-

Biblioteka .,UM"

4
..
a,

LANA IZRAEL
TONI BUZAN

, v
MOC DECjEG UMA
Postan ite genije n a brzaka

Beograd, 1999.
 Naslov originala
Lana Israel, Tony Buzan
BRAIN POWER FOR KIDS
Copyright ~ 1991 by Lona Israel with Tony Buzan

Autorska prava za Jugoslaviju

Branislav Ma riči ć

Izda vač
FINESA, Rada Končara la, Beograd
tel./fax 0 111437- 127 ; 0 11/42 8-53 6

Za izdavača
Branislav Ma riči ć

Urednik
•
Caslav Man či ć

Prevodilac
Mr Jasmina Krpo- Ć etk ovi ć

Lektor
Nevena Manč ić
Korektor
Zorica Maričić

Priprema za štamp u
Studio SKRIPTA

Štampa
Dijam ant print
tiraž: 500 primeraka

ISBN 86-82683-05 -9
 Zahvalnost izdavača

Poštovan i č i taoc i ,
Vi ste zaslužni što je još jedno naše izdanj e pred Vama.
Verovali ste nam , pod ržavali naš i zd av a č k i plan i pom ogli da se
ostvari j edan san. Hvala!
Kada sam prvi put čuo za Buzanov program mentalnog opisme-
nj avanja, postavio sa m seb i cilj da objavlj ujem njegova dela (u
Jugoslavij i) - zbog Jelene, Lidij e, Dine, Mateje i svih mladih.
-
Ze leo sam da nauče da č i taj u brže, uče lakše i da se igraj u i raduj u
dok ulaze u svet znanj a.
U radu su me podržavali , savetovali i hrabril i moja supruga i
deca, i veom a dra gi prij atelji Radica i Rad iša Dobrod olac.
o Zahvalj ujem se gospodinu Jovanu Mi l e nko v i ću iz autorske
agencij e "Prava i prevodi".
o Zahvalj uj em se brač n om paru M a nč i ć na st ru čn oj pom oći ,
gos pođ i Futo Dragici iz Subotice, prevodioc ima, radni cima
u štamparij ama i knji žarama, i uli čn im p rodavcim a knj iga.
o Zahvaljujem se novinarim a beogradskih, novosadskih i su-
boti čkih novin a, radio i tv stanica.

o Zahvaljujem se organizacij i MENSA - Jugoslavije, koj a je

pokazal a veliku za interesovanost za naš rad .
o Posebno se zahva lj ujem Tonij u Buzanu što je napi sao knj ige
sa kojimaj e lakše ući II XX I vek!

Brani slav M ari č i ć

•
 v

STA? KO? OPAAA!!!

•
Skola, u čenje, ve žbanie, beleške, do mać i, propitiva-
nje, i tako god inama. Sve to okupira naše živote i po-
staje rutina. Zar ne bi zato bilo super da otkrijemo na-
č i n koji će nam olakšati u č enj e , popraviti ocene i omo-
guć i t i više slobodnog vremena?

Ja sam Lana, trina-

estogodišnja devoj-
čica, i živim u Ma-
jamiju, na Floridi.

A ja sam Toni, č etrd e s etšes togod išnj i

klinac, i živim u mestu Marlou, u Engleskoj.

Ove godine sam od Tonij a n au čil a novu, da tako

kažem, metodu za učenje . Od tada, provod im sve ma-
nj e vremena u če ći i radeći d om ać e , a imam sve bolje
ocene.

MANJE UČENJA, A BOLJE OCENE!!!

Suviše dobro da bi bilo istinito?
•
Ne, suviše dobro l sasvim istinito!

7
 UVOD
~1)11/1I111(~

ZDRAVO! Da li sam ja to
dobro č uo? Bolje ocene, a manje
učenja!!! Mislim da bi trebalo da se
upoznamo, i to brzo. Moj nadimak
je BOCKO i spreman sam da na
brzaka postanem genije!

Bocko, verovao ili ne, ti si već JESI genije. Vidiš,

svi se mi rađamo kao genij i. Samo je pitanje učenja
kako ćemo rukovati tim neverovatnim biokompjute-
rom koji posedujemo - našim mozgom. Kada to jed-
nom naučimo, na putu smo ka slatkom uspehu!

Prvi korak je da naučiš ponešto o svom mozgu i o

tome kako on radi. Kada kupiš neku novu igricu ili
bicikl, uz to dobiješ uputstvo od deset do dvadeset
strana. Slično tome, ako kupiš kompjuter, dobiće š uz
njega priručnik od bar dvesta strana sa uputstvima o
povezivanju, održavanju, pravilnoj upotrebi...

9
 ,...-

već jednom ~
J
na stvar!
-- --...;

Stvar je u tome da ti već poseduješ najneverovatni-

v

ji kompjuter na svetu - da, svoj mozak! Cak i dok samo

hodaš, bacaš loptu ili plešeš, tvoj mozak radi mnogo
komlikovaniju matematiku od one koja se radi na fa-
kultetu.

Znao sam da imam

skrivene potencijale.
Treba mi samo priru čnik

o radu mozga!

OVA KNJIGA JE BAŠ TO !

10
 Prvi segment

MISTERIJA VASEG UMA

Vaš mozak je podeljen na dva dela povezana kom-

plikovanim sklopom nerava koji se naziva korpus ka/o-
sum. Kada sastav ite svoje pesnice, možete videti stvar-
nu ve l ič i n u svog mozga.

Te dve polulopte poznate su kao leva i desna hemi-

sfera. Leva hemisfera je zadužena za "akademske" i
linearne aktivnosti, dok je desna hemisfera zadužena
za "maštovite" aktivnosti (pogledaj s ledeć i dijagram).
Nedavno je, m eđutim , otkri veno da obe polovine
mozga rade zajedno kao tim, iako jedna strana može
imati već u ulogu u kontroli pojedinih funkcija. Ovaj
II
 • • •
timski rad hemisfera je takođe odgovo ra n l za izraza-
vanje vaše kreat ivnosti.

DESNA LEVA
. . ..
nnagmacrja logika
• •
sanjarenje ana liza
ritam
" .
rec i

boje brojevi
• •
celovitost (geštalt) IlI ZQV I

trodimenziona Inost ~ ...\ linearnost

~ . ' )1'>'

prostorno poimanje '" - Iiste

Mozak (ka ko vi vidite njega i kako on vidi vas)

Pa dobro, šta mozak

'vr' ima sa ti m kako u čim o , i šta
u č enj e ima sa mozgom, i
kako mozak... ?

N ačin na koji radi vaš mozak igra važnu ulogu u

•
tom e kako učite i kako ćete POCETl da u čite dok
budete č i ta l i ovu knjigu!

12
 Sada nas uglavnom u če da u čimo linearno, na linij-
ski n a čin. lova strana koju č i tate je linearna (reč i i re-
čenice su u linijama]. Knj ige su napi sane linearno, kao
i novine. Većina ljudi hvata beleške, pi še i uči linearno
• v'
l to vazi za ceo svet.

Mnogi jezici se pišu u vodoravnim tiniiama i č itaj u

sleva na desno.

Primer:

I•
I drugi jezici se takođe pišu u vodoravnim liniiama,
al i se č i taj u zdesna na levo.

Primer:

, ~ nt» 'I~}I
Jl11J>.J
A na Dalekom istoku mnogi jezici se pišu u usprav-
nim linijama i čitaju odozgo nadole.

Primer:

13
 •

DoMAĆ'
.... _-
nUl/III ---
-_. -
- .----
o -_ .--
Pa?! _-'
o
o ---
---
,

Znač i svuda po svetu nas u če linearno, odnosno u

lini;ama !

Hej, vidi liniju moje frizure!

I dobro, otkud tolika galama
oko uč enj a II li nijama ?

14
 Simpati čn a Iinija, Bocko. Problem je u tome što mi
trenutno koristimo linearne metode u čenj a , dok naš
mozak ne radi baš sasvim linearno, već kroz seriju ve-
za, spojeva i asoc ij acija. Prema tome, sada ne samo što
u č im o linearno i što nas u če da u č i m o na n ačin koji ne
koristi či tav naš potencijal, već ta linearna metoda u č e­
nja aktivira otprilike samo polovinu mogućnosti našeg
mozga!

•
Cekaj malo... U ško li
me u če linearno, što aktivira
samo levu polovinu mozga, a
mozak čak nije ni naštimovan
da radi linearno?!?
~)lI1}))!lIIJ
-
Tako je !

Hoću svoje
pare nazad!!!

15
 Smiri se Bocko, i nemoj vi še da brineš, jer postoji
rešenj e za tvoj naizgled užasan problem. Vidiš, postoj i
n ačin kako da nau či š da koristi š obe pol ovine svoga

mozga. Verovao ili ne, postoji n ači n u čenj a koji funk-

cioniše isto kao i mozak.

A postoj i i način koji će ti pom o ć i da i zvu č e š naj-

više iz svog mozga i da provedeš manje vre mena u č eć i ,
a da pritom dobijaš bolj e ocene!!!

Metoda se zove MAPIRANJE UMA!!!

IU'"l
U redu, u redu, u
redu, pa šta mu je
to mapiranje um a?

Im e samo kaže - to je mapa koju mozak može

upotrebiti da bi prikup io, uskladištio i koristi o infor-
macije. Svi smo koristili geografske mape koje su nam
pomagale da n ađemo put, i kada jednom n au čimo da ih
č i ta mo, te mape nas vode do želje nih mesta. Mape uma
su mentalne mape, uređene na isti n a čin kao i mozak.
Tako, u čeći da ih č i ta mo, krenu ćemo sve dubl je i
dublj e beskrajnim i neverovatnim stazama svoga moz-
ga! !!
16
 Uh!!! To je
baš duboko.

Pre nego što po č nete da u čite

mapiranje uma , hajde
da urad imo jednu brzu ve žbu . (Veoma le važno da ura-
dite sve ve žbe iz ove kniigel)

Što, zbog ul oženih para?

-
Ne samo da bi se isplatil e pare, već da bi se " ispla-
tio" i mozak. Ove vežbe će vam biti vrlo kori sn e i kas-
nije, kada budete razvili ge nija u sebi. U stvari, o ne ć e
va m zaista pomoć i da postanete gen ije na brzaka.

