RAZVITAK, God. XLIII, br. 213-214, str.
84- =DMHþDU
6/$92/M8%*$&29,û
67$1291,â7927,02ý.(=21(
OD SREDNjOBALKANSKIH PLEMENA
U PREDRIMSKO DOBA DO DOLASKA SLOVENA
Prikaz stanovništva isWRþne Srbije, kaNRüHmo
videti, zbog razuÿHnosti vremena, od praistorije do
kraja XVI veka, nuåQR]DKteva razliþLWSULstup u ob-
radi zbog raznorodnog materijala i izvora koje smo
koristili.
Kada bismo ovlaš pogledali ovaj izloåHni ma-
terijal, nastao u više od petnaest vekova mogao bi se
razdeliti u više vremenskih perioda, koje smo mi
pokušali prikazati u jednom nizu. Ti vremenski pe-
riodi prikazuju migracije plemena i naroda na ovom
prostoru u predrimskom i rimskom periodu, u peri-
odu navale germanskih plemena s kraja III do sredi-
ne VI veka, onda u periodu doseljenja Avara i Slo-
vena od prve polovine VI do poþHWka VII veka i mi-
gracije Protobugara u drugoj polovini VII veka, pa
provala Ugra u IX i turanskih plemena na Carstvo u
XI-XII veku i koQDþno dolazak Turaka Osmanlija
krajem XIV veka.
Malobrojno stanovništvo, koje su Rimljani
zatekli na kasnije formiranom limesu Gornje Mezije
(u njenu teritoriju spaGDLþLtava teritorija isWRþne Sr-
bije) pripadao je raznim etQLþkim grupama. Ako po-
kušamo identifikovati ta plemena od severa prema
jugu na ovoj teritoriji prostiru se sledeüD6NRUdisci,
Tribali i Dardanci.
Pleme Skordiska je keltVNRLåLvi izmešano sa
Tribalima (po jedniPDWUDþko1, drugima ilirsko2, a F.
Papazoglu ih identifikuje kao poseban narod, tj. kao
odvojenu etno-poliWLþku skupinu3) od Dunava na jug
do linije Idium – Horrea Margi (ûXprija na Moravi)
pa sve do podUXþja Egetae (Brza Palanka) i Ad Aqu-
as-a (Prahovo). Na prostoru reke Pek, celim njenim
tokom, spominje se nešto kasnije u izvorima i pleme
Pincenses, koje F. Papazoglu smatra lokalnim geo-
1
7UDþku pripadnost Tribala zastupali su: W. Tomaschek,
Die alten Thraker, I 90, Wien, 1893; H. Usener, Rhein. Mus. 58
(1903), 357; N. Jokl, Ebert’s Reallexicon I 91, XIII 279; Bran-
denstein, RE VI A (1936) 410; Detschew i mnogi drugi.
2 4
Ilirsku pripadnost Tribala zastupali su: R. Polaschek, RE
VI A (1937), Tribali, 2394; A. Kerény, Glotta XXII (1933), 41;
K. Keyssner, RE VI A (1937), Tribali, 2401.
3 7
F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u predrimsko
doba, Sarajevo, 1969, str. 54.
grafskim imenom Skordiska, odnosno Kelta.4 Na
jugu teritorije isWRþne Srbije koja se nekako zatva-
ra Nišavom na jugu i Trgoviškim Timokom na is-
toku pored plemena Tribala prostirali su se Dar-
danci prema severu sve do linije srednjevekovnog
grada StalaüD (na ušüX 0Rravice i Morave) i Ti-
macum Minusa – Timatohiona – srednjovekovnog
grada Ravni (selo Ravna kod KnjaåHYca) na Be-
lom Timoku.
Pleme Dardanaca, kao takvo na ovom pod-
UXþju, je po jedniPDWUDþko, po drugima ilirsko, a
po treüLma opet odvojena etno-poliWLþka zajednica
sa primesima ilirskog u zapadnom delu navedenog
podUXþja, i sa primesima ilirskog u zapadnom delu
navedenog podUXþja.5 Kako vidimo nauka je na
ovom stupnju razvoja u nemoJXünosti da nešto
posve definitivno razdeli i opredeli se koja etQLþka
skupina kome narodu u širem smislu reþLSULpada.
Izvori su nam o svim ovim etQLþkim skupi-
nama veoPD RSUHþni i samim tim nedovoljno si-
gurni, onomaVWLþki materijal takoÿHMHUYUlo dobro
znamo, da su koliko toliko i u to vreme imena bila
“lutajuüD´LWHško nam se i danas po imenu odluþL-
ti koPHüHHWnikonu neko ime pripasti. Isto se de-
šava i sa toponimima, koji su, ne retko, ponekad
nalaze i ponavljaju na širokim prostorima od Gali-
je, Španije, preko Dalmacije, PanoniMH WUDþkog
podUXþja, pa sve do Male Azije i Afrike.
2SUHþna mišljenja o etQLþkoj pripadnosti
Skordiska zasnovana su, rekli smo, i na neslaga-
nju anWLþkih pisaca i postojanju dveju varijanata
imena:  !/1  i  !/12. Kod Justina6 i
Ateneja7 nalazimo podatke da su Skordisci bili
ostatak onih Gala koji su predvoÿHni Brenom 279.
godine izvršili napad na delfijsko svetilište. Stra-
bon8 takoÿH ]Rve Skordiske Galatima (-#¹+
*#' )#/+ 9-+, - ... J-9, #­-J
F. Papazoglu, Ibid., str. 265, 282-283
5
F. Papazoglu, Ibid., str. 161-167.
6
Iustini opit. hist. Phil., XXXII, 3, 6-8.
Athenaei dipnosophist., IV, 25.
8
Strabonis geograph., VII, c., 293, 296, 313 i 316.
CA# q ,/'?)#, ... %q -#¹+
*#' )#/+ #/;#/+ 9-+, ...
- ‡ #¥# ¤ (#' ?)#/+
#/;#/+ 9-+, ... -Æ ‡ #¥#
¤ *#' ?)-), a Livije kaåH]DQMLKGDVX³ple-
me koje vodi poreklo od Gala” (gens a Gallis oriun-
da).9 MeÿXtim, Apijan ubraja Skordiske u Ilire. U
genealogiji ilirskih plemena heroj-eponim Skordisk
je, kao i Tribal, sin Panonia, a ovaj pa opet sin
Autarijata. Kod Flora nalazimo treüXYHUziju, prema
kojoj su Skordisci TraþDni (saevissimi omnium
Thracum Scordisci fuere).10 Moglo bi se reüL QD
osnovu iznetih izvora da se keltski ratnici Skordisci,
koji nisu morali biti u velikom broju, zavladali rela-
tivno prostranom teritorijom, ali da nisu istrebili sta-
rosedeoce Tribale, pa bili ovi Iliri, TraþDni ili moåGD
posebna etQLþko-poliWLþka skupina. Da su taNRåLveli
izmešani izriþLto kaåH6WUDbon: “Galati, zvani Skor-
disci koMLåLve izmešani s Ilirima i TraþDnima”.11 Da
se ovi Skordisci nisu amalgamisali u jedan narod sa
domoroGDþkim skupinama koje smo naveli govori
nam posredno Strabon, koji kaåH GD MH GDþki kralj
Boirebista pokorio “Kelte, koMLåLve izmešani sa Tra-
þDnima i Ilirima”.12 Da to nije Strabonov naþLQL]ra-
åDvanja, vidimo takoÿHNDda isti pisac daje karakte-
ristiku Japoda u Istri, kao “plemena istovremeno
keltskog i ilirskog”.13 Kod Japoda je dakle došlo do
amalgamisanja dva etQLþka elementa, što se ne mo-
åHUHüLL]D6NRUdisce, koji su po Strabonu Kelti iz-
mešani na istoj teritoriji sa Ilirima i TraþDnima. Iz-
vorni tekst Breviarum Festa iz IV veka nove ere ka-
åHGDVX³XREODstima TrakiMHåLveli Skordisci, koji
su bili isto tako Svirepi i lukavi” (in Thraeciae regi-
onibus etiam Scordisci habitarunt, pariter crudeles
et callidi kao i TraþDni – S. GacoYLü 6DRYLP)H-
stovim izlaganjem slaåHVHGRslovce Amian Marce-
lin14 i Jordanis15 2þLgledno je da se u izvoru ovih
sumarnih izvoda govorilo o ratovima u Trakiji, pa je
jedino tako moglo doüL GR )ORrovog podatka da su
Skordisci TraþDni. Da je ipak i Livije, odnosno nje-
gov koriãüHni izvor, znao za razliku Skordiska i Tra-
þDna, vidi se po tome da se kao susedi Dardanaca
pominju, u njegovoj knjizi (XLI, 19, 20), TraþDni i
Skordisci.
NajjaþL GRkaz da su Skordisci bili Kelti u II
veku, pruåDju nam dva lapidarna natpisa podignuta
9
Titi Livi ab urbe cond., per. 63.
10
Flori epitomae de Tito Livio, I, 39.
11
Strabonis geograph., VII, 5, 2.
12
Strabonis geograph., VII, 3, 11, c. 304.
13
Strabonis geograph., VII, 5, 2, c. 313.
14
Amian. Marcell., XVII, 44.
15
Iordanis Romana, 219.
XþDVWSRbede koja je 109. godine pre nove ere M.
Minucije Ruf odneo nad Skordiscima i nekim
WUDþkim plemenima. Na ovim lapidariumima Skor-
disci se izriþLto nazivaju Galima (Galleis Scordi-
steis) i odvajaju od ostaOLKWUDþkih plemena (Thra-
ecibus gentes).16 Ovo, svakako, dovoljno pokazuje
da su Rimljani smatrali Skordisce Keltima.17 U
kojoj su meri oni saþXvali etQLþNX³þLstotu”, neüH
se nikada moüL XWYUditi, pogotovo preko onoma-
VWLþkog materijala. To se pogotovo ne moåHX UD-
nom i kasnom) razdoblju srednjeg veka pa nadalje
kada se onomastikon bilo koje etQLþke grupe meša
sa drugim usled gotovo stalnih migracija kao i po-
krštavanjem stanovništva pa bilo kojoj etQLþkoj
grupi pripadalo.
