FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH
SISTEMA

- SEMINARSKI RAD MASTER AKADEMSKE STUDIJE

Student:

Profesor: prof. dr Ilija osi

Gluac Duan I1 14/2012

Asistent: Nemanja Sremev

Novi Sad, 2015.

SADRAJ
1. Program proizvodnje..........................................................................................................3
1.1.

Analiza programa proizvodnje...............................................................................10

1.2.

ABC analiza...........................................................................................................11

1.2.1. Koliinska analiza.............................................................................................11

1.2.2. Masena analiza.................................................................................................12
1.2.3. Vrednosna analiza............................................................................................13
1.3.

Analiza karakteristika.............................................................................................14

1.3.1. Analiza prema elastinosti................................................................................14

1.3.2. Analiza prema zapremini..................................................................................15
1.3.3. Analiza prema procentu vode u smesi.............................................................16
1.4.

Izbor proizvoda predstavnika i redukcija koliina..................................................17

1.4.1. Proizvod predstavnik........................................................................................17

1.4.2. Redukcija koliina.............................................................................................18
2. Postupak rada za proizvod predstavnik i karte tehnolokog postupka............................19
3. Izbor tipa i varijante toka...................................................................................................29
4. Projektovanje strukture sistema.......................................................................................31
4.1.

Osnovne podloge za projektovanje strukture sistema...........................................31

4.2.

Optereenje preseka toka radnih mesta.............................................................33

5. Proraun elemenata strukture sistema.............................................................................36

5.1.

Proraun broja jedinica tehnolokih sistema.........................................................36

5.2.

Proraun broja uesnika u procesu rada...............................................................38

5.3.

Uravnoteenje procesa rada..................................................................................40

5.4.

Proraun potrebnih povrina..................................................................................45

6. Odreivanje vremena trajanja ciklusa proizvodnje...........................................................49

7. Oblikovanje prostorne strukture sistema..........................................................................51
8. Zakljuak...........................................................................................................................53

1. Program proizvodnje

Proizvodni sistemi su sistemi koji slue za ostvarivanje ciljeva proizvodnje. To je skup

tehnolokih sistema i drugih tehnikih, informacionih i energetskih struktura koji na odreen
nain obezbjeuju izvravanje postavljenih ciljeva proizvodnog procesa. U principu, najvei
broj (gotovo svi) proizvodnih sistema je u optem smislu dinamian, orijentisan prema cilju,
stohastian, otvoren i kompleksan.
Tema ovog rada je projektovanje pekarskog proizvodnog sistema, tako da ispuni sve
zahteve koji se od njega trae i koji su definisani u kartama ili daljem tekstu projektnog
zadatka. U nastavku e biti odabrano samo nekoliko proizvoda iz proizvodnog programa
fabrike TRIVIT-PEK iz Vrbasa i prikazano u KARTI PROGRAMA PROIZVODNJE, zatim e
svaki od tih proizvoda biti detaljno opisan u KARTI PROIZVODA.
KARTA PROGRAMA PROIZVODNJE sadri sledee elemente: redni broj proizvoda,
oznaku proizvoda, naziv proizvoda, koliinu (kom/god), masu (kg/kom) i (kg/god), vrednost
(din/kom) i (din/god), cenu kotanja (din/kom) i ostatak dohotka.
KARTA PROIZVODA sadri sledee elemente: naziv proizvoda, oznaku, nemnu
jedinicu mere, strukturu materijala, prikaz proizvoda (skica) i njegove osnovne mere i uslove
okoline.
Proizvodni program koje e u daljem tekstu biti analiziran obuhvata pet razliitih vrsta
hlebova:

Polubeli hleb

Domai hleb

Alpski hleb

Crni hleb

Hleb sa mekinjama

Nakon uvodnih analiza i izbora proizvoda predstavnika, u daljem tekstu e biti detaljno
analizirani i projektovani pojedinani tehnoloki postupci za dati porizvod.

(1 karta.pr.proizvodnje)

(2 kp_t-500)

(3 kp_d-500)

(4 kp_a500)

(5 kp_c500)

(6 kp_m500)

1.1.

