vezuju dodatne
prigunice. Sa ovim se postie da su vremenske konstante totorskog kola znatno vee
od periode impulsnog rada opera, tako da se eksponencijalne promene struja mogu
aproksimirati pravolinijskim segmentima. To pojednostavljuje analizu i svodi
rezultate na one dobijene analizom tiristorskih opera.

145
6. PRETVARAI NAIZMENINOG NAPONA
Pretvarai naizmeninog napona (sl. 6-1) prenose energiju iz sistema
naizmeninog napona potroaima naizmeninog napona drugih karakteristika ili
povezuju dva sistema naizmeninog napona razliitih karakteristika. Pri ovom
pretvaranju mogu se menjati:
1. Svi parametri napona (oblik, visina i frekvencija) - ciklokonvertori
2. Efektivna vrednost napona uz istu frekvenciju - regulatori ac napona
Svi pretvarai dalje mogu biti direktni i indirektni.
Kod direktnih se vri neposredno pretvaranje jenog naizmeninog (ac) napona u
drugi. Ovi pretvarai se odlikuju visokim stepenom iskorienja ali zato donekle
ogranienim mogunostima (izoblienje napona i
struje - harmonici, ograniena frekvencija, faktor
snage i td.).
Indirektno pretvaranje jednog, u drugi
naizmenini napon vri se uz, na primer, prethodno
ispravljanje (ac/dc), i zatim pretvaranja dobijenog
jednosmernog napona u drugi naizmenini napon
(sl. 6-2). Postoji i druge kombinacija prema sl. 6-3.
Osim dvostruke, mogue su i viestruke
transformacije.
Zbog dvostruke (ili viestruke) transformacije
energije, ovi pretvarai imaju manji stepen
iskorienja ali i neke povoljnosti. Tu su u prvom
redu proizvoljan oblik i frekvencija izlaznog
napona.
6.1. CIKLOKONVERTORI
Ciklokonvertori kao pretvarai povezuju dva sistema napona razliitih frekvencija.
U optem sluaju brojevi ulaznih (m) i izlaznih faza (n) mogu biti proizvoljni a
prenoenje energije dvosmerno.
U praksi je najvaniji sluaj kada se na ulazu
ima trofazna mrea fiksnog naizmeninog
napona i frekvencije, a na izlazu treba opet
dobiti trofazni napon promenljive visine i
frekvencije.
Direktni pretvarai ovog tipa pretstavljaju u
principu jednu prekidaku matricu kao na sl.
6-4.
Ciklokonvertori tiristorskog tipa (sa faznom
kontrolom) opisani su u poglavlju 3. Njihov rad

sl. 6-1

sl. 6-2

sl. 6-3

sl. 6-4
R. Radeti 6. Pretvarai naizmeninog napona

146
je ogranien na izlazne frekvencije manje od ulaznih, imaju znatan sadraj harmnika
u izlaznom naponu, unose vie harmonike i u primarnu mreu i td. Sa druge strane sa
njima se ostvaruju pretvarai snaga vie desetina i stotina MW. Nalaze primenu kod
napajanja asinhronih i sinhronih motora najveih snaga ali i u interkonekciji
elektroenergetskih sistema razliitih karakteristika.
Dalje bi moglo da se govori o indirektnim pretvaraima. Zbog nepotpune
upravljivosti tiristora kao prekidaa, danas se ovi pretvarai najee izvode sa
tranzistorima.
6.2. MONOFAZNI REGULATORI NAIZMENINOG NAPONA
Promena naizmeninog napona uz zadravanje istog oblika i frekvencije vri se
transformatorom. Pri tome izlazni napon moe biti manji, jednak ili vei od ulaznog.
Regulacionim transformatorima ta promena moe biti kontinualna. Ova promena je
nezgodna jer se zahteva elektromehaniki izvrni organ (servomotor) i pripadajua
regulacija. Velika teina transformatora i manji stepen iskorienja, mala brzina
odziva (dinamika) su nedostaci u odnosu na pretvarae sa poluprovodnicima.
Promena napona je mogua i proputanjem samo dela naponskog talasa od ulaza
prema izlazu (potroau). Sada je efektivna vrednost izlaznog, manja od efektivne
vrednosti ulazmog napona. Oblik izlaznog napona vie nije sinusoidalan, tako da u
njemu postoji znatan sadraj viih harmonika. Odlik izlazne struje zavisi od
karakteristika optereenja a u skladu sa njim menja se i oblik ulazne struje. U svakom
sluaju ovi pretvarai su jaki isvori viih harmonika struje
u napojnoj mrei.
Tiristor moe da vodi struji samo i jednom smeru. Za
rad sa naizmeninim naponom, potrebno je vriti faznu
regulaciju u obe poluperiode. U tom sluaju koriste se
razliite veze tiristora, dioda i trijaci (sl. 6-5).
Na prvoj slici je prikazana regulacija napona pomou
dva tiristora u antiparalelnoj vezi. U pozitivnoj
poluperiodi, posle dovoenja okidnog impulsa na
upravljaku elektrodu (gejt) tiristora TH
2
, on se ukljuuje
i prosleuje ostatak pozitivne poluperiode na izlaz
(potroa). Oblik struje zavisi od karaktera oprereenja
(Z). U sluaju isto omskog optereenja struja ima isti
oblik kao i napon (deo sinusoide). Poetkom negativne
poluperiode TH
2
se blokira (gasi) a ponovnim
dovoenjem okidnog impulsa na tiristor TH
1
, on se
ukljuuje i prosleuje ostatak negativne poluperiode na
izlaz. Proces se dalje ponavlja na isti nain. Kod
induktivnog optereenja situacija je neto drugaija.
Konfiguracija sa dva antiparalelna tiristora ima mali
broj elemenata to je ini jednostavlnom i jeftinom.
sl. 6-5

147
Nedostatak je to su katode dva tiristora na razliitim potencijalima i to malo
komplikuje uptavljako kolo. Takoe i anode su na razliitim potencijalima i
potrebna su dva galvanski odvojena hladnjaka.
Druga konfiguracija sa zajednokom katodom dva tiristora i dve diode je malo
sloenija zbog veeg broja elemenata ali je upravljako kolo neto jednostavnije. Kod
ove veze u struja prolazi kroz dva elementa (tiristor i diodu), to poveava gubitke i
zahteva bolje hlaenje.
Veza sa etiri diode (grec) i jednim tiristorom je u pogledu gubitaka jo
nepovoljnija. Meutim upravlja se samo jednim tiristorom to malo pojednostavljuje
upravljako kolo. Ponekad etiri diode mogu biti jeftinije od jednog tiristora, pa ova
ema moe biti prihvatljivija sa aspekta cene od eme sa dva tiristora.
Ova ema ima nedostatak to napon na tiristorima ne menja polaritet pa su uslovi
za blokirtanje tiristora oteani. Ovo je naroito izraeno kod optereenja koja sadre
induktivnosti.
Najednostavnija je regulacija napona sa trijakom. Meutim, obino se na tritu
mogu nai trijaci samo za relativno male struje (do dvadesetak ampera). Zbog toga se
za potroae veih snaga opet moraju koristiti tiristori u nekoj od ve opisanih
konfiguracija.
6.2.1. OMSKO OPTEREENJE
Oblik izlaznog napona zavisi od karaktera
prikljuenog optereenja (Z). Najednostavniji sluaj je
pri isto akrivnom optereenju (Z=R) i tada je oblik
napona kao na sl. 6-6. Za ovaj oblik napona, srednja
poluperiodna vrednost je:
( )
cos
U
) t ( td sin U U
SR , O
+

1
2
2
1

Efektivna vrednost napona je:
2
2
1 2
1
2 2
sin
U ) t ( td sin U U
O
+

Kolinik efektivne i srednje vrednosti
napona pretstavlja njegov koeficijent oblika
i on u ovom sluaju iznosi:
( )
( )

cos
sin
U
U
k
SR , O
O
U , f
+
+

1 2
2 2 2

Pri =0, izlazni napon je sinusan i
koeficijent oblika napona je k
f,U,0
=1,11.
Na slici sl. 6-7, prikazane su zavisnosti
srednje i efektivne vrednosti napona, od ugla
upravljanja .

sl. 6-6

sl. 6-7

148
Pri omskom optereenju i struja je istog oblika i njena efektivna vrednost je:
2
2
1
sin
R
U
R
U
I
O
O
+
Tiristori se biraju prema srednjoj vrednosti struje. Za emu sa dva tiristora u
antiparaleli, srednja vrednost struje je:
( )
cos
R
U
I
SR
+
1
2

Snaga aktivnog optereenja je:
,
_
2
2
1
2
2
sin
R
U
I R P
Ovo je ujedno i struja napojne mree. Ona pored osnovnog sadri i vie
harmonike.
Pod pretpostavkom da je napojna mrea jaka, njen napon nije deformisan i on je
sinusoidalnog oblika. U takvoj situaciji prividna snaga kojom je optereena napojna
mrea je:
2
2
1
2
sin
R
U
I U S +
Sada se moe izraunati i faktor snage:
2
2
1
sin
S
P
+
Iako se radi o isto omskom optereenju,
zbog ugla upravljanja mrea je optereena i
reaktivnom snagom. Ovaj faktor snage (),
rezultat je faznog pomeraja osnovnog
harmonika struje za naponom (cos
1
) i
prisustva viih harmonika () koji
poveavaju efektivnu vrednost struje ali ne
prenose aktivnu snagu.
Na sl. 6-8, prikazan je sadraj osnovnog i
viih harmonika u zavisnosti od ugla
upravljanja.
sl. 6-8

149
6.2.2. INDUKTIVNO OPTEREENJE
Tiristor se gasi kada struja u njemu padne na nulu. Kod isto induktivnog
optereenja, struja u pozitivnoj polupedriodi je:
) cos (cos
2
t
L
U
i
, za <t<2(-)
U negativnoj poluperiodi struja je istog oblika
(sl. 6-9).
Na slici 6-9 je uzeto da je ugao upravljanja
>/2. U intervalu ugla od - do , struja je
jednaka nuli. Sa poveanjem ugla upravljanja,
intervali voenja struje u poluperiodama se
smanjuju i pri =, struja potpuno isezava. Treba jo uoiti da je srednja vrednost
izlaznog napona u jednosj poluperiodi struje jednaka nuli.
Ako se ugao upravljanja smanjuje, interval voenja struje u poluperiodama se
poveava. Pri >/2, intervali nulte struje se gube i ima se potpuno voenje struje,
tako da je struja sinusoidalna.
Ako bi se kratki okidni impulsi na geit doveli pri </2, prvi tiristor bi se ukljuio
i struja u njemu bi postojala u trenutku kada je doveden impuls na drugi tiristor.
Meutim on se nebi mogao ukljuiti jer je inverzno polarisan voenjem strije
prethodnog i ta poluperioda bi bila preskoena. Zatim bi se ponovo ukljuio isti
tiristor i na izlazu bi se pojavila isprekidana jednosmerna struja (sl. 6-10 a).
Pri ukljuenju induktivnosti, struja polazi od nule i raste. Da bi tiristor nastavio da
vodi struju i posle prestanka impulsa na gejtu,
potrebno je da struja optereenja pree vrednost
struje prihvatanja (latching current - I
L
). U
suprotnom tiristor se nee ukljuiti.
Ako je na gejtove tiristora dovedena pobudna
struja dovoljno dugog trajanja (maksimalno do
kraja poluperiode), onada e se svaki naredni
tiristor ukljuiti tek pri uglu 2- i struja e biti
kao na sl. 6-10 b. Na izlazu je pun ulazni napon ali
zbog poetnog ugla paljenja struja je pomerena za
veliinu jednosmerne komponente. Ova struja je
kontinualna sinusoida a voenje tiristora je
nesimetrino.
Prema tome, za simetrino voenje oba tiristora
pri induktivnom optereenju, ugalo upravljanja
treba da bude u opsegu od
MIN
=/2, do
MAX
=.
Srednja poluperiodna vrednost izlaznog napona
je:

sl. 6-9

sl. 6-10

150
( )
cos 1
2 2
) ( sin 2
2
,
+

U
t td U U
SR O

Pri =, srednja vrednost napona jednaka jenuli a pri =/2, U
O,SR
=0,9U to
odgovara sinusoidi.
Na slian nain odreuje se i srednja poluperiodna vrednost struje:
( ) ( ) [ ]

cos sin
2 2
) ( cos cos
2 1
2
,
+

L
U
t d t
L
U
U
SR O

Ovo je idealan sluaj i u praksi se on ne moe postii. Zbog uvek prisutne omske
otpornosti jednosmerna komponenta isezava i u stacionarnom stanju bi se dobilo
paljenje tiristora u =/2 i simetrino voenje tiristora.
6.2.3. REDNA VEZA OTPORNOSTI I INDUKTIVNOSTI
Posmatrajmo sada realan sluaj redne veze omske otpornosti i induktivnosti (sl.
6-11).
Prvi tiristor se ukljuuje u pozitivnoj
poluperiodi pri uglu . Struja ima pozitivan smer i
traje do ugla . Ovaj ugao je vei od tako da
tiristor voi i u delu negativne poluperiode (-).
Posle toga se ukljuuje drugi tiristor sada pri
njegovom uglu ukljuenja i sve se dalje ponavlja
na isti nain. Napon i struja negativne poluperiode
su jednaki po obliku kao i u pozitivnoj poluperiodi
samo suprotnog znaka. Zbog toga je dovoljno posmatrati samo jednu (pozitivnu)
poluperiodu a druga se onda lako dobija.
Ovakav sluaj je analiziran u drigom poglavlju i pokazano je da je struja oblika:
1
1
]
1

/ t
DC AC
e ) sin( ) t sin(
Z
U
i i i
2
za <t<
Ugao pri kome se tiristor blokira, ne moe se eksplicitno izraziti pa je njegova
zavisnost od ugla ukljuenja (), za razliite odnose R/Z, prikazana dijagramom na
sl. 6-12.
U negativnoj polupereiodi struja ima isti oblik, ali je pomerena za ugao za
prethodnom i ima suprotan smer.
Poluperiodna srednja vrednost ovog napona je:
,
_
+
+
1
]
1
2
1
2 2 2
0

cos cos U
) t ( td sin ) t ( td sin
U
U
SR , O

Poveavanje ugla upravljanja izlazni napon i struja se smanjuju. Nulta vrednost se
postie pri =. Dosadanja analiza odnosila se na uglove upravljanja >.

sl. 6-11

151
U sluau kada je =,
jednosmerna komponenta
poliperiodna struje se gubi i ostaje
samo naizmenina. Prvi tiristor se
ukljuuje i vodi celu poluperiodu
struje i kad ona padne na nulu
(+) odmah se ukljuuje drugi,
tako da se ima potpuno voenje
obe poluperiode napona.
Pri uglovima upravljanja <,
rad zavisi od trajanja upravljakih
impulsa. Ako su impulsi kratki, ukljuie se samo prvi tiristor. Njegova struja e
trajati due od poluperiode i u trenutku kada se dovere impuls na drugi tiristor on se
nee ukljuiti. Oblast uglova upravljanja je ovde znai <<. Najvei opseg
regulacije ima se kod isto omskog optereenja i iznosi 0<< a najmanji kod isto
induktivnog gde je /2<<.
Dalje bi bilo interesantno odrediti i efektivnu vrednost ali ona se ovde ne moe
eksplicitno izraziti.
6.2.4. PARELELNA VEZA
OTPORNOSTI I INDUKTIVNOSTI
Ukupna struja kod paralelne veze (sl. 6-13)
jednaka je zbiru struja omske otpornosti (i
R
) i
induktivnosti (i
L
).
Struja omske otpornosti ima oblik napona.
Dok je tiristor ukljuen (<t<), izlazni napon
je jednak ulaznom i ima oblik sinusoide.
t sin
R
U
i
R