Kada se tiþHWRga koji je stariji oblik imena
Skordiska, dali (#' ?)# ili (#' ?)-, sve
ide u prilog ovom zadnjem da je stariji. Što se tiþH
korena imena Skordiska, njega lingviVWL RELþno
dovode u vezu s anWLþkim imenom Šar-planine
*9' # ²'#+18, latinski Scardus mons19 i sma-
traju ga takoÿH LOLUskim. Elemenat Scord-, Scard-
je doista rasprostranjen na celom ilirskom podUXþ-
ju20, ali ne mora biti ilirVNLYHüPRåHELti i staro-
balkanski, kako misli F. Papazoglu. Doduše mo-
gla bi to biti ilirska osnova, ukoliko je došlo izme-
ÿX6NRUdiska i Ilira kod Šar-planine do neke veo-
ma znaþDMne bitke, tako što su Iliri, moguüH MH
prozvali neprijatelje svojom nekom ilirVNRPUHþju,
ali je moguüH GD VH X WRM ]QDþDMnoj bitki na Šar-
planini dogodila katastrofa Ilira pa je tako Šar-pla-
nina dobila ime po strašnim osvajaþLma, Skordi-
scima. Priklonio bih se ovom zadnjem razmišlja-
16
F. Papazoglu, Ibid, str. 269, nap. 248.
17
Ova dva grþka natpisa su svakako bolji dokaz da su
Skordisci Kelti od podataka koje navodi Flor ili Apian. Po-
gledati i K. Pink, Die Münzprägung des Ostkelten und ihrer
Nachbarn, Diss. Pann. II, 128.
18
Cl. Ptolemaei geograph., III, 9, 1.
19
Titi Livi ab urbe cond., XLIII, 20, 1; XLIV, 30, 4.
20
Grad u Dalmaciji po imenu Skràd¯Q, talijanski Scardo-
na kod Porfirogeneta *C' # , gde je C mesto  nejasno,
greška ili izgovor dalmato-romanVNL LOL þDN SUHGrimski.
Uporedi ipak Scordus mons kod Livija i (C' # kod
Polibija za Mons Scardus. PotvrÿHno ne samo u anWLþkih pisa-
ca – geografa, nego i na natpisima da je bio veoma znaþDjan
oppidum. PotvrÿHna je i pluralija tantum Scardonis na natpisu
što pokazuje da je bilo veliko naselje. Ide u kategoriju iliro-
venetskih imena na -ona. Kod Ptolomeja se spominje otok
(' Æ. Skok smatra da je ilirskog porekla. Toponimi
ove vrste su još otok ??? izmeÿX6LObe i Paga, toponim Skrad
u Gorskom Kotaru, toponim Škrdio, gen. Škrdela u Dobroti
poviše mora. Vidi: P. Skok, EtimologijVNLUMHþnik hrvatskoga
ili srpskoga jezika, knj. III, Zagreb 1973, pod SkràG¯Q – str.
268.
nju zbog poznatog Plinijevog podatka: “mons Clau-
dius, cuius in fronte Scordisci, in tergo Taurisci”.21
U ovom Plinijevom iskazu, vlada opšte uverenje da
je mons Claudius planiQDþLje je ime vezano za neku
Tiberijevu pobedu u panonskom ratu. Analogijom
bismo mogli, dakle, izvuüL L QDvedeni zakljuþDN GD
je Šar-planina dobila ime po nekoj znaþDMnoj pobedi
Skordiska nad Ilirima, na njenom podUXþju, moåGD
kada su napali Delfe 279. godine.
Kada se govori o etQLþkoj pripadnosti Tribala,
stanovništvo koje se nekada prostiralo na celoj
teritoriji današnjH LVWRþQH 6UELMH DQWLþNL SLVFL
govore o posebnom narodu i veoma retko
RSUHGHOMXMXQMHJRYXHWQLþNXSULSDGQRVW
,]X]HWDN þLQL 6WUDERQ NRML XEUDMD 7ULEDOH
meÿX 7UDþDne (-° -Æ ,'Æ ‰#+,
's# ² i 'sÆ ‡ ,'#?)22 i Stefan
Vizantijski, koji ih ubraja meÿX ,OLre (,'#?
‰#+ ]/'C)23. VeüLQD VWUXþnjaka veüX YD-
åQRVWSULdaju Strabonovom svedoþDQstvu, te je pre-
ma tome nastalo uobiþDjeno mišljenje da su Tribali
bili TraþDni. MeÿXtim, tribalsko ime je našlo svoje
mesto i meÿXLOLUskim etnikonima.24 Faktor etQLþkog
opredeljenja moåHELti i spomen Tribala u Apijano-
vom delu, gde su i oni ubrajani u genealošku pri-
padnost ilirskih plemena.25 Sva moguüDLVtraåLvanja
koja su sprovedena po pitanju etnikuma Tribala išla
su dokazati ispravnost jedne ili druge tradicije anWLþ-
kih izvora.
Tribali se ipak redovno pojavljuju kao odvo-
jena etno-poliWLþka zajednica. Pominjanje “Tribala i
Ilira”, odnosno “Tribala i TraþDna”, u Apijanovom
izveštaju o Aleksandrovom pohodu potvrÿXje mi-
šljenje da su oni ipak predstavljali posebnu poliWLþku
i etQLþku grupu, smešteni izmeÿX ,OLra i TraþDna26,
rekli VPRYHüQDVHveru izmešani sa Skordiscima na
jednom delu zaposednutog podUXþja od strane ovih
zadnjih, ali kao posebne etQLþke skupine.
Da su Tribali smatrani posebnim narodom,
još od najstarijih vremena, pokazuje i þLnjenica na
jedQRPDWLþkom lapidarnom natpisu s kraja V i po-
þHWka IV veka pre nove ere koji, u brodskoj posadi,
pored više TraþDna, DaþDna i Geta, spominje i jed-
nog Tribala (,'#+ ]')-[..]).27 Rob no-
21
Plin. nat. hist., III, 148. Ova Klaudijeva planina spominje
se još i kod Veleja Paterkula (Vellei Paaterce. hist. Rom., II,
110, 5).
22
Strabonis geograph., VII, 3, 13; VII, 5, 6.
23
Stephani Byzantii Ethnica, s.v. ,'#? (p. 634).
24
Pogledati napomenu broj 1 i 2.
25
Appiani hist. Rom., Illyr. 2.
26
Pausaniae Graec. descr., X 19, 7.
27
Inscriptiones Graecae II-2, Nr. 1951 b, 23.
si, umeVWROLþnog imena etnikon, a patronimik mu
zamenjuje ime robovlasnika, koji je verovatno
Grk, vidimo po patronimiku ]')-[rh]).
Uostalom i ono speciILþno znaþHnje koje je imalo
pojam ,'#+ u anWLþkom svakodnevnom
govoru upuüXje na isti zakljuþDN1Lje, daNOHUHþ
o odvojenoj poliWLþkoj zajedniFL YHü R posebnoj
HWQLþNRM skupini.
Stefan Vizantijski je, povezivao Tribale s
Ilirima, zaveGHQ þLnjenicom da je kod Aristofana
koga on citira, stajalo da su tribalski bogovi vikali
“kao Iliri”.28 Ovo poreÿHnje je, lako moglo dovesti
do identifikacije Tribala s Ilirima. Do dana dana-
šnjeg neki naXþnici navode Aristofana kao svedo-
þDQstvo o ilirskom karakteru Tribala.29 Apijanovo
genealoško stablo gde su ukljuþHni Tribali, moralo
je biti poznijeg datuma. Nije sluþDMno što se heroj
eponim Tribala pojavljuje u poslednjem pokole-
nju; on je sin Panonie (ili Peonov ?), koji je opet
sin Autarijatov. Verovatno je naknadno proširenje
genealogije izvršeno u vreme kada je celo podUXþ-
je provincije Gornje Mezije smatrano ilirskim.
Do ubrajanja Tribala meÿX 7UDþDnima, do-
šlo je verovatno tako, što su Tribalski robovi pri-
stizaOLX*Uþku preko Trakije i najstarije vojQLþke
akcije Tribala bile su usmereQH ND WUDþkoj obali.
Kada Diodor izjavljuje da su “u Trakiji” Tribali,
gonjeni nerodicom, krenuli ka jugu u potrazi za
hranom, to ne znaþLGDVX7ULbali bili deo Trakije,
YHü GD VH JODYni dogaÿDM X RYRM VHlidbi, a to je
borba oko Abdere, odigrao u Trakiji. U Aristidova
sholiasta stoji da je, Habrija pomogao AbderiüDni-
ma, koje su “u Trakiji” napali Tribali i Marone-
ja.30 Trakija se javlja kod Diodora kao šira oblast
u koju je mogao da smesti ovaj dogaÿDM31 U tom
smislu mogao je Arijan da kaåHGDMH$OHNsandar
krenuo “u Trakiju na Tribale i Ilire” (;%¤ '9+
‡+ ,'#¹+  ]/'#E+), tim pre što je
put do Tribala vodio preNRWUDþkih zemalja.
Veoma je zanimljiva, mada se ne moåHKUR-
nološki opredeliti beleška Stefana Vizantijskog o
brdu Temenites (,JJ?-+ C1#+) “u Trakiji
prema Tribalima”.32 U njoj se jasno pravi razlika
izmeÿXWUDþke i tribalske teritorije.
Interesantan podatak je onaj iz zbirke meta-
morfoza Antonina Liberalisa.33 Prema tom podat-
28
Aristofan, Ptice (prevod Mladena Škiljana), Zagreb
1988, str. 271 (u originalu stih 1520-1522).
29
R. Polaschek, RE VI A, 1937, Triballi 2394.
30
Schol. in Aristid. Panath., 172, 2.
31
Diodor. XV, 36, 1.
32
Stephani Byzantii Ethnica, s.v. ,JJ#+ (p. 614).
33
Antonini Liberalis, Metamorph. synag., 21.
ku, “Tereine, StrimonoYD NüL L $UHV URdiOL VX NüHU
TraþDQku ('r))) i njoPHVHRåHnio Tribalov sin
Hipnus i ona mu roGLNüHUku po imenu „Polifonta”.
Ova genealogija otkriva prvo rano ulaåHnje Tribala
u svet Grka, a drugo odraåDva uverenje o dalekim
mitskim vezama Tribala i TraþDna, mada 'r)) i
,'C+ nisu bili istog roda.
Kada rezimiramo izlaganje na osnovu anWLþ-
kih izvora, veza Tribala s TraþDnima izgleda starija i
jaþDQHgo li sa Ilirima, ali nam ipak ne daje moJXü-
nosti da Tribale jednostavno ubrojimo u TraþDne.
Još manje moåHmo, po anWLþkim izvorima, povezati
Tribale sa severQLPWUDþkim grupama, DaþDnima ili
Getima. Svi pomenuti narodi, u izvorima, se poja-
vljuju kao posebQHDWQWLþke skupine pa bi jedino je-
]Lþka istraåLvanja mogla utvrditi stepen njihove
srodnosti.