Ve žba 1: Priprem ite, u roku od dva i po min uta izlaga-

nje na temu " Moj idealan dan". (Ukol iko vam ne bude
dovoljan prostor na s le deć oj strani ci , nastavite na sop-
stvenoj hartiji)

17
 "Moj idealan dan"

18
 Na prostoru ispod ovog pasusa ispišite sve pro-
bleme koji su se pojavili tokom pripreme izlaganj a, kao
i sve komentare koje imate o ovoj vežbi.

19
 Vra tić ern o
se na ove dve strane još jednom kada bu-
demo poredili ovu vežbu sa jednom drugom.

Ovo su n aj č e šće navedeni problemi u vezi sa vež-

born koj u ste upravo završili:
o Nisam mogao da smis lim o če m u bih pisao.
o Potrošila sam previše vremena bri n u ći o pravopisu
i gramatici, umesto o idejama!
o Stalno sam pisao iste stvari.
o Bilo je vrlo teško!
o O s ećao sam se kao zarobljen u svojim mislima .
o Nisam napisala ništa zan imljivo.. . Mislim da će mo-
je izlaganje biti dosadno.
o Nisam imao dovoljno vremena da napišem nešto
dobro.
o Nisam mogao da pišem dovoljno brzo.
o Nisam bila u m og u ć n o s ti da se vratim i dodam još
ideja.
o Zabrljao sam - kao i uvek!!!

20
 Ovo nisu tipi čn i problemi koji se javljaju samo to-
kom prve vežbe, već i tokom bilo koje s l i čn e linearne
aktivnosti. U školi, ovo su samo neki od problema sa
kojima se morate s u oč i t i ako koristite linearne metode.

Imam ga, dragi moj Votsone!

Rešenje ovih problema mora biti
u mapiranju um a (uostalom, o
tome je i čitava knjiga). Dobro, J
a kako će mi to pomoć i ?! ?

KORIST OD MAPIRANJA UMA

• Koriste obe pol ovi ne
mozga (dok linearne
L
metode uglavnom kori-
ste samo levu hernisfe-
ru)
• Funkcionišu kroz serij u veza, spojeva i asocijacija
(zapamtite da i mozak radi na isti n ači n )
c:?

21
• Olakšavaju p am ćenj e

• Vas i vaš rad čine kreati vnijima

• Omogućavaju slobodan protok ideja (linearne me-
tode blokiraju vaše razm išljanje)
• Olakšavaju i ubrzavaju i š čitavanje i preslišavanj e
• Olakšavaju uočavanje odnosa m eđu idejama
• Koriste samo klju čne i znač ajn e reči , što pobolj šava
pamćenje i štedi vreme (kod metoda linearn ih
reč enica , na pisanj e i i ščitavanje re či koje n isu

klju čn e, troši se 90% vašeg vremena)

• Održavaj u vašu u sred sređ en o s t na glav nu ideju

• P ojednostavljuju povezivanje ideja
• Om ogu ć av aju lako dopunjavanj e
• Grup išu važne informacije na jednom mestu
• Optimiziraju potenc ijal vašeg mozga
lIllIlIUlj.
Hej, čoveče , pa ovo je
neverovatno! Ali, šta je to -
mapa uma? Mislim, kako
izgleda i kako se pravi?

22
 A sada, deo koji smo svi čeka li!

KAKO URADITI MAPU UMA!!!

Da biste to otkrili pređite na s ledeć u stranu, a potom
okrenite č i tavu knjigu za 90 stepeni!

23
 Ova mapa uma će biti o muzici. Pratite uputstva da
biste na brzaka postali genije i struč nja k za mapiranje
uma!

l. Započn i te mapu uma tako što će te, u centru

strane, nacrtati crtež koji predstavlja vašu glavnu ideju .
Ova slika se naziva centralnim li kom. (Obrati te pažnju
na to kako notne linije, violinski klj uč i note stvaraj u
ce ntralni lik koji predstavlja glavnu ideju mape uma -
MUZIKU.)

Cfj ' @,

24
25
 2. Potom, nacrtaj te gra ne koje polaze iz vašeg cen-
tralnog lika. Na tim granama postavite glavne pojmove
(ili ključne ideje) bilo pi šući reč , crtaj uć i sliku, ili ko-
ri ste ći i re č i sliku zajed no . G rane koje se šire od cen-
tralnog lika trebalo bi da budu dosta debele, ta ko da
glavn i pojmovi budu jasni i istakn uti. Zapamt ite da
glavne pojmove treba da postav ite na grane. (Glavni
pojmovi vezani za pojam MUZIKA su PESME, VRSTE,
IZVOĐAČI i INSTRUMENTI.)

26
 3. Od glavnih pojmova razgranavajte poj move dru-
gog reda. O vi pojmovi drugog reda prikazuj u više
detalja, a unećete ih na mapu jednostavno kao gra ne
koje polaze od glavnih pojmova. ( Posmatraj uć i granu
na kojoj pi še - INSTRUMENTI, v i deće te da smo kao
pojmove drugog reda dodali tri od pet glavnih gru pa
m uzičkih instrumenata: limeni d uvački , drveni duva č­
ki i udaraljke. Na granu TIPOVI, vi sam i dopuni te poj-
move drugog reda dod avanj em raznih vrsta muzike.
Ostavili smo vam i prostor za to.)

' \i?i)

~\\\\\\l\ll\
Mi dodamo malko,
vi dodate mal ko, svi
e: :.:ra:.:dimo tak_o_!_ -,

,
29
 4. Od pojmova drugog reda razgranaj te još detalja.
Zapamtite da i oni mogu b iti nacrtani, napisani ili i
jedno i drugo. (Sada dodajte detalje pojmu I ZVOĐAČI,
razgranavajući grane: sedamdesete, osamdesete i deve-
desete imenima muzičara iz svakog navedenog perio-
da. Potom dopunite detalje na grani PESME, dodaj ući
svoje omiljene pesme. Ostavili smo vam prostor i za
jedno i za drugo.)

(jj . (jj .
MII/II/lh

Mi smo uradili,
a sada vi!

30
 5. Nastavite da doteruj ete svoj u mapu uma doda-
vanjem još detalja. Takođe slobodno možete, kad god
želite, dodati još glavnih pojmova, pojmova drugog
reda, ili bilo koji h drugih detalja. (Na primer, od pojma
BUBNJEVI, koji je detalj na grani INSTRUMENTI,
dodali smo još detalja: DOBOŠ, GRAN KASU (veliki
bubanj) i BONGOSE, koji predstavljaju tri razli čita tipa
bubnjeva.)

Dodaj detalj ili dva,

Nek ' ti trojka podstrek da,
Četvorka će sama d oći
Pet i šest će za njom poći ,
Osmicu možeš da stav iš u krevet
Jer jure se ludo sedam i devet.

-
-
33
 ABECEDA MAPIRANJA UMA

Ako niste znali - dozvoljena je samo po jedna reč na

svakoj grani

Budite umetnici - koristite simbole, slike, likove i <::1'-

teže

Crtajte i pišite u raznim bojama. To je sjaina idej a!

illIlIll
•
..
I tp,
"

A što baš moramo da se pridr-

žavamo ovog ABC?

Zato što na taj način mapiranje uma aktivira č itav

mozak, a to vam pomaže da pamtite više i da p o već ate
svoju kreativnost. Dok pravite mapu uma v i zaista
koristite svoj mozak u mnogo već oj meri!

A Reč je samo jedan termin koji predstavlja različita

znače nja. Stavlj anjem samo jedne reči na svaku granu
dajete se bi već u slobodu da razradite svaku re č i da

34
budete kreativni . Pisanje štampanim slovima vam
omogu ćav a lako preslišavanje na osnovu mape uma,
što je vrlo korisno pri u čenju . Možda ćete otkriti i da
vam pisanje VELIKIM SLOVIMA takođe pomaže da
ubrzate proces - stvar izbora!

B Simboli, slike i crteži pobolj šavaju pam ćenj e i, da

tako kažemo, slika na vašoj mapi uma " vredi hiljadu
reči ". Jedna slika može zameniti mnogo reči , a sa
sobom nosi duhovitost i originalnost. Ne brini te ako
baš niste Pikaso, posluži će i jednostavni crteži ili figu-
v

re u obliku "Ciča Gli še".

e Boje ne samo što unose živopisnost u vaše mape

uma i dodaju malo zabave i "zač i na" školskom radu,
ve ć vam i stvarno pomažu da pamtite! Boj e se mogu
koristiti i za šifrovanje, a vaše mape uma će biti jasni-
je i lakše za praćenje.

35
 v

RECI MUDROSTI

Kao i ostali koji se bave nekom posebnom oblašću,

tako i maperi uma govore svoj sopstevni jezik.

Obl ast mapiranja uma ima svoje jedinstvene ter-

•
mme.

Ne možete baš reći da pišete mapu uma, jer je

takođe i crtate.. .

Ne bi baš trebalo ni da kažete da crtate mapu uma,

jer je takođe i pišete...

Pravi izraz koji treba kori stiti je :

CRTISANJE - crtisati, crtišem , crti šeš, crti še,

crti šemo, crti šete, crti šu = pisati i crtati, naročito dok
mapirate um. (Od glagola pisati i glagola crtati, dru-
gim rečim a, od reči "CRTati" i " pI SATI".

Da biste usavršili svo; um, morate biti u stanju da

·v
crtisete mape uma.

36
 , , 'a l Vtl.V.llS
"I '
ilnJl !;JntlZ o.L t,rJ 'a!uvs:!l~
.I:J:'-....-""'- ,-. .

37
 v
KLJUC USPEHA

Kao što ste verovatno već zapazili g ledajući mapu

uma o muzici i č itajuć i abecedu mapiranja, umesto
fraza i rečen ica koriste se klj uč ne reči.

~)))'l/lIIl
Ključna reč?

"",_Šta je to ključna~r~e~č?:.==~~~;

Klju čna re čje bilo koja reč koja vam pomaže da

razumete glavnu ideju ili zamisao. K lj učne re či su obi-
čno imeni ce -ljudi, mesta i stvari, kao i glagoli - " reč i
od akcije". Ponekad su re či koje stoje uz druge klju čn e
reč i, na primer pridevi i prilozi, ta kođe veoma znača­
jne. Kada birate reči za svoj u mapu uma, zapitajte se
da li je ta re č neophodna za razumevanje teme kojom
se bavite.