2
za <t<
Struja u induktivnosti je:
0
2
, L L
I ) t cos (cos
L
U
i +
za <t<
I
L,0
- Struja i
L
u trenutku ukljuenja
Pri uglu t=- zbir ove dve struje jednak je
nuli i tiristor T
1
se blokira. Poto je tiristor
iskljuen, sada se struja zatvara kroz rednu vezu
ova dva elementa.
Struja u otporniku je:

sl. 6-12

sl. 6-13

152
) sin(
R
U
) ( I
R

2
za t=-
a u induktivnosti:
0
2
, L L
I ) cos (cos
L
U
) ( I +

Za referentne smerove prema sl. 6-13 sada vai relacija:
) ( I ) ( I
R L

U intervalu od -<t<, njen intenzitet opada eksponencijalno sa vremenskom
konstantom kola (=L/R) sve do ukljuenja drugog tiristora.
) ( t
L R L
e ) ( I i i

za <t<(+)
U trenutku ukljuenja tiristora struja u induktivnosti je:

) (
, L
e ) sin(
R
U
I

2
0

Iz ovih jednaina moe se eliminisati I
L,0
i dobija se:
( )

cos cos
L
R
e sin
,
_
+
+
1
Ugao pri kome se tiristor blokira (), ne moe se eksplicitno izraziti pa je njegova
zavisnost od ugla ukljuenja (), za razliite odnose R/Z, prikazana dijagramom na
sl. 6-14.
Paralelna veza omske otpornosti
i induktivnosti interesantna je jer
se na taj nain moe pretstaviti
transformator sa gubicima u
gvou (grana magneenja u T
ekvivalentnoj emi).

sl. 6-14

153
6.2.5. REGULACIJA JEDNOSMERNOG NAPONA
Izmeu optereenja i potroaa moe da stoji diodne ispravlja sl. 6-15. Sada se
regulisani naizmenini napon ispravlja, i njime
napaja potroa. Na izlazu se dobija jednosmerni
napon koji je po obliku isti kao da je dobijen iz
tiristorskog regulisanog ispravljaa (na primer
mostnog) sa zamajnom diodom. Ovakva ema je
jednostavnija za upravljanje, pogotovu ako se
umesto dva tiristora radi sa trijakom. Sa aspekta
gubitaka ona je nepovolnija jer sada struja
prolazi kroz tri elementa koji stvaraju svoje
padpve napona i gubitke.
Na prvom dijagramu je prikazan oblik ovog
napona (zanemarena komutacija). Srednja
vrednost izlaznog (jednosmernog napona je:
2
1
2
1 2 2
0

cos
U
cos U
U
, SR , O SR , O
+
+

Pojedinani tiristori vode struju od trenutka
dovoenja upravljakog impulsa (ugao ) do
kraja poluperiode napona.
Ako je optereenje omsko, struja ima isti
oblik kao i napon i na kraju poluperiode i ona
pada na nulu i tako ostaje do ukljuenja drugog
tiristora.
Kod induktivnog optereenja, na kraju poluperiode napona struja nije jednaka nuli.
Ulazni napon postaje negativan i tiristor se gasi ali se struja zatvara preko dve redne
diode ite grane mosta. u ovom intervali struja eksponencijalno opada do ukljuenja
drugog tiristora. Na treem dijagramu je prikazan oblik ulazne naizmenine struje (za
preteno induktivno optereenje.
Ova pitanja su ve analizirana dovoljno detaljno tako da se ovde se nee
ponavljati.
6.2.6. REGULACIJA SA PRIMARNE STRANE TRENSFORMATORA
Regulacija napona sa primarne strane transformatora naroito je interesantna kod
potrebe za niskim promenljivim naizmeninim naponom a velikom strujom. Ako se
na sekundarnu stranu stavi diodni ispravlja onda se dobija i regulisani jednosmerni
napon sa mogunou dobijanja i velike struje. Na ovaj nain postie se bolje
prilagoenje tiristora (ili trijaka) karakteristikama optereenja.
Na sl. 6-16 prikazana je ema ove regulacije sa trijakom.
Ekvivalentna T ema transformatora sadri redne impedanse primara i sekundara i
paralelnu granu (grana magneenja) u kojoj se nalaze; otpornost koja potie od

sl. 6-15

154
gubitaka u gvou i induktivnost magneenja. U
praznom hodu dominantnu ulogu ima grana
magneenja.
Za prazan hod oblik izlaznog jednosmernog
napona prikazan je na sl. 6-16. Ve smo pokazali
da je u ovom sluaju opseg regulacije od
<<. Za transformator u praznom hodu
dominantna je reaktivna struja magneenja, pa je
ugao /2. Zbog toga je opseg regulacije
izlaznog napona u praznom hodu suen i iznosi
/2<<.
Sa porastom optereenja, njegova otpornost se
paralelno dodaje grani magneenja. Samim tim i
zaostali napon se smanjuje a poveava opseg
regulacije. Pod punim optereenjem dominantna
je njegova otpornost i karakteristika je kao kod
tiristorskog pluupravljivog ispravljaa sa
zamajnom diodom.
Oblici regulacionih karakteristika za prazan
hod i puno optereenje prikazani su na sl. 6-17.
Uticaj struje magneenja moe se
kompenzirati kapacitivnom strujom
kondenzatora (C) dodatog paralelno
transformatoru. Da i se izbegli jaki strujni
impulsi pri ukljuenju tiristora, na red sa kondenzatorom se dodaje i otpornik (R) koji
ove impulse ograniava. Literatura preporuuje da bude RC1,5 ms.
esto je potrebno da se ima promenljivi jednosmerni napon sa malom valovitou.
Tada se paralelno ispravljau dodaje kondenzator velikog kapaciteta (elektrolitni).
Struja kondenzatora proporcionalna je izvodu napona. Pri ukljuenju tiristora,
porast napona je jako veliki (do 10
9
V/s). Sa ovim, brzina porasta struje kondenzatora
(dU/dt) je jako velika tako da se tiristorom
mogu napajati samo kola sa malim paralelnim
kapacitetom. Razne otpornosti namota
transformatora, spojnih veza i njihove
induktivnosti ovde dobro dou tako da je
strujni impuls pri ukljuenju znatno manji.
Takoe i pri izboru tiristora treba uzeti
znaajnu strujnu rezervu. Kondenzatori velikog
kapaciteta u kombinaciji sa tiristorima
zahtevaju i dodatne prigunice.
Za idealizovan sluaj ovakvog ispravljaa,
izlazni napon je kao na sl. 6-18. Za uglove
regulacije </2, kondenzator se napuni na

sl. 6-16

sl. 6-17

sl. 6-18

155
vrnu vrednost napona i kasnije, ako je upravljaka struja gejta dovoljno dugog
trajanja, ostaje na toj vrednosti tako da ovde nema regulacije. Regulacija izlaznog
napona ostvaruje se tek pri /2<<.
Detalnija analiza rada ovog ispravljaa prikazana je u drugom poglavlju i ovde se
nee ponavljati.
6.2.7. REGULACIJA BRZINE UNIVERZALNOG MOTORA
Tiristorski regulatori naizmeninog napona koriste se dosta i za regulaciju brzine
takozvanih univerzalnih motora. Ovi motori, po konstrukciji su slini rednim
motorima jednosmerne struje. Kod rednog
motora, ista struja prolazi kroz pobudni namot i
rotor. To znai da se smer magnetnog
magnetnog fluksa menja istovremeno sa
promenom smera struje. Razvijeni moment
jednak je njihovom proizvodu (M=cI), tako
da se u obe poluperiode naizmenine struje
razvija moment istog smera. Zbog
promenljivog intenziteta struje, i ovaj moment
je pulzirajui. Konstrukciona razlika univerzalnog motora u odnosu na jednosmerni
sa rednom pobudom je u nainu izrade statorskog jezgra. Zbog naizmeninog
magneenja, stator univerzalnih motora je napravljen od dinamo limova.
Naziv univerzalni, ovaj motor je dobio jer skoro podjednako dobro radi sa
naizmeninom kao i sa jadnosmernom strujom. Danas univerzalni motori nalaze vrlo
iroku primenu kod aparata u domainstvu i drugih manjih ureaja.
U ekvivalentnoj emi (sl. 6-19), ovaj motor se moe pretstaviti u obliku generatora
indukovane elektromotorne slile (E), omske otpornosti namota (R) i njegove
induktivnosti (L). Posmatranjem samo osnovnih harmonika napona i elektromotorne
sile motora, moe se nacrtati fazorski dijagram. Razlika napona i elektromotorne sile
pri ukljuenom trijaku, izaziva struju koja koja kasni za naponom za ugao . Ako je
ugao upravljanja >, onda trijak ima uslove
za ukljuenje i ukljuuje se. Dok je trijak
ukljuen, napon na motoru jednak je ulaznom
(mrenom) naponu. Pojavljuje se struja i traje
do ugla t=.
Zbog pauze u voenju trijaka, efektivna
vrednost napona motora (a samim tim i veliina
osnovnog harmonika) je manja od mrenog
napona. Pri konstantnom momentu optereenja
(konstantnoj struji) i pad napona na impedansi
motora je konstantan, tako da se smanjuje i
indukovana elektromotorna sila koja je
proporcionalna brzini obrtanja. Sa smanjenjem

sl. 6-19

sl. 6-20

156
indukovane elektromotorne sile rotora smanjuje se i njegova brzina obrtanja.
Pri tom uglu ugla t= struja pada na nulu i trijak se gasi. Sada je napon na
motoru jednak elektromotornoj sili (e) i to traje do novog ukljuenja trijaka u sledeoj
poluperiodi. U negativnoj poluperiodi ciklus se ponavlja na isti nain.
Pri uglu upravljanja =, struja postaje kontinualna i napon motora jednak je
ulaznom (mrenom).
Pri uglovima upravljanja <, nema regulacije izlaznog napona pa je oblast
regulacije <<.
Da bi bilo jasnije, je ugao za koji kasni struja motora kada je on prikljuen
direktno na mreni napon (bez regulatora sa trijakom).
6.3. REGULATORI TROFAZNOG NAPONA
Kao to se radi regulacija jednofaznog, tako je mogua i regulacija trofaznog
napona. Obino se radi o veim snagama i primena je ograniena na ureaje gde
oblik napona nije od velike vanosti. Takvi ureaji su najee grejai, ali se mogu
primeniti i za meki start asinhronih motora i slino.
Optereenje kod trofaznog sistema moe biti spregnuto u zvezdu ili trougao.
Izmeu impedansi vezanih u zvezdu i trougao postoji transformacija, tako da je sve
jedno o kojoj vezi se radi. Razlika nastaje samo u sluaju da se kod sprege zvezda
povezuje i neutralni vod.
- Sprega zvezda sa neutralnom takom
Potroa vezan u zvezdu sa povezanim neutralnom
takom (zvezditem), identian je sa tri monofazna
potroaa. Samim tim i regulator napona ovog potroaa
sastoji se od tri jednaka monofazna regulatora. Na sl.
6-21, prikazane su dve varjante trofaznog regulatora
naizmeninog napona potroaa vezanog u zvezdu sa
povenanim zvezditem i trijacima kao prekidakim
elementima. U principu rada ove dve varjante su potpuno
jednake. Sa aspekta upravljanja povoljnija je varjanata b)
jer se moe vriti upravljanje direktnim dovoenjem
upravljakih impulsa na gejtove bez odvajanja
impulsnim transformatorima. Upravljaka elektronika je
u galvanskoj vezi sa zajednikom takom trijaka koja je
na nultom potencijalu.
Izvod trijaka A
2
obino je izveden na kuitu, pa u
nekim sluajevima moe biti povolnije da se tiristori
okrenu suprotno. U tom sluaju svi tiristori se mogu
montirati na zajedniki hladnjak, koji se jo nalazi na
potencijali zvezdita (nulti potencijal).
Nedostatak veze prekidakih elemenata spojenih u
sl. 6-21

157
zvezditu je to pri iskljuenom optereenju, elementi potroaa ostaju pod naponom.
Za spregu u zvezdu simetrinog trofaznog potroaa, kada je ugao upravljanja
jednak nuli vode svi trijaci i zbir struja jednak je nuli, tako da ne postoji nulta struja.
U intervalima iskljuenosti nekog od trijaka, zbir struja nije vie jednak nuli. Ta
rezultantna struja onda mora da se zatvori kroz nulti provodnik. Pri simetrinom
upravljanju svih trijaka, u toku jedne periode, u nultom provodniku se pojavljuju tri
strujna impulsa tako da je frekvencija osnovnog harmonika trostruko vea od mrene.
Veliina ove struje i njen oblik zavise od karaktera optereenja (induktivno, omsko) i
ugla paljenja.
Na sl. 6-22 su prikazani oblici faznih, i nulte struje za omsko optereenje pri
raznim uglovima upravljanja.
Ovde treba naglasiti razliku definicije ugla upravljanja u odnosu na tiristorske
ispravljae. Kod tiristorskog ispravljaa ugao upravljanja meren je od trenutka
prirodne komutacije. Ovde svaki trijak radi u svojoj fazi nezavisno od drugih, tako da
se ovde ugao upravljanja meri od poetka odgovarajue poluperiode napona. Kod
omskog optereenja struja je u fazi sa naponom, pa je na sl. 6-22 ugao upravljanja
naznaen prema poetku poluperiode struje.
Kao i kod monofaznog omskog optereenja, i kod trofaznog je opseg regulacije od
MIN
=0 do
MAX
=.
Kod isto induktivnog optereenja struja kasni za naponom za 90
0
(/2). Za uglove
upravljanja </2, nema regulacije. Opseg regulacije je od
MIN
=/2 do
MAX
=.
U realnom sluaju postojanja i omske otronosti, struja kasni za na ponom za ugao
(0<</2). Opseg regulacije je tada iri i iznosi od
MIN
= do
MAX
=.
Ovde se detalnije nee uputati u takvu analizu.