Mišljenje da su Dardanci, koji zahvataju deo
isWRþne Srbije, bili ilirsko pleme, a koje i danad pre-
ovlaÿXje u nauci, poniklo je, uglavnom, na temelju
Strabona i Apijana. Ostali pisani izvori ne oprede-
ljuju etQLþku pripadnost Dardanaca, u Ilire.
Strabon kada govori o najPRünijim plemeni-
ma Ilira, ali i o njihovom propadaQMX XVOHG þHstih
meÿXsobnih ratova, navodi Autarijate, Ardijejce i
Dardance.34 Strabon dalje navodi da se veliNRWUDþko
pleme Besa prostiralo “do Peonaca i do ilirskih
Autarijata i Dardanaca”.35 I ovde su DardanFLVOLþ-
no Autarijatima obeleåHni kao Iliri.
Na jednom drugom mestu Strabon, reklo bi
se, odvaja Dardance od Ilira. GovoreüLRSUHdelima
Panonije, Strabon navodi njene severne granice pre-
ma “Ilirima, Autarijatima i Dardancima”.36 Dardan-
ci ovde, kao i Autarijati, nisu obuhvaüHni pod poj-
mom “Ilirska zemlja” (- ]/'9), ali to ne
mora znaþLti da oni nisu Iliri, jer Autarijate niko da-
nas ne dovodi u sumnju da pripadaju Ilirima. Po toj
analogiji moglo bi se reüLGDL'DUdanci onda pripa-
daju Ilirima. Po toj analogiji moglo bi se reüL GD L
Dardanci onda pripadaju Ilirima. MoåHmo reüL GD
Strabon svakako smatra Dardance Ilirima, ali ne na
osnovu sopstvenih istraåLvaQMD YHü SR ]Dpisima u
starijim izvorima koje je koristio. Nadalje iz ovoga
zakljuþXjemo da je bilo pisaca koji su i pre Strabona
ubrajali Dardance meÿX,OLre.
Prema tradiciji koju je Apijan zapisao u svo-
joj Genealogiji kao najverodostojniju, imajuüL SUHG
sobom više verzija “Iliri su dobili ime po Iliru, sinu
Kiklopa Polifema i Galatije... Sinovi Ilira bili su En-
34
Strabonis geograph., VII, 5, 6.
35
Strabonis geograph., VII, 5, 12.
36
Strabonis geograph., VII, 5, 1.
helej, Autarijej, Dardan, Med, Taulant i Pereb, a
NüHri Parto, Daorto, Dasaro i druge, i od njih po-
tiþX 7Dulanti, Perebi, Enheleji, Autarijati, Dar-
danci, Partini, Dasareti i Daorsoji. Autarijej je
imao sina Panonija, ili Pajona (?), a Pajon sinove
Skordiska i Tribala po kojima su takoÿH RGgova-
rajuüLQDrodi dobili imena.”37
U Apijanovom delu Illyrikè Dardanci se po-
minju još jednom, i to u vezi s pohodom Kelta na
MakedoniMXL*Uþku. I tu su nazvani Ilirima, ali su
tu meÿX ,OLre strpani i Skordisci (Kelti) i Medi
(TraþDni) (-Æ ]/'Æ #? *#' ?)#
)- ¤ ¥ #  9' #)38, što po-
sredno umanjuje vrednost ovom izvoru. Najzad, u
knjizi O graÿDQskim ratovima, Apijan kaåH ]D
Dardance ]/'Æ ;#+.39
Po jednoj zapaåHnoj raspravi G. Novaka na
osnovu starih anWLþkih pisaca etQLþko poreklo Dar-
danaca ne moåH VH ]Dsigurno svesti pod ilirsko.40
Tako npr. Polibije, govoreüL X NRQtekstu prvog
rimsko-makedonskog rata, kaåH GD VX ³neki Iliri
prešli na stranu Dardanaca” (-q+ -Æ
]/'Æ w1J)-; %'°+ -#¹+
' J¥+).41
U vezi sa poslanstvom koje je makedonski
kralj Persej poslao ilirskom kralju Genciju, Polibi-
je kaåH Ga je put iz Makedonije u zemlju Ilira
vodio preko mons Scardus-a i preko tzv. ilirske
pustinje, oblast koju su Makedonci opustošili “da
EL RWHåDOL 'DUGDQFLPD XSDGH X ,OLULMX L
Makedoniju” (J¨+ -# /);' #/+ %#) -#¥+
' Jº) -+ J+ -Ž ]/'?  ¤
J #? J)#q+).42 O istoj stvari govori i
Livije (per Illyrici solitudines, quos de industria
populando Macedones iecerunt, ne transitus
faciles Dardanis in Illyricum aut Macedoniam
essent)43.
U ovim navedenim tekstovima govori se o
Dardancima i Ilirima kao o dva odvojena naroda.
=QDþL OL WR GD 3ROLELMH L /LYLMH QH VPDWUDMX
'DUGDQFH ,OLULPD" 7UHED RGPDK UHüL GD 3ROLELMH
QH XOD]L X SLWDQMH HWQLþNH SULSDGQRVWL 'DUGDQDFD
Imena “Dardanci” i “Iliri” nisu kod njega
XSRWUHEOMHQD X HWQRJUDIVNRP YHü X SROLWLþkom
37
Appiani hist. Rom., Illyr. 2.
38
Appiani hist. Rom., Illyr. 5.
39
Appiani hist. Rom., Emphyl., V, 75, 320.
40
F. Papazoglu, Ibid., str. 164.
41
F. Papazoglu, Ibid., str. 165.
42
Polybii hist., II, 6; XXVIII, 8; Iheb[b_Bklhjb_I,
 klj -135 u izdanju Matice Srpske 1988, u prevodu
Marijana Ricla) i II, 8 (str. 388-389 u istom izdanju).
43
VPLVOX NDR GUåDYQH WYRUHYLQH44 Iliri i Dardanci
LPDOLVXVYRMHSRVHEQHGUåDYHLLVWXSDOLXRGQRVLPD
sa Makedonijom, kasnije i sa Rimom, kao dve
SRWSXQR VDPRVWDOQH GUåDYQH WYRUHYLQH 'DUGDQFL
QLVX PRUDOL ELWL ,OLUL DOL VH WD PRJXüQRVW QH
LVNOMXþXMH &LFHURQ L &H]DU WDNRÿH LPH ³'DUGDQFL´
XSRWUHEOMDYDMX V SROLWLþNLP ]QDþHQMHP -XVWLQ QDV
obaveštava da su se prijatelji Filipa II nakon
QMHJRYH VPUWL ERMDOL SREXQH ,OLUD 7UDþDQD
Dardanaca i drugih varvarskih plemena, a Pompej
Trog da je Filip V vodio ratove 219-218. godine pre
nove ere “s Ilirima i Dardancima”.45 Dion Kasije, a
po njemu i Ivan Zonara kasnije, nam javlja da su
200. godine, za vreme rimsko-makedonskog rata,
“Dardanci pustošili susedne oblasti Makedonije – a
RQL åLYH VHYHUQR RG ,OLUD L 0DNHGRQDca...”.46
9L]DQWLMVNL NRPHQWDWRU /LNRIURQD &HFHV WDNRÿH MH
QDãDR X DQWLþNLP L]YRULPD GD MH QDURG 'DUGDQDFD
åLYHR³severno od Ilira i Makedonaca”.47
,] RYLK QDYHGHQLK L]YRUD SURLVWLþH GD VH
Dardanci od IV veka pre nove ere, kada se pominju
u izvorima, odvajaju od Ilira, ali, rekli bismo, to
RGYDMDQMHQLNDGDQLMHLPDORHWQLþNRREHOHåMHLVWRJD
nije u kontradikciji sa Strabonovim i Apijanovim
QDYRGLPD NDNR WR OHSR NDåH X VYRMRM VWXGLML )
Papazoglu.48
Kod Herodota postoji jedan podatak, na kome
MH QDURþLWR LQVLVWLUDR 19XOLü NDR QD VLJXUQRP
dokazu, da je u njegovo vreme zemlja Dardanaca
YDåLOD NDR ]HPOMD ,OLUD49 Ako je Angro kod
+HURGRWD GDQDãQMD UHND -XåQD 0RUDYD LOL ,EDU
svejedno50REHSURWLþXVYRMLPJRUQMLPWRNRPNUR]
zemlju Dardanaca. Prema iznetim izvorima DQWLþNLK
SLVDFD R HWQLþNRP SRUHNOX 'DUGDQDFD
interpretacija da pripadaju gensu Ilira ne stvara
QHNLKQDURþLWLKSRWHãNRüD
2YR EL QDMNUDüH ELOR R LVWRULML L VWDQRYQLãWYX
UHþHQRXGDQDãQMRMVHYHURVWRþQRM6UELMLSUHULPVNRJ
osvajanja ovih prostora. Dolaskom rimskih legija
44
 G <meb„ >Zj^Zgpb =eZk CLV  klj 73. Iznosi
mišljenje da Polibije verovatno ne upotrebljava imena Dardanci
i Iliri u etnografskom smiVOXYHüXSRliWLþkom, dråDYnom smi-
slu.
45
Iustini epit. hist. Phil. XI, 1, 6; Pompei Trogi hist.
Phil.Prologi 29.
46
Zonarae epit. hist. IX, 15, 4.
47
Tzetzes Hist. 11, 935 ad Lycophr. Alex., 1128.
48
F. Papazoglu, Ibid., str. 166.
49
O_jh^hlh\ZbklhjbZ (u prevodu sa staroJUþkog Milan
ArseQLü Gh\b KZ^ klj  u originalu IV klj
471,gZi59.
50
O_jh^hlh\Z bklhjbZ klj  u originalu IV, 49),
klj , nap. 60, prevodioc Milan ArseQLü NDåH ]D UHku An-
gros u Iliriji da je današnja reka Drina.
stanovništvo na istom prostoru u istim i
QRYRVDJUDÿHQLP QDVHOMLPD SRVWDMH PQRJR
UD]QRYUVQLMHSRHWQLþNRPSRUHNOXDVYDNDNRLSR
VYRP VRFLMDOQRP SRORåDMX 1D 'XQDY X GROLQL
Timoka, Resave i Peka, na glavnim prevojima iz
doline Timoka prema Moravi i Nišavi dospevali
su u rimsko doba kao vojnici ili trgovci ili
]DQDWOLMH ULPVNL JUDÿDQL UDQR URPDQL]RYDQLK
zapadnih provincija, a svakako i stanovnici
KHOHQLVWLþNLK ]HPDOMD VD MXJRLVWRND D LVWR WDNR L
oni iz podunavskih provincija i unutrašnjosti
Gornje Mezije.