Kod metoda linearnog vođe nja tekstualnih be ležaka

u vidu rečen i ca, 90% zapisanih reči nisu k lj učne re či i
nisu značaj ne za razumevanj e smisla. Rezultat je to što

38
90% svog vremena trošite i na pisanje i na i šči t avanj e
tih nepotrebnih re či . Ne samo što be leženje klj uč nih
re či štedi vreme, već je na mapi uma lako povezati sve
klj učne informacije. Ovo je od l ič no za preslišavanj e,
jer vaš mozak za ista radi kroz povezivanje k lj uč n i h re-
č i - a ne kroz nizanje re čeni ca .

Ne samo da radite na isti n a čin kao i vaš mozak dok

koristite kl j uč ne re či , već istinski hrani te svoj mozak
njegovim omiljenim izvorom m oć i i snage. Zauzvrat,
v . , . . '1 ••

vase pn secanje l razumevanje ce porasti , I to u ogrorn-

• •
nOJ men .

~\"'\)lImI/U
Baš mi se sviđa ova
hrana za mozak... Da li se tu
račun a i KLJU Č­
ala čorba?

Ne, izvini Bocko!

Pogledajte kratki pasus u kome su sve zn ačajne reči

istaknute kao pomoć pri odabiranju ključnih re či :
39
 A /bert Ainštain je poznat kao jedan od najveć i h
•
limova svih vremena. Sta je bio kliu č njegovog
uspeha? Pa, mnoga njegova dostign uća su pred-
stavljala rezultat njegove mašte. Jednog letnjeg
dana, Albert je sanjario na širokom, zelenom
brežuljku i zamislio je kako ia še na s unčevim
zracim a do kraia svem ira. Međutim , zbunilo ga
je to što se na kraju svog putovanja vratio tačno
na mesto sa koga je i krenuo. Tada je shvatio da
je svemir sigurno zakrivlien. Od ovog njegovog
sanjare nja čovečanstvo je dobilo teoriju re/a-
tiviteta.

40
 v

"ZVAKA" o MAPI UMA

Za vaše obaveštenje, ova strana rezim ira osnovna
pravil a mapiranja uma.

Pravila
• Poč nite mapu uma tako što ćete
u centru strane na-
crtati sliku koja predstavlja vašu glavnu ideju. Ova
slika se naziva centralnim li kom.
• Dalj e, nacrtajte grane koje polaze od centra lnog
lika. Iznad nj ih postavite glav ne poj move bilo pišu-
ć i reč , crtajući sliku ili crtišući. Ove grane, koje se
šire od centralnog lika, treba da budu podebljane da
bi pojam koji predstav ljaj u bio jasan i istaknut. Za-
pamtite da glavni pojam treba da postavite na gra-
nu .
• Od glavnih pojmova razgranavajte pojmove drugog
reda. Pojmovi drugog reda "razb ijaj u" glavne poj-
move u v iše detalja, a dod ać ete ih jednostavn im
crtanjem linija koje polaze od glavnih poj mova.
• Od pojmova drugog reda razgran avajte deta lje.
Zapamtite da i detalji mogu biti nacrtan i, napisani
ili nacrtisani.
• Nastavite da konstru išete mapu uma d od aj u ći još
detalja. Ta kođe , slobodno možete dodavati još glav-

41
 nih pojmova, pojmova dru gog reda ili bilo kojih
drugih pojmova.

42
 ISTORIJA MAPIRANJA!!!

VII/}JJJ/U
Mislim da sam ukapirao. Dakle,
mogu sad da počnem da pra-
vim mape uma? Sasvim sam
spreman da na brzaka
postanem genije .

Ako je Bocko spreman, onda ste i vi. Na s le de ć oj

strani daćete svoj doprinos istori ji dok budete doku-
mentovali svoju prvu mapu uma. To je prvi korak koji
je potreban da biste posta li genije na brzaka. Za
stvaranje super mape uma možete potrošiti koliko god
želite vremena. Takođe , slobodno pogledajte ponovo
mapu uma o MUZICI (strana 32), abecedu (strana 34) i
"žvaku" (strana 4 1).

Predlažemo vam neke od sl ed ećih tema za vašu

mapu uma: hobiji, sportovi, škola, cilievi, igre, vi sami,
porodica, prijatelji. televizija, filmovi, automobili,
knjige, kompjuteri, hrana, moda, životinje, poznate
ličnos t i, interesovanja, karijera... Možete koristi ti neki
od ovi h predloga il i pak neku svoju sopstvenu ideju.

Treba da pripremite bojice, olovke ili markere, tako

da vaša mapa uma bude u boji. Takođe, nemojte zabo-
raviti da nastavite sa razgranavanjem, a ukoliko se

43
zaglavite, samo dodajte još detalja, radite na nekoj dru-
goj grani (uvek se možete vratiti na mesto na kome ste
već bili) ili pak napravite novu granu.

Puno s reće i veselo mapiranje uma!!!

CiI ' CiI ' cjj '

MOJA PRVA MAPA UMA

Kada budete stvarali ovo remek-delo, poč n i te sa

centralnim likom koji treba da postavite na sredinu
s le deće strane da biste imal i više prostora.

44
I

)
45
 Sada kada ste se malo izvežbali u praksi , spremni
ste da po čnete sa vežbom 2. Ukoliko želite još malo
prakse, odaberite drugu temu i, pre nego što nastavite,
napravite mapu uma na posebnoj strani.

Vežba 2: Pripremite govor uz pom o ć mape uma u roku

od dva i po minuta.

Govor neke bude na temu "Moje letovanje ili puto-

vanje iz snova". ( Poč n i te sa likom u sredini s ledeće
strane i ne zaboravite da okrenete knjigu za 90 ste-
peni.)

(jj' (jj'

46
I
I

• 47
 P OREĐENJE I KONTRASTI

A sada uporedite vežbu 2 "Moje letovanj e iz sno-

va", sa ve žbom l , "Moj idealan dan" (strana 18). Kak-
ve ste razlike primetili dok ste rad ili ove dve vežbe?
Navedite ih ovde. Pošto su mnogi od vas uradi li ve žbu
l linearno, ovo može poslužiti za po ređe nj e li nearne
metode i metode mapiranja uma.

Razlike :

48
 Na ovoj strani vam prikazujemo uob i čajene odgo-
vore koj e smo dobili pri poređenju ve žbi.

(1) Linearno pisanj e

o Radeći linearnu vežbu, primetio sam da mi mnogo
l više pažnje od v l a č i pravopis nego ideje.

• Gramatika i interpunkcija su me usporavale.

• Nisam mogao da pišem dovoljno brzo.

o Nisam mogla da se v ra ćam i dodajem nove ideje ili

ih raz rađuj e m .

o Brinula sam o urednosti.

(2) M apa um a
I o Ideje su mi tekle brže i o seća l a sam se mnogo kre-
I ativnijom.

o Mogao sam lako da uočim veze i zm e đu ideja.

• Korišće nj e boja je učinil o vežbu zanimljivom i za-

bavnom.

o Mogao sam u svakom trenutku da razvijam sve

l
ideje.

o Nisam se zaglavio.

o Napisala sam zapanjujuću kol i č i n u stvari.

49
I
 Za druge razlike, vratite se nazad na stra ne 2 1 i 22
- "Korist od mapiranja uma".

REZIME

50
•
.~
~
,

l, MI SMO SVET
I Mapiranje uma je stvarno zarazno. Mapa uma sa
prethodne strane, na temu KAKO MAPIRATI UM, stiže
do vas ča k iz Moskve. Nacrtisao ju je ru ski tinejdžer,
M aks Mitrofamas.

'lID

f,

53
l
,,
 Drugi segment

~~UllllfJ
Čekaj malo, upravo sarn savladao
prvi korak da na brzaka postanem
I
genije, ali, hmmm, uh;;.................._)
...............

.Jspljuni'' to slobodno Bocko.

OK! A kako stvarno

mogu da koristim mape uma
da bi mi pomogle da postanem
još već i genije, da provodim
manje vremena uče ći i da
dobijem bolje ocene?

1\
Od lično
pitanje? To je, u stvari, tako dobro pitanje,
da ćemo ceo ovaj segment posvetiti tome kako da ti
pomognemo da postaneš još veći genije.

NA POSAO!!!
54
 PRIMENA MAPA UMA
(ili kako ih sve možete koristiti)
l

Naj uzbud lj iviji deo mapiranja uma su njegove

mnogobrojne primene. U stva ri, map iranje uma se mo-
že ko ristiti p a rkti čno za sve što radite u školi ili za sve
što je u vezi sa školom. : :. l
~
' n

Sve?!! Da li može da
mi sredi da n ađ em

:::::~_<,devOjk~U~
! ?~!............'

Recimo da će , uz malo prakse, mapiranje uma po-

stati sredstvo za u č enj e od koj eg ć ete imati nevero-
vatne koristi. Među tim , treba uvek imati na um u da je
to i nova tehnika za u čenj e. K ao i sve ostalo što pro-
bate po prvi put: fudbal, bicikl , rol eri, klavir, plesanje,
pevanje, gluma, pa čak i nošenje n a oč ara - za sve to
treba malo prakse da biste postali kam atn i.

55
Sadržaj ovog segmenta:
• "Novi talas" hvatanja beležaka
• Fantastični pisac u vama
• Spektakularni govori
• Književnost - prepričavanje i analiza
• Tematska istraživanja
• Postizanje boljih ocena

56
 "Novi talas" hvatanja beležaka
Hvatanje beležaka predstavlja jednu od najsvr-
sishodnijih primena mapa uma. U školi je hvatanje be-
ležaka veoma važno. Vaš uspeh iz pojedinih predmeta
može u potpunosti zavisiti od vaše sposobnosti da
! dobro hvatate beleške. U svakom slučaju, beleške iz
l udžbenika, sa predavanja, iz filmova, iz romana, krat-
kih priča, stihova i dramskih dela se mogu predstaviti
I u formi mape uma. To ćete uraditi na potpuno isti način
kao što ste vežbali: počnite sa centralnim likom i
razgranavajte . glavne teme, pojmove drugog reda,
detalje...

U udžbenicima glavnu temu najčešće predstavlja

\ naslov odštampan masnim slovima. Značajne informa-
I cije ili teme se ponekad takođe štampaju masnim slovi-
ma ili su ispisane u zaglavljima. Kod predavanja, vaš
I nastavnik će najčešće pratiti neku skicu ili plan preda-
I vanja i ponavljati važne informacije koje treba da
I
zabeležite.