Analiza programa proizvodnje

Zavisnost Pj-Qj
Osnovna zavisnost struktura/koliina u programu proizvodnje - predstavlja zavisnost
strukture programa od koliine proizvoda. Ta zavisnost predstavlja prvu grupu veliina
relevantnih za projektovanje procesa rada i struktura proizvodnih sistema. Ona je odreena
uslovima okoline, stepenom podele rada i organizovanou potencijala sistema.
Struktura programa (Pj) je jedna od osnovne dve veliine koje se koriste za
upravljanje, projektovanje i planiranje proizvodnog sistema. Strukturu ine odreen broj
razliitih ili slinih proizvoda.
Koliina proizvoda (Qj) je druga veliina koja se koristi za upravljanje, projektovanje i
planiranje proizvodnog sistema. Kada se konkretno govori o koliini ona bi trebala da bude u
srazmeri za potranjom jer ako od toga odudara dolazi do problema. Ovaj faktor u velikoj
meri utie na krajnju cenu proizvoda.
Analiza po elementima proizvodnog sistema se vri u cilju utvrivanja tipa toka
aktuelnog proizvodnog sistema. Na ovaj nain se odreuju prioritetni proizvodi. Po
koliinama u proizvodnom programu najvee uee ostvaruje domai hleb (2551234
kom/god), dok najmanje uee ostvaruje alpski hleb (60247 kom/god).

Slika 1.1 Zavisnost strukture - koliine Pj/Qj dijagram

10

1.2.

ABC analiza

Kada se primenjuje ABC analiza dobija se proraun uea proizvoda iz programa

proizvodnje u ukupnim koliinama, masi i vrednosti.
Analiza se vri da bih smo utvrdili kritina podruja. Kod ABC analize se kao
relevantne karakteristike proizvoda uporeuju:
- Koliine proizoda
- Mase proizvoda
- Vrednosti proizvoda
Grafikoni se sastoje od kumulativnih vrednosti sa podrujima A, B i C. Pri tome se za
svaki proizvod odreuje procentualno uee u ukupnoj veliini date karakteristike.
Na osnovu dobijenih rezultata utvruju se podruja: A najveeg, B znaajnog, C
neznatnog prirasta datih veliina. Takoe treba napomenuti da ABC analiza ima veliki uticaj
na izbor proizvoda predstavnika.
1.2.1. Koliinska analiza
Na osnovi formule u koliinskoj analizi su dobijeni sledei rezultati:
P qi=

qi
q
= i 100
q 1+q2 +q 3 ...+q n qn

P1=

166264
100=5,52
3013547

P2=

2551234
100=84,66
3013547

P3=

71910
100=2,39
3013547

P 4=

60247
100=2,00
3013547

P5=

163892
100=5,44
3013547

Proizvod koji se nalazi u podruju

najveeg prirasta je P2, u podruju
znaajnog prirasta se nalaze proizvodi
P1, P5, a u podruju neznatno prirasta
su proizvodi P3 i P4.

11

Slika 1.2 Koliinska analiza

1.2.2. Masena analiza

Na osnovu formule u masenoj analizi dobijeni su sledei rezulatati:

P mi =

mi q i
m
= iu 100
m1 q1 +m2 q 2 +m3 q 3 ...+mn q n mu

P1=

83132
100=5,58
1490383

P2=

1275617
100=85,59
1490383

P3=

35955
100=2,41
1490383

P 4=

30123,5
100=2,02
1490383

P5=

65556,8
100=4,40
1490383

Proizvod koji se nalazi u podruju

najveeg prirasta je P2, u podruju
znaajnog prirasta se nalaze proizvodi
P1, P5, a u podruju neznatno prirasta
su proizvodi P3 i P4.

12

Slika 1.3 Masena analiza

13

1.2.3. Vrednosna analiza

Na osnovu formule u vrednosnoj analizi dobijeni su sledei rezulatati:

P v i=

vi qi
v
= iu 100
v 1 q1 + v 2 q 2+ v 3 q3 ...+ v n qn v u

P1=

7096147
100=6,19
114571167

P2=

96258058
100=84,02
114571167

P3=

2842602
100=2,48
114571167

P 4=

2283771
100=2,00
114571167

P5=

6088587
100=5,31
114571167

Proizvod koji se nalazi u podruju

najveeg prirasta je P2, u podruju
znaajnog prirasta se nalaze proizvodi
P1, P5, a u podruju neznatno prirasta
su proizvodi P3 i P4.