S kraja I veka nove ere u rimskim kastelima
i mnogobrojnim vikusima pojavljuju se i
starosedeoci iz okoline vojnih logora, što nam
SRWYUÿXMX L DUKHRORãNL QDOD]L QD WHUHQX 1DNRQ
 JRGLQH SRYODþHQMHP 5LPOMDQD L] 'DNLMH
SRYODþL VH L RQDj gornji sloj, svakako
URPDQL]RYDQLK 'DþDQD 9RMQLFL L YHWHUDQL OHJLMD
QDRYRPSURVWRUXþLQLOLVXSRUHGRVWDOLK]QDþDMDQ
procenat stanovništva od II do IV veka nove ere, a
verovatno i kasnije u vreme upada germanskih i
slovenskih plemena. Natpisi na ovom prostoru
XJODYQRP SRWLþX RG SULSDGQLND OHJLMH IV Flavia i
VII Claudia 2QL VWDULML RG NUDMD , L SRþHWND ,,
veka.
Natpisa ima i od veterana Legije XIII
Gemina, koja je na teritoriji Gornje Mezije nakon
napuštanja Dakije 272. godine stacionirana u
Raciariju.51 ,]YRUQL SRGDFL VX PHÿXWLP LSDN
RVNXGQL L L] RGUHÿHQRJ YUHPHQVNRJ SHULRGD NRML
obuhvata II i III vek. Obaveštenja u tom pogledu
GDMX QDP L SRSLVL LVOXåHQLK YRMQLND OHJLMH VII
Claudia DOL RQL UHWNR VDGUåH SRGDWNH R ]DYLþDMX
Na primer, centurion legije IV Flavia, Valerius
Seranus, koji se spominje na natpisu iz
Marguma52 QDYRGL NDR ]DYLþDM WULEX Voltinia i
grad Lucus 8 RYRM WULEL ELOL VX XYUãWHQL JUDÿDQL
dva istoimena grada, Lucus Feroniae u Italiji i
Lucus Augustae u Narbonskoj Galiji.53 Tako mi
QHPRåemo znati poreklo tog centuriona, što se
QDMþHãüHGHãDYD
1R GD QHELVPR VSRPHQXOL SRMHGLQDþQR VYH
QDWSLVH VD SRUHNORP YRMQLND VDåHüHPR WR X
nekoliko pasusa. Poreklo vojnika u legijama i
SRPRüQLP RGUHGLPD DODPD L NRKRUWDPD MH
51
M. MirkoYLü Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj
Meziji, Beograd, 1968, str. 117.
52
Th. Mommsen, Corpus inscriptionum Latinorum III,
8143 (nadalje CIL).
53
W. Kubitschek, Imperium romanum tributum discrip-
tum, Pragae-Vindobonae-Lipsiae, 1889, p. 272.
manje-YLãH VD WHULWRULMH þLWavog rimskog carstva.54
Komandni kadar je npr. iz grada Lucus Feroniae u
,WDOLML D PRåGD L] Lucus Augustae u Narbonskoj
Galiji, iz Cesaraauguste u provinciji Hispania
Tarraconensis, iz tribe Sergia, verovatno u nekom
gradu u Italiji ili u rano romanizovanim
provincijama na zapadu, onda neki prefekt iz grada
Varvarije u Liburniji.55 U II veku oblast sa koje se
regrutuje komandni kadar postala je i Afrika i Mala
Azija.56 Na jednom natpisu iz Viminaciuma kao
]DYLþDM MHGQRJ FHQWXULRQD VSRPLQMH VH Kartagina i
Isaura u Maloj Aziji.57%LORMHYHüX,,YHNXQDWSLVD
NRML VYHGRþH R UHJUXWRYDQMX GRPDüLK VWDQRYQLND
Na primer natpis iz Raciarije, gde se pored jednog
hastatusa spominje otac, majka i sestra.58 Da je
,WDOLNDELORPHÿXYRMQLFLPDQDRYRPSRGUXþMXPRåH
se indirekWQR ]DNOMXþLWL QD RVQRYX LPHQD PDGD
rekli smo, imena nisu najmerodavniji faktor za
identifikovanje etnikosa. Na zapadu su bili
UHJUXWRYDQL YRMQLFL NDR GRPRURFL VD SRGUXþMD
Raciarije.59 Dalmacija je u ranocarsko doba dala
znatan broj regruta za legije koje su bile
VWDFLRQLUDQH QD QDãHP SRGUXþMX kao što je npr.
vojnik sa signumom Dalmatis, koji govori o poreklu
iz Dalmacije itd.608SDGOMLYXLYHüLQXLPHQDPHÿX
RELþQLP YRMQLFLPD LPDMX JHQWLOLFLM Aelius i
Valerius61RQGDVHVUHüXGYDIulia, dva Flavia i još
nekoliko vojnika sa ostalim latinskim imenima, što
govori o tome da su ovi vojnici regrutovani u ranije
romanizovanim balkanskim provincijama, ali mi još
XYHNQH]QDPRNRMHVXVDGDVYHHWQLþNHJUXSDFLMHX
okolini ovih vojnih logora. Svakako da i gentilicij
AeliiSRWLþHL]UHGRYDSHUHJULQD*RUQMH0H]LMH
6DVWDY OHJLMD L SRPRüQLK þHWD QD RYRP
prostoru se promenio krajem II veka, utoliko što se
broj regruta autohtonog stanovništva Gornje Mezije
L RNROQLK SURYLQFLMD XYHOLNR SRYHüDR .DR SRWYUGD
QDP PRåH SRVOXåiti to što je sa jednog spiska
UHJUXWD  JRGLQH RG XNXSQR  VDþXYDQLK
imena, 100 bilo iz Gornje Mezije, a ostali su iz
Donje Panonije (8), Dakije (6), Donje Mezije (2),
Trakije (12), Makedonije (3), Bitinije (1), Ponta (1)
54
M. MirkoYLü,ELGVWU.
55
CIL III, 14514.
56
M. MirkoYLü,ELGVWU.
57
CIL III, 14513.
58
CIL III, 6293. Na osnovu formule h.s.e. natpis se datira u
prvu polovinu II veka.
59
IBAI XIV 272 – L. Hernnius Germanus.
60
CIL III, 6300. Vojnik se zvao Non(ius) Saloninus Qui et
signo Dalmatis.
61
Aelii se na spomeniku (spisak regrutovanih vojnika 134 i
135. godine) javljaju 14 puta, a Valerii 8 puta.
i Male Azije (1).62 PretpostaYOMDPR GD MH QDMYHüL
deo tog stanovništva QDNRQ RGVOXåHQRJ YRMQRJ
roka åLYHOR SR NDQDEDPD NRMD VX VH IRUPLUDOD X]
vojne logoreLþLMHVHVWDQRYQLãWYRSRUHGRVWDORJ
bavilo trgovinom.63 O WRP WUJRYDþNRP VORMX
PRåHPR QHãWR YLãH UHüL QD RVQRYX PDWHULMDOQLK
ostataka iz importa. Ispitivanje gradskog
VWDQRYQLãWYDVHXJODYQRPYUãLLSDNRQRPDVWLþNLP
materijalom64, koji nije toliko siguran. Mešanje
VWDQRYQLãWYD LVWRþQLK L ]DSDGQLK SURYLQFLMD
ULPVNRJ FDUVWYD QD GDQDãQMHP SRGUXþMX LVWRþQH
6UELMH RWSRþHOR MH UDQR 8 , i II veku nove ere
nisu retkost Grci poreklom iz Španije ili
Dalmacije, kao i Italici iz Makedonije i Male
Azije.65 Na osnovu pojedinih latinskih gentilicija
X UD]OLþLWLP JUDGRYLPD QH PRJX VH GRELWL WDþQL
SRGDFLRYH]DPDPHÿXWLPJUDGRYLPDLHWQLþNRP
mešanju gornjomezijskog stanovništva.66 Prve
PH]LMVNH OHJLMH VX X SUYR YUHPH þLQLOH SRVDGX
0DNHGRQLMHL'DOPDFLMHSDPRåHPRSUHWSRVWDYLWL
da su trgovci i drugi civilni elementi, koji su
pratili legije npr. zanatlije, bili rodom iz ovih
provincija.
Vojska poreklom iz drugih provincija
krajem II i III veka opada, ali se zato u isto vreme
EURM WUJRYDFD ]DQDWOLMD L RVWDOLK SRYHüDR
pogotovo kada su granice na Dunavu postale
sigurnije od upada varvara.
Epigrafskih nalaza u gornjomezijskim
naseljima ima u velikom broju sa latinskim
LPHQLPD SD PRåHPR YHURYDWL GD VX X   ,, L ,,,
veku latinska imena imali potomci ranih italskih i
62
M. MirkoYLü,ELGVWU.
63
M. MirkoYLü,ELGVWU; CIL III, 8119 – pri-
kazuje preminulog vojnika kome je njegoYD åHna podigla
spomenik. Ovde je zanimljivo da deca nose gentilno ime oca.
,PDþHãüLKSULmeUDRåHnjenih vojnika iz kasnijeg perioda koji
nose gentilno ime Aurelius, npr. CIL III, 145091 i drugi.; CIL
III, 14507:...us cas(tris); ... Titi/anus/, cas(tris); P. Ael(ius)
Vitalis, eq(ues) Pol., c(astris); M. Aur. Firmus, cl. kast(ris);
.../P/rupincus, d.d., kast(ris); M. Ael(ius) Vitalis kast(ris).
64
A. Mócsy, Untersuchungen zur Geschichte der Rö-
mischen Provinz Moesia Superior, Acta arch. hung. 11, 1959,
288 i nadalje je grupisao sva civilna i vojna imena u okviru
pojedinih gradova na gornjomezijskom limesu, pa je na taj
naþLQPHtodom usporedbe, zakljuþLRGDVHLVWDJHQtilna ime-
na retko javljaju u raznim gradovima, a ukoliko ih ima to su
þHsto potvrÿHna latinska imena Cassii, Antonii, Cornelii, Do-
mitii i druJDL]þHga izvlaþL]DkljuþDN da su stanovnici Gornje
Mezije u pojedinim gradovima došli iz raznih provincija.
65
M. MirkoYLü,ELGVWUQDp. 123, kaåHGDMH0
Gordon u njeQRPþODQku pokazala malu vrednost onomaVWLþ-
kog merila u odreÿLvanju porekla liFDVDJUþkim imenama.
