Metode PE PDF

METODE I TEHNOLOGIJA
PODZEMNE EKSPLOATACIJE
NESLOJEVITIH LE@I[TA
Priru~nik u nastavi
S. Torbica i N. Petrovi}
METODE I TEHNOLOGIJA
PODZEMNE EKSPLOATACIJE
NESLOJEVITIH LE@I[TA
Priru~nik u nastavi
Doc. dr Slavko Torbica, dipl.in`.rud.
Ass. mr Nenad Petrovi}, dipl.in`.rud.
Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih leì{ta

Priru~nik u nastavi
Recenzenti: dr Qubomir Vukajlovi}, redovni profesor u penziji

dr Ante Glu{~evi}, redovni profesor
Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd

Re{ewem Ure|iva~kog odbora za izdava~ku delatnost Rudarskog odseka,
Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu, br. 12/97 ova kwiga je svrstana u
kategoriju pomo}ni uxbenik.
Tira`: 150
[tampa: Goragraf, Beograd
ISBN 86-7352-010-X
Priru~nik u nastavi
Fotografija na koricama: Prof. dr Qubomir Vukajlovi}
Novembar 1997.
Ova kwiga predstavqa rezultat vi{egodi{weg izvo|ewa ve`bi iz
predmeta Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih
leì{ta za studente Smera za podzemnu eksploataciju, Rudarskog odseka,
Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu. Predmet metode otkopavawa, kako
ga studenti naj~e{}e nazivaju, a {to i jeste naziv u ve}em delu sveta za
predmet koji obra|uje ovu materiju, objediwuje centralne i najva`nije sadràje
za rudarskog inèwera. U okviru ovog nastavnog predmeta izu~avaju se metode i
tehnologija dezintegracije rude iz prirodnog okruèwa. Na osnovu uslova
zalegawa rudnih tela otvara se rudnik, bira se metoda otkopavawa, usvaja se i
dimenzioni{e konstrukcija otkopa, defini{u tehnolo{ki procesi, pravi
analiza tro{kova i u iterativnom postupku dolazi do optimalnog re{ewa,
profitno, ekolo{ki, antropolo{ki. Proizvodwa rude ~ini smisao postojawa
rudnika i rudarstva uop{te, pa prema tome i svih prate}ih rudarskih, nau~nih
i inèwerskih disciplina i ve{tina: provetravawa, odvodwavawa,
transporta, izrade jamskih prostorija itd. Sve prate}e discipline su
posredno ili neposredno ukqu~ene u otkopavawe. U svakom slu~aju postoji jasna
uzro~na veza koja mora da bude jasno i nedvosmisleno prezentirana u okviru ovog
nastavnog predmeta.
Od uxbeni~ke literature za ovaj predmet na srpskom jeziku postoje kwiga
profesora Branka Glu{~evi}a - Podzemne otkopne metode neslojevitih
rudi{ta; Ministarstvo rudarstva FNRJ, 1948. godine i kwiga profesora
Milorada Petrovi}a - Otvarawe, razrada i metode otkopavawa; Gra|evinska
kwiga, 1958. godine. Navedeni uxbenici svakako mogu da se koriste, ali
prakti~no mogu da se na|u samo u bibliotekama. Slede}a kwiga je uxbenik
profesora Branka Glu{~evi}a - Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa
rudnih leì{ta, Minerva, Subotica 1974. godine. Ova kwiga je osnovni uxbenik
za predmet na kome se bazira nastava i koji se preporu~uje studentima. I pored
toga {to nisu obuhva}ene neke nove metode i tehnologije otkopavawa, kao i
nove metode prora~una parametara ova kwiga je veoma upotrebqiva. Me|utim i
ova kwiga je odavno van prodaje .
Nije nikakva retkost ni na ve}im i zna~ajnijim {kolama u svetu da nemaju
uxbenike iz ovog, ali i iz drugih stru~nih predmeta. Studentima se obezbe|uju
razli~iti fotokopirani materijali, zatim se upu}uju na stru~nu literaturu
iz pojedinih oblasti i tako daqe. Situacija kod nas je veoma specifi~na
obzirom da se veoma mali broj qudi bavi ovom obla{}u. Stoga je literatura
vrlo skromna i uglavnom nije aktuelna. Smatramo da ne bi bilo primereno da
studente na osnovnim studijama upu}ujemo na literaturu na stranom jeziku, do
koje se kod nas veoma te{ko dolazi.
Ovo su osnovni razlozi zbog kojih smo pristupili pripremi jednog ovakvog
priru~nika. On treba da bude dopuna postoje}oj kwizi profesora Glu{~evi}a i
da studentima pomogne prilikom izrade ve`bi i sticawa znawa iz ove
oblasti. Budu}i da u generaciji bude nekoliko do desetak slu{alaca neguje se
individulani rad. Stoga u priru~niku nisu dati kompletno ura|eni primeri koji
bi studente navodili na wihovo prosto kopirawe. Od studenata se traì
aktivan rad sa asistentom i kori{}ewe literature, {to jeste teì put, ali
"Ko ne po~iwe nerazumevawem, taj i ne zna {ta zna~i misliti".
Kwiga je namewena prvenstveno studentima Smera za podzemnu
eksploataciju, Rudarskog odseka, Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu,
ali autorima }e biti izuzetno drago ukoliko je i drugi budu smatrali
korisnim {tivom. Sve primedbe i sugestije prihvati}emo kao dobronamerne i
kao takve najpa`qivije razmotriti .
Autori
SADR@AJ
Predgovor
1 UVOD ........................................................................................................................... 5
1.1 Rudnici, ~ovekova ìvotna okolina ................................................................. 6
1.2 Etika i rudarska tehnika .................................................................................. 7
1.3 O stilu, jeziku i formi tehni~kih tekstova .................................................... 7
2 DEFINISAWE RADNE SREDINE .............................................................................. 11
2.1 Mehani~ka svojstva stenskog masiva................................................................. 11
2.2 Ispucalost stenskog masiva ............................................................................. 12
2.3 Primarno naponsko stawe.................................................................................. 15
2.4 Klasifikovawe stenskog masiva ..................................................................... 18
3 OTVARAWE RUDNIKA ............................................................................................. 27
3.1 Klasifikacija i definicija jamskih prostorija ........................................... 27
3.2 Op{ti principi otvarawa ................................................................................ 30
3.3 Godi{wi kapacitet rudnika............................................................................. 31
3.4 Lokacija prostorija otvarawa......................................................................... 33
3.4.1 Odre|ivawe minimalnog rastojawa od okna do rudnog tela............... 33
3.4.2 Uticaj prostornog poloàja stenskih masa na locirawe
podzemnih prostorija .............................................................................. 34
3.4.3 Vanprofilski iskop ............................................................................... 35
3.5 Izbor na~ina otvarawa leì{ta .................................................................... 35
3.6 Dimenzionisawe prostorija otvarawa ........................................................... 44
3.6.1 Dimenzionisawe izvoznog okna .............................................................. 44
3.6.1.1 Orjentaciona kinematika izvoza i
izbor korisnog tereta jedne vo`we .......................................... 45
3.6.2 Dimenzionisawe servisnog okna ............................................................ 49
3.6.3 Dimenzionisawe ventilacionog okna ..................................................... 51
3.6.4 Dimenzionisawe popre~nog preseka hodnika, potkopa, rampi ............. 51
3.6.5 Dimenzionisawe navozi{ta.................................................................... 54
3.6.6 Dimenzionisawe vodosabirnika............................................................ 55
3.6.7 Dimenzionisawe jamskog magacina eksplozivnih sredstava i
izbor wegove lokacije............................................................................. 56
3.6.8 Dimenzionisawe jamske radionice za popravke dizel mehanizacije. 59
3.6.9 Dimenzionisawe i izbor lokacije jamskog skladi{ta
dizel-goriva i maziva ............................................................................. 60
4 IZBOR METODE OTKOPAVAWA .............................................................................. 61
4.1 Otkopavawe ........................................................................................................ 61
4.2 Metoda otkopavawa .......................................................................................... 62
4.3 Klasifikovawe metoda otkopavawa.............................................................. 72
4.4 Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa ......................................... 73
4.5 Procedura izbora metode otkopavawa i konstrukcije otkopa .................... 74
4.6 Klasifikacija i izbor metoda otkopavawa po Nikolas-u ............................... 75
4.7 Dimenzionisawe konstrukcije otkopa ............................................................ 82
4.7.1 Dimenzionisawe sigurnosnih stubova ................................................... 82
4.7.1.1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova .............................. 82
4.7.1.2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova .. 87
5 TEHNOLO[KI POSTUPCI U PODZEMNOM OTKOPAVAWU................................. 91
5.1 Bu{ewe i minirawe............................................................................................ 91
5.1.1 Izbor parametara minirawa
u funkciji granulacije odminirane rude................................................... 92
5.1.2 Optimizacija distribucije energije eksplozivnih puwewa
pri lepezastom rasporedu minskih bu{otina ........................................... 98
5.1.3 Prora~un parametara minirawa............................................................ 103
5.1.4 Izbor opreme za bu{ewe ......................................................................... 117
5.2 Utovar i odvoz odminirane rude .................................................................... 139
5.3 Pomo}ne radne operacije................................................................................. 159
6 ORGANIZACIJA RADA ............................................................................................167
6.1 Bu{ewe minskih bu{otina ...............................................................................167
6.2 Minirawe...........................................................................................................168
6.3 Utovar (i odvoz) rude .......................................................................................170
6.4 [ema organizacije rada na otkopavawu.........................................................170
7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI OTKOPAVAWA ..........................................173
7.1 Koeficijent iskori{}ewa rude......................................................................174
7.2 Koeficijent osiroma{ewa rude .....................................................................175
7.3 Koeficijent pripreme ......................................................................................175
7.4 Produktivnost metode otkopavawa i kapacitet proizvodwe......................176
7.5 Otkopni u~inci..................................................................................................177
7.6 Normativi radne snage, materijala i energije...............................................179
7.7 Minimalna mo}nost rudne ìle koja moè ekonomi~no da se otkopava ......184
Dodaci
A. - Projektovawe rampe ...............................................................................................189
B. - VCR metoda otkopavawa ........................................................................................201
V. - Podzemna eksploatacija kamenih blokova ..........................................................221
G. - Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa rudnih leì{ta ..........................225
D. - Podzemna eksploatacija malih leì{ta ...........................................................229
Literatura..............................................................................................................233
1 UVOD
Podzemna eksploatacija neslojevitih leì{ta ili podzemna eksploatacija

leì{ta u ~vrstim stenama (formulacija zastupqena u zapadnim zemqama), danas
reklo bi se, doìvqava svoju renesansu. Postoje brojni razlozi koji uslovqavaju
ovakav razvoj, a kao najva`niji mogu da se izdvoje slede}i:
Raspoloìva leì{ta mineralnih sirovina nalaze se na sve ve}im dubinama i
za najve}i broj wih ne postoje uslovi koji bi naveli na razmatrawe mogu}nosti
povr{inskog otkopavawa.
Razvoj ma{inogradwe i tehnologije podzemnog otkopavawa omogu}uje ekonomi~no
otkopavawe sa velikim kapacitetima i sa malim u~e{}em qudskog rada.
I na kraju, rastu}a ekolo{ka svest ~ove~anstva i prete}i kolaps planete
najsna`nije favorizuju podzemnu eksploataciju tako da se danas u
Mediteranskom delu Evrope i kameni blokovi, kao tradicionalni proizvod
povr{inske eksploatacije, sve vi{e dobijaju podzemnim otkopavawem.
Rudarstvo seè daleko u preistoriju, a ve} u sredwem veku je u temequ
svake dràvne zajednice.
Prva faza wegovog razvoja karakteri{e se samo skupqawem ruda i stena koje
su bile na povr{ini, te su prema tome bile lako dostupne i bez primene neke
naro~ite tehnologije.
Slede}u, drugu fazu, karakteri{e razvoj tehnologija podzemne
eksploatacije rudnih i leì{ta nemetala, koja zaleù ispod povr{ine. Ova faza
odlikuje se eksploatacijom samo bogatih leì{ta i bogatijih delova ve}ih
leì{ta. Zapravo u ovoj fazi eksploatisane su iskqu~ivo rude koje su mogle da
se direktno metalur{ki prera|uju bez prethodne pripreme.
Po~etak tre}e faze poklapa se sa ubrzanom industrijalizacijom i enormnim
pove}awem potreba za metalima i nemetalima kao i prirodnim energentima. Ovu
fazu karakteri{u:
Razvoj tehnologija koje omogu}uju ekonomi~no otkopavawe siroma{nih rudnih
leì{ta.
Zamena qudskog rada ma{inskim.
Izgradwa rudnika sa velikim kapacitetima.
U ovom periodu u prvom redu razvijaju se tehnologije povr{inskog otkopavawa i
masovne metode, sa zaru{avawem rude i prate}ih stena, podzemnim na~inom.
Zajedni~ka karakteristika za sve metode ovog perioda, je ogromna degradacija
prirodnog masiva. U ovoj fazi usled naglog porasta eksploatacije i iscrpqivawa
nekih poznatih svetskih leì{ta, ~ovek postaje svestan ograni~enosti i
neobnovqivosti prirodnih resursa, {to za posledicu ima insistirawe na visokom
stepenu iskori{}ewa leì{ta. Ogromna je "glad" za vi{e i vi{e novih jeftinijih
sirovina, koju najboqe ilustruje podatak da se danas otkopa (dezintegri{e iz
prirode) 35 do 40 tona rude i jalovine po glavi stanovnika planete godi{we. Od
te koli~ine samo oko 2% predstavqa korisnu supstancu.
Sve izraènija je svest da bi daqa ekspanzija ovakvog rada dovela do
uni{tewa planete. Utvr|en je trend porasta potreba za mineralnim sirovinama i
prirodnim energentima u odnosu na porast broja stanovnika. Tako, na primer, ako
se broj stanovnika pove}a za 4.5 puta onda se potrebe za energentima uve}avaju za
dvanaest puta, a potrebe za drugim mineralnim sirovinama za devet puta.
5
Pored ovoga, poznata je ~iwenica da su novootkrivena leì{ta sve dubqa i

sve siroma{nija. Zbod toga prognozira se da }e za 20 do 25 godina sada{wa masa
otkopane jalovine biti udvostru~ena.
Rudarstvo ili va|ewe rude iz utrobe zemqe je jedna od najstarijih ve{tina
kojima je ~ovek ovladao. Enormni porast rudarskih aktivnosti i wihova
destruktivnost vezana je za ovaj vek. O~uvawe trenda porasta proizvodwe uz
primenu konvencionalnih tehnologija stvara mra~nu sliku na{e budu}nosti i
afirmi{e ekolo{ki pristup.
1.1 R u d n i c i , ~ o v e k o v a ` i v o t n a s r e d i n a
Rudarstvo kao i ve}ina qudskih delatnosti destruktivno je u odnosu na
prirodu. Rudarskim radovima ~ovek vr{i degradaciju prirodnog masiva i izaziva
poreme}aje kako u zemqinoj kori tako i na wenoj povr{ini. Dana{wu rudarsku
proizvodwu karakteri{u ogromni rudnici sa velikim kapacitetom i tehnologije
otkopavawa koje se odlikuju velikim obimom razarawa masiva pri dezintegraciji
rudnog leì{ta iz wegovog prirodnog okruèwa. Ovakvim radom se u znatnoj meri
uni{tavaju podzemni hidrolo{ki sistemi, a ve} sada neki delovi planete imaju
ozbiqan deficit ovog ìvotno va`nog resursa. Uni{tavaju se eko sistemi na
povr{ini zemqe. Mewa se reqef planete i klima. Mewaju se prirodni procesi u
zemqinoj kori ~iji je uticaj na ~oveka i ostalu ìvu prirodu evidentan, mada
zasad okultan.
Kao {to ne moè bez mnogih industrijskih proizvoda, savremeni ~ovek jo{
mawe moè bez ruda tj. proizvoda rudarstva koji su preduslov razvoju tehnike i
primarna sirovina mnogih najnovijih proizvoda visoke tehnologije. Shodno ovom ne
radi se o dilemi rudarstvo da ili ne, nego kakvo rudarstvo? Neosporno je da u
budu}em radu treba da se istraùju, razvijaju i primewuju takve tehnologije koje:
u ukupno dezintegrisanom volumenu prirodnog masiva pove}avaju u~e{}e
korisne komponente, odnosno za istu koli~inu korisne supstance, zahtevaju da
se otkopa mawa ukupna koli~ina rude i jalovine zajedno i
o{te}ewa okolnog masiva svode na najmawu mogu}u meru.
Drugim re~ima, ve} utemeqenom principu rudarske proizvodwe o
imperativnom maksimalnom iskori{}ewu leì{ta potrebno je da se prikqu~i
princip minimalnog o{te}ewa masiva u prirodnom okruèwu leì{ta.
Globalnost i humanost moraju da budu osnovna na~ela razvoja rudarstva i
merila nau~nih, odnosno tehnolo{kih i ekotehni~kih promena. Ekologija treba da
bude prate}a svest nau~nog razvoja i kriti~ka svest o tom razvoju i da mewa
uobraziqnu sadrìnu na{ih umova, tako da stari nadraàji izazivaju novi odziv.
Rudarski inèwer intelektualac mora da nadi|e svoju specijalnost i da vodi
ra~una o ìvotnoj okolini, presudno va`noj za opstanak na planeti.
Otkopavawe rudnih leì{ta ili dezintegracija rude iz prirodnog
okruèwa predstavqa skup tehnolo{kih postupaka koji su primarno odre|eni
prirodnim uslovima leì{ta. Odre|eni uslovi leì{ta, koji su definisani
parametrima stawa masiva (orudweni deo sa okolnim stenama), ne impliciraju
jednozna~no odre|enu metodu otkopavawa, ve} samo daju naznake inèweru koji
unosi konstruktivnost u prirodni poredak. Upore|ewe razli~itih kreacija i
ocena wihove uspe{nosti sa stanovi{ta profitabilnosti obavqa se pomo}u
tehno-ekonomskih pokazateqa.
Ocena {tetnosti, odnosno mera destrukcije planete obavqa se pomo}u
ekotehni~kih pokazateqa. Prvi pokazateq je ozna~en kao stepen razarawa
masiva (SRM) i predstavqa odnos zapremine ukupno dezintegrisanog dela masiva
(ZDM) (posredno i neposredno) prema zapremini otkopane rude, ugqa itd (ZOR),
odnosno prema ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK) ili wenom iskoristivom
energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu.
6
Uvod
ZDM ZDM ZDM

SRM = ( 1.1 )
ZOR UKK IEP
Drugi ekotehni~ki pokazateq ozna~en je kao specifi~na potro{wa energije

(SPE) i predstavqa odnos ukupno potro{ene energije(UPE) pri proizvodwi rude
prema koli~ini otkopane rude(KOR), ukupnoj koli~ini korisne komponente(UKK)
ili iskoristivom energetskom potencijalu (IEP) kada je energent u pitawu.
UPE UPE UPE

SPE = ( 1.2 )
KOR UKK IEP
Ekotehni~ki pokazateqi bi svakako morali da budu ugra|eni u sistem za

podr{ku odlu~ivawu i pomo}i rudarskim inèwerima menaxerima i projektantima
da bi se me|u profitabilnim tehni~kim re{ewima odlu~ivali za ekolo{ki
prihvatqivija.
1.2 E t i k a i r u d a r s k a t e h n i k a
Kqu~ni momenat zapadnog koncepta ìvota i bitisawa je interes ili profit.
Dakako ni rudarstvo nije van ovog, {ta vi{e profit je opredequju}i u svim
fazama rada i odlu~ivawa. Privreda je neosporno nu`ni temeq ìvota bez koga je
nemogu} umni i duhovni ìvot ~oveka. No ciq i smisao ~ove~ijeg ìvota ne leè u
tom nu`nom temequ. Rudarska privreda predstavqa temeq sve ostale privrede.
Srpski sredwovekovni rudnici zlata i srebra leè u temequ mo}i i
prosve}enosti tada{wih vladara. Izgradili su Hilandar, Sopo}ane, Gra~anicu i
podupiru vrhove srpske duhovnosti. ôvek je pozvan da zavlada silama prirode,
da produì stvarawe sveta i da bude gospodar zemqe. No ovladavawe duhom
prirode i zloupotreba, a ne upotreba prirodnih dobara vodi negaciji ìvota i
progresa.
ôvek je neosporno inèwer, ali je on stekao to ume}e radi ciqeva koji leè
iza granice tog ume}a. Ne moè biti tehni~kih ciqeva u ìvotu, mogu biti tek
tehni~ka sredstva. Hiperma{inizam dana{wice legalizuje i favorizuje prevlast
tehnike nad mudro{}u, tehnizaciju duha i razuma koja je propast duha i razuma.
Danas kada ~ovek ima silu kojom moè da upravqa svetom i da uni{ti
~ove~anstvo i kulturu sve zavisi od wegovog duhovnog i moralnog stawa. Problemi
su dakle u moralnoj oblasti. Etika mora da bude gospodarica, a tehnika
slu{kiwa.
Profesionalni moral rudarske struke mora da dobije centralno mesto i da
postane katalizator u procesu tehni~kog odlu~ivawa. No ni to nije dovoqno jer
svaki profesionalni moral predpostavqa da je ta oblast va`na i da mora da
raste i da se razvija. Potom, stru~waci i superstru~waci kradu, laù i ubijaju
protivno op{tem moralu. Kako moè da im se veruje da se u okviru svojih struka
pona{aju boqe? îni se da je neophodno vi{e demokratske kontrole nau~nih i
tehni~kih aktivnosti koje mewaju praelementarne prirodne procese, a naro~ito
one koji su nepovratni.
1.3 O s t i l u , j e z i k u i f o r m i t e h n i ~ k i h t e k s t o v a
Tehni~ki tekstovi treba da budu napisani stilski korektno i gramati~ki
pravilno. Predmetnom sadràju treba dati adekvatan oblik jer se sadrìna i
oblik me|usobno proìmaju. Stil ili oblik pisanog teksta je samo vidqivi deo
misli, ose}awa i znawa o napisanom. Aqkavo napisan tehni~ki tekst odaje autora
koji ni sam ne ceni to {to je uradio, a zatim takav tekst omalovaàva ~itaoca,
korisnika dokumentacije.
7
Glavne odlike dobrog stila tehni~kih tekstova su:

Jasno}a. - Tehni~ke tekstova autor ne pi{e za sebe i ne moè da ih pi{e tako da
samo on zna {ta misli i {ta je hteo da kaè. Pisac uvek mora da ima na umu
~itaoca, korisnika informacija datih u tekstu.
Jednostavnost, prirodnost, odmerenost. - Stil pisawa tehni~kih tekstova ne
sme da bude ni pretenciozan, ni pateti~an, ni bombasti~an, ni panegri~an (koji sve
hvali), ni dijaboli~an (koji sve kleve}e), ni ironi~an (koji se svemu podsmeva), ni
skepti~an, ni polemi~an, ni familijaran, ni leèran.
Konciznost. - Tehni~ki tekstovi treba da se odlikuju koncizno{}u i
ekonomi~no{}u izraza bez epske op{irnosti i brbqivosti. Ovo moè da se
postigne izbegavawem tautologija i pleonazama i opisnog na~ina. Treba imati na
umu pravilo da "ono {to ni~emu ne sluì - {kodi".
Izbor re~i koje se koriste u tehni~kim tekstovima je tako|e veoma bitan.
Izbor treba da bude takav da izabranim re~ima moè da se najizrazitije,
najefikasnije i najpreciznije saop{ti ono {to se èli. Me|u mogu}im sinonimima
nekog pojma treba da se izabere najprikladniji. U slu~aju kad postoji vi{e re~i za
dati pojam od kojih jedna precizno izraàva odre|enu misao, kod tehni~kih
tekstova pisac uvek se treba opredeli za tu re~. Treba da se izbegava upotreba
kli{iranih re~i, obrta, fraza koje se upotrebqavaju ne misle}i, odnosno
mehani~ki. Izuzetno je zna~ajan odnos prema upotrebi stranih re~i. Razmetawe
stranim re~ima otkriva naduvenost, nezrelost i nedou~enost i siroma{tvo
re~ni~kog fonda materweg jezika, autora, teksta. Strana re~ treba da se upotrebi
kada u na{em jeziku ne postoji odgovaraju}a re~, sa ciqem da se izbegne opis ili u
slu~aju kada je strana re~ preciznija, sna`nija.
Za tehni~ke tekstove je karakteristi~an intelektualni stil, to jest
upotreba re~i u wihovom pravom neprenesenom zna~ewu. To ne iskqu~uje potpuno,
figurativni stil, ali figure treba da se upotrebqavaju sa merom i ukusom i one
ne mogu biti sebi ciq, nego se koriste da osvetqavaju misli. U ovakvim
tekstovima apsolutno nema mesta za familijarne, kolokvijalne i vulgarne izraze
iz uli~nog àrgona.
Re~enice se odlikuju strukturom i uzajamnim odnosom sa drugim re~enicama.
Dve su bitne osobine re~enica: koherentnost i raznolikost. Re~enica je
koherentna ako je odnos izme|u pojedinih delova i re~i u woj logi~an. Sadrìna
takve re~enice se po pravilu shvata brzo i bez napora. Da bi se izbegla monotonija
stila treba pribe}i varirawu strukture re~enice. Re~enice treba varirati u
pogledu duìne, sloènosti, reda re~i u re~enici itd. Izuzetno je zna~ajna veza
izme|u pojedinih re~enica, koja treba da bude ~vrsta, logi~na, prirodna.
Dobar tehni~ki tekst treba da bude gramati~ki i pravopisno korektan.
Pogre{an je pristup po kome su to "sitnice" i da to u ovoj vrsti tekstova nema
zna~aja, da je bitno {ta je napisano itd. âk i sitne jezi~ke gre{ke ako su brojne
vre|aju estetski ukus ~itaoca i srozavaju ugled autora.
Skup re~enica koje su me|u sobom logi~ki povezane nekom op{tijom mi{qu
sa~iwavaju paragraf.
Paragraf je deo ve}e celine (odseka, glave, poglavqa). Jedinstvo paragrafa
}e biti postignuto ako sve re~enice koje ga sa~iwavaju budu usmerene ka osnovnoj
temi koja se u wemu razvija. Ta centralna misao mora odmah da bude jasna i
uo~qiva. Na ciq paragrafa se ukazuje jednom kratkom tematskom re~enicom na
wegovom po~etku ili na kraju. Koherentnost paragrafa se postiè takvim
rasporedom re~enica koji obezbe|uje wihovu hronolo{ku ili uzro~nu vezu.
Isticawe pojedinih bitnih stvari postiè se ponavqawem i mestom re~i u tekstu.
Ono {to se èli da bude najistaknutije stavqa se na kraj, zatim dolazi po~etak
pa potom sredina. Kao {to re~enice u paragrafu moraju da budu povezane tako i
8
Uvod
paragrafi moraju da budu povezani. Prelaz iz jednog paragrafa u drugi treba da

bude postepen, logi~an i prirodan. Novi paragraf ukazuje na ne{to novo, novu
misao, novu temu. Isto ovo pravilo vaì i za ve}e jedinice, poglavqa na primer.
Naravno, novi paragraf uvek po~iwe novim redom.
Dobar tehni~ki tekst, projekat, elaborat, studija mora da predstavqa
harmoni~nu, zaokruènu celinu. Ovo se postiè dobrom kompozicijom dela, a za
{ta je potrebno da se sagleda celina dela (studije, elaborata, projekta) pre nego
{to se pristupi realizaciji.
Prva stepenica u realizaciji ovakvog posla je planirawe. Plan rada treba
da obezbedi harmoniju i veli~inu pojedinih delova prema wihovom zna~aju, kao i
wihovu prirodnu povezanost i jedinstvo celine. Planom se defini{e struktura
dela, podela na poglavqa, glave itd. Postoje brojni na~ini na koje mogu da se
obeleè pojedini delovi: arapskim brojevima, rimskim brojevima, velikim
slovima, malim slovima, {to prvenstveno zavisi od broja ~lanova plana. U
tehni~kim tekstovima uglavnom se koristi obeleàvawe samo arapskim brojevima.
Tako na primer, neki ~etvoro~lani rad moè da ima slede}u {emu:
2
2.0
2.1
2.2
2.21
2.22
2.23
2.3
2.31
2.32
2.321
2.322
Ova vrsta tekstova uglavnom obiluje: grafi~kim prilozima, slikama,

tabelama i formulama. Zbog preglednosti i jednostavnog kori{}ewa neophodno je
da se sistematski obeleàvaju svi ovi specifi~ni tekstualni sadràji.
Uobi~ajeni na~ini obeleàvawa mogu da se vide u ovoj kwizi.
êsto su autori tehni~kih elaborata, studija, projekata itd. prinu|eni da se
pozivaju na razli~ite literarne izvore, da koriste ve} data tehni~ka re{ewa, da
koriste rezultate prethodnih istraìvawa itd. Zbog toga je pravilno citirawe
veoma va`no, budu}i da tehni~ka dokumentacija biva podvrgnuta vi{estrukoj
proveri. Kada se vrednost nekog parametra u tehni~kim prora~unima preuzima iz
drugog dokumenta, studije, projekta, kwige, potrebno je da se navede wegov ta~an
naziv, kada je kwiga u pitawu i izdawe, godina, izdava~ itd., strana, tabela, ili
druga precizna tekstualna odrednica. Re|i je slu~aj da se sve ovo navodi u
tekstu, pogotovu kada se isti izvor citira vi{e puta, nego se u uglastim
zagradama, na primer [7], navodi wegov broj u spisku literature, ili se puna
informacija daje u podno`noj napomeni (fusnoti).
Organizacija strane je tako|e veoma bitna za tehni~ku dokumentaciju.
Uglavnom se koristi format A4, sa marginama koje omogu}avaju preglednost posle
povezivawa. Prored i veli~ina slovnih i drugih znakova treba da omogu}i dobru
preglednost. Formule, tabele i slike u tekstu uglavnom se centriraju sa
razmacima od teksta tako da budu istaknute kao o~igledno druge celine.
Uobi~ajeno je da se na strani formira zaglavqe u kome se naj~e{}e ispisuje naziv
dokumenta, a ponekad i naziv aktuelnog poglavqa. Ponekad se u zaglavqu ispisuje
9
i naziv firme koja je izradila dokumentaciju, a nekad i neki drugi sadràji. U

podno`ju strane uglavnom se ispisuje broj strane dokumenta, a nekad i neki drugi
bitni podaci o dokumentu. Kod tehni~kih tekstova (studija, projekata, elaborata)
izuzetno je va`na wegova celovitost. Stoga, da bi se spre~ile eventualne
zloupotrebe, strani~ewe se uglavnom obavqa na slede}i na~in: strana 23. od 123,
({to zna~i da je kurentna 23. strana, a da integralni dokument ima 123 strane).
10
2 DEFINISAWE RADNE SREDINE
2.1 M e h a n i ~ k a s v o j s t v a s t e n s k o g m a s i v a
Stenski masiv u mehani~kom smislu predstavqa sloèn sistem i da bi se
sagledalo wegovo pona{awe neophodno je da se poznaje pona{awe komponenti koje
ga sa~iwavaju. Ispucali stenski masiv moè da se opi{e kao trodimenzionalni
mozaik rogqastih stenskih blokova nastalih presecawem monolitne stene
pukotinama. Pukotine u stenskom masivu bitno uti~u na wegova mehani~ka svojstva
i wegovo pona{awe pri optere}ewu. One zapravo predstavqaju mehani~ke
diskontinuitete koji stenski masiv pretvaraju u sistem vi{e ili mawe povezanih
monolita. Pod mehani~kim svojstvima stenskog masiva uglavnom se podrazumevaju
wegova deformabilnost i ~vrsto}a.
Deformabilnost je svojstvo stenskog masiva da se pod optere}ewem
deformi{e, mewa oblik i zapreminu. Kao kvantitativni izraz deformabilnosti
koriste se modul deformacije i modul elasti~nosti. Modul deformacije moè da
se izra~una na bazi ukupno registrovane deformacije, za neki opseg optere}ewa,
dok modul elasti~nosti uzima u obzir samo povratne deformacije za isti opseg
optere}ewa.
^vrsto}a je svojstvo stenskog masiva da pruà otpor dejstvu spoqnih sila.
Ako se stenski masiv optereti, sa postepenim wegovim uve}awem optere}ewe u
jednom trenutku dostiè grani~nu vrednost do koje stena pruà otpor bez
uve}anih vidqivih deformacija. Svakom daqem porastu optere}ewa stena }e da
odgovori lomom. Vrednost napona u trenutku loma naziva se ~vrsto}om, na
smicawe, zatezawe, pritisak, u zavisnosti od na~ina optere}ewa pri kome nastupa
lom. ^vrsto}a stenskog masiva ne moè da se defini{e jednom veli~inom i za
weno definisawe obi~no se koriste idealizacije zasnovane na empiriji. Veza
izme|u komponenti napona u trenutku loma, uspostavqa se uz pomo} parametara
~vrsto}e koji ne predstavqaju materijalne karakteristike stenskog masiva.
Mehani~ka svojstva monolitnog dela stenskog masiva dovoqno su istraèna
za prakti~nu primenu, a u svakom konkretnom slu~aju lako mogu da se utvrde na
uzorcima standardizovanim laboratorijskim metodama. Me|utim poznavawe
pona{awa monolita u sklopu stenskog masiva od maweg je zna~aja obzirom da su
wegova deformabilnost i ~vrsto}a u ve}oj meri uslovqene wegovom ispucalo{}u.
Pona{awe stenskog masiva zavisi od pona{awa monolita i pukotina, ali ono ne
moè da se utvrdi wihovim prostim superponirawem. Dosada{wim
istraìvawima nisu uspostavqene op{teprihva}ene i pouzdane korelacione veze
uticaja ispucalosti na deformabilnost i ~vrsto}u stenskog masiva. Na sada{wem
nivou naj~e{}e se koriste laboratorijski podaci o ~vrsto}i i deformabilnosti
monolita u kombinaciji sa klasifikacijama stenskog masiva na osnovu kojih se
procewuju wegova ~vrsto}a i deformabilnost.
Tabela br. 2.1 - Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

rudnog tela "Borska Reka" - Rudnici bakra i nemetala Bor
OPIS
c t
(MPa) (MPa) (MPa) (-) (MN/m3)
silifikovani andezit 79.95 7.99 39410 0.21 0.0281
kaolinisani andezit 43.00 6.10 28098 0.22 0.0277
sve` andezit 78.00 6.30 33858 0.23 0.0275
konglomerat 103.00 10.90 37900 0.22 0.0279
borski peliti 82.00 7.20 19600 - -
11

rudnog leì{ta "Koviqa~a" - Rudnici magnezita Koviqa~a
OPIS
c t c
(MN/m3) (MPa) (MPa) (MPa) () (-) (MPa)
serpentinit - ~vrst (sve`) 0.026 71.98 6.28 5.11 38.63 0.23 25.751
magnezit - slab 0.0268 25.98 5.62 7.32 _ 0.28 6.918
magnezit - ~vrst 0.028 59.68 8.64 8.32 33.86 0.22 30.495

rudnog leì{ta "Veliki Majdan" - Qubovija
OPIS
c t C
(MN/m3) (MPa) (MPa) (MPa) () (MPa)
{kriqac 0.0276 115.4 9.66 30000 56 20
dacit 0.0278 151.1 8.52 44000 63 20
ruda 0.0529 131.8 11.58 56000 57 22
mermerisani kre~wak 0.0272 56.9 7.68 17000 51 11

leì{ta rude olova i cinka "Sasa" - Republika Makedonija
OPIS
c t
(MN/m3) (MPa) (MPa) (-) (MPa)
ruda 0.0388 79.93 7.72 0.25 55690
dacit 0.0267 99.42 15.05 0.25 58610
gnajs 0.0272 79.03 14.70 0.18 41320
skarn 0.0346 85.43 16.19 0.22 51730
{kriqac 0.0274 69.52 15.04 0.15 34690
cipolin 0.0273 56.78 8.53 0.18 51620
2.2 I s p u c a l o s t s t e n s k o g m a s i v a
Ispucalost stenskog masiva predstavqa wegovo posedovawe skupine
preloma do kojih dolazi kada se stenski masiv izloì naponima koji prelaze
granicu wegove ~vrsto}e. Ukupnost pukotina jednog podru~ja ~ini pukotinski sklop
ili rupturni sklop ako obuhvata sve vidove ruptura.
Rupture (razlomi) su povr{i fizi~kog diskontinuiteta stenske mase,
odnosno unutra{we grani~ne povr{i u stenskoj masi. Prema duìni vektora
kretawa blokova paralelno povr{i rupture, razlikuju se pukotine, kod kojih je to
kretawe zanemarqivo, i rasedi kod kojih je ono toliko da ne moè da se zanemari.
Monolit je blok stene ograni~en pukotinama, koji ne sadrì nikakve
unutra{we grani~ne povr{i. On svojim oblikom i dimenzijama predstavqa jednu od
prakti~nih mera ispucalosti stenskog masiva.
Pukotine se ~esto pojavquju u skupovima koji imaju neko zajedni~ko svojstvo,
napr.: elemente pada, pruàwe, starost itd. Ukupnost pukotina jednog podru~ja je
pukotinski sklop. Grupa paralelnih pukotina je sistem. Skup paralelnih
pukotina istog vremena postanka je familija, a skup pukotina sa zajedni~kom osom
je snop.
12
Definisawe radne sredine
Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene

karakteristike: na~in postanka, poloàj u prostoru, orjentacija, oblik, dimenzije
i vrsta ispune i ~vrsto}a zidova pukotine. Genetske karakteristike pukotine su
naro~ito interesantne sa stanovi{ta ekstrapolacije rezultata na podru~ja koja
nisu zahva}ena istraìvawima.
Prostorni poloàj pukotine defini{e se kotom i kordinatama ta~ke u kojoj
se ona javqa.
Orjentacija pukotine se defini{e azimutom pada i padnim uglom, odnosno
padom i pravcem pada (dip/dip direction), na primer 35/120, pri ~emu se dvocifreni
broj odnosi na pad, a trocifreni na pravac pada. Orjentacija tako|e moè da bude
definisana pruàwem i padom. Ovi termini i wihov smisao razja{weni su na
slici br. 2.1. Obavezno se vr{i statisti~ka obrada podataka o orjentaciji ~iji su
rezultati osnov za razvrstavawe pukotina u odgovaraju}e familije. Jedno od
osnovnih obele`ja familije je i gustina pukotina unutar familije ili prose~no
rastojawe susednih pukotina.
Pod oblikom, zatalasano{}u pukotine naj~e{}e se podrazumeva oblik wene
povr{ine u m-dm (metar-desimetar) podru~ju, a pod hrapavo{}u pukotine oblik
wene povr{ine u mm-cm (milimetar-santimetar) podru~ju.
Pod dimenzijama pukotine podrazumevaju se wena duìna i {irina. Duìna je
najve}e pravolinijsko rastojawe izme|u dva kraja pukotine, a {irina je normalno
rastojawe izme|u dva bloka stenske mase koji su pukotinom razdvojeni.
Kod definisawa ispune odre|uju se wena debqina, mineralni i
granulometrijski sastav, stepen izmewenosti, ~vrsto}a i wen stepen vla`nosti.
^vrsto}a zidova pukotine, odnosno blokova koji su razdvojeni pukotinom, moè da
se smatra svojstvom pukotine s obzirom da stenska masa uz zidove pukotine moè
da bude veoma izmewena, a {to je od naro~itog interesa za mehani~ko pona{awe
blokova i masiva uop{te.
Slika br. 2.1 - Definisawe pruàwa, pada i pravca pada.

(Support of Underground Excavations in Hard Rock; E.Hoek, et.al. - pp. 22)
Podaci o orjentaciji pukotina prikazuju se statisti~ki, rozetama i

Sanderovim prstenastim dijagramom, ako je od zna~aja pruàwe pukotina i
projekcijom lopte kada je potrebno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina.
Za nestatisti~ko prikazivawe koriste se karta sklopa i preseci terena sa
sinteznim rezultatima ispitivawa ruptura.
13
Za pravilno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina koriste se

strukturni dijagrami. Kod ovog prikaza koristi se zami{qena lopta sa
geografskom orjentacijom i to samo wena dowa hemisfera. Planara (na primer
pukotina) se translatorno pomeri u centar lopte, pri tom ona se~e omota~ lopte po
jednom velikom krugu (trasa ravni) koji defini{e wenu orjentaciju. Na wemu se
nalazi pol padne prave. Da bi orjentacija pukotine bila jednostavnije izraèna,
na wu se kroz centar lopte postavqa normala. Prodor te normale kroz omota~
lopte je pol pukotine i wime je orjentacija pukotine odre|ena pomo}u jedne ta~ke,
kao {to je prikazano na slici br. 2.2.
Slika br. 2.2 - Poloàjna lopta. Princip projektovawa ravni

(Upotreba projekcije lopte u geologiji; M.D.Dimitrijevi}, R.S.Petrovi} - str. 34)
Stenski masiv je po pravilu heterogen i anizotropan, a rupture su najva`niji

uzrok te heterogenosti i anizotropije. Heterogenost stenske mase u odnosu na
neko weno svojstvo zna~i da ona u svim svojim delovima nije ista prema tom
svojstvu. Anizotropija stenske mase zna~i da ona ima razli~ite osobine u
razli~itim pravcima, povu~enim iz iste ta~ke. Nasuprot ovome, homogena stenska
masa imala bi ista svojstva u svim delovima, a izotropna u svim pravcima.
Pojam homogenosti, odnosno heterogenosti stenske mase u odnosu na pojedina
svojstva je relativan, kako u odnosu na odre|ena svojstva tako i u odnosu na
razmeru posmatrawa. Isti stenski masiv moè u odnosu na jedno svojstvo biti
homogen, a u odnosu na drugo heterogen. Isti stenski masiv moè biti homogen u
ve}em, a heterogen u mawem podru~ju posmatrawa i obrnuto.
Za inèwersku analizu stabilnosti i dimenzionisawe jamskih konstrukcija
izizetno su bitna dva podru~ja posmatrawa:
Podru~je uzorka- monolitnog dela stenske mase.
Podru~je terena- zone sadejstva masiva i jamske konstrukcije.
U prirodi homogen stenski masiv ne postoji, ali stenski masiv ispucao na isti
na~in u odre}enom podru~ju moè da se smatra homogenim po parametru
ispucalosti. Kada su pojedini wegovi delovi ispucali na razli~ite na~ine mogu
da se izdvojie zone koje su relativno homogene, odnosno kvazihomogene zone,
kako se nazivaju.
Kvazihomogene zone su izdvojene zone u stenskoj masi unutar kojih je
stenska masa pribli`no jednorodna, odnosno sli~na u odnosu na posmatrano
svojstvo.
14
Pod izotropnim podrazumeva se ono telo ~ija su fizi~ka svojstva jednaka u

svim pravcima. Tela kod kojih svi pravci nisu ekvivalentni nazivaju se
anizotropnim. Stenski masiv je po pravilu izrazito anizotropna sredina, a wegova
anizotropija je u prvom redu uslovqena wegovom ispucalo{}u. Anizotropija se
ispoqava u odnosu na razna fizi~ka i mehani~ka svojstva, a naj~e{}i vid je
anizotropija u odnosu na deformabilnost.
2.3 P r i m a r n o n a p o n s k o s t a w e
Da bi se numeri~kim ili drugim izra~unavawima, empirijskim procedurama na
bazi neke od klasifikacija do{lo do podataka o stabilnosti rudarske
konstrukcije u karakteristi~nim momentima tehnolo{kog procesa otkopavawa
neophodno je, razume se, da se raspolaè podacima o primarnom, po~etnom
naponskom stawu neporeme}enog stenskog masiva. U ve}ini rudnika ne postoje
podaci o merewima primarnog naponskog stawa masiva, stoga jedino ostaje da se
koriste razni analiti~ki izrazi bazirani na teorijama koje pokrivaju ovo
podru~je.
Od brojnih teorija naponskog stawa bi}e prikazane samo osnovne :
Heim-ova i Terzaghi-jeva teorija

Vertikalna komponenta napona moè da se odredi pomo}u slede}eg izraza:
v = z (2.1)
gde su: v - vertikalna komponenta napona,

- zapreminska teìna vi{eleè}ih stena i
z - dubina ili rastojawe do povr{ine.
Horizontalna komponenta napona moè da se odredi pomo}u slede}eg izraza:
h = k z (2.2)
Terzaghi i Richart (1952) sugeri{u da se odnos horizontalne i vertikalne

komponente napona odre|uje pomo}u slede}eg izraza:
k = / (1 - ) (2.3)
gde je: - Poasonov koeficijent
Sheorey (1994) predlaè da se koeficijent k odre|uje pomo}u formule:
k = 0.25 + 7 Em (0.001 + 1 / z) (2.4)
gde su: z - dubina (m) i

Em - modul deformacije u horizontalnom pravcu (GPa)
15
Slika br. 2.3 - Odre}ivawe vertikalne komponente napona u funkciji dubine
Slika br. 2.4 - Odre|ivawe horizontalne komponente napona u funkciji dubine
16
Slika br. 2.5 - Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona u funkciji dubine
Slika br. 2.6 - Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona

u funkciji dubine i modula deformacije masiva prema Sheorey-u, 1994.
17
2.4 K l a s i f i k o v a w e s t e n s k o g m a s i v a
Empirijski pristup temeqi na ste~enom iskustvu, a osnova ovakvog pristupa
sastoji se u inèwerskoj klasifikaciji stenskih masa koja sistematizuje ste~ena
iskustva. Ove klasifikacije se vrlo ~esto i uspe{no koriste u svim fazama
inèwerskog odlu~ivawa kod projektovawa i gradwe jamskih konstrukcija, izbora
metoda otkopavawa, izbora parametara metode itd., u skladu sa principom da
rudarski inèwer u podzemnoj eksploataciji ima zadatak ne da ta~no ra~una nego
da ispravno rasu|uje i donosi ispravne inèwerske odluke. Osim toga ove
klasifikacije se u posledwe vreme koriste u postupku pripreme podataka za
numeri~ko modelirawe masiva, odnosno preko wih se vr{i kvantifikacija nekih
bitnih svojstava masiva koja neizostavno moraju da budu ukqu~ene u wegove
numeri~ke modele.
Ovakav pristup ima dugu istoriju i veliki broj istraìva~a se bavio ovim
problemom, i samim tim postoji i koristi se vi{e klasifikacija stenskog masiva.
Klasifikacija M.M. Proto|akonova (1926) je veoma ~esto kori{}ena u
rudarstvu. Ova klasifikacija zasniva se na podeli stena na 15 kategorija prema
koeficijentu ~vrsto}e koji je Proto}akonov shvatio kao op{ti pokazateq otpora
koji stenska masa pruà prema spoqa{wim uticajima. Ovaj koeficijent je izveden
iz jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e, pa je ona jedini pokazateq stawa masiva.
Terzaghi-jeva klasifikacija (1946) je prva racionalna metoda procene

optere}ewa kod podgra|ivawa ~eli~nim lukovima. Danas se smatra previ{e
op{tom i bez objektivne procene stene i bez ikakve kvanitativne informacije o
stenama.
Klasifikacija Brauns-Stiny-a je dosta stara i koristi se kada su u pitawu

zemqani radovi. Ova klasifikacija sve radne sredine deli na sedam klasa prema
tome kakav je alat potreban za rad u wima, odnosno prema koli~ini eksploziva
potrebnog za izvo|ewe radova.
Lauffer-ova klasifikacija (1958) se temeqi na radovima Stiny-a, a zna~ajna je po

tome {to se uvode dva nova parametra koji su uticali na razvoj novijih
klasifikacionih sistema. Prvi parametar je period vremena za koji }e
nepodgra|ena podzemna prostorija biti stabilna, dok je drugi parametar
udaqenost od ~ela prostorije do najbliè podgrade. Danas je u upotrebi
modifikovana Lauffer-ova klasifikacija, koju su 1974. predloìli Pacher, Racewicz
i Gosler.
Klasifikacija Wickham, Tiedemann, Skinner-a (1972), razvijena je u SAD,

poznatija kao RSR koncept. Ova klasifikacija je u mnogo ~emu korak napred i wen
osnovni doprinos je u tome {to uvodi sistem bodovawa pri ocewivawu stenskog
masiva.
Najzna~ajnije savremene klasifikacije stenskih masa koje su i danas u

upotrebi razradili su slede}i autori: Deer (1967), Barton (1974), Bieniawski
(1973,1974,1976,1979, 1989), Laubscher (1979), Kendorski (1983).
Klasifikacija Deer-a
Ova klasifikacija bazira na ispucalosti stenske mase koja je ocewena na
osnovu izdeqenosti jezgra dobijenog istra`nim bu{ewem.
18
Kao pokazateq ispucalosti stenske mase koristi se RQD ( Rock Quality

Designation), koji moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lp
RQD (%) = 100 (2.5)
Lt
gde su: RQD - parametar ispucalosti, pokazateq kvaliteta stenske mase,

LP - ukupna duìna komada jezgra duìh od 10 cm i
Lt - duìna intervala bu{ewa.
RQD je samo linearni pokazateq celovitosti stenske mase i odre|en je

pravcem bu{ewa. On sam nije dovoqan za opis stenske mase, tj. ne uzima u obzir
orijentaciju pukotina, {irinu i materijal ispune, hrapavost zidova pukotina,
naponska stawa i stawe podzemne vode.
Na otkrivenim stenskim masama ( podzemne prostorije ) metod ispitivawa
vrednosti RQD sastoji se u brojawu pukotina zastupqenih na 1 m3 stenske mase ili
brojawem pukotina du` linije.
RQD ( % ) = 115 - 3.3 Jv (2.6)
gde je: Jv - ukupan broj pukotina na 1 m3 stenske mase

( u slu~aju da je Jv < 4.5 stepen ispucalosti RQD = 100 %)
Broj pukotina po metru kubnom masiva moè se odrediti kao zbir pukotina po
metru za svaku familiju pukotina. Na primer:
familija 1, 6 pukotina na 20 m
familija 2, 2 pukotine na 10 m
Stoga je:
Jv= 6/20 + 2/10 + 20/10 +20/5 = 0,3 + 0,2 + 2 + 4 = 6,5 puk/m3
RQD moè da se odredi i na osnovu merewa sredweg rastojawa izme|u

pukotina i pomo}u jedna~ine :
RQD (%) = 100 e 0.1 ( 0.1 + 1) (2.7)
gde su: - prose~an broj pukotina na 1 m

1/ X (2.8)
X - sredwa vrednost rastojawa izme|u pukotina
n
x i
X= i =1
(2.9)
n
19
Geomehani~ka klasifikacija ispucale stenske mase

(Bieniawski,1973-1989)
Geomehani~ku klasifikaciju ili RMR (Rock Mass Rating) sistem razvio je

Bieniawski 1973 godine. Klasifikacija koristi {est ulaznih parametara koji mogu
da se dobiju i iz istra`nih bu{otina:
- Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita;
- Kvalitet stenske mase RQD;
- Sredwe rastojawe izme|u pukotina;
- Stawe pukotina;
- Stawe podzemnih voda;
- Orjentacija diskontinuiteta.
Stenski masiv se klasifikuje po izdvojenim kvazihomogenim zonama u kojima

su vi{e mawe ujedna~ena bitna wegova obele`ja. Navedeni parametri odre|uju se
posebno za svaku zonu.
Tabela br. 2.5 - RMR sistem (Bieniawski, 1989.)

A. K l a s i f i k a c i o n i p a r a m e t r i i p o e n i
Parametar Vrednost
Indeksna Za ovako niske
1 ^vrsto}a Is (MPa)
>10 4 - 10 2-4 1-2 vrednosti samo c
monolita Jednoaksijalna
c (MPa) > 250 100 - 250 50 - 100 25 - 50 5 - 25 1 - 5 <1
Broj poena 15 12 7 4 2 1 0
2 RQD (%) 90-100 75-90 50-75 25-50 < 25
Broj poena 20 17 13 8 3
3 Rastojawe pukotina (m) >2 0.6 - 2 0.2 - 0.6 0.06 - 0.2 < 0.06
Broj poena 20 15 10 8 5
Veoma Blago hrapave Blago hrapave Klizave Meka ispuna
hrapave povr{ine. povr{ine povr{ine, ili debqa od 5 mm, ili
4 Stawe pukotina povr{ine. Zev < 1 mm. Zev < 1 mm. Ispuna ispod Zev ve}i od 5 mm.
Nekontinu- Blago Visoko 5 mm, ili Kontinualne.
alne. raspadnuta raspadnuta Zev 1 - 5mm.
(vidi D) Bez zeva. stena. stena. Kontinualne.
Neraspadnuta
stena.
Broj poena 30 25 20 10 0
Priliv l / min na Nikakav < 10 10 - 25 25 - 125 > 125
10 m prostorije
5 Podzemna (Pritisak vode u
0 < 0.1 0.1 - 0.2 0.2 - 0.5 > 0.5
voda pukotini) / 1
Op{te stawe Suvo Vla`no Mokro Kapqe Te~e
Broj poena 15 10 7 4 0
B. K o r e k t i v n i p o e n i z a o r j e n t a c i j u p u k o t i n a (vidi E)
Pruàwe i pad Veoma Povoqan Osredwi Nepovoqan Veoma
povoqan nepovoqan
Hodnici 0 -2 -5 -10 -12
Broj poena Temeqi 0 -2 -7 -15 -25
Kosine 0 -5 -25 -50 -60
Nastavak tabele je na slede}oj strani
20
Nastavak tabele br. 2.5
V. K l a s e s t e n s k o g m a s i v a
Broj poena 100 81 80 61 60 41 40 21 < 21
Klasa I II III IV V
Opis stene Veoma dobra Dobra Osredwa Lo{a Veoma lo{a
G. T u m a ~ e w e k l a s a s t e n s k o g m a s i v a
Klasa I II III IV V
Prose~no vreme dràwa 20 godina, 1 godina, 1 nedeqa, 10 ~asova, 30 min.,
nepodgra|enog raspona za 15 m za 10 m za 5 m za 2.5 m za 1 m
Kohezija masiva (kPa) > 400 300 - 400 200 - 300 100 - 200 < 100
Ugao unutra{weg trewa > 45 35 - 45 25 - 35 15 - 25 < 15
D. S m e r n i c e z a k l a s i f i k a c i j u d i s k o n t i n u i t e t a
Duìna pukotine < 1m 1-3m 3 - 10 m 10 - 20 m > 20 m
Zev Bez zeva < 0.1 mm 0.1 - 1.0mm 1 - 5 mm > 5 mm
Hrapavost Veoma hrapavo Hrapavo Blago hrapavo Glatko Klizavo
Ispuna Bez ispune Tvrda < 5 mm Tvrda > 5 mm Meka < 5 mm Meka > 5 mm
Raspadnutost Neraspadnuta Blago Umereno Jako Potpuno
raspadnuta raspadnuta raspadnuta raspadnuta
E. U t i c a j p o l o ` a j a p u k o t i n a n a h o d n i k e
Pruàwe upravno na osu hodnika Pruàwe paralelno sa osom hodnika
Napredovawe u pravcu Napredovawe u pravcu Pad 45 - 90o Pad 20 - 45o
pada, Pad 45 - 90o pada, Pad 20 - 45o
Veoma povoqno Povoqno Veoma povoqno Osredwe
o
Napredovawe suprotno Napredovawe suprotno Pad 20 - 45 , bez obzira na pruàwe
padu, Pad 45 - 90o padu, Pad 20 - 45o
Osredwe Nepovoqno Osredwe
* Neki uslovi se me|usobno iskqu~uju. Na primer, ako ima ispune hrapavost povr{ine bi}e
zasewena uticajem ispune. U tim slu~ajevima upotrebiti direktno A4
**Modifikovao Wickham et al. (1972)
Klasifikacija Norve{kog Geotehni~kog Instituta

Ova klasifikacija veoma se ~esto koristi zbog svoje sveobuhvatnosti, kao i
zbog kompleksnog opisa stenskog masiva. Klasifikaciju su razradili i
predloìli Barton, Lien i Lunde (1974).
Ocena stene po ovoj klasifikaciji izvedena je na bazi {est parametara koji
su povezani slede}om relacijom:
RQD Jr J w
Q= (2.10)
Jn Ja SRF
21
gde su: Q - ocena stenskog masiva,

RQD - indeks kvaliteta po Deer-u (kada je mawi od 10 usvaja se 10),
Jn - uticaj pukotina,
Jr - uticaj hrapavosti zidova pukotina,
Ja - uticaj promene zida pukotina i ispune,
Jw - uticaj vode u pukotinama i
SRF - uticaj naponskog stawa.
U zavisnosti od vrednosti ocene Q stenski masiv se klasifikuje kao:

veoma dobar Q > 100
dobar 10 < Q < 100
zadovoqavaju}i 1 < Q < 10
slab 0.1 < Q < 1
veoma slab Q < 0.1
Analizom formule za izra~unavawe vrednosti Q moè da se ustanovi

svrstavawe parametara u tri grupe koje predstavqaju:
RQD / Jn - veli~inu bloka

Jr / Ja - otpor smicawu du` diskontinuiteta
Jw / SRF - naponsko stawe u masivu
Tabela br. 2.6 - Uticaj broja pukotinskih sistema

Opis masiva Jn
Masivna stena, bez ili sa malo pukotina 0.5 - 1.0
Jedan sistem pukotina 2
Jedan sistem sa slu~ajnim pukotinama 3
Dva sistema pukotina 4
Dva sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama 6
Tri sistema pukotina 9
Tri sistema pukotina sa slu~ajnim pukotinama 12
êtiri i vi{e sistema, sa slu~ajnim pukotinama, jako ispucale stene 15
Zdrobqena, spra{ena stena 20
Napomena: Za raskr{}a uzeti 3 Jn , Za portale uzeti 2 Jn
Tabela br. 2.7 - Uticaj hrapavosti zidova pukotina

Opis pukotina Jr
Isprekidane pukotine 4
Hrapave, talasaste 3
Glatke, talasaste 2
Klizave, talasaste 1.5
Hrapave, ravne 1.5
Glatke, ravne 1.0
Klizave, ravne 0.5
Otvorene pukotine, zapuwena glinom, bez kontakta zidova pukotine 1.0
Pukotina ispuwena drobinom, bez kontakta zidova pukotine 1.0
Napomena: Ako je sredwe rastojawe izme|u pukotina ve}e od 3 m dodati 1.0 na vrednost Jr
22
Tabela br. 2.8 - Uticaj pukotinske vode

Pritisak
Opis stawa pukotinske vode Jw
vode (MPa)
Suvo radili{te ili priliv mawi od 5 l / min 1.0 < 0.1
Sredwi priliv, ponekad isprana ispuna iz pukotina 0.66 0.1 - 0.25
Veliki priliv u zdravoj steni sa pukotinama bez ispune 0.5 0.25 - 1.0
Veliki priliv uz zna~ajno ispirawe pukotinske ispune 0.33 0.25 - 1.0
Izuzetno veliki priliv, posle minirawa opada 0.2 - 0.1 > 1.0
Izuzetno veliki priliv bez primetnog opadawa 0.1 - 0.05 > 1.0
Tabela br. 2.9 - Uticaj promene zidova pukotine i pukotinske ispune

Opis promene zidova pukotine Ja r (o)
Zidovi pukotine su u kontaktu

Srasla pukotina, zacementirana ~vrstim 0.75 -
vodonepropusnim materijalom
Zidovi pukotine neizmeweni 1.0 25 - 35
Zidovi pukotine malo izmeweni, tvrda mineralna 2.0 25 - 30
prevlaka, ispuna je dezintegrisana stena bez gline
Pra{inasta ili peskovito-glinovita prevlaka 3.0 20 - 25
Prevlaka od mekih materijala sa malim koeficijentom 4.0 8 - 16
trewa: talk, hlorit, gips, grafit itd.
Zidovi pukotine dolaze u kontakt pri pomaku od 10 cm
Ispuna je dezintegrisana stena bez gline, zrnca peska 4.0 25 - 30
Jako zbijena prekonsolidovana 6.0 25 - 30
glinovita ispuna ispod 5 mm debqine
Malo zbijena prekonsolidovana 8.0 12 - 16
glinovita ispuna ispod 5 mm debqine
Glinovita ispuna sklona bubrewu ispod 5mm debqine 8 - 12 6 - 12
(vrednost zavisi od procenta bujaju}ih ~estica, prisustva vode itd.)
Zidovi pukotine ne dolaze u kontakt pri smicawu
Ispuna je dezintegrisana stena bez gline, ili drobina 6 6 - 24
Ispuna je od zdrobqene stene i gline 8 - 12 -
Ispuna od pra{inaste ili peskovite gline 5 -
Debela neprekinuta glinovita ispuna 10 - 20 6 - 24
23
Tabela br. 2.10 - Uticaj smawewa napona

