ĆELIJSKE ORGANELE

Autor: Jelena Ćirić,

diplomirani biolog-ekolog
Gimnazija Pirot, oktobar, 2012.
Citoplazma
• Sastoji se od citozola i ćelijskih organela (izuzev
jedra).
• Citozol je vodena sredina u unutrašnjosti ćelije u
kojoj se nalaze joni, mali molekuli kao što su
monosaharidi i aminokiseline, brojni proteini, kao i
ribozomi i elementi citoskeleta.
• Uloge: -mehanička,
-mesto vitalnih reakcija ćelije.
Ćelijske organele
• To su unutarćelijski odeljci obavijeni
membranama i imaju karakteristične oblike

• U njima se obavljaju različiti procesi

• Ribozomi i citoskelet ne spadaju u organele jer ti

delovi ćelije nisu obavijeni membranama
 Ćelijske organele
• U zavisnosti od procesa koji se
u njima odigravaju, razlikuju se: Životinjska ćelija
1. Organele za procese sinteze
proteina i lipida -
endoplazmina mreža glatka i
endoplazmina mreža zajedno
sa ribozomima, i Goldžijev
aparat
2. Organele za procese
razlaganja različitih
materija - lizozomi i vakuole
3. Organele za sintezu ATP-a -
mitohondrije i hloroplasti.
Ćelijske organele u biljnoj ćeliji
Ribozomi
• Položaj: nalaze se u citozolu
prokariotskih i eukariotskih
ćelija, kao i u unutrašnjosti
mitohondrija i hloroplasta.

• Sitni su (15 do 30 nm).

• Čine ih mala i velika

podjedinica (od proteina i
rRNK).

• Uloga: sinteza proteina.

Polizomi
• Ribozomi se tokom sinteze
proteina povezuju sa
molekulom iRNK u
poliribozom (polizom) koji
izgledom podseća na nisku
bisera
Endoplazmatični retikulum
(endoplazmina mreža)
• Prostire se po čitavoj
citoplazmi.

• Izgradjena je od međusobno
povezanih pločastih
(pljosnatih) prostora
obavijenih membranama

• Prostori ograničeni
membranama zovu se
cisterne.
Dve forme endoplazmine mreže (koje
su međusobno povezane)
1. Granularni ER 2. Agranularni ER
• Membrane obavijaju pločaste
prostore koji su često međusobno • Glatku endoplazminu mrežu
paralelni formiraju međusobno pvezane
razgranate cevčice
• Na spoljnoj površini membrana
nalaze se poliribozomi ! • Nikada ne sadrže ribozome !

• Spoljna membrana jedrovog • Uloga: sinteza lipida ćelijske

ovoja i cisterna jedrovog ovoja membrane i membrana
pripadaju GER-u ćelijskih organela

• Uloga: sinteza poteina i njihov

transport kroz ćeliju.
Goldžijev aparat
• Položaj: u blizini jedra i ER-a.
• Građa: čine ga membrane koje
omeđavaju unutrašnji prostor
(cisternu).
• Membrane ograničavaju prostore
diskoidnog oblika (sakule - kesice).
• Nekoliko sakula, jedna uz drugu
čine diktiosom. Oko njega je veći
broj vezikula (mehurića).
• Uloga: vrše se izmene na
proteinima i lipidima sintetisanim
u ER, zatim se sortiraju i izdvajaju
iz ove organele i usmeravaju ka
svom konačnom odredištu.
Lizozomi
• Kesatog su oblika.
• Obavijeni su jednom membranom i
sadrže hidrolitičke enzime za
razgradnju proteina, masti, šećera i
nukleinskih kiselina.

• Primarni lizozomi sadrže hidrolitičke

enzime ali ne i materiju koju treba
razložiti.

• Sekundarni lizozomi su spojeni sa

endocitotskom vezikulom koja je unela
neku materiju koju treba razgraditi
pomoću hidrolitičkih enzima.

• Razlažu se i dotrajali delovi same ćelije.