66
Zato što je broj natpisa u Gornjoj Meziji mnogo manji
nego li u susednoj Panoniji, u kojoj je Mócsy pokušao da
utvrdi poreklo panonskog stanovništva.
GUXJLK GRVHOMHQLND NRML VX VHEH VPDWUDOL YHü
stanovnicima Mezije.67
U gradskim i seoskim naseljima na današnjoj
WHULWRULMLLVWRþQH6UELMHåLYHRMHYHüLEURMVWDQRYQLND
VD JUþNLP LPHQLPD DOL VDPR QD RVQRYX LPHQD QH
PRåHPR WYUGLWL MHVX OL RQL HWQLþNL *UFL LOL GUXJL
helenizirani narodi. Da bismo moglo utvrditi
prisutnost pojedinih etnikosa daju nam potvrdu
imena-etnici, npr. natpis iz Ratiarije V SRþHWND ,,
YHND QD NRPH VH QDOD]L LPH JUDÿDQLQD
maloazijskog grada Tijatrije68, onda nadimak lica
Apamenus (po Apameji)69, Isauricus (po Isauri u
0DORM$]LML SRWYUÿHQQDMHGQRPQDWSLVXL](JHWH70
ili Prusius na natpisu iz Viminaciuma.71 U oblasti
Viminaciuma bila je naseljena grupa ljudi iz sirijske
Komagene, oblasti Dolihe, onda na jednom natpisu
ime Ouarni (verovatno semitskog porekla), iz
oblasti Dolihe, sela Hairomuta72, onda natpis na
opeki s imenom Eugenisa, iz sela Siga, zemlja
Dolihe73, onda ime Herodes iz sela Iadanta.
1DVHOMDYDQMH 6LULMDFD SRWYUÿHQR ML X GUXJLP
SURYLQFLMDP FDUVWYD8WLFDM L RGRPDüLYDQMH
VWDQRYQLND LVWRþQLK SURYLQFLMDQDWHULWRULMLGDQDãQMH
LVWRþQH 6UELMH RJOHGD VH XJODYQRP SUHNR NXOWRYD L
verovanja, kao npr. kult boga Mitre (Viminacium
„Kostolac”, Pont “Kostol”, Transdierna „Tekija”,
Raciaria „$UþDU”i Timacum Minus „Ravna”).74
=QDþDMDQ MH EURM VSRPHQLND QD RYRP SRGUXþMX
SRVYHüHQLK -XSLWHUX 'ROLKHQX Raciaria, Egeta
“Brza Palanka” i dr.).75 3RQHNDG L JUþNL QDWSLVL
kojih doduše ima malo, ukazuju na nesigurnost
RQRPDVWLþNLKPDWHULMDODMHUOLFDQDWLPQDWSLVLPDQH
67
M. MirkoYLü,ELGVWU.
68
D(is) m(anibus) Iuliani Daphni Thyatireni v(ixit) a(nnis)
XXX h. s. e. Crispinus Daphni buleuta Thyatir(encis) fratri f. c.
69
CIL III, 1662: Aelius Marcus Apamenus.
70
> <mqdh\b„-Lh^hjh\b„ :jo_hehrdb ij_]e_^ [j 
klj8.
71
U ovom sluþDju Prusius je gentilno ime koje verovatno
potiþH RG UDnijeg kognomena. (napomena 112, na 128 strani u
navedenom radu M. MirkoYLü .
72
O ovom imenu vidi kod Tschalenka, Villages antiques de
la Syrie du nord III, Paris, 1958, p. 23-24.
73
M. MirkoYLü,ELGVWU.
74
Kult boga Mitre je potvrÿHQ X 9Lminacijumu: CIL III
8109, 13803, 14217 4; potvrda iz Pontesa: Vermaseren, M.L.,
Corpus inscriptionum et monumentorum religionis Mithriacae,
Hagae 1960, 2215; potvrda iz Ratiariae: Vermaseren, M.L.,
Ibid., 2225-2232.; potvrde iz TiPRþke doline i Tekije: N. VuOLü
AnWLþki spomenici naše zemlje, u Spomeniku 77, 1934, 6, 70,
98 i 170.
75
Svetilišta Jupitera Dolihena su postojala u Viminacijumu
i Timakumu Minusu gde su otkriveQLVOLþni spomeniFLG<m-
eb„ Kihf_gbd  -  > <mqdh\b„-Lh^hjh\b„
:jo_hehrdbij_]e_^
QRVHXYHNJUþNDLPHQD767XSRVWRMLPRJXüQRVWGD
MHNOHVDUELRSRUHNORP/DWLQNRMLVH]QDRVOXåLWLL
JUþNLPDOIDEHWRP
6YDNDNR GD VX RYL HWQLþNL XWYUÿHQL
VWDQRYQLFL VD ,VWRND ãLUHQMHP KULãüDQVWYD u IV
YHNX X RYLP NUDMHYLPD LVWRþQH 6UELMH GRSULQHOL
VYRMRP LVWRþQMDþNRP VSRVREQRãüX L SRWUHERP ]D
novom mistikom, koja je svakako bila prisutna u
DSRVWROVNLP SULþDPD SUYLK YHNRYD UDQRJ
KULãüDQVWYDD 1D QDãHP SRGUXþMX MH ELOR
doseljenika i iz susednih provincija. U Vice Cuppe
*ROXEDF  HSLJUDIVNL MH SRVYHGRþHQ JUDÿDQLQ
Eskusa, u Donjoj Meziji77, na natpisima iz Ad
Aquas-a (Prahovo) i Transddiernae (Tekija)
VSRPLQMX VH PDJLVWUDWL GDþNLK JUDGRYD NRML OHåH
na suprotnoj strani Dunava.7885DFLDULMLMHåLYHRL
izYHVWDQEURM7UDþDQD79
Retka pojava stanovnika sa keltskim,
LOLUVNLPLOLWUDþNLPLPHQLPDSRND]XMHGDRQLQLVX
X]LPDOL XþHãüD X MDYQLP VOXåEDPD QLWL VX
pripadali gornjem sloju društva, sve do
Karakalinog edikta, 212. godine. Romanizacija
GRPDüHJ VWDQRYQLãWYa80 ili barem onih etnikosa
koji su se tu našli u ovim oblastima vršena je bez
RGUHÿHQRJ SODQD L QDVWRMDQMD FHQWUDOQH YODVWL L
stoga se njeni rezultati pojavljuju kasnije.
7UDþND NHOWVND L LOLUVND LPHQD VH þHVWR
javljaju u kognomenu romanizovanih
starosedelaca. Nomen i patronimik nerimskog
porekla je veoma redak i to kod stanovnika
LOLUVNRJLOLWUDþNRJSRUHNOD.HOWVNDLPHQDMDYOMDMX
se na teritoriji, nekada naseljenoj Skordiscima,
Viminaciuma, Raciarije itd. Keltska imena nose i
vojnici regrutovani u RaciaULML ãWR ]QDþL GD MH
HWQLþNLK .HOWD MRã ELOR ,]YHVWDQ EURM ,OLUD X
natpisima na Dunavu je sigurno iz redova
DXWRKWRQRJ VWDQRYQLãWYD 7R ãWR DQWLþNL SLVFL X
severnom delu, kasnije provincije Gornje Mezije,
76
M. MirkoYLü,ELGVWr. 129.
77
G<meb„Kihf_gbd-48, 84.
78
U Tekiji je otkriven natpis Ulpija Antonija Kvinta, koji
je oznaþHQ NDRdec(urio) aedilic(ius) quaest(or) m(unicipii)
D(robetae).Kihf_gbd-48, 469. PronaÿHQMHMHdan
natpis u Prahovu gde se spominje dec(urio) sacerdos mun(ici-
pii) D(robeWDH DþXva se u Narodnom muzeju u Beogradu.
79
U doseljenike iz Trakije spada verovatno Aurelius Bes-
sus, ali su na tom natpisu posvedoþHna i druga imena:... et
Aur(elius) Longini v(ixit a(nnis) VI et Aur(elii) Bessi v(ixit)
a(nnis) V Aurelia Matiae et Aur(elius) Ursus ducenar(ius)
b.m. posuer(unt). M. MirkoYLü,ELGVWUQDp. 128.
80
Natpisi sa imenima domaüHJ URmaniziranog stanovni-
štva su iz Raciarije, tj. iz Makreša. Tu su za nas zanimljiva
imena Aurelije Mund, njegoYDåHna nosi ime Aurelia Sura, a
sin Aur(elius) Myrcianus, onda Atadis Dorani filius i vojnik
po imenu Romanus. M. MirkoYLü,ELG, str. 126, nap. 97.
ne spominju ilirsko pleme ne govori mnogo, jer nam
arheološki nalazi pokazuju da je Ilira pre dolaska
Rimljana bilo u ovoj oblasti. Oni su došli na Dunav
L] MXåQLK LOLUVNLK REODVWL 'DOPDFLMH L 'DUGDQLMH D
ima ih i iz Panonije. Ilirska onomastika je poznata i
X7LPRþNRMNUDMLQL Timacum Minus “Ravna”), onda
u oblasti Ad Aquas-a (Prahovo) bilo je mešanih
ilirsko-]WUDþNLKSRURGLFDMHUVHSRMDYOMXMXQDLVWRP
QDWSLVXLOLUVNDLWUDþNDLPHQD81,OLULVXVHRGUåDOLVYH
GR SRMDYH +ULãüDQVWYD X RYLP REODVWLPD LVWRþQH
Srbije i kasnije. To upravo vidimo sa jednog
epigrafskog spomenika iz Ad Aquas-a gde jedan
KULãüDQLQ QRVL LOLUVNR LPH Dassianus, njego sin
WDNRÿHDassianusDQMHJRYDåHQDQRVLLPHGalla.82
Ovde kao i u dolini Timoka (Timacum
Minus QLVXXYHNPRUDOLELWLXSLWDQMXHWQLþNL,OLULL]
REOLåQMLK GDUGDQVNih zemalja, jer nam posveta
-XSLWHUX .RKRUWDOX ERåDDQVWYR NRMH QLMH
SRVYHGRþHQR X 'DUGDQLML YHü VDPR NRG ,OLUD X
GDQDãQMRM %RVQL L 6DQGåDNX  LVSLVDQD QD MHGQRM DUL
L] 5JRWLQH X REODVWL =DMHþDUD XND]XMH QD
doseljavanje Ilira iz dalekih oblasti.83
7UDþDQD je bilo u vreme vlasti Rimljana na
staroj teritoriji Meza, u Raciariji i na Timoku
(Timacum Minus).84 7UDþND LPHQD QRVH L QHNL
SRNORQLFL WUDþNRJ ERJD +HURVD NRML SRWLþH L] II ili
,,,  YHND X 6LQJLGXQXPX +HURV MH SRWYUÿHQ L X
dolini Timoka, a ostataka poštovanja boga Herosa i
GUXJLK WUDþNLK ERåDQVWDYD L SRUHG YLãHYHNRYQH
WUDGLFLMHKULãüDQVWYDRGUåDORVHGRGDQDVXWLPRþNRM
WRSRQRPDVWLFL L X RELþDMLPD SRVHEQR NRG 9ODKD-
DakorumunaVHYHURLVWRþQH6UELMH
8 9LPLQDFLXPX RVLP NRG YRMQLND WUDþND
LPHQD VX þHVWR SRWYUÿHQD L NRG FLYLOQRJ
stanovništva.85 3RMDYD GRPRURGDFD NDR þLVWLK
HWQLþNLKJUXSDFLMDXULPVNLP]DMHGQLFDPDQDRYRP
SRGUXþMXMHVWDULMHJGDWXPDQRRQLVXXSUYRYUHPH
81
CIL III 8095.