Opis stawa SRF
Prostorija se~e oslabqenu zonu
Vi{e oslabqenih zona, ispuna je glina ili hemijski raspadnuta stena,
vrlo labava okolna stena, (bilo koja dubina) 10
Smawiti ovu vrednost za 25-50% ako zone smicawa samo uti~u, a ne seku prostoriju
Jedna oslabqena zona, ispuna je glina ili 5.0
hemijski raspadnuta stena (dubina mawa od 50 m)
Jedna oslabqena zona, ispuna je glina ili 2.5
hemijski raspadnuta stena (dubina ve}a od 50 m)
Vi{e rasednih zona u zdravoj steni,bez glina, 7.5
rastre{ena okolna stena (bilo koja dubina)
Jedna rasedna zona u zdravoj steni, bez glina (dubina mawa od 50 m) 5.0
Jedna rasedna zona u zdravoj steni, bez glina (dubina ve}a od 50 m) 2.5
Rastre{ene otvorene pukotine, jaka ispucalost (bilo koja dubina) 5.0
Zdrava stena
(nenaru{en masiv)
Za jako anizotropno poqe napona (ako se mere)
kada je: 5 1 3 10 reducirati na 0.8 c i 0.8 i
kada je: 1 3 > 10 reducirati na 0.6 c i 0.6 i
gde je: c - jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a,

i - ~vrsto}a na istezawe,
1 , 3 - maksimalni i minimalni glavni napon.
Nizak napon, blizu povr{ine c / 1 > 200 i / 1 > 13 2.5
Sredwe vrednosti napona c / 1 = 200 - 10 i / 1 = 13 - 0.66 1.0
Visoka vrednost napona c / 1 = 10 - 5 i / 1 = 0.66 - 0.33 0.5 - 2.0
Gorski udar slabog intenziteta c / 1 = 5 - 2.5 i / 1 = 0.33 - 0.16 5.0 - 10
Gorski udar jakog intenziteta c / 1 < 2.5 i / 1 < 0.16 10 - 20
Bujave stene,
plasti~no te~ewe pod dejstvom visokog jamskog pritiska
Blag pritisak bujawa 5 -10
Jak pritisak bujawa 10 - 20
Stene sklone bubrewu,
hemijska aktivnost, bubrewe uz prisustvo vode
Blag pritisak bubrewa 5 - 15
Jak pritisak bubrewa 10 - 15
Laubscher-ova geomehani~ka klasifikacija

za primenu u rudarstvu
(DRMS Design Rock Mass Strength)

(MRMR Mining Rock Mass Rating)
Ovo je modifikovana RMR geomehani~ka klasifikacija koja koristi iste

parametre za klasifikaciju.
MRMR ( 0 - 100 ) se dobija sabirawem poena ~etiri uticajna parametra, koji su
prikazani u tabeli br. 2.11. Klase stenskih masa prikazane su u tabeli br. 2.12.
24
Tabela br. 2.11 - Osnova klasifkacije

1 RQD (%) 100 - 97 96 - 84 83 - 71 70 - 56 55 - 44 43 - 31 30 - 17 16 - 4 3-0
Broj poena =
15 14 12 10 8 6 4 2 0
RQD 15/100
2 ^vrsto}a
monolita > 186 184 - 165 164 - 145 144 - 125 124 - 105 104 - 85 84 - 65 64 - 45 44 - 25 24 - 5 4-0
IRS (MPa)
Broj poena =
20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0
0.1 MPa
3 Rastojawe pukotina D I J A G R A M na slici br. 2.7
Broj poena 25 0
4 Stawe pukotina T A B E L A br. 2.13

Broj poena = 40 0
40 A B C D / 108
Tabela br. 2.12 - Zna~ewe broja poena

Klasa 1 2 3 4 5
A V A V A V A V A V
Poena ( 1 do 4 ) 100 81 80 61 60 41 40 21 20 0
Opis Vrlo dobra Dobra Povoqna Lo{a Vrlo lo{a
Tabela br. 2.13 - Procena stawa pukotina

BEZ SA VODOM
PARAMETAR OPIS VODE
vla`no 25-125 > 125
l/m l/m
A talasasta u vi{e pravaca 100 100 95 90
promene u u jednom pravcu 95 - 90 95 - 90 90 - 85 80 - 75
velikoj razmeri zakrivqena 89 - 80 85 - 75 80 - 70 70 - 60
izbrazdana 79 - 70 74 - 65 60 40
B vrlo hrapava 100 100 95 90
promene u izbrazdana ili hrapava 99 - 85 99 - 85 80 70
maloj razmeri glatka 84 - 60 80 - 55 60 50
polirana 59 - 50 50 - 40 30 20
C* ~vr{}a od osnovne stene 100 100 100 100
promena bez promene 100 100 100 100
zida pukotine slabija od osnovne stene 90 90 90 90
D bez ispune, izbrazdane povr{ine 100 100 100 100
pukotinska neomek{ali gruba drobina 95 90 70 50
ispuna zdrobqeni materijal sredwe gruba 90 85 65 45
(glina ili slobodni talk) fina drobina 85 80 50 40
mek zdrobqeni materijal gruba drobina 70 65 40 20
(npr. talk) sredwe gruba 65 60 35 15
fina drobina 60 55 30 10
mala promena debqine ispune 40 30 10 5
velika promena debqine ispune 20 10 materijal
koji te~e
* zanemariti ovaj faktor kod izbrazdane, polirane ili izbrazdane glatke pukotine.
25
Dijagram C
Slika br. 2.7 - Ocena ispucalosti za vi{e pukotinskih sistema
26
3 OTVARAWE RUDNIKA
3.1 K l a s i f i k a c i j a i d e f i n i c i j a j a m s k i h p r o s t o r i j a
Jama ili podzemni proizvodni sistem predstavqa ure|en skup razli~itih
jamskih (podzemnih) prostorija projektovanih i izvedenih tako da omogu}e sigurno,
ekonomi~no i pouzdano otkopavawe rude i wen izvoz na povr{inu. Ovakav
proizvodni sistem je ~esto veoma sloèn i zahteva veliki broj jamskih prostorija
razli~itog prostornog poloàja, oblika, dimenzija i namene. Sve te prostorije
imaju svoje nazive kako bi mogle da budu identifikovane operativno i u
dokumentaciji.
Naravno da ove prostorije, odnosno wihovo dimenzionisawe, podgra|ivawe,
izrada, broj i prostorni poloàj kao i wihove me|uzavisnosti u sistemu
predstavqaju predmet prou~avawa rudarske nauke i struke, kao i svakodnevnu
problematiku rudarskih inèwera.
Stoga ~udi da u ve} dugom vremenu rudarske prakse i rudarske {kole i nauke
na ovim prostorima ne postoji jedinstvena, jednozna~na i sveobuhvatna
klasifikacija i definicija jamskih prostorija. Situacija je kod nas takva da
terminologiju diktiraju lokalni majstori rudari, ugra|uju}i lokalizme u
Englesko, Francusko ili Nema~ko kolonijalno nasle|e. Rudarski inèweri,
nau~iv{i na fakultetu pet razli~itih nedovr{enih klasifikacija dolaskom na
rudnik prihvataju lokalnu, ugra|uju je u dokumentaciju i ne retko vra}aju i na
fakultet. Tako se doga|a da kada inèwer koji radi u Trep~i ~ita dokumentaciju
koju je radio inèwer iz Bora nije sasvim siguran o ~emu se radi.
U na{oj stru~noj literaturi, ina~e oskudnoj, malo je prostora posve}eno
klasifikaciji jamskih prostorija i to kod samo nekoliko autora. Analizom
nekoliko objavqenih klasifikacija moè da se prona|e ve}i broj wihovih
nedostataka, kao {to su: nekonzistentnost, nesveobuhvatnost, jezi~ka
nekorektnost itd.
Predloèna klasifikacija zadràva, od na{ih autora date i u praksi
kori{}ene pojmove, koji su organizovani na nov na~in. Ve}ina definicija jamskih
prostorija je ostala ista ili je sli~na. U ovoj klasifikaciji i definiciji jamskih
prostorija izraèna je te`wa da se isprave logi~ke i druge gre{ke postoje}ih
definicija, a da se pri tome ne na~ine nove . Nastojalo se da klasifikacija bude
sveobuhvatna i konsekvetna i izvedena po istim principima od po~etka do kraja.
U ovom slu~aju radi se o klasifikaciji jamskih a ne podzemnih prostorija,
obzirom da podzemne prostorije predstavqaju {iri skup prostorija koje nemaju
nikakve veze sa rudarstvom; gra|evinske podzemne prostorije za potrebe
vodovoda, kanalizacije, saobra}aja, kao i ~itav niz prostorija vojne namene,
podzemna skladi{ta, odlagali{ta itd.
Prilikom klasifikovawa po{lo se od ~iwenice da je jama izme|u ostalog,
ure|en skup jamskih prostorija projektovanih i izvedenih u svrhu bezbednog i
ekonomi~nog otkopavawa rude i wenog izvoza na povr{inu. Shodno ovom sve jamske
prostorije su klasifikovane po principima wihove funkcije, oblika i prostornog
poloàja u podzemnom proizvodnom sistemu. Rukovode}i se navedenim principima
izvedena klasifikacija sve prostorije deli na slede}e grupe: hodnike, okna,
rampe, komore i bu{otine.
Hodnik
Hodnik je horizontalna jamska prostorija sa promenqivim elementima
pruàwa.
U zavisnosti od oblika popre~nog preseka hodnici se naj~e{}e izra|uju kao
zasvo|eni, trapezni ili kru`nog popre~nog preseka. Katkad je popre~ni presek
27
hodnika proizvoqan i promenqiv, a {to je uslovqeno specifi~nim rupturnim

sklopom stenskog masiva u kom je izra|en.
U zavisnosti od wihovog prostornog poloàja u odnosu na druge prostorije
ili rudno telo hodnici mogu da budu pre~ni, smerni, spojni, pristupni, obilazni
itd.
U zavisnosti od funkcije koja im je namewena u proizvodnom sistemu hodnici
mogu da budu: transportni, servisni, ventilacioni, otkopni, zasipni, skreperski,
utovarni, itd.
Hodnik koji ima direktnu vezu sa povr{inom naziva se potkop, a hodnik kome
su i po~etak i kraj na povr{ini naziva se tunel. U zavisnosti od funkcije koju
imaju u proizvodnom sistemu potkopi mogu da budu: transportni, servisni,
ventilacioni, zasipni, drena`ni, itd.
Okno
Okno je vertikalna ili kosa jamska prostorija sa ili bez direktne veze sa
povr{inom, sa stalnim elementima pada i pruàwa.
U zavisnosti od prostornog poloàja u odnosu na povr{inu okna se dele na
vertikalna i kosa. Kada okno nema direktnu vezu sa povr{inom naziva se slepim
(slepo okno). Vertikalna okna su naj~e{}e kru`nog ili pravougaonog oblika
popre~nog preseka, dok su kosa okna naj~e{}e zasvo|enog ili trapeznog oblika
popre~nog preseka.
Okna su naj~e{}e prostorije otvarawa i u zavisnosti od funkcije dele se na:
izvozna, ventilaciona i servisna.
Okno predstavqa prostoriju koja je veoma zastupqena u sistemu osnovne i
otkopne pripreme i u zavisnosti od funkcije moè da bude nameweno za
gravitacioni transport rude ili zasipa (rudno ili zasipno okno). Ovakva okna se
nazivaju i sipkama. Ovakva okna mogu tako|e da sluè za prolaz qudi pa se
nazivaju prolaznim, za transport materijala - transportnim, za provetravawe -
ventilacionim itd. Ova okna ~esto imaju vi{e odeqewa i objediwuju vi{e
funkcija pa se tako i nazivaju, rudnotransportnoprolazno okno na primer.
Rampa
Rampa je kosa jamska prostorija sa i bez direktne veze sa povr{inom,
proizvoqnog prostornog poloàja, sa promenqivim elementima pada i pruàwa,
namewena za kretawe samohodne jamske mehanizacije i qudstva.
U zavisnosti od funkcije rampa moè da bude transportna (izvozna) i
servisna.
Nagib rampe i elementi kru`nih krivina su prilago|eni karakteristikama
mehanizacije. U zavisnosti od wene funkcije nagib se naj~e{}e kre}e od 1 : 5 do
1 : 10, stim {to se transportne rampe rade sa mawim nagibima.
Komora
Komora je jamska prostorija sa pribli`no iste sve tri dimenzije,
proizvoqnog prostornog poloàja sa i bez direktne veze sa povr{inom.
U zavisnosti od funkcije u podzemnom proizvodnom sistemu komore mogu da
budu otkopne (otkopi) i komore raznih namena, odnosno prostorije u sastavu
razli~itih jamskih objekata kao {to su: navozi{ta, vodosabirnici, remize,
radionice itd.
Bu{otina
Bu{otina je jamska prostorija kru`nog popre~nog preseka , malog u odnosu na
duìnu, sa i bez direktne veze sa povr{inom, proizvoqnog prostornog poloàja,
sa stalnim elementima pruàwa i pada.
28
Otvarawe rudnika
U zavisnosti od funkcije bu{otine mogu biti: istra`ne, eksploatacione

(minske), ventilacione, drena`ne, transportne itd.
Otvarawe leì{ta (rudnika) predstavqa jednu od faza u tehnolo{kom

procesu podzemne eksploatacije leì{ta, tokom koje se leì{te povezuje sa
povr{inom, izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija. Jedna od varijanti
otvarawa leì{ta, sa pripadaju}im prostorijama i objektima otvarawa i
prostorijama osnovne pripreme prikazana je na slici br. 3.1.
1 - izvozni toraw 7 - ventilaciono okno

2 - izvozno okno 8 - transportni hodnik
3 - ventilaciono okno 9 - postrojewe za sekundarno
4 - rampa usitwavawe rude
5 - ventilaciono okno 10 - ventilator
6 - rudna sipka
Slika br. 3.1 - Prikaz jame

(International Mining, Jan. 1986, pp. 21)
29
3.2 O p { t i p r i n c i p i o t v a r a w a
Kao {to je ve} navedeno, otvarawe leì{ta predstavqa jednu od faza u
tehnolo{kom procesu podzemne eksploatacije leì{ta, tokom koje se leì{te
povezuje sa povr{inom, izradom razli~itih vrsta podzemnih prostorija.
Prostorijama otvarawa obavqa se transport i izvoz rude, doprema materijala,
prevoz qudi, provetravawe, odvodwavawe i snabdevawe jame energijom.
Otvarawe leì{ta obuhvata i izradu prostorija, u prate}im stenama i rudi,
kojima se leì{te deli na revire i horizonte. Tro{kovi izrade prostorija
otvarawa spadaju u investiciona ulagawa, obzirom da sluè tokom duèg
vremenskog perioda, tokom kojeg treba da se izvr{i wihova amortizacija.
Prostorije otvarawa mogu da se podele na:
glavne prostorije otvarawa (izvozno okno, potkopi, rampe) i
pomo}ne prostorije otvarawa (ventilaciona i servisna okna, glavni pre~ni
hodnici do leì{ta, navozi{ta, glavne rudne sipke, vodosabirnici, kao i
ostali pomo}ni objekti koji sluè tokom duèg vremenskog perioda).
Prostorije otvarawa moraju da budu tako dimenzionisane da omogu}e
ostvarewe planirane proizvodwe, bezbedan prolaz zaposlenima, nesmetan prolaz
opreme i dopremu repromaterijala, kao i da omogu}e brzo povla~ewe qudi iz jame
u slu~aju poàra, poplave itd.
Prema ~lanu 37. Propisa o tehni~kim merama i za{titi na radu pri rudarskim
podzemnim radovima:" Jama u kojoj se radi mora da ima najmawe dva izlaza,
odnosno dva spoja sa povr{inom, koji su jedan od drugog sigurno odeqeni i
nezavisni, kao i opremqeni odeqewem za prolazak. Otvori dvaju izlaza na
povr{inu ne smeju da budu u jednoj zgradi. Wihovo me|usobno rastojawe ne sme da
bude mawe od 30 m."
^lan 337. istih propisa predvi|a da:"Otvori jama (u{}a okna, niskopa i potkopa)
moraju biti locirani i izgra|eni visoko iznad dna doline, tako da pri najve}em
poznatom vodostaju obli`wih teku}ih voda ili za vreme velikih provala oblaka
u slivu podru~ja rudnika voda ne moè prodreti u jamu."
Potrebno je da se navede da postoje osnovni i kombinovani na~ini otvarawa
leì{ta.
Osnovni na~ini otvarawa leì{ta su:
otvarawe leì{ta (vertikalnim) oknom
(pri ~emu okno moè da bude locirano u samom leì{tu, u podinskim stenama,
u krovinskim stenama, ili u jednoj od bo~nih strana leì{ta),
otvarawe leì{ta kosim oknom

(pri ~emu okno moè da bude locirano u samom leì{tu, u podinskim stenama,
ili u jednoj od bo~nih strana leì{ta),
otvarawe leì{ta potkopom

(pri ~emu potkop moè da bude lociran u samom leì{tu, u podinskim
stenama, u krovinskim stenama, ili u jednoj od bo~nih strana leì{ta),
otvarawe leì{ta rampom

(pri ~emu rampa moè da bude locirana u samom leì{tu, u podinskim
stenama, u krovinskim stenama, ili u jednoj od bo~nih strana leì{ta).
Kombinovane na~ine otvarawa ~ine me|usobne kombinacije osnovnih na~ina
otvarawa.
30
Otvarawe rudnika
Izbor na~ina otvarawa, oblik i dimenzije popre~nog preseka prostorija

otvarawa, kao i broj i lokacije prostorija otvarawa, zavise od slede}ih faktora:
- konfiguracije terena,
- oblika rudnog tela (leì{ta), pravca pruàwa i pada,
- koli~ine rudnih rezervi i kapaciteta proizvodwe,
- fizi~ko-mehani~kih i strukturnih karakteristika stenske mase,
- na~ina provetravawa i odvodwavawa,
- saobra}ajnih prilika, i
- klimatskih uslova.
3.3 G o d i { w i k a p a c i t e t r u d n i k a
Godi{wi kapacitet rudnika zavisi od mnogobrojnih faktora, koji mogu da se
razvrstaju u tri grupe:
geolo{ke,
rudarsko-tehni~ke i
organizaciono-tehni~ke.
Pribli`no odre|ivawe godi{weg kapaciteta rudnika pomo}u intenziteta
otkopavawa, za leì{ta koja zaleù pod uglom ve}im od 30, moè da se izvr{i
pomo}u formule:
h P ir
Ai = (3.1)
1- o r
gde su: h - otkopna visina na celoj povr{ini u toku godine (m),

P - sredwa otkopna povr{ina (m2),
- zapreminska masa rude (t/m3), i
ir, or - koeficijenti iskori{}ewa i osiroma{ewa rude1.
Na osnovu prora~unate vrednosti sredwe otkopne povr{ine (P), kao i na

osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br. 3.1, moè da se odredi kategorija
leì{ta.
Tabela br. 3.1
DU@INA OTKOPNOG POQA
KATEGORIJA ILI DU@INA LE@I[TA POVR[INA LE@I[TA
LE@I[TA (m) (m2)
MO]NOST LE@I[TA (m)
do 15 15 i vi{e 15 i vi{e
MALA 500 - 600 300 5000
SREDWA 600 - 1000 300 - 600 5000 - 12000
VELIKA 1000 - 1500 600 - 1000 12000 - 25000
VEOMA VELIKA > 1500 > 1000 > 25000
1
Gubici i osiroma{ewe rude prvenstveno zavise od primewene metode otkopavawa, zatim i od
na~ina izvo|ewa radova, ali i od niza drugih rudarsko-tehni~kih i geolo{kih faktora. Veli~ina
dozvoqenih gubitaka zavisi od vrednosti rude. Dozvoqeni gubici za visokovredne rude iznose
3-5%, za rude sredwe vrednosti 10-15%, dok za niskoprocentne rude male vrednosti iznose 15-20%,
a ponekad i do 30% (i vi{e). Osiroma{ewe se kre}e od 0-30%, a ponekad i vi{e.
31
Otkopna visina (h) u toku godine moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
h = h0 K 1 K 2 (3.2)
gde su: h0 - sredwa godi{wa visina otkopavawa (m), koja zavisi od

kategorije leì{ta i broja horizonata u jednovremenom radu
(usvaja se iz tabele br. 3.2),
K1,K2 - koeficijenti popravke za mo}nost i ugao pada leì{ta
(usvajaju se iz tabele br. 3.3).
Tabela br. 3.2

KATEGORIJA BROJ h0
LE@I[TA HORIZONATA (m)
VEOMA VELIKA 1 15
2 20
VELIKA 1 22
2 25
SREDWA 1 25
2 30
NEKOLIKO 40
MALA 1 30
2 45
NEKOLIKO 60
Tabela br. 3.3

MO]NOST RUDNOG TELA (m) <5 5-15 15-25 > 25
K1 1.25 1.0 0.8 0.6
UGAO PADA RUDNOG TELA () 90 60 45 30
K2 1.2 1.0 0.9 0.8
Za me|uvrednosti prikazanih uglova pada rudnog tela, u tabeli br.3.3,

vrednosti koeficijenta K2 odre|uju se interpolacijom.
Provera ispravnosti, na ovaj na~in prora~unatog, godi{weg kapaciteta
rudnika (Ai) moè da se izvr{i prora~unom godi{weg kapaciteta rudnika (A) na
osnovu optimalnog veka eksploatacije rudnika (topt).
Postupak prora~una je slede}i:
1) Na osnovu rudarsko-tehni~kih uslova leì{ta, pomo}u jedna~ine (3.3), moè da

se odredi vreme rada rudnika (t).
T ir
t= (3.3)
A i (1- o r )
gde je: T - bilansne rudne rezerve (t).
2) Iz tabele br. 3.4, na osnovu prora~unatog godi{weg kapaciteta rudnika (Ai),

usvaja se optimalno vreme rada rudnika (topt).
32
Otvarawe rudnika
Tabela br. 3.4

GODI[WI topt (god.)
KAPACITET POVOQNI EKSPLOATACIONI NEPOVOQNI EKSPLOATACIONI
RUDNIKA USLOVI USLOVI
50 000 - 100 000 4 - 10 5 - 15
100 000 - 200 000 5 - 12 6 - 18
200 000 - 500 000 7 -15 8 - 25
500 000 - 1 000 000 10 - 18 12 - 30
1 000 000 > 15 > 20
3) Nakon {to se odrede vrednosti za t i topt moè da se prora~una godi{wi

kapacitet rudnika (A):
ukoliko je t topt A = Ai , ili
T ir
ukoliko je t < topt A= < Ai (3.4)
t opt (1- o r )
Na ovaj na~in prora~unata vrednost (A) moè da se usvoji kao orjentaciona

vrednost godi{weg kapaciteta rudnika.
3.4 L o k a c i j a p r o s t o r i j a o t v a r a w a
3.4.1 O d r e | i v a w e m i n i m a l n o g r a s t o j a w a
od okna do rudnog tela
Kod otvarawa oknom, neslojevitih leì{ta koja strmo zaleù, okno se u
principu locira u podinskom boku. U ciqu snièwa investicionih ulagawa i
eksploatacionih tro{kova teì se da okno bude {to bliè leì{tu.
Obzirom da je izvozno okno kapitalni objekat, od prvorazrednog zna~aja za
rad jame, ono mora da bude dovoqno udaqeno od rudnog tela da bi se eliminisali
negativni uticaji na wega izazvani otkopavawem rude. Eliminisawe navedenih
negativnih uticaja vr{i se konstruisawem za{titnog stuba (u ~ijoj zapremini se ne
vr{i otkopavawe), odnosno zami{qene zarubqene kupe sa oknom u sredi{tu (u
pravcu visine figure). Da bi se izbegli gubici rude, u za{titnom stubu, potrebno
je da nijedan deo rudnog tela ne bude zahva}en za{titnim stubom, koji se
projektuje uz rudno telo.
Konstruisawe za{titnog stuba vr{i se na osnovu uglovnih parametara do
kojih se dolazi merewima, kod leì{ta koja su u eksploataciji. Kod novih
leì{ta, gde nema verodostojnih podataka o ovim parametrima, usvajaju se wihove
vrednosti po analogiji sa sli~nim leì{tima. Kod projektovawa za{titnog stuba
uputno je da se predvidi i za{titni pojas oko okna, ~ija {irina iznosi 10 - 15 m.
Jedan od na~ina za locirawe okna, u odnosu na rudno telo, je da se na osnovu
uglovnih parametara u podini, krovini i po pruàwu rudnog tela, na situacionom
planu iscrta granica pomerawa. Oko ove granice se ucrta i za{titni pojas od
10 - 15m. Nakon toga, okno se locira van ucrtane zone pomerawa. Ovakav na~in
odre|ivawa lokacije okna prikazan je na slici br. 3.2.
33
- ugao nagi ba l e` i { t a
- gr ani ~ni ugao za t l o
, 1, - gr ani ~ni ugl ovi
1 - okno
2 - za{ t i t ni pojas
3 - gr ani ca pomer aw a
Slika br. 3.2 - Odre|ivawe odstojawa okna od rudnog tela
Orjentacione vrednosti uglovnih parametara za konstruisawe za{titnog

stuba prikazane su u tabeli br. 3.5.
Tabela br. 3.5

KATEGORIJA VREDNOST UGLOVNIH
STENE PARAMETARA
slabe stene 55 - 65
sredwe ~vrste stene 65 - 75
~vrste stene 75 - 85
3.4.2 U t i c a j p r o s t o r n o g p o l o ` a j a s t e n s k i h m a s a
na locirawe podzemnih prostorija
Na izbor lokacije podzemnih prostorija zna~ajan uticaj ima na~in
pojavqivawa stenskih masa.
Masivne stene pruàju {iroke mogu}nosti za izbor trase podzemne prostorije,
obzirom da imaju jednako dobre uslove ze rad u svim pravcima.
Slojevitost stena ima ima uticaja na izbor lokacije, naro~ito kad su stene
nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih osobina. Najpovoqnije je da ih prostorije
presecaju upravno na slojevitost.
Rasedi i rasedne zone predstavqaju najnepovoqniji na~in pojavqivawa zbog
polomqenosti i zdrobqenosti stenskih masa du` wih, kao i zbog opasnosti od
provala ve}ih koli~ina vode. Najpovoqnije je da se podzemna prostorija locira
upravno na rased, dok je najnepovoqniji slu~aj kada se trasa prostorije
poklapa sa pravcem raseda.
34
Otvarawe rudnika
3.4.3 V a n p r o f i l s k i i s k o p
Prilikom izrade podzemnih prostorija u jako ispucalim stenama dolazi do
pojave iskopa ve}eg od projektovanog, odnosno doga|a se da stvarni profil
prostorije bude ve}i od projektovanog. Navedeno pove}awe iskopa naziva se
vanprofilski iskop.
Veli~ina vanprofilskog iskopa, zavisi u prvom redu od:
ispucalosti stenske mase,
wenih fizi~ko-mehani~kih karakteristika,
na~ina pojavqivawa,
na~ina rada itd.
Kada prostorija "u|e" u tektonski poreme}enu zonu, vanprofilski iskop je
neizbeàn. Vanprofilski iskop moè da ima vrednost od nekoliko procenata pa
do 50 %, dok naj~e{}a vrednost iznosi 10 %.
3.5 I z b o r n a ~ i n a o t v a r a w a l e ` i { t a
Izbor na~ina otvarawa leì{ta, kao i izbor lokacije prostorija otvarawa,
vr{i se analizom ekonomi~nosti (obima investicionih ulagawa i stepena
amortizacije) mogu}ih varijanti otvarawa.
Su{tina izbora na~ina otvarawa leì{ta prikazana je slede}im postupkom.
Potrebno je da se sa stanovi{ta tehnologije eksploatacije leì{ta
defini{u mogu}e varijante otvarawa. Ukoliko razmatrano leì{te ~ini jedno
rudno telo, obi~no postoji mali broj mogu}ih varijanti otvarawa. Nasuprot tome, u
slu~aju da razmatrano leì{te ~ini ve}i broj rudnih tela, pove}ava se broj
mogu}ih varijanti otvarawa.
Zatim se za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa, koje se analiziraju,
odre|uju tro{kovi izrade, opreme i odràvawa objekata otvarawa i prate}ih
objekata na povr{ini terena, kao i tro{kovi transporta, izvoza, odvodwavawa
itd. Tro{kovi koji su sli~ni ili jednaki za razli~ite varijante otvarawa se ne
uzimaju u obzir prilikom analize.
Ponekad je za neku od mogu}ih varijanti otvarawa potrebno razraditi i
analizirati nekoliko podvarijanti. Najpovoqnija podvarijanta usvaja se kao
vaè}a varijanta otvarawa, i kao takva se ukqu~uje u daqi postupak analize
mogu}ih varijanti otvarawa.
Zbog preglednosti podataka za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa,
prethodno navedeni tro{kovi pojedina~no se prikazuju u tabeli.
Pretpostavqa se da mogu}nost gre{ke, na ovaj na~in obra~unatih i
prikazanih tro{kova, za svaku od mogu}ih varijanti otvarawa, iznosi od 5% do
10%. Stoga ukoliko su ukupni tro{kovi jedne varijante mawi za 5 - 10 % od druge
varijante, pri ~emu prva ima zna~ajne prednosti sa stanovi{ta tennologije
eksploatacije, prednost prilikom izbora najpovoqnije varijante otvarawa bi}e
data prvoj varijanti.
Prilikom upore|ewa ukupnih tro{kova mogu}ih varijanti otvarawa, veoma
zna~ajno je da se, ukoliko je to izvodqivo, odvoje:
trenutno potreban obim investicionih ulagawa za otvarawe leì{ta i
obim investicionih ulagawa koji moè da bude aktuelan kasnije, tokom ve}
zapo~ete eksploatacije leì{ta, odnosno tokom otvarawa novih horizonata,
rudnih tela ili revira.
Tako|e je vrlo zna~ajno da se naglasi da je potpuno pogre{no ukoliko se vr{i
prosto sabirawe direktnih tro{kova otvarawa (izrada i oprema objekata
otvarawa) i tro{kova transporta, izvoza, odvodwavawa itd. Naime, navedeni
tro{kovi zna~ajno se razlikuju tokom ~itavog perioda investicionih ulagawa.
35
Izbor na~ina otvarawa leì{ta bi}e prikazan na slede}ih nekoliko

primera.
P r i m e r 1 - varijanta otvarawa leì{ta vertikalnim oknom
Na slici br. 3.3, popre~nim i horizontalnim presekom, prikazano je leì{te
rude gvo`|a. Zapreminska masa rude iznosi 3.6 t/m3. Ruda i prate}e stene su
~vrste. Za prikazano leì{te potrebno je da se usvoji varijanta otvarawa, zatim
da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa, kao i da se urade crteì
u odgovaraju}oj razmeri.
Re{ewe
Na osnovu postoje}ih kriterijuma za izbor na~ina otvarawa leì{ta, i
raspoloìvih podtaka o leì{tu, mogu da se izdvoje slede}e karakteristike
rudnog tela, koje je prikazano na slici br. 3.3.
Teren iznad leì{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izraènih
nepravilnosti. Na povr{ini terena iznad leì{ta ne postoje privredni objekti,
naseqena mesta i sl. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata otvarawa.
Rudno telo je so~ivastog oblika, prose~ne mo}nosti 50 - 60 m, i zaleè pod uglom
od 80. Ruda i prate}e stene su ~vrste.
Tehni~ki opis varijante otvarawa
Rudno telo, prikazano na slici br. 3.3, otvoreno je izvoznim oknom (IO) koje
sluì kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad leì{ta.
Navedena varijante otvarawa prikazana je na slici br. 3.3.
Izvozno okno, kao i ventilaciono okno (VO) sme{teni su u podinskom boku

rudnog tela (leì{ta). Na osnovu konstrukcije za{titnih stubova izvoznog i
ventilacionog okna, koje su prikazane isprekidanom linijom na slici br. 3.3,
usvojena je lokacija istih u podinskom boku leì{ta. Iako je krovinski bok
leì{ta iste ~vrsto}e kao i podinski, navedena lokacija izvoznog i
ventilacionog okna, usvojena je zbog mawe duìne transportnih puteva nego u
obrnutom slu~aju.
Izvozno i ventilaciono okno imaju istu dubinu, koja iznosi 325 m, odnosno
ulazi u okna su na koti +715 m, a dna okana su na koti +390 m.
Iz izvoznog okna, na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m,
odnosno na kotama: +600, +550, +500, +450 i +400, izra|eni su transportni
hodnici: TH-600, TH-550, TH-500, TH-450 i TH-400.
Pravac navedenih transportnih hodnika orjentisan je upravno na pravac
pruàwa leì{ta.
Projektovane su slede}e duìne transportnih hodnika: TH-600 - 52 m, TH-550 -
65 m, TH-500 - 75 m, TH-450 - 98 m i TH-400 - 128 m.
Iz ventilacionog okna, na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju

izrade transportnih hodnika, odnosno na kotama: +600, +550, +500, +450 i +400,
izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-600, VH-550, VH-500, VH-450 i VH-400.
Ventilacioni hodnici imaju isti pravac i duìne kao transportni hodnici.
U neposrednoj blizini podinskog kontakta rudnog tela, na prose~nom
odstojawu od 5 do 10 m od rudnog tela, na kotama: +600, +550, +500, +450 i +400,
izra|eni su smerni hodnici: SH-600, SH-550, SH-500, SH-450 i SH-400.
Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pruàwa leì{ta. Prose~na duìna
smernih hodnika iznosi oko 250 m.
36
Otvarawe rudnika
Slika br. 3.3 - Varijanta otvarawa leì{ta vertikalnim oknom
37
Izradom transportnih, ventilacionih i smernih hodnika, prema prethodno

navedenom redosledu, prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami, i
uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih
transportnih komunikacija u jami.
Iz smernih hodnika, na nivou svakog od horizonata u jami, vr{i se izrada
pre~nih hodnika (PH) - prostorija osnovne pripreme leì{ta za otkopavawe.
Izradom pre~nih hodnika rudno telo se, na svakom od horizonata, deli na
rudne blokove. Poloàj i dimenzije rudnih blokova zavise od metode
otkopavawa, koja se primewuje za otkopavawe datog rudnog tela.
Pravac pre~nih hodnika orjentisan je upravno na pravac pruàwa leì{ta, i
me|usobno odstojawe izme|u pre~nih hodnika iznosi 25 m.
Broj pre~nih hodnika na jednom horizontu, kao i wihova duìna varira od
horizonta do horizonta, {to je uslovqeno nepravilnim konturama rudnog tela,
obzirom da se wihova izrada vr{i do krovinskog kontakta rudnog tela.
Izradom navedenih transportnih hodnika, smernih hodnika i pre~nih
hodnika ostvaruje se transportna komunikacija izme|u svakog otkopa, u
pojedina~nim rudnim blokovima, na svakom od horizonata jame, sa izvoznim
postrojewem, koje je sme{teno u izvoznom oknu.
P r i m e r 2 - varijanta otvarawa leì{ta kosim oknom

Na slici br. 3.4, popre~nim presekom i horizontalnim presecima, prikazano je
leì{te rude antimona. Zapreminska masa rude iznosi 3.25 t/m3. Ruda i prate}e
stene su ~vrste. Za prikazano leì{te potrebno je da se usvoji varijanta
otvarawa, zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante otvarawa, kao i da
se urade crteì u odgovaraju}oj razmeri.
Re{ewe
Teren iznad leì{ta odlikuje se prili~no ujedna~enim padom bez izraènih
od 48. Ruda i prate}e stene su ~vrste.
Rudno telo, prikazano na slici br. 3.4, otvoreno je kosim izvoznim oknom (IO)
koje sluì kao glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad
leì{ta. Navedena varijanta otvarawa prikazana je na slici br. 3.4.
Izvozno koso okno je sme{teno u podinskom boku rudnog tela (leì{ta), na
odstojawu od 15 do 30 m. Nagib izvoznog kosog okna iznosi 48. Duìna izvoznog
kosog okna iznosi 382 m, odnosno ulaz u okno je na koti +724 m, a dno okna je na koti
+440 m.
Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku leì{ta, pri ~emu je locirano u

sredini vertikalnog preseka rudnog tela, da bi se smawile duìne
ventilacionih hodnika. Dubina ventilacionog okna iznosi 277 m, odnosno ulaz u
okno je na koti
+717 m, a dno okna je na koti +440 m.
38
Otvarawe rudnika
Slika br. 3.4 - Varijanta otvarawa leì{ta kosim oknom
39
Iz izvoznog okna, na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 50 m,

odnosno na kotama: +650, +600, +550, +500 i +450, izra|eni su transportni hodnici:
TH-650, TH-600, TH-550, TH-500 i TH-450. Pravac navedenih transportnih hodnika
orjentisan je upravno na pravac pruàwa leì{ta. Projektovane su slede}e
duìne transportnih hodnika: TH-650 - 40 m, TH-600 - 32 m, TH-550 - 27 m, TH-500 - 33
m i TH-450 - 25 m.
Iz ventilacionog okna, na me|usobnom visinskom odstojawu kao u slu~aju

izrade transportnih hodnika, odnosno na kotama: +650, +600, +550, +500 i +450,
izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-650, VH-600, VH-550, VH-500 i VH-450.
Ventilacioni hodnici imaju isti pravac kao transportni hodnici. Projektovane su
slede}e duìne ventilacionih hodnika: VH-650 - 57 m, VH-600 - 37 m, VH-500 - 47 m
i VH-450 - 83 m.
Kroz rudno telo, na kotama: +650, +600, +550, +500 i +450, po sredini
horizontalnih preseka rudnog tela, izra|eni su smerni hodnici: SH-650, SH-600,
SH-550, SH-500 i SH-450. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pruàwa
leì{ta. Prose~na duìna smernih hodnika iznosi oko 150 m.
Izradom transportnih, ventilacionih i smernih hodnika, prema prethodno
navedenom redosledu, prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u jami, i
uspostavqa se proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih
transportnih komunikacija u jami.
P r i m e r 3 - varijanta otvarawa leì{ta potkopom

Na slici br. 3.5, popre~nim presekom i horizontalnim presecima, prikazano je
leì{te rude bakra. Zapreminska masa rude iznosi 3.7 t/m3. Ruda je sredwe
~vrsto}e, dok su prate}e stene ~vrste. Za prikazano leì{te potrebno je da se
usvoji varijanta otvarawa, zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene varijante
otvarawa, kao i da se urade crteì u odgovaraju}oj razmeri.
Re{ewe
rudnog tela, prikazanog na slici br. 3.5.
Teren iznad leì{ta je brdovit, pri ~emu je jedan bok leì{ta orjentisan
prema obli`woj uvali. Na povr{ini terena iznad leì{ta ne postoje privredni
objekti, naseqena mesta i sl. koji bi zna~ajnije uticali na lokaciju objekata
otvarawa. Rudno telo je so~ivastog oblika, prose~ne mo}nosti oko 20 m, i zaleè
pod uglom od 70. Ruda i prate}e stene su ~vrste.
Rudno telo, prikazano na slici br. 3.5, otvoreno je potkopima (TH) koji sluè
kao izvozne komunikacije jame sa povr{inom terena iznad leì{ta. Navedena
varijanta otvarawa prikazana je na slici br. 3.5.
Navedeni potkopi, TH-565, TH-525, TH-485, TH-445 i TH-405, su locirani iz
obli`we uvale. Kao {to se, na osnovu oznaka navedenih potkopa, moè uo~iti,
isti su izra|eni na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 40 m, odnosno na
kotama: +565, +525, +485, +445 i +405. Pravac potkopa orjentisan je u pravcu
pruàwa leì{ta i izra|eni su po sredini leì{ta (horizontalnog preseka
leì{ta). Projektovane su slede}e duìne potkopa: TH-565 - 213 m, TH-525 -253 m,
TH-485 - 285 m, TH-445 - 316 m i TH-405 - 349 m.
40
Slika br. 3.5 - Varijanta otvarawa leì{ta potkopima
Ventilaciono okno (VO) sme{teno je u boku leì{ta, pri ~emu je locirano u

sredini vertikalnog preseka rudnog tela, da bi se smawile duìne
ventilacionih hodnika. Dubina ventilacionog okna iznosi 242 m, odnosno ulaz u
okno je na koti +637 m, a dno okna je na koti +395 m.
Iz ventilacionog okna, na me|usobnom visinskom odstojawu od 40 m, odnosno

na kotama: +565, +525, +445 i +405, izra|eni su ventilacioni hodnici: VH-565,
VH-525, VH-445 i VH-405. Pravac ventilacionih hodnika je orjentisan upravno na
pravac pruàwa leì{ta. Projektovane su slede}e duìne ventilacionih
hodnika: VH-565 - 33 m, VH-525 - 14 m, VH-445 - 13 m i VH-405 - 27 m.
Izradom potkopa (transportnih hodnika) i ventilacionih hodnika, prema
prethodno navedenom redosledu, prakti~no su oformqeni (otkopni) horizonti u
jami, i uspostavqena je proto~na vazdu{na struja neophodna za provetravawe
glavnih transportnih komunikacija u jami.
P r i m e r 4 - varijanta otvarawa leì{ta rampom

Na slici br. 3.6, vertikalnim popre~nim presekom i horizontalnim presekom
na koti +500, prikazano je leì{te rude gvo`|a. Zapreminska masa rude iznosi
3.7 t/m3. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e. Za prikazano leì{te potrebno
je da se usvoji varijanta otvarawa, zatim da se izvr{i tehni~ki opis usvojene
varijante otvarawa, kao i da se urade crteì u odgovaraju}oj razmeri.
Re{ewe
Teren iznad leì{ta odlikuje se ujedna~enim padom bez izraènih
od 75. Ruda i prate}e stene su sredwe ~vrsto}e.

Rudno telo, prikazano na slici br. 3.6, otvoreno je rampom koja sluì kao
glavna izvozna komunikacija jame sa povr{inom terena iznad leì{ta. Navedena
varijanta otvarawa prikazana je na slici br. 3.6.
Rampa je locirana neposredno u podinskom boku rudnog tela (leì{ta).
Rampa je projektovana sa nagibom 1:6. Po~etak rampe, na povr{ini terena, je na koti
+673.00 m.
Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne
24.00 m, sa po~etkom na koti +673.00 m dok je wen kraj na koti +669.00 m.
Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa R = 23 m i
obuhvatnog ugla =180. Po~etak deonice je na koti +669.00 m dok je wen kraj na
koti +656.94 m, i wena stvarna duìna iznosi 72.26 m.
Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne
5.5 m, sa po~etkom na koti +656.94 m, dok je wen kraj na koti +656.02 m. Ova deonica
ustvari omogu}uje da se trasom rampe prati nagib rudnog tela (leì{ta), ~ime se
ostvaruju mawe duìne spojnih hodnika (SpH) na pojedinim etaàma.
42
Otvarawe rudnika
Slika br. 3.6 - Varijanta otvarawa leì{ta rampom
43
êtvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa

R = 23 m i obuhvatnog ugla =90. Po~etak deonice je na koti +656.02 m, dok je wen
kraj na koti +650.00 m i wena stvarna duìna iznosi 36.12 m.
Peta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa R = 23 m i
obuhvatnog ugla =270. Po~etak deonice je na koti +650.00 m, dok je wen kraj na
koti +631.94 m i wena stvarna duìna iznosi 108.38 m.
[esta deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne
5.5 m, sa po~etkom na koti +631.94 m, dok je wen kraj na koti +631.02 m.
Sedma deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa
R = 23 m i obuhvatnog ugla =90. Po~etak deonice je na koti +631.02 m, dok je wen
kraj na koti +625.00 m i wena stvarna duìna iznosi 36.12 m.
Nadaqe, odnosno do kote +400.00, trasa rampe je projektovana na taj na~in {to
se uzastopno ponavqaju konstruktivni elementi pete, {este i sedme deonice.
Naravno, pri tome karakteristi~ne ta~ke rampe imaju razli~ite kote od kota koje
su prikazane u opisu navedenih deonica.
Ukupna duìna rampe iznosi 1638.00 m, pri tome se navedenom duìnom rampe
savla|uje visinska razlika od 273.00 m.
Iz rampe, na me|usobnom visinskom odstojawu koje iznosi 25 m, odnosno na
kotama: +600, +575, +550, +525 +500, +475 +450, +425 i +400, izra|eni su spojni
hodnici: SpH-600, SpH-575, SpH-550, SpH-525, SpH-500, SpH-475, SpH-450, SpH-425 i
SpH-400. Pravac navedenih spojnih hodnika orjentisan je upravno na pravac
pruàwa leì{ta. Duìne pojedinih spojnih hodnika iznose od 10 - 30 m.
Ventilaciono okno (VO) je sme{teno u boku leì{ta, pri ~emu je locirano u
sredini vertikalnog preseka rudnog tela. Dubina ventilacionog okna iznosi
266 m, odnosno ulaz u okno je na koti +656 m, a dno okna je na koti +390 m.
Po sredini rudnog tela (horizontalnih preseka), do spoja sa ventilacionim

oknom, na kotama: +600, +575, +550, +525 +500, +475 +450, +425 i +400, izra|eni su
smerni hodnici: SH-600, SH-575, SH-550, SH-525, SH-500, SH-475, SH-450, SH-425 i
SH-400. Orjentacija smernih hodnika je u pravcu pruàwa leì{ta. Prose~na
duìna smernih hodnika iznosi oko 200 m.
Izradom rampe, spojnih i smernih hodnika, prema prethodno navedenom
redosledu, prakti~no su oformqene otkopne etaè, i uspostavqena je proto~na
vazdu{na struja neophodna za provetravawe glavnih transportnih komunikacija u
jami.
3.6 D i m e n z i o n i s a w e p r o s t o r i j a o t v a r a w a
3.6.1 D i m e n z i o n i s a w e i z v o z n o g o k n a
Izvozno okno prvenstveno sluì za izvoz rude i zavisno od vrste izvoznog
suda moè biti:
SKIP OKNO koje moè biti sa jednim skipom sa protivtegom ili dva odnosno
~etiri spregnuta skipa. Skip okna se grade na rudnicima sa velikom
proizvodwom i pri tome se gradi i pomo}no servisno okno za prevoz qudi,
materijala, kao i za razne pomo}ne operacije.
SKIP-KO[ OKNO se ~esto grade u rudnicima sa malom i sredwom proizvodwom.
Ono sluì za izvoz rude i srevisirawe jame. Mogu}e su razne kombinacije: dva
skipa i ko{ sa protivtegom, dva skipa i dva ko{a itd.
OKNO SA KO[EVIMA koristi se u rudnicima sa malim kapacitetom proizvodwe.
Ruda se u ovom slu~aju u vagonetima pomo}u ko{eva izvozi na povr{inu. Okno
moè da bude opremqeno sa dva spregnuta ko{a ili sa jednim ko{em sa
protivtegom.
44
Otvarawe rudnika
Skipovi i ko{evi sa protivtegom imaju tu prednost {to wima moè da se

izvozi ruda sa ve}eg broja horizonata, dok spregnutim sudovima ruda moè da se
izvozi samo sa jednog horizonta.
3.6.1.1 Orjentaciona kinematika izvoza i izbor korisnog tereta jedne vo`we
Kapacitet izvoznog postrojewa uglavnom zavisi od slede}a tri faktora:
kinematike izvoza,
veli~ine korisnog tereta vo`we, i
vremena potrebnog za manevrisawe na navozi{tima.
Kinematika izvoza je odre|ena propisima. Stoga, za datu ~asovnu proizvodwu
rudnika moè da se izra~una veli~ina korisnog tereta jedne vo`we.
Za ovaj prora~un potrebni su slede}i podaci:
Godi{wa proizvodwa - A (t/god),

Dubina izvoznog okna - H (m),
Jedno~asovna proizvodwa - Qh (t), koja moè da se izra~una pomo}u slede}e
formule:
kA
Qh = (3.5)
r sd
gde su: k - koeficijent neravnomernosti proizvodwe ( 1.1 - 1.35 ),

r - broj radnih dana u godini (260-305),
sd - broj efektivnih radnih ~asova dnevno.
Broj efektivnih radnih ~asova dnevno (sd) moè da se izra~una na taj na~in
{to se broj efektivnih radnih ~asova u jednoj smeni (ss) pomnoì sa brojem smena u
toku dana(ns).
s d = s s ns (3.6)
Prilikom odre|ivawa broja efektivnih radnih ~asova u toku jedne smene,

potrebno je da se od ukupnog vremena trajawa jedne smene (8 ~asova) oduzme vreme
potrebno za prevoz materijala, za prevoz qudi i za reviziju okna. Ovo je potrebno
da se u~ini u slu~aju kada se navedene operacije obavqaju kroz jedno okno i jednim
izvoznim postrojewem.
Vreme potrebno za prevoz qudi moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
H N N
t lj = + tm (3.7)
v n n
gde su: H - dubina, odnosno visina izvoza (m),

N - broj radnika u jednoj smeni,
n - broj radnika u ko{u, odre|uje se na taj na~in {to se ukupna
raspoloìva povr{ina jednog ko{a (povr{ina jedne etaè
pomnoèna brojem etaà) podeli sa 0.2 m2, odnosno povr{inom
ko{a koja je potrebna za prevoz jednog radnika,
tm - vreme manevrisawa pri ulazu n radnika u ko{, odre|uje se na taj
na~in {to se usvaja da je za svakog radnika potrebno po 3 sekunde,
dok je za promenu etaè potrebno 5 sekundi,
v - brzina prevoza radnika.
45
Maksimalna brzina2 vo`we pri prevozu qudi i materijala moè da se odredi

pomo}u slede}eg obrasca:
2pq
v max = k H (3.8)
p+q
gde su: vmax - maksimalno dopu{tena brzina vo`we (m/s),

k - koeficijent iskori{}ewa brzine,
p - ubrzawe (m/s2),
q - usporewe (m/s2),
H - dubina, odnosno visina izvoza (m).
Maksimalno dozvoqena vrednost koeficijenta iskori{}ewa brzine iznosi

k = 0.6, dok maksimalno dozvoqena vrednost ubrzawa i usporewa pri prevozu qudi
iznosi p = q = 0.75 m/s2.
Maksimalno dozvoqena brzina vo`we, pri prevozu qudi iznosi vmax = 14 m/s,
dok ista vrednost brzine pri prevozu materijala iznosi vmax = 20 m/s.
Za apsolutne vrednosti ubrzawa odnosno usporewa, i faktora iskori{}ewa
brzine vaè slede}i odnosi:
p q 0.6 m / s 2
(3.9)
k p 0.5
Vreme trajawa revizije okna kod svake smene moè da se izra~una pomo}u
slede}e formule:
H
tr = 2 + 800 (3.10)
0.5
Broj vo`wi u jednom ~asu - nh, moè da se izra~una po slede}oj formuli:
3600
nh = (3.11)
T
gde je: T - ukupno vreme trajawa jedne vo`we (s).
Ukupno vreme trajawa jedne vo`we ( T ) predstavqa zbir vremena trajawa

~iste vo`we ( t ) i vremena manevrisawa ( tm ), odnosno:
T = t + tm (3.12)
Vreme ~iste vo`we moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
H
t= + 25 (3.13)
vn
gde je: vn - brzina normalne vo`we, vn < vmax.
2
Prema ~lanu 20 Pravilnika o tehni~kim noramtivima pri prevozu qudi i materijala oknima
rudnika
46
Otvarawe rudnika
Prilikom orjentacionog prora~una moè da se usvoji da brzina normalne

vo`we ima za 20 % niù vrednost od maksimalne brzine vo`we, odnosno:
v n = 0.8 v max (3.14)
Kao orjentaciona vremena manevrisawa na navozi{tu mogu da se usvoje

slede}e vrednosti:
kod primene skipova za rudu: tm = 10 s,

kod primene
jednoeta`nih ko{eva: - jednostrano navozi{te tm = 30 s
- dvostrano navozi{te tm = 15 - 20 s
- mehanizovano navozi{te tm = 10 - 13 s,
kod primene vi{eeta`nih ko{eva potrebno je da se prora~una vreme

manevrisawa za svaku etaù, uz dodatak da je za svaku promenu etaè
potrebno 5 sekundi.
Koristan teret jedne vo`we moè da se izra~una pomo}u slede}ih formula:
Qh
u slu~ajevima primene dva spregnuta izvozna suda: Q = (3.15)
nh
2 Qh
u slu~ajevima primene izvoznih sudova sa protivtegom: Q= (3.16)
nh
Po{to je izvr{en prora~un korisnog tereta jedne vo`we, moè da se

prora~una i usvoji zapremina skipa, odnosno da se usvoji zapremina vagoneta, kao
i dimenzije ko{a. Na osnovu dimenzija izabranog izvoznog suda (sudova) vr{i se
izbor popre~nog preseka okna.
Dispozicije izvoznih sudova i drugih ure|aja u oknu prikazane su na slikama
3.7, 3.8 i 3.9, dok su u pripadaju}im tabelama date potrebne dimenzije u zavisnosti
od veli~ine izvoznog suda.
Dimenzije skipa mogu da se izra~unaju na taj na~in {to se za traènu
zapreminu skipa odre|uje duìna skipa, koja je jednaka dvostrukoj vrednosti
dijagonale kvadratnog ili pravougaonog popre~nog preseka skipa.
Kod izvoza ko{evima, dimenzije ko{eva se usvajaju na osnovu usvojenih
zapremina vagoneta, kao i na osnovu usvojenog broja vagoneta u ko{u.
U jednom ko{u moè da bude sme{ten jedan ili ve}i broj vagoneta, i do 12
vagoneta. Na svakoj etaì ko{a moè da bude po jedan ili po dva vagoneta u redu,
jedan za drugim.
Zatim je potrebno da se u minimalni svetli profil okna (naj~e{}e krug)
smeste sve predvi|ene instalacije: skipovi, ko{evi, protivteg, stubi{te, cevovod
itd.
Ukupna dubina okna predstavqa zbir dubine izvoza, odnosno dubine najnièg
horizonta i slobodne dubine okna.
Slobodna dubina okna mora da bude najmawe jednaka slobodnoj visini u
torwu. Slobodna visina u torwu zavisi od maksimalne brzine vo`we i
opremqenosti izvoznog postrojewa, stim {to ni u kom slu~aju ne sme da bude mawa
od 3 m.
47
Za mawa izvozna postrojewa, sa brzinom prevoza qudi mawom od 4 m/s, i

brzinom prevoza materijala do 6 m/s, bez regulatora vo`we, slobodna visina
mora da bude najmawe 1.5 puta ve}a od brojne vrednosti maksimalno dozvoqene
brzine pri prevozu materijala,
Za izvozna postrojewa, koja su opremqena regulatorom vo`we, minimalna
vrednost slobodne visine iznosi:
2 vmax < 4 3m
4 vmax < 6 5m
6 vmax < 10 onoliko koliko iznosi vn
10 vmax najmawe 10 m
Prilikom izvoza rude neminovno dolazi do wenog prosipawa u okno, stim {to
je koli~ina prosute rude kod izvoza ko{evima mawe nego kod izvoza skipovima.
Naravno da se u slobodnoj dubini okna nalazi mawa ili ve}a koli~ina vode.
Stoga, slobodna dubina okna mora da bude odgovaraju}im prostorijama povezana
sa navozi{tem, tako da je u slu~ajevima potrebe mogu}e weno bezbedno ~i{}ewe i
odvodwavawe.
Tabela br. 3.6

Vagonet D a b c d e f Presek vo|ice
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (mm)
0.5 3.25 1.51 0.84 0.20 0.40 0.14 0.15 120140;120160
0.7 3.45 1.60 0.94 0.20 0.40 0.14 0.15 120140;120160
0.9 3.60 1.83 0.96 0.20 0.38 0.13 0.15 120140;120160
3.55 1.62 1.06 0.20 0.35 0.13 0.15
1.1 3.80 1..92 1.06 0.20 0.35 0.15 0.17 140160;140180
3.70 1.75 1.06 0.20 0.38 0.14 0.17
1.3 3.95 2.04 1.06 0.20 0.40 0.14 0.19 160180;180200
3.85 1.82 1.16 0.20 0.34 0.15 0.19
1.5 3.95 1.94 1.16 0.20 0.36 0.14 0.19 160180;180200
2.0 4.45 2.45 1.18 0.25 0.40 0.14 0.19 160180;180200
Slika br. 3.7 - Dispozicija ko{a sa
jednim vagonetom po etaì
Tabela br. 3.7

Vagonet D a b c d e f Presek vo|ice
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (mm)
0.5 4.10 2.90 0.86 0.25 0.25 0.15 0.17 140160;140180
0.7 4.30 3.08 0.96 0.25 0.20 0.15 0.17 140160;140180
0.9 4.50 3.08 1.06 0.25 0.25 0.15 0.17 140160;140180
1.1 4.60 3.36 1.08 0.25 0.20 0.16 0.17 140160;140180
1.3 4.90 3.50 1.18 0.25 0.15 0.18 0.19 160180;180200
1.5 5.00 3.74 1.18 0.25 0.10 0.16 0.19 160180;180200
2.0 6.00 4.75 1.20 0.30 - 0.28 0.19 160180;180200
3.0* 7.50 6.40 1.20 0.30 - 0.28 0.21 180200;180220
4.85 3.38 1.18 0.25 0.25 0.15 0.19 160180;180200
*jedan i dva vagoneta po etaì
Slika br. 3.8 - Dispozicija ko{a sa

dva vagoneta po etaì
48
Otvarawe rudnika
Tabela br. 3.8

Skip D a b c d e f Presek vo|ice
(m3) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (mm)
1 2.96 1.00 0.90 0.20 0.39 0.14 0.17
2 3.38 1.30 1.10 0.20 0.34 0.14 0.18
3 4.15 1.80 1.45 0.25 0.23 0.14 0.18
Slika br. 3.9 - Dispozicija skipova
3.6.2 D i m e n z i o n i s a w e s e r v i s n o g o k n a
Servisno okno se radi prilikom eksploatacije velikih leì{ta, odnosno u
rudnicima sa velikim godi{wim kapacitetima proizvodwe. Kod ovakvih rudnika
izvozna okna sluè prevashodno za izvoz rude, ali i za druge pomo}ne operacije
koje mogu da se obavqaju paralelno sa izvozom, pod uslovom da ga ne ometaju.
Servisno (pomo}no) okno sluì za servisirawe jame, odnosno za snabdevawe
jame repromaterijalom, za prevoz qudi i opreme, za snabdevawe jame energijom, za
odvodwavawe i provetravawe.
Servisna okna su naj~e{}e opremqena ko{em sa protivtegom. Ko{ je naj~e{}e
velikih dimenzija, jedno ili dvoeta`ni i wime moè da se preveze ve}i broj qudi,
neretko i celokupno qudstvo jedne jamske smene.
Servisnim oknom je omogu}en efikasan transport eksploziva, dizel goriva,
maziva, betona, jamske gra|e i drugog repromaterijala sa povr{ine u jamu, bez
pretovara i uz malo angaòvawe radnika. Ovakva okna se naj~e{}e, umesto
odeqewa za prolaz qudi, opremaju jo{ jednim izvoznim postrojewem - pomo}nim za
prevoz qudi, koje je snabdeveno dizel agregatom za proizvodwu elektri~ne
energije, za slu~aj da nastane prekid u snabdevawu elektri~nom energijom iz
postoje}e mreè.
Tipi~an popre~ni presek servisnog (pomo}nog) okna sa naj~e{}e kori{}enom
opremom prikazan je na slici br. 3.10.
49
Metode i tehnologija podzemne eksploatacije leì{ta
1 - ko{,
2 - protivteg,
3 - traverza,
4 - cevovod u oknu.
Slika br. 3.10 - Servisno okno sa dva izvozna postrojewa, sistema ko{-protivteg
Napomene:
Dimenzije traverzi i rastojawa izme|u ko{a i okolnih instalacija su

orjentaciona, i mogu da se koriste samo prilikom orjentacionih dimenzionisawa.
Kada se koriste uètne vo|ice razmak izme|u izvoznih posuda, pri
dvostranom vo|ewu, mora da bude najmawe 500 mm, odnosno najmawe 600 mm za ve}e
dubine.
Vrednost rastojawa izme|u izvozne posude i zida, odnosno instalacija u
oknu, mora da iznosi najmawe polovinu vrednosti rastojawa izme|u izvoznih
posuda.
50
Otvarawe rudnika
3.6.3 D i m e n z i o n i s a w e v e n t i l a c i o n o g o k n a
Ventilaciono okno orjentaciono moè da se dimenzioni{e prema slede}im
kriterijumima: protoku ukupne koli~ine vazduha kojim se jama provetrava, i
dozvoqenoj brzini kretawa vazduha kroz ventilaciono okno.
Orjentaciona vrednost vazdu{nog protoka Vuk (m3/s), koji je potreban za

provetravawe jame, moè da se odredi pomo}u slede}ih empirijskih formula:
za rudnike sa godi{wim kapacitetom do 900 000 t
Vuk = 195 A (3.17)
za rudnike sa godi{wim kapacitetom preko 900 000 t
Vuk = 90 + 46.5 A (3.18)
gde je: A - godi{wi kapacitet rudnika (Mt).
Brzina vazdu{ne struje, kroz ventilaciono okno, ne sme da iznosi vi{e od

10 m/s. Na osnovu tog uslova moè da se izra~una povr{ina popre~nog preseka
ventilacionog okna P (m2), za orjentacionu vrednost potrebnog vazdu{nog protoka:
Vuk
P (3.19)
10
Ukoliko je ventilaciono okno kru`nog popre~nog preseka, dimenzija pre~nika

d (m) moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
4 P
d (3.20)