Slika 1.4 Vrednosna analiza

14

1.3.

Analiza karakteristika

1.1.1. Analiza prema elastinosti

Tabelarni prikaz analize karakteristika prema elastinosti testa:
Proizvod

P1

P2

P3

P4

P5

Vreme povratka u po. poloaj (s)

16

16

21

Slika 1.5 Grafiki prikaz na osnovu udela u koliini

Slika 1.6 Grafiki prikaz na osnovu udela u masi

15

1.1.2. Analiza prema zapremini

Tabelarni prikaz analize karakteristika prema zapremini testa pre peenja:
Proizvod

P1

P2

P3

P4

P5

Zapremina testa (g)

660

520

600

600

510

Slika 1.7 Grafiki prikaz na osnovu udela u koliini

Slika 1.8 Grafiki prikaz na osnovu udela u masi

16

1.1.3. Analiza prema procentu vode u smesi

Tabelarni prikaz analize karakteristika prema koncentraciji vode u 1 kg testa:
Proizvod

P1

P2

P3

P4

P5

Koliina vode po 1kg testa (ml)

650

500

600

600

370

Slika 1.9 Grafiki prikaz na osnovu udela u koliini

Slika 1.10 Grafiki prikaz na osnovu udela u masi

17

1.2.

Izbor proizvoda predstavnika i redukcija koliina

1.2.1. Proizvod predstavnik

Proizvod predstavnik je jedan realan proizvod iz programa proizvodnje i takoe je
jedan od najsloenijih proizvoda koji obuhvata veinu operacija iz datog programa
proizvodnje. Analiziranjem ABC analize i analize karakteristika se moe odrediti proizvod
predstavnik.
Na osnovu svih rezultata i analiza dolazi se do zakljuka da je proizvod predstavnik
proizvod P2 domai hleb.
Proizvod predstavnik zadovoljava i sledee uslove :
- U koliinskoj i vrednosnoj analizi nalazi se u podruju A
- Tehnoloki je jedan od najsloenijih proizvoda u ukupnom programu proizvodnje
- U analizama karateristika pokazuje znaajna uea u ukupnoj koliini i masi

Slika 1.11 Proizvod predstavnik Domai hleb

18

1.2.2. Redukcija koliina

Svoenje delova programa na proizvode predstavnike se vri putem primene
redukcionih koeficijenata koji uzimaju u obzir odnose relavantnih karakteristika predstavnika
(masa, slinosti oblika, slinosti u pogledu vrste materijala, dimenzija itd ).
Postupak sadri:
- prikaz stvarnog programa proizvodnje sa karakteristikama proizvoda i delova
- izbor predstavnika po nekom od kriterijuma slinosti
- utvrivanje redukcionih koeficijenata
U tabeli se odreuje redukovana koliina za svaki predmet rada kao: qrj = qj x ru, pri
emu se ukupna redukovana koliina dobija kao zbir pojedinanih redukovanih koliina.
Proizvod

qi (kom/god)

mi
(kg/god)

sj

rm

rs

ru

qrj

P1

166264

0,5

0,7

0,7

0,7

116385

P2

2551234

0,5

2551234

P3

71910

0,5

0,8

0,8

0,8

57528

P4

60247

0,5

0,9

0,9

0,9

54222

P5

163892

0,4

1,2

0,8

1,2

0,96

157336

REDUKOVANA KOLIINA:

qred = qrj

2936705

Tabela 1.1 Redukcija programa proizvodnje na proizvod predstavnik

r m=
rt =
ii

mj
m pp
( t ii ) j
( t ii ) pp

r u=r m r s
Koeficijent sloenosti (Sj) se dobija uporeivanjem vremena za proizvodnju jedne
partije datog proizvoda u odnosu na proizvod predstavnik:
Proizvod

P1

P2

P3

P4

P5

Vreme trajanja proizvodnje (min/part)

193

270

220

250

315

Na osnovu tabele 1.1, za redukovanu koliinu proizvoda koja e se koristiti u nastavku

uzimamo koliinu od 2.936.705 komada.