• Uloga: to su “organele za unutarćelijsko

varenje”- razlažu strane čestice (npr.
mikroorganizme), sopstvene dotrajale
organele takođe.
Peroksizomi
• Male, kesaste organele.
• Nalaze se u citoplazmi
životinjskih ćelija.
• Uloga: oksidacija
organskih molekula
(masne kiseline i
aminokiseline), proizvode
vodonik peroksid ali ga i
razgrađuju do vode i
kiseonika, uz oslobađanje
toplote.
Vakuola
• Odlikuje biljne ćelije.

• Građa: vakuolu obavija jedna

membrana -tonoplast.

• Unutrašnjost vakuole
ispunjava vodeni rastvor koji
sadrži jone, male molekule,
organske kiseline, proteine,
pigmente, hidrolitičke
enzime (po kojima su
vakuole slične lizozomima).
Vakuola
• Vakuola zauzima najčešće
centralni položaj u biljnoj
ćeliji, jedna je i veoma je
krupna.
• U ćelijama životinja nalaze
se brojne sitne vakuole.
• Uloge: vrši razlaganje
štetnih molekula (kao i
lizozomi), magacionira
hranljive materije, održava
čvrstinu ćelije.
Mitohondrije
• Brojne u ćeliji, malih
dimenzija, štapolikog
oblika.
• Građa: obavijene sa dve
membrane (spoljašnjom i
unutrašnjom).
• Između membrana se nalazi
međumembranski prostor.
• Unutrašnja membrana gradi
pločaste grebene (kriste).
• Unutrašnjost ispunjava
mitohondrijski matriks.
Mitohondrije
• Mitohondrije imaju
sopstvene ribozome i DNK
(mogu samostalno da
sintetišu proteine i sposobne
su da se dele).
• Uloga: sinteza ATP-a u
procesu ćelijskog disanja.
• ATP je molekul bogat
energijom koji omogućava
odvijanje procesa u ćeliji.
Plastidi
(sadrže ih
biljne ćelije)
1. Hloroplasti (zeleni)
2. Hromoplasti (crveni,
narandžasti)
3. Leukoplasti (bezbojni)
Hloroplasti
• Zelene su boje jer sadrze
pigment hlorofil.
• Imaju sočivast oblik i većih
su dimenzija od
mitohondrija.
• Smešteni su na periferiji
ćelije.
• Građa: ovojnicu hloroplasta
čine dve membrane i
međumembranski prostor.

• Unutrašnja membrana
omeđava matriks hloroplasta-
stromu.

• U stromi se nalaze pločaste i

cevolike strukture-tilakoidni
sistem (čine ga tilakoidi
strome i tilakoidi granuma).
• Uloga: fotosinteza (tokom koje se sintetišu ATP
molekuli koji se koriste za sintezu proizvoda
fotosinteze a to su organski hranljivi molekuli (šećeri,
masti i proteini).
• Imaju sopstvene ribozome i DNK, pa mogu da
samostalno sintetišu proteine i da se samostalno dele.
Citoskelet
• Citoskelet je ćelijski unutrašnji skelet i smešten je
između organela
• Izgrađen od proteinskih vlakana i cevčica, koji
obrazuju mrežu.
• Prostire se između organela po čitavoj citoplazmi, i u
vezi je sa organelama i ćelijskom membranom.
• Osnovni elementi
citoskeleta su:
1. aktinski filamenti
(vlaknaste strukture od
proteina aktina) i
2. mikrotubule(cevčice od
proteina tubulina).