Ukoliko je ventilaciono okno kvadratnog popre~nog preseka, dimenzija

stranice a (m) moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
a= P (3.21)
3.6.4 D i m e n z i o n i s a w e p o p r e ~ n o g p r e s e k a h o d n i k a ,
potkopa, rampi
Popre~ni presek ovih prostorija naj~e{}e ima tapezasti ili kru`no zasvo|en
oblik. Trapezasti oblik popre~nog preseka ima prostorija koja je podgra|ena
drvenom okvirnom podgradom, dok se u svim ostalim slu~ajevima primewuje kru`no
zasvo|en oblik popre~nog preseka prostorije. Dimenzije popre~nog preseka ovih
prostorija su uslovqene gabaritima transportnih sredstava, i fizi~ko-
mehani~kim osobinama stenskog masiva u kome je prostorija izra|ena.
Ukoliko je prostorija namewena za saobra}awe jamske dizel mehanizacije
ona mora da bude najmawe za 1 m {ira od najve}e {irine vozila koje se wome
kre}e. Po{to su ove prostorije naj~e{}e niskozasvo|enog oblika popre~nog
preseka, minimalna visina iste od poda do po~etka svoda mora da iznosi 1.8 m.
Popre~ni presek jedne ovakve prostorije prikazan je na slici br. 3.11., dok je
pregled razli~itih tipova jamskih kamiona, sa wihovim osnovnim
karakteristikama, prikazan u tabeli br. 3.9.
51
Slika br. 3.11 - Popre~ni presek prostorije

namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije
Tabela br. 3.9

TIP KAMIONA ZAPREMINA [IRINA VISINA DU@INA SNAGA PROIZVO\A^
(m3) (mm) (mm) (mm) (KW)
962 1.0 1334 1168 3023 15 EIMCO
963 1.7 1550 1270 3251 17 EIMCO
964 2.3 1550 1499 3848 29 EIMCO
965 2.8 1816 1550 4166 39 EIMCO
980-T10 5.0 2032 1880 6198 100 EIMCO
980-T13 5.5 2286 1905 6782 100 EIMCO
T103 5.5 2000 1650 7920 69 SCHOPF
MK-A15.1 7.5 1830 2350 8315 102 MAN GHH
T193 8.5 2300 2200 8660 136 SCHOPF
HT 12/90 9.5 1900 2200 7380 66 ATLAS COPCO
MK-A20.1 10.0 2200 2400 8720 136 MAN GHH
T233 12.0 2420 2420 10 000 170 SCHOPF
35D 20.0 2980 2430 9785 240 TORO
K250-21 21.0 3030 2700 8870 180 KIRUNA TRUCK
Ukoliko je prostorija namewena za transport vagonima sa lokomotivskom

vu~om, onda gabariti lokomotive, odnosno vagona uslovqavaju veli~inu profila
prostorije. Kroz ove prostorije, po pravilu, treba da se obezbedi prolaz
zaposlenima uz jedan od bokova prostorije. [irina prolaza mora da iznosi 0.7 m
mereno od najisturenije ivice vozila do boka hodnika. Visina prolaza mora da
iznosi 1.8 m.
Najmawe dozvoqeno rastojawe, od najisturenije ivice vozila do boka
hodnika, sa strane gde nije dozvoqen prolaz zaposlenima iznosi 0.25 m.
52
Otvarawe rudnika
Na navozi{tima sa dva koloseka, uz oba boka mora da postoje prolazi ~ija

{irina iznosi 0.7 m. Minimalno rastojawe izme|u vozila koja se mimoilaze
iznosi 0.2 m. Kada se za vu~u vozova koriste trolne lokomotive, hodnik mora da
bude tako dimenzionisan da visina trolne ìce, ra~unaju}i od gorwe ivice {ine,
ne sme da iznosi mawe od 2.2 m. Udaqenost trolne ìce od podgrade mora da
iznosi najmawe 0.2 m.
Slika br. 3.12 - Popre~ni preseci prostorija

namewenih za transport vagonima
Narednim tabelama su prikazani podaci koji mogu da posluè za izbor

sastava voza, kao i za izbor lokomotiva i vagona.
Tabela br. 3.10 - Izbor sastava voza u funkciji godi{weg kapaciteta

GODI[WI KAPACITET MASA LOKOMOTIVE ZAPREMINA VAGONA
( Mt ) (t) ( m3 )
0.2 5-7 0.7 ; 1.2
0.2 - 0.5 7 - 10 1.2; 2.2
0.5 - 1.0 10 2.2
1.0 - 3.0 14 4.5
3.0 20 - 28 4.5; 9.0; 11.0
Tabela br. 3.11 - Tehni~ke karakteristike vagoneta

MODEL ZAPREMINA NOSIVOST DU@INA [IRINA VISINA KOLOSEK
VAGONA (m3) (t) (mm) (mm) (mm) (mm)
vg 0.7 0.7 1.8 1250 850 1220 600
vg 1.2 1.2 2.5 1850 1000 1300 600
vg 2.0 2.0 5.0 3073 1250 1200 900
vg 4.5A 4.5 13.5 4100 1350 1550 900
vg 9A 9.0 27.0 8000 1350 1550 900
vg 10A 10.0 30.0 7300 1800 1600 900
53
Tabela br. 3.12 - Tehni~ke karakteristike trolnih lokomotiva

RADNA VISINA MINIMALNI
TIP MASA KOLOSEK DU@INA [IRINA VISINA TROLE RADIJUS
LOKOMOTIVE (t) (mm) (mm) (mm) KABINE (mm) KRIVINE
K 600 K 900 (mm) max min (m)
3kr-600 3 600 2900 960 - 1400 2445 1600 7
4kr-1 4 600; 900 3120 1000 1300 1515 2185 1600 7
7kr1u 7 600; 900 4500 1050 1350 1500 2400 1600 12
k10 10 600; 900 4760 1050 1350 1650 2300 1800 12
k14 14 900 5440 - 1350 1650 2300 1800 18
2kt28 28 900 12300 - 1350 1650 2300 1800 18
Tabela br. 3.13 - Tehni~ke karakteristike akumulatorskih lokomotiva

MINIMALNI
TIP MASA KOLOSEK DU@INA [IRINA VISINA RADIJUS
LOKOMOTIVE (t) (mm) (mm) (mm) KABINE KRIVINE
K 600 K 900 (mm) (m)
Ak2u 2.2 600 2015 900 - 1210 5
5Arv2m 5 600; 900 3480 1000 1300 1450 7
Arp7 7 600; 900 4200 1050 1350 1500 6
Am8d 8 600; 900 4550 1045 1345 1415 8
Arp10 10 600 5500 1060 - 1650 8
Arp14 14 900 5860 - 1350 1650 15
3.6.5 D i m e n z i o n i s a w e n a v o z i { t a
Navozi{te je prostorija koja povezuje izvozno okno sa glavnim transportnim
hodnikom. U navozi{tu se vr{i navoèwe punih vagoneta i izvoèwe praznih,
ukrcavawe i iskrcavawe qudi, opreme i repromaterijala. U blizini navozi{ta
obi~no se nalazi ve}i broj podzemnih prostorija komornog tipa, kao {to su: remize,
trafostanice, kancelarije, ~ekaonice, pumpne stanice itd.
Izgled i veli~ina navozi{ta zavise od tipa okna, na~ina izvoza, kapaciteta
izvoza itd. U jamama gde se izvoz vr{i ko{evima navozi{ta mogu da budu:
jednostrana, dvostrana i dvostrana sa kru`nim kretawem vagoneta. [irina
navozi{ta je obi~no jednaka pre~niku izvoznog okna, dok visina navozi{ta na
mestu spoja sa oknom treba da bude dovoqna za izvoèwe i navoèwe najduìh
predmeta, koji mogu da do|u u obzir tokom eksploatacije ({ine, cevi, podgradni
materijal itd.).
Na slici br. 3.13 prikazano je navozi{te sa dimenzijama koje su potrebne za
prora~un wegove visine.
Duìna navozi{ta treba da bude dovoqna da u wemu moè da se smesti voz
sa maksimalnim brojem vagona, kao i da moè da se vr{i sigurno i efikasno
manevrisawe i navoèwe.
Kada se izvoz rude vr{i skipovima, okno je naj~e{}e opremqeno i jednim
ko{em sa protivtegom, za izvoz jalovine, prevoz qudi i druge pomo}ne operacije. U
ovom slu~aju navozi{te je sloènije konstrukcije
Na navozi{tima skip okana nalazi se jedinica za pra`wewe vagoneta, ~ija
konstrukcija i princip rada zavise od vrste vagoneta kojima se vr{i transport.
54
Otvarawe rudnika
Ruda se kroz re{etku spu{ta u bunker, ~ija zapremina obezbe|uje prijem rude
iz jednog voza ili ~e{}e prijem koli~ine rude u iznosu dnevne proizvodwe
rudnika. Prilikom otkopavawa rude masovnim metodama u bunker dolazi ruda
krupnije granulacije, nepogodna za izvoz skipovima. Stoga se ruda, pre utovara u
skipove, drobi u jamskoj drobilici, koja je sme{tena u komori drobqewa. Komora
drobqewa se nalazi ispod bunkera, a iznad mesta utovara rude u skipove. U ovim
slu~ajevima ispod jamske drobilice postoji jo{ jedan bunker, ~ija zapremina
odgovara ~asovnoj ili smenskoj proizvodwi rudnika.
Postoje razli~ite konstrukcije puni{ta skipova, {to prvenstveno zavisi od
granulacije rude, vrste skipova, proizvodnog kapaciteta, stepena automatizacije
itd.
Visina navozi{ta na mestu spoja sa

oknom h (m) moè da se izra~una pomo}u
slede}e formule :
h = 0.7 (C d) (3.22)
gde su:
C - duìna najduèg predmeta (10 m),
d - pre~nik okna (m).
Slika br. 3.13 - Spoj navozi{ta sa oknom
3.6.6 D i m e n z i o n i s a w e v o d o s a b i r n i k a
Vodosabirnik predstavqa skup jamskih prostorija u kojima se vr{i
skupqawe jamske vode, weno odmuqivawe i ispumpavawe. Vodosabirnik, odnosno
crpna stanica, gradi se u blizini okna, pored prostorija navozi{ta.
Dimenzije vodosabirnika moraju, minimalno, da obezbe|uju prijem vode tokom
osmo~asovnog vremenskog perioda. Ukoliko se o~ekuje iznenadni priliv ve}e
koli~ine vode, dimenzije vodosabirnika moraju da budu ve}e.
U jamama sa velikim prilivom zamuqene vode i koje su ugroène od provala
vode (napr. jame u kojima se vr{i hidrozasipavawe otkopa), vodosabirnik treba da
bude podeqen najmawe na dva dela, tako da muq nataloèn u jednom delu moè da
se o~isti dok se voda crpi iz drugog dela vodosabirnika.
Poloàj vodosabirnika, kao i wegov popre~ni presek prikazani su na slici
br. 3.14, odnosno na slici br. 3.15.
55
Slika br. 3.14 - Poloàj vodosabirnika
1 - okno,
2 - navozi{te,
3 - uskop za cevovod,
4 - pumpna komora,
5 - usisni bunar,
6 - vodosabirnik
(prvi deo),
7 - vodosabirnik
(drugi deo),
8 - prijemni bunar,
9 - spojni hodnik
pumpne komore
10 - niskop za ~i{}ewe,
11 - niskop za ~i{}ewe.
Slika br. 3.15 - Popre~ni presek vodosabirnika
3.6.7 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k o g m a g a c i n a e k s p l o z i v n i h
sredstava i izbor wegove lokacije
Jamski magacin eksplozivnih sredstava sastoji se od pristupnog hodnika i
komora za sme{taj eksplozivnih sredstava. Komore moraju da budu tako izgra|ene
da wihova uzdu`na osa zahvata prav ugao sa uzdu`nom osom pristupnog hodnika.
Ovi magacini mogu da imaju dve ili vi{e komora.
Naspram svake komore, na drugoj strani pristupnog hodnika mora da bude
izra|eno odbojno udubqewe, odgovaraju}e profilu komore, minimalne dubine
3 m. Debqina zidova izme|u komora odre|uje se na osnovu prora~una, stim {to ne
sme da iznosi mawe od 6 m.
56
Otvarawe rudnika
Minimalna slobodna visina prostorija magacina iznosi 2.2 m. Pravac

prilaznog hodnika magacinu, sa dve komore, mora da bude najmawe dva puta
promewen (u odnosu na prethodni pravac) pod pravim uglom, dok kod magacina sa
vi{e komora isti pravac mora da bude promewen najmawe tri puta. Na mestima
navedenih promena pravaca moraju da postoje odbojna udubqewa, dubine 3 m, za
prigu{ewe vazdu{nog udara u slu~aju eksplozije.
Ulaz u prilaznu prostoriju magacina ne sme da bude u hodniku glavne ulazne
vazdu{ne struje, ve} se gradi tako da bude u neposrednoj vezi sa izlaznom
vazdu{nom strujom, i da najkra}im putem bude spojen sa bliìm ogrankom sveè
vazdu{ne struje pomo}u bu{otine ili suènog hodnika.
Ovi magacini se grade u jalovim stenama ili rudi, na suvom mestu i van
podru~ja pove}anih pritisaka. Minimalne udaqenosti magacina od pojedinih
jamskih objekata i prostorija prikazane su u tabeli br. 3.14.
Tabela br. 3.14
minimalna dozvoqena udaqenost od
NAZIV najbliìh komora (}elija) jamskog magacina
(m)
u vidu }elija ni{a u vidu komora
glavni ventilator 60 100
ventilaciona vrata koja obezbe|uju ventilaciju
cele jame ili celog odeqewa jame 60 100
otpremni hodnici koji sluè za redovni izlazak,i
glavni vetreni hodnici 20 25
okna, komore, pumpe, trafostanice 60 100
glavno izvozno okno, okno za prevoz qudi, glavni
potkopi itd. 100 100
ostali hodnici i jamske prostorije 15 15
U jednoj komori jamskog magacina eksplozivnih sredstava dozvoqeno je da se

drè slede}e koli~ine eksploziva i eksplozivnih sredstava:
do 2500 kg nitroglicerinskih, amonijumnitratskih plasti~nih i poluplasti~nih
eksploziva, ili
do 5000 kg amonijumnitratskih metanskih i drugih pra{kastih
eksploziva, ili
do 7000 kg sme{a amonijumnitratnog goriva, i do 20 000 komada detonatorskih
kapisli odnosno elektri~nih detonatora.
Svaka vrsta eksplozivnog sredstva mora da bude sme{tena u posebnu komoru,
i ukupna koli~ina eksploziva ne sme da bude ve}a od 50 t.
Dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva moè da se obavi prema
o~ekivanoj potro{wi eksploziva. U tabeli br. 3.15 date su razli~ite vrednosti
specifi~ne potro{we eksploziva (q) u zavisnosti od koeficijenta ~vrsto}e stene
po Proto|akonovu (f ).
Tabela br. 3.15
f 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
q (kg/m3) 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2.0
Poznavaju}i godi{wi kapacitet rudnika jednostavno moè da se izra~una

mese~na proizvodwa rude, na osnovu ~ega moè da se prora~una mese~na potro{wa
eksploziva. Na osnovu mese~ne potro{we eksploziva moè da se izvr{i
dimenzionisawe jamskog magacina eksploziva, odnosno da se odredi potreban broj
komora u magacinu.
Izgled jamskog magacina eksploziva prikazan je na slici br. 3.16, dok je wegov
poloàj u odnosu na ostale jamske prostorije i objekte prikazan na slici br. 3.17.
57
Slika br. 3.16 - Izgled jamskog magacina eksploziva
Slika br. 3.17 - Lokacija jamskog magacina eksploziva
58
Otvarawe rudnika
3.6.8 D i m e n z i o n i s a w e j a m s k e r a d i o n i c e
za popravke dizel mehanizacije
Kada se pri rudarskim podzemnim radovima na otkopavawu, kao i na pripremi
za otkopavawe koristi jamska dizel mehanizacija neophodno je da se u samom
leì{tu ili wegovoj neposrednoj blizini izgradi radionica za odràvawe i
popravke dizel opreme.
Radionica svojim dimenzijama mora da bude u skladu sa brojem dizel
jedinica i wihovim gabaritima. Ona mora da bude tako izgra|ena i opremqena da u
woj mogu da se vr{e smenski, mese~ni i drugi periodi~ni pregledi opreme, kao i
weno prawe i podmazivawe. Zatim, radionica mora da omogu}i rasklapawe dizel
jedinica i zamenu sklopova, kao i lak{e popravke pojedinih elektri~nih,
mehani~kih i hidrauli~nih sklopova. Popravke i remont sklopova, ina~e, obi~no
se vr{e u specijalizovanim radionicama na povr{ini. Radionica je naj~e{}e
komornog tipa i mora da ima najmawe jednu komoru za prawe i podmazivawe opreme,
i jednu komoru za popravke koja je opremqena dizalicom upotrebqivom za poslove
sklapawa i rasklapawa opreme. Ove komore moraju da budu opremqene i kanalima
za pristup mehanizaciji sa dowe strane. Kanali trebaju da budu tako izvedeni da
se u wima ne skupqa voda i druge prosute te~nosti, kao i da budu provetravani.
Potrebno je da radionica u svom sastavu ima i komore za parakirawe
mehanizacije koja se u tom periodu ne upotrebqava, kao i komore u kojima su
sme{teni razni magacini, kancelarija poslovo|e itd. Izgled jedne jamske
radionice prikazan je na slici br. 3.18.
1 - hodnici za pristup servisnom kanalu

2 - prilazne rampe
3 - servisni kanali
4 - kranska staza
5 - radionica
6 - komore za opremu koja nije u upotrebi
Presek "A-A" 7 - komora za rezervne delove
Slika br. 3.18 - Jamska radionica za servisirawe dizel opreme
59
3.6.9 D i m e n z i o n i s a w e i i z b o r l o k a c i j e j a m s k o g
skladi{ta dizel goriva i maziva
Upotreba dizel mehanizacije podrazumeva i da treba da se obezbedi
snabdevawa iste dizel gorivom i mazivom. Koli~ine goriva do 200 litara mogu da
se drè u posebnim ni{ama, a koli~ine ve}e od 200 litara moraju da se drè u za
tu svrhu posebno izgra|enim skladi{tima. U skladi{tu posude maksimalne
zapremine 1000 litara odvajaju se pregradnim zidom ili se sme{taju u posebne
komore.
Koli~ine do 200 litara uqa i do 50 kg masti mogu da se ~uvaju u ni{ama za

mazivo, koje moraju da budu odvojene od ni{a za gorivo, i mogu da budu locirane i u
ograncima ulazne vazdu{ne struje (napr. u jamskoj radionici za servisirawe
opreme).
Koli~ine od maksimalno 1000 litara uqa i 400 kg masti moraju da se ~uvaju u
skladi{tu maziva , koje mora da bude odvojeno od skladi{ta goriva i locirano
ispred wega u pravcu kretawa vazdu{ne struje.
Skladi{ta se provetravaju proto~no, i moraju da se lociraju u prostorijama
izlazne vazdu{ne struje.
Pored ni{a i skladi{ta goriva i maziva u smeru oticawa te~nosti, moraju da
budu izra|ene jame (udubqewa) dovoqne zapremine da prime ukupnu koli~inu,
eventualno iscurelog, goriva i maziva.
Dimenzionisawe ovih skladi{ta moè da se izvr{i na osnovu nedeqne,
petnaestodnevne, ili mese~ne potro{we uqa odnosno maziva. Orjentaciona
vrednost o~ekivane potro{we moè da se odredi pomo}u normativa potro{we
goriva u sli~nim rudnicima. Izgled skladi{ta goriva i maziva je prikazan na
slici br. 3.19.
1 - komora za uqe
2 - komora za mast
3 - komore za naftu
4 - jama za skupqawe prosutih te~nosti
smer kretawa vazduha
Slika br. 3.19 - Jamsko skladi{te dizel goriva i maziva
60
4 METODE OTKOPAVAWA
4.1 O t k o p a v a w e
Stenski masiv, generalno sa orudwenim delovima ili rudnim leì{tima
nalazi se u ravnote`nom stawu, naravno ako nisu prisutni neotektonski procesi.
Za potrebe rudarskih zahvata potrebno je da se stenski masiv opi{e (odredi)
pomo}u parametara stawa. Stenski masiv moè da se opi{e pomo}u slede}ih
parametara:
Fizi~ko-mehani~kim osobinama stena od kojih je izgra|en. Za ~vrste stene to su u
prvom redu ~vrsto}a na pritisak, modul elasti~nosti i Poasonov koeficijent.
Strukturnim osobinama stene, a u prvom redu brojem pukotina, wihovim osobinama
i elementima pada.
Naponskim stawem masiva koje se opisuje intenzitetom vertikalne i horizontalne
komponente napona.
Rudarske aktivnosti na otkopavawu svode se na dezintegraciju dela stenskog
masiva, {to za posledicu ima deficit mase u iznosu zapremine nastalih prostorija.
Sa obzirom da je i dezintegrisani deo masiva bio napregnut, adekvatno primarnom
naponskom stawu, wegovo uklawawe neminovno izaziva redistribuciju napona u
preostalom delu masiva. Odnosno dolazi do promene naponskog stawa okolnog
stenskog masiva. Intenzitet te promene zavisi od veli~ine, oblika i prostornog
poloàja izra|ene prostorije (otkopa). Ako se zna da postoji funkcionalna
zavisnost izme|u napona i deformacija, onda lako moè da se zakqu~i da }e stena
proporcionalno promeni napona da pretrpi odre|enu deformaciju. Stim {to
koeficijent proporcionalnosti karakteri{e stenski materijal.
Na slikama je pokazano stawe stenskog masiva pre i posle dezintegracije
ozna~enog wegovog dela.
a) b)
Slika br. 4.1 - Stawe masiva, a) pre dezintegracije ozna~enog dela masiva,
b) posle dezintegracije ozna~enog dela masiva
Ako je otkop svojom veli~inom, oblikom i prostornim poloàjem saglasan

fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama stene i naponskom stawu u masivu onda
ni u jednom delu masiva naponi indukovani wegovom izradom ne}e pre}i granicu
loma, to jest sistem }e biti uravnoteèn. To zna~i da }e izra|eni otkop biti
stabilan.
61
U protivnom potrebno je da se osigurava, odnosno da se {titi podgradom. U nekim

slu~ajevima nije mogu}e (nije racionalno) da se otkop èqenih dimenzija u
konkretnom stenskom masivu, rudi, odràva stabilnim ni uz podgra|ivawe pa se
pristupa wegovom planskom zaru{avawu.
Otkopavawe predstavqa proces dezintegracije rude iz rudnog leì{ta pri
~emu nastaju otkopne prostorije, otkopi. Dimenzije, prostorni poloàj otkopa,
dinamika i tehnologija otkopavawa zavise od prirodnih uslova u leì{tu. Ta~nije
re~eno zavise od primewene metode otkopavawa primerene prirodnim uslovima u
leì{tu. Otkopavawe rude je osnovna rudarska aktivnost i ono daje smisao svim
ostalim aktivnostima u podzemnom proizvodnom sistemu. Izbor metode
otkopavawa i konstrukcije otkopa, stoga, predstavqa najdelikatniju i najteù
odluku u procesu inèwerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji, koja se
donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom.
4.2 M e t o d a o t k o p a v a w a
Metodom otkopavawa defini{u se: oblik i dimenzije otkopne konstrukcije,

na~in i redosled dezintegracije rude iz prirodnog okruèwa, upravqawe masivom,
tehnolo{ki postupci otkopavawa i provetravawe otkopnih radili{ta.
Oblik konstrukcije otkopa uslovqen je u prvom redu oblikom i veli~inom
rudnog tela. Velika rudna tela sa pribli`no iste sve tri dimenzije u principu ne
uslovqavaju oblik konstrukcije otkopa, dok mala rudna tela i rudna tela sa
disproporcijom u dimenzijama (tanke rudne ìle i rudne cevi sa malom povr{inom
popre~nog preseka) uslovqavaju da otkop ima oblik i dimenzije rudnog tela. Kod
ovih rudnih tela suèn je izbor i po pitawu na~ina upravqawa masivom i po pitawu
redosleda otkopavawa.
Rudna tela plo~astog oblika horizontalna i blago nagnuta dele se na otkopne
blokove, ako to dozvoqavaju wegove dimenzije.
Rudna tela koja zaleù strmo, po visini se dele na horizonte, ako se po visini
prostiru na vi{e horizonata (nivoa).
Rudna tela velikih dimenzija u sva tri pravca mogu biti podeqena na horizonte
po visini i na otkopne blokove u okviru jednog horizonta.
Tako je mogu}e, u zavisnosti od veli~ine i oblika rudnog tela, da ono bude
podeqeno na ve}i broj otkopnih blokova na ve}em broju horizonata, na ve}i broj
otkopnih blokova u okviru jednog horizonta, na po jedan otkopni blok na ve}em broju
horizonata ili kada se radi o malom rudnom telu, da ono celo ~ini jedan otkopni
blok na jednom horizontu. U ovom slu~aju dimenzije i oblik otkopnog bloka su
definisane dimenzijama i oblikom rudnog tela.
U okviru jednog otkopnog bloka moè da se izvr{i podela po visini na
podetaè ili ta~nije na podeta`ne horizontalne pojaseve rude ili na etaè.
Podela otkopnog bloka po visini na etaè je zami{qena i etaà predstavqa
pojas rude koji se otkopava u jednom zahvatu, a podela na podetaè je fizi~ka i
realizuje se izradom podeta`nih hodnika.
Podela otkopnog bloka na podetaè iskqu~uje wegovu podelu na etaè i
obrnuto. Kod metode podeta`nog zaru{avawa rudno telo se ne deli na horizonte i
blokove nego se kao integralno deli na podetaè i to fizi~ki, izradom podeta`nih
hodnika.
U zavisnosti od na~ina rada otkopavawe moè da bude:

Eta`no, kada se sve radne operacije (bu{ewe i minirawe, utovar, podgra|ivawe
itd.) obavqaju u okviru etaè u otvorenom otkopu. Eta`nom otkopavawu pripada
i otkopavawe sa magacionirawem rude, bez obzira {to se utovar rude vr{i na dnu
bloka, zbog dominantnog u~e{}a radnih operacija i prisustva qudi u
otvorenomotkopu.
62
Metode otkopavawa
Podeta`no, kada se sve radne operacije obavqaju u podeta`nom hodniku.

Blokovsko, kada se sve radne operacije obavqaju u okviru bloka, bu{ewe
naj~e{}e sa vrha bloka iz nadseka, a utovar uvek na dnu bloka. Blokovskom
otkopavawu pripada i slu~aj kada se ruda dezintegri{e bu{ewem i minirawem iz
podetaè, a utovar obavqa na dnu bloka.
Usvojena metoda (na~in) otkopavawa saglasna prirodnim uslovima u leì{tu
podrazumeva primenu odgovaraju}ih tehnolo{kih postupaka.
Usvojene tehnologije podrazumevaju primenu odgovaraju}e rudarske
mehanizacije koja zahteva adekvatne jamske prostorije za komunikaciju, koje zajedno
sa otkopima sa~iwavaju integralnu konstrukciju otkopa i predstavqaju
karakteristiku metode otkopavawa
63
Stepenica (1) - otkopavawe stepenice primenom vertikalnih minskih bu{otina

Stepenica (2) - otkopavawe stepenice primenom horizontalnih minskih bu{otina
Slika br. 4.2 - Metoda frontalnog otkopavawa

horizontalnog plo~astog rudnog tela
(Guide to underground mining - Atlas Copco 9851 5073 01C, pp. 12, Fig. 13, 40351-3)
Slika br. 4.3 - Metoda frontalnog otkopavawa

nagnutog plo~astog rudnog tela
64
Metode otkopavawa
Slika br. 4.4 - Metoda eta`nog otkopavawa

sa magacionirawem rude
65
Slika br. 4.5 - Metoda blokovskog otkopavawa

sa podeta`nim obarawem rude
66
Metode otkopavawa

sa blokovskim obarawem rude
67

sa vertikalnim napredovawem (VCR)
68
Metode otkopavawa
Slika br. 4.8 - Metoda eta`nog otkopavawa

na gore sa zasipavawem
69
Slika br. 4.9 - Metoda podeta`nog zaru{avawa

70
Metode otkopavawa
Slika br. 4.10 - Metoda blokovskog samozaru{avawa

71
4.3 K l a s i f i k o v a w e m e t o d a o t k o p a v a w a
Klasifikovawe metoda otkopavawa leì{ta mineralnih sirovina moè biti i
bivalo je izvedeno po raznim principima i za razli~ite skupove metoda otkopavawa.
Kod nekih autora u SAD u istom klasifikacionom sistemu nalaze se sve metode
podzemnog otkopavawa i povr{insko otkopavawe. U Evropi naj~e{}e se integralno
tretiraju sve metode podzemnog otkopavawa ukqu~uju}i i otkopavawe leì{ta u
~vrstim i mekim stenama, (slojevita i neslojevita leì{ta), mada ima i takvih
klasifikacija koje tretiraju samo otkopavawe rudnih leì{ta. U Rusiji (biv{i
Sovjetski Savez) i zemqama biv{eg Isto~nog bloka, ukqu~uju}i i na{u, odvojeno se
tretiraju metode otkopavawa ugqa od metoda otkopavawa rudnih leì{ta.
Ovde }e biti razmatrane samo metode otkopavawa rudnih leì{ta
deponovanih u ~vrstim stenama koje mogu da budu klasifikovane po razli~itim
principima. Bez obzira na postojawe brojnih principa klasifikovawa metoda
otkopavawa, moè da se konstatuje da je op{teprihva}eno klasifikovawe metoda
otkopavawa primarno po na~inu upravqawa masivom, uz ukqu~ivawe na~ina i
redosleda dezintegracije rude, orjentacije otkopnih blokova i tako daqe.
U ruskoj stru~noj literaturi naj~e{}e se sre}e klasifikacioni sistem M.I.
Ago{kova i R.P. Kaplunova (1945). Ovo je osnovna klasifikacija koja je kasnije
mewana, dora|ivana, ali sa jasnom i prepoznatqivom osnovom. Ne{to izmewenu ovu
klasifikaciju dao je profesor B. Glu{~evi} u svojoj kwizi [8] pa ovde ne}e biti
posebno navo|ena.
U ruskoj stru~noj literaturi je naro~ito interesantna klasifikacija B.R.
Imenitova (1984) [12] po kojoj su sve metode svrstane u tri grupe: metode otkopavawa
sa samoodràwem stabilnosti otkopa, metode otkopavawa sa zaru{avawem rude i
prate}ih stena i metode otkopavawa sa ve{ta~kim odràwem stabilnosti otkopa.
Ove osnovne grupe podeqene su na nekoliko podgrupa, a potom svaka od wih na po
nekoliko metoda otkopavawa.
Iz Evrope interesantno je napomenuti H. Hamrin-a kao jednog od
karakteristi~nih predstavnika [32]. On sve metode deli na: komorno stubne, metode
podeta`nog otkopavawa, magacinske metode, VCR metodu, metodu otkopavawa sa
zasipavawem, {iroko~elnu metodu otkopavawa, metodu podeta`nog zaru{avawa i
metodu blokovskog zaru{avawa.
Od predstavnika iz SAD interesantan je Nikolas ~ija je klasifikacija sa
metodologijom izbora metode otkopavawa data u ovom poglavqu.
Ovde se predlaè klasifikacija koja sve metoda otkopavawa svrstava u jednu
od tri osnovne grupe na osnovu na~ina upravqawa masivom i svaka od wih se deli na
po nekoliko podgrupa na osnovu redosleda i na~ina optkopavawa. Klasifikacija je
pregledno data u narednoj tabeli.
Tabela br. 4.1 - Klasifikacija metoda otkopavawa S. Torbica (1997)
1. Metode frontalnog otkopavawa
1. METODE OTKOPAVAWA
SA SAMONOSE]OM 2. Metode eta`nog otkopavawa na dole
OTKOPNOM KONSTRUKCIJOM 3. Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude
4. Metode blokovskog otkopavawa sa podeta`nim obarawem rude
5. Metode blokovskog otkopavawa sa blokovskim obarawem rude
6. Metode blokovskog otkopavawa sa vertikalnim napredovawem
na gore (VCR metoda)
1. Metode eta`nog otkopavawa na gore sa zasipavawem
2. METODE OTKOPAVAWA
SA OSIGURAWEM 1. Metode eta`nog otkopavawa na gore sa magacionirawem rude
OTKOPNE KONSTRUKCIJE 1. Metode eta`nog otkopavawa na dole sa zasipavawem
1. Metode blokovskog otkopavawa sa zasipavawem
3. METODE OTKOPAVAWA 2. Metode podeta`nog zaru{avawa

SA ZARU[AVAWEM
OTKOPNE KONSTRUKCIJE I 3. Metode blokovskog samozaru{avawa
NATKOPNOG MASIVA
72
Metode otkopavawa
4.4 I z b o r m e t o d e o t k o p a v a w a i k o n s t r u k c i j e o t k o p a
Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa sastoji se od niza procedura
~ijom se primenom u iterativnom postupku dolazi do re{ewa. Izbor i
dimenzionisawe otkopne konstrukcije sastoji se u postupnom uskla|ivawu
dimenzija otkopa sa izabranom opremom uz stalnu analizu wegove stabilnosti
koja obuhvata i izbor sa dimenzionisawem podgradne konstrukcije, ukoliko je to
potrebno. Kod metoda sa zaru{avawem neophodno je jo{ i da se izvr{i prognoza
uticaja otkopavawa na natkopni masiv i povr{inu terena. U krajwem sva
me|ure{ewa se podvrgavaju analizi tro{kova i rizika, to jest ekonomskoj proceni
efekata kao merodavnom kriterijumu za izbor optimalne varijante.
U inèwerskom delu re{avawa problema upravqawa masivom, koje obuhvata
analizu stabilnosti, izbor i dimenzionisawe podgradne konstrukcije i prognozu
uticaja otkopavawa na okolni masiv i povr{inu, koriste se empirijske i numeri~ke
metode. Empirijske metode su zastupqene klasifikacijama stenskog masiva, a
numeri~ke metode, metodom kona~nih elemenata kao naj~e{}e primewivanom i
najmo}nijom za modelirawe stenskog masiva i simulaciju geomehani~kih procesa u
wemu.
Izbor i projektovawe metode otkopavawa je najdelikatniji i najkompleksniji
postupak i vrhunska ve{tina rudarskog inèwerstva. Za dono{ewe ove odluke
neophodno je da se raspolaè {to pouzdanijim podacima o rudnom leì{tu. Svi
podaci o rudnom leì{tu mogu da se svrstaju u nekoliko grupa:
U prvom redu neophodno je da se poznaje oblik (morfolo{ki tip) rudnog tela,
wegove dimenzije i prostorni poloàj (zalegawe i pruàwe), uop{teno re~eno
geometrijski podaci o rudnom telu.
Druga grupa podataka odnosi se na parametre koji opisuju mehani~ko pona{awe
masiva i bitni su za upravqawe masivom tokom otkopavawa. To su ~vrsto}a i
deformabilnost, rupturni sklop i naponsko stawe, kao i hidrogeolo{ke
prilike u leì{tu.
Slede}a grupa podataka odnosi se na koli~inu rudnih rezervi, sadràj i
distribuciju korisne komponente u rudi, mineralo{ki sastav i ostale podatke
koji odre|uju vrednost rude i wenu primarnu preradu.
êtvrta grupa podataka odnosi se na situaciju na povr{ini terena, postojawe
infrastrukturnih, stambenih, industrijskih ili drugih objekata pod za{titom,
kao i postojawe stalnih ili povremenih vodenih tokova i akumulacija.
Peta grupa podataka odnosi se na radnu snagu, postojawe obu~enih ili ne
obu~enih rudara, nivo wihove obu~enosti, kao i cenu radne snage u datim
uslovima.
[esta grupa podataka odnosi se nivo potencijalne ugroènosti ìvotne
sredine rudarskim aktivnostima na otkopavawu. U nekim slu~ajevima obim
razarawa moè biti veliki i moè da ima ve}i uticaj na postoje}i ekosistem.
U nekim slu~ajevima moè da se dogodi da ozbiqno bude ugroèn ili unu{ten
hidrolo{ki sistem i tako daqe.
Sedma grupa podataka bitnih za izbor metode otkopavawa odnosi se na
trì{ne uslove, vrednost korisne komponente, stalnost cene, o~ekivanu
ponudu i potra`wu, rizike i tako daqe.
Brojnost uticajnih faktora na izbor metode otkopavawa nedvosmisleno
upu}uje na zakqu~ak o izuzetnoj kompleksnosti ovog postupka. Izborom i
projektovawem metode otkopavawa treba da se bavi rudarski inèwer sa
respektivnim prakti~nim iskustvom na otkopavawu, sa solidnim poznavawem
posebnih disciplina, a naro~ito ventilacije i transporta, rudarski inèwer
humanista sa istan~anim ose}ajem za angaòvanost qudi u sloènim jamskim
uslovima, rudarski inèwer intelektualac, vizionar i esteta.
73
Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa predstavqa vi{efazan i

dugotrajan proces koji se obavqa u vi{e iteracija u raznim fazama inèwerskog
odlu~ivawa. Ve} posle preliminarnih geolo{kih istraìvawa na osnovu
oskudnih geolo{kih podataka, bira se metoda i konstrui{e otkop, usvaja
tehnologija, analiziraju tro{kovi i na osnovu toga donosi odluka o daqim
istraìvawima. Ovaj postupak kasnije se ponavqa ~esto i vi{e puta, sa ve}im
brojem pouzdanijih podataka o leì{tu sve do po~etka otkopavawa, a neretko se
doga|a da se i tokom otkopavawa pristupa izmeni metode otkopavawa, na bazi
novih saznawa o leì{tu ili izmewenih spoqnih uslova.
Nabrojani parametri koji uti~u na izbor metode otkopavawa, nisu svi iste
teìne, niti su svi iste pouzdanosti, neki se mewaju, a neki su konstantni.
Pojedini parametri iskqu~uju neke od metoda ili tehnologija, u nekim situacijama
neki od wih nemaju zna~aj i tako daqe. Kqu~ni parametri za izbor metode i
konstrukcije otkopa su prirodni uslovi u leì{tu i wegovom okruèwu na osnovu
kojih se, uz uvaàvawe ostalih podataka, bira metoda otkopavawa i konstrui{e
otkop, usvaja tehnologija otkopavawa, pravi organizacija rada za definisan
kapacitet proizvodwe i analiziraju tro{kovi otkopavawa. Ovo se naj~e{}e radi
za vi{e mogu}ih varijanti otkopavawa, nekad i dijametralno suprotnih. Odluka o
izboru metode koja }e biti primewena donosi se u postupku ekonomske analize,
gde se po pravilu bira ona metoda koja obezbe|uje najbrì povra}aj investicija i
najve}i profit.
4.5 P r o c e d u r a i z b o r a m e t o d e o t k o p a v a w a
i konstrukcije otkopa
Izbor metode otkopavawa i konstrukcije otkopa je najdelikatnija i najteà
odluka u procesu inèwerskog odlu~ivawa u podzemnoj eksploataciji koja se
donosi u interaktivnoj proceduri upravqawa masivom. Za uspe{an izbor metode
otkopavawa presudno je slede}e:
Dobro poznavawe metoda koje se koriste u savremenoj rudarskoj praksi.
Dobro poznavawe tehnologija i tehnolo{kih postupaka.
Dobro poznavawe raspoloìve rudarske mehanizacije koja se koristi u
konkretnim tehnolo{kim postupcima, sa wenim mogu}nostima i zahtevima.
Dobro poznavawe postupaka racionalne rekonstrukcije realnog stenskog
masiva i metoda upravqawa masivom (Empirijske metode, numeri~ke metode
naponsko-deformacijske analize i metode strukturne analize)
Rudarski inèwer radi sa vi{e ili mawe pouzdanim podacima koji su rezultat
geolo{kih istraìvawa konkretnog rudnog leì{ta. Saglasno tome izboru metode
otkopavawa prethodi detaqno i temeqno prou~avawe raspoloìve geolo{ke
dokumentacije o rudnom leì{tu. Plod ovog prou~avawa treba da bude mentalna
slika rudnog tela (leì{ta) u konkretnom okruèwu.
Slede}a faza je racionalizacija realnog sistema koja rezultira modelima
stenskog masiva sa kojim se daqe operi{e. U prvom koraku razmatra se anizotropija
i homogenost stenskog masiva i izdvajaju se kvazihomogene zone. Slede}i korak je
klasifikacija stenskog masiva odnosno klasifikovawe svake kvazihomogene zone.
Naredni opcioni korak je kreirawe numeri~kog modela stenskog masiva koje
obuhvata definisawe kriterijuma loma i konstitutivnih jedna~ina za svaku
kvazihomogenu zonu.
Tre}a faza je najkompleksnija i predstavqa uno{ewe qudske
konstruktivnosti u prirodni sistem. U ovoj fazi kreira se konstrukcija otkopa
primerena obliku, veli~ini i prostornom poloàju rudnog tela, saglasna fizi~ko-
mehani~kim i strukturnim osobinama stenskog masiva i primarnom naponskom stawu.
U ovoj fazi vr{i se i dimenzionisawe konstrukcije otkopa koje obuhvata i izbor i
dimenzionisawe podgradne konstrukcije. Simultano ovom koraku usvaja se
tehnologija i odgovaraju}a oprema.
74
Metode otkopavawa
U slede}oj fazi pravi se organizacija rada, prognozira anagaòvanost qudi i

opreme za zahtevani kapacitet. Zavr{ni korak je procena tro{kova otkopavawa. Ovo
je kraj inèwerske analize i za wom sledi ekonomska u okviru koje se analiziraju
tro{kovi, utvr|uju tokovi kapitala, brzina povra}aja investicija i profit. U
postupku ekonomske analize bira se optimalna metoda otkopavawa za date
prirodne i trì{ne uslove.
4.6 K l a s i f i k a c i j a i i z b o r m e t o d a o t k o p a v a w a
po Nikolas-u
Klasifikacijom metoda otkopavawa po Nikolas-u (1981) se, numeri~kim

rangirawem, odre|uju metode otkopavawa koje su pogodne za otkopavawe datog
leì{ta.
Prvi korak predstavqa klasifikacija metoda otkopavawa na osnovu
parametara geometrije rudnog tela, rasprostrawenosti orudwewa, i mehani~kih
karakteristika stenskog masiva. Geometrija rudnog tela definisana je slede}im
parametrima: oblikom rudnog tela, mo}no{}u rudnog tela, nagibnim uglom i
dubinom zalegawa rudnog tela. Usvajawe parametara geometrije rudnog tela vr{i
se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. 4.2.
Tabela br. 4.2 (Nikolas, 1981)

1. OBLIK / PROSTRANOST IZOMETRIJSKA dimenzije su pribli`no jednake u sva tri pravca
RUDNOG TELA RUDNA TELA
PLOÂSTA-STUBASTA dve dimenzije su mnogostruko ve}e od mo}nosti,
RUDNA TELA i obi~no ne iznose vi{e od 100 m
NEPRAVILNA dimenzije zna~ajno variraju na malim
RUDNA TELA odstojawima
2. MO]NOST MALA < 10 m
RUDNOG TELA SREDWA 10 - 30 m
VELIKA 30 - 100 m
VEOMA VELIKA > 100 m
3. NAGIBNI UGAO HORIZONTALNA < 20
RUDNOG TELA NAGNUTA 20 - 55
STRMOG NAGIBA > 55
4. DUBINA ZALEGAWA / postoje}a dubina zalegawa
RUDNOG TELA
5. RASPROSTRAWENOST JEDNAKOMERNA sadràj korisne komponente u rudi, u bilo kom
ORUDWEWA U delu rudnog tela, ne varira zna~ajno od sredweg
RUDNOM TELU sadràja iste u rudnom telu
ZONARNA mogu da se uo~e brojne zone u rudnom telu sa
razli~itim sadràjima korisne komponente, ~ije
se vrednosti zna~ajno ne razlikuju
NEJEDNAKOMERNA sadràji korisne komponente se zna~ajno
razlikuju na malim odstojawima, pri ~emu ne
mogu da se uo~e zakonitosti promena
75
Usvajawe parametara mehani~kih karakteristika rude, krovinskih i

podinskih stena vr{i se na osnovu podataka prikazanih u tabeli br. 4.3.
1. ^VRSTO]A MALE ^VRSTO]E < 55 MPa
STENSKE MASE* SREDWE ^VRSTO]E 55 - 110 MPa
^VRSTE > 110 MPa
2. RASTOJAWE Broj pukotina / m % RQD
IZME\U PUKOTINA VEOMA BLISKO > 16 0 - 20
BLISKO 10 - 16 20 - 40
VELIKO 3 - 10 40 - 70
VEOMA VELIKO <3 70 - 100
3. PUKOTINSKA MALE ^VRSTO]E prazne pukotine glatkih povr{ina, ili
^VRSTO]A NA SMICAWE popuwene materijalom ~ija je ~vrsto}a mawa
od ~vrsto}e rude
SREDWE ^VRSTO]E prazne pukotine hrapavih povr{ina
^VRSTE pukotine popuwene materijalom ~ija je

~vrsto}a jednaka ili ve}a od ~vrsto}e rude
Napomena: *Klasifikacija stenske mase po Deere-u
^vrsto}a stenske mase (1., tabela br. 4.3) moè da se odredi na osnovu vrednosti
jedoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenske mase (c , MPa).
Rastojawe izme|u pukotina (2., tabela br. 4.3) definisano je brojem pukotina po
metru du`nom, i RQD klasifikacijom (Rock Quality Designation). Kvalitetniji opis
ispucalosti stenske mase dobija se definisawem broja pukotina po metru du`nom.
Pukotinska ~vrsto}a na smicawe (3., tabela br. 4.3) odre|uje se posmatrawem
postoje}ih pukotinskih sistema.
Zatim je potrebno, za dato rudno telo, da se usvoje parametri geometrije
rudnog tela, rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude,
krovinskih i podinskih stena) prema podelama koje su prikazane u tabelama
br. 4.2 i 4.3. Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br. 4.4.
Tabela br. 4.4
PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA
OBLIK (izometrijska, plo~asta-stubasta, nepravilna) *
MO]NOST (mala, sredwa, velika, veoma velika) *
NAGIBNI UGAO (horizontalna, nagnuta, strmog nagiba) *
DUBINA ZALEGAWA postoje}a dubina zalegawa
RASPR. ORUDWEWA (jednakomerna, zonarna, nejednakomerna) *
MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE
RUDA
^VRSTO]A (male ~vrsto}e, sredwe ~vrsto}e, ~vrste) *
RAST. IZME\U PUKOTINA (veoma blisko, blisko, veliko, veoma veliko)*
PUK. ^VRSTO]A NA SMICAWE (male ~vrsto}e, sredwe ~vrsto}e, ~vrste) *
KROVINSKE STENE
PODINSKE STENE
Napomena: * prikazuje se jedna od usvojenih opcija
76
Metode otkopavawa
Na osnovu prethodno navedenih parametara rudnog tela vr{i se

klasifikacija slede}ih metoda otkopavawa:
1. Metode blokovnog zaru{avawa,
2. Metode podeta`nog otkopavawa,
3. Metode podeta`nog zaru{avawa,
4. Komorno-stubne metode otkopavawa,
5. Magazinske metode otkopavawa,
6. Metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora,
7. Metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena, i
8. Metode otkopavawa kvadratnim slogovima.
Na osnovu parametara geometrije rudnog tela i rasprostrawenosti
orudwewa, bodovne vrednosti za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane
su u tabeli br. 4.5.
OBLIK MO]NOST NAGIB RASPROSTR.
METODA OTKOPAVAWA RUDNOG TELA RUDNOG TELA RUDNOG TELA ORUDWEWA
I PS N M S V VV H N S J Z N
Metode blokovnog zaru{avawa 4 2 0 - 49 0 2 4 3 2 4 4 2 0
Metode podeta`nog otkopavawa 2 2 1 1 2 4 3 2 1 4 3 3 1
Metode podeta`nog zaru{avawa 3 4 1 - 49 0 4 4 1 1 4 4 2 0
Komorno-stubne metode otkopavawa 0 4 2 4 2 - 49 - 49 4 1 0 3 3 3
Magazinske metode otkopavawa 2 2 1 1 2 4 3 2 1 4 3 2 1
Metode sa zasipavawem otkopanih 0 4 2 4 4 0 0 0 3 4 3 3 3
prostora
Metode sa zaru{avawem krovinskih 3 3 0 - 49 0 3 4 4 1 2 4 2 0
stena
Metode otkopavawa kvadratnim 0 2 4 4 4 1 1 2 3 3 3 3 3
slogovima
I - izometrijska M - mala H - horizontalna J - jednakomerna
PS - plo~asta - S - sredwa N - nagnuta Z - zonarna
stubasta V - velika S - strmog nagiba N - nejednakom.
N - nepravilna VV - veoma velika
Na osnovu mehani~kih karakteristika rude, bodovne vrednosti za svaku od

navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4.6.

^VRSTO]A RASTOJAWE PUKOTINSKA
STENSKE IZME\U ^VRSTO]A
METODA OTKOPAVAWA MASE PUKOTINA NA SMICAWE
M S ^ VB B V VV M S ^
Metode blokovnog zaru{avawa 4 1 1 4 4 3 0 4 3 0
Metode podeta`nog otkopavawa - 49 3 4 0 0 1 4 0 2 4
Metode podeta`nog zaru{avawa 0 3 3 0 2 4 4 0 2 2
Komorno-stubne metode otkopavawa 0 3 4 0 1 2 4 0 2 4
Magazinske metode otkopavawa 1 3 4 0 1 3 4 0 2 4
Metode sa zasipavawem 3 2 2 3 3 2 2 3 3 2
otkopanih prostora
Metode sa zaru{avawem 2 3 3 1 1 2 4 1 2 4
krovinskih stena
Metode otkopavawa 4 1 1 4 4 2 1 4 3 2
kvadratnim slogovima
M- male ~vrsto}e VB - veoma blisko M- male ~vrsto}e
vaì za tabele br. 4.6, 4.7, i 4.8 S - sredwe ~vrsto}e B - blisko S - sredwe ~vrsto}e
^ - ~vrste V - veliko ^ - ~vrste
VV - veoma veliko
77
Na osnovu mehani~kih karakteristika krovinskih stena, bodovne vrednosti

za svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4.7.
Metode podeta`nog otkopavawa - 49 3 4 - 49 0 1 4 0 2 4
otkopanih prostora
krovinskih stena
Na osnovu mehani~kih karakteristika podinskih stena, bodovne vrednosti za

svaku o navedenih metoda otkopavawa prikazane su u tabeli br. 4.8.
Metode podeta`nog otkopavawa 0 2 4 0 0 2 4 0 1 4
otkopanih prostora
krovinskih stena
Klasifikacija metoda otkopavawa, za rudno telo ~iji su parametri

prikazani u tabeli br. 4.4, vr{i se na taj na~in {to se za svaku metodu posebno
usvajaju bodovne vrednosti iz tabele br. 4.5, odnosno tabela br. 4.6, 4.7 i 4.8, ~ijim
zbirom se dobijaju bodovne vrednosti koje se unose u tabelu br. 4.9.
METODA GEOMETRIJA R.T./ MEHANI^KE KARAKTERISTIKE
OTKOPAVAWA RASPROSTRAWEN. STENSKE MASE UKUPNO
ORUDWEWA RUDA KROVINA PODINA UKUPNO
1 2 3 4 5 6 7
Struktura podataka, koji se unose u pojedine kolone, u tabeli br. 4.9 :

kolona broj 1 - metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija,
kolona broj 2 - predstavqa zbir bodovnih vrednosti usvojenih iz tabele br. 4.5,
kolona broj 6 - predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 3, 4 i 5,
kolona broj 7 - predstavqa zbir bodovnih vrednosti u kolonama 2 i 6.
78
Metode otkopavawa
Klasifikacija metoda otkopavawa prakti~no se vr{i na osnovu bodovnih

vrednosti prikazanih u tabeli br. 4.9 (kolona broj 7). Potrebno je da se napomene
da se ovom klasifikacijom ne vr{i izbor metode otkopavawa, odnosno da se ne
isti~e jedna od metoda koja }e da bude primewena pri otkopavawu datog rudnog
tela. Ciq ove klasifikacije je da se izdvoji skup povoqnih metoda otkopavawa
koje se, na osnovu karakteristika rudnog tela prikazanih u tabelama br. 4.2 i 4.3,
isti~u kao najefektivnije. Efektivnost odre|ene metode otkopavawa, po
navedenoj klasifikaciji, je definisana ukupnom bodovnom vredno{}u dobijenoj u
koloni broj 7 (tabela br. 4.9). Pri tome ve}a ukupna bodovna vrednost ozna~ava
efektivniju metodu otkopavawa. Po tom principu vr{i se rangirawe metoda
otkopavawa, i rezultati se prikazuju tabelarno (tabela br. 4.10). U prvi red
tabele se upisuje metoda otkopavawa sa najve}om ukupnom bodovnom vredno{}u,
dok se u zadwi red upisuje metoda otkopavawa sa najmawom ukupnom bodovnom
vredno{}u.
Tabela br. 4.10
METODA OTKOPAVAWA UKUPNA BODOVNA VREDNOST
1 2
Struktura podataka, koji se unose u pojedine kolone, u tabeli br. 4.10 :

kolona broj 1 - metode otkopavawa za koje se vr{i klasifikacija,
kolona broj 2 - predstavqa ukupne bodovne vrednosti, tabela br. 4.9
(kolona br.7).
Ukoliko metoda otkopavawa ima negativnu ukupnu bodovnu vrednost (tabela
br. 4.10) potrebno je da se elimini{e kao neprihvatqiva za otkopavawe datog
rudnog tela.
Ukupna bodovna vrednost metode otkopavawa koja iznosi 0 (nula) ne iskqu~uje,
mada i ne preporu~uje primenu date metode otkopavawa.
Skup mogu}ih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim
vrednostima ve}im od prethodno navedenih (a uslovno, mawim od 30).
Skup povoqnih metoda otkopavawa ~ine metode otkopavawa sa ukupnim bodovnim
vrednostima ve}im od 30 i koje se me|u sobom zna~ajno ne razlikuju.
Metode otkopavawa se, prirodno, me|usobno razlikuju na osnovu pripadnih

tro{kova otkopavawa, pri ~emu se neke odlikuju mawim a neke ve}im tro{kovnima
otkopavawa. Upore|ewe relativnih tro{kova otkopavawa pojedina~nih metoda
otkopavawa bazira se na ~iwenici da je svaka od metoda primewena u za wu
odgovaraju}im uslovima. Rezultati rangirawa pojedina~nih metoda otkopavawa,
na osnovu relativnih tro{kova otkopavawa, prikazani su u tabeli br. 4.11.
Tabela br. 4.11 (Hartman, 1987)

relativni
METODA OTKOPAVAWA tro{kovi otkopavawa
%
metoda blokovnog zaru{avawa 20
komorno-stubne metode otkopavawa 30
metode podeta`nog otkopavawa 40
magazinske metode otkopavawa,
metode podeta`nog zaru{avawa i 50
metode otkopavawa sa zaru{avawem krovinskih stena
metode otkopavawa sa zasipavawem otkopanih prostora 60
metode otkopavawa kvadratnim slogovima 100
79
Primer izbora metode otkopavawa
Plo~asto rudno telo, rude olovo-cinka, prose~ne mo}nosti 90 m zaleè pod

uglom od 15 na dubini od 130 m. Rasprostrawenost orudwewa u rudnom telu je
jednakomerna. Podaci o mehani~kim karakteristikama rude, krovinskih i
podinskih stena prikazani su u tabeli br. 4.12.
Tabela br. 4.12

VRSTA STENSKE MASE c (MPa) br. pukot. / m RQD Pukotin. ~vrsto}a na smicawe
Ruda 83 10 40 prazne pukotine hrapavih povr{.

Krovina 120 4 65 prazne pukotine hrapavih povr{.
Podina 68 14 40 pukotine popuwene glinom
Za navedeno rudno telo potrebno je da se izvr{i izbor najpovoqnije metode

otkopavawa.
Re{ewe:
Na osnovu tabela br. 4.2 i 4.3 usvajaju se parametari geometrije rudnog tela,
rasprostrawenosti orudwewa i mehani~kih karakteristika (rude, krovinskih i
podinskih stena). Navedeni parametri prikazuju se u tabeli br. 4.13.
Tabela br. 4.13

PARAMETRI GEOMETRIJE RUDNOG TELA I RASPROSTRAWENOSTI ORUDWEWA
OBLIK plo~ast
MO]NOST velika
NAGIBNI UGAO horizontalno
DUBINA ZALEGAWA 130 m
RASPR. ORUDWEWA jednakomerna
MEHANI^KE KARAKTERISTIKE STENSKE MASE
RUDA
^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e
RAST. IZME\U PUKOTINA blisko
PUK. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e
KROVINSKE STENE
^VRSTO]A ~vrste
RAST. IZME\U PUKOTINA veliko
PUK. ^VRSTO]A NA SMICAWE sredwe ~vrsto}e
PODINSKE STENE
^VRSTO]A sredwe ~vrsto}e
RAST. IZME\U PUKOTINA blisko
PUK. ^VRSTO]A NA SMICAWE male ~vrsto}e
Za parametre rudnog tela, prikazane u tabeli br. 4.13, usvajaju se bodovne

vrednosti iz tabela br. 4.5, 4.6, 4.7, i 4.8. Usvojene vrednosti prikazuju se u tabeli
br. 4.14 (po uzoru na tabelu br. 4.9).
80
Metode otkopavawa
Tabela br. 4.14

METODA GEOMETRIJA R.T./ MEHANI^KE KARAKTERISTIKE
OTKOPAVAWA RASPROSTRAWEN. STENSKE MASE UKUPNO
ORUDWEWA RUDA KROVINA PODINA UKUPNO
Metode blokovnog
zaru{avawa 11 8 6 7 21 32
Metode podeta`nog
otkopavawa 11 5 7 2 14 25
Metode podeta`nog
zaru{avawa 13 7 6 3 16 29
Komorno-stubne metode
otkopavawa - 38 6 8 3 17 - 21
Magazinske metode
otkopavawa 11 6 6 8 20 31
Metode sa zasipavawem
otkopanih prostora 7 8 7 10 25 32
Metode sa zaru{avawem
krovinskih stena 14 6 6 7 19 33
Metode otkopavawa
kvadratnim slogovima 8 8 7 10 25 33
Numeri~ki rangirane metode otkopavawa su prikazane u tabeli br. 4.15.