U odeljku "Postizanje boljih ocena", naučićete kako

da te beleške koristite da biste zablistali pri propitiva-
nju i poboljšali svoje pamćenje.
I
I
I
I

57

I
Prednosti:

VREME. Ušteda vremena predstavlja jednu od najve-

ćih prednosti upotrebe mapa uma u hvatanju beležaka.
Setite se da linearne, rečen i č ne beleške troše 90%
vašeg vreme na. Pri mapiranju uma kori ste se samo
klju č ne reči, što štedi vaše vreme ne samo dok hvatate
beleške već i dok iz njih budete u čili. Ovo vam pruža
više vremena da radite ono što že lite: da izlazite sa pri-
jateljima, bavite se sportom, pri čate telefon om , č i tate,
svirate, pišete, završ ite neki proj ekat...Ono što o b ično
zauzima mnogo strana imaćete na samo jednom listu
•
papira.

I
Ovo sa jednim listom ~~_
t a k ođ e spasava i šume! !

Ne samo što su lakše za korišćenj e , već ih možete

i š čitavati brže, a ujedno razmatrati i m eđu sobnu pove-
zanost ideja. Takođe možete vrlo jednostavno dodavati
nove beleške, bez precrtavanja ili guranja, a opet će
sve informacije u beleškama biti na pravom mestu.

58
 Fantastični pisac u vama
I

Kreativno pisanje i radovi

Pisanje mnogima od nas stvara probleme. Ili nam je

potrebno previše vremena da bismo napisali neki rad,
jer imamo problema sa smišljanj em ideja, ili samo
pišemo i pišemo bez mnogo smisla. Mapiranj e uma
može rešiti sve ove probleme i omogu ći ti dobrim "pi-
scima" da postanu još bolji .

Kreativno pisanje

Radeći vežbe u ovoj knjizi, koristili ste mapiranje uma

da biste došli do ideja. Kod kreativnog pisanj a, jedno-
stavno postavite temu o kojoj pišete kao vaš centralni
lik. Onda kompletirajte mapu uma u što ve ćoj meri. Na
taj način ćete dobiti mnoštvo ideja koje su povezane sa
temom. Zatim možete odabrati ideje koj e želite da
upotrebite i već ste spremni za pisanje . Ukoliko nemate
temu, napravite mapu uma ideja i zatim nacrtišite još
I jednu mapu uma o temama o kojima ste odabrali da
pišete. (Više detalja naći ćete u odeljku .Radovi'")

Prednosti:

Bićete u mogućnosti da smišljate n eograničen broj

ideja jer mapiranje uma radi u saradnji sa mozgom,
podstičući tok misli. Iz samo jedne strane mape uma

59
 \

m oći će te da i zvu č ete dovoljno ideja za mnogo razli či­

tih radova.

•
ja
Znač i ,
Imam puno
-
-- ideja, al i da li će one
biti kreativne - znaš,
originalne i n eobi č ne?
\ \

Im ać eš
kreativne ideje! Zapamtite da mapiranje
uma koristi č i tav mozak na način koji vas vodi izvan
uobi čaj enog razmišljanja. Prema tome, ne samo što će š
lakše mapirati mnoge ideje, ve ć će one biti sve krea-
tivnije što ih budeš više mapirao.

Radovi

Da biste napisali neki rad, opet počnite od centraln og

lika. Zatim, neka svaka grana predstavlja jedan pasus u
radu. Možda će vam biti neophodna još jedna posebna
grana na koju će te postaviti nešto za priv l ačenje pažnj e
ili zanimljiv zaključak. Jednom kada budete proširili te

60
 grane idej ama i detaljima, vaš rad će biti već sam na-
pisan. Tada bi trebalo da svoju mapu uma preto čite u
I linearni rad, prihvatlji v za vašeg nastavnika.
I Za pisanje rada sa posebno zadatim uputstvima ili
strukturom, kao što je, na primer, rad od pet pasusa,
I svaka grana može predstavljati po jedan pasus. Za
I
I
pisanje rada sa mnogo delova ili pitanja, namenite po
jednu granu za svaki poj edinačan zahtev.
I
Prednosti:...
~'\I\II\

Cekaj malo. zar ne bi

bilo mnogo brže da
sam odmah počeo sa
I pisanjem umesto da
prvo uradim mapu uma .

l
NE!!!
U s l učajev i ma kada treba da smislite neku temu ne

I možete samo "sesti i pisati" - zbog toga što n e ćete

imati o čemu da pišete. Međutim , čak i kada imate
• v o. ~

tem u l pocnete sa pisanjem, mnogo puta ce vam se

I
desiti da ne odgovorite na pitanje, skrenete sa teme,
ponavljate stvari, ponavljate stvari, ne unosite mnogo
smi sla ili ne možete da smislite ništa o če m u biste
j
pisali .

61
 Da bismo to ilustrovali, ovde vam daj emo tipi čni
rad jednog u čen i ka koji je "upravo p o če o da piše" i
kome je dato n eograni č en o vreme. Ne samo što je
napisao jedva pola strane, već je za u čenika prava ago-
nija kada treba da piše bez prethodnog mapiranja uma.

Mole letovanje

Ovog leta išao sam na letovanie. Divno sam se

proveo. l čitava porodica ie išla na naše letovan-
je. Mo; otac Đorđe, i moia majka Lidija, i mo;
stariji brat Todor, i moja m lađa sestra Suzana, i
naš pas Raf. i naš papagaj Kresa. Svi smo mi išli
na letovanje. Zais ta sam se divno, divno, divno,
divno (to ie popunilo jo š jedan red) proveo.. .

Ne samo što u ovom radu nema ni č eg naročitog, već

je sasvim očigl ed an i nedostatak organizacije, kao i lo-
ša gramatika. Takođe , možemo videti mali broj ideja i
mnogo ponavljanja. Kada pravite mapu uma, jedini
problem sa kojim ć e te se sresti je šta da odaberete od
ogromnog broja ideja i mogućn o sti ! (Pogledajte stranu
80.)

Vidite, vi zaista štedite vreme ako prvo uradite

mapu uma. Ove početne mape uma oduzimaju samo
pet do petnaest minuta, a kada ih jednom završite,
možete ubrzati pisanje - jer sve je ve ć mapirano,
62
 Rade ći od sredine prema spolja, vaše glavne ideje,
teme, podteme i detalji će biti pore đani po odre đe nom
redu i lako ć ete ih pronaći . Ne samo što ćete potrošiti
t
I
manje vremena u pisanju, v eć će vaši radovi biti po-
godniji, lo gi čniji i za ocenu 5+.

l Na strani 80 prikazana je mapa uma nacrtisana za

radni zadatak "Moje letovanje" . Obratite pažnju na to
koliko je više ideja i detalja u č en i k smislio. U čeni k
\
sada treba samo da prein a či mapu uma u linearni rad,
koji je v e ć organi zovan i osmišljen .

63
 Spektakularn i govori
Ne morate biti Abraham Linkoln da bi ste napisali ili
održali majstorski govor. Mapiranje uma vam može
utabati stazu. Možete koristiti mape uma da bi ste smi-
sli li temu za govor ili prezentaciju kao i da biste ih
napi sali jednom kada smislite temu. Da biste došli do
teme, samo pustite sve svoje ideje da isplivaj u- na po-
vršinu. Prim eti ćete da neke ideje p okreću mnogo dru-
•
gih idej a. Zatim odaberite ideju ili ideje o kojima biste
želeli da govorite. Mnogo puta će vam mapa uma
omo gućiti da kombinujete ideje i da produbljujete svoj
govor. Ukoliko ste smislili temu, spremn i ste za poče­
tak.

Kao i obi čn o, započ n i te sa centralnim likom i kreni-

te sa razgranavanjem. Kada završite ovu mapu uma
možda ćete želeti da je pojednostavite ili da numerišete
grane da biste bolje organi zovali govor. Jako treba da
se pridržavamo pravila da samo jedna re č bude na
svakoj gran i, ukoliko želite da uključite neki citat u
svoj govor, ispišite ga linearno. Kada ste završili mapu
uma svog govora pred vama se pružaju dve mo gućno s­
ti.

Prvo, možda želite da preobrazite svoju mapu uma

u linearnu ili linijsku formu. Na ovaj način će ceo vaš
govor biti ispisan. Možda ćete se osećati ugodnije ili
sigurnije ukoliko imate ceo govor u pisanoj formi . Da
64
 bi ste to uradili , pređi te sve grane na mapi uma i po čnite
I da zap isujete sve mi sli i ideje koje ste nacrtisali u vidu
I re čeni ca. Uv i dećete da je vrlo lako preobraziti mapu
I
I uma u linearnu formu, pošto su vaše ideje organi- već
zovane. Sve što stvarno treba da ur adite je da "proširi-
te" klju čn e reči.

I Možda ćete, pak, želeti da govorite direktno iz mape

uma, u zavisnosti od toga koliko se sigurno osećate.
I

~))J)}IJJK6.
A kako se pri č a

l iz mape uma?
•

l
Ovo je s l i čno kao da spremate skicu dok jedno-
stavno prelazite sa jedne grane na drugu i objašnjavate
njihov sadržaj. Jednostavan n ačin da to postignete je da
numerišete grane dok se krećete po mapi uma u pravcu
kazaljke na satu ili u suprotnom pravcu . K ada n aiđete
na klju čnu re č samo počnite da govo rite. Dok budete
govorili, uvidećete da svaka klju čn a re č pokreće druge
reči i misli u vašoj glavi . Ne sam o što će vam to uš-

I 65

I
tedeti vreme, već će i govor zvučat i vrlo prirodno,
iskreno i u stilu vašeg "ja" ! Tako to rade profesionalci .

Ma nemoj, samo O
iz ključnih reči ? ,

Svakako. Vid e ćete da iz jedne mape uma možete

držati iznenađujuće dug govor (čak će i govor od 20
minuta biti prava sitnica) . Ipak, iako se budete koncen-
trisali na ključne re či , još uvek ć ete želet i da vaš govor
teče. Da bi govor bio uglađen i tečan , treba da smislite
pri vlačan uvod i zakl j u čak, kao i dobre prelaze ili veze
između ideja . Možda ćete poželeti da ih zapišete na
odgovarajućem mestu na mapi.

