BULOVA ALGEBRA

3 časa
 BULOVA ALGEBRA
 Do sada su nas učili da je 1+1=2, a sada se srećemo sa situacijom da je 1+1=1

 Bulova algebra –ORT – matematika

 Zakoni logičkog donošenja odluka zasnivaju se na tvrđenjima koja mogu biti tačna i
netačna.

 Trvđenja nikada ne mogu biti delimično tačna ili delimično netačna.

 Šta je Bulova algebra?

 Algebra koja analizira prethodna tvrđenja, sažima matematičku logiku i teoriju skupova i
daje teorijsku osnovu savremenih računarskih nauka naziva se Bulova algebra.
 BULOVA ALGEBRA

 Tvorac ove algebre je Džordž Bul (George Boole, 1815- 1864) engleski matematičar i
filozof.

 Bulova ideja je bila da logiku sažme je u prostu algebru, pretvarajući je u matematiku.

 Na taj način stvorene su nove matematičke discipline Matematička logika ili simbolična
logika i algebra logike koja je nazvana Bulova algebra.

 Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktične primene.
 1937. godine naučnici Nakašima i godinu dana kasnije Šenon su iskoristili Bulovu aglebru
za analizu mreža sa relejima.

 Telefonija je tih godina bila u brzom razvoju, pa je bilo potrebno koristiti neki matematički
aparat kojim bi se opisivale željene komunikacije i način ostvarivanja veza.
 DEFINICIJA I AKSIOME
Neka je neprazan skup B u kome su definisane dve binarne operacije +(sabiranje) i *
(množenje), unarna operacija ’, a 0 i 1 su elementi iz skupa , tada skup

{ B, +,*, ', 0,1}

nazivamo Bulovom algebrom , ako za bilo koje elemente skupa a, b, c �B

 zatvorenosti a + b �B, a * b �B

 komutativnosti a + b = b + a, a * b = b * a

 distributivnosti a + ( b * c ) = ( a + b) * ( a + c ) , a * ( b + c ) = ( a * b) + ( a * c )

 postojanje neutralnog elementa a + 0 = a , a *1 = a

 postojanje inverznog elementa a + a = 1, a * a = 0
 DEFINICIJA I AKSIOME

Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinični element.

= a zove se komplement od a.
a�

Operacije + i * zovu se sabiranje i množenje .

Oznaka za operaciju * se često ne piše, već se koristi oznaka

g
Usvajamo i klasične konvencije prioriteta operacija.
Najveći prioritet ima operacija komplementa , zatim * i najmanjeg prioriteta je
operacija +
 OSNOVNE TEOREME
Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada važe sledeće teoreme, odnosno zakoni:

o zakon asocijacije ( a + b) + c = a + ( b + c) , ( a * b) * c = a * ( b * c )

o zakon idempotencije a + a = a, a * a = a

o zakon nule a + 1 = 1, a * 0 = 0

o zakon apsorbcije a + a * b = a, a * ( a + b ) = a

o zakon involutivnosti a =a

o De Morganovi zakoni ( a + b) = a * b , ( a * b) = a + b

o zakon komplementa za neutralne elemente 0 = 1, 1 = 0

o zakon sažimanja a * b + a * b = a, ( a + b) * ( a + b ) = a
 BINARNA BULOVA ALGEBRA

• Ako se na skupu B={0,1} definišu operacije +,* ’ , odnosno ‘ , prema tablicama, dobija se
Bulova algebra.

• 0’=1, 1’=0

+ 1 0 * 1 0
1 1 1 1 1 0

0 1 0 0 0 0
 BULOVE FUNKCIJE

Neka je F = F ( p1 , p2 ,K pn ) neka formula .

• Iskazna slova p mogu da uzimaju vrednosti 1 i 0.
• Bulova funkcija je svako preslikavanje F : B n � B
• Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicom.
p F1 F2 F3 F4
1 1 1 0 0

0 1 0 1 0

p q F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0
1 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0
 BULOVE FUNKCIJE
• Tablica za Bulove funkcije ima 2n promenljivih i 22 funkcija , jer je V22 = 22
n n n

Iz tablice se može videti da su F8, F5, F7 i F10 redom disjunkcija, konjukcija , implikacija i
ekvivalencija.

Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama

 DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA
• Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika.

• Disjunktivna forma predstavlja logičku sumu logičkih proizvoda (primer):

F = F1 F2 + F1 F2 + F1 F2 + F1 F2

• Konjunktivna forma predstavlja logički proizvod, logičkih suma (primer):

F = ( F1 + F2 ) ( F1 + F2 ) ( F1 + F2 ) ( F1 + F2 )
 Primer
Funkcija je zadata tabelom . Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije

p p1 q p2 r p3 F F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1

• Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate tabele,

zapisujemo u vidu logičkog proizvoda onoliko elementarnih suma koliko u tabeli ima
vrsta sa vrednošću funkcije 0.
F = ( p + q + r) ( p + q + r ) ( p + q + r)
 Primer
Funkcija je zadata tabelom . Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije
F
p132 p q r F
1 1 1 1
1 1 0 0
1 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
0 1 0 0
0 0 1 1
0 0 0 1

Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate tabele, zapisujemo
u vidu logičkog zbira onoliko elementarnih proizvoda koliko u tabeli ima vrsta sa vrednošću
funkcije 1.
F = pqr + pqr + pqr + pqr + pqr
 PRIMENA U RAČUNARSTVU I TEHNICI

• Računari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1.