sl. 6-22

158
- Sprega zvezda sa neutralnom takom
Kod sprege zvezda, zvezdite moe biti i nepovezano.
Kod sprege u trougao ono ak i ne postoji. interesantno
je videti kakav je oblik struje pri razliitim uglovima
upravljanja. Oblik struje svakako jo zavisi i od vrste
optereenja.
Izmeu otpornika vezanih u zvezdu i trougao postoji
jednoznana veza. Za tri jednaka otrpornika (simetrino
optereenje) vezana u zvezdu (R
Y
), odgovaraju tri
otpornika u trouglu (R
), pri emu vai da je R
= 3R
Y
. Zbog toga je dovoljno
posmatrati samo jednu spregu.
Posmatrajmo najednostavniji sluaj isto omskog optereenja (sl. 6-23).
Ovde mogu nastupiti dva sluaja.
- Istovremeno ukljuena sva tri trijaka. Sada tri jednaka otrornika obrazuju
zvezdite i ono je na nultom potencijalu. Svi otpornici dobijaju jednake napone
jednake faznom naponu napojne mree (U
R,3
=U
f
).
- Istovremeno vode samo dva trijaka (trei nije ukljuen). Sada na dva redno
vezana otpornika dobijaju linijski napon. Napon na otporniku je polovina linijskog i
iznosi U
R,2
=0,866U
f
:
Ovaj napon je manji od prethodnog i fazno je pomeren za 30
0
, unapred ili unazad
zavisno od faza.
Ukljuenje samo jednog trijaka nije mogue jer strujno kolo nije zatvoreno.
Trijaci se ukljuuju u pravilnim vremenskim intervalima. U jednoj periodi svaki
trijak se ukljuuje dva puta. To za tri faze daje ukupno est ukljuenja tako da je ugao
uzmeu dva uzastopna ukljuenja /3 (60
0
).
Ne ulazei u detaljnu analizu, na sl. 6-24 prikazani su oblici napona na otpornicima
(fazne napone) za razliite uglove upravljanja podeljene u tri karakteristina
intervala.
Oblast regulacije napona je od
MIN
=0 do
MAX
=5/3.
Umesto otpornika u optereenju mogu da budu induktivnosti, kondenzatori, motori
i td. Takoe mogue je da izmeu potroaa i regulatora naizmeninog napona sa
trijakom, bude diodni mostni ispravlja. Ni u analizu njihovih ponaanja nee se dalje
ulaziti.

sl. 6-23

sl. 6-24

159
7. AUTONOMNI INVERTORI
Invertori su pretvarai energetske elektronike koji povezuju DC i AC sistem,
prenosei energiju od DC ka AC (nazivaju se i DC/AC pretvarai).
U analizi rada tiristorskih regulisanih ispravljaa, videli smo da tiristorski
ispravljai pri uglovima upravljanja >90
0
, prenose energiju iz DC na AC stranu
radei u invertorskom reimu. Ovakve invertore onda nazivamo mreom
komutiranim (voenim). Oni rade samo u prisustvu izlaznog naizmeninog napona
koji im diktira i frekvenciju. To znai da ovi invertori ne mogu autonomno da
napajaju svoje potroae.
Tiristori su poluupravljivi prekidaki elementi. Ukljuuju se jednostavno
dovoenjem upravljakog impulsa a iskljuuju kratkotrajnom inverznom
polarizacijom. Kod mreom voenih pratvaraa komutacija je vrena tako to sledei
tiristor preuzimao struju, jer je u trnutku paljenja on imao vii napon od prethodnog,
koji se zbog toga gasio.
U odnosu na invertor AC strana je optereenje, pa se koristi i naziv optereenjem
komutirani invertori". Faznim upravljanjem menja se ugao izmeu AC napona i
osnovnog harmonika struje. Pokazano je da ovaj ugao jednak uglu upravljanja i da je
njegov opseg od 0
0
do 180
0
. U ovom opsegu uglova, sa strane optereenja se uzima
reaktivna snaga. Zbog toga na strani optereenja mora postojati izvor reaktivne snage
i to moe biti sinhroni motor. Rad optereenjem komutiranih invertora detaljno je
analiziran, i u ovom poglavlju on dalje nee biti razmatran. Pri napajanju asinhronog
motora, tiristori se ne mogu komutirati optereenjem i tada se mora vriti prisilna
(forsirana) komutacija. Ovde se ve govori o autonomnim invertorima.
Autonomni invertori napajaju autonomno optereenje, a frekvenca i napon su im
odreeni njihovim unutranjim elementima i eventualno ulaznim DC naponom. Na
primer, mostni invertor se moe pretstaviti sa etiri
prekidaka elementa kao na sl. 7-1a. Pretpostavka je da
se radi o punoupravljivim elementima i kada je u
pitanju tiristor to moe biti sklop na sl. 7-1b. Ranije su
analizirani naini forsiranog iskljuenja tiristora, i ovi
principi se mogu primeniti u radu autonomnih
invertora.
Brz razvoj i pad cena tranzistora (posebno IGBT)
doprineli su potiskivanju tiristora u ovoj oblasti, osim
kod rada sa veoma velikim snagama.
Za tiristore ostaju podruja velikih snaga i primene u
oblasti regulacije brzine velikih asinhronih i sinhronih
motora. Prenos elektrine energije pod visokim
jednosmernim naponima (HVDC) je realnost, a vre se
eksperimenti i distribuciji na naponskom nivou reda 10
kV. U budunosti se moe oekivati i izgradnja
akumulatorskih vrnih elektrana, za peglanje dnevnog
sl. 7-1.
R. Radeti 7. Autonomni invertori

160
dijagrama optereenja. Ovde bi se energija u periodima kada je ima vie u sistemu
(no), uzimala i akumulisala u akumulatorskim baterijama. U periodima kada je
potronja velika, preko velikih invertora bi se energija iz baterije ubacivala u mreu.
Ovakav rad je slian radu reverzibilne hidroelektrane. Ekonomija ovakvog rada bi se
zasnivala na razlici u cenama energije vie i nie tarife i naroito vrne energije.
Prednost ovakvih jedinica u elektroenergetskom sistemu bila bi i u tome to se oni
pri kvarovima ponaaju bezinerciono (ne doprinose poveanju struje kratkog spoja).
To bi se moglo povoljno odraziti i na stabilnost sistema. Takoe i regulacija aktivne i
reaktivne snage bi se vrila jednostavno i brzo.
U principu, napajanje invertora moe da bude iz naponskog ili strujnog izvora pa se i
ovi invertori nazivaju naponskim ili strujnim.
U praksi, realni izvori DC napona su najee naponskog tipa sa odgovarajuim
unutranjim otporom. Izmeu DC izvora i invertora se nalazi takozvano meukolo.
Ono je kod naponskog paralelni kondenzator, a strujnog redna induktivnost na ulazu u
invertor. Na ovaj nain je postignuto da se ulazni napon (ili struja) za vreme trajanja
komutacije praktino ne menja. Kapacitet kondenzatora (ili induktivnost priguunice)
se ak bira tako da se napon (ili struja) u meukolu ne menja mnogo i za vreme trajanja
periode.
Pri komutaciji se ulazno kolo vrlo brzo spaja sa izlaznim. Kod tiristora to vreme je
oko 1 s. Ako je ulazno kolo naponsko, naponi sa kojima se radi su stotine volti do
par kV. To znai da je brzina promene napona reda 10
9
V/s. Ako bi u izlaznom kolu
postojao paralelni kondenzator, onda bi se pri komutaciji pojavljivalai strujni impulsi
jaine 1000 A/F. Ovo je jako velika vrednost i zbog toga se kod naponskih
unvertora ne sme nalaziti kondenzator paralelno izlazu, kako se pri komutaciji ne bi
sudarala dva kondenzatora razliitih napona. Zbog toga je prirodno da se neposredno
na izlaz naponskog invertora redno vee induktivnost.
Kod naponskih invertora se pri radu pojavljuju struje suprotnog smera (uz nulti
napon). Zbog svojih karakteristika tranzistori su pogodniji za ovakvu primenu.
Ako se ovde koriste tiristori, antiparalelno im se moraju dodati diode. Za ovakve
primene, neki proizvoai nude komponente sastavljene od tiristora i antiparalelne
diode u jednom kuitu.
Ako je ulazno kolo strujnog tipa (ima rednu prigunicu) u izlazu se ne sme nalaziti
redna induktivnost. U protivnom doi e do sudaranja dve induktivnosti razliitih
struja, to bi bilo praeno veoma visokim naponima koji bi doveli do oteenja
tiristora. Na primer struja u ulaznom kolu od 100 A bi na induktivnosti u izlazu od 1
mH za vreme trajanja komutacije od 1 s, indukovala napon u visini od oko 10000 V.
Ovo pokazuje da ak i dui vodovi izmeu invertora i optereenja mogu da budu
uzrok pojave prenapona. Zbog toga se neposredno na izlaz strujnog invertora
paralelno vee kondenzator.
Kod strujnih invertora se pri radu pojavljuju naponi suprotnog polariteta (uz nultu
struju). Tiristori podnose i inverzne napone tako da su naroito pogodni za rad u
strujnim invertorima.

161
Kada se kod strujnih invertora koriste tranzistori, na red im se moraju dodati diode,
ime se poveavaju statiki gubici pretavaraa.
U praksi su ei izvori naponskog tipa. Strujni izvori se mogu dobiti pomou
drugih vrsta pretavaraa (opera, regulisanih ispravljaa i td.) uz uvoenje povratne
sprege po struji i redne prigunice za njeno peglanje. Najei je sluaj da se
napajanje vri iz naponskog izvora, a odravanje konstantne struje se obezbeuje
samo tokom komutacije (kvazistrujni izvori). Veliina struje odreena je visinom
ulaznog napona i impedansom optereenja.
Obe ove grupe invertora mogu raditi u jednom specifinom reimu, takozvanom
rezonantnom, s tim to je rezonantno kolo kod naponskih redno a kod strujnih
paralelno.
Dalja podela moe biti prema konfiguraciji, pa tako imamo:
- Pu - pul (push - pull) invertore
- Polumosne invertore
- Mosne invertore
U zavisnosti od toga da li se izlazna veliina (napon ili struja) moe regulisati
postoje:
- Neregulisani invertori
- Regulisani invertori
Prema talasnom obliku izlaznog napona postoje invertori sa :
- Pravougaonim naponom
- PWM naponom
Filtriranjem izlaznog napona mogu se dobiti i neki drugi oblici napona. Tu je
posebno interesantan sinusni oblik.
Prema broju faza na izlazu, invertori se dele na:
- Monofazne i
- Trofazne (u optem sliaju viefazne)
Prema radnoj frekveci invertori se mogu podeliti:
- Invertori za mrene uestonosti (50Hz, 60Hz)
- Invertori za povienu uestonost (400Hz)
- Invertori za zvune uestonosti (do oko 10kHz)
Za vee uestanosti od 10 kHz, tiristori se obino ne mogu koristiti.
Sve navedene podele ukazuju na raznovrsnost i irinu problematike invertora.

7.1. STRUJNI INVERTORI
U poglavlju o ispravljaima pokazano je da ini pri uglovima upravljanja veim od
900 prenose energiju iz DC u AC mreu. Da bi takav rad bio mogu, u DC kolu
morala je, izmeu ostalog, da postoji prigunica doboljno velike induktivnosti. Dakle
i ovi invertori su bili strujnog tipa.
U daljem teksu e biti analizirani strujni autonomni invertori.

162
7.1.1. OSNOVNE KONFIGURACIJE
Analiza rada invertora poee od pu-pul
konfiguracije invertora (sl. 7-2). Ova konfiguracija
invertora pogodna je za rad sa niskim ulaznim
naponima. Konfiguracija na sl. 7-2a, je osnovna i na njoj
e biti objanjen princip rada. U praksi se ee koristi
ema na sl. 7-2b. Njena osnovna prednost je u
galvanskoj izolovanosti izlaznog od ulaznog napona i
mogunost biranja prenosnog odnosa napona po elji.
Transformator koji se ovde koristi je tipa pu-pul. U
ovom sluaju to je transformator iji primar ima izvod
na sredini. Magnetna sprega ova dva polunamota treba
da bude to bolja, tako da je rasipna induktivnost veoma
mala. Da bi se ograniila ulazna struja u procesu
komutacije, u ulazno kolo se dodaje redna prigunica
(L). Pri velikoj induktivnosti prigunice, struja je
priblino konstantna i invertor se ponaa kao strujni.
Pu-pul invertor
Analiza e biti vrena na primeru eme na
sl. 7-2a. Kondenzator (C/4) i otpornik (4R)
vezani su na ceo primarni namot tako da se
nalaze na dvostrukom naponu u odnosu na
napon napajanja. Zbog toga je njihova
vrednost oznaena sa 4R i C/4. Njihovo
preslikavanje na ulaznu stranu ide sa
kvadratom prenosnog odnosa, tako da se na
strani napajanja (U
i
) u jednainama oni
pojavljuju jednostavno kao R i C.
Prethodno stanje ukljuen tiristor T
1
:
Pretpostavimo da je ukljuen tiristor T
1
.
Napon na optereenju raste (kondenzator se
puni), do maksimalne vrednosti napona. To
je ujedno i napon anode tiristora T
1
.
Posle dovoljno dugo vremena dostie ee
stacionarno stanje. Napon anode T
1
jednak je
nuli, a napon T
2
je 2U
i
.
Napon na kondenzatoru (i otporniku) je
takoe u
C/4
=2U
i
. Struja u otporniku je
i
4R
=2U
i
/4R=U
i
/2R. Ova struja se na ulaznu
stranu transformatora preslikava kao i
R
=

sl. 7-3.

sl. 7-2.

163
U
i
/R. Ovo je ujedno i struja prigunice u tom trenutku.

Ukljuenje tiristora T
2

Dovoenjem upravljakog impulsa na gejt tiristora T
2
on se ukljuuje. Tiristor T
1

dobija inverzni napon kondenzatora (priblino 2U
i
) i prestaje da provodi struju.
U ovom trenutku napon na srednjoj taci transformatora je na polovini anodnog
napona T
1
. Ova taka se zbog toga ne sme prikljuiti direktno na ulazni napon pa se
redno dodaje ulazna prigunica.
Kondenzator treba da ima kapacitet da odri inverznu polarizaciju T
1
, tiristora
dovoljno dugo, tako da mu se vrate blokirne osobine (nekoliko desetina mikrosekundi).
Polaritet napona kondenzatora (i optereenja) se menja raste (opet skoro do
dvostrukog olaznog napona) do dovoenja novog upravljakog impulsa na T
1
. Proces
se dalje odvija na isti nain. Naizmenini napon kondenzatora je ujedno i primarni
napon transformatora. Ovaj napon se transformie na sekundar i prenosi optereenju.
Kada je ukljuen jedan od tiristora, poinje poluperioda i jednaina kola je:
C i
u
dt
di
L U +
Struja je jednaka zbiru struje otpornika i kondenzatora i iznosi:
dt
du
C
R
u
i
C C
+
Zamenom ove struje u prethodnu jednainu dobija se:
C
C C
i
u
dt
du
R
L
dt
u d
LC U + +
2
2

U zavisnosti od elemenata kola (R, L i C), napon kondenzatora moe biti razliitog
oblika. Dijagrami na sl. 7-3, nacrtani su za relativno malu vrednost induktivnosti
ulazne prigunice, tako da je napon kondenzatora i potroaa pseudo periodian sa
izraenim premaajem. Struja je jako talasasta sa velikim pikom pri komutaciji.
Ovakav invertor zahteva relativno malu prigunicu, ali oblik njegovog napona je jako
nepovoljan i zahteva predimenzionisane tiristore.
Idealan sluaj je da je prigunica velike induktivnosti (L>>), tako da struja u kolu
postane konstantna (i=I). U ovom sluaju, posle ukljuenja tiristora T
2
, vai jednaina:
dt
du
C
R
u
I
C C
+
Reenje jedaine je oblika:
1 0
U e U u
RC
t
C
+


164
U stacionarnom stanju napon na kraju poluperiode (U
m
) dostigne vrednost koju je
imao na poetku ali suprotnog polaritea (-U
m
). Uz ove poetne uslove, reenje
jednaine je:
RC
T
RC
t
RC
T
m C
e
e e
U u
2
2
1
2 1
+

Srednja vrednost napona na
induktivnosti jednaka je nuli tako da je
srednja vrednost struje otpornika:
R
U
R
U
I
i SR
SR , R

Napon U
m
moe se dobiti iz uslova da
je srednja vrednost napona napona na
kondenzatoru (svedena na ulaz) jednaka
ulaznom naponu (U
i
).
2
0
2
/ T
C i
dt u
T
U
Reenjem integrala dobija se:
,
_
RC
T
RC
T
RC
T
i m
e
T
RC
e
e
U U
2 2
2
1
4
1
1

Kada je T/2>>RC, maksimalna vrednost napona (svedenog na primar) postaje
jednaka ulaznom naponu. U realnom sluaju kada su ove dve vrednosti uporedive,
maksimalni napon kondenzatora (svedenog na primar) vii je od ulaznog. Stvarni
napon na kondenzatoru kod pu-pul konfiguracije je dvostuko vea od izraunate i
prema njoj treba birati kondenzator.
Prema istom naponu biraju se i tiristori u invertoru.
Zamenom U
m
u izraz za napon u
C
, dobija se:
,
_
+
+

RC
T
RC
T
RC
t
RC
T
i C
e
T
RC
e
e e
U u
2 2
2
1
4
1
2 1

Oblik ovog napona prikazan je na sl. 7-4. Za ovako dobijeni napon kondenzatora,
moe se eksplicitno odrediti minimalni kapacitet kondenzatora potrebnog za gaenje

sl. 7-4.