Prednosti:

Kao i kod kreativnog pisanja, smislićete neograničen

broj ideja. I još jednom, te ideje će biti izuzetno kre-

66
 ativne. Jednom kada budete usavršili ovaj proces, mo ći
ćete da smislite kva litetan govor u roku od par minuta.
Bićete u mogućnosti da uštedite ogromnu količinu vre-
, mena koje biste potrošili na pisanje govora. Mapa uma
je takođe i sredstvo koje vrlo jasno usmerava vašu
glavnu ideju, teme, podteme i detalj e. Ovo će vam
omogućiti da održite prvoklasan , l o gi č an i organizovan
govor.
,

l
I -- •

Pazi Abrahame,

I ja stižem! --

,
I

67
 ,

Književnost - prepri čavanje

i analiza kniiga
U potpunosti ć ete sagledati korist od mapa uma
kada ih budete koristili za prepričavanj e knj iga ili ana-
liziranje te me, zapleta, okolnosti ili bilo kog drugog
de la knji ge.

Prepri ča vanje knjiga

Kada budete prep ri čavali knj igu, svako poglavlje u

knj izi može predstavljati jednu od grana mape uma.
Tokom ili po završetku svakog poglavlja proved ite par
minuta da biste dovrš ili svaku granu ;

Nama ob i čno nastavnik

kaže šta treba da uklju čimo
u prepri č av anj e .
"lilII/ili
....
......
Mnogi nastavn ici to rade, sa-
" • • v • • ....
mo sto om na taj nac m prepnca-
vaju knjigu umesto vas.

Budimo realni! Neću valjda

da potrošim sve to vreme
prepri čav ajući knji gu sam?

Pa, na kraj u ćeš ipak to morati da uradiš sam, ali

neć eš utrošiti toliko vremena . Vidiš, kada vam nas-

68
 tavnici budu dali smernice za prepri ča v anj e , neka svaki
zahtev bude grana na mapi uma. Sve što tada treba da
uradite je da dovršite svaku granu . Mnogo puta ćete to
I moći da uradite samo " protrč av anjem" kroz knji gu, č i ­
tanjem sadržaja ili indeksa.

U drugim s l učajev i ma ćemožda biti neophodno da

pročitate č i tav u knjigu, u zavisnosti od zadatka i nje-
gove namene. Kada završite ovu prethodnu mapu uma
I (koja je u stvari kompletno postavljena od strane vašeg
nastavnika, prema njegovim zahtevima), tu mapu treba
da preinačite u linearnu [ormu. Srećom , već imate
spremne sve pasuse i možete brzo odrediti položaj
glavnih tema i poglavlja.

Prednosti:

l Nećete se više užasavati prepričavanj a knjiga, jer će to

l sada biti zabavno i lako.

Sigurno ćete dobiti 5+ jer će vam mapiranje uma

omogućiti da ispunite sve zahteve na lepo organizovan
način. Takođe ćete dobro pamtiti materijal koji ste
mapirali u vezi sa knjigom. Ovo će u činiti da zabli state
tokom diskusija na času kao i pri pisanju pismenih
I
zadataka o datoj knjizi.
I

69
 Stvarno je bilo zabavno praviti
mapu uma . Baš sam uživao dok .,....
sam crtao, ko ri steći jarke boje.

,-

Analiza
1/ I/lIIl~
Da biste analizirali priču il i roman, jednostavno po-
stavite svaki literarni element koji treba da analizirate
na neku od grana mape uma. Na primer, možda ćete
izdvojiti po jednu gra nu za temu , zaplet, karaktere,
okolnost i.. . K ao i kod prepri č av anj a , samo nastavite da
n adograđujete svaku granu kad god n aiđ ete na odgo-
va raj uću inform aciju.

Prednosti:

Analiziranje knjiga, koj e vrlo često može biti veoma

konfuzno, postaje sasvim jasno i jednostavno. Baci vši
samo jedan pogled, možete dobi ti tota lni pregled svih
aspekata knji ge. Dodatne informacije, koje ćete dobiti
kasnij e tokom č i tanja ili tokom di skusije na čas u, mogu
se vrlo lako dodati vaš im beleškama . O vo će vam
omogu ćiti da uvidite kako su ideje m eđu sobno

70
 povezane, što je od presudnog značaja za dobru anali-
zu.

J
Uskoro ću početi da ~l)J1l1J1/Jl o
štampam svoje sopstvene o
O
literarne prika::z;;.:e~!_ _'-'
,

I
l
!
I
I
71
 I

Tematska istraživanja
I

)\1II11IU/ ,

Istraživanje, misliš
l
beskrajni sati u biblioteci!

Vi še ne! Istraživanje može u stvarnosti biti vrl o za-

nimlji vo i uzbudlji vo. Kada dobijete i straži v ački zada-
tak treba samo da nacrtišete mapu uma . Gl avne grane
mogu predstavlj ati oblasti povezane sa temom za koje
mislite da mogu biti od zn a čaj a ili u vezi sa nastavnim
planom ili zadatkom. Obično će vam nastavnik dati
speci fične teme istraživanja. Svaka tema ili zadatak
treba da predstavljaju posebnu granu na mapi uma.
Ponekad postoji toliko informacija o nekoj temi da ć ete
poželeti da nacrtišete nekoliko mapa uma. Dalje, po-
tražite informacije koje odgovaraju poj edinim grana-
ma. Sadržaji ili indeksi različitih knjiga mogu vam po-
moći da lakše pronađete te informacije.

72
I
Prednosti:
l
Ne samo što ć e vaše istraživanj e biti uzbudlji vo, već i
I neverovatno organizovano. Kori ste ći mape uma, mo-
žete vrlo brzo sagledati da li ste pokrili sve neophodne
tačke. Takođe ć ete i odli čno zapamtiti sve to što budete
istraživali!

III//(Ub
I .A i odu še vi ću svoje nas-
I tavnike i prijatelje!!!

Sasvim tako. Kao i druge primene, ko rišćenje mapa

uma za potrebe istraživanja će vam uštedeti ogromno
vreme. Beležićete samo ključne reči i informacij e i ne-
ćete gubiti vreme na pisanje stranica i stran ica pre-
punih beskorisnih informacija.

73
I
 •

Postizanje boljih
ocena - odgovaranje za peticu

Propitivanje - izgleda da smo se toga užasavali, ali

više ne!!! Kori šćenjem mapa uma možete postati
gospodar svog uma, kao i gospodar propiti vanj a, ispi-
ta, testova, takmi čenj a, i kraj eva polugodišta i razreda.
A sve to tro š e ći manje vremena na u č enj e!

Ovo je deo koji ~'l,,"

sam čekao !

74
 Većina testova koje radite poti ču iz vaših vežbanki,
l udžbeni čkog materijala, predavanj a, romana, diskusija
na čas u. Obično imate neke beleške o svemu ovome,
, ali u linearnoj formi. Dakle, od sada će vaše beleške
biti u formi mapa uma, naravno. U sl učaj u da treba da
radite test u vezi sa nekim poglavlj em iz udžbeni ka za
koje nemate beleške, jednostavno napravite mapu uma
tog poglavlja kao v od ič za u čenj e. K ada jednom budete
imali svoje beleške u vidu mapa uma, trik je u tome da
zapamtite šta je na mapi uma i da to razum ete. Tajna je
u preslišavan ju.

Čekaj malo, kako će

, mi preslišavanje uštedeti
vreme?

Pa, neće š
provoditi sate i sate u presli šavanju.
Radićeš pametne preglede. Vidiš, i straž i v ači su uspeli
da izračunaju koliko infomacija ljudi pamte i zaborav-
I
I
ljaju nakon učenja. Ovaj podatak je ne samo od n auč­
nog značaja, već će ti pomoći da zab listaš pri odgo-
varanju!! !

75
 }llllJlf!/l11.

E, ovo moram da čujem!

-'

Pa, ono što treba da uradiš je da se preslišavaš u pra-

vo vreme. Deset minuta nakon završetka učenja, pam-
ćenje detalja je najjače - dakle, uradi svoj prvi pregled

tada da bi učvrstio naučeno. Sledeći pregled treba ura-

diti nakon 24 sata. Zatim treba se preslišavati svaka
dva do tri dana, zatim svake nedelje, a potom svake
druge nedelje.

To zvuči super za
kraj godine i za polu-
godište, ali šta ako imam
testiranje sledećeg /_..;
dana?! ?

Očigledno, moraćešda izmeniš ovu šemu, u zavis-

nosti od toga kada imaš test. Ukoliko je tvoj test
sledećeg dana, zapamti da treba da se preslišaš deset
minuta nakon učenja, kada je prisećanje najjače. Onda,

76
 moglo bi biti korisno da uradi š pregled sledećeg jutra.
I Ovi pregledi ne bi trebalo da traju duže od deset minu-
, ta, a ponekad je čak i pet minuta dovoljno.
I
MI/If({(A
I Zna či ,
treba da prostudi-
ram svoje mape uma i da
I se uz pomoć njih planski
--.... preslišavam?
l

DA!!!

Prednosti:

Ovaj metod učenja je efikasan štediša vremena. Pre

svega, mape uma se mogu čitati vrlo brzo. Neće te
trošiti vreme na čitanje i ponovno č i tanje reči koje nisu
klju čne i informacija koje nisu važne. Ove upadice

blokiraju veze između ključnih re či i slabe vaše

I prisećanje. Jake veze između ideja pobolj šavaju razu-
mevanje i pogodite šta još? PRISEĆANJE!!! Posle
sam o nekoliko pregleda pr i m e t i ćete da su se informa-
I cije urezale i da je vaše pamćenje sjajno. Uz mapiranje
uma, probudićete u sebi genija na brzaka!! !

77
 ,

Na s ledećoj strani nalazi se mapa uma polugodi š-

njeg nastavnog programa hemij e za gimnazije. Ovo je
primer koji vam pokazuje ne samo kako da napravite
mapu uma beležaka, već i kako da zablistate pri odgo-
varanj u. Autor ove mape uma, u čenik gimnazije, se
svake dve do tri nedelje preslišavao pet minuta. Do
kraja polugodišta, jedva da je više imao potrebu za
u č enj em , a dobio je čistu peticu .

Zapamtite da se mapiranje uma može kori stiti u

svim navedenim područjima, sa kojima se i n aj češć e
s usreće mo u školama. Međutim , nema nikakvih ogra-
ničenj a tome za šta, gde, kada i kako će mape uma biti
kori šćene. Takođe smo vam dali i neke sugestije o to-
me kako da upotrebite mape uma u razli čite svrhe, ali
vi slobodno možete eksperimentisati i koristiti ih kako
god želite.