19

2. Postupak rada za proizvod predstavnik i karte tehnolokog postupka

Osnovne faze tehnolokog procesa proizvodnje domaeg hleba su:
1. Priprema sirovina
2. Zameavanje testa (zames)
3. Deljenje i okruglo oblikovanje testa
4. Intermedijalna fermentacija
5. Zavrno oblikovanje testa
6. Narastanje testa (fermentacija)
7. Peenje hleba
8. Hlaenje hleba
9. Pakovanje
Sastavni elementi proizvoda predstavnika su:
1.
2.
3.
4.
5.

Brano
Kvasac
Voda
So
Aditivi

Sve faze u procesu proizvodnje detaljno su opisane u kartama tehnolokih postupaka.

20

(Karta - Teh. postupak 1 Priprema sirovina)

21

(Karta - Teh. postupak 2 Zames)

22

(Karta - Teh. postupak 3 Deljenje i oblikovanje)

23

(Karta - Teh. postupak 4 fermentacija)

24

(Karta - Teh. postupak 5 Zavrno oblikovanje)

25

(Karta - Teh. postupak 6 Narastanje)

26

(Karta - Teh. postupak 7 Peenje)

27

(Karta - Teh. postupak 8 hlaenje)

28

(Karta - Teh. postupak 9 Pakovanje)

29

3. Izbor tipa i varijante toka

i
t ii

[ ]
min
kom

0,023

0,027

0,087

0,047

0,083

0,107

0,067

0,433

0,027

qred = 2936705 kom/god

Optereenje preseka sistema se izraunava prema obrascu:
T 1 =2936705 0,023=67544
T 2 =2936705 0,027=79291

[ ]
min
god

[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
[ ]
min
god
min
god

T 3 =2936705 0,087=255493

min
god

T 4=2936705 0,047=138025

min
god

T 5 =2936705 0,083=243746

min
god

T 6 =2936705 0,107=314227

min
god

T 7 =2936705 0,067=196759

min
god

T 8 =2936705 0,433=1271593
T 9=2936705 0,027=79291

Ti=q t ii

min
god

min
god

Tii = 2645969 min/god

Efektivni kapacitet elemenata sistema - Ke = 180 000 min/god
K e =me S e ne e
me - broj radnih dana
Se - broj smena dnevno
ne - broj radnih sati

30

e - koeficijent iskorienja

31

 Tii = 2645969 min/god

Tii >> Ke
Tii > Ke na veini operacija
K ser =

T ii = 2645969 =14,7
Ke

180000

Kser > 1
Na osnovu vrednosti stepena serijnosti i dijagrama struktura koliine, zakljuuje se
da su tehnoloka i prostorna struktura za dati proizvodni sistem produkcionog karaktera,
podruje II na dijagramu pj/qj, tip i varijanta toka 2.1.
Osnovne karakteristike ovog podruja:
- Ua struktura i vee koliine
- Neprekidni tok
- Fleksibilna automatizacija
- Viepredmetne protone linije

32

33

4. Projektovanje strukture sistema

4.1.

Osnovne podloge za projektovanje strukture sistema

Koliine u programu proizvodnje - su odreene redukovanom koliinom koja iznosi

2.936.705 komada na godinjem nivou.
Normativ vremena - predstavlja skup vremenskih standarda t i,j koji pokazuju koliko je
jedinica vremena ti potrebno utroiti na odreenoj operaciji rada tehnolokom sistemu - i za izradu jedinice predmeta rada - j -.

34

(Karta_NORMATIV_vremena)

35

4.2.

Optereenje preseka toka radnih mesta

Optereenje preseka toka predstavlja vremenski izraenu koliinu rada koju je

potrebno uloiti u fazama procesa rada operacijama odreenim tehnolokim postupkom, za
izradu date koliine predmeta rada.
T i =i n ( t pzi +n t ii )

[ ]
min
god

gde su:
tii - vreme izrade na operacji i
tpzi - pripremno zavrno vreme na operaciji i
n - veliina serije
Proraun optereenja preseka toka izvren je na osnovu prethodno izraunatih
podataka, i dat je tabelarno u nastavku.

36

(Karta_VREMENA_za operaciju)

37

(Karta_OPTEREENJA_preseka sistema)

38

5. Proraun elemenata strukture sistema

5.1.