165
tiristora, za koga je poznato vreme oporavljanja t
off
. Uslov se dobija tako to se brojilac
izraza izjednai sa nulom pri t=t
off
. Tako se dobija:
,
_
off
t
T
off
e ln R
t
C
2
2

Dobijeni izraz pokazuje da kapacitet komutacionog kondenzatora zavisi od omske
otpornosti potroaa, tako da ga treba birati prema najnepovolnijem sluaju, odnosno
milimalnoj otpornosti (maksimalnoj struji). Kapacitet takoe zavisi i od kolinika
trajanja poluperiode (T/2) i vremena blokiranja tiristora (t
off
).
Pri T/2>>t
off
, izraz se svodi na minimalnu vrednost kapaciteta koji iznosi
off
i
max
min
off
min
off
min
t
U
I
,
R
t
,
ln R
t
C 44 1 44 1
2

Pri izboru se uzima standardna vrednost bar dvostruko vea od ovako izraunate.
Sa poveanjem frekvencije potrebni kapacitet kondenzatora raste, tako da ne treba
ii sa trajanjem poluperiode ispod 4t
off
jer se tada kapacitet drastino poveava. To daje
graninu frekvenciju primene koja iznosi:
off
max
t
f
8
1

Na primer za najbre tiristore sa t
off
=10 s, maksimalna frekvencija je oko 12 kHz.
Ulazna struja je zbog L>>, konstantna i grana se na struju kondenzatora i otpornika.
Oblici ovih struja su takoe prikazani na sl. 7-4.
Ako je T>8RC, eksponencijalni lanovi izraza za U
m
, postaju zanemarivi, pa izraz
ima priblinu vrednost:
RCf
U
T
RC
U
U
i i
m
4 1
4
1

za T>8RC
Na primer, pri T=8RC vrednost napona U
m
postaje U
m
=2U
i
.
Za T<8RC aproksimacija vie ne vai, i napon se neto sporije poveava, ali opet
pri T=2RC tei beskonanosti.
Za invertor je obino frekvencija unapred zadata veliina (definisano T). Tada
amplituda napona postaje zavisna samo od omske otpornosti potroaa (R), i sa njenim
porastom, raste i U
m
. To znai da ovaj invertor ne sme da radi pri tako malim
optereenjima ili u praznom hodu.
Pogledajmo sada snagu. Ulazna snaga je:
R
U
R
U
U I U P
ef
m
i i
2


166
Odavde se moe odrediti efektivna vrednost izlaznog napona kao:
m i ef
U U U
a efektivna vrednost struje otpornika:
R
U U
I
m i
ef , R

Za T>8RC, efektivne vrednosti napona i struje su priblino:
RCf
U
U
i
ef
4 1
i
RCf R
U
I
i
ef , R
4 1

Doasdanja analiza je vaila za stacionarno stanje u kome su napon i struja potroaa
dostigli svoje pune vrednosti. Od trenutka ukljuenja invertora do stacionarnog stanja
odvija se prelazni proces u kome se one poveavaju na nain prikazan na sl. 7-5.
U sluaju za T>8RC, kondenzator ne utie na prelazni proces i porast napona i struje
odvija se sa vremenskom konstantom
L/R. Za ovaj sluaj uspostavljanje
napona i struje odvija se priblino na
sledei nain:
,
_

t
R
L
m m
e U ) t ( U 1
,
_

t
R
L
m
e
R
U
) t ( I 1
Sa smanjenjem T, proces se usporava.
Polumostni invertor
Princip rada ove konfiguracije (sl. 7-6) gotovo je
identian sa prethodnim. Zbog toga nee biti ulaeno u
detaljne matematike izraze, jer sve to je ve reeno vai i
ovde.
Ralika je samo u spregnutoj prigunici koja se ovde
koristi umesto transformatora kod pu-pula. Namot
prigunice ima izvod na sredini tako da je prenosni odnos
napona 1:1. U jezgru se nalazi vazduni zazor tako da pri
radnoj struji ono ne doe u zasienje. Pretpostaviemo da je
njena induktivnost dovoljno velika, tako da je struja u kolu konstantna.
Pretpostavimo da je bio ukljuen T
1
i da je dostignuto stacionarno stanje. Pri kraju
poluperiode, kondenzator je napunjen i ima napon od oko 2U
i
. Struja se zatvara kolom
U
i
-T
1
-L-R-U
i
. Napon na induktivnosti jednak je nuli.

sl. 7-5.

sl. 7-6.

167
U trenutku dovoenja upravljakog impulsa na T
2
, on se ukljuuje. Sada donja
polovina prigunice dolazi pod napon kondenzatora (2U
i
). Isti napon se pojavljuje i na
gornjoj polovini prigunice, tako da tiristor T
1
dobija inverzni napon i blokira se.
Konstantna struja prigunice se sada grana na struju kondenzatora i struju otpornika.
Kondenzator treba da ima dovoljan kapacitet da odri inverzni napon na T
2
dovoljno
dugo da se on oporavi i da ponovo moe da prihvati puni direktni napon (nekoliko
desetina mikrosekundi).
Sa oznakama kao na sl. 7-6, svi zakljuci izvedeni kod pu-pul invertora vae i ovde.
Mostni invertor
Na sl. 7-7, prikazana je mosna konfiguracija za koju je
karakteristino da ima etiri tiristora to je vie nego kod
drugih konfiguracija. Ali mosna veza omoguava postizanje
najveih snaga i najpotpunije iskorienje prekidakih
elemenata. Prekidaki elementi se biraju prema ulaznom
naponu i struji, naravno uz uvaavanje naponskog i strujnog
koeficijenta sigurnosti.
Kod ove konfiguracije istovremeno vode po dva tiristora.
Na prvi pogled to je nepovoljno jer poveava gubitke, ali sa
ovim invertorom se moe postii priblino dvostruko vea
snaga u odnosu na prethodna dva.
Princip rada je sledei. Pretpostavimo da vode T
1
i T
4
. Napon na otporniku i
kondenzatoru je na kraju poluperiode dostigao vrednost -U
m
. Dovoenjem upravljakih
impulsa na T
2
i T
3
, oni se ukljuuju a prethodna dva bivaju inverzno polarisani i gase
se. Kondenzator i ovde treba da oma dovoljno veliki kapacitet da odri inverznu
polarizaciju tiristora dok oni ne povrate svoje blokirne osobine.
Dalje, izlazni napon raste do
postizanja U
m
, kada se ponovo
ukljuuju T
1
i T
4
i proces se dalje
ponavlja na isti nain.
Zajedniki nedostatak svih ovih
invertora je to im napon raste sa
smanjenjem struje optereenja i tako
ne smeju da rade neoptereeni (u
praznom hodu). Iskljuenje potroaa
dovelo bi do oteenja invertora.
Drugi nedostatak je rad se
optereenjima induktivnog karaktera.
O tome e bit govora neto kasnije.

sl. 7-7.

sl. 7-8.

168
7.1.2. INVERTORI SA POVRATNIM DIODAMA
Do sada analizirani invertori imali su problem sa odravanjem izlaznog napona pri
malim optereenjima. U stacionarnom stanju, energija uzeta iz jednosmernog izvora
troila se na otporniku optereenja. Deo energije, koji je uziman iz izvora radi
prepolarisanja kondenzatora, dodatno je podizao napon kako bi se utroio na otporniku
(sl. 7-8a). Zbog toga je pri malim optereenjima
napon rastao do nedozvoljeno visokih vrednosti i
momogao je dovesti do oteenja ureaja. Ovaj
nedostatak ih je inio praktino neupotrebljivim, pa
su traeni naini njegovog reenja. Sa
razumevanjem uzroka problema, namee se reenje
da se ne dozvoli porast napona iznad U
i
(sl. 7-8b).
Tako je nastalo reenje sa takozvanim povratnim
diodama.
Na ovaj nain dobijen stabilniji napon pri malim
optereenjima.
Na slikama 7-9, 7-10 i 7-11 prikazane su eme
invertora sa povratnim diodama.
Pgledajmo u najkraim crtama kao radi ovo
reenje, na primeru pu-pul invertora.
Posle ukljuenja tiristora (na primer T
2
na sl. 7-
9), T
1
za trenutak dobija inverzni napon koji
eksponencijalno raste. Prigunica je dola pod visok
napon i njena struja raste iznad vrednosti
stacionarne struje (U
i
/R). Posle vremena dueg od
t
off
, napon na T
1
treba da postane pozitivan. Rast
napona se nastavlja sve do dostizanja napona
napajanja (2U
i
). U tom trenutku napon na
induktivnosti (L) postaje negativan i dioda D
2

postaje provodna. Sada je na induktivnosti
negativan napon koji odgovara zbiru padova napona
na tiristoru (T
2
) i diodi (D
2
) koji iznosi oko 1,5 V.
Struja prigunice linearno opada. Ova struja se
sastoji od konstantne struje otpornika (I
R
= U
i
/R) i
krune struje kroz diodu kola linearno opada. Ako
struja diode, do kraja poluperiode opadne na nultu
vrednost proces u narednoj poluperiodi se ponavlja
na isti nain i napon U
m
na izlazu ostaje konstantan i
jednak naponu napajanja U
i
. Meutim ako struja
diode ne doe na nulu, naredni ciklus poinje sa
neto veom strujom nego prethodni i to se dalje
ponavlja, tako da struja dioda neprestano raste.

sl. 7-10.

sl. 7-9.

sl. 7-11.

169
Ovde se odvija proces nagomilavanja energije u induktivnosti koji moe dovseti do
oteenja nekog elementa invertora.
Na sl. 7-12, prikazani su oscilogrami uspostavljanja napona i struja posle
ukljuenja.
U
C
Izlazni napon (sveden na ulaz)
I
D
Zajednika struja oba diodna kola
I
L
Struja prigunice
I
i
Struja DC izvora napajanja
U
Th
Napon na tiristoru
Na sl. 7-13, prikazani su oscilogrami istih veliina u toku dve periode.
Dodavanjem povratnih dida reen je problem odravanja napona (U
m
), ali se
pojavio problem nagomilavanja energije u induktivnosti. Ovaj problem se moe reiti
uvoenjem dodatnog priguenja u kolo u kome se nagomilava energija ili dodatnim
izvodima na transformatoru.
Stalno poveavanje struje u induktivnosti (nagomilavanje energije) rezultat je
postojanja jednosmernog napona na njoj. Ako se da red sa diodama doda otpornost
pojavie se prekoraenje napona toliko da se povrine na sl. 7-14, izjednae.

sl. 7-12. sl. 7-13.


170
Dalje e mo pokuati da odredimo
vrednost otpornika za priguenje.
Neka je induktivnost velika i struja u
praznom hodu iznosi I
0
uz povienje
napona do U
m
. Pri komutaciji
kondenzator promeni napon od U
m
do
U
m
(promena 2U
m
). Sa strujom I
0
ova
promena se odvije za vreme:
0 0
2
2 2
I
CU
I
Q
t
m

Energija uzeta iz izvora napajanja u toku ovog vremena je:
m i i
CU U t I U W 2
2 0

Ova energija mora da se utroi na otpornicima za ostatak vremena:
,
_

0
2
0 1
2
2
2
I
CU T
I R CU U
m
m i

Uvoenjem jo relacije da je:
1
0
R
U U
I
i m

Posle sreivanja dobija se:
2
1
4

,
_
m
i m
U
U U
C
T
R
Ovako izraunata otpornost je ukupna otpornost kola povratnih dioda kroz koju se
zatvaraju struje. Kod pu-pula i polumosta to je samo jedan otpornik (sl. 7-15), a kod
mosta postoje dva otpornika (sl. 7-16).
Prisustvo otpornosti poveava gubitke i zahteva njihovo hlaenje.
Ako je minimalna kapacitivnost kondenzatora:
R
t
, C
off
min
44 1
snaga zbog postojanja komutacije je priblino:
P
T
toff
,
T
toff
R
U
,
T
CU f CU P
i
i i C
76 5 44 1 4
1
4 2 2
2
2 2

Svarni gubici su jo i neto vei od ovako izraunatih, jer kapacitet kondenzatora
mora biti vei od C
min
, i puni se na neto vei napon od U
i
. Ova snaga mora da se
izdisipira na dodatnim otpornicima.

sl. 7-14.

171
Druga mogunost je da se deo energije vrati izvoru napajanja. To je mogue postii
pravljenjem otcepa na primaru transformatora na navojcima gde su naponi koje
obuhvataju povratne diode aU
i
, sa obe strane namota. Sada se napon poveava do
U
m
=U
i
/(1-2a). Veliina otcepa se kree od a=0,05 do 0,15.
Na sl. 7-17 i sl. 7-18, prikazane su konfiguracije pu-pul i mostnog invertora sa
otcepima na transformatoru.
Izvesno poboljanje i uteda u kondenzatoru moe da se postigne dodavanjem jo
po jedne diode na red sa tiristorima i odvajanjem kondenzatora od optereenja.
Ovim se smanjuje pranjenje kondenzatora preko optereenja i na taj nain
smanjuje potreban kapacitet. Ovakve diode nazivamo zaprenim.
Meutim dalje se nee ulaziti u analizu ovih invertora.

sl. 7-15. sl. 7-16.

sl. 7-17. sl. 7-18.