78
I
,

•:
\ •r-•

- .-
~

",
...o
.-
,

•r•

•o
~
e
•
•"
 Ne samo što mapiranje uma olakšava vežbanje,
u čenj e i hvatanje beležaka, već njegova struktura, za-

koni i č i njen ica da koristi obe hem isfere mozga osigu-

, ravaju bolje rezultate u smislu seća nja , razumevanja i
brzine, što sve vodi ka boljim ocenama i većoj količi­
ni slobodnog vrem ena.

Pa Bocko, šta ti misliš?

/\

81
•
 DODATAK

Ova knjiga predstavlja rezul tat n au čnog projekta

koji je Lana sprovela 1989. godine. Na s ledeći m stra-
nama su predstavlj eni eksperime nti i rezultati, tako da
ih možete i sami ponoviti .
••
Za radoznal e umove, dato je iLanino n ovi j e
istraživanje koje je sprovela 1991. godine.

Ukoliko ste i sam i zainteresovani da uradite bi lo

koje od s ledeć i h istraživanja, kontaktirajte sa i zd av ači­
ma knjige, za pom o ć, asistenciju ili nadzor.

Istraživanje J

Procedura
Ovo istraživanje se sastoj i iz dva dela. Prvi deo testira
pri sećanj e uz kori šćenj e metode mapiranja uma i line-
arne metode.

Studija I

Izbor ispitanika: svi ispitanici treba da budu istog

uzrasta ili na istom školskom nivou, da govore isti
jezik, da idu u istu školu i da poseduju isti intelektual-
ni status.

I
83
 \

Odaberite pet do deset strana materijala za č i ta nje

koji odgovara nivou znanja vaših ispitanika.

Kontrolna grupa: polovina izabranih ispitanika će

učestvovati u kontrolnoj grupi. Svakom ispitaniku do-
delite šifru (tako da testiranje bude anonimno).

Zamolite ispitanike da pro čitaju tih deset strana

materijala i da o tome naprave beleške. Beleške treba
v

da budu napisane korišćenjem linearne metode. Cim .

ispitanici završe pisanje beležaka i č i ta nj e materijala,
treba im skloniti i beleške i materij al za č i tanje .

Nakon dva dana, svaki ispitanik će dobiti upitnik

(sa osam ili više pitanja) koji se bazira na pročitanom
materijalu o kome su pisali beleške. Treba da odgovore
na pitanja bez korišćenj a knjiga ili drugih izvora
pomoći. Ovo treba da urade pod šifrom da bi rezultati
ostali anonimni . Potom treba rezultate uneti u tabelu.

Eksperimantalna grupa: Preostala polovina ispitani-

ka će u če stvovati u eksperimentalnoj grupi. I ovde
svakom ispitaniku dodelite šifru da bi testiranje bilo
•
anonimno.

Naučiteovu grupu ispitanika kako da prave mape

uma, putem objašnjenja, uzorka mape uma i svih osta-
lih sredstava za koja mislite da su neophodna. Potrebno
je da se pre poč etka eksperimenta uverite da su razu-
meli kako se pravi mapa uma.
84
,

Dajte svakom ispitaniku isti materijal za č i ta nje kao

i u kontrolnoj grupi. Zamolite ih da ga pročitaju i
, •
naprave beleške u vidu mape uma. Ci m ispitanici
I završe svoje mape uma i č i ta nje materij ala, treba im
skloniti i mape i materijal za č i tanje.

Nakon dva dana, svaki ispitan ik će dobiti upitni k

(sa osam ili više pitanja) koji se bazira na pročitanom
materijalu o kome su pisal i beleške. Treba da odgovore
na pitanja bez kori šćenja knjiga ili drugih izvora
pomoći. Ovo treba da urade pod šifrom da bi rezultati

ostali anonimni. Potom treba rezultate uneti u tabelu .

Tabela rezultata: Zabeležite kol iko tačni h odgovora

ima svaki ispitan ik u kontrolnoj grupi i i zrač unaj te
l prosek. Zatim, zabeležite koliko tač ni h odgovora ima
I svaki ispitanik u eksperimentalnoj grupi i i zračunajte i
njihov prosek. Potom uporedite rezultate.
l
Drugi deo eksperimenta se odnosi na procenu
kreativnosti korišće njem metode mapa uma i linearne
metode.

Studija Il
I
Procenjuje se kreativnost postignuta korišćenje m mapa
I uma i linearne metode. Svaki ispitan ik će učestvovat i i
u kontrolnoj i u eksperimentalnoj grupi.
I
85

l
Kontrolna grupa (linearna m etoda): dajte svakom is-
pitaniku listove prazne hartije i dodelite im šifre. Svaki
ispitanik ima na raspol aganju dva i po mi nuta da
pripremi govor. Svi ispitanici treba da pišu govore line-
arno. Tema govora je "Ja". Po isteku vremena, svaki
ispitan ik će biti zamoljen da pro č i ta svoj napisani
govor naglas. Govore treba snimiti i izmeriti vreme
izlaganja.

Eksperimentalna grupa (metoda mapa lima): zatim

n aučite druge ispitani ke kako da prave mape uma, pu-
tem objašnjenja, uzorka mape uma i svih osta lih sred-
stava za koja mi slite da su neophodna. Potrebno je da
se pre p očetka eksperimenta uverite da su razumeli
kako se pravi mapa uma.

Dajte im dva i po minuta da pripreme svoj govor.

Ovaj put treba da naprave mapu uma svog govora.
Tema govora neka takođe bude "Ja". Po' isteku vreme-
na, svaki ispitanik će biti zamoljen da pročita svoj
napisani govor naglas. Govore treba snimiti i izmeriti
vreme izlaganja.

Tabela rezultata: (Ukoliko niste u moguć no s t i da

snimite govore, rezultati treba da se procene tokom
čitanja govora.) Vreme govora svakog ispitanika, i li-
nearnog i u vidu mape uma, treba da bude zabeleženo.
Uporedite vremena da biste otkrili razli ku u dužini
govora svakog ispitani ka. Možda ćete želeti da i zraču-
86
 nate prosek vremena svih vaših ispitanika u svakoj
grupi (kontrolnoj i eksperimentalnoj) i da ih uporedite.
Takođe , slušajte i beležite detalje, sadržinu i maštovi-
tost u svakom od dva govora.
lI Rezultati studije l
Kontrolno grupo Eksperimentalno grupo
52 ,8 % ta čno
100.--_ _.:....- 69,4 % ta č no _
I
~
."
80 - - - - - - -- - - - - -- - - - -- -
-';;" 60
~
o
co
_
~
I i'
-'=
40 - -
I e
>~
o
~ 20 _ _
I 0 __
l U kontrolnoj grupi je bilo 52,8% tač n i h odgovora, a
l u eksperimentalnoj 69,4% . Stati st ika je pokazala
poboljšanje od 16,6% .

Rezultati studije II
I Posle slušanja i ocenjivanja linearne i mapirane verzi-
je govora svakog ispitanika, videla sam i č u l a neve-
rovatnu razliku. Posle mapir anja govora, ispitanici su
I postizali mnogo već u dubinu i širinu sadržaja, sa
mnogo više detalja. Njihovi govori su trajali bar dva
I
puta duže.

87

l
 Kontrolno grupo Eksperimentalno grupo
20,1 sekundi 1 min . 23 sekunde
100.---_ _~ _.__-------__,

801-- - - - - - - - t --

60 - -- - - -- - 1 --

40 - - - - -- - -1--
I

20 _ ----,
~
e
:>
11 0 _ _

Prosek duži ne trajanja linearnog govora je bio 20, l

sekundi, a govora u vidu mape uma I minut i 23 se-
kunde. Maperi uma su dostigli neverovatan napredak
u dužini govora od 300%.

Istraživanje II

Procedura

Ovaj eksperiment se takođe sastoji iz dva dela.

Studija l
Izbor ispitanika: Svi ispitanici treba da budu istog
uzrasta ili na istom školskom nivou, da govore isti
jezik, da idu u istu školu i da poseduju isti intelektual-
ni status.

88
 Ko nt ro lna gr upa (test l): neka učen ici urade linearne
beleške jednog poglavlja nekog od svojih udžbenika.
Zatim im prikažite i sažeti prikaz datog poglavlja. Sle-
I
d e ć eg dana testiraj te njihovo poznavanje sadržaja i re-
•
I zultate prikažite tabelarno. (C itav proces može trajati
, od dva dan a do nedelju dana. )
I
Ko nt ro lna gr upa (test 2) : nastavite ovaj proces svake
I nedelje sa različitim poglavljima.

E ks pe r ime ntalna g r upa (test l): neka u čeni ci urade

mapu uma jednog poglavlja nekog od svojih udžbeni-
ka (isto poglavlje kao i u kontrolnoj grupi). Zatim,
prikažite im prikaz datog poglavlj a u vidu mape uma.
Sledećeg dana testirajte njihovo poznavanj e sadržaja i

rezultate prikažite tabelarno.

I E ksper imenta lna gr upa (test 2) : nastavite proces

svake nedelje sa razl ičiti m poglav ljima. Proverite da li
l eksperimentalna grupa koristi ista poglavlja kao i kon-
I
trol na grupa.

Studija II
I
Ko nt rolna g r upa (preth odni test): Daj te kontrolnoj
grupi da uradi test sa kreati vnim/logi čni m razmišlja-
njem u trajanju od 30 minuta - procena l.
l
I Faza 1: Ova faza traje 60 mi nuta. Objasnite u čen ic i ma
tri osnov ne linearne forme u č enj a (po tezama obele-
I,
89
 -

ženim brojevima, u vidu spiskova i u vidu linearnih

rečenic a). Objasnite svaki korak i odgovorite na sva
pitanja. Dalje, neka učenici primene svaku od te tri
metode na neku linearnu aktivnost kao što je pisanje
pesme, pri če , govora ili nekog kratkog pregl eda.

Faza 2: ponovite fazu l nešto kasnije tokom istog

dana, i provedite poslednjih pet minuta u pisanju govo-
ra od ređe ne dužine.

Post-test l: posle faze 2, dajte kontrolnoj grupi drugi

s l ičan test sa kreati vnim/l o gičnim razmi šljanjem u tra-
janju od 30 minuta - procena 2.

Faza 3: tri dana kasnije, neka u č eni ci upotrebe jednu

od tri linearne forme učenj a za rad na nekoj drugoj li-
nearnoj aktivnosti.

Post-test 2: zatim dajte kontrolnoj grupi treć i s liča n

test sa kreativnimIlogičnim razmišljanj em u traj anju od
30 minuta - procena 3.

