AGRICULTURE - SOIL

REMEDIATION
TECHNOLOGY

Akademik Sonja Stefanov

Akademik Rade Biocanin
Akademik Slobodan Neskovic
Uvod
 U radu su prikazane tehnologije za
remedijaciju zemljišta u velikim procesnim
sistemima
 Uporedjene su tehnologije za remedijaciju
zemljista
 Propisi obavezuju zagadjivace da kontrolišu
sve emisije zagadjujucih supstanci koje
ispuštaju u vazduh i sve otpadne tokove u
vodu, zemljišste i podzemne vode i da svojim
ponašsanjem zaštite zživotnu sredinu.
 Uredba o programu sistematskog pracenja
kvaliteta zamljišta, indikatorima za ocenu rizika od
degradacije zemljišsta i metodologiji za izrada u
remedijacionih 88/2010.
 Srbije do skoro nije imala normative za
zagadjenost podzemnih voda I zemljisšta u pa se u
praksi se koristi internacionani standard Holandski
nacionalni standard
(DBO/1999226863 The Netherlands Ministn/ of
Housing, Spatial Planning and Environment's
Circular on target values and intervention values
for soil remediation, February 4th, 2000).
Holandski standard
 sadržaj mineralnih ulja u nezasicenom zemljištu
iznosi do 50 mg/kg, a zemljište sa sadržajem
mineralnih ulja koncentracije iznad 5000
mg/kg treba tretirati kao zaga eno zemljište i
potrebno je pripremiti neku od tehnologija
remedijacije
 Tek kada se izvrši iskopavanje kontaminiranog
zemljišta, iskopano zemljište se tretira kao otpad
na koji se primenjuje Pravilnik o kategorijama,
ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. glasnik RS",
br. 56/2010)
 Zemljište se smatra opasnim otpadom ako
sadržaj mineralnih ulja prelazi vrednost od 20
g/kg prema Bazelskoj konvenciji
(UNEP/CHW.7/11/Add. 3,22.07.2004. Interim
guidelines on hazard characteristic H13
ofAnnex III to the Basel Convention. Prema
Evropskoj direktivi (EC Council Decision of 19
December 2002 establishing criteria and
procedures for the acceptance of waste at
landfills pursuant to Article 16 of and Annex II
to Directive 1999/31/EC)
 materijal se ne mozže odlagati na deponije
ukoliko sadžaj mineralnih ulja prevazilazi grani
ne vrednosti za odlaganje na deponije
inertnog otpada (500 mg/kg).
Tehnologije za remedijaciju
Bioloska obrada ex situ

Fizicko hemijska obrada

ex situ

Termicka obrada obrada

ex situ

Bioloska obrada in situ

Fizicko hemijska obrada

obrada in situ

Termicka obrada in situ

 Koriste
se cesto i vise tehnologija-
kombinacija
 Osnovna podela: ex situ i in situ
 Tabelom su obuhva eni status tehnolgije,
raspoloživost, primena, vreme remedijacije i
ukupni troškovi. Navedeni podaci za status,
raspoloživost i troškovi se odnose na SAD
Prednosti tehnologije ex situ u
odnosu na in situ
 pojednistavljen kontrola u rekatori reaktanata
zagadjuju ih supstanci i produkata remedijacije
modifikacija iskopane zemlje dodacima hranljivih
supstanci i materija kojima se povecava
propustljivost zagadjene zemlje
 unapredjenje kontrole mozže da obuhvati gasovite
produkte koji se sabiraju postavljanjem pokrivke,
odnosno procedne vode, postavljanjem cevnog
sistema za njihovo prikuplajnje
 u principu je potrebno manje uzorka i analiza da
bi se obezebdilo pracenje procesa i verifikovala
njihova efikasnost.
Unapredjenje remedijacije
 aeracijom zagadjenog materijala uz injektovanje
vazduha ili ektraciju para, uz prethodnu pripremu
zagadjenog materijala dodatkom materijala koji
povecavaju propustljivost

 održavanjem sadržaja vlage na optimalnom nivou od

50 85% od kapaciteta materijala

 ravnomernom raspodelom hranljivih supstanci kroz

gomilu, odnosno reaktor I

 podešsavanjem teksture zagadjene zemlje njenim

mešsanjem sa nezagadjenom.
 Biološ ki procesi za obradu zemlje
 biološska obrada zagadjene zemlje
(landtreatment/landfarming)
 kompostiranje (composting)
 kontrolisana biološska obrada zagadjene zemlje
(biopiles)
 biološska obrada zagadjene zemlje u zžitkom stanju
(slurry phase bioremedation)

 Biološ ki procesi za obradu zemlje in situ

• biodegradacija (in situ biodegradation)
• bioventilacija (in situ bioventing)
• prirodna remedijacija (natural attenuation)
• fitoremedijacija (phytoremediation)
 Fizicko hemijski procesi za obradu zemlje
 hemijska redukcija/oksidacija
 dehalogenacija
 pranje zemlje (soil washing)
 ekstrakcija para iz zemlje (soil vapor extraction ex situ)
 ocvršsavanje /stabilizacija (solidification/stabilization)
 solventna ekstrakcija (solvent extraction)
 oksidacija suprekriticnim fluidima(supercritical fluid oxidation)
 ekstrakcija suprekriticnim fluidima (suprecritical fluid extraction)

 Fizicko hemijski procesi za obradu zemlje in situ

•stvaranje pukotina u slojevima (Fracturing)
•spiranje zemljišta (soil Flushing)
•ekstrakcija para iz zemljišta(vakum ekstrakcija) (Soil Vapor
Extraction SVE)
•ocvršscavanje/stabilizacija (in situ solidification /stabilization)
•hemijska redukcija/oksidacija (in situ chemical
reduction/oxidation)
 Termicki procesi za obradu zemlje
 visokotemperaturna termicka desoprpcija
(high temperature thermal desorption)
 niskotemperaturna termicka desorpcija
(low temperature thermal desorption)
 insineracija (incineration)
 piroliza (pyrolisis)
 vitrifikacija (vitrification ex situ)

 Termicki procesi za obradu zemlje in situ

•vitrifikacija (vitrification)
•vakuum ekstrakcija para uz zagrevanje
(enhanced vacuum extraction
Zakjucak
 Znacaj izbora tehnologije remedijacije
 Vremena dekontaminacije
 Kvaliteta zemljista koje je dekontaminirano
 Cene remecijacije zemljista