172
7.1.3. INDUKTIVNO OPTEREENJE INVERTORA
Osim stabilizacije napona i mogunosti rada pri malim optereenjima, povratnim
diodama je dobijena mogunost napajanja i optereenja induktivnog karaktera. Kod
ovakvog optereenja postoje intervali kada se ima odreeni polaritet napona a struja
je suprotnog smera. Tada se energija sa AC
strane invertora, vraa na DC stranu. Kod
invertora sa povratnim diodama ove diode
pretstavljaju ispravlja preko koga se to
postie. Na sl. 7-19, prikazani su oblici
napona i struje realnog R+L optereenja.
Uzeto je da je proces komutacije kratak u
odnosu na polupeeriodu, tako da je napon
potroaa priblino pravougaoni. Za ovakav
napon i rednu vezu otpornosti i induktivnosti
(R+L), struja eksponencijalno raste i opada.
Sa poveanjem odnosa L/R (smanjenjem R),
ovi eksponencijalni segmenti se ispravljaju i
pribliavaju pravcima. Srednja vrednost se
smanjuje i pri R=0 ona postaje jednaka nuli.
Ako je induktivnost komutacione
prigunice dovoljno velika, i njena struja je
konstantna (I
L
). Zbir struje I
L
i struje
povratnih dioda (i
D
) mora biti jednak ulaznoj
(i
i
) struji, tako da one izgledaju kao na sl. 7-
19. Ovo je u praksi teko izvodivo i realniji
sluaj je da komutaciona prigunica bude
tolika da odri pikove struje pri komutaciji u
prihvatljivim granicama.
Na sl. 7-20 prikazani su oblici ovih struja,
za iste vrednosti R i L optereenja, ali pri
maloj induktivnosti komutacione prigunice.
7.1.4. PRIMENA INVERTORA U INDUKTOTERMIJI
Jedno vano polje primene tiristorskih invertora je kod ureaja indukcionog
grejanja. Naponi potrebni za razvijanje toplote na bazi vrtlonih struja u metalnim
delovima su srednjih frekvencija u zavisnosti od veliine (snage) ureaja. Kod snaga
reda desetine kW, frekvencije su do oko 10 kHz a za vee ureaje frekvencije se
smanjuju.
Do pojave tiristora, srednjefrekventni (SF) napon se dobijao iz motor-
generatorskih grupa. Pojavom tiristora, ezdesetih godina, najvei nedostaci motor-
generatorskih grupa bivaju otklonjeni i znatno sniena cena dobijenog kW. To je
doprinelo da indukcioni nain dobijanja toplote doivi znatno iru primenu tako da se

sl. 7-19.

sl. 7-20.

173
u okviru elektrotermije, za ovaj nain dobijanja toplote pojavljuje i naziv
induktotermija. Paralelno rezonantno kolo koga ine induktor i SF kondenzator,
odlino se uklopilo sa tiristorom kao prekidakim elementom. SF kondenzator pored
kompenzacije reaktivne snage, istovremeno slui i za forsiranu komutaciju tiristora.
Za vie frekvencije se moraju koristiti brzi tiristori. Na primer za frekvenciju od 10
kHz vreme oporavka tiristora ne sme biti due od 10s. Ovo je ujedno i gornja
granica frekvence za tiristorske SF generatore.
Da bi se obezbedilo sigurno gaenje tiristora, komutacija mora da pone pre nego
to napon promeni polaritet, tako da se ne moe postii potpuna kompenzacija
reaktivne snage induktora. Pri grejanju ili topljenju materijala u induktoru, dolazi do
promena njegove induktivnosti i omske otpornosti. Za ukljuenje tiristora u invertou,
bira se trenutak koji obezbeuje dovoljno vremena za nihovo blokiranje. Na taj nain
se postie prilagoenje frekvencije karakteristikama rezonantnog kola. Ponekad se
ovakvo upravljani invertori nazivaju i tretom voenim.
Pri startu pei sa tiristorskim pretvaraem, napon na induktoru i kondenzatoru je
nula pa se ne moe odezbediti komutacija izlaznih tiristora. Ovaj problem se reava
na razliite naine. Jedan od njih je da se u rezonantno kolo, iz nekog startnog kola
utisne prvi impuls, da izazove
priguene oscilacije i napon na
kondenzatoru intenziteta
dovoljnog za sigurnu komutaciju
izlaznih tiristora pretvaraa.
Takoe, pri regulaciji snage
ona se ne moe sniavati do nule
jer se ispod nekog minimalnog
napona kondenzatora ne moe
obezbediti pouzdano gaenje
tiristora. Ta donja granica je ipak
dovoljno niska (oko 10%) tako
da to ne predstavlja neki veliki
nedostatak.
Na sl.7-26 je prikazana jedna
tipina mostna konfiguracija
tiristorskog strujnog invertora.
Regulacija snage vri se
promenom napona tiristorskim
punoupravljivim mostnim
ispravljaem. Prednost ovakvog
ispravljaa nad poluupravljivim
je u tome to se u sluaju
havarije, velika nagomilana
energija u prigunicama strujnog
meukola vrlo brzo moe vratiti
sl.7-26

174
u napojnu mreu, jednostavno prevoenjem ispravljaa u invertorski reim rada
(>90). Na istoj slici je prikazano jedno od moguih kola za start. Redna
induktivnost u izlaznom kolu titi tiristore od prebrzog porasta struje. Na sl.7-26
prikazani su i vremenski dijagrami za neke karakteristine veliine pretvaraa.
7.2. TROFAZNI INVERTORI
Trofazni invertor sainjavaju tri monofazna. Ako se njima upravlja na identian
nain ciklino sa vremenskim pomakom od treine periode, na izlazu se dobijaju tri
napona takoe sa ovim vremenskim pomakom.
U principu moe biti kiriena bilo koja od tri pomenute konfiguracije. Meutim u
praksi se najee koristi konfiguracija sa tri polumostna invertora. S obzirom da se
ne izvodi nulta taka, u odnosu na meufazne napone onvertor radi kao mostni.
Na sl. 7-25 prikazana je konfiguracija sa ve vienom pozicijom komutacionih
kondenzatora (redna veza). Na sl. 7-26 invertor radi sa po dve odvojene prigunice po
fazi, i paralelnim komutacionim kondenzatorima. Na red su dodate i, ve pominjane
zaprene diode. Za svaku od ove dve konfiguracije prikazani su i intervali
ukljuenosti pojedinih tiristora kao i oblici izlaznih napona.

sl. 7-25 sl. 7-26

175
7.3. NAPONSKI INVERTORI
Kod ispravljaa komutaciju tiristora su vrili mreni naponi. Kod strujnih
invertora komutaciju vri kondenzator vezan paralelno optereenju. Takav nain
komutacije naziva se i komutacija optereenjem.
Kod naponskih invertora, komutacija je prisilna (forsirana). Ulazni napon je vrst i
za komutaciju tiristora mora postojati pomono kolo koje u kratkom vremenskom
intervalu treba da obezbedi inverznu polarizaciju glavnih tiristora i blokira ih.
7.3.1. McMARIJEV INVERTOR
Jedan popularan metod prisilne komutacije je Mc-Marijev metod. Na sl. 7-28,
prikazan je polumostni invertor. Th
1
, D
1
, Th
2
i D
2
su elementi glavnog a Th
1p
, D1p,
Th
2p
i D
2p
pomonog kola.
Ovaj invertor se naziva jo i modifikovani McMarijev invertor jer u originalnoj
verziji nije postojao dodatni otpornik R
d
i diode D
1p
i D
2p
.
Pretpostavimo da vodi
tiristor Th
1
. Napon na
optereenju je pozitivan i
jednak polovini ulaznog
napona napajanja. Napon
kondenzatora jednak je
ulaznom ali negativnog
polariteta. Oblici struje i
napona kondenzatora i
optereenja, za vreme
komutacije Th
1
, prikazani su
na sl. 7-29.
U nalalizi e biti
zanemarena otpornost komutacionog kola.
U nultom trenutku (t
0
) dovodi se upravljaki impuls na pomoni tiristor Th
1p
i on
se ukljuuje.
Struja komutacionog kola se zatvara
putem C, Th
1
, Th
1p
, L. Struja poinje
kao poluoscilacija i mora da ima
amplitudu veu od struje optereenja.
LC
t
sin
L
C
U i
i C
, za t
0
<t<t
2

Za to vreme napon kondenzatora je:
LC
t
cos U u
i C
, za t
0
<t<t
1

sl. 7-29

sl. 7-28

176
Kada struja i
C
dostigne veliinu izlazne struje I
O
(t
1
), struja glavnog tiristora Th
1

pada na nulu i on se gasi. Trenutak t
1
je onda:
C
L
U
I
arcsin LC t
i
0
1

Od trenutka t
1
do t
2
tiristor Th
1
je inverzno polarisan i ovo vreme treba da bude
vee od vremena potrebnog za njegov oporavak. Poto je u ovom intervalu struja
komutacionog kola vea od izlazne, viak struje se zatvara preko diode D
1
. U
trenutku t
2
struja i
C
se izjednaila sa strujom kondenzatora, tako da dioda D
1
prestaje
da vodi. Trenutak t
2
je:
,
_

C
L
U
I
arcsin LC t LC t
i
0
1 2

Interval vremena od t
1
do t
2
i pri maksimalnoj struji optereenja (I
O,MAX
) treba da
bude dui od vremena oporavka tiristora (t
off
):

off
MAX , C
MAX , O
i
MAX , O
t
I
I
arcsin LC
C
L
U
I
arcsin LC t t >
,
_
,
_
2 2
1 2

Amplituda struje kondenzatora je:
L
C
U I
i MAX , C

Za unapred poznati odnos amplituda struja optereenja i kondenzatora, reenja ove
dve jednaine su:
,
_
MAX , C
MAX , O
MAX , C
off i
I
I
arcsin I
t U
L
2
, i
,
_
MAX , C
MAX , O
i
off MAX , C
I
I
arcsin U
t I
C
2

Analiza komutacionih gubitaka pokazuje da je optimalne vrednosti za L i C
dobijaju pri I
C,MAX
/I
O,MAX
=1,5. Sa ovim odnosom, dobija se:
MAX , O
off i
MAX , C
off i
I
t U
,
I
t U
, L

4 0 6 0 , i
i
off MAX , O
i
off MAX , C
U
t I
,
U
t I
, C

9 0 6 0
U trenutku t
2
struja kondenzatora jednaka je struji optereenja a napon u
C
je:
2
2
1
,
_

MAX , C
MAX , O
i C
I
I
U ) t ( u
U intervalu od t
2
do t
3
, struja optereenja se zatvara preko Th
1p
, L i C. Struja je
praktino konstantna pa je punjenje kondenzatora linearno.

177
( )
C
t t I
U ) t ( u
O
, C C
2
2 2
+ , za t
2
<t<t
3

U trenutku t
3
, napon u
C
dostie vrednost U
i
, i poinje da vodi dioda D
2
.
Sa ovim vreme t
3
je:
O
C i
I
) t ( U U
C t t
2
2 3
+
U intervalu vremena od t
3
do t
4
,
napon na komutacionom kolu (L+C) je
konstantan, i struja se zatvara
oscilatorno:
LC
t
cos I i
O C
, za t
3
<t<t
4

U trenutku t
4
ova struja pada na nulu i dobija se:
LC t
2
4

Od t
4
do t
5
napon kondenzatora preko D
2
, U
I
/2, D
1p
, R
d
i L, prigueno dolazi na
vrednost U
i
, a struja na nulu. Ovde se uzima kritno priguenje tako da je:
C
L
R
d
2
pa je napon kondenzatora:
( )
,
_
+ +

d
t t
L
R
i , C i C
R
L
t t e ) U U ( U u
d
2
4
2
4
4
, za t>t
4

a struja:
( )
( )
4
2
4
4
t t e
L
C
) U U ( i
t t
L
R
, C i C
d

, za t>t
4

Poto je napon u
C
(t
4
)=U
C,4
vii od ulaznog, struja kondenzatora je suprotnog smera
i energija nagomilana u komutacionoj prigunici se vraa u izvor napajanja (U
i
).
Moe se smatrati da je posle pet vremenskih konstanti ovog kola, struja i
C
pala na
nulu, tako da je:
d
R
L
t t
2
5
4 5
+
Poev od trenutka t
2
, moe se dovesti upravljaki impuls na Th
2
. On nee odmah
preuzeti struju jer je inverzno polarisan.

sl. 7-30

178
Opisani proces komutacije tiristora Th
1
obino traje veoma kratko u odnosu na
trajanje cele periode. Ako je optereenje induktivnog karaktera (R+L), struja i napon
su oblika kao na sl. 7-30. Posle zavrene komutacije Th
1
, struja optereenja nastavlja
da opada a Th
2
preuzima voenje tek kada ina padne na nulu i promeni smer. Struja
nastavlja da raste u suprotnom smeru do trenutka kada treba izvriti komutaciju Th
2
.
Proces se dalje odvija na isti nain.
Dva pomona tidistora i pripadajui elementi dodatno poskupljuju ureaj. Kod
ovog naina komutacije potrebno je upravljati sa etiri tiristora, to dodatno
uslonjava upravljako kolo.
7.3.2. McMARI - BEDFORDOV INVERTOR
Ovi nedostaci delimino su
ublaeni kod invertora tipa
McMari-Bedford (sl. 7-31). Ovde
se umesto dva pomona tiristora
nalazi transformator (TR), to
doprinosi poveanju teine ureaja.
Uloga transformatora je da vrati
akumulisanu energiju u prigunici,
posle zavretka procesa komutacije.
Kako ne postoji dodatni otpornik
(R
d
) i gubici u procesu komutacije
su manji.
Komutacija jednog tiristora vri se jednostavno ukljuenjem drugog. Takav metod
naziva se komplementarnom komutacijom.
Nee se ulaziti u detaljnu analizu rada ovog invertora, ve e samo ukratko biti
objanjen princip njegovog rada.
Prigunica (L) ima namot sa izvodom na sredini, tako da je prenosni odnos jednak
jedinici. Zazor u jezgru omoguava akumulaciju energije. Njena induktivnost je reda
nekoliko H.
Transformator je bez zazora u jezgru. Primar ima manji broj navojaka i vezan je na
red sa optereenjem u periodima vraanja energije izvoru napajanja. Sekundar ima
vei broj navojaka i manju struju od primara.
Pretpostavimo da je provodan tiristor Th
1
. Izlazni napon je pozitivan i jednak U
i
/2.
Donji komutacioni kondenzator ima puni napon U
i
. Dovoenjem upravljakog
impulsa na Th
2
, donji kraj prigunice dolazi na napon U
i
/2 a gornji na U
i
. Katoda
Th
1
je na viem potencijalu od anode i Th
1
se trenutno gasi. Da bi se Th
1
potpuno
blokirao, potrebno je ba inverzna polarizacija traje due od t
off
.
Poluoscilacija komutacionog kola zatvara se preko Th
2
, a deo struje kondenzatora
odlazi prema optereenju. Kada struja kroz Th
2
padne na nulu on se blokira i struja
optereenja se zatvara preko diode D
2
i primara transformatora. Preko sekundara

sl. 7-31

179
transformatora i diode D
1p
, reaktivna energija potroaa se vraa u izvor napajanja,
tako da se izlazna struja (i
O
) smanjuje.
Kada izlazna struja padne na nulu, ponovo se deblokira tiristor Th
2
i uspostavlja
struja negativne poluperiode. Da bi se Th
2
ponovo deblokirao, potrebno je da
upravljaki impuls doveden na poetku prosesa komutacije jo uvek traje.
Na kraju negativne poluperiode, dovdi se upravljaki impuls na Th
1
i proces
komutacije Th
2
se odvija na isti nain.
7.3.3. PROMENA IZLAZNOG NAPONA INVERTORA
Do sada razmatrani invertori pretvarali su ulazni jednosmerni napon u naizmenini
zadravajui njihov odnos konstantnim. esta je potreba za promenom izlaznog
napona, na primer zbog promene snage potroaa. Takoe esto se zahteva da izlazni
napon bude stabilan i nezavistan od optereenja i promena ulaznog napona.
Najednostavniji nain promene izlaznog, je promenom ulaznog napona.
Ako se napajanje vri iz ispravljaa kojim se ispravlja mreni napon, onda
promenom ugla upravljanja menja se i visina jednosmernog napona.
Ako se napajanje dobija iz na primer akumulatorske baterije, promena napona mora
se vriti DC/DC pretvare (operom).
U oba sluaja izlazni jednosmerni napon
nije konstantan. Zbog toga se izmeu njih i
invertora mora staviti filter sa kondenzatorom
na izlazu. kako bi se dobio napon sa malom
valovitou.
Promena izlaznog (naizmeninog) napona
moe se vriti regulatorom AC napona (na
primer pomou trijaka). Ovakav nain
regulacije pogodan je pri napajanju isto
aktivnih potroaa. Kod maovitih (L+R)
potroaa, opseg regulacije je suen.
Drugi nain promene izlaznog napona je
takozvana ''impulsno irinska modulacija''
(PWM pulse width modulation).
Promenom irine impulsa napona u toku
poluperiode, menja se i njegova srednja i
efektivna vrednost. Ova modulacija se moe
vriti jednom u toku poluperiode ili vie puta,
tako da se razlikuju jednostruka i viestruka
PWM.