Tabela br. 4.15
METODA OTKOPAVAWA UKUPNA BODOVNA VREDNOST
Metode sa zaru{avawem krovinskih stena 33
Metode otkopavawa kvadratnim slogovima 33
Metode blokovnog zaru{avawa 32
Metode sa zasipavawem otkopanih prostora 32
Magazinske metode otkopavawa 31
Metode podeta`nog zaru{avawa 29
Metode podeta`nog otkopavawa 25
Komorno-stubne metode otkopavawa - 21
Na osnovu vrednosti prikazanih u tabeli br. 4.15 moè da se zakqu~i da skup

povoqnih metoda otkopavawa ~ine slede}e metode:
1. Metode sa zaru{avawem krovinskih stena

2. Metode otkopavawa kvadratnim slogovima
3. Metode blokovnog zaru{avawa
4. Metode sa zasipavawem otkopanih prostora
5. Magazinske metode otkopavawa
Za navedene metode otkopavawa potrebno je da se izvr{e ekonomske analize da bi

se izdvojila metoda otkopavawa koja nudi najefikasniji povra}aj investicionih
ulagawa.
81
4.7 D i m e n z i o n i s a w e k o n s t r u k c i j e o t k o p a
4.7.1 D i m e n z i o n i s a w e s i g u r n o s n i h s t u b o v a
4.7.1.1 Prora~un optere}ewa sigurnosnih stubova
Tokom otkopavawa leì{ta , primenom razli~itih metoda otkopavawa, vr{i
se ostavqawe sigurnosnih stubova ~ija se funkcionalnost ogleda u slede}em:
sluè kao permanentno sredstvo osigurawa otkopa i natkopnog masiva od
zaru{avawa, ili
kao privremeno sredstvo osigurawa otkopa tokom eksploatacije pojedinih
delova leì{ta ili celog leì{ta.
U koju svrhu, od predhodno navedenih, }e biti ostavqeni sigurnosni stubovi
zavisi od mnogobrojnih faktora, pri ~emu generalno gledaju}i mogu da se izdvoje
najzna~ajniji:
mogu}nost / nemogu}nost zaru{avawa povr{ine terena iznad leì{ta;
vrednost rude koja se otkopava;
sigurnost izvo|ewa rudarskih radova.
Prethodno navedeni faktori uzimaju se u razmatrawe prilikom izbora
metode otkopavawa za odre|eno leì{te. Stoga je funkcionalnost sigurnosnih
stubova definisana kao karakteristika izabrane metode otkopavawa.
U zavisnosti od namene i rasporeda, razlikuju se slede}e vrste sigurnosnih
stubova:
POTPORNI STUBOVI - koji se ostavqaju pri otkopavawu horizontalnih i blago
nagnutih leì{ta (obi~no ve}eg prostranstva) u ciqu za{tite krova otkopa od
zaru{avawa.
ME\UKOMORNI SIGURNOSNI STUBOVI - koji se ostavqaju prilikom otkopavawa
strmijih (do vertikalnih) leì{ta. Raspore|uju se popre~no na pravac
pruàwa leì{ta izme|u susednih komora (otkopnih blokova), od jednog do
drugog boka leì{ta, te na taj na~in spre~avaju zaru{avawe bokova komora.
HORIZONTSKI STUBOVI (SIGURNOSNE PLOÊ) - koji se prilikom otkopavawa,
~itavog niza otkopnih blokova,ostavqaju ispod i iznad istih u ciqu wihove
za{tite od zaru{avawa.
Sigurnosni stubovi mogu da imaju razli~ite oblike popre~nog preseka, i
uglavnom su to: kvadratni, pravougaoni, kru`ni, nepravilni oblik ili oblik zida-
trake.
Raspore|ivawe sigurnosnih stubova u otkopu moè da se vr{i sistematskim
ostavqawem sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom rasporedu, kao i
nesistematskim ostavqawem sigurnosnih stubova po nepravilnom geometrijskom
rasporedu.
Sistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova po pravilnom geometrijskom
rasporedu, u velikoj meri obezbe|uje uslove:
jednostavnog planirawa proizvodwe, {to se ogleda u fleksibilnosti metode
po pitawu rasporeda ve}eg broja otkopa u jednom bloku i
jednostavnog izvo|ewa radnih operacija u tehnolo{kom procesu otkopavawa
rude.
82
Metode otkopavawa
Nesistematsko ostavqawe sigurnosnih stubova ima zna~ajne prednosti u

slu~ajevima izraèno nejednakomerne rasprostrawenosti korisne komponente u
leì{tu. Tada se sigurnosni stubovi projektuju u siroma{nijim delovima
leì{ta, ~ime se postiè ve}e iskori{}ewe korisne komponente nego u slu~aju
kada bi se sigurnosni stubovi ostavqali sistematski - po pravilnom
geometrijskom rasporedu.
Generalno govore}i dimenzionisawe sigurnosnih stubova se sastoji u
usagla{avawu dimenzija sigurnosnog stuba sa ~vrsto}om stenske mase (rude) u
kojoj je ostavqen sigurnosni stub, da bi wegova nose}a sposobnost bila
odgovaraju}a o~ekivanom optere}ewu istog za grani~ni - krajwi slu~aj otkopavawa
u datom otkopnom bloku. Navedeni grani~ni - krajwi slu~aj otkopavawa u datom
otkopnom bloku defini{e se kao situacija u kojoj je zavr{eno otkopavawe rude u
istom, pri ~emu su ostavqeni projektovani sigurnosni stubovi u rudi sa ciqem
permanentne za{tite krova otkopa od zaru{avawa.
Prilikom dimenzionisawa sigurnosnih stubova konvencionalnim metodama,
neophodno je da bude zadovoqena zahtevanu vrednost faktora sigurnosti ( Fs ),
koja se defini{e kao koli~nik pritisne ~vrsto}e stenskog masiva ( cm ) i
navedenog naprezawa stuba ( p ), {to moè da se izrazi pomo}u slede}e
jedna~ine:
cm ~ vr st o} a st enskog masi va na pr i t i sak

Fs = = (4.1)
p napr ezaw e si gur nosnog st uba
Potrebno je da se napomene da jedna~ina (4.1) vaì u slu~aju kada su

sigurnosni stubovi optere}eni na pritisak.
Iz navedenog se nedvosmisleno isti~e zna~aj odre|ivawa o~ekivanog
naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova, za grani~ni - krajwi slu~aj
otkopavawa u datom otkopnom bloku.
Sigurnosni stubovi kvadratnog oblika popre~nog preseka

Regularno raspore|eni sigurnosni stubovi (stubovi samci), sistematski
ostavqeni u otkopima tokom tehnolo{kog procesa otkopavawa, kao permanentno
sredstvo za{tite krova i bokova otkopa od zaru{avawa, "primaju" optere}ewe od
vi{eleè}ih stenskih masa.
Prema teoriji o pripadaju}em optere}ewu sigurnosnom stubu, pripadaju}e
optere}ewe pojedina~nom sigurnosnom stubu (stubu samcu), kvadratnog oblika
popre~nog preseka, u otkopu geometrijski moè da se defini{e prizmom kvadratne
osnove.
Dimenzija stranice kvadratne osnove prizme iznosi B + b ({irina komore +
{irina stuba), dok wena visina iznosi od krova otkopa do povr{ine terena iznad
leì{ta (stuba).
Preseci otkopnog bloka na kome jasno mogu da se uo~e poloàj i dimenzije
navedene prizme optere}ewa, u odnosu na poloàj stubova u otkopu, prikazani su
na slici br. 4.11.
Prostorni poloàj prizme optere}ewa, na kome se jasno moè da se uo~i wena
visina - do povr{ine terena, prikazan je na slici br. 4.12.
83
Slika br. 4.11 - Dimenzije prizme optere}ewa sigurnosnog stuba
Slika br. 4.12 - Prostorni poloàj prizme optere}ewa
84
Metode otkopavawa
Na ovaj na~in geometrijski definisana prizma optere}ewa odlikuje se

materijalnim svojstvima vi{eleè}ih stenskih masa. Za postupak prora~una
pripadaju}eg optere}ewa sigurnosnom stubu u otkopu, od vi{eleè}ih stenskih
masa, zna~ajna je wihova zapreminska teìna ( MN/m3 ). Stoga moè da se usvoji da
je pripadaju}e optere}ewe sigurnosnom stubu od vi{eleè}ih stenskih masa
geometrijski i materijalno definisano prizmom optere}ewa, prikazane geometrije
(zapremine) i zapreminske teìne () vi{eleè}ih stenskih masa.
Konvencionalna analiti~ka metoda prora~una naprezawa sigurnosnog stuba,
stuba samca u otkopu, kvadratnog oblika popre~nog preseka, defini{e naprezawe
istog na pritisak prose~nom vredno{}u vertikalne komponente napona u stubu
p (MPa), koja iznosi :
2
B
p = H 1+ (4.2)
b
gde su: - prose~na zapreminska teìna vi{eleè}ih stenskih masa (MN/m3),

H - visina prizme optere}ewa (m),
B - {irina komore (m) i
b - dimenzija jedne stranice ({irina) sigurnosnog stuba (m).
Sigurnosni stubovi pravougaonog oblika popre~nog preseka
Prose~na vrednost vertikalne komponente napona p (MPa) u sigurnosnom

stubu pravougaonog oblika popre~nog preseka, iznosi :
B L
p = H 1+ 1+ (4.3)
b l
gde su: L - duìna komore (m) i

l - duìna sigurnosnog stuba (m).
85
Sigurnosni stubovi oblika zida-trake

stubu oblika zida-trake, iznosi :
B
p = H 1+ (4.4)
b
Sigurnosni stubovi nepravilnog oblika popre~nog preseka

stubu nepravilnog oblika popre~nog preseka, iznosi :
Pp
p = H (4.5)
Ps
gde su: Pp - povr{ina popre~nog preseka prizme optere}ewa i

Ps - povr{ina popre~nog preseka sigurnosnog stuba.
86
Metode otkopavawa
Ovakav pristup prora~unu naprezawa pojedina~nih sigurnosnih stubova u

otkopu podrazumeva slede}e pretpostavke :
da je rudno telo (otkopni blok) prostrano, horizontalno i male dubine
zalegawa, kao i
da su sigurnosni stubovi u otkopu jednakih dimenzija.
Navedeni postupak prora~una o~igledno ne uzima u obzir slede}e uticajne

faktore :
relativnu prostranost i dubinu leì{ta (otkopnog bloka),
sloènost naponskog stawa sigurnosnog stuba,
relativna deformaciona svojstva stenske mase, kao i
prostorni poloàj sigurnosnog stuba u otkopnom bloku.
4.7.1.2 Prora~un nosivosti i dimenzionisawe sigurnosnih stubova

Odre|ivawe nosivosti sigurnosnog stuba svodi se na utvr|ivawe ~vrsto}e
stenskog masiva (rude) u kom je stub formiran. Iz odnosa optere}ewa stuba i
pritisne ~vrsto}e stenskog masiva (jednoaksijalne ~vrsto}e na pritisak) mogu da
se izra~unaju dimenzije stuba za zahtevani stepen (faktor) sigurnosti.
Jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva (MPa) moè da se

izra~una pomo}u slede}e formule, koja ukqu~uje uticaj ispucalosti na pritisnu
~vrsto}u stenskog masiva:
cm / c = exp (- 0.008 . Jf) (4.6)
gde su: cm - jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak stenskog masiva,

c - jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak monolita i
Jf - faktor pukotine.
Faktor pukotine moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Jf = Jn / n . r (4.7)
gde su: Jn - broj pukotina na metar, mereni podatak

ili se uzima iz RMR klasifikacije,
n - parametar nagiba, zavisi od nagiba ravni pukotina prema pravcu
ve}eg glavnog napona i
r - parametar ~vrsto}e pukotine.
Parametar nagiba pukotina moè da se usvoji iz tabele br. 4.16, u zavisnosti

od vrednosti ugla orjentacije pukotina, prema pravcu ve}eg glavnog napona.
Tabela br. 4.16
Ugao orjentacije pukotina, 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Parametar nagiba pukotine, n 0.82 0.46 0.11 0.05 0.09 0.30 0.46 0.64 0.82 0.95
87
Na slici br. 4.16 prikazani su pravci (trajektorije) glavnih napona u

sigurnosnom stubu.
pravac i intenzitet
ve}eg glavnog napona
pravac i intenzitet
maweg glavnog napona
Slika br. 4.16 - Prikaz pravaca glavnih napona u optere}enom sigurnosnom stubu
Parametar ~vrsto}e pukotina moè da se usvoji iz tabele br. 4.17, u

zavisnosti od vrednosti ugla unutra{weg trewa pukotine.
Tabela br. 4.17
Ugao Parametar ~vrsto}e
Vrsta ispune unutra{weg trewa pukotina
j ( o ) r = tan j
[qunkovit pesak 45 1.0
Krupnozrni pesak 40 0.84
Fini pesak 35 0.70
Pra{inast pesak 32 0.62
Glinoviti pesak 30 0.58
Glinovita pra{ina
Glina 25% 25 0.47
Glina 50% 15 0.27
Glina 75% 10 0.18
Primer dimenzionisawa sigurnosnih stubova
Saglasno uslovima datog leì{ta, prikazanog na slici br. 4.17, potrebno je

da se izvr{i dimenzionisawe sigurnosnih stubova, koji }e predstavqati
permanentnu za{titu krova otkopa od zaru{avawa, prilikom otkopavawa
komorno-stubnom metodom.
Leì{te je horizontalno, sredwe {irine oko 70 m i sredwe mo}nosti oko 5
m. Dubina zalegawa leì{ta iznosi 240 m. Na osnovu geomehani~ke klasifikacije
(RMR sistem - Bieniawski 1989) stenski masiv ima slede}i broj poena - 84. Fizi~ko-
mehani~ke karakteristike leì{ta prikazana su u slede}oj tabeli.
88
Metode otkopavawa
Vrsta stenskog c
materijala (MN/m ) 3
(MPa)
Krovinske stene 0.027 71
Ruda 0.042 90
Pukotine su ispuwene finim peskom i wihov broj iznosi 3 pukotine / m. Ugao

orjentacije pukotina iznosi 30.
Potrebno je da se sigurnosni stubovi dimenzioni{u tako da wihov faktor
sigurnosti iznosi 1.5 (Fs = 1.5).
Slika br. 4.17 - Vertikalni presek leì{ta
Re{ewe
Na osnovu raspoloìvih podataka potrebno je da se odredi jednoaksijalna
pritisna ~vrsto}a stenskog masiva.
Jedan od na~ina za odre|ivawe jednoaksijalne pritisne ~vrsto}e stenskog
masiva predstavqa postupak prora~una iste pomo}u podataka o ispucalosti
stenskog masiva, odnosno pomo}u formule 4.6:
cm / c = exp (- 0.008 . Jf) (MPa)
Faktor pukotine moè da se izra~una, na osnovu podataka usvojenih iz tabele

br. 4.16 i tabele br. 4.17, pomo}u formule 4.7:
Jf = Jn / n . r = 3 / 0.05 . 0.7 = 85.7
Stoga je:
cm / c = e (- 0.008 85.7) = 0.5
cm = 0.5 c = 0.5 90 = 45 MPa
89
Po{to faktor sigurnosti iznosi:
Fs = cm / p = 1.5 ,
maksimalno dozvoqeno naprezawe jednog od sigurnosnih stubova, koji treba da

budu dimenzionisani, iznosi:
p = cm / Fs = 45 / 1.5 = 30 MPa
Nakon odre|enog maksimalno dozvoqenog naprezawa sigurnosnog stuba

mogu}e je da se odrede wegove dimenzije - za razli~ite oblike popre~nog preseka.
U ovom primeru bi}e odre|ene dimenzije sigurnosnih stubova kvadratnog oblika
popre~nog preseka.
Prose~na vrednost vertikalnog napona p u sigurnosnom stubu kvadratnog

oblika popre~nog preseka ( jedna~ina 4.2), iznosi :
2
B
p = H 1+ (MPa)
b
Prethodno prikazana jedna~ina moè da se napi{e u slede}em obliku:
p
B= 1 b
H

Zamenom poznatih vrednosti u prethodnoj jedna~ini dobija se slede}i izraz:
30 MPa
B = 1 b
0.042 MN / m 240 m
3
Sre|ivawem prethodno prikazane jedna~ine dobija se slede}i izraz:
B = 0.725 b ,
koji predstavqa odnos izme|u {irine komore i dimenzije jedne stranice

sigurnosnog stuba. Naime, ukoliko dimenzija jedne stranice sigurnosnog stuba
iznosi b = 10 m, odgovaraju}a {irina komore iznosi B = 7.25 m.
90
5 TEHNOLO[KI POSTUPCI
U PODZEMNOM OTKOPAVAWU
5.1 B u { e w e i m i n i r a w e
Minirawe je tehnolo{ki postupak dezintegracije rude iz prirodnog masiva i
wenog istovremenog usitwavawa na potrebnu granulaciju. Minsko puwewe se
sme{ta u minske bu{otine pogodno locirane u odnosu na slobodnu povr{inu i
aktivira. Stena oko eksplozivnog puwewa se izdrobi i naglo izbaci snagom
generisanom naglim oslobo|ewem potencijalne energije eksploziva.
Upravqawe procesom minirawa predstavqa zna~ajnu ve{tinu, jer je
otkopavawe u tvrdim stenama visoko zavisno od wegovog uspe{nog izvr{avawa.
Kod minirawa veoma je vaàn uticaj na okolne stene, koji kod lo{e izabranog
na~ina minirawa i lo{e izabranih parametara procesa moè da bude izraèn i na
velikom prostoru oko mesta minirawa. U zonama visokog pritiska (velike dubine
ili u za{titnim stubovima) poreme}aji naponskog stawa zdruèni sa minirawem,
mogu da izazovu prostranu nestabilnu zonu u jami.
Eksplozivi su materije ili sredstva koja mogu da proizvedu nagli izboj gasa,
koji izaziva velik dinami~ki udar na okolinu. Metod za procenu snage eksploziva
je ocena oslobo|ene energije u termodinami~koj reakciji (detonaciji).
Apsolutna snaga eksploziva predsavqa koli~inu oslobo|ene energije u kJ / kg
eksploziva.
Relativna snaga predstavqa odnos izme|u izvr{enog rada tog eksploziva i
eksploziva etalona uzimaju}i za bazu 100.
Termin brizantnost koristi se da pokaè razornu mo} eksploziva. Ona je
direktno zavisna od pritiska detonacije, koji zavisi od brzine detonacije.
Visoko brizantni eksplozivi karakteri{u se velikom brzinom detonacije, koja
iznosi oko 5000 m/s. Upotrebqiv i uspe{an eksploziv mora da ima osobine koje su
odgovaraju}e steni u kojoj se minira.
Sposobnost stene za prenos energije eksploziva stoji u vezi sa wenim
modulom elasti~nosti, a mogu}nost lomqewa stene koja se minira je u funkciji
wene ~vrsto}e, koja se naj~e{}e predstavqa jednoaksijalnom ~vrsto}om na
pritisak.
Hemijski sastav eksploziva i litolo{ki sastav stene u kojoj se isti koristi
predstavqaju bitan bezbedonosni problem. Na primer, neke sulfidne rude su
podlo`ne rapidnoj egzotermnoj oksidaciji u kontaktu sa amonijum nitratom.
U zavisnosti od osetqivosti mogu da se izdvoje tri kategorije brizantnih
eksploziva:
Primarni eksplozivi kao {to su olovoazid i fulminat ìve osetqivi na
varnicu i udar, koriste se za proizvodwu detonatora.
Sekundarni eksplozivi zahtevaju primenu detonatora, a u nekim slu~ajevima i
iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. Eksplozivi ove kategorije su sme{e
nitroglzcerin NG, ethzleneglzcoldinitrate EGDN ili pentaerzthrotetranitrate PETN i drugih
eksplozivnih materija i stabilizatora.
Tercijarni eksplozivi su neosetqivi na standardnu minsku kapicu No 6, i
zahtevaju primenu iniciraju}ih eksplozivnih puwewa. U pro{losti ve}ina
eksploziva proizvedena je od organskih nitrata pome{anih sa organskim ili
neorganskim materijama koje zajedno sa~iwavaju mehani~ki i hemijski stabilne
materije, kao {to su èlatin i dinamit. Danas je u~e{}e organskih nitrata u
ovom tipu eksploziva smaweno i delimi~no zameweno sa amonijum nitratom na
primer. Wihova potro{wa tako|e opada u skladu sa stalnim pojavqivawem
noviheksplozivnihsme{a.
91
1. ANFO eksploziv (94% AN i 6% nafte) je kiseoni~ki izbalansirana sme{a

oksidansa (granuliranog amonijumnitrata) i goriva, pogodna za primenu kod
razli~itih stena. ANFO eksplozivne sme{e imaju {iroko poqe primene.
2. Slari eksplozivne sme{e i eksplozivi (Slurry), umesto jednostavne fizi~ke

sme{e oksidansa i goriva, sa~iwavaju eksploziv suspenzovan u stabilan
vodeni gel. Oni su stabilniji od suvih sme{a i mogu biti vodootporne
emulzije.
3. Emulzioni eksplozivi sastoje se od amonijum nitrata (AN) kome su dodati

razni te~ni oksidansi, flegmatizatori, senzibilizatori i drugi dodaci za
postizawe èqene konzistencije i drugih svojstava. Konzistencija ovih
eksploziva se mewa u dijapazonu od te~ne do plasti~ne. Koristi se za
minirawe u sredwe ~vrstim i ~vrstim stenama. Zadwih godina proizvo|a~i
eksploziva rade na razvoju emulzionih eksploziva za primenu u jamama.
U svetskom rudarstvu pedesete godine ovog veka obeleìla je primena ANFO

eksploziva, {ezdesete pripadaju Slari eksplozivima a sedamdesete emulzijama,
odnosno emulzionim eksplozivima.
U tabeli br.5.1 prikazana je analiza primene pojedinih eksploziva u nekim
zemqama sveta.
Tabela 5.1 (Prema Erofeevu 1988)
U~e{}e u ukupnoj potro{wi %

Zemqa Ukupna potro{wa
dinamit i patronirani slari i (hiqade tona)
ANFO amonijum nitratski emulzije
eksplozivi
Amerika 85,7 5,1 9,2 2000
Kanada 47 8 45 292
Japan 58 36 6 67
Nema~ka 53 40 7 59
Francuska 42 51 7 58
5.1.1 I z b o r p a r a m e t a r a m i n i r a w a
u funkciji granulacije odminirane rude
Granulacija odminirane rude je kqu~ni pokazateq uspe{nosti produktivnog
minirawa, odnosno minirawa na otkopima. Granulacijom odminiranog materijala
se moè upravqati izborom parametara minirawa.
Kuz-Ram model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa i
ujedna~enosti krupno}e i sredwe krupno}e komada odminirane rude, uzimaju}i u
obzir prirodnu ispucalost stenskog masiva. Model je simboli~no prikazan na blok
{emi (slika br. 5.1).
Slika br. 5.1 - Blok {ema upotrebe Kuz-Ram modela
92
Tehnolo{ki postupci u podzemnom otkopavawu
Osnovu ovog modela ~ine rezultati istraìvawa predstavqeni u obliku

jedna~ina koje su postavili Kuznetsov i Rosin-Rammler, a koje je usavr{io Cunningham
(1987) uspostaviv{i funkcionalnu zavisnost izme|u koeficijenta ujedna~enosti
(n) i parametara minirawa kao {to su:
raspored minskih bu{otina,

pre~nik i duìna minskih bu{otina,
linija najmaweg otpora,
rastojawe izme|u bu{otina u redu,
duìna eksplozivnog puwewa,
devijacija bu{otina,
visina etaè, itd.
Za odre|ivawe sredwe vrednosti krupno}e minirane rude ( x ) koristi se

jedna~ina koju je postavio Kuznetsov (1973):
za eksplozive sa osnovom TNT koristi se jedna~ina:
4
V 5 1
x = A o Q e16 (5.1)
Qe
za ANFO eksplozivne sme{e koristi se jedna~ina:

4 19
V 5 1
115 30
x = A o Q e16 (5.2)
Qe E
gde su: A - empirijski koeficijent stenske mase,

Vo - zapremina bloka rude koji se minira (m3),
Qe - koli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg) i
E - relativna snaga eksploziva (%).
Frakciona zastupqenost komada odminirane rude (R,%) ili procentualna

zastupqenost komada ve}ih od x (cm) moè da se odredi pomo}u jedna~ine koju su
postavili Rosin i Rammler:
n
x
-
xc
R=e (5.3)
gde su: x - otvor sita (cm),

e - osnova prirodnog logaritma (2,7183......),
xc - karakteristi~na vrednost krupno}e (cm) i
n - koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent).
Karakteristi~na vrednost krupno}e komada odminirane rude (xc, cm) moè da

se odredi pomo}u slede}e formule:
x
xc = (5.4)
n
0.693
93
Koeficijent ujedna~enosti (n) ili Rosin-Rammler eksponent moè da se

izra~una pomo}u jedna~ine koju je ustanovio Cunningham (1987:
0.5
a
1+ 0.1
p l d - lu L
n = 2.2 - 14 1- u (5.5)
d 2 L u + 01. h

gde su: d - pre~nik bu{otine (mm),

- linija najmaweg otpora (m),
a - rastojawe izme|u susednih bu{otina u redu (m),
ld - duìna eksplozivnog puwewa u bloku (m),
lu - duìna eksplozivnog puwewa u nadbu{ewu (m),
Lu - ukupna duìna eksplozivnog puwewa (m), (Lu =ld+lu),
p - odstupawe, devijacija bu{otine (m), (0.1 - 0.2) i
h - visina etaè, bloka (m).
Vrednost koeficijenta ujedna~enosti, po Cunningham-u, iznosi 0.8 - 1.5 pri ~emu se

obi~no kre}e oko 1.0. Po pravilu ve}e vrednosti n obezbe|uju jednakomerniju
raspodelu i obrnuto. Cunningham je predloìo da se ovako dobijena vrednost n
uve}a za 10% ukoliko su minske bu{otine u {ahovskom rasporedu.
Stenski masiv je ispresecan pukotinama razli~itog prostornog poloàja koje
ga dele u vi{e relativno homogenih blokova, razli~itih veli~ina i oblika.
Pretpostavqa se da }e minirawem biti usitweni samo oni blokovi kroz koje
prolazi minska bu{otina. O~igledno, veoma je va`no da se dobro poznaje rupturni
sklop, odnosno strukturne osobine stenskog masiva.
Cunningham je brojnim eksperimentima, na proceni usitwavawa stena
minirawem, ustanovio jedna~inu za procenu empirijskog koeficijenta stenske
mase (A) koja ima slede}i izgled:
A = 0.06 . ( RMD + JF + RDI + HF ) (5.6)
gde su: RMD - opisni faktor stenske mase,

JF - faktor ispucalosti stenske mase, JF= JPS + JPA
JPS - faktor rastojawa izme|u pukotina,
JPA - faktor ugla ravni pukotina,
RDI - faktor gustine stenske mase, RDI= 25 . RD - 50
RD gustina stenske mase (t/m3),
HF - faktor tvrdo}e stenske mase,
Y - modul elasti~nosti (GPa),
c - jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a (MPa).
Vrednosti parametara se biraju u tabeli br. 5.2.

Tabela br. 5.2
struktura stene tro{na ispresecana pukotinama masivna
RMD 10 JF 50
rastojawe izme|u pukotina <0,1m 0,1m-ggk ggk-a
JPS 10 20 50
pad pukotina od ~ela upravne na ~elo ka ~elu
JPA 20 30 40
ggk - gorwa grani~na krupno}a (m),
Y < 50 GPa > 50 GPa
HF Y/3 c / 5 a - rastojawe izme|u bu{otina u redu
(m).
94
Model uspostavqa zavisnost izme|u parametara minirawa sa jedne strane i

sredwe krupno}e i frakcione zastupqenosti komada odminirane rude sa druge
strane, uzimaju}i u obzir prirodnu ispucalost stene. Za date parametre minirawa
mogu}e je da se odredi sredwa krupno}a kao i frakciona zastupqenost komada
odminirane rude. Tako|e mogu}e je da se za zahtevanu sredwu krupno}u komada
odminirane rude, uz upotrebu jedna~ine Kuznetsov-a, izra~una neophodna koli~ina
eksploziva i na osnovu tog parametra minirawa pomo}u poznatih metoda prora~una
mogu da se odrede ostali.
Ukoliko raspodela krupno}e komada odminirane rude ne zadovoqava
postavqene zahteve, mogu}e je da se izvr{i wena korekcija promenom parametara
minirawa, odnosno promenom vrednosti koeficijenta ujedna~enosti n, i to:
smawewem odnosa /d,
pove}awem odnosa a/,
pove}awem ta~nosti bu{ewa, i
pove}awem odnosa Lu/h.
Primer br. 1
Blok rude dimenzija 10 3 5 m (duìna bu{otina - 5 m) minira se metodom

paralelnih minskih bu{otina malog pre~nika. Potrebno je da se primenom Kuz-Ram
modela (formula Kuzwecova) odrede parametri minirawa tako da sredwa
krupno}a komada odminirane rude bude 20 cm.
Ruda je ispresecana pukotinama sa rastojawem izme|u wih koje iznosi 1.2 m.
Pukotine leè upravno na ~elo. Zapreminska masa rude iznosi 2.73 t/m3. Modul
elasti~nosti rude iznosi 30000 MPa, a jednoaksijalna ~vrsto}a na pritisak 56
MPa. Za minirawe }e se koristiti ANFO eksploziv relativne snage 70%.
Re{ewe
Jedna~ina Kuzwecova (5.2) za ANFO sme{e glasi:

4 19
V 5 1
115 30
x = A o Q e16
Qe E
gde je: Qe - koli~ina eksplozivnog puwewa u minskim bu{otinama (kg).
Stoga jedna~ina re{ena po Qe ima slede}i oblik:

80
4
19
59
AV5 115 30

o
E
Qe =
x

Empirijski koeficijent stenske mase odre|uje se pomo}u formule (5.6):
A = 0.06 (RMD + JF + RDI + HF)
Prema tabeli br. 5.2, za stenu ispresecanu pukotinama, RMD ima slede}u
vrednost:
RMD = JF
95
Za rastojawe izme|u pukotina od 0.2 m faktor rastojawa iznosi JPS = 50, a za

pukotine koje padaju upravno na radno ~elo JPA = 30, stoga je:
JF = JPS + JPA= 50 + 30 = 80
Za rudu zapreminske mase 2.75 t/m3 faktor gustine RDI iznosi:
RDI = 25 . 2.75 - 50 = 18.75
Za rudu ~iji modul elasti~nosti iznosi 30 GPa, faktor tvrdo}e ima slede}u
vrednost:
HF = Y / 3 = 30 / 3 = 10
Na osnovu prethodno prora~unatih vrednosti empirijski koeficijent stenske mase

ima slede}u vrednost:
A = 0.06 . ( 80 + 80 + 18.75 + 10 ) = 11.325
Stoga potrebna koli~ina eksploziva za minirawe navedenog bloka rude iznosi:

1. 356
115
0. 63
11.325 150 0.8

70
Qe = = 162 kg
20

Potrebna koli~ina eksploziva za minirawe bloka rude od 150 m3 iznosi 162 kg.
Navedena koli~ina eksploziva treba ravnomerno da se rasporedi u bloku rude
koji se minira, {to je osnovna pretpostavka za ujedna~enu granulaciju odminirane
rude.
Ukoliko se usvoji pre~nik bu{ewa d = 51 mm, za aktivnu duìnu bu{otine,

odnosno duìnu eksplozivnog puwewa lp = 4 m, zapremina eksploziva u jednoj
minskoj bu{otini iznosi:
d2 0.0512 3.14
Vp = lp = 4 = 0.0082 m 3
4 4
Odnosno ako je zapreminska masa eksplozivnog puwewa - e = 1.1 t/m3 = 1100 kg/m3
Onda }e u jednu minsku bu{otinu biti sme{teno:
Qp = Vp . e = 0.0082 . 1100 = 9.02 kg
Za sme{tawe potrebnih 162 kg eksploziva u navedeni blok rude bi}e potrebno da

se izbu{i slede}i broj minskih bu{otina:
Q e 162
nb = = = 18
Qp 9
Ukoliko se ovaj broj minskih bu{otina rasporedi u tri reda onda rastojawe
izme|u redova minskih bu{otina iznosi - = 1 m, dok rastojawe izme|u minskih
bu{otina u jednom redu iznosi - a = 10 / 6 = 1.67m.
96
Primer br.2
Za uslove iz primera br.1, i u wemu odre|ene parametre minirawa, potrebno je da

se odredi frakciona zastupqenost komada odminirane rude.
Re{ewe
Frakciona zastupqenost komada odminirane rude moè da se odredi pomo}u
formule Rosin-Ramlera (5.3) :
n
x
-
xc
R=e
gde su: R - koli~ina frakcije ve}e od x,

x - veli~ina komada rude ~ija se procentualna zastupqenost odre|uje
(cm),
e - osnova prirodnog logaritma (2,7183......) i
xc - karakteristi~na vrednost krupno}e (cm).
x
xc =
n
0.693
n - koeficijent ujedna~enosti (Rosin-Rammler eksponent).
0.5
a
1+ 0.1
p l d - lu L
n = 2.2 - 14 1- u
d 2 L u + 0.1 h

Kod minirawa u prisustvu dve slobodne povr{ine, u jamskim uslovima, ~lan

jedna~ine:
0.1
l d - lu
1,
L u + 0.1
stoga je:
0.5
1.67
1+
1 1
0.2 4
n = 2.2 - 14 1- 1 = 1.423
51 2 1 5

Karakteristi~na vrednost krupno}e odminirane rude iznosi:
20
xc = = 25.879
1.423
0.693
Frakcione zastupqenosti komada odminirane rude, za otvore sita 10, 20, 30 i

40 cm, imaju slede}e vrednosti :
97
1.42
10
-
25.88
R 10 = e = 0.77 (77 %)
1.42
20
-
25.88
R 20 = e = 0.499 (49.9 %)
1.42
30
-
25.88
R 30 = e = 0.29 (29 %)
1.42
40
-
25.88
R 40 = e = 0.156 (15.6 %)
Odnosno 77% komada odminirane rude }e biti krupnije od 10 cm, pribli`no 50%
komada odminirane rude }e biti krupnije od 20 cm, 29% komada odminirane rude
}e biti krupnije od 30 cm, i 15% komada odminirane rude }e biti krupnije od 40 cm.
Ukoliko tehnolo{ki proces, utovarnotransportna oprema, pre~nik rudne
sipke itd. dozvoqavaju ggk 40 cm, tada }e 15% mase odminirane rude biti ve}e
krupno}e od propisane, odnosno bi}e negabariti. Da bi se wihovo u~e{}e smawilo
potrebno je da se promenite prethodno odre|eni parametri minirawa - u primeru
br. 1.
5.1.2 O p t i m i z a c i j a d i s t r i b u c i j e e n e r g i j e
eksplozivnog puwewa pri lepezastom
rasporedu minskih bu{otina
Kod nekih metoda otkopavawa primewuje se minirawe sa lepezastim
rasporedom minskih bu{otina. Ovakve {eme minirawa, pored ve}eg obima bu{ewa
po toni odminirane rude, karakteri{u se i pove}anom potro{wom eksploziva (
20% - 50% ) po toni rude i neravnomernijoj granulaciji odminirane rude u pore|ewu
sa {emom minirawa paralelnim minskim bu{otinama.
Pogor{awe kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zblièno{}u bu{otina
u redu, zbog ~ega je vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po
pravcu odvajawa miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu
linije najmaweg otpora. Pri stvarawu pukotina izme|u bu{otina u lepezi rapidno
se smawuje pritisak gasova {to pogor{ava efekte usitwavawa rude.
U ciqu ravnomerne raspodele energije eksploziva u praksi se koriste
razli~ite {eme puwewa minskih bu{otina, odnosno pojedine minske bu{otine su
sa razli~itim koeficijentom puwewa.
Na slici br. 5.2 je prikazana jedna karakteristi~na {ema minirawa sa

bu{otinama u lepezastom rasporedu.
Na slici br. 5.2 mogu da se izdvoje slede}e tri zone:
Zona S1 sa minimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva

Zona S2 sa sredwom specifi~nom potro{wom eksploziva
Zona S3 sa maksimalnom specifi~nom potro{wom eksploziva
Wihove povr{ine iznose:
S1 = B . H - 2/3B . 2/3H = 5/9BH = 5BH/9
S2 = 2/3B . 2/3H - B/3 . H/3 =3/9BH = 3BH/9
S3 = B/3 . H/3 = BH/9
98
Stoga se povr{ine S1 : S2 : S3 odnose kao u proporciji:
S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1
Slika br. 5.2 - Prikaz lepezastog rasporeda minskih bu{otina u rudnom bloku
Obzirom da je linija najmaweg otpora, odnosno mo}nost pojasa minirawa ista to se

i pripadaju}e im zapremine odnose isto.
Po{to je ukupna duìna bu{otina u svakoj zoni ista, pod uslovom da su sve
bu{otine do kraja napuwene eksplozivom, onda je distribucija energije
eksploziva neravnomerna i moè da se izrazi istim odnosom 5 : 3 : 1.
Da bi u ovom slu~aju distribucija energije eksplozije bila ravnomernija potrebno
je da se u zoni S1 svih devet bu{otina napuni ~itavom duìnom prostirawa u woj, s
obzirom da je:
S1 : S2 : S3 = 5 : 3 : 1
Stoga moè da se izvede slede}i izraz:
9 9 5 9 3 9 1
5: 3: 1 / = : : = 9 : 5.4 : 1.8
5 5 5 5
99
Na osnovu prethodnog izraza sledi da je potrebno da se u zoni S2 pet

bu{otina napune eksplozivom a ~etiri da budu prazne, i da se u zoni S3 dve
bu{otine napune eksplozivom. Obzirom da se krajwe bu{otine u bloku uvek pune
do kraja, odnosno ~itavom duìnom, potrebno je da u zoni S3 tri bu{otine budu
popuwene eksplozivom. Sredi{wa bu{otina u lepezi obi~no se ostavqa prazna u
duìni 1 - 2,5 m, gledaju}i od usta bu{otine, {to zavisi od pre~nika iste.
U ovom slu~aju koeficijent iskori{}ewa minskih bu{otina iznosi 0.6,
odnosno 40% bu{otina u rudnom bloku je prazno.
Primer br. 3
Blok rude, na slici br. 5.3, treba da se minira sa minskim bu{otinama u
lepezastom rasporedu. Potrebno je da se odrede parametri minirawa za slede}e
uslove:
Hodnik iz koga se bu{i ima slede}e dimenzije: 33m
Dimenzije bloka rude koji se minira: A=6m
B = 10 m
W=2m
Koeficijent zblièwa minskih bu{otina: m=1
Specifi~na potro{wa eksploziva: q = 0,3 kg/t
Za minirawe se koristi eksploziv ~ija je zapreminska masa: = 1,2 t/m3
Koeficijent radne sposobnosti eksploziva: e = 1,25
Zapreminska masa rude: = 3 t/m3
Slika br. 5.3 - Prikaz rudnog bloka
Re{ewe
Kada se poznata formula:
d2 e
W= (5.7)
4 q m
100
gde su: W - linija najmaweg otpora (m),

d - pre~nik bu{ewa (m)
- zapreminska masa eksploziva (kg/m3),
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva,
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t),
- zapreminska masa rude (t/m3),
m - koeficijent zblièwa minskih bu{otina.
izrazi u slede}em obliku:
w2 4 q m
d= (5.8)
e
za date parametre moè da se odredi pre~nik bu{ewa, stoga je:
2 2 4 0.3 3 1
d= = 0.055 m , odnosno d = 55 mm.
3.14 1200 1.25
Prema tabeli standardnih pre~nika patrona eksploziva, najbliì standardni

pre~nik iznosi d = 57 mm.
Stoga je za minirawe bloka rude, ~ija masa iznosi:
Q = A . B . W . = 6 . 10 . 2 . 3 = 360 t
potrebno:
Qe = Q . q = 360 . 0.3 = 108 kg eksploziva
Za sme{tawe ovog eksploziva u minske bu{otine potrebno je da se izbu{e, sa

pretpostavqenim koeficijentom puwewa koji iznosi 0.7, slede}a ukupna duìna
minskih bu{otina:
4 Qe
lu = (5.9)
d kp
2
4 Qe
lu = = 50.38 m
0.057 314
2
. 1200 0.7
Prose~na duìna jedne minske bu{otine iznosi:
A + B + A 2 + B2 6 + 10 + 6 2 + 10 2
l sr = = 9m
3 3
Stoga je za minirawe navedenog rudnog bloka potrebno da se izbu{i slede}i broj

minskih bu{otina:
101
lu 50.38
n= = = 5.59 , odnosno 6 minskih bu{otina
lsr 9
Bu{otine u bloku }e biti raspore|ene, kao {to je prikazano na slici br. 5.4:
Slika br. 5.4 - [ema rasporeda minskih bu{otina u bloku rude
Parametri minirawa za datu {emu prikazani su u slede}oj tabeli:
Broj ugao duìna duìna koli~ina

bu{otine (o) (m) puwewa eksploziva
(m) (kg)
1 0 8.5 8.5 26.35
2 19 9.0 3.6 11.16
3 34 9.8 7.6 23.56
4 47 7.2 2.8 8.68
5 72 5.5 4.1 12.71
6 97 5.3 5.3 16.43
45.3 31.9 99
Specifi~na potro{wa eksploziva iznosi: q = 0,275 kg/t

Koeficijent puwewa iznosi: kp= 0,704
102
5.1.3 P r o r a ~ u n p a r a m e t a r a m i n i r a w a
Izbor vrste eksploziva
Za odre|enu radnu sredinu najpovoqnije je da se koristi eksploziv, koji ima
slede}u vrednost detonacione brzine (m/s):
Vu k
D= (5.10)

gde su: D - detonaciona brzina (m/s),

Vu - brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz sredinu (m/s),
- zapreminska masa stene (t/m3),
- zapreminska masa eksploziva (t/m3) i
k - koeficijent refleksije (0.6 - 0.9).
Brzina prostirawa uzdu`nih talasa kroz odre|enu sredinu (m/s) moè da se

izra~una pomo}u slede}e formule:
Eg
Vu = (5.11)
2 (1 + )
gde su: E - modul elasti~nosti stenske mase (MPa),

g - gravitaciono ubrzawe (cm/s2),
- Poasonov koeficijent (0.2 - 0.4),
- zapreminska masa stene (t/m3).
Na osnovu prora~unate vrednosti detonacione brzine usvaja se odre|ena
vrsta eksploziva. U tabeli br. 5.3 prikazani su AN-TNT pra{kasti eksplozivi, koje
proizvodi Industrija "Miloje Zaki}" - Kru{evac.
Tabela br. 5.3
Karakteristike Vrsta AN-TNT eksploziva
eksploziva AMONEKS-1 AMONEKS-2 AMONEKS-3 AMONEKS-4 AMONAL POJ. AMONAL
3
Gustina (kg/dm ) 1.05 - 1.10 1.05 - 1.10 1.0 - 1.05 1.0 - 1.05 1.05 - 1.10 1.05 - 1.10
Brzina detonacije (m/s) 4100 - 4300 3900 - 4100 3600 - 3800 3200 - 3400 4100 - 4300 3900 - 4100
Apsolutna snaga (KJ/kg) 4248 4123 4011 3892 4249 4119
Relativna snaga (%) 80 75 72 70 80 75
Gasna zapremina (l/kg) 955 976 1000 1005 963 978
Prenos detonacije (cm) 4-8 4-7 4-6 4-5 4-8 4-7
Proba po Trauzlu (cm3) 380 - 390 370 - 380 360 -370 350 - 360 380 - 390 360 - 370
Navedeni eksplozivi imaju slede}e standardne dimenzije i vrste pakovawa, kao

{to je prikazano u tabeli br. 5.4.
Tabela br. 5.4
Dimenzije patrona
Pre~nik (mm) 281 281 321 321 381 381 451 502 602 70 80 90
Teìna (g) 100 200 100 200 200 500 500 500 1000 1000 2000 2000
Duìna (cm) 15-16 29-32 11-13 23-25 16-18 40-42 34-36 30-33 31-34 28-31 36-40 29-31
Obloga Parafinisani papir PE crevo
103
U tabeli br. 5.5 prikazani su ANFO eksplozivi, koje proizvodi Industrija

"Miloje Zaki}" - Kru{evac.
Tabela br. 5.5
Karakteristike ANFO eksplozivi
eksploziva ANFO - J1 ANFEX - P
Osetqivost (g pentolita) 60 60
Gasna zapremina (l/kg) 920 920
Apsolutna snaga (KJ/kg) 3872 3872
Gustina (kg/dm3) 0.9 - 1.05 0.85 - 1.00
Brzina detonacije (m/s) >2000 - 30 mm >3000 - 60 mm
Stabilnost 6 meseci 4 meseca
Vodootpornost slaba slaba
Bilans kiseonika uravnoteèn uravnoteèn
Prenos detonacije (cm) kontakt kontakt
Min. pre~nik primene (mm) 30 50
Zavisnost izme|u pre~nika ANFO minskog puwewa i brzine detonacije

prikazana je tabelom br. 5.6.
Tabela br. 5.6
Pre~nik ANFO puwewa Brzina detonacije
(mm) (m/s)
38 2438
51 3078
64 3535
76 3657
Pre~nik minske bu{otine

Prilikom izrade prostorija malog popre~nog preseka koriste se uglavnom
mali pre~nici minskih bu{otina - d = 32 mm. Prilikom izrade prostorija ve}eg
popre~nog preseka naj~e{}e se koriste pre~nici minskih bu{otina - d = 45 mm.
Ukoliko se za eksplozivno puwewe koristi ANFO eksploziv, preporu~uje se
da pre~nik minskih bu{otina iznosi min d = 38 mm
Prilikom podzemnog otkopavawa naj~e{}e se koriste pre~nici minskih
bu{otina d = 51, 64, i 76 mm, pri ~emu se zbog povoqnih karakteristika
preporu~uje upotreba ANFO eksploziva, sa mehanizovanim na~inom puwewa
(pneumatska punilica) ~ime moè da se postigne gustina eksplozivnog puwewa od
0.9 do 0.95 kg/dm3
Specifi~na potro{wa eksploziva

Specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3) moè da se odredi pomo}u formule
F.Laresa:
e
q = q1 v s dk (5.12)
kz
gde su: q1 - koeficijent ~vrsto}e rude,

v - koeficijent ste{wenosti mina (v=1),
s - koeficijent strukture stenske mase (0.9 - 1.1),
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva,
kz - koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0.9 - 0.95),
d - koeficijent za~epqenosti mina (1),
k - korekturni koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (1).
104
Koeficijent ~vrsto}e rude moè da se izra~una po slede}oj formuli:
c
q1 = (5.13)
2000
gde je: c - jednoaksijalna pritisna ~vrsto}a rude (bar), (1bar=0.1MPa).
Koeficijent radne sposobnosti eksploziva moè da se izra~una po slede}oj

formuli:
480
e= (5.14)
Ax
gde su: Ax - radna sposobnost eksploziva (cm3),

480 - radna sposobnost eksploziva - etalona (cm3).
Linija najmaweg otpora

za nepatronirana eksplozivna puwewa:
kp
W = 33 d ,m (5.15)
qkz
gde su: d - pre~nik minske bu{otine (m),

kp - koeficijent popuwenosti (duìne) minske bu{otine,
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3),
kz - koeficijent zblièwa mina (0.75 - 1.5), ( kz = a / W ) i
a - rastojawe izme|u pojedinih minskih bu{otina u redu (paralelnih).
za patronirana eksplozivna puwewa:
d2 e
W= ,m (5.16)
4 q kz
gde su: W - linija najmaweg otpora (m),

d - pre~nik bu{ewa (m),
3
- zapreminska masa eksploziva (kg/m ),
e - koeficijent radne sposobnosti eksploziva ( e = 480 / Ax ),
480 - radna sposobnost eksploziva - etalona (cm3)
Ax - radna sposobnost eksploziva (cm3),
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/t),
3
- zapreminska masa rude (t/m ) i
kz - koeficijent zblièwa bu{otina.
za patronirana eksplozivna puwewa:
7.85 k p
W = d ,m (5.17)
qkz
gde su: d - pre~nik bu{ewa (dm),
105
- zapreminska masa eksploziva (kg/dm3),

(1000 kg/m3 = 1.00 kg/dm3 = 1.00 kg / l = 1.00 g/cm3),
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/m3),
kz - koeficijent zblièwa bu{otina,
kp - koeficijent popuwenosti popre~nog preseka minske bu{otine,
( kp = d12 / d2) d - pre~nik minske bu{otine (mm)
d1 - pre~nik patrone eksploziva (mm).
Rastojawa izme|u minskih bu{otina u redu:

a) za lepezasti raspored minskih bu{otina
Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina mogu da se odrede na slede}i
na~in :
amax = od 1.5 W do 1.7 W (5.18)
amin = od 0.5 W do 0.7 W (5.19)
gde su: amax - maksimalna vrednost rastojawa, na konturi bloka rude (m),
amin - minimalna vrednost rastojawa, na konturi bloka rude (m).
b) za paralelni raspored minskih bu{otina:

Rastojawa izme|u pojedinih minskih bu{otina (m) mogu da se odrede na
slede}i na~in:
a = kz W (5.20)
gde su: kz - koeficijent zblièwa mina,

(kz od 0.75 do 1.5 , preporu~uje se 1 ili ne{to vi{e).
Broj minskih bu{otina u redu

Odre|uje se grafi~kim putem, na na~in koji je prikazan u jednoj od narednih
ta~aka prora~una.
b) za paralelni raspored minskih bu{otina
b-a
n= ,kom. (5.21)
a
gde su: b - {irina otkopa (m) i

a - rastojawe izme|u bu{otina u jednom redu (m).
Ukupan broj minskih bu{otina

N=n.m ,kom. (5.22)
gde su: n - broj minskih bu{otina u jednom redu, i

m - broj redova minskih bu{otina.
Ukupan broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa jednak je zbiru brojeva
minskih bu{otina po pojedina~nim redovima, ukoliko se minske bu{otine
raspore|uju u {ahovskom rasporedu (po{to se u tom slu~aju javqaju razli~iti
brojevi minskih bu{otina u pojedinim redovima).
106
Masa rude u jednom pojasu minirawa

Q = (Pb - Pp) . m . W . ,t (5.23)
gde su: Pb - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2),

Pp - povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2),
m - broj redova minskih bu{otina,
W - linija najmaweg otpora (m) i
- zapreminska masa rude (t/m3).
Q = Pb . m . W . ,t (5.24)
gde su: Pb - povr{ina popre~nog preseka rudnog bloka (m2),

m - broj redova minskih bu{otina,
W - linija najmaweg otpora (m) i
- zapreminska masa rude (t/m3).
Ukupna koli~ina eksploziva
Ukupna koli~ina eksploziva (kg) koja je potrebna za minska puwewa jednog

pojasa minirawa, iznosi:
Qe = Q . q (5.25)
gde su: Q - masa rude ~ije se obarawe vr{i jednim pojasom minirawa (t),
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t).
Koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu

Qe
qb = ,kg (5.26)
N
gde su: Qe - ukupna koli~ina eksploziva (kg),

N - ukupan broj minskih bu{otina.
Ukupna duìna minskih puwewa

u jednom pojasu minirawa
4 (Pb - Pp) W q
Lp = ,m (5.27)
d2 k p
gde su: Pb - povr{ina otkopnog bloka (m2),

Pp - povr{ina popre~nog preseka prostorije (m2),
W - linija najmaweg otpora (m),
107
- zapreminska masa rude (t/m3),

d - pre~nik minske bu{otine (m),
kp - koeficijent popuwenosti minske bu{otine (0.7 - 0.95),
q - specifi~na potro{wa eksploziva (kg/ t) i
- zapreminska masa eksploziva (t/m3).
Lp = l p . N ,m (5.28)
gde su: lp - duìna minskog puwewa u jednoj minskoj bu{otini (m) i

N - broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa.
4 qb
lp = ,m (5.29)
d2 k p
gde su: qb - koli~ina eksploziva za jednu minsku bu{otinu (kg),

3
- zapreminska masa eksploziva (kg/m ) i
kp - koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa, (0.7 - 0.95).
Ukupna duìna minskih bu{otina

Ukupna duìna minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe
eksploziva, sa pretpostavqenim koeficijentom puwewa iznosi:
4 Qe
Lu = ,m (5.30)
d kp
2
gde su: Qe - ukupna koli~ina eksploziva (kg),

kp - koeficijent puwewa (duìne) minske bu{otine (0.7) i
- zapreminska masa eksploziva (t/m3).

Ukupna duìna minskih bu{otina koja treba da se izbu{i za sme{tawe
eksploziva iznosi:
Lu = l b . N ,m (5.31)
gde su: lb - duìna minske bu{otine (m) i

N - broj minskih bu{otina.
lb = lc + lp ,m (5.32)
gde su: lc - duìna ~epa minske bu{otine (m) i

lp - duìna minskog puwewa (m).
108
Minimalna duìna za~epqewa minskih bu{otina

Na osnovu iskustvenih podataka, duìna ~epa minske bu{otine kod minirawa
pri izradi podzemnih prostorija iznosi:
l~ = 10 . d ,m (5.33)
gde je: d - pre~nik minske bu{otine (m).
Prilikom podzemnog otkopavawa duìna ~epa minske bu{otine naj~e{}e iznosi:
l~ = ( 1 1.67 ) . W ,m (5.34)
gde je: W - linija najmaweg otpora (m),
Duìna nabu{ewa
Na osnovu iskustvenih podataka duìna nabu{ewa minske bu{otine naj~e{}e
iznosi:
ln = 0.3 . W ,m (5.35)
gde je: W - linija najmaweg otpora (m).
Raspored minskih bu{otina

[eme minirawa sa lepezastim rasporedom minskih bu{otina se pored ve}eg
obima bu{ewa po toni odminirane rude karakteri{u i pove}anom potro{wom
eksploziva po toni rude, i neravnomernijom granulacijom odminirane rude u
pore|ewu sa {emama minirawa paralelnim minskim bu{otinama. Pogor{awe
kvaliteta drobqewa rude obja{wava se zblièno{}u bu{otina u redu, pa je
vreme obrazovawa pukotina pri aktivirawu susednih mina po pravcu odvajawa
miniranog bloka od ostalog masiva znatno mawe nego u pravcu linije najmaweg
otpora. U ciqu ravnomerne raspodele energije eksplozije u praksi se koriste
razli~ite {eme puwewa bu{otina, odnosno pojedine bu{otine su sa razli~itim
koeficijentom puwewa.
Na osnovu prora~unatih vrednosti za maksimalno i minimalno rastojawe
izme|u bu{otina na konturi rudnog bloka, raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i
se grafi~kim putem, i prikazuje se slikom.
Specifikacija minskih bu{otina prikazuje se u tabeli pri ~emu se za
razli~ite minske bu{otine primewuju razli~iti koeficijenti puwewa, odnosno:
za minske bu{otine, koje su ozna~ene brojevima ..... , koeficijent puwewa

iznosi:
lp
kp = (5.36)
lb
gde su: lp - duìna minskog puwewa u bu{otini (m),

lb - duìna minske bu{otine (m).
109
Koli~ina eksploziva (kg), koja ~ini minsko puwewe jedne minske bu{otine,
moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
d2
qe = lp k z (5.37)
4
gde su: d - pre~nik minske bu{otine (m),

- zapreminska masa eksploziva (t/m3),
lp - duìna minskog puwewa u bu{otini - iz tabele br. 6.7(m) i
kz - koeficijent zbijenosti eksplozivnog puwewa (0.7 - 0.95).
Tabela br. 5.7 - Specifikacija minskih bu{otina
Broj Ugao Duìna Duìna Koli~ina

Bu{otine () (m) minskog puwewa eksploziva
(m) ( kg )
1
Nakon izvr{enog grafi~kog rasporeda minskih bu{otina, prikazanog slikom i

tabelom po uzoru na tabelu br. 5.7, potrebno je da se koriguju vrednosti slede}ih
parametara minirawa:
Korigovana vrednost ukupne duìne minskih bu{otina
Lu' = lb ,m (5.38)
gde je: lb - duìne pojedinih minskih bu{otina u bloku (iz tabele br. 6.7)
Lu' =.... m
Korigovana vrednost ukupne duìne minskih puwewa, iznosi (zbir iz tabele

br. 6.7):
Lp' =.... m
Korigovana vrednost ukupne koli~ine eksploziva, koja je potrebna za minska

puwewa jednog pojasa minirawa, iznosi (iz tabele br. 6.7):
Qe' =.... kg
Korigovana vrednost koeficijenta puwewa minskih bu{otina
I
LIp
k = p (5.39)
LIu
gde su: Lp' - korigovana ukupna duìna minskih puwewa (iz tabele br. 6.7),
Lu' - korigovana ukupna duìna minskih bu{otina (iz tabele br. 6.7).
kp'=....
110

Raspore|ivawe minskih bu{otina vr{i se na osnovu prora~unatih vrednosti
W, a i lp, i prikazuje u dva popre~na preseka rudnog bloka (~eoni i bo~ni).
Konstrukcija minskog puwewa

Karakteristi~ne konstrukcije minskih puwewa, ukoliko ima razli~itih, se
prikazuju na uzdu`nom preseku minske bu{otine. Pri tome potrebno je da se
prikaù slede}e veli~ine: duìna ~epa, duìna minskog puwewa, ukupna duìna
minske bu{otine, poloàj udarne patrone itd. Tri razli~ite konstrukcije minskih
puwewa, primewene u jednoj {emi minirawa, prikazane su na slici br. 5.5.
lp - duìna eksplozivnog puwewa (m),

lc - duìna ~epa minske bu{otine (m) i
lb - duìna minske bu{otine (m).
Slika br. 5.5 - Konstrukcije minskih puwewa
Puwewe minskih bu{otina eksplozivom

Generalno gledaju}i mogu da se izdvoje dva na~ina puwewa minskih bu{otina
eksplozivom:
ru~no puwewe i
mehanizovano puwewe.
Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom
upotrebe patroniranih eksploziva.
Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom primewuje se prilikom
upotrebe patroniranih i nepatroniranih eksploziva.
Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i radnik-rukovaoc
eksplozivom, pri ~emu se sluì drvenim ili plasti~nim (nikako metalnim) {tapom.
Pre~nik ovog {tapa mora da bude otprilike za 10 mm mawi od pre~nika minske
bu{otine da bi bio omogu}en prolaz provodnicima struje ili detonacionog
impulsa, koji se koriste za aktivirawe minskog puwewa.
111
Slika br. 5.6 - Ru~no puwewe minskih bu{otina eksplozivom

(International Mining, August 1988, pp. 31)
Slika br. 5.7 - Detaq ru~nog puwewa minskih bu{otina eksplozivom

(Charging accessories - Nitro Nobel S-710 30 Gyttorp, Sweden)
112
Mehanizovano puwewe minskih bu{otina eksplozivom vr{i se pneumatskim

punilicama, koje mogu da se montiraju na razli~ita servisna vozila.
U principu mogu da se izdvoje dva tipa pneumatskih punilica:
poluautomatske pneumatske punilice za patronirane eksplozive i
pneumatske ANFO punilice.
Princip rada poluautomatske pneumatske punilice za patronirane
eksplozive je da se patronirani eksploziv transportuje kroz plasti~no crevo pod
dejstvom komprimiranog vazduha. Navedene punilice su pogodne za upotrebu
prilikom puwewa minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 35 do 100 mm, pri ~emu
maksimalna duìna puwewa moè da iznosi do 50 m. Prednost primene navedene
punilice moè da se uo~i prilikom puwewa vertikalnih minskih bu{otina (na
gore). Naime, tokom puwewa odràva se konstantna vrednost pritiska vazduha u
crevu (time i u minskoj bu{otini) ~ime se na jednostavan na~in obezbe|uje
zahtevana zbijenost patrona eksploziva u minskoj bu{otini.
a) b) v)
Slika br. 5.8 - Mehanizovano puwewe minskih bu{otina patroniranim eksplozivom
a) poluautomatska pneumatska punilica, b) upore|ewe, levo - minsko puwewe ugra|eno pneumatskom
punilicom, desno - minsko puwewe ugra|eno ru~no, v) automatska pneumatska punilica
(ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT - Nitro Nobel)
a) b)
Slika br. 5.9 - Mehanizovano puwewe minskih bu{otina ANFO sme{ama, a) Anol, b) Jet-Anol
(ANFO Mixing and Charging EQUIPMENT - Nitro Nobel)
113
Princip rada pneumatske ANFO punilice je da se granulirana ANFO sme{a

pod dejstvom komprimiranog vazduha potiskuje iz rezervoara za sme{taj
eksploziva u plasti~no crevo i daqe u minsku bu{otinu. Navedenom punilicom
upravqa radnik-punilac pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu.
U tabeli br. 5.8 prikazane su tehni~ke karakteristike pneumatskih ANFO
punilica, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ eksploziva, sredstava i
opreme za minirawe - Nitro Nobel, [vedska. Prikazane pneumatske punilice mogu da
se koriste za puwewe minskih bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 32 do 100 mm.
Tabela br. 5.8
max ZA
TIP PRAVAC DU@INA GUSTINA KAPACITET POTRO[WA ZAPREMINA MASU DU@INA [IRINA VISINA MASA
PUNILICE PUWEWA PUWEWA PUWEWA PUWEWA VAZDUHA PUNILICE EKSPLOZIVA (mm) (mm) (mm) (kg)
(m) (kg/m3) (kg/min) (m3/min) (dm3, l) (kg)
ANOL-100 horizontalno, - 0.80 - 0.95 do 100 - 100 80 1300 1000 1350 80

nadole
nadole
nadole
nadole
nadole
nadole
JET-ANOL-100 navi{e 30 0.90 - 1.10 15 do 45 2.0 100 80 1300 1000 1350 80

JET-ANOL-150 navi{e 30 0.90 - 1.10 15 do 45 2.0 150 125 1230 1160 1540 90
JET-ANOL-300 navi{e 30 0.90 - 1.10 15 do 45 2.0 300 250 1100 1100 2000 160
JET-ANOL-500 navi{e 30 0.90 - 1.10 15 do 45 2.0 500 400 1100 1100 2220 240
JET-ANOL-750 navi{e 30 0.90 - 1.10 15 do 45 2.0 750 600 1150 1150 2350 290
ANOL CC-500 * u svim - - - - 500 400 1200 1600 1780 200
pravcima
ANOL CC-1000 * u svim - - - - 1000 800 1200 1600 2100 300

pravcima
* - punilice koje mogu da se montiraju na razli~ite tipove vozila
Tako|e se za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om, pogotovo kod ve}ih visina
otkopa, koriste servisna vozila koja su opremqena pneumatskom ANFO punilicom.
U tom slu~aju puwewe minskih bu{otina vr{i se sa servisne platforme.
Slika br. 5.10 - Vozilo za automatsko puwewe minskih bu{otina eksplozivom

(Nitro Nobel Magazine, December 1992, pp. 10 )
114
Na slici br. 5.11 prikazano je servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO

punilicom, iz serije ROCMEC DC koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~
eksploziva, sredstava i opreme za minirawe - Nitro Nobel, [vedska.
Slika br. 5.11 - Servisno vozilo opremqeno pneumatskom ANFO punilicom

( Charging/ Service trucks ROCMEC DC series - Nitro Nobel )
Na slici br. 5.12 prikazane su osnovne dimenzije servisnog vozila - ROCMEC DC17
(HL 230) koje je opremqeno pneumatskom ANFO punilicom.
Slika br. 5.12 - Dimenzije servisnog vozila ROCMEC DC 17 (HL 230)

( ROCMEC SYSTEM - Nitro Nobel )
115
U tabeli br. 5.9 prikazane su tehni~ke karakteristike servisnih vozila koja su

opremqena pneumatskom ANFO punilicom, iz serije ROCMEC DC koje proizvodi
Nitro Nobel, [vedska. Navedena servisna vozila koriste se za puwewe minskih
bu{otina ~iji pre~nik iznosi od 50 do 100 mm.
Tabela br. 5.9
max
TIP DU@INA [IRINA VISINA* TIP BROJ POKRET. POKRET. TIP BR. VERT. NOSIVOST TIP
VOZILA VOZILA VOZILA VOZILA GRANE GRANA GORE/DOLE LEVO/DESNO SERVISNE QUDI U DOHVAT PLATF. ANFO
(mm) (mm) (mm) () () PLATFORME PLATF. (mm) (kg) PUNILICE
ROCMEC DC 4 6300 1220 1970 - - - - - - 3000 - ANOL CC