82
M. MirkoYLü,ELG, str. 130.
83
Aurelius Catandio, GHGLNDQWQDåUtveniku posveüHnom Ju-
piteru Kohortalu. Ime je potvrÿHno jedino u Saloni (Solin kod
Splita) i posveta Kohortalu ukazuje na lice doseljeno iz rimske
provincije Dalmacije; G. Krahe, Lexicon altillyrischer Perso-
nennamen, Heidelberg 1912, 67. sadråLLPHna ilirska iz Ravne.
84
Dapius Gemellus, u Almus(Lom); Dudis i Kalinka, u Ra-
tiaria (Arþar); Aurelia Dinentilla, Diurpagisa (CIL III 14574),
Marcia quae et Aesptae, u Timacum minus (Ravna); 7UDþkog
porekla su i vojnici legije VII Claudia, npr. Dolens, Drigissa
Thamarcus i Mucco (CIL III 14507). Tu su i imena Surus, Su-
rio, Surentus LVOLþna koja mogu biti ilirVNDLOLWUDþka. Npr. Aeli-
us Sura (CIL III 6292), Aurelius Surianus (CIL III 8084), Aure-
lia Sura, Aurelia Surilla, Aurelius Surus, Aelius Surus (CIL III
14584), Petillia Surilla, Surentus (CIL III 8118) i dr.
85
CIL III 8133, Val(erius) GII7, ,PH WUDþkog porekla je
potvrÿHno i u obliku GITIS.
(I i II vek) uzimali puna rimska imena, verovatno
]ERJ WRJD ãWR VX VOXåLOL X YRMVFL L QD WDM QDþLQ
VWXSLOL X ]YDQLþDQ RGQRV SUHPD ULPVNRM GUåDYL86
6WDUD LPHQD VX X QHNLP VOXþDMHYLPD
SULODJRÿDYDQD ULPVNLP QSU Sertumus je
YHURYDWQR ELOR GRPDüH LPH SULODJRÿHQR ULPVNRP
Septumus.87  6WDUD GRPDüD LPHQD VX þHVWR
SULODJRÿDYDQD ODWLQVNRP REOLNX GRGavanjem
nastavka -ius.887DNYLKLVOLþQLKSRMDYDPLPLNULMH
VDLPHQLPD]ERJGRELMDQMDPRJXüQRVWLVWXSDQMDX
UD]QH VOXåEH ]ERJ YHUVNH WROHUDQFLMH MDNRJ
NXOWXUQRJ XWLFDMD L GU GRJDÿDOR VH X
srednjovekovnom razdoblju istom etnikosu, tada
YHü URPDQL]RYDQRP Sloveni su ih prozvali
Vlasima) kada im se, skoro u potpunosti
RQRPDVWLNRQVODYHQL]LUD/DWLQVNDLPHQDQDMþHãüH
uzimaju oni domoroci koji se regrutuju u rimsku
vojsku, npr., na jednom natpisu iz Raciarije
domorodac koji je rimski vojnik ima latinsko ime,
nMHJRY VLQ NRML MH ELR SUHWRULMDQDF QRVL WDNRÿH
ODWLQVNR LPH D QMHJRY URÿHQL EUDW NRML QLMH ELR
YRMQLN ]DGUåDR MH GRPRURGDþNRLPHDudis.89 Isti
VOXþDM MH ELR VD MHGQLP OHJLRQDURP OHJLMH VII
Claudia u Viminaciumu, gde on nosi latinsko ime,
dok njegov sin,NDRLQMHJRYDåHQDNHOWVNRLPH90
3UHPGD MH PRåHPR UHüL URPDQL]DFLMD EDU
X JUDGRYLPD XYHOLNR RVYDMDOD GRPDüD
GRPRURGDþND LPHQD VX VH ]DGUåDOD QDSRUHGR VD
latinskim, sve do kraja Antike. Ona se pojavljuju
na spomenicima iz Raciarije i u IV-V veku n.e.
.UDMHP DQWLþNRJ SHULRGD GRãOR MH L GR
]QDþDMQLMLK HWQLþNLK SURPHQD QD GDQDãQMRM
WHULWRULML LVWRþQH 6UELMH91 3URPHQH VX SRþHOH VD
XSDGRP +XQD L QMLPD SRGORåQLP SOHPHQLPD X
Podunavlje, kada je došlo do velikih razaranja
gradova i pretvaranja stanovništva u robove. Tom
prilikom je nestao veliki deo romanizovanog
VWDQRYQLãWYDWDNRGDMHMHGDQYHüLGHRPLJULUDRX
višim brdsko-planinskim predelima, a drugi manji
deo ubijen ili odveden u ropstvo na levoj obali
Dunava.
86
M. MirkoYLü,ELG, str. 131.
87
G <meb„ Kihf_gbd    Silvano Silvestri
Iul(ius) Sertumus v.p. (= CIL III 6304 – Iul. Septumus).
88
Cutius (CIL III 8117); Nunnius (Spomenik 77, 1934,
75 b^j .
89
M. MirkoYLü,ELG, str. 131.
90
CIL III 8117.
91
Gepidi, zatim Heruli, a verovatno i neka hunska pleme-
na naselili su oblast Sirmiuma, Singidunuma, kao i delove
provincije Dacia Ripensis. Vidi:N;Zjbrb„<baZglbkdb
Kbg]b^mgmf A[hjgbd jZ^h\Z <baZglhehrdh] BgklblmlZ
dƒ- IH .
 =DSUDYR YRÿD +XQD SR LPHQX 5XD MH
spremao pohod na Amilzure, Itimare, Tonosurse,
Boiske i “druge podunavske narode”92 pošto su
VWDOQR EHåDOL QD GHVQX REDOX 'XQDYD L SULNOMXþLYDOL
se romejskoj vojsci, pa su se dakle, u prvoj polovini
9 YHND QD SRGUXþMX LVWRþQH 6UELMH PRJOL YLGHWL i
saplemenici ovih triju navedenih naroda. Ubrzo je
došlo do vizantijsko-hunskih pregovora kod
Margum-D ûXSULMD  L]YDQ ]LGLQD JUDGD MDãXüL QD
konjima, 434. godine, u vreme vladanja cara
Teodosija II (402-450).93 Nakon hunskog osvajaanja
Sirmium-a (Sremska Mitrovica) 441. godine - uz
SRPRü VLUPLXPVNRJ HSLVNRSD NRML MH GD EL VHEH
otkupio94, predao svete crkvene posude Atilinom
pisaru Konstanciju, rodom iz Galije95- Huni NUãHüL
ugovor od 434. godine napadnu i osvoje grad
Margum WRERåH ]ERJ ³episkopa grada Marguma”
(-+ 9' #/) koji je prešao na levu obalu Dunava,
“pronašao kraljevu (Atilinu – 6*DFRYLü) riznicu i
pokrao blago”96.
3RãWR VWDQRYQLFL 0DUJXPD X SRþHWNX QLVX
KWHOL L]UXþLWL QMLKRYRJ HSLVNRSD +XQL ³SUHãDYãL
'XQDY RSXVWRãLãH JUDGRYH L PQRJH WYUÿDYH GXå
UHNH 0HÿX QMLPD zauzeše i Viminacium (-°
9#  2YDM JUDG QDOD]L VH X PLåDQVNRP
Iliriku”. Pošto su Romeji razmišljali da bi trebalo
L]UXþLWL HSLVNRSD NDNR ]ERJ MHGQRJ þRYHND QHEL
þLWDYD URPHMVND GUåDYD GRãOD X UDWQX RSDVQRVW
QDPLVOH GD JD SUHGDMX +XQPLPD 1DþXYãL WR,
episkop sam se ranije preda Hunima i u zajednici s
njima prepusti im grad.97
92
Th. Mommsen, Monumenta Germaniae Historica, Scrip-
tores (MGH, SS) 5, 90: ]#E'#+, ]-9'#+,
,#7)/'), #A)#+ = Alipsuros (Alcildzuros), Itimaros,
Tuncarsos et Boiscos. Momzen pretpostavlja da su sva ova ple-
mena, izuzev Tonosursa, hunskog porekla. MeÿXtim, Morav-
csik ovakve identifikacije stavlja pod znakom pitanja, jer se iz
Priskova teksta ne razabire na kojem delu s desne strane Duna-
YDåLve pomenuta plemena.
93
Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom I,
Beograd, 1955, str. 9.
94
Te 441. godine Huni su pored Sirmiuma (Sremska Mitro-
vica) osvojili sedamdesetak manjih i veüLK JUDdova. N. Vuliü,
Sirmium, Narodna enciklopedija SHS 4, 1929, str. 139, piše da
je Sirmium “podlegao udarcima Huna 448, ali je car Teodosije
oko 500, obnovio varoš”. MeÿXtim, Sirmium su obnovili IsWRþ-
ni Goti odmah po raspadu hunske dråDve 453. godine kada su
zauzeli teritoriju izmeÿX6Dve i Drave, kako se razabire iz edik-
ta kralja Teodoriha iz 507. godine kod Th. Mommsen, MGH,
SS 12, 1894, 90.
95
<baZglbkdbba\hjb,klj-10.
96
Vizantijski pisac Prisk je napisao delo ])-#'?
/Ž ¤ -q -] ]--= (6 knjiga) koMDMHRþXvana
u Fragmentima. Frg. 2, p. 280, 11-14.