sl. 7-21

180
Praktina realizacija ovakvih napona moe
se postii sa dva invertora koji se sa ulazne
strane napajaju iz istog jednosmernog izvora,
a sa naizmenine rade u mostu i izmeu njih
je vezan potroa. Ako ova dva invertora
daju napone istih frekvencija a vremenski
pomerene za ugao /, njihova razlika (na
koju se vezuje potroa) je napon tipa PWM.
U intervalima kada su naponi obe strane
jednaki pojavljuju se intervali nultog napona.
Oblik napona kod jednostruke PWM
prikazan je na (sl. 7-21). Na sl. 7-22,
prikazan je sadraj harmonika ovog napona u
zavisnosti od ugla .
Ako je potrebno imati sinusni napon na
izlazu, on se moe dobiti filtriranjem. Filter
na sl. 7-23, sastoji se od rednog i paralelnog
rezonantnog kola. Elementi oba rezonantna kola su izabrani tako da su u rezonanciji
na osnovnom harmoniku. Posle toga, odnos n-tog harmonika na izlazu i ulazu, u
praznom hodu je:
3
1
1
1
1
2 2
,
_
n
n
n
Z Z
Z
U
U
R P
P
) n (
I
) n (
O

Na ovaj nain harmonici reda n=3, 5, 7, ... smanjuju se na 16,4%, 4,5%, i 2,2%
svojih ulaznih vrednosti. Preostali harmonici u
izlaznom naponu unose izoblienje sinusoide i njen klir
faktor je:
+ + + +
+ + +
1
2
2
2
2
4
2
3
2
2
2
1
2
4
2
3
2
2
i
i
i
i
k
U
U
... U U U U
... U U U
k
Uvaavajui veliine harmonika na sl. 7-22 i njihovo slabljenje na filtru sa sl. 7-23,
lako se postie klir faktor manji od 5 % (osim pri =0
0
).
Pod optereenjem menja se paralelna impedansa i efikasnost filtra smanjuje. Zbog
toga se elementi oba rezonantna kola biraju za prividnu snagu priblino jednaku
nazivnoj snazi invertora.
Napon se u toku jedne poluperiode moe ''seckati'' i vie puta i tako se dobija
viestruka PWM. Ona prua jo vee mogunosti, naroito ako se eli dobiti sinusni
oblik napona. Upravljanjem invertorima na nain prikazan na (sl. 7-24), dobija se

sl. 7-22

sl. 7-23

181
sinusno modulisan PWM napon.
Korienjem nosioca visoke
frekvencije eliminiu se harmonici
nieg reda, dok se harmonici vieg
reda veoma lako filtriraju. Najee je
i sopstvena induktivnost potroaa
dovoljna, tako da nisu potrebni
dodatni filtarski elementi.
Sa tri ovakva ureaja dobija se
trofazni sinusni napon. Viestruka
PWM danas se sve vie koristi kod
frekventnih regulatora brzine
asingronih kaveznih motora.
Detalnije o tehnikama PWM moe
se nai u knjizi o Tranzistorskim
pretvaraima snage.

sl. 7-24

183
8. KOLA ZA UPRAVLJANJE I ZATITU
U dosadanim analizama pojedinih vrsta pretvaraa nije voeno rauna o tome
kako je tiristor dovoen u stanje provoenja. Ovde e biti analizirana kola za
generisanje upravljakih signala, za njihovo pojaanje i uobliavanje i prenoenje na
gejt tiristora.
Upravljaka elektronika se danas izvodi sa digitalnim i analognim integrisanim
kolima koji rade sa naponima od 5 do oko 30 V i strujama reda mA. Ova kola prate
ulazne i izlazne veliine pretvaraa i prema zadatom algoritmu, generiu potrebne
upravljake signale. Snaga signala na njihovom izlazu nije dovoljna da ukljui
tiristor. Zbog toga je potrebno ove upravljake signale pojaati i dovesti na nivo
potreban za njegovo sigurno ukljuenje. Ovakva kola koja stoje izmeu upravljake
elektronike i tiristora nazvaju se pogonskim ili drajverskim. Osim pojaanja snage
upravljakog signala, ova kola mogu imati i druge funkcije, kao to su galvansko
izolovanje, prenoenje na vie tiristora sa razliitim potencijalima katode i td.
Pre razmatranja ovih kola pogledajmo koje su karakteristike ulaznog kola tiristora.
8.1. Upravljake karakteristike tiristora
Da bi se tiristor pravilno ukljuio, okidni impuls na gejtu mora imati dovoljan
napon, struju i trajanje. Karakteristike komande tiristora odreenog tipa se
meusobno razlikuju (rasipaju) a zavise i od temperature. Na sl. 8-1. prikazane su
granine karakteristike unutar kojih se ukljuuju praktino svi tiristori odreenog
tipa.
Proizvoai za svoje tiristore daju maksimalni napon (direktni i inversni) i struju
gejta. Takoe se daju minimalne vrednosti struje gejta za ukljuenje tiristora na
temperaturama na primer, 125
0
C, 25
0
C i -40
0
C. Dalje se daju maksimalna trajna i
impulsna snaga kola gejta. Sve ove vrednosti prikazane su na sl. 8-1.
Na gejt se moe dovesti kontinualna struja tokom itavog intervala voenja
tiristora, i njena veliina se odreuje otpornou (R) koja se stavlja u kolo gejta
napajanog naponom U. Poloaj ove radne prave mora biti u zoni iznad temperature
najteeg paljenja (na 40
0
C) i ispod
hiperbole trajne snage (na sl. 8-1 snaga P
1
).
Struja gejta obino je reda 50 mA za male
tiristore, do nekoliko stotina miliampera za
velike. Trajna struja gejta nije povoljna zbog
potrebe za snanim drajverskim kolom.
ee se koristi impulsno napajanje gejta.
Njegove glavne prednosti su u manjoj snazi
drajverskog kola, manjim gubicima na gejtu,
precizno definisan trenutak paljenja,
mogunost prenoenja impulsa preko
transformatora i galvansko odvajanje

sl. 8-1.
R. Radeti 8. Kola za upravljanje

184
energetskog kola od upravljake elektronike i td.
Trajanje impulsa treba da bude nekoliko desetima ili stotinua mikrosekundi. Kod
ukljuenja induktivnog tereta, impuls treba da traje sve dok struja optereenja ne
premai vrednost struje prihvatanja (I
L
).
Umesto jednog, esto se koristi serija impulsa (ealj). Ona se dobija amplitudnom
modulacijom napona oscilatora, upravljakim signalom. Njeno trajanje je obino
koliko i voenje tiristora. Ovakav signal se lako prenosi preko impulsnih
transformatora.
Kod rednog i paralelnog vezivanja tiristora, vano je istovremeno dovoenje
okidnih impulsa na sve tiristore. U literaturi se pominju razliite tenike, ali sa
primenom impulsnih transformatora sa vie sekundarnih namota i istih karakteristika
svi problemi uglavnom nestaju. U poslednje vreme, za ove potrebe se razvijaju i
tiristori sa ukljuenjem pomou svetlosti. To znatno pojednostavljuje upravljaka
kola i postie se odlina galvanska izolovanost to je od posebne vanosti kada se
radi sa vrlo visokim naponima.
8.2. DRAJVERSKA KOLA
Za okidanje jednog ili dva tiristora, snaga je relativno mala i u velikom broju
sluajeva zadovoljava pojaava impulsa sa jednim tranzistorom (sl sl. 8-2). Na ulaz
drajvera, iz upravljake elektronike, dovode se kratki logiki impulsi male snage i
napona 5 do 15 V. Trajanje impulsa je nekoliko desetina do par stotina mikrosekundi.
Tranzistorski par (darlington), za vreme trajanja impulsa, obezbeuje dovoljnu

sl. 8-2.

185
izlaznu struju (obino nekoloko stotina mA).
Impuls se transformie, ispravlja i prosleuje
odgovarajuim tiristorima pretvaraa snage.
Da bi se impuls pravilno preneo preko
transformatora, mora se obezbediti zatvaranje
struje i dovoljan negativan napon, i posle
iskljuenja tranzistora. Zato je paralelno primaru
vezana zener dioda kroz koju se struja zatvara
samo posle iskljuenja tranzistora. Oblik napona
na primaru transformatora prikazan je na sl. 8-3.
Kada je umesto jednog okidnog potrebna
serija impulsa (takozvani ealj), kao i za
pretvarae velikih snaga, gde se koriste grupe sa
vie paralelno i redno vezanih tiristora, umesto
pojaavaa sa jednim tranzistorom moraju se
primenjivati polumostne ili mostne veze u
drajverskim kolima.
U ovom sluaju postoje dva signala. Prvi je
nosei i njegova frekvencija je desetinu kHz.
Ovaj signal se naponski modulie upravljakim
signalom i takav prenosi preko tranasfrmatora, ispravlja i prosleuje na gejtove
odgovarajuih tiristora pretvaraa snage
Od impulsnih transformatora se zahteva da mogu da prenesu impulse dovoljne
snage, da imaju malo kanjenje okidnog impulsa i da imaju malu parazitnu
kapacitivnost izmeu pojedinih namotaja. Ovi parazitni kapaciteti mogu da prenesu
brzu promenu katodnog napona nekog od tiristora, na gejtove drugih i izazovu
pogreno paljenje. Takoe mogu da izazovu i smetnje u kolima male snage u
upravljakoj elektronici. Zbog toga se pri izradi impulsnih transformatora, izmeu
namota ponekad stavljaju statiki ekrani koji vezuju za nulti ili neki drugi potncijal
male impedanse.
Proizvoai tiristora u svojoj ponudi, kao pratei pribor, obino imaju i impulsne
transformatore (pored ultrabrzih osiguraa, hladnjaka, ventilatora i td.).
Osim putem impulsnih transformatora,
upravljaki signal se moe preneti i preko
optokaplera (sl. 8-4).
Za razliku od impulsnog transformatora
gde se prenosila i snaga, preko
optokaplera se prenosi samo informacija o
upravljakom signalu. Snaga se mora
obezbediti iz posebnog plivajueg
ispravljaa vezanog za potencijal katode
tiristora kojim se upravlja.

sl. 8-3

sl. 8-4

186
8.3. FAZNO UPRAVLJANJE POMOU DIJAKA
Najednostavnije kolo za upravljanje izvodi se sa dijakom i
koristi se kod regulatora naizmeninog napona. Ovi
regulatori nalaze iroku primenu kod regulacije snage
grejaa, svetla, brzine obrtanja univerzalnih motora i td.
Jedan takav regulator prikazan je na sl. 8-5. Njegovo kolo za
upravljanje sastoji se samo od etiri elementa. Kondenzator
C puni se preko otpornika R
1
i potenciometra R
2
. Ovaj napon
poinje kao deo sinusoide pomeren za ulaznim naponom.
Fazni pomak zavisi od otpornosti i moe se menjati
potenciometrom. Kada dostigne visinu proboja dijaka (oko
32 V), dijak provede i prosledi kratak strujni impuls na gejt
trijaka. Pravilnim izborom elemenata moe se
postii vrlo irok opseg regulacije (na primer od
20
0
do oko 150
0
).
Uloga otpornika R
1
je da limitira minimalnu
otpornost punjenja kondenzatora. Tipine
vrednosti elemenata za ulazni napon 220 V i 50
Hz su: C=0,1 F, R
1
=20 k i R
2
=500 k.
Oblici izlaznog napona i napona
kondenzatora, prikazani su na sl. 8-6.
Pri smanjenu otpornosti od maksimalne, trijak
poinje da se ukljuuje pri uglu , znatno
manjem od maksimalnog (veliki poetni napon).
Daljim smanjivanjem otpornosti ugao se
smanjuje, i napon poveava. Sa ponovnim
poveanjem otpornosti, ugao se poveava i napon smanjuje. Potpuno iskljuenje
trijaka nastaje pri uglu od skoro 180
0
, tako da se u ovom delu pojavljuje izvestan
histerezis u upravljanju. Ovaj problem se moe ublaiti kolom na sl. 8-7.
Kod regulacije napona na isto omskom optereenju, u kolo trijaka dodaje se i
mala induktivnost (L), koja ima zadatak da smanji brzinu porasta struje (dI/dt).
Za potroae velikih snaga, umesto trijaka moraju se koristiti dva antiparaleno
vezana tiristora. Kolo za njihovo upravljanje pomou trijaka prikazano je na sl. 8-8.
Ovde je kolo sa sl. 8-5 male snage, upotrebljeno kao upravljako kolo. Trijak je sada
vezan izmeu dva gejta i njegovim ukljuenjem ukljuuje se odgovarajui tiristor. Na
red sa trijakom dodat re predotpor (R
3
) koji treba da ogranii struju gejta na
dozvoljenu vrednost. Njegova otpornost je nekoliko stotina oma. Diode od katoda
tiristora prema gejtovima treba da spree inverznu polarizaciju gejtova.
Ovakva upravljaka kola se odlikuju jednostavnou, ali nisu pogodna za
upravljanje sa povratnom spregom. Takoe velika mana im je direktna galvanska
veza sa energetskim kolom.
Osim ovih, za upravljanje trijakom su razvijena i brojna integrisana kola.