Proraun broja jedinica tehnolokih sistema

Potreban broj tehnolokih sistema se odreuje na osnovu odnosa optereenje kapacitet , odnosno:
M ip =

Ti
Ke

Pri emu su:

Ti optereenje preseka sistema na operciji i, dobijeno na osnovu karte optereenja
preseka sistema.
Ke efikasni kapacitet elemenata tehnolokog sistema, prethodno odreen standardnim
reimom rada sistema.
Broj jedinica tehnolokog sistema je potrebno usvojiti kao ceo broj M, to uslovljava,
odreeni proraunski stepen iskorienja radnih mesta:
i =

M i pror
M i usv

M1 =

69331
=0,385
180000

M1 u = 1

1 = 0,385

M 2p =

80189
=0,445
180000

M2 u = 1

2 = 0,445

M 3 p=

256765
=1,426
180000

M3 u = 2

3 = 0,713

M 4 p=

138929
=0,772
180000

M4 u = 1

4 = 0,772

M 5 p=

244661
=1,359
180000

M5 u = 2

5 = 0,679

M 6 p=

314971
=1,749
180000

M6 u = 2

6 = 0,875

M 7 p=

198559
=1,103
180000

M7 u = 2

7 = 0,552

M 8 p=

1272611
=7,071
180000

M8 u = 8

8 = 0,884

M 9 p=

79655
=0,442
180000

M9 u = 1

9 = 0,442

39

(Karta_PRORAUN_jedinica teh sistema)

40

5.2.

Proraun broja uesnika u procesu rada

Potreban broj uesnika u procesu rada se takoe odreuju na osnovu odnosa

optereenje - kapacitet, odnosno:
Rip =

Ti
Ke

Pri emu je:

Ke efektivni kapacitet elemenata sistema uesnika u procesima rada je odreen
reimom rada koji podrazumeva rad u jednoj smeni. Umesto K e = 180000 min/god, raunamo
sa Ke = 90000 min/god, poto svaki radnik dnevno radi samo 1 smenu.
Broj uesnika u procesima rada se, takoe, usvaja kao ceo broj R iu, to uslovljava
odreeni proraunski stepen iskorienja vremena rada:
ii =

R1 =

R i pror
Ri usv

69331
=0,77
90000

R1u = 1

1 = 0,77

R2u = 1

2 = 0,89

R3u = 3

3 = 0,95

138929
=1,54
90000

R4u = 2

4 = 0,77

R5 =

244661
=2,72
90000

R5u = 3

5 = 0,91

R 6 p=

314971
=3,49
90000

R6u = 4

6 = 0,87

R 7 p=

198559
=2,21
90000

R7u = 3

7 = 0,74

R 8 p=

1272611
=14,14
90000

R8u = 15

8 = 0,94

R 9 p=

79655
=0,89
90000

R9u = 1

9 = 0,89

R 2 p=
R 3 p=
p

R4 =
p

80189
=0,89
90000
256765
=2,85
90000

41

Predmetni proraun, sa svim potrebnim podacima, izveden je tabelarno putem karte

PRORAUN BROJA UESNIKA U PROCESIMA RADA.

42

(Karta_PRORAUN_broja uesnika)

43

5.3.

Uravnoteenje procesa rada

44

45

(Karta_PREGLED UESNIKA_u procesima)

46

(Karta pregled tehnoloske OPREME_1)

47

(Karta pregled tehnoloske OPREME_2)

48

(Karta pregled tehnoloske OPREME_3)

49

5.4.

Proraun potrebnih povrina

Povrine potrebne za smetaj elemenata sistema na radnim mestima, tehnolokih

sistema za merenje, obradu, rukovanje materijalom i upravljanje su proraunate na osnovu
obrasca:
Frmi =F tzi K f [ m2 ]
Gde su:
ftzi neto povrina tehnolokih sistema na radnom mestu
Kf koeficijent kojim se uzima u obzir povrine ostalih delova strukture radnog mesta.
Bruto povrina se odreuje pomou tabele:

Proraun potrebnih povrina je izveden tabelatno putem KARTE POVRINA koja je data u
nastavku.