Eksperimentalna grupa (prethodni test): dajte eks-

perimentalnoj grupi da uradi test sa kreativni m /l ogič­
nim razmišljanjem u trajanju od 30 minuta - procena l .

Faza J: ova faza traje 60 minuta. Objasnite u čeni cima

kako da urade mapu uma (možete koristiti slajd pro-
jektor za objašnjenje svakog koraka). Dalje, odgovaraj-

90
!

,
te na sva pitanja i dajte u č enicim a da rade ind ividualne
mape uma predmeta po izboru, uz davanje instrukcija.

Faza 2: ponovite fazu I nešto kasnije tokom istog

dana. Poslednj ih pet minuta provedite u p isanj u govo-
ra o d re đene dužine u v idu mape uma.

I Post-test l: dajte eksperimentalnoj grupi drugi sličan

test sa kreativn i m/logičnim razmišljanjem u traja nj u od
l 30 minuta - procena 2.

Faza 3: tri dana kasnije, neka učen i c i urade mapu uma

nekog drugog predmeta po svom izboru.

Post-test 2: zatim im dajte tre ći s l ičan test sa kreativ-

nim /logi čnim razmišljanjem u trajanju od 30 minuta -
I procena 3.
i

'1 U studiji II procene su urađene na osnovu rešavanja

probl ema iz odabranih tekstova sa kreati vnim/lo gi čnim
I razm i šIj anj em.
Fixx, James F. More Games (or the Super-
l Intelligent. New York: Doubleday & Co., Inc. ,
I 1972.
M eeker, Mary. sal Abilities Workbook (or
Problem Solving. 1975.
Weber, June K . Be a Problem-Solver. East
II Aurora, N.Y.: D.O.K. Publi shers, 1984.
I Svi testovi su bili istog form ata al i sa razli čitim
pitanjima.
I
91

I
 v

\
STA IMA NOVO?
I (od tada do sadalll)

I Od izdavanja knj ige

Mo ć de čieg uma 1989.

godine, Lana Izrael je

nastavila da mapira svoj
I sa n o revo lucioniranju
obrazovanja. Lana sada
ima 16 godina * i ide u
III razred gimna zije
No rth Miam i Beach
I Senior High Schoo l. U
I II s l u č aj u da ste propustili
izdanje iz 1989, re ći ćem o vam da je Lana postala zain-
teresovana za mapiranje uma, jednu h oli sti čk u tehniku
u čenja , dve i po godine posle č i tanj a radova Tonija
Buzana i da je nakon toga uradila školski n a u č n i pro-
jekat o map ir anju uma kada je bila u osmom razredu .
I Lana je sa ovim projektom osvoj ila drugu nagradu na
Državnom sajmu nauke i inženjerstva (State Science
I and Engineering Fair) i "odlete la" do Sidneja u
Australiji, gde je bila prvo dete-u če sni k na VIlI svet-
skoj konferenciji o darovitoj i talentovanoj dec i. Kao
pripremu za Konferenciju napi sala je Moć de čieg uma

• Englesko izdanje ove knjige objavljeno je 199 1. god. (prim. ur. )

93

I
 l

- postanite genije na brzaka, knjigu o mapiranju uma,

koja je sada objavljena i u Australiji.

Po povratku u SAD, Lana je osnovala organizaciju

Brain Power (or Kids, Inc. i kao mladi preduzetnik
sprovodi istraživanja o tehnikama učenja, drži preda-
vanja i sama je objavila svoju knjigu. Lana je trenutno
savetnik sistema državnih škola u okrugu Palm Beach
(Palm Beach County Public School system), držala je
predavanja organizaciji darovitih nastavnika u oblasti
Dade (Dade County's gifted teachers), kao i na skupu
FLAG 1989. godine u mestu Tampa, Florida.
Mapiranje uma je još jednom krenulo u inostranstvo,
kada je Lana poseti la tadašnji Sovjetski Savez, kao
učesnik I poslovnog simpozijuma (First Businesship
Symposium) u Moskvi, sa nacionalnom organizacijom I

za mlade preduzetnike Business Kids. U Moskvi, Lana

je govorila pred nekoliko stotina sovjetskih učenika i
nastavnika o svom poslu i učila ih je kako da rade
mape uma. Jedna avantura je vodila u drugu avanturu,
tako da je Lana učestvovala i na otvaranju Kodakovog
i Eplovog centra za kreativnu imaginaciju (Kodak and
Apple's Center for Creative Imaging), kao gost-pre-
davač. U leto 1991 , mapiranje uma je povelo Lanu do
Holandije, gde je držala predavanje na IX svetskoj
konferenciji o darovitoj i talentovanoj deci.

94
I Svoj im poziti vnim nastupom i m agnetizrn om, Lana
je pri vukl a medije. M ožda ste videli njen nastu p u
em is iji Good Mo rning America p ro šlog jula ili ste
možda č i ta l i o nj oj u specijalno m izdanju magazina
Seventeen za 1990. god inu, kao o preduzetniku godine.
Lana se nedavno pojavila i u komercijalnom progra mu
I Business Kids Showmercial, a snim ila je i segment o
preduzetni štvu za Special Reports TV iz Los Anđelesa,
kao i za japansku T V kompaniju iz Tokija. O njenim
nastoj anjima u oblasti mapiranja uma t akođe su pisali
i časop is i Synapsia (žurnal medunarodnog Brain Club-a),
Globe, Real People, Omni, Fortune i Star. Sada, kao
šesnaestogodišnja učenica III razreda g imnazije North
M iam i Beach Sr. High School, Lana nastavlja svoja

I istraživanj a i tvrdi s ledeće :

"M i ćemo napraviti revoluciju u obrazovanj u jer se

lI
neograničene moći uma šire na daleko i pružaju izvan
svake granice."

l
I
I
I

I
I

I 95
l
I
 ,

Toni Buzan je jedan

od vodeć ih eksperata u
oblasti uma. Držao je kur-
seve svojih tehnika uče­
nja kompanijama kao što
I
su Electronic Data Sys-
tems, IMB, Digital E-
quipment Corporation,
General Motors, British
Petroleum, AT&T i Na-
bisco. Redovno drži pre-
davanja na vodeć i m uni-
o ' v •
verzitetima sirom sveta.
Toni je obj avio č etrde ­
setdve knji ge u preko 50 zemalja sveta, koje su preve-
dene na 20 jezika. Njegova najpopularnija knjiga Kori-
stite obe hemisfere mozga prodata je širom sveta u više
od milion primeraka, a to je ujedno i knji ga koja je in-
spirisala Lanu.

Toni je bio ko-producent i u č e snik mnogobrojnih

TV emisija, video programa, dokumentarn ih programa
i radio programa širom sveta. U stvari, prošle godine je
imao šestočasovnu prezentaciju, u kojoj se pojavil a i
Lana, koja je pri kazana u č i tavoj Americ i putem mreže
Tie-In Network. On je genije koji ima naj veći IQ
kreativnosti na svetu (baziran na Torensovom testu
kreativnog razmišlj anj a). K ao čovek koji je osm islio

96
r,

mapiranje uma kao i nekoliko drugih naprednih tehni-

ka č i t anja , Toni je zaslužio pri znanje širom sveta.

Diplomirao je na Univerzitetu British Columbia

1964. godine, sa odli čnim ocenama iz psihologij e, en-
gleskog jezika, matematike i opštih nauka. Ubrzo po
diplomiranju , radi o je u Fleet Street-u u Londonu, a bio
I je i urednik međunarodnog žurna la MENSA.
l
I Njegova karij era je bila sasvim uspešna i smatraju
ga heroj em obrazovanj a. Toni je zna čaj n o doprineo
globalnoj edukaciji, podu ča vaju ći stoti ne hiljada dece
širom sveta. U SAD i Evropi je p o d uč a v ao i č i tave
škole. Držao je predavanja i na stadionima sa preko
200.000 dece u Africi. Ne samo što je ukl ju čen u
edukativne programe, već je i savetnik trenera britan-
,I
skog olimpij skog veslačkog tima.
lI
Autor knjige Mogući čo vek, Džin Hjuston (Jean
\
Houston), tvrdi da " kad ne bi postojao Toni Buzan,
morali bismo da ga izmislimo". Toni je o sni v a č kluba
Brain Club, međunarodne organizacij e koja p od sti če
I razvoj mentalnih i fi zi čkih tal enata, i urednik je žurnala
Kluba pod nazivom Synapsia . Takođ e je o s n ivač
I Buzanovih centara, informacionih organ izacija koje
l vas mogu usmeriti ka programima i proizvodima u vezi
~ sa mozgom.
I

I
I
97

I
,
 "U mentalnoj areni, prvi korak je o b ič no i najteži.
Sl ede ći koraci postaju sve lakši i lakši. Svaki napredak
y

je već i od prethodnog. Sto više budete u čili to će vam

biti lakše da u č i te još više."

I
I

•
'r
f

Sadržaj

Zahvalnost i zdavača. . . . . • . . . . . . . • . . . . . . . . . . . • . . . . . .. 5

Šta? Ko? Opaaa !! ! 7

Uvod 9

P rvi s egm ent

Misterija vašeg uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Il
Korist od mapiranja uma ... . . • . . . . . . . • . . ... . .... . . . . 21

I Kako urad iti mapu uma . .. .. .• . .. •. .. . ... ..... . .. . . .