97
<baZglbkdbba\hjb,klj-11 (Frg. 2, p. 280, 20-
281, 6).
Godine 441-442. Huni osvojiše i Naisus
(Niš)98 SD X SUHJRYRULPD  ELOL VX ]DWUDåLOL
RG5RPHMDGDQHREUDÿXMX]HPOMXRG3DQRQLMH RG
danaašnjeg Srema) “pa tokom Dunava do traþNRJ
grada Novae” (danas Staklen kod Svištova).99
8 RYLP SUHJRYRULPD 3ULVN VUHüH MHGQRJ
Grka ( 'C+  NRML SRND]XMH VYRMX HWQLþNX
SULSDGQRVW WDNR ãWR V QMLP UD]JRYDUD QD JUþNRP
“jer (-3ULVNQDVGDOMHREDYHãWDYDRHWQLþNRPãDUX
ovog stanovništva – prim. pisca) ovi stanovnici
SRUHGRVWDOLKQDWOXLVWRþQH6UELMH– prim. pisca)
koji su pomešani, pored svog varvarskog jezika,
WHåH GD ]QDMX KXQVNL LOL JRWVNL SD L ODWLQVNL
ukoliko sa Rimljanima dolaze u dodir.100 Njihov
þRYHNPHÿXWLPQHJRYRULODNRJUþNLMH]ik, izuzev
onih koje su doveli kao zarobljenike iz Trakije ili
ilirskog primorja”. Kada malo bolje sagledamo
RYH LQGLUHNWQH 3ULVNRYH SULPHGEH R HWQLþNRP
sastavu stanovnika sredinom VYHNDQDWOXLVWRþQH
6UELMH YLGLPR GD VH WX UDGL R YLãH HWQLþNLK
grupacijD NRMH RQ SUYL SXW VUHüH NDGD NDåH
“stanovnici koji su pomešani”, pored onih koje on
raspoznaje po jeziku, a to su Latini, Huni, Goti i
*UFL 8 RQRP GHOX UHþHQLFH JGH 3ULVN JRYRUL R
YDUYDULPD NDNR ODNR XþH MH]LN ³pa i latinski,
ukoliko sa Rimljanima dolaze u dodir´ PRåHPR
videti da varvari dolaze u kontaakt “sa
Rimljanima”, odnosno romanskog stanovništva na
RYRPSRGUXþMXMRãLPD
Hteli smo potanko prikazati kako je samo sa
dolaskom Huna u prvoj polovici V veka u ove
REODVWL GRãOR GR MHGHQRJ ãDUHQLOD HWQLþkih
JUXSDFLMD GD EL VYDNDNR SRYODþHQMH +XQD
izazvalo nove promene u ovoj oblasti, jer su se
UD]QROLNL QDURGL QDNRQ UDVSDGD $WLOLQH GUåDYH
razišli i raselili u rimskim još uvek pitomim
oblastima s desne strane Dunava. Gepidi, zatim
Heruli, a verovatno i neka hunska plemena naselili
su pored drugih oblasti i pojedine delove
provincije Daciae Ripensis.101
Svakako, videli smo na primerima
sirmiumskog, margumskog i viminaciumskog
episkopa koliko je stanovništvu stalo do svojih
crkvenih poglavara ili pak, koliko je opao moral
FUNYHQLK YHOLNRGRVWRMDQVWYHQLND X RYD PUDþQD L
teška vremena u odnosu na svoje prethodnike iz
prvih vekova koji su sigurno i u ovim krajevima
98
<baZglbkdbba\hjb,klj-12.
99
C, Novae, grad na Dunavu, danas Staklen kod
Svištova.
100
<baZglbkdbba\hjb... Iklj-16.
101
Menandar, fragment 63.
SRODJDOLVYRMHGXãHXWHPHOMHEXGXüHJKULãüDQVWYDD
VYRMD UD]DSHWD WHOD QD EH]EURMQLP ORPDþDPD X
vreme Dioklecijanovih progona.
Prokopije nas, o ovim nemirnim vremenima,
GDOMHREDYHãWDYDSRYRGRPSULþHRSUDYRPLODåQRP
Hilvudu (slovenskog odnosno antskog roda koji je
postao “magister militum per Thracias” 530.
godine) da su reku Dunav i ranije “þHVWR SUelazili
Huni (Bugari – 6 *DFRYLü  i Anti102 i Sloveni i
Romejima strahovita zla nanosili”103 jednim delom
QDMYHURYDWQLMH L QD WOX GDQDãQMH LVWRþQH 6UELMH
Prokopije nas dalje obaveštava da 548. godine
“vojska slovena” iz Podunavlja (tu je i prostor
LVWRþQH 6UELMH  SURGLUH QD MXJ NDGD þLQH ³strašna
zlodela nad svim Ilirima (?) sve do stanovnika
'UDþD”104 U tom rasponu velikog prostranstva
svaakako da su obuhvatili makar jedan deo prostora
LVWRþQH 6UELMH 8 SUROHüH  JRGLQH RNR 
Slovena opet upada, samo sada u Trakiju, kada su
pobili – NDåH QDP 3URNRSLMH – svih 15000
PXãNDUDFDDåHQHQMLKRYHSUHWYRULOLXUREOMH105
Provala Slovena i Anta u Ilirik i Trakiju se
QDVWDYOMD WRNRP FHOH  JRGLQH L SRþHWNRP 
godine u vreme Justina I kada su dospeli do Niša
dolinom Timoka.106 Godine 559, obaveštava nas
Agatije, provaljuju hunski Kutriguri (srodni s
plemenima Utrigura, Ultizura i Burgunda) preko
zamrznutog Dunava u oblasti ”opustele Mezije i
Skitije” sve do “Trakije”.107 Nadalje, po Teofilaktu
Simokati, Avari su iznenada osvojili 584. godine
Singedonon (Beograd) i mnoge druge susedne
gradove, zatim Auguste (...) i Biminakion
102
Pored Prokopija, o Antima izvesna obaveštenja donose
Menandar, Simokata i Teofan. Jordanis Getica 47, MGH, SS V
121, pripoveda kako su Goti 375 pobili Antorum regem Boz
cum filiis suis et septuaginta primatibus. Pauli Diaconi – Histo-
ria Langobardorum I 13., prenosi langobardsku tradiciju da su
Langobardi pri svome preseljavanju sa Baltika u Panoniju pro-
šli kroz Anthab, odnosno Anthaib. Šafarik je ovaj naziv protu-
maþLR NDR $Qtarum pagus. Vernadsky, The Spali of Jordanis
and the Spori of Jordanis and the Spori of Procopius, Byzan-
tion 13, 1938, 266, smaWUDGDMHUHþHWQD³GåLQ´DQglosaksonska
UHþ]DpraYRGDMHWDUHþPHtateza etnikona enta “Anti” koji je
zabeleåHQXVWDroengleskom epu Beowulf, v. 1679, 2979. Treba
reüL GD VH R SRreklu Anta, njihovoj prapostojbini, o znaþHnju
imena i etQLþkoj pripadnosti još uvek vodi diskusija. Sa velikom
upornoãüX&Vernadsky, Russia I 103-108, dokazuje da su An-
ti iransko, odnosno sarmatsko pleme koje je svoje ime namet-
nulo veüHPRJUDQku Slovena.
103
<baZglbkdbba\hjb,klj-24.
104
<baZglbkdbba\hjb,klj.
105
<baZglbkdbba\hjb,klj.
106
<baZglbkdb ba\hjb , klj  - 3Zgdh\b„ Ih^m-
gZ\kdb^_hh[eZklb:d\bkZ;_h]jZ^klj-63.
107
<baZglbkdbba\hjb,klj.
(Kostolac).108 Nakon kratkog primirja, naredne
585. godine, po Simokatinom redosledu, Avari su
u jesen iste godine opustošili susedne zemlje Skita
i Miza, i osvojili više gradova (Ratiaria, Bononia,
Aquis, Dorostol, Zaldapu, Panos, Marcianapolis i
Tropaion) NDGD VX X RED VOXþDMD NRULVWLOL LVWL SXW
preko Timatohioma (Timacum minus), koji su
koristili i 578. godine prilikom napada na Slovene
iz Vlaške.109 Godine 593. posle petodnevne
neuspešne opsade Singidunum-D $YDUL VWLåX SUHG
Bononiju dolinom Timoka, a zatim nastave dalje
QL] 'XQDY RVYDMDWL QHNROLNR WUDþNLK JUDGRYD VD
romanskim stanovništvom. Aquis i drugi gradovi
kao i Bononia se ne spominju kao osvojeni pa
PRåHPR V UD]ORJRP SUHWSRVWDYLWL GD VX ELOL X
XUHÿHQLPGREULPRGQRVLPDVDKDJDQRPRGQRVQR
PRåGD LK VPDWUD VYRMLPD110 7R QDP SRWYUÿXMH
Simokata indirektno kada nas obaveštava da je
hagan dozvolio Romejima 594. godine prelaz
preko svoje zemlje (desne obale Dunava) pošto
PXYRMVNRYRÿD3ULVNSUHGD6ORYHHQDNRMHMH
zarobio.111 -HGQD L]YLGQLFD 5RPHMD YRMVNRYRÿH
3HWUDELODMHSRUDåHQDQDGHVQRMVWUDQL'XQDYDRG
 KDJDQRYLK %XJDUD SRVOH þHJD KDJDQ
SURWHVWXMHDYRMVNRYRÿD3HWDUPXãDOMH]ERJWRJD
darove.112
Prilikom jedne druge opsade Tomisa na
Crnom moru, 599. godine Avari daju hranu
Priskovoj vojsci koja je u oskudici, a za uzvrat
GRELMDMX]DþLQH1132þLJOHGQRMHRYGHGDVH$YDUL
snadbevaju hranom u pridunavskim gradovima
Daciae Ripensis D PRåGD L X Drugoj Meziji, jer
QLMH ORJLþQR GD $YDUL QDEDYOMDMX KUDQX þDN L]
Panonije da bi je onda dali neprijatelju. Po svemu
VXGHüL MH XWYUÿHQL OLPHV QD 'XQDYX D SRVHEQR X
Priobalnoj Dakiji, izgubio svoj smisao jer više nije
izgleda branio unutrašnjost (dolinom Timoka
pogotovo nije) Balkana još 585/6. godine. No, da
su gradovi Priobalne Dakije u delu današnje
7LPRþNH NUDMLQH SDOL SUH  JRGLQH D GD QDV R
WRPH6LPRNDWDQLãWDQHREDYHãWDYDQLMHPRJXüHX
QMLPD VH þDN L RSRUDYLR åLYRW romanskog i
UD]QRURGQRJ HWQLþkog stanovništva, jer nam to
SRWYUÿXMXPDWHULMDOQLRVWDFL NHUDPLNDLRVWDOR 114
108
<baZglbkdbba\hjb,klj-107.