500
ROCMEC DC 11 5100 1900 2100 HL 150 1 60 / 35 45 /45 SB 1 8500 500 ANOL CC
(HL 150 SB) 500/1000
ROCMEC DC 11 5100 1900 2100 HL 150 1 60 / 35 45 /45 LB 2 8500 500 ANOL CC
(HL 150 LB) 500/1000
ROCMEC DC 11 5100 1900 2100 LP 1 90 / 0 - LB 1 8200 1200 ANOL CC
(LP 4500 LB) 4500 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 210 1 / 2 60 / 35 45 /45 SB 2 10500 400 ANOL CC
(HL 210 SB) 5775 2190 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 210 1 / 2 60 / 35 45 /45 LB 1 10500 300 ANOL CC
(HL 210 LB) 5775 2190 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 210 1 / 2 60 / 35 45 /45 SBE 1 11400 300 ANOL CC
(HL 210 SBE) 5775 2190 (produèna) 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 230 1 / 2 60 / 35 45 /45 SB 1 12200 400 ANOL CC
(HL 230 SB) 5775 2190 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 230 1 / 2 60 / 35 45 /45 LB 2 12200 300 ANOL CC
(HL 230 LB) 5775 2190 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 230 1 / 2 60 / 35 45 /45 SBE 1 13100 300 ANOL CC
(HL 230 SBE) 5775 2190 (produèna) 500/1000
ROCMEC DC 16/17 5415 / 2155 / 2270 HL 250 1 60 / 12 45 /45 LB 2 8200 1000 ANOL CC
(HL 250 LB) 5775 2190 500/1000
* - za{titni krov u najnièm poloàju
Koli~ina oborene rude po m' minske bu{otine

Navedeni pokazateq moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Q
qb = ,t/m (5.40)
Lu
gde su: Q - masa oborene rude (t) i

Lu - ukupna duìna minskih bu{otina (m).
116
5.1.4 I z b o r o p r e m e z a b u { e w e
Prilikom primene savremenih tehnologija otkopavawa, u rudarstvu,
otkopavawe 75 % ukupne koli~ine rude (stenske mase) vr{i se bu{a~ko-minerskim
radovima. Pri tom bu{ewe minskih bu{otina predstavqa po~etnu aktivnost.
Tehnolo{ki napredak doprineo je zna~ajnom razvoju opreme za bu{ewe
minskih bu{otina, tako da je od po~etnog ru~nog na~ina razvijen mehanizovani
na~in bu{ewa minskih bu{otina, pri ~emu se postiù veliki kapaciteti
proizvodwe.
Slika br. 5.13 - Prikaz nekih slu~ajeva primene mehanizovanog na~ina

bu{ewa minskih bu{otina u podzemnoj eksploataciji
(Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 6)
Naravno, ne postoji svuda potreba za primenom mehanizovanog na~ina bu{ewa

minskih bu{otina, {to prvenstveno zavisi od zahtevanog kapaciteta proizvodwe.
Stoga je jo{ uvek u velikom broju slu~ajeva u primeni polumehanizovani na~in
bu{ewa minskih bu{otina. Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina
podrazumeva primenu pneumatskih ru~nih bu{a}ih ~eki}a i pneumatskih oslonaca.
117
Slika br. 5.14 - Polumehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina

ru~nim bu{a}im ~eki}ima na pneumatskim osloncima
(Pusher leg rock drills - Atlas Copco 9851 1674 01b)
U tabeli br. 5.10 prikazane su karakteristike ru~nih bu{a}ih ~eki}a, koje

proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz
[vedske.
Tabela br. 5.10
TIP PRE^NIK MASA UÊSTALOST POTRO[WA PRITISAK TIP TIP
BU[A]EG PRIMENA POGON BU[EWA ÊKI]A UDARA VAZDUHA VAZDUHA PRIBORA POSTOQA
ÊKI]A (mm) (kg) (Hz) (l/s) (bar) ZA (NOSAÂ)
BU[EWE
BBC 16 W (Puma) ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 26 39 63 6 H22 * pneumatski

oslonac
BBC 17 W (Puma) ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 26 38 63 6 H22 * pneumatski

oslonac
BBD 44 WKS (Tiger) ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 25 51 73 6 H22 * pneumatski

oslonac
BBD 94 W (Panther) ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 27 54 97 6 H22 * pneumatski

oslonac
BBD 95 W (Panther) ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 27 56 95 6 H22 * pneumatski

oslonac
RH 656-5W ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 22 34 48 6 H22 * pneumatski

oslonac
PRU 90 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 28 42 90 6 H22 * pneumatski

oslonac
PRU 90D ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 26 42 90 6 H22 * pneumatski

oslonac
BBD 46 WS-6 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 39 51 75 6 H22 * svoj pneumatski

oslonac
BBD 46 WS-8 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 40 51 75 6 H22 * svoj pneumatski

oslonac
PRU 90S-6 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 37 51 95 6 H22 * svoj pneumatski

oslonac
PRU 90S-8 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 39 51 95 6 H22 * svoj pneumatski

oslonac
PRU 90DTS-12 ru~no bu{ewe pneumatski 27 - 40 41 51 95 6 H22 * svoj pneumatski

oslonac
Napomena: * - monoblok dleta
Tipovi bu{a}ih ~eki}a BBD 46 i PRU 90S (DTS) koriste se iskqu~ivo za

bu{ewe vertikalnih (na gore) minskih bu{otina prilikom otkopavawa. Ostali
tipovi bu{a}ih ~eki}a, koji su prikazani u prethodnoj tabeli, mogu da se koriste
za bu{ewe horizontalnih, vertikalnih i kosih minskih bu{otina, kako prilikom
otkopavawa tako i prilikom izrade podzemnih prostorija.
118
a) b)
Slika br. 5.15 - Pneumatski oslonci,

a) pripadaju}i oslonac bu{a}em ~eki}u PRU 90 S, b) BMK 62 S
(Pusher leg rock drills - Atlas Copco 9851 1674 01b)
U tabeli br. 5.11 prikazane su karakteristike pneumatskih oslonaca koje

proizvodi poznati svetski proizvo|a~ rudarske opreme Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.11
TIP ZA TIP DU@INA KLIPA HOD KLIPA PRE^NIK MASA
OSLONCA BU[A]EG ÊKI]A (UVUÊN - IZVUÊN ) (mm) KLIPA OSLONCA
(mm) (mm) (kg)
PRU 90S-6 PRU 90S-6 1610 - 2330 720 75 37
PRU 90S-8 PRU 90S-8 1810 - 2730 920 75 39
PRU 90DTS-12 PRU 90DTS-12 1545 - 2940 1370 75/90 41
BBD 46 WR-8 BBD 46 WR-8 1650 - 2620 970 75 40
BBD 46 WS-6 BBD 46 WS-6 1435 - 2205 770 75 39
BBD 46 WS-8 BBD 46 WS-8 1650 - 2620 970 75 40
BBD 46 WR-6 BBD 46 WR-6 1435 - 2205 770 75 39
BMK 51 T6R RH 656, BBD 44, BBD 94, BBD 95 1420 - 3270 1850 60/70 20
BMK 62 S RH 656, BBD 44 1815 - 3115 1300 53 17
BMK 91 R BBD 44, BBD 94, BBD 95, PRU 90D 1870 - 3170 1300 67 21
BMK 51 BBC 16, BBC 17 1658 - 2958 1300 60 15
BMK 51-3 BBC 16, BBC 17 1305 - 2255 950 60 13
ALF 71 PRU 90, BBC 16, BBC 17 1805 - 3105 1300 70 14
ALF 71-1 PRU 90, BBC 16, BBC 17 1455 - 2405 950 70 13
ALF 67/80 PRU 90, BBC 16, BBC 17 1495 - 3350 1855 67/80 17
ALF 67/80-1 PRU 90, BBC 16, BBC 17 1395 - 2850 1455 67/80 15
ALF 67/80D PRU 90, BBD 94, BBD 95 1595 - 3450 1855 67/80 19
ALF 67/80D-1 PRU 90, BBD 94, BBD 95 1395 - 2850 1455 67/80 17
BMK 82 S BBD 44 1780 - 3080 1300 57 19
ALF 70 PRU 90 1735 - 3035 1300 70 15
ALF 70-1 PRU 90 1385 - 2335 950 70 13
119
Mehanizovani na~in bu{ewa minskih bu{otina podrazumeva primenu bu{a}ih

kola, ~ime se postiè potpuna mehanizovanost radova na bu{ewu minskih
bu{otina (bu{ewa, pozicionirawa bu{a}eg ~eki}a, nastavqawa-produàvawa
pribora za bu{ewe, zamena bu{a}e krune, kontrola uglova bu{ewa, kontrola
devijacije minske bu{otine, demontaà pribora za bu{ewe). Tako|e, bu{a}a kola
se odlikuju mehanizovanim na~inom kretawa (iz jedog otkopa u drugi) pomo}u
sopstvenog pogonskog motora, koji moè biti elektri~ni ili dizel.
Prilikom bu{ewa minskih bu{otina radnik koji upravqa bu{a}im kolima
za{ti}en je krovom kabine, i nalazi se na bezbednom udaqewu od radnog ~ela u
otkopu. Bu{ewe minskih bu{otina vr{i se bu{a}im ~eki}em (ili ~eki}ima)koji je
sme{ten na lafetu, dok je lafet povezan na bu{a}u granu bu{a}ih kola.
Slika br. 5.16 - Poloàj bu{a}eg ~eki}a na lafetu,

sa ure|ajem za dodavawe bu{a}ih {ipki - produèwe bu{a}e garniture
(Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b)
U tabeli br. 5.12 prikazane su karakteristike bu{a}ih ~eki}a, koje proizvodi

poznati svetski proizvo|a~ opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske. Bu{a}i
~eki}i, koji su prikazani u narednoj tabeli, montiraju se na lafete bu{a}ih kola.
Tabela br. 5.12
TIP PRE^NIK MASA DU@INA UÊST. BROJ OBRTNI TIP TIP
BU[A]EG PRIMENA POGON BU[EWA ÊKI]A ÊKI]A UDARA OBRTAJA MOMENAT PRIBORA LAFETA
ÊKI]A (mm) (kg) (mm) (Hz) (o/min) (Nm) ZA BU[EWE
COP 89D-00 prostorije pneumatski 27 - 40 30 575 51 306 - H22 * BMH 1000

COP 925 prostorije pneumatski 35 - 41 135 810 41-51 0-300 160 R25, H25* BMH 1500
COP 89D-01 prostorije, pneumatski 35 - 41 30 630 51 306 - R25, H25* BMH 1000
otkopavawe
BBC 100FS prostorije, pneumatski 35 - 51 65 770 40 180 - R32L BMS 46, 66

otkopavawe
BBC 120FZ prostorije, pneumatski 35 - 64 69 780 33 210 - R32, R38 BMS 46, 66
otkopavawe
COP 1028HD prostorije, hidrauli~ni 35 - 41 51 755 50 0-300 120 R28 BMH 1200
ankerisawe
COP 1032HD-R32 prostorije, hidrauli~ni 35 - 43 112 878 40-50 0-300 200 R32 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 1032HL-R32 prostorije, hidrauli~ni 35 - 43 112 878 40-50 0-300 200 R32 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 932 FS prostorije pneumatski 37 - 43 135 810 41-51 0-300 240 R32 BMH 1500
COP 938 FS prostorije pneumatski 37 - 51 135 810 41-51 0-300 240 R38 BMH 1500
COP 928 prostorije pneumatski 38 - 43 135 810 41-51 0-300 160 R28, H28* BMH 1500
COP 1238 ME-R38 05 prostorije hidrauli~ni 38 - 51 151 1002 42-65 0-300 500 R38 BMH 250,
6300, 1300
COP 1238 HF-R38 02 prostorije hidrauli~ni 38 - 51 150 1002 100-105 0-460 430 R38 BMH 250,
6300, 1300
COP 1238 LP-R38 02 prostorije hidrauli~ni 38 - 51 150 1002 48-80 0-460 430 R38 BMH 250,
6300, 1300
COP 1440 R38 05 prostorije hidrauli~ni 38 - 51 151 1002 60-70 0-300 500 R38 BMH 6400
120

TIP PRE^NIK MASA DU@INA UÊST. BROJ OBRTNI TIP TIP
BU[A]EG PRIMENA POGON BU[EWA ÊKI]A ÊKI]A UDARA OBRTAJA MOMENAT PRIBORA LAFETA
ÊKI]A (mm) (kg) (mm) (Hz) (o/min) (Nm) ZA BU[EWE
COP 1838ME R38 05 prostorije hidrauli~ni 38 - 51 171 1008 60 0-210 740 R38 BMH 250,
6400
COP 1032HD-R38 prostorije, hidrauli~ni 45 - 51 112 878 40-50 0-300 200 R38 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 1032HD-T38 prostorije, hidrauli~ni 45 - 51 112 878 40-50 0-300 200 T38 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 1238 ME-T38D 05 prostorije hidrauli~ni 45 - 51 151 1002 42-65 0-300 500 T38 BMH 250,
6300, 1300
COP 1440 T38 05 prostorije hidrauli~ni 45 - 51 151 1002 60-70 0-300 500 T38 BMH 6400
COP 1838ME T38 05 prostorije hidrauli~ni 45 - 51 171 1008 60 0-210 740 T38 BMH 250,
6400
COP 932 MS otkopavawe pneumatski 48 - 64 135 810 41-51 0-300 240 R32 BMH 1500
COP 1032HL/HD-R32 prostorije, hidrauli~ni 51 - 64 112 878 40-50 0-300 200 R32 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 1032HL-R32 prostorije, hidrauli~ni 51 - 64 112 878 40-50 0-300 200 R32 BMH 1100
otkopavawe,
ankerisawe
COP 1238 ME-R32E 07 prostorije hidrauli~ni 51 - 51 151 1002 42-65 0-200 700 R32 BMH 250,
SPEEDROD 6300, 1300
COP 1238 ME-R32E 07 otkopavawe hidrauli~ni 51 - 64 151 1002 42-65 0-200 700 R32 BMH 250,
6300, 1300
COP 1440 R32E 05 prostorije hidrauli~ni 51 - 51 151 1002 60-70 0-300 500 R32 BMH 6400
SPEEDROD
COP 1838ME R32E 05 prostorije hidrauli~ni 51 - 51 171 1008 60 0-210 740 R32 BMH 250,
SPEEDROD 6400
COP 1838ME R32E 07 otkopavawe hidrauli~ni 51 - 64 171 1008 60 0-210 740 R32 BMH 250,
6400
COP 938 MS otkopavawe pneumatski 64 - 76 135 810 41-51 0-300 240 R38 BMH 1500
COP 938 TMS otkopavawe pneumatski 64 - 76 135 810 41-51 0-300 240 T38 BMH 1500
COP 1238 ME-T38E 07 prostorije hidrauli~ni 64 - 64 151 1002 42-65 0-200 700 T38 BMH 250,
SPEEDROD 6300, 1300
COP 1238 ME-T38E 07 otkopavawe hidrauli~ni 64 - 89 151 1002 42-65 0-200 700 T38 , BMH 250,
TAC 64 6300, 1300
COP 1238 HF-T38E 05 otkopavawe hidrauli~ni 64 - 89 150 1002 100-105 0-300 500 T38 , BMH 250,
TAC 64 6300, 1300
COP 1440 T38E 05 prostorije hidrauli~ni 64 - 64 151 1002 60-70 0-300 500 T38 BMH 6400
SPEEDROD
COP 1838ME T38E 05 prostorije hidrauli~ni 64 - 64 171 1008 60 0-210 740 T38 BMH 250,
SPEEDROD 6400
COP 1838ME T38E 07 otkopavawe hidrauli~ni 64 - 89 171 1008 60 0-210 740 T38 , BMH 250,
TAC 64 6400
COP 1238 ME-T45E 07 otkopavawe hidrauli~ni 76 - 89 151 1002 42-65 0-200 700 T45 , BMH 250,
TAC 64 6300, 1300
COP 1838ME T45E 07 otkopavawe hidrauli~ni 76 - 89 171 1008 60 0-210 740 T45 , BMH 250,
TAC 64 6400
COP 1838HE T45E 09 otkopavawe hidrauli~ni 76 - 89 174 1098 38-48 0-140 980 T45 , BMH 250,
TAC 64 6400
COP 32 - RD 50-6 ITH pneumatski 85 - 100 23 859 - - - - -
COP 1838HE T51E 09 otkopavawe hidrauli~ni 89 - 102 174 1098 38-48 0-140 980 T51 BMH 250,
6400
COP 4050 T51 07 otkopavawe hidrauli~ni 89 - 127 390 1293 40-60 0-300 1320 T51 BMH 270
SPEEDROD
COP 4050 TAC76 07 otkopavawe hidrauli~ni 89 - 115 390 1293 40-60 0-300 1320 TAC 76 BMH 270
COP 4050 TAC87 07 otkopavawe hidrauli~ni 102 - 127 390 1293 40-60 0-300 1320 TAC 87 BMH 270
COP 42 ITH pneumatski 105 - 125 35 885 - - - - -
Napomena : * - monoblok dleta
121
Potreba za pove}awem produktivnosti radova na bu{ewu minskih bu{otina,

time i produktivnosti otkopavawa, doprinela je proizvodwi mehanizovanih
jedinica za bu{ewe minskih bu{otina razli~ite-specijalne namene. Odnosno,
trenutno se proizvode:
mehanizovane jedinice koje su namewene za bu{ewe minskih bu{otina prilikom
otkopavawa rudnih leì{ta - mehanizovane jedinice za eksploataciono
bu{ewe, kao i
mehanizovane jedinice koje su namewene prvenstveno za bu{ewe minskih
bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija (i tunela), ali i prilikom
otkopavawa, ankerisawa (bu{ewa prilikom ugradwe anker sidara) itd. -
mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih
prostorija.
Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe

Potrebno je da se navede da razli~iti rudnici imaju razli~ite
specifi~nosti eksploatacije. Zatim, nije svaki rudnik u mogu}nosti da, shodno
postoje}im uslovima eksploatacije, iskoristi prednosti postoje}ih tipova
mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe, odnosno mehanizovanog na~ina
bu{ewa minskih bu{otina. Stoga se kao osnovno postavqa pitawe isplativosti
investicije u navedenu mehanizaciju.
Prilikom izbora mehanizovanih jedinica za eksploataciono bu{ewe,
odnosno za bu{ewe minskih bu{otina pri otkopavawu rudnih leì{ta mogu da se
izdvoje slede}i uticajni faktori: zahtevani kapacitet bu{ewa (u saglasnosti sa
kapacitetom proizvodwe), dimenzije popre~nog preseka prostorija kroz koje }e se
kretati mehanizacija, polupre~nici krivina, raspored minskih bu{otina i wihov
pravac, pre~nici minskih bu{otina, duìne minskih bu{otina, kvalifikacija i
obu~enost radnika itd.
Mehanizovane jedinice za eksploataciono bu{ewe, generalno gledaju}i, mogu
da se podele na:
bu{a}a kola (napr. serija Simba - Atlas Copco itd.),
vozila sa opremom za bu{ewe (napr. Long-Hole Drill Wagon - slika br. 5.25, Big Hole
Wagon - slika br. 5.26 itd.) i
jedinice za bu{ewe (napr. Simba Junior - slika br. 5.27, Simba Junior Special).
Kao {to je ve} ranije navedeno primenom bu{a}ih kola postiè se potpuna
mehanizovanost radova na bu{ewu minskih bu{otina. Kretawe bu{a}ih kola je
potpuno mehanizovano i ostvaruje se pomo}u sopstvenog pogonskog motora
(elektri~ni ili dizel pogon). Tako|e je prisutna i mogu}nost daqinske kontrole
radnih operacija prilikom bu{ewa minskih bu{otina. Primenom bu{a}ih kola
mogu}e je da se bu{e horizontalne, kose i vertikalne minske bu{otine, u
paralelnom i lepezastom rasporedu. Bu{a}a kola se uglavnom primewuju kod
metoda otkopavawa sa relativno velikim i veoma velikim kapacitetima
proizvodwe.
Primenom vozila sa opremom za bu{ewe, kao u slu~aju primene bu{a}ih kola,
mogu}e je da se bu{e horizontalne, kose i vertikalne minske bu{otine, u
paralelnom i lepezastom rasporedu. Skoro sve radne operacije na bu{ewu
minskih bu{otina, osim dodavawa-produèwa i demontaè bu{a}eg pribora, su
potpuno mehanizovane i sa mogu}no{}u daqinske kontrole. Kretawe vozila je
potpuno mehanizovano pomo}u sopstvenog pogonskog motora - naj~e{}e pneumatskog.
Navedena vozila su pogodna za primenu kod metoda otkopavawa sa relativno
malim kapacitetima proizvodwe, obzirom da mogu da se kre}u kroz podzemne
prostorije veoma malih popre~nih preseka.
122
Primenom jedinica za bu{ewe, ta~nije Simbe Junior i Simbe Junior Special,

mogu}e je da se bu{e horizontalne, kose i vertikalne minske bu{otine u
lepezastom rasporedu. Navedene jedinice se primewuju kod metoda podeta`nog
otkopavawa, me|utim mogu da se primewuju i kod otkopavawa rudnih cevi, kao i
kod otkopavawa sigurnosnih stubova. Ove jedinice nemaju nezavistan sistem
kretawa. Kod ovih jedinica mehanizovane su radne operacije bu{ewa i
pozicionirawa opreme i pribora za bu{ewe.
Mogu}nosti bu{ewa razli~itih rasporeda minskih bu{otina, primenom
bu{a}ih kola iz serije Simba - Atlas Copco, prikazane su na slici br. 5.17.
Slika br. 5.17 - Konstruktivni delovi bu{a}ih kola Simba - Atlas Copco,
me|usobne kombinacije i pripadaju}i rasporedi minskih bu{otina
Na slici br. 5. 17 prikazani su konstruktivni delovi bu{a}ih kola ~ije me|usobne

kombinacije neposredno defini{u raspored minskih bu{otina koji moè da se
izbu{i. Navedeni konstruktivni delovi mogu da se podele u tri grupe:
1. Vozilo - nosa~ kompletne oreme za bu{ewe minskih bu{otina
( iz serije DC - DC );
2. Nosa~i opreme za bu{ewe
konzola ( Console ) - za lepezaste rasporede minskih bu{otina,
klizni nosa~ ( BHT ) - za paralelne rasporede minskih bu{otina;
3. Ure|aji za pozicionirawe opreme za bu{ewe
klatna ruka (BHP) - za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru
uglovnog intervala od 90,
rotacioni ure|aj (BHR) - za bu{ewe lepezastih minskih bu{otina u okviru
uglovnog intervala od 360.
123
U tabeli br. 5.13 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za
eksploataciono bu{ewe, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~ opreme za
rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.13
TIP PRE^NIK OPTIM. UGAO NAGIB NOSA^ max URE\AJ TIP TIP VISINA [IRINA DU@INA
BU[A]IH BU[EWA DU@INA BU[EWA BU[OTINA OPREME ZA RAST. ZA POZ. LAFETA BU[A]EG (mm) (mm) (mm)
KOLA (mm) BU[EWA () DO BU[EWE PARAL. BU[A]E ÊKI]A
DO () BU[. OPREME
(m) (m)
serija 48 - 64 30 360 napred 98, - 3.6 BUT 4 BMM 1304, COP 1238ME - - -
unazad 98
Simba H157 1305, 1306
Simba Junior 48 - 64 30 360 svi nagibi okvir sa - - BMS 46, 66 BBC 120 FZ - - -
lafetom
Special
Simba H222 48 - 127 51 90 napred 75, klizni nosa~ 4.2 klatna BMH 250 COP 1238 2975 2500 9860
unazad 5 ruka
serija serija
Simba H221 48 - 89 51 360 napred 15, klizni nosa~ 1.5 rotacioni BMS 180H COP 1038HL, 2765 1840 6210
unazad 70 uredjaj
1038HD
Simba Junior 48 - 64 30 360 svi nagibi okvir sa - - BMS 46, 66 2 kom. BBC - - -
lafetom
120 FZ
Long-Hole Drill 48 - 64 30 360 20-90 od konstrukcija 1.0 - BMS 46, 66 BBC 120 FZ 1650 1567 3100
vertikale
Wagon
Simba H450 51 - 89 51 90 napred 70, - - - BMH 254, COP 1238 - - -
unazad 5
255, 256
Simba H1357 51 - 102 51 360 svi nagibi BUT 35 5.9 BUT 35 BMH 254, COP 1238, - - -
BHR 30 255, 256 1838
Simba H357 51 - 89 51 360 svi nagibi BUT 35 5.9 BUT 35 BMH 254, COP 1238, - - -
BHR 30 255, 256 1838
Simba H250 51 - 89 51 90 napred 20, BHT 15 3.0 BHP 10 BMH 250 COP 1238 2700 1900 6860
unazad 85
serija serija
Simba H356 51 - 89 51 360 napred 45 - 3.0 BHP 10, BMH 254, COP 1238, - - -
BHR 30 255, 256 1838
serija 51 - 102 51 360 - BHT 15 3.0 BHP 10, BMH 254, COP 1238, - - -
Simba H1350 BHR 30 255, 256 1838
Simba H350 BHR 30 255, 256 1838
Simba H1250 BHR 30 255, 256 1838
serija 51 - 89 51 360 napred 20, konzola, 1.0-3.0 BHP 10, BMH 250 COP 1238 - - -
unazad 85 klizni nosa~
Simba H250 BHR 30 serija serija
Simba H1356 51 - 102 51 360 napred 45 - 3.0 BHP 10, BMH 254, COP 1238, - - -
BHR 30 255, 256 1838
Simba H1353 51 - 89 51 360 napred 20, BHT 15 1.5 BHR 30 BMH 250 COP 1838 3100 1960 8310
unazad 80
serija ME
Simba H1352 51 - 89 51 360 napred 20, konzola 1.5 BHP 10, BMH 250 COP 1838 2930 1960 8430
unazad 70
BHR 30 serija ME
Simba H254 51 - 76 51 360 napred 20, BHT 15 2.5-3.0 BHP 10, BMH 250 COP 1238 2810 1900 7130
unazad 80
BHR 30 serija ME
Simba H253 51 - 76 51 360 napred 20, BHT 15 1.0-1.5 BHR 30 BMH 250 COP 1238 2770 1900 7120
unazad 80
serija ME
Simba H252 51 - 76 51 360 napred 20, konzola 1.5 BHP 10, BMH 250 COP 1238 2650 1900 7100
unazad 80
BHR 30 serija ME
Simba H251 51 - 89 51 360 napred 20, konzola - BHR 30 BMH 250 COP 1238 2490 1900 6860
unazad 85
serija serija
Simba H1354 51 - 89 51 360 napred 20, BHT 15 3.0 BHP 10, BMH 250 COP 1838 3140 1960 8320
unazad 80
BHR 30 serija ME
Simba 263 85 - 165 100 360 napred 20, BHT 10, 15 1.0-1.5 BHR 30 BMH 260 COP 32, 42, 2260 1850 5250
unazad 85
serija 52, 62
Simba 264 85 - 165 100 360 napred 20, BHT 10, 15 2.5-3.0 BHP 10, BMH 260 COP 32, 42, 2485 1850 5270
unazad 85
BHR 30 serija 52, 62
Simba 262 85 - 165 100 360 napred 20, konzola 1.5 BHP 10, BMH 260 COP 32, 42, 2250 1750 5222
unazad 85
BHR 30 serija 52, 62
serija 85 - 165 100 360 - BHT 15 3.0 BHP 10, BMH 264, COP 32, 44, - - -
Simba H260 BHR 30 265, 266 54, 64
Simba 85 - 165 130 0 napred 45, - - - - COP 32, 44, - - -
unazad 45
H269-02/03 C* 54, 64
Simba 261 85 - 165 100 360 napred 20, konzola - BHR 30 BMH 260 COP 32, 42, 2025 1750 5200
unazad 85
serija 52, 62
serija 85 - 165 100 360 razli~it konzola,kli - BHP 10, BMH 260 COP 32, 42, - - -
zni nosa~
Simba 260 BHR 30 serija 52, 62
Simba 260 85 - 165 100 90 napred 20, konzola - BHP 10 BMH 260 COP 32, 42, 2025 1750 5200
unazad 85
serija 52, 62
Simba H4450 89 - 127 51 90 napred 70, - - - BMH 274, COP 4050 - - -
unazad 5
275, 276
serija 89 - 127 51 360 napred 20, BHT 15 1.5-3.0 BHP 21, BMH 274, COP 4050 - - -
unazad 80
Simba H4350 BHR 45 275, 276
Big Hole 105 - 125 40 60 napred 30, konstrukcija - - BMM 35 K COP 42 1960 1567 3355
unazad 5
Wagon 859
Napomena : * - samo za bu{ewe minskih bu{otina u paralelnom rasporedu
124
Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi minskih bu{otina, kao i

specifikacija tipova bu{a}ih kola iz serije Simba - Atlas Copco kojima prikazani
rasporedi mogu da se izbu{e.
Simba H252/H1252 u poziciji za bu{ewe. Simba H250, H1250, H350, H1350,H4350.

Nagib garniture za bu{ewe minskih Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom
bu{otina: napred 20 (45), nazad 80. rasporedu iznosi 90, sa intervalima od 20.
Simba H251, H1251, H351, H1351, H4351. Simba H252, H1252, H352, H1352.
Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u
rasporedu iznosi 360. lepezastom (uglovi 90 i 360 tj. 490) i
paralelnom rasporedu.
Simba H253, H1253, H353, H1353, H4353. Simba H254, H1254, H354, H1354, H4354.
Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u
lepezastom (uglovi 360 i 90) i paralelnom lepezastom (uglovi 360 i 90) i paralelnom
rasporedu (max rastojawe 1.5 m). rasporedu (max rastojawe 3.0 m).
Slika br. 5.18 - Rasporedi minskih bu{otina koji se ostvaruju

primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba - Atlas Copco
125
Na slede}oj slici prikazani su razli~iti rasporedi duga~kih minskih

bu{otina - velikog pre~nika (ITH bu{ewe), kao i specifikacija tipova bu{a}ih
kola iz serije Simba - Atlas Copco kojima prikazani rasporedi mogu da se izbu{e.
Simba 262/362 u poziciji za bu{ewe. Simba 260, 360.

Nagib garniture za bu{ewe minskih Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom
bu{otina: napred 20 (45), nazad 80. rasporedu iznosi 90, sa intervalima od 20.
Simba 261, 361. Simba 262, 362.

Ugao bu{ewa minskih bu{otina u lepezastom Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u
rasporedu iznosi 360. lepezastom (uglovi 90 i 360 tj. 490) i
paralelnom rasporedu (max rastojawe 1.5 m).
Simba 263, 363. Simba 264, 364.

Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u Kombinovano bu{ewe minskih bu{otina u
lepezastom (uglovi 360 i 90) i paralelnom lepezastom (uglovi 360 i 90) i paralelnom
rasporedu (max rastojawe 1.5 m). rasporedu (max rastojawe 3.0 m).
Slika br. 5.19 - Rasporedi minskih bu{otina (ITH bu{ewe) koji se ostvaruju
primenom razli~itih tipova bu{a}ih kola Simba - Atlas Copco
126
Efikasnost primene bu{a}ih kola za bu{ewe minskih bu{otina potvr|ena je

~iwenicom da se tom prilikom, u brojnim rudnicima u svetu, ostvaruju veliki
kapaciteti proizvodwe. Uglavnom su u pitawu visoko produktivne metode
otkopavawa, koje podrazumevaju primenu duga~kih minskih bu{otina - velikog
pre~nika, ~ime se po pravilu obezbe|uje visoka produktivnost radova na bu{ewu i
minirawu.
Na slici br. 5.20 prikazane su metode otkopavawa kod kojih se ostvaruje
visoka produktivnost radova na bu{ewu i minirawu, primenom bu{a}ih kola
Simba 1350 - Atlas Copco. Na slici su prikazane slede}e metode otkopavawa: gore-
levo i dole-desno dve varijante metode podeta`nog otkopavawa, gore-desno
metoda blokovskog zaru{avawa i dole-levo metoda podeta`nog zaru{avawa.
Slika br. 5.20 - Bu{ewe duga~kih minskih bu{otina bu{a}im kolima

Simba 1350 - Atlas Copco prilikom primene razli~itih metoda otkopavawa
(High productivity in long-hole drilling - Atlas Copco 9851 1977 01)
127
Slika br. 5.21 - Poloàj Simbe 1350 u otkopu

Slika br. 5.22 - Simba 1350

128
Tip bu{a}ih kola Simba H157 iz serije Simba - Atlas Copco koristi se za
bu{ewe minskih bu{otina u nekim na{im rudnicima, napr. u RMHK Trep~a, rudno
telo "Crnac" gde se primewuje metoda podeta`nog otkopavawa i u RBN Bor, rudno
telo "Tilva Ro{" gde se primewuje metoda podeta`nog zaru{avawa. Potrebno je
da se napomene da promenom standardnog lafeta navedena bu{a}a kola mogu da se
koriste i za bu{ewe prilikom izrade jamskih prostorija.
Slika br. 5.23 - Poloàj Simbe H157 u otkopu

(Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp.53, 42253-5)
Simba H221 je tip bu{a}ih kola iz serije Simba - Atlas Copco koji se vrlo ~esto,
u mnogim rudnicima, koristi za bu{ewe duga~kih minskih bu{otina prilikom
otkopavawa rudnih leì{ta primenom metoda podeta`nog otkopavawa i
podeta`nog zaru{avawa.
Slika br. 5.24 - Simba H221

(Simba H221 - Atlas Copco 11093b, 30426-107)
129
Slika br. 5.25 - Pneumatska bu{a}a kola - Long Hole Drill Wagon
(Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp.63, 42275)
Slika br. 5.26 - Pneumatska bu{a}a kola za ITH bu{ewe - Big Hole Wagon
(Underground rock excavation - Atlas Copco 9851 1623 01b, pp. 64, 42261-1)
130
a) b)
Slika br. 5.27 - Simba Junior,

a) poloàj u otkopu
(BBC 120F - Atlas Copco E 11156, pp. 2, 19498-100)
b) {ematski prikaz Simbe Junior u otkopu sa rasporedom minskih bu{otina
(Simba Junior - Atlas Copco T 1461)
Mehanizovane jedinice za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija

Ove mehanizovane jedinice koriste se za bu{ewe minskih bu{otina u
tehnolo{kom procesu izrade podzemnih prostorija i tunela. Navedene
mehanizovane jedinice - bu{a}a kola koriste se u okviru slede}ih faza
tehnolo{kog procesa podzemne eksploatacije rudnih leì{ta: otvarawa rudnih
leì{ta i otkopavawa istih.
U okviru otvarawa rudnih leì{ta navedena bu{a}a kola koriste se za
izradu prostorija i objekata otvarawa.
U okviru otkopavawa rudnih leì{ta navedena bu{a}a kola koriste se za
izradu prostorija osnovne i otkopne pripreme i za bu{ewe minskih bu{otina
prilikom otkopavawa rudnih leì{ta primenom odre|enih metoda otkopavawa
(napr. komorno-stubne metode otkopavawa). êsto se navedena bu{a}a kola
koriste za bu{ewe bu{otina za sme{tawe anker sidara. Po{to na bu{a}e grane
navedenih bu{a}ih kola mogu da se montiraju razli~ite servisne platforme, ista
mogu da se koriste za ugradwu anker sidara, zatim i za ru~no puwewe minskih
bu{otina eksplozivom.
Uticajni faktori koji se uzimaju u razmatrawe prilikom izbora opreme za
izradu podzemnih prostorija su: zahtevani kapacitet bu{ewa, povr{ina popre~nog
preseka prostorije koja treba da se izradi, dimenzije popre~nog preseka
prostorija kroz koje treba da se kre}u bu{a}a kola, polupre~nici krivina,
pre~nici minskih bu{otina.
U tabeli br. 5.14 prikazane su karakteristike bu{a}ih kola koja se
prevashodno koriste za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija, koje
[vedske.
131
Tabela br. 5.14

P BR. min R
TIP PROSTO- NAÎN TIP BU[. TIP TIP VISINA [IRINA DU@INA KRIVINE
BU[A]IH RIJE KRETAWA BU[A]E GRAN. LAFETA BU[A]EG (mm) (mm) (mm) SPOQA[WI/
KOLA GRANE ÊKI]A
(m2) UNUTRA[WI
(mm)
Cavodrill 550-89 do 7 pneumatici BUT 6EH 2 BMH 101, COP 89D 1800 1800 8400 -
103
Cavodrill 550-15 do 7 pneumatici BUT 6EH 2 BMH 131, COP 115ED 1800 1800 8400 -
133
Raildrill 251 6 - 13 {ine BUT 25 1 BMX 1500 COP 932FS, 1850 1400 8400 -
928, 925
Raildrill 251 6 - 13 {ine BUT 25 1 BMX COP 1032HD, 1850 1400 8400 -
1100/1300 1238
Boomer H122N * do 14 pneumatici BUT 20 1 BMH 1100, COP 1032HD, 2500 1400 10200 4600/2650
1200 1028
Boomer H102 do 14 pneumatici BUT 2 2 BMH 21 COP 1022HD 2900 1700 9750 2200
(H25)
Raildrill 422-900 do 14 {ine BUT 20 1 BMH 1500 COP 932FS, 1600 1225 8000 -
serija 925, 928
Boomer H126XN * do 17 pneumatici BUT 25 1 BMH 1100 COP 1032HD 2800 1260 9800 4700/2800
serija 925, 928
Raildrill H 423 do 18 {ine BUT 20 2 BMH 1100, COP 1032HD, 1800 1600 8900 -
1200 1028HD
Boomer H126-900 do 19 pneumatici BUT 25 1 BMH 1500 COP 932FS, 2800 1650 9500 4800/2800
928, 925
Rocket Boomer H104-1238 * 6 - 20 pneumatici BUT 4 1 BMH 1310, COP 1238 1900 1220 10000 4250/2550
1312
Boomer H126N * do 20 pneumatici BUT 25 1 BMH 1100, COP 1032HD, 2500 1400 10200 4600/2650
1200 1028
Boomer H104 * 6 - 20 pneumatici BUT 4 1 BMH 1110 COP 1032 1900 1220 7700 3900/2550
Trakker H523-32 do 20 gusenice BUT 20 2 BMH 1100 COP 1032HD 2900 7700 -
serija 925
1200 1028HD
Boomer H122 * do 20 pneumatici BUT 20 1 BMH 1100, COP 1032HD, 2800 1650 9500 4800/2800
1200 1028
Raildrill 252 8 - 20 {ine BUT 25 2 BMX COP 1032HD, 1850 1600 8900 -
1100/1300 1238
1200 1028HD
Raildrill 252 8 - 20 {ine BUT 25 2 BMX 1500 COP 932FS, 1850 1600 8600 -
928, 925
1200 1028HD
Raildrill 427-900 do 23 {ine BUT 25 2 BMH COP 932FS, 1600 1600 7700 -
151,153 925, 928
Boomer H127-900 do 25 pneumatici BUT 25 2 BMH 1500 COP 932FS, 2950 1900 10500 5100/3000
928, 925
Boomer H-210 9 - 25 pneumatici BUT 10G, 1 BMH 600 COP1038 HD 2150 1850 12850 5800/3400
10F serija
Boomer H123 * do 25 pneumatici BUT 20 1 BMH 1100, COP 1032HD 2950 1900 10500 5100/3000
1200
Trakker H527N-32 do 25 gusenice BUT 25 2 BMM 500 COP 1032HD 2900 - 8800 -
Boomer 251 6 - 25 pneumatici BUT 25 1 BMH 1100, COP 1032, 2100 1650 9500 4800/2800
1300 1238
Boomer H130 12 - 26 pneumatici BUT 30 2 BMH 600 COP 1238 3200 2280 13075 6800/4200
serija
1200 1028HD
Raildrill 322 8 - 30 {ine BUT 32 2 BMX 6300 COP 1238 1950 1600 9900 -
Trakker H530N-32 do 30 gusenice BUT 30 2 BMH 1100 COP 1032HD 2970 - 10000 -
132
P min R
TIP PROSTO- NAÎN TIP BR. TIP TIP VISINA [IRINA DU@INA KRIVINE
BU[A]IH RIJE KRETAWA BU[A]E BU[. LAFETA BU[A]EG (mm) (mm) (mm) SPOQA[WI/
KOLA GRANE GRAN. ÊKI]A
(m2) UNUTRA[WI
(mm)
1300 1238
Raildrill H 477-38 8 - 30 {ine Tunmec R 2 BMH 612, COP 1038HD 2750 1650 10700 -
315H 614
Boomer H129 10 - 30 pneumatici BUT 30 1 BMH 600 COP 1238 2950 1900 11585 -
serija
1300 1238
Raildrill H 430 do 35 {ine BUT 30 2 BMH 600 COP 1238 2000 1600 10350 -
serija
1200 1028HD
1300 1238
Boomer 322 8 - 45 pneumatici BUT 32 2 BMH 6300 COP 1238 2250 2190 12400 6000/3600
Rocket Boomer 322-1440 8 - 45 pneumatici BUT 32 2 BMH 6400 COP 1440 2250 2190 12400 6000/3600
Boomer H128 8 - 45 pneumatici BUT 28 2 BMH 1100, COP 1032HD, 2950 1930 10880 5100/3000
1200 1028HD
Rocket Boomer 322-1B-1838 8 - 50 pneumatici BUT 32 2 BMH 6400 COP 1838 2250 2200 11550 8100/5200
Rocket Boomer 322-1B-1440 8 - 50 pneumatici BUT 32 2 BMH 6400 COP 1440 2250 2200 11550 8100/5200
Boomer 322-1B 8 - 50 pneumatici BUT 32 2 BMH 6300 COP 1238 2500 2200 11550 8100/5200
Boomer H134 10 - 70 pneumatici BUT 35 1 BMH 600 COP 1238 2950 1900 11585 -
serija
Trakker H535-38 do 80 gusenice BUT 35 2 BMH 612 COP 1238HF 2050 - 11050 -
Boomer H170 18 - 80 pneumatici BUT 3 BMH 600 COP 1038 3400 2600 13600 -
15ERH serija
Boomer H170S 18 - 80 pneumatici BUT 3 BMH 600 COP 1038 3400 2600 13600 -
15ERH serija
Boomer H135 12 - 85 pneumatici BUT 35 2 BMH 600 COP 1238 3200 2500 13075 7100/4400
serija
Boomer H174 12 - 90 pneumatici BUT 35 2 BMH 600 COP 1238ME 3750 2500 13460 9400/5400
serija
Robot Boomer 185 45 - 100 pneumatici BUT 35A 3 BMH 6000A COP 1838 3600 3100 13100 9600/4700
serija
serija
serija
serija
Robot Boomer 353E 45 - 152 pneumatici BUT 35A 3 BMH 6000A COP 1838 3760 2500 13750 10500/5730
Boomer 353E 25 - 168 pneumatici BUT 35 3 BMH 6300 COP 1238 3350 2500 13100 9400/4800
Rocket Boomer 353E-1440 25 - 168 pneumatici BUT 35 3 BMH 6400 COP 1440 3350 2500 13100 9400/4800
Rocket Boomer 353E-1838 25 - 168 pneumatici BUT 35 3 BMH 6400 COP 1838 3350 2500 13100 9400/4800
Napomena: * - bu{a}a kola koja su namewena i za eksploataciono bu{ewe
133
Na slici br. 5.28 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer H104-1238 koja su
konstruisana specijalno za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih
prostorija i prilikom otkopavawa ì~nih leì{ta.
Slika br. 5.28 - Rocket Boomer H104-1238

Na slici br. 5.29 prikazana su bu{a}a kola Boomer 251 koja su namewena za
bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade podzemnih prostorija i prilikom
otkopavawa razli~itih tipova rudnih leì{ta.
Slika br. 5.29 - Boomer 251

134
Na slici br. 5.30 prikazana su bu{a}a kola Rocket Boomer 353 koja su
namewena za bu{ewe minskih bu{otina prilikom izrade tunela velikih popre~nih
preseka, ~ija povr{ina iznosi od 20 do 100 m2.
Slika br. 5.30 - Rocket Boomer 353

Na sici br. 5.31 prikazana su bu{a}a kola koja se kre}u po {inama i koja su
iskqu~ivo namewena za izradu podzemnih prostorija.
Slika br. 5.31 - Raildrill 322

135
Parametri bu{ewa
Parametri bu{ewa odre|uju se u zavisnosti od karakteristika radne
sredine, karakteristika raspoloìve opreme za bu{ewe, vrste eksploziva koji
}e da se koristi i izabranih parametara minirawa.
Shodno tome, kao i uslovima rada u otkopu usvaja se opreme za bu{ewe.
Nakon usvajawa opreme za bu{ewe minskih bu{otina potrebno je da se prikaù
wene karakteristike, na na~in kao {to je prikazano u narednom tekstu.
Karakteristike bu{a}ih kola:

za eksploataciono bu{ewe
(za bu{ewe prilikom izrade podzemnih prostorija)
tip bu{a}ih kola

na~in kretawa
ure|aj za pozicionirawe bu{a}e opreme
nosa~ opreme za bu{ewe
(tip bu{a}e grane i broj bu{a}ih grana)
tip lafeta
tip bu{a}eg ~eki}a
visina mm
{irina mm
duìna mm
min radijus krivine spoqa{wi/unutra{wi m
Karakteristike bu{a}eg ~eki}a:

tip bu{a}eg ~eki}a
pre~nik bu{ewa mm
masa ~eki}a kg
duìna mm
u~estalost udara Hz
broj obrtaja o/min
osovinski pritisak dN
potro{wa vazduha l/s
(za pneumatske bu{a}e ~eki}e)
pritisak uqa bar
(za hidrauli~ne bu{a}e ~eki}e)
tip pribora za bu{ewe
tip postoqa (oslonca)
Karakteristike pribora za bu{ewe:

tip krune
pre~nik krune mm
tip garniture za bu{ewe

duìna bu{a}ih {ipki m
ili
tip dleta
pre~nik krune mm
duìna dleta m
136
Karakteristike pomo}ne opreme za bu{a}e ~eki}e

Karakteristike pneumatskog oslonca
tip pneumatskog oslonca
hod klipa mm
pre~nik klipa mm
masa pneumatskog oslonca kg
sila pritiska N
Brzina bu{ewa
Za odre|ivawe mehani~ke brzine bu{ewa moè da se koristi slede}i,
eksperimentalnim putem utvr|en, izraz:
19 Pos n
vb = ,m/min (5.41)
2c d
gde su: Pos - osovinski pritisak (dN),

n - broj obrtaja (o/min),
c - ~vrsto}a stene na pritisak (dN/cm2),
d - pre~nik bu{otine (cm).
âsovni kapacitet bu{ilice

âsovni kapacitet bu{a}eg {eki}a moè da se izra~una pomo}u slede}e
formule:
H
+ l pr
sin
Lh = ,m/h (5.42)
H H
+ l pr + l pr
sin sin l
+ t1 + t 2 + t 3 + t p
vb l
gde su: H - dimenzija bloka rude (visina ili duìna) u pravcu bu{ewa (m),
lpr - duìna nabu{ewa (m),
- ugao nagiba bu{otine (),
vb - mehani~ka brzina bu{ewa (m/h),
l - duìna bu{a}ih {ipki (m),
t1 - vreme potrebno za rastavqawe i nastavqawe bu{a}eg pribora (h),
t2 - vreme potrebno za prihvatawe bu{a}ih {ipki (h),
t3 - vreme potrebno za zamenu krune za bu{ewe (h),
- trajnost dleta (krune za bu{ewe), (m),
tp - vreme potrebno za preme{tawe bu{ilice od izbu{ene do nove
bu{otine (h).
137
Smenski kapacitet bu{ilice

Smenski kapacitet bu{ilice moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Lsm = T . . Lh ,m/sm (5.43)
gde su: T - vreme trajawa jedne smene (h),

- koeficijent iskori{}ewa bu{ilice u toku smene
= t / T,
t - vreme rada bu{ilice u toku jedne smene (h),
Lh - ~asovni kapacitet bu{ilice (m/h).
Smenski kapacitet bu{a}ih kola

Smenski kapacitet bu{a}ih kola moè da se izra~una pomo}u slede}e
formule:
Lsm = 60 . ko . kv . kp . nb . (1 - k1 -k2) . vb . T ,m/sm (5.44)
gde su: ko - koeficijent jednovremenosti rada bu{a}ih ~eki}a,

kv - koeficijent iskori{}ewa bu{a}ih kola u toku smene (0.5 - 0.75),
kp - koeficijent koji uzima u obzir preme{tawe bu{a}ih kola u toku
smene sa jednog radili{ta na drugo radili{te ( ukoliko se bu{a}a
kola ne preme{taju kp = 1.0, ukoliko se bu{a}a kola preme{taju
kp = 0.7 0.8 ),
nb - broj bu{a}ih ~eki}a (broj bu{a}ih grana),
k1 - koeficijent koji uzima u obzir vreme za zamenu krune za bu{ewe,
k2 - koeficijent koji uzima u obzir vreme za pomo}ne operacije,
vb - mehani~ka brzina bu{ewa (m/min),
T - vreme trajawa jedne smene (h).
138
5.2 U t o v a r i o d v o z o d m i n i r a n e r u d e
Generalno gledaju}i mehanizovana oprema za utovar (i odvoz) rude moè da
se podeli na slede}e tri vrste:
utovarne lopate,
utovarno-transportna mehanizacija sa sandukom i
utovarno-transportna mehanizacija sa ka{ikom.
Koja, od prethodno navedenih, vrsta mehanizovane opreme za utovar (i odvoz) }e
da se koristi u datom slu~aju otkopavawa rudnog leì{ta zavisi prvenstveno od
postoje}ih specifi~nih uslova eksploatacije i u skladu sa tim mogu}nosti
primene odre|ene vrste mehanizovane opreme, kao i od planiranog kapaciteta
proizvodwe rudnika.
Utovarne lopate
Utovarnim lopatama vr{i se utovar rude sa otkopnih ili pripremnih
radili{ta, ili iz pristupnih hodnika rudnim sipkama direktno u transporter. U
zavisnosti od na~ina kretawa utovarne lopate mogu da se podele na:
{inske utovarne lopate i
utovarne lopate na pneumaticima.
Zavisno od vrste primewenog transportera usvaja se vrsta utovarne lopate.
Naime, ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom vu~om, za
utovar rude sa otkopa u vagonete naj~e{}e se koristi utovarna lopata na
pneumaticima. Ukoliko se za transport rude koriste vagoneti sa lokomotivskom
vu~om, za utovar rude sa pripremnih radili{ta u vagonete naj~e{}e se koristi
{inska utovarna lopata. Tako|e, ukoliko se za transport rude koriste jamski
kamioni za utovar rude sa otkopa, ili sa pripremnih radili{ta, u kamione
koristi}e se iskqu~ivo utovarna lopata na pneumaticima.
Na slici br. 5.32 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u
pristupnom hodniku rudnoj sipki, odnosno primer utovara iz rudne sipke u
vagonete.
Slika br. 5.32 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
(Atlas Copco E11285, pp. 7)
Na slici br. 5.33 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom u

otkopu, odnosno primer utovara rude sa otkopnog radili{ta u vagonete.
139
Slika br. 5.33 - Utovar u otkopu, utovarnom lopatom Cavo 320 u vagonete
Na slici br. 5.34 prikazan je primer utovara rude utovarnom lopatom na

pripremnom radili{tu (izrada hodnika), odnosno primer utovara rude sa
pripremnog radili{ta u jamski kamion. Gotovo ista situacija se ponavqa i u
slu~aju utovara rude utovarnom lopatom u otkopu.
Slika br. 5.34 - Detaq utovara utovarnom lopatom Cavo 320 u jamski kamion
(Atlas Copco E11285, pp. 7, 40073-101)
140
U tabeli br. 5.15 prikazane su karakteristike utovarnih lopata, koje

[vedske.
Tabela br. 5.15
min max
TIP ZAPREM. KAPACITET DIMENZIJE POTRO[. RADNI NAÎN MASA VISINA- [IRINA [IRINA [IRINA
UTOVARNE KA[IKE UTOVARA POGON VAZDUHA PRITISAK KRETAWA DU@. UTOVAR UTOVARNOG ZAHVAT.
PROSTORIJE (kg) (mm)
LOPATE (m3) (m3/min) [IRINA / VISINA (l/s) VAZDUHA (mm) (mm) FRONTA KA[IKE
(m) (bar) (mm) (mm)
LM 37H 0.14 0.6 1.8 / 2.4 pneumatski 100 4.5 - 7 {ine 2100 2100 2210 1305 2300 750
LM 37 0.14 0.6 1.8 / 2.2 pneumatski 100 4.5 - 7 {ine 1950 2100 2010 1305 2300 750
LM E60H 0.26 1.0 2.1 / 2.4 elektri~ni - - {ine 3100 2340 2440 1475 2900 900
LM E60 0.26 1.0 2.1 / 2.4 elektri~ni - - {ine 2900 2340 2240 1475 2900 900
Cavo 320 0.3 1.0 2.65 / 3.0 pneumatski 133 5-7 pneumatici 4100 2630 2670 2080 - 1330
LM E80H 0.4 1.4 2.4 / 2.8 elektri~ni - - {ine 5100 2720 2820 1760 3300 900
LM E80 0.4 1.4 2.4 / 2.8 elektri~ni - - {ine 4800 2720 2620 1760 3300 900
Cavo 520 0.6 1.5 3.1 / 3.8 pneumatski 250 5-7 pneumatici 7900 3210 3350 2270 - -
Na slici br. 5.35 prikazane su osnovne dimenzije utovarne lopate Cavo 320 -
Atlas Copco.
A- duìna utovarne lopate

(max duìna)
B- {irina zahvata ka{ike
D- visina utovarne lopate prilikom
utovara (visina-utovar)
E- visina utovarne lopate prilikom
kretawa (visina-kretawe)
F- {irina utovarne lopate ({irina)
Slika br. 5.35 - Utovarna lopata Cavo 320

141
Na slici br. 5.36 prikazane su utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520, koje su
projektovane za utovar rude u vagonete, jamske kamione, pri ~emu utovar moè da
se vr{i u otkopima i na pripremnim radili{tima. Tom prilikom radijus dejstva
navedenih utovarnih lopata moè da iznosi i do 100 m.
Cavo 320 Cavo 520
Slika br. 5.36 - Utovarne lopate Cavo 320 i Cavo 520

(Atlas Copco E11285, pp. 6, 40023-103, 40789-100)
Utovarno-transportne jedinice sa sandukom

Utovarno-transportne jedinice sa sandukom koriste se, po pravilu, za utovar
rude u otkopu i wen transport do rudne sipke. Tom prilikom rudna sipka moè da
bude udaqena od otkopa i do 200 m, koliko iznosi operativna duìna navedene
utovarno-transportne jedinice. Na slici br. 5.37 prikazani su tipi~ni uslovi rada
utovarno-transportne jedinice Cavo 310 - Atlas Copco.
Slika br. 5.37 - Detaqi utovara i odvoza jedinicom Cavo 310

142
Utovar rude, navedenom utovarno-transportnom jedinicom, vr{i se na taj

na~in {to se ruda zahvata ka{ikom i pokretom navi{e ubacuje u sanduk za sme{taj
rude. Zatim se ruda u sanduku odvozi do rudne sipke. Iznad otvora rudne sipke
ruda se kipovawem istresa iz sanduka i zatim gravitacionim putem "propada" u
rudnu sipku. Na slici br. 5.38 prikazan je na~in na koji se vr{i prethodno
obja{weni istovar rude u rudnu sipku.
Slika br. 5.38 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310,

detaq istovara u rudnu sipku
U tabeli br. 5.16 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarno-

transportnih jedinica sa sandukom, koje proizvodi poznati svetski proizvo|a~
opreme za rudarstvo Atlas Copco iz [vedske.
Tabela br. 5.16
min max
TIP ZAPREM. ZAPREM. KAPAC. DIMENZ. POGON POTRO[. RADNI NAÎN MASA max VISINA- VISINA- [IRINA BRZINA
JEDINICE KA[IKE SANDUKA UTOVARA PROSTOR. VAZDUHA PRITISAK KRETAWA (kg) DU@INA KRETAWE UTOVAR (mm) KRETAWA NAGIB
PUTAWE
(m3) (m3) (m3/min) [IR. / V IS. (l/s) VAZDUHA (mm) (mm) (mm) (m/s) - PUN
(m) (bar)
Cavo 310 0.13 1.00 0.70 2.7/2.4 pneumatski 133 4.5 - 7 pneumatici 3150 2920 1630 2120 1930 1.0-1.4 1:6
Cavo 511 0.50 2.10 1.30 3.1/3.0 pneumatski 250 5-7 pneumatici 6700 3600 1755 2700 2365 1.0 1:6
Cavo D710 1.00 5.00 3.0/3.0 dizel - - pneumatici 15000 8020 2500 2900 2200 5.5 -
143
Na slici br. 5.39 prikazane su osnovne dimenzije utovarne-transportne

jedinice sa sandukom Cavo 310 - Atlas Copco.
A- duìna utovarno-transportne
jedinice (max duìna)
D - visina utovarno-transportne
jedinice prilikom utovara
(visina-utovar)
E - visina utovarno-transportne
jedinice prilikom kretawa
(visina-kretawe)
F - {irina utovarno-transportne
jedinice ({irina)
Slika br. 5.39 - Utovarno-transportna jedinica Cavo 310

Na slici br. 5.40 prikazane su utovarno-transportne jedinice sa sandukom

Cavo 310 i Cavo 511 L, koje su projektovane za utovar rude u otkopima i na
pripremnim radili{tima, i wen odvoz do rudne sipke i istovar. Tom prilikom
radijus dejstva navedenih utovarno-transportnih jedinica moè da iznosi i do
200 m.
Cavo 310 Cavo 511 L
Slika br. 5.40 - Utovarno-transportne jedinice Cavo 310 i Cavo 511 L

(Atlas Copco E11285, 40788-104, 40787-100)
144
Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom

Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom koriste se, po pravilu, za utovar
rude u otkopu i wen transport do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se vr{i
istovar. Radijusi dejstva utovarno-transportnih jedinica sa ka{ikom se
razlikuju, {to u kombinaciji sa razli~itim zapreminama ka{ika omogu}uje
ostvarewe istog kapaciteta utovara i odvoza rude primenom razli~itih tipova
navedenih jedinica. Naime, u slu~aju velikih duìna na kojima se vr{i odvoz i
istovar rude, mogu}e je da se postigne veliki kapacitet utovara i odvoza rude
primenom utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom velike zapremine, i obrnuto.
Utovar rude, navedenom utovarno-transportnom jedinicom, vr{i se na taj
na~in {to se ruda zahvata ka{ikom, koja se zatim dovodi u transportni poloàj. U
tom poloàju ka{ike ruda se odvozi do rudne sipke ili do jamskog kamiona gde se
vr{i istovar.
Slika br. 5.41 - Utovarno-transportna jedinica na dizel pogon - CTX 6,

detaq zahvatawa rude u otkopu
(CTX diesel - l'quipement minier, RCS Paris B 340 182 211)
U tabeli br. 5.17 prikazane su karakteristike mehanizovanih utovarno-

transportnih jedinica sa ka{ikom, koje proizvode razli~iti proizvo|a~i opreme
za rudarstvo.
145
Tabela br. 5.17
max max max
TIP ZAPREM. NOSIVOS POGON NAÎN MASA VISINA [IRINA BRZINA NAGIB PROIZVO\A^
JEDINICE KA[IKE T (t) KRETAWA (kg) DU@INA (mm) (mm) KRETAWA PUTAWE
(m3) (mm) (km/h) (%)
HST-05 0.39 0.70 dizel pneumatici - - 1220 1020 - - Wagner