sl. 8-5

sl. 8-6

187
8.4. FAZNO UPRAVLJANJE PRIMENOM INTERGISANIH KOLA
Osnovni zadatak faznog upravljanja pretvaraima je regulacija izlaznog napona ali
ono u sebi moe da ima i dodatne funkcije kao to su; meki start, limit struje, blokada
impulsa u sluaju kvara, odravanje ugla upravljanja u dozvoljenim granicama i td.
Za pravilan rad tiristorskih polu-upravljuvih i upravljuvih ispravljaa i invertora
potrebno je upravljaki (okidni) impuls dovesti u pravom trenutku i na pravi tiristor.
Impulsi moraju biti sinhronizovani sa mrenim naponom i trenutak njihovog
formiranja bira se samo praenjem faznog stava prema ulaznom naponu.
U starijoj literaturi se pominju dva naina formiranja upravljakih impulsa. To su
horizontalno i vertikalno upravljanje.
Kod horizontalnog upravljanja, prati se ulazni napon i na razliite naine uvodi
vremensko kanjenje (R-C lanovi i td.). Kod vertikalnog naina, ulaznom naponu se
dodaje upravljaki jednosmerni napon (pozitivan ili negativan) i time pomera poetak
pozitivne ili negativne poluperiode. Danas se za formiranje upravljakih impulsa
koriste elektronske komponente, tako da se ova podela uglavnom vie ne pominje.
Za upravljanje tiristorskim ispravljaima do skoro se koristila tranzistorska
tehnika. Danas se to radi pomou analognih i digitalnih kola opte namene i kolima
specijalno namenjenim za ove preimene.
8.4.1. UPRAVLJANJE POMOU OPERACIONIH POJAAVAA
Osnovni principi kola za upravljanje bie pokazani na primeru monofaznog
tiristorskog ispravljaa prikazanog na sl. 8-9.
Izmeu srednje vrednosti napona i ugla upravljanja postoji jednoznana relacija.
cos U U
SR 0

Ugao upravljanja je:

sl. 8-7 sl. 8-8

188
M , C
R
M , C
R SR
U
U
arccos
U k
U k
arccos
U
U
arccos

0

k koeficijent proporcionalnosti
Ova relacija kae da je ugao koji
odgovara kosinusu kolinika srednje i
maksimalne vrednosti izlaznog napona. Oba
ova napona su visoka i nisu pogodna za rad
elektronike. Meutim poto se radi o
koliniku, nita se nee promeniti ako se
oba napona proporcionalno umanje na
vrednosti ispod od 10 V, sa kojima moe da
rade ontegrisana kola u upravljakoj
elektronici.
Kosinusni napon se moe dobiti
integracijom sinusoide napona na
kondenzatoru (C) prema slici 8-8. Na
primer za R=100 k i C=1 F, pri ulaznom
naponu 220 V i 50 Hz, amplituda napona na
kondenzatoru (U
C,M
) je oko 10 V. Oblik
napona je kosinusoida sa negativnim
znakom. Radi jasnije analize uveden je
invertor napona kondenzatora koji daje
pozitivni kosinusi oblik napona na izlazu.
Komparacijom ovog napona sa referentnim
sl. 8-10.

sl. 8-9

189
naponima iste visine ali suprotnog znaka (U
R
i -U
R
) dobijaju se trenuci koji
odgovaraju uglovima upravljanja za pozitivnu i negativnu poluperiodu.
Odgovarajui dijagrami napona ovog kola prikazani su na sl. 8-10.
Razdelnik napona koji ine R i C, na izlazu daje kosinusni napon amplitude oko
U
C,M
=10 V. Ovaj napon se invertuje i ovu vrednost oznaimo sa U
C
.
Referentni napon se dobija iz potenciometra i on je u opsegu od t12 V. Operacioni
pojaava (IC1) invertuje ovaj napon i na izlazu se dobija U
R
. U operacionim
pojaavaima IC2 i IC3 se vri komparacija kosinusnog napona (U
C
) i referentnih
napona (U
R
i U
R
). Njihovi izlazni naponi oznaeni su sa U
1
i U
2
. Od ovih napona
vaan je samo trenutak pozitivnog prelaska (prelazak L H).
Za IC2, ovaj trenutak nastupa izjednaenjem:
R M , C
U cos U
a za IC3
R M , C
U cos U
Ovi trenuci se izdvajaju diferenciranjem i uzimanjem samo pozitivnog impulsa.
Tako se dobijaju naponi oznaeni sa U
3
i U
4
koji pretstavljaju upravljake impulse za
odgovarajue tiristore. Ovi impulsi se dalje odvode na drajversko kolo, pojaavaju,
transformiu i prosleuju gejtovima odgovarajuih tiristora. Tiristori se ukljuuju pri
uglovima i na izlazu ispravljaa se dobija srednja vrednost napona
R
M , C
R
, d
M , C
R
, d
M , C
R
, d SR , d
U k
U k
U k
U
U
U
U
U
U
arccos cos U cos U U
,
_

0 0 0 0

Na ovaj nain dobijena srednja vrednost napona je proporcionalna referentnom
naponu. Tiristorski ispravlja se ovde ponaa kao pojaava velike snage sa
pojaanjem k za upravljaki napon (U
R
).
U optem sluaju, odnos izlazne i ulazne veliine nekog sistema (u kompleksnom
domenu) pretstavlja njegovu prenosnu funkciju (W(s)). Ona je vaan faktor u analizi
dinamikih karakteristika pretvaraa ili celog sistema (na primer elektromotornog
pogona).
Ovako dobijena prenosna funkcija je samo priblina i vai za stacionarno stanje ili
vrlo niske frekvencije.
Za bre promene, mora se uzeti u obzir i kanjenje. Zavisno od trenutka kada je
upravljaka elektronika dala nalog da se izlazni napon promeni, potrebno je jo neko
vreme dok se to i ne ostvari. Kanjenje unosi mrtvo vreme izmeu dva uzastopna
impulsa koje za trofazni mostni ispravlja iznosi estinu periode (T/6) to za 50 Hz
iznosi 3,33 ms. Najvee kanjenje jednako je ovom vremenu. Najverovatnija je ipak
njegova srednja vrednost (1,67 ms), tako da se za prenosnu funkciju moe pisati da je
priblino:

190
s T ,
R
SR , d
e k
U
U
) s ( W

5 0

Veliina pojaanja dobija se iz
relacije:
M , C
U k U
0

tako da je k:
M , C
, d
U
U
k
0

Za monofazni tiristorski
ispravlja maksimalna srednja
vrednost izlaznog napona (U
0
) je:
U
U
2 2
0

Kod mrenog napona 220 V, ovo iznosi 198 V.
Za R-C razdelnik napona na sl. 8-9, amplituda kosinusnog napona je:
( )
2 2
2
1
2 1
1
2
CR
U
C
C
R
U
U
M , C
,
_
+

Za navedene brojne vrednosti R i C,amplituda je 9,9 V. Na sl. 8-11, prikazana je
zavisnost ugla upravljanja, od upravljakog napona =f(U
R
).
U ovom konkretnom primeru, koeficijent pojaanja je k=198/9,9=20. Sa ovim
parametrima, srednja vrednost izlaznog napona je U
SR
=20U
R
. Pun opseg upravljanja
od
MIN
=0 do
MAX
=180
0
, dobija se za opseg ulaznih napona od U
R,MAX
=9,9 V do
U
R,MIN
=9,9V. Ukoliko je referentni napon izvan ovog opsega, upravljaki impulsi
izostaju. Pri
MIN
=0, ovo izaziva
diskontinuitet u upravljanju i moe
se izbei superponiranjem
ograniavajuih impulsa naponu U
C

na krajevima intervala regulacije,
tako da se samo pojavljuje mrtva
zona izvan linearne oblasti.
Prenosna karakteristika
upravljakog kola i ispravljaa
prikazana je na sl. 8-12.
Jasno je da se ova kola za
upravljanje mogu primeniti i kod
poluupravljivih ispravljaa (diodno-

sl. 8-11.

sl. 8-12.

191
tiristorskih mostova). Tada izlazi drajvera za tiristore T
3
i T
4
ostaju nevezani.
Kod poluupravljivih ispravljaa, srednja vrednost ispravljenog napona je:
,
_
+
+
M , C
R
, d
, d SR , d
U
U
U
cos
U U 1
2 2
1
0
0

Odnosno:
R
M , C
, d , d
SR , d
U
U
U U
U
+
2 2
0 0

Objanjeni princip regulacije je pojednostavljen.
Kod stvarnog kola za upravljanje obino se ida na
galvansko odvajanje izmeu energetskog kola i
upravljake elektronike, pomou takozvanih
sinhronizacoinih transformatora.. Kao meureenje
umesto transformatora koristi se i diferencijalni
pojaava sa visokoomskim ulazima. Kosinusni
signal se dobija integratorom pomou operacionih
pojaavaa.
Kod trofaznog ispravljaa, potrebna su tri ovakva
kola, a sinhronizacija se vri prema prema linijskom
naponu. Kosinusni napon se ne mora vetaki
formirati, jer on ve postoji. Tako na primer
meufaznom naponu U
ab
cosinusni je napon faze c.
Generisanje upravljakih impulsa komparacijom
referentnog napona i kosinusne funkcije, dao je
linearnu zavisnost izlaznog i upravljakog napona
(prenosnu funkciju sistema). Linearna prenosna
funkcija olakava stabilizaciju pri radu sa
zatvorenom povratnom spregom (po srtuji, naponu, brzini i td.).
Ako se umesto kosinusne funkcije komparacija vri sa pravom, dobija se
nelinearna prenosna funkcija (promenljivo pojaanje). Posmatrajmo upravljanje na
nain prikazano na sl. 8-13.
Ulazni fazni napon se komparira sa nulom i dobija se napona U
COMP
.
Integracijom i uobliavanjem ovog napona, moe se dobiti napon oblika dvostruke
rampe (U
INT
). Ovaj napon je sada zamena za kosinusni napon iz prethodnog primera.
Komparacijom ovog napona sa pozitivnim i negativnim referentnim naponima,
dobijaju se naponi U
1
i U
2
koji pretstavljaju upravljake impulse za odgovarajue
tiristore. Oni se mogu bez skraivanja preko odgovarajueg, drajvera preneti na
gejtove tiristora i na izlazu ispravljaa se dobija napon prikazan na poslednjem
dijagramu slike 8-13.
Kolo koje vri upravljanje po ovom modelu prikazano je na sl.8-14.
Sinhronizacioni napon se uzima sa napojnog transformatora TR1. Izoblienja koja

sl. 8-13.

192
unosi punjenje elektrolitnih kondenzatora ispravljaa ne unose smetnje jer ona
postoje u vrhovima napona.
Sinusni napon se pretvara u pravougaoni u komparatoru IC1A. Kolo IC2 vri
integraciju i formira oblik prikazan na dijagramu 3. Naponskom i strujnom
komparacijom u kolima IC1C i IC1D dobijaju se upravljaki impulsi prikazani na
dijagramima 4 i 5.
Celo kolo je izvedeno sa jednim etvorostrukim operacionim pojaavaem tipa
TL084 i odgovarajuim diskretnim komponentama (otpornicima diodama i
kondenzatorima).
Opseg regulacije od
MIN
=0 do
MAX
=180
0
, postignut je promenom upravljakog
(referentnog) napona u opsegu od 0 do 10 V.
Zavisnost ugla upravljanja () od referentnog napona prikazana je na sl. 8-15. Ova
zavisnost je linearna.
Relacija izmeu ugla upravljanja i upravljakog napona je:

( )
|
U U
U U
MIN , R MAX , R
MIN , R R

Za elemente sa slike sl. 8-14, vrednosti su U
R,MIN
=0,7V, U
R,MAX
=9,5V, pa je:
( ) 25 0 357 0 7 0
7 0 5 9
, U , , U
, ,
R R

(0 V<U
R
<11 V)

sl. 8-14.

193
Dalje se moe uspostaviti veza izmeu izlaznog napona ispravljaa i upravljakog
napona. Srednja vrednost izlaznog napona tiristorskog mostnog ispravljaa je:
( )
MIN , R MAX , R
MIN , R R
, d , d SR , d
U U
U U
cos U cos U U
0 0

Prenosna funkcija u obliku kolinika izlaznog i ulaznog napona se ovde ne moe
eksplicitno izraziti.
Jasno je da se ova kola za upravljanje mogu primeniti i kod poluupravljivih
ispravljaa (diodno-tiristorskih mostova).
Kod njih je:
( )
2
1
2
1
0 0
MIN , R MAX , R
MIN , R R
, d , d SR , d
U U
U U
cos
U
cos
U U

8.4.2. INTEGRISANO KOLO TCA 780
Do sada je opisano nekoliko naina upravljanja, primenom operacionih
pojaavaa. Ovo je vana oblast elektronike, pa je dosta integrisanih kola namenski
razvijeno za ove primene.
Osim proste regulacije ugla paljenja, ova kola esto imaju i druge funkcije kao to
su, meki start, mogunosti za uvoenje raznih povratnih sprega (po brzini, struji
naponu i td.).
U daljem tekstu je opisano integrisano kolo tipa TCA 780, proizvodnje Siemens
(DIP 16 pakovanje). Isti raspored noica (pinova) ima i kolo TCA 785.
Ovo kolo je namenjeno za faznu kontrolu triristora, trijaka i tranzistora. Kolo je
predvieno za monofaznu regulaciju, ali sa tri kola moe se primeniti i u trofaznim
pretvaraima. Najvanije karakteristike kola su:

sl. 8-15.

194
Napon napajanja (V
S
) 8 do 18 V
Max. izlazna struja (pin 14 i 15) 55 mA
Max. sinhronizaciona struja (I
5
) 200 A
Radna frekvencija 10 do 500 Hz
Referentni napon (V
REF
) 3,1 V (t10 %)
Principska blok ema kola prikazana je na sl. 8-16, a na sl. 8-17 karakteristini
dijagrami. Kolo radi na sledei nain:
Sinhronizacioni napon se preko visokoomskog otpornika dovodi na pin 5. Detektor
nule odreuje prolazak napona kroz nulu i prenosi ga u sinhronizacioni registar, koji
upravlja generatorom rampe, kondenzator C
10
koji se puni konstantom strujom
(odreenom sa R
9
). Struja punjenja kondenzatora C
10
je:
9
10
25 1
R
V ,
I
REF

Sa ovom strujom napon rampe je:
t
C R
V ,
V
REF
10 9
10
25 1

i njegova maksimalna vrednost je V
S
-2.
Na pin 11 se dovodi kontrolni napon (U
11
). Kada napon rampe pree kontrolni
napon, odreen je ugao upravljanja :

sl. 8-16.