109
<baZglbkdbba\hjb,klj-109.
110
-3Zgdh\b„Ih^mgZ\kdb^_hh[eZklb:d\bkZ;_h-
]jZ^klj.
111
Sim. Teophan, Hist. VI 11.
112
Sim. Teophan, Hist. VII 3.
113
Sim. Teophan, Hist. VII 13.
114
-3Zgdh\b„Ibid.klj-183.
i opticaj novca iz Mavrikijeva vremena (582-
602).115
Smatra se da su Naisus, Serdica i drugi mnogi
JUDGRYL ,OLULMH D L RQL 0H]LMH RVYRMHQL L GHOLPLþQR
napušteni oko 614-615. godine, a njihove izbeglice,
koje su imale uslov, stigle do Thesalonike
(Solun).116 U Tesaloniku su dospevale i izbeglice sa
'XQDYD SD MH PRåGD WLK JRGLQD L]EHJOLþNR
romansko stanovništvo i iz gradova Priobalne
Dakije napustilo svoja staništa u tom pravcu,117 no
svakako je masa tog stanovništva u planinskim
predelima Homolja i Hemusa (Stare Planine)SRþHOR
GDVHEDYLVWRþDUVWYRP
$NR VPHPR GRQHWL ]DNOMXþNH SR RVNXGQLP
arheološkim nalazima, koji uz to pokazuju da se
UDGLRKULãüDQVNRPVWDQRYQLãWYX118 jedan dobar deo
RYRJ VWDQRYQLãWYD VH LSDN ]DGUåDR X Akvisu i u
QHNLP XWYUÿHQMLPD L SULEH]LPD QMHJRYH REODVWL
Kontinuitet tog romanskog stanovništvaNRMLMHYHü
SULJUOLRKULãüDQVWYRX]SULPHVHSDJDQVNRJ119þLQLVH
QLMH QLNDG XNLQXW QD WOX LVWRþQH 6UELMH X YLãLP
planinskim SUHGHOLPDSUDWHüLJDL]RJORVDPDL]PHÿX
LVWRþQRJ L ]DSDGQRJ GHOD MXåQRVORYHQVNLK ]HPDOMD
(Bugarske i Jugoslavije) - svakako velikim brojem
URPDQVNLK WRSRQRPDVWLþNLK RVWDWDND GR GDQDV120
115
-3Zgdh\b„Ibid.klj-74.
116
N ;Zjbrb„ Qm^Z k\ >bfbljbZ Khemgkdh] dZh
bklhjbkdb ba\hjb ;_h]jZ^  klj  A[hjgbd jZ^h\Z
<baZglhehrdh] bgklblmlZ  ;_h]jZ^  klj - 3
Dh\Zq_\b„Ij_^keZ\_gkdb_lgbqdb_e_f_glbgZ;ZedZgmm
_lgh]_g_ab 3m`gbo KeZ\_gZ – kbfihabmf m FhklZjm 
]h^bg_P_glZjaZ[ZedZghehrdZbkiblb\ZƒZdƒKZjZ_-
\hklj-83.
117
Miracula Sancti Demetrii II 2, 1336 No 169.
118
-3Zgdh\b„Ih^mgZ\kdb^_hh[eZklb:d\bkZmVIb
ihq_ldhf VII \_dZ ;_h]jZ^  klj  Teg na crteåX
ima oznaku N. Na reversu se nalazi krst sa monogramom koji
sadråLVORva A, N, I, V i S te se moåHWXmaþLti kao Annius, Asi-
nius i toPHVOLþno. Ispod monograma se nalazi slovo koje mo-
åHGDVHSURtumaþLNDREURMWHELVHRGnosio na tri tremizisa,
tj. jednu nomizmu. Na aversu se nalazi skraüHnica oko krsta
E(clesias) Mun(di) + .SkraüHnica pokazuje da monogram uz
krst na nalLþju tega predstavlja ime kakvog crkvenog velikodo-
stojnika. Teg je iz VI veka. NaÿHQ MH L MHdan krst od srebra u
Prahovu.
119
-3Zgdh\b„Ih^mgZ\kdb^_hh[eZklb:d\bkZmVIb
ihq_ldhfVII\_dZ;_h]jZ^klj SluþDMni nalaz iz
Prahova od crveno peþHne gline u obliku goluba, kao i više
bronzanih štapiüDL]3UDhova, Mokranjske stene, Donje Butorke
i Kladova sa predstavom goluba što svakako ukazuje na pozna-
tu Bonosovu jeres tj. hriãüDQstvo sa primesama paganskog (go-
lub – simbol duše koja odlazi k nebu, nalazi se prikaz goluba u
letu i na Titovom slavoluku u Rimu)
120
Na terenu isWRþne Srbije (samo u TiPRþkoj krajini ima
preko 2000 toponima sa romanskom osnovom ili sufiksom) ima
dosta romanskih toponima, a najreprezentativnije meÿX QMLma
üHmo prikazati u odeljku o jeziku.
NDR L RVWDWDND URPDQVNLK JORVD X 7LPRþNR-
zaglavskom,121 RGQRVQR 7LPRþNR-prizrenskom
dijalektu, na liniji Timok – Osogovo – Šar
planina.122 7R QDP SRWYUÿXMX X VYRMLP UDGRYLPD
YUKXQVNL OLQJYLVWL SRSXW KRODQÿDQLQD Van Vejka
(von Wijk), DNDGHPLND $OHNVDQGUD %HOLüD L 3DYOD
,YLüD WH GU ,YDQD 3RSRYLüD123 i dr. sa svojim
SULKYDüHQLP VWXGLMDPD GD QD WOX LVWRþQH 6UELMH L
severo-]DSDGQH %XJDUVNH WUHEDPR WUDåLWL UH]HUYDW
QDVWDQND HWQLþNLK VUHGQMRYHNRYQLK EDONDQVNLK
Vlaha i Arbanasa.124
121
Kao npr. alboWLQRþDgari, lastar, próluka, sluti, skoba,
skobi se, skara, skube, vurda, vurka, cuknut, štrvor, ursula,
urda, komonji se, ploja, sušiQDGåLGnjuje, kulastra, kondilat,
buGåDWXUta, cuka, sugare, šerbi se, oraWDNvQGza, trandorija,
parasina, moroputina, kormim (u Pirotu – koremo “stomak”),
proluka, lastri, vada, vardi (vardište), gramada, mandra, ma-
ren, zamanta se, pangalos, skopi, spastri, brbat, soma (soman,
somanje), talason itd. Ovde je koriãüHQQHRbjavljeni materijal
Ljubiše RajkoviüDL5Hþnik timoþkog govora od Jakše DiniüD
Beograd 1988.
122
IB\b„KjikdbgZjh^bƒ_]h\_abd;_h]jZ^
klj.
123
I B\b„ Ibid. : ;_eb„ >bZe_dlb bklhqg_ b m-
`g_ Kj[b_ ;_h]jZ^  klj LXIX – LXXI B Ihih-
\b„ BklhjbZ kjikdhoj\Zlkdh] _abdZ Gh\b KZ^ 
klj-25 i sa literaturom na str. 26-28 po ovom pitanju.
124
I B\b„ ,ELG klj  ³3hr ^\Z^_k_lbo ]h^bgZ
h\h] \_dZ baZrZh _ oheZg^kdb keZ\bklZ \Zg <_d YDQ
Wijk)kl_hjbhfhlhf_^ZkmmjZghfkj_^ƒ_f\_dmKj-
[bh^;m]ZjZ[bebh^\h_gbihZkhfmdh_f_`b\_ehjm-
fmgkdhklZgh\gbrl\hh\h]e_^Zƒ_kZ\jr_ghoZjfhgb-
jZ kZ gZeZabfZ ebg]\bklbqd_ ]_h]jZnb_ dhZ _  dhg-
klZlh\ZeZ\_hfZZdmdhgp_gljZpbmbah]ehkZ´iZgZklZ-
\‚Z^Zlj_[Z^Zlbg_dhebdh^himgZ³Ij\Zh^ƒbolbpZeZ
[bk_fh]m„ghklb^Z_mg_keh\_gkdhff_{mijhklhjmdhb
_jZa^\ZZh^\_]jmi_Keh\_gZ[behbZe[Zgkdh]`b\‚ZZ
g_kZfhjmfmgkdh]” nastavlja o istoj problematici tj. o za-
jedQLþNRPåLvljenju na ovim prostorima Vlaha i Arbanasa, i
na sledeüLP VWUDnicama. B Ihih\b„ Ibid. klj  NDåH
“F_{mlbf _ _a]jh :j[ZgZkZ [beh g_]^_ bklhqgb_ m
[ebkdhf ^h^bjm kZ JmfmgbfZ rlh gZjhqblh bklbq_ ba
qbƒ_gbp_^Zkmmebg]\bklbqdhfih]e_^mij_pbJmfmgZb
ij_pb :j[ZgZkZ ij_`b\_eb l_kgm aZ_^gbpm L_ \_a_ km
[be_ lhebdh Zd_ ^Z _ Zj[ZgZkdb _abd ij_ieZ\‚_g jh-
fZgkdbf_e_f_glbfZbZdhgb_jhfZgkdbmhkgh\bAZlh
\Z‚Zbij\h[blgh[hjZ\brl_:j[ZgZkZljZ`blblZdh-
{_g_]^_mbklhqghKj[bbbm`gb_h^Zle_mFZd_^h-
gbb M lbf djZ_\bfZ ^Zde_ lj_[Z ljZ`blb klZjm
ihklh[bgmb:j[ZgZkZbJmfmgZ´:;_eb„ Ibid., “Mg_-
ihkj_^gh[ebabgbkZgZrbf]h\hjbfZZlZdhbklhbkZ
[m]Zjkdbf _abdhf b fZd_^hgkdbf ]h\hjbfZ gZoh^_ k_
]jqdb]h\hjbZe[Zgkdb^bZe_dlbbjmfmgkdbMƒbfZk_
Z hkh[blh m jmfmgkdbf b Ze[Zgkdbf ]h\hjbfZ gZoh^_
kihf_gml_dZjZdl_jbklbqg_pjl_h\bo misli se na govo-
re isWRþne i juåQH6Ubije – prim. pisca ^bZe_dZlZ.”.