EHST-05 0.39 0.70 elektri~ni pneumatici - - 1220 1020 - - Wagner
CT 500 HE - Microscoop 0.39 0.60 elektri~ni pneumatici 2760 4195 1900 850 7.2 72 France Loader
CT 1700 0.75 1.70 dizel pneumatici 4700 4900 1660 1270 - - France Loader
EHST-1A 0.76 1.36 elektri~ni pneumatici - - - 1219 - - Wagner
HST-1A 0.76 1.36 dizel pneumatici 5058 5283 1828 1219 12.0 44 Wagner
EIMCO 802H 0.77 - pneumatski pneumatici 4989 4210 1505 1661 6.0 - EIMCO
EIMCO 911LHD 0.78 2.27 dizel pneumatici 4530 4547 1727 1219 8.0 - EIMCO
EIMCO 811FLP 0.80 2.27 elektri~ni pneumatici 5680 5160 1727 1422 - - EIMCO
EIMCO 802LHD 0.96 - pneumatski pneumatici 3960 3740 1435 1575 6.0 - EIMCO
LF -2H 1.00 2.20 dizel pneumatici - 5250 1780 1345 - 20 GHH
LF-2HE 1.00 2.20 elektri~ni pneumatici - 5900 1780 1345 - 20 GHH
LF-2HE(S) 1.00 2.20 elektri~ni pneumatici - 5900 1780 1345 - 20 GHH
EIMCO 911-31 LHD 1.17 2.27 dizel pneumatici 5454 4885 1727 1524 7.2 - EIMCO
LF-3 1.50 3.00 dizel pneumatici 8900 6700 1550 1450 22.6 20 GHH
CT 2501 HE 1.52 2.80 elektri~ni pneumatici 11600 6965 1470 1600 - - France Loader
CT 2501 1.52 2.80 dizel pneumatici 10150 6715 1830 1600 20 68 France Loader
EIMCO 912B LHD 1.72 3.62 dizel pneumatici 9966 7925 2134 1524 9.6 - EIMCO
CTX 4 1.80 4.00 dizel/ pneumatici 9900 7065 1950 1650 20.0 - EM
elektri~ni
EIMCO 911-2G 1.83 2.27 elektri~ni pneumatici 5443 5512 1753 1828 8.0 - EIMCO
ST-2D 1.90 3.63 dizel pneumatici 11540 6629 1981 1651 18.2 35 Wagner
EST-2D 1.90 3.63 elektri~ni pneumatici - - - 1651 - - Wagner
LF-4.2 2.00 3.50 dizel pneumatici - 6700 1300 2000 - 40 GHH
LF-4.4 2.00 4.20 dizel pneumatici - 6940 1900 1690 - 40 GHH
LF-4.1E(S) 2.00 3.80 elektri~ni pneumatici - 7640 1900 1690 - 40 GHH
LF-4.1E 2.00 3.80 elektri~ni pneumatici - 7640 1900 1690 - 40 GHH
LF-4.1(S) 2.00 3.80 dizel pneumatici - 7470 1900 1690 - 40 GHH
LF-4.1 2.00 3.80 dizel pneumatici 11500 6920 1900 1690 19.3 40 GHH
EIMCO 913 LHD 2.30 5.45 dizel pneumatici 12700 7722 1880 1981 16.0 - EIMCO
EIMCO 913 FLP 2.30 5.90 elektri~ni pneumatici 12700 8381 1929 2286 - - EIMCO
EIMCO 913 FLP D 2.30 5.45 dizel pneumatici 12700 8153 1981 1981 - - EIMCO
CTX 5 2.90 5.50 dizel pneumatici 15400 7600 1950 2100 24.0 - EM
ST-3.5 3.10 6.00 dizel pneumatici 16930 8646 1960 1956 18.8 35 Wagner
EST-3.5 3.10 6.00 elektri~ni pneumatici - - - 1956 - - Wagner
TORO 300D 3.30 6.20 dizel pneumatici 14500 8520 2050 1900 25 - TORO
EIMCO 913-31 LHD 3.40 5.44 dizel pneumatici 14515 7925 1727 2184 16.0 - EIMCO
EIMCO 915B LHD 3.80 8.16 dizel pneumatici 20026 9373 2083 2464 22.4 - EIMCO
LF-7.3E(S) 3.80 7.30 elektri~ni pneumatici - 10480 2100 2200 - - GHH
EIMCO 915H LHD 3.80 8.16 dizel pneumatici 19573 9373 2286 2464 22.4 - EIMCO
LF-7.3E 3.80 7.30 elektri~ni pneumatici - 9510 2500 2200 - - GHH
LF-7.3 3.80 7.30 dizel pneumatici 19000 8915 2400 2200 26.0 25 GHH
EIMCO 915C LHD 3.80 8.16 dizel pneumatici 20026 9373 2083 2464 - - EIMCO
LF-7.4 4.00 6.70 dizel pneumatici - 9550 1600 3300 - - GHH
LF-7.2(S) 4.00 7.30 dizel pneumatici - 9630 2100 2600 - - GHH
CTX 6 4.20 8.00 dizel pneumatici 20000 8595 2240 2500 30.0 - EM
LF-6 4.60 6.75 dizel pneumatici - 9458 1400 3324 - - GHH
146
max max max

TIP ZAPREM. NOSIVOS POGON NAÎN MASA VISINA [IRINA BRZINA NAGIB PROIZVO\A^
JEDINICE KA[IKE T (t) KRETAWA (kg) DU@INA (mm) (mm) KRETAWA PUTAWE
(m3) (mm) (km/h) (%)

ST-6C 4.60 9.53 dizel pneumatici 24852 9540 2134 2438 26.9 35 Wagner
EST-6C 4.60 9.53 elektri~ni pneumatici - - - 2438 - - Wagner
TORO 400D 4.80 8.10 dizel pneumatici 22800 9485 2370 2480 27.0 - TORO
EIMCO 915E LHD 5.35 8.16 dizel pneumatici 20412 9525 1829 2743 16.8 - EIMCO
ST-7.5Z 5.70 12.25 dizel pneumatici 39000 10500 2610 2566 24.0 35 Wagner
LF-12.1(S) 6.00 12.00 dizel pneumatici - 11240 2150 3480 - - GHH
CT 10000 6.00 10.80 dizel pneumatici 27840 9630 2200 2800 33.7 75 France Loader
LF-12.1E(S) 6.00 12.00 elekteicni pneumatici - 11730 2150 3480 - - GHH
LF-12E 6.00 12.00 elektri~ni pneumatici - 11445 2400 2600 - - GHH
ST-8B 6.50 13.64 dizel pneumatici 39500 10566 2591 2794 24.6 35 Wagner
EST-8B 6.50 13.64 elektri~ni pneumatici - - - 2794 - - Wagner
EIMCO 919 LHD 6.89 12.23 dizel pneumatici 29898 10566 2438 2438 24.0 - EIMCO
EIMCO 920C LHD 7.65 16.33 dizel pneumatici 42638 11252 2286 3048 28.0 - EIMCO
L342 11.00 dizel pneumatici 46600 11700 2880 3630 24 60 SCHOPF
ST-15Z 11.50 20.14 dizel pneumatici 67132 12396 3098 3404 22.5 30 Wagner
Na slici br. 5.42 prikazane su osnovne dimenzije utovarno-transportne

jedinice sa ka{ikom CTX6 - France Loader.
a - duìna utovarne-transportne
jedinice (max duìna)
b - {irina utovarne-transportne
jedinice ({irina)
c - visina utovarne-transportne
jedinice pri kretawu (visina)
d - min {irina hodnika, neophodna
za nesmetano kretawe
r - min vrednost unutra{weg
polupre~nika krivine
R - min vrednost spoqa{weg
polupre~nika krivine
Slika br. 5.42 - Dimenzije utovarno-transportne jedinice

(CTX diesel - l'quipement minier, RCS Paris B 340 182 211)
147
Utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom na dizel pogon u zna~ajnoj meri

zaga|uju atmosferu jame, izduvnim gasovima pogonskog dizel motora. Stoga je
razumqivo istaknuta prednost primene utovarno-transportnih jedinica na
elektri~ni pogon. Tim pre {to novije konstrukcije utovarno-transportnih jedinica
na elektri~ni pogon omogu}uju veliku autonomnost iste pri kretawu (odvozu).
Navedena autonomnost pri kretawu obezbe|uje se ugradwom samonamotavaju}ih
koturova sa pogonskim (elektri~nim) kablom koji se nalazi u sklopu utovarno-
transportnih jedinica.
Slika br. 5.43 - Poloàj utovarno-transportne jedinice LF 12 E,

na elektri~ni pogon, u otkopu
(GHH Mining and Industrial Vehicles - MAN GHH 31424 (BF) de 1084 br 84139)
Specijalno za utovar i odvoz prilikom otkopavawa uskih rudnih ìca, ali i

u razli~itim uslovima otkopavawa gde nije mogu}e da se obezbedi {iri
manevarski prostor za utovarno-transportnu opremu, konstruisana je utovarno-
transportna jedinica sa ka{ikom CT 500 HE (Microscoop). Obzirom da wena {irina
iznosi samo 85 cm moè da se kre}e kroz vrlo uske prostorije. Tom prilikom
svojom pokretqivo{}u, odnosno manevarskim mogu}nostima uop{te, omogu}uje da
se postignu, za date uslove, izuzetno veliki kapaciteti utovara i odvoza. Na
slici br. 5.44 prikazana je navedena utovarno-transportna jedinica, dok je na
slici br. 5.45 prikazan wen poloàj prilikom zahvata rude u otkopu.
Slika br. 5.44 - CT 500 HE (Microscoop)

(the microscoop - France Loader, Paris 4/85)
148
Slika br. 5.45 - Utovarno-transportna jedinica CT 500 HE (Microscoop),

detaq zahvatawa rude u otkopu
(the microscoop - France Loader, Paris 4/85)
Jamski kamioni
Jamski kamioni su se prevashodno koristili za transport i izvoz rude,
me|utim sve ve}om primenom metoda masovnog otkopavawa rudnih leì{ta, pri
~emu se ostvaruju veliki kapaciteti proizvodwe, sve vi{e se koriste za odvoz
rude iz otkopa do rudnih sipki. Tako da se ~esto u navedenim uslovima
otkopavawa rudnih leì{ta jamski kamioni koriste za odvoz rude iz otkopa do
rudnih sipki, kao i za izvoz rude na povr{inu. Tom prilikom, utovar rude u jamske
kamione vr{i se primenom utovarnih lopata ili utovarno-transportnih jedinica
sa ka{ikom, ~ime se gotovo po pravilu obezbe|uje veliki kapacitet utovara.
Primenom jamskih kamiona za odvoz rude iz otkopa do rudnih sipki, umesto da se
za to koriste utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom kojima se vr{i utovar
rude, postiù se zna~ajno ve}i kapaciteti odvoza, {to u slu~aju primene metoda
masovnog otkopavawa zna~i direktno pove}awe kapaciteta proizvodwe rude.
Jamski kamioni se ve} odavno koriste za slede}i ciklus: odvoz rude iz
otkopa-transport kroz jamu-izvoz na povr{inu, pri ~emu ~itav ciklus obavqa jedan
jamski kamion, naravno uz paralelnu upotrebu ve}eg broja kamiona. Navedeni
ciklus moè da se ostvari ukoliko se, kao izvozna komunikacija sa povr{inom
terena, koristi rampa.
149
Na slici br. 5.46 prikazan je jamski kamion na dizel pogon, dok su na slici
br. 5.47 prikazane osnovne dimenzije jamskih kamiona na dizel pogon.
Slika br. 5.46 - Jamski kamion MT-439

(The evolution of a revolution - Atlas Copco Wagner Inc., 5K 8/95)
Slika br. 5.47 - Dimenzije jamskog kamiona

(Diesel mine truck - Atlas Copco Wagner Inc., PN #556 60300 01, 5/95)
150
Na slici br. 5.48 prikazan je jamski trolni kamion (na elektri~ni pogon), dok
su na slici br. 5.49 prikazane osnovne dimenzije jamskih trolnih kamiona.
Slika br. 5.48 - Jamski trolni kamion K 1050 E

(Kiruna electric - ABB 9851 1477 01)
Slika br. 5.49 - Dimenzije jamskog trolnog kamiona

(Electric Ramp Haulage System K 1050 E - Kiruna Electric, Technical Specifications)
151
U tabeli br. 5.18 prikazane su karakteristike jamskih kamiona, koje

proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.
Tabela br. 5.18
max max
TIP ZAPREM. NOSIVOST POGON NAÎN MASA DU@INA VISINA [IRINA BRZINA NAGIB PROIZVO\A^
KAMIONA SANDUKA (t) KRETAWA (kg) (mm) (mm) (mm) KRETAWA PUTAWE
(m3) (km/h) (%)
EIMCO 964 2.30 - dizel pneumatici 3175 4445 1499 1550 - - EIMCO
MK-A3.5 - 3.50 dizel pneumatici - 4575 1900 1200 - - GHH
ST 74 4.00 7.00 dizel pneumatici 6500 6000 1750 2000 - - France Loader
MT-408 4.80 8.00 dizel pneumatici 7348 6120 1953 1879 28.6 35 Wagner
SCHOPF T 103 5.50 9.00 dizel pneumatici 11000 7920 1650 2000 32.0 45 SCHOPF
EIMCO 980-T10 5.00 10.00 dizel pneumatici 8845 6198 2210 2121 24.8 32 EIMCO
MK-A/V12 6.60 12.00 dizel pneumatici - 8200 1900 1828 - - GHH
ST 1304 6.90 13.00 dizel pneumatici 14060 7050 2035 2250 - - France Loader
EIMCO 983-T13 5.50 13.00 dizel pneumatici 9526 6782 2235 2438 24.8 32 EIMCO
MK-A15.1 7.50 15.00 dizel pneumatici - 8315 2450 1830 26.5 25 GHH
MK-A/V20 12.00 20.00 dizel pneumatici - 8720 2450 2200 27.2 25 GHH
MT-426 14.80 26.00 dizel pneumatici - - - 2832 23.2 35 Wagner
MK-A30 - 30.00 dizel pneumatici - 9230 2350 3100 - - GHH
MK-F30 - 30.00 dizel pneumatici - 9230 2820 3100 - - GHH
MT-431B 16.80 31.00 dizel pneumatici - - - 2794 25.7 35 Wagner
TORO 35D 12.50 32.00 dizel pneumatici 25500 9785 2430 2980 23.0 - TORO
K 250-21 21.00 35.00 dizel pneumatici 22000 8870 2700 3030 45.0 25 Kiruna Truck
MK-A35 - 35.00 dizel pneumatici - 10030 2600 2900 - - GHH
MT-436B 20.00 36.00 dizel pneumatici - - - 3050 23.0 35 Wagner
K 1050 E-17 17.00 40.00 elektri~ni- pneumatici 35000 9545 2730 3420 45.0 25 Kiruna Truck
trolni
trolni
trolni
trolni
Na slici br. 5.50 prikazan je detaq kipovawa jamskog kamiona, pri ~emu se
vr{i istovar rude iz sanduka kamiona u bunker za rudu ili u rudnu sipku.
152
Slika br. 5.50 - Jamski kamion u poloàju za kipovawe

(Diesel mine truck - Atlas Copco Wagner Inc., PN #556 60300 01, 5/95)
Skreperi
Skreperi se prvenstveno koriste za dopremu oborene rude iz otkopa do
rudnih sipki, do utovarnih hodnika (gde se vr{i utovar rude primenom utovarnih
ili utovarno-transportnih jedinica) ili do mesta utovara u transportna sredstva
(napr. vagone). Utovar oborene rude skreperom u vagone prikazan je na slici
br. 4.3, u poglavqu Metode otkopavawa, na strani br. 64.
êsto se skreperi koriste za dopremu zasipnog materijala i za wegovo
razastirawe unutar otkopa koji treba da bude zasut.
Situacija u kojoj je neizbe`na primena skrepera za dopremu rude moè da se
opi{e na slede}i na~in: nagib rudnog tela (leì{ta) je premali za gravitacionu
dopremu oborene rude do mesta utovara i ujedno preveliki za primenu utovarnih
ili utovarno-transportnih jedinica kojima bi se vr{io utovar u samom otkopu.
Navedena situacija se prili~no ~esto javqa prilikom otkopavawa rudnih
leì{ta ili wihovih pojedinih delova, uprkos ~iwenici da se u novije vreme
skreperi sve vi{e izbacuju iz upotrebe.
U zavisnosti od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenske mase (rude) i
zahtevanih kapaciteta utovara oborene rude na raspolagawu su razli~iti oblici
i zapremine skreperskih ka{ika, kao i razli~ite snage pogonskih motora.
Zapremine skreperskih ka{ika, koje se naj~e{}e koriste, kre}u se u granicama od
0.2 do 1.0 m3. Snaga pogonskih motora skrepera naj~e{}e se kre}e u granicama od 25
do 100 kW.
153
Slika br. 6.51 - Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (1)
(Methods of Working Coal and Metal Mines - [38])
Naj~e{}e primewivane duìne skreperovawa, odnosno rastojawa od mesta

zahvatawa oborene rude skreperskom ka{ikom do mesta pra`wewa iste, iznose
od 8 do 40 m. Retko se doga|a, iako je izvodqivo, da se navedene duìne kre}u u
granicama od 80 do 100 m. Potrebno je da se istakne pravilo po kome se na mawim
duìnama skreperovawa podrazumeva primena skrepera sa mawom zapreminom
skreperske ka{ike, i obrnuto.
Maksimalna krupno}a komada oborene rude, koja je uslovqena primenom
skrepera, kre}e se ugranicama od 300 do 1200 mm zavisno od zapremine skreperske
ka{ike i snage pogonskog motora.
U zavisnosti od uslova u kojima se primewuje, smenski kapacitet skrepera
iznosi od 100 do 500 t (t/sm).
Prednosti primene skrepera ogledaju se u slede}em:
jednostavna i jeftina konstrukcija,
mogu}nost jednostavnog preme{tawa u otkopu i od jednog do drugog otkopa,
visok stepen pouzdanosi pri radu,
154
niski tro{kovi odràvawa,

razli~iti uslovi primene, itd.
Tako|e je potrebno da se navedu i osnovni nedostaci primene skrepera, kao
{to su:
mala produktivnost i
~iwenica da tokom rada uzrokuje pove}awe zapra{enosti otkopa i okolnih
prostorija.
Slika br. 6.52 - Detaq dopreme rude skreperom do rudne sipke (2)
(Methods of Working Coal and Metal Mines - [38])
Izbor opreme za utovar i odvoz rude

Izbor vrste i broja jedinica za utovar (i odvoz) rude vr{i se na osnovu
projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe rudnika. Pri tome je potrebno da
se navede da izbor vrste, odnosno tipa, opreme za utovar (i odvoz) rude zavisi od
specifi~nosti izabrane metode otkopavawa. Broj jedinica za utovar (i odvoz)
stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog smenskog kapaciteta proizvodwe
rudnika, i moè da bude izraèn slede}om jedna~inom:
A p sm
nu = (5.45)
A sm
gde su: Ap-sm - smenski kapacitet proizvodwe rudnika (t/sm) i

Asm - smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) (t/sm).
Na ovaj na~in prora~unatom broju jedinica za utovar (i odvoz) rude potrebno je da

se prikqu~i izvestan broj, uslovno re~eno, rezervnih jedinica. Time se obezbe|uje
nesmetano odvijawe procesa proizvodwe rude u eventualnim slu~ajevima zastoja
aktivnih jedinica za utovar (i odvoz) rude. Broj rezervnih jedinica za utovar (i
odvoz) rude zavisi od specifi~nosti uslova eksploatacije, kao i od starosti
istih.
155
Karakteristike opreme za utovar (i odvoz) rude, koje mogu da se smatraju

neophodnim za prora~un kapaciteta utovara (i odvoza), prikazane su u narednom
tekstu:
karakteristike utovarne lopate
Tip
Masa kg
Duìna mm
[irina mm
Visina - utovar mm
Minimalne dimenzije prostorije a b mm
Zapremina ka{ike m3
[irina zahvata ka{ike mm
[irina utovarnog fronta mm
Pogon i snaga motora kW
Potro{wa vazduha l/s
Radni pritisak vazduha bar
Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar s
karakteristike utovarno-transportne jedinice sa sandukom

Tip
Masa kg
Duìna mm
[irina mm
Visina (prilikom utovara) mm
Visina (prilikom kretawa) mm
Zapremina ka{ike m3
Zapremina snduka m3
Brzina kretawa m/s
Maksimalni nagib prostorije %
Potro{wa vazduha l/s
Radni pritisak vazduha bar
karakteristike utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom

Tip
Masa kg
Duìna mm
[irina mm
Visina (prilikom odvoza rude) mm
Zapremina ka{ike m3
Nosivost t
Brzina kretawa m/s
Maksimalni nagib prostorije %
Maksimalna brzina kretawa km/h
Trajawe radnog ciklusa utovar-istovar s
156
âsovni kapacitet utovarne lopate

âsovni kapacitet utovarne lopate, prilikom utovara u vagonete, moè da
se izra~una pomo}u slede}e formule:
3600 VV
Ah = ,m3/h (5.46)
VV t c 2 l
+ +t
k p Vn Ve
gde su: VV - korisna zapremina vagoneta (m3), VV = V k

V - zapremina vagoneta
k - koeficijent puwewa vagoneta (0.8 - 0.9),
kp - koeficijent puwewa utovarne lopate (0.6-0.8),
Vn - zapremina utovarne lopate (ka{ike) (m3),
tc - trajawe radnog ciklusa utovar-istovar (s),
l - duìna odvoèwa rude (od mesta utovara do vagoneta) (m),
Ve - brzina kretawa utovarne lopate (m/s),
t - vreme potrebno za manevrisawe vagonetima (s),
( t= 0, ukoliko vagoneti stoje u nizu, i pomeraju se u toku rada
utovarne lopate).
Izraèno u masi rude, ~asovni kapacitet utovarne lopate iznosi:
A
Ah = ,t/h (5.47)
kr
gde su: Ah - ~asovni kapacitet utovarne lopate (m3/h),

- zapreminska masa rude (t/m3) i
kr - koeficijent rastresitost rude.
âsovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa sandukom

âsovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a sa sandukom moè da
se izra~una pomo}u slede}e formule:
3600 Vs r k p
Ah = , t/h (5.48)
Tc
gde su: Vs - zapremina sanduka utovara~a (m3),

r - zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3),
kp - koeficijent puwewa sanduka (0.8 - 0.9),
Tc - trajawe ciklusa radne operacije (s).
Tc = 1.1 (tu + tk + ti) ,s (5.49)
gde su: tu - vreme utovara (s),

tk - vreme kretawa utovara~a do sipke (s),
ti - vreme istovara (30 - 40 s).
157
Vs k s
tu = tc ,s (5.50)
Vk k k
gde su: Vk - zapremina ka{ike utovara~a (m3),

kp - koeficijent puwewa ka{ike (0.6 - 0.8).
2L
tk = ,s (5.51)
v
gde su: L - sredwa transportna duìna do sipke (m),

v - prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).
âsovni kapacitet utovarno-transportne jedinice sa ka{ikom

âsovni kapacitet samohodnog utovara~-istovara~a bez sanduka moè da se
izra~una pomo}u slede}e formule:
3600 Vk r k p
Ah = ,t/h (5.52)
Tc
gde su: Vk - zapremina ka{ike utovara~a(m3),

r - zapreminska masa rude u rastresitom stawu (t/m3),
kp - koeficijent puwewa ka{ike (0.6 - 0.8),
Tc - trajawe ciklusa radne operacije (s).
Tc = 1.1 (tu + tk + ti) ,s (5.53)
gde su: tu - vreme utovara (25 - 30 s),

tk - vreme kretawa utovara~a do sipke ili do jamskog kamiona (s),
ti - vreme istovara (5 - 10 s).
2L
tk = ,s (5.54)
v
gde su: L - sredwa transportna duìna do sipke ili do jamskog kamiona (m),
v - prose~na brzina kretawa utovara~a (m/s).
Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz)

Smenski kapacitet jedinice za utovar (i odvoz) moè da se izra~una pomo}u
slede}oj formuli:
Asm = te Ah ,t/sm (5.55)
gde je: te - efektivno vreme utovara (i odvoza) u toku jedne smene (oko 5 h).
158
5.3 P o m o } n e r a d n e o p e r a c i j e
Pod pojmom pomo}ne radne operacije podrazumevaju se radne operacije koje
nisu direktno ukqu~ene u tehnolo{ki proces otkopavawa rudnih leì{ta,
me|utim ukoliko bi bile izostavqene otkopavawe bi bilo znatno oteàno ili
uop{te ne bi moglo da se obavqa.
Kao zna~ajnije, izme|u ostalih, mogu da se izdvoje slede}e pomo}ne radne
operacije :
okucavawe - odvajawe mehani~kim putem, nestabilnih blokova (delova) stenske
mase (rude) iz krova ili bokova otkopa, objekata osnovne i otkopne pripreme;
servisirawe - obuhvata prevoz radnika, transport razli~itih materijala i
opreme kao {to su: eksploziv, gorivo, mazivo, gra|a, razli~ita oprema, rezervni
delovi, koturovi energetskih kablova itd.
Okucavawe
Kao {to je ve} ranije navedeno, okucavawe predstavqa tzv. odvaqivawe,
odnosno odvajawe mehani~kim putem, nestabilnih blokova (delova) stenske mase
(rude) iz krova ili bokova otkopa, objekata osnovne i otkopne pripreme. Tom
prilikom osnovni ciq kome se teì je da nakon okucavawa preostali deo stenske
mase, u otkopu, u objektima osnovne i otkopne pripreme, ~ini pre svega stabilnu i
koliko god je to mogu}e kompaktnu celinu.
Potrebno je da se napomene da okucavawe pruà zadovoqavaju}e efekte u
slu~ajevima kada se vr{i sanirawe. prethodno navedenih, nestabilnih blokova
stenske mase relativno male veli~ine. Naime, okucavawe relativno velikih
blokova stenske mase moè da dovede do pro{irewa zone nestabilnosti stenskog
masiva i prakti~no time da se zna~ajno ugrozi eksploatacija datog dela rudnog
leì{ta. Procena realne potrebe za okucavawem, kao i obima radova na
okucavawu spada u direktnu nadle`nost rudarskog inèwera.
Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase moè da se izvodi:
ru~nim putem, pomo}u {ipke za okucavawe i
mehanizovanim na~inom, upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe.
Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase ru~nim putem izvodi
kvalifikovani radnik, koji pomo}u {ipke za okucavawe odvaquje, po principu
poluge, jedan po jedan blok stenske mase. Obzirom da se, prilikom okucavawa,
radnik nalazi u blizini nestabilnog bloka, uvek postoji realna opasnost od
nekontrolisanog odvaqivawa navedenog bloka, {to prili~no ~esto uzrokuje
ozbiqne povrede radnika. Navedenim saznawem o~igledno se isti~e prednost
okucavawa nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom.
Okucavawe nestabilnih blokova stenske mase mehanizovanim na~inom,
izvodi se upotrebom mehanizovanih jedinica za okucavawe. Navedene jedinice
imaju slede}e, najzna~ajnije, sastavne delove: vozilo nosa~ opreme, stativ za
stabilizovawe jedinice prilikom rada, bu{a}a grana i ~eki} za okucavawe.
Upravqawe jedinicom prilikom rada (okucavawe i kretawe) vr{i se pomo}u
ure|aja za daqinsku kontrolu, koji omogu}uje radniku da se zadrì na bezbednom
udaqewu od nestabilnog bloka stenske mase, a da se tom prilikom okucavawe
nesmetano odvija. Okucavawe, navedenim jedinicama, naj~e{}e se vr{i na elektro-
hidrauli~ni pogon, ~ime se ne zaga|uje atmosfera rudnika i izbegava podizawe
pra{ine prilikom okucavawa, ~emu dodatno doprinosi i delovawe ure|aja za
kva{ewe ugra|enog uz ~eki} za okucavawe.
159
U tabeli br. 5.19 prikazane su karakteristike mehanizovanih jedinica za

okucavawe, koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.
Tabela br. 5.19

TIP POGON [IRINA [IRINA DU@INA VISINA TIP TIP DOHVAT NAÎN PROIZVO\A^
JEDINICE U RADNOM (mm) (mm) (mm) ÊKI]A BU[A]E HOR./ VERT. KRETAWA
POLO@AJU GRANE (m)
(mm)
ROCMEC DC11 dizel 3300 1900 7600 2200 TEX 250 HM2 BROKK 3000 4.6 / 7.0 pneumatici Nitro Nobel
(BROKK 3OOO)
ROCMEC DC17B dizel 3000 2260 9400 2450 TEX 250 HM2 BROKK 3000 6.5 / 7.8 pneumatici Nitro Nobel
(BROKK 3OOO)
BROKK BM 110 elektri~ni 1200 1100 2760 1245 - BROKK 110 3.5 / 4.5 gusenice HOLMHEED
SYSTEMS AB
BROKK BM 250 elektri~ni 2450 1530 3600 1760 - BROKK 250 7.0 / 7.0 pneumatici HOLMHEED
SYSTEMS AB
BROKK 330 elektri~ni 2430 1500 3920 1792 - BROKK 330 7.0 / 7.0 gusenice HOLMHEED
SYSTEMS AB
Na slici br. 5.53 prikazan je poloàj mehanizovane jedinice za okucavawe

Brokk 250, prilikom okucavawa u otkopu.
Slika br. 5.53 - Poloàj jedinice za okucavawe Brokk 250 u otkopu

(The Brokk 250 breakthrough - Atlas Copco E 11348a)
Na slici br. 5.54 prikazane su osnovne dimenzije mehanizovane jedinice za

okucavawe, na primeru jedinice Rocmec DC 11 (Brokk 3000) koju proizvodi poznati
svetski proizvo|a~ Nitro Nobel iz [vedske.
160
a - duìna jedinice za okucavawe (duìna)

b - visina jedinice za okucavawe (visina)
Slika br. 5.54 - Osnovne dimenzije jedinice za okucavawe

(Rocmec System - Nitro Nobel, 1995-05 JA, 31339100-53)
Pored, prethodno navedenog, okucavawa nestabilnih blokova stenske mase,

mehanizovane jedinice za okucavawe mogu da se koriste i za usitwavawe
krupnijih komada rude (negabarita), koji ne mogu da pro|u kroz re{etku na ulazu u
bunker za rudu (slika br. 5.55) ili na otvoru rudne sipke (slika br. 5.56). Tom
prilikom bu{a}a grana, na kojoj se nalazi ~eki} za okucavawe, je sme{tena na za
taj slu~aj specijalno konstruisano postoqe.
Slika br. 5.55 - Poloàj jedinice za okucavawe Brokk 250

na ulazu u bunker za rudu
(Atlas Copco E 11359, pp. 5, Jan./84, 40996-10)
161
Slika br. 5.56 - Poloàj jedinice za okucavawe Rammer S 56

iznad re{etke na otvoru rudne sipke
(International mining, Overcome oversize - Rammer)
Servisirawe
Kao {to je ve} ranije navedeno servisirawe radova na otkopavawu rudnih
leì{ta obuhvata prevoz radnika, transport razli~itih materijala kao {to su:
eksploziv, gorivo, mazivo, gra|a, razli~ita oprema, rezervni delovi, koturovi
energetskih kablova itd. U tu svrhu naj~e{}e se koriste namenska (servisna)
vozila, koja kombinacijom svojih konstruktivnih delova omogu}uju da se odgovori
na razli~ite specifi~ne potrebe konkretnih uslova eksploatacije. Naime,
navedena vozila po pravilu se sastoje od dva funkcionalno odvojena dela:
pogonskog i servisnog dela vozila. Pogonski deo vozila sluì iskqu~ivo za
kretawe vozila, dok servisni deo svojom funkcijom defini{e namenu vozila.
Proizvo|a~i navedenih vozila uglavnom proizvode ~itave serije ovih vozila, pri
~emu univerzalni pogonski deo vozila moè da se kombinuje sa razli~itim
servisnim delovima.
U tabeli br. 5.20 prikazane su karakteristike namenskih (servisnih) vozila,
koje proizvode poznati proizvo|a~i opreme za rudarstvo.
162
Tabela br. 5.20

TIP NAMENA KAPACITET POGON NAÎN DU@INA [IRINA VISINA PROIZVO\A^
VOZILA KRETAWA (mm) (mm) (mm)
MK-A3.5(S) transporter specijalne namene 3.5 t dizel pneumatici 4575 1200 1900 GHH
SK-A20 transporter specijalne namene 20.0 t dizel pneumatici 9400 3070 2350 GHH
SK-A30 transporter specijalne namene 30.0 t dizel pneumatici 10240 3300 2350 GHH
SK-A30HE transporter specijalne namene 30.0 t elektri~ni pneumatici 10320 3300 2250 GHH
HF-4PL vozilo sa platformom za 4.0 t dizel pneumatici 6800 2000 2000 GHH
transport materijala
HF-4WA vozilo za odràvawe - dizel pneumatici 6800 2000 2000 GHH
HF-4PE18 vozilo za prevoz radnika 18 radnika dizel pneumatici 6800 2000 2000 GHH
HF-4PE24 vozilo za prevoz radnika 24 radnika dizel pneumatici 7800 2000 2000 GHH
HF-4HU vozilo sa servisnom - dizel pneumatici 6800 2000 2000 GHH
platformom
B 10 H transporter specijalne namene 3.0 t dizel pneumatici 3800 2100 1300 France Loader
TP 13 vozilo za prevoz radnika i 13 radnika, dizel pneumatici 5900 1800 1500 France Loader
2.5 t
TM 40 vozilo za prevoz radnika, 5.0 t dizel pneumatici 6170 1950 1500 France Loader
materijala, platforma
TM 50 transport materijala, nosa~ 8.0 t dizel pneumatici 6200 1950 1500 France Loader
kotura sa kablom
CM 32 transporter specijalne namene 4.0 t dizel pneumatici 7000 1600 1450 France Loader
CM 150 transporter specijalne namene 15.0 t dizel pneumatici 10700 2500 1760 France Loader
EIMCO 975 vozilo za prevoz radnika i sa 14 radnika dizel pneumatici 5867 1956 2083 EIMCO
platformom za transport
personnel carrier/
flat bed truck
EIMCO 975 univerzalni transporter - dizel pneumatici 4978 1956 2083 EIMCO
general utility carrier
EIMCO 975 vozilo za prevoz radnika 10-28 dizel pneumatici 5982 1956 1829 EIMCO
personnel carrier radnika
EIMCO 975 vozilo sa pokretnom - dizel pneumatici 6553 2057 1829 EIMCO
platformom i granom (kran)
boom truck
EIMCO 975 vozilo sa platformom za - dizel pneumatici 6400 1956 1829 EIMCO
flat bed truck
EIMCO 975 vozilo za prevoz goriva i - dizel pneumatici 5791 2057 2083 EIMCO
maziva
fuel and
lubrication truck
EIMCO 975 vozilo za popravke i - dizel pneumatici 5791 2057 2083 EIMCO
odràvawe
mechanics truck
EIMCO 975 vozilo za transport - dizel pneumatici 5791 2032 2083 EIMCO
eksploziva
powder truck
EIMCO 975 tegqa~ - dizel pneumatici 4775 2057 1829 EIMCO
tractor
Na slici br. 5.57 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975, ~ija
namena moè biti razli~ita obzirom da sadrì pokretnu platformu, kao i
pokretnu granu koja moè biti opremqena kukom i sajlom pri ~emu sluì kao kran.
Slika br. 5.57 - Namensko vozilo EIMCO 975 BOOM TRUCK

(Eimco 975 series auxiliary vehicles - Eimco MM 2040 4M 4/77)
163
Na slici br. 5.58 prikazano je namensko vozilo iz serije EIMCO 975, koje
kombinacijom pogonskog dela vozila i servisnih delova moè da sluì kao vozilo
za prevoz radnika i kao transporter sa platformom, za transport razli~itih
materijala.
Slika br. 5.58 - Namensko vozilo EIMCO 975

PERSONNEL CARRIER / FLAT BED TRUCK
(Eimco 975 series auxiliary vehicles - Eimco MM 2040 4M 4/77)
Na narednim slikama prikazano je namensko vozilo TM 41 iz serije

Sherpascoop TM 40 - France Loader, koje kombinacijom pogonskog dela vozila i
servisnih delova moè da sluì kao vozilo za prevoz radnika (slika 5.59), zatim
kao transporter kontejnera, za transport razli~itih materijala (slika 5.60) i kao
vozilo za popravke - radionica (slika 5.61).
Slika br. 5.59 - Namensko vozilo TM 41 Personal carrier

(France Loader rubber tired line of products - l'quipement minier, pp.7)
164
Slika br. 5.60 - Namensko vozilo TM 41 Container carrier

Slika br. 5.61 - Namensko vozilo TM 41 Workshop vehicle

Na slici br. 5.62 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop CM 32 -

France Loader, koje moè da se koristi kao univerzalni transporter, odnosno za
transport razli~itih materijala.
Slika br. 5.62 - Namensko vozilo CM 32

165
Na slici br. 5.63 prikazano je namensko vozilo iz serije Sherpascoop TM 50 -

France Loader, koje moè da se koristi kao nosa~ kotura sa energetskim kablom.
Ovo vozilo sluì za transport navedenog kabla i za wegovu ugradwu du`
odre|ene trase.
Slika br. 5.63 - Namensko vozilo TM 51 (SO 50)

Na slici br. 5.64 prikazano je namensko vozilo TP 13 iz serije Sherpascoop -

France Loader, koje moè da se koristi za prevoz radnika, kao i za transport
razli~itih materijala.
Slika br. 5.64 - Namensko vozilo TP 13

166
6 ORGANIZACIJA RADA
Glavne tehnolo{ke postupke u podzemnom otkopavawu predstavqaju bu{ewe

minskih bu{otina, minirawe, utovar i transport oborene rude, osigurawe otkopa,
zasipavawe otkopanog prostora..........(itd.)
6.1 B u { e w e m i n s k i h b u { o t i n a
Prilikom organizacije radova na bu{ewu minskih bu{otina potrebno je da se
uzmu u obzir prora~unati parametri minirawa, kao naprimer: za pre~nik bu{ewa
..... mm, ukupan broj minskih bu{otina iznosi......., dok wihova ukupna duìna
iznosi ..... m.
Vreme potrebno za pripremu opreme za bu{ewe obuhvata slede}e radwe:
(napr. pregled i podmazivawe opreme za bu{ewe, postavqawe postoqa bu{a}eg
~eki}a u radni poloàj, i u~vr{}ivawe bu{a}eg ~eki}a na postoqe.)
tm = .... min
Ukupno vreme bu{ewa minskih bu{otina sastoji se od vremena ~istog bu{ewa,

vrmena potrebnog za produèwe bu{a}ih {ipki, i vremena potrebnog za
preme{tawe opreme za bu{ewe.
îsto vreme bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa iznosi:
L
tc = ,min (6.1)
vb
gde su: L - ukupna duìna minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m) i
vb - brzina bu{ewa (m/min).
Duìne bu{a}ih {ipki, koje se koriste za bu{ewe minskih bu{otina, iznose .....
mm, stoga je za produèwe jedne bu{a}e {ipke potrebno prose~no ..... s. Stoga,
vreme potrebno za produèwe bu{a}ih {ipki, pri bu{ewu minskih bu{otina
jednog pojasa minirawa iznosi:
L
tp = t ,min (6.2)
ls
gde su: L - ukupna duìna minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa (m),
ls - duìna jedne bu{a}e {ipke (m) i
t - vreme potrebno za produèwe jedne bu{a}e {ipke ( oko 30 s).
Vreme potrebno za promenu poloàja bu{a}e opreme za bu{ewe naredne minske

bu{otine, ukqu~uju}i centrirawe i u~vr{}ewe bu{a}eg ~eki}a (orjentaciono
iznosi oko 5 minuta). Za jedan pojas minirawa, vreme potrebno za preme{tawe
bu{a}e opreme iznosi:
tpr = nb t1 ,min (6.3)
167
gde je: nb - broj minskih bu{otina u jednom pojasu minirawa i

t1 - vreme potrebno za promenu poloàja bu{a}e opreme za bu{ewe
naredne minske bu{otine (min).
Tako da vreme potrebno za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa

iznosi:
tb = tm + tc + tp + tpr ,min (6.4)
Pored vremena potrebnog za bu{ewe minskih bu{otina, za normalno odvijawe

poslova, potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na otkopavawu
ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova. Pod pojmom pomo}ni
poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te, pregled ispravnosti
bu{a}e opreme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa ( tpo ).
Stoga ukupno vreme za bu{ewe minskih bu{otina jednog pojasa minirawa
iznosi:
Tb = tb + tpo ,min (6.5)
Tako|e je potrebno da se prikaè specifikacija broja i kvalifikacija

angaòvanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih
bu{otina potrebno je da budu angaòvani radnici slede}ih kvalifikacija:
... VKV radnik(a)
... KV radnik(a)
... PK radnik(a)
6.2 M i n i r a w e
Minirawe obuhvata slede}e radwe: dopremu eksplozivnih sredstava od
priru~nog magacina do mesta gde }e da se vr{i minirawe, pripremu eksplozivnih
sredstava za puwewe i puwewe minskih bu{otina, povezivawe mreè i paqewe
eksplozivnog puwewa.
Prilikom organizacije radova na minirawu potrebno je da se uzmu u obzir
prora~unati parametri minirawa, kao naprimer: za minirawe jednog pojasa
minirawa potrebno je ... kg eksploziva, (vrsta i tip eksploziva).
doprema (transport) eksploziva

Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: za dopremu eksploziva,
ukqu~uju}i izdavawe, utovar, transport i istovar predvi|a se .... minuta.
priprema inicijalnih sredstava

Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: pre po~etka puwewa
minskih bu{otina potrebno je da se izvr{i priprema inicijalnih sredstava. U tu
svrhu detoniraju}i {tapin (ili Nonel cev - za provo|ewe detonacionog impulsa)
treba da se ise~e na odgovaraju}e duìne u zavisnosti od dubine minske bu{otine
i da se pripremi udarna patrona (pri primeni patroniranog eksploziva), ili da se
168
Organizacija rada
poveè sa prajmerima1 (pri primeni ANFO eksploziva). Potrebno je da se pripreme

glavni vod i elektri~ni upaqa~i za aktivirawe cele mreè prema usvojenoj {emi
vezivawa. Za pripremu eksplozivnih sredstava predvi|a se .... minuta.
puwewe minskih bu{otina
Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: u slu~aju primene ANFO

sme{a u svaku od minskih bu{otina, jednog pojasa minirawa, ubacuju se prajmeri
povezani za jedan kraj Nonel cevi. Prajmeri se ubacuju uz pomo} komprimiranog
vazduha, kojim se isti potiskuju do kraja minske bu{otine. Pri tome slobodan kraj
Nonel cevi treba da viri iz minske bu{otine najmawe za 0.5 m. Za ovu radwu
predvi|a se vreme od .... minuta (orjentaciono oko 2 minuta za svaku minsku
bu{otinu). Nakon toga iz pneumatske punilice uz pomo} creva za dopremu
eksplozivne sme{e po~iwe puwewe minskih bu{otina. Brzina puwewa iznosi oko
20 kg/min, {to za koli~inu eksploziva od .... kg po jednom pojasu minirawa (lepezi),
zahteva efiktivno vreme puwewa od ... minuta. Tome treba da se dodaju prekidi
usled preme{tawa creva za puwewe izme|u pojedinih minskih bu{otina, koji
iznose oko ... minuta (po 1 minut izme|u svake minske bu{otine). Tako da vreme,
potrebno za puwewe minskih bu{otina ANFO sme{om, iznosi ... minuta.
povezivawe i paqewe minskih puwewa

Potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: za paqewe minskih
puwewa potrebno je da se prethodno poveù svi slobodni krajevi Nonel cevi sa
glavnim vodom. Na glavni vod se povezuju (u~vr{}uju) dva trenutna elektri~na
detonatora. Kablovi (slobodni krajevi) elektri~nih detonatora povezuju se na
glavni vod elektri~ne mreè. Povezivawe mreè za paqewe zahteva .... minuta.
Na osnovu prethodno navedenog, vreme potrebno za minirawe jednog pojasa
minskih bu{otina iznosi:
t m = t d + t i + t p + t pp ,min (6.6)
gde su: td - vreme potrebno za dopremu (transport) eksploziva,

ti - vreme potrebno za pripremu inicijalnih sredstava,
tp - vreme potrebno za puwewe minskih bu{otina,
tpp - vreme potrebno za povezivawe i paqewe minskih puwewa.
Prethodno prora~unatom vremenu potrebnom za minirawe jednog pojasa

minskih bu{otina, potrebno je da se prikqu~i vreme za izvo|ewe raznih pomo}nih
operacija i radova, kao i vreme za ulazak radnika u rudnik, dolazak na
radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ( tpo ). Tako naprimer: za pomo}ne
operacije, kao {to su ~i{}ewe i odràvawe punilice predvi|a se ... minuta. Za
ulazak radnika u rudnik dolazak na radili{te i povratak sa izlaskom iz jame ...
minuta. Za druge pomo}ne radove ... minuta.
Stoga ukupno vreme za minirawe jednog pojasa minskih bu{otina iznosi:
Tm = tm + tpo ,min (6.7)
1
Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar
stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe. Kao prajmer naj~e{}e se
koristi liveni pentolit. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema
detonatorom, kojim se vr{i wegovo inicirawe.
169

angaòvanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na minirawu jednog
pojasa minskih bu{otina potrebno je da budu angaòvani radnici slede}ih
kvalifikacija:
... VKV radnik(a)
... KV radnik(a)
... PK radnik(a)
6.3 U t o v a r ( i o d v o z ) r u d e
Prilikom organizacije radova na utovaru (i odvozu) odminirane rude
potrebno je da se uzme u obzir slede}e, kao naprimer: minirawem jednog pojasa
vr{i se obarawe slede}e koli~ine rude:
Q = ... t Vr = ... m3
Koeficijent rastresitosti odminirane rude iznosi kr = ..., stoga stvarna

zapremina oborene rude iznosi:
V = Vr kr ,m3 (6.8)
Daqe, potrebno je da se precizira slede}e, kao naprimer: koli~ina rude, koja

se dobija minirawem jednog pojasa minskih bu{otina, u toku ... (jedne) smene iznosi
... t. Smenski kapacitet utovarne jedinice iznosi ... t/sm. Potrebno je da se navede
da smenski kapacitet utovarne jedinice ... t/sm moè da se ostvari tokom
efektivnog vremena rada, u trajawu, od ... ~asova ( tu ).
Pored vremena potrebnog za utovar (i odvoz) odminirane rude, za normalno
odvijawe poslova, potrebno je da se u organizacionu {emu izvo|ewa radova na
otkopavawu ukqu~i i vreme potebno za obavqawe pomo}nih poslova. Pod pojmom
pomo}ni poslovi podrazumevaju se: dolazak radnika na radili{te, pregled
ispravnosti i teku}e odràvawe utovarne opreme, itd. ( tpo ).
Vreme potrebno za utovar (i odvoz) odminirane rude iznosi:
Tu = tu + tpo ,min (6.9)

angaòvanih radnika, kao naprimer: za izvo|ewe radova na utovaru (i odvozu)
odminirane rude potrebno je da budu angaòvani radnici slede}ih
kvalifikacija:
... VKV radnik(a)
... KV radnik(a)
... PK radnik(a)
6.4 [ e m a o r g a n i z a c i j e r a d a n a o t k o p a v a w u
Prethodno su navedeni tehnolo{ki postupci primewene tehnologije
podzemnog otkopavawa. Kao {to je navedeno u primeru: jedan radni ciklus
otkopavawa definisan je izvo|ewem slede}ih radova:
170
Organizacija rada
bu{ewa minskih bu{otina jednog pojasa minirawa,

minirawa istog i
utovarom (i odvozom) oborene rude.
Tako|e su prikazana i vremena potrebna za izvo|ewe navedenih radnih
operacija. Prilikom kreirawa {eme organizacije rada na otkopavawu zna~ajno je
da se razmotri slede}e, kao naprimer:
da li vremena trajawa pojedinih radova omogu}uje wihovo izvo|ewe u toku
jedne radne smene ( 8 ~asova) ?
mogu}nost istovremenog izvo|ewa radnih operacija ?
Daqe je potrebno da se precizira slede}e, kao naprimer prilikom
otkopavawa sigurnosnog stuba primenom Alimak postupka: uzimaju}i u obzir
prethodno navedeno, predlaè se {ema organizacije rada na otkopavawu , koja je
prikazana slede}om tabelom:
Tabela br. 6.1
1. smena (bu{ewe minskih bu{otina)
dolazak radnika na radili{te..............................................................................30 min
*..................................................................................................................................30 min
priprema opreme za bu{ewe ...................................................................................30 min
bu{ewe minskih bu{otina ...................................................................................340 min
uklawawe Alimak platforme ..................................................................................20 min
odlazak radnika sa radili{ta .............................................................................30 min
ukupno .....................................................................................................................480 min
1. smena (utovar)
pregled opreme ........................................................................................................30 min
utovar .....................................................................................................................300 min
~i{}ewe i podmazivawe opreme.............................................................................30 min
doprema eksploziva ...............................................................................................60 min
ukupno .....................................................................................................................480 min
2. smena (bu{ewe minskih bu{otina i minirawe)

podizawe platforme ..............................................................................................20 min
bu{ewe minskih bu{otina ................................................................................... 180 min
puwewe minskih bu{otina i povezivawe mreè...................................................80 min
demontaà dowe vo|ice ........................................................................................60 min
uklawawe platforme i paqewe minskih puwewa ...............................................40 min
~i{}ewe i odràvawe punilice i platforme Alimak ..........................................40 min
ukupno .....................................................................................................................480 min
pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na
platformu, prevoz platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina,
pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu
pre po~etka bu{ewa
171
Prethodno prikazana organizaciona {ema otkopavawa sigurnosnog stuba

moè grafi~ki da se predstavi slede}im ciklogramom radova na otkopavawu.
Tabela br. 6.2
OPI S POSLA VREME BROJ RADNI H ^ ASOVA
(min) 1 2 3 4 5 6 7 8
1. S M E N A
dol azak r adni ka na r adi l i { t e 30
* 30
pr i pr ema opr eme za bu{ ew e 30
bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na 340
ukl aw aw e pl at f or me 20
pr egl ed opr eme za ut ovar 30
ut ovar 300
~i { } ew e i podmazi vaw e opr eme za ut ovar 30
dopr ema ekspl ozi va 60
odl azak r adni ka sa r adi l i { t a 30
2. S M E N A
dol azak r adni ka na r adi l i { t e 30
podi zaw e pl at f or me 20
bu{ ew e mi nski h bu{ ot i na 180
puw ew e mi nski h bu{ ot i na i povezi vaw e mr e` e 80
demont a` a dow e vo| i ce 60
ukl aw aw e pl at f or me i paq ew e mi nski h puw ew a 40
~i { } ew e i odr ` avaw e puni l i ce i pl at f or me Al i mak 40
odl azak r adni ka sa r adi l i { t a 30
* pregled ispravnosti pokretne Alimak platforme i bu{a}e opreme, utovar opreme i pribora na platformu, prevoz
platformom do visine u uskopu na kojoj se vr{i bu{ewe minskih bu{otina, pode{avawe i rasklapawe pokretnih delova
platforme, prikqu~ak creva za vazduh i vodu pre po~etka bu{ewa
172
7 TEHNO-EKONOMSKI POKAZATEQI
OTKOPAVAWA
Neslojevita rudna leì{ta, kao {to je ranije pomenuto karakteristi~na su

po svome vi{e-mawe nepravilnom obliku, promewivom padu i mo}nosti, razli~itim
fizi~ko-mehani~kim osobinama rude i okolnih stena, nepostojanom sadràju
korisne komponente i drugim karakteristikama.
Kod podzemne eksploatacije rudnih leì{ta i izbora metode otkopavawa i
wenih konstruktivnih parametara, pored izu~avawa i poznavawa prirodnih
uslova leì{ta, potrebno je da se ispuni niz tehni~ko-ekonomskih uslova me|u
kojima treba da budu istaknuti slede}i:
sigurnost i zdravi uslovi rada,
niski gubici rude odnosno metala,
obezbe|ewe potrebnog kapaciteta proizvodwe i
niski tro{kovi proizvodwe.
Sigurnost i zdravi uslovi pri radu kod svake metode otkopavawa
predstavqaju glavne uslove, koji moraju da budu ispuweni. Ne sme da se dozvoli
da zbog ekonomi~nosti rada metoda postane opasna po ìvot i rad qudi i
sigurnost rudni~kih instalacija.
Svaka je metoda vi{e-mawe opasna od samog po~etka rada, ukoliko se
preduzimaju rizi~ni radovi. Statistike nesre}nih slu~ajeva pokazuju da se oni
naj~e{}e doga|aju zbog nesmotrenosti radnika i nepridràvawa predvi|enim
propisima o za{titi pri radu.
Kod izbora metode otkopavawa mora da se obezbedi sigurnost od poàra u
jami, provale podzemnih i povr{inskih voda, zaru{avawa nadzemnih i podzemnih
instalacija i objekata i sl.
Za obezbe|ewe zdravih uslova pri radu potrebno je da se obezbedi dobro
provetravawe, t.j. dovo|ewe sveèg vazduha i odvo|ewe {tetnih gasova i
pra{ine, dobro osvetqewe pri radu, dobri i sigurni prilazi do radnih mesta,
zatim da se radne operacije izvode primenom mehanizacije radi osloba|awa
radnika od te{kog fizi~kog rada, kao i da se preduzimaju ostale higijensko
za{titne mere.
Niski gubitci rude imaju veliki zna~aj jer se time produàva vek
eksploatacije rudnika, dok izgubqena sirovina predstavqa nepovratni gubitak
prirodnog bogatstva.
Obezbe|ewe odgovaraju}eg kapaciteta proizvodwe po obimu i kvalitetu ima
velikog uticaja na cenu proizvoda - otkopane rude, kao i na obezbe|ewe
celokupnog plana proizvodwe.
Sa niskim tro{kovima proizvodwe postiè se ve}i ekonomski efekat
rudnika. Niì tro{kovi proizvodwe (otkopavawa), po pravilu, ostvaruju se
ukoliko se po jedinici proizvoda (toni otkopane rude) utro{i mawe materijala i
radne snage.
Radna snaga u podzemnoj eksploataciji ~ini jedan od zna~ajnijih tro{kova
proizvodwe, zbog ~ega je potrebno da se pri izboru tehnolo{kog procesa rada
nastoji da se proizvodni procesi {to vi{e mehanizuju i da mehanizacija bude u
{to ve}oj meri iskori{}ena. Drugim re~ima, potrebno je da se sprovede efikasna
organizacija rada.
173
Na snièwe tro{kova proizvodwe uti~e i stepen osiroma{ewa rude, jer se,

kod ve}eg osiroma{ewa na vi{ak jalovine, koja se dobija prilikom eksploatacije,
bez potrebe angaùje brojnija radna snaga i tro{i vi{e energije i materijala.
Prividna ekonomi~nost moè da se postigne tzv. pqa~ka{kim radom ili
radom na dohvat, tj. kada se u nekom leì{tu otkopavaju samo bogatije partije
rude, a siroma{nije ostavqaju. Ovim na~inom rada u datom momentu mogu da se
postignu visoki ekonomski efekti, ali u kasnijoj fazi proizvodwe to moè da ima
vrlo negativne posledice, ~ime i daqa eksploatacija moè da se dovede u
pitawe. Zbog toga, bilo kod selektivne ili masovne proizvodwe, otkopavawe
leì{ta mora da se izvodi planski i sistamatski.
7.1 K o e f i c i j e n t i s k o r i { } e w a r u d e
Iskori{}ewe rude iz rudnog bloka se, po pravilu, izraàva koeficijentom
iskori{}ewa rude (ir) . Ovaj koeficijent se obra~unava u apsolutnim vrednostim
ili u procentima. Prakti~no, ukoliko se ukupne rudne rezerve nekog rudnog bloka
ozna~e sa T, gubitak rude koji je nastao usled otkopavawa (neotkopani ili
zarobqeni deo rudnih rezervi) sa Tg, i deo rude koji je priozveden iz bloka sa T~,
onda izme|u wih postoji slede}a zavisnost:
T = T~ + Tg ,t (7.1)
Koeficijent iskori{}ewa rude predstavqa odnos izme|u koli~ine proizvedene

rude i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku, odnosno:
T~
ir = (7.2)
T
Koeficijent gubitka rude predstavqa odnos izme|u koli~ine izgubqene rude iz

bloka i ukupne koli~ine rude u rudnom bloku, odnosno:
Tg
gr = (7.3)
T
Izme|u navedenih koeficijenata postoji slede}a zavisnost:
ir + g r = 1 (7.4)
Prilikom prora~una potrebno je da se prikaù slede}e vrednosti:
koli~ina rude koja moè da se proizvede iz ukupnih rudnih rezervi:
T~ = T - Tg ,t (7.5)
koeficijent gubitka rude:
Tg
gr =
T
Gubitak rude prilikom otkopavawa iznosi: gr . 100 = (%).
174
Tehno-ekonomski pokazateqi otkopavawa
koeficijent iskori{}ewa rude:
T~
ir =
T
Iskori{}ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: ir . 100 = (%).
7.2 K o e f i c i j e n t o s i r o m a { e w a r u d e
Osiroma{ewe predstavqa odnos koli~ine jalovine koja je dospela u rovnu
rudu prema ukupnoj koli~ini rovne rude, i izraàva se koeficijentom
osiroma{ewa rude:
T2
Or = (7.6)
T1
gde su: T2 - koli~ina jalovine koja je dospela u rovnu rudu (t) i

T1 - ukupna koli~ina rovne rude ( T1 = T~ + T2 ) (t).
Osiroma{ewe tako|e moè da se izrazi kao smawewe sadràja metala u

proizvedenoj rovnoj rudi, u odnosu na sadràj metala u rudnom bloku.
Prilikom prora~una potrebno je da se prikaè slede}a vrednost:
koeficijent osiroma{ewa rude:
T2
Or =
T1
Osiroma{ewe rude prilikom otkopavawa iznosi: Or . 100 = (%).
7.3 K o e f i c i j e n t p r i p r e m e
Koeficijent pripreme predstavqa odnos potrebnih pripremih radova za
odre|enu metodu otkopavawa prema ukupnoj koli~ini rude koja }e da bude
proizvedena iz nekog otkopa ili otkopnog bloka koji se nalazi izme|u dva
horizonta.
1000 Pr
kp = ,mm/t (7.7)
T1
gde su: Pr - obim pripremnih radova (m) i

T1 - koli~ina proizvedene rovne rude (t).
Koeficijent pripreme sluì kod projektovawa metoda otkopavawa zbog

obra~una u~e{}a pripremih radova u tro{kovima otkopavawa, a kod aktivnih
rudnika i zbog planirawa godi{we koli~ine pripremih radova sa ciqem da se
odrì ili pove}a postoje}i kapacitet proizvodwe.
175
Prilikom prora~una potrebno je da se prikaù slede}i podaci, naprimer:

prilikom otkopavawa potrebno je da se izvr{i slede}i obim pripremnih radova:
izrada (navodi se duìna) m hodnika,
izrada (navodi se duìna) m uskopa,
izrada (navodi se broj) levkastih rudnih sipki,
pri ~emu zapremina iskopa iznosi (navodi se zapremina) m3 rude.
Koeficijent pripreme posebno se izra~unava za hodnike, uskope, razna
pro{irewa i ostale prostorije pripreme. Koeficijent pripreme, za hodnike i
uskope, izraàva se u mm/t proizvedene rude. Za razna pro{irewa, u ovom slu~aju
levkaste rudne sipke, koeficijent pripreme moè da se izra~una u m3/t
proizvedene rude.
Koeficijent pripreme za hodnike iznosi:
1000 l h
kp = ,mm/t (7.8)
T1
gde su: lh - duìna hodnika koji treba da budu izra|eni (m) i

Koeficijent pripreme za uskope iznosi:
1000 l u
kp = ,mm/t (7.9)
T1
gde su: lu - duìna uskopa koji treba da budu izra|eni (m) i

Koeficijent pripreme za levkaste rudne sipke iznosi:
Vi
kp = ,m3/t (7.10)
T1
gde su: Vi - zapremina iskopa prilikom izrade datog broja

levkastih rudnih sipki (m3) i
7.4 P r o d u k t i v n o s t m e t o d e o t k o p a v a w a
i kapacitet proizvodwe
Produktivnost ili intenzitet metode otkopavawa ima veliki zna~aj u
ekonomici jednog rudnika, obzirom da se ve}om produktivno{}u metode
otkopavawa postiè ve}i kapacitet proizvodwe. Produktivnost metode
otkopavawa se naj~e{}e izraàva koeficijentom intenziteta proizvodwe, koji
predstavqa odnos proizvodwe rude u jednom bloku u toku godine prema jedinici
povr{ine otkopavawa.
176
T1
Ki = ,t/m2 (7.11)
P
gde su: T1 - godi{wa proizvodwa rovne rude (t) i

P - povr{ina rudnog tela ili otkopnog bloka (m2).
Navedeni koeficijent predstavqa adekvatan pokazateq produktivnosti

metode otkopavawa u slu~ajevima eksploatacije strmih leì{ta, kada se
otkopavawe nekog otkopnog bloka (dela leì{ta) vr{i tokom duèg vremenskog
perioda. Time se obezbe|uje konstantna vrednost aktivnih rudnih povr{ina tokom
duèg vremenskog perioda.
Produktivnost metode otkopavawa, tako|e, moè da bude definisana
brzinom (potrebnim vremenom) otkopavawa pojedinih otkopnih blokova ili delova
leì{ta.
Godi{wa proizvodwa rovne rude moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
T1 = Td nd ,t (7.12)
gde su: Td - dnevna proizvodwa rovne rude (t),

nd - broj radnih dana u toku godine.
Td = Ts ns ,t (7.13)
gde su: Ts - proizvodwa rovne rude u toku jedne smene (t),

ns - broj radnih smena u toku jednog radnog dana.
7.5 O t k o p n i u ~ i n c i
Ocena produktivnosti rada u podzemnoj eksploataciji moè da se izrazi
u~inkom, koji predstavqa koli~inu proizvoda po izvr{enoj osmo~asovnoj nadnici.
Pri tome se razlikuju slede}i u~inci: otkopni u~inak, u~inak na raznim
operacijama ili procesima, jamski u~inak, rudni~ki u~inak. Svi navedeni u~inci
izraàvaju se u tonama po nadnici (t/nad).
Otkopni u~inak predstavqa produktivnost radnika u procesu otkopavawa, a
u wega su ukqu~ene sve utro{ene nadnice na pripremi, na bu{ewu u otkopima,
minirawu, utovaru rude, podgra|ivawu, zasipavawu i na svim pomo}nim radovima
prilikom otkopavawa.
T
U= ,t/nad (7.14)
n
gde su: U - u~inak pri izvo|ewu odre|ene radne operacije (t/nad),

T - koli~ina rude koja se otkopa u toku jedne radne smene (t),
n - broj nadnica koje su potrebne za otkopavawe T koli~ine rude.