• Binarni sistem je izabran zato što računar mora da prikaže bilo koju cifru na jedinstven
način, a postoji veliki broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva jedistvena stabilna
stanja.
• Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, uključen-isključen i slično.
• Binarni sistem pogodan za korišćenje primenom matematičke logike.

• Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu količinu informacija, odnosno najmanji
podatak koji se može obraditi u računaru i zove se bit (bit).
• Bit može da reprezentuje istinu (true) i neistinu (false). Jedinica reprezentuje istinu, a
nula neistinu.
• Logičke operacije se predstavlja i kao konjukcija AND, a disjunkcija kao OR, imajući u vidu
istinitosne tablice za date logičke operacije.
• U većini računara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt (byte).
 Primer

• Ako primenimo operatore AND i OR

na brojeve 0110110110 i 1100011101 dobićemo:

0110110110 0110110110
1100011101 AND 1100011101 OR
1110111111 0100010100
 PRIMENA

• Računari moraju imati mogućnosti da memorišu i obrađuju i nenumeričke, odnosno

tekstualne podatke.
• To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charácter data), zatim slova, znakovi
interpunkcije , matematički znaci , specijalni znaci i slično.
• Podaci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod.
• Na primer 1111001 predstavlja slovo b.

• Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje računara.

• Digitalna kola kombinuju nule i jedinice, i generišu nove nule i jedinice.
• Mašinske instrukcije su takođe prikazane kao nizovi nula i jedinica.
• Svi programi napisani u asembleru ili nekom višem jeziku da bi mogli da rade moraju da
budu prevedeni u nizove nula i jedinica.
 PRIMENA

• Prekidačke šeme su univerzalne šeme koje ne zavise od tehnologije. Mogu da se realizuju

na osnovu mehaničkih prekidača, električnih kola i slično.
• Digitalna električna logička kola su specijalizovane šeme sastavljene od tačno
definisanih električnih komponenti.

• Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije ���

, , ,imaju jednu zanimljivu
interpretaciju koja se koristi u tehnici, u projektovanju digitalnih kola i naziva prekidačka
algebra.
• Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidači, a njihova negacija kao zatvoreni
prekidači. Ako iskazno slovo ima vrednost p=1, smatra se da je prekidač zatvoren, tj. da
provodi struju, a za p=0, je otvoren, tj. da ne provodi struju.

• Formula se tretira kao šema sa dva kraja sastavljena od prekidača koji su povezani
paralelno ili serijski.
• Tautologijama odgovaraju šeme koje uvek provode struju.
 Primer

• Posmatrajmo prekidačku kolo-šemu koje sadrži prekidač i sijalicu. Vrednost 1

dodeljujemo prekidačima i kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protiče struja. U
suprotnom dodeljujemo im vrednost 0. Kada su prekidači redno vezani, sijalica će svetleti
i kolo će imati vrednost 1 samo ako su oba prekidača p i q zatvorena. Prema tome, ovo
kolo će odgovarati iskazu p i q, odnosno �qAND –i kolo .
i zovep se

Digitalno logičko kolo

 Primer

• Posmatrajmo prekidačko kolo u kome su prekidači i vezani paralelno. Kada su prekidači

paralelno vezani, sijalica će svetleti ako je ili i kolo će imati vrednost 1 ako je bar jedan
prekidača i zatvoren. Prema tome, ovo kolo će odgovarati iskazu p ili q, odnosno
i zove se OR - ili kolo p �q

Kolo sa jednim prekidačem , u kome sijalica svetli samo ako je prekidač otvoren. Prema
tome kolo će imati vrednost 1 ako je prekidača zatvoren, odnosno ako je p jedako 0.
Takvo kolo se zove ne kolo ili invertor .

�p
 Primer
• Elementi digitalnih logičkih kola osim standardnih navedenih ( i kolo , ili kolo i ne kolo )
su i sledeća kola:
• ni kolo , odgovara logičkom izrazu �( p �q )

• nili kolo, odgovara logičkom izrazu �( p �q )

• ekskluzivno ili
 Primer

Datoj formuli pridružiti prekidačku šemu i digitalno logičko kolo.

p �( q �r �s ) ( p �q ) ��r
• Najvažnija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju prekidačkih
i logičkih kola.

a=a
a� a+a =a a+b=b+a
0=0
a� a+0=a b = b�
a� a
a =a
1= a
a� a +1 = 1 a( b�
c ) = a ��
b c
a =0
a� a +a =1 a + ( b + c) = a + b + c

b+a�
a� b =a
a+a�
b=a
b =a +b
a�
a+a�
b= a+b
b+a�
a� c + b�
c = a�
b+a�
c + b�
c a+b=a �
b
• Primer: Uprostiri izraz i nacratati kolo p + q + q�
p� q+r

p + q + q�
p� q + r = 0+ q + q�
q+r (a� a = 0)
= q + q�
q+r ( a + 0 = a)
=q+q+r ( a �a = a )
= q+r ( a + a = a)
=q+r ( a = a)
• Primer: Dokazati zakon
a=a
a�

a = a�
a� a+0 neutra ln i element
= a�
a+a�
a inverzni element
= a( a + a) distribucija
= a�
1 inverzni element
=a neutra ln i element