• Mikrotubule izgrađuju zid

centriola koje su u vidu
cilindara i ima ih dve pod
pravim uglom u životinjskoj
ćeliji.
• Centriole imaju sposobnost
udvajanja
• Uloge citoskeleta: kretanje ćelijskih organela,
održavanje i promena oblika ćelije, kretanje ćelije,
deoba ćelije (kretanje hromozoma i deoba
citoplazme).
ORGANELE GRAĐA OBLIK POLOŽAJ ULOGA ZASTUPLJE
NOST
(nisu organele) Velika i mala podjedinica Sitni, zrnasti. U citozolu, veliki Sinteza proteina Kod svih
-RIBOZOMI (od proteina i rRNK). broj, na membrani prokariota i
granularnog ER-a, eukariota.
-POLIZOMI Niz ribozoma na iRNK. Kao niz perli na spoljnoj
membrani jedra, u
mitohondrijama i
hloroplastima.
-Granularni Membrane obavijaju Mreža od Po čitavoj Sinteza proteina i Kod svih
(zrnasti) pločaste prostore (cisterne), pločastih citoplazmi, delom transport kroz ćeliju. eukariota.
ENDOPLAZMIN koji su postavljeni paralelno. prostora. i uz jedro.
RETIKULUM Ima poliribozoma na njima.

-Agranularni (glatki) Membrane formiraju Mreža Nastavlja se na Sinteza lipida.

ENDOPLAZMIN povezane razgranate razgranatih granularni ER.
RETIKULUM cevčice. Nema ribozoma. cevčica.
-GOLDŽIJEV Membrane omeđavaju Strukture U blizini jedra i Dorada na lipidima i Kod svih
APARAT unutrašnje prostore diskoidnog ER-a. proteinima i njihovo eukariota.
(cisterne) i formiraju sakule oblika, usmeravanje ka
(kesice). Više sakula, jedna naslagane jedna konačnom odredištu.
na drugu, formiraju na drugu, sa
diktiozom. Oko njega nalaze vezikulama oko
se vezikule. njih.
-LIZOZOMI Obavijeni jednom Kesast. Veliki broj, u Razlaganje štetnih Kod svih
membranom a unutrašnjost citozolu. materija, eukariota.
ispunjena hidrolitičkim mikroorganizama,
enzimima. dotrajalih organela.
-PEROKSIZOMI Obavijeni jednom Kesast. Veliki broj, u Oksidacija organskih Kod svih
membranom a unutrašnjost citozolu. molekula. Proizvode ali eukariota.
ispunjena enzimima. i razlažu vodonik-
peroksid.
ORGANELE GRAĐA OBLIK POLOŽAJ ULOGA ZASTUPLJ
ENOST

-VAKUOLA Obavijena je jednom Najčešće Najčešće Razlaganje štetnih Kod svih

membranom (tonoplast). sferan. Po centralni. molekula, eukariota(naj
Unutrašnjost ispunjava jedna vakuola magacioniranje karakteristič
vakuolarni sadržaj (ćelijski u ćeliji-krupna hranljivih materija, nije su
sok), sa hidrolitičkim (biljna celija) održavanje čvrstine vakuole
enzimima. , ili više sitnih ćelije. biljnih ćelija.
(zivotinjska
celija)
-MITOHONDRIJE Obavijene sa dve membrane Štapolik. Veoma sitne, Sinteza ATP-a kroz Kod svih
(spoljašnom i unutrašnjom). veliki broj u celijsko disanje eukariota.
Unutrašnja gradi nabore-kriste. citozolu.
Između je međumembranski
prostor. Unutrašnjost ispunjava
mitohondrijski matriks. Imaju
sopstvene ribozome i DNK.
-HLOROPLASTI Ovojnicu čine dve membrane i Sočivast. Na periferiji Za sintezu ATP-a. Isključivo
međumembranski prostor. ćelije. Zahvaljujući biljne
Unutrašnjost ispunjava matriks hloroplastima odvija organele.
hloroplasta- stroma. U njoj se se proces fotosinteze.
nalazi tilakoidni sistem . Sadrže
pigment hlorofil.
(nije organela) Proteinska vlakna (od proteina Kroz celu Za kretanje ćelijskih U svim
-CITOSKELET aktina) i proteinske cevčice (od Trodimenziona citoplazmu, u organela, kretanje tipovima
proteina tubulina) grade mrezu lna mreža. vezi je sa ćelije, za održavanje ćelija.
zvanu ćelijski skelet ili organelama, stalnog oblika ćelije, za
citoskelet. jedrom i deobu ćelije (kretanje
ćelijskom hromozoma i deobu
membranom. citoplazme).