U~inak na bu{ewu minskih bu{otina:
T
Ub = ,t/nad (7.15)
nb
177
gde su: Ub - u~inak na bu{ewu minskih bu{otina (t/nad),

T - koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t),
(ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja
pojaseva minskih bu{otina, potrebno je da se prethodno navedena
koli~ina rude pomnoì sa brojem pojaseva)
nb - broj nadnica angaòvanih na bu{ewu minskih bu{otina koje su
potrebne za otkopavawe T koli~ine rude.
U~inak na minirawu:
T
Um = ,t/nad (7.16)
nm
gde su: Ub - u~inak na minirawu(t/nad),

T - koli~ina rude u jednom pojasu minskih bu{otina (t),
(ukoliko se u toku jedne radne smene vr{i minirawe ve}eg broja
pojaseva minskih bu{otina, potrebno je da se prethodno navedena
koli~ina rude pomnoì sa brojem pojaseva)
nb - broj nadnica angaòvanih na minirawu, kojim se vr{i otkopavawe T
koli~ine rude.
U~inci na utovaru (i odvozu) rude:
T
Uu = ,t/nad (7.17)
nu
gde su: Uu - u~inak na utovaru (i odvozu) rude (t/nad),

T - koli~ina rude koju je potrebno, saglasno organizaciji rada na
otkopavawu, utovariti (i odvesti) (t),
nu - broj nadnica angaòvanih na utovaru (i odvozu) T koli~ine rude.
Primer prora~una otkopnih u~inaka

[emom organizacije rada na otkopavawu sigurnosnog stuba predvi|eno je da
se obarawe jednog pojasa minirawa - 675 t izvr{i tokom dve osmo~asovne radne
smene. Za otkopavawe sigurnosnog stuba odre|uju se u~inci za slede}e
tehnolo{ke postupke otkopavawa: bu{ewe, minirawe, i utovar.
U~inak na bu{ewu minskih bu{otina:

Za izvo|ewe radova na bu{ewu minskih bu{otina predvi|a se angaòvawe
tri radnika, pri ~emu su dva radnika angaòvana neposredno na radu sa bu{a}om
opremom dok je tre}i radnik angaòvan za pomo}ne poslove. Za bu{ewe minskih
bu{otina jednog pojasa minirawa potrebne su dve radne smene. Stoga je za
izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 6 nadnica. Minirawem jednog pojasa
minirawa obara se 675 t rude, stoga odgovaraju}i u~inak ima slede}u vrednost:
675 t
Ub = = 112.5 t / nad
6 nad
178
U~inak na minirawu:
Za izvo|ewe radova na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina bi}e
angaòvana tri radnika. Tom prilikom se vr{i izvo|ewe slede}ih poslova:
puwewe minskih bu{otina eksplozivom, ugradwa prajmera, za~epqewe minskih
bu{otina, povezivawe minskih puwewa i wihovo paqewe. Navedeni radovi
izvr{avaju se tokom jedne radne smene navedenog radnog ciklusa, koji traje dve
radne smene. Stoga je za izvr{ewe navedenih radova potrebno ukupno 3 nadnice.
U~inak na minirawu jednog pojasa ima slede}u vrednost:
675 t
Um = = 225 t / nad
3 nad
U~inak na utovaru rude:

Na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba bi}e angaòvan jedan
radnik. Utovar rude se izvr{ava tokom jedne radne smene navedenog radnog
ciklusa, koji traje dve radne smene. Tom prilikom se koli~ina od 253 t rude
utovari u vagonete i transportuje do centralne rudne sipke. Za izvr{ewe radova
na utovaru 253 t rude, tokom otkopavawa sigurnosnog stuba, potrebna je 1 nadnica.
Stoga u~inak na utovaru ima slede}u vrednost:
Uu = 253 t/nad
7.6 N o r m a t i v i r a d n e s n a g e , m a t e r i j a l a i e n e r g i j e
Normativi predstavqaju potrebnu koli~inu nadnica, mterijala i elektri~ne
energije za proizvodwu jedne tone rovne rude. êsto se normativi, zbog malih
koli~ina utro{ka nadnica, materijala i elektri~ne energije, izraàvaju na 1000
tona rude umesto na jednu tonu. Normativi se obra~unavaju za razne faze i procese
rada, a zatim i zbirno za ukupnu proizvodwu rudnika.
Prilikom otkopavawa najzna~ajniji su normativi radne snage, materijala i
energije.
a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e
Normativ radne snage izra~unava se kao zbir normativa radne snage za
odre|ene tehnolo{ke postupke otkopavawa, napr. bu{ewe minskih bu{otina,
minirawe, utovar (i odvoz) itd.
Normativ radne snage predstavqa recipro~nu vrednost u~inka i moè da se
izrazi pomo}u slede}e formule:
1
N= ,nad/t (7.18)
U
gde su: N - normativ radne snage za odre|eni tehnolo{ki postupak i

U - u~inak na izvo|ewu odre|enog tehnolo{kog postupka (t/nad).
Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina:
1
Nb = ,nad/t (7.19)
Ub
179
Normativ radne snage na minirawu:
1
Nm = ,nad/t (7.20)
Um
Normativ radne snage na utovaru (i odvozu):
1
Nu = ,nad/t (7.21)
Uu
Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu, minirawu i

utovaru sa odvozom rude) iznosi:
NO = Nb + Nm + Nu ,nad/t (7.22)
b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a
Normativi materijala predstavqaju pokazateqe potro{we razli~itih
materijala po jedinici proizvoda (u slu~aju otkopavawa - tona rovne rude).
Pojedina~ni normativi materijala mogu da se izra~unaju pomo}u slede}e formule:
Q mx
q mx = ,jedinica koli~ine materijala / t (7.23)
T
gde su: Qmx - koli~ina odre|enog materijala koja se potro{i prilikom

otkopavawa T koli~ine rovne rude,
T - koli~ina otkopane rovne rude (t).
v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e
Normativ elektri~ne energije predstavqa potrebnu koli~inu elektri~ne
energije za proizvodwu jedinice proizvoda (u slu~aju otkopavawa - tona rovne
rude). Navedeni normativ moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Qe
qe = ,kWh/ t (7.24)
T
gde su: Qe - koli~ina elektri~ne energije koja se potro{i prilikom otkopavawa

T koli~ine rovne rude (kWh),
T - koli~ina otkopane rovne rude (t).
Normativi materijala i energije prikazuju se tabelarno po uzoru na slede}u

tabelu:
Tabela br. 7.1
Redni broj Materijal / energija Jedinica mere Normativ
Primer prora~una normativa radne snage, materijala i energije

Prora~un normativa radne snage, materijala i energije bi}e prikazan na
primeru otkopavawa sigurnosnog stuba, kao u primeru prora~una otkopnih u~inaka.
180
a) N o r m a t i v r a d n e s n a g e
Normativ radne snage na bu{ewu minskih bu{otina:
Obzirom da u~inak na bu{ewu minskih bu{otina iznosi 112.5 t/nad, normativ

radne snage na bu{ewu minskih bu{otina iznosi:
1
Nb = = 0.009 nad/t
112.5
Normativ radne snage na minirawu:

Obzirom da u~inak na minirawu jednog pojasa minskih bu{otina iznosi
225 t/nad, normativ radne snage na minirawu iznosi:
1
Nm = = 0.0044 nad/t
225
Normativ radne snage na utovaru:

Obzirom da u~inak na utovaru rude tokom otkopavawa sigurnosnog stuba
iznosi 253 t/nad, normativ radne snage na utovaru iznosi:
1
Nu = = 0.004 nad/t
253
Ukupna vrednost normativa radne snage na otkopavawu (bu{ewu, minirawu i

utovaru rude) iznosi:
NO = Nb + Nm + Nu
NO = 0.009 + 0.0044 + 0.004 = 0.0174 nad/t
b) N o r m a t i v i m a t e r i j a l a
Glavni potro{ni materijali tokom otkopavawa navedenog sigurnosnog stuba
su: eksploziv i sredstva za paqewe minskih puwewa.
Potro{wa ANFO eksplozivne sme{e
Za minirawe jednog pojasa, pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude, potrebno je
101.25 kg ANFO sme{e. Stoga normativ eksploziva iznosi:
101.25
q m1 = = 0.15 kg / t
675
Potro{wa prajmera
Za minirawe jednog pojasa, pri ~emu se vr{i obarawe 675 t rude, potrebno je 32
(16 2) prajmera. Stoga normativ prajmera iznosi:
32
q m2 = = 0.047 kom/t
675
181
Potro{wa Nonel cevi
Ukupna duìna minskih bu{otina, jednog pojasa minirawa, iznosi 74.40 m. Ovoj
duìni potrebno je da se doda jo{ 8 m - koliko iznosi zbirna duìna krajeva Nonel
cevi koje prema{uju duìne minskih bu{otina. Za glavni vod potrebno je jo{ 15 m,
{to ukupno iznosi 97.40 m ili pribli`no 98 m. Stoga normativ Nonel cevi iznosi:
98
q m3 = = 0.145 m / t
675
Potro{wa elektri~nih detonatora
Za aktivirawe Nonel cevi koriste se dva elektri~na detonatora, stoga

normativ elektri~nih detonatora iznosi:
2
q m4 = = 0.003 kom / t
675
v) N o r m a t i v e l e k t r i ~ n e e n e r g i j e
Sva oprema za: bu{ewe, puwewe minskih bu{otina, pokretawe radne
platforme Alimac, provetravawe radili{ta i dr. radi na komprimirani vazduh,
koji }e se proizvoditi kompresorom na elektri~ni pogon (glavni kompresor).
Potro{wa vazduha za bu{ewe
q b = t ~ V~ = 372 10 = 3720 m 3
gde su: t~ - ~isto vreme bu{ewa jedne lepeze minskih bu{otina (372 min.),
V~ - potro{wa vazduha bu{a}eg ~eki}a BBC 120FZ (10 m3/min).
Potro{wa vazduha za pokretawe platforme Alimak
q pl = t pl Vpl = 20 14 = 280 m 3
gde su: tpl - vreme podizawa i spu{tawa platforme (20 min),

Vpl - potro{wa vazduha pri podizawu platforme (14 m3/min).
Potro{wa vazduha za provetravawe

Provetravawe radili{ta vr{i}e se izme|u smena u vremenskom periodu od
oko 1h, odnosno 60 minuta. U tom periodu vr{i}e se uduvavawe komprimiranog
vazduha, protokom od 3 m3/min, stoga potro{wa vazduha za provetravawe iznosi:
q p = 60 3 = 180 m 3
Potro{wa vazduha punilice za ANFO eksploziv
Zapremina punilice iznosi 100 l = 0.1 m3, {to pribli`no odgovara koli~ini
eksploziva za jedno minirawe (101.25 kg), za produvavawe creva za puwewe pre
upotrebe potrebno je oko 3 m3 vazduha. Stoga potro{wa vazduha za ANFO punilice
iznosi:
qpu = 3 m3
182
Potro{wa vazduha za utovar rude.
q u = t u Vu = 300 8 = 2400 m 3
gde su: tu - vreme utovara (300 min),

Vu - potro{wa vazduha utovarne lopate CAVO 320 (8 m3/min).
Ukupna potro{wa komprimiranog vazduha
Q = q b + q pl + q p + q pu + q u = 3720 + 280 + 180 + 3 + 2400 = 6583 m 3
Specifi~na potro{wa komprimiranog vazduha
Q 6583
qs = = = 9.75 m 3 / t
675 675
Ra~una se da su gubici vazduha oko 20%, stoga specifi~na potro{wa vazduha

iznosi:
qs = 9.75 1.2 = 11.7 m3/ t
Normativ elektri~ne energije (koja se koristi za proizvodwu komprimiranog

vazduha) iznosi:
Ek = e qs kg = 0.075 11.7 1.15 = 1 kWh/ t
gde su: e - potro{wa elektri~ne energije za proizvodwu 1 m3 komprimiranog

vazduha (kWh/ t),
kp - koeficijent gubitaka (15 %).
Normativi bu{a}ih {ipki, bu{a}ih kruna, guma za utovarnu lopatu, uqa za

pomazivawe i gumenih creva usvojeni su na osnovu iskustvenih podataka.
Normativi materijala i energije prikazani su , po uzoru na tabelu br. 7.1, u
slede}oj tabeli:
Tabela br. 7.2
Redni broj Materijal / energija Jedinica mere Normativ
1 ANFO eksplozivna sme{a kg/ t 0.15
2 Poja~nici detonacije kom./ t 0.047
3 Detoniraju}i {tapin m/ t 0.145
4 Elektri~ni detonatori kom./ t 0.003
5 Elektri~na energija kWh/ t 1
6 Bu{a}e krune kom./ t 0.002
7 Bu{a}e {ipke kom./ t 0.0005
8 Gume za utovarnu lopatu kom./ t 0.0008
9 Uqe za podmazivawe kg/ t 0.02
10 Gumena creva m/ t 0.001
183
7.7 M i n i m a l n a m o } n o s t r u d n e ` i l e
koja moè ekonomi~no da se otkopava
Sastavni delovi mnogih hidrotermalnih ìlnih leì{ta olova i cinka, kao
i drugih metala su tanke rudne ìle, koje ~esto imaju vrlo visok sredwi sadràj
metala. Navedena leì{ta, bez obzira na visok sadràj metala, ne retko ostaju
neotkopana, delom zbog neprilago|ene tehnologije otkopavawa, i delom zbog
nepotpunih podataka o vrednosti metala u rudnim rezervama.
U ovom delu bi}e prikazan postupak prora~una minimalne mo}nosti rudne
ìle koja moè ekonomi~no da se otkopava. Navedena mo}nost rudne ìle
prvenstveno zavisi od: sredweg sadràja metala u rudi, trì{ne vrednosti tone
metala i ukupnih tro{kova proizvodwe metala iz jedne tone rude.
Koli~ina metala (M) u rudnom bloku, odnosno delu rudne ìle, povr{ine 1 m2
i mo}nosti d (slika br. 7.1) moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
M = d m iu ,t (7.25)
gde su: d - mo}nost rudne ìle (m),

m - sredwi sadràj metala u rudnoj ìli,
- zapreminska masa rude (t/m3) i
iu - koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe.
Slika br. 7.1 - Prikaz rudnog bloka
Tehnolo{ki proces proizvodwe metala ~ine slede}e faze: eksploatacija

rude, koncentracija i metalur{ki proces, odnosno proizvodwa metala iz rude.
Stoga koeficijent iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe moè
da se prikaè slede}im izrazom:
iu = ie ik im (7.26)
gde su: ie - koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude,

ik - koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude i
im - koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu.
184
Tokom eksploatacije rude dolazi do wenog osiroma{ewa, {to doprinosi

smawewu sadràja metala u jednoj toni rovne rude (mr < m), kao osnovnoj jedinici
proizvoda. Stoga potrebno je da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi Mr,
dobijenoj otkopavawem rudne ìle, pri ~emu povr{ina otkopa iznosi 1 m2.
Navedena koli~ina metala moè da se odredi pomo}u slede}e formule:
Mr = d m r i u ,t (7.27)
gde je: mr - sredwi sadràj metala u rovnoj rudi.
Sredwi sadràj metala u rovnoj rudi moè da se odredi pomo}u slede}e

formule:
m r = m (1 o r ) (7.28)
gde je: or - koeficijent osiroma{ewa rude.
Po{to se u jedna~inu (7.27) uvrsti jedna~ina (7.28), dobija se kona~an oblik

jedna~ine pomo}u koje moè da se odredi koli~ina metala u rovnoj rudi:
Mr = d m (1 o r ) i u (7.29)
Trì{na vrednost metala iz Mr - koli~ine metala u rovnoj rudi moè da se

odredi pomo}u slede}e formule:
C r = Mr C m (7.30)
gde je: Cm - trì{na vrednost 1t metala (din/t).
Ukoliko se u jedna~inu (7.30) uvrsti jedna~ina (7.29), dobija se slede}i izraz:
C r = d m (1 o r ) i u C m (7.31)
Ekonomi~nost poslovawa na proizvodwi metala (iz jedne tone rude) je

obezbe|ena ukoliko je ispuwen slede}i uslov:
Cr Tu (7.32)
gde: Tu predstavqa - ukupne tro{kove proizvodwe metala iz 1 t rude.
Ukupne tro{kove proizvodwe metala iz jedne tone rude ~ini zbir tro{kova
pojedinih faza tehnolo{kog procesa proizvodwe, odnosno: tro{kova
eksploatacije, tro{kova koncentracije, tro{kova transporta koncentrata i
metalur{kih tro{kova proizvodwe metala.
Dowa granica ekonomi~nosti otkopavawa moè da se izrazi slede}om
jedna~inom:
Cr = Tu (7.33)
185
Ukoliko se u jedna~inu (7.33) uvrsti jedna~ina (7.31) dobija se slede}i izraz:
d m (1 o r ) i u C m = Tu (7.34)
Stoga minimalna mo}nost rudne ìle koja moè ekonomi~no da se otkopava

moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
Tu
d= ,m (7.35)
m (1 o r ) i u C m
Obzirom da rudne ìle nemaju konstantnu mo}nost po pruàwu i po padu, uvek

treba da se uzima u obzir wihova prose~na mo}nost.
Primer prora~una minimalne mo}nosti rudne ìle

koja moè ekonomi~no da se otkopava
Tehnolo{ki proces proizvodwe antimona u nekom rudniku odlikuje se
slede}im tehnolo{ko-ekonomskim pokazateqima:
zapreminska masa rude iznosi 3.6 t/m3,
sredwi sadràj antimona u rudnoj ìli iznosi 10 %,
pri eksploataciji osiroma{ewe rude iznosi 15 %,
koeficijent iskori{}ewa metala pri eksploataciji rude iznosi 86 %,
koeficijent iskori{}ewa metala pri koncentraciji rude iznosi 91 %,
koeficijent iskori{}ewa metala u metalur{kom procesu iznosi 95 %,
ukupni tro{kovi proizvodwe antimona iznose 350 din/t,
trì{na vrednost antimona iznosi 4600 din/t.
Potrebno je da se izra~una minimalna mo}nost rudne ìle koja, shodno
prikazanim uslovima, moè ekonomi~no da se otkopava.
Re{ewe
Na osnovu raspoloìvih podataka potrebno je da se izra~una koeficijent
iskori{}ewa metala u tehnolo{kom procesu proizvodwe. Navedeni koeficijent
iznosi:
iu = ie ik im = 0.86 0.910.95 = 0.74
Minimalna mo}nost rudne ìle koja moè ekonomi~no da se otkopava iznosi:
Tu 350
d= = = 0.336 m 34 cm
m (1 o r ) i u C m 0.1 (1 0.15) 3.6 0.74 4600
186
DODACI
Dodatak A
PROJEKTOVAWE RAMPE
Rampa predstavqa kosu podzemnu prostoriju koja povezuje horizonte ili

otkopne nivoe, i tako je projektovana i izvedena da omogu}uje kretawe motornih
vozila. Prilikom projektovawa rampe potrebno je da se vodi ra~una o tome da
trasa rampe ne "u|e" u rudu ili u postoje}u prostoriju, odnosno da ista bude izvan
zone pomerawa i pove}anih pritisaka izazvanih otkopavawem.
Popre~ni presek rampe se niu~emu ne razlikuje od popre~nog preseka
horizontalne prostorije namewene za kretawe jamske dizel mehanizacije, i
uslovqen je gabaritima najve}eg vozila i fizi~ko-mehani~kim osobinama stene u
kojoj je prostorija izra|ena.
Osnovni parametar rampe je wen nagib. Za odre|ivawe nagiba rampe ne
postoje odre|ena pravila. Nagib rampe je uglavnom uslovqen maksimalnom
vredno{}u nagiba (uspona) koje transportno sredstvo, koje se wome kre}e, moè da
savlada pod predvi|enim punim optere}ewem. Razli~ite vrednosti nagiba
prikazane su u tabeli A.1.
Tabela A.1
NAGIB %
1:5 20 11.31 11 18 36
1:6 16.67 9.46 9 27 44
1:7 14.29 8.13 8 7 48
1:8 12.5 7.13 7 7 30
1:9 11.11 6.34 6 20 25
1 : 10 10 5.71 5 42 38
Nagib rampe naj~e{}e se izraàva odnosom napr. 1:7, {to zna~i da se

horizontalnom projekcijom duìne rampe od 7 m savlada visinska razlika od 1 m.
Navedeni slu~aj prikazan je na slici A.1.
(a)
(b)
Slika A.1 - (a) prikaz rampe u osnovi,

(b) podu`ni presek rampe
Duìna rampe moè da se izra~una, na osnovu slikeA.2, pomo}u slede}e formule:
l = h 2 + lp 2 (A.1)
gde su: l - duìna rampe,

h - visinska razlika,
lp - duìna horizontalne projekcije rampe.
189
l
h
lp
Slika A.2 - Konstruktivni elementi rampe
U planu rampa se crta kao hodnik, s tom razlikom {to se uz konturne linije
hodnika sa unutra{we strane ucrtavaju paralelne, tanke, pune linije ~itavom
duìnom rampe. Na po~etku i na kraju rampe, kao i na svim karakteristi~nim
mestima vr{i se obeleàvawe kote poda prostorije. Na planovima tako|e mogu da
se obeleàvaju i kote krova ili drugih delova prostorije, stim {to takvo
obeleàvawe zahteva dodatno obja{wewe unete brojne vrednosti. Ukoliko
navedeno dodatno obja{wewe ne postoji, zna~i da se uneta brojna vrednost odnosi
na kotu poda prostorije.
Tako|e je potrebno da se na crte` unese i podatak o nagibu rampe. Navedeni
podatak se unosi ucrtavawem strelice, ~iji smer ozna~ava smer pada rampe. Brojna
vrednost nagiba (pada) rampe ispisuje se neposredno iznad ucrtane strelice.
Ukoliko je to izvodqivo, strelica i brojna vrednost se unose unutar ucrtane
rampe, u suprotnom unose se pored iste. Tako|e je dozvoqeno da se na isti na~in
ozna~i i uspon rampe, stim {to je u tom slu~aju potrebno da se ispred brojne
vrednosti napi{e - uspon.
Retki su slu~ajevi da se rampa sastoji iskqu~ivo od pravih deonica, odnosno
da je sa istim azimutom. U ve}ini slu~ajeva javqa se potreba da se rampom malog
nagiba savladaju velike visinske razlike. Stoga se javqa potreba da se velika
duìna rampe locira na, uslovno re~eno, malom prostoru u blizini rudnog tela.
Ovo je izvodqivo uz ~este promene pravca rampe. Promena pravca rampe ostvaruje
se kru`nim krivinama, ~iji je minimalni polupre~nik (radijus) uslovqen tehni~kim
karakteristikama vozila koje }e wome da se kre}e. Kru`na krivina sa
pripadaju}im konstruktivnim elementima prikazana je {ematski na slici A.3.
Slika A.3 - Konstruktivni elementi kru`ne krivine
190
Dodatak A
Kru`na krivina je odre|ena slede}im konstruktivnim elementima:
- radijusom krivine (R),

- obuhvatnim uglom (),
- centrom krivine (CK),
- po~etkom krivine (PK), i
- krajem krivine (KK).
Radijus krivine je definisan kao rastojawe od centra krivine do podu`ne

ose rampe. Duìna dela rampe u krivini moè da se izra~una pomo}u poznatog
obrasca za duìnu kru`nog luka:
lp = R (A.2)
gde su: lp - projektovana duìna rampe u krivini (m),

- obuhvatni ugao (rad) i
R - radijus krivine (m).
Izra~unata duìna (lp) odnosi se na osu prostorije. Po{to je rampa i u krivini

izra|ena pod nagibom, stvarna duìna rampe moè da se izra~una pomo}u slede}e
formule:
lp
l= ,m (A.3)
cos
gde je: - ugao nagiba rampe ().
Rampa u krivini ima izgled zavojnice, kao {to je prikazano na slici A.4 i
konstrui{e se tako da podu`na osa dela rampe u pravcu bude tangenta na krug
radijusa R.
Slika A.4 - Prikaz geometrije rampe
Narednim primerom bi}e prikazan postupak projektovawa rampe.
191
Primer projektovawa rampe (1) :

Potrebno je da se projektuje rampu kojom }e da se ostvari transportna
komunikacija izme|u dva eta`na hodnika EH-125 i EH-95, koji su prikazani na
slici A.5. Potrbno je da se rampa projektuje pod nagibom 1:7, pri ~emu minimalni
radijus krivine iznosi R=20 m.
Slika A.5 - Prikaz eta`nih hodnika u osnovi
Re{ewe (1) :
Visinska razlika izme|u eta`nih hodnika EH-125 i EH-95 iznosi:
h = 125 - 95 = 30 m.
Da bi se rampom, nagiba 1:7, savladala visinska razlika od 30 m potrebno je

da wena duìna iznosi:
lp = 30 7 = 210 m .
Izra~unata vrednost duìne predstavqa horizontalnu projekciju stvarne duìne

rampe ( l ), i ona se u stvari koristi za projektovawe trase rampe u osnovi. Kao {to
moè da se vidi na slici A.5 prakti~no je nemogu}e da se prikazani eta`ni
hodnici poveù rampom duìne 210 m, bez promene pravca. O~igledno je da
re{ewe ovog zadatka obuhvata projektovawe rampe koja ima dve prave deonice i
jednu kru`nu krivinu.
Prilikom projektovawa rampe neophodno je da se po{tuje uslov minimalne
vrednosti radijusa krivine R = 20 m, tako da orjentacione vrednosti navedenih
deonica rampe mogu da se odrede na slede}i na~in:
duìna krivine (kru`nog luka), za orjentaciono uzetu vrednost obuhvatnog
ugla od = 180, iznosi lk 60 m,
duìne pravih deonica iznose:
210 - 60
l1 = l 2 75 m
2
Na ovaj na~in odre|ene duìne pojedinih deonica rampe odgovaraju raspoloìvom

prostoru za projektovawe, koji je odre|en lokacijom navedenih eta`nih hodnika.
192
Dodatak A
Na mestu spoja eta`nog hodnika i rampe po pravilu vr{i se izrada spojnog

hodnika, duìne 5 - 10 m, koji ima isti azimut kao i rampa. Spojni hodnik ima istu
kotu kao eta`ni hodnik, i prakti~no wegova duìna predstavqa udaqewe
po~etka rampe od eta`nnog hodnika.
Prema tome kota po~etka rampe iznosi: KPR = 125.00 m
Postupak projektovawa rampe se sastoji u vo|ewu trase rampe u planu,

grafi~kim putem. Pri tome mora da se vodi ra~una o tome da zbirna duìna
pojedinih deonica ne prekora~i vrednost duìne rampe (210 m), kojom se uz nagib
1:7 savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika (30 m). Jedno od
re{ewa dobijeno navedenim postupkom prikazano je na slici A.6.
Slika A.6 - Izgled projektovane rampe u osnovi, re{ewe (1)
193
Prva deonica rampe l1, koja je projektovana u pravcu, predstavqa rastojawe

od po~etka rampe (PR) do po~etka kru`ne krivine (PK), i wena duìna iznosi:
l1 = 83 m.
Obzirom da nagib rampe iznosi 1:7, navedenom deonicom rampe savladana je

visinska razlika h1, koja iznosi:
1
h1 = 83 = 11.86 m .
7
Stoga kota po~etka kru`ne krivine (PK) iznosi:
K PK = K PR - h1 = 125.00 - 11.86 = 113.14 m .

KPK = 113.14 m
Kru`na krivina odre|ena radijusom R = 20 m i obuhvatnim uglom = 198,

odnosno

= 198 = 3.45 rad ,
180
ima slede}u duìnu:
l k = R = 20 3.45 = 69 m .
lk = 69 m
Deonicom rampe, koju ~ini kru`na krivina duìne lk, savladana je visinska
razlika hk koja iznosi:
1
h k = 69 = 9.86 m .
7
Stoga kota kraja kru`ne krivine (KKK) iznosi:
K KK = K PK - hk = 113.14 - 9.86 = 103.28 m .

KKK = 103.28 m
Posledwa deonica rampe l2, koja je projektovana u pravcu, predstavqa

rastojawe od kraja kru`ne krivine (KK) do kraja rampe (KR), i wena duìna iznosi:
l2 = 58 m
Navedenom deonicom rampe savladana je visinska razlika h2, koja iznosi:
1
h 2 = 58 = 8.28 m .
7
Stoga kota kraja rampe (KKR) iznosi:
K KR = K KK - h 2 = 103.28 - 8.28 = 95.00 m .
KKK = 95,00 m
Prikazanim deonicama rampe dostignuta je kota eta`nog hodnika EH-95, odnosno

savladana je visinska razlika od 30 m.
194
Dodatak A
Navedenim deonicama, na pribli`no 10 m udaqewa od eta`nog hodnika EH-95

dostignuta je kota kraja rampe, {to predstavqa duìnu spojnog hodnika
projektovanog kao i na po~etku rampe.
Pri tome stvarna duìna rampe iznosi:
l = 302 + 2102 = 212.13 m .
Uglavnom se doga|a da pri prvom poku{aju ne moè da se do|e do kona~nog

re{ewa, ve} se ono dostiè nizom razli~itih korekcija.
Tako|e, postoji ve}i broj re{ewa u kojima konstrukcija rampe zadovoqava
zadate kriterijume. Na primer, prethodni zadatak mogao je da bude re{en i na
slede}i na~in:
Re{ewe (2) :
Grafi~kim putem dobijeno je re{ewe prikazano na slici A.7, po kome se
projektovana rampa sastoji od slede}ih deonica:
prave deonice, duìne l1 = 55 m (PR-PK),

deonice koja se sastoji od kru`ne krivine (PK-KK), radijusa R = 25 m i
obuhvatnog ugla = 270, duìne lk = 117.81 m, i
prave deonice (KK-KR), duìne 72.5 m.
Projektovanom duìnom rampe, koja iznosi:
l p = l 1 + l k + l 2 = 55 + 117.81+ 72.5 = 245.31 m ,
savladana je visinska razlika h, koja iznosi:
1 1
h = lp = 245.31 = 35.04 m
7 7
.
Time se rampom prikazane duìne (lp) si{lo ispod nivoa eta`nog hodnika EH-95
za 5.04 m.
Kao {to je prikazano u prethodnom re{ewu, projektovana duìna rampe kojom se za
dati nagib rampe (1:7) savla|uje visinska razlika izme|u dva eta`na hodnika
(30 m) iznosi lp = 210 m.
Stoga je potrebno da se duìna jedne od deonica rampe, koje su prikazane na slici
A.7 smawe za 35.31 m (245.31-210 = 35.31), ~ime bi se dobilo ispravno re{ewe
zadatka.
Obzirom da je pravac deonice rampe l2 paralelan sa pravcem EH-125, mogu}e je da se

izvr{i translatorno pomerawe deonice l1 i kru`ne krivine lk du` istog pravca, u
smeru kraja rampe za duìnu 35.31 m. Time bi se izvr{ilo skra}ivawe deonice
rampe l2 za 35.31 m, pri ~emu deonice l1 i lk ostaju nepromewene duìne.
Navedenim pomerawem deonica rampe dobija se novoprojektovana trasa rampe
(PR - PK - KK - KR, na slici A.7), prikazana na slici A.8 koja ujedno predstavqa
ispravno re{ewe zadatka.
195
Slika A.7 - Postupak projektovawa rampe u osnovi, re{ewe (2)
Potrebno je da se napomene da isti postupak re{avawa moè da se primeni i

u slu~aju da projektovana trasa rampe (pri prvom koraku re{avawa) ima duìnu
mawu od potrebne.
196
Dodatak A
Slika A.8 - Izgled projektovane rampe u osnovi, re{ewe (2)
Primer projektovawa rampe (2) :

U ciqu pripreme dela leì{ta za otkopavawe projektovani su eta`ni
hodnici na kotama: 62.00, 71.00, 80.00, 89.00, i 98.00. Da bi utovarno-transportnoj i
bu{a}oj opremi, na dizel pogon, bio obezbe|en pristup u svaki od navedenih
eta`nih hodnika, potrebno je da se isti rampom poveù sa transportnim hodnikom
TH-42 na koti K+42.00 m, i servisnim hodnikom SH-110 na koti K+110.00 m. Potrebno
je da se rampa projektuje sa nagibom 1:7, pri ~emu minimalni radijus krivine iznosi
Rmin = 15 m.
Prilikom projektovawa rampe potrbno je da se vodi ra~una o tome da spojni
hodnici rampe sa eta`nim hodnicima (SpH) budu {to kra}i, i da rampa ni jednim
svojim delom ne bude u rudnom telu, odnosno otkopu blià od 10 m.
197
Tehni~ki opis rampe
Servisna rampa, koja povezuje eta`ne hodnike: EH-62, EH-71, EH-80, EH-89, i EH-98
sa transportnim hodnikom TH-42 na koti K+42.00 m i servisnim hodnikom SH-110 na
koti K+110.00 m, projektovana je sa nagibom 1:7.
Po~etak rampe je na koti K+42.00 m, i izme|u rampe i transportnog hodnika

projektovan je kratak spojni hodnik, odakle i po~iwe wena izrada.
Prva deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne 79.80 m, sa
po~etkom na koti K+42.00 m, dok je wen kraj na koti K+53.29 m.
Druga deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa R = 20 m i

obuhvatnog ugla = 142. Po~etak deonice je na koti K+53.29 m, dok je wen kraj na
koti K+60.37 m. Stvarna duìna druge deonice rampe iznosi 50.08 m.
Tre}a deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne 138.82 m,
sa po~etkom na koti K+60.37 m, dok je wen kraj na koti K+80.00 m. Na ovoj deonici,
na kotama K+62.00 m, K+71.00 m i K+80.00 m, projektovani su spojni hodnici Sp-62,
Sp-71 i Sp-80, koji povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima.
êtvrta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa R = 15 m i

koti K+86.73 m. Stvarna duìna ~etvrte deonice rampe iznosi 47.60 m.
Peta deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne duìne 79.69 m, sa
po~etkom na koti K+86.73 m, dok je wen kraj na koti K+98.00 m. Na ovoj deonici, na
kotama K+89.00 m i K+98.00 m, projektovani su spojni hodnici Sp-89 i Sp-98, koji
povezuju rampu sa odgovaraju}im eta`nim hodnicima.
[esta deonica rampe projektovana je kao kru`na krivina, radijusa R = 20 m i

koti K+102.49 m. Stvarna duìna {este deonice rampe iznosi 31.74 m.
Sedma, zavr{na, deonica rampe projektovana je kao prava deonica, stvarne
duìne 53.10 m, sa po~etkom na koti K+102.49 m, dok je wen kraj na koti K+110.00 m.
Izme|u kraja rampe i servisnog hodnika SH-110 projektovan je kratak spojni

hodnik.
Ukupna duìna rampe iznosi 480.82 m, odnosno 481 m, pri tome se navedenom
duìnom rampe savla|uje visinska razlika od 68.00 m.
200
Dodatak B
VCR METODA OTKOPAVAWA
VCR metoda otkopavawa (Vertical Crater Retreat) predstavqa konkretnu primenu

tehnike kraternih minirawa u podzemnoj eksploataciji rudnih leì{ta. Naime,
navedenu metodu otkopavawa ustanovio je i patentirao Livingston (1973), nakon
{to je postavio osnove kraterne teorije minirawa.
Prakti~no, po{lo se od postavke da VCR metoda otkopavawa predstavqa

varijantu metode otvorenih otkopa, pri ~emu se otkopavawe vr{i od dna otkopnog
bloka prema wegovom vrhu, sa napredovawem u horizontalnim odsecima. Navedeni
horizontalni odseci ostvaruju se minirawem, odnosno inicirawem
pseudosferi~nih (kraternih) minskih puwewa, koja su sme{tena pri samom dnu
duga~kih vertikalnih minskih bu{otina velikog pre~nika (Mitchell, 1981).
Kao {to je ve} navedeno, VCR metoda otkopavawa moè da se primewuje u

slu~ajevima kada je mogu}a primena metoda otvorenih otkopa, odnosno u
slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe rudnih leì{ta koja se nalaze u okruèwu
~vrstog i kompaktog stenskog masiva. Me|utim, ukoliko postoji potreba za
dodatnim odràwem stabilnosti potencijalno nestablinih bokova otkopa,
otkopavawe moè da se vr{i po navedenom principu VCR metode otkopavawa, pri
~emu se vr{i magazionirawe oborene rude sa ciqem za{tite nestabilnih bokova
otkopa od zaru{avawa.
Obzirom da VCR metoda otkopavawa zahteva znatno mawi obim pripremnih
radova od metoda otvorenih otkopa, to se isti~e wena ve}a produktivnost i mawi
tro{kovi eksploatacije. Stoga VCR metoda otkopavawa moè da se primewuje ne
samo za sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova ve} i za otkopavawe rudnih
leì{ta (Lang, Roach i Osoko, 1982).
Obzirom na prethodno navedeno moè da se zakqu~i da VCR metoda

otkopavawa predstavqa jednu od metoda otvorenih otkopa ili varijantu metode
otkopavawa sa magazionirawem oborene rude.
Me|utim, uzimaju}i u obzir navedene specifi~nosti pripadaju}ih
tehnolo{kih postupaka, VCR metoda otkopavawa moè da se izdvoji kao posebna
metoda otkopavawa - metoda blokovskog otkopavawa sa vertikalnim
napredovawem na gore.
Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR metode otkopavawa)

u podzemnoj eksploataciji
Kraterna minirawa imaju {iroku primenu u podzemnoj eksploataciji rudnih
leì{ta, pri ~emu mogu da se izdvoje slede}a tri podu~ja primene:
izrada horizontalnih, vertikalnih i kosih jamskih prostorija,
sekundarno otkopavawe sigurnosnih stubova,
otkopavawe rudnih leì{ta, kao i otkopavawe pojedinih rudnih tela u okviru
odre|enog rudnog leì{ta.
Najzna~ajnija primena kraternih minirawa, sa stanovi{ta podzemne

eksploatacije rudnih leì{ta, je ostvarena primenom VCR metode (Vertical Crater
Retreat) za otkopavawe razli~itih tipova rudnih leì{ta.
201
Slika B.1 - VCR metoda otkopavawa

Razli~itost tipova rudnih leì{ta, koja mogu da se otkopavaju primenom VCR

metode, najefektivnije moè da se istakne analizom nagiba i oblika istog, kao i
fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog masiva (rude i okolnih stena).
Analizom navedenih parametara, tokom brojnih slu~ajeva primene VCR

metode otkopavawa, mogu da se izdvoje slede}i zakqu~ci.
Kada je u pitawu nagib rudnog leì{ta (rudnog tela) potrebno je da se
navede da VCR metodom mogu da se otkopavaju nagnuta, strma i vertikalna rudna
leì{ta (rudna tela).
202
Dodatak B
Naime, jedini uslov je da nagib rudnog leì{ta omogu}uje gravitacionu

dopremu (slobodan pad) odminirane rude do objekata istakawa (rudnih sipki),
koji se nalaze na dnu otkopnog bloka.
Jedini uslov za primenu VCR metode otkopavawa, po pitawu oblika rudnog

leì{ta (rudnog tela), je da oblik i prostranost rudnog leì{ta dozvoqavaju da
se oformi otkopni blok zna~ajne visine (vertikalno rastojawe od nivoa istakawa
do nivoa bu{ewa minskih bu{otina), pri ~emu je poèqno da navedena visina
iznosi vi{e od 50 m.
Fizi~ko-mehani~ke karakteristike stenskog masiva (rude i okolnih stena)
mogu zna~ajno da variraju od slu~aja do slu~aja, a da tom prilikom ne uti~u na
mogu}nost primene VCR metode otkopavawa.
Kao {to je ve} ranije navedeno, u slu~aju povoqnih fizi~ko-mehani~kih
karakteristika stenskog masiva, posmatrano sa stanovi{ta ~vrsto}e i
kompaktnosti, moè da se primeni varijanta VCR metode otkopavawa, iz grupe
metoda otvorenih otkopa. Navedena varijanta VCR metode otkopavawa prikazana
je na slici B.3.
Tako|e, u slu~aju nepovoqnih fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog
masiva, posmatrano sa istog stanovi{ta, moè da se primeni varijanta VCR metode
otkopavawa, iz grupe magazinskih metoda otkopavawa. Navedena varijanta VCR
metode otkopavawa prikazana je na slici B.4.
Stoga kao najva`niji uslov, po pitawu fizi~ko-mehani~kih karakteristika
stenskog masiva, koji iskqu~uje VCR metodu otkopavawa kao mogu}e re{ewe za
otkopavawe datog leì{ta je sklonost bokova rudnog leì{ta (rudnog tela) ka
dinami~nom i progresivnom zaru{avawu. Tako|e je potrebno da ruda bude dovoqno
kompaktna i ~vrsta da ne bi dolazilo do o{te}ewa izbu{enih minskih bu{otina,
kako tokom bu{ewa narednih minskih bu{otina tako i tokom minirawa.
Potrebno je da se navede da, ukoliko mogu}nost zaru{avawa praznog
otkopanog bloka, nakon otkopavawa i istakawa rude, na bilo koji na~in ugroàva
daqi nastavak eksploatacije rudnog leì{ta, postoji mogu}nost da se izvr{i
wegovo naknadno zasipavawe.
Pripremni radovi za otkopavawe rudnog bloka
Koncept tehnolo{kog procesa otkopavawa VCR metodom je veoma jednostavan

i fleksibilan, stoga moè da se prilagodi razli~itim tipovima rudnih leì{ta.
Prvenstveno je potrebno da se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka.
[irina otkopnog bloka iskqu~ivo zavisi od mo}nosti rudnog leì{ta
(rudnog tela).
Visina otkopnog bloka zavisi od brojnih faktora, pri ~emu kao najuticajniji
mogu da se izdvoje slede}i: ~vrsto}a i kompaktnost stenskog masiva (rude i
okolnih stena), sklonost bokova otkopnog bloka ka zaru{avawu, ta~nost bu{ewa
minskih bu{otina i mogu}nost pristupa otkopnom bloku.
Nakon {to se izvr{i definisawe dimenzija otkopnog bloka pristupa se
izvo|ewu pripremnih radova za otkopavawe.
Na slici B.2 dat je idealizovan prikaz otkopnog bloka, koji je pripremqen za
otkopavawe VCR metodom. Na istoj slici prikazani su svi objekti koji su izra|eni
u fazi pripreme leì{ta za otkopavawe.
Pripremni radovi za otkopavawe sastoje se u izradi razli~itih objekata
otkopne pripreme, kao {to je opisano u narednom tekstu
203
1 -
pristupni hodnik
2 -
nadsek (otkop)
3 -
utovarni hodnik
4 -
transportni hodnik
5 -
smerni hodnik
6 -
ruda koja je
odminirana tokom
podsecawa otkopnog
bloka
7 - minske bu{otine
za podsecawe
otkopnog bloka
8 - minske bu{otine
za izradu nadseka
a) b)
Slika B.2 - Priprema otkopnog bloka za otkopavawe VCR metodom,

a) detaq izrade nadseka, b) detaq podsecawa otkopnog bloka.
Iz pristupnih hodnika (1) izra|uje se nadsek (2), po ~itavoj povr{ini otkopnog

bloka (rudnog tela), na samom vrhu otkopnog bloka. Nadsek mora da ima dovoqnu
visinu i {irinu kako bi se obezbedilo neometano manevrisawe mehanizovane
opreme za bu{ewe minskih bu{otina.
Zatim se vr{i izrada objekata istakawa rude na dnu otkopnog bloka. Na
slici B.2 su prikazani pre~ni utovarni hodnici (3) u koje se vr{i istakawe rude iz
otkopa. Iz pre~nih utovarnih hodnika (3) vr{i se izrada smernog hodnika (4), ~ija
duìna iznosi kao i duìna otkopnog bloka. Iz smernog hodnika vr{i se
podsecawe otkopnog bloka po ~itavoj povr{ini. Prilikom podsecawa otkopnog
bloka, u krovinskom boku ostavqa se neotkopan jedan deo rude - formira se jedna
ravan pod nagibom, odnosno vr{i se izrada kanala, ~ije su konture obeleène
isprekidanom linijom na detaqu b, na slici A.2. Time se postiè efekat rudne
sipke prilikom gravitacione dopreme odminirane rude u utovarne hodnike.
Navedeni kanal pojavquje se ~itavom duìnom otkopnog bloka. Podsecawem
otkopnog bloka ostvaruje se prazan otkopani prostor, odnosno zapremina
neophodna za sme{taj odminirane rude prilikom otkopavawa, ta~nije inicirawa
kraternih minskih puwewa.
Navedenim radovima izvr{en je ukupan obim pripremnih radova za
otkopavawe datog otkopnog bloka.
204
Dodatak B
Tehnolo{ki postupci otkopavawa primenom VCR metode
Otkopavawe rudnih leì{ta (rudnih tela) VCR metodom naj~e{}e se vr{i

primenom jedne od slede}e dve varijante:
varijantom VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenih otkopa i
varijantom VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude.
Izbor varijante VCR metode otkopavawa, koja }e biti primewena u konkretnom

slu~aju, zavisi prvenstveno od fizi~ko-mehani~kih karakteristika stenskog
masiva, kao {to je opisano u delu "Primena tehnike kraternih minirawa (i VCR
metode otkopavawa) u podzemnoj eksploataciji ".
Nakon {to su izvr{eni pripremni radovi za otkopavawe, na na~in koji je
opisan u prethodnom tekstu i prikazan na slici B.2, pristupa se otkopavawu
navedenog otkopnog bloka.
Na slici B.3 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem
otvorenih otkopa, pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i konstruktivni
elementi.
1 - pristupni hodnik
2 - nadsek (otkop)
3 - utovarni hodnik
4 - transportni hodnik
5 - minske bu{otine
6 - odminirana ruda
Slika B.3 - Varijanta VCR metode otkopavawa sa ostavqawem otvorenog otkopa
Iz nadseka (2), do nivoa podsecawa, bu{e se duga~ke minske bu{otine

velikog pre~nika (5). Potrebno je da se, pre minirawa, izbu{e sve minske bu{otine
koje su projektovane u datom otkopnom bloku, kao {to je prikazano na slici B.3.
Otkopavawe, odnosno obarawe rude, vr{i se aktivirawem pseudosferi~nih
minskih puwewa, sme{tenih pri dnu minskih bu{otina. Prilikom jednog minirawa,
minska puwewa sme{taju se u sve minske bu{otine u otkopnom bloku. Time se ruda
obara na dno otkopnog bloka (6) i gravitacionim putem doprema iz otkopa u
utovarne hodnike (3). U utovarnim hodnicima vr{i se utovar rude, naj~e{}e
utovarno-transportnim jedinicama. Iz utovarnog hodnika ruda se odvozi do
transportnog hodnika (4) gde se vr{i wen istovar u transportnu jedinicu, naj~e{}e
jamski kamion. Tako|e se vrlo ~esto praktikuje da se iz utovarnog hodnika, du`
transportnog hodnika, ruda odvozi do rudne sipke gde se istovaruje.
205
Otkopavawe sukcesivno napreduje po visini otkopnog bloka, odstupawem -

odozdo na gore, u ujedna~enim horizontalnim odsecima (pojasevima minirawa) do
vrha otkopnog bloka. Time se prakti~no zavr{ava otkopavawe jednog otkopnog
bloka.
Svi radovi na bu{ewu minskih bu{otina i minirawu, tokom otkopavawa
navedenog otkopnog bloka, izvode se iz prostora nadseka (2). Utovar i odvoz rude
vr{i se u utovarnom hodniku (3) i transportnom hodniku (4) pri ~emu radnici ne
ulaze u prostor otkopnog bloka. Zavr{etak utovara i odvoza rude, u jednom
otkopnom bloku, ~ini utovar i odvoz odminirane rude koja nije mogla
gravitacionim putem da dospe u utovarne hodnike, ve} je tokom istakawa zaostala
u prostoru otkopnog bloka. Tek u tom slu~aju dolazi do potrebe da se utovarno-
transportna mehanizacija kre}e unutar prethodno navedenog prostora. Me|utim
~ak ni tada ne postoji potreba da radnici ulaze u prostor otkopnog bloka, obzirom
da mogu da upravqaju utovarno-transportnom mehanizacijom iz utovarnog hodnika
pomo}u ure|aja za daqinsku kontrolu. Time je prakti~no obezbe|ena sigurnost
zaposlenih prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu.
Na slici B.4 prikazana je varijanta VCR metode otkopavawa sa

magazionirawem rude, pri ~emu su prikazani i opisani svi pripadaju}i
konstruktivni elementi.
1 - pristupni hodnik
2 - nadsek (otkop)
3 - utovarni hodnik
5 - minske bu{otine
6 - odminirana ruda
Slika B.4 - Varijanta VCR metode otkopavawa sa magazionirawem rude
Otkopavawe prikazanog bloka rude varijantom VCR metode otkopavawa sa

magazionirawem rude vr{i se na isti, prethodno opisani, na~in.
Jedinu specifi~nost varijante VCR metode otkopavawa sa magazionirawem
rude predstavqa pravilo po kome se tokom otkopavawa izme|u krova otkopa i
oborene rude zadràva pribli`no jednaka visinska razlika, koja obezbe|uje
za{titu bokova otkopa od zaru{avawa. Navedena pribli`no jednaka visinska
razlika ostvaruje se planirawem dinamike utovara i odvoza rude u svim
utovarnim hodicima u otkopnom bloku. To prakti~no zna~i da se u svim utovarnim
hodnicima vr{i utovar i odvoz jednakih koli~ina magazionirane rude. Zbir
prethodno navedenih koli~ina rude predstavqa zapreminski vi{ak rude koji je
stvoren nakon minirawa jednog horizontalnog odseka (pojasa minirawa).
206
Dodatak B
Prethodno opisana dinamika utovara i odvoza odminirane rude odràva se

sve do zavr{etka otkopavawa u datom otkopnom bloku, odnosno do minirawa
zadweg horizontalnog odseka. Nakon toga moè da se vr{i dinami~niji utovar i
odvoz magazionirane rude, odnosno weno masovno istakawe iz otkopnog bloka.
Bu{ewe i minirawe
Izbor vrste eksploziva i parametara minirawa, koji }e biti primeweni
prilikom otkopavawa leì{ta (rudnog tela) VCR metodom, imaju primarni uticaj
na produktivnost metode otkopavawa, kao i na direktne tro{kove otkopavawa.
Stoga }e wihovom izboru, na ovom mestu, biti posve}ena posebna pa`wa.
Za kraterna minirawa uop{te, time i za minirawe prilikom otkopavawa VCR

metodom, koriste se pseudosferi~na eksplozivna puwewa ANFO sme{a ili
emulzionih eksploziva. Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da se
primenom emulzionih eksploziva, koji se odlikuju velikom gustinom i velikom
koli~inom energije eksplozije, postiù najboqi rezultati u razli~itim uslovima
kraternih minirawa.
Kraterni efekat, prilikom otkopavawa VCR metodom, ne moè da se ostvari

primenom minskih bu{otina malog pre~nika. Na osnovu iskustvenih podataka,
prikupqenih tokom brojnih slu~ajeva primene VCR metode za otkopavawe
razli~itih rudnih leì{ta {irom sveta, utvr|eno je da minimalna vrednost
pre~nika minskih bu{otina koje efikasno mogu da se koriste za kraterna
minirawa iznosi 100 mm.
Kraterno minirawe ustvari predstavqa tehniku minirawa pri kojoj se
koristi pseudosferi~no ( l < 6d ) eksplozivno puwewe koje, sme{teno na izvesnom
odstojawu od slobodne povr{ine, prilikom aktivirawa dezintegri{e stensku
masu u obliku kratera, odnosno stvara {upqinu u stenskoj masi koja ima oblik
kratera.
Osnovna teorija kraternih minirawa, koja je veoma zna~ajna za
eksploataciona minirawa i koju je postavio C. V. Livingston (1973), glasi: da se
primenom pseudosferi~nog eksplozivnog puwewa, koje je sme{teno na optimalnom
odstojawu od slobodne povr{ine, dezintegri{e maksimalna zapremina stenske
mase u obliku kratera, kao {to je prikazano na slici B.5 .
d - pre~nik eksplozivnog puwewa

l - duìna eksplozivnog puwewa
(kod pseudosferi~nih eksplozivnoih puwewa l 6d)
M - masa eksploziva u eksplozivnom puwewu
do - optimalna dubina eksplozivnog puwewa
(vertikalno rastojawe od slobodne povr{ine
do teì{ta eksplozivnog puwewa)
V - zapremina pretpostavqenog (ostvarenog) kratera
ro - polupre~nik pretpostavqenog (ostvarenog) kratera
Slika B.5 - Poloàj minskog puwewa u bu{otini

sa pretpostavqenom veli~inom kratera
207
Na slici B.5 prikazani su osnovni parametri kraternih minirawa, odnosno:

elementi sferi~nog eksplozivnog puwewa:
- pre~nik eksplozivnog puwewa (d)
- duìna eksplozivnog puwewa (l)
- masa eksploziva u eksplozivnom puwewu (M)
- optimalna dubina eksplozivnog puwewa (do) i
elementi kratera:
- zapremina kratera (V)
- polupre~nik kratera (ro).
Prilikom izbora parametara minirawa za otkopavawe VCR metodom

eksperimentalna kraterna ispitivawa imaju prvorazredni zna~aj. Naime, tek
rezultatima ~itavog niza kraternih proba mogu da se ocene realni efekti
primene razli~itih eksploziva, za odre|ene parametre minirawa, u datoj stenskoj
masi (rudi).
Efekti primene nekog eksploziva u datim uslovima VCR otkopa defini{u se
slede}im pokazateqima: zapreminom nastalog kratera, odnosno zapreminom
oborene rude, kao i stepenom iskori{}ewa energije eksplozije. Ukoliko se
navedeni pokazateqi posmatraju i prilikom kraternih proba tretiraju odvojeno,
moè da se dogodi da se na osnovu rezultata kraternih ispitivawa usvoje
parametri minirawa koji nisu najpovoqniji za uslove datog otkopa. Ustvari moè
da se usvoji eksploziv kojim se za date parametre minirawa obara uslovno re~eno
ve}a koli~ina rude, sa znatno mawim stepenom iskori{}ewa energije eksplozije u
odnosu na ostale ispitivane eksplozive. Ovo direktno rezultuje ve}om
specifi~nom potro{wom eksploziva. Obzirom da se radi o uslovima
eksploatacionog minirawa, koje traje tokom duèg vremenskog perioda, zna~ajno
se pove}avaju direktni tro{kovi otkopavawa rude. Stoga se neizostavno isti~e
zna~aj uporednog pra}ewa navedenih pokazateqa efektivnosti razli~itih
eksploziva u datim uslovima primene.
Prilikom ispitivawa razli~itih eksploziva koji mogu da se primene za
minirawe u odre|enoj stenskoj masi (rudi), odnosno otkopavawe iste primenom
VCR metode, uspe{no moè da se koristi kraterna teorija minirawa. Naime,
izbor najpovoqnije vrste eksploziva koji }e da se koristi moè da se odredi
primenom Livingstonove jedna~ine procesa razarawa stenske mase eksplozivima,
koja ima slede}i oblik:
V = A Bm C M (E s )
3
(B.1)
gde su: V - zapremina kratera (m3),

M - masa eksplozivnog puwewa (kg),
Es - faktor deformacije stenske mase (m/kg1/3),
Bm - indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva,
C - koeficijent distribucije napona i
A - koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije.
Tokom probnih kraternih minirawa mogu da se odrede vrednosti V, M, i Es .