195
REF
V ,
C R V
t

25 1
10 9 11

Zavisno od visine kontrolnog
napona, ugao upravljanja se moe
menjati u opsegu od 0
0
do 180
0
.
Na pinovima 14 i 15, dobijaju se
pozitivni impulsi A
1
i A
2
, trajanja oko
30 s u svakoj poluperiodi.
Dodavanjem kondenzatora C
12
,
trajanje ovih impulsa moe se
produiti (0,5 ms/nF). Ako se pin 12
vee na masu, trajanje se produava
do kraja poluperiode. Na pinovima 4
i 2 su naponi inverzni A
1
i A
2
.
Na sl. 8-18, prikazana je jedna
tipina primena ovog kola kod
regulacije napona sa trijakom.
Za upravljanje tiristorima u
regulisanom ispravljau, napone A
1
i
A
2
(sa pinova 14 i 15) treba razdvojiti
i preko impulsnih transformatora
preneti odgovarajuim tiristorima
ispravljakog mosta.
Na sl. 8-19, prikazana je primena
obog kola kod trofaznih mostnih
ispravljaa. Najei sluaj je da je
transformator ispravljaa sprege D/y.
Da bi se imala pravilna
sinhronizovanost, potrebno je da
sinhronizacioni transformatori budu
spregnuti na isti nain. Sva tri kola
se napajaju iz zajednikog
stabilisanog ispravljaa (15 V).
Svako kolo dobija svoj
sinhronizacioni napon, dok je
upravljaki napon je zajedniki. Na izlazima se dobijaju tri grupe (od po dva impulsa)
fazno pomerene za treinu periode.
Zbog razlike u vrednostima pojedinih komponenata (tolerancija) mogu se pojaviti i
razlike u uglovima upravljanja po fazama. Ove razlike se kompenziraju dodatnim
trimer-potenciometrima u kolu pina 9.
Kod upravljanja mostim ispravljaima, potrebno je da se upravljaki impulsi
istovremeno dovedu na dva tiristora (po jedan iz anodne i katodne grupe). Ovde se
moe primeniti ILI logika kao na sl. 8-19.

sl. 8-17.

sl. 8-18.

196
Ovde je pretpostavljen direktan redosled faza (L1, L2, L3). Tako na primer, impuls
sa pina 15 (faze L1), pored tiristora anodne grupe svoje faze (Th1), treba da ukljui i
tiristor (Th5) katodne grupe faze koja kasni za 120
0
(L2).
U sluaju promene redosleda (zamena mesta dve faze), druga faza (L2) bi
prednjaila u odnosu na prvu i trebalo bi ukljuiti Th6 umseto Th5. Zbog toga, kod
prikljuivanja ispravljaa sa ovakvim upravljanjem treba voditi rauna o redosledu
faza.
Druga mogunost je da se upravljakim impulsima produi trajanje na vie od
estine periode. Sada se upravljaki impulsi preklapaju. Svaki impuls se preko svog
drajvera prenosi tiristorima i ispravlja pravilno radi nezavisno od redosleda faza.
Da bi se ovako dug impuls preneo preko impulsnih transformatora koristi se
tehnika amplitudne modulacije noseeg signala frekvencije desetak kHz (ealj).

sl. 8-19.

197
8.4.3. INTEGRISANO KOLO SL440
U daljem tekstu e biti prikazano integrisano kolo SL440 proizvodnje PLESSEY.
Kolo je namenjeno za faznu kontrolu tiristora i trijaka ureaja u domainstvu i
ndustriji i td. Osnovna blok ema kola prikazana je na sl. 8-20.
Najvanije karakteristike kola su:
Trajanje okidnih impulsa oko 50 s
Maksimalna izlazna struja 120 mA (tipino)
Opteretivost pin 3 (maksimalno) 30 mA
Statiko pojaanje servo pojaanja 75 (tipino)
Prag strujnog limita t 0,7 V

Mreni napon se preko otpornika
R
2
i diode D2, dovodi na pin 2. Za
220 V otpornost ovog otpornika je
6,8 k i snaga 5 W. Ovaj napon
slui za sinhronizaciju i za
napajanje kola. Izlaz internog
stabilizatora je izveden na pin 3 i
njegov napon je oko 11,3 V.
Princip rada kola je sledei.
Kondenzator C
14
se prazni, u toku
poluperiode, konstantnom strujom
proporcionalnoj naponu na pin 13.
Kada njegov napon dostigne

sl. 8-19.

sl. 8-21.

198
interno podeen nivo, na izlazu (pin 1) dobija se impuls trajanja oko 50 s. Detektor
prolaska kroz nulu resetuje kolo i naglo puni kondenzator C
14
na poetnu vrednost
napona. Ciklus se dalje ponavlja na isti nain.
Ako se kontrolni pin 4 vee na masu, okidni impulsi su blokirani. Ova mogunost
se moe koristiti za ogranienje struje.
Kolo ima samo jedan izlazni pin, tako da je pogodno za upravljanje
poluupravljivim ispravljaima i regulaciju naizmeninog napona trijakom.
Na sl. 8-21, prikazana je tipina primena ovog kola kod upravljanja trijakom.

Na tritu se nalazi dosta intergrisanih kola za upravljanje tiristorima i trijacima. U
katalogu AEG-TELEFUNKEN za ove namene preporuuje se i sledea kola:
- TEA 1007, U 111 B, U 112 B, za upravljanje trijakom
- UAA 145/146 pogodna za upravljanje tiristorskim mostnim pretvaraima sa
opsegom upravljanja od 0
0
do 180
0
.
- U 106 BS fazno upravljanje tiristorima i trijacima, ukljuenje pri prolasku kroz
nulu i td.
- U 217 B, za ukljuenje trijaka pri prolasku kroz nulu (statiki prekidai)

Kod pretvaraa velikih snaga pri faznoj regulaciji dolazi do deformacije oblika
ulaznih napona. Prisustvo harmonika u napojnoj mrei moe negativno da se odrazi
na kvalitet upravljanja.
Jedan od naina prevazilaenja ovog problema je digitalno generisanje kosinusnog
oblika napona. Mogue reenje je da se koristi tehnika PLL (Phase-Locked-Lope).
U eprom sa 2
n
memorijskih lokacija, mogu se upisati vrednosti za kosinusnu
funkciju. Sasvim zadovoljavajua funkcija se moe dobiti memorijom sa n=8
(2
n
=256).
Frekvencija naponski kontrolisanog oscilatora (VCO), se deli sa 2
n
i sinhronizuje
sa mrenom. Ona se zatim dovodi u kruni broja modula 2
n
na ijem se izlazu
dobijaju brojevi koji pretstavljaju adrese, kojima se iz eproma isitavaju vrednosti
kosinusne funkcije. Ona se dalje pomou D/A konvertora moe pretvoriti u analognu
i dalje opisanom metodom vriti fazno upravljanje.
Umesto analogne, dalja obrada signala se moe vriti i digitalno.

199
8.4.4. ZATITA DIODA I TIRISTORA
Pri radu ureaja sa diodama i tiristorima, mogu nastupiti stanja koja mogu da
dovedu do oteenja ovih elemenata.
Kod dioda i tiristora oteenja mogu da nastanu zbog prevelikih struja i previsokih
napona. Samim tim to su i dve osnovne vrste zatite ovih elemenata.
Kod tiristora smetnje ili oteenja mogu da nastanu i pri brzim promenama napona
(du/dt) ili naglom porastu struje (di/dt).
Prekostrujna zatita
Struja u ploici poluprovodnika stvara gubitak snage, koje se manifestuje kroz
njegovo zagrevanje. Prekoraenje maksimalno dozvoljene struje znai i prekoraenje
maksimalno dozvoljene temperature poluprovodnika, to moe dovesti do njegovog
trajnog oteenja.
Masa poluprovodnika je mala, tako da je i toplotni kapacitet takoe jako mali. To
znai da je i brzina zagrevanja velika i da pri preoptereenju treba to bre prekinuti
struju.
Prekoraenje dozvoljene struje moe nastati zbog preoptereenja ili kratkog spoja
na strani optereenja ili u nekom delu ureaja. Tiristorski regulisani pretvarai skoro
uvek imaju mogunost ogranienja struje putem povratne sprege i na taj nain
aktivne zatite od preoptereenja. Osim toga u sistemu zatite od preoptereenja
obino se nalaze jo i prkostrujni i termiki releji. Ovo vai i za diodne ispravljae.
Zatita od kratkih spojeva izvodi se topivim osiguraima. Mali toplotni kapacitet
dioda i tiristora zahteva meutim bre prekidanje struje od onoga koje imaju
standardni osigurai. Na primer, diode i tiristori mogu da izdre bez oteenja struju
oko 5 puta veu od nazivne u trajanju od oko 10 ms. Zbog toga je za zatitu dioda i
tiristora razvijena posebna vrsta, takozvani brzi (ili ultrabrzi) osigurai.
Kod klasinih osiguraa, luk se prkida na jednom mestu i pad napona na njemu je
mali. Ulazni napon je vei od napona luka i struja se gasi tek pri prolasku kroz nulu.
Ovakvi osigurai se nazivaju pasivnim.
Kod ultrabrzih osiguraa, srebrna topiva traka ima suenja na vie mesta po duini.
Pri pregorevanju osiguraa, na ovim mestima pojavljuje se vie lukova vezanih na
red, tako da je pad napona na osigurau veliki. Ako je ovaj pad vei od ulaznog
napona, osigura deluje aktivno na smanjenje struje i luk se gasi bre, ne ekajui
kraj poluperiode.
Da osigura ne bi pregoreo pri nominalnoj struji optereenja, njegova nazivna
struja treba da bude bar desetak procenata vea od nominalne.
Osigurai se mogu smestiti na strani napajanja ureaja ili u grane na red sa
tiristorima. U prvom sluaju broj osiguraa je manji ali je efikasnost zatite bolja ako
svaki tiristor ima svoj osigura.
Za izbor osiguraa koristi se veliina I
2
t. Ona je proporcionalna energiji koja se u
njemu razvije od nastanka kratkog spoja do prekida struje, tako da pretstavlja meru
veliine toplotnog impulsa. Zbog toga se u katalokim podacima za diode i tiristore
daje i ova vrednost.

200
Za pouzdanu zatitu, a zbog rasipanja karakteristika, potrebno je da osigura kojim
se tite ovi elementi ima 3 do 5 puta manju vrednost I
2
t, od vrednosti koja odgovara
tienom elementu (diodi ili tiristoru).
Da bi se spreila zamena standardnim, ultrabrzi osigurai se i fiziki razlikuju. Na
primer, neki tipovi noastih osiguraa se izvode sa kontaktima koji se u podnoje
uvruju zavrtnjima. Na taj nain ultrabrzi osigura se moe umetnuti u podnoje
standardnog, ali ne i obrnuto.
Veliki proizvoai dioda i tiristora, u svojoj ponudi obino imaju i pratei pribor u
koji spadaju i ultrabrzi osigurai.
Prenaponska zatita
Pri izboru diode ili tiristora gleda se da njihovi maksimalno dozvoljeni naponi
budu od 2 do 2,5 puta vei od amplitude napona napajanja. Razlog ovako velikoj
rezervi je prisustvo prenapona. Prenaponi najee nastaju zbog atmosferskih
pranjenja, manipulacijama prekidaima napojnoj mrei i slino.
Za zatitu od prenapona koriste se R-C lanovi na prikljucima napajanja, varistori,
diodni mostovi u praznom hodu i slino.
Zatita tiristora od di/dt
Velika brzina porasta struje izaziva lokalno zagrevanje provodne zone kristala i
moe dovesti do trajnog oteenja tiristora. Zatita se postie dodavanjem vrlo male
induktivnosti u kolo. Veliina ove induktivnosi (L) je:
di
dt
U L >
Tipine vrednosti su nekoliko mikrohenrija, tako da ova induktivnost moe biti
posebno oblikovana veza sa tiristorom ili prstenasto jezgo (jedno ili vie) od ferita ili
tankog lima visokopermeabilnog magnetnog materijala.
Zatita tiristora od du/dt
Prevelika brzina porasta direktnog napona moe da izazove neeljeno ukljuenje
tiristora. Ovo dalje moe da prouzrokuje druge neeljene posledice od nepravilnog
rada pretvaraa do kratkog spoja pojedinih delova pretvaraa.
Uzroci pojave velike brzine porasta direktnog napona mogu biti; ukljuenje
pretvaraa na mreu, komutacije pojedinih elemenata u pretvarau, prenaponi iz
mree i td.
Zatita se dodavanjem R-C lanova paralelno tiristoru. Vrednosti ovih elemenata
su sline onima kod rednog vezivanja tiristora. Kondenzatori su kapaciteta u opsegu
od oko 0,1 F do 1 F a otpornici se kreu od 5 do 50 .

201
L I T E R A T U R A

1. T. Brodi: Energetska elektronika; Svjetlost, Sarajevo 1986.
2. B. Panti: Elektromotorni pogoni sa primenom energetske elektronike: FTN
Institut za energetiku i elektroniku, Novi Sad 1980. (skripta)
3. R. Radeti: Tranzistorski pretvarai snage; Nauka, Beograd 2002.
4. B. Radojkovi: Jednofazne lokomotive sa silicijumskim usmeraama;
Graevinska knjiga, Beograd 1969.
5. Z. Beni, Z. Plenkovi: Energetska elektronika, I dio poluprovodniki ventili,
kolska knjiga, Zagreb, 1978.
6. P. uhel, S. Ferkolj: Energijska elektronika - teorija in sistemi; Univerzitetska
tiskarna v Ljubljani 1980.
7. B. uri: Tiristori, Tehnika knjiga, Beograd, 1980.
8. D. Martinovi, Z. Pendi, J. Menart: Energetska elektronika (za III razred
elektrotehnike kole), ZUNS, Beograd 2001.
9. D. Rajakovi, . Janda: Sistemi za besprekidno napajanje elektrinom
energijom, Agencija Spiridonovi, Beograd, 1999.
10. Konar, Tehniki prirunik, peto izdanje, Zagreb, 1991.
11. V. Kati: Energetska elektronika - zbirka reenih zadataka, FTN, Novi Sad
1998.
12. P. Petrovi: Energetski pretvarai i kola za njihovo upravljanje -zbirka reenih
zadataka, Nauka, Beograd 1997.
13. B. D. Bedford: Principles of inverter circuits; John Wiley and sons, inc. 1964.
14. B. K. Bose: Power electronics and ac drives; Prentice-Hall, 1986.
15. F. Csaki: Power electronics; Budapest 1975.
16. S. B. Dewan: Power semiconductor drives; John Wiley and sons, inc. 1984.
17. S. B. Dewan: Power semiconductor circuits; John Wiley and sons, inc. 1975.
18. F. Mazda: Thyristor Control; John Wily and Sons 1973.
19. B. Pelly: Thyristor Phase - Controlled Converters and Cycloconverters; John
Wiley and Sons. Inc 1971.
20. J. M. D. Murphy: Thyristor control of A.C. Motors; Pergamon Press, 1978.
21. R. H. Balijan, M. A. Sivers: Tiristornie generatori i invertori; Lenjingrad 1982.
22. F. Csaki (sa grupom autora): Silovaja elektronika, (zbirka zadataka) Moskva
Energoizdat 1982.
23. H. Buhler: Electronique de reglage et de commande; 1979. Editions Georgi.
24. H. Buhler: Electronique de puissance; 1981. Editions Georgi.
25. G. Moltgen: Line comutated thyristor converters; Pitman publishing, 1972.
26. Analog ICs, data book 1981/82, Siemens AG
27. Integrated circuit, data book 1979/80, AEG-Telefunken

Tiristorski Pretvaraci

Încărcat de

Informații document

Titlu original

Drepturi de autor

Formate disponibile

Partajați acest document

Partajați sau inserați document

Opțiuni de partajare

Vi se pare util acest document?

Este necorespunzător acest conținut?

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Tiristorski Pretvaraci

Încărcat de

Drepturi de autor:

Formate disponibile

RADOJLE RADETI

), i ovu snienu struju

). Od ovog trenutka vie nema

cos cos sin 2

cos cos 2 cos cos

cos cos sin 2

cos cos sin 2 2

), pri emu vai da je R

S-ar putea să vă placă și