Abeceda mapiranja uma .. .. .. ...... . .• . .. . .. .• ... . ..
23
34
Re či mudrosti .. .. . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Klj uč uspeha . ~ . .. . .. . . .... •. . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . 38
.., u .
.Zvaka o mapi uma . 41
Istorija mapiranj a . . . . . .. . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 43
Po ređ enj e i kontrasti . 48
Rezim e . 51
Mi smo svet 53
Drugi segment
Primena mapa uma . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . . . .. 55
"Novi talas" hvatanja beležaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Fantastični pisac u vama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 59
Spektakularn i govori .. . . . .... . . . . . .. . ... • . . . . . . . .. 64
Knj iževnost - prepričavanje i analiza 68
Tematska istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Post izanje boljih ocena - odgovaranje za peticu 74
I D oda tak
Istraži vanje I . . . . . . . • . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Istraživanje II 88
Šta ima novo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 93
 -- l

CrP - Karanormauaja y ny6JIHKal.lHjH

Haponna 6H6JI HOTeKa Cpfiaje

159.953.057.874
I13PAEJI, JIaHa
M oć d ečj eg uma : postanite genije
na brzaka I Lana Izrael, Toni Buzan ; l
[prevodilac Jasmina Krpo- Ć etkovi ć ]. - Beograd :
Finesa, 1999 (Beograd : Dijamant print). - 98
str. : ilustr. ; 24 cm. - Biblioteka "Um" ;
knj . 4)
Prevod dela: Brain Power for Kids I Lana
Israel, Tony Buzan. - Tiraž 500. - O
autorima: str. 93-98.
ISBN 86-82683-05-9
l . Buzan, Toni
159 .955.6-057.874(035)
371.322-057.874(035)
a) Ilaahersc b) CTBapaJIa'lKO MHIlIJbeEbe -
Y'IeHHl.lH- I1PHPY'lHHWi e) Yxen,e y'leEba -
Y'IeHHl.lH- I1PHPY'lHHl.lH
lD=80246284
...,

o biblioteci
lP " Finesa" pokrenula je biblioteku »UM« sa namerom da
našoj č ita lačkoj publici prezentira ekskl uzivna svetska
izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim
okvirima n aći će se dela svetskih autoriteta koj i pišu o raz-
voj u učenj a, pam ćenja , kreativnosti...
Prvo kolo:
l . Toni Buzan - BRZO Č ITA N JE
2. To ni i Bari B uzan - MAPE UMA
3. To ni B uzan - SAV RŠENO PAM Ć ENJE
4 . Lana Izrael, Toni Buzan - MOĆ DEČJEG UMA
5. Majki Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTI ŽONG LI RA NJA
6. G rejem Fuler - KAKO NAU Č ITI STRAN I JEZI K
7. Dejvid Ejkres - KAKO POLOŽITI ISPIT
8. Toni Buzan - KORISTITE OBE HEMI SF ERE MOZGA

Biblioteka »UM«
Izdavač: lP »Finesa«
Rada Končara la, 11000 B eograd
l ei. 011/437-127 (9- 16 h); 0111428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu

I
t
 Toni Buzan:
Brzo čitanje
u ovoj knjizi iznet je revo lucionarno
nov metod uz pomoć koga možete
drast ič no povećati svoju brzinu č i ta­
nja (preko 200 stranica na sat), a da
pri tome postignete bolje razumeva-
nj e i pamće nj e ne go pri kl asičnom č i ­
tanju.
Knjiga sadrži testove i p rak t ičn e
primere koji o mogućuj u č itaoc u uvid
u napredak tokom sav l ađ i vanj a tehni-
ka brzog č i tanja .

Bib liote ka " U M «

Izdavač: lP »F inesa«
Rada KOI/čara la, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9 - 16 h); 01ll428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88 ; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu

Toni i Bari Buzan:

Mape uma
Mape uma su sredstvo za kreativnu
organizaciju misl i koje nam pomaže
da bolje iskoristimo ne ograni čenu
moć mozga. K ori steći slova, brojeve,
boje, lin ije, crteže - sa l akoćom i uži-
vanj em - postižemo izuzetne rezul-
tate II poslu, kreativnom razmi šlja-
nj u, pripremanju predavanja i prezen-
tacija, hvatanju beležaka, donošenju
odluka, rešavanju problema, i naro č i-
. . . .. .
to - II pam ć enju i ucenj u.
 Toni Buzan :
Savršeno pamćenje
Potencijal ljud ske memorije je prak-
ti čno neograničen! Među ti m, da li
znate kako da taj potencijal iskoris-
tite na najbolj i n ač in?
Ova izvanredna knjiga vam pruža
mo gućnost da n auči te memorij ske
tehni ke koje možete da upotrebite u
svim oblastima mentalnog funkc ioni-
sanja (koncentracija, u čenje, ispit i,
prezentacije, strani [ezici, kreativno
razmi šlianje...).

Biblioteka »U M"
Izdavač: lP »F inesa«
Rada Končara Ja, 11000 Beograd
tel. 0111437-127 (9- 16 h) ; 011/428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu

Lana Izrael, Toni Buzan :

Moć dečieg uma - po-
stanite genije na brzaka
Revolucionarni m etod mapiranj a uma
I za decu i odrasle!
I Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedno-
stavan način uvodi u svet izvanrednog
pamćenja i kreativnog razmišljanja.

Manje učenja, a bolle ocene!

Suviše dobro da bi bilo istinito? Ne,
I suviše dobro i istinito!
l
 Majki Gelb, Toni Buzan :
Pouka iz umetnosti
žonglirania
Knjiga o u čenju ! Autori, ko r isteć i
metaforu žongliranja, prezentiraju ja-
san i pragmat ičan metod, primenljiv
u bilo kojoj oblasti učenja .
Sav lađ uj uć i umetnost relaksirane
koncentracije č i ta lac otkriva novi pri-
stup samorazvoju, u kojem, razbija-
j uć i mentalne barijere. svoje neuspe-
he pretvara u uspeh.

B ibliote k a »U M «
Izdavač: lP »F inesa«
Rada Končara Ja, 11000 Beograd
tel. 01ll437-127 (9- 16 h); 01ll428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www.finesa.edu.yu

Grejem Fuler:
Kako naučiti strani
iezik (bilo koji}
Izuzetna knjiga zamišljena kao po-
moćna literatura u učenju bi lo kog je-
zika, bez obzira da li je u pitanj u kon-
vencionalni kurs ili samostalno učen­
je uz pri ručn ik. Autor nudi niz prak-
ti čnih saveta i konkretnih tehnika za
rešavanje probl ema u učenju svakog
jezika, kako na polju leksike i gra-
matike, tako i na polj u izgovora.

I
-...io.
J

Dejvid Ejkres:
Kako položiti ispit
Knjiga koja će vam po mo ći da svoj u
energiju i vreme iskori stite na najbo-
lji način , i da svaki ispit položite sa
l akoćo m i zadovo ljstvom.

Na osnovu autorovih saveta i tehni ka

možete u većat i svoje samopouzdan je
i motivaciju za uč enj e , e fi kasnije or-
ganizovati vreme, kao i razviti svoju
sposobnost pamćenj a .

Bib lioteka »U M «
Izda vač: lP »Finesa«
Rada KOI/čara Ja, 11000 Beograd
tel. 0111437-127 (9- 16 h) ; 0111428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www .fin esa.c du.yu

Tony Buzan:
Koristite obe hemisfere
mozga
Naj pop u la rnija i najtiražnija knj iga
To n ija Buza na! Prodata umilionima
primeraka š iro m sveta .
I U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je pri-
kazan Buzanov program intelektual-
nog razvoja. Primena mapa uma, me-
morijskih tehnika, tehnika e fi kasnog
č itanj a i učenja, i pristup pla niranju
vremena o pisani su na izuzetno jasan
I
i pri stupač an nač in .
I
 o biblioteci
lP " F inesa" pokrenula je biblioteku »MlSAO« kako bi na-
šoj č i ta lačkoj publici približila najvažnija svetska dostignu-
ća u istraživanju fenomena razmišljanja i njihovoj primeni u
svim oblastima ljudske egzistencij e - pre svega u domenu
posla i u č enj a. U prvom kolu biblioteke na ći će se mahom
dela jednog od naj većih svetskih autoriteta za razmišlj anje -
Edvarda de Bona.
Prvo kolo:
l. Edvard de Bono - ŠEST ŠEŠIRA ZA RAZMiŠLJANJE
2. Edvard de Bono - PETODNEVNI KURS RAZMI ŠLJANJA
3. Edvard de Bono - LATERALNO RAZMIŠLJANJ E
4. Edvard de Bono - LOGIKA VODE

Biblioteka »MISAO«
Izdavač: lP »Finesa«
Rada Končara la, II 000 B eograd
lei. 011l437-127 (9- 16 h) ; 011l428-246 (8-22 h)
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70
www.finesa.edu .yu

l
-,

Edvard de Bono
v
Sest šešira za
razmišljanje
Stavite crni šešir za kri tičko stanovište,
ili žuti za s unčani optimizam! Zeleni še-
ši r pruža obi lje kreati vni h ideja! Pod be-
lim sagledajte činjenice , a pod crvenim
izrazite oseća nja! A onda osmislite č itav
dijapazon moguć ih rešenja, razvrstajte ih
- nebesko-plavi šešir će vam o moguć i ti
nepristrasan pogled na stvari.

Rezultati će biti i z nenađujuće efikasni'

Biblioteka »MISAO«

Edvard de Bono
Petodnevni kurs
razmišljanja
Edvard de Bono je pionir međ unarodno
poznatog sistema lateralnog razmišljanja.
U ovoj knj izi nudi nam seriju jednostav-
nih, ali podsticajnih problema za razmiš-
ljanj e koj i ne iziskuju nikakvo specijal-
no znanje niti poznavanj e matematike.
Problemi su smišljeni tako da č i taocu omo-
gućavaj u da pronađe sopstveni stil raz-
mišljanja i otkrije njegove vrline i mane,
kao i potencijalne metode koje nikada ne
koristi. Nije uvek važno biti u pravu - i greška može da bude putokaz
do pravog rešenja.

I
 v
VODIC kroz
Mu lti-Level Marketing
Network Marketing
Radiša Dobrodo/ac

Najkom p letn ija knj iga o M ULTI-LEVEL (Network)

MARKETINGU , odnosno mrežnom s istem u pl asmana
roba i usluga .

Ovde možete n aći preciz- DRUGO

ne informacije o osnova-
N11. ._..
...... ,.nwa
MI _
. •...... 8IlIIIIlII
lIMENJENO IZDANJE
bdila Dobroclolac
ma i metodologiji rada u
MLM-u , i n au čiti sve
FINESE ovog posla.
Praktični , upotrebljivi sa-
veti. Ako sledite postupak
i preporuke, vaš uspeh ne
može izostati! •

Prva knjiga o MLM-u ob-

javljena kod nas. Obavez-
na literatura u svim Net- VODl~
work (MLM) kompanijama.
....... '.
o

-
•

o '

Izdavač: lP »Fi n esa«

Rada Končara la, 11000 Beograd
tel. 011/437-127 (9- 16 h); 0111428-246
mob. 064/113 OO 88; 063170 92 70 (8-22 h)
www.finesa.edu .yu

,
•

•
______ V A Š IZDAVAČ

Fi"esa Beograd, Rada Končara la

011/437·127 064/113 OO 88 063/7092 70