Stoga ostaje da se, u ciqu izbora najpovoqnije vrste eksploziva, odrede
vrednosti A, Bm, i C.
Kraterna ispitivawa svojim rezultatima doprinose na taj na~in {to na
osnovu wih moè da se ostvari kvalitetna prognoza rezultata realnih
eksploatacionih minirawa. Stoga je neophodno da se kraterna ispitivawa izvode
{to je mogu}e bliè otkopu u kome }e da se vr{i otkopavawe VCR metodom.
208
Dodatak B
Razli~ite fizi~ko-mehani~ke i strukturne karakteristike stenske mase u

kojoj se vr{e kraterna ispitivawa, po pravilu rezultuju usvajawem neadekvatnih
parametara minirawa, prvenstveno dubine eksplozivnog puwewa. Naime primenom
dubine eksplozivnog puwewa (db) koja je mawa od optimalne (do) postiù se
zadovoqavaju}i rezultati minirawa, me|utim pove}avaju se tro{kovi bu{ewa i
tro{kovi eksploziva. Dok se u obrnutom slu~aju postiè nezadovoqavaju}a
fragmentacija odminirane rude.
Tokom izvo|ewa pripremnih radova za otkopavawe datog rudnog bloka ponekad
je mogu}e da se kraterna ispitivawa izvr{e u samom otkopu - nakon zavr{enog
podsecawa rudnog bloka. Na ovaj na~in dobijeni rezultati - parametri minirawa
mogu da se smatraju optimalnim.
Tako|e nije retkost da, na prethodno navedeni na~in, ne mogu da se izvr{e
kraterna ispitivawa. U tom slu~aju vr{i se snimawe karakteristika stenske mase
(rude) u otkopu, a zatim se vr{i wihovo upore|ewe sa karakteristikama stenske
mase u kojoj su vr{ena kraterna ispitivawa. Na taj na~in procewuje se nivo
ta~nosti parametara minirawa, koji su usvojeni na osnovu izvr{enih kraternih
ispitivawa.
Postupak kraternih ispitivawa sastoji se u slede}em:
u delu leì{ta, odnosno na lokaciji usvojenoj za kraterna ispitivawa, bu{i se
ve}i broj bu{otina velikog pre~nika;
bu{otine se pune odre|enim eksplozivom, pri ~emu se razlikuju dubine
eksplozivnih puwewa;
na taj na~in pripremqene minske bu{otine iniciraju se pojedina~no;
nakon minirawa pojedina~no se vr{i merewe slede}ih veli~ina: dubine,
polupre~nika i zapremine kratera, tako|e se registruju fragmentacija oborene
stenske mase, geolo{ki uslovi, i oblik kratera;
brojnim kraternim probama, odnosno promenama dubine eksplozivnog puwewa
moè da se ustanovi kriti~na dubina eksplozivnog puwewa (N);
nakon toga na jednostavan na~in moè da se prora~una faktor deformacije
stenske mase (Es);
nakon izvr{enih brojnih kraternih proba kori{}ewem datog eksploziva i
usvojenih parametara minirawa, rezultati ispitivawa prikazuju se dijagramom
kojim je predstavqen odnos V/W prema (db/N).
V /W
SL U RRY 1
SL U RRY 2
40
20
= d/N
0.2 0.4 0.6 0.8
O= 0.58
Slika B.6 - rezultati kraternih ispitivawa, vrednosti V/W prema
209
Na osnovu dijagrama, prikazanog na slici B.6, jednostavno moè da se odredi

optimalna dubina datog eksplozivnog puwewa (do), pri kojoj je postignuta najve}a
zapremina kratera (Vo). Optimalna vrednost odnosa dubina eksplozivnog puwewa
za oba eksploziva ima istu vrednost, i iznosi o = 0.58. Me|utim Es i N za oba
eksploziva imaju razli~ite vrednosti. Tako|e je o~igledno da se primenom
eksploziva - Slurry 2 postiè ve}a zapremina kratera, odnosno ve}a koli~ina
oborene rude.
Prethodno prikazani postupak kraternih ispitivawa moè da se primeni za
razli~ite eksplozive, razli~ite pre~nike minskih bu{otina i razli~ite koli~ine
eksplozivnih puwewa.
Kao {to je ve} navedeno pokazateqi iskori{}ewa energije eksplozije su:
koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A), indeks pona{awa stenske mase
pod dejstvom eksploziva (Bm) i koeficijent distribucije napona (C). Veli~ine A i
Bm defini{u uticaj odre|enog eksploziva na proces razarawa stenske mase, dok
veli~ina C defini{e uticaj oblika eksplozivnog puwewa na distribuciju napona u
stenskoj masi nakon detonacije.
Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa odnos izme|u:

zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa
postavqenog na nekoj dubini, odnosno udaqewu od slobodne povr{ine, i
zapremine nastalog kratera pod uticajem detonacije eksplozivnog puwewa
postavqenog na optimalnoj dubini, pri ~emu je maksimalna koli~ina raspoloìve
energije eksplozije iskori{}ena za razarawe stenske mase. Navedeni odnos moè
da se izrazi slede}om jedna~inom:
V
A= (B.2)
Vo
Ukoliko je eksplozivno puwewe postavqeno na optimalnu dubinu, pri ~emu se

maksimalna koli~ina raspoloìve energije eksplozije koristi za razarawe
stenske mase, vrednost koeficijenta A iznosi 1.0. Shodno tome, ukoliko se
eksplozivno puwewe postavi na neku drugu dubinu, vrednost koeficijenta A
iznosi mawe od 1.0. Koeficijent iskori{}ewa energije eksplozije (A) predstavqa
kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene energije
eksplozije sa udaqewem od minske bu{otine.
Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm) predstavqa

konstantu, koja moè da se ustanovi na osnovu dejstva odre|ene vrste i koli~ine
eksploziva na odre|enu vrstu stene. Navedena konstanta odre|uje se za optimalnu
vrednost dubine postavqawa eksplozivnog puwewa, i moè da se izrazi slede}om
jedna~inom:
Vo
Bm = (B.3)
N3
gde je: N - kriti~na dubina postavqawa eksplozivnog puwewa (m).
Jedna~ina (B.3) izvedena je iz jedna~ine (B.1), uz uslov V = Vo iz koga

proizilaze slede}e vrednosti: A = 1.0, i C = 1.0 obzirom da je u pitawu sferi~no
eksplozivno puwewe. Indeks pona{awa stenske mase pod dejstvom eksploziva (Bm)
predstavqa kvalitetan pokazateq efekta promenqivosti koli~ine oslobo|ene
energije eksplozije sa promenama pona{awa (odnos napon-deformacija) stenske
mase.
210
Dodatak B
Koeficijent distribucije napona (C) ustvari defini{e karakter dinami~kog

naprezawa stenske mase prilikom aktivirawa eksplozivnog puwewa. Dinami~ko
naprezawe stenske mase, u slu~aju sferi~nog eksplozivnog puwewa, odvija se u
svim pravcima koji prolaze kroz centar eksplozivnog puwewa - iz centra
radijalno spoqa. Isto moè da se pretpostavi i za pseudosferi~na eksplozivna
puwewa. Stoga u tom slu~aju vrednost koeficijenta distribucije napona iznosi
1.0.
Prilikom svakog ispitivawa (minirawa) prora~unate su vrednosti

koeficijenta iskori{}ewa energije eksplozije (A). Navedene vrednosti kao i
vrednosti odnosa dubina eksplozivnog puwewa () prikazane su dijagramom na
slici B.7.
V /V O = A
SL U RRY 1
SL U RRY 2
0.8
B m1= 0.42
0.4
B m2= 0.33
= d/N
0.5 0.58 1.0
Slika B.7 - rezultati kraternih ispitivawa, vrednosti A prema
Dijagram na slici B.7 o~igledno upu}uje na zakqu~ak da je u slu~aju primene

eksploziva - Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije eksplozije iskori{}ena na
koristan rad, odnosno na deformaciju stenske mase pre nego {to nastupi dejstvo
gasnih produkata eksplozije, nego u slu~aju primene eksploziva Slurry 1. Time se
prakti~no isti~e ve}e iskori{}ewe energije eksplozije ispitivanog eksploziva
Slurry 2 u datim uslovima. Navedeno rezultuje kvalitetnijom fragmentacijom
odminirane rude, kao i ve}im iskori{}ewem energije gasnih produkata eksplozije.
Indeksi pona{awa stenske mase pod dejstvom navedenih eksploziva,
izra~unati su za vrednosti optimalnih dubina eksplozivnih puwewa i iznose:
za eksploziv Slurry 1 Bm = 0.42 i
za eksploziv Slurry 2 Bm = 0.33.
Na osnovu iskustvenih podataka ustanovqeno je da su ve}e vrednosti
indeksa pona{awa stenske mase primerene krtim stenskim masama, dok su mawe
vrednosti primerene plasti~nim stenskim masama. Prikazane vrednosti indeksa
pona{awa stenske mase upu}uju na zakqu~ak da se data stenska masa odlikuje
plasti~nim pona{awem. Prethodno navedeni zakqu~ak izveden je na osnovu
~iwenica da je primenom eksploziva - Slurry 2 ve}a koli~ina oslobo|ene energije
eksplozije iskori{}ena na koristan rad, pri ~emu izra~unata vrednost indeksa
pona{awa stenske mase ima mawu vrednost.
Koeficijent distribucije napona u oba slu~aja, obzirom da su prilikom
ispitivawa kori{}ena pseudosferi~na eksplozivna puwewa, iznosio je 1.0.
211
Nakon {to se, eksperimentalnim kraternim ispitivawima, usvoje optimalne

vrednosti parametara minirawa, koji su prikazani na slici B.5, mogu da se
prora~unaju i preostali parametri minirawa:
- rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina (a i b),
- visina horizontalnog odseka (h) i
- specifi~na potro{wa eksploziva (q).
Generalno gledaju}i, rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina
definisano je slede}im vrednostima: rastojawem izme|u susednih redova minskih
bu{otina (a) i rastojawem izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b).
Osnovu odminiranog kratera, posmatraju}i krater kao geometrijsku figuru, ~ini
krug (pribliàn oblik kruga) polupre~nika ro. Dimenzije kratera defini{u zonu
uticaja sferi~nog eksplozivnog puwewa na okruùju}u stensku masu. Stoga,
dimenzije navedene zone imaju istu vrednost u svim pravcima. Upravo zbog
prethodno navedenih ~iwenica, kod kraternih minirawa u uslovima otkopavawa
VCR metodom, rastojawe izme|u susednih redova minskih bu{otina (a) i rastojawe
izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (b) imaju istu vrednost, odnosno
moè da se usvoji odnos a = b. Iz prakti~nih razloga rastojawa izme|u susednih
minskih bu{otina, u daqem tekstu, bi}e ozna~ena sa a.
Na osnovu prakti~nih iskustava usvojen je slede}i postupak kojim se odre|uje
rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina. Prilikom otrkopavawa prvog
otkopnog bloka u datom leì{tu (rudnom telu) preporu~uje se da se usvoji
minimalna vrednost rastojawa izme|u susednih minskih bu{otina, koja iznosi:
amin = 1.2 ro ,m (B.4)
amax = 1.6 ro ,m (B.5)

gde je: ro - polupre~nik kratera najve}e zapremine.
Naj~e{}e se doga|a da me|uvrednost navedenih ekstrema obezbe|uje

zadovoqavaju}e rezultate minirawa, odnosno planiranu koli~inu i kvalitetnu
fragmentaciju odminirane rude .
Visina horizontalnog odseka (h) ustvari predstavqa visinu jednog pojasa

minirawa, odnosno visinu pojasa rude koja se dezintegri{e prilikom jednog
minirawa. Ovom vredno{}u prakti~no se defini{e visina napredovawa otkopa, u
jednom otkopnom bloku, tokom jednog minirawa. Visina horizontalnog odseka moè
da se izra~una pomo}u slede}e formule:
l
h = do ,m (B.6)
2
gde su: do - optimalna dubina eksplozivnog puwewa (m) i

l - duìna eksplozivnog puwewa (m).
Specifi~na potro{wa eksploziva (q), prilikom otkopavawa datog otkopnog

bloka VCR metodom, moè da se izra~una pomo}u slede}e formule:
M
q= ,kg/m3 (B.7)
h a2
gde su: M - masa jednog eksplozivnog puwewa (kg),

h - visina horizontalnog odseka (m) i
a - rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina (m).
212
Dodatak B
Na osnovu prethodno navedenog moè da se zakqu~i da prilikom upore|ewa

efekata dva eksploziva u istoj stenskoj masi, mora da se vodi ra~una o tome da
geometrija minirawa u oba slu~aja bude istovetna. U suprotnom dobijeni
rezultati ispitivawa ne}e biti upotrebqivi.
Postupak upore|ewa efekata dva ili vi{e eksploziva u istoj stenskoj masi
~ine slede}a tri koraka:
1. kraterna ispitivawa se sprovode posebno sa svakim od eksploziva u istoj
stenskoj masi,
2. prilikom svakog eksperimenta (minirawa) odre|uju se vrednosti N i o,
3. za svaku od kombinacija eksploziv-stenska masa potrebno je da se izra~unaju
vrednosti optimalne dubine eksplozivnog puwewa i optimalnog rastojawa
izme|u dva susedna eksplozivna puwewa, i tako u svakom od otkopa u kojima se
planira otkopavawe VCR metodom.
Nakon sistematski sprovedenih kraternih ispitivawa, na na~in koji je opisan
u prethodnom tekstu, mogu da se usvoje najpovoqnija vrsta eksploziva i
najpovoqniji parametri minirawa. Zatim, potrebno je da se navedni parametri
minirawa grafi~ki prikaù {emom rasporeda minskih bu{otina, saglasno
definisanim dimenzijama otkopnog bloka, kao {to je prikazano na slici B.8.
a - rastojawe izme|u redova minskih bu{otina (m)

b - rastojawe izme|u susednih minskih bu{otina u jednom redu (m)
d - pre~nik minske bu{otine (mm)
Slika B.8 - Tipi~an raspored minskih bu{otina u otkopnom bloku

prilikom otkopavawa VCR metodom
Prilikom otkopavawa leì{ta (rudnih tela) VCR metodom, kao {to je ve}
navedeno, koriste se duga~ke minske bu{otine velikog pre~nika. Navedene
vertikalne ili kose minske bu{otine bu{e se iz prostora zaseka, na dole, do
probu{ewa otkopnog bloka, odnosno dok se bu{otinom ne ostvari kontakt sa
nivoom podsecawa. Pre po~etka bu{ewa potrebno je da se u podu zaseka {to
preciznije obeleì projektovani raspored minskih bu{otina. Zatim se, u
zavisnosti od nagiba otkopnog bloka (leì{ta ili rudnog tela), odre|uju nagibi
minskih bu{otina, koji se tokom bu{ewa neprekidno kontroli{u.
Ta~nost bu{ewa minskih bu{otina predstavqa bitan uslov za uspe{no
otkopavawe bloka rude VCR metodom. Naime, od ta~nosti bu{ewa direktno zavisi
iskori{}ewe rude u otkopnom bloku, stepen osiroma{ewa i granulacija
odminirane rude, kao i stabilnost otkopanog prostora.
213
Ta~nost bu{ewa prvenstveno zavisi od karakteristika opreme za bu{ewe i

od uslova u kojima se vr{i bu{ewe minskih bu{otina. Zadovoqavaju}a ta~nost
bu{ewa, po ovom pitawu, postiè se kvalitetnim izborom opreme za bu{ewe.
Stoga je neophodno da se naglase i slede}i bitni uslovi za obezbe|ewe
zadovoqavaju}e ta~nosti bu{ewa kao {to su: precizno obeleàvawe
projektovanog rasporeda minskih bu{otina u otkopnom bloku i nivo ta~nosti
ostvarenih nagiba minskih bu{otina
Nakon {to se izbu{e sve minske bu{otine u jednom otkopnom bloku vr{i se
kontrola ostvarenog rasporeda minskih bu{otina i upore|ewe sa projektovanim
rasporedom. Ukoliko postoje zna~ajna odstupawa ostvarenog od projektovanog
rasporeda minskih bu{otina potrebno je da se izbu{e dodatne minske bu{otine,
kako bi se uo~ena nepravilnost otklonila.
Prilikom otkopavawa VCR metodom po pravilu se koristi visokoproduktivna

mehanizovana oprema za bu{ewe minskih bu{otina. Izbor vrste mehanizovane
opreme, kao i tipa jedinice za bu{ewe minskih bu{otina je u funkciji zahtevanog
kapaciteta bu{ewa, koji stoji u direktnoj zavisnosti od projektovanog kapaciteta
otkopavawa. Tako|e, prilikom izbora navedene mehanizovane jedinice veoma je
zna~ajna i wena karakteristi~na ta~nost bu{ewa, kojom bi trebalo da odgovori
zahtevima projektovanog rasporeda minskih bu{otina, kao i datim uslovima u
kojima se vr{i bu{ewe. Za bu{ewe minskih bu{otina u otkopnom bloku, prilikom
otkopavawa VCR metodom, naj~e{}e se koriste mehanizovane jedinice za ITH1
bu{ewe. Navedene jedinice za bu{ewe obezbe|uju veliku ta~nost bu{ewa
duga~kih minskih bu{otina.
Radove na minirawu, po pravilu, izvode dva VKV minera, dok rukovo|ewe
radom i nadzor vr{i inèwer. Navedena radna grupa obavqa sve radove na
minirawu, po~ev{i od dopreme eksploziva i sredstava za minirawe do inicirawa
minskih puwewa.
Doprema eksploziva, sredstava za minirawe i peska, kojim se vr{i
za~epqewe minskih bu{otina, vr{i se transporterima specijalne namene.
Pre po~etka radova na puwewu minskih bu{otina eksplozivom, neophodno je
da se izmere duìne svih minskih bu{otina u otkopnom bloku, kao i visina
odminirane rude u otkopnom bloku. Merewe navedenih parametara obavqa se
pomo}u merne trake, na ~ijem kraju je povezan komad drveta. Duìna komada drveta
vi{estruko prema{uje dimenziju pre~nika minske bu{otine. Postupak merewa, koji
se izvodi iz prostora zaseka, prikazan je na slici B.9 .
a) b) v)
Slika B.9 - Merewe parametara VCR otkopa
1
Bu{ewe urowenim-dubinskim bu{a}im ~eki}em (IN THE HOLE DRILLING)
214
Dodatak B
Komad drveta povezan mernim kablom spu{ta se, po duòj osi, kroz minsku
bu{otinu (detaq a na slici B.9 ) dok ne dodirne odminiranu rudu u otkopu. Tada
se blago zategne i o~ita se duìna na mernoj traci (detaq b na slici B.9). Na ovaj
na~in izmerena je visina odminirane rude u otkopnom bloku, odnosno visinska
razlika izme|u nivoa odminirane rude u otkopu i nivoa zaseka. Zatim se merna
traka povu~e navi{e dok se komad drveta ne zaglavi na ulazu u minsku bu{otinu
(detaq v na slici B.9), zategne se merna traka i o~ita se duìna. Na ovaj na~in
izmerena duìna predstavqa duìnu minske bu{otine.
Na prethodno opisani na~in izmere se sve minske bu{otine u otkopnom bloku.
Nakon toga se, na osnovu izmerenih duìna, nacrtaju preseci otkopnog bloka po
redovima minskih bu{otina, kao {to je prikazano na slici B.10. Na osnovu
nacrtanih preseka otkopnog bloka dobija se ta~na informacija o denivelacijama
krova otkopa (povr{ini horizontalnog odseka), kao i o denivelacijama
odminirane rude koja je magazionirana u otkopanom prostoru. Razlika izme|u dve
prethodno navedene visine predstavqa visinu praznog prostora u otkopu. Na
osnovu toga moè da se izra~una zapremina praznog prostora u otkopu. Navedena
zapremina treba da bude dovoqno velika da obezbedi sme{taj odminirane rude
prilikom minirawa narednog horizontalnog odseka.
Na slici B.10 prikazan je presek otkopnog bloka po jednom redu minskih
bu{otina, sa poloàjem detaqa na kome je prikazan postupak merewa parametara
VCR otkopa.
2 - nadsek
3 - utovarni hodnik
5 - minske bu{otine
6 - odminirana ruda
Slika B.10 - Presek otkopnog bloka
Nakon toga odre|uje se ta~an poloàj minskih puwewa u svakoj od minskih

bu{otina u otkopnom bloku, odnosno odstojawe (do) od slobodne povr{ine sa
ciqem da odsek prilikom narednog minirawa bude {to pribli`nije horizontalan.
Opisani postupak merewa parametara VCR otkopa ponavqa se posle svakog

minirawa u otkopnom bloku.
Posle izvr{enog merewa svih minskih bu{otina u otkopnom bloku pristupa se
ugradwi minskih puwewa u bu{otine. Jedno minsko puwewe ~ine slede}i delovi:
dowi ~ep, eksplozivno puwewe i gorwi ~ep.
Postupak ugradwe minskog puwewa u bu{otinu prikazan je detaqima na slici
B.11 .
215
a) b)
v) g)
Slika B.11 - Ugradwa minskog puwewa u bu{otinu
Dowi ~ep minske bu{otine ima funkciju da se eksplozivno puwewe postavi na

optimalnu dubinu (do) i da se spre~i "propadawe" eksploziva kroz minsku
bu{otinu u otkop. Postoje brojni na~ini za ugradwu doweg ~epa minske bu{otine,
dok }e samo jedan od pomenutih na~ina biti opisan u narednom tekstu.
Ugradwa doweg ~epa minske bu{otine vr{i se na taj na~in {to se dva drvena
klina, od kojih je jedan vezan kanapom, spu{taju kroz minsku bu{otinu, kao {to je
prikazano detaqem a na slici B.11 . Drveni klinovi se izra|uju na taj na~in {to se
drveni vaqak, ~iji pre~nik kru`ne osnove je mawi od pre~nika minske bu{otine,
prese~e ukoso po visini. Prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu klinovi se
spajaju uz pomo} izolir trake. Zajedno sa klinovima, odnosno uz kanap, kroz
minsku bu{otinu spu{ta se i merna traka, da bi mogla da se izmeri dubina na koju
se postavqa dowi ~ep minske bu{otine. Time se obezbe|uje da se eksplozivno
puwewe postavi na optimalnu dubinu.
Nakon {to se drveni klinovi spuste na odgovaraju}u dubinu, kanap se zategne
pri ~emu se klinovi smaknu po ravni preseka i na taj na~in zaglave u minskoj
bu{otini. Kanap se zatim dobro zategne i priveè za drvenu letvu, koja se
postavqa pored usta minske bu{otine, kao {to je prikazano detaqem b na
216
Dodatak B
slici B.11. Na taj na~in se kanap odràva u zategnutom poloàju, ~ime je spre~eno
da se klinovi smaknu na dole i ispadnu iz minske bu{otine pod uticajem teìne
eksplozivnog puwewa i gorweg ~epa.
Nakon toga u minsku bu{otinu ubacuju se krupniji i sitniji komadi}i stenskog
materijala, a zatim i pesak, kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici
B.11. Time se prakti~no postiè potpuno za~epqewe minske bu{otine sa dowe
strane, odnosno zavr{ena je ugradwa doweg ~epa minske bu{otine.
Potom se u minsku bu{otinu sme{ta polovina od ukupne koli~ine eksploziva,
a odmah zatim i prajmer2, kao {to je prikazano jednim delom detaqa v na slici B.11.
Iniciraju}e eksplozivno puwewe naj~e{}e je opremqeno neelektri~nim
detonatorom (napr. Nonel NPED), koje je povezano sa Nonel cevi za provo|ewe
detonacionog impulsa. Cev za provo|ewe detonacionog impulsa se dobro
pri~vrsti za patronu iniciraju}eg eksplozivnog puwewa, kako ne bi do{lo do
ispadawa detonatora prilikom spu{tawa kroz minsku bu{otinu. Radnik polako
odmotava drugi kraj cevi sa kalema i spu{ta iniciraju}e eksplozivno puwewe,
opremqeno na prethodno opisani na~in, kroz minsku bu{otinu. Razli~ite vrste
eksploziva imaju i razli~ite na~ine ugradwe u minske bu{otine. Tako, ANFO
eksploziv moè da se sipa direktno iz vre}e u minsku bu{otinu ili da se ugra|uje
pomo}u pneumatske ANFO punilice. Emulzioni eksplozivi se u patronama ubacuju u
minsku bu{otinu, pri ~emu se patrone prethodno zaseku noèm. Zasecawe patrona
se obavezno vr{i da bi na taj na~in ugra|eni eksploziv zauzeo ~itavu povr{inu
popre~nog preseka minske bu{otine.
Odmah zatim u minsku bu{otinu ugra|uje se preostala koli~ina eksploziva,
predvi|ena ukupnom koli~inom eksploziva u jednom eksplozivnom puwewu, kao {to
je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11. Time je prakti~no formirano
eksplozivno puwewe u jednoj minskoj bu{otini.
Potom se u minsku bu{otinu ubacuje odre|ena koli~ina sitnozrnog stenskog
materijala i peska, kao {to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11.
Preostala duìna gorweg ~epa minske bu{otine moè da se popuni na jedan od
slede}a dva na~ina: prvi na~in je da se u minsku bu{otinu ubace dve vre}e
napuwene vodom i da se sipawem vode popuni preostala duìna gorweg ~epa, kao
{to je prikazano jednim delom detaqa g na slici B.11, dok je drugim na~inom
predvi|eno da se ~itava duìna gorweg ~epa ostvari ubacivawem peska u minsku
bu{otinu.
Prethodno opisanim radovima izvr{ena je ugradwa minskog puwewa u jednoj
bu{otini u otkopnom bloku. Na isti na~in vr{i se ugradwa minskih puwewa u svim
bu{otinama u otkopnom bloku.
Eksplozivna puwewa, koja su ugra|ena u minske bu{otine jednog otkopnog
bloka, iniciraju se sa milisekundnim intervalom usporewa. Ovo se ~ini sa ciqem
da bi se smawilo dinami~ko naprezawe stenskog masiva usled detonacije
navedenih eksplozivnih puwewa. Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa
prilikom jednog minirawa u otkopnom bloku prikazan je na slici B.12.
Bezotkazno inicirawe eksplozivnih puwewa ima zna~ajan uticaj na efikasno
otkopavawe leì{ta (rudnih tela) primenom VCR metode. Naime, neeksplodirana
eksplozivna puwewa se veoma te{ko uklawaju ili uni{tavaju, {to ostavqa
ozbiqne posledice na proces otkopavawa. Stoga je veoma zna~ajno da se za
inicirawe eksplozivnih puwewa koriste sredstva za inicirawe koja se odlikuju
visokim stepenom pouzdanosti po pitawu bezotkaznog inicirawa.
Tako|e, kao dodatno sredstvo za bezotkazno inicirawe moè da se koristi
vi{eta~kasto inicirawe eksplozivnih puwewa, {to se postiè ugradwom dva ili
tri iniciraju}a eksplozivna puwewa unutar primarnog eksplozivnog puwewa.
2
Prajmer (inicijalno eksplozivno puwewe) predstavqa eksplozivno puwewe koje se sme{ta unutar
stuba ANFO eksplozivnog puwewa i koje je neophodno za wegovo inicirawe. Kao prajmer naj~e{}e
se koristi liveni pentolit. Za razliku od bustera (poja~nika detonacije) prajmer se oprema
detonatorom, kojim se vr{i wegovo inicirawe.
217
Slika B.12 - Tipi~an raspored paqewa eksplozivnih puwewa u otkopnom bloku

prilikom otkopavawa VCR metodom
Utovar i odvoz rude

Kapacitet utovara i odvoza rude prvenstveno zavisi od planiranog
kapaciteta proizvodwe, a zatim i od potrebe za dodatnim osigurawem bokova
otkopa od zaru{avawa pri ~emu se vr{i magazionirawe rude. Tip i broj jedinica
za utovar i odvoz rude bira se u saglasnosti sa planiranim kapacitetom utovara i
odvoza rude.
Najefikasniji utovar i odvoz rude, prilikom otkopavawa leì{ta (rudnih
tela) VCR metodom, pri ~emu se postiù veliki kapaciteti, vr{i se primenom
razli~itih tipova utovarno-transportnih jedinica. U slu~ajevima kada se vr{i
otkopavawe mawih blokova rude, a naro~ito kada postoje oteàvaju}e okolnosti
usled kojih ne moè da se vr{i ventilacija utovarnih hodnika, ~esto se koriste
utovarno-transportne jedinice sa sandukom.
Zasipavawe
Nakon zavr{enog otkopavawa jednog bloka i istakawa rude iz otkopa vr{i
se, po potrebi, zasipavawe praznog, otkopanog prostora, da bi se spre~ilo wegovo
naknadno zaru{avawe. Zasipavawe se, po pravilu, vr{i u slu~ajevima kada postoji
neposredna opasnost da bi se zaru{avawem praznog, otkopanog prostora, na bilo
koji na~in ugrozio nastavak eksploatacije rudnog leì{ta ili susednih rudnih
tela. U zavisnosti od specifi~nih uslova u kojima se vr{i otkopavawe VCR
metodom, zasipavawe praznih, otkopanih prostora moè da se vr{i ugradwom
suvog zasipa ili hidro-zasipa.
Zasipavawe praznih otkopa, odnosno otkopanih blokova rude, obavezno se
primewuje u slu~ajevima kada se vr{i otkopavawe prostranih rudnih leì{ta.
Naime u tim slu~ajevima otkopni blokovi se raspore|uju jedan do drugog, pri ~emu
se orjenti{u u pravcu pruàwa leì{ta.
Pre nego {to se po~ne sa otkopavawem narednog otkopnog bloka potrebno je da
se izvr{i zasipavawe prethodno otkopanog bloka. Gotovo po pravilu, za
zasipavawe otkopanog bloka rude koristi se zasipni materijal sa dodatkom
izvesne koli~ine cementa. Dodatak cementa zasipnom materijalu ima funkciju da
se postigne ve}a ~vrsto}a zasipa, kao i da se smawi osiroma{ewe rude prilikom
otkopavawa narednog bloka.
218
Dodatak B
Zasipavawe jednog otkopnog bloka treba da bude zavr{eno pre po~etka

otkopavawa, odnosno minirawa, narednog otkopnog bloka. To podrazumeva potrebu
da se, pre po~etka otkopavawa narednog otkopnog bloka, ostavi dovoqno vremena
da bi se zasip ocedio, konsolidovao i time postigao zadovoqavaju}u ~vrsto}u.
Osigurawe otkopa
Kao {to je ve} ranije napomenuto, prilikom otkopavawa leì{ta (rudnih
tela) VCR metodom otkop je definisan prostorom nadseka i prostorom u kome se
vr{i neposredno obarawe rude, koji su prostorno odvojeni blokom rude.
Naime iz prostora nadseka vr{i se bu{ewe minskih bu{otina, kao i svi
radovi na minirawu. Stoga prostor nadseka mora da bude do te mere osiguran da
bi se obezbedio nesmetan i siguran boravak i manevrisawe radnika, kao i
mehanizacije, tokom ~itavog vremenskog perioda u kome se vr{i otkopavawa datog
otkopnog bloka. Obzirom na prostranost nadseka, ali i na ~iwenicu da se nalazi
na bezbednoj udaqenosti od zone u kojoj se manifestuje razorni uticaj
eksplozivnih puwewa, naj~e{}e se za wegovo osigurawe primewuje ugradwa
sidara. Ugradwa sidara vr{i se ve} prilikom izrade nadseka, nakon svakog
minirawa. Ve} prema potrebi ugradwa sidara moè da se vr{i i kasnije tokom
otkopavawa rudnog bloka, ukoliko do|e do pojave novih nestabilnih zona u
prostoru nadseka.
Osigurawe prostora u kome se vr{i neposredno obarawe rude, odnosno
otkopanog prostora u bloku, moè da se vr{i direktan ili na indirektan na~in,
pri ~emu se vrlo ~esto paralelno primewuju oba na~ina. Direktan na~in osigurawa
navedenog prostora predstavqa magazionirawe odminirane rude. Tom prilikom
otvoren se ostavqa samo onaj deo otkopanog prostora koji sigurno ne}e da izazove
zaru{avawe bokova otkopnog bloka do zavr{etka pripreme narednog
horizontalnog odseka za minirawe. Indirektan na~in osigurawa predstavqa
primena konturnog minirawa u otkopnom bloku, ~ime se spre~ava o{te}ewe bokova
otkopanog prostora. U ovom slu~aju osigurawe se vr{i iskqu~ivo da bi se smawilo
osiroma{ewe rude tokom otkopavawa i istakawa, kao i da bi se spre~ilo
zaglavqivawe rude u otkopanom prostoru.
Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa
Osnovne karakteristike VCR metode otkopavawa mogu da se predo~e na

jednostavan na~in ukoliko se istaknu najzna~ajnije prednosti i nedostaci wene
primene.
Prednosti primene VCR metode otkopavawa su: veliki kapacitet
proizvodwe, srazmerno mali obim pripremnih radova, mogu}nost promene
(pove}awa) dinamike otkopavawa, mogu}nost visokog stepena mehanizovanosti,
visoka vrednost koeficijenta iskori{}ewa rude, niska vrednost koeficijenta
osiroma{ewa rude, stabilnost konstruktivnih elemenata otkopa tokom
otkopavawa, kao i sigurnost radnika prilikom izvo|ewa radova na otkopavawu.
Tako|e, potrebno je da se napomenu i slede}i nedostaci VCR metode
otkopavawa, kao {to su: realna potreba za obimnim i detaqnim planirawem
otkopa, veliki obim radova na bu{ewu minskih bu{otina pre po~etka otkopavawa,
relativno visoki zahtevi po pitawu ta~nosti bu{ewa duga~kih minskih bu{otina,
mogu}nost ograni~ewa kapaciteta proizvodwe usled potrebe za magazionirawem
rude, kao i relativno dugotrajani i obimni radovi da bi se ostvarili maksimalni
efekti primene metode.
219
Dodatak V
PODZEMNA EKSPLOATACIJA
KAMENIH BLOKOVA
Proizvodwu kamena na povr{inskim kopovima u Evropi danas poskupquju

pove}ani tro{kovi po osnovu za{tite ìvotne sredine. Ovaj problem je naro~ito
izraèn kod eksploatacije u turisti~kim regijama kada su izdaci proizvo|a~a
kamena na ime od{tete za ambijentalnu promenu krajolika toliki da se mnogi
odlu~uju na obustavu radova. Alternativa je prelazak na podzemnu eksploataciju
kamena. Ovaj trend je naro~ito zapaèn u turisti~kim regijama Mediterana.
Eksploataciju kamenih blokova osim ovog razloga, predodre|uje i ~iwenica
da su preostali delovi eksploatisanih leì{ta, kao i poznata do sad ne
eksploatisana leì{ta sa dubqim zalegawem ispod povr{ine. Obzirom da
kameni blokovi ne trpe minirawe izuzetno su visoki tro{kovi raskrivawa
kvalitetnog dela leì{ta tehnologijama sa rezawem.
Podzemna eksploatacija kamenih blokova rezawem svoj puni zamah doìvela
je u Italiji u oblasti Karare u svetski poznatim leì{tima mermera. Kod nas je
ovaj pristup postao aktuelan u rudniku mermera Ven~ac kod Aran|elovca. Re~ je
o kvalitetnom delu mermernog so~iva koje tone u pravcu uspona povr{ine terena.
Istraìvawe mogu}nosti povr{inske eksploatacije ovog dela leì{ta,
sprovedeno od strane razvojne slu`be rudnika, pokazalo je ekonomsku
neopravdanost ni pri aktuelnim cenama mermernih blokova, znatno vi{im od
svetskih.
Slika V.1 - Izgled podzemnog otkopa u fazi izrade nadseka

(THE CHAIN SAW MACHINES, MOD G.70 - Fantini)
221
Pored toga {to je sama tehnologija rezawa i izdvajawa kamenih blokova iz

prirodnog okruèwa skoro identi~na onoj koja se koristi pri povr{inskoj
eksploataciji, podzemni na~in name}e ~itav niz problema koji zahtevaju
adekvatno re{ewe. Problemi su u oblasti ventilacije i tehni~ke za{tite,
transporta,
odvodwavawa, otvarawa leì{ta i tako daqe
Najozbiqniji problem predstavqa svakako upravqawe masivom koje
obuhvata analizu stabilnosi otkopnih i drugih jamskih prostorija i wihovo
dimenzionisawe i osigurawe, kada i gde je to potrebno. Sam postupak
dimenzionisawa otkopa po kriterijumu stabilnosti je uobi~ajen, koji se koristi i
kod drugih metoda otkopavawa.
îwenica da je dezintegracija kamenih blokova obavqena rezawem, dakle
bez minirawa, samim tim bez potresawa, ide u prilog stabilnosti tako nastalih
podzemnih prostorija. Komore i sigurnosni stubovi se dimenzioni{u tako da budu
trajno stabilni u kona~nom zahvatu bez podgra|ivawa, dakle konstrukcija otkopa
je samonose}a.
Neophodno je raditi strukturnu analizu, utvrditi mogu}nost pojavqivawa
triangularnih ili sloènih stenskih blokova koji imaju kinematsku mogu}nost da
skliznu u otkop i utvrditi wihov stepen sigurnosti. Pri radu u otkopu neophodno
je takve blokove identifikovati i sidrima u~vrstiti kako bi se trajno spre~ilo
wihovo pomerawe i eventualni progresivni lom masiva.
Otvarawe ovakvih leì{ta moè biti uobi~ajeno, potkopima i rampama u
zavisnosti od poloàja leì{ta i zalegawa u odnosu na povr{inu ili
formirawem otkopa, komora (galerija) direktno sa postoje}eg povr{inskog kopa.
Slika V.2 - Izgled seka~ice u radu

222
Dodatak V
Otkopavawe se obavqa generalno na dole u horizontalnim pojasevima koji su

definisani dubinom reza, odnosno veli~inom bloka koji se reè. Naj~e{}e se
radi o veli~ini od 1.0 do 1.2 m. U prvoj fazi radi se nadsek odnosno formirawe
otkopa i sigurnosnih stubova. Visina nadseka je 2-3 m, {to je uslovqeno
gabaritima ma{ine i dimenzijama bloka. Potom se otkopavawe obavqa u etaàma
na dole pri ~emu se konstantno mora odràvati komunikacija sa prostorijama
otvarawa, odnosno povr{inom, kako bi se ostvario efikasan transport ise~enih
blokova i servisirawe otkopa.
Slika V.3 - Crte` seka~ice koja se koristi u podzemnoj eksploataciji

u fazi izrade nadseka, sa dimenzijama
Slika V.4 - Izgled sigurnosnog stuba formiranog rezawem blokova

223
Dodatak G
EKOLO[KI PRIHVATQIVIJI NAÎN

OTKOPAVAWA RUDNIH LE@I[TA
Opis rudnog leì{ta
Hipoteti~no rudno leì{te bakra zaleè na dubini od oko 500 m pa sve do

1200 m ispod povr{ine terena. Orudwewe je porfirskog tipa sa impregnacijama,
ìcama, ìlicama i re|e nagomilawima. Orudwewe je uglavnom povezano sa
silifikovanim andezitima i piroklastitima, ~vrstim i sredwe ~vrstim stenama.
Laboratorijskim ispitivawima uzoraka stene utvr|eno je da se jednoaksijalna
pritisna ~vrsto}a kre}e od 77 do 87 MPa, modul elasti~nosti od 33000 do 40000
MPa, kohezija oko 20 MPa, a ugao unutra{weg trewa oko 40o. U konturi od 0.3 %
sredwi sadràj je oko 0.6 % bakra, a ukupne rudne rezerve se procewuju na oko 600
miliona tona rude.
Ovo rudno telo je deo leì{ta koje se ve} dugi niz godina eksploati{e u
pli}im delovima i iznad wega se nalazi razgranat i savremen jamski proizvodni
sistem sa vi{e kapitalnih jamskih objekata. Iznad leì{ta na povr{ini se
nalazi naseqe, grobqe, pruga sa duga~kim tunelom, kolektor za nekoliko
povr{inskih vodotokova, gradsku i industrijsku kanalizaciju i infrastruktura
koja prati naseqena mesta kao i jo{ neki industrijski objekti.
Izbor tehnologije otkopavawa

Opisano rudno telo svojom veli~inom prostornim poloàjem i fizi~ko-
mehani~kim i strukturnim osobnama stena prakti~no ne postavqa ograni~ewa po
pitawu izbora metode otkopavawa.
Fizi~ko-mehani~ke i strukturne osobine stena dozvoqavaju i primenu
metoda otvorenih otkopa, ali nedefinisanih maksimalnih raspona i sa verovatno
velikim gubicima u sigurnosnim stubovima. Leì{te se, osim toga nalazi na
granici velikih dubina i svetska iskustva, prevashodno iz Ju`ne Afrike, govore
da otvoreni otkopi mogu biti problemati~ni sa stanovi{ta stabilnosti
celokupnog sistema.
Metode otkopavawa sa hidrozasipavawem ciklonisanom flotacionom
jalovinom verovatno ne zadovoqavaju kriterijum ekonomi~nosti zbog visokih
tro{kova transporta zasipa u jamu i ispumpavawa ogromnih koli~ina vode sa
velike dubine.
Kao metode izbora name}u se metode otkopavawa sa zaru{avawem, odnosno
neka od metoda iz ove grupe. Ove metode se izme|u ostalog karakteri{u malim
iskori{}ewem i visokim osiroma{ewem metala i velikim obimom fizi~kog
razarawa masiva. S obzirom na veli~inu i prostorni poloàj rudnog tela moè se
pretpostaviti obim razarawa od oko 6 miliona metara kubnih natkopnog masiva,
odnosno oko 600 hektara povr{ine terena iznad leì{ta. Osim toga ovakva
eksploatacija sa sobom nosi poznat problem deponovawa odgovaraju}e koli~ine
flotacione jalovine na povr{ini u blizini leì{ta, sa svim zaga|ewima i
rizicima vezanim za ovu aktivnost.
Predlog novog koncepta podzemnog otkopavawa

Predloèni koncept otkopavawa je ustvari nov aran`man ve} kori{}enih
tehnolo{kih postupaka i proverenih i potvr|enih tehnologija. Naime, po{lo se od
analize lo{ih strana potencijalno upotrebqivih tehnologija, wihovom zamenom
uspe{nijim tehnolo{kim postupcima, a {to je rezultiralo novom konstrukcijom
podzemnog proizvodnog sistema ukqu~uju}i tu i pripremu, odnosno oboga}ewe
mineralne sirovine.
225
Otkopavawe sa zaru{avawem prati velik obim fizi~kog razarawa masiva,

ina~e siroma{na ruda je u procesu otkopavawa podvrgnuta daqem osiroma{ewu,
iskori{}ewe leì{ta je malo, naro~ito ako se ima u vidu da je gubitak kod ovih
metoda definitivan. Sa stanovi{ta za{tite ~ovekove okoline ove metode su
najnepovoqnije.
Metode otkopavawa sa zasipavawem ciklonisanom flotacionom jalovinom,
obezbe|uju otkopavawe rude sa malim osiroma{ewem, ruda zaostala u
sigurnosnim stubovima moè se nahnadno otkopati, a otkopavawe ne uzrokuje
razarawe okolnog masiva. Lo{a strana ovih metoda je relativno mala
produktivnost, visoki tro{kovi otkopavawa zbog skupog hidrotransporta
jalovine u jamu i naro~ito visoki tro{kovi ispumpavawa velikih koli~ina vode.
Otkopavawe sa ostavqawem praznih otkopanih prostora nekom od
savremenih metoda, VCR metodom na primer obezbe|uje ogromne kapacitete,
visoku produktivnost i dobijawe rovne rude bez osiroma{ewa. Nepovoqnost kod
primene ovih metoda ogleda se u ugroènoj stabilnosti celog sistema zbog
velikog deficita mase adekvatnog veli~ini rudnog tela i visokih gubitaka u
sigurnosnim stubovima. Ovi nedostatci se mogu savladati naknadnim
zapuwavawem otkopa, o~vr{}avaju}im zasipom na primer, a {to omogu}ava
sekundarno otkopavawe stubova i garantuje stabilnost sistema.
Slika G.1 - Globalna {ema otkopavawa po predloènom konceptu
226
Dodatak G
Zajedni~ka mana svih metoda su visoki tro{kovi transporta i izvoza velikih

koli~ina siroma{ne rude sa velike dubine, a {to povla~i i visoka investiciona
ulagawa u prostorije otvarawa. Slede}i nedostatak su visoki tro{kovi i velik
ekolo{ki rizik odlagawa ogromnih koli~ina flotacione jalovine. I kona~no
mehani~ki transport velikih masa na velikim rastojawima uz savladavawe
velikih visinskih razlika implicira veliku potro{wu energije po jedinici
proizvoda (toni metala).
Metoda blokovskog otkopavawa sa kraternim minirawem vertikalno navi{e
ili VCR metoda predstavqa savremen na~in otkopavawa uz primenu savremene
visoko produktivne opreme uz malo ili nimalo ru~nog rada. Naknadnim
zasipavawem otkopa pastom velike gustine koja ima svojstvo o~vr{}avawa
obezbedi}e se stabilnost sistema i otvoriti mogu}nost otkopavawa sigurnosnih
stubova formiranih u prvoj fazi otkopavawa.
Problem velikih transportnih tro{kova ogromnih koli~ina rude re{ava se
smawewem rastojawa izme|u otkopa i postrojewa za preradu. Ta~nije postrojewe
za preradu ili flotacija, sme{ta se u jamu u blizini leì{ta, ispod leì{ta ili
u leì{tu. Kako bi se maksimalno koristio gravitacioni tok rude, nivoi
primarnog, sekundarnog i tercijarnog drobqewa sme{taju se jedan ispod drugog.
Potom je na pogodnoj lokaciji potrebno uraditi komore za sme{taj mlinova i
flotacionih }elija. Jalovina se pumpa iznad leì{ta do nivoa za pripremu
paste. Proizvodwa paste se sastoji u dehidratizaciji jalovinskog otoka do
grani~nog teìnskog sadràja vode od 18% do 23%, ~ime se postiè konzistencija
paste na nivou cementnog maltera. Gubitak ~vrste komponente iz suspenzije,
odvedene prelivom u postupku odvodwavawa hidrociklonom prikupqa se u
sabirniku i vra}a u primarni proces. Pasta se odlikuje velikim u~e{}em ~estica
ispod 0.2 mm i do 80 % i odnosom cement : jalovina 1:30. Na ovaj na~in bezmalo
celokupna koli~ina jalovine dobijena u procesu otkopavawa biva vra}ena u
otkope. Voda se skupqa u vodosabirniku i vra}a u proces.
Na povr{inu se izvozi samo koncentrat na bilo koji od na~ina, na primer
zajedno sa vodom koja se kao vi{ak ispumpava napoqe, odnosno odvodwavawe jame
i transport rude obavqaju se jedinstvenim tehnolo{kim postupkom.
Na ovaj na~in prostorije otvarawa dominantno treba da zadovoqe funkciju
servisirawa jame, pa }e i ulagawa u wih biti znatno mawa. Proizvod runika, jame
je koncentrat spreman za metalur{ku preradu. Ne postoje problemi vezani za
odlagawa flotacione jalovine na povr{ini. Neuporedivo je mawa potro{wa
energije po toni proizvedenog metala u koncentratu.
227
Dodatak D
PODZEMNA EKSPLOATACIJA
MALIH LE@I[TA
Rudarska aktivnost u nekom leì{tu podrazumeva uslov da je vrednost

otkopane rude ve}a od investicionih ulagawa i direktnih tro{kova otkopavawa. U
na{im uslovima otkopavaju se samo ona leì{ta ~ija vrednost i ukupno vreme wegove
eksploatacije dozvoqavaju izgradwu rudnika sa skupim investicionim objektima i
prate}om infrastrukturom. Saglasno ovome, mala eksploatabilna leì{ta su ona
~ije rezerve ne mogu platiti skupe investicione objekte otvarawa i instalacije u
wima.
Na osnovu iskustva drugih zemaqa stoji tvrdwa, da se mogu eksploatisati ~ak i
veoma mala leì{ta, pod odre|enim uslovima.
Na bazi geolo{kih podataka o leì{tu: koli~ini i kvalitetu rude,
morfolo{kom tipu, osnovnim fizi~ko-mehani~kim i strukturnim osobinama rude i
prate}ih stena i uslovima zalegawa, mogu}e je izvr{iti izbor odgovaraju}e
tehnologije podzemne eksploatacije. Potom je verifikovanim metodama mogu}e do}i
do svih relevantnih tehno-ekonomskih pokazateqa metode, pa i do prognoze
direktnih tro{kova otkopavawa. Ukoliko se razlikom vrednosti rude i tro{kova
otkopavawa mogu pokriti minimalna investiciona ulagawa, onda je leì{te svakako
eksploatabilno.
Osnovni principi projektovawa rudnika

na malim eksploatabilnim leì{tima
Na malim eksploatabilnim leì{tima mogu se otvarati rudnici bez
kapitalnih objekata i pri projektovawu ovakvih rudnika trebalo bi se rukovoditi
slede}im principima:
Ne predvi|ati ulagawa u infrastrukturne objekte.

Rudni~ki krug treba da bude dimenzionisan po principu
najneophodnijeg minimuma.
Gra|evinski objekti neophodni za funkcionisawe rudnika treba da budu
monta`ni ili da se umesto wih koriste kontejneri.
Glavne prostorije otvarawa raditi kao privremene.
Pomo}ne prostorije otvarawa ne raditi.
Objediniti prostorije otvarawa, osnovne i otkopne pripreme.
Ventilaciju rudnika i eventualno odvodwavawe obavqati mobilnim ma{inama i
ure|ajima bez stabilnih postrojewa i posebnih rudarskih objekata za te namene.
Za obavqawe svih radnih operacija utovara i odvoza koristiti mobilne ma{ine,
najboqe dizel utovariva~e (i kamione po potrebi) koji su nezavisni po pitawu
snabdevawa energijom, sa neograni~enim radijusom kretawa i mogu}im raznovrsnim
kori{}ewem van osnovne namene.
Za otkopavawe koristiti jednostavnije tehnologije, potvr|ene u praksi, koje su
elasti~nije i ne zahtevaju veliku tehnolo{ku disciplinu i skupu rudarsku
opremu.
Projekat eksploatacije malog leì{ta ura|en uz po{tovawe ovih principa ni u
kom slu~aju ne moè dovesti u pitawe po{tovawe dva osnovna principa rudarske
proizvodwe, a to su: princip maksimalnog iskori{}ewa i princip minimalnog
o{te}ewa prirodnog masiva.
229
Otvarawe rudnika rampom

Rukovode}i se principom smawewa investicionih ulagawa potrebnih za
otvarawe i razradu malih leì{ta, name}e se potreba za {to mawim obimom radova
na izgradwi objekata otvarawa, osnovne i otkopne pripreme.
Razmatraju}i problematiku otvarawa i pripreme malih leì{ta sa stanovi{ta
isplativosti investicionih ulagawa zna~ajan pomak, ka ispuwewu ovog zahteva,
predstavqa tehni~ko re{ewe izrade prostorije koja bi imala funkciju prostorije
otvarawa, osnovne i otkopne pripreme. Prostorija ~ija bi izrada zna~ila generalno
ispuwewe zahteva po pitawu funkcionalnosti, je rampa spiralnog oblika kako sa
tehni~ke tako i sa ekonomske ta~ke gledi{ta.
Prednost izrade rampe kao tehni~kog re{ewa otvarawa i pripreme leì{ta se
ogleda prvenstveno u tome {to se prili~no jednostavnom kombinacijom pravaca i
polukru`nih krivina obezbe|uje pra}ewe konture leì{ta sa unutra{we strane.
Ovim se zna~ajno smawuje potreba za naknadnim pripremnim radovima u ciqu otkopne
pripreme, {to uz izbor fleksibilne metode otkopavawa (mogu}nost formirawa
ve}eg broja radnih ~ela u otkopu, nizak koeficijent pripreme...) predstavqa
optimalno re{ewe eksploatacije malih rudnih leì{ta.
Slika D.1 - Prikaz otvarawa malog leì{ta rampom
Sa ekonomske ta~ke gledi{ta prednost ovakvog na~ina otvarawa i pripreme se

ogleda u tome {to izrada rampe optere}uje investiciona ulagawa do onog trenutka
dok se ne ostvari kontakt sa leì{tem u wegovoj najvi{oj ta~ki. Daqe napredovawe
izrade rampe se svrstava u pripremne radove u rudi, te tro{kovi wene izrade
optere}uju ovako otkopanu jedinicu (tonu) rude.
230
Dodatak D
U daqem tekstu bi}e dat tehni~ki opis otvarawa i pripreme so~ivastog rudnog
tela strmog zalegawa (nagibni ugao 70) i ve}e mo}nosti (40 m).
Izrada rampe kre}e sa povr{ine, odnosno sa kote +500, ta prate}i generalni
pad rampe od 14 % na stacionaì +1050.00 m od ulaza (kota +350) ostvaruje se
kontakt sa leì{tem. Vode}i ra~una o poloàju projektovanih za{titnih stubova,
kao sistematske za{tite otkopa pri otkopavawu leì{ta poststubnom otkopnom
metodom, nastavqa se vo|ewe rampe kroz leì{te. Pomenuti stubovi, kvadratnog
oblika popre~nog preseka sa dimenzijom stranice a = 4 m, su sistematski raspore|eni
sa rasponom otkopa l = 13 m.
Tokom izrade rampa se provetrava separatno. Nakon izrade izvesne duìne
rampe, iz we se do projektovane lokacije ventilacionog okna (u daqem tekstu V.O.)
izra|uje spojni hodnik. Potom se uskopnom platformom izra|uje V.O. do povr{ine
(kota +550), koje se oprema stubi{tem, ~ime se izra|enom duìnom rampe uspostavqa
proto~no provetravawe. Paralelno sa izradom spojnog hodnika i V.O. nastavqa se sa
izradom rampe do slede}e pozicije bliske projektovanoj lokaciji V.O. , kao {to je
prikazano na slici G.1. Sa ove pozicije se izra|uje spojni hodnik do projektovane
lokacije V.O., odakle se ponavqa postupak izrade V.O. do spoja sa ranije izra|enom
deonicom istog. Pomenuti postupak se ponavqa dok se ne dostigne najnià kota
leì{ta.
Tokom napredovawa izrade rampe kroz rudu, pored spojnih hodnika, moè se
vr{iti izrada smernih i pre~nih istra`nih hodnika. Ovim se dodatno moè
definisati leì{te, ukoliko pre pristupa otvarawu nije bilo dovoqno istraèno.
Na stacionaì +1470.00 m od ulaza, prate}i generalni pad od 14 %, zavr{ava se
izrada rampe ~ime je dosegnuta najnià kota leì{ta (+290). Na tom nivou otpo~iwe
se sa frontalnim otkopavawem rude, saglasno principima poststubne otkopne
metode, sa sukcesivnim zasipavawem otkopanih prostora.
231
LITERATURA
1.Agoshkow M., Borisov S., Boyarsky V., 1988; Mining of Ores and Non-Metalic Minerals,
Mir Publishers, Moscow.
2.Atlas Copco, 1994; Underground Rock Excavation, Atlas Copco Tunneling and Mining AB,
23 Stocholm, Sweden.
3.Atlas Powder Company,1987; Explosives and Rock Blasting, Dallas, Texas, USA.
4.Barton N., Lien R., Lunde J.; "Engineering Classification of Rock Masses for the Design of
Tunnel Support"; Journal of the International Society for Rock Mechanics, Vol. 6, No 4.
5.Bieniawski Z.T., 1984; Rock Mechanics Design in Mining and Tunneling, A.A.Balkema.
6.Veselinovi} V., Oktobar 1984; "Efekti podzemnog otkopavawa metali~nih ruda pri
primeni VCR metode", IV Jugoslovenski simpozijum o podzemnoj eksploataciji
mineralnih sirovina, Zbornik radova, Bor.
7.Gen-Hua Shi & Richard Goodman, 1983; "Keyblock bolting"; Proceedings of the International
Symposium on Rock Bolting, Abisko.
8.Glu{~evi} B., 1974; Otvarawe i metode podzemnog otkopavawa rudnih leì{ta,

Minerva, Subotica-Beograd.
9.Goodman R.E., 1976; Methods of Geological Engineering in Discontinuous Rocks,

West Publishing Company.
10.Diering J.A.C., Laubscher D.H., 1987; "Practical approach to the numerical stress analysis of
mass mining operations", Trans. Inst. Min. Metall. (Sect. A:Min. industry), 96, A141-200
11.Dimitrijevi} M.D., Petrovi} R.S., 1965; Upotreba projekcije lopte u geologiji,

Geolo{ki zavod Qubqana.
12.Imenitov B.R., (1984); Process podzemnh gornh rabot pri razrabotke rudnh
mestoro`deni, Nedra, Moskva.
13.Laubsher D.H., 1977; "Geomechanics classification of jointed rock mass - mining
applications"; Trans. Inst. Min. Metall. (sec A), 86. London.
14.Laubscher D.H., 1984; "Design aspects and effectiveness of support systems in different
mining conditions"; Trans.Inst Min. Metall.(Sect.A: Min. Industry), 93, A 70-81.
15.Milanovi} P., Torbica S., 1997; Klasifikacije stenskog masiva i wihova primena,
Beograd.
16.Mitchell S.T., 1981; "Vertical Crater Retreat as applied at the Homestake Mine", Design and
Operation of Caving and Sublevel Stoping Mines, AIME; New York.
17.Persson Per-Anders et. al., 1994; Rock Blasting and Explosives Engineering,
CRC Press, USA.
18.Petrovi} N., 1994; Uporedna analiza naponskog stawa sigurnosnih stubova na
prostornim i ravanskim numeri~kim modelima, Magistarski rad, RGF Beograd.
19.Petrovi} N., Glu{~evi} A., 1995; "Uticajni faktori na efekte kraternih minirawa u
podzemnoj eksploataciji", I Jugoslovenski simpozijum : Bu{ewe i minirawe, Beograd.
233
Literatura
20.Petrovi} N., 1996; Tehnologija otkopavawa sigurnosnog stuba 57/4 na II horizontu

rudnika "Trep~a" - Stari Trg, Stru~ni rad, SIT Srbije, Beograd.
21.Petrovi} N., Glu{~evi} A., Lutovac S., 1997; "Izbor najpovoqnijeg eksploziva za
otkopavawe VCR metodom", Podzemni radovi br.7(u pripremi), RGF - Beograd,
Beograd.
22.Roesner E.K., Poppen S.A.G., Konopka J.C., 1983; "Stability during shaft sinking - a design
guideline for ground support of circular shaft", Proc. of 1st. Int. Conf. on stability in
Underground Mining. (AIME, New York, , pp. 749-769).
23.Seminar: Metodologija istraìvawa ispucalosti stenskih masa u geotehnici, 1990;
Rudarsko-geolo{ki fakultet Beograd, Beograd.
24.Torbica S.,Petrovi} N., Glu{~evi} B., 1993; "Mogu}nost podzemne eksploatacije malih
leì{ta", Nau~no-stru~ni skup: Istraìvawe i kori{}ewe malih leì{ta mineralnih
sirovina i koncesije, Beograd.
25.Torbica S., Petrovi} N., 1993; "Zasipavawe otkopa pastama velike gustine",
XXV Oktobarsko savetovawe rudara i metlurga, Bor.
26.Torbica S., Petrovi} N., 1994; "Izbor parametara minirawa u funkciji granulacije
odminirane rude upotrebom KUZ-RAM modela", Drugo nau~no savetovawe iz oblasti
podzemne eksploatacije leì{ta ~vrstih mineralnih sirovina, Beograd.
27.Torbica S., Milanovi} P., 1994; "Uticaj ispucalosti na stabilnost podzemnih
prostorija i izbor parametara sidrewa", XXVI oktobarsko savetovawe rudara i
metalurga, Dowi Milanovac.
28.Torbica S., Milanovi} P., Ljubojev M., 1995; "Computer Aided Design of Underground
Excavations in Jointed Rocks", Ostrava.
29.Torbica S., 1995; "Klasifikacija i definicija jamskih prostorija",
Tehnika, RGM 46(1995) 9-10, str.10-12.
30.Torbica S., Jakovqevi} D., 1996; "Rudnici, ~ovekova ìvotna sredina", Jugoslovensko
savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em Rudarstvo i za{tita ìvotne sredine, Beograd.
31.Torbica S., Mihajlovi} B., 1996; "Ekolo{ki prihvatqiviji na~in otkopavawa velikih
dubokih rudnih leì{ta", Jugoslovensko savetovawe sa me|unarodnim u~e{}em
Rudarstvo i za{tita ìvotne sredine, RGF Beograd.
32.Hamrin H., 1986; Guide to Underground Mining Methods and Applications,

No. 9851 5073 01C, Atlas Copco MCT AB, Stockholm.
33.Hartman H.L., 1992; SME Mining engineering Handbook, Vol.2, Society for Mining,
Metalurgy, and Exploration, Inc., Littleton, Colorado.
34.Herget G., 1988; Stresses in Rock, Balkema.
35.Hoek E., Brown E.T., 1980; Underground excavations in rock, London, IMM.
36.Hoek E., 1995; "Strength of Rock & Rock Masses", News Journal,vol.2,no.2, ISRM.
37.Hoek E., Kaiser P.K., Bawden W.F., 1995; Support of Underground Excavations in Hard
Rock, A.A, Balkema.
38.Woodruff D., 1966; Methods of Working Coal and Metal Mines, SET Vol. 1,2,3,
Pergamon Press, London.
39.[ami} M., 1980; Kako nastaje nau~no djelo, Svjetlost, Sarajevo.
234
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
622.012.22(075.8)(076)
TORBICA, Slavko
Metode i tehnologija podzemne
eksploatacije neslojevitih leì{ta :
priru~nik u nastavi / S. [Slavko] Torbica,
N. [Nenad] Petrovi}. - Beograd :
Rudarsko-geolo{ki fakultet, 1997 (Beograd :
Goragraf) . - 234 str. : ilustr. ; 29 cm
Tira` 150. - Bibliografija: str. 233-234.
ISBN 86-7352-010-X
1. Petrovi}, Nenad
a) Rudnici - Eksploatacija - Ve`be
ID = 58904332

Metode PE PDF

Încărcat de

Informații document

Titlu original

Drepturi de autor

Formate disponibile

Partajați acest document

Partajați sau inserați document

Opțiuni de partajare

Vi se pare util acest document?

Este necorespunzător acest conținut?

Drepturi de autor:

Formate disponibile

Metode PE PDF

Încărcat de

Drepturi de autor:

Formate disponibile

METODE I TEHNOLOGIJA

Metode i tehnologija podzemne eksploatacije neslojevitih le`i{ta

Recenzenti: dr Qubomir Vukajlovi}, redovni profesor u penziji

Izdava~: Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd

[tampa: Goragraf, Beograd

Fotografija na koricama: Prof. dr Qubomir Vukajlovi}

Podzemna eksploatacija neslojevitih le`i{ta ili podzemna eksploatacija

Pored ovoga, poznata je ~iwenica da su novootkrivena le`i{ta sve dubqa i

ZDM ZDM ZDM

Drugi ekotehni~ki pokazateq ozna~en je kao specifi~na potro{wa energije

UPE UPE UPE

Ekotehni~ki pokazateqi bi svakako morali da budu ugra|eni u sistem za

Glavne odlike dobrog stila tehni~kih tekstova su:

paragrafi moraju da budu povezani. Prelaz iz jednog paragrafa u drugi treba da

Ova vrsta tekstova uglavnom obiluje: grafi~kim prilozima, slikama,

i naziv firme koja je izradila dokumentaciju, a nekad i neki drugi sadr`aji. U

2 DEFINISAWE RADNE SREDINE

Tabela br. 2.1 - Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Tabela br. 2.2 - Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Tabela br. 2.3 - Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Tabela br. 2.4 - Osnovne fizi~ko-mehani~ke osobine stena na lokaciji

Pukotina je potpuno definisana kada su utvr|ene slede}e wene

Slika br. 2.1 - Definisawe pru`awa, pada i pravca pada.

Podaci o orjentaciji pukotina prikazuju se statisti~ki, rozetama i

Za pravilno prikazivawe prostorne orjentacije pukotina koriste se

Slika br. 2.2 - Polo`ajna lopta. Princip projektovawa ravni

Stenski masiv je po pravilu heterogen i anizotropan, a rupture su najva`niji

Pod izotropnim podrazumeva se ono telo ~ija su fizi~ka svojstva jednaka u

Heim-ova i Terzaghi-jeva teorija

gde su: v - vertikalna komponenta napona,

Horizontalna komponenta napona mo`e da se odredi pomo}u slede}eg izraza:

Terzaghi i Richart (1952) sugeri{u da se odnos horizontalne i vertikalne

gde je: - Poasonov koeficijent

Sheorey (1994) predla`e da se koeficijent k odre|uje pomo}u formule:

k = 0.25 + 7 Em (0.001 + 1 / z) (2.4)

gde su: z - dubina (m) i

Slika br. 2.3 - Odre}ivawe vertikalne komponente napona u funkciji dubine

Slika br. 2.4 - Odre|ivawe horizontalne komponente napona u funkciji dubine

Slika br. 2.6 - Odnos horizontalne i vertikalne komponente napona

Terzaghi-jeva klasifikacija (1946) je prva racionalna metoda procene

Klasifikacija Brauns-Stiny-a je dosta stara i koristi se kada su u pitawu

Lauffer-ova klasifikacija (1958) se temeqi na radovima Stiny-a, a zna~ajna je po

Klasifikacija Wickham, Tiedemann, Skinner-a (1972), razvijena je u SAD,

Najzna~ajnije savremene klasifikacije stenskih masa koje su i danas u

Kao pokazateq ispucalosti stenske mase koristi se RQD ( Rock Quality

gde su: RQD - parametar ispucalosti, pokazateq kvaliteta stenske mase,

RQD je samo linearni pokazateq celovitosti stenske mase i odre|en je

RQD ( % ) = 115 - 3.3 Jv (2.6)

gde je: Jv - ukupan broj pukotina na 1 m3 stenske mase

Jv= 6/20 + 2/10 + 20/10 +20/5 = 0,3 + 0,2 + 2 + 4 = 6,5 puk/m3

RQD mo`e da se odredi i na osnovu merewa sredweg rastojawa izme|u

RQD (%) = 100 e 0.1 ( 0.1 + 1) (2.7)

gde su: - prose~an broj pukotina na 1 m

Geomehani~ka klasifikacija ispucale stenske mase

Geomehani~ku klasifikaciju ili RMR (Rock Mass Rating) sistem razvio je

Stenski masiv se klasifikuje po izdvojenim kvazihomogenim zonama u kojima

Tabela br. 2.5 - RMR sistem (Bieniawski, 1989.)

Nastavak tabele br. 2.5

Klasifikacija Norve{kog Geotehni~kog Instituta

gde su: Q - ocena stenskog masiva,

U zavisnosti od vrednosti ocene Q stenski masiv se klasifikuje kao:

Analizom formule za izra~unavawe vrednosti Q mo`e da se ustanovi

RQD / Jn - veli~inu bloka