50

(Karta_POVRINA)

51

(Karta_TOKA_PROCESA_1)

52

(Karta_TOKA_PROCESA_2)

53

6. Odreivanje vremena trajanja ciklusa proizvodnje

Predmeti rada se u naem proizvodnom sistemu kreu u neprekidnom toku sa operacije
na operaciju, odnosno proizvodi u partijama prelaze na sledeu operaciju nakon zavretka
prethodne, tako da smo u naem sistemu izabrali paralelni reim rada.
Za izraunavanje vremena trajanja ciklusa rada potrebno je uzeti u obzir vreme trajanja
operacije kao i broj tehnolokih sistema na svakoj operaciji, koji se moe izraunati preko
sedeih formula :
t ii =
'

t
t ii
; t pi =p ii ;
M ii
M ii
'

tii
Gde je:
Mii
tii vreme trajanja operacije za komad
Mii broj jedinica tehnolokog sistema
tii vreme trajanja operacije nakon utvrenog broja jedinica tehnolokih sistema
tpi vreme trajanja partije
tmoi = 4 min/part

P1

P2

P3

P4

P5

P6

P7

P8

P9

tii

0,023

0,027

0,087

0,047

0,083

0,107

0,067

0,433

0,027

Mii

tii

0,023

0,027

0,043

0,047

0,042

0,054

0,034

0,054

0,027

tpi
(min/part)

13

14

12,5

16

10

16

Grafiki prikaz vremena trajanja operacija dat je u nastavku.

n = 16500 kom/ser;

p = 300 kom/part;

ip = n/p = 55 part/ser

54

Slika 6.1 Grafiki prikaz vremena trajanja operacija

55

7. Oblikovanje prostorne strukture sistema

Slika 7.1 Prostorna struktura

56

Slika 7.2 Tok materijala

57

8. Zakljuak

Projektovanje sistema predstavlja inenjersku aktivnost koja obuhvata realizaciju ideje

tako to prolazi kroz nekoliko kljunih faza.
Prvi korak u radu je bilo pojedinano ispitivanje karakteristika svakog proizvoda.
Primenom koliinske, vrednosne i masene ABC analize, kao i analize karakteristika, dolazimo
do izbora proizvoda predstavnika. To je proizvod koji u najveoj meri uestvije u ukupnoj
veliini odreenih karakteristika.
Popunjavanjem karti tehnolokog postupka definise se taan redosled operacija kao i
vreme trajanja svake od njih. Na osnovu dobijene vrednosti stepena serijnosti (K ser) i
dijagrama struktura/koliine (Pj/Qj), moe se zakljuiti da su tehnoloka i prostorna struktura
za dati program proizvodnje tip i varijanta 2.1, koji nam ukazuju na karakteristike sistema
kojeg projektujemo. Na samom kraju grafiki je prikazan paralelni nain prelaza predmeta
rada sa operacije na operaciju, kao i oblikovanje prostorne strutkure i strukture toka
materijala kroz sistem.
Projektovanje sistema obuhvata jako detaljan i kompleksan postupak i samo uz pravilan
pristup radu dobijamo najrelevantnije pokazatelje od kojih e zavisiti efikasnost u radu i
uspeh poslovanja preduzea.

Osnovna zavisnost struktura/koliina u programu proizvodnje - predstavlja zavisnost

strukture programa od koliine proizvoda. Ta zavisnost predstavlja prvu grupu veliina
relevantnih za projektovanje procesa rada i struktura proizvodnih sistema. Ona je
odreena
uslovima okoline, stepenom podele rada i organizovanou potencijala sistema.

Struktura programa (pj) je jedna od osnovne dve veliine koje se koriste za

upravljanje, projektovanje i planiranje proizvodnog sistema. Strukturu ine odreen broj
razliitih ili slinih proizvoda.

Koliina proizvoda (qj) je druga veliina koja se koristi za upravljanje, projektovanje i

58

planiranje proizvodnog sistema. Kada se konkretno govori o koliini ona bi trebala da

bude u
srazmeri za potranjom jer ako od toga odudara dolazi do problema. Ovaj faktor u
velikoj meri
utie na krajnju cenu proizvoda.

Analiza po elementima proizvodnog sistema se vri u cilju utvrivanja tipa toka

aktuelnog proizvodnog sistema. Na ovaj nain se odreuju prioritetni proizvodi.

Po koliinama u proizvodnom programu najvee uee ostvaruje uzidni ventil sa

kapom
(MS) (250000 kom/god), dok najmanje uee ostvaruje uzidni ventil sa kapom
sa
(80000 